Википедија srwiki https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.39.0-wmf.23 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор са корисником Википедија Разговор о Википедији Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Портал Разговор о порталу Нацрт Разговор о нацрту TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Справица Разговор о справици Дефиниција справице Разговор о дефиницији справице 0 137 25138981 25126434 2022-08-04T22:51:25Z 178.221.75.53 /* Рођења */ wikitext text/x-wiki {{Година|1999}} {{Commonscat|1999}} '''1999.''' је била [[проста година]]. == Догађаји == {{Година В}} === Јануар === * [[1. јануар]] — [[Евро]] уведен за укњижевне послове. === Фебруар === * [[6. фебруар]] — У [[Рамбује]]у почели преговори између Србије и косовских [[Албанци|Албанаца]] о заустављању сукоба на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. * [[12. фебруар]] — [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенат САД]] ослободио председника САД [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с [[Моника Левински|Моником Левински]] и избегнут [[импичмент]]. * [[12. фебруар]] — [[Пољска]], [[Мађарска]] и [[Чешка]], прве од бивших чланица [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]], прикључиле се [[НАТО]]-у. === Март === * [[4. март]] — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град [[Брчко]] добио је статус дистрикта под суверенитетом [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] * [[12. март]] — [[Пољска]], [[Чешка]] и [[Мађарска]] постале чланице [[НАТО]], као прве земље бивше чланице [[Варшавски пакт|Варшавског уговора]] које су приступиле НАТО. * [[18. март]] — Српска делегација на [[преговори у Рамбујеу|преговорима у Рамбујеу]] је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Уједињено Краљевство]] који је подразумевао и размештање [[НАТО]] трупа на подручију целе [[Србија|Србије]]. * [[23. март]] — Амерички изасланик [[Ричард Холбрук]] последњи пут се састао са [[Председник Савезне Републике Југославије|председником СРЈ]] [[Слободан Милошевић|Слободаном Милошевићем]], у покушају да га убеди да прихвати предложени споразум из Рамбујеа о решавању косовске кризе и упозорио да ће одбијање довести до НАТО бомбардовања. Милошевић је одбио да прихвати споразум. ** САД су прекинуле све дипломатске односе са [[Савезна Република Југославија|Савезном Републиком Југославијом]]. *** [[Савезна влада Савезне Републике Југославије|Савезна влада СРЈ]] прогласила стање непосредне ратне опасности. * [[24. март]] — Почело је [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије]], ваздушним нападима на војне и цивилне циљеве на целој територији ове земље. Савезна влада [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] прогласила ратно стање у земљи. * [[24. март]] — У [[пожар у тунелу Мон Блан|пожару у тунелу Мон Блан]] погинуло је 39 особа, а тунел је био због тога затворен три године. * [[27. март]] — Током [[НАТО бомбардовање СРЈ|напада НАТО-а на Југославију]], југословенска [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Југославије|против-ваздушна одбрана]] [[Обарање F-117 код Буђановаца|оборила је]] амерички бомбардер -{[[F-117 најтхок|F-117]]}-. === Април === * [[1. април]] — У ваздушним нападима [[НАТО]] на Југославију срушен [[Варадински мост]] на [[Дунав]]у у [[Нови Сад|Новом Саду]]. * [[1. април]] — [[Нунавут]], домовина [[Ескими|Инуита]], је створен од источног дела [[Северозападне територије|Северозападних територија]] и постао трећа [[Канада|канадска]] територија. * [[3. април]] — Срушен други новосадски мост — [[Мост слободе у Новом Саду|Мост слободе]]. * [[7. април]] — Југословенске власти су затвориле граничне прелазе на Косову да би спречиле Косовске Албанце да напусте покрајину. * [[9. април]] — Побуњени војници су на аеродрому у [[Нијамеј]]у убили председника [[Нигер]]а [[Ибрахим Баре Маинасар|Ибрахима Бареа Маинасару]]. * [[11. април]] — У Београду убијен новинар и власник дневног листа "[[Недељни телеграф]]", [[Славко Ћурувија]]. * [[12. април]] — Током [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања СРЈ]] авиони [[НАТО]] пакта су погодили [[Напад на путнички воз у Грделичкој клисури|путнички воз на мосту у Грделичкој клисури]], при чему је погинуло најмање 13 путника а више десетина повређено. * [[14. април]] — Авиони НАТО пакта су током два сата више пута [[Напад на албанске избеглице код Ђаковице|бомбардовали колону албанских избеглица]] дуж пута између [[Ђаковица|Ђаковице]] и [[Дечани (град)|Дечана]], убивши најмање 73 особе. * [[17. април]] — Током [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања СРЈ]] у [[Батајница|Батајници]] у 21:30 од гелера експлодираног пројектила погинула је мала Милица Ракић. * [[20. април]] — Двојица тинејџера из [[Колорадо|Колорада]] су [[масакр у Колумбајну|пуцали на своје наставнике и другове]] у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе. * [[23. април]] — НАТО авиони [[Бомбардовање зграде РТС|гађали зграду Радио-телевизије Србије]] у центру [[Београд]]а приликом чега је погинуло шеснаест радника телевизије. * [[29. април]] — У [[НАТО бомбардовање СРЈ|ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију]] срушен је телекомуникациони [[Авалски торањ]]. * [[30. април]] — У [[НАТО бомбардовање СРЈ|ваздушним нападима НАТО на СР Југославију]] погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру [[Београд]]а. === Мај === * [[1. мај]] — У [[НАТО бомбардовање СРЈ|ваздушним ударима НАТО на СР Југославију]] [[Напад на аутобус код Лужана|погођен је путнички аутобус]] на мосту у [[Лужани (Подујево)|Лужанима]], при чему је погинуло најмање 60 људи. * [[1. мај]] — Почело је приказивање дечје анимиране серије [[Сунђер Боб Коцкалоне (лик)|Сунђербоб Коцкалоне]]. * [[2. мај]] — Авијација [[НАТО]] у [[НАТО бомбардовање СРЈ|нападима на Југославију]] употребила „графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у [[Република Србија (1990—2006)|Србији]]. Око 70% територије Србије остало у мраку. * [[7. мај]] — Авиони [[НАТО|НАТО пакта]] су [[Бомбардовање Ниша касетним бомбама|бомбардовали касетним бомбама]] центар [[Ниш]]а, при чему је погинуло 16 особа, а повређено око 70 људи. * [[7. мај]] — Авиони НАТО су [[Бомбардовање кинеске амбасаде у Београду|бомбардовали кинеску амбасаду]] у [[Београд]]у, убивши при том три службеника амбасаде и ранили још двадесет. * [[17. мај]] — Изборе у [[Израел]]у добио вођа [[Израелска лабуристичка партија|Лабуристичке партије]] [[Ехуд Барак]], чиме је окончана трогодишња владавина премијера [[Бенјамин Нетанјаху|Бенјамина Нетанјахуа]], лидера десничарског [[Ликуд]]а. === Мај === <!--* [[1. мај]] —--> * [[27. мај]] — [[Хашки трибунал]] подигао оптужницу против тадашњег председника Југославије [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], председника Србије [[Милан Милутиновић|Милана Милутиновића]], потпредседника савезне Владе [[Никола Шаиновић|Николе Шаиновића]], начелника Генералштаба ВЈ [[Драгољуб Ојданић|Драгољуба Ојданића]], и министра унутрашњих послова Србије [[Влајко Стојиљковић|Влајка Стојиљковића]]. Свима стављени на терет злочини на Косову. === Јун === * [[3. јун]] — [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] прихватила план Ахтисари-Черномирдин за решење косовске кризе. * [[9. јун]] — Представници [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и [[НАТО]]-а потписали [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановски споразум]] којим су окончани [[НАТО бомбардовање СРЈ|ваздушни удари НАТО-а на Југославију]]. * [[10. јун]] — [[НАТО]] прекинуо [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбародвање Југославије]] пошто су се прве јединице [[Војска Југославије|Војске Југославије]], на основу [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановског споразума]] потписаног претходног дана у Куманову, повукле са [[Косово и Метохија|Космета]]. * [[11. јун]] — Руски батаљон из састава [[СФОР]]-а прешао границу [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] и приспео на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] као прва јединица из састава [[КФОР]]-а, запосевши аеродром Слатина код [[Приштина|Приштине]]. * [[30. јун]] — [[Шкотска]] је после скоро 300 година поново добила свој парламент. === Јул === <!--* [[1. јул]] —--> * [[14. јул]] — После 17 година од краја рата између [[Аргентина|Аргентине]] и [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] за [[Фолкландска Острва]], обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном [[Атлантски океан|Атлантику]]. === Август === * [[7. август]] — [[Исламске међународне бригаде]] стациониране у [[Чеченија|Чеченији]] су [[Инвазија на Дагестан|напале]] суседну [[Русија|руску]] републику [[Дагестан]]. * [[19. август]] — Српска опозиција отпочела нове протесте против Милошевићевог режима. * [[26. август]] — Русија је бомбардовањем чеченских положаја, као одговор на [[инвазија на Дагестан|инвазију Дагестана]] деветнаест дана раније, започела [[Други чеченски рат]]. === Октобар === * [[3. октобар]] — Основана [[гробари југ|гробарска]] навијачка група Јужни Фронт. === Новембар === <!-- * [[1. новембар]] —--> {{...}} === Децембар === <!--* [[1. децембар]] —--> * [[20. децембар]] — [[Португалија]] је [[Кина|Кини]] пренела суверенитет над [[Макао]]м. * [[31. децембар]] — Председник [[Русија|Русије]] [[Борис Јељцин]] поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао [[Владимир Путин|Владимира Путина]], дотадашњег премијера. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1999.}} === Јануар === * [[4. јануар]] — [[Колин Секстон]], амерички кошаркаш * [[8. јануар]] — [[Дино Радончић]], црногорски кошаркаш * [[10. јануар]] — [[Мејсон Маунт]], енглески фудбалер * [[13. јануар]] — [[Изабела Соуза]], бразилска глумица, модел и певачица * [[14. јануар]] — [[Андрија Марјановић]], српски кошаркаш * [[24. јануар]] — [[Михаило Јовичић]], српски кошаркаш * [[25. јануар]] — [[Никола Мишковић]], српски кошаркаш === Фебруар === * [[5. фебруар]] — [[Алегра Пољак]], српска фудбалерка * [[12. фебруар]] — [[Џејлен Хендс]], амерички кошаркаш * [[15. фебруар]] — [[Ђорђе Јовановић (фудбалер)|Ђорђе Јовановић]], српски фудбалер * [[25. фебруар]] — [[Ђанлуиђи Донарума]], италијански фудбалски голман * [[28. фебруар]] — [[Лука Дончић]], словеначки кошаркаш === Март === * [[5. март]] — [[Медисон Бир]], америчка певачица и глумица * [[22. март]] — [[Мик Шумахер]], немачки аутомобилиста, возач [[Формула 1|Формуле 1]] === Април === * [[4. април]] — [[Ким Кукхјанг]], севернокорејска скакачица у воду * [[7. април]] — [[Валерија Јенгаличева]], руска певачица * [[9. април]] — [[Кингс Кангва]], замбијски фудбалер * 9. април — [[Лил Нас Екс]], амерички музичар * [[11. април]] — [[Зои]], српска певачица * [[15. април]] — [[Денис Шаповалов]], канадски тенисер * [[22. април]] — [[Тадија Тадић]], српски кошаркаш === Мај === * [[8. мај]] — [[Џанан Муса]], босанскохерцеговачки кошаркаш * [[11. мај]] — [[Сабрина Карпентер]], америчка певачица и глумица * 25. мај — [[Брек Бесинџер]], америчка глумица * [[25. мај]] — [[Тијана Филиповић]], босанскохерцеговачка фудбалерка * [[28. мај]] — [[Камерон Бојс]], амерички глумац (прем. [[2019]]) * [[30. мај]] — [[Џоу Гуанју]], кинески аутомобилиста === Јун === * [[4. јун]] — [[Домен Превц]], словеначки ски-скакач * [[7. јун]] — [[Ранко Симовић]], српски кошаркаш * [[9. јун]] — [[Михајло Чепркало]], босанскохерцеговачки пливач * [[10. јун]] — [[Ели Делво]], белгијска певачица * 10. јун — [[Рафаел Леао]], португалски фудбалер * [[14. јун]] — [[Ким Мин-Сок]], јужнокорејски брзи клизач * [[17. јун]] — [[Јелена Рибакина]], казахстанска тенисерка * [[19. јун]] — [[Џордан Пул]], амерички кошаркаш * [[28. јун]] — [[Маркета Вондроушова]], чешка тенисерка === Јул === * [[2. јул]] — [[Лука Илић]], српски фудбалер * [[10. јул]] — [[Невена Наумчев]], српска кошаркашица * [[12. јул]] — [[Нур Дабита Сабри]], малежанска скакачица у воду * 12. јул — [[Никола Мијатовић]], српски глумац * [[18. јул]] — [[Његош Петровић]], српски фудбалер * [[20. јул]] — [[Гога Битадзе]], грузијски кошаркаш * [[30. јул]] — [[Џои Кинг]], америчка глумица === Август === * [[1. август]] — [[Павле Менсур]], српски глумац * [[7. август]] — [[Дејан Јовељић]], српски фудбалер * [[8. август]] — [[Петар Јевремовић]], српски џијуџицу борац * [[12. август]] — [[Матајс де Лигт]], холандски фудбалер * [[17. август]] — [[Алекса Терзић]], српски фудбалер * [[20. август]] — [[Џо Вилок]], енглески фудбалер * [[22. август]] — [[Рикардо Хуртадо]], амерички глумац * [[27. август]] — [[Миле Свилар]], белгијски фудбалски голман * [[29. август]] — [[Вељко Николић]], српски фудбалер * [[30. август]] — [[Алекса Ускоковић]], српски кошаркаш * [[31. август]] — [[Миомир Кецмановић]], српски тенисер === Септембар === * [[9. септембар]] — [[Билал Асани]], француски певач и јутјубер мароканског порекла * [[10. септембар]] — [[Ивана Раца]], српска кошаркашица * [[12. септембар]] — [[Катарина Лазовић]], српска одбојкашица * [[17. септембар]] — [[Јулија ван Берген]], холандска певачица * [[19. септембар]] — [[Далита]], јерменска певачица, плесачица и глумица * [[26. септембар]] — [[Луиз Тулсон]], британска скакачица у воду * [[29. септембар]] — [[Александар Поповић (фудбалер, 1999)|Александар Поповић]], српски фудбалски голман === Октобар === * [[15. октобар]] — [[Марко Симоновић (црногорски кошаркаш)|Марко Симоновић]], црногорски кошаркаш * [[31. октобар]] — [[Данијел Роуз Расел]], америчка глумица === Новембар === * [[1. новембар]] — [[Бади Хандлсон]], амерички глумац * [[9. новембар]] — [[Карол Севиља]], мексичка певачица и глумица * [[10. новембар]] — [[Жоао Феликс]], португалски фудбалер * 10. новембар — [[Кирнан Шипка]], америчка глумица * [[13. новембар]] — [[Ландо Норис]], британски аутомобилиста, возач [[Формула 1|Формуле 1]] * [[16. новембар]] — [[Бол Бол]], амерички кошаркаш * [[20. новембар]] — [[Марија Жежељ]], српска певачица и модел === Децембар === * [[8. децембар]] — [[Рис Џејмс]], енглески фудбалер * [[18. децембар]] — [[Стефан Момиров]], српски кошаркаш == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1999.}} === Јануар === * [[23. јануар]]. — [[Павле Грубјешић]], југословенски фудбалер. (*[[1953]]). * [[25. јануар]] — [[Роберт Шо (диригент)|Роберт Шо]], амерички диригент (*[[1916]]) === Фебруар === * [[7. фебруар]] — [[Хусеин од Јордана]], краљ Јордана (*[[1934]]) * [[10. фебруар]] — [[Пеко Дапчевић]], генерал, политичар и народни херој (*[[1913]]) * [[14. фебруар]] — [[Николај Хлистов]], совјетски хокејаш на леду. (*[[1932]]) === Март === * [[2. март]] — [[Дасти Спрингфилд]], енглеска музичарка. * [[4. март]] — [[Младен Шермент]], југословенски и хрватски глумац. (*[[1920]]) * [[7. март]] — [[Стенли Кјубрик]], амерички филмски режисер (*[[1928]]) === Април === * [[5. април]] ** [[Нада Шкрињар]] — југословенска и хрватска глумица. (*[[1923]]) ** [[Иван Хетрих]] — југословенски и хрватски редитељ. (*[[1921]]) * [[11. април]] — [[Листер]], пас мајор Војске Југославије (*[[1991]]) * [[13. април]] — [[Вили Штоф]], источнонемачки политичар. (*[[1914]]) * [[27. април]] — [[Тибор Церна]], југословенски војник. (*[[1978]]) * [[28. април]] — [[Артур Леонард Шаулоу]], амерички физичар. (*[[1921]]) === Мај === * [[31. мај]] — [[Радомир Лукић]], српски правник (*[[1914]]) === Јун === * [[1. јун]] — [[Љубиша Величковић]], помоћник начелника Штаба Врховне команде Војске Југославије за РВ и ПВО [[Војска Југославије|ВЈ]]. * [[2. јун]] — [[Благоје Јововић]], четнички борац === Јул === * [[23. јул]] — [[Хасан II од Марока]], краљ Марока. (*[[1929]]) === Август === <!-- *[[1. август]] —--> {{...}} === Септембар === * [[4. септембар]] — [[Љубо Шкиљевић]], југословенски и српски глумац. (*[[1941]]) * [[11. септембар]] — [[Момчило Ђујић]], српски четнички војвода (*[[1907]]) * [[15. септембар]] — [[Петар Шелохонов]], руски глумац. (*[[1929]]) * [[19. септембар]] — [[Павле Ивић]], српски лингвиста (*[[1924]]) === Октобар === * [[1. октобар]] — [[Мирослав Чангаловић]], српски певач. (*[[1921]]) * [[3. октобар]] — [[Акио Морита]], јапански бизнисмен, творац Сонија (*[[1922]]) * [[7. октобар]] — [[Дејвид Хафман]], амерички информатичар. (*[[1925]]) * [[12. октобар]] — [[Вилт Чејмберлен]], амерички кошаркаш. (*[[1936]]) * [[30. октобар]] — [[Ратко Чолић]], југословенски фудбалер. (*[[1918]]) === Новембар === * [[2. новембар]] — [[Митар Суботић|Митар Суботић Суба]] или ''-{Rex Illusivii}-'', српски музичар (*[[1961]]) * [[8. новембар]] — [[Леон Штукељ]], југословенски гимнастичар словеначког порекла. (*[[1898]]) === Децембар === * [[11. децембар]] — [[Фрањо Туђман]], [[Хрватска|хрватски]] председник (*[[1922]]) * [[18. децембар]] — [[Робер Бресон]], француски редитељ. (*[[1901]]) == Нобелове награде == * [[Нобелова награда за физику|Физика]] — [[Герард 'т Хофт|Герард ’т Хофт]] и [[Мартинус Велтман|Мартинус Ј. Г. Велтман]] * [[Нобелова награда за хемију|Хемија]] — [[Ахмед Х. Цеваил]] * [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Медицина]] — [[Гунтер Блобел]] * [[Нобелова награда за књижевност|Књижевност]] — [[Гинтер Грас]] * [[Нобелова награда за мир|Мир]] — [[Лекари без граница]] * [[Нобелова награда за економију|Економија]] — [[Роберт Мундел]] {{ХронологијаДно}} __NOTOC__ [[Категорија:1999.| ]] [[Категорија:1990-е]] [[Категорија:20. век|91999]] 5coqxonlo6qired1oy2m3se1u44j9uy 0 176 25139079 24924571 2022-08-05T05:20:06Z 212.200.182.167 /* Децембар */ wikitext text/x-wiki {{Година|1995}} {{Commonscat|1995}} '''1995.''' је била [[проста година]]. == Догађаји == {{Година А}} === Јануар === * [[1. јануар]] — [[Аустрија]], [[Финска]] и [[Шведска]] су постале чланице [[Европска унија|Европске уније]]. * [[1. јануар]] — Уз посредовање некадашњег америчког председника [[Џими Картер|Џимија Картера]], у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] ступило на снагу четворомесечно примирје. * [[17. јануар]] — У [[Велики Ханшин земљотрес|земљотресу]] који је погодио шире подручје [[јапан]]ског града [[Кобе]] погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара. * [[30. јануар]] — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у [[Алжир]]у, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи. === Фебруар === <!--* [[1. фебруар]] —--> * [[25. фебруар]] — После губитка око милијарду долара које је на берзи у [[Сингапур]]у изазвао дилер [[Ник Лисон]], банкротирала лондонска банка "[[Беринг (банка)|Беринг]]", једна од најстаријих и најугледнијих британских банака. === Март === * [[7. март]] — [[Први чеченски рат]]: Руси освајају [[Грозни]] (види [[Прва битка за Грозни]]). * [[15. март]] — Астронаут [[Норман Тагард]] постао први Американац који је полетео у [[космос]] руском ракетом, лансираном са космодрома у [[Бајконур]]у у [[Казахстан]]у. * [[20. март]] — Припадници јапанске верске секте [[Аум Шинрикјо]] пустили су [[нервни гас]] у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено. * [[22. март]] — Руски космонаут [[Валериј Пољаков]] вратио се на Земљу после 437 дана проведених на [[свемирска станица Мир|свемирској станици Мир]], поставивши рекорд за [[најдужи лет у свемир]]. === Април === <!--* [[1. април]] —--> * [[19. април]] — Од [[Бомбашки напад у Оклахома Ситију|експлозије камиона-бомбе]] испред деветоспратне зграде федералних институција у [[Оклахома Сити]]ју погинуло 168, а више од 400 људи повређено. * === Maj === * [[1. мај]] — У [[Операција Бљесак|операцији „Бљесак“]] [[Хрватска]] је запосела [[Западна Славонија|Западну Славонију]] која је до тада била део [[Република Српска Крајина|РСК]], протеравши око 18.000 [[Срби|Срба]] са тих простора. * [[2. мај]] — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили [[Република Српска Крајина|крајишких Срба]] [[ракетирање Загреба (1995)|погодили]] центар [[Загреб]]а. * [[25. мај]] — Приликом [[Масакр на Тузланској капији|Масакра на Тузланској капији]] граната је усмртила 71 особу. === Јун === * [[2. јун]] — [[Војска Републике Српске]] је [[инцидент код Мркоњић Града|оборила амерички авион F-16]] који је патролирао зоном забрањеног лета изнад [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. * [[18. јун]] — Снаге [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] ослободиле последње од 372 припадника [[Унпрофор|мировних снага]] у [[Босна и Херцеговина|Босни]] које су држале као таоце од краја маја, после [[НАТО бомбардовање Републике Српске|напада авиона НАТО]] на српске положаје у околини [[Пале|Пала]]. * [[19. јун]] — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду [[Буђоновск]] на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о [[Чеченија|Чеченији]]. * [[29. јун]] — Више од 500 људи погинуло је у [[Сеул]]у када се [[Пад робне куће Сампунг|срушила петоспратна робна кућа]]. === Јул === * [[2. јул]] — [[Кошаркашка репрезентација СР Југославије|Кошаркашка репрезентација Југославије]] освојила златну медаљу на европском првенству у [[Атина|Атини]], победивши репрезентацију [[Литванија|Литваније]] резултатом 96:90. * [[11. јул]] — У [[рат у Босни и Херцеговини|рату у Босна и Херцеговини]] [[Војска Републике Српске]] је заузела [[Сребреница|Сребреницу]]. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске осуђене су касније да су на том подручју извршиле масакр и да је убијено око 8.000 босанских муслимана.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2001/08/03/world/judge-s-words-cleansing-became-genocide.html|title=Judge's Words: 'Cleansing Became Genocide'|date=2001-08-03|work=The New York Times|access-date=2020-07-13|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20140418221608/http://www.potocarimc.ba/_ba/liste/nestali_a.php|title=Memorijalni centar Srebrenica - Potočari {{!}} Liste žrtava genocida|date=2014-04-18|website=web.archive.org|access-date=2020-07-13}}</ref> * [[16. јул]] — [[Хашки трибунал]] подигао оптужницу против [[Радован Караџић|Радована Караџића]] и [[Ратко Младић|Ратка Младића]] због опсаде и гранатирања [[Сарајево|Сарајева]]. * [[18. јул]] — Након дугог периода мировања, вулкан [[Суфријер]] је започео еруцију која је нанела велике штете острву [[Монтсерат]]. * [[22. јул]] — Потписан [[Сплитски споразум]]. === Август === * [[4. август]] — Хрватска војска започиње војну операцију „[[Операција Олуја|Олуја]]“, током које заузима [[Книн]] и остале градове у Р.С. Крајини и протерује око 230.000 људи. * [[28. август]] — На сарајевску пијацу [[Градска тржница Маркале|Маркале]] испаљена граната која је усмртила 37 особа, а 48 ранила. * [[29. август]] — Руководство Републике Српске овластило председника [[Република Србија (1990—2006)|Србије]], [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] да заступа [[Република Српска|Републику Српску]] у мировним преговорима. * [[30. август]] — [[НАТО]] је започео [[нАТО бомбардовање Републике Српске|кампању бомбардовања]] положаја [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. === Септембар === * [[8. септембар]] — На мировним преговорима у [[Женева|Женеви]], Република Српска службено призната као ентитет у БиХ. * [[14. септембар]] — После двонедељних ваздушних удара НАТО авијације, Војска Републике Српске повукла тешко наоружање око Сарајева. === Октобар === * [[5. октобар]] — [[Ричард Холбрук]], као човек САД одређен да постигне мир у Босни и Херцеговини, прогласио двомесечно примирје. До тог дана, муслиманско-хрватска офанзива свела територију Срба на мање од 50% БиХ. === Новембар === <!--* [[1. новембар]] —--> * [[21. новембар]] — У америчкој војној бази [[ваздухопловна база Рајт-Патерсон|Рајт-Патерсон]] у [[Дејтон]]у потписан је [[Дејтонски мировни споразум]] о окончању [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. === Децембар === <!--* [[1. децембар]] —--> * [[8. децембар]] — [[Продиџи]] одржао концерт у [[Београд|београдској]] хали [[Хала Александар Николић|Пионир]]. * [[14. децембар]] — У [[Јелисејска палата|Јелисејској палати]] у [[Париз]]у потписан [[дејтонски мировни споразум|мировни споразум]] о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у [[Дејтон]]у, [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. * [[29. децембар]] — Влада [[Гватемала|Гватемале]] и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи [[грађански рат у Гватемали|грађански рат]] у [[Средња Америка|Средњој Америци]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1995.}} === Јануар === * [[5. јануар]] — [[Ерик Мика]], амерички кошаркаш * [[8. јануар]] — [[Кајл Едмунд]], британски тенисер * [[9. јануар]] — [[Доминик Ливаковић]], хрватски фудбалски голман * [[12. јануар]] — [[Алесио Ромањоли]], италијански фудбалер * [[13. јануар]] — [[Наталија Дајер]], америчка глумица * [[17. јануар]] — [[Дејан Давидовац]], српски кошаркаш * 17. јануар — [[Филип Јанковић (фудбалер)|Филип Јанковић]], српски фудбалер * [[18. јануар]] — [[Драгана Станковић]], српска кошаркашица * [[20. јануар]] — [[Калум Чејмберс]], енглески фудбалер * [[22. јануар]] — [[Никола Ребић]], српски кошаркаш * [[24. јануар]] — [[Матиц Ребец]], словеначки кошаркаш * [[26. јануар]] — [[Немања Максимовић]], српски фудбалер * [[27. јануар]] — [[Емил Роцков]], српски фудбалски голман * [[29. јануар]] — [[Милена Радуловић]], српска глумица * [[30. јануар]] — [[Маркос Љоренте]], шпански фудбалер === Фебруар === * [[2. фебруар]] — [[Марко Јовичић]], српски фудбалски голман * 2. фебруар — [[Никола Стојковић]], српски фудбалер * [[5. фебруар]] — [[Аднан Јанузај]], белгијски фудбалер * [[6. фебруар]] — [[Леон Горецка]], немачки фудбалер * [[7. фебруар]] — [[Мирослав Пашајлић]], српски кошаркаш * [[8. фебруар]] — [[Мијат Гаћиновић]], српски фудбалер * 8. фебруар — [[Габријел Дек]], аргентински кошаркаш * 8. фебруар — [[Џошуа Кимих]], немачки фудбалер * [[15. фебруар]] — -{[[Megan Thee Stallion]]}-, америчка хип хоп музичарка * [[17. фебруар]] — [[Медисон Киз]], америчка тенисерка * 17. фебруар — [[Вељко Симић]], српски фудбалер * [[19. фебруар]] — [[Никола Јокић]], српски кошаркаш * [[20. фебруар]] — [[Данијел Аврамовски]], македонски фудбалер * [[21. фебруар]] — [[Алексеј Николић]], словеначки кошаркаш * [[23. фебруар]] — [[Ендру Вигинс]], канадски кошаркаш * [[24. фебруар]] — [[Небојша Косовић]], црногорски фудбалер * [[25. фебруар]] — [[Марио Хезоња]], хрватски кошаркаш * [[27. фебруар]] — [[Сергеј Милинковић Савић]], српски фудбалер === Март === * [[8. март]] — [[Марко Гудурић]], српски кошаркаш * [[10. март]] — [[Зек Лавин]], амерички кошаркаш * [[14. март]] — [[Сања Мандић]], српска кошаркашица * [[17. март]] — [[Дарко Дејановић]], босанскохерцеговачки фудбалски голман * [[19. март]] — [[Александар Бурсаћ]], српски кошаркаш * [[20. март]] — [[Саша Здјелар]], српски фудбалер * [[21. март]] — [[Брано Ђукановић]], српски кошаркаш * 21. март — [[Ђорђе Каплановић]], српски кошаркаш * [[22. март]] — [[Ник Робинсон]], амерички глумац * [[24. март]] — [[Милош Копривица]], српски кошаркаш * [[28. март]] — [[Џастин Џексон]], амерички кошаркаш * [[31. март]] — [[Алекса Николић]], српски кошаркаш === Април === * [[1. април]] — [[Јанис Кузелоглу]], грчки кошаркаш * [[7. април]] — [[Стефан Илић (фудбалер)|Стефан Илић]], српски фудбалер * 7. април — [[Стефан Милошевић]], српски фудбалер * [[8. април]] — [[Џеди Осман]], турски кошаркаш * [[12. април]] — [[Џенифер Брејди]], америчка тенисерка * [[16. април]] — [[Ивана Николић (певачица)|Ивана Николић]], српска певачица и плесачица, најпознатија као чланица групе -{[[Hurricane (музичка група)|Hurricane]]}- * [[18. април]] — [[Дивок Ориги]], белгијски фудбалер * [[21. април]] — [[Томас Доерти]], шкотски глумац и певач * [[23. април]] — [[Џиџи Хадид]], амерички модел * [[24. април]] — [[Синиша Саничанин]], босанскохерцеговачки фудбалер * [[26. април]] — [[Ђорђе Симеуновић]], српски кошаркаш * [[27. април]] — [[Ник Кириос]], аустралијски тенисер * [[28. април]] — [[Мелани Мартинез]], америчка музичарка, глумица, редитељка, сценаристкиња, фотографкиња и визуелна уметница === Мај === * [[6. мај]] — [[Немања Антонов]], српски фудбалер * 6. мај — [[Марко Пјаца]], хрватски фудбалер * [[9. мај]] — [[Тимоте Ливави]], француски кошаркаш * [[11. мај]] — [[Желсон Мартинс]], португалски фудбалер * [[26. мај]] — [[Кенан Сипахи]], турски кошаркаш === Јун === * [[1. јун]] — [[Полина Попова]], руски модел, Мис Русије (2017) * [[2. јун]] — [[Ласло Ђере]], српски тенисер * [[4. јун]] — [[Петар Ракићевић]], српски кошаркаш * [[5. јун]] — [[Трој Сиван]], аустралијски музичар и глумац * [[7. јун]] — [[Маки Бањак]], камерунски фудбалер * [[19. јун]] — [[Никола Милојевић (тенисер)|Никола Милојевић]], српски тенисер * [[21. јун]] — [[Исидора Симијоновић]], српска глумица и певачица * [[22. јун]] — [[Сара Колак]], хрватска атлетичарка * [[23. јун]] — [[Дана Паола]], мексичка певачица и глумица * [[27. јун]] — [[Монте Морис]], америчко-нигеријски кошаркаш === Јул === * [[4. јул]] — [[Поуст Малон]], амерички музичар * [[9. јул]] — [[Марко Јанковић (фудбалер)|Марко Јанковић]], српски фудбалер * 9. јул — [[Андреја Стевановић]], српски кошаркаш * [[12. јул]] — [[Јохио]], шведски музичар * 12. јул — [[Лук Шо]], енглески фудбалер * [[13. јул]] — [[Данте Егзам]], аустралијски кошаркаш * [[14. јул]] — [[Серж Гнабри]], немачки фудбалер * [[22. јул]] — [[Александар Вукотић (фудбалер)|Александар Вукотић]], српски фудбалер * [[24. јул]] — [[Кајл Кузма]], амерички кошаркаш * [[25. јул]] — [[Карло Жганец]], хрватски кошаркаш * [[30. јул]] — [[Ирвинг Лозано]], мексички фудбалер === Август === * [[2. август]] — [[Кристапс Порзингис]], летонски кошаркаш * [[3. август]] — [[Кендрик Нан]], амерички кошаркаш * 3. август — [[Мина Совтић]], српска глумица * [[4. август]] — [[Бруна Маркезине]], бразилска глумица и модел * 4. август — [[Марко Тејић]], српски кошаркаш * [[5. август]] — [[Радован Панков]], српски фудбалер * [[12. август]] — [[Раде Загорац]], српски кошаркаш * [[17. август]] — [[Томислав Габрић]], хрватски кошаркаш * [[19. август]] — [[Квинси Мениг]], холандски фудбалер * [[22. август]] — [[Дуа Липа]], енглеска музичарка * [[23. август]] — [[Камерон Нори]], британски тенисер * [[25. август]] — [[Џош Перкинс]], амерички кошаркаш === Септембар === * [[1. септембар]] — [[Огњен Јарамаз]], српски кошаркаш * [[3. септембар]] — [[Огњен Ђуричин]], српски фудбалер * 3. септембар — [[Никлас Зиле]], немачки фудбалер * [[12. септембар]] — [[Василије Пушица]], српски кошаркаш * [[16. септембар]] — [[Арон Гордон]], амерички кошаркаш * [[18. септембар]] — [[Ђоко Шалић]], српски кошаркаш * [[20. септембар]] — [[Марко Голубовић]], српски фудбалер * [[22. септембар]] — [[Александра Пријовић]], српска певачица * [[26. септембар]] — [[Милош Вељковић]], српски фудбалер * [[29. септембар]] — [[Матијас Лесор]], француски кошаркаш === Октобар === * [[2. октобар]] — [[Муса Нџај]], норвешки фудбалер * [[3. октобар]] — [[Драган Апић]], српски кошаркаш * [[7. октобар]] — [[Слађана Мирковић]], српска одбојкашица * [[17. октобар]] — [[Алексеј Миранчук]], руски фудбалер * 17. октобар — [[Антон Миранчук]], руски фудбалер * [[18. октобар]] — [[Тамаш Фаркаш]], српски пливач * [[21. октобар]] — [[Дожа Кет]], америчка музичарка * [[28. октобар]] — [[Милош Шатара]], босанскохерцеговачки фудбалер * [[31. октобар]] — [[Предраг Рајковић]], српски фудбалски голман * 31. октобар — [[Михаило Ристић (фудбалер)|Михаило Ристић]], српски фудбалер === Новембар === * [[3. новембар]] — [[Кендал Џенер]], амерички модел * [[6. новембар]] — [[Андре Силва]], порторикански фудбалер * [[12. новембар]] — [[Томас Лемар]], француски фудбалер * 12. новембар — [[Хасан Мартин]], амерички кошаркаш * [[14. новембар]] — [[Андрија Вилимановић]], српски одбојкаш * [[15. новембар]] — [[Карл Ентони Таунс]], доминиканско-амерички кошаркаш * [[17. новембар]] — [[Елисе Мертенс]], белгијска тенисерка * [[19. новембар]] — [[Абела Дејнџер]], америчка порнографска глумица * [[20. новембар]] — [[Ђорђе Ивановић]], српски фудбалер * [[25. новембар]] — [[Даница Крстић]], српска певачица * [[27. новембар]] — [[Душан Ристић (кошаркаш)|Душан Ристић]], српски кошаркаш * [[28. новембар]] — [[Тин Једвај]], хрватски фудбалер * [[29. новембар]] — [[Лора Марано]], америчка глумица и певачица === Децембар === * [[3. децембар]] — [[Срђан Плавшић]], српски фудбалер * [[5. децембар]] — [[Антони Марсијал]], француски фудбалер * [[9. децембар]] — [[Кели Убре Млађи]], амерички кошаркаш * [[14. децембар]] — [[Алваро Одриосола]], шпански фудбалер * [[18. децембар]] — [[Барбора Крејчикова]], чешка тенисерка * [[27. децембар]] — [[Тимоти Шаламе]], амерички глумац * [[29. децембар]] — [[Рос Линч]], амерички глумац и музичар * [[30. децембар]] — [[Доминик Фајк]], амерички музичар и глумац == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1995.}} === Јануар === * [[2. јануар]] — [[Сијад Баре]], сомалијски генерал и политичар (* [[1919]]) * [[20. јануар]] — [[Милан Ерак]], српски глумац (* [[1950]]) * [[28. јануар]] — [[Џорџ Вудкок]], канадски књижевник (* [[1912]]) === Фебруар === {{...}} <!--* [[1. фебруар]] ---> === Март === * [[9. март]] — [[Едвард Бернајз]], аустријско-амерички пионир у области односа с јавношћу и пропаганде (* [[1891]]) * [[12. март]] — [[Мија Алексић]], српски глумац (* [[1923]]) * [[26. март]] — [[Изи-И]], амерички хип-хоп музичар (* [[1964]]) * [[31. март]] — [[Селена (певачица)|Селена]], мексичко-америчка певачица (* [[1971]]) === Април === * [[6. април]] — [[Новак Новак]], српски хумориста, писац и новинар (* [[1928]]) * [[20. април]] — [[Милован Ђилас]], југословенски филозоф и политичар (* [[1911]]) * [[25. април]] — [[Џинџер Роџерс]], америчка глумица, певачица и плесачица (* [[1911]]) === Мај === * [[5. мај]] — [[Михаил Ботвиник]], јеврејско-руски шахиста и светски првак у шаху (* [[1911]]) * [[25. мај]] — [[Крешимир Ћосић]], хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер (* [[1948]]) === Јун === * [[3. јун]] — [[Душан Булајић]], српски глумац (* [[1932]]) * [[23. јун]] — [[Џонас Солк]], амерички вирусолог (* [[1914]]) * [[29. јун]] — [[Лана Тарнер]], америчка глумица (* [[1921]]) === Јул === * [[4. јул]] — [[Арсен Диклић]], српски писац и сценариста (* [[1922]]) * [[18. јул]] — [[Фабио Казартели]], италијански бициклиста (* [[1970]]) === Август === * [[3. август]] — [[Ајда Лупино]], енглеско-америчка глумица и певачица (* [[1918]]) * [[9. август]] — [[Џери Гарсија]], амерички музичар (* [[1942]]) * [[16. август]] — [[Љубиша Броћић]], српски фудбалер и фудбалски тренер (* [[1911]]) * [[20. август]] — [[Хуго Прат]], италијански цртач стрипа и илустратор (* [[1927]]) === Септембар === * [[7. септембар]] — [[Радивоје Лола Ђукић]], српски редитељ и комедипграф (* [[1923]]) * [[9. септембар]] — [[Бела Палфи]], српски фудбалер (* [[1923]]) * [[12. септембар]] — [[Џереми Брет]], енглески глумац (* [[1933]]) * [[28. септембар]] — [[Слободан Ивковић]], српски кошаркаш и кошаркашки тренер (* [[1937]]) === Октобар === <!--* [[1. октобар]] ---> * [[27. октобар]] — [[Слободан Селенић]], српски писац и критичар (* [[1933]]) === Новембар === * [[3. новембар]] — [[Гојко Зец]], српски фудбалер и фудбалски тренер (* [[1935]]) * [[4. новембар]] — [[Јицак Рабин]], израелски политичар и премијер (* [[1922]]) * [[16. новембар]] — [[Петре Прличко]], македонски глумац (* [[1907]]) === Децембар === <!--* [[1. децембар]] ---> * [[25. децембар]] — [[Емануел Левинас]], француски филозоф (* [[1906]]) * [[30. децембар]] — [[Богољуб Петровић]], српски глумац (* [[1942]]) == Нобелове награде == * [[Нобелова награда за физику|Физика]] — [[Мартин Луис Перл]] и [[Фредерик Рајнес]] * [[Нобелова награда за хемију|Хемија]] — [[Паул Ј. Круцен]], [[Марио Х. Молина]] и [[Ф. Шервуд Роуланд]] * [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Медицина]] — [[Едвард Б. Луис]], [[Кристијана Нислајн-Фолхард]] и [[Ерик Ф. Вајсхаус]] * [[Нобелова награда за књижевност|Књижевност]] — [[Шејмус Хини]] * [[Нобелова награда за мир|Мир]] — [[Џозеф Ротблат]] ([[Пољска]]/[[Уједињено Краљевство|УК]]) и [[Пагваш конференција о науци и светским питањима]] * [[Нобелова награда за економију|Економија]] — [[Роберт Лукас]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]) {{ХронологијаДно}} __NOTOC__ [[Категорија:1995.| ]] [[Категорија:1990-е]] [[Категорија:20. век|91995]] kfmsc410o42lx6uvqh2fpxfhvooljp8 0 827 25139198 24774301 2022-08-05T08:29:22Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} [[Датотека:Berlin, Mitte, Linienstrasse 40, Wohn- und Geschaeftshaus.jpg|мини|десно|250п|[[Модерна архитектура]] [[Берлин]] [[2010]].]] [[Датотека:Parthenon-Restoration-Nov-2005-a.jpg|мини|десно|250п|[[Партенон]] у Атини је пример древне архитектуре.]] [[Датотека:Colosseum in Rome, Italy - April 2007.jpg|мини|250п| [[Колосеум]] у [[Рим]]у из 1. века, [[Унеско]]ва светска баштина и једно од нових [[седам светских чуда старог света|седам светских чуда]]]] [[Датотека:Poitiers notre dame1.JPG|мини|250п|Нотр-Дам-Ла-Гранд, [[Поатје]]]] [[Датотека:Sagradafamilia-overview.jpg|250п|мини|десно|Гаудијево недовршено ремек-дело, Саграда Фамилија]] '''Архитектура''' ({{Јез-лат|architektura}}, од старогрчке речи -{''arkitekton, ὰρχιτεκτονική''}-, од -{''ὰρχι''}- — ''главни'' и -{''Τεκτονική''}- — ''градитељ'') у ужем смислу је [[наука]] и [[уметност]] пројектовања и обликовања [[Грађевина|зграда]], односно унутрашњег и спољашњег архитектонског простора: [[ентеријер]]а и [[екстеријер]]а. Архитектонска дела често представљају културне или политичке симболе, као и уметничка дела. Историјске цивилизације се карактеришу својим достигнућима у архитектури. Архитектура служи да испуни неке основне људске потребе, и настаје у складу са могућностима и потребама људи.<ref name="БСЭ">{{Cite web|url=http://slovari.yandex.ru/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/%D0%91%D0%A1%D0%AD/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0 |title=Большая советская энциклопедия |accessdate=22. 9. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140809051427/http://slovari.yandex.ru/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/%D0%91%D0%A1%D0%AD/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/ |archive-date=9. 8. 2014 |url-status=dead }}</ref> У организацију постора спада и уређење насеља, то јест [[урбанизам]]. Стога су сви значајни урбанисти имали и архитектонско образовање.<ref name="Мир архитектуры">{{Cite book|last=Гутнов|first=Алексей Эльбрусович|last2=Глазычев|first2=Вячеслав Леонидович|title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|isbn=978-5-235-00487-0|pages=}}</ref> == Архитекта == [[Архитекта]] се бави планирањем и пројектовањем зграда и других [[грађевина]], те суделује у надзору и вођењу градње. Архитекта осмишљава грађевине с обзиром на контекст и [[рачунарски програм|програм]], разматрајући притом масу, форму, волумен, [[простор]], текстуру, структуру, светла и сенке, материјале и прагматичне ствари као трошкове, конструктивних и технолошких ограничавања да би дошао до практичног, економског и по могућности уметничког архитектонског дела. == Основни појмови у архитектури == Одређени појмови се стално понављају и на нов начин реализују при пројектовању грађевина, независно од [[стил]]а и епохе. * ''[[Простор]]'': Дефиниција, димензије, положај, реализација и формално обликовање простора су најбитнији задатак архитектуре. * ''Форма'': Облик архитектонског дела, његова скица, форма и величина, су аспекти који нису једноставно изведени из функције. Нацрт никада није директна последица задатих параметара. Ту постоји увек компонента естетске и формалне организације. Како ће грађевина изгледати из одређеног угла? Које боје и материјали су најпогоднији? Све ово лежи у домену пројектанта-уметника. * ''Функција'': Добро функционисање једне грађевине је основна сврха архитектуре. Ово подразумева техничко функционисање архитектонског дела у пракси, али и естетске и друге функције које оно треба да испуни. Архитектура је једна од ретких уметности (уз [[дизајн]]), која поред естетске вредности има и употребну вредност, и стоји увек на размеђи уметности и функције. * ''Порука'': Национална библиотека Француске има форму 4 заклопљене књиге и тиме даје поруку о својој намени. Команда Ратног ваздухопловства у Земуну подсећа на авион и такође даје поруку о својој функцији. * ''Веза са околином'': Идеализован пример архитектуре је нацрт грађевине, који се на више начина може уклопити у своју реалну околину. Ово се постиже, на пример: различитим формама, избором боја и материјала. * ''Значење'': Свака [[грађевина]] има индивидуални исказ и карактер, који се показује кроз облик, функцију или организацију. == Разлика између архитектуре и грађевинарства == Разлика између архитектуре и [[грађевинарство|грађевинарства]] често је била предмет контроверзи. Пре се сматрало како је архитектура [[уметност]], а грађевина инжењерство. Савремена пракса обједињује инжењерска знања и уметнички таленат архитекте у јединствену личност која је способна да сагледа све аспекте грађевине, како инжењерске (конструктивни склоп, грађевинска физика), тако и уметничке (контекст, форму, композицију, боју, материјализацију итд), док се грађевински инжењери пре свега баве организацијом градње и инжењерским делом посла: прорачунима и одговарајућим деловима пројекта којима се дефинишу грађевински детаљи. У [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], на пример, улоге су тачно дефинисане и сву израду пројеката и планова могу радити само [[архитектонски биро]]и, тј. специјалне фирме чији су власници архитекти запослени у њима. Сви остали инжењери који учествују у поступку пројектовања (грађевински, електро, машински итд) појављују се у улози консултаната. Таква пракса даје акценат на архитектури.<ref>Архитектонска пракса у тржишној привреди, Милан Ристић, архитекта. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2002|isbn=978-86-903041-0-3|pages=}}</ref> == Архитектура као уметност == [[Датотека:Ac.tholos.jpg|мини|лево|250п|Кружни храм (Толос) у [[Делфи]]ма, [[Грчка]].]] ''Архитектура је уметност обликовања простора волуменом.'' Она је [[ликовна уметност]] која има практичну намену — заштита од природних непогода ([[киша]], [[ветар]], [[снијег|снег]], итд), хладноће или топлоте. Грађевина изван ствара [[запремина|волумен]] (као [[скулптура]]), дакле има распоред и однос маса, однос пуног и празног, затвореног и отвореног, својства грађе, специфичности обраде површина, обојеност итд. Уз три [[димензије]] – ширину, висину и дубину, архитектура укључује и четврту – време, тј. кретање потребно да се архитектура „доживи“ са свих страна, изнутра и споља! Посебан је и [[простор]] [[Ентеријер|унутрашњости архитектуре]] који је потребно посматрати неодвојено од спољашњег омотача. Распоред и организацију простора, величину појединих простора и њихове везе, можемо спознавати тек из ''[[Архитектонски цртеж|архитектонских цртежа]]'' или снимака. Они морају бити правилни и „у размери“, тј. да свака мера у [[цртеж]]у одговара мери у стварности у некој размери (1:100, 1:50, итд). Једини начин да доживимо архитектуру кроз слике је да сложимо јединствен доживљај о грађевини из слика изгледа (''изглед''), унутрашњег простора одозго (''основа'') или најбоље ''пресеком'' грађевине. [[Датотека:S F-E-CAMERON 2006-10-EGYPT-ESNA-0080.JPG|мини|250п|''Египатски храм Кхнума'' у Есни.]] Када говоримо о пропорцијама, нешто може бити мало, велико или складно. Нпр. грађевине грађене за човека, по неким људским мерама, [[гробна хумка]] је минијатуран, [[египатске пирамиде]] су хипердимензиониране, а [[грчки храм]] је складан. [[Грци]] су градили складну архитектуру јер су за мерење користили мере преузете из величине делова људског тела по којима су и назване: палац – длан – лакат – рука – корак итд. Зато, кад погледамо грчку архитектуру, у свим тим ширинама и дужинама, ми несвесно видимо нешто што нам је „слично“ и зато нам се то свиђа. Примењујући људске мере (антропометричке, према грчком ''антропос'' = човек) и омере или употребљавајући их супротно, може се свјесно и намерно градити грађевина у којој ћемо се осећати добро и угодно, или у којој ћемо се осећати „малима“ или „изгубљенима“. Управо такав је однос грчког [[храм]]а или [[Ренесанса|ренесансног]] летњиковца, према [[архитектура старог Египта|египатском храму]] или, рецимо, савременом [[Музеј жртава холокауст у Берлину|Музеју жртава холокауста у Берлину]]. У историји човечанства – градитељство се јавило после [[слика]]рства и вајарства, тек у млађем каменом добу. Али, неке од првих грађевина су толико мудро грађене да су остале у непрекидној употреби до данас (''ескимски [[иглу]]'', итд). Градитељство према употребној грађи усклађује и развија одговарајуће технике градње (као опека, бетон'' ...) и врсте конструкција (нпр. ''[[Лук (архитектура)|аркада]], [[купола]], [[свод]]''...) зависно од материјала и њиховог везива. Архитектура се обично дели на: * ''[[Световна архитектура|профану (световну) архитектуру]]''; У профаној се битно разликују стамбена и друштвена архитектура. * ''[[Сакрална архитектура|сакралну (религијску) архитектуру]]'' * ''[[Фортификацијска архитектура|фортификацијску (утврђења) архитектуру]]'' Но, поделу архитектуре не треба схватити круто, јер су се кроз историју јављају грађевине којима је функција помешана. Такве су нпр: Дворац-тврђава у [[Велики Табор|Великом Табору]] који је уједно и кућа за становање породице [[Раткај]], или ''црква Врбоска на острву [[Hvar (ostrvo)|Хвару]] (16. век) која је уједно и [[тврђава]] за одбрану од турских гусара. == Три аспекта архитектуре == Једна од најстаријих дефиниција архитектуре потиче од [[Витрувио|Витрувија]] (дело -{''De Architectura''}-):<ref>Vitruv: ''Zehn Bücher über Architektur. Übersetzt und mit Anmerkungen versehen von Dr. Curt Fensterbusch''. {{page1|location=Darmstadt|publisher=Wissenschaftliche Buchgesellschaft|year=1964|isbn=978-3-534-01121-6|pages=45}}</ref> архитектура је јединство три фактора # солидност (-{''firmitas''}-) # корисност (-{''utilitas''}-) # лепота или пријатност (-{''venustas''}-) Другим речима, говори се о структури, функцији и естетици. Без [[Статика|стабилности]] архитектура је опасна и безначајна. Без корисности, архитектура служи самој себи и представља [[скулптура|скулптуру]] у великој форми. Без лепоте, ради се само о згради. У свакој грађевини ова три аспекта су од виталног значаја, мада је њихова тежина била различита у различитим историјским епохама. На пример, у случају [[модерна архитектура|модерне архитектуре]]:естетика се схвата као пука [[декорација]] и намерно се занемарује у дизајну, који се највише бави функцијом. Али, и једноставност је по себи врста естетике. Еволуција ове прве дефиниције је видљива у делу „[[Елементи архитектуре]]“ (-{''Elements of Architecture''}-) [[Хенри Вотон|Хенрија Вотона]] из [[1624]]. Он говори о императивима архитектуре: робустност материјала и конструкције, рационално прилагођавање простора његовој намени и креација естетског задовољства. Ова три фактора се могу посматрати у хипотетичкој хијерархији. Грађевина прво мора да буде чврсто на земљи, после треба да има друштвено корисну функцију, и најзад може да буде пројектована у складу са естетским критеријумима. Пажња посвећена лепоти је у сенци основне функције грађевине, а ни естетика ни функција нису могуће ако здању недостаје структурална стабилност. === Архитектура и стабилност: статика === Да би се гарантовала стабилност грађевине, користе се теорија [[Статика|статике]] и наука о конструкцијама, које се ослањају на [[Физика|физику]], [[Хемија|хемију]] и [[Механика|механику]]. Силе које делују на архитектонску структуру су вишеструке: сама маса грађевине, додатни терет (становници, намештај, роба), спољне силе, од којих су најзначајније атмосферске прилике ([[ветар]], тежина [[снијег|снега]]), свакодневна дешавања (осцилације услед саобраћаја, притисак тока реке о мост), или изузетни догађаји ([[земљотрес]], јако невреме) и слично. И поред разноврсних спољних сила и могућих конструкција, стабилност свих грађевина се у основи базира на равнотежи сила [[Трење|трења]] и [[Компресија|компресије]]. Све [[Механичка сила|силе]] су компензоване другим силама истог интензитета и супротног смера. Услов за [[Механичка равнотежа|механичку равнотежу]] је да је сума свих сила и свих [[механички моменат|механичких момената]] нула. === Архитектура и корисност: архитектура или скулптура? === [[Датотека:Ravenna BW 3.JPG|мини|лево|Архитектура као унутрашњи простор, [[Базилика Сан Аполинаре ин Класе]] код [[Равена|Равене]]]] По критичару [[Бруно Зеви|Бруну Зевију]] критеријум за дефиницију архитектуре је унутрашњи простор, то јест амбијент погодан за живот људи. То је неопходан услов да би се нешто сматрало архитектуром. Све остало је у функцији ове основне премисе. Одатле следи да зграде без или са мало унутрашњег простора нису архитектура. Зеви наводи пример [[Некропола у Гизи|Пирамида у Гизи]], које су енормне скулптуре на отвореном, али не представљају архитектуру. Ни [[грчки храм]] није архитектура, јер је његова скучена [[цела (архитектура)|цела]] била симболично место где је обитавао Бог, а не људи, који су верске обреде обављали ван храма. [[Валтер Гропијус]] се у основи сложио са овом дефиницијом, али у апстрактнијем смислу: за њега је архитектура уметност организовања простора, а остварује се изградњом грађевина. О архитектури се може размишљати и са становишта конструисања дела. Тако би у архитектуру спадала и дела која немају унутрашњи простор, али су зидана. Интуитивно је јасно да скулптура настаје уклањањем материјала, а да грађевина настаје зидањем (додавањем материјала). Отуда је [[Маунт Рашмор]] по начину постанка скулптура, а [[Египатске пирамиде]], и поред одсуства унутрашњег простора, архитектура. Још један начин дефинисања архитектуре био би по њеној функцији. Ако је грађевина настала да прими душу фараона, или да се у њој моли верска заједница, онда можемо рећи да је то архитектура. У противном, то је само велика скулптура. Тако у домен архитектуре можемо сврстати и отворене структуре попут [[мост]]ова и [[Амфитеатар|амфитеатра]]. === Архитектура и лепота: архитектонско или грађевинско дело? === [[Датотека:Bicycle parking lot.jpg|мини|Конструкција: паркинг за бицикле у [[Амстердам]]у.]] {{Цитат|Паркинг за бицикле је једна конструкција. Катедрала у Линколну је архитектонско дело|[[Николаус Певснер]], [[1943]]}} [[Грађевина]] се дефинише као конструкција објекта за практичне сврхе (заштита од атмосферских прилика), при чему није неопходна [[естетика|естетска]] компонента (лепота). Данас је разлика прилично нејасна. Бернард Рудофски је у славном делу ''„[[Архитектура без архитеката]]“'' сврстао у архитектуру читав низ грађевина које дизајнирају аматери. Што се више враћамо у прошлост, то је веће слагање око онога што спада у архитектуру, с обзиром да време изоштри разлике. До пре неколико векова није постојала пракса да је [[Грађевински пројекат|пројекат]] основ за изградњу, односно дизајн грађевине. Градња је била спонтани процес. Данас то више није случај, чак ни за најједноставнија здања. Ако се говори о естетици архитектуре данас, онда је то идеја која се формализује уз поштовање структуралних и функционалних принципа, чиме се долази до архитектонске форме. Мишљења о томе у којој мери је архитекта слободан у својој креативности су подељена. [[Датотека:Lincoln cathedral chapterhouse.JPG|мини|лево|Архитектура: део [[Катедрала у Линколну|Катедрале у Линколну]] у Енглеској]] Оно што човека највише естетски импресионира у архитектури су визуелни утисак, осећај простора и [[монументалност]]. Структура грађевине је најчешће скривена, или је разумљива само стручњацима. Функционалне квалитете често узимамо као просту чињеницу, и они нас мање импресионирају него естетски квалитети. На пример, може нас импресионирати функционалност железничке станице или трајност црквених грађевина, али ће највероватније у сећању остати лепота или монументалност. [[Николаус Певснер|Певснер]] идентификује три елемента која доприносе естетском доживљају: * обрада површина, однос пуног и празног, распоред отвора и, понекад, декорације; * однос различитих блокова који сачињавају зграду и њихова артикулација у простору; * чулни ефекат који изазива унутрашња декорација и распоред просторија. Архитектура је по дефиницији уметност уређења простора, способна да обликује површине и простор користећи исте принципе и критеријуме које примењују сликари и вајари.<ref>N. Pevsner, ''Storia dell'architettura europea'', Bari (1998). стр. 5.–6.</ref> Али она се не своди само на оно видљиво, већ је бави и осећајима које ствара живот у архитектонском простору. == Материјали и конструкције == ''[[Камен]]'' је један од најстаријих грађевних материјала, и може бити клесан у правилне квадрове, деломично обрађен, намерно грубо клесан (''рустика''), ломљен или необрађен. ''[[Дрво]]'' се већином користило у облику носећих греда (вертикалних или хоризонталних), и дасака. Још један стари материјал је ''[[опека]]'' (земља или глина из калупа печена или сушена на сунцу). Овим традиционалним материјалима настајале су грађевине које су имале бочне волумене - ''носачи'' (''зид, [[куле|ступ]] и [[стуб]], греда и [[Лук (архитектура)|лук]]'') и горње волумене - ''терет'' (''кров, плафон и [[свод]], као и [[купола]]''), а облик је зависио од њихових различитих решења. Хиљадама година градња се служила каменом, дрветом и опеком, а онда се с индустријском револуцијом у 19. веку уводе ''металне конструкције'' и ''[[армирани бетон]]'' ([[бетон]] преко конструкције од челичне жице). Тада се почиње увелико користити и ''[[стакло]]'', не само за испуњавање прозора, него и као грађевински елемент фасада. Металном конструкцијом уведен је потпуно нов начин градње: делови по мери направљени у фабрици се повезују у целину спајањем или монтажом''. Као што је [[19. век]] обиљежен челичним конструкцијама тако се у [[20. век]] највише градио у [[Армирани бетон|армирано-бетонским конструкцијама]]. Насупрот традиционалној градњи, кад [[кућа]] расте постепено, армирано-бетонску се грађевину гради у две фазе: најприје се постави костур од окомитих носача (попут стубова) и водоравних плоча (плафон или спрат), а онда се изнутра подижу преградни [[зид]]ови, споља се поставља стаклена (или нека друга) преграда. == Историја архитектуре == {{Главни чланак|Историја архитектуре}} [[Датотека:Seagrambuilding.jpg|мини|200п|[[Лудвиг Мис ван дер Рое]], ''Зграда Саграм'' у [[Њујорк]]у, [[1958]], висока 156.9 м.]] Човек прво почиње развијати профану архитектуру и то стамбену. У праисторији граде се ''[[земуница|земунице]]'' (јама покривена шибљем) или ''[[сојеница|сојенице]]'' ([[брвнаре]] на обалама). То су једноћелијске куће (јединицу простора у кући називамо ћелија) са огњиштем и простором за спавање. У [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] познајемо двоћелијску кућу којој је прва просторија била за госте (''[[мегарон]]''), а повученија за жене и децу. [[Рим]]љани развијају кућу са квадратним двориштем окружен ходницима и тремовима (''[[Атријум (архитектура)|атријум]]''), около којег се нижу собе. Најстарији текст о архитектури као грани људске делатности је ''О Архитектури (De Architectura)'' латинског аутора [[Марко Витрувије|Витрувија]], који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три основна начела: Лепоте (''Venustas''), Чврстоће (''Firmitas'') и Корисности (''Utilitas''). У [[средњи вијек|средњем веку]] куће се поједностављују (соба изнад собе, дрвена таваница и степениште). У [[Готика|готици]] се куће шире на суседне, а у [[Ренесанса|ренесанси]] се поново граде веће градске куће и палате по узору на антику. Од тада стамбене зграде расту у висину и градови окупљају велики број становника на релативно малом простору. Од троспратница и четвероспратница у [[19. век]], настају десетоспратнице и на крају небодери у 20 веку. Данас је незамисливо становати у дому који нема специјализоване просторије (купатило, кухињу, дневни боравак ...), а величина, распоред и везе просторија зависе од њихове намене. Одмах након куће за себе, људи су развили грађевине за своје [[бог]]ове. У сакралну архитектуру спадају: [[храм]]ови, светишта, [[маузолеј]]и (монументална гробне грађевине), цркве, [[манастир]]и, џамије… Храмови широм света (од месопотамских високих степенастих храмова, огромних египатских, или потпуно прекривених скулптурама у Индији), грађени су да буду величанствени и богати како би се богу удобровољило и навело да посети та места за молитве и обреде. [[Датотека:Chartres 1.jpg|мини|200п|[[Саборна црква|Катедрала]] Нотр-Дам у [[Шартр]]у је пример готичке градње.]] [[Црква (грађевина)|Сакралне грађевине]], као најбогатије и највеће у граду, можемо посматрати као огледало друштва у којем су настале и одраз целе културе једног народа. Тако је црква, одувек, осим за верске обреде, служила за друштвена окупљања и била је средиште културног живота. Кроз средњи век, црква је била једина галерија уметности, музеј сликарства и скулптуре, једина концертна дворана у [[град]]у, школска установа. Ипак је првенствено служила духовним потребама становника, њиховом схватању Бога и живота. Наравно, та схватања су се мењала током времена, а с њима и архитектура цркве. Тако је нпр. [[Романика|романичка црква]] (11. –12. век) својим обликовањем одговарала немирном времену сталног ратовања међу феудалцима, и уопште осјећају несигурности, па су те цркве имале што дебље и затвореније [[зид]]ове, [[звоник]]е попут [[Куле|кула]], уске [[прозор]]е и уопште је личила тврђави. А [[Готика|готичка црква]] (13. и 14. век) слави већу сигурност и снажан привредни развој градова, обрта и трговине. Уместо зидова поставља огромне прозоре, и њих испуњава сликама од комада разнобојног стакла (''[[витраж]]''). [[Ренесанса|Ренесансна црква]] ([[15. век|15.]] и [[16. век]]) поштује начело ''"Човек је мјерило свих ствари"'', стога оно што је добро за човека добро је и за веру. Цркве су личиле на стамбене грађевине, можда мало раскошније и ослањала је се на достигнућа антике (с луковима, куполама, аркадама, итд). [[Барок]]на црква ([[17, век|17.]] и [[18. век]]) је често овална, а украшена је тако да негира границу простора и ствара привид (илузију) да се унутрашњи простор цркве претаче у бескрајни [[простор]] у којем се све креће и мења. Модерна црква ([[20. век]]) верује у ново доба које мора наћи нов израз. Стога се лишава свих устаљених елемената цркве ([[куле|ступови]], [[капител]], [[Лук (архитектура)|лукови]], украсни облици, итд) и као и све у 20. веку битно се разликује од целог претходног развоја човечанства. [[Датотека:Gugong.jpg|мини|250п|Царска палата у „Забрањеном граду“, [[Пекинг]].]] Зграде јавне и друштвене намене су најчешће већа здања у градовима за различите потребе друштвене заједнице. Првобитно се здравствена, просветна, културна или уметничка делатност обављала у зградама које се нису разликовале од стамбених. Но, у новијој архитектури ове грађевине разликујемо по намени: ''позоришне зграде, концертне дворане, музеји, галерије, биоскопске-дворане, стадиони, спортске дворане, домови културе, итд''. За управљање градом, од најранијих времена развила су се два типа грађевина: ''већница или палата владара''. [[Палата]], ма коме припадала, увек мора вршити две функције: осигурати што удобнији живот власнику и другима приказати његово богатство и моћ. Најраније палате су биле утврђене високим и дебелим зидинама, па их називамо ''[[тврђава]]ма''. Свака тврђава носи одлике свога времена (у готици високи зидови, у ренесанси звездасти, у бароку с огромним парковима и базенима, итд). Занимљив је прелаз из готике у ренесансу где високи квадратни зидови тврђава постају ниски, обли, у облику петоугла. Разлог тому је промена начина ратовања, тј. прелаз са хладног оружја (стреле, мачеви, копља, итд) на ватрено оружје (топови, мускете, итд) открићем [[барут]]а. “[[Илустрована енциклопедија архитектуре и урбанизма|Енциклопедија архитектуре]] аутора [[Слободан Малдини|Слободана Малдинија]] садржи преко 30 500 јединица, уз око 6 000 црно-белих илустрација, из области наведених у наслову књиге, обрађених по принципу: дефиниција појма, утврђивање циља, интердисциплинарност и др. У књизи архитектура се третира првенствено као уметност и тековина историје културе, али се не запоставља тесна повезаност архитектуре и урбанизма уз све за ове области релевантне научне дисциплине. Појмови су обрађени сажето и јасно, повремено када поједини појам то захтева и са ширим објашњењима, но увек су писани стручно, на основу утврђених знања из темељне историјске и теоријске литературе за области којима се енциклопедија бави...'' == Галерија == <gallery> Plan seoske škole, Draginja Petković Petrović 01.jpg|План сеоске куће Plan seoske škole, Draginja Petković Petrović 02.jpg|План сеоске куће Plan Filozofskog fakulteta, Aleksandar Deroko i Petar Anagnosti.jpg|План [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета у Београду]] </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Гутнов|first=Алексей Эльбрусович|last2=Глазычев|first2=Вячеслав Леонидович|title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|isbn=978-5-235-00487-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Гутнов|first=Алексей Эльбрусович|last2=Глазычев|first2=Вячеслав Леонидович|title = Мир архитектуры|location=|publisher=Молодая гвардия, Москва|year=1990|isbn=978-5-235-00487-0|pages=}} * Světové dějiny umění: Larouse. {{page|year=|isbn=978-80-7181-055-1|pages=}} * Dějiny architektury. {{page|year=|isbn=978-80-207-0185-5|pages=}} * H, W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd. 1962. * Ђина Пискел, Општа историја уметности. {{page1|publisher=|location=Београд|year=1972|id=}} * Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad [[1971]]. * Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin [[1976]] * Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha [[1939]]. * Dejiny umenia, Michael, V. Altparov, Martin 1976. * Urbs & Logos [[Богдан Богдановић (архитекта)|Bogdan Bogdanović]], Gradina 1976. * {{Cite book| ref=harv|last=Hellman|first=Louis|title = Architektur für Anfänger (Architecture A-Z - A Rough guide)|publisher=Rowohlt, Reinbek bei Hamburg|year=1988|isbn=978-3-499-17551-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|editor1-first=Hermann|editor1-last=Hipp|editor2-first=Ernst|editor2-last=Seidl|title = Architektur als politische Kultur. philosophia practica|publisher=Reimer, Berlin|year=1996|isbn=978-3-496-01149-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Glancey|first= Jonathan|title = Geschichte der Architektur|publisher=Mit einem Vorwort von [[Norman Foster]], Dorling Kindersley Verlag|location=Starnberg|year=2006|isbn=978-3-8310-9048-8|pages=}} * Koch, Wilfried: ''Baustilkunde.''. Orbis. {{page1|publisher=|location=München|year=1994|isbn=978-3-572-00689-2|pages=}} (behandelt die europäische Baukunst von der Antike bis zur Gegenwart, mit 50 Verbreitungskarten und fünfsprachigem Glossar). * {{Cite book| ref=harv|last=Paegelow|first=Claus|title = Internationales Architektenlexikon|year=2004|url= |publisher= |location= |isbn=978-3-00-012851-6|pages=}} * Philipp, Klaus Jan: ''Das Reclam Buch der Architektur'', Philipp Reclam jun. Verlag, Stuttgart. {{page|year=2006|isbn=978-3-15-010543-6|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-3-15-010543-6|pages=}} (eine Geschichte der Architektur in Themen-Doppelseiten). * {{Cite book| ref=harv|last=Prina|first= Francesca|title = Atlas Architektur. Geschichte der Baukunst|publisher=DVA|location= München|year=2006|isbn=978-3-421-03606-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Seidl|editor-first=Ernst|title = Lexikon der Bautypen. Funktionen und Formen der Architektur|publisher=Philipp Reclam jun. Verlag, Stuttgart|year=2006|isbn=978-3-15-010572-6|pages=}} * Dieter Struss (Redaktion): ''Der große Bildatlas der Architektur (The World History of Architecture)''; Orbisverlag. {{page1|publisher=|location=München|year=2001|isbn=978-3-572-01302-9|pages=}} == Види још == * [[Седам светских чуда старог света|Седам светских чуда]] * [[Историја архитектуре]] * [[Српска архитектура]] * [[Црква (грађевина)]] == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Architecture | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Архитектура }} * [http://www.arounder.eu/ Tolomeus - art around you - VR pano] * [https://web.archive.org/web/20141003204420/http://prometheus.arh.bg.ac.rs/code/navigate.asp?Id=2296 Универзитет у Београду: Архитектонски факултет] * [https://web.archive.org/web/20100414010402/http://www.arhns.com/ Универзитет у Новом Саду: Департман за архитектуру и урбанизам] {{Commonscat|Architecture}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Архитектура| ]] [[Категорија:Уметност]] 728v4zyod3v1m0xzqzpjnelwscel7b1 0 929 25138820 25136116 2022-08-04T19:17:36Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за државе | име државе = Исламска Република Пакистан | изворно име државе = {{native name|ur|اسلامی جمہوریۂ پاکستان|italic=no}}{{-}}{{native name|en|Islamic Republic of Pakistan}} | име генитив = Пакистана | положај = Pakistan (orthographic projection).svg | застава = Flag of Pakistan.svg | грб = Coat of arms of Pakistan.svg | мото = -{Вера, јединство, дисциплина}-<br />{{small|({{јез-урд|ایمان، اتحاد، نظم‬}}) }} {{small|({{јез-енгл|Faith, Unity, Discipline}})}}<ref name="The State Emblem">{{cite web|title=The State Emblem |url=http://www.infopak.gov.pk/Eemblem.aspx |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070701023430/http://www.infopak.gov.pk/Eemblem.aspx |archivedate=01. 07. 2007. |publisher=Ministry of Information and Broadcasting, [[Government of Pakistan]]. |accessdate=18. 12. 2013.}}</ref> | химна = -{[[Химна Пакистана|Национална химна]]}-<br />{{small|({{јез-урд|قَومی ترانہ‬}}) }} {{small|({{јез-енгл|The National Anthem}})}}<ref>{{cite web|title=National Symbols and Things of Pakistan |url=https://soundcloud.com/azeem-iftikhar-25958679/pakistan-national-anthem-2018 |work=Government of Pakistan |accessdate=27. 05. 2014. }}</ref> [[Датотека:Pakistan anthem - United States Navy Band.ogg|центар]] | службени језик = {{hlist|[[урду (језик)|урду]] | [[Енглески језик|енглески]]<ref>{{cite web|title=SC orders immediate implementation of Urdu as official language |url=http://tribune.com.pk/story/952913/sc-orders-implementation-of-urdu-as-official-language/ |publisher=[[The Express Tribune]] |date=07. 09. 2015.|accessdate=08. 09. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|title=Pakistan to replace English with Urdu as official language |url=http://tribune.com.pk/story/928480/pakistan-to-replace-english-with-urdu-as-official-language/ |publisher=[[The Express Tribune]] |date=29. 07. 2015.|accessdate=08. 09. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://dunyanews.tv/index.php/en/Pakistan/288574-PM-approves-implementation-of-Urdu-language-in-gov |title = PM approves implementation of Urdu language in govt departments – Pakistan – Dunya News |work=dunyanews.tv}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dawn.com/news/1193624 |title = PM, president to deliver speeches in Urdu on foreign trips, SC told |last=Haider|first=Irfan|work=dawn.com}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.thenewsteller.com/pakistan/govt-submits-plan-to-supreme-court-to-promote-urdu-as-official-language/19569/ |title=Govt. submits plan to Supreme Court to promote Urdu as official language |work=The News Teller |access-date=02. 07. 2018 |archive-date=26. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181226143037/https://www.thenewsteller.com/pakistan/govt-submits-plan-to-supreme-court-to-promote-urdu-as-official-language/19569/ |url-status=dead }}</ref>}} | главни град = [[Исламабад]] ||latd = 33|latm=40|latNS=N|longd=73|longm=10|longEW=E | највећи град = [[Карачи]] | тип владавине = [[Федерализам|Федерална]] [[Исламска република]] | титула владара = [[Председник Пакистана|Председник]] | титула владара1 = [[Председник Владе Пакистана|Премијер]] | титула владара2 = [[Председник Парламента Пакистана|Председник Сената]] | титула владара3 = [[Председник Парламента Пакистана|Председник Народне скупштине]] | титула владара4 = [[Врховни суд Пакистана|Главни судија]] | име владара = [[Ариф Алви]] | име владара1 = [[Шехбаз Шариф]] | име владара2 = [[Садик Санџрани]] | име владара3 = [[Асад Кајзер]] | име владара4 = [[Асиф Сајед Кан Коса]] | независност тип = [[Независност]] | независност коментар = Од [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] | приступница догађај1 = Објављена | приступница датум1 = [[14. август]] [[1947]]. | приступница догађај2 = Призната | приступница датум2 = [[23. март]] [[1956]]. | површина поредак = 43 | површина = 803940 | воде = 3,1 | становништво поредак = 6 | становништво = 191439913 | извор_становништво = <ref>[{{Cite web |url=http://www.pwd.punjab.gov.pk/ |title=Population Welfare Department{{Ботовски наслов}} |access-date=24. 09. 2015 |archive-date=02. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190502230956/https://pwd.punjab.gov.pk/ |url-status=dead }} Population Welfare Department{{Ботовски наслов}}]</ref> | година пописа = 2015 | густина становништва = 206 | густина поредак = 53 | БДП година = 2007 | БДП = $475,6 милијарди | БДП поредак = 25 | БДП по глави становника = $3004.5 | БДП поредак по глави становника = 125 | HDI година = 2006 | HDI = 0.539 | HDI поредак = 134 | HDI категорија = <span style="color:#fc0;">средњи</span> | валута = [[Пакистанска рупија|рупија]] | код валуте = PKR | временска зона = +5 до +6 | домен = [[.pk]] | позивни број = 92 }} '''Пакистан''' ({{јез-урд|پاکستان}}, {{јез-енгл|Pakistan}}), званично '''Исламска Република Пакистан''' ({{јез-урд|اسلامی جمہوریۂ پاكِستان}}, {{јез-енгл|Islamic Republic of Pakistan}}), је [[држава]] која се налази у [[Јужна Азија|јужној Азији]] и излази на шири [[Блиски исток]] и [[Средња Азија|средњу Азију]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Граничи се са [[Иран]]ом, [[Авганистан]]ом, [[Кина|Кином]], [[Индија|Индијом]] и излази на [[Арабијско море]]. По броју становника је [[Списак држава по броју становника|6. најмногољуднија земља]] , чији је број становника прешао 200 милиона и друга је највећа муслиманска земља након [[Индонезија|Индонезије]] у [[свет]]у. Пакистан је члан [[Организација уједињених нација|УН]], [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]], [[Организација исламске конференције|Организације исламске конференције]], [[Организација за економску сарадњу|Организације за економску сарадњу]], [[Комонвелт|Комонвелта нација]] и [[Јужноазијска асоцијација за регионалну сарадњу|Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу]], и од [[2015]]. године пуноправна чланица [[Шангајска организација за сарадњу|ШОС-а]] == Порекло назива == Име Пакистан на [[урду (језик)|урдуу]] и [[Персијски језик|персијском језику]] значи ''земља чистих''. Чодхари Рахмат Али смислио је име [[1933]]. године и објавио га у памфлету ''Сад или никад'' <ref name="pamphlet">[http://www.zyworld.com/slam33/non.htm Текст памфлета ''Сад или никад'', објављен 28. јануара, 1933. године] {{Wayback|url=http://www.zyworld.com/slam33/non.htm |date=20080420145334 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>. Реч је заправо акроним назива муслиманских територија западне Индије - '''П''' за [[Панџаб]], '''А''' за Авганија, '''К''' за [[Кашмир]], '''С''' за [[Синд]] и -'''тан''' за [[Белуџистан]] (провинција у Пакистану). Везник '''И''' додат је касније, јер ''истан'' на урдуу значи ''земља'', док ''пак'' значи ''чист''. Држава је названа Пакистан [[1947]]. године, док је данашњи назив, Исламска Република Пакистан, у употреби од [[1957]]. године. == Географија == === Положај === Пакистан обухвата област од 803.940 -{km²}-<ref name="area_from_factbook">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |date=20200524220650 }} {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |date=20200522163543 }} {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |date=20181224211229 }} Ова бројка не броји површину оспорене територије Кашмир], [[2006]]</ref>. Источни регион Пакистана се налази на индијској тектонској плочи, док се западни и северни делови налазе на иранском и евроазијском платоу. Пакистан има 1.046&nbsp;km дугачку поморску границу на Арабијском мору, док укупна земљишна граница броји 6.774&nbsp;km (2.430 -{km}- са Авганистаном, 523 -{km}- са Кином, 2.912 -{km}- са Индијом и 909 -{km}- са Ираном)<ref name="cia_world_factbook">{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |title=Границе Пакистана [[2006 |publisher=Cia.gov |date= |accessdate=02. 01. 2012. |archive-date=24. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181224211229/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |url-status=dead }}</ref>. === Геологија и рељеф === [[Датотека:Pakistan geography sr.svg|мини|десно|250п|Географска мапа Пакистана]] [[Датотека:K2 8611.jpg|200п|мини|лево|К2 - други по висини врх на свету, после Монт Евереста. Висина 8.611 m]] Пакистан је географски разнолика земља. На југу се налазе долине и равнице, песковите плаже и пријатна клима, док се на северу налази ланац [[Хималаји|Хималаја]] са врховима високим преко 8.000 m. Пакистан броји око 108 планинских врхова преко 7.000 m и пет врхова преко 8.000 m ([[К2]] и [[Нанга Парбат]]). Река [[Инд]] протиче кроз Пакистан. Северни део земље је веома атрактивно туристичко место и Мека за планинаре. Западно од Инда се налази провинција Белуџистан са сувом климом и зеленим долинама, док су на истоку пешчане дине и пустиња Тар у области Тарпаркер. [[Датотека:Nahargarh Fort.jpg|200п|мини|лево|Утврђење око града који се налази у пустињи Тар]] Пустиња [[Тар (пустиња)|Тар]] (на [[Урду (језик)|Урду]] језику تھرپارکر) у јужној провинцији Синд је седма по величина и једина плодна пустиња у свету. Многе области Панџаб и Синд региона су веома плодне, па је пољопривреда веома развијена у њима. === Воде === {{...}} === Флора и фауна === {{...}} === Клима === Клима варира заједно са географијом. Хладне зиме и врућа лета доминирају севером, док блага клима доминира југом. У централним деловима није реткост да током летњих месеци жива пређе 45&nbsp;°C, док су зиме јако хладне са температурама испод нуле. Током касних месеци летње сезоне, непредвидљиви монсунски ветрови доносе варљиве количине кише - од 250 милиметара до преко 1.250 милиметара. == Историја == {{посебан чланак|Историја Пакистана}} Данашњи грађани Пакистана представљају мешавину различитих раса и етничких група (Харапани, Персијанци, Парћани, Кушани, Хуни, Авгани, Арапи, и Турци). Током вишевековних напада, освајања и мигрирања, свака од горе поменутих група је оставила траг на простору данашњег Пакистана и многи обичаји и традиције су постале саставни део културе Пакистана. Данашњи Пакистан такође представља територију треће најстарије цивилизације (после [[Месопотамија|Месопотамије]] и [[Египат|Египта]]), која је постојала још [[2500. п. н. е.]] и трајала све до њеног пада [[1500. п. н. е.]] Данашњи Пакистан је основан [[1947]]. године, 14. августа, али територије које му данас припадају се преклапају са историјом и развојем територија које припадају данас другим државама - [[Индија|Индији]], [[Иран]]у и [[Авганистан]]у. Регион је вековима био трговинска путања. Највећа трговина свилом се некада обављала рутом која пролази кроз територије данашњег Пакистана и рута се звала [[Пут свиле]]. Неретко се ова територија зове ''Музеј раса'', управо због мешавине култура и етничких група на овој територији као резултат трговине. Познати историчар и географ де Мулер је често поредио овај регион са регионом [[северна Африка|северне Африке]]: ''Ако је, како се каже, Египат дар Нила, онда је Пакистан дар Инда.''<ref name="soan">{{cite web|url=http://www.shef.ac.uk/archaeology/research/pakistan |title = Археолошко истраживање у Пакистану Универзитета Шефилд |publisher=Shef.ac.uk |date=19. 07. 2011. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>. Ова трећа по старости и развијености цивилизација, нестала је средином другог миленијума п. н. е. и заменила ју је Ведик Цивилизација, која се простирала великим делом северне Индије и Пакистана. Велике силе, царства и војске су владале регионом, од Персијског царства око [[543. п. н. е.]]<ref name="achaemenid">{{cite web|last=Lendering|first=Jona|url=http://www.livius.org/aa-ac/achaemenians/achaemenians.html |title = Персијско Царство |publisher=Livius.org |date=|accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>, [[Александар Велики|Александра Великог]] [[326. п. н. е.]]<ref name="plutarch">[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Alexander*/8.html#ref98 Живот Александра Македонског], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> до [[Мауријско царство|Мауријског царства]]. [[Индо-грчко краљевство]] је обухватало регион Гандаре и Панџаба око [[184. п. н. е.]] У овом периоду град Такшашила постаје центар образовања. Остаци некадашњег града, који се налазио западно од [[Исламабад]]а, је један од највећих археолошких ископина у Пакистану. Године [[712]]. н. е. арапски генерал [[Мухамед ибн Касим]]<ref name="qasim">{{cite web|url=http://www.infinityfoundation.com/ECITChachnamaframeset.htm |title=Мухамед ибн Касим |publisher=Infinityfoundation.com |date=|accessdate=02. 01. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120113055955/http://www.infinityfoundation.com/ECITChachnamaframeset.htm |archive-date=13. 01. 2012 |url-status=dead }}</ref> је освојио Синд и Мултан у јужном делу Панџаба, и тиме започиње владавина неколико муслиманских царевина ([[Газнавидско царство]], [[Делхијски султанат]] и [[Mogulsko carstvo|Могулско царство]]). Током дугог периода многи верски учитељи успешно упознају локално становништво са новом религијом - [[ислам]]. Током постепеног слабљења утицаја Могулског царства у региону почетком 18. века, припадници етничких група Афгана, Балока и Сика заузимају велики део територије Пакистана све до доласка [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]]<ref name="east_india">{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/pktoc.html |title = Библиотека Конгреса (САД), Пакистан |publisher=Lcweb2.loc.gov |date=22. 03. 2011. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>. Индијски рат за независност [[1857]]. године је био последњи велики оружани сукоб против британске владавине у региону. Политичка странка Муслиманска лига постаје све популарнија током касних 30-их година 20. века, као резултат страха локалних муслимана да нису довољно заступљени у политици, као и у друштву. Дана 29. децембра [[1930]]. године, током председничког обраћања, [[Алама Икбал]] се обраћа нацији и захтева оснивање самосталне муслиманске државе на северозападу јужне Азије. [[Мухамед Али Џина]] објављује ''Теорију двеју нација''. [[Датотека:Jinnah Gandhi.jpg|лево|мини|200п|Мухамед Али Џина (лево) са Махатмом Гандијем]] Ова теорија је директно довела до [[Лахорска резолуција|Лахорске резолуције]] [[1940]]. године, која је за резултат имала креирање државе Пакистан 1947. године. Пакистан је међународно признат 14. августа 1947. године. Тадашња територија Пакистана се састојала из два муслиманска дела која нису била спојена, већ је између њих била [[Индија]]. Један део се налазио на западу [[јужна Азија|јужне Азије]] и граничио се са Ираном, док се други део налазио на источном делу јужне Азије. Оваква подела са Индијом између, је довела до сукоба између два народа која су припадала различитим религијама<ref name="1947riots">{{cite web|url=http://users.erols.com/mwhite28/warstat3.htm#India |title = Број погинулих током сукоба 1947. године |publisher=Users.erols.com |date=|accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>. Оружани сукоби су избили око нејасно дефинисаних граница, нарочито око територија [[Џаму и Кашмир]]. Сукоби око Кашмира су прерасли у [[Индијско-пакистански рат (1947)|Индијско-пакистански рат 1947.]] или Први Кашмирски рат (1947—1948. године), у којем су обе стране, Индија и Пакистан, освојиле једнако велике делове територије. Република Пакистан је проглашена [[1958]]. године након војног пуча на челу са [[Ајуб Кан]]ом (1958—69. године). Он је био председник новонастале републике током веома нестабилних, како унутрашњих тако и политичких односа са Индијом. Политичка нестабилност у региону довела је до Другог рата са Индијом [[1965]]. године. Његов наследник Јаја Кан (председник у периоду од 1969. до 1971) је поред политичких проблема морао да се суочи и са елементарном непогодом - [[циклон]]ом - који је Пакистан коштао 500.000 живота. Нестабилност у источном Пакистану је прерасла у нових ратних сукоба - [[Бангладешки ослободилачки рат]]<ref name="1971war">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/hi/english/static/in_depth/south_asia/2002/india_pakistan/timeline/1971.stm |title = BBC страница о Ослободилачком рату |publisher=BBC News |date=06. 12. 1971. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref> и [[Индијско-пакистански рат (1971)|Индијско-пакистански рат 1971.]] године, и напокон губљења територија на источном делу Азије и стварање самосталне државе [[Бангладеш]]<ref name="bangladesh">{{cite web|url=http://countrystudies.us/bangladesh/17.htm |title = САД Студије о рату за независност Бангладеша |publisher=Countrystudies.us |date=04. 12. 1971. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>. Од [[1972]]. до [[1977]]. године Пакистаном је владао [[Зулфикар Али Буто]]. Године 1977. Буто је збачен а [[1979]]. осуђен је на смрт. На челу војног суда је био генерал Зиа-ул-Хак, који постаје трећи војни диктатор. Пакистански грађански устав, доласком генерала на власт, је замењен Исламским шеријатским закоником, којим се владало како грађанским правом тако и војним. Године [[1988]]. у авио несрећи генерал Зиа гине, а на чело владе долази прва жена премијер [[Беназир Буто]], ћерка убијеног Зулфикар Али Бута. [[Датотека:2006 Musharaff at the White House.jpeg|лево|240п|мини|Председници Мушараф и Буш током конференције за штампу]] Током наредних десет година, на парламентарним изборима госпођа Буто бива замењена Наваз Шарифом да би након три године опет била изабрана. Године [[1991]]. Пакистан учествује у војној коалицији на челу са САД у [[Заливски рат|Заливском рату]]. Пакистан улази у коалицију са јасним улогом - одбрана [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] и шаље 5.000 војника<ref name="gulf_war">{{cite web|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2002/09/24/MN168392.DTL |title=SPECIAL SECTION: U.S. vs. IRAQ / The 1991 Gulf war |publisher=Sfgate.com |date=24. 09. 2002. |accessdate=02. 01. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120207192030/http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=%2Fc%2Fa%2F2002%2F09%2F24%2FMN168392.DTL |archive-date=07. 02. 2012 |url-status=dead }}</ref>. Војна напетост у Каргил конфликту<ref name="kargil">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/352995.stm |title = Каргил конфликт - BBC страница |publisher=BBC News |date=26. 05. 1999. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref> са Индијом [[1999]]. године завршава се војним пучем у којем генерал [[Первез Мушараф]] заузима [[скупштина|парламент]]<ref name="1999coup">[http://www.news.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=/archive/1999/10/13/wcoo13.html Војни пуч - Первез Мушараф] {{Webarchive|url=https://archive.today/20051101235211/http://www.news.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=/archive/1999/10/13/wcoo13.html |date=01. 11. 2005 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>. Године [[2001]]. Мушараф постаје председник и премијер након оставке [[Рафик Тарара]]. Године [[2002]]. Мушараф препушта место премијера (али задржава функцију председника) и предаје га изабраном [[Зафарула Кан Џамалију]], којег је наследио на парламентарним изборима [[2004]]. године [[Шаукат Азиз]]. Након претњи сменом Мушараф је одлучио да поднесе оставку у августу 2008. == Влада == Муслиманска лига је формирала прву пакистанску владу на челу са [[Мухамед Али Џина|Мухамедом Али Џином]] и Лиакутом Али Каном. Временом је моћ Муслиманске лиге опала услед формирања већег броја политичких странака и увођењем вишестраначког система. У западном Пакистану популарност је имала Пакистанска Народна Партија, а у источном делу је владала [[Авами Лига]] (партија која је форсирала независност источног дела Пакистана и оснивање [[Бангладеш]]а). Први устав Пакистана је усвојен [[1956]]. године, га је [[Ајуб Кан]] [[1958]]. године суспендовао. [[Устав]] из [[1973]]. године, којег је суспендовао 1977. године Зија ул Хак, је поново усвојен [[1991]]. године. По овом уставу, Пакистан је федерална демократска република са Исламом као државном религијом. Систем се састоји од Сената (који броји 100 чланова) и Националног Савета (342 члана). Председник је врховни командант војних снага. [[Премијер]] је обично лидер највеће политичке партије у Националном Савету. Свака провинција функционише по овом систему само на мањем нивоу (свака провинција има свој Национални Савет, са најбројнијом партијом и вођом те партије као премијером те провинције). Пакистанске војне снаге су увек играле велику улогу у политичком животу. У три случаја војно лице је владало Пакистаном (сва три су били генерали: Ајуб Кан од 1958. до [[1971]], [[Зија ул Хак]] од [[1977]]. до [[1988]], и [[Первез Мушараф]] од [[1999]]. до [[2008]]). Пакистанска Народна Партија, на челу са [[Зулфикар Али Буто]]м је током седамдесетих година 20. века постала популарна међу обичним светом, као алтернатива већ постојећих странака. Под владавином Зије ул Хака, Пакистан се трансформисао од слободног тржишта и секуларне државе у затворено тржиште и исламску државу са усвојеним шеријатским закоником. == Административна подела == [[Датотека:Sub_Pakistan.png|мини|350п|Административна подела Пакистана]] {{Главни чланак|Административна подела Пакистана}} Пакистан је [[федерација]] од 4 провинције, територије главног града и Племенских подручја по федералном управом. Пакистан врши фактичку власт над спорним западним деловима региона [[Кашмир]], који су организовани као два посебна политичка ентитета (Азад Кашмир и Северна подручја). Провинције се деле на укупно 107 дистриката. Племенска подручја обухватају седам племенских управних подручја и шест мањих граничних региона. Провинције: # [[Белуџистан (Пакистан)|Белуџистан]] # [[Хајбер-Пахтунва]] (ранији назив: Северозападна гранична провинција) # [[Панџаб (Пакистан)|Панџаб]] # [[Синд]] Територије: <ol start=5> <li>[[Исламабад|Територија Исламабада]] <li>[[Племенска подручја под федералном управом]] </ol> Делови Кашмира под пакистанском управом: <ol start=7> <li>[[Азад Кашмир]] <li>[[Гилгит-Балтистан]] (ранији назив: [[Гилгит-Балтистан|Северна подручја]]) </ol> == Географија == {{...}} == Привреда == [[Датотека:PK Karachi asv2020-02 img21 Chundrigar Road.jpg|мини|лево|250п|Карачи је финансијски центар земље]] Пакистан, земља у развоју, је имала великих успона и падова као резултат политичке и економске нестабилности. Упркос томе што је Пакистан [[1947]]. године био веома сиромашна земља, његов развој је био бољи него просечни глобални развој у наредне четири деценије. Међутим, често преке и неразмотрене политичке одлуке су довеле до успореног развоја земље током касних деведесетих<ref name="econ_2011">[http://www.pakistanstudies-aips.org/pakistan/economy Студије о Пакистану, 1999]</ref>. Свеобухватне реформе у последњих пар година резултовале су у бољем економском стању земље и убрзале раст производног и финансијског сектора. Пакистан је побољшао сопствену позицију на светској трговинској сцени. Године [[2005]]. страни дуг је био близу 90 милијарди америчких долара. Овај дуг је смањен захваљујући помоћи [[Међународни монетарни фонд|Међународног Монетарног Фонда]] и отписивањем дела дуга од стране [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Пакистански [[бруто домаћи производ]], мерен на основу паритета куповне моћи, је процењен на 439,7 милијарди америчких долара.<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2006/01/data/dbcoutm.cfm?SD=2003&ED=2006&R1=1&R2=1&CS=3&SS=2&OS=C&DD=0&OUT=1&C=564&S=NGDP_RPCH-NGDPD-PPPWGT&RequestTimeout=120&CMP=0&x=44&y=10 |title = ММФ извештај о куповној моћи грађана Пакистана |publisher=Imf.org |date=29. 04. 2003. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref>, док је доходак по глави становника 2.803 УСД долара<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2006/01/data/dbcoutm.cfm?SD=2003&ED=2006&R1=1&R2=1&CS=3&SS=2&OS=C&DD=0&OUT=1&C=564-534&S=PPPPC&RequestTimeout=120&CMP=0&x=24&y=11 |title = Извештај ММФ-а о финансијској стабилности Пакистана |publisher=Imf.org |date=29. 04. 2003. |accessdate=02. 01. 2012.}}</ref> == Демографија Пакистана == [[Датотека:Major_ethnic_groups_of_Pakistan_in_1980.jpg|десно|мини|250п|Највеће етничке групе у Пакистану и околним подручјима 1980]] {{Главни чланак|Демографија Пакистана}} За Пакистан се процењује да је у [[2006]]. имао преко 166 милиона становника. Представља шесту државу на свету по броју становника. Од [[1951]]. до [[1998]]. градско становништво Пакистана се повећало седам пута. Пакистан је 1951. имао само 33 милиона становника. Тако драматичан раст ипак показује знакове успоравања. [[Наталитет]] у Пакистану је 34 промила, а [[стопа смртности|морталитет]] је 10 промила. Стопа природног прираштаја је 24 промила. [[Урду (језик)|Урду]] је национални језик иако је материњи језик за само 8% становништва, а енглески је службени језик, који се користи у уставу, пословима и на већини универзитета. [[Панџаби (језик)|Панџаби]] говори 60 милиона, али није признат за службени језик. === Највећи градови === {{Највећи градови у Пакистану}} == Празници == Велики број празника и фестивала се годишње слави у Пакистану. Поред многобројних муслиманских празника, велики број секуларних празника се такође обележава. Табла представља највеће празнике Пакистана. <table border="1" style="margin:auto;" cellpadding="2" cellspacing="0"> <tr><th style="background:#efefef;">Датум</th><th style="background:#efefef;">Назив</th><th style="background:#efefef;">Локални назив</th><th style="background:#efefef;">Урду (Насталик)</th></tr> <tr><td>[[1. јануар]]</td><td>[[Нова Година]]</td><td>-</td><td> </td></tr> <tr><td>[[23. март]]</td><td>Дан Пакистана</td><td>-</td><td>-</td></tr> <tr><td>[[1. мај]]</td><td>Дан рада</td><td>-</td><td>-</td></tr> <tr><td>[[8. јул]]и</td><td>Смрт Фатиме Џина</td><td>Madar-e-Millat</td><td>فاطمہ جناح</td></tr> <tr><td>[[30. јул]]</td><td>Рођендан Фатиме Џина</td><td>Madar-e-Millat</td><td>فاطمہ جناح</td></tr> <tr><td>[[14. август]]</td><td>Дан независности</td><td>-</td><td>-</td></tr> <tr><td>[[6. септембар]]</td><td>Дан одбране Пакистана</td><td>-</td><td>-</td></tr> <tr><td>[[11. септембар]]</td><td>Смрт Мухамад Али Џине</td><td>Quaid-e-Azam</td><td>قائد اعظم</td></tr> <tr><td>[[9. новембар]]</td><td>[[Мухамад Икбал]]</td><td>Allama Iqbal</td><td>محمد اقبال</td></tr> <tr><th colspan="4">Датуми који прате исламски календар</th></tr> <tr><td>[[Дул Хиђа]]</td><td>[[Ид ел Адха]]</td><td>-</td><td>عيد الأضحى</td></tr> <tr><td>[[Шаваал]]</td><td>[[Ид ел Фитр]]</td><td>-</td><td>عيد الفطر</td></tr> <tr><td>[[Раби`-ул-Аваал]]</td><td>[[Мавлид]]</td><td>Mawlid an-Nabi</td><td>مولد، مولد النبي، ميلاد النبي‎</td></tr> </table> == Култура и друштво == [[Датотека:Badshahi Mosque July 1 2005 pic32 by Ali Imran.jpg|мини|лево|300п|Бадшаи џамија у Лахору]] Демографска слика Пакистана је одраз вишевековног мешања култура, религија и етничких група. Кухиња, [[архитектура]], одећа и [[књижевност|литература]] је резултат великог утицаја муслиманских владара који су или владали Пакистаном или били у пролазу. Дубок траг у култури Пакистана су оставили Могули и Авгани, који су између осталог донели нови материјал за прављење одеће и нову моду одевања, које се може данас видети у националној ношњи Пакистана. Национална ношња се састоји од широких панталона (светлих и разноликих боја за жене и једнобојних за мушкарце) које се зову шалваре (на [[урду (језик)|урду]]'''شلوار قمیض'''). Горњи део ношње се састоји од дугачке мајице или тунике која се зове шерван (на Урду '''شیروانی'''). Мушкарац поред шалвари и шервана носи и правоугаону капу на глави (беле, црвене или зелене - боја [[ислам]]а), која се зове [[Фес (капа)|Фес]]. [[Датотека:Bedouin man with Fez.jpg|лево|мини|200п|Фес]] Музика Пакистана варира од региона до региона. Народна музика са традиционалним призвуком се назива Кавали ('''قوٌالی,'''). Усмена поезија се назива газал ('''غزل‎''') и арапског је порекла. У модерној музици често долази до спајања елемената народне са елементима западне музике. Познати пакистански извођачи народне музике су Нусрат Фатех Али Кан, Мехди Хасан, Гулан Али, Фарида Канум, Тахира Сид и Икбал Бано. По доласку Афганских избеглица, Пашто и персијска народна музика је постала популарна у западним провинцијама. До 1990. године, државна телевизија ПТВ је доминирала медијским небом, али након приватизације, појавиле су се многе приватне ТВ станице ([http://www.geo.tv ГеоТВ], [https://web.archive.org/web/20090204064625/http://indus.tv/ Индус ТВ], [http://www.hum.tv ТВ Хум], [https://web.archive.org/web/20161007104358/http://ptv.com.pk/webptv/index.asp Државна Телевизија Пакистана]). Многе америчке, европске и азијске ТВ станице су доступне већини становништву Пакистана путем кабловске претплате или сателита. Постоји и мала филмска индустрија у [[Лахор]]у и [[Пешавар]]у (локално се зове Лоливуд и Поливуд). Иако су филмови из Боливуда забрањени, индијске филмске звезде су веома популарне. Највећим делом, становништво Пакистана су полиглоте, знајући најмање два језика. 96% становништва чине муслимани. Породица и традиционалне вредности се високо котирају. У последњих неколико година дошло је до стварања средње класе у градовима као што су [[Карачи]], Лахор, [[Хајдерабад (Пакистан)|Хајдерабад]], [[Фејсалабад]] и Пешавар. Ти градови се крећу више ка слободној економији и либерализму <ref name="secular_middle">Beinart, Peter. "Understate". The New Republic Online. July 01, 2002.</ref>, док је север земље веома конзервативан. Глобализација и западна култура је имала огроман утицај на Пакистан. Према Кернијевом/ФП Индексу Глобализације, Пакистан је на 46. месту<ref name="globalization">[http://foreignpolicy.com/2009/10/12/the-globalization-index-2007/ Kearney Foreign Policy Globalization Index]</ref>. Око четири милиона Пакистанаца живи ван земље .<ref>name="expats">http://www.pakistaneconomist.com/database1/cover/c2000-50.asp {{Wayback|url=http://www.pakistaneconomist.com/database1/cover/c2000-50.asp |date=20071011083701 }} URL accessed March 17, 2006</ref> (пола милиона у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="expats_us">Ahmed, Fasih. "U.S. Rules Give Pakistan a Windfall". Wall Street Journal. New York, New York. [[October 22, 2003]]. Page A18.</ref>, око милион у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]]<ref name="expats_saudi">Hussain, Shaiq. [http://www.nation.com.pk/daily/june-2005/25/index11.php Musharraf to focus on Palestine in Saudia visit from today] {{Wayback|url=http://www.nation.com.pk/daily/june-2005/25/index11.php |date=20080323111854 }}. The Nation. June 25, 2005. URL accessed March 17, 2006</ref>, и око милион у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref name="expats_uk">Howells, Kim. [http://www.gnn.gov.uk/Content/Detail.asp?ReleaseID=225131&NewsAreaID=2 Kim Howells arrives in Pakistan] {{Wayback|url=http://www.gnn.gov.uk/Content/Detail.asp?ReleaseID=225131&NewsAreaID=2 |date=20080314114911 }}. Foreign and Commonwealth Office (National). September 6, 2006. URL accessed October 22, 2006</ref> [[Датотека:Kebab.jpg|200п|мини|Шиш кебаб се на урду пише '''سيخ کباب''']] Кухиња Пакистана је слична кухињи северне Индије. Географска локација Пакистана такође одређује кухињу која варира од региона до региона. На пример, кухиња западног дела земље има елементе кухиње [[Блиски исток|Блиског истока]], док источни део земље има елементе кухиње [[Далеки исток|Далеког истока]]. Становништво на северном делу земље не једе зачињену храну, али једу пуно домаћег хлеба. Након сваког оброка, следи шоља чаја. Како је Пакистан претежно муслиманска земља, свињетина и свињски производи се не конзумирају. Најпопуларнија јела се састоје од пилетине и јагњетине са роштиља. [[Датотека:Chicken tikka jalfrezi.jpg|лево|160п|мини| -{Chicken Tikka Jalfrezi}-]] На истоку земље [[пилав]] је основни састав сваког ручка. Веома популаран оброк је пилетина, кувана у сосу са исецканим поврћем. Сос се кува док не прокључа и не постане густ. Комадићи пилетине претходно потопе у [[јогурт]], а затим кувају заједно са сосом. Пилав се служи одвојено. Овакав оброк се зове на енглеском -{Chicken Tikka Jalfrezi}-. {{Главни чланак|Кухиња Пакистана}} == Религија == Према попису из [[1998]]. године 96,3% укупног становништва Пакистана се изјаснило као припадници [[ислам]]а. Највећи проценат становништва, око 80%, припада традиционалном облику ислама и називају се [[Сунизам|Сунити]]. Мањинске групе, које припадају другим религијама, као на пример [[Индуси]], немају право да јавно обележавају празнике своје религије нити да показују на јавним местима симболе. Већина припадника исламске вероисповести се изјашњавају као сунити. Међутим ова велика група није централизована и у зависности од провинције до провинције другачијег су степена конзервативности и различитих праваца у погледу филозофије. Исламски мистицизам, илити [[суфизам]], је група са највећим бројем верских следбеника и обухвата велике руралне делове земље, провинције Синд и Панџаб, као и градове [[Лахор]], Мултан и Равалпинди. Следбеници покрета Деобандис су конзервативнијег схватања. Покрет Деобандис потиче из мале верске школе која је основана [[1866]]. године у малом граду Деобанд, у индијској провинцији [[Утар Прадеш]]. На урду покрет се назива '''جامعه اسلاميه دار العلوم ديوبند''', тј. Dar ul-'Ulum Deoband, што у преводу значи ''Кућа знања у Деобанду''. Велики број становника провинције Балучистан припада овом покрету. Поред ове велике две школе, мањи проценат становника припада пуританском Ахл и Хадит покрету (такође познат као Вахабије). Овај покрет потпуно одбацује учења суфизма као и крајње конзервативни покрет Деобандиса. Овај покрет је популаран у мањем облику у градовима Лахор, [[Сијалкот]] и [[Фејсалабад]]. Не зна се тачно колики је проценат шиита муслимана, односно како се локално називају Дванаесторица, у Пакистану. Процењује се да броје око 15% укупног становништва. Разлог зашто их локално становништво назива Дванаесторица је тај што они верују да у исламу укупно има дванаест имама, тј. хоџе. == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pakistan | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Пакистан | wikinews = Пакистан }} * [http://www.pakistan.gov.pk Званична веб страница владе Исламске Републике Пакистан] * [http://www.presidentofpakistan.gov.pk Званична веб страница председника Пакистана] * [https://web.archive.org/web/20050720001200/http://www.infopak.gov.pk/ Министарство Информисања Пакистана] * [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html ЦИА Књига података - Пакистан] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |date=20181224211229 }} * [https://web.archive.org/web/20061117132548/http://devdata.worldbank.org/external/CPProfile.asp?SelectedCountry=PAK&CCODE=PAK&CNAME=Pakistan&PTYPE=CP Извештај Светске Банке - Пакистан] * [http://www.hec.gov.pk/ Министарство образовања] * [http://www.telepk.com/ Провинције и градови Пакистана] {{Азија}} {{Комонвелт}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Пакистан| ]] [[Категорија:Државе у Азији]] kca9sjfhnftk8tc29j4wxg0m4968tvy 0 1218 25138985 24485769 2022-08-04T22:57:47Z 178.221.75.53 /* Рођења */ wikitext text/x-wiki '''9. април''' (09.04) је 99. [[дан]] у [[година|години]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]] (100. у [[преступна година|преступној години]]). До краја године има још 266 [[дан]]а. == Догађаји == {{МесецАприл | commonscat = 9 April }} * [[1683]] — Француски истраживач [[Робер Кавелије де ла Сал]] је открио ушће [[Мисисипи (река)|Мисисипија]] и прогласио га француским поседом [[Луизијана|Луизијаном]] у част [[Луј XIV|Луја XIV]]. * [[1807]] — [[Аустријско царство|Аустријска]] војска је угушила [[Тицанова буна|Тицанову буну]]. * [[1865]] — Завршен је [[Амерички грађански рат|грађански рат]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] након што се генерал [[конфедеративне Америчке Државе|конфедералних]] снага [[Роберт Ли]] предао команданту армије [[Унија (САД)|Уније]] [[Јулисиз Симпсон Грант|Јулисизу Гранту]]. * [[1906]] — [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] и [[Француска]] су потписале конвенцију о независности Сијама ([[Тајланд]]). * [[1928]] — У [[Турска|Турској]], након реформи [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемала Ататурка]], [[ислам]] је престао да буде државна религија. * [[1940]] — [[Трећи рајх|Немачке]] трупе су у [[операција Везерибунг|операцији Везерибунг]] напале [[Данска|Данску]] и [[Норвешка|Норвешку]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. * [[1948]] — [[Јевреји|Јеврејске]] милиције су [[масакр у Деир Јасину|убиле више од 100 Арапа]] у селу [[Деир Јасин]] на подручју данашњег [[Израел]]а. * [[1963]] — Проглашен први [[Устави Србије|Устав Социјалистичке Републике Србије]]. * [[1969]] — Француско-британски суперсонични путнички [[авион]] „[[Конкорд (авион)|Конкорд]]“ обавио је први лет, од [[Бристол]]а до [[Ферфорд]]а у Енглеској. * [[1974]] — [[Индија]], [[Пакистан]] и [[Бангладеш]] потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника. * [[1977]] — [[Комунистичка партија Шпаније]] легализована је након 38 година забране деловања у време [[Франсиско Франко|Франковог]] режима. * [[1988]] — [[Ли Пенг]] је именован за премијера [[Кина|Кине]], након догађаја на [[Протести на Тјенанмену 1989.|Тјенанмену]]. * [[1990]] — После 40 година владавине комуниста, на изборима у [[Мађарска|Мађарској]] победио је Мађарски демократски форум. * [[1991]] — ** [[Грузија]] је прогласила независност од [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. ** Савет безбедности [[Организација уједињених нација|УН]] донео је одлуку о слању 1.440 припадника мировних снага за надгледање ирачко-кувајтске границе и повлачења америчких снага из јужног [[Ирак]]а. * [[1992]] — [[Сали Бериша]] изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата. * [[1995]] — Перуански председник [[Алберто Фуџимори]] освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у [[Перу]]у од [[1980]]. године. * [[1998]] — У паничној јурњави исламских ходочасника у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] погинуло је 119 верника из више земаља. * [[1999]] — Побуњени војници су на аеродрому у [[Нијамеј]]у убили председника [[Нигер]]а [[Ибрахим Баре Маинасар|Ибрахима Бареа Маинасару]]. * [[2002]] — Под снажним притиском САД [[Израел]] се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали. * [[2003]] — Америчке снаге су ушле у центар [[Багдад]]а и преузеле контролу над главним градом Ирака. * [[2008]] — Укинут [[феудализам|феудални систем]] на каналском острву [[Сарк]], последњи феудални посед у [[Европа|Европи]]. == Рођења == * [[1821]] — [[Шарл Бодлер]], француски песник, зачетник модернизма. (прем. [[1867]])<ref>{{Cite web|url=https://www.poezijasustine.rs/2017/08/sarl-bodler.html|title=Шарл Бодлер {{!}} Поезија суштине|language=sr|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1881]] — [[Веселин Чајкановић]], српски филозоф, филолог, етнолог, преводилац, историчар религије, митолог, универзитетски професор и официр. (прем. [[1946]])<ref name="лексикон">{{cite book |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=109 |edition=2.}}</ref> * [[1905]] — [[Џејмс Вилијам Фулбрајт]], амерички сенатор. (прем. [[1995]])<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/J-William-Fulbright|title=J. William Fulbright {{!}} United States senator {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1917]] — [[Бред Декстер]], амерички глумац и продуцент. (прем. [[2002]])<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0223290/|title=Brad Dexter|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1923]] — [[Јован Милићевић (глумац)|Јован Милићевић]], српски глумац. (прем. [[1992]])<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0587432/|title=Jovan Milicevic|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1926]] — [[Хју Хефнер]], амерички публициста, издавач часописа ''[[Плејбој (часопис)|Плејбој]]''. (прем. [[2017]])<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/media/2017/sep/28/hugh-hefner-obituary|title=Hugh Hefner obituary|last1=Jeffries|first1=Stuart|date=28 September 2017|website=The Guardian|access-date=24 September 2020}}</ref> * [[1933]] — [[Жан-Пол Белмондо]], француски глумац. (прем. [[2021]])<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Jean-Paul-Belmondo|title=Jean-Paul Belmondo {{!}} Biography, Movies, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1936]] — [[Валери Соланас]], америчка књижевница и феминисткиња, позната по покушају убиства [[Енди Ворхол|Ендија Ворхола]]. (прем. [[1988]])<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0812640/|title=Valerie Solanas|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * 1936 — [[Љубомир Ћипранић]], српски глумац. (прем. [[2010]])<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0162634/|title=Ljubomir Cipranic|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1942]] — [[Петар Надовеза]], хрватски фудбалер и фудбалски тренер.<ref>{{Cite web|url=https://www.national-football-teams.com/player/26414/Petar_Nadoveza.html|title=Petar Nadoveza (Player)|last=Strack-Zimmermann|first=Benjamin|website=www.national-football-teams.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1954]] — [[Денис Квејд]], амерички глумац.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0000598/|title=Dennis Quaid|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1955]] — [[Милутин Караџић]], српско-црногорски глумац и продуцент.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0438732/|title=Milutin 'Mima' Karadzic|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1965]] — [[Полина Поришкова]], чешко-шведска глумица, модел и списатељица.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0005320/|title=Paulina Porizkova|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1966]] — [[Синтија Никсон]], америчка глумица.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0633223/|title=Cynthia Nixon|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1971]] — [[Жак Вилнев]], канадски аутомобилиста, возач [[Формула 1|Формуле 1]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Jacques-Villeneuve|title=Jacques Villeneuve {{!}} Canadian race-car driver {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1972]] — [[Жељко Ребрача]], српски кошаркаш.<ref>{{Cite web|url=https://www.basketball-reference.com/players/r/rebraze01.html|title=Željko Rebrača Stats|website=Basketball-Reference.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1974]] — [[Милена Марковић]], српска песникиња, драматуршкиња и сценаристкиња.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm2157589/|title=Milena Markovic|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * 1974 — [[Џена Џејмсон]], америчка порнографска глумица.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0001398/|title=Jenna Jameson|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1975]] — [[Фабрицио Моро]], италијански музичар.<ref>{{Cite web|url=https://www.allmusic.com/artist/fabrizio-moro-mn0001401196|title=Fabrizio Moro Songs, Albums, Reviews, Bio & More|website=AllMusic|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * 1975 — [[Роби Фаулер]], енглески фудбалер и фудбалски тренер.<ref>{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.com/robbie-fowler/profil/spieler/3225|title=Robbie Fowler - Player profile|website=www.transfermarkt.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1978]] — [[Жорже Андраде]], португалски фудбалер и фудбалски тренер.<ref>{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.com/jorge-andrade/profil/spieler/7491|title=Jorge Andrade - Player profile|website=www.transfermarkt.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * 1978 — [[Весна Писаровић]], хрватска музичарка.<ref>{{Cite web|url=https://www.discogs.com/artist/474053-Vesna-Pisarović|title=Vesna Pisarović|website=Discogs|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1979]] — [[Кацуни]], француска порнографска глумица.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm1327268/|title=Celine Tran|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1981]] — [[Серхи Видал]], шпански кошаркаш.<ref>{{Cite web|url=https://www.eurobasket.com/index.aspx|title=Sergi Vidal Player Profile, BAXI Manresa, News, Stats - Eurobasket|last=Eurobasket|website=Eurobasket LLC|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1985]] — -{[[Senidah]]}-, словеначка музичарка.<ref>{{Cite web|url=https://www.discogs.com/artist/2821497-Senidah|title=Senidah|website=Discogs|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1986]] — [[Срђан Јовановић (судија)|Срђан Јовановић]], српски фудбалски судија.<ref>{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.com/-/profil/schiedsrichter/6404|title=Srdjan Jovanovic - Stats|website=www.transfermarkt.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * 1986 — [[Лејтон Мистер]], америчка глумица, музичарка и модел.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm1015262/|title=Leighton Meester|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1987]] — [[Џеси Макартни]], амерички музичар и глумац.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0565366/|title=Jesse McCartney|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1990]] — [[Кристен Стјуарт]], америчка глумица, редитељка и модел.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0829576/|title=Kristen Stewart|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1991]] — [[Лазар Радосављевић]], српски кошаркаш.<ref>{{Cite web|url=https://www.eurobasket.com/index.aspx|title=Lazar Radosavljevic Player Profile, SBBK Sodertalje, News, Stats - Eurobasket|last=Eurobasket|website=Eurobasket LLC|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1992]] — [[Андреј Мркела]], српски фудбалер.<ref>{{Cite web|url=https://www.transfermarkt.com/andrej-mrkela/profil/spieler/94329|title=Andrej Mrkela - Player profile|website=www.transfermarkt.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1993]] — [[Маја Ненадић]], српска ТВ водитељка. * [[1994]] — [[Ландри Ноко]], камерунски кошаркаш.<ref>{{Cite web|url=http://web.legabasket.it/player/NNO-LAN-94/|title=LEGABASKET SERIE A LEGABASKET SERIE A|website=web.legabasket.it|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1998]] — [[Ел Фанинг]], америчка глумица.<ref>{{cite web|url=https://www.bifa.film/people/elle-fanning/|title=Elle Fanning · BIFA · British Independent Film Awards|date=12 October 2018|website=BIFA · British Independent Film Awards|access-date=8 April 2020}}</ref> * [[1999]] — [[Кингс Кангва]], замбијски фудбалер. * 1999 — [[Лил Нас Екс]], амерички музичар.<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm10624020/|title=Lil Nas X|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> == Смрти == * [[491]] — [[Зенон (цар)|Зенон]], источноримски ([[византијско царство|византијски]]) цар.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Zeno-emperor|title=Zeno {{!}} Biography, Facts, & History {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[715]] — [[Папа Константин]], био је 88. [[папа]] (рођ. [[664]])<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Constantine-pope|title=Constantine {{!}} pope {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1483]] — [[Едвард IV Јорк]], био је први енглески краљ иѕ династије Јорк и de iure француски краљ (рођ. [[1442]])<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Edward-IV-king-of-England|title=Edward IV {{!}} Biography, Children, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1492]] — [[Лоренцо де Медичи]], владар фирентинске републике (рођ. [[1449]])<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Lorenzo-de-Medici|title=Lorenzo de’ Medici {{!}} Biography, Facts, Family, Accomplishments, & Death {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1553]] — [[Франсоа Рабле]], француски књижевник (рођ. [[1494]])<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Francois-Rabelais|title=François Rabelais {{!}} French author {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1626]] — [[Франсис Бејкон|Френсис Бекон]], енглески филозоф, државник и писац (рођ. [[1561]])<ref>{{Cite web|url=https://iep.utm.edu/bacon/|title=Bacon, Francis {{!}} Internet Encyclopedia of Philosophy|language=en-US|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1943]] — [[Алекса Дејовић]], [[политички комесар]] [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]] и [[народни херој Југославије|народни херој]] (рођ. [[1920]]) * [[1959]] — [[Френк Лојд Рајт]], амерички архитекта.<!--један од твораца модерне функционалне архитектуре. Први је у САД употребио армирани бетон. Пројектовао је Гугенхајмов музеј у Њујорку и хотел „Империјал“ у Токију.--><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Frank-Lloyd-Wright|title=Frank Lloyd Wright {{!}} Biography, Architecture, Houses, Buildings, Style, Fallingwater, Taliesin, Wife, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1961]] — [[Зог I од Албаније]], био је последњи албански краљ (рођ. [[1895]])<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Zog-I|title=Zog I {{!}} king of Albania {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[1979]] — [[Вилхелм Битрих]], генерал-пуковник немачког СС-а и Вафен-СС, генерал током Другог светског рата. * [[2011]] — [[Сидни Лумет]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[филм]]ски [[редитељ]] и продуцент. (рођ. [[1925]])<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0001486/|title=Sidney Lumet|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[2014]] — [[Светлана Велмар-Јанковић]], српска књижевница и академик [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. (рођ. [[1933]])<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0417746/|title=Svetlana Velmar Jankovic|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * [[2021]] — [[Ди-Ем-Екс]], амерички репер. (рођ. [[1970]])<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm0229422/|title=DMX|website=IMDb|access-date=2022-02-04}}</ref> * 2021 — [[Принц Филип, војвода од Единбурга]]. (рођ. [[1921]])<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Philip-duke-of-Edinburgh|title=Philip, duke of Edinburgh {{!}} Biography & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-04}}</ref> == Празници и дани сећања == * == Референце == {{reflist}} {{ХронологијаДно}} {{Commonscat|9 April}} o8fqhh8q8y8ut79jm62fq3r33rgcdx8 0 1958 25139371 25121409 2022-08-05T11:04:37Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{replace|{{Инфокутија држава | име државе = {{Br separated entries | -{Република Српска}- | -{Republika Srpska}-}} | име генитив = Републике Српске | положај = [[Датотека:Republika Srpska in Bosnia and Herzegovina.svg|270п]]</br><small>{{Legend|#c12838|'''Положај Републике Српске у оквиру [[Босна и Херцеговина|БиХ]]'''}}</small> ---- [[Датотека:Republika Srpska in BiH and Europe.png|270п]]</br><small>{{Legend|#247524|'''[[Географска карта|Положај]] Републике Српске у оквиру [[Европа|Европе]]'''}}</small> | застава = Flag of Republika Srpska.svg | симбол = Seal of Republika Srpska.svg | тип_симбола = Амблем | химна = [[Моја Република]]{{-}}<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:Moja_republika.ogg]]</div> | службени језик = {{hlist | ''[[Српски језик|језик српског народа]]'' | ''[[Бошњачки језик|језик бошњачког народа]]'' | ''[[Хрватски језик|језик хрватског народа]]''}}<ref name="Устав"/> | главни град = {{Br separated entries | [[Сарајево (Источно Сарајево)|Сарајево]]<ref name="Устав">{{cite web|url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/ustav/cir/ustav_republike_srpske.pdf | title = Устав Републике Српске| work = narodnaskupstinars.net| publisher = Народна скупштина Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> <small>([[дејуре]])</small> | [[Бања Лука]] <small>([[дефакто]])</small>}} | највећи град = [[Бања Лука]] | тип владавине = [[парламентарна република]] | титула владара = [[Предсједник Републике Српске|Предсједник]] | титула владара1 = [[Предсједник Владе Републике Српске|Предсједник Владе]] | титула владара2 = [[Предсједник Народне скупштине Републике Српске|Предсједник Народне скупштине]] | титула владара3 = Предсједник [[Уставни суд Републике Српске|Уставног суда]] | име владара = [[Жељка Цвијановић]] | име владара1 = [[Радован Вишковић]] | име владара2 = [[Недељко Чубриловић]] | име владара3 = [[Џерард Селман]] | површина поредак = — | површина = 25053 | воде = — | становништво поредак = — | становништво = 1170342 | извор_становништво = {{sfn|Врањеш|2016|p=12}} | попис становништва = | година пописа = [[Preliminarni rezultati popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|2013]]. | густина становништва = 46,71 | густина поредак = — | независност тип = Настанак | приступница догађај1 = [[s:Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине|Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ]] | приступница датум1 = [[9. јануар]] [[1992]].<br>[[Дан Републике Српске]] | приступница догађај2 =[[s:Устав Српске Републике Босне и Херцеговине|Устав Српске Републике БиХ]] | приступница датум2= [[28. фебруар]] 1992. | приступница догађај3 = Република Српска | приступница датум3 = [[12. август]] 1992. | приступница догађај4 = Међународно признање | приступница датум4 = [[8. септембар]] [[1995]]. | приступница догађај5 = [[Дејтонски мировни споразум|Општи оквирни споразум за мир у БиХ]] | приступница датум5 = [[21. новембар]] [[1995]]. | БДП година = [[2013]]. | БДП = 8.760,80 милиона [[Конвертибилна марка|КМ]]<ref name = "РБРС"/> | БДП поредак = — | БДП по глави становника = 6.146,00 КМ<ref name = "РБРС"/> | БДП поредак по глави становника = — | валута = [[конвертибилна марка]]<ref name="Zakon CBBIH">{{cite web|url=http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf| title = Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine | work = ads.gov.ba| accessdate=15. 1. 2016}}</ref> | код валуте = BAM | стоти део валуте = 1 фенинг<ref name="Zakon CBBIH"/><ref>{{cite web| title = Kovani novac KM| url = https://www.cbbh.ba/Content/Read/1072?lang=sr| website = www.cbbh.ba| accessdate=21. 2. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180222043848/https://www.cbbh.ba/Content/Read/1072?lang=sr| archive-date=22. 2. 2018|url-status=dead}}</ref><ref>Званични сајт Централне банке БиХ: [http://www.cbbh.ba/index.php?id=19&lang=sr Новчанице и кованице КМ] {{Wayback|url=http://www.cbbh.ba/index.php?id=19&lang=sr |date=20160126235427 }}, приступљено: 9. јануара 2016. године</ref> | временска зона = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br>UTC [[UTC+2|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-) | позивни број = 387 }}|[[Облик државе]]|Облик [[политички ентитет|ентитета]]}} '''Република Српска''', незванично '''Српска''', један је од два [[ентитет (политика)|ентитета]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], поред [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]].<ref name='"Устав БиХ"'>{{cite web|title=Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула| url = http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20160326010746/http://www.oscebih.org/dejtonski_mirovni_sporazum/SR/annex4.htm|archive-date=21. 2. 2018| work = www.oscebih.org| publisher = OSCE| quote = Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту "ентитети").}}</ref> Налази се у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]], тачније на западном дијелу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Највећи град је [[Град Бања Лука|Бања Лука]] и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено [[политички систем Републике Српске|политичко]], административно, [[привреда Републике Српске|привредно]] и [[Универзитети у Републици Српској|универзитетско]] средиште.<ref>{{cite web|title=Општи подаци| url=http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| work=www.banjaluka.rs| publisher=Град Бања Лука| accessdate=9. 11. 2017| archive-url=https://web.archive.org/web/20171108205608/http://www.banjaluka.rs.ba/front/category/63/| archive-date=8. 11. 2017|url-status=dead| df=}}</ref> Српска се граничи [[Граница (географија)|државном границом]] са [[Србија|Републиком Србијом]], [[Црна Гора|Црном Гором]] и [[Хрватска|Републиком Хрватском]], а [[Међуентитетска линија|међуентитетском линијом]] са Федерацијом Босне и Херцеговине. Настала је [[9. јануар]]а [[1992]]. године као ''Република српског народа Босне и Херцеговине'' одлуком ''Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини''.<ref name = "ФНСРС">{{cite web|title=Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске| url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf| work=www.narodnaskupstinars.net| publisher=Народна скупштина Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> У августу 1992. преименована је у Република Српска,{{sfn|Логос|2019|p=134}} а [[Дејтонски мировни споразум|Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини]] потписаним [[21. новембар|21. новембра]] [[1995]]. године постала је међународно призната као један од два ентитета Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=259—261}} Према подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица.{{sfn|Врањеш|2016|p=12}} Резултати пописа из 2013. године показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.{{sfn|Врањеш|2016|p=79, 85}} Република Српска је члан [[Скупштина европских региона|Скупштине европских региона]], која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.<ref>{{cite web|title=Bosnia and Herzegovina Archives {{!}} Assembly of European Regions| url = https://aer.eu/directory/wpbdp_category/bosnia-and-herzegovina/| website = Assembly of European Regions| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref name = "еСрпска"/> [[Представништва Републике Српске у иностранству]] доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству.<ref name = "еСрпска">{{cite web|title=Представништва Републике Српске у иностранству| url = http://www.esrpska.com/contentpage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14| work = www.esrpska.com| publisher = еСрпска| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: [[Аустрија|Аустрији]], [[Белгија|Белгији]], [[Грчка|Грчкој]], [[Израел]]у, [[Њемачка|Њемачкој]], [[Русија|Русији]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Србија|Србији]].<ref>{{cite web| title = Представништва Републике Српске у иностранству| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx| work = www.vladars.net| publisher = Влада Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017| archive-date = 24. 04. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120424083407/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx| url-status = dead}}</ref> == Етимологија == {{главни чланак|Етноними Срба и Србије}} Република Српска етимологију имена темељи на титуларном народу ''[[Срби|Срба]]''.<ref name = "ФНСРС"/><ref>{{cite web|title=Istorija| url = http://www.republikasrpska.net/istorija/| work = www.republikasrpska.net| publisher = Republika Srpska — internet portal| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> На њеном простору кроз историју су постојале многе државе које данас познајемо са придјевом ''Српска'' у имену: [[Српске земље у раном средњем веку|Српска земља]], [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Српска кнежевина]], [[Српско краљевство|Српска краљевина]], [[Српско царство|Српска царевина]], [[Краљевина Босна|Српска Босна]], [[Српска деспотовина]]. У новом вијеку, поред постојања сусједне [[Србија|Србије]], која етимологију свог имена темељи на имену истог народа, успостављана је још једна територија са називом истог титуланта: ''[[Држава Словенаца, Хрвата и Срба]]''.{{sfn|Moravcsik|1967|pp=153, 155}} На простору ове територије касније су настале посебне државе [[Словенци|Словенаца]] и [[Хрвати|Хрвата]], али пола вијека након тога и двије територије трећепоменутог народа, Срба, и то [[Република Српска Крајина]] (која више не егзистира) и Република Српска.<ref name = "ФНСРС"/> Прије коначног усвајања имена, ''Република Српска'' је првобитно носила име Република српског народа Босне и Херцеговине, затим Српска Република Босна и Херцеговина, да би на крају било предложено и Српска Република, али је ипак усвојено садашње име.<ref name = "ФНСРС"/><ref>{{cite web|title=Bosnia and Herzegovina| url = https://www.britannica.com/place/Bosnia-and-Herzegovina#ref42671| work = www.britannica.com| publisher = Encyclopaedia Britannica}}</ref><ref>{{cite web|title=Bosnian Serb republic leader dies| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7021232.stm| work = news.bbc.co.uk| publisher = BBC News| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Због претјераног истицања њеног пуног имена са префиксом ''Република'', у неким западним гласилима се стекао утисак да Српска и нема скраћено име, па се она у овим медијима скоро искључиво назива пуним именом и то у српској верзији ({{јез-енг|Republika Srpska}}, а не ''-{Republic of Srpska}-'' или скраћено ''-{Srpska}-'').<ref>{{cite web|title=Bosnia echoes to alarming rhetoric| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/8121166.stm| work = news.bbc.co.uk| publisher = BBS News| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Halting the downward spiral| url = http://www.nytimes.com/2009/02/24/opinion/24iht-edlyon.1.20395827.html?_r=4&| work = www.nytimes.com| publisher = The New York Times| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Bosnia lurches into a new crisis| url = http://www.theguardian.com/world/2009/may/03/bosnia-war-nationalism-poor-economy| work = www.theguardian.com| publisher = The Guardian| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Њени утемељивачи и званични представници ово сматрају потпуно погрешно, а неки интелектуалци и невладине организације покушавају афирмисати и неке нове енглеске кованице за ову територију (као нпр. ''[[Удружење књижевника Српске|Serpska]]'' и ''Serbland'').<ref>{{cite web| title = Srpska suverenija od Srbije!| url = http://pressrs.ba/info/vesti/srpska-suverenija-od-srbije-19-07-2014| work = pressrs| publisher = Press Republika Srpska| access-date = 09. 08. 2015| archive-date = 09. 08. 2015| archive-url = https://archive.today/20150809131100/http://pressrs.ba/info/vesti/srpska-suverenija-od-srbije-19-07-2014| url-status = unfit}}</ref><ref>{{cite web|title=About National Assembly| url = http://www.narodnaskupstinars.net/?q=en/national-assembly/about-national-assembly| publisher = National Assembly of The Republic of Srpska| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Government of Republic of Srpska| url = http://www.vladars.net/eng/Pages/default.aspx| publisher = Влада Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Republic of Srpska, President of Republic Milorad Dodik| url = http://www.predsjednikrs.net/?lang=en| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate=11. 12. 2017}}</ref><ref name="Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа8">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=974 |title=Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа | author = |authorlink= | others = |date=20. 3. 2009 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=27. 1. 2012 | pages = }}</ref><ref>{{cite web|title=Туђе и наше у језику и иначе| url = http://www.rastko.rs/filologija/bbrboric-jezik/bbrboric-jezik5.html| work = www.rastko.rs| publisher = Пројект Растко| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> == Географија == {{Главни|Географија Републике Српске}} [[Датотека:Republika Srpska Topography Map Blank.svg|250п|десно|мини|Географски положај Републике Српске]] Границе Републике Српске су одређене међународно признатом [[граница (географија)|границом]] према [[Србија|Републици Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Хрватска|Републици Хрватској]] и [[међуентитетска линија|међуентитетском линијом]] према [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]]. Обје су успостављене без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др). У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве („џепове”) којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је, до издвајања у засебан дистрикт, био онај око града [[Брчко]] чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2.170 km, од чега на међуентитетску линију отпада 1.080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету и једино би се могла поредити са [[Чиле]]ом. Република Српска има атипичан облик територије чији је сјеверни дио издужен у правцу [[запад]]—[[исток]], а источни у правцу [[север|сјевер]]—[[југ]]. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике. Територија Републике Српске налази се између 42° 33' и 45° 16' сјеверне [[географска ширина|географске ширине]] и 16° 11' и 19° 37' источне [[географска дужина|географске дужине]]. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од [[Дрина|Дрине]], односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Херцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском споразуму]] остао изван Републике Српске — дио [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]], [[Босанска Посавина|Посавине]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], дијелови [[Подриње (регија)|Подриња]], сарајевске котлине, те дио [[Јадранско море|Јадранског приморја]]. Република Српска има површину од 25.053 km² или око 49% територије Босне и Херцеговине<ref>{{cite web| title = Географија| url = http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| work = www.predsjednikrs.net| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170420070548/http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| archive-date=20. 4. 2017| url-status = dead}}</ref> на којој је 2013. године живело 1.170.342 становника.{{sfn|Врањеш|2016|p=12}} [[Датотека:Stećak na Gvoznom polju.jpg|мини|250п|лево|[[Стећак]] на планини [[Трескавица|Трескавици]]]] Република Српска спада у групу [[континенталне земље|континенталних земаља]] — нема излаз на море, што је карактеристика [[Земља (геополитика)|земаља]] са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. [[Чешка]], [[Швајцарска]], [[Аустрија]] и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина — [[панонска низија|панонске]] и [[средоземно море|средоземне]]. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама [[Босна (река)|Босне]] и [[Неретва|Неретве]], пресијецајући [[Динарске планине|динарски планински комплекс]] повезује [[Средња Европа|средњоевропску]] и средоземну макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са [[Балканско полуострво|средњобалканским]] и [[Западна Европа|западноевропским]] простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку [[Сава|Саву]] којом се веже на европску ријечну саобраћајницу [[Канал Рајна—Мајна—Дунав|Рајна—Мајна—Дунав]]. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и [[Јадранско море|јадранског]] басена са једне стране, и западне Европе и средишњег [[Балканско полуострво|Балкана]], с друге стране. Тако детерминисан њен [[геополитички положај|положај у геополитичком смислу]] има двојак карактер — у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.<ref>{{cite web|url=http://www.republikasrpska.net/srpska/geografija/ | title = Geografija Republike Srpske| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој [[геоморфологија|геоморфолошкој]] еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од [[кенозоик|кенозојских]] наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са [[алувијална раван|алувијалним заравнима]] и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина — [[Козара]], [[Просара]], [[Мотајица]], [[Вучијак (планина)|Вучијак]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и [[Требава]], те сјевероисточни обронци [[Мајевица|Мајевице]]. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске. === Клима === {{Главни чланак|Клима Републике Српске}} [[Датотека:Јахорина 1 ZPP001.jpg|мини|250п|[[Јахорина]]]] Република Српска се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља. * Средоземни, са варијантама класичне и измијењене [[Средоземна клима|средоземне климе]]; * Планински, који обиљежава обиље снијега зими, и пријатна и свјежа љета; * Континентални, са варијантама [[умереноконтинентална клима|умјерено-континенталне]] и [[Континентална клима|континенталне климе]]. Различити [[клима]]тски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације [[ваздушна маса|ваздушних маса]] на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10 °C. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај—јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 -{mm}-) према истоку (700 -{mm}-) због утицаја западних ваздушних струјања. Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају [[планинска клима|планинску климу]] чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. [[Снијег|Сњежне падавине]] су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 -{mm}-. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу — [[котлинска клима|котлинску]]. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10 °C, и висином падавина од 700—1000 -{mm}-. Јужни дио Републике Српске, односно простор [[Херцеговина|Херцеговине]] (Хумине) има [[средоземна клима|средоземну климу]], док се простор [[Опутне Рудине|Рудина]] одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе.<ref>{{cite web|url=http://www.republikasrpska.net/srpska/klima/ | title = Klima Republike Srpske| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> Клима Хумина се одлукује утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 14 °C до 16 °C. У овоме поднебљу је смјештен најтоплији град Републике Српске и Босне и Херцеговине Град [[Требиње]]. Распоред падавина је неповољан, пошто [[киша|кише]] највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине. === Хидрографија === [[Датотека:Требиње, Стари град 1.jpg|мини|250п|[[Требиње]] на ријеци [[Требишњица|Требишњици]]]] Са [[хидрологија|хидролошког]] аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни [[река|ријечни токови]] хидролошки припадају сливу [[Црно море|Црног мора]]. Окосница црноморског слива је ток ријеке [[Сава|Саве]] који је ниско положен, те му дотичу сви већи ријечки токови — [[Уна]] са [[Сана (ријека)|Саном]], [[Врбас (ријека)|Врбас]], [[Укрина]], [[Босна (река)|Босна]] и [[Дрина]]. Све оне имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те располажу значајним [[хидроенергија|хидроенергетским]] потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно валоризован. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне. [[Датотека:PPP035 Una.jpg|мини|250п|лево|[[Уна|Ријека Уна]]]] Хидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпуњује највећа и најзначајнија ријека источне Херцеговине — [[Требишњица]], чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово сва подземна [[крас (геоморфологија)|карстна]] хидрографска мрежа припада [[Јадранско море|јадранском]] сливу. Ријеке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом. Поред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и [[врело (хидрологија)|врела]] која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним [[расед|расједима]] (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман [[бања|бањско]]-[[туризам|туристички]] значај, те [[акумулационо језеро|акумулациона]] и природна, углавном [[циркно језеро|циркна]] [[језеро|језера]]. На подручју Републике Српске налазе се и језера, између осталих: * [[Билећко језеро]] — највећа вјештачка акумулација на Балкану. Налази се на ријеци [[Требишњица|Требишњици]] код [[Билећа|Билеће]]. * [[Балкана]] — представља веома популарно излетиште Бањалучког краја. Омеђена је пашњацима и густим четинарским и храстовим шумама. Мањи дио уређен је као купалиште а већи богат пастрмком представља стјециште риболоваца. [[Датотека:Дабрац.jpg|мини|250п|Језеро [[Бочац (језеро)|Бочац]]]] * [[Вишеградско језеро]] — вјештачка акумулација настала изградњом бране [[Хидроелектрана Вишеград|ХЕ „Вишеград”]] на ријеци [[Дрина|Дрини]]. Акумулација обухвата општине: [[општина Вишеград|Вишеград]], [[општина Ново Горажде|Ново Горажде]] и [[општина Рудо|Рудо]]. * [[Орловачко језеро]] — налази се на Зеленгори на надморској висини од 1438 -{m}-. Дужина језера је око 350 -{m}-, а ширина 100 -{m}-, дубина 5 -{m}-. Језером газдује [[Национални парк Сутјеска|национални парк „Сутјеска”]]. * [[Бардача (језеро)|Бардача]] — комплекс језера смјештен између ријека [[Сава|Саве]] и Врбаса. Налази се сјевероисточно од Бање Луке у општини [[Србац]] и уврштена је на свјетску листу заштићених мочварних подручја.<ref name="агага">[http://www.voders.org/upravljanje-vodama/slivovi/ Језера РС] Воде РС</ref> * [[Зворничко језеро]] — вјештачка акумулација настала изградњом [[Хидроелектрана Зворник|ХЕ „Зворник”]]. Језеро је дугачко 25 -{km}-, а на најширем дијелу је широко око 3 -{km}-.<ref name="агага" /> * [[Перућачко језеро]] — је вјештачко језеро на подручју [[Општина Сребреница|Сребренице]], и подручју [[Општина Бајина Башта|Бајине Баште]] у [[Србија|Србији]]. Језеро је настало преграђивањем тока ријеке Дрине, за потребе [[Хидроелектрана Бајина Башта|ХЕ „Бајина Башта”]]. * Орловачко језеро — је природно језеро на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 1.438 m. Удаљено је од [[Југово језеро|Југовог језера]] око 1 km. [[Дужина језера]] је око 350 m, ширина око 100 -{m}-, а [[дубина језера|просјечна дубина]] око 5 m.<ref>[http://www.voders.org/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=25&Itemid=31&lang=sr_YU Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Језера у Републици Српској] {{ср}}</ref> === Вегетација === [[Датотека:Скакавац 2.jpg|Прашума [[Перућица]] у Националном парку Сутјеска.|мини|250п]] Вегетација Републике Српске се одликује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има [[шума|шумски]] комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације [[храст]]ових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке [[Сава|Саве]] и њених већих притока налази се појас [[храст лужњак|храста лужњака]] који је мјестимично испрекидан шумама [[храст китњак|храста китњака]] и обичног [[граб (дрво)|граба]].<ref>{{cite web| url = http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/EKONOMSKA-I-SOCIJALNA-SLIKA-REPUBLIKE-SRPSKE-I/lat/10598.html| title = Ekonomska i socijalna slika Republike Srpske| publisher = Glas Srpske| date = | accessdate=29. 1. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20150924022432/http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/EKONOMSKA-I-SOCIJALNA-SLIKA-REPUBLIKE-SRPSKE-I/lat/10598.html| archive-date=24. 9. 2015| url-status = dead}}</ref> Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у [[Славонија|Славонији]] познат под називом „славонске храстове шуме”. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и [[буква|букове шуме]] претпланинског појаса. С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини [[Неретвица|Неретвице]] у [[Источна Херцеговина|источној Херцеговини]]. Уски појас горњег [[Подриње (регија)|Подриња]] и ниска Херцеговина одликује се климазоналном вегетацијом храста медунца и црног [[јасен]]а, а у средњем току [[Дрина|Дрине]] и околини [[Фоча|Фоче]] и [[Вишеград]]а налази се уски појас храста сладуна и [[Цер (биљна врста)|цера]]. Знатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске заједнице букве, [[јела|јеле]] и [[смрча|смрче]]. Као главни пратиоци букових шума јесу [[јавор]], [[Брест (биљка)|бријест]], [[бели јасен|бијели јасен]] и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и [[динарске планине|динарско]] биљногеографско подручје. Нешто су раширеније у источним него у западним дијеловима Српске. Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој [[сточарство|сточарства]]. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство [[Панчићева оморика|Панчићеве оморике]] у долини Дрине (прашума [[Перућица]] код Фоче). === Заштићена подручја === ==== Национални паркови ==== У Републици Српској званично постоје три[[Национални паркови Републике Српске|национална парка]] и један [[парк природе]]: {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{ha}-) ! class="unsortable" | Положај ! class="unsortable" | Слика |- | [[Национални парк Сутјеска]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | 1965.<ref name="Дани плавичасте љепотице">{{cite web|url=http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| title =Дани плавичасте љепотице|author =|authorlink=| vauthors =|date=11. 8. 2011| format =| work =| publisher =Радио телевизија Републике Српске| language =ср| archiveurl =https://web.archive.org/web/20150203095511/http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| archivedate=3. 2. 2015| quote =| accessdate=11. 8. 2011|url-status=dead| df =}}</ref> | style="text-align:right" | 17.300 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 43.346806| long = 18.690889| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Orlovačko jezero, Zelengora, nacionalni park Sutjeska.jpg|140п]] |- | [[Национални парк Козара]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | 1967.<ref>{{cite web|url=http://www.npkozara.com/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=34&lang=sr | title = Национални парк Козара| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> | style="text-align:right" | 3.400 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 45.008333| long = 16.891667| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:NP002 - 14.jpg|140п]] |- | [[Национални парк Дрина]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | 2017.<ref>{{cite web|url=http://www.mojaplaneta.net/nacionalni-park-drina-novo-zasticeno-podrucje-u-republici-srpskoj-bih/ | title = Национални парк Дрина| publisher = |date=| accessdate=3. 6. 2019}}</ref> | style="text-align:right" | 6.315 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.000278| long = 19.35| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Drina Canyon.JPG|140п]] |} ==== Резервати природе ==== У Српској постоје четири резервата природе, и то два строга резервата природе и два посебна резервата природе. ===== <small>Строги резервати природе</small> ===== {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{ha}-) ! class="unsortable" | Положај ! class="unsortable" | Слика |- | [[Прашума Јањ|Строги резерват природе прашума Јањ]]<ref name=nasljedje>{{cite web| title = Zaštićena područja prirode u Bosni i Hercegovini| url = http://www.nasljedje.org/sr_RS/prirodno-nasljedje/266| work = www.nasljedje.org| accessdate = 9. 11. 2017| archive-date = 10. 11. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171110114440/http://www.nasljedje.org/sr_RS/prirodno-nasljedje/266| url-status = dead}}</ref> | style="text-align:right" | [[1960е|1960-их]]<ref>{{cite web|title=Prašuma Janj {{!}} JU Turistička Organizacija Šipovo| url = http://sipovo-tourism.com/V2/prauma-janj/| website = sipovo-tourism.com| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> | style="text-align:right" | 295,00 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.270416 | long = 17.096701| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:SPR001 STROGI PRIRODNI REZERVAT PRAŠUMA JANJ, ŠIPOVO 2.jpg|120п]] |- | [[Прашума Лом|Строги резерват природе прашума Лом]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | [[1956]].<ref>{{cite web| title = ПРАШУМА "ЛОМ"| url = http://www.drinic.rs.ba/cirilica/lom.htm| work = www.drinic.rs| accessdate = 9. 11. 2017| archive-date = 04. 03. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.drinic.rs.ba/cirilica/lom.htm| url-status = dead}}</ref> | style="text-align:right" | 297,82 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.458555 | long = 16.455428| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| |} ===== <small>Посебни резервати природе</small> ===== {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{ha}-) ! class="unsortable" | Положај ! class="unsortable" | Слика |- | [[Громижељ|Посебни резерват природе Громижељ]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | [[2008]].<ref>{{cite web|title=Посебни резерват природе „Громижељ“| url = http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Egp%D0%BEmiz%D0%B5l%E2%80%9C,233.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222130545/http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Egp%D0%BEmiz%D0%B5l%E2%80%9C,233.html|archive-date=21. 2. 2018| work = ekulturars.com| accessdate=11. 12. 2017}}</ref> | style="text-align:right" | 831,33 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.885239| long = 19.344070| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| |- | [[Лисина (резерват природе)|Посебни резерват природе Лисина]]<ref name=nasljedje/> | style="text-align:right" | [[2011]].<ref>{{cite web|title=Посебни резерват природе „Лисина“| url = http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Eli%D1%81ih%D0%B0%E2%80%9C,235.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222110604/http://ekulturars.com/p%D0%BE%D1%81%D0%B5bhi-p%D0%B5z%D0%B5pb%D0%B0t-ppip%D0%BEd%D0%B5-%E2%80%9Eli%D1%81ih%D0%B0%E2%80%9C,235.html|archive-date=21. 2. 2018| work = ekulturars.com| accessdate=11. 12. 2017}}</ref> | style="text-align:right" | 560,64 | style="text-align:center; padding:0;"| {{location map| Republika Srpska| label = | position = left| float = left| width = 100| lat = 44.379239| long = 17.040798| caption = }} | style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Посебни резерват природе Лисина.jpg|120п]] |} ==== Споменици природе ==== [[Датотека:Scena iz pećine Orlovača.jpg|мини|200п|[[Пећина Орловача]]]] На територији Републике Српске налази се једанаест споменика природе:<ref name=nasljedje/> {{columns-list|2| * [[Пећина Орловача]] * [[Пећина Љубачево]] * [[Жута буква (споменик природе)|Жута буква]] * [[Пећина Растуша]] * [[Јама Ледана]] * [[Ваганска пећина]] * [[Пећина Ђатло]] * [[Павлова пећина]] * [[Гирска пећина]] * [[Пећина под липом]] * [[Пећина Ледењача]] }} == Историја == {{Посебан чланак|Историја Републике Српске}} Територија данашње Републике Српске је настањена од времена [[неолит]]а. У раном [[Бронзано доба|бронзаном добу]] дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. За вријеме владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]] илирске земље су постале римска [[илирик|провинција Илирик]].<ref name="Месиховић">{{harvnb|Месиховић|2014|pp=294}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/283132/Illyricum | title = Енциклопедија Британика: Illyricum | publisher = Britannica.com |date=| accessdate=30. 1. 2015}}</ref> [[Римско царство]] је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]]. године и ове територије су након тога запосјели [[Остроготи]]. Остроготе су побиједили Византинци [[553]]. године када је Далмација постала дио [[Византијско царство|Византије]]. [[Датотека:Manastir u Dužima kod Trebinja.jpg|мини|200п|[[Манастир Дужи]], саграђен током 16. века]] [[Словени]] су се населили на ово подручје у 6. и 7. вијеку, а [[Срби]] су се доселили у другом словенском таласу (послије [[626]]. године). Већи или мањи дијелови овог подручја били су у саставу средњовјековних српских држава — [[Историја Србије у средњем веку|Србије]] кнеза [[Петар Гојниковић|Петра Гојниковића]] и кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава Клонимировића]], [[Дукља|Дукље]], [[Историја Србије у средњем веку|Немањићке Србије]], [[Бановина Босна|Бановине Босне]], [[Сремска земља|Сремске земље]], [[Српско царство|Српског царства]], државе кнеза [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]] и жупана [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], кнежевине [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]], војводства [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] и херцеговине [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића]]. Током овог периода, неки дијелови територије данашње Републике Српске су били и под влашћу средњовјековне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске]] и средњовјековне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. У 15. вијеку, ове просторе осваја [[Османско царство]] и укључује их у [[Босански пашалук]]. Тада је један дио Срба прешао у [[ислам]]ску вјеру, а њихови потомци су данашњи [[Бошњаци]].<ref>{{Cite book| author = Naval | title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-136-20939-0| accessdate=9. 11. 2017|pages=137}}</ref> Између 1718. и 1739. године, [[Хабзбуршка монархија]] је управљала малим сјеверним дијелом данашње Републике Српске, али након 1739. године ово подручје поново долази под контролу Османског царства. Почетком 19. вијека, источни дијелови територије данашње Републике Српске били су обухваћени [[Први српски устанак|Првим српским устанком]] и ушли у састав [[Карађорђева Србија|Карађорђеве Србије]]. [[Датотека:Банова палата (1).jpg|200п|лево|мини|[[Бански двор]], сједиште Врбаске бановине]] [[Аустроугарска]] окупира цјелокупну територију данашње Републике Српске 1878. године, а анектира је 1908. године. Са завршетком [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] 1918. године, ови простори улазе у састав новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]]. Између 1929. и 1941. године, једна од покрајина Краљевине Југославије носила је назив [[Врбаска бановина]] и имала је управно сједиште у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Окупацијом и подјелом Југославије 1941. године, територију данашње Републике Српске окупира [[Независна Држава Хрватска]], чије војне формације чине бројне злочине над српским становништвом. Српски народ је покушавао да се одбрани од овог терора учествујући у два покрета отпора, [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничком]], а на дијеловима територије данашње Републике Српске биле су током рата формиране и простране ослобођене територије. Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине, међутим, остала је етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (56,6%).<ref name="Пашалић">{{harvnb|Пашалић|2006|pp=12}}</ref> === Стварање Републике Српске === [[Датотека:Policija Republike Srpske (2019).jpg|мини|Полиција Републике Српске (2019)]] {{main|Историја Републике Српске (1992—1995)}} Српски народ је до шездесетих година 20. вијека чинио релативну већину становништва историјских области Босне и Херцеговине. Све до ослобођења Босне и Херцеговине и њеног укључења у Краљевину СХС, и [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|првих вишестраначких избора са општим правом гласа 1920. године]], није било говора о демократском дефинисању народне суверености. Да би сачувало старе привилегије, упркос реформама у Османском царству, муслиманско феудално племство у БиХ је настојало да стекне одређену самосталност у односу на централну власт у Истанбулу. Аустроугарска је стварањем босанске нације покушавала да спречи хомогенизацију народа у БиХ у борби за демократска, национална, вјерска и културна права. Насупрот томе, српски национални покрет је слиједећи концепт националног уједињења, који је по узору на западноевропске земље прихватила [[Кнежевина Србија|Кнежевина]] а касније Краљевина Србија, тежио стварању уједињене српске и југословенске државе. Сви концепти аутономија или унутрашњих самосталности Босне и Херцеговине, подразумијевали су очување српског идентитета и националне равнотеже у оквиру области. Тако је Санстефанским мировним уговором предвиђено било да на челу аутономне Босне и Херцеговине буду двојица православаца, један мухамеданац и један католик. Статус формалне аутономије успостављен током посљедњих година аустроугарске владавине подразумијевао је обесправљивање и недемократско представљање српског народа.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=283}} Касније, у превратничким временима, крајем 1918. и у вријеме стварања [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБИХ-а]], српски политичари налазили су се на челу установа које су дефинисале суверенитет БиХ, по правилу чинили су већину у њима и у оба случаја Босна и Херцеговина је укључена у југословенску државу. Први пут, крајем [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], противно вољи српског народа, а одлуком његове елите, Босна и Херцеговина, за разлику од [[Банат, Бачка и Барања|Баната, Бачке и Барање]] и [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]], није непосредно прикључена Краљевини Србији. Други пут, упркос извјесним тежњама, Босна и Херцеговина није прикључена [[Социјалистичка Република Србија|НР Србији]] као аутономна покрајина, већ је добила државност, али без сувереног народа и „бакље у грбу” Федеративне Народне Републике Југославије. Она је тада постала унитарна верзија социјалистичке Југославије, са три конститутивна народа и строгим правилима одржавања националне равнотеже. Временом, захваљујући политици комунистичког режима која је тежила учвршћивању и ширењу државности република и умањивању овлашћења југословенске федерације, као и процесу одласка Срба и Хрвата из Босне и Херцеговине и неинтегрисаности српског народа у Југославији, као и негативног става режима према наводном српском великодржању изграђеног на искуствима матрице преузете из [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] и његовог односа према Русији, нестало је претежног присуства српских политичара у републичким установама. Потиснуте су српске традиције и удио у идентитету Босне и Херцеговине. Комунистички режим је стао иза пројекта [[Муслимани (народ)|муслиманске нације]], који је подржаван силом државне власти. Тако је српски народ послије 1971. године коначно престао да буде најбројнији у Босни и Херцеговини. Устав СР Босне и Херцеговине се донекле разликовао од устава осталих република, јер је, поред заштите равноправности конститутивних народа, предвиђао отцијепљења општина СР Босне и Херцеговине. После првих вишестраначких избора новембра 1990. године, дошло је до извјесних уставних промјена.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=284}} Свјесна крхкости републике и лабилности њених граница, комунистичка власт је укинула до тада важећу могућност отцијепљења општина и прикључења суседним републикама. [[Датотека:Srpske autonomne oblasti u Bosni i Hercegovini u studenome 1991.png|мини|200п|Српске аутономне области у Босни и Херцеговини (новембар 1991)]] Од вишестраначких избора и стварања вишестраначке владе СР БиХ у јануару 1991. политички представници Муслимана ([[Странка демократске акције|СДА]]) и Хрвата ([[ХДЗ]]) у БиХ започели су процес [[сецесија|одвајања]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] од [[СФРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=127—128}} Од проглашења независности [[Словенија|Словеније]] и [[Хрватска|Хрватске]] у јуну 1991. године, политички представници Муслимана и Хрвата у БиХ систематски су почели да избегавају Савјет за равноправност народа, а прегласавали су легитимне представнике српског народа посланике [[Српска демократска странка|СДС]]. Након што су прегласани 14. на 15. октобра 1991, српски представници су се издвојили 24. октобра 1991. у [[Народна скупштина Републике Српске|„Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини”]].{{sfn|Логос|2019|p=131—132 са напоменом 438. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама)}} Скупштина је имала сједиште у Сарајеву, да би се због ратних дејстава из центра града априла 1992. године, преселила у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српско Сарајево]], односно приградску [[Општина Пале|општину Пале]]. Убрзо је ова скупштина позвала српски народ на плебисцит о останку српског народа у дотадашњој југословенској федерацији. [[Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини|Плебисцит]] је одржан 9. и 10. новембра 1991. године, а на њему је узело учешће око 1.350.000 бирача, од којих се 96,4% изјаснило у прилог самосталне српске државе која може да буде у саставу југословенске државе или Србије. „Скупштина српског народа” је 21. новембра 1991. прокламовала принцип да све општине и мјесне заједнице у којима је апсолутна већина гласала за останак у СФР Југославији, треба да постану дио неке од српских аутономних области. Тако су створене [[САО Босанска Крајина|Аутономна Регија Крајина]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Семберија]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Романија]] и [[САО Херцеговина|Српска аутономна област Херцеговина]]. Када је референдум, противно Уставу СР Босне и Херцеговине, уз подршку Њемачке, постао извјестан, „Скупштина српског народа” је [[9. јануар]]а [[1992]]. године, прогласила Републику Српског Народа у Босни и Херцеговини са Сарајевом као главним градом. Српска Република Босна и Херцеговина је 28. фебруар добила [[Устав Републике Српске]] и требала је окупи све Србима насељене крајеве у СР Босни и Херцеговини, па и оне у којима су Срби чинили већину прије 1941. године. Новопроглашена српска земља требало је да остане у саставу СФР Југославије.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=285}}{{sfn|Логос|2019|p=132, 134}} Када су нелегитимне муслиманско-хрватске власти спровеле [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдум]] и прогласиле независност, Српска Република Босна и Херцеговина је такође 7. априла 1992. године прогласила самосталност, али и останак у југословенској федерацији, а готово сви посланици Срби у Скупштини СР Босне и Херцеговине придружили су се почетком рата Скупштини српског народа.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285-286}}{{sfn|Логос|2019|p=135, 138-139, 160. „Због објављивања одлуке Савета министара ЕЗ да се призна независност БиХ, у Бањалуци се састала Скупштина Републике Српске БиХ и на седници 7.4.1992. донела је одлуку о проглашењу Републике Српске БиХ „независном”, а на истој седници Скупштина је обавештена да су Б. Плавшић и Н. Кољевић поднели оставке на места у Председништву СР БиХ“}} Двадесет дана касније, Србија и Црна Гора, под притиском САД и [[Европска унија|ЕУ]], прогласиле су [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]]. Српска Република Босна и Херцеговина није мијењала свој статус до краја рата, али ипак, од отварања Лондонске конференције љета 1992, она је прихватила да њен статус буде разријешен у оквирима политичког ентитета Босне и Херцеговине.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=286}} [[Датотека:Evstafiev-Radovan Karadzic 3MAR94.jpg|мини|150п|лево|Радован Караџић, први предсједник Републике Српске]] Народна Скупштина Српске Републике Босне и Херцеговине на сједници 12. маја 1992. године, прогласила је шест „стратегијских циљева” српског народа у Босни и Херцеговини. Први циљ био је успостављање државне границе за српски народ у Босни и Херцеговини. Други, успостављање територијалног коридора између [[Семберија|Семберије]] и [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. Трећи, успостављање коридора у [[Подриње (регија)|Подрињу]] и „укидање Дрине” као границе српских држава. Четврти, успостављање границе државе српског народа у Босни и Херцеговини на [[Уна|Уни]] (према [[Република Српска Крајина|Српској Крајини]] или Републици Хрватској) и Неретви према [[Хрвати у Босни и Херцеговини|хрватском народу у Босни и Херцеговини]]. Пети циљ је препоручивао подјелу Сарајева на српске, односно муслиманске дијелове, и успоставу државне власти у њима, и шести циљ налагао је осигурање приступа српске државе [[Јадранско море|Јадранском мору]]. На истој сједници основана је војска која се у то вријеме одвајала од одлазеће [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. За команданта Другог војног дистрикта, касније начелника Главног штаба [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]], скупштина је именовала генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]]. Народна скупштина је 12. августа 1992. одлучила да нова држава промијени име, иако је остала спремност да коначни статус буде ријешен у некој форми са остала два народа СР Босне и Херцеговине, у Српска Република, да би до краја септембра био званично уведен назив Република Српска.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=286}} Скупштина Српске је 17. децембра 1992. године умјесто трочланог [[Предсједништво Српске Републике Босне и Херцеговине|Предсједништва Републике]], који су чинили [[Биљана Плавшић]], [[Никола Кољевић]] и [[Радован Караџић]], успоставила функцију инокосног [[Предсједник Републике Српске|предсједника Републике Српске]]. За првог предсједника је изабран Радован Караџић, а за потпредсједнике Биљана Плавшић и Никола Кољевић.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=296}} ==== Грађански рат у Босни и Херцеговини ==== {{Главни чланак|Рат у Босни и Херцеговини}} [[Рат у Босни и Херцеговини]] је почео марта 1992. године. После вишемјесечне кризе, [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и напетости између суседних република, СР Босна и Херцеговина је ишла ка пропасти сигурним кораком. У неколико дана након [[Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији|убиства на Башчаршији]], започеле су борбе у разним крајевима Босне и Херцеговине. Крајем марта 1992. у [[Босански Брод]] и [[Посавина|Посавину]] су ушле регуларне јединице [[Хрватска копнена војска|хрватске војске]] и извршиле више убистава.{{sfn|Логос|2019|p=146. ЗНГ, редовна војска Републике Хрватске, око 1.000 војника (Хрвата и Бошњака) са тенковима, прешла је из Славонског Брода и заузела Босански Брод. Наоружани Хрвати и Бошњаци у селу Сијековац ( Босански Брод) у ноћи 26. на 27.3.1992. убили су деветорицу Срба и тако започели бројна насиља и убиства на подручју Босански Брода која су трајала до првих дана октобра 1992}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} Хрватске снаге наставиле су да освајају [[Посавина|Посавину]] заузеле су [[Дервента|Дервенту]] и су продрле до прилаза [[Добој]]у.{{sfn|Логос|2019|p=154—155, 175-176. “ослобађањем Которског и Јоховца (9.6.1992) град је постао сигурнији"}} На југу Хрвати из западне [[Херцеговина|Херцеговине]] уз помоћ војске из Хрватске су освојиле и стратешки важан [[Купрес]] почетком априла 1992. године и убили неколико десетина цивила.{{sfn|Логос|2019|p=147}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} У центру [[Бијељина|Бијељине]] 31. марта 1992. наоружани [Муслимани сукобили су се са Србима (присталицама [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]]) и покушали су ставити град под своју власт, али су их Срби од 1. до 6. априла 1992. побиједили уз помоћ паравојне јединице [[Жељко Ражнатовић Аркан|Жељка Ражнатовића Аркана]].{{sfn|Логос|2019|p=151—152 са напоменом 572. „У Општини Бијељина 1991. било је скоро 97.000 становника. Од тога било је Срба скоро 58.000 лица, Југословена више од 4.000 лица, а Муслимана више од 30.000 лица“}} Убрзо српско становништво је преузело власт у стратешки важним градовима на ријеци [[Дрина|Дрини]] у [[Зворник]] 8. априла 1992. и [[Фоча|Фочи]] од 7. до 15. априла 1992.{{sfn|Логос|2019|p=151—153}} Државе [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] од 6. априла 1992. одлучиле се да безусловно признају СР Босну и Херцеговину као независну државу, а већ сутрадан 7. априла 1992. и [[Сједињене Америчке Државе]] признале су независност Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=159—160. После договора министара спољних дела држава ЕЗ са министром спољних дела САД Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на састанку у Луксембургу 6.4.1992. године, усвојио је декларацију према којој од 7.4.1992. чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} У Сарајеву Специјалне јединице [[Драган Викић|Драгана Викића]], [[Зелене беретке (БиХ)|Зелене беретке]] и [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотска лига]] почињу да врше терор над Србима у већинским муслиманским и хрватским деловима града. Тако су муслиманске трупе [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије БиХ]] заузеле Пофалиће 16. маја и масакрирале српске цивиле. Да Срби нису били спремни за рат сведочи и чињеница да после убиства на Башчаршији 2. марта 1992. године, већина руководства није била у Сарајеву. У време инсценираног дејства снајпера на демонстранте 6. априла, муслиманске паравојне формације и демонстранти замало нису заробили председника [[Српска демократска странка|СДС]] Радована Караџића. Српске снаге су без помоћи тада неутралне ЈНА до 22. априла успеле да одбране [[Илиџа|Илиџу]], и тако је одређено разграничење у граду. Српско Сарајево као одвојени град, конституисано је 30. септембра 1992. године.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} Прва фаза рата у [[Сарајево|Сарајеву]] је достигла кулминацију у нападима 2. и 3. маја 1992. године на [[ЈНА]]. ЈНА се тада повлачила из муслиманских и хрватских крајева, а војници и официри који нису родом из БиХ прелазили су у новоформирану [[СРЈ|Савезну Републику Југославију]]. Генерали [[Милутин Кукањац]] и Недељко Бошковић споразумели су се око мирног повлачења војника ЈНА из централних градских касарни. На путу у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|Добровољачкој улици]] јединице под командом Алијиног председништва БиХ напале су војнике ЈНА. У нападу у Добровољачкој улици муслимански војници су брутално убили 7 лица у ЈНА, а око 200 лица заробили. У целом [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|тзв. случају Добровољачка]] који обухвата све нападе на ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. паравојне муслиманске јединице са еполетама АБиХ убиле су укупно 42 војника ЈНА, 71 ранили и 207 заробили. Напад у Добровољачкој улици је извршен по команди члана Председништва [[Ејуп Ганић|Ејупа Ганића]], који је, као и обично, замењивао одсутног [[Алија Изетбеговић|Алију Изетбеговића]]. Из опкољене касарне, војнике у конвоју су предводили командант армијске области генерал Кукањац и председник [[Предсједништво Републике Босне и Херцеговине|Председништва БиХ]] Изетбеговић.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305-306}}{{sfn|Логос|2019|p=169}} {{Quote box | title = | quote = „Због суверене Босне ја бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну.“ |author = ''Алија Изетбеговић, 21. децембар 1991. године'' | source = {{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=254}} | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }}Изетбеговић је нешто раније слетио на [[Аеродром Сарајево|сарајевски аеродром]], који је тада био под контролом ЈНА, привремено је задржан, што је допринијело екстремизацији Муслимана, али и ионако лошој слици Срба у западним медијима. Са чела пресеченог конвоја, Кукањац се под ватром пробио ка [[Враца (Источно Ново Сарајево)|Врацама]], а Изетбеговић мирно продужио ка згради Предсједништва. Иако је повлачење команде ЈНА било договорено посредовањем генерала [[Луис Макензи|Мекензија]] и уз гаранцију [[Унпрофор|УНПРОФОР-а]], нико није одговарао за масакр у Добровољачкој улици, а скоро двије деценије касније, суд у Лондону је срамотно ослободио Ејупа Ганића, задржаног по потерници Србије.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=306}} До краја јуна 1992. године, новостворена Војска Српске Републике Босне и Херцеговине успјела је да повеже српске територије у Босни и Херцеговини. Углавном се радило о борбама за свако општинско средиште или за макар села општинских атара која би обједињена могла да пруже просторну цјеловитост и заокружене границе настајућој држави. Грађански рат, нарочито током првих мјесеци, у многим је случајевима постао брутална и нечовјечна међунационална борба, у којој су поред добровољаца на свим странама учествовали и поједини криминалци. [[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|мини|200п|Ратко Младић, начелник Главног штаба ВРС]] Војска Републике Српске је на почетку рата имала неколико предности, од којих је била најважнија народно јединство.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=307}} Иако српски народ није био више интегрисан и опредијељен почетком демократске транзиције, искуства из претходних ратова, непоштен однос САД и ЕЕЗ и чињеница да је српски народ у Босни и Херцеговини био суочен са бројним препрекама, учинили су да уочи рата цјелокупна српска политичка сцена у Босни и Херцеговини постане један велики национални покрет. Друга предност је лежала у чињеници да су се Срби у највећој мери идентификовали са југословенском државом, да је генерација родитеља људи средњих година чинила окосницу Народноослободилачке војске и да су као сразмјерно сиромашно сеоско становништво чешће бирали војнички позив. Због тога је ЈНА у Босни и Херцеговини, иако је неславно пропала, брзо могла да се трансформише у војску нове републике. Ова војска је имала далеко бројнији и обученији официрски кор од својих противника. ВРС је имала и предност у наоружању, која се односила на тенкове и тешку артиљерију, али су противничке војске ускоро успјеле да остваре извјестан баланс у војној и ватреној моћи, мада је у неким крајевима, попут опкољеног Сарајева и [[Цазинска Крајина|Бихаћке Крајине]], разлика у наоружању остала недостижна. Војска Републике Српске је била готово двоструко малобројнија од удружених армија својих противника. Сматра се да није прелазила 80.000 војника, а њени фронтови су се ширили на око 3.000 km. Током трајања рата имала је шест корпуса, Први и Други крајишки, Трећи корпус, Источнобосански корпус, Херцеговачки корпус и Ваздухопловство и противваздушна одбрана. Најважније побједе у 1992. години су биле операције [[Операција Врбас|„Врбас 92”]] и [[Операција Коридор|„Коридор”]]. Прво је ВРС под командом генерала [[Славко Лисица|Славка Лисице]] у нападу околних јединица успјела да ослободи Купрес. Од јуна до октобра 1992. године, ВРС је у операцији „Врбас 92” успјела да окупи сеоска подручја насељена Србима, заузимајући стратешки важно [[Јајце]]. Тиме је било заокружено највеће цјеловито подручје Српске, Босанска Крајина.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=308}} Да српско вођство стратешки није било спремно за рат, говори и чињеница да су српске земље на истоку и западу Босне и Херцеговине током пуна два мјесеца грађанског рата биле раздвојене. У Бањалуци због немогућности да буде допремљен неопходан кисеоник, умрло је дванаест беба. Операцијом „Коридор” до 26. јуна ослобођен је појас српских села и задобијен пролаз кроз извјестан број хрватских и муслиманских села и етнички мјешовити град [[Брчко]]. До 5. октобра 1992. године цјелокупна област Посавине, осим [[Општина Орашје|Орашја]], била је под контролом српске војске. Током 1992. вођене су тешке борбе у Подрињу, гдје су до краја године два општинска средишта и једна енклава ([[Сребреница]], [[Горажде]] и [[Жепа (Рогатица)|Жепа]]), остали у рукама муслиманских снага. Ратовање у Сарајеву донијело је тешке патње грађанима и велике војне и политичке заплете. Послије уклањања првих барикада, и након проглашења независности 6. априла 1992, постепено је устаљен фронт у граду и околини. Нејасна и неодлучна политика ЈНА довела је до тога да српске снаге задрже само мале дијелове урбаног дијела града, успијевајући да се учврсте тек у приградским општинама,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=309}} гдје су Срби били у изразитој већини. Тако се средишњи део Сарајева са муслиманском већином нашао окружен [[Сарајево (Источно Сарајево)|српским насељима]] и војним положајима, а потпуна подела Сарајева на два дела извршена је од напада на [[ЈНА]] 2. и 3. маја 1992. у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|тзв. случају Добровољачка]] до средине маја 1992.{{sfn|Логос|2019|p=159, 169. „Линије сукоба су настајале постепено ширећи се, од контролних тачака на путевима, и до средине маја 1992. око бошњачког (Изетбеговићевог) Сарајева нису биле потпуно утврђене линије сукоба између сукобљених војски“}} Српска војска је око града распоредила тешку артиљерију, и ускоро су линије фронта биле учвршћене, а град је био изложен свакодневној узајамној паљби. ВРС је дејствовала по центру града и [[Општина Стари Град (Сарајево)|Старом граду]], а АБиХ по [[Грбавица (Сарајево)|Грбавици]] и [[Лукавица (Источно Ново Сарајево)|Лукавици]]. САД и ЕУ су 28. јуна 1992. успјеле да присиле српску војску да трупама УН преда сарајевски аеродром, тако да је блокада могла да буде и укинута. Муслиманске власти у Сарајеву су касније прокопале тунел испод аеродрома. У току рата погинуло је више хиљада грађана Сарајева, војника и цивила свих националности. Међутим, град је постао симбол страдања муслиманских цивила, иако су српски цивили били двоструке жртве, како због размене артиљеријске ватре између положаја АБиХ и ВРС, тако и због унутрашњег терора паравојске под окриљем власти. Такође, Срби су страдали у приградским општинама Сарајева, Пале и Лукавица, под окриљем ВРС, а од артиљерије из центра града. Бошњачки део [[Сарајево|Сарајева]] нашао се у потпуном окружењу и почетком августа 1993. [[Војска Републике Српске]] у [[Операција Лукавац 93|Операцији Лукавац 93]] до 30. јула 1993. године успеле су да узму стратешки важне планине у околини Сарајева, [[Игман]] и [[Бјелашница|Бјелашницу]], али под притиском [[САД]], морале су да их предају трупама [[Уједињене нације|УН]].{{sfn|Логос|2019|p=206}} Велике силе су пропустиле да успоставе систем заштићених зона и заиста прекину рат, иако су неколико пута имале прилику да то учине. Бошњачки извори (Центар за документацију из Сарајева) наводе 12.000 укупних жртава града. Према српским статистикама, у граду и његовој околини страдало је током рата 6.628 припадника српског народа.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=310}} Посебан терор проживљавали су Срби који су остали у Сарајеву. Више стотина српских цивила убиле су паравојне јединице сарајевских криминалаца Мушана Топаловића Цаце и Рамиза Делалића Ћеле. Њихове јединице су брутално убијале, пљачкале и силовале током првих ратних година. Жртве су бацане у [[Казани (јама)|јаму на Казанима]], или спаљиване. Јука Празина, Мушан Топаловић, Рамиз Делалић, Исмет Бајрамовић и други паравојни команданти били су официри АБиХ, за њихове злочине знао је муслимански војни и политички врх, а постоје и фото-свједочанства да их је Алија Изетбеговић примио као хероје одбране Сарајева. Када Топаловића више никако није било могуће контролисати, покушали су да га ухапсе. Убијен је, а са њим је погинуо и већи број припадника муслиманске полиције. По савјету из иностранства, муслиманско вођство је одређеном броју ратних злочинаца судило за обична убиства и осудило их на минималне казне затвора, тако спречавајући будућа суђења, пошто је немогуће за исти злочин судити два пута. У српским дијеловима Сарајева такође је било злочина над цивилима. Један од познатих починилаца тих дела је био Веселин Влаховић Батко, кога је 2013. [[суд Босне и Херцеговине]] осудио на 45 година затвора за убиство тридесет особа, силовања и разна друга недјела. Суд Босне и Херцеговине само је симболично кажњавао злочине над Србима, а често је нове и оштрије казне ретроактивно изрицао Србима за злочине које су чинили у вријеме важења старих закона са блажим казнама.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=311}} ==== Сукоб савезника ==== {{Главни чланак|Муслиманско-хрватски сукоб}} Већ од борби за Јајце започео је сукоб између ратних савезника, Муслимана и Хрвата. Почело је надметање хрватских и муслиманских снага око контроле над централном Босном и долином Неретве. Хрватска заједница Херцег-Босна проглашена је 18. новембра 1991. године, и то као посебна „политичка, културна, привредна и територијална цјелина”. Већ 8. децембра 1992. године предсједник ХЗ Херцег-Босне [[Мате Бобан]] забранио је прелазак конвоја са оружјем за Армију БиХ код Сарајева. Сукоби међу савезницима почели су још јуна 1992. године. До већих ратних операција дошло је априла 1993. У то вријеме двије стране прихватиле су [[Венс—Овенов план|Венс-Овенов мировни план]]. Према уставу који је тада предложен, у три већинска хрватска кантона биле би сабране све спорне хрватско-муслиманске области. У једном од тренутака рата у коме су српске снаге чврсто држале фронтове, а Српска и Србија биле дубоко и безнадежно изоловане, хрватске и муслиманске трупе започеле су десетомјесечни рат на линијама [[Горњи Вакуф]]—[[Фојница]]—[[Прозор (Херцеговачко-неретвански кантон)|Прозор]]—[[Мостар]]. Посебно огорчене борбе вођене су у Мостару, који је упркос почетним успјесима [[Хрватско вијеће одбране|Хрватског вијећа одбране]] остао подијељен град. Снаге Муслиманске АБиХ покушале су да операцијом „Неретва 93” освоје територијални коридор до источног Мостара, који су у окружењу држале снаге ХВО. [[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] у Мостару срушен је у артиљеријској ватри ХВО 9. новембра 1993. године. Снаге ХВО су у првим нападима заузеле Прозор,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=312}} али су до краја године трупе АБиХ успјеле да протјерају хрватске снаге из [[Травник]]а, [[Општина Вареш|општине Вареш]] и практично загосподариле централном Босном. Хрватска заједница Херцег-Босна успоставила је своју државност 28. августа 1993. године, и од тада је њен назив био [[Хрватска Република Херцег-Босна]]. Република Српска и ХР Херцег-Босна су 19. јануара 1994. године у [[Женева|Женеви]] потписале споразум о успостављању трајног мира и званичних односа. Договорено је успостављање представништва у Мостару и Српском Сарајеву. Крајем фебруара 1994. потписано је примирје у [[Загреб]]у. Рат је прекинут под притиском САД, које су се активно укључиле у преговоре о миру и уставном уређењу Босне и Херцеговине. Замисао [[Вашингтон]]а је била да прво успостави споразум између Муслимана и Хрвата и установи њихов заједнички ентитет у оквиру Босне и Херцеговине, како би касније притисак на Републику Српску био већи и дјелотворнији. Члан Предсједништва СР Босне и Херцеговине [[Фикрет Абдић]] основао је 27. септембра 1993. године у свом упоришту у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]], на крајњем сјеверозападу Босанске Крајине, [[Западна Босна (1993—1995)|Аутономну Покрајину Западну Босну]]. Иако је Абдић добио највише гласова од свих кандидата за Предсједништво СР Босне и Херцеговине, он се одрекао мјеста предсједника у корист Алије Изетбеговића. Касније политички маргинализован, Абдић је био незадовољан политиком коју је водио Алија Изетбеговић. Наклоњен преговорима и компромисима, Абдић није био спреман да безусловно подржава Изетбеговићев програм, који је почетком рата попримао максималистичке тежње стварања унитарне државе уз муслиманску превласт. Ускоро, он се повукао у свој родни крај, Велику Кладушу. Кад су велике силе понудиле [[Овен-Столтенбергов план]] стварања трију република у оквирима конфедералне босанско-херцеговачке уније, Абдић је одлучио да издвојену Бихаћку Крајину{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=313}} претвори у посебну покрајину будуће муслиманске републике. Тада је прогласио Аутономну покрајину Западну Босну, коју је пред крај рата уздигао у статус републике. У свом настојању имао је подршку Републике Српске, Србије, али и хрватског предсједника [[Фрањо Туђман|Туђмана]]. [[Датотека:Bosnia areas of control Sep 94.jpg|мини|200п|Територије под контролом Војске Републике Српске марта 1994. године]] Споразум између Муслимана и Хрвата, српско одбијање [[План Контакт групе|мировног плана Контакт групе]] и нове санкције Републици Српској, које је сада успоставила и СР Југославија, подстакли су покретање једне од највећих муслиманских офанзива у рату. За разлику од неуспјешних настојања да освоје српске општине на сјеверозападним ободима Сарајева, офанзива под називом „Тигар 94” је била успјешна. Пошто су заваране да ће у [[Бихаћ]]у бити изведен преврат против генерала [[Атиф Дудаковић|Атифа Дудаковића]], команданта Петог корпуса АБиХ оданог Изетбеговићу, Абдићеве снаге су поражене и цјелокупна територија под његовом контролом је прегажена. Око 40.000 Муслимана је прогнано на територију Српске Крајине и потом Хрватске. У позну јесен 1994. снаге Петог корпуса АБиХ напале су граничне области Републике Срспке у [[Општина Бихаћ|општинама Бихаћ]] и [[Општина Босански Петровац|Босански Петровац]]. Продор муслиманских снага је био изненадан, чак 45 km у дубину српске територије. Потом су јединице ВРС под командом генерала [[Манојло Миловановић|Манојла Миловановића]], успјеле да зауставе продор муслиманских трупа, преотму освојену територију и стигну до железничке станице у Бихаћу. Управо угроженост Бихаћке Крајине, најпространије од пет муслиманских изолованих енклава, довела је до интервенције великих сила и започела операцију „Зима 94”, Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на територији Босне и Херцеговине, која ће водити пропасти Републке Српске Крајине и паду јужних општина Босанске Крајине. Током 1994. године у грађански рат у Босни и Херцеговини почео је и да се непосредно укључује [[НАТО]]. Почетком фебруара, на сарајевској [[Масакри на Маркалама|пијаци Маркале]] пројектил, који је наводно испаљен са српских положаја,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=314}} усмртио је велики број цивила, што је био повод да се умијешају САД и ЕУ. Сљедећа четири дана ЕУ је дозволила ваздушне нападе на Републику Српску, постављен је ултиматум да се повуче артиљерија из околине града, чиме је ослабљена одбрана српских дијелова града. Скупштина ХР Херцег-Босне се декларисала за очување јединствене и независне Босне и херцеговине. Војска Републике Српске се припремала за одбрану. Крајем фебруара 1994. НАТО је оборио четири авиона ВРС због наводног кршења „зоне забрањеног летења”. Уставотворна скупштина [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] одржана је 30. марта 1994. [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонски споразум]] о стварању федерације потписан је 25. априла 1994. године. До јула су престале борбе између хрватских и муслиманских трупа. Споразум између двије војске пратио је договор о стављању Мостара под надзор ЕУ. Контакт група је 5. јуна 1994. изашла са планом за устав и разграничење ентитета. Републици Српској је остављено 49% територије Босне и Херцеговине. Народна скупштина Републике Српске одбацила је план на сједници одржаној 3. августа 1994, јер њиме није одржан територијални континуитет државе. Дан касније званични Београд је објавио одлуку о прекиду политичких веза са [[Влада Републике Српске|Владом Републике Српске]] и увео блокаду на Дрини како би САД и ЕУ ублажиле санкције СР Југославији. Сукоб око сигурносне зоне Горажде дао је по први пут у историји НАТО-а повод за напад.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=315}} Авиони НАТО-а су у споразуму са заштитним снагама УНПРОФОР-а, бомбардовали српски командни положај у близини ратишта. Српске снаге су смјеста препознале војнике УНПРОФОР-а као непријатељске, па су заробиле њих 150 како би спријечиле даље нападе. Растао је притисак муслиманских и хрватских савезника у САД да се укине ембарго на увоз оружја, а тиме је практично озваничена страна војна интервенција у Босни и Херцеговини. Иако је [[Сенат Сједињених Америчких Држава|амерички Сенат]] донио такву одлуку маја 1994, предсједник САД [[Бил Клинтон]] је одложио њено спровођење, настојећи да је повеже са притиском на српску страну да прихвати план Контакт групе. Почетком августа НАТО авиони су бомбардовали српске положаје у близини Сарајева. Новембра 1994. САД су укинуле поморску контролу која је била уведена да спријечи увоз оружја. Авиони НАТО-а бомбардовали су Српско Сарајево крајем септембра 1994, а крајем новембра положаје ВРС. За то време снаге АБиХ и ХВО су 3. новембра освојиле стратешки важан Купрес. У Загребу почетком марта 1995. године створена је заједничка команда Хрватске војске и АБиХ. Офанзива муслиманских трупа на [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] завршава освајањем [[Возућа|Возуће]] и великих дијелова ове српске енклаве територијално спојене са Добојем. Прогнано је више од 4.000 Срба.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=316}} {{Quote box | title = | quote = „Дозволите ми да Вас прекинем, господине председниче, Срби су народ без закона и вере, Срби су народ разбојника и терориста.“ |author = ''[[Жак Ширак]], председник Француске - [[Андреас Папандреу|Андреасу Папандреуу]], премијеру Грчке, јун 1995. године'' | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} Уочи одлучујућих догађаја у грађанском рату који су услиједили током љета 1995. било је извјесно да су постављене основе за будуће устројство Босне и Херцеговине, само је остало још питање унутрашњих граница. Офанзиве муслиманских и хрватских трупа током прве половине 1995. године нису имале успјеха. Међутим, тешкоће у односима са Србијом и тешка криза Републике Српске Крајине, наводили су власти Републике Српске да покушају одвојене преговоре са Хрватском и великим силама, док је на другој страни већина политичких елита Републике Српске и Републике Српске Крајине тежила њиховом уједињењу у „Уједињену Републику Српску”. Почетак краја рата означио је [[Операција Бљесак|напад]] хрватске војске на [[Западна Славонија|Западну Славонију]]. СР Југославија и Република Српска нису притекле у помоћ овом угроженом дијелу Крајине. Затим је дошло до нове кризе око заштићених зона, прво бихаћке, а потом сребреничке. Док су јединице ВРС ратовале на Бихаћу, хрватска војска и ХВО су успјеле током јула 1995. да освоје стратешки важно [[Босанско Грахово|Грахово]]. Главни град Крајине, [[Книн]], тада се нашао окружен са три стране хрватским трупама, које су могле без тешкоћа да га бомбардују. У јулу, послије нове кризе, ВРС је заузела заштићене зоне Сребреницу и Жепу. Угроженост Бихаћа постала је један од повода [[Операција Олуја|напада]] хрватске војске, ХВО и Петог корпуса АБиХ на РС Крајину 4. августа 1995. године. Книн је освојен већ сутрадан, а борбе су окончане до 9. августа. Током августа хрватска војска, ХВО и муслиманске трупе су успјеле да освоје девет општина Босанске Крајине. Послије другог масакра на Маркалама, који је наводно 28. августа 1995. извршила српска артиљерија, НАТО је започео [[НАТО бомбардовање Републике Српске|војну агресију на Републику Српску]]. Ваздушни напади су трајали до 14. септембра. Двије недјеље касније у [[Њујорк]]у су шефови дипломатија СР Југославије, Републике Хрватске и [[Република Босна и Херцеговина|муслиманско-хрватске Републике Босне и Херцеговине]] потписали документ о основним принципима будућег мировног споразума. Закључено је привремено примирје, а мировни преговори су одржани у бази [[Ваздухопловна база Рајт-Патерсон|Рајт Петерсон]] у граду [[Дејтон]] у [[Охајо|Охају]].{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=321}} ==== Дејтонски мировни споразум ==== {{Главни чланак|Дејтонски мировни споразум}} [[Датотека:DaytonAgreement.jpg|мини|300п|Потписивање Дејтонског споразума 1995. године]] [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонски споразум]] је дошао као посљедица вишемјесечне тајне дипломатије иза које су стајале Сједињене Државе,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=321}} а коју је подржавала Контакт група. Свеобухватни и потпуни споразум омогућиле су велике промјене на фронту, пре свега у прољеће и љето 1995. године. Хрватска војска је освојила већи дио територије РС Крајине, Република Српска је средином јула заузела двије муслиманске енклаве Сребреницу и Жепу. Послије војне операције „Олуја”, која је срушила Крајину, Хрватска војска је заједно са Хрватским вијећем одбране и Армијом БиХ успјела да заузме значајне области на западу Републике Српске. Бомбардовање НАТО-а претходно је довело до пропасти српског фронта у Босанској Крајини, угрожена је и сама Бањалука. Хрватске трупе освојиле су Грахово, Дрвар, Купрес, [[Гламоч]], [[Шипово]], [[Мркоњић Град]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], војска муслиманског Петог корпуса заузела је [[Босанска Крупа|Босанску Крупу]], [[Сански Мост]] и [[Босански Петровац]]. У таквим условима Република Српска није имала много могућности за преговоре. Њена војска је држала мање од 49% територије, колико су велике силе дозвољавале да се нађе у границама српског ентитета, а сам опстанак Српске је доведен у питање. Након заузимања Сребренице и [[Масакр у Сребреници|масовног злочина]] који је услиједио, [[Хашки трибунал]] је подигао оптужнице против Радована Караџића и генерала Ратка Младића. Муслиманска страна је захтијевала да српски народ представља на преговорима Србија, а представницима Републике Српске дозвољено је да буду дио делегације СР Југославије. Дејтонски преговори су трајали три недјеље. Стране су се споразумјеле о сложеном документу који је омогућио успостављање мира, равнотежу војних снага у региону, стварање Босне и Херцеговине као сложене државе два ентитета и три конститутивна народа. Споразум је предвидео Босну и Херцеговину као државну заједницу минималних надлежности, са заједничким представништвом, савјетом министара, дводомним парламентом, уставним судом, централном банком, овлашћењима у спољним пословима, спољној трговини и пословима држављанства. Велику већину надлежности задржали су ентитети, који не само да су имали пуну законодавну, судску и извршну власт, право ентитетског и националног вета у централним установама, већ су према уставу задржали и своје војске.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=322}} Дејтонски споразум садржи Општи оквирни споразум и једанаест анекса. Анекс 4 представља [[Устав Босне и Херцеговине]], а према њему име државе је „Босна и Херцеговина” и она је „јединствена држава”, али у њој постоје „два ентитета”, а то су Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=261 са напоменом 1283}} У територијалном погледу, Дејтонски споразум је успоставио односе које су жељеле САД и ЕУ. Федерацији Босне и Херцеговине обезбијеђен је територијални континуитет од Бихаћа до Горажда, са изузетком хрватских енклава [[Општина Оџак|Оџака]] и Орашја које су наслоњене на Републику Хрватску. Републици Српској су, како би досегла 49%, враћени градови Мркоњић и Шипово, као и дијелови околних етнички чистих српских општина. Муслиманско-хрватској федерацији припало је готово цијело Сарајево, са изузетком Лукавице и Пала, такође, прихваћена је арбитража око статуса стратешки важног града Брчког. Арбитражом је коначно 1999. године, у јеку [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СР Југославије]], одлучено да предратна општина Брчко постане [[Дистрикт Брчко|дистрикт]], који би био самосталан, али под формалним кондоминијумом два ентитета.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=323}} === Република Српска послије 1995. године === [[Датотека:Bih dayton sr.png|мини|250п|Границе Републике Српске послије Дејтона]] Дејтонски споразум је са великим разочарењем дочекан међу Србима у Босни и Херцеговини. Већ у завршници рата, НАТО је бомбардовањем из ваздуха разорио командне положаје ВРС на [[Романија (планина)|Романији]] и логистичком подршком хрватско-муслиманској офанзиви на Босанску Крајину значајно смањио територију под српском контролом. [[Слободан Милошевић|Милошевић]] је у америчкој војној бази Рајт Петерсон препустио сарајевске рубне општине, које су насељавали Срби и током рата их бранили, као и континуитет територије Републике Српске код Брчког, који је остављен за накнадну арбитражу. Нагађало се како је до губитка око 20% територије дошло због сукоба војног и цивилног руководства, конкретно Караџића и Младића.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=339}} Такође, препричавало се како је Милошевић у Дејтону, игноришући руководство Републике Српске, уз чашу вискија, Изетбеговићу предао Сарајево да би, наводно Србију растеретио међународних притисака и себе, раније међународно проглашеног за „главног кривца за рат у Босни”, промовисао у „главног фактора мира на Балкану”. Насупрот томе, у Сарајеву Дејтон је слављен као побједа. [[Бошњаци|Бошњачка]] страна, која је само неколико мјесеци раније била пред капитулацијом, у Дејтону је третирана као равноправни партнер, а по свему судећи била јој је обећана и каснија мирнодопска доминација. Сарајево је после три и по године деблокирано, Срби су у дугим колонама и носећи ковчеге ископаних предака напуштали Илиџу, [[Вогошћа|Вогошћу]], Грбавицу, а у њихове куће и станове упадали су Бошњаци. Апеле међународних представника да Срби остану на својим огњиштима уз гаранције безбједности, оспорио је Изетбеговић изјавом за радио БиХ, да ће сви који су носили пушку бити изведени пред војни суд, а то су практично били сви пунолетни мушкарци, јер су били мобилисани. Временом перцепција Дејтонског споразума постепено се мијењала и на српској и на бошњачкој страни. Република Српска, према Дејтонском, односно Париском споразуму, постала је међународно призната конститутивна јединица Босне и Херцеговине. Још Вашингтонским споразумом створена је 1994. године Муслиманско-хрватска федерација, којој се Дејтонским споразумом Република Српска прикључила као засебан међународно-правни субјект, односно други ентитет.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=340}} Све до тада, без обзира што је било далеко од политичке реалности, Босна и Херцеговина је међународно третирана као јединствена држава на челу са Предсједништвом и владом у Сарајеву, и Алијом Изетбеговићем као „предсједником свих Босанаца и Херцеговаца”. Била је то велика промјена коју је у почетку српска страна потцењивала, а бошњачка сматрала привременом. Улога [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високог представника]] је Анексом 10 била дефинисана само као подстицање, помагање, савјетовање у процесу имплементације међународног споразума, и први високи представник, [[Карл Билт]], досљедно се држао ограниченог мандата. Према Анексу 4 Дејтонског споразума, који је представљао устав БиХ, предсједништво је било трочлано, а представници три народа су имали право вета. [[Савјет министара Босне и Херцеговине|Вијеће министара]] је обухватало свега неколико ресора (инострани послови, спољна трговина, цивилни послови и слично), док су све остале надлежности биле лоциране у ентитетима, укључујући и војску. Све то је Српској давало елементе државности и отварало јој перспективу да се развија као високо аутономна цјелина у [[дефакто]] конфедералном оквиру Босне и Херцеговине. Дејтонски споразум је био готово идентичан Лисабонском споразуму, који су [[Срби у Босни и Херцеговини|босанскохерцеговачки Срби]] потписали још прије рата.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=341}} Међутим, већ годину дана након рата, европски потписници, поготово амерички творци Дејтонског споразума, почели су да говоре о потреби ревизије овог аранжмана који је био верификован на највишем међународном нивоу. Сам главни архитекта овог споразума [[Ричард Холбрук]] је, са једне стране хвалио мировни аспект споразума, а са друге, оспоравао његов уставни елемент садржан у Анексу 4, и заговарао „Дејтон 2”, нови споразум који ће обезбиједити чвршћу интеграцију Босне и Херцеговине, што је практично представљало атак на равноправност и аутономију ентитета. Истовремено бошњачке власти и зависни медији у Сарајеву су агресивно промовисали грађански принцип уређења Босне и Херцеговине на рачун националног, што је био слабо камуфлирани национализам већинског народа, или унитаризам, јер је подразумијевао избор по систему „један човјек — један глас”. Однос снага међу великим силама, долазак [[ИФОР]]-а, међународних снага којима су доминирале јединице [[Оружане снаге САД|Војске САД]] и чланица НАТО-а, наговијестио је будући притисак на државност Републике Српске. Канцеларија високог представника (ОХР), која је временом нарасла у импозантан бирократски апарат, ширила је своје надлежности до мијешања у све политичке, економске, правосудне, просвјетне, информативне и друге области. Високи представник је од почетка био политичар из једне од држава ЕУ и, са једним изузетком, више или мање фаворизовао интересе Бошњака и Хрвата, а његов замјеник увијек Американац, који је давао тон негативној пристрасности према Србима и Српској. Међународна изолација Србије и СР Југославије{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=342}} и сатанизација Милошевићевог режима, само су додатно отежале положај Републике Српске. Велики број општина у Републици Српској налазио се под санкцијама међународних протектора. Република Српска је била дискриминисана и при подјели ургентне међународне хуманитарне помоћи за обнову стамбеног фонда и минималних саобраћајница. Од укупно планираног фонда од пет милијарди долара, за прва три мјесеца 1996. године на првој донаторској конференцији одржаној одмах послије Дејтона, хитно је дозначено 518 милиона, али је комесар ЕУ за спољне послове Ханс ван ден Брук још у децембру 1995. изјавио да Срби не могу да рачунају на та средства док не испоруче своје ратне злочинце. Директор америчке агенције за развој на састанку са европским хуманитарцима рекао је да влада САД има потешкоћа да преда новац у Србију и дијелове БиХ које контролишу Срби, јер се ради о агресорима. Искључивањем Радована Караџића из јавног живота, а затим и његовим прогоном, најављен је неравноправан однос према учесницима рата, што је значило и приписивање политичке кривице за ратне злочине само српском народу. Република Српска је дочекала крај рата са великим бројем избјеглица и прогнаних. Током љета 1995. године више од стотину хиљада Срба из Републике Српске Крајине и девет окупираних општина Босанске Крајине, трајно се настанило на територији које ће остати у Републици Српској. Такође, Српска је доживјела и поратни егзодус неколико десетина хиљада грађана из сарајевских општина које су припале Федерацији Босне и Херцеговине. Велики проблем је представљао отворени статус града Брчког и коридора који спаја два приближно једнака дијела Републике Српске. Територија Федерације БиХ дејтонским разграничењем претворена је у једну цјелину,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=343}} која се шири од Кладуше до Горажда, и од Јадрана до Саве. Водило се рачуна да преко српских села буде успостављен довољно широк коридор који двадесетак хиљада становника Горажда спаја са остатком Федерације. На другој страни, Брчко је остављено међународној арбитражи, иако је у Дејтону било одлучено да се арбитражи препусти само питање локалне границе, 1997. и 1999. године одлучивало се и о статусу града. ==== Политичка транзиција ==== [[Датотека:Biljana Plavsic.JPG|мини|200п|Биљана Плавшић, прва предсједница Републике Српске]] На [[Избори за народне посланике Републике Српске 1996.|првим послијератним изборима одржаним 1996. године]], очекивано је побиједила Српска демократска странка. На изборима за [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Предсједништво БиХ]] побједио је [[Момчило Крајишник]], дотадашњи предсједник Народне скупштине, и током рата по утицају друга политичка личност у Српској. Изетбеговић се поново нашао на челу Предсједништва, али новим уставом је ову дужност морао да напусти већ послије осам мјесеци и препусти другом. За предсједника владе Српске изабран је [[Гојко Кличковић]], а [[Драган Калинић]] за предсједника Скупштине.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=344}} Истовремено, на предсједничким изборима бивша чланица Предсједништва СР Босне и Херцеговине и потпредсједница Републике Српске, Биљана Плавшић, постала је прва жена предсједница једне српске територије. Она је убрзо ушла у сукоб са Крајишником и Караџићем, који је и послије повлачења са свих државних и партијских дужности, остао веома утицајан. Сукоб је прије свега био на линији формалне и неформалне моћи, али и преласка из ратних у мирнодопске услове. На видјело су изашли и антагонизми између источног и западног дијела Републике Српске и питање пријестонице, која је са ратне локације на Палама, мимо устава, пресељена у Бањалуку. Руководство Српске уједињавали су спољни притисци, али је свакодневни политички живот наметао неопходност промјена и споразумијевања са великим силама. Прва хапшења која су снаге НАТО извршиле у намјери да испоруче оптуженика Хашком трибуналу, завршила су се бруталним убиствима. У прољеће 1997. године Републике Српска је ушла у стање политичке кризе. Подијелила се републичка полиција, источни дио је подржавао Крајишника и већину у СДС-у, а западни Биљану Плавшић. У Бањалуци су избили немири, али је криза разријешена без људских жртава. У сјенци кризе и сукоба, као и мијешања са стране, континуитет власти обезбиједили су скупштина и влада, на челу са Калинићем и Кличковићем.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=345}} На [[Избори за народне посланике Републике Српске 1997.|ванредним скупштинским изборима 1997.]] побиједила је удружена опозиција предвођена [[Српски народни савез Републике Српске|Српским народним савезом]], странком коју је у међувремену формирала Биљана Плавшић, [[Социјалистичка партија (Република Српска)|Социјалистичком партијом РС]], коју су водили Драго Илић и [[Живко Радишић]] и [[Савез независних социјалдемократа|Странком независних социјалдемократа]], коју је годину дана раније основао [[Милорад Додик]]. На предлог предсједнице Плавшић, Скупштина РС је за премијера изабрала Милорада Додика, иако је његова партија тада имала само два посланика. На [[Избори за предсједника Републике Српске 1998.|предсједничким изборима]] крајем септембра 1998. године, уз подршку СДС-а, побиједио је [[Никола Поплашен]], лидер [[Српска радикална странка Републике Српске|Радикала у Српској]], професор [[Правни факултет Универзитета у Бањој Луци|Правног факултета у Бањалуци]] и бивши потпредсједник Скупштине РС. Пошто фаворити предсједника Српске, прво Драган Калинић, а затим и Бране Миљуш, нису обезбиједили већину гласова у Скупштини, а кандидат посланичке већине Милорад Додик подршку предсједника, актуелна влада је наставила да ради у техничком мандату све до наредних избора, односно до формирања [[Влада Младена Иванића|нове владе почетком 2001]]. У међувремену, користећи незаконита „бонска овлашћења”, високи представник [[Карлос Вестендорп|Вестендорп]] је смијенио Поплашена, кога је замијенио потпредсједник [[Мирко Шаровић]]. Већ на почетку свог мандата, Додика је сачекала обавеза споразумијевања са ЕУ и САД, као и спровођење реформи. Уз политичку подршку великих сила и финансијску помоћ међународних кредитних установа, почела је убрзана обнова привреде, посебно енергетских потенцијала и путева, као и и пораст животног стандарда грађана.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=346}} Међутим, током Додиковог мандата пала је 1999. неповољна пресуда арбитраже за Брчко. Исте године НАТО је бомбардовао СР Југославију. Огорчење прекодринских Срба због међународног насиља у матици и отимања [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], пријетило је да се ваздушна интервенција прошири и на Српску. Влада је успјела да Српску сачува изван директног сукоба са НАТО-ом, али су Вашингтон и [[Брисел]] и поред тога кренули у даље редукције ентитетске аутономије. Разарање и изолација Србије и пропадање привреде у матици отежавали су социјално-економске прилике у Републици Српској. Додикова влада је све теже испуњавала финансијске обавезе и суочила се са штрајковима пензионера, просвјетних радника и других категорија буџетских потрошача. Сукоб у Социјалистичкој партији РС довео је до раскола у странци, мања фракција, на челу са [[Небојша Радмановић|Небојшом Радмановићем]], основала је [[Демократска социјалистичка партија|Демократску социјалистичку партију]]. [[Избори за народне посланике Републике Српске 2000.|На изборима 2000.]] СДС се враћа на власт. За предсједника Републике изабран је Мирко Шаровић из СДС-а, а за предсједника парламента Драган Калинић, предсједник побједничке партије и бивши министар здравља.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=347}} Ову и сљедећу владу предводили су премијери из коалиционе [[Партија демократског прогреса|Партије демократског прогреса]] (ПДП), странке основане 1999. Предсједник странке, [[Младен Иванић]], бивши најмлађи члан Предсједништва СР Босне и Херцеговине и доцент [[Економски факултет Универзитета у Бањој Луци|Економског факултета у Бањалуци]], постао је премијер јануара 2001. године, а окосницу владе чинили су министри из СДС-а. Иванићева влада извршила је приватизацију банака, започела темељну пореску реформу и посветила се опорезивању ратних богаташа, а у националном погледу слиједила је политику СДС-а.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=348}} Под притиском САД и ЕУ, објавила је први ''Извјештај о злочину у Сребреници'', у којем се негира [[геноцид]] над Бошњацима и прихвата процјена о мањем броју жртава од оног који наводе Бошњаци и њихови покровитељи.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=349}} Сљедећи [[Избори за народне посланике Републике Српске 2002.|општи избори одржани 5. октобра 2002. године]], донијели су поново побједу коалиције СДС — ПДП, уз подршку мањих странака. За предсједника Српске изабран је [[Драган Чавић]], потпредсједник СДС-а, а лидер странке Драган Калинић је задржао место предсједника скупштине. Мирко Шаровић је изабран за српског члана Предсједништва БиХ, у коме је испред Бошњака био [[Сулејман Тихић]] из [[Странка демократске акције|СДА]], а испред Хрвата [[Драган Човић]] из [[Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине|ХДЗ-а]]. [[Влада Драгана Микеревића]] из ПДП-а изабрана је 17. јануара 2003. године. ==== Високи представници ==== [[Датотека:Wolfgang Petritsch (Stimmen für Van der Bellen, Konzerthaus, 2016-05-16) 03.jpg|мини|200п|Волфганг Петрич]] Током наредне три године услиједили су највећи међународни притисци на државност и аутономију Републике Српске. Смијењен је чак и декан Правног факултета у Бијељини Радомир Лукић. Влада Драгана Микеревића из ПДП-а, а затим и [[Влада Пера Букејловића|Пере Букејловића]] из СДС-а, која је на власт дошла средином фебруара 2005. године, настојале су да се одупру овим притисцима. Због неуспјеха у томе, опао им је рејтинг у бирачком тијелу, а самим тим је умањен рејтинг њихових странака. Већ у мандату Карлоса Вестендорпа међународна подршка примјени Дејтонског споразума прерасла је у дефакто протекторат. Томе је посебно допринио трећи по реду високи представник [[Волфганг Петрич]], који је „бонска овлашћења” почео да користи као главни аргумент свога дјеловања. Доносио је одлуке умјесто и против воље демократских установа уколико „не могу или не желе саме да их донесу”{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=350}} и смјењивао политичаре за које би лично процијенио да крше Дејтонски споразум. Пошто над њим није било ефективне контроле, то је значило онога кога пожели. „Бонска овлашћења” је високом представнику омогућио Савјет за спровођење мира, у ком су представнике имале велике силе. Истовремено је започео процес „стабилизације и придруживања” Европској унији. Процес интеграција комплексних институционалних структура у Босни и Херцеговини и несагласности ентитета олакшали су високим представницима да спроводе своју политику. У јануару 2000. успостављена је Државна гранична служба, касније Гранична полиција Босне и Херцеговине, иако су према изворном Дејтонском споразуму границе контролисале ентитетске полиције. Закон о полицији прво је прогласио високи представник, а тек касније је „легално” усвојен у [[Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине|Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине]]. Уставни суд, у коме Бошњаци и представници УН имају шест гласова, у односу на четири гласа Срба и Хрвата, надгласавањем је јула 2000. године донио одлуку о конститутивности сва три народа на цијелој територији БиХ. Тако је омогућено стварање Вијећа народа на ентитетском нивоу, чиме је успорен рад демократских установа Републике Српске.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=351}} Пошто је установио граничну полицију, Петрич је новембра 2000. инсталирао Суд Босне и Херцеговине, а априла 2001. наметнуо је и рјешења државне заставе, грба и химне (без текста), што је касније само потврдила Парламентарна скупштина. Сљедећих година високи представник је ентитетима најпре ограничио, а затим и укинуо располагање оружаним снагама. Пошто су војске ентитета уставна категорија, извршен је притисак на парламенте, који су их коначно укинули 2006. године. Петрич је свој мандат завршио сетом наметнутих одлука које је издиктирао на сарајевском аеродрому, приликом одласка из Босне и Херцеговине. {{Quote box | title = | quote = „Када је било потребно сломити отпор Срба у БиХ, ја сам написао писмо свом пријатељу Крису Патену (европском комесару за спољне послове) у коме сам га замолио да каже да је то европски захтев и да то тражи ЕУ. Мој пријатељ Крис, који ионако није имао појма о томе, написао је да је то европски захтев и тако сам ја разбио Србе и Републику Српску.“ |author = ''Педи Ешдаун'' | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} Његов насљедник, [[Педи Ешдаун]], је одмах по доласку прогласио Закон о судском и тужилачком вијећу. Сљедеће године је наметнуо кривични закон БиХ. Током 2004. основао је Управу за индиректно опорезивање, захваљујући којој је Босна и Херцеговина добила изворне приходе, а ентитети су ускраћени за значајан дио средстава. Ешдаун је 29. јуна 2004. године смијенио 59 функционера, чланова СДС-а, међу којима је био Драган Калинић, предсједник Народне скупштине Републике Српске у више наврата и дугогодишњи лидер СДС-а.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=352}} Током љета је успостављен цјелодневни централни телевизијски програм [[Босанскохерцеговачка радио-телевизија|БХТ 1]], који је преузео половину укупне телевизијске претплате, иако није привукао пажњу становника Републике Српске. Док је одлучивао о свим кључним аспектима политичког, економског, културног и друштвеног живота, Ешдаун је, као и његови претходници и насљедници, оптуживао политичаре за лоше стање у Босни и Херцеговини. Међународни представници су смијенили двојицу предсједника Републике Српске, Радована Караџића и Николу Поплашена, док су Мирка Шаровића, као члана Предсједништва БиХ, приморали да 2003. године поднесе оставку. Приближно 200 републичких, војних и страначких функционера и директора јавних предузећа смијењено је и често подвргавано државном терору блокирањем личних банковних рачуна и одузимањем путних исправа. Многи су правду потражили и задовољење добили на [[Европски суд за људска права|суду у Стразбуру]]. Бошњачки политичари, нарочито [[Харис Силајџић]], нападали су Републику Српску као „геноцидну творевину”, а Србе као „злочиначки народ”. У сарајевским медијима, поготово у политичким недељницима ''Слободна Босна'' и ''Дани'',{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=353}} Република Српска је називана „република шумска” и „блентитет”, а све са циљем даље ревизије Анекса 4 Дејтонског споразума. Вјерујући да је позиција Српске и Срба заштићена Дејтонским споразумом, а касније и по инерцији, структуре власти и медији у Бањалуци дуго нису званично реаговали на спољне и унутрашње оркестриране притиске. Одласком лорда Ешдауна, за Републику Српску завршено је најтеже раздобље у дјеловању Канцеларије високог представника. Од тада су са различитих страна долазили захтјеви за укидање Канцеларије, од Срба, Хрвата и из Русије, која је послије [[Наранџаста револуција|„наранџасте револуције”]] у [[Украјина|Украјини]] 2004. године заузела другачији курс у својој балканској политици, али и из Европске уније, која није могла да прихвати да држава са којом преговара о прикључењу није демократска.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=354}} ==== Промјена власти ==== [[Датотека:Milorad Dodik 2016-mc.rs.jpg|мини|250п|Милорад Додик]] Привредни и политички успон Републике Српске започео је послије [[Избори за народне посланике Републике Српске 2006.|избора одржаних 1. октобра 2006. године]]. Као резултат кадровског освјежавања на домаћој сцени и промјене односа снага у свијету, успостављена је стабилна политичка већина, која се одлучно супротставила промјенама дејтонског устава, и није била подложна притисцима којима су биле изложене раније владе.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=362}} Иако је наставила путем европских интеграција и пристала на ступање Босне и Херцеговине у [[Партнерство за мир]], нова влада је прекинула предају надлежности. Процес укидања [[Полиција Републике Српске|полиције Републике Српске]] и централизације правосуђа Босне и Херцеговине енергично је заустављен, чиме су дугорочно обесхрабрене друге сличне иницијативе високог представника. Највеће заслуге за преокрет припале су Милораду Додику, лидеру парламентарне већине, који је послије шест година поново постао премијер. Захваљујући споразуму странака власти и опозиције, Републике Српска је блокирала покушаје нарушавања своје самосталности. Осим уочи избора, највеће српске странке СНСД и СДС биле су јединствене у наступу у заједничким органима у Сарајеву поводом кључних националних и државних питања. Маја 2009. године, на основу закључака о ефектима преношења надлежности са Републике Српске на Босну и Херцеговину, [[Трећа влада Милорада Додика|влада Милорада Додика]] је захтијевала повратак већине од 68 надлежности које су одузете мимо демократске процедуре.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=363}} Реакција високог представника је била веома оштра, а Додик је означен као „политичар који хоће да поништи све ефекте постдејтонског процеса”, а његов политички манир да према саговорницима из САД и ЕУ, као и онима из Федерације, наступа директно и отворено и оштро реагује на неосноване критике, био окарактерисан као недопустив. „Додикова реторика”, како су је пејоративно називали званичници у Бриселу и Вашингтону, код народа у Републици Српској наилазила је на велико одобравање. У међувремену, послије смрти предсједника Српске [[Милан Јелић|Милана Јелића]] из СНСД-а, септембра 2007. на ванредним изборима за предсједника Срспке изабран је предсједник [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и умјетности Републике Српске]] [[Рајко Кузмановић]], као нестраначка личност подржан од стране СНСД-а. На [[Избори за народне посланике Републике Српске 2010.|изборима одржаним 2010. године]] у Републици Српској побиједио је СНСД, а Милорад Додик је изабран за предсједника. Небојша Радмановић је изабран за српског представника у Предсједништву БиХ, а на чело владе у Српској је дошао [[Александар Џомбић]]. На нову владу је и даље вршен притисак из ЕУ везан за реформе правосуђа, а високи представник [[Валентин Инцко]] је преко својих редовних извјештаја [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјету безбједности УН]] драматизовао проблем на највишем нивоу. Криза је пријетила да доведе до међународне интервенције и смјене вођства Републике Српске.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=364}} Маја 2011. године, комесар ЕУ за безбједност и спољну политику, [[Кетрин Ештон]], допутовала је у Бањалуку, гдје је током разговора са Додиком постигнут компромис о покретању „структурисаног дијалога” о правосуђу између ЕУ и Босне и Херцеговине, чиме је ултимативна и недемократска реформа правосуђа заустављена.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=365}} У немогућности да Републици Српској наметну унитаризацију, структуре наклоњене Бошњацима у ЕУ и САД настојале су да изазову немире по моделу „обојених револуција” покренутих по свијету. Насиље које је требало да уличним нередима уведе јединствени матични број грађана на читавој територији Босне и Херцеговине и потом успостави јединствену полицију, није успјело захваљујући чврстини владе у Бањалуци{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=366}} и српских политичара у заједничким органима, које је инструментализована маса држала опкољене у згради Парламентарне скупштине БиХ у Сарајеву. Двоје дјеце је умрло зато што им кантоналне власти нису издале пасоше како би отишли на лијечење у иностранство, а за ту своју суровост оптужиле су српску страну. Широм Федерације БиХ су фебруара 2014. године избили социјални немири, које су европски политичари, попут Педија Ешдауна и [[Дорис Пак]], најављивали годину дана раније. Немири су захватили крајеве у којима углавном живе Бошњаци у Федерацији БиХ, паљене су владине зграде, захтијевана је борба против корупције,{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=367}} као и реформа устава, али покушаји да се немири прошире и на Српску нису уродили плодом. Истовремено, бошњачки политичари, интелектуалци и новинари, наставили су са још предратном и ратном праксом да наступају као да је Босна и Херцеговина само или прије свега бошњачка земља, а да су Бошњаци, како су често говорили „темељни народ” и да су, наводно, једино Бошњаци бранили Босну и Херцеговину, док су Срби и Хрвати били „агресори” на сопствену земљу. Досљедно својој унитаристичкој политици, Бошњаци свој [[Бошњачки језик|новокомпоновани језик]] нису називали „бошњачки”, у природној кореспонденцији са својим националним именом, него „босански”, са очигледном претензијом да га, поред српског и хрватског наметну као језик којим говоре сви у Босни, иако га ни они сами и даље не користе у свакодневном говору. Власти Републике Српске успјеле су да стекну значајну подршку у иностранству, прије свега у Руској Федерацији. [[Турска]] је најпре преко министра [[Ахмет Давутоглу|Давутоглуа]], а послије и премијера [[Реџеп Тајип Ердоган|Ердогана]] и нешто мање предсједника [[Абдулах Гул|Гула]], кренула у дипломатску офанзиву на БиХ, фокусирајући се на Бошњаке. Емоционалним изјавама о заједничкој прошлости будили су носталгију за „пустим турским”, промовисали њихове актуелне унитаристичке аспирације, и потпуно занемаривали друга два конститутивна народа у БиХ.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=368}} Давутоглуово програмско спољнополитичко дјело ''Стратешка дубина'', иако још није било преведено на српски језик, у Републици Српској је захваљујући исламологу [[Дарко Танасковић|Дарку Танасковићу]], већ било прочитано као неоосманизам. Република Српска је развила мрежу иностраних представништава у Београду, Бриселу, [[Москва|Москви]], Вашингтону, [[Јерусалим]]у, [[Штутгарт]]у, [[Беч]]у и [[Солун]]у, са амбицијом да је и даље шири.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=369}} На [[Избори за народне посланике Републике Српске 2014.|изборима одржаним октобра 2014. године]] СНСД и њени стари савезници [[Демократски народни савез|ДНС]] и СПРС, добили су апсолутну већину у Народној скупштини Републике Српске. СДС, на челу са [[Младен Босић|Младеном Босићем]], постигла је знатно бољи резултат него на изборима 2006. и 2010. године.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=371}} Кандидат удружене опозиције, Младен Иванић из ПДП-а, изабран је за члана Предсједништва БиХ, а из редова опозиције именовани су и чланови Вијећа министара БиХ. На изборима потврђена власт суочила се са старим, али и новим изазовима. Неповољној економској, глобалној и регионалној ситуацији која се директно рефлектује на Српску, придружиле су се и све већа политичка, свјетска и европска нестабилност. [[Рат на истоку Украјине|Грађански рат у Украјини]], који је довео до обнове „Хладног рата”, изазвао је вишеструке и унакрсне притиске на Српску. Непријатељство Запада према Русији ескалирало је у неповерење и према њеним православно-словенским пријатељима, попут Срба у Српској. Изградња руског гасовода [[Јужни ток]], чији огранак је требало да уђе у Републику Српску и обезбиједи јој дугорочну енергетску стабилност, бројне плинске електране, велике грађевинске послове и нова радна мјеста, обустављен је под индиректним притиском САД.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=372}} ==== Каменовање у Сребреници ==== На двадесетогодишњицу злочина у Сребреници и Дејтонског мировног споразума, бошњачки политичари су кренули са лобирањем у САД и ЕУ да се дефинитивно дискредитује Република Српска као „геноцидна творевина” и откочи процес њеног систематског развлашћивања, који је Додик зауставио у свом другом премијерском мандату. Као резултат тих активности, [[Уједињено Краљевство]] је припремила резолуцију о геноциду у Сребреници која колективно осуђује српски народ, али је, на молбу Српске и Србије, Русија на засједању Савјета безбједности УН од 7. јула ветом блокирала резолуцију. Вјероватно је управо то био повод инцидента 11. јула 2015. године на [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|комеморацији у Поточарима]]. У присуству бројних међународних, западних и бошњачких званичника, премијера Србије, [[Александар Вучић|Александра Вучића]], су од линча заштитили само његови тјелохранитељи и припадници специјалне полиције Републике Српске у цивилу, иако је одржавање реда током комеморације било под надлежношћу Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ. Починиоци нису никада ухапшени и процесуирани, иако постоји видео запис о цијелом току напада, а на снимку су препознатљиви ликови учесника.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=375}} ==== Сукоб два нивоа власти ==== Крајем 2015. и почетком 2016. Република Српска се суочила са озбиљном унутрашњом политичком кризом. После завршених избора 2014. године [[Савез за промјене (Република Српска)|Савез за промјене]] је уз једног посланика СДА из Републике Српске формирао власт са СДА и ХДЗ-ом на нивоу БиХ, док је СНСД са својим партнерима формирао власт у Републици Српској.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=376}} Почело је полемиком да ли власт у Српској има примат над својим представницима у заједничким органима БиХ, или могу да дјелују независно од Бањалуке. Када је [[Денис Звиздић]], тадашњи бошњачки мандатар, током излагања програма будућег Савјета министара БиХ пред Парламентарном скупштином БиХ фебруара 2015. године, најавио нови циклус преноса надлежности са ентитета на БиХ, посланици Савеза за промјене (већином из СДС-а, затим ПДП-а и један из СДА из РС) нису реаговали, него су чак гласали за предложени експозе, власт у Бањалуци их је оптужила за издају. Дошло је до српско-српског сукоба између два нивоа власти. Када је 15. јула 2015. већина посланика у Народној скупштини Републике Српске изгласала одлуку о заказивању референдума о раду суда и тужилаштва БиХ и високих представника, опозиција је остала суздржана. Објашњење је било да се ради о сувишном заоштравању са комшијама и међународном заједницом само зато да би власт на челу са Додиком, избјегла да одговара пред судом за криминал и корупцију. Током октобра 2015. предсједник Републике Српске је више пута позивао на договор о питањима од општег интереса, али се они нису појавили у [[Палата Републике|Палати Републике]]. Узајамне оптужбе за „криминал”, односно „издају” запријетиле су да компромитују читаву политичку елиту Српске, те почетком новембра довеле [[Патријарх српски Иринеј|патријарха Иринеја]] и чланове [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Синода Српске православне цркве]] у Бијељину. На заједничком састанку са лидерима власти и опозиције апеловали су на минимум међусобног поштовања у политичком надметању ради очувања јединства народа у Републици Српској. Када је крајем 2015. Додик због уздржаних гласова опозиције и на сугестију премијера Србије, поново одложио референдум о правосуђу, стигла је одлука Уставног суда БиХ по апелацији [[Бакир Изетбеговић|Бакира Изетбеговића]], гдје је Српској наложено да преиспита датум [[Дан Републике Српске|Дана Републике]] и прилагоди га ставу представника несрпског становништва.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=377}} Ова бошњачка провокација, коју је пресудно подржала тројка иностраних судија, насупрот по два српска и хрватска гласа, преко ноћи је ујединила све српске политичаре, укључујући и оне из матице. Одлучили су да уколико се у року од 120 дана не донесе Закон о Уставном суду БиХ, којим би се искључиле иностране судије и пракса прегласавања, распише референдум о датуму Дана Републике. Политичаре у Српској је повезала и реакција на провокативан говор Ахмета Давутоглуа на отварању [[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|Ферхат-пашине џамије]] у Бањалуци 7. маја 2016. године, која је током грађанског рата 1992—1995. порушена, а средствима града и републике обновљена. {{Quote box | title = | quote = „Имате 78 милиона пријатеља у Турској, који су са вама у свакој ситуацији да вас подрже. Када овдје некоме потече крв из носа, код нас крене крв из жиле куцавице... Турска је овдје увијек била, ево нас сада ту и биће вјечно.“ |author = ''Ахмет Давутоглу, 7. мај 2016. године'' | source = | align = right | width = 33% | bgcolor = #c6dbf7 }} На крају говора обратио се рахметли Алији Изетбеговићу заветом да ће БиХ бити јединствена. У знак протеста, предсједник Републике Српске је одустао од најављеног говора. Послије краћег затишја, медијски рат власти и опозиције је настављен. До кулминације је дошло када је Савез за промјене 14. маја 2016. заказао масован протест у Бањалуци тражећи ванредне изборе, а коалиција СНСД-ДНС-СПРС одговорила најавом свог митинга истога дана у исто вријеме, такође у Бањалуци.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=378}} У центру Бањалуке, на невеликој удаљености, два страначка блока су одмерила снаге. Иако је владала велика напетост, а из Србије стигао апел да обје стране одустану од сакупљања, све је прошло без инцидената. Такав исход је изневјерио бошњачка очекивања да ће унутрашњи сукоби урушити Српску. Последњих дана јуна и током јула 2016. године, из Федерације је услиједила серија антисрпских испада. Начелник Сребренице Ћамил Дураковић је 27. јуна објавио да су према одлуци [[Мајке енклаве Сребреница и Жепа|НВО „Мајке Сребренице”]], руководиоци Србије непожељни на комеморацији у Поточарима 11. јула, због чега је руководство Српске и њени представници у Сарајеву, Иванић и [[Игор Црнадак|Црнадак]], у знак солидарности са матицом отказало свој долазак. Посљедњег дана јуна објављени су резултати [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа]] који су Бошњацима донијели већину, јер су, мимо консензуса усвојених правила, укључили и бивше становнике БиХ који двије деценије или дуже живе и раде у иностранству. Република Српска није признала такве резултате и најавила је своју верзију пописа. Резултати пописа су показали и да је учешће Срба у Федерацији на нивоу статистичке грешке (2,55%), а да је проценат Бошњака и Хрвата у Српској вишеструко већи (16,4%), што открива да је ратни и поратни одлив српског становништва из Федерације био већи од одлива несрпског становништва из Српске, а не обрнуто како су гласиле бошњачке оптужбе за „етничко чишћење”.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=379}} Јавни медији су 17. јула са интернет портала који се везује за исламске екстремисте пренели снимак паљења српске заставе у одговарајућој сценографији и костимографији. Десетак дана касније, у центру Сарајева је одржан перформанс са мапом Републике Српске као земље геноцида, а 29. јула је члан Предсједништва БиХ, Бакир Изетбеговић, без уобичајене протоколарне најаве Београду, боравио у [[Нови Пазар|Новом Пазару]], а потом је своју посјету објаснио речима да како Вучић може у Бањалуку тако и он може у Нови Пазар, притом занемаривши да је Бањалука у Српској, са којом Србија има међународно признате специјалне везе, а Нови Пазар град на југозападу Србије, у [[Рашка|Рашкој]], колијевци средњовјековне српске државе.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=380}} ==== Референдум о Дану Републике ==== {{Главни чланак|Референдум о Дану Републике Српске}} [[Датотека:Stimmzettel Vorderseite.png|мини|200п|Гласачки листић на референдуму]] Када је истекло вријеме од 120 дана, а Уставни суд БиХ потврдио своју одлуку о измјени датума дана Републике Српске и бошњачка страна одбацила иницијативу о доношењу Закона о Уставном суду БиХ, власт и опозиција у Републици Српској, према ранијем договору, су на сједници Народне скупштине 15. јула, заказали [[Референдум о Дану Републике Српске|референдум за 25. септембар]]. Са изузетком коалиције Домовина, коју чине бошњачки посланици, одлука је била једногласна, а премијер Србије је изјавио да у Бриселу нема приговора на садржај референдумског питања. Бошњаци су тражили интервенцију високог представника, и Валентин Инцко је на сједници Савјета за спровођење мира (ПИК) у Сарајеву, покренуо иницијативу да се Српској оспори право на референдум. Као аргумент ПИК-а против референдума, било је „кршење одлуке Уставног суда БиХ, а самим тим и Дејтонског споразума”, што је било крајње цинично јер су високи представници уз подршку ПИК-а систематски кршили Дејтонски споразум. Као накнадни аргумент навођена је опасност да се Српска неће зауставити на овом референдуму, него да ће ићи све до сецесије.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=381}} Наводна опасност од сецесије, која је довела до немира и нестабилности у региону, постала је мантра мобилизације противника референдума. Инцко је говорио да се „Додик игра ватром и хода по рубу амбиса”, [[Мирослав Лајчак]] је пријетио да ће „организатори референдума сносити санкције”, а ратни командант Армије БиХ генерал [[Сефер Халиловић]] најавио је „15-дневни рат против Српске”, охрабрен изјавом редовног члана [[Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине|АНУБиХ]] Ибрахима Бушатлије да „може да рачуна на подршку [[Ал Каида|Ал Каиде]]”. Драматизација референдума пренијела се преко Атлантика и на, у почетку уздржани, Брисел и [[Берлин]], што је довело и до њемачког притиска на Србију. Вучић се потом дистанцирао од одлуке руководства Републике Српске и рекао да је „Србија против референдума, да је коначна одлука на руководству у Бањалуци и да ће је поштовати, да се неће мијешати у унутрашња питања БиХ и да је лојалан Дејтону”. Власт и опозиција нису одустали, и у току техничких припрема предсједник Русије позвао је предсједника Српске у Москву, три дана уочи референдума. Предсједник [[Владимир Путин|Путин]] је поновио подршку Русије демократском изјашњавању народа, коју је још приликом најаве референдума о правосуђу изразио министар [[Сергеј Лавров|Лавров]]. На референдуму излазност је била 55,77%, од чега је 98% гласало да се Дан Републике Српске и даље слави 9. јануара.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=382}} ==== Локални избори 2016. године ==== На изборима који су одржани 2. октобра, само недјељу дана након референдума, побиједила је коалиција СНСД-ДНС-СП, а фијаско је доживјео Савез за промјене, прије свега СДС. Према коначним резултатима СНСД је побиједио у 11 општина више него на претходним изборима 2012. године, а заједно са коалиционим партнерима ДНС-ом и СП-ом основао власт у више од 40 општина, односно у двије трећине општина у Републици Српској. Према анализама, узроке дебакла СДС-а треба тражити у сарадњи са СДА у заједничким органима која је ишла на штету Српске, и била „међународно” аранжирана. Шокиран првим резултатима, предсједник СДС-а Босић је већ у изборној ноћи изјавио да предстоји темељно преиспитивање грешака и одговорности, и неколико дана касније је поднио оставку, коју је слиједио и један од потпредсједника странке, [[Огњен Тадић]]. На општинским изборима у Сребреници, по први пут је послије рата, убедљиво побиједио заједнички кандидат српских странака Младен Грујичић, упркос уједињеној агитацији бошњачких странака, у коју су се укључили реис [[Хусеин Кавазовић|Кавазовић]] и „међународни” фактор. У мјесној заједници Жепа, која је током рата била заштићена зона, искључиво бошњачко становништво дало је велику предност кандидатима СНСД-а.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=384}} == Политички систем и уставно уређење == {{Главни|Устав Републике Српске|Политички систем Републике Српске}} Република Српска је јединствен и недјељив уставно-правни ентитет. Самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције. Један је од два равноправна ентитета Босне и Херцеговине. Равноправно и без дискриминације у власти учествују [[Срби]], [[Бошњаци]] и [[Хрвати]] као конститутивни народи, као и остали народи.<ref name="Устав"/> {{multiple image | width = 150 | image1 = Milorad Dodik mod cropped.jpg | alt1 = Милорад Додик | image2 = | alt2 = Жељка Цвијановић | footer = Српски члан предсједништва [[Милорад Додик]] }} Уставно уређење Српске се темељи на заштити људских слобода, националној равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа, [[Социјална правда|социјалној правди]], тржишној привреди, [[Вишепартијски систем|вишестраначком систему]], [[Парламентарни систем|парламентарној демократији]], слободним изборима, мјесној самоуправи и заштити права етничких група и других мањина. [[Предсједник Републике Српске|Предсједник Српске]] представља Српску и изражава њено јединство. Власт је подијељена на три гране, и то на:<ref name="Устав"/> * [[Законодавна власт|Законодавну]] и уставотворну власт — представља је [[Народна скупштина Републике Српске|Народна скупштина]], на чијем челу је [[предсједник Народне скупштине Републике Српске|предсједник Народне скупштине]], и [[Вијеће народа Републике Српске|Вијеће народа]]. * [[Извршна власт|Извршну власт]] — представља је [[Влада Републике Српске|Влада]], коју чини [[Предсједник Владе Републике Српске|предсједник Владе]], који је уједно и на њеном челу, и министри. * [[Судска власт|Судску власт]] — представљају је [[Судови Републике Српске|судови]]. [[Општи избори|Општи]] и [[Локални избори|локални]] [[избори у Републици Српској]] одржавају се наизмјенично сваке двије године, а [[политички мандат|мандат]] свих изабраних представника траје четири године. Општи избори у Републици Српској обухватају изборе за Народну скупштину, изборе за предсједника и потпредсједнике, изборе за [[Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине]], те изборе за [[Предсједништво Босне и Херцеговине]]. На локалним изборима се бирају [[народни посланик|одборници]] [[Скупштина града|скупштина градова]] или [[Скупштина општине|општина]] и [[Начелник општине|начелници општина]] или [[Градоначелник|градоначелници]]. Према истраживању Галуповог института за јавно мњење које је извршено између [[25. јун]]а и [[19. јул]]а [[2010]], око 88% грађана Републике Српске би се на [[референдум]]у изјаснило за одвајање од [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref name="Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88%">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=31456 | title = Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88% |date=19. 11. 2010 | publisher = Радио-телевизија Републике Српске| accessdate=26. 1. 2012}}</ref> === Спољни односи === {{посебан чланак|Представништва Републике Српске у иностранству}} [[Датотека:Представништва Републике Српске у свијету.PNG|мини|десно|200px|Представништва Републике Српске у свијету]] Република Српска је члан Европске скупштине регија ({{Јез-енгл|Assembly of European Regions AER}}) која пружа подршку регијама у процесу европског проширења. Потписала је неколико споразума о сарадњи, као нпр. споразум са федералним градом [[Санкт Петербург]]ом ([[Русија]]), Регијом Венето и Провинцијом Ди Белуно ([[Италија]]) и Округом Тромс ([[Норвешка]]).<ref>{{cite web|url=http://www.esrpska.com/ContentPage.aspx?kat_id=aed2359a-02f3-46a7-b04c-11954411c8c4&podkat_id=39b00c65-e801-4921-857c-516c55d5841d&page_id=14 | title = еСрпска: Представништва РС у иностранству | publisher = Esrpska.com |date=| accessdate=10. 8. 2012}}</ref> [[Влада Републике Српске]] је у циљу унапређења свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству основала 9 привредних представништава ([[Белгија]], [[Израел]], [[Русија]], [[Србија]], [[Њемачка]], [[Аустрија]], [[Грчка]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кипар]]).<ref>{{cite web |url=http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx |title=Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у иностранству |publisher=Vladars.net |date=10. 8. 2012 |accessdate=9. 11. 2017 |archive-date=24. 04. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120424083407/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Predstavnistva/Pages/default.aspx |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.smedia.rs/vesti/vest/89244/Milorad-Dodik-Otvoreno-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu-Dodik-otvorio-predstavnistvo-Republike-Srpske-u-Becu.html# | title = Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI — SMEDIA | publisher = Smedia.rs |date=23. 3. 2012 | accessdate=10. 8. 2012}}</ref><ref>{{cite web|title=Представништво РС и на Кипру| url = http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Predstavnistvo-RS-i-na-Kipru/243930.html| work = Глас Српске| accessdate=23. 8. 2017}}</ref> До сада, од стране [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] је било упућено пет извјештаја [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савјету безбједности Организације уједињених нација]] који су се односили на стање ствари у Републици Српској и Босни и Херцеговини.<ref>{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=39882 | title = РТРС: Влада упутила извјештај Савјету безбједности као прилог уз Додиково писмо | publisher = Rtrs.tv |date=| accessdate=10. 8. 2012}}</ref> Са Србијом Република Српска има потписан споразум о специјалним и паралелним везама.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/09/27/srpski/vest-dana.shtml| title = Србија и РС оживеле Дејтонски споразум| work = Glas javnosti| accessdate=25. 4. 2013}}</ref> === Симболи === {{посебан чланак|Застава Републике Српске|Амблем Републике Српске|Моја Република}} Симболи Републике Српске су одређени уставом, тачније чланом 8. Изглед заставе и грба, као и текст химне, одређују се уставним законом.<ref name="Устав"/> {{multiple image | image1 = Flag of Republika Srpska.svg | width1 = 200 | alt1 = Застава | image2 = Seal of Republika Srpska.svg | width2 = 100 | alt2 = Амблем | footer = Застава и амблем Републике Српске }} Застава Републике Српске је правоугаоно поље, пропорција 1:2 са хоризонтално распоређеним пољима подједнаке висине — црвено изнад плавог изнад бијелог.<ref name="Обиљежја">{{cite web|title=Обиљежја РС| url = http://www.narodnaskupstinars.net/?q=ci/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0-%D1%80%D1%81| work = www.narodnaskupstinars.net| publisher = Народна скупштина Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Застава је једнака застави Републике Србије до [[2004]]. године. Амблем Републике Српске је званични симбол од [[2007]]. и састоји се од поља у бојама заставе Српске преко кога је златни преплетени иницијал Републике Српске, поље је окружено златним плодним храстовим вијенцем у дну увезаним траком у бојама заставе, изнад поља је златна затворена хералдичка круна, а испод поља златна кринова круна, око свега је циркумскрипција -{РЕПУБЛИКА СРПСКА — REPUBLIKA SRPSKA}-.<ref name="Обиљежја"/> 'Моја Република' је химна Републике Српске од [[2008]]. године, а први пут је свечано изведена на Дан Републике Српске [[2009]]. године у Концертној дворани [[Бански двор|Банског двора]] у [[Бања Лука|Бањој Луци]].<ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i2011/11iv08/11iv0804/himna.htm | title = Himna, grb i ustav| publisher = znanje.org| accessdate=8. 10. 2017}}</ref> === Територијална организација === {{Главни|Територијална организација Републике Српске}} [[Датотека:Srpska Municipalities.svg|мини|Градови и општине Републике Српске и Дистрикт Брчко|200п]] Територију Републике чине [[Општина|општине]] и [[град]]ови као јединице [[Локална самоуправа|локалне самоуправе]]. Подручје јединице локалне самоуправе чине [[Насељено мјесто|насељена мјеста]], односно [[Катастарска општина|катастарске општине]] које улазе у њен састав. ==== Општине и градови ==== Република Српска се састоји из 57 општина и 9 градова. Градови су: [[Град Бања Лука|Бања Лука]], [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]], [[Град Приједор|Приједор]], [[Град Бијељина|Бијељина]], [[Град Добој|Добој]], [[Град Требиње|Требиње]],[[Град Зворник|Зворник]], [[Градишка]] и [[Лакташи]]. [[Град Источно Сарајево]] чини 6 општина: [[Општина Источни Стари Град|Источни Стари Град]], [[Општина Источна Илиџа|Источна Илиџа]], [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]], [[Општина Пале|Пале]], [[Општина Соколац|Соколац]] и [[Општина Трново (Источно Сарајево)|Трново]]. [[Брчко Дистрикт|Дистрикт Брчко]] има посебан статус и званично је под заједничком управом Републике Српске и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]]. Многе општине и градови Републике Српске су у вријеме [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] добили префиксе изведене од придјева ''српски'': Српски Брод ([[Брод (Република Српска)|Брод]]), Србиње ([[Фоча]]), Српско Сарајево ([[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]]), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса ''српски''. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод. == Демографија == {{multiple image | footer = Етничка структура Републике Српске: 1991 (лијево) и 2013 (десно) | width1 = 190 | image1 = Republika-Srpska-1991-Ethnic.png | width2 = 190 | image2 = Republika-Srpska-2013-Ethnic.png }} Још по попису из [[1865]]. се види да је већинско становништво у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] било [[Православље|православно]] ([[Срби]]); тада је забиљежено 46,3% [[Православље|православних]], 30,4% [[Ислам|муслимана]] и 22,7% [[Католичка црква|католика]]. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи [[Аустроугарска|аустроугарски]] попис из [[1910]]. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године). У првим пописима у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичкој Југославији]] 1948, 1951. и 1961. године на подручју [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] [[Срби]] су били најбројнија етничка група и према попису из [[1961]]. од укупно 3.277.948 становника у БиХ Срба је било 1.406.057, или 42,9%, а Муслимана је било 842.248, или 25,7%.{{sfn|Грабељшек|1994|p=11, 27. Бројеви су преписани са 11 стране, а на (неозначеној редним бројем) 27 страни дати су незнатно другачији бројеви за 1961. Ту је укупно 3.278.053 становника, Срба је 1.406.043 становника, а Муслимана је 842.388 становника}} Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% [[Хрвати]]).{{sfn|Драгичевић|2015|p=79}} Према последњем попису у [[СФРЈ]] [[1991]]. године на подручју Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине даље је порастао удео Муслимана на око 43,67%, а смањио се удео Срба на око 31,37%, или 1.369.258 Срба од укупно 4.364.574 становника у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]].<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=1|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28. 3. 2020}}</ref> [[Рат у Босни и Херцеговини|Оружани сукоб]] од [[1992]]. до [[1995]]. на подручју БиХ и Републике Српске однео је скоро 100.000 живота, а допринео је [[Емиграција|исељавању]] становништва и демографском пропадању целе БиХ и Републике Српске. По подацима [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Завода за статистику Републике Српске]] број становника Републике Српске је у паду, а природни прираштај од 2002. године је негативан.{{sfn|Комић|2019|p=84}} Према резултатима пописа [[2013]]. године Република Српска је имала 1.170.342 становника и 408.825 домаћинстава.{{sfn|Врањеш|2016|p=12, 79}} {{Pie chart |thumb = right |caption = Етнички састав Републике Српске 2013. године{{sfn|Врањеш|2016|p=25}} |label1 = [[Срби]] |value1 = 82.95 |color1 = Red |label2 = [[Бошњаци]] |value2 = 12.69 |color2 = Blue |label3 = Остали |value3 = 4.36 |color3 = Light }} [[Датотека:RS prirodni prirastaj.png|250п|мини|Природни прираштај у Републици Српској]] {{Historical populations |title = Процјене броја становника |align = none |width = 25em |percentages = yes |source = {{sfn|Комић|2019|p=84}} |1996 |1.193.656 |1997 |1.194.919 |1998 |1.196.829 |1999 |1.197.086 |2000 |1.196.395 |2001 |1.195.299 |2002 |1.194.178 |2003 |1.192.622 |2004 |1.190.526 |2005 |1.187.940 |2006 |1.185.145 |2007 |1.182.217 |2008 |1.179.717 |2009 |1.177.995 |2010 |1.176.419 |2011 |1.174.420 |2012 |1.173.131 |2013 |1.171.179 |2014 |1.167.082 |2015 |1.162.164 |2016 |1.157.516 |2017 |1.153.017 |2018 |1.147.902 }} ; Највећи градови {{Највећи градови у Републици Српској}} === Генетика === Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Републике Српске, најзаступљеније су сљедеће патрилинеарне [[ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома]]:<ref>{{cite web|title=National Pies‎ -‎ Bosnia-Herzegovina| url = http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina| work = atlas.xyvy.info| publisher = Ancestral Genography Atlas| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> {{columns-list|3| * [[Хаплогрупа I‎]] (42,6%) * [[Хаплогрупа R]] (21,4%) * [[Хаплогрупа E]] (14,3%) * [[Хаплогрупа J]] (11,5%) * [[Хаплогрупа H]] (6,1%) * [[Хаплогрупа G]] (2,3%) * [[Хаплогрупа N]] (1,9%) }} == Привреда == {{главни чланак|Привреда Републике Српске}} [[Датотека:Average net monthly wages in the Republika Srpska.png|250п|мини|Просјечне нето плате у Републици Српској (1996—2015)]] Посљедице [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] оставиле су тешко насљеђе за економију Републике Српске као и читаве [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Укупне ратне штете у Босни и Херцеговини цијене се са 100 милијарди [[Амерички долар|$]], од чега око једна трећина отпада на Републику Српску. Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након [[1995]]. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања [[Бруто домаћи производ|БДП]] по глави становника. У 2013. години у читавој БиХ овај [[Индикатор (друштвене науке)|индикатор]] се процењује са 1.200 до 1.300 -{USD}-, док је на почетку 1992. он износио око 2.200 долара. Номинални БДП је у 2013. години у цијелој РС износио 8.831.800.000 [[Конвертибилна марка|КМ]].<ref name = "РБРС">{{cite web|url=http://www.irbrs.net/Statistika/Indikatori.aspx?tab=2&lang=cir | title = ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАTОРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ | publisher = IRBRS |date=| accessdate=23. 3. 2014}}</ref> [[Датотека:RS employees, annual average.png|250п|мини|Број запослених у Републици Српској (2000—2015)]] [[Датотека:RSrpska GDP.png|250п|мини|БДП Републике Српске (1997—2015)]] {| class="wikitable" |- style="background:#ccc; text-align:center;" !colspan=8| БДП по глави становника у Републици Српској 2006—2012. (у КМ)<ref name = "РБРС"/> |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! 2006.!!2007.!!2008.!!2009.!!2010.!!2011.!!2012.!!2013 |- | style="text-align:left;"|4.535,00 | style="text-align:right;"|5.107,00 | style="text-align:right;"|5.907,00 | style="text-align:right;"|5.739,00 | style="text-align:right;"|5.805,00 | style="text-align:right;"|6.073,00 | style="text-align:right;"|6.006,00 | style="text-align:right;"|6.146,00 |} Индустрија је доминантна привредна грана у Републици Српској. Од укупно 9.347 предузећа у РС на нивоу Подручне привредне коморе Бањалука ради 5.153. Од овог броја 60% је у области индустрије.<ref>{{cite web|title=Индустрија| url = http://www.bl.komorars.ba/stranica.php?id=89|archive-url=https://web.archive.org/web/20170319230414/http://www.bl.komorars.ba/stranica.php?id=89|archive-date=21. 2. 2018| work = www.bl.komorars| publisher = Подручна привредна комора Бања Лука| accessdate=11. 12. 2017}}</ref> У периоду 2013. пратећи званичне податке о макроекономским кретањима може се закључити да је дошло до благог опоравка привреде у РС и БиХ. У подручју прерађивачке индустрије производња је повећана за 6,2% а у укупној индустрији учешће прерађивачке индустрије износи 59%. Но међутим број запослених је мањи за 0,4% у односу на 2012. што говори и даље о изузетно сложеном стању у привреди РС. Основне индустријске гране су: енергетика, металургија и прерада метала, електро и хемијска индустрија, индустрија прераде дрвета, индустрија текстила, коже и обуће, графичка индустрија, индустрија грађевинског материјала, те прехрамбена индустрија. За најуспјешније привредне субјекте према избору Привредне коморе Републике Српске проглашавани су:<ref name="бфнг">[https://archive.today/20150130162017/http://www.komorars.ba/pkrs/projekat/3/nurs/vijest/1970/ Привредна комора Републике Српске, преглед награђиваних привредних субјеката] http://www.komorars.ba/</ref> * 2003. „Витинка ад”, [[Козлук (Зворник)|Козлук]] * 2004. „[[Интеграл инжењеринг|Интеграл инжињеринг ад]]”, [[Лакташи]] * 2005. „[[Рафинерија нафте Брод]]” * 2006. „[[Арселор Митал|Арселор Митал Приједор ад]]” * 2007. „Интеграл инжињеринг ад”, Лакташи * 2008. „[[Боксит Милићи|Боксит ад]]”, [[Милићи]] * 2009.  ''није проглашен побједник'' <small>[обраћала се „Рафинерија нафте Брод”]</small> * 2010. „СХП Целекс”, [[Бања Лука]] * 2011. „Рафинерија уља ад”, [[Модрича]] * 2012. „ЕФТ рудник и термоелектрана Станари” * 2013. „АД Орао-Завод за производњу и ремонт авионских мотора”, [[Бијељина]] === Саобраћај === {{Главни|Саобраћај у Републици Српској}} [[Датотека:ŽRS 441 at Doboj.jpg|250п|мини|Воз ЖРС на станици у Добоју]] Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност [[Министарство саобраћаја и веза Републике Српске|Министарства саобраћаја и веза Републике Српске]]. У ту област потпада сва саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура Српске.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској">{{ср}} [http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/msv/Documents/саобраћајна%20инфраструктура%20у%20републици%20српској.ppt Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској]</ref> Саобраћајна инфраструктура обухвата путеве, жељезничке пруге, жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве, пристаништа и слично, док телекомуникациона инфраструктура обухвата телефонију, телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну телематику и друго.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/> Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним секторима на [[Жељезнице Републике Српске]], [[Поште Српске]], [[Путеви Републике Српске]] и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у Српској. ==== Друмски саобраћај ==== [[Датотека:Istočni tranzit, Banja Luka.jpg|250п|мини|Источни транзит Бања Лука]] Основна мрежа друмског саобраћаја у Српској обухвата 4.192 километара јавних путева, од чега 1.781 km магистралних и 2.183 km регионалних путева.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/> У Републици Српској тренутно постоји један изграђен [[ауто-пут]] ([[Ауто-пут Градишка — Бања Лука|Градишка — Бања Лука]]), а у току је градња ауто-пута Бања Лука — Добој. Магистрални путеви у Републици Српској који припадају [[европска мрежа међународних путева|европској мрежи међународних путева]] су: * [[Датотека:Tabliczka E73.svg|25п]] [[Европски пут Е73]] (М17): ([[Хрватска]]) [[Славонски Шамац]]/[[Шамац]] — [[Модрича]] — [[Руданка]] — [[Добој]] — [[Каруше]] — ([[Федерација Босне и Херцеговине|Федерација БиХ]]), * [[Датотека:Tabliczka E661.svg|25п]] [[Европски пут Е661]] (М16): (Хрватска) [[Стара Градишка]]/[[Градишка]] — [[Лакташи]] — [[Бања Лука]] — [[Карановац (Бања Лука)|Карановац]] — [[Угар]] — (Федерација БиХ), * [[Датотека:Tabliczka E761.svg|25п]] [[Европски пут Е761]] (М5): (Федерација БиХ) — [[Велечево (Рибник)|Велечево]] — [[Чађавица (Рибник)|Чађавица]] — [[Рогољи (Градишка)|Рогољи]] — [[Мркоњић Град]] — [[Језеро (Република Српска)|Језеро]] — (Федерација БиХ), * 25п Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — [[Сарајево (Источно Сарајево)|Источно Сарајево]] — [[Подроманија]] — [[Рогатица]] — [[Устипрача]] — [[Вишеград]] — [[Доње Вардиште|Вардиште]]/[[Котроман]] ([[Србија]]), * [[Датотека:Tabliczka E762.svg|25п]] [[Европски пут Е762]] (М18): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] — [[Фоча]] — [[Хум (Фоча)|Хум]]/[[Шћепан Поље]] ([[Црна Гора]]). ==== Жељезнички саобраћај ==== {{Главни|Жељезнице Републике Српске}} Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 km.<ref name="Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској"/> [[Жељезнице Републике Српске]] годишње превозе око 1 милион путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова. Главна дјелатност Жељезница Републике Српске је обављање промета роба и путника на жељезничким пругама у Републици Српској. Међународни код Жељезница Републике Српске је 0044.<ref name="ЖРС">[http://www.zrs-rs.com/ Жељезнице Републике Српске]</ref> === Туризам === {{главни чланак|Туризам у Републици Српској}} [[Датотека:Jahorina mountain 2018.jpg|250п|мини|Скијалиште на планини [[Јахорина]].]] Најзаступљенији типови туризма у Републици Српској су: планински, бањски, вјерски, авантуристички и еко-туризам. Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Климатске зоне се протежу од [[средоземна клима|средоземне]] на југу [[Херцеговина|Херцеговине]], до [[умереноконтинентална клима|умјерено-континенталне]] која преовлађује у сјеверним дијеловима. Природна богатства Републике Српске су свакако њене познате планине: Зеленгора, [[Трескавица]], [[Јахорина]], [[Романија (планина)|Романија]], потом [[Грмеч]], [[Козара]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и многе друге, са огромним [[шума|шумским]] и [[лов]]ним богатством.<ref>{{cite web|url=http://turizamrs.org/kategorija/destinacije/planinski-turizam/ | title = Планински туризам | publisher = Туристичка организација Републике Српске |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> По својим смјештајним капацитетима и изграђеној инфраструктури за [[Зимски спортови|зимске спортове]] посебно се издваја планина Јахорина на којој су се [[1984]]. године одржавала такмичења [[Зимске олимпијске игре|Зимских олимпијских игара]]. [[Краљевско село Котроманићево]] се налази на 40 km удаљености од [[Добој]]а, магистралним путем који повезује планине [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]] и [[Вучијак (планина)|Вучијак]] са равничарским предјелима [[Посавина|Посавине]]. Село је изграђено је на обали [[Величанка|Величанке]], ријеке која је изузетно богата рибљом фауном и шкољкама (што свједочи и о њеној чистоћи), а комплетан простор чини природни амбијент идеалан за одмор и рекреацију.<ref>{{cite web|title=Етно-село Котроманићево| url = http://turizamrs.org/etno-selo-kotromanicevo/?lng=lat| publisher = Туристичка организација Републике Српске| accessdate=19. 7. 2016}}</ref> У подножјима планина прострле су се питоме и плодне [[Житарице|житне]] [[Равница|равнице]] [[Посавина|Посавине]] и [[Семберија|Семберије]], [[Лијевче поље|Лијевче поља]] и лагано заталасаних [[Поткозарје|Поткозарја]] и [[Подгрмеч]]а, као и предјели херцеговачког [[Крас (геоморфологија)|краса]], прошараног плодним [[крашко поље|крашким пољима]]. Водотоци моћних ријека [[Уна|Уне]], [[Сана (ријека)|Сане]], [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Укрина|Укрине]], [[Дрина|Дрине]] и [[Тара (река)|Таре]], засигурно најбистријих ријека на читавом [[Балканско полуострво|Балкану]], богати су сваковрсном [[рибе|рибом]]. Најпознатије бање у Републици Српској су: [[Бања Врућица|Врућица]], [[Бања Дворови|Дворови]], [[Бања Губер|Губер]], [[Бања Лакташи|Лакташи]], [[Слатина (Лакташи)|Слатина]], [[Бања Кулаши|Кулаши]], [[Бања Љешљани|Љешљани]], [[Бања Мљечаница|Мљечаница]] и [[Вишеградска Бања]], које имају изграђене значајне смјештајне капацитете. Важна туристичка понуда [[Крајишници|крајишких]] Срба је традиционална [[Грмечка корида]], организација борбе [[бик]]ова.<ref name="Чија је Грмечка корида">{{cite web | url = http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | title = Печат (47,46 мин) | author = | authorlink = | date = 25. 8. 2011 | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = https://web.archive.org/web/20171110063315/http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | archivedate = 10. 11. 2017 | quote = | accessdate = 29. 8. 2011 | url-status = dead }}</ref> Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза [[Илиндан]]а ([[2. август]]а). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у [[Општина Оштра Лука|Оштрој Луци]] и [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]]. Године [[2015]]. одржана је 243. корида по реду. [[Андрићград]] или Каменград је културни центар и врста [[етно село|етно-села]], који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека [[Дрина]] и [[Рзав]] у [[Вишеград]]у чији је идејни творац режисер [[Емир Кустурица]]. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.<ref name="Андрићград отворен за посјетиоце">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64755 | title = Андрићград отворен за посјетиоце | author = |authorlink= |date=5. 7. 2012 | format = | work = | publisher = Братунац (репортажа) | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=6. 7. 2012}}</ref> Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката.<ref name="Баштабалкана">[http://www.bastabalkana.com/2012/04/andricev-grad-u-visegradu-i-emir-kusturica-gradi-se-turisticko-istorijski-kompleks-na-drini/ „Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини”, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012.] {{ср}}</ref> У граду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића.<ref name="Баштабалкана" /> Дана 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Andricev-institut-um-i-dusa-Andricgrada.sr.html Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика”, 28. јун 2013)]</ref> <gallery mode="packed"> Датотека:Nacionalni park Sutjeska, Zelengora, Orlovačko jezero.jpg|[[Орловачко језеро]] на планини [[Зеленгора]] Датотека:Арсланагића мост из ваздуха.jpg|[[Арсланагића мост]], [[Требиње]] Датотека:Park prirode Dobrun — Rzav.jpg|[[Парк природе Добрун — Рзав]] Датотека:Вишеградска ћуприја са Андрићградом 1.jpg|[[Андрићград]], [[Вишеград]]. Датотека:Etno Selo "Stanišići" - panoramio.jpg|[[Станишићи (етно-село)|Етно-село „Станишићи“]]. </gallery> == Култура == {{Главни|Култура у Републици Српској}} [[Академија наука и умјетности Републике Српске]] је највиша [[наука|научна]], [[култура|културна]], радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија, унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је установа од посебног националног интереса за Републику Српску.<ref name="Статут">{{ср}} [http://www.anurs.org/sajt/doc/File/statutanurs_sr.pdf Статут Академије наука и умјетности Републике Српске]</ref> Важан носилац развоја драмске умјетности у [[град Бања Лука|Бањој Луци]] и цијелој регији је [[Народно позориште Републике Српске]] које има осамдесет стално запослених, а у саставу самог глумачког ансамбла, двадесетшест драмских умјетника.<ref>{{cite web |url=http://www.np.rs.ba/index.php?option=com_content&view=section&id=4&layout=blog&Itemid=2&lang=sr |title=Narodno pozorište Republike Srpske |year=2015 |accessdate=29. 1. 2015 |archive-date=03. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150203095446/http://www.np.rs.ba/index.php?option=com_content&view=section&id=4&layout=blog&Itemid=2&lang=sr |url-status=dead }}</ref> Један од највећих, а сигурно и најпосјећенијих културних догађаја у граду је и [[Театар фест Петар Кочић|Театар Фест]] који се сваке године одржава у овом позоришту, уз учешће многих домаћих и страних глумачких ансамбала. [[Народна и универзитетска библиотека Републике Српске]] је средишња [[библиотека]] [[Универзитет у Бањој Луци|Универзитета у Бањој Луци]], матична библиотека свих јавних универзитета у Републици Српској и кровна и централна национална библиотека Српске.<ref name="Организација библиотеке">{{ср}} [http://nub.rs/info/za-bibliotekare/maticna-djelatnost/ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Организација библиотеке]</ref> [[Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа]] је званична управна институција Републике Српске и организација у саставу [[Министарство просвјете и културе Републике Српске|Министарства просвјете и културе Републике Српске]]. Завод евидентира, штити и води централни регистар културних, историјских и природних споменика на читавој територији Републике Српске.<ref name="Завод">[http://www.heritagers.org/ Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске] {{Wayback|url=http://www.heritagers.org/ |date=20150801124605 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Године 1993. на [[Јахорина|Јахорини]], основано је [[Удружење књижевника Српске]], под предсједништвом професора и политичара [[Никола Кољевић|Николе Кољевића]]. Од 2003. године, предсједник удружења је [[Зоран Костић (књижевник)|Зоран Костић]] који је сједиште премјестио из [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српског Сарајева]] у [[Бања Лука|Бању Луку]].<ref name="Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=974 | title = Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа | author = |authorlink= | vauthors = |date=20. 3. 2009 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=27. 1. 2012}}</ref><ref name="Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца">{{cite web|url=http://www.spc.rs/sr/slava_stare_crkve_u_mostaru_i_corovicevi_susreti_pisaca | title = Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца | author = |authorlink= | vauthors = |date=24. 9. 2008 | format = | work = | publisher = Српска православна црква | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=27. 1. 2012}}</ref><ref name="Бањалука заборавила Мешу Селимовића">{{cite web | url = http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/49162/cir/Banjaluka-zaboravila-Mesu-Selimovica.html | title = Бањалука заборавила Мешу Селимовића | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 11. 2010 | format = | work = | publisher = Глас Српске | language = ср | archiveurl = https://web.archive.org/web/20101127064722/http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/49162/cir/Banjaluka-zaboravila-Mesu-Selimovica.html | archivedate = 27. 11. 2010 | quote = | accessdate=27. 1. 2012 | url-status = dead }}</ref><ref name="Вишеградска стаза 2009.">{{cite web | url = http://www.prosvjeta.org/modules/news/article.php?storyid=65 | title = Вишеградска стаза 2009. | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 6. 2009 | format = | work = | publisher = Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Источно Сарајево | language = ср | archiveurl = https://archive.today/20130704234219/http://www.prosvjeta.org/modules/news/article.php?storyid=65 | archivedate = 04. 07. 2013 | quote = | accessdate = 27. 1. 2012 | url-status = unfit }}</ref> Предсједник сарајевско-романијско-дринске подружнице је [[Недељко Зеленовић]].<ref name="Аутори Завичајне збирке: Недељко Жугић">{{cite web|title=Недељко Зеленовић| url = http://www.matbibli.rs.ba/index.php/autori/117-2014-02-12-08-34-33| website = www.matbibli.rs.ba| accessdate=9. 11. 2017| language = sr}}</ref> Оснивачка скупштина [[Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”|Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”]] одржана је у Бањалуци, у децембру [[2015]]. године, а за предсједника је изабран [[Драга Мастиловић (професор)|Драга Мастиловић]], декан [[Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву|Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву]]. Као циљеви Удружења наведени су унапређивање научно-истраживачке дјелатности у области историјске науке на простору Републике Српске и популарисање тих резултата, унапређење наставе историје и стручно усавршавање наставничког кадра.<ref name="Драга Мастиловић предсједник Удружења историчара">{{cite web|url=http://banjaluka.net/osnovano-prvo-drustvo-istoricara-srpske/ |archive-url= | title = Osnovano prvo društvo istoričara Srpske | author = |authorlink= | vauthors = |date=| format = | work = | publisher = banjaluka.net | language = ср | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate=16. 12. 2015}}</ref> [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице српске у Републици Српској]], његови органи и радна тијела, посебну пажњу поклониће изучавању књижевности и језика српског народа и књижевности других народа у Републици Српској и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]; организовању енциклопедијског рада у области друштвених и природних наука; издавању капиталних дјела из области књижевности, науке и умјетности, обради, чувању и заштити архивске грађе; сарадњи са академијама наука и умјетности и универзитетима у земљи и иностранству; обезбјеђењу донација, легата и других поклона и њиховом коришћењу у складу са вољом дародавца или легатора итд.<ref>{{cite journal|url=http://predstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/bilten_1_cir.pdf | title = Билтен, бр. 1 | publisher = |date=октобар 2010 | accessdate=9. 11. 2017}}</ref> <gallery mode="packed" perrow="4" heights="150px"> Датотека:NarodnoPozoristeRS.jpg|Зграда Народног позоришта Републике Српске Датотека:Музеј савремене умјетности РС.jpg|Музеј савремене умјетности Републике Српске Датотека:Hercegova crkva u Sopotnici.jpg|[[Црква Светог Ђорђа (Сопотница)|Црква Светог Ђорђа у Сопотници]], у којој је радила прва штампарија на територији БиХ, друга на Балкану Датотека:Zavod za udžbenike, I.N.S..jpg|[[Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево|Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске]] </gallery> === Спорт === {{Главни|Спорт у Републици Српској}} ==== Фудбал ==== [[Датотека:Gradski stadion Banja Luka, Septembre 2012.jpg|мини|Градски стадион у Бањој Луци]] Најтрофејнији фудбалски клуб а уједно и најпопуларнији спортски колектив на простору Републике Српске је [[ФК Борац Бања Лука]]. ФК Борац се током историје, између осталог, китио насловима побједника: Митропа купа, Купа маршала Тита, као и првака БиХ и побједника Купа БиХ.<ref>{{cite web|url=http://www.banjaluka.com/vijesti/sport/fudbal/2011/11/27/fk-borac-%E2%80%93-od-1925-do-danas/| title = FK ”Borac” — od 1925. do danas| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> А провео је и 16 сезона у првој фудбалској лиги СФРЈ, у којој је заузео 4. мјесто у сезони 1990/91. Најстарији фудбалски клуб у Републици Српској је [[ФК Славија Источно Сарајево|ФК Славија]], који је основан [[1908]]. године и такмичио се у [[Првенство Југославије у фудбалу|првенству Краљевине Југославије у фудбалу]]. Од већих фудбалских клубова ту су још: [[ФК Рудар Приједор]], [[ФК Радник Бијељина]] и [[ФК Леотар]], који је и први шампион [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу|Премијер лиге Босне и Херцеговине у фудбалу]]. Титулу шампиона БиХ освојио је и фудбалски клуб из Модриче — [[ФК Модрича Максима]]. ==== Рукомет ==== Генерално најуспјешнији спортски колектив Републике Српске је [[РК Борац Бања Лука]] који је освајао и титулу првака Европе. У својим ветринама има и ЕХФ Куп. РК Борац је и седмоструки шампион и десетороструки освајач Купа СФРЈ, шампион и побједник Купа БиХ а данас и учесник регионалне [[SEHA liga|СЕХА рукометне лиге]]. Поред РК Борац, издвајају се још РК Приједор и [[РК Слога Добој]]. Слога је освајала првенство и два пута Куп БиХ. Град Добој традиционално већ више од 50 година организује један од најпознатијих рукометних турнира у Европи — [[Међународни рукометни турнир шампиона Добој|ТВ турнир шампиона]].<ref>{{cite web |url=http://www.tvturnirdoboj.com/ |title=Medjunarodni TV turnir Doboj |publisher= |date= |accessdate=29. 1. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180818140951/http://www.tvturnirdoboj.com/ |archive-date=18. 8. 2018 |url-status=dead }}</ref> ==== Кошарка ==== Од кошаркашких клубова најпознатији су [[ОКК Борац Бања Лука|КК Борац Нектар]] (први шампион БиХ кошаркашке лиге) и [[КК Игокеа]]. Игокеа је освојила прво мјесто у регуларном току АБА лиге 2012/13 и самим тим играла и финални турнир регионалне — [[Јадранска лига у кошарци|Јадранске кошаркашке лиге]], којем је била домаћин у новоизграђеној спортској дворани у Лакташима. Поред тога има у својим ветринама и три трофеја првака и два освојена трофеја Купа БиХ. ==== Борилачки спортови ==== [[Боксерски клуб Славија|БК Славија]] из Бањалуке је клуб који је својим резултатима прославио Бањалуку и читаву СФР Југославију у Европи и свијету. Познати боксери овог клуба су: [[Маријан Бенеш]], [[Антон Јосиповић]], Батар, Вујковић. Боксерски клуб Славија је екипни шампион Југославије из 1974, са тимом који се састојао искључиво од бањалучких такмичара. Антон Јосиповић се 1984. окитио олимпијским златом. Марјан Бенеш је био професионални и аматерски првак Европе и вицешампион свијета.<ref name="пк">[http://www.banjaluka-tourism.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=582:omladinski-stonoteniski-klub-spin&Itemid=139&lang=sr БК Славија, БЛ] {{Wayback|url=http://www.banjaluka-tourism.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=582:omladinski-stonoteniski-klub-spin&Itemid=139&lang=sr |date=20131203095925 }}, додатни текст.</ref> У новијој историји клуба, Славија је освојила 6 узастопних титула клупског првака БиХ. Овај клуб организује традиционални меморијал „Радован Бисић”, који је признат од Међународне боксерске федерације (ЕАБА). [[Немања Мајдов]] из Источног Сарајева,<ref>[http://mondo.rs/a1037405/Sport/Ostali-sportovi/Nemanja-Majdov-dzudo-prvak-sveta-Budimpesta-2017.html To, Nemanja: Srpski džudo majstor je prvak SVETA!], Приступљено 1. 9. 2017.</ref> освајач је златне медаље на [[Светско првенство у џудоу|Свјетском првенству у џудоу]] 2017. године у [[Будимпешта|Будимпешти]] — у категорији од 90 килограма.<ref>[http://sport.blic.rs/ostali-sportovi/borilacki-sportovi/dzudo-sampionat-majdov-osvojio-svetsko-zlato/4hldq19 DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato], Приступљено 1. 9. 2017.</ref> ==== Спортови на води ==== [[Датотека:Градски олимпијски базен у Бањалуци.jpg|мини|Градски олимпијски базен, БЛ]] Изградњом Градског олимпијског базена у Бањалуци, спортови на води доживљавају праву експанзију. У Бањој Луци постоје 3 ватерполо (ВК Бања Лука, ВК Студент, ВК Фортуна) и неколико пливачких клубова (ПК 22. април, ПК Младост Бања Лука, ПК Олимп) Пливачи остварују све боље и боље резултате на међународним такмичењима а млада чланица ПК Олимп — [[Ивана Нинковић]] наступила је на [[Летње олимпијске игре 2012.|Олимпијским играма у Лондону]].<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/sport/olympics/2012/athletes/cdb498b0-1b48-4e10-8c02-30a0a45c7148| title = London 2012 — Ivana Ninkovic| publisher = [[Би-Би-Си|BBC]]|date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref> У граду Требињу такође живи пливачки спорт. ==== Зимски спортови ==== Захваљујући олимпијској планини Јахорини, у овом дијелу РС постоји мноштво спортских клубова у зимским спортовима. То су : Сноуборд клуб Јахорина, Смучарски клуб Романија, Смучарски клуб Пале, Скијашки клуб Јахорина, Смучарски клуб Младен Грујић, Скијашки клуб Игман. Најпознатије представнице овог спорта из Републике Српске су [[Јелена Лоловић]] и [[Жана Новаковић]], која је наступала је и на [[Зимске олимпијске игре 2010.|ЗОИ у Ванкуверу 2010]]. ==== Спортске манифестације ==== [[Датотека:Дворана Пеки Пале.jpeg|мини|[[Спортска дворана Пеки|Спортска дворана]] на Палама]] ===== Традиционалне манифестације ===== Најпознатије традиционалне спортске манифестације које се у РС организују током године су: Бањалучки турнир у малом фудбалу Борик, [[Међународни рукометни турнир шампиона Добој]], бањалучки тениски АТП челенџер Младост, фудбалски међународни турнир за млађе категорије [[Фоча]], осмомартовски рукометни турнир [[ЖРК Борац Бања Лука|ЖРК Борац]],<ref name="сф">[http://www.banjaluka.com/vijesti/sport/2012/02/25/tradicionalni-osmomartovski-rukometni-turnir/ Традиционални рукометни турнир] ЖРК Борац</ref> Ски куп [[Јахорина]], [[Градски олимпијски базен (Бања Лука)|Пливачки митинг Бања Лука]], Видовданска трка [[Брчко]], Бициклистичка трка Бања Лука — Београд, Петровдански падобрански куп Приједор, Боксерски меморијал „Радован Бисић” у организацији [[Боксерски клуб Славија|БК Славија]] [[Бања Лука]]. ===== Међународна такмичења ===== Република Српска је до сада била домаћин бројних међународних такмичења, између осталих: Свјетског првенства за рукометаше јуниоре — Бања Лука 2013, Свјетског и Европског првенства у рафтингу Врбас/Тара 2008, Европског првенства у каратеу Бања Лука 2008, Свјетског првенства у куглању Бања Лука 2008, Европског првенства у кајаку и кануу Врбас 2011, финалног турнира — АБА кошаркашке лиге Лакташи 2013, финале [[Куп Србије у ватерполу|Купа Србије]] за ватерполисте, тениски меч — [[Новак Ђоковић|Ђоковић]] : [[Виктор Троицки|Троицки]] у дворани Борик Бања Лука.<ref>{{cite web|url=http://www.glassrpske.com/sport/republika_srpska/Novak-Djokovic-Banja-Luka-je-pokazala-srce/lat/31726.html | title = Novak Đoković — Banja Luka je pokazala srce| publisher = [[Glas Srpske]]|date=1. 12. 2009 | accessdate=29. 1. 2015}}</ref> ==== Спортски објекти ==== Најрепрезентативнији спортски објекти у Републици су: [[Градски олимпијски базен (Бања Лука)]], [[Спортска дворана Лакташи]], [[Спортска дворана Пеки|Спортска дворана „Пеки”]] (Пале), [[Градски стадион у Бањој Луци]], фудбалски стадион са вјештачком травом у [[Крупа на Врбасу|Крупи на Врбасу]], [[Стадион др Милан Јелић]] у [[Модрича|Модричи]] (са капацитетом за 7.600 гледалаца), Рафтинг центар „Кањон”, Коњички клуб „Чокорска поља”, [[Јахорина|Ски објекти „Јахорина”]], тениски терени „Младост БЛ” (посједују и прве терене у БиХ са тврдом подлогом као на [[Отворено првенство Аустралије у тенису|Аустралијан Опену]]) и Куглана Бања Лука (осмостазна од Свјетског првенства у БЛ 2008). == Празници == {{главни чланак|Празници Републике Српске}} Празници у Републици Српској су одређени „Законом о празницима Републике Српске”.<ref>{{cite web| title = Закон о празницима Републике Српске| url = http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/OMin/Documents/Zakon%20o%20praznicima%20RS.doc| work = www.vladars.net| publisher = Службени гласник Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017| archive-date = 12. 09. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20150912213524/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/OMin/Documents/Zakon%20o%20praznicima%20RS.doc| url-status = dead}}</ref> Празници се дијеле на републичке и вјерске. Републички празници су: {| class="wikitable" style="text-align:center; width:auto;" |- ! style="width:15%;"|Датум ! style="width:55%;"|Назив празника ! style="width:30%;"|Напомене |- | {{notatypo|[[1. јануар|1.]]}} и [[2. јануар]] | [[Нова година]] | Нерадни дани |- | [[9. јануар]] | [[Дан Републике Српске|Дан Републике]] | Нерадни дан |- | {{notatypo|[[1. мај|1.]]}} и [[2. мај]] | [[Празник рада|Међународни празник рада]] | Нерадни дани |- | [[9. мај]] | [[Дан победе|Дан побједе на фашизмом]] | Нерадни дан |- | [[21. новембар]] | [[Дејтонски мировни споразум|Дан успоставе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини]] | Нерадни дан |} Вјерски празници су: {| class="wikitable" style="text-align:center; width:auto;" |- ! style="width:15%;"|Датум ! style="width:55%;"|Назив празника ! style="width:30%;"|Напомене |- | {{notatypo|[[6. јануар|6.]]}} и [[7. јануар]] | Православни [[Божић]] | Нерадни дани |- | {{notatypo|[[24. децембар|24.]]}} и [[25. децембар]] | Католички Божић | Нерадни дани |- | Покретни празник | [[Курбан-бајрам]] | Нерадни дани |- | Покретни празник | Православни [[Велики петак]] | Нерадни дан |- | Покретни празник | [[Ускрс|Православни Васкрс]] | Нерадни дани |- | Покретни празник | Католички Велики петак | Нерадни дан |- | Покретни празник | Католички Ускрс | Нерадни дани |- | Покретни празник | [[Рамазански бајрам]] | Нерадни дани |} == Галерија == <gallery mode="packed"> Датотека:Маглић 2.jpg|[[Маглић (планина)|Маглић]], <br> највиши врх Српске Датотека:Mehmet pasa bridge boat.jpg|[[Мост Мехмед-паше Соколовића]] <br> у [[Вишеград]]у на ријеци [[Дрина|Дрини]] Датотека:NKD596 Липље 5.jpg|[[Манастир Липље]] <br> код [[Теслић]]а Датотека:Миљацка - извор 2.jpg|[[Врело Паљанске Миљацке]] <br> код [[Пале|Пала]] Датотека:Спонекик на Тјентишту.jpg|[[Долина хероја]] <br> [[Тјентиште]] код [[Фоча|Фоче]] Датотека:NKD138 Ferhadija2.jpg|[[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|Џамија Ферхадија]] <br> у [[Бања Лука|Бањој Луци]] Датотека:Бањ Брдо споменик 3 NKD123.jpg|[[Споменик палим Крајишницима]] <br> на [[Бањ брдо|Бањ брду]] Датотека:Igumanija manastira Tavna.jpg|[[Манастир Тавна]] <br> код Бијељине Датотека:Тврђава Кастел 7.jpg|[[Тврђава Кастел]] <br> у [[Бања Лука|Бањој Луци]] Датотека:Topola užasa Donja Gradina.jpg|[[Топола ужаса]], [[Спомен подручје Доња Градина]] Датотека:Doboj fortress!.jpg|[[Стари град Добој|Добојска тврђава]] Датотека:Манастир Кнежина улаз.JPG|[[Манастир Кнежина]] <br> код [[Соколац|Сокоца]] Датотека:Romanijske ljepote.jpg|[[Романија (планина)|Романија]] Датотека:Балкана језеро.jpg|[[Балкана]] Датотека:Gracanica Church, Trebinje (43547615082).jpg|[[Херцеговачка Грачаница]], <br> [[Требиње]] Датотека:Trg Kralju Petru Karadjordjevicu I.jpg|Споменик [[Петар I Карађорђевић|Петру I Карађорђевићу]] <br> у [[Бијељина|Бијељини]] Датотека:Цврцка 1 PPRP001.jpg|[[Цврцка]] Датотека:Andrić grad - panoramio.jpg|Споменик [[Иво Андрић|Иви Андрићу]] <br> у [[Андрићград]]у, Вишеград </gallery> == Види још == * [[Историја Републике Српске]] * [[Религија у Републици Српској]] * [[Срби у Босни и Херцеговини]] * [[Федерација Босне и Херцеговине]] * [[Брчко Дистрикт]] * [[Босна и Херцеговина]] * [[Србија|Република Србија]] == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Врањеш|first=Рајко и други|title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. Резултати пописа|location=Бања Лука|publisher=Републички завод за статистику Републике Српске|year=2016|url=https://www.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa/Rezultati_Popisa_2013_WEB.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Грабељшек|first=Драгана и други|title=Национални састав становништва ФНР Југославије: подаци по насељима и општинама. Књ. 3|location=Београд|publisher=Савезни завод за статистику|year=1994|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1961/Pdf/G19614001.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Комић|first=Јасмин и други|title=Статистички годишњак Републике Српске, 2019|location=Бања Лука|publisher=Републички завод за статистику|year=2019|url=https://www.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/godisnjak/2019/StatistickiGodisnjak_2019_WEB.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Драгичевић| first =Милена и други|title=Статистички годишњак/љетопис Федерације БиХ 2015|location=Сарајево|year=2015|publisher=Федерални завод за статистику}} * {{Cite book| ref=harv| url = | last=Пашалић| first = Стево | editor-last = Маријанац | editor-first = Здравко | editor-last2 = Ђурђев | editor-first2 = Бранислав | editor-last3 = Маринковић | editor-first3 = Драшко | editor-last4 = Живковић | editor-first4 = Милорад | editor-last5 = Вуковић | editor-first5 = Јованка | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина |year=2006|pages=12}} * {{Cite book| ref=harv| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last=Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево |year=2014|isbn=9789958031106| accessdate=9. 11. 2017|pages=294}} * {{Cite book| ref=harv| author = Naval | title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-136-20939-0| accessdate=9. 11. 2017|pages=137}} * {{Cite book|ref=harv|last=Антић|first=Чедомир|authorlink=Чедомир Антић|last2=Кецмановић| first2=Ненад|authorlink2=Ненад Кецмановић|title=Историја Републике Српске|year=2016|location = Београд| publisher=Недељник}} * {{Cite book|ref=harv|last=Андрић|first=Александар|title=Историја Срба од 1918. до 2012.|year=2015|location =Београд|isbn=978-86-6289-051-1|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Republika Srpska | wikispecies = | wiktionary = Република Српска | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = Категорија:Република Српска | wikiquote = | wikinews = Република Српска }} * [http://www.predsjednikrs.net/ Предсједник Републике Српске] * [https://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/ustav/cir/ustav_republike_srpske.pdf Устав Републике Српске] * [https://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf Народна скупштина Републике Српске = National Assembly of the Republic of Srpska : 1991—2011. : (фотомонографија)] * [http://www.rzs.rs.ba/ Републички завод за статистику Републике Српске] * [http://www.turizamrs.org/ Туристичка организација Републике Српске] * [https://www.youtube.com/watch?v=WJXRBv9VMRA Трибина „Република Српска – четврт века историје”] {{Географска локација | Центар = {{застава|Република Српска}} | Северозапад = {{застава|Хрватска}} | Север = {{застава|Хрватска}} | Североисток = {{застава|Хрватска}}<br>{{застава|Србија}} | Запад = ''[[Федерација Босне и Херцеговине]]'' | Исток = {{застава|Србија}} | Југозапад = ''[[Федерација Босне и Херцеговине]]'' | Југ = ''[[Федерација Босне и Херцеговине]]''<br>{{застава|Хрватска}} | Југоисток = {{застава|Црна Гора}} }} {{Република Српска}} {{Административна подјела Босне и Херцеговине}} {{Градови и општине Републике Српске}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{добар}} [[Категорија:Република Српска| ]] [[Категорија:Босна и Херцеговина]] msptlaizaedk8gsauwaklhife9m1i2r 0 2221 25139193 24616549 2022-08-05T08:24:57Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} [[Датотека:Sagittarius Star Cloud.jpg|мини|десно|300п|Изузев [[Сунце|Сунца]], звезде су толико далеко да их и [[телескоп]]има видимо само као сјајне тачке, иако им се пречници мере милионима километара. На слици је део [[расејано звездано јато|отвореног звезданог јата]] М24 у [[сазвежђе|сазвежђу]] [[Стрелац (сазвежђе)|Стрелац]]]] [[Датотека:Starsinthesky.jpg|мини|250px|Подручје формирања звезда у Великом Магелановом облаку. Ауторство фотографије: НАСА/ЕСА]] [[Датотека:Pleiades_large.jpg|мини|250px|Плејаде]] '''Звезда''' ({{Ијек|звијезда}}) je [[небеско тело]] које зрачи сопственом [[светлост|светлошћу]].<ref name="bl_disclaimer" /> [[Сфера|Сфероидног]] је облика, а у стању [[Плазма (физика)|плазме]] (високо [[јонизација|јонизованог]] гаса на великој температури) састоји се највише од [[водоник]]а и [[хелијум]]а, и тек малог дела од других елемената. Звезда ствара енергију у свом језгру [[нуклеарна фузија|термонуклеарним реакцијама]].{{sfn|Логос|2017|p=280. Да би се спојила два атома водоника температура и притисак који их спајају морају бити веома велики, а због високих температура на којима се језгра атома спајају, такви процеси су названи „термонуклеарне реакције”}} Та енергија се преноси у околни простор путем [[конвекција|конвекције]] и [[електромагнетско зрачење|електромагнетног зрачења]] и честица. Већина атома [[хемијски елемент|хемијских елемената]] тежих од [[хелијум]]а који тренутно постоје у васиони, као и сви елементи тежи од [[литијум]]а су настали у средиштима звезда преко процеса [[нуклеосинтеза|нуклеосинтезе]]. Најближа звезда [[Земља|Земљи]] је [[Сунце]], извор светлости, топлоте и живота за нашу планету.<ref name="Bond-140283" /> Остале звезде (са изузетком појединих [[супернова]]) су видљиве само током ноћи, као сјајне тачке на небу које трепере услед ефекта Земљине [[Zemljina atmosfera|атмосфере]]. У свакодневном говору под појмом звезде се понекад сматрају и видљиве [[планета|планете]], па чак и [[комета|комете]] и [[метеор]]и. Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]] која је удаљена око 40 -{Pm}- (петаметара), односно 4,3 СГ (свјетлосне године),{{sfn|Логос|2017|p=302}} или 1,3 -{pc}- (парсека). То значи да светлости треба 4,3 године да стигне до Земље са ове звезде. Ипак, поред ове удаљености и неколико пута већих удаљености, постоји још неколико звезда које сматрамо најближим (види списак [[Најближе звезде|најближих звезда]]). У нашој [[Млечни пут|галаксији]] процењује се да има око 200 милијарди звезда. Однос сјаја и величине звезде приказује се [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом]]. Сматра се да има најмање 70 секстилиона звезда у познатом делу нашег Свемира (70 000 000 000 000 000 000 000 или 7 × 10<sup>22</sup>).<ref>{{Cite web|url=https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Herschel/How_many_stars_are_there_in_the_Universe|title=ESA|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> Велики број звезда је старости око милијарду или 10 милијарди година. Неке звезде чак могу достићи и 13,7 милијарди година, што представља приближну старост Свемира. Према величини разликујемо сићушне [[неутронска звезда|неутронске звезде]] (које су у ствари мртве звезде не веће од неког градића), [[Супергигантска звезда|супергиганте]] (веледивове) какви су [[Северњача]] и [[Бетелгез]] пречника који је око 1 000 већи од Сунчевог,<ref name="late stages">{{cite web|last=Richmond| first = Michael|url = http://spiff.rit.edu/classes/phys230/lectures/planneb/planneb.html|title = Late stages of evolution for low-mass stars|publisher = Rochester Institute of Technology|accessdate=4. 8. 2006}}</ref> али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је [[Ета Прамца]] чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве. Стеларна астрономија проучава звезде и појаве које показују различити облици/развојна стања звезда. Процењује се да је већина звезда силама гравитације повезане са другим звездама формирајући тако [[двојне звезде]] (бинарне звезде).{{sfn|Логос|2017|p=274}}<ref name="iben">{{cite journal|last=Iben| first = Icko, Jr.|title=Single and binary star evolution|journal=Astrophysical Journal Supplement Series|year=1991| volume=76 | bibcode=1991ApJS...76...55I|doi=10.1086/191565|pages=55–114}}</ref> Такође постоје и веће звездане групе познате као [[звездана јата]] или кластери. Звезде нису једнолико распршене у [[Свемир]]у већ се групишу у још веће звездане групе познате као [[галаксија|галаксије]]. Обичну галаксију сачињавају билиони звезда.{{sfn|Holton|Brush|2001|pp=137}}{{sfn|Pecker|Kaufman|2001|pp=291}}{{sfn|Barbieri|2007|pp=132–140}} == Мерне јединице == Мада стеларни параметри могу да буду изражени у [[Међународни систем јединица|СИ јединицама]] или [[ЦГС систем|ЦГС јединицама]], обично је најподесније да се маса, луминозност, и [[радијус]]и изразе у соларним јединицама, базираним на карактеристикама Сунца: :{| | [[Сунчева маса]]: | {{Solar mass}} = {{nowrap|1.9891 × 10<sup>30</sup> -{kg}-}}<ref name="constants">{{cite journal|last=Sackmann| first=I.-J. |last2=Boothroyd| first2=A. I.|title=Our Sun. V. A Bright Young Sun Consistent with Helioseismology and Warm Temperatures on Ancient Earth and Mars|journal=The Astrophysical Journal |year=2003| volume=583|issue=2 | bibcode=2003ApJ...583.1024S|doi=10.1086/345408 |arxiv = astro-ph/0210128|pages=1024–1039}}</ref> |- | [[Сунчева луминозност]]: | -{''L''<sub>⊙</sub>}- = {{nowrap|3.827 × 10<sup>26</sup> -{W}-}}<ref name="constants" /> |- | [[Сунчев радијус]] | -{''R''<sub>⊙</sub>}- = {{nowrap|6.960 × 10<sup>8</sup> -{m}-}}<ref>{{cite journal|last=Tripathy| first=S. C. |last2=Antia| first2=H. M.|title=Influence of surface layers on the seismic estimate of the solar radius|journal=Solar Physics |year=1999|volume=186 | issue=1/2 |pages=1–11| bibcode=1999SoPh..186....1T | doi = 10.1023/A:1005116830445 }}</ref> |} Велике дужине, као што је радијус гигантске звезде или полу-оса бинарног система звезда, се често изражавају у [[астрономска јединица|астрономским јединицама]] (АУ) — апроксимативно средњем растојању између Земље и Сунца (150 милиона км или 93 милиона миља). == Формација и еволуција == [[Датотека:star life cycles red dwarf en.svg|мини|350px|Стеларна еволуција звезда мале масе (леви циклус) и велике масе (десни циклус), са примерима]] [[Датотека:Sirius A and B artwork.jpg|мини|250п|Бели патуљак]] Према мишљењу астронома, звезде настају у [[молекуларни облак|молекуларним облацима]], тј. великим подручјима незнатно велике густине материје и које настају због гравитационе нестабилности унутар ових облака.<ref>{{cite journal|last=Woodward| first=P. R.|title=Theoretical models of star formation|journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics|year=1978| volume=16|issue=1 |pages=555–584| doi= 10.1146/annurev.aa.16.090178.003011 | bibcode=1978ARA&A..16..555W }}</ref><ref>{{cite journal|last=Lada| first=C. J.|last2=Lada| first2= E. A.|title= Embedded Clusters in Molecular Clouds|journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics|year=2003| volume= 41|issue=1 |pages=57–115| doi=10.1146/annurev.astro.41.011802.094844 | bibcode=2003ARA&A..41...57L |arxiv = astro-ph/0301540}}</ref> Гравитациона нестабилност покреће ударне таласе из [[супернова|супернове]],<ref name="sunshine">{{cite web|last=Bahcall| first = John N.|date=29. 6. 2000|url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/articles/fusion/index.html|title = How the Sun Shines | publisher = Nobel Foundation|accessdate=30. 8. 2006}}</ref> а густина материје је још мања од земаљске [[вакуумска комора|вакуумске коморе]]. Звезде из [[главни низ|главног низа]] проводе око 90% свога „живота“ трошећи [[водоник]] у процесу [[Нуклеарна фузија|фузије]] да би произвеле [[хелијум]] у реакцијама под високим притиском у близини језгра.{{sfn|Логос|2017|p=280-281}} Пошто већина звезда потроши своје залихе водоника, улази у нестабилну фазу сагоревања хелијума, и тад се њихови спољни слојеви шире и хладе, па тако формирају црвене џинове. За приближно 6 милијарди година, када Сунце постане црвени џин, спржиће планете [[Меркур]] и [[Венера|Венеру]]. У међувремену се језгро довољно компресује како би могла започети нуклеарна фузија даљих елемената, а звезда се прегрејава и сабија. Теже звезде производе у процесу фузије и тешке елементе, закључно до [[гвожђе|гвожђа]]. Звезда просечне величине ће затим распршити своје спољне слојеве правећи тако [[планетарна маглина|планетарну маглину]]. Језгро које преостаје ће постати мала лоптица [[дегенерисана материја|дегенерисане материје]] недовољно масивна за даљи процес фузије и коју одржава дегенеративни притисак. Овакав објекат се зове [[бели патуљак]]. Он сагорева своје гориво врло споро, од сто до билион година. Потом, како време одмиче, ће се довољно охладити и на крају ће се претворити у [[црни патуљак|црног патуљка]].<ref>{{cite web|url=http://observe.arc.nasa.gov/nasa/space/stellardeath/stellardeath_intro.html | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080210154901/http://observe.arc.nasa.gov/nasa/space/stellardeath/stellardeath_intro.html | archivedate=10. 2. 2008|title = Stellar Evolution & Death|publisher = NASA Observatorium|accessdate=8. 6. 2006}}</ref> Код већих звезда фузија се одвија док се не заврши сажимање узрокујући експлозију те звезде и настанак [[супернова|супернове]]. Ово је једини космички процес који се дешава током људског века. Током историје су опсервиране као „нове звезде“ којих није било пре. Већина звездане материје се распрши током експлозије формирајући маглице (попут [[Месје 1|Рак маглине]]), а њени остаци колабрирају у [[неутронска звезда|неутронску звезду]] ([[пулсар]] или [[рендгенски распршивач]], или у случају већих звезда у [[црна рупа|црну рупу]]. У састав распршених спољних слојева улазе и тешки [[хемијски елемент|елементи]] од којих се често граде нове звезде или [[планета|планете]]. Испуштена материја из [[супернова|супернове]] и [[звездани ветар]] великих звезда играју кључну улогу у обликовању међузвездане средине. [[Zvezdana evolucija|Звездана еволуција]] углавном објашњава настанак и нестанак звезда. == Стабилност звезде == [[Датотека:Sun_parts_big.jpg|мини|250px|Дијаграм описује модел звезде, типа нашег Сунца. Ауторство слике: НАСА]] Стабилност звезде зависи од две међусобно супротстављене силе: * термонуклеарне реакције ослобађају огромну енергију у виду огромног броја [[фотон]]а који доводе до огромног притиска у звезди усмереног ка споља, тежећи да распрши материјал звезде у околни простор * сила гравитације, која се томе супротставља, настоји да задржи масу звезде на окупу и да је што више сажме. Ако превлада сила гравитације, материјал звезде се сажима, па настају звезде у којима је материја сабијена до врло високих густина ([[бели патуљак|бели патуљци]]) или ако је маса већа од [[Чандрасекарова граница|Чандрасекарове границе]], настаје [[неутронска звезда]]. Уколико је маса звезде још већа долази до бесконачног сажимања у физички [[singularnost|сингуларитет]] из којег више не може побећи чак ни светлост, те настаје [[црна рупа]]. == Класификација звезда == {{главни чланак|Звездана класификација}} Разни типови звезда имају и различите спектре. Они су један од главних извора података о звездама. Спектар звезде се снима помоћу [[спектрограф]]а и он показује различите тамне и светле [[спектар зрачења|линије]] које карактеришу поједине хемијске елементе.{{sfn|Логос|2017|p=278-279}} Вруће и младе звезде којима је главни извор енергије [[Nuklearna fuzija|фузија]] [[водоник]]а у [[хелијум]], имаће изражене карактеристичне линије та два елемента. Звезде средњих типова имају много линија тежих елемената, а црвене звезде имају пуно линија које одговарају молекулима као што је титанијум-оксид. Према звезданим мерилима управо су оне, црвене звезде, старе звезде. Редослед “О B A F G K M” представља температурни низ од врућих, плавих O звезда, према хладнијим, црвеним M звездама. Прва 3 типа се називају раним спектралним типом, а последња три касним, будући да се пре мислило да је то еволутивни низ. Данас је познато да се то односи на разлике у маси, али редослед је задржан. Главни типови су се проширили додавањем подтипова означених бројевима од 0-9 (нпр. B0-B9). У почетку физички смисао овакве поделе није био познат, тек са применом [[квантна механика|квантне механике]] и [[статистичка механика|статистичке физике]] могуће је било пронаћи узроке различитих спектара. == Имена == Многе звезде се идентификују само према каталошким бројевима, а само их неколико има властито име. Имена су традиционална и углавном су пореклом из [[арапски језик|арапског]], [[латински језик|латинског]] и [[грчки језик|грчког језика]], па као [[Флемстидова дезигнација|Флемстидове десигнације]] или као [[Бајерове ознаке|Бајерове десигнације]]. Једина установа којој је данас дато право од стране научних кругова да именује звезде и друга небеска тела је [[Međunarodna astronomska unija|Међународна астрономска унија]]. Један број приватних компанија (попут [[Међународни звездани регистар|Међународног звезданог регистра]]) тврде да дају имена звездама, али ипак ова имена не прихватају научни кругови, нити их користе. == Структура == [[Датотека:Star types.svg|десно|мини|Унутрашње структуре [[Главни низ|звезда главног низа]], конвекционе зоне са кружним стрелицама и радијативне зоне са црвеним блицевима. Лево је [[црвени патуљак]] мале масе, у центру је [[жути патуљак]] средње величине и десно је масивна [[Харвардска спектрална класификација|плаво-бела звезда главног низа]].]] Унутрашњост стабилне звезде је у стању [[хидростатичка равнотежа|хидростатичке равнотеже]]: силе у било којој малој запремини су скоро прецизно уравнотежене. Балансиране силе су: гравитациона сила која је усмерена ка унутрашњости и сила која делује у супротном смеру услед [[градијент]]а притиска унутар звезде. Градијент притиска се успоставља путем температурног градијента плазме; спољашњи део звезде је хладнији од језгра. Температура језгра звезде главног низа или гигантске звезде је бар реда 10<sup>7</sup> [[келвин|K]]. Резултирајућа температура и притисак у језгру где водоник сагорева је довољна да дође до [[нуклеарна фузија|нуклеарне фузије]] и довољно енергије се производи да би се спречио даљи колапс звезде.<ref name="hansen">{{Cite book|last=Hansen| first=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors |year=2004|url=https://archive.org/details/stellarinteriors00hans_446| publisher=Springer |isbn=978-0-387-20089-7|pages=[https://archive.org/details/stellarinteriors00hans_446/page/32 32]–33}}</ref><ref name="Schwarzschild">{{Cite book|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|isbn=978-0-691-08044-4|pages=}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|isbn=978-0-486-61479-3|pages=}} but. in the cite book template is the one as published by Prin. University Press</ref> При спајању атомских нуклеуса у језгру звезде, они емитују енергију у облику [[Гама зраци|гама зрака]]. Ти фотони формирају интеракције са окружујућом плазмом, додајући термалну енергију у језгро. Звезде главног низа конвертују водоник у хелијум, креирајући споро али постојано хелијум у језгру. Коначно садржај хелијума постаје предоминантан и долази до престанка ослобађања енергије у језгру. Након тога, код звезда са више од 0.4 {{Солар масс}}, фузија се одвија у споро експандирајућој љусци око хелијумског језгра.<ref>{{cite web|url=http://aether.lbl.gov/www/tour/elements/stellar/stellar_a.html | title = Formation of the High Mass Elements | publisher = Smoot Group | accessdate=11. 7. 2006}}</ref> == Начини реакција нуклеарне фузије == {{Multiple image|direction=vertical|align=left|image1=Fusion in the Sun.svg|image2=CNO Cycle.svg|width=200|caption1=Преглед протон-протон ланца|caption2=Циклус угљеник-азот-кисеоник}} Нуклеарна фузија је битна јер је она узрок гашења звезда. Фузија је процес при којем се [[Атомско језгро|нуклеуси]] два лакша атома спајају у један тежи нуклеус. Иако је нуклеус који настане на овај начин тежи од било којег атома од којих је настао, није тежи од збира њихових тежина. Ова изгубљена [[маса]] је трансформисана у други вид [[енергија|енергије]] (светлост и топлоту). Фузији не подлежу сви [[хемијски елементи]]. Много ређе долази до фузије тешких елемената. Након што се фузијом дође до креирања гвожђа (-{Fe}-) при реакцији не долази до ослобађања енергије. Због овог се звезде хладе. Фузијом долази до спајања свих атома при чему настају разне врсте атома са разним масама све док не дође до креирања атома гвожђа. Након тога звезде не могу више да производе топлоту, почињу да се хладе и након јако дугог временског периода се и угасе.<ref name="sunshine" /> Процес водоничне фузије је сензитиван на температуру, тако да умерено повећање температуре језгра доводи до знатног повећања брзине фузије. Консеквентно температура језгра звезда је у опсегу од 4 милиона Келвина за мале звезде М-класе до 40 милиона Келвина за масивне звезде О-класе.<ref name="aps_mss">{{cite web|date=16. 2. 2005 | url=http://www.astrophysicsspectator.com/topics/stars/MainSequence.html|title=Main Sequence Stars|publisher=The Astrophysics Spectator|accessdate=10. 10. 2006}}</ref> Разне реакције нуклеарне фузије се одвијају у унутрашњости звезданих језгара, зависно од њихове масе и хемијског састава (в. [[стеларна нуклеосинтеза]]). <div class="thumb tright" style="background:#f9f9f9; border:1px solid #ccc; margin:0.5em;"> {| class="wikitable" style="float: left; margin-right: 0.5em;" |+ Минимална сунчева маса неопходна за фузију |- !Елемент ![[Сунчева маса|Сунчеве<br />масе]] |- | Водоник ||style="text-align: center;"| 0.01 |- | Хелијум ||style="text-align: center;"| 0.4 |- | Угљеник ||style="text-align: center;"| 5<ref>{{cite journal|last=Girardi| first=L. |last2=Bressan| first2=A. |last3=Bertelli| first3=G. |last4=Chiosi| first4=C. | title=Evolutionary tracks and isochrones for low- and intermediate-mass stars: From 0.15 to 7 M<sub>sun</sub>, and from Z=0.0004 to 0.03|journal=Astronomy and Astrophysics Supplement|year=2000| volume=141|issue=3 | doi=10.1051/aas:2000126 |arxiv = astro-ph/9910164 |bibcode = 2000A&AS..141..371G|pages=371–383}}</ref> |- | Неон ||style="text-align: center;"| 8 |} </div> Звезде почињу свој живот као облаци који су састављени 70-90% од водоника, већину остатка чини хелијум, а тежих хемијских елемената има веома мало.{{sfn|Логос|2017|p=286, 289}} У Сунцу са температуром језгра од око 10<sup>7</sup> -{K}-, и водоник се троши у процесу фузије да би настао хелијум у тзв. [[Низ протон-протон|протон-протон реакцији]]:<ref name="synthesis">{{cite journal | display-authors=1|last=Wallerstein| first=G. | last2=Iben Jr. | first2=I. |last3=Parker| first3=P. |last4=Boesgaard| first4=A. M. |last5=Hale| first5=G. M. |last6=Champagne| first6=A. E. |last7=Barnes| first7=C. A. | last8=KM-dppeler | first8=F. |last9=Smith| first9=V. V. | last10=Hoffman | first10=R. D. | last11=Timmes | first11=F. X. | last12=Sneden | first12=C. | last13=Boyd | first13=R. N. | last14=Meyer | first14=B. S. | last15=Lambert | first15=D. L. | title=Synthesis of the elements in stars: forty years of progress | journal=Reviews of Modern Physics |year=1999| volume=69 | issue=4 | url=http://authors.library.caltech.edu/10255/1/WALrmp97.pdf| format=PDF | accessdate=4. 8. 2006 | doi=10.1103/RevModPhys.69.995 | bibcode=1997RvMP...69..995W|pages=995–1084}}</ref> : -{2([[Водоник|<sup>1</sup>H]] + <sup>1</sup>H → [[deuterijum|<sup>2</sup>H]] + [[pozitron|e<sup>+</sup>]] + [[neutrino|ν<sub>e</sub>]]) (4.0 [[Elektronvolt|MeV]] + 1.0 MeV)}- : -{2(<sup>1</sup>H + <sup>2</sup>H → <sup>3</sup>He + [[Gama zraci|γ]]) (5.5 MeV)}- : -{<sup>3</sup>He + <sup>3</sup>He → <sup>4</sup>He + <sup>1</sup>H + <sup>1</sup>H (12.9 MeV)}- Ове реакције коначно постају: : -{4<sup>1</sup>H → <sup>4</sup>He + 2e<sup>+</sup> + 2γ + 2ν<sub>e</sub> (26.7 MeV)}- У масивнијим звездама хелијум се производи током циклуса реакција катализираним [[угљеник]]ом, тј. тзв. [[CNO ciklus|угљик-азот-кисеоник циклуса]].<ref name="synthesis" /> У звездама са температурама језгра од 10<sup>8</sup> -{K}- и масама између [[Сунчева маса|0,5 -{M}-<sub>Сунца</sub>]] и [[Сунчева маса|10 -{M}-<sub>Сунца</sub>]] хелијум се трансформише у угљеник у [[троструки алфа процес|троструком афа-процесу]]:<ref name="synthesis" /> : -{<sup>4</sup>He + <sup>4</sup>He + 92 keV → <sup>8*</sup>Be}- : -{<sup>4</sup>He + <sup>8*</sup>Be + 67 keV → <sup>12*</sup>C}- : -{<sup>12*</sup>C → <sup>12</sup>C + γ + 7.4 MeV}- Општи облик ове реакције је: : -{3<sup>4</sup>He → <sup>12</sup>C + γ + 7.2 MeV.}- У масивним звездама, тежи елементи такође могу да сагоревају у контрактујућем језгру путем [[Процес неонског сагоревања|процеса неонског сагоревања]] и [[Процес кисеоничног сагоревања|процеса кисеоничног сагоревања]]. У финалном стадијуму процеса звездане нуклеосинтезе долази до [[Процес сагоревања силицијума|процеса сагоревања силицијума]] који доводи до продукције стабилног изотопа гвожђа-56. Фузија се не може даље одвијати, изузев путем [[ендотермног]] процеса, тако да се након тога енергија може ослободити само путем гравитационог колапса.<ref name="synthesis" /> Доња табела илуструје количине времена које се неопходне за звезду са 20 {{Solar mass}} да конзумира сво своје нуклеарно гориво. Као звезда О-класе, она има 8 пута већи радијус и 62.000 пута већу луминозност.<ref>{{cite journal|last=Woosley| first=S. E. |last2=Heger| first2=A. |last3=Weaver| first3=T. A. | title=The evolution and explosion of massive stars | journal=Reviews of Modern Physics |year=2002| volume=74 | issue=4 | bibcode=2002RvMP...74.1015W | doi = 10.1103/RevModPhys.74.1015|pages=1015–1071}}</ref> {{-}} {| class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto;" |- !valign="bottom"| Горивни<br />материјал !valign="bottom"| Температура<br />(милиона Келвина) !valign="bottom"| Густина<br />(-{kg/cm³}-) !valign="bottom"| Трајање сагоревања<br />(τ у годинама) |- style="text-align:center;" || H || 37 || 0.0045 || 8,1 милиона |- style="text-align:center;" || He || 188 || 0.97 || 1,2 милиона |- style="text-align:center;" || C || 870 || 170 || 976 |- style="text-align:center;" || Ne || 1,570 || 3,100 || 0.6 |- style="text-align:center;" || O || 1,980 || 5,550 || 1.25 |- style="text-align:center;" || S/Si || 3,340 || 33,400 || 0.0315<ref>11.5 dana je 0.0315 godina.</ref> |} == Дистрибуција == [[Датотека:Sirius A and B artwork.jpg|лево|мини|[[Бели патуљак]] у орбити око [[Сиријус]]а (уметнички приказ).]] Звезде нису равномерно раширене по свемиру, него су нормално груписане у галаксије заједно са интерстеларним гасом и прашином. Типична галаксија садржи стотине милијарди звезда, и има више од 100 милијарди (10<sup>11</sup>) галаксија у [[Видљиви свемир|видљивом свемиру]].<ref>{{cite web |title=What is a galaxy? How many stars in a galaxy / the Universe? |publisher=Royal Greenwich Observatory |url=http://www.rmg.co.uk/explore/astronomy-and-time/astronomy-facts/faqs/what-is-a-galaxy-how-many-stars-in-a-galaxy-how-many-stars/galaxies-in-the-universe |accessdate=18. 7. 2006 |archive-date=09. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151109083127/http://www.rmg.co.uk/explore/astronomy-and-time/astronomy-facts/faqs/what-is-a-galaxy-how-many-stars-in-a-galaxy-how-many-stars/galaxies-in-the-universe |url-status=dead }}</ref> Године 2010, једна процена броја звезда у видљивом свемиру је била 300 [[секстилион]]а ({{nowrap|3 × 10<sup>23</sup>}}).<ref>{{cite news|last=Borenstein|first=Seth|date=1. 12. 2010|title=Universe's Star Count Could Triple|work=CBS News|url=http://www.cbsnews.com/stories/2010/12/01/tech/main7107200.shtml|accessdate=14. 7. 2011|archive-date=15. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131015032113/http://www.cbsnews.com/stories/2010/12/01/tech/main7107200.shtml|url-status=dead}}</ref> Мада се обично верује да звезде постоје само унутар галаксија, откривене су и интергалактичке звезде.<ref>{{cite news|title=Hubble Finds Intergalactic Stars|publisher=Hubble News Desk |date=14. 1. 1997|url=http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/1997/02/text/|accessdate=6. 11. 2006}}</ref> [[Звездани систем|Вишезвездани систем]] се састоји од две или више гравитационо везане звезде које ротирају једна око друге. Најједноставнији и најчешћи вишезвездани систем је [[Dvojne i višestruke zvezde|бинарна звезда]], мада су исто тако нађени системи са три или више звезда. Ради орбиталне стабилности, такви вишезвездани системи су често организовани у хијерархијске сетове бинарних звезда.{{sfn|Szebehely|Curran|1985|pp=}} Велике групе зване [[звездани кластер]]и такође постоје. Они су у опсегу од лабавих [[Стеларна кинематика|стеларних асоцијација]] са само неколико звезда, све до енормних [[Збијено звездано јато|глобуларних кластера]] са стотинама хиљада звезда. Такви системи ротирају око своје галаксије. Дуго времена постоји претпоставка да се већина звезда јавља у гравитационом везаним, вишезвезданим системима. То посебно важи за веома масивне O и B класе звезда, где се сматра да 80% звезда припада мултизвезданим системима. Пропорција једнозвезданих система се повећава са смањењем звездане масе, тако да је за само 25% црвених патуљака познато да имају стеларне пратиоце. Како су 85% свих звезда црвени патуљци, већина звезда у Млечном путу је вероватно била самостална од настанка.<ref>{{cite press release|publisher=Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics|date=30. 1. 2006|url=http://www.cfa.harvard.edu/news/2006/pr200611.html|title=Most Milky Way Stars Are Single|accessdate=16. 7. 2006}}</ref> Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]], која је удаљена 39.9 трилиона километара, или 4.2 светлосне године. Путујући орбиталном брзином [[Спејс-шатл]]а (8 km у секунди — скоро 30.000 km на сат), било би потребно скоро 150.000 година да се досегне.<ref>3.99 × 10<sup>13</sup> km / (3 × 10<sup>4</sup> km/h × 24 × 365.25) = 1.5 × 10<sup>5</sup> years.</ref> То је типична стеларна сепарација у [[Галактички диск|галактичким дисковима]].<ref>{{cite journal|last=Holmberg|first=J. |last2=Flynn|first2=C. |title=The local density of matter mapped by Hipparcos |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=313 |issue=2 |year=2000|bibcode=2000MNRAS.313..209H |doi= 10.1046/j.1365-8711.2000.02905.x |arxiv= astro-ph/9812404|pages=209–216}}</ref> Звезде могу да буду знатно ближе једна другој у центрима галаксија и у [[Збијено звездано јато|глобуларним кластерима]], или далеко удаљеније у [[Спирална галаксија|галактичким спиралама]]. Услед релативно огромних растојања између звезда изван галактичког језгра, сматра се да су колизије између звезда ретке. У гушћим регионима као што је језгро глобуларног кластера или галактички центар, колизије су чешће.<ref name="DarkMatter">{{cite news|title=Astronomers: Star collisions are rampant, catastrophic |publisher= CNN News |date=2. 6. 2000 |url= http://archives.cnn.com/2000/TECH/space/06/02/stellar.collisions/ |archiveurl= https://web.archive.org/web/20070107140146/http://archives.cnn.com/2000/TECH/space/06/02/stellar.collisions/ |archivedate=7. 1. 2007 |accessdate=21. 1. 2014}}</ref> Такве колизије могу да произведу такозване [[звезде плавог заостајања]]. Те абнормалне звезде имају вишу температуру површине него друге главне секвенце звезда са истим сјајем у кластеру коме припадају.<ref>{{cite journal |display-authors= 1|first=J. C. |last=Lombardi, Jr. |last2=Warren|first2= J. S. |last3=Rasio|first3= F. A. |last4=Sills|first4= A. |last5=Warren|first5= A. R. |title= Stellar Collisions and the Interior Structure of Blue Stragglers |journal= The Astrophysical Journal |year=2002|volume= 568 |issue= 2 |bibcode= 2002ApJ...568..939L |doi= 10.1086/339060|arxiv= astro-ph/0107388|pages=939–953}}</ref> == Звезда у митологији, филозофији и поезији == Веровало се да се Сунце ујутро рађа, а навече умире и да се сваки дан рађа ново Сунце. Тако је исток постао место истине и наде у живот, а запад таме, смрти и зла. Стога, између осталог, православни храмови и гробови су окренути ка истоку. Бетлехемска звезда водиља води три мудраца до пећине где се родио Спаситељ. Звезде су представљале просторно-временску оријентацију за људе у свим временима. Људи који верују у судбину сматрају да је све записано у звездама, а од звезда су створена и митолошка бића. Звезда је чест мотив на заставама муслиманских земаља због предисламске паганске традиције поштовања звезда као божанстава. == Види још == * [[Списак звезда по сјају]] * [[Списак најближих звезда]] * [[Звездане десигнације]] == Референце == {{reflist|2|refs= <ref name="bl_disclaimer">{{cite web|title=Disclaimer: Name a star, name a rose and other, similar enterprises | work=British Library | publisher=The British Library Board | url=http://www.bl.uk/names.html | archiveurl=https://web.archive.org/web/20100119033625/http://www.bl.uk/names.html | archivedate=19. 1. 2010 | accessdate=29. 6. 2010}}</ref> <ref name="Bond-140283">{{cite journal|title=HD 140283: A Star in the Solar Neighborhood that Formed Shortly After the Big Bang|year=2013|last=Bond|first=H. E.|last2=Nelan|first=E. P.|last3=VandenBerg|first=D. A.|last4=Schaefer|first=G. H.|last5=Harmer|first=D.|doi=10.1088/2041-8205/765/1/L12|journal=[[The Astrophysical Journal Letters]]|volume=765 |pages=L12|issue=1|arxiv=1302.3180 |bibcode=2013ApJ...765L..12B }}</ref> }} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|first=Victor G. | last=Szebehely|last2=Curran| first2=Richard B. |year=1985|title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies|publisher=Springer|isbn=978-90-277-2046-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|isbn=978-0-691-08044-4|pages=}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|isbn=978-0-486-61479-3|pages=}} but. in the cite book template is the one as published by Prin. {{page1|location=|publisher=University Press|year=|id=|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hansen| first=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | year=2004| url=https://archive.org/details/stellarinteriors00hans_446| publisher=Springer |isbn=978-0-387-20089-7|pages=[https://archive.org/details/stellarinteriors00hans_446/page/32 32]–33}} * {{Cite book| ref=harv|last=Barbieri|first=Cesare|year=2007|title=Fundamentals of astronomy| publisher=CRC Press|isbn=978-0-7503-0886-1|pages=132–140}} * {{Cite book| ref=harv|last=Pecker|first=Jean Claude|last2=Kaufman|first2=Susan|title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology | url=https://archive.org/details/understandinghea0000peck| publisher=Springer|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9|pages=[https://archive.org/details/understandinghea0000peck/page/n291 291]–291}} * {{Cite book| ref=harv|last=Holton|first=Gerald James|last2=Brush|first2=Stephen G.|title=Physics, the human adventure: from Copernicus to Einstein and beyond| url=https://archive.org/details/physicshumanadve00holt_218|year=2001| edition=3rd|publisher=Rutgers University Press|isbn=978-0-8135-2908-0|pages=[https://archive.org/details/physicshumanadve00holt_218/page/n150 137]}} * {{Cite book| ref=harv| first=Cliff |last=Pickover|year=2001|title=The Stars of Heaven | url=https://archive.org/details/starsofheaven00pick| publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-514874-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| first=John |last=Gribbin| first2=Mary |last2=Gribbin|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |isbn=978-0-300-09097-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Hawking|first=Stephen| title=A Brief History of Time | url=https://archive.org/details/briefhistoryofti0000hawk|authorlink=Stephen Hawking |year=1988| publisher=Bantam Books |isbn=978-0-553-17521-9|pages=}} * S.W. Stahler & F. Palla: ''The Formation of Stars.'' WILEY-VCH, Weinheim. {{page|year=2004|isbn=978-3-527-40559-6|pages=}} * H.H. Voigt: ''Abriß der Astronomie.'' 4. izdanje. Bibliographisches Institut, Mannheim. {{page|year=1988|isbn=978-3-411-03148-1|pages=}} * H. Scheffler, Hans Elsässer: ''Physik der Sterne und der Sonne.'' 2. izdanje. BI-Wiss.-Verl., Mannheim. {{page|year=1990|isbn=978-3-411-14172-2|pages=}} * {{Cite book| ref = harv | author=Rudolf Kippenhahn, A. Weigert|title=Stellar structure and evolution.|publisher=Springer|location=Berlin|year=1990|isbn=978-3-540-50211-1|pages=}} (englisch). * N. Langer: ''Leben und Sterben der Sterne.'' Becksche Reihe. Beck. {{page1|publisher=|location=München|year=1995|isbn=978-3-406-39720-2|pages=}} * {{Cite book| ref = harv | author=D. Prialnik|title=An Introduction to the Theory of Stellar Structure and Evolution|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|year=2000|isbn=978-0-521-65065-6|pages=}} * J.Bennett, M.Donahue, N.Schneider, M.Voith: ''Astronomie (Kapitel 14–16)'', Hsg. Harald Lesch, 5. izdanje (1170 S.), Pearson-Studienverlag, München-Boston-Harlow-Sydney-Madrid 2010 * Thassilo von Scheffer, ''Die Legenden der Sterne'', 1939. * {{Cite book| ref=harv|last=Forbes|first=George| title=History of Astronomy| publisher=Watts & Co. (Free e-book from Project Gutenberg) | location = Londra |year=1909| url=http://www.gutenberg.org/etext/8172}} * {{Cite book| ref=harv|last=Unsöld|first=Albrecht| title=The New Cosmos | publisher=Springer-Verlag | location =New York |year=1969| language = en}} * {{Cite book| ref=harv| last=Shipman| first = H. L. | title= L'Universo inquieto. Guida all'osservazione a occhio nudo e con il telescopio. Introduzione all'astronomia| editor=Zanichelli| location = Bologna |year=1984|isbn=978-88-08-03170-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| autor= Stephen Hawking | autor-link = Stephen Hawking | title=A Brief History of Time| url=https://archive.org/details/briefhistoryofti0000hawk|year=1988| publisher=Bantam Books |isbn=978-0-553-17521-9| language = en}} * {{Cite book| ref=harv|last=Reeves| first = H. | title= L'evoluzione cosmica| publisher= Rizzoli–BUR| location = Milano |year=2000|isbn=978-88-17-25907-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Gribbin|first=John|last2=Gribbin|first2=Mary|year=2001| title=Stardust: Supernovae and Life—The Cosmic Connection | publisher = Yale University Press |isbn=978-0-300-09097-0| language =en}} * {{Cite book| ref=harv|last=AA.VV | title= L'Universo - Grande enciclopedia dell'astronomia| editor-last=Agostini|editor-first=De| location = Novara |year=2002}} * {{Cite book| ref=harv|last=Gribbin| first= J. | title= Enciclopedia di astronomia e cosmologia| editor=Garzanti| location = Milano |year=2005|isbn=978-88-11-50517-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Owen| first = W. |display-authors=etal | title= Atlante illustrato dell'Universo| editor-last=Viaggiatore|editor-first=Il| location = Milano |year=2006|isbn=978-88-365-3679-5|pages=}} * {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Stars}} * [http://www.nasa.gov/worldbook/star_worldbook.html Део о звездама на НАСА сајту] {{Wayback|url=http://www.nasa.gov/worldbook/star_worldbook.html |date=20050508094147 }} * [http://encyclopedia.thefreedictionary.com/star Farlexova Enciklopedija-poglavlje Zvijezda] * [http://www.astro.wisc.edu/~dolan/constellations/constellations.html Sazviježđa i njihove zvijezde] * [https://web.archive.org/web/20040401181216/http://www.astro.uiuc.edu/~kaler/sow/starname.html Imena zvijezda] * [http://www.jas.org.jo/star.html Arapski nazivi zvijezda] {{Wayback|url=http://www.jas.org.jo/star.html |date=20050205024411 }} * [http://www.obliquity.com/skyeye/misc/name.html Stranica o imenima zvijezda od Davida Harpera i Lynne Marie Stockman] * [https://web.archive.org/web/20060615223542/http://www.iau.org/IAU/FAQ/starnames.html Stranica IAU-e o imenima zvijezda] * [https://web.archive.org/web/20080517044107/http://www.teapot.orcon.net.nz/maori_star_names.html Maorski nazivi sazviježđa i zvijezda] * [http://www.glyphweb.com/esky/default.htm?http://www.glyphweb.com/esky/stars/default.htm Stranica The Electronic Sky - indeks vlastitih imena zvijezda] {{Сунчев систем}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Звезде| ]] [[Категорија:Извори светлости]] 48nx2pczc3chr3vj1335d2h76ejlqyy 0 2225 25139044 24522867 2022-08-05T02:17:06Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''Псеудонаука''' или '''надринаука''' јест тврдња, веровање или поступање које се представља као [[наука|научно]] али која не држи до ваљаног [[метод|научног метода]], које није подржано [[научни доказ|доказима]] нити веродостојно, не може бити [[поузданост (статистика)|поуздано]] испитано, или нема научни статус из неког другог разлога<ref name="definition">Definition: * "A pretended or spurious science; a collection of related beliefs about the world mistakenly regarded as being based on scientific method or as having the status that scientific truths now have," ''[[Oxford English Dictionary]]'', second edition 1989. * "Many writers on pseudoscience have emphasized that pseudoscience is non-science posing as science. The foremost modern classic on the subject (Gardner 1957) bears the title [[Fads and Fallacies in the Name of Science]]. According to Brian Baigrie (1988, 438), '[w]hat is objectionable about these beliefs is that they masquerade as genuinely scientific ones.' These and many other authors assume that to be pseudoscientific, an activity or a teaching has to satisfy the following two criteria (Hansson 1996): (1) it is not scientific, and (2) its major proponents try to create the impression that it is scientific."{{harvnb|Hansson|2008}} * '"claims presented so that they appear [to be] scientific even though they lack supporting evidence and plausibility"(p. 33). In contrast, science is "a set of methods designed to describe and interpret observed and inferred phenomena, past or present, and aimed at building a testable body of knowledge open to rejection or confirmation"(p. 17)' {{harvnb|Shermer|1997}}, (this was the [http://www.nsf.gov/statistics/seind02/c7/c7s5.htm definition adopted by] {{Wayback|url=http://www.nsf.gov/statistics/seind02/c7/c7s5.htm |date=20160425234305 }} the [[National Science Foundation]]).</ref>. Псеудонауку често одликује употреба нејасних, контрадикторних, преувеличаних или недоказивих тврдњи, претерано ослањање на потврду уместо на озбиљне покушаје оповргавања, недостатак отворености ка процени других стручњака као и општи недостатак систематичних процеса за разуман развој теорија. Област, пракса или скуп сазнања се може назвати псеудонаком када је представљено као да је сагласно са [[норма (социологија)|нормама]] научног истраживања, али у пракси не успева да испуни те норме.<ref name="Cover_Curd_1998">Cover JA, Curd M (Eds, 1998) ''Philosophy of Science: The Central Issues'', 1-82.</ref> Термин ''псеудонаука'' уведен је највероватније 1843<ref>Magendie, F. (1843). ''An Elementary Treatise on Human Physiology.'' 5th Ed. Tr. John Revere. New York: Harper. стр. 150. Magendie refers to phrenology as "''a pseudo-science of the present day''" (note the hyphen).</ref> као комбинација грчке речи ''псеудо'' (лажни) и наука (знање). Назив има негативну конотацију и због тога га они на које се то односи одбацују.<ref>Still, A. & Dryden, W., "The Social Psychology of "Pseudoscience": A Brief History", ''Journal for the Theory of Social Behaviour'', Vol.34, No.3, (September ). (2004). стр. 265—290.</ref> == Симптоми патолошке науке == [[Ирвинг Лангмјур|Лангмјур]]<ref>[[Ирвинг Лангмјур]] (transcribed and ed., Robert N. Hall). Pathological science. Physics Today 42 (Oct. 1989): 44.</ref> је године [[1953]]. увео појам '''патолошке науке''' да би се обрачунао са истраживањима која се спроводе по [[научна метода|научној методи]] али која су искривљена личним предрасудама. Најпознатији примери су [[Н-зраци]], [[поливода]], хладна фузија, хомеопатија, [[меморија воде]]... Према Лангмиру патолошку науку је најлакше препознати по следећим симптомима: * Највећи ефекат који је опажен произведен је агенсом чији се интензитет једва може открити, а величина ефекта је у основи независна од интензитета узрока. * Ефекат је величине која је увек на граници открића или је неопходан огроман број мерења због врло малог статистичког значаја резултата. * Предлажу се теорије ван парадигме поља. * Од критике се брани обjашњењима смишљеним у датом моменту. * Однос поборника и критичара прво расте, а онда постепено пада до заборава. == Додатак симптомима патолошке науке == Патолошка наука не попушта ни до данашњих дана па је Н. Туро, професор хемије на Колумбија универзитету додао нове дескрипторе које Лангмир није поменуо. * Значајан резултат је специфичан за ''посебан'' систем. * У откриће су умешане посебне технике или апарати. * Откриће захтева значајно одступање од парадигме која потпуно одређује резултате у свим упоредљивим системима, укључујући и оне које су аутори раније добили. Николас Ј. Туро, професор хемије на Универзитету Колумбија == Проблем разграничења == Тврдња или систем тврдњи, да би се могао сматрати научним, мора бити у стању да противуречи могућим или замишљеним посматрањима.<ref>Popper, Karl, "Science, Conjectures and Refutations" (orig. 1963), in Cover, J.A., Curd, Martin (Eds, 1998) ''Philosophy of Science: The Central Issues'', 3-10.</ref> Карл Попер, 1962 Наука, псеудонаука и кривотворљивост<ref>Karl Popper: [http://karws.gso.uri.edu/JFK/critical_thinking/Science_pseudo_falsifiability.html Science, Pseudo-Science, and Falsifiability] {{Wayback|url=http://karws.gso.uri.edu/JFK/critical_thinking/Science_pseudo_falsifiability.html |date=20061109085816 }}. ''Conjectures and Refutations'' (1962)</ref> == Наука и псеудонаука имају сасвим супротан приступ == [[Датотека:Scientific method-sr.svg|мини|десно|220п|Алгоритам за постављање теорије [[метод|научним методом]]]] Псеудонаука: * равнодушна је према чињеницама. * „истраживање“ је неизбежно траљаво. * почиње хипотезом – обично eмотивно привлачно и спектакуларно невероватном – и онда тражи само доказе који јој иду у прилог. * занемарује доказе који јој противурече. * равнодушна је према критеријумима ваљаног доказа. * ослања се на пристрасно потврђивање. * више зависи од произвољних друштвених конвенција него од непроменљивих правила природе. * увек се може свести на бесмисао ако се спроводи доследно до краја. * увек избегава да се подвргне значајном тесту. * често противуречи самој себи чак унутар сопствених оквира. * намерно прави мистерије и када их нема, испуштањем критичних података и важних детаља. * не напредује. * покушава да буде убедљива реториком, пропагандом и извртањем уместо ваљаним доказима (којих заправо ни нема). * води расправу из незнања, дакле, из елементарне заблуде. * води расправу из наводних изузетака, грешака, аномалија, чудних догађаја и сумњивих тврдњи – уместо из добро познатих правилности природе. * ослања се на лажне ауторитете, осећања или неповерење у проверене чињенице. * износи необичне тврдње и бајне теорије које противурече свему што је познато о природи. * измишља сопствени речник у којем многи појмови нису јасно дефинисани а неки нису дефинисани уопште. * ослања се на научну методологију истовремено осправајући њену исправност. == Разлике између науке и псеудонауке == {| border="1" class="wikitable" cellpadding="0" cellspacing="0" align="center" !width="50%"|Наука !width="50%"|Псеудонаука |- |Резултати се објављују првенствено у научним часописима који се рецензирају од стране других експерата и који одржавају стриктне стандарде поштења и тачности. |Литература је намењена широкој јавности. Нема рецензије, нема провере, нема никаквих захтева у погледу тачности и прецизности. |- |Захтевају се репродуктивни резултати; експерименти морају бити детаљно описани тако да могу бити поновљени или поправљени. |Резултати не могу бити репродуковани или проверени. Испитивања, ако их уопште има, су увек магловито описана те је немогуће утврдити шта је урађено или како је то урађено. |- |Грешке се траже и детаљно испитују јер погрешне теорије често могу да дају исправно предвиђање случајно. Међутим, исправна теорија не прави погрешна предвиђања. |Грешке се игноришу, оправдавају, крију, лаже се о њима, одбацују, објашњавају, рационализују, заборављају, укратко, избегавају се по сваку цену. |- |Током времена, све се више сазнаје о испитиваном физичком процесу. |Физички процес се никада не испитује нити тражи. Током времена нема прогреса и ништа конкретно не може да се научи. |- |Уверава привођењем доказа, аргументима заснованим на логичком или математичком разматрању, најбоље што доступни подаци допуштају. Када нови доказ противуречи старим замислима, оне се напуштају. |Убеђује ослањањем на веру и веровање. Псеудонаука има врло јаке псеудоверске особине: покушава да преобрати а не да увери. Треба јој веровати упркос чињеницама а не захваљујући њима. Првобитна замисао се никада не напушта, без обзира на чињенице. |- |Не подржава и не продаје непроверене поступке и производе. |Најчешће главни извор прихода је продаја проблематичних производа (књиге, курсеви, дијете, витамини) и/или псеудонаучне услуге (хороскопи, читање карактера, спиритуалне поруке, прорицање судбине). |} == Знакови препознавања псеудонауке == Роберт Парк, професор физике Универзитета у Мериленду, је дао неке својствене особине за препознавање псеудонауке: * Откриће се саопштава директно јавности. * Проналазач тврди да научна хијерархија покушава да спречи његово откриће. * Научни ефект је увек на самом прагу открића. * Докази за проналазак су анегдотски. * Проналазач оправдава веровање зато што је преживело векове. * Проналазач ради у изолацији. * Проналазач мора да предложи нови закон природе да објасни откриће.<ref>{{harvnb|Park|2000|pp=}}</ref> == Примери псеудонауке == Сваку науку прати серија сопствених псеудонаука. '''Биологија''': * [[Лисенкоизам]] * [[Научни креационизам]] * [[Криптозоологија]] * [[Бараминологија]] '''Хемија''': * [[Поливода]] * [[Кластерисана вода]] * [[Декластерисана вода]] '''Физика''': * [[Н-зраци]] * [[Фантастичне силе]] ([[Бермудски троугао]]) * [[Уфологија]] * [[Фенг схуи]] '''Медицина''': * [[Хомеопатија]] * [[Акупунктура]] (‘’теорија”) * [[Акупресура]] (‘’теорија”) * [[Хербализам]] * [[Алтернативна медицина]] * [[Квантна медицина]] * [[Јога]] (‘’теорија”) * [[Традиционална кинеска медицина]] * [[Кинезиологија]] * [[Рефлексологија]] (‘’теорија”) * [[Ортомолекуларна медицина]] * [[Тровање радијацијом]] * [[Сегментна терапија]] * [[Суђок]] * [[Апитерапија]] * [[Ароматерапија]] * [[Биоенерготерапија]] * [[Енергетска терапија]] * [[Остеопатија]] * [[Хиропрактика]] * [[Лечење звуком]] * [[Натуропатија]] * [[Кристалотерапија]] * [[Лечење светлом]] * [[Фитотерапија]] * [[Реики]] * [[Тајђићуен]] * [[Чи кунг]] '''Психологија''': * [[Астрологија]] * [[Графологија]] * [[Парапсихологија]] * [[Дијанетика]] * [[Породични распоред]] * [[Лечење вером]] * [[Духовна енергетска медицина]] '''Историја''': * [[Српска аутохтонистичка школа]]{{чињеница| date = 03. 2022.}} == Види још == * [[Псеудоматематика]] * [[Псеудофизика]] * [[Псеудоисторија]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book | ref=harv|last=Park|first=Robert L.|title=Voodoo Science: The Road from Foolishness to Fraud|url=http://books.google.com/books?id=jpIQAQAAIAAJ|year=2000|publisher=Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-513515-2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Голдејкер|first=Бен|title=Лоша наука| year = 2011|publisher=[[Хеликс (издавачка кућа)|Хеликс]]|location=Смедерево|isbn=978-86-86059-31-4}} * {{Cite book | ref = harv | last=Andrews |first=James Pettit |authorlink=James Pettit Andrews |last2=Henry |first2=Robert | name-list-format = vanc |authorlink2=Robert Henry (minister) |year=1796 |title=History of Great Britain, from the death of Henry VIII to the accession of James VI of Scotland to the crown of England |volume=II |publisher=T. Cadell and W. Davies |location=London |url=https://books.google.com/?id=QIUUAAAAQAAJ&pg=PA87&dq=%22pseudo-science%22#v=onepage&q=%22pseudo-science%22&f=true }} * {{cite journal |last=Bunge |first=Mario | name-list-format = vanc |authorlink=Mario Bunge |year=1983 |title=Demarcating science from pseudoscience |journal=[[Fundamenta Scientiae]] |volume=3 |ref=harv| pages = 369–388 }} * {{cite journal | vauthors = Devilly GJ | title = Power therapies and possible threats to the science of psychology and psychiatry | journal = The Australian and New Zealand Journal of Psychiatry | volume = 39 | issue = 6 | date=јун 2005 | pmid = 15943644 | doi = 10.1080/j.1440-1614.2005.01601.x | ref = harv | pages = 437–45 }} * {{Cite book | ref = harv | last=Gauch |first=Hugh G. | name-list-format = vanc |year=2003 |title=Scientific Method in Practice | url = https://archive.org/details/scientificmethod0000gauc |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521017084 |lccn=2002022271 }} * {{cite arXiv|eprint=physics/0608061|title=Is pseudoscience the solution to science literacy?|author1=C.J. Efthimiou |author2=R. Llewellyn |year=2006 |ref={{sfnref|Efthimiou|2006}}}} * {{Cite book | ref = harv | last=Ruscio | first=John | title=Clear thinking with psychology : separating sense from nonsense | url = https://archive.org/details/clearthinkingwit0000rusc | publisher=Brooks/Cole-Thomson Learning | location=Belmont, CA | year=2002 | isbn=978-0-534-53659-6 | oclc=47013264 }} * {{cite web |url = http://ncse.com/files/pub/evolution/Voices_3e.pdf |year = 2008 | editor-first = Carrie | editor-last = Sager |name-list-format = vanc |publisher = National Center for Science Education |access-date=21. 5. 2010 |title = Voices for evolution |ref = harv }} * {{Cite book | ref = harv | last=Sagan |first=Carl | name-list-format = vanc |author-link= Carl Sagan |year=1994 |title= The demon-haunted world |publisher=Ballantine Books |location=New York, NY |isbn=978-0-345-40946-1 |title-link=The Demon-Haunted World }} * {{Cite book | ref = harv | last=Shermer |first=Michael | name-list-format = vanc |authorlink=Michael Shermer |year=1997 |title=Why people believe weird things: pseudoscience, superstition, and other confusions of our time |url=https://archive.org/details/isbn_9780965594875 |url-access=registration |location=New York |publisher=W. H. Freeman and Company |isbn=978-0-7167-3090-3 }} * {{cite journal | last=Thagard | first=Paul R. | title=Why astrology is a pseudoscience | journal=PSA: Proceedings of the Biennial Meeting of the Philosophy of Science Association | volume=1978 | issue=1 | year=1978 | issn=0270-8647 | doi=10.1086/psaprocbienmeetp.1978.1.192639 | ref=harv| url=https://philpapers.org/rec/THAWAI | pages = 223–234 }} * {{Cite book | ref = harv | title=Philosophy of Pseudoscience: Reconsidering the Demarcation Problem |last=Pigliucci |first=Massimo |authorlink1=Massimo Pigliucci |last2=Boudry |first2=Maarten | name-list-format = vanc |authorlink2=Maarten Boudry |location=Chicago |publisher=University of Chicago Press |year=2013 |isbn=9780226051963}} * {{cite journal |last=Shermer |first=Michael | name-list-format = vanc |authorlink=Michael Shermer |date=септембар 2011 |title=What Is Pseudoscience?: Distinguishing between science and pseudoscience is problematic |journal=Scientific American |url=https://www.scientificamerican.com/article/what-is-pseudoscience/| pages = 92 }} * {{cite web |date=3. 9. 2008 | vauthors = Hansson SO |title=Science and Pseudo-Science |work=[[Stanford Encyclopedia of Philosophy]] |url=https://plato.stanford.edu/entries/pseudo-science/| publisher = Metaphysics Research Lab, Stanford University }} * {{Cite book | ref = harv | author=Schadewald Robert J. |year=2008 |title=Worlds of Their Own&nbsp;– A Brief History of Misguided Ideas: Creationism, Flat-Earthism, Energy Scams, and the Velikovsky Affair |publisher=Xlibris |isbn=978-1-4363-0435-1}}{{Self-published inline|certain=yes|date=децембар 2017}} * {{Cite book | ref = harv | first=Michael |last=Shermer |first2=Steven J. |last2=Gould | name-list-format = vanc |authorlink1=Michael Shermer |authorlink2=Stephen Jay Gould |year=2002 |title=Why People Believe Weird Things: Pseudoscience, Superstition, and Other Confusions of Our Time |publisher=Holt Paperbacks |location=New York |isbn=978-0-8050-7089-7}} * {{cite journal | vauthors = Derksen AA |year=2001 |title=The seven strategies of the sophisticated pseudo-scientist: a look into Freud's rhetorical toolbox |journal=J Gen Phil Sci |volume=32 |doi=10.1023/A:1013100717113 |issue=2| pages = 329–350 }} * {{Cite book | ref = harv | author=Wilson F. |year=2000 |title=The Logic and Methodology of Science and Pseudoscience |publisher=Canadian Scholars Press |isbn=978-1-55130-175-4}} * {{Cite book | ref = harv | last = Bauer | first = Henry H. | name-list-format = vanc | year = 2000 | title = Science or Pseudoscience: Magnetic Healing, Psychic Phenomena, and Other Heterodoxies | publisher = University of Illinois Press | isbn = 978-0-252-02601-0 | url = https://archive.org/details/scienceorpseudos00henr }} * {{Cite book | ref = harv | last = Charpak | first = Georges | authorlink = Georges Charpak | last2 = Broch | first2 = Henri | name-list-format = vanc | language = French |translator-first = Bart K. |translator-last = Holland |year=2004 |title=Debunked: Esp, telekinesis, other pseudoscience |publisher=[[Johns Hopkins University Press]] |isbn=978-0-8018-7867-1 |url=https://books.google.com/books?id=DpnWcMzeh8oC&printsec=frontcover&dq=%22Debunked%22#v=onepage&q&f=false |postscript=&nbsp;&nbsp;Originally published 2002 by Odile Jacob as ''Devenez sorciers, devenez savants''}} * {{Cite book | ref = harv | last=Cioffi |first=Frank |name-list-format=vanc |title=Freud and the Question of Pseudoscience |year=1998 |publisher=Open Court, division of Carus |location=Chicago and La Salle, Illinois |isbn=978-0-8126-9385-0 |pages=[https://archive.org/details/freudquestionof00ciof/page/314 314] |url=https://archive.org/details/freudquestionof00ciof/page/314 }} * {{cite journal | last = Hansson | first = Sven Ove | name-list-format = vanc |authorlink=Sven Ove Hansson |year=1996 |title=Defining pseudoscience |journal=Philosophia Naturalis |volume=33 |pages=169–176}} * {{cite journal |last=Pratkanis |first=Anthony R | name-list-format = vanc |authorlink=Anthony Pratkanis |date=July–August 1995 |title=How to Sell a Pseudoscience |journal=Skeptical Inquirer |volume=19 |issue=4 |url=http://www.positiveatheism.org/writ/pratkanis.htm |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20061211055201/http://www.positiveatheism.org//writ/pratkanis.htm |archive-date=11. 12. 2006 | pages = 19–25 }} * {{Cite book | ref = harv | year=1994 | last = Wolpert | first = Lewis |authorlink=Lewis Wolpert |title=The Unnatural Nature of Science |publisher=[[Harvard University Press]] |url=https://books.google.com/?id=67Mr-fhfZmQC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |isbn=978-0-6749-2981-4}} First published 1992 by Faber & Faber, London. * {{cite journal | author = Martin M |year=1994 |title=Pseudoscience, the paranormal, and science education |journal=Science & Education |volume=3 |doi=10.1007/BF00488452 |bibcode=1994Sc&Ed...3..357M |issue=4| pages = 1573–901 }} * {{cite journal | last = Derksen | first = AA |year=1993 |title=The seven sins of pseudo-science |journal=J Gen Phil Sci |volume=24 |doi=10.1007/BF00769513| pages = 17–42 }} * {{Cite book | ref = harv | vauthors=Gardner M |year=1990 |title=Science&nbsp;– Good, Bad and Bogus |publisher=Prometheus Books |location= |isbn=978-0-87975-573-7 |url=https://archive.org/details/sciencegoodbadbo00gard }} ** {{cite journal |date=29. 10. 1981 | last = Little | first = John |authorlink=John Little (academic) |title=Review and useful overview of Gardner's book |journal=[[New Scientist]] |volume=92 |issue=1277 |url=https://books.google.com/books?id=Gfh9AnIDxS8C&pg=PA320&dq=%22Science+%E2%80%93+Good,+Bad+and+Bogus%22#v=onepage&q=%22Science%20%E2%80%93%20Good%2C%20Bad%20and%20Bogus%22&f=false| pages = 320 }} * {{Cite book | ref = harv | year = 1957 | vauthors = Gardner M | title = Fads and Fallacies in the Name of Science | edition = 2nd, revised & expanded | place = Mineola, New York | publisher = [[Dover Publications]] | isbn = 978-0-486-20394-2 | url = https://books.google.com/books?id=TwP3SGAUsnkC&printsec=frontcover&dq=%22fads+and+fallacies%22#v=onepage&q&f=false }} Originally published 1952 by G.P. Putnam's Sons, under the title ''In the Name of Science''. * {{Cite book | ref = harv | year = 2000 | vauthors = Gardner M | title = Did Adam and Eve Have Navels?: Debunking Pseudoscience | place = New York | publisher = W. W. Norton & Company | url = https://books.google.com/?id=z1NdAgAAQBAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | isbn = 9780393322385 }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Pseudoscience}} * -{[https://skepdic.com/pseudosc.html Skeptic Dictionary: Pseudoscience] {{Wayback|url=https://skepdic.com/pseudosc.html |date=20191011155256 }}&nbsp;– [[Robert Todd Carroll]], PhD}- * -{[https://web.archive.org/web/20120516144654/https://webspace.utexas.edu/cokerwr/www/index.html/distinguish.htm Distinguishing Science from Pseudoscience]&nbsp;– Rory Coker, PhD}- * -{[http://www.chem1.com/acad/sci/pseudosci.html Pseudoscience. What is it? How can I recognize it?]&nbsp;– Stephen Lower}- * -{[http://www.lse.ac.uk/collections/lakatos/scienceAndPseudoscience.htm Science and Pseudoscience] {{Wayback|url=http://www.lse.ac.uk/collections/lakatos/scienceAndPseudoscience.htm |date=20080105202458 }}&nbsp;– transcript and broadcast of talk by Imre Lakatos}- * -{[https://web.archive.org/web/20131203055626/https://www.uwgb.edu/dutchs/pscindx.htm Science, Pseudoscience, and Irrationalism]&nbsp;– Steven Dutch}- * -{[https://web.archive.org/web/20190925035702/http://skepdic.com/tiscience.html Skeptic Dictionary: Pseudoscientific topics and discussion]&nbsp;– [[Robert Todd Carroll]]}- * -{[https://web.archive.org/web/20190114012917/https://www.csicop.org/si/show/why_is_pseudoscience_dangerous Why Is Pseudoscience Dangerous?]&nbsp;– Edward Kruglyakov}- * {{citeweb|url=https://nautil.us/issue/55/trust/why-garbage-science-gets-published|title=Why garbage science gets published|year=2017|work=Adam Marcas, Ivan Oransky|publisher=Nautilus}} * {{YouTube|id=eUB4j0n2UDU|title=Michael Shermer: Baloney Detection Kit}} - -{10 questions to challenge false claims and uncover the truth.}- {{позитивизам|state=uncollapsed}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Псеудонаука| ]] [[Категорија:Граничне теорије]] si3nfbd0e16oo3jdxnfk4r33fm1nzi8 0 2445 25139199 24392596 2022-08-05T08:30:28Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{Разликовати|регионом [[Средња Африка|Централна Африка]]}} {{Кутијица за државе | име државе = Централноафричка Република | изворно име државе = {{native name|fr|République Centrafricaine}}{{-}}{{native name|sg|Ködörösêse tî Bêafrîka}} | име генитив = Централноафричке Републике | положај = Central African Republic on the globe (Africa centered).svg | застава = Flag_of_the_Central_African_Republic.svg | грб = Coat of arms of the Central African Republic.svg | мото = -{Unité, Dignité, Travail}-<br />(Јединство, достојанство, рад) | службени језик = [[Француски језик|француски]] и [[Језик санго|санго]] | главни град = [[Банги]] | председник државе множина = Председници | председник државе = Председник | председник државе особа = Фостен-Аршанж Туадера | председник владе особа = Фирмин Нгербада | површина поредак = 43 | површина = 622984 | воде = 0 | становништво поредак = 121 | становништво = 4.987.640 | извор_становништво = <ref>{{cite web|url=http://countrymeters.info/en/Central_African_Republic|title=Live Central African Republic population (2017). Current population of Central African Republic — Countrymeters|last=countrymeters.info|website=countrymeters.info}}</ref> | година пописа = 2013 | густина становништва = 16,8 | независност = Од [[Француска|Француске]] <br /> [[13. август]]а [[1960]]. | валута = [[ЦФА франак]] | стоти део валуте = | временска зона = +1 | химна = -{[[Химна Централноафричке Републике|La Renaissance]]}-<br />Ренесанса [[Датотека:La Renaissance.ogg|центар]] | домен = [[.cf]] | позивни број = 236 | коментар = | }} '''Централноафричка Република''' ([[Скраћеница|скраћ.]] '''ЦАР'''; {{јез-фр|République Centrafricaine}}) је држава у [[средња Африка|средишњем делу Африке]]<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>. Граничи се са [[Чад]]ом на северу, [[Судан]]ом и [[Јужни Судан|Јужним Суданом]] на истоку, [[Република Конго|Републиком Конго]] и [[Демократска Република Конго|Демократском Републиком Конго]] на југу и [[Камерун]]ом на западу. Главни град је [[Банги]]. == Географија == {{...}} === Положај === Централноафричка република је нација која се налази у унутрашњости афричког континента. Граничи се са [[Камерун]]ом, [[Чад]]ом, [[Судан]]ом, [[Јужни Судан|Јужним Суданом]], [[ДР Конго|Демократском Републиком Конго]] и [[Република Конго|Републиком Конго]]. === Геологија и рељеф === Централноафричка република је широка, благо заталасана равница са својим засебним брдима. Највиши врх је [[Монт Нгаоуи]] на висини од 1.420 м. === Воде === Река Убанги-Ubangi, која се такође пише и Oubangui, у свом горњем току представља границу између Централноафричке Републике и Демократске Републике Конго у дужини од 560 км, као и Демократске Републике Конго и Републике Конго. Ubangi настаје уједињењем (близу места Yakome које се налази у ДР Конго, на граници са Централно афричком Републиком) река Бому (Mbomou) i Уеле (Welle), а затим тече на запад око 560 км. Од Бангија тече југозападним правцем до места Zaboutou, одакле представља границу Демократске Републике Конго и Републике Конго. Укупна дужина реке Убанги са Уелеом је око 2.250 kм. Његов средњи проток у Бангију се процењује на 4.280 кубних метара у секунди. Од маја до децембра, када је кишна сезона, проток може да нарасте и до 14.000 кубних метара у секунди, док је у периоду сушне сезоне (фебруар-април) око 1.000 кубних метара у секунди. [[Датотека:Убанги.jpg|мини]] [[Датотека:Убанги природна граница.jpg|мини]] [[Датотека:Убанги као пут.jpg|мини]] У свом горњем току Убанги се дели на рукавце одвојене издуженим острвима, док у даљем току стене стварају брзаке, попут оних који се могу видети у Бангију. Највећа је притока реке Конго у који се улива у селу Irebu, које припада ДР Конго. {{...}} [[Датотека:Река Убанги.jpg|мини]] === Флора и фауна === {{...}} === Клима === Клима Централноафричке Републике је углавном тропска, са влажном сезоном која траје од јуна до септембра у северним регионима земље, а од маја до октобра на југу. Током влажне сезоне, олује су скоро свакодневна појава, а рана јутарња магла је уобичајена. Максимална годишња падавина је око 1.800 милиметара (71 инча) у горњем делу регије [[Убанги]]. Северне области су вруће и влажне од фебруара до маја, али могу бити подвргнуте врућем, сувом и прашњавом ветру познатом као [[Харматан]]. Јужни региони имају екваторијалну климу, али су подвргнути дезертификацији, док су екстремни североисточни региони земље већ пустиња. == Историја == [[Француска]] је колонизовала ову територију крајем 19. века, и дала јој административно име Убанги-Шари (''Oubangui-Chari''). Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], колонија је дала допринос на страни савезника. Држава је постала независна 1. децембра [[1958]], под садашњим именом. Независност је проглашена [[13. август]]а [[1960]]. Државним ударом 1966, на власт је дошао официр [[Жан-Бедел Бокаса]], који је владао земљом до 1979. За цара [[Централноафричко царство|Централноафричког царства]] (1976—1979) прогласио се 1977. Његову власт су због интереса у трговини ураном и дијамантима подржавале Француска и САД. До промене у њиховом ставу дошло је када је Бокаса почео да сарађује са режимом у Либији. Године 1979. у Бангиу је дошло до сукоба са демонстрантима у коме је погинуло око 100 људи. То је била инспирација за државни преврат и збацивање Бокасе са власти, у коме је активно учествовала Француска. Накнадно суђење Бокаси (у одсуству), прогласило га је кривим за прогон, мучење и убиства политичких противника, и масивно расипништво у једној од најсиромашнијих афричких држава. Постојале су и гласине о Бокасином наводном [[канибализам|канибализму]]. И каснија историја Централноафричке Републике била је обележена насилним преузимањима власти. Најзад је, 2005, на демократским изборима изабран садашњи председник Франсоа Бозизе. == Становништво == Ову нацију сачињава око 80 етничких група, свака са својим језиком. Највеће од њих су [[Баја (народ)|Баја]] 33%, [[Банда (народ)|Банда]] 27%, [[Манђиа (народ)|Манђиа]] 13% и [[Сара (народ)|Сара]] 10%. Верски, око 35% становништва припада домородачким верским групама, 25% су протестанти, 25% римокатолици, и 15% муслимани. Уједињене нације процењују да је 11% становништва у узрасту од 15 до 49 година заражено [[хИВ|вирусом ХИВ-а]].{{чињеница|date=02. 2019. }} == Административна подела == [[Датотека:Административна подела.jpg|мини]] Централноафричка Република је административно подељена на 16 префектура: Haut-Mbomou: административни центар Obo; Mbomou: административни центар Bangassou; Haute-Kotto: административни центар Bria; Vakaga: административни центар Birao; Bamingui-Bangoran: административни центар Ndele; Ouaka: административни центар Bambari; Basse Kotto: административни центар Mobaye; Komo: административни центар Sibut; Nana Gribizi: административни центар Kaga-Bandoro; Ouham: административни центар Bossangoa; Ombell M Poko:административни центар Bimbo Bangui; Lobaye: административни центар Mbaiki; Sangha-Mbaere: административни центар Nola; Mambere-Kadei: административни центар Berberati; Nana-Mambere: административни центар Bouar; Ouham Pende: административни центар Bozoum.{{...}} == Привреда == Године 2007, просечни приход по становнику био је 350 америчких долара годишње. Добар део трговине пољопривредним производима се врши натурално и не улази у ову суму. Пољопривреда представља 55% друштвеног производа. Главне културе су [[маниока]], [[банана|банане]], кукуруз, кафа, памук и дуван. Извоз дијаманата представља 40-55% извозних прихода. Централноафричка Република је данас политички нестабилна земља која зависи од страног миротворног војног присуства, као и хуманитарне и економске помоћи из иностранства. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|author=Eur|title=Africa South of the Sahara 2003|url=https://books.google.com/books?id=1KBP7QbalX0C&pg=PA185|year=2002|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-85743-131-5|pages=}} * {{cite book|ref=harv|last=Kalck|first=Pierre|title=Historical Dictionary of the Central African Republic|year=2004}} * {{cite book|ref=harv|last=McKenna|first=Amy|year=2011|title= The History of Central and Eastern Africa|url=https://archive.org/details/historyofcentral0000unse_p8v3|publisher=The Rosen Publishing Group|isbn=978-1615303229|pages=}} * Balogh, Besenyo, Miletics, Vogel: [https://www.academia.edu/24965665/La_R%C3%A9publique_Centrafricaine La République Centrafricaine] * Doeden, Matt, ''Central African Republic in Pictures'' . {{page1|publisher=Twentyfirst Century Books|year=2009|id=|pages=}}. * {{cite book|last=Petringa|first=Maria|title=Brazza, A Life for Africa|year=2006|isbn=978-1-4259-1198-0|pages=}}. * Titley, Brian, ''Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa'', 2002. * Woodfrok, Jacqueline, ''Culture and Customs of the Central African Republic '' . {{page1|publisher=Greenwood Press|year=2006|id=|pages=}}. {{Refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Central African Republic | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Централноафричка Република }} {{википутовања|Central African Republic}} * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/country_profiles/1067518.stm Country Profile] from [[BBC News]] * {{CIA World Factbook link|ct|Central African Republic}} * [https://web.archive.org/web/20080727023147/http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/car.htm Central African Republic] from ''UCB Libraries GovPubs'' * {{dmoz|Regional/Africa/Central_African_Republic}} * {{wikiatlas|the Central African Republic}} * [http://www.ifs.du.edu/ifs/frm_CountryProfile.aspx?Country=CF Key Development Forecasts for the Central African Republic] from [[International Futures]] * [http://allafrica.com/centralafricanrepublic/ Central African Republic news headline links] from [[AllAfrica.com]] * [https://web.archive.org/web/20090122192217/http://hdptcar.net/ Central African Republic] at ''Humanitarian and Development Partnership Team (HDPT)'' * Johann Hari in Birao, Central African Republic. [https://www.independent.co.uk/news/world/africa/inside-frances-secret-war-396062.html "Inside France's Secret War"] from ''[[The Independent]]'', 5 October 2007 {{Африка}} {{Authority control}} [[Категорија:Централноафричка Република| ]] [[Категорија:Државе у Африци]] [[Категорија:Континенталне земље]] rbwi0j7hzcyb1tcy4te4v81x0jdctxk 0 5167 25138419 25138082 2022-08-04T13:10:41Z Baba Mica 101194 /* Август */ wikitext text/x-wiki {{Година|2022}} {{commonscat}} [[Датотека:2022 год, новогодняя эмблема, Москва, Царицыно (02.01.2022).jpg|мини]] [[Датотека:AnoB.jpg|мини|Календар 2022.]] '''2022''' је [[проста година]], која је почела у [[Субота|суботу]]. 2022. је двадесет и друга година [[3. миленијум]]а, двадесет и друга година [[21. век]]а и трећа година [[2020-е|2020-их]]. == Догађаји == {{Година Б}} === Јануар === * [[1. јануар]] **После 25 година изашао је пети соло албум југословенског кантаутора [[Бранимир Штулић|Бранимира Џонија Штулића]] ''[[Сплет]]''. **У Аустрији ступио на снагу закон о легализацији [[Еутаназија|еутаназије]] * [[2. јануар]] **Током протеста у [[Амстердам]]у против ковид мера више десетина особа је повређено од чега једна теже. **Почеле вишедневне [[Протести у Казахстану 2022.|масовне демонстрације у Казахстану]] због наглог поскупљења [[гас]]а у тој земљи који се претворио у оружану побуну у којој је животе изгубило неколико десетина полицајаца и демостраната. Казахстан је добио помоћ од [[Организација Уговора о колективној безбедности|ОДКБ]]-а. * [[3. јануар]] **Почела је примена споразума који је потписан у [[Тирана|Тирани]] у оквиру иницијативе '''[[Отворени Балкан]]'''. **У неколико градова Србије активисти еколошких удружења поново су одржавали [[Еколошки протести у Србији 2021.|протесте]] током којих су блокирали саобраћајнице широм Србије. * [[4. јануар]] **[[Драган Шолак (привредник)|Драган Шолак]], српски медијски могул, купио је [[Премијер лига|премијерлигашки]] фудбалски клуб [[ФК Саутемптон|Саутемптон]]. **Пет нуклеарних сила — [[Кина]], [[Русија]], [[УК|Велика Британија]], [[САД]], [[Француска]] — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. * [[5. јануар]] — Министарство финансија [[САД]] увело је санкције српском члану Председништва БиХ [[Милорад Додик|Милораду Додику]] због, како тврде, његових „коруптивних активности” и „претњи по стабилност и територијални интегритет [[Босна и Херцеговина|БиХ]]”. *[[6. јануар]] — [[Организација Уговора о колективној безбедности|ОДКБ]] испоставио мировну мисију у [[Казахстан]]у, на захтев казахстанскога председника Касима Токајева. * [[9. јануар]] — Република Српска обележила 30. рођендан постојања и [[Дан Републике Српске|Дан Републике Српске, 9. јануар]]. * [[10. јануар]] — Траке око одлагача, који ради на копу ''Тамнава - Западно поље'' запалиле су се и изазвале пожар у руднику [[Колубара Прерада (Лазаревац)|Колубара]]. * [[11. јануар]] — Мађарски председник [[Јанош Адер]] расписао је [[Парламентарни избори у Мађарској 2022.|парламентарне изборе]] за [[3. април]], а истог дана ће бити одржан и [[Референдум о ЛГБТ правима у Мађарској|референдум о ЛГБТ правима]]. * [[10. јануар|10.]] — [[13. јануар]] − Преговори [[Русија|Русије]] и [[САД]] о безбедносним гаранцијама у [[Женева|Женеви]]. * [[15. јануар]] — На обалу [[Јапан]]а обрушио се [[цунами]] као последица подводне ерупције вулкана „Хунга-Хапај” у јужно-пацифичкој држави [[Тонга]]. * [[16. јануар]] — [[Уставни референдум у Србији 2022.]] === Фебруар === * [[4. фебруар]] — [[Скупштина Црне Горе]] изгласала је неповерење [[Влада Здравка Кривокапића|Влади Здравка Кривокапића]]. За ову одлуку, гласала су 43 посланика опозиције и посланичког клуба Црно на бијело. Против је било 11 посланика [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа]], [[Уједињена Црна Гора|Уједињене Црне Горе]] и [[Права Црна Гора (странка)|Праве Црне Горе]]. * [[7. фебруар]] — Посланици [[Скупштина Црне Горе|Скупштине Црне Горе]] сменили су председника парламента [[Алекса Бечић|Алексу Бечића]]. За смену Бечића гласала су 43 посланика опозиције и коалиције Црно на бијело. Посланици коалиције [[За будућност Црне Горе]] и [[Мир је наша нација]] били су против, док уздржаних није било. * [[17. фебруар]] — Након пет година, дошло је поново до отворене [[Рат на истоку Украјине|ескалације сукоба на истоку Украјине]]. * [[21. фебруар]] — Председник Русије [[Владимир Путин]] потписао је указ о признању самопроглашених [[Луганска Народна Република|Луганске]] и [[Доњецка Народна Република|Доњецке Народне Републике]]. * [[22. фебруар]] — Државна дума Русије ратификовала је споразуме о пријатељству и сарадњи са ДНР и ЛНР. ** Савет Федерације дао је сагласност председнику Русије о употреби оружаних снага Русије ван земље у вези са ситуацијом у Донбасу. За одлуку су гласала 153 сенатора. * [[23. фебруар]] — [[Доњецка Народна Република|Доњецка]] и [[Луганска Народна Република]] затражиле су војну помоћ [[Русија|Руске Федерације]]. ** Украјина прогласила [[ванредно стање]]. * [[24. фебруар]] — [[Руска Федерација]] је покренула војну [[Руска инвазија на Украјину 2022.|инвазију]] на [[Украјина|Украјину]]. ** Украјина прогласила [[ратно стање]]. * [[27. фебруар]] — Председник Русије [[Владимир Путин]] је, као одговор на изјаве [[Запад]]а, наредио Министарству одбране да преведе руске снаге за обуздавање у специјални режим борбеног дежурства међу којима су и [[нуклеарно оружје]]. ** Председник [[Украјина|Украјине]] [[Володимир Зеленски]] саопштио је да је договорен састанак између украјинске и руске делегације. === Март === * [[3. март]] — [[Вахан Хачатурјан]] изабран за председника [[Јерменија|Републике Јерменије]]. * [[4. март]] — ''Роскомнадзор'' је, као одговор на блокаду приступа руским медијима, што је законом забрањено, блокирао приступ [[Фејсбук]]у и [[Твитер]]у у [[Русија|Русији]]. ** У нападу милитаната, повезаних са [[Ал Каида|Ал Каидом]] и [[Исламска Држава|Исламском Државом]], на војну базу у центру [[Мали]]ја, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. *** У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду [[Пешавар]]у на северозападу [[Пакистан]]а погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. *** *** *** * 5. март - [[Констракта|Ана Ђурић Констракта]] однела је победу на фестивалу ,,[[Песма за Евровизију ’22|Песма за Евровизију 22]]" којим се бира представник Србије на [[Песма Евровизије|Евросонгу]], и тиме добила право да нас представља на том такмичењу са песмом ,,[[In corpore sano]]". * [[7. март]] — [[Русија]] и [[Кина]] оптужиле су [[Сједињене Америчке Државе]] да само у Украјини су поседовале 26 лабараторија за развој [[Нуклеарно оружје|нуклеарног]], [[Хемијско оружје|хемијског]] и [[Биолошко оружје|биолошког]] [[Оружје|оружја]], а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. * [[9. март]] — Подсекретар за политичка питања [[САД|Сједињених Америчких Држава]] [[Викторија Њуланд]] признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед [[Оружане снаге Русије|руске војске]]. ** [[Јун Сок Јол]] изабран је за новог председника [[Јужна Кореја|Републике Кореје]]. Ступиће на дужност 17. маја ове године. * [[10. март]] — Мађарски парламент, изабрао је за прву жену на функцији [[Председник Мађарске|председника Мађарске]] [[Каталин Новак]]. Она ће ступити на дужност 10. маја ове године. * [[11. март]] — Покрај [[загреб]]ачког језера [[Јарун]] срушила се летелица за коју се сматра да је [[Совјетски Савез|совјетски]] извиђачки дрон. Није било повређених, нити страдалих. * [[13. март]] — У [[Јаворов]]у у [[Лавовска област|Лавовској области]] где се налазила војна база и где су биле смештени страни плаћеници и волонтери, заједно са страним инструкторима, [[руска војска]] је извела ракетни напад и навела 180 убијених страних плаћеника, док је Украјина навела 35 мртвих и 134 рањених. ** [[Иран]]ска војска је извела ракетни напад балистичким ракетама на северни [[Ирак|Ирачки]] град [[Ербил]] где се налази [[САД|америчка]] база. * [[14. март]] — У ракетном нападу украјинских снага на центар [[Доњецк]]а погинуло је 20 особа, а а 28 је рањено, саопштило је Министарство одбране Русије. * [[15. март]] — [[Сердар Бердимухамедов]], син досадашњег [[туркменистан]]ског вође [[Гурбангули Бердимухамедов|Гурбангулија Бердимухамедова]], победио је на председничким изборима у тој земљи, са освојених готово 73 одсто гласова и наследиће свога оца на тој функцији. * [[17. март]] — Ухапшен бивши [[премијер Бугарске]] [[Бојко Борисов]], због сумње да је са групом својих сарадника проневерио новац из фондова [[Европска унија|Европске уније]]. * [[18. март]] — Званично отворен [[Мост „Чанакале 1915”]] који је тада био најдужи висећи мост на свету. * [[21. март]] — Више од 120 људи је погинуло када се авион компаније [[China Eastern Airlines]] срушио у покрајини [[Гуангси]]. * [[23. март]] — Џихадистички покрет [[Ел Шабаб]] усмртио је најмање 48 особа у серији терористичких напада који су спроведени у сомалијским градовима [[Могадиш]] и [[Беледвејне]]. * [[26. март]] — Владајућа [[Лабуристичка партија (Малта)|Лабуристичка партија]], предвођена [[Роберт Абела|Робертом Абелом]], прогласила је победу на овогодишњим парламентарним изборима на [[Малта|Малти]]. * [[28. март]] — Портпаролка Министарства спољних послова Русије [[Марија Захарова]] назвала је америчку војно-биолошку активност у Украјини "ђаволском планом" и користећи отворене изворе, направила хронолошки списак активности САД у Украјини у војно-биолошком правцу директно оптуживши за пословну умешаност [[Хантер Бајден|Хантера Бајдена]] сина актуелног [[Председник САД|америчког председника]] [[Џозеф Бајден|Џозефа Бајдена]] ** На 94. свечаној додели награда америчке Академије филмских уметности и наука Филм CODA је освојио Оскара за најбољи филм, oстварење Дина освојило је [[Оскар]]а у шест категорија а [[Вил Смит]] добио је Оскара за најбољег главног глумца за улогу у филму Краљ Ричард. * [[29. март]] — У телевизијском интервјуу, бивши председник [[Доналд Трамп]] позвао је руског председника [[Владимир Путин|Владимира Путина]] да објави информације за које верују да откривају финансијске злочине породице председника [[Џозеф Бајден|Џоа Бајдена]]. ** Приликом реализације редовног задатка извиђања, у мисији [[УН]] у [[ДР Конго]] дошло је до пада хеликоптера у којем је страдао припадник [[Војска Србије|Војске Србије]] потпуковник Дејан Станојевић. === Април === * [[1. април]] — Осам рудара је погинуло, а 20 је повређено у руднику „Соко” код [[Сокобања|Сокобање]] када је дошло до [[Рударске несреће у Србији|цурења метана унутар рудника]]. * [[3. април]] — На [[општи избори у Србији 2022.|општим изборима у Србији]], [[Александар Вучић]] је поново изабран за [[председник Србије|председника Србије]] и [[Српска напредна странка]], коју такође предводи, освојила је највише мандата у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини]]. ** На [[парламентарни избори у Мађарској 2022.|парламентарним изборима у Мађарској]], владајућа коалиција [[Фидес—КДНП]], коју је предводио [[премијер Мађарске]] [[Виктор Орбан]], осигурала је четврти узастопни мандат са више од 50% освојених гласова. *** [[Родриго Чавес Роблес]] изабран је за председника [[Костарика|Костарике]]. * [[7. април]] — [[Србија]] на гласању у [[УН|Уједињеним нацијама (УН)]] гласала је за искључење [[Русија|Русије]] из [[Савет за људска права Организације уједињених нација|Савета УН за људска права (УНХРЦ)]]. * [[11. април]] — [[Шехбаз Шариф]] је изабран за новог премијера [[Пакистан]]а након што је његов претходник [[Имран Хан]] смењен пошто му је скупштина те земље изглазала неповерење. * [[13. април]] — Најмање десеторо људи је погинуло када се туристички аутобус сударио са камионом и експлодирао на ауто-путу у јужном [[Египат|Египту]]. * [[14. април]] — Најмање 123 особе су страдале у поплавама и клизиштима које је изазвао [[тропски циклон]] Меги на [[Филипини]]ма. ** Више од 340 људи је погинуло од последица поплава и клизишта изазваним кишним олујама у [[ЈАР|јужноафричкој покрајини]] [[Квазулу-Натал]]. * [[22. април]] — Земљотрес јачине 5,7 јединица [[Рихтерова скала магнитуде потреса|Рихтерове скале]] чији је епицентар био код [[Билећа|Билеће]] у [[Херцеговина|Херцеговини]] потресао је не само [[БиХ]], већ и [[Србија|Србију]], [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Италија|Италију]]. Погинула је једна особа. * [[24. април]] — [[Емануел Макрон]] је [[Председнички избори у Француској 2022.|реизабран]] за [[Предсједник Француске Републике|председника Француске]]. ** [[Покрет Слобода]], који предводи [[Роберт Голоб]], освојио је највише мандата на [[Парламентарни избори у Словенији 2022.|парламентарним изборима у Словенији]]. * [[25. април]] — Амерички предузетник и милијардер [[Илон Маск]] купио је -{[[Twitter]]}- за 44 милијарде долара и тако постао власник ове [[друштвена мрежа|друштвене мреже]]. * [[26. април]] — Успостављена је [[Херсонска војно-грађанска администрација]], а за њеног председника је изабран [[Владимир Салдо]]. * [[28. април]] — [[Скупштина Црне Горе]] је изгласала 43. [[Влада Црне Горе|Владу]] на чијем челу је премијер [[Дритан Абазовић]]. === Мај === * [[5. мај]] — Ирска републиканска странка [[Шин Фејн]] је освојила највише посланика након избора за Скупштину [[Северна Ирска|Северне Ирске]]. * [[9. мај]] — [[Васељенска Патријаршија|Васељенска патријаршија]] [[Канонско право|канонски]] признала [[Македонска православна црква|Охридску архиепископију (Македонску православну цркву)]]. ** [[Бонгбонг Маркос|Фердинанд Маркос Млађи]] изабран је за председника [[Филипини|Филипина]]. * [[11. мај]] — [[КК Виртус Болоња|Виртус Болоња]] је по први пут постала првак [[Еврокуп]]а у кошарци након што је победила турски [[КК Бурсаспор|Бурсаспор]] с резултатом 80 : 67. [[Милош Теодосић]] је проглашен за најкориснијег играча финала турнира. * [[14. мај]] — Након смрти [[Халифа ибн Зајед ел Нахјан|Халифе ибн Заједа ел Нахјан]], [[Халифа ибн Зајед ел Нахјан]] је постао нови емир [[Абу Даби]]ја и нови председник [[УАЕ|Уједињених Арапских Емирата]]. * [[15. мај]] — [[Хасан Шеик Мохамуд]] је изабран за новог председника [[Сомалија|Сомалије]]. * [[18. мај]] — [[Турска]] је блокирала разматрање пријава [[Финска|Финске]] и [[Шведска|Шведске]] за улазак у [[НАТО]]. * [[19. мај]] — „Литургија помирења” између [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонске православне цркве — Охридске архиепископије]], коју су предводили [[патријарх српски Порфирије]] и [[Стефан Вељановски|архиепископ македонско-охридски Стефан]], одржана је у [[Храм Светог Саве у Београду|Саборноме храму Светога Саве у Београду]]. * [[20. мај]] — Предајом преосталих војника у челичани [[Азовстаљ]], град [[Маријупољ]], после [[Опсада Маријупоља|вишемесечне опсаде]], званично је прешао у руке проруских сепаратиста самопроглашене [[Доњецка Народна Република|Доњецке Народне Републике]]. * [[24. мај]] — Бившем председнику [[Молдавија|Молдавије]] [[Игор Додон|Игору Додону]] одређен притвор до 72 сата због сумње за корупцију и издају, саопштило је државно тужилаштво те земље. === Јун === * [[3. јун]] — Савет [[ЕУ|Европске уније]] одобрио је шести пакет санкција против Русије на увоз руске нафте у периоду од шест месеци. * [[5. јун]] — [[Српска православна црква]] доделила је томос о аутокефалности [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонској православној цркви]] који је добила од [[Патријарх српски Порфирије|патријарха српског Порфирија]] у Београду. * [[10. јун]] — Бивша председница [[Боливија|Боливије]] [[Ђанине Ањез]] осуђена је на десет година затвора због своје улоге у државном удару против тадашњег председника [[Ево Моралес|Ева Моралеса]] [[2019]]. године. * [[11. јун]] — [[Србија]] је одбацила захтеве немачког канцелара [[Олаф Шолц|Олафа Шолца]] да се придружи антируским санкцијама и да призна [[Република Косово|независност Косова]]. * [[13. јун]] — Генерални секретар [[НАТО]]-а [[Јенс Столтенберг]] изјавио је током састанка са председником [[Финска|Финске]] [[Саули Нинисте]] да сматра да постоји могућност да ће [[Украјина]] морати да уступи део територије како би се успоставио мир. ** Спољнополитички одбор [[Европски парламент|Европског парламента]] усвојио је нацрт извештаја о [[Србија|Србији]] у којем се тражи увођење санкција [[Русија|Русији]] и међусобно признање Србије и „Косова“. * [[18. јун]] — [[Литванија]] је саопштила да забрањује транзит робе под санкцијама [[ЕУ]] преко своје територије ка руској енклави [[Калињинград]]. * [[21. јун]] — [[Јужна Кореја]] лансирала је прву ракету у потпуности сопствене производње „Нури“ (KLSV-II), достигла је циљану висину од 700 километара и подигла корисни терет у орбиту. * [[22. јун]] — Најмање 1.000 људи страдало је у разорном [[земљотрес]]у јачине 6,1 јединицу Рихтера који је погодио исток [[Авганистан]]а. * [[23. јун]] — Шефови држава и влада [[Европска унија|Евроспке уније]] доделили су на самиту ЕУ статус кандидата за чланство у Унији [[Украјина|Украјини]] и [[Молдавија|Молдавији]]. * [[24. јун]] — [[Врховни суд САД]] поништио је пресуду „Ро против Вејда” из [[1973]]. којом су гарантована права на абортус широм земље. * [[25. јун]] — [[Оружане снаге Руске Федерације]] су преузеле контролу над градом [[Северодоњецк]]ом. * [[27. јун]] — [[Бугарска]] влада поднела је оставку у парламенту пошто је кабинету [[Кирил Петков|Кирила Петкова]] претходно изгласано неповерење. * [[29. јун]] — Новоизабрани [[градоначелник Београда]] [[Александар Шапић]] је у Старом двору званично преузео дужност од бившег градоначелника [[Зоран Радојичић|Зорана Радојичића]]. * [[30. јун]] — [[Приштина]] је одустала од аплицирања за чланство [[Република Косово|Косова]] у [[Интерпол]]у, јер не може да обезбеди довољну подршку на Генералној скупштини ове организације у [[Октобар|октобру]] у [[Индија|Индији]]. === Јул === * [[3. јул]] — [[Оружане снаге Руске Федерације]] су заузеле град [[Лисичанск]] чиме су успоставиле потпуну контролу над [[Луганска Народна Република|Луганском Народном Републиком]]. ** Током артиљеријских напада [[Оружане снаге Украјине|Оружаних снага Украјине]] на подручју [[Русија|Руске Федерације]] на град [[Белгород]], погинуло је пет особа и десетине људи је повређено. * [[5. јул]] — Почео процес ратификације чланства [[Шведска|Шведске]] и [[Финска|Финске]] у [[НАТО]]. * [[7. јул]] — [[Борис Џонсон]] најавио је да ће поднети оставку с места [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера]] [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. * [[8. јул]] — Бивши јапански премијер [[Шинзо Абе]] преминуо је након што је упуцан на предизборном митингу у [[Нара|Нари]]. ** [[Влада Црне Горе]] са 13 гласова „за“ од 18 присутних министара усвојила је нацрт Темељног уговора са [[Српска православна црква|Српском православном црквом]]. * [[9. јул]] — У разорном невремену у [[Пакистан]]у, најмање 62 особе погинуле су у поплавама и клизиштима на југозападу и северу земље. ** Земљотрес јачине 4,1 степена по [[Рихтерова скала|Рихтеровој скали]] погодио је [[Немачка|Немачку]], епицентар земљотреса налазио у близини [[Балинген]]а, [[Тибинген]]а и [[Баден-Виртемберг]]а. * [[10. јул]] — [[Новак Ђоковић]] и [[Јелена Рибакина]] су индивидуални освајачи [[Вимблдон]]а. * [[11. јул]] — Украјинске снаге гађале су током ноћи руско складиште муниције у Новаја Каховки на југу Украјине, која је под контролом руских снага и том приликом је погинуло око 60 и повређено око 90 људи. ** [[НАСА]] је објавила прву фотографију коју је у свемиру направио [[Свемирски телескоп Џејмс Веб]]. * [[13. јул]] — [[Европска унија]] и [[Русија]] договориле транзит робе у [[Калињинградска област|Калињинградску област]]. * [[17. јул]] — Украјински теретни авион „Антонов”, који је летео из [[Србија|Србије]] за [[Јордан]], срушио се на северу [[Грчка|Грчке]]. * [[19. јул]] — Председник [[Египат|Египта]] [[Абдел Фатах ел Сиси]] допутовао је у тродневну посету [[Србија|Србији]]. ** [[Северна Македонија]] и [[Албанија]] су отвориле приступне преговоре са ЕУ. *** [[Мађарски парламент]] већином гласова усвојио декларацију у којој предлаже да се у европским уговорима потврде вредности европских [[Хришћанство|хришћанских]] корена и културе. * [[20. јул]] — Украјинске беспилотне летелице су четири пута напале зону [[Запорожје|Запрошке]] [[Нуклеарна електрана|нуклеарне електране]]. У нападу су учествовала три дрона-камиказе, а [[Русија]] је поднела тужбу против [[Украјина|Украјине]] у [[Уједињене нације]]. * [[21. јул]] — Италијански председник [[Серђо Матарела]] прихватио је оставку премијера те земље [[Марио Драги|Марија Драгија]]. * [[22. јул]] — [[Литванија]] је наставила транзит између [[Русија|Русије]] и [[Калињинградска област|Калињинградске области]]. ** [[Русија]] и [[Украјина]] потписале су у [[Истанбул]]у споразум о извозу жита са УН и [[Турска|Турском]]. * [[29. јул]] — Министарство одбране [[Русија|Руске Федерације]], објавило је да су [[Оружане снаге Украјине|украјинске снаге безбедности]] испалиле пројектиле из система [[ХИМАРС]] на истражни притвор у граду Јеленовка у коме се налазе украјински војни затвореници, укључујући милитанте из [[Пук Азов|формације „Азов]]“ у коме су 53 особе погинуле, а још 75 је повређено. * [[31. јул]] — Звуком сирена за узбуну у [[Косовска Митровица|Северној Митровици]] започела је [[Криза на северу Косова и Метохије 2022.|трећа фаза]] [[Криза на северу Косова и Метохије|кризе на северу Косова и Метохије]] након чега су јединице ''РОСУ'' започеле преузимање градова на [[Северно Косово|северу Косова]], а [[Срби]] са постављањем барикада и блокада путева. === Август === * [[1. август]] — Припадници косовских полицијских снага ''РОСУ'' повукле су се са [[Северно Косово|севера Косова и Метохије]] након консултација Америчког амбасадора и Косовских власти да се мере о регистарским таблицама одложе за месец дана. * [[2. август]] — Америчка председавајући [[Сенат САД|Сената САД]] [[Ненси Пелоси]], допутовала је у дводневну посету [[Тајван]]у усред повећаних политичких тензија између [[Кина|Кине]] и [[САД]]. ** Врховни суд Русије прогласио је украјинску нацистичку јединицу „[[Пук Азов|Азов]]“ терористичком организацијом. *** Амерички председник [[Џозеф Бајден]] потврдио је да су [[САД]] убиле лидера "[[Ал Каида|Ал Каиде]]" [[Ајман ал Завахири|Ајмана ал Завахирија]] у нападу дроном током викенда у [[Авганистан]]у. * [[3. август]] — [[Патријарх Порфирије]] и премијер Црне Горе [[Дритан Абазовић]] у [[Подгорица|Подгорици]] потписали ''Темељни уговор''. Подразумева се да [[Српска православна црква]] где год има црквену јурисдикцију поштује устав и законе сваке државе. ** Министарство одбране [[Нагорно Карабах]]а саопштило је раније да су у нападу [[азербејџан]]ске погинула двојица војника Карабаха, док је 14 повређено. === Септембар === === Октобар === === Новембар === === Децембар === == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 2022.}} === Јануар === * [[1. јануар]] — [[Владимир Ђ. Мандић]], српски новинар и уредник Политике (*[[1949]]) * [[2. јануар]] — [[Ричард Лики]], кенијски политичар, палеонтолог и конзерватор (*[[1944]]) * [[3. јануар]]: ** [[Виктор Сањејев]], совјетски атлетичар (*[[1945]]) ** [[Владан Живковић]], српски глумац (*[[1941]]) * [[6. јануар]]: ** [[Питер Богданович]], америчкo-српски филмски режисер, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма (*[[1939]]) ** [[Сидни Поатје]], амерички глумац (*[[1927]]) * [[7. јануар]] — [[Богдан Суботић]], генерал-мајор Војске Републике Српске и први министар одбране Републике Српске (*[[1941]]) * [[8. јануар]] — [[Марко Јачов]], српски историчар (*[[1949]]) * [[9. јануар]] — [[Јени Лигтенберг]], холандска апотекарка и добровољац на страни Срба у рату у БиХ (*[[1930]]) * [[11. јануар]]: ** [[Ернест Шонекан]], нигеријски бизнисмен, адвокат, политичар и председник Нигерије 1993. године (*[[1936]]) ** [[Ахмет Јилмаз Чалик]], турски фудбалер (*[[1994]]) * [[12. јануар]]: ** [[Стјепан Ламза]], југословенски и хрватски фудбалер (*[[1940]]) ** [[Бранислав Анђеловић]], југословенски и српски музичар и члан групе Рокери с Мораву (*[[1946]]) * [[13. јануар]]: ** [[Петар Ђорђевић]], српски академски сликар (*[[1943]]) ** [[Драган Бабић Драгуца]], српски писац за децу, сценариста и кантаутор (*[[1950]]) * [[15. јануар]]: ** [[Нино Черути]], италијански модни креатор и стилиста (*[[1930]]) ** [[Јовица Пуповац]], српски пјевач и композитор (*[[1961]]) * [[16. јануар]] — [[Ибрахим Бубакар Кејта]], малијски политичар, премијер (1994−2000) и председник (2013−2020) Малија (*[[1945]]) * [[18. јануар]]: ** [[Франсиско Хенто]], шпански фудбалер и тренер (*[[1933]]) ** [[Сатурнино де ла Фуенте Гарсија]], шпански суперстогодишњак (*[[1909]]) ** [[Драгољуб Лазаревић (доктор)|Драгољуб Лазаревић]], српски хирург (*[[1932]]) * [[19. јануар]]: ** [[Гаспар Улије]], француски глумац и манекен (*[[1984]]) ** [[Радован Бели Марковић]], српски књижевник (*[[1947]]) ** [[Харди Кригер]], немачки глумац (*[[1928]]) * [[20. јануар]]: ** [[Мит Лоуф]], амерички музичар и глумац (*[[1947]]) ** [[Леонид Курављов]], совјетски и руски глумац (*[[1936]]) * [[21. јануар]]: ** [[Луј Андерсон]], амерички филмски и ТВ глумац, продуцент, редитељ и комичар (*[[1953]]) ** [[Фелиција Донцеану]], румунска композиторка и вајарка (*[[1931]]) ** [[Драго Капелан]], учесник Народноослободилачке борбе и српски стогодишњак (*[[1920]]) * [[22. јануар]]: ** [[Тич Нат Хан]], вијетнамски будхистички монах и мировни активиста (*[[1926]]) ** [[Аки Рахимовски]], музичар и члан групе Парни ваљак (*[[1955]]) ** [[Десанка Шућур]], српска новинарка и аутор (*[[1934]]) * [[23. јануар]]: ** [[Лаврентије Трифуновић]], епископ Српске православне цркве (*[[1935]]) ** [[Антонија да Санта Круз]], бразилска суперстогодишњакиња (*[[1905]]) ** [[Божидар Ђурашевић]], српски шахиста и правник (*[[1933]]) * [[24. јануар]]: ** [[Борислав Стевановић (фудбалер)|Борислав Стевановић]], српски фудбалер (*[[1975]]) ** [[Стеван К. Павловић]], српско-британски историчар (*[[1933]]) * [[25. јануар]]: ** [[Вим Јансен]], холандски фудбалер (*[[1946]]) ** [[Спира Страхињић]], српски лекар и универзитетски професор (*[[1925]]) * [[27. јануар]]: ** [[Недељко Михановић]], хрватски књижевник, академик и политичар (*[[1930]]) ** [[Светозар Ливада]], српски и хрватски филозоф, социолог, историчар, политичар и демограф (*[[1928]]) * [[28. јануар]] — [[Јовиша Славковић]], српски писац, публициста, хроничар, сликар и друштвени радник (*[[1938]]) * [[29. јануар]]: ** [[Ксенија Вучић]], српска новинарка и прва жена председника Србије Александра Вучића (*[[1968]]) ** [[Хауард Хесеман]], амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*[[1940]]) ** [[Смиља Котур]], српска певачица и логорашица (*[[1928]]) * [[30. јануар]] — [[Леонид Курављов]], совјетски и руски глумац (*[[1936]]) * [[31. јануар]] — [[Петар Тутавац]], први школовани кексар у Југославији (*[[1934]]) === Фебруар === * [[2. фебруар]]: ** [[Моника Вити]], италијанска филмска глумица (*[[1931]]) ** [[Веља Павловић]], српски новинар и телевизијски водитељ (*[[1953]]) * [[4. фебруар]]: ** [[Весна Малохоџић]], српска глумица (*[[1948]]) ** [[Јежи Осјатињски]], пољски политичар и министар (*[[1941]]) ** [[Марко Брецељ]], југословенски и словеначки кантаутор (*[[1951]]) * [[5. фебруар]] — [[Анка Дошен-Добуд]], хрватска књижевница, педагог и универзитетски професор (*[[1920]]) * [[6. фебруар]]: ** [[Лата Мангешкар]], индијска репродукцијска певачица и музичка директорка (*[[1929]]) ** [[Предраг Вранешевић]], српски музичар (*[[1946]]) * [[7. фебруар]]: ** [[Миодраг Митић]], југословенски и српски одбојкаш (*[[1959]]) ** [[Емина Заимовић]], прва председница Скупштине општине Тузле и градоначелница Тузле (*[[1940]]) * [[8. фебруар]]: ** [[Боривој Довниковић]], хрватско-српски филмски редитељ, аниматор, стрипар, карикатурист, илустратор и графички дизајнер (*[[1930]]) ** [[Лик Монтањије]], француски виролог, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 2008. године (*[[1932]]) * [[9. фебруар]]: ** [[Нора Нова]], бугарско-немачка певачица (*[[1928]]) ** [[Милан Влајчић]], српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар (*[[1939]]) ** [[Снежана Пантић]], српска каратисткиња (*[[1978]]) * [[12. фебруар]]: ** [[Стеван Тонтић]], српски књижевник (*[[1946]]) ** [[Ајван Рајтман]], канадски филмски и ТВ редитељ, сценариста и продуцент (*[[1946]]) * [[14. фебруар]] — [[Борислав Ивков]], српски шаховски велемајстор (*[[1933]]) * [[17. фебруар]]: ** [[Мате Фењвеши]], мађарски фудбалер и политичар (*[[1933]]) ** [[Шефика Коркут-Шуње]], југословенска и босанскохерцеговачка позоришна и телевизијска глумица (*[[1932]]) * [[18. фебруар]] — [[Оливер Антић]], српски правник, политичар, универзитетски професор и дипломата (*[[1950]]) * [[19. фебруар]]: ** [[Момчило Златановић]], српски лексикограф, сакупљач народних умотворина, књижевник и универзитетски професор (*[[1934]]) ** [[Какуичи Мимура]], јапански фудбалер (*[[1931]]) * [[20. фебруар]] — [[Јоил Булатовић]], схи-архимандрит СПЦ, теолог и старешина Манастира Ћириловац (*[[1940]]) * [[22. фебруар]] — [[Радован Павловски]], македонски песник, есеист и путописац (*[[1937]]) * [[24. фебруар]]: ** [[Сали Келерман]], америчка позоришна, филмска и ТВ глумица (*[[1937]]) ** [[Иванка Христова]], бугарска атлетичарка (*[[1941]]) === Март === * [[4. март]] ** [[Марјан Вишњевски]], француско-пољски фудбалер (*[[1937]]) ** [[Шејн Ворн]], аустралски крикеташ (*[[1969]]) ** [[Мичел Рајан]], амерички позоришни, филмски, и ТВ глумац (*[[1934]]) * [[5. март]]: ** [[Денис Кирејев]], члан украјинске делегације за преговоре с Русијом, оптужен за издају (*[[1977]]) ** [[Владимир Жога]], гардијски пуковник Доњецке Народне Републике (ДНР) и командант батаљона „Спарта“ (*[[1993]]) * [[7. март]] — [[Рафик Тарар]], пакистански политичар, правник и председник (1998−2001) Пакистана (*[[1929]]) * [[8. март]] — [[Владета Живковић]], потпуковник Војске Републике Српске (*[[1961]]) * [[10. март]] — [[Рајко Ђурђевић]], српски драмски писац, публициста, новинар, полемичар и политичар (*[[1947]]) * [[11. март]] — [[Небојша Вучићевић]], југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*[[1962]]) * [[12. март]] — [[Драгољуб Јеремић]], југословенски и српски фудбалер (*[[1978]]) * [[13. март]]: ** [[Вилијам Херт]], амерички глумац (*[[1950]]) ** [[Игор Мандић]], хрватски књижевник, књижевни и музички критичар, есејиста, фељтониста и полемичар (*[[1939]]) * [[14. март]]: ** [[Недељко Зеленовић]], српски књижевник и књижевни критичар (*[[1958]]) ** [[Персида Лакић Рузмарин]], српска песникиња (*[[1937]]) * [[16. март]] — [[Слободан Шкрбић]], југословенски и српски фудбалер (*[[1944]]) * [[19. март]]: ** [[Драган Мраовић]], српски песник, преводилац, дипломата, професор и културни радник (*[[1947]]) ** [[Милослав Банђур]], пуковник Војске Републике Српске (*[[1947]]) * [[22. март]] — [[Милован Витезовић]], српски писац и универзитетски професор (*[[1944]]) * [[23. март]] — [[Мадлен Олбрајт]], амерички политичар и дипломата (*[[1937]]) * [[25. март]]: ** [[Тејлор Хокинс]], амерички музичар (*[[1972]]) ** [[Миливој Каракашевић (стонотенисер)|Миливој Каракашевић]], српски и југословенски стонотенисер (*[[1948]]) * [[27. март]]: ** [[Титус Буберник]], словачки фудбалер (*[[1933]]) ** [[Анастасија Поповић]], монахиња Српске православне цркве и игуманија Манастира Врдника (*[[1946]]) * [[29. март]] — [[Мирослав Гашић]], српски хемичар и редовни члан САНУ (*[[1932]]) === Април === * [[2. април]]: ** [[Ненад Гавриловић]], југословенски и српски фубалер (*[[1947]]) ** [[Леонел Санчез]], чилеански фудбалер (*[[1936]]) * [[3. април]] — [[Снежана Никшић]], српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*[[1943]]) * [[4. април]]: ** [[Петар Сканси]], југословенски и хрватски кошаркаш и тренер (*[[1943]]) ** [[Бранислав Шошкић]], југословенски, српски и црногорски економиста, академик и председник Председништва Црне Горе (1985-1986) (*[[1922]]) * [[5. април]]: ** [[Дејан Мијач]], српски позоришни редитељ и академик САНУ (*[[1934]]) ** [[Станислав Ковалски]], пољски суперстогодишњак и спортиста (*[[1910]]) ** [[Нехемија Персоф]], амерички сликар и глумац (*[[1919]]) * [[6. април]]: ** [[Владимир Жириновски]], руски политичар и националиста (*[[1946]]) ** [[Карол Дивин]], словачко-мађарски уметнички клизач (*[[1936]]) ** [[Бела Месарош]], југословенски и српски стонотенисер (*[[1952]]) * [[7. април]]: ** [[Душан Чкребић]], учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Србије и Југославије (*[[1927]]) ** [[Валтер Шталвиц]], немачки сликар (*[[1929]]) * [[9. април]] — [[Бојан Лазаров]], српски телевизијски, гласовни и позоришни глумац (*[[1972]]) * [[12. април]]: ** [[Гилберт Готфрид]], амерички стендап комичар, глумац и гласовни глумац (*[[1955]]) ** [[Весна Латингер]], југословенскa филмска и позоришна глумица (*[[1942]]) ** [[Лазо Пајчин]], српски текстописац, пјевач и композитор (*[[1972]]) * [[13. април]] — [[Летиција Батаља]], италијанска фотографкиња и фото-журналисткиња (*[[1935]]) * [[14. април]] — [[Мајда Тушар]], македонска позоришна и филмска глумица (*[[1950]]) * [[16. април]] — [[Јоахим Штрајх]], источнонемачки фудбалер (*[[1951]]) * [[17. април]]: ** [[Раду Лупу]], румунски пијаниста (*[[1945]]) ** [[Зоран Булајић]], српски универзитетски профеосор и архитекта (*[[1950]]) * [[18. април]] — [[Лидија Алфејева]], совјетска атлетичарка (*[[1946]]) * [[19. април]] — [[Кане Танака]], јапанска суперстогодишњакиња (*[[1903]]) * [[22. април]] — [[Ги Лафлер]], канадски хокејаш (*[[1951]]) * [[28. април]] — [[Зоран Сретеновић]], југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*[[1964]]) * [[30. април]] — [[Галиб Шљиво]], босанскохерцеговачки историчар, универзитетски професор и педагог (*[[1933]]) === Мај === * [[1. мај]] — [[Ивица Осим]], југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер (*[[1941]]) * [[3. мај]] — [[Станислав Шушкевич]], белоруски политичар, научник и председник Белорусије (1991—1994) (*[[1934]]) * [[5. мај]] — [[Роналд Лопатни]], југословенски и хрватски ватерполиста (*[[1944]]) * [[8. мај]]: ** [[Стефанос Петракис]], грчки атлетичар (*[[1924]]) ** [[Фред Ворд]], амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*[[1942]]) * [[9. мај]] — [[Адријан Пејн]], амерички кошаркаш (*[[1991]]) * [[10. мај]] — [[Леонид Кравчук]], украјински политичар и председник Украјине (1991-1994) (*[[1934]]) * [[11. мај]] — [[Ширин Абу Акле]], палестинско-америчка новинарка (*[[1971]]) * [[13. мај]]: ** [[Халифа ибн Зајед ел Нахјан]], председник Уједињених Арапских Емирата и емир Абу Дабија (2004-2022) (*[[1948]]) ** [[Бен Рој Мотелсон]], данско-амерички физичар и добитник Нобелове награде за физику 1975. године (*[[1926]]) * [[15. мај]] — [[Стеван Остојић]], југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*[[1941]]) * [[16. мај]] — [[Иларион Капрал]], првојерарх Руске православне заграничне цркве и митрополит источноамерички и њујоршки (*[[1948]]) * [[17. мај]]: ** [[Игор Старовић]], српски певач, композитор и аранжер (*[[1964]]) ** [[Вангелис]], грчки композитор и извођач (*[[1943]]) * [[22. мај]] — [[Хаким Беј]], амерички политички публициста, писац, песник и анархиста (*[[1945]]) * [[26. мај]]: ** [[Реј Лиота]], амерички глумац (*[[1954]]) ** [[Ендру Флечер]], британски музичар, клавијатуриста и оснивач групе Депеш моуд (*[[1961]]) * [[28. мај]]: ** [[Бујар Нишани]], шести по реду председник Албаније (*[[1966]]) ** [[Бо Хопкинс]], амерички глумац (*[[1938]]) ** [[Еваристо Карваљо]], премијер (1994, 2001-2002) и председник (2016-2021) Сао Томе и Принсипеа (*[[1942]]) ** [[Раденко Лазаревић]], српски спелеолог (*[[1924]]) === Јун === * [[6. јун]] — [[Илона Ковач]], српска стогодишњакиња (*[[1914]]) * [[7. јун]] — [[Душан Миловановић]], српски историчар уметности, теоретичар, критичар и публициста (*[[1947]]) * [[8. јун]] — [[Хулио Хименез]], шпански бициклиста (*[[1934]]) * [[9. јун]] — [[Џули Круз]], америчка певачица, глумица, тесктописац и музичар (*[[1956]]) * [[11. јун]] — [[Бернд Бранш]], источнонемачки фудбалер (*[[1944]]) * [[12. јун]] — [[Филип Бејкер Хол]], амерички филмски и телевизијски глумац (*[[1931]]) * [[15. јун]]: ** [[Борут Басин]], југословенски и словеначки кошаркаш (*[[1944]]) ** [[Гордана Рајков]], професорка, математичарка и народна посланица (*[[1944]]) * [[17. јун]] — [[Жан-Луј Трентињан]], француски глумац, филмски стваралац и возач тркаћих аутомобила (*[[1930]]) * [[20. јун]] — [[Кејлеб Свониган]], амерички кошаркаш (*[[1997]]) * [[21. јун]] — [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]], српски политичар и председник Народне скупштине Републике Србије (1994-2001) (*[[1936]]) * [[22. јун]]: ** [[Јири Тармак]], совјетски и естонски атлетичар (*[[1946]]) ** [[Џевдет Бајрај]], албански песник и сценариста (*[[1960]]) * [[25. јун]] — [[Миодраг Кнежевић]], југословенски и српски фудбалски голман (*[[1940]]) * [[26. јун]]: ** [[Дејан Вукићевић]], српски књижевник, библиотекар, библиограф и уредник (*[[1965]]) ** [[Ђорђе Ђенић]], српски спортски новинар, репортер, карикатуриста, водитељ, уредник, публициста и учесник више аутомобилских релија (*[[1949]]) ** [[Маргарет Кин]], америчка уметница (*[[1927]]) * [[30. јун]] — [[Тецхнобладе]], амерички јутјубер и интернет личност (*[[1999]]) === Јул === * [[1. јул]] — [[Гордана Гордић]], српска историчарка уметности (*[[1939]]) * [[2. јул]] — [[Питер Брук]], енглески позоришни и филмски режисер (*[[1925]]) * [[3. јул]] — [[Сретен Петровић]], српски филозоф, културолог, научник и универзитетски професор (*[[1940]]) * [[6. јул]]: ** [[Казуки Такахаши]], јапански цртач манга стрипова (*[[1961]]) ** [[Тамара Крутиков]], српска суперстогодишњакиња (*[[1912]]) ** [[Џејмс Кан]], амерички филмски, позоришни и ТВ глумац (*[[1940]]) * [[8. јул]]: ** [[Шинзо Абе]], јапански политичар и премијер Јапана (2006-2007; 2012-2020) (*[[1954]]) ** [[Жозе Едуардо дос Сантос]], анголски политичар и председник Анголе (1979-2017) (*[[1942]]) ** [[Тони Сирико]], амерички глумац (*[[1942]]) ** [[Луис Ечеверија]], мексички политичар и председник Мексика од 1970. до 1976. (*[[1922]]) * [[9. јул]] — [[Љиљана Бакић]], српски архитекта (*[[1939]]) * [[10. јул]] — [[Анвар Чингизоğлу]], азербејџански писац, етнограф, новинар и етнолог (*[[1962]]) * [[14. јул]]: ** [[Ивана Трамп]], америчко-чешка пословна жена и манекенка (*[[1949]]) ** [[Милосав Ж. Чаркић]], српски филолог и лингвиста (*[[1948]]) * [[18. јул]] — [[Бајрам Халити]], ромски политичар, новинар, публициста и писац (*[[1955]]) * [[21. јул]]: ** [[Никола Радмановић (фудбалер)|Никола Радмановић]], српски фудбалер (*[[1969]]) ** [[Уве Зелер]], немачки фудбалер (*[[1936]]) * [[22. јул]] — [[Робер Бутињи]], француски кануиста (*[[1927]]) * [[23. јул]] — [[Боб Рафелсон]], амерички филмски режисер, писац и продуцент (*[[1933]]) * [[24. јул]] — [[Дејвид Ворнер]], енглески глумац (*[[1941]]) * [[25. јул]]: ** [[Пол Сорвино]], амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац, скулптор, оперски певач, сценариста, бизнисмен и редитељ (*[[1939]]) ** [[Миленко Стефановић]], југословенски и српски кларинетиста — солиста (*[[1930]]) * [[26. јул]]: ** [[Бранко Цвејић]], српски филмски, телевизијски и позоришни глумац (*[[1946]]) ** [[Џејмс Лавлок]], британски научник енвироменталист и футуролог (*[[1919]]) * [[27. јул]] — [[Вукашин Јокановић]], српски правник и политичар (*[[1939]]) * [[28. јул]] — [[Радован Крагуљ]], српски сликар, професор и академик АНУРС (*[[1935]]) * [[29. јул]] — [[Јурис Хартманис]], летонско-амерички научник (*[[1928]]) * [[31. јул]]: ** [[Бил Расел]], амерички кошаркаш (*[[1934]]) ** [[Ајман ел Завахири]], вођа Ал Каиде (*[[1951]]) === Август === * [[2. август]] — [[Братислава Морина]], српска политичарка (*[[1947]]) * [[3. август]] — [[Јован Јовановић (филмски редитељ)|Јован Јовановић]], српски редитељ, сценариста, монтажер и теоретичар филма (*[[1940]]) == Нобелове награде == * [[Нобелова награда за физику|Физика]] — * [[Нобелова награда за хемију|Хемија]] — * [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Медицина]] — * [[Нобелова награда за књижевност|Књижевност]] — * [[Нобелова награда за мир|Мир]] — * [[Нобелова награда за економију|Економија]] — {{ХронологијаДно}} [[Категорија:2020-е]] [[Категорија:2022.|*]] fcifrazf5u3lesa631iokejj9kmv5tz 0 6693 25139046 24503665 2022-08-05T02:19:49Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Психологија бочна трака}} '''Психологија''' је [[наука]] која проучава [[психа|психу]], [[психичко|психичке]] процесе и психичке особине у њиховом настанку, развоју и објективним појављивањима код [[човек]]а и [[животиња]]. Сазнања психологије почивају на две врсте података. На подацима добијеним посматрањем понашања (тзв. објективни подаци) и подацима непосредног искуства (тзв. субјективни подаци) добијеним самопосматрањем ([[интроспекција|интроспекцијом]]).<ref name="Fernald">{{Cite book|last=Fernald|first=Dodge|title=Psychology: Six Perspectives|url=https://books.google.com/books?id=Q7p-J4-SWuQC|year=2007|publisher=SAGE Publications|isbn=978-1-4129-3867-9|pages=12–15}}</ref><ref name="Psychology">Hockenbury & Hockenbury. Psychology. Worth Publishers, 2010.</ref> Психологија проучава индивидуална и групна понашања. Сама реч психологија потиче од грчких речи ''psyha'' и ''logos'' и дословно значи '''„наука о души”'''. Током [[историја|историје]], још од античког доба,<ref>"[http://plato.stanford.edu/entries/aristotle-psychology/ Aristotle's Psychology]". Stanford Encyclopedia of Philosophy.</ref><ref>Green, C.D. & Groff, P.R. (2003). ''Early psychological thought: Ancient accounts of mind and soul.'' Westport, Connecticut: Praeger.</ref><ref>T.L. Brink. (2008) Psychology: A Student Friendly Approach. "Unit One: The Definition and History of Psychology." pp. 9 [http://www.saylor.org/site/wp-content/uploads/2012/06/TLBrink_PSYCH01.pdf].</ref> психологија је била грана [[филозофија|филозофије]], да би у [[18. век|XVIII]] и [[19. век]]у, започела свој „властити пут” као независна [[наука|научна]] [[дисциплина]]. Психологија се као научна дисциплина званично почела рачунати 1879. када је немачки филозоф и психолог Вилхелм Вунт у Лајпцигу основао Прву психолошку лабораторију, тзв. Прва лабораторија људске душе. Ипак, данас је психологија врло везана за [[биологија|биологију]] и [[друштвене науке]].<ref name="Horst">Horst U.K. Gundlach, "Germany", in Baker (ed.), ''Oxford Handbook of the History of Psychology'' (2012).</ref><ref>Alan Collins, "England", in Baker (ed.), ''Oxford Handbook of the History of Psychology'' (2012).</ref> Психологија проучава две тачке психичког, односно душевног живота људи, које чине две врсте психичких појава, а то су: # [[Психички процеси]] # [[Психичке особине]] Као широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дели се на примењене и експерименталне или теоретске огранке. Неке од примењених огранака психологије чине: [[клиничка психологија]], која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја; [[индустријска психологија]] се користи приликом одабира радника и генерално у пословању; [[педагошка психологија]] која се бави психолошком страном [[васпитање|васпитања]] и [[образовање|образовања]]. Експериментална или теоретска психологија се састоји од дечје, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологије.<ref>Bureau of Labor Statistics, U.S. Department of Labor, Occupational Outlook Handbook, 2010–11 Edition, Psychologists, on the Internet at [http://www.bls.gov/oco/ocos056.htm bls.gov] {{Wayback|url=http://www.bls.gov/oco/ocos056.htm |date=20120104133612 }} (visited 8 July 2010).</ref> Дечја психологија примењује психолошке теорије и истраживачке методе ради проучавања деце; образовна психологија се бави проблемима везаним за процесе учења; социјална психологија се бави групном динамиком и другим аспектима људског понашања у друштвеном и културном окружењу; и компаративна психологија се бави разликама у понашању различитих врста живих бића, на пример, људи и животиња. Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, [[интелигенција|интелигенције]], мотивације, [[осећање|емоција]], [[опажање|перцепције]], карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.<ref name="O'Neil">O'Neil, H.F.; cited in Coon, D.; Mitterer, J.O. (2008). [https://books.google.com/books?id=vw20LEaJe10C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false ''Introduction to psychology: Gateways to mind and behavior''] (12th ed. pp. 15–16). Stamford, CT: Cengage Learning.</ref><ref name="APA_mission">"The mission of the APA [American Psychological Association] is to advance the creation, communication and application of psychological knowledge to benefit society and improve people's lives"; APA (2010). [http://www.apa.org/about/index.aspx ''About APA''.] Retrieved 20 October 2010.</ref> Психологију многи људи сматрају друштвеном науком, али она представља мешавину природних и друштвених наука. За њено разумевање потребно је знати како функционишу поједини органи у људском телу, првенствено они који су везени за мозак и стварање и лучење хормона.<ref>{{cite web|url=http://www.psychologicalscience.org/index.php/publications/observer/2007/september-07/psychology-is-a-hub-science.html | title = Psychology is a Hub Science}} -{Association for Psychological Science ''Observer'' (September}-) 2007</ref> == Психолошке дисциплине == Под јединственим именом '''психологија''' можемо наћи мноштво повезаних дисциплина. Можемо их поделити на теоријске и примењене дисциплине. То су: {{columns-list|2| Теоријске: * [[општа психологија]] - проучава изоловано опште функције, процесе и способности нормалног одраслог човека * [[психологија личности]] - проучава личност као целовит и непоновљив склоп особина појединца * [[физиолошка психологија]] - истражује органску основу (чула, нервни систем, ендокрини систем) психичких способности и процеса * [[психологија животиња]] - проучава психички живот и понашање животиња, део је етологије * [[психопатологија]] - проучава абнормални психички живот, бави се одступањима од нормалних процеса и служи као темељ [[психијатрија|психијатрији]] и [[клиничка психологија|клиничкој психологији]] * [[социјална психологија]] - проучава људе и њихово понашање у међузависности са њиховом (људском) околином, све облике међуљудских односа, као и понашање групе као целине * [[експериментална психологија]] - бави се проучавањем реакција човека на намерно индуциране подражаје, било физичке, било социјалне * [[биолошка психологија]] – истражује органске основе психичких процеса и понашања * [[психоисторија]] – наука о психолошким мотивима историјских догађања Примењене: * [[ергономија]] - проучава однос човека према раду и настоји пронаћи начине што бољег прилагођавања рада човеку * [[педагошка психологија]] - проучава психолошке проблеме процеса образовања и васпитања * [[клиничка психологија]] - проучава, дијагностикује и тражи лек за патолошке облике понашања психички поремећених људи * [[психологија рада]] - проучава и решава психолошке проблеме човека на послу, за циљ има повећање продуктивности и задовољства на послу. * [[психометрија]] – која се бави разним облицима мерења психичких особина, карактеристика појединца и групе, помоћу разних психолошких техника (нпр. [[тестови|тестова]]) * [[психологија спорта]] * [[организацијска психологија]] – истражује процесе повезане с психичким животом у организацијама * [[психологија комуникације]] * [[форензичка психологија]] * [[војна психологија]] * [[психодинамичка психологија]] – која на човека гледа као на биће под утицајем несвесних процеса над којима нема или тешко остварује контролу * [[когнитивна психологија]] – проучава спознајне и интелектуалне функције и њихов утицај на човеково понашање. * [[неуропсихологија]] – гранична дисциплина између психологије и [[неурологије]], а бави се проучавањем биолошке подлоге различитих психичких функција (пажња, памћење, и слично). * [[дечја психологија]] * [[развојна психологија]] * [[психологија одгоја и образовања]] * [[психологија продаје]] }} == Системи и правци психологије == === Системи === * [[Бихејвиоризам|Бихевиоризам]] * [[Психоанализа]] * [[Хуманистичка психологија]] === Правци === * [[Структуралистичка психологија]] * [[Гешталт|Гешталт психологија]] *[[Функционалистичка психологија]] * [[Културно-историјски правац психологије|Културно-историјски правац]] == Задаци психологије == Сазнавање и овладавање психичком стварношћу. # Теоријски - описати и објаснити свеукупни психички живот и понашање људи и животиња. # Практични - применом научних знања помоћи појединцу или целој заједници за унапређење психичког живота. == Етимологија == [[Датотека:William James b1842c.jpg|мини|[[Вилијам Џејмс]], је био пионир [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] [[Филозофија|филозофије]] и [[Психологија|психологије]], и први образовни радник који је понудио курс психологије у Сједињеним Државама. ]] Реч психологија потиче од грчке речи психа, за дух или душу. Последњи део речи „психологија“ потиче од -λογια -логија, што се односи на „проучавање“ или „истраживање“.<ref>{{Cite web|url=https://www.etymonline.com/word/psychology|title=psychology {{!}} Etymology, origin and meaning of psychology by etymonline|website=www.etymonline.com|language=en|access-date=2021-12-25}}</ref> Латинску реч ''psychologia'' први је употребио хрватски хуманиста и латиниста [[Марко Марулић]] у својој књизи ''Psichiologia de ratione animae humanae'' (Психологија, о природи људске душе) крајем 15. или почетком 16. века.<ref>{{Cite web|url=http://psychclassics.yorku.ca/Krstic/marulic.htm|title=Classics in the History of Psychology -- Krstic (1964)|website=psychclassics.yorku.ca|access-date=2021-12-25}}</ref> Најраније познато помињање речи психологија на енглеском дао је [[Стивен Бланкарт]] 1694. године у ''The Physical Dictionary''. Речник се односи на „Анатомију која третира тело и психологију која третира душу.“<ref>{{Cite journal|last=Dade|first=Penny|date=2010-01-19|title=A Dictionary of Psychology (3rd ed.)201010Andrew M. Colman. A Dictionary of Psychology (3rd ed.). Oxford: Oxford University Press 2009. xi+882 pp., ISBN: 978 0 19 953406 7 £10.99/$17.99 Oxford Paperback Reference|url=http://dx.doi.org/10.1108/09504121011011824|journal=Reference Reviews|volume=24|issue=1|pages=20–21|doi=10.1108/09504121011011824|issn=0950-4125}}</ref> Године 1890. [[Вилијам Џејмс]] је дефинисао психологију као „науку о менталном животу, о његовим феноменима и њиховим условима.“<ref>{{Citation|title=WILLIAM JAMES, THE PRINCIPLES OF PSYCHOLOGY. [TWO VOLUMES. NEW YORK: HENRY HOLT, 1890. VII + 689 + 688 PP.]|url=http://dx.doi.org/10.1163/9789042031203_008|publisher=BRILL|date=2010-01-01|accessdate=2021-12-25|pages=255–299}}</ref> Ова дефиниција је деценијама била широко распрострањена. Међутим, ово значење су оспоравали, посебно радикални бихевиористи као што је [[Џон Вотсон (психолог)|Џон Б. Вотсон]], који је 1913. године тврдио да је дисциплина „природна наука“, чији је теоријски циљ „предвиђање и контрола понашања“. Пошто је Џејмс дефинисао „психологију“, тај термин јаче имплицира научно експериментисање.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56627645|title=The Oxford companion to the mind|date=2004|publisher=Oxford University Press|others=R. L. Gregory|isbn=0-19-866224-6|edition=2nd ed|location=Oxford|oclc=56627645}}</ref> Народна (лаичка) психологија се односи на разумевање обичних људи, за разлику од професионалаца у психологији, у погледу менталних стања и понашања људи.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/187949911|title=Folk psychology re-assessed|date=2007|publisher=Springer|others=Daniel D. Hutto, Matthew Ratcliffe|isbn=978-1-4020-5558-4|location=Dordrecht|oclc=187949911}}</ref> == Историја психологије == {{Детаљније|Istorija psihologije}} [[Датотека:LaoGod.jpg|мини|'''Лаози''' био је стари [[Кинеска филозофија|кинески филозоф]] и писац. Он је угледан аутор ''[[Књига пута и врлине|Књиге пута и врлине]]'', оснивач филозофског [[Таоизам|таоизма]] и божанства у верском таоизму и традиционалним кинеским религијама.]] Древне цивилизације [[Египат|Египта]], [[Античка Грчка|Грчке]], [[Историја Кине|Кине]], [[Стара Индија|Индије]] и [[Персијско царство|Персије]] све су се бавиле филозофским проучавањем психологије. У Старом Египту, [[Еберсов папирус]] је помињао [[Depresija (raspoloženje)|депресију]] и поремећаје мишљења.<ref>{{Cite journal|last=Okasha|first=Ahmed|last2=Okasha|first2=Tarek|date=2000|title=Notes on mental disorders in Pharaonic Egypt|url=http://dx.doi.org/10.1177/0957154x0001104406|journal=History of Psychiatry|volume=11|issue=44|pages=413–424|doi=10.1177/0957154x0001104406|issn=0957-154X}}</ref> Историчари примећују да су се грчки филозофи, укључујући [[Талес из Милета|Талеса]], [[Платон|Платона]] и [[Аристотел|Аристотела]] (нарочито у његовој расправи Де Анима),<ref>{{Citation|edition=Winter 2020|title=Aristotle’s Psychology|url=https://plato.stanford.edu/archives/win2020/entries/aristotle-psychology/|publisher=Metaphysics Research Lab, Stanford University|date=2020|accessdate=2021-12-25|first=Christopher|last=Shields|editor-first=Edward N.|editor-last=Zalta}}</ref> бавили функционисањем ума. Још у 4. веку пре нове ере, грчки лекар [[Хипократ са Коса|Хипократ]] је изнео теорију да ментални поремећаји имају физичке, а не натприродне узроке.<ref>T.L. Brink. (2008) Psychology: A Student Friendly Approach. "Unit One: The Definition and History of Psychology."</ref> Године 387. пре нове ере, Платон је сугерисао да је мозак место где се одвијају ментални процеси, а 335. пре нове ере Аристотел је сугерисао да је то срце.<ref>{{Cite web|url=https://www.medicalnewstoday.com/articles/154874|title=Psychology: Definitions, branches, history, and how to become one|date=2018-02-01|website=www.medicalnewstoday.com|language=en|access-date=2021-12-25}}</ref> У [[Кина|Кини]] је психолошко разумевање израсло из филозофских дела [[Лаози|Лаозија]] и [[Конфучије|Конфучија]], а касније и из доктрина [[Будизам|будизма]]. Овај корпус знања укључује увиде извучене из интроспекције и посматрања, као и технике фокусираног размишљања и деловања. Она уоквирује универзум у смислу поделе физичке стварности и менталне стварности, као и интеракције између физичког и менталног. Кинеска филозофија је такође наглашавала прочишћавање ума како би се повећала врлина и моћ. Древни текст познат као ''Класика интерне медицине жутог цара'' идентификује мозак као везу мудрости и осећаја, укључује теорије личности засноване на [[Јин и јанг|јин-јанг]] равнотежи и анализира ментални поремећај у смислу физиолошке и социјалне неравнотеже. Кинеска стипендија која се фокусирала на мозак напредовала је током [[Династија Ћинг|династије Ћинг]] са радом [[Фанг Јиџи|Фанг Јиџија]] (1611–1671), [[Лиу Џи|Лиу Џија]] (1660–1730) и [[Ванг Ћингрен|Ванг Ћингрена]] (1768–1831). Ванг Ћингрен је нагласио важност мозга као центра нервног система, повезао ментални поремећај са болестима мозга, истражио узроке снова и несанице и унапредио теорију хемисферне латерализације у функцији мозга.<ref>{{Cite journal|last=Hsueh|first=Yeh|last2=Guo|first2=Benyu|date=2012-01-13|title=China|url=http://dx.doi.org/10.1093/oxfordhb/9780195366556.013.0006|journal=Oxford Handbooks Online|doi=10.1093/oxfordhb/9780195366556.013.0006}}</ref> Под утицајем [[Хиндуизам|хиндуизма]], [[Indijska filozofija|индијска филозофија]] је истраживала разлике у типовима свести. Централна идеја [[Упанишаде|Упанишада]] и других [[Веде|ведских]] текстова који су формирали темеље хиндуизма била је разлика између човековог пролазног овоземаљског ја и њихове вечне, непроменљиве душе. Дивергентне хиндуистичке доктрине и будизам довели су у питање ову хијерархију сопства, али су сви нагласили важност достизања више свести. Јога обухвата низ техника које се користе у постизању овог циља. [[Теозофија (Блаватскијска)|Теозофија]], религија коју је успоставила руско-америчка филозофкиња [[Хелена Блаватска]], црпила је инспирацију из ових доктрина током свог боравка у Британској Индији.<ref>{{Cite journal|last=Bem|first=Sacha|date=2009|title=Review: Internationalizing the History of Psychology: But How? Some Inspiring Answers|url=http://dx.doi.org/10.1177/09593543090190030702|journal=Theory & Psychology|volume=19|issue=3|pages=441–445|doi=10.1177/09593543090190030702|issn=0959-3543}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/12276771|title=Structural depths of Indian thought|last=Raju|first=P. T.|date=1985|publisher=State University of New York Press|isbn=0-88706-140-0|location=Albany, New York|oclc=12276771}}</ref> Психологија је била од интереса за мислиоце просветитељства у Европи. У Немачкој, [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]] (1646–1716) применио је своје принципе рачуна на ум, тврдећи да се ментална активност одвија на недељивом континууму. Он је сугерисао да је разлика између свесне и несвесне свести само питање степена. [[Кристијан Вулф]] је идентификовао психологију као сопствену науку, написавши ''Psychologia Empirica'' 1732. и ''Psychologia Rationalis'' 1734. [[Имануел Кант]] је унапредио идеју антропологије као дисциплине, са психологијом као важном подподелом. Кант је, међутим, експлицитно одбацио идеју експерименталне психологије, пишући да „емпиријска доктрина душе такође никада не може приступити хемији чак ни као систематској уметности анализе или експерименталне доктрине, јер се у њој многострукост унутрашњег посматрања може одвојити само пуким поделом мисли, и онда се не може држати одвојено и рекомбиновано по вољи (али још мање други мислећи субјект трпи да се на њему експериментише како би одговарало нашој сврси), па чак и посматрање само по себи већ мења и помера стање посматраног објекат." Године 1783. [[Фердинанд Убервасер]] (1752-1812) прогласио се за професора емпиријске психологије и логике и држао предавања о научној психологији, иако су ова дешавања убрзо била у сенци Наполеонових ратова.<ref>{{Cite journal|last=Schwarz|first=Katharina A.|last2=Pfister|first2=Roland|date=2016|title=Scientific Psychology in the 18th Century: A Historical Rediscovery|url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/1745691616635601|journal=Perspectives on Psychological Science|language=en|volume=11|issue=3|pages=399–407|doi=10.1177/1745691616635601|issn=1745-6916}}</ref> На крају Наполеонове ере, пруске власти су укинуле Стари универзитет у Минстеру.<ref>{{Cite journal|last=Schwarz|first=Katharina A.|last2=Pfister|first2=Roland|date=2016|title=Scientific Psychology in the 18th Century|url=http://dx.doi.org/10.1177/1745691616635601|journal=Perspectives on Psychological Science|volume=11|issue=3|pages=399–407|doi=10.1177/1745691616635601|issn=1745-6916}}</ref> Међутим, након консултација са филозофима [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегелом]] и Хербартом, пруска држава је 1825. године успоставила психологију као обавезну дисциплину у свом брзом растућем и веома утицајном образовном систему. Међутим, ова дисциплина још није прихватила експериментисање.<ref>{{Cite journal|last=Gundlach|first=Horst U. K.|date=2012-01-13|title=Germany|url=http://dx.doi.org/10.1093/oxfordhb/9780195366556.013.0013|journal=Oxford Handbooks Online|doi=10.1093/oxfordhb/9780195366556.013.0013}}</ref> У Енглеској, рана психологија је укључивала [[Френологија|френологију]] и одговор на друштвене проблеме укључујући [[алкохолизам]], насиље и претрпане "лудачке" азиле у земљи.<ref>{{Cite journal|last=Collins|first=Alan|date=2012-01-13|title=England|url=http://dx.doi.org/10.1093/oxfordhb/9780195366556.013.0010|journal=Oxford Handbooks Online|doi=10.1093/oxfordhb/9780195366556.013.0010}}</ref> == Велике школе мисли == === Биолошка школа === {{Детаљније|Биолошка психологија}}[[Датотека:Simulated Connectivity Damage of Phineas Gage 4 vanHorn PathwaysDamaged.jpg|мини|Прикази у бојама погођених путева церебралних влакана, према Ван Хорну и сарадницима. Случај [[Финеас Гејџ|Финеаса Гејџа]].]] Психолози генерално сматрају биологију супстратом мисли и осећања, и стога важном области проучавања. Бихевиорална неуронаука, такође позната као [[биолошка психологија]], укључује примену биолошких принципа на проучавање физиолошких и генетских механизама који су у основи понашања људи и других животиња. Сродна област [[Компаративна психологија|компаративне психологије]] је научно проучавање понашања и менталних процеса нељудских животиња.<ref>{{Citation|title=Volume Preface|url=http://dx.doi.org/10.1002/9781118133880.hop206000|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|date=2012-09-26|accessdate=2021-12-25}}</ref> Водеће питање у бихејвиоралним неуронаукама било је да ли су и како менталне функције локализоване у мозгу. Од [[Финеас Гејџ|Финеаса Гејџа]] до [[Хенри Молајсон|Х.М.]] и [[Клајв Веринг|Клајв Веринг,]] појединачни људи са менталним дефицитима који се могу пратити до физичког оштећења мозга инспирисали су нова открића у овој области.<ref>{{Citation|title=Biological Psychology|url=http://dx.doi.org/10.1002/0471264385.wei0103|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|date=2003-04-15|accessdate=2021-12-25|first=Richard F.|last=Thompson|first2=Stuart M.|last2=Zola}}</ref> Могло би се рећи да модерна бихејвиорална неуронаука потиче из 1870-их, када је у Француској [[Пол Брока]] пратио производњу говора до левог фронталног [[Гирус|гируса]], чиме је такође показао хемисферну латерализацију мождане функције. Убрзо након тога, [[Карл Вернике]] је идентификовао сродну област неопходну за разумевање говора.<ref>Luria, "The Working Brain" (1973), pp. 20–22.</ref> Савремено поље бихејвиоралне неуронауке фокусира се на физичку основу понашања. Бихејвиорални неуронаучници користе животињске моделе, често се ослањајући на пацове, да проучавају неуронске, генетске и ћелијске механизме који леже у основи понашања укљученог у учење, памћење и реакције на страх.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/665064394|title=Biopsychology|last=Pinel|first=John P. J.|date=2011|publisher=Allyn & Bacon|isbn=978-0-205-83256-9|edition=8th ed|location=Boston|oclc=665064394}}</ref> Когнитивни неуронаучници, користећи алате за неурално снимање, истражују неуронске корелате психолошких процеса код људи. Неуропсихолози спроводе психолошке процене како би утврдили како су понашање и спознаја појединца повезани са мозгом. Биопсихосоцијални модел је међудисциплинарни, холистички модел који се бави начинима на које међусобни односи биолошких, психолошких и социо-економских фактора утичу на здравље и понашање.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/51764305|title=The biopsychosocial approach : past, present, and future|date=2003|publisher=University of Rochester Press|others=Richard M. Frankel, Timothy E. Quill, Susan H. McDaniel|isbn=1-58046-102-6|location=Rochester, NY|oclc=51764305}}</ref> [[Evolucijska psihologija|Еволуциона психологија]] приступа мишљењу и понашању из модерне еволуционе перспективе. Ова перспектива сугерише да су психолошке адаптације еволуирале како би се решили проблеми који се понављају у окружењу људских предака. Еволуциони психолози покушавају да открију како су људске психолошке особине еволуиране адаптације, резултати природне селекције или сексуалне селекције током људске еволуције. Историја биолошких основа психологије укључује доказе о расизму. Идеја о надмоћи белаца и, заправо, модерни концепт саме расе настао је током процеса освајања света од стране Европљана.<ref>{{Citation|title=Chapter Two. Domestication and the White Noble Savage|url=http://dx.doi.org/10.1515/9780822386513-005|publisher=Duke University Press|date=2020-12-31|accessdate=2021-12-25|pages=93–145}}</ref> Четворострука класификација људи Карла фон Линеа класификује Европљане као интелигентне и строге, Американце као задовољне и слободне, Азијате као ритуалне, а Африканце као лење и хировите. Раса је такође коришћена да се оправда конструкција друштвено специфичних менталних поремећаја као што су драпетоманија и дисаестхесиа аетхиопица — понашање некооперативних афричких робова.<ref>{{Cite journal|date=1978-04|title=Robert V. Guthrie. Even the rat was white: A historical view of psychology. New York: Harper and Row, 1976. xii + 224 pp. (Reviewed by Lorenz J. Finison)|url=http://dx.doi.org/10.1002/1520-6696(197804)14:2<181::aid-jhbs2300140212>3.0.co;2-d|journal=Journal of the History of the Behavioral Sciences|volume=14|issue=2|pages=181–182|doi=10.1002/1520-6696(197804)14:2<181::aid-jhbs2300140212>3.0.co;2-d|issn=0022-5061}}</ref> Након стварања експерименталне психологије, „етничка психологија“ се појавила као поддисциплина, заснована на претпоставци да ће проучавање примитивних раса обезбедити важну везу између понашања животиња и психологије развијенијих људи.<ref>{{Cite journal|last=DePangher|first=J.|last2=Wakerling|first2=R.K.|last3=Guthrie|first3=A.|date=1949-08-12|title=Chapter II: Magnetic Measuring Instruments and Techniques|url=http://dx.doi.org/10.2172/979903}}</ref> === Бихејвиорална школа === {{Детаљније|Бихејвиоризам}}[[Датотека:Little Albert experiment (1920).webm|мини|Експеримент са [[Експеримент са малим Албертом|малим Албертом]].]] Принцип истраживања понашања је да се велики део понашања људи и нижих животиња учи. Принцип повезан са истраживањем понашања је да се механизми укључени у учење примењују на људе и животиње које нису људи. Истраживачи понашања развили су третман познат као модификација понашања, који се користи да помогне појединцима да замене непожељна понашања пожељним. Рани истраживачи понашања проучавали су упаривање стимуланс-одговор, сада познато као класично условљавање. Они су показали да када је биолошки моћан стимулус (нпр. храна која изазива саливацију) упарен са претходно неутралним стимулусом (нпр. звоно) током неколико покушаја учења, неутрални стимулус сам по себи може да изазове одговор који биолошки моћни стимулус изазива. [[Иван Павлов]] — најпознатији по томе што је подстицао псе на пљувачку у присуству стимулуса који је раније био повезан са храном — постао је водећа личност у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] и инспирисао следбенике да користе његове методе на људима.<ref>Irina Sirotkina and Roger Smith, "Russian Federation", in Baker (ed.), ''Oxford Handbook of the History of Psychology'' (2012).</ref> У Сједињеним Државама, [[Едвард Ли Торндајк]] је покренуо „конекционистичке” студије тако што је хватао животиње у „кутије за слагалице” и награђивао их за бекство. Торндајк је 1911. написао: „Не може постојати морални налог за проучавање човекове природе осим ако нам студија не омогући да контролишемо његове поступке.“<ref>Leahey, ''History of Modern Psychology'' (2001), pp. 212–215.</ref> Од 1910. до 1913. Америчко удружење психолога је прошло кроз морску промену мишљења, далеко од ментализма. и ка „бихејвиорализму“. Године 1913. [[Џон Вотсон (психолог)|Џон Б. Вотсон]] је сковао термин бихевиоризам за ову школу мишљења.<ref>Leahey, ''History of Modern Psychology'' (2001), pp. 218–227.</ref> У почетку се мислило да Вотсонов чувени експеримент Малог Алберта из 1920. године показује да поновљена употреба узнемирујућих гласних звукова може усадити фобије (одбојност према другим стимулансима) код новорођенчета, иако је такав закључак вероватно био претеривање. [[Карл Лешли]], блиски сарадник са Вотсоном, испитивао је биолошке манифестације учења у мозгу.<ref>Richard F. Thompson & Stuart M. Zola, "Biological Psychology", in Weiner (ed.), ''Handbook of Psychology'' (2003), Volume 1: ''History of Psychology''.</ref> [[Кларк Л. Хал]], [[Едвин Гатри]] и други учинили су много да помогну бихевиоризму да постане широко коришћена парадигма.<ref>C. James Goodwin, "United States", in Baker (ed.), ''Oxford Handbook of the History of Psychology'' (2012).</ref> Нова метода „инструменталног“ или „оперантног“ условљавања додала је концепте поткрепљења и казне моделу промене понашања. Радикални бихејвиористи су избегавали да расправљају о унутрашњем функционисању ума, посебно о несвесном, за који су сматрали да је немогуће научно проценити.<ref>Overskeid, Geir (2007). "Looking for Skinner and finding Freud". ''American Psychologist''. '''62''' (6): 590–595. CiteSeerX 10.1.1.321.6288. doi:10.1037/0003-066X.62.6.590. <nowiki>PMID 17874899</nowiki>.</ref> Оперантно условљавање су први описали Милер и Канорски, а популарисао у САД [[Б. Ф. Скинер]], који се појавио као водећи интелектуалац ​​бихевиористичког покрета.<ref>Miller, S.; Konorski, J. (1928). "Sur une forme particulière des reflexes conditionels" [On a particular form of conditional reflexes]. ''Comptes Rendus des Séances de la Société de Biologie et de Ses Filiales'' (in French). '''99''': 1155–1157.</ref> [[Ноам Чомски]] је објавио утицајну критику радикалног бихејвиоризма на основу тога да бихевиористички принципи не могу адекватно да објасне сложени ментални процес усвајања језика и употребе језика.<ref name="#1">{{Cite journal|last=Chomsky|first=Noam|last2=Skinner|first2=B. F.|date=1959|title=Verbal behavior|url=http://dx.doi.org/10.2307/411334|journal=Language|volume=35|issue=1|pages=26|doi=10.2307/411334|issn=0097-8507}}</ref> Преглед, који је био оштар, учинио је много да се смањи статус бихејвиоризма у психологији.<ref>Leahey, ''History of Modern Psychology'' (2001), pp. 282–285.</ref> [[Мартин Селиџман]] и његове колеге су открили да могу условити „научену беспомоћност“ код паса, стање које није било предвиђено бихевиористичким приступом психологији.<ref name="#1"/> [[Едвард Толман|Едвард Ц. Толман]] је унапредио хибридни модел „когнитивног понашања“, посебно у својој публикацији из 1948. у којој се расправља о когнитивним мапама које пацови користе да погоде локацију хране на крају лавиринта.<ref>{{Cite journal|last=Tolman|first=E.|date=1948|title=Cognitive maps in rats and men.|url=https://www.semanticscholar.org/paper/Cognitive-maps-in-rats-and-men.-Tolman/e84d660ebf894e2fb85d7b27985bfbf07b9acd22|journal=Psychological review|doi=10.1037/H0061626}}</ref> Скинеров бихејвиоризам није умро, делимично зато што је створио успешне практичне примене.<ref>{{Cite web|url=https://opensiuc.lib.siu.edu/tpr/vol58/iss3/1/|title="The Long Good-Bye: Why B. F. Skinner's Verbal Behavior is Alive and We" by Henry D. Schlinger Jr.|date=2020-01-17|website=web.archive.org|access-date=2021-12-25|archive-date=17. 01. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200117074401/https://opensiuc.lib.siu.edu/tpr/vol58/iss3/1/|url-status=unfit}}</ref> Међународно удружење за анализу понашања основано је 1974. године и до 2003. имало је чланове из 42 земље. Ова област је стекла упориште у Латинској Америци и Јапану.<ref>{{Cite journal|last=Bem|first=Sacha|date=2009-06|title=Review: Internationalizing the History of Psychology: But How? Some Inspiring Answers|url=http://dx.doi.org/10.1177/09593543090190030702|journal=Theory & Psychology|volume=19|issue=3|pages=441–445|doi=10.1177/09593543090190030702|issn=0959-3543}}</ref> Примењена анализа понашања је термин који се користи за примену принципа оперантног условљавања за промену друштвено значајног понашања (замењује термин модификација понашања).<ref>{{Cite web|url=https://www.routledge.com/Behavior-Analysis-and-Learning-A-Biobehavioral-Approach-Sixth-Edition/Pierce-Cheney/p/book/9781138898585|title=Behavior Analysis and Learning: A Biobehavioral Approach, Sixth Edition|website=Routledge & CRC Press|language=en|access-date=2021-12-25}}</ref> === Когнитивистичка школа === {{Детаљније|Когнитивна психологија}} [[Когнитивна психологија]] укључује проучавање менталних процеса, укључујући перцепцију, пажњу, разумевање и производњу језика, памћење и решавање проблема.<ref>{{Cite web|url=https://dictionary.apa.org/|title=APA Dictionary of Psychology|website=dictionary.apa.org|language=en|access-date=2021-12-25}}</ref> Истраживаче у области когнитивне психологије понекад називају когнитивистима. Они се ослањају на модел обраде информација менталног функционисања. Когнитивистичка истраживања су заснована на функционализму и [[Eksperimentalna psihologija|експерименталној психологији]]. Почевши од 1950-их, експерименталне технике које су развили Вунт, Џејмс, Ебинхаус и други поново су се појавиле како је експериментална психологија постајала све више когнитивистичка и, на крају, чинила део шире, интердисциплинарне когнитивне науке.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/12108303|title=The mind's new science : a history of the cognitive revolution|last=Gardner|first=Howard|date=1985|publisher=Basic Books|isbn=0-465-04634-7|location=New York|oclc=12108303}}</ref><ref name=":0">{{Cite journal|last=Mandler|first=George|date=2006|title=A History of Modern Experimental Psychology|url=http://dx.doi.org/10.7551/mitpress/3542.001.0001|doi=10.7551/mitpress/3542.001.0001}}</ref> Неки су овај развој назвали когнитивном револуцијом јер је одбацио антименталистичку догму бихејвиоризма, као и структуре психоанализе.<ref name=":0"/> [[Albert Bandura|Алберт Бандура]] је помогао у преласку психологије са [[Бихејвиоризам|бихејвиоризма]] на когнитивну психологију. Бандура и други теоретичари друштвеног учења унапредили су идеју заменичког учења. Другим речима, изнели су став да дете може да учи посматрајући своје друштвено окружење, а не нужно да је било појачано за спровођење понашања, иако нису искључили утицај појачања на учење понашања.<ref>{{Cite journal|last=Campbell|first=James M|date=1975|title=Book Reviews: No Peace in Our Time?|url=http://dx.doi.org/10.1177/009385487500200106|journal=Correctional Psychologist|volume=2|issue=1|pages=91–93|doi=10.1177/009385487500200106|issn=0589-8218}}</ref> Технолошки напредак је такође обновио интересовање за ментална стања и менталне представе. Енглески неуронаучник [[Чарлс Шерингтон]] и канадски психолог [[Donald O. Heb|Доналд О. Хеб]] користили су експерименталне методе да повежу психолошке феномене са структуром и функцијом мозга. Успон компјутерске науке, кибернетике и вештачке интелигенције подвукао је вредност поређења обраде информација код људи и машина. Популарна и репрезентативна тема у овој области је когнитивна пристрасност, или ирационална мисао. Психолози (и економисти) су класификовали и описали велики каталог пристрасности које се често понављају у људској мисли. Хеуристика доступности, на пример, је тенденција прецењивања важности нечега што вам лако пада на памет.<ref>Juslin, Peter (2013), "Availability Heuristic", ''Encyclopedia of the Mind'', SAGE Publications, Inc., doi:10.4135/9781452257044.n39, ISBN 978-1-4129-5057-2</ref> Елементи бихевиоризма и когнитивне психологије су синтетизовани да би се формирала когнитивна бихејвиорална терапија, облик психотерапије модификован од техника које су развили амерички психолог [[Albert Elis|Алберт Елис]] и амерички психијатар [[Арон Т. Бек]]. На ширем нивоу, когнитивна наука је интердисциплинарно предузеће које укључује когнитивне психологе, когнитивне неуронаучнике, лингвисте и истраживаче у области вештачке интелигенције, интеракције човека и рачунара и рачунарске неуронауке. Дисциплина когнитивне науке покрива когнитивну психологију, као и филозофију ума, компјутерске науке и неуронауку.<ref>{{Cite journal|last=Thagard|first=Paul|date=1996-09-23|title=Cognitive Science|url=https://plato.stanford.edu/archives/win2020/entries/cognitive-science/}}</ref> Компјутерске симулације се понекад користе за моделирање феномена од интереса. === Социјална школа === {{Детаљније|Социјална психологија}} Социјална психологија се бави тиме како понашања, мисли, осећања и друштвено окружење утичу на људске интеракције.<ref>{{Cite journal|last=Charters|first=W. W.|last2=Lindzey|first2=Gardner|last3=Aronson|first3=Elliot|date=1973|title=Social Psychology and Education: An Essay Review of Lindzey-Aronson, "The Handbook of Social Psychology"|url=http://dx.doi.org/10.2307/1162238|journal=American Educational Research Journal|volume=10|issue=1|pages=69|doi=10.2307/1162238|issn=0002-8312}}</ref> Социјални психолози проучавају теме као што су утицај других на понашање појединца (нпр. конформизам, убеђивање) и формирање уверења, ставова и стереотипа о другим људима. Социјална когниција спаја елементе социјалне и когнитивне психологије у сврху разумевања како људи обрађују, памте или искривљују друштвене информације. Проучавање групне динамике укључује истраживање природе лидерства, организационе комуникације и сродних феномена. Последњих година, социјални психолози су се заинтересовали за имплицитне мере, посредничке моделе и интеракцију личности и друштвених фактора у објашњавању понашања. Неки концепти које су социолози применили на проучавање психијатријских поремећаја, концепти као што су друштвена улога, улога болесника, друштвена класа, животни догађаји, култура, миграција и тотална институција, утицали су на социјалне психологе.<ref>{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-1-4614-0625-9|title=Work and Mental Health in Social Context|last=Tausig|first=Mark|last2=Fenwick|first2=Rudy|date=2011|publisher=Springer New York|isbn=978-1-4614-0624-2|location=New York, NY|language=en|doi=10.1007/978-1-4614-0625-9}}</ref> === Психоаналитичка школа === {{Детаљније|Психоанализа}} [[Датотека:Sigmund Freud LIFE.jpg|мини|[[Зигмунд Фројд|Сигмунд Фројд]], био је [[Аустрија|аустријски]] [[лекар]] и [[психијатар]], оснивач [[Психоанализа|психоанализе]].]] [[Психоанализа]] се односи на теорије и терапеутске технике примењене на несвесни ум и његов утицај на свакодневни живот. Ове теорије и технике служе за лечење менталних поремећаја.<ref>{{Cite journal|last=Harris|first=Herbert I.|date=1950|title=Psychoanalysis: Evolution And Development. By Clara Thompson, M.D. with the collaboration of Patrick Mullahy. New York: Hermitage House, Inc., 1950. 252 pp.|url=http://dx.doi.org/10.1080/21674086.1950.11925823|journal=The Psychoanalytic Quarterly|volume=19|issue=4|pages=573–605|doi=10.1080/21674086.1950.11925823|issn=0033-2828}}</ref><ref>{{Cite journal|date=1976|title=Franco Fornari. <italic>The Psychoanalysis of War</italic>. Translated from the Italian by Alenka Pfeifer. Garden City, N.Y.: Anchor Press/Doubleday. 1974. Pp. vii, 271|url=http://dx.doi.org/10.1086/ahr/81.5.1067-a|journal=The American Historical Review|doi=10.1086/ahr/81.5.1067-a|issn=1937-5239}}</ref> Психоанализа је настала 1890-их, најистакнутије у раду [[Зигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]]. Фројдова психоаналитичка теорија се у великој мери заснивала на интерпретативним методама, интроспекцији и клиничком посматрању. Постала је веома позната, углавном зато што се бавила темама као што су сексуалност, репресија и несвесно.<ref>{{Cite journal|date=1985|title=Psychology in Utopia. By A. Kozulin. (Pp. 180; illustrated; £16.65.) MIT Press: London. 1984.|url=http://dx.doi.org/10.1017/s0033291700021231|journal=Psychological Medicine|volume=15|issue=1|pages=211–211|doi=10.1017/s0033291700021231|issn=0033-2917}}</ref> Фројд је био пионир метода слободног удруживања и тумачења снова.<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.1037/e417472005-120|title=The Interpretation of Dreams (1900). Chapter IV: Distortion in dreams|last=Freud|first=Sigmund|date=1971|website=PsycEXTRA Dataset|access-date=2021-12-25}}</ref> Психоаналитичка теорија није монолитна. Други познати психоаналитички мислиоци који су се разишли са Фројдом су [[Алфред Адлер]], [[Карл Густав Јунг|Карл Јунг]], [[Ерик Ериксон]], [[Мелани Клајн]], [[Д. В. Виникот|Д.В. Виникот]], [[Карен Хорнај]], [[Ерих Фром]], [[Џон Болби]], Фројдова ћерка [[Ана Фројд]] и [[Хари Стек Саливан|Хари Стак Саливен]]. Ови појединци су осигурали да се психоанализа развије у различите школе мишљења. Међу овим школама су психологија ега, објектни односи и интерперсонална, лакановска и релациона психоанализа. Психолози попут [[Ханс Ајзенк|Ханса Ајзенка]] и филозофи, укључујући [[Карл Попер|Карла Попера]], оштро су критиковали психоанализу. Попер је тврдио да је психоанализа погрешно представљена као научна дисциплина,<ref>{{Cite journal|last=ACHINSTEIN|first=PETER|date=1968-08-01|title=Karl R. Popper, Conjectures and Refutations. (London: Routledge and Kegan Paul, 1965 (1963), 55s.) Pp. xiii+417.|url=http://dx.doi.org/10.1093/bjps/19.2.159|journal=The British Journal for the Philosophy of Science|volume=19|issue=2|pages=159–168|doi=10.1093/bjps/19.2.159|issn=0007-0882}}</ref> док је Ајзенк изнео став да су психоаналитичка начела била у супротности са експерименталним подацима. До краја 20. века, одсеци за психологију америчких универзитета углавном су маргинализовали Фројдову теорију, одбацујући је као „исушени и мртви“ историјски артефакт.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/11/25/weekinreview/25cohen.html|title=Freud Is Widely Taught at Universities, Except in the Psychology Department|last=Cohen|first=Patricia|date=2007-11-25|work=The New York Times|access-date=2021-12-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Истраживачи као што су Антонио Дамасио, Оливер Сакс и Џозеф Леду, као и појединци у новој области неуро-психоанализе, бранили су неке од Фројдових идеја на научним основама.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/34849729|title=The emotional brain : the mysterious underpinnings of emotional life|last=LeDoux|first=Joseph E.|date=1996|publisher=Simon & Schuster|isbn=0-684-80382-8|location=New York|oclc=34849729}}</ref> === Егзистенсцијално-хуманистичке теорије === {{Детаљније|Хуманистичка психологија}} [[Датотека:Maslow hierarchy of needs.jpg|мини|Масловљева хијерархија потреба.]] [[Хуманистичка психологија]], на коју су утицали [[Egzistencijalizam|егзистенцијализам]] и [[феноменологија]],<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/429726148|title=A history of psychology|last=Benjafield|first=John G.|date=2010|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-543021-9|edition=3rd ed|location=Don Mills, Ont.|oclc=429726148}}</ref> наглашава слободну вољу и самоактуализацију.<ref name="#2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/896901441|title=A dictionary of psychology|last=Colman|first=Andrew M.|date=2015|isbn=978-0-19-965768-1|edition=Fourth edition|location=Oxford|oclc=896901441}}</ref> Појавио се 1950-их као покрет унутар академске психологије, као реакција на бихевиоризам и психоанализу.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/255014460|title=Psychological science|last=Gazzaniga|first=Michael S.|date=2010|publisher=W.W. Norton & Co|others=Todd F. Heatherton, Diane F. Halpern|isbn=978-0-393-93119-8|edition=3rd ed|location=New York|oclc=255014460}}</ref> Хуманистички приступ тежи сагледавању целе личности, а не само фрагментираних делова личности или изолованих спознаја.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/933433298|title=Ordinary ecstasy : the dialectics of humanistic psychology|last=Rowan|first=John|date=2009|isbn=978-1-317-72457-5|edition=Third edition|location=London|oclc=933433298}}</ref> Хуманистичка психологија се такође фокусира на лични раст, самоидентитет, смрт, самоћу и слободу. Наглашава субјективно значење, одбацивање детерминизма и бригу за позитиван раст, а не за патологију. Неки оснивачи хуманистичке школе мишљења били су амерички психолози [[Abraham Maslov|Абрахам Маслов]], који је формулисао хијерархију људских потреба, и [[Karl Rodžers|Карл Роџерс]], који је креирао и развио терапију усмерену на клијента. Касније је [[позитивна психологија]] отворила хуманистичке теме за научно проучавање. Позитивна психологија је проучавање фактора који доприносе људској срећи и благостању, фокусирајући се више на људе који су тренутно здрави. Међутим, далеко је од јасног да је позитивна психологија ефикасна у томе да учини људе срећнијима.<ref name=":1">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/317928923|title=Bright-sided : how the relentless promotion of positive thinking has undermined America|last=Ehrenreich|first=Barbara|date=2009|publisher=Metropolitan Books|isbn=978-0-8050-8749-9|edition=1st ed|location=New York|oclc=317928923}}</ref> Позитивне психолошке интервенције су биле ограниченог обима, али се сматра да су њихови ефекти нешто бољи од плацебо ефеката. Докази, међутим, далеко су од јасних да интервенције засноване на позитивној психологији повећавају људску срећу или отпорност.<ref name=":1"/> [[Егзистенцијална психологија]] наглашава потребу да се разуме клијентова потпуна оријентација према свету. Егзистенцијална психологија је супротна редукционизму, бихевиоризму и другим методама које објективизирају појединца.<ref name="#2"/> Током 1950-их и 1960-их, под утицајем филозофа Сорена Кјеркегора и Мартина Хајдегера, психоаналитички обучени амерички психолог Роло Меј помогао је у развоју егзистенцијалне психологије. Егзистенцијална психотерапија, која следи из егзистенцијалне психологије, је терапијски приступ који се заснива на идеји да унутрашњи конфликт особе настаје из суочавања те индивидуе са датостима постојања. За швајцарског психоаналитичара Лудвига Бинсвангера и америчког психолога Џорџа Келија такође се може рећи да припадају егзистенцијалној школи.<ref name="#3">{{Cite journal|last=Buckley|first=Kerry W.|date=1993|title=Constructing the history of psychology. B. R. Hergenhahn. An introduction to the history of psychology. 2nd ed. Belmont, California: Wadsworth, 1992. 594 pp. David Hothersall. History of psychology. 2nd ed. NY: McGraw Hill, 1990. 500 pp. Thomas H. Leahey. A history of modern psychology. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall, 1991. 406 pp. Duane P. Schultz and Sydney Ellen Schultz. A history of modern psychology. 5th ed. NY: Harcourt Brace Jovanovich, 1992. 562 pp.|url=http://dx.doi.org/10.1002/1520-6696(199310)29:4<356::aid-jhbs2300290407>3.0.co;2-b|journal=Journal of the History of the Behavioral Sciences|volume=29|issue=4|pages=356–360|doi=10.1002/1520-6696(199310)29:4<356::aid-jhbs2300290407>3.0.co;2-b|issn=0022-5061}}</ref> Егзистенцијални психолози имају тенденцију да се разликују од "хуманистичкијих" психолога по релативно неутралном погледу на људску природу и релативно позитивној процени анксиозности.<ref name="#3"/> Егзистенцијални психолози су истицали хуманистичке теме смрти, слободне воље и значења, сугеришући да се значење може обликовати митовима и наративима; значење може бити продубљено прихватањем слободне воље, која је неопходна за живот аутентичног живота, иако често уз стрепњу у вези са смрћу.<ref>{{Cite journal|last=Buckley|first=Kerry W.|date=1993-10|title=Constructing the history of psychology. B. R. Hergenhahn. An introduction to the history of psychology. 2nd ed. Belmont, California: Wadsworth, 1992. 594 pp. David Hothersall. History of psychology. 2nd ed. NY: McGraw Hill, 1990. 500 pp. Thomas H. Leahey. A history of modern psychology. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall, 1991. 406 pp. Duane P. Schultz and Sydney Ellen Schultz. A history of modern psychology. 5th ed. NY: Harcourt Brace Jovanovich, 1992. 562 pp.|url=http://dx.doi.org/10.1002/1520-6696(199310)29:4<356::aid-jhbs2300290407>3.0.co;2-b|journal=Journal of the History of the Behavioral Sciences|volume=29|issue=4|pages=356–360|doi=10.1002/1520-6696(199310)29:4<356::aid-jhbs2300290407>3.0.co;2-b|issn=0022-5061}}</ref> Аустријски егзистенцијални психијатар и преживели холокауст [[Виктор Франкл]] извукао је доказе о терапеутској моћи значења из размишљања о сопственом заточењу.<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/manssearchforme000fran|title=Man's search for meaning|last=Frankl|first=Viktor Emil|date=1984|publisher=New York : Washington Square Press|others=Internet Archive|isbn=978-0-671-66736-8}}</ref> Он је створио варијацију егзистенцијалне психотерапије названу логотерапија, тип егзистенцијалистичке анализе која се фокусира на вољу за смислом (у животу), за разлику од Адлерове Ничеанске доктрине воље за моћ или Фројдове воље за задовољством. == Теме == === Личност === {{Детаљније|Личност}} Психологија личности бави се трајним обрасцима понашања, мисли и емоција. Теорије личности варирају у различитим психолошким школама мишљења. Свака теорија носи различите претпоставке о таквим карактеристикама као што су улога несвесног и важност искуства из детињства. Према [[Зигмунд Фројд|Фројду]], личност се заснива на динамичким интеракцијама ида, ега и супер-ега.<ref>{{Citation|title=Self-Regulatory Perspectives on Personality|url=http://dx.doi.org/10.1002/0471264385.wei0508|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|date=2003-04-15|accessdate=2021-12-26|first=Charles S.|last=Carver|first2=Michael F.|last2=Scheier}}</ref> Насупрот томе, теоретичари особина су развили таксономије конструката личности у описивању личности у смислу кључних особина. Теоретичари особина често су користили статистичке методе смањења података, као што је [[факторска анализа]]. Иако је број предложених особина увелико варирао, рани биолошки заснован модел [[Ханс Ајзенк|Ханса Ајзенка]] сугерише да су најмање три главна конструкта особина неопходна да би се описали људска личност, екстраверзија-интроверзија, неуротицизам-стабилност и психотицизам-нормалност. [[Рејмонд Кател]] је емпиријски извео теорију о 16 фактора личности на нивоу примарног фактора и до осам ширих фактора другог слоја.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/244007902|title=The SAGE handbook of personality theory and assessment|date=2008|publisher=SAGE Publications|others=Gregory John Boyle, Gerald Matthews, Donald H. Saklofske|isbn=978-1-4129-4651-3|edition=1st ed|location=Los Angeles, CA|oclc=244007902}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Cattell|first=Raymond B.|last2=Nichols|first2=K. Ernest|date=1972|title=An Improved Definition, from 10 Researchers, of Second Order Personality Factors in Q Data (with Cross-Cultural Checks)|url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/00224545.1972.9918617|journal=The Journal of Social Psychology|language=en|volume=86|issue=2|pages=187–203|doi=10.1080/00224545.1972.9918617|issn=0022-4545}}</ref> Од 1980-их, Велика петорка (отвореност за искуство, савесност, екстраверзија, пријатност и неуротицизам) се појавила као важна теорија особина личности.<ref>Lucas, Richard E.; Baird, Brendan M. (2004). "Extraversion and Emotional Reactivity". ''Journal of Personality and Social Psychology''. '''86''' (3): 473–485. doi:10.1037/0022-3514.86.3.473. <nowiki>PMID 15008650</nowiki>.</ref> Димензионални модели личности добијају све већу подршку, а верзија димензионалне процене је укључена у [[Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje|DSM-V]]. Међутим, упркос обиљу истраживања различитих верзија димензија личности „велике петорке“, чини се да је неопходно прећи са статичне концептуализације структуре личности на динамичнију оријентацију, признајући да су конструкти личности подложни учењу и промени током животни век.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/712639088|title=Psychology|last=Burton|first=Lorelle|date=2012|publisher=John Wiley and Sons Australia|others=Drew Westen, Robin M. Kowalski|isbn=978-1-74216-644-5|edition=3rd Australian and New Zealand ed|location=Milton, Qld.|oclc=712639088}}</ref> Рани пример процене личности био је Вудвортов лист са личним подацима, направљен током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Популарни, иако психометријски неадекватан, [[Типологија Мајерс-Бригс|Мајерс–Бригс]] типологија је развијена да процени „типове личности“ појединаца према теоријама личности Карл Јунга. ММПИ (Minnesota Multiphasic Personality Inventory), упркос свом називу, више је димензионална мера [[Психопатологија|психопатологије]] него мера личности.<ref>{{Citation|title=Measuring Personality and Psychopathology|url=http://dx.doi.org/10.1002/0471264385.wei0215|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|date=2003-04-15|accessdate=2021-12-26|first=Leslie C.|last=Morey}}</ref> Калифорнијски психолошки инвентар садржи 20 скала личности (нпр. независност, толеранција).<ref>{{Cite journal|last=Newman|first=James|date=1981|title=Myers, Isabel Briggs.The Myers-Briggs Type Indicator. Palo Alto, Ca., Consulting Psychologists Press, 1976. Myers, Isabel Briggs (with Peter B. Myers ).Gifts Differing. Palo Alto, Ca., Consulting Psychologists Press, 1980.|url=http://dx.doi.org/10.1525/jung.1.1981.2.3.18|journal=The San Francisco Jung Institute Library Journal|volume=2|issue=3|pages=18–33|doi=10.1525/jung.1.1981.2.3.18|issn=0270-6210}}</ref> Међународна збирка личних ставки, која је у јавном власништву, постала је извор скала које се могу користити за процену личности.<ref>{{Cite journal|last=Goldberg|first=Lewis R.|last2=Johnson|first2=John A.|last3=Eber|first3=Herbert W.|last4=Hogan|first4=Robert|last5=Ashton|first5=Michael C.|last6=Cloninger|first6=C. Robert|last7=Gough|first7=Harrison G.|date=2006|title=The international personality item pool and the future of public-domain personality measures|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.jrp.2005.08.007|journal=Journal of Research in Personality|volume=40|issue=1|pages=84–96|doi=10.1016/j.jrp.2005.08.007|issn=0092-6566}}</ref> === Несвесни ум === Проучавање несвесног ума, дела психе изван свести појединца, али за који се верује да утиче на свесно мишљење и понашање, било је обележје ране психологије. У једном од првих психолошких експеримената спроведених у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], Ц.С. Пирс и Јозеф Јастров су 1884. открили да субјекти истраживања могу да изаберу најмању тежину од две тежине чак и ако свесно нису сигурни у разлику.<ref>{{Cite web|url=http://psychclassics.yorku.ca/Peirce/small-diffs.htm|title=Classics in the History of Psychology|website=psychclassics.yorku.ca|access-date=2021-12-27}}</ref> Фројд је популаризовао концепт несвесног ума, посебно када је говорио о нецензурисаном упадању несвесне мисли у нечији говор ([[Фројдијанска омашка]]) или на његове напоре да тумачи снове.<ref>{{Cite book|url=https://en.wikisource.org/wiki/The_Interpretation_of_Dreams|title=The Interpretation of Dreams|last=Freud|first=Sigmund}}</ref> Његова књига ''Психопатологија свакодневног живота'' из 1901. каталогизира стотине свакодневних догађаја које Фројд објашњава у смислу несвесног утицаја. [[Пјер Жане]] је унапредио идеју подсвесног ума, који би могао да садржи аутономне менталне елементе недоступне директном испитивању субјекта.<ref name="#4">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=iXMQq7wg-qkC&oi=fnd&pg=PA424|title=Handbook of Personality, Second Edition: Theory and Research|last=Pervin|first=Lawrence A.|last2=John|first2=Oliver P.|date=1999|publisher=Guilford Publications|isbn=978-1-57230-695-0|language=en}}</ref> Концепт несвесних процеса остао је важан у психологији. Когнитивни психолози су користили "филтерски" модел пажње, према којем се много обраде информација одвија испод прага свести, а само одређени стимулуси, ограничени својом природом и бројем, пролазе кроз филтер. Многа истраживања су показала да подсвесно припремање одређених идеја може прикривено утицати на мисли и понашање.<ref name="#4"/> Због непоузданости самопосматрања, главна препрека у овој врсти истраживања укључује показивање да свесни ум субјекта није приметио циљни стимулус. Из тог разлога, неки психолози радије праве разлику између имплицитног и експлицитног памћења. У другом приступу, подсвесни стимулус се такође може описати као достизање објективног, али не и субјективног прага.<ref>{{Citation|title=Consciousness|url=http://dx.doi.org/10.1002/0471264385.wei0401|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|date=2003-04-15|accessdate=2021-12-27|first=William P.|last=Banks|first2=Ilya|last2=Farber}}</ref> Модел аутоматизма Џона Барга и других укључује идеје [[Аутоматизам|аутоматизма]] и несвесне обраде у нашем разумевању друштвеног понашања,<ref name="#5">{{Cite journal|last=Bargh|first=J.|last2=Chartrand|first2=T.|date=1999|title=THE UNBEARABLE AUTOMATICITY OF BEING|url=https://www.semanticscholar.org/paper/THE-UNBEARABLE-AUTOMATICITY-OF-BEING-Bargh-Chartrand/a61115f3f736e3222d84dd3ba2986b75a8633017|doi=10.1037/0003-066X.54.7.462}}</ref> иако је било спора у погледу репликације.<ref>{{Cite journal|last=Doyen|first=Stéphane|last2=Klein|first2=Olivier|last3=Pichon|first3=Cora-Lise|last4=Cleeremans|first4=Axel|date=2012-01-18|title=Behavioral Priming: It's All in the Mind, but Whose Mind?|url=http://dx.doi.org/10.1371/journal.pone.0029081|journal=PLoS ONE|volume=7|issue=1|pages=e29081|doi=10.1371/journal.pone.0029081|issn=1932-6203}}</ref> Неки експериментални подаци сугеришу да мозак почиње да разматра предузимање радњи пре него што их ум постане свестан.<ref>Soon, Chun Siong; Brass, Marcel; Heinze, Hans-Jochen; Haynes, John-Dylan (2008). "Unconscious determinants of free decisions in the human brain". ''Nature Neuroscience''. '''11''' (5): 543–545. CiteSeerX 10.1.1.520.2204. doi:10.1038/nn.2112. <nowiki>PMID 18408715</nowiki>. S2CID 2652613.</ref> Утицај несвесних сила на изборе људи утиче на филозофско питање слободне воље. Џон Барг, Данијел Вегнер и Елен Лангер описују слободну вољу као илузију.<ref name="#5"/><ref>{{Cite web|url=https://web.berkeley.edu/socrates-and-scholar-retired|title=Socrates and Berkeley Scholars Web Hosting Services Have Been Retired {{!}} Web Platform Services|website=web.berkeley.edu|access-date=2021-12-27}}</ref><ref>Baumeister, Roy F. (2008). "Free Will in Scientific Psychology". ''Perspectives on Psychological Science''. '''3''' (1): 14–19. CiteSeerX 10.1.1.476.102. doi:10.1111/j.1745-6916.2008.00057.x. <nowiki>PMID 26158665</nowiki>. S2CID 9630921.</ref> === Мотивација === {{Детаљније|Мотив}} Неки психолози проучавају [[Мотив|мотивацију]] или тему зашто људи или ниже животиње иницирају понашање у одређеном тренутку. Такође укључује проучавање зашто људи и ниже животиње настављају или прекидају понашање. Психолози као што је [[Вилијам Џејмс]] првобитно су користили термин мотивација да се односе на намеру, у смислу сличном концепту воље у европској филозофији. Са сталним успоном дарвинистичког и фројдовског мишљења, [[Instinkt|инстинкт]] се такође почео посматрати као примарни извор мотивације.<ref name=":2">Forgas, Williams, & Laham, "Social Motivation: Introduction and Overview", in Forgas, Williams, & Laham, ''Social Motivation'' (2005).</ref> Према теорији нагона, снаге инстинкта се комбинују у један извор енергије који врши сталан утицај. [[Психоанализа]] је, као и [[биологија]], посматрала ове силе као захтеве који потичу из [[Нервни систем|нервног система]]. Психоаналитичари су веровали да се ове силе, посебно сексуални инстинкти, могу заплести и трансформисати унутар психе. Класична психоанализа замишља борбу између принципа задовољства и принципа стварности, што отприлике одговара [[Ид, его и супер его|иду и егу]]. Касније, у ''Изван принципа задовољства'', [[Зигмунд Фројд|Фројд]] је увео концепт нагона смрти, принуде на агресију, деструкцију и психичко понављање трауматских догађаја.<ref>Weiner, ''Human Motivation'' (2013), Chapter 2, "The Psychoanalytic Theory of Motivation" (pp. 9–84).</ref> У међувремену, бихевиористички истраживачи су користили једноставне дихотомне моделе (задовољство/бол, награда/казна) и добро утврђене принципе као што је идеја да ће жедно створење уживати у пићу.<ref name=":2">Forgas, Williams, & Laham, "Social Motivation: Introduction and Overview", in Forgas, Williams, & Laham, ''Social Motivation'' (2005).</ref><ref name="#6">Bill P. Godsil, Matthew R. Tinsley, & Michael S. Fanselow, "Motivation", in Weiner (ed.), ''Handbook of Psychology'' (2003), Volume 4: ''Experimental Psychology''.</ref> Кларк Хол је формализовао ову последњу идеју својим моделом смањења погона.<ref>Weiner, ''Human Motivation'' (2013), Chapter 3, "Drive Theory" (pp. 85–138).</ref> Глад, жеђ, страх, сексуална жеља и [[терморегулација]] представљају основне мотиве код животиња.<ref name="#6"/> Чини се да људи показују сложенији скуп [[Мотив|мотивација]] — иако се теоретски оне могу објаснити као резултат жеље за припадањем, позитивном сликом о себи, самодоследношћу, истином, љубављу и контролом.<ref>E. Tory Higgins, ''Beyond Pleasure and Pain: How Motivation Works''; Oxford University Press, 2012; <nowiki>ISBN 978-0-19-976582-9</nowiki></ref><ref>Shah & Gardner, ''Handbook of Motivation Science'' (2008), entire volume.</ref> Мотивација се може модулирати или манипулисати на много различитих начина. Истраживачи су открили да исхрана, на пример, не зависи само од фундаменталне потребе организма за [[Хомеостаза|хомеостазом]] — важног фактора који изазива осећај глади — већ и од [[Циркадијални ритам|циркадијалних ритмова]], доступности хране, укуса хране и цене.<ref name="#6"/> Апстрактне мотивације су такође савитљиве, о чему сведоче феномени као што је зараза циља: усвајање циљева, понекад несвесно, засновано на закључцима о циљевима других.<ref>Hank Aarts, Ap Dijksterhuis, & Giel Dik, "Goal Contagion: Inferring goals from others' actions—and what it leads to", in Shah & Gardner, ''Handbook of Motivation Science'' (2008). "In short, then, the studies presented above indicate that humans are keen to act on the goals of other social beings that are implied in behavioral scenarios or scripts." Also see: </ref> Вос и Бајумејстер сугеришу да, супротно циклусу потреба-жеља-испуњење животињских инстинката, људска мотивација се понекад повинује правилу „добити рађа хтети“: што више добијате награду као што су [[Самопоуздање|самопоштовање]], [[љубав]], [[дрога]] или [[новац]], више је желите. Они сугеришу да се овај принцип може применити чак и на храну, пиће, секс и сан.<ref>{{Citation|title=Roy Baumeister|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Roy_Baumeister&oldid=1058982989|date=2021-12-06|accessdate=2021-12-27|language=en}}</ref> === Развој === {{Детаљније|Развојна психологија}} [[Развојна психологија]] се односи на научну студију о томе како и зашто се мисаони процеси, емоције и понашања људи мењају током њиховог живота.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/634742064|title=Theories of development : concepts and applications|last=Crain|first=William C.|date=2011|publisher=Prentice Hall|isbn=978-0-205-81046-8|edition=6th ed|location=Boston, MA|oclc=634742064}}</ref> Неки приписују [[Чарлс Дарвин|Чарлсу Дарвину]] спровођење прве систематске студије унутар рубрике развојне психологије, након што је 1877. објавио кратак рад у којем се детаљно описује развој урођених облика комуникације на основу његових запажања његовог малог сина.<ref>{{Cite web|url=https://www.simplypsychology.org/developmental-psychology.html|title=Developmental Psychology {{!}} Simply Psychology|website=www.simplypsychology.org|access-date=2021-12-27}}</ref> Међутим, главни извори ове гране психологије налазе се у раду [[Жан Пијаже|Жана Пијажеа]]. Попут Пијажеа, развојни психолози су се првобитно фокусирали првенствено на развој спознаје од [[Детињство|детињства]] до [[Адолесценција|адолесценције]]. Касније се развојна психологија проширила на проучавање спознаје током животног века. Поред проучавања [[Спознаја|когниције]], развојни психолози су се такође фокусирали на афективни, бихевиорални, морални, друштвени и нервни развој. Развојни психолози који проучавају децу користе бројне истраживачке методе. На пример, они посматрају децу у природном окружењу као што су предшколске установе<ref>Lionetti, F., Aron, E. N., Aron, A., Klein, D. N., & Pluess, M. (2019). Observer-rated environmental sensitivity moderates children’s response to parenting quality in early childhood. ''Developmental Psychology, 55'', 2389–2402. doi:10.1037/dev0000795.supp (Supplemental)</ref> и ангажују их у експерименталним задацима.<ref>Schonfeld, I. S. (1986). The Genevan and Cattell-Horn conceptions of intelligence compared: The early implementation of numerical solution aids. ''Developmental Psychology, 22'', 204–212. doi:10.1037/0012-1649.22.2.204 [4]</ref> Такви задаци често личе на посебно осмишљене игре и активности које су и пријатне за дете и научно корисне. Истраживачи развоја чак су осмислили паметне методе за проучавање менталних процеса одојчади.<ref>Hunnius, S., & Bekkering, H. (2010). The early development of object knowledge: A study of infants’ visual anticipations during action observation. ''Developmental Psychology, 46'', 446–454. doi:10.1037/a0016543</ref> Поред проучавања деце, развојни психолози такође проучавају старење и процесе током читавог животног века, укључујући старост.<ref>Finkel, D., Reynolds, C. A., McArdle, J. J., Gatz, M., & Pedersen, N. L. (2003). Latent growth curve analyses of accelerating decline in cognitive abilities in late adulthood. ''Developmental Psychology, 39'', 535–550. doi:10.1037/0012-1649.39.3.535</ref> Ови психолози се ослањају на читав низ психолошких теорија да би пружили информације о свом истраживању.<ref>Crain, W. (2014). ''Theories of development: Concepts and applications. 6th ed.'' Edinburgh: Pearson. ISBN 978-0205810468</ref> === Гени и животна средина === {{Детаљније|Психогенетика}} На све истраживане психолошке особине утичу и гени и окружење, у различитом степену.<ref>Polderman, Tinca J C.; Benyamin, Beben; De Leeuw, Christiaan A.; Sullivan, Patrick F.; Van Bochoven, Arjen; Visscher, Peter M.; Posthuma, Danielle (2015). "Meta-analysis of the heritability of human traits based on fifty years of twin studies" (PDF). ''Nature Genetics''. '''47''' (7): 702–709. doi:10.1038/ng.3285. <nowiki>PMID 25985137</nowiki>. S2CID 205349969.</ref><ref>Turkheimer, Eric (2000). "Three Laws of Behavior Genetics and What They Mean". ''Current Directions in Psychological Science''. '''9''' (5): 160–164. doi:10.1111/1467-8721.00084. S2CID 2861437.</ref> Ова два извора утицаја се често мешају у опсервационим истраживањима појединаца и породица. Пример ове конфузије може се показати у преношењу депресије са депресивне мајке на њено потомство. Теорија заснована на преношењу из средине сматрала би да је потомство, због тога што има проблематично окружење за одгајање којим управља депресивна мајка, изложено ризику од развоја депресије. С друге стране, наследна теорија би сматрала да је ризик од депресије код потомства у извесној мери под утицајем [[Ген|гена]] који се детету преносе од мајке. Гени и окружење у овим једноставним моделима преноса су потпуно збуњени. Депресивна мајка може и да носи гене који доприносе депресији код њеног потомства, али и да створи окружење за одгајање које повећава ризик од депресије код њеног детета. Истраживачи бихејвиоралне генетике су користили [[Методологија у психологији|методологије]] које помажу да се раздвоји ова конфузија и разуме природа и порекло индивидуалних разлика у понашању. Традиционално, истраживање је укључивало [[студије близанаца]] и студије усвајања, два дизајна у којима се генетски утицаји и утицаји животне средине могу делимично поништити. У скорије време, истраживање фокусирано на гене допринело је разумевању генетског доприноса развоју психолошких особина. Доступност технологија [[Молекуларна генетика|молекуларне генетике]] или секвенцирања [[Геном|генома]] у микромрежу омогућава истраживачима да директно мере варијацију [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]] учесника и тестирају да ли су индивидуалне генетске варијанте унутар гена повезане са психолошким особинама и [[Психопатологија|психопатологијом]] путем метода укључујући студије асоцијација на нивоу генома. Један циљ таквог истраживања је сличан оном у позиционом клонирању: када се открије узрочни ген, може се спровести биолошко истраживање да би се разумело како тај ген утиче на [[фенотип]]. Један од главних резултата [[студија генетских асоцијација]] је општи налаз да су психолошке особине и [[психопатологија]], као и сложене медицинске болести, високо [[Полигени|полигене]],<ref>{{Cite journal|last=Visscher|first=Peter M.|last2=Brown|first2=Matthew A.|last3=McCarthy|first3=Mark I.|last4=Yang|first4=Jian|date=2012-01-13|title=Five Years of GWAS Discovery|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3257326/|journal=American Journal of Human Genetics|volume=90|issue=1|pages=7–24|doi=10.1016/j.ajhg.2011.11.029|issn=0002-9297|pmc=3257326|pmid=22243964}}</ref><ref>Ripke, Stephan; Neale, Benjamin M.; Corvin, Aiden; Walters, James T. R.; Farh, Kai-How; Holmans, Peter A.; Lee, Phil; Bulik-Sullivan, Brendan; Collier, David A.; Huang, Hailiang; Pers, Tune H.; Agartz, Ingrid; Agerbo, Esben; Albus, Margot; Alexander, Madeline; Amin, Farooq; Bacanu, Silviu A.; Begemann, Martin; Belliveau, Richard A.; Bene, Judit; Bergen, Sarah E.; Bevilacqua, Elizabeth; Bigdeli, Tim B.; Black, Donald W.; Bruggeman, Richard; Buccola, Nancy G.; Buckner, Randy L.; Byerley, William; Cahn, Wiepke; et al. (2014). "Biological insights from 108 schizophrenia-associated genetic loci". ''Nature''. '''511''' (7510): 421–427. Bibcode:2014Natur.511..421S. doi:10.1038/nature13595. PMC 4112379. <nowiki>PMID 25056061</nowiki>.</ref><ref>{{Cite journal|last=Sullivan|first=Patrick F.|last2=Daly|first2=Mark J.|last3=O’Donovan|first3=Michael|date=2012-07-10|title=Genetic Architectures of Psychiatric Disorders: The Emerging Picture and Its Implications|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4110909/|journal=Nature reviews. Genetics|volume=13|issue=8|pages=537–551|doi=10.1038/nrg3240|issn=1471-0056|pmc=4110909|pmid=22777127}}</ref> где велики број (на реда стотина до хиљада) генетских варијанти, свака са малим ефектом, доприноси [[Индивидуалне разлике|индивидуалним разликама]] у особинама понашања или склоности ка поремећају. Активно истраживање наставља да ради на разумевању генетских и еколошких основа понашања и њихове интеракције. == Психологија у Срба == {{Детаљније|Психологија у Срба}} [[Датотека:Алимпије Васиљевић.jpg|мини|'''Алимпије Васиљевић''' ([[Велишевац]], [[21. новембар]] 1831 — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1911]]) био је филозоф, професор Велике школе, политичар, министар просвете и црквених послова.]] Психологија се у Србији развијала са споријим темпом и закашњењем, него што је то било у земљама које су увек предњачиле у продукцији психолошких истраживања попут: Немачке, Енглеске, Русије (односно СССР), Француске и САД. Српска психологија има свој развојни пут и своје резултате, али су они врло често ужег карактера и базирају се на оригиналним схватањима страних аутора.<ref>{{Cite web|url=https://dps.org.rs/o-drustvu-psihologa/istorija-psihologije|title=Istorija psihologije|website=dps.org.rs|access-date=2021-12-27}}</ref> Говорећи о психи, душа је заузимала централно место и за хришћанске и за прехришћанске мислиоце, као и за њене манифестне форме, радње, начине комуникације са светом. Понекад се душа доживљавала као супротстављена телу или је била цењена као нешто свето. Душа се ретко среће у савременој психолошкој терминологији, а оно што се некада објашњавало као активност душе данас се операционализује кроз низ различитих концепата (перцепција, мотиви, личност итд.). Док су софисти били први који су истакли људску субјективност, институционализовано хришћанство је у први план ставило концепт потчињавања Творцу, чин који ће на крају времена довести до спасења. Рационализам антике био је у рецесији испред хришћанства и самопосматрање и молитва су заменили посматрање и критичку анализу.<ref name=":3"/> Психолошке теме тог периода налазиле су се у практичним упутствима о правилном понашању власти према цркви, поданика према власти, родитеља према деци итд. У нашој култури ова традиција је на прави начин илустрована Закоником [[Стефан Душан|цара Душана]] или различитим појмови детета у српској култури. Ренесанса је донела ново интересовање за антички рационализам и рађање модерног света, како је дефинисано у западној култури. Тек у 18. веку рационални приступ је коначно преокренуо вагу; тако и брига о људском благостању и декларативно настојање да се он унапреди како кроз индивидуалне тежње тако и кроз бригу коју пружа држава. Од суштинског значаја за историју психологије било је све веће ширење школства и образовних мрежа, које су представљале нову наду у бољи свет. Присуство те потребе види се и из статистичких података о писмености у Србији за 1866. годину, који показују да је писмено било свега 4,18% становништва, ау сеоским срединама не више од 1,63%.<ref name=":3"/> [[Датотека:Ljubomir Nedić (autor Milan Jovanović).jpg|мини|'''Љубомир Недић''' ([[Београд]], [[25. април]] [[1858]] — [[Београд]], [[29. јул]] [[1902]]) је био српски критичар.]] Образовани Срби из [[Аустријско царство|Аустријског царства]], заправо са територија које су припадале Угарској (углавном су покривале територију [[Војводина|Војводине]]) били су значајан замах за развој просвете и школства у Србији у 19. веку. О томе постоје детаљни прикази у форми [[Фељтон|фељтона]] које је написао хроничар психологије и познавалац њене историје [[Михајло Ротер]], који је објавио серију текстова у „Психолошким новинама“ („Психолошким новинама“), часопису Српске. Психолошко друштво крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://dps.org.rs/efpa1/the-history-of-psychology-in-serbia|title=Историја психологије у Србији|last=Јерковић|first=др Иван|date=27.12.2021.|url-status=live}}</ref> [[Алимпије Васиљевић]] је након завршетка [[Филозофија|филозофије]] и [[Теологија|теологије]] почео да предаје филозофију и психологију на [[Grande École]]. Написао је први уџбеник психологије за потребе високог образовања. Био је заговорник позитивистичких трендова и ценио је [[Вилхелм Вунт|Вунтов]] експериментални приступ. У овој образовној установи Васиљевића је наследио [[Љубомир Недић]], иако је био познатији и цењенији као преводилац и књижевни критичар. Његову докторску тезу држао је Вунт у области логике. И поред тога што није био психолог у својој образовној евиденцији, као у случају његових претходника (иако је томе био ближи у односу на све њих), пре Љубомира Недића није било одлучног опредељења за нове трендове у психологији као што је [[Eksperimentalna psihologija|експериментална психологија]].<ref name=":3"/> [[Паја Радосављевић]] је урадио своје истраживање „Напредовање заборављања са временом” где је испитао неке од [[Херман Ебингхаус|Ебингхаусових]] налаза. Да се Паја Радосављевић сматра првим српским психологом може се закључити пре свега из наслова и садржаја његове [[Doktorska disertacija|дисертације]], што евидентно показује да је Паја Радосавељвић био први српски психолог са [[Доктор (титула)|докторатом]], без обзира на то што је проф. психолог није постојао у истој конотацији као данас. Понекад се његово име помиње и у историји педагогије, највише због чињенице да се бавио психолошким основама наставе.<ref name=":3"/> [[Датотека:Zt.png|мини|[[Жарко Требјешанин]] (1950) је српски психолог и аутор двадесетак књига.]] [[Борислав Стевановић (психолог)|Борислав Стевановић]] се вратио са докторском дисертацијом (1926. године) са Лондонског универзитета и постао 1928. године шеф Семинара за експерименталну психологију. Проф. Стевановић је својим радом на стандардизацији [[Бине-Симонова скала|Бине-Симонове скале]] у српској популацији постигао значајне заслуге у српској психологији и увео нашу психологију у светске токове тог периода. Постојање посебног одељења за психологију допринело је проширењу садржаја, а још више кадровског; отворило је и врата за запошљавање асистената. Први асистент на студијској групи психологије био је Живорад Васић. Студенти психологије нису били бројни до [[Други светски рат|Другог светског рата]] и у том периоду је забележено само шест дипломираних студената. Они су заправо били први професионални психолози у нашој земљи, школовани у складу са наставним планом и програмом за психологију. Први психолози у нашој земљи били су: Мирослава Шапоњић, Живорад Васић, Милоје Савић, Василије Милојевић, Радмила Антић и Милош Јовичић. Тада су представљене и прве докторске дисертације из психологије.<ref name=":3"/> Од тада је јачала перцепција психолога као посебног занимања, као науке засноване и практично оријентисане на кориснике својих услуга, тако да је образовање таквих стручњака почело да се шири и они стекли репутацију консултанта у различитим животним околностима. Анализа свести на недељиве компоненте, начин на који је [[Едвард Тиченер|Тиченер]] замишљао, промовисао и бранио психологију, постао је део прошлости већ у првој половини 20. века. Потом је афирмација психоанализе и бихејвиоризма упућивала јавности на промишљање активности искуства и личне историје на веома хетерогене феномене у психичком животу, од механизама развоја и одржавања психопатолошких симптома до објашњења феномена идентификације са ауторитетом у породице и делотворних васпитних поступака. Све ово створило је темеље за новонастале потребе за психолозима у образовању, клиничкој психологији, индустријској психологији, маркетингу, социјалној заштити, испитивањима јавног мњења, решавању трауматских искустава код жртава природних и других катастрофа итд.<ref name=":3"/> Осим што је број психолога брзо растао, запосленим психолозима у Србији су били потребни стручни скупови, стручно усавршавање, заштита професионалних интереса, промоција професије у јавности и у том циљу су се организовали под кишобран Српског психолошког друштва, које има континуитет од свог оснивања 1953. године, као секција [[Психолошко друштво Југославије|Психолошког друштва Југославије]]. Стручно звање психолога у то време било је „професор психологије“ и чланови Друштва су мукотрпно радили на томе да се у законодавству призна реалност у овој области – чињеница да су психолози имали велики ангажман у здравственим установама и друштвеним заштите, а све више и у индустрији. Ова борба је успешно завршена и тренутно стручно звање је дипломирани психолог. Српско психолошко друштво данас има свој субјекат који се бави снабдевањем психолога неопходним инструментаријумом за рад, научним и академским публикацијама, а организује и обуку из различитих области примењене психологије. Наша психологија је до сада дала два академика Српске академије наука и уметности – првог шефа Катедре за психологију Београдског универзитета [[Борислав Стевановић (психолог)|Борислава Стевановића]] и [[Aleksandar Kostić|Александра Костића]]. == Методологија психологије == {{Детаљније|Методологија у психологији}} Методи психологије су најопштији, устаљени и проверени начини организовања научног истраживања психичке стварности. Метода је целокупан начин организовања једног истраживања. Главне методе које се користе за истраживања човека као појединца или целог колективима чине посматрања унутар и ван лабораторије, интервјуи, психолошки тестови тј. [[психометрија]], лабораторијски [[експеримент]]и, статистичке анализе, као и интроспекција. Интроспекција је метод посматрања и описивања сопствених свесних психичких доживљаја. У почетку, у Вунтовој психологији, интроспекција се сматрала за једнини извор података. Међутим, недостаци интроспекције су то да испитаници понекад дају лажне, непотпуне или социјално-прихватљиве одговоре, или једноставно нису свесни одговора. Иако је интроспекција наишла на многе критике, и данас се користи за неке видове истраживања, јер само на тај начин се могу описати снови, сећања или фантазије. Три општа психолошка метода организовања истраживања у којима се користе субјективни подаци (лично искуство) или објективни (о чињеницама понашања) су: # [[Студија случаја]] # [[Посматрање]] # [[Експеримент]] [[Студија случаја]] је метод интензивног, дубинског и свеобухватног проучавања личности. Потекла је из психоанализе и представља темељно и обухватно истраживање животне историје појединца да би се разумела ситуација и проблем у којој се појединац налази. Подаци се добијају из низа тестова, интервјуа, слободних асоцијација, тумачењу снова и упитника. Крајњи циљ јесте реконструисање "комплетне биографије", као и објашњење целокупне структуре и динамике конкретне личности. Познат је случај Сергеја Панкејева где је у Фројдовој студији описана инфантилна неуроза. Наиме, књига се базира на једном страшном сну који је пацијент сањао у раном детињству. Он је уснио како је у страху угледао пар белих вукова на ораховом стаблу са огромним белим реповима. На основу детаљног тумачењу и анализе сна, Фројд је дошао до важних теоријских сазнања. [[Посматрање]] је неекспериментална метода помоћу које се долази до података о психичком животу људи. Састоји се у планском, систематском и објективном регистровању и анализирању извесних појава у природном окружењу. Боља је од интроспекције по томе што се њоме могу открити мотиви неке делатности посматрањем онога што човек заиста ради од онога што он каже да жели да уради. Недостаци посматрања су ограниченост на видљиво понашање без скривених мотива и немогућност мењања појединих услова. Такође, немогуће је направити емоционалну дистанцу, тако да су увиди често субјективни. Фазе посматрања су посматрање са циљем, систематско и контролисано посматрање, одабир технике, спровођење посматрања, обрада података и извођење закључка. [[Експеримент]] је систематско мењање услова у којима се дешава нека појава. У експерименту појава је зависна варијабла, а услови су независна. Фазе експеримента су формулисање проблема, израда плана истраживања, одабир технике, спровођење истраживања, обрада резултата и извођење закључка. Добре стране експеримента су појаву изазивамо и мењамо по својој вољи у контролисаним условима, оглед можемо поновити било када и било где што омогућава проверу резултата и поуздано открива каузалне односе. Лоше стране експеримента су да неке ствари не можемо или из етичких разлога нећемо да мењамо и ситуација је вештачка, тј. испитаници се не понашају природно. Експериментални рад са људима као субјектима повлачи легална и [[морал]]на ограничења, због чега се најзначајнији део истраживања обавља са [[животиње|животињама]] са надом да је стекнуто сазнање о психофизиолошким функцијама и понашањима могуће пренети на искуства са људима. === Психолошке технике === Технике су посебни поступци за прикупљање и обраду података. Неке од техника су: # [[Интервју]] # [[Упитник]] # [[Скале процене]] # [[Анкета]] # [[Пројективне технике]] # [[Тест]] == Психотерапија и технике психолошке анализе == === Психоанализа === [[Психоанализа]] је теорија и метода дубинске психологије коју је почетком 20. века утемељио [[Зигмунд Фројд|Сигмунд Фројд]] како би објаснио душевне процесе као и настајање и лечење психолошких поремећаја. Она представља свеобухватан теоријски скуп који се између осталог темељи на следећим поступцима: * ''1. Психоаналитичка теорија личност'': Психа човека према Фројду је подељена је у три подручја: Ид, Его и Суперего. Ид представља исконске биолошке анималистичке нагоне човека који нестају после њиховог задовољавања. Суперего представља моралне и етичке вредности и норме друштва, такорећи представља функцију савести особности. Его је посредник између Ида и Суперега. Оно је средишња инстанца одлучивања која покушава ускладити потребе Ида с предусловима Суперега. * ''2. Психоаналитична развојна психологија'': Основа развоја психоаналитичне развојне психологије је развој либида (сексуалног нагона). Према Фројдовом концепту раздобља живота зависно од добног нивоа либидо обележава различите регије тела детета: :* орална фаза (прва година живота) – током тог раздобља уста су центар телесног узбуђења или напетости, :* анална фаза (друга до трећа година живота)- изражава фиксацију на аналну фазу и односи се према свету путем жеље за управљањем и моћи, :* фалусна фаза (четврта до шеста година) – током те фазе постоји привлачност према родитељу супротнога пола, а узбуђења и напетости су усредоточене на гениталије, :* латентна фаза (седма до десета година) – настаје смањење сексуалних нагона и интереса, :* генитална фаза (од једанаесте године) – фаза повезана с почетком [[пубертет]]а. Као могуће кризе или проблеми унутар психосексуалног одгоја (фиксације) могу се јавити [[Едипов комплекс]], [[Електрин комплекс]] или завист на [[пенис]]у. ;Теорија лечења Према [[Зигмунд Фројд|Сигмунду Фројду]] несвесни психички процеси (пре свега они који потичу из дјетињства) могу знатно утицати на појаву психичких поремећаја као што су на пример неурозе. Процеси који потичу из дјетињства подлежу механизму потискивања и недељно, током трајања психоаналитичке терапије, требало би их изазвати и поновно проживјети, како би се у одраслом добу могли свладати. Пацијент током сеансе треба да исприча све што му падне на памет (слободна асоцијација). Важни елементи психоанализе су преношење и тумачење снова. Класично психоаналитичко лечење траје неколико година. Психоаналитичке школе које и данас још постоје делимично се разликују једна од друге. Тако постоје облици лечења као што је скраћена психоаналитичка терапија или фокална терапија. Начела дечје анализе [[Ана Фројд|Ане Фројд]] и [[Мелани Клејн]] су посебно прилагођена лечењу деде и младих особа. Дечја психоанализа се примењује на пример код депресије и опсесивне неурозе. == Познати психолози == {{columns-list|4| * [[Сигмунд Фројд]] * [[Карл Густав Јунг]] * [[Алфред Адлер]] * [[Хауард Гарднер]] * [[Леополд Сонди]] * [[Abraham Maslov|Абрахам Маслов]] * [[Сабина Шпилрајн]] * [[Ерих Фром]] * [[Ханс Јурген Ајзенк]] * [[Чарлс Спирман]] * [[Вилхелм Вунт]] * [[Ерик Берн]] }} == Познати српски психолози == {{refbegin|4}} * [http://www.dps.org.rs/istorija-psihologije/303?phpMyAdmin=4700dc1d4e4bcd06a0448c38edf6f98b Брана Петронијевић] * [http://www.dps.org.rs/nagrade-i-priznanja/291-nagrada-qborislav-stevanovicq Борислав Стевановић] * [http://www.dps.org.rs/nagrade-i-priznanja/292-nagrada-qzivorad-ziza-vasicq Живорад Жижа Васић] * [[Никола Рот]] * [[Славољуб Радоњић]] * [http://www.dps.org.rs/nagrade-i-priznanja/293-drustveno-priznanje-qljubomir-ljuba-stojicq Љубомир Стојић] * [[Предраг Огњеновић]] * [[Јосип Бергер]] * [http://www.dps.org.rs/pocetna/736-in-memoriam-profesor-bosko-popovic Бошко Поповић] * [http://www.psihijatrijakcs.org/klinika_psihijatrija/pdf_engrami/istorija-psihoanalize-u-srbiji-u-xx-veku.pdf Владимир Петровић] * [http://www.psihijatrijakcs.org/klinika_psihijatrija/pdf_engrami/istorija-psihoanalize-u-srbiji-u-xx-veku.pdf Ксенија Кондић] * [[Иван Ивић]] * [[Жарко Кораћ]] * [[Жарко Требјешанин]] * [[Бора Кузмановић]] * [[Тамара Штајнер Поповић]] * [[Небојша Јовановић (психотерапеут)|Небојша Јовановић]] * [[Миклош Биро]] * [[Борис Тадић]] * [[Радован Караџић]] * [[Љубомир Касагић]] {{refend}} == Види још == * [[Школска психологија]] * [[Ваздухопловна психологија]] * [[Клиничка психологија]] * [[Историја психологије]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fernald|first=Dodge|title=Psychology: Six Perspectives|url=https://books.google.com/books?id=Q7p-J4-SWuQC|year=2007|publisher=SAGE Publications|isbn=978-1-4129-3867-9|pages=12–15}} * {{Cite book| ref=harv|last=Petz|first = Boris| title = Uvod u psihologiju|year=2008| publisher = Naklada slap| location = Jastrebarsko|isbn=978-953-191-149-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Baker, David B. (ed.)| title = The Oxford Handbook of the History of Psychology| location = | publisher = Oxford University Press (''Oxford Library of Psychology'')|year=2012|isbn=9780195366556|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Brock, Adrian C. (ed.)| title = Internationalizing the History of Psychology| location = | publisher = New York University Press|year=2006|isbn=978081479944|pages=}}4 * {{Cite book| ref=harv|author=Chin, Robert, and Ai-li S. Chin|title=Psychological Research in Communist China: 1949–1966| url=https://archive.org/details/psychologicalres0000chin| location = Cambridge| publisher = M.I.T. Press|year=1969|isbn=978-0-262-03032-8|pages=}} * -{Cina, Carol. "Social Science for Whom? A Structural History of Social Psychology." Doctoral dissertation, accepted by the State University of New York at Stony Brook, 1981.}- * {{Cite book| ref=harv|last=Cocks|first=Geoffrey| title = Psychotherapy in the Third Reich: The Göring Institute| location = second edition. New Brunswick, NJ| publisher = Transaction Publishers|year=1997|isbn=978-1-56000-904-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Forgas, Joseph P., Kipling D. Williams, & Simon M. Laham| title = Social Motivation: Conscious and Unconscious Processes| location = | publisher = Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-83254-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Gregory|first=Robert J.| title = Psychological Testing: History, Principles, and Applications| location = Sixth edition. Boston| publisher = Allyn & Bacon (Pearson)|year=2011|isbn=978-0-205-78214-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Guthrie|first=Robert| title = Even the Rat was White: A Historical View of Psychology| location = | publisher = Second edition. Boston, Allyn and Bacon (Viacon)|year=1998|isbn=978-0-205-14993-3|pages=}} * -{Leahey, ''A History of Modern Psychology''. Third Edition. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall (Pearson), 2001.}- * [[A. R. Luria|Luria, A. R.]]. ''The Working Brain: An Introduction to Neuropsychology''. Translated by Basil Haigh. {{page1|location=|publisher=Basic Books|year=1973|isbn=9780-465-09208-6|pages=}}. * -{Herman, Ellen. "Psychology as Politics: How Psychological Experts Transformed Public Life in the United States 1940–1970." Doctoral dissertation accepted by Brandeis University, 1993.}- * {{Cite book| ref=harv|last=Hock|first=Roger R.| title = [[Forty Studies That Changed Psychology|Forty Studies That Changed Psychology: Explorations Into the History of Psychological Research]]| location = Fourth edition. Upper Saddle River, NJ| publisher = Prentice Hall|year=2002|isbn=978-0-13-032263-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Kozulin|first=Alex| title = Psychology in Utopia: Toward a Social History of Soviet Psychology| url=https://archive.org/details/psychologyinutop0000kozu| location = Cambridge| publisher = MIT Press|year=1984|isbn=978-0-262-11087-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|author=Morgan, Robert D., Tara L. Kuther, & Corey J. Habben| title = Life After Graduate School in Psychology: Insider's Advice from New Psychologists| location = New York| publisher = Psychology Press (Taylor & Francis Group)|year=2005|isbn=978-1-84169-410-8|pages=}} * -{Severin, Frank T. (ed.). ''Humanistic Viewpoints in Psychology'': A Book of Readings. New York: McGraw Hill, 1965. ISBN}- * {{Cite book| ref=harv|author=Shah, James Y., and Wendi L. Gardner| title = Handbook of Motivation Science| location = New York| publisher = The Guilford Press|year=2008|isbn=978-1-59385-568-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Teo|first=Thomas| title = The Critique of Psychology: From Kant to Postcolonial Theory| url=https://archive.org/details/critiqueofpsycho0000teot| location = New York| publisher = Springer|year=2005|isbn=978-0-387-25355-8|pages=}} * Wallace, Edwin R., IV, & John Gach (eds.), ''History of Psychiatry and Medical Psychology''; New York:. {{page1|location=|publisher=Springer|year=2008|isbn=9780-387-34708-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Weiner|first = Bernard|authorlink= Bernard Weiner| title = Human Motivation| location = Hoboken, NJ| publisher = Taylor and Francis|year=2013|isbn=9780805807110|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last = Weiner | first = Irving B. | authorlink = Irving B. Weiner|title=Handbook of Psychology| location = Hoboken, NJ| publisher = John Wiley & Sons|year=2003|isbn=978-0-471-17669-5|pages=}} ** Volume 1: ''History of Psychology''. Donald K. Freedheim, ed. {{page|year=|isbn=9780-471-38320-8|pages=}} ** Volume 2: ''Research Methods in Psychology''. John A. Schinka & Wayne F. Velicer, eds. {{page|year=|isbn=9780-471-38513-4|pages=}} ** Volume 3: ''Biological Psychology''. Michela Gallagher & Randy J. Nelson, eds. {{page|year=|isbn=9780-471-38403-8|pages=}} ** Volume 4: ''Experimental Psychology''. Alice F. Healy & Robert W. Proctor, eds. {{page|year=|isbn=9780-471-39262-0|pages=}} ** Volume 8: ''Clinical Psychology''. George Stricker, Thomas A. Widiger, eds. {{page|year=|isbn=9780-471-39263-7|pages=}} * {{cite encyclopedia|last=Badcock|first = Christopher R. | title = Nature-Nurture Controversy, History of | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868031366 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.03136-6 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=340–344}} * {{cite encyclopedia|last=Cascio|first = Wayne F. | title = Industrial–Organizational Psychology: Science and Practice | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868220072 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.22007-2 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=879–884}} * {{cite encyclopedia|last=Chryssochoou|first = Xenia | title = Social Psychology | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868240956 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.24095-6 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=532–537}} * {{cite encyclopedia|last=Deakin|first = Nicholas | title = Philosophy, Psychiatry, and Psychology | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868270499 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.27049-9 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=31–36}} * {{cite encyclopedia|last=Demetriou|first = Andreas | title = Intelligence in Cultural, Social and Educational Context | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868921470 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.92147-0 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=313–322}} * {{cite encyclopedia|last=Gelso|first = Charles J. | title = Counseling Psychology | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868210738 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.21073-8 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=69–72}} * {{cite encyclopedia|last=Henley|first = Tracy B. | title = Psychology, History of (Early Period) | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868032359 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.03235-9 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=406–411}} * {{cite encyclopedia|last=Knowland|first = Victoria C. P. |last2=Purser|first2 = Harry |last3=Thomas|first3 = Michael S. C. | title = Cross-Sectional Methodologies in Developmental Psychology | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868232352 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.23235-2 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=354–360}} * {{cite encyclopedia|last=Louw|first = Dap | title = Forensic Psychology | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B978008097086821074X | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.21074-X | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=351–356}} * {{cite encyclopedia|last=McWilliams|first = Spencer A. | title = Psychology, History of (Twentieth Century) | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868030464 | accessdate=8. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.03046-4 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=412–417}} * {{cite encyclopedia|last=Pe-Pua |first = Rogelia | title = Indigenous Psychology | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868240671 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.24067-1 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=788–794}} * {{cite encyclopedia|last=Peterson|first = Roger L. |last2=Peterson|first2 = Donald R. |last3=Abrams|first3 = Jules C. |last4=Stricker|first4 = George |last5=Ducheny|first5 = Kelly | title = Training in Clinical Psychology in the United States: Practitioner Model | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868210866 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.21086-6 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=517–523}} * {{cite encyclopedia|last=Poortinga|first = Ype H. | title = Cross-Cultural Psychology | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868240117 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.24011-7 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=311–317}} * {{cite encyclopedia|last=Spinath|first = Frank M. |last2=Spinath|first2 = Birgit |last3=Borkenau|first3 = Peter | title = Developmental Behavioral Genetics and Education | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868920099 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.92009-9 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=320–325}} * {{cite encyclopedia|last=Smith|first = Edward E. | title = Cognitive Psychology: History | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868030282 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.03028-2 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=103–109}} * {{cite encyclopedia|last=Staerklé|first = Christian | title = Political Psychology | encyclopedia = International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences |editor-last=Wright|editor-first=James D. |year=2015| edition = Second | publisher = Elsevier |isbn=978-0-08-097087-5 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780080970868240798 | accessdate=9. 4. 2015 | doi = 10.1016/B978-0-08-097086-8.24079-8 | laysummary = https://pennlibnews.wordpress.com/2015/03/27/international-encyclopedia-of-the-social-behavioral-sciences-second-edition/ | laysource = Penn Libraries News Center | laydate=8. 4. 2015 |ref=harv|pages=427–433}} * -{Gelder, Mayou & Geddes (2005). Psychiatry. New York, NY: Oxford University Press Inc.}- {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Psychology | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Психологија }} * [http://www.apa.org/ Америчка психолошка асоцијација] * [http://www.dps.org.rs/ Друштво психолога Србије] * [http://www.psychology.org/ Енциклопедија психологије] * [http://www.psihoterapija.rs/ Центар за психотерапију и психологију] * [http://www.f.bg.ac.rs/index.php?sid=3 Департман за психологију Филозофског факултета у Београду] * [http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/odseci/fakultet_odseci_psihologija.html Департман за психологију Филозофског факултета у Новом Саду] * [http://www.filfak.ni.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=40&Itemid=38 Департман за психологију Филозофског факултета у Нишу] * [http://psihodrama.co.nr/ ЦРПП - Центар за развој психодраме и психотерапије Ниш] * [http://www.psihokomunikacije.com/ Психолошко саветовалиште Комуникације Београд] * [http://www.olicentar.rs/ О. Л. И. Психолошко едукативни центар] {{Друштвене науке}}{{Психологија}}{{нормативна контрола}} [[Категорија:Психологија| ]] [[Категорија:Друштвене науке]] ilemagl2q4xzevx8voumyx6gf30lqd7 0 8174 25138751 25132036 2022-08-04T17:52:05Z Popalbion 311136 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Шабац је град у Србији}} {{Град у Србији | назив = Шабац | име генитив = Шапца | слика = Šabac- collage.jpg | опис_слике = Колаж слика града (лева страна- Нови градски трг, [[Народни музеј Шабац]], [[Споменик и костурница у порти Саборне цркве у Шапцу]], [[Дуњића кућа]]) и (десна страна- [[Хотел Слобода]], [[Шабачка библиотека]], [[Зграда Окружног начелства у Шапцу]], [[Шабачка тврђава]]) | грб = COA Šabac (big).png | опис_грба = Грб Шапца | градска_застава = FLAG Šabac.gif | опис_заставе = Застава Шапца | стара_имена = [[Шабачка тврђава|Заслон]] (стари српски)<br />Бигир Делен ([[османско царство|отомански]]) Савацијум | површина = 795 | становништво = 53.919 | извор_становништво = | година_становништво = | агломерација = 115.884 | извор_агломерација = | година_агломерација = | густина = | надморска_висина = 65 | први помен = | дан_града = | слава = | побратими = [[Агростоли]] {{застава|Грчка}}<br />[[Кирјат Ата]] {{застава|Израел}}<br />[[Кралупи]] {{застава|Чешка}}<br />[[Фуџима]] {{ЈПН}} | регион = [[Шумадија и западна Србија]] | округ = [[Мачвански управни округ|Мачвански округ]] | гшир = 44.7558 | гдуж = 19.6943 | адреса = Господар Јевремова 6 | телефон = 346-711/364-100 | факс = | поштански_код = 15000, 15103, 15104 | позивни_број = | регистарска_ознака = -{ŠA}- | веб-страна = [http://www.sabac.rs/ www.sabac.rs] | електронска_пошта = opstina@sabac.org | градоначелник = [[Александар Пајић]] | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] }} '''Шабац''' је град у [[Мачвански управни округ|Мачванском округу]]. Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису из 2011]]. имао је 53.919 становника. Шабац, који се налази у [[запад]]ној [[Србија|Србији]] на обали реке [[Сава|Саве]], развио се око [[шабачка тврђава|утврђења подигнутих уз реку (''Заслон'', ''Бигир Делен'')]]. Привредно је, културно и административно средиште [[Мачвански управни округ|Мачванског округа]]. == Историја == У другој половини [[15. век]]а, после пада тадашње [[Србија|Србије]] под турску власт, [[Турци]] овладавају и овим крајевима. 1470. године на погодном месту, где се обала [[Сава|Саве]] благо уздиже, а недалеко од ушћа речице Камичак у Саву, Турци подижу тврђаву ''[[Шабачка тврђава|Бигир Делен]]'', не много велику по димензијама, али снажних и високих бедема. Са кулама истуреним према Сави она је, кроз векове, представљала снажно упориште према турском супарнику у борби за превласт на Балкану-Угарској, и касније [[Аустроугарска|Аустро-угарској]]. Турци новосаграђеној тврђави и граду који је око њених настајао, дају име Бејерделен, што у преводу са турског значи „онај који удара са бока”. Тако лоциран и утврђен град био је значајна турска испостава из које се могло лако упадати у угарску територију, контролисати саобраћај Савом и вршити успешно низ других војних функција. Јануара 1476. године краљ Угарске [[Матија Корвин]] шаље три легије, са готово 15 хиљада људи из Будима, које су се копном и бродовима прво спустиле до Београда, а потом узводно до Шапца. До Шапца су трупе мађарског краља стигле 12.Јануара 1476. године. Војска је отпочела са опсадом града. Шабачку тврђаву је тада од Мађара бранио Али-бег. Он је пре децембра 1476. послао у Шабац бројну војску. Градска посада је била опремљена топовима и муницијом, потпуно спремни за зимске услове, а људи и ствари су били у подрумима унутрашњег града. Са мађарске стране су били војни заповедници Вук Гргуревић — Змај Огњени Вук, Павле Кињажи и Влад Дракул. На спољним обалама опкопа, Матија Корвин је подигао логор за копнену војску, да спречи контакт посаде са спољним светом. На лицу места грађене су балисте и катапулти. Такође су прављени и покретни заклони који су ланцима померани ка градским зидинама. Упорно бомбардујући град, краљ је натерао посаду да се повуче из спољашњег у унутрашњи град. Борбе из непосредне близине и бомбардовање наставили су се наредна 22 дана. 2. фебруара стигао је у непосредну близину града Али бег Михалоглуђ, али је краљ са војском кренуо Турцима у сусрет. Мађари су испалили пар хитаца из топова на Турке. Матија Корвин се послужио лукавством. Прво је форсирао фронтални напад, потом је повукао војску дубље у позадину, како би изморена посада града одахнула, а онда је под окриљем ноћи напао тврђаву преко бродова прислоњених уз зидине са бокова. Изморена посада није више могла да пружи отпор. После неколико недеља Матија Корвин је напокон 15. фебруара освојио Шабац<ref>Шабац град тврђава, Илустрована историја града Шапца. Стр. 83, 84, 85</ref> Током неколико наредних векова Шабац је више пута прелазио.Јануара из турске под аустријску власт и обратно. Током периода владавине једног или другог царства, једне или друге културе, град је мењао свој изглед. За турске владавине, а она је заправо прекидана само на релативно кратке временске периоде, био је то типични оријентални град, са уским уличицама, малим занатским радњама са [[Ћепенак|ћепенцима]] и са више џамија са витким минаретима. === Заслон === {{главни чланак|Заслон (утврђење)}} [[Датотека:Први запис Заслон, Дубровачки архив, 1454..jpg|110п|мини|Заслон, [[1454]].]] Први запис Заслона односи се на 16. април 1454. године и Никола конте ди Xаслон, који је сасвим извесно, мачвански [[Никола Илочки]]. Новаковић наводи: „неколико година пре овог рата, у намери да за се задобије симпатије српске, краљ Матија је у неку руку обновио и угашено већ, али свакоме живо у памети достојанство деспота краљевине Србије и достојанство краља Босне, поклонивши прво своме властелину Вуку Гругерићу Бранковићу, а друго своме властелину Николи Илочкоме.”<ref name="automatski generisano1">Новаковић, Стојан. Белешке к историји Шапца и шабачке владичанске столице. 1887.</ref> У нашим изворима, српски летописац записује: <small>''приими Матеашь краль и Вукь деспоть Заслонь градь на рěцě Сави''</small>.<ref name="automatski generisano1" /> „И тожде лето 6984 прими краљ Матијаш и Вук Деспот Заслон град на реци Сави, изе зовет се Шабац.” Заслонь градь на Сави јеже зовет се по грьчьскому језику Шабась Заслон је лоциран на западној падини Јеврејског гробља, окренутој бари [[Баир|Бент]] и подручју ХИ Зорке ([[Думача]]). Временски припада 12—13 век. Априла 1968, неко мање насеље, на падини окренутој бари Бент, по површини се налазе фрагменти керамике. == Историјски значај града == Шабац је као град имао велики историјски и стратешки значај. Будући да се налази на повољној позицији где су се у прошлости укрштали путеви за Босну, Београд, Срем и Подриње, многе војсковође и освајачи су бирали баш подручје Шапца да ту воде одлучујуће битке. Сами Турци назвали су тврђаву на Сави „Ударач с бока”, што сведочи о стратешкој важности Шапца као утврђења и града. Такође о томе сведоче многе важне битке које су се одиграле у непосредној околини града, од Боја на Шапцу 1476, Аустријског напада на град 1788-е у којој је прву војну акцију и рањавање доживео [[Јозеф Поњатовски]], затим [[Мишарска битка|Мишарске битке]] 1806-е која се одиграла на брду Мишару 5 км источно на изласку из Шапца, затим боја на [[Бој на Равњу|Засавици]] недалеко од Шапца и [[Бој на Дубљу|боја на Дубљу]] 1815-е, задње битке Другог српског устанка, која се одиграла у селу Дубље у околини Шапца, па до стратешке важности Шапца у току [[Церска битка|Церске операције]] 1914-е и форсирања Саве током битке на Чеврнтији, која се одиграла на пољу Чеврнтија између Шапца и Сремске Митровице, па до [[Битка за Шабац|битке за Шабац]] из 1941-ве године. Шабац је био и једна од шест градова чији су кључеви предати књазу Михајлу. У периоду после Другог светског рата, Шабац добија на значају због фабричког погона Зорке, која је измештен из Суботице у Шабац 30-их година XX века, а који је унапређен 60-тих и 70-тих година XX века . Фабрички комплекс Зорка био је од државног приоритета за тадашњу Југославију. === Шабац под турском влашћу === {{главни чланак|Баир|Опсада Шапца (1476)}} [[Датотека:Szabács viadala, Šabac (Sabach) as in first written poem, 1476.jpg|300п|мини|десно|Запис Шабац (верзија Sabach) у [[Опсада Шапца (1476)|првој песми о Шапцу]] , Ki Szabács erős voltát elméllé, 3. стих, „онај ко Шабац чврсто утврди”, година 1476.]] [[Датотека:Plan tvrdjave Sabac, bez datuma, Osmanski arhiv.jpg|300п|мини|десно|План шабачке тврђаве из османског периода.]] За цео период под турском владавином не може се у ствари ни говорити о правом граду, јер се живот одвијао углавном у тврђави и непосредно око ње. Један од разлога за слабији развој градског насеља је и конфигурација терена. Сава и речица Камичак чинили су природну препреку развоју насеља, као и мочварно тло које се простирало јужно од Саве и физички одвајало појас око тврђаве од благо уздигнутих тераса на простору где се данас уздиже град Шабац. Баир (брег, узвишење) једна је од најстаријих градских насељених зона, био је раније повезан са тврђавом дугим дрвеним мостом који је премошћавао водоплавни терен. На Баиру су, једни насупрот других, живели [[Турци]] и [[Срби]]. Током дуготрајне турске владавине на овим просторима Шабац је постао веома значајно место на коме се одвијала трговина, и кроз које су се кретали каравани превозећи из [[Турска|Турске]] и са Блиског истока егзотичну робу у Угарску и [[Аустрија|Аустрију]], а у другом смеру индустријску робу. Шабац је био веома значајан погранични град за турску империју. Кроз Шабац се, такође, одвијала веома жива унутрашња трговина између крајњих западних крајева турског царства и његових централних и источних делова. Из тог периода засигурно потичу корени трговачког духа који ће Шабац прославити у каснијим временима. === Шабац у 19. веку === {{главни чланак|Стари Шабац|Доњи Шор}} Већи историјски значај за [[Срби|Србе]] Шабац добија са избијањем [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[1804]]. године. У његовој околини одиграло се неколико значајних битака између Турака и српских устаника. Најзначајнија је свакако била [[битка на Мишару]], 1. августа (13. по новом календару) [[1806]]. године. [[Мишар (насеље)|Мишар]], село удаљено 6 -{km}- од Шапца идући ка [[Београд]]у, било је поприште славног боја у коме су [[Срби]] предвођени [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]] Петровићем до ногу потукли силну и обесну турску војску Кулин Капетана. Ту су се храброшћу истакли многи српски јунаци, а нарочито [[Милош Стојићевић Поцерац|Милош Стојићевић]] — Поцерац, [[Јаков Ненадовић]], [[Стојан Чупић]] — Змај од Ноћаја, [[лука Лазаревић|поп Лука Лазаревић]], [[Никола Смиљанић|прота Смиљанић]] и [[Цинцар Јанко Поповић|Цинцар Јанко]]. Слепи песник и гуслар [[Филип Вишњић]] је поводом ове славне битке спевао једну од најпознатијих српских епских песама — [[Битка на Мишару|Бој на Мишару]]. Један од најснажнијих момената ове песме је онај кад, сазнавши за исход битке и погибију Кулин Капетана, Кулинова када огорчено јеца: „Бјео Шапцу не бијелио се већ у живој ватри изгорјео! Јер код тебе Турци изгибоше Црни Ђорђе да те Бог убије!” [[Датотека:Hotel Pariz.jpg|253п|мини|десно|Шабац 1904. година.]] Поробљена српска раја, бар за кратко, ослобођење од турског јарма дочекала је 27. јануара (8. фебруара по новом календару) [[1807]]. године, када су [[Турци]] предали Шабац устаницима под Карађорђем. Тако је после 300 година ропства коначно дочекана слобода. Она се, нажалост, губи пропашћу Првог српског устанка, али је њен значај за развој града и полет који је он добио био невероватно велики. Развој и нарастање Шапца од тог времена незаустављиво напредује. Први замах у развоју град Шабац добија по завршетку ратних дејстава у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]]. Овај период се поклапа са временом управе просвећеног [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]], брата кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]], који је био једини писмен од браће и човек широких и напредних назора. Он је Шапцем управљао 15 година, и за то време је много тога из корена променио и унапредио укупан живот дотадашње турске касабе. Само пола године по Јевремовом доласку у Шабац, Стеван Живановић-Телемак пише [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Караџићу]] у [[Беч]]: „Шабац се на Баиру начинио да ти има шта око гледати.” Велику борбу је овај знаменити човек водио са дотадашњим назадним и превазиђеним, готово оријенталним схватањима живота код Срба. Он уноси дух европске цивилизације и град почиње да поприма изглед „пречанских” вароши. Ангажује инжењере који постављају основе за правилну, урбанизовану изградњу Шапца, гради путеве, доноси уредбе о комуналној делатности… Примерима из живота својих чланова породице учи Шапчане новитетима и тиме подстиче на почетку богатије грађане, а касније и остале, да следе њихов пример у области одевања, становања, опхођења, културних навика… Осим тога, он у Шабац доноси много тога што се у [[Србија|Србији]] прво могло срести и видети у Шапцу. Први пут се у Србији уместо традиционалних гусала или фруле могао звук клавира чути баш овде, а уместо пенџерли хартије угледати прозорско стакло, или провозати фијакером који је мамио уздахе шабачке господе. И још много које чега добио је Шабац у то време први или међу првима. [[Датотека:Mišar, Spomenik Karađorđu i mišarskim junacima, 05.jpg|мини|десно|[[Споменик на Мишару код Шапца|Споменик на Мишару]]]] Изградњи Јевремовог конака, једне од најлепших зграда тадашње [[Србија|Србије]], претходила је изградњи конака кнегиње Љубице у Београду, а и у архитектонском смислу му је био узор. Баш ту, у том здању, Јеврем је окупљао интелектуални крем ондашње Србије, подстичући и храбрећи њихово стваралаштво које је наилазило на неразумевање и отпор непросвећене и веома заостале средине, у чему му је помагала и његова образована кћерка Анка. Оно што је највредније, а што је настало у Шапцу за време Јевремове владавине, свакако су, на понос Шапчана: Окружна и варошка болница и апотека, 1826. године, прве у Србији; Основна школа 1826. године, прва у Србији после турске власти; „Главна школа”, односно гимназија која настаје 1837. године; Прве позоришне представе дају се 1840. године; Оснива се музичко друштво као претећа развијеног музичког живота у Србији — касарна, кафана итд. И по завршетку ере Јеврема Обреновића развој Шапца се динамично наставља. Сада он има велики значај као гранични град кнежевине Србије према Аустроугарској. Огроман део трговине са овим моћним суседом [[Србија]] обавља преко Шапца. Извоз свиња, коња, говеда, шљива и других традиционалних српских производа, па чак и жира, иде преко шабачке царинарнице и луке, и оставља овом граду изврсне приходе. Шабац се у то време много брже развија и напредује у односу на многе друге градове у Србији. Коначно и потпуно ослобођење од турске власти Шабац, као и Србија, дочекује 1867. године, када и последњи турски војник напушта тврђаву на Сави. Овај догађај са одушевљењем је дочекало становништво Шапца, сада већ у великој већини српско, и ускоро се губе и последњи трагови вековног турског присуства на овим просторима. [[File:Preki šor, Šabac.jpg|thumb|Преки Шор Шабац]] Другу половину [[19. век|XIX]] века у развоју Шапца обележио је његов веома убрзани развој. Нарочито је развијена трговина, јављају се почетни облици индустријске производње, као и традиционална пољопривреда. Шабац се, уз Београд и [[Крагујевац]], дефинитивно утврђује као један од најзначајнијих српских градова. У урбанистичком смислу он такође напредује. На просторима некадашњих мочвара које се исушују, ничу нове стамбене и пословне зграде. Све више је Шапчана који прихватају моделе живота европске цивилизације. Због свог тако убрзаног развоја и полета којим је одисао, као и развијеног кафанског живота, заслужио је назив „Мали Париз”. Шапчани су у то време могли да читају своје новине, и то од 1883. године, а од 1909. још 11 листова. На размеђи векова Шабац достиже свој пуни просперитет. Граде се велелепне породичне куће у центру града, летњиковци у околини, а све то са примереним стилом и укусом који је диктирала тадашња [[Европа]]. Шабац је један од првих градова у Србији где су у кафану, углавном недељом пре подне, са својим каваљерима ишле и даме, што је до тада била само мушка привилегија а за жену готово незамислива срамота. Начин одевања и опхођења код градске господе већ је увелико као у великим пречанским варошима које су још увек узор. Почетком века на улицама се могу видети већ и по неки аутомобил и „велосипед”. Градски живот постаје пријатна комбинација рада, одмора и забаве, а исти се удисао пуним плућима. Добру илустрацију оваквог шабачког мераклијског и боемског начина живота имамо у стиховима песника Драгише Пењина: „Кад је деда лумповао, на три шора и два сквера, возили су штап и шешир два посебна фијакера” === Шабац у Првом светском рату === [[Датотека:Sabac razoren austrougarskom artiljerijom Avgust 1914.jpg|мини|300п|Аустроугарска артиљерија је разорила [[Шабац]], август 1914.]] [[File:ShabatzBombardeadaOctubreDe1914--reportuponatroci00reis.jpg|thumb|мини|300п|Шабац данашња Масарикова улица 1914-те]] [[Датотека:Spomenik i fontana Šabac 001.jpg|мини|лево|250п|[[Споменик ратних одликовања града Шапца]]]] Овакву готово идиличну слику прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу, кулминирале су страховитим страдањем Шапца и његове околине. Град порушен, попаљен и опљачкан, села у околини такође. Народ, што побијен, што расељен, измрцварен и оболео, у великој материјалној беди, са болном радошћу дочекује слободу 1918. године. Од предратних 14.000 становника, једва да је у животу остало 7000, а и број постојећих кућа је био више него преполовљен. Непријатељ није поштедео чак ни шабачку цркву. По наводима [[Делфа Иванић|Делфе Иванић]] у цркви у Шапцу је стрељано митраљезом преко 500 наших људи за време Првог светског рата. <ref>{{Cite book|last=Милановић|first=Јасмина|authorlink= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|page=199|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> Колика је утеха што се овај град опет издвојио у [[Србија|Србији]], али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920), чехословачки Ратни крст (1925) и Карађорђева звезда. После свог великог пострадања Шабац је назван, као пандан славном француском граду, „Српски Верден”. У непосредној близини града, на обронцима планине [[Цер (планина)|Цер]], догодила се чувена [[Церска битка]], августа 1914. године. Величанствена победа српске војске под командом генерала [[Степа Степановић|Степе Степановића]], који тада бива унапређен у звање војводе, прва је савезничка победа у Првом светском рату. Колико се ова војна победа урезала у биће Србиново, нека илуструје чињеница да се данас, 85 година касније, ни једна свадба нити друго весеље не могу замислити у Србији без звука „Марш на Дрину” и његових речи: „У бој крените јунаци сви, крен'те и не жал'те живот свој Цер нек види бој, Цер нек види бој а нека [[Дрина]], снагу храбрости јуначку руку оца, сина…” [[Датотека:Šabac internment camp.jpg|мини|десно|300п|Немачки војници и [[Усташка војница|Усташе]] током 1941. воде колону Срба у затворенички логор у Шапцу]] === Период између два светска рата === У периоду између Првог и Другог светског рата он је ипак успевао да се развија и расте, и то пре свега, захваљујући веома развијеном занатству, трговини, пољопривреди… Пред сам крај тог периода, 1938. године, у Шабац је премештена Хемијска индустрија „Зорка” која је дотле радила у [[Суботица|Суботици]] (пуштена у рад 8. новембра те године), највећа хемијска индустрија у Краљевини Југославији<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/11/08#page/6/mode/1up Време, 8. нов. 1938, стр. 7] digitalna.nb.rs</ref>. Она ће обележити каснији вишедеценијски период развоја града и постати готово синоним за Шабац. У овом периоду су саграђени [[Стари мост (Шабац)|Стари мост]] (1932), филијала Народне банке (1937)<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/11/21?pageIndex=00013 "Политика", 21. нов. 1937]</ref>... Градња кеја на Сави је почела 1938.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/07/31?pageIndex=00017 "Политика", 31. јул 1938]</ref> На 15.000 Шапчана је долазило преко 130 кафана.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/01/25?pageIndex=00013 "Политика", 25. јан. 1938]</ref> Пред рат је грађена нова болница, а стара, из Јевремовог времена, радила је с недовољним средствима.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/03/03?pageIndex=00022 "Политика", 3. март 1940]</ref> Како се после највећих катастрофа живот ипак наставља даље, тако је и Шабац наставио свој послератни живот у новој држави и у нешто измењеним околностима. Та промена огледа се највише у чињеници да се државна граница сада померила знатно на север, а Шабац је остао у унутрашњости. Неке привилегије које је до тада имао неповратно су нестале и капитал се више није у оној мери сливао у овај град.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/415672/Godine-koje-su-pojele-Zorku Године које су појеле „Зорку” („Политика”, 13. новембар 2018)]</ref> === Шабац током Другог светског рата === После тек нешто више од две деценије мира и спокоја, ратни ужас поново захвата [[Европа|Европу]], па самим тим и Шабац. [[Други светски рат]] свом својом жестином сручио се и на ове просторе, и већ у првој ратној години Шабац жестоко страда. Септембра 1941. године [[Немци]] брутално протерују око 5.000 Шапчана у сремачко село Јарак, где су били смештени у импровизованом логору. Са тог марша, „[[Крвави марш|Крвавог марша]]”, како је касније назван, многи се никад нису вратили кући. Током рата у Шапцу је постојао концентрациони логор кроз који је за четири ратне године прошло око 25.000 грађана. Укупне жртве које је овај град дао током [[Други светски рат|Другог светског рата]] износе око 7.000 људи. Слобода је коначно стигла 23. октобра 1944. године. === Модерни Шабац === [[Датотека:Šabac, Trg šabačkih žrtava 09.jpg|мини|300п|Шабац, центар]] Прве послератне године, као и у целој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], обележене су великим полетом и ентузијазмом у изградњи и обнови ратом уништених добара. Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, тј. фабрика „Зорка”. Убрзано се граде нова привредна постројења, уређује путна мрежа, спроводи електрификација… Уместо многих дотрајалих уџерица граде се нове модерне зграде. Нажалост, понешто што је давало дух старом Шапцу се и губи, али то је данак новом времену које као да није увек имало стрпљења да се бави емотивном страном живота. Седамдесетих година Шабац доживљава до тада невиђени процват. За неколико година у том периоду предузима се неколико капиталних подухвата који сасвим мењају изглед овог града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу, на ком су се вековима гнездиле птице, а заправо само неколико стотина метара од центра града, ниче ново стамбено насеље. Нови бетонски мост преко Саве, Спортска хала „Зорка” са затвореним базеном и фудбалским игралиштем, Хотел „Слобода” „Б” категорије, Градски стадион, нове школе, обданишта, домови културе, аутобуска станица… Огроман број комфорних породичних кућа гради се како у самом граду, тако и на дотадашњој периферији Тријангли, Касарским и Шипурским ливадама, [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковцу]]… Насеља која су до тада физички била одвојена од Шапца по неколико километара сада почињу да се спајају са градом као што је случај са Думачом, Поцерским Причиновићем, Јевремовцем, Богосавцем, Мајуром итд. У последњих пет година Шабац се инфраструктурно веома развио. Савремени изглед, који га враћа некадашњем надимку „Мали Париз”, употпуњен лепим уређењем саме градске четврти, одаје слику модерног средњоевропског града. Дана 22. маја 1999. године на Шабац је бачено 10 бомби и притом је погођен део касарне у ширем центру града и у том нападу је настрадала једна особа. Током маја 2014. Шабац је погодила велика поплава. Мобилисано је на хиљаду људи из Шапца и Србије како би се град изборио са поплавом. [[Датотека:Poplava šabac 2014 popović 12.JPG|thumb|Одбрана Шапца од поплаве мај 2014.]] У Шапцу се налази пешачка зона са околним објектима значајним делима архитектуре.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:438101-Pesacka-zona-u-Sapcu---muzej-srpske-arhitekture Пешачка зона у Шапцу — музеј српске архитектуре („Новости”, 10. јун 2013)]</ref> Према последњем попису из 2002. године, Шабац са својим градским, приградским и сеоским насељима, које припадају шабачкој општини, достиже цифру од око 130.000 становника, што га у домаћим условима чини веома значајним градом. Током средњег века, на месту данашњег Шапца постојало је словенско насеље под именом „Заслон”, што је означавало некакав брег, узвишење, или заклон од водених непогода. Постојање овог насеља забележено је у дубровачким списима из 1454. године. == Етимологија имена == Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава — Савац — Шабац. == Климатске карактеристике == На подручју Шапца влада [[умереноконтинентална клима]]. Због отворености према [[Панонска низија|Панонској низији]] његови низијски делови на северу су под утицајем панонске [[Континентална клима|континенталне климе]], а брежуљкасто планински југ и југозапад до 700 м надморске висине под утицајем [[Планинска клима|планинске климе]]. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температуре ваздуха оне су од изузетног значаја за опстанак [[Флора|биљног света]]. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу. Шабац на обали реке Саве, а општина излази и на реку [[Дрина|Дрину]], међусобно повезане [[Канал (вештачки)|каналском мрежом]] и богатством [[Подземне воде|подземних]], пијаћих и геотермалних вода. Путно повезан, у близини Београда и Новог Сада, Лознице, Ваљева, Бијељине — можемо рећи у центру региона. == Привреда == Обележја привредног развоја града Шапца су: динамичност и позитиван [[Бруто домаћи производ|друштвени производ]]. Позитивна кретања у привреди резултат су, између осталог: традиционално развијеног предузетништва са трговачким наслеђем, дуге традиције у индустријској производњи, великог броја успешно приватизованих предузећа, као и присуства страних инвеститора. Подршка [[Локална самоуправа|локалне самоуправе]] и једноставност процедура представљају снагу економског развоја града. Доминантне индустријске гране у привредној активности града су: * [[хемијска индустрија]] * [[фармацеутска индустрија]] * металопрерађивачка индустрија * [[машинска индустрија]] * [[прехрамбена индустрија]] * грађевинарство и индустрија грађевинског материјала * дрвопрерађивачка и тапетарска индустрија * [[текстилна индустрија]] * графичка индустрија У Шапцу послује близу 4.500 привредних субјеката (3.000 предузетника). Приватна својина је доминантан облик власништва. Финансијске услуге пружа 31 домаћа и страна банка и 6 осигуравајућих друштава. Најснажнији страни инвеститори су Ју-ес Стил, Алианс Оне Тобако, Интерекс, Стада, Алас Интернационал, Интерсел, [[Меркатор (трговина)|Меркатор]], Метро. == Култура и уметност == [[Датотека:Kcsabac.jpg|мини|Културни центар]] [[Датотека:Sabacka biblioteka.JPG|мини|Шабачка библиотека]] [[Датотека:Зграда старе болнице (Зграда Историјског архива).jpg|мини|[[Међуопштински историјски архив (Шабац)|Међуопштински историјски архив]] у [[Зграда старе болнице у Шапцу|згради старе болнице]]]] Град Шабац има богату историју, са посебним нагласком на развој културе у граду. Кључни период на који се овај пројекат концептуално и тематски ослања је XIX век, период доласка [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]] на власт (1816. године) до светских ратова у којима је град претрпео велика уништења. Данас је град Шабац један од најразвијенијих у Србији, који је 2010. године добио званично признање у акцији „Општине и градови будућности”, поставши „Привредни град будућности”. Млади у Шапцу проводе време на различите начине, град има [[шабачка тврђава|тврђаву]] на реци и градску плажу, велики број фудбалских терена (више од 3 професионална), свака основна школа има салу за физичко и спортске терене, град има [[хиподром]] и градски [[стадион]]. Сви простори рекреације су простори окупљања младих. Постоје два већа [[парк]]а и мноштво малих отворених простора намењених окупљању и игри. Постоји и отворени [[скејт парк]], и мноштво отворених градских тргова и платоа који су састајалишта младих. Главна улица, која је предвиђена за одржавање програма овог пројекта је позната и као Корзо, и има традицију окупљања и проласка њоме дугу од када град постоји. Од отварања Школе за уметничке занате, уметност је популарна међу младима у Шапцу, те постоји велико интересовање за све области визуелног уметничког стваралаштва. У организацији Удружења ликовних стваралаца Шапца редовно се одржавају изложбе младих стваралаца. Културна понуда града је богата, али се већина активности везаних за уметност (Октобарски Салон, програми КЦ, изложбе Музеја и КЦ, …) дешавају у затвореном простору. Од културних активности на отвореном највећи догађај је [[Шабачки летњи фестивал]], који у програму има и излагачке активности, позоришне представе и [[биоскоп]] на отвореном. Сви ови садржаји (представе, концерти, манифестације) су веома посећени што говори да су млади заинтересовани за све што се дешава у отвореним просторима.<ref>[http://kulturasecanja.rs/?p=278 Култура сећања — Шабац] {{Wayback|url=http://kulturasecanja.rs/?p=278 |date=20120325111109}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> Образовне и културно-уметничке институције у граду су: * [[Шабачка библиотека]] * [[Шабачко позориште]] * [[Народни музеј Шабац|Шабачки музеј]] * [[Шабачка гимназија]] * [[Међуопштински историјски архив (Шабац)|Међуопштински историјски архив]] * [[Шабачки културни центар]] * [[Дом културе Прњавор]] * [[КУД „Абрашевић“ Шабац|Куд Абрашевић]] * [[Удружење ликовних стваралаца Шапца]] * [[Колектив - Независна уметничка асоцијација]] * [[Завичајно удружење књижевних стваралаца Шапца]] * [[Популарна музика и бендови у Шапцу]] Од 2010. године се у организацији УГ „[[Церски марш]]” одржава истоимена манифестација у част српских ратника, учесника [[Церска битка|Церске битке]]. У месецу августу се организује поход у дужини од 35 km од Шапца до [[Текериш]]а, на [[Цер (планина)|Церу]] и код спомен костурнице се одаје пошта и помен погинулим ратницима.<ref>{{cite web|title=Церски марш|url=http://cerskimars.org/|work=УГ "Церски марш"|accessdate=18. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305130627/http://cerskimars.org/|archive-date=5. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> <gallery mode="packed" heights="140"> Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 025.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 104.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 177.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 153.jpg Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 198.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 201.jpg </gallery> == Саобраћај == [[Датотека:ŽS 661-143 Šabac.JPG|мини|Теретни воз напушта железничку станицу Шабац.]] Шабац представља саобраћајни чвор регионалног значаја који има предуслов да прерасте у центар интегралног транспорта. Потенцијале у области саобраћаја представљају повољни природни услови за изградњу саобраћајне инфраструктуре, јер 98% Општине чине равничарски и брежуљкасти терени испод 300 m надморске висине, са малим ограничењима за изградњу саобраћајница. Посебне повољности леже у близини [[ауто-пут]]а [[Београд]]-[[Загреб]], близини терминала ваздушног саобраћаја у [[Сурчин]]у. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М19 (Београд-[[Обреновац]]-Шабац-[[Лозница]]-[[Мали Зворник]]) и М21 (Нови Сад-[[Рума]]-ауто-пут-Шабац-[[Ваљево]]-[[Ужице]]). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и [[железничка пруга]] Рума-Шабац-Лозница-Мали Зворник-БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Општина је на пловном делу [[сава|реке Саве]] и има могућност повезивања на речни саобраћајни систем Србије и [[Европа|Европе]]. === Друмски саобраћај === Дужина и стање путне мреже у општини су: * магистрални путеви 59,5 км (сви асфалтирани) * регионални путеви 111,4 км (сви асфалтирани) * локални путеви 304,2 км (асфалтирано 187,8 км) * некатегорисани путеви 2700 км (асфалтирано само око 20 км) * улице у граду 105 км '''Бициклистичка инфраструктура''' [[Датотека:Бициклистичка стаза у Поцерској улици.jpg|мини|Бициклистичка стаза у Поцерској улици]] Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су свакако добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор у градском урбаном подручју Шапца.<ref>План генералне регулације „Шабац” (strana 77 u dokumentu, tj. 88 u PDF fajlu) http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf {{Wayback|url=http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf |date=20131127025502}}</ref> У граду постоје три функционалне бициклистичке стазе укупне дужине 2,5 км и налазе се дуж делова улица Поцерске и 6. пука, док је трећа стаза самостална (невезана за ток улице) и пролази кроз Трг шабачких жртава. Поред наведених стаза, у граду постоје бициклистичке траке (на коловозу) у улицама Краља Александра и Савској, укупне дужине 630 м (у једном смеру). Раније је у Шапцу постојало више бициклистичких стаза, на чијем месту се сада налазе уздужна паркинг места за аутомобиле (пример Поп Лукине улице) или су у нефункционалном стању (пример улица Хајдук Вељкова и Војводе Путника). === Железнички саобраћај === [[Датотека:ŽS 711 024.jpg|мини|лево|200п|Нови воз [[ЖС серија 711|ЖС ДМВ — 711]] на линији Шабац — [[Рума]], [[мај]]а [[2013]].]] [[Датотека:ŽELEZNIČKA STANICA ŠABAC1.jpg|мини|[[Железничка станица Шабац]]]] Кроз Шабац пролази железничка пруга која спаја Руму (која се налази на коридору X) и преко Шапца, Лознице и Зворника прелази реку Дрину и повезује Србију са БиХ. Крак који је повезивао ову пругу са Богатићем ([[Петловача]] — [[Богатић]]) је угашен. Пруга се у последње време користи скоро искључиво за транспорт робе и сировина (за потребе фабрике [[Зорка Шабац]]) а транспорт путника је скоро занемарљив. Шабац има проблем неповољне локације [[Железничка станица Шабац|железничке станице]] и неповољно (за град и железницу) прикључење источне радне зоне на железничку пругу. Северна радна зона није прикључена на железницу. Најважнији текући проблеми опоравка и развоја овог сектора су: дотрајалост инфраструктуре, недостатак вучних и возних средстава, недостатак савремених информационих средстава, недостатак и неусаглашеност прописа који би убрзали процес рада на свим нивоима, неадекватна организација самог система железнице, а нема довољне примене савремених техника у грађењу и одржавању пруга. Расположиви технички капацитет се користи 50-60% а радно време упослених 50%. Потенцијали леже у саобраћајно географски положају региона, постојећој инфраструктура и могућности релативно брзе ревитализације инфраструктуре, возила и других постројења. === Водни саобраћај === Поред [[Дунав]]а, река Сава је наша најзначајнија водна саобраћајница. Кроз Шабац протиче река Сава која је пловна на овом делу и која чини да је Шабац преко Дунава повезан са већином речних пловних праваца у Европи и даље са [[Црно море|Црним морем]]. Потенцијали су у саобраћајно географском положају региона, као и чињеница да не постоје отворене [[Лука|луке]] и пристаништа за међународни саобраћај на реци Сави у Србији. Одржавање и обележавање реке Саве је веома слабо, те је стање пловног пута веома лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност пловидбе сведена на веома низак ниво. Шабац нема луку, али има пристаниште које организационо припада ХК ; водни саобраћај РПК [[Ваљево]] се одвија преко овог пристаништа (у претходним годинама се преко овог пристаништа вршио претовар концентрата цинка, цинка у блоку, сировог сулфата и каљеве соли) Гравитационо подручје пристаништа Шабац покрива [[Мачвански управни округ|Мачвански округ]], део [[Срем]]а и источни део [[Република Српска|Републике Српске]], оспособљено је за претовар током целе године и располаже са две дизалице носивости 5 односно 6 тона. Пристаниште има железничку инфраструктуру и сопствене локомотиве Проблеми и ограничења развоја леже првенствено у недостатку инвестиционих средстава. Такође, није урађена категоризација реке Саве као међународног пловног пута. Корито реке Саве није регулисано за пловидбу при ниском водостају. Габарити пловног пута за реку Саву нису утврђени.<ref>[http://www.sabac.org/index_srb.php?page=26 Званична презентација Града Шапца — саобраћај] {{Wayback|url=http://www.sabac.org/index_srb.php?page=26 |date=20141111044208}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> === Тренутна административна структура === [[Датотека:Arambašića kuća.jpg|Арамбашића кућа|мини]] [[Датотека:Улица Господар Јевремова у Шапцу.jpeg|мини|десно|[[Улица господар Јевремова, Шабац|Улица Господар Јевремова]]]] * '''[[Шабац]]:''' **[[град]]ске [[Месна заједница|месне заједнице]]: ***[[Баир]] *** [[Бенска Бара]] *** [[Касарске ливаде]] *** [[Доњи Шор]] *** [[Жика Поповић (Шабац)|Жика Поповић]] *** [[Јевремова]] *** [[Kamičak (Šabac)|Камичак]] *** [[Камењак]] *** [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковац]] ***[[Преки шор]] *** [[Триангла]] *** [[Шипурске Ливаде]] * '''приградска [[Насеље|насеља]]:''' ** [[Поцерски Причиновић]] ** [[Јеленча]] ** [[Јевремовац]] ** [[Мишар (насеље)|Мишар]] ** [[Горња Врањска]] ** [[Мајур (Шабац)|Мајур]] == Образовање == Писменост становништва је на завидном нивоу уз већи број високо образованих и креативних појединаца способних да дају свој допринос развоју шире друштвене заједнице уз традиционално врло развијено предузетништво представљају велику снагу општине. === Основне школе === У Шапцу има 12 потпуних основних школа и једна специјална основна школа. Број ученика обухваћених основним школовањем је 11566, а наставника има 627 (са вишом школом 456, са факултетским образовањем 164 и 5 магистара). <gallery mode="packed" heights="100"> Датотека:OŠ Janko Veselinović Šabac.jpg|мини|Основна школа „Јанко Веселиновић” Датотека:OŠ Jevrem Obrenović Šabac 001.jpg|Основна школа „Јеврем Обреновић” Датотека:OŠ Laza K. Lazarević, Šabac 001.jpg|Основна школа „Лаза К. Лазаревић” Датотека:OŠ Vuk Karadžić, Šabac 001.jpg|Основна школа „Вук Караџић” OŠ Stojan Novaković Šabac 001.jpg|Основна школа „Стојан Новаковић” Датотека:OŠ Nata Jeličić Šabac 003.jpg|Основна школа „Ната Јеличић” </gallery> === Средње школе === У Шапцу има 8 средњих школа. * [[Шабачка гимназија]] * Средња пољопривредна школа са домом ученика * [[Медицинска школа у Шапцу|Медицинска школа „Др Андра Јовановић”]] * Економско — трговинска школа * Стручна хемијска и текстилна школа „Др Давид Божовић“ * Техничка школа * Музичка школа „Михаило Вукдраговић” * [[Школа примењених уметности Шабац|Школа примењених уметности]] === Високошколске установе === У Шапцу има 3 државне Високе школе струковних студија. * Висока пољопривредна школа струковних студија * Висока медицинска и пословно-технолошка школа струковних студија (Стари назив: Висока технолошка школа струковних студија) * Висока школа струковних студија за образовање васпитача<ref>[http://www.sabac.org/index_srb.php?page=25 Званична презентација Града Шапца — образовање] {{Wayback|url=http://www.sabac.org/index_srb.php?page=25 |date=20111126023134}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> == Шабачки медији == * [[ТВ Шабац]]-[[Радио Шабац]] * [[ТВ Ас]]-[[Радио Ас]] * [[Радио Глас цркве]] * [[Радио Скала]] * [[Подринске новине]]<ref>[http://www.podrinske.com/ Подринске новине/Интернет презентација]</ref> * [[Новине Глас Подриња]] == Туризам == [[Датотека:Шабачка тврђава 1.jpg|мини|260п|Шабачка тврђава]] Туристичка организација општине Шабац, правни је наследник некадашњег Туристичког савеза општине Шабац. У овом облику организације постоји од 1995. године. Њена права активност почиње да се реализује од пролећа 1996. године. Њене функције унапређењу туристичке понуде Шапца су бројне и разноврсне. Најважније су следеће: * Очување, заштита и валоризација туристичких вредности на нивоу општине и града Шапца, * Иницирање и осмишљавање нових активности на унапређењу квалитета туристичке понуде Шапца, * Координација активности разноврсних субјеката који чине туристичку понуду и обједињавање у јединствен туристички производ Шапца, * Организација информативно-пропагандне делатности као и промотивна функција, * Организација најзначајнијих туристичких манифестација на нивоу Општине као што су: Фестивал цвећа „Руже Липолиста”, Међународни пливачки маратон „Јарак-Шабац”, „[[Шабачка чивијада|Чивијада]]”, „Дани ракије”<ref>[http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2012&mm=11&dd=02&nav_id=657206 Шабац: Празник за љубитеље ракије (Б92, 2. новембар 2012)], Приступљено 30. април 2013.</ref> и друге, * Осмишљавање, издавање и дистрибуција сувенира Шапца, * Анимација сеоских домаћинстава у циљу развоја [[Сеоски туризам|сеоског туризма]] на нивоу Општине, као и других видова туризма, * Сарадња са туристичким организацијама градова и општина као и са [[Туристичка организација Србије|Туристичком организацијом Србије]], * Представљање туристичке понуде Шапца на сајмовима туризма, туристичким берзама и туристичким манифестацијама у земљи и иностранству. === Занимљивости === == Спорт == Најпознатији спортски колектив из Шапца је [[РК Металопластика|Рукометни клуб Металопластика]], двоструки освајач Купа европских шампиона и вишеструки првак државе. У Суперлиги Србије такмичи се и [[ЖРК Медицинар Шабац|Женски рукомети клуб Медицинар]], првак државе у сезони 2016/17. Што се осталих колективних спортова тиче, у највишем рангу државног такмичења наступају [[ФК Мачва|Фудбалски клуб Мачва]], Ватерполо клуб Шабац и Женски кошаркашки клуб Шабац. Значајне успехе током последњих деценија постизали су шабачки кајакаши. Кајак клуб „Зорка-Колор” је вишеструки државни првак, а изнедрио је и велики број репрезентативаца. Од спортске инфраструктуре истичу се Хала спортова Зорка, [[Фудбалски стадион Мачва|стадион ФК Мачве]] и Градски базен. === Шабачки спортисти учесници олимпијских игара === * [[Миле Исаковић]] (1958) [[Југославија]] — рукомет, ЛОИ 1980. 6. место, ЛОИ 1984. злато * [[Слободан Кузмановски]] (1962) Југославија — рукомет, ЛОИ 1984. злато, ЛОИ 1988. бронза * [[Драгица Ђурић]] (1963) Југославија — рукомет, ЛОИ 1984. злато, ЛОИ 1988. 4. место * [[Владан Матић]] (1970) [[Србија и Црна Гора]] — рукомет, ЛОИ 2000. 4 место * [[Биљана Митровић - Топић]] (1977) Србија и Црна Гора — атлетика ЛОИ 2000. 4×100 м 21. место; [[Србија]] — атлетика [[троскок]] ЛОИ 2008. 13. место, ЛОИ 2012. 25. место * [[Бојан Незири]] (1982) Србија и Црна Гора — фудбал ЛОИ 2004. 16. последње место * [[Александар Алексић]] 1992. Србија — кајак четворосед ЛОИ 2012. 9. место * [[Драгана Гладовић]] 1992. Србија — теквондо ЛОИ 2012. 7 место * [[Небојша Грујић]] 1991. Србија — кајак двосед ЛОИ 2016. 6. место * [[Дејан Пајић]] 1989. Србија — кајак једносед и четворосед ЛОИ 2016. 15. и 8. место == Демографија == [[Датотека:Хотел Слобода у Шапцу.jpeg|мини|десно|250п|Хотел Слобода.]] [[Датотека:Шабачки кафићи.jpg|250п|мини|десно|Шабачки кафићи.]] [[Датотека:Eglise orthodoxe de Šabac 1.jpg|мини|250п|[[Саборна црква у Шапцу]]]] У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 57000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 16243 | S02V02 = 19894 | S02V03 = 30352 | S02V04 = 42075 | S02V05 = 52177 | S02V06 = 54637 | S02V07 = 55163 | S02V08 = 53919 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис | извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> | п1948=16243 | п1953=19894 | п1961=30352 | п1971=42075 | п1981=52177 | п1991=54637 | п1991н=53653 | п2002с=57313 | п2002=55163 | п2011=53919 }} |} {{Графикон постоци | извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. | позадина=#ddd | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|Срби|yellow|52351|94.90}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|489|0.88}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|374|0.67}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|151|0.27}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|148|0.26}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|107|0.19}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|61|0.11}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|cyan|50|0.09}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|navy|39|0.07}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|pink|19|0.03}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|9|0.01}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|silver|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|purple|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|yellow|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|red|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|green|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|orange|5|0.00}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|cyan|5|0.00}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|magenta|4|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|black|2|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|gray|759|1.37}} }} {{Графикон пирамида | извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|232|7.04|8.47|279}} {{Врста лево десно|80+|gray|188|5.71|12.12|399}} {{Врста лево десно|75-79|gray|553|16.80|26.43|870}} {{Врста лево десно|70-74|gray|1004|30.50|42.08|1385}} {{Врста лево десно|65-69|gray|1319|40.07|50.65|1667}} {{Врста лево десно|60-64|gray|1325|40.26|45.09|1484}} {{Врста лево десно|55-59|gray|1340|40.71|44.24|1456}} {{Врста лево десно|50-54|gray|2160|65.63|73.35|2414}} {{Врста лево десно|45-49|gray|2356|71.58|83.34|2743}} {{Врста лево десно|40-44|gray|1958|59.49|73.53|2420}} {{Врста лево десно|35-39|gray|1707|51.86|60.61|1995}} {{Врста лево десно|30-34|gray|1757|53.38|57.70|1899}} {{Врста лево десно|25-29|gray|1822|55.36|63.78|2099}} {{Врста лево десно|20-24|gray|2140|65.02|62.19|2047}} {{Врста лево десно|15-19|gray|1989|60.43|57.94|1907}} {{Врста лево десно|10-14|gray|1629|49.49|46.82|1541}} {{Врста лево десно|5-9|gray|1390|42.23|40.17|1322}} {{Врста лево десно|0-4|gray|1256|38.16|33.75|1111}} | просекм=37.7 | просекж=40.2 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|5328|6462|9507|13444|17323|18030|19585|4056|4759|4373|4468|1250|509|109|39|13|9|2.82}} {{БракНасељаСрбија|21850|6337|13708|774|808|223|25064|5496|13863|3656|1827|222}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|10029|261|1|19|3258|316|596|1543|203|882|8329|168|1|5|1721|96|166|1689|268|343|18358|429|2|24|4979|412|762|3232|471|1225|106|290|703|407|395|320|-|-|729|213|283|491|817|1401|277|-|1|389|319|573|1194|1224|1796|597|-|1|1118}} == Партнерски градови == <table border=0><tr valign=><td> * {{зас|Czech Republic}} '''[[Кралупи на Влтави]]''', [[Чешка]] * {{зас|Greece}} '''[[Аргостоли]]''', [[Грчка]] (1995) * {{зас|Japan}} '''[[Фуџими]]''', [[Јапан]] (1982) * {{зас|Israel}} '''[[Кирјат Ата]]''', [[Израел]] </table> == Познати Шапчани (по години рођења) == [[Датотека:Зграда „Борова“ - детаљ.jpg|мини|right|Детаљ са фасаде зграде у центру Шапца — Крсмановићева кућа (Зграда „Борова”)]] У периоду који обухвата развој града током XIX и XX века, Шабац даје знатан број личности из различитих области, од културе, образовања, спорта и научног стваралаштва. Истичу се: * [[Милош Стојићевић Поцерац]] (1776—1811), војвода, великан и јунак Првог српског устанка * [[Јеврем Обреновић]] (1790—1856), [[политика|политичар]], први [[градоначелник]] града Шапца * [[Сава Петровић (лекар)|Др Сава Петровић]] (1839—1889), лекар, санитетски пуковник, дописни члан Српске краљевске академије * [[Милорад Поповић Шапчанин]] (1841—1895), песник, [[приповедач]], [[романописац]] * [[Стојан Новаковић]] (1842—1915), књижевник, [[академија|академик]], [[diplomatija|дипломата]] * [[Лаза К. Лазаревић]] (1851—1891), књижевник и лекар * Др [[Драга Љочић]] (1855—1926), прва жена — лекар у Србији * [[Владимир М. Јовановић]] (1859—1899), [[песник]] * [[Јанко Веселиновић|Јанко М. Веселиновић]] (1862—1905), [[писац|књижевник]] * [[Сима Тројановић]] (1862—1935), етнолог и антрополог * [[Милорад Рувидић]] (1863—1914), архитект{{sfn|Živanović|2004|pp=}} * [[Ђорђе Нешић (лекар)|Ђорђе Нешић]] (1873—1959), лекар * [[Андра Јовановић]] (1875—1953), лекар, добротвор * [[Владимир Станимировић]] (1881—1956), књижевник, [[право|правник]], преводилац * [[Станислав Винавер]] (1891—1955), песник, преводилац и приповедач * [[Софка Николић]] (1907—1982), српска певачица народне музике * [[Љубиша Јовановић (глумац)|Љубиша Јовановић]] (1908—1971), југословенски, српски позоришни и филмски глумац * [[Оскар Давичо]] (1909—1989), књижевник * [[Мика Митровић Јарац]] (1912—1941), народни херој * [[Вера Благојевић]] (1920—1942), народни херој * [[Драгиша Пењин]] (1925—2000), књижевник * [[Михаило Ђурић]] (1925—2011), филозоф, академик САНУ * [[Захарије Трнавчевић]] (1926—2016), новинар и политичар * [[Игор Белохлавек]] (1928—1993), муралиста и ликовни педагог * [[Милић од Мачве]] (1934—2000), сликар * [[Владислав Лалицки]] (1935—2008) сценограф, костимограф, сликар * [[Иван Глишић]] (1942—) писац. сликар, новинар, текстописац * [[Душан Ковачевић]] (1948—), академик САНУ, драмски писац, сценариста и позоришни радник * [[Шабан Шаулић]] (1951—2019), певач * [[Љуба Аличић]] (1955—), певач * [[Бранислав Лечић]] (1955—), глумац, политичар * [[Миле Исаковић]] (1958—), рукометаш * [[Веселин Вуковић]] (1958—), рукометаш * [[Веран Матић]] (1962-), српски новинар, * [[Митар Паликућа]] (1974—), српски параолимпијац * [[Нина Јанковић]] (1988—), глумица == Галерија == <center><gallery widths="170" heights="170"> Датотека:bibliotekasabacka.jpg|Шабачка библиотека Датотека:gj1.jpg|Господар Јевремова улица Датотека:Monument to Jevrem Obrenović.jpg|thumb|Споменик Господар Јеврему Датотека:gj2.jpg|Шабачки културни центар Датотека:Zgrada Trijumf, Šabac 003.jpg|Зграда „Тријумф” Датотека:Šabac, bolnica 001.jpg|Фонтана у кругу болнице Датотека:Dunjića kuća Šabac 001.jpg|Дуњића кућа Датотека:Hotel Sloboda Šabac 002.jpg|Хотел „Слобода” Датотека:Zgrada pozorišta Šabac 002.jpg|Зграда позоришта Датотека:Zgrada pošte Šabac 005.jpg|Зграда поште Датотека:Zgrada opštine Šabac.jpg|Зграда општине Датотека:Šabac, Šabačka tvrđava 004.jpg|Шабачка тврђава Датотека:Šabac, 26.08.2016. 008.jpg|Кафана „Шаран” Датотека:Šabac, Letnjikovac 007.jpg|Водоторањ на [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковцу]] Датотека:Gradski trg, Šabac 09.jpg|Нови градски трг Датотека:Gradski trg, Šabac 13.jpg|Нови градски трг Датотека:Former Šabac synagogue.jpg|Зграда старе шабачке синагоге Датотека:Mihajlovac field Šabac.jpg|thumb|Михајловац (некадашње вашариште) </gallery></center> == Види још == * [[Логори нацистичке Немачке у Шапцу]] * [[Стари Шабац]] * [[Cicvarići|Цицварићи]] * [[Шабачка тврђава]] * [[Шабачки културни центар]] * [[Споменици града Шапца]] * [[Јевреји у Шапцу]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|title=Arhitekta Milorad Ruvidić, život i delo |last=Živanović|first=Dušica|publisher=Orion art |year=2004|isbn=978-86-83305-13-1|page=}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|title=Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина|journal=Историјски часопис|year=1976|volume=23|url=http://books.google.com/books?id=nc5qCgAAQBAJ|pages = 23-37}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Šabac | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Шабац }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Sabac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/sabac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.741333&longitude=19.687333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Шабац}} {{Градови на Сави}} {{Списак градова у Србији}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Шабац|*]] [[Категорија:Град Шабац]] [[Категорија:Насељена места у Мачванском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Носиоци Карађорђеве звезде]] pza0zmmpyzi4jpbk0vydessmfdhcxmu 25138759 25138751 2022-08-04T18:07:20Z Popalbion 311136 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Шабац је град у Србији}} {{Град у Србији | назив = Шабац | име генитив = Шапца | слика = Šabac- collage.jpg | опис_слике = Колаж слика града (лева страна- Нови градски трг, [[Народни музеј Шабац]], [[Споменик и костурница у порти Саборне цркве у Шапцу]], [[Дуњића кућа]]) и (десна страна- [[Хотел Слобода]], [[Шабачка библиотека]], [[Зграда Окружног начелства у Шапцу]], [[Шабачка тврђава]]) | грб = COA Šabac (big).png | опис_грба = Грб Шапца | градска_застава = FLAG Šabac.gif | опис_заставе = Застава Шапца | стара_имена = [[Шабачка тврђава|Заслон]] (стари српски)<br />Бигир Делен ([[османско царство|отомански]]) Савацијум | површина = 795 | становништво = 53.919 | извор_становништво = | година_становништво = | агломерација = 115.884 | извор_агломерација = | година_агломерација = | густина = | надморска_висина = 65 | први помен = | дан_града = | слава = | побратими = [[Агростоли]] {{застава|Грчка}}<br />[[Кирјат Ата]] {{застава|Израел}}<br />[[Кралупи]] {{застава|Чешка}}<br />[[Фуџима]] {{ЈПН}} | регион = [[Шумадија и западна Србија]] | округ = [[Мачвански управни округ|Мачвански округ]] | гшир = 44.7558 | гдуж = 19.6943 | адреса = Господар Јевремова 6 | телефон = 346-711/364-100 | факс = | поштански_код = 15000, 15103, 15104 | позивни_број = | регистарска_ознака = -{ŠA}- | веб-страна = [http://www.sabac.rs/ www.sabac.rs] | електронска_пошта = opstina@sabac.org | градоначелник = [[Александар Пајић]] | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] }} '''Шабац''' је град у [[Мачвански управни округ|Мачванском округу]]. Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису из 2011]]. имао је 53.919 становника. Шабац, који се налази у [[запад]]ној [[Србија|Србији]] на обали реке [[Сава|Саве]], развио се око [[шабачка тврђава|утврђења подигнутих уз реку (''Заслон'', ''Бигир Делен'')]]. Привредно је, културно и административно средиште [[Мачвански управни округ|Мачванског округа]]. == Историја == У другој половини [[15. век]]а, после пада тадашње [[Србија|Србије]] под турску власт, [[Турци]] овладавају и овим крајевима. 1470. године на погодном месту, где се обала [[Сава|Саве]] благо уздиже, а недалеко од ушћа речице Камичак у Саву, Турци подижу тврђаву ''[[Шабачка тврђава|Бигир Делен]]'', не много велику по димензијама, али снажних и високих бедема. Са кулама истуреним према Сави она је, кроз векове, представљала снажно упориште према турском супарнику у борби за превласт на Балкану-Угарској, и касније [[Аустроугарска|Аустро-угарској]]. Турци новосаграђеној тврђави и граду који је око њених настајао, дају име Бејерделен, што у преводу са турског значи „онај који удара са бока”. Тако лоциран и утврђен град био је значајна турска испостава из које се могло лако упадати у угарску територију, контролисати саобраћај Савом и вршити успешно низ других војних функција. Јануара 1476. године краљ Угарске [[Матија Корвин]] шаље три легије, са готово 15 хиљада људи из Будима, које су се копном и бродовима прво спустиле до Београда, а потом узводно до Шапца. До Шапца су трупе мађарског краља стигле 12.Јануара 1476. године. Војска је отпочела са опсадом града. Шабачку тврђаву је тада од Мађара бранио Али-бег. Он је пре децембра 1476. послао у Шабац бројну војску. Градска посада је била опремљена топовима и муницијом, потпуно спремни за зимске услове, а људи и ствари су били у подрумима унутрашњег града. Са мађарске стране су били војни заповедници Вук Гргуревић — Змај Огњени Вук, Павле Кињажи и Влад Дракул. На спољним обалама опкопа, Матија Корвин је подигао логор за копнену војску, да спречи контакт посаде са спољним светом. На лицу места грађене су балисте и катапулти. Такође су прављени и покретни заклони који су ланцима померани ка градским зидинама. Упорно бомбардујући град, краљ је натерао посаду да се повуче из спољашњег у унутрашњи град. Борбе из непосредне близине и бомбардовање наставили су се наредна 22 дана. 2. фебруара стигао је у непосредну близину града Али бег Михалоглуђ, али је краљ са војском кренуо Турцима у сусрет. Мађари су испалили пар хитаца из топова на Турке. Матија Корвин се послужио лукавством. Прво је форсирао фронтални напад, потом је повукао војску дубље у позадину, како би изморена посада града одахнула, а онда је под окриљем ноћи напао тврђаву преко бродова прислоњених уз зидине са бокова. Изморена посада није више могла да пружи отпор. После неколико недеља Матија Корвин је напокон 15. фебруара освојио Шабац<ref>Шабац град тврђава, Илустрована историја града Шапца. Стр. 83, 84, 85</ref> Током неколико наредних векова Шабац је више пута прелазио.Јануара из турске под аустријску власт и обратно. Током периода владавине једног или другог царства, једне или друге културе, град је мењао свој изглед. За турске владавине, а она је заправо прекидана само на релативно кратке временске периоде, био је то типични оријентални град, са уским уличицама, малим занатским радњама са [[Ћепенак|ћепенцима]] и са више џамија са витким минаретима. === Заслон === {{главни чланак|Заслон (утврђење)}} [[Датотека:Први запис Заслон, Дубровачки архив, 1454..jpg|110п|мини|Заслон, [[1454]].]] Први запис Заслона односи се на 16. април 1454. године и Никола конте ди Xаслон, који је сасвим извесно, мачвански [[Никола Илочки]]. Новаковић наводи: „неколико година пре овог рата, у намери да за се задобије симпатије српске, краљ Матија је у неку руку обновио и угашено већ, али свакоме живо у памети достојанство деспота краљевине Србије и достојанство краља Босне, поклонивши прво своме властелину Вуку Гругерићу Бранковићу, а друго своме властелину Николи Илочкоме.”<ref name="automatski generisano1">Новаковић, Стојан. Белешке к историји Шапца и шабачке владичанске столице. 1887.</ref> У нашим изворима, српски летописац записује: <small>''приими Матеашь краль и Вукь деспоть Заслонь градь на рěцě Сави''</small>.<ref name="automatski generisano1" /> „И тожде лето 6984 прими краљ Матијаш и Вук Деспот Заслон град на реци Сави, изе зовет се Шабац.” Заслонь градь на Сави јеже зовет се по грьчьскому језику Шабась Заслон је лоциран на западној падини Јеврејског гробља, окренутој бари [[Баир|Бент]] и подручју ХИ Зорке ([[Думача]]). Временски припада 12—13 век. Априла 1968, неко мање насеље, на падини окренутој бари Бент, по површини се налазе фрагменти керамике. == Историјски значај града == Шабац је као град имао велики историјски и стратешки значај. Будући да се налази на повољној позицији где су се у прошлости укрштали путеви за Босну, Београд, Срем и Подриње, многе војсковође и освајачи су бирали баш подручје Шапца да ту воде одлучујуће битке. Сами Турци назвали су тврђаву на Сави „Ударач с бока”, што сведочи о стратешкој важности Шапца као утврђења и града. Такође о томе сведоче многе важне битке које су се одиграле у непосредној околини града, од Боја на Шапцу 1476, Аустријског напада на град 1788-е у којој је прву војну акцију и рањавање доживео [[Јозеф Поњатовски]], затим [[Мишарска битка|Мишарске битке]] 1806-е која се одиграла на брду Мишару 5 км источно на изласку из Шапца, затим боја на [[Бој на Равњу|Засавици]] недалеко од Шапца и [[Бој на Дубљу|боја на Дубљу]] 1815-е, задње битке Другог српског устанка, која се одиграла у селу Дубље у околини Шапца, па до стратешке важности Шапца у току [[Церска битка|Церске операције]] 1914-е и форсирања Саве током битке на Чеврнтији, која се одиграла на пољу Чеврнтија између Шапца и Сремске Митровице, па до [[Битка за Шабац|битке за Шабац]] из 1941-ве године. Шабац је био и једна од шест градова чији су кључеви предати књазу Михајлу. У периоду после Другог светског рата, Шабац добија на значају због фабричког погона Зорке, која је измештен из Суботице у Шабац 30-их година XX века, а који је унапређен 60-тих и 70-тих година XX века . Фабрички комплекс Зорка био је од државног приоритета за тадашњу Југославију. === Шабац под турском влашћу === {{главни чланак|Баир|Опсада Шапца (1476)}} [[Датотека:Szabács viadala, Šabac (Sabach) as in first written poem, 1476.jpg|300п|мини|десно|Запис Шабац (верзија Sabach) у [[Опсада Шапца (1476)|првој песми о Шапцу]] , Ki Szabács erős voltát elméllé, 3. стих, „онај ко Шабац чврсто утврди”, година 1476.]] [[Датотека:Plan tvrdjave Sabac, bez datuma, Osmanski arhiv.jpg|300п|мини|десно|План шабачке тврђаве из османског периода.]] За цео период под турском владавином не може се у ствари ни говорити о правом граду, јер се живот одвијао углавном у тврђави и непосредно око ње. Један од разлога за слабији развој градског насеља је и конфигурација терена. Сава и речица Камичак чинили су природну препреку развоју насеља, као и мочварно тло које се простирало јужно од Саве и физички одвајало појас око тврђаве од благо уздигнутих тераса на простору где се данас уздиже град Шабац. Баир (брег, узвишење) једна је од најстаријих градских насељених зона, био је раније повезан са тврђавом дугим дрвеним мостом који је премошћавао водоплавни терен. На Баиру су, једни насупрот других, живели [[Турци]] и [[Срби]]. Током дуготрајне турске владавине на овим просторима Шабац је постао веома значајно место на коме се одвијала трговина, и кроз које су се кретали каравани превозећи из [[Турска|Турске]] и са Блиског истока егзотичну робу у Угарску и [[Аустрија|Аустрију]], а у другом смеру индустријску робу. Шабац је био веома значајан погранични град за турску империју. Кроз Шабац се, такође, одвијала веома жива унутрашња трговина између крајњих западних крајева турског царства и његових централних и источних делова. Из тог периода засигурно потичу корени трговачког духа који ће Шабац прославити у каснијим временима. === Шабац у 19. веку === {{главни чланак|Стари Шабац|Доњи Шор}} Већи историјски значај за [[Срби|Србе]] Шабац добија са избијањем [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[1804]]. године. У његовој околини одиграло се неколико значајних битака између Турака и српских устаника. Најзначајнија је свакако била [[битка на Мишару]], 1. августа (13. по новом календару) [[1806]]. године. [[Мишар (насеље)|Мишар]], село удаљено 6 -{km}- од Шапца идући ка [[Београд]]у, било је поприште славног боја у коме су [[Срби]] предвођени [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]] Петровићем до ногу потукли силну и обесну турску војску Кулин Капетана. Ту су се храброшћу истакли многи српски јунаци, а нарочито [[Милош Стојићевић Поцерац|Милош Стојићевић]] — Поцерац, [[Јаков Ненадовић]], [[Стојан Чупић]] — Змај од Ноћаја, [[лука Лазаревић|поп Лука Лазаревић]], [[Никола Смиљанић|прота Смиљанић]] и [[Цинцар Јанко Поповић|Цинцар Јанко]]. Слепи песник и гуслар [[Филип Вишњић]] је поводом ове славне битке спевао једну од најпознатијих српских епских песама — [[Битка на Мишару|Бој на Мишару]]. Један од најснажнијих момената ове песме је онај кад, сазнавши за исход битке и погибију Кулин Капетана, Кулинова када огорчено јеца: „Бјео Шапцу не бијелио се већ у живој ватри изгорјео! Јер код тебе Турци изгибоше Црни Ђорђе да те Бог убије!” [[Датотека:Hotel Pariz.jpg|253п|мини|десно|Шабац 1904. година.]] Поробљена српска раја, бар за кратко, ослобођење од турског јарма дочекала је 27. јануара (8. фебруара по новом календару) [[1807]]. године, када су [[Турци]] предали Шабац устаницима под Карађорђем. Тако је после 300 година ропства коначно дочекана слобода. Она се, нажалост, губи пропашћу Првог српског устанка, али је њен значај за развој града и полет који је он добио био невероватно велики. Развој и нарастање Шапца од тог времена незаустављиво напредује. Први замах у развоју град Шабац добија по завршетку ратних дејстава у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]]. Овај период се поклапа са временом управе просвећеног [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]], брата кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]], који је био једини писмен од браће и човек широких и напредних назора. Он је Шапцем управљао 15 година, и за то време је много тога из корена променио и унапредио укупан живот дотадашње турске касабе. Само пола године по Јевремовом доласку у Шабац, Стеван Живановић-Телемак пише [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Караџићу]] у [[Беч]]: „Шабац се на Баиру начинио да ти има шта око гледати.” Велику борбу је овај знаменити човек водио са дотадашњим назадним и превазиђеним, готово оријенталним схватањима живота код Срба. Он уноси дух европске цивилизације и град почиње да поприма изглед „пречанских” вароши. Ангажује инжењере који постављају основе за правилну, урбанизовану изградњу Шапца, гради путеве, доноси уредбе о комуналној делатности… Примерима из живота својих чланова породице учи Шапчане новитетима и тиме подстиче на почетку богатије грађане, а касније и остале, да следе њихов пример у области одевања, становања, опхођења, културних навика… Осим тога, он у Шабац доноси много тога што се у [[Србија|Србији]] прво могло срести и видети у Шапцу. Први пут се у Србији уместо традиционалних гусала или фруле могао звук клавира чути баш овде, а уместо пенџерли хартије угледати прозорско стакло, или провозати фијакером који је мамио уздахе шабачке господе. И још много које чега добио је Шабац у то време први или међу првима. [[Датотека:Mišar, Spomenik Karađorđu i mišarskim junacima, 05.jpg|мини|десно|[[Споменик на Мишару код Шапца|Споменик на Мишару]]]] Изградњи Јевремовог конака, једне од најлепших зграда тадашње [[Србија|Србије]], претходила је изградњи конака кнегиње Љубице у Београду, а и у архитектонском смислу му је био узор. Баш ту, у том здању, Јеврем је окупљао интелектуални крем ондашње Србије, подстичући и храбрећи њихово стваралаштво које је наилазило на неразумевање и отпор непросвећене и веома заостале средине, у чему му је помагала и његова образована кћерка Анка. Оно што је највредније, а што је настало у Шапцу за време Јевремове владавине, свакако су, на понос Шапчана: Окружна и варошка болница и апотека, 1826. године, прве у Србији; Основна школа 1826. године, прва у Србији после турске власти; „Главна школа”, односно гимназија која настаје 1837. године; Прве позоришне представе дају се 1840. године; Оснива се музичко друштво као претећа развијеног музичког живота у Србији — касарна, кафана итд. И по завршетку ере Јеврема Обреновића развој Шапца се динамично наставља. Сада он има велики значај као гранични град кнежевине Србије према Аустроугарској. Огроман део трговине са овим моћним суседом [[Србија]] обавља преко Шапца. Извоз свиња, коња, говеда, шљива и других традиционалних српских производа, па чак и жира, иде преко шабачке царинарнице и луке, и оставља овом граду изврсне приходе. Шабац се у то време много брже развија и напредује у односу на многе друге градове у Србији. Коначно и потпуно ослобођење од турске власти Шабац, као и Србија, дочекује 1867. године, када и последњи турски војник напушта тврђаву на Сави. Овај догађај са одушевљењем је дочекало становништво Шапца, сада већ у великој већини српско, и ускоро се губе и последњи трагови вековног турског присуства на овим просторима. [[File:Preki šor, Šabac.jpg|thumb|Преки Шор Шабац]] Другу половину [[19. век|XIX]] века у развоју Шапца обележио је његов веома убрзани развој. Нарочито је развијена трговина, јављају се почетни облици индустријске производње, као и традиционална пољопривреда. Шабац се, уз Београд и [[Крагујевац]], дефинитивно утврђује као један од најзначајнијих српских градова. У урбанистичком смислу он такође напредује. На просторима некадашњих мочвара које се исушују, ничу нове стамбене и пословне зграде. Све више је Шапчана који прихватају моделе живота европске цивилизације. Због свог тако убрзаног развоја и полета којим је одисао, као и развијеног кафанског живота, заслужио је назив „Мали Париз”. Шапчани су у то време могли да читају своје новине, и то од 1883. године, а од 1909. још 11 листова. На размеђи векова Шабац достиже свој пуни просперитет. Граде се велелепне породичне куће у центру града, летњиковци у околини, а све то са примереним стилом и укусом који је диктирала тадашња [[Европа]]. Шабац је један од првих градова у Србији где су у кафану, углавном недељом пре подне, са својим каваљерима ишле и даме, што је до тада била само мушка привилегија а за жену готово незамислива срамота. Начин одевања и опхођења код градске господе већ је увелико као у великим пречанским варошима које су још увек узор. Почетком века на улицама се могу видети већ и по неки аутомобил и „велосипед”. Градски живот постаје пријатна комбинација рада, одмора и забаве, а исти се удисао пуним плућима. Добру илустрацију оваквог шабачког мераклијског и боемског начина живота имамо у стиховима песника Драгише Пењина: „Кад је деда лумповао, на три шора и два сквера, возили су штап и шешир два посебна фијакера” === Шабац у Првом светском рату === [[Датотека:Sabac razoren austrougarskom artiljerijom Avgust 1914.jpg|мини|300п|Аустроугарска артиљерија је разорила [[Шабац]], август 1914.]] [[File:ShabatzBombardeadaOctubreDe1914--reportuponatroci00reis.jpg|thumb|мини|300п|Шабац данашња Масарикова улица 1914-те]] [[Датотека:Spomenik i fontana Šabac 001.jpg|мини|лево|250п|[[Споменик ратних одликовања града Шапца]]]] Овакву готово идиличну слику прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу, кулминирале су страховитим страдањем Шапца и његове околине. Град порушен, попаљен и опљачкан, села у околини такође. Народ, што побијен, што расељен, измрцварен и оболео, у великој материјалној беди, са болном радошћу дочекује слободу 1918. године. Од предратних 14.000 становника, једва да је у животу остало 7000, а и број постојећих кућа је био више него преполовљен. Непријатељ није поштедео чак ни шабачку цркву. По наводима [[Делфа Иванић|Делфе Иванић]] у цркви у Шапцу је стрељано митраљезом преко 500 наших људи за време Првог светског рата. <ref>{{Cite book|last=Милановић|first=Јасмина|authorlink= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|page=199|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> Колика је утеха што се овај град опет издвојио у [[Србија|Србији]], али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920), чехословачки Ратни крст (1925) и Карађорђева звезда. После свог великог пострадања Шабац је назван, као пандан славном француском граду, „Српски Верден”. У непосредној близини града, на обронцима планине [[Цер (планина)|Цер]], догодила се чувена [[Церска битка]], августа 1914. године. Величанствена победа српске војске под командом генерала [[Степа Степановић|Степе Степановића]], који тада бива унапређен у звање војводе, прва је савезничка победа у Првом светском рату. Колико се ова војна победа урезала у биће Србиново, нека илуструје чињеница да се данас, 85 година касније, ни једна свадба нити друго весеље не могу замислити у Србији без звука „Марш на Дрину” и његових речи: „У бој крените јунаци сви, крен'те и не жал'те живот свој Цер нек види бој, Цер нек види бој а нека [[Дрина]], снагу храбрости јуначку руку оца, сина…” [[Датотека:Šabac internment camp.jpg|мини|десно|300п|Немачки војници и [[Усташка војница|Усташе]] током 1941. воде колону Срба у затворенички логор у Шапцу]] === Период између два светска рата === У периоду између Првог и Другог светског рата он је ипак успевао да се развија и расте, и то пре свега, захваљујући веома развијеном занатству, трговини, пољопривреди… Пред сам крај тог периода, 1938. године, у Шабац је премештена Хемијска индустрија „Зорка” која је дотле радила у [[Суботица|Суботици]] (пуштена у рад 8. новембра те године), највећа хемијска индустрија у Краљевини Југославији<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/11/08#page/6/mode/1up Време, 8. нов. 1938, стр. 7] digitalna.nb.rs</ref>. Она ће обележити каснији вишедеценијски период развоја града и постати готово синоним за Шабац. У овом периоду су саграђени [[Стари мост (Шабац)|Стари мост]] (1932), филијала Народне банке (1937)<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/11/21?pageIndex=00013 "Политика", 21. нов. 1937]</ref>... Градња кеја на Сави је почела 1938.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/07/31?pageIndex=00017 "Политика", 31. јул 1938]</ref> На 15.000 Шапчана је долазило преко 130 кафана.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/01/25?pageIndex=00013 "Политика", 25. јан. 1938]</ref> Пред рат је грађена нова болница, а стара, из Јевремовог времена, радила је с недовољним средствима.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/03/03?pageIndex=00022 "Политика", 3. март 1940]</ref> Како се после највећих катастрофа живот ипак наставља даље, тако је и Шабац наставио свој послератни живот у новој држави и у нешто измењеним околностима. Та промена огледа се највише у чињеници да се државна граница сада померила знатно на север, а Шабац је остао у унутрашњости. Неке привилегије које је до тада имао неповратно су нестале и капитал се више није у оној мери сливао у овај град.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/415672/Godine-koje-su-pojele-Zorku Године које су појеле „Зорку” („Политика”, 13. новембар 2018)]</ref> === Шабац током Другог светског рата === После тек нешто више од две деценије мира и спокоја, ратни ужас поново захвата [[Европа|Европу]], па самим тим и Шабац. [[Други светски рат]] свом својом жестином сручио се и на ове просторе, и већ у првој ратној години Шабац жестоко страда. Септембра 1941. године [[Немци]] брутално протерују око 5.000 Шапчана у сремачко село Јарак, где су били смештени у импровизованом логору. Са тог марша, „[[Крвави марш|Крвавог марша]]”, како је касније назван, многи се никад нису вратили кући. Током рата у Шапцу је постојао концентрациони логор кроз који је за четири ратне године прошло око 25.000 грађана. Укупне жртве које је овај град дао током [[Други светски рат|Другог светског рата]] износе око 7.000 људи. Слобода је коначно стигла 23. октобра 1944. године. === Модерни Шабац === [[Датотека:Šabac, Trg šabačkih žrtava 09.jpg|мини|300п|Шабац, центар]] Прве послератне године, као и у целој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], обележене су великим полетом и ентузијазмом у изградњи и обнови ратом уништених добара. Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, тј. фабрика „Зорка”. Убрзано се граде нова привредна постројења, уређује путна мрежа, спроводи електрификација… Уместо многих дотрајалих уџерица граде се нове модерне зграде. Нажалост, понешто што је давало дух старом Шапцу се и губи, али то је данак новом времену које као да није увек имало стрпљења да се бави емотивном страном живота. Седамдесетих година Шабац доживљава до тада невиђени процват. За неколико година у том периоду предузима се неколико капиталних подухвата који сасвим мењају изглед овог града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу, на ком су се вековима гнездиле птице, а заправо само неколико стотина метара од центра града, ниче ново стамбено насеље. Нови бетонски мост преко Саве, Спортска хала „Зорка” са затвореним базеном и фудбалским игралиштем, Хотел „Слобода” „Б” категорије, Градски стадион, нове школе, обданишта, домови културе, аутобуска станица… Огроман број комфорних породичних кућа гради се како у самом граду, тако и на дотадашњој периферији Тријангли, Касарским и Шипурским ливадама, [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковцу]]… Насеља која су до тада физички била одвојена од Шапца по неколико километара сада почињу да се спајају са градом као што је случај са Думачом, Поцерским Причиновићем, Јевремовцем, Богосавцем, Мајуром итд. У последњих пет година Шабац се инфраструктурно веома развио. Савремени изглед, који га враћа некадашњем надимку „Мали Париз”, употпуњен лепим уређењем саме градске четврти, одаје слику модерног средњоевропског града. Дана 22. маја 1999. године на Шабац је бачено 10 бомби и притом је погођен део касарне у ширем центру града и у том нападу је настрадала једна особа. Током маја 2014. Шабац је погодила велика поплава. Мобилисано је на хиљаду људи из Шапца и Србије како би се град изборио са поплавом. [[Датотека:Poplava šabac 2014 popović 12.JPG|thumb|Одбрана Шапца од поплаве мај 2014.]] У Шапцу се налази пешачка зона са околним објектима значајним делима архитектуре.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:438101-Pesacka-zona-u-Sapcu---muzej-srpske-arhitekture Пешачка зона у Шапцу — музеј српске архитектуре („Новости”, 10. јун 2013)]</ref> Према последњем попису из 2002. године, Шабац са својим градским, приградским и сеоским насељима, које припадају шабачкој општини, достиже цифру од око 130.000 становника, што га у домаћим условима чини веома значајним градом. Током средњег века, на месту данашњег Шапца постојало је словенско насеље под именом „Заслон”, што је означавало некакав брег, узвишење, или заклон од водених непогода. Постојање овог насеља забележено је у дубровачким списима из 1454. године. == Етимологија имена == Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава — Савац — Шабац. == Климатске карактеристике == На подручју Шапца влада [[умереноконтинентална клима]]. Због отворености према [[Панонска низија|Панонској низији]] његови низијски делови на северу су под утицајем панонске [[Континентална клима|континенталне климе]], а брежуљкасто планински југ и југозапад до 700 м надморске висине под утицајем [[Планинска клима|планинске климе]]. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температуре ваздуха оне су од изузетног значаја за опстанак [[Флора|биљног света]]. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу. Шабац на обали реке Саве, а општина излази и на реку [[Дрина|Дрину]], међусобно повезане [[Канал (вештачки)|каналском мрежом]] и богатством [[Подземне воде|подземних]], пијаћих и геотермалних вода. Путно повезан, у близини Београда и Новог Сада, Лознице, Ваљева, Бијељине — можемо рећи у центру региона. == Привреда == Обележја привредног развоја града Шапца су: динамичност и позитиван [[Бруто домаћи производ|друштвени производ]]. Позитивна кретања у привреди резултат су, између осталог: традиционално развијеног предузетништва са трговачким наслеђем, дуге традиције у индустријској производњи, великог броја успешно приватизованих предузећа, као и присуства страних инвеститора. Подршка [[Локална самоуправа|локалне самоуправе]] и једноставност процедура представљају снагу економског развоја града. Доминантне индустријске гране у привредној активности града су: * [[хемијска индустрија]] * [[фармацеутска индустрија]] * металопрерађивачка индустрија * [[машинска индустрија]] * [[прехрамбена индустрија]] * грађевинарство и индустрија грађевинског материјала * дрвопрерађивачка и тапетарска индустрија * [[текстилна индустрија]] * графичка индустрија У Шапцу послује близу 4.500 привредних субјеката (3.000 предузетника). Приватна својина је доминантан облик власништва. Финансијске услуге пружа 31 домаћа и страна банка и 6 осигуравајућих друштава. Најснажнији страни инвеститори су Ју-ес Стил, Алианс Оне Тобако, Интерекс, Стада, Алас Интернационал, Интерсел, [[Меркатор (трговина)|Меркатор]], Метро. == Култура и уметност == [[Датотека:Kcsabac.jpg|мини|Културни центар]] [[Датотека:Sabacka biblioteka.JPG|мини|Шабачка библиотека]] [[Датотека:Зграда старе болнице (Зграда Историјског архива).jpg|мини|[[Међуопштински историјски архив (Шабац)|Међуопштински историјски архив]] у [[Зграда старе болнице у Шапцу|згради старе болнице]]]] Град Шабац има богату историју, са посебним нагласком на развој културе у граду. Кључни период на који се овај пројекат концептуално и тематски ослања је XIX век, период доласка [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]] на власт (1816. године) до светских ратова у којима је град претрпео велика уништења. Данас је град Шабац један од најразвијенијих у Србији, који је 2010. године добио званично признање у акцији „Општине и градови будућности”, поставши „Привредни град будућности”. Млади у Шапцу проводе време на различите начине, град има [[шабачка тврђава|тврђаву]] на реци и градску плажу, велики број фудбалских терена (више од 3 професионална), свака основна школа има салу за физичко и спортске терене, град има [[хиподром]] и градски [[стадион]]. Сви простори рекреације су простори окупљања младих. Постоје два већа [[парк]]а и мноштво малих отворених простора намењених окупљању и игри. Постоји и отворени [[скејт парк]], и мноштво отворених градских тргова и платоа који су састајалишта младих. Главна улица, која је предвиђена за одржавање програма овог пројекта је позната и као Корзо, и има традицију окупљања и проласка њоме дугу од када град постоји. Од отварања Школе за уметничке занате, уметност је популарна међу младима у Шапцу, те постоји велико интересовање за све области визуелног уметничког стваралаштва. У организацији Удружења ликовних стваралаца Шапца редовно се одржавају изложбе младих стваралаца. Културна понуда града је богата, али се већина активности везаних за уметност (Октобарски Салон, програми КЦ, изложбе Музеја и КЦ, …) дешавају у затвореном простору. Од културних активности на отвореном највећи догађај је [[Шабачки летњи фестивал]], који у програму има и излагачке активности, позоришне представе и [[биоскоп]] на отвореном. Сви ови садржаји (представе, концерти, манифестације) су веома посећени што говори да су млади заинтересовани за све што се дешава у отвореним просторима.<ref>[http://kulturasecanja.rs/?p=278 Култура сећања — Шабац] {{Wayback|url=http://kulturasecanja.rs/?p=278 |date=20120325111109}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> Образовне и културно-уметничке институције у граду су: * [[Шабачка библиотека]] * [[Шабачко позориште]] * [[Народни музеј Шабац|Шабачки музеј]] * [[Шабачка гимназија]] * [[Међуопштински историјски архив (Шабац)|Међуопштински историјски архив]] * [[Шабачки културни центар]] * [[Дом културе Прњавор]] * [[КУД „Абрашевић“ Шабац|Куд Абрашевић]] * [[Удружење ликовних стваралаца Шапца]] * [[Колектив - Независна уметничка асоцијација]] * [[Завичајно удружење књижевних стваралаца Шапца]] * [[Популарна музика и бендови у Шапцу]] Од 2010. године се у организацији УГ „[[Церски марш]]” одржава истоимена манифестација у част српских ратника, учесника [[Церска битка|Церске битке]]. У месецу августу се организује поход у дужини од 35 km од Шапца до [[Текериш]]а, на [[Цер (планина)|Церу]] и код спомен костурнице се одаје пошта и помен погинулим ратницима.<ref>{{cite web|title=Церски марш|url=http://cerskimars.org/|work=УГ "Церски марш"|accessdate=18. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305130627/http://cerskimars.org/|archive-date=5. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> <gallery mode="packed" heights="140"> Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 025.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 104.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 177.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 153.jpg Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 198.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 201.jpg </gallery> == Саобраћај == [[Датотека:ŽS 661-143 Šabac.JPG|мини|Теретни воз напушта железничку станицу Шабац.]] Шабац представља саобраћајни чвор регионалног значаја који има предуслов да прерасте у центар интегралног транспорта. Потенцијале у области саобраћаја представљају повољни природни услови за изградњу саобраћајне инфраструктуре, јер 98% Општине чине равничарски и брежуљкасти терени испод 300 m надморске висине, са малим ограничењима за изградњу саобраћајница. Посебне повољности леже у близини [[ауто-пут]]а [[Београд]]-[[Загреб]], близини терминала ваздушног саобраћаја у [[Сурчин]]у. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М19 (Београд-[[Обреновац]]-Шабац-[[Лозница]]-[[Мали Зворник]]) и М21 (Нови Сад-[[Рума]]-ауто-пут-Шабац-[[Ваљево]]-[[Ужице]]). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и [[железничка пруга]] Рума-Шабац-Лозница-Мали Зворник-БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Општина је на пловном делу [[сава|реке Саве]] и има могућност повезивања на речни саобраћајни систем Србије и [[Европа|Европе]]. === Друмски саобраћај === Дужина и стање путне мреже у општини су: * магистрални путеви 59,5 км (сви асфалтирани) * регионални путеви 111,4 км (сви асфалтирани) * локални путеви 304,2 км (асфалтирано 187,8 км) * некатегорисани путеви 2700 км (асфалтирано само око 20 км) * улице у граду 105 км '''Бициклистичка инфраструктура''' [[Датотека:Бициклистичка стаза у Поцерској улици.jpg|мини|Бициклистичка стаза у Поцерској улици]] Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су свакако добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор у градском урбаном подручју Шапца.<ref>План генералне регулације „Шабац” (strana 77 u dokumentu, tj. 88 u PDF fajlu) http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf {{Wayback|url=http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf |date=20131127025502}}</ref> У граду постоје три функционалне бициклистичке стазе укупне дужине 2,5 км и налазе се дуж делова улица Поцерске и 6. пука, док је трећа стаза самостална (невезана за ток улице) и пролази кроз Трг шабачких жртава. Поред наведених стаза, у граду постоје бициклистичке траке (на коловозу) у улицама Краља Александра и Савској, укупне дужине 630 м (у једном смеру). Раније је у Шапцу постојало више бициклистичких стаза, на чијем месту се сада налазе уздужна паркинг места за аутомобиле (пример Поп Лукине улице) или су у нефункционалном стању (пример улица Хајдук Вељкова и Војводе Путника). === Железнички саобраћај === [[Датотека:ŽS 711 024.jpg|мини|лево|200п|Нови воз [[ЖС серија 711|ЖС ДМВ — 711]] на линији Шабац — [[Рума]], [[мај]]а [[2013]].]] [[Датотека:ŽELEZNIČKA STANICA ŠABAC1.jpg|мини|[[Железничка станица Шабац]]]] Кроз Шабац пролази железничка пруга која спаја Руму (која се налази на коридору X) и преко Шапца, Лознице и Зворника прелази реку Дрину и повезује Србију са БиХ. Крак који је повезивао ову пругу са Богатићем ([[Петловача]] — [[Богатић]]) је угашен. Пруга се у последње време користи скоро искључиво за транспорт робе и сировина (за потребе фабрике [[Зорка Шабац]]) а транспорт путника је скоро занемарљив. Шабац има проблем неповољне локације [[Железничка станица Шабац|железничке станице]] и неповољно (за град и железницу) прикључење источне радне зоне на железничку пругу. Северна радна зона није прикључена на железницу. Најважнији текући проблеми опоравка и развоја овог сектора су: дотрајалост инфраструктуре, недостатак вучних и возних средстава, недостатак савремених информационих средстава, недостатак и неусаглашеност прописа који би убрзали процес рада на свим нивоима, неадекватна организација самог система железнице, а нема довољне примене савремених техника у грађењу и одржавању пруга. Расположиви технички капацитет се користи 50-60% а радно време упослених 50%. Потенцијали леже у саобраћајно географски положају региона, постојећој инфраструктура и могућности релативно брзе ревитализације инфраструктуре, возила и других постројења. === Водни саобраћај === Поред [[Дунав]]а, река Сава је наша најзначајнија водна саобраћајница. Кроз Шабац протиче река Сава која је пловна на овом делу и која чини да је Шабац преко Дунава повезан са већином речних пловних праваца у Европи и даље са [[Црно море|Црним морем]]. Потенцијали су у саобраћајно географском положају региона, као и чињеница да не постоје отворене [[Лука|луке]] и пристаништа за међународни саобраћај на реци Сави у Србији. Одржавање и обележавање реке Саве је веома слабо, те је стање пловног пута веома лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност пловидбе сведена на веома низак ниво. Шабац нема луку, али има пристаниште које организационо припада ХК ; водни саобраћај РПК [[Ваљево]] се одвија преко овог пристаништа (у претходним годинама се преко овог пристаништа вршио претовар концентрата цинка, цинка у блоку, сировог сулфата и каљеве соли) Гравитационо подручје пристаништа Шабац покрива [[Мачвански управни округ|Мачвански округ]], део [[Срем]]а и источни део [[Република Српска|Републике Српске]], оспособљено је за претовар током целе године и располаже са две дизалице носивости 5 односно 6 тона. Пристаниште има железничку инфраструктуру и сопствене локомотиве Проблеми и ограничења развоја леже првенствено у недостатку инвестиционих средстава. Такође, није урађена категоризација реке Саве као међународног пловног пута. Корито реке Саве није регулисано за пловидбу при ниском водостају. Габарити пловног пута за реку Саву нису утврђени.<ref>[http://www.sabac.org/index_srb.php?page=26 Званична презентација Града Шапца — саобраћај] {{Wayback|url=http://www.sabac.org/index_srb.php?page=26 |date=20141111044208}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> === Тренутна административна структура === [[Датотека:Arambašića kuća.jpg|Арамбашића кућа|мини]] [[Датотека:Улица Господар Јевремова у Шапцу.jpeg|мини|десно|[[Улица господар Јевремова, Шабац|Улица Господар Јевремова]]]] * '''[[Шабац]]:''' **[[град]]ске [[Месна заједница|месне заједнице]]: ***[[Баир]] *** [[Бенска Бара]] *** [[Касарске ливаде]] *** [[Доњи Шор]] *** [[Жика Поповић (Шабац)|Жика Поповић]] *** [[Јевремова]] *** [[Kamičak (Šabac)|Камичак]] *** [[Камењак]] *** [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковац]] ***[[Преки шор]] *** [[Триангла]] *** [[Шипурске Ливаде]] * '''приградска [[Насеље|насеља]]:''' ** [[Поцерски Причиновић]] ** [[Јеленча]] ** [[Јевремовац]] ** [[Мишар (насеље)|Мишар]] ** [[Горња Врањска]] ** [[Мајур (Шабац)|Мајур]] == Образовање == Писменост становништва је на завидном нивоу уз већи број високо образованих и креативних појединаца способних да дају свој допринос развоју шире друштвене заједнице уз традиционално врло развијено предузетништво представљају велику снагу општине. === Основне школе === У Шапцу има 12 потпуних основних школа и једна специјална основна школа. Број ученика обухваћених основним школовањем је 11566, а наставника има 627 (са вишом школом 456, са факултетским образовањем 164 и 5 магистара). <gallery mode="packed" heights="100"> Датотека:OŠ Janko Veselinović Šabac.jpg|мини|Основна школа „Јанко Веселиновић” Датотека:OŠ Jevrem Obrenović Šabac 001.jpg|Основна школа „Јеврем Обреновић” Датотека:OŠ Laza K. Lazarević, Šabac 001.jpg|Основна школа „Лаза К. Лазаревић” Датотека:OŠ Vuk Karadžić, Šabac 001.jpg|Основна школа „Вук Караџић” OŠ Stojan Novaković Šabac 001.jpg|Основна школа „Стојан Новаковић” Датотека:OŠ Nata Jeličić Šabac 003.jpg|Основна школа „Ната Јеличић” </gallery> === Средње школе === У Шапцу има 8 средњих школа. * [[Шабачка гимназија]] * Средња пољопривредна школа са домом ученика * [[Медицинска школа у Шапцу|Медицинска школа „Др Андра Јовановић”]] * Економско — трговинска школа * Стручна хемијска и текстилна школа „Др Давид Божовић“ * Техничка школа * Музичка школа „Михаило Вукдраговић” * [[Школа примењених уметности Шабац|Школа примењених уметности]] === Високошколске установе === У Шапцу има 3 државне Високе школе струковних студија. * Висока пољопривредна школа струковних студија * Висока медицинска и пословно-технолошка школа струковних студија (Стари назив: Висока технолошка школа струковних студија) * Висока школа струковних студија за образовање васпитача<ref>[http://www.sabac.org/index_srb.php?page=25 Званична презентација Града Шапца — образовање] {{Wayback|url=http://www.sabac.org/index_srb.php?page=25 |date=20111126023134}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> == Шабачки медији == * [[ТВ Шабац]]-[[Радио Шабац]] * [[ТВ Ас]]-[[Радио Ас]] * [[Радио Глас цркве]] * [[Радио Скала]] * [[Подринске новине]]<ref>[http://www.podrinske.com/ Подринске новине/Интернет презентација]</ref> * [[Новине Глас Подриња]] == Туризам == [[Датотека:Шабачка тврђава 1.jpg|мини|260п|Шабачка тврђава]] Туристичка организација општине Шабац, правни је наследник некадашњег Туристичког савеза општине Шабац. У овом облику организације постоји од 1995. године. Њена права активност почиње да се реализује од пролећа 1996. године. Њене функције унапређењу туристичке понуде Шапца су бројне и разноврсне. Најважније су следеће: * Очување, заштита и валоризација туристичких вредности на нивоу општине и града Шапца, * Иницирање и осмишљавање нових активности на унапређењу квалитета туристичке понуде Шапца, * Координација активности разноврсних субјеката који чине туристичку понуду и обједињавање у јединствен туристички производ Шапца, * Организација информативно-пропагандне делатности као и промотивна функција, * Организација најзначајнијих туристичких манифестација на нивоу Општине као што су: Фестивал цвећа „Руже Липолиста”, Међународни пливачки маратон „Јарак-Шабац”, „[[Шабачка чивијада|Чивијада]]”, „Дани ракије”<ref>[http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2012&mm=11&dd=02&nav_id=657206 Шабац: Празник за љубитеље ракије (Б92, 2. новембар 2012)], Приступљено 30. април 2013.</ref> и друге, * Осмишљавање, издавање и дистрибуција сувенира Шапца, * Анимација сеоских домаћинстава у циљу развоја [[Сеоски туризам|сеоског туризма]] на нивоу Општине, као и других видова туризма, * Сарадња са туристичким организацијама градова и општина као и са [[Туристичка организација Србије|Туристичком организацијом Србије]], * Представљање туристичке понуде Шапца на сајмовима туризма, туристичким берзама и туристичким манифестацијама у земљи и иностранству. === Занимљивости === == Спорт == Најпознатији спортски колектив из Шапца је [[РК Металопластика|Рукометни клуб Металопластика]], двоструки освајач Купа европских шампиона и вишеструки првак државе. У Суперлиги Србије такмичи се и [[ЖРК Медицинар Шабац|Женски рукомети клуб Медицинар]], првак државе у сезони 2016/17. Што се осталих колективних спортова тиче, у највишем рангу државног такмичења наступају [[ФК Мачва|Фудбалски клуб Мачва]], Ватерполо клуб Шабац и Женски кошаркашки клуб Шабац. Значајне успехе током последњих деценија постизали су шабачки кајакаши. Кајак клуб „Зорка-Колор” је вишеструки државни првак, а изнедрио је и велики број репрезентативаца. Од спортске инфраструктуре истичу се Хала спортова Зорка, [[Фудбалски стадион Мачва|стадион ФК Мачве]] и Градски базен. === Шабачки спортисти учесници олимпијских игара === * [[Миле Исаковић]] (1958) [[Југославија]] — рукомет, ЛОИ 1980. 6. место, ЛОИ 1984. злато * [[Слободан Кузмановски]] (1962) Југославија — рукомет, ЛОИ 1984. злато, ЛОИ 1988. бронза * [[Драгица Ђурић]] (1963) Југославија — рукомет, ЛОИ 1984. злато, ЛОИ 1988. 4. место * [[Владан Матић]] (1970) [[Србија и Црна Гора]] — рукомет, ЛОИ 2000. 4 место * [[Биљана Митровић - Топић]] (1977) Србија и Црна Гора — атлетика ЛОИ 2000. 4×100 м 21. место; [[Србија]] — атлетика [[троскок]] ЛОИ 2008. 13. место, ЛОИ 2012. 25. место * [[Бојан Незири]] (1982) Србија и Црна Гора — фудбал ЛОИ 2004. 16. последње место * [[Александар Алексић]] 1992. Србија — кајак четворосед ЛОИ 2012. 9. место * [[Драгана Гладовић]] 1992. Србија — теквондо ЛОИ 2012. 7 место * [[Небојша Грујић]] 1991. Србија — кајак двосед ЛОИ 2016. 6. место * [[Дејан Пајић]] 1989. Србија — кајак једносед и четворосед ЛОИ 2016. 15. и 8. место == Демографија == [[Датотека:Хотел Слобода у Шапцу.jpeg|мини|десно|250п|Хотел Слобода.]] [[Датотека:Шабачки кафићи.jpg|250п|мини|десно|Шабачки кафићи.]] [[Датотека:Eglise orthodoxe de Šabac 1.jpg|мини|250п|[[Саборна црква у Шапцу]]]] У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 57000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 16243 | S02V02 = 19894 | S02V03 = 30352 | S02V04 = 42075 | S02V05 = 52177 | S02V06 = 54637 | S02V07 = 55163 | S02V08 = 53919 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис | извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> | п1948=16243 | п1953=19894 | п1961=30352 | п1971=42075 | п1981=52177 | п1991=54637 | п1991н=53653 | п2002с=57313 | п2002=55163 | п2011=53919 }} |} {{Графикон постоци | извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. | позадина=#ddd | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|Срби|yellow|52351|94.90}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|489|0.88}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|374|0.67}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|151|0.27}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|148|0.26}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|107|0.19}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|61|0.11}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|cyan|50|0.09}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|navy|39|0.07}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|pink|19|0.03}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|9|0.01}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|silver|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|purple|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|yellow|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|red|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|green|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|orange|5|0.00}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|cyan|5|0.00}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|magenta|4|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|black|2|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|gray|759|1.37}} }} {{Графикон пирамида | извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|232|7.04|8.47|279}} {{Врста лево десно|80+|gray|188|5.71|12.12|399}} {{Врста лево десно|75-79|gray|553|16.80|26.43|870}} {{Врста лево десно|70-74|gray|1004|30.50|42.08|1385}} {{Врста лево десно|65-69|gray|1319|40.07|50.65|1667}} {{Врста лево десно|60-64|gray|1325|40.26|45.09|1484}} {{Врста лево десно|55-59|gray|1340|40.71|44.24|1456}} {{Врста лево десно|50-54|gray|2160|65.63|73.35|2414}} {{Врста лево десно|45-49|gray|2356|71.58|83.34|2743}} {{Врста лево десно|40-44|gray|1958|59.49|73.53|2420}} {{Врста лево десно|35-39|gray|1707|51.86|60.61|1995}} {{Врста лево десно|30-34|gray|1757|53.38|57.70|1899}} {{Врста лево десно|25-29|gray|1822|55.36|63.78|2099}} {{Врста лево десно|20-24|gray|2140|65.02|62.19|2047}} {{Врста лево десно|15-19|gray|1989|60.43|57.94|1907}} {{Врста лево десно|10-14|gray|1629|49.49|46.82|1541}} {{Врста лево десно|5-9|gray|1390|42.23|40.17|1322}} {{Врста лево десно|0-4|gray|1256|38.16|33.75|1111}} | просекм=37.7 | просекж=40.2 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|5328|6462|9507|13444|17323|18030|19585|4056|4759|4373|4468|1250|509|109|39|13|9|2.82}} {{БракНасељаСрбија|21850|6337|13708|774|808|223|25064|5496|13863|3656|1827|222}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|10029|261|1|19|3258|316|596|1543|203|882|8329|168|1|5|1721|96|166|1689|268|343|18358|429|2|24|4979|412|762|3232|471|1225|106|290|703|407|395|320|-|-|729|213|283|491|817|1401|277|-|1|389|319|573|1194|1224|1796|597|-|1|1118}} == Партнерски градови == <table border=0><tr valign=><td> * {{зас|Czech Republic}} '''[[Кралупи на Влтави]]''', [[Чешка]] * {{зас|Greece}} '''[[Аргостоли]]''', [[Грчка]] (1995) * {{зас|Japan}} '''[[Фуџими]]''', [[Јапан]] (1982) * {{зас|Israel}} '''[[Кирјат Ата]]''', [[Израел]] </table> == Познати Шапчани (по години рођења) == [[Датотека:Зграда „Борова“ - детаљ.jpg|мини|right|Детаљ са фасаде зграде у центру Шапца — Крсмановићева кућа (Зграда „Борова”)]] У периоду који обухвата развој града током XIX и XX века, Шабац даје знатан број личности из различитих области, од културе, образовања, спорта и научног стваралаштва. Истичу се: * [[Милош Стојићевић Поцерац]] (1776—1811), војвода, великан и јунак Првог српског устанка * [[Јеврем Обреновић]] (1790—1856), [[политика|политичар]], први [[градоначелник]] града Шапца * [[Сава Петровић (лекар)|Др Сава Петровић]] (1839—1889), лекар, санитетски пуковник, дописни члан Српске краљевске академије * [[Милорад Поповић Шапчанин]] (1841—1895), песник, [[приповедач]], [[романописац]] * [[Стојан Новаковић]] (1842—1915), књижевник, [[академија|академик]], [[diplomatija|дипломата]] * [[Лаза К. Лазаревић]] (1851—1891), књижевник и лекар * Др [[Драга Љочић]] (1855—1926), прва жена — лекар у Србији * [[Владимир М. Јовановић]] (1859—1899), [[песник]] * [[Јанко Веселиновић|Јанко М. Веселиновић]] (1862—1905), [[писац|књижевник]] * [[Сима Тројановић]] (1862—1935), етнолог и антрополог * [[Милорад Рувидић]] (1863—1914), архитект{{sfn|Živanović|2004|pp=}} * [[Ђорђе Нешић (лекар)|Ђорђе Нешић]] (1873—1959), лекар * [[Андра Јовановић]] (1875—1953), лекар, добротвор * [[Владимир Станимировић]] (1881—1956), књижевник, [[право|правник]], преводилац * [[Станислав Винавер]] (1891—1955), песник, преводилац и приповедач * [[Софка Николић]] (1907—1982), српска певачица народне музике * [[Љубиша Јовановић (глумац)|Љубиша Јовановић]] (1908—1971), југословенски, српски позоришни и филмски глумац * [[Оскар Давичо]] (1909—1989), књижевник * [[Мика Митровић Јарац]] (1912—1941), народни херој * [[Вера Благојевић]] (1920—1942), народни херој * [[Драгиша Пењин]] (1925—2000), књижевник * [[Михаило Ђурић]] (1925—2011), филозоф, академик САНУ * [[Захарије Трнавчевић]] (1926—2016), новинар и политичар * [[Игор Белохлавек]] (1928—1993), муралиста и ликовни педагог * [[Милић од Мачве]] (1934—2000), сликар * [[Владислав Лалицки]] (1935—2008) сценограф, костимограф, сликар * [[Иван Глишић]] (1942—) писац, сликар, новинар, текстописац * [[Душан Ковачевић]] (1948—), академик САНУ, драмски писац, сценариста и позоришни радник * [[Шабан Шаулић]] (1951—2019), певач * [[Љуба Аличић]] (1955—), певач * [[Бранислав Лечић]] (1955—), глумац, политичар * [[Миле Исаковић]] (1958—), рукометаш * [[Веселин Вуковић]] (1958—), рукометаш * [[Веран Матић]] (1962-), српски новинар, * [[Митар Паликућа]] (1974—), српски параолимпијац * [[Нина Јанковић]] (1988—), глумица == Галерија == <center><gallery widths="170" heights="170"> Датотека:bibliotekasabacka.jpg|Шабачка библиотека Датотека:gj1.jpg|Господар Јевремова улица Датотека:Monument to Jevrem Obrenović.jpg|thumb|Споменик Господар Јеврему Датотека:gj2.jpg|Шабачки културни центар Датотека:Zgrada Trijumf, Šabac 003.jpg|Зграда „Тријумф” Датотека:Šabac, bolnica 001.jpg|Фонтана у кругу болнице Датотека:Dunjića kuća Šabac 001.jpg|Дуњића кућа Датотека:Hotel Sloboda Šabac 002.jpg|Хотел „Слобода” Датотека:Zgrada pozorišta Šabac 002.jpg|Зграда позоришта Датотека:Zgrada pošte Šabac 005.jpg|Зграда поште Датотека:Zgrada opštine Šabac.jpg|Зграда општине Датотека:Šabac, Šabačka tvrđava 004.jpg|Шабачка тврђава Датотека:Šabac, 26.08.2016. 008.jpg|Кафана „Шаран” Датотека:Šabac, Letnjikovac 007.jpg|Водоторањ на [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковцу]] Датотека:Gradski trg, Šabac 09.jpg|Нови градски трг Датотека:Gradski trg, Šabac 13.jpg|Нови градски трг Датотека:Former Šabac synagogue.jpg|Зграда старе шабачке синагоге Датотека:Mihajlovac field Šabac.jpg|thumb|Михајловац (некадашње вашариште) </gallery></center> == Види још == * [[Логори нацистичке Немачке у Шапцу]] * [[Стари Шабац]] * [[Cicvarići|Цицварићи]] * [[Шабачка тврђава]] * [[Шабачки културни центар]] * [[Споменици града Шапца]] * [[Јевреји у Шапцу]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|title=Arhitekta Milorad Ruvidić, život i delo |last=Živanović|first=Dušica|publisher=Orion art |year=2004|isbn=978-86-83305-13-1|page=}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|title=Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина|journal=Историјски часопис|year=1976|volume=23|url=http://books.google.com/books?id=nc5qCgAAQBAJ|pages = 23-37}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Šabac | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Шабац }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Sabac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/sabac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.741333&longitude=19.687333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Шабац}} {{Градови на Сави}} {{Списак градова у Србији}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Шабац|*]] [[Категорија:Град Шабац]] [[Категорија:Насељена места у Мачванском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Носиоци Карађорђеве звезде]] fbdq3jwgia2w1slanxr3jde7ogrh5ss 25138761 25138759 2022-08-04T18:10:32Z Popalbion 311136 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Шабац је град у Србији}} {{Град у Србији | назив = Шабац | име генитив = Шапца | слика = Šabac- collage.jpg | опис_слике = Колаж слика града (лева страна- Нови градски трг, [[Народни музеј Шабац]], [[Споменик и костурница у порти Саборне цркве у Шапцу]], [[Дуњића кућа]]) и (десна страна- [[Хотел Слобода]], [[Шабачка библиотека]], [[Зграда Окружног начелства у Шапцу]], [[Шабачка тврђава]]) | грб = COA Šabac (big).png | опис_грба = Грб Шапца | градска_застава = FLAG Šabac.gif | опис_заставе = Застава Шапца | стара_имена = [[Шабачка тврђава|Заслон]] (стари српски)<br />Бигир Делен ([[османско царство|отомански]]) Савацијум | површина = 795 | становништво = 53.919 | извор_становништво = | година_становништво = | агломерација = 115.884 | извор_агломерација = | година_агломерација = | густина = | надморска_висина = 65 | први помен = | дан_града = | слава = | побратими = [[Агростоли]] {{застава|Грчка}}<br />[[Кирјат Ата]] {{застава|Израел}}<br />[[Кралупи]] {{застава|Чешка}}<br />[[Фуџима]] {{ЈПН}} | регион = [[Шумадија и западна Србија]] | округ = [[Мачвански управни округ|Мачвански округ]] | гшир = 44.7558 | гдуж = 19.6943 | адреса = Господар Јевремова 6 | телефон = 346-711/364-100 | факс = | поштански_код = 15000, 15103, 15104 | позивни_број = | регистарска_ознака = -{ŠA}- | веб-страна = [http://www.sabac.rs/ www.sabac.rs] | електронска_пошта = opstina@sabac.org | градоначелник = [[Александар Пајић]] | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] }} '''Шабац''' је град у [[Мачвански управни округ|Мачванском округу]]. Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису из 2011]]. имао је 53.919 становника. Шабац, који се налази у [[запад]]ној [[Србија|Србији]] на обали реке [[Сава|Саве]], развио се око [[шабачка тврђава|утврђења подигнутих уз реку (''Заслон'', ''Бигир Делен'')]]. Привредно је, културно и административно средиште [[Мачвански управни округ|Мачванског округа]]. == Историја == У другој половини [[15. век]]а, после пада тадашње [[Србија|Србије]] под турску власт, [[Турци]] овладавају и овим крајевима. 1470. године на погодном месту, где се обала [[Сава|Саве]] благо уздиже, а недалеко од ушћа речице Камичак у Саву, Турци подижу тврђаву ''[[Шабачка тврђава|Бигир Делен]]'', не много велику по димензијама, али снажних и високих бедема. Са кулама истуреним према Сави она је, кроз векове, представљала снажно упориште према турском супарнику у борби за превласт на Балкану-Угарској, и касније [[Аустроугарска|Аустро-угарској]]. Турци новосаграђеној тврђави и граду који је око њених настајао, дају име Бејерделен, што у преводу са турског значи „онај који удара са бока”. Тако лоциран и утврђен град био је значајна турска испостава из које се могло лако упадати у угарску територију, контролисати саобраћај Савом и вршити успешно низ других војних функција. Јануара 1476. године краљ Угарске [[Матија Корвин]] шаље три легије, са готово 15 хиљада људи из Будима, које су се копном и бродовима прво спустиле до Београда, а потом узводно до Шапца. До Шапца су трупе мађарског краља стигле 12.Јануара 1476. године. Војска је отпочела са опсадом града. Шабачку тврђаву је тада од Мађара бранио Али-бег. Он је пре децембра 1476. послао у Шабац бројну војску. Градска посада је била опремљена топовима и муницијом, потпуно спремни за зимске услове, а људи и ствари су били у подрумима унутрашњег града. Са мађарске стране су били војни заповедници Вук Гргуревић — Змај Огњени Вук, Павле Кињажи и Влад Дракул. На спољним обалама опкопа, Матија Корвин је подигао логор за копнену војску, да спречи контакт посаде са спољним светом. На лицу места грађене су балисте и катапулти. Такође су прављени и покретни заклони који су ланцима померани ка градским зидинама. Упорно бомбардујући град, краљ је натерао посаду да се повуче из спољашњег у унутрашњи град. Борбе из непосредне близине и бомбардовање наставили су се наредна 22 дана. 2. фебруара стигао је у непосредну близину града Али бег Михалоглуђ, али је краљ са војском кренуо Турцима у сусрет. Мађари су испалили пар хитаца из топова на Турке. Матија Корвин се послужио лукавством. Прво је форсирао фронтални напад, потом је повукао војску дубље у позадину, како би изморена посада града одахнула, а онда је под окриљем ноћи напао тврђаву преко бродова прислоњених уз зидине са бокова. Изморена посада није више могла да пружи отпор. После неколико недеља Матија Корвин је напокон 15. фебруара освојио Шабац<ref>Шабац град тврђава, Илустрована историја града Шапца. Стр. 83, 84, 85</ref> Током неколико наредних векова Шабац је више пута прелазио.Јануара из турске под аустријску власт и обратно. Током периода владавине једног или другог царства, једне или друге културе, град је мењао свој изглед. За турске владавине, а она је заправо прекидана само на релативно кратке временске периоде, био је то типични оријентални град, са уским уличицама, малим занатским радњама са [[Ћепенак|ћепенцима]] и са више џамија са витким минаретима. === Заслон === {{главни чланак|Заслон (утврђење)}} [[Датотека:Први запис Заслон, Дубровачки архив, 1454..jpg|110п|мини|Заслон, [[1454]].]] Први запис Заслона односи се на 16. април 1454. године и Никола конте ди Xаслон, који је сасвим извесно, мачвански [[Никола Илочки]]. Новаковић наводи: „неколико година пре овог рата, у намери да за се задобије симпатије српске, краљ Матија је у неку руку обновио и угашено већ, али свакоме живо у памети достојанство деспота краљевине Србије и достојанство краља Босне, поклонивши прво своме властелину Вуку Гругерићу Бранковићу, а друго своме властелину Николи Илочкоме.”<ref name="automatski generisano1">Новаковић, Стојан. Белешке к историји Шапца и шабачке владичанске столице. 1887.</ref> У нашим изворима, српски летописац записује: <small>''приими Матеашь краль и Вукь деспоть Заслонь градь на рěцě Сави''</small>.<ref name="automatski generisano1" /> „И тожде лето 6984 прими краљ Матијаш и Вук Деспот Заслон град на реци Сави, изе зовет се Шабац.” Заслонь градь на Сави јеже зовет се по грьчьскому језику Шабась Заслон је лоциран на западној падини Јеврејског гробља, окренутој бари [[Баир|Бент]] и подручју ХИ Зорке ([[Думача]]). Временски припада 12—13 век. Априла 1968, неко мање насеље, на падини окренутој бари Бент, по површини се налазе фрагменти керамике. == Историјски значај града == Шабац је као град имао велики историјски и стратешки значај. Будући да се налази на повољној позицији где су се у прошлости укрштали путеви за Босну, Београд, Срем и Подриње, многе војсковође и освајачи су бирали баш подручје Шапца да ту воде одлучујуће битке. Сами Турци назвали су тврђаву на Сави „Ударач с бока”, што сведочи о стратешкој важности Шапца као утврђења и града. Такође о томе сведоче многе важне битке које су се одиграле у непосредној околини града, од Боја на Шапцу 1476, Аустријског напада на град 1788-е у којој је прву војну акцију и рањавање доживео [[Јозеф Поњатовски]], затим [[Мишарска битка|Мишарске битке]] 1806-е која се одиграла на брду Мишару 5 км источно на изласку из Шапца, затим боја на [[Бој на Равњу|Засавици]] недалеко од Шапца и [[Бој на Дубљу|боја на Дубљу]] 1815-е, задње битке Другог српског устанка, која се одиграла у селу Дубље у околини Шапца, па до стратешке важности Шапца у току [[Церска битка|Церске операције]] 1914-е и форсирања Саве током битке на Чеврнтији, која се одиграла на пољу Чеврнтија између Шапца и Сремске Митровице, па до [[Битка за Шабац|битке за Шабац]] из 1941-ве године. Шабац је био и једна од шест градова чији су кључеви предати књазу Михајлу. У периоду после Другог светског рата, Шабац добија на значају због фабричког погона Зорке, која је измештен из Суботице у Шабац 30-их година XX века, а који је унапређен 60-тих и 70-тих година XX века . Фабрички комплекс Зорка био је од државног приоритета за тадашњу Југославију. === Шабац под турском влашћу === {{главни чланак|Баир|Опсада Шапца (1476)}} [[Датотека:Szabács viadala, Šabac (Sabach) as in first written poem, 1476.jpg|300п|мини|десно|Запис Шабац (верзија Sabach) у [[Опсада Шапца (1476)|првој песми о Шапцу]] , Ki Szabács erős voltát elméllé, 3. стих, „онај ко Шабац чврсто утврди”, година 1476.]] [[Датотека:Plan tvrdjave Sabac, bez datuma, Osmanski arhiv.jpg|300п|мини|десно|План шабачке тврђаве из османског периода.]] За цео период под турском владавином не може се у ствари ни говорити о правом граду, јер се живот одвијао углавном у тврђави и непосредно око ње. Један од разлога за слабији развој градског насеља је и конфигурација терена. Сава и речица Камичак чинили су природну препреку развоју насеља, као и мочварно тло које се простирало јужно од Саве и физички одвајало појас око тврђаве од благо уздигнутих тераса на простору где се данас уздиже град Шабац. Баир (брег, узвишење) једна је од најстаријих градских насељених зона, био је раније повезан са тврђавом дугим дрвеним мостом који је премошћавао водоплавни терен. На Баиру су, једни насупрот других, живели [[Турци]] и [[Срби]]. Током дуготрајне турске владавине на овим просторима Шабац је постао веома значајно место на коме се одвијала трговина, и кроз које су се кретали каравани превозећи из [[Турска|Турске]] и са Блиског истока егзотичну робу у Угарску и [[Аустрија|Аустрију]], а у другом смеру индустријску робу. Шабац је био веома значајан погранични град за турску империју. Кроз Шабац се, такође, одвијала веома жива унутрашња трговина између крајњих западних крајева турског царства и његових централних и источних делова. Из тог периода засигурно потичу корени трговачког духа који ће Шабац прославити у каснијим временима. === Шабац у 19. веку === {{главни чланак|Стари Шабац|Доњи Шор}} Већи историјски значај за [[Срби|Србе]] Шабац добија са избијањем [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[1804]]. године. У његовој околини одиграло се неколико значајних битака између Турака и српских устаника. Најзначајнија је свакако била [[битка на Мишару]], 1. августа (13. по новом календару) [[1806]]. године. [[Мишар (насеље)|Мишар]], село удаљено 6 -{km}- од Шапца идући ка [[Београд]]у, било је поприште славног боја у коме су [[Срби]] предвођени [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]] Петровићем до ногу потукли силну и обесну турску војску Кулин Капетана. Ту су се храброшћу истакли многи српски јунаци, а нарочито [[Милош Стојићевић Поцерац|Милош Стојићевић]] — Поцерац, [[Јаков Ненадовић]], [[Стојан Чупић]] — Змај од Ноћаја, [[лука Лазаревић|поп Лука Лазаревић]], [[Никола Смиљанић|прота Смиљанић]] и [[Цинцар Јанко Поповић|Цинцар Јанко]]. Слепи песник и гуслар [[Филип Вишњић]] је поводом ове славне битке спевао једну од најпознатијих српских епских песама — [[Битка на Мишару|Бој на Мишару]]. Један од најснажнијих момената ове песме је онај кад, сазнавши за исход битке и погибију Кулин Капетана, Кулинова када огорчено јеца: „Бјео Шапцу не бијелио се већ у живој ватри изгорјео! Јер код тебе Турци изгибоше Црни Ђорђе да те Бог убије!” [[Датотека:Hotel Pariz.jpg|253п|мини|десно|Шабац 1904. година.]] Поробљена српска раја, бар за кратко, ослобођење од турског јарма дочекала је 27. јануара (8. фебруара по новом календару) [[1807]]. године, када су [[Турци]] предали Шабац устаницима под Карађорђем. Тако је после 300 година ропства коначно дочекана слобода. Она се, нажалост, губи пропашћу Првог српског устанка, али је њен значај за развој града и полет који је он добио био невероватно велики. Развој и нарастање Шапца од тог времена незаустављиво напредује. Први замах у развоју град Шабац добија по завршетку ратних дејстава у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]]. Овај период се поклапа са временом управе просвећеног [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]], брата кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]], који је био једини писмен од браће и човек широких и напредних назора. Он је Шапцем управљао 15 година, и за то време је много тога из корена променио и унапредио укупан живот дотадашње турске касабе. Само пола године по Јевремовом доласку у Шабац, Стеван Живановић-Телемак пише [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Караџићу]] у [[Беч]]: „Шабац се на Баиру начинио да ти има шта око гледати.” Велику борбу је овај знаменити човек водио са дотадашњим назадним и превазиђеним, готово оријенталним схватањима живота код Срба. Он уноси дух европске цивилизације и град почиње да поприма изглед „пречанских” вароши. Ангажује инжењере који постављају основе за правилну, урбанизовану изградњу Шапца, гради путеве, доноси уредбе о комуналној делатности… Примерима из живота својих чланова породице учи Шапчане новитетима и тиме подстиче на почетку богатије грађане, а касније и остале, да следе њихов пример у области одевања, становања, опхођења, културних навика… Осим тога, он у Шабац доноси много тога што се у [[Србија|Србији]] прво могло срести и видети у Шапцу. Први пут се у Србији уместо традиционалних гусала или фруле могао звук клавира чути баш овде, а уместо пенџерли хартије угледати прозорско стакло, или провозати фијакером који је мамио уздахе шабачке господе. И још много које чега добио је Шабац у то време први или међу првима. [[Датотека:Mišar, Spomenik Karađorđu i mišarskim junacima, 05.jpg|мини|десно|[[Споменик на Мишару код Шапца|Споменик на Мишару]]]] Изградњи Јевремовог конака, једне од најлепших зграда тадашње [[Србија|Србије]], претходила је изградњи конака кнегиње Љубице у Београду, а и у архитектонском смислу му је био узор. Баш ту, у том здању, Јеврем је окупљао интелектуални крем ондашње Србије, подстичући и храбрећи њихово стваралаштво које је наилазило на неразумевање и отпор непросвећене и веома заостале средине, у чему му је помагала и његова образована кћерка Анка. Оно што је највредније, а што је настало у Шапцу за време Јевремове владавине, свакако су, на понос Шапчана: Окружна и варошка болница и апотека, 1826. године, прве у Србији; Основна школа 1826. године, прва у Србији после турске власти; „Главна школа”, односно гимназија која настаје 1837. године; Прве позоришне представе дају се 1840. године; Оснива се музичко друштво као претећа развијеног музичког живота у Србији — касарна, кафана итд. И по завршетку ере Јеврема Обреновића развој Шапца се динамично наставља. Сада он има велики значај као гранични град кнежевине Србије према Аустроугарској. Огроман део трговине са овим моћним суседом [[Србија]] обавља преко Шапца. Извоз свиња, коња, говеда, шљива и других традиционалних српских производа, па чак и жира, иде преко шабачке царинарнице и луке, и оставља овом граду изврсне приходе. Шабац се у то време много брже развија и напредује у односу на многе друге градове у Србији. Коначно и потпуно ослобођење од турске власти Шабац, као и Србија, дочекује 1867. године, када и последњи турски војник напушта тврђаву на Сави. Овај догађај са одушевљењем је дочекало становништво Шапца, сада већ у великој већини српско, и ускоро се губе и последњи трагови вековног турског присуства на овим просторима. [[File:Preki šor, Šabac.jpg|thumb|Преки Шор Шабац]] Другу половину [[19. век|XIX]] века у развоју Шапца обележио је његов веома убрзани развој. Нарочито је развијена трговина, јављају се почетни облици индустријске производње, као и традиционална пољопривреда. Шабац се, уз Београд и [[Крагујевац]], дефинитивно утврђује као један од најзначајнијих српских градова. У урбанистичком смислу он такође напредује. На просторима некадашњих мочвара које се исушују, ничу нове стамбене и пословне зграде. Све више је Шапчана који прихватају моделе живота европске цивилизације. Због свог тако убрзаног развоја и полета којим је одисао, као и развијеног кафанског живота, заслужио је назив „Мали Париз”. Шапчани су у то време могли да читају своје новине, и то од 1883. године, а од 1909. још 11 листова. На размеђи векова Шабац достиже свој пуни просперитет. Граде се велелепне породичне куће у центру града, летњиковци у околини, а све то са примереним стилом и укусом који је диктирала тадашња [[Европа]]. Шабац је један од првих градова у Србији где су у кафану, углавном недељом пре подне, са својим каваљерима ишле и даме, што је до тада била само мушка привилегија а за жену готово незамислива срамота. Начин одевања и опхођења код градске господе већ је увелико као у великим пречанским варошима које су још увек узор. Почетком века на улицама се могу видети већ и по неки аутомобил и „велосипед”. Градски живот постаје пријатна комбинација рада, одмора и забаве, а исти се удисао пуним плућима. Добру илустрацију оваквог шабачког мераклијског и боемског начина живота имамо у стиховима песника Драгише Пењина: „Кад је деда лумповао, на три шора и два сквера, возили су штап и шешир два посебна фијакера” === Шабац у Првом светском рату === [[Датотека:Sabac razoren austrougarskom artiljerijom Avgust 1914.jpg|мини|300п|Аустроугарска артиљерија је разорила [[Шабац]], август 1914.]] [[File:ShabatzBombardeadaOctubreDe1914--reportuponatroci00reis.jpg|thumb|мини|300п|Шабац данашња Масарикова улица 1914-те]] [[Датотека:Spomenik i fontana Šabac 001.jpg|мини|лево|250п|[[Споменик ратних одликовања града Шапца]]]] Овакву готово идиличну слику прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу, кулминирале су страховитим страдањем Шапца и његове околине. Град порушен, попаљен и опљачкан, села у околини такође. Народ, што побијен, што расељен, измрцварен и оболео, у великој материјалној беди, са болном радошћу дочекује слободу 1918. године. Од предратних 14.000 становника, једва да је у животу остало 7000, а и број постојећих кућа је био више него преполовљен. Непријатељ није поштедео чак ни шабачку цркву. По наводима [[Делфа Иванић|Делфе Иванић]] у цркви у Шапцу је стрељано митраљезом преко 500 наших људи за време Првог светског рата. <ref>{{Cite book|last=Милановић|first=Јасмина|authorlink= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|page=199|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> Колика је утеха што се овај град опет издвојио у [[Србија|Србији]], али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920), чехословачки Ратни крст (1925) и Карађорђева звезда. После свог великог пострадања Шабац је назван, као пандан славном француском граду, „Српски Верден”. У непосредној близини града, на обронцима планине [[Цер (планина)|Цер]], догодила се чувена [[Церска битка]], августа 1914. године. Величанствена победа српске војске под командом генерала [[Степа Степановић|Степе Степановића]], који тада бива унапређен у звање војводе, прва је савезничка победа у Првом светском рату. Колико се ова војна победа урезала у биће Србиново, нека илуструје чињеница да се данас, 85 година касније, ни једна свадба нити друго весеље не могу замислити у Србији без звука „Марш на Дрину” и његових речи: „У бој крените јунаци сви, крен'те и не жал'те живот свој Цер нек види бој, Цер нек види бој а нека [[Дрина]], снагу храбрости јуначку руку оца, сина…” [[Датотека:Šabac internment camp.jpg|мини|десно|300п|Немачки војници и [[Усташка војница|Усташе]] током 1941. воде колону Срба у затворенички логор у Шапцу]] === Период између два светска рата === У периоду између Првог и Другог светског рата он је ипак успевао да се развија и расте, и то пре свега, захваљујући веома развијеном занатству, трговини, пољопривреди… Пред сам крај тог периода, 1938. године, у Шабац је премештена Хемијска индустрија „Зорка” која је дотле радила у [[Суботица|Суботици]] (пуштена у рад 8. новембра те године), највећа хемијска индустрија у Краљевини Југославији<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/11/08#page/6/mode/1up Време, 8. нов. 1938, стр. 7] digitalna.nb.rs</ref>. Она ће обележити каснији вишедеценијски период развоја града и постати готово синоним за Шабац. У овом периоду су саграђени [[Стари мост (Шабац)|Стари мост]] (1932), филијала Народне банке (1937)<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/11/21?pageIndex=00013 "Политика", 21. нов. 1937]</ref>... Градња кеја на Сави је почела 1938.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/07/31?pageIndex=00017 "Политика", 31. јул 1938]</ref> На 15.000 Шапчана је долазило преко 130 кафана.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/01/25?pageIndex=00013 "Политика", 25. јан. 1938]</ref> Пред рат је грађена нова болница, а стара, из Јевремовог времена, радила је с недовољним средствима.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/03/03?pageIndex=00022 "Политика", 3. март 1940]</ref> Како се после највећих катастрофа живот ипак наставља даље, тако је и Шабац наставио свој послератни живот у новој држави и у нешто измењеним околностима. Та промена огледа се највише у чињеници да се државна граница сада померила знатно на север, а Шабац је остао у унутрашњости. Неке привилегије које је до тада имао неповратно су нестале и капитал се више није у оној мери сливао у овај град.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/415672/Godine-koje-su-pojele-Zorku Године које су појеле „Зорку” („Политика”, 13. новембар 2018)]</ref> === Шабац током Другог светског рата === После тек нешто више од две деценије мира и спокоја, ратни ужас поново захвата [[Европа|Европу]], па самим тим и Шабац. [[Други светски рат]] свом својом жестином сручио се и на ове просторе, и већ у првој ратној години Шабац жестоко страда. Септембра 1941. године [[Немци]] брутално протерују око 5.000 Шапчана у сремачко село Јарак, где су били смештени у импровизованом логору. Са тог марша, „[[Крвави марш|Крвавог марша]]”, како је касније назван, многи се никад нису вратили кући. Током рата у Шапцу је постојао концентрациони логор кроз који је за четири ратне године прошло око 25.000 грађана. Укупне жртве које је овај град дао током [[Други светски рат|Другог светског рата]] износе око 7.000 људи. Слобода је коначно стигла 23. октобра 1944. године. === Модерни Шабац === [[Датотека:Šabac, Trg šabačkih žrtava 09.jpg|мини|300п|Шабац, центар]] Прве послератне године, као и у целој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], обележене су великим полетом и ентузијазмом у изградњи и обнови ратом уништених добара. Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, тј. фабрика „Зорка”. Убрзано се граде нова привредна постројења, уређује путна мрежа, спроводи електрификација… Уместо многих дотрајалих уџерица граде се нове модерне зграде. Нажалост, понешто што је давало дух старом Шапцу се и губи, али то је данак новом времену које као да није увек имало стрпљења да се бави емотивном страном живота. Седамдесетих година Шабац доживљава до тада невиђени процват. За неколико година у том периоду предузима се неколико капиталних подухвата који сасвим мењају изглед овог града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу, на ком су се вековима гнездиле птице, а заправо само неколико стотина метара од центра града, ниче ново стамбено насеље. Нови бетонски мост преко Саве, Спортска хала „Зорка” са затвореним базеном и фудбалским игралиштем, Хотел „Слобода” „Б” категорије, Градски стадион, нове школе, обданишта, домови културе, аутобуска станица… Огроман број комфорних породичних кућа гради се како у самом граду, тако и на дотадашњој периферији Тријангли, Касарским и Шипурским ливадама, [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковцу]]… Насеља која су до тада физички била одвојена од Шапца по неколико километара сада почињу да се спајају са градом као што је случај са Думачом, Поцерским Причиновићем, Јевремовцем, Богосавцем, Мајуром итд. У последњих пет година Шабац се инфраструктурно веома развио. Савремени изглед, који га враћа некадашњем надимку „Мали Париз”, употпуњен лепим уређењем саме градске четврти, одаје слику модерног средњоевропског града. Дана 22. маја 1999. године на Шабац је бачено 10 бомби и притом је погођен део касарне у ширем центру града и у том нападу је настрадала једна особа. Током маја 2014. Шабац је погодила велика поплава. Мобилисано је на хиљаду људи из Шапца и Србије како би се град изборио са поплавом. [[Датотека:Poplava šabac 2014 popović 12.JPG|thumb|Одбрана Шапца од поплаве мај 2014.]] У Шапцу се налази пешачка зона са околним објектима значајним делима архитектуре.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:438101-Pesacka-zona-u-Sapcu---muzej-srpske-arhitekture Пешачка зона у Шапцу — музеј српске архитектуре („Новости”, 10. јун 2013)]</ref> Према последњем попису из 2002. године, Шабац са својим градским, приградским и сеоским насељима, које припадају шабачкој општини, достиже цифру од око 130.000 становника, што га у домаћим условима чини веома значајним градом. Током средњег века, на месту данашњег Шапца постојало је словенско насеље под именом „Заслон”, што је означавало некакав брег, узвишење, или заклон од водених непогода. Постојање овог насеља забележено је у дубровачким списима из 1454. године. == Етимологија имена == Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава — Савац — Шабац. == Климатске карактеристике == На подручју Шапца влада [[умереноконтинентална клима]]. Због отворености према [[Панонска низија|Панонској низији]] његови низијски делови на северу су под утицајем панонске [[Континентална клима|континенталне климе]], а брежуљкасто планински југ и југозапад до 700 м надморске висине под утицајем [[Планинска клима|планинске климе]]. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температуре ваздуха оне су од изузетног значаја за опстанак [[Флора|биљног света]]. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу. Шабац на обали реке Саве, а општина излази и на реку [[Дрина|Дрину]], међусобно повезане [[Канал (вештачки)|каналском мрежом]] и богатством [[Подземне воде|подземних]], пијаћих и геотермалних вода. Путно повезан, у близини Београда и Новог Сада, Лознице, Ваљева, Бијељине — можемо рећи у центру региона. == Привреда == Обележја привредног развоја града Шапца су: динамичност и позитиван [[Бруто домаћи производ|друштвени производ]]. Позитивна кретања у привреди резултат су, између осталог: традиционално развијеног предузетништва са трговачким наслеђем, дуге традиције у индустријској производњи, великог броја успешно приватизованих предузећа, као и присуства страних инвеститора. Подршка [[Локална самоуправа|локалне самоуправе]] и једноставност процедура представљају снагу економског развоја града. Доминантне индустријске гране у привредној активности града су: * [[хемијска индустрија]] * [[фармацеутска индустрија]] * металопрерађивачка индустрија * [[машинска индустрија]] * [[прехрамбена индустрија]] * грађевинарство и индустрија грађевинског материјала * дрвопрерађивачка и тапетарска индустрија * [[текстилна индустрија]] * графичка индустрија У Шапцу послује близу 4.500 привредних субјеката (3.000 предузетника). Приватна својина је доминантан облик власништва. Финансијске услуге пружа 31 домаћа и страна банка и 6 осигуравајућих друштава. Најснажнији страни инвеститори су Ју-ес Стил, Алианс Оне Тобако, Интерекс, Стада, Алас Интернационал, Интерсел, [[Меркатор (трговина)|Меркатор]], Метро. == Култура и уметност == [[Датотека:Kcsabac.jpg|мини|Културни центар]] [[Датотека:Sabacka biblioteka.JPG|мини|Шабачка библиотека]] [[Датотека:Зграда старе болнице (Зграда Историјског архива).jpg|мини|[[Међуопштински историјски архив (Шабац)|Међуопштински историјски архив]] у [[Зграда старе болнице у Шапцу|згради старе болнице]]]] Град Шабац има богату историју, са посебним нагласком на развој културе у граду. Кључни период на који се овај пројекат концептуално и тематски ослања је XIX век, период доласка [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]] на власт (1816. године) до светских ратова у којима је град претрпео велика уништења. Данас је град Шабац један од најразвијенијих у Србији, који је 2010. године добио званично признање у акцији „Општине и градови будућности”, поставши „Привредни град будућности”. Млади у Шапцу проводе време на различите начине, град има [[шабачка тврђава|тврђаву]] на реци и градску плажу, велики број фудбалских терена (више од 3 професионална), свака основна школа има салу за физичко и спортске терене, град има [[хиподром]] и градски [[стадион]]. Сви простори рекреације су простори окупљања младих. Постоје два већа [[парк]]а и мноштво малих отворених простора намењених окупљању и игри. Постоји и отворени [[скејт парк]], и мноштво отворених градских тргова и платоа који су састајалишта младих. Главна улица, која је предвиђена за одржавање програма овог пројекта је позната и као Корзо, и има традицију окупљања и проласка њоме дугу од када град постоји. Од отварања Школе за уметничке занате, уметност је популарна међу младима у Шапцу, те постоји велико интересовање за све области визуелног уметничког стваралаштва. У организацији Удружења ликовних стваралаца Шапца редовно се одржавају изложбе младих стваралаца. Културна понуда града је богата, али се већина активности везаних за уметност (Октобарски Салон, програми КЦ, изложбе Музеја и КЦ, …) дешавају у затвореном простору. Од културних активности на отвореном највећи догађај је [[Шабачки летњи фестивал]], који у програму има и излагачке активности, позоришне представе и [[биоскоп]] на отвореном. Сви ови садржаји (представе, концерти, манифестације) су веома посећени што говори да су млади заинтересовани за све што се дешава у отвореним просторима.<ref>[http://kulturasecanja.rs/?p=278 Култура сећања — Шабац] {{Wayback|url=http://kulturasecanja.rs/?p=278 |date=20120325111109}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> Образовне и културно-уметничке институције у граду су: * [[Шабачка библиотека]] * [[Шабачко позориште]] * [[Народни музеј Шабац|Шабачки музеј]] * [[Шабачка гимназија]] * [[Међуопштински историјски архив (Шабац)|Међуопштински историјски архив]] * [[Шабачки културни центар]] * [[Дом културе Прњавор]] * [[КУД „Абрашевић“ Шабац|Куд Абрашевић]] * [[Удружење ликовних стваралаца Шапца]] * [[Колектив - Независна уметничка асоцијација]] * [[Завичајно удружење књижевних стваралаца Шапца]] * [[Популарна музика и бендови у Шапцу]] Од 2010. године се у организацији УГ „[[Церски марш]]” одржава истоимена манифестација у част српских ратника, учесника [[Церска битка|Церске битке]]. У месецу августу се организује поход у дужини од 35 km од Шапца до [[Текериш]]а, на [[Цер (планина)|Церу]] и код спомен костурнице се одаје пошта и помен погинулим ратницима.<ref>{{cite web|title=Церски марш|url=http://cerskimars.org/|work=УГ "Церски марш"|accessdate=18. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305130627/http://cerskimars.org/|archive-date=5. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> <gallery mode="packed" heights="140"> Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 025.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 104.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 177.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 153.jpg Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 198.jpg Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 201.jpg </gallery> == Саобраћај == [[Датотека:ŽS 661-143 Šabac.JPG|мини|Теретни воз напушта железничку станицу Шабац.]] Шабац представља саобраћајни чвор регионалног значаја који има предуслов да прерасте у центар интегралног транспорта. Потенцијале у области саобраћаја представљају повољни природни услови за изградњу саобраћајне инфраструктуре, јер 98% Општине чине равничарски и брежуљкасти терени испод 300 m надморске висине, са малим ограничењима за изградњу саобраћајница. Посебне повољности леже у близини [[ауто-пут]]а [[Београд]]-[[Загреб]], близини терминала ваздушног саобраћаја у [[Сурчин]]у. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М19 (Београд-[[Обреновац]]-Шабац-[[Лозница]]-[[Мали Зворник]]) и М21 (Нови Сад-[[Рума]]-ауто-пут-Шабац-[[Ваљево]]-[[Ужице]]). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и [[железничка пруга]] Рума-Шабац-Лозница-Мали Зворник-БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Општина је на пловном делу [[сава|реке Саве]] и има могућност повезивања на речни саобраћајни систем Србије и [[Европа|Европе]]. === Друмски саобраћај === Дужина и стање путне мреже у општини су: * магистрални путеви 59,5 км (сви асфалтирани) * регионални путеви 111,4 км (сви асфалтирани) * локални путеви 304,2 км (асфалтирано 187,8 км) * некатегорисани путеви 2700 км (асфалтирано само око 20 км) * улице у граду 105 км '''Бициклистичка инфраструктура''' [[Датотека:Бициклистичка стаза у Поцерској улици.jpg|мини|Бициклистичка стаза у Поцерској улици]] Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су свакако добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор у градском урбаном подручју Шапца.<ref>План генералне регулације „Шабац” (strana 77 u dokumentu, tj. 88 u PDF fajlu) http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf {{Wayback|url=http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf |date=20131127025502}}</ref> У граду постоје три функционалне бициклистичке стазе укупне дужине 2,5 км и налазе се дуж делова улица Поцерске и 6. пука, док је трећа стаза самостална (невезана за ток улице) и пролази кроз Трг шабачких жртава. Поред наведених стаза, у граду постоје бициклистичке траке (на коловозу) у улицама Краља Александра и Савској, укупне дужине 630 м (у једном смеру). Раније је у Шапцу постојало више бициклистичких стаза, на чијем месту се сада налазе уздужна паркинг места за аутомобиле (пример Поп Лукине улице) или су у нефункционалном стању (пример улица Хајдук Вељкова и Војводе Путника). === Железнички саобраћај === [[Датотека:ŽS 711 024.jpg|мини|лево|200п|Нови воз [[ЖС серија 711|ЖС ДМВ — 711]] на линији Шабац — [[Рума]], [[мај]]а [[2013]].]] [[Датотека:ŽELEZNIČKA STANICA ŠABAC1.jpg|мини|[[Железничка станица Шабац]]]] Кроз Шабац пролази железничка пруга која спаја Руму (која се налази на коридору X) и преко Шапца, Лознице и Зворника прелази реку Дрину и повезује Србију са БиХ. Крак који је повезивао ову пругу са Богатићем ([[Петловача]] — [[Богатић]]) је угашен. Пруга се у последње време користи скоро искључиво за транспорт робе и сировина (за потребе фабрике [[Зорка Шабац]]) а транспорт путника је скоро занемарљив. Шабац има проблем неповољне локације [[Железничка станица Шабац|железничке станице]] и неповољно (за град и железницу) прикључење источне радне зоне на железничку пругу. Северна радна зона није прикључена на железницу. Најважнији текући проблеми опоравка и развоја овог сектора су: дотрајалост инфраструктуре, недостатак вучних и возних средстава, недостатак савремених информационих средстава, недостатак и неусаглашеност прописа који би убрзали процес рада на свим нивоима, неадекватна организација самог система железнице, а нема довољне примене савремених техника у грађењу и одржавању пруга. Расположиви технички капацитет се користи 50-60% а радно време упослених 50%. Потенцијали леже у саобраћајно географски положају региона, постојећој инфраструктура и могућности релативно брзе ревитализације инфраструктуре, возила и других постројења. === Водни саобраћај === Поред [[Дунав]]а, река Сава је наша најзначајнија водна саобраћајница. Кроз Шабац протиче река Сава која је пловна на овом делу и која чини да је Шабац преко Дунава повезан са већином речних пловних праваца у Европи и даље са [[Црно море|Црним морем]]. Потенцијали су у саобраћајно географском положају региона, као и чињеница да не постоје отворене [[Лука|луке]] и пристаништа за међународни саобраћај на реци Сави у Србији. Одржавање и обележавање реке Саве је веома слабо, те је стање пловног пута веома лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност пловидбе сведена на веома низак ниво. Шабац нема луку, али има пристаниште које организационо припада ХК ; водни саобраћај РПК [[Ваљево]] се одвија преко овог пристаништа (у претходним годинама се преко овог пристаништа вршио претовар концентрата цинка, цинка у блоку, сировог сулфата и каљеве соли) Гравитационо подручје пристаништа Шабац покрива [[Мачвански управни округ|Мачвански округ]], део [[Срем]]а и источни део [[Република Српска|Републике Српске]], оспособљено је за претовар током целе године и располаже са две дизалице носивости 5 односно 6 тона. Пристаниште има железничку инфраструктуру и сопствене локомотиве Проблеми и ограничења развоја леже првенствено у недостатку инвестиционих средстава. Такође, није урађена категоризација реке Саве као међународног пловног пута. Корито реке Саве није регулисано за пловидбу при ниском водостају. Габарити пловног пута за реку Саву нису утврђени.<ref>[http://www.sabac.org/index_srb.php?page=26 Званична презентација Града Шапца — саобраћај] {{Wayback|url=http://www.sabac.org/index_srb.php?page=26 |date=20141111044208}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> === Тренутна административна структура === [[Датотека:Arambašića kuća.jpg|Арамбашића кућа|мини]] [[Датотека:Улица Господар Јевремова у Шапцу.jpeg|мини|десно|[[Улица господар Јевремова, Шабац|Улица Господар Јевремова]]]] * '''[[Шабац]]:''' **[[град]]ске [[Месна заједница|месне заједнице]]: ***[[Баир]] *** [[Бенска Бара]] *** [[Касарске ливаде]] *** [[Доњи Шор]] *** [[Жика Поповић (Шабац)|Жика Поповић]] *** [[Јевремова]] *** [[Kamičak (Šabac)|Камичак]] *** [[Камењак]] *** [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковац]] ***[[Преки шор]] *** [[Триангла]] *** [[Шипурске Ливаде]] * '''приградска [[Насеље|насеља]]:''' ** [[Поцерски Причиновић]] ** [[Јеленча]] ** [[Јевремовац]] ** [[Мишар (насеље)|Мишар]] ** [[Горња Врањска]] ** [[Мајур (Шабац)|Мајур]] == Образовање == Писменост становништва је на завидном нивоу уз већи број високо образованих и креативних појединаца способних да дају свој допринос развоју шире друштвене заједнице уз традиционално врло развијено предузетништво представљају велику снагу општине. === Основне школе === У Шапцу има 12 потпуних основних школа и једна специјална основна школа. Број ученика обухваћених основним школовањем је 11566, а наставника има 627 (са вишом школом 456, са факултетским образовањем 164 и 5 магистара). <gallery mode="packed" heights="100"> Датотека:OŠ Janko Veselinović Šabac.jpg|мини|Основна школа „Јанко Веселиновић” Датотека:OŠ Jevrem Obrenović Šabac 001.jpg|Основна школа „Јеврем Обреновић” Датотека:OŠ Laza K. Lazarević, Šabac 001.jpg|Основна школа „Лаза К. Лазаревић” Датотека:OŠ Vuk Karadžić, Šabac 001.jpg|Основна школа „Вук Караџић” OŠ Stojan Novaković Šabac 001.jpg|Основна школа „Стојан Новаковић” Датотека:OŠ Nata Jeličić Šabac 003.jpg|Основна школа „Ната Јеличић” </gallery> === Средње школе === У Шапцу има 8 средњих школа. * [[Шабачка гимназија]] * Средња пољопривредна школа са домом ученика * [[Медицинска школа у Шапцу|Медицинска школа „Др Андра Јовановић”]] * Економско — трговинска школа * Стручна хемијска и текстилна школа „Др Давид Божовић“ * Техничка школа * Музичка школа „Михаило Вукдраговић” * [[Школа примењених уметности Шабац|Школа примењених уметности]] === Високошколске установе === У Шапцу има 3 државне Високе школе струковних студија. * Висока пољопривредна школа струковних студија * Висока медицинска и пословно-технолошка школа струковних студија (Стари назив: Висока технолошка школа струковних студија) * Висока школа струковних студија за образовање васпитача<ref>[http://www.sabac.org/index_srb.php?page=25 Званична презентација Града Шапца — образовање] {{Wayback|url=http://www.sabac.org/index_srb.php?page=25 |date=20111126023134}}, Приступљено 30. април 2013.</ref> == Шабачки медији == * [[ТВ Шабац]]-[[Радио Шабац]] * [[ТВ Ас]]-[[Радио Ас]] * [[Радио Глас цркве]] * [[Радио Скала]] * [[Подринске новине]]<ref>[http://www.podrinske.com/ Подринске новине/Интернет презентација]</ref> * [[Новине Глас Подриња]] == Туризам == [[Датотека:Шабачка тврђава 1.jpg|мини|260п|Шабачка тврђава]] Туристичка организација општине Шабац, правни је наследник некадашњег Туристичког савеза општине Шабац. У овом облику организације постоји од 1995. године. Њена права активност почиње да се реализује од пролећа 1996. године. Њене функције унапређењу туристичке понуде Шапца су бројне и разноврсне. Најважније су следеће: * Очување, заштита и валоризација туристичких вредности на нивоу општине и града Шапца, * Иницирање и осмишљавање нових активности на унапређењу квалитета туристичке понуде Шапца, * Координација активности разноврсних субјеката који чине туристичку понуду и обједињавање у јединствен туристички производ Шапца, * Организација информативно-пропагандне делатности као и промотивна функција, * Организација најзначајнијих туристичких манифестација на нивоу Општине као што су: Фестивал цвећа „Руже Липолиста”, Међународни пливачки маратон „Јарак-Шабац”, „[[Шабачка чивијада|Чивијада]]”, „Дани ракије”<ref>[http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2012&mm=11&dd=02&nav_id=657206 Шабац: Празник за љубитеље ракије (Б92, 2. новембар 2012)], Приступљено 30. април 2013.</ref> и друге, * Осмишљавање, издавање и дистрибуција сувенира Шапца, * Анимација сеоских домаћинстава у циљу развоја [[Сеоски туризам|сеоског туризма]] на нивоу Општине, као и других видова туризма, * Сарадња са туристичким организацијама градова и општина као и са [[Туристичка организација Србије|Туристичком организацијом Србије]], * Представљање туристичке понуде Шапца на сајмовима туризма, туристичким берзама и туристичким манифестацијама у земљи и иностранству. === Занимљивости === == Спорт == Најпознатији спортски колектив из Шапца је [[РК Металопластика|Рукометни клуб Металопластика]], двоструки освајач Купа европских шампиона и вишеструки првак државе. У Суперлиги Србије такмичи се и [[ЖРК Медицинар Шабац|Женски рукомети клуб Медицинар]], првак државе у сезони 2016/17. Што се осталих колективних спортова тиче, у највишем рангу државног такмичења наступају [[ФК Мачва|Фудбалски клуб Мачва]], Ватерполо клуб Шабац и Женски кошаркашки клуб Шабац. Значајне успехе током последњих деценија постизали су шабачки кајакаши. Кајак клуб „Зорка-Колор” је вишеструки државни првак, а изнедрио је и велики број репрезентативаца. Од спортске инфраструктуре истичу се Хала спортова Зорка, [[Фудбалски стадион Мачва|стадион ФК Мачве]] и Градски базен. === Шабачки спортисти учесници олимпијских игара === * [[Миле Исаковић]] (1958) [[Југославија]] — рукомет, ЛОИ 1980. 6. место, ЛОИ 1984. злато * [[Слободан Кузмановски]] (1962) Југославија — рукомет, ЛОИ 1984. злато, ЛОИ 1988. бронза * [[Драгица Ђурић]] (1963) Југославија — рукомет, ЛОИ 1984. злато, ЛОИ 1988. 4. место * [[Владан Матић]] (1970) [[Србија и Црна Гора]] — рукомет, ЛОИ 2000. 4 место * [[Биљана Митровић - Топић]] (1977) Србија и Црна Гора — атлетика ЛОИ 2000. 4×100 м 21. место; [[Србија]] — атлетика [[троскок]] ЛОИ 2008. 13. место, ЛОИ 2012. 25. место * [[Бојан Незири]] (1982) Србија и Црна Гора — фудбал ЛОИ 2004. 16. последње место * [[Александар Алексић]] 1992. Србија — кајак четворосед ЛОИ 2012. 9. место * [[Драгана Гладовић]] 1992. Србија — теквондо ЛОИ 2012. 7 место * [[Небојша Грујић]] 1991. Србија — кајак двосед ЛОИ 2016. 6. место * [[Дејан Пајић]] 1989. Србија — кајак једносед и четворосед ЛОИ 2016. 15. и 8. место == Демографија == [[Датотека:Хотел Слобода у Шапцу.jpeg|мини|десно|250п|Хотел Слобода.]] [[Датотека:Шабачки кафићи.jpg|250п|мини|десно|Шабачки кафићи.]] [[Датотека:Eglise orthodoxe de Šabac 1.jpg|мини|250п|[[Саборна црква у Шапцу]]]] У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 57000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 16243 | S02V02 = 19894 | S02V03 = 30352 | S02V04 = 42075 | S02V05 = 52177 | S02V06 = 54637 | S02V07 = 55163 | S02V08 = 53919 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис | извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> | п1948=16243 | п1953=19894 | п1961=30352 | п1971=42075 | п1981=52177 | п1991=54637 | п1991н=53653 | п2002с=57313 | п2002=55163 | п2011=53919 }} |} {{Графикон постоци | извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. | позадина=#ddd | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|Срби|yellow|52351|94.90}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|489|0.88}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|374|0.67}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|151|0.27}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|148|0.26}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|107|0.19}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|61|0.11}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|cyan|50|0.09}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|navy|39|0.07}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|pink|19|0.03}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|9|0.01}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|silver|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|purple|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|yellow|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|red|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|green|8|0.01}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|orange|5|0.00}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|cyan|5|0.00}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|magenta|4|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|black|2|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|gray|759|1.37}} }} {{Графикон пирамида | извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|232|7.04|8.47|279}} {{Врста лево десно|80+|gray|188|5.71|12.12|399}} {{Врста лево десно|75-79|gray|553|16.80|26.43|870}} {{Врста лево десно|70-74|gray|1004|30.50|42.08|1385}} {{Врста лево десно|65-69|gray|1319|40.07|50.65|1667}} {{Врста лево десно|60-64|gray|1325|40.26|45.09|1484}} {{Врста лево десно|55-59|gray|1340|40.71|44.24|1456}} {{Врста лево десно|50-54|gray|2160|65.63|73.35|2414}} {{Врста лево десно|45-49|gray|2356|71.58|83.34|2743}} {{Врста лево десно|40-44|gray|1958|59.49|73.53|2420}} {{Врста лево десно|35-39|gray|1707|51.86|60.61|1995}} {{Врста лево десно|30-34|gray|1757|53.38|57.70|1899}} {{Врста лево десно|25-29|gray|1822|55.36|63.78|2099}} {{Врста лево десно|20-24|gray|2140|65.02|62.19|2047}} {{Врста лево десно|15-19|gray|1989|60.43|57.94|1907}} {{Врста лево десно|10-14|gray|1629|49.49|46.82|1541}} {{Врста лево десно|5-9|gray|1390|42.23|40.17|1322}} {{Врста лево десно|0-4|gray|1256|38.16|33.75|1111}} | просекм=37.7 | просекж=40.2 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|5328|6462|9507|13444|17323|18030|19585|4056|4759|4373|4468|1250|509|109|39|13|9|2.82}} {{БракНасељаСрбија|21850|6337|13708|774|808|223|25064|5496|13863|3656|1827|222}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|10029|261|1|19|3258|316|596|1543|203|882|8329|168|1|5|1721|96|166|1689|268|343|18358|429|2|24|4979|412|762|3232|471|1225|106|290|703|407|395|320|-|-|729|213|283|491|817|1401|277|-|1|389|319|573|1194|1224|1796|597|-|1|1118}} == Партнерски градови == <table border=0><tr valign=><td> * {{зас|Czech Republic}} '''[[Кралупи на Влтави]]''', [[Чешка]] * {{зас|Greece}} '''[[Аргостоли]]''', [[Грчка]] (1995) * {{зас|Japan}} '''[[Фуџими]]''', [[Јапан]] (1982) * {{зас|Israel}} '''[[Кирјат Ата]]''', [[Израел]] </table> == Познати Шапчани (по години рођења) == [[Датотека:Зграда „Борова“ - детаљ.jpg|мини|right|Детаљ са фасаде зграде у центру Шапца — Крсмановићева кућа (Зграда „Борова”)]] У периоду који обухвата развој града током XIX и XX века, Шабац даје знатан број личности из различитих области, од културе, образовања, спорта и научног стваралаштва. Истичу се: * [[Милош Стојићевић Поцерац]] (1776—1811), војвода, великан и јунак Првог српског устанка * [[Јеврем Обреновић]] (1790—1856), [[политика|политичар]], први [[градоначелник]] града Шапца * [[Сава Петровић (лекар)|Др Сава Петровић]] (1839—1889), лекар, санитетски пуковник, дописни члан Српске краљевске академије * [[Милорад Поповић Шапчанин]] (1841—1895), песник, [[приповедач]], [[романописац]] * [[Стојан Новаковић]] (1842—1915), књижевник, [[академија|академик]], [[diplomatija|дипломата]] * [[Лаза К. Лазаревић]] (1851—1891), књижевник и лекар * Др [[Драга Љочић]] (1855—1926), прва жена — лекар у Србији * [[Владимир М. Јовановић]] (1859—1899), [[песник]] * [[Јанко Веселиновић|Јанко М. Веселиновић]] (1862—1905), [[писац|књижевник]] * [[Сима Тројановић]] (1862—1935), етнолог и антрополог * [[Милорад Рувидић]] (1863—1914), архитект{{sfn|Živanović|2004|pp=}} * [[Ђорђе Нешић (лекар)|Ђорђе Нешић]] (1873—1959), лекар * [[Андра Јовановић]] (1875—1953), лекар, добротвор * [[Владимир Станимировић]] (1881—1956), књижевник, [[право|правник]], преводилац * [[Станислав Винавер]] (1891—1955), песник, преводилац и приповедач * [[Софка Николић]] (1907—1982), српска певачица народне музике * [[Љубиша Јовановић (глумац)|Љубиша Јовановић]] (1908—1971), југословенски, српски позоришни и филмски глумац * [[Оскар Давичо]] (1909—1989), књижевник * [[Мика Митровић Јарац]] (1912—1941), народни херој * [[Вера Благојевић]] (1920—1942), народни херој * [[Драгиша Пењин]] (1925—2000), књижевник * [[Михаило Ђурић]] (1925—2011), филозоф, академик САНУ * [[Захарије Трнавчевић]] (1926—2016), новинар и политичар * [[Игор Белохлавек]] (1928—1993), муралиста и ликовни педагог * [[Милић од Мачве]] (1934—2000), сликар * [[Владислав Лалицки]] (1935—2008) сценограф, костимограф, сликар * [[Ivan Glišić|Иван Глишић]] (1942—) писац, сликар, новинар, текстописац * [[Душан Ковачевић]] (1948—), академик САНУ, драмски писац, сценариста и позоришни радник * [[Шабан Шаулић]] (1951—2019), певач * [[Љуба Аличић]] (1955—), певач * [[Бранислав Лечић]] (1955—), глумац, политичар * [[Миле Исаковић]] (1958—), рукометаш * [[Веселин Вуковић]] (1958—), рукометаш * [[Веран Матић]] (1962-), српски новинар, * [[Митар Паликућа]] (1974—), српски параолимпијац * [[Нина Јанковић]] (1988—), глумица == Галерија == <center><gallery widths="170" heights="170"> Датотека:bibliotekasabacka.jpg|Шабачка библиотека Датотека:gj1.jpg|Господар Јевремова улица Датотека:Monument to Jevrem Obrenović.jpg|thumb|Споменик Господар Јеврему Датотека:gj2.jpg|Шабачки културни центар Датотека:Zgrada Trijumf, Šabac 003.jpg|Зграда „Тријумф” Датотека:Šabac, bolnica 001.jpg|Фонтана у кругу болнице Датотека:Dunjića kuća Šabac 001.jpg|Дуњића кућа Датотека:Hotel Sloboda Šabac 002.jpg|Хотел „Слобода” Датотека:Zgrada pozorišta Šabac 002.jpg|Зграда позоришта Датотека:Zgrada pošte Šabac 005.jpg|Зграда поште Датотека:Zgrada opštine Šabac.jpg|Зграда општине Датотека:Šabac, Šabačka tvrđava 004.jpg|Шабачка тврђава Датотека:Šabac, 26.08.2016. 008.jpg|Кафана „Шаран” Датотека:Šabac, Letnjikovac 007.jpg|Водоторањ на [[Летњиковац (Шабац)|Летњиковцу]] Датотека:Gradski trg, Šabac 09.jpg|Нови градски трг Датотека:Gradski trg, Šabac 13.jpg|Нови градски трг Датотека:Former Šabac synagogue.jpg|Зграда старе шабачке синагоге Датотека:Mihajlovac field Šabac.jpg|thumb|Михајловац (некадашње вашариште) </gallery></center> == Види још == * [[Логори нацистичке Немачке у Шапцу]] * [[Стари Шабац]] * [[Cicvarići|Цицварићи]] * [[Шабачка тврђава]] * [[Шабачки културни центар]] * [[Споменици града Шапца]] * [[Јевреји у Шапцу]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|title=Arhitekta Milorad Ruvidić, život i delo |last=Živanović|first=Dušica|publisher=Orion art |year=2004|isbn=978-86-83305-13-1|page=}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|title=Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина|journal=Историјски часопис|year=1976|volume=23|url=http://books.google.com/books?id=nc5qCgAAQBAJ|pages = 23-37}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Šabac | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Шабац }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Sabac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/sabac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.741333&longitude=19.687333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Шабац}} {{Градови на Сави}} {{Списак градова у Србији}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Шабац|*]] [[Категорија:Град Шабац]] [[Категорија:Насељена места у Мачванском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Носиоци Карађорђеве звезде]] tmvy4feab6ghw3u5p0lmmcl348y597c 0 8543 25139266 23989198 2022-08-05T09:51:34Z RoastPig 306074 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за државе | име државе = Летонска Република | изворно име државе = {{native name|lv|Latvijas Republika}} | име генитив = Летоније | положај = EU-Latvia.svg | застава = Flag of Latvia.svg | грб = Coat of Arms of Latvia.svg | мото = | службени језик = [[Летонски језик|летонски]] | главни град = [[Рига]] | председник државе множина = Председници | председник државе = Председник | председник државе особа = Егилс Левитс | председник владе особа =Кришјанис Каринш | површина поредак = 121 | површина = 64589 | воде = 1,5 | становништво поредак = 148 | становништво = 2003000 | извор_становништво = <ref>Национална агенција за статистику [http://www.csb.gov.lv/en/statistikas-temas/population-key-indicators-30624.html] {{Wayback|url=http://www.csb.gov.lv/en/statistikas-temas/population-key-indicators-30624.html |date=20130628214416 }}</ref> | година пописа = 2014 | густина становништва = 34,3 | независност = [[18. новембар]] [[1918]],<br /> од [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]<br />[[4. мај]] [[1990]]. | валута = [[евро]] | стоти део валуте = | временска зона = +2 | химна = -{[[Боже благослови Летонију|Боже, благослови Летонију!]]}-<br />{{small|({{јез-лет|Dievs, svētī Latviju!}})}} [[Датотека:Latvian National Anthem.ogg|center]] | домен = [[.lv]] | позивни број = 371 | коментар = }} '''Летонија''' ({{јез-лет|Latvija}}), или званично '''Летонска Република''' ({{јез-лет|Latvijas Republika}}) [[држава]] је у [[Северна Европа|северној Европи]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Летонија има копнене границе са друге две [[балтичке државе]] — [[Естонија|Естонијом]] на северу и [[Литванија|Литванијом]] на југу — и са [[Русија|Русијом]] и [[Белорусија|Белорусијом]] на истоку. На западу, Летонија дели поморску границу са [[Шведска|Шведском]]. Главни град Летоније, [[Рига]], највећи је град прибалтичких држава. Летонију чине четири културноисторијска региона: [[Курземе]] (Курландија) на западу, [[Земгале]] у центру, [[Видземе]] на северу и [[Латгале]] на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако [[грб Летоније]] приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале. == Историја == {{Главни чланак|Историја Летоније}} [[Датотека:Old Riga City Hall.jpg|мини|лево|Градска кућа у Риги у 17. веку]] Првобитно позната као [[Ливонија]], област данашње Летоније је била под утицајем [[Немачка|немачког]] [[Ливонијско братство мача|Ливонијског братства мача]] од [[13. век]]а па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га [[Пољска|Пољској]]. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у [[18. век]]у, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима. Док је била под немачком окупацијом, Летонија је била у саставу Рајхскомесаријата Остланд. Након пораза нациста, Летонија се вратила под совјетску администрацију као [[Летонска Совјетска Социјалистичка Република|Летонска ССР]]. Када се Совјетски Савез распао, Летонија је искористила прилику да прогласи независност [[21. август]]а, [[1991]]. Летонија је 2004. постала чланица [[НАТО]]-а и [[Европска унија|Европске уније]]. == Географија == [[Датотека:Latvia 1998 CIA map.jpg|мини|400п|Карта Летоније]] === Положај === Државе са којима се Летонија граничи су: [[Белорусија]], [[Естонија]], [[Литванија]], и [[Русија]] . Површина државе износи 64.589 km².<!-- marker--> Летонија има повољан географски положај; смештена између остале две балтичке државе представља укрштање путева између југа и севера, од Балтика према истоку. На западу, Летонија излази на [[Балтичко море]], веома важно за [[привреду]] државе. Обале су слабо разуђене. На северозападу се налази [[Ришки залив]], назван по главном граду државе. === Геологија и рељеф === {{...}} Летонија је претежно равничарска земља, па је [[рељеф]] углавном једноличан. Идући према истоку, терен се мало уздиже. Највиши врх Летоније је [[Гаизинкалнс]] висок свега 312 -{m}-. === Воде === {{...}} Летонија има много језера – око 3.000. Већином су ледничка, а највише их је на југоистоку и у приобалној низини. Највећи водоток је [[Западна Двина]] која тече са Валдајске узвисине, истог узвишења у Русији с којег теку и [[Волга]], [[Дњепар]] и [[Ловат]]. Највећи град је [[Рига]], који је уједно и главни град државе. Још неки важнији градови су [[Лијепаја|Лиепаја]] и [[Даугавпилс]]. Лиепаја је позната по многим обележјима. У њој се налази највеће балтичко [[бродоградилиште]], па се овај град често назива и ''летонским Ливерпулом''. Позната је и по својој музичкој традицији и концертима. === Клима === {{...}} На климу Летоније утиче више фактора; рељеф, географски положај, отвореност према мору (близина [[Атлантски океан|Атлантика]]) идр. Зиме су хладне, а лета умерено топла. Просечна годишња температура износи 26°C. === Флора и фауна === {{...}} == Национални паркови == У Летонији постоје четири [[национални парк|национална парка]]: {| class="wikitable sortable" |- class="hintergrundfarbe5" ! Име ! Основан ! Величина (-{km²}-) ! class="unsortable" | Слика |- | [[Национални парк Гауја]] | style="text-align:right" | 1979. | style="text-align:right" | 917,45 | align="center" style="padding:0" | [[Датотека:Ergeljuklintis424aug037qg.jpg|100п]] |- | [[Национални парк Разна]] | style="text-align:right" | 2007. | style="text-align:right" | 532 | align="center" style="padding:0" | [[Датотека:Raznas ezers.JPG|100п]] |- | [[Национални парк Кемери]] | style="text-align:right" | 1997. | style="text-align:right" | 381.65 | align="center" style="padding:0" | [[Датотека:Liela Kemeru taka 5jul03.JPG|100п]] |- | [[Национални парк Слитере]] | style="text-align:right" | 1999. | style="text-align:right" | 264.9 | align="center" style="padding:0" | |} == Административна подела == {{главни чланак|Окрузи Летоније|Градови Летоније|Историјске покрајине Летоније}} Летонија је подељена на 26 [[Окрузи Летоније|округа]], звани ''-{rajons}-''. Статус округа има и 7 већих летонских градова: * [[Вентспилс]] * [[Даугавпилс]] * [[Јелгава]] * [[Јурмала]] * [[Лијепаја|Лиепаја]] * [[Резекне]] * [[Рига]] == Становништво == [[Датотека:Dvinsk 1912.jpg|мини|д|Цркве у Летонији]] Према попису из [[2011]], најбројније становништво Летоније чине [[Летонци]], 62,1%. Значајну улогу имају и [[Руси]], њих 26,9%. Од осталих народа овде живе [[Белоруси]], [[Литванци]], [[Украјинци]], [[Пољаци]] и др.<ref>[http://www.csb.gov.lv/en/statistikas-temas/population-census-2011-key-indicators-33613.html Population Census 2011 - Key Indicators], Приступљено 10. 4. 2013.</ref> Због присутности [[Немци|Немаца]] током историје, Летонци се верски изјашњавају као [[Протестантизам|протестанти]] (по учењу [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]), односно [[католицизам|католици]]. == Привреда == {{...}} == Језик == [[Летонски језик]] спада у групу балтичких језика и службени је језик у Летонији. Ипак, постоје несугласице. Део руске националне мањине се не слаже са учењем летонског у школама, тврдећи да је за време [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], у свим његовим чланицама, [[Руски језик|руски]] био службени језик. Било како било, на улицама можете чути народ како говори и летонским и руским језиком. У летонском језику може се наћи и доста туђица из [[Немачки језик|немачког]], те [[Северногермански језици|скандинавских]] и [[Словенски језици|словенских језика]]. [[Латгалијски језик]] је дијалекат летонског језика присутан на истоку Летоније. Говори га око 150.000—200.000 људи. [[Ливонски језик]] је језик из породице [[Угро-фински језици|угро-финских језика]] који говори још тридесетак људи. Оба ова језика су заштићена законима. == Култура == Битан утицај на летонску културу имали су историјски и друштвени разлози, што је највише осетно на архитектури грађевина у већим градовима, нпр. у Риги. Катедрале и цркве грађене су у немачком стилу. Код музике, велика се пажња посвећује традиционалној музици, али ни модерна, забавна музика није запостављена. Град [[Лијепаја]], назива се још и градом [[Рок музика|рокера]] јер из њега потичу најпознатији летонски рокери свих времена: [[Фоминс & Клеинс]], [[Ливи]] и др. == Спорт == {{посебан чланак|Спорт у Летонији}} Популарни спортови у Летонији су: [[хокеј на леду]], [[фудбал]], [[кошарка]], [[атлетика]] и [[тенис]]. [[Кошаркашка репрезентација Летоније]] је дванаест пута учествовала на [[Европско првенство у кошарци|Европским првенствима]], а освојила је злато [[Европско првенство у кошарци 1935.|1935.]] на првом Европском првенству и сребро [[Европско првенство у кошарци 1939.|1939.]] године. На [[Кошарка на Летњим олимпијским играма|Олимпијским играма]] је учествовала само [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1936.|1936.]] године, где је заузела 18. место. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Европска унија|Европа}} {{Други пројекти | commons = Latvia | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote =Летонија | wikinews = Летонија }} * [http://www.president.lv/?lng=en Председник Летоније] * [http://www.saeima.lv/ Скупштина Летоније] * [http://www.mk.gov.lv/en/?lang=1 Влада Летоније] * [http://latvia.lv/ Приказ Летоније од Летонског института] {{Европа}} {{државе ЕУ}} {{Балтичке државе}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Летонија|*]] [[Категорија:Државе у Европи]] [[Категорија:Источна Европа]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] [[Категорија:Државе чланице Европске уније]] eeea9m5do99ql2ekqw6gmyf7ovwvqct 8 9235 25138986 25137465 2022-08-04T22:58:43Z Sadko 25741 +1 wikitext text/x-wiki {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Стандардизовање иницијазлизма ЛГБТ или ЛГБТ+|избору иницијализма за ЛГБТ+ заједницу]]'''. | истиче = August 6, 2022 12:45 }} {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Измјена наслова чланака црквених (велико)достојника|измјенама начина насловљавања чланака о црквеним (велико)достојницима]]'''. | истиче = August 10, 2022 00:31 }} {{Вики обавештење | тип = такмичење | текст = У току је такмичење '''[[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2022.|Вики чланци траже илустрацију 2022]]'''. | истиче = August 31, 2022 23:59 }} sg3f4txj12na2eegr0bffegpe3ml4vy 25139022 25138986 2022-08-05T00:57:36Z Sadko 25741 +1 wikitext text/x-wiki {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Стандардизовање иницијазлизма ЛГБТ или ЛГБТ+|избору иницијализма за ЛГБТ+ заједницу]]'''. | истиче = August 6, 2022 12:45 }} {{Вики обавештење | тип = гласање | текст = У току је гласање о '''[[Википедија:Гласање/Измјена наслова чланака црквених (велико)достојника|измјенама начина насловљавања чланака о црквеним (велико)достојницима]]'''. | истиче = August 10, 2022 00:31 }} {{Вики обавештење | тип = такмичење | текст = У току је такмичење '''[[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2022.|Вики чланци траже илустрацију 2022]]'''. | истиче = August 31, 2022 23:59 }} {{Вики обавештење | тип = расправа | текст = У току је расправа '''[[Википедија:Гласање/Предлог/Питање корисничких страница трајно банових и новорегистрованих уредника|о питању корисничких страница трајно банових и новорегистрованих уредника]]'''. | истиче = August 12, 2022 02:54 }} rfn5rae0zj12cmpuvb731yjng62z687 0 11810 25138465 24404334 2022-08-04T13:48:07Z Sadko 25741 допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — [[Београд]], [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Рођен је [[13. октобар|13. октобра]] [[1932]]. у [[Београд]]у. Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у. Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Имао је запажену улогу у [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]]. Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == * [[Парада (филм из 1962)]] * [[Човек није тица]] (1965) * [[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]] (1967) * [[Невиност без заштите]] (1968) * [[Мистерије организма]] (1971) * [[Недостаје ми Соња Хени]] (1971) * -{[[Sweet Movie]]}- (1973) * -{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}- (1981) * -{[[The Coca-Cola Kid]]}- (1985) * -{[[Manifesto]]}- (1988) * [[Горила се купа у подне]] (1993) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] c65a5tdg76bovr1ubuh0z7aun5lqi9m 25138466 25138465 2022-08-04T13:48:25Z Sadko 25741 /* Биографија */ понављање wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — [[Београд]], [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у. Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Имао је запажену улогу у [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]]. Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == * [[Парада (филм из 1962)]] * [[Човек није тица]] (1965) * [[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]] (1967) * [[Невиност без заштите]] (1968) * [[Мистерије организма]] (1971) * [[Недостаје ми Соња Хени]] (1971) * -{[[Sweet Movie]]}- (1973) * -{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}- (1981) * -{[[The Coca-Cola Kid]]}- (1985) * -{[[Manifesto]]}- (1988) * [[Горила се купа у подне]] (1993) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] 58mmnqgba14q915zripob79pm4vs0uv 25138467 25138466 2022-08-04T13:49:10Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — Београд, [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у. Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Имао је запажену улогу у [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]]. Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == * [[Парада (филм из 1962)]] * [[Човек није тица]] (1965) * [[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]] (1967) * [[Невиност без заштите]] (1968) * [[Мистерије организма]] (1971) * [[Недостаје ми Соња Хени]] (1971) * -{[[Sweet Movie]]}- (1973) * -{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}- (1981) * -{[[The Coca-Cola Kid]]}- (1985) * -{[[Manifesto]]}- (1988) * [[Горила се купа у подне]] (1993) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] 4qdq1sm2l39jsstutlchp7z2ibw50w4 25138472 25138467 2022-08-04T13:50:54Z Sadko 25741 /* Филмографија */ wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — Београд, [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у. Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Имао је запажену улогу у [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]]. Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == === Дугометражни === * ''[[Парада (филм из 1962)|Парада]]'' (1962) * ''[[Човек није тица]]'' (1965) * ''[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]]'' (1967) * ''[[Невиност без заштите]]'' (1968) * ''[[Мистерије организма]]'' (1971) * ''[[Недостаје ми Соња Хени]]'' (1971) * -{[[Sweet Movie]]}- (1973) * -{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}- (1981) * -{[[The Coca-Cola Kid]]}- (1985) * -{[[Manifesto]]}- (1988) * ''[[Горила се купа у подне]]'' (1993) === Краткометражни === * ''[[Јатаган мала (филм)|Јатаган мала]]'' (1953) * ''[[Пећат]]'' (1955) * ''[[Антонијево разбијено огледало]]'' (1957) * ''[[Проклети празник]]'' (1958) * ''[[Споменицима не треба веровати]]'' (1958) * ''[[Сликовница пчелара]]'' (1958) * ''[[Кошнице пуне смијеха]]'' (1958) * ''[[Боје сањају]]'' (1958) * ''[[Сто је раднички савјет?]]'' (1959) * ''[[Педагошка бајка]]'' (1961) * ''[[Еци, пец, пец]]'' (1961) * ''[[Осмјех 61]]'' (1961) * ''[[Филм о књизи А.Б.Ц.]]'' (1962) * ''[[Парада (краткометражни играни филм)|Парада]]'' (1962) * ''[[Доле плотови]]'' (1962) * ''[[Љепотица 62]]'' (1962) * ''[[Нова домаћа зивотиња]]'' (1964) * ''[[И Мисс Сониа Хение]]'' (2009) * ''[[Нова играчка]]'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] it7b3ugxxntbh72v5jj7f1kwv6ns2d4 25138474 25138472 2022-08-04T13:51:24Z Sadko 25741 /* Дугометражни */ wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — Београд, [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у. Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Имао је запажену улогу у [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]]. Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == === Дугометражни === * ''[[Парада (филм из 1962)|Парада]]'' (1962) * ''[[Човек није тица]]'' (1965) * ''[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]]'' (1967) * ''[[Невиност без заштите]]'' (1968) * ''[[Мистерије организма]]'' (1971) * ''[[Недостаје ми Соња Хени]]'' (1971) * ''-{[[Sweet Movie]]}-'' (1973) * ''-{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}-'' (1981) * ''-{[[The Coca-Cola Kid]]}-'' (1985) * ''-{[[Manifesto]]}-'' (1988) * ''[[Горила се купа у подне]]'' (1993) === Краткометражни === * ''[[Јатаган мала (филм)|Јатаган мала]]'' (1953) * ''[[Пећат]]'' (1955) * ''[[Антонијево разбијено огледало]]'' (1957) * ''[[Проклети празник]]'' (1958) * ''[[Споменицима не треба веровати]]'' (1958) * ''[[Сликовница пчелара]]'' (1958) * ''[[Кошнице пуне смијеха]]'' (1958) * ''[[Боје сањају]]'' (1958) * ''[[Сто је раднички савјет?]]'' (1959) * ''[[Педагошка бајка]]'' (1961) * ''[[Еци, пец, пец]]'' (1961) * ''[[Осмјех 61]]'' (1961) * ''[[Филм о књизи А.Б.Ц.]]'' (1962) * ''[[Парада (краткометражни играни филм)|Парада]]'' (1962) * ''[[Доле плотови]]'' (1962) * ''[[Љепотица 62]]'' (1962) * ''[[Нова домаћа зивотиња]]'' (1964) * ''[[И Мисс Сониа Хение]]'' (2009) * ''[[Нова играчка]]'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] 12imhwud0gvv5y85rk4t3vcfedxbxft 25138476 25138474 2022-08-04T13:51:59Z Sadko 25741 + реф. wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — Београд, [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] и југословенски [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/421210/Umro-reditelj-Dusan-Makavejev|title=Умро редитељ Душан Макавејев|website=Politika Online|access-date=2022-08-04}}</ref> Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Имао је запажену улогу у [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]]. Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == === Дугометражни === * ''[[Парада (филм из 1962)|Парада]]'' (1962) * ''[[Човек није тица]]'' (1965) * ''[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]]'' (1967) * ''[[Невиност без заштите]]'' (1968) * ''[[Мистерије организма]]'' (1971) * ''[[Недостаје ми Соња Хени]]'' (1971) * ''-{[[Sweet Movie]]}-'' (1973) * ''-{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}-'' (1981) * ''-{[[The Coca-Cola Kid]]}-'' (1985) * ''-{[[Manifesto]]}-'' (1988) * ''[[Горила се купа у подне]]'' (1993) === Краткометражни === * ''[[Јатаган мала (филм)|Јатаган мала]]'' (1953) * ''[[Пећат]]'' (1955) * ''[[Антонијево разбијено огледало]]'' (1957) * ''[[Проклети празник]]'' (1958) * ''[[Споменицима не треба веровати]]'' (1958) * ''[[Сликовница пчелара]]'' (1958) * ''[[Кошнице пуне смијеха]]'' (1958) * ''[[Боје сањају]]'' (1958) * ''[[Сто је раднички савјет?]]'' (1959) * ''[[Педагошка бајка]]'' (1961) * ''[[Еци, пец, пец]]'' (1961) * ''[[Осмјех 61]]'' (1961) * ''[[Филм о књизи А.Б.Ц.]]'' (1962) * ''[[Парада (краткометражни играни филм)|Парада]]'' (1962) * ''[[Доле плотови]]'' (1962) * ''[[Љепотица 62]]'' (1962) * ''[[Нова домаћа зивотиња]]'' (1964) * ''[[И Мисс Сониа Хение]]'' (2009) * ''[[Нова играчка]]'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] betey6byu3n1057vr3hp19cm3nvqe8d 25138478 25138476 2022-08-04T13:52:21Z Sadko 25741 /* Краткометражни */ wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — Београд, [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] и југословенски [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/421210/Umro-reditelj-Dusan-Makavejev|title=Умро редитељ Душан Макавејев|website=Politika Online|access-date=2022-08-04}}</ref> Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Имао је запажену улогу у [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]]. Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == === Дугометражни === * ''[[Парада (филм из 1962)|Парада]]'' (1962) * ''[[Човек није тица]]'' (1965) * ''[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]]'' (1967) * ''[[Невиност без заштите]]'' (1968) * ''[[Мистерије организма]]'' (1971) * ''[[Недостаје ми Соња Хени]]'' (1971) * ''-{[[Sweet Movie]]}-'' (1973) * ''-{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}-'' (1981) * ''-{[[The Coca-Cola Kid]]}-'' (1985) * ''-{[[Manifesto]]}-'' (1988) * ''[[Горила се купа у подне]]'' (1993) === Краткометражни === * ''[[Јатаган мала (филм)|Јатаган мала]]'' (1953) * ''[[Пећат]]'' (1955) * ''[[Антонијево разбијено огледало]]'' (1957) * ''[[Проклети празник]]'' (1958) * ''[[Споменицима не треба веровати]]'' (1958) * ''[[Сликовница пчелара]]'' (1958) * ''[[Кошнице пуне смијеха]]'' (1958) * ''[[Боје сањају]]'' (1958) * ''[[Сто је раднички савјет?]]'' (1959) * ''[[Педагошка бајка]]'' (1961) * ''[[Еци, пец, пец]]'' (1961) * ''[[Осмјех 61]]'' (1961) * ''[[Филм о књизи А.Б.Ц.]]'' (1962) * ''[[Парада (краткометражни играни филм)|Парада]]'' (1962) * ''[[Доле плотови]]'' (1962) * ''[[Љепотица 62]]'' (1962) * ''[[Нова домаћа зивотиња]]'' (1964) * ''[[I Miss Sonia Henie]]'' (2009) * ''[[Нова играчка]]'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] d1ql5973v6b0q1v1kh9jf3rvz02x49n 25138480 25138478 2022-08-04T13:53:53Z Sadko 25741 допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — Београд, [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] и југословенски [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/421210/Umro-reditelj-Dusan-Makavejev|title=Умро редитељ Душан Макавејев|website=Politika Online|access-date=2022-08-04}}</ref> Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Имао је запажену улогу у [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]]. Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> О његовом животу и раду објављена је књига ''Терор и радост - филмови Душана Макавејева'' ауторке Лорејн Мортимер.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/vest_1303/|title=Knjiga o Dušanu Makavejevu - FCS|date=2012-02-27|website=www.fcs.rs|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == === Дугометражни === * ''[[Парада (филм из 1962)|Парада]]'' (1962) * ''[[Човек није тица]]'' (1965) * ''[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]]'' (1967) * ''[[Невиност без заштите]]'' (1968) * ''[[Мистерије организма]]'' (1971) * ''[[Недостаје ми Соња Хени]]'' (1971) * ''-{[[Sweet Movie]]}-'' (1973) * ''-{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}-'' (1981) * ''-{[[The Coca-Cola Kid]]}-'' (1985) * ''-{[[Manifesto]]}-'' (1988) * ''[[Горила се купа у подне]]'' (1993) === Краткометражни === * ''[[Јатаган мала (филм)|Јатаган мала]]'' (1953) * ''[[Пећат]]'' (1955) * ''[[Антонијево разбијено огледало]]'' (1957) * ''[[Проклети празник]]'' (1958) * ''[[Споменицима не треба веровати]]'' (1958) * ''[[Сликовница пчелара]]'' (1958) * ''[[Кошнице пуне смијеха]]'' (1958) * ''[[Боје сањају]]'' (1958) * ''[[Сто је раднички савјет?]]'' (1959) * ''[[Педагошка бајка]]'' (1961) * ''[[Еци, пец, пец]]'' (1961) * ''[[Осмјех 61]]'' (1961) * ''[[Филм о књизи А.Б.Ц.]]'' (1962) * ''[[Парада (краткометражни играни филм)|Парада]]'' (1962) * ''[[Доле плотови]]'' (1962) * ''[[Љепотица 62]]'' (1962) * ''[[Нова домаћа зивотиња]]'' (1964) * ''[[I Miss Sonia Henie]]'' (2009) * ''[[Нова играчка]]'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] 5ys8h69niyyni6ym5rzohk5y4qwzi61 25138482 25138480 2022-08-04T13:55:31Z Sadko 25741 /* Биографија */ допуна + реф. wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — Београд, [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] и југословенски [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/421210/Umro-reditelj-Dusan-Makavejev|title=Умро редитељ Душан Макавејев|website=Politika Online|access-date=2022-08-04}}</ref> Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Давао је подршку [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]] и снимао је ток протеста.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/projekat/povratak-u-iscezli-san-sezdeset-osma-danas/|title=Povratak u iščezli san – šezdeset osma danas - Nedeljnik Vreme|date=2013-06-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]], [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]], [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]], „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> О његовом животу и раду објављена је књига ''Терор и радост - филмови Душана Макавејева'' ауторке Лорејн Мортимер.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/vest_1303/|title=Knjiga o Dušanu Makavejevu - FCS|date=2012-02-27|website=www.fcs.rs|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == === Дугометражни === * ''[[Парада (филм из 1962)|Парада]]'' (1962) * ''[[Човек није тица]]'' (1965) * ''[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]]'' (1967) * ''[[Невиност без заштите]]'' (1968) * ''[[Мистерије организма]]'' (1971) * ''[[Недостаје ми Соња Хени]]'' (1971) * ''-{[[Sweet Movie]]}-'' (1973) * ''-{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}-'' (1981) * ''-{[[The Coca-Cola Kid]]}-'' (1985) * ''-{[[Manifesto]]}-'' (1988) * ''[[Горила се купа у подне]]'' (1993) === Краткометражни === * ''[[Јатаган мала (филм)|Јатаган мала]]'' (1953) * ''[[Пећат]]'' (1955) * ''[[Антонијево разбијено огледало]]'' (1957) * ''[[Проклети празник]]'' (1958) * ''[[Споменицима не треба веровати]]'' (1958) * ''[[Сликовница пчелара]]'' (1958) * ''[[Кошнице пуне смијеха]]'' (1958) * ''[[Боје сањају]]'' (1958) * ''[[Сто је раднички савјет?]]'' (1959) * ''[[Педагошка бајка]]'' (1961) * ''[[Еци, пец, пец]]'' (1961) * ''[[Осмјех 61]]'' (1961) * ''[[Филм о књизи А.Б.Ц.]]'' (1962) * ''[[Парада (краткометражни играни филм)|Парада]]'' (1962) * ''[[Доле плотови]]'' (1962) * ''[[Љепотица 62]]'' (1962) * ''[[Нова домаћа зивотиња]]'' (1964) * ''[[I Miss Sonia Henie]]'' (2009) * ''[[Нова играчка]]'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] dmennfnzms790ypqax7r1k6fh74ru3k 25138486 25138482 2022-08-04T13:58:52Z Sadko 25741 /* Биографија */ + ref. wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Душан | презиме = Макавејев | слика = Dusan Makavejev, TVNS 1989 (cropped 02).jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 13. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1932. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 25. | месец_смрти = јануар | година_смрти = 2019 | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Душан Макавејев''' ([[Београд]], [[13. октобар]] [[1932]] — Београд, [[25. јануар]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] и југословенски [[редитељ|режисер]] и [[сценариста]]. == Биографија == Родитељи су му били Сергије Макавејев и [[Јелка Бојкић Макавејев|Јелка рођена Бојкић]] (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:571556-Jelka-Bojkic-Makavejev---I-pod-bombama-pravila-vakcine-da-pomogne-narodu Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)]</ref> Дипломирао је [[психологија|психологију]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/421210/Umro-reditelj-Dusan-Makavejev|title=Умро редитељ Душан Макавејев|website=Politika Online|access-date=2022-08-04}}</ref> Један од оснивача филмског [[црни талас|црног таласа]]. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]], често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм [[Мистерије организма]] (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.<ref>{{Cite web|url=https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Makavejev-uprkos-svemu-film-je-carolija-200023|title=Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija|last=Caucaso|first=Osservatorio Balcani e|website=OBC Transeuropa|language=it|access-date=2021-04-21}}</ref> Био је уредник многих листова: [[Студент (часопис)]], [[Књижевне новине]] и [[Данас]]. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи ''Пољубац за другарицу паролу'' (1965).<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/78518023|title=Пољубац за другарицу Паролу|last=Макавејев|first=Душан|date=|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=2021-02-12}}</ref> Давао је подршку [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентским демонстрацијама 1968]] и снимао је ток протеста.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/projekat/povratak-u-iscezli-san-sezdeset-osma-danas/|title=Povratak u iščezli san – šezdeset osma danas - Nedeljnik Vreme|date=2013-06-08|website=www.vreme.com|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> Добитник је великог броја домаћих и страних награда: [[Октобарска награда]] Београда, [[Сребрни медвед]] у [[Берлин]]у,<ref name="berlinale 1968">{{cite web |url=http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |title=Berlinale 1968: Prize Winners |accessdate=5. 3. 2010. |work=berlinale.de |archive-date=07. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140107082140/http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1968/03_preistr_ger_1968/03_Preistraeger_1968.html |url-status=dead }}</ref> [[Сребрна арена]] у [[Пула|Пули]],<ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-47008769|title=Душан Макавејев: Пионир црног таласа у Југославији|work=BBC News на српском|access-date=2022-08-04|language=sr-cyrl}}</ref> [[Луис Буњуел]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]],<ref name=":0" /> [[Сребрни Хуго]] у [[Чикаго|Чикагу]],<ref name=":0" /> [[Златни вијек|Златно доба]] [[Белгијска краљевска кинотека|Белгијске краљевске кинотеке]],<ref name=":0" /> „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/380964/Makavejevu-priznanje-Filmska-legenda Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)]</ref> Филм ''Манифесто'' важи за његов најмање успешан филм.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4644770/kako-me-zapljusnuo-crni-talas.html|title=Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-04}}</ref> Додељен му је [[Орден Вука Караџића]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=571}}</ref> Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.<ref>[https://www.blic.rs/kultura/vesti/umro-dusan-makavejev-odlazak-jednog-od-najvecih-srpskih-reditelja/m3jj2yw Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja] ''blic.rs'' 25. 01. 2019 </ref> Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=04&nav_id=1501929 Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)]</ref> О његовом животу и раду објављена је књига ''Терор и радост - филмови Душана Макавејева'' ауторке Лорејн Мортимер.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/vest_1303/|title=Knjiga o Dušanu Makavejevu - FCS|date=2012-02-27|website=www.fcs.rs|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).<ref>{{cite news |title=ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1071389/odlazak-bojane-makavejev-preminula-zivotna-umetnicka-saputnica-reditelja |access-date=2. 1. 2022 |work=Вечерње новости |date=30. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == === Дугометражни === * ''[[Парада (филм из 1962)|Парада]]'' (1962) * ''[[Човек није тица]]'' (1965) * ''[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ]]'' (1967) * ''[[Невиност без заштите]]'' (1968) * ''[[Мистерије организма]]'' (1971) * ''[[Недостаје ми Соња Хени]]'' (1971) * ''-{[[Sweet Movie]]}-'' (1973) * ''-{[[Montenegro Or Pigs And Pearls]]}-'' (1981) * ''-{[[The Coca-Cola Kid]]}-'' (1985) * ''-{[[Manifesto]]}-'' (1988) * ''[[Горила се купа у подне]]'' (1993) === Краткометражни === * ''[[Јатаган мала (филм)|Јатаган мала]]'' (1953) * ''[[Пећат]]'' (1955) * ''[[Антонијево разбијено огледало]]'' (1957) * ''[[Проклети празник]]'' (1958) * ''[[Споменицима не треба веровати]]'' (1958) * ''[[Сликовница пчелара]]'' (1958) * ''[[Кошнице пуне смијеха]]'' (1958) * ''[[Боје сањају]]'' (1958) * ''[[Сто је раднички савјет?]]'' (1959) * ''[[Педагошка бајка]]'' (1961) * ''[[Еци, пец, пец]]'' (1961) * ''[[Осмјех 61]]'' (1961) * ''[[Филм о књизи А.Б.Ц.]]'' (1962) * ''[[Парада (краткометражни играни филм)|Парада]]'' (1962) * ''[[Доле плотови]]'' (1962) * ''[[Љепотица 62]]'' (1962) * ''[[Нова домаћа зивотиња]]'' (1964) * ''[[I Miss Sonia Henie]]'' (2009) * ''[[Нова играчка]]'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=nm0538445|name=Душан Макавејев}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:368000-Dusan-Makavejev-Film-je-zivlji-od-zivota Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)] * [https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498163 Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=01&dd=25&nav_id=1498104 Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)] * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2019&mm=02&dd=01&nav_id=1501001 Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)] {{Победници Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи}} {{Награда Александар Лифка}} {{Душан Макавејев}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Макавејев, Душан}} [[Категорија:Рођени 1932.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Добитници награде Александар Лифка]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Добитници Октобарске награде]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] ifd5oquuc4b8jv31aco2adan76b0blg 0 12118 25139071 24593332 2022-08-05T04:59:02Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}} {{Инфокутија Политичар | име = Радован Караџић | слика = Radovan Karadžić trial judgement 24 March 2016.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Радован Караџић, 2016. године | датум_рођења = {{датум рођења|1945|6|19| год = да}} | место_рођења = [[Петњица (Шавник)|Петњица]] | држава_рођења = [[ДФ Југославија]] | држављанство = [[Србија]]<br />[[Босна и Херцеговина|БиХ]] ([[Држављанство Републике Српске|РС]])<br />[[Црна Гора]] | народност = [[Срби]]н | вероисповест= [[Православље|православни хришћанин]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружник = Љиљана Зелен-Караџић | деца = 2 | партија = [[Српска демократска странка]] | професија = [[психијатар]] | универзитет = [[Универзитет у Сарајеву]] <!--1. председник Републике Српске--> | функција_1 = 1. [[Предсједник Републике Српске|председник Републике Српске]] | претходник_1 = ''функција успостављена'' | потпредседник_1 = [[Биљана Плавшић]]<br/>[[Никола Кољевић]] | наследник_1 = [[Биљана Плавшић]] | почетак_функције_1 = 7. април 1992 | крај_функције_1 = 19. јул 1996. | потпис = Radovan Karadzic Signature.svg | амблем = [[Датотека:Flag of the President of Republika Srpska (1995–2007).svg|125п]]<br /> <small>[[Стандарта]] [[Предсједник Републике Српске|Председника Републике Српске]] (1995-2007)</small> }} '''Др Радован Караџић''' ([[Петњица (Шавник)|Петњица]], [[19. јун]] [[1945]]) српски је психијатар, песник и политичар, први [[Предсједник Републике Српске|председник Републике Српске]], те један од оснивача и први председник [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] (тада Српска демократска странка Босне и Херцеговине). [[Хашки трибунал|Међународни кривични трибунал за бившу Југославију]] је 1995. године подигао [[Радован Караџић#Хашка оптужница|оптужницу]] против њега. Радован Караџић је био у бекству од 1996. године до 21. јула 2008. године када је ухапшен у Србији. Органи Републике Србије су га 30. јула 2008. године, изручили Хашком трибуналу.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7532281.stm | title = Караџић изручен Хашком трибуналу | publisher = BBC News |date=30. 7. 2008. | accessdate=11. 3. 2013.}}</ref> Дана 24. марта 2016. године [[Хашки трибунал]] га је првостепеном пресудом осудио на 40 година затвора по 11 тачака, које обухватају [[геноцид]], [[Злочин против човечности|злочине против човечности]] и [[Ратни злочин|кршење закона и обичаја ратова]].<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/vesti/hronika/haska-presuda-radovan-karadzic-osuden-na-40-godina/39wp8b0| title = Караџићу 40 година затвора | publisher = Блиц |date=24. 3. 2016. | accessdate=25. 3. 2016.}}</ref> Дана 20. марта 2019. у другостепеном поступку је жалбено веће Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале казну преиначио у [[Доживотна робија|доживотну]].<ref>{{cite web|url=https://www.irmct.org/en/cases/mict-13-55| title = Караџић осуђен на казну доживотног затвора | publisher = РТРС |date=20. 3. 2019. | accessdate=20. 3. 2019.}}</ref><ref>{{cite web | url = https://www.irmct.org/sites/default/files/cases/public-information/CIS_Karadzic_EN.pdf | title = Radovan Karadžić, case information sheet | publisher = Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале | accessdate = 17. 7. 2019. | archive-url = https://web.archive.org/web/20190717150914/https://www.irmct.org/sites/default/files/cases/public-information/CIS_Karadzic_EN.pdf | archive-date = 17. 07. 2019 | url-status = dead }}</ref> == Биографија == Рођен је 19. јуна 1945. године у [[Петњица (Шавник)|Петњици]] код [[Шавник]]а. Караџићев отац Вуко био је [[занат]]лија, обућар и кројач. Свирао је [[гусле]], [[двојнице]] и [[дипле]]. [[Караџићи]] су пореклом са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], потом су живели у [[Лијева Ријека (Подгорица)|Лијевој Ријеци]], Бањанима и под [[Дурмитор]]ом. Основну школу завршио је у [[Никшић]]у. Са 15 година дошао је у [[Сарајево]] и уписао медицинску школу, а после тога и медицински факултет у Сарајеву (специјализовао је [[неуропсихијатрија|неуропсихијатрију]]). Део школовања провео и у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Радио је у болници у Сарајеву као [[психијатар]] (стручњак за [[Klinička depresija|депресије]]). Ожењен је [[Љиљана Зелен-Караџић|Љиљаном Зелен-Караџић]] и има децу [[Соња Караџић Јовичевић|Соњу]] и Сашу. По [[националност]]и је [[Срби]]н - [[православље|православац]] и [[Слава|крсна слава]] му је [[Архангел Михаил|Свети Архангел Михаил]]. Прву књигу је написао 1966. године. Године 1987. је провео 11 месеци у притвору под оптужбом за проневеру државних средстава (градња викендице на [[Пала]]ма), али је пуштен због недостатка доказа. Председник Републике Српске [[Милорад Додик]] је 2005. године изјавио да је Караџић 1997. године из трезора [[Народна банка Републике Српске|Народне банке Републике Српске]] украо 36 милиона КМ, међутим није покренут никакав поступак поводом тога.<ref name="marke">{{Cite web|url=http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/aktuelno/dodik-karadzic-je-ukrao-36-miliona-maraka | title = Додик: Караџић је украо 36 милиона марака | accessdate=25. 7. 2008 | archive-url = https://archive.today/20080725083253/http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/aktuelno/dodik-karadzic-je-ukrao-36-miliona-maraka | archive-date=25. 7. 2008 |url-status=dead | df = }}</ref> == Политичко деловање == Политиком је почео интензивно да се бави 1990. године када је изабран за председника [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]]. У току 1991. године Радован Караџић се, као члан Координационог тела [[Конвенција о Југославији|Конвенције о Југославији]], на чијем је челу био [[Драган Ђокановић]], председник [[Демократска странка федералиста|Демократске странке федералиста]], залагао за очување демократизоване савезне државе.<ref name="dragandjokanovic1">{{cite web|url=http://dragandjokanovic.com | title = Др. Драган Ђокановић, званична интернет презентација | publisher = Dragandjokanovic.com |date=| accessdate=11. 3. 2013.}}</ref> С обзиром да су [[муслимани (народ)|муслиманске]] и [[хрвати|хрватске]] странке из Босне и Херцеговине биле против останка БиХ у саставу Југославије, Караџић се, са другим српским политичарима из БиХ, наредне 1992. године, ангажовао на стварању Републике Српске која је Србима, у Босни и Херцеговини, требало да обезбеди останак у југословенској федерацији.<ref name="dragandjokanovic1" /> Сматра се изузетно стрпљивим, сталоженим, слаткоречивим и вештим преговарачем. Изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и остаје на тој функцији све до 30. јуна 1996. године. Под притиском тадашњих београдских власти и света, Караџић је на мировним преговорима у [[Атина|Атини]] условно прихватио [[Венс—Овенов план|Венс-Овенов мировни план]], који је [[Народна скупштина Републике Српске]] потом одбила. То је проузроковало потпуну блокаду Републике Српске од стране [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]]. Према тврдњама [[Хрвоје Шаринић|Хрвоја Шаринића]], шефа [[Хрватска обавештајна заједница|Хрватске обавештајне заједнице]] и [[Фрањо Туђман|Туђмановог]] преговарача са [[Слободан Милошевић|Милошевићем]], Караџић је након блокаде започео преговоре преко посредника [[Мићо Михајловић|Миће Михајловића]] са Туђманом око сарадње у Босни и Херцеговини. Душан Виро, хрватски официр и аутор књиге „''Слободан Милошевић: анатомија злочина''”, наводи да му је један од чланова тадашње [[влада Републике Хрватске|владе]] [[Хрватска|Републике Хрватске]] потврдио да је до преговора дошло. Он такође наводи да је договорена сарадња између Хрватске и Српске, према којој је Српска добијала гориво и новац од Хрватске. Заузврат Караџић је требало да спречи уједињење Српске са [[Република Српска Крајина|Српском Крајином]] и Србијом и да остане војно неутралан при будућем хрватском нападу на [[Книн]].<ref>Шаринић и Виро су своје изјаве дали у документарној емисији ''Пад крајине''. ([http://www.youtube.com/watch?v=wJgrO9LA0h8&feature=related тај део емисије на Јутјубу]) ([https://web.archive.org/web/20090108064608/http://www.electronic-research.com/tajni-sporazum-tudmana-i-karadzica/ текст о томе и видео-исечак из емисије])</ref> Караџић није био члан делегације Савезне Републике Југославије (у српским медијима: заједничке делегације СРЈ и РС) на [[дејтонски мировни споразум|дејтонским мировним преговорима]]; чланови делегације из Српске су тада одбили нека од коначних решења, али прегласани гласовима делегације из Југославије. Сам Караџић је 1996. године под притиском држава чланица [[Контакт група|контакт групе]] и председника [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] Слободана Милошевића напустио политички живот и председничка овлашћења пренео на потпредседницу Српске [[Биљана Плавшић|Биљану Плавшић]]. == Хашка оптужница == Хашки трибунал је 24. јула и затим 16. новембра 1995. <ref>{{Cite web|url=https://www.icty.org/x/cases/karadzic/cis/bcs/cis_karadzic_bcs.pdf|title=|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref>подигао оптужницу против Радована Караџића и начелника генералштаба [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] [[Ратко Младић|Ратка Младића]]. Оптужница Хашког трибунала терети Радована Караџића по 11 тачака, и то: * по 6 тачака за [[геноцид]], саучешће у геноциду, [[злочин против човечности|злочине против човечности]], кршење закона и обичаја ратовања, и тешке повреде [[Женевске конвенције]] из 1949. (намерно убијање). * за протеривање на политичкој, расној и верској основи, депортације, и друге нехумане чинове - присилно пресељавање. * за незаконито уношење терора међу цивиле и држање талаца. == Караџић у народу == [[Датотека:Serbian youngsters.jpg|мини|десно|Младић носи мајицу са ликовима Радована Караџића и Ратка Младића и натписом ''Српски хероји''.]] Караџићеви браниоци, међу којима се издваја проф. [[Коста Чавошки]], побијају ове оптужбе, наводећи да он често није имао командну одговорност, те да је издао више команди о поштовању ратног права.{{чињеница|date=11. 2013. }} У народу Републике Српске, Караџић још увек ужива велики углед. У једној анкети спроведеној 2004. у Републици Српској, већина грађана је у Караџићу видела неправедно оптуженог хероја, а не ратног злочинца.{{чињеница|date=11. 2013. }} == Потрага за Караџићем == За Радованом Караџићем је расписана потерница [[Интерпол]]а, а влада [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је понудила 5 милиона долара за помоћ у хапшењу Караџића и Младића. Самог Караџића на предају је јавно позвала и супруга Љиљана, након што су им по њеним речима били угрожени егзистенција и живот.<ref>{{cite web|url=http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Cyrl/features/setimes/features/2005/07/29/feature-01 | title = Супругин позив на предају | publisher = Setimes.com |date=29. 7. 2005. | accessdate=11. 3. 2013.}}</ref> У пар наврата су међународне војне снаге стациониране у бившој Југославији безуспешно покушавале да га ухапсе. При тим покушајима су те снаге неретко хапсиле ''његове помагаче'', злостављале их и по неколико дана држале ухапшеним без дизања било какве оптужнице.{{чињеница|date=10. 2015. }}<!--racunarski virus u prethodnoj referenci--> Као један од примарних разлога због којих је Караџић од 1996. до 2008. успевао да измакне покушајима хапшења па и простог лоцирања, у јавности се појавила шпекулација да је бивши председник Републике Српске 1996. склопио тајни споразум са тадашњим америчким послаником за Балкан [[Ричард Холбрук|Ричардом Холбруком]]. По овој непровереној верзији догађаја америчка дипломатија је Караџићу загарантовала имунитет од оптужнице Хашког трибунала уколико се мирно повуче из јавности и не буде вршио опструкцију примене [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]]. И Холбрук и други амерички званичници су демантовали у више наврата да је било било каквог споразума са Караџићем. Са друге стране, поједини некадашњи Караџићеви сарадници, попут [[Алекса Буха|Алексе Бухе]], бившег министра спољних послова Републике Српске, тврде да је споразума било. По Бухиним изјавама, објављеним непосредно након Караџићевог хапшења, са Холбруком је постигнут споразум у писаном облику 1996. године, а сличан договор је склопљен и 1997. са америчком [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државном секретарком]] [[Медлин Олбрајт]]. Приликом првог појављивања пред Хашким трибуналом 31. јула 2008. године Караџић је изјавио да је управо споразум са Холбруком био разлог да се не преда трибуналу у периоду од 1996. и 1998. године пошто се наводно плашио за своју безбедност верујући да је циљ његовог хватања била ликвидација а не извођење пред Хашки трибунал.<ref name="блиц">{{cite web|url=http://www.blic.rs/temadana.php?id=51281 | title = Tema Dana: Milošević izigrao Karadžića | publisher = Blic.rs |date=| accessdate=11. 3. 2013. }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Хапшење == Караџић је према првим званичним информацијама лишен слободе у [[градско саобраћајно предузеће Београд|градском]] [[аутобус]]у на [[Аутобуска линија бр. 73 (Београд)|линији 73]],<ref>СРС: [http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/150 „О хапшењу Радована Караџића“], 26. јул 2008, приступ 16. јун 2013</ref> на релацији између [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]] и села [[Батајница|Батајнице]] 21. јула 2008. године око 21 час,<ref name="blic">{{cite web|url=http://www.blic.rs/temadana.php?id=50182 | title = Блиц: „Караџић ухапшен у аутобусу ГСП-а“ | publisher = Blic.rs |date=| accessdate=11. 3. 2013. }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> односно према речима адвоката Светозара Вујачића хапшење је обављено три дана раније, 18. јула. Адвокат је такође изјавио да поред тога што приликом хапшења Караџић није пружао отпор, капом му је одмах прекривено лице, тако да није могао да види ко га је ухапсио. Очи су му откривене тек када се нашао у притвору у некој просторији, на непознатој локацији.<ref name="blic" /><ref name="политика">{{cite web|last=екипа|first=Дежурна| url = http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Uhapshen-Radovan-Karadzic.sr.html | title = Хроника: Ухапшен Радован Караџић | publisher = Politika.rs |date=| accessdate=11. 3. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Izruchenje-od-ponedeljka.sr.html | title = Политика: Изручење од понедељка | publisher = Politika.rs |date=| accessdate=11. 3. 2013.}}</ref> Пошто је 22. јула издато и званично саопштење из канцеларије тадашњег [[председник Републике Србије|председника Србије]] [[Борис Тадић|Бориса Тадића]], хапшење је изазвало велику реакцију домаћих и светских медија. Представљајући Караџића као најтраженијег бегунца Хашког трибунала, светски медији су подсећали да је ово хапшење било један од главних услова за напредак Србије ка чланству у [[Европска унија|ЕУ]]. Тадашње председништво уније у [[Париз]]у, истог дана је у свом званичном саопштењу, поздравило хапшење, као израз „решености Владе Србије у Београду, да допринесе миру и стабилности на [[Балканско полуострво|Балкану]]“.<ref name="политика" /> Караџић је затим изведен пред истражног судију Већа за ратне злочине [[Окружни судови Републике Србије|Окружног суда Републике Србије]] [[Милан Дилпарић|Милана Дилпарића]], чиме је започео процес у којем може бити донесена одлука о пребацивању у [[Хашки трибунал]]. На конференцији за штампу у уторак 22. јула 2008. председник [[Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом|Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом]] [[Расим Љајић]] и тужилац за ратне злочине Србије [[Владимир Вукчевић]] су потврдили идентитет ухапшеног Радована Караџића. Караџић се у периоду који је непосредно претходио хапшењу наводно крио под лажним именом др Драган Давид Дабић и бавио се [[Алтернативна медицина|алтернативном медицином]] у приватној ординацији на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]. Такође, учествовао је на неколико јавних предавања у Србији и објављивао фељтон у часопису ''Здрав живот''.<ref name="политика" /><ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/temadana.php?id=50205 | title = Blic Online &#124; Karadžić živeo pod imenom Dragan Dabić | publisher = Blic.rs |date=| accessdate=24. 6. 2010. | archive-url = https://web.archive.org/web/20081208113624/http://www.blic.rs/temadana.php?id=50205 | archive-date=8. 12. 2008 |url-status=dead | df = }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=22&nav_id=309674 | title = Vesti – Karadžić radio kao lekar – Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije | publisher = B92 |date=| accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> У интервјуу за Радио Холандију у фебруару 2011. Радован Караџић је изјавио да би волио да је [[Србија|Република Србија]] профитирала од његовог хапшења, међутим да од тога није имала никакву корист.<ref>[http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=35967 РТРС: Караџић: Србија нема користи од мог изручења 20. фебруара 2011.] {{ср}}</ref> == Драган Дабић == Током последњих пет година проведених у бекству Радован Караџић се крио иза имена извесног Драгана Дабића.<ref name="B92">{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=24&nav_id=309973 | title = Б92 - Ко је (био) Драган Дабић | publisher = B92.net |date=24. 7. 2008. | accessdate=11. 3. 2013.}}</ref> Утврђено је да је лична карта на име Драгана Дабића издата у [[Рума|Руми]], сви подаци из личне карте су идентични, само је слика другачија.<ref>[http://www.blic.rs/temadana.php?id=50563 Невоље правих Драгана Дабића после хапшења хашког бегунца]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Блиц, 25. јул 2008</ref> Члан Одбора за безбедност Војводине, Милан Ђукић, тим поводом је изјавио како ће Одбор захтевати информације о томе како су хашки оптуженици Радован Караџић и [[Стојан Жупљанин]] дошли до лажних личних карата.<ref name="B92" /> === Живот под лажним именом === [[Датотека:Radovan Karadzic 2008.jpg|мини|Радован Караџић у јануару 2008, као предавач на фестивалу здравог живота представљен под лажним именом Драган Давид Дабић, са брадом и косом везаном у реп]] На првим јавно показаним фотографијама Караџић је потпуно непрепознатљив — седе косе везане у реп, дуге седе браде и бркова и са наочарима. На заједничкој конференцији координатора Акционог тима за сарадњу са [[Хашки трибунал|Трибуналом]], [[Расим Љајић|Расимом Љајићем]] и [[Владимир Вукчевић|Владимиром Вукчевићем]], речено је да је Караџић радио у једној приватној београдској ординацији у којој се бавио алтернативном медицином, и да запослени у ординацији, као и његови станодавци нису знали његов прави идентитет. Иначе, Караџић је последње пребивалиште имао на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]. Додато је и то да се он данима слободно шетао и појављивао у јавности без бојазни да би ико могао да га препозна.<ref name="lekar">{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=22&nav_id=309674&version=print | title = Б92 — Караџић Радио као лекар | publisher = B92.net |date=22. 7. 2008. | accessdate=11. 3. 2013.}}</ref> Под лажним именом, Караџић је одржао неколико јавних предавања, којима је присуствовало више стотина људи, а радио је и као сарадник часописа ''Здрав живот''. Представљао се као др Драган Давид Дабић — истраживач у области [[психологија|психологије]] и [[биоенергетика|биоенергије]]. Горан Којић, главни уредник тог часописа, изјавио је да је шокиран чињеницом да је објављивао текстове човека оптуженог за најтеже ратне злочине. Којић каже да га је први пут видео у јесен 2007, а последњи пут јуна 2008. године. Караџић му је (под лажним именом) понудио текст који говори о медитацији, који је Којић оценио као јако добар и објавио га у виду фељтона у свом часопису. Иако је планирао да га задржи као стручног сарадника, јер је био одушевљен његовим знањем, Којић додаје да му није у потпуности веровао јер није могао да докаже основне тврдње о свом идентитету.<ref name="lekar" /> {{cquote2|-{Тај утисак да је био елоквентан, да је био упознат с нашом облашћу, алтернативом, да је зрачио с једне стране ведрином, позитивном енергијом, али с друге стране да је имао једну дубину у себи, која је карактеристична за психотерапеуте, како се представио. Дакле, он се представио као неуропсихијатар. Изгледао је врло необично, дуге седе косе, коју је везивао на неки чудан начин. Ја сам га питао ’Откуд ти то’, било ми је интересантно. Он је рекао ’То ти је нешто лично моје, приватно’. С једне стране то, с друге стране брада, с треће стране неки имиџ, онако, као неки боем.<ref name="lekar" />}-|Горан Којић, главни уредник часописа ''Здрав живот'', за који је Караџић писао под именом Драган Давид Дабић}} Драган Давид Дабић је чак имао и свој веб-сајт регистрован на адреси -{www.psy-help-energy.com}-. === Јавни наступи === Караџић је под именом Драган Давид Дабић учествовао на више јавних предавања. На ''Трећем фестивалу здравог живота'', одржаног у мају 2008. на [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]], држао је предавање на тему ''Како неговати сопствене енергије''. Саговорница [[Б92]], која је хтела да остане анонимна, каже да ''није имао босански нагласак, причао је као да је из Београда''. По њеним речима, ''држао је јако добра предавања на којима је углавном било 200 до можда 400 људи''.<ref name="lekar" /> Ђерђи Сарић, председница ''Друштва за борбу против рака'' из [[Сомбор]]а потврдила је да је Драган Дабић, 12. априла 2008. године одржао предавање у ''Културном центру Орфеус'' у [[Нови Сад|Новом Саду]], на тему ''Истости и тиховања медитације''.<ref name="lekar" /> У кикиндском ''Дому омладине'' је 28. јануара 2008. године био гост на трибини као неуропсихијатар специјализован за алтернативну медицину. Татјана Ножица, директорка Дома омладине, изјавила је да је ''Дабић био веома необичан као појава, имао је шешир, црну ролку и бројаницу у руци коју је непрестано окретао''. Трибина је прошла врло успешно, а један њен део је забележила и локална ''Телевизија ВК''.<ref name="lekar" /> == Хашки процес == [[Датотека:Radovan Karadzic Haski sud.jpg|мини|лево|Прво појављивање Караџића пред Судским већем (31. јул 2008)]] Након што је министарка правде Владе Србије [[Снежана Маловић]] потписала одлуку о изручењу, у складу са [[Закон о сарадњи са Хашким трибуналом|Законом о сарадњи са Хашким трибуналом]], Караџић је 30. јула 2008. године у 3.45 изведен из зграде Окружног суда у Београду и пребачен на београдски [[Аеродром Никола Тесла Београд|аеродром Никола Тесла]]. Прво је пребачен авионом [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] из [[Београд]]а у [[Ротердам]] где је стигао око 6.30 ујутру, а потом је хеликоптером пребачен у затвор у [[Схевенинген]].<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/temadana.php?id=51144 | title = Blic Online &#124; Karadžić u Hagu | publisher = Blic.rs |date=| accessdate=24. 6. 2010. }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Karadzic-u-Sheveningenu.sr.html | title = Политика : Караџић у Схевенингену : ПОЛИТИКА | publisher = Politika.rs |date=| accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> Караџић је 31. јула 2008. први пут изведен пред [[Судско веће Хашког трибунала]] којим је председавао судија [[Алфонс Ори]] из [[Холандија|Холандије]]. Оптуженик је објавио да жели да се брани сам, а затим му је прочитана оптужница за коју је главни тужилац [[Серж Брамерц]] најавио да ће бити ревидирана. Судија Ори је прихватио да се Караџић изјасни о кривици у законском року од 30 дана и следећу седницу је заказао за петак 29. августа 2008. године. Сам Караџић је своје време за обраћање суду искористио да подвуче нерегуларности приликом хапшења у Београду потврђујући да је ухапшен три дана пре него што је његово хапшење обелодањено. Поред тога, изјавио је и да је намеравао да се преда Хашком трибуналу у периоду 1996—1998. али да то није учинио из страха за сопствену безбедност након споразума склопљеног са тадашњим америчким послаником за Балкан [[Ричард Холбрук|Ричардом Холбруком]].<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/temadana.php?id=51336 | title = Blic Online &#124; Radovan Karadžić: Braniću se sam | publisher = Blic.rs |date=| accessdate=24. 6. 2010. | archive-url = https://web.archive.org/web/20091206033752/http://www.blic.rs/temadana.php?id=51336 | archive-date=6. 12. 2009 |url-status=dead | df = }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Karadzic-Imao-sam-sporazum-sa-Holbrukom.sr.html | title = Свет : Караџић: Имао сам споразум са Холбруком : ПОЛИТИКА | publisher = Politika.rs |date=| accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> Као и у ранијим приликама Холбрук је демантовао да је било икаквог политичког споразума са Караџићем, а деманте је изнео и портпарол Стејт дипертмента. Такође, портпаролка Трибунала Нерма Јелачић је изјавила да је Караџић у надлежности суда и да „нема бојазни за његову безбедност“.<ref name="блиц" /><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=01&nav_id=311066 | title = Vesti – Holbruk negira navode Karadžića – Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije | publisher = B92 |date=| accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> == Библиографија == {{div col}} * 1968: ''Лудо Копље'' * 1971: ''Памтивек'' * 1982: ''Има чуда — нема чуда'' * 1990: ''Црна бајка'' (Свјетлост, Сарајево) * 1992: ''Рат у Босни: како је почело'' * 1992: ''Словенски гост''. {{page|year=|isbn=978-86-379-0370-3|pages=}} * 1994: ''Има чуда, нема чуда'' * 2001: ''Од Лудог копља до Црне бајке'' (Добрица књига. {{page1|publisher=|location=Нови Сад|year=|isbn=978-86-83587-10-0|pages=}}) * 2004: ''Чудесна хроника ноћи'' (ИГАМ. {{page1|publisher=|location=Београд|year=|isbn=978-86-83927-13-5|pages=}}) * 2005: ''Под леву сису века'' (Књижевна заједница „Вељко Видаковић”, Ниш) {{div col end}} == Признања == * Књижевна награда [[Јован Дучић]] за поезију 1969 * Књижевна награда [[Михаил Шолохов]] за 1994, Удружења руских писаца за књижевни допринос .<ref>{{cite web|url=http://www.montenegro.org/pen.html | title = Montenegrin P.E.N. Center | publisher = Montenegro.org |date=6. 5. 1997. | accessdate=11. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/19980702051241/http://www.montenegro.org/pen.html |archive-date=2. 7. 1998 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mail-archive.com/news@antic.org/msg03067.html | title = Www.Antic.Org Moscow: Sholohov Prize To Milosevic | publisher = Mail-archive.com |date=24. 5. 2002. | accessdate=11. 3. 2013.}}</ref> * [[Орден Републике Српске]], 1994 == Види још == * [[Хашки трибунал|Међународни кривични суд за бившу Југославију]] * [[Јован Рашковић]] * [[Ратко Младић]] * [[Република Српска]] ** [[Војска Републике Српске]] ** [[Српска демократска странка]] * [[Масакр у Сребреници]] * [[Договор у Грацу]] * [[Споразум Караџић—Филиповић]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Crnobrnja| first = Mihailo|authorlink = Михајло Црнобрња| title = The Yugoslav Drama|year=1996| url = http://books.google.rs/books?id=b4qLMLGC9_wC&pg=PA93&hl=sr&source=gbs_toc_r&cad=4#v=onepage&q&f=false| publisher = McGill-Quenn's University Press| location = |isbn=978-0-7735-1429-4|pages=}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Radovan Karadžić | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Радован Караџић | wikinews = Радован Караџић }} * [http://www.predsjednikrs.net/ Председник Републике Српске] {{ср}} * [http://www.vladars.net/ Влада Републике Српске]{{Wayback|url=http://www.vladars.net/ |date=20130121173853 }} {{ср}} * [https://archive.today/19981206232117/http://www.noord.bart.nl/~papafinn/ Интервју са Караџићем] {{ен}} * [https://web.archive.org/web/20041110042502/http://users.tyenet.com/kozlich/caro.htm Још један интервју са Караџићем] {{ен}} * [http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=710081 „Is Poetry a War Crime? Reckoning for Radovan Karadzic the Poet Warrior” by Jay Surdukowski] {{ен}} * [https://archive.today/20130629075441/http://www.freewebs.com/riznica6/poetikaradovanu.htm Песме о Радовану Караџићу] {{ср}} * [https://archive.today/20130703055907/http://www.domovina.net/tribunal/page_006.php Снимци прислушкиваних разговора Радована Караџића] {{ср}}{{ен}} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=637 Радован Караџић — од мита до Хага („Вечерње новости“, фељтон, 3—16. август 2008)]{{Мртва веза}} {{ср}} {{Председници Републике Српске}} {{Распад СФР Југославије}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Сукоби на територији СФРЈ|Република Српска}} {{DEFAULTSORT:Караџић, Радован}} [[Категорија:Рођени 1945.]] [[Категорија:Шавничани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Српски политичари из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Политичари Републике Српске]] [[Категорија:Предсједници Републике Српске]] [[Категорија:Књижевници Републике Српске]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]] [[Категорија:Осуђени пред Хашким трибуналом]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета у Сарајеву]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Алтернативна медицина]] 6knffy5s5eokzsfb2oqijyc8lvn2oj1 0 14425 25139067 24535813 2022-08-05T04:42:26Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{short description|Хемијски елемент 104}} {{infobox element |number=104 |symbol=Rf |name=Радерфордијум |abundance= |abundance in earth's crust= |abundance in oceans= |abundance in solar system= |left=[[лоренцијум]] |right=[[дубнијум]] |above=[[hafnium|-{Hf}-]] |below=(-{Upo}-) |group=4 |period=7 |block=d |appearance= |скуп=прелазни метал |electrons per shell=2, 8, 18, 32, 32, 10, 2 |phase=чврсто |phase comment=''(предвиђено)''<ref name="rsc-Rf"/><ref name="Haire"/> |density gpcm3nrt=23,2 |density gpcm3nrt comment=''(предвиђено)''<ref name="rsc-Rf">{{cite web|url=http://www.rsc.org/periodic-table/element/104/rutherfordium |title=Rutherfordium |publisher=Royal Chemical Society |access-date=2019-09-21}}</ref><ref name="Haire"/><ref name="BFricke">{{cite journal |last1=Fricke |first1=Burkhard |year=1975 |title=Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties |journal=Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry |volume=21 |pages=89–144 |doi=10.1007/BFb0116498 |url=https://www.researchgate.net/publication/225672062 |access-date=4 October 2013|series=Structure and Bonding |isbn=978-3-540-07109-9 }}</ref> |melting point K=2400 |melting point C=2100 |melting point F=3800 |melting point comment=''(предвиђено)''<ref name="rsc-Rf"/><ref name="Haire"/> |boiling point K=5800 |boiling point C=5500 |boiling point F=9900 |boiling point comment=''(предвиђено)''<ref name="rsc-Rf"/><ref name="Haire"/> |crystal structure=hexagonal close-packed |crystal structure comment=''(предвиђено)''<ref name="hcp">{{cite journal|doi=10.1103/PhysRevB.84.113104|title=First-principles calculation of the structural stability of 6d transition metals|year=2011|last1=Östlin|first1=A.|last2=Vitos|first2=L.|journal=Physical Review B|volume=84|issue=11|pages=113104|bibcode=2011PhRvB..84k3104O }}</ref> |number of ionization energies=4 |ionization energy 1=580 |ionization energy comment=''(све осим првог је процењено)''<ref name="Haire">{{cite book| title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements| editor1-last=Morss|editor2-first=Norman M.| editor2-last=Edelstein| editor3-last=Fuger|editor3-first=Jean| last1=Hoffman|first1=Darleane C. |last2=Lee |first2=Diana M. |last3=Pershina |first3=Valeria |chapter=Transactinides and the future elements| publisher= [[Springer Science+Business Media]]| year=2006| isbn=978-1-4020-3555-5| location=Dordrecht, The Netherlands| edition=3rd| ref=CITEREFHaire2006}}</ref> |ionization energy 2=1390 |ionization energy 3=2300 |atomic radius=150 |atomic radius comment=''(процењено)''<ref name="Haire"/> |covalent radius=157 |covalent radius comment=''(процењено)''<ref name="rsc-Rf"/> |CAS number=53850-36-5 |magnetic susceptibility= |magnetic susceptibility ref= |isotopes=<!--only those above 5 sec --> {{infobox element/isotopes decay3 | mn=261 | sym=-{Rf}- | na=[[synthetic radioisotope|-{syn}-]] | hl=70&nbsp;-{s}-<ref name="nuclidetable">{{cite web|url=http://www.nndc.bnl.gov/chart/reCenter.jsp?z=104&n=158|title=Interactive Chart of Nuclides|publisher=Brookhaven National Laboratory|author=Sonzogni, Alejandro|location=National Nuclear Data Center|access-date=2008-06-06|archive-date=20. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181220033839/https://www.nndc.bnl.gov/chart/reCenter.jsp?z=104&n=158|url-status=dead}}</ref>| dm1=>80% [[alpha decay|α]] |de1=8,28 | link1=nobelium-257 | pn1=257 | ps1=-{No}- |dm2=<15% [[electron capture|ε]] | de2= | link2=lawrencium-261 | pn2=261 | ps2=-{Lr}- |dm3=<10% [[spontaneous fission|СФ]] | de3= | pn3=| ps3=}} {{infobox element/isotopes decay2 | mn=263 | sym=-{Rf}- | na=-{syn}- | hl=15&nbsp;-{min}-<ref name="nuclidetable"/> | dm1=<100% СФ |de1= | pn1= | ps1= |dm2=~30% α | de2=7,90 ? | link2=nobelium-259 | pn2=259 | ps2=-{No}- }} {{infobox element/isotopes decay | mn=265 | sym=-{Rf}- | na=-{syn}- | hl=1,1&nbsp;-{min}-<ref name="PuCa2017">{{cite journal |last1=Utyonkov |first1=V. K. |last2=Brewer |first2=N. T. |first3=Yu. Ts. |last3=Oganessian |first4=K. P. |last4=Rykaczewski |first5=F. Sh. |last5=Abdullin |first6=S. N. |last6=Dimitriev |first7=R. K. |last7=Grzywacz |first8=M. G. |last8=Itkis |first9=K. |last9=Miernik |first10=A. N. |last10=Polyakov |first11=J. B. |last11=Roberto |first12=R. N. |last12=Sagaidak |first13=I. V. |last13=Shirokovsky |first14=M. V. |last14=Shumeiko |first15=Yu. S. |last15=Tsyganov |first16=A. A. |last16=Voinov |first17=V. G. |last17=Subbotin |first18=A. M. |last18=Sukhov |first19=A. V. |last19=Karpov |first20=A. G. |last20=Popeko |first21=A. V. |last21=Sabel'nikov |first22=A. I. |last22=Svirikhin |first23=G. K. |last23=Vostokin |first24=J. H. |last24=Hamilton |first25=N. D. |last25=Kovrinzhykh |first26=L. |last26=Schlattauer |first27=M. A. |last27=Stoyer |first28=Z. |last28=Gan |first29=W. X. |last29=Huang |first30=L. |last30=Ma |date=30 January 2018 |title=Neutron-deficient superheavy nuclei obtained in the <sup>240</sup>Pu+<sup>48</sup>Ca reaction |journal=Physical Review C |volume=97 |issue=14320 |pages=014320 |doi=10.1103/PhysRevC.97.014320|bibcode=2018PhRvC..97a4320U }}</ref> | dm=SF | de= | pn= | ps=}} {{infobox element/isotopes decay | mn=266 | sym=-{Rf}- | na=-{syn}- | hl=23&nbsp;-{s}-? | dm=СФ | de= | pn= | ps=}} {{infobox element/isotopes decay | mn=267 | sym=-{Rf}- | na=-{syn}- | hl=1,3&nbsp;-{h}-<ref name="nuclidetable"/> | dm=SF | de= | pn= | ps=}} |isotopes comment= |naming=по [[Ernest Rutherford|Ернесту Радерфорду]] |discovered by=[[Joint Institute for Nuclear Research|Заједнички институт за нуклеарна истраживања]] и [[Lawrence Berkeley National Laboratory|Национална лабораторија Лоренс Беркли]] |discovery date=1964, 1969 |QID=Q1226 }} '''Радерфордијум''' ('''-{Rf}-''', {{јез-лат|rutherfordium}}), раније ''унилквадијум'' (''-{Unq}-''), [[прелазни метали|прелазни]] је [[метал]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Назив је добио по имену физичара [[Ернест Радерфорд|Ернеста Радерфорда]]. Радерфордијум поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257—262. Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) [[1964]]. године од Ивана Курчатова у [[Русија|Руском]] граду [[Дубна]] бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Славним експериментом који је извршила група научника [[1969]]. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] је овај елемент ’70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван ''курчатовијум'' (''-{Ku}-'') и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив ''радерфордијум'', по имену Ернеста Радерфорда. [[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]] је [[1989]]. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум. Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и [[титанијум]]. Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требало да буде: [[радон]] + -{5f<sup>14</sup>6d<sup>2</sup>7s<sup>2</sup>}- == Историја == === Откриће === Према појединим наводима радерфордијум су први открили 1964. године научници при Заједничком институту за нуклеарна истраживања (-{JINR}-) у Дубни (тада у Совјетском савезу). Они су у свом истраживању бомбардовали мету сачињену из [[плутонијум]]а-242 [[јон]]има [[неон]]а-22 те затим производе реакције одвојили помоћу термохроматографије након што су их претходно превели у хлориде путем интеракције са [[cirkonijum tetrahlorid|-{ZrCl<sub>4</sub>}-]]. Научници су запазили активности спонтане фисије која се јавила у испарљивом хлориду, наликујући особинама ''ека-хафнијума''. Иако време полураспада није тачно одређено, каснији прорачуни су показали да је производ реакције највероватније радерфордијум-259 (према стандардној нотацији скраћено <sup>259</sup>-{Rf}-):<ref name="93TWG"/> :{{Su|p=242|b=94}}-{Pu}- + {{Su|p=22|b=10}}-{Ne}- → {{Su|p=264-''x''|b=104}}-{Rf}- → {{Su|p=264-''x''|b=104}}-{RfCl}-<sub>4</sub> Године 1969, истраживачи на Универзитету Калифорније, Беркли коначно су синтетисали елемент бомбардујући мету од калифорнијума-249 са јонима [[угљеник]]а-12 те измерили алфа распад <sup>257</sup>-{Rf}- у складу са распадом „кћерке” изотопа [[нобелијум]]a-253:<ref name="69Gh01"/> :{{Su|p=249|b=98}}-{Cf}- + {{Su|p=12|b=6}}-{C}- → {{Su|p=257|b=104}}-{Rf + 4 n}- Америчка синтеза је потврђена 1973. чиме је осигурана идентификација радерфордијума као „мајке” изотопа нобелијума-253 опсервацијом К-алфа x-зрака у елементарном потпису производа распада <sup>257</sup>-{Rf}-.<ref name="73Be01"/> === Контроверза око имена === Руски научници су за нови елемент предложили име '''курчатовијум''' док су амерички научници сугерирали да се новом елементу додели име ''радерфордијум''.<ref name="rscorg"/> Године 1992. радна група -{[[IUPAC]]/[[IUPAP]]-a (''Transfermium Working Group,'' TWG)}- проучила је оба навода о открићу и донела закључак да су оба тима научника истовремено пружили доказе о синтези елемента 104, те би се част за откриће требала дати обема групама.<ref name="93TWG"/> Међутим, америчка група је упутила оштар одговор на закључке -{TWG}--а наводећи да су исувише нагласили доприносе и резултате групе из Дубне. Нарочито су истакнули да су Руси неколико пута у току 20 година изменили детаље о свом открићу, што руски тим није оповргао. Американци су такође наглашавали да је -{TWG}- исувише придао пажње хемијским експериментима које су извели руски научници те су оптужили -{TWG}- да немају довољно квалифицирано особље у комисији. -{TWG}- је на оптужбе одговорио да се не ради о томе и да су сваку тачку оптужбе америчког тима размотрили те нису нашли нити један разлог да измене своје закључке у вези части за откриће.<ref name="pac19936" /> -{IUPAC}- је касније ипак елементу дао име које је амерички тим предложио, што би се у неком погледу могло протумачити да су донекле променили мишљење.<ref name="97IUPAC" /> Као консеквенцу првобитних навода о открићу, дошло је до контроверзе око давања имена елементу. Пошто су совјетски научници тврдили да су први открили нови елемент, предлагали су му се дадне име ''курчатовиј'' (-{Ku}-) у част [[Игор Курчатов|Игора Курчатова]] (1903–1960), бившег шефа совјетског нуклеарног истраживања. Овај назив елемента кориштен је у књигама и литератури у државама бившег совјетског блока као званично име. Међутим, Американци су предлагали име ''радерфордијум'' (-{Rf}-) у част [[Ернест Радерфорд|Ернеста Радерфорда]], који је познат као „отац” [[Нуклеарна физика|нуклеарне физике]]. -{[[IUPAC]]}- је привремено усвојио назив ''унилквадијум'' (-{Unq}-) што је представљало систематско име елемента, изведено из латинским назива за цифре 1, 0 и 4. Године 1994. -{IUPAC}- је предложио да се елементу додели назив ''дубнијум'' (-{Db}-), јер је назив ''радерфордијум'' био предложен за елемент 106. -{IUPAC}- сматрао да се тиму из Дубне требало указати част за њихов допринос истраживањима. Ипак, и даље су постојале контроверзе око давања имена елементима од 104 до 107. Године 1997. тимови научника који су учествовали у давању имена усагласили су своје ставове те елементу 104 напокон дали име ''радерфордијум''. У исто време име ''[[дубнијум]]'' дато је елементу 105.<ref name="97IUPAC" /> == Особине == === Физичке и атомске === За радерфордијум се очекује да буде у чврстом стању при стандардним условима температуре и притиска и при томе да има хексагоналну густо паковану [[кристална структура|кристалну структуру]] (-{<sup>''c''</sup>/<sub>''a''</sub>}- = 1,61), сличну оној као код његовог лакшег конгенера хафнијума.<ref name="hcp"/> Требао би бити веома тешки метал [[густина|густине]] од око 23,2 -{g/cm}-<sup>3</sup>. Поређења ради, најгушћи познати елемент чија је густина поуздано измерена је [[осмијум]], а износи 22,61 -{g/cm}-<sup>3</sup>. Овакви подаци су претпостављени према веома великој атомској тежини радерфордијума, ефекту контракције лантаноида и актиноида, као и релативистичким ефектима, мада је производња довољних количина радерфордијума, како би се ови подаци потврдили, непрактична јер би се узорак врло распао. За атомски радијус радерфордијума се очекује да има вредност око 150 -{pm}-. Због ефекта релативистичке стабилизације -{''7s''}- орбитале и дестабилизације -{''6d''}- орбитале, претпоставља се да би јони -{Rf}-<sup>+</sup> и -{Rf}-<sup>2+</sup> требали да отпуштају -{''6d''}- [[електрон]]е уместо -{''7s''}- електрона, што је потпуно супротно понашање од његових лакших хомолога.<ref name="haire"/> === Хемијске === Радерфордијум је први трансактиноидни елемент и други члан -{''6d''}- серије [[Прелазни метал|прелазних метала]]. Прорачуни о његовом потенцијалу јонизације, [[Атомски радијус|атомском радијусу]] као и радијусима, енергијама орбитала и основним нивоима његових јонизираних стања показали су да је сличан хафнијуму, али се изразито разликује од [[Олово|олова]]. Стога, донети су закључци о основним особинама овог елемента који наводе да он доста наликује на друге елементе 4. групе, испод [[титанијум]]а, [[цирконијум]]а и хафнијума.<ref name="Rf263"/><ref name="Kratz03"/> Неке од његових особина одређене су експериментима у гасовитој фази као и хемији раствора. Оксидационо стање +4 је једино стабилно стање за последња два елемента па би стога и радерфордијум требао такође да показује стабилно +4 стање.<ref name="Kratz03"/> Осим тога, за радерфордијум се такође очекује да гради и нестабилније +3 стање.<ref name="haire"/> Стандардни редукциони потенцијал пара -{Rf<sup>4+</sup>/Rf}- се предвиђа да би могао бити виши од −1,7 -{V}-.<ref name="BFricke"/> Прва предвиђања хемијских особина радерфордијума била су заснована на израчунима који су показивали да би релативистички ефекти на електронске љуске требали бити довољно снажни да би -{''7p''}- орбитале могле имати ниже енергетске нивое од -{''6d''}- орбитала што би дало конфигурацију валентних електрона -{6d<sup>1</sup> 7s<sup>2</sup> 7p<sup>1</sup>}- или чак -{7s<sup>2</sup> 7p<sup>2</sup>}-, чиме би се елемент требао понашати више као олово него као хафнијум. Након бољих метода израчуна и експерименталних студија хемијских особина једињења овог елемента дошло се до закључка да су претходне процене биле погрешне те да би се радерфордијум требао понашати као остали елементи из [[4. група хемијских елемената|4. групе]].<ref name="haire"/><ref name="Kratz03"/> Аналогно као и за цирконијум и хафнијум, за радерфордијум се предвиђа да гради веома стабилни, ватростални оксид, -{RfO}-<sub>2</sub>. Могао би и да реагује са [[Халогени елементи|халогеним елементима]] градећи тетрахалиде, -{RfX}-<sub>4</sub>, који би се хидролизовали у контакту с водом дајући оксихалиде -{RfOX}-<sub>2</sub>. Тетрахалиди би могли бити волатилне чврсте материје у виду мономерних тетраедарских молекула у гасовитој фази.<ref name="Kratz03"/> У течној фази, -{Rf}-<sup>4+</sup> јон би се хидролизовао мање од јона титанијума(-{IV}-) а у приближном обиму као и цирконијум и хафнијум, што би дало јон -{RfO}-<sup>2+</sup>. Третирање таквих халида са јонима халидних елемената даје јоне одређених комплекса. Кориштење јона хлорида и бромида даје комплексе хексахалида {{chem|RfCl|6|2-}} i {{chem|RfBr|6|2-}}. За комплексе флуорида, цирконијум и хафнијум граде хепта- и октакомплексе. Према томе, за већи радерфордијумов јон могући су и комплекси {{chem|RfF|6|2-}}, {{chem|RfF|7|3-}} и {{chem|RfF|8|4-}}.<ref name="Kratz03"/> === Изотопи === Радерфордијум нема ни један стабилни нити природни [[изотоп]]. До данас је у лабораторију синтетисано неколико радиоактивних изотопа, било фузијом два атома било распадом неког тежег елемента. Укупно је откривено 16 различитих изотопа овог елемента са [[атомска маса|атомским масама]] између 253 и 270 (са изузетком 264 и 269). Већина ових изотопа се распада путем спонтане фисије.<ref name="nuclidetable"/><ref name="isotopes"/> Осим изотопа чија времена полураспада су позната, лакши изотопи обично имају краћа времена полураспада. Измерено је време полураспада за <sup>253</sup>-{Rf}- и <sup>254</sup>-{Rf}- које износи краће од 50 -{μs}-. Изотопи -{<sup>256</sup>Rf, <sup>258</sup>Rf, <sup>260</sup>Rf}- су нешто стабилнији од око 10 -{ms}-, док се -{<sup>255</sup>Rf, <sup>257</sup>Rf, <sup>259</sup>Rf}- и <sup>262</sup>-{Rf}- распада између једне и пет секунди. Изотопи <sup>261</sup>-{Rf}-, <sup>265</sup>-{Rf}- и <sup>263</sup>-{Rf}- су још стабилнији од наведених, а њихова времена полураспада износе једну, 1,5 и десет минута, респективно. Најтежи изотопи су уједно и најстабилнији, где је код <sup>267</sup>-{Rf}- измерено [[време полураспада]] од око 1,3 сата.<ref name="nuclidetable"/> Времена полураспада изотопа <sup>269</sup>-{Rf}-, <sup>271</sup>-{Rf}- и тежих још нису позната нити су израчуната. Најлакши изотопи су синтетизовани директном фузијом два лакша језгра и као производ распада. Најтежи изотоп добијен директном фузијом јесте <sup>262</sup>-{Rf}-; док су тежи изотопи од њега опажени само као производи распада елемената са већим [[атомски број|атомским бројевима]], од којих је потврђено постојање само <sup>267</sup>-{Rf}-. Тешки изотопи <sup>266</sup>-{Rf}- и <sup>268</sup>-{Rf}- су опажени као [[електронски захват|захват електрона]] „кћерке” изотопа [[дубнијум]]а <sup>266</sup>-{Db}- и <sup>268</sup>-{Db}-, али имају кратка времена полураспада пре спонтане фисије. Чини се да исто вреди и за <sup>270</sup>-{Rf}-, као могуће „кћерке” изотопа <sup>270</sup>-{Db}-.<ref name="270Rf"/> Иако изотоп <sup>264</sup>-{Rf}- још није доказан, превиђа се да би његово кратко време полураспада износило 5 секунди.<ref name="264Rf"/> Године 1999. амерички научници на Универзитету Калифорније у Берклију објавили су да су успели да синтетишу три атома <sup>293</sup>-{Og}-.<ref name="viktor"/> Овај „родитељски” изотоп према наводима научника се распао емитујући седам алфа честица дајући језгро <sup>265</sup>-{Rf}-. Касније 2001. године објава овог открића је поништена.<ref name="enews"/> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="Kratz03">{{cite journal|doi=10.1351/pac200375010103 |url=http://stage.iupac.org/originalWeb/publications/pac/2003/pdf/7501x0103.pdf |title=Critical evaluation of the chemical properties of the transactinide elements (IUPAC Technical Report) |year=2003|journal=Pure and Applied Chemistry |volume=75 |issue=1 |page=103|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110726195721/http://stage.iupac.org/originalWeb/publications/pac/2003/pdf/7501x0103.pdf |archivedate=26. 7. 2011|author=Kratz J. V.}}</ref> <ref name="Rf263">{{cite journal |url=http://www.ulrich-rieth.de/publikationen/RCA0301_059.PDF |format=PDF |title=An EC-branch in the decay of 27-s<sup>263</sup>Db: Evidence for the new isotope<sup>263</sup>Rf |journal=Radiochim. Acta |volume=91 |issue=1–2003 |pages=59–62 |year=2003 |doi=10.1524/ract.91.1.59.19010 |author=Kratz, J. V. |display-authors=etal |date= |access-date=24. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090225154858/http://www.ulrich-rieth.de/publikationen/RCA0301_059.PDF |archive-date=25. 2. 2009 |url-status=dead }}</ref> <ref name="264Rf">{{Cite web|author=Krzysztof P. Rykaczewski|title=Search for 283,284,285-Fl decay chains|url=http://asrc.jaea.go.jp/soshiki/gr/chiba_gr/workshop3/&Rykaczewski.pdf|access-date=23. 10. 2017|datum=1. 3. 2014}}</ref> <ref name="isotopes">{{cite web |url=http://newscenter.lbl.gov/news-releases/2010/10/26/six-new-isotopes/ |title=Six New Isotopes of the Superheavy Elements Discovered " Berkeley Lab News Center |publisher=Newscenter.lbl.gov |access-date=27. 2. 2011}}</ref> <ref name="270Rf">{{Cite book|author=Reinhard Stock|title=Encyclopedia of Nuclear Physics and its Applications|page=305|url=https://books.google.com.ru/books?id=zVrdAAAAQBAJ&pg=PT305&lpg=PT305|publisher=John Wiley & Sons|year=2013|isbn=9783527649266}}</ref> <ref name="viktor">{{cite journal |author=Ninov Viktor |display-authors=etal |title=Observation of Superheavy Nuclei Produced in the Reaction of Krypton-86 with Lead-208|journal=Physical Review Letters |volume=83 |issue=6 |pages=1104–1107 |year=1999 |doi=10.1103/PhysRevLett.83.1104 |bibcode=1999PhRvL..83.1104N}}</ref> <ref name="enews">{{cite news |url=http://enews.lbl.gov/Science-Articles/Archive/118-retraction.html |publisher=Berkeley Lab |author=Public Affairs Department |title=Results of element 118 experiment retracted |datum=21. 7. 2001 |access-date=18. 1. 2008 |access-date=23. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080129191344/http://enews.lbl.gov/Science-Articles/Archive/118-retraction.html |archive-date=29. 1. 2008 |url-status=dead }}</ref> <ref name="97IUPAC">{{cite journal |doi =10.1351/pac199769122471 |title =Names and symbols of transfermium elements (IUPAC Recommendations 1997) |year=1997 |journal =Pure and Applied Chemistry |volume =69 |issue = 12 |pages =2471–2474}}</ref> <ref name="rscorg">{{cite web |url=http://www.rsc.org/chemistryworld/podcast/Interactive_Periodic_Table_Transcripts/Rutherfordium.asp |title=Rutherfordium |publisher=Rsc.org |access-date=23. 10. 2017 |archive-date=08. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110408194724/http://www.rsc.org/chemistryworld/podcast/Interactive_Periodic_Table_Transcripts/Rutherfordium.asp |url-status=unfit }}</ref> <ref name="pac19936">{{cite journal |doi =10.1351/pac199365081815|title =Responses on 'Discovery of the transfermium elements' by Lawrence Berkeley Laboratory, California; Joint Institute for Nuclear Research, Dubna; and Gesellschaft fur Schwerionenforschung, Darmstadt followed by reply to responses by the Transfermium Working Group |year =1993|author= Ghiorso A. |display-authors=etal |journal =Pure and Applied Chemistry|volume =65|issue = 8|pages =1815–1824}}</ref> <ref name="93TWG">{{cite journal |title =Discovery of the transfermium elements. Part II: Introduction to discovery profiles. Part III: Discovery profiles of the transfermium elements |year= 1993 |author= Barber R. C. |display-authors=etal |journal = Pure and Applied Chemistry| volume = 65 |issue = 8 |pages = 1757–1814 |doi = 10.1351/pac199365081757}}</ref> <ref name="73Be01">{{cite journal |doi =10.1103/PhysRevLett.31.647 |title =X-Ray Identification of Element 104 |year =1973|journal =Physical Review Letters |volume =31 |issue =10 |pages =647–650 |bibcode=1973PhRvL..31..647B| |author =Bemis, C. E. |display-authors=etal }}</ref> <ref name="69Gh01">{{cite journal |doi = 10.1103/PhysRevLett.22.1317 |title = Positive Identification of Two Alpha-Particle-Emitting Isotopes of Element 104 |year= 1969 |author= Ghiorso A. |display-authors=etal |journal = Physical Review Letters |volume = 22 |issue = 24 |pages = 1317–1320 |bibcode=1969PhRvL..22.1317G}}</ref> <ref name="haire">{{Cite book |author=Haire, Richard G. |year=2006|chapter=Transactinides and the future elements |editor=Morss |editor2= Edelstein, Norman M. |editor3= Fuger, Jean |title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements|edition=3|location=Dordrecht, Holandija|publisher=Springer Science+Business Media|isbn=1-4020-3555-1}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Rutherfordium}} * -{[http://www.periodicvideos.com/videos/104.htm Rutherfordium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}- * -{[http://www.webelements.com/webelements/elements/text/Rf/index.html WebElements.com – Rutherfordium]}- {{Периодни систем елемената 2}} {{Authority control}} [[Категорија:Хемијски елементи]] [[Категорија:Прелазни метали]] pteakd2s80gnuz6m0yb9j3t9j3t4pi8 0 14453 25139342 24984140 2022-08-05T10:52:40Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{short description|хемијски елемент са атомским бројем 75}} {{Infobox element |number=75 |symbol=Re |name=Ренијум |abundance= |abundance in earth's crust= |abundance in oceans= |abundance in solar system= |left=[[волфрам]] |right=[[осмијум]] |above=[[technetium|-{Tc}-]] |below=[[bohrium|-{Bh}-]] |period=6 |group=7 |block=d |image name=Rhenium_single_crystal_bar_and_1cm3_cube.jpg |скуп=прелазни метал |appearance=сребрнасто-сив |electrons per shell=2, 8, 18, 32, 13, 2 |phase= |density gpcm3nrt=21,02 |density gpcm3mp=18,9 |melting point K=3459 |melting point C=3186 |melting point F=5767 |boiling point K=5903 |boiling point C=5630 |boiling point F=10.170 |heat fusion=60,43 |heat vaporization=704 |heat capacity=25,48 |vapor pressure 1=3303 |vapor pressure 10=3614 |vapor pressure 100=4009 |vapor pressure 1 k=4500 |vapor pressure 10 k=5127 |vapor pressure 100 k=5954 |vapor pressure comment= |crystal structure=hexagonal close packed |electronegativity=1,9 |number of ionization energies=4 |ionization energy 1=760 |ionization energy 2=1260 |ionization energy 3=2510 |atomic radius=137 |covalent radius=151±7 |magnetic ordering=[[paramagnetic|парамагнетичан]] |magnetic ordering ref=<ref>{{cite book | url = http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf | chapter = Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds | editor = Lide, D. R. | title = CRC Handbook of Chemistry and Physics | edition = 86th | location = Boca Raton (FL) | publisher = CRC Press | year = 2005 | isbn = 0-8493-0486-5 | access-date = 13. 01. 2021 | archive-date = 03. 03. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110303222309/http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf | url-status = unfit }}</ref> |electrical resistivity unit prefix=-{n}- |electrical resistivity at 20=193 |thermal conductivity=48,0 |thermal expansion=6,2 |speed of sound rod at 20=4700 |magnetic susceptibility= +67,6·10<sup>−6</sup> |magnetic susceptibility ref= &#x20;(293&nbsp;-{K}-)<ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110}}</ref> |Young's modulus=463 |Shear modulus=178 |Bulk modulus=370 |Poisson ratio=0,30 |Mohs hardness=7,0 |Vickers hardness=1350–7850 |Brinell hardness=1320–2500 |CAS number=7440-15-5 |isotopes= {{infobox element/isotopes stable|mn=185|sym=-{Re}-|na=37,4%|n=110|firstlinks=yes}} {{infobox element/isotopes decay|mn=187|sym=-{Re}- |na=62,6%|hl=4,12×10<sup>10</sup>&nbsp;y |dm=[[beta decay|β<sup>−</sup>]]|de=0,0026|link1=osmium-187|pn=187|ps=-{Os}-}} |isotopes comment= |naming=по реци [[Рајна|Рајни]] (немачки: {{lang|de|Rhein}}) |discovered by=[[Masataka Ogawa|Масатака Огава]] |discovery date=1908 |first isolation by=Масатака Огава |first isolation date=1919 |named by=[[Walter Noddack|Волтер Нодак]], [[Ida Noddack|Ајда Нодак]], [[Otto Berg (scientist)|Ото Берг]] |named date=1925 |QID=Q737 }} '''Ренијум''' ('''-{Re}-''', {{јез-лат|rhenium}}) [[прелазни метали|прелазни]] је [[метал]] са [[атомски број|атомским бројем]] 75.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио по реци [[Рајна|Рајни]]. То је сребрено-светли, тешки [[прелазни метал]], из [[Елементи 6. периоде|шесте периоде]] и 7. групе [[периодни систем елемената|периодног система елемената]]. Са ''процењеном'' просечном концентрацијом од 0,0000001%, ренијум спада међу најређе елементе у Земљиној кори. У елементарном стању, он има, у зависности од извора, трећу највишу [[талиште|тачку топљења]] и највишу [[тачка кључања|тачку кључања]] од свих елемената (5596<ref name="webelements"/> или 5630&nbsp;°-{C}-). Ренијум је у хемијском смислу доста сличан [[манган]]у и [[технецијум]]у, а добија се као нуспроизвод издвајања и рафинирања руда [[молибден]]а и [[бакар|бакра]]. Он се у својим једињењима налази у врло широком спектру [[оксидационо стање|оксидационих стања]] која се крећу од -1 до +7. Откривен 1925. године, био је последњи стабилни елемент који је откривен у природи. Суперлегуре ренијума засноване на [[никл]]у користе се у коморама за сагоревање, за израду лопатица турбина и млазница за испушне гасове код млазних мотора. Те [[легура|легуре]] садрже и до 6% ренијума, што чини производњу млазних мотора највећим појединачним потрошачем овог елемента, док се након ње налази [[катализатор|каталитичка]] хемијска индустрија као други највећи потрошач ренијума. Због врло слабе доступности у релативном односу на потражњу, ренијум је један од најскупљих метала, а његова просечна цена у априлу 2015. износила је приближно 2.750 [[амерички долар|УС$]] по [[килограм]]у. Он је такође и један од метала од стратешког војног значаја, због своје употребе у војним ракетним и млазним моторима високих перформанси.<ref name="pricescom"/> == Историја == Ренијум ({{јез-лат|Rhenus}} у значењу: (река) [[Рајна]])<ref name="tilgner"/> је био последњи међу откривеним хемијским елементима који је имао стабилне [[изотоп]]е (други нови елементи откривени у природи након њега, попут [[францијум]]а, су радиоактивни).<ref name="usgs"/> Постојање до тада још неоткривеног елемента на данашњем мјесту ренијума у [[периодни систем елемената|периодном систему]] први је предвидео [[Дмитриј Иванович Мендељејев|Дмитриј Мендељејев]]. Друга израчуната предвиђања добио је [[Хенри Мозли]] 1914. године.<ref name="moseleyh"/> Генерално се сматра да су ренијум открили научници [[Walter Noddack|Волтер Нодак]], [[Ida Tacke|Ајда Нодак]] и [[Ото Берг]] у [[Немачка|Немачкој]]. Они су 1925. објавили да су открили нови елемент у руди [[платина|платине]] те у [[минерал]]у [[колумбит]]у. Такође, трагове ренијума пронашли су и у минералима [[гадолинит]]у и [[молибденит]]у.<ref name="Ekamangane"/> Године 1928. они су успели да издвоје 1 грам новог елемента прерађујући 660 кг минерала молибденита.<ref name="1g"/> Тај процес је био толико компликован и скуп да је његова производња престала све до почетка 1950-их када су произведене легуре волфрам-ренијума и молибден-ренијума. Те легуре су нашле врло важне начине примене у индустрији које су резултирале огромним скоком у потражњи за ренијумом, добијеним из молибденитске фракције порифирних руда [[бакар|бакра]]. Процењује се да је 1968. године око 75% металног ренијума у САД потрошено за истраживање и развој легура рефракторних метала. Од тада је прошло неколико година пре него што су суперлегуре ушле у широку употребу.<ref name="comstrat"/><ref name="savitskii"/> Јапански научник [[Masataka Ogawa|Масатака Огава]] објавио је 1908. откриће 43. елемента периодног система (данас [[технецијум]]) и дао му име ''нипонијум'' (-{Np}-) према [[Јапан]]у (-{''Nippon''}- на [[јапански језик|јапанском]]). Међутим, каснија анализа показала је присуство ренијума (елемента 75), а не технецијума.<ref name="ogava"/> Много касније, симбол -{''Np''}- је додељен елементу [[нептунијум]]у. == Особине == Ренијум је сребрнасто-светли метал, који има једну од највиших тачки топљења од елемената, изузев [[волфрам]]а и [[угљеник]]а. Такође, ренијум има и другу највишу [[тачка кључања|тачку кључања]] од свих елемената, иза волфрама. Осим тога, један је од најгушћих елемената, а од њега само [[платина]], [[иридијум]] и [[осмијум]] имају већу густину. Ренијум има хексагоналну, густо паковану [[кристална структура|кристалну структуру]], са параметрима решетке -{''a'' = 276,1 pm}- и -{''c'' = 445,6 pm}-.<ref name="bassett"/> У комерцијалном облику обично је у форми праха, али се овај елемент може превести и у веће комаде пресовањем и синтеровањем у [[вакуум]]у или атмосфери [[водоник]]а. Таквим процесом добијају се компактни чврсти комади који имају густину изнад 90% металног ренијума. Кад се овај метал [[жарење|жари]], постаје [[дуктилност|дуктилан]] те се може ковати, савијати или механички обрађивати.<ref name="CRC"/> Легуре ренијума и [[молибден]]а су суперпроводници при 10 -{K}-. Легуре волфрама и ренијума су такође суперпроводљиве<ref name="sovietph"/> на температури од 4 до 8 -{K}-, у зависности од легуре. Чисти метални ренијум је суперпроводљив на температури од 1,697 ± 0,006 -{K}-.<ref name="crc92"/><ref name="dticmil"/> У облику већих комада при собној температури и атмосферском притиску, овај елемент је отпоран на базе, [[сумпорна киселина|сумпорну]] и [[хлороводонична киселина|хлороводоничну киселину]], разблажену (али не и концентрирану) [[азотна киселина|азотну киселину]] и [[aqua regia|царску воду]]. === Изотопи === Ренијум има само један стабилни изотоп, ренијум-185, али који се заправо јавља много мање од другог природног, незнатно радиоактивног изотопа. Оваква ситуација запажена је код још само два елемента, [[индијум]]а и [[телур]]а. Природни ренијум састоји се из само 37,4% стабилног изотопа <sup>185</sup>-{Re}- и 62,6% изотопа <sup>187</sup>-{Re}- који је слабо радиоактиван али има врло дуго [[време полураспада]] (дуже од 40 милијарди година). Истраживања су показала да се његово време полураспада може знатно скратити утицајем на стање наелектрисања атома (јонизовањем).<ref name="mathucredu"/><ref name="Bosch1996"/> [[Бета-зраци|Бета-распад]] <sup>187</sup>-{Re}- се користи за ренијум-осмијско датирање [[руда]]. Доступна [[енергија]] за овај бета распад (2,6 -{keV}-) је једна од најнижих познатих међу свим радионуклидима. [[Нуклеарни изомер]] ренијум-186-{m}- је значајан као један од најдуже живућих метастабилних изотопа са временом полураспада од око 200 хиљада година. Постоји 25 других познатих радиоактивних изотопа ренијума.<ref name="Audi"/> == Распрострањеност == [[Датотека:Molybdenit 1.jpg|thumb|left|160px|Молибденит]] Ренијум је један од најређих елемената у Земљиној кори са просечном концентрацијом 1 -{ppb}- (1 на милијарду делова);<ref name="greenwood"/> док други извори наводе податак од 0,5 -{ppb}-, што га чини 77. елементом по распрострањености у Земљиној кори.<ref name="Emsley2001p358"/> Ренијум се у природи вјероватно не може наћи у елементарном облику (његова могућа природна форма није позната), али се јавља у количини до 0,2%<ref name="greenwood"/> у минералу [[молибденит]]у (који је највећим делом [[молибден дисулфид]]), који је уједно и његов највећи комерцијални извор. Пронађени су такође примерци тог минерала који су у себи садржавали до 1,88% ренијумa.<ref name="Rousch"/> [[Чиле]] има највеће познате светске резерве ренијума, као део депозита руда бакра те је 2005. био највећи произвођач овог метала.<ref name="countryc"/> Тек недавно пронађен је и описан први [[минерал]] ренијума (1994. године), сулфидни минерал (-{ReS}-<sub>2</sub>) кондензован из [[фумарола|фумароле]] у [[Русија|руском]] вулкану Кудрјавиј ({{јез-рус|Кудрявый}}), на острву [[Итуруп]] у архипелагу [[Курилска острва|Курилских острва]].<ref name="Korzhinsky"/> Тај вулкан испушта од 20-60 -{kg}- ренијума годишње, углавном у облику ренијум-сулфида.<ref name="Kremenetsky"/><ref name="tessalina"/> Минерал је добио име рениит, а овај ретки минерал постиже веома високе цене међу колекционарима.<ref name="reniite"/> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="reniite">{{cite web|url=http://www.galleries.com/minerals/sulfides/rheniite/rheniite.htm|publisher=Amethyst Galleries|title=The Mineral Rheniite}}</ref> <ref name="tessalina">{{cite journal |author= Tessalina S |author2= Yudovskaya M. |display-authors=etal |title = Sources of unique rhenium enrichment in fumaroles and sulphides at Kudryavy volcano |journal= Geochimica et Cosmochimica Acta|volume= 72|page=889| year = 2008|doi = 10.1016/j.gca.2007.11.015 |bibcode=2008GeCoA..72..889T|issue = 3}}</ref> <ref name="Kremenetsky">{{cite journal|author= Kremenetsky A. A. |author2= Chaplygin I. V.|title= Concentration of rhenium and other rare metals in gases of the Kudryavy Volcano (Iturup Island, Kurile Islands)|journal= Doklady Earth Sciences| volume= 430|page= 114|year= 2010|doi= 10.1134/S1028334X10010253|bibcode= 2010DokES.430..114K}}</ref> <ref name="Korzhinsky">{{cite journal|author=Korzhinsky M.A. |author2= Tkachenko, S. I. |author3= Shmulovich, K. I. |display-authors=etal | datum=5. 5. 2004 |title=Discovery of a pure rhenium mineral at Kudriavy volcano|journal=Nature |volume=369|pages=51–52 |doi=10.1038/369051a0|issue=6475|bibcode = 1994Natur.369...51K}}</ref> <ref name="countryc">{{cite web|url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/country/2005/cimyb05.pdf |format=PDF|author=Steve T Anderson| publisher=Geološki zavod SAD |title=2005 Minerals Yearbook: Chile|pristupdatum=26. 10. 2008}}</ref> <ref name="Emsley2001p358">{{cite book |title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|author=Emsley John|publisher=Oxford University Press|year=2001|location=Oxford, Engleska, UK|isbn=0-19-850340-7|chapter=Rhenium|pages=358–360|url=http://books.google.com/?id=j-Xu07p3cKwC}}</ref> <ref name="Rousch">{{cite journal|doi = 10.1021/cr60291a002|title = Recent advances in the chemistry of rhenium|year = 1974|author = Rouschias, George|journal = Chemical Reviews|volume = 74|page = 531|issue = 5}}</ref> <ref name="Audi">{{cite journal|author=Audi Georges |display-authors=etal |title=The NUBASE Evaluation of Nuclear and Decay Properties|journal=Nuclear Physics A|volume=729|pages=3–128|publisher=Atomic Mass Data Center |year=2003 |doi=10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001|bibcode=2003NuPhA.729....3A}}</ref> <ref name="Bosch1996">{{cite journal|author=Bosch F. |author2= Faestermann T. |author3= Friese J. |display-authors=etal |title=Observation of bound-state ''β''<sup>−</sup> decay of fully ionized <sup>187</sup>Re: <sup>187</sup>Re-<sup>187</sup>Os Cosmochronometry|year=1996|journal=Physical Review Letters |volume=77|issue=26|pages=5190–5193|doi=10.1103/PhysRevLett.77.5190|bibcode=1996PhRvL..77.5190B|pmid=10062738}}</ref> <ref name="mathucredu">{{cite web|work=math.ucr.edu|url=http://math.ucr.edu/home/baez/physics/ParticleAndNuclear/decay_rates.html|title=How to Change Nuclear Decay Rates|year=1993|author=Bill Johnson|pristupdatum=26. 12. 2015}}</ref> <ref name="webelements">[http://www.webelements.com/rhenium/thermochemistry.html Rhenium: enthalpies and thermodynamics], na stranici webelements.com, pristupljeno 26. decembra 2015.</ref> <ref name="sovietph">{{cite journal |title=Superconductivity of Some Alloys of the Tungsten-rhenium-carbon System |journal=Soviet Physics JETP |volume=27 |page=13 |year=1968 |bibcode=1968JETP...27...13N|author=Neshpor V. S. |author2= Novikov, V. I. |author3= Noskin, V. A. |author4= Shalyt, S. S.}}</ref> <ref name="dticmil">{{cite web|url=http://oai.dtic.mil/oai/oai?verb=getRecord&metadataPrefix=html&identifier=AD0622881|title=The Properties of Superconducting Mo-Re Alloys|author=Daunt, J. G. |author2= Lerner, E.|publisher=Defense Technical Information Center|accessdate=26. 12. 2015|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170206104641/http://oai.dtic.mil/oai/oai?verb=getRecord&metadataPrefix=html&identifier=AD0622881|archivedate=6. 2. 2017|url-status=dead}}</ref> <ref name="bassett">{{cite journal |title=Effect of pressure and temperature on lattice parameters of rhenium|author=L.G. Liu |author2= Takahashi T. |author3= Bassett W. A. |year=1970 |volume=31 |pages=1345–1351|doi = 10.1016/0022-3697(70)90138-1 |journal=Journal of Physics and Chemistry of Solids |issue=6|bibcode = 1970JPCS...31.1345L}}</ref> <ref name="ogava">{{cite journal|doi=10.1016/j.sab.2003.12.027|title=Discovery of a new element 'nipponiumʼ: re-evaluation of pioneering works of Masataka Ogawa and his son Eijiro Ogawa|year=2004|author=Yoshihara H. K.|journal=Spectrochimica Acta Part B Atomic Spectroscopy|volume=59|pages=1305–1310|bibcode=2004AcSpe..59.1305Y|issue=8}}</ref> <ref name="1g">{{cite journal|author=Noddack W. |author2= Noddack, I. |title=Die Herstellung von einem Gram Rhenium |journal=Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie|year=1929|volume=183|issue=1|pages =353–375|doi=10.1002/zaac.19291830126|language=de}}</ref> <ref name="comstrat">{{cite book| pages =4–5| url =http://books.google.de/books?id=oD8rAAAAYAAJ&pg=PA4| title =Trends in usage of rhenium: Report| others =Komitet o tehničkim aspektima kritičnih i strateških materijala (Nacionalno istraživačko vijeće SAD)| year =1968}}</ref> <ref name="Ekamangane">{{cite journal|author=Noddack W. |author2= Tacke, I. |author3= Berg, O. |title=Die Ekamangane| journal=Naturwissenschaften| year=1925|volume=13|issue=26 |pages=567–574 |doi=10.1007/BF01558746 |bibcode=1925NW.....13..567.}}</ref> <ref name="savitskii">{{cite book | url = http://books.google.com/?id=Wd9GAAAAYAAJ | title = Rhenium alloys | author = Savitskiĭ Evgeniĭ Mikhaĭlovich |author2= Tulkina Mariia Aronovna |author3= Povarova Kira Borisovna | year = 1970}}</ref> <ref name="moseleyh">{{cite journal |author=Henry Moseley |title=The High-Frequency Spectra of the Elements, Part II |doi=10.1080/14786440408635141 |journal=Philosophical Magazine |year=1914 |pages=703–713 |volume=27 |issue=160 |url=http://www.chemistry.co.nz/henry_moseley_article.htm |date= |access-date=26. 12. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100122022821/http://www.materials.manchester.ac.uk/research/facilities/moseley/biography/ |archive-date=22. 1. 2010 |url-status=dead }}</ref> <ref name="usgs">{{cite web |publisher=Geološki zavod SAD |url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/rhenium/ |work=Minerals Information|title=Rhenium: Statistics and Information|year=2011|pristupdatum=25. 5. 2011}}</ref> <ref name="tilgner">{{cite book|language=de|title=Forschen Suche und Sucht|author=Hans Georg Tilgner|publisher=Books on Demand| year=2000|isbn=978-3-89811-272-7|url=http://books.google.com/?id=UWBWnMOGtMQC}}</ref> <ref name="pricescom">{{cite web |url=http://www.metalprices.com/FreeSite/metals/re/re.asp |title=Rhenium |work=MetalPrices.com |pristupdatum=2. 2. 2012}}</ref> <ref name="greenwood">{{Cite book|author=N. N. Greenwood |author2= A. Earnshaw|title=Chemie der Elemente|edition=1|location=Weinheim|year=1988|isbn=3-527-26169-9|page=1339}}</ref> <ref name="CRC">{{cite book|author=C. R. Hammond|chapter=The Elements|title=Handbook of Chemistry and Physics|edition=81.|publisher=CRC press|isbn=0-8493-0485-7|year=2004|url=https://archive.org/details/crchandbookofche81lide}}</ref> <ref name="crc92">{{cite book | editor= Haynes, William M. | year = 2011 | title = CRC Handbook of Chemistry and Physics | edition = 92.|page=12.60 | publisher = CRC Press | isbn = 1439855110}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Rhenium}} * -{[http://www.periodicvideos.com/videos/075.htm Rhenium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}- {{Периодни систем елемената 2}} {{Authority control}} [[Категорија:Ренијум| ]] [[Категорија:Прелазни метали]] g6yynwp6p4p4hw7ibstby9x93j8j0jo 0 14488 25139074 24984130 2022-08-05T05:05:10Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{short description|чемицал елемент wитх атомиц нумбер 86}} {{Infobox element |name=Радон |number=86 |symbol=Rn |abundance= |abundance in earth's crust= |abundance in oceans= |abundance in solar system= |left=[[астат]] |right=[[францијум]] |above=[[xenon|-{Xe}-]] |below= [[oganesson|-{Og}-]] |category comment= |group=18 |period=6 |block=p |appearance=безбојан гас |image name= |скуп=племенити гас |electrons per shell=2, 8, 18, 32, 18, 8 |phase= |phase comment= |density gplstp=9,73 |density gpcm3bp=4,4 |melting point K=202 |melting point C=−71 |melting point F=−96 |boiling point K=211,5 |boiling point C=−61,7 |boiling point F=−79,1 |triple point K= |triple point kPa= |critical point K=377 |critical point MPa=6,28 |critical point ref=<ref name="b92">{{RubberBible92nd|page=4.122}}</ref> |heat fusion=3,247 |heat vaporization=18,10 |heat capacity=5[[Gas constant|-{R}-]]/2 = 20,786 |vapor pressure 1=110 |vapor pressure 10=121 |vapor pressure 100=134 |vapor pressure 1 k=152 |vapor pressure 10 k=176 |vapor pressure 100 k=211 |vapor pressure comment= |crystal structure=face-centered cubic |electronegativity=2,2 |number of ionization energies=1 |ionization energy 1=1037 |ionization energy 2= |ionization energy 3= |atomic radius= |covalent radius=150 |Van der Waals radius=220 |magnetic ordering=немагнетичан |electrical resistivity= |electrical resistivity at 0= |electrical resistivity at 20= |thermal conductivity=3,61{{e|-3}}&nbsp; |thermal conductivity 2= |thermal diffusivity= |thermal expansion= |thermal expansion at 25= |speed of sound= |speed of sound rod at 20= |speed of sound rod at r.t.= |magnetic susceptibility= |magnetic susceptibility ref= |Young's modulus= |Shear modulus= |Bulk modulus= |Poisson ratio= |Mohs hardness= |Vickers hardness= |Brinell hardness= |CAS number=10043-92-2 |isotopes= {{infobox element/isotopes decay | mn=210 | sym=-{Rn}- | na=[[synthetic radioisotope|-{syn}-]] | hl=2,4&nbsp;-{h}- | dm=[[alpha emission|α]] | de=6,404 | link1=polonium-206 | pn=206 | ps=-{Po}-}} {{infobox element/isotopes decay2 | mn=211 | sym=-{Rn}- | na=-{syn}- | hl=14,6&nbsp;-{h}- | dm1=[[electron capture|ε]] | de1=2,892 | link1=astatine-211 | pn1=211 | ps1=-{At}- | dm2=α | de2=5,965 | link2=polonium-207 | pn2=207 | ps2=-{Po}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=222 | sym=-{Rn}- |link=radon-222 |na=[[Trace radioisotope|trace]] | hl=3,8235&nbsp;-{d}- | dm=α | de=5,590 | link1=polonium-218 | pn=218 | ps=-{Po}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=224 | sym=-{Rn}- | na=-{syn}- | hl=1,8&nbsp;-{h}- | dm=[[electron emission|β<sup>−</sup>]] | de=0,8| link1=francium-224 | pn=224| ps=-{Fr}-}} |isotopes comment= |discovered by=[[Ернест Радерфорд]] и [[Robert Bowie Owens|Робер Б. Овенс]] |discovery date=1899 |first isolation by=[[Вилијам Ремзи]] и [[Robert Whytlaw-Gray|Роберт Вајтлоу-Греј]] |first isolation date=1910 |QID=Q1133 }} '''Радон''' ('''-{Rn}-''', {{јез-лат|radon}}) [[племенити гасови|племенити]] је [[гас]] са [[атомски број|атомским бројем]] 86.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио по хемијском елементу [[радијум]]у. У [[Периодни систем елемената|периодном систему елемената]] налази се у [[Елементи 6. периоде|шестој периоди]]. Познато је 27 радонових [[изотоп]]а, који настају услед распада радиоактивног [[Уранијум|урана]] -{<sup>238</sup>U, <sup>235</sup>U}- и [[торијум]]а <sup>232</sup>-{Th}-. Већина тих изотопа има веома кратко [[време полураспада]] (мање од 1 сат). Изузетак су 3 изотопа радона: <sup>222</sup>-{Rn}- — 3,8 дана, <sup>211</sup>-{Rn}- - 14,7 сати и <sup>210</sup>-{Rn}- — 2,5 сати. Најопаснији по животну средину је изотоп <sup>222</sup>-{Rn}-. Он представља 80% свих радонових изотопа.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Радон за време свог распада емитује алфа зраке (емитује и бета зраке али у малој количини) велике јонизационе моћи. Радон је једна од најгушћих супстанци која је у гасовитом стању под нормалним условима. Такође он је и једини [[плин|гас]] који у нормалним условима има само радиоактивне изотопе те се због своје радиоактивности сматра опасним за [[здравље]]. Његова снажна радиоактивност такође онемогућава хемијске студије те је до данас познато само неколико његових једињења. Радон настаје као један од међупроизвода у нормалном радиоактивном ланцу распадања кроз који се торијум и уранијум полако распадају до стабилног [[олово|олова]]. Торијум и уранијум су два најраспрострањенија радиоактивна елемента на Земљи, а на њој постоје од времена када је настала. Њихови природни изотопи имају врло дуга времена полураспада, у распонима од неколико милијарди година. Торијум и уранијум, њихов производ распада [[радијум]] и његов производ распада радон, стога ће у наредних неколико десетака милиона година остати у готово истом односу као што су и данас.<ref name="USPHS90" /> Како се и сам радон распада, он даје нове радиоактивне елементе зване ''кћерке радона'' тј. производе распада. За разлику од гасовитог радона, његови производи распада су у чврстом стању те се залепе за површину, као што су честице прашине у [[ваздух]]у. Ако се тако [[контаминација|контаминирана]] прашина удахне, те честице се могу залепити за дисајне путеве у [[плућа|плућима]] и на тај начин повећати ризик од развоја [[рак плућа|рака плућа]].<ref name="eohhs" /> За разлику од свих других елемената који се налазе у поменутом ланцу радиоактивног распада, радон је гасовит и лако доспева у [[Респираторни систем|дисајни систем]]. Стога, чак и у доба нуклеарних реактора, радон који се јавља у природи одговоран је за већину случајева излагања становништва [[јонизирајуће зрачење|јонизирајућем зрачењу]]. Често је и једини узрочник дозе позадинске радијације за неке особе, и врло често је промјењив у зависности од места. Упркос кратком времену полураспада, до гасовитог радона из природних извора може се акумулирати у концентрацијама много вишим од нормалних у неким просторијама, нарочито у нижим подручјима и нижим спратовима зграда те подрумима и каналима, углавном због своје тежине и густине. Такође се понегде може наћи и у природним изворима и геотермалним врелима.<ref name="facts" /> [[Епидемиологија|Епидемиолошке]] студије су доказале јасну вези између удисања високих концентрација радона и повећане појаве рака плућа. Стога се радон сматра значајним загађивачем који може утицати на квалитет ваздуха у просторијама широм света. Према подацима Америчке агенције за заштиту околине (ЕПА), радон је други узрочник рака плућа по учесталости, одмах након пушења дувана, узрокујући 21.000 смртних случајева годишње у САД-у. Око 2.900 од тих смртних случаја десило се особама које нису никад пушиле. Иако је међу пушачима на другом месту међу узрочницима смрти, радон је на првом месту међу узрочницима рака плућа код непушача, према проценама ЕПА.<ref name="epa" /> == Особине == === Физичке === [[Датотека:Radon spectrum.png|thumb|250px|лево|Емисиони спектар радона који је фотографирао [[Ернест Радерфорд]] 1908. године. Бројеви покрај спектра означавају таласне дужине. Централни спектар је радонов, док су два са стране спектри [[хелијум]]а (додати су због калибрисања таласних дужина).]] [[Датотека:Decay chain(4n+2, Uranium series).svg|thumb|лево|250px|Ланац распада уранијума-238.]] Радон је безбојан гас, без укуса и мириса те се стога не може открити помоћу људских чула. При стандардним условима температуре и притиска, радон гради моноатомски гас густине 9,73&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup>,<ref name="measure" /> што је око 8 пута гушће од [[Земљина атмосфера|Земљине атмосфере]] на нивоу [[море|мора]], која износи 1,217&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup>.<ref name="williams" /> Радон је један од најгушћих гасова при собној температури и најгушћи међу племенитим гасовима. Иако је при стандардним условима притиска и температуре без боје, када се охлади испод [[талиште|тачка топљења]] од 202 -{K}- (−71&nbsp;°-{C}-), радон емитује сјајну радиолуминесценцију која прелази из жуте у наранџасто-црвену како се температура снижава.<ref name="jlaborg" /> Након [[кондензација|кондензације]], радон сјаји због интензивне радијације коју производи.<ref name="thomasj" /> Он је врло слабо [[растворљивост|растворљив]] у [[вода|води]], али је много растворљивији од лакших племенитих гасова. Такође је знатно више растворљив у органским растварачима него у води. === Хемијске === Пошто је племенити гас, радон је у хемијском смислу врло слабо реактиван. Међутим, пошто је време полураспада радона-222 само 3,8 дана, то га чини врло корисним у физичким наукама као природни радиоактивни ''трасер'' (радиоизотопски индикатор). Радон је члан елемената са нултом [[Валенција (хемија)|валенцијом]] који се зову и племенити гасови. Он је инертан у већини уобичајених [[хемијска реакција|хемијских реакција]], попут сагоревања, јер његова спољна валентна љуска садржи осам [[електрон]]а. То му даје стабилну конфигурацију са минималном енергијом у којој су спољни електрони врло снажно везани.<ref name="baderf" /> За издвајање једног електрона из његових љусака потребно је 1037&nbsp;-{kJ/mol}- (такође позната и као прва [[енергија јонизације]]).<ref name="lide84" /> Међутим, према тредовима у [[периодни систем елемената|периодном систему]], он има нешто нижу [[електронегативност]] од елемента изнад њега у периодом систему, [[ксенон]]а, те је стога реактивнији од њега. Раније студије су дошле до закључка да би стабилност радон хидрата требала бити на истом нивоу као и стабилност хидрата [[хлор]]а ({{chem|Cl|2}}) или [[сумпор диоксид]]а ({{chem|SO|2}}), односно значајно виша од стабилности хидрата [[водоник сулфид]]а ({{chem|H|2|S}}).<ref name="krasikova" /> Због високих трошкова његовог добијања и радиоактивности, експериментална хемијска истраживања ретко се проводе са радон. Као резултат тога до данас је добијен врло мали број једињења радона, а готово сви су флуориди или оксиди. Радон може оксидирати само неколико врло снажних оксидацијских средстава попут [[флуор]]а, дајући [[радон дифлуорид]].<ref name="steinl" /><ref name="pitzerks" /> То једињење се на температури изнад 250&nbsp;°-{C}- поновно распада на саставне елементе. Он има врло слабу волатилност (испарљивост) и сматра да се му формула гласи {{chem|RnF|2}}. Међутим због врло кратког времена полураспада радона и радиоактивности његових једињења, није могуће детаљније проучавање овог споја. Теоретске студије о овом молекулу предвиђају да би он требало да има дужину -{Rn-F}- везе од 2,08&nbsp;[[Ангстрем (јединица)|Å]], те да је то једињење [[термодинамика|термодинамички]] више стабилно и мање испарљиво од свог лакшег ''сродника'' {{chem|XeF|2}}.<ref name="xef2" /> Октаедарски молекул {{chem|RnF|6}} би могао да има чак и нижу енталпију формирања од дифлуорида.<ref name="bonding" /> Можда постоје и виши флуориди -{RnF}-<sub>4</sub> и -{RnF}-<sub>6</sub>,<ref name="RnO3"/> а прорачуни показују да би могли бити стабилни,<ref name="Thayer" /> али постоји одређена сумња, јер до данас таква једињења нису синтетисана.<ref name="RnO3" /> Верује се да се [[јон]] -{[RnF]}-<sup>+</sup> формира у следећој реакцији:<ref name="holloway" /> : -{Rn (g) + 2 {{chem|[O|2|]|+|[SbF|6|]|-}} (s) → {{chem|[RnF]|+|[Sb|2|F|11|]|-}} (s) + 2 {{chem|O|2}} (g)}- Радон оксиди су, поред малог броја других, неки од малобројних једињења радона;<ref name="toropova" /> доказано је постојање само његових триоксида.<ref name="RnO3"/> За радон-[[Karbonilna grupa|карбонил]] -{RnCO}- се претпоставља да би могао бити стабилан и имати линеарну геометрију молекула.<ref name="qua963" /> Молекул {{chem|Rn|2}} и -{RnXe}- су доказано знатно стабилније ако се ''куплирају'' окретним моментом.<ref name="pseudo" /> Атом радона ''угнежђен'' унутар молекуле [[фулерен]]а предложен је као лек против тумора.<ref name="query" /> Иако постоји -{Xe(VIII)}-, до данас нису пронађена једињења радона -{Rn(VIII)}-; -{RnF}-<sub>8</sub> би могао бити хемијски изузетно нестабилан (-{XeF}-<sub>8</sub> је термодинамички нестабилан). Предвиђа се да би најстабилније једињење радон -{Rn(VIII)}- могло бити баријум-перрадат (-{Ba<sub>2</sub>RnO<sub>6</sub>}-), аналоган баријум-перксенату.<ref name="Thayer"/> Нестабилност радона -{Rn(VIII)}- се објашњава релативистичком стабилизацијом -{6s}- љуске, такође познатом као ''ефект инертних парова''.<ref name="Thayer"/> === Изотопи === Радон нема стабилних изотопа. Ипак, до данас је откривено и описано 36 радиоактивних изотопа, чије [[атомска маса|атомске масе]] имају распон од 193 до 228.<ref name="autogenerated1" /> Најстабилнији од њих је [[изотоп]] <sup>222</sup>-{Rn}-, који је производ распада изотопа <sup>[[Радијум-226|226]]</sup>[[Радијум-226|-{Ra}-]], а који је опет производ [[уранијум]]а <sup>[[Uranij-238|238]]</sup>[[Уранијум-238|-{U}-]].<ref name="gulflink" /> Међу производима распада изотопа <sup>222</sup>-{Rn}- налазе се и врло мале количине (изузетно нестабилног) изотопа <sup>218</sup>-{Rn}-. Постоје још три друга изотопа радона чија времена полураспада износе дуже од једног сата: <sup>211</sup>-{Rn}-, <sup>210</sup>-{Rn}- и <sup>224</sup>-{Rn}-. Изотоп <sup>220</sup>-{Rn}- је природни производ у ланцу распада најстабилнијег изотопа [[торијум]]а (<sup>232</sup>-{Th}-), и у старијој литератури се понекад наводи под називом ''торон''. Његово [[време полураспада]] износи 55,6 секунди и такође емитује алфа-зраке. Слично њему, <sup>219</sup>-{Rn}- је деривиран из најстабилнијег изотопа [[актинијум]]а (<sup>227</sup>-{Ac}-), а назван је ''актинон'', а и он је алфа-емитер са временом полураспада од 3,96 секунди.<ref name="autogenerated1" /> У ланцу распада изотопа [[нептунијум]]а (<sup>237</sup>-{Np}-) не јављају се значајнији изотопи радона, мада се могу јавити количине у траговима (екстремно нестабилног) изотопа <sup>217</sup>-{Rn}-. == Радон и здравље == Радон има штетан утицај на здравље људи. Штетна делатност се огледа у поремећајима ћелијске структуре ДНК због високо енергетског, краткотрајног продукта распада радона <sup>222</sup>Rn, изазивајући развој канцерогених ћелија. Често изазива рак плућа код рудара. Многе државе имају норме које ограничавају концентрацију радона у ваздуху. == Употреба радона == Постоји неколико места у Америци и Европи, где људи седе сатима, верујући да ће их тзв. радон сауна или радонова вода-вода која садржи растворени радон, ојачати и дати им енергију. Исто важи и за топле воде у Јапану, где је вода природно богата радоном. До данас не постоји научни доказ за ово веровање, иако је временом дошло до стварања назива радонова терапија. Научници верују да радон може да се користи у медицинске сврхе, иако ова тврдња није потврђена. Употреба радона је заснована на чињеници да већина његових изотопа представља изворе алфа честица са кратким периодом полураспада. Зато се користе при краткој и радијацији одабраних тканина. Радон се акумулира у подземљу, рудницима и пећинама. Зато се у [[хидрологија|хидрологији]], радон користи за испитивање подземних вода и одређивање њеног порекла и старости. == Референце == {{reflist|refs= <ref name="gulflink">{{cite web |url=http://www.gulflink.osd.mil/library/randrep/du/mr1018.7.appa.html |title=Principal Decay Scheme of the Uranium Series |publisher=Gulflink.osd.mil |accessdate=12. 9. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081025025424/http://www.gulflink.osd.mil/library/randrep/du/mr1018.7.appa.html |archivedate=25. 10. 2008 |url-status=dead }}</ref> <ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.nndc.bnl.gov/chart/|title=Interactive Chart of Nuclides|publisher=Brookhaven National Laboratory|author=Sonzogni, Alejandro|location=National Nuclear Data Center|accessdate=6. 6. 2008|archive-date=10. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181010070007/http://www.nndc.bnl.gov/chart/|url-status=dead}}</ref> <ref name="qua963">{{cite journal|doi=10.1002/qua.963|title=Prediction of the existence of radon carbonyl: RnCO|date=2002|author=Malli, Gulzari L.|journal=International Journal of Quantum Chemistry|volume=90|page=611|issue=2}}</ref> <ref name="toropova">{{cite journal|title=The Chemistry of Radon|volume=51|journal=Russ. Chem. Review|date=1982|page=12|author=Avrorin, V. V.|author2=Krasikova, R. N. et.al.|doi=10.1070/RC1982v051n01ABEH002787|bibcode = 1982RuCRv..51...12A }}</ref> <ref name="pseudo">{{cite journal|doi=10.1002/(SICI)1097-461X(1998)66:2<131::AID-QUA4>3.0.CO;2-W|title=Relativistic pseudopotential calculations on Xe<sub>2</sub>, RnXe, and Rn<sub>2</sub>: The van der Waals properties of radon|date=1998|author=Runeberg, Nino|journal=International Journal of Quantum Chemistry|volume=66|page=131|last2=Pyykkö|first2=Pekka|issue=2}}</ref> <ref name="query">{{cite news|last=Browne |first=Malcolm W. |url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9F0CE2DE1E3CF936A35750C0A965958260&sec=&spon=&pagewanted=all |title=Chemists Find Way to Make An 'Impossible' Compound |work=The New York Times |date=5. 3. 1993|accessdate=30. 1. 2009}}</ref> <ref name="holloway">{{cite journal|doi=10.1016/S0022-1139(00)85275-6|title=Noble-gas fluorides|date=1986|author=Holloway, J|journal=Journal of Fluorine Chemistry|volume=33|page=149}}</ref> <ref name="RnO3">{{cite book |last=Sykes |first=A. G. |title=Advances in Inorganic Chemistry |volume=46 |chapter=Recent Advances in Noble-Gas Chemistry |url=http://books.google.com/books?id=6iqXRtz6p3QC |accessdate=2012-11-02|date=1998 |publisher=Academic Press |isbn=978-0120236466 |pages=91–93}}</ref> <ref name="Thayer">{{cite journal |last1=Thayer |first1=John S. |title=Relativistic Effects and the Chemistry of the Heavier Main Group Elements |year=2010 |page=80 |doi=10.1007/978-1-4020-9975-5_2}}</ref> <ref name="bonding">{{cite journal|doi=10.1039/b212460m|title=Bonding in radon hexafluoride: An unusual relativistic problem?|date=2003|author=Filatov, Michael|journal=Physical Chemistry Chemical Physics|volume=5|page=1103|last2=Cremer|first2=Dieter|issue=6|bibcode = 2003PCCP....5.1103F }}</ref> <ref name="xef2">{{cite journal|doi=10.1021/jp9825516|title=Chemical Bonding in XeF<sub>2</sub>, XeF<sub>4</sub>, KrF<sub>2</sub>, KrF<sub>4</sub>, RnF<sub>2</sub>, XeCl<sub>2</sub>, and XeBr<sub>2</sub>: From the Gas Phase to the Solid State|date=1998|author=Meng- Sheng Liao|author2=Qian- Er Zhang|journal=The Journal of Physical Chemistry A|volume=102|page=10647|issue=52}}</ref> <ref name="pitzerks">{{cite journal|author=Pitzer, Kenneth S.|date=1975|journal=J. Chem. Soc., Chem. Commun.|pages=760–1|title=Fluorides of radon and element 118|doi=10.1039/C3975000760b|issue=18}}</ref> <ref name="steinl">{{cite journal|author=Stein, L.|date=1970|journal=Science|volume =168|doi=10.1126/science.168.3929.362|title=Ionic Radon Solution|pmid=17809133|issue=3929|bibcode=1970Sci...168..362S|pages=362–4}}</ref> <ref name="krasikova">{{cite journal|doi=10.1070/RC1982v051n01ABEH002787|title=The Chemistry of Radon|date=1982|author=Avrorin, V V|journal=Russian Chemical Reviews|volume=51|page=12|last2=Krasikova|first2=R N et.al.|bibcode = 1982RuCRv..51...12A }}</ref> <ref name="baderf">{{cite web|last=Bader|first=Richard F. W.|url=http://miranda.chemistry.mcmaster.ca/esam/|title=An Introduction to the Electronic Structure of Atoms and Molecules|publisher=McMaster University|accessdate=26. 6. 2008}}</ref> <ref name="jlaborg">{{cite web|accessdate=26. 6. 2008|url=http://education.jlab.org/itselemental/ele086.html|title=Radon |publisher=Jefferson Lab}}</ref> <ref name="thomasj">{{cite book|title=Noble Gases|first=Jens|last=Thomas |url=http://books.google.com/?id=T0Iiv0BJ1E0C&pg=PA13|publisher=Marshall Cavendish|date=2002|isbn=978-0-7614-1462-9|page=13}}</ref> <ref name="epa">{{cite web|url=http://www.epa.gov/radon/pubs/citguide.html|title=A Citizen's Guide to Radon|date=12. 10. 2010|work=www.epa.gov|publisher=United States Environmental Protection Agency|accessdate=29. 1. 2012}}</ref> <ref name="facts">{{cite web|title=Facts about Radon|publisher=Facts about|url=http://www.facts-about.org.uk/science-element-radon.htm|accessdate=7. 9. 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050222004131/http://www.facts-about.org.uk/science-element-radon.htm|archivedate=22. 2. 2005|url-status=dead}}</ref> <ref name="USPHS90">[http://www.bvsde.paho.org/bvstox/i/fulltext/toxprofiles/radon.pdf Toxicological profile for radon] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160415161629/http://www.bvsde.paho.org/bvstox/i/fulltext/toxprofiles/radon.pdf |date=15. 4. 2016 }}, Agency for Toxic Substances and Disease Registry, U.S. Public Health Service, u saradnji sa U.S. Environmental Protection Agency, decembar 1990.</ref> <ref name="eohhs">{{cite web |url=http://www.mass.gov/eohhs/consumer/community-health/environmental-health/exposure-topics/radiation/radon/public-health-fact-sheet-on-radon.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111121032816/http://www.mass.gov/eohhs/consumer/community-health/environmental-health/exposure-topics/radiation/radon/public-health-fact-sheet-on-radon.html |archivedate=21. 11. 2011 |title=Public Health Fact Sheet on Radon&nbsp;— Health and Human Services |publisher=Mass.Gov |accessdate=4. 12. 2011 |url-status=live }}</ref> <ref name="lide84">{{cite book|author=David R. Lide |title=CRC Handbook of Chemistry and Physics |edition=84.|publisher=CRC Press|location=Boca Raton, Florida|date=2003|chapter=Section 10, Atomic, Molecular, and Optical Physics; Ionization Potentials of Atoms and Atomic Ions}}</ref> <ref name="measure">{{cite web| title=Radon| publisher=All Measures| date=2004| url=http://www.allmeasures.com/Formulae/d1/d2/d3/Results2_2.asp?formula=2&material=Radon+[Rn]| accessdate=12. 2. 2008| archive-date=09. 08. 2011| archive-url=https://web.archive.org/web/20110809192552/http://www.allmeasures.com/Formulae/d1/d2/d3/Results2_2.asp?formula=2&material=Radon+&#91;Rn&#93;| url-status=unfit}}</ref> <ref name="williams">{{cite web| last=Williams|first=David R.|date=19. 4. 2007|url=http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/earthfact.html|title=Earth Fact Sheet|publisher=NASA|accessdate=26. 6. 2008}}</ref>}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Radon}} {{refbegin|}} * -{[http://www.epa.gov/radon/ Radon] and [http://www.epa.gov/radon/pubs/index.html radon publications] at the [[United States Environmental Protection Agency]]}- * -{[http://sosradon.org/ National Radon Program Services] hosted by [[Kansas State University]]}- * -{[https://www.ukradon.org/information/ukmaps UK maps of radon]}- * -{[http://www.ukradon.org/ Radon Information from Public Health England]}- * -{[http://www.nsc.org/resources/issues/radon/faq.aspx Frequently Asked Questions About Radon] at [[National Safety Council]]}- * -{[http://www.periodicvideos.com/videos/086.htm Radon] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}- * -{[https://web.archive.org/web/20090713013203/http://www.lungne.org/site/c.ieJPISOvErH/b.4135285/k.B764/Radon.htm Radon and Lung Health from the American Lung Association]}- * -{[https://web.archive.org/web/20090210111226/http://pq.lung.ca/environment-environnement/radon/ Radon's impact on your health&nbsp;– Lung Association]}- * -{[https://web.archive.org/web/20111002050058/http://www.usinspect.com/resources-for-you/house-facts/environmental-concerns-home/radon/geology-radon The Geology of Radon], James K. Otton, Linda C.S. Gundersen, and R. Randall Schumann}- * -{[http://www.nachi.org/radon.htm Home Buyer's and Seller's Guide to Radon] An article by the International Association of Certified Home Inspectors ([[InterNACHI]])}- * -{[http://www.atsdr.cdc.gov/toxprofiles/tp145.html Toxicological Profile for Radon], Draft for Public Comment, Agency for Toxic Substances and Disease Registry, September 2008}- * -{''Health Effects of Exposure to Radon'': BEIR VI. Committee on Health Risks of Exposure to Radon (BEIR VI), National Research Council [http://www.nap.edu/catalog.php?record_id=5499 available on-line]}- * -{[http://www.unscear.org/unscear/en/publications/2000_1.html UNSCEAR 2000 Report to the General Assembly], with scientific annexes: Annex B: Exposures from natural radiation sources.}- * -{[http://www.stat.columbia.edu/~gelman/research/published/sagtufinal.pdf Should you measure the radon concentration in your home?], Phillip N. Price, [[Andrew Gelman]], in ''Statistics: A Guide to the Unknown'', January 2004.}- {{refend}} {{Периодни систем елемената 2}} {{Authority control}} [[Категорија:Радон| ]] [[Категорија:Загађење земљишта]] ozhvs4ajh2gox4rrlv6yhlcqlh7vpmr 0 14514 25139028 24984113 2022-08-05T01:19:43Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{short description|хемијски елемент са атомским бројем 61}} {{Infobox element |image name= |number=61 |symbol=Pm |name=Прометијум |abundance= |abundance in earth's crust= |abundance in oceans= |abundance in solar system= |left=[[неодимијум]] |right=[[самаријум]] |above=– |below=[[neptunium|-{Np}-]] |period=6 |block=f |скуп=лантаноид |appearance=металан |electrons per shell=2, 8, 18, 23, 8, 2 |phase= |density gpcm3nrt=7,26 |melting point K=1315 |melting point C=1042 |melting point F=1908 |boiling point K=3273 |boiling point C=3000 |boiling point F=5432 |heat fusion=7,13 |heat vaporization=289 |crystal structure=double hexagonal close packed |electronegativity=1,13 |electronegativity comment=(?) |number of ionization energies=3 |ionization energy 1=540 |ionization energy 2=1050 |ionization energy 3=2150 |atomic radius=183 |covalent radius=199 |magnetic ordering=[[paramagnetic|парамагнетичан]] |magnetic ordering ref=<ref name="magnet">{{cite book | url = http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf | chapter = Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds | editor = Lide, D. R. | title = CRC Handbook of Chemistry and Physics | edition = 86th | location = Boca Raton (FL) | publisher = CRC Press | year = 2005 | isbn = 0-8493-0486-5 | access-date = 12. 01. 2021 | archive-date = 03. 03. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110303222309/http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf | url-status = unfit }}</ref> |electrical resistivity unit prefix=µ |electrical resistivity=проц. 0,75 |electrical resistivity comment=(на&nbsp;с.т.) |thermal conductivity=17,9 |thermal expansion=9,0 |thermal expansion ref=<ref>{{cite book|author=Cverna, Fran |title=ASM Ready Reference: Thermal properties of metals |date=2002 |publisher=ASM International |isbn=978-0-87170-768-0 |url=http://www.owlnet.rice.edu/~msci301/ThermalExpansion.pdf |chapter=Ch. 2 Thermal Expansion}}</ref> |thermal expansion comment=(на&nbsp;{{abbr|с.т.|собној температури}}) |magnetic susceptibility= |magnetic susceptibility ref= |Young's modulus=α форма: проц. 46 |Shear modulus=α форма: проц. 18 |Bulk modulus=α форма: проц. 33 |Poisson ratio=α форма: проц. 0,28 |CAS number=7440-12-2 |isotopes= {{infobox element/isotopes decay | mn=145 | sym=-{Pm}- |na=[[trace radioisotope|трагови]] | hl=17,7&nbsp;-{y}- |dm=[[electron capture|ε]] | de=0,163 | link1=neodymium-145 | pn=145 | ps=-{Nd}-}} {{infobox element/isotopes decay2 | mn=146 | sym=-{Pm}- |na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=5,53&nbsp;y |dm1=ε | de1=1,472 | link1=neodymium-146 | pn1=146 | ps1=-{Nd}- |dm2=[[beta emission|β<sup>−</sup>]] | de2=1,542 | link2=samarium-146 | pn2=146 | ps2=-{Sm}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=147 | sym=-{Pm}- |na=трагови | hl=2,6234&nbsp;-{y}- |dm=β<sup>−</sup> | de=0,224 | link1=samarium-147 | pn=147 | ps=-{Sm}-}} |isotopes comment= |discovered by=[[Chien Shiung Wu|Чиен Шинунг]], [[Емилио Сегре]], [[Ханс Бете]] |discovery date=1942 |first isolation by=[[Charles D. Coryell|Чарлс Д. Кориел]], [[Jacob A. Marinsky|Џејкоб А. Марински]], [[Lawrence E. Glendenin|Ловренс Е. Гленденин]] |first isolation date=1945 |named by=Грејс Мери Кориел |named date=1945 |QID=Q1809 }} '''Прометијум''' ('''-{Pm}-''', {{јез-лат|promethium}}) је [[хемијски елеменат]] из групе [[лантаноиди|лантаноида]] са [[атомски број|атомским бројем]] 61.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио по [[Прометеј]]у, личности из [[Грчка митологија|грчке митологије]]. Сви његови [[изотоп]]и су [[радиоактивност|радиоактивни]]. Он је један од два таква елемента након којих у [[периодни систем елемената|периодном систему]] следе стабилни елементи. Други такав елемент је [[технецијум]]. Хемијски, прометијум спада у [[лантаноиди|лантаноиде]], који спајањем с другим елементима граде соли. Једино познато стабилно [[оксидационо стање]] прометијума је +3. Године 1902. [[Бохуслав Браунер]] је предвидео постојање тада још непознатог елемента чије особине су између тада познатих елемената [[неодијум]]а (60) и [[самаријум]]а (62). Ту претпоставку је потврдио 1914. [[Хенри Мозли]], који је након што је одредио атомске бројеве свих тада познатих елемената, пронашао да не постоји елемент с атомским бројем 61. Године 1926. две групе научника (једна италијанска а друга америчка) тврдиле су да су издвојили узорак елемента 61. За оба „открића” ускоро се испоставило да су лажна. Током нуклеарног експеримента 1938. изведеног на Државном универзитету Охаја, добијено је неколико радиоактивних нуклида који засигурно нису могли бити радиоизотопи неодијума или самаријума, али због тадашњег недостатка хемијских доказа да је добијен елемент 61, откриће није признато у тадашњој науци. Прометијум је први пут произведен и описан у Националној лабораторији Оук Риџ 1945. након издвајања и анализе производа фисије уранијумског горива којег су претходно подвргли радијацији у графитном реактору. Научници су предложили назив -{''prometheum''}- (који се накнадно незнатно променио) што је изведеница из имена [[Прометеј]]а, једног од [[Титани|Титана]] из грчке митологије који је по предаји украо ватру са Олимпа и донео је људима, што симболизује „истовремено смелу и могућу злоупотребу људског знања”. Узорак металног прометијума први пут је добијен 1963. године. Постоје два могућа извора природног прометијума: ретки радиоактивни распад природног изотопа [[еуропијум]]а-151 чиме настаје прометијум-147, те распадом [[уранијум]]а (настају разни изотопи). Практична употреба постоји само за хемијска једињења изотопа прометијума-137, који се користи за атомске батерије и светлеће боје, као и за уређаје за мерење дебљине лака или боје, иако је прометијум-145 најстабилнији изотоп овог елемента. Пошто су природни извори прометијума врло ретки, он се обично синтетише бомбардовањем уранијума-235 (обогаћивањем уранијума) са термичким неутронима чиме се као производ фисије добија прометијум-147. == Историја == Чешки хемичар [[Бохуслав Браунер]] је 1902. открио да су разлике у особинама између неодијума и самаријума највеће међу било која два узастопна лантаноида у тада познатом низу. Као закључак он је предложио да између њих постоји још један елемент са особинама које се негде између та два елемента.<ref name="61a"/> Ову процену подржао је [[Хенри Мозли]] 1914. године који је открио да је [[атомски број]] заправо особина неког елемента коју је могуће експериментално измерити, те је пронашао неколико атомских бројева који не одговарају нити једном познатом елементу у то време. Према његовим израчунима, постојале су празнине код атомских бројева 43, 61, 72, 75, 85 и 87.<ref name="Littlefield"/> Сазнавши за ове празнине у периодном систему, бројне групе научника почеле су потрагу за претпостављеним елементима у саставу других ретких земаља из природног окружења.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=108}} Први извештај о открићу објавили су [[италија]]нски хемичари Луиђи Рола и Лоренцо Фернандес у [[Фиренца|Фиренци]]. Након што су фракцијском кристализацијом издвајали мешавину концентрисаних нитрата неколико ретких земних елемената из узорка [[минерал]]а [[монацит]]а из Бразила, добили су раствор који је претежно садржавао самаријум. Тај раствор дао је спектар x-зрака који су приписани самаријуму и елементу 61. У част свог града, елементу 61 дали су назив „фиренцијум” (-{''florentium''}-). Резултате су објавили 1926. мада су научници тврдили да су експерименте обавили две године раније.<ref name="zaac70129"/><ref name="Noyes"/><ref name="Natur119"/><ref name="zaac1928"/><ref name="zaac104"/><ref name="uber1927"/> Такође 1926. године, група научника са Универзитета Илиниос из Урбана-Шампејн, Смит Хопкинс и Лен Интема су објавили откриће елемента 61. Дали су му назив „илинијум” (-{''illinium''}-) према имену универзитета.<ref name="Harris"/><ref name="nat1926118"/><ref name="BF014902"/> Међутим, за оба ова наводна открића касније се испоставило да су нетачна, јер су спектралне линије за које се мислило да кореспондирају са елементом 61 биле идентичне онима [[дидимијум]]а (смесе празеодијума и неодијума), а за линије које се мислило да припадају елементу 61 испоставило се да припадају садржаним примесама (баријум, [[хром]] и [[платина]]).{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=108}} Напокон 1934, [[Josef Mattauch|Јозеф Маточ]] је формулирао изобарно правило. Једна од индиректних последица овог правила била је та да елемент 61 не може имати стабилних изотопа.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=108}}<ref name="rare-earth-handbook"/> Године 1938. Х. Б. Лоу са сарадницима на Државном универзитету Охајо извели су нуклеарни експеримент. Добијени нуклиди 1941. године нису били радиоизотопи неодијума или самаријума, те је за нови елемент предложен назив „циклонијум”, али због недостатака хемијских доказа да је добијен елемент 61, признање овог открића у светској науци је изостало.{{sfn|Emsley|2011|p=428}} Тек 1945. у Националној лабораторији Оук Риџ (у то време „Клинтон лабораторије”) група научника [[Jacob A. Marinsky|Џејкоб А. Марински]], [[Lawrence E. Glendenin|Ловренс Е. Гленденин]] и [[Charles D. Coryell|Чарлс Д. Кориел]] издвојили су и анализирали производе фисије уранијумовог горива којег су изложили радијацији у графитном реактору. Међутим, пошто су били исувише заузети због војних истраживања током [[Други светски рат|Другог светског рата]], своје откриће нису објавили све до 1947.<ref name="glendenin"/><ref name="ornlgov"/> Првобитно предложено име за елемент 61 било је „клинтонијум”, према лабораторији где су истраживања обављена. Међутим, назив „прометијум” (-{''prometheum''}-) предложила је Грејс Мери Кориел, супруга једног од научника.{{sfn|Emsley|2011|p=428}} То име је изведено из имена Прометеја, једног од Титана из грчке митологије који је украо [[ватра|ватру]] са планине [[Олимп]] и донео је људима{{sfn|Emsley|2011|p=428}} што симболизује „истовремено смелу и могућу злоупотребу људског знања”.<ref name="frederick"/> Писање имена се касније незнатно променило у данашње „прометијум” (-{''promethium''}-), ради усклађивања са именима већине других метала.{{sfn|Emsley|2011|p=428}} == Особине == ===Физичке=== [[Датотека:Promethium spectrum visible.png|лево|мини|Видљиви спектар прометијума]] Прометијум има 61 електрон у атому, који имају [[Електронска конфигурација|конфигурацију]] &#91;-{[[Ksenon|Xe]]&#93;4f<sup>5</sup>6s<sup>2</sup>}-.<ref name="Greenwood"/> При грађењу једињења, његов атом губи два спољна, најудаљенија електрона и један од -{''4f''}--електрона, који припадају отвореној подљусци. Атомски радијус елемента је трећи највећи међу свим лантаноидима, али је само незнатно већи од радијуса суседних елемената.<ref name="Greenwood"/> Он је једини изузетак од општег тренда контракције атома уз повећање атомског радијуса (узрокованог [[Контракција лантаноида|контракцијом лантаноида]]<ref name="wilkinson"/>) што није узроковано попуњеном (или половично попуњеном) -{4f}--подљуском. Многе особине прометијума заснивају се на његовом месту међу лантаноидима те су претежно између особина неодија и самарија. На пример, [[Талиште|тачка топљења]], прве три енергије јонизације и енергија хидрације су веће него оне код неодијум али ниже него код самаријума,<ref name="Greenwood"/> слично томе, претпостављена [[тачка кључања]], јонски (-{Pm}-<sup>3+</sup>) радијус и стандардна топлота формирања једноатомног гаса су више него код самаријума, али ниже него код неодијума.<ref name="Greenwood"/> Прометијум има двоструку хексагоналну густо паковану (-{dhcp}-) структуру те тврдоћу од 63 -{kg/mm}-<sup>2</sup>.<ref name="str"/> Ова нискотемпературна алфа форма прелази у бета, просторно-центрирану кубчну (-{bcc}-) фазу при загрејавању нa 890&nbsp;°-{C}-.<ref name="CRCrare"/> === Хемијске === Прометијум припада лантаноидној групи церијума те је хемијски врло сличан суседним елементима из периодног система.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=120}} Због његове нестабилности, хемијске студије о прометијуму нису потпуне. Чак иако је добијено неколико његових једињења, она нису свеобухватно проучена, мада генерално су ружичасте и црвене боје.{{sfn|Emsley|2011|p=429}}<ref name="brit"/> Третирањем [[амонијак]]ом киселих раствора у којем су садржани јони -{Pm}-<sup>3+</sup> добија се желатинозна светло смеђа наслага хидроксида, -{Pm(OH)}-<sub>3</sub>, који није растворљив у води.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=121}} Када се раствори у хлороводоничној киселини, настаје растворљива жута со {{Chem|Pm|Cl|3}}.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=121}} Слично томе, при растварању у азотној киселини добија се нитрат -{Pm(NO<sub>3</sub>)<sub>3</sub>}-. Нитрат је такође добро растворљив, а након сушења и уклањања воде формирају се ружичасти кристали, слични -{Nd(NO<sub>3</sub>)<sub>3</sub>}-.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=121}} [[Електронска конфигурација]] јона -{Pm<sup>3+</sup> je [Xe] 4f<sup>4</sup>}-, а они су ружичасте боје. Симбол спектралног стабилног стања је -{<sup>5</sup>I<sub>4</sub>}-.<ref name="aspinall"/> Сулфат је слабо растворљив, као и сулфати других елемената групе церија. Параметри ћелије су израчунати за његов октахидрат. Они наводе на закључак да је густина -{Pm<sub>2</sub>(SO<sub>4</sub>)<sub>3</sub>}-·8 {{Chem|H|2|O}} око 2,86 -{g/cm}-<sup>3</sup>.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=122}} Оксалат прометијума, -{Pm<sub>2</sub>(C<sub>2</sub>O<sub>4</sub>)<sub>3</sub>}-·10 {{Chem|H|2|O}}, има најнижу растворљивост међу свим оксалатима лантаноида.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=123}} За разлику од нитрата, [[Prometijum(III) oksid|прометијум оксид]] је доста сличан одговарајућим солима самаријума, али не и солима неодијума. Непосредно након синтетисања, нпр. загрејавањем оксалата, оксид је бели или љубичасти прах неправилне структуре.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=121}} Тај прах се кристализује у кубчну решетку након загрејавања до 600&nbsp;°-{C}-. Даље жарење на температуру од 800&nbsp;°-{C}-, а затим и до 1750&nbsp;°-{C}- неповратно мења фазе, најпре у моноклинску а затим у хексагоналну, респективно, а оне фазе се могу међусобно мењати једноставним подешавањем времена и температуре жарења.<ref name="PmO"/> {| Class = "wikitable" style = "text-align: center" ! Формула ! Симетрија ! Просторна<br/>група ! -{Br}- ! Пирсов<br/>симбол ! -{''a'' (pm)}- ! -{''b'' (pm)}- ! -{''c'' (pm)}- ! -{''Z''}- ! густина<br/>-{g/cm}-<sup>3</sup> |- | α--{Pm}- | -{dhcp}-<ref name="str"/><ref name="CRCrare"/> | -{P6<sub>3</sub>/mmc}- | 194 | -{hP4}- | 365 | 365 | 1165 | 4 | 7,26 |- | β--{Pm}- | [[Kubični kristalni sistem|-{bcc}-]]<ref name="CRCrare"/> | -{Fm<span style="text-decoration: overline;">3</span>m}- | 225 | -{cF4}- | 410 | 410 | 410 | 4 | 6,99 |- | -{Pm<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}- | кубна<ref name="PmO"/> | -{Ia}-<span style="text-decoration: overline;">3</span> | 206 | -{cI80}- | 1099 | 1099 | 1099 | 16 | 6,77 |- | -{Pm}-<sub>2</sub>O<sub>3</sub> | моноклинска<ref name="PmO"/> | -{C2/m}- | 12 | -{mS30}- | 1422 | 365 | 891 | 6 | 7,40 |- | -{Pm}-<sub>2</sub>O<sub>3</sub> | хексагонална<ref name="PmO"/> | -{P<span style="text-decoration: overline;">3</span>m1}- | 164 | -{hP5}- | 380,2 | 380,2 | 595,4 | 1 | 7,53 |} Прометијум гради само једно стабилно [[оксидационо стање]], +3 у облику јона, што одговара другим лантаноидима. Према његовом месту у периодном систему, за овај елемент се не може очекивати да гради стабилна +4 или +2 оксидациона стања. Третирање хемијских једињења која садрже јоне -{Pm}-<sup>3+</sup> са снажним оксидационим или редукујућим средствима показало је да се ови ионе не могу лако оксидовати нити редуковати.{{sfn|Lavrukhina|Pozdnyakov|1966|p=120}} {| Class = "wikitable" style = "text-align: center" |+Халиди прометијумa<ref name="simon"/> ! Формула ! Боја ! Координацијски<br/>број ! Симетрија ! Просторна<br/>група ! -{Br}- ! Пирсов<br/>симбол ! Тачка<br/>топљења (°-{C}-) |- | -{PmF<sub>3</sub>}- | ружичаста | 11 | хексагонална | -{P<span style="text-decoration: overline;">3</span>c1}- | 165 | -{hP24}- | 1338 |- | -{PmCl<sub>3</sub>}- | тамно<br/>љубичаста | 9 | хексагонална | -{P6<sub>3</sub>/mc}- | 176 | -{hP8}- | 655 |- | -{PmBr<sub>3</sub>}- | црвена | 8 | орторомбска | -{Cmcm}- | 63 | -{oS16}- | 624 |- | -{α-PmI<sub>3</sub>}- | црвена | 8 | орторомбска | -{Cmcm}- | 63 | -{oS16}- | α→β |- | -{β-PmI<sub>3</sub>}- | црвена | 6 | ромбоедарска | -{R}-<span style="text-decoration: overline;">3</span> | 148 | -{hR24}- | 695 |} == Референце == {{reflist|refs= <ref name="frederick">{{cite book|title=Inorganic Chemistry|publisher=John Wiley and Sons|page=1694|author=Egon Wiberg |author2=Nils Wiberg |author3= Arnold Frederick Holleman|year=2001|isbn=0-12-352651-5}}</ref> <ref name="ornlgov">{{cite journal|year = 2003|title = Discovery of Promethium|journal = Oak Ridge National Laboratory Review|volume = 36|issue = 1|url = http://www.ornl.gov/info/ornlreview/v36_1_03/article_02.shtml|pristupdatum = 1. 5. 2013|others = urednici|archive-date = 01. 05. 2013|archive-url = https://web.archive.org/web/20130501234602/http://www.ornl.gov/info/ornlreview/v36_1_03/article_02.shtml|url-status = unfit}}</ref> <ref name="glendenin">{{cite journal|doi=10.1021/ja01203a059|year=1947|author=Marinsky J. A. |author2= Glendenin L. E. |author3= Coryell C. D.|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=69|issue=11|pages=2781–5|pmid=20270831|title=The chemical identification of radioisotopes of neodymium and of element 61}}</ref> <ref name="rare-earth-handbook">{{cite book|author=Thyssen Pieter |author2= Binnemans Koen|editor=Gschneider Karl A. Jr. |editor2= Bünzli Jean-Claude |editor3= Pecharsky Vitalij K.|chapter=Accommodation of the Rare Earths in the Periodic Table: A Historical Analysis|title=Handbook on the Physics and Chemistry of Rare Earths |year=2011 |page=63 |publisher=Elsevier |location=Amsterdam |isbn=978-0-444-53590-0|oclc=690920513|url=https://books.google.com/books?id=8SstnPFSzb0C&pg=PA66|accessdate=2013-04-25}}</ref> <ref name="BF014902">{{cite journal|doi = 10.1007/BF01490264|title = Über das Element 61 (Illinium)|year = 1926|author = Meyer, R. J. |author2= Schumacher G. |author3= Kotowski A.|journal = Naturwissenschaften|volume = 14|pages = 771|bibcode = 1926NW.....14..771M|issue = 33}}</ref> <ref name="nat1926118">{{cite journal|doi =10.1038/118084b0|title =The New Element of Atomic Number 61: Illinium|year =1926|author =Brauner, Bohuslav|journal =Nature|volume =118|pages =84|issue=2959|bibcode = 1926Natur.118...84B}}</ref> <ref name="Harris">{{cite journal|doi = 10.1038/117792a0|title = The Element of Atomic Number 61; Illinium|year = 1926|author = Harris, J. A. |author2= Yntema L. F. |author3= Hopkins B. S.|journal = Nature|volume = 117|pages = 792|issue=2953|bibcode = 1926Natur.117..792H}}</ref> <ref name="uber1927">{{cite journal|doi = 10.1002/zaac.19271600119|title = Über Das Element der Atomnummer 61 (Florentium)|year = 1927|author = Rolla, L. |author2= Fernandes L.|journal = Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie|volume = 160|pages = 190}}</ref> <ref name="zaac104">{{cite journal|doi = 10.1002/zaac.19271630104|title = Florentium|year = 1927|author = Rolla, L. |author2= Fernandes L.|journal = Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie|volume = 163|pages = 40}}</ref> <ref name="zaac1928">{{cite journal|doi = 10.1002/zaac.19281690128|title = Florentium. II|year = 1928|author = Rolla, L. |author2= Fernandes L.|journal = Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie|volume = 169|pages = 319}}</ref> <ref name="Natur119">{{cite journal|doi =10.1038/119637a0|title = Florentium or Illinium?|year = 1927|author = Rolla, L. |author2= Fernandes L.|journal = Nature|volume = 119|pages = 637|issue=3000|bibcode = 1927Natur.119..637R}}</ref> <ref name="Noyes">{{cite journal|doi = 10.1038/120014c0|title = Florentium or Illinium?|year = 1927|author = Noyes, W. A.|journal = Nature|volume = 120|pages = 14|issue=3009|bibcode = 1927Natur.120...14N}}</ref> <ref name="zaac70129">{{cite journal|doi = 10.1002/zaac.19261570129|title = Über das Element der Atomnummer 61|year = 1926|author=Rolla Luigi |author2= Fernandes Lorenzo|journal = Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie|volume = 157|pages = 371}}</ref> <ref name="61a">{{cite journal|title=A Revised Periodic Table: With the Lanthanides Repositioned|journal=Foundations of Chemistry|volume=7|issue=3|year=2005|doi=10.1007/s10698-004-5959-9|pages=203–233|author=Michael Laing}}</ref> <ref name="Littlefield">{{cite book|title = Atomic and nuclear physics: an introduction in S.I. units|edition = 2|year = 1968|publisher=Van Nostrand|page = 109|author= Littlefield Thomas |author2= Thorley Norman|isbn=9780442048266}}</ref> <ref name="simon">{{cite book|author=Cotton, Simon|title=Lanthanide And Actinide Chemistry|url=https://books.google.com/books?id=SvAbtU6XvzgC&pg=PA117|year= 2006|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-0-470-01006-8|page=116–117}}</ref> <ref name="aspinall">{{cite book|title=Chemistry of the f-block elements| author=Aspinall, H. C.|year= 2001| page=34, tabela 2.1|publisher=Gordon & Breach|isbn=905699333X}}</ref> <ref name="brit">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/478714/promethium Promethium] u ''Encyclopædia Britannica Online'', pristupljeno 25. oktobra 2017.</ref> <ref name="PmO">{{cite journal|doi=10.1111/j.1151-2916.1972.tb11329.x|title=Polymorphic Modifications of Pm2O3|year=1972|author=Chikalla T. D. |author2= McNeilly C. E. |author3= Roberts F. P.|journal=Journal of the American Ceramic Society|volume=55|issue=8|pages=428}}</ref> <ref name="str">{{cite journal|doi=10.1016/0022-5088(71)90101-9|title=The crystal structure of promethium|year=1971|author=Pallmer P. G. |author2= Chikalla T. D.|journal=Journal of the Less Common Metals|volume=24|issue=3|pages=233}}</ref> <ref name="CRCrare">{{cite book|editor=Lide, D. R.|author=Gschneidner, K.A. Jr.|chapter=Physical Properties of the rare earth metals|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|edition=86|location=Boca Raton (FL)|publisher=CRC Press|year=2005|isbn=0-8493-0486-5|url=http://203.158.253.140/media/e-Book/Engineer/Chemistry/Handbook%20of%20Chemistry%20and%20Physics/Section%2004/04_03_86.pdf|accessdate=25. 10. 2017|archiveurl=https://www.webcitation.org/6AlZkPuDd?url=http://203.158.253.140/media/e-Book/Engineer/Chemistry/Handbook%20of%20Chemistry%20and%20Physics/Section%2004/04_03_86.pdf|archivedate=18. 9. 2012|url-status=dead}}</ref> <ref name="wilkinson">{{Cite book|author=Cotton, F. Albert |author2= Wilkinson, Geoffrey|title=Advanced Inorganic Chemistry|url=https://archive.org/details/advancedinorgani0005cott |year=1988|edition=5|location=New York|publisher=Wiley-Interscience|isbn=0-471-84997-9|pages=[https://archive.org/details/advancedinorgani0005cott/page/776 776], 955}}</ref> <ref name="Greenwood">{{Cite book|author=N. N. Greenwood |author2= A. Earnshaw|title=Chemie der Elemente|edition=1|publisher=VCH|location=Weinheim|year=1988|isbn=3-527-26169-9|page=1579}}</ref> }} == Литература == {{refbegin|}} * {{cite book |last=Emsley |first=John |title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements |url=https://books.google.com/books?id=2EfYXzwPo3UC&pg=PA428 |year=2011 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-960563-7 |pages=428–430 }} * {{cite book |title=Аналитическая химия технеция, прометия, астатина и франция (Analytical Chemistry of Technetium, Promethium, Astatine, and Francium) |language=ru |first1=Avgusta Konstantinovna |last1=Lavrukhina |first2=Aleksandr Aleksandrovich |last2=Pozdnyakov |year=1966 |publisher=[[Nauka (publisher)|Nauka]] }} * 2013, E.R. Scerri,''A tale of seven elements,'' Oxford University Press, Oxford, {{ISBN|9780195391312}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Promethium}} * -{[http://education.jlab.org/itselemental/ele061.html It's Elemental – Promethium]}- {{Периодни систем елемената 2}} {{Authority control}} [[Категорија:Прометијум| ]] [[Категорија:Синтетички елементи]] 2hym5udog7ogxv8qrps4o2xq0r6zwrc 0 14531 25139033 24984118 2022-08-05T01:37:32Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{short description|хемијски елемент са атомским бројем 91}} {{Infobox element |number=91 |symbol=Pa |name=Протактинијум |abundance= |abundance in earth's crust= |abundance in oceans= |abundance in solar system= |left=[[торијум]] |right=[[уранијум]] |above=[[praseodymium|-{Pr}-]] |below=(-{Uqp}-) |period=7 |block=f |group=н/а |appearance=светао, сребрнасто-метални сјај |image name={{main other|Protactinium.jpg|NonFreeImageRemoved.svg}} |скуп=актиноид |electrons per shell=2, 8, 18, 32, 20, 9, 2 |phase= |density gpcm3nrt=15,37 |melting point K=1841 |melting point C=1568 |melting point F=2854 |boiling point K=4300 |boiling point C=4027 |boiling point F=7280 |boiling point comment=(?) |heat fusion=12,34 |heat vaporization=481 |crystal structure=body-centered tetragonal |crystal structure ref=<ref name="str">{{cite journal|last1=Donohue|first1=J.|title=On the crystal structure of protactinium metal|journal=[[Acta Crystallographica]]|volume=12|pages=697|year=1959|doi=10.1107/S0365110X59002031|issue=9}}</ref> |electronegativity=1,5 |number of ionization energies=1 |ionization energy 1=568 |atomic radius=163 |covalent radius=200 |magnetic ordering=[[paramagnetic|парамагнетичан]] |magnetic ordering ref=<ref name="magnet">{{cite book | url = http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf | chapter = Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds | editor = Lide, D. R. | title = CRC Handbook of Chemistry and Physics | edition = 86th | location = Boca Raton (FL) | publisher = CRC Press | year = 2005 | isbn = 0-8493-0486-5 | access-date = 14. 01. 2021 | archive-date = 03. 03. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110303222309/http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf | url-status = unfit }}</ref> |electrical resistivity unit prefix=-{n}- |electrical resistivity at 0=177 |thermal conductivity=47 |thermal expansion=~9,9 |thermal expansion ref=<ref>{{cite book|chapter=Chapter 2. Thermal Expansion|url=http://www.owlnet.rice.edu/~msci301/ThermalExpansion.pdf|page=11|publisher=ASM International|title=ASM Ready Reference: Thermal Properties of Metals |editor=Cverna, Fran |year=2002|isbn=0871707683}}</ref> |thermal expansion comment=(на&nbsp;{{abbr|с.т.|собној температури}}) |CAS number=7440-13-3 |magnetic susceptibility= |magnetic susceptibility ref= |isotopes= {{infobox element/isotopes decay | mn=229 | sym=Pa |na=[[synthetic radioisotope|-{syn}-]] | hl=1,5&nbsp;-{d}- |dm=[[electron capture|ε]] | de=0,311 | link1=thorium-229 | pn=229 | ps=-{Th}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=230 | sym=-{Pa}- |na=-{syn}- | hl=17,4&nbsp;-{d}- |dm=ε | de=1,310 | | link1=thorium-230 | pn=230 | ps=-{Th}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=231 | sym=Pa |na=100% | hl=3,276×10<sup>4</sup>&nbsp;-{y}- |dm=[[alpha decay|α]] | de=5,150 | link1=actinium-227 | pn=227 | ps=-{Ac}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=232 | sym=-{Pa}- |na=-{syn}- | hl=1,31&nbsp;-{d}- |dm=[[beta emission|β<sup>−</sup>]] | de=1,337 | link1=uranium-232 | pn=232 | ps=-{U}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=233 | sym=-{Pa}- |na=[[trace radioisotope|трагови]] | hl=26,967&nbsp;-{d}- |dm=β<sup>−</sup> | de=0,5701 | link1=uranium-233 | pn=233 | ps=-{U}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=234 | sym=-{Pa}- |na=трагови | hl=6,75&nbsp;-{h}- |dm=β<sup>−</sup> | de=2,195 | pn=234 | ps=-{U}-}} {{infobox element/isotopes decay | mn=234[[Meta state|-{m}-]] | sym=-{Pa}- |na=трагови | hl=1,17&nbsp;-{min}- |dm=β<sup>−</sup> | de=2,29 | link1=uranium-234 | pn=234 | ps=-{U}-}} |isotopes comment= |predicted by=[[Дмитриј Мендељејев]] |prediction date=1869 |discovery and first isolation by=[[Kasimir Fajans|Касимир Фајанс]] и [[Oswald Helmuth Göhring|Освалд Хелмут Геринг]] |discovery date=1913 |named by=[[Ото Хан]] и [[Лиза Мајтнер]] |named date=1917–8 |QID=Q1109 }} '''Протактинијум''' ('''-{Pa}-''', {{јез-лат|protactinium}}) је [[хемијски елемент]] из групе [[актиноиди|актиноида]] са [[атомски број|атомским бројем]] 91.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Име је добио склапањем две латинске речи ''-{prot}-'' и ''-{actinium}-'', које заједно означавају претходника [[актинијум]]а.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Он је тешки, сребрнасто-сиви метал који лако реагује са [[кисеоник]]ом, [[водена пара|воденом паром]] и неорганским киселинама. Гради разна хемијска једињења у којима је протактинијум обично присутан у [[оксидационо стање|оксидационом стању]] +5, али такође може градити једињења и у стањима +4, па чак и +3 или +2. Просечна концентрација протактинијума у Земљиној кори је отприлике реда неколико делова на билион, али може достизати и до неколико [[Партс пер миллион|-{ppm}-]] у неким депозитима руде [[уранинит]]а. Због своје реткости, велике [[радиоактивност]]и и отровности, данас не постоји ниједан значајнији вид употребе протактинијума изван научних истраживања, а у ове сврхе он се претежно издваја из потрошеног нуклеарног горива. Научници који су први идентификовали овај елемент 1913. били су [[Касимир Фајанс]] и [[Oswald Helmuth Göhring|Освалд Хелмут Геринг]], те му дали име ''бревијум'', због врло кратког времена полураспада специфичног изотопа који су проучавали, протактинијума-234. Много стабилнији изотоп (<sup>231</sup>-{Pa}-) пронашли су [[Ото Хан]] и [[Лиза Мајтнер]] 1918. и одабрали су име „прото-актинијум”, али је -{[[IUPAC]]}- много касније, 1949. променио назив у данашњи, те потврдио открића Хана и Мајтнера. Име елемента дословно значи „родитељ (претходник) [[актинијум]]а”, рефлектирајући чињеницу да је актинијум производ радиоактивног распада протактинијума. Такође је забележено да се откриће протактинијума приписује [[John Arnold Cranston|Џону Арнолду Кранстону]] (који је радио заједно са [[Frederick Soddy|Фредериком Содијем]] и [[Ada Hitchins|Адом Хичинс]]), откривши 1915. најстабилнији изотоп елемента али своје откриће нису одмах објавили јер је Кранстон мобилизован за учешће у [[Први светски рат|Првом светском рату]].<ref name="glasgow"/> == Историја == [[Датотека:Mendelejevs periodiska system 1871.png|thumb|left|250px|Мендељејев периодни систем из 1871. са „рупом” на месту где би се требао налазити протактинијум, између торијума и уранијума]] Године 1871. [[Дмитриј Иванович Мендељејев|Мендељејев]] је предвидео постојање неког хемијског елемента између [[торијум]]а и [[уранијум]]а.<ref name="Emsley"/> У то време није била позната група елемената актиноида у периодном систему. Стога, уранијум је био постављен испод [[волфрам]]а у групу -{VI}-, а торијум се налазио испод [[цирконијум]]а у групи -{IV}-, остављајући празно место испод [[тантал]]а у групи -{V}-, а све до 1950-их, [[периодни систем елемената]] је објављиван према оваквој структури.<ref name="Laing"/> Друго времена, хемичари су тражили претпостављени елемент ''ека-тантал'' за којег се мислило да има сличне хемијске особине танталу, што је откриће протактинијума учинило готово немогућим. Касније се испоставило да је танталов тежи аналог заправо трансуранијски елемент [[дубнијум]]. Године 1900. [[William Crookes|Вилијам Крукс]] је издвојио протактинијум у виду изузетно радиоактивног материјала из узорка уранијума. Међутим, тај „материјал” није идентификовао као нови хемијски елемент те му је дао име уранијум-x (-{UX}-).<ref name="Emsley"/><ref name="google"/><ref name="crookes"/> Крукс је растворио [[уранијум нитрат]] у [[Етар (хемија)|етру]], где је остатак у воденој фази садржавао углавном изотопе {{su|p=234|b=90}}-{Th}- и {{su|p=234|b=91}}-{Pa}-. Његова метода за изоловање изотопа {{su|p=234|b=90}}-{Th}- и {{su|p=234|b=91}}-{Pa}- из једињења уранијум била је у примени све до 1950-их.<ref name="sven"/> Први који су идентификовали протактинијум као нови елемент 1913. били су [[Касимир Фајанс]] и Освалд Хелмутх Геринг, откривши изотоп <sup>234</sup>-{Pa}- током истраживања ланца распада уранијума-238: {{su|p=238|b=92}}-{U}- → {{su|p=234|b=90}}-{Th}- → {{su|p=234|b=91}}-{Pa}- → {{su|p=234|b=92}}-{U}-. Новом елементу дали су име ''бревијум'' (од латинске речи -{''brevis''}-, „кратак”), јер је {{su|p=234|b=91}}-{Pa}- имао врло кратко време полураспада од 6,7 сати.<ref name="g1250">[[#Greenwood|Greenwood]], str. 1250</ref><ref name="g1254">[[#Greenwood|Greenwood]], str. 1254</ref><ref name="fajans"/><ref name="fajans2"/><ref name="Scerri"/> Током 1917/18. две групе научника: [[Ото Хан]] и [[Лиза Мајтнер]] из [[Немачка|Немачке]] те [[Фредерик Соди]] и Џон Кранстон из Уједињеног Краљевства, независно једна од друге, открили су други изотоп протактинијума, <sup>231</sup>-{Pa}-, који је имао знатно дуже [[време полураспада]] од око 32 хиљаде година.<ref name="Scerri"/> Због тога је назив ''бревијум'' промењен у ''протоактинијум'', пошто је нови елемент представљао део ланца распада уранијума-235 а налазио се пре актинијума (од {{Jez-el|πρῶτος}} = -{''protos''}-, ''први'', ''раније'', ''пре''). Ради лакшег изговора, -{IUPAC}- је 1949. године скратио назив на данашњу варијанту.<ref name="crc"/><ref name="g1251">[[#Greenwood|Greenwood]], str. 1251</ref> Открићем протактинијума попуњена је једна од последњих „рупа” из првих верзија периодног система које је саставио Мендељејев 1869.<ref name="sheaw"/> [[Aristid von Grosse|Аристид фон Грос]] је успео да 1927. добије два милиграма -{Pa<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-,<ref name="Aristid"/> а 1934. је био први научник који је изолирао елементарни протактинијум у количини од 0,1 милиграм из -{Pa<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-.<ref name="kading"/> Користио је две различите процедуре: прву, где је протактинијум-оксид озрачио електронима енергије 35 -{keV}- у вакууму. Друга метода, позната под називом ван Аркел-де Боров експеримент, где се оксид хемијски преводи у халиде (хлориде, бромиде или јодиде) а након тога се редукује у [[вакуум]]у помоћу металног филамента загрејаног електричним путем:<ref name="crc"/><ref name="grosseav"/> : -{2 PaI<sub>5</sub> → 2 Pa + 5 I<sub>2</sub>}- Године 1961. Департман за атомску енергију Уједињеног Краљевства (-{UKAEA}-) произвео је 125 грама 99,9% чистог протактинијума прерадом око 60 тона употребљеног нуклеарног материјала помоћу дванаестофазног процеса, за шта је требало око 500 хиљада УС$.<ref name="crc"/> Дуги низ година, ово је била једина значајнија залиха протактинијума на свету, из које су испоручиване мале количине разним лабораторијама за научна истраживања.<ref name="Emsley"/> Данас Национална лабораторија Оук Риџ у САД производи протактинијум по цени од око 280 УС$ по граму.<ref name="lanlgov"/> == Особине == У [[периодни систем елемената|периодном систему]], протактинијум са редним бројем 91 налази се у серији актиноида, његов претходник је торијум, а након њега следи уранијум. Његов аналог у серији лантаноида је [[празеодијум]]. === Физичке === Протактинијум је сребрено-метални елемент, који показује особине [[суперпроводљивост]]и на температурама испод 1,4 -{K}- (274,53&nbsp;°-{C}-).<ref name="Emsley"/><ref name="super"/> На собној температури, протактинијум се кристализује у просторно-центрирану [[тетрагонални кристални систем|тетрагоналну]] структуру која би се могла описати као искварена просторно-центрирана кубна решетка. Ова структура се не мења након примене притиска до 53 -{GPa}-. Међутим, структура се мења у равански-центрирану кубну (-{''fcc''}-) након хлађења, пошто је претходно загрејавана до око 1200&nbsp;°-{C}-.<ref name="exp"/><ref name="Young"/> Коефицијент топлотне експанзије у тетрагоналној фази између собне температуре и 700&nbsp;°-{C}- износи 9,9{{e|-6}}/°-{C}-.<ref name="exp"/> Ovaj element je paramagnetičan i ne pokazuje nikakve magnetne tranzicije pri bilo kojoj temperaturi.<ref name="Buschow"/> Протактинијум-тетрахлорид је парамагнетичан при собној температури али постаје феромагнетичан ако се охлади до 182 -{K}-.<ref name="Hendricks"/> === Хемијске === Протактинијум се углавном налази у два оксидациона стања, +4 и +5, како у чврстом стању тако и у растворима. === Изотопи === До данас је откривено 29 радио[[изотоп]]а протактинијума, међу којим је најстабилнији <sup>231</sup>-{Pa}- са [[време полураспада|временом полураспада]] до 32.760 година, затим следи <sup>233</sup>-{Pa}- са 27 дана те изотоп <sup>230</sup>-{Pa}- са временом полураспада од 17,4 дана. Сви остали изотопи имају времена полураспада краћа од 1,6 дана, а већина од њих распада се за краће од 1,8 секунде. Протактинијум такође има и два [[нуклеарни изомер|нуклеарна изомера]], -{<sup>217m</sup>Pa}- (време полураспада 1,2 милисекунде) и -{<sup>234m</sup>Pa}- (1,17 минута).<ref name="nubase"/> Основни начин распада изотопа протактинијума лакших од његовог најстабилнијег изотопа <sup>231</sup>-{Pa}- (укључујући и њега) односно од <sup>232</sup>-{Pa}- до <sup>240</sup>-{Pa}- јесте алфа распад, док је основни распад за теже изотопе (тј. од <sup>232</sup>-{Pa}- до <sup>240</sup>-{Pa}-) је бета распад. Основни производ распада лакших изотопа од <sup>231</sup>-{Pa}- (укључујући и њега) су изотопи актинијума, док су основни производ распада тежих изотопа изотопи [[уранијум]]а.<ref name="nubase"/> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="exp">{{cite journal|author=Marples J. A. C.|title=On the thermal expansion of protactinium metal|journal=Acta Crystallographica|volume=18|pages=815|year=1965|doi=10.1107/S0365110X65001871|issue=4}}</ref> <ref name="Hendricks">{{cite journal|author=Hendricks M. E.|title=Magnetic Properties of Protactinium Tetrachloride|journal=The Journal of Chemical Physics|volume=55|pages=2993|year=1971|doi=10.1063/1.1676528|issue=6|bibcode = 1971JChPh..55.2993H}}</ref> <ref name="Buschow">{{Cite book|author=Buschow, K. H. J.|year=2005|url=https://books.google.com/books?id=N9mvytGEBtwC&pg=PA129|title=Concise encyclopedia of magnetic and superconducting materials|publisher=Elsevier|pages=129–130|isbn=0-08-044586-1}}</ref> <ref name="Young">{{Cite book|author=Young, David A.|year=1991|url=https://books.google.com/books?id=F2HVYh6wLBcC&pg=PA222|title=Phase diagrams of the elements|publisher=University of California Press|page=222|isbn=0-520-07483-1}}.</ref> <ref name="super">{{Cite journal|author=R. D. Fowler |author2= B. T. Matthias |display-authors=etal |title=Superconductivity of Protactinium|journal=Phys. Rev. Lett.|year=1965|volume=15|number=22|pages=860–862|doi=10.1103/PhysRevLett.15.860|bibcode=1965PhRvL..15..860F}}</ref> <ref name="nubase">{{cite journal |author=Audi G. |author2= Bersillon O. |display-authors=etal |doi=10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001|title=The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties|year=2003|pages=3|volume=729|journal=Nuclear Physics A |url=http://www.nndc.bnl.gov/amdc/nubase/Nubase2003.pdf|bibcode=2003NuPhA.729....3A|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080923135135/http://www.nndc.bnl.gov/amdc/nubase/Nubase2003.pdf|archivedate=23. 9. 2008}}</ref> <ref name="kading">{{cite journal|doi = 10.1002/ange.19340473706|title = Die technische Gewinnung des Protactiniums|year= 1934|author=Graue G.; Käding H.|journal = Angewandte Chemie|volume = 47|issue = 37|pages = 650–653}}</ref> <ref name="grosseav">{{cite journal|author=Grosse A. V.| journal=Journal of the American Chemical Society| volume=56|pages=2200|year=1934| doi=10.1021/ja01325a508| issue=10| title=Metallic Element 91}}</ref> <ref name="lanlgov">{{cite web |url=http://periodic.lanl.gov/91.shtml |title=Protactinium |pristupdatum=21. 3. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110928025549/http://periodic.lanl.gov/91.shtml |archivedate=28. 9. 2011}} sa Nacionalne laboratorije Los Alamos</ref> <ref name="glasgow">{{Cite web|url=http://www.universitystory.gla.ac.uk/biography/?id=WH3023&type=P|title=John Arnold Cranston|publisher=Univerzitet u Glasgowu|pristupdatum=17. 10. 2017}}</ref> <ref name="sven">{{cite journal|author= Johansson Sven|title = Decay of UX1, UX2, and UZ|journal = Physical Review|volume = 96|pages = 1075|year= 1954|doi = 10.1103/PhysRev.96.1075|issue = 4|bibcode = 1954PhRv...96.1075J}}</ref> <ref name="crookes">{{cite journal|doi = 10.1098/rspl.1899.0120|author= Crookes W.|title = Radio-Activity of Uranium|url = https://books.google.com/books?id=hmZDAAAAYAAJ&pg=PA409-IA6|journal = Proceedings of the Royal Society of London|volume = 66|pages = 409–423|year = 1899}}</ref> <ref name="google">{{cite book|title=A Glossary of Terms in Nuclear Science and Technology|others=National Research Council (U.S.). Conference on Glossary of Terms in Nuclear Science and Technology|year=1957|publisher=American Society of Mechanical Engineers|url=https://books.google.com/books?id=-zgrAAAAYAAJ&pg=PA180|page=180|pristupdatum=25. 7. 2015}}</ref> <ref name="Laing">{{cite journal|doi = 10.1007/s10698-004-5959-9|title=A Revised Periodic Table: With the Lanthanides Repositioned|author=Laing, Michael |journal=Foundations of Chemistry|volume=7|issue=3|year=2005|page=203}}</ref> <ref name="Emsley">{{cite book|title = Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|author= Emsley John|publisher = Oxford University Press|year = 2001|location = Oxford, Engleska, UK|isbn = 0-19-850340-7|chapter = Protactinium|pages = 347–349|url = https://books.google.com/books?id=j-Xu07p3cKwC&pg=PA348}}</ref> <ref name="Scerri">{{Cite book|author=Eric Scerri|title=A tale of seven elements|url=https://archive.org/details/taleofseveneleme0000scer|publisher=Oxford University Press|year=2013|isbn=978-0-19-539131-2|pages=[https://archive.org/details/taleofseveneleme0000scer/page/67 67]-74}}</ref> <ref name="fajans2">{{cite journal|author = Fajans, K. |author2= Gohring, O.|title = Über das Uran X<sub>2</sub>-das neue Element der Uranreihe|journal = Physikalische Zeitschrift|year=1913|volume = 14|pages = 877–84}}</ref> <ref name="fajans">{{cite journal|author = Fajans, K. |author2= Gohring, O.|title = Über die komplexe Natur des Ur X|journal = Naturwissenschaften|year=1913|volume =14|pages = 339|url =http://www.digizeitschriften.de/no_cache/home/jkdigitools/loader/?tx_jkDigiTools_pi1%5BIDDOC%5D=201162&tx_jkDigiTools_pi1%5Bpp%5D=425 |doi = 10.1007/BF01495360|issue = 14|bibcode = 1913NW......1..339F}}</ref> <ref name="crc">{{Cite book|url=http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf|title=Handbook of Chemistry and Physics|chapter=Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds|edition=81|publisher=CRC press|access-date=14. 01. 2021|archive-date=14. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131014173619/http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf|url-status=unfit}}</ref> <ref name="Aristid">{{cite journal|author = von Grosse, Aristid |title = Das Element 91; seine Eigenschaften und seine Gewinnung |pages = 233–245|journal = Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft|doi = 10.1002/cber.19280610137|volume = 61|issue = 1|year= 1928}}</ref> <ref name="sheaw">{{Cite book|author=Shea, William R.|year=1983|url=https://books.google.com/books?id=W7xyvXc-hgEC&pg=PA213|title=Otto Hahn and the rise of nuclear physics|publisher=Springer|page=213|isbn=90-277-1584-X}}.</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Protactinium}} * -{[http://www.periodicvideos.com/videos/091.htm Protactinium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}- {{Периодни систем елемената 2}} {{Authority control}} [[Категорија:Протактинијум| ]] [[Категорија:Синтетички елементи]] sj9qx51hqgvhum9o2b7561tsn60mypw 0 14765 25139181 24930090 2022-08-05T08:07:59Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{Инфокутија владар | име = Константин Бодин | слика = Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg | опис_слике = Држава Војислављевића у 11. веку | пуно_име = Константин Бодин | датум_рођења = {{цирка|[[1050]].}} | место_рођења = | држава_рођења = [[Дукља]] | датум_смрти = {{цирка|[[1099]].}} | место_смрти = [[Скадар]] | држава_смрти = [[Дукља]] | сахрањен = [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|црква Св. Сергеја и Вакха]] | функција1 = Цар [[Бугарска|Бугарске]] | функција2 = Краљ [[Дукља|Дукље]] | владавина1 = септембар/октобар [[1072]] — јануар [[1073]]. | владавина2 = [[1081]]—{{цирка|[[1099]].}} | претходник1 = | претходник2 = [[Михаило I Војислављевић]] | наследник1 = | наследник2 = [[Михаило II Војислављевић]] | династија = [[Војислављевићи]] | отац = [[Михаило I Војислављевић]] | мајка = | супружник = [[Јаквинта Баријска]] | деца = [[Михаило II Војислављевић]], [[Ђорђе Бодиновић]], Архириз и Тома }} '''Константин Бодин''' ([[Дукља]], око [[1050]] — [[Скадар]], око [[1099]]) био је [[Срби|српски]] краљ из династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], који је владао од [[1081]]. до [[1099]]. године. Његова држава је обухватала готово све [[српске земље]], укључујући: [[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Захумље]], [[Рашка|Рашку]] и [[Босна у средњем веку|Босну]]. Био је син и наследник краља [[Михаило I Војислављевић|Михаила I Војислављевића]]. Као млади принц учествовао је у борбама против [[Византијско царство|Византије]]. Током великог [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|словенског устанка]] против Византије, који је избио [[1072]]. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу [[Бугари|бугарског]] цара, под именом '''Петар III''', чиме је постао први [[Србин]] који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада [[Бари]]ја, чиме су оснажене везе са [[Нормани]]ма. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и области [[Рашка|Рашке]] и [[Босна у средњем веку|Босне]], чиме је објединио готово све српске земље.{{sfn|Ковачевић|1967|p=}}{{sfn|Ћирковић|1981|p=}} Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара Бодин је једини који је добио високу византијску титулу [[протосеваст]]а, која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]]. Претпоставља се да је Константин Бодин умро 1100. или [[1101]]. године. Сахрањен је у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светих Срђа и Ваха]] у близини [[Скадар|Скадра]]. Нека новија истраживања указују на могућност да је умро већ око 1099. године. == Младост == По [[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]], Бодинов отац [[Михаило Војислављевић|Михаило]] имао је једанаест синова, седам из првог брака с ћерком бугарскога [[Самуило (цар)|цара Самуила]], четири из другог брака. Бодинова браћа су [[Владимир Војислављевић|Владимир]], [[Пријислав Војислављевић|Пријаслав]], [[Сергије Војислављевић|Сергије]], [[Дерија Војислављевић|Дерија]], [[Гаврил Војислављевић|Гаврил]] и [[Мирослав Војислављевић|Мирослав]], а полубраћа из другог [[Михаило Војислављевић|Михаиловог]] брака с рођаком византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина IX]] су [[Доброслав Војислављевић|Доброслав]], [[Петрислав (жупан)|Петрислав]], [[Нићифор Војислављевић|Нићифор (Никефор)]] и [[Теодор Војислављевић|Теодор]].{{sfn|Мијушковић|1988|p=94}} Постојао је ту и извесни [[Радослав Војислављевић|Радослав]], али непознато је да ли је Радослав заправо био Бодинов брат или стриц. Бодинова браћа из првог брака су изгинула током рата са Византијом 1072 — 1075 године.{{sfn|Мијушковић|1988|p=95}} Ана Комнин потврђује тај податак будући да се 1081. године, превртљиви дука Драча, Мономахат, на вест о доласку новог дуке из Цариграда, Георгија Палеолога, склонио код Бодина и Михаила.<ref>''Ann. Comn. I'', 138.27 — 29</ref> Изгледа да је био савладар оца, што је могуће јер су му остала браћа била мртва. Отуда Дукљанин о смрти Бодинове браће доноси тачан податак.{{sfn|Живковић|2006|p=114}} Бодин је још као младић предводио дукљанску војску током рата са Византијом 1072 — 1075. године, што ће на њега имати велики утицај, који ће се показати у његовој владавини.{{sfn|Мијушковић|1988|p=95}}{{sfn|Живковић|2006|p=114}} За време краља Михаила и Бодина у [[Државна управа|државној управи]] су се појављивали [[сатници]] који су били [[заповедник|заповедници]] војних одреда од преко 100 ратника, владари су њима поверавали цивилне односе различите садржине.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=74}} == Учешће у устанку из 1072/73. године == Константин Бодин је био син првог [[Срби|српског]] краља [[Михаило Војислављевић|Михаила]]. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против [[Византијско царство|Византије]]. [[Датотека:Српске земље у 11. веку.png|300п|мини|лево|Окупиране територије устанака (црвено).]] Након великог пораза Византије [[Битка код Манцикерта|код Манцикерта]] у [[Македонија|Македонији]] се почео припремати устанак изазван фискалном политиком логотета [[Нићифор Карантенос|Нићифорице]]. Главни извор за устанак из [[1072]]. године јесте анонимни [[Скиличин настављач]]. Устаници су за вођу изабрали Константина Бодина јер је био краљевског рода. [[Самуило (цар)|Самуилови]] [[Комитопули|потомци]] већ су ишчезли или су били непожељни због [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|искуства из 1041. године]]. Михаило је послао и 300 војника под војсковођом [[војвода Петрило|Петрилом]] у [[Призрен]] где су се окупљале вође покрета, укључујући и [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]] из Скопља, најугледнијег међу устаницима. Бодин је почетком јесени 1072. године проглашен за цара под именом '''Петар''', што је разбеснело цара [[Византија|Византије]]. [[Стратег]] [[Бугарска|Бугарске]] кренуо је да угуши устанак, али је у међувремену смењен. Нови намесник претрпео је пораз у коме је изгубио живот. Устаници заузимају [[Скопље]] након чега се деле у две скупине. Бодин је кренуо према [[Ниш]]у, а Петрило према југу заузимајући Охрид и Девол. Напао је Костур, али је у нападу поражен те се морао спасити бекством у [[Дукља|Дукљу]] код Михаила. Бодин је за то време постизао успехе у Нишу, али је [[Ђорђе Војтех|Војтех]] предао Скопље Византинцима уз гаранције да му се неће ништа десити. Бодина је позвао да нападне Скопље. Била је зима и Бодин је на [[Косово]] стигао по снегу. Византинци су му пошли у сусрет и тешко га поразили код места Пауни. Бодин је заробљен и послат у [[Црква светих Срђа и Ваха|манастир светих Срђа и Ваха]] одакле је пребачен у [[Антиохија|Антиохију]]. Отуда се спасао помоћу [[Млетачка република|млетачких]] морнара унајмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и наследника на владарском престолу [[Србија|Србије]] (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам [[Михаило Војислављевић|Михаило]]). Све то је пољуљало Михаилов положај, али после 1072. године нема података о његовом односу са [[Бугарска|Бугарском]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=68}}{{sfn|Живковић|2006|p=}}<ref>{{Cite web|url=http://www.promacedonia.org/vz2/vz2_1_4.htm| title = Васил Н. Златарски История на българската държава презъ срѣднитѣ вѣкове.| last=| first = |date=| website = promacedonia| publisher = Промакедонија|archive-url=|archive-date=| accessdate=12. 4. 2018}}</ref><ref>{{Cite web| url = http://liternet.bg/publish13/p_pavlov/buntari/georgi.htm| title = ГЕОРГИ ВОЙТЕХ ОТ РОДА НА КАВХАНИТЕ| last = | first = | date = | website = liternet| publisher = Литернет| archive-url = https://web.archive.org/web/20140121021415/http://www.liternet.bg/publish13/p_pavlov/buntari/georgi.htm| archive-date = 21. 01. 2014| accessdate = 12. 4. 2018| url-status = dead}}</ref> == Други о краљу Михаилу == [[Андрија Качић Миошић]] у свом најпознатијем делу ''Разговори угодни народа словинскога'' о Михаилу и Бодину пише: ''На 1077. Краљеваше у србској земљи краљ Михајло. На 1100. Краљева је у србској земљи и у Далмацији краљ Бодин.'' <ref>{{Cite book|last= Kačić Miošić|first=Andrija |authorlink= |title= Razgovor ugodni naroda slovinskoga|year= |url= http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Kacic.htm|publisher= |location= |id= }}</ref> == Владавина == === Савез са Норманима и освајања === На пролеће [[1081]]. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке вође из норманске странке. Овај политички брак означио је и ослоњење [[дукља]]нског владара на [[Нормани|Нормане]]. Већ у октобру 1081. Бодин је владао сам па се тако сматра да је његов отац између маја и септембра 1081. године преминуо. [[Антипапа Клемент III]] 8. јануара [[1089]]. године је већ потврдио његову краљевску круну.<ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/dukljanski_zetski_kralj_mihailo_vojislavljevic.htm| title = О дукљанским краљевима, документи| last=| first = |date=| website = www.montenegrina.net| publisher = Монтенегрина|archive-url=|archive-date=| accessdate=12. 4. 2018}}</ref> Цитира у писму: {{цитат|'''regis Bodini gloriossimi'''}} У октобру 1081. [[Роберт Гвискар]], вођа [[Нормани|Нормана]] из јужне [[Италија|Италије]], искрцао се код [[Драч]]а, и опколио град. Према споразуму са Ромејским царством Бодин је био дужан да пружи помоћ [[Византија|Византији]], он је довео своје трупе у близину Драча, али у одлучујућем тренутку, видевши да Византијска војска губи битку, повлачи се не узевши учешћа.<ref>Ann. Comn. I , 155.20 – 23</ref> Ана Комнин то образложује са разлогом. То је зато што је Бодин прво хтео да види да ли ће византијска војска да изгуби па да се повуче, што се и десило, али је зато слао снаге да узнемиравају Нормане. Заиста се византијска војска код Драча распала, јер су се помоћни турски одреди разбежали, а ни сам цар није хтео да учествује у бици, јер је био рањен, а ни Бодин није хтео да се придружи борби.<ref>Ann. Comn. I , 162.24 – 163.5</ref> Његова одлука је била драматична, јер је тек преузео врховну власт у [[Дукља|Дукљи]] и још се није био учврстио.<ref>Ann. Comn. II , 60.14 – 16</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=115}} Ипак су се ти догађаји десили после неколико месеци после очеве смрти, а Бодинов стриц Радослав, који је тада управљао Травунијом и Захумљем, представљао му је опасност за наследство престола, па је то и још један разлог зашто је повукао војску, па је стога Бодин наредних годину дана, учвршћивао своју власт у Дукљи. Поп Дукљанин записује да је Михаила наследио Радослав и када је наследио престо сазнао је да је Бодин жив и да је заточен у Антиохији из које је био уз помоћ спретних људи извучен. Радослав је Бодину дао Грбаљ и Будву, али се 16. године Радослављеве владавине побунио и узео престо уз помоћ своје браће, а Радослав се повукао у Требиње где је умро у дубокој старости.{{sfn|Мијушковић|1988|p=95 — 96}}{{sfn|Живковић|2006|p=115 — 116}} Владавину краља Радослава не записују други извори. Ана Комнин јасно помиње да је 1081. године, када је и Михаило умро, Бодин био савладар. Његове владавина не може хронолошки да се уметне, једино ако се подразумева савладарство са Михаилом, када је Бодин отишао у рат 1081. године и оставио Радослава да влада својим областима Травунијом и Захумљем. Вероватно је зато и повукао своју војску из Драча, да би завршио сукоб са Радославом, који је вероватно завршен већ 1082. године.<ref>Ако је Бодин уклонио 1082. године, значи да је савладарство Михаила и Радослава почело од 1066. године</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=116}} [[Датотека:Italy and Illyria 1084 AD.svg|290п|мини|десно|Дукљанска Србија и Држава Нормана]] Изгледа да Бодин ова освајања није вршио ради стицања привремене превласти или ратног плена, већ је то последица дугорочне планиране стратегије, која се вероватно развијала у Бодиновој глави још од пораза 1072. године, вероватно му је то дало одлуку на који начин да управља освојеним земљама. Тако је Бодин, крунисан за бугарског цара, доживео издају Ђорђа Војтеха, бугарског бољара који га је позвао у устанак против Ромеја. Изгледа да Бодина током ове кампање становници тих области нису сматрали за легитимног владара. Потврда о овоме би се могла наћи у томе да је крштено име Константин хтео да промени у Петар, највероватније зато што се Симеонов син звао Петар, како би задобио симпатије становника на тим просторима. Освајања 1083. године требала су да имају стални карактер, а да би се то постигло морало се другачије поступити со освојеним територијама, зато је 1083. године поставио двојицу жупана из Дукље, Стефана у Босни и Вукана и Марка и Рашкој, и да тамо успоставе нову династију.{{sfn|Мијушковић|1988|p=96 — 97}}<ref>Мавро Орбин овај део текста доноси у нешто другачијем значењу наглашавајући да је Бодин поделио Рашку на два дела и тамо послао Марка и Вукана упор. ''Orbin 233''. Занимљиво да је Орбинов део запис на маргини да је у другим изворима овај Марко познат и по имену Мавро. Међутим, данас сачувани изворе не донесе податке о овом Мавру.</ref> И како Дукљанин пише, заклели су се да ће поштовати њега, његове синове и наследнике.{{sfn|Мијушковић|1988|p=96 — 97}} Изгледа да Стефан није рођен у Дукљи, већ је био домаћи великаш, који је требало да помогне Бодину у Босни.{{sfn|Живковић|2006|p=116 — 117}} === Напад на Драч === Пошто је Бодин 1083/1084. године завршио освајања према унутрашњости и држећи јако своје вазале у Рашкој и Босни, окренуо се ка јужној граници. Нормани су се и даље јако држали у Драчу, што је и омогућило Бодину да освоји Рашку и Босну. Преко своје жене Јаквинте, Норманке и Барија, успео да преговара са Норманима и да склопи савез. Јула 17. 1085. године Робер Гвискард је изненада умро и расуло је настало између Норманима, што је довело до безвлашћа на јужној граници Дукље. То је Бодину омогућило да осваја територије у правцу Драча, и како Дукљанин пише, освојио је и сам град Драч.{{sfn|Мијушковић|1988|p=97}}<ref>Бодин вероватно није заузео Драч, али је сигурно дошао у непосредну близину Драча и можда преговарао о његовој предаји.</ref> Међутим Византијци су решили своје проблеме и кренули у противофанзиву. Ана Комнин наводи да је Јован Дука, шурак цара Алексија, добио јаку војску како би победио Далмате у Драчу тј. Бодина, јер је Бодин освајао градове и трговишта и припајао их својим територијама. Јован Дука је успео да заузме тврђаве које су припадале Вукану, да би на крају победио и заробио Бодина.<ref>Ann. Comn. II , 115.10 – 20</ref> Ана Комнин наводи да је Бодин био ратоборан и пун подлости, јер је нападао стално најближа трговишта и градове, иако је и сам хтео да обнови добре односе са Византијом.<ref>Ann. Comn. II , 115.10- 15</ref> Тај епитет је добио дипломатском активношћу против византијских интереса.{{sfn|Живковић|2006|p=116 — 118}} Када је Јован Дука око 1090. године поразио и заробио Бодина, он се врло брзо нашао на слободи, али од пораза никада се није потпуно опоравио. Овог пута је склопљен мир којим је Бодин био обавезан да врати Византији све поседе са драчког темата. Већ 1091. године, Бодин је хтео да прекрши договор, као и његов вазал Вукан,<ref>Ann. Comn . II , 147.7 - 9</ref> али се овог пута преусмерио ка византијском Дубровнику.{{sfn|Живковић|2006|p=119}} Константин Бодин, под утицајем своје супруге, хтео је да ојача своје синове, уз помоћ њихове везе. Средином 90-их година, најстарији од њих могао је да има више од 15 година. Постојала је могућност да у случају краљеве смрти пре него што они достигну зрелост, синови могу да изгубе власт над државом, и да то иде у корист владара у [[Травунија|Травунији]], Радославовог најстаријег сина, Бранислава. Бранислав је прихватио да влада у Травунији после смрти оца, али је приговарао против признања краљевског суверенитета.{{sfn|Живковић|2006|p=}} === Стварање архиепископије === [[Датотека:Bula klimenta3 barskom nadbiskupu petru.jpg|100п|мини|лево|Климентова була.]] Краљевска титула Константина Бодина, била је наслеђена на лаган начин, али је за пуноћу државности суверенитета био значајан црквени ранг државе. За сваку државу је тада био важан верски центар у земљи, јер је то деловало као снажан кохезиони чинилац. Барски епископи су били незадовољни када се [[Дубровник|дубровнички]] ранг подигао на [[Архиепископија|архиепископију]]. Бодин се тада обратио папи да уздигне Бар на архиепископију. Године [[1089]]. папа је издао своју булу барском [[архиепископ]]у и одобрио му је да поседује [[Архиепископија|архиеписки]] огртач. Тада су се створиле [[Епархија|епископије]]: [[Дукља|Дукље]], Бара, [[Котор]]а, [[Улцињ]]а, [[Свач]]а, [[Скадар|Скадра]], [[Дриваст]]а, [[Пилот]]а, а затим [[Србија|Србије]], [[Босна|Босне]] и [[Травунија|Травуније]]. На овим [[бискуп]]ијама је полагао право и [[Дубровник|дубровнички]] [[надбискуп]], што је довело до суоба. Бискупија није била пуно проширена у [[Рашка|Рашкој]] и [[Босна|Босни]], што указује да није било пуно католика.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=71-73}} === Јачање Раса === На слабљење [[Дукља|Дукље]] утицало је нагло јачање [[Рашка|Рашке]]. Требало је да прође 100 година док је земља [[Рашка|Раса]] са суседним крајевима прерасла у државну заједницу, за коју ће бити везано име Србије. [[Византија]] се још [[1091]]. прибојавала заједничких напада Бодина и [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукана]], а касније само од Вукана. Било је разлога за то, јер је Вукан вршио притисак у правцу [[Косово|Косова]], па су његови ратници продирали на византијску територију. Да би спречили упаде [[Алексије I Комнин]] (1081—1118) утврдио је погранични појас [[1092]]. године, на сектору који се звао „Зигос”, који се простирао између византијског [[Липљан]]а на југу и [[Срби|српског]] [[Звечан]]а на северу. Граница је била слабо утврђена, па ја Вукан [[1093]]. године продрао до Липљана и запалио га. Византијски цар је успео да спречи даљи продор. Вукан није хтео да послуша Византинце, а на крају их је и претукао. Вукан је и даље ратовао, па је заузео Липљан и опустошио околину града. Тада је кренуо према [[Скопље|Скопљу]], где је њега опустошио па је кренуо на [[Врање]], што је исто и њему урадио. Вукан се усмерио на правцу истока, па је запосео трајно долине [[Лаба]], [[Топлица (река)|Топлице]] и [[Расина|Расине]]. После успешног продора на исток, Границе [[Рашка|Рашке]] су се помериле из долине [[Ибар|Ибра]] низ Топлицу до обала [[Јужна Морава|Јужне Мораве]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=81-82}} === Бодинова опсада Дубровника === Према Попу Дукљанину, када је склопио мир са византијским царем, Бодин се са Јаквинтом договорио да убију све рођаке који би могли засметати наследству њихових синова. Када су Бранислав, син Бодиновог стрица Радослава, и његов брат Гојислав и Предихна, дошли у посету код њега у Скадар, Бодин их је на Јавинтино навлачење, ухватио и бацио у тамницу. Када су остали синове Радослава сазнали за ово, они су одлучили да се склоне у Дубровник, где су приспели са 400 људи са оружјем.{{sfn|Мијушковић|1988|p=97}}<ref name="automatski generisano3">{{harvnb|Orbin||pp=234}}</ref><ref>Поп Дукљанин помиње 40 људи, а Мавро 400 војника.</ref> Када је ово сазнао Бодин, он је одлучио да нападне Дубровник. Током борбе под бедемима, опседнути су чинили знатне штете Бодиновој војсци, а током једног испада Кочапар копљем је усмртио неког Козара, кога је Јаквинта јако волела.{{sfn|Мијушковић|1988|p=98}}<ref name="automatski generisano3" />{{sfn|Ragnina||pp=206}}<ref>Козару називају блиским рођаком Јаквинте.</ref> На наговор жене, у знак одмазде, Бодин је наредио да се под Дубровником одруби глава Браниславу, Гојиславу и Предихни.<ref name="automatski generisano3" /> Тада је унутар зидина дошло до колебања и неки су почели да размишљају о предаји града. Стога су Бодинови рођаци одлучили да се укрцају у брод и побегну у Сплит,<ref>До 1097. године је Сплит припадао Византији, све док се није припојио Млетачкој републици.</ref> одатле у Апулију, па из Апалије у Цариград.<ref>{{harvnb|Orbin||pp=234}} — 235</ref> Тада је Бодин заузео Дубровник, у близини града је подигао тврђаву и вратио се у Скадар. На једном цртежу Дубровника из 12. века, који је сачуван у познаној копији, приказана је и Бодинова тврђава (-{Rocca di Bodino}-), која се налазила тачно насупрот градских бедема на обали тадашњег залива, а на данашњој страни Страдуна према брду Св. Ђорђа.{{sfn|Orbin||pp=235}} Овим положајем је ова утврда затварала пролаз Дубровчанима до копна у правцу подножја Срђа, а између ње и градских бедема се налазио мост. Анонимни дубровачки летописац приписује изградњу ове тврђаве Стефану, кнезу Босне, што вероватно значи да је и он учествовао у тој опсади.{{sfn|Anonymi||pp=26}}{{sfn|Ragnina||pp=27}}{{sfn|Живковић|2006|p=119-120}} Како Поп Дукљанин пише, до овога је дошло је зато што су Радослављеви синови себе сматрали за наследнике, јер им је како они тврде, престо непоштено отет и његови потомци су почели да размишљају како да свргну Бодина. Најснажнији Бодинови противници су били синови Бранислава, Предихна, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило, Драгихна и Гребуша.{{sfn|Мијушковић|1988|p=96}} Да би Бодин осигурао да не дође да устанка, он је бацио Бранислава, његовог брата Градислава и сина Предихну у тамницу.<ref>Још у XVI/XVII. веку постојала је пословица у Дубровнику за жену која је била „пуна беса и окрутности”: „довољно је да је иста као Јаквинта”, упор. Luccari, 16.</ref> Поп Дукљанин пише да је то зато да би Бодинова деца имала сигурно наследство. Ипак могуће је да се и то Византија умешала. Византија је тражила како да укине Бодина са престола због сукоба у Драчу, о том правом разлогу ћути Дукљанин упирујући мржњу на Јаквинту. Одлазак Бодинових рођака у Дубровник значило да је Византија од почетка помагала тј. Византија је њега неутралисала дипломатском вештином и њега Ана Комнин не помиње после 1091. године. Са опсада Дубровника трајала је од 1092. до 1094. године.{{sfn|Живковић|2006|p=120-121}} === Сусрет са крсташима === [[Датотека:Rajmond IV Tuluski u Duklji sr cir.svg|220п|мини|десно|Пролазак крсташа кроз Дукљу.]] Бодин после неуспеле опсаде Дубровника више није ни ратовао са Византијом. Последње вести о њему преносе византијски извори када је једно одељење крсташа пролазило путем Далмације и прошло кроз Дукљу у позну јесен 1096. године. Тада су се вође крсташа сусреле са Бодином. Ту су склопљени уговори и заклетве да крсташка војска неће бити ометана од Бодинових људи и да ће бити обезбеђено снабдевање намирницама и другим потрепштинама. Гроф Рајмунд од Пија чак се и братимио са Бодином, давши му богате дарове. Изгледа да овај договор баш и није био одржан, јер су крсташе у јужној Дукљи непрекидно нападале разбојничке скупине.<ref>Новаковић, Основи, 202, нап. 1.</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=121 — 122}} Немогуће изоставити, да је Бодин због боравка у заробљеништву и вишегодишње борбе са [[Византија|Византијом]], могао да се послужи као [[Ремон Тулуски|Реимонов]] [[доушник]]. У знак захвалности од стране команданта крсташа, долази до поновне комуникације оба владара. То је последњи познати потез Бодина, убрзо после тог догађаја је умро. Изгледа да тада није имао више од 50 година.{{sfn|Живковић|2006|p=}} === Повеља === [[Датотека:Lokrum island, Benedictine monastery.jpg|мини|Бодиново даровање.]] Водин је издао повељу о поклону цркве Св. Мартина бенедиктинцима на Локруму, пред крај своје владавине. У Бодиновој повељи пише: {{цитат|''У име господа нашег [[Исус Христ|Исуса Христа]] године од утемељења хиљаду стоте, индикције осме. Потврђује се ова повеља и непокретно имање од мене, [[Бог|божјом]] милошћу краља Бодина: Нека је свима знано да место [[Мартин Турски|Св. Мартин]] са свим поседима и [[виноград]]има који се налазе на томе месту дајемо манастиру светога [[Бенедикт Нурсијски|Бенедикта]], да имају допуштење монаси да га заувек уживају и да немају неприлика ни од кога нас данашњих и будућих...|}} <ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/povelja_dukljanskog_kralja_bodina_o_poklonu_crkve_na_lokrumu.htm| title = Повеља дукљанског краља Бодина| last=| first = |date=| website = www.montenegrina.net| publisher = Монтенегрина|archive-url=|archive-date=| accessdate=12. 4. 2018}}</ref> === Проблем титулације и назив државе === Једини члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]] чија се држава у којој је владао називала [[Дукља]] био је [[Стефан Војислав]], у периоду од [[1018]]. до [[1034]]. Друга [[Стефан Војислав|Војислављева]] држава, која је обухватала и [[Травунија|Травунију]], [[Захумље|Хум]] и [[Подгорје]], већ се звала [[Србија]], како је званична титула [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]] била "[[кнез]] [[Србија|Србије]]" у том периоду. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је такође имао титулу "кнеза [[Срби|Срба]]", али и "[[Протосеваст|протоспарат]] Срба", а након [[1078]]. "краљ [[Трибали|Трибала]] и [[Словени|Словена]]", а [[Византија|Византинци]] су за [[Срби|Србе]] користили егзоним [[Трибали|Трибал]], о чему сведоче [[Никефор Григора]], [[Јован Кантакузин]] и [[Лаоник Халкокондил]]. [[Ана Комнина]] Михаила такође зове "Егзарх Србије" Бодин је на почетку владавине такође имао титулу "[[Протосеваст|протоспарата]] Срба", али након поновног успостављања краљевине [[1085]], "краљ Срба". Стога, Бодинова држава се вероватно није ни звала Дукља, већ Србија. Ипак, новије студије показују да је титула Константина Бодина вероватно заправо била "Краљ [[Дукља|Дукље]] и Србије" <ref>{{Cite web|url=https://www.academia.edu/3510012/Vizantijska_titula_Konstantina_Bodina_Byzantine_title_of_Constantine_Bodin_| title = Коматина, Предраг "Византијска титула Константина Бодина" (2011) Византолошки институт САНУ, Београд| last=| first = |date=| website = www.academia.edu| publisher = Академија|archive-url=|archive-date=| accessdate=12. 4. 2018}}</ref> То се на неки начин може објаснити померањем епицентра [[Срби|српске]] културе из Дукље назад у [[Рашка|Рашку]], тако да није више само Дукља имала права да се назове једноставно "[[Србија|Србијом]]". Плус, Рашка није била "[[дукља]]нска" територија, него само њен вазал. Тако да је Бодиново право да своју државу назове једноставно "Србија" полако опадало. === Подела државе === Територија је била подељена између краљеве браће и синова. Једна извршена подела је могла постати трајна, као што се [[Србија]] поделила на [[Босна|Босну]] и [[Рашка|Рас]] у виду географске области, а касније у виду државе. Подела државе је имала јак утицај у [[Дукља|Дукљи]], али извршена подела није била трајна. Владар је имао право да државне територије да на управу члановима своје породице, али да притом задржи врховни власт у држави. Тако су у неким областима владали браћа или синови. То се јављало још и код [[Михаило Војислављевић|Михаила]]. Када је избавио сина Бодина из заробљеништва {{цитат|поново му повери врховну власт|Скиличин Настављач}} То нам указује да је Бодин већ седамдесетих година владао неким територијама [[Дукља|Дукље]]. Једино се тиме може објаснити његова самосталност политичке делатности док му се отац налазио у животу.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=75-76}} == Бодинов печат == [[Датотека:Seal of Constantine Bodin.jpg|200п|мини|десно|Бодинов печат]] Печат Бодина је пронађен у [[Археологија|Археолошком]] музеју у [[Истанбул]]у, а јавности је показан [[2008]]. године. Откриће представља прворазредни догађај за проучавање српске сфрагистике, средњовековне и целе српске културе.<ref>Jean-Claude Cheynet, „La place de la Serbie dans la diplomatie Byzantine à la fin du XI e siècle“, Zbornik radova Vizantološkog instituta , XLV, Београд, 2008, 89–9</ref> На предњој страни се налазе груди [[Теодор Тирон|Светога Теодора]], који у десној руци држи копље, а у левој штит, у чијем је средишту бисер од којег се према рубовима штита шире зраци. Оштећен кружни натпис на грчком би се превео: {{цитат|Константин, [[протосеваст]] и ексусијаст Дукље и Србије <ref name="automatski generisano2">{{Cite web|url=http://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/93246-bodinov-olovni-peat-zlatnog-sjaja.html| title = О Бодиновом печату пронађеном 2008. године| last=| first = |date=| website = www.portalanalitika| publisher = Портал Аналитика|archive-url=|archive-date=| accessdate=12. 4. 2018}}</ref>}} А оригинал: {{цитат|καὶ ἐζουσιαστ(η) Διοκλίας (καὶ) Σερβ(ίας) <ref name="automatski generisano2" />}} === Титула протосеваста === Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара једини је Бодин који је имао високу титулу [[протосеваст]]а, која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]].<ref name="automatski generisano1">Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," ''Proceedings of the British Academy'', '''132''', 107.</ref>. Током [[XII век]]а, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима севастократора, док је касније њен значај опао и она се у [[XIV век]]у помиње између титула великог логотета и пинкерна.<ref name="automatski generisano1" /> == Смрт == У 26. години и петом месецу Бодинове владавине, у Скадру, његовој престоници, Бодин је умро. Тачан месец и година смрти може се одредити на основу податка да је крунисан за бугарског цара септембра/октобра 1072. године.<ref>Scyl. Cont . 163.13 – 16</ref> Бодин је стога преминуо фебруара/марта 1099. године и сахрањен је у манастиру Светог Сергеја и Вакха, који је служио као гробно место дукљанских краљева. Смрт краља Бодина означавало је и крај успона дукљанске државе. Дуго негована политика о осамостаљивању Дукље је прешла у потпуни преокрет. На вест Бодинове смрти из Цариграда су се Браниславови потомци искрцали у Драчу. Бодинов престо је наследио његов син Михаило, који је убрзо био збачен и престо је припао Доброславу, полубрату Бодина. То описују и последње странице дукљановог летописа. После његове смрти је дошао утицај Византије и Рашке. Стога се може рећи да је после Бодинове смрти Дукља изгубила посебну улогу коју је имала половином 11. века. На развалинама Бодиновог система вазалних држава - Рашке, Босне, Травуније и Захумља - уздигнуће се нове снаге.{{sfn|Живковић|2006|p=122-123}} == Наслеђе == [[Датотека:Konstantin Bodin.jpg|десно|мини|220п|Романтичарска представа краља Бодина]] Његов син [[Михаило II Војислављевић|Михаило]] је хтео да наследи трон, али због злобности своје мајке није успео, тако да га је наследио [[Доброслав II|Доброслав]].<ref>Доброслав је био најстарији син краља Михаила из његовог другог брака са византијском принцезом.</ref> Михаило је сигурно исто отрован као и Доброслав.{{sfn|Мијушковић|1988|p=97}} [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђе]], Бодинов син, је на престолу [[Дукља|Дукље]] у два наврата: од ([[1113]]–-[[1118]]) и од ([[1125]]--[[1131]]). Са својом мајком [[Јаквинта|Јаквинтом]] је покушао обновити државу, али није успео. [[Византија]] је то спречила и извела војни напад на [[Дукља|Дукљу]], где је освојен [[Скадар]], војска је успела да зароби [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђа]] и да га одведе у [[Цариград]].{{sfn|Живковић|2006|p=147}} == Породично стабло == {{Породично стабло | style = font-size: 90%; line-height: 110%; | border = 1 | boxstyle = padding-top: 0; padding-bottom: 0; | boxstyle_1 = background-color: #fcc; | boxstyle_2 = background-color: #fb9; | boxstyle_3 = background-color: #ffc; | boxstyle_4 = background-color: #bfc; | boxstyle_5 = background-color: #9fe; | 1= 1. '''Константин Бодин''' |2= 2. [[Михаило Војислављевић]] |3= 3. ? Мономахина |4= 4. [[Стефан Војислав]] |5= 5. Неда |6= 6. [[Теодосије Мономах]] |10= 10. ? |20= [[Самуило (цар)]] }} == Види још == * [[Српски владари]] * [[Словенски устанак у Поморављу 1072.]] * [[Историја Дубровника]] * [[Византијско-српски ратови]] * [[Рашка]] * [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукан]] == Референце == {{reflist|30em}} == Извори и литература == ;Извори {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737/Gesta-Regum-Sclavorum-I}} * {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865/Gesta-Regum-Sclavorum-II}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Mošin|editor-first=Vladimir|editor-link=Владимир Мошин|title=Ljetopis popa Dukljanina|year=1950|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska|url=https://www.scribd.com/doc/46180048/Ljetopis-Popa-Dukljanina-MH-Zagreb-1950}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762924/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-3}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}} {{refend}} ;Литература {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink= Милош Благојевић| last2=Медаковић| first2 = Дејан|authorlink2 = Дејан Медаковић| title = Историја српске државности| volume = 1|year=2000| url = https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|authorlink=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.rs/books?id=gWctAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Дукљанско византијски рат 1072-1075|journal=Историјски часопис|year=2002|volume=47 (2000)|url=https://books.google.com/books?id=MmUyCgAAQBAJ|pages=35-57}} * {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://www.scribd.com/document/57152016/Tibor-Zivkovic-Portreti-Srpskih-Vladara-IX-XII-Vek}} * {{Cite journal|ref=harv| last=Живковић| first = Тибор|authorlink= Тибор Живковић| title = Два питања из времена владавине краља Бодина| journal = Зборник радова Византолошког института|year=2005| volume = 42| url = http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880542045Z|pages=45-59}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2006|volume=43|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880643451Z|pages=451-466}} * {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150|year=2008|location=Belgrade|publisher=The Institute of History|url=https://books.google.com/books?id=JlIsAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|authorlink=Јованка Калић|chapter=Српски велики жупани у борби с Византијом|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|pages=197-211}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf|pages=279-444}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Византијска титула Константина Бодина|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2011|volume=48|pages=61-76|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881148061K}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Србија и Дукља у делу Јована Скилице|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2012|volume=49|pages=159-186|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881249159K}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Идентитет Дукљана према De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2014|volume=51|pages=33-46|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881451033K}} * {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|pages=180-196}} * {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}} * {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}} * {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}} {{refend}} == Галерија == <gallery> Датотека:Srbsko XI sr.svg|Данашња Србија у поређењу са Бодиновим краљевством </gallery> == Спољашње везе == {{Commonscat|Constantine Bodin}} * [http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/ljetopis_pop_dukljanina_latinicna_redakcija.htm ''Љетопис Попа Дукљанина'' (-{www.montenegrina.net}-)] * [https://web.archive.org/web/20180413043453/http://www.vaseljenska.com/vesti/konstantin-bodin-prvi-srpski-car-274-godine-pre-cara-dusana/ ''Константин Бодин – први српски цар, 274 године пре цара Душана'' (-{http://www.vaseljenska.com}-)] {{низ | пре=[[Михаило Војислављевић]] | списак=[[Дукља|Краљ Дукље и Србије]]<br />(1081. — око 1099) | после= [[Михаило II Војислављевић|Михаило II]] и [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукан]] | пре2=[[Петар Дељан]] | списак2=[[Бугарски владари|Титуларни цар Бугарске]]<br />(1072 — 1073) | после2=[[Петар IV]] }} {{Војислављевићи}} {{Српски владари}} {{Бугарски владари}} {{Authority control}}{{портал бар|Биографија|Историја}} {{добар}} {{DEFAULTSORT:Бодин, Константин}} [[Категорија:Умрли 1101.]] [[Категорија:Војислављевићи|Бодин]] [[Категорија:Владари Црне Горе]] [[Категорија:Владари Дукље (Зете) у раном средњем вијеку]] [[Категорија:Бугарски средњовековни владари|Петар III]] [[Категорија:Српски владари]] [[Категорија:Српски краљеви]] 0yyf04snizz4ky0iak184pvbme41860 0 15428 25138949 23698619 2022-08-04T21:38:55Z Djordjes 108 wikitext text/x-wiki {{општина у Србији | име=Општина Дољевац | слика = | грб=Grb Doljevca.png | застава= | површина=121 | пољопривредна=9.161 | шуме=1.614 | становништво={{decrease}} 18.463 | прираштај=-3,1 | насеља=16 | округ=[[Нишавски управни округ|Нишавски]] | седиште=[[Дољевац]] | путеви = 91 | председник_општине = Горан Љубић | странка = [[Српска напредна странка|СНС]] | владајуће_странке = | запослени=1.753 | ошколе=14 | оученици=1.884 | сшколе= | сученици= | мапа=Doljevac | интернет=[http://www.opstinadoljevac.rs/ www.opstinadoljevac.rs] }} '''Општина Дољевац''' је општина у [[Нишавски управни округ|Нишавском округу]] у југоисточној [[Србија|Србији]]. Општина Дољевац се граничи са [[Општина Мерошина|Опшином Мерошина]] и [[Градска општина Палилула (Ниш)|градском општином Палилула]] [[Ниш|Града Ниша]] на северу, [[Општина Гаџин Хан|општином Гаџин Хан]] на истоку, [[Град Лесковац|градом Лесковцем]] на југу и [[Општина Житорађа|општином Житорађа]] на западу. По подацима из [[2004]]. општина заузима површину од 121 [[квадратни километар|km²]], од чега на пољопривредну површину отпада 9161 [[хектар|ha]], а на шумску 1614 ha. Центар општине је насеље [[Дољевац]]. По подацима из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. године у општини је живело 19.561 становника. По подацима из 2004. [[природни прираштај]] је износио -3,1‰, а број запослених у општини износи 1.753 људи. У општини се налази 14 основних и једна средња школа. == Насеља == [[Датотека:Nisavski district.gif|мини|лево|200п|Положај општине Дољевац у Нишавском округу]] Поред насеља [[Дољевац]] које је седиште општине, у општини постоји још 15 сеоских насеља. {| |- valign=top | * [[Белотинац]], * [[Клисура (Дољевац)|Клисура]], * [[Кнежица (Дољевац)|Кнежица]], * [[Кочане]], * [[Малошиште]], * [[Мекиш]], * [[Орљане]], * [[Перутина]], | * [[Пуковац]], * [[Русна]], * [[Ћурлина]], * [[Чапљинац]], * [[Чечина (Дољевац)|Чечина]], * [[Шаиновац (Дољевац)|Шаиновац]], * [[Шарлинац]]. |} Занимљиво је да је Дољевац са 1625 становника седиште општине иако су [[Малошиште]] са 2993 становника и [[Пуковац]] са 3956 становника значајно бројнији. == Становништво == {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="40%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="border:1px solid gray; padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:25000 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:20000 color:gray1 from:start till:end bar:15000 color:gray1 from:start till:end bar:10000 color:gray1 from:start till:end bar:5000 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(63,140)(77,148) color:blue width:2 points:(77,148)(100,155) color:blue width:2 points:(100,155)(129,158) color:blue width:2 points:(129,158)(157,161) color:blue width:2 points:(157,161)(185,161) color:blue width:2 points:(185,161)(217,153) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="30%" | {{Попис | извор=<ref>{{Cite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref> | п1948=17641 | п1953=18825 | п1961=19860 | п1971=20228 | п1981=20663 | п1991=20662 | п1991н=20243 | п2002с=20009 | п2002=19561 }} | {{Графикон постоци | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]].<ref>{{cite book|title=Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2004|isbn=978-86-84433-00-0|pages=}}</ref> | позадина=#ddd | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|blue|18342|93.77}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|yellow|1049|5.36}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|orange|16|0.08}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|green|10|0.05}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|silver|8|0.04}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|red|7|0.04}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|gray|6|0.03}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|pink|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|navy|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|yellow|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|silver|2|0.01}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|orange|2|0.01}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|green|1|0.01}} {{Врста са постотком|остали|purple|1|0.01}} {{Врста са постотком|регионално|yellow|7|0.04}} {{Врста са постотком|неизјашњено|blue|25|0.13}} {{Врста са постотком|непознато|orange|73|0.37}} }} |} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Doljevac}} * [https://www.politika.rs/scc/clanak/513621/Velike-investicije-male-opstine-Doljevac Велике инвестиције мале општине Дољевац („Политика”, 4. август 2022)] {{Општина Дољевац}} {{Нишавски округ}} {{Окрузи и општине}} [[Категорија:Општина Дољевац|*]] [[Категорија:Општине Србије|Дољевац]] [[Категорија:Нишавски управни округ]] f5iqchu333xi6nhn6aniok9fn5anrv1 0 16161 25138533 23282837 2022-08-04T14:26:18Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{друге употребе|Троглав}} '''Троглав''', највиши врх (1.913 -{m}-) [[Динара|Динаре]] налази се на северозападном делу града [[Град Ливно|Ливно]]. Такође назив ливањског фудбалског и кошаркашког клуба. Троглав је место на којем се може наћи веома ретка и заштићена биљка''' [[Рунолист]]''' (''-{Leontopodium alpinum}-'').[[Датотека:Troglav pogled iz Sajkovc.jpg|Поглед на Троглав из [[Сајковић]]а|350п|мини]] {{location map|Bosnia|label=Троглав|position=left|width=250|lat=43.95|long=16.6|caption=|float=right}} {{клица-планина}} == Литература == * {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} [[Категорија:Град Ливно]] [[Категорија:Планински врхови у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Динарске планине]] oti1mt0d1djsz7ervabzknoogw8ho2u 25138534 25138533 2022-08-04T14:26:45Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{друге употребе|Троглав}} '''Троглав''', највиши врх (1.913 -{m}-) [[Динара|Динаре]] налази се на северозападном делу града [[Град Ливно|Ливно]]. Такође назив ливањског фудбалског и кошаркашког клуба. Троглав је место на којем се може наћи веома ретка и заштићена биљка [[рунолист]] (''-{Leontopodium alpinum}-'').[[Датотека:Troglav pogled iz Sajkovc.jpg|Поглед на Троглав из [[Сајковић]]а|350п|мини]] {{location map|Bosnia|label=Троглав|position=left|width=250|lat=43.95|long=16.6|caption=|float=right}} {{клица-планина}} == Литература == * {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} [[Категорија:Град Ливно]] [[Категорија:Планински врхови у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Динарске планине]] qa0n6jm6cpa7eqqecma2neakm111io0 0 18225 25138710 24735519 2022-08-04T17:17:53Z Mihajlo21 311134 Dodavanje slika. wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Ј-22 орао | слика = J-22 Orao 25121 241 LBAE 98 VBR RV I PVO VS 03.jpg | намена = Ловац-бомбардер | посада = један члан | први_лет = [[1974]]. | почетак_производње =[[1981]]. | порекло ={{застава|СФРЈ}} {{застава|Румунија}} | произвођач = [[Фабрика авиона СОКО]] <br/> [[Авиони Крајова]] и [[Аеростар Бакау]] | дужина = 14,77м са пито-цеви 13,96м без пито-цеви | размах_крила = 9,30 | висина = 4,52 | површина_крила = 26.0 | празан = 5.750 | полетна = | максимална_тежина = 10.900 | тежина_наоружања = 2800 | мотори = 2× Ролс-Ројс Вајпер -{Mk}- 632-47 | потисак= 17,79/22,24 | брзина =1.160 км/ч | радијус_кретања = | долет = 1.320 | плафон_лета = 12.000 | брзина_пењања = 77 м/с са ДС 38 м/с без ДС }} '''Ј-22 орао''' је српски двомоторни јуришни авион развијен и серијски произвођен у кооперацији [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] и [[Румунија|Румуније]], кроз сарадњу двају ваздухопловнотехничких института и ваздухопловних индустрија. Први [[прототип]] је полетео [[1974]]. године, а међународну промоцију доживео је на ваздухопловној изложби у [[Париз]]у [[1985]]. године, био је то авион Орао Ј-22, № 25102. Поред усвајања више нових [[технологија]], Орао има историјски значај и по томе, што је он први домаћи авион који је летео већом [[брзина|брзином]] од брзине [[звук]]а.<ref name="Орао у -{FAS}--у">{{Cite web|url=http://www.fas.org/man/dod-101/sys/ac/row/j22.htm |title=Орао у -{FAS}--у |accessdate=1. 12. 2010|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref> == Развој == Настао је услед потребе да се дотадашњи јуришни авиони властите производње [[Ј-21 Јастреб]], који су се налазили у наоружању Ратног ваздухопловства СФРЈ, замене савременијим авионом за подршку, који се може користити и за одређене борбене задатке ваздух-ваздух. Узор, при конципирању, био је узор француско-британски јуришни авион [[Авион Јагуар|Јагуар]] ({{јез-ен|SEPECAT Jaguar}}). Концепцијска сличност између ова два авиона је очигледна, (оба су двомоторни висококрилци са ојачаним стајним органима у гондолама трупа и са сличним распоредом наоружања и подвесних линија). Због ограничења у извозу савременијих [[Ваздухопловни мотор|мотора]], већег потиска, конструктори су морали да се задовоље са старијим, класичним турбо-млазним мотором Вајпер 632, слабијег потиска и веће специфичне потрошње горива, због чега је Орао последично имао много лошије карактеристике од свог узора. Ситуација се нешто привидно поправила са уградњом коморе за [[додатно сагоревање]]. То је било нужно, побољшало је перформансе у полетању и у маневру, уз још допунско повећање утрошка [[Гориво|горива]]. По законитостима струке допунско сагоревање се првенствено користи за постизање надзвучне брзине и и остварење доброг маневре при извршавању борбених задатака. Подршка се одвија на малим висинама, при чему се не користи допунско сагоревање, због повећања топлотног одраза, што повећава ризик од дејства [[ракета]] земља-ваздух. Поред тога, на малим висинама се мора штедети гориво због веће потрошње. Произилази да Орао, у борбеним условима, може користити допунско сагоревање само у полетању. Овај проблем је решаван на сличним авионима, из ове категорије, са стартним („''џето''“) ракетама, које се, после узлета и престанка рада, одбацују.<ref name="Орао у -{FAS}--у"/><ref name="Rendulic">{{harvnb|Рендулић|1996|pp=78–80}}</ref> === Увођење нових технологија === [[Датотека:J-22 Orao 25207 V i PVO VS, august 04, 2008.JPG|Орао на [[Аеродром Батајница|батајничком аеродрому]] [[2008]]. година.|десно|мини|300п]] При развоју авиона Орао, [[Ваздухопловнотехнички институт]] је увео многе нове технологије, које се нису до тад користиле на домаћим авионима. То је био веома значајан технолошки скок, у односу на претходне авионе [[Г-2 Галеб]] и [[J-21 Јастреб]]. Гледано у томе контексту, програм Орао има посебне заслуге и историјски значај. Нове технологије, које су уведене при развоју авиона Орао: * Стреласто, танко [[крило]]. * Кабина под контролисаним диференцијалним притиском. * [[Избациво седиште]] -{Mk YU 10 LB}-(Мартин Бекер), за екстремне услове нулте брзине и висине („'''0-0'''“). * Интегрална структура авиона, производи се с фрезовањем. * Жиро платформа, као подсистем нападно навигацијског система. * Хоризонтални стабилизатор и крмило висине су јединствена површина. * Све командне површине су без [[Аеродинамика|аеродинамичке]] и статичке компензације, са чиме су значајно смањени [[Аеродинамички отпор|отпор]] и [[маса]] авиона. * За погон командних површина, интегрисани су хидраулички серво покретачи, и уведен је савремен [[Систем команди лета авиона|систем команди лета]]. * Уведена је вештачка стабилизација (пригушивачи) око све три осе, са [[аутоматски пилот|аутопилотом]] око уздужне осе. * Аутоматско кочење при слетању. * Кочни падобран итд. * Вођено наоружање, ракета ваздух-земља [[AGM-65 маверик|АГМ-65 Маверик]], „Гром“ и „Муња“.<ref name="Rendulic"/> === Команде лета === Реализован је најмодернији [[Систем команди лета авиона|систем команди лета]], у својој механичко-хидрауличко-електронској категорији. Пилот своју жељу, при управљању авионом, „саопштава“ преко померања палице, што се преноси кинематиком до разводника хидрауличког покретача. Поред ове команде на разводник, из рачунара ''UPSU'', пристиже електронски сигнал (преко серво вентила) за позиционирање разводника, као резултат функција пригушивача и аутопилота по оптимизираним законима управљања. Разводник се позиционира према резултујућем сигналу (улазу). Сагласно томе позиционирају се и хидраулички серво покретачи, односно командне површине. Захваљујући овом ефикасном систему, авионом Орао се лако и прецизно управља у свим условима лета. Томе доприноси и допунска функција [[аутоматски пилот|аутопилота]]. Када је авион у неправилном положају, притиском пилота на „инстиктно дугме“, а основу те команде авион се аутоматски враћа у нормалан положај, са [[крило]]м у хоризонталној равни. Увођење вештачке стабилизације је нужност за авионе овакве конфигурације, односа момената инерције, већег распона брзина лета и положаја тежишта. == Варијанте == [[Датотека:IJ-22 Orao spomenik 353 IAE 98 VBR 01.jpg|десно|мини|300п|Извиђачка верзија Орла ИЈ-22 изложен као експонат на војном аеродрому Лађевци.]] *; Предсеријски Орао Први развој је био са старим технологијама градње структуре од претходних авиона Галеб и Јастреб. Последично је била већа маса, што је без мотора са комором за допунско сагоревање условљавало лошије перформансе, посебан проблем је био у дугим стазама полетања. У овом стандарду је произведено 35 предсеријских авиона. Они су опремљени као извиђачи -{IJ}--22 (-{IJ}-, значи - извиђач јуришник). Произведено је 26 авиона једноседа (са -{№}- 25701—25726). *; Двосед предсеријски Тренажна (двосед) верзија предсеријског авиона Орао, -{INJ}--22, произведено је 9 авиона, са -{№}- 25601—25609. *; Серијски Орао Варијанта са интегралном структуром, коморама за додатно сагоревање [[Ваздухопловни мотор|мотора]]. Овај стандард Орла је опремљен за борбену намену у задацима подршке и дефинисан је као серијски авион Ј-22, произведено је 57 примерака, са -{№}- 25101—25124, 25151-25175, 25201-25208. [[Датотека:NJ-22 Orao 25529 241 LBAE 98 VBR 1-005.jpg|десно|мини|300п|Двосед НЈ-22 Орао из састава 241. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле 98. ваздухопловне бригаде Војске Србије.]] *; Двосед серијски тренажни авион -{NJ}--22 Орао, произведен 21 авион, са -{№}- 25501-25512, 25525-25533. *; -{INJ}--22-{М}- Један -{INJ}--22 је конвертован у морнаричку намену, са ознаком -{INJ}--22-{М}-, -{№}- 25606.<ref name="Годишњак српског ваздухопловства, 2008-2009. године, поглавље: „Домаћа ваздухопловна индустрија после -{II}- светског рата“"/> == Кооперација у развоју и производњи == Сарадња [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Румунија|Румуније]] је била по систему, свих развојних, производних и осталих активности, пола/пола. Два института су тако сарађивали на пројектовању и развоју, а ваздухопловне индустрије на производњи авиона Орао. Опитни центар, сваке стране, је независно испитивао своје [[прототип]]ове, с тим што су размењивана искуства и подаци. Свака страна је финансирала свој део производње. Ако једна страна није технолошки могла производити неке делове или склопове, а то је правило дебаланс, преузимала их је од друге стране, уз договорену надокнаду. Ваздухопловна индустрија СФРЈ је производила делове и склопове по уговореној међудржавној расподели. У СФРЈ је финалиста била [[Фабрика авиона СОКО]] у [[Мостар]]у, Утва из [[Панчево|Панчева]] је учествовала у изради структуре (задњи део трупа), стајне органе и хидраулику је производила Прва Петолетка у [[Трстеник]]у, опрему Телеоптик-Жироскопи у [[Земун]]у, електронику Руди Чајевец у [[Бања Лука|Бања Луци]] и ИРЦА Енергоинвест у [[Сарајево|Сарајеву]], [[Ваздухопловни мотор|мотор]] Орао у [[Рајловац]]у и остали свој уговорени део. Укупно је произведено 203 авиона, 115 за [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и 88 за [[Румунија|Румунију]]. За СФРЈ су произведени: * Прототип, једносед 1 примерак (31.10.[[1974]]) * Прототип, двосед 1 примерак (25.11.[[1976]]) * Предсерија 35 примерака, са класичном технологијом структуре од елемената од лима, спојених са елементима за везу (закивање). Од ових авиона су 26 једноседа, -{IJ-22}- (1981—1984) и 9 двоседа, -{INJ-22}- (1982—1984). * Серија 78 авиона, 57 једносед -{J-22}- (1983—1992) и 21 двосед -{NJ-22}- (1986—1992)<ref name="Годишњак српског ваздухопловства, 2008-2009. године, поглавље: „Домаћа ваздухопловна индустрија после -{II}- светског рата“">Годишњак српског ваздухопловства, 2008-2009. године, поглавље: „Домаћа ваздухопловна индустрија после -{II}- светског рата“</ref> == Први надзвучни лет == Орао -{№}- 25101, којим је управљао пробни пилот [[Марјан Јелен]], постигао је већу [[брзина|брзину]] лета од брзине звука, [[22. новембар|22. новембра]] [[1984]]. године. То је је постигао у понирању, под углом од 25 степени, изнад [[Аеродром Батајница|аеродрома Батајница]].<ref>AERO magazin, br.24,decembar 2000, Beograd, pp. 11.</ref> == Борбена дејства == Прва борбена дејства Ј-22 Орао је извршио за време грађанског рата у Југославији. У условима слабе или готово никакве противничке противавионске одбране, Орао је скоро неометано дејствовао по паравојним снагама. У томе периоду, распада државе, сви авиони Орао су опремљени системом пасивне заштите од дејства [[ракета]] земља-ваздух. То су били топлотни мамци, бакље. Према непотврђеним информацијама авиони Орао су за време [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СР Југославије]] [[1999]]. године успешно дејствовали против формација [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]] на [[Косово и Метохија|Косову]]. == Корисници <ref>{{Cite web|url=http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/af2/types/soko_j22.htm |title=Корисници Ј-22 |accessdate=1. 12. 2010|last=|first= |others= |date=|work= |publisher=}}</ref> == [[Датотека:Orlovi 241lbae 98 VBR 17.jpg|Авиони Орао из састава 241. ЛБАЕ „Тигрови“ на стајанци аеродрома Лађевци.|десно|мини|300п]] [[Датотека:Orlovi 241lbae 98 VBR 08.jpg|Орлови из 241. ЛБАЕ „Тигрови“ прелећу аеродром Лађевци у формацији.|десно|мини|300п]] === Тренутни корисници === ;{{Застава|Србија}} * У РВиПВО Војске Србије се тренутно налази 26 авиона типа Орао у верзијама Ј-22 (9), -{NJ}--22 (7), -{IJ}--22 (8) и -{INJ}--22 (2). Сви оперативни авиони верзија Ј-22 и НЈ-22 се налазе на аеродрому Краљево-Лађевци у 241. ЛБАЕ „Тигрови“, док се извиђачке верзије (-{IJ}--22 и -{INJ}--22) налазе се у 2. Извиђачком Одељењу. Обе јединице су у склопу 98. авијацијске базе. Неки Орлови се тренутно налазе на [[Аеродром Батајница|Батајничком аеродрому]] јер нису у летном стању, као и још један -{J}--22 који је у летном стању и користи га Центар за летна испитивања (бивши '''ВОЦ''') Техничко-опитног центра. ;{{Застава|Република Српска}} * [[1991]], након проглашења независне државе [[Словенија]], 238. ЛБАЕ се са аеродрома [[Церкље]] евакуише у [[Бања Лука|Бању Луку]]. Повлачењем [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из [[Босна и Херцеговина|БиХ]] Срби из БиХ проглашавају Републику Српску и стварају њене оружане снаге, [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]], коју су чинили бивше људство и техника ЈНА које је остало у Босни међу којима је било и 12 Орлова . Орлови су прво виђени у операцијама против хрватске војске, [[Хрватско вијеће одбране|Хрватског Вијећа Одбране]] и Армије Републике БиХ. За време ратних дејстава РВ и ПВО ВРС је изгубила 4 Орла, што услед пријатељске ватре Српске ПВО, што од дејства хрватских снага. [[1996]]. двосед НЈ-22 25 504 је избачен из употребе због истека ресурса и недостатка резервних делова. Тренутно се у републици Српској налази 7 авиона Ј-22 Орао (Ј-22 једноседи - 5 су форсажни.). 2006. [[Војска Републике Српске]] и Војска Федерације БиХ су се ујединиле у [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружане Снаге БиХ]]. Будућност авиона је неизвесна јер се у наоружању Ваздушних снага и ПВО ОС БиХ од ваздухоплова из РС налазе само хеликоптери Газеле и Ми-8, а према речима званичника ОС БиХ неће имати млазну авијацију јер за то тренутно нема средстава. Србија је покушала да преузме Орлове који су у власништву Републике Српске, кроз размену, али је федерални бошњачки ентитет упорно одбијао. === Бивши корисници === ;{{Застава|СФРЈ}} * Прве ескадриле ЈРВ које су биле наоружане Орловима биле су 353. ИАЕ (Извиђачка авијацијска ескадрила) у [[Мостар]]у и 351. ИАЕ у Церкљу. Те јединице су користиле извиђачку (ИЈ-22) и наставно-извиђачку верзију (ИНЈ-22) Орла. Пре распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], само три ловачке-бомбардерске авијацијске ескадриле (ЛБАЕ) су биле потпуно наоружане Орловима у, а то су: 238. ЛБАЕ у Церкљу, 241. ЛБАЕ у [[Скопље|Скопљу]] и 242. ЛБАЕ у [[Подгорица|Подгорици]]. У ЈРВ су биле још три ескадриле у којима су до пола били уведени Орлови у наоружање као 252. ЛБАЕ у [[Батајница|Батајници]]. Након распада СФРЈ једна ескадрила Орлова је остала у РВ и ПВО Војске Републике Српске, док су остали прешли у [[Савезна Република Југославија|СРЈ]]. ;{{Застава|СРЈ}} * Након распада СФРЈ, већина ваздухоплова ЈРВ је остало у Савезној Републици Југославији. Од укупног броја авиона који су служили у ЈРВ, 17 их је повучено из употребе и изложено, углавном испред [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеја ваздухопловства]]. Авиони који су остали у употреби летели су у следећим јединицама: од [[1992]]. до [[1996]]. у 241. ЛБАЕ „Тигрови“ и 242. ЛБАЕ „Орлови"; од [[1996]]. до [[2006]]. у 241. ЛБАЕ „Тигрови“, 252. ЛБАЕ „Курјаци са Ушћа“ и 353. ИАЕ „Соколови“. За време [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије]], 16 Орлова је уништила НАТО авијација на земљи, и то 12 авиона(Ј-22) и 4 авиона(NЈ-22). Пошто није имао руску електронику, Орао је могао несметано да лети на Борбене мисије против терориста ОВК, јер [[НАТО]] системи за ометање нису могли да му науде. Постоји непотврђена информација да је један Орао оборио америчку крстарећу ракету Томахавк. ;{{Застава|Румунија}} * Румунско ваздухопловство је користило авионе ИАР-93 (7. ловачко-бомбардерски пук и 49. ловачко-бомбардерски пук из Крајове), касније их је 1998. избацило из употребе. == Удеси == Са авионом Орао било је више неборбених [[Удес ваздухоплова|удеса]], први су почели Румуни. * У [[Крајова|Крајови]], у опитном центру, Румуни су испитивали максималну брзину лета предсеријског двоседа. У току постизања велике брзине доживели су „флатер“ хоризонталног репа и авион се распао, пилоти су се спасили катапултирањем седишта. Тај авион је имао још увек старе, почетне [[Систем команди лета авиона|команде лета]], са компонентама са авиона [[МиГ-21]]. Хидраулички покретач БУ-51МС, био је уграђен на плочи (носачу) мале крутости и њене осцилације услед деформација су расле са [[Аеродинамика|аеродинамичком]] побудом на постигнутој брзини. Била је грешка ићи на максималне брзине анвелопе лета, која још није била покривена са аспектом феномена „флатера“. За остале румунске удесе, нема информација. * Први југословенски удес је био на двоседу на [[Аеродром Батајница|Батајничком аеродрому]]. У прилазу за слетање авион је „превучен“ (прекорачен критични нападни угао), ученик је погинуо а наставник је остао неповређен. * 1989. године два авиона из ескадриле стациониране на аеродрому Голубовац код Подгорице ударила су у брда недалеко од Бококоторског залива због ниске облачности, при чему су оба пилота погинула. То је било због недостатка радара у авиону * Прво катапултирање из авиона Орао, уз тешке телесне повреде, извршио је капетан прве класе Милашин Радовић 10. априла 1983. године изнад аеродрома Мостар. Приликом техничке пробе у вертикалним еволоцијама при брзини 950&nbsp;km/h и висини 2500 м пилот је осетио веома јак метални ударац у пределу трупа авиона услед кога долази до страховитих вибрација и немогућности управљања авионом. * [[21. мај|21. 05]]. [[2008]]. године У [[Банат]]у, код села [[Баранда|Баранде]], пилот-мајор Томас Јаник је напустио авион Орао (№25114). Пилот је задобио тешке телесне повреде (фактуру три пршљена кичменог стуба и отворени прелом леве потколенице), авион је произведен 1985. * 0[[3. јун|3. 06.]] [[2010]]. године. Пилот [[Слободан Јоцић]] је напустио авион Орао (№25156), због квара система стајних органа. Претходно је усмерио авион да падне у [[Гружанско језеро]] код [[Кнић]]<nowiki/>а, да не би угрозио насеља, и смањио што више оштећења на авиону, авион је произведен 1987. Пилот остао жив, са лаким повредама.<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=05&dd=21&nav_category=16&nav_id=299721 |title=Пао Орао у Банату}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Orao-pao-u-Gruzansko-jezero.sr.html|title=Орао пао у Гружанско језеро}}</ref> * [[15. новембра|15. 11 2013]]. године авион Орао (№25155) се срушио током пробног лета код [[Мрчајевци|Мрчајеваца]] у околини Чачка. Пилот је усмерио авион ка ливади, а затим се катапултирао, тако да није било повређених или материјалне штете, авион је произведен 1986.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:463824-Srusio-se-vojni-avion-quotOrao-22quot-pilot-se-katapultirao Srušio se vojni avion "Orao 22", pilot se katapultirao | Hronika | Novosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref> == Изложени примерци == [[Датотека:Orao 02.jpg|Ј-22 Орао у [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства]].|десно|мини|300п]] [[Датотека:J-22 Orao 25168 spomenik 98 VBR 01.jpg|Ј-22 Орао изложен на улазу у војни аеродром Лађевци.|десно|мини|300п]] Већина произведених Орлова је повучена из употребе и седамнаест њих је изложено, углавном у [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства у Београду]]. ; -{IJ}--22 Орао :''-{№}- 25001'', прототип изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25710'', изложен у [[Топола (Србија)|Тополи]]. :''-{№}- 25719'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25721'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25723'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25724'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. ; -{NIJ}--22 Орао :''-{№}- 25606'', изложен испред "Airport City-a" у Београду. ; Ј-22 Орао :''-{№}- 25101'', изложен на улазу у Панчевачки аеродром (Орао који је први пробио звучни зид). :''-{№}- 25102'', изложен у фабрици "Прва петолетка" Трстеник. :''-{№}- 25107'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25118'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25120'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду (Орао који је осликан). :''-{№}- 25168'', изложен на улазу у Лађевачки аеродром. ;NЈ-22 Орао двосед :''-{№}- 25505'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25506'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25509'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. :''-{№}- 25511'', изложен у Музеју ваздухопловства у Београду. == Техничке карактеристике == {| style="float:right; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;" |- |[[Датотека:36879 tmb 70469514 YU J-22 ORAO 3X.jpg|550п]] |- |<center>'''Пројекције авиона Ј-22 орао.'''</center> |} '''Опште карактеристике''' * Посада: 1 или 2 * Дужина: 13,02 -{m}- * Распон крила: 9,63 -{m}- * Површина крила: 26 -{m²}- * Висина: 4,52 -{m}- * Траг точкова: 2,5 -{m}- * Максимална ширина трупа: 1,68 -{m}- * Површина вертикалног стабилизатора: 4,43 -{m²}- * Размах хоризонталног репа: 4,72 -{m}- * Површина хоризонталног репа: 8,2 -{m²}- * Маса авиона: 5.750 -{kg}- * Маса спољњег терета: 2.800 -{kg}- * Маса унутрашњег горива: 2.450 -{kg}- * Нормална полетна маса: 8.400 -{kg}- * Максимална маса узлетања: 11.200 -{kg}- '''Летне карактеристике''' * Долет: 1 320 -{km}- * Борбени радијус: 530 -{km}- * Брзина пењања: 5.340 -{m/min}- * Највећа висина лета (плафон): 15.000 -{m}- * Гранична убрзања: -4,2 -{g}- / +8 -{g}- '''[[Ваздухопловни мотор|Мотор]]''' * Мотор: Два Вајпер Мк632-47, са накнадним сагоревањем * Потисак мотора: 17,79 / 22,24 -{kN}- са накнадним сагоревањем === Наоружање === [[Датотека:Орао са Мавериком.jpg|Авион Орао са две ракете Маверик.|десно|мини|300п]] * 2x [[топ]] 23 -{mm}--ГШ-23Л са 200 граната, * До 2.800 -{kg}- подвесног наоружања на пет носача на трупу и крилима * Различите врсте класичних авио-бомби слободног пада: фугасне, разорне, тренутно-распрскавајуће - југословенске и совјетске производње * Касетне бомбе британске производње [[BL755|БЛ-755 Белуга]] (може да носи укупно 4 комада током једне борбене мисије)(које су и актуелне у наоружању многих НАТО армија) * За уништавање аеродромских писта, француске пробојне авио-бомбе [[Matra Durandal|Дурандал]]. * Невођене ракете калибра 57 -{mm}-, 128 -{mm}- и 260 -{mm}-, са кумулативним или тренутно-распрскавајућим дејством, совјетске или југословенске производње * Радио-вођене ракете југословенске производње типа „Муња“, домета око 10 -{km}- * Телевизијски вођене ракете америчке производње типа [[AGM-65 маверик|АГМ-65 Маверик]] (произведене осамдесетих година прошлог века и актуелно у наоружању војске [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и неких [[НАТО]] армија) <ref>{{Cite web|url=http://www.diskusije.net/avioni/j-22-orao-6124/ |title=Ј-22 Орао], Приступљено 2. 12. 2010. г |accessdate=2. 12. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090501202340/http://diskusije.net/avioni/j-22-orao-6124/ |archive-date=1. 5. 2009 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |title=Soko J-22 Orao |url=http://www.combataircraft.com/en/Military-Aircraft/Soko/J-22-Orao/ |website=CombatAircraft.com}}</ref> * [[Датотека:J-22 Orao 25103 V i PVO VS, september 13, 2009.jpg|мини|Авион Ј-22 ОРАО на Батајничком аеродрому]]У унутрашњем контејнеру интегрисан је систем за пасивну против [[радар]]ску и ИЦ заштиту == Види још == * [[Списак авиона југословенске производње]] * [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ]] * [[Јагуар (авион)]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * „Савремени авиони и хеликоптери“, Јелко Кацин, Наша обрамба, Љубљана 1986. * {{Cite book| ref=harv|last=Рендулић|first= Златко|authorlink= Златко Рендулић|others= |title= Авиони домаће конструкције после Другог светског рата|year=1996|url= |publisher= Институт Лола|location= Београд|id=|pages=78–80}} * {{Cite book| ref=harv| last=Radić| first = Aleksandar| title = Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije|year=2012| url = |publisher=Medija centar "Odbrana"| location =Beograd |isbn=978-86-335-0358-7|pages=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Војска}} {{Commonscat|J-22 Orao}} * [https://web.archive.org/web/20160304215556/http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/97/Arsenal%2097.pdf '''„Наш орао – четрдесет година од првог лета“'''], pp.&nbsp;9, магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 97, Александар Радић, 15. јануар 2015. * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/61/152%20Odbrana%20Arsenal%2061.pdf '''„Наменске платформе - морнарички извиђачи “'''], pp.&nbsp;28 , магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 61, Александар Радић, 15. јануар 2012. * [https://www.youtube.com/watch?v=qRY25zIWO4c Орао Ј-22 (РТС Дозволите - Званични канал)] * [https://www.youtube.com/watch?v=F30ITI93_S8 Авијација Војске Србије увежбава ракетирање и бомбардовање (РТС Дозволите - Званични канал)] * [https://www.youtube.com/watch?v=6Mbry3Ue9SU Симулатор за авион Орао (РТС Дозволите - Званични канал)] * [https://www.youtube.com/watch?v=wsdVnUlO3gw Модернизација авиона Орао (РТС Дозволите - Званични канал)] * [https://www.youtube.com/watch?v=H3FnzRzDIq0 Hi-Tech - Телеоптик Жироскопи (РТС Дозволите - Званични канал)] * [https://www.youtube.com/watch?v=o4Cr0Hb2wS4 Нови симулатор за авион Орао (РТС Дозволите - Званични канал)] * [http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/af2/types/soko_j22.htm -{''Serbian Air Force'' entry at World Air Forces website}-] * [http://www.airserbia.com/karakteristike/J-22_Orao/index.htm -{AIRSERBIA - Serbian Aeronautical Information Network}-] * [http://www.airliners.net/open.file/715528/M/ -{Soko J-22 Orao}-] -{at Airliners.net}- * [https://web.archive.org/web/20130427055440/http://www.mojheroj.com/drustvo/163.html Života Đurić – Vitez koji je ušao u istoriju] * -{Photo at ABG (Avijacija Bez Granica)}-: [http://www.avijacijabezgranica.com/-{Photos/Mjesecno/juni2005/imagepages/image273.html{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Orao NJ-22 in flight 1980s}-]{{Мртва веза}} * [http://www.airwar.ru/enc/attack/j22.html Орао у Уголок неба] * [http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/clanak/73-j22-orao Ј-22 орао] {{Авиони Југославије и Србије}} [[Категорија:Ловачко-бомбардерски авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1970—1979.]] [[Категорија:СОКО]] [[Категорија:Југословенско ратно ваздухопловство]] [[Категорија:Југословенски ловачко-бомбардерски авиони 1970—1979.]] [[Категорија:Наоружање Војске Србије]] [[Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО]] [[Категорија:Југословенски и српски авиони]] fc0qlv73bt5uskynup3922x08x3ka3j 0 18586 25138451 25138212 2022-08-04T13:33:52Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Научник | име = Иван Мештровић | слика = Ivan Meštrovic.jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1883|8|15}} | место_рођења = [[Врпоље (општина)|Врпоље]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1962|1|16|1883|8|15}} | место_смрти = [[Саут Бенд (Индијана)|Саут Бенд]] | држава_смрти = [[САД]] |поље = |институција = | школа = [[Академија ликовних уметности Беч]] |студенти = |познат_по = |награде = |напомене = }} '''Иван Мештровић''' ([[Врпоље (општина)|Врпоље]], [[15. август]] [[1883]] — [[Саут Бенд (Индијана)|Саут Бенд]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[16. јануар]] [[1962]]) био је југословенски и хрватски [[вајарство|вајар]] и [[архитектура|архитекта]]. Дипломирао је ликовну академију у [[Беч]]у, а затим је био професор на ликовним академијама у Загребу, [[Сиракуза (Њујорк|Сиракузи]] (1947) и Саут Бенду (1955). == Биографија == [[Датотека:Ivan Meštrović.jpg|Иван Мештровић|мини]] Мештровић је рођен у месту [[Врпоље (општина)|Врпоље]] у [[Славонија|Славонији]], али је своје детињство провео у селу [[Отавице]], код [[Дрниш]]а у [[Далмација|Далмацији]], одакле су му били родитељи (оба места су у то време припадала [[Аустроугарска|Аустроугарској]]). Као дете док је чувао овце, Мештровић је слушао епску поезију, народне песме и историјске баладе. Рођен је у сеоској католичкој породици, а његова религиозност обликовала се под утицајем народне религиозности, [[Библија|Библије]] и касног [[Лав Толстој|Толстоја]]. Мештровић је у зрелом добу говорио својим пријатељима, да је био [[Срби|српског порекла]], јер потиче старином из Новопазарског санџака, од племена [[Гавриловић]]а.<ref>"Правда", Београд 30. април 1932. године</ref> Песник и дипломата [[Јован Дучић]] је утврдио да у троуглу Пљевља-Фоча-Горажде постоје два села, са занимљивим именима: [[Мештровци]] и [[Маштровац]]. Био је то по њему "класични старосрбијански крај пун Немањићких традиција, царских цркава и тврђава, гнездо гуслара и хероја националних". Гавриловићи су утврђено је, били издељени на три гране, а једна од њих била властелинска породица, у сродству са српским краљем Урошем II. За бављење историјским темама, на свој монументални начин, имао је Мештровић у себи јаких осећаја за српску националну мистику, као и велику унутрашњу, душевну потребу.<ref>"Правда", Београд 30. април 1932. чланак Јована Дучића: "Српска мистика Мештровић".</ref> Мештровић је у националном смислу током живота имао велике промене. У доба Краљевине Србије, до 1914. је говорио (лист ''Штапмпа'', 1911.): ''Србин и Хрват то су два имена за један народ, само што је тај народ под именом Србин боље сачувао своју индивидуалност - слободу и чежњу за слободом. Стога ми је то име милије.'' У добра Краљевине Југославије је био велики Југословен и унитариста, да је након 6. јануара 1929. предводио поклонствену депутацију Хрватске код краља ујединитеља. Само Хрват постаје у доба [[НДХ]].<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Хегемонија фалсификатаа|pages=148|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> Са шеснаест година, [[Харолд Билинић]], каменорезац из [[Сплит]]а, препознао је његов таленат и узео га је за шегрта. Његов уметнички таленат развио се гледањем знаменитих грађевина Сплита и уз помоћ Билинићеве супруге која је била професорка у средњој школи. Ускоро су пронашли једног [[беч]]ког власника рудника који је финансирао Иваново пресељење и школовање у Бечу. Морао је у најкраћем року да научи немачки и да се прилагоди новој средини. Упркос бројним проблемима завршио је студије. Своју прву изложбу приређује [[1905]]. године у Бечу са групом ''Сецесија'', уз приметан утицај стила [[Сецесија|Арт Нуво]]. Његов рад је убрзо постао популаран и Мештровић почиње да зарађује довољно за учешће на међународним изложбама, на које је путовао са својом супругом Ружом Клајн. Његов кум је био др Лаза Поповић, са којим је вајар редовно у међуратном периоду проводио Божић у Отавицама. Ту се налазио каменолом од чијег камена је Мештровић за живота исклесао свој "Маузолеј". Тај маузолеј је био неколико километара удаљен од "родне куће". Подигнут је на откупљеном земљишту, са каменим украсима и барељефима. Окренут је био ка истоку, а у њему су католички олтар од жућкастог камена и у поду гробна крипта.<ref>"Политика", Београд 1937. године</ref> Године [[1908]]. сели се у [[Париз]]. Скулптуре створене у том периоду му доносе и међународну репутацију. У [[Београд]] се сели [[1911]], а убрзо потом у [[Рим]], где је на светској изложби примио награду за дело [[Видовдански храм]] које је било у оквиру павиљона Србије.<ref>{{Cite journal|last=Timotijević|first=Miloš|title=Милош Тимотијевић, „Политика, уметност и стварање традиција (Подизање споменика Надежди Петровић у Чачку 1955. године)” (Politics, art and creation of traditions : The establishment of Nadežda Petrović monument in Čačak in 1955)|url=https://www.academia.edu/29725557/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B8_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D1%83_%D0%A7%D0%B0%D1%87%D0%BA%D1%83_1955._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5_Politics_art_and_creation_of_traditions_The_establishment_of_Nade%C5%BEda_Petrovi%C4%87_monument_in_%C4%8Ca%C4%8Dak_in_1955_|language=en}}</ref> Тамо је провео наредне четири године проучавајући скулптуре [[Античка Грчка|античке Грчке]]. На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] и након [[Сарајевски атентат|атентата у Сарајеву]], Мештровић је покушао да се врати у Сплит преко Венеције, али га је од тог пута одвратио његов негативни став према аустроугарским властима. Током рата је учествовао на изложбама у Паризу, [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], [[Лондон]]у и [[Швајцарска|Швајцарској]]. Био је члан [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]]. По завршетку Првог светског рата враћа се у новоосновану [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] и упознаје другу љубав свог живота, [[Олга Кестерчанек|Олгу Кестерчанек]] којом се и оженио. Имали су четворо деце: Марту, која је рођена у Бечу и Твртка, Марију и Мату, који су рођени у [[Загреб]]у, где су се преселили [[1922]]. Касније би зимске месеце проводили у својој палати у Загребу, а летње у летњој кући направљеној тридесетих година у Сплиту. Постао је професор, а касније директор Културног института у Загребу. Иван Мештровић је извајао бројне скулптуре по наруџбини краљевске династије [[Карађорђевићи|Карађорђевић]], посебно [[Александар I Карађорђевић|краља Александра I Карађорђевића]]. Међу поруџбине краља Александра убрајају се скулптура сфинге, [[Милош Обилић|Милоша Обилића]], [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]], јунака косовског мита Срђа Злопоглеђа, женске пандане косовским јунацима, као и аутопортрет самог Мештровића. Већина поручених скулптура као идеолошку позадину имала је идеју интегралној југословенства. Дела се данас углавном налазе у оквиру [[Дворски комплекс на Дедињу|дворског комплекса на Дедињу]].<ref>{{Cite journal|last=Borić|first=Tijana|date=2008|title=Umetnički opus Ivana Meštrovića u dvorskom kompleksu na Dedinju|url=|journal=Nasleđe|volume=9|pages=|via=}}</ref> Путовања по свету су се наставила. Излагао је своја дела: у [[Бруклин]]ском музеју ([[1924]]), [[Чикаго|Чикагу]] ([[1925]]), као и у [[Египат|Египту]] и [[Британски мандат над Палестином|Палестини]] [[1927]]. године. Када Мештровић долази у Америку, својим везама и познанствима му помаже научник [[Михаило Пупин]], који у свом писму наводи да је Мештровић у практичним радовима око изложби „као мало дете”.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3399630/pupin-cvijicu-o-mestrovicu.html|title=Pupin Cvijiću o Meštroviću|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2020-12-31}}</ref> Због његовог става према [[Италија|Италији]], када је осудио италијански иредентизам према Далмацији, и [[Немачка|Немачкој]], када је одбио [[Адолф Хитлер|Хитлеров]] позив да посети [[Берлин]], усташе су га на кратко затвориле током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уз помоћ [[Ватикан]]а се пребацио у [[Венеција|Венецију]] и Рим, а касније у Швајцарску. Цела његова породица није успела да се извуче пред налетима рата – његова прва жена Ружа Клајн умрла је [[1942]]. заједно са својом [[Јевреји|јеврејском]] породицом у [[Холокауст]]у. Касније, брата Петра су затвориле комунистичке власти. [[Датотека:Mestrovic mausoleum.jpg|[[Маузолеј Ивана Мештровића]] у Отавицама|мини]] [[Јосип Броз Тито|Титова]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]] је позвала Мештровића да се врати, али је он одбио да живи у [[Комунизам|комунистичкој]] земљи. Године 1946, Универзитет у Сиракузи му је понудио место професора и он се преселио у [[Сједињене Америчке Државе]]. Још [[1945]]. добио је америчко држављанство, а десет година касније постаје професор на Универзитету Нотр Дам. Пре него што је умро, Мештровић се на кратко вратио у Југославију последњи пут да би посетио [[Алојзије Степинац|Алојзија Степинца]], католичког кардинала који је сарађивао са усташама, и [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. На захтев југословенских културних посленика, послао је 59 статуа из Сједињених Држава у Југославију (укључујући и споменик [[Петар II Петровић Његош|Петра Петровића Његоша]]), а [[1952]]. додатних 400 скулптура и различитих цртежа. Смрт Мештровићеве деце као да је утицала и на његову. Његова кћерка Марта, која се доселила у Канаду, умрла је у 24. години 1949; његов син Твртко, који је остао у Загребу, умро је 1961. године. Мештровић је направио четири глинене скулптуре, да би обележио смрт своје деце, Марте и Твртка. Неколико месеци доцније, Иван Мештровић је умро у својој 79. години у граду [[Саут Бенд (Индијана)|Саут Бенд]], у држави [[Индијана|Индијани]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]). Његови посмртни остаци су пребачени у Отавице. У његову част, [[Улица Мештровићева , Београд|улица у Београду]] названа је по њему. == Рад == [[Датотека:Monument au soldat inconnu mont Avala.jpg|250px|мини|десно|Споменик Незнаном јунаку на Авали]] [[Датотека:Petar II Petrović-Njegoš mausoleum 08.jpg|250px|мини|десно|Његошев маузолеј на Ловћену]] Иван Мештровић је извајао преко педесет споменика током свог двогодишњег боравка у [[Париз]]у (1908 — 1910). На тему [[косовска битка|боја на Косову]] у Паризу се родила идеја за пројекат изградње [[Видовдански храм|Видовданског храма]] чија је макета награђена у Риму. Много његових раних дела носе пансловенску ноту са циљем да се сви јужни Словени уједине. Са стварањем прве Југославије, његов рад се преоријентише на музичке инструменте и капеле. Себе је практично оријентисао на религиозне мотиве, прављене нарочито од дрвета, под утицајима византијске и готске архитектуре. Најпознатија дела из тог периода су ''Распеће'' и ''Мадона''; касније је био више импресиониран [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелом Буонаротијем]], када је правио велики број камених рељефа и портрета. У његова најпознатија дела се убрајају: * ''[[Гргур Нински]]'' у Сплиту * ''Јосип Јурај Штросмајер'' у Загребу * ''[[Споменик захвалности Француској|Захвалност Француској]]'' у Београду на Калемегдану * ''[[Споменик Незнаном јунаку|Незнани јунак]]'' на [[Авала|Авали]] код Београда * ''[[Победник (споменик)|Споменик победнику]]'' на [[Калемегдан]]у, Београд * ''[[Споменик Светозара Милетића у Новом Саду]]'' * ''Никола Тесла'' две идентичне статуе једна у Београду а друга на Нијагари * ''[[Povijest Hrvata (Meštrović)|Повијест Хрвата]]'' (оригинал је у башти Белог двора у Београду,<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zagreb-trazi-Majku-Hrvata-u-Beogradu.sr.html Загреб тражи „Мајку Хрвата“ у Београду („Политика“, 9. август 2015)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kralj-Aleksandar-platio-je-Majku-Hrvata.sr.html Краљ Александар платио је „Мајку Хрвата“ („Политика“, 11. август 2015)]</ref> један бронзани одливак је испред ректората Загребачког универзитета, други у Атељеу Мештровић у Загребу, трећи у Музеју хрватских археолошких споменика као гипсани одливак и четврта је у Питсбургу као поклон исељеницима) * ''[[Његошев маузолеј]]'' на Ловћену * ''[[Зденац живота]]'' у Загребу * ''[[Анђео смрти]]'' у Београду на Калемегдану тврђава (две статуе биле на кулама српског павиљона на Светској изложби у Риму 1911. године) * ''Надежда Петровић'' у Чачку, испред Гимназије * Маузолеј породице Рачић у Цавтату * [[Маузолеј Ивана Мештровића|Црква Пресветог Откупитеља]], у Отавицама (маузолеј породице Мештровић) * [[Споменик Јовану Јовановићу-Змају у Сремској Каменици]] Галерије са његовим делима: * Мештровићева галерија у [[Сплит]]у, отворена после његове донације [[1950]], која укључује 86 статуа, 17 цртежа и осам бронзаних статуа на отвореном, 28 рељефа у дрвету. * Меморијална галерија ''Иван Мештровић'' направљена [[1973]]. Врпољу, његовом родном месту, са 35 радова у бронзи и камену. * Народни музеј у [[Београд]]у, који поседује споменике као што су: ''Милош Обилић'', ''Косовка девојка'', ''Краљевић Марко'', ''Срђа Злопоглеђа'', ''Удовица'' * Народни музеј у Крушевцу има у својој сталној поставци горе споменуту макету Видовданског храма која је у музеју од 1971. * [[Тејт Галерија]] у [[Лондон]]у - [[Бановић Страхиња]] Његово дело је и скулптура „Велика удовица” из 1908. године која је 2016. премештена из [[Музеј савремене уметности|Музеја савремене уметности]] у [[Музеј историје Југославије]] у Београду.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=10&dd=17&nav_id=1189052 „Велика удовица” отишла са Ушћа (Б92, 17. октобар 2016)]</ref> == Галерија == <center><gallery> Датотека:The Victor - Победник 01.jpg|alt=|[[Победник (споменик)|Победник]], Београд, Калемегдан Датотека:Petar II Petrović-Njegoš mausoleum 17.jpg|Споменик [[Петар II Петровић Његош|Петру Петровићу Његошу]] на [[Ловћен]]у Датотека:Ivan Meštrović Kosovo.jpg|„Косовским осветницима“ (рељеф из 1912 — 1913) Датотека:ChicagoIndian.jpg|„Индијанац“ ([[1928]], [[Чикаго]]) Датотека:Zdenac života (Meštrović) 1.jpg|„Зденац живота“ ([[1905]], [[Загреб]]) Датотека:Povijest Hrvata (Meštrović).jpg|„Повијест Хрвата“ ([[1932]], Загреб) Датотека:Supplicant PersephoneIM.jpg|[[Персефона]] (Универзитет у Сиракјузу, држава Њујорк) Датотека:ZagrebMestrovicevPaviljon.jpg|Дом ликовних умјетника у Загребу, направљен по Мештровићевом нацрту Датотека:Cavtat Mausoleum.JPG|Маузолеј породице Рачић у [[Цавтат]]у ([[1923]]) Датотека:Petar Berislavic 200807.jpg|[[Петар Бериславић]] ([[1933]], откривен [[1938]], [[Трогир]]) Датотека:Grgur ninski statue.jpg|Споменик [[Гргур Нински|Гргуру Нинском]] ([[1929]]. [[Сплит]]) Датотека:Svetozar Miletic.jpg|Споменик [[Светозар Милетић|Светозару Милетићу]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] Датотека:Anđeo smrti na Kalimegdanu.JPG|Анђео смрти на Калемегдану, Београд ([[1911]]) Датотека:Ivan Meštrović Miloš Obilić.JPG|[[Милош Обилић]] (1908), [[Народни музеј (Београд)]] Датотека:Ivan Meštrović sculpture National Museum Belgrade.JPG|Сећање (1908), Народни музеј (Београд) Датотека:Мештровић, Краљевић Марко на коњу 1910.jpg|Краљевић Марко на коњу 1910. Датотека:Ivan Meštrović - Jovan Dučić, National Museum of Serbia.jpg|[[Јован Дучић]], део колекције Народног музеја Датотека:Ivan Mestrovic, Angel of death.jpg|Анђео смрти (Калемегдан) Датотека:Ivan Mestrovic, Angel of death, Kalemegdan.jpg|Анђео смрти, детаљ (Калемегдан) </gallery></center> == Види још == * [[Маузолеј Ивана Мештровића]] * [[Улица Мештровићева , Београд|Мештровићева улица у Београду]] * [[Иван Мештровић (кратки документарни филм)]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Ivan Meštrović}} * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:rasprave-oko-pobednika Историјска библиотека:Подељени град: За и против Победника] * [https://web.archive.org/web/20120110090738/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=329, Биографија на сајту САНУ] * http://archives.nd.edu/findaids/ead/index/MST001.HTM * https://web.archive.org/web/20110615010601/http://www.mdc.hr/mestrovic/home/home-eng.htm * https://web.archive.org/web/20071213172222/http://wwar.com/masters/m/mestrovic-ivan.html * https://web.archive.org/web/20080507034052/http://www.hnb.hr/numiz/zla-sre/mestrovic/e-mestrovic.htm?tsfsg=23e60b3160ac907a632827734da3c6bd * http://www.archives.nd.edu/findaids/ead/html/MST.htm * http://www.cosy.sbg.ac.at/~zzspri/travels/cavtat_new/cavtatnew.html {{Косовски завет}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Мештровић, Иван}} [[Категорија:Иван Мештровић| ]] [[Категорија:Рођени 1883.]] [[Категорија:Умрли 1962.]] [[Категорија:Хрватски вајари]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Хрватски архитекти]] [[Категорија:Југословенски одбор]] [[Категорија:Сецесија]] [[Категорија:Ар деко]] [[Категорија:Група независних уметника (1921–1927)]] t5jghyyspvio3tzbfsyxnrevnryab71 0 18769 25139300 24911601 2022-08-05T10:23:49Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Реал Мадрид | слика = [[Датотека:Real Madrid CF.svg|200п|Реал Мадрид]] | пуно име = -{Real Madrid Club de Fútbol}-<ref name="Real Madrid Club de Fútbol">{{cite web|title=Real Madrid Club de Fútbol |url=https://www.laliga.es/laliga-santander/real-madrid |publisher=Liga de Fútbol Profesional |accessdate=6. 1. 2019}}</ref> | надимак = ''-{Los Blancos}-'' (Бели)<br />''-{Los Merengues}-''<br />''-{Los Vikingos}-'' (Викинзи) | основан = {{Start date and age|1902|3|6|p=yes|br=yes}} | стадион = [[Стадион Сантијаго Бернабеу|Сантијаго Бернабеу]],<br />[[Мадрид]] | капацитет = 81.044<ref>{{cite web|title=Santiago Bernabéu Stadium |url=https://www.realmadrid.com/en/santiago-bernabeu-stadium |publisher=Real Madrid CF |accessdate=6. 1. 2019}}</ref> | директор = {{зас|Шпанија}} [[Флорентино Перез]] | тренер = {{зас|Италија}} [[Карло Анчелоти|Карло Анћелоти]] | лига = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]] | сезона = [[Ла лига 2021/22.|2021/22]]. | позиција = 1. | |pattern_la1 = _realmadrid2223H |pattern_b1 = _realmadrid2223H |pattern_ra1 = _realmadrid2223H |pattern_sh1 = _realmadrid2223H |pattern_so1 = _realmadrid2223Hl |leftarm1 = FFFFFF |body1 = FFFFFF |rightarm1 = FFFFFF |shorts1 = FFFFFF |socks1 = FFFFFF |pattern_la2 = _realmadrid2223A |pattern_b2 = _realmadrid2223A |pattern_ra2 = _realmadrid2223A |pattern_sh2 = _realmadrid2223A |pattern_so2 = _realmadrid2223A |leftarm2 = 28315C |body2 = 28315C |rightarm2 = 28315C |shorts2 = 28315C |socks2 = 28315C }} '''Краљевски фудбалски клуб Мадрид''', познатији колоквијално као '''Реал Мадрид''' ({{јез-шп|Real Madrid Club de Fútbol}}) [[Шпанија|шпански]] је [[фудбал]]ски клуб, најуспешнији фудбалски клуб на свету у 20. веку.<ref name="fifa20">{{cite web|url=https://www.fifa.com/events/playergala00/documents/Club.pdf |title=The FIFA Club of the Century |publisher=[[FIFA]] |date=1. 12. 2000 |accessdate=6. 1. 2019 |deadurl=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070423161359/http://www.fifa.com/events/playergala00/documents/Club.pdf |archivedate=23. 4. 2007 }}</ref> Основан је [[6. март]]а [[1902]]. Наступа у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]] (''-{Primera División}-'') од формирања лиге [[1928]]. до данас без испадања у нижи ранг такмичења. Име клуба је било ''-{Madrid Club de Fútbol}-'', али клубу је дозвољено да користи назив ''-{Real}-'' (''краљевски'') након што је краљ [[Алфонсо XIII од Шпаније|Алфонсо XIII]] дао клубу званични благослов у јуну [[1920]]. године. Тим игра у белим дресовима по чему је и добио надимак ''-{Los blancos}-'' (бели). Утакмице играју на [[Стадион Сантијаго Бернабеу|стадиону Сантијаго Бернабеу]], који је отворен [[1947]]. године. Капацитет стадиона је 81.044 седећих места. Од средине 20. века Реал је увек у врху европског фудбала. [[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона/Лигу шампиона]] је освојио рекордних четрнаест пута, а рангиран је као најбољи у листи [[ФИФА најбољи клубови 20. века|ФИФА најбољих клубова 20. века]].<ref name="fifa20"/> Реал Мадрид је освојио 27 трофеја у [[УЕФА|европским]] и [[ФИФА|светским]] такмичењима што га чини најуспешнијим тимом на свету. == Историја == [[Датотека:Madrid C.F. 1905-06.jpg|300px|мини|десно|''Екипа Реал Мадрида у сезони 1905/06'']] Фудбал у Мадрид су донели професори и студенти са института ''-{Libre de Enseñanza}-''. Основали су ''Фудбалски клуб Небо'' (-{Football Club Sky }-) [[1897]]. године, а играли су недељом у Манклоји. Овај клуб се [[1900]]. распао у два мања клуба: ''Нови фудбал Мадрид'' (-{New Foot-Ball de Madrid}-) и ''Шпански клуб Мадрид'' (-{Club Español de Madrid}-). Било је још неколико подела док [[6. март]]а [[1902]]. није званично основан клуб под називом ''Мадрид''. Године [[1920]]. име клуба је промењено у ''Реал Мадрид'' пошто је краљ [[Алфонсо XIII од Шпаније|Алфонсо XIII]] дао клубу благослов да носи титулу краљевског клуба. [[Сантијаго Бернабеу]] (-{Santiago Bernabéu Yeste}-) је постао председник Реала [[1945]]. Почетком [[1953]]. почео је да купује играче из иностранства, најзначајније од њих је довођење [[Алфредо ди Стефано|Алфреда Ди Стефана]]. Створио је прву интернационалну поставу Реал Мадрида. Године [[1955]]. поступајући по идеји шпанских спортских новинара и уредника ''Л'Екипа'', [[Габријела Анота]], и надоградњи [[Латински куп|Латинског купа]] (турнир који је укључивао клубове из Француске, Шпаније, Португалије и Италије) Сантијаго Бернабеу Јесте срео се у хотелу Амбасадор у [[Париз]]у са Бедрињаном и [[Густав Шебеш|Густавом Шебешом]] и створио [[1955]]. оно што је у почетку било егзибиционо такмичење са одабраним клубовима, али које је временом прерасло у данашњу [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]]. Управо је под његовим вођством Реал Мадрид постао препознатљива фудбалска сила у Европи. == Тренутни састав == {{Updated|1. јула 2022.}}<ref>{{cite web|title=Real Madrid Squad |url=https://www.realmadrid.com/en/football/squad |publisher=Real Madrid CF |accessdate=4. 7. 2022}}</ref> <table style="float: right; margin-left: 1em; margin-bootom: 0.5em; width: 160px; border: #99B3FF solid 1px"> <tr><td><div style="position: relative;"> [[Датотека:Soccer.Field Transparant.png|175п]] {{Image label|x=0.22|y=0.03|scale=350|text=[[Тибо Куртоа|<font size=1 color="Black">'''Куртоа'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.15|y=0.13|scale=350|text=[[Едер Милитао|<font size=1 color="Blue">'''Милитао'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.30|y=0.13|scale=350|text=[[Давид Алаба|<font size=1 color="Blue">'''Алаба'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.38|y=0.20|scale=350|text=[[Ферланд Менди|<font size=1 color="Blue">'''Менди'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.06|y=0.20|scale=350|text=[[Данијел Карвахал|<font size=1 color="Blue">'''Карвахал'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.20|y=0.30|scale=350|text=[[Касемиро|<font size=1 color="Navy">'''Касемиро'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.35|y=0.40|scale=350|text=[[Тони Крос|<font size=1 color="Navy">'''Крос'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.13|y=0.40|scale=350|text=[[Лука Модрић|<font size=1 color="Navy">'''Модрић'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.32|y=0.53|scale=350|text=[[Винисијус|<font size=1 color="White">'''Винисијус'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.08|y=0.53|scale=350|text=[[Марко Асенсио|<font size=1 color="White">'''Асенсио'''<br /></font>]]}} {{Image label|x=0.20|y=0.59|scale=350|text=[[Карим Бензема|<font size=1 color="White">'''Бензема'''<br /></font>]]}} </div></td></tr> <tr><td><small>''Стартна постава Реал Мадрида за сезону 2021/22''</small></td></tr> </table> {{Фт почетак}} {{ф играч | број=1|нац=БЕЛ|име =[[Тибу Куртоа]]|поз=GK}} {{ф играч | број=2|нац=ШПА|име =[[Данијел Карвахал|Дани Карвахал]]|поз=DF}} {{Ф играч | број=3|нац=БРА|име =[[Едер Милитао]]||поз=DF}} {{Ф играч | број=4|нац=АУТ|име =[[Давид Алаба]]||поз=DF}} {{ф играч | број=5|нац=ШПА|име =[[Хесус Ваљехо]]|поз=DF}} {{ф играч | број=6|нац=ШПА|име =[[Начо (фудбалер рођен 1990)|Наћо]]|поз=DF}} {{ф играч | број=7|нац=БЕЛ|име =[[Еден Азар]]|поз=FW}} {{ф играч | број=8|нац=НЕМ|име =[[Тони Крос]]|поз=MF}} {{ф играч | број=9|нац=ФРА|име =[[Карим Бензема]]|поз=FW}} {{ф играч | број=10|нац=ХРВ|име =[[Лука Модрић]]|поз=MF}} {{ф играч | број=11|нац=ШПА|име =[[Марко Асенсио]]|поз=FW}} {{ф играч | број=13|нац=УКР|име =[[Андреј Лунин]]|поз=GK}} {{Фт средина}} {{ф играч | број=14|нац=БРА|име=[[Касемиро]]|поз =MF}} {{ф играч | број=15|нац=УРУ|име =[[Федерико Валверде]]|поз=MF}} {{ф играч | број=16|нац=СРБ|име =[[Лука Јовић]]|поз=FW}} {{ф играч | број=17|нац=ШПА|име =[[Лукас Васкез]]|поз=FW}} {{ф играч | број=18|нац=ФРА|име =[[Орелијен Тшуамени]]|поз=MF}} {{ф играч | број=19|нац=ШПА|име =[[Дани Себаљос]]|поз=MF}} {{ф играч | број=20|нац=БРА|име =[[Винисијус Жуниор|Винисијус]]|поз=FW}} {{ф играч | број=21|нац=БРА|име =[[Родриго (фудбалер, рођен 2001)|Родриго]]|поз=FW}} {{ф играч | број=22|нац=НЕМ|име=[[Антонио Ридигер]]|поз=DF}} {{ф играч | број=23|нац=ФРА|име =[[Ферланд Менди]]|поз=DF}} {{Ф играч | број=24|нац=ДОМ|име =[[Маријано Дијаз Мехија|Маријано]]|поз=FW}} {{Ф играч | број=25|нац=ФРА|име =[[Едуардо Камавинга]]|поз=MF}} {{Фт крај}} === Остали играчи под уговором === {{Фт почетак}} {{ф играч | број=—|нац=ШПА|име=''Диего Алтубе''|поз=GK}} {{ф играч | број=—|нац=ШПА|име =''Виктор Ћуст''|поз=DF}} {{Ф играч | број=—|нац=ШПА|име =''[[Алваро Одриосола]]''|поз=DF}} {{Фт средина}} {{ф играч | број=—|нац=ЈАП|име =''Такефуша Кубо''|поз=MF}} {{ф играч | број=—|нац=БРА|име =''Рајнер''|поз=MF}} {{ф играч | број=—|нац=ШПА|име =''Борха Мајорал''|поз=FW}} {{фт крај}} === Играчи на позајмици === {{Фт почетак}} {{ф играч | број=—|нац=ШПА|име =''Брахим Дијаз''|поз=MF}} ([[ФК Милан|Милан]] до 30. јуна 2023) {{фт крај}} == Успеси == === Национални === * '''[[Ла лига]]''' ** '''Првак (35–рекорд) :''' 1931/32, 1932/33, 1953/54, 1954/55, 1956/57, 1957/58, 1960/61, 1961/62, 1962/63, 1963/64, 1964/65, 1966/67, 1967/68, 1968/69, 1971/72, 1974/75, 1975/76, 1977/78, 1978/79, 1979/80, 1985/86, 1986/87, 1987/88, 1988/89, 1989/90, 1994/95, 1996/97, 2000/01, 2002/03, [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011/12]], 2016/17, 2019/20, 2021/22. ** Вицепрвак (24) : [[Прва лига Шпаније у фудбалу 1929.|1929]], 1933/34, 1934/35, 1935/36, 1941/42, 1944/45, 1958/59, 1959/60, 1965/66, 1980/81, 1982/83, 1983/84, 1991/92, 1992/93, 1998/99, [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004/05]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005/06]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008/09]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010/11]], 2012/13, 2014/15, 2015/16, 2020/2021. * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп Шпаније]]''' ** '''Освајач (19) :''' 1904/05, 1905/06; 1906/07, 1907/08, 1916/17, 1933/34, 1935/36, 1945/46, 1946/47, 1961/62, 1969/70, 1973/74, 1974/75, 1979/80, 1981/82, 1988/89, 1992/93, 2010/11, 2013/14. ** Финалиста (20) : 1903, 1916, 1918, 1924, 1929, 1930, 1933, 1940, 1943, 1958, 1959/60, 1960/61, 1967/68, 1978/79, 1982/83, 1989/90, 1991/92, 2001/02, 2003/04, 2012/13. * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]]''' ** '''Освајач (12) :''' 1988, 1989, 1990, 1993, 1997, 2001, 2003, 2008, 2012, 2017, 2019/20, 2021/22. ** Финалиста (5) : 1982, 1995, 2007, 2011, 2014. * '''[[Куп Ева Дуарте]]''' (претходник Суперкупа Шпаније) ** '''Освајач (1) :''' 1947. * '''[[Лига куп Шпаније у фудбалу|Лига куп Шпаније]]''' ** '''Освајач (1) :''' 1984/85. ** Финалиста (1) : 1982/83. === Међународни === * [[Датотека:Coppacampioni.png|20п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона / Лига шампиона]]''' ** '''Освајач (14–рекорд) :''' [[Лига шампиона 1955/56.|1955/56]], [[Лига шампиона 1956/57.|1956/57]], [[Лига шампиона 1957/58.|1957/58]], [[Лига шампиона 1958/59.|1958/59]], [[Лига шампиона 1959/60.|1959/60]], [[УЕФА Лига шампиона 1965/66.|1965/66]], [[УЕФА Лига шампиона 1997/98.|1997/98]], [[УЕФА Лига шампиона 1999/00.|1999/00]], [[УЕФА Лига шампиона 2001/02.|2001/02]], [[УЕФА Лига шампиона 2013/14.|2013/14]], [[УЕФА Лига шампиона 2015/16.|2015/16]], [[УЕФА Лига шампиона 2016/17.|2016/17]], [[УЕФА Лига шампиона 2017/18.|2017/18]], [[УЕФА Лига шампиона 2021/22.|2021/22.]] ** Финалиста (3) : [[УЕФА Лига шампиона 1961/62.|1961/62]], [[УЕФА Лига шампиона 1963/64.|1963/64]], [[УЕФА Лига шампиона 1980/81.|1980/81.]] * [[Датотека:UEFA Cup (adjusted).png|20п]] '''[[УЕФА лига Европе|Куп УЕФА]]''' ** '''Освајач (2) :''' [[Куп УЕФА 1984/85.|1984/85]], [[Куп УЕФА 1985/86.|1985/86.]] * [[Датотека:Coppacoppe.png|20п]] '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' ** Финалиста (2) : [[Куп победника купова у фудбалу 1970/71.|1970/71]], 1982/83. * [[Датотека:Supercoppaeuropea2.png|20п]] '''[[УЕФА суперкуп|Суперкуп Европе / УЕФА суперкуп]]''' ** '''Освајач (4) :''' 2002, 2014, 2016, 2017. ** Финалиста (3) : 1998, 2000, [[УЕФА Супер Куп 2018.|2018]]. * '''[[Светско клупско првенство у фудбалу|Светско клупско првенство]]''' ** '''Освајач (4–рекорд) :''' 2014, [[Светско клупско првенство у фудбалу 2016.|2016]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2017.|2017]], [[Светско клупско првенство у фудбалу 2018.|2018]]. * '''[[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]]''' ** '''Освајач (3–рекорд) :''' 1960, 1998, 2002. ** Финалиста (2) : 1966, 2000. * '''[[Мало светско клупско првенство]]''' ** '''Освајач (2) :''' 1952, 1956. ** Финалиста (1) : 1963. * '''[[Латински куп]]''' ** '''Освајач (2–рекорд) :''' 1955, 1957. == Тренери == {{col-begin}} {{col-2}} {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !Име !Националност !Године |- | Артур Џонсон ||{{зас|Енглеска}} [[Енглеска]]||1910–1920 |- | Хуан де Карсел ||{{зас|Шпанија|1785}} [[Шпанија]]||1920–1926 |- | Педро Љоренте (привремени) ||{{зас|Шпанија|1785}} [[Шпанија]]||1926–1926 |- | [[Сантијаго Бернабеу]] ||{{зас|Шпанија|1785}} [[Шпанија]]||1926–1927 |- | Хосе Бераондо ||{{зас|Шпанија|1785}} [[Шпанија]]||1927–1929 |- | Хосе Киранте ||{{зас|Шпанија|1785}} [[Шпанија]]||1929–1930 |- | Липо Херца ||{{зас|Краљевина Мађарска}} [[Краљевина Мађарска|Мађарска]]||1930–1932 |- | Роберт Фирт||{{зас|Енглеска}} [[Енглеска]]||1932–1934 |- | Франсиско Бру ||{{зас|Шпанија|1938}} [[Шпанија]]||1934–1941 |- | Хуан Армет ||{{зас|Шпанија|1938}} [[Шпанија]]||1941–1943 |- | Рамон Енсисас ||{{зас|Шпанија|1938}} [[Шпанија]]||1943–1945 |- | Хакинто Кинкокес ||{{зас|Шпанија|1945}} [[Шпанија]]||1945–1946 |- | Балтазар Албењиз ||{{зас|Шпанија|1945}} [[Шпанија]]||1946–1947 |- | Мајкл Кипинг ||{{зас|Енглеска}} [[Енглеска]]||1948–1950 |- | Балтазар Албењиз ||{{зас|Шпанија|1945}} [[Шпанија]]||1950–1951 |- | Ектор Скароне ||{{зас|Уругвај}} [[Уругвај]]||1951–1952 |- | Хуан Антонио Ипиња ||{{зас|Шпанија|1945}} [[Шпанија]]||1952–1953 |- | Енрике Фернандез ||{{зас|Уругвај}} [[Уругвај]]||1953–1954 |- | Хосе Виљалонга ||{{зас|Шпанија|1945}} [[Шпанија]]||1954–1957 |- | Луис Карниља ||{{зас|Аргентина}} [[Аргентина]]||1957−1959 |- | Мануел Флејтас ||{{зас|Бразил}} [[Бразил]]||1959–1960 |- | Мигел Муњоз ||{{зас|Шпанија|1945}} [[Шпанија]]||1960–1974 |- | Луис Моловњи ||{{зас|Шпанија|1945}} [[Шпанија]]||1974–1974 |- | [[Миљан Миљанић]] ||{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]]||1974–1977 |- | Луис Моловњи ||{{зас|Шпанија|1977}} [[Шпанија]]||1977–1979 |- | [[Вујадин Бошков]] ||{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]]||1979–1982 |- | [[Алфредо ди Стефано]]||{{зас|Аргентина}} [[Аргентина]]||1982−1984 |- | Амаро Амансио ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||1984–1985 |- | Луис Моловњи ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||1985–1986 |- | Лео Бенхакер ||{{зас|Холандија}} [[Холандија]]||1986–1989 |} {{col-2}} {| class="wikitable" style="text-align: center" |- !Име !Националност !Године |- | Џон Тошак ||{{зас|Велс}} [[Велс]]||1989–1990 |- | Алфредо ди Стефано||{{зас|Аргентина}} [[Аргентина]]||1990−1991 |- | [[Радомир Антић]] ||{{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]]||1991–1992 |- | Лео Бенхакер ||{{зас|Холандија}} [[Холандија]]||1992–1992 |- | Бенито Флоро ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||1992–1994 |- | [[Винсенте дел Боске]] ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||1994–1994 |- | [[Хорхе Валдано]] ||{{зас|Аргентина}} [[Аргентина]]||1994−1996 |- | Винсенте дел Боске ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||1996–1996 |- | Арсенио Иглесијас ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||1996–1996 |- | [[Фабио Капело]] ||{{зас|Италија}} [[Италија]]||1996−1997 |- | [[Јуп Хајнкес]] ||{{зас|Њемачка}} [[Њемачка]]||1997–1998 |- | [[Гус Хидинк]] ||{{зас|Холандија}} [[Холандија]]||1998–1999 |- | Џон Тошак ||{{зас|Велс}} [[Велс]]||1999–1999 |- | Винсенте дел Боске ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||1999–2003 |- | Карлос Кеирош ||{{зас|Португал}} [[Португал]]||2003–2004 |- | Хосе Антонио Камачо ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||2004–2004 |- | Гарсија Рамон ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||2004–2004 |- | Вандерлеј Луксембурго ||{{зас|Бразил}} [[Бразил]]||2004–2005 |- | Хуан Рамон Лопез Каро ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||2005–2006 |- | Фабио Капело ||{{зас|Италија}} [[Италија]]||2006−2007 |- | [[Бернд Шустер]] ||{{зас|Њемачка}} [[Њемачка]]||2007–2008 |- | [[Хуанде Рамос]] ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||2008–2009 |- | Мануел Пелегрини ||{{зас|Чиле}} [[Чиле]]||2009–2010 |- | [[Жозе Мурињо]] ||{{зас|Португал}} [[Португал]]||2010–2013 |- | [[Карло Анчелоти]] ||{{зас|Италија}} [[Италија]]||2013−2015 |- | [[Рафаел Бенитез]] ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||2015–2016 |- | [[Зинедин Зидан]] ||{{зас|Француска}} [[Француска]]||2016–2018 |- | [[Хулен Лопетеги]] ||{{зас|Шпанија}} [[Шпанија]]||2018–2018 |- | Сантјаго Солари ||{{зас|Аргентина}} [[Аргентина]]||2018–2019 |- | Зинедин Зидан ||{{зас|Француска}} [[Француска]]||2019–2021 |- | Карло Анчелоти ||{{зас|Италија}} [[Италија]]||2021— |} {{col-end}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Real Madrid | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Реал Мадрид }} * {{Званични веб-сајт}} {{ФК Реал Мадрид}} {{Тимови Ла Лиге}} {{Победници Лиге шампиона}} {{Победници УЕФА суперкупа}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Фудбал|Шпанија}} [[Категорија:ФК Реал Мадрид| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Реал Мадрид]] [[Категорија:Спорт у Мадриду]] 0n37h2tme09gv4ijyy2dmc6jxndguvc 0 19077 25139207 24990494 2022-08-05T08:35:02Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{кратак опис|Оџаци је град у Србији}} {{Град у Србији | назив = Оџаци | место = Оџаци | слика = Kolaz odzaci.png | опис_слике = Оџаци | грб = COA_Odzaci.png | опис_грба = Грб општине Оџаци | градска_застава = Odzaci flag.png | опис_заставе = Застава општине Оџаци | покрајина = {{застава|Војводина}} | округ = [[Западнобачки управни округ|Западнобачки округ]] | оснивање = [[1389]]. | стара_имена = Odos<br />Hodos<br />Kéménd<br />Hanfhausen<br />Hódság<br />Tatar Ocak | становништво = 9.021 | извор_становништво = | година_становништво = 2011 | густина = 182,9 | површина = 49,3 | гшир = 45.50615 | гдуж = 19.25942 | надморска_висина = 89 | временска_зона = | поштански_код = 25250 | позивни_број = 025 | регистарска_ознака = -{SO}- | веб-страна = [http://www.odzaci.rs/ www.odzaci.rs] }} '''Оџаци''' су градско насеље и административни центар истоимене [[Општина Оџаци|општине]] у [[Србија|Србији]], коју чине још осам насеља. Град се налази у [[Западнобачки управни округ|Западнобачком округу]], на западу [[Војводина|Војводине]], у Панонској равници. Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису становништва из [[2011]]. године град има 9021 становника. Већинско становништво чине [[Срби]]. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду. Оџаци се први пут помињу [[1389]]. у земљишним књигама као ''Odos'' или ''Hodos''. Касније [[1522]]. године село се помиње као ''Kéménd''. Оџаци су дуго времена били центар кудеље, због чега су добили назив ''Hаnfhausen'', Кућа конопље.<ref>Др Владимир Стојановић, Развој морфолошких карактеристика Оџака од 18. до 21. века, Нови Сад 2007, стр. 12</ref> Због бројних колонизација које су се десиле на простору данашњег града, Оџаци имају утицај разних култура. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних и спортских манифестација. == Називи == Име Оџаци је множина речи „оџак“, која је у [[српски језик]] дошла из [[Турски језик|турског језика]] (у српском језику се као алтернатива употребљава и реч ''[[димњак]]''). У турској војној терминологији, реч означава војну посаду. На турском језику град се називао ''-{Odzlak}-'', на [[немачки језик|немачком]] ''-{Hanfhausen}-'' и на [[мађарски језик|мађарском]] ''-{Hódság}-'' (старији мађарски назив за град био је ''-{Kéménd}-'', а овај назив се први пут помиње [[1522]]. године и значи ''мали димњак''). Каснији мађарски назив, ''-{Hódság}-'', ушао је у мађарски из турског или српског језика. Поред ове теорије постоји и теорија да су Оџаци добили име по [[Босна|босанском]] месту [[Оџак (Посавски кантон)|Оџак]] или по томе што су оџаци вирили из [[земуница]] и могли су се видети издалека. Оџаци се 1579. године помињу и под турским именом Tatar Ocak. Забележено је да су тада имали двадесет и осам домова, од чега дванаест муслиманских.<ref name="automatski generisano1">Др Владимир Стојановић, 2007, стр. 12</ref> Године 1389. село је евидентирано у земљишним књигама као ''Оdos'' или ''Hodos''<ref>[{{Cite web |url=http://www.worldlibrary.org/articles/hodschag |title=Hodschag {{!}} World Public Library — eBooks {{!}} Read eBooks online{{Ботовски наслов}} |access-date=31. 08. 2015 |archive-date=29. 10. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181029112224/http://www.worldlibrary.org/articles/hodschag |url-status=dead }} Hodschag | World Public Library — eBooks | Read eBooks online{{Ботовски наслов}}]</ref> == Географске особине == === Географски положај === [[Датотека:Karta Odzaka.png|230п|мини|лево|Карта Оџака]] За положај Оџака битан је положај на саобраћајној основи [[Нови Сад]] — [[Сомбор]] која има шири међурегионални значај и представља једну од варијанти спајања југоисточне са централном Европом.<ref>Јосип Плеша, Општина Оџаци, Нови Сад 1976, стр. 110</ref> Положај Оџака одредио је саобраћајну рашчлањеност у чијем се средишту спаја неколико железничких кракова, од којих меридионална железничко-прометна осовина има доминантни, а остали саобраћајни правци регионални или локални значај. Југоисточни железнички крак из Новог Сада, и северни из Сомбора формирали су северни и јужни правац оџачком простору. Железнички крак у правцу Новог Сада има прворазредни супрарегионални значај, јер се ослања на главну железничку магистралу и преко [[Београд]]а повезује са југоисточним деловима Балканског полуострва, у правцу [[Атина|Атине]] и [[Софија|Софије]], и даље са [[Истанбул]]ом и [[Мала Азија|Малом Азијом]]. Северна саобраћајна линија директно се ослања на магистралу [[Суботица]] — [[Даљ]]- [[Винковци]] у правцу [[Загреб]]а и [[Љубљана|Љубљане]]. Саобраћајна повезаност западног и северозападног дела оџачке општине изводи се преко Каравукова, секундарног саобраћајног чвора Оџака, и у правцу Богојева са ослонцем на већ споменуту магистралу Суботица — Сомбор — Даљ -Винковци. Каравуково је секундарни саобраћајни чвор Оџака, док се Богојево због свог положаја на главној магистрали појављује као засебан саобраћајни индивидуалитет. Преко [[Каравуково|Каравукова]] на оџачки саобраћајни чвор надовезује се и железничка линија из [[Бач]]а и [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]], чиме се формира западни југозападни саобраћајни систем оџачког простора, који спаја неколико саобраћајних праваца са рачвањем код Каравукова и [[Богојево|Богојева]].<ref>Јосип Плеша, 1976, стр. 114</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/oodzacima/geografski-polozaj-lat |title= Geografski položaj Odžaka |publisher= odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> {{Географска локација | Центар = Оџаци | Северозапад = {{зас|Аустрија}} [[Беч]] <small>(518 km)</small> | Север = {{зас|Мађарска}} [[Будимпешта]] <small>(268 km)</small> | Североисток = {{зас|Украјина}} [[Кијев]] <small>(1389 km)</small> | Запад = {{зас|Хрватска}} Загреб <small>(331 km)</small><br />{{зас|Словенија}} [[Љубљана]] <small>(471 km)</small> | Исток = {{зас|Румунија}} [[Букурешт]] <small>(757 km)</small> | Југозапад = {{зас|Црна Гора}} [[Подгорица]] <small>(477 km)</small>{{зас|Босна и Херцеговина}} [[Сарајево]] <small>(323 km)</small> | Југ = {{зас|Албанија}} [[Тирана]] <small>(654 km)</small><br />{{зас|Македонија}} [[Скопље]] <small>(569 km)</small> | Југоисток = {{зас|Србија}} Београд <small>(138 km)</small><br />{{зас|Бугарска}} [[Софија]] <small>(527 km)</small> }} === Рељеф === Основни облик овог региона настао је у олигомиоцену петрографским неогеним наслагама. Квартарни слојеви истичу континенталну фазу за коју су карактеристичне [[Еолски процес|еолска ерозија]] и дефлација, као фазе флувио-ерозивних процеса. Из наведеног произилази да су квартарни спољашњи процеси најважнији у формирању морфолошких јединица Оџачког краја. Пружа се на крајњем западном делу општине Оџаци и у лучном повијању, [[Тангента|тангенцијално]] додирује ток Дунава. Морфолошка издвојеност меридионална оријентација правца пружања, надморска висина на сектору комуне, која југозападно од Богојева износи 82 метра, а у области Камаришта на Дунаву свега 80 m, рељефна неразвијеност, ниски инундациони терени, који су резултовали нижим економским потенцијалом, разнолик биљни и животињски свет, битне су физиометријске особине ове морфолошке јединице испитиваног краја.<ref>Др Владимир Стојановић, 2007, стр. 14</ref> === Клима === {{Climate chart|Oџаке |- 3|4|37 |- 3|6|30 |1|12|36 |6|18|45 |11|23|60 |14|26|81 |15|29|66 |15|29|53 |11|24|54 |6|18|47 |2|10|54 |- 2|4|47 |float = right |clear = both }} Клима у Оџацима је умерено-континентална. Просечна годишња температура износи 10,9&nbsp;°C. Најхладнији је јануар са просечном температуром -0,3&nbsp;°C, а најтоплији је јул са 21,4&nbsp;°C. Апсолутни максимум се забележава у јулу и августу са 40&nbsp;°C, док се апсолутни минимум забележава у јануару са -27&nbsp;°C. Укупна осунчаност у току године износи 2.014 часова, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима. Најчешћи ветрови су из правца севера и северозапада. На трећем месту по учесталости је југоисточни ветар ([[кошава]]). Годишње падне просечно 612 -{mm}- падавина, а број дана са падавинама је 122. У просеку највећа количина падавина је у јуну 81 -{mm}-, а најмања количина падавина у фебруару 30 -{mm}-.<ref>Др Владимир Стојановић, 2007, стр. 15</ref> {{Клима_града | Град_генитив = Оџака | Извор = [http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=168 Републички хидрометеоролошки завод Србије] | Јан_ср=0 | Јан_ср_пад=37 | Феб_ср=1 | Феб_ср_пад=30 | Мар_ср=6 | Мар_ср_пад=36 | Апр_ср=11 | Апр_ср_пад=45 | Мај_ср=16 | Мај_ср_пад=60 | Јун_ср=19 | Јун_ср_пад=81 | Јул_ср=21 | Јул_ср_пад=66 | Авг_ср=20 | Авг_ср_пад=53 | Сеп_ср=16 | Сеп_ср_пад=54 | Окт_ср=11 | Окт_ср_пад=47 | Нов_ср=5 | Нов_ср_пад=54 | Дец_ср=1 | Дец_ср_пад=47 | Год_ср=11 | Год_ср_пад=612 | Јан_ср_мин=-3 | Јан_ср_макс=4 | Феб_ср_мин=-3 | Феб_ср_макс=6 | Мар_ср_мин=1 | Мар_ср_макс=12 | Апр_ср_мин=6 | Апр_ср_макс=18 | Мај_ср_мин=11 | Мај_ср_макс=23 | Јун_ср_мин=14 | Јун_ср_макс=26 | Јул_ср_мин=15 | Јул_ср_макс=29 | Авг_ср_мин=15 | Авг_ср_макс=29 | Сеп_ср_мин=11 | Сеп_ср_макс=24 | Окт_ср_мин=6 | Окт_ср_макс=18 | Нов_ср_мин=2 | Нов_ср_макс=10 | Дец_ср_мин=-2 | Дец_ср_макс=4 | Год_ср_мин=6 | Год_ср_макс=17 | Јан_а_макс=19 | Јан_а_мин=-27 | Феб_а_макс=21 | Феб_а_мин=-22 | Мар_а_макс=26 | Мар_а_мин=-20 | Апр_а_макс=29 | Апр_а_мин=-6 | Мај_а_макс=35 | Мај_а_мин=1 | Јун_а_макс=37 | Јун_а_мин=4 | Јул_а_макс=40 | Јул_а_мин=7 | Авг_а_макс=40 | Авг_а_мин=6 | Сеп_а_макс=36 | Сеп_а_мин=2 | Окт_а_макс=29 | Окт_а_мин=-7 | Нов_а_макс=24 | Нов_а_мин=-18 | Дец_а_макс=20 | Дец_а_мин=-24 | Год_а_макс=40 | Год_а_мин=-27 |}} === Хидрографија === Воде овог дела Бачке се могу поделити на подземне и површинске. Подземне воде, у нижим пределима атара, се директно одражавају на услове и могућност искориштења плодног земљишта, али су и од приоритетног значаја за биљне заједнице. Главни извор питке воде у свим насељима општине је артешка издан. Површинске воде се углавном односе на реку Дунав и канал Дунав-Тиса-Дунав. Део тока Дунава који протиче кроз општину Оџаци износи 10 -{km}-, такође представља и природну границу са Републиком Хрватском. Почетком 20. века, на путу од Дунава према Богојеву, у природном процесу великих поплава створено је језеро Штранд. Језеро је окружено пешчаним плажама које се простиру на површину од 2 -{ha}-. На територији Оџака се налази и каналска мрежа Дунав-Тиса-Дунав и износи 43 -{km}-. Канали су пловни и омогућавају пловидбу разноликих половила. Канал се одликује и великом чистоћом у односу на друге делове канала у Бачкој. Предео око Оџака је такође богат и барама од којих је најзначајнија Холцер бара.<ref>Др Владимир Стојановић, 2007, стр. 16</ref> == Историјат места == === Праисторијски период === Праисторија Оџака и његове околине почиње пре скоро 7000 година у време неолита када се прве цивилизације досељавају на просторе [[Панонска низија|Панонске низије]]. Сведочење о томе је археолошки локалитет Доња Брањевина у близини [[Дероње|Дероња]]. Географски услови у Оџачкој околини су били повољни за насељавање праисторијских група посебно у периоду од краја последњег леденог доба и почетка [[Холоцен]]а. Три морфолошке целине алувијалне равни, алувијалне терасе и лесне терасе нудиле су погодности за настанак првих насеља у околини данашњег града. Предност су биле и велике реке са значајним риболовним и комуникационим потенцијалом, али и окружење богато плодним земљиштем, шумама и дивљачи.<ref>Јосип Плеша, 1976, стр. 9–14</ref> Анализом сачуваних животињских врста утврђено је да више од 65% свих конзумираних врста припада домаћим врстама, углавном овци, кози и говечету. Свиња је у том периоду била мало гајена. Од дивљачи најзаступљенији су били дивље говече, дивља свиња, црвени јелен и срндаћ.<ref>Svetlana Blažić, The Faunal Assemblage, in S. Karmanski (ed. bz P. Biagi) Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste 2005, стр. 49–57</ref> О изгледу самог станишта нема детаљнијих потврда. Откриће јама стубова у низу и блатног премаза указује да су као станиште могла служити једноставне колибе.<ref>Sergej Karmanski, Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste 2005</ref> Са друге стране пронађен је велики број керамичких посуда са богатом декорацијом, обиље ритуалних предмета и жртвеника, разноврсни коштани и камени алати и накит. Посебну занимљивост представља камено оруђе, пре свега зато што се извор те сировине за њихову изградњу налазио далеко од самог насеља. Чињеница је да је камен био увозна роба, чиме би се даљим проучавањем овог локалитета могло доћи до контакта и путева доношења тих сировина.<ref>Драгана Антоновић, Индустрија глачаног камена са Доње Брањевине и њено место у неолиту наше земље, Гласник Српског археолошког друштва 2002, стр. 18, 25-43</ref> === Оснивање Оџака === Оџаци се први пут помињу 1389. у земљишним књигама као Odos или Hodos. Касније 1522. године село се помиње као Kéménd. Након [[Мохачка битка|Мохачке битке]] Оџаци припадају [[Otomansko carstvo|Отоманском царству]] скоро 200 година. Град се 1579. године зове Tatar Ocak. Оџаци се тада помињу као насеље у Бачкој које су основали [[Турци]] за време војних операција које су водили у јужној [[Краљевина Угарска|Угарској]].<ref>Др Владимир Стојановић, 2007, стр. 19</ref> О пореклу имена насеља постоји више теорија, једна од њих је да име води порекло од имена турског војног одреда који је боравио на простору насеља, постоји и теорија по којој име води порекло од турске речи за димњак, (због димњака који су вирили из земуница првог насеља), као и да су Оџаци добили назив по босанском [[Оџак (Посавски кантон)|Оџаку]] одакле је у [[16. век]]у досељено 7 српских породица.<ref name="automatski generisano1" /> У [[17. век]]у Оџаци су опустели, становништво се под притиском великих дажбина, наплаћиваних за војне потребе и рата, махом иселило на север. Током [[18. век]]а насеље је обновљено и тада у Оџацима живи око стотинак српских и шокачких породица. Власти [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] одлучују да колонизују овај простор немачким колонистима, што доводи до присилног исељавања староседелачког становништва ([[Срби|Срба]] и [[Шокци|Шокаца]]).<ref name="automatski generisano1" /> === Долазак немачких колониста === [[Датотека:1895_Hodsagh_20kr_Issue1881_Serbia.jpg|230п|мини|лево|Поштанска марка из 1895. године]] Колонизација Оџака немачким живљем почиње [[1755]].<ref name="automatski generisano1" /> године када се доноси одлука о насељавању 300 немачких породица и подразумевало је присилно исељење тадашњег становништва.<ref name="autogenerated1">Олга Андраши, Документација из Музејске јединице Народне библиотеке Бранко Радичевић у Оџацима</ref> Такође постоји и мишљење да су Срби због великих дажбина сами затражили да се иселе.<ref>Др Владимир Стојановић, 2007, pp. 12.</ref> Немачки колонисти од власти Хабзбуршке монархије добијају земљиште за градњу кућа, онолико земље колико су могли да обрађују, семе итд. Осим тога добијају статус слободних царских поданика, па су тако кметови међу њима ослобођени својих обавеза. Колонисти који су населили Оџаке били су већином из немачких области: [[Баден (регион)|Бадена]], [[Шварцвалд]]а, [[Алзас]]а, [[Лорена|Лорене]], [[Хесен]]а итд.<ref>Бранислав Срдановић, 2013, стр. 20</ref> У своје ново место боравка долазили су Дунавом, бродовима познатим под именом ''Улмске кутије'' пловили су преко Беча и [[Будимпешта|Будимпеште]] до Апатина где су се искрцавали. Први колонисти стигли су [[1756]]. године, међу којима је био и барон Котман, власник поседа.<ref>Бранислав Срдановић, 2013, стр. 21</ref> За време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] 1756. године град добија статус варошице.<ref name="automatski generisano4">{{Cite web |url=http://www.donauschwaben-bayern.de/images/hodschag.pdf |title=Архивирана копија |access-date=31. 8. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923215844/http://www.donauschwaben-bayern.de/images/hodschag.pdf |archive-date=23. 9. 2015. |url-status=dead }}</ref> === Оџаци — центар кудеље === Досељени колонисти углавном су се бавили пољопривредом. Њиховим доласком почиње и масован узгој [[конопља|конопље]] иако се по неким турским дефтерима гајење конопље спомиње још у време кад су они владали овим просторима. Земљиште у Оџацима и околини било је идеално за гајење ове биљке, чему је највише доприносила река Мостонга која се често изливала и плавила околна подручја. Такође [[Мостонга]] је била идеална за мочење конопље. Производњу је иницирао барон Котман који је известио [[Беч]] да конопља добро успева на територији новосаграђених колонистичких насеобина. Он је окупио произвођаче кудеље, обезбедио им средства за рад и обавезао се да ће од њих откупити 5.000 лаката тканине годишње. Производња се касније омасовила, и Оџаци постају један од највећих центара за производњу кудеље у Европи.<ref>{{Cite web |url= http://www.paunpress.com/user/tur.php?id=982 |title= Zavičaj kudelje, tamburaša i alasa |publisher= paunpress.com |accessdate= 30. 5. 2015. |archive-date= 31. 5. 2015. |archive-url= https://web.archive.org/web/20150531013001/http://www.paunpress.com/user/tur.php?id=982 |url-status= dead }}</ref> 1779. године почиње да се одржава вашар кудеље, који временом добија на значају. 1907. године отвара се фабрика за прераду кудеље и производњу ужади, отварају је чланови имућне породице Ертл (Франц и Јохан) по узору на сличну фабрику у [[Сегедин]]у. Од почетних 200 радника фабрика се брзо развија и већ [[1929]]. достиже цифру од 880 запослених. Временом производња се шири па се осим ужади производе и јутани теписи, а од 1933. и вунена и свилена тканина. === Развој Оџака === [[Датотека:Odzaci 1920.png|300п|мини|десно|Народна школа 1920. године]] Од досељавања првих колониста вртоглави привредни развој Оџака који се пре свега ослањао на производњу [[Кудеља|кудеље]] пратио је и друштвени развој места. [[1762]]. године основана је прва школа, на немачком језику.<ref>Олга Андраши, Музејска документација Музејске јединице НБ Бранко Радичевић, Оџаци картон бр. 7.</ref> Прва црква саграђена је [[1764]]. године, али од ње није сачуван никакав траг. Локална самоуправа је основана [[1766]]. године.<ref name="automatski generisano4" /> Први судија у Оџацима је био Јозеф Гајгер из [[Шутертал]]а.<ref name="automatski generisano4" /> [[1818]]. године одржана је прослава поводом постављања темеља нове цркве која је завршена [[1821]]. године.<ref>Олга Андраши, картон бр. 637</ref> [[1813]]. године Оџаци добијају привилегију одржавања недељног сајма и два годишња вашара и добијају статус трговишта. За време Мађарске револуције 1849. године Оџаци су морали да плате казну од 50.000 златника Мађарској због наводног помагања непријатељима, што је довело до великог дуга Оџака.<ref name="automatski generisano4" /> [[1871]]. године оснива се срески суд, [[1879]]. служба земљишних књига, [[1884]]. служба кнеза (први оџачки кнез био је Јозеф Виси).<ref name="automatski generisano3">Олга Андраши, картон бр. 186</ref> Први парни млин је саградио Оџачанин Ертл 1876. године.<ref name="automatski generisano4" /> Прва штампарија основана је 1887. године, основао је Јозеф Фистер<ref name="automatski generisano4" /><ref name="automatski generisano3" /> Прва задруга је основана 1890. године.<ref name="automatski generisano4" /> У Оџацима у то време раде два новчана завода: Оџачка штедионица и Оџачка каса узајамне помоћи, а [[1897]]. основана је и пореска служба.<ref>Олга Андраши, картон бр. 45.</ref> 1895. године завршена је изградња пруге Нови Сад-Баја која пролази кроз Оџаке, а исте године кроз место је прошао и први воз. Другу штампарију у Оџацима је основао Јохан Раб 1898. године.<ref name="automatski generisano4" /> 1899. године у оквиру самостана у Оџацима изграђено је прво дечје забавиште које је 1936. године премештено у нову модернију зграду коју је изградио власник Фабрике канапа и ужарије Јохан Ертл. [[1906]].<ref>Олга Андраши, Музејска документација Музејске јединице НБ Бранко Радичевић, Оџаци</ref> Фирма ''Ертл и Шверер'' (такође делом у власништву породице Ертл) отвара прву електричну централу за потребе свог млина и тако долази и до електрификације места. [[1911]]. године у Оџацима основан је фонд за изградњу грађанске школе, прикупљено је 70.000 круна, али је изградња школе одложена због Првог светског рата. [[1917]]. године прикупљено је још 300.000 круна и школа почиње са радом, првобитно у кући породице Краус, па у кући породице Брунер и коначно се [[1927]]. премешта у нову зграду направљену по нацрту архитекте Јозефа Швера,<ref>Олга Андраши, картон бр. 4</ref> такође 1917. године са радом је почела пруга Суботица - Оџаци која је отварала пут до Будимпеште и централне Европе.<ref name="automatski generisano4" /> Фердинанд Бехер је са својим синовима основао прву фабрику сатова 1926. године.<ref name="automatski generisano4" /> Прва четворогодишња школа је отворена 1927. године.<ref name="automatski generisano4" /> === Први светски рат === Пре избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]] Оџаци су били у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Како су тада већинско становништо Оџака чинили [[Немци]] и [[Мађари]] на територији општине Оџаци није било већих борби. У ратном периоду у Оџацима се отвара војни лазарет у згради основне школе у којем су лечени рањеници донесени са фронта. У Првом светском рату погинуло је 162 Оџачана. Након завршетка Првог светског рата Оџаци постају део [[Краљевина Југославија|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]]. Немачко и мађарско становништво није било расељено, али су придошли становници били већински [[Срби|српске]] националности, па самим тим Немци и Мађари губе статус већине у Оџацима.<ref>Олга Андраши, картон бр. 123</ref> === Други светски рат и Културбунд === [[Датотека:Stari-odzaci.jpg|300п|мини|лево|Општинска зграда 1905. године]] {{посебан чланак|Крвава јесен у Оџацима}} Године 1920. основан је [[Културбунд]], немачка националистичка организација, која је била почетно замишљена као неполитичка организација која делује на подручју целе [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а имао за циљ да чува и развија немачку културу и језик.{{sfn|Tomasevich|2002|p=201}} Организација је два пута забрањивана: први пут [[1924]]. године, други пут током [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]]. Први огранак Културбунда у Бачкој формиран је 1920. године у Парабућу (Ратково). [[1930]]. године дозвољен је рад Културбунда. Доласком [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] на власт у Немачкој деловање Културбунда се радикализује и прихватају се национал-социјалистичке идеје унутар организације. Из године у годину број чланова расте, посебно након [[1939]]. године и почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Током рата организација јача и постаје главни организатор друштвеног живота у немачким местима у Бачкој, између осталих и у Оџацима. Такође организује одлазак младих Немаца у Вермахт и СС јединице. После инвазије снага Трећег рајха на Југославију, територија Бачке окупирана је од стране мађарске војске. Током окупације вршен је систематски прогон: Срба, Јевреја, Рома, као и политичких неистомишљеника свих националности од стране мађарске војске и жандармерије.<ref>Бранислав Срдановић, Прошлост Оџака кроз старе фотографије, Оџаци 2013, стр. 30</ref> [[Датотека:Odzaci1.jpg|300п|мини|десно|Главна улица у Оџацима]] Након окупације насеља Оџаци нова мађарска власт је имала посебан третман према припадницима других нација, вероисповести и раса. Повластице су имали само припадници немачке и мађарске националности. У најнеповољнијем положају су били [[Срби]], [[Буњевци]], [[Словаци]], [[Роми]] и [[Јевреји]]. Посебан третман су имали припадници Срба који су се у Оџаке доселили након Првог светског рата. Они су масовно одвођени у логоре, а највећи логор за српске колонисте је био мађарски логор у [[Шарвар]]у. Остали су били прво одвођени у логор у Оџацима, који се налазио у Грађанској школи. Логор у Грађанској Школи је био подређен већем логору у [[Бачка Паланка|Бачкој Паланци]].<ref>Јосип Мирнић, Немци у Бачкој у Другом светском рату, Нови Сад 1974.</ref> Након одбијања Немаца да служе мађарској војсци<ref name="automatski generisano2">Јосип Мирнић, 1974.</ref> уследио је договор између [[Адолф Хитлер|Хитлера]] и [[Миклош Хорти|Хортија]],<ref name="automatski generisano2" /> по ком је договорено да Немци могу служити војску у добровољачким СС јединицама. У првих месец дана је прикупљен велики број добровољаца и њихов испраћај је направљен [[27. март]]а.<ref name="autogenerated1"/> Млади Немци су оформили омладинске чете Фолксбундоваца, окупљени око организације Дојче Маншафт који су малтретирали Немце који се нису добровољно пријавили за служење у СС јединицама.<ref name="automatski generisano2" /> Оџаци су за време Другог светског рата били окупирани од стране Сила Осовине и поверени Мађарској. Од стране Титових партизана [[23. новембар|23. новембра]] [[1944]]. године у Оџацима, на путу према Каравукову, се догодио масакр. Тада су убијене 183 особе, 181 мушкарац и 2 жене, а једна особа је успела да побегне. Убијени су били цивили немачке националности. Један од њих је био и Франц Ертл, један од важних грађана Оџака, власник Фабрике ужарије и канапа. Породице Франца Крауса, Ладислава Колмана и Ханса Петка су поштеђене на инсистирање Српског савета. Два дана касније [[25. новембар|25. новембра]] 1944. године извршено је још једно стрељање Немаца, ово дело је почињено од стране крајишке-партизанске бригаде. Тада је убијено 212 немачких мушкараца, стрељање је извршено на путу према Филипову (Бачком Грачацу). Убијени су били становници Филипова.<ref name="google1">Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa, Band 5, стр. 269. cz/books?id=RN8MAQAAMAAJ&q=%22Massaker+im+Bezirksort+Hodschag%22&dq=%22Massaker+im+Bezirksort+Hodschag%22&hl=de&ei=VszgTqS2J9K1hAeahvjQBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CDIQ6AEwAQ Online]</ref> Дана 26. децембра 1944. године, 61 мушкарац и 101 жена су депортовани у Русију на принудни рад. До 18. јуна 1945. године припадници немачког народа су били у логору где су многи и преминули. У периоду од 1944. до 1949. године страдао је 571 цивил, у стрељањима или у логорима.<ref name="automatski generisano4" /> === Ослобађање Оџака === Ослобођење коначно долази [[22. октобар|22. октобра]] [[1944]]. године.<ref>[http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/tradicija/Kalendar_lokalnih_desavanja_2014.pdf Kalendar lokalnih dešavanja], mod.gov.rs, приступљено 30. 5. 2015.</ref> Оџаке су ослободиле Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије. Озбиљније борбе са мађарским жандарима водио је Бачкопаланачки одред 17. октобра између Парабућа (Раткова) и Оџака. На сам дан ослобођења није било отпора као ни дочека ослободиоца пошто је место било углавном насељено немачким живљем који су се већином повукли заједно са немачком војском и напустили земљу, а прва колона је кренула још 9. октобара. Један број Немаца је остао, они су интернирани у логоре да би касније такође напустили земљу и преселили се махом у Аустрију и Немачку. По ослобођењу ових крајева долази до Батинске битке, највеће битке на овим просторима у којој војници Црвене армије и Војвођанских бригада под командом потпуковника Срете Савића успевају да поразе немачке снаге које су бројале чак 60.000 војника, пређу Дунав и ослободе Дарду и Бели Манастир, чиме су немачке снаге потиснуте на територију Мађарске.<ref>Никола Божић, Батинска битка, Београд 1978.</ref> === Обнова Оџака === [[Датотека:Kuca Odzaci.jpg|280п|мини|десно|Кућа породице Рис]] По завршетку Другог светског рата долази до [[колонизација|колонизације]] становништва из мање развијених крајева државе у Војводину, како би се населио простор на ком је пре рата живела немачка национална мањина. У општини Оџаци углавном су насељени колонисти из јужне Србије. Први колонисти који су стигли у Оџаке су били из [[Заплање|Заплања]]. Они су у Оџаке стигли возом [[10. фебруар]]а [[1946]]. године, тада је у дошло 45 породица са 228 чланова. Месна комисија је одмах организована и њима су на располагање били додељени домови у којима су живели протерани Немци, као и земља коју су поседовали. Храну и покућство новим становницима су обезбедили УНД и Антифашистички фронт жена. Нови колонисти су долазили током целе 1946. године и укупно је досељено 459 породица са 2454 чланова. Оџаци су насељени са породицама из Заплањског, Нишког, Сврљишког, Бањског, Моравског и Алексиначког среза.<ref name="autogenerated1"/> У [[Каравуково|Каравукову]] су насељени колонисти из Врањске котлине и Горње Пчиње, у [[Ратково|Раткову]] из Топлице и околине Лесковца, у [[Српски Милетић|Српском Милетићу]] из Јабланице, Власотинаца и Суве реке, у [[Дероње|Дероњама]] из околине Пирота, а у Оџацима из околине [[Пирот]]а и [[Ниш]]а. У [[Бачки Брестовац]] и [[Бачки Грачац]] насељени су колонисти из Босне и Лике.<ref>Никола Гаћеша, Аграрга реформа и колонизација у Југославији 1945–1948, Нови Сад 1984</ref> Након завршетка колонизације уследила је обнова основних установа и стварање првих друштвених организација. Организоване су сељачке радне задруге од земље која је била додељена колонистима, која је остала у њиховом власништву, али је била обрађивана од стране задруге. Неки колонисти су се вратили у стари завичај, јер им се није свидео овај принцип као ни поднебље на које су се доселили. Највећи део је остао тако да сада Оџаци место сусрета различитих култура, фолклора и менталитета.<ref>Бранислав Срдановић, Прошлост Оџака кроз старе фотографије, Оџаци 2014, стр. 51</ref> == Политичко и административно уређење == [[Датотека:Odzaci mun.png|280п|мини|лево|Положај Оџака у општини]] Оџаци имају статус градског насеља и седиште су општине Оџаци. Органи власти у Оџацима су Скупштина општине Оџаци, Председник Општине, Општинско веће, Општинска управа и независна регулаторна тела.<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/2012-05-29-11-29-54/organizaciona-struktura-opstine |title= Organizaciona struktura opštine |publisher= odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> === Скупштина општине === Скупштина општине је представнички орган који врши основне функције локалне власти, утврђене уставом, законом и статутом. Скупштину општине чине 27 чланова. Председник Скупштине Општине Оџаци је Горан Ђаковић, а његов заменик Александра Ћирић.<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/2012-05-29-11-29-54/organizaciona-struktura-opstine |title= Скупштина општине |publisher= odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> === Председник општине === Председника општине бира Скупштина општине из реда одборника на период од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника. Председник Скупштине општине предлаже кандидата за председника општине. Председнику општине и заменику председника општине, избором на ове функције, престаје мандат одборника у Скупштини општине. Председник општине и заменик председника општине су на сталном раду у општини. Председник Општине Оџаци је Латинка Васиљковић, а његов заменик Мирослав Кондић.<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/2012-05-29-11-29-54/2012-07-13-10-12-02/predsednik-opstine |title= Председник општине |publisher= odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> === Општинско веће === Општинско веће бира Скупштина општине на предлог председника општине, на период од четири године и оно утврђује предлог одлуке о буџету општине, врши надзор над радом општинске управе, поништава или укида акте општинске управе који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком коју доноси скупштина општине, решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација из изворног делокруга општине. Општинско веће Оџака броји 11 чланова, а њиме председава Председник Општине оџаци Латинка Васиљковић.<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/2012-05-29-11-29-54/opstinsko-vece |title= Општинска управа |publisher= odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> === Општинска управа === Општинска управа је стручно-извршна служба, која непосредно спроводи прописе општине, као и републичке законе и друге прописе чије извршење је поверено општини, припрема нацрте одлука и других аката које доноси Скупштина општине и Председник општине и врши стручне послове које јој повери Скупштина општине и Председник општине.<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/2012-05-29-11-29-54/organizaciona-struktura-opstine | title= Општинска управа | publisher= odzaci.rs | accessdate=03. 06. 2015}}</ref> === Насеља општине === У насељима Општине Оџаци се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом општине. Грађани учествују у вршењу послова општине преко изабраних одборника у скупштини општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом општине и актима општине. Списак насеља: {| class="wikitable" |- ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Површина (-{[[Квадратни километар|km²]]}-) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво ([[1991]]) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво ([[2002]]) ! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво ([[2011]]) |- | [[Бачки Брестовац]] || 56 || 3.737 || 3.698 || 2.930 |- | [[Бачки Грачац]] || 30.6 || 2.924 || 2.993 || 2.369 |- | [[Богојево]] || 38.3 || 2.310 || 2.240 || 1.760 |- | [[Дероње]] || 54.2 || 2.889 || 2.913 || 2.598 |- | [[Каравуково]] || 60.5 || 5.607 || 5.089 || 4.360 |- | [[Лалић]] || 35.6 || 1.699 || 1.702 || 1.423 |- | Оџаци || 49.3 || 10.567 || 10.108 || 9.021 |- | [[Ратково]] || 51.6 || 4114 || 4.230 || 3.462 |- | [[Српски Милетић]] || 37.7 || 3.663 || 3.675 || 3.173 |- style="background: #E9E9E9;" || УКУПНО || style="background: #E9E9E9;" | 411 || style="background: #E9E9E9;" | 33.847 || style="background: #E9E9E9;" | 32.841 || style="background: #E9E9E9;" | 31.096 |- | colspan="6" | <small>Извор: Републички завод за статистику</small><ref name="autogenerated1" /> |} {{Посебан чланак|Грб Општине Оџаци}} === Обележја Оџака === {{multiple image | width = 100 | image1 = Grb Odzaci2.png | caption1 = Старо обележје Оџака | image2 = COA_Odzaci.png | caption2 = Званично обележје Оџака }} Званично обележје које користи општина је псеудохералдички амблем. Елементи амблема су: класје, лабораторијска посуда, име општине и године [[1557]]. и [[1944]]<ref>[http://www.zastave-grbovi.com/?jez=&menu=80306. Амблем Оџака на Zastave i grbovi.com]</ref> (види слику). Један од елемената амблема је била и црвена петокрака која је уклоњена након пада [[Комунизам|комунизма]]. Историја Оџака познаје и стари грб чији је мотив био [[архангел Михаил|арханђел Михаило]], но он је пак пао у заборав и више није у употреби.<ref>[http://www.zastave-grbovi.com/default.asp?jez=&menu=803014 Стари грб Оџака]</ref> === Празници и награде === У Оџацима се 22. октобра слави Дан општине, познат као Дан ослобођења и колонизације општине, ослобођење Оџака од мађарске и немачке окупације у Другом светском рату. Трг у Оџацима на коме се раније славио Дан општине такође носи назив 22. октобар. Општина додељује звање почасног грађанина Општине. Награде и друга признања и звања почасног грађанина се додељују поводом Дана Општине.<ref>{{Cite web |url=http://www.odzaci.rs/files/STATUT_OPSTINE_ODZACI.pdf |title=Архивирана копија |accessdate=31. 8. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924054853/http://www.odzaci.rs/files/STATUT_OPSTINE_ODZACI.pdf# |archive-date=24. 9. 2015. |url-status=dead |df= }}</ref> == Становништво == {{посебан чланак|Демографија општине Оџаци}} У насељу Оџаци 2011. живело је 9021 становника, а просечна старост становништва износила је 43 године (41 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 3352 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63. Према попису становништва из 2011. године, Оџаци имају 9021 становника. Према етничким групама, становници Оџака су се изјаснили као Срби (7487), Југословени (53), Црногорци (48), Роми (96), Хрвати (102), Словаци (125) и Мађари (229). <center> {| class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;" |- style="background:#C4D8E2;" |'''background-color:#1E90FF;"| '''Година пописа''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1869]].'''<ref>{{Cite web |url=http://www.donauschwaben-bayern.de/images/hodschag.pdf |title=Popis 1869-1931. |access-date=31. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923215844/http://www.donauschwaben-bayern.de/images/hodschag.pdf |archive-date=23. 09. 2015 |url-status=dead }}</ref> |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1900]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1910]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1931]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1948]].'''<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1953]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1961]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1971]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1981]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[1991]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[2002]].''' |'''background-color:#1E90FF;"| '''[[2011]].''' |- |'''Бр. становника''' | style="text-align:right;"| 3908 | style="text-align:right;"| 4335 | style="text-align:right;"| 5403 | style="text-align:right;"| 5929 | style="text-align:right;"| 6607 | style="text-align:right;"| 7266 | style="text-align:right;"| 7841 | style="text-align:right;"| 9052 | style="text-align:right;"| 9933 | style="text-align:right;"| 10567 | style="text-align:right;"| 10108 | style="text-align:right;"| 9021 |} </center> Према верској структури већину становништва чине хришћани, припадници православне и католичке вероисповести. Знатан је удео агностика, атеиста и неопредељених. Од осталих религија најзаступљенији је ислам. Три најбројније верске заједнице су православци 83,97%, затим следе католици 7,07% и протестанти 2,68%. Од укупног броја становника у Оџацима било је (49,43%) мушкараца и (50,57%) жена, што представља однос мушкараца и жена 978:1000. Просечна старост становништва била је 43,7 година, мушкараца 42,7 година, а жена 45,0 година. Удео особа старијих од 18 година је 84,2%. {{Col-begin}} {{Col-2}} {{Графикон постоци | извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> | ширина=300px | наслов=Етнички састав | позадина=#C4D8E2 | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|7665|84.97}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|235|2.60}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|orange|125|1.42}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|blue|128|1.16}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|98|1.09}} {{Врста са постотком|[[Југословени]] {{напомена|За садашњи статус Југословена види чланак [[Југословени]].}}|purple|54|0.60}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|48|0.54}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|33|0.37}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|pink|25|0.28}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|cyan|15|0.17}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|15|0.17}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|13|0.15}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|13|0.15}} {{Врста са постотком|остали|silver|572|6.34}} }} </center> {{Col-break}} <center> {{bar box | width = 300px | title = Верска структура Оџака | titlebar = #C4D8E2 | позиција=right | bars = {{bar percent|Православци|blue|7575|83.97}} {{bar percent|Католици|green|637|7.07}} {{bar percent|Протестанти|lightblue|241|2.68}} {{bar percent|Атеисти|red|88|0.98}} {{bar percent|Остале хришћанске религије|lightred|18|0.20}} {{bar percent|Муслимани|lightgreen|9|0.11}} {{bar percent|Агностици и неопредељени|green|2|0.03}} {{bar percent|Источњачке вероисповести|lightyellow|1|0.01}} {{bar percent|Остале вероисповести|gray|436|4.84}} }} </center> {{Col-end}} == Привреда == [[Датотека:Fabrika uzarije i kanapa 1913.png|280п|мини|лево|Фабрика ужарије и канапа 1913. године]] Примарна грана оџачке привреде су биле пољопривреда и индустрија. Ратарска производња остаће и даље носилац пољопривредне производње. Површине под житарицама и стабилност приноса на високом нивоу истицали су на производње житарица. Код индустријских култура долазило је до одређених осцилација у површинама, углавном, због отежаних услова реализације и мање стимулативних откупних цена. Изузетак би представљала производња шећерне репе. На сточарску производњу неповољно су деловала стална тржишна колебања и нестабилне цене. Индустрија општине састоји се од шест индустријских грана: текстилне, металне, хемијске индустрије, индустрије грађевинског материјала, поздер-плоча и прехрамбене индустрије. Доминантни значај је имала текстилна индустрија, али у корист тенденциозном константног померања индустријске структуре у корист хемијске индустрије она је преузела водећу улогу. Хемијска индустрија је била конкурентнија од текстилне, у погледу потражње и цене.<ref>Јосип Плеша, 1976, стр. 73</ref> Година развила се текстилна, хемијска и машинска индустрија. Значајни извозни резултати су постигнути у хемијској индустрији, као и у производњи и извозу машина и опреме за пољопривреду, како за домаће тако и за инострано тржиште. На скоро 2.000 хектара шума омогућен је развој ловног туризма и привлачи велики број страних туриста.<ref>{{Cite web |url= http://srbija.superodmor.rs/lov-i-ribolov/lov-i-ribolov/532/lov-i-ribolov-u-okolini-odzaka |title= Lov i ribolov — Odzaci |publisher= srbija.superodmor.rs |accessdate= 30. 5. 2015 |archive-url= https://web.archive.org/web/20150531015212/http://srbija.superodmor.rs/lov-i-ribolov/lov-i-ribolov/532/lov-i-ribolov-u-okolini-odzaka |archive-date= 31. 5. 2015. |url-status=dead }}</ref> Развој привреде је повећао и стопу запослености и допринео је стварању бољих услова за живот грађана. Привреда Оџака оријентисана је на бивше републике Југославије, али и на земље Европске уније, као што су [[Немачка]], [[Италија]] и [[Бугарска]]. У Србији Оџаци привредно гравитирају ка Новом Саду и Бачкој Паланци.<ref>{{Cite web |url = http://odzaci.opstinesrbije.com/?menu=4 |title= Privreda u Odžacima |publisher= opstinesrbije.com |accessdate= 3. 6. 2015. |archive-date= 30. 6. 2016. |archive-url= https://web.archive.org/web/20160630211523/http://odzaci.opstinesrbije.com/?menu=4 |url-status = dead }}</ref> === Привредни напредак Оџака до деведесетих година 20. века === [[Датотека:Autobus Sabracaj Odzaci u Somboru.jpg|230п|мини|десно|Аутобус Саобраћај Оџаци]] Развијане су индустријске гране за које је у општини постојала сировинска основа, као што су: текстилна индустрија са производњом синтетичких предива, производња, млевење и прерада житарица, производња [[хлеб]]а и пецива, као и прерада млека и производа млечних производа, производња сточне хране. Производња је прекинута у последњих десетак година, па су производни капацитети остали ван функције.<ref>Јосип Плеша, 1976, стр. 92–93</ref> Санкције Југославији деведесетих су највише погодиле Оџаке, велика предузећа Оџака нису имала могућност да пласирају своје производе и извозе их у иностранство. Последице су биле многобројне: отпуштен је велики број људи, опрема у [[предузеће|предузећима]] је застарела, а чак су и неке фабрике које су биле понос општине престале са радом. Престанак рада већих предузећа узроковао је велику стопу незапослености, смањење производне активности, губитак тржишта и изостанак технолошких иновација. === Почетак приватизације === Процес приватизације у Оџацима је био исти као и у Србији, спор и без одговарајућег социјалног програма и програма запошљавања.<ref>{{Cite web|url=http://www.ico.rs/crni-bilans-privatizacije-u-opstini-odzaci/ |title= Privatizacija preduzeća u Odžacima |publisher= ico.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> Највећи проблем приватизације у Оџацима су неуспеле приватизације које се огледају у поништењу приватизације, отпуштању радника, паду производње и напуштању основне делатности. Приватизована предузећа су реструктурирана, па је већина радника остала без посла, постојећи производни погони су постали складишта и откупне станице, те не могу служити за запошљавање. Приватизација АТП „Саобраћај” извршена је 2003. године, крах овог предузећа достигнут је пожаром на аутобуској станици крајем 2015. године.<ref>{{cite news |last=Рајић |first=З. |title=Перони у Оџацима зарасли у коров |url=http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:807289-Peroni-u-Odzacima-zarasli-u-korov |accessdate=20. 7. 2019. |work=Вечерње новости |date=20. 7. 2019.}}</ref> [[Датотека:Odžaci2.jpg|230п|мини|лево|Улица у Оџацима]] Хемијска индустрија преовлађује у Оџацима, чији је носилац “Хипол” и мања предузећа која се баве прерадом пластике “Бонел”, ”Дунапласт”, ”Полинс”, ”Грајнер”. Машинска индустрија ”Пољострој” са производњом пољопривредних машина. Занатске радње за штампу и конфекционирање амбалаже. Изградња грађевинске галантерије, израда намештаја, одевних предмета. Са радом је почела и [[текстилна индустрија]], као и [[прехрамбена индустрија]]. == Култура == Оџаци се одликују првенствено својом шароликошћу: националном, културном, верском и др. Управо ова шароликост може се видети на бројним туристичким манифестацијама које се током године одржавају у свим насељима општине. Свака од њих је јединствена и посебна, а поједине претендују да прерасту у традиционалне манифестације које својим значајем превазилазе границе општине [[Општина Оџаци|Оџаци]]. === Уметници из Оџака === [[Датотека:DraganKosovac.png|230п|мини|десно|Слика Драгана Косовца]] [[Датотека:Wiki.Vojvodina IX Odžaci 615.jpg|мини|лево|Мурал на једној од зграда у центру Оџака]] Међу књижевницима, сликарима и глумцима из Оџака као најзначајнији се истиче Јован Хаџић, књижевник и политичар, који је немачку основну школу 1810. године завршио у Оџацима.<ref>{{Cite web|url=http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=788.0 |title= Jovan Hadžić |publisher= riznicasrpska.net |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> Био је међу најобразованијим и најистакнутијим Србима свог времена, а 1826. године у Пешти је са неколико знаменитих Срба основао Матицу српску, чији је био први председник. Затим су ту и Атанасије Николић славни математичар, песник, писац, позоришни редитељ и глумац који је са Јованом Стеријом Поповићем основао прво позориште 1841. године у Београду, Театар на Ђумруку, као и Милка Гргурова прва професионална глумица у Србији, “српска Сара Бернард”. У Оџацима је рођен и писац Радомир З. Путник који је такође и драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар. Ту су и сликари Карол Милослав Лехотски, први школовани сликар, и Рафаило Георгије Момчиловић сликар из редова Српске православне цркве. Песници Јован Берић, Ђена Павловић <ref>{{Cite web|url=http://odzaci-hodschag.blogspot.com/2013/01/ena-pavlovic.html |title= Đena Pavlović |publisher= odzaci-hodschag.blogspot.com |accessdate=3. 6. 2015}}</ref>, чија је поема “Ситна књига од Крајине Марку, Шаље му је на кољено: Оџачанин Ђемо” и социјални песник Прока Јовкић. [[Слободан Тркуља]] српски музичар, мултиинструменталиста, композитор и певач грленог и византијског стила који је из Оџака. Такође у Оџацима је живела и глумица [[Југослава Драшковић]]. === Манифестације у Оџацима === Национална, верска и културна шароликост одликују Оџаке. Управо ова шароликост може се видети на бројним туристичким манифестацијама које се током године одржавају у Оџацима. Почетком године, у јануару, се организује ломљење божићне чеснице у Храму Спаљивања моштију Св. Саве и дочек Нове године по Јулијанском календару на платоу испред Спортско-пословног центра. На платоу свирају локални бендови, док у поноћ долазак Нове године обележава ватромет. У марту се организује Хаику фестивал. Традиционално фестивал има своју форму: расписивање конкурса, избор селектора од стране организационог одбора, одабир радова, штампање Зборника и на крају додела награда и представљање песника. Ово је најстарији и најважнији фестивал ове врсте у земљи. Зборник радова који прати цео догађај је архив који је институт за јапанологију уврстио у свој фонд. Кинолошко друштво Оџака организује ЦАЦИБ Међународна изложба паса свих раса у априлу, а истог месеца Мото Клуб Оџаци организује Мото фест. Поред ове две манифестације у априлу се испред Спортско-пословног центра одржава презентација понуде општине Оџаци кроз промоцију спорта, лова, риболова, културе и гастрономије под називом Оџаци на длану. На велики петак испред Храма Спаљивања моштију Св. Саве се осликавају ускршња јаја. Јун такође има две манифестације Дан Дунава и Фијакеријаду. До краја године се између осталих издвајају Међународни фестивал меда, Оџачка ракијада, Златни котлић, Интернационални карате турнир Златна песница и ИМАФ Међународни фестивал мултимедијалне уметности. Неке од манифестација су:<ref>{{Cite web|url=http://www.turizamodzaci.rs/manifestacije.html |title= Manifestacije |publisher= turizamodzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> {{Col-begin}} {{Col-2}} * Ломљење божићне чеснице * Дочек Нове године * Хаику фестивал * ЦАЦИБ Међународна изложба паса свих раса * Оџаци на длану * Осликавање ускршњих јаја * Фијакеријада {{Col-break}} * Мото фест * Дан Дунава * Међународни фестивал меда * „Златни котлић“ општине Оџаци * Интернационални карате турнир „Златна песница“ * Оџачка ракијада * ИМАФ Међународни фестивал мултимедијалне уметности {{Col-end}} === Музеј, галерија и библиотека === Музејска јединица Народне библиотеке Бранко Радичевић основана је 1979. године. Преко 600 предмета из периода од турског до краја 20. века припада историјском одељењу. Међу њима најинтересантније су збирке: колонизација, школство, Оџаци до Првог светског рата и збирка текстилија. Археолошко одељење поседује материјал, хронолошки заступљен у свим фазама, од најстаријег-ранонеолитског до аварског и средњовековног. Најпознатији је ранонеолитски локалитет [[Доња Брањевина]], а најпознатији предмет је статуа Црвенокосе богиње која спаја мушку и женску плодност. У Оџацима постоје две галерије Атеље 025 и Галерија МАС. Галерија МАС већ души низ година учествује у Ноћи музеја у којој учествује преко 200 музеја, галерија и изложбених простора у 65 градова у Србији. Такође се у Галерији МАС одржава и ИМАФ Међународни фестивал мултимедијалне уметности. Народне библиотеке Бранко Радичевић је општинска библиотека и ради у десет одељења у свим селима и у самим Оџацима. Библиотека је организатор многих културних дешавања: Месец књиге- најстаријег ликовно-литерарног конкурса, Хаику фестивал, многобројне ликовне изложбе. Посебно се залаже за афирмацију локалних писаца. === Образовање === [[Датотека:Tehnička Škola Odžaci.jpg|230п|мини|десно|Техничка школа]] У Оџацима се налазе две основне школе ОШ Мирослав Антић и ОШ Бранко Радичевић.<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/administrativne-informacije/2012-07-12-12-18-33/2012-07-12-12-54-07/obrazovanje-osnovne-skole-lat |title = Osnovne škole iz Odžaka |publisher = odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> Након ослобођења Оџака основана је Државна нижа гимназија, која се касније развила у Гимназију ''Јован Јовановић Змај'', данас је то [[Гимназија и економска школа Јован Јовановић Змај|Гимназија и економска школа ''Јован Јовановић Змај'']]. Поред ње у Оџацима постоје још две средње школе [[Техничка школа Оџаци|Техничка школа]] <ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/administrativne-informacije/2012-07-12-12-18-33/2012-07-12-12-54-07/obrazovanje-srednje-skole-lat |title = Srednje škole iz Odžaka |publisher = odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> и приватна средња школа Питагора <ref>{{Cite web|url=http://www.pitagora.edu.rs/ |title= Средња школа Питагора |publisher= edukacija.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref>, као и одељење ниже музичке школе "Петар Коњовић" и факултета за услужни бизнис ЕДУКОНС. === Архитектура и урбана структура === [[Датотека:Главна улица у Оџацима - Main Street in Odžaci.JPG|мини|229x229п|Главна улица у Оџацима]] У ширем простору равничарске [[Бачка|Бачке]] Оџаке истичу старији делови града заједно са новоподигнутим и реконструисаним комплексима. Како се град развијао дошло је до промене архитектонске структуре, на периферији и централним деловима. Те промене проистичу из компактне изградње нових блокова. Прве грађевине у Оџацима су приземне архитектуре, иако је током 19. и [[20. век]]а дошло до реконструкције ових објеката они су садржали своју приземну архитектуру и чине 98% свих архитектонских објеката. Само језгро града се темељи на ортогоналном систему. Језгро града сачињавају четири уздужне и три трансверзалне улице. Најстарији сачувани објекат у Оџацима је црква св. Михаила, грађена у периоду од [[1818]]. до [[1821]]. године у барокном стилу. Копија слике св. Михаила, италијанског уметника Гвида Ремија, се налази у апсидалном делу ове цркве.<ref>Јосип Плеша, 1976, стр. 120–125</ref> === Спорт === {{посебан чланак|Списак спортских клубова у Оџацима}} [[Датотека:Sportsko poslovni centar Odzaci.jpg|230п|мини|лево|Спортско-пословни центар]] Први фудбалски клуб у Оџацима основан је 1919. године под именом [[ФК Текстилац Оџаци|Оџачки шпортски клуб]],<ref>{{Cite web|url=http://www.fussballabzeichen.at/index.php?link=galerie&cat1=06%29%20JUGOSLAWIEN&cat2=WOJWODINA&cat3=ODZACI%20-%20Sportski%20Club%201919&show |title= ODZACI — Sportski Club 1919 |publisher= fussballabzeichen.at |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> а наступа на стадиону Иво Лола Рибар.<ref>{{Cite web|url=http://int.soccerway.com/teams/serbia/fk-tekstilac-odzaci/4215/venue/ |title= Stadion Ivo Lola Ribar Odzaci |publisher= soccerway.com |accessdate = 30. 5. 2015}}</ref> Године [[1928]]. основан је и тениски клуб који је био један од фаворита на тениским такмичењима у тадашњој држави. Тениски клуб је располагао са 5 тениских терена. Између два рата у Оџацима је радило Соколско друштво део Сокола Краљевине Југославије, а одржан је и Соколски слет.<ref>Олга Андраши, картон бр. 638 и 196</ref> Град је сада седиште неколико спортских клубова најзначајнији су [[ФК Текстилац Оџаци|фудбалски клуб Текстилац]] који се такмичи у [[Бачка зона у фудбалу|Бачкој зони]], затим [[FK Odžaci|ОФК Оџаци]], кошаркашки клуб Оџаци, карате клуб Младост, женски рукометни клуб Оџаци, одбојкашки клуб Оџаци, шаховски клуб Младост. Поред њих постоје и клубови у стрељаштву и стреличарству као и тениски и стонотениски клуб. '''Најуспешнији и најпознатији спортисти Оџака''' {{Col-begin}} {{Col-3}} * [[Бранислав Трајковић]] * [[Александар Давидов]] * Милан Давидов * Милан Белић * Лазар Чордашић * Зоран Ћирић * [[Миодраг Радовић]] * Жарко Вучуровић {{Col-break}} * Жељко Вучуровић * Милијан Боцка * [[Јово Станојевић]] * Горан Шкундрић * Бојан Михајловић * Дамир Михајловић * [[Душан Вемић]] * Владимир Филиповић {{Col-break}} [[Датотека:Vemić 2009 US Open 01.jpg|230п|мини|десно|Душан Вемић]] {{Col-end}} === Медији === У Оџацима сада постоје две радио станице Радио Оџаци и ББ Радио, некада Блу Радио. Новине које излазе на сваке две недеље Наше новине. Такође некадашњу оџачку телевизију је заменио Канал 25, сада једина телевизијска станица у Оџацима. == Знаменитости Оџака == === Црвенокоса богиња === {{посебан чланак|Старчевачка култура|Доња Брањевина}} [[Датотека:Wiki.Vojvodina IX Odžaci 612.jpg|230п|мини|Скулптура Црвенокосе богиње постављена у близини центра града]] Статуа је пронађена [[1989]]. у археолошкој сонди величине 6x6 m. Ова фигурина је посебна због своје монументалности у односу на сличне налазе.<ref>{{Cite web|url=http://www.academia.edu/5772812/Crvenokosa_boginja_kao_simbol |title= CRVENOKOSA BOGINJA KAO SIMBOL | publisher= academia.edu |accessdate = 30. 5. 2015}}</ref> Њена висина износи 38 -{cm}-, прави је див у поређењу са до сада пронађеним некомплетним статуетама истог типа, чија висина не прелази 15&nbsp;cm. Јединствена је у свету, премда неки археолози оспоравају значај овог налаза. Ако свему додамо да су у њој сједињени симболи женске и мушке плодности, инвенција тадашњег уметника, пре више од 7.000 година, изазива усхићење. Гледана у целини, статуета делује генијално. Црвенокоса богиња и поред видно изражених атрибута женске плодности истовремено је и симбол мушке плодности јасно приказан тестисима и фалусом. Остаци ранонеолитског ратарског насеља откривени су још [[1965]]. године, када су грађени насипи против поплаве, на месту где [[Дунав]] прави велику окуку, између села Дероња и Каравукова. Ту се затекао и археолог аматер Сергеј Кармански, који је приметио у земљи остатке необичне грнчарије. Зауставио је багер и почео да копа. Сергеј Кармански је, са пуно пожртвовања, спасавао ово археолошко налазиште. Радио је са многим археолошким екипама. Био хваљен и оспораван, али несумњиво заслужан што су проналасци са локалитета Доња Брањевина, постали доступни домаћој и светској научној јавности. Захваљујући њему Оџаци су добили [[Музејска јединица Оџаци|Музејску јединицу]] чију је изложбену поставку посетило хиљаде људи, а град и општина постали препознатљиви по Црвенокосој богињи. === Верски објекти === Оџаке красе бројни сакрални објекти. Сваки од њих одише својственом лепотом и складношћу градитељских линија, а посебан утисак оставља дубок одјек звона са црквених торњева који се пружа над равницом. У самом граду налази се низ сакралних објеката од којих је неколицина под заштитом државе. Осим наведених сакралних објеката који се налазе под заштитом државе Оџаке красе и друге цркве које такође поседују одређен културноуметнички и историјски значај. ==== Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима ==== [[Датотека:Odzaci Orthodox Church.jpg|230п|мини|лево|Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима]] У Оџацима се налазе две цркве, Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима који представља најмлађи сакрални објекат у општини чија је изградња почела 1989. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.turizamodzaci.rs/crkve.html |title= Hram Spaljivanja moštiju Sv. Save u Odžacima |publisher= turizamodzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> Пројекат цркве, дуге 24, широке 12 и високе 12 m урадио је у српско-византијском стилу, архитекта Радослав Прокић из Крагујевца. Октобра 1993. године, на упражњену парохију у Оџацима Епископ Иринеј поставља јереја Горана Артуковића, који заједно са Црквеним одбором преузима велику одговорност око изградње новог храма. У почетку храм се гради захваљујући прилозима верника, као и предузећа, а касније житељи Оџака прилажу путем месног самодоприноса. Редовна богослужења почела су на дан Светог Архангела Михајла 1993. године, 1996. године подигнути су на храм и освећени нови крстови. Крстове је осветио Епископ Бачки господин Иринеј Буловић као и освећење храма које је обављено 2002. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg05476.html |title= Hram Spaljivanja moštiju Sv. Save u Odžacima |publisher= mail-archive.com |accessdate = 30. 8. 2015}}</ref> Изградња парохијског дома започета је 2014. године. На месту садашњег храма 18. августа 1946. године каменован је епископ бачки Иринеј Ћирић. Епископ Иринеј је на Преображење 1946. године дошао у Оџаке ради освећења новоподигнуте цркве. Када је епископ Иринеј у архијерејској одежди изашао из храма и кренуо у литију око цркве, неколико људи је почело да баца камење на њега. Један камен га је погодио у потиљак и епископ Иринеј је пао на земљу. Ђакон Ружић је скочио преко њега и покушао је да га заштити својим телом, док је свештеник Миленко Цвејанов из Сивца покушавао да заустави нападаче, али је и он пао услед неколико убода ножем.<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-stradkom/stradkom-stradanje.html#sv06 |title= Stradanje srbskih mitropolita i episkopa |publisher= rastko.rs |accessdate=14. 11. 2019.}}</ref> ==== Римокатоличка црква арханђела Михаила у Оџацима ==== [[Датотека:Wiki.Vojvodina IX Rimokatolička crkva arhanđela Mihaila (Odžaci) 618.jpg|мини|Римокатоличка црква арханђела Михаила у Оџацима]] [[Римокатоличка црква арханђела Михаила у Оџацима|Римокатоличка црква Св. Архангела Миховила у Оџацима]] грађена је у периоду од 1818 до 1821. године на месту старије цркве из 1764. године. Њен главни извођач је био зидар Јохан Шмаус из Апатина. Посебно се истиче и њена декоративна главна фасада са три торња, средњим вишим од бочних, и класицистички решеним средишњим делом, где се над главним улазом налази запис на латинском језику о посвети храма арханђелу Михаилу, којим се грађевина датује у 1821. Обележје историцизма грађевини дају мотиви грчке и египатске орнаментике. Унутрашњост светилишта и бочних просторија уз њега, хор, олтари и предикаоница, су архитектонски и скулпторски раскошно обрађени. Поред слободних скулптура, уз светилиште су изведене бојене и позлаћене рељефне представе у дрвету на предикаоници и на балкону хора. Богату унутрашњу декорацију између осталог краси олтарна слика Св. Миховила како пробада сотону, рад Јожефа Пешкија из 1834. године. По лепоти истиче се и слика Светог Тројства, рад мајстора Полака, која је иначе копија по Рубенсу. Унутрашња зидна декорација укључујући и слике светлих, живих боја, настала је крајем прошлог века. Прозори су украшени витражима. Највеће оргуље које је Кашпар Фишер направио налазе се у Оџацима у овој цркви и једине су оргуље овог уметника које су остале читаве у Бачкој. Године 1970. црква је стављена под заштиту државе као споменик културе од великог значаја.<ref>{{Cite web |url= http://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/kultura-i-istorija/rimokatolicka-crkva-svetog-arhangela-mihovila-odzaci/?lang=SR |title= RIMOKATOLIČKA CRKVA SVETOG ARHANGELA MIHOVILA – Odžaci |publisher= vojvodinaonline.com |accessdate= 3. 6. 2015. |archive-url= https://web.archive.org/web/20150317230930/http://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/kultura-i-istorija/rimokatolicka-crkva-svetog-arhangela-mihovila-odzaci/?lang=SR |archive-date= 17. 3. 2015. |url-status=dead}}</ref> ==== Капела Светог Вендела ==== [[Датотека:Kapela na groblju Odžaci.jpg|200px|мини|Капела]] Поред цркава, на католичком гробљу се налази [[Капела на гробљу у Оџацима|Капела Светог Вендела]]. Капела је првобитно подигнута 1776. године, а 1893. године је саграђена садашња капела. Ова капела сведочи о присуству немачког народа и културе у Војводини. Реновирана је 2004. године, а од 1970. године се налази под заштитом као споменик културе.<ref>{{Cite web |url= http://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/kultura-i-istorija/kapela-svetog-vendela-odzaci/?lang=SR |title= KAPELA SVETOG VENDELA – Odžaci |publisher= Vojvodinaonline.com |accessdate= 30. 5. 2015. |archive-url= https://web.archive.org/web/20150531013255/http://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/kultura-i-istorija/kapela-svetog-vendela-odzaci/?lang=SR |archive-date= 31. 5. 2015. |url-status=dead}}</ref> === Спомен-крст убијеним подунавским Швабама === [[Датотека:Johan Ertl.png|170п|мини|десно|Јохан Ертл]] Између Оџака и Бачког Грачаца 2011. године откривен је спомен-крст за 212 убијених подунавских Шваба. Стрељање су 25. новембра 1944. године извршили припадници партизанске војске. Тог дана су стрељани мушкарци из Филипова, данашњег Бачког Грачаца, а међу њима је било и малолетника.<ref name="google1"/> Испод крста су уклесана имена свих жртава које се налазе у три одвојене масовне гробнице. Партизани су ухапшене Немце поделили у три одвојене групе. Најпре је прва група ископала раку у којој су их стрељали, а потом их је земљом прекрила друга група. То се поновило и са другом и са трећом групом.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/krst-na-stratistu-nevino-streljanih-backih-svaba/cr8g7xw |title= Krst na stratištu nevino streljanih bačkih Švaba |publisher= blic.rs |accessdate=18. 6. 2011}}</ref> === Вила Ертл === Вилу Ертл је изградио Јохан Ертл као породичну кућу за становање почетком 20. века. Јохан Ертл постао је први председник одбора, а касније и власник 90% свих акција фабрике за прераду кудељних влакана основане 1907. године. Први званични назив је "Honi fonó és kötélverőgyár" (Фабрика кудељног влакна и канапа). Од 1955. године у њој се налази Техничка школа. Покрајинско извршно веће Војводине је обновило зграду 2004. године. Зграда је под заштитом државе.<ref>{{Cite web|url=http://www.dvorci.info/dvorci/odzaci/info.php |title= Вила Ертл |publisher= dvorci.info |accessdate = 31. 8. 2015}}</ref> === Дрворед платана, кестена и липе — споменик природе === Дрворед платана, кестена и липе, дуж саобраћајницу из Сомбора, 1978. године стављен је под заштиту државе. Дрворед платана, кестена и липе представља једино заштићено природно добро на територији Оџака.<ref>{{Cite web |url= https://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/priroda/spomenici-prirode/drvored-platana-kestena-i-lipe-odzaci/ |title= DRVORED PLATANA, KESTENA I LIPE – Odžaci |publisher= Vojvodinaonline.com |accessdate= 20. 8. 2018. |archive-url= https://web.archive.org/web/20170616174238/http://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/priroda/spomenici-prirode/drvored-platana-kestena-i-lipe-odzaci/ |archive-date= 16. 6. 2017. |url-status=dead }}</ref> == Партнерски градови == {{Col-begin}} {{Col-2}} '''<big>Побратимске општине</big>''' * {{zas|HRV}} [[Нашице]] – [[Хрватска|Република Хрватска]] * {{зас|Serbia}} [[Ораховац]] – [[Србија|Република Србија]] * {{зас|Serbia}} [[Бојник]] – Република Србија * {{зас|BIH}}/{{зас|Република Српска}} [[Петрово]] – [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/oodzacima/pobratimske-opstie-lat/?lang=SR |title= Pobratimske opštine |publisher= odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> {{Col-break}} '''<big> и општине</big>''' * {{зас|Germany}}/{{зас|Баварска}} [[Мозбург на Изару|Мосбург]] – [[Баварска]], [[Немачка|СР Немачка]] * {{zas|HRV}} [[Феричанци]] – Република Хрватска * {{зас|Serbia}} [[Кула (град)|Кула]] – Република Србија * {{зас|Serbia}} [[Крагујевац]] – Република Србија <ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/oodzacima/partnerski-gradovi-opstine-lat |title= Partnerski gradovi i opštine |publisher= odzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> {{Col-end}} == Познати Оџачани == Неки од најпознатијих Оџачана су:<ref>Бела Ижак, На крилима времена — знаменити људи општине Оџаци, Оџаци 2014</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.turizamodzaci.rs/slavne_licnosti.html |title= Slavne Ličnosti |publisher= turizamodzaci.rs |accessdate=3. 6. 2015}}</ref> <center> <gallery> Датотека:Gromon Dezső Ellinger.jpg|Деже Громон Датотека:Milka Grgurova Aleksic 1871 Maixner.jpg|Милка Гргурова-Алексић Датотека:Atanasije Nikolić.jpg|Атанасије Николић Датотека:Jovan Hadzic.jpg|Јован Хаџић </gallery> </center> {{Col-begin}} {{Col-2}} * Јован Берић (1786—1845), песник * Едуард Флоријан Бирли ({{јез-мађ|Ede Flórián Birly}}) (1786—1854), лекар и научник * Јован Младеновић Субота (1790—1863), учитељ * [[Јован Хаџић]] (1799—1869), књижевник и политичар * [[Атанасије Николић]] (1803—1882), математичар и писац * [[Милка Гргурова-Алексић|Милка Гргурова]] (1840—1924), глумица * Ђена Павловић (1851—1901), песник и књижевник * Шаму Боровски (1860—1914), доктор филозофије * [[Рафаило Момчиловић]] (1875—1941), сликар * [[Прока Јовкић]] (1883—1915), песник * [[Бошко Перошевић]] (1956—2000), политичар * [[Иван Стојменовић]] (1957—2014), математичар * Деже Громон ({{јез-мађ|Dezső Gromon}}) (1838—1912), политичар, посланик и државни секретар за одбрану * [[Јохан Ертл]] ({{Јез-нем|Johann Ertl}}) (1882—1922), посланик у савезном парламенту * [[Милета Лесковац (сценограф)|Милета Лесковац]] (1924—2014), сценограф и сликар * [[Никола Масловара]], стрипар, карикатуриста, сценариста, творац анимираних филмова, уредник, издавач и педагог ликовне културе {{Col-break}} * [[Бранислав Јовин]], архитекта * [[Драган Косовац]] (1952—2006), сликар * [[Карол Милослав Лехотски]] ({{јез-слк|Karol Miloslav Lehotský}}) (1879—1929), сликар * [[Драган Паскаш]], начелник Генералштаба ВСЦГ * [[Јарослав Супек]] ({{јез-ск|Jaroslav Supek}}) (1952—2009), сликар * [[Јовица Станишић]], српски обавештајац * [[Радомир Путник (књижевник)|Радомир З. Путник]], писац * [[Александар Петојевић]], декан Педагошког факултета у Сомбору * [[Роберт Цолић]] ({{Јез-нем|Robert Zollitsch}}), надбискуп * [[Ласло Немет]] ({{јез-мађ|Németh László}}), бискуп * Ендре К. Грандпиере ({{јез-мађ|Endre K. Grandpierre}}) (1916—2003), писац и историчар * Штефан Аугзбургер ({{Јез-нем|Stefan Augsburger}}) (1856—1893), песник и политичар * [[Слободан Тркуља]], музичар * [[Фридрих Лоц]] (1890—1980), историчар * Леополд Херенчић, дизач тегова и бивши олимпијски рекордер * [[Мирољуб Петровић]], публициста, инжењер геологије и доктор филозофије. {{Col-end}} == Види још == * [[Општина Оџаци]] * [[Списак улица Оџака]] * [[Западнобачки управни округ]] * [[Војводина]] * [[Србија]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == <div style="height:200px; overflow:auto;"> {{reflist|30em}} </div> == Литература == <div style="height:200px; overflow:auto;"> {{refbegin|2}} * Плеша, Јосип (1976): ''Општина Оџаци'', Институт за географију Природно-Математичког Факултета Нови Сад, Нови Сад * Идвореан — Стефановић, Братислава и Андраши, Олга (2010): ''Одевне текстилије збирке колонизација музејске јединице Оџаци'', Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци * Ђорђевић, Бошко. (2012): ''Мала енциклопедија Оџака'', Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци * Ижак, Бела (2014): ''На крилима времена — знаменити људи општине Оџаци'', Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци * Агбаба, М., Алимпић, Д., Костић, С., Мирнић, Ј., Перц, Р., Соколовић, К. Тадић, Ж. (1963): ''Војводина у борби'', Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије председништво АП Војводине, Нови Сад * Ђорђевић, Бошко (2012): ''Пола века Гимназије'', Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци * Срдановић, Бранислав (2013): ''Прошлост Оџака кроз старе фотографије'', Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци * Срдановић, Бранислав (2014): ''Прошлост Оџака кроз старе фотографије'', Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци * Мирнић, Јосип (1974): ''Немци у Бачкој у Другом светском рату'', Институт за изучавање историје Војводине, Нови Сад * Божић, Никола (1978): ''Батинска битка'', Издавачка организација Рад, Београд * Стојановић, Владимир (2007): ''Развој морфолошких карактеристика Оџака од 18. до 21. века'', Матица српска, Нови Сад * Гаћеша, Никола (1984): ''Аграрна реформа и колонизација у Југославији 1945—1948.'', Матица српска, Нови Сад * Karmanski, Sergej (2005): Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste * Антоновић, Драгана (2002): Индустрија глачаног камена са Доње Брањевине и њено место у неолиту наше земље, Гласник Српског археолошког друштва * Bodor, Antal (1914): ''Délmagyarországi telepítések története és hatása a mai közállapotokra'', Stephaneum, Budapest * Blažić, Svetlana (2005): The Faunal Assemblage, in S. Karmanski (ed. bz P. Biagi) Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste * Borovszky, Samu (1909): ''Magyarország vármegyéi és városai. Bács-Bodrog vármegye. I.-II. kötet'', Apolló Irodalmi és Nyomdai Részvénytársaság, Budapest * {{Cite book| ref=harv|last=Tomasevich|first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић|coauthors = |title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url = http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher = Stanford University Press|location = Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2}} {{refend}} </div> == Спољашње везе == {{Прочитан чланак|sr-Odzaci.ogg|10.11.2019.}} {{Други пројекти | commons = Odžaci | wikispecies = | wiktionary = Оџаци | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Оџаци }} '''Службена страница града''' * {{званични веб-сајт|http://www.odzaci.rs/}} '''Информативни садржаји''' * [https://www.mojiodzaci.com Веб портал MojiOdzaci.com] * [http://www.turizamodzaci.rs/ Туристичка организација општине Оџаци] * [https://web.archive.org/web/20141220183002/http://www.ico.rs/ Радио Оџаци] * [http://goranbbradio.wix.com/bbradio/ ББ Радио] {{Wayback|url=http://goranbbradio.wix.com/bbradio/ |date=20150531071452 }} * [http://www.radiod65.co.rs/ Радио Д65] * [http://www.nasenovineodzaci.rs/ Наше новине Оџаци] * [https://web.archive.org/web/20170720062956/http://tvkanal25.rs/ Канал 25] '''Култура''' * [http://www.dvorci.info/dvorci/odzaci/infoc.htm Вила Ертл, Оџаци] * [http://bibliotekamuzejodzaci.org.rs/ Народна библиотека Бранко Радичевић] * [http://imaf-festival.weebly.com/ ИМАФ] * [http://www.kdodzaci.org.rs/index.php?cPath=2/ ЦАЦИБ]{{Мртва веза}} '''Саобраћај''' * [https://www.solaristours.rs Соларис Тоурс] {{Wayback|url=https://www.solaristours.rs/ |date=20200810025944 }} '''Мапе''' * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Odzaci2.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://wikimapia.org/maps?ll=45.504,19.256666&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/odzaci/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.504&longitude=19.256666&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] '''Остале везе''' * [https://archive.today/20130113134217/http://www.digodzaci.rs/ Веб презентација Ј. П. „Дирекција за изградњу"] * [https://archive.today/20130706011342/http://www.digodzaci.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=38&Itemid=38 Просторни план општине Оџаци] {{Општина Оџаци}} {{Списак градова у Србији}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Географија|Србија}} {{изабрани}} [[Категорија:Насељена места у Оџацима| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Хаику]] cokjay9hlj85z9ylp46pxkxft5ffm9m 0 21658 25138917 24932990 2022-08-04T20:53:10Z 79.140.150.186 Unaprjedjenje teksta wikitext text/x-wiki {{друго значење|југословенског редитеља|[[Мило Ђукановић (редитељ)]]}} {{malo inlajn referenci}} {{Инфокутија Политичар | ијек = да | име = Мило Ђукановић | слика = Milo Đukanović at the Enthronement of Naruhito (1).jpg | опис_слике = Мило Ђукановић, 2019. године | датум_рођења = {{датум рођења|1962|2|15|год=да}} | место_рођења = [[Никшић]], [[НР Црна Гора]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | држављанство = [[Црна Гора]] | народност = [[Црногорци (народ)|Црногорац]] | вероисповест = [[Атеизам|атеиста]] | висина = 1,98m<ref name="kurirVisina"/> | партија = [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]]<br />Претходно:<br /><small>[[Савез комуниста Црне Горе]] (1979—1991)</small> | супружник = Лидија Куч | деца = Блажо Ђукановић | отац = Радован Ђукановић | мајка = Стана Ђукановић <small>(рођ. Максимовић)</small> | породица = Ана Ђукановић (сестра) <br/> Александар "Ацо" Ђукановић (брат) | образовање = [[Економски факултет Универзитета Црне Горе|Економски факултет]] | универзитет = [[Универзитет Црне Горе|Универзитет „Вељко Влаховић“]] | професија = [[економиста]] | богатство = 14,8 милиона [[амерички долар|долара]] (Форбс 2010) <ref name="independent"/> <!--Предсједник Црне Горе (други пут)--> | функција_1 = [[Предсједник Црне Горе]] | избори_1 = [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|2018.]] | датум_функције_1 = [[20. маја]] [[2018]]. | претходник_1 = [[Филип Вујановић]] | председник_владе_1 = [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]]<br/>[[Здравко Кривокапић]] <!--Предсједник Црне Горе (први пут)--> | функција_2 = <hr/> | избори_2 = [[Избори за предсједника Црне Горе 1997.|1997.]] | почетак_функције_2 = [[15. јануар]] [[1998]]. | крај_функције_2 = [[25. новембар]] [[2002]]. | председник_владе_2 = [[Филип Вујановић]] | претходник_2 = [[Момир Булатовић]] | наследник_2 = [[Филип Вујановић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (четврти пут)--> | функција_3 = [[Предсједник Владе Црне Горе]] | избори_3 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2012.|2012.]] | почетак_функције_3 = [[4. децембар]] [[2012]]. | крај_функције_3 = [[28. новембар]] [[2016]]. | председник_3 = [[Филип Вујановић]] | претходник_3 = [[Игор Лукшић]] | наследник_3 = [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (трећи пут)--> | функција_4 = <hr/> | избори_4 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2009.|2009.]] | почетак_функције_4 = [[29. фебруар]] [[2008]]. | крај_функције_4 = [[21. децембар]] [[2010]]. | председник_4 = [[Филип Вујановић]] | претходник_4 = [[Жељко Штурановић]] | наследник_4 = [[Игор Лукшић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (други пут)--> | функција_5 = <hr/> | избори_5 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2002.|2002.]] | почетак_функције_5 = [[8. јануар]] [[2003]]. | крај_функције_5 = [[10. новембар]] [[2006]]. | председник_5 = [[Филип Вујановић]] | претходник_5 = [[Драган Ђуровић]] (в. д.) | наследник_5 = [[Жељко Штурановић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (први пут)--> | функција_6 = <hr/> | избори_6 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1990.|1990.]] | реизбор_6 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1992.|1992.]]<br/>[[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1996.|1996.]] | почетак_функције_6 = [[15. фебруар]] [[1991]]. | крај_функције_6 = [[5. фебруар]] [[1998]]. | председник_6 = [[Момир Булатовић]] | претходник_6 = [[Радоје Контић]] | наследник_6 = [[Филип Вујановић]] <!--Министар одбране Црне Горе--> | функција_7 = [[Министар одбране Црне Горе]] | почетак_функције_7 = [[5. јун]] [[2006]]. | крај_функције_7 = [[10. новембар]] [[2006]]. | председник_7 = [[Филип Вујановић]] | председник_владе_7 = такође Мило Ђукановић | претходник_7 = (функција је успостављена) | наследник_7 = [[Боро Вучинић]] <!--Предсједник КСЦГ--> | функција_8 = Предсједник Кошаркашког Савеза Црне Горе <ref>{{cite web |url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:318166-Djukanovic-predsednik-Kosarkaskog-saveza |title=Ђукановић председник Кошаркашког савеза |author=Д. Р. |date=7. фебруар 2011. |website=Новости |access-date=15. фебруар 2021.}}</ref> | почетак_функције_8 = 7. фебруар 2011. | крај_функције_8 = 11. јануар 2018.<ref>{{cite web |url=https://www.vijesti.me/sport/kosarka/13109/dukanovic-se-povlaci-sa-mjesta-predsjednika-kscg-barovic-ponovo-na-celu-saveza |title=Đukanović se povlači sa mjesta predsjednika KSCG, Barović ponovo na čelu Saveza |author=Саша Јончић |date=26. децембар 2018. |website=Вијести |access-date=15. фебруар 2021.}}</ref> | претходник_8 = [[Игор Лукшић]] | наследник_8 = [[Веселин Баровић]] | амблем = [[Датотека:Presidential Standard of Montenegro.svg|125px]]<br />Стандарта предсједника Црне Горе | потпис= }} '''Мило Ђукановић''' ([[Никшић]], [[15. фебруар]] [[1962]]) црногорски је политичар и актуелни предсједник државе Црне Горе. I SLON. Он је такође предсједник [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]] (ДПС), партије која је владала 30 година у Црној Гори, те бивши [[премијер]], министар одбране и народни посланик. Завршавање шестог мандата га, као и чињеница да је владао 30 година, чини најдужим премијером у црногорској историји по дужини вршења дужности и броју мандата. Он је једини бивши југословенски лидер који је остао потпуно у власти кроз цијеле 1990-е до 2020. Према ''[[Форбс]]овој'' листи најбогатијих предсједника држава — налази се на 20. мјесту у свијету (уз објашњење да се ради о мистерији, и да Ђукановић демантује оптужбе о уносном шверцу цигарета), са богатством од 14,8 милиона долара{{\}}10 милиона фунти.<ref name="independent">{{cite web |url=https://www.independent.co.uk/news/world/politics/rich-and-powerful-obama-and-global-super-elite-1976403.html |title=Rich and powerful: Obama and the global super-elite |author=David Usborne |date=23. октобар 2011. |website=Independent |access-date=16. фебруар 2021. |quote=На двадесетом месту у чланку |archive-date=30. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200830151059/https://www.independent.co.uk/news/world/politics/rich-and-powerful-obama-and-the-global-super-elite-1976403.html |url-status=dead }}</ref> Када се први пут појавио на политичкој сцени, био је близак савезник [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] током [[Антибирократска револуција|антибирократске револуције]] (1988–1989) и [[Распад Југославије|распада СФРЈ]].<ref>[http://www.rferl.org/content/The_Smartest_Man_In_The_Balkans/1330606.html "The Smartest Man In The Balkans"], ''[[Radio Free Europe]]'', 17 October 2008.</ref> Био је предсједник Владе Црне Горе током [[Блокада Дубровника|блокаде Дубровника]] (1991–1992), за коју се ватрено залагао и подржавао у разним говорима и изјавама.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=Wrs4PpOWQEg&ab_channel=DokumentarneEmisijeBalkan |title=ĐUKANOVIĆ O HRVATIMA: Milo Đukanović - Nametnuti rat sa ustašama ćemo dobiti! (1991) |date=2014-11-02 |website=www.youtube.com |publisher=Dokumentarne Emisije Balkan |accessdate=6. март 2021}}</ref><ref name="Vijesti">{{cite web |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/298709/sta-je-dukanovic-govorio-od-1990-do-danas |title=Šta je Đukanović govorio od 1990. do danas |author=<!--Not stated--> |date=децембар 2010 |website=Vijesti званичан сајт |publisher=Vijesti |accessdate=17. фебруар 2021 |quote=}}</ref> Касније се у 2000. извинио Хрватској због војних акција против Дубровника.<ref>{{cite web |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2000&mm=06&dd=24&nav_category=1&nav_id=8216 |title=DJUKANOVIC SE IZVINIO HRVATIMA ZA DUBROVNIK |author=<!--Not stated--> |date=24. јун 2000. |website=Б92 |access-date=30. март 2021.}}</ref> Подржао је тадашњег предсједника Црне Горе [[Момир Булатовић|Момира Булатовића]] у споразуму са Лордом Карингтоном, што је довело до [[Референдум о независности Црне Горе 1992.|референдума о независности Црне Горе 1992]]. на којима се 96,76% изашлих грађана изјаснило за останак у Југославији. У 1996 је почео да се удаљава од Милошевића и федералне владе, и напустио је [[српско-црногорски унионизам]] у корист [[Црногорски етнички национализам|црногорског етничког национализма]] који је између осталог подразумевао посебан црногорски идентитет, и независну Црну Гору. То је довело до сукоба са Момиром Булатовићем, и поделе у ДПС-у. У [[Избори за предсједника Црне Горе 1997.|предсједничким изборима 1997.]] је Ђукановић тесно побједио Булатовића, и постао нови предсједник. Успео је 1999. током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] са државама на западу Европе да издејствује смањење бомбардовања на подручју Црне Горе.<ref name="CDN">{{cite AV media |people=[[Jean-David Levitte]], [[Jacques Chirac]], Milo Đukanović|date=8. јул 2015.|title=08 07 2015 Drugi dio iz emisije|medium=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=mKWft1tXfcc |access-date=24. март 2021. |time=03:13–3:56 |publisher=[[NATO]] Montenegro }}</ref> Касније је у Црној Гори замјенио [[Југословенски динар]] са [[Немачка марка|Немачком марком]] због сукоба са Милошевићем око претјераног штампања динара.<ref name="DNP">{{cite AV media |people=Milo Đukanović|date=3. јун 2016.|title=''Milo Đukanović – NATO bombardovanje Jugoslavije je bilo presudno za izbor nezavisnog puta Crne Gore!''|medium=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=mKWft1tXfcc |access-date=25. март 2021. |time=4:36–4:56 |publisher=Dokumentarne Emisije Balkana}}</ref> Након [[Свргавање Слободана Милошевића|свргавања Слободана Милошевића]] 2000, са новом српском Владом је потписао споразум који је три године касније довео до [[Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године|Уставне повеље Србије и Црне Горе]]. На [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму о независности Црне Горе 2006]]. је подржавао опцију за независност од Србије, за коју је гласало 55,5% изашлих грађана. Био је комунистички омладинац и један од лидера социјалистичке Црне Горе од [[1989]]. до [[1991]]. године, предсједник владе Црне Горе у четири мандата (1991—1993, 1993—1996, 1996—1998; 2003—2006; 2008—2010; 2012—2016), предсједник Црне Горе (1998—2002) и вршилац дужности министра унутрашњих послова [[2006]]. године. Након што је претходни премијер [[Жељко Штурановић]] поднио оставку из здравствених разлога, Ђукановић је предложен за мандатара, а званично је поново изабран за премијера [[29. фебруар]]а [[2008]], иако се званично претходно повукао из политике. Након поновног повлачења из политике [[2010]]. поново је изабран за премијера [[2012]]. године, док је на [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|предсједничким изборима]] одржаним 15. априла 2018. године, Мило Ђукановић је други пут изабран за предсједника Црне Горе. Залагао се за политику приступања Црне Горе НАТО пакту и Европској унији, од чега је прво испуњено 2017. Током свог предсједничког и мандата предсједника Владе је спроводио период транзиције и приватизације у Црној Гори. Неколико корупционашких скандала и афера унутар ДПС-а је довело до грађанских протеста 2019, док је контроверзни Закон о слободи вјероисповијести довео до масовних [[Протести у Црној Гори 2019—2020.|протеста и протестних литија током 2019. и 2020]]. На [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020.|парламентарним изборима у Црној Гори 2020.]] је коалиција око ДПС-а први пут након скоро 30 година изгубила изборе. == Поријекло == Његов отац Радован Ђукановић био је истакнути комунистички црногорски функционер, који је своме сину и отворио врата у [[Савез комуниста Црне Горе|Савезу комуниста Црне Горе]]. Ђукановићи су се доселили у [[Стара Херцеговина|старохерцеговачки]] Никшић, у насеље [[Кочани]] годинама раније — из [[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]], [[Цетиње|цетињскога]] краја, из племена [[Озринића]]. Породична слава Ђукановића је [[Аранђеловдан]]. Чукундјед-стриц Мила је [[Марко Ђукановић]], који је био предсједник владе Краљевине Црне Горе и национални Србин, а његов брат Мило је чукундјед Мила Ђукановића. У јавности се повремено воде полемике око тога да ли је четнички командант [[Блажо Ђукановић]] дјед<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=Milo Đukanović i njegov djed četnički komandant CG Blažo Đukanović|year=|url=https://www.vesti.rs/Milo-%C4%90ukanovi%C4%87/Milo-Djukanovic-i-njegov-djed-cetnicki-komandant-CG-Blazo-Djukanovic.html |publisher=|location=|id=}}</ref> или бар рођак Мила Ђукановића, као што је неспорно рођак [[Марко Ђукановић|Марка Ђукановића]]. По неким тврдњама постојала су двојица људи са истим именом и презименом (Блажо Ђукановић) који живе у Никшићком крају у исто вријеме, и по тим тврдњама то су двије различите личности. По њима, четнички командант Блажо Ђукановић није дјед Мила Ђукановића. То су двије особе различитог поријекла и живота. Дјед Мила Ђукановића је по тим тврдњама био надзорник путева који је учествовао у Првом свјетском рату, у којем је рањен, а два брата су му погинула. Један од Блажове (дјед Мила Ђ.) браће се школовао на Сорбони, а други у Москви. Тај Блажо Ђукановић је умро почетком Другог свјетског рата. Четнички командант Блажо Ђукановић је стрељан [[1943]]. године а завршио је гимназију и Училиште у Русији а такође је био учесник Првог свјетског рата.<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title="ROĐENDANSKA ČESTITKA" ZA MILA ĐUKANOVIĆA|year=|url= http://www.montenegro-canada.com/articles/article/8893941/181661.htm|publisher=|location=|id=}}</ref> == Биографија == Родио се и одрастао у [[Никшић]]у, гдје је завршио основну и средњу школу. Као син судије у младости је брзо напредовао кроз хијерархију [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]]. Студирао је економију и [[1979]]. године постао члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]]. Прије доласка на власт, није имао имовину. Живио је код родитеља у близини аутобуске станице у Подгорици, а након тога је са супругом Лидијом био подстанар у Далматинској улици у Подгорици.<ref>{{cite web|url=http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest+dana&clanak=574186&datum=2016-11-21&naslov=Do%B9ao+kao+podstanar%2C+odlazi+kao+milioner&kliknut=1479751579000&fasb=22 |title=Дошао као подстанар, одлази као милионер |publisher=Дан онлине |accessdate=21. 11. 2016.}}</ref> Након обарања републичке црногорске власти — што је био резултат „извоза“ [[Антибирократска револуција|Антибирократске револуције]], јануара [[1989]]. године — Ђукановић се устоличује у новој владајућој гарнитури. Уз подршку [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], човјека који ће касније постати његов најљући политички противник, Ђукановић је [[1991]]. године (са 29 година) постао најмлађи премијер у Европи. Када је ступао на дужност — без икаквог политичког искуства, осим у омладинским (комунистичким) партијским организацијама — многи су сумњали да је дорастао тој одговорној функцији. Мило Ђукановић је, међутим, једини политичар у свим земљама некадашњег источног блока који је остао на власти без иједног дана прекида од тада до данас. Послије проведене три године на мјесту предсједника владе, Ђукановић је увидио растући јаз у његовој [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократској партији социјалиста]] (ДПС) око односа са Слободаном Милошевићем, и крајем [[1996]]. и почетком [[1997]]. оштро мијења курс и почиње да се дистанцира од београдског режима. Ђукановић је 1997. године дао интервју у којем је напао Милошевића, назвавши га човјеком са застарјелом политичком филозофијом који се окружио корумпираним помоћницима. То је означило отворени раздор у владајућем ДПС-у, који се подијелио на двије фракције: једну предвођену Ђукановићем и другу чији је вођа био Милошевићев присталица [[Момир Булатовић]]. У јулу 1997. године, њих двојица укрстила су копља на црногорским предсједничким изборима. Ђукановић, чије су присталице контролисале страначке финансије и имовину, изабран је за предсједника тијесном већином. Момир Булатовић напушта партију и оснива [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичку народну партију]] (СНП) која је наставила да подржава Слободана Милошевића. Ђукановић је током свог мандата корак-по-корак преузимао политичку и економску контролу над црногорским пословима од југословенских савезних органа. Посљедњих година деведесетих пружао је уточиште вођама српске опозиције и медијима чије је издавање забрањивано у Србији, и изузев неколико првих дана издејствовао изузеће Црне Горе из дејстава НАТО пакта током агресије на СР Југославију у прољеће [[1999]]. ДПС је бојкотовала савезне изборе у септембру [[2000]]. године и од тада је Ђукановић на челу политичке групације која се залагала за државно осамостаљење Црне Горе. Марта [[2002]]. године, Ђукановић је био међу потписницима Београдског споразума о оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, лабаве и углавном нефункционалне државне заједнице која је проглашена фебруара [[2003]]. године. Њено трајање било је орочено на три године. Дана [[21. мај]]а [[2006]]. године, Ђукановићев Блок за независну Црну Гору побиједио је на референдуму — око 55% грађана изјаснило се за независну Црну Гору. ==Однос са Српском православном црквом== Ђукановић је 1997. тражио благослов [[Патријарх српски Павле|патријарха Павла]] пред предсједничке изборе и дао му чврста обећања око свог става и подршке Српској православној цркви.{{sfn|Đurković|2013|p=135}} Године 1998. по побједи на предсједничким изборима, као предсједник државе Мило Ђукановић је честитао Васкрс лидеру контроверзне неканонске ЦПЦ Мирашу Дедеићу једнако као митрополиту Српске православне цркве.{{sfn|Đurković|2013|p=135}} Са [[Амфилохије Радовић|Амфилохијем]] је на почетку политичког дјеловања био у добрим односима, да би се касније они доста погоршали. Када је Амфилохије преминуо, Ђукановић је издао саопштење у коме изјављује саучешће, и у којем између осталог наводи да ће "памтити његов допринос стварању позитивне атмосфере уочи [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума]] на којем је наша земља обновила независност мирним и демократским путем".<ref>{{cite web |url=https://www.nedeljnik.rs/milo-dukanovic-o-amfilohiju-iz-dugog-perioda-nase-saradnje-tokom-kojeg-smo-razmjenjivali-misljenja-pamticu/ |title=Milo Đukanović o Amfilohiju: “Iz dugog perioda naše saradnje, tokom kojeg smo razmjenjivali mišljenja, pamtiću…” |author=Uroš Jovičić |date=30. октобар 2020. |website=nedeljnik.rs |publisher=Недељник |access-date=19. март 2022.}}</ref> Није присуствовао његовој сахрани. ==Афере и тужбе за криминалне активности== === Истрага у Италији === Мило Ђукановић је често оптуживан од стране политичких такмаца за личне и политичке везе са великим шверцом дувана у Црној Гори током деведесетих година. По 240 страница дугом извјештају (из 1993) италијанске полиције која се бави порезом и царинама, Црна Гора је била дио шверцерског ланца подијељеног међу различитим криминалним породицама повезаним са сицилијанском мафијом, Камором и Сакра корон унита организованим криминалним синдикатима. Овај извјештај тврди да се због шверца дувана на овај начин у Европи сваке године губи око 700 милиона долара. Италијанска агенција Анса је [[22. јун]]а [[2007]]. објавила детаље истраге тужилаштва италијанског града Бари, који оптужују Мила Ђукановића да је био на челу групе које је између [[1997]]. и [[2000]]. године захваљујући кријумчарењу цигарета између Црне Горе и италијанске покрајине [[Апулија|Пуље]] зарадила више десетина милиона евра.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=06&dd=23&nav_id=252501 Bari: Đukanović osumnjičen za šverc], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> <small>''Напомена:'' Један дио текста преузет са сајта [http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Cyrl/infoCountryPage/setimes/resource_centre/bios/djukanovic_milo?country=Serbia-Montenegro SET]</small> Маја [[2009]]. године, истрага против Мила Ђукановића под оптужбама за удружени злочиначки подухват у виду међународног мафијашког удруживања је архивиран, сходно његовом повратку у политику на мјесто премијера (стицањем дипломатског имунитета).<ref>{{cite web|url=http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=135285 |title=Bari: Tužba protiv Đukanovića ode u arhivu &#124; Mondo |publisher=Mtsmondo.com |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 6. 2010. |archiveurl=https://archive.today/20120910133404/http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=135285 |archivedate=10. 9. 2012 |url-status=live }}</ref> Након убиства познатог хрватског новинара [[Иво Пуканић|Иве Пуканића]], истрага се шири ка цијелој дуванској мафији, као и Милу Ђукановићу. Повод за ширење истраге су били прије свега бројни Пуканићеви текстови везано за пословање дуванске мафије и Мила Ђукановића као и Цанета Суботића који се наводе као највеће организатори. Ово је и потврђено свједочењем Миловог Кума Ратка Кнежевића пред Загребачким судом.<ref>{{cite web|url=http://www.mondo.rs/s161833/ex-YU/Ratko_Knezevic-_Pukanica_ubila_duvanska_mafija.html |title=Ratko Knežević: Pukanića ubila duvanska mafija &#124; Mondo |publisher=Mondo.rs |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 6. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=25&nav_category=167&nav_id=413932 |title=Vesti - Papandreu: Grci podržavaju mere - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije |publisher=B92 |date=|accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> Каснијим изјавама је покушавао да скине било какву одговорност. Често је нападао [[Србија|Републику Србију]], за покушаје да Црну Гору прогласи криминалном државом. У том контексту је омаловажавао српску борбу против међународног криминала, а Црну Гору стављао у прве редове.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/555301/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE.html |title=РТС :: Шта је Милу мило |publisher=Rts.rs |date=|accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> То је нарочито било видљиво послије акције „Балкански ратник“, коју је српска служба безбједности предводила у сарадњи са америчком ЦИА-ом. Списак активности и број пријатеља из подземља увели су Мила и у аферу око убиства српског премијера Зорана Ђинђића, мада за то никад није било никаквих доказа.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/578471/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82+%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE+%D0%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0.html |title=РТС :: Кнежевић опет оптужио Ђукановића |publisher=Rts.rs |date=20. 3. 2010. |accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> ===Афере Пандорини папири и председникова банка=== Ђукановић је спомињан у Пандора папирима,<ref name=":0">{{Cite web|last=Trkanjec|first=Zeljko|date=2021-10-04|title=Đukanović and his son featured in Pandora Papers|url=https://www.euractiv.com/section/politics/short_news/dukanovic-and-his-son-featured-in-pandora-papers/|access-date=2021-11-16|website=www.euractiv.com|language=en-GB}}</ref> масовном цурењу финансијских докумената који су објављени почетком октобра 2021.<ref name="WP-20211003">{{cite news|last1=Miller|first1=Greg|last2=Cenziper|first2=Debbie|last3=Whoriskey|first3=Peter|date=3 October 2021|title=Pandora Papers – A Global Investigation – Billions Hidden Beyond Reach – Trove of secret files details opaque financial universe where global elite shield riches from taxes, probes and accountability|work=[[The Washington Post]]|url=https://www.washingtonpost.com/business/interactive/2021/pandora-papers-offshore-finance/|access-date=3 October 2021}}</ref> Наведено је да Ђукановић и његов син Блажо преносили новац на офшор рачуне од 2012,<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Cite web|title=MANS: Đukanović i sin osnivali kompanije u više od pet država|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/djukanovic-milo-blazo-pandora-papiri-/31490742.html|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> када су успоставили тајне уговоре о управљању имовином иза мреже компанија у више од пет земаља.<ref name=":1" /> Он и његов син основали су два траста.<ref name=":1" /> Ђукановић је признао да је основао Викторија Траст док није био на јавној функцији, да није имао пословне трансакције нити отворене банковне рачуне, а тврдио је да је крајем године власништво над својим трастом пренео на Блажа.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|date=4 October 2021|title=Pandorini papiri osvijetlili trag Đukanovićevog poslovanja|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/pandorini-papiri-milo-djukanovic-crna-gora/31492394.html|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> Ђукановићев кабинет је такође саопштио да је ово цурење „део низа покушаја дискредитације Ђукановића и чланова његове породице“ и да су трастови постојали само „на папиру“.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|date=3 October 2021|title=Victoria Trust postojao samo na papiru|url=http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/336722/victoria-trust-postojao-samo-na-papiru.html|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Radio Televizija Crne Gore|language=me}}</ref> Слично овом случају, Ђукановић је раније негирао да поседује послове у другим земљама.<ref>{{Cite web|title=Afere nedovoljne za ostavku Đukanovića|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/afere-djukanovic-ostavka/29772190.html|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> Премијер Здравко Кривокапић је позвао на истрагу породице Ђукановић,<ref name=":1" /> док је министар спољних спољних послова Ђорђе Радуловић прокоментарисао речима да је „Ђукановић злоупотребио дипломатски пасош приликом отварања приватних предузећа“.<ref>{{Cite web|date=11 November 2021|title=Crnogorski ministar: Đukanović zloupotrebio diplomatski pasoš|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/491949/Crnogorski-ministar-Dukanovic-zloupotrebio-diplomatski-pasos|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Politika}}</ref> Ђукановић је у новембру 201. помињан и у афери прања новца у којој је Резарт Тачи „интервенисао“ код Ђукановића за трансфер у „председниковој банци“.<ref>{{Cite web|date=2021-11-13|title=RTCG: Afera "pranja" 20 miliona evra drma Albaniju, pomenut i Milo Đukanović|url=https://rs.n1info.com/region/rtcg-afera-pranja-20-miliona-evra-drma-albaniju-pomenut-i-milo-djukanovic/|access-date=2021-11-16|website=N1|language=sr-RS}}</ref><ref>{{Cite web|title=Đukanović u dokumentu suda u Palermu|url=http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/341498/djukanovic-u-dokumentu-suda-u-palermu-.html|access-date=2021-11-16|website=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis|language=me}}</ref> == Приватни живот == Ђукановић је ожењен; има сина Блажа и једног унука.<ref>{{Cite web|url=https://www.cdm.me/politika/predsjednik-i-prva-dama-u-setnji-sa-unukom/|title=Predsjednik i prva dama u šetnji sa unukom - CdM|website=www.cdm.me|language=en-US|access-date=2021-06-11}}</ref> Висок је 198&nbsp;cm, што га чини једним од највиших актуелних предсједника у Европи, али не и највишим политичарем у Црној Гори, пошто су [[Филип Вујановић]] са 200&nbsp;cm, и [[Ранко Кривокапић]] са 202&nbsp;cm виши од њега.<ref name="kurirVisina">{{cite web |url=https://www.kurir.rs/planeta/974469/crnogorski-drzavni-vrh-najvisi-na-svetu |title=Crnogorski državni vrh najviši na svetu! |author=Курир |date=8. септембар 2013. |website=Званични сајт Курира |publisher=Kurir |access-date=16. фебруар 2021.}}</ref> Једно вријеме је живјео у истој згради са [[Момир Булатовић|Момиром Булатовићем]]. Булатовић је у интервјуу за [[Балкан инфо]] изјавио да су се јављали један другом када се сретну.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=3nGmOFxt1po&ab_channel=DokumentarneEmisijeBalkan |title=BALKAN INFO: Momir Bulatović - Milo Đukanović i ja živimo u istoj zgradi, javimo se u prolazu! |author=Dokumentarne Emisije Balkan |date=5. март 2018. |website=youtube.com |publisher=[[Youtube]] |access-date=20. фебруар 2022.}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Bideleux|first=Robert|last2=Jeffries|first2=Ian|title=The Balkans: A Post-Communist History|url=https://books.google.com/books?id=G6iBAgAAQBAJ&pg=PA296|year=2007|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-58328-7|pages=}} *{{Cite book|title=Tamni koridori moći|last=Đurković|first=Miša|publisher=Ukronija|year=2013|isbn=978-86-84807-81-8|pages=|location=Belgrade}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Milo Đukanović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Мило Ђукановић | wikinews = Мило Ђукановић }} * [http://www.predsjednik.gov.me/predsjednik?alphabet=lat Председник Владе Црне Горе — званични сајт] * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40316 РТРС: Ђукановић: Циљ обједињавање цркве, 17. мај 2011.] {{ср}} * [https://czds.rs/milo-djukanovic-rob-apsolutne-vlasti/?fbclid=IwAR2o4K9jlvAK5rDv5v-bs3uOUb20jMNKcpj9rJuMX4_VGTtVqFJk1n-iiJI Мило Ђукановић - Роб апсолутне власти (политичка анализа)] {{ср}} {{Председници Црне Горе | ијек =да}} {{Премијери Црне Горе | ијек =да}} {{Владе Црне Горе | ијек =да}} {{Распад СФР Југославије | ијек =да}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Црна Гора}} {{DEFAULTSORT:Ђукановић, Мило}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Црногорски политичари]] [[Категорија:Премијери Црне Горе]] [[Категорија:Председници Црне Горе]] [[Категорија:Црногорски министри]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Црногорски националисти]] de1kifxfkfy1yknjp025ydpzl69aqs0 25138920 25138917 2022-08-04T20:54:45Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/79.140.150.186|79.140.150.186]] ([[User talk:79.140.150.186|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:AcaBot|AcaBot]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|југословенског редитеља|[[Мило Ђукановић (редитељ)]]}} {{malo inlajn referenci}} {{Инфокутија Политичар | ијек = да | име = Мило Ђукановић | слика = Milo Đukanović at the Enthronement of Naruhito (1).jpg | опис_слике = Мило Ђукановић, 2019. године | датум_рођења = {{датум рођења|1962|2|15|год=да}} | место_рођења = [[Никшић]], [[НР Црна Гора]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | држављанство = [[Црна Гора]] | народност = [[Црногорци (народ)|Црногорац]] | вероисповест = [[Атеизам|атеиста]] | висина = 1,98m<ref name="kurirVisina"/> | партија = [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]]<br />Претходно:<br /><small>[[Савез комуниста Црне Горе]] (1979—1991)</small> | супружник = Лидија Куч | деца = Блажо Ђукановић | отац = Радован Ђукановић | мајка = Стана Ђукановић <small>(рођ. Максимовић)</small> | породица = Ана Ђукановић (сестра) <br/> Александар "Ацо" Ђукановић (брат) | образовање = [[Економски факултет Универзитета Црне Горе|Економски факултет]] | универзитет = [[Универзитет Црне Горе|Универзитет „Вељко Влаховић“]] | професија = [[економиста]] | богатство = 14,8 милиона [[амерички долар|долара]] (Форбс 2010) <ref name="independent"/> <!--Предсједник Црне Горе (други пут)--> | функција_1 = [[Предсједник Црне Горе]] | избори_1 = [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|2018.]] | датум_функције_1 = [[20. маја]] [[2018]]. | претходник_1 = [[Филип Вујановић]] | председник_владе_1 = [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]]<br/>[[Здравко Кривокапић]] <!--Предсједник Црне Горе (први пут)--> | функција_2 = <hr/> | избори_2 = [[Избори за предсједника Црне Горе 1997.|1997.]] | почетак_функције_2 = [[15. јануар]] [[1998]]. | крај_функције_2 = [[25. новембар]] [[2002]]. | председник_владе_2 = [[Филип Вујановић]] | претходник_2 = [[Момир Булатовић]] | наследник_2 = [[Филип Вујановић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (четврти пут)--> | функција_3 = [[Предсједник Владе Црне Горе]] | избори_3 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2012.|2012.]] | почетак_функције_3 = [[4. децембар]] [[2012]]. | крај_функције_3 = [[28. новембар]] [[2016]]. | председник_3 = [[Филип Вујановић]] | претходник_3 = [[Игор Лукшић]] | наследник_3 = [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (трећи пут)--> | функција_4 = <hr/> | избори_4 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2009.|2009.]] | почетак_функције_4 = [[29. фебруар]] [[2008]]. | крај_функције_4 = [[21. децембар]] [[2010]]. | председник_4 = [[Филип Вујановић]] | претходник_4 = [[Жељко Штурановић]] | наследник_4 = [[Игор Лукшић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (други пут)--> | функција_5 = <hr/> | избори_5 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2002.|2002.]] | почетак_функције_5 = [[8. јануар]] [[2003]]. | крај_функције_5 = [[10. новембар]] [[2006]]. | председник_5 = [[Филип Вујановић]] | претходник_5 = [[Драган Ђуровић]] (в. д.) | наследник_5 = [[Жељко Штурановић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (први пут)--> | функција_6 = <hr/> | избори_6 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1990.|1990.]] | реизбор_6 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1992.|1992.]]<br/>[[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1996.|1996.]] | почетак_функције_6 = [[15. фебруар]] [[1991]]. | крај_функције_6 = [[5. фебруар]] [[1998]]. | председник_6 = [[Момир Булатовић]] | претходник_6 = [[Радоје Контић]] | наследник_6 = [[Филип Вујановић]] <!--Министар одбране Црне Горе--> | функција_7 = [[Министар одбране Црне Горе]] | почетак_функције_7 = [[5. јун]] [[2006]]. | крај_функције_7 = [[10. новембар]] [[2006]]. | председник_7 = [[Филип Вујановић]] | председник_владе_7 = такође Мило Ђукановић | претходник_7 = (функција је успостављена) | наследник_7 = [[Боро Вучинић]] <!--Предсједник КСЦГ--> | функција_8 = Предсједник Кошаркашког Савеза Црне Горе <ref>{{cite web |url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:318166-Djukanovic-predsednik-Kosarkaskog-saveza |title=Ђукановић председник Кошаркашког савеза |author=Д. Р. |date=7. фебруар 2011. |website=Новости |access-date=15. фебруар 2021.}}</ref> | почетак_функције_8 = 7. фебруар 2011. | крај_функције_8 = 11. јануар 2018.<ref>{{cite web |url=https://www.vijesti.me/sport/kosarka/13109/dukanovic-se-povlaci-sa-mjesta-predsjednika-kscg-barovic-ponovo-na-celu-saveza |title=Đukanović se povlači sa mjesta predsjednika KSCG, Barović ponovo na čelu Saveza |author=Саша Јончић |date=26. децембар 2018. |website=Вијести |access-date=15. фебруар 2021.}}</ref> | претходник_8 = [[Игор Лукшић]] | наследник_8 = [[Веселин Баровић]] | амблем = [[Датотека:Presidential Standard of Montenegro.svg|125px]]<br />Стандарта предсједника Црне Горе | потпис= }} '''Мило Ђукановић''' ([[Никшић]], [[15. фебруар]] [[1962]]) црногорски је политичар и актуелни предсједник државе Црне Горе. Он је такође предсједник [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]] (ДПС), партије која је владала 30 година у Црној Гори, те бивши [[премијер]], министар одбране и народни посланик. Завршавање шестог мандата га, као и чињеница да је владао 30 година, чини најдужим премијером у црногорској историји по дужини вршења дужности и броју мандата. Он је једини бивши југословенски лидер који је остао потпуно у власти кроз цијеле 1990-е до 2020. Према ''[[Форбс]]овој'' листи најбогатијих предсједника држава — налази се на 20. мјесту у свијету (уз објашњење да се ради о мистерији, и да Ђукановић демантује оптужбе о уносном шверцу цигарета), са богатством од 14,8 милиона долара{{\}}10 милиона фунти.<ref name="independent">{{cite web |url=https://www.independent.co.uk/news/world/politics/rich-and-powerful-obama-and-global-super-elite-1976403.html |title=Rich and powerful: Obama and the global super-elite |author=David Usborne |date=23. октобар 2011. |website=Independent |access-date=16. фебруар 2021. |quote=На двадесетом месту у чланку |archive-date=30. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200830151059/https://www.independent.co.uk/news/world/politics/rich-and-powerful-obama-and-the-global-super-elite-1976403.html |url-status=dead }}</ref> Када се први пут појавио на политичкој сцени, био је близак савезник [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] током [[Антибирократска револуција|антибирократске револуције]] (1988–1989) и [[Распад Југославије|распада СФРЈ]].<ref>[http://www.rferl.org/content/The_Smartest_Man_In_The_Balkans/1330606.html "The Smartest Man In The Balkans"], ''[[Radio Free Europe]]'', 17 October 2008.</ref> Био је предсједник Владе Црне Горе током [[Блокада Дубровника|блокаде Дубровника]] (1991–1992), за коју се ватрено залагао и подржавао у разним говорима и изјавама.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=Wrs4PpOWQEg&ab_channel=DokumentarneEmisijeBalkan |title=ĐUKANOVIĆ O HRVATIMA: Milo Đukanović - Nametnuti rat sa ustašama ćemo dobiti! (1991) |date=2014-11-02 |website=www.youtube.com |publisher=Dokumentarne Emisije Balkan |accessdate=6. март 2021}}</ref><ref name="Vijesti">{{cite web |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/298709/sta-je-dukanovic-govorio-od-1990-do-danas |title=Šta je Đukanović govorio od 1990. do danas |author=<!--Not stated--> |date=децембар 2010 |website=Vijesti званичан сајт |publisher=Vijesti |accessdate=17. фебруар 2021 |quote=}}</ref> Касније се у 2000. извинио Хрватској због војних акција против Дубровника.<ref>{{cite web |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2000&mm=06&dd=24&nav_category=1&nav_id=8216 |title=DJUKANOVIC SE IZVINIO HRVATIMA ZA DUBROVNIK |author=<!--Not stated--> |date=24. јун 2000. |website=Б92 |access-date=30. март 2021.}}</ref> Подржао је тадашњег предсједника Црне Горе [[Момир Булатовић|Момира Булатовића]] у споразуму са Лордом Карингтоном, што је довело до [[Референдум о независности Црне Горе 1992.|референдума о независности Црне Горе 1992]]. на којима се 96,76% изашлих грађана изјаснило за останак у Југославији. У 1996 је почео да се удаљава од Милошевића и федералне владе, и напустио је [[српско-црногорски унионизам]] у корист [[Црногорски етнички национализам|црногорског етничког национализма]] који је између осталог подразумевао посебан црногорски идентитет, и независну Црну Гору. То је довело до сукоба са Момиром Булатовићем, и поделе у ДПС-у. У [[Избори за предсједника Црне Горе 1997.|предсједничким изборима 1997.]] је Ђукановић тесно побједио Булатовића, и постао нови предсједник. Успео је 1999. током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] са државама на западу Европе да издејствује смањење бомбардовања на подручју Црне Горе.<ref name="CDN">{{cite AV media |people=[[Jean-David Levitte]], [[Jacques Chirac]], Milo Đukanović|date=8. јул 2015.|title=08 07 2015 Drugi dio iz emisije|medium=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=mKWft1tXfcc |access-date=24. март 2021. |time=03:13–3:56 |publisher=[[NATO]] Montenegro }}</ref> Касније је у Црној Гори замјенио [[Југословенски динар]] са [[Немачка марка|Немачком марком]] због сукоба са Милошевићем око претјераног штампања динара.<ref name="DNP">{{cite AV media |people=Milo Đukanović|date=3. јун 2016.|title=''Milo Đukanović – NATO bombardovanje Jugoslavije je bilo presudno za izbor nezavisnog puta Crne Gore!''|medium=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=mKWft1tXfcc |access-date=25. март 2021. |time=4:36–4:56 |publisher=Dokumentarne Emisije Balkana}}</ref> Након [[Свргавање Слободана Милошевића|свргавања Слободана Милошевића]] 2000, са новом српском Владом је потписао споразум који је три године касније довео до [[Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године|Уставне повеље Србије и Црне Горе]]. На [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму о независности Црне Горе 2006]]. је подржавао опцију за независност од Србије, за коју је гласало 55,5% изашлих грађана. Био је комунистички омладинац и један од лидера социјалистичке Црне Горе од [[1989]]. до [[1991]]. године, предсједник владе Црне Горе у четири мандата (1991—1993, 1993—1996, 1996—1998; 2003—2006; 2008—2010; 2012—2016), предсједник Црне Горе (1998—2002) и вршилац дужности министра унутрашњих послова [[2006]]. године. Након што је претходни премијер [[Жељко Штурановић]] поднио оставку из здравствених разлога, Ђукановић је предложен за мандатара, а званично је поново изабран за премијера [[29. фебруар]]а [[2008]], иако се званично претходно повукао из политике. Након поновног повлачења из политике [[2010]]. поново је изабран за премијера [[2012]]. године, док је на [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|предсједничким изборима]] одржаним 15. априла 2018. године, Мило Ђукановић је други пут изабран за предсједника Црне Горе. Залагао се за политику приступања Црне Горе НАТО пакту и Европској унији, од чега је прво испуњено 2017. Током свог предсједничког и мандата предсједника Владе је спроводио период транзиције и приватизације у Црној Гори. Неколико корупционашких скандала и афера унутар ДПС-а је довело до грађанских протеста 2019, док је контроверзни Закон о слободи вјероисповијести довео до масовних [[Протести у Црној Гори 2019—2020.|протеста и протестних литија током 2019. и 2020]]. На [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020.|парламентарним изборима у Црној Гори 2020.]] је коалиција око ДПС-а први пут након скоро 30 година изгубила изборе. == Поријекло == Његов отац Радован Ђукановић био је истакнути комунистички црногорски функционер, који је своме сину и отворио врата у [[Савез комуниста Црне Горе|Савезу комуниста Црне Горе]]. Ђукановићи су се доселили у [[Стара Херцеговина|старохерцеговачки]] Никшић, у насеље [[Кочани]] годинама раније — из [[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]], [[Цетиње|цетињскога]] краја, из племена [[Озринића]]. Породична слава Ђукановића је [[Аранђеловдан]]. Чукундјед-стриц Мила је [[Марко Ђукановић]], који је био предсједник владе Краљевине Црне Горе и национални Србин, а његов брат Мило је чукундјед Мила Ђукановића. У јавности се повремено воде полемике око тога да ли је четнички командант [[Блажо Ђукановић]] дјед<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=Milo Đukanović i njegov djed četnički komandant CG Blažo Đukanović|year=|url=https://www.vesti.rs/Milo-%C4%90ukanovi%C4%87/Milo-Djukanovic-i-njegov-djed-cetnicki-komandant-CG-Blazo-Djukanovic.html |publisher=|location=|id=}}</ref> или бар рођак Мила Ђукановића, као што је неспорно рођак [[Марко Ђукановић|Марка Ђукановића]]. По неким тврдњама постојала су двојица људи са истим именом и презименом (Блажо Ђукановић) који живе у Никшићком крају у исто вријеме, и по тим тврдњама то су двије различите личности. По њима, четнички командант Блажо Ђукановић није дјед Мила Ђукановића. То су двије особе различитог поријекла и живота. Дјед Мила Ђукановића је по тим тврдњама био надзорник путева који је учествовао у Првом свјетском рату, у којем је рањен, а два брата су му погинула. Један од Блажове (дјед Мила Ђ.) браће се школовао на Сорбони, а други у Москви. Тај Блажо Ђукановић је умро почетком Другог свјетског рата. Четнички командант Блажо Ђукановић је стрељан [[1943]]. године а завршио је гимназију и Училиште у Русији а такође је био учесник Првог свјетског рата.<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title="ROĐENDANSKA ČESTITKA" ZA MILA ĐUKANOVIĆA|year=|url= http://www.montenegro-canada.com/articles/article/8893941/181661.htm|publisher=|location=|id=}}</ref> == Биографија == Родио се и одрастао у [[Никшић]]у, гдје је завршио основну и средњу школу. Као син судије у младости је брзо напредовао кроз хијерархију [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]]. Студирао је економију и [[1979]]. године постао члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]]. Прије доласка на власт, није имао имовину. Живио је код родитеља у близини аутобуске станице у Подгорици, а након тога је са супругом Лидијом био подстанар у Далматинској улици у Подгорици.<ref>{{cite web|url=http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest+dana&clanak=574186&datum=2016-11-21&naslov=Do%B9ao+kao+podstanar%2C+odlazi+kao+milioner&kliknut=1479751579000&fasb=22 |title=Дошао као подстанар, одлази као милионер |publisher=Дан онлине |accessdate=21. 11. 2016.}}</ref> Након обарања републичке црногорске власти — што је био резултат „извоза“ [[Антибирократска револуција|Антибирократске револуције]], јануара [[1989]]. године — Ђукановић се устоличује у новој владајућој гарнитури. Уз подршку [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], човјека који ће касније постати његов најљући политички противник, Ђукановић је [[1991]]. године (са 29 година) постао најмлађи премијер у Европи. Када је ступао на дужност — без икаквог политичког искуства, осим у омладинским (комунистичким) партијским организацијама — многи су сумњали да је дорастао тој одговорној функцији. Мило Ђукановић је, међутим, једини политичар у свим земљама некадашњег источног блока који је остао на власти без иједног дана прекида од тада до данас. Послије проведене три године на мјесту предсједника владе, Ђукановић је увидио растући јаз у његовој [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократској партији социјалиста]] (ДПС) око односа са Слободаном Милошевићем, и крајем [[1996]]. и почетком [[1997]]. оштро мијења курс и почиње да се дистанцира од београдског режима. Ђукановић је 1997. године дао интервју у којем је напао Милошевића, назвавши га човјеком са застарјелом политичком филозофијом који се окружио корумпираним помоћницима. То је означило отворени раздор у владајућем ДПС-у, који се подијелио на двије фракције: једну предвођену Ђукановићем и другу чији је вођа био Милошевићев присталица [[Момир Булатовић]]. У јулу 1997. године, њих двојица укрстила су копља на црногорским предсједничким изборима. Ђукановић, чије су присталице контролисале страначке финансије и имовину, изабран је за предсједника тијесном већином. Момир Булатовић напушта партију и оснива [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичку народну партију]] (СНП) која је наставила да подржава Слободана Милошевића. Ђукановић је током свог мандата корак-по-корак преузимао политичку и економску контролу над црногорским пословима од југословенских савезних органа. Посљедњих година деведесетих пружао је уточиште вођама српске опозиције и медијима чије је издавање забрањивано у Србији, и изузев неколико првих дана издејствовао изузеће Црне Горе из дејстава НАТО пакта током агресије на СР Југославију у прољеће [[1999]]. ДПС је бојкотовала савезне изборе у септембру [[2000]]. године и од тада је Ђукановић на челу политичке групације која се залагала за државно осамостаљење Црне Горе. Марта [[2002]]. године, Ђукановић је био међу потписницима Београдског споразума о оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, лабаве и углавном нефункционалне државне заједнице која је проглашена фебруара [[2003]]. године. Њено трајање било је орочено на три године. Дана [[21. мај]]а [[2006]]. године, Ђукановићев Блок за независну Црну Гору побиједио је на референдуму — око 55% грађана изјаснило се за независну Црну Гору. ==Однос са Српском православном црквом== Ђукановић је 1997. тражио благослов [[Патријарх српски Павле|патријарха Павла]] пред предсједничке изборе и дао му чврста обећања око свог става и подршке Српској православној цркви.{{sfn|Đurković|2013|p=135}} Године 1998. по побједи на предсједничким изборима, као предсједник државе Мило Ђукановић је честитао Васкрс лидеру контроверзне неканонске ЦПЦ Мирашу Дедеићу једнако као митрополиту Српске православне цркве.{{sfn|Đurković|2013|p=135}} Са [[Амфилохије Радовић|Амфилохијем]] је на почетку политичког дјеловања био у добрим односима, да би се касније они доста погоршали. Када је Амфилохије преминуо, Ђукановић је издао саопштење у коме изјављује саучешће, и у којем између осталог наводи да ће "памтити његов допринос стварању позитивне атмосфере уочи [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума]] на којем је наша земља обновила независност мирним и демократским путем".<ref>{{cite web |url=https://www.nedeljnik.rs/milo-dukanovic-o-amfilohiju-iz-dugog-perioda-nase-saradnje-tokom-kojeg-smo-razmjenjivali-misljenja-pamticu/ |title=Milo Đukanović o Amfilohiju: “Iz dugog perioda naše saradnje, tokom kojeg smo razmjenjivali mišljenja, pamtiću…” |author=Uroš Jovičić |date=30. октобар 2020. |website=nedeljnik.rs |publisher=Недељник |access-date=19. март 2022.}}</ref> Није присуствовао његовој сахрани. ==Афере и тужбе за криминалне активности== === Истрага у Италији === Мило Ђукановић је често оптуживан од стране политичких такмаца за личне и политичке везе са великим шверцом дувана у Црној Гори током деведесетих година. По 240 страница дугом извјештају (из 1993) италијанске полиције која се бави порезом и царинама, Црна Гора је била дио шверцерског ланца подијељеног међу различитим криминалним породицама повезаним са сицилијанском мафијом, Камором и Сакра корон унита организованим криминалним синдикатима. Овај извјештај тврди да се због шверца дувана на овај начин у Европи сваке године губи око 700 милиона долара. Италијанска агенција Анса је [[22. јун]]а [[2007]]. објавила детаље истраге тужилаштва италијанског града Бари, који оптужују Мила Ђукановића да је био на челу групе које је између [[1997]]. и [[2000]]. године захваљујући кријумчарењу цигарета између Црне Горе и италијанске покрајине [[Апулија|Пуље]] зарадила више десетина милиона евра.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=06&dd=23&nav_id=252501 Bari: Đukanović osumnjičen za šverc], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> <small>''Напомена:'' Један дио текста преузет са сајта [http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Cyrl/infoCountryPage/setimes/resource_centre/bios/djukanovic_milo?country=Serbia-Montenegro SET]</small> Маја [[2009]]. године, истрага против Мила Ђукановића под оптужбама за удружени злочиначки подухват у виду међународног мафијашког удруживања је архивиран, сходно његовом повратку у политику на мјесто премијера (стицањем дипломатског имунитета).<ref>{{cite web|url=http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=135285 |title=Bari: Tužba protiv Đukanovića ode u arhivu &#124; Mondo |publisher=Mtsmondo.com |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 6. 2010. |archiveurl=https://archive.today/20120910133404/http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=135285 |archivedate=10. 9. 2012 |url-status=live }}</ref> Након убиства познатог хрватског новинара [[Иво Пуканић|Иве Пуканића]], истрага се шири ка цијелој дуванској мафији, као и Милу Ђукановићу. Повод за ширење истраге су били прије свега бројни Пуканићеви текстови везано за пословање дуванске мафије и Мила Ђукановића као и Цанета Суботића који се наводе као највеће организатори. Ово је и потврђено свједочењем Миловог Кума Ратка Кнежевића пред Загребачким судом.<ref>{{cite web|url=http://www.mondo.rs/s161833/ex-YU/Ratko_Knezevic-_Pukanica_ubila_duvanska_mafija.html |title=Ratko Knežević: Pukanića ubila duvanska mafija &#124; Mondo |publisher=Mondo.rs |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 6. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=25&nav_category=167&nav_id=413932 |title=Vesti - Papandreu: Grci podržavaju mere - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije |publisher=B92 |date=|accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> Каснијим изјавама је покушавао да скине било какву одговорност. Често је нападао [[Србија|Републику Србију]], за покушаје да Црну Гору прогласи криминалном државом. У том контексту је омаловажавао српску борбу против међународног криминала, а Црну Гору стављао у прве редове.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/555301/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE.html |title=РТС :: Шта је Милу мило |publisher=Rts.rs |date=|accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> То је нарочито било видљиво послије акције „Балкански ратник“, коју је српска служба безбједности предводила у сарадњи са америчком ЦИА-ом. Списак активности и број пријатеља из подземља увели су Мила и у аферу око убиства српског премијера Зорана Ђинђића, мада за то никад није било никаквих доказа.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/578471/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82+%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE+%D0%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0.html |title=РТС :: Кнежевић опет оптужио Ђукановића |publisher=Rts.rs |date=20. 3. 2010. |accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> ===Афере Пандорини папири и председникова банка=== Ђукановић је спомињан у Пандора папирима,<ref name=":0">{{Cite web|last=Trkanjec|first=Zeljko|date=2021-10-04|title=Đukanović and his son featured in Pandora Papers|url=https://www.euractiv.com/section/politics/short_news/dukanovic-and-his-son-featured-in-pandora-papers/|access-date=2021-11-16|website=www.euractiv.com|language=en-GB}}</ref> масовном цурењу финансијских докумената који су објављени почетком октобра 2021.<ref name="WP-20211003">{{cite news|last1=Miller|first1=Greg|last2=Cenziper|first2=Debbie|last3=Whoriskey|first3=Peter|date=3 October 2021|title=Pandora Papers – A Global Investigation – Billions Hidden Beyond Reach – Trove of secret files details opaque financial universe where global elite shield riches from taxes, probes and accountability|work=[[The Washington Post]]|url=https://www.washingtonpost.com/business/interactive/2021/pandora-papers-offshore-finance/|access-date=3 October 2021}}</ref> Наведено је да Ђукановић и његов син Блажо преносили новац на офшор рачуне од 2012,<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Cite web|title=MANS: Đukanović i sin osnivali kompanije u više od pet država|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/djukanovic-milo-blazo-pandora-papiri-/31490742.html|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> када су успоставили тајне уговоре о управљању имовином иза мреже компанија у више од пет земаља.<ref name=":1" /> Он и његов син основали су два траста.<ref name=":1" /> Ђукановић је признао да је основао Викторија Траст док није био на јавној функцији, да није имао пословне трансакције нити отворене банковне рачуне, а тврдио је да је крајем године власништво над својим трастом пренео на Блажа.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|date=4 October 2021|title=Pandorini papiri osvijetlili trag Đukanovićevog poslovanja|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/pandorini-papiri-milo-djukanovic-crna-gora/31492394.html|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> Ђукановићев кабинет је такође саопштио да је ово цурење „део низа покушаја дискредитације Ђукановића и чланова његове породице“ и да су трастови постојали само „на папиру“.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|date=3 October 2021|title=Victoria Trust postojao samo na papiru|url=http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/336722/victoria-trust-postojao-samo-na-papiru.html|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Radio Televizija Crne Gore|language=me}}</ref> Слично овом случају, Ђукановић је раније негирао да поседује послове у другим земљама.<ref>{{Cite web|title=Afere nedovoljne za ostavku Đukanovića|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/afere-djukanovic-ostavka/29772190.html|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> Премијер Здравко Кривокапић је позвао на истрагу породице Ђукановић,<ref name=":1" /> док је министар спољних спољних послова Ђорђе Радуловић прокоментарисао речима да је „Ђукановић злоупотребио дипломатски пасош приликом отварања приватних предузећа“.<ref>{{Cite web|date=11 November 2021|title=Crnogorski ministar: Đukanović zloupotrebio diplomatski pasoš|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/491949/Crnogorski-ministar-Dukanovic-zloupotrebio-diplomatski-pasos|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Politika}}</ref> Ђукановић је у новембру 201. помињан и у афери прања новца у којој је Резарт Тачи „интервенисао“ код Ђукановића за трансфер у „председниковој банци“.<ref>{{Cite web|date=2021-11-13|title=RTCG: Afera "pranja" 20 miliona evra drma Albaniju, pomenut i Milo Đukanović|url=https://rs.n1info.com/region/rtcg-afera-pranja-20-miliona-evra-drma-albaniju-pomenut-i-milo-djukanovic/|access-date=2021-11-16|website=N1|language=sr-RS}}</ref><ref>{{Cite web|title=Đukanović u dokumentu suda u Palermu|url=http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/341498/djukanovic-u-dokumentu-suda-u-palermu-.html|access-date=2021-11-16|website=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis|language=me}}</ref> == Приватни живот == Ђукановић је ожењен; има сина Блажа и једног унука.<ref>{{Cite web|url=https://www.cdm.me/politika/predsjednik-i-prva-dama-u-setnji-sa-unukom/|title=Predsjednik i prva dama u šetnji sa unukom - CdM|website=www.cdm.me|language=en-US|access-date=2021-06-11}}</ref> Висок је 198&nbsp;cm, што га чини једним од највиших актуелних предсједника у Европи, али не и највишим политичарем у Црној Гори, пошто су [[Филип Вујановић]] са 200&nbsp;cm, и [[Ранко Кривокапић]] са 202&nbsp;cm виши од њега.<ref name="kurirVisina">{{cite web |url=https://www.kurir.rs/planeta/974469/crnogorski-drzavni-vrh-najvisi-na-svetu |title=Crnogorski državni vrh najviši na svetu! |author=Курир |date=8. септембар 2013. |website=Званични сајт Курира |publisher=Kurir |access-date=16. фебруар 2021.}}</ref> Једно вријеме је живјео у истој згради са [[Момир Булатовић|Момиром Булатовићем]]. Булатовић је у интервјуу за [[Балкан инфо]] изјавио да су се јављали један другом када се сретну.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=3nGmOFxt1po&ab_channel=DokumentarneEmisijeBalkan |title=BALKAN INFO: Momir Bulatović - Milo Đukanović i ja živimo u istoj zgradi, javimo se u prolazu! |author=Dokumentarne Emisije Balkan |date=5. март 2018. |website=youtube.com |publisher=[[Youtube]] |access-date=20. фебруар 2022.}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Bideleux|first=Robert|last2=Jeffries|first2=Ian|title=The Balkans: A Post-Communist History|url=https://books.google.com/books?id=G6iBAgAAQBAJ&pg=PA296|year=2007|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-58328-7|pages=}} *{{Cite book|title=Tamni koridori moći|last=Đurković|first=Miša|publisher=Ukronija|year=2013|isbn=978-86-84807-81-8|pages=|location=Belgrade}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Milo Đukanović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Мило Ђукановић | wikinews = Мило Ђукановић }} * [http://www.predsjednik.gov.me/predsjednik?alphabet=lat Председник Владе Црне Горе — званични сајт] * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40316 РТРС: Ђукановић: Циљ обједињавање цркве, 17. мај 2011.] {{ср}} * [https://czds.rs/milo-djukanovic-rob-apsolutne-vlasti/?fbclid=IwAR2o4K9jlvAK5rDv5v-bs3uOUb20jMNKcpj9rJuMX4_VGTtVqFJk1n-iiJI Мило Ђукановић - Роб апсолутне власти (политичка анализа)] {{ср}} {{Председници Црне Горе | ијек =да}} {{Премијери Црне Горе | ијек =да}} {{Владе Црне Горе | ијек =да}} {{Распад СФР Југославије | ијек =да}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Црна Гора}} {{DEFAULTSORT:Ђукановић, Мило}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Црногорски политичари]] [[Категорија:Премијери Црне Горе]] [[Категорија:Председници Црне Горе]] [[Категорија:Црногорски министри]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Црногорски националисти]] k3jm9t06z9zd1p6ta6iyjml9bzug6ou 25139141 25138920 2022-08-05T07:07:16Z 79.140.150.186 Soem struktural changes wikitext text/x-wiki {{друго значење|југословенског редитеља|[[Мило Ђукановић (редитељ)]]}} {{malo inlajn referenci}} {{Инфокутија Политичар | ијек = да | име = Мило Ђукановић | слика = Milo Đukanović at the Enthronement of Naruhito (1).jpg | опис_слике = Мило Ђукановић, 2019. године | датум_рођења = {{датум рођења|1962|2|15|год=да}} | место_рођења = [[Никшић]], [[НР Црна Гора]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | држављанство = [[Црна Гора]] | народност = [[Црногорци (народ)|Црногорац]] | вероисповест = [[Атеизам|атеиста]] | висина = 1,98m<ref name="kurirVisina"/> | партија = [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]]<br />Претходно:<br /><small>[[Савез комуниста Црне Горе]] (1979—1991)</small> | супружник = Лидија Куч | деца = Блажо Ђукановић | отац = Радован Ђукановић | мајка = Стана Ђукановић <small>(рођ. Максимовић)</small> | породица = Ана Ђукановић (сестра) <br/> Александар "Ацо" Ђукановић (брат) | образовање = [[Економски факултет Универзитета Црне Горе|Економски факултет]] | универзитет = [[Универзитет Црне Горе|Универзитет „Вељко Влаховић“]] | професија = [[економиста]] | богатство = 14,8 милиона [[амерички долар|долара]] (Форбс 2010) <ref name="independent"/> <!--Предсједник Црне Горе (други пут)--> | функција_1 = [[Предсједник Црне Горе]] | избори_1 = [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|2018.]] | датум_функције_1 = [[20. маја]] [[2018]]. | претходник_1 = [[Филип Вујановић]] | председник_владе_1 = [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]]<br/>[[Здравко Кривокапић]] <!--Предсједник Црне Горе (први пут)--> | функција_2 = <hr/> | избори_2 = [[Избори за предсједника Црне Горе 1997.|1997.]] | почетак_функције_2 = [[15. јануар]] [[1998]]. | крај_функције_2 = [[25. новембар]] [[2002]]. | председник_владе_2 = [[Филип Вујановић]] | претходник_2 = [[Момир Булатовић]] | наследник_2 = [[Филип Вујановић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (четврти пут)--> | функција_3 = [[Предсједник Владе Црне Горе]] | избори_3 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2012.|2012.]] | почетак_функције_3 = [[4. децембар]] [[2012]]. | крај_функције_3 = [[28. новембар]] [[2016]]. | председник_3 = [[Филип Вујановић]] | претходник_3 = [[Игор Лукшић]] | наследник_3 = [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (трећи пут)--> | функција_4 = <hr/> | избори_4 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2009.|2009.]] | почетак_функције_4 = [[29. фебруар]] [[2008]]. | крај_функције_4 = [[21. децембар]] [[2010]]. | председник_4 = [[Филип Вујановић]] | претходник_4 = [[Жељко Штурановић]] | наследник_4 = [[Игор Лукшић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (други пут)--> | функција_5 = <hr/> | избори_5 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2002.|2002.]] | почетак_функције_5 = [[8. јануар]] [[2003]]. | крај_функције_5 = [[10. новембар]] [[2006]]. | председник_5 = [[Филип Вујановић]] | претходник_5 = [[Драган Ђуровић]] (в. д.) | наследник_5 = [[Жељко Штурановић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (први пут)--> | функција_6 = <hr/> | избори_6 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1990.|1990.]] | реизбор_6 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1992.|1992.]]<br/>[[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1996.|1996.]] | почетак_функције_6 = [[15. фебруар]] [[1991]]. | крај_функције_6 = [[5. фебруар]] [[1998]]. | председник_6 = [[Момир Булатовић]] | претходник_6 = [[Радоје Контић]] | наследник_6 = [[Филип Вујановић]] <!--Министар одбране Црне Горе--> | функција_7 = [[Министар одбране Црне Горе]] | почетак_функције_7 = [[5. јун]] [[2006]]. | крај_функције_7 = [[10. новембар]] [[2006]]. | председник_7 = [[Филип Вујановић]] | председник_владе_7 = такође Мило Ђукановић | претходник_7 = (функција је успостављена) | наследник_7 = [[Боро Вучинић]] <!--Предсједник КСЦГ--> | функција_8 = Предсједник Кошаркашког Савеза Црне Горе <ref>{{cite web |url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:318166-Djukanovic-predsednik-Kosarkaskog-saveza |title=Ђукановић председник Кошаркашког савеза |author=Д. Р. |date=7. фебруар 2011. |website=Новости |access-date=15. фебруар 2021.}}</ref> | почетак_функције_8 = 7. фебруар 2011. | крај_функције_8 = 11. јануар 2018.<ref>{{cite web |url=https://www.vijesti.me/sport/kosarka/13109/dukanovic-se-povlaci-sa-mjesta-predsjednika-kscg-barovic-ponovo-na-celu-saveza |title=Đukanović se povlači sa mjesta predsjednika KSCG, Barović ponovo na čelu Saveza |author=Саша Јончић |date=26. децембар 2018. |website=Вијести |access-date=15. фебруар 2021.}}</ref> | претходник_8 = [[Игор Лукшић]] | наследник_8 = [[Веселин Баровић]] | амблем = [[Датотека:Presidential Standard of Montenegro.svg|125px]]<br />Стандарта предсједника Црне Горе | потпис= }} '''Мило Ђукановић''' ([[Никшић]], [[15. фебруар]] [[1962]]) црногорски је политичар и актуелни предсједник државе Црне Горе. I SLON. Он је такође предсједник [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]] (ДПС), партије која је владала 30 година у Црној Гори, те бивши [[премијер]], министар одбране и народни посланик. Завршавање шестог мандата га, као и чињеница да је владао 30 година, чини најдужим премијером у црногорској историји по дужини вршења дужности и броју мандата. Он је једини бивши југословенски лидер који је остао потпуно у власти кроз цијеле 1990-е до 2020. Према ''[[Форбс]]овој'' листи најбогатијих предсједника држава — налази се на 20. мјесту у свијету (уз објашњење да се ради о мистерији, и да Ђукановић демантује оптужбе о уносном шверцу цигарета), са богатством од 14,8 милиона долара{{\}}10 милиона фунти.<ref name="independent">{{cite web |url=https://www.independent.co.uk/news/world/politics/rich-and-powerful-obama-and-global-super-elite-1976403.html |title=Rich and powerful: Obama and the global super-elite |author=David Usborne |date=23. октобар 2011. |website=Independent |access-date=16. фебруар 2021. |quote=На двадесетом месту у чланку |archive-date=30. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200830151059/https://www.independent.co.uk/news/world/politics/rich-and-powerful-obama-and-the-global-super-elite-1976403.html |url-status=dead }}</ref> Када се први пут појавио на политичкој сцени, био је близак савезник [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] током [[Антибирократска револуција|антибирократске револуције]] (1988–1989) и [[Распад Југославије|распада СФРЈ]].<ref>[http://www.rferl.org/content/The_Smartest_Man_In_The_Balkans/1330606.html "The Smartest Man In The Balkans"], ''[[Radio Free Europe]]'', 17 October 2008.</ref> Био је предсједник Владе Црне Горе током [[Блокада Дубровника|блокаде Дубровника]] (1991–1992), за коју се ватрено залагао и подржавао у разним говорима и изјавама.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=Wrs4PpOWQEg&ab_channel=DokumentarneEmisijeBalkan |title=ĐUKANOVIĆ O HRVATIMA: Milo Đukanović - Nametnuti rat sa ustašama ćemo dobiti! (1991) |date=2014-11-02 |website=www.youtube.com |publisher=Dokumentarne Emisije Balkan |accessdate=6. март 2021}}</ref><ref name="Vijesti">{{cite web |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/298709/sta-je-dukanovic-govorio-od-1990-do-danas |title=Šta je Đukanović govorio od 1990. do danas |author=<!--Not stated--> |date=децембар 2010 |website=Vijesti званичан сајт |publisher=Vijesti |accessdate=17. фебруар 2021 |quote=}}</ref> Касније се у 2000. извинио Хрватској због војних акција против Дубровника.<ref>{{cite web |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2000&mm=06&dd=24&nav_category=1&nav_id=8216 |title=DJUKANOVIC SE IZVINIO HRVATIMA ZA DUBROVNIK |author=<!--Not stated--> |date=24. јун 2000. |website=Б92 |access-date=30. март 2021.}}</ref> Подржао је тадашњег предсједника Црне Горе [[Момир Булатовић|Момира Булатовића]] у споразуму са Лордом Карингтоном, што је довело до [[Референдум о независности Црне Горе 1992.|референдума о независности Црне Горе 1992]]. на којима се 96,76% изашлих грађана изјаснило за останак у Југославији. У 1996 је почео да се удаљава од Милошевића и федералне владе, и напустио је [[српско-црногорски унионизам]] у корист [[Црногорски етнички национализам|црногорског етничког национализма]] који је између осталог подразумевао посебан црногорски идентитет, и независну Црну Гору. То је довело до сукоба са Момиром Булатовићем, и поделе у ДПС-у. У [[Избори за предсједника Црне Горе 1997.|предсједничким изборима 1997.]] је Ђукановић тесно побједио Булатовића, и постао нови предсједник. Успео је 1999. током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] са државама на западу Европе да издејствује смањење бомбардовања на подручју Црне Горе.<ref name="CDN">{{cite AV media |people=[[Jean-David Levitte]], [[Jacques Chirac]], Milo Đukanović|date=8. јул 2015.|title=08 07 2015 Drugi dio iz emisije|medium=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=mKWft1tXfcc |access-date=24. март 2021. |time=03:13–3:56 |publisher=[[NATO]] Montenegro }}</ref> Касније је у Црној Гори замјенио [[Југословенски динар]] са [[Немачка марка|Немачком марком]] због сукоба са Милошевићем око претјераног штампања динара.<ref name="DNP">{{cite AV media |people=Milo Đukanović|date=3. јун 2016.|title=''Milo Đukanović – NATO bombardovanje Jugoslavije je bilo presudno za izbor nezavisnog puta Crne Gore!''|medium=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=mKWft1tXfcc |access-date=25. март 2021. |time=4:36–4:56 |publisher=Dokumentarne Emisije Balkana}}</ref> Након [[Свргавање Слободана Милошевића|свргавања Слободана Милошевића]] 2000, са новом српском Владом је потписао споразум који је три године касније довео до [[Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године|Уставне повеље Србије и Црне Горе]]. На [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму о независности Црне Горе 2006]]. је подржавао опцију за независност од Србије, за коју је гласало 55,5% изашлих грађана. Био је комунистички омладинац и један од лидера социјалистичке Црне Горе од [[1989]]. до [[1991]]. године, предсједник владе Црне Горе у четири мандата (1991—1993, 1993—1996, 1996—1998; 2003—2006; 2008—2010; 2012—2016), предсједник Црне Горе (1998—2002) и вршилац дужности министра унутрашњих послова [[2006]]. године. Након што је претходни премијер [[Жељко Штурановић]] поднио оставку из здравствених разлога, Ђукановић је предложен за мандатара, а званично је поново изабран за премијера [[29. фебруар]]а [[2008]], иако се званично претходно повукао из политике. Након поновног повлачења из политике [[2010]]. поново је изабран за премијера [[2012]]. године, док је на [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|предсједничким изборима]] одржаним 15. априла 2018. године, Мило Ђукановић је други пут изабран за предсједника Црне Горе. Залагао се за политику приступања Црне Горе НАТО пакту и Европској унији, од чега је прво испуњено 2017. Током свог предсједничког и мандата предсједника Владе је спроводио период транзиције и приватизације у Црној Гори. Неколико корупционашких скандала и афера унутар ДПС-а је довело до грађанских протеста 2019, док је контроверзни Закон о слободи вјероисповијести довео до масовних [[Протести у Црној Гори 2019—2020.|протеста и протестних литија током 2019. и 2020]]. На [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020.|парламентарним изборима у Црној Гори 2020.]] је коалиција око ДПС-а први пут након скоро 30 година изгубила изборе. == Поријекло == Његов отац Радован Ђукановић био је истакнути комунистички црногорски функционер, који је своме сину и отворио врата у [[Савез комуниста Црне Горе|Савезу комуниста Црне Горе]]. Ђукановићи су се доселили у [[Стара Херцеговина|старохерцеговачки]] Никшић, у насеље [[Кочани]] годинама раније — из [[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]], [[Цетиње|цетињскога]] краја, из племена [[Озринића]]. Породична слава Ђукановића је [[Аранђеловдан]]. Чукундјед-стриц Мила је [[Марко Ђукановић]], који је био предсједник владе Краљевине Црне Горе и национални Србин, а његов брат Мило је чукундјед Мила Ђукановића. У јавности се повремено воде полемике око тога да ли је четнички командант [[Блажо Ђукановић]] дјед<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=Milo Đukanović i njegov djed četnički komandant CG Blažo Đukanović|year=|url=https://www.vesti.rs/Milo-%C4%90ukanovi%C4%87/Milo-Djukanovic-i-njegov-djed-cetnicki-komandant-CG-Blazo-Djukanovic.html |publisher=|location=|id=}}</ref> или бар рођак Мила Ђукановића, као што је неспорно рођак [[Марко Ђукановић|Марка Ђукановића]]. По неким тврдњама постојала су двојица људи са истим именом и презименом (Блажо Ђукановић) који живе у Никшићком крају у исто вријеме, и по тим тврдњама то су двије различите личности. По њима, четнички командант Блажо Ђукановић није дјед Мила Ђукановића. То су двије особе различитог поријекла и живота. Дјед Мила Ђукановића је по тим тврдњама био надзорник путева који је учествовао у Првом свјетском рату, у којем је рањен, а два брата су му погинула. Један од Блажове (дјед Мила Ђ.) браће се школовао на Сорбони, а други у Москви. Тај Блажо Ђукановић је умро почетком Другог свјетског рата. Четнички командант Блажо Ђукановић је стрељан [[1943]]. године а завршио је гимназију и Училиште у Русији а такође је био учесник Првог свјетског рата.<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title="ROĐENDANSKA ČESTITKA" ZA MILA ĐUKANOVIĆA|year=|url= http://www.montenegro-canada.com/articles/article/8893941/181661.htm|publisher=|location=|id=}}</ref> == Биографија == Родио се и одрастао у [[Никшић]]у, гдје је завршио основну и средњу школу. Као син судије у младости је брзо напредовао кроз хијерархију [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]]. Студирао је економију и [[1979]]. године постао члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]]. Прије доласка на власт, није имао имовину. Живио је код родитеља у близини аутобуске станице у Подгорици, а након тога је са супругом Лидијом био подстанар у Далматинској улици у Подгорици.<ref>{{cite web|url=http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest+dana&clanak=574186&datum=2016-11-21&naslov=Do%B9ao+kao+podstanar%2C+odlazi+kao+milioner&kliknut=1479751579000&fasb=22 |title=Дошао као подстанар, одлази као милионер |publisher=Дан онлине |accessdate=21. 11. 2016.}}</ref> Након обарања републичке црногорске власти — што је био резултат „извоза“ [[Антибирократска револуција|Антибирократске револуције]], јануара [[1989]]. године — Ђукановић се устоличује у новој владајућој гарнитури. Уз подршку [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], човјека који ће касније постати његов најљући политички противник, Ђукановић је [[1991]]. године (са 29 година) постао најмлађи премијер у Европи. Када је ступао на дужност — без икаквог политичког искуства, осим у омладинским (комунистичким) партијским организацијама — многи су сумњали да је дорастао тој одговорној функцији. Мило Ђукановић је, међутим, једини политичар у свим земљама некадашњег источног блока који је остао на власти без иједног дана прекида од тада до данас. Послије проведене три године на мјесту предсједника владе, Ђукановић је увидио растући јаз у његовој [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократској партији социјалиста]] (ДПС) око односа са Слободаном Милошевићем, и крајем [[1996]]. и почетком [[1997]]. оштро мијења курс и почиње да се дистанцира од београдског режима. Ђукановић је 1997. године дао интервју у којем је напао Милошевића, назвавши га човјеком са застарјелом политичком филозофијом који се окружио корумпираним помоћницима. То је означило отворени раздор у владајућем ДПС-у, који се подијелио на двије фракције: једну предвођену Ђукановићем и другу чији је вођа био Милошевићев присталица [[Момир Булатовић]]. У јулу 1997. године, њих двојица укрстила су копља на црногорским предсједничким изборима. Ђукановић, чије су присталице контролисале страначке финансије и имовину, изабран је за предсједника тијесном већином. Момир Булатовић напушта партију и оснива [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичку народну партију]] (СНП) која је наставила да подржава Слободана Милошевића. Ђукановић је током свог мандата корак-по-корак преузимао политичку и економску контролу над црногорским пословима од југословенских савезних органа. Посљедњих година деведесетих пружао је уточиште вођама српске опозиције и медијима чије је издавање забрањивано у Србији, и изузев неколико првих дана издејствовао изузеће Црне Горе из дејстава НАТО пакта током агресије на СР Југославију у прољеће [[1999]]. ДПС је бојкотовала савезне изборе у септембру [[2000]]. године и од тада је Ђукановић на челу политичке групације која се залагала за државно осамостаљење Црне Горе. Марта [[2002]]. године, Ђукановић је био међу потписницима Београдског споразума о оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, лабаве и углавном нефункционалне државне заједнице која је проглашена фебруара [[2003]]. године. Њено трајање било је орочено на три године. Дана [[21. мај]]а [[2006]]. године, Ђукановићев Блок за независну Црну Гору побиједио је на референдуму — око 55% грађана изјаснило се за независну Црну Гору. ==Однос са Српском православном црквом== Ђукановић је 1997. тражио благослов [[Патријарх српски Павле|патријарха Павла]] пред предсједничке изборе и дао му чврста обећања око свог става и подршке Српској православној цркви.{{sfn|Đurković|2013|p=135}} Године 1998. по побједи на предсједничким изборима, као предсједник државе Мило Ђукановић је честитао Васкрс лидеру контроверзне неканонске ЦПЦ Мирашу Дедеићу једнако као митрополиту Српске православне цркве.{{sfn|Đurković|2013|p=135}} Са [[Амфилохије Радовић|Амфилохијем]] је на почетку политичког дјеловања био у добрим односима, да би се касније они доста погоршали. Када је Амфилохије преминуо, Ђукановић је издао саопштење у коме изјављује саучешће, и у којем између осталог наводи да ће "памтити његов допринос стварању позитивне атмосфере уочи [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума]] на којем је наша земља обновила независност мирним и демократским путем".<ref>{{cite web |url=https://www.nedeljnik.rs/milo-dukanovic-o-amfilohiju-iz-dugog-perioda-nase-saradnje-tokom-kojeg-smo-razmjenjivali-misljenja-pamticu/ |title=Milo Đukanović o Amfilohiju: “Iz dugog perioda naše saradnje, tokom kojeg smo razmjenjivali mišljenja, pamtiću…” |author=Uroš Jovičić |date=30. октобар 2020. |website=nedeljnik.rs |publisher=Недељник |access-date=19. март 2022.}}</ref> Није присуствовао његовој сахрани. ==Афере и тужбе за криминалне активности== === Истрага у Италији === Мило Ђукановић је често оптуживан од стране политичких такмаца за личне и политичке везе са великим шверцом дувана у Црној Гори током деведесетих година. По 240 страница дугом извјештају (из 1993) италијанске полиције која се бави порезом и царинама, Црна Гора је била дио шверцерског ланца подијељеног међу различитим криминалним породицама повезаним са сицилијанском мафијом, Камором и Сакра корон унита организованим криминалним синдикатима. Овај извјештај тврди да се због шверца дувана на овај начин у Европи сваке године губи око 700 милиона долара. Италијанска агенција Анса је [[22. јун]]а [[2007]]. објавила детаље истраге тужилаштва италијанског града Бари, који оптужују Мила Ђукановића да је био на челу групе које је између [[1997]]. и [[2000]]. године захваљујући кријумчарењу цигарета између Црне Горе и италијанске покрајине [[Апулија|Пуље]] зарадила више десетина милиона евра.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=06&dd=23&nav_id=252501 Bari: Đukanović osumnjičen za šverc], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> <small>''Напомена:'' Један дио текста преузет са сајта [http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Cyrl/infoCountryPage/setimes/resource_centre/bios/djukanovic_milo?country=Serbia-Montenegro SET]</small> Маја [[2009]]. године, истрага против Мила Ђукановића под оптужбама за удружени злочиначки подухват у виду међународног мафијашког удруживања је архивиран, сходно његовом повратку у политику на мјесто премијера (стицањем дипломатског имунитета).<ref>{{cite web|url=http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=135285 |title=Bari: Tužba protiv Đukanovića ode u arhivu &#124; Mondo |publisher=Mtsmondo.com |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 6. 2010. |archiveurl=https://archive.today/20120910133404/http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=135285 |archivedate=10. 9. 2012 |url-status=live }}</ref> Након убиства познатог хрватског новинара [[Иво Пуканић|Иве Пуканића]], истрага се шири ка цијелој дуванској мафији, као и Милу Ђукановићу. Повод за ширење истраге су били прије свега бројни Пуканићеви текстови везано за пословање дуванске мафије и Мила Ђукановића као и Цанета Суботића који се наводе као највеће организатори. Ово је и потврђено свједочењем Миловог Кума Ратка Кнежевића пред Загребачким судом.<ref>{{cite web|url=http://www.mondo.rs/s161833/ex-YU/Ratko_Knezevic-_Pukanica_ubila_duvanska_mafija.html |title=Ratko Knežević: Pukanića ubila duvanska mafija &#124; Mondo |publisher=Mondo.rs |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 6. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=25&nav_category=167&nav_id=413932 |title=Vesti - Papandreu: Grci podržavaju mere - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije |publisher=B92 |date=|accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> Каснијим изјавама је покушавао да скине било какву одговорност. Често је нападао [[Србија|Републику Србију]], за покушаје да Црну Гору прогласи криминалном државом. У том контексту је омаловажавао српску борбу против међународног криминала, а Црну Гору стављао у прве редове.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/555301/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE.html |title=РТС :: Шта је Милу мило |publisher=Rts.rs |date=|accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> То је нарочито било видљиво послије акције „Балкански ратник“, коју је српска служба безбједности предводила у сарадњи са америчком ЦИА-ом. Списак активности и број пријатеља из подземља увели су Мила и у аферу око убиства српског премијера Зорана Ђинђића, мада за то никад није било никаквих доказа.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/578471/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82+%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE+%D0%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0.html |title=РТС :: Кнежевић опет оптужио Ђукановића |publisher=Rts.rs |date=20. 3. 2010. |accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> ===Афере Пандорини папири и председникова банка=== Ђукановић је спомињан у Пандора папирима,<ref name=":0">{{Cite web|last=Trkanjec|first=Zeljko|date=2021-10-04|title=Đukanović and his son featured in Pandora Papers|url=https://www.euractiv.com/section/politics/short_news/dukanovic-and-his-son-featured-in-pandora-papers/|access-date=2021-11-16|website=www.euractiv.com|language=en-GB}}</ref> масовном цурењу финансијских докумената који су објављени почетком октобра 2021.<ref name="WP-20211003">{{cite news|last1=Miller|first1=Greg|last2=Cenziper|first2=Debbie|last3=Whoriskey|first3=Peter|date=3 October 2021|title=Pandora Papers – A Global Investigation – Billions Hidden Beyond Reach – Trove of secret files details opaque financial universe where global elite shield riches from taxes, probes and accountability|work=[[The Washington Post]]|url=https://www.washingtonpost.com/business/interactive/2021/pandora-papers-offshore-finance/|access-date=3 October 2021}}</ref> Наведено је да Ђукановић и његов син Блажо преносили новац на офшор рачуне од 2012,<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Cite web|title=MANS: Đukanović i sin osnivali kompanije u više od pet država|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/djukanovic-milo-blazo-pandora-papiri-/31490742.html|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> када су успоставили тајне уговоре о управљању имовином иза мреже компанија у више од пет земаља.<ref name=":1" /> Он и његов син основали су два траста.<ref name=":1" /> Ђукановић је признао да је основао Викторија Траст док није био на јавној функцији, да није имао пословне трансакције нити отворене банковне рачуне, а тврдио је да је крајем године власништво над својим трастом пренео на Блажа.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|date=4 October 2021|title=Pandorini papiri osvijetlili trag Đukanovićevog poslovanja|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/pandorini-papiri-milo-djukanovic-crna-gora/31492394.html|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> Ђукановићев кабинет је такође саопштио да је ово цурење „део низа покушаја дискредитације Ђукановића и чланова његове породице“ и да су трастови постојали само „на папиру“.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|date=3 October 2021|title=Victoria Trust postojao samo na papiru|url=http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/336722/victoria-trust-postojao-samo-na-papiru.html|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Radio Televizija Crne Gore|language=me}}</ref> Слично овом случају, Ђукановић је раније негирао да поседује послове у другим земљама.<ref>{{Cite web|title=Afere nedovoljne za ostavku Đukanovića|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/afere-djukanovic-ostavka/29772190.html|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> Премијер Здравко Кривокапић је позвао на истрагу породице Ђукановић,<ref name=":1" /> док је министар спољних спољних послова Ђорђе Радуловић прокоментарисао речима да је „Ђукановић злоупотребио дипломатски пасош приликом отварања приватних предузећа“.<ref>{{Cite web|date=11 November 2021|title=Crnogorski ministar: Đukanović zloupotrebio diplomatski pasoš|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/491949/Crnogorski-ministar-Dukanovic-zloupotrebio-diplomatski-pasos|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Politika}}</ref> Ђукановић је у новембру 201. помињан и у афери прања новца у којој је Резарт Тачи „интервенисао“ код Ђукановића за трансфер у „председниковој банци“.<ref>{{Cite web|date=2021-11-13|title=RTCG: Afera "pranja" 20 miliona evra drma Albaniju, pomenut i Milo Đukanović|url=https://rs.n1info.com/region/rtcg-afera-pranja-20-miliona-evra-drma-albaniju-pomenut-i-milo-djukanovic/|access-date=2021-11-16|website=N1|language=sr-RS}}</ref><ref>{{Cite web|title=Đukanović u dokumentu suda u Palermu|url=http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/341498/djukanovic-u-dokumentu-suda-u-palermu-.html|access-date=2021-11-16|website=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis|language=me}}</ref> == Приватни живот == Ђукановић је ожењен; има сина Блажа и једног унука.<ref>{{Cite web|url=https://www.cdm.me/politika/predsjednik-i-prva-dama-u-setnji-sa-unukom/|title=Predsjednik i prva dama u šetnji sa unukom - CdM|website=www.cdm.me|language=en-US|access-date=2021-06-11}}</ref> Висок је 198&nbsp;cm, што га чини једним од највиших актуелних предсједника у Европи, али не и највишим политичарем у Црној Гори, пошто су [[Филип Вујановић]] са 200&nbsp;cm, и [[Ранко Кривокапић]] са 202&nbsp;cm виши од њега.<ref name="kurirVisina">{{cite web |url=https://www.kurir.rs/planeta/974469/crnogorski-drzavni-vrh-najvisi-na-svetu |title=Crnogorski državni vrh najviši na svetu! |author=Курир |date=8. септембар 2013. |website=Званични сајт Курира |publisher=Kurir |access-date=16. фебруар 2021.}}</ref> Једно вријеме је живјео у истој згради са [[Момир Булатовић|Момиром Булатовићем]]. Булатовић је у интервјуу за [[Балкан инфо]] изјавио да су се јављали један другом када се сретну.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=3nGmOFxt1po&ab_channel=DokumentarneEmisijeBalkan |title=BALKAN INFO: Momir Bulatović - Milo Đukanović i ja živimo u istoj zgradi, javimo se u prolazu! |author=Dokumentarne Emisije Balkan |date=5. март 2018. |website=youtube.com |publisher=[[Youtube]] |access-date=20. фебруар 2022.}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Bideleux|first=Robert|last2=Jeffries|first2=Ian|title=The Balkans: A Post-Communist History|url=https://books.google.com/books?id=G6iBAgAAQBAJ&pg=PA296|year=2007|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-58328-7|pages=}} *{{Cite book|title=Tamni koridori moći|last=Đurković|first=Miša|publisher=Ukronija|year=2013|isbn=978-86-84807-81-8|pages=|location=Belgrade}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Milo Đukanović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Мило Ђукановић | wikinews = Мило Ђукановић }} * [http://www.predsjednik.gov.me/predsjednik?alphabet=lat Председник Владе Црне Горе — званични сајт] * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40316 РТРС: Ђукановић: Циљ обједињавање цркве, 17. мај 2011.] {{ср}} * [https://czds.rs/milo-djukanovic-rob-apsolutne-vlasti/?fbclid=IwAR2o4K9jlvAK5rDv5v-bs3uOUb20jMNKcpj9rJuMX4_VGTtVqFJk1n-iiJI Мило Ђукановић - Роб апсолутне власти (политичка анализа)] {{ср}} {{Председници Црне Горе | ијек =да}} {{Премијери Црне Горе | ијек =да}} {{Владе Црне Горе | ијек =да}} {{Распад СФР Југославије | ијек =да}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Црна Гора}} {{DEFAULTSORT:Ђукановић, Мило}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Црногорски политичари]] [[Категорија:Премијери Црне Горе]] [[Категорија:Председници Црне Горе]] [[Категорија:Црногорски министри]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Црногорски националисти]] de1kifxfkfy1yknjp025ydpzl69aqs0 25139390 25139141 2022-08-05T11:16:59Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/79.140.150.186|79.140.150.186]] ([[User talk:79.140.150.186|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] wikitext text/x-wiki {{друго значење|југословенског редитеља|[[Мило Ђукановић (редитељ)]]}} {{malo inlajn referenci}} {{Инфокутија Политичар | ијек = да | име = Мило Ђукановић | слика = Milo Đukanović at the Enthronement of Naruhito (1).jpg | опис_слике = Мило Ђукановић, 2019. године | датум_рођења = {{датум рођења|1962|2|15|год=да}} | место_рођења = [[Никшић]], [[НР Црна Гора]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | држављанство = [[Црна Гора]] | народност = [[Црногорци (народ)|Црногорац]] | вероисповест = [[Атеизам|атеиста]] | висина = 1,98m<ref name="kurirVisina"/> | партија = [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]]<br />Претходно:<br /><small>[[Савез комуниста Црне Горе]] (1979—1991)</small> | супружник = Лидија Куч | деца = Блажо Ђукановић | отац = Радован Ђукановић | мајка = Стана Ђукановић <small>(рођ. Максимовић)</small> | породица = Ана Ђукановић (сестра) <br/> Александар "Ацо" Ђукановић (брат) | образовање = [[Економски факултет Универзитета Црне Горе|Економски факултет]] | универзитет = [[Универзитет Црне Горе|Универзитет „Вељко Влаховић“]] | професија = [[економиста]] | богатство = 14,8 милиона [[амерички долар|долара]] (Форбс 2010) <ref name="independent"/> <!--Предсједник Црне Горе (други пут)--> | функција_1 = [[Предсједник Црне Горе]] | избори_1 = [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|2018.]] | датум_функције_1 = [[20. маја]] [[2018]]. | претходник_1 = [[Филип Вујановић]] | председник_владе_1 = [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]]<br/>[[Здравко Кривокапић]] <!--Предсједник Црне Горе (први пут)--> | функција_2 = <hr/> | избори_2 = [[Избори за предсједника Црне Горе 1997.|1997.]] | почетак_функције_2 = [[15. јануар]] [[1998]]. | крај_функције_2 = [[25. новембар]] [[2002]]. | председник_владе_2 = [[Филип Вујановић]] | претходник_2 = [[Момир Булатовић]] | наследник_2 = [[Филип Вујановић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (четврти пут)--> | функција_3 = [[Предсједник Владе Црне Горе]] | избори_3 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2012.|2012.]] | почетак_функције_3 = [[4. децембар]] [[2012]]. | крај_функције_3 = [[28. новембар]] [[2016]]. | председник_3 = [[Филип Вујановић]] | претходник_3 = [[Игор Лукшић]] | наследник_3 = [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (трећи пут)--> | функција_4 = <hr/> | избори_4 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2009.|2009.]] | почетак_функције_4 = [[29. фебруар]] [[2008]]. | крај_функције_4 = [[21. децембар]] [[2010]]. | председник_4 = [[Филип Вујановић]] | претходник_4 = [[Жељко Штурановић]] | наследник_4 = [[Игор Лукшић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (други пут)--> | функција_5 = <hr/> | избори_5 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2002.|2002.]] | почетак_функције_5 = [[8. јануар]] [[2003]]. | крај_функције_5 = [[10. новембар]] [[2006]]. | председник_5 = [[Филип Вујановић]] | претходник_5 = [[Драган Ђуровић]] (в. д.) | наследник_5 = [[Жељко Штурановић]] <!--Предсједник Владе Црне Горе (први пут)--> | функција_6 = <hr/> | избори_6 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1990.|1990.]] | реизбор_6 = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1992.|1992.]]<br/>[[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 1996.|1996.]] | почетак_функције_6 = [[15. фебруар]] [[1991]]. | крај_функције_6 = [[5. фебруар]] [[1998]]. | председник_6 = [[Момир Булатовић]] | претходник_6 = [[Радоје Контић]] | наследник_6 = [[Филип Вујановић]] <!--Министар одбране Црне Горе--> | функција_7 = [[Министар одбране Црне Горе]] | почетак_функције_7 = [[5. јун]] [[2006]]. | крај_функције_7 = [[10. новембар]] [[2006]]. | председник_7 = [[Филип Вујановић]] | председник_владе_7 = такође Мило Ђукановић | претходник_7 = (функција је успостављена) | наследник_7 = [[Боро Вучинић]] <!--Предсједник КСЦГ--> | функција_8 = Предсједник Кошаркашког Савеза Црне Горе <ref>{{cite web |url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:318166-Djukanovic-predsednik-Kosarkaskog-saveza |title=Ђукановић председник Кошаркашког савеза |author=Д. Р. |date=7. фебруар 2011. |website=Новости |access-date=15. фебруар 2021.}}</ref> | почетак_функције_8 = 7. фебруар 2011. | крај_функције_8 = 11. јануар 2018.<ref>{{cite web |url=https://www.vijesti.me/sport/kosarka/13109/dukanovic-se-povlaci-sa-mjesta-predsjednika-kscg-barovic-ponovo-na-celu-saveza |title=Đukanović se povlači sa mjesta predsjednika KSCG, Barović ponovo na čelu Saveza |author=Саша Јончић |date=26. децембар 2018. |website=Вијести |access-date=15. фебруар 2021.}}</ref> | претходник_8 = [[Игор Лукшић]] | наследник_8 = [[Веселин Баровић]] | амблем = [[Датотека:Presidential Standard of Montenegro.svg|125px]]<br />Стандарта предсједника Црне Горе | потпис= }} '''Мило Ђукановић''' ([[Никшић]], [[15. фебруар]] [[1962]]) црногорски је политичар и актуелни предсједник државе Црне Горе. Он је такође предсједник [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]] (ДПС), партије која је владала 30 година у Црној Гори, те бивши [[премијер]], министар одбране и народни посланик. Завршавање шестог мандата га, као и чињеница да је владао 30 година, чини најдужим премијером у црногорској историји по дужини вршења дужности и броју мандата. Он је једини бивши југословенски лидер који је остао потпуно у власти кроз цијеле 1990-е до 2020. Према ''[[Форбс]]овој'' листи најбогатијих предсједника држава — налази се на 20. мјесту у свијету (уз објашњење да се ради о мистерији, и да Ђукановић демантује оптужбе о уносном шверцу цигарета), са богатством од 14,8 милиона долара{{\}}10 милиона фунти.<ref name="independent">{{cite web |url=https://www.independent.co.uk/news/world/politics/rich-and-powerful-obama-and-global-super-elite-1976403.html |title=Rich and powerful: Obama and the global super-elite |author=David Usborne |date=23. октобар 2011. |website=Independent |access-date=16. фебруар 2021. |quote=На двадесетом месту у чланку |archive-date=30. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200830151059/https://www.independent.co.uk/news/world/politics/rich-and-powerful-obama-and-the-global-super-elite-1976403.html |url-status=dead }}</ref> Када се први пут појавио на политичкој сцени, био је близак савезник [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] током [[Антибирократска револуција|антибирократске револуције]] (1988–1989) и [[Распад Југославије|распада СФРЈ]].<ref>[http://www.rferl.org/content/The_Smartest_Man_In_The_Balkans/1330606.html "The Smartest Man In The Balkans"], ''[[Radio Free Europe]]'', 17 October 2008.</ref> Био је предсједник Владе Црне Горе током [[Блокада Дубровника|блокаде Дубровника]] (1991–1992), за коју се ватрено залагао и подржавао у разним говорима и изјавама.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=Wrs4PpOWQEg&ab_channel=DokumentarneEmisijeBalkan |title=ĐUKANOVIĆ O HRVATIMA: Milo Đukanović - Nametnuti rat sa ustašama ćemo dobiti! (1991) |date=2014-11-02 |website=www.youtube.com |publisher=Dokumentarne Emisije Balkan |accessdate=6. март 2021}}</ref><ref name="Vijesti">{{cite web |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/298709/sta-je-dukanovic-govorio-od-1990-do-danas |title=Šta je Đukanović govorio od 1990. do danas |author=<!--Not stated--> |date=децембар 2010 |website=Vijesti званичан сајт |publisher=Vijesti |accessdate=17. фебруар 2021 |quote=}}</ref> Касније се у 2000. извинио Хрватској због војних акција против Дубровника.<ref>{{cite web |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2000&mm=06&dd=24&nav_category=1&nav_id=8216 |title=DJUKANOVIC SE IZVINIO HRVATIMA ZA DUBROVNIK |author=<!--Not stated--> |date=24. јун 2000. |website=Б92 |access-date=30. март 2021.}}</ref> Подржао је тадашњег предсједника Црне Горе [[Момир Булатовић|Момира Булатовића]] у споразуму са Лордом Карингтоном, што је довело до [[Референдум о независности Црне Горе 1992.|референдума о независности Црне Горе 1992]]. на којима се 96,76% изашлих грађана изјаснило за останак у Југославији. У 1996 је почео да се удаљава од Милошевића и федералне владе, и напустио је [[српско-црногорски унионизам]] у корист [[Црногорски етнички национализам|црногорског етничког национализма]] који је између осталог подразумевао посебан црногорски идентитет, и независну Црну Гору. То је довело до сукоба са Момиром Булатовићем, и поделе у ДПС-у. У [[Избори за предсједника Црне Горе 1997.|предсједничким изборима 1997.]] је Ђукановић тесно побједио Булатовића, и постао нови предсједник. Успео је 1999. током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] са државама на западу Европе да издејствује смањење бомбардовања на подручју Црне Горе.<ref name="CDN">{{cite AV media |people=[[Jean-David Levitte]], [[Jacques Chirac]], Milo Đukanović|date=8. јул 2015.|title=08 07 2015 Drugi dio iz emisije|medium=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=mKWft1tXfcc |access-date=24. март 2021. |time=03:13–3:56 |publisher=[[NATO]] Montenegro }}</ref> Касније је у Црној Гори замјенио [[Југословенски динар]] са [[Немачка марка|Немачком марком]] због сукоба са Милошевићем око претјераног штампања динара.<ref name="DNP">{{cite AV media |people=Milo Đukanović|date=3. јун 2016.|title=''Milo Đukanović – NATO bombardovanje Jugoslavije je bilo presudno za izbor nezavisnog puta Crne Gore!''|medium=YouTube |url=https://www.youtube.com/watch?v=mKWft1tXfcc |access-date=25. март 2021. |time=4:36–4:56 |publisher=Dokumentarne Emisije Balkana}}</ref> Након [[Свргавање Слободана Милошевића|свргавања Слободана Милошевића]] 2000, са новом српском Владом је потписао споразум који је три године касније довео до [[Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године|Уставне повеље Србије и Црне Горе]]. На [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму о независности Црне Горе 2006]]. је подржавао опцију за независност од Србије, за коју је гласало 55,5% изашлих грађана. Био је комунистички омладинац и један од лидера социјалистичке Црне Горе од [[1989]]. до [[1991]]. године, предсједник владе Црне Горе у четири мандата (1991—1993, 1993—1996, 1996—1998; 2003—2006; 2008—2010; 2012—2016), предсједник Црне Горе (1998—2002) и вршилац дужности министра унутрашњих послова [[2006]]. године. Након што је претходни премијер [[Жељко Штурановић]] поднио оставку из здравствених разлога, Ђукановић је предложен за мандатара, а званично је поново изабран за премијера [[29. фебруар]]а [[2008]], иако се званично претходно повукао из политике. Након поновног повлачења из политике [[2010]]. поново је изабран за премијера [[2012]]. године, док је на [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|предсједничким изборима]] одржаним 15. априла 2018. године, Мило Ђукановић је други пут изабран за предсједника Црне Горе. Залагао се за политику приступања Црне Горе НАТО пакту и Европској унији, од чега је прво испуњено 2017. Током свог предсједничког и мандата предсједника Владе је спроводио период транзиције и приватизације у Црној Гори. Неколико корупционашких скандала и афера унутар ДПС-а је довело до грађанских протеста 2019, док је контроверзни Закон о слободи вјероисповијести довео до масовних [[Протести у Црној Гори 2019—2020.|протеста и протестних литија током 2019. и 2020]]. На [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020.|парламентарним изборима у Црној Гори 2020.]] је коалиција око ДПС-а први пут након скоро 30 година изгубила изборе. == Поријекло == Његов отац Радован Ђукановић био је истакнути комунистички црногорски функционер, који је своме сину и отворио врата у [[Савез комуниста Црне Горе|Савезу комуниста Црне Горе]]. Ђукановићи су се доселили у [[Стара Херцеговина|старохерцеговачки]] Никшић, у насеље [[Кочани]] годинама раније — из [[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]], [[Цетиње|цетињскога]] краја, из племена [[Озринића]]. Породична слава Ђукановића је [[Аранђеловдан]]. Чукундјед-стриц Мила је [[Марко Ђукановић]], који је био предсједник владе Краљевине Црне Горе и национални Србин, а његов брат Мило је чукундјед Мила Ђукановића. У јавности се повремено воде полемике око тога да ли је четнички командант [[Блажо Ђукановић]] дјед<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=Milo Đukanović i njegov djed četnički komandant CG Blažo Đukanović|year=|url=https://www.vesti.rs/Milo-%C4%90ukanovi%C4%87/Milo-Djukanovic-i-njegov-djed-cetnicki-komandant-CG-Blazo-Djukanovic.html |publisher=|location=|id=}}</ref> или бар рођак Мила Ђукановића, као што је неспорно рођак [[Марко Ђукановић|Марка Ђукановића]]. По неким тврдњама постојала су двојица људи са истим именом и презименом (Блажо Ђукановић) који живе у Никшићком крају у исто вријеме, и по тим тврдњама то су двије различите личности. По њима, четнички командант Блажо Ђукановић није дјед Мила Ђукановића. То су двије особе различитог поријекла и живота. Дјед Мила Ђукановића је по тим тврдњама био надзорник путева који је учествовао у Првом свјетском рату, у којем је рањен, а два брата су му погинула. Један од Блажове (дјед Мила Ђ.) браће се школовао на Сорбони, а други у Москви. Тај Блажо Ђукановић је умро почетком Другог свјетског рата. Четнички командант Блажо Ђукановић је стрељан [[1943]]. године а завршио је гимназију и Училиште у Русији а такође је био учесник Првог свјетског рата.<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title="ROĐENDANSKA ČESTITKA" ZA MILA ĐUKANOVIĆA|year=|url= http://www.montenegro-canada.com/articles/article/8893941/181661.htm|publisher=|location=|id=}}</ref> == Биографија == Родио се и одрастао у [[Никшић]]у, гдје је завршио основну и средњу школу. Као син судије у младости је брзо напредовао кроз хијерархију [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]]. Студирао је економију и [[1979]]. године постао члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]]. Прије доласка на власт, није имао имовину. Живио је код родитеља у близини аутобуске станице у Подгорици, а након тога је са супругом Лидијом био подстанар у Далматинској улици у Подгорици.<ref>{{cite web|url=http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest+dana&clanak=574186&datum=2016-11-21&naslov=Do%B9ao+kao+podstanar%2C+odlazi+kao+milioner&kliknut=1479751579000&fasb=22 |title=Дошао као подстанар, одлази као милионер |publisher=Дан онлине |accessdate=21. 11. 2016.}}</ref> Након обарања републичке црногорске власти — што је био резултат „извоза“ [[Антибирократска револуција|Антибирократске револуције]], јануара [[1989]]. године — Ђукановић се устоличује у новој владајућој гарнитури. Уз подршку [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], човјека који ће касније постати његов најљући политички противник, Ђукановић је [[1991]]. године (са 29 година) постао најмлађи премијер у Европи. Када је ступао на дужност — без икаквог политичког искуства, осим у омладинским (комунистичким) партијским организацијама — многи су сумњали да је дорастао тој одговорној функцији. Мило Ђукановић је, међутим, једини политичар у свим земљама некадашњег источног блока који је остао на власти без иједног дана прекида од тада до данас. Послије проведене три године на мјесту предсједника владе, Ђукановић је увидио растући јаз у његовој [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократској партији социјалиста]] (ДПС) око односа са Слободаном Милошевићем, и крајем [[1996]]. и почетком [[1997]]. оштро мијења курс и почиње да се дистанцира од београдског режима. Ђукановић је 1997. године дао интервју у којем је напао Милошевића, назвавши га човјеком са застарјелом политичком филозофијом који се окружио корумпираним помоћницима. То је означило отворени раздор у владајућем ДПС-у, који се подијелио на двије фракције: једну предвођену Ђукановићем и другу чији је вођа био Милошевићев присталица [[Момир Булатовић]]. У јулу 1997. године, њих двојица укрстила су копља на црногорским предсједничким изборима. Ђукановић, чије су присталице контролисале страначке финансије и имовину, изабран је за предсједника тијесном већином. Момир Булатовић напушта партију и оснива [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичку народну партију]] (СНП) која је наставила да подржава Слободана Милошевића. Ђукановић је током свог мандата корак-по-корак преузимао политичку и економску контролу над црногорским пословима од југословенских савезних органа. Посљедњих година деведесетих пружао је уточиште вођама српске опозиције и медијима чије је издавање забрањивано у Србији, и изузев неколико првих дана издејствовао изузеће Црне Горе из дејстава НАТО пакта током агресије на СР Југославију у прољеће [[1999]]. ДПС је бојкотовала савезне изборе у септембру [[2000]]. године и од тада је Ђукановић на челу политичке групације која се залагала за државно осамостаљење Црне Горе. Марта [[2002]]. године, Ђукановић је био међу потписницима Београдског споразума о оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, лабаве и углавном нефункционалне државне заједнице која је проглашена фебруара [[2003]]. године. Њено трајање било је орочено на три године. Дана [[21. мај]]а [[2006]]. године, Ђукановићев Блок за независну Црну Гору побиједио је на референдуму — око 55% грађана изјаснило се за независну Црну Гору. ==Однос са Српском православном црквом== Ђукановић је 1997. тражио благослов [[Патријарх српски Павле|патријарха Павла]] пред предсједничке изборе и дао му чврста обећања око свог става и подршке Српској православној цркви.{{sfn|Đurković|2013|p=135}} Године 1998. по побједи на предсједничким изборима, као предсједник државе Мило Ђукановић је честитао Васкрс лидеру контроверзне неканонске ЦПЦ Мирашу Дедеићу једнако као митрополиту Српске православне цркве.{{sfn|Đurković|2013|p=135}} Са [[Амфилохије Радовић|Амфилохијем]] је на почетку политичког дјеловања био у добрим односима, да би се касније они доста погоршали. Када је Амфилохије преминуо, Ђукановић је издао саопштење у коме изјављује саучешће, и у којем између осталог наводи да ће "памтити његов допринос стварању позитивне атмосфере уочи [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдума]] на којем је наша земља обновила независност мирним и демократским путем".<ref>{{cite web |url=https://www.nedeljnik.rs/milo-dukanovic-o-amfilohiju-iz-dugog-perioda-nase-saradnje-tokom-kojeg-smo-razmjenjivali-misljenja-pamticu/ |title=Milo Đukanović o Amfilohiju: “Iz dugog perioda naše saradnje, tokom kojeg smo razmjenjivali mišljenja, pamtiću…” |author=Uroš Jovičić |date=30. октобар 2020. |website=nedeljnik.rs |publisher=Недељник |access-date=19. март 2022.}}</ref> Није присуствовао његовој сахрани. ==Афере и тужбе за криминалне активности== === Истрага у Италији === Мило Ђукановић је често оптуживан од стране политичких такмаца за личне и политичке везе са великим шверцом дувана у Црној Гори током деведесетих година. По 240 страница дугом извјештају (из 1993) италијанске полиције која се бави порезом и царинама, Црна Гора је била дио шверцерског ланца подијељеног међу различитим криминалним породицама повезаним са сицилијанском мафијом, Камором и Сакра корон унита организованим криминалним синдикатима. Овај извјештај тврди да се због шверца дувана на овај начин у Европи сваке године губи око 700 милиона долара. Италијанска агенција Анса је [[22. јун]]а [[2007]]. објавила детаље истраге тужилаштва италијанског града Бари, који оптужују Мила Ђукановића да је био на челу групе које је између [[1997]]. и [[2000]]. године захваљујући кријумчарењу цигарета између Црне Горе и италијанске покрајине [[Апулија|Пуље]] зарадила више десетина милиона евра.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=06&dd=23&nav_id=252501 Bari: Đukanović osumnjičen za šverc], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> <small>''Напомена:'' Један дио текста преузет са сајта [http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Cyrl/infoCountryPage/setimes/resource_centre/bios/djukanovic_milo?country=Serbia-Montenegro SET]</small> Маја [[2009]]. године, истрага против Мила Ђукановића под оптужбама за удружени злочиначки подухват у виду међународног мафијашког удруживања је архивиран, сходно његовом повратку у политику на мјесто премијера (стицањем дипломатског имунитета).<ref>{{cite web|url=http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=135285 |title=Bari: Tužba protiv Đukanovića ode u arhivu &#124; Mondo |publisher=Mtsmondo.com |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 6. 2010. |archiveurl=https://archive.today/20120910133404/http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=135285 |archivedate=10. 9. 2012 |url-status=live }}</ref> Након убиства познатог хрватског новинара [[Иво Пуканић|Иве Пуканића]], истрага се шири ка цијелој дуванској мафији, као и Милу Ђукановићу. Повод за ширење истраге су били прије свега бројни Пуканићеви текстови везано за пословање дуванске мафије и Мила Ђукановића као и Цанета Суботића који се наводе као највеће организатори. Ово је и потврђено свједочењем Миловог Кума Ратка Кнежевића пред Загребачким судом.<ref>{{cite web|url=http://www.mondo.rs/s161833/ex-YU/Ratko_Knezevic-_Pukanica_ubila_duvanska_mafija.html |title=Ratko Knežević: Pukanića ubila duvanska mafija &#124; Mondo |publisher=Mondo.rs |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 6. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=25&nav_category=167&nav_id=413932 |title=Vesti - Papandreu: Grci podržavaju mere - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije |publisher=B92 |date=|accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> Каснијим изјавама је покушавао да скине било какву одговорност. Често је нападао [[Србија|Републику Србију]], за покушаје да Црну Гору прогласи криминалном државом. У том контексту је омаловажавао српску борбу против међународног криминала, а Црну Гору стављао у прве редове.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/555301/%D0%A8%D1%82%D0%B0+%D1%98%D0%B5+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE.html |title=РТС :: Шта је Милу мило |publisher=Rts.rs |date=|accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> То је нарочито било видљиво послије акције „Балкански ратник“, коју је српска служба безбједности предводила у сарадњи са америчком ЦИА-ом. Списак активности и број пријатеља из подземља увели су Мила и у аферу око убиства српског премијера Зорана Ђинђића, мада за то никад није било никаквих доказа.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/578471/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82+%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE+%D0%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0.html |title=РТС :: Кнежевић опет оптужио Ђукановића |publisher=Rts.rs |date=20. 3. 2010. |accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> ===Афере Пандорини папири и председникова банка=== Ђукановић је спомињан у Пандора папирима,<ref name=":0">{{Cite web|last=Trkanjec|first=Zeljko|date=2021-10-04|title=Đukanović and his son featured in Pandora Papers|url=https://www.euractiv.com/section/politics/short_news/dukanovic-and-his-son-featured-in-pandora-papers/|access-date=2021-11-16|website=www.euractiv.com|language=en-GB}}</ref> масовном цурењу финансијских докумената који су објављени почетком октобра 2021.<ref name="WP-20211003">{{cite news|last1=Miller|first1=Greg|last2=Cenziper|first2=Debbie|last3=Whoriskey|first3=Peter|date=3 October 2021|title=Pandora Papers – A Global Investigation – Billions Hidden Beyond Reach – Trove of secret files details opaque financial universe where global elite shield riches from taxes, probes and accountability|work=[[The Washington Post]]|url=https://www.washingtonpost.com/business/interactive/2021/pandora-papers-offshore-finance/|access-date=3 October 2021}}</ref> Наведено је да Ђукановић и његов син Блажо преносили новац на офшор рачуне од 2012,<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Cite web|title=MANS: Đukanović i sin osnivali kompanije u više od pet država|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/djukanovic-milo-blazo-pandora-papiri-/31490742.html|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> када су успоставили тајне уговоре о управљању имовином иза мреже компанија у више од пет земаља.<ref name=":1" /> Он и његов син основали су два траста.<ref name=":1" /> Ђукановић је признао да је основао Викторија Траст док није био на јавној функцији, да није имао пословне трансакције нити отворене банковне рачуне, а тврдио је да је крајем године власништво над својим трастом пренео на Блажа.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|date=4 October 2021|title=Pandorini papiri osvijetlili trag Đukanovićevog poslovanja|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/pandorini-papiri-milo-djukanovic-crna-gora/31492394.html|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> Ђукановићев кабинет је такође саопштио да је ово цурење „део низа покушаја дискредитације Ђукановића и чланова његове породице“ и да су трастови постојали само „на папиру“.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|date=3 October 2021|title=Victoria Trust postojao samo na papiru|url=http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/336722/victoria-trust-postojao-samo-na-papiru.html|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Radio Televizija Crne Gore|language=me}}</ref> Слично овом случају, Ђукановић је раније негирао да поседује послове у другим земљама.<ref>{{Cite web|title=Afere nedovoljne za ostavku Đukanovića|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/afere-djukanovic-ostavka/29772190.html|access-date=2021-11-16|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh}}</ref> Премијер Здравко Кривокапић је позвао на истрагу породице Ђукановић,<ref name=":1" /> док је министар спољних спољних послова Ђорђе Радуловић прокоментарисао речима да је „Ђукановић злоупотребио дипломатски пасош приликом отварања приватних предузећа“.<ref>{{Cite web|date=11 November 2021|title=Crnogorski ministar: Đukanović zloupotrebio diplomatski pasoš|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/491949/Crnogorski-ministar-Dukanovic-zloupotrebio-diplomatski-pasos|url-status=live|access-date=2021-11-16|website=Politika}}</ref> Ђукановић је у новембру 201. помињан и у афери прања новца у којој је Резарт Тачи „интервенисао“ код Ђукановића за трансфер у „председниковој банци“.<ref>{{Cite web|date=2021-11-13|title=RTCG: Afera "pranja" 20 miliona evra drma Albaniju, pomenut i Milo Đukanović|url=https://rs.n1info.com/region/rtcg-afera-pranja-20-miliona-evra-drma-albaniju-pomenut-i-milo-djukanovic/|access-date=2021-11-16|website=N1|language=sr-RS}}</ref><ref>{{Cite web|title=Đukanović u dokumentu suda u Palermu|url=http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/341498/djukanovic-u-dokumentu-suda-u-palermu-.html|access-date=2021-11-16|website=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis|language=me}}</ref> == Приватни живот == Ђукановић је ожењен; има сина Блажа и једног унука.<ref>{{Cite web|url=https://www.cdm.me/politika/predsjednik-i-prva-dama-u-setnji-sa-unukom/|title=Predsjednik i prva dama u šetnji sa unukom - CdM|website=www.cdm.me|language=en-US|access-date=2021-06-11}}</ref> Висок је 198&nbsp;cm, што га чини једним од највиших актуелних предсједника у Европи, али не и највишим политичарем у Црној Гори, пошто су [[Филип Вујановић]] са 200&nbsp;cm, и [[Ранко Кривокапић]] са 202&nbsp;cm виши од њега.<ref name="kurirVisina">{{cite web |url=https://www.kurir.rs/planeta/974469/crnogorski-drzavni-vrh-najvisi-na-svetu |title=Crnogorski državni vrh najviši na svetu! |author=Курир |date=8. септембар 2013. |website=Званични сајт Курира |publisher=Kurir |access-date=16. фебруар 2021.}}</ref> Једно вријеме је живјео у истој згради са [[Момир Булатовић|Момиром Булатовићем]]. Булатовић је у интервјуу за [[Балкан инфо]] изјавио да су се јављали један другом када се сретну.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=3nGmOFxt1po&ab_channel=DokumentarneEmisijeBalkan |title=BALKAN INFO: Momir Bulatović - Milo Đukanović i ja živimo u istoj zgradi, javimo se u prolazu! |author=Dokumentarne Emisije Balkan |date=5. март 2018. |website=youtube.com |publisher=[[Youtube]] |access-date=20. фебруар 2022.}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Bideleux|first=Robert|last2=Jeffries|first2=Ian|title=The Balkans: A Post-Communist History|url=https://books.google.com/books?id=G6iBAgAAQBAJ&pg=PA296|year=2007|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-58328-7|pages=}} *{{Cite book|title=Tamni koridori moći|last=Đurković|first=Miša|publisher=Ukronija|year=2013|isbn=978-86-84807-81-8|pages=|location=Belgrade}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Milo Đukanović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Мило Ђукановић | wikinews = Мило Ђукановић }} * [http://www.predsjednik.gov.me/predsjednik?alphabet=lat Председник Владе Црне Горе — званични сајт] * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40316 РТРС: Ђукановић: Циљ обједињавање цркве, 17. мај 2011.] {{ср}} * [https://czds.rs/milo-djukanovic-rob-apsolutne-vlasti/?fbclid=IwAR2o4K9jlvAK5rDv5v-bs3uOUb20jMNKcpj9rJuMX4_VGTtVqFJk1n-iiJI Мило Ђукановић - Роб апсолутне власти (политичка анализа)] {{ср}} {{Председници Црне Горе | ијек =да}} {{Премијери Црне Горе | ијек =да}} {{Владе Црне Горе | ијек =да}} {{Распад СФР Југославије | ијек =да}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Црна Гора}} {{DEFAULTSORT:Ђукановић, Мило}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Црногорски политичари]] [[Категорија:Премијери Црне Горе]] [[Категорија:Председници Црне Горе]] [[Категорија:Црногорски министри]] [[Категорија:Чланови ЦК КПЈ/СКЈ]] [[Категорија:Црногорски националисти]] k3jm9t06z9zd1p6ta6iyjml9bzug6ou 0 21976 25138590 24930859 2022-08-04T15:06:51Z 77.222.27.78 Истину wikitext text/x-wiki {{Друго значење|кањон реке|Кањон реке Таре}} {{Друго значење3|Тара}} {{Река | име = Тара | слика = Kanjon_Tare_(2006).jpg | опис = Клисура Таре | мапа = | опис_м = | дужина = 146,4 | висина_извора = | проток = 25 | површина_слива = 1.853 | извор = | извор_координате = | ушће = [[Дрина]] | ушће_координате = | области = | регије = | покрајине = | републике = [[Република Српска]] | земље = {{застава|Црна Гора}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}} | притоке = | слив = [[Црно море|Црноморски]] | градови = | пловност = }} [[Датотека:Montenegro Tara bridge.JPG|мини|лево|[[Мост на Ђурђевића Тари]]]] [[Датотека:Tara river underwater.webm|мини|десно|280п|Лагано спуштање под водом у реци Тари. Дно покривено шљунком и камењем.]] '''Тара''' је [[река]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] ([[Република Српска]]). Настаје од две речице Опасанице и Веруше испод планине [[Комови]]. Последњих 40 -{[[km]]}- водотока и кањона Таре чини границу Црне Горе и Босне и Херцеговине тј. [[Република Српска|Републици Српској]], између две државе. На [[Шћепан Поље|Шћепан пољу]], код саставка са реком [[Пива (река)|Пивом]] сачињава реку [[Дрина|Дрину]]. Углавном у Црној Гори позната је као „Суза Европе“. У целом току вода из реке се до скора могла користити за пиће. [[Кањон реке Таре]] по неким наводима на свом највишем месту дубок је 1.333 -{[[метар|m]]}- што га чини једним од најдубљих у [[Европа|Европи]]. Мање је вероватно веровање да је клисура по дубини или дужини друга у свету, после [[Велики кањон Колорада|кањона]] реке [[Колорадо (река)|Колорадо]]. Сама Тара је дугачка 146,4 -{km}-<ref>{{Cite web |url=http://www.monstat.cg.yu/Publikacije/CGuBrojkama/CGuBrojkama.pdf |title=Архивирана копија |access-date=30. 11. 2007 |archive-date=24. 11. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071124220415/http://www.monstat.cg.yu/Publikacije/CGuBrojkama/CGuBrojkama.pdf |url-status=dead }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>, са просечним падом 4,5 -{m/km}-, са површином [[слив]]а 1.853 -{km²}-. Река Валбона у [[Проклетије|Проклетијама]] на делу свог тока има проток воде чак двадесет пута већи од Таре код моста на Ђурђевића Тари. Већи део реке Таре (укључујући њен кањон) је под [[Унеско|УНЕСКО]]-вом заштитом као издвојени део Националног парка [[Дурмитор]]. Ова река је идеална за [[splavarenje|сплаварење]], [[рафтинг]] и [[риболов]] (посебно у делу крај [[Колашин]]а где је идеална за [[мушичарење]]). Најатрактивнији део за [[Сплаварење Таром|сплаварење]], рафтинг је последњих 25 -{km}- речног тока и кањона. Мост на Ђурђевића Тари је дуг 365 -{m}-, грађен је од 1937. до 1940. године. Пројектовао га је [[Мијат Тројановић]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:449565-Pljevlja-Tvorac-mosta-zatocen-rusitelj-opevan Творац моста заточен, рушитељ опеван („Вечерње новости“, 18. август 2013)]</ref> Светски конгрес географа у Единбургу 1984. године једногласно је поздравио акцију за спас Таре. Један од првих који се залагао за заштиту реке Таре и био против изградње хидроелектране на њој био је географ [[Милорад Васовић]]. Он је у септембру 2004. године невладиној организацији „Мост“ предао документ подршке 562 научника из Европе и света. Резултат кампање „Нећу бару, хоћу Тару“ био је усвајање „Декларације о заштити реке Таре“ у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004. године.<ref>{{Citenews|url=https://durmitor.wordpress.com/2011/01/26/hronologija-kampanje-%E2%80%9Cnecu-baru-hocu-taru%E2%80%9D-2004/|title=Hronologija kampanje „Neću baru, hoću Taru“ 2004 |date = 26. 1. 2011|publisher=durmitor.wordpress.com|accessdate = 13. 7. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite encyclopedia|last=|first= |authorlink= |others= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}} == Спољашње везе == {{портал|Црна Гора}} {{Commonscat|Tara River}} * [https://lidertravel.rs/reka-tara/ Река Тара (суза Европе) и кањон реке Таре | Рафтинг - Лидер Травел] *[http://www.politika.rs/scc/clanak/151679/%D0%9D%D0%B5%D1%9B%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%83-%D1%85%D0%BE%D1%9B%D1%83-%D0%A2%D0%B0%D1%80%D1%83 Нећу бару, хоћу Тару („Политика“, 7. октобар 2010)] * [http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:587605-Legenda-o-mostu-na-Tari Легенда о мосту на Тари („Вечерње новости“, 24. јануар 2016)] [[Категорија:Реке Црне Горе]] 7ud02ctkb425m6jfwwofbjkenq4bctp 25138592 25138590 2022-08-04T15:09:23Z 77.222.27.78 Dodatak wikitext text/x-wiki {{Друго значење|кањон реке|Кањон реке Таре}} {{Друго значење3|Тара}} {{Река | име = Тара | слика = Kanjon_Tare_(2006).jpg | опис = Клисура Таре | мапа = | опис_м = | дужина = 146,4 | висина_извора = | проток = 25 | површина_слива = 1.853 | извор = | извор_координате = | ушће = [[Дрина]] | ушће_координате = | области = | регије = | покрајине = | републике = [[Република Српска]] | земље = {{застава|Црна Гора}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}} | притоке = | слив = [[Црно море|Црноморски]] | градови = | пловност = }} [[Датотека:Montenegro Tara bridge.JPG|мини|лево|[[Мост на Ђурђевића Тари]]]] [[Датотека:Tara river underwater.webm|мини|десно|280п|Лагано спуштање под водом у реци Тари. Дно покривено шљунком и камењем.]] '''Тара''' је [[река]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] ([[Република Српска]]). Настаје од две речице Опасанице и Веруше испод планине [[Комови]]. Последњих 40 -{[[km]]}- водотока и кањона Таре чини границу Црне Горе и Босне и Херцеговине тј. [[Република Српска|Републици Српској]], између две државе. На [[Шћепан Поље|Шћепан пољу]], код саставка са реком [[Пива (река)|Пивом]] сачињава реку [[Дрина|Дрину]]. Углавном у Црној Гори позната је као „Суза Европе“. У целом току вода из реке се до скора могла користити за пиће. [[Кањон реке Таре]] je на свом највишем месту дубок је 1.333 -{[[метар|m]]}- што га чини најдубљим у [[Европа|Европи]]. Клисура je по дубини друга у свету, после [[Велики кањон Колорада|кањона]] реке [[Колорадо (река)|Колорадо]]. Сама Тара је дугачка 146,4 -{km}-<ref>{{Cite web |url=http://www.monstat.cg.yu/Publikacije/CGuBrojkama/CGuBrojkama.pdf |title=Архивирана копија |access-date=30. 11. 2007 |archive-date=24. 11. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071124220415/http://www.monstat.cg.yu/Publikacije/CGuBrojkama/CGuBrojkama.pdf |url-status=dead }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>, са просечним падом 4,5 -{m/km}-, са површином [[слив]]а 1.853 -{km²}-. Река Валбона у [[Проклетије|Проклетијама]] на делу свог тока има проток воде чак двадесет пута већи од Таре код моста на Ђурђевића Тари. Већи део реке Таре (укључујући њен кањон) је под [[Унеско|УНЕСКО]]-вом заштитом као издвојени део Националног парка [[Дурмитор]]. Ова река је идеална за [[splavarenje|сплаварење]], [[рафтинг]] и [[риболов]] (посебно у делу крај [[Колашин]]а где је идеална за [[мушичарење]]). Најатрактивнији део за [[Сплаварење Таром|сплаварење]], рафтинг је последњих 25 -{km}- речног тока и кањона. Мост на Ђурђевића Тари је дуг 365 -{m}-, грађен је од 1937. до 1940. године. Пројектовао га је [[Мијат Тројановић]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:449565-Pljevlja-Tvorac-mosta-zatocen-rusitelj-opevan Творац моста заточен, рушитељ опеван („Вечерње новости“, 18. август 2013)]</ref> Светски конгрес географа у Единбургу 1984. године једногласно је поздравио акцију за спас Таре. Један од првих који се залагао за заштиту реке Таре и био против изградње хидроелектране на њој био је географ [[Милорад Васовић]]. Он је у септембру 2004. године невладиној организацији „Мост“ предао документ подршке 562 научника из Европе и света. Резултат кампање „Нећу бару, хоћу Тару“ био је усвајање „Декларације о заштити реке Таре“ у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004. године.<ref>{{Citenews|url=https://durmitor.wordpress.com/2011/01/26/hronologija-kampanje-%E2%80%9Cnecu-baru-hocu-taru%E2%80%9D-2004/|title=Hronologija kampanje „Neću baru, hoću Taru“ 2004 |date = 26. 1. 2011|publisher=durmitor.wordpress.com|accessdate = 13. 7. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite encyclopedia|last=|first= |authorlink= |others= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}} == Спољашње везе == {{портал|Црна Гора}} {{Commonscat|Tara River}} * [https://lidertravel.rs/reka-tara/ Река Тара (суза Европе) и кањон реке Таре | Рафтинг - Лидер Травел] *[http://www.politika.rs/scc/clanak/151679/%D0%9D%D0%B5%D1%9B%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%83-%D1%85%D0%BE%D1%9B%D1%83-%D0%A2%D0%B0%D1%80%D1%83 Нећу бару, хоћу Тару („Политика“, 7. октобар 2010)] * [http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:587605-Legenda-o-mostu-na-Tari Легенда о мосту на Тари („Вечерње новости“, 24. јануар 2016)] [[Категорија:Реке Црне Горе]] abrxk8kwmsg59ou6pngs5bhhemmo10f 0 22029 25138828 25137264 2022-08-04T19:30:21Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=center |- bgcolor=#87CC00 |+'''Авиони НДХ''' |- bgcolor=#87CEEB |Тип авиона |Број |Година набавке |Рег. бројеви |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1941]] | |- |[[Амиот 143|Амиот 143 М]] |1 |1941 |1701 |- |[[Авиа BH-33]]E-СХС |7 |1941 |3301 - 3307 |- |[[Авиа Фокер F 39|Авиа-Фокер F-39]] |1 |1941 |1801 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Јупитер мотор) |30 |1941 |4501 - 4530 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/7 (Хиспано Суиза мотор) |5 |1941 |4601 - 4605 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Лорен мотор) |5 |1941 |4901 - 4905 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/8 (Рајт Циклон мотор) |10 |1941 |4701 - 4710 |- |[[Бристол Бленим|Бристол Бленхајм]] Mk I |8 |1941 |1501 - 1508 |- |[[Бикер Bü 131 Јунгман|Бикер 131 Јунгман]] |46 |1941- 43 |7501 - 7546 |- |[[Бикер Би 133|Бикер 133 Јунгмастер]] |10 |1941 |7701 - 7710 |- |[[Капрони Ca.310|Kaproni Ca-310]] |6 |1941- 42 |1001 - 1006 |- |[[Дорније Do Y|Дорније До Ипсилон]] (Do Y) |1 |1941- 42 |? |- |[[Физир ФН]] |20 |1941 |7001 - 7020 |- |[[Физир ФН|Физир ФН Рулер]] |5 |1941 |7101 - 7105 |- |[[Физир ФП-2]] |23 |1941 |6801 - 6823 |- |[[Икарус ИК-2]] |4 |1941 |2901 - 2904 |- |[[Потез 25|Потез XXV А2]] |42 |1941 |5001 - 5042 |- |[[Рогожарски ПВТ]] |15 |1941. |6601 - 6615 |- |[[Рогожарски Р-100]] |11 |1941 |6501 - 6511 |- |[[Рогожарски СИМ-Х]] |1 |1941 |7301 |- |[[Рогожарски СИМ-XI]] |1 |1941 |7351 |- |[[Fi 156 Рода|Рода]] (Fieseler Fi 156 C i B Storch) |11 |1941 |4101.?.4111,4151,4152 |- |[[Савоја-Маркети SM.79|Савоја Маркети С-79]] |1 |1941 |0701 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1942 | |- |[[Аеро-2]] |1 |1942 | |- |[[Авиа Фокер F.VIIb/3m]] |6 |1942 |1901 - 1906. |- |[[Авиа Фокер F.IX]] |1 |1942 |1952 |- |[[Фокер F.18]] |1 |1942 |1951 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-310]] бис |1 |1942. |1101 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-311]] M |14 |1942. |1201 - 1214 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Ка-2 |11 |1942 |0101 - 0111 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] бис |9 |1942 |3501 - 3509 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] Б (двосед) |1 |1942 |3510 |- |[[Хокер фјури]] МкII |1 |1942 |? |- |[[Икарус ММ-2]] |1 |1942. |6301 |- |[[РВД-8|(RWD) XIII]] |1 |1942 |5501 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1943 | |- |[[Ерспид AS 6 Envoy]] |2 |1943 |2001,2002 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (otvorena kabina) |10 |1943 |8001-8010 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (затворена кабина) |10 |1943 |8101 - 8110 |- |[[Бенеш-Мраз Бета-Минор|Бе-51]] Бета Минор |25 |1943 |6401 - 6425 |- |[[Капрони Ca.314]] |1 |1943- 44 |1301 |- |[[De Heviland DH.80A Pus Mot|ДХ-80 Пус Мот]] |2 |1943 |5551,5552 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Е |30 |1943 |0301 - 0330 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] З-2 |12 |1943 |0401 ?-0412 |- |[[Хиртенберг-Хофнер WN-15]] |17 |1943 |2101 |- |[[Јункерс W 34|Јункерс W-34]] (W.34) |3 |1943 |? |- |[[Саиман 200|Сајман (Saiman) 200]] |25 |1943 |6301 - 6325 |- |[[Сајман 202|Сајман (Saiman) 202]] |2 |1943 |6351 - 6352 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1944 | |- |[[Бикер Bü 181 Бестман|Бикер 181 Бестман]] |22 |1944 |7401 - 7422 |- |[[КАНТ Z-1007]] bis |3-6 |1944. |? |- |[[Капрони Ca.313]] G |1 |1944. |? |- |[[Фиат Бр-20|Фиат Бр.20]] |6 |1944 |? |- |[[Физелер Fi-167|Физелер Фи 167]] А-0 (Fi 167 A-0) |8 do 12 |1944 |4801 - 4812 |- |[[Маки MC-202]] |? |1944 |? |- |[[Модли 8|Модли Ј. М.-8]] |1 |1944 |? |- |[[Моран-Солније MS.406|Моран Солние MS-406]]Ц-1 |36-38 |1944 |2301-2338 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1945]] | |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-6 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-10 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-14 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 110|Месершмит Бф 110]] Г-2 |1 |1945 |? |- |} == Погледај == * [[Списак ваздухопловних једрилица коришћених у НДХ]] * [[Списак авиона коришћених у Хрватској Зракопловној Легији]] == Литература == * В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000. * В. Микић; ''Италијанска авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * В. Микић; ''Немачка авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * {{Cite book | ref= harv|last=Димитријевић|first=Бојан|authorlink=Бојан Димитријевић (историчар)|author2=Миладиновић П., Мицевски М.|title=Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944.|year=2012|url= |publisher=Институт за савремену историју|location=Београд|isbn=978-86-7403-169-8|pages=}} * Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992, ИЗСИ и МЦО. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-7403-163-6|pages=}} * Милошевић, Владимир,. Авион МИМА-2, Београд, Теовид. {{page|year=2011|isbn=978-86-83395-29-3|pages=}} * {{cite journal|last = Micevski |first = Milan |coauthors = |date = 1991. |title = Pod tuđim zastavama |journal = Aeromagazin |volume = specijal |publisher = BB Soft |location = Beograd |language = {{sr}} | id = {{ISSN|1450-6068}} |pages=36 - 40 |chapter = }} [[Категорија:Ратно ваздухопловство НДХ]] [[Категорија:Спискови везани за војне авионе]] iv9jia1hf3g6ociwo5p2zb886i3ofof 25139120 25138828 2022-08-05T06:30:07Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=center |- bgcolor=#87CC00 |+'''Авиони НДХ''' |- bgcolor=#87CEEB |Тип авиона |Број |Година набавке |Рег. бројеви |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1941]] | |- |[[Амиот 143|Амиот 143 М]] |1 |1941 |1701 |- |[[Авиа BH-33]]E-СХС |7 |1941 |3301 - 3307 |- |[[Авиа Фокер F 39|Авиа-Фокер F-39]] |1 |1941 |1801 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Јупитер мотор) |30 |1941 |4501 - 4530 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/7 (Хиспано Суиза мотор) |5 |1941 |4601 - 4605 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Лорен мотор) |5 |1941 |4901 - 4905 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/8 (Рајт Циклон мотор) |10 |1941 |4701 - 4710 |- |[[Бристол Бленим|Бристол Бленхајм]] Mk I |8 |1941 |1501 - 1508 |- |[[Бикер Bü 131 Јунгман|Бикер 131 Јунгман]] |46 |1941- 43 |7501 - 7546 |- |[[Бикер Би 133|Бикер 133 Јунгмастер]] |10 |1941 |7701 - 7710 |- |[[Капрони Ca.310|Kaproni Ca-310]] |6 |1941- 42 |1001 - 1006 |- |[[Дорније Do Y|Дорније До Ипсилон]] (Do Y) |1 |1941- 42 |? |- |[[Физир ФН]] |20 |1941 |7001 - 7020 |- |[[Физир ФН|Физир ФН Рулер]] |5 |1941 |7101 - 7105 |- |[[Физир ФП-2]] |23 |1941 |6801 - 6823 |- |[[Икарус ИК-2]] |4 |1941 |2901 - 2904 |- |[[Потез 25|Потез XXV А2]] |42 |1941 |5001 - 5042 |- |[[Рогожарски ПВТ]] |15 |1941. |6601 - 6615 |- |[[Рогожарски Р-100]] |11 |1941 |6501 - 6511 |- |[[Рогожарски СИМ-Х]] |1 |1941 |7301 |- |[[Рогожарски СИМ-XI]] |1 |1941 |7351 |- |[[Fi 156 Рода|Рода]] (Fieseler Fi 156 C i B Storch) |11 |1941 |4101.?.4111,4151,4152 |- |[[Савоја-Маркети SM.79|Савоја Маркети С-79]] |1 |1941 |0701 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1942 | |- |[[Аеро-2]] |1 |1942 | |- |[[Авиа Фокер F.VIIb/3m]] |6 |1942 |1901 - 1906. |- |[[Авиа Фокер F.IX]] |1 |1942 |1952 |- |[[Фокер F.18]] |1 |1942 |1951 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-310]] бис |1 |1942. |1101 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-311]] M |14 |1942. |1201 - 1214 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Ка-2 |11 |1942 |0101 - 0111 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] бис |9 |1942 |3501 - 3509 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] Б (двосед) |1 |1942 |3510 |- |[[Хокер фјури]] МкII |1 |1942 |? |- |[[Икарус ММ-2]] |1 |1942. |6301 |- |[[РВД-8|(RWD) XIII]] |1 |1942 |5501 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1943 | |- |[[Ерспид AS 6 Envoy]] |2 |1943 |2001,2002 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (otvorena kabina) |10 |1943 |8001-8010 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (затворена кабина) |10 |1943 |8101 - 8110 |- |[[Бенеш-Мраз Бета-Минор|Бе-51]] Бета Минор |25 |1943 |6401 - 6425 |- |[[Капрони Ca.314]] |1 |1943- 44 |1301 |- |[[De Heviland DH.80A Pus Mot|ДХ-80 Пус Мот]] |2 |1943 |5551,5552 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Е |30 |1943 |0301 - 0330 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] З-2 |12 |1943 |0401 ?-0412 |- |[[Хиртенберг-Хофнер WN-15]] |17 |1943 |2101 |- |[[Јункерс W 34|Јункерс W-34]] (W.34) |3 |1943 |? |- |[[Саиман 200|Сајман (Saiman) 200]] |25 |1943 |6301 - 6325 |- |[[Сајман 202|Сајман (Saiman) 202]] |2 |1943 |6351 - 6352 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1944 | |- |[[Бикер Bü 181 Бестман|Бикер 181 Бестман]] |22 |1944 |7401 - 7422 |- |[[КАНТ Z-1007]] bis |3-6 |1944. |? |- |[[Капрони Ca.313]] G |1 |1944. |? |- |[[Фиат BR.20]] |6 |1944 |? |- |[[Физелер Fi-167|Физелер Фи 167]] А-0 (Fi 167 A-0) |8 do 12 |1944 |4801 - 4812 |- |[[Маки MC-202]] |? |1944 |? |- |[[Модли 8|Модли Ј. М.-8]] |1 |1944 |? |- |[[Моран-Солније MS.406|Моран Солние MS-406]]Ц-1 |36-38 |1944 |2301-2338 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1945]] | |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-6 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-10 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-14 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 110|Месершмит Бф 110]] Г-2 |1 |1945 |? |- |} == Погледај == * [[Списак ваздухопловних једрилица коришћених у НДХ]] * [[Списак авиона коришћених у Хрватској Зракопловној Легији]] == Литература == * В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000. * В. Микић; ''Италијанска авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * В. Микић; ''Немачка авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * {{Cite book | ref= harv|last=Димитријевић|first=Бојан|authorlink=Бојан Димитријевић (историчар)|author2=Миладиновић П., Мицевски М.|title=Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944.|year=2012|url= |publisher=Институт за савремену историју|location=Београд|isbn=978-86-7403-169-8|pages=}} * Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992, ИЗСИ и МЦО. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-7403-163-6|pages=}} * Милошевић, Владимир,. Авион МИМА-2, Београд, Теовид. {{page|year=2011|isbn=978-86-83395-29-3|pages=}} * {{cite journal|last = Micevski |first = Milan |coauthors = |date = 1991. |title = Pod tuđim zastavama |journal = Aeromagazin |volume = specijal |publisher = BB Soft |location = Beograd |language = {{sr}} | id = {{ISSN|1450-6068}} |pages=36 - 40 |chapter = }} [[Категорија:Ратно ваздухопловство НДХ]] [[Категорија:Спискови везани за војне авионе]] 6qxl79top7a26xao2uu2yzgu1pijr5x 25139165 25139120 2022-08-05T07:31:51Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=center |- bgcolor=#87CC00 |+'''Авиони НДХ''' |- bgcolor=#87CEEB |Тип авиона |Број |Година набавке |Рег. бројеви |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1941]] | |- |[[Амиот 143|Амиот 143 М]] |1 |1941 |1701 |- |[[Авиа BH-33]]E-СХС |7 |1941 |3301 - 3307 |- |[[Авиа Фокер F 39|Авиа-Фокер F-39]] |1 |1941 |1801 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Јупитер мотор) |30 |1941 |4501 - 4530 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/7 (Хиспано Суиза мотор) |5 |1941 |4601 - 4605 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Лорен мотор) |5 |1941 |4901 - 4905 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/8 (Рајт Циклон мотор) |10 |1941 |4701 - 4710 |- |[[Бристол Бленим|Бристол Бленхајм]] Mk I |8 |1941 |1501 - 1508 |- |[[Бикер Bü 131 Јунгман|Бикер 131 Јунгман]] |46 |1941- 43 |7501 - 7546 |- |[[Бикер Би 133|Бикер 133 Јунгмастер]] |10 |1941 |7701 - 7710 |- |[[Капрони Ca.310|Kaproni Ca-310]] |6 |1941- 42 |1001 - 1006 |- |[[Дорније Do Y|Дорније До Ипсилон]] (Do Y) |1 |1941- 42 |? |- |[[Физир ФН]] |20 |1941 |7001 - 7020 |- |[[Физир ФН|Физир ФН Рулер]] |5 |1941 |7101 - 7105 |- |[[Физир ФП-2]] |23 |1941 |6801 - 6823 |- |[[Икарус ИК-2]] |4 |1941 |2901 - 2904 |- |[[Потез 25|Потез XXV А2]] |42 |1941 |5001 - 5042 |- |[[Рогожарски ПВТ]] |15 |1941. |6601 - 6615 |- |[[Рогожарски Р-100]] |11 |1941 |6501 - 6511 |- |[[Рогожарски СИМ-Х]] |1 |1941 |7301 |- |[[Рогожарски СИМ-XI]] |1 |1941 |7351 |- |[[Fi 156 Рода|Рода]] (Fieseler Fi 156 C i B Storch) |11 |1941 |4101.?.4111,4151,4152 |- |[[Савоја-Маркети SM.79|Савоја Маркети С-79]] |1 |1941 |0701 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1942 | |- |[[Аеро-2]] |1 |1942 | |- |[[Авиа Фокер F.VIIb/3m]] |6 |1942 |1901 - 1906. |- |[[Авиа Фокер F.IX]] |1 |1942 |1952 |- |[[Фокер F.18]] |1 |1942 |1951 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-310]] бис |1 |1942. |1101 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-311]] M |14 |1942. |1201 - 1214 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Ка-2 |11 |1942 |0101 - 0111 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] бис |9 |1942 |3501 - 3509 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] Б (двосед) |1 |1942 |3510 |- |[[Хокер фјури]] МкII |1 |1942 |? |- |[[Икарус ММ-2]] |1 |1942. |6301 |- |[[РВД-8|(RWD) XIII]] |1 |1942 |5501 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1943 | |- |[[Ерспид AS 6 Envoy]] |2 |1943 |2001,2002 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (otvorena kabina) |10 |1943 |8001-8010 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (затворена кабина) |10 |1943 |8101 - 8110 |- |[[Бенеш-Мраз Бета-Минор|Бе-51]] Бета Минор |25 |1943 |6401 - 6425 |- |[[Капрони Ca.314]] |1 |1943- 44 |1301 |- |[[De Heviland DH.80A Pus Mot|ДХ-80 Пус Мот]] |2 |1943 |5551,5552 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Е |30 |1943 |0301 - 0330 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] З-2 |12 |1943 |0401 ?-0412 |- |[[Хиртенберг-Хофнер WN-15]] |17 |1943 |2101 |- |[[Јункерс W 34|Јункерс W-34]] (W.34) |3 |1943 |? |- |[[Саиман 200|Сајман (Saiman) 200]] |25 |1943 |6301 - 6325 |- |[[Сајман 202|Сајман (Saiman) 202]] |2 |1943 |6351 - 6352 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1944 | |- |[[Бикер Bü 181 Бестман|Бикер 181 Бестман]] |22 |1944 |7401 - 7422 |- |[[КАНТ Z-1007]] bis |3-6 |1944. |? |- |[[Капрони Ca.313]] G |1 |1944. |? |- |[[Фиат BR.20]] |6 |1944 |? |- |[[Физелер Fi-167|Физелер Фи 167]] А-0 (Fi 167 A-0) |8 do 12 |1944 |4801 - 4812 |- |[[Маки MC.202]] |? |1944 |? |- |[[Модли 8|Модли Ј. М.-8]] |1 |1944 |? |- |[[Моран-Солније MS.406|Моран Солние MS-406]]Ц-1 |36-38 |1944 |2301-2338 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1945]] | |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-6 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-10 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-14 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 110|Месершмит Бф 110]] Г-2 |1 |1945 |? |- |} == Погледај == * [[Списак ваздухопловних једрилица коришћених у НДХ]] * [[Списак авиона коришћених у Хрватској Зракопловној Легији]] == Литература == * В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000. * В. Микић; ''Италијанска авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * В. Микић; ''Немачка авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * {{Cite book | ref= harv|last=Димитријевић|first=Бојан|authorlink=Бојан Димитријевић (историчар)|author2=Миладиновић П., Мицевски М.|title=Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944.|year=2012|url= |publisher=Институт за савремену историју|location=Београд|isbn=978-86-7403-169-8|pages=}} * Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992, ИЗСИ и МЦО. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-7403-163-6|pages=}} * Милошевић, Владимир,. Авион МИМА-2, Београд, Теовид. {{page|year=2011|isbn=978-86-83395-29-3|pages=}} * {{cite journal|last = Micevski |first = Milan |coauthors = |date = 1991. |title = Pod tuđim zastavama |journal = Aeromagazin |volume = specijal |publisher = BB Soft |location = Beograd |language = {{sr}} | id = {{ISSN|1450-6068}} |pages=36 - 40 |chapter = }} [[Категорија:Ратно ваздухопловство НДХ]] [[Категорија:Спискови везани за војне авионе]] mgzm5r4tb9wm2gck312lm34xjmf1zby 25139166 25139165 2022-08-05T07:34:21Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=center |- bgcolor=#87CC00 |+'''Авиони НДХ''' |- bgcolor=#87CEEB |Тип авиона |Број |Година набавке |Рег. бројеви |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1941]] | |- |[[Амиот 143|Амиот 143 М]] |1 |1941 |1701 |- |[[Авиа BH-33]]E-СХС |7 |1941 |3301 - 3307 |- |[[Авиа Фокер F 39|Авиа-Фокер F-39]] |1 |1941 |1801 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Јупитер мотор) |30 |1941 |4501 - 4530 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/7 (Хиспано Суиза мотор) |5 |1941 |4601 - 4605 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Лорен мотор) |5 |1941 |4901 - 4905 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/8 (Рајт Циклон мотор) |10 |1941 |4701 - 4710 |- |[[Бристол Бленим|Бристол Бленхајм]] Mk I |8 |1941 |1501 - 1508 |- |[[Бикер Bü 131 Јунгман|Бикер 131 Јунгман]] |46 |1941- 43 |7501 - 7546 |- |[[Бикер Би 133|Бикер 133 Јунгмастер]] |10 |1941 |7701 - 7710 |- |[[Капрони Ca.310|Kaproni Ca-310]] |6 |1941- 42 |1001 - 1006 |- |[[Дорније Do Y|Дорније До Ипсилон]] (Do Y) |1 |1941- 42 |? |- |[[Физир ФН]] |20 |1941 |7001 - 7020 |- |[[Физир ФН|Физир ФН Рулер]] |5 |1941 |7101 - 7105 |- |[[Физир ФП-2]] |23 |1941 |6801 - 6823 |- |[[Икарус ИК-2]] |4 |1941 |2901 - 2904 |- |[[Потез 25|Потез XXV А2]] |42 |1941 |5001 - 5042 |- |[[Рогожарски ПВТ]] |15 |1941. |6601 - 6615 |- |[[Рогожарски Р-100]] |11 |1941 |6501 - 6511 |- |[[Рогожарски СИМ-Х]] |1 |1941 |7301 |- |[[Рогожарски СИМ-XI]] |1 |1941 |7351 |- |[[Fi 156 Рода|Рода]] (Fieseler Fi 156 C i B Storch) |11 |1941 |4101.?.4111,4151,4152 |- |[[Савоја-Маркети SM.79|Савоја Маркети С-79]] |1 |1941 |0701 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1942 | |- |[[Аеро-2]] |1 |1942 | |- |[[Авиа Фокер F.VIIb/3m]] |6 |1942 |1901 - 1906. |- |[[Авиа Фокер F.IX]] |1 |1942 |1952 |- |[[Фокер F.18]] |1 |1942 |1951 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-310]] бис |1 |1942. |1101 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-311]] M |14 |1942. |1201 - 1214 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Ка-2 |11 |1942 |0101 - 0111 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] бис |9 |1942 |3501 - 3509 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] Б (двосед) |1 |1942 |3510 |- |[[Хокер фјури]] МкII |1 |1942 |? |- |[[Икарус ММ-2]] |1 |1942. |6301 |- |[[РВД-8|(RWD) XIII]] |1 |1942 |5501 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1943 | |- |[[Ерспид AS 6 Envoy]] |2 |1943 |2001,2002 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (otvorena kabina) |10 |1943 |8001-8010 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (затворена кабина) |10 |1943 |8101 - 8110 |- |[[Бенеш-Мраз Бета-Минор|Бе-51]] Бета Минор |25 |1943 |6401 - 6425 |- |[[Капрони Ca.314]] |1 |1943- 44 |1301 |- |[[De Heviland DH.80A Pus Mot|ДХ-80 Пус Мот]] |2 |1943 |5551,5552 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Е |30 |1943 |0301 - 0330 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] З-2 |12 |1943 |0401 ?-0412 |- |[[Хиртенберг-Хофнер WN-15]] |17 |1943 |2101 |- |[[Јункерс W 34|Јункерс W-34]] (W.34) |3 |1943 |? |- |[[Саиман 200|Сајман (Saiman) 200]] |25 |1943 |6301 - 6325 |- |[[Сајман 202|Сајман (Saiman) 202]] |2 |1943 |6351 - 6352 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1944 | |- |[[Бикер Bü 181 Бестман|Бикер 181 Бестман]] |22 |1944 |7401 - 7422 |- |[[КАНТ Z-1007]] bis |3-6 |1944. |? |- |[[Капрони Ca.313]] G |1 |1944. |? |- |[[Фиат BR.20]] |6 |1944 |? |- |[[Физелер Fi-167|Физелер Фи 167]] А-0 (Fi 167 A-0) |8 do 12 |1944 |4801 - 4812 |- |[[Маки MC-202]] |? |1944 |? |- |[[Модли 8|Модли Ј. М.-8]] |1 |1944 |? |- |[[Моран-Солније MS.406|Моран Солние MS-406]]Ц-1 |36-38 |1944 |2301-2338 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1945]] | |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-6 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-10 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-14 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 110|Месершмит Бф 110]] Г-2 |1 |1945 |? |- |} == Погледај == * [[Списак ваздухопловних једрилица коришћених у НДХ]] * [[Списак авиона коришћених у Хрватској Зракопловној Легији]] == Литература == * В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000. * В. Микић; ''Италијанска авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * В. Микић; ''Немачка авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * {{Cite book | ref= harv|last=Димитријевић|first=Бојан|authorlink=Бојан Димитријевић (историчар)|author2=Миладиновић П., Мицевски М.|title=Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944.|year=2012|url= |publisher=Институт за савремену историју|location=Београд|isbn=978-86-7403-169-8|pages=}} * Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992, ИЗСИ и МЦО. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-7403-163-6|pages=}} * Милошевић, Владимир,. Авион МИМА-2, Београд, Теовид. {{page|year=2011|isbn=978-86-83395-29-3|pages=}} * {{cite journal|last = Micevski |first = Milan |coauthors = |date = 1991. |title = Pod tuđim zastavama |journal = Aeromagazin |volume = specijal |publisher = BB Soft |location = Beograd |language = {{sr}} | id = {{ISSN|1450-6068}} |pages=36 - 40 |chapter = }} [[Категорија:Ратно ваздухопловство НДХ]] [[Категорија:Спискови везани за војне авионе]] 6qxl79top7a26xao2uu2yzgu1pijr5x 25139167 25139166 2022-08-05T07:37:04Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=center |- bgcolor=#87CC00 |+'''Авиони НДХ''' |- bgcolor=#87CEEB |Тип авиона |Број |Година набавке |Рег. бројеви |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1941]] | |- |[[Амиот 143|Амиот 143 М]] |1 |1941 |1701 |- |[[Авиа BH-33]]E-СХС |7 |1941 |3301 - 3307 |- |[[Авиа Фокер F 39|Авиа-Фокер F-39]] |1 |1941 |1801 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Јупитер мотор) |30 |1941 |4501 - 4530 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/7 (Хиспано Суиза мотор) |5 |1941 |4601 - 4605 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Лорен мотор) |5 |1941 |4901 - 4905 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/8 (Рајт Циклон мотор) |10 |1941 |4701 - 4710 |- |[[Бристол Бленим|Бристол Бленхајм]] Mk I |8 |1941 |1501 - 1508 |- |[[Бикер Bü 131 Јунгман|Бикер 131 Јунгман]] |46 |1941- 43 |7501 - 7546 |- |[[Бикер Би 133|Бикер 133 Јунгмастер]] |10 |1941 |7701 - 7710 |- |[[Капрони Ca.310|Kaproni Ca-310]] |6 |1941- 42 |1001 - 1006 |- |[[Дорније Do Y|Дорније До Ипсилон]] (Do Y) |1 |1941- 42 |? |- |[[Физир ФН]] |20 |1941 |7001 - 7020 |- |[[Физир ФН|Физир ФН Рулер]] |5 |1941 |7101 - 7105 |- |[[Физир ФП-2]] |23 |1941 |6801 - 6823 |- |[[Икарус ИК-2]] |4 |1941 |2901 - 2904 |- |[[Потез 25|Потез XXV А2]] |42 |1941 |5001 - 5042 |- |[[Рогожарски ПВТ]] |15 |1941. |6601 - 6615 |- |[[Рогожарски Р-100]] |11 |1941 |6501 - 6511 |- |[[Рогожарски СИМ-Х]] |1 |1941 |7301 |- |[[Рогожарски СИМ-XI]] |1 |1941 |7351 |- |[[Fi 156 Рода|Рода]] (Fieseler Fi 156 C i B Storch) |11 |1941 |4101.?.4111,4151,4152 |- |[[Савоја-Маркети SM.79|Савоја Маркети С-79]] |1 |1941 |0701 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1942 | |- |[[Аеро-2]] |1 |1942 | |- |[[Авиа Фокер F.VIIb/3m]] |6 |1942 |1901 - 1906. |- |[[Авиа Фокер F.IX]] |1 |1942 |1952 |- |[[Фокер F.18]] |1 |1942 |1951 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-310]] бис |1 |1942. |1101 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-311]] M |14 |1942. |1201 - 1214 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Ка-2 |11 |1942 |0101 - 0111 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] бис |9 |1942 |3501 - 3509 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] Б (двосед) |1 |1942 |3510 |- |[[Хокер фјури]] МкII |1 |1942 |? |- |[[Икарус ММ-2]] |1 |1942. |6301 |- |[[РВД-8|(RWD) XIII]] |1 |1942 |5501 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1943 | |- |[[Ерспид AS 6 Envoy]] |2 |1943 |2001,2002 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (otvorena kabina) |10 |1943 |8001-8010 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (затворена кабина) |10 |1943 |8101 - 8110 |- |[[Бенеш-Мраз Бета-Минор|Бе-51]] Бета Минор |25 |1943 |6401 - 6425 |- |[[Капрони Ca.314]] |1 |1943- 44 |1301 |- |[[De Heviland DH.80A Pus Mot|ДХ-80 Пус Мот]] |2 |1943 |5551,5552 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Е |30 |1943 |0301 - 0330 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] З-2 |12 |1943 |0401 ?-0412 |- |[[Хиртенберг-Хофнер WN-15]] |17 |1943 |2101 |- |[[Јункерс W 34|Јункерс W-34]] (W.34) |3 |1943 |? |- |[[Саиман 200|Сајман (Saiman) 200]] |25 |1943 |6301 - 6325 |- |[[Сајман 202|Сајман (Saiman) 202]] |2 |1943 |6351 - 6352 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1944 | |- |[[Бикер Bü 181 Бестман|Бикер 181 Бестман]] |22 |1944 |7401 - 7422 |- |[[КАНТ Z-1007]] bis |3-6 |1944. |? |- |[[Капрони Ca.313]] G |1 |1944. |? |- |[[Фиат BR.20]] |6 |1944 |? |- |[[Физелер Fi-167|Физелер Фи 167]] А-0 (Fi 167 A-0) |8 do 12 |1944 |4801 - 4812 |- |[[Маки MC.202]] |? |1944 |? |- |[[Модли 8|Модли Ј. М.-8]] |1 |1944 |? |- |[[Моран-Солније MS.406|Моран Солние MS-406]]Ц-1 |36-38 |1944 |2301-2338 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1945]] | |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-6 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-10 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-14 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 110|Месершмит Бф 110]] Г-2 |1 |1945 |? |- |} == Погледај == * [[Списак ваздухопловних једрилица коришћених у НДХ]] * [[Списак авиона коришћених у Хрватској Зракопловној Легији]] == Литература == * В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000. * В. Микић; ''Италијанска авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * В. Микић; ''Немачка авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * {{Cite book | ref= harv|last=Димитријевић|first=Бојан|authorlink=Бојан Димитријевић (историчар)|author2=Миладиновић П., Мицевски М.|title=Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944.|year=2012|url= |publisher=Институт за савремену историју|location=Београд|isbn=978-86-7403-169-8|pages=}} * Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992, ИЗСИ и МЦО. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-7403-163-6|pages=}} * Милошевић, Владимир,. Авион МИМА-2, Београд, Теовид. {{page|year=2011|isbn=978-86-83395-29-3|pages=}} * {{cite journal|last = Micevski |first = Milan |coauthors = |date = 1991. |title = Pod tuđim zastavama |journal = Aeromagazin |volume = specijal |publisher = BB Soft |location = Beograd |language = {{sr}} | id = {{ISSN|1450-6068}} |pages=36 - 40 |chapter = }} [[Категорија:Ратно ваздухопловство НДХ]] [[Категорија:Спискови везани за војне авионе]] mgzm5r4tb9wm2gck312lm34xjmf1zby 25139223 25139167 2022-08-05T08:46:04Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" align=center |- bgcolor=#87CC00 |+'''Авиони НДХ''' |- bgcolor=#87CEEB |Тип авиона |Број |Година набавке |Рег. бројеви |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1941]] | |- |[[Амиот 143|Амиот 143 М]] |1 |1941 |1701 |- |[[Авиа BH-33]]E-СХС |7 |1941 |3301 - 3307 |- |[[Авиа Фокер F 39|Авиа-Фокер F-39]] |1 |1941 |1801 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Јупитер мотор) |30 |1941 |4501 - 4530 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/7 (Хиспано Суиза мотор) |5 |1941 |4601 - 4605 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]] (Лорен мотор) |5 |1941 |4901 - 4905 |- |[[Бреге 19|Бреге XIX]]/8 (Рајт Циклон мотор) |10 |1941 |4701 - 4710 |- |[[Бристол Бленим|Бристол Бленхајм]] Mk I |8 |1941 |1501 - 1508 |- |[[Бикер Bü 131 Јунгман|Бикер 131 Јунгман]] |46 |1941- 43 |7501 - 7546 |- |[[Бикер Би 133|Бикер 133 Јунгмастер]] |10 |1941 |7701 - 7710 |- |[[Капрони Ca.310|Kaproni Ca-310]] |6 |1941- 42 |1001 - 1006 |- |[[Дорније Do Y|Дорније До Ипсилон]] (Do Y) |1 |1941- 42 |? |- |[[Физир ФН]] |20 |1941 |7001 - 7020 |- |[[Физир ФН|Физир ФН Рулер]] |5 |1941 |7101 - 7105 |- |[[Физир ФП-2]] |23 |1941 |6801 - 6823 |- |[[Икарус ИК-2]] |4 |1941 |2901 - 2904 |- |[[Потез 25|Потез XXV А2]] |42 |1941 |5001 - 5042 |- |[[Рогожарски ПВТ]] |15 |1941. |6601 - 6615 |- |[[Рогожарски Р-100]] |11 |1941 |6501 - 6511 |- |[[Рогожарски СИМ-Х]] |1 |1941 |7301 |- |[[Рогожарски СИМ-XI]] |1 |1941 |7351 |- |[[Fi 156 Рода|Рода]] (Fieseler Fi 156 C i B Storch) |11 |1941 |4101.?.4111,4151,4152 |- |[[Савоја-Маркети SM.79|Савоја Маркети С-79]] |1 |1941 |0701 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1942 | |- |[[Аеро-2]] |1 |1942 | |- |[[Авиа Фокер F.VIIb/3m]] |6 |1942 |1901 - 1906. |- |[[Авиа Фокер F.IX]] |1 |1942 |1952 |- |[[Фокер F.18]] |1 |1942 |1951 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-310]] бис |1 |1942. |1101 |- |[[Капрони Ca.310|Капрони Cа-311]] M |14 |1942. |1201 - 1214 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Ка-2 |11 |1942 |0101 - 0111 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] бис |9 |1942 |3501 - 3509 |- |[[Фијат G.50|Фијат Г-50]] Б (двосед) |1 |1942 |3510 |- |[[Хокер фјури]] МкII |1 |1942 |? |- |[[Икарус ММ-2]] |1 |1942. |6301 |- |[[РВД-8|(RWD) XIII]] |1 |1942 |5501 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1943 | |- |[[Ерспид AS 6 Envoy]] |2 |1943 |2001,2002 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (otvorena kabina) |10 |1943 |8001-8010 |- |[[АВИА FL.3|Авиа ФЛ 3]] (затворена кабина) |10 |1943 |8101 - 8110 |- |[[Бенеш-Мраз Бета-Минор|Бе-51]] Бета Минор |25 |1943 |6401 - 6425 |- |[[Капрони Ca.314]] |1 |1943- 44 |1301 |- |[[De Heviland DH.80A Pus Mot|ДХ-80 Пус Мот]] |2 |1943 |5551,5552 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] Е |30 |1943 |0301 - 0330 |- |[[Дорније Do 17|Дорније До-17]] З-2 |12 |1943 |0401 ?-0412 |- |[[Хиртенберг-Хофнер WN-15]] |17 |1943 |2101 |- |[[Јункерс W 34|Јункерс W-34]] (W.34) |3 |1943 |? |- |[[Саиман 200|Сајман (Saiman) 200]] |25 |1943 |6301 - 6325 |- |[[Сајман 202|Сајман (Saiman) 202]] |2 |1943 |6351 - 6352 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |1944 | |- |[[Бикер Bü 181 Бестман|Бикер 181 Бестман]] |22 |1944 |7401 - 7422 |- |[[КАНТ Z-1007]] bis |3-6 |1944. |? |- |[[Капрони Ca.313]] G |1 |1944. |? |- |[[Фиат BR.20]] |6 |1944 |? |- |[[Физелер Fi-167|Физелер Фи 167]] А-0 (Fi 167 A-0) |8 do 12 |1944 |4801 - 4812 |- |[[Маки MC.200]] |? |1944 |? |- |[[Модли 8|Модли Ј. М.-8]] |1 |1944 |? |- |[[Моран-Солније MS.406|Моран Солние MS-406]]Ц-1 |36-38 |1944 |2301-2338 |- |- bgcolor=#87CC00 | | |[[1945]] | |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-6 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-10 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 109|Месершмит Бф 109]] Г-14 |? |1945 |? |- |[[Месершмит Bf 110|Месершмит Бф 110]] Г-2 |1 |1945 |? |- |} == Погледај == * [[Списак ваздухопловних једрилица коришћених у НДХ]] * [[Списак авиона коришћених у Хрватској Зракопловној Легији]] == Литература == * В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000. * В. Микић; ''Италијанска авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * В. Микић; ''Немачка авијација у Југославији 1941—1943.'', ВИИВЈ, Београд, 1998. * {{Cite book | ref= harv|last=Димитријевић|first=Бојан|authorlink=Бојан Димитријевић (историчар)|author2=Миладиновић П., Мицевски М.|title=Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944.|year=2012|url= |publisher=Институт за савремену историју|location=Београд|isbn=978-86-7403-169-8|pages=}} * Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992, ИЗСИ и МЦО. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-7403-163-6|pages=}} * Милошевић, Владимир,. Авион МИМА-2, Београд, Теовид. {{page|year=2011|isbn=978-86-83395-29-3|pages=}} * {{cite journal|last = Micevski |first = Milan |coauthors = |date = 1991. |title = Pod tuđim zastavama |journal = Aeromagazin |volume = specijal |publisher = BB Soft |location = Beograd |language = {{sr}} | id = {{ISSN|1450-6068}} |pages=36 - 40 |chapter = }} [[Категорија:Ратно ваздухопловство НДХ]] [[Категорија:Спискови везани за војне авионе]] q0zvv0767oakqzo9bzh02e4tyr24r47 4 22622 25138758 25135898 2022-08-04T18:05:12Z BuhaM 169435 /* Злоупотреба гласања и агитовање */ одговор wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Википолитика/заглавље}} {{Archive | minthreadsleft = 1 | archiveheader = {{АрхиваПлус}} | counter = 69 | maxarchivesize = 200K | archiveprefix = Википедија:Трг/Архива/Разно/архива | algo = old(30d) | minthreadstoarchive = 1 | archive = Википедија:Трг/Архива/Википолитика/%(counter)d }} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == О Психу и другим постерима == Здраво, скоро сам налетео на сајт који у себи садржи неке постере страних филмова који су коришћени у Југославији, тј. који су претежно преведени на српско-хрватски. За чланке који већ имају постер на енглеском језику, а имају постер и на српско-хрватском, да ли вреди мењати постере на онај који је на српском или оставити онај на енглеском? Сматрам да би било лепо (да се тако изразим) посрбовати неке чланке, али са друге стране ових постера нема толико да то учинимо за сваки филм. Занима ме ваше мишљење -'''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:15, 18. јун 2022 (CES) {{коментар}} Немам ништа против, осим ако није сасвим другачије рјешење постера спрам онога према којем је филм глобално препознат. Свакако не треба журити са широм промјеном. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:04, 19. јун 2022. (CEST) :: Да, наравно, не знам ни да ли је таква шира промена уопште могућа имајући у виду ограничен број ових постера, али тако нешто ситно уз вашу дозволу бих променио (ствари као што је Психо, Бен-Хур, Отимачи изгубљеног ковчега и Дванаест жигосаних) -'''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:59, 19. јун 2022 (CES) :::Сачекајмо да се јави још колега. Можемо увјек на ти. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:13, 19. јун 2022. (CEST) Ван теме — ни овај ни претходни одјељак немају везе са Википолитиком. — [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 01:28, 19. јун 2022. (CEST) с. р. :: Буквално какве везе има. Ниједна секција на Тргу ми није ишла уз питање па сам рачунао да је Википолитика најбоља за то због овог дела "и смернице" -'''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:50, 19. јун 2022 (CES) {{коментар}} Шкакљива је ово тема, веома шкакљива и може веома лако да пробуди неку политичку дебату која нам стварно није потребна с обзиром на то да нас је и овако мало активних уредника па да не отерамо народ. Овде онда долазимо до тога да на том постеру (можда) постоје неке речи које нису у склопу ПСЈ-а и онда се улази у непотребну дебату да тај постер и не треба да буде на српској него на српско-хрватској Википедији (а потенцијално и на другим Википедијама земаља бивше Југославије). Не видим разлику у томе на којем је језику тај постер ако се испод тога у опису стави лепо о чему се ради. То је само моје мишљење. - [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 06:12, 19. јун 2022. (CEST) П.С. Урке, {{одговор|Uroš Veličković Zmaj}}, било која тема која не припада овоме (а стварно ова тема не припада Политици као што колега Жељко рече) може да иде под [[Википедија:Трг/Разно]]. По мом мишљењу тај део је и намењен за то или (можда) [[Википедија:Трг/Идеје]] :Не требамо бринути да ли је нешто у склопу тренутног издања ПСЈ, такво размишљање нас ограничава; уколико постер садржи ''цеста '' а филм је из 1980. када се званично користи српскохрватски, није наше да исправљамо такво стање или тражимо грешке, као што нећемо брисати ни ''тисуће'' из [[Душанов законик|Душановог законика]]. Ако имамо нашку варијанту постера - зашто да не буде у инфокутији? Додатно, не мислим да је превелик проблем што је тема на ''Википолитици'', мислим да је шире питање и већа промјена од разноликих тема које имамо на Трг/Разно. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:33, 19. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Ја сам увек за то да писање о појмовима из ''иностране'' културе (филмовима, серијама, музици) не буде хладно превођење чланака с других језичких пројеката, већ да им се (где год је то могуће) да и неки локални (српски, југословенски...) конктекст. У случају филмова то може бити утицај на домаћу кинематографију и културу уопште, датуми овдашње премијере, локални постери и промотивни слогани... Мени би рецимо било веома занимљиво да то видим у чланку и зато подржавам ову Урошеву идеју. Уосталом, у чланку о филму ''Буч Касиди и Санденс Кид'' је то сасвим коректно одрадио. Нема везе што нема за све филмове (нису сви ни прошли кроз биоскопску дистрибуцију на овим просторима, на крају крајева), може да се убаци за оне за које је доступно. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 14:50, 19. јун 2022. (CEST) == Називи установа на КиМ == Поздрав. Претходних пар дана посветио сам се писању чланака везаних за Косово и Метохију, највише Приштину (коју сам и кандидовао за статус доброг), а планирам да напишем чланак о [[:sq:Gjimnazi "Sami Frashëri" (Prishtinë)|Гимназији „Сами Фрашери”]] али не знам који би назив био прикладан. Актуелно правило је да се држимо назива које користи Србија и у том случају би назив ове гимназије био онај из 1992. и пре рата, тј. Прва приштинска гимназија у Приштини, али проблем је у томе што ову школу нико тако не зове. Сличан је проблем и са спомеником Њуборн из 2008. испред Палате омладине и спорта који према Србији не постоји а зграда се (ваљда) и даље зове Боро и Рамиз. Исто је и са називима улица; прво што је претешко доћи до имена улица која су коришћена пре ’99, а друго што је крајње бесмислено писати да се преко Крагујевачке улице стиже до Џелалове када прва постоји само на папиру у Србији а друга је нова па је ни нема. Чланак [[Скендербегов трг]] направио сам под овим, тренутним називом јер откако знам за себе, знам и да је трг Скендербегов. Овај проблем је десет пута тежи када је реч о селима са 200 становника где се ни они сами се сећају старих имена улица. Исто тако мислим да би потпуно усвајање тренутних назива довело до буквалног распада система, попут премештања чланка Аеродром Приштина на Аеродром Адем Јашари итд. Управо зато бих и волео да видим мишљење заједнице по овом питању. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 02:10, 14. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Тема од првог реда, хвала ти на покретању колега. Покушаћу да одговорим концизно: већина тренутно активних институција по систему привремених окупационих власти у Пришини, које се налазе у мјестима гдје усљед изведеног етноцида више не живе припадници српског, ромског, горанског и других злочином протјераних народа, тешко да могу и даље имати назив по систему Републике Србије ако нијесу дио нашег система и уколико такво именовање не одговара ситуацију на терену; ту би свакако изузетак био аеродром, пошто је за нас дубоко неприхватљиво да носи назив по уредно одстријељеном терористи. За наслов чланака може ићи тренутни назив али у уводнику наводимо и српску варијанту. Наравно, Пећ неће постати Пеја нити ће Србица постати Скендерај, пошто су у питању устаљени и примарно ваљани називи на српском језику. Што се тиче назива улица, идеално би било наводити и српску и арбанашку варијанту, гдје и колико год је могуће. Надам се да сам цјеловито одговорио на постављено питање. P.S: Када си већ племенито и посвијећено рјешио да обрадиш кључне косовскометохијске теме, надам се да ћеш у једном тренутку наћи вријеме да обрадиш и тему порушених надгробних споменика, о чему је [https://www.maticasrpska.org.rs/ob%D1%98av%D1%99ena-%D1%98e-k%D1%9Aiga-srpska-grob%D1%99a-na-kosovu-i-metohi%D1%98i-unishtena-spomenichka-i-%D1%98ezichka-bashtina-mitra-re%D1%99i%D1%9B/ издата квалитетна књига]. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:45, 14. јул 2022. (CEST) ::Мислим да је решење које си навео најприкладније, мада се онда јављају и питања попут да ли би прикладнији назив за [[Градски стадион Приштина]] био Стадион Фадиљ Вокри, [[Разговор:Градски стадион Приштина#Промена назива|о чему је већ било речи]]. Имам доста чланака у плану али видећу да се посветим и споменицима, свакако хвала на идеји. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 21:52, 14. јул 2022. (CEST) == Злоупотреба гласања и агитовање == Данас је корисник са ИП адресе [[Посебно:Разлике/25127449|послао скриншотове]] где се јасно види како [[Корисник:ImStevan|корисник ImStevan]] јавно позива и агитује да се гласа у корист администратора под именом [[Корисник:Aca|Aca]] на гласању за одузимање администраторских права и то на његовом серверу који се представља наводно као сервер Википедије. Осим овога што представља својеврсни скандал, поставља се питање да ли тај Ацин сервер има више сврху свог постојања? Да ли треба одузети глас кориснику ImStevan који је очигледно направио злоупотребу? Најважније од свега јесте, шта кажу корисници који су подржали Ацу на гласању, и да ли се они слажу са оваквим махинацијама и преварама? Хоће ли се и даље дозволити кориснику Аци да злоупотребљава свој приватни дискорд сервер зарад личне користи и личне промоције? Шта на све ово кажу искусни корисници као што су [[Корисник:Lotom|Lotom]] и [[Корисник:BuhaM|BuhaM]], који су подржали овакво недолично понашање? Свако трезвен и разуман, закључиће да су ово јако некоректне ствари и да је ово непоштен однос према пројекту Википедије, не само то, крајње је непоштен однос корисника Аце према свим вредним и часним корисницима Википедије.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:31, 29. јул 2022. (CEST) :@[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]], извиние, али ми није баш најјасније зашто сам поменута и шта сам подржала. Које недолично понашање? Ацино или Стеваново? О Аци сам рекла шта сам имала у гласању, а дискорд сам деинсталирала одкадикад, јер ми је био много агресиван. Значи - нисам видела ништа од поменутог. [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ([[Разговор са корисником:BuhaM|разговор]]) 20:05, 4. август 2022. (CEST) Колико ме сјећање служи, једно од правила на том серверу је забрањивало агитовање, али давно то бјеше… Не бих доводио у питање опстанак сервера, јер је то лични Ацин сервер, него оправданост његовог рекламирања као званичног сервера Википедије на српском, док се на истом тако грубо крше смјернице пројекта. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:46, 29. јул 2022. (CEST) Хајдемо овако, пошто сам прозван. Ми смо тада још недовољно искусном кориснику Аци указали поверење да буде администратор. Можда и свесно чинећи грешку. Дајем себи слободу да износим вредносни суд, али ценим да смо се водили тиме да је корисник амбициозан и технички надарен. Делу заједнице, укључујући и мене, упитно је да ли су се те амбиције уклапале у интересе пројекта. С тим што мислим да је сада још већа грешка одузети права после једне овакве расправе и било би равно оној латинској изреци ''[[w:it:Abyssus abyssum invocat|Abyssus abyssum invocat]]''. Без скретања пажње на страници за разговор и претходне расправе на табли. Да је ова расправа вођена тада када су се дешавали ови пропусти, могуће је да бих и подржао уклањање права. Истрпели смо, неке ствари се нису понављале, нема смисла сада их рециклирати. Добио је пацку, надам се да ће извући поуку и радити квалитетније него раније. Тему Дискорда нисам меродаван да оцењујем, одавно сам се повукао. Ако је тако нешто узрок поделе заједнице, онда је сасвим оправдано ово питање које је поставио Ранко и о томе може да се отвори расправа. А што се агитовања тиче, то може да прође код некога ко нема изграђен став и довољно искуства да сам процени појединости. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 21:07, 29. јул 2022. (CEST) :Мени лично, много већи је проблем који је произашао подјелом заједнице на два сервера Дискорда. Једна на Ацином серверу, друга на серверу који је основао Маре. И уколико стање остане овакво како је сада, мислим да је неопходно преиспитати рекламирање Дискорда као сајта на страницама именског простора пројекта, јер око тога се нисмо могли договорити ни у питању друштвених мрежа (Фејсбук, Твитер и слично). Самовољом једног корисника пропуштена је велика шанса за несметаним и непосредним дијалогом уредника овог пројекта. [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:48, 29. јул 2022. (CEST) Дискорд као званични сервер википедије је покренут као добра идеја за помоћ новајлијама, нисам знао да је сада подијељен на два дијела. Пошто очигледно постоје проблеми и не поштују се смјернице википедије, по којима је забрањено агитовање и удруживање у "кланове", потпуно је оправдано да престане да се рекламира као званични сервер википедије. Што се Стевана тиче, треба погледати правила и смјернице за такав чин и казнити њега или поништити глас ако је то прописано смјерницама. Ако није, расправљати о промјени правила и о прописаним казнама за будуће слично дјеловање. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:35, 30. јул 2022. (CEST) === Одговор === Пошто сам поменут, оставио бих овде свој коментар. Моје поруке на Дискорд серверу су имале за циљ да обавесте кориснике да је покренуто гласање. Можда сам то урадио мало жустрије јер сам сматрао да је ово питање око којег свако треба да се изјасни јер исход гласања утиче на целу заједницу. Моја намера није била да позовем кориснике да гласају на један или други начин, што се и може видети у мојој првој поруци на ту тему. Уколико се моје поруке ипак виде као агитовање, ја се извињавам и обећавам да се слично неће поновити. Ипак, занимљиво је да је ово питање покренуо управо корисник [[Корисник:Soundwaweserb|Саунд]], који је на Дискорду у приватним порукама молио кориснике да гласају '''ЗА''' цитирам: „да се одузму права админа малом [[Корисник:Aca|Аци]]”. Недвосмислено је звао кориснике да подрже „ово светло дело које је покренуто”. За ову тврдњу наравно имам доказе који су приватни. Уколико дође до негирања овога од стране ''друге стране'', нећу оклевати да исте доказе изнесем овде и на било којем другом прикладном месту. У случају да се мој глас поништи због наводног агитовања, замолио бих да се поништи и глас корисника Саунда, који је својим порукама начинио, по мом мишљењу, много већи преступ — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:53, 29. јул 2022. (CEST) :У питању су позиви на конкретну акцију (глас против) и око тога нема удаљене сумње. :Дакле, имамо још један случај гдје нема резона о својој грешци и кривици, већ је ипак неки други корисник далеко горе ''поступио''? :Узми у обзир да приватна преписка није исто као што и јавно агитовање. Како си замислио да окачиш такве разговор? Не видим да би ''ишло'', посебно јер си сада изнио такву могућност. Таквим типом коментара лупаш себи жиг какав веш-машина будућности никад' неће опрати. :Коментаре који се сумирају са ''истрпјели смо, сада је касно'' могу само да оцијеним као необично ''уске''. :Друго, уколико апликације ван ВП негативно утичу на рад корисника и заједницу итекако имају бити узимане у обзир и адекватно валоризоване. :Свакако ћу размотрити да ли постоји у правилима могућност бановања за изношење приватних преписки, без обзире о коме се радило и савјетовао бих да се не трчи са таквим обећањима. :Што прије да се уклони навођење једног сервера као званичног. Такав кредибилитет више несумњиво не постоји, ако је икада и постојао. Ако је судити према коментарима за укидање права, то се тако просто десило, одговорности било кога магично нема. :Подржао бих идеју ''великог уједињења'' или кретања од нуле уз потпуно ново и пробрано руководство, из чега себе изузимам у сваком облику. Међутим сумњам да постоји интерес појединаца за такве акције, тешко је бити суштински демократичан и толерантан, лако је позирати и издавати се за исто, на самозадовољном пиједесталу од мокрог снијега. Топлије је у таборима, као радикали и либерали на изборима у Књажевини Србији 1869, толики је домет. Аферим. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:55, 29. јул 2022. (CEST) ::Морам нешто рећи: „Пазите да се не претворимо у [[Џорџ Орвел|Орвеловог]] Великог Брата”. Сервери као Дискорд и слични системи за директну размјену порука, свакако могу бити алатка за бољу или бржу комуникацију и сарадњу на пројекту, али ништа што се тамо објављује не смије директно да утиче, нити замијени расправе на пројекту о чему год да је ријеч. Правила Википедије су јасна од почетка по том питању. Приватна комуникација остаје приватна и ми о њеном садржају не дискутујемо на пројекту. Исто тако не смије и не може замијенити нашу комуникацију на пројекту било која друштвена мрежа или систем за директну размјену порука. Приватни подаци до којих би се дошло било којим другим путем изван Википедије „не смију се објављивати на Википедији”. Само заинтересовани корисник може да објави своје личне ставове, податке, ако тако сматра, или жели. Припазите на ово, јер Викимедија гарантује приватност својим корисницима, и јер би било веома штетно за укупну сарадњу и долазак нових корисника, ако пројекат претворимо у бојиште међу групама и појединцима. Да вас подсјетим да су у задњих мјесец дана најактивнији администратори, са од пар стотина до неколико хиљада измјена, од укупнох 700 и нешто активних, док остали активни са неким изузецима, углавном имају једну, двије, три, измјене за 30 дана. Сам број активних корисника је врло мали у односу колико је овај пројекат порастао и мислим да би требало смањити те ратове око политичких идеологија и концентрисати се на рад на чланцима који у ствари једино представљају знање. Срећан викенд и хлад умјесто врелине! :)— [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 23:51, 29. јул 2022. (CEST) :::{{одговор|Садко|Славен Косановић}} За своју грешку, ако је постојала, сам се извинио. Ако Дискорд сервер није званичан (а није) и није јаван (није), то није јавна преписка и изношење исте треба тако да буде третирано потпуно исто као и изношење преписке један на један (са било које платформе), јер је сервер у поседу корисника, немају му сви приступ и можда најважније, не налази се на Википедији. Иначе, свако на Дискорду може да постави било коју профилну слику и промени своје дисплеј име. Наравно, то није ни размотрено, већ се одмах почело под претпоставком да сам то 100% ја, иако нигде на мом профилу на Википедији нисам повезан са својим налогом на Дискорду. Ако преписке не смеју да се објаве, зашто разлика у којој је објављена моја преписка на месту које није Википедија није уклоњена? Јел то правило важи само за кориснике, а за ИП кориснике не важи јер нема ко да се директно санкционише? Е сад ја не знам да ли треба да се чека неки други ''„анонимни”'' да изнесе доказе за Саундове поступке да би они били сматрани валидним, пошто је то за мене очигледно био случај. ''„Како си замислио да окачиш такве разговор?”'' слику, као и анонимни. Рекао сам да ће се то десити само ако Саундов исказ и презентовање приватне преписке буде усвојено као валидно и мој глас буде ефективно уклоњен, јер то би био довољан доказ да је изношење преписки у циљу санкционисања корисника дозвољено. Ипак, очекујем да моја приватна конверзација буде уклоњена са Википедије што је пре могуће. Ако сам могао да будем оптужен на основу тога, што и неко други не би могао то да уради неком другом? Ако постоји могућност да би мој доказ био фотомонтажа, што се та могућност није размотрила за оптужбу против мене? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:05, 30. јул 2022. (CEST) {{Коментар}} Уобичајено је да у оваквим ситуацијама постоје разне врсте агитовања и то није добро, јер се корисницима не оставља могућност да по сопственој вољи узму учешћа и гласају. Сви ми знамо да постоје разне ''групе уредника'' који воде ''сопствену политику'' и понашају се као да је википедија на српском језику њихов ''лични пројект'', што сматрам основним разлогом због којег постоји релативно мали број уредника који свакодневно уређује; и то није добро. Читајући, на захтеву за уклањање администраторских права, део који је назвао '''ОДБРАНА''', што је апсолутно без преседана, извлачим закључак да смо сви ми, уредници википедије на српском језику, који смо гласали '''ЗА''' једноставно '''нападачи'''. Ја не знам да ли ће у блиској или даљој будућности бити поново покренуто гласање, али знам да је стварање овакве врсте ''поларизације'' међу нашом крхком заједницом довољан разлог да се кориснику одузму администраторска права. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 14:34, 30. јул 2022. (CEST) :На суду, она особа којој се суди пружа своју -->одбрану<--, па је тако било и овде — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:04, 30. јул 2022. (CEST) ::Ми смо ''уредници'' википедије на српском језику, а википедија на српском језику ''није'' судница, него је енциклопедијски пројекат ''слободног'' садржаја на интернету. Захтев за уклањање администраторских права ''није'' суђење. Ми, ''уредници'' википедије на српском језику, имамо ''право'' да изнесемо свој ''став'' и ''размишљања'', ма каква она била, и то није '''напад''' па да је потребна '''одбрана'''. У сваком случају, пишући део који је назвао '''ОДБРАНА''', администратор је направио ''поларизацију'' међу нашом крхком заједницом, и то на пожељне и на оне који га нападају, и то је довољан разлог да му се одузму администраторска права. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 16:51, 30. јул 2022. (CEST) :::Немам коментар стварно, овај аргумент је по мом мишљењу апсолутно суманут и не знам ни како бих почео да смишљам неки одговор који има смисла — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 17:57, 30. јул 2022. (CEST) ::::Филип је сасвим у праву. Википедија није судница, није већинска демократија, нити је пројекат било које идеологије, све то и друго, стоји у основним начелима пројекта који је ништа више и ништа мање него једна „електронска енциклопедија слободног знања”. Све остало мора бити прилагођено том циљу. У правилима за администрирање јасно стоји процедура за давање и одузимање права. Најважније начело у оба случаја је „повјерење”. Права се дају кориснику ако остали имамо повјерења у њега, и права се могу одузети уколико се повјерење изгуби. У оба случаја треба да претходи дискусија на Википедији, не на Дискорду, не на било којој друштвеној мрежи и осталим каналима комуникације. И да, у било ком случају „приватност” је од суштинског значаја, а нарушавње тог принципа може довести до трајног бана корисника који не поштују приватност других. Неки можда не разумију на које се све начине може нарушити приватност корисника, и највјерватније би требало написати смјернице о томе које би биле јасне и недвосмислене. Тема свакако није лака за разумијевање просјечном кориснику Википедије и требало би видјети како то све срочити, мислим да би били од помоћи корисници студенти, професори права, правници и сл. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 19:46, 30. јул 2022. (CEST) :::::{{пинг|ImStevan}} колега, ти заиста имаш занимљивих коментара: википедију изједначаваш са судницом, апсолутно сувисло излагање колеге Филиповића називаш суманутим, а за своје преступе кажеш ''{{зелено|За своју грешку, ако је постојала, сам се извинио}}''. Извињење није само ствар пристојности, већ са собом вуче и спремност да се прихвате посљедице урађеног и грешке одмах исправе. А такво нешто нисам примјетио у твом наступу. Сва суштина која вам се замјера јесте, да сте и дискордом, и поларизацијом на њему и твојим агитовањем — негативно утицали на википедију, и од ње правите нешто што она не смије бити! То одмах мора престати, а одговорни морају сносити посљедице. — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:28, 30. јул 2022. (CEST) ::::::Апсолутно. Мислим да су акције колеге Стевана и потоњи коментари овдје екстремно неконструктивни. У питању је кршење барем једног од пет стубова Википедије и [[Википедија:Позивање на гласање]]. Придружујем се мишљењу да су конкретне санкције неопходне, што прије. Не противим се ни прецртавању његовог гласа и исправци резултата, уколико постоји консензус администратора. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:53, 30. јул 2022. (CEST) :::::::{{Пинг|Садко}} Молим ? [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 22:14, 30. јул 2022. (CEST) :::::::: Нема простора за чуђење, ни под тачком разно. Корисник је прекршио неколико правила и наругао се заједници, све из добрих побуда и увјерења. Друго стање би било да је разговарао са уредницима тет-а-тет, као поједини акционари. У питању је генерални канал, не приватан разговор, што је значајна разлика. :::::::: Потврдићу коментаре колега, Википедија сигурно није судница али исто тако не значи да ће одређена дјела остати без посљедица, чему већ свједочимо. :::::::: Апсурдно је што има да се дискутује да ли је за бановање или не. На основу тотала снимка екрана види се да су постављени у датом периоду а не имагинарна фотомонтажа. У питању је озбиљан прекршај (или неколико прекршаја), кршење процедуре и наших правила. Примјер акција-посљедице је неопходан, пошто је сужавања стандарда пројекта и млако реаговање довело до корозије квалитета ср.вики. Друга опција јесте да се претходна иницијатива поново покрене, и покреће и покреће, што ћу свакако да подржим узевши у обзир очигледне неправилности, потенцијално са више страна. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:50, 30. јул 2022. (CEST) :::::::::Колеге [[Корисник:Садко|Садко]] и [[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]], не знам да ли ви видите ваљан аргумент у томе да поднаслов ''Одбрана'' оптужује људе да га нападају и ствара раздор у заједници иако је одбрана термин који има више примена у више контекста, јер ја га не видим. Замолићу колегу Садка да ми се пружи потпора за његов предлог да ја будем санкционисан и мој глас обрисан који сам по себи не представља контрирање саветима Википедије (постављање снимака екрана приватних преписки ван пројекта, без дозволе људи у њима, а и без икаквог начина доказивања валидности истих), а од администратора, поновићу, очекујем да се изношење приватних преписки уклони са Википедије по савету [[:en:WP:POSTEMAIL|WP:POSTEMAIL]], осим ако се сви корисници у постављеним препискама не контактирају и дају своју дозволу да преписка остане на Википедији — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:33, 30. јул 2022. (CEST) ''Најефективнији одговор на обавештење које крши правила јесте да се онај који га је послао љубазно замоли да то више не ради. Ако ипак настави, можете га пријавити на Администраторској табли како би био блокиран. Корисници којима то није први пут и који иза себе имају историју непрописног обавештавања, могу бити блокирани без претходног упозорења, уколико је неопходно.'' Према смјерницама, блокада у овом случају није опција, а корисник вјероватно неће поновити овај поступак. ''Коришћење имејла или другог начина комуникације ван Википедије како би се уредници обавестили о гласању или дискусији се не препоручује због одсуства транспарентности тог поступка, осим ако постоји значајан разлог да се не користе обавештења на страницама за разговор. У зависности од околности, слање обавештења групи уредника путем имејла заједница може видети ка негативнији поступак од слања исте поруке истој групи људи преко њихових страница за разговор.'' Када су писане смјернице није постојао дискорд, па је узет мејл као примјер. Поруке које се шаљу мејлом су приватне, као и поруке које је (ако је) слао Саунд како би агитовао на гласање преко дискорда, а према смјерницама, то је такође забрањено или се у најмању руку не препоручује, тако да бих ја потпуно изједначио оба случаја у смислу тога да нису била регуларна и поштена. У суштини, у смјерницама не пише ништа шта радити са корисником и његовим гласом и нисам сигуран има ли смисла поништити глас (или гласове) ако то није наведено у смјерницама о гласању. Треба пооштрити правила, па када буде наредно гласање, знаће се прецизно шта радити у оваквим случајевима. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 00:31, 31. јул 2022. (CEST) :Не може се изједначити нешто што постоји само у теорији. Такво поређење, за сада, не стоји и не постоји. Још једном [https://en.wikipedia.org/wiki/False_equivalence False equivalence]. :Овакав случај не може и не смије да прође без реакције и адекватне казне, у супротном ће се показати да су врата свима отворена за кршење заиста најосновнијих правила и увођење анархије. :Знамо и сада шта нам је чинити и ко има да примарно тумачи правила и смјернице. Питање је - да ли хоћемо/хоћете. Одређене акције укључују и изискују спремност на одважност и постављање примјера. Нема грубљег кршења правила од директног агитовања какво је приказано горе. Проблем је што ће се превише људи ''правити мртвима'' а један дио ће ламентирати или бити за најблаже акције за неке од тежих прекршаја, што ће неминовно довести до утиска да појединци лобирају ''против некога'', иако је ствар кристално јасна. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:12, 31. јул 2022. (CEST) :: Да си пажљиво прочитао, видио би да сам написао "ако". А иначе је занимљиво ово што ти пишеш. Прво си буквално пријетио кориснику баном ако изнесе тај доказ, онда си наговијестио могућност поништавања његовог гласа, а сада кажеш да не могу да се изједначе случајеви јер други постоји у теорији, односно корисник неће да објави након твојих пријетњи. Смјернице тренутно не прописују могућност поништавања гласа, па не знам зашто би неко доносио произвољно такву одлуку. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 04:07, 31. јул 2022. (CEST) ::: Узевши у обзир шири контекст, то ''ако'' ме није увјерило. Просто није тачно, не тумачиш ваљано или не разумијеш, нешто јесте. Уосталом одакле ти идеја да тумачиш моје намјере, зашто једноставно не питати? Није моје да ''пријетим'' било коме већ да упозорим, ради његовог добра. ::: Ако ИП ''може'' да дивља (а не може, грешка је што страница није закључана) корисници не могу. Смјернице нијесу правила. ''Зашто'' конкретно није адекватно питање, осим ако се није провукло реторско питање на тему зашто поништити и дати бан кориснику који крши неколико правила пројекта и доводи нас у спрдња ситуацију. Дилема је готово хамлетовска. Једноставно случајеви попут тренутног не могу да прођу без казне или конкретних акција или посљедица и иза тога максимално стојим. У супротном се прави више дугорочних проблема. Боље да ''боли'' сада него да на сваком гласању имамо конспиративног ''падобранца'' са снимцима екрана или нечег трећег. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 09:35, 31. јул 2022. (CEST) ::У праву си, долази то тог утиска да лобираш ''против некога'' тиме што ми је запрећено да не смем да изнесем доказе за своју тврдњу (противно саветима Википедије), иако у овом тренутку позиваш на поништавање мог гласа и ефективно одузимање администраторских права кориснику на основу таквих доказа. Позиваш за санкционисање мене, али не и друге стране јер ''један постоји само у теорији''. Јел то значи да треба да објавим шта имам да би све било фер и поштено? — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 09:46, 31. јул 2022. (CEST) :::Да додам да ИП очигледно може да дивља пошто је њихов додатак на гласање и расправу још увек уврштен на страници — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 01:31, 3. август 2022. (CEST) ::„Смјернице нијесу правила.” Смјернице су скоро исто као правила на Википедији. Оне су обично општег карактера и остављају могућност детаљнијег усаглашавања са праксом на сваком појединачном језичком пројекту, али су општеприхваћена начела глобалне заједнице Википедије, наиме представљају праксу рада на Википедији која већ има глобално дводеценијско искуство. Ниједно правило на појединачном језичком пројекту не може бити у супротности са основним начелима дефинисаним у смјерницама. Наши текстови у смјерницама можда нису ажурни, како је примјетио Вукс; вјероватно што се нисмо довољно бавили, али у свакој полемици треба се прво осврнути на њих, да не би изгубили компас. Неколико сукоба у посљедње пола године, па и ова конкретна полемика, могло се избјећи да су корисници читали смјернице Википедије. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 17:59, 31. јул 2022. (CEST) :::Дистинкција постоји, као што поменута контрадикторност не постоји. :::Утисци су ограничено битни, посебно ако су опсјена. :::Чини се да није пажљиво прочитана ен. смјерница ''WP:POSTEMAIL'' прије позивања на исту. :::Срамотно је да јавно агитовање остане без казне, у томе се огледа слабост појединаца да примјене права и обавезе које имају те да се сада ефектно пресјече са таквом праксом, прво давањем бана а потом и детаљнијем увођењем и уређивањем правила. На такав начин се посве проблематична ситуација алхемијски претвара у прилику за добротворење. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:07, 31. јул 2022. (CEST) :::Веома пажљиво сам је прочитао, више пута — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 09:16, 1. август 2022. (CEST) ::Ево овако. Био сам администратор и бирократа овог пројекта негдје у периоду од 2006 до 2010. године, не знам сад тачно, можда гријешим годину кад сам на Мети тражио да ме разријеше тих обавеза. Могу да кажем да нисмо тако олако бановали кориснике, а сигурно смо више расправљали и свађали се о свему могућем. Од како и која правила израдити, до правописних транскрипција, политичких чланака и свега што вам може пасти на памет. Међутим у једном моменту је било скоро 1500 активних корисника, можда и више, а пројекат је био доста мањи: неких 60.000 чланака ту око 2009. године. Сада, више од деценију касније, је упола мање активних (700) са преко 650.000 чланака које треба пратити, одржавати и допуњавати. Ако се настави са оваквом праксом „бановања” без да се ствари расправљају колико год је потребно, Википедија на српском ће се вјероватно свести на „Удружење љубитеља луле” тип удружења који је већ читаво стољеће изван модерних трендова. Без сумње одређени корисници су направили грешке и треба да се строго опомену. Већ смо блокирали неколико корисника који су били активни, рецимо корисника Ничим Изазван, који јесте да је правио грешке али се трудио око ствари које нико други није радио. И? Да ли се више и мирније ради на пројекту? Сумњам. Напротив, отварају се нови фронтови… — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 21:23, 31. јул 2022. (CEST) Прво и основно, расправљамо о нечему што се дешава ван овог пројекта. Можда јесте повезано с њим, али тешко је доказиво да су корисници тих платформи заиста аутентични уредници овде. Није немогуће, с тим би онда било прекршено питање приватности. Најбоље је игнорисати, односно занемарити такве радње. Мени ово не представља доказ на основу ког бих неког блокирао. Већ смо отворили питање легитимитета Дискорда као званичног средства комуникације и сасвим ми је оправдано да се прекине с рекламирањем истог. Што се мене тиче, каква год да је подела тамо, овде ме не занима и не желим да ме тиме неко оптерећује. Могу по скраћеној процедури да се договарају пројекти, акције, заједнички рад на чланцима, све што укључује неколицину уредника. Оно што се тиче читаве заједнице очекујем да видим на трговима или табли. Агитовању ту места нема, а зашто се дешава тамо где се дешава, питање је које би требало поставити тамошњим управницима. Било је у оквиру сајтнотиса, значи видљиво свима који исти нису онемогућили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:37, 1. август 2022. (CEST) {{Коментар}} Ја сам отворио налог на википедији да доприносим, а нисам отворио налог да будем означен као '''нападач''' што се десило пошто је администратор на Захтеву написао део који је назвао [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање/Уклањање/Aca '''Одбрана''']. Није могуће проценити колико је уредника одустало од гласања пошто су прочитали овај део, али сам сигуран да их има. Администратор је пишући део Одбрана учинио две ствари: извршио је ''поларизацију'' у заједници и напустио најважнију позицију коју треба да има сваки администратор, а то је ''неутралан'' став. Сматрам, а то правило дозвољава, да је ово довољан основ за ''поновно'' покретање Захтева за одузимање администраторских права. Такође, [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Захтеви_за_администрирање/Правила_гласања правила] препознају ''само'' гласове ЗА и ПРОТИВ тако да само њих треба узимати у обзир приликом рачунања процента. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 23:14, 2. август 2022. (CEST) :Не видим проблем у називу "Одбрана". Овим твојим коментаром, који уз дружно поштовање, нема смисла, нападаш администраторе како су пребројавали друге гласове, пошто цитирам "препознају само гласове ЗА и ПРОТИВ". Па шта смо онда пребројавали ако нису гласови у питању? A ако ћемо о називу одбрана, и сам си прекршио нека правила где су администратори захваљујући твом стажу на Википедији прећутали а и сам си требао да добијеш казну. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:04, 3. август 2022. (CEST) :: Био сам убеђен да је бројан и '''уздржан''' глас. Као и сваки други уредник на википедији на српском језику имам ''право'' да изнесем свој став и размишљања. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 00:22, 3. август 2022. (CEST) :Ево могу ја да проценим, број уредника који су одустали од гласања зато што је Аца своју одбрану насловио ''Одбрана'' је нула — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 01:26, 3. август 2022. (CEST) == Информисање заједнице о расправи у вези са глобалним закључавањем налога == У складу са правилима и процедуром на [[:meta:Global ban|Мети]], обавештавам заједницу на којој је корисник био активан да је покренута [[:meta:Requests for comment/Global ban of a disruptive user|расправа]] о трајном глобалном закључавању његовог налога, због кршења Услова коришћења Задужбине. [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 18:50, 30. јул 2022. (CEST) qw9w8ywb1ju3gy3wnm9uqbmql0fwbxw 0 27251 25139201 24464971 2022-08-05T08:32:06Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{short description|Број у {..., –2, –1, 0, 1, 2, ...} }} {{друга употреба|Број (вишезначна одредница)}} {{Sidebox |style=width:20.0em |text={{center|[[File:Latex integers.svg|100px|''Цалин'' симбол, који се често користи за означавање сета целих бројева]]}} |below=''[[wikt:Zahlen|Цалин]]'' симбол, који се често користи за означавање сета целих бројева (погледајте [[List of mathematical symbols|списак математичких симбола]])}} '''Цели бројеви''', поједностављено говорећи, су сви „округли“ [[број]]еви, тј. без децимала, укључујући нулу, позитивне и негативне бројеве.<ref>{{cite book |first=Nick |last=Evans |contribution=A-Quantifiers and Scope |editor-first=Emmon W. |editor-last=Bach |title=Quantification in Natural Languages |isbn=978-0-7923-3352-4 |year=1995 |pages=262 |url=https://books.google.com/books?id=NlQL97qBSZkC |location=Dordrecht, The Netherlands; Boston, MA |publisher=Kluwer Academic Publishers}}</ref> То су дакле бројеви 0, 1, 2, 3, ..., 100, 101, итд, али и бројеви -1, -2, -3, ..., -100, -101, итд.<ref>{{cite web|url=http://jeff560.tripod.com/nth.html|title=Earliest Uses of Symbols of Number Theory|last=Miller|first=Jeff|date=2010-08-29|accessdate=2010-09-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20100131022510/http://jeff560.tripod.com/nth.html|archive-date=31. 01. 2010|url-status=dead}}</ref><ref name="Cameron1998"/> Скуп свих целих бројева се у [[математика|математици]] означава великим [[латиница|латиничним]] словом <math>\mathbb{Z}</math>, и спада у [[пребројив скуп|пребројиве скупове]].<ref name="edexcelc1">Keith Pledger and Dave Wilkins, "Edexcel AS and A Level Modular Mathematics: Core Mathematics 1" Pearson 2008</ref><ref name="#1">LK Turner, FJ BUdden, D Knighton, "Advanced Mathematics", Book 2, Longman 1975.</ref><ref>{{MathWorld|title=Z^*|id=Z^*}}</ref> [[Скуп]] целих бројева састоји се од нуле ({{num|0}}), позитивних [[natural number|природних бројева]] ({{num|1}}, {{num|2}}, {{num|3}},&nbsp;...), који се називају и ''цели бројеви'' или ''редни бројање'',<ref name="MathWorld_CountingNumber">{{MathWorld|title=Counting Number|id=CountingNumber}}</ref><ref name="MathWorld_WholeNumber">{{MathWorld|title=Whole Number|id=WholeNumber}}</ref> и њихових адитивних [[additive inverse|инверзних]] вредности (''негативни цели бројеви'', тј. [[−1]], −2, −3, ...). Скуп целих бројева често се означава [[Emphasis (typography)|подебљаним]] словима, {{math|'''Z'''}} или <math>(\mathbb{Z})</math>, слова „-{Z}-”, што потиче од првобитне [[German language|немачке]] речи ''[[wikt:Zahlen|Zahlen]]'' („бројеви”).<ref>{{Cite web|last=Weisstein|first=Eric W.|title=Integer|url=https://mathworld.wolfram.com/Integer.html|access-date=2020-08-11|website=mathworld.wolfram.com|language=en}}</ref><ref>{{cite web |url=http://jeff560.tripod.com/nth.html |title=Earliest Uses of Symbols of Number Theory |access-date=2010-09-20 |date=2010-08-29 |first=Jeff |last=Miller |archive-url=https://web.archive.org/web/20100131022510/http://jeff560.tripod.com/nth.html |archive-date=2010-01-31 |url-status=dead }}</ref><ref name="Cameron1998">{{cite book |author=Peter Jephson Cameron |title=Introduction to Algebra |url=https://books.google.com/books?id=syYYl-NVM5IC&pg=PA4 |year=1998 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-850195-4 |page=4 |access-date=2016-02-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161208142220/https://books.google.com/books?id=syYYl-NVM5IC&pg=PA4 |archive-date=2016-12-08 |url-status=live }}</ref> == Симбол == Симбол <math>\mathbb{Z}</math> се може користити да означава различите скупове, са различитим употребама међу различитим ауторима: <math>\mathbb{Z}^+</math>,<math>\mathbb{Z}_+</math> или <math>\mathbb{Z}^{>}</math> за целе позитивне бројеве, <math>\mathbb{Z}^{0+}</math> или <math>\mathbb{Z}^{\geq}</math> за не-негативне целе бројеве и <math>\mathbb{Z}^{\neq}</math> за целе бројеве који нису нула. Неки аутори користе <math>\mathbb{Z}^{*}</math> за целе бројеве који нису нула, док га други користе за не-негативне целе бројеве или за {{math|{–1, 1}{{void}}}}. Поред тога, <math>\mathbb{Z}_{p}</math> се користи за означавање било [[Модуларна аритметика|целог броја по модулу {{math|''p''}}]] (i.e., скупа [[congruence relation|класа подударности]] целих бројева), или скуп [[p-adic integer|{{math|''p''}}-адитивних]] целих бројева.<ref name="edexcelc1">Keith Pledger and Dave Wilkins, "Edexcel AS and A Level Modular Mathematics: Core Mathematics 1" Pearson 2008</ref><ref name="#1"/><ref>{{MathWorld |title=Z^* |id=Z^*}}</ref> == Алгебарска својства == [[File:Number-line.svg|right|thumb|300px|Цели бројеви се могу сматрати дискретним, једнако размакнутим тачкама на бесконачно дугој [[Бројевна права|бројевној правој]]. У горе наведеном, [[Sign (mathematics)|негативни]] цели бројеви су приказани плавом бојом, а негативни црвени.]] Као и [[Природан број|природни бројеви]], скуп <math>\mathbb{Z}</math> је [[Затвореност (математика)|затворен]] за [[binary operation|операције]] сабирања и [[multiplication|множења]]. То значи да је збир и производ било која два цела броја опет цео број. Међутим, за разлику од природних бројева, скуп целих бројева је затворен и за [[subtraction|одузимање]].<ref>{{Cite web|title=Integer {{!}} mathematics|url=https://www.britannica.com/science/integer|access-date=2020-08-11|website=Encyclopedia Britannica|language=en}}</ref> Ово не важи и за дељење, јер количник два цела броја не мора да буде цео број (на пример, 1 подељено са 2). {|class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+Нека основна својства сабирања и множења било којих целих бројева, -{''a''}-, -{''b''}- и -{''c''}-. ! !scope="col" |сабирање !scope="col" |множење |- !scope="row" |[[Затвореност (математика)|Затвореност]]: |{{math|''a'' + ''b''}}{{pad|1em}}је цео број |{{math|''a'' × ''b''}}{{pad|1em}}је цео број |- !scope="row"|[[Асоцијативност]]: |{{math|''a'' + (''b'' + ''c'') {{=}} (''a'' + ''b'') + ''c''}} |{{math|''a'' × (''b'' × ''c'') {{=}} (''a'' × ''b'') × ''c''}} |- !scope="row" |[[Комутативност]]: |{{math|''a'' + ''b'' {{=}} ''b'' + ''a''}} |{{math|''a'' × ''b'' {{=}} ''b'' × ''a''}} |- !scope="row" |Постојање [[Неутрал|елемента идентитета]]: |{{math|''a'' + 0 {{=}} ''a''}} |{{math|''a'' × 1 {{=}} ''a''}} |- !scope="row" Постојање [[Инверз (математика)|инверзних елемената]]: |{{math|''a'' + (−''a'') {{=}} 0}} |Једини инвертабилни цели бројеви (који се називају [[Unit (ring theory)|јединице]]) су {{math|−1}} и&nbsp;{{math|1}}. |- !scope="row" |[[Дистрибутивност]]: |colspan=2 align=center |{{math|''a'' × (''b'' + ''c'') {{=}} (''a'' × ''b'') + (''a'' × ''c'')}}{{pad|1em}}and{{pad|1em}}{{math|(''a'' + ''b'') × ''c'' {{=}} (''a'' × ''c'') + (''b'' × ''c'')}} |- !scope="row" |Нема [[zero divisor|нултог делитеља]]: | || | Ако је {{math|''a'' × ''b'' {{=}} 0}}, онда {{math|''a'' {{=}} 0}} или {{math|''b'' {{=}} 0}} (или оба) |} Правила за сабирање целих бројева: * Знак збира је исти као знак сабирка са већом апсолутном вредношћу. * Апсолутна вредност збира једнака је: ** збиру апсолутних вредности сабирака, ако су знаци сабирака исти; ** разлици апсолутних вредности сабирака, ако су знаци сабирака различити. == Теоретска својства реда == <math>\mathbb{Z}</math> је [[total order|потпуно уређен скуп]] без [[upper and lower bounds|горње или доње границе]]. Редослед <math>\mathbb{Z}</math> је дат са: {{math|... −3 < −2 < −1 < 0 < 1 < 2 < 3 < ...}} Цео број је ''позитиван'' ако је већи од [[0 (број)|нуле]], а ''негативан'' ако је мањи од нуле. Нула се дефинише као ни негативна, нити позитивна. Поредак целих бројева компатибилан је са алгебарским операцијама на следећи начин: # ако су {{math|''a'' < ''b''}} и {{math|''c'' < ''d''}}, онда је {{math|''a'' + ''c'' < ''b'' + ''d''}} # ако је {{math|''a'' < ''b''}} и {{math|0 < ''c''}}, онда је {{math|''ac'' < ''bc''}}. Стога следи да је <math>\mathbb{Z}</math> заједно са горенаведеним редоследом [[ordered ring|уређен прстен]]. Цели бројеви су једина нетривијална [[Total order|потпуно уређена]] [[abelian group|абеловска група]] чији су позитивни елементи [[Well-order|добро уређени]].<ref>{{cite book |title=Modern Algebra |series=Dover Books on Mathematics |first=Seth |last=Warner |publisher=Courier Corporation |year=2012 |isbn=978-0-486-13709-4 |at=Theorem 20.14, p.&nbsp;185 |url=https://books.google.com/books?id=TqHDAgAAQBAJ&pg=PA185 |access-date=2015-04-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906083836/https://books.google.com/books?id=TqHDAgAAQBAJ&pg=PA185|archive-date=2015-09-06 |url-status=live}}.</ref> Ово је еквивалентно тврдњи да је било који [[Noetherian ring|Нотеров]] [[valuation ring|прстен вредновања]] [[Field (mathematics)|поље]] - или [[discrete valuation ring|дискретни прстен вредновања]]. == Конструкција == [[File:Relative numbers representation.svg|thumb|alt=Representation of equivalence classes for the numbers −5 to 5 |Црвене тачке представљају уређене парове [[natural number|природних бројева]]. Повезане црвене тачке су класе еквиваленције које представљају плаве целе бројеве на крају реда.|upright=1.5]] У настави основних школа цели бројеви се често интуитивно дефинишу као (позитивни) природни бројеви, [[0 (број)|нула]] и негације природних бројева. Међутим, овај стил дефиниције доводи до много различитих случајева (сваку аритметичку операцију треба дефинисати на свакој комбинацији типова целих бројева) и тиме се отежава доказивање да се цели бројеви покоравају различитим законима аритметике.<ref>{{cite book |title=Number Systems and the Foundations of Analysis |series=Dover Books on Mathematics |first=Elliott |last=Mendelson |publisher=Courier Dover Publications |year=2008 |isbn=978-0-486-45792-5 |page=86 |url=https://books.google.com/books?id=3domViIV7HMC&pg=PA86 |access-date=2016-02-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161208233040/https://books.google.com/books?id=3domViIV7HMC&pg=PA86 |archive-date=2016-12-08|url-status=live}}.</ref> Због тога се у савременој теоретској математици скупова уместо тога често користи апстрактнија конструкција<ref>Ivorra Castillo: ''Álgebra''</ref> која омогућава дефинисање аритметичких операција без разликовања засебних подсетова.<ref>{{cite book |title=Learning to Teach Number: A Handbook for Students and Teachers in the Primary School |series=The Stanley Thornes Teaching Primary Maths Series |first=Len |last=Frobisher |publisher=Nelson Thornes |year=1999 |isbn=978-0-7487-3515-0 |page=126 |url=https://books.google.com/books?id=KwJQIt4jQHUC&pg=PA126 |access-date=2016-02-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161208121843/https://books.google.com/books?id=KwJQIt4jQHUC&pg=PA126 |archive-date=2016-12-08 |url-status=live}}.</ref> Тако се цели бројеви могу формално конструисати као [[equivalence class|класе еквиваленције]] [[Уређени пар|уређених парова]] [[natural number|природних бројева]] {{math|(''a'',''b'')}}.<ref name="Campbell-1970-p83">{{cite book |author=Campbell, Howard E. |title=The structure of arithmetic |publisher=Appleton-Century-Crofts |year=1970 |isbn=978-0-390-16895-5 |page=[https://archive.org/details/structureofarith00camp/page/83 83] |url-access=registration |url=https://archive.org/details/structureofarith00camp/page/83 }}</ref> Интуитивно разумевање је да {{math|(''a'',''b'')}} представља резултат одузимања {{math|''b''}} од {{math|''a''}}.<ref name="Campbell-1970-p83"/> Да би се потврдило очекивање да {{nowrap|1 − 2}} и {{nowrap|4 − 5}} означавају исти број, дефинише се [[Релација еквиваленције|однос еквиваленције]] {{math|~}} на овим паровима следећим правилом: :<math>(a,b) \sim (c,d) </math> тачно када :<math>a + d = b + c. </math> Сабирање и множење целих бројева може се дефинисати у смислу еквивалентних операција на природним бројевима;<ref name="Campbell-1970-p83"/> коришћењем {{math|[(''a'',''b'')]}} за означавање класе еквиваленције која има {{math|(''a'',''b'')}} као члан, добија се: :<math>[(a,b)] + [(c,d)] := [(a+c,b+d)].</math> :<math>[(a,b)]\cdot[(c,d)] := [(ac+bd,ad+bc)].</math> Негација (или инверзни адитив) целог броја добија се обрнутим редоследом пара: :<math>-[(a,b)] := [(b,a)].</math> Отуда се одузимање може дефинисати као сабирање инверзије адитива: :<math>[(a,b)] - [(c,d)] := [(a+d,b+c)].</math> Стандардно уређивање целих бројева дато је са: :<math>[(a,b)] < [(c,d)]</math> [[ако и само ако]] <math>a+d < b+c.</math> Лако се може проверити да су ове дефиниције независне од избора представника класа еквиваленције. Свака класа еквиваленције има јединствени члан који има облик {{math|(''n'',0)}} или {{math|(0,''n'')}} (или оба одједном). Природни број {{math|''n''}} је идентификован са класом {{math|[(''n'',0)]}} (i.e.. природни бројеви су [[embedding|део]] целих бројева папирањем {{math|''n''}} у {{math|[(''n'',0)]}}), и класа {{math|[(0,''n'')]}} је означена као {{math|−''n''}} (ово покрива све преостале класе и даје класу {{math|[(0,0)]}} други пут јер је {{math|−0 {{=}} 0.}} Тако је, {{math|[(''a'',''b'')]}} означено са :<math>\begin{cases} a - b, & \mbox{ако је } a \ge b \\ -(b - a), & \mbox{ако је } a < b. \end{cases}</math> Ако су природни бројеви идентификовани са одговарајућим целим бројевима (користећи горе наведена уграђивања), ова конвенција не ствара нејасноће. Овај запис опоравља познати [[group representation|приказ]] целих бројева као {{math|{..., −2, −1, 0, 1, 2, ...} }}. Неки примери су: :<math>\begin{align} 0 &= [(0,0)] &= [(1,1)] &= \cdots & &= [(k,k)] \\ 1 &= [(1,0)] &= [(2,1)] &= \cdots & &= [(k+1,k)] \\ -1 &= [(0,1)] &= [(1,2)] &= \cdots & &= [(k,k+1)] \\ 2 &= [(2,0)] &= [(3,1)] &= \cdots & &= [(k+2,k)] \\ -2 &= [(0,2)] &= [(1,3)] &= \cdots & &= [(k,k+2)]. \end{align}</math> У теоријском рачунарству други приступи за конструисање целих бројева користе се помоћу [[Automated theorem proving|аутоматизованих доказивача теорема]] и механизама за [[Rewriting|реформулацију]] термина. Цели бројеви су представљени као [[Term algebra|алгебарски појмови]] изграђени помоћу неколико основних операција (нпр. -{''zero'', ''succ'', ''pred''}-) и, вероватно, коришћењем [[natural number|природних бројева]], за које се претпоставља да су већ конструисани (користећи, рецимо, [[Пеанове аксиоме|Пеанов приступ]]). Постоји најмање десет таквих конструкција знаковних целих бројева.<ref>{{cite conference |last=Garavel |first=Hubert |title=On the Most Suitable Axiomatization of Signed Integers |conference=Post-proceedings of the 23rd International Workshop on Algebraic Development Techniques (WADT'2016) |year=2017 |publisher=Springer |series=Lecture Notes in Computer Science |volume=10644 |pages=120–134 |doi=10.1007/978-3-319-72044-9_9 |url=https://hal.inria.fr/hal-01667321 |access-date=2018-01-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180126125528/https://hal.inria.fr/hal-01667321 |archive-date=2018-01-26 |url-status=live }}</ref> Ове конструкције се разликују на неколико начина: број основних операција које се користе за конструкцију, број (обично између 0 и 2) и врсте аргумената које ове операције прихватају; присуство или одсуство природних бројева као аргумената неких од ових операција и чињеница да су те операције слободни конструктори или не, тј. да се исти цео број може представити користећи само један или више алгебарских појмова. == Референце == {{Reflist}} == Литература == {{Refbegin|}} * [[Eric Temple Bell|Bell, E.T.]], ''[[Men of Mathematics]].'' New York: Simon & Schuster, 1986. (Hardcover; {{isbn|0-671-46400-0}})/(Paperback; {{isbn|0-671-62818-6}}) * Herstein, I.N., ''Topics in Algebra'', Wiley; 2 edition (June 20, 1975), {{isbn|0-471-01090-1}}. * [[Saunders Mac Lane|Mac Lane, Saunders]], and [[Garrett Birkhoff]]; ''Algebra'', American Mathematical Society; 3rd edition (1999). {{isbn|0-8218-1646-2}}. {{Refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Integers}}{{Wiktionary}} * {{Springer|title=Integer|id=p/i051290}} * [http://www.positiveintegers.org The Positive Integers – divisor tables and numeral representation tools] * [[oeis:|On-Line Encyclopedia of Integer Sequences]] cf [[OEIS]] * {{mathworld|Integer}} {{Типови података}} {{Рационални бројеви}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Број]] [[Категорија:Алгебарска теорија бројева]] [[Категорија:Елементарна математика]] [[Категорија:Цели бројеви]] l8nnxelsf66mrcxoth4mnw43eu53n8m 0 27430 25139208 24597454 2022-08-05T08:35:01Z MAJDANKA 290937 /* Историја сабора */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Гуча је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Гуча |слика = Wiki Šumadija VII Guča 478.jpg |опис_слике = Споменик трубача у центру Гуче |округ = Моравички |општина = Лучани |надм висина = 328 |популација = {{decrease}} 1755 |поштански код = 32230 |позивни број = 032 |регистарска ознака = -{LU}- |гшир = 43.77759 |гдуж = 20.22648 }} '''Гуча''' је градско насеље у [[општина Лучани|општини Лучани]], у [[Моравички управни округ|Моравичком округу]], у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1755 становника. До [[1965]]. године је ово насеље седиште '''општине Гуча''' коју су чинила насељена места: [[Бели Камен (Лучани)|Бели Камен]], [[Доњи Дубац]], [[Горачићи]], [[Горња Краварица]], [[Горњи Дубац]], [[Граб (Лучани)|Граб]], [[Губеревци]], [[Гуча (село)]], [[Гуча|Гуча (варошица)]], [[Каона (Лучани)|Каона]], [[Котража (Лучани)|Котража]], [[Кривача (Лучани)|Кривача]], [[Милатовићи]], [[Пшаник]], [[Рогача (Лучани)|Рогача]], [[Рти]], [[Тијање]], [[Турица (Лучани)|Турица]], [[Вича (Лучани)|Вича]], [[Властељице]], [[Вучковица (Лучани)|Вучковица]], [[Зеоке (Лучани)|Зеоке]] и [[Живица (Лучани)|Живица]]. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани. Овде се налази [[Лапидаријум у Гучи]]. У Гучи се сваке године традиционално одржава [[Драгачевски сабор]] трубача. == Историја == Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из [[1476]]. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине [[Лучани]] по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до [[1955]]. године да би се свело на општинско до [[1962]]. године када је укинута општина Гуча и формирана [[Општина Лучани]] са седиштем у [[Лучани]]ма. [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи|Цркву Светог Архангела Гаврила]] саградили су парохијани 1832. године уз обилату помоћ [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]]. == Драгачевски сабор трубача == Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону [[Драгачево]]. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.<ref>{{Cite web |url=http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |title=Званична интернет страница |access-date=01. 02. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110207140657/http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |archive-date=07. 02. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref>. О овом фестивалу је снимљено неколико документарних филмова. == Историја сабора == [[Датотека:Гуча 1936.jpg|мини|лево|250п|Панорама Гуче [[1936]]. године. На слици се могу видети [[Земљорадња|обрадиве површине]] под [[Ратарство|усевима]].]] Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац [[Бранко В. Радичевић]], који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“. За фестивал су заслужни су још музички прегаоци [[Миодраг Васиљевић]], [[Драгољуб Јовашевић]], [[Драгослав Девић]], [[Живојин Здравковић]], [[Боривоје Илић]], [[Будимир Гајић]], дугогодишњи музички уредник [[Радио Чачак]] [[Предраг Радмилац]], војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић. На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист [[Вечерње новости]], који ће годинама додељивати „Златну трубу” најпопуларнијем трубачу на Сабору. == Демографија == У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05 (попис 2002). Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године). [[Датотека:Défilé folklorique à Guča.jpg|мини|200п|Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора (2005)]] [[Датотека:Gucha_2008.jpg|мини|200п|Сабор 2008.]] {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 2200 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 601 | S02V02 = 754 | S02V03 = 932 | S02V04 = 1378 | S02V05 = 1852 | S02V06 = 2026 | S02V07 = 2022 | S02V08 = 1755 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=601 |п1953=754 |п1961=932 |п1971=1378 |п1981=1852 |п1991=2026 |п1991н=2009 |п2002с=2059 |п2002=2022 |п2011=1755 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1980|97.92}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|15|0.74}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|red|4|0.19}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|3|0.14}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|2|0.09}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|cyan|1|0.04}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|magenta|1|0.04}} {{Врста са постотком|непознато|black|10|0.49}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|2|1.33|2.66|4}} {{Врста лево десно|80+|gray|9|6.0|4.66|7}} {{Врста лево десно|75-79|gray|18|12.0|16.66|25}} {{Врста лево десно|70-74|gray|32|21.33|22.66|34}} {{Врста лево десно|65-69|gray|51|34.0|36.0|54}} {{Врста лево десно|60-64|gray|51|34.0|40.66|61}} {{Врста лево десно|55-59|gray|56|37.33|42.0|63}} {{Врста лево десно|50-54|gray|90|60.0|50.0|75}} {{Врста лево десно|45-49|gray|95|63.33|83.33|125}} {{Врста лево десно|40-44|gray|76|50.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|35-39|gray|62|41.33|50.66|76}} {{Врста лево десно|30-34|gray|57|38.0|42.0|63}} {{Врста лево десно|25-29|gray|64|42.66|48.0|72}} {{Врста лево десно|20-24|gray|58|38.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|15-19|gray|91|60.66|50.66|76}} {{Врста лево десно|10-14|gray|56|37.33|40.0|60}} {{Врста лево десно|5-9|gray|64|42.66|28.66|43}} {{Врста лево десно|0-4|gray|43|28.66|28.66|43}} |просекм=37.9 |просекж=39.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|221|259|332|467|584|635|663|101|155|132|193|56|20|5|1|-|-|3.05}} {{БракНасељаСрбија|812|237|537|24|12|2|901|199|541|125|34|2}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|398|25|-|-|117|23|12|57|18|20|357|26|-|-|94|5|3|67|22|8|755|51|-|-|211|28|15|124|40|28|2|14|46|25|14|14|-|-|11|6|10|27|38|37|10|-|-|4|8|24|73|63|51|24|-|-|15}} == Галерија == <gallery> Crkva Svetog Arhangela Gavrila u Guči (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 02.jpg Guča (opština Lučani) 16.jpg Guča (opština Lučani) 09.jpg Guča (opština Lučani) 19.jpg Guča (opština Lučani) 07.jpg Guča (opština Lučani) 12.jpg Guča (opština Lučani) 20.jpg Guča (opština Lučani) 10.jpg </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Споменичка баштина Драгачева |date=1993 |publisher=Дечје новине |location=Горњи Милановац}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Села и вароши Драгачева : хроника |date=2009 |publisher=Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево" |location=Гуча |isbn=978-86-84383-71-8}} * {{cite book |title=Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји |date=2010 |publisher=Службени гласник : САНУ |location=Београд |isbn=978-86-519-0718-3}} * {{cite book |last1=Маринковић |first1=Радован М. |last2=Маринковић |first2=Зоран |title=Писци из Драгачева : [лексикон] |date=2010 |publisher=Библиотека Општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-01-4}} * {{cite book |last1=Стојић |first1=Никола |last2=Славковић |first2=Јовиша М. |title=Гуча кроз векове : хроника |date=2021 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-04-5}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века |date=2017 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-29-8 |edition=2. допуњено}} == Види још == * [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи]] * [[Споменик Десимиру Перишићу у Гучи]] == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Guča | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Гуча }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Guca.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/guca/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.772666&longitude=20.221833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [https://web.archive.org/web/20110120020934/http://www.solucani.org/ званична презентација општине Лучани] * [http://www.gucasabor.com Званична презентација драгачевског сабора трубача - www.gucasabor.com] * [https://web.archive.org/web/20050812021400/http://www.sabortrubaca.com/ Незванична презентација Сабора] * https://web.archive.org/web/20080516223605/http://www.dragacevo.com/ * [http://www.guca.org Незванична презентација Сабора] * [http://www.gucha.com Незванична презентација Сабора] * http://www.guca.rs {{Општина Лучани}} [[Категорија:Општина Лучани]] [[Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] kxgle8bgj5lgju4o2csonzqu63q6vxs 25139212 25139208 2022-08-05T08:39:10Z MAJDANKA 290937 /* Историја сабора */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Гуча је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Гуча |слика = Wiki Šumadija VII Guča 478.jpg |опис_слике = Споменик трубача у центру Гуче |округ = Моравички |општина = Лучани |надм висина = 328 |популација = {{decrease}} 1755 |поштански код = 32230 |позивни број = 032 |регистарска ознака = -{LU}- |гшир = 43.77759 |гдуж = 20.22648 }} '''Гуча''' је градско насеље у [[општина Лучани|општини Лучани]], у [[Моравички управни округ|Моравичком округу]], у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1755 становника. До [[1965]]. године је ово насеље седиште '''општине Гуча''' коју су чинила насељена места: [[Бели Камен (Лучани)|Бели Камен]], [[Доњи Дубац]], [[Горачићи]], [[Горња Краварица]], [[Горњи Дубац]], [[Граб (Лучани)|Граб]], [[Губеревци]], [[Гуча (село)]], [[Гуча|Гуча (варошица)]], [[Каона (Лучани)|Каона]], [[Котража (Лучани)|Котража]], [[Кривача (Лучани)|Кривача]], [[Милатовићи]], [[Пшаник]], [[Рогача (Лучани)|Рогача]], [[Рти]], [[Тијање]], [[Турица (Лучани)|Турица]], [[Вича (Лучани)|Вича]], [[Властељице]], [[Вучковица (Лучани)|Вучковица]], [[Зеоке (Лучани)|Зеоке]] и [[Живица (Лучани)|Живица]]. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани. Овде се налази [[Лапидаријум у Гучи]]. У Гучи се сваке године традиционално одржава [[Драгачевски сабор]] трубача. == Историја == Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из [[1476]]. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине [[Лучани]] по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до [[1955]]. године да би се свело на општинско до [[1962]]. године када је укинута општина Гуча и формирана [[Општина Лучани]] са седиштем у [[Лучани]]ма. [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи|Цркву Светог Архангела Гаврила]] саградили су парохијани 1832. године уз обилату помоћ [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]]. == Драгачевски сабор трубача == Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону [[Драгачево]]. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.<ref>{{Cite web |url=http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |title=Званична интернет страница |access-date=01. 02. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110207140657/http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |archive-date=07. 02. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref>. О овом фестивалу је снимљено неколико документарних филмова. == Историја сабора == [[Датотека:Гуча 1936.jpg|мини|лево|250п|Панорама Гуче [[1936]]. године. На слици се могу видети [[Земљорадња|обрадиве површине]] под [[Ратарство|усевима]].]] Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац [[Бранко В. Радичевић]], који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“. За фестивал су заслужни су још музички прегаоци [[Миодраг Васиљевић]], [[Драгољуб Јовашевић]], [[Драгослав Девић]], [[Живојин Здравковић]], [[Боривоје Илић]], [[Будимир Гајић]], дугогодишњи музички уредник [[Радио Чачак]] и члан жирија [[Сабор Гуча]] Сабора у Гучи [[Предраг Радмилац]], војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић. На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист [[Вечерње новости]], који ће годинама додељивати „Златну трубу” најпопуларнијем трубачу на Сабору. == Демографија == У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05 (попис 2002). Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године). [[Датотека:Défilé folklorique à Guča.jpg|мини|200п|Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора (2005)]] [[Датотека:Gucha_2008.jpg|мини|200п|Сабор 2008.]] {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 2200 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 601 | S02V02 = 754 | S02V03 = 932 | S02V04 = 1378 | S02V05 = 1852 | S02V06 = 2026 | S02V07 = 2022 | S02V08 = 1755 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=601 |п1953=754 |п1961=932 |п1971=1378 |п1981=1852 |п1991=2026 |п1991н=2009 |п2002с=2059 |п2002=2022 |п2011=1755 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1980|97.92}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|15|0.74}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|red|4|0.19}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|3|0.14}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|2|0.09}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|cyan|1|0.04}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|magenta|1|0.04}} {{Врста са постотком|непознато|black|10|0.49}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|2|1.33|2.66|4}} {{Врста лево десно|80+|gray|9|6.0|4.66|7}} {{Врста лево десно|75-79|gray|18|12.0|16.66|25}} {{Врста лево десно|70-74|gray|32|21.33|22.66|34}} {{Врста лево десно|65-69|gray|51|34.0|36.0|54}} {{Врста лево десно|60-64|gray|51|34.0|40.66|61}} {{Врста лево десно|55-59|gray|56|37.33|42.0|63}} {{Врста лево десно|50-54|gray|90|60.0|50.0|75}} {{Врста лево десно|45-49|gray|95|63.33|83.33|125}} {{Врста лево десно|40-44|gray|76|50.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|35-39|gray|62|41.33|50.66|76}} {{Врста лево десно|30-34|gray|57|38.0|42.0|63}} {{Врста лево десно|25-29|gray|64|42.66|48.0|72}} {{Врста лево десно|20-24|gray|58|38.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|15-19|gray|91|60.66|50.66|76}} {{Врста лево десно|10-14|gray|56|37.33|40.0|60}} {{Врста лево десно|5-9|gray|64|42.66|28.66|43}} {{Врста лево десно|0-4|gray|43|28.66|28.66|43}} |просекм=37.9 |просекж=39.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|221|259|332|467|584|635|663|101|155|132|193|56|20|5|1|-|-|3.05}} {{БракНасељаСрбија|812|237|537|24|12|2|901|199|541|125|34|2}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|398|25|-|-|117|23|12|57|18|20|357|26|-|-|94|5|3|67|22|8|755|51|-|-|211|28|15|124|40|28|2|14|46|25|14|14|-|-|11|6|10|27|38|37|10|-|-|4|8|24|73|63|51|24|-|-|15}} == Галерија == <gallery> Crkva Svetog Arhangela Gavrila u Guči (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 02.jpg Guča (opština Lučani) 16.jpg Guča (opština Lučani) 09.jpg Guča (opština Lučani) 19.jpg Guča (opština Lučani) 07.jpg Guča (opština Lučani) 12.jpg Guča (opština Lučani) 20.jpg Guča (opština Lučani) 10.jpg </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Споменичка баштина Драгачева |date=1993 |publisher=Дечје новине |location=Горњи Милановац}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Села и вароши Драгачева : хроника |date=2009 |publisher=Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево" |location=Гуча |isbn=978-86-84383-71-8}} * {{cite book |title=Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји |date=2010 |publisher=Службени гласник : САНУ |location=Београд |isbn=978-86-519-0718-3}} * {{cite book |last1=Маринковић |first1=Радован М. |last2=Маринковић |first2=Зоран |title=Писци из Драгачева : [лексикон] |date=2010 |publisher=Библиотека Општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-01-4}} * {{cite book |last1=Стојић |first1=Никола |last2=Славковић |first2=Јовиша М. |title=Гуча кроз векове : хроника |date=2021 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-04-5}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века |date=2017 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-29-8 |edition=2. допуњено}} == Види још == * [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи]] * [[Споменик Десимиру Перишићу у Гучи]] == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Guča | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Гуча }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Guca.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/guca/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.772666&longitude=20.221833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [https://web.archive.org/web/20110120020934/http://www.solucani.org/ званична презентација општине Лучани] * [http://www.gucasabor.com Званична презентација драгачевског сабора трубача - www.gucasabor.com] * [https://web.archive.org/web/20050812021400/http://www.sabortrubaca.com/ Незванична презентација Сабора] * https://web.archive.org/web/20080516223605/http://www.dragacevo.com/ * [http://www.guca.org Незванична презентација Сабора] * [http://www.gucha.com Незванична презентација Сабора] * http://www.guca.rs {{Општина Лучани}} [[Категорија:Општина Лучани]] [[Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] jqyyvjoq64c9uc1ltf1cr9fzwztcac0 25139220 25139212 2022-08-05T08:43:51Z MAJDANKA 290937 /* Историја сабора */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Гуча је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Гуча |слика = Wiki Šumadija VII Guča 478.jpg |опис_слике = Споменик трубача у центру Гуче |округ = Моравички |општина = Лучани |надм висина = 328 |популација = {{decrease}} 1755 |поштански код = 32230 |позивни број = 032 |регистарска ознака = -{LU}- |гшир = 43.77759 |гдуж = 20.22648 }} '''Гуча''' је градско насеље у [[општина Лучани|општини Лучани]], у [[Моравички управни округ|Моравичком округу]], у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1755 становника. До [[1965]]. године је ово насеље седиште '''општине Гуча''' коју су чинила насељена места: [[Бели Камен (Лучани)|Бели Камен]], [[Доњи Дубац]], [[Горачићи]], [[Горња Краварица]], [[Горњи Дубац]], [[Граб (Лучани)|Граб]], [[Губеревци]], [[Гуча (село)]], [[Гуча|Гуча (варошица)]], [[Каона (Лучани)|Каона]], [[Котража (Лучани)|Котража]], [[Кривача (Лучани)|Кривача]], [[Милатовићи]], [[Пшаник]], [[Рогача (Лучани)|Рогача]], [[Рти]], [[Тијање]], [[Турица (Лучани)|Турица]], [[Вича (Лучани)|Вича]], [[Властељице]], [[Вучковица (Лучани)|Вучковица]], [[Зеоке (Лучани)|Зеоке]] и [[Живица (Лучани)|Живица]]. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани. Овде се налази [[Лапидаријум у Гучи]]. У Гучи се сваке године традиционално одржава [[Драгачевски сабор]] трубача. == Историја == Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из [[1476]]. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине [[Лучани]] по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до [[1955]]. године да би се свело на општинско до [[1962]]. године када је укинута општина Гуча и формирана [[Општина Лучани]] са седиштем у [[Лучани]]ма. [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи|Цркву Светог Архангела Гаврила]] саградили су парохијани 1832. године уз обилату помоћ [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]]. == Драгачевски сабор трубача == Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону [[Драгачево]]. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.<ref>{{Cite web |url=http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |title=Званична интернет страница |access-date=01. 02. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110207140657/http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |archive-date=07. 02. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref>. О овом фестивалу је снимљено неколико документарних филмова. == Историја сабора == [[Датотека:Гуча 1936.jpg|мини|лево|250п|Панорама Гуче [[1936]]. године. На слици се могу видети [[Земљорадња|обрадиве површине]] под [[Ратарство|усевима]].]] Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац [[Бранко В. Радичевић]], који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“. За фестивал су заслужни су још музички прегаоци [[Миодраг Васиљевић]], [[Драгољуб Јовашевић]], [[Драгослав Девић]], [[Живојин Здравковић]], [[Боривоје Илић]], [[Будимир Гајић]], дугогодишњи музички уредник [[Радио Чачак||Радио Чачка]] и члан жирија [[Драгачевски сабор Гуча||Драгачевског Сабора у Гучи]] [[Предраг Радмилац]], војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић. На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист [[Вечерње новости]], који ће годинама додељивати „Златну трубу” најпопуларнијем трубачу на Сабору. == Демографија == У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05 (попис 2002). Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године). [[Датотека:Défilé folklorique à Guča.jpg|мини|200п|Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора (2005)]] [[Датотека:Gucha_2008.jpg|мини|200п|Сабор 2008.]] {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 2200 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 601 | S02V02 = 754 | S02V03 = 932 | S02V04 = 1378 | S02V05 = 1852 | S02V06 = 2026 | S02V07 = 2022 | S02V08 = 1755 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=601 |п1953=754 |п1961=932 |п1971=1378 |п1981=1852 |п1991=2026 |п1991н=2009 |п2002с=2059 |п2002=2022 |п2011=1755 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1980|97.92}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|15|0.74}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|red|4|0.19}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|3|0.14}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|2|0.09}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|cyan|1|0.04}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|magenta|1|0.04}} {{Врста са постотком|непознато|black|10|0.49}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|2|1.33|2.66|4}} {{Врста лево десно|80+|gray|9|6.0|4.66|7}} {{Врста лево десно|75-79|gray|18|12.0|16.66|25}} {{Врста лево десно|70-74|gray|32|21.33|22.66|34}} {{Врста лево десно|65-69|gray|51|34.0|36.0|54}} {{Врста лево десно|60-64|gray|51|34.0|40.66|61}} {{Врста лево десно|55-59|gray|56|37.33|42.0|63}} {{Врста лево десно|50-54|gray|90|60.0|50.0|75}} {{Врста лево десно|45-49|gray|95|63.33|83.33|125}} {{Врста лево десно|40-44|gray|76|50.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|35-39|gray|62|41.33|50.66|76}} {{Врста лево десно|30-34|gray|57|38.0|42.0|63}} {{Врста лево десно|25-29|gray|64|42.66|48.0|72}} {{Врста лево десно|20-24|gray|58|38.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|15-19|gray|91|60.66|50.66|76}} {{Врста лево десно|10-14|gray|56|37.33|40.0|60}} {{Врста лево десно|5-9|gray|64|42.66|28.66|43}} {{Врста лево десно|0-4|gray|43|28.66|28.66|43}} |просекм=37.9 |просекж=39.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|221|259|332|467|584|635|663|101|155|132|193|56|20|5|1|-|-|3.05}} {{БракНасељаСрбија|812|237|537|24|12|2|901|199|541|125|34|2}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|398|25|-|-|117|23|12|57|18|20|357|26|-|-|94|5|3|67|22|8|755|51|-|-|211|28|15|124|40|28|2|14|46|25|14|14|-|-|11|6|10|27|38|37|10|-|-|4|8|24|73|63|51|24|-|-|15}} == Галерија == <gallery> Crkva Svetog Arhangela Gavrila u Guči (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 02.jpg Guča (opština Lučani) 16.jpg Guča (opština Lučani) 09.jpg Guča (opština Lučani) 19.jpg Guča (opština Lučani) 07.jpg Guča (opština Lučani) 12.jpg Guča (opština Lučani) 20.jpg Guča (opština Lučani) 10.jpg </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Споменичка баштина Драгачева |date=1993 |publisher=Дечје новине |location=Горњи Милановац}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Села и вароши Драгачева : хроника |date=2009 |publisher=Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево" |location=Гуча |isbn=978-86-84383-71-8}} * {{cite book |title=Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји |date=2010 |publisher=Службени гласник : САНУ |location=Београд |isbn=978-86-519-0718-3}} * {{cite book |last1=Маринковић |first1=Радован М. |last2=Маринковић |first2=Зоран |title=Писци из Драгачева : [лексикон] |date=2010 |publisher=Библиотека Општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-01-4}} * {{cite book |last1=Стојић |first1=Никола |last2=Славковић |first2=Јовиша М. |title=Гуча кроз векове : хроника |date=2021 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-04-5}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века |date=2017 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-29-8 |edition=2. допуњено}} == Види још == * [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи]] * [[Споменик Десимиру Перишићу у Гучи]] == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Guča | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Гуча }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Guca.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/guca/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.772666&longitude=20.221833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [https://web.archive.org/web/20110120020934/http://www.solucani.org/ званична презентација општине Лучани] * [http://www.gucasabor.com Званична презентација драгачевског сабора трубача - www.gucasabor.com] * [https://web.archive.org/web/20050812021400/http://www.sabortrubaca.com/ Незванична презентација Сабора] * https://web.archive.org/web/20080516223605/http://www.dragacevo.com/ * [http://www.guca.org Незванична презентација Сабора] * [http://www.gucha.com Незванична презентација Сабора] * http://www.guca.rs {{Општина Лучани}} [[Категорија:Општина Лучани]] [[Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] axyh234hcqocti4wwqp3rw20xbj3sxz 25139222 25139220 2022-08-05T08:45:42Z MAJDANKA 290937 /* Историја сабора */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Гуча је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Гуча |слика = Wiki Šumadija VII Guča 478.jpg |опис_слике = Споменик трубача у центру Гуче |округ = Моравички |општина = Лучани |надм висина = 328 |популација = {{decrease}} 1755 |поштански код = 32230 |позивни број = 032 |регистарска ознака = -{LU}- |гшир = 43.77759 |гдуж = 20.22648 }} '''Гуча''' је градско насеље у [[општина Лучани|општини Лучани]], у [[Моравички управни округ|Моравичком округу]], у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1755 становника. До [[1965]]. године је ово насеље седиште '''општине Гуча''' коју су чинила насељена места: [[Бели Камен (Лучани)|Бели Камен]], [[Доњи Дубац]], [[Горачићи]], [[Горња Краварица]], [[Горњи Дубац]], [[Граб (Лучани)|Граб]], [[Губеревци]], [[Гуча (село)]], [[Гуча|Гуча (варошица)]], [[Каона (Лучани)|Каона]], [[Котража (Лучани)|Котража]], [[Кривача (Лучани)|Кривача]], [[Милатовићи]], [[Пшаник]], [[Рогача (Лучани)|Рогача]], [[Рти]], [[Тијање]], [[Турица (Лучани)|Турица]], [[Вича (Лучани)|Вича]], [[Властељице]], [[Вучковица (Лучани)|Вучковица]], [[Зеоке (Лучани)|Зеоке]] и [[Живица (Лучани)|Живица]]. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани. Овде се налази [[Лапидаријум у Гучи]]. У Гучи се сваке године традиционално одржава [[Драгачевски сабор]] трубача. == Историја == Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из [[1476]]. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине [[Лучани]] по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до [[1955]]. године да би се свело на општинско до [[1962]]. године када је укинута општина Гуча и формирана [[Општина Лучани]] са седиштем у [[Лучани]]ма. [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи|Цркву Светог Архангела Гаврила]] саградили су парохијани 1832. године уз обилату помоћ [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]]. == Драгачевски сабор трубача == Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону [[Драгачево]]. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.<ref>{{Cite web |url=http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |title=Званична интернет страница |access-date=01. 02. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110207140657/http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |archive-date=07. 02. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref>. О овом фестивалу је снимљено неколико документарних филмова. == Историја сабора == [[Датотека:Гуча 1936.jpg|мини|лево|250п|Панорама Гуче [[1936]]. године. На слици се могу видети [[Земљорадња|обрадиве површине]] под [[Ратарство|усевима]].]] Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац [[Бранко В. Радичевић]], који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“. За фестивал су заслужни су још музички прегаоци [[Миодраг Васиљевић]], [[Драгољуб Јовашевић]], [[Драгослав Девић]], [[Живојин Здравковић]], [[Боривоје Илић]], [[Будимир Гајић]], дугогодишњи музички уредник [[Радио Чачак||Радио Чачка]] и члан жирија [[Драгачевски сабор Гуча]] Драгачевског Сабора у Гучи. [[Предраг Радмилац]], војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић. На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист [[Вечерње новости]], који ће годинама додељивати „Златну трубу” најпопуларнијем трубачу на Сабору. == Демографија == У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05 (попис 2002). Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године). [[Датотека:Défilé folklorique à Guča.jpg|мини|200п|Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора (2005)]] [[Датотека:Gucha_2008.jpg|мини|200п|Сабор 2008.]] {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 2200 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 601 | S02V02 = 754 | S02V03 = 932 | S02V04 = 1378 | S02V05 = 1852 | S02V06 = 2026 | S02V07 = 2022 | S02V08 = 1755 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=601 |п1953=754 |п1961=932 |п1971=1378 |п1981=1852 |п1991=2026 |п1991н=2009 |п2002с=2059 |п2002=2022 |п2011=1755 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1980|97.92}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|15|0.74}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|red|4|0.19}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|3|0.14}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|2|0.09}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|cyan|1|0.04}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|magenta|1|0.04}} {{Врста са постотком|непознато|black|10|0.49}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|2|1.33|2.66|4}} {{Врста лево десно|80+|gray|9|6.0|4.66|7}} {{Врста лево десно|75-79|gray|18|12.0|16.66|25}} {{Врста лево десно|70-74|gray|32|21.33|22.66|34}} {{Врста лево десно|65-69|gray|51|34.0|36.0|54}} {{Врста лево десно|60-64|gray|51|34.0|40.66|61}} {{Врста лево десно|55-59|gray|56|37.33|42.0|63}} {{Врста лево десно|50-54|gray|90|60.0|50.0|75}} {{Врста лево десно|45-49|gray|95|63.33|83.33|125}} {{Врста лево десно|40-44|gray|76|50.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|35-39|gray|62|41.33|50.66|76}} {{Врста лево десно|30-34|gray|57|38.0|42.0|63}} {{Врста лево десно|25-29|gray|64|42.66|48.0|72}} {{Врста лево десно|20-24|gray|58|38.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|15-19|gray|91|60.66|50.66|76}} {{Врста лево десно|10-14|gray|56|37.33|40.0|60}} {{Врста лево десно|5-9|gray|64|42.66|28.66|43}} {{Врста лево десно|0-4|gray|43|28.66|28.66|43}} |просекм=37.9 |просекж=39.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|221|259|332|467|584|635|663|101|155|132|193|56|20|5|1|-|-|3.05}} {{БракНасељаСрбија|812|237|537|24|12|2|901|199|541|125|34|2}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|398|25|-|-|117|23|12|57|18|20|357|26|-|-|94|5|3|67|22|8|755|51|-|-|211|28|15|124|40|28|2|14|46|25|14|14|-|-|11|6|10|27|38|37|10|-|-|4|8|24|73|63|51|24|-|-|15}} == Галерија == <gallery> Crkva Svetog Arhangela Gavrila u Guči (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 02.jpg Guča (opština Lučani) 16.jpg Guča (opština Lučani) 09.jpg Guča (opština Lučani) 19.jpg Guča (opština Lučani) 07.jpg Guča (opština Lučani) 12.jpg Guča (opština Lučani) 20.jpg Guča (opština Lučani) 10.jpg </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Споменичка баштина Драгачева |date=1993 |publisher=Дечје новине |location=Горњи Милановац}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Села и вароши Драгачева : хроника |date=2009 |publisher=Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево" |location=Гуча |isbn=978-86-84383-71-8}} * {{cite book |title=Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји |date=2010 |publisher=Службени гласник : САНУ |location=Београд |isbn=978-86-519-0718-3}} * {{cite book |last1=Маринковић |first1=Радован М. |last2=Маринковић |first2=Зоран |title=Писци из Драгачева : [лексикон] |date=2010 |publisher=Библиотека Општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-01-4}} * {{cite book |last1=Стојић |first1=Никола |last2=Славковић |first2=Јовиша М. |title=Гуча кроз векове : хроника |date=2021 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-04-5}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века |date=2017 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-29-8 |edition=2. допуњено}} == Види још == * [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи]] * [[Споменик Десимиру Перишићу у Гучи]] == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Guča | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Гуча }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Guca.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/guca/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.772666&longitude=20.221833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [https://web.archive.org/web/20110120020934/http://www.solucani.org/ званична презентација општине Лучани] * [http://www.gucasabor.com Званична презентација драгачевског сабора трубача - www.gucasabor.com] * [https://web.archive.org/web/20050812021400/http://www.sabortrubaca.com/ Незванична презентација Сабора] * https://web.archive.org/web/20080516223605/http://www.dragacevo.com/ * [http://www.guca.org Незванична презентација Сабора] * [http://www.gucha.com Незванична презентација Сабора] * http://www.guca.rs {{Општина Лучани}} [[Категорија:Општина Лучани]] [[Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 47ost6unhhk8lrvb396mb9i9hbb8hc4 25139224 25139222 2022-08-05T08:48:05Z MAJDANKA 290937 /* Историја сабора */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Гуча је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Гуча |слика = Wiki Šumadija VII Guča 478.jpg |опис_слике = Споменик трубача у центру Гуче |округ = Моравички |општина = Лучани |надм висина = 328 |популација = {{decrease}} 1755 |поштански код = 32230 |позивни број = 032 |регистарска ознака = -{LU}- |гшир = 43.77759 |гдуж = 20.22648 }} '''Гуча''' је градско насеље у [[општина Лучани|општини Лучани]], у [[Моравички управни округ|Моравичком округу]], у [[Србија|Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1755 становника. До [[1965]]. године је ово насеље седиште '''општине Гуча''' коју су чинила насељена места: [[Бели Камен (Лучани)|Бели Камен]], [[Доњи Дубац]], [[Горачићи]], [[Горња Краварица]], [[Горњи Дубац]], [[Граб (Лучани)|Граб]], [[Губеревци]], [[Гуча (село)]], [[Гуча|Гуча (варошица)]], [[Каона (Лучани)|Каона]], [[Котража (Лучани)|Котража]], [[Кривача (Лучани)|Кривача]], [[Милатовићи]], [[Пшаник]], [[Рогача (Лучани)|Рогача]], [[Рти]], [[Тијање]], [[Турица (Лучани)|Турица]], [[Вича (Лучани)|Вича]], [[Властељице]], [[Вучковица (Лучани)|Вучковица]], [[Зеоке (Лучани)|Зеоке]] и [[Живица (Лучани)|Живица]]. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани. Овде се налази [[Лапидаријум у Гучи]]. У Гучи се сваке године традиционално одржава [[Драгачевски сабор]] трубача. == Историја == Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из [[1476]]. године. Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине [[Лучани]] по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до [[1955]]. године да би се свело на општинско до [[1962]]. године када је укинута општина Гуча и формирана [[Општина Лучани]] са седиштем у [[Лучани]]ма. [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи|Цркву Светог Архангела Гаврила]] саградили су парохијани 1832. године уз обилату помоћ [[Кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]]. == Драгачевски сабор трубача == Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону [[Драгачево]]. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.<ref>{{Cite web |url=http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |title=Званична интернет страница |access-date=01. 02. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110207140657/http://www.gucasabor.com/en/info/interesting-facts.html |archive-date=07. 02. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref>. О овом фестивалу је снимљено неколико документарних филмова. == Историја сабора == [[Датотека:Гуча 1936.jpg|мини|лево|250п|Панорама Гуче [[1936]]. године. На слици се могу видети [[Земљорадња|обрадиве површине]] под [[Ратарство|усевима]].]] Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац [[Бранко В. Радичевић]], који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“. За фестивал су заслужни су још музички прегаоци [[Миодраг Васиљевић]], [[Драгољуб Јовашевић]], [[Драгослав Девић]], [[Живојин Здравковић]], [[Боривоје Илић]], [[Будимир Гајић]], музички уредник Радио Чачка и дугогодишњи члан жирија Драгачевског Сабора у Гучи. [[Предраг Радмилац]], војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић. На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист [[Вечерње новости]], који ће годинама додељивати „Златну трубу” најпопуларнијем трубачу на Сабору. == Демографија == У насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05 (попис 2002). Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године). [[Датотека:Défilé folklorique à Guča.jpg|мини|200п|Дефиле фолклорних група кроз Гучу током Драгачевског сабора (2005)]] [[Датотека:Gucha_2008.jpg|мини|200п|Сабор 2008.]] {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 2200 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 601 | S02V02 = 754 | S02V03 = 932 | S02V04 = 1378 | S02V05 = 1852 | S02V06 = 2026 | S02V07 = 2022 | S02V08 = 1755 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=601 |п1953=754 |п1961=932 |п1971=1378 |п1981=1852 |п1991=2026 |п1991н=2009 |п2002с=2059 |п2002=2022 |п2011=1755 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1980|97.92}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|15|0.74}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|red|4|0.19}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|3|0.14}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|orange|2|0.09}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|cyan|1|0.04}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|magenta|1|0.04}} {{Врста са постотком|непознато|black|10|0.49}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|2|1.33|2.66|4}} {{Врста лево десно|80+|gray|9|6.0|4.66|7}} {{Врста лево десно|75-79|gray|18|12.0|16.66|25}} {{Врста лево десно|70-74|gray|32|21.33|22.66|34}} {{Врста лево десно|65-69|gray|51|34.0|36.0|54}} {{Врста лево десно|60-64|gray|51|34.0|40.66|61}} {{Врста лево десно|55-59|gray|56|37.33|42.0|63}} {{Врста лево десно|50-54|gray|90|60.0|50.0|75}} {{Врста лево десно|45-49|gray|95|63.33|83.33|125}} {{Врста лево десно|40-44|gray|76|50.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|35-39|gray|62|41.33|50.66|76}} {{Врста лево десно|30-34|gray|57|38.0|42.0|63}} {{Врста лево десно|25-29|gray|64|42.66|48.0|72}} {{Врста лево десно|20-24|gray|58|38.66|55.33|83}} {{Врста лево десно|15-19|gray|91|60.66|50.66|76}} {{Врста лево десно|10-14|gray|56|37.33|40.0|60}} {{Врста лево десно|5-9|gray|64|42.66|28.66|43}} {{Врста лево десно|0-4|gray|43|28.66|28.66|43}} |просекм=37.9 |просекж=39.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|221|259|332|467|584|635|663|101|155|132|193|56|20|5|1|-|-|3.05}} {{БракНасељаСрбија|812|237|537|24|12|2|901|199|541|125|34|2}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|398|25|-|-|117|23|12|57|18|20|357|26|-|-|94|5|3|67|22|8|755|51|-|-|211|28|15|124|40|28|2|14|46|25|14|14|-|-|11|6|10|27|38|37|10|-|-|4|8|24|73|63|51|24|-|-|15}} == Галерија == <gallery> Crkva Svetog Arhangela Gavrila u Guči (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 01.jpg Guča (opština Lučani) 02.jpg Guča (opština Lučani) 16.jpg Guča (opština Lučani) 09.jpg Guča (opština Lučani) 19.jpg Guča (opština Lučani) 07.jpg Guča (opština Lučani) 12.jpg Guča (opština Lučani) 20.jpg Guča (opština Lučani) 10.jpg </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Споменичка баштина Драгачева |date=1993 |publisher=Дечје новине |location=Горњи Милановац}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Села и вароши Драгачева : хроника |date=2009 |publisher=Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево" |location=Гуча |isbn=978-86-84383-71-8}} * {{cite book |title=Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји |date=2010 |publisher=Службени гласник : САНУ |location=Београд |isbn=978-86-519-0718-3}} * {{cite book |last1=Маринковић |first1=Радован М. |last2=Маринковић |first2=Зоран |title=Писци из Драгачева : [лексикон] |date=2010 |publisher=Библиотека Општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-01-4}} * {{cite book |last1=Стојић |first1=Никола |last2=Славковић |first2=Јовиша М. |title=Гуча кроз векове : хроника |date=2021 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-04-5}} * {{cite book |last1=Славковић |first1=Јовиша М. |title=Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века |date=2017 |publisher=Библиотека општине Лучани |location=Гуча |isbn=978-86-88197-29-8 |edition=2. допуњено}} == Види још == * [[Црква Светог архангела Гаврила у Гучи]] * [[Споменик Десимиру Перишићу у Гучи]] == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Други пројекти | commons = Guča | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Гуча }} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Guca.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/guca/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.772666&longitude=20.221833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [https://web.archive.org/web/20110120020934/http://www.solucani.org/ званична презентација општине Лучани] * [http://www.gucasabor.com Званична презентација драгачевског сабора трубача - www.gucasabor.com] * [https://web.archive.org/web/20050812021400/http://www.sabortrubaca.com/ Незванична презентација Сабора] * https://web.archive.org/web/20080516223605/http://www.dragacevo.com/ * [http://www.guca.org Незванична презентација Сабора] * [http://www.gucha.com Незванична презентација Сабора] * http://www.guca.rs {{Општина Лучани}} [[Категорија:Општина Лучани]] [[Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] ohooh8c7ac3wubxv22rdrsb8jx9tmbi 0 28064 25139032 24207763 2022-08-05T01:35:58Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 5 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Wiki-prostitute.png|мини|десно|250п|[[Илустрација]] проститутке која нуди [[секс]] за [[новац]] на [[аутопут]]у]] [[Датотека:59120064 German whores in backstage, freshing up their Make-Up, Berlin 2001.JPG|мини|десно|250п|Проститутке у бекстејџу поправљају [[шминка|шминку]], [[Берлин]] 2001.]] '''Проституција''' је пружање [[секс]]уалних услуга за [[новац]] или другу материјалну надокнаду. Жена која се бави проституцијом назива се '''проститутка''', а мушкарац '''проститут''' или {{ill|en|жиголо|gigolo}}. Проституција је различито регулисана у различитим законодавствима – у многим земљама је забрањена [[закон]]ом, док је негде правно регулисана као делатност. == Врсте проституције == * '''Уличне проститутке''' обично раде на фреквентним местима. Обично су то железничке станице или одређене улице. * '''Проститутке јавних кућа'''. У [[Јавна кућа|јавним кућама]] проститутке су релативно боље заштићене како здравствено тако и безбедносно. Где то није легално, постоје илегалне јавне куће у којима проститутке често раде готово као [[ропство|робиње]]. * '''Кол герле''' ({{јез-енгл|call girl}}), раде по сопственим становима. Састанци се заказују [[телефон]]ом, одакле потиче и назив. Најчешће раде искључиво по препоруци. Оне спадају у најелитније а често и проститутке са највишим ценама. * '''[[Куртизана|Куртизане]]''' жена чије љубавне везе или пружање сексуалних услуга припадницима [[виша класа|више класе]] представља главни извор прихода и/или темељ њеног друштвеног положаја * '''Пословна пратња (Ескорт)''' је најчешће закулисна проституција. Девојке, обично врло лепе, често са факултетским [[диплома]]ма и знањем страних језика се унајмљују за пословне вечере или баш као што термин каже за пословну пратњу. Од девојке зависи да ли ће се састанак завршити [[секс]]ом. == Проституција и криминал == Уз проституцију редовно иду разни пороци као што је [[алкохолизам]], [[наркоманија]], [[бело робље|сексуална трговина људи]]. == Здравствени аспекти проституције == Статистички говорећи, популације сексуалних радника имале су и имају већу учесталост појаве инфекција [[ХИВ]]-ом а посебно [[Сексуално преносиве болести|сексуално преносивим болестима]] у односу на националне просеке.<ref name="UNAIDS">{{Cite web|url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2002/9291731595.pdf|title=Sex work and HIV/AIDS|last=|first=|date=29. 4. 2007.|website=Unaids|archive-url=https://web.archive.org/web/20110810052203/http://whqlibdoc.who.int/publications/2002/9291731595.pdf|archive-date=10. 08. 2011|dead-url=unfit|accessdate=10. 8. 2011.}}</ref> Једнострано посматрано, [[ризично понашање]] и низак ниво свести о неопходности употребе [[кондом|презерватива]] (како са стране клијената, тако и са стране сексуалних радника) главни су узроци оваквим подацима. Међутим, посебно у прошлости, а мањим делом и данас, због социјалне стигме везане за проституцију, овај слој људи је неретко добијао [[Медицинска етика|медицински неетичку]] и неадекватну [[Здравствена заштита|здравствену заштиту]], чиме је ефективно изопштен и отуђен од националних система здравствене заштите. Осим дуготрајних последица на однос према здравственим институцијама, оваква ситуација је често водила повишеном степену [[морбидитет]]а услед неадекватно лечених [[инфекција]]. Међутим, почетком 90-их година последњег века, са [[Међународна организација|супранационалним]] здравственим организацијама и [[Невладина организација|невладиним сектором]] као иницијаторима и главним носиоцима пројеката, почиње интензиван рад на превенцији као и поновном успостављању поверења између сексуалних радника и здравства. Овакви пројекти обухватају едукацију, саветовање, дистрибуцију презерватива, а веома често и пружање примарне здравствене заштите на терену.<ref name= "UNAIDS"/> Ефекти оваквих акција су ретко видљиви краткорочно, али је, посебно у развијеним земљама, приметан позитиван тренд у овом смислу. Нека од најчешћих сексуално преносивих инфекција уочених код сексуалних радника јесу [[гонореја]], [[хламидија]], [[Гљивична инфекција|гљивичне инфекције]] и стања изазвана [[Хумани папилома вирус|хуманим папилома вирусом]] и ХИВ-ом. == Економија, право и проституција == Тежња државе је да се проституција боље контролише како са здравственог и криминалног аспекта и зато је у многим земљама проституција легализована. Али и приходи од [[порез]]а су такође битан елеменат у размишљању о легализацији проституције. == Проституција данас у свету == === Европске земље === [[Датотека:Sex worker statue Oudekerksplein Amsterdam.jpg|мини|Статуа у [[Амстердам]]у са натписом „Поштујте [[сексуални радник|сексуалне раднице]] широм света.“]] У Холандији је забележен случај две сестре близнакиње које су се бавиле проституцијом 50 година, до своје 70-е године, процењено је да су имале сексуалне односе са више од 355000 мушкараца.<ref>{{Cite web|url=https://zena.blic.rs/Ljubav_i_seks/14640/Najstarije_prostitutke_na_svetu_odlucile_da_odu_u_penziju|title=Najstarije prostitutke na svetu odlučile da odu u penziju|last=|first=|date=14. 3. 2013.|website=Блиц жена|archive-url=https://web.archive.org/web/20130316121206/https://zena.blic.rs/Ljubav_i_seks/14640/Najstarije_prostitutke_na_svetu_odlucile_da_odu_u_penziju|archive-date=16. 03. 2013|dead-url=unfit|accessdate=24. 4. 2013.}}</ref> ==== Бугарска ==== У [[Бугарска|Бугарској]] је проституција илегална, али од стране полиције је дозвољена.<ref>{{Cite web|url=http://www.reisefuehrer-bulgarien.com/bulgarien-sex/bulgarien-prostitution/|title=Проституција у Бугарској|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20090519045933/http://www.reisefuehrer-bulgarien.com/bulgarien-sex/bulgarien-prostitution/|archive-date=19. 05. 2009|dead-url=unfit|accessdate=}}</ref> [[1989]]. било је 3149 регистрованих проститутки у полицији; [[2007]]. број им се скоро дупло увећао.<ref name="BglWbl">{{Cite web| url = http://www.wirtschaftsblatt-bg.com/new/page.php?id=5145| title = Проституција-заштита људских права или милионски посао| last = | first = | date = | website = wirtschaftsblatt| archive-url = https://web.archive.org/web/20070927194754/http://www.wirtschaftsblatt-bg.com/new/page.php?id=5145| archive-date = 27. 09. 2007| dead-url = unfit| accessdate = }}</ref> Почетком 2007. почело се дискутовати о томе, да ли да се проституција потпуно забрани, или би је требало ограничити [[Право|правним]] оквирима.<ref name="BglWbl"/><ref>{{Cite web|url=http://www.bnr.bg/RadioBulgaria/Emission_German/FullEmissions/Programm+von+Radio+Bulgarien+vom+21.+M%C3%A4rz+2007.htm|title=Програм Радио Бугарска|last=|first=|date=21. 3. 2007.|website=Програм Радио Бугарска|archive-url=https://web.archive.org/web/20070326192820/http://www.bnr.bg/RadioBulgaria/Emission_German/FullEmissions/Programm+von+Radio+Bulgarien+vom+21.+M%C3%A4rz+2007.htm|archive-date=26. 03. 2007|dead-url=unfit|accessdate=26. 3. 2007.}}</ref> ==== Данска ==== Проституција у [[Данска|Данској]] је дозвољена и прихваћена у друштву, као што је случај и у осталим [[Скандинавија|скандинавским]] земљама. Али проститутке не смију да се издржавају само новцем стеченим радом на тај начин, већ морају доказати и приходе стечене радом изван проституције{{чињеница|date=11. 2009. }}. ==== Грчка ==== Пошто [[Грчка]] има прилично либералан законодавни систем, правни прописи су слични онима у Њемачкој, Швајцарској и Холандији. Све проститутке се морају прописно регистровати и вршити редовне здравствене прегледе. ==== Ирска ==== У Републици [[Ирска|Ирској]] је [[секс]] за новац законом строго забрањен, па представља, како за кориснике услуга тако и за проститутке, кривично дјело. Свакако, проституција постоји у [[даблин]]ском подземљу. Контакти са муштеријама успостављају се углавном у [[паб]]овима. === Остали континенти === ==== Бразил ==== У [[Бразил]]у је проституција легална и распрострањена, међутим, забрањено је „трећем лицу“ да из проституције стиче добит. ==== Тајланд ==== На [[Тајланд]]у је проституција забрањена, али се забрана доста игнорише па се нуде услуге на многим мјестима, директно или индиректно. Дјечја проституција на Тајланду је такође распрострањена, али ухваћени конзументи треба да рачунају на дугогодишње затворске казне. == Види још == *[[Мушка проституција]] == Напомене == {{wikibooks|Август Форел:Глава X#§. 3. Проституција и подвођење}} {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Prostitution}} * [http://www.iusw.org/ Sex Workers Union] (Синдикат сексуалних радница) * [https://tripblogpost.com/sr/sve-te-kurve-amsterdam-cetvrt-crveni-fenjeri/ Prostitutke amsterdamske ulice crvenih fenjera] {{Wayback|url=https://tripblogpost.com/sr/sve-te-kurve-amsterdam-cetvrt-crveni-fenjeri/ |date=20180310074428 }} {{Сексуална етика}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Друштво]] [[Категорија:Проституција|*]] [[Категорија:Стари занати]] [[Категорија:Секс индустрија]] cn6pcduq8r9t4mi75xjtesksgdo3yg3 0 28373 25138330 24418239 2022-08-04T12:02:18Z Djordjes 108 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Јелисавета Карађорђевић | слика = Knjeginja Jelisaveta Karadjodjevic.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Кнегиња Јелисавета Карађорђевић | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1936|4|7|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}} | датум_смрти = <!-- nema na wikipodacima --> | место_смрти = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_смрти = | школа = | династија = [[Карађорђевићи]] | отац = [[Павле Карађорђевић]] | мајка = [[Олга Карађорђевић]] | супружник = [[Хауард Оксенберг]]<br /> [[Нил Роксбург Балфор]]<br /> [[Мануел Уљоу Елијас]] | деца = [[Катарина Оксенберг]]<br /> [[Кристина Оксенберг]]<br />[[Николас Балфор]] | сахрањен = | функција = ''Кнегиња'' | владавина = | претходник = <!-- nema na wikipodacima --> | наследник = <!-- nema na wikipodacima --> }} '''Јелисавета Карађорђевић''' ([[Београд]], [[7. април]] [[1936]]) је једина ћерка кнеза [[Павле Карађорђевић|Павла Карађорђевића]] и кнегиње [[Олга Карађорђевић|Олге од Грчке и Данске]]. == Биографија == [[Датотека:Грб ЊКВ кнегиње Јелисавете.jpeg|мини|десно|Грб Јелисавете П. Карађорђевић]] Крштена је 2. маја 1936. у Белом двору, обред је обавио [[патријарх српски Варнава|патријарх Варнава]]. Кумови су јој били [[Принц Џорџ, војвода од Кента|војвода од Кента]] и грчки принц [[Никола од Грчке и Данске|Никола]] (њен деда по мајци) а куме краљица [[Марија Карађорђевић|Марија]] и енглеска краљица [[Марија од Тека|Мери]].<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/05/03?pageIndex=00002 Политика, 3. мај 1936, pp. 2]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. digitalna.nb.rs (приступ. 1. феб. 2016)</ref><ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/05/03#page/0/mode/1up Време, 3. мај 1936, стр 1 и 2]. digitalna.nb.rs (приступ. 1. феб. 2016)</ref> Почетком марта 1941. заменила је старијег брата на челу Одбора деце "Српске мајке",<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1941/03/01?pageIndex=00007 "Политика", 1. март 1941]</ref> а пре краја месеца, након [[Мартовски пуч|Мартовског пуча]], нашла се са оцем и остатком породице у изгнанству. Кнегињин рођени брат је кнез [[Александар (Павлов) Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] а у сродству је са шпанском краљицом [[Софија од Грчке|Софијом]] и [[Чарлс, принц од Велса|Чарлсом, принцом од Велса]]. Кнегиња Јелисавета је [[Карађорђе Петровић|Карађорђев]] потомак по млађој линији и даљи наследник британског престола. Дана [[19. јануар]]а [[1961]]. Кнегиња се удала за Хауарда Оксенберга, са којим има две ћерке: [[Катарина Оксенберг|Катарину]] и [[Кристина Оксенберг|Кристину]]. Од свог првог мужа се развела [[1969]]. За другог мужа, Нила Роксбурга Балфора ({{јез-енгл|Neil Roxburgh Balfour}}), удала се у [[Лондон]]у [[23. септембар|23. септембра]] 1969. и са њим има сина Николаса ({{јез-енгл|Nicholas Augustus Balfour}}). Дана [[28. фебруар]]а [[1987]]. удала се за др Мануела Уљоу Елијаса (-{Manuel Ulloa Elias}-) некадашњег премијера [[Перу]]а. Између два брака, 1974, кнегиња је била верена за британског глумца [[Ричард Бартон|Ричарда Бартона]].<ref>[http://www.nytimes.com/1974/10/18/archives/burton-plans-to-wed-a-princess-notes-on-people.html Notes on People]. nytimes.com OCT. 18, 1974</ref> Кнегиња Јелисавета се школовала у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Швајцарска|Швајцарској]] и дипломирала историју лепих уметности у [[Париз]]у<ref name="bio">[http://www.princesselizabeth.org/?page_id=21 Принцеза Јелисавета - званична биографија]</ref>. Говори енглески, француски, шпански, италијански и српски језик, а држављанка је [[Србија|Србије]].<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/336564/Princeza-Jelisaveta-se-odrekla-americkog-drzavljanstva Принцеза Јелисавета се одрекла америчког држављанства („Блиц“, 6. август 2012)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Кнегиња је била посебно ангажована на успостављању мира међу завађеним народима бивше [[Југославија|Југославије]], а на прве знаке да ће доћи до немира реаговала је огласивши се у Европи и Америци<ref name="bio"/>. Против [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] [[1999]]. дигла је свој глас и писмом се обратила америчком конгресмену Џејмсу Секстону.<ref>[http://www.princesselizabeth.org/?page_id=1529 Принцеза Јелисавета 1999. године]</ref> На [[избори за председника Србије 2004.|председничким изборима у Србији 2004]], кандидовала се за председника упркос противљењу [[Александар II Карађорђевић|престолонаследника Александра]] и освојила 2,01% гласова. Живи у Београду. Поводом захтева за рехабилитацију свог оца кнеза Павла дала је изјаву 27. септембра 2011. пред Вишим судом у Беоргаду.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:346837-Jelisaveta-Karadjordjevic-Ceo-zivot-trazim-dom Јелисавета Карађорђевић: Цео живот тражим дом („Вечерње новости“, 27. септембар 2011)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Захваљујући њеном труду кнез Павле је рехабилитован 28. новембра 2011. године<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1020748/Ekskluzivno:+%C5%A0ta+nam+se+sve+doga%C4%91alo+-+Jelisaveta+Kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87.html Шта смо све преживели - Јелисавета Карађорђевић (РТС, 7. јануар 2012)]</ref>, а потом су њени родитељи кнез Павле и кнегиња Олга, као и брат кнез [[Никола Карађорђевић (1928—1954)|Никола]], пренети из Швајцарске и сахрањени у [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу|цркви Светог Ђорђа на Опленцу]] у октобру 2012. године, захваљујући њеном залагању.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/4054.sr.html Јелисавета Карађорђевић: Један сан и један изазов („Политика“, 12.9. 2007)]</ref><ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/346346/Portret-Jelisavete-Karadjordjevic-Kneginja Портрет Јелисавете Карађорђевић: Кнегиња („Блиц“, 6. октобар 2012)]</ref> [[Верослав Ранчић]] је написао роман „Коначна истина“ о животу породице кнеза Павла, у припремању грађу за ово дело помогла је и Јелисавета тако што је опширно одговорила на 186 питања. По том роману написана је истоимена драма.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:337271-Princeza-Jelisaveta-na-sceni Принцеза Јелисавета на сцени („Вечерње новости“, 8. јул 2011)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Од наслеђа кнеза Павла које је одузето после Другог светског рата потражује дворац Брдо код Крања у Словенији,<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Jelisaveta-Karadjordjevic-trazi-Brdo-kod-Kranja.sr.html Јелисавета Карађорђевић тражи Брдо код Крања („Политика“, 17. децембар 2011)]</ref> а од наслеђа кнегиње Олге вилу „Црногорка“ у Београду која јој је враћена 2013. године,<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:440258-Princezi-Jelisaveti-vracena-vila-Crnogorka Принцези Јелисавети враћена вила „Црногорка“ („Вечерње новости“, 21. јун 2013)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:467943-Crnogorka-vracena-Karadjordjevicima „Црногорка“ враћена Карађорђевићима („Вечерње новости“, 10. децембар 2013)]</ref> а одлука је постала правоснажна у јануару 2014. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:474413-Princeza-Jelisaveta-postala-vlasnik-vile-Crnogorka Принцеза Јелисавета постала власник виле „Црногорка“ („Вечерње новости“, 21. јануар 2014)]</ref> Одржава контакте са краљевским породицама са којима је у сродству, па је тако била позвана на [[Венчање принца Вилијама и Кетрин Мидлтон]]<ref>[https://web.archive.org/web/20150924111228/http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/15594-jelisaveta-karadordevic-pocasna-gosca-vencanja-veka.html Јелисавета Карађорђевић: Почасна гошћа венчања века („Стори“, 22. мај 2011)]</ref> и добија божићне честитке од чланова британског краљевског дома.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/361301/Jelisaveta-Karadjordjevic-Zalim-sto-ne-mogu-da-pricam-sa-ocem Јелисавета Карађорђевић: Жалим што не могу да причам са оцем („Блиц“, 7. јануар 2013)]</ref> Један од хобија јој је цртање.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/345025/Kultura/Crtezi-Jelisavete-Karadordevic Цртежи Јелисавете Карађорђевић („Политика“, 8. децембар 2015)]</ref> == Титуле и признања == * 7.април 1936 - 1961:Њено Краљевско Височанство принцеза Јелисавета Карађорђевић од Југославије * 1961 - 1969:Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић, госпођа Оксенберг * 1969 - 1978:Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић, госпођа Роксбург-Балфор * 1987 - 1992:Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић, госпођа Уљоу-Елијас * 1992 - данас:Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић од Србије и Југославије == Породично стабло == {{Породично стабло |име = Јелисавета Карађорђевић |style=font-size: 90%; line-height: 110%; |border=1 |boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |boxstyle_5=background-color: #9fe; | 1 = 1. '''Јелисавета Карађорђевић''' | 2 = 2. [[Павле Карађорђевић]] | 4 = 4. [[Арсен Карађорђевић]] | 8 = 8. [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]] | 9 = 9. [[Персида Карађорђевић|Персида Ненадовић]] | 5 = 5. [[Аурора Демидова|Аурора Павлова Демидов]] | 10 = 10. [[Павел Павлович Демидов]] | 11 = 11. [[Јелена Петровна]] | 3 = 3. [[Олга Карађорђевић|Олга]] | 6 = 6. [[Никола од Грчке и Данске|Никола]] | 12 = 12. [[Ђорђе I Грчки|Ђорђе]] | 13 = 13. [[Олга Константиновна Романов]] | 7 = 7. [[Јелена Владимировна Романов]] | 14 = 14. [[Владимир Александрович Романов]] | 15 = 15. [[Марија Павловна Мекленбурска|Марија Павловна]] | 16 = 16. [[Карађорђе Петровић]] | 17 = 17. [[Јелена Петровић|Јелена Јовановић]] | 18 = 18. [[Јеврем Ненадовић]] | 19 = 19. [[Јованка Миловановић]] | 20 = 20. [[Pavel Nikolaievich Demidov]] | 21 = 21. [[Aurora Karamzin|Eva Aurora Charlotta Stjernwall]] | 22 = 22. Prince Pyotr Nikitich [[Trubetskoy family|Troubetzkoy]] | 23 = 23. Princess Elisabeta Esperovna [[Belosselsky-Belozersky family|Beloselskaya-Belosyorskaya]] | 24 = 24. [[Кристијан IX Дански]] | 25 = 25. [[Лујза од Хесен-Касела]] | 26 = 26. [[Константин Николајевич]] | 27 = 27. [[Александра од Саксе-Алтенбурга]] | 28 = 28. [[Александар II Николајевич]] | 29 = 29. [[Марија Александровна]] | 30 = 30. [[Frederick Francis II, Grand Duke of Mecklenburg|Frederick Francis II, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin]] | 31 = 31. [[Augusta Reuss of Köstritz]] }} == Породица == === Први брак === ==== Супружник ==== {| class="wikitable sortable" |- " ! style="width:10%;"|име!! style="width:2%;"|слика!! style="width:10%;"|датум рођења!! style="width:10%;"|датум смрти |- | [[Хауард Оксенберг]] || || [[27. јул]] [[1919]]. || [[2010]]. |} * брак разведен [[1969]]. године ==== Деца ==== {| class="wikitable sortable" |- " ! style="width:10%;"|име!! style="width:2%;"|слика!! style="width:10%;"|датум рођења!! style="width:10%;"|супружник |- | [[Катарина Оксенберг]]|| || [[22. септембар]] [[1961]].|| Роберт Еванс; [[Каспер ван Дин]] |- | [[Кристина Оксенберг]] || || [[7. децембар]] [[1962]]. || Душан Елуиз, брак разведен |} === Други брак === ==== Супружник ==== {| class="wikitable sortable" |- " ! style="width:40%;"|име!! style="width:10%;"|слика!! style="width:40%;"|датум рођења |- | [[Нил Балфур]] || || [[12. август]] [[1934]]. |} * брак разведен [[1978]]. ==== Деца ==== {| class="wikitable sortable" |- " ! style="width:10%;"|име!! style="width:2%;"|слика!! style="width:10%;"|датум рођења!! style="width:10%;"|супружник |- | [[Николас Балфур]]|| || [[6. јун]] [[1970]].|| Стефани де Брувер |} === Трећи брак === ==== Супружник ==== {| class="wikitable sortable" |- " ! style="width:10%;"|име!! style="width:2%;"|слика!! style="width:10%;"|датум рођења!! style="width:10%;"|датум смрти |- | [[Мануел Уљоа Елијас]] || || [[12. новембар]] [[1922]]. || [[9. август]] [[1992]]. |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{званични веб-сајт|http://www.princesselizabeth.org/}} * [http://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2011&mm=06&nav_id=518891 Како принцеза брине о здрављу („Б92“, 14. јун 2011)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:349404-Jelisaveta-Karadjordjevic-Nepravda-me-progoni Јелисавета Карађорђевић: Неправда ме прогони („Вечерње новости“, 15. октобар 2011)] * [http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/361301/Jelisaveta-Karadjordjevic-Zalim-sto-ne-mogu-da-pricam-sa-ocem Јелисавета Карађорђевић: Жалим што не могу да причам са оцем („Блиц“, 7. јануар 2013)] * [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/12/29/#page/4/mode/1up ''...присуствовала је прослави Материца...'', Време, 29. дец. 1940, стр. 5]. digitalna.nb.rs (приступ. 29.12.2019) * {{cite news |last1=Nikolić |first1=Dragan |title=The Flag of Prince Paul of Yugoslavia returned in Oxford |url=https://www.diplomacyandcommerce.rs/the-flag-of-prince-paul-of-yugoslavia-returned-in-oxford/ |access-date=4. 8. 2022 |work=diplomacy and commerce |date=3. 8. 2022}} {{DEFAULTSORT:Карађорђевић, Јелисавета}} {{Карађорђевићи}} {{Authority control}} [[Категорија:Рођени 1936.]] [[Категорија:Карађорђевићи|Јелисавета]] [[Категорија:Племство из Београда]] ixj0f29y6h6zyko7koet2qyyd6hwl70 0 31549 25138491 25134279 2022-08-04T14:02:00Z Slavujko 67461 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ОФК Београд | слика = OFK_Beograd.svg | пуно име = Омладински фудбалски клуб Београд | надимак = ''Романтичари'' | основан = {{start date and age|1911|9|1|год=да}} '''(БСК)'''<ref>Клуб се позива на овај датум оснивања, иако нема правних основа (погледати одељак Веза са предратним БСК-ом)</ref><br> {{start date and age|1945|3|25|год=да}} '''(Металац)''' | стадион = [[Омладински стадион]], [[Београд]] | капацитет = 5000<ref name="капацитет" /> | директор = {{зас|СРБ}} [[Дејан Вуксановић]] | тренер = {{зас|СРБ}} [[Ненад Гроздић]] | лига = [[Српска лига Београд]] | сезона = [[Српска лига Београд 2021/22.|2021/22.]] | позиција = [[Српска лига Београд]], '''3.''' | pattern_la1=|pattern_b1=_3whitestripes|pattern_ra1=|pattern_sh1=_white_stripes|pattern_so1=_whitetop | leftarm1=2447D5|body1=2447D5|rightarm1=2447D5|shorts1=2447D5|socks1=2447D5 | pattern_la2=|pattern_b2=_adidas_piping_gold|pattern_ra2=|pattern_so2= | leftarm2=000000|body2=000000|rightarm2=000000|shorts2=000000|socks2=000000| }} '''ОФК Београд''' је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Београд]]а. Клуб се тренутно такмичи у [[Српска лига Београд|Српској лиги Београд]], трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Био је дугогодишњи прволигаш и освајач [[Куп Југославије у фудбалу|купа СФРЈ]]. == Историја == === Веза са предратним БСК-ом === {{види још|Београдски спорт клуб}} ОФК Београд сматра да је наследник [[Београдски спорт клуб|Београдског спорт клуба (БСК)]] који је основан [[6. јул]]а [[1911.]] године. Позива на традицију, годину оснивања, историју и титуле БСК, иако за то нема правних основа, јер је БСК званично угашен након оснивања Металца, како се звао ОФК Београд у време оснивања.<ref name="зец">{{cite book |last1=Зец |first1=Дејан |title=Почетак изградње социјалистичког спорта у Србији 1944-1945. године}}</ref> <ref name="раки">{{cite web |title=Милан Раки Аранђеловић - интервју |url=http://ofkbeograd.net/2/2018/09/20/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/ |website=ofkbeograd.net |access-date=27. 6. 2022}}</ref> <ref name="цветковић">{{cite web |last1=Цветковић |first1=Иван |title=Тумачење оснивања ОФК Београда |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/190684/Vek-OFK-Beograda-prevara-veka |website=politika.rs |access-date=27. 6. 2022}}</ref> Повезаност са БСК-ом су те што је ОФК Београд до 1957. године имао исте боје дресова као предратни БСК (тамно плаво - светлоплава комбинација), имао доста сличан грб и носио његово име - БСК (1950 — 1957) све до промене у данашње име. <ref name="раки" /> <ref name="буквар">{{cite book |last1=Миловановић |first1=Мирослав |title=Наш плави буквар |date=2011 |publisher=Клуб пријатеља ОФК Београда 1994. |location=Београд |isbn=978-86-914827-0-1}}</ref> Године 1950. Металац је променио име у БСК јер је високи државни функционер [[Владимир Дедијер]], као предратни навијач БСК-а, хтео да врати исто име и тако Металцу дао име БСК.<ref name="миша">{{cite web |title=Колумна Мише Крстића |url=http://ofkbeograd.net/2/%d0%be%d1%84%d0%ba-%d0%b1%d0%b5%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b4/%d0%ba%d0%be%d0%bb%d1%83%d0%bc%d0%bd%d0%b0-%d0%bc%d0%b8%d1%88%d0%b5-%d0%ba%d1%80%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%9b%d0%b0/ |website=ofkbeograd.net |access-date=27. 6. 2022}}</ref> Клуб је тада осим дресова имао и сличан грб као предратни БСК. Такође, многи бивши играчи БСК-а су били што оснивачи ([[Милорад Арсенијевић]], [[Сава Маринковић]]), што играчи Металца по оснивању ([[Миодраг Јовановић (фудбалер)|Миодраг Јовановић]]), а касније су у клуб као тренери долазили такође бивши играчи БСК-а ([[Благоје Марјановић]], [[Ђорђе Вујадиновић]], [[Војин Божовић]] итд.).<ref name="зец" /><ref name="раки" /><ref name="буквар" /> Навијачи ОФК-а сматрају и да су наследници БСК-а јер је, између осталог, сачуван „београдски дух клуба”. Занимљиво је и да неки навијачи [[ФК Партизан|Партизана]] сматрају да је Партизан наследник БСК-а, јер се Партизанов стадион налази на истом месту где је био и БСК-ов стадион. === Основан ФК Металац === Иницијативни одбор за оснивање клуба се састао у фебруару 1945. године, а чинили су га [[Божидар Јеремић]] из [[Индустрије мотора Раковица]], [[Душан Ћорковић]], секретар Централне управе синдиката металаца, бивши играчи БСК-а и репрезентативци [[Сава Маринковић]], [[Милорад Арсенијевић]] и многи други.<ref name="зец" /> Дана 25. марта 1945. године формира се тим синдиката металаца ФК Металац и дате су му просторије предратног ФК Јадран. Основано је и Фискултурно друштво Металац, са својих седам секција — фудбалском, рвачком, кошаркашком, рукометном, хокејашком, бициклистичком и атлетском. Касније је укинута рвачка и хокејашка, а доста након тога укључена тениска и шаховска секција. [[Јосип Броз Тито]] је проглашен за почасног председника клуба, који је преко свог изасланика прихватио позив и друштву у лично име предао вредан новчани поклон.<ref name="зец" /><ref name="буквар" /> Клуб је задржао боје предратног БСК-а: светлоплаво-тамноплаву комбинацију боја. Исте године кад је основан, Металац постаје [[Првенство Београдског подсавеза 1945.|првак Београда]] (лига од 6 тимова), а у одлучујућој утакмици побеђена је [[ФК Црвена звезда]]. Металац узима редовно учешће у шампионатима нове државе које се игра од сезоне [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1946/47.|1946/47]]. === Промена имена у БСК === Након што су се неки мањи клубови, попут Електричне централе и Београда,<ref name="раки" /><ref name="цветковић" /> фузионисали са Металцем, на ванредној скупштини клуба, [[22. јула]] [[1950]]. године,<ref name="буквар" /> донета је одлука да се промени име клуба. Разлог томе је највише био тај да би се отворила врата широј омладини, а не само представницима металске струке.<ref name="цветковић" /><ref name="бфс">{{cite book |title=Монографија 50 година Београдског фудбалског савеза |date=1973 |publisher=Фудбалски савез Београда}}</ref>. Захваљујући Владимиру Дедијеру, враћено је име БСК,<ref>{{cite book |last1=Дедијер |first1=Владимир |title=Радост и туга фудбала |date=1981 |publisher=Младост |location=Загреб}}</ref> а многи су били скептици да ли ће власт допустити да се то име поново носи. [[Владимир Дедијер]] је на то рекао да је БСК „баш лепо име“ и да не види проблем у томе, те је враћено име БСК.<ref name="буквар" /> Клуб је по свему подсећао на истоимени клуб од пре рата и тамноплаво-светлоплава боја дресова се не мења, а грб је сличан оном предратном. Под тим именом клуб осваја своја прва два трофеја у националном купу и то [[Куп Југославије у фудбалу 1953.|1953]]. и [[Куп Југославије у фудбалу 1955.|1955]]. године, када је побеђен сплитски [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]] у оба наврата резултатом 2:0. Сезоне 1954/55. клуб је био [[Првенство Југославије у фудбалу 1954/55.|вицешампион Југославије]], са 2 бода мање од Хајдука. У том периоду и омладинци 1951. године постају прваци Југославије. Станоје Јоцић је био први стрелац првенства [[Првенство Југославије у фудбалу 1952.|1952]], а [[Предраг Марковић (фудбалер)|Предраг Поп Марковић]] дели прво место у листи стрелаца лиге [[Првенство Југославије у фудбалу 1954/55.|сезоне 1954/55]], када је клуб био вицешампион. Занимљивост је да је други тим БСК-а стигао до осмине финала [[Куп Југославије у фудбалу 1951.|купа 1951. године]], када је први тим испао у првом колу. Тих година су се истицали и остали упамћени бројни играчи као што су [[Драгиша Филиповић]], [[Александар Панић]], [[Сретен Давидовић]], [[Лазар Тасић]], [[Здравко Јуричко]], [[Василије Шијаковић]], [[Сава Антић]], [[Предраг Марковић (фудбалер)|Предраг Поп Марковић]], [[Петар Раденковић]], [[Томислав Калоперовић]], [[Станоје Јоцић]], [[Живко Јосић]] и други. === Фузија са ТСК Шумадијом и промена имена у ОФК Београд === Клуб је у другој половини 1950-их година био у тешкој финансијској кризи и пред банкротом.<ref name="раки" /> У међувремену, у [[ЈСД Партизан|Партизану]] су се сукобили генерали и чланови [[УДБА]]-е, где су генерали однели победу, а чланови УДБА-е, на челу са [[Животије Срба Савић|Србом Савићем]], напустили клуб.<ref name="раки" /> Ти чланови УДБА-е су прво преузели нижеразредну [[ТСК Шумадија|ТСК Шумадију]], а потом прешли у БСК. Тако је дошло до фузије БСК-а и ТСК Шумадије, а предлог је био да клуб промени име у „БСК Шумадија”, што ипак није прошло јер је звучало националистички.<ref name="раки" /><ref name="буквар" /><ref name="миша" /> На крају, клуб је назван ОФК Београд (Омладински фудбалски клуб Београд), како је и предложио [[Мишо Павићевић]] на управном одбору. Оснивачка скупштина одржана је у сали [[Установа културе „Влада Дивљан”|радничког универзитета „Браћа Стаменковић”]], [[26. новембар|26. новембра]] [[1957.]] године.<ref name="раки" /><ref name="буквар" /> Име ОФК Београд је изабрано и да би клуб добио свој стадион — [[Омладински стадион|Омладински]], јер пре тога БСК није имао свој стадион, већ је играо углавном на тадашњем стадиону [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], а потом и на [[Стадион Партизана|стадиону Партизана]] када Звездин стадион није испуњавао услове Прве лиге.<ref name="миша" /> Боје клуба су промењене у плаво-беле. === Најуспешнији период ОФК-а === Одмах након промене имена, ОФК Београд је испао у [[Друга савезна лига Југославије у фудбалу|Другу лигу]] сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1957/58.|1957/58.]] Одмах идуће сезоне се враћа у Прву лигу, а убрзо настаје најуспешнији период ОФК Београда, који је трајао током [[1960-e|1960-их]] до половине [[1970-e|1970-их]]. У том периоду, због атрактивне игре играчи ОФК-а добијају надимак „романтичари”. Већ [[Куп Југославије у фудбалу 1961/62.|1962.]] године победом од 4:1 у финалу над суботичким [[ФК Спартак Суботица|Спартаком]] освојен је још један трофеј купа, са 2 гола [[Сава Антић|Антића]] и по један [[Срђан Чебинац|Срђана Чебинца]] и [[Спасоје Самарџић|Самарџића]]. Наредне сезоне, ОФК је учествовао у 2 европска такмичења: [[Интертото куп]]у (који тад није био под окриљем [[УЕФА]]) и [[Куп победника купова у фудбалу|Купу победника купова]]. У Интертото купу те [[Интертото куп 1962/63.|сезоне]] је стигао до четвртфинала, где је пре тога био први у групи са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхеном]], [[ФК Фајенорд|Фајенордом]] и [[ФК Виченца|Виченцом]]. У [[Куп победника купова у фудбалу 1962/63.|Купу победника купова]] је стигао до полуфинала такмичења. Пре полуфинала плаво-бели су елиминисали [[Источна Немачка|источнонемачки]] клуб [[ФК Халешер|Хеми Хале]], а затим северноирски [[ФК Портадаун|Портадаун]] и у четвртфиналу [[италија]]нски [[ФК Наполи|Наполи]]. Након победе 2:0 у [[Београд]]у и пораза 3:1 у [[Напуљ]]у, одиграна је мајсторица у [[Марсељ]]у, где је ОФК тријумфовао са 3:1 и тако се пласирао у полуфинале такмичења. У полуфиналу је играо са [[Енглеска|енглеским]] [[ФК Тотенхем|Тотенхемом]], који је предводио [[Џими Гривс]] (који је искључен на утакмици у Београду). ОФК је изгубио у оба дуела, у Београду 2:1 и у [[Лондон]]у 3:1, али је и поред пораза добио признање од Тотенхема за добар отпор.<ref name="паја">{{cite web |title=INTERVJU, PAJA SAMARDŽIĆ: Kako su me Krcun i udbaši vodili u Zvezdu |url=https://www.ekspres.net/sport/intervju-paja-samardzic-kako-su-me-krcun-i-udbasi-vodili-u-zvezdu |website=ekspres.net |access-date=2. 7. 2022 |archive-date=20. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191220091817/https://www.ekspres.net/sport/intervju-paja-samardzic-kako-su-me-krcun-i-udbasi-vodili-u-zvezdu |url-status=unfit }}</ref> Сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64.]] ОФК је завршио као другопласирани у Првој лиги, са 3 бода иза Црвене звезде. По многима је ОФК-у одузета титула те сезоне, како не се би разбила традиција узимања титуле од стране „велике четворке”.<ref name="раки" /><ref name="паја" /> Исте сезоне ОФК је играо и у [[Куп сајамских градова 1963/64.|Купу сајамских градова]], где је испао у првом колу од [[ФК Јувентус|Јувентуса]]. Прву утакмицу је добио Јувентус резултатом 2:1, ОФК је истим резултатом победио у реваншу у Београду, па се играла мајсторица. За место одигравања мајсторице је изабран [[Трст]], где је Јувентус победио 1:0 и тако прошао даље. Сезоне 1965/66. је четврти пут освојен [[Куп Југославије у фудбалу 1965/66.|Куп Југославије]], победом у чувеном финалу над [[ГНК Динамо Загреб|Динамом из Загреба]] резултатом 6:2. По два гола су постигли чланови „триа С”: [[Јосип Скоблар|Скоблар]], [[Спасоје Самарџић|Самарџић]] и [[Слободан Сантрач|Сантрач]]. Занимљиво је да је на тој утакмици Динамо по многима био бољи ривал, али је ОФК-у „сваки шут ушао у гол”.<ref>{{cite journal |title=Све је ушло - сећања 26. мај 1966. |journal=Спорт |date=2006. |page=32}}</ref> [[Датотека:Spelers van OFK-Belgrado op Schiphol, ivm Europacup I wedstrijd tegen Feyenoo, Bestanddeelnr 925-9692.jpg|мини|284x284пискел|[[Слободан Сантрач]], [[Илија Петковић]] и [[Драгослав Степановић]] пред утакмицу са [[ФК Фајенорд|Фајенордом]] у [[Ротердам]]у]] Након тог успеха је наступио кратак период слабијих резултата због одласка многих играча, који је прекинут доласком [[Милош Милутиновић|Милоша Милутиновића]], и нешто касније, [[Драгослав Шекуларац|Драгослава Шекуларца]], два велика тадашња фудбалска аса у познијим играчким годинама. У периоду када су Милутиновић и Шекуларац чинили тандем, Омладински стадион је редовно попуњен.<ref name="миша" /> <ref>{{cite web |last1=Остојић |first1=Александар |title=Успон и пад ОФК Београда |url=https://www.maxbetsport.rs/uspon-i-pad-ofk-beograda-244653/ |website=maxbetsport.rs |access-date=5. 7. 2022}}</ref> На утакмици против Партизана 24. марта 1968. забележена је рекордна посета на Омладинском стадиону, када је утакмици према проценама присуствовало око 35000 гледалаца.<ref>{{cite web |title=Lična karta kluba |url=http://www.ofkbeograd.co.rs/?tip=menu&page=56 |website=ofkbeograd.co.rs |access-date=10. 7. 2022}}</ref> [[Слободан Сантрач]] је био први стрелац првенства сезона [[Првенство Југославије у фудбалу 1967/68.|1967/68]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1969/70.|1969/70]] (делио прво место са [[Душан Бајевић|Душаном Бајевићем]] из [[ФК Вележ|Вележа]]), [[Првенство Југославије у фудбалу 1971/72.|1971/72.]] (када је са 33 гола освојио бронзану копачку Европе) и [[Првенство Југославије у фудбалу 1972/73.|1972/73.]] (делио прво место са [[Војин Лазаревић|Војином Лазаревићем]] из Црвене Звезде). У првенству је постигао 186 голова у дресу ОФК Београда, а укупно 218 голова, што га чини рекордером по броју голова у Првенству Југославије (и Србије). Прве половине 1970-их су донеле нову генерацију плаво-белих, коју су, између осталих, чинили: [[Илија Петковић]], [[Драгослав Степановић]], [[Петар Борота]], [[Богдан Турудија]] и други, а из старије генерације остали су [[Слободан Сантрач]] и [[Стојан Вукашиновић]]. ОФК у првенству завршава сваку сезону у врху табеле, те 3 сезоне заредом игра у [[Куп УЕФА|Купу УЕФА]]. Најдаље је стигао у сезони [[Куп УЕФА 1972/73.|1972/73]], другој сезони у такмичењу по реду. ОФК је у првом колу елиминисао [[ФК Дукла Праг|Дуклу из Прага]], затим је поново био бољи од Фајенорда, који је 2 године пре тога постао [[Лига шампиона 1969/70.|шампион Европе]], а сезону након те и освојио [[Куп УЕФА 1973/74.|Куп УЕФА]]. У трећем колу је савладан [[ФК Берое|Берое из Старе Загоре]], а у четвртфиналу је уследило испадање од [[ФК Твенте|Твентеа]]. Иако је први меч код куће добијен 3:2 у реваншу је ОФК поражен 2:0. Занимљивост је да је 1973. године ОФК освојио пријатељски турнир Трофеј града [[Гранада|Гранаде]], победом над [[уругвај]]ским [[ФК Пењарол|Пењаролом]] у финалу 4:0. Такође је занимљиво да је пехар био тежак 92 килограма, па је због тешкоћа да се пехар унесе у авион раставен на делове и склопљен у Београду.<ref name="буквар" /> === Слабији резултати === У другој половини 1970-их су наступили слабији резултати клуба, а по други пут у историји клуб је испао у Другу лигу сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1978/79.|1978/79]]. Клуб се се идуће сезоне одмах вратио у Прву лигу, следећи пут је испао сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1982/83.|1982/83]], а поново након брзог повратка је испао сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]], након чега је остао у Другој лиги све до распада [[СФРЈ]]. Занимљиво је да је клуб исте сезоне дошао до [[Куп Југославије у фудбалу 1985/86.|полуфинала Купа Југославије]], где је испао од [[ФК Вележ|Вележа]]. И поред слабијег периода, за клуб су играли талентовани играчи као што су [[Зоран Лончар (фудбалер)|Зоран Лончар]], [[Небојша Вучићевић]], [[Гордан Петрић]], који је као члан ОФК-а са [[Фудбалска репрезентација Југославије до 20 година|репрезентацијом]] био [[Светско првенство у фудбалу до 20 година|светски шампион у узрасту до 20 година]], и други. У сезони 1990/91. ОФК је стигао до полуфинала Купа, где је испао од Црвене звезде, а [[Првенство Југославије у фудбалу 1991/92.|наредне сезоне]] клуб је ушао у Прву лигу. Те сезоне нису учествовали клубови из [[СР Словенија|Словеније]] и [[СР Хрватска|Хрватске]], а клубови из [[СР Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], осим [[ФК Борац Бања Лука|Борца из Бања Луке]], су завршили такмичење раније. ОФК је, под вођством легенде клуба Илије Петковића, био 4. на табели и изборио учешће у Купу УЕФА следеће сезоне, у ком није учествовао због санкција. Ни 1990-е нису дале изразитог побољшања у резултатима ОФК-а. Притом је и Прва лига СРЈ била организована на чудан начин, била је подељена на Прву А и Прву Б лигу, где су клубови након полусезона могли да испадају и улазе у Прву Б лигу, односно Прву А лигу. ОФК је у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94.]] на полусезони изборио Прву А лигу и у њој, у другој полусезони, завршио 4. на табели. Поново због санкција клуб није могао да игра у европским такмичењима. Овакав систем је потрајао до сезоне [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]], где је Прва Б лига била други ранг југословенског фудбала, а те сезоне се ОФК такмичио управо у Првој Б лиги. Након те сезоне, клубови су се такмичили у јединственој Првој лиги. === Повратак на фудбалску сцену === Сезоне 1997/98. ОФК је играо Прву Б лигу, тада други ранг југословенског фудбала. На чело клуба долази [[Звездан Терзић]], који је провео 10 година у клубу. ОФК се одмах исте сезоне вратио у Прву лигу и постаје стандардан прволигаш, а сезоне [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01.]] ОФК је завршио 5. на табели, а [[Петар Дивић]] је био најбољи стрелац првенства са 27 голова. [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|Сезоне 2002/03.]] ОФК завршава 3. у првенству, након чега је изборено место у Интертото купу. Тиме је ОФК изборио место у неком европском такмичењу после 29 година, а у Интертото купу је те године испао у другом колу од [[Чешка република|чешког]] [[ФК Словацко|Синота]]. Наредне [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|сезоне]] ОФК завршава као 4. на табели, те опет обезбеђује учешће у Интертото купу. У Интертото купу стиже до полуфинала такмичења, где испада од [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрида]]. Сезоне [[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05.]] клуб понавља успех у Првој лиги, а обезбеђује место у квалификацијама за [[Куп УЕФА 2005/06.|Куп УЕФА]], где испада од [[ФК Локомотива Пловдив|Локомотиве Пловдив]]. Наредне сезоне у [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|Купу Србије и Црне Горе]] долази до финала, где након вођства од 2:0 против Црвене звезде, ипак након продужетака губи 4:2. Тиме су изборене квалификације за [[Куп УЕФА 2006/07.|Куп УЕФА]], где против [[ФК Оксер|Оксера]] након победе у Београду 1:0, у реваншу је било 2:1 до 82. минута, и онда је Оксер постигао 3 гола и са победом од 5:1 отишао даље. Сезоне [[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] клуб је дошао до полуфинала Купа Србије, где је испао од [[ФК Земун|Земуна]], а наредне [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|сезоне]] је клуб у последњем колу изборио опстанак у лиги. Већ наредне [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|сезоне]] клуб долази до трећег места у [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|Суперлиги]] и до полуфинала [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Купа Србије]], где испада од Црвене звезде. Изборене су квалификације за [[УЕФА Лига Европе 2010/11.|Лигу Европе]], где је након избацивања [[ФК Торпедо Жодино|Торпедо Жодина]], клуб испао од [[ФК Галатасарај|Галатасараја]]. Након првог меча у [[Истанбул]]у, који се након вођства Галатасараја од 2:0 завршио 2:2, уследио је пораз у Београду од 5:1. Такође, омладинци ОФК Београда су били шампиони Србије 2008. и 2009. године.<ref>{{cite web |title=Osvajači Omladinske Lige |url=http://www.srpskistadioni.in.rs/omladinskaliga/istorija_omladinske_lige.html |website=srpskistadioni.in.rs |access-date=8. 7. 2022}}</ref> Клуб је, позивајући се на историју БСК-а, 2011. године прославио век постојања клуба.<ref>{{cite web |title=OFK Beograd proslavlja vek postojanja |url=https://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/ofk-beograd-proslavlja-vek-postojanja/45jjfb5 |website=sport.blic.rs |accessdate=23. 6. 2019}}</ref> ОФК је две сезоне заредом дошао до полуфинала Купа Србије, [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] и [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] Први пут је ОФК, након избацивања Црвене звезде у четвртфиналу победом од 3:1 у гостима, испао од [[ФК Војводина|Војводине]], а други пут од [[ФК Јагодина|Јагодине]]. У овом периоду, у коме се клуб стабилизовао, су се истакли многи играчи: [[Петар Дивић]], [[Огњен Короман]], [[Саша Стевановић (фудбалер)|Саша Стевановић]], [[Миљан Мрдаковић]], [[Марко Баша]], [[Ђорђе Јокић]], [[Душко Тошић]], [[Бранислав Ивановић]], [[Александар Коларов]], [[Радиша Илић]] и други. === Финансијска криза и испадање у трећи ранг === У првом колу сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]] ОФК је, као домаћин на стадиону Обилића, одиграо утакмицу против Црвене звезде. Након вођства од 2:0 после првог полувремена, након преокрета ОФК је изгубио 6:2. Због сумње у регуларност ове утакмице, где се сумњало и да је лично Звездан Терзић, тада као директор Црвене звезде, улазио у свлачионицу ОФК-а, Више јавно тужилаштво у Београду је испитавало случај.<ref>{{cite web |title=Predaja romantičarima naređena u pauzi? |url=https://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:558709-Predaja-romanticarima-naredjena-u-pauzi |website=novosti.rs |access-date=9. 7. 2022}}</ref><ref>{{cite web |title=Tužilaštvo ispituje utakmicu OFK Beograd - Crvena zvezda |url=https://www.rts.rs/page/sport/sr/story/36/Fudbal/1984679/Tu%C5%BEila%C5%A1tvo+ispituje+utakmicu+OFK+Beograd+-+Crvena+zvezda.html |website=rts.rs |access-date=9. 7. 2022}}</ref> Због овог случаја су пољуљани односи и у управи клуба,<ref>{{cite web |title=Član uprave proziva predsednika: OFK radi u dogovoru sa Terzićem! |url=https://www.kurir.rs/sport/fudbal/1871669/clan-uprave-proziva-predsednika-ofk-radi-u-dogovoru-sa-terzicem |website=kurir.rs |access-date=9. 7. 2022}}</ref> а такође су се и навијачи бунили против управе и бојкотовали утакмице.<ref>{{cite web |title=Navijači OFK Beograda: Nećemo da budemo filijala! |url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a817393/Blue-Union-Uprava-napolje-nismo-filijala.html |website=mondo.rs |access-date=9. 7. 2022}}</ref> Након завршетка истраге тужилаштво је закључило да нема доказа о намештању утакмице.<ref>{{cite web |title=Tužilaštvo bez dokaza o nameštanju mečeva u Super ligi |url=https://www.rts.rs/page/sport/sr/story/36/Fudbal/2190212/Tu%C5%BEila%C5%A1tvo+bez+dokaza+o+name%C5%A1tanju+me%C4%8Deva+u+Super+ligi.html |website=rts.rs |access-date=9. 7. 2022}}</ref> На крају сезоне, ОФК је након 19 година испао у други ранг. Наредне [[Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.|сезоне]], ОФК је као последњепласирани тим испао из Прве лиге Србије (другог ранга), са само 3 победе у сезони. Тако је клуб, по први пут у историји, играо трећи ранг сезоне [[Српска лига Београд 2017/18.|2017/18]]. Разлог драстичног слабљења резултата и тешке финансијске кризе многи виде и у самом Звездану Терзићу, који је у клубу био у периоду 1997-2005 и 2012-2014.<ref>{{cite web |title=Iz vremena „romantike“ ostali samo dugovi |url=https://www.danas.rs/sport/iz-vremena-romantike-ostali-samo-dugovi/ |website=danas.rs |access-date=9. 7. 2022}}</ref> У трећем рангу, тј. Српској лиги Београд, у првој сезони освојено је 3. место, а следеће [[Српска лига Београд 2018/19.|сезоне]] 5. место. У сезони 2018/19. године на [[Стадион Чукаричког|стадиону Чукаричког]], ОФК Београд је победом над [[ФК Раднички Нови Београд|Радничким са Новог Београда]] освојио Куп [[ФСС]] на територији [[Фудбалски савез Београда|ФСБ]], или скраћено Куп Београда. Након регуларног дела било је без голова, али романтичари су били бољи након пенала 4:2.<ref>{{cite web |title=Čista romantika: OFK Beograd osvojio Kup Beograda! |url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/cista-romantika-ofk-beograd-osvojio-kup-beograda/328468 |website=mozzartsport.com |accessdate=23. 6. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190703021324/http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/cista-romantika-ofk-beograd-osvojio-kup-beograda/328468 |archive-date=03. 07. 2019 |url-status=dead }}</ref> == Грб кроз историју == {| width=100% |- ! width=25% colspan=12 style="background:#1560BD;"|<span style="color: white">[[Грб ОФК Београда|<font color="white">Грбови ОФК Београда]]</span> |- !width=10%| ФК Металац !width=10%| БСК !width=10%| ОФК Београд !width=10%| ОФК Београд !width=10%| ОФК Београд !width=10%| ОФК Београд |- | <center>[[Датотека:Grb Metalac Beograd.png|100п]] | <center>[[Датотека:BSK POSLERATNI resize.jpg|90п]] | <center>[[Датотека:OFK Beograd grb 1957-1980.jpg|100п]] | <center>[[Датотека:Грб ОФК Београд.png|100п]] | <center>[[Датотека:OFK Beograd.svg|90п]] | <center>[[Датотека:Grb OFK Beograd (povodom 100 godina).jpeg|110п]] |- | <center>1945.—1950. | <center>1950.—1957. | <center>1957.—1980. | <center>1980.—2005. | <center>Од 2005. | <center>Јубиларни грб 2011. |} == Навијачи == {{Главни чланак|Плава унија}} Прва организована група навијача ОФК Београда појавила се први пут [[1984]]. године под називом Плави громови, група под тим именом „живи“ све до [[1990]]. године када, под утицајем све присутнијег осећања националног идентитета мења име у Соколови. До распада групе долази [[1993]]. године, јер у тренуцима у којима се тада налазила [[Србија]], фудбал је губио смисао. Такође, уз поменуте групе треба поменути и неколико подгрупа које су деловале под именима Плава крв, Пирати… Године 1994, формира се нова група навијача ОФК Београда под називом [[Плава унија|Плава унија Београда]] и под тим именом ће остати до данас. Навијачи ОФК Београда су у пријатељским односима са „Инвалидима“, навијачком групом која навија за [[ФК Вождовац|Вождовац]] и навијачима [[ФК Динамо Москва|Динама]] из [[Москва|Москве]]. Навијачи Динама чак су основали — ОФК Београд, фан клуб Москве. Осим организованих група навијача, ОФК Београд је имао и бројне симпатизере, међу којима су неке познате личности: [[Љубиша Самарџић]], [[Миливоје Живановић]], [[Влада Булатовић Виб]], [[Добрица Ћосић]], [[Драгутин Добричанин]], [[Јован Јанићијевић Бурдуш]], [[Воја Нановић]], [[Мики Јевремовић]], [[Михајло Костић Пљака]], [[Вук Костић]] и други. <ref name="раки" /><ref name="миша" /><ref>{{cite web |title=POZNATI GLUMAC NOVI POTPREDSEDNIK OFK BEOGRADA Vuk Kostić za Blicsport: Romantičar sam u duši |url=https://sportal.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/poznati-glumac-novi-potpredsednik-ofk-beograda-vuk-kostic-za-blicsport-romanticar-sam/2022042222433576527 |website=sportal.blic.rs |access-date=11. 7. 2022}}</ref> Љубиша Самарџић је чак у два наврата био председник клуба.<ref>{{cite web |title=Smoki, Šurda i romantičar, čovek koji je održao moralnu lekciju Arkanu |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/53559/smoki-surda-i-romanticar-covek-koji-je-odrzao-moralnu-lekciju-arkanu?lang=lat |website=zurnal.rs |access-date=11. 7. 2022}}</ref> == Стадион == [[Датотека:OFK Beograd.jpg|мини|250п|[[Омладински стадион]]]] {{Главни|Омладински стадион}} Од оснивања ОФК Београда, као Металац и БСК, клуб није имао свој [[стадион]]. Своје утакмице је играо на тадашњем стадиону Црвене звезде, који се налазио на месту стадиона предратне [[СК Југославија|Југославије]]. Услови на тадашњем стадиону Звезде су за БСК били јако лоши, притом је клуб морао Звезди плаћати и кирију за коришћење стадиона. Када је почела изградња [[Стадион Рајко Митић|данашњег стадиона Звезде]] БСК је прешао на [[стадион Партизана]], практично све до промене имена у ОФК Београд и добијања свог стадиона.<ref name="раки" /><ref name="буквар" /><ref name="миша" /> Клуб је заиграо на свом [[Омладински стадион|Омладинском стадиону]] који је лоциран на [[Карабурма|Старој Карабурми]]. Званично је отворен [[10. август]]а [[1957]]. године, утакмицом [[ФК Раднички Београд|Радничког]] и [[ФК Спартак Суботица|Спартака]].<ref name="omladinski">[http://www.ofkbeograd.co.rs/?tip=menu&page=53 Omladinski stadion na Staroj Karaburmi], OFK Beograd</ref> Премијерну утакмицу ОФК Београд (тада као БСК) је на свом стадиону одиграо [[24. август]]а [[1957]]. године, а гост је била [[ФК Будућност Подгорица|Будућност]] из [[Подгорица|Подгорице]]. ОФК Београд је победио резултатом 3:1. Поред ОФК Београда стадион су у периоду након изградње доста користили и остали београдски клубови, [[ФК Партизан|Партизан]], [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] и [[ФК Раднички Београд|Раднички]].<ref name="omladinski"/> Пре реконструкције која је започета [[2000]]. године стадион је имао капацитет за 28000 особа. Након реконструкције, стадион је имао капацитет од 19168 места, од тога 11 381 постављених столица (стање 2011.).<ref name="буквар" /> Главни терен стадиона је површине 105х68 -[[метар|м]].<ref name="omladinski"/> Због све горег стања у којем се стадион налази, понајвише због тога што се налази на месту клизишта и зато што је уговор са градом истекао 2009. године, као и због најава из комисије за стадионе да ОФК своје суперлигашке утакмице више неће моћи да игра на њему, чланови „Клуба пријатеља ОФК Београда 1994.“ су половином [[2012]]. покренули петицију за реконструкцију Омладинског стадиона, а апел је превасходно упућен Градској власти јер је стадион у власништву града. <ref>[http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/peticijom-traze-spas-za-omladinski-stadion/52750.phtml Петицијом траже спас за Омладински стадион] {{Wayback|url=http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/peticijom-traze-spas-za-omladinski-stadion/52750.phtml |date=20140604193623 }}, www.24sata.rs, 28. 8. 2012.</ref> Тада је, због небезбедности појединих делова стадиона, смањен капацитет на испод 5000.<ref name="капацитет">{{cite web |title=OFK Beograd i Zvezdu gledaće manje od 5.000 ljudi |url=https://www.telegraf.rs/sport/178673-ofk-beograd-i-zvezdu-gledace-manje-od-5-000-ljudi |website=telegraf.rs |access-date=11. 7. 2022}}</ref> Од 2015. године ОФК Београд суперлигашке утакмице високог ризика игра на [[Стадион ФК Обилић|стадиону Обилића]], због чега навијачи бојкотују утакмице.<ref>{{cite web |title=OFK Beograd bez organizovane podrške protiv Partizana |url=https://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:542944-OFK-Beograd-bez-organizovane-podrske-protiv-Partizana |website=novosti.rs |access-date=11. 7. 2022}}</ref> == Успеси == * '''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство Југославије]]''' ** Другопласирани (2): [[Првенство Југославије у фудбалу 1954/55.|1954/55]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.|1963/64]] * '''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп Југославије]]''' ** Освајач (4): [[Куп Југославије у фудбалу 1953.|1953]], [[Куп Југославије у фудбалу 1955.|1955]], [[Куп Југославије у фудбалу 1961/62.|1961/62]], [[Куп Југославије у фудбалу 1965/66.|1965/66]] * '''[[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу|Куп Србије и Црне Горе]]''' ** Финалиста (1): [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06]] * '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' ** Полуфинале (1): [[Куп победника купова у фудбалу 1962/63.|1962/63]] * '''[[Куп УЕФА]]''' ** Четвртфинале (1): [[Куп УЕФА 1972/73.|1972/73]] * '''[[Интертото куп]]''' ** Полуфинале (1): [[Интертото куп 2004.|2004]] == Бивши познати играчи ОФК Београда == {| |- valign=top | * {{зас|СРБ}} [[Миодраг Јовановић (фудбалер)|Миодраг Јовановић]] * {{зас|СРБ}} [[Сава Антић]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Панић]] * {{зас|СРБ}} [[Петар Раденковић]] * {{зас|СРБ}} [[Предраг Марковић (фудбалер)|Предраг Марковић]] * {{зас|СРБ}} [[Томислав Калоперовић]] * {{зас|СРБ}} [[Станоје Јоцић]] * {{зас|СРБ}} [[Василије Шијаковић]] * {{зас|СРБ}} [[Јосип Скоблар]] * {{зас|СРБ}} [[Спасоје Самарџић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Гуглета]] | * {{зас|СРБ}} [[Благомир Кривокућа]] * {{зас|СРБ}} [[Сретен Бановић]] * {{зас|СРБ}} [[Слободан Сантрач]] * {{зас|СРБ}} [[Милош Милутиновић]] * {{зас|СРБ}} [[Драгослав Шекуларац]] * {{зас|СРБ}} [[Илија Петковић]] * {{зас|СРБ}} [[Нинослав Зец]] * {{зас|СРБ}} [[Петар Борота]] * {{зас|СРБ}} [[Богдан Турудија]] * {{зас|СРБ}} [[Драгослав Степановић]] | * {{зас|СРБ}} [[Божидар Миленковић]] * {{зас|СРБ}} [[Небојша Вучићевић]] * {{зас|СРБ}} [[Зоран Лончар (фудбалер)|Зоран Лончар]] * {{зас|СРБ}} [[Саша Ћурчић]] * {{зас|СРБ}} [[Петар Дивић]] * {{зас|СРБ}} [[Марко Баша]] * {{зас|СРБ}} [[Душко Тошић]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Коларов]] * {{зас|СРБ}} [[Бранислав Ивановић]] * {{зас|СРБ}} [[Радиша Илић]] |} == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2013/14. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|Суперлига Србије]] || 11. || 30 || 10 || 3 || 17 || 31 || 43 || -12 || 33 || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Полуфинале]] |- | 2014/15. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|Суперлига Србије]] || 8. || 30 || 10 || 9 || 11 || 35 || 43 || -8 || 39 || [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Осмина финала]] |- | 2015/16. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|Суперлига Србије]] || '''15.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 37 || 9 || 5 || 23 || 38 || 58 || -20 || 18 (32) || [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Четвртфинале]] |- | 2016/17. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.|Прва лига Србије]] || '''16.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 30 || 3 || 9 || 18 || 25 || 53 || -28 || 18 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Шеснаестина финала]] |- | 2017/18. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Београд 2017/18.|Српска лига Београд]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 17 || 6 || 7 || 67 || 39 || +28 || 57 || [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Претколо]] |- | 2018/19. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Београд 2018/19.|Српска лига Београд]] || 5. || 30 || 14 || 4 || 12 || 55 || 35 || +20 || 46 || ''Није се квалификовао'' |- | 2019/20. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Београд 2019/20.|Српска лига Београд]] || style="background:#cc9966" | 3. || 17<sup>1</sup> || 8 || 5 || 4 || 17 || 13 || +4 || 29 || [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Осмина финала]] |- | 2020/21. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Београд 2020/21.|Српска лига Београд]] || 6. || 38 || 17 || 9 || 12 || 60 || 42 || +18 || 60 || ''Није се квалификовао'' |- | 2021/22. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Београд 2021/22.|Српска лига Београд]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 18 || 4 || 8 || 67 || 31 || +36 || 58 || ''Није се квалификовао'' |- | 2022/23. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Београд 2022/23.|Српска лига Београд]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || |- |} * <sup>1</sup> <small> Сезона прекинута након 17 кола због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]].</small> == ОФК Београд у европским такмичењима == {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Ранг ! Земља ! Клуб ! Резултат |- |[[Митропа куп 1960.|1960]]. |[[Митропа куп]] |Група |{{зас|ЧЕХ}} |[[ФК Бањик Острава|Бањик Острава]] |1:2, 3:2 |- |[[Интертото куп 1962/63.|1962/63.]] |[[Интертото куп]] |Група |{{зас|ИТА}} |[[ФК Виченца|Виченца]] |2:1, 0:2 |- | | |Група |{{зас|НЕМ}} |[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]] |4:1, 4:4 |- | | |Група |{{зас|ХОЛ}} |[[ФК Фајенорд|Фајенорд]] |1:0, 1:2 |- | | |Четвртфинале |{{зас|ИТА}} |[[ФК Падова|Падова]] |1:7, 4:3 |- |[[Куп победника купова у фудбалу 1962/63.|1962/63.]] |[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] |Квалификације |{{зас|Источна Немачка}} |[[ФК Шеми Хале|Шеми Хале]] |2:0, 3:3 |- | | |Осмина финала |{{зас|СИРСКА}} |[[ФК Портадаун|Портадаун]] |5:1, 2:3 |- | | |Четвртфинала |{{зас|Италија}} |[[ФК Наполи|Наполи]] |2:0, 1:3, 3:1 |- | | |Полуфинале |{{зас|ЕНГ}} |[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем хотспер]] |1:2, 1:3 |- |[[Интертото куп 1963/64.|1963/64.]] |Интертото куп |Група |{{зас|Чехословачка}} |[[ФК Слован Братислава|Слован Братислава]] |2:2, 0:4 |- | | |Група |{{зас|ПОЉ}} |[[ФК Рух Хожов|Рух Хожов]] |2:1, 0:3 |- | | |Група |{{зас|Источна Немачка}} |[[ФК Ханза Росток|Емпор Росток]] |2:1, 1:1 |- |[[Куп сајамских градова 1963/64.|1963/64.]] |[[Куп сајамских градова]] | 1. коло |{{зас|Италија}} |[[ФК Јувентус|Јувентус]] |1:2, 2:1, 0:1 |- |[[Митропа куп 1964.|1964]]. |Митропа куп |Четвртфинале |{{зас|Италија}} |[[ФК Болоња|Болоња]] |0:1, 2:2 |- |[[Куп сајамских градова 1964/65.|1964/65.]] |Куп сајамских градова | 1. коло |{{зас|Шпанија|1945}} |[[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |2:2, 0:2 |- |[[Куп победника купова у фудбалу 1966/67.|1966/67.]] |Куп победника купова | 1. коло |{{зас|СССР}} |[[ФК Спартак Москва|Спартак Москва]] |1:3, 0:3 |- |[[Куп сајамских градова 1968/69.|1968/69.]] |Куп сајамских градова | 1. коло |[[Датотека:Flag of Romania (1965-1989).svg|23п]] |[[ФК Рапид Букурешт|Рапид Букурешт]] |1:3, 6:1 |- | | | 2. коло |{{зас|Италија}} |[[ФК Болоња|Болоња]] |1:0, 1:1 |- | | |Осмина финала |{{зас|Турска}} |[[ФК Гезтепе|Гезтепе Измир]] |3:1, 0:2 |- |[[куп УЕФА 1971/72.|1971/72.]] |[[УЕФА лига Европе|УЕФА куп]] | 1. коло |{{зас|ШВЕ}} |[[ФК Јургорден|Јургорден]] |4:1, 2:2 |- | | | 2. коло |{{зас|Источна Немачка}} |[[ФК Карл Цајс Јена|Карл Цајс Јена]] |1:1, 0:4 |- |[[куп УЕФА 1972/73.|1972/73.]] |УЕФА куп | 1. коло |{{зас|ЧЕХ}} |[[ФК Дукла Праг|Дукла Праг]] |2:2, 3:1 |- | | | 2. коло |{{зас|ХОЛ}} |[[ФК Фајенорд|Фајенорд Ротердам]] |3:4, 2:1 |- | | |Осмина финала |{{зас|Бугарска}} |[[ФК Берое|Берое Стара Загора]] |0:0, 3:1 |- | | |Четвртфинале |{{зас|ХОЛ}} |[[ФК Твенте|Твенте]] |3:2, 0:2 |- |[[куп УЕФА 1973/74.|1973/74.]] |УЕФА куп | 1. коло |{{зас|Грчка}} |[[ФК Панатинаикос|Панатинаикос]] |2:1, 0:1 |- | | | 2. коло |{{зас|СССР}} |[[ФК Динамо Тбилиси|Динамо Тбилиси]] |0:3, 1:5 |- |[[Интертото куп 2003.|2003]]. |Интертото куп | 1. коло |{{зас|ЕСТ}} |[[ФК Нарва Транс|Нарва Транс]] |6:1<ref>Поништен резултат због убачене димне бомбе</ref>, 5:3 |- | | | 2. коло |{{зас|СВК}} |[[1. ФК Словачко|1. ФК Синот]] |0:1, 3:3 |- |[[Интертото куп 2004.|2004]]. |Интертото куп | 2. коло |{{зас|ЛЕТ}} |[[ФК Динабург|Динабург]] |3:1, 2:0 |- | | | 3. коло |{{зас|ФИН}} |[[ФК Тампере јунајтед|Тампере јунајтед]] |0:0, 1:0 |- | | |Полуфинале |{{зас|Шпанија}} |[[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] |1:3, 0:2 |- |[[куп УЕФА 2005/06.|2005/06.]] |УЕФА куп | 2. коло кв. |{{зас|Бугарска}} |[[ФК Локомотива Пловдив|Локомотива Пловдив]] |2:1, 0:1 |- |[[куп УЕФА 2006/07.|2006/07.]] |УЕФА куп | 2. коло кв. |{{зас|Француска}} |[[ФК Осер|Оксер]] |1:0, 1:5 |- |[[Интертото куп 2008.|2008]]. |Интертото куп | 2. коло |{{зас|Грчка}} |[[ФК Паниониос|Паниониос]] |1:0, 1:3 |- |[[УЕФА лига Европе 2010/11.|2010/11.]] |[[УЕФА лига Европе]] | 2. коло кв. |{{зас|БЛР}} |[[ФК Торпедо Жодино|Торпедо Жодино]] |2:2, 1:0 |- | | | 3. коло кв. |{{зас|Турска}} |[[ФК Галатасарај|Галатасарај]] |2:2, 1:5 |} === Збирни европски резултати === Стање [[3. август]] [[2011]]. {| class="wikitable" style="text-align: center;" ! |'''Такмичење''' ! |Мечева ! |Д ! |Н ! |И ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" |[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] ||0||0||0||0||0||0 |- style="background: #E7FAEC;" |[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] ||11||4||1||6||21||22 |- style="background: #E7FAEC;" |[[УЕФА лига Европе|УЕФА куп]] / [[УЕФА лига Европе|Лига Европе]] ||24||9||6||9||36||47 |- style="background: #E7FAEC;" |[[Интертото куп]] ||12||6||2||4||23||17 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I. Укупно УЕФА такмичења''' ||'''47'''||'''19'''||'''9'''||'''19'''||'''80'''||'''86''' |- |[[Куп сајамских градова]] ||11||4||2||5||17||16 |- |[[Митропа куп]] ||4||1||1||2||6||7 |- |[[Интертото куп]] |14||7||3||4||25||31 |- | '''II. Укупно остала такмичења''' ||'''29'''||'''12'''||'''6'''||'''11'''||'''58'''||'''53''' |- ! |'''Укупно I. + II.''' ! |'''76''' ! |'''31''' ! |'''15''' ! |'''30''' ! |'''138''' ! |'''139''' |} == Тренери == Списак свих тренера ОФК Београда: {{col-begin}} {{col-3}} * {{зас|СФРЈ}} [[Бошко Ралић]] <small>(1946—1947)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] <small>(1947—1950)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] <small>(1951—1953)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Благоје Марјановић]] <small>(1953—1957)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Војин Божовић]] <small>(1957—1958)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Првослав Михајловић]] <small>(1958—1959)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Војин Божовић]] <small>(1959—1960)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ђорђе Вујадиновић]] <small>(1960—1961)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] <small>(1961—1963)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Миле Кос]] <small>(1963)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Сава Антић]] <small>(1963—1964)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милован Ћирић]] <small>(1964—1965)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Дуња Милић]] <small>(1965—1966)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милош Милутиновић]] <small>(1966—1967)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Жарко Михајловић]] <small>(1967—1969)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] <small>(1969—1970)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Божидар Дреновац]] <small>(1970—1971)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Борис Маровић]] <small>(1971—1973)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милутин Шошкић]] <small>(1973—1976)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Никола Београдац]] <small>(1976—1978)</small> * {{зас|СФРЈ}} Обрадовић <small>(1978)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Валок]] <small>(1979)</small> * {{зас|СФРЈ}} Обрадовић <small>(1979)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Борис Маровић]] <small>(1979—1980)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] <small>(1980—1983)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Драгутин Спасојевић]] <small>(1983—1984)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Велимир Ђорђевић]] <small>(1984—1988)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Илија Петковић]] <small>(1988—1989)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] <small>(1989—1990)</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милан Живадиновић]] <small>(1990—1991)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Илија Петковић]] <small>(1991—1993)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Благомир Кривокућа]] <small>(1993—1995)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Крсто Митровић]] <small>(1995—1996)</small> {{col-3}} * {{зас|СРЈ}} [[Божидар Миленковић]] <small>(1996—1997)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Славко Јовић]] <small>(1997)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Стојан Вукашиновић]] <small>(1997—1998)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Ђорђе Серпак]] <small>(1998)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Миодраг Јешић]] <small>(1998—1999)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Златко Крмпотић]] <small>(1999—2000)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Радмило Иванчевић]] <small>(2000)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Звонко Варга]] <small>(2000—2001)</small> * {{зас|СЦГ}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>(2001—2003)</small> * {{зас|МАК}} [[Стевица Кузмановски]] <small>(29. 7. 2003—4. 4. 2004)</small> * {{зас|СЦГ}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>(5. 4. 2004—15. 5. 2004)</small> * {{зас|СЦГ}} [[Бранко Бабић]] <small>(15. 6. 2004—16. 10. 2005)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Слободан Крчмаревић]] <small>(23. 10. 2005—24. 12. 2006)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Ратко Достанић]] <small>(25. 12. 2006—31. 3. 2007)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Бранислав Вукашиновић (фудбалски тренер)|Бранислав Вукашиновић]] <small>(2. 4. 2007—8. 3. 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Љупко Петровић]] <small>(11. 3. 2008—21. 4. 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Михајло Ивановић]] <small>(21. 4. 2008—17. 4. 2009)</small> * {{зас|БИХ}} [[Симо Крунић]] <small>(13. 4. 2009—30. 6. 2009)</small> * {{зас|СРБ}} [[Дејан Ђурђевић]] <small>(1. 7. 2009—27. 12. 2011)</small> * {{зас|СРБ}} [[Бранко Бабић]] <small>(10. 1. 2012—21. 5. 2012)</small> * {{зас|МАК}} [[Стевица Кузмановски]] <small>(29. 5. 2012—16. 9. 2012)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Милинковић]] <small>(18. 9. 2012—9. 9. 2013)</small> * {{зас|СРБ}} [[Златко Крмпотић]] <small>(11. 9. 2013—23. 12. 2013)</small> * {{зас|СРБ}} [[Милан Милановић]] <small>(26. 12. 2013—16. 3. 2014)</small> * {{зас|СРБ}} [[Златко Крмпотић]] <small>(2014)</small> * {{зас|СРБ}} [[Дејан Ђурђевић]] <small>(2014—2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] <small>(2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>(2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Миодраг Радановић]] <small>(2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Драган Радојичић]] <small>(2015—2016)</small> * {{зас|СРБ}} [[Славко Матић]] <small>(1. 7. 2016—28. 8. 2016)</small> * {{зас|СРБ}} [[Слободан Куљанин]] <small>(29. 8. 2016—21. 9. 2016)</small> * {{зас|СРБ}} [[Дражен Дукић]] <small>(21. 9. 2016—25. 12. 2016)</small> {{col-3}} * {{зас|СРБ}} [[Љубиша Стаменковић]] <small>(25. 12. 2016—5. 4. 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Марко Мићовић]] <small>(9. 4. 2017—2. 5. 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Петар Дивић]] <small>(2. 5. 2017—18. 4. 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Жарко Тодоровић]] <small>(25. 6. 2018—24. 10. 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Урош Калинић]] <small>(29. 10. 2018—6. 7. 2019)</small> * {{зас|МАК}} [[Стевица Кузмановски]] <small>(6. 7. 2019—22. 10. 2019)</small> * {{зас|СРБ}} [[Никола Пуача]] <small>(28. 10. 2019—6. 2020)</small> * {{зас|СРБ}} [[Марко Мићовић]] <small>(3. 8. 2020—27. 9. 2020)</small> * {{зас|СРБ}} [[Миодраг Анђелковић]] <small>(14. 10. 2020—6. 12. 2021)</small> * {{зас|СРБ}} [[Горан Лазаревић]] <small>(15. 12. 2021—28. 3. 2022)</small> * {{зас|МАК}} [[Стевица Кузмановски]] <small>(29. 3. 2022—30. 7. 2022)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Гроздић]] <small>(30. 7. 2022—тренутно)</small> {{col-end}} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ОСД Београд]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Wikinewscat|ОФК Београд}} * [http://www.ofkbeograd.co.rs/ Званичан сајт клуба] — ofkbeograd.co.rs {{sr}} * [http://www.ofkbeograd.net/ Незванична клупска презентација] — ofkbeograd.net {{sr}} {{Суперлига Србије у фудбалу}} [[Категорија:ОФК Београд]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Београд]] [[Категорија:Спорт на Палилули (Београд)]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Београда]] 9pzst4lksx307yvnioe3mf85xzx87tr 0 31892 25139034 24600865 2022-08-05T01:37:47Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Myoglobin.png|мини|200п|Репрезентација [[3Д]] структуре [[миоглобин]]а. Ово је први протеин коме је решена [[Хемијска структура|структура]]]] '''Протеини''' или '''беланчевине''' су природни полипептиди који су изграђени од великог броја [[аминокиселинских остатака]], који су поређани у линеарне ланце и спојени међусобно [[Протеинска структура#Пептидна веза|пептидним везама]] између [[угљеник]]овог атома и [[Амин (хемија)|амино групе]] две [[аминокиселина|аминокиселине]].<ref name="VoetBiochemistry3rd_1">{{VoetBiochemistry3rd |chapter=Chapter 7. Covalent structure of proteins and nucleic acids}}</ref> Секвенца амино киселина у протеину дефинисана је у [[ген]]има и садржана у [[генетички код|генетичком коду]]. [[Генетички код]] одређују 20 „основних“ амино киселина. Протеини могу да делују заједно да би тако лакше достигли одређене функције и зато се везују у стабилне комплексе. Као и сви биолошки макромолекули, као што [[полисахариди]] и [[аминокиселина|амино киселине]], и протеини улазе у састав живих организама и учествују у свим процесима међу [[Ћелија (биологија)|ћелијама]]. Многи протеини су [[ензим]]и који каталишу [[биохемијске реакције]] и значајни су за [[метаболизам]]. Други имају структурне или механичке функције као протеини у [[цитоскелет]]у, који формирају “кичму” која чини облик [[Ћелија (биологија)|ћелије]]. Значајни су у [[Ћелијска комуникација|ћелијском преносу сигнала]], [[Ћелијски адхезивни молекули|адхезији ћелија]], [[имунски систем|имунолошком систему]] и [[Животни циклус ћелије|ћелијском циклусу]]. Неопходни су у нашој [[исхрана|исхрани]], јер [[животиње]] не могу да синтетишу све амино киселине, и морају неке да узимају из [[храна|хране]]. Реч протеин потиче од [[Грчка|Грчке]] речи ''-{πρώτα}-'' што значи “ најважнији, први ”. Ове [[молекул]]е је први описао и именовао [[Џонс Берцелијус]] [[1838]]. Први протеин који је издвојен је [[инсулин]] од стране [[Фредерик Сангер|Фредерика Сангера]], који је добио [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за ово откриће [[1958]]. Међу првима су откривени и [[хемоглобин]] и миоглобин на основу [[кристалографија|кристалографије]] [[Рендгенски зраци|-{X}--зрачења]].<ref name="Sumner">{{cite journal|last=Sumner|first=JB|year=1926|title=The Isolation and Crystallization of the Enzyme Urease. Preliminary Paper |journal=J Biol Chem |volume=69 |url=http://www.jbc.org/content/69/2/435.full.pdf?ijkey=028d5e540dab50accbf86e01be08db51ef49008f|pages=435-41}}</ref><ref name="Muirhead">{{cite journal|vauthors=Muirhead H, Perutz M |year=1963|title=Structure of haemoglobin. A three-dimensional fourier synthesis of reduced human haemoglobin at 5.5 A resolution |journal=Nature |volume=199 |issue=4894 |pmid=14074546 |doi=10.1038/199633a0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v199/n4894/abs/199633a0.html|pages=633-8}}</ref><ref name="Kendrew">{{cite journal|vauthors=Kendrew J, Bodo G, Dintzis H, Parrish R, Wyckoff H, Phillips D |year=1958|title=A three-dimensional model of the myoglobin molecule obtained by x-ray analysis |journal=Nature |volume=181 |issue=4610 |pages662-6 |pmid=13517261 |doi=10.1038/181662a0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v181/n4610/abs/181662a0.html}}</ref> == Биохемија == Протеини су линеарни [[полимер]]и изграђени од неких од 20 различитих -{L-α}- [[аминокиселина|амино киселина]]. Све [[аминокиселина|амино киселине]] деле заједничке структурне карактеристике укључујући α-угљеник за који су [[Амин (хемија)|амино група]], -{COO<sup>-</sup>}- група и бочни ланац везани. Само се [[пролин]] разликује у бочној структури јер садржи неуобичајен прстен на -{N}--крају [[Амин (хемија)|амино групе]] који држи -{CO-NH}- половину у фиксној конформацији.<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> Бочни ланац амино киселина, чији су детаљи дати у листу стандардних амино киселина, имају различите хемијске карактеристике које репродукују [[3Д]] структуру. [[аминокиселина|Амино киселине]] у полипептидном ланцу су повезане [[Примарна структура протеина#пептидна веза|пептидним везама]]. Пептидна веза је сачињена од -{COO}-<sup>-</sup> и -{[NH<sub>3</sub>]}- <sup>+</sup> групе. Пептидна веза је основа пептидног ланца. Формирање пептидне везе резултује отпуштањем -{H<sub>2</sub>O}-. -{NCC}- поновљени низ је “кичма” пептида док са стране стоје бочни ланци (-{R}-). Означавање линеарног реда [[аминокиселина|амино киселинских]] остатака иде од [[N-terminus|-{N}--терминуса]] ка [[C-terminus|-{C}--терминусу]]. Делимично двогуби карактер пептидне везе узрокује да ланац има само два степена слободе по [[аминокиселина|амино киселинама]], тако да се [[кисеоник]] из [[Карбоксилна киселина|карбонилне групе]] и [[амид]]ни [[водоник]] налазе у истој равни као и пептидна веза и једино је могућа ротација око -{CO-Cα}- и -{N-Cα}-. Кисеоник из карбонилне групе и водоник из амидне групе се због [[стерне интеракције|стерних интеракција]] налазе у [[Стереоизомерија#Геометријска изомерија|транс]] положају који је енергетски најповољнији (транс је у односу на [[Стереоизомерија#Геометријска изомерија|цис]] стабилнији за 8 -{KJ/mol}-). Крај протеина са слободном -{COO<sup>-</sup>}- групом је означен као [[C-terminus|-{C}--терминус]], а крај -{[NH<sub>3</sub>]}- <sup>+</sup> као [[N-terminus|-{N}--терминус]]. [[Датотека:Peptide group resonance.png|мини|десно|300п|Резонантна структура пептидног ланца индивидуалних [[аминокиселина|амино киселина]] из протеина]] == Синтеза == Протеини су склопљени од [[аминокиселина|амино киселина]] чији је распоред записан у генима. Сваки протеин има јединствену [[аминокиселина|амино киселинску]] секвенцу која је одређена секвенцом нуклеотида у гену, а њу одређује протеин. Генетички код је сет три нуклеотида који се зову кодони. Све три нуклеотидне комбинације су својствене за једну [[аминокиселина|аминокиселину]], нпр. AUG је комбинација за [[метионин]]. [[ДНК]] садржи четири различита [[нуклеотид]]а, што значи да је број могућих комбинација [[кодон]]а 64. Гени садржани у ДНК се прво транскрибују у информациону [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] преко ([[иРНК]]) пошиљаоца, као што је [[РНК-полимераза]]. Након тога иде у [[рибозом]]е. У прокариотима иРНК може да се користи као сама или да се веже за рибозоме који је односе из нуклеотида. Еукариоти праве иРНК у ћелијском једру и онда се премештају кроз мембрану једра у цитоплазму где долази до синтезе протеина.<ref name="Dobson">{{Cite book|last=Dobson|first=CM| editor-last = Pain | editor-first = RH |title=Mechanisms of Protein Folding |origdate=|origyear=|origmonth= |url=http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=DvJygJkNCYkC&oi=fnd&pg=PR21&dq=Mechanisms+of+Protein+Folding+Pain&ots=lDcCjkeNE1&sig=3lOFlqfDXwPjlNWNtSbbGNXxc6U#v=onepage&q&f=false |format= |accessdate=|accessyear=|accessmonth= |edition=2 |date=|year=2000|month= |publisher=Oxford University Press |location=New York, NY |language= |isbn=978-0-19-963788-1|doi = |chapter=The nature and significance of protein folding |chapterurl=}}</ref> Процес синтезе протеина помоћу иРНК се зове [[Транслација (генетика)|транслација]]. иРНК се убацује у рибозоме и проналази три нуклеотида који јој одговарају. Ензими аминоацил-тРНК синтетаза пуни [[Транспортна РНК|тРНК]] са одговарајућим [[аминокиселина|амино киселинама]]. Протеини се увек синтетишу од [[N-terminus|-{N}--терминуса]] до [[C-terminus|-{C}--терминуса]].<ref>{{Cite book|vauthors=Lodish H, Berk A, Matsudaira P, Kaiser CA, Krieger M, Scott MP, Zipurksy SL, Darnell J |year=2004 |title=Molecular Cell Biology |edition=5 |publisher=WH Freeman and Company |location=New York, NY. |url=http://bcs.whfreeman.com/lodish6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0 |accessdate =05. 07. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110717024923/http://bcs.whfreeman.com/lodish6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0 |archive-date =17. 07. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref name="Fulton">{{cite journal |vauthors=Fulton A, Isaacs W |title=Titin, a huge, elastic sarcomeric protein with a probable role in morphogenesis |journal=Bioessays |volume=13 |issue=4 |year=1991 |pmid=1859393 |doi=10.1002/bies.950130403 |url=http://www3.interscience.wiley.com/journal/109912529/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0 |pages=157-61 }}{{Мртва веза|date=04. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> === Хемијска синтеза === Кратки протеини могу да буду синтетисани групом метода познатих као “пептидне синтезе”, које се ослањају на технике [[Хемијска реакција|органске синтезе]].<ref name="Bruckdorfer">{{cite journal|vauthors=Bruckdorfer T, Marder O, Albericio F |title=From production of peptides in milligram amounts for research to multi-tons quantities for drugs of the future |journal=Curr Pharm Biotechnol |volume=5 |issue=1 |year=2004|pmid=14965208 |doi= |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14965208|pages=29-43}}</ref> Хемијска синтеза је увод у неприродне [[аминокиселина|амино киселине]] у полипептидним ланцима, као додатак за [[Флуоресцентно резонантни енергетски трансфер|флуоресценцију]] [[аминокиселина|амино киселинским]] спољашњим ланцима<ref name="Schwarzer">{{cite journal |vauthors=Schwarzer D, Cole P |title=Protein semisynthesis and expressed protein ligation: chasing a protein's tail |journal=Curr Opin Chem Biol |volume=9 |issue=6 |year=2005 |pmid=1859393 |doi=10.1016/j.cbpa.2005.09.018 |url=http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6VRX-4H9YCH6-3&_user=10&_coverDate=12%2F31%2F2005&_rdoc=1&_fmt=high&_orig=search&_sort=d&_docanchor=&view=c&_searchStrId=1390566104&_rerunOrigin=scholar.google&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=41db927c5b13b31d9db86d89edad2428 |pages=561-9 }}{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. Ове методе су веома корисне у лабораторијама за [[биохемија|биохемију]] и [[Микробиологија|микроћелијску]] [[биологија|биологију]], па генерално није за комерцијалну употребу. [[Хемијска синтеза]] је неупотребљива за полипептидне ланце дуже од 300 [[аминокиселина|амино киселина]]. Протеини се увек [[Синтеза протеина|синтетишу]] од [[N-terminus|-{N}--терминуса]] до [[C-terminus|-{C}--терминуса]], након [[хемијска реакција|хемијских реакција]]. == Структура == [[Датотека:Proteinviews-1tim.png|мини|500п|Три могуће презентације [[3Д]] структуре [[три-фосфат изомеразе]] лево: представљени су сви атоми различитим бојама у зависности од врсте; средина: представљене су везе унутар молекула; десно: [[киселина|киселински]] део-црвено, [[База (хемија)|базни]] део-плаво, поларни део-зелено, неполарни део-бело.]] Протеини настају формирањем ланаца у чији састав улазе неке од 20 [[аминокиселина]] које се називају ''[[протеиногеничне аминокиселине|протеиногеничне]]'' или ''стандардне'' [[аминокиселина|аминокиселине]]. Протеини су велики молекули чија маса може достићи и вредности од неколико милиона [[јединица атомске масе|далтона]] а структура може обухватити и непротеинске молекуле. У том смислу разликујемо протеине састављене од аминокиселина и тзв. '''[[хетеропротеини|хетеропротеине]]''' састављене од чисто протеинског дела који се назива ''[[апопротеин]]'' и ''[[простетична група|простетичне групе]]'': :''[[Хетеропротеин]] = апопротеин + [[простетична група]]'' Оно што протеине чини посебним јесу стадијуми више организације молекула које настају специфичним везивањем ланаца аминокиселина која могу бити: # [[Примарна структура протеина|Примарна]] # [[Секундарна структура протеина|Секундарна]] # [[Терцијарна структура протеина|Терцијарна]] # [[Кватернарна структура протеина|Квартерна]] [[Датотека:Protein Dynamics Cytochrome C 2NEW smaller.gif|мини|десно|150п|Структура протеина [[цитохром]]а-угљеника одређена -{[[NMR]]}--ом.]] === Примарна структура === {{main|Примарна структура протеина}} [[Примарна структура протеина|Примарна структура]] протеина је његова јединствена [[аминокиселина|амино киселинска]] секвенца и распоред [[Примарна структура протеина#Дисулфидна веза|дисулфидних мостова]]. Број и распоред [[аминокиселина|амино киселина]] варира од протеина до протеина. Директна информација о распореду је садржана у [[ген]]има, а распоред дисулфидних мостова и [[3Д]] структура зависи и од других фактора. И најмања промена у [[Примарна структура протеина|примарној структури]] може значајно утицати на укупну структуру и функционисање протеина.<ref name="VoetBiochemistry3rd_1"/><ref name="Branden_ProteinStructure2nd">{{Branden_ProteinStructure2nd}}</ref> === Секундарна структура === {{main|Секундарна структура протеина}} Ово је локална конформација полипептидног ланца заснована на [[водонична веза|водоничним везама]]. Међутим везе које стабилизују [[Секундарна структура протеина|секундарну структуру]] су: [[Примарна структура протеина#Дисулфидна веза|дисулфидни мостови]], [[поларне интеракције]], [[водонична веза|водоничне везе]]. Подразумева локалну [[3Д]] структуру, засновану на правилно распоређеним водоничним везама. Основни облици који се подразумевају под секундарном структуром су [[Алфа хеликс|α-хеликс]], [[Бета раван|β-набрана]] структура ([[Бета раван|β-раван]]) и β-завој. [[Секундарна структура протеина|Секундарна структура]] протеина није непромењива, те су могуће конформационе промене везане за функционисање протеина, промене у околини.<ref name="VoetBiochemistry3rd_2">{{VoetBiochemistry3rd |chapter=Chapter 8. Three-Dimensional structures of proteins}}</ref> === Терцијарна структура === {{main|Терцијарна структура протеина}} Ово је укупан облик полипептида, [[3Д]] распоред свих атома у једном полипептиду. [[Терцијарна структура протеина|Терцијарна структура]] је заснована на низу различитих интеракција: # Између бочних група и пептидне околине ([[вода|воде]]) # Бочних група и бочних група # Бочних група и кичме Реч је о интеракцијама између делова полипептидног ланца удаљених у [[примарна структура протеина|примарној структури]].<ref name="VoetBiochemistry3rd_2"/> === Квартерна структура === {{main|Кватернарна структура протеина}} [[Кватернарна структура протеина|Кватернарна]] структура је просторни распоред полипептида у протеинима који имају више подјединица.<ref name="VoetBiochemistry3rd_2"/> Просторни распоред подјединица у оквиру протеина представља његову [[Кватернарна структура протеина|кватернарну структуру]]. Неки аутори говоре и о ''квинтарној стуктури'' у случајевима када полипептиди праве комплексе са другим типовима [[биомолекул]]а (нпр. са [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] у [[рибозом]]има).<ref name="Gonen">{{cite journal|vauthors=Gonen T, Cheng Y, Sliz P, Hiroaki Y, Fujiyoshi Y, Harrison SC, Walz T |title=Lipid-protein interactions in double-layered two-dimensional AQP0 crystals |journal=Nature |volume=438 |issue=7068 |year=2005|pmid=16319884 |doi= |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16319884|pages=633-8}}</ref> Најчешће су комбинације протеина и РНК или [[ДНК]]. Мало се зна о тим типовима везе. Квартерну структуру протеина срећемо, на пример, код [[хемоглобин]]а. == Подела протеина == Протеини могу бити сврстани у три класе: [[Глобуларни протеини|глобуларни]] протеини, [[Фибриларни протеини|фибриларни]] протеини, [[Мембрански протеини|мембрански]] протеини. Скоро сви ''глобуларни протеини'' су растворљиви, а многи од њих су и [[ензим]]и. Према типу [[Секундарна структура протеина|секундарне структуре]] која у њима доминира могу се поделити на: # Антипаралелне [[алфа хеликс|α-хеликс]] протеине # Паралелне или комбиноване [[бета раван|β-раван]] протеине # Антипаралелне β-раван протеине # Мале [[метало-сулфид]]има богате протеине Унутрашњост и спољашњост протеина су добро дефинисане: # остаци неполарних [[аминокиселина]] усмерени су готово искључиво ка унутрашњости молекула протеина # наелектрисани остаци поларних [[аминокиселина|амино киселина]] усмерени су готово искључиво ка површини # ненаелектрисани остаци поларних амино киселина срећу се и у унутрашњости, као и на површини протеина # готово све групе које могу да граде [[водонична веза|водоничне везе]] постављене су тако да се те везе оформе ''[[Фибриларни протеини|Фибриларни]] протеини'' су веома издужени молекули, чија [[секундарна структура протеина|секундарна структура]] чини доминантан [[структурни мотив]]. Најчешће имају структурну или моторну функцију. У њих спадају [[алфа кератин|α]] и [[бета кератин|β кератин]], [[фибронектин]], [[колаген]], [[еластин]]. ''[[Мембрански протеини|Мембрански]] протеини'' се деле на интегралне и периферне. Интегрални су чврсто уграђени у мембрану за коју су везани [[хидрофобна веза|хидрофобним]] везама. Периферни се лако одвајају од мембране, за коју су најчешће везани преко интегралних протеина, [[електростатичка интеракција|електростатичким]] интеракцијама и [[водонична веза|водоничним везама]]. Део структуре [[мембрански протеин|мембранских протеина]] који је у директном контакту са [[Ћелијска мембрана|мембраном]], уређен је супротно делу у воденом раствору. Хидрофобне бочне групе и структуре су окренуте према споља, док је језгро релативно поларно.<ref name="Walian">{{cite journal|vauthors=Walian P, Cross TA, Jap BK |title=Structural genomics of membrane proteins |journal=Genome Biol |volume=5 |issue=4 |year=2004|pmid=PMC395774 |doi= |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC395774/|pages=215}}</ref> Мембрански протеини нису фиксирани већ им је дозвољено трансверзално кретање, а неким и флип-флоп. Нису распоређени униформно у мембрани, већ постоје делови [[Ћелијска мембрана|мембране]] са више или мање неког протеина. Протеини који граде [[јонски канал|јонске канале]] или [[аквапорност|аквапорини]] су посебно интересантни, јер део који пролази кроз [[Ћелијска мембрана|мембрану]] мора да буде неполаран ка [[липид]]има, а поларан или чак наелектрисан ка унутрашњости канала. == Функција == [[Датотека:Protein Composite.jpg|500п|мини|Молекуларна структура неколико протеина приказана у њиховој компаративној величини. Слева надесно: [[Антитело]] ([[Imunoglobulin G|IgG]]), [[Хемоглобин]], [[Инсулин]] ([[хормони]]), ([[ензим]]) и [[Глутаминска синтетаза]] (ензим).]] Протеини у зависности од своје грађе, проводе читав низ различитих активности унутар организма. Први и основни задатак протеина је њихова неопходност у процесу раста и развоја. За било који део нашег тела који пролази кроз процес раста или регенерације протеини су неопходни у свакодневници. У зависности од пола и година унос протеина треба кориговати. Протеини учествују практично у свим процесима у једном организму. Протеини су [[биомолекул]]и са најразноврснијим функцијама: # Структурна ([[колаген]], [[кератин]]) # Складишна ([[албумин]], [[казеин]]) # Транспортна (хемоглобин) # Каталитичка (ензими) # Контрактилна ([[миозин]]) # Одбрамбена ([[антитело|антитела]]) # Сигнална (инсулин) # Модулациона ([[ПКА]]) # Егзотична (ван поделе нпр. лепак-протеини код [[шкољке|шкољки]]) Протеини замењују изумрле [[Ћелија (биологија)|ћелије]]. [[Ћелија (биологија)|Ћелије]] које траже овакву замену са протеинима су обично: [[Црвена крвна зрнца|ћелије крви]], [[бубрег]]а, [[јетра|јетре]], [[мишићно ткиво|мишића]], [[коса|косе]], [[нокти]]ју, [[зуб]]а и [[кост]]и. Такође протеини су потребни телу како би могао да створи читав низ ензима и [[хормони|хормона]] и антитела. Протеини граде велике молекуле хемоглобина - материја која преноси [[кисеоник]] и омогућава нам одвијање процеса [[дисање|дисања]] у свим местима у којима се тај процес одвија. === Ензими === {{main|Ензим}} Највећи посао протеина у [[Ћелија (биологија)|ћелијама]] обављају [[ензим]]и, када се ради о [[катализа|каталитичким]] реакцијама унутар [[Ћелија (биологија)|ћелије]].<ref>{{cite journal|last=|title=The|first=Bairoch A. ENZYME database in 2000 |journal=Nucleic Acids Res |volume=28 |issue= |year=2000|pmid=10592255 |doi= |url=http://nar.oxfordjournals.org/cgi/content/full/28/1/304|pages=304-305}}</ref> Ензими су [[катализа]]тори у каталитичким реакцијама. Ензимски ефекти реакција учествују у великом броју [[Метаболизам|метаболитичких]] и [[катаболизам|катаболитичких]] процеса, као што су [[ДНК]] пресликавање или пак [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] синтетисање.<ref name="Catalytic Site Atlas">{{cite web|title=The Catalytic Site Atlas at The European Bioinformatics Institute |url=http://www.ebi.ac.uk/thornton-srv/databases/CSA/}}</ref> Неки ензими помажу протеинима да додају или одузму неку хемијску групу у [[хемијска реакција|хемијским реакцијама]], процес познат као [[посттранслациона модификација]]. Познато је око 4000 реакција које каталишу ензими<ref name="Radzicka">{{cite journal|vauthors=Radzicka A, Wolfenden R |title=A proficient enzyme |journal=Science |volume=267 |issue=6 |year=1995|pmid=7809611 |doi=10.1126/science.7809611 |url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/267/5194/90|pages=90-931}}</ref>. [[Активно место ензима|Активно место]] је један мали део протеина који је директно укључен у реакцију, остатак служи за регулацију, за друге реакције, за [[специфична интеракција|специфичне интеракције]] (са [[инхибитор]]има, [[кофактор]]има, [[Ћелијска мембрана|мембраном]] итд).<ref name="Hoffmann">{{cite journal|vauthors=Hoffmann M, Wanko M, Strodel P, Konig PH, Frauenheim T, Schulten K, Thiel W, Tajkhorshid E, Elstner M |title=Color tuning in rhodopsins: the mechanism for the spectral shift between bacteriorhodopsin and sensory rhodopsin II |journal=J Am Chem Soc |volume=128 |issue=33 |year=2006|pmid= |doi=10.1021/ja062082i |url=http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ja062082i|pages=10808-18}}</ref> === Ћелијска комуникација === {{main|Ћелијска комуникација}} [[Датотека:Mouse-cholera-antibody-1f4x.png|мини|150п|[[Антитело]] [[миш]]а против [[колера|колере]] везује [[угљени хидрат|угљено хидратне]] [[антиген]]е .]] Неки протеини као што је [[инсулин]], су екстрацелуларни протеини који преносе сигнал из [[Ћелија (биологија)|ћелије]] у којој су се синтетисали до других [[Ћелија (биологија)|ћелија]]. [[Alosterna regulacija|Алостерна]] регулација подразумева зависност везивања једног [[лиганд (биохемија)|лиганда]] (молекул кога протеин везује за себе, да би га транспортовао, хемијски обрадио и сл) од везивања другог лиганда, који се означава као [[модулатор]]. Ако се ради о истим [[лиганд (биохемија)|лигандима]] (истим молекулима) – [[хомотропни ефекат]], а ако су различити – [[хетеротропни ефекат|хетеротропни]]. Ефекти могу бити позитивни и негативни, у зависности да ли модулатор повећава или смањује афинитет протеина за следећи лиганд. [[Антитело|Антитела]] су протеини који чувају [[имунски систем|имунолошки систем]] човека, тако што се боре против ћелија које желе да га разоре. Многи лигандни протеини су везани за мале [[биомолекул]]е и транспортовање њих до неке друге локације у телу врши се тако што ти протеини морају имати велики афинитет везивања када су њихови лиганди присутни у великим концентрацијама у мети-ткиву. Пример лигандно-везујућих протеина је [[хемоглобин]] који транспортује [[кисеоник]] свуда по организму. == Методе за одређивање структуре протеина == Комбинација [[Рендгенска структурна анализа|-{X}-]]-[[кристалографија|кристалографије]], -{[[NMR]]}--а, [[Рачунска хемија|компјутерских симулација]] и прорачуна је добитна комбинација у најактуелнијој дисциплини савремене [[биофизика|биофизике]] тј. одређивања структуре протеина. Познатије методе за одређивање функционисања протеина су: # -{X}--[[кристалографија]] и [[2Д]] -{[[NMR]]}-: -{X}--кристалографија је дала први директан увид у структуру протеина; и данас је незамењива. Проблем је у томе што кристализован протеин није исто што и протеин у раствору и добијена структура је просечна структура протеина. Не даје податке о мобилност и флексибилности протеина. Те податке добијамо -{[[NMR]]}--ом. Комбинација X кристалографије, -{[[NMR]]}--а и много сати компјутерских симулација и прорачуна је добитна комбинација у најактуелнијој дисциплини савремене биофизике – одређивању структуре/функционисања протеина.<ref name="Zagrovic">{{cite journal|vauthors=Zagrovic B, Snow CD, Shirts MR, Pande VS |title=Simulation of folding of a small alpha-helical protein in atomistic detail using worldwide-distributed computing |journal=J Mol Biol |volume=323 |issue=5 |year=2002|pmid= |doi=10.1.1.142.8664 |url=http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/summary?doi=10.1.1.142.8664|pages=927-37}}</ref><ref name="Herges">{{cite journal|vauthors=Herges T, Wenzel W |title=In silico folding of a three helix protein and characterization of its free-energy landscape in an all-atom force field |journal=Phys Rev Let |volume=94 |issue=1 |year=2005|pmid= |doi=10.1103/PhysRevLett.94.018101 |url=http://prl.aps.org/abstract/PRL/v94/i1/e018101|pages=018101}}</ref> # [[Дифракција]]: [[Хигенс-Фреснелов принцип]] # [[Јунгова интерференција]] # [[Брагов закон]] # [[Вон Лауеов услов]] # Акцелератори == Протеини у исхрани == Протеини се налазе у разним врстама [[Прехрамбена индустрија|прехрамбених]] намирница. Може се готово рећи да су у већим или мањим количинама заступљени у свој [[храна|храни]] осим у рафинираним [[шећер]]има и [[масти]]ма. Храна животињског порекла попут [[месо|меса]], [[рибе|риба]], [[јаје|јаја]], [[млеко|млека]], [[јогурт]]а и [[сир]]а добар је извор протеина у квалитативном и квантитативном смислу. Садрже велику количину протеина, али су и извор свих есенцијалних [[аминокиселина]]. Многи [[mikroorganizam|микроорганизми]] и [[биљке]] могу да биосинтетишу свих 20 аминокиселина, док животиње и човек морају да се подвргну одређеној врсти дијете тј. исхрани<ref name="Kuhlman">{{cite journal|vauthors=Kuhlman B, Dantas G, Ireton GC, Varani G, Stoddard BL, Baker D |title=Design of a novel globular protein fold with atomic-level accuracy |journal=Science |volume=302 |issue=5649 |year=2003|pmid= |doi=10.1126/science.1089427 |url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/302/5649/1364|pages=1364-8}}</ref>. Многи [[ензим]]и који имају главну функцију у људском организму нису стално присутни и морају се уносити. == Види још == * [[Предвиђање структуре протеина]] * [[АБЦ протеини]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv|vauthors=Branden C, Tooze J |title=Introduction to Protein Structure |publisher=Garland Pub |location=New York |year=1999|isbn=978-0-8153-2305-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|vauthors=Murray RF, Harper HW, Granner DK, Mayes PA, Rodwell VW |title=Harper's Illustrated Biochemistry |publisher=Lange Medical Books/McGraw-Hill |location=New York |year=2006|isbn=978-0-07-146197-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|vauthors=Van Holde KE, Mathews CK |title=Biochemistry | url=https://archive.org/details/biochemistry1996math|publisher=Benjamin/Cummings Pub. Co., Inc|location=Menlo Park, California |year=1996|isbn=978-0-8053-3931-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv |vauthors=Lodish H, Berk A, Matsudaira P, Kaiser CA, Krieger M, Scott MP, Zipurksy SL, Darnell J |year=2004 |title=Molecular Cell Biology |edition=5 |publisher=WH Freeman and Company |location=New York, NY. |url=http://bcs.whfreeman.com/lodish6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0 |accessdate =05. 07. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110717024923/http://bcs.whfreeman.com/lodish6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0 |archive-date =17. 07. 2011 |url-status=dead }} * {{Cite book| ref=harv|last=Dobson|first=CM| editor-last = Pain | editor-first = RH |title=Mechanisms of Protein Folding |origdate=|origyear=|origmonth= |url=http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=DvJygJkNCYkC&oi=fnd&pg=PR21&dq=Mechanisms+of+Protein+Folding+Pain&ots=lDcCjkeNE1&sig=3lOFlqfDXwPjlNWNtSbbGNXxc6U#v=onepage&q&f=false |format= |accessdate=|accessyear=|accessmonth= |edition=2 |date=|year=2000|month= |publisher=Oxford University Press |location=New York, NY |language= |isbn=978-0-19-963788-1|doi = |chapter=The nature and significance of protein folding |chapterurl=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Proteins}} {{refbegin|2}} * [http://www.proteinatlas.org/ Human Protein Atlas] * [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?db=protein NCBI Entrez Protein database] * [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?db=structure NCBI Protein Structure database] * [https://web.archive.org/web/20060424071622/http://www.hprd.org/ Human Protein Reference Database] * [https://web.archive.org/web/20070314135408/http://www.humanproteinpedia.org/ Human Proteinpedia] * [http://folding.stanford.edu/ Folding@Home (Stanford University)]{{Wayback|url=http://folding.stanford.edu/ |date=20120908075542 }} * [https://web.archive.org/web/20110211182428/http://ctd.mdibl.org/ Comparative Toxicogenomics Database] * [http://www.pdbe.org/ Protein Databank in Europe] * [http://www.rcsb.org/ Research Collaboratory for Structural Bioinformatics] * [http://www.proteopedia.org/ Proteopedia&nbsp;– Life in 3D] * [https://web.archive.org/web/20080608183902/http://www.expasy.uniprot.org/ UniProt the Universal Protein Resource] * [http://www.nextprot.org/ neXtProt&nbsp;– Exploring the universe of human proteins] * [https://web.archive.org/web/20141022042926/https://www.proteinspire.org/MOPED/mopedviews/mopedAbout.jsf Multi-Omics Profiling Expression Database: MOPED] * [http://web.stanford.edu/group/hopes/cgi-bin/hopes_test/an-introduction-to-proteins/ "An Introduction to Proteins"] * [https://web.archive.org/web/20050219090405/http://www.biochemweb.org/proteins.shtml Proteins: Biogenesis to Degradation&nbsp;– The Virtual Library of Biochemistry and Cell Biology] * [http://www.bioch.ox.ac.uk/howarth/alphabet.htm Alphabet of Protein Structures] {{refend}} {{-}} {{Биомолекуларне структуре}} {{Протеинске теме}} {{Секундарна структура протеина}} {{Ензими}} {{Пептиди}} {{Authority control}} [[Категорија:Молекуларна биологија]] [[Категорија:Исхрана]] [[Категорија:Протеини|Протеини]] [[Категорија:Полимери|Полимери]] b1ca4ydxa4hvdz6wn6vsy8873gnuc73 0 33061 25138881 24446646 2022-08-04T20:26:24Z 185.100.245.95 wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{кратак опис|Прилеп је насеље у Северној Македонији}} {{Насељено место у Македонији | место = Прилеп | изворно_име = -{Прилеп}- | грб = Flag of Prilep.png | слика = Prilepski ploštad.JPG | опис_слике = Главни трг у Прилепу | општина = Прилеп | популација = 66.246 | надм висина = 655 | гшир = 41.3458025 | гдуж = 21.5532220 | позивни број = (+389) 048 | поштански код = 7500 | регистарска ознака = -{PP}- }} '''Прилеп''' ({{јез-мак|Прилеп}}, {{јез-тур|Pirlepe, Perlepe}}, {{јез-грч|Πρίλεπ}}, [[Влашки језик|влаш.]] -{''Pîrleap, Părleap''}-; у народним песмама и "'''Прилип'''") је [[списак градова у Северној Македонији|град]] у јужном делу [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. У Северној Македонији је познат по називу ''[[Марков Град (Прилеп)|Град под Марковим кулама]]'' (''Маркова тврђава''), због близине [[Марков Град (Прилеп)|тврђаве]] која је припадала чувеном [[Марко Краљевић|Марку Краљевићу]], сину српског краља [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашина]]. Прилеп је био и део [[Српско царство|Српског царства]], где је цар [[Стефан Душан|Душан]] изградио свој [[дворац]] и волео често одседати у том граду. То је родно место Краљевића Марка. Испод [[Марков Град (Прилеп)|Маркова града]] (у рушевинама) на главном путу [[Битољ]]—[[Велес]], налази се манастир Св. Арханђела.<ref>"Илустрована ратна хроника", Нови Сад 1912. године</ref> == Географија == [[Датотека:Map of Prilep Plane.jpg|мини|Карта [[Прилепско поље|Прилепског поља]] са већим насељеним местима]] Град Прилеп је смештен у јужном делу [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. Од главног града [[Скопље|Скопља]] град је удаљен 132&nbsp;km јужно, док се од [[Битољ]]а налази 44&nbsp;km северно. '''Рељеф''': Прилеп је једно од средишта историјске области [[Пелагонија|Пелагоније]], највеће висоравни Северне Македоније. Насеље је најважније насеље у њеном северном делу. Град се сместио на североисточном делу висоравни, на приближно 650 m надморске висине. Северно се пружа планина [[Трескавац (планина)|Трескавац]], источно планина [[Бабуна (планина)|Бабуна]], а јужно [[Селечка планина]]. Западно се пружа поље. '''Клима''' у Прилепу је [[континентална клима|континентална]]. '''Воде''': Кроз Прилеп протиче истоимена [[Прилепска река]], која дели град на северни и јужни део. Река је у сливу [[Егејско море|Егејског мора]]. == Историја == Подручје Прилепа насељено је још у [[преисторија|праисторији]], у периоду [[неолит]]а.<ref name="музеј">Музеј — Прилеп: [http://www.muzejprilep.org.mk/en/component/content/article/94-kratka-istorija-na-prilep "Кратка историја на Прилеп"] {{Wayback|url=http://www.muzejprilep.org.mk/en/component/content/article/94-kratka-istorija-na-prilep |date=20200616001947 }}, приступ 28.6.2013</ref> [[Антички Рим|Стари Рим]] је на датом месту основао град Стиберу (''Styberra''), чији остаци и данас постоје. За време царице Тевде (Тете) град (стари Прилеп) је тешко освојен, уз много жртава римљанских војника. Почетком средњег века подручје Прилепа насељено је [[Словени]]ма. [[1014]]. године први пут се среће [[Словенски језици|словенски]] назив насеља "Прилеп". Средњовековни град изграђен је на узвишењу које доминира пејзажом. [[Датотека:Kingdom of Prilep-sr.png|мини|лево|[[Држава краља Марка]]]] Године 1334. Прилеп је ушао у оквире [[Српско царство|Душановог царства]], о чему сведочи Душанова повеља у [[манастир Трескавец|манастиру Трескавец]]<ref name="музеј" />. У том периоду Прилеп доживљава свој "средњовековни зенит", када је град био једно од најважнијих средишта царства. После 1365. године град је припао краљу [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашину]], па потом његовом сину, чувеном [[Марко Краљевић|Марку Краљевићу]]. Године 1395. [[Османско царство|Османлије]] освајају Прилеп и под њима ће град и околина остати све до [[1912]]. године. Последњих деценија [[Османско царство|османске]] власти Прилеп је израстао у велико [[trg|трговиште]]. == Срби у Прилепу == Срби су звали то место "Прилип" a [[Шимун Милиновић]] код Ловрећа у Имотској крајини спомиње Прилип град и да је тај крај родно место Краљевића Марка. Под царом Душаном град Прилип је добио на управу свестократор [[Бранко Младеновић]], родоначелник [[Бранковићи|Бранковића]]. [[Никодим Тисмански|Св. Никодим Грбић]], румунски светац, Србин, живео у време цара Душана. Написао је на [[Српски језик|српском језику]] свето јеванђеље 1405. године<ref>Љуба Стојановић: "Стари српски записи и натписи", књига прва, Београд 1902.</ref> у манастиру Тисмену. Дошао из Прилепа где је рођен, од оца Грка и мајке Српкиње, у [[Кнежевина Влашка|Влашку кнежевину]], где је умро 1406. године. Основао је у "Угровлашкој" манастире Тисмен и Водицу. Кнез Лазар и деспот Стефан су били први приложници тих манастира. Једну романтичну повест - српску књигу, купио је у Београду 1851. године Илија Анђелковић из Прилепа.<ref>Василије Јовановић: "Млогостадална Геновева", Београд 1851. године</ref> Руски историјски роман преведен на српски језик привукао је пажњу читалаца и у "Прилипу". Посредници су били тамошњи учитељи Димитрије Миладинов и Кнефон Зинзифовић као скупљачи претплате. Дуг је списак прилепских читалаца: Димитрије Миладиновић, Ксенофон Зинзифовић, Пан Димитрије Икомоновић, Јефтимије Белев ученик, Коста Стефановић ученик и Коста Пан. Даниловић ученик, затим Стамен Пецевић епитроп, Илија Димитријевић бојаџија, Димитрије Биолче бакалин, Димитрије Хаџи Наумов трговац, Никола Костадин трговац, Коста Бутљевић трговац, Христифор Филиповић епитроп, Харалампије Кармиш, Димитрије Цицоров, Коста Жупан, Папа Јован, Анастазиј Спасовић хаџија и Дамјан Николовику трговац.<ref>"Опсада Севастопоља", Нови Сад 1857. године</ref> Димитрије Миладиновић је 1858. године као сарадник, поклонио Друштву српске словесности у Београду један стари српски запис из Прилепа, преписан са кожног рукописа.<ref>"Гласник дружства србске словесности", Београд 1858. године</ref> Стара српска манастирска школа радила је у 19. веку, у месту [[Варош (Прилеп)|Вароши]], код Прилепа. Радила је у периоду од пре 1830. године до 1876. године.<ref name="automatski generisano1">"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Њу су похађала и прилепска деца све док није нова српска школа отворена је у самом граду Прилепу 1831. године. "Варошка школа" је прво била приватна, радило се у кући учитеља, а затим је по правилима устројена и као таква опстала до 1878. године, док није "побугарена". Нова српска школа је отворена 1897. године.<ref name="automatski generisano1" /> И прилепске градске српске школе су 1831. године најпре биле приватне. Учило се код старовременских учитеља мештана Ристе Дамјановића и Илије Мигуша (који се образовао у Србији). После се јавио и трећи учитељ, Кочо из Тополчана. То су биле кућне школе, родитељи су давали 1-2 гроша месечно по ученику, стицало се основно знање и то оно о цркви, вери и појање. Поменти Кочо, био је у ствари Алекса Кочовић учитељ између 1849—1852. године, који ће затим бити рукоположен за свештеника и остати на парохији у Прилепу. Права школа је изграђена 1851. године у Прилепу, и она је општа, народна, по карактеру српска, јер Бугари нису били још присутни. Због предмета који су се ту учили, и она је као скопска и тетовска - у ствари по свему српска нижа гимназија. У Прилепу је 1851. значи радила полугимназија српска, на којој су ђаци стицали више елемената западне културе и шире образовање. То важи од 1854. године када је дошао из Србије, учитељ Милован са новим књигама и ширим наставним планом градива. Долази за њим читав низ предавача: Ђорђе из Велеса, Цинцарин досељеник Фони Жинзифа са оцем (он је предавао на народном језику, а отац на грчком), онда домаћи Прилепчани учитељи - Коте Анђеловић - Пазов, Ристо поп Анђелов - Колчаковић. Са стране пристигоше Константи хаџи Димитријевић из Вароши, и Јордан хаџи Константиновић из Велеса. Јордан је најчувенији наш учитељ у Старој Србији у то време, поборник слоге Срба и Бугара Славјанства, а противник грчке јерархије, због чега га је и из Прилепа протерао грчки владика Венедикт.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1905. године</ref> Странкиња Британка Мјур Мекензи је током свог пропутовања Балканом свратила и у Прилеп. У својој путописној књизи је записала, да је: "затекла у Прилепу српског учитеља и школу - за које каже - да ђаци говоре српски, да познају српску историју и да се одушевљавају српским народним песмама".<ref>А. П. Ирби, М. Мекензи: "Путовање по словенским земљама Турске у Европи", Београд 1868. године</ref> На великом протесном збору Србо-Македонаца у Београду, против наметања бугарских владика егзархиста у Македонији, говорио је Јефта Најдановић из Прилепа. Он је подсећао на речи старијих људи, који су сведочили да им је бугарско име наметнуто. Јер оног који би се огласио да је Србин, Турци су гонили као опасног човека. По њему "где је Србин ту је и слава", а у Македонији се слави слава, коју су Бугари међутим покушавали да искорене, да би тако уништили српски идентитет код становника Македонаца. "Наши људи у Македонији толико воле и поштују славу, то обележје српског племена и имена."<ref>"Мале новине", Београд 1890. године</ref> Након стварања бугарске Егзархије, дична прилепска српска народна школа је "[[побугарење|побугарена]]", То је урадио први бугарски учитељ Минџов, послат из Бугарске. Минџов је без осећаја кривице, спалио огроман контингент српских књига и уџбеника, које су у Прилепу чекале, да буду разнесене по старосрбијанским српским школама. Мада се каже да "од 1897. године нема више српске школе у Прилепу", није било тако. Срби су измолили у лето 1897. године да се поново отвори. Битољски валија Абдул-Керим паша је издао "русат наме" за школу. Одређени су били и учитељи, Тома Николић и Т. Чакширлијевић. Исте јесени бугарске комите су сачекали у заседи настојника српске школе и његову малу кћерку. Отац је био тешко рањен у атентату а невино дете погинуло.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> У припремама за прославу празника Савиндан 1898. године најзаслужнији су тамошњи Срби: Пера Димитријевић власник и настојатељ српске школе у Прилепу, Иван Џамбазовић, браћа поп Антићи (књижар и ћурчија) те Риста Костић дунђер.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1898. године</ref> У српској књижарници Илије поп Антића у Прилепу могао се 1899. године узети српски календар "Голуб", који је излазио у Цариграду.<ref>"Цариградски гласнк", Цариград 1899. године</ref> Године 1899. домаћин школске славе био је газда Спиро Џамбазовић. Њихово - Прилепско српско родољубље их је већину нажалост коштало главе. Бугарски комитски војвода, учитељ Петар Ацев са својом четом, одговоран је за убиства истакнутих прилепских Срба: Спире Џамбазовића и његовог сина Ивана, те браћу Тодора и Илију поп Антића, као и Тасу Дрзмановића.<ref>"Велика Србија", Солун 1918. године</ref> Године 1912. Прилеп се са околином припаја [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], касније [[Југославија|Југославији]]. Управном поделом 1913. године, Прилип је постао среско место, у саставу Битољског округа. Од [[1991]]. године град је у саставу [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. == Цркве == Прилеп је између два светска рата имао три српске цркве православне: Св. Благовештења, Св. Преображења и Св. Ћирила и Методија. Благовештенски храм је 1938. године прославио стогодишњицу постојања. Он је надалеко познат по врло уметнички рађеној резбарији темпла од ораховине. Радио га је рекански мајстор Димитрије 1835—1838. године. То је иначе прва градска тада црква прилепска, а становништво православно је до тада морало ићи у цркву оближњег места [[Варош (Прилеп)|Варош]] (Марков град). Заслуга је то Ристе хаџи Дамјановића који је ишао у Цариград и тамо измолио дозволу да граде цркву. Дали су му Прилепчани назив "логотед" и приредили свечани дочек, када се вратио са султанским ферманом. Други прилепски храм, Св. Ћирила и Методија, започет је 1926. године на месту порушеног параклиса. Подигнут је у част српског краља Петра првог Ослободиоца, у византијском стилу по нацрту архитекте Момира Коруновића<ref>"Политика", Београд 3. јун 2018. године</ref>, а испод њега се налази у криптама велика војничка костурница - посмртни остаци 1500 српских војника, палих за ослобођење Прилепа у ратовима 1912—1918. године. На улазу у град, код бивше Учитељске школе налази се гроб архимандрита Данила старешине манастира Трескавца. Он се 1838. године одазвао позиву да учествује на освећењу градске цркве баш о Ускрсу, али не желећи да привуче пажњу непријатељски расположених Турака, кренуо је ноћу и то заобилазним путем у Прилеп. Ту на улазу, у мраку га је дочекао субаша и убио из пушке, не знајући ко му долази у сусрет. Архимандрит је сахрањен на месту где је погинуо, и ту су били као споменик постављена два камена стуба, донета из Чепигова, и древне незнабожачке вароши Диорипо.<ref>"Правда", Београд 1939. године</ref> У Преображенском храму Срби су 1899. године прославили школску славу Св. Саву. Ту је чинодејствовао старац поп Алексо Кочовић.<ref>"Цариградски гласник", Цриград 1899. године</ref> Стари, некадашњи велики, значајан историјски град који су становници 1854. године звали Варош, Маркова кула или Марков двор, мало удаљен од данашњег Прилепа, био је давно разрушен. То село је постало део града Прилепа. Све је ту што је сачувано у виду фрески или натписа говорило да је реч о Марковим црквама. Ту је био на брегу изнад села, смештен и краљевски двор Марков. У Старом граду је по учитељу поборнику "Славјанинства", Јордану Константиновом дописнику "Цариградског весника" (српског листа), ту било чак 75 храмова из доба Мрњавчевића.<ref>"Световид", Темишвар 13. јануар 1855. године</ref> Од толиког блага преостале су само две цркве. Једна посвећена Св. Богородици а друга посвећена Св. великомученику мироточцу Димитрију, служили су недељом и празником, редовно. Ниже од Старог града биле су рушевина манастира названог Св. Арханђел Михаил. Мада је то очигледно наслеђе српских краљева Мрњавчевића Вукашина и Марка, Константинов је ту сместио центар бугарске духовности и писмености, који по њему садржи много за бугарски народ важних историјских књига и рукописа. Ту се пише он налазио и разорени манастир посвећен Св. Никодиму — прилепском Бугарину. Књижно благо је пре 214 година ту нашло уточиште, из њиховог пострадалог Сарандополског манастира. По дописнику "Правде" из 1939. године, то је некадашњи Прилеп - град Краљевића Марка Мрњавчевића. Савремени Прилеп је премештен одавно на обале река Дабничке и Ораховачке. Тада су биле сачуване 4 цркве старе, од 77 колико их је наводно било некада давно. Изнад самог села био је манастир Св. Арханђела, у висини, задужбина Краљевића Марка и оца његовог Вукашина. У цркви се налазе сачуване фреске обојице ктитора. Храм Св. Димитрија је највећи и најсачуванији, али фреске су му прекречене. Трећи сакрални објекат, црква Св. Николе је мало даље, садржи фреске које међутим уништава влага у зидовима. На "два сата хода" од Прилепа налази се стари манастир Трескавац, са црквом Богородичином. == Становништво == По попису из 2002. године, град Прилеп имао је са касније укинутим бившим насељем [[Варош (Прилеп)|Варош]], 69.704 становника. Почетком [[20. век]]а град је имао око 25.000 душа, од чега 2/3 [[Православље|православних]] [[Словени|Словена]], а остало махом [[Турци|Турака]] [[муслимани|муслимана]].<ref>Државен завод за статистика [http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf „Попис у Македонији 2002. — Књига 10.“], приступ 28.6.2013 {{мк}}</ref> '''Састав према народности''' у Прилепу био је следећи: {{bar box |float=center |title=Попис 2002. |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{bar percent|[[Македонци (народ)|Македонци]]|#FE5A1D|64.761|92.90}} {{bar percent|[[Роми]]|#A9A9A9|4.379|6.28}} {{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|158|0.22}} {{bar percent|[[Турци]]|#014421|123|0.17}} {{bar percent|[[Албанци]]|#7C1C05|21|0.03}} {{bar percent|[[Бошњаци]]|#228B22|17|0.02}} {{bar percent|[[Цинцари у Северној Македонији|Цинцари]]|#007BA7|17|0.02}} {{bar percent|остали|#FFF700|228|0.32}} |caption='''укупно''': 69,704 }} '''Вероисповест''': већинска вероисповест у насељу је [[православље]]. == Привреда == [[Датотека:Tutunski kombinat, Prilep.JPG|мини|десно|270п|Главна зграда Тутунског комбината Прилеп]] Ту је 1929. године изграђена једна од највећих електричних централа у Србији. Привредно, Прилеп је познат по дуванској, металопрерађивачкој, електронској, дрвној, текстилној, прехрамбеној и мермерној (рудник „Сивец“ на планини Бабуни<ref>Општина Прилеп: [http://www.prilep.gov.mk/informacii/mk/rudnici-1/ „Информације — Рудници“] {{Wayback|url=http://www.prilep.gov.mk/informacii/mk/rudnici-1/ |date=20130619213748 }}, приступ 28.6.2013</ref>) индустрији. == Образование == === Високо образовање === У Прилепу се налази Економски факултет, огранак Битољског универзитета „Св. Климент“, основан 1960. године, као наследник Високе и касније Високе економске школе.<ref>Економски факултет: [http://www.eccfp.uklo.edu.mk/tabs/view/13eb057b94d72779faa75c453eb45c1f „Општо“] {{Wayback|url=http://www.eccfp.uklo.edu.mk/tabs/view/13eb057b94d72779faa75c453eb45c1f |date=20130304192359 }}, приступ 28.6.2013 {{мк}}</ref> === Средње школе === * [[Гимназија „Мирче Ацев“ — Прилеп|Гимназија „Мирче Ацев“]]<ref>Гимназија Мирче Ацев: [http://www.gimprilep.edu.mk/istorijat.html „Историјат на Гимназијата „Мирче Ацев““] {{Wayback|url=http://www.gimprilep.edu.mk/istorijat.html |date=20140507013817 }}, , приступ 28.6.2013</ref> * [[СОЕПТУ „Кузман Јосифовски Питу“ — Прилеп|СОЕПТУ „Кузман Јосифовски Питу“]] * [[СОУ "Ђорче Петров“ — Прилеп|СОУ "Ђорче Петров“]] * [[СОУ „Ристе Ристески — Ричко“ — Прилеп|СОУ „Ристе Ристески — Ричко“]] * [[СУ „Орде Чопела“ — Прилеп|СУ „Орде Чопела“]] === Основне школе === На македонском се Основне школе зову Основни училишта отуд и скраћеница ОУ. * [[ОУ „Кочо Рацин“ — Прилеп|ОУ „Кочо Рацин“]] * [[ОУ „Блаже Конески“ — Прилеп|ОУ „Блаже Конески“]] * [[ОУ „Гоце Делчев“ — Прилеп|ОУ „Гоце Делчев“]] * [[ОУ „Добре Јованоски“ — Прилеп|ОУ „Добре Јованоски“]] * [[ОУ „Кире Гаврилоски Јане“ — Прилеп|ОУ „Кире Гаврилоски Јане“]] * [[ОУ „Климент Охридски“ — Прилеп|ОУ „Климент Охридски“]] * [[ОУ „Рампо Левката“ — Прилеп|ОУ „Рампо Левката“]] == Култура == * [[Институт Старословенске културе]] — образован је као Центар за истраживање Старословенске Културе при Музеју града Прилепа. * [[Центар за Савремену Ликовну уметност]] (ЦСЛУ) * [[Национална Установа Завод и Музеј — Прилеп]] == Галерија == <gallery> Датотека:Prilep Battle 1912 Postcard.jpg|[[Прилепска битка]] 1912. Датотека:Prilep 1910-1915.jpg|Прилеп између 1910—1915. Датотека:Prilep 1916.jpg|Прилеп 1916. Датотека:Osloboduvanje na Prilep, 1944.jpg|Ослобођење Прилепа 1944. Датотека:Stara prilepska ulica.jpg|Стара прилепска улица Датотека:Pohled na mesto Prilep z predhradi Markovych Kuli.jpg|Поглед на Прилеп из [[Маркове куле (Прилеп)|Маркове куле]] Датотека:Clock Tower Prilep.jpg|Сат-кула Датотека: Sušenje_duvana_u_Prilepu_2.JPG|Сушење дувана на улици Датотека:Могила на непобедените.jpg|Споменик "Непобеђени", спомен-парк "Револуције" Датотека:Prilep spomenik Aleksandar Makedonski).JPG|Споменик [[Александар Велики|Александру Македонском]] Датотека:Ulaz u Prilepsku pijacu.JPG|Улаз у прилепску пијацу названу по [[Филип II Македонски|Филипу II]] Датотека:Prilep i Pelagonia.jpg|Прилеп и [[Пелагонија]] Датотека: Street_in_Prilep.JPG|Улица у Прилепу Датотека: Pešačka ulica u Prilepu.JPG|Пешачка зона у Прилепу Датотека: Pogled_na_Markovi_kuli_(Markovu_tvrđavu)_iz_Prilepske_ulice.JPG|Поглед на [[Маркове куле (Прилеп)|Маркову тврђаву]] Датотека:Istoriski arhiv Prilep.jpg| Зграда Историјског архива у Прилепу </gallery> == Види још == * [[Општина Прилеп]] * [[Прилеп у Народноослободилачкој борби]] * [[Пиво фест (Прилеп)|Пиво Фест (Прилеп)]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Prilep}} * {{званични веб-сајт|http://www.Prilep.gov.mk}} * [http://fkpobeda.info Фудбалски клуб Победа Прилеп] {{Wayback|url=http://fkpobeda.info/ |date=20170810052324 }} * http://www.oldprilep.com * [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#ПРИЛЕП.|Наши нови градови на југу]]''. Београд. {{Градови у Северној Македонији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{Општина Прилеп}} [[Категорија:Прилеп| ]] [[Категорија:Градови у Северној Македонији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији]] [[Категорија:Општина Прилеп]] [[Категорија:Насеља са српском мањином у Северној Македонији]] ovptua5kapxaon40admorht3jcs6c60 25138983 25138881 2022-08-04T22:53:57Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/185.100.245.95|185.100.245.95]] ([[User talk:185.100.245.95|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:InternetArchiveBot|InternetArchiveBot]] wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{кратак опис|Прилеп је насеље у Северној Македонији}} {{Насељено место у Македонији | место = Прилеп | изворно_име = -{Прилеп}- | грб = Flag of Prilep.png | слика = Prilepski ploštad.JPG | опис_слике = Главни трг у Прилепу | општина = Прилеп | популација = 66.246 | надм висина = 655 | гшир = 41.3458025 | гдуж = 21.5532220 | позивни број = (+389) 048 | поштански код = 7500 | регистарска ознака = -{PP}- }} '''Прилеп''' ({{јез-мак|Прилеп}}, {{јез-тур|Pirlepe, Perlepe}}, {{јез-грч|Πρίλεπ}}, [[Влашки језик|влаш.]] -{''Pîrleap, Părleap''}-; у народним песмама и "'''Прилип'''") је [[списак градова у Северној Македонији|град]] у јужном делу [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. У Северној Македонији је познат по називу ''[[Марков Град (Прилеп)|Град под Марковим кулама]]'' (''Маркова тврђава''), због близине [[Марков Град (Прилеп)|тврђаве]] која је припадала чувеном [[Марко Краљевић|Марку Краљевићу]], сину српског краља [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашина]]. Прилеп је био и део [[Српско царство|Српског царства]], где је цар [[Стефан Душан|Душан]] изградио свој [[дворац]] и волео често одседати у том граду. То је родно место Краљевића Марка. Испод [[Марков Град (Прилеп)|Маркова града]] (у рушевинама) на главном путу [[Битољ]]—[[Велес]], налази се манастир Св. Арханђела.<ref>"Илустрована ратна хроника", Нови Сад 1912. године</ref> == Географија == [[Датотека:Map of Prilep Plane.jpg|мини|Карта [[Прилепско поље|Прилепског поља]] са већим насељеним местима]] Град Прилеп је смештен у јужном делу [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. Од главног града [[Скопље|Скопља]] град је удаљен 132&nbsp;km јужно, док се од [[Битољ]]а налази 44&nbsp;km северно. '''Рељеф''': Прилеп је једно од средишта историјске области [[Пелагонија|Пелагоније]], највеће висоравни Северне Македоније. Насеље је најважније насеље у њеном северном делу. Град се сместио на североисточном делу висоравни, на приближно 650 m надморске висине. Северно се пружа планина [[Трескавац (планина)|Трескавац]], источно планина [[Бабуна (планина)|Бабуна]], а јужно [[Селечка планина]]. Западно се пружа поље. '''Клима''' у Прилепу је [[континентална клима|континентална]]. '''Воде''': Кроз Прилеп протиче истоимена [[Прилепска река]], која дели град на северни и јужни део. Река је у сливу [[Егејско море|Егејског мора]]. == Историја == Подручје Прилепа насељено је још у [[преисторија|праисторији]], у периоду [[неолит]]а.<ref name="музеј">Музеј — Прилеп: [http://www.muzejprilep.org.mk/en/component/content/article/94-kratka-istorija-na-prilep "Кратка историја на Прилеп"] {{Wayback|url=http://www.muzejprilep.org.mk/en/component/content/article/94-kratka-istorija-na-prilep |date=20200616001947 }}, приступ 28.6.2013</ref> [[Антички Рим|Стари Рим]] је на датом месту основао град Стиберу (''Styberra''), чији остаци и данас постоје. За време царице Тевде (Тете) град (стари Прилеп) је тешко освојен, уз много жртава римљанских војника. Почетком средњег века подручје Прилепа насељено је [[Словени]]ма. [[1014]]. године први пут се среће [[Словенски језици|словенски]] назив насеља "Прилеп". Средњовековни град изграђен је на узвишењу које доминира пејзажом. [[Датотека:Kingdom of Prilep-sr.png|мини|лево|[[Држава краља Марка]]]] Године 1334. Прилеп је ушао у оквире [[Српско царство|Душановог царства]], о чему сведочи Душанова повеља у [[манастир Трескавец|манастиру Трескавец]]<ref name="музеј" />. У том периоду Прилеп доживљава свој "средњовековни зенит", када је град био једно од најважнијих средишта царства. После 1365. године град је припао краљу [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашину]], па потом његовом сину, чувеном [[Марко Краљевић|Марку Краљевићу]]. Године 1395. [[Османско царство|Османлије]] освајају Прилеп и под њима ће град и околина остати све до [[1912]]. године. Последњих деценија [[Османско царство|османске]] власти Прилеп је израстао у велико [[trg|трговиште]]. == Срби у Прилепу == Срби су звали то место "Прилип" a [[Шимун Милиновић]] код Ловрећа у Имотској крајини спомиње Прилип град и да је тај крај родно место Краљевића Марка. Под царом Душаном град Прилип је добио на управу свестократор [[Бранко Младеновић]], родоначелник [[Бранковићи|Бранковића]]. [[Никодим Тисмански|Св. Никодим Грбић]], румунски светац, Србин, живео у време цара Душана. Написао је на [[Српски језик|српском језику]] свето јеванђеље 1405. године<ref>Љуба Стојановић: "Стари српски записи и натписи", књига прва, Београд 1902.</ref> у манастиру Тисмену. Дошао из Прилепа где је рођен, од оца Грка и мајке Српкиње, у [[Кнежевина Влашка|Влашку кнежевину]], где је умро 1406. године. Основао је у "Угровлашкој" манастире Тисмен и Водицу. Кнез Лазар и деспот Стефан су били први приложници тих манастира. Једну романтичну повест - српску књигу, купио је у Београду 1851. године Илија Анђелковић из Прилепа.<ref>Василије Јовановић: "Млогостадална Геновева", Београд 1851. године</ref> Руски историјски роман преведен на српски језик привукао је пажњу читалаца и у "Прилипу". Посредници су били тамошњи учитељи Димитрије Миладинов и Кнефон Зинзифовић као скупљачи претплате. Дуг је списак прилепских читалаца: Димитрије Миладиновић, Ксенофон Зинзифовић, Пан Димитрије Икомоновић, Јефтимије Белев ученик, Коста Стефановић ученик и Коста Пан. Даниловић ученик, затим Стамен Пецевић епитроп, Илија Димитријевић бојаџија, Димитрије Биолче бакалин, Димитрије Хаџи Наумов трговац, Никола Костадин трговац, Коста Бутљевић трговац, Христифор Филиповић епитроп, Харалампије Кармиш, Димитрије Цицоров, Коста Жупан, Папа Јован, Анастазиј Спасовић хаџија и Дамјан Николовику трговац.<ref>"Опсада Севастопоља", Нови Сад 1857. године</ref> Димитрије Миладиновић је 1858. године као сарадник, поклонио Друштву српске словесности у Београду један стари српски запис из Прилепа, преписан са кожног рукописа.<ref>"Гласник дружства србске словесности", Београд 1858. године</ref> Стара српска манастирска школа радила је у 19. веку, у месту [[Варош (Прилеп)|Вароши]], код Прилепа. Радила је у периоду од пре 1830. године до 1876. године.<ref name="automatski generisano1">"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Њу су похађала и прилепска деца све док није нова српска школа отворена је у самом граду Прилепу 1831. године. "Варошка школа" је прво била приватна, радило се у кући учитеља, а затим је по правилима устројена и као таква опстала до 1878. године, док није "побугарена". Нова српска школа је отворена 1897. године.<ref name="automatski generisano1" /> И прилепске градске српске школе су 1831. године најпре биле приватне. Учило се код старовременских учитеља мештана Ристе Дамјановића и Илије Мигуша (који се образовао у Србији). После се јавио и трећи учитељ, Кочо из Тополчана. То су биле кућне школе, родитељи су давали 1-2 гроша месечно по ученику, стицало се основно знање и то оно о цркви, вери и појање. Поменти Кочо, био је у ствари Алекса Кочовић учитељ између 1849—1852. године, који ће затим бити рукоположен за свештеника и остати на парохији у Прилепу. Права школа је изграђена 1851. године у Прилепу, и она је општа, народна, по карактеру српска, јер Бугари нису били још присутни. Због предмета који су се ту учили, и она је као скопска и тетовска - у ствари по свему српска нижа гимназија. У Прилепу је 1851. значи радила полугимназија српска, на којој су ђаци стицали више елемената западне културе и шире образовање. То важи од 1854. године када је дошао из Србије, учитељ Милован са новим књигама и ширим наставним планом градива. Долази за њим читав низ предавача: Ђорђе из Велеса, Цинцарин досељеник Фони Жинзифа са оцем (он је предавао на народном језику, а отац на грчком), онда домаћи Прилепчани учитељи - Коте Анђеловић - Пазов, Ристо поп Анђелов - Колчаковић. Са стране пристигоше Константи хаџи Димитријевић из Вароши, и Јордан хаџи Константиновић из Велеса. Јордан је најчувенији наш учитељ у Старој Србији у то време, поборник слоге Срба и Бугара Славјанства, а противник грчке јерархије, због чега га је и из Прилепа протерао грчки владика Венедикт.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1905. године</ref> Странкиња Британка Мјур Мекензи је током свог пропутовања Балканом свратила и у Прилеп. У својој путописној књизи је записала, да је: "затекла у Прилепу српског учитеља и школу - за које каже - да ђаци говоре српски, да познају српску историју и да се одушевљавају српским народним песмама".<ref>А. П. Ирби, М. Мекензи: "Путовање по словенским земљама Турске у Европи", Београд 1868. године</ref> На великом протесном збору Србо-Македонаца у Београду, против наметања бугарских владика егзархиста у Македонији, говорио је Јефта Најдановић из Прилепа. Он је подсећао на речи старијих људи, који су сведочили да им је бугарско име наметнуто. Јер оног који би се огласио да је Србин, Турци су гонили као опасног човека. По њему "где је Србин ту је и слава", а у Македонији се слави слава, коју су Бугари међутим покушавали да искорене, да би тако уништили српски идентитет код становника Македонаца. "Наши људи у Македонији толико воле и поштују славу, то обележје српског племена и имена."<ref>"Мале новине", Београд 1890. године</ref> Након стварања бугарске Егзархије, дична прилепска српска народна школа је "[[побугарење|побугарена]]", То је урадио први бугарски учитељ Минџов, послат из Бугарске. Минџов је без осећаја кривице, спалио огроман контингент српских књига и уџбеника, које су у Прилепу чекале, да буду разнесене по старосрбијанским српским школама. Мада се каже да "од 1897. године нема више српске школе у Прилепу", није било тако. Срби су измолили у лето 1897. године да се поново отвори. Битољски валија Абдул-Керим паша је издао "русат наме" за школу. Одређени су били и учитељи, Тома Николић и Т. Чакширлијевић. Исте јесени бугарске комите су сачекали у заседи настојника српске школе и његову малу кћерку. Отац је био тешко рањен у атентату а невино дете погинуло.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> У припремама за прославу празника Савиндан 1898. године најзаслужнији су тамошњи Срби: Пера Димитријевић власник и настојатељ српске школе у Прилепу, Иван Џамбазовић, браћа поп Антићи (књижар и ћурчија) те Риста Костић дунђер.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1898. године</ref> У српској књижарници Илије поп Антића у Прилепу могао се 1899. године узети српски календар "Голуб", који је излазио у Цариграду.<ref>"Цариградски гласнк", Цариград 1899. године</ref> Године 1899. домаћин школске славе био је газда Спиро Џамбазовић. Њихово - Прилепско српско родољубље их је већину нажалост коштало главе. Бугарски комитски војвода, учитељ Петар Ацев са својом четом, одговоран је за убиства истакнутих прилепских Срба: Спире Џамбазовића и његовог сина Ивана, те браћу Тодора и Илију поп Антића, као и Тасу Дрзмановића.<ref>"Велика Србија", Солун 1918. године</ref> Године 1912. Прилеп се са околином припаја [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], касније [[Југославија|Југославији]]. Управном поделом 1913. године, Прилип је постао среско место, у саставу Битољског округа. Од [[1991]]. године град је у саставу [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. == Цркве == Прилеп је између два светска рата имао три српске цркве православне: Св. Благовештења, Св. Преображења и Св. Ћирила и Методија. Благовештенски храм је 1938. године прославио стогодишњицу постојања. Он је надалеко познат по врло уметнички рађеној резбарији темпла од ораховине. Радио га је рекански мајстор Димитрије 1835—1838. године. То је иначе прва градска тада црква прилепска, а становништво православно је до тада морало ићи у цркву оближњег места [[Варош (Прилеп)|Варош]] (Марков град). Заслуга је то Ристе хаџи Дамјановића који је ишао у Цариград и тамо измолио дозволу да граде цркву. Дали су му Прилепчани назив "логотед" и приредили свечани дочек, када се вратио са султанским ферманом. Други прилепски храм, Св. Ћирила и Методија, започет је 1926. године на месту порушеног параклиса. Подигнут је у част српског краља Петра првог Ослободиоца, у византијском стилу по нацрту архитекте Момира Коруновића<ref>"Политика", Београд 3. јун 2018. године</ref>, а испод њега се налази у криптама велика војничка костурница - посмртни остаци 1500 српских војника, палих за ослобођење Прилепа у ратовима 1912—1918. године. На улазу у град, код бивше Учитељске школе налази се гроб архимандрита Данила старешине манастира Трескавца. Он се 1838. године одазвао позиву да учествује на освећењу градске цркве баш о Ускрсу, али не желећи да привуче пажњу непријатељски расположених Турака, кренуо је ноћу и то заобилазним путем у Прилеп. Ту на улазу, у мраку га је дочекао субаша и убио из пушке, не знајући ко му долази у сусрет. Архимандрит је сахрањен на месту где је погинуо, и ту су били као споменик постављена два камена стуба, донета из Чепигова, и древне незнабожачке вароши Диорипо.<ref>"Правда", Београд 1939. године</ref> У Преображенском храму Срби су 1899. године прославили школску славу Св. Саву. Ту је чинодејствовао старац поп Алексо Кочовић.<ref>"Цариградски гласник", Цриград 1899. године</ref> Стари, некадашњи велики, значајан историјски град који су становници 1854. године звали Варош, Маркова кула или Марков двор, мало удаљен од данашњег Прилепа, био је давно разрушен. То село је постало део града Прилепа. Све је ту што је сачувано у виду фрески или натписа говорило да је реч о Марковим црквама. Ту је био на брегу изнад села, смештен и краљевски двор Марков. У Старом граду је по учитељу поборнику "Славјанинства", Јордану Константиновом дописнику "Цариградског весника" (српског листа), ту било чак 75 храмова из доба Мрњавчевића.<ref>"Световид", Темишвар 13. јануар 1855. године</ref> Од толиког блага преостале су само две цркве. Једна посвећена Св. Богородици а друга посвећена Св. великомученику мироточцу Димитрију, служили су недељом и празником, редовно. Ниже од Старог града биле су рушевина манастира названог Св. Арханђел Михаил. Мада је то очигледно наслеђе српских краљева Мрњавчевића Вукашина и Марка, Константинов је ту сместио центар бугарске духовности и писмености, који по њему садржи много за бугарски народ важних историјских књига и рукописа. Ту се пише он налазио и разорени манастир посвећен Св. Никодиму — прилепском Бугарину. Књижно благо је пре 214 година ту нашло уточиште, из њиховог пострадалог Сарандополског манастира. По дописнику "Правде" из 1939. године, то је некадашњи Прилеп - град Краљевића Марка Мрњавчевића. Савремени Прилеп је премештен одавно на обале река Дабничке и Ораховачке. Тада су биле сачуване 4 цркве старе, од 77 колико их је наводно било некада давно. Изнад самог села био је манастир Св. Арханђела, у висини, задужбина Краљевића Марка и оца његовог Вукашина. У цркви се налазе сачуване фреске обојице ктитора. Храм Св. Димитрија је највећи и најсачуванији, али фреске су му прекречене. Трећи сакрални објекат, црква Св. Николе је мало даље, садржи фреске које међутим уништава влага у зидовима. На "два сата хода" од Прилепа налази се стари манастир Трескавац, са црквом Богородичином. == Становништво == По попису из 2002. године, град Прилеп имао је са касније укинутим бившим насељем [[Варош (Прилеп)|Варош]], 69.704 становника. Почетком [[20. век]]а град је имао око 25.000 душа, од чега 2/3 [[Православље|православних]] [[Словени|Словена]], а остало махом [[Турци|Турака]] [[муслимани|муслимана]].<ref>Државен завод за статистика [http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf „Попис у Македонији 2002. — Књига 10.“], приступ 28.6.2013 {{мк}}</ref> '''Састав према народности''' у Прилепу био је следећи: {{bar box |float=center |title=Попис 2002. |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{bar percent|[[Македонци (народ)|Македонци]]|#FE5A1D|64.761|92.90}} {{bar percent|[[Роми]]|#A9A9A9|4.379|6.28}} {{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|158|0.22}} {{bar percent|[[Турци]]|#014421|123|0.17}} {{bar percent|[[Албанци]]|#7C1C05|21|0.03}} {{bar percent|[[Бошњаци]]|#228B22|17|0.02}} {{bar percent|[[Цинцари у Северној Македонији|Цинцари]]|#007BA7|17|0.02}} {{bar percent|остали|#FFF700|228|0.32}} |caption='''укупно''': 69,704 }} '''Вероисповест''': већинска вероисповест у насељу је [[православље]]. == Привреда == [[Датотека:Tutunski kombinat, Prilep.JPG|мини|десно|270п|Главна зграда Тутунског комбината Прилеп]] Ту је 1929. године изграђена једна од највећих електричних централа у Србији. Привредно, Прилеп је познат по дуванској, металопрерађивачкој, електронској, дрвној, текстилној, прехрамбеној и мермерној (рудник „Сивец“ на планини Бабуни<ref>Општина Прилеп: [http://www.prilep.gov.mk/informacii/mk/rudnici-1/ „Информације — Рудници“] {{Wayback|url=http://www.prilep.gov.mk/informacii/mk/rudnici-1/ |date=20130619213748 }}, приступ 28.6.2013</ref>) индустрији. == Образовање == === Високо образовање === У Прилепу се налази Економски факултет, огранак Битољског универзитета „Св. Климент“, основан 1960. године, као наследник Високе и касније Високе економске школе.<ref>Економски факултет: [http://www.eccfp.uklo.edu.mk/tabs/view/13eb057b94d72779faa75c453eb45c1f „Општо“] {{Wayback|url=http://www.eccfp.uklo.edu.mk/tabs/view/13eb057b94d72779faa75c453eb45c1f |date=20130304192359 }}, приступ 28.6.2013 {{мк}}</ref> === Средње школе === * [[Гимназија „Мирче Ацев“ — Прилеп|Гимназија „Мирче Ацев“]]<ref>Гимназија Мирче Ацев: [http://www.gimprilep.edu.mk/istorijat.html „Историјат на Гимназијата „Мирче Ацев““] {{Wayback|url=http://www.gimprilep.edu.mk/istorijat.html |date=20140507013817 }}, , приступ 28.6.2013</ref> * [[СОЕПТУ „Кузман Јосифовски Питу“ — Прилеп|СОЕПТУ „Кузман Јосифовски Питу“]] * [[СОУ "Ђорче Петров“ — Прилеп|СОУ "Ђорче Петров“]] * [[СОУ „Ристе Ристески — Ричко“ — Прилеп|СОУ „Ристе Ристески — Ричко“]] * [[СУ „Орде Чопела“ — Прилеп|СУ „Орде Чопела“]] === Основне школе === На македонском се Основне школе зову Основни училишта отуд и скраћеница ОУ. * [[ОУ „Кочо Рацин“ — Прилеп|ОУ „Кочо Рацин“]] * [[ОУ „Блаже Конески“ — Прилеп|ОУ „Блаже Конески“]] * [[ОУ „Гоце Делчев“ — Прилеп|ОУ „Гоце Делчев“]] * [[ОУ „Добре Јованоски“ — Прилеп|ОУ „Добре Јованоски“]] * [[ОУ „Кире Гаврилоски Јане“ — Прилеп|ОУ „Кире Гаврилоски Јане“]] * [[ОУ „Климент Охридски“ — Прилеп|ОУ „Климент Охридски“]] * [[ОУ „Рампо Левката“ — Прилеп|ОУ „Рампо Левката“]] == Култура == * [[Институт Старословенске културе]] — образован је као Центар за истраживање Старословенске Културе при Музеју града Прилепа. * [[Центар за Савремену Ликовну уметност]] (ЦСЛУ) * [[Национална Установа Завод и Музеј — Прилеп]] == Галерија == <gallery> Датотека:Prilep Battle 1912 Postcard.jpg|[[Прилепска битка]] 1912. Датотека:Prilep 1910-1915.jpg|Прилеп између 1910—1915. Датотека:Prilep 1916.jpg|Прилеп 1916. Датотека:Osloboduvanje na Prilep, 1944.jpg|Ослобођење Прилепа 1944. Датотека:Stara prilepska ulica.jpg|Стара прилепска улица Датотека:Pohled na mesto Prilep z predhradi Markovych Kuli.jpg|Поглед на Прилеп из [[Маркове куле (Прилеп)|Маркове куле]] Датотека:Clock Tower Prilep.jpg|Сат-кула Датотека: Sušenje_duvana_u_Prilepu_2.JPG|Сушење дувана на улици Датотека:Могила на непобедените.jpg|Споменик "Непобеђени", спомен-парк "Револуције" Датотека:Prilep spomenik Aleksandar Makedonski).JPG|Споменик [[Александар Велики|Александру Македонском]] Датотека:Ulaz u Prilepsku pijacu.JPG|Улаз у прилепску пијацу названу по [[Филип II Македонски|Филипу II]] Датотека:Prilep i Pelagonia.jpg|Прилеп и [[Пелагонија]] Датотека: Street_in_Prilep.JPG|Улица у Прилепу Датотека: Pešačka ulica u Prilepu.JPG|Пешачка зона у Прилепу Датотека: Pogled_na_Markovi_kuli_(Markovu_tvrđavu)_iz_Prilepske_ulice.JPG|Поглед на [[Маркове куле (Прилеп)|Маркову тврђаву]] Датотека:Istoriski arhiv Prilep.jpg| Зграда Историјског архива у Прилепу </gallery> == Види још == * [[Општина Прилеп]] * [[Прилеп у Народноослободилачкој борби]] * [[Пиво фест (Прилеп)|Пиво Фест (Прилеп)]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Prilep}} * {{званични веб-сајт|http://www.Prilep.gov.mk}} * [http://fkpobeda.info Фудбалски клуб Победа Прилеп] {{Wayback|url=http://fkpobeda.info/ |date=20170810052324 }} * http://www.oldprilep.com * [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#ПРИЛЕП.|Наши нови градови на југу]]''. Београд. {{Градови у Северној Македонији}} {{Градови-хероји СФРЈ}} {{Општина Прилеп}} [[Категорија:Прилеп| ]] [[Категорија:Градови у Северној Македонији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији]] [[Категорија:Општина Прилеп]] [[Категорија:Насеља са српском мањином у Северној Македонији]] sveqxrzft8qhgyimgb781mifilbdbn1 0 33738 25138877 24372251 2022-08-04T20:20:45Z 109.245.225.178 wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Бела Црква}} {{кратак опис|Бела Црква је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Бела Црква |слика = Главна улица.JPG |опис_слике = Главна улица у Белој Цркви |грб = Blason de Bela Crkva.png |покрајина = Војводина |округ = Јужнобанатски |општина = Бела Црква |надм висина = 90 |популација = {{decrease}} 9.080 |површина = 39,2 |густина = 231 |поштански код = 26340 |позивни број = 013 |регистарска ознака = -{VŠ}- |гшир = 44.89942 |гдуж = 21.42188 }} '''Бела Црква''' је курчева селендра и јазбина пацова михајла иванчевића [[општина Бела Црква|истоимене општине]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]], у [[Војводина|АП Војводини]], у [[Србија|Републици Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] живело је 9080 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 10675 становника). == Називи == Бела Црква је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Fehértemplom}}, {{јез-нем|Weisskirchen}}, {{јез-чеш|Bilo Čerkva}}, {{јез-рум|Biserica Alba}}. == Историја == [[Датотека:Зграда општине Беле Цркве.JPG|мини|Зграда општине.]] [[Датотека:Зграда Музејске јединице у Белој Цркви.JPG|мини|Народни музеј.]] [[Датотека:IMAG1054.jpg|мини|Спомен плоча стрељаним Србима од стране немачког окупатора 1943. године]] [[Датотека:Spomenik crvenoarmejcima.jpg||мини|Споменик палим борцима Црвене армије.]] [[Датотека:Sljunkara.jpg|мини|Језеро Шљункара]] [[Датотека:Зграда Историјског архива у Белој Цркви.JPG|мини|Историјски музеј.]] Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем. Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена — осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{''Fehertemplom''}- (1355—1459), -{''Weisskirchen''}- (1717—1872) и -{''Biserica Alba''}-, Бела Црква од 1918. г. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. === Оснивање === [[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg167.jpg|мини|лево|180п|Бела Црква на [[Јозефински катастар|Јозефинском катастру]] 1769-1772.]] Током дужег периода седиште белоцркванске котлине и околних обронака банатских планина била је фортификација-тврђава [https://web.archive.org/web/20180119024208/http://gradovi.protego.rs/pregled/haramvar-stara-palanka Паланка], која се налазила на ушћу реке [[Караш (река)|Караш]] и [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]], а важила је за војни и административни центар нахије или дистрикта. На супротној десној обали Дунава смештена је тврђава [[Тврђава Рам|Рам]]. Обе тврђаве су из времена [[Римско царство|Римског царства]] чија је главна сврха била одбрана границе од варварских народа, као и заштита улаза у Банатску, односно [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Белу Цркву је основао [[1717]]. године гроф [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], као немачко колонистичко село након освајања паланачке тврђаве и нахије [[1716]]. године у [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турском рату (1716–1718)]]. Ново место за колонизацију је изабрано 10 километара низводно од ушћа Нере и тврђаве Паланке. Колонисти су подигли прво насеље недалеко од десне обале Нере, на оближњем брду, на коме су се налазиле рушевине српског манастира и села, стара Бјелија Церкве, које је страдало нешто пре [[1690]]. године током [[Велики турски рат#Велики турски рат у Србији и Македонији|Рата свете лиге]], а чије избегло становништво када се вратило населило у оближњу Сувају. Срби су паланачку нахију, односно белоцркванску котлину и обронке банатских планина, већ насељавали, где су имали формиране манастире, села и насеобине. Највероватније се ради о аутохтоним Србљима деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и његовог сина [[Јован Бранковић|Јована]]. Данашња Бела Црква је млађе насеље од села које је окружују, попут: [[Црвена Црква|Црвене Цркве]], [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчице]], [[Кусић]]а, [[Соколовац (Румунија)|Соколовца]], [[Златица (Соколовац)|Златице]] и легендарног [[Базијаш]]а. Занимљиво да данас, на почетку 21. века, између две пограничне локалне заједнице, [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]] и [[Општина Соколовац|Општине Соколовац]], нису успостављене задовољавајуће социјалне и културне везе. Ново насеље је формирано као војна насеобина у којој има цивилни досељеника. Њихово досељавање изводи се организован и плански а транспорт се врши Дунавом малим лађама до означеног одредишта. Годин 1735. у Белој Цркви живи поприличан број Немаца и мали број Срба, а стално је била стационирана 2. чета српске милиције. Највећи број досељеника је из удаљених крајева Светог римског немачког царства. Гроф Мерсију је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а. Атар града Беле Цркве био је насељен још у [[преисторија|праисторијско доба]]. Код Сиглове циглане ископани су остаци некадашњег насеља, а код дударе гроб урни из [[бронзано доба|бронзаног доба.]] Садашња Бела Црква јавља се у -{XIV}- веку — 7. новембра 1355. године помиње се први пут у предикату њеног власника. Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино.<ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref> === Период до Првог светског рата === Прво стрељачко удружење на подручју Србије основано је 1777. у Белој Цркви. Прва железничка пруга на подручју данашње Србије је управо настала у [[Општина Бела Црква|Општини Бела Црква]] и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: [[Оравица]] — [[Ракаждија]] — [[Јам]] — [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] — Бела Црква — [[Базијаш]]. Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка Војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније су прикључени Мађарском краљевству (део Аустроугарске) док је подручје Беле Цркве било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], номинално са својим законима, али под круном аустријског цара. Тек по укидању Војне Крајине 1872. године, Бела Црква постаје интегрални део Мађарског краљевства све до 1918. године када постаје део Србије. === Међуратни период === После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на власт њихов положај се посебно погоршао. За време Другог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом [[Банат]]а између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]], чији најпросперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у [[Румунија|Румунији]]. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у [[Јужнобанатски управни округ|јужном Банату]] преузима [[Вршац]]. Број становника опада, као и цена некретнина, што је, додуше, привукло "велики број пензионера, а највише из Немачке".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/04/09?pageIndex=00008 "Политика", 9. април 1937]</ref> Након победе Октобарске револуције у Русији, у Белу Цркву долази велики број "белих" емиграната. Они бивају прихваћени као држављани Краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве руске школе су пребачене на ова подручја, посебно Кадетски руски корпус, који је ту имао школу све до Другог светског рата. === Други светски рат и злочини Немаца над Србима и Јеврејима Беле Цркве === Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, буди се немачки национализам и у Краљевини Југославији. Највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена а један мањи део је помагао НОБ. [[Априлски рат]] је био изузетно кратак и Немци су окупирали град. Бела Црква је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу Цркву, немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванским Јеврејима, од којих скоро нико није преживео рат. Немачки окупатор, здушно потпомогнут домаћим Немцима из Беле Цркве чинио је разне злочине над Србима и Јеврејима. Тако, једно време Србима и Јеврејима чак није било дозвољено да шетају градским шеталиштем<ref>[http://elmundosefarad.wikidot.com/banatski-nemci-i-jevreji Banatski Nemci I Jevreji — EL MUNDO SEFARAD{{Ботовски наслов}}]</ref>, које је било резервисано само за Немце. Пљачке и отимачина јеврејске имовине у Белој Цркви од стране Немаца биле су изузетно честе У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над српским народом у Југославији. Током самог рата, немачки окупатори починили су злочине над српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој Цркви. Године 1943. извршено је тако масовно стрељање српског становништва.<ref>{{Cite web |url=http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php |title=Архивирана копија |access-date=27. 09. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130617051057/http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php# |archive-date=17. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Доласком ослобођења, немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој. Немци, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]]а. == Култура == Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, Дом Војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило знатно више језика, тако да и данас можете срести презимена која недвосмислен казују да су она у панонску низину стигла из различитих крајева Европе — немачких, француских, мађарских, италијанских, јеврејских, румунских, ромских, чешких, словачких, украјинских, руских области... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу и морфологији припада другим нацијама, док њихови власници носе најчешће другу националност. Стицај историјских прилика је овде учинио своје те је од многонационалног градића, са неколико вера и још више језика Бела Црква постала већински српски град, са много националних мањина, али углавном малобројних. Ако се погледа попис становништва обављен [[1910]]. и [[2002]]. године, однос је врло очигледан. Почетком 20. века у граду са 11524 становника, [[Немци|Немаца]] је било 6062, [[Срби|Срба]] 1994, [[Румуни|Румуна]] 1806, [[Мађари|Мађара]] 1203 уз незнатан број [[Чеси|Чеха]], [[Словак]]а итд. попис 2002. je показао да од 23707 становника, око 19 хиљада чине [[Срби]], док се остали изјашњавају као Румуни, Мађари, [[Словаци]], [[Чеси]]. Међу њима је тек 10 Немаца. Додуше, Немаца који се могу препознати по немачким именима и презименима, јер многи од грађана са ортодоксним немачким именима и презименима, у ствари, и не говоре немачки језик те се више и не осећају Немцима. У традицији и свакодневном животу града и околних села становници, данас нажалост много сиромашнији и неразвијенији од својих стварних могућности, овај град још чува остатке урбане лепоте средњоевропских вароши и многе културне навике Европљана, као што је рецимо традиција уређивања кућа, или кухиња са приметним утицајем швапских јела. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и дан-данас негује је надалеко познати [[карневал цвећа]] датира из 1852, традиција стара 150 година, чији су почеци везани управо за време немачке доминације. О некадашњем економском и културном процвату Беле Цркве донекле говори и немачко гробље, са прекрасним мермерним споменицима. Бела Црква спада у ред [[Војводина|војвођанских]] градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности. <ref>Литература „Летопис Банатских места“(Беч 1999) период 1812–2009. г. Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани</ref> == Привреда == Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је -{''Weisskirchen''}- [[1717]]. године. Пре свега, био је културни центар предодређен за развој [[виноградарство|виноградарства]]. Године 1926. 70% становништва Јужног [[Банат]]а бавило се [[виноградарство]]м. Воћарство и [[земљорадња]] били су интензивно развијани. [[Вино]], [[ракија]], [[ликер]] и [[коњак]] били су производи који су се извозили по целој [[Европа|Европи]]. Управо је структура поднебља створила услове да Банат у XX-веку постане највећи произвођач свилених буба. Почетком XX века поред града је било засађено преко десет хиљада ланаца винограда, а производило се 50 до 60 хиљада хектолитара вина. Већина тих винограда је искрчена после 1945. године, са доласком нових становника, те је данас виноградарство тек споредна привредна грана. У Белој Цркви је [[1876]]. године било пет фабрика [[свила|свиле]], успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, [[штампарство|штампарије]] и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ [[1931]]. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. == Географија == Белоцркванска котлина спуштена је између [[Вршачке планине|Вршачких планина]] на [[север]]у, до [[Дунав]]а на [[југ]]у и [[Карпати|Карпатских планина]] на [[исток]]у. Она је отворена према [[запад]]у — [[Панонска низија|Панонској низији]], због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали [[лес]] и [[песак]]. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]]. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке [[Нера (Дунав)|Нере]] наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 -{m}-. Белоцркванска општина простире се на 353 -{[[квадратни километар|km²]]}- површине. Има око 21.500 [[хектар]]а оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. Кроз белоцркванску котлину протичу реке [[Караш (река)|Караш]] и Нера, а пресеца је и канал Дунав—Тиса—Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у [[Румунија|Румунији]] а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 -{km}-. Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села: # [[Банатска Паланка]] # [[Стара Паланка]] # [[Банатска Суботица]] # [[Врачев Гај]] # [[Гребенац]] # [[Добричево]] # [[Дупљаја]] # [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] # [[Кајтасово]] # [[Калуђерово (Бела Црква)|Калуђерово]] # [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчица]] # [[Кусић]] # [[Црвена Црква]] # [[Чешко Село]] == Клима == Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла [[лето|лета]], нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита [[зима]], краћа [[пролеће|пролећа]] и топлија [[јесен]]. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит [[ветар]] који дува и до три недеље. [[Кошава]] је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. [[Северац (ветар)|Северац]] је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси [[киша|кишу]]. == Туризам == У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих експлоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се „Градско језеро“ које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини [[Врачев Гај]]а налази се „Врачевгајско језеро“ које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање. Осим [[Карневал цвећа|Карневала цвећа]] у Белој Цркви се организује још једна културна манифестација, „Лов на Бесија“ (лов на сома капиталца).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:449511-Bela-Crkva---banatski-raj Бела Црква — банатски рај („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref> <gallery> Српска православна црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви.JPG|Црква Св. Петра и Павла Ruska crkva, Bela Crkva.JPG|Руска црква Bela Crkva, Orthodox Church.jpg|Румунска црква Bela Crkva, Catholic Church.jpg|Римокатоличка црква Свете Ане </gallery> == Демографија == У насељу Бела Црква живи 8500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (36,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 3899 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71 (попис 2002). Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 14000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 9428 | S02V02 = 9803 | S02V03 = 10722 | S02V04 = 11084 | S02V05 = 12317 | S02V06 = 11634 | S02V07 = 10675 | S02V08 = 9080 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=9428 |п1953=9803 |п1961=10722 |п1971=11084 |п1981=12317 |п1991=11634 |п1991н=11014 |п2002с=11718 |п2002=10675 |п2011=9080 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|8222|77.02}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|511|4.78}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|267|2.50}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|266|2.49}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|188|1.76}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|180|1.68}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|131|1.22}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|64|0.59}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|59|0.55}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|30|0.28}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|29|0.27}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|silver|18|0.16}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|14|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|pink|8|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|purple|4|0.03}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|green|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|black|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|gray|1|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|silver|335|3.13}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|45|7.53|7.70|46}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|10.05|24.62|147}} {{Врста лево десно|75-79|gray|107|17.92|35.00|209}} {{Врста лево десно|70-74|gray|154|25.79|46.39|277}} {{Врста лево десно|65-69|gray|236|39.53|56.61|338}} {{Врста лево десно|60-64|gray|254|42.54|47.73|285}} {{Врста лево десно|55-59|gray|250|41.87|45.05|269}} {{Врста лево десно|50-54|gray|472|79.06|79.06|472}} {{Врста лево десно|45-49|gray|430|72.02|83.41|498}} {{Врста лево десно|40-44|gray|381|63.81|67.67|404}} {{Врста лево десно|35-39|gray|289|48.40|52.59|314}} {{Врста лево десно|30-34|gray|336|56.28|54.43|325}} {{Врста лево десно|25-29|gray|417|69.84|67.67|404}} {{Врста лево десно|20-24|gray|390|65.32|65.15|389}} {{Врста лево десно|15-19|gray|382|63.98|55.10|329}} {{Врста лево десно|10-14|gray|354|59.29|54.43|325}} {{Врста лево десно|5-9|gray|327|54.77|45.05|269}} {{Врста лево десно|0-4|gray|258|43.21|39.02|233}} |просекм=36.9 |просекж=41.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|2733|2801|3156|3392|3949|3842|3899|934|985|766|864|242|76|19|8|3|2|2.71}} {{БракНасељаСрбија|4203|1287|2555|187|149|25|4706|953|2561|883|287|22}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1980|355|6|21|299|26|171|209|67|107|1461|193|-|7|248|19|19|263|54|31|3441|548|6|28|547|45|190|472|121|138|18|20|342|68|73|50|2|-|146|35|19|93|113|229|45|2|-|91|53|39|435|181|302|95|4|-|237}} == Види још == * [[Белоцркванска језера]] * [[Карневал цвећа]] * [[Лов на Бесија]] * [[Бела Црква у јабукама]] * [[Делиблатска пешчара|Ловиште Делиблатска пешчара]] * [[Ватрогасни дом у Белој Цркви]] * [[Народни музеј Бела Црква]] * [[Старо језгро Беле Цркве]] * [[Румунска православна црква у Белој Цркви]] * [[Руска православна црква у Белој Цркви]] * [[Римокатоличка црква Свете Ане у Белој Цркви]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Bela Crkva}} * [http://www.belacrkva.rs/ Званична презентација] * [https://web.archive.org/web/20090419175417/http://www.belacrkva.eu/ Презентација на ЕУ] * [https://books.google.rs/books?id=A3ZBCgAAQBAJ&pg=PA234&lpg=PA234&dq=историјски+часопис+о+србима+у+белој+цркви&source=bl&ots=cNoD6emUla&sig=aGrrqUgA59CLPT3Z-RQdt5Mfeg0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjUzI-ihOPWAhVKJFAKHXB5ASEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%BE%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8&f=false О Србима у Белој Цркви с краја XVII до средине XVIII века], Живан Иштванић, Историјски часопис, књ. XXXIX, стр. 233-247 (1992) * [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3348?locale-attribute=en Банатска војна крајина у другој половини 18. века], Јелена М. Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2014. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/157796/I-kineski-trgovci-beze-iz-Bele-Crkve И кинески трговци беже из Беле Цркве („Политика“, 28. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/375070/Ukrasi-belocrkvanskih-ulica Украси белоцркванских улица („Политика”, 26. фебруар 2017)] * [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:690297-Tragovima-Djurdja-Brankovica-FOTO Траговима Ђурђа Бранковића], Борис Субашић, Вечерње новости, 12. октобар 2017. {{Општина Бела Црква}} [[Категорија:Насељена места у Белој Цркви| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] lhzz7lhbw5fu9aam8w3yat3cez5ggkg 25138878 25138877 2022-08-04T20:25:09Z 109.245.225.178 wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Бела Црква}} {{кратак опис|Бела Црква је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Бела Црква |слика = Главна улица.JPG |опис_слике = Главна улица у Белој Цркви |грб = Blason de Bela Crkva.png |покрајина = Војводина |округ = Јужнобанатски |општина = Бела Црква |надм висина = 90 |популација = {{decrease}} 9.080 |површина = 39,2 |густина = 231 |поштански код = 26340 |позивни број = 013 |регистарска ознака = -{VŠ}- |гшир = 44.89942 |гдуж = 21.42188 }} '''Бела Црква''' је селендра и јазбина пацова михајла иванчевића [[општина Бела Црква|истоимене општине]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]], у [[Војводина|АП Војводини]], у [[Србија|Републици Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] живело је 9080 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 10675 становника). == Називи == Бела Црква је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Fehértemplom}}, {{јез-нем|Weisskirchen}}, {{јез-чеш|Bilo Čerkva}}, {{јез-рум|Biserica Alba}}. == Историја == [[Датотека:Зграда општине Беле Цркве.JPG|мини|Зграда општине.]] [[Датотека:Зграда Музејске јединице у Белој Цркви.JPG|мини|Народни музеј.]] [[Датотека:IMAG1054.jpg|мини|Спомен плоча стрељаним Србима од стране немачког окупатора 1943. године]] [[Датотека:Spomenik crvenoarmejcima.jpg||мини|Споменик палим борцима Црвене армије.]] [[Датотека:Sljunkara.jpg|мини|Језеро Шљункара]] [[Датотека:Зграда Историјског архива у Белој Цркви.JPG|мини|Историјски музеј.]] Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем. Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена — осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{''Fehertemplom''}- (1355—1459), -{''Weisskirchen''}- (1717—1872) и -{''Biserica Alba''}-, Бела Црква од 1918. г. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. === Оснивање === [[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg167.jpg|мини|лево|180п|Бела Црква на [[Јозефински катастар|Јозефинском катастру]] 1769-1772.]] Током дужег периода седиште белоцркванске котлине и околних обронака банатских планина била је фортификација-тврђава [https://web.archive.org/web/20180119024208/http://gradovi.protego.rs/pregled/haramvar-stara-palanka Паланка], која се налазила на ушћу реке [[Караш (река)|Караш]] и [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]], а важила је за војни и административни центар нахије или дистрикта. На супротној десној обали Дунава смештена је тврђава [[Тврђава Рам|Рам]]. Обе тврђаве су из времена [[Римско царство|Римског царства]] чија је главна сврха била одбрана границе од варварских народа, као и заштита улаза у Банатску, односно [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Белу Цркву је основао [[1717]]. године гроф [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], као немачко колонистичко село након освајања паланачке тврђаве и нахије [[1716]]. године у [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турском рату (1716–1718)]]. Ново место за колонизацију је изабрано 10 километара низводно од ушћа Нере и тврђаве Паланке. Колонисти су подигли прво насеље недалеко од десне обале Нере, на оближњем брду, на коме су се налазиле рушевине српског манастира и села, стара Бјелија Церкве, које је страдало нешто пре [[1690]]. године током [[Велики турски рат#Велики турски рат у Србији и Македонији|Рата свете лиге]], а чије избегло становништво када се вратило населило у оближњу Сувају. Срби су паланачку нахију, односно белоцркванску котлину и обронке банатских планина, већ насељавали, где су имали формиране манастире, села и насеобине. Највероватније се ради о аутохтоним Србљима деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и његовог сина [[Јован Бранковић|Јована]]. Данашња Бела Црква је млађе насеље од села које је окружују, попут: [[Црвена Црква|Црвене Цркве]], [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчице]], [[Кусић]]а, [[Соколовац (Румунија)|Соколовца]], [[Златица (Соколовац)|Златице]] и легендарног [[Базијаш]]а. Занимљиво да данас, на почетку 21. века, између две пограничне локалне заједнице, [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]] и [[Општина Соколовац|Општине Соколовац]], нису успостављене задовољавајуће социјалне и културне везе. Ново насеље је формирано као војна насеобина у којој има цивилни досељеника. Њихово досељавање изводи се организован и плански а транспорт се врши Дунавом малим лађама до означеног одредишта. Годин 1735. у Белој Цркви живи поприличан број Немаца и мали број Срба, а стално је била стационирана 2. чета српске милиције. Највећи број досељеника је из удаљених крајева Светог римског немачког царства. Гроф Мерсију је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а. Атар града Беле Цркве био је насељен још у [[преисторија|праисторијско доба]]. Код Сиглове циглане ископани су остаци некадашњег насеља, а код дударе гроб урни из [[бронзано доба|бронзаног доба.]] Садашња Бела Црква јавља се у -{XIV}- веку — 7. новембра 1355. године помиње се први пут у предикату њеног власника. Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино.<ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref> === Период до Првог светског рата === Прво стрељачко удружење на подручју Србије основано је 1777. у Белој Цркви. Прва железничка пруга на подручју данашње Србије је управо настала у [[Општина Бела Црква|Општини Бела Црква]] и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: [[Оравица]] — [[Ракаждија]] — [[Јам]] — [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] — Бела Црква — [[Базијаш]]. Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка Војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније су прикључени Мађарском краљевству (део Аустроугарске) док је подручје Беле Цркве било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], номинално са својим законима, али под круном аустријског цара. Тек по укидању Војне Крајине 1872. године, Бела Црква постаје интегрални део Мађарског краљевства све до 1918. године када постаје део Србије. === Међуратни период === После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на власт њихов положај се посебно погоршао. За време Другог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом [[Банат]]а између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]], чији најпросперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у [[Румунија|Румунији]]. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у [[Јужнобанатски управни округ|јужном Банату]] преузима [[Вршац]]. Број становника опада, као и цена некретнина, што је, додуше, привукло "велики број пензионера, а највише из Немачке".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/04/09?pageIndex=00008 "Политика", 9. април 1937]</ref> Након победе Октобарске револуције у Русији, у Белу Цркву долази велики број "белих" емиграната. Они бивају прихваћени као држављани Краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве руске школе су пребачене на ова подручја, посебно Кадетски руски корпус, који је ту имао школу све до Другог светског рата. === Други светски рат и злочини Немаца над Србима и Јеврејима Беле Цркве === Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, буди се немачки национализам и у Краљевини Југославији. Највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена а један мањи део је помагао НОБ. [[Априлски рат]] је био изузетно кратак и Немци су окупирали град. Бела Црква је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу Цркву, немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванским Јеврејима, од којих скоро нико није преживео рат. Немачки окупатор, здушно потпомогнут домаћим Немцима из Беле Цркве чинио је разне злочине над Србима и Јеврејима. Тако, једно време Србима и Јеврејима чак није било дозвољено да шетају градским шеталиштем<ref>[http://elmundosefarad.wikidot.com/banatski-nemci-i-jevreji Banatski Nemci I Jevreji — EL MUNDO SEFARAD{{Ботовски наслов}}]</ref>, које је било резервисано само за Немце. Пљачке и отимачина јеврејске имовине у Белој Цркви од стране Немаца биле су изузетно честе У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над српским народом у Југославији. Током самог рата, немачки окупатори починили су злочине над српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој Цркви. Године 1943. извршено је тако масовно стрељање српског становништва.<ref>{{Cite web |url=http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php |title=Архивирана копија |access-date=27. 09. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130617051057/http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php# |archive-date=17. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Доласком ослобођења, немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој. Немци, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]]а. == Култура == Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, Дом Војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило знатно више језика, тако да и данас можете срести презимена која недвосмислен казују да су она у панонску низину стигла из различитих крајева Европе — немачких, француских, мађарских, италијанских, јеврејских, румунских, ромских, чешких, словачких, украјинских, руских области... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу и морфологији припада другим нацијама, док њихови власници носе најчешће другу националност. Стицај историјских прилика је овде учинио своје те је од многонационалног градића, са неколико вера и још више језика Бела Црква постала већински српски град, са много националних мањина, али углавном малобројних. Ако се погледа попис становништва обављен [[1910]]. и [[2002]]. године, однос је врло очигледан. Почетком 20. века у граду са 11524 становника, [[Немци|Немаца]] је било 6062, [[Срби|Срба]] 1994, [[Румуни|Румуна]] 1806, [[Мађари|Мађара]] 1203 уз незнатан број [[Чеси|Чеха]], [[Словак]]а итд. попис 2002. je показао да од 23707 становника, око 19 хиљада чине [[Срби]], док се остали изјашњавају као Румуни, Мађари, [[Словаци]], [[Чеси]]. Међу њима је тек 10 Немаца. Додуше, Немаца који се могу препознати по немачким именима и презименима, јер многи од грађана са ортодоксним немачким именима и презименима, у ствари, и не говоре немачки језик те се више и не осећају Немцима. У традицији и свакодневном животу града и околних села становници, данас нажалост много сиромашнији и неразвијенији од својих стварних могућности, овај град још чува остатке урбане лепоте средњоевропских вароши и многе културне навике Европљана, као што је рецимо традиција уређивања кућа, или кухиња са приметним утицајем швапских јела. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и дан-данас негује је надалеко познати [[карневал цвећа]] датира из 1852, традиција стара 150 година, чији су почеци везани управо за време немачке доминације. О некадашњем економском и културном процвату Беле Цркве донекле говори и немачко гробље, са прекрасним мермерним споменицима. Бела Црква спада у ред [[Војводина|војвођанских]] градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности. <ref>Литература „Летопис Банатских места“(Беч 1999) период 1812–2009. г. Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани</ref> == Привреда == Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је -{''Weisskirchen''}- [[1717]]. године. Пре свега, био је културни центар предодређен за развој [[виноградарство|виноградарства]]. Године 1926. 70% становништва Јужног [[Банат]]а бавило се [[виноградарство]]м. Воћарство и [[земљорадња]] били су интензивно развијани. [[Вино]], [[ракија]], [[ликер]] и [[коњак]] били су производи који су се извозили по целој [[Европа|Европи]]. Управо је структура поднебља створила услове да Банат у XX-веку постане највећи произвођач свилених буба. Почетком XX века поред града је било засађено преко десет хиљада ланаца винограда, а производило се 50 до 60 хиљада хектолитара вина. Већина тих винограда је искрчена после 1945. године, са доласком нових становника, те је данас виноградарство тек споредна привредна грана. У Белој Цркви је [[1876]]. године било пет фабрика [[свила|свиле]], успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, [[штампарство|штампарије]] и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ [[1931]]. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. == Географија == Белоцркванска котлина спуштена је између [[Вршачке планине|Вршачких планина]] на [[север]]у, до [[Дунав]]а на [[југ]]у и [[Карпати|Карпатских планина]] на [[исток]]у. Она је отворена према [[запад]]у — [[Панонска низија|Панонској низији]], због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали [[лес]] и [[песак]]. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]]. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке [[Нера (Дунав)|Нере]] наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 -{m}-. Белоцркванска општина простире се на 353 -{[[квадратни километар|km²]]}- површине. Има око 21.500 [[хектар]]а оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. Кроз белоцркванску котлину протичу реке [[Караш (река)|Караш]] и Нера, а пресеца је и канал Дунав—Тиса—Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у [[Румунија|Румунији]] а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 -{km}-. Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села: # [[Банатска Паланка]] # [[Стара Паланка]] # [[Банатска Суботица]] # [[Врачев Гај]] # [[Гребенац]] # [[Добричево]] # [[Дупљаја]] # [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] # [[Кајтасово]] # [[Калуђерово (Бела Црква)|Калуђерово]] # [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчица]] # [[Кусић]] # [[Црвена Црква]] # [[Чешко Село]] == Клима == Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла [[лето|лета]], нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита [[зима]], краћа [[пролеће|пролећа]] и топлија [[јесен]]. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит [[ветар]] који дува и до три недеље. [[Кошава]] је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. [[Северац (ветар)|Северац]] је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси [[киша|кишу]]. == Туризам == У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих експлоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се „Градско језеро“ које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини [[Врачев Гај]]а налази се „Врачевгајско језеро“ које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање. Осим [[Карневал цвећа|Карневала цвећа]] у Белој Цркви се организује још једна културна манифестација, „Лов на Бесија“ (лов на сома капиталца).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:449511-Bela-Crkva---banatski-raj Бела Црква — банатски рај („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref> <gallery> Српска православна црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви.JPG|Црква Св. Петра и Павла Ruska crkva, Bela Crkva.JPG|Руска црква Bela Crkva, Orthodox Church.jpg|Румунска црква Bela Crkva, Catholic Church.jpg|Римокатоличка црква Свете Ане </gallery> == Демографија == У насељу Бела Црква живи 8500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (36,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 3899 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71 (попис 2002). Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 14000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 9428 | S02V02 = 9803 | S02V03 = 10722 | S02V04 = 11084 | S02V05 = 12317 | S02V06 = 11634 | S02V07 = 10675 | S02V08 = 9080 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=9428 |п1953=9803 |п1961=10722 |п1971=11084 |п1981=12317 |п1991=11634 |п1991н=11014 |п2002с=11718 |п2002=10675 |п2011=9080 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|8222|77.02}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|511|4.78}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|267|2.50}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|266|2.49}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|188|1.76}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|180|1.68}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|131|1.22}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|64|0.59}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|59|0.55}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|30|0.28}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|29|0.27}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|silver|18|0.16}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|14|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|pink|8|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|purple|4|0.03}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|green|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|black|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|gray|1|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|silver|335|3.13}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|45|7.53|7.70|46}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|10.05|24.62|147}} {{Врста лево десно|75-79|gray|107|17.92|35.00|209}} {{Врста лево десно|70-74|gray|154|25.79|46.39|277}} {{Врста лево десно|65-69|gray|236|39.53|56.61|338}} {{Врста лево десно|60-64|gray|254|42.54|47.73|285}} {{Врста лево десно|55-59|gray|250|41.87|45.05|269}} {{Врста лево десно|50-54|gray|472|79.06|79.06|472}} {{Врста лево десно|45-49|gray|430|72.02|83.41|498}} {{Врста лево десно|40-44|gray|381|63.81|67.67|404}} {{Врста лево десно|35-39|gray|289|48.40|52.59|314}} {{Врста лево десно|30-34|gray|336|56.28|54.43|325}} {{Врста лево десно|25-29|gray|417|69.84|67.67|404}} {{Врста лево десно|20-24|gray|390|65.32|65.15|389}} {{Врста лево десно|15-19|gray|382|63.98|55.10|329}} {{Врста лево десно|10-14|gray|354|59.29|54.43|325}} {{Врста лево десно|5-9|gray|327|54.77|45.05|269}} {{Врста лево десно|0-4|gray|258|43.21|39.02|233}} |просекм=36.9 |просекж=41.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|2733|2801|3156|3392|3949|3842|3899|934|985|766|864|242|76|19|8|3|2|2.71}} {{БракНасељаСрбија|4203|1287|2555|187|149|25|4706|953|2561|883|287|22}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1980|355|6|21|299|26|171|209|67|107|1461|193|-|7|248|19|19|263|54|31|3441|548|6|28|547|45|190|472|121|138|18|20|342|68|73|50|2|-|146|35|19|93|113|229|45|2|-|91|53|39|435|181|302|95|4|-|237}} == Види још == * [[Белоцркванска језера]] * [[Карневал цвећа]] * [[Лов на Бесија]] * [[Бела Црква у јабукама]] * [[Делиблатска пешчара|Ловиште Делиблатска пешчара]] * [[Ватрогасни дом у Белој Цркви]] * [[Народни музеј Бела Црква]] * [[Старо језгро Беле Цркве]] * [[Румунска православна црква у Белој Цркви]] * [[Руска православна црква у Белој Цркви]] * [[Римокатоличка црква Свете Ане у Белој Цркви]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Bela Crkva}} * [http://www.belacrkva.rs/ Званична презентација] * [https://web.archive.org/web/20090419175417/http://www.belacrkva.eu/ Презентација на ЕУ] * [https://books.google.rs/books?id=A3ZBCgAAQBAJ&pg=PA234&lpg=PA234&dq=историјски+часопис+о+србима+у+белој+цркви&source=bl&ots=cNoD6emUla&sig=aGrrqUgA59CLPT3Z-RQdt5Mfeg0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjUzI-ihOPWAhVKJFAKHXB5ASEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%BE%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8&f=false О Србима у Белој Цркви с краја XVII до средине XVIII века], Живан Иштванић, Историјски часопис, књ. XXXIX, стр. 233-247 (1992) * [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3348?locale-attribute=en Банатска војна крајина у другој половини 18. века], Јелена М. Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2014. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/157796/I-kineski-trgovci-beze-iz-Bele-Crkve И кинески трговци беже из Беле Цркве („Политика“, 28. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/375070/Ukrasi-belocrkvanskih-ulica Украси белоцркванских улица („Политика”, 26. фебруар 2017)] * [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:690297-Tragovima-Djurdja-Brankovica-FOTO Траговима Ђурђа Бранковића], Борис Субашић, Вечерње новости, 12. октобар 2017. {{Општина Бела Црква}} [[Категорија:Насељена места у Белој Цркви| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 1w02qiyzhqxh4luzy81gqsewk2chd8x 25138883 25138878 2022-08-04T20:27:34Z 109.245.225.178 wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Бела Црква}} {{кратак опис|Бела Црква је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Бела Црква |слика = Главна улица.JPG |опис_слике = Главна улица у Белој Цркви |грб = Blason de Bela Crkva.png |покрајина = Војводина |округ = Јужнобанатски |општина = Бела Црква |надм висина = 90 |популација = {{decrease}} 9.080 |површина = 39,2 |густина = 231 |поштански код = 26340 |позивни број = 013 |регистарска ознака = -{VŠ}- |гшир = 44.89942 |гдуж = 21.42188 }} '''Бела Црква''[[општина Бела Црква|је насеље у]][[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]], у [[Војводина|АП Војводини]], у [[Србија|Републици Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] живело је 9080 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 10675 становника). == Називи == Бела Црква је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Fehértemplom}}, {{јез-нем|Weisskirchen}}, {{јез-чеш|Bilo Čerkva}}, {{јез-рум|Biserica Alba}}. == Историја == [[Датотека:Зграда општине Беле Цркве.JPG|мини|Зграда општине.]] [[Датотека:Зграда Музејске јединице у Белој Цркви.JPG|мини|Народни музеј.]] [[Датотека:IMAG1054.jpg|мини|Спомен плоча стрељаним Србима од стране немачког окупатора 1943. године]] [[Датотека:Spomenik crvenoarmejcima.jpg||мини|Споменик палим борцима Црвене армије.]] [[Датотека:Sljunkara.jpg|мини|Језеро Шљункара]] [[Датотека:Зграда Историјског архива у Белој Цркви.JPG|мини|Историјски музеј.]] Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем. Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена — осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{''Fehertemplom''}- (1355—1459), -{''Weisskirchen''}- (1717—1872) и -{''Biserica Alba''}-, Бела Црква од 1918. г. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. === Оснивање === [[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg167.jpg|мини|лево|180п|Бела Црква на [[Јозефински катастар|Јозефинском катастру]] 1769-1772.]] Током дужег периода седиште белоцркванске котлине и околних обронака банатских планина била је фортификација-тврђава [https://web.archive.org/web/20180119024208/http://gradovi.protego.rs/pregled/haramvar-stara-palanka Паланка], која се налазила на ушћу реке [[Караш (река)|Караш]] и [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]], а важила је за војни и административни центар нахије или дистрикта. На супротној десној обали Дунава смештена је тврђава [[Тврђава Рам|Рам]]. Обе тврђаве су из времена [[Римско царство|Римског царства]] чија је главна сврха била одбрана границе од варварских народа, као и заштита улаза у Банатску, односно [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Белу Цркву је основао [[1717]]. године гроф [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], као немачко колонистичко село након освајања паланачке тврђаве и нахије [[1716]]. године у [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турском рату (1716–1718)]]. Ново место за колонизацију је изабрано 10 километара низводно од ушћа Нере и тврђаве Паланке. Колонисти су подигли прво насеље недалеко од десне обале Нере, на оближњем брду, на коме су се налазиле рушевине српског манастира и села, стара Бјелија Церкве, које је страдало нешто пре [[1690]]. године током [[Велики турски рат#Велики турски рат у Србији и Македонији|Рата свете лиге]], а чије избегло становништво када се вратило населило у оближњу Сувају. Срби су паланачку нахију, односно белоцркванску котлину и обронке банатских планина, већ насељавали, где су имали формиране манастире, села и насеобине. Највероватније се ради о аутохтоним Србљима деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и његовог сина [[Јован Бранковић|Јована]]. Данашња Бела Црква је млађе насеље од села које је окружују, попут: [[Црвена Црква|Црвене Цркве]], [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчице]], [[Кусић]]а, [[Соколовац (Румунија)|Соколовца]], [[Златица (Соколовац)|Златице]] и легендарног [[Базијаш]]а. Занимљиво да данас, на почетку 21. века, између две пограничне локалне заједнице, [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]] и [[Општина Соколовац|Општине Соколовац]], нису успостављене задовољавајуће социјалне и културне везе. Ново насеље је формирано као војна насеобина у којој има цивилни досељеника. Њихово досељавање изводи се организован и плански а транспорт се врши Дунавом малим лађама до означеног одредишта. Годин 1735. у Белој Цркви живи поприличан број Немаца и мали број Срба, а стално је била стационирана 2. чета српске милиције. Највећи број досељеника је из удаљених крајева Светог римског немачког царства. Гроф Мерсију је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а. Атар града Беле Цркве био је насељен још у [[преисторија|праисторијско доба]]. Код Сиглове циглане ископани су остаци некадашњег насеља, а код дударе гроб урни из [[бронзано доба|бронзаног доба.]] Садашња Бела Црква јавља се у -{XIV}- веку — 7. новембра 1355. године помиње се први пут у предикату њеног власника. Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино.<ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref> === Период до Првог светског рата === Прво стрељачко удружење на подручју Србије основано је 1777. у Белој Цркви. Прва железничка пруга на подручју данашње Србије је управо настала у [[Општина Бела Црква|Општини Бела Црква]] и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: [[Оравица]] — [[Ракаждија]] — [[Јам]] — [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] — Бела Црква — [[Базијаш]]. Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка Војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније су прикључени Мађарском краљевству (део Аустроугарске) док је подручје Беле Цркве било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], номинално са својим законима, али под круном аустријског цара. Тек по укидању Војне Крајине 1872. године, Бела Црква постаје интегрални део Мађарског краљевства све до 1918. године када постаје део Србије. === Међуратни период === После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на власт њихов положај се посебно погоршао. За време Другог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом [[Банат]]а између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]], чији најпросперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у [[Румунија|Румунији]]. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у [[Јужнобанатски управни округ|јужном Банату]] преузима [[Вршац]]. Број становника опада, као и цена некретнина, што је, додуше, привукло "велики број пензионера, а највише из Немачке".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/04/09?pageIndex=00008 "Политика", 9. април 1937]</ref> Након победе Октобарске револуције у Русији, у Белу Цркву долази велики број "белих" емиграната. Они бивају прихваћени као држављани Краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве руске школе су пребачене на ова подручја, посебно Кадетски руски корпус, који је ту имао школу све до Другог светског рата. === Други светски рат и злочини Немаца над Србима и Јеврејима Беле Цркве === Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, буди се немачки национализам и у Краљевини Југославији. Највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена а један мањи део је помагао НОБ. [[Априлски рат]] је био изузетно кратак и Немци су окупирали град. Бела Црква је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу Цркву, немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванским Јеврејима, од којих скоро нико није преживео рат. Немачки окупатор, здушно потпомогнут домаћим Немцима из Беле Цркве чинио је разне злочине над Србима и Јеврејима. Тако, једно време Србима и Јеврејима чак није било дозвољено да шетају градским шеталиштем<ref>[http://elmundosefarad.wikidot.com/banatski-nemci-i-jevreji Banatski Nemci I Jevreji — EL MUNDO SEFARAD{{Ботовски наслов}}]</ref>, које је било резервисано само за Немце. Пљачке и отимачина јеврејске имовине у Белој Цркви од стране Немаца биле су изузетно честе У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над српским народом у Југославији. Током самог рата, немачки окупатори починили су злочине над српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој Цркви. Године 1943. извршено је тако масовно стрељање српског становништва.<ref>{{Cite web |url=http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php |title=Архивирана копија |access-date=27. 09. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130617051057/http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php# |archive-date=17. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Доласком ослобођења, немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој. Немци, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]]а. == Култура == Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, Дом Војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило знатно више језика, тако да и данас можете срести презимена која недвосмислен казују да су она у панонску низину стигла из различитих крајева Европе — немачких, француских, мађарских, италијанских, јеврејских, румунских, ромских, чешких, словачких, украјинских, руских области... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу и морфологији припада другим нацијама, док њихови власници носе најчешће другу националност. Стицај историјских прилика је овде учинио своје те је од многонационалног градића, са неколико вера и још више језика Бела Црква постала већински српски град, са много националних мањина, али углавном малобројних. Ако се погледа попис становништва обављен [[1910]]. и [[2002]]. године, однос је врло очигледан. Почетком 20. века у граду са 11524 становника, [[Немци|Немаца]] је било 6062, [[Срби|Срба]] 1994, [[Румуни|Румуна]] 1806, [[Мађари|Мађара]] 1203 уз незнатан број [[Чеси|Чеха]], [[Словак]]а итд. попис 2002. je показао да од 23707 становника, око 19 хиљада чине [[Срби]], док се остали изјашњавају као Румуни, Мађари, [[Словаци]], [[Чеси]]. Међу њима је тек 10 Немаца. Додуше, Немаца који се могу препознати по немачким именима и презименима, јер многи од грађана са ортодоксним немачким именима и презименима, у ствари, и не говоре немачки језик те се више и не осећају Немцима. У традицији и свакодневном животу града и околних села становници, данас нажалост много сиромашнији и неразвијенији од својих стварних могућности, овај град још чува остатке урбане лепоте средњоевропских вароши и многе културне навике Европљана, као што је рецимо традиција уређивања кућа, или кухиња са приметним утицајем швапских јела. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и дан-данас негује је надалеко познати [[карневал цвећа]] датира из 1852, традиција стара 150 година, чији су почеци везани управо за време немачке доминације. О некадашњем економском и културном процвату Беле Цркве донекле говори и немачко гробље, са прекрасним мермерним споменицима. Бела Црква спада у ред [[Војводина|војвођанских]] градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности. <ref>Литература „Летопис Банатских места“(Беч 1999) период 1812–2009. г. Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани</ref> == Привреда == Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је -{''Weisskirchen''}- [[1717]]. године. Пре свега, био је културни центар предодређен за развој [[виноградарство|виноградарства]]. Године 1926. 70% становништва Јужног [[Банат]]а бавило се [[виноградарство]]м. Воћарство и [[земљорадња]] били су интензивно развијани. [[Вино]], [[ракија]], [[ликер]] и [[коњак]] били су производи који су се извозили по целој [[Европа|Европи]]. Управо је структура поднебља створила услове да Банат у XX-веку постане највећи произвођач свилених буба. Почетком XX века поред града је било засађено преко десет хиљада ланаца винограда, а производило се 50 до 60 хиљада хектолитара вина. Већина тих винограда је искрчена после 1945. године, са доласком нових становника, те је данас виноградарство тек споредна привредна грана. У Белој Цркви је [[1876]]. године било пет фабрика [[свила|свиле]], успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, [[штампарство|штампарије]] и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ [[1931]]. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. == Географија == Белоцркванска котлина спуштена је између [[Вршачке планине|Вршачких планина]] на [[север]]у, до [[Дунав]]а на [[југ]]у и [[Карпати|Карпатских планина]] на [[исток]]у. Она је отворена према [[запад]]у — [[Панонска низија|Панонској низији]], због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали [[лес]] и [[песак]]. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]]. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке [[Нера (Дунав)|Нере]] наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 -{m}-. Белоцркванска општина простире се на 353 -{[[квадратни километар|km²]]}- површине. Има око 21.500 [[хектар]]а оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. Кроз белоцркванску котлину протичу реке [[Караш (река)|Караш]] и Нера, а пресеца је и канал Дунав—Тиса—Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у [[Румунија|Румунији]] а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 -{km}-. Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села: # [[Банатска Паланка]] # [[Стара Паланка]] # [[Банатска Суботица]] # [[Врачев Гај]] # [[Гребенац]] # [[Добричево]] # [[Дупљаја]] # [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] # [[Кајтасово]] # [[Калуђерово (Бела Црква)|Калуђерово]] # [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчица]] # [[Кусић]] # [[Црвена Црква]] # [[Чешко Село]] == Клима == Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла [[лето|лета]], нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита [[зима]], краћа [[пролеће|пролећа]] и топлија [[јесен]]. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит [[ветар]] који дува и до три недеље. [[Кошава]] је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. [[Северац (ветар)|Северац]] је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси [[киша|кишу]]. == Туризам == У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих експлоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се „Градско језеро“ које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини [[Врачев Гај]]а налази се „Врачевгајско језеро“ које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање. Осим [[Карневал цвећа|Карневала цвећа]] у Белој Цркви се организује још једна културна манифестација, „Лов на Бесија“ (лов на сома капиталца).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:449511-Bela-Crkva---banatski-raj Бела Црква — банатски рај („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref> <gallery> Српска православна црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви.JPG|Црква Св. Петра и Павла Ruska crkva, Bela Crkva.JPG|Руска црква Bela Crkva, Orthodox Church.jpg|Румунска црква Bela Crkva, Catholic Church.jpg|Римокатоличка црква Свете Ане </gallery> == Демографија == У насељу Бела Црква живи 8500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (36,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 3899 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71 (попис 2002). Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 14000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 9428 | S02V02 = 9803 | S02V03 = 10722 | S02V04 = 11084 | S02V05 = 12317 | S02V06 = 11634 | S02V07 = 10675 | S02V08 = 9080 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=9428 |п1953=9803 |п1961=10722 |п1971=11084 |п1981=12317 |п1991=11634 |п1991н=11014 |п2002с=11718 |п2002=10675 |п2011=9080 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|8222|77.02}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|511|4.78}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|267|2.50}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|266|2.49}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|188|1.76}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|180|1.68}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|131|1.22}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|64|0.59}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|59|0.55}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|30|0.28}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|29|0.27}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|silver|18|0.16}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|14|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|pink|8|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|purple|4|0.03}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|green|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|black|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|gray|1|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|silver|335|3.13}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|45|7.53|7.70|46}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|10.05|24.62|147}} {{Врста лево десно|75-79|gray|107|17.92|35.00|209}} {{Врста лево десно|70-74|gray|154|25.79|46.39|277}} {{Врста лево десно|65-69|gray|236|39.53|56.61|338}} {{Врста лево десно|60-64|gray|254|42.54|47.73|285}} {{Врста лево десно|55-59|gray|250|41.87|45.05|269}} {{Врста лево десно|50-54|gray|472|79.06|79.06|472}} {{Врста лево десно|45-49|gray|430|72.02|83.41|498}} {{Врста лево десно|40-44|gray|381|63.81|67.67|404}} {{Врста лево десно|35-39|gray|289|48.40|52.59|314}} {{Врста лево десно|30-34|gray|336|56.28|54.43|325}} {{Врста лево десно|25-29|gray|417|69.84|67.67|404}} {{Врста лево десно|20-24|gray|390|65.32|65.15|389}} {{Врста лево десно|15-19|gray|382|63.98|55.10|329}} {{Врста лево десно|10-14|gray|354|59.29|54.43|325}} {{Врста лево десно|5-9|gray|327|54.77|45.05|269}} {{Врста лево десно|0-4|gray|258|43.21|39.02|233}} |просекм=36.9 |просекж=41.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|2733|2801|3156|3392|3949|3842|3899|934|985|766|864|242|76|19|8|3|2|2.71}} {{БракНасељаСрбија|4203|1287|2555|187|149|25|4706|953|2561|883|287|22}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1980|355|6|21|299|26|171|209|67|107|1461|193|-|7|248|19|19|263|54|31|3441|548|6|28|547|45|190|472|121|138|18|20|342|68|73|50|2|-|146|35|19|93|113|229|45|2|-|91|53|39|435|181|302|95|4|-|237}} == Види још == * [[Белоцркванска језера]] * [[Карневал цвећа]] * [[Лов на Бесија]] * [[Бела Црква у јабукама]] * [[Делиблатска пешчара|Ловиште Делиблатска пешчара]] * [[Ватрогасни дом у Белој Цркви]] * [[Народни музеј Бела Црква]] * [[Старо језгро Беле Цркве]] * [[Румунска православна црква у Белој Цркви]] * [[Руска православна црква у Белој Цркви]] * [[Римокатоличка црква Свете Ане у Белој Цркви]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Bela Crkva}} * [http://www.belacrkva.rs/ Званична презентација] * [https://web.archive.org/web/20090419175417/http://www.belacrkva.eu/ Презентација на ЕУ] * [https://books.google.rs/books?id=A3ZBCgAAQBAJ&pg=PA234&lpg=PA234&dq=историјски+часопис+о+србима+у+белој+цркви&source=bl&ots=cNoD6emUla&sig=aGrrqUgA59CLPT3Z-RQdt5Mfeg0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjUzI-ihOPWAhVKJFAKHXB5ASEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%BE%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8&f=false О Србима у Белој Цркви с краја XVII до средине XVIII века], Живан Иштванић, Историјски часопис, књ. XXXIX, стр. 233-247 (1992) * [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3348?locale-attribute=en Банатска војна крајина у другој половини 18. века], Јелена М. Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2014. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/157796/I-kineski-trgovci-beze-iz-Bele-Crkve И кинески трговци беже из Беле Цркве („Политика“, 28. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/375070/Ukrasi-belocrkvanskih-ulica Украси белоцркванских улица („Политика”, 26. фебруар 2017)] * [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:690297-Tragovima-Djurdja-Brankovica-FOTO Траговима Ђурђа Бранковића], Борис Субашић, Вечерње новости, 12. октобар 2017. {{Општина Бела Црква}} [[Категорија:Насељена места у Белој Цркви| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] div8u448jx10mzf1qsyfq606o14j9lk 25138884 25138883 2022-08-04T20:28:39Z 2A06:5B00:5FF:A800:2943:312F:DFDB:9474 Допуна wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Бела Црква}} {{кратак опис|Бела Црква је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Бела Црква |слика = Главна улица.JPG |опис_слике = Главна улица у Белој Цркви |грб = Blason de Bela Crkva.png |покрајина = Војводина |округ = Јужнобанатски |општина = Бела Црква |надм висина = 90 |популација = {{decrease}} 9.080 |површина = 39,2 |густина = 231 |поштански код = 26340 |позивни број = 013 |регистарска ознака = -{VŠ}- |гшир = 44.89942 |гдуж = 21.42188 }} '''Бела Црква''[[општина Бела Црква|је насеље у]][[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]], у [[Војводина|АП Војводини]], у [[Србија|Републици Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] живело је 9080 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 10675 становника). Овај град живи за Партизан == Називи == Бела Црква је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Fehértemplom}}, {{јез-нем|Weisskirchen}}, {{јез-чеш|Bilo Čerkva}}, {{јез-рум|Biserica Alba}}. == Историја == [[Датотека:Зграда општине Беле Цркве.JPG|мини|Зграда општине.]] [[Датотека:Зграда Музејске јединице у Белој Цркви.JPG|мини|Народни музеј.]] [[Датотека:IMAG1054.jpg|мини|Спомен плоча стрељаним Србима од стране немачког окупатора 1943. године]] [[Датотека:Spomenik crvenoarmejcima.jpg||мини|Споменик палим борцима Црвене армије.]] [[Датотека:Sljunkara.jpg|мини|Језеро Шљункара]] [[Датотека:Зграда Историјског архива у Белој Цркви.JPG|мини|Историјски музеј.]] Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем. Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена — осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{''Fehertemplom''}- (1355—1459), -{''Weisskirchen''}- (1717—1872) и -{''Biserica Alba''}-, Бела Црква од 1918. г. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. === Оснивање === [[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg167.jpg|мини|лево|180п|Бела Црква на [[Јозефински катастар|Јозефинском катастру]] 1769-1772.]] Током дужег периода седиште белоцркванске котлине и околних обронака банатских планина била је фортификација-тврђава [https://web.archive.org/web/20180119024208/http://gradovi.protego.rs/pregled/haramvar-stara-palanka Паланка], која се налазила на ушћу реке [[Караш (река)|Караш]] и [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]], а важила је за војни и административни центар нахије или дистрикта. На супротној десној обали Дунава смештена је тврђава [[Тврђава Рам|Рам]]. Обе тврђаве су из времена [[Римско царство|Римског царства]] чија је главна сврха била одбрана границе од варварских народа, као и заштита улаза у Банатску, односно [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Белу Цркву је основао [[1717]]. године гроф [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], као немачко колонистичко село након освајања паланачке тврђаве и нахије [[1716]]. године у [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турском рату (1716–1718)]]. Ново место за колонизацију је изабрано 10 километара низводно од ушћа Нере и тврђаве Паланке. Колонисти су подигли прво насеље недалеко од десне обале Нере, на оближњем брду, на коме су се налазиле рушевине српског манастира и села, стара Бјелија Церкве, које је страдало нешто пре [[1690]]. године током [[Велики турски рат#Велики турски рат у Србији и Македонији|Рата свете лиге]], а чије избегло становништво када се вратило населило у оближњу Сувају. Срби су паланачку нахију, односно белоцркванску котлину и обронке банатских планина, већ насељавали, где су имали формиране манастире, села и насеобине. Највероватније се ради о аутохтоним Србљима деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и његовог сина [[Јован Бранковић|Јована]]. Данашња Бела Црква је млађе насеље од села које је окружују, попут: [[Црвена Црква|Црвене Цркве]], [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчице]], [[Кусић]]а, [[Соколовац (Румунија)|Соколовца]], [[Златица (Соколовац)|Златице]] и легендарног [[Базијаш]]а. Занимљиво да данас, на почетку 21. века, између две пограничне локалне заједнице, [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]] и [[Општина Соколовац|Општине Соколовац]], нису успостављене задовољавајуће социјалне и културне везе. Ново насеље је формирано као војна насеобина у којој има цивилни досељеника. Њихово досељавање изводи се организован и плански а транспорт се врши Дунавом малим лађама до означеног одредишта. Годин 1735. у Белој Цркви живи поприличан број Немаца и мали број Срба, а стално је била стационирана 2. чета српске милиције. Највећи број досељеника је из удаљених крајева Светог римског немачког царства. Гроф Мерсију је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а. Атар града Беле Цркве био је насељен још у [[преисторија|праисторијско доба]]. Код Сиглове циглане ископани су остаци некадашњег насеља, а код дударе гроб урни из [[бронзано доба|бронзаног доба.]] Садашња Бела Црква јавља се у -{XIV}- веку — 7. новембра 1355. године помиње се први пут у предикату њеног власника. Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино.<ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref> === Период до Првог светског рата === Прво стрељачко удружење на подручју Србије основано је 1777. у Белој Цркви. Прва железничка пруга на подручју данашње Србије је управо настала у [[Општина Бела Црква|Општини Бела Црква]] и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: [[Оравица]] — [[Ракаждија]] — [[Јам]] — [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] — Бела Црква — [[Базијаш]]. Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка Војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније су прикључени Мађарском краљевству (део Аустроугарске) док је подручје Беле Цркве било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], номинално са својим законима, али под круном аустријског цара. Тек по укидању Војне Крајине 1872. године, Бела Црква постаје интегрални део Мађарског краљевства све до 1918. године када постаје део Србије. === Међуратни период === После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на власт њихов положај се посебно погоршао. За време Другог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом [[Банат]]а између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]], чији најпросперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у [[Румунија|Румунији]]. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у [[Јужнобанатски управни округ|јужном Банату]] преузима [[Вршац]]. Број становника опада, као и цена некретнина, што је, додуше, привукло "велики број пензионера, а највише из Немачке".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/04/09?pageIndex=00008 "Политика", 9. април 1937]</ref> Након победе Октобарске револуције у Русији, у Белу Цркву долази велики број "белих" емиграната. Они бивају прихваћени као држављани Краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве руске школе су пребачене на ова подручја, посебно Кадетски руски корпус, који је ту имао школу све до Другог светског рата. === Други светски рат и злочини Немаца над Србима и Јеврејима Беле Цркве === Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, буди се немачки национализам и у Краљевини Југославији. Највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена а један мањи део је помагао НОБ. [[Априлски рат]] је био изузетно кратак и Немци су окупирали град. Бела Црква је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу Цркву, немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванским Јеврејима, од којих скоро нико није преживео рат. Немачки окупатор, здушно потпомогнут домаћим Немцима из Беле Цркве чинио је разне злочине над Србима и Јеврејима. Тако, једно време Србима и Јеврејима чак није било дозвољено да шетају градским шеталиштем<ref>[http://elmundosefarad.wikidot.com/banatski-nemci-i-jevreji Banatski Nemci I Jevreji — EL MUNDO SEFARAD{{Ботовски наслов}}]</ref>, које је било резервисано само за Немце. Пљачке и отимачина јеврејске имовине у Белој Цркви од стране Немаца биле су изузетно честе У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над српским народом у Југославији. Током самог рата, немачки окупатори починили су злочине над српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој Цркви. Године 1943. извршено је тако масовно стрељање српског становништва.<ref>{{Cite web |url=http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php |title=Архивирана копија |access-date=27. 09. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130617051057/http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php# |archive-date=17. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Доласком ослобођења, немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој. Немци, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]]а. == Култура == Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, Дом Војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило знатно више језика, тако да и данас можете срести презимена која недвосмислен казују да су она у панонску низину стигла из различитих крајева Европе — немачких, француских, мађарских, италијанских, јеврејских, румунских, ромских, чешких, словачких, украјинских, руских области... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу и морфологији припада другим нацијама, док њихови власници носе најчешће другу националност. Стицај историјских прилика је овде учинио своје те је од многонационалног градића, са неколико вера и још више језика Бела Црква постала већински српски град, са много националних мањина, али углавном малобројних. Ако се погледа попис становништва обављен [[1910]]. и [[2002]]. године, однос је врло очигледан. Почетком 20. века у граду са 11524 становника, [[Немци|Немаца]] је било 6062, [[Срби|Срба]] 1994, [[Румуни|Румуна]] 1806, [[Мађари|Мађара]] 1203 уз незнатан број [[Чеси|Чеха]], [[Словак]]а итд. попис 2002. je показао да од 23707 становника, око 19 хиљада чине [[Срби]], док се остали изјашњавају као Румуни, Мађари, [[Словаци]], [[Чеси]]. Међу њима је тек 10 Немаца. Додуше, Немаца који се могу препознати по немачким именима и презименима, јер многи од грађана са ортодоксним немачким именима и презименима, у ствари, и не говоре немачки језик те се више и не осећају Немцима. У традицији и свакодневном животу града и околних села становници, данас нажалост много сиромашнији и неразвијенији од својих стварних могућности, овај град још чува остатке урбане лепоте средњоевропских вароши и многе културне навике Европљана, као што је рецимо традиција уређивања кућа, или кухиња са приметним утицајем швапских јела. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и дан-данас негује је надалеко познати [[карневал цвећа]] датира из 1852, традиција стара 150 година, чији су почеци везани управо за време немачке доминације. О некадашњем економском и културном процвату Беле Цркве донекле говори и немачко гробље, са прекрасним мермерним споменицима. Бела Црква спада у ред [[Војводина|војвођанских]] градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности. <ref>Литература „Летопис Банатских места“(Беч 1999) период 1812–2009. г. Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани</ref> == Привреда == Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је -{''Weisskirchen''}- [[1717]]. године. Пре свега, био је културни центар предодређен за развој [[виноградарство|виноградарства]]. Године 1926. 70% становништва Јужног [[Банат]]а бавило се [[виноградарство]]м. Воћарство и [[земљорадња]] били су интензивно развијани. [[Вино]], [[ракија]], [[ликер]] и [[коњак]] били су производи који су се извозили по целој [[Европа|Европи]]. Управо је структура поднебља створила услове да Банат у XX-веку постане највећи произвођач свилених буба. Почетком XX века поред града је било засађено преко десет хиљада ланаца винограда, а производило се 50 до 60 хиљада хектолитара вина. Већина тих винограда је искрчена после 1945. године, са доласком нових становника, те је данас виноградарство тек споредна привредна грана. У Белој Цркви је [[1876]]. године било пет фабрика [[свила|свиле]], успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, [[штампарство|штампарије]] и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ [[1931]]. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. == Географија == Белоцркванска котлина спуштена је између [[Вршачке планине|Вршачких планина]] на [[север]]у, до [[Дунав]]а на [[југ]]у и [[Карпати|Карпатских планина]] на [[исток]]у. Она је отворена према [[запад]]у — [[Панонска низија|Панонској низији]], због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали [[лес]] и [[песак]]. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]]. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке [[Нера (Дунав)|Нере]] наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 -{m}-. Белоцркванска општина простире се на 353 -{[[квадратни километар|km²]]}- површине. Има око 21.500 [[хектар]]а оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. Кроз белоцркванску котлину протичу реке [[Караш (река)|Караш]] и Нера, а пресеца је и канал Дунав—Тиса—Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у [[Румунија|Румунији]] а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 -{km}-. Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села: # [[Банатска Паланка]] # [[Стара Паланка]] # [[Банатска Суботица]] # [[Врачев Гај]] # [[Гребенац]] # [[Добричево]] # [[Дупљаја]] # [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] # [[Кајтасово]] # [[Калуђерово (Бела Црква)|Калуђерово]] # [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчица]] # [[Кусић]] # [[Црвена Црква]] # [[Чешко Село]] == Клима == Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла [[лето|лета]], нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита [[зима]], краћа [[пролеће|пролећа]] и топлија [[јесен]]. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит [[ветар]] који дува и до три недеље. [[Кошава]] је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. [[Северац (ветар)|Северац]] је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси [[киша|кишу]]. == Туризам == У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих експлоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се „Градско језеро“ које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини [[Врачев Гај]]а налази се „Врачевгајско језеро“ које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање. Осим [[Карневал цвећа|Карневала цвећа]] у Белој Цркви се организује још једна културна манифестација, „Лов на Бесија“ (лов на сома капиталца).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:449511-Bela-Crkva---banatski-raj Бела Црква — банатски рај („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref> <gallery> Српска православна црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви.JPG|Црква Св. Петра и Павла Ruska crkva, Bela Crkva.JPG|Руска црква Bela Crkva, Orthodox Church.jpg|Румунска црква Bela Crkva, Catholic Church.jpg|Римокатоличка црква Свете Ане </gallery> == Демографија == У насељу Бела Црква живи 8500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (36,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 3899 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71 (попис 2002). Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 14000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 9428 | S02V02 = 9803 | S02V03 = 10722 | S02V04 = 11084 | S02V05 = 12317 | S02V06 = 11634 | S02V07 = 10675 | S02V08 = 9080 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=9428 |п1953=9803 |п1961=10722 |п1971=11084 |п1981=12317 |п1991=11634 |п1991н=11014 |п2002с=11718 |п2002=10675 |п2011=9080 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|8222|77.02}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|511|4.78}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|267|2.50}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|266|2.49}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|188|1.76}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|180|1.68}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|131|1.22}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|64|0.59}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|59|0.55}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|30|0.28}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|29|0.27}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|silver|18|0.16}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|14|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|pink|8|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|purple|4|0.03}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|green|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|black|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|gray|1|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|silver|335|3.13}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|45|7.53|7.70|46}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|10.05|24.62|147}} {{Врста лево десно|75-79|gray|107|17.92|35.00|209}} {{Врста лево десно|70-74|gray|154|25.79|46.39|277}} {{Врста лево десно|65-69|gray|236|39.53|56.61|338}} {{Врста лево десно|60-64|gray|254|42.54|47.73|285}} {{Врста лево десно|55-59|gray|250|41.87|45.05|269}} {{Врста лево десно|50-54|gray|472|79.06|79.06|472}} {{Врста лево десно|45-49|gray|430|72.02|83.41|498}} {{Врста лево десно|40-44|gray|381|63.81|67.67|404}} {{Врста лево десно|35-39|gray|289|48.40|52.59|314}} {{Врста лево десно|30-34|gray|336|56.28|54.43|325}} {{Врста лево десно|25-29|gray|417|69.84|67.67|404}} {{Врста лево десно|20-24|gray|390|65.32|65.15|389}} {{Врста лево десно|15-19|gray|382|63.98|55.10|329}} {{Врста лево десно|10-14|gray|354|59.29|54.43|325}} {{Врста лево десно|5-9|gray|327|54.77|45.05|269}} {{Врста лево десно|0-4|gray|258|43.21|39.02|233}} |просекм=36.9 |просекж=41.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|2733|2801|3156|3392|3949|3842|3899|934|985|766|864|242|76|19|8|3|2|2.71}} {{БракНасељаСрбија|4203|1287|2555|187|149|25|4706|953|2561|883|287|22}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1980|355|6|21|299|26|171|209|67|107|1461|193|-|7|248|19|19|263|54|31|3441|548|6|28|547|45|190|472|121|138|18|20|342|68|73|50|2|-|146|35|19|93|113|229|45|2|-|91|53|39|435|181|302|95|4|-|237}} == Види још == * [[Белоцркванска језера]] * [[Карневал цвећа]] * [[Лов на Бесија]] * [[Бела Црква у јабукама]] * [[Делиблатска пешчара|Ловиште Делиблатска пешчара]] * [[Ватрогасни дом у Белој Цркви]] * [[Народни музеј Бела Црква]] * [[Старо језгро Беле Цркве]] * [[Румунска православна црква у Белој Цркви]] * [[Руска православна црква у Белој Цркви]] * [[Римокатоличка црква Свете Ане у Белој Цркви]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Bela Crkva}} * [http://www.belacrkva.rs/ Званична презентација] * [https://web.archive.org/web/20090419175417/http://www.belacrkva.eu/ Презентација на ЕУ] * [https://books.google.rs/books?id=A3ZBCgAAQBAJ&pg=PA234&lpg=PA234&dq=историјски+часопис+о+србима+у+белој+цркви&source=bl&ots=cNoD6emUla&sig=aGrrqUgA59CLPT3Z-RQdt5Mfeg0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjUzI-ihOPWAhVKJFAKHXB5ASEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%BE%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8&f=false О Србима у Белој Цркви с краја XVII до средине XVIII века], Живан Иштванић, Историјски часопис, књ. XXXIX, стр. 233-247 (1992) * [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3348?locale-attribute=en Банатска војна крајина у другој половини 18. века], Јелена М. Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2014. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/157796/I-kineski-trgovci-beze-iz-Bele-Crkve И кинески трговци беже из Беле Цркве („Политика“, 28. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/375070/Ukrasi-belocrkvanskih-ulica Украси белоцркванских улица („Политика”, 26. фебруар 2017)] * [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:690297-Tragovima-Djurdja-Brankovica-FOTO Траговима Ђурђа Бранковића], Борис Субашић, Вечерње новости, 12. октобар 2017. {{Општина Бела Црква}} [[Категорија:Насељена места у Белој Цркви| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 99g2pd9gaylbwsdsa24fenkexbbq0y7 25138910 25138884 2022-08-04T20:46:08Z 109.245.225.178 wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Бела Црква}} {{кратак опис|Бела Црква је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Бела Црква |слика = Главна улица.JPG |опис_слике = Главна улица у Белој Цркви |грб = Blason de Bela Crkva.png |покрајина = Војводина |округ = Јужнобанатски |општина = Бела Црква |надм висина = 90 |популација = {{decrease}} 9.080 |површина = 39,2 |густина = 231 |поштански код = 26340 |позивни број = 013 |регистарска ознака = -{VŠ}- |гшир = 44.89942 |гдуж = 21.42188 }} '''Бела Црква''[[општина Бела Црква|је насеље у]][[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]], у [[Војводина|АП Војводини]],сравнићу цркву циглом на видовдан у [[Србија|Републици Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] живело је 9080 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 10675 становника). Овај град живи за Партизан == Називи == Бела Црква је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Fehértemplom}}, {{јез-нем|Weisskirchen}}, {{јез-чеш|Bilo Čerkva}}, {{јез-рум|Biserica Alba}}. == Историја == [[Датотека:Зграда општине Беле Цркве.JPG|мини|Зграда општине.]] [[Датотека:Зграда Музејске јединице у Белој Цркви.JPG|мини|Народни музеј.]] [[Датотека:IMAG1054.jpg|мини|Спомен плоча стрељаним Србима од стране немачког окупатора 1943. године]] [[Датотека:Spomenik crvenoarmejcima.jpg||мини|Споменик палим борцима Црвене армије.]] [[Датотека:Sljunkara.jpg|мини|Језеро Шљункара]] [[Датотека:Зграда Историјског архива у Белој Цркви.JPG|мини|Историјски музеј.]] Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем. Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена — осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{''Fehertemplom''}- (1355—1459), -{''Weisskirchen''}- (1717—1872) и -{''Biserica Alba''}-, Бела Црква од 1918. г. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. === Оснивање === [[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg167.jpg|мини|лево|180п|Бела Црква на [[Јозефински катастар|Јозефинском катастру]] 1769-1772.]] Током дужег периода седиште белоцркванске котлине и околних обронака банатских планина била је фортификација-тврђава [https://web.archive.org/web/20180119024208/http://gradovi.protego.rs/pregled/haramvar-stara-palanka Паланка], која се налазила на ушћу реке [[Караш (река)|Караш]] и [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]], а важила је за војни и административни центар нахије или дистрикта. На супротној десној обали Дунава смештена је тврђава [[Тврђава Рам|Рам]]. Обе тврђаве су из времена [[Римско царство|Римског царства]] чија је главна сврха била одбрана границе од варварских народа, као и заштита улаза у Банатску, односно [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Белу Цркву је основао [[1717]]. године гроф [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], као немачко колонистичко село након освајања паланачке тврђаве и нахије [[1716]]. године у [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турском рату (1716–1718)]]. Ново место за колонизацију је изабрано 10 километара низводно од ушћа Нере и тврђаве Паланке. Колонисти су подигли прво насеље недалеко од десне обале Нере, на оближњем брду, на коме су се налазиле рушевине српског манастира и села, стара Бјелија Церкве, које је страдало нешто пре [[1690]]. године током [[Велики турски рат#Велики турски рат у Србији и Македонији|Рата свете лиге]], а чије избегло становништво када се вратило населило у оближњу Сувају. Срби су паланачку нахију, односно белоцркванску котлину и обронке банатских планина, већ насељавали, где су имали формиране манастире, села и насеобине. Највероватније се ради о аутохтоним Србљима деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и његовог сина [[Јован Бранковић|Јована]]. Данашња Бела Црква је млађе насеље од села које је окружују, попут: [[Црвена Црква|Црвене Цркве]], [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчице]], [[Кусић]]а, [[Соколовац (Румунија)|Соколовца]], [[Златица (Соколовац)|Златице]] и легендарног [[Базијаш]]а. Занимљиво да данас, на почетку 21. века, између две пограничне локалне заједнице, [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]] и [[Општина Соколовац|Општине Соколовац]], нису успостављене задовољавајуће социјалне и културне везе. Ново насеље је формирано као војна насеобина у којој има цивилни досељеника. Њихово досељавање изводи се организован и плански а транспорт се врши Дунавом малим лађама до означеног одредишта. Годин 1735. у Белој Цркви живи поприличан број Немаца и мали број Срба, а стално је била стационирана 2. чета српске милиције. Највећи број досељеника је из удаљених крајева Светог римског немачког царства. Гроф Мерсију је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а. Атар града Беле Цркве био је насељен још у [[преисторија|праисторијско доба]]. Код Сиглове циглане ископани су остаци некадашњег насеља, а код дударе гроб урни из [[бронзано доба|бронзаног доба.]] Садашња Бела Црква јавља се у -{XIV}- веку — 7. новембра 1355. године помиње се први пут у предикату њеног власника. Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино.<ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref> === Период до Првог светског рата === Прво стрељачко удружење на подручју Србије основано је 1777. у Белој Цркви. Прва железничка пруга на подручју данашње Србије је управо настала у [[Општина Бела Црква|Општини Бела Црква]] и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: [[Оравица]] — [[Ракаждија]] — [[Јам]] — [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] — Бела Црква — [[Базијаш]]. Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка Војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније су прикључени Мађарском краљевству (део Аустроугарске) док је подручје Беле Цркве било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], номинално са својим законима, али под круном аустријског цара. Тек по укидању Војне Крајине 1872. године, Бела Црква постаје интегрални део Мађарског краљевства све до 1918. године када постаје део Србије. === Међуратни период === После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на власт њихов положај се посебно погоршао. За време Другог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом [[Банат]]а између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]], чији најпросперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у [[Румунија|Румунији]]. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у [[Јужнобанатски управни округ|јужном Банату]] преузима [[Вршац]]. Број становника опада, као и цена некретнина, што је, додуше, привукло "велики број пензионера, а највише из Немачке".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/04/09?pageIndex=00008 "Политика", 9. април 1937]</ref> Након победе Октобарске револуције у Русији, у Белу Цркву долази велики број "белих" емиграната. Они бивају прихваћени као држављани Краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве руске школе су пребачене на ова подручја, посебно Кадетски руски корпус, који је ту имао школу све до Другог светског рата. === Други светски рат и злочини Немаца над Србима и Јеврејима Беле Цркве === Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, буди се немачки национализам и у Краљевини Југославији. Највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена а један мањи део је помагао НОБ. [[Априлски рат]] је био изузетно кратак и Немци су окупирали град. Бела Црква је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу Цркву, немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванским Јеврејима, од којих скоро нико није преживео рат. Немачки окупатор, здушно потпомогнут домаћим Немцима из Беле Цркве чинио је разне злочине над Србима и Јеврејима. Тако, једно време Србима и Јеврејима чак није било дозвољено да шетају градским шеталиштем<ref>[http://elmundosefarad.wikidot.com/banatski-nemci-i-jevreji Banatski Nemci I Jevreji — EL MUNDO SEFARAD{{Ботовски наслов}}]</ref>, које је било резервисано само за Немце. Пљачке и отимачина јеврејске имовине у Белој Цркви од стране Немаца биле су изузетно честе У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над српским народом у Југославији. Током самог рата, немачки окупатори починили су злочине над српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој Цркви. Године 1943. извршено је тако масовно стрељање српског становништва.<ref>{{Cite web |url=http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php |title=Архивирана копија |access-date=27. 09. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130617051057/http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php# |archive-date=17. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Доласком ослобођења, немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој. Немци, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]]а. == Култура == Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, Дом Војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило знатно више језика, тако да и данас можете срести презимена која недвосмислен казују да су она у панонску низину стигла из различитих крајева Европе — немачких, француских, мађарских, италијанских, јеврејских, румунских, ромских, чешких, словачких, украјинских, руских области... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу и морфологији припада другим нацијама, док њихови власници носе најчешће другу националност. Стицај историјских прилика је овде учинио своје те је од многонационалног градића, са неколико вера и још више језика Бела Црква постала већински српски град, са много националних мањина, али углавном малобројних. Ако се погледа попис становништва обављен [[1910]]. и [[2002]]. године, однос је врло очигледан. Почетком 20. века у граду са 11524 становника, [[Немци|Немаца]] је било 6062, [[Срби|Срба]] 1994, [[Румуни|Румуна]] 1806, [[Мађари|Мађара]] 1203 уз незнатан број [[Чеси|Чеха]], [[Словак]]а итд. попис 2002. je показао да од 23707 становника, око 19 хиљада чине [[Срби]], док се остали изјашњавају као Румуни, Мађари, [[Словаци]], [[Чеси]]. Међу њима је тек 10 Немаца. Додуше, Немаца који се могу препознати по немачким именима и презименима, јер многи од грађана са ортодоксним немачким именима и презименима, у ствари, и не говоре немачки језик те се више и не осећају Немцима. У традицији и свакодневном животу града и околних села становници, данас нажалост много сиромашнији и неразвијенији од својих стварних могућности, овај град још чува остатке урбане лепоте средњоевропских вароши и многе културне навике Европљана, као што је рецимо традиција уређивања кућа, или кухиња са приметним утицајем швапских јела. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и дан-данас негује је надалеко познати [[карневал цвећа]] датира из 1852, традиција стара 150 година, чији су почеци везани управо за време немачке доминације. О некадашњем економском и културном процвату Беле Цркве донекле говори и немачко гробље, са прекрасним мермерним споменицима. Бела Црква спада у ред [[Војводина|војвођанских]] градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности. <ref>Литература „Летопис Банатских места“(Беч 1999) период 1812–2009. г. Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани</ref> == Привреда == Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је -{''Weisskirchen''}- [[1717]]. године. Пре свега, био је културни центар предодређен за развој [[виноградарство|виноградарства]]. Године 1926. 70% становништва Јужног [[Банат]]а бавило се [[виноградарство]]м. Воћарство и [[земљорадња]] били су интензивно развијани. [[Вино]], [[ракија]], [[ликер]] и [[коњак]] били су производи који су се извозили по целој [[Европа|Европи]]. Управо је структура поднебља створила услове да Банат у XX-веку постане највећи произвођач свилених буба. Почетком XX века поред града је било засађено преко десет хиљада ланаца винограда, а производило се 50 до 60 хиљада хектолитара вина. Већина тих винограда је искрчена после 1945. године, са доласком нових становника, те је данас виноградарство тек споредна привредна грана. У Белој Цркви је [[1876]]. године било пет фабрика [[свила|свиле]], успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, [[штампарство|штампарије]] и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ [[1931]]. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. == Географија == Белоцркванска котлина спуштена је између [[Вршачке планине|Вршачких планина]] на [[север]]у, до [[Дунав]]а на [[југ]]у и [[Карпати|Карпатских планина]] на [[исток]]у. Она је отворена према [[запад]]у — [[Панонска низија|Панонској низији]], због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали [[лес]] и [[песак]]. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]]. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке [[Нера (Дунав)|Нере]] наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 -{m}-. Белоцркванска општина простире се на 353 -{[[квадратни километар|km²]]}- површине. Има око 21.500 [[хектар]]а оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. Кроз белоцркванску котлину протичу реке [[Караш (река)|Караш]] и Нера, а пресеца је и канал Дунав—Тиса—Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у [[Румунија|Румунији]] а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 -{km}-. Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села: # [[Банатска Паланка]] # [[Стара Паланка]] # [[Банатска Суботица]] # [[Врачев Гај]] # [[Гребенац]] # [[Добричево]] # [[Дупљаја]] # [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] # [[Кајтасово]] # [[Калуђерово (Бела Црква)|Калуђерово]] # [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчица]] # [[Кусић]] # [[Црвена Црква]] # [[Чешко Село]] == Клима == Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла [[лето|лета]], нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита [[зима]], краћа [[пролеће|пролећа]] и топлија [[јесен]]. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит [[ветар]] који дува и до три недеље. [[Кошава]] је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. [[Северац (ветар)|Северац]] је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси [[киша|кишу]]. == Туризам == У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих експлоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се „Градско језеро“ које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини [[Врачев Гај]]а налази се „Врачевгајско језеро“ које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање. Осим [[Карневал цвећа|Карневала цвећа]] у Белој Цркви се организује још једна културна манифестација, „Лов на Бесија“ (лов на сома капиталца).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:449511-Bela-Crkva---banatski-raj Бела Црква — банатски рај („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref> <gallery> Српска православна црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви.JPG|Црква Св. Петра и Павла Ruska crkva, Bela Crkva.JPG|Руска црква Bela Crkva, Orthodox Church.jpg|Румунска црква Bela Crkva, Catholic Church.jpg|Римокатоличка црква Свете Ане </gallery> == Демографија == У насељу Бела Црква живи 8500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (36,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 3899 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71 (попис 2002). Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 14000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 9428 | S02V02 = 9803 | S02V03 = 10722 | S02V04 = 11084 | S02V05 = 12317 | S02V06 = 11634 | S02V07 = 10675 | S02V08 = 9080 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=9428 |п1953=9803 |п1961=10722 |п1971=11084 |п1981=12317 |п1991=11634 |п1991н=11014 |п2002с=11718 |п2002=10675 |п2011=9080 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|8222|77.02}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|511|4.78}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|267|2.50}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|266|2.49}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|188|1.76}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|180|1.68}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|131|1.22}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|64|0.59}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|59|0.55}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|30|0.28}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|29|0.27}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|silver|18|0.16}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|14|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|pink|8|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|purple|4|0.03}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|green|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|black|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|gray|1|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|silver|335|3.13}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|45|7.53|7.70|46}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|10.05|24.62|147}} {{Врста лево десно|75-79|gray|107|17.92|35.00|209}} {{Врста лево десно|70-74|gray|154|25.79|46.39|277}} {{Врста лево десно|65-69|gray|236|39.53|56.61|338}} {{Врста лево десно|60-64|gray|254|42.54|47.73|285}} {{Врста лево десно|55-59|gray|250|41.87|45.05|269}} {{Врста лево десно|50-54|gray|472|79.06|79.06|472}} {{Врста лево десно|45-49|gray|430|72.02|83.41|498}} {{Врста лево десно|40-44|gray|381|63.81|67.67|404}} {{Врста лево десно|35-39|gray|289|48.40|52.59|314}} {{Врста лево десно|30-34|gray|336|56.28|54.43|325}} {{Врста лево десно|25-29|gray|417|69.84|67.67|404}} {{Врста лево десно|20-24|gray|390|65.32|65.15|389}} {{Врста лево десно|15-19|gray|382|63.98|55.10|329}} {{Врста лево десно|10-14|gray|354|59.29|54.43|325}} {{Врста лево десно|5-9|gray|327|54.77|45.05|269}} {{Врста лево десно|0-4|gray|258|43.21|39.02|233}} |просекм=36.9 |просекж=41.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|2733|2801|3156|3392|3949|3842|3899|934|985|766|864|242|76|19|8|3|2|2.71}} {{БракНасељаСрбија|4203|1287|2555|187|149|25|4706|953|2561|883|287|22}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1980|355|6|21|299|26|171|209|67|107|1461|193|-|7|248|19|19|263|54|31|3441|548|6|28|547|45|190|472|121|138|18|20|342|68|73|50|2|-|146|35|19|93|113|229|45|2|-|91|53|39|435|181|302|95|4|-|237}} == Види још == * [[Белоцркванска језера]] * [[Карневал цвећа]] * [[Лов на Бесија]] * [[Бела Црква у јабукама]] * [[Делиблатска пешчара|Ловиште Делиблатска пешчара]] * [[Ватрогасни дом у Белој Цркви]] * [[Народни музеј Бела Црква]] * [[Старо језгро Беле Цркве]] * [[Румунска православна црква у Белој Цркви]] * [[Руска православна црква у Белој Цркви]] * [[Римокатоличка црква Свете Ане у Белој Цркви]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Bela Crkva}} * [http://www.belacrkva.rs/ Званична презентација] * [https://web.archive.org/web/20090419175417/http://www.belacrkva.eu/ Презентација на ЕУ] * [https://books.google.rs/books?id=A3ZBCgAAQBAJ&pg=PA234&lpg=PA234&dq=историјски+часопис+о+србима+у+белој+цркви&source=bl&ots=cNoD6emUla&sig=aGrrqUgA59CLPT3Z-RQdt5Mfeg0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjUzI-ihOPWAhVKJFAKHXB5ASEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%BE%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8&f=false О Србима у Белој Цркви с краја XVII до средине XVIII века], Живан Иштванић, Историјски часопис, књ. XXXIX, стр. 233-247 (1992) * [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3348?locale-attribute=en Банатска војна крајина у другој половини 18. века], Јелена М. Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2014. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/157796/I-kineski-trgovci-beze-iz-Bele-Crkve И кинески трговци беже из Беле Цркве („Политика“, 28. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/375070/Ukrasi-belocrkvanskih-ulica Украси белоцркванских улица („Политика”, 26. фебруар 2017)] * [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:690297-Tragovima-Djurdja-Brankovica-FOTO Траговима Ђурђа Бранковића], Борис Субашић, Вечерње новости, 12. октобар 2017. {{Општина Бела Црква}} [[Категорија:Насељена места у Белој Цркви| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 944ev1am357i4za9ji4zu7vjojzynma 25138911 25138910 2022-08-04T20:47:01Z 109.245.225.178 wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Бела Црква}} {{кратак опис|Бела Црква је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Бела Црква |слика = Главна улица.JPG |опис_слике = Главна улица у Белој Цркви |грб = Blason de Bela Crkva.png |покрајина = Војводина |округ = Јужнобанатски |општина = Бела Црква |надм висина = 90 |популација = {{decrease}} 9.080 |површина = 39,2 |густина = 231 |поштански код = 26340 |позивни број = 013 |регистарска ознака = -{VŠ}- |гшир = 44.89942 |гдуж = 21.42188 }} '''Бела Црква''[[општина Бела Црква|је насеље у]][[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]], у [[Војводина|АП Војводини]],сравнићу цркву циглом на видовдан јебем ли га уста у [[Србија|Републици Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] живело је 9080 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 10675 становника). Овај град живи за Партизан == Називи == Бела Црква је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Fehértemplom}}, {{јез-нем|Weisskirchen}}, {{јез-чеш|Bilo Čerkva}}, {{јез-рум|Biserica Alba}}. == Историја == [[Датотека:Зграда општине Беле Цркве.JPG|мини|Зграда општине.]] [[Датотека:Зграда Музејске јединице у Белој Цркви.JPG|мини|Народни музеј.]] [[Датотека:IMAG1054.jpg|мини|Спомен плоча стрељаним Србима од стране немачког окупатора 1943. године]] [[Датотека:Spomenik crvenoarmejcima.jpg||мини|Споменик палим борцима Црвене армије.]] [[Датотека:Sljunkara.jpg|мини|Језеро Шљункара]] [[Датотека:Зграда Историјског архива у Белој Цркви.JPG|мини|Историјски музеј.]] Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем. Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена — осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{''Fehertemplom''}- (1355—1459), -{''Weisskirchen''}- (1717—1872) и -{''Biserica Alba''}-, Бела Црква од 1918. г. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. === Оснивање === [[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg167.jpg|мини|лево|180п|Бела Црква на [[Јозефински катастар|Јозефинском катастру]] 1769-1772.]] Током дужег периода седиште белоцркванске котлине и околних обронака банатских планина била је фортификација-тврђава [https://web.archive.org/web/20180119024208/http://gradovi.protego.rs/pregled/haramvar-stara-palanka Паланка], која се налазила на ушћу реке [[Караш (река)|Караш]] и [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]], а важила је за војни и административни центар нахије или дистрикта. На супротној десној обали Дунава смештена је тврђава [[Тврђава Рам|Рам]]. Обе тврђаве су из времена [[Римско царство|Римског царства]] чија је главна сврха била одбрана границе од варварских народа, као и заштита улаза у Банатску, односно [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Белу Цркву је основао [[1717]]. године гроф [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], као немачко колонистичко село након освајања паланачке тврђаве и нахије [[1716]]. године у [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турском рату (1716–1718)]]. Ново место за колонизацију је изабрано 10 километара низводно од ушћа Нере и тврђаве Паланке. Колонисти су подигли прво насеље недалеко од десне обале Нере, на оближњем брду, на коме су се налазиле рушевине српског манастира и села, стара Бјелија Церкве, које је страдало нешто пре [[1690]]. године током [[Велики турски рат#Велики турски рат у Србији и Македонији|Рата свете лиге]], а чије избегло становништво када се вратило населило у оближњу Сувају. Срби су паланачку нахију, односно белоцркванску котлину и обронке банатских планина, већ насељавали, где су имали формиране манастире, села и насеобине. Највероватније се ради о аутохтоним Србљима деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и његовог сина [[Јован Бранковић|Јована]]. Данашња Бела Црква је млађе насеље од села које је окружују, попут: [[Црвена Црква|Црвене Цркве]], [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчице]], [[Кусић]]а, [[Соколовац (Румунија)|Соколовца]], [[Златица (Соколовац)|Златице]] и легендарног [[Базијаш]]а. Занимљиво да данас, на почетку 21. века, између две пограничне локалне заједнице, [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]] и [[Општина Соколовац|Општине Соколовац]], нису успостављене задовољавајуће социјалне и културне везе. Ново насеље је формирано као војна насеобина у којој има цивилни досељеника. Њихово досељавање изводи се организован и плански а транспорт се врши Дунавом малим лађама до означеног одредишта. Годин 1735. у Белој Цркви живи поприличан број Немаца и мали број Срба, а стално је била стационирана 2. чета српске милиције. Највећи број досељеника је из удаљених крајева Светог римског немачког царства. Гроф Мерсију је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а. Атар града Беле Цркве био је насељен још у [[преисторија|праисторијско доба]]. Код Сиглове циглане ископани су остаци некадашњег насеља, а код дударе гроб урни из [[бронзано доба|бронзаног доба.]] Садашња Бела Црква јавља се у -{XIV}- веку — 7. новембра 1355. године помиње се први пут у предикату њеног власника. Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино.<ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref> === Период до Првог светског рата === Прво стрељачко удружење на подручју Србије основано је 1777. у Белој Цркви. Прва железничка пруга на подручју данашње Србије је управо настала у [[Општина Бела Црква|Општини Бела Црква]] и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: [[Оравица]] — [[Ракаждија]] — [[Јам]] — [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] — Бела Црква — [[Базијаш]]. Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка Војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније су прикључени Мађарском краљевству (део Аустроугарске) док је подручје Беле Цркве било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], номинално са својим законима, али под круном аустријског цара. Тек по укидању Војне Крајине 1872. године, Бела Црква постаје интегрални део Мађарског краљевства све до 1918. године када постаје део Србије. === Међуратни период === После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на власт њихов положај се посебно погоршао. За време Другог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом [[Банат]]а између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]], чији најпросперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у [[Румунија|Румунији]]. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у [[Јужнобанатски управни округ|јужном Банату]] преузима [[Вршац]]. Број становника опада, као и цена некретнина, што је, додуше, привукло "велики број пензионера, а највише из Немачке".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/04/09?pageIndex=00008 "Политика", 9. април 1937]</ref> Након победе Октобарске револуције у Русији, у Белу Цркву долази велики број "белих" емиграната. Они бивају прихваћени као држављани Краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве руске школе су пребачене на ова подручја, посебно Кадетски руски корпус, који је ту имао школу све до Другог светског рата. === Други светски рат и злочини Немаца над Србима и Јеврејима Беле Цркве === Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, буди се немачки национализам и у Краљевини Југославији. Највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена а један мањи део је помагао НОБ. [[Априлски рат]] је био изузетно кратак и Немци су окупирали град. Бела Црква је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу Цркву, немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванским Јеврејима, од којих скоро нико није преживео рат. Немачки окупатор, здушно потпомогнут домаћим Немцима из Беле Цркве чинио је разне злочине над Србима и Јеврејима. Тако, једно време Србима и Јеврејима чак није било дозвољено да шетају градским шеталиштем<ref>[http://elmundosefarad.wikidot.com/banatski-nemci-i-jevreji Banatski Nemci I Jevreji — EL MUNDO SEFARAD{{Ботовски наслов}}]</ref>, које је било резервисано само за Немце. Пљачке и отимачина јеврејске имовине у Белој Цркви од стране Немаца биле су изузетно честе У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над српским народом у Југославији. Током самог рата, немачки окупатори починили су злочине над српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој Цркви. Године 1943. извршено је тако масовно стрељање српског становништва.<ref>{{Cite web |url=http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php |title=Архивирана копија |access-date=27. 09. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130617051057/http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php# |archive-date=17. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Доласком ослобођења, немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој. Немци, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]]а. == Култура == Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, Дом Војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило знатно више језика, тако да и данас можете срести презимена која недвосмислен казују да су она у панонску низину стигла из различитих крајева Европе — немачких, француских, мађарских, италијанских, јеврејских, румунских, ромских, чешких, словачких, украјинских, руских области... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу и морфологији припада другим нацијама, док њихови власници носе најчешће другу националност. Стицај историјских прилика је овде учинио своје те је од многонационалног градића, са неколико вера и још више језика Бела Црква постала већински српски град, са много националних мањина, али углавном малобројних. Ако се погледа попис становништва обављен [[1910]]. и [[2002]]. године, однос је врло очигледан. Почетком 20. века у граду са 11524 становника, [[Немци|Немаца]] је било 6062, [[Срби|Срба]] 1994, [[Румуни|Румуна]] 1806, [[Мађари|Мађара]] 1203 уз незнатан број [[Чеси|Чеха]], [[Словак]]а итд. попис 2002. je показао да од 23707 становника, око 19 хиљада чине [[Срби]], док се остали изјашњавају као Румуни, Мађари, [[Словаци]], [[Чеси]]. Међу њима је тек 10 Немаца. Додуше, Немаца који се могу препознати по немачким именима и презименима, јер многи од грађана са ортодоксним немачким именима и презименима, у ствари, и не говоре немачки језик те се више и не осећају Немцима. У традицији и свакодневном животу града и околних села становници, данас нажалост много сиромашнији и неразвијенији од својих стварних могућности, овај град још чува остатке урбане лепоте средњоевропских вароши и многе културне навике Европљана, као што је рецимо традиција уређивања кућа, или кухиња са приметним утицајем швапских јела. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и дан-данас негује је надалеко познати [[карневал цвећа]] датира из 1852, традиција стара 150 година, чији су почеци везани управо за време немачке доминације. О некадашњем економском и културном процвату Беле Цркве донекле говори и немачко гробље, са прекрасним мермерним споменицима. Бела Црква спада у ред [[Војводина|војвођанских]] градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности. <ref>Литература „Летопис Банатских места“(Беч 1999) период 1812–2009. г. Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани</ref> == Привреда == Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је -{''Weisskirchen''}- [[1717]]. године. Пре свега, био је културни центар предодређен за развој [[виноградарство|виноградарства]]. Године 1926. 70% становништва Јужног [[Банат]]а бавило се [[виноградарство]]м. Воћарство и [[земљорадња]] били су интензивно развијани. [[Вино]], [[ракија]], [[ликер]] и [[коњак]] били су производи који су се извозили по целој [[Европа|Европи]]. Управо је структура поднебља створила услове да Банат у XX-веку постане највећи произвођач свилених буба. Почетком XX века поред града је било засађено преко десет хиљада ланаца винограда, а производило се 50 до 60 хиљада хектолитара вина. Већина тих винограда је искрчена после 1945. године, са доласком нових становника, те је данас виноградарство тек споредна привредна грана. У Белој Цркви је [[1876]]. године било пет фабрика [[свила|свиле]], успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, [[штампарство|штампарије]] и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ [[1931]]. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. == Географија == Белоцркванска котлина спуштена је између [[Вршачке планине|Вршачких планина]] на [[север]]у, до [[Дунав]]а на [[југ]]у и [[Карпати|Карпатских планина]] на [[исток]]у. Она је отворена према [[запад]]у — [[Панонска низија|Панонској низији]], због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали [[лес]] и [[песак]]. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]]. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке [[Нера (Дунав)|Нере]] наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 -{m}-. Белоцркванска општина простире се на 353 -{[[квадратни километар|km²]]}- површине. Има око 21.500 [[хектар]]а оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. Кроз белоцркванску котлину протичу реке [[Караш (река)|Караш]] и Нера, а пресеца је и канал Дунав—Тиса—Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у [[Румунија|Румунији]] а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 -{km}-. Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села: # [[Банатска Паланка]] # [[Стара Паланка]] # [[Банатска Суботица]] # [[Врачев Гај]] # [[Гребенац]] # [[Добричево]] # [[Дупљаја]] # [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] # [[Кајтасово]] # [[Калуђерово (Бела Црква)|Калуђерово]] # [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчица]] # [[Кусић]] # [[Црвена Црква]] # [[Чешко Село]] == Клима == Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла [[лето|лета]], нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита [[зима]], краћа [[пролеће|пролећа]] и топлија [[јесен]]. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит [[ветар]] који дува и до три недеље. [[Кошава]] је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. [[Северац (ветар)|Северац]] је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси [[киша|кишу]]. == Туризам == У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих експлоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се „Градско језеро“ које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини [[Врачев Гај]]а налази се „Врачевгајско језеро“ које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање. Осим [[Карневал цвећа|Карневала цвећа]] у Белој Цркви се организује још једна културна манифестација, „Лов на Бесија“ (лов на сома капиталца).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:449511-Bela-Crkva---banatski-raj Бела Црква — банатски рај („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref> <gallery> Српска православна црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви.JPG|Црква Св. Петра и Павла Ruska crkva, Bela Crkva.JPG|Руска црква Bela Crkva, Orthodox Church.jpg|Румунска црква Bela Crkva, Catholic Church.jpg|Римокатоличка црква Свете Ане </gallery> == Демографија == У насељу Бела Црква живи 8500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (36,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 3899 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71 (попис 2002). Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 14000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 9428 | S02V02 = 9803 | S02V03 = 10722 | S02V04 = 11084 | S02V05 = 12317 | S02V06 = 11634 | S02V07 = 10675 | S02V08 = 9080 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=9428 |п1953=9803 |п1961=10722 |п1971=11084 |п1981=12317 |п1991=11634 |п1991н=11014 |п2002с=11718 |п2002=10675 |п2011=9080 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|8222|77.02}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|511|4.78}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|267|2.50}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|266|2.49}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|188|1.76}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|180|1.68}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|131|1.22}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|64|0.59}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|59|0.55}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|30|0.28}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|29|0.27}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|silver|18|0.16}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|14|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|pink|8|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|purple|4|0.03}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|green|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|black|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|gray|1|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|silver|335|3.13}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|45|7.53|7.70|46}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|10.05|24.62|147}} {{Врста лево десно|75-79|gray|107|17.92|35.00|209}} {{Врста лево десно|70-74|gray|154|25.79|46.39|277}} {{Врста лево десно|65-69|gray|236|39.53|56.61|338}} {{Врста лево десно|60-64|gray|254|42.54|47.73|285}} {{Врста лево десно|55-59|gray|250|41.87|45.05|269}} {{Врста лево десно|50-54|gray|472|79.06|79.06|472}} {{Врста лево десно|45-49|gray|430|72.02|83.41|498}} {{Врста лево десно|40-44|gray|381|63.81|67.67|404}} {{Врста лево десно|35-39|gray|289|48.40|52.59|314}} {{Врста лево десно|30-34|gray|336|56.28|54.43|325}} {{Врста лево десно|25-29|gray|417|69.84|67.67|404}} {{Врста лево десно|20-24|gray|390|65.32|65.15|389}} {{Врста лево десно|15-19|gray|382|63.98|55.10|329}} {{Врста лево десно|10-14|gray|354|59.29|54.43|325}} {{Врста лево десно|5-9|gray|327|54.77|45.05|269}} {{Врста лево десно|0-4|gray|258|43.21|39.02|233}} |просекм=36.9 |просекж=41.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|2733|2801|3156|3392|3949|3842|3899|934|985|766|864|242|76|19|8|3|2|2.71}} {{БракНасељаСрбија|4203|1287|2555|187|149|25|4706|953|2561|883|287|22}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1980|355|6|21|299|26|171|209|67|107|1461|193|-|7|248|19|19|263|54|31|3441|548|6|28|547|45|190|472|121|138|18|20|342|68|73|50|2|-|146|35|19|93|113|229|45|2|-|91|53|39|435|181|302|95|4|-|237}} == Види још == * [[Белоцркванска језера]] * [[Карневал цвећа]] * [[Лов на Бесија]] * [[Бела Црква у јабукама]] * [[Делиблатска пешчара|Ловиште Делиблатска пешчара]] * [[Ватрогасни дом у Белој Цркви]] * [[Народни музеј Бела Црква]] * [[Старо језгро Беле Цркве]] * [[Румунска православна црква у Белој Цркви]] * [[Руска православна црква у Белој Цркви]] * [[Римокатоличка црква Свете Ане у Белој Цркви]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Bela Crkva}} * [http://www.belacrkva.rs/ Званична презентација] * [https://web.archive.org/web/20090419175417/http://www.belacrkva.eu/ Презентација на ЕУ] * [https://books.google.rs/books?id=A3ZBCgAAQBAJ&pg=PA234&lpg=PA234&dq=историјски+часопис+о+србима+у+белој+цркви&source=bl&ots=cNoD6emUla&sig=aGrrqUgA59CLPT3Z-RQdt5Mfeg0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjUzI-ihOPWAhVKJFAKHXB5ASEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%BE%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8&f=false О Србима у Белој Цркви с краја XVII до средине XVIII века], Живан Иштванић, Историјски часопис, књ. XXXIX, стр. 233-247 (1992) * [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3348?locale-attribute=en Банатска војна крајина у другој половини 18. века], Јелена М. Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2014. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/157796/I-kineski-trgovci-beze-iz-Bele-Crkve И кинески трговци беже из Беле Цркве („Политика“, 28. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/375070/Ukrasi-belocrkvanskih-ulica Украси белоцркванских улица („Политика”, 26. фебруар 2017)] * [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:690297-Tragovima-Djurdja-Brankovica-FOTO Траговима Ђурђа Бранковића], Борис Субашић, Вечерње новости, 12. октобар 2017. {{Општина Бела Црква}} [[Категорија:Насељена места у Белој Цркви| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] l0792qcqga03533gc8e8m37b6bami61 25138912 25138911 2022-08-04T20:49:23Z 109.245.225.178 wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Бела Црква}} {{кратак опис|Бела Црква је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Бела Црква |слика = Главна улица.JPG |опис_слике = Главна улица у Белој Цркви |грб = Blason de Bela Crkva.png |покрајина = Војводина |округ = Јужнобанатски |општина = Бела Црква |надм висина = 90 |популација = {{decrease}} 9.080 |површина = 39,2 |густина = 231 |поштански код = 26340 |позивни број = 013 |регистарска ознака = -{VŠ}- |гшир = 44.89942 |гдуж = 21.42188 }} '''Бела Црква''[[општина Бела Црква|је насеље у]][[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]], у [[Војводина|АП Војводини]], у [[Србија|Републици Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] живело је 9080 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 10675 становника). Овај град живи за Партизан == Називи == Бела Црква је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Fehértemplom}}, {{јез-нем|Weisskirchen}}, {{јез-чеш|Bilo Čerkva}}, {{јез-рум|Biserica Alba}}. == Историја == [[Датотека:Зграда општине Беле Цркве.JPG|мини|Зграда општине.]] [[Датотека:Зграда Музејске јединице у Белој Цркви.JPG|мини|Народни музеј.]] [[Датотека:IMAG1054.jpg|мини|Спомен плоча стрељаним Србима од стране немачког окупатора 1943. године]] [[Датотека:Spomenik crvenoarmejcima.jpg||мини|Споменик палим борцима Црвене армије.]] [[Датотека:Sljunkara.jpg|мини|Језеро Шљункара]] [[Датотека:Зграда Историјског архива у Белој Цркви.JPG|мини|Историјски музеј.]] Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем. Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена — осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{''Fehertemplom''}- (1355—1459), -{''Weisskirchen''}- (1717—1872) и -{''Biserica Alba''}-, Бела Црква од 1918. г. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. === Оснивање === [[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg167.jpg|мини|лево|180п|Бела Црква на [[Јозефински катастар|Јозефинском катастру]] 1769-1772.]] Током дужег периода седиште белоцркванске котлине и околних обронака банатских планина била је фортификација-тврђава [https://web.archive.org/web/20180119024208/http://gradovi.protego.rs/pregled/haramvar-stara-palanka Паланка], која се налазила на ушћу реке [[Караш (река)|Караш]] и [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]], а важила је за војни и административни центар нахије или дистрикта. На супротној десној обали Дунава смештена је тврђава [[Тврђава Рам|Рам]]. Обе тврђаве су из времена [[Римско царство|Римског царства]] чија је главна сврха била одбрана границе од варварских народа, као и заштита улаза у Банатску, односно [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Белу Цркву је основао [[1717]]. године гроф [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], као немачко колонистичко село након освајања паланачке тврђаве и нахије [[1716]]. године у [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турском рату (1716–1718)]]. Ново место за колонизацију је изабрано 10 километара низводно од ушћа Нере и тврђаве Паланке. Колонисти су подигли прво насеље недалеко од десне обале Нере, на оближњем брду, на коме су се налазиле рушевине српског манастира и села, стара Бјелија Церкве, које је страдало нешто пре [[1690]]. године током [[Велики турски рат#Велики турски рат у Србији и Македонији|Рата свете лиге]], а чије избегло становништво када се вратило населило у оближњу Сувају. Срби су паланачку нахију, односно белоцркванску котлину и обронке банатских планина, већ насељавали, где су имали формиране манастире, села и насеобине. Највероватније се ради о аутохтоним Србљима деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и његовог сина [[Јован Бранковић|Јована]]. Данашња Бела Црква је млађе насеље од села које је окружују, попут: [[Црвена Црква|Црвене Цркве]], [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчице]], [[Кусић]]а, [[Соколовац (Румунија)|Соколовца]], [[Златица (Соколовац)|Златице]] и легендарног [[Базијаш]]а. Занимљиво да данас, на почетку 21. века, између две пограничне локалне заједнице, [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]] и [[Општина Соколовац|Општине Соколовац]], нису успостављене задовољавајуће социјалне и културне везе. Ново насеље је формирано као војна насеобина у којој има цивилни досељеника. Њихово досељавање изводи се организован и плански а транспорт се врши Дунавом малим лађама до означеног одредишта. Годин 1735. у Белој Цркви живи поприличан број Немаца и мали број Срба, а стално је била стационирана 2. чета српске милиције. Највећи број досељеника је из удаљених крајева Светог римског немачког царства. Гроф Мерсију је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а. Атар града Беле Цркве био је насељен још у [[преисторија|праисторијско доба]]. Код Сиглове циглане ископани су остаци некадашњег насеља, а код дударе гроб урни из [[бронзано доба|бронзаног доба.]] Садашња Бела Црква јавља се у -{XIV}- веку — 7. новембра 1355. године помиње се први пут у предикату њеног власника. Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино.<ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref> === Период до Првог светског рата === Прво стрељачко удружење на подручју Србије основано је 1777. у Белој Цркви. Прва железничка пруга на подручју данашње Србије је управо настала у [[Општина Бела Црква|Општини Бела Црква]] и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: [[Оравица]] — [[Ракаждија]] — [[Јам]] — [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] — Бела Црква — [[Базијаш]]. Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка Војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније су прикључени Мађарском краљевству (део Аустроугарске) док је подручје Беле Цркве било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], номинално са својим законима, али под круном аустријског цара. Тек по укидању Војне Крајине 1872. године, Бела Црква постаје интегрални део Мађарског краљевства све до 1918. године када постаје део Србије. === Међуратни период === После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на власт њихов положај се посебно погоршао. За време Другог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом [[Банат]]а између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]], чији најпросперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у [[Румунија|Румунији]]. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у [[Јужнобанатски управни округ|јужном Банату]] преузима [[Вршац]]. Број становника опада, као и цена некретнина, што је, додуше, привукло "велики број пензионера, а највише из Немачке".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/04/09?pageIndex=00008 "Политика", 9. април 1937]</ref> Након победе Октобарске револуције у Русији, у Белу Цркву долази велики број "белих" емиграната. Они бивају прихваћени као држављани Краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве руске школе су пребачене на ова подручја, посебно Кадетски руски корпус, који је ту имао школу све до Другог светског рата. === Други светски рат и злочини Немаца над Србима и Јеврејима Беле Цркве === Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, буди се немачки национализам и у Краљевини Југославији. Највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена а један мањи део је помагао НОБ. [[Априлски рат]] је био изузетно кратак и Немци су окупирали град. Бела Црква је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу Цркву, немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванским Јеврејима, од којих скоро нико није преживео рат. Немачки окупатор, здушно потпомогнут домаћим Немцима из Беле Цркве чинио је разне злочине над Србима и Јеврејима. Тако, једно време Србима и Јеврејима чак није било дозвољено да шетају градским шеталиштем<ref>[http://elmundosefarad.wikidot.com/banatski-nemci-i-jevreji Banatski Nemci I Jevreji — EL MUNDO SEFARAD{{Ботовски наслов}}]</ref>, које је било резервисано само за Немце. Пљачке и отимачина јеврејске имовине у Белој Цркви од стране Немаца биле су изузетно честе У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над српским народом у Југославији. Током самог рата, немачки окупатори починили су злочине над српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој Цркви. Године 1943. извршено је тако масовно стрељање српског становништва.<ref>{{Cite web |url=http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php |title=Архивирана копија |access-date=27. 09. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130617051057/http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php# |archive-date=17. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Доласком ослобођења, немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој. Немци, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]]а. == Култура == Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, Дом Војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило знатно више језика, тако да и данас можете срести презимена која недвосмислен казују да су она у панонску низину стигла из различитих крајева Европе — немачких, француских, мађарских, италијанских, јеврејских, румунских, ромских, чешких, словачких, украјинских, руских области... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу и морфологији припада другим нацијама, док њихови власници носе најчешће другу националност. Стицај историјских прилика је овде учинио своје те је од многонационалног градића, са неколико вера и још више језика Бела Црква постала већински српски град, са много националних мањина, али углавном малобројних. Ако се погледа попис становништва обављен [[1910]]. и [[2002]]. године, однос је врло очигледан. Почетком 20. века у граду са 11524 становника, [[Немци|Немаца]] је било 6062, [[Срби|Срба]] 1994, [[Румуни|Румуна]] 1806, [[Мађари|Мађара]] 1203 уз незнатан број [[Чеси|Чеха]], [[Словак]]а итд. попис 2002. je показао да од 23707 становника, око 19 хиљада чине [[Срби]], док се остали изјашњавају као Румуни, Мађари, [[Словаци]], [[Чеси]]. Међу њима је тек 10 Немаца. Додуше, Немаца који се могу препознати по немачким именима и презименима, јер многи од грађана са ортодоксним немачким именима и презименима, у ствари, и не говоре немачки језик те се више и не осећају Немцима. У традицији и свакодневном животу града и околних села становници, данас нажалост много сиромашнији и неразвијенији од својих стварних могућности, овај град још чува остатке урбане лепоте средњоевропских вароши и многе културне навике Европљана, као што је рецимо традиција уређивања кућа, или кухиња са приметним утицајем швапских јела. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и дан-данас негује је надалеко познати [[карневал цвећа]] датира из 1852, традиција стара 150 година, чији су почеци везани управо за време немачке доминације. О некадашњем економском и културном процвату Беле Цркве донекле говори и немачко гробље, са прекрасним мермерним споменицима. Бела Црква спада у ред [[Војводина|војвођанских]] градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности. <ref>Литература „Летопис Банатских места“(Беч 1999) период 1812–2009. г. Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани</ref> == Привреда == Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је -{''Weisskirchen''}- [[1717]]. године. Пре свега, био је културни центар предодређен за развој [[виноградарство|виноградарства]]. Године 1926. 70% становништва Јужног [[Банат]]а бавило се [[виноградарство]]м. Воћарство и [[земљорадња]] били су интензивно развијани. [[Вино]], [[ракија]], [[ликер]] и [[коњак]] били су производи који су се извозили по целој [[Европа|Европи]]. Управо је структура поднебља створила услове да Банат у XX-веку постане највећи произвођач свилених буба. Почетком XX века поред града је било засађено преко десет хиљада ланаца винограда, а производило се 50 до 60 хиљада хектолитара вина. Већина тих винограда је искрчена после 1945. године, са доласком нових становника, те је данас виноградарство тек споредна привредна грана. У Белој Цркви је [[1876]]. године било пет фабрика [[свила|свиле]], успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, [[штампарство|штампарије]] и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ [[1931]]. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. == Географија == Белоцркванска котлина спуштена је између [[Вршачке планине|Вршачких планина]] на [[север]]у, до [[Дунав]]а на [[југ]]у и [[Карпати|Карпатских планина]] на [[исток]]у. Она је отворена према [[запад]]у — [[Панонска низија|Панонској низији]], због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали [[лес]] и [[песак]]. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]]. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке [[Нера (Дунав)|Нере]] наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 -{m}-. Белоцркванска општина простире се на 353 -{[[квадратни километар|km²]]}- површине. Има око 21.500 [[хектар]]а оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. Кроз белоцркванску котлину протичу реке [[Караш (река)|Караш]] и Нера, а пресеца је и канал Дунав—Тиса—Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у [[Румунија|Румунији]] а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 -{km}-. Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села: # [[Банатска Паланка]] # [[Стара Паланка]] # [[Банатска Суботица]] # [[Врачев Гај]] # [[Гребенац]] # [[Добричево]] # [[Дупљаја]] # [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] # [[Кајтасово]] # [[Калуђерово (Бела Црква)|Калуђерово]] # [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчица]] # [[Кусић]] # [[Црвена Црква]] # [[Чешко Село]] == Клима == Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла [[лето|лета]], нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита [[зима]], краћа [[пролеће|пролећа]] и топлија [[јесен]]. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит [[ветар]] који дува и до три недеље. [[Кошава]] је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. [[Северац (ветар)|Северац]] је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси [[киша|кишу]]. == Туризам == У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих експлоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се „Градско језеро“ које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини [[Врачев Гај]]а налази се „Врачевгајско језеро“ које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање. Осим [[Карневал цвећа|Карневала цвећа]] у Белој Цркви се организује још једна културна манифестација, „Лов на Бесија“ (лов на сома капиталца).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:449511-Bela-Crkva---banatski-raj Бела Црква — банатски рај („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref> <gallery> Српска православна црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви.JPG|Црква Св. Петра и Павла Ruska crkva, Bela Crkva.JPG|Руска црква Bela Crkva, Orthodox Church.jpg|Румунска црква Bela Crkva, Catholic Church.jpg|Римокатоличка црква Свете Ане </gallery> == Демографија == У насељу Бела Црква живи 8500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (36,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 3899 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71 (попис 2002). Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 14000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 9428 | S02V02 = 9803 | S02V03 = 10722 | S02V04 = 11084 | S02V05 = 12317 | S02V06 = 11634 | S02V07 = 10675 | S02V08 = 9080 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=9428 |п1953=9803 |п1961=10722 |п1971=11084 |п1981=12317 |п1991=11634 |п1991н=11014 |п2002с=11718 |п2002=10675 |п2011=9080 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|8222|77.02}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|511|4.78}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|267|2.50}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|266|2.49}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|188|1.76}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|180|1.68}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|131|1.22}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|64|0.59}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|59|0.55}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|30|0.28}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|29|0.27}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|silver|18|0.16}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|14|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|pink|8|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|purple|4|0.03}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|green|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|black|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|gray|1|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|silver|335|3.13}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|45|7.53|7.70|46}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|10.05|24.62|147}} {{Врста лево десно|75-79|gray|107|17.92|35.00|209}} {{Врста лево десно|70-74|gray|154|25.79|46.39|277}} {{Врста лево десно|65-69|gray|236|39.53|56.61|338}} {{Врста лево десно|60-64|gray|254|42.54|47.73|285}} {{Врста лево десно|55-59|gray|250|41.87|45.05|269}} {{Врста лево десно|50-54|gray|472|79.06|79.06|472}} {{Врста лево десно|45-49|gray|430|72.02|83.41|498}} {{Врста лево десно|40-44|gray|381|63.81|67.67|404}} {{Врста лево десно|35-39|gray|289|48.40|52.59|314}} {{Врста лево десно|30-34|gray|336|56.28|54.43|325}} {{Врста лево десно|25-29|gray|417|69.84|67.67|404}} {{Врста лево десно|20-24|gray|390|65.32|65.15|389}} {{Врста лево десно|15-19|gray|382|63.98|55.10|329}} {{Врста лево десно|10-14|gray|354|59.29|54.43|325}} {{Врста лево десно|5-9|gray|327|54.77|45.05|269}} {{Врста лево десно|0-4|gray|258|43.21|39.02|233}} |просекм=36.9 |просекж=41.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|2733|2801|3156|3392|3949|3842|3899|934|985|766|864|242|76|19|8|3|2|2.71}} {{БракНасељаСрбија|4203|1287|2555|187|149|25|4706|953|2561|883|287|22}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1980|355|6|21|299|26|171|209|67|107|1461|193|-|7|248|19|19|263|54|31|3441|548|6|28|547|45|190|472|121|138|18|20|342|68|73|50|2|-|146|35|19|93|113|229|45|2|-|91|53|39|435|181|302|95|4|-|237}} == Види још == * [[Белоцркванска језера]] * [[Карневал цвећа]] * [[Лов на Бесија]] * [[Бела Црква у јабукама]] * [[Делиблатска пешчара|Ловиште Делиблатска пешчара]] * [[Ватрогасни дом у Белој Цркви]] * [[Народни музеј Бела Црква]] * [[Старо језгро Беле Цркве]] * [[Румунска православна црква у Белој Цркви]] * [[Руска православна црква у Белој Цркви]] * [[Римокатоличка црква Свете Ане у Белој Цркви]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Bela Crkva}} * [http://www.belacrkva.rs/ Званична презентација] * [https://web.archive.org/web/20090419175417/http://www.belacrkva.eu/ Презентација на ЕУ] * [https://books.google.rs/books?id=A3ZBCgAAQBAJ&pg=PA234&lpg=PA234&dq=историјски+часопис+о+србима+у+белој+цркви&source=bl&ots=cNoD6emUla&sig=aGrrqUgA59CLPT3Z-RQdt5Mfeg0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjUzI-ihOPWAhVKJFAKHXB5ASEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%BE%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8&f=false О Србима у Белој Цркви с краја XVII до средине XVIII века], Живан Иштванић, Историјски часопис, књ. XXXIX, стр. 233-247 (1992) * [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3348?locale-attribute=en Банатска војна крајина у другој половини 18. века], Јелена М. Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2014. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/157796/I-kineski-trgovci-beze-iz-Bele-Crkve И кинески трговци беже из Беле Цркве („Политика“, 28. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/375070/Ukrasi-belocrkvanskih-ulica Украси белоцркванских улица („Политика”, 26. фебруар 2017)] * [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:690297-Tragovima-Djurdja-Brankovica-FOTO Траговима Ђурђа Бранковића], Борис Субашић, Вечерње новости, 12. октобар 2017. {{Општина Бела Црква}} [[Категорија:Насељена места у Белој Цркви| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 99g2pd9gaylbwsdsa24fenkexbbq0y7 25138930 25138912 2022-08-04T21:03:18Z 109.245.225.178 wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Бела Црква}} {{кратак опис|Бела Црква је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место = Бела Црква |слика = Главна улица.JPG |опис_слике = Главна улица у Белој Цркви |грб = Blason de Bela Crkva.png |покрајина = Војводина |округ = Јужнобанатски |општина = Бела Црква |надм висина = 90 |популација = {{decrease}} 9.080 |површина = 39,2 |густина = 231 |поштански код = 26340 |позивни број = 013 |регистарска ознака = -{VŠ}- |гшир = 44.89942 |гдуж = 21.42188 }} '''Бела Црква'' [[општина Бела Црква|је насеље у]][[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]], у [[Војводина|АП Војводини]], у [[Србија|Републици Србији]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] живело је 9080 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 10675 становника). Овај град живи за Партизан == Називи == Бела Црква је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Fehértemplom}}, {{јез-нем|Weisskirchen}}, {{јез-чеш|Bilo Čerkva}}, {{јез-рум|Biserica Alba}}. == Историја == [[Датотека:Зграда општине Беле Цркве.JPG|мини|Зграда општине.]] [[Датотека:Зграда Музејске јединице у Белој Цркви.JPG|мини|Народни музеј.]] [[Датотека:IMAG1054.jpg|мини|Спомен плоча стрељаним Србима од стране немачког окупатора 1943. године]] [[Датотека:Spomenik crvenoarmejcima.jpg||мини|Споменик палим борцима Црвене армије.]] [[Датотека:Sljunkara.jpg|мини|Језеро Шљункара]] [[Датотека:Зграда Историјског архива у Белој Цркви.JPG|мини|Историјски музеј.]] Бела Црква, градић са четири имена и немачким наслеђем. Трагови [[Архитектура барока|барокног сјаја]] провинцијалне панонске вароши Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена — осим српског назива, у званичним документима стајало је и -{''Fehertemplom''}- (1355—1459), -{''Weisskirchen''}- (1717—1872) и -{''Biserica Alba''}-, Бела Црква од 1918. г. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. === Оснивање === [[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg167.jpg|мини|лево|180п|Бела Црква на [[Јозефински катастар|Јозефинском катастру]] 1769-1772.]] Током дужег периода седиште белоцркванске котлине и околних обронака банатских планина била је фортификација-тврђава [https://web.archive.org/web/20180119024208/http://gradovi.protego.rs/pregled/haramvar-stara-palanka Паланка], која се налазила на ушћу реке [[Караш (река)|Караш]] и [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]], а важила је за војни и административни центар нахије или дистрикта. На супротној десној обали Дунава смештена је тврђава [[Тврђава Рам|Рам]]. Обе тврђаве су из времена [[Римско царство|Римског царства]] чија је главна сврха била одбрана границе од варварских народа, као и заштита улаза у Банатску, односно [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Белу Цркву је основао [[1717]]. године гроф [[Флоримунд Мерси|Мерсију]], као немачко колонистичко село након освајања паланачке тврђаве и нахије [[1716]]. године у [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турском рату (1716–1718)]]. Ново место за колонизацију је изабрано 10 километара низводно од ушћа Нере и тврђаве Паланке. Колонисти су подигли прво насеље недалеко од десне обале Нере, на оближњем брду, на коме су се налазиле рушевине српског манастира и села, стара Бјелија Церкве, које је страдало нешто пре [[1690]]. године током [[Велики турски рат#Велики турски рат у Србији и Македонији|Рата свете лиге]], а чије избегло становништво када се вратило населило у оближњу Сувају. Срби су паланачку нахију, односно белоцркванску котлину и обронке банатских планина, већ насељавали, где су имали формиране манастире, села и насеобине. Највероватније се ради о аутохтоним Србљима деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и његовог сина [[Јован Бранковић|Јована]]. Данашња Бела Црква је млађе насеље од села које је окружују, попут: [[Црвена Црква|Црвене Цркве]], [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчице]], [[Кусић]]а, [[Соколовац (Румунија)|Соколовца]], [[Златица (Соколовац)|Златице]] и легендарног [[Базијаш]]а. Занимљиво да данас, на почетку 21. века, између две пограничне локалне заједнице, [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]] и [[Општина Соколовац|Општине Соколовац]], нису успостављене задовољавајуће социјалне и културне везе. Ново насеље је формирано као војна насеобина у којој има цивилни досељеника. Њихово досељавање изводи се организован и плански а транспорт се врши Дунавом малим лађама до означеног одредишта. Годин 1735. у Белој Цркви живи поприличан број Немаца и мали број Срба, а стално је била стационирана 2. чета српске милиције. Највећи број досељеника је из удаљених крајева Светог римског немачког царства. Гроф Мерсију је наредио колонизацију, тако да је у периоду од [[1725]]. до [[1727]]. насељено првих 200-300 [[Немци|Немаца]] из [[Франачка|Франачке]] и [[Хесен]]а. Атар града Беле Цркве био је насељен још у [[преисторија|праисторијско доба]]. Код Сиглове циглане ископани су остаци некадашњег насеља, а код дударе гроб урни из [[бронзано доба|бронзаног доба.]] Садашња Бела Црква јавља се у -{XIV}- веку — 7. новембра 1355. године помиње се први пут у предикату њеног власника. Њихова упорност и храброст није, међутим, остала без резултата, те у време владавине [[Марија Терезија|Марије Терезије]] Бела Црква доживљава прави процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост немачких трговаца, занатлија и виноградара. Град израстао на обронцима [[Карпати|Карпата]], на благо заталасаној равници, већ својим географским положајем у ствари је био предодређен за узгој винове лозе, што су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино.<ref>[[Феликс Милекер]] „Летописи општина у јужном Банату“. {{page|year=|isbn=978-86-85075-04-9|pages=}}</ref> === Период до Првог светског рата === Прво стрељачко удружење на подручју Србије основано је 1777. у Белој Цркви. Прва железничка пруга на подручју данашње Србије је управо настала у [[Општина Бела Црква|Општини Бела Црква]] и пуштена је у рад [[1856]]. године. Траса којом се кретали први возови је била: [[Оравица]] — [[Ракаждија]] — [[Јам]] — [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] — Бела Црква — [[Базијаш]]. Подручје Беле Цркве је било политички одвојено од остатка Војводине. Вршац, Зрењанин и друга места били су у саставу Српске Војводине, и касније су прикључени Мађарском краљевству (део Аустроугарске) док је подручје Беле Цркве било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], номинално са својим законима, али под круном аустријског цара. Тек по укидању Војне Крајине 1872. године, Бела Црква постаје интегрални део Мађарског краљевства све до 1918. године када постаје део Србије. === Међуратни период === После распада Аустроугарске монархије већина Немаца, чији је матерњи језик био немачки, постали су југословенски држављани, углавном против своје воље. Са доласком [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на власт њихов положај се посебно погоршао. За време Другог светског рата већина Немаца у Белој Цркви била је политички пасивна. Поделом [[Банат]]а између Србије и Румуније дошло је до великог сакаћења [[Општина Бела Црква|Општине Бела Црква]], чији најпросперитетнији део, са обрадивим земљиштем и воћњацима остаје у [[Румунија|Румунији]]. Тада почиње и економска стагнација града и општине, а примат у [[Јужнобанатски управни округ|јужном Банату]] преузима [[Вршац]]. Број становника опада, као и цена некретнина, што је, додуше, привукло "велики број пензионера, а највише из Немачке".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/04/09?pageIndex=00008 "Политика", 9. април 1937]</ref> Након победе Октобарске револуције у Русији, у Белу Цркву долази велики број "белих" емиграната. Они бивају прихваћени као држављани Краљевине СХС, и добијају смештај. Читаве руске школе су пребачене на ова подручја, посебно Кадетски руски корпус, који је ту имао школу све до Другог светског рата. === Други светски рат и злочини Немаца над Србима и Јеврејима Беле Цркве === Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, буди се немачки национализам и у Краљевини Југославији. Највећи део немачког народа пристаје на страну нацизма док мањина остаје пасивна и неопредељена а један мањи део је помагао НОБ. [[Априлски рат]] је био изузетно кратак и Немци су окупирали град. Бела Црква је номинално била део Баната прикљученог Недићевој Србији, али сву власт је имала немачка национална мањина. Одмах по доласку у Белу Цркву, немачки окупатори потпомогнути домаћим немачким становништвом извршили су геноцид над Белоцркванским Јеврејима, од којих скоро нико није преживео рат. Немачки окупатор, здушно потпомогнут домаћим Немцима из Беле Цркве чинио је разне злочине над Србима и Јеврејима. Тако, једно време Србима и Јеврејима чак није било дозвољено да шетају градским шеталиштем<ref>[http://elmundosefarad.wikidot.com/banatski-nemci-i-jevreji Banatski Nemci I Jevreji — EL MUNDO SEFARAD{{Ботовски наслов}}]</ref>, које је било резервисано само за Немце. Пљачке и отимачина јеврејске имовине у Белој Цркви од стране Немаца биле су изузетно честе У Белој Цркви је марта [[1942]]. године основана немачка [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген]], злогласна по злоделима над српским народом у Југославији. Током самог рата, немачки окупатори починили су злочине над српским народом, посебно масовним стрељањима широм Баната па и Белој Цркви. Године 1943. извршено је тако масовно стрељање српског становништва.<ref>{{Cite web |url=http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php |title=Архивирана копија |access-date=27. 09. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130617051057/http://www.belacrkva.co.rs/istorija.php# |archive-date=17. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Доласком ослобођења, немачко становништво у страху од одмазде углавном бежи. Многи од њих су настрадали у возу који је дигнут у ваздух, а они који су успели да побегну, настанили су се у Аустрији и Немачкој. Немци, који из одређених разлога нису успели да оду из Беле Цркве, послати су у [[логор смрти|концентрационе и радне логоре]] у јужном и средњем Банату, где је много њих изгубило живот. Њихова имовина је подељена победницима, највећим делом колонистима пристиглим из [[Црна Трава|Црне Траве]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]], [[Лике]] и [[Кордун]]а. == Култура == Најзначајнији објекти настали су крајем [[18. век]]а, а саграђени су у [[барок]]ном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и [[православна црква]], зграда општине, Дом Војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило знатно више језика, тако да и данас можете срести презимена која недвосмислен казују да су она у панонску низину стигла из различитих крајева Европе — немачких, француских, мађарских, италијанских, јеврејских, румунских, ромских, чешких, словачких, украјинских, руских области... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу и морфологији припада другим нацијама, док њихови власници носе најчешће другу националност. Стицај историјских прилика је овде учинио своје те је од многонационалног градића, са неколико вера и још више језика Бела Црква постала већински српски град, са много националних мањина, али углавном малобројних. Ако се погледа попис становништва обављен [[1910]]. и [[2002]]. године, однос је врло очигледан. Почетком 20. века у граду са 11524 становника, [[Немци|Немаца]] је било 6062, [[Срби|Срба]] 1994, [[Румуни|Румуна]] 1806, [[Мађари|Мађара]] 1203 уз незнатан број [[Чеси|Чеха]], [[Словак]]а итд. попис 2002. je показао да од 23707 становника, око 19 хиљада чине [[Срби]], док се остали изјашњавају као Румуни, Мађари, [[Словаци]], [[Чеси]]. Међу њима је тек 10 Немаца. Додуше, Немаца који се могу препознати по немачким именима и презименима, јер многи од грађана са ортодоксним немачким именима и презименима, у ствари, и не говоре немачки језик те се више и не осећају Немцима. У традицији и свакодневном животу града и околних села становници, данас нажалост много сиромашнији и неразвијенији од својих стварних могућности, овај град још чува остатке урбане лепоте средњоевропских вароши и многе културне навике Европљана, као што је рецимо традиција уређивања кућа, или кухиња са приметним утицајем швапских јела. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и дан-данас негује је надалеко познати [[карневал цвећа]] датира из 1852, традиција стара 150 година, чији су почеци везани управо за време немачке доминације. О некадашњем економском и културном процвату Беле Цркве донекле говори и немачко гробље, са прекрасним мермерним споменицима. Бела Црква спада у ред [[Војводина|војвођанских]] градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности. <ref>Литература „Летопис Банатских места“(Беч 1999) период 1812–2009. г. Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани</ref> == Привреда == Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је -{''Weisskirchen''}- [[1717]]. године. Пре свега, био је културни центар предодређен за развој [[виноградарство|виноградарства]]. Године 1926. 70% становништва Јужног [[Банат]]а бавило се [[виноградарство]]м. Воћарство и [[земљорадња]] били су интензивно развијани. [[Вино]], [[ракија]], [[ликер]] и [[коњак]] били су производи који су се извозили по целој [[Европа|Европи]]. Управо је структура поднебља створила услове да Банат у XX-веку постане највећи произвођач свилених буба. Почетком XX века поред града је било засађено преко десет хиљада ланаца винограда, а производило се 50 до 60 хиљада хектолитара вина. Већина тих винограда је искрчена после 1945. године, са доласком нових становника, те је данас виноградарство тек споредна привредна грана. У Белој Цркви је [[1876]]. године било пет фабрика [[свила|свиле]], успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, [[штампарство|штампарије]] и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ [[1931]]. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. == Географија == Белоцркванска котлина спуштена је између [[Вршачке планине|Вршачких планина]] на [[север]]у, до [[Дунав]]а на [[југ]]у и [[Карпати|Карпатских планина]] на [[исток]]у. Она је отворена према [[запад]]у — [[Панонска низија|Панонској низији]], због чега у односу на њу представља њен повећи залив. Ветрови су у котлини навејали [[лес]] и [[песак]]. Лес покрива све ниже пределе котлине, док је песак навејан на западној страни у облику дугачких дина у правцу југоисток-северозапад. Овај песак одваја Белу Цркву од [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]]. Бела Црква се налази у централном делу проширења реке [[Нера (Дунав)|Нере]] наслањајући се на њен северни, виши обод, а јужније спушта се у влажну и баровиту Нерину долину. Ово више земљиште врло је погодно за виноградарске културе, а остало земљиште за земљорадњу. Као тле некадашњег Панонског мора, ово земљиште има велики привредни значај. Земљиште око Беле Цркве пружа повољне услове за развој виноградарства и воћарства. Због тако погодних услова, котлина је густо насељена. Бела Црква лежи у тој плодној и винородној котлини на надморској висини од 89,5 -{m}-. Белоцркванска општина простире се на 353 -{[[квадратни километар|km²]]}- површине. Има око 21.500 [[хектар]]а оранице. Остали део земљишта чине: ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. Кроз белоцркванску котлину протичу реке [[Караш (река)|Караш]] и Нера, а пресеца је и канал Дунав—Тиса—Дунав. Нера је лева и најмања притока Дунава. Она извире у [[Румунија|Румунији]] а у нашу земљу улази код села Кусића. Од тог места па до ушћа у Дунав, Нера представља граничну реку према Румунији у дужини од 27 -{km}-. Општина, поред Беле Цркве, обухвата и следећа насеља и села: # [[Банатска Паланка]] # [[Стара Паланка]] # [[Банатска Суботица]] # [[Врачев Гај]] # [[Гребенац]] # [[Добричево]] # [[Дупљаја]] # [[Јасеново (Бела Црква)|Јасеново]] # [[Кајтасово]] # [[Калуђерово (Бела Црква)|Калуђерово]] # [[Крушчица (Бела Црква)|Крушчица]] # [[Кусић]] # [[Црвена Црква]] # [[Чешко Село]] == Клима == Бела Црква и околина имају умерено континенталну климу коју карактеришу дуга и топла [[лето|лета]], нешто хладнија, а понекад хладна и снеговита [[зима]], краћа [[пролеће|пролећа]] и топлија [[јесен]]. Клими овог краја посебну специфичност даје кошава. То је јак, сув и слаповит [[ветар]] који дува и до три недеље. [[Кошава]] је југоисточни ветар који дува у правцу северозапада. Осим кошаве доста често дува северац и северозападни ветар. [[Северац (ветар)|Северац]] је хладан ветар и најчешће дува зими, а северозападни ветар доноси [[киша|кишу]]. == Туризам == У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих експлоатацијом шљунка. Језера су различите величине и дубине а из највећег се још увек вади шљунак, тако да се његова површина повећава. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се „Градско језеро“ које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини [[Врачев Гај]]а налази се „Врачевгајско језеро“ које је амбијентално лепо уређено и погодно је за камповање. Осим [[Карневал цвећа|Карневала цвећа]] у Белој Цркви се организује још једна културна манифестација, „Лов на Бесија“ (лов на сома капиталца).<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:449511-Bela-Crkva---banatski-raj Бела Црква — банатски рај („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref> <gallery> Српска православна црква Св. Петра и Павла у Белој Цркви.JPG|Црква Св. Петра и Павла Ruska crkva, Bela Crkva.JPG|Руска црква Bela Crkva, Orthodox Church.jpg|Румунска црква Bela Crkva, Catholic Church.jpg|Римокатоличка црква Свете Ане </gallery> == Демографија == У насељу Бела Црква живи 8500 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (36,9 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 3899 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71 (попис 2002). Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 14000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 9428 | S02V02 = 9803 | S02V03 = 10722 | S02V04 = 11084 | S02V05 = 12317 | S02V06 = 11634 | S02V07 = 10675 | S02V08 = 9080 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=9428 |п1953=9803 |п1961=10722 |п1971=11084 |п1981=12317 |п1991=11634 |п1991н=11014 |п2002с=11718 |п2002=10675 |п2011=9080 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|8222|77.02}} {{Врста са постотком|[[Чеси]]|blue|511|4.78}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|purple|267|2.50}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|red|266|2.49}} {{Врста са постотком|[[Румуни]]|orange|188|1.76}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|green|180|1.68}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|navy|131|1.22}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|magenta|64|0.59}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|59|0.55}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|30|0.28}} {{Врста са постотком|[[Немци]]|black|29|0.27}} {{Врста са постотком|[[Словаци]]|silver|18|0.16}} {{Врста са постотком|[[Руси]]|blue|14|0.13}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|11|0.10}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|pink|8|0.07}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|purple|4|0.03}} {{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|green|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|magenta|3|0.02}} {{Врста са постотком|[[Украјинци]]|yellow|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Горанци]]|black|1|0.00}} {{Врста са постотком|[[Буњевци]]|gray|1|0.00}} {{Врста са постотком|непознато|silver|335|3.13}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|45|7.53|7.70|46}} {{Врста лево десно|80+|gray|60|10.05|24.62|147}} {{Врста лево десно|75-79|gray|107|17.92|35.00|209}} {{Врста лево десно|70-74|gray|154|25.79|46.39|277}} {{Врста лево десно|65-69|gray|236|39.53|56.61|338}} {{Врста лево десно|60-64|gray|254|42.54|47.73|285}} {{Врста лево десно|55-59|gray|250|41.87|45.05|269}} {{Врста лево десно|50-54|gray|472|79.06|79.06|472}} {{Врста лево десно|45-49|gray|430|72.02|83.41|498}} {{Врста лево десно|40-44|gray|381|63.81|67.67|404}} {{Врста лево десно|35-39|gray|289|48.40|52.59|314}} {{Врста лево десно|30-34|gray|336|56.28|54.43|325}} {{Врста лево десно|25-29|gray|417|69.84|67.67|404}} {{Врста лево десно|20-24|gray|390|65.32|65.15|389}} {{Врста лево десно|15-19|gray|382|63.98|55.10|329}} {{Врста лево десно|10-14|gray|354|59.29|54.43|325}} {{Врста лево десно|5-9|gray|327|54.77|45.05|269}} {{Врста лево десно|0-4|gray|258|43.21|39.02|233}} |просекм=36.9 |просекж=41.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|2733|2801|3156|3392|3949|3842|3899|934|985|766|864|242|76|19|8|3|2|2.71}} {{БракНасељаСрбија|4203|1287|2555|187|149|25|4706|953|2561|883|287|22}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|1980|355|6|21|299|26|171|209|67|107|1461|193|-|7|248|19|19|263|54|31|3441|548|6|28|547|45|190|472|121|138|18|20|342|68|73|50|2|-|146|35|19|93|113|229|45|2|-|91|53|39|435|181|302|95|4|-|237}} == Види још == * [[Белоцркванска језера]] * [[Карневал цвећа]] * [[Лов на Бесија]] * [[Бела Црква у јабукама]] * [[Делиблатска пешчара|Ловиште Делиблатска пешчара]] * [[Ватрогасни дом у Белој Цркви]] * [[Народни музеј Бела Црква]] * [[Старо језгро Беле Цркве]] * [[Румунска православна црква у Белој Цркви]] * [[Руска православна црква у Белој Цркви]] * [[Римокатоличка црква Свете Ане у Белој Цркви]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Bela Crkva}} * [http://www.belacrkva.rs/ Званична презентација] * [https://web.archive.org/web/20090419175417/http://www.belacrkva.eu/ Презентација на ЕУ] * [https://books.google.rs/books?id=A3ZBCgAAQBAJ&pg=PA234&lpg=PA234&dq=историјски+часопис+о+србима+у+белој+цркви&source=bl&ots=cNoD6emUla&sig=aGrrqUgA59CLPT3Z-RQdt5Mfeg0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjUzI-ihOPWAhVKJFAKHXB5ASEQ6AEIIjAA#v=onepage&q=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%BE%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D1%83%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8&f=false О Србима у Белој Цркви с краја XVII до средине XVIII века], Живан Иштванић, Историјски часопис, књ. XXXIX, стр. 233-247 (1992) * [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3348?locale-attribute=en Банатска војна крајина у другој половини 18. века], Јелена М. Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2014. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/157796/I-kineski-trgovci-beze-iz-Bele-Crkve И кинески трговци беже из Беле Цркве („Политика“, 28. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/375070/Ukrasi-belocrkvanskih-ulica Украси белоцркванских улица („Политика”, 26. фебруар 2017)] * [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:690297-Tragovima-Djurdja-Brankovica-FOTO Траговима Ђурђа Бранковића], Борис Субашић, Вечерње новости, 12. октобар 2017. {{Општина Бела Црква}} [[Категорија:Насељена места у Белој Цркви| ]] [[Категорија:Насељена места у Војводини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] qriyvod8gjnimw8p0ya0zouvmz0yx8m 0 33839 25138455 25138194 2022-08-04T13:38:47Z Sadko 25741 DAB fix wikitext text/x-wiki {{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}} {{Инфокутија Организација | име = Матица српска | слика = [[File:Матица српска амблем.JPG|160px]] | слика_опис = Амблем Матице српске | лого = [[File:Улаз у Матицу српску.JPG|220px]] | слика_ширина = | опис_лога = Улаз у [[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграду Матице српске]] | скраћеница = | области_деловања = | подручје_утицаја = | метод_деловања = | крајњи_циљ = | датум_оснивања = {{Start date and age|df=yes|1826|02|16}} | датум_гашења = | тип = Културна институција | оснивач = | порекло = {{застава|Србија}} | кључне_особе = | председник = | генерални_секретар = | број_запослених = | број_волонтера = | чланство = | седиште = [[Нови Сад]] | матична организација = | службени_језици = [[српски језик]] | веб_страница = {{УРЛ|www.maticasrpska.org.rs}} | слоган = }} '''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција [[Срби|српског народа]], основана у [[Пешта|Пешти]] у четвртак 4/16. фебруара 1826. године.<ref>Јосиф Миловук: "Зачатие и истино основание Матице Сербске", Будим 1829. године</ref> Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Издавачки центар Матице српске има редовну издавачку активност, укључујући неколико пројеката од националног значаја, попут ''[[Десет векова српске књижевности]]''. Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе [[Срби|Срба]] у [[Војводина|Војводини]]. Матица је [[1864]]. године пресељена у [[Нови Сад]]. Матица српска, дјелује и на територији [[Република Српска|Републике Српске]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској]], као и у [[Црна Гора|Црној Гори]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори|Друштво чланова Матице Српске у Црној Гори]]. Осим тога планирано је оснивање Матице српске у Бечу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/353326/Osniva-se-Matica-srpska-u-dijaspori Оснива се Матица српска у дијаспори („Политика“, 18. април 2016)]</ref> == Оснивачи == Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]]. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]]. == Историја == {{Српска култура}} Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. Она је прва ''матица'' установљена. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм ([[Матица чешка]] — 1831; [[Матица илирска]] — 1842; [[Матица лужичкосрпска]] — 1847, итд). Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској. Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године. Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији. Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина. У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала * преко 3000 сарадника, * стотињак научних пројеката, * 9 научних часописа и * 7 научних одељења ** (Одељење за књижевност и језик, ** Одељење за друштвене науке, ** Одељење за природне науке, ** Одељење за ликовне уметности, ** Одељење за сценске уметности и музику, ** Лексикографско и ** Рукописно одељење). Радом на капиталним националним пројектима, какви су * [[Српски биографски речник]], * [[Српска енциклопедија]], * [[Лексикон]] писаца Југославије, итд. Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе — * [[Библиотека Матице српске]], * [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/393766/Sto-dela-Galerije-Matice-srpske Сто дела Галерије Матице српске („Политика”, 4. децембар 2017)]</ref>) и * Издавачки центар Матице српске. Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској. [[Датотека:Matica srpska letter of gratitude.jpg|мини|Захвалница Матице српске додељивана добротворима (1836)]] Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]]. Од 2012. године додељује Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе.<ref>{{cite news |last1=Симић |first1=Ј. |title=Матица српска саопштила добитнике признања за неговање српске језичке културе |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/979247/povelje-remeticu-belom-matica-srpska-saopstila-dobitnike-priznanja-negovanje-srpske-jezicke-kulture |access-date=27. 3. 2021 |work=Вечерње новости |date=26. 3. 2021.}}</ref> == Председници Матице српске == {{columns-list|2| * [[Јован Хаџић]] * [[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] * [[Сава Текелија]] (1838-1842) * [[Платон Атанацковић]] (1842-1844) * [[Павле Трифунац]] (1844-1853) * [[Павле Којић]] (1849-1853) * [[Стеван Брановачки]] (1867) * [[Јован Суботић]] (1868-1872) * Стеван Брановачки (1867-1880) * [[Стеван Павловић]] (1880-1881) * [[Ђорђе Натошевић]] (1881-1887) * [[Лаза Станојевић]] (1881-1888) * [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1888-1896) * [[Антоније Хаџић]] (1896—1911) * [[Гедеон Геда Дунђерски|Гедеон Дунђерски]] (1911—1920) * [[Радивоје Врховац]] * [[Васа Стајић]] * [[Александар Моч]] (1936-1945) * [[Милан Петровић (професор)|Милан Петровић]] (1946-1952) * [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1953-1956) * [[Радомир Радујков]] (1956-1969) * [[Младен Лесковац]] (1969-1979) * [[Миливој Николајевић]] (1979-1983) * [[Живан Милисавац]] (1983-1991) * [[Бошко Петровић (књижевник)|Бошко Петровић]] (1991-1999) * [[Божидар Ковачек]] (1999-2007) * [[Чедомир Попов]] (2008-2012) * [[Иван Негришорац|Драган Станић]] (2012-тренутно) }} Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991). Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]]. == Критика == Лист [[Врач погађач]] је писао да ''отровни паук'' ([[Матица хрватска]]) ''сише српски цвјетњак, а за то вријеме блажено спава трут'' (Матица српска), ''и тако омогућује стварање хрватске културе''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} И сарајевски митрополит [[Сава Косановић (митрополит)|Сава Косановић]], иако члан Матице српске, имао је замерки на њен рад. За старине по Херцеговини и Босни су бечко-пештанска друштва показала посебну пажњу, а Косановић се жалио што међу свим тим истраживачима ''није видео ни једног изасланика Српскога ученога друштва из Биограда, било од Матице Српске из Новог Сада, или пак од Југославенске академије из Загреба''.{{sfn|Косановић|2019|p=80}} У писму [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]] од 2. маја 1892. исказује жељу да неко учен дође у [[Манастир Света Тројица|Манастир Свете Тројице]] код Пљеваља и истражи књижницу са старим књигама: ''Академија (а могла би и Српска Матица!) одредила из кога књижевног фонда коју сумицу новца, па идућих ферија изаслала до Пљеваља једног професора илити научењака, па да изнова прегледа ону библиотеку... У пријекор се може казати и за Српску Матицу и за Кр. срп. Академију, - односно некадање Срп. уч. Друштво, да су у том погледу били и лијени и немарни до сада. А је ли право и поштено, да наше старине познавамо преко туђијех руку?! ...Пљевља нијесу у Африци, него на граници Босне и Србије. Путовање је сасвијем ласно и безопасно (сједећи на кароцама аустријске поште!)''.{{sfn|Косановић|2019|p=420}} У јеку јавне полемике око изградње [[Иван Мештровић|Мештровићевог]] дела - [[Његошев маузолеј|маузолеја]] Његошу на [[Ловћен]]у, на месту [[Његошева заветна црква|Његошеве капеле]], [[Бора Глишић]] је у полемичком тексту објављеном у [[Књижевне новине|Књижевним новинама]] 30. јула 1969. написао између осталог: ''...Извесна загребачка штампа је, данима, прилично простора посвећивала тврђењима да су Срби насилно приграбили Његоша. Матица српска се, скрушено, смерно, ломећи своје старе, фине, ћилибарско-жуте прсте (скоро) извињавала - покајнички - што је Његоша убројала у српске писце.''<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Неспоразум око Његоша и око споменика|pages=128|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Види још == * [[Змајева награда]] * [[Летопис Матице српске]] * [[Зграда Матице српске у Новом Саду]] * [[Зграда Галерије Матице српске]] * [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској]] *[[Датотека:Matica srpska Constitution first page 1864.jpg|мини|272x272пискел|Прва страна Устава Матице српске]][[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори]] *[[Дубровачка Матица српска]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Matica srpska}} * {{званични веб-сајт|http://www.maticasrpska.org.rs}} * [https://web.archive.org/web/20110523144608/http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић] * [http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)] * [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске] * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:591283-Matica-srpska---190-godisnjica-osnivanja Матица српска - 190. годишњица оснивања („Вечерње новости“, 16. фебруар 2016)] {{портал|Србија}} [[Категорија:Матица српска|*]] [[Категорија:Култура Србије]] [[Категорија:Носиоци Сретењског ордена]] 0b3qgx304x9qwsi1iy4x5qaxvocw25u 25138457 25138455 2022-08-04T13:39:25Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}} {{Инфокутија Организација | име = Матица српска | слика = [[File:Матица српска амблем.JPG|160px]] | слика_опис = Амблем Матице српске | лого = [[File:Улаз у Матицу српску.JPG|220px]] | слика_ширина = | опис_лога = Улаз у [[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграду Матице српске]] | скраћеница = | области_деловања = | подручје_утицаја = | метод_деловања = | крајњи_циљ = | датум_оснивања = {{Start date and age|df=yes|1826|02|16}} | датум_гашења = | тип = Културна институција | оснивач = | порекло = {{застава|Србија}} | кључне_особе = | председник = | генерални_секретар = | број_запослених = | број_волонтера = | чланство = | седиште = [[Нови Сад]] | матична организација = | службени_језици = [[српски језик]] | веб_страница = {{УРЛ|www.maticasrpska.org.rs}} | слоган = }} '''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција [[Срби|српског народа]], основана у [[Пешта|Пешти]] у четвртак 4/16. фебруара 1826. године.<ref>Јосиф Миловук: "Зачатие и истино основание Матице Сербске", Будим 1829. године</ref> Најстарија је матица на свету. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Издавачки центар Матице српске има редовну издавачку активност, укључујући неколико пројеката од националног значаја, попут ''[[Десет векова српске књижевности]]''. Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе [[Срби|Срба]] у [[Војводина|Војводини]]. Матица је [[1864]]. године пресељена у [[Нови Сад]]. Матица српска, дјелује и на територији [[Република Српска|Републике Српске]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској]], као и у [[Црна Гора|Црној Гори]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори|Друштво чланова Матице Српске у Црној Гори]]. Осим тога планирано је оснивање Матице српске у Бечу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/353326/Osniva-se-Matica-srpska-u-dijaspori Оснива се Матица српска у дијаспори („Политика“, 18. април 2016)]</ref> == Оснивачи == Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]]. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]]. == Историја == {{Српска култура}} Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. Она је прва ''матица'' установљена. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм ([[Матица чешка]] — 1831; [[Матица илирска]] — 1842; [[Матица лужичкосрпска]] — 1847, итд). Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској. Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године. Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији. Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина. У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала * преко 3000 сарадника, * стотињак научних пројеката, * 9 научних часописа и * 7 научних одељења ** (Одељење за књижевност и језик, ** Одељење за друштвене науке, ** Одељење за природне науке, ** Одељење за ликовне уметности, ** Одељење за сценске уметности и музику, ** Лексикографско и ** Рукописно одељење). Радом на капиталним националним пројектима, какви су * [[Српски биографски речник]], * [[Српска енциклопедија]], * [[Лексикон]] писаца Југославије, итд. Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе — * [[Библиотека Матице српске]], * [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/393766/Sto-dela-Galerije-Matice-srpske Сто дела Галерије Матице српске („Политика”, 4. децембар 2017)]</ref>) и * Издавачки центар Матице српске. Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској. [[Датотека:Matica srpska letter of gratitude.jpg|мини|Захвалница Матице српске додељивана добротворима (1836)]] Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]]. Од 2012. године додељује Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе.<ref>{{cite news |last1=Симић |first1=Ј. |title=Матица српска саопштила добитнике признања за неговање српске језичке културе |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/979247/povelje-remeticu-belom-matica-srpska-saopstila-dobitnike-priznanja-negovanje-srpske-jezicke-kulture |access-date=27. 3. 2021 |work=Вечерње новости |date=26. 3. 2021.}}</ref> == Председници Матице српске == {{columns-list|2| * [[Јован Хаџић]] * [[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] * [[Сава Текелија]] (1838-1842) * [[Платон Атанацковић]] (1842-1844) * [[Павле Трифунац]] (1844-1853) * [[Павле Којић]] (1849-1853) * [[Стеван Брановачки]] (1867) * [[Јован Суботић]] (1868-1872) * Стеван Брановачки (1867-1880) * [[Стеван Павловић]] (1880-1881) * [[Ђорђе Натошевић]] (1881-1887) * [[Лаза Станојевић]] (1881-1888) * [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1888-1896) * [[Антоније Хаџић]] (1896—1911) * [[Гедеон Геда Дунђерски|Гедеон Дунђерски]] (1911—1920) * [[Радивоје Врховац]] * [[Васа Стајић]] * [[Александар Моч]] (1936-1945) * [[Милан Петровић (професор)|Милан Петровић]] (1946-1952) * [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1953-1956) * [[Радомир Радујков]] (1956-1969) * [[Младен Лесковац]] (1969-1979) * [[Миливој Николајевић]] (1979-1983) * [[Живан Милисавац]] (1983-1991) * [[Бошко Петровић (књижевник)|Бошко Петровић]] (1991-1999) * [[Божидар Ковачек]] (1999-2007) * [[Чедомир Попов]] (2008-2012) * [[Иван Негришорац|Драган Станић]] (2012-тренутно) }} Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991). Зграду која је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]]. == Критика == Лист [[Врач погађач]] је писао да ''отровни паук'' ([[Матица хрватска]]) ''сише српски цвјетњак, а за то вријеме блажено спава трут'' (Матица српска), ''и тако омогућује стварање хрватске културе''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} И сарајевски митрополит [[Сава Косановић (митрополит)|Сава Косановић]], иако члан Матице српске, имао је замерки на њен рад. За старине по Херцеговини и Босни су бечко-пештанска друштва показала посебну пажњу, а Косановић се жалио што међу свим тим истраживачима ''није видео ни једног изасланика Српскога ученога друштва из Биограда, било од Матице Српске из Новог Сада, или пак од Југославенске академије из Загреба''.{{sfn|Косановић|2019|p=80}} У писму [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]] од 2. маја 1892. исказује жељу да неко учен дође у [[Манастир Света Тројица|Манастир Свете Тројице]] код Пљеваља и истражи књижницу са старим књигама: ''Академија (а могла би и Српска Матица!) одредила из кога књижевног фонда коју сумицу новца, па идућих ферија изаслала до Пљеваља једног професора илити научењака, па да изнова прегледа ону библиотеку... У пријекор се може казати и за Српску Матицу и за Кр. срп. Академију, - односно некадање Срп. уч. Друштво, да су у том погледу били и лијени и немарни до сада. А је ли право и поштено, да наше старине познавамо преко туђијех руку?! ...Пљевља нијесу у Африци, него на граници Босне и Србије. Путовање је сасвијем ласно и безопасно (сједећи на кароцама аустријске поште!)''.{{sfn|Косановић|2019|p=420}} У јеку јавне полемике око изградње [[Иван Мештровић|Мештровићевог]] дела - [[Његошев маузолеј|маузолеја]] Његошу на [[Ловћен]]у, на месту [[Његошева заветна црква|Његошеве капеле]], [[Бора Глишић]] је у полемичком тексту објављеном у [[Књижевне новине|Књижевним новинама]] 30. јула 1969. написао између осталог: ''...Извесна загребачка штампа је, данима, прилично простора посвећивала тврђењима да су Срби насилно приграбили Његоша. Матица српска се, скрушено, смерно, ломећи своје старе, фине, ћилибарско-жуте прсте (скоро) извињавала - покајнички - што је Његоша убројала у српске писце.''<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Неспоразум око Његоша и око споменика|pages=128|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Види још == * [[Змајева награда]] * [[Летопис Матице српске]] * [[Зграда Матице српске у Новом Саду]] * [[Зграда Галерије Матице српске]] * [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској]] *[[Датотека:Matica srpska Constitution first page 1864.jpg|мини|272x272пискел|Прва страна Устава Матице српске]][[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори]] *[[Дубровачка Матица српска]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Matica srpska}} * {{званични веб-сајт|http://www.maticasrpska.org.rs}} * [https://web.archive.org/web/20110523144608/http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић] * [http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)] * [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске] * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:591283-Matica-srpska---190-godisnjica-osnivanja Матица српска - 190. годишњица оснивања („Вечерње новости“, 16. фебруар 2016)] {{портал|Србија}} [[Категорија:Матица српска|*]] [[Категорија:Култура Србије]] [[Категорија:Носиоци Сретењског ордена]] fzjqp7mmemhkija8gn6a4l90q5ft096 25138458 25138457 2022-08-04T13:40:42Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}} {{Инфокутија Организација | име = Матица српска | слика = [[File:Матица српска амблем.JPG|160px]] | слика_опис = Амблем Матице српске | лого = [[File:Улаз у Матицу српску.JPG|220px]] | слика_ширина = | опис_лога = Улаз у [[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграду Матице српске]] | скраћеница = | области_деловања = | подручје_утицаја = | метод_деловања = | крајњи_циљ = | датум_оснивања = {{Start date and age|df=yes|1826|02|16}} | датум_гашења = | тип = Културна институција | оснивач = | порекло = {{застава|Србија}} | кључне_особе = | председник = | генерални_секретар = | број_запослених = | број_волонтера = | чланство = | седиште = [[Нови Сад]] | матична организација = | службени_језици = [[српски језик]] | веб_страница = {{УРЛ|www.maticasrpska.org.rs}} | слоган = }} '''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција [[Срби|српског народа]], основана у [[Пешта|Пешти]] у четвртак 4/16. фебруара 1826. године.<ref>Јосиф Миловук: "Зачатие и истино основание Матице Сербске", Будим 1829. године</ref> Најстарија је матица на свету. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Издавачки центар Матице српске има редовну издавачку активност, укључујући неколико пројеката од националног значаја, попут ''[[Десет векова српске књижевности]]''. Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе [[Срби|Срба]] у [[Војводина|Војводини]]. Матица је [[1864]]. године пресељена у [[Нови Сад]]. Матица српска, дјелује и на територији [[Република Српска|Републике Српске]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској]], као и у [[Црна Гора|Црној Гори]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори|Друштво чланова Матице Српске у Црној Гори]]. Осим тога планирано је оснивање Матице српске у Бечу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/353326/Osniva-se-Matica-srpska-u-dijaspori Оснива се Матица српска у дијаспори („Политика“, 18. април 2016)]</ref> == Оснивачи == Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]]. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]]. == Историја == {{Српска култура}} Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. Она је прва ''матица'' установљена. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм ([[Матица чешка]] — 1831; [[Матица илирска]] — 1842; [[Матица лужичкосрпска]] — 1847, итд). Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској. Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године. Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији. Зграду Матице српске у Новом Саду је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]]. Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина. У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала * преко 3000 сарадника, * стотињак научних пројеката, * 9 научних часописа и * 7 научних одељења ** (Одељење за књижевност и језик, ** Одељење за друштвене науке, ** Одељење за природне науке, ** Одељење за ликовне уметности, ** Одељење за сценске уметности и музику, ** Лексикографско и ** Рукописно одељење). Радом на капиталним националним пројектима, какви су * [[Српски биографски речник]], * [[Српска енциклопедија]], * [[Лексикон]] писаца Југославије, итд. Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе — * [[Библиотека Матице српске]], * [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/393766/Sto-dela-Galerije-Matice-srpske Сто дела Галерије Матице српске („Политика”, 4. децембар 2017)]</ref>) и * Издавачки центар Матице српске. Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској. [[Датотека:Matica srpska letter of gratitude.jpg|мини|Захвалница Матице српске додељивана добротворима (1836)]] Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]]. Од 2012. године додељује Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе.<ref>{{cite news |last1=Симић |first1=Ј. |title=Матица српска саопштила добитнике признања за неговање српске језичке културе |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/979247/povelje-remeticu-belom-matica-srpska-saopstila-dobitnike-priznanja-negovanje-srpske-jezicke-kulture |access-date=27. 3. 2021 |work=Вечерње новости |date=26. 3. 2021.}}</ref> == Председници Матице српске == {{columns-list|2| * [[Јован Хаџић]] * [[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] * [[Сава Текелија]] (1838-1842) * [[Платон Атанацковић]] (1842-1844) * [[Павле Трифунац]] (1844-1853) * [[Павле Којић]] (1849-1853) * [[Стеван Брановачки]] (1867) * [[Јован Суботић]] (1868-1872) * Стеван Брановачки (1867-1880) * [[Стеван Павловић]] (1880-1881) * [[Ђорђе Натошевић]] (1881-1887) * [[Лаза Станојевић]] (1881-1888) * [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1888-1896) * [[Антоније Хаџић]] (1896—1911) * [[Гедеон Геда Дунђерски|Гедеон Дунђерски]] (1911—1920) * [[Радивоје Врховац]] * [[Васа Стајић]] * [[Александар Моч]] (1936-1945) * [[Милан Петровић (професор)|Милан Петровић]] (1946-1952) * [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1953-1956) * [[Радомир Радујков]] (1956-1969) * [[Младен Лесковац]] (1969-1979) * [[Миливој Николајевић]] (1979-1983) * [[Живан Милисавац]] (1983-1991) * [[Бошко Петровић (књижевник)|Бошко Петровић]] (1991-1999) * [[Божидар Ковачек]] (1999-2007) * [[Чедомир Попов]] (2008-2012) * [[Иван Негришорац|Драган Станић]] (2012-тренутно) }} Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991). == Критика == Лист [[Врач погађач]] је писао да ''отровни паук'' ([[Матица хрватска]]) ''сише српски цвјетњак, а за то вријеме блажено спава трут'' (Матица српска), ''и тако омогућује стварање хрватске културе''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} И сарајевски митрополит [[Сава Косановић (митрополит)|Сава Косановић]], иако члан Матице српске, имао је замерки на њен рад. За старине по Херцеговини и Босни су бечко-пештанска друштва показала посебну пажњу, а Косановић се жалио што међу свим тим истраживачима ''није видео ни једног изасланика Српскога ученога друштва из Биограда, било од Матице Српске из Новог Сада, или пак од Југославенске академије из Загреба''.{{sfn|Косановић|2019|p=80}} У писму [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]] од 2. маја 1892. исказује жељу да неко учен дође у [[Манастир Света Тројица|Манастир Свете Тројице]] код Пљеваља и истражи књижницу са старим књигама: ''Академија (а могла би и Српска Матица!) одредила из кога књижевног фонда коју сумицу новца, па идућих ферија изаслала до Пљеваља једног професора илити научењака, па да изнова прегледа ону библиотеку... У пријекор се може казати и за Српску Матицу и за Кр. срп. Академију, - односно некадање Срп. уч. Друштво, да су у том погледу били и лијени и немарни до сада. А је ли право и поштено, да наше старине познавамо преко туђијех руку?! ...Пљевља нијесу у Африци, него на граници Босне и Србије. Путовање је сасвијем ласно и безопасно (сједећи на кароцама аустријске поште!)''.{{sfn|Косановић|2019|p=420}} У јеку јавне полемике око изградње [[Иван Мештровић|Мештровићевог]] дела - [[Његошев маузолеј|маузолеја]] Његошу на [[Ловћен]]у, на месту [[Његошева заветна црква|Његошеве капеле]], [[Бора Глишић]] је у полемичком тексту објављеном у [[Књижевне новине|Књижевним новинама]] 30. јула 1969. написао између осталог: ''...Извесна загребачка штампа је, данима, прилично простора посвећивала тврђењима да су Срби насилно приграбили Његоша. Матица српска се, скрушено, смерно, ломећи своје старе, фине, ћилибарско-жуте прсте (скоро) извињавала - покајнички - што је Његоша убројала у српске писце.''<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Неспоразум око Његоша и око споменика|pages=128|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Види још == * [[Змајева награда]] * [[Летопис Матице српске]] * [[Зграда Матице српске у Новом Саду]] * [[Зграда Галерије Матице српске]] * [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској]] *[[Датотека:Matica srpska Constitution first page 1864.jpg|мини|272x272пискел|Прва страна Устава Матице српске]][[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори]] *[[Дубровачка Матица српска]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Matica srpska}} * {{званични веб-сајт|http://www.maticasrpska.org.rs}} * [https://web.archive.org/web/20110523144608/http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић] * [http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)] * [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске] * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:591283-Matica-srpska---190-godisnjica-osnivanja Матица српска - 190. годишњица оснивања („Вечерње новости“, 16. фебруар 2016)] {{портал|Србија}} [[Категорија:Матица српска|*]] [[Категорија:Култура Србије]] [[Категорија:Носиоци Сретењског ордена]] q8b429nwersw90k7kvbfazkg4ccml7e 25138460 25138458 2022-08-04T13:41:02Z Sadko 25741 /* Историја */ мања измјена wikitext text/x-wiki {{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}} {{Инфокутија Организација | име = Матица српска | слика = [[File:Матица српска амблем.JPG|160px]] | слика_опис = Амблем Матице српске | лого = [[File:Улаз у Матицу српску.JPG|220px]] | слика_ширина = | опис_лога = Улаз у [[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграду Матице српске]] | скраћеница = | области_деловања = | подручје_утицаја = | метод_деловања = | крајњи_циљ = | датум_оснивања = {{Start date and age|df=yes|1826|02|16}} | датум_гашења = | тип = Културна институција | оснивач = | порекло = {{застава|Србија}} | кључне_особе = | председник = | генерални_секретар = | број_запослених = | број_волонтера = | чланство = | седиште = [[Нови Сад]] | матична организација = | службени_језици = [[српски језик]] | веб_страница = {{УРЛ|www.maticasrpska.org.rs}} | слоган = }} '''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција [[Срби|српског народа]], основана у [[Пешта|Пешти]] у четвртак 4/16. фебруара 1826. године.<ref>Јосиф Миловук: "Зачатие и истино основание Матице Сербске", Будим 1829. године</ref> Најстарија је матица на свету. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Издавачки центар Матице српске има редовну издавачку активност, укључујући неколико пројеката од националног значаја, попут ''[[Десет векова српске књижевности]]''. Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе [[Срби|Срба]] у [[Војводина|Војводини]]. Матица је [[1864]]. године пресељена у [[Нови Сад]]. Матица српска, дјелује и на територији [[Република Српска|Републике Српске]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској]], као и у [[Црна Гора|Црној Гори]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори|Друштво чланова Матице Српске у Црној Гори]]. Осим тога планирано је оснивање Матице српске у Бечу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/353326/Osniva-se-Matica-srpska-u-dijaspori Оснива се Матица српска у дијаспори („Политика“, 18. април 2016)]</ref> == Оснивачи == Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]]. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]]. == Историја == {{Српска култура}} Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. Она је прва ''матица'' установљена. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм ([[Матица чешка]] — 1831; [[Матица илирска]] — 1842; [[Матица лужичкосрпска]] — 1847, итд). Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској. Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године. Зграда Матице српске у Новом Саду је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]]. Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији. Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина. У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала * преко 3000 сарадника, * стотињак научних пројеката, * 9 научних часописа и * 7 научних одељења ** (Одељење за књижевност и језик, ** Одељење за друштвене науке, ** Одељење за природне науке, ** Одељење за ликовне уметности, ** Одељење за сценске уметности и музику, ** Лексикографско и ** Рукописно одељење). Радом на капиталним националним пројектима, какви су * [[Српски биографски речник]], * [[Српска енциклопедија]], * [[Лексикон]] писаца Југославије, итд. Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе — * [[Библиотека Матице српске]], * [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/393766/Sto-dela-Galerije-Matice-srpske Сто дела Галерије Матице српске („Политика”, 4. децембар 2017)]</ref>) и * Издавачки центар Матице српске. Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској. [[Датотека:Matica srpska letter of gratitude.jpg|мини|Захвалница Матице српске додељивана добротворима (1836)]] Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]]. Од 2012. године додељује Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе.<ref>{{cite news |last1=Симић |first1=Ј. |title=Матица српска саопштила добитнике признања за неговање српске језичке културе |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/979247/povelje-remeticu-belom-matica-srpska-saopstila-dobitnike-priznanja-negovanje-srpske-jezicke-kulture |access-date=27. 3. 2021 |work=Вечерње новости |date=26. 3. 2021.}}</ref> == Председници Матице српске == {{columns-list|2| * [[Јован Хаџић]] * [[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] * [[Сава Текелија]] (1838-1842) * [[Платон Атанацковић]] (1842-1844) * [[Павле Трифунац]] (1844-1853) * [[Павле Којић]] (1849-1853) * [[Стеван Брановачки]] (1867) * [[Јован Суботић]] (1868-1872) * Стеван Брановачки (1867-1880) * [[Стеван Павловић]] (1880-1881) * [[Ђорђе Натошевић]] (1881-1887) * [[Лаза Станојевић]] (1881-1888) * [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1888-1896) * [[Антоније Хаџић]] (1896—1911) * [[Гедеон Геда Дунђерски|Гедеон Дунђерски]] (1911—1920) * [[Радивоје Врховац]] * [[Васа Стајић]] * [[Александар Моч]] (1936-1945) * [[Милан Петровић (професор)|Милан Петровић]] (1946-1952) * [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1953-1956) * [[Радомир Радујков]] (1956-1969) * [[Младен Лесковац]] (1969-1979) * [[Миливој Николајевић]] (1979-1983) * [[Живан Милисавац]] (1983-1991) * [[Бошко Петровић (књижевник)|Бошко Петровић]] (1991-1999) * [[Божидар Ковачек]] (1999-2007) * [[Чедомир Попов]] (2008-2012) * [[Иван Негришорац|Драган Станић]] (2012-тренутно) }} Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991). == Критика == Лист [[Врач погађач]] је писао да ''отровни паук'' ([[Матица хрватска]]) ''сише српски цвјетњак, а за то вријеме блажено спава трут'' (Матица српска), ''и тако омогућује стварање хрватске културе''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} И сарајевски митрополит [[Сава Косановић (митрополит)|Сава Косановић]], иако члан Матице српске, имао је замерки на њен рад. За старине по Херцеговини и Босни су бечко-пештанска друштва показала посебну пажњу, а Косановић се жалио што међу свим тим истраживачима ''није видео ни једног изасланика Српскога ученога друштва из Биограда, било од Матице Српске из Новог Сада, или пак од Југославенске академије из Загреба''.{{sfn|Косановић|2019|p=80}} У писму [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]] од 2. маја 1892. исказује жељу да неко учен дође у [[Манастир Света Тројица|Манастир Свете Тројице]] код Пљеваља и истражи књижницу са старим књигама: ''Академија (а могла би и Српска Матица!) одредила из кога књижевног фонда коју сумицу новца, па идућих ферија изаслала до Пљеваља једног професора илити научењака, па да изнова прегледа ону библиотеку... У пријекор се може казати и за Српску Матицу и за Кр. срп. Академију, - односно некадање Срп. уч. Друштво, да су у том погледу били и лијени и немарни до сада. А је ли право и поштено, да наше старине познавамо преко туђијех руку?! ...Пљевља нијесу у Африци, него на граници Босне и Србије. Путовање је сасвијем ласно и безопасно (сједећи на кароцама аустријске поште!)''.{{sfn|Косановић|2019|p=420}} У јеку јавне полемике око изградње [[Иван Мештровић|Мештровићевог]] дела - [[Његошев маузолеј|маузолеја]] Његошу на [[Ловћен]]у, на месту [[Његошева заветна црква|Његошеве капеле]], [[Бора Глишић]] је у полемичком тексту објављеном у [[Књижевне новине|Књижевним новинама]] 30. јула 1969. написао између осталог: ''...Извесна загребачка штампа је, данима, прилично простора посвећивала тврђењима да су Срби насилно приграбили Његоша. Матица српска се, скрушено, смерно, ломећи своје старе, фине, ћилибарско-жуте прсте (скоро) извињавала - покајнички - што је Његоша убројала у српске писце.''<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Неспоразум око Његоша и око споменика|pages=128|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Види још == * [[Змајева награда]] * [[Летопис Матице српске]] * [[Зграда Матице српске у Новом Саду]] * [[Зграда Галерије Матице српске]] * [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској]] *[[Датотека:Matica srpska Constitution first page 1864.jpg|мини|272x272пискел|Прва страна Устава Матице српске]][[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори]] *[[Дубровачка Матица српска]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Matica srpska}} * {{званични веб-сајт|http://www.maticasrpska.org.rs}} * [https://web.archive.org/web/20110523144608/http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић] * [http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)] * [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске] * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:591283-Matica-srpska---190-godisnjica-osnivanja Матица српска - 190. годишњица оснивања („Вечерње новости“, 16. фебруар 2016)] {{портал|Србија}} [[Категорија:Матица српска|*]] [[Категорија:Култура Србије]] [[Категорија:Носиоци Сретењског ордена]] ow5486ww4z9ay91zjntwspdwy2qbg32 25138874 25138460 2022-08-04T20:08:45Z 62.4.57.200 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}} {{Инфокутија Организација | име = Матица српска | слика = [[File:Матица српска амблем.JPG|160px]] | слика_опис = Амблем Матице српске | лого = [[File:Улаз у Матицу српску.JPG|220px]] | слика_ширина = | опис_лога = Улаз у [[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграду Матице српске]] | скраћеница = | области_деловања = | подручје_утицаја = | метод_деловања = | крајњи_циљ = | датум_оснивања = {{Start date and age|df=yes|1826|02|16}} | датум_гашења = | тип = Културна институција | оснивач = | порекло = {{застава|Србија}} | кључне_особе = | председник = | генерални_секретар = | број_запослених = | број_волонтера = | чланство = | седиште = [[Нови Сад]] | матична организација = | службени_језици = [[српски језик]] | веб_страница = {{УРЛ|www.maticasrpska.org.rs}} | слоган = }} '''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција [[Срби|српског народа]], основана у [[Пешта|Пешти]] у четвртак 4/16. фебруара 1826. године.<ref>Јосиф Миловук: "Зачатие и истино основание Матице Сербске", Будим 1829. године</ref> Најстарија је матица на свету. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Издавачки центар Матице српске има редовну издавачку активност, укључујући неколико пројеката од националног значаја, попут ''[[Десет векова српске књижевности]]''. Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе [[Срби|Срба]] у [[Војводина|Војводини]]. Матица је [[1864]]. године пресељена у [[Нови Сад]]. Матица српска, дјелује и на територији [[Република Српска|Републике Српске]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској]], као и у [[Црна Гора|Црној Гори]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори|Друштво чланова Матице Српске у Црној Гори]]. Осим тога планирано је оснивање Матице српске у Бечу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/353326/Osniva-se-Matica-srpska-u-dijaspori Оснива се Матица српска у дијаспори („Политика“, 18. април 2016)]</ref> == Оснивачи == Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]]. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]]. == Историја == {{Српска култура}} Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. Она је прва ''матица'' установљена. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм ([[Матица чешка]] — 1831; [[Матица илирска]] — 1842; [[Матица лужичкосрпска]] — 1847, итд). Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској. Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године. Зграда Матице српске у Новом Саду је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]]. Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији. Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина. У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала * преко 3000 сарадника, * стотињак научних пројеката, * 9 научних часописа и * 7 научних одељења ** (Одељење за књижевност и језик, ** Одељење за друштвене науке, ** Одељење за природне науке, ** Одељење за ликовне уметности, ** Одељење за сценске уметности и музику, ** Лексикографско и ** Рукописно одељење). Радом на капиталним националним пројектима, какви су * [[Српски биографски речник]], * [[Српска енциклопедија]], * [[Лексикон]] писаца Југославије, итд. Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе — * [[Библиотека Матице српске]], * [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/393766/Sto-dela-Galerije-Matice-srpske Сто дела Галерије Матице српске („Политика”, 4. децембар 2017)]</ref>) и * Издавачки центар Матице српске. Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској. [[Датотека:Matica srpska letter of gratitude.jpg|мини|Захвалница Матице српске додељивана добротворима (1836)]] Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]]. Од 2012. године додељује Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе.<ref>{{cite news |last1=Симић |first1=Ј. |title=Матица српска саопштила добитнике признања за неговање српске језичке културе |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/979247/povelje-remeticu-belom-matica-srpska-saopstila-dobitnike-priznanja-negovanje-srpske-jezicke-kulture |access-date=27. 3. 2021 |work=Вечерње новости |date=26. 3. 2021.}}</ref> == Председници Матице српске == {{columns-list|2| * [[Јован Хаџић]] * [[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] * [[Сава Текелија]] (1838-1842) * [[Платон Атанацковић]] (1842-1844) * [[Павле Трифунац]] (1844-1853) * [[Павле Којић]] (1849-1853) * [[Стеван Брановачки]] (1867) * [[Јован Суботић]] (1868-1872) * Стеван Брановачки (1867-1880) * [[Стеван Павловић]] (1880-1881) * [[Ђорђе Натошевић]] (1881-1887) * [[Лаза Станојевић]] (1881-1888) * [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1888-1896) * [[Антоније Хаџић]] (1896—1911) * [[Гедеон Геда Дунђерски|Гедеон Дунђерски]] (1911—1920) * [[Радивоје Врховац]] * [[Васа Стајић]] * [[Александар Моч]] (1936-1945) * [[Милан Петровић (професор)|Милан Петровић]] (1946-1952) * [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1953-1956) * [[Радомир Радујков]] (1956-1969) * [[Младен Лесковац]] (1969-1979) * [[Миливој Николајевић]] (1979-1983) * [[Живан Милисавац]] (1983-1991) * [[Бошко Петровић (књижевник)|Бошко Петровић]] (1991-1999) * [[Божидар Ковачек]] (1999-2007) * [[Чедомир Попов]] (2008-2012) * [[Иван Негришорац|Драган Станић]] (2012-тренутно) }} Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991). == Критика == Лист [[Врач погађач]] је писао да ''отровни паук'' ([[Матица хрватска]]) ''сише српски цвјетњак, а за то вријеме блажено спава трут'' (Матица српска), ''и тако омогућује стварање хрватске културе''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} И сарајевски митрополит [[Сава Косановић (митрополит)|Сава Косановић]], иако члан Матице српске, имао је замерки на њен рад. За старине по Херцеговини и Босни су бечко-пештанска друштва показала посебну пажњу, а Косановић се жалио што међу свим тим истраживачима ''није видео ни једног изасланика Српскога ученога друштва из Биограда, било од Матице Српске из Новог Сада, или пак од Југославенске академије из Загреба''.{{sfn|Косановић|2019|p=80}} У писму [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]] од 2. маја 1892. исказује жељу да неко учен дође у [[Манастир Света Тројица|Манастир Свете Тројице]] код Пљеваља и истражи књижницу са старим књигама: ''Академија (а могла би и Српска Матица!) одредила из кога књижевног фонда коју сумицу новца, па идућих ферија изаслала до Пљеваља једног професора илити научењака, па да изнова прегледа ону библиотеку... У пријекор се може казати и за Српску Матицу и за Кр. срп. Академију, - односно некадање Срп. уч. Друштво, да су у том погледу били и лијени и немарни до сада. А је ли право и поштено, да наше старине познавамо преко туђијех руку?! ...Пљевља нијесу у Африци, него на граници Босне и Србије. Путовање је сасвијем ласно и безопасно (сједећи на кароцама аустријске поште!)''.{{sfn|Косановић|2019|p=420}} У јеку јавне полемике око изградње [[Иван Мештровић|Мештровићевог]] дела - [[Његошев маузолеј|маузолеја]] Његошу на [[Ловћен]]у, на месту [[Његошева заветна црква|Његошеве капеле]], [[Бора Глишић]] је у полемичком тексту објављеном у [[Књижевне новине|Књижевним новинама]] 30. јула 1969. написао између осталог: ''...Извесна загребачка штампа је, данима, прилично простора посвећивала тврђењима да су Срби насилно приграбили Његоша. Матица српска се, скрушено, смерно, ломећи своје старе, фине, ћилибарско-жуте прсте (скоро) извињавала - покајнички - што је Његоша убројала у српске писце.''<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Неспоразум око Његоша и око споменика|pages=128|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Види још == * [[Змајева награда]] * [[Летопис Матице српске]] * [[Зграда Матице српске у Новом Саду]] * [[Зграда Галерије Матице српске]] * [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској]] *[[Датотека:Matica srpska Constitution first page 1864.jpg|мини|272x272пискел|Прва страна Устава Матице српске]][[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори]] *[[Дубровачка Матица српска]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године * {{Cite book|ref=harv|last=Косановић|first=Сава|authorlink=Сава Косановић|year=2019|title=Крстом и пером, сабрани списи|url=|publisher=Епархија будимљанско никшићка - Никшић и Институт за теолошка истраживања - Београд|isbn=978-86-7405-217-4}} * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Matica srpska}} * {{званични веб-сајт|http://www.maticasrpska.org.rs}} * [https://web.archive.org/web/20110523144608/http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић] * [http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)] * [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске] * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:591283-Matica-srpska---190-godisnjica-osnivanja Матица српска - 190. годишњица оснивања („Вечерње новости“, 16. фебруар 2016)] {{портал|Србија}} [[Категорија:Матица српска|*]] [[Категорија:Култура Србије]] [[Категорија:Носиоци Сретењског ордена]] pdl3p353hmefq8huf8cftp1skb6vp1a 25138875 25138874 2022-08-04T20:09:24Z 62.4.57.200 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|зграду, непокретно културно добро|[[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграда Матице српске]]}} {{Инфокутија Организација | име = Матица српска | слика = [[File:Матица српска амблем.JPG|160px]] | слика_опис = Амблем Матице српске | лого = [[File:Улаз у Матицу српску.JPG|220px]] | слика_ширина = | опис_лога = Улаз у [[Зграда Матице српске у Новом Саду|Зграду Матице српске]] | скраћеница = | области_деловања = | подручје_утицаја = | метод_деловања = | крајњи_циљ = | датум_оснивања = {{Start date and age|df=yes|1826|02|16}} | датум_гашења = | тип = Културна институција | оснивач = | порекло = {{застава|Србија}} | кључне_особе = | председник = | генерални_секретар = | број_запослених = | број_волонтера = | чланство = | седиште = [[Нови Сад]] | матична организација = | службени_језици = [[српски језик]] | веб_страница = {{УРЛ|www.maticasrpska.org.rs}} | слоган = }} '''Матица српска''' је најстарија књижевна, културна и научна институција [[Срби|српског народа]], основана у [[Пешта|Пешти]] у четвртак 4/16. фебруара 1826. године.<ref>Јосиф Миловук: "Зачатие и истино основание Матице Сербске", Будим 1829. године</ref> Најстарија је матица на свету. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Издавачки центар Матице српске има редовну издавачку активност, укључујући неколико пројеката од националног значаја, попут ''[[Десет векова српске књижевности]]''. Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе [[Срби|Срба]] у [[Војводина|Војводини]]. Матица је [[1864]]. године пресељена у [[Нови Сад]]. Матица српска, дјелује и на територији [[Република Српска|Републике Српске]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској]], као и у [[Црна Гора|Црној Гори]], кроз [[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори|Друштво чланова Матице Српске у Црној Гори]]. Осим тога планирано је оснивање Матице српске у Бечу.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/353326/Osniva-se-Matica-srpska-u-dijaspori Оснива се Матица српска у дијаспори („Политика“, 18. април 2016)]</ref> == Оснивачи == Оснивачи Матице српске били су пештански Срби [[Гаврило Бозитовац]], [[Јован Деметровић]], [[Јосиф Миловук]], [[Петар Рајић]], [[Андрија Розмировић]], [[Георгије Станковић]] и [[Јован Хаџић]]. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар [[Теодор Павловић]]. == Историја == {{Српска култура}} Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. Она је прва ''матица'' установљена. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм ([[Матица чешка]] — 1831; [[Матица илирска]] — 1842; [[Матица лужичкосрпска]] — 1847, итд). Матица српска има значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар — [[Српско народно позориште]]. Своју делатност развијала је махом захваљујући [[добротвор]]има, међу којима је најзначајнији [[Сава Текелија]] (1761—1842), који је сву своју имовину [[тестамент]]ом завештао својој задужбини [[Текелијанум]]у и Матици српској. Седиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем седишту, задужбини [[Марија Трандафил|Марије Трандафил]] из 1912. године, у Улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године. Зграда Матице српске у Новом Саду је споменик културе је пројектовао [[Момчило Тапавица]]. Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, штампа се значајна серија „Књиге за народ“, множе се [[стипендија|стипендијске]] задужбине и [[легат (испорука)|легати]], расписују књижевни [[конкурс]]и, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији. Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују [[Јован Цвијић]], [[Михајло Пупин|Михаило Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Алекса Ивић]], [[Јован Ердељановић]] и др. У току Другог светског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина. У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала * преко 3000 сарадника, * стотињак научних пројеката, * 9 научних часописа и * 7 научних одељења ** (Одељење за књижевност и језик, ** Одељење за друштвене науке, ** Одељење за природне науке, ** Одељење за ликовне уметности, ** Одељење за сценске уметности и музику, ** Лексикографско и ** Рукописно одељење). Радом на капиталним националним пројектима, какви су * [[Српски биографски речник]], * [[Српска енциклопедија]], * [[Лексикон]] писаца Југославије, итд. Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе — * [[Библиотека Матице српске]], * [[Галерија Матице српске]] (основана 1847<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dan-Galerije-Matice-srpske.sr.html Дан Галерије Матице српске („Политика“, 25. октобар 2012)], Приступљено 12. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/393766/Sto-dela-Galerije-Matice-srpske Сто дела Галерије Матице српске („Политика”, 4. децембар 2017)]</ref>) и * Издавачки центар Матице српске. Статус ове институције, регулисан је посебним Законом о Матици српској. [[Датотека:Matica srpska letter of gratitude.jpg|мини|Захвалница Матице српске додељивана добротворима (1836)]] Председништво Матице српске изабрано на Скупштини 15. маја 2004. са мандатом од четири године чинили су председник проф. др [[Божидар Ковачек]], потпредседници [[Миро Вуксановић]], академик [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] и проф. др [[Драгослав Херцег]], и секретар [[Павле Станојевић]]. Председништво изабрано 2008. године чине председник академик [[Чедомир Попов]], потпредседници проф др [[Славко Гордић]], академик Димитрије Стефановић и проф. др [[Слободан Ђурчић]], генерални секретар је проф др [[Душан Николић]]. Од 2012. године додељује Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе.<ref>{{cite news |last1=Симић |first1=Ј. |title=Матица српска саопштила добитнике признања за неговање српске језичке културе |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/979247/povelje-remeticu-belom-matica-srpska-saopstila-dobitnike-priznanja-negovanje-srpske-jezicke-kulture |access-date=27. 3. 2021 |work=Вечерње новости |date=26. 3. 2021.}}</ref> == Председници Матице српске == {{columns-list|2| * [[Јован Хаџић]] * [[Михаило Јовановић (трговац)|Михаило Јовановић]] * [[Сава Текелија]] (1838-1842) * [[Платон Атанацковић]] (1842-1844) * [[Павле Трифунац]] (1844-1853) * [[Павле Којић]] (1849-1853) * [[Стеван Брановачки]] (1867) * [[Јован Суботић]] (1868-1872) * Стеван Брановачки (1867-1880) * [[Стеван Павловић]] (1880-1881) * [[Ђорђе Натошевић]] (1881-1887) * [[Лаза Станојевић]] (1881-1888) * [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (1888-1896) * [[Антоније Хаџић]] (1896—1911) * [[Гедеон Геда Дунђерски|Гедеон Дунђерски]] (1911—1920) * [[Радивоје Врховац]] * [[Васа Стајић]] * [[Александар Моч]] (1936-1945) * [[Милан Петровић (професор)|Милан Петровић]] (1946-1952) * [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]] (1953-1956) * [[Радомир Радујков]] (1956-1969) * [[Младен Лесковац]] (1969-1979) * [[Миливој Николајевић]] (1979-1983) * [[Живан Милисавац]] (1983-1991) * [[Бошко Петровић (књижевник)|Бошко Петровић]] (1991-1999) * [[Божидар Ковачек]] (1999-2007) * [[Чедомир Попов]] (2008-2012) * [[Иван Негришорац|Драган Станић]] (2012-тренутно) }} Секретари су били: др [[Никола Милутиновић]] (1932—1941), др Душан Попов (1979—1991). == Критика == Лист [[Врач погађач]] је писао да ''отровни паук'' ([[Матица хрватска]]) ''сише српски цвјетњак, а за то вријеме блажено спава трут'' (Матица српска), ''и тако омогућује стварање хрватске културе''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} И сарајевски митрополит [[Сава Косановић (митрополит)|Сава Косановић]], иако члан Матице српске, имао је замерки на њен рад. За старине по Херцеговини и Босни су бечко-пештанска друштва показала посебну пажњу, а Косановић се жалио што међу свим тим истраживачима ''није видео ни једног изасланика Српскога ученога друштва из Биограда, било од Матице Српске из Новог Сада, или пак од Југославенске академије из Загреба''.{{sfn|Косановић|2019|p=80}} У писму [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]] од 2. маја 1892. исказује жељу да неко учен дође у [[Манастир Света Тројица|Манастир Свете Тројице]] код Пљеваља и истражи књижницу са старим књигама: ''Академија (а могла би и Српска Матица!) одредила из кога књижевног фонда коју сумицу новца, па идућих ферија изаслала до Пљеваља једног професора илити научењака, па да изнова прегледа ону библиотеку... У пријекор се може казати и за Српску Матицу и за Кр. срп. Академију, - односно некадање Срп. уч. Друштво, да су у том погледу били и лијени и немарни до сада. А је ли право и поштено, да наше старине познавамо преко туђијех руку?! ...Пљевља нијесу у Африци, него на граници Босне и Србије. Путовање је сасвијем ласно и безопасно (сједећи на кароцама аустријске поште!)''.{{sfn|Косановић|2019|p=420}} У јеку јавне полемике око изградње [[Иван Мештровић|Мештровићевог]] дела - [[Његошев маузолеј|маузолеја]] Његошу на [[Ловћен]]у, на месту [[Његошева заветна црква|Његошеве капеле]], [[Бора Глишић]] је у полемичком тексту објављеном у [[Књижевне новине|Књижевним новинама]] 30. јула 1969. написао између осталог: ''...Извесна загребачка штампа је, данима, прилично простора посвећивала тврђењима да су Срби насилно приграбили Његоша. Матица српска се, скрушено, смерно, ломећи своје старе, фине, ћилибарско-жуте прсте (скоро) извињавала - покајнички - што је Његоша убројала у српске писце.''<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Неспоразум око Његоша и око споменика|pages=128|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Види још == * [[Змајева награда]] * [[Летопис Матице српске]] * [[Зграда Матице српске у Новом Саду]] * [[Зграда Галерије Матице српске]] * [[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској]] *[[Датотека:Matica srpska Constitution first page 1864.jpg|мини|272x272пискел|Прва страна Устава Матице српске]][[Матица српска — Друштво чланова у Црној Гори]] *[[Дубровачка Матица српска]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * [[Андра Гавриловић]], Београд, 1910. године * {{Cite book|ref=harv|last=Косановић|first=Сава|authorlink=Сава Косановић (митрополит)|year=2019|title=Крстом и пером, сабрани списи|url=|publisher=Епархија будимљанско никшићка - Никшић и Институт за теолошка истраживања - Београд|isbn=978-86-7405-217-4}} * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Matica srpska}} * {{званични веб-сајт|http://www.maticasrpska.org.rs}} * [https://web.archive.org/web/20110523144608/http://www.antikvarne-knjige.com/portreti-casnika-i-dobrotvora-matice-srpske Пантеон Матице српске. Портрети часника и добротвора] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:georgije-magarasevic Историјска библиотека: Георгије Магарашевић] * [http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html Живан Милисавац: Историја Матице српске (1. део)] * [http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg30856.html Интервју са Божидаром Ковачеком, председником Матице српске] * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:591283-Matica-srpska---190-godisnjica-osnivanja Матица српска - 190. годишњица оснивања („Вечерње новости“, 16. фебруар 2016)] {{портал|Србија}} [[Категорија:Матица српска|*]] [[Категорија:Култура Србије]] [[Категорија:Носиоци Сретењског ордена]] 40uq2zq8i8kxl9joaca82agz0vqedwx 0 33996 25139211 24555003 2022-08-05T08:38:32Z Nikeja 295207 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Музички састав | име = Metallica | слика = Metallica_at_The_O2_Arena_London_2008.jpg | опис_слике = Металика уживо у [[Лондон]]у, 2008. године. | ширина_слике = | пејзажно = NE | боја_позадине = група | алијас = | оснивање = | место = [[Лос Анђелес]],{{зас|САД}}[[Сједињене Америчке Државе|САД]] | жанр = | жанрови = {{hlist|[[треш метал]]|[[хеви метал]]|[[спид метал]]|[[хард рок]]}} | активни_период = [[1981]]. - данас | издавачка_кућа = [[Мегафорс рекордс|Мегафорс]], [[Електра рекордс|Електра]], [[Ворнер брос рекордс|Ворнер брос]] | издавачке_куће = | награде = | везани_чланци = | садашњи_чланови = [[Џејмс Хетфилд]]<br />[[Ларс Улрих]]<br />[[Кирк Хамет]]<br />[[Роберт Трухиљо]] | бивши_чланови = [[Џејсон Њустед]]<br />[[Клиф Бартон]]<br />[[Дејв Мастејн]]<br />[[Рон Магавни]] | најновији_албум = | година3 = | албум2 = | година2 = | албум1 = | вебсајт = [http://www.metallica.com/ metallica.com] }} '''Металика''' ({{јез-енгл|Metallica}}) је [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[хеви метал]] и [[треш метал]] група основана у октобру [[1981]]. године у [[Лос Анђелес]]у ([[Калифорнија]]). Бенд је основан када је [[Џејмс Хетфилд]] одговорио на оглас који је поставио бубњар [[Ларс Улрих]] у локалним новинама. Тренутни састав убраја дугогодишњег гитаристу [[Кирк Хамет|Кирка Хамета]] (који се придружио [[1983]]. године) и басисту [[Роберт Трухиљо|Роберта Трухиља]] (у саставу од 2003), поред поменутих Хетфилда и Улриха. Бивши чланови бенда су [[Дејв Мастејн]] (који је касније основао [[Megadet|Мегадет]]) и басисти [[Рон Магавни]], [[Клиф Бартон]] и [[Џејсон Њустед]]. Бенд има дугогодишњу сарадњу са продуцентом [[Боб Рок|Бобом Роком]] који је продуцирао све албуме од 1990. до 2003. године и служио као повремени басиста. Металикина рана издања карактерисали су брз темпо, инструментали и агресивне свирке, што је означило бенд као део „велике четворке“ треш метал поджанра, заједно са бендовима [[Slejer|Слејер]], Мегадет и [[Антракс]]. Бенд је придобијао обожаваоце у подземној музичкој заједници, као и међу критичарима својим трећим албумом ''-{[[Master of Puppets]]}-'' издатим 1986. године. Овај албум сматран је најутицајнијим и једним од најбољих треш метал албума. Металика је постигла позамашан комерцијални успех својим истоименим петим албумом, ''-{[[Металика|Metallica]]}-'' (често називан ''-{The Black Album}-''), који је дебитовао на првом месту на ''-{Billboard 200}-''. Овим издањем бенд је проширио свој музички правац, што је резултовало албумом који је био ближи широј музичкој публици. Металика је објавила девет студијских албума, три албума уживо, две сингл плоче, 24 музичка спота и 45 синглова. Бенд је освојио девет [[Греми Награда]] и имао пет узастопних албума који су дебитовали на првом месту на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи,<ref>{{cite news |url=http://www.billboard.com/bbcom/news/article_display.jsp?vnu_content_id=1003850675#/bbcom/news/article_display.jsp?vnu_content_id=1003850675 |title=Металика пет албума за редом дебитује на првом месту |publisher=[http://www.illboard.com/ billboard.com]] |4= |access-date=13. 03. 2011 |archive-date=18. 09. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080918052559/http://www.billboard.com/bbcom/news/article_display.jsp?vnu_content_id=1003850675#/bbcom/news/article_display.jsp?vnu_content_id=1003850675 |url-status=dead }}</ref> што је до тада био рекорд. Албум из 1991. године ''-{Metallica}-'' продат је у 15 милиона примерака у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] а у 22 милиона примерака широм света, што га чини 25. најпродаванијим албумом у држави.<ref name="Top 100 Albums">{{cite web|title=Top 100 Albums|publisher=RIAA.com|url=http://www.riaa.com/goldandplatinumdata.php?table=tblTop100|accessdate=02. 12. 2007.|archive-date=17. 01. 2010|archive-url=https://www.webcitation.org/5mqv3Gpco?url=http://www.riaa.com/goldandplatinumdata.php?table=tblTop100|url-status=dead}}</ref> У 2009. години овај албум постао је најпродаванији албум -{[[Sound Scan]]}- ере, престижући албум из 1999. године, ''-{[[Come on Over (албум Шанаје Твејн)|Come On Over]]}- ''[[Шанаја Твејн|Шанаје Твејн]]. Бенд је, према проценама, продао преко 100 милиона албума широм света од изласка њиховог последњег албума, ''-{[[Death Magnetic]]}-''. Од децембра 2009. године Металика је четврти најпродаванији бенд (у конкуренцији и посебних музичара) од када -{Sound Scan}- ера прати продају, 25. маја 1991. године, само у САД.<ref>{{cite news |url=http://www.roadrunnerrecords.com/blabbermouth.net/news.aspx?mode=Article&newsitemID=151963&utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+blabbermouth+%28Blabbermouth.net%27s+Daily+Headlines%29 |title=Топ 4 извођача у -{Sound Scan}- ери |publisher=[http://www.roadrunnerrecords.com roadrunnerrecords.com]] |4= |access-date=13. 03. 2011 |archive-url=https://www.webcitation.org/6HaAo9TuA?url=http://www.blabbermouth.net/news.aspx?mode=Article |archive-date=23. 06. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> == Хронологија == === Рани период === [[Датотека:Metallica_early_days.jpg|мини|десно|250п|<div style="text-align:center;">"Рани дани“ Металике</div>]] Металика је основана у Лос Анђелесу касне 1981. године када је бубњар Ларс Улрих поставио оглас у локалним новинама садржине: „Бубњар у потрази за другим метал музичарима ради импровизације са [[Тајгерс оф Пен Тенг]], [[Дајмонд Хед]] и [[Ајрон мејден|Ајрон Мејден]].“ Гитаристи [[Џејмс Хетфилд]] и Хју Танер јавили су се поводом тог огласа. Иако још није формирао бенд, Ларс је понудио оснивачу издавачке куће -{[[Metal Blade Records]]}-, [[Брајан Слагл|Брајану Слаглу]] снимање песме за наилазећи компилацијски албум ''-{[[Metal Massacre I]]}-''. Слагл је прихватио понуду а Ларс је ангажовао Хетфилда као вокалисту и ритам гитару. Бенд је званично основан октобра 1981. године, пет месеци након што су се Ларс и Џејмс упознали.<ref>{{cite news |url=http://www.metallica.com/timeline.asp?page=events&n_categoryid=1988&year=1981?sPosx=41 |title=Металика: хронолошки догађаји |publisher=[http://www.metallica.com metallica.com]] |4= |access-date=08. 04. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090623031847/http://www.metallica.com/timeline.asp?page=events&n_categoryid=1988&year=1981%3FsPosx%3D41 |archive-date=23. 06. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref> Ларс је у разговору са својим пријатељем Роном Квинтаном питао како би могао да назове бенд. Квинтана му је понудио два назива, Метал Манија и Металика, а Ларс је одабрао ово друго. Други оглас постављен је у новинама ''-{The Recycler}-'' за место соло гитаристе. Поводом огласа јавио се [[Дејв Мастејн]]. Приметивши његову скупу гитарску опрему, Ларс и Џејмс су га ангажовали. Ране 1982. године Металика је снимила своју прву оригиналну песму, „-{Hit the Lights}-“ на албуму ''-{[[Metal Massacre I]]}-''. Хетфилд је свирао бас а [[Лојд Грант]] је одсвирао гитарски соло. У издању овог албума из 1982. године назив бенда је погрешно написан: „Mettallica“. Иако бесни због ове грешке, успели су да привуку доста пажње овом песмом, тако да је бенд имао први наступ уживо већ 14. марта 1982. године на ''-{Radio City}-'' у [[Ајнхајм]]у где је позицију бас-гитаре имао ангажовани [[Рон Мекгавни]]. Металика је снимила свој први демо албум, ''-{[[Power Metal]]}-''. Јесени 1982. године Ларс и Џејмс присуствовали су наступу у ноћном клубу ''-{Whisky a Go Go}-'' у западном [[Холивуд]]у, у ком је учествовао басиста [[Клиф Бартон]] из бенда [[Траума (група)|Траума]]. Били су одушевљени Бартоновом употребаом педале за бас-гитару и понудили му да се придружи Металики. Хетфилд и Мастејн су желели да отпусте Магавнија јер, према њиховим речима, није био креативан већ је само пратио оно шта остали доприносе бенду и музици. Иако је Бартон спочетка одбио ту понуду, до краја године ипак је пристао уз услов да се бенд пресели у ''-{El Cerrito}-'', у близини [[Сан Франциско|Сан Франциска]]. Први наступ са Бартоном био је у ноћном клубу ''-{The Stone}-'' марта [[1983]]. године, а прво снимање са Бартоном био је демо албум из 1983. године, ''-{Megaforce}-''. Металика је била спремна да сними свој дебитантски албум, али пошто -{Metal Blade}- кућа није била у могућности да покрије додатне трошкове, бенд је почео да сагледава друге могућности. Промотер концертних наступа [[Џони Зазула]], који је чуо Металикин демо, понудио је да посредује у договору о снимању албума између Металике и [[Њујорк|њујоршких]] издавачких кућа. Након што су неки од њих одбили сарадњу, Зазула је, узимајући паре на зајам за трошкове снимања, уговорио са Металиком снимање у сопственој издавачкој кући, -{[[Megaforce Records]]}-. === ''-{Kill 'Em All}-'' и ''-{Ride the Lightning}-'' (1983–1984) === [[Датотека:James Hetfield live in London 2008-09-15.jpg|десно|мини|Џејмс Хетфилд]] Маја [[1983]]. године Металика је отпутовала за [[Рочестер (Њујорк)|Рочестер]], [[Њујорк]] ради снимања дебитантског албума ''-{Metal Up Your Ass}-'', а Пол Требало је да Кручио буде главни продуцент. Чланови бенда су одлучили да отпусте Мастејна из бенда због проблема са дрогом и насилничког понашања непосредно пре састанка 11. априла [[1983]]. године. Гитариста бенда [[Егзодус (група)|Егзодус]], [[Кирк Хамет]], придружио се бенду истог поподнева. [[Дејв Мастејн]], који је касније основао [[Megadet|Мегадет]], изразио је одређену дозу одбојности према Хамету у интервјуима, изјављивавши како му је Хамет украо посао. Мастејн је био страшно љут зато што је веровао да је Хамет постао популаран свирајући на гитари оно што је он написао. У интервјуу 1985. године Мастејн је критиковао Хамета говорећи како га овај имитира у песми No „-{Life 'til Leather}-“. Металикин први наступ уживо са Кирком Хаметом био је 16. априла [[1983]]. године у једном ноћном клубу у [[Њу Џерзи]]у. Дебитантски албум у почетку је требало да носи назив ''-{Metal Up Your Ass}-''. Због сукоба са издавачком кућом и дистрибутерима око назива албума преименован је у ''-{[[Kill 'em All|Kill 'Em All]]}-''. Издат под окриљем ''-{Megaforce Records}-'' у Америци и ''-{Music for Nations}-'' у Европи, албум је доспео на 120. позицију на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи 1988. године.<ref>{{cite news|url=http://www.allmusic.com/artist/p4906 | title= Металика: табела позиција | publisher=[http://www.allmusic.com allmusic.com]] |}}</ref> Иако албум није доживео велики финансијски успех, ипак је Металики привукао велики број обожаваоца у подземној музичкој хеви метал сцени. Металика је потом имала и турнеју за овај албум заједно са бендом [[Рејвен]]. Фебруара 1984. године Металика је подржала [[Веном]] на њиховој турнеји, где су наступали пред 7.000 људи у [[Холандији]]. Металика је снимила други студијски албум ''-{[[Ride the Lightning]]}-'' у студију ''-{Sweet Silence}-'' у [[Копенхаген]]у у [[Данска|Данској]]. Издат августа 1984. године албум је достигао позицију 100 на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи. [[Француска]] штампарска кућа је грешком омот албума офарбала у зелену боју. Неке песме са албума су: „-{For Whom the Bell Tolls}-“, „-{Fade to Black}-“, „-{Creeping Death}-“ (која носи [[Библија|библијску]] причу о одсељавању [[Јевреји|Јевреја]] из [[Стари Египат|Египта]], фокусирајући се на неколико клетви које је [[Мојсије]] бацио на Египћане) и инструментал „-{The Call of Ktulu}-“. Дејв Мастејн је добио заслуге за песме „-{Ride the Lightning}-“ и „-{The Call of Ktulu}-“. === ''-{Master of Puppets}-'' (1984–1986) === [[Датотека:Lars London 2008 crop.jpg|десно|мини|Ларс Улрих]] Директор издавачке куће -{[[Elektra Records]]}- Мајкл Алаго и један од оснивача компаније -{[[Q-Prime Management]]}- Клиф Брнстајн присуствовали су септембра 1984. године Металикином концерту. Импресионирани оним што су видели, потписали су уговор са бендом за Електра Рекордс. Бенд је постао и клијент компаније ''-{Q-Prime Management}-''. Металикин растући успех је био такав да је [[Уједињено Краљевство|британска]] издавачка кућа ''-{Music for Nations}-'' издала ограничено издање сингла „-{Creeping Death}-“ који је продат у 40.000 копија. Две од три песме овог издања („-{Am I Evil?}-“ и „-{Blitzkrieg}-“) појавиле су се на Електрином реиздању из 1989. године албума ''-{[[Kill 'em All|Kill 'Em All]]}-''. Металика је кренула на своју прву велику европску турнеју са бендом [[Тенк (група)|Тенк]] где су у просеку наступали пред 1.300 људи. Повратак у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] обележен је у знаку турнеје са бендовима [[ВАСП]] и [[Армоурд Сејнт]]. Бенд је наступао на свом до тада највећем концерту на фестивалу [[Монстерс оф рок]] 17. августа 1985. године са бендовима [[Бон Џови]] и [[Рет]] у [[Енглеска|Енглеској]], где су наступали пред 70.000 људи. Наступ у Оукленду у [[Калифорнија|Калифорнији]] на фестивалу ''-{Day on the Green}-'' био је пред 60.000 људи. Марта 1986. године бенд је снимио свој трећи студијски албум, ''-{[[Master of Puppets]]}-''. Албум је достигао позицију 29 на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи, проводећи 72 недеље на тој листи.<ref>{{cite news|url=http://en.wikipedia.org/wiki/Metallica#cite_note-21 | title= Албум ''-{Master of Puppets}-'' на позицији 29 на ''-{Billboard 200}-'' листи | publisher=[http://www.webcitation.org webcitation.org]] |}}</ref> То је био први албум који је добио сертификат „златан“ 4. новембра 1986. године, а шест пута је проглашен платинским. Стив Хјуи сматра га највећим достигнућем бенда. Након издања албума Металика је подржала турнеју [[Ози Озборн|Озија Озборна]] по САД. Хетфилд је поломио ручни зглоб возећи [[скејтборд]] па је турнеју наставио само као вокалиста, а ритам гитару је свирао гитарски техничар бенда Џон Маршали. === Бартонова смрт и ''-{Garage Days Re-Revisited}-'' (1986–1987) === [[Датотека:Cliff Burton Memorial.PNG|десно|мини|Споменик Клиф Бартону у [[Шведска|Шведској]]]] Дана 27. септембра 1986. године током европске турнеје чланови бенда су извлачили карте да би видели ко ће на ком лежају спавати у аутобусу. Бартон је победио и изабрао да спава на Хаметовом лежају. Негде при свитању, у близини Дорарпа у [[Шведска|Шведској]], возач аутобуса је изгубио контролу и проклизао, након чега се аутобус преврнуо неколико пута. Улрих, Хетфилд и Хамет су претрпели лакше повреде. Међутим, Бартон је задобио тешке повреде, јер је био прикљештен испод аутобуса, након чега је преминуо. Хетфилд је, присећајући се догађаја, изјавио: Видео сам како га је аутобус буквално прикљештио док су му ноге вириле изван. Полудео сам. Возач је покушао да извуче ћебе испод њега како би помогао осталима. Викнуо сам му да га не дира, пре чега сам већ хтео да га убијем. Нисам знао да ли је пијан. Само сам знао да је он возио а да Клиф више није био жив.<ref>{{cite news|url=http://www.webcitation.org/5hEoXJH56 | title= Несрећа у Шведској | publisher=[http://www.webcitation.org webcitation.org]] |}}</ref> Отприлике 40 људи се пријавило за аудицију за бас-гитару, укључујући и Хаметовог друга из детињства. Било је доста басиста из пуно различитих бендова. [[Џејсон Њустед]], који је научио читаву Металикину сетлисту, након пробе са члановима из бенда, био је примљен као замена за Бартона. Џејсонов први живи наступ са бендом био је исте године у Раседи у Калифорнији. Бенд је представио Џејсона провером једења лоптица васабија. Након што се Њустед придружио бенду, напустили су Ел Серито и преселили се у околину градова Беркели и Олбани, пре него што су се коначно преселили у [[Сан Рафаел]] на северу [[Сан Франциско|Сан Франциска]]. Турнеја је била завршена ране 1987. године. Марта 1987. године Хетфилд је поново поломио зглоб возећи скејтборд, што је натерало бенд да откажу наступ ''-{Saturday Night Live}-''. Августа 1987. године [[Е. П.]] под називом ''-{[[The $5.98 E.P.: Garage Days Re-Revisited]]}-'' је био објављен. Овај Е. П. је изашао као провера новог музичког студија, провера талента Џејсона Њустеда и као ослобађање од туге и стреса насталог због Бартонове смрти. Видео-снимак под називом „-{Cliff 'Em All}-“ објављен је 1987. године и био је нека врста комеморације Клифу Бартону и његовим трима годинама проведеним у бенду. Снимак садржи бас солаже, приватне снимке и слике. === ''-{…And Justice for All}-'' (1988–1990) === ''-{[[…And Justice for All]]}-'' први је студијски албум након Бартонове смрти, издат 1988. године. Албум је имао значајан комерцијални успех, достижући позицију 6 на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи, и први је Металикин албум који је ушао у топ 10. Постао је платински 9 недеља након објаве. Њустедови бас делови су намерно мало утишани на албуму као део континуираног ниподаштавања која је доживљавао. Његове музичке идеје су такође биле одбациване, али ипак је добио одређене заслуге за композицију „-{Blackened}-“. Било је неких жалби поводом продукције. Наиме, Стив Хју из компаније „-{Allmusic}-“ навео је како Ларсови бубњеви више пуцкетају него што дрмају, а да гитаре танко зује. Албум је пратила промотивна турнеја „-{Damaged Justice}-“. Године 1989. Металика је први пут номинована за [[Награда Греми|награду Греми]] за албум ''-{[[…And Justice for All]]}-'' у категорији најбољег [[хард рок]]/[[хеви метал]] наступа, вокала или инструментала. Иако је Металика била фаворит за победу, награда је додељена бенду [[Џетро Тал]] за албум ''-{[[Crest of a Knave]]}-''. Избор је изазвао контроверзе међу фановима и штампи, док су чланови бенда стојали покрај бине чекајући да приме награду након извођења песме „-{One}-“. Џетро Тал је менаџер саветовао да не присуствују додели јер је очекивао да ће Металика добити награду. Добитник је објављен у часопису „-{Entertainment Weekly}-“. Након објављивања албума бенд је објавио и свој први музички спот за песму „-{One}-“. Бенд је изводио песму у напуштеном складишту а снимак је био прерађен у складу са филмом ''-{Johnny Got His Gun}-''. Уместо да организује договор о лиценци, бенд је откупио права на филм. Прерађена верзија је достављена [[МТВ]]-ју, без додатних елемената из филма, које је МТВ цензурисао. Касније су прихватили прерађену верзију, а видеом се Металика први пут представила гледаоцима. Спот је гласањем доспео до 38. позиције 1999. године када је МТВ објавио своју листу 100 најбољих спотова свих времена, и појавио се на едицији 25. годишњице А. Д. Д. видеа, која је приказивала најпопуларније спотове на МТВ-ју у задњих 25 година.<ref>{{cite news|url=http://www.mtv.com/shows/add_video/series.jhtml#/ontv/dyn/add_video/series.jhtml | title= Несрећа у Шведској | publisher=[http://www.mtv.com mtv.com]]|}}</ref> === ''-{Metallica}-'' (1990–1993) === Октобра 1990. године Металика је ушла у студио ''-{One on One}-'' у северном Холивуду ради снимања свог новог албума. [[Боб Рок]], који је пословао са бендовима [[Дкалт]], [[Бон Џови]] и [[Матли Кру]], унајмљен је за продуцента. Албум ''-{[[Металика|Metallica]]}-'' (познат и под називом ''-{The Black Album}-'') ремиксован је три пута и коштао је милион долара. Иако је дистибуција била у застоју до 1991. године, албум је заузео прво место на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи и продат је у 650.000 примерака током прве недеље.<ref>{{cite news |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,974031,00.html |title=Хеви метал се претвара у платину |publisher=[http://www.time.com mtv.com]] |4= |access-date=16. 03. 2011 |archive-date=23. 08. 2011 |archive-url=https://www.webcitation.org/619AVtv0Z?url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,974031,00.html |url-status=dead }}</ref> Управо овај албум је заслужан за пажњу коју је Металика изазвала код шире публике, био је 15 пута платинаст у САД, што га чини 26. најпродаванијим албумом у држави свих времена. Турнеја која је пратила албум трајала је 14 месеци, а бенд је свирао по САД, Великој Британјији и Јапану. Априла 1992. године Металика се појавила на концерту одавања поште [[Фреди Меркјури|Фредију Меркјурију]], наступајући са три песме. Након тога Хетфилд је извео песму „-{Stone Cold Crazy}-“ са остатком чланова групе [[Квин]] и [[Томи Ли|Томијем Лијем]]. У току заједничког наступања 8. августа 1992. године бендова Металике и [[Ганс ен’ роузиз|Ганс ен' роузиз]] Џејмс Хетфилд је патио од опекотина другог и трећег степена на лицу, рукама и ногама. То се десило вероватно због забуне са [[пиротехника|пиротехником]], када је Џејмс упао у пламен величине 3,7 метара током извођења песме „-{Fade to Black}-“. Гитарски техничар Џон Маршал поново је заменио Хетфилда у ритам гитари током остатка турнеје, јер Џејмс није био у стању да свира тако да је само певао. Новембра 1993. године изашао је и живи албум под називом ''-{[[Live Shit: Binge & Purge]]}-''. Колекција је садржала 3 ЦД-а, три приватна снимка и једну књигу. === ''-{Load, ReLoad, Garage Inc.}-'' и ''-{S&M}-'' (1994–1999) === Након скоро три године турнеје и промоције албума ''-{[[Металика|Metallica]]}-'', укључујући и наступ на [[Вудсток (Њујорк)|Вудстоку]] 1994. године, бенд се вратио студијском снимању за свој шести студијски албум. Бенд је био на краткој паузи лета 1994. године и имао наступ на отвореном на [[Донингтон Парк]]у у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], где су наступали и бендови [[Slejer|Слејер]], [[Скид Роу]], [[Слешиз Снејкпит]], [[Терапи]] и [[Короужн оф конформити]]. Кратка турнеја била је под називом „-{Escape from the Studio '95}-“. Бенд је скоро годину дана провео снимајући нове песме, што је резултовало албумом ''-{[[Load]]}-'' из 1996. године, који је дебитовао на првом месту на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи, по други пут када је у питању овај бенд. Омот албума дело је Андреаса Серана, под називом „-{Blood and Semen III}-“. Овај албум означио је промену музичког правца бенда, када су и чланови пошишали дуге косе које су до тада имали. Металика је предводила [[алтернативни рок]] фестивал „-{Lollapalooza}-“ лета 1996. године. Током ране продукције албума бенд је припремио довољно матерјала за још један албум. То је резултовало пратећим албумом ''-{[[ReLoad]]}-''. И овај албум је дебитовао на првом месту на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи, и достигао друго место на листи ''-{Top Canadian Album}-''.<ref>{{cite news|url=http://www.allmusic.com/artist/p4906 | title= Металика на ранг листама | publisher=[http://www.allmusic.com/ allmusic.com]]|}}</ref> Хетфилд је у видео-запису ''-{Some Kind of Monster}-'' изјавио како се претпостављало да ће песме са ових албума бити просечног квалитета те да су биле прерађиване како би биле спремне за објаву. Промоција албума била је на ноћној представи на телевизији Ен-Би-Си децембра 1997. године извођењем песама „-{Fuel}-“ и -„{The Memory Remains}-“. Металика је 1998. године саставила дупли албум прерађених песама под називом ''-{[[Garage Inc..]]}-''. Први диск садржи прерађене песме бендова [[Дајмонд Хед]], [[Килинг Џоук]], [[Мисфитс]], [[Тин Лизи]], [[Мерсифул]] Фејт и [[Black Sabbath|Блек Сабат]]. Други диск био је оригинални албум ''-{[[The $5.98 E.P.: Garage Days Re-Revisited]]}-''. Албум је заузео другу позицију на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи. Металика је 21. и 22. априла 1999. године снимила два наступа са [[оркестар|симфонијским оркестром]] [[Сан Франциско|Сан Франциска]] којим је дириговао Мајкл Камен. Камен, који је претходно радио са продуцентом песме „-{Nothing Else Matters}-“, представио је бенду идеју о упаривању металике са симфонијским оркестром. Металика је снимила две нове песме, заједно са Каменом, за овај наступ: -{No Leaf Clover}- и -{Minus Human}-. Аудио-записи и сцене са концерта објављени су 1999. године као албум и концертни филм под називом ''-{[[S&M]]}-''. Албум је такође достигао другу позицију на ''-{Billboard 200}-'' ранг листи, а на ''-{Top Internet Albums}-'' листи чак прву позицију. === Спор са Напстером (2000–2001) === Металика је 2000. године открила да се демо-верзија песме „-{I Disappear}-“, која је требало да се појави у филму [[Немогућа мисија 2]] као филмска тема, појавила на радију. Пратећи траг цурења песме у јавности бенд је открио да се појавила као фајл у [[Напстер]]у, мрежи за дељење фајлова, заједно са читавом дискографијом бенда, при чему је све било потпуно бесплатно. Покренут је поступак против Напстера када је Металика поднела тужбу суду у Калифорнији, наводећи да је Напстер прекршио три области закона о ауторским правима. У парницама именована су три универзитета за кршење ауторских права: Универзитет Јужне Калифорније, Универзитет Јејл и Индијана, док појединци нису именоване. Јејл и Индијана су блокирали овај сервис у својим мрежама па је Металика повукла тужбе против ових универзитета. Јужна Калифорнија је, ипак, имала састанак са студентима ради утврђивања будућности Напстера. Школска управа је захтевала да буде блокиран, јер 40% протока мреже није коришћен у образовне намене. Металика је унајмила саветодавну фирму -{NetPD}- за праћење "Напстер" сервиса викендом. Списак од 335.435 Напстер корисника, за које се веровало да су делили Металикине песме, био је састављен, па је састав затражио да буду блокирани са сервиса, док је 60.000 страница документације испоручено Напстеровој канцеларији. Корисници су били блокирани. [[хип хоп|реп певач]], [[Доктор Дреј]] придружио се парници против Напстера, након чега је још 230.142 корисника било удаљено са мреже. Ларс Улрих је дао изјаву Законодавном одбору Сената САД поводом кршења ауторских права 11. јула 2001. године. Савезна судиница Мерилин Хол Пател наредила је да се на мрежи постави филтер у року од 72 сата иначе ће бити искључена. Постигнут је договор између Металике и Напстера када је Немачки медијски конгломерат „-{Bertelsmann AG}-“ показао интересовање да откупи ауторска права од Напстера за 94 милиона долара. По условима договора Напстер је пристао да блокира кориснике који деле музику оних аутора који не желе да се њихова музика дели. Ипак, 3. јуна 2002. године, Напстер је поднео захтев за стечајни поступак под окриљем Закона о стечају САД. Септембра 2002. године амерички стечајни суд је блокирао продају Напстера немачкој компанији и приморала га да оде у стечај. На [[МТВ]]-овим наградама за музичке спотове 2000. године Ларс се појавио у скечу Марлона Вејанса који је проклео коришћење Напстера за дељење музике. Марлон је глумио студента који се налази у дому и слуша песму „-{I Disappear}-“. Ларс је ушао код њега и затражио му објашњење. Одговорио му је да Напстер користи за дељење фајлова, а Улрих му је узвратио како та идеја о дељењу није ништа друго до позајмљивање туђих ствари без питања. Затим је позвао Металикин тим који је студенту запленио целу имовину, остављајући га скоро голог у празној соби. Творац Напстера Шон Фенинг појавио се касније на церемонији носећи мајицу са натписом Металике и поруком: „Ову мајицу сам позајмио од пријатеља, а ако ми се буде свидела, купићу једну за себе“. == Чланови == === Садашња постава === * [[Џејмс Хетфилд]] - вокал, гитара (1981-) * [[Кирк Хамет]] - гитара (1983-) * [[Роберт Трухиљо]] - бас-гитара (2003-) * [[Ларс Улрих]] - бубњеви (1981-) === Бивши чланови === * [[Лојд Грант]] - гитара (1981) * [[Дејв Мастејн]] - гитара (1982—1983) * [[Рон Магавни]] - бас-гитара (1982) * [[Клиф Бартон]] - бас-гитара (1982—1986) * [[Џејсон Њустед]] - бас-гитара (1986—2001) == Дискографија == === Демо албум === * [[Ron McGovney's Garage Demo]] ([[1982]]) * [[Power Metal]] ([[1982]]) * [[No life 'til Leather]] ([[1982]]) * [[Megaforce/KUSF]] ([[1983]]) * [[Ride the Lightning (демо албум)|Ride the Lightning]] ([[1983]]) * [[Master of Puppets (демо албум|Master Of Puppets]] ([[1985]]) * [[...And Justice for All (демо албум)|...And Justice for All]] ([[1987]]) * [[Metallica (демо албум|Metallica]] ([[1990]]) * [[Fan Can (Load & Reload)]] ([[1995]]) * [[Demo Magnetic]] ([[2007]]) === Студијски албуми === * [[Kill 'em All]] ([[1983]]) * [[Ride the Lightning]] ([[1984]]) * [[Master of Puppets|Master Of Puppets]] ([[1986]]) * [[Garage Days Re-Revisited]] (ЕП) ([[1987]]) * [[...And Justice for All]] ([[1988]]) * [[Metallica (албум)|Metallica]] ([[1991]]) * [[Load]] ([[1996]]) * [[Reload]] ([[1997]]) * [[Garage Inc.]] ([[1998]]) * [[St. Anger]] ([[2003]]) * [[Death Magnetic]] ([[2008]]) * [[Hardwired... to Self-Destruct]] ([[2016]]) === Живи албуми === * [[Cliff 'em All]] (ВХС/DVD) ([[1987]]) * [[Live Shit: Binge & Purge]] ([[1993]]) (Двоструки DVD, ЦД) * [[Cunning Stunts]] ([[1997]]) * [[S&M]] ([[1999]]) * [[Some Kind Of Monster (album)|Some Kind Of Monster]] (ЕП) ([[2004]]) * [[S&M2]] ([[2020]]) == Занимљивости == * Први албум Металике требало је да се зове -{„''Metal Up Your Ass''“}-. Пошто издавач то није дозволио, Клиф Бартон је узвикнуо ''-{Kill 'em All}-'' (мислећи на шефове). * Те ноћи када је умро у аутобусу Бартон је са Хаметом играо карте. Победник је могао да бира где ће спавати. Бартон је победио и изабрао Хаметово место, последње што је учинио. * [[Џон Буш]], вокалиста [[Антракс]]а, одбио је да пева на албуму -{„''Ride the Lightning''“}-. * Вокалиста Џејмс Хетфилд сакупља гитаре из [[1963]], године свог рођења. * Године [[2004]]. љубитељи Металике изабрали су -{„''Sad But True''“}- за најбољу песму бенда. * Иако Металика на концертима користи модерне гитаре, на снимању албума користе „старинске“ гитаре. * Хетфилдова мајка је умрла од рака када је Џејмс имао свега 13 година јер није хтела да иде на операцију, будући да је била врло религиозна, верујући да ће је Бог спасти. О том догађају говори песма "[[The God that failed]]" са албума "Metallica" == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Metallica | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Металика }} * [http://www.metallica.com Metallica.com - Званична презентација бенда] {{en}} * [http://www.metclub.com MetClub.com - Званична презентација обожавалаца] {{en}} * [http://encycmet.com/ Енциклопедија Металика] {{en}} * [http://www.missionmetallica.com/ Mission:Metallica] {{en}} * [http://www.metallica.marjantrajkovski.com/ Metallica Srbija] {{Metallica}} {{Награда Греми за најбољу хард рок изведбу}} {{Награда Греми за најбољу метал изведбу}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Metallica| ]] [[Категорија:Америчке треш метал групе]] [[Категорија:Америчке хеви метал групе]] [[Категорија:Музичке групе из Лос Анђелеса]] [[Категорија:Музичке групе основане 1981.]] [[Категорија:Музичке групе уврштене у Дворану славних рокенрола]] [[Категорија:Добитници награде Греми]] 8cango94yg2yonxtmtuslhodihznpm2 0 34242 25138915 23339483 2022-08-04T20:52:46Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Лукавац}} {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика = Trg Bremena. - panoramio.jpg | опис_слике = | грб = | мјесто = Лукавац | ентитет = Федерација БиХ | кантон = Тузлански кантон | општина = Лукавац | надм висина = | популација = {{decrease}} 12.061 | попис = 2013 | површина = 7,74 | година = | површина = | густина = | поштански код = 75300 | позивни број = 035 | гшир = 44.532028 | гдуж = 18.531123 }} '''Лукавац''' је градско насеље и сједиште [[Општина Лукавац|истоимене општине]] у средњем току ријеке [[Спреча|Спрече]]. Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у Лукавцу је пописано 12.061 лица.<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |title=Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013. |access-date=23. 7. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20181123135507/http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |archive-date=23. 11. 2018. |url-status=dead}}</ref> == Историја == Пронађени су остаци култура из [[бронзано доба|бронзаног доба]] на брду Градина код [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]] који указују да је подручје ове општине било насељено још у праисторији. Име Лукавац, које се сусреће и у другим крајевима [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], спомиње се у писаним документима [[1528]]. године као Горњи и Доњи Лукавац, а у попису становништва из [[1885]]. године спомиње се као Лукавац турски и Лукавац српски. == Привреда == Интензиван развој овог града почиње након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]]. Тада се општина убрзано развија што доводи и до развоја производње, трговине, [[спорт]]а и културе, као и до организовања људи у разне организације. Најважнији дио туристичке понуде Лукавца везан је за акумулационо језеро [[Модрачко језеро|Модрац]] и туристичко-угоститељске капацитете на језеру. == Становништво == {{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Лукавац}} Град Лукавац, [[1991]]. године: {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;" |- | style="background:#ddffdd;" | '''Националност''' | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | '''1991.''' |- | style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|Муслимани се данас углавном изјашњавају као [[Бошњаци]].}} | align="right" | 7.596 (60,06) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | align="right" | 2.219 (17,54) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | align="right" | 493 (3,89) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | align="right" | 1.940 (15,33) |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | align="right" | 399 (3,18) |- | style="background:#f3fff3;" | укупно | align="right" | 12.647 |} == Познате личности == * Асим Бајрић, пјевач == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Lukavac}} [[Категорија:Општина Лукавац]] [[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] ssyxxk06zbnbf68xnr528yyzqixtj03 0 34679 25139329 24780077 2022-08-05T10:46:01Z 109.92.170.229 wikitext text/x-wiki {{about2|административној јединици Украјине|административну јединицу Русије|Република Крим}} {{Административна јединица | име = Аутономна Република Крим | име_генитив = Аутономне Републике Крим | локално_име = {{јез-укр|Автономна Республіка Крим}}<br /> {{јез-рус|Автономная Республика Крым}}<br /> {{јез-крим|Qırım Muhtar Cumhuriyeti, Къырым Мухтар Джумхуриети}} | застава = Flag of Crimea.svg | грб = Emblem of Crimea.svg | положај = Crimea in Ukraine.svg | држава = {{застава|Русија}} | површина = 26081 | становништво = 1.967.119 | извор_становништво = | година_становништво = 2013 | главни_град = [[Симферопољ]] | службени_језик = [[Украјински језик|украјински]], [[Руски језик|руски]] и [[Кримскотатарски језик|кримскотатарски]]| | химна = Нивы и горы твои волшебны, Родина| | премијер = [[Сергеј Аксјонов]]<ref>Премијер од почетка 2014.</ref>| | густина = 75,6 | валута = [[руска рубља]]| }} [[Датотека:Crimea republic map.png|мини|300п|Политичка подела Крима према виђењу украјинских власти — Аутономна Република Крим и град Севастопољ.]] '''Аутономна Република Крим''' ({{јез-укр|Автономна Республіка Крим}} [''-{Avtonomna Respublika Krym}-'']; {{јез-рус|Автономная Республика Крым}} [''-{Avtonomnaya Respublika Krym}-'']; {{јез-крим|Qırım Muhtar Cumhuriyeti, Къырым Мухтар Джумхуриети}} или ''-{Ҡырым Мухтар Җумхуриети}-'') је [[дејуре]] аутономна република [[Украјина|Украјине]], која се налази на полуострву [[Крим]]. До фебруара-марта 2014. године, подручје Крима је de facto и de jure било у саставу Украјине, а од тада је [[дефакто]] под контролом Русије, док је de jure статус ове регије споран. У оквиру Русије је ово подручје политички организовано као '''[[Република Крим]]'''. Аутономна Република Крим је званично формирана украјинским законом из 1992. године, али није фактички успостављена све до 1995. године, јер се на њеној територији у том периоду налазила самопроглашена полунезависна [[Република Крим (1992—1995)|Република Крим]], која се противила централним властима Украјине.<ref name="automatski generisano1">[https://books.google.com/books?id=TF5JDsGeJuUC&pg=PA142&lpg=PA142&dq=%22Republic+of+Crimea%22+1992&source=bl&ots=8g5foycvGs&sig=7P2ZkEvLk-HN92rjnmTIcY9GPvg&hl=sr&sa=X&ei=8njZUdqbFoaH4ASy1IHwBg&ved=0CFkQ6AEwBg#v=onepage&q=%22The%20problem%20of%20defining%20the%20legal%20status%20of%20Crimea%20after%20the%20restoration%20of%20autonomy%20%281992-1995%29%22&f=false Local Self-government, Territorial Integrity, and Protection of Minorities ... — Google Књиге]</ref> Након што су власти Крима биле приморане да прихвате статус аутономне републике у Украјини, Аутономна Република Крим је и фактички успостављена. Административни центар ове аутономне републике је град [[Симферопољ]]. Подручје града [[Севастопољ]]а на полуострву Крим је изван територије Аутономне Републике Крим и има посебан статус. Површина АР Крим износи 26.081 -{km²}-. АРК има 1.967.119 становника по подацима из [[2013]], од којих је око 59% [[Руси|Руса]]. Дана 11. марта 2014. године Кримски парламент је усвојио декларацију о независности [[Република Крим|Републике Крим]] (из чијег имена је избачен назив „аутономна"), док су на референдуму који је одржан 16. марта 2014, становници Крима гласали за припајање Крима [[Русија|Русији]]. 17. марта 2014. године, Врховни совјет Крима усвојио је резолуцију о независности од Украјине и обратио се Русији за пријем Републике Крим у састав Руске Федерације, да би 18. марта 2014. Република Крим ушла у састав Руске Федерације, на основу споразума који су потписали руски председник [[Владимир Путин]] и кримски лидери. Украјина ову територију и даље сматра аутономном републиком у саставу Украјине, иако нема никакву фактичку контролу над њом. == Географија == {{main|Крим}} == Историја == {{Dablink|За детаљну историју Крима, видети чланак: [[Крим]].}} {{Историја Крима}} Године 1991, распадом Совјетског Савеза, [[Украјина]] постаје независна држава. Између 1992. и 1995. године, Крим је био самопроглашена полунезависна [[Република Крим (1992—1995)|република]], која се противила централним властима Украјине.<ref name="automatski generisano1" /> Након тога, власти Крима су приморане да прихвате статус аутономне републике у Украјини. Као последицу немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања про-руских украјинских власти, кримски парламент је за 16. март расписао референдум о будућем статусу Крима. Посланици су изгласали да се распусти тадашња регионална влада, која је подржала нове привремене власти у [[Кијев]]у, и да се на референдуму одлучује о томе да ли да Крим постане део [[Русија|Руске Федерације]] или да се на снагу врати устав [[Република Крим (1992—1995)|Републике Крим]] из 1992. године.<ref>[http://rt.com/news/crimea-referendum-status-ukraine-154/ Sevastopol and Crimean parliament vote to join Russia, referendum to be held in 10 days — RT News{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>{{cite news|author=16:34 | url = http://ria.ru/world/20140301/997663501.html#13936694594753&message=resize&relto=register&action=addClass&value=registration | title = Референдум о статусе Крыма пройдет 30. марта &#124; РИА Новости | publisher = Ria.ru |date=| accessdate=2. 3. 2014.}}</ref> <ref>{{cite news | author = 10:38] | url = http://www.pressonline.rs/svet/globus/302054/krim-izabrao-premijera-i-raspisao-referendum-.html | title = Press Online :: Globus :: Krim izabrao premijera i raspisao referendum! | publisher = Pressonline.rs | date = | accessdate = 2. 3. 2014. | archive-date = 06. 03. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140306122908/http://www.pressonline.rs/svet/globus/302054/krim-izabrao-premijera-i-raspisao-referendum-.html | url-status = dead }}</ref> Дана 11. марта 2014. године, кримски парламент је усвојио декларацију о независности [[Република Крим|Републике Крим]] од Украјине,{{чињеница |date=09. 2018. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--> док су на референдуму који је одржан 16. марта 2014, становници Крима гласали за припајање Крима Русији. 17. марта 2014. године, Врховни совјет Крима усвојио је резолуцију о независности од Украјине и обратио се Русији за пријем Републике Крим у састав Руске Федерације, да би 18. марта 2014. Република Крим ушла у састав Руске Федерације, на основу споразума који су потписали руски председник Владимир Путин и кримски лидери. Град Севастопољ је истог дана такође постао део Руске Федерације, као град са федералним статусом. == Становништво == [[Датотека:Доля русских в Крыму.png|мини|300п|Удео Руса у рејонима и градовима Крима по попису из 2001.]] Према званичном попису становништва у Украјини из 2001. године, у АР Крим је живело 2.024.056 становника. Посљедње незваничне процене из 2013. године указују да је у републици тада живело 1.967.119 становника. Већину становништва републике од 58,5% чинили су етнички [[Руси]], а потом су следили [[Украјинци]] са 24,3%, [[Кримски Татари]] са 12,1%, [[Белоруси]] са 1,4% и [[Јермени]] са 1,1%. {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100;" |- | style="background:#ddffdd;" | '''[[Националност]]'''<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/ National composition of population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] | style="background:#ddffdd;" | '''[[Матерњи језик]]'''<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/language/ Linguistic composition of the population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Руси]] | align="right" | 58,5% | style="background:#f3fff3;" | [[Руски језик]] | align="right" | 77,0% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Украјинци]] | align="right" | 24,4% | style="background:#f3fff3;" | [[Кримскотатарски језик]] | align="right" | 11,4% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Кримски Татари]] | align="right" | 12,1% | style="background:#f3fff3;" | [[Украјински језик]] | align="right" | 10,1% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Белоруси]] | align="right" | 1,5% | style="background:#f3fff3;" | остали језици | align="right" | 1,5% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Татари]] | align="right" | 0,5% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јермени]] | align="right" | 0,4% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јевреји]] | align="right" | 0,2% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Пољаци]] | align="right" | 0,2% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Молдавци]] | align="right" | 0,2% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Азери]] | align="right" | 0,2% |} == Градови == Већи градови на подручју АР Крим (процена из 2013):<ref>[http://www.citypopulation.de/php/ukraine-krym.php Krym / Крим (Ukraine): Oblast, Cities and Urban Settlements — population statistics and maps{{Ботовски наслов}}]</ref> * [[Симферопољ]] (337.285) * [[Керч]] (145.265) * [[Јевпаторија]] (106.877) * [[Јалта]] (78.115) * [[Феодосија]] (69.461) * [[Џанкој]] (36.086) * [[Красноперекопск]] (29.815) * [[Алушта]] (28.418) * [[Бахчисарај]] (26.482) * [[Саки]] (23.655) * [[Армјанск]] (22.337) Највећи град полуострва Крим, [[Севастопољ]] (342.580 становника)<ref>[http://www.citypopulation.de/php/ukraine-msevastopol.php M. Sėvastopol' / м. Севастополь (Ukraine): Oblast, Cities and Urban Settlements — population statistics and maps{{Ботовски наслов}}]</ref> није се налазио у саставу АР Крим, већ је имао посебан административни статус. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| title = Local Self-government, Territorial Integrity, and Protection of Minorities: Proceedings of the UniDem Seminar Organised in Lausanne on 25-27 April 1996, in Co-operation with the Swiss Institute of Comparative Law| url = https://books.google.com/books?id=TF5JDsGeJuUC&pg=PA142|year=1996| publisher = Council of Europe|isbn=978-92-871-3173-7|pages=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Autonomous Republic of Crimea}} * {{званични веб-сајт|http://www.rada.crimea.ua}} * [http://www.thecrimea.org.ua/ Кратке информације о Криму] * [https://web.archive.org/web/20140304201609/http://sevastopolnews.info/ Севастопољске новости] {{Административна подела Украјине}} [[Категорија:Крим]] iedm05rheqiv7qoi13feq9trbx4j38g 0 34734 25138902 24721597 2022-08-04T20:43:51Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{Other uses|Општина Трново}} {{Општина РС |име_ћ = Трново |име_генитив = Трнова (Источно Сарајево) |грб = CoA_Trnovo_RS.gif |опис_грба = Грб Трнова |застава = Застава Трнова.png |опис_заставе = Застава Трнова |мапа = Trnovo (Republika Srpska) municipality.svg |ентитет = Република Српска |сједиште = [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] |површина = 138 |становништво = 2.050 <small>(2013)</small> |насеља = |поштански_код = 71220 |позивни_број = 57 |сајт = [http://www.trnovo-rs.com www.trnovo-rs.com] |напомене = |начелник = Драгомир Гаговић ([[Савез независних социјалдемократа|СНСД]]) [http://www.trnovo-rs.com/page/6] |предсједник СО = Бехија Мулаосмановић ([[Демократски фронт (Босна и Херцеговина)|ДФ (БиХ)]]) [http://www.trnovo-rs.com/page/7] |владајуће_странке = }} '''Општина Трново''' је општина [[Град Источно Сарајево|града Источно Сарајево]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Општина Трново се састоји из два дијела која нису територијално повезана: сјеверни дио, са [[Кијево (Источно Сарајево)|Кијевом]] као већим насељем, и јужни дио где се налази насеље [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] и сједиште општине. Према прелиминарним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа становништва 2013. године]], у општини Трново је укупно пописано 2.050 лица.<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |title=Попис становништва у БиХ 2013. |access-date=30. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20181123135507/http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |archive-date=23. 11. 2018. |url-status=dead}}</ref> Територија општине Трново се на сјевероистоку граничи са територијом општине [[Општина Пале|Пале]], на сјеверу и сјеверозападу са општинама [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]] и [[Општина Источна Илиџа|Источна Илиџа]], те општином [[Општина Калиновик|Калиновик]] на југу. Границу између сјеверног и јужног дијела општине чини територија [[Федерација Босне и Херцеговине|федералне]] општине [[Општина Трново (Федерација Босне и Херцеговине)|Трново]] у [[Кантон Сарајево|Кантону Сарајево]]. == Географија == У међупланинском простору [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], јужно од [[Сарајево|Сарајева]], на 25. километру магистралног пута ''[[Сарајево]]-[[Требиње]]-[[Подгорица]]'', смјештена је општина Трново, чија површина износи 138&nbsp;km², гдје према последњим процјенама живи око 2.300 становника. Густина насељености је 15 становника по km². На западном дијелу општине налази се планина [[Бјелашница]] (2.067 м), на јужном [[Трескавица]] (2.088 м) и сјевероисточном [[Јахорина]] (1.913 м). На подручју општине и околине извиру ријеке које дају живот овим крајевима: [[Жељезница (притока Босне)|Жељезница]], Бијела ријека, Црна ријека, [[Миљацка]], Бистрица и друге. Поред географског и саобраћајни положај има вриједност за општину Трново, обзиром да се Трново налази на магистралном правцу који повезује [[Јадранско море]] са континенталним залеђем. Трново има и доста велику надморску висину и одлике умјерено-континенталне климе, па услијед тога саобраћај током зиме се отежано одвија преко планинског превоја Рогој (1.161 м), који води према [[Фоча|Фочи]], односно према мору. С друге стране долином ријеке Жељезнице иде комуникација која ово мјесто повезује са [[Сарајево]]м и другим градовима у унутрашњости.<ref>[http://www.trnovo-rs.com/page/2 Opšte informacije]</ref> == Култура == 2004. године, у Трнову су почели са радом Центар за културу, и [[Народна библиотека Трново|Народна библиотека]], који су носиоци и организатори цјелокупних културних дешавања у општини Трново. == Насељена мјеста == [[Датотека:Trnovo-naselja.PNG|мини|десно|250п|Мапа насељених места општине Трново]] Подручје општине Трново чине насељена мјеста: [[Башци (Трново, Источно Сарајево)|Башци]]*, [[Бистрочај (Трново, Источно Сарајево)|Бистрочај]]*, [[Богатићи (Источно Сарајево)|Богатићи]]*, [[Бољановићи (Источно Сарајево)|Бољановићи]], [[Врбовник (Источно Сарајево)|Врбовник]]*, [[Говедовићи (Источно Сарајево)|Говедовићи]], [[Годиња (Трново, Источно Сарајево)|Годиња]]*, [[Граб (Источно Сарајево)|Граб]]*, [[Грачаница (Источно Сарајево)|Грачаница]]*, [[Дивчићи (Трново, Источно Сарајево)|Дивчићи]]*, [[Доња Пресјеница (Трново, Источно Сарајево)|Доња Пресјеница]]*, [[Забојска (Трново (Источно Сарајево))|Забојска]]*, [[Иловице (Трново, Источно Сарајево)|Иловице]]*, [[Јабланица (Источно Сарајево)|Јабланица]], [[Кијево (Источно Сарајево)|Кијево]], [[Кланац (Источно Сарајево)|Кланац]], [[Козија Лука (Источно Сарајево)|Козија Лука]]*, [[Миље (Источно Сарајево)|Миље]], [[Подивич]], [[Рајски До]], [[Слављевићи (Трново, Источно Сарајево)|Слављевићи]], [[Тошићи]], [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]]*, [[Турови]] и [[Улобићи]].<ref name="Закон о насељеним мјестима Републике Српске">[http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/media/Aktuelnosti/Documents/Uredba%20o%20naseljenim%20mjestima.doc Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе] {{Wayback|url=http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/media/Aktuelnosti/Documents/Uredba%20o%20naseljenim%20mjestima.doc |date=20160304051429 }} {{ср}}</ref> === Насељена мјеста 1991. === Општина Трново је 1991. обухватала насељена мјеста: Балбашићи, Башци, Бистрочај, Бобовица, Богатићи, Бољановићи, Брда, Брутуси, Черужићи, Чешина Страна, Чунчићи, Дејчићи, [[Делијаш]], Дивчићи, Доња Пресјеница, Дујмовићи, Дураковићи, Годиња, Горња Пресјеница, Говедовићи, Граб, Грачаница, Хамзићи, Иловице, Јабланица, Јелачићи, Каровићи, Кијево, Кланац, Козја Лука, Крамари, Крсманићи, [[Ледићи]], Лисовићи, Лукавац, Мађари, Мијановићи, Миље, Обла Брда, Остојићи, Пендичићи, Подивич, Поменовићи, Пречани, Рајски До, Ракитница, Ријека, Сјеверовићи, Слављевићи, Шабанци, Шабићи, Шишићи, Тошићи, Требечај, Трново, Турови, Тушила, Улобићи, Умчани, Умољани, Врбовник, Забојска и Загор. Предратна сарајевска општина Трново подијељена је између Републике Српске и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]], тако да егзистира и [[општина Трново (Федерација Босне и Херцеговине)|општина Трново]] у Кантону Сарајево. == Становништво == {{главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Трново}} [[Датотека:Trnovo Administrative Situation.png|мини|десно|250п|Општина Трново је означена црвеном бојом]] По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Трново (једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 6.991 становника, распоређених у 63 насељена места. {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] |- | style="background: bgcolor="#228B22" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види [[Муслимани (народ)|Муслимани]]}} | style="text-align:right;" | 4.790 (68,81%) | style="text-align:right;" | 5.693 (69,75%) | style="text-align:right;" | 6.342 (66,37%) |- | style="background: bgcolor="#FF0000" | [[Срби]] | style="text-align:right;" | 2.059 (29,45%) | style="text-align:right;" | 2.242 (27,47%) | style="text-align:right;" | 3.093 (32,37%) |- | style="background: bgcolor="#4169E1" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;" | 16 (0,22%) | style="text-align:right;" | 19 (0,23%) | style="text-align:right;" | 50 (0,52%) |- | style="background: bgcolor="#C71585" | [[Југословени]] | style="text-align:right;" | 72 (1,02%) | style="text-align:right;" | 147 (1,80%) | style="text-align:right;" | 12 (0,12%) |- | style="background: bgcolor="#CC7722" |'''остали и непознато''' | style="text-align:right;" | 54 (0,77%) | style="text-align:right;" | 60 (0,73%) | style="text-align:right;" | 58 (0,60%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 6.991 | style="text-align:right;"| 8.161 | style="text-align:right;"| 9.555 |} {{bar box |float=center |title=Етнички састав према [[Попис становништва 2013. у Босни и Херцеговини|попису из 2013.]] данашње општине Трново(РС)<ref name="ш"/> |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|1178|57.5}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|green|837|40.8}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|blue|15|0.7}} {{Врста са постотком|Остали|yellow|20|0.9}} |caption='''укупно''': 2.050 }} == Политичко уређење == {{Мандати | float = right | Опис = Мандати | Назив = Састав Скупштине Општине Трново према резултатима избора 2020. | Број мандата = 13 | Држава = БС | Ширина = 1.2 |1 = СНСД|2 = ДНС|3 = СП|4 = СДС|5 = ДЕМОС|6 = ДФ | СНСД = 4 | ДНС = 3 | СП = 3 | СДС = 1 | ДЕМОС = 1 | ДЕМОС Link = [[Демократски савез (Република Српска)|ДЕМОС]] | ДЕМОС Боја = FAF0E6 | ДФ = 1 }} {{Посебан чланак|Списак начелника и градоначелника у Републици Српској}} === Општинска администрација === Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Трнову. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Трново је насеље [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]], гдје су смјештени сви општински органи. Начелник општине Трново је '''Драгомир Гаговић''' испред [[Савез независних социјалдемократа|Савеза независих социјалдемократа]], који је на ту функцију ступио након [[Локални избори у Босни и Херцеговини 2020.|локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године]]. Састав скупштине Општине Трново је приказан у табели.<ref>{{cite web|title=Трново|url=https://www.izbori.ba/Rezultati_izbora/?resId=27&langId=2#/9/142/0/0|website=избори.ба|accessdate=24. 6. 2021}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Trnovo (Republika Srpska)}} * [http://www.trnovo-rs.com Званична страница општине Трново Република Српска] {{ср}} {{Општина Трново (Источно Сарајево)}} {{Источно Сарајево}} {{Општине Републике Српске}} [[Категорија:Општина Трново (Источно Сарајево)|*]] [[Категорија:Источно Сарајево]] sxo6q6v42b4iv7nrormoqjf2nahrz3v 25138936 25138902 2022-08-04T21:05:26Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Other uses|Општина Трново}} {{Општина РС |име_ћ = Трново |име_генитив = Трнова (Источно Сарајево) |грб = CoA_Trnovo_RS.gif |опис_грба = Грб Трнова |застава = Застава Трнова.png |опис_заставе = Застава Трнова |мапа = Trnovo (Republika Srpska) municipality.svg |ентитет = Република Српска |сједиште = [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] |површина = 138 |становништво = 2.050 <small>(2013)</small> |насеља = |поштански_код = 71220 |позивни_број = 57 |сајт = [http://www.trnovo-rs.com www.trnovo-rs.com] |напомене = |начелник = Драгомир Гаговић ([[Савез независних социјалдемократа|СНСД]]) [http://www.trnovo-rs.com/page/6] |предсједник СО = Бехија Мулаосмановић ([[Демократски фронт (Босна и Херцеговина)|ДФ (БиХ)]]) [http://www.trnovo-rs.com/page/7] |владајуће_странке = }} '''Општина Трново''' је општина [[Град Источно Сарајево|града Источно Сарајево]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Општина Трново се састоји из два дијела која нису територијално повезана: сјеверни дио, са [[Кијево (Источно Сарајево)|Кијевом]] као већим насељем, и јужни дио где се налази насеље [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] и сједиште општине. Према прелиминарним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|пописа становништва 2013. године]], у општини Трново је укупно пописано 2.050 лица.<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |title=Попис становништва у БиХ 2013. |access-date=30. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20181123135507/http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf |archive-date=23. 11. 2018. |url-status=dead}}</ref> Територија општине Трново се на сјевероистоку граничи са територијом општине [[Општина Пале|Пале]], на сјеверу и сјеверозападу са општинама [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]] и [[Општина Источна Илиџа|Источна Илиџа]], те општином [[Општина Калиновик|Калиновик]] на југу. Границу између сјеверног и јужног дијела општине чини територија [[Федерација Босне и Херцеговине|федералне]] општине [[Општина Трново (Федерација Босне и Херцеговине)|Трново]] у [[Кантон Сарајево|Кантону Сарајево]]. == Географија == У међупланинском простору [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], јужно од [[Сарајево|Сарајева]], на 25. километру магистралног пута ''[[Сарајево]]-[[Требиње]]-[[Подгорица]]'', смјештена је општина Трново, чија површина износи 138&nbsp;km², гдје према последњим процјенама живи око 2.300 становника. Густина насељености је 15 становника по km². На западном дијелу општине налази се планина [[Бјелашница]] (2.067 м), на јужном [[Трескавица]] (2.088 м) и сјевероисточном [[Јахорина]] (1.913 м). На подручју општине и околине извиру ријеке које дају живот овим крајевима: [[Жељезница (притока Босне)|Жељезница]], Бијела ријека, Црна ријека, [[Миљацка]], Бистрица и друге. Поред географског и саобраћајни положај има вриједност за општину Трново, обзиром да се Трново налази на магистралном правцу који повезује [[Јадранско море]] са континенталним залеђем. Трново има и доста велику надморску висину и одлике умјерено-континенталне климе, па услијед тога саобраћај током зиме се отежано одвија преко планинског превоја Рогој (1.161 м), који води према [[Фоча|Фочи]], односно према мору. С друге стране долином ријеке Жељезнице иде комуникација која ово мјесто повезује са [[Сарајево]]м и другим градовима у унутрашњости.<ref>[http://www.trnovo-rs.com/page/2 Opšte informacije]</ref> == Култура == 2004. године, у Трнову су почели са радом Центар за културу, и [[Народна библиотека Трново|Народна библиотека]], који су носиоци и организатори цјелокупних културних дешавања у општини Трново. == Насељена мјеста == [[Датотека:Trnovo-naselja.PNG|мини|десно|250п|Мапа насељених места општине Трново]] Подручје општине Трново чине насељена мјеста: [[Башци (Трново, Источно Сарајево)|Башци]]*, [[Бистрочај (Трново, Источно Сарајево)|Бистрочај]]*, [[Богатићи (Источно Сарајево)|Богатићи]]*, [[Бољановићи (Источно Сарајево)|Бољановићи]], [[Врбовник (Источно Сарајево)|Врбовник]]*, [[Говедовићи (Источно Сарајево)|Говедовићи]], [[Годиња (Трново, Источно Сарајево)|Годиња]]*, [[Граб (Источно Сарајево)|Граб]]*, [[Грачаница (Источно Сарајево)|Грачаница]]*, [[Дивчићи (Трново, Источно Сарајево)|Дивчићи]]*, [[Доња Пресјеница (Трново, Источно Сарајево)|Доња Пресјеница]]*, [[Забојска (Трново (Источно Сарајево))|Забојска]]*, [[Иловице (Трново, Источно Сарајево)|Иловице]]*, [[Јабланица (Источно Сарајево)|Јабланица]], [[Кијево (Источно Сарајево)|Кијево]], [[Кланац (Источно Сарајево)|Кланац]], [[Козија Лука (Источно Сарајево)|Козија Лука]]*, [[Миље (Источно Сарајево)|Миље]], [[Подивич]], [[Рајски До]], [[Слављевићи (Трново, Источно Сарајево)|Слављевићи]], [[Тошићи]], [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]]*, [[Турови]] и [[Улобићи]].<ref name="Закон о насељеним мјестима Републике Српске">[http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/media/Aktuelnosti/Documents/Uredba%20o%20naseljenim%20mjestima.doc Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе] {{Wayback|url=http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/muls/media/Aktuelnosti/Documents/Uredba%20o%20naseljenim%20mjestima.doc |date=20160304051429 }} {{ср}}</ref> === Насељена мјеста 1991. === Општина Трново је 1991. обухватала насељена мјеста: Балбашићи, Башци, Бистрочај, Бобовица, Богатићи, Бољановићи, Брда, Брутуси, Черужићи, Чешина Страна, Чунчићи, Дејчићи, [[Делијаш]], Дивчићи, Доња Пресјеница, Дујмовићи, Дураковићи, Годиња, Горња Пресјеница, Говедовићи, Граб, Грачаница, Хамзићи, Иловице, Јабланица, Јелачићи, Каровићи, Кијево, Кланац, Козја Лука, Крамари, Крсманићи, [[Ледићи]], Лисовићи, Лукавац, Мађари, Мијановићи, Миље, Обла Брда, Остојићи, Пендичићи, Подивич, Поменовићи, Пречани, Рајски До, Ракитница, Ријека, Сјеверовићи, Слављевићи, Шабанци, Шабићи, Шишићи, Тошићи, Требечај, Трново, Турови, Тушила, Улобићи, Умчани, Умољани, Врбовник, Забојска и Загор. Предратна сарајевска општина Трново подијељена је између Републике Српске и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]], тако да егзистира и [[општина Трново (Федерација Босне и Херцеговине)|општина Трново]] у Кантону Сарајево. == Становништво == {{главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Трново}} [[Датотека:Trnovo Administrative Situation.png|мини|десно|250п|Општина Трново је означена црвеном бојом]] По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Трново (једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 6.991 становника, распоређених у 63 насељена места. {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] |- | style="background: bgcolor="#228B22" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види [[Муслимани (народ)|Муслимани]]}} | style="text-align:right;" | 4.790 (68,81%) | style="text-align:right;" | 5.693 (69,75%) | style="text-align:right;" | 6.342 (66,37%) |- | style="background: bgcolor="#FF0000" | [[Срби]] | style="text-align:right;" | 2.059 (29,45%) | style="text-align:right;" | 2.242 (27,47%) | style="text-align:right;" | 3.093 (32,37%) |- | style="background: bgcolor="#4169E1" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;" | 16 (0,22%) | style="text-align:right;" | 19 (0,23%) | style="text-align:right;" | 50 (0,52%) |- | style="background: bgcolor="#C71585" | [[Југословени]] | style="text-align:right;" | 72 (1,02%) | style="text-align:right;" | 147 (1,80%) | style="text-align:right;" | 12 (0,12%) |- | style="background: bgcolor="#CC7722" |'''остали и непознато''' | style="text-align:right;" | 54 (0,77%) | style="text-align:right;" | 60 (0,73%) | style="text-align:right;" | 58 (0,60%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 6.991 | style="text-align:right;"| 8.161 | style="text-align:right;"| 9.555 |} {{bar box |float=center |title=Етнички састав према [[Попис становништва 2013. у Босни и Херцеговини|попису из 2013.]] данашње општине Трново(РС)<ref name="ш"/> |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|1178|57.5}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|green|837|40.8}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|blue|15|0.7}} {{Врста са постотком|остали|silver|20|0.9}} |caption='''укупно''': 2.050 }} == Политичко уређење == {{Мандати | float = right | Опис = Мандати | Назив = Састав Скупштине Општине Трново према резултатима избора 2020. | Број мандата = 13 | Држава = БС | Ширина = 1.2 |1 = СНСД|2 = ДНС|3 = СП|4 = СДС|5 = ДЕМОС|6 = ДФ | СНСД = 4 | ДНС = 3 | СП = 3 | СДС = 1 | ДЕМОС = 1 | ДЕМОС Link = [[Демократски савез (Република Српска)|ДЕМОС]] | ДЕМОС Боја = FAF0E6 | ДФ = 1 }} {{Посебан чланак|Списак начелника и градоначелника у Републици Српској}} === Општинска администрација === Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Трнову. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Трново је насеље [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]], гдје су смјештени сви општински органи. Начелник општине Трново је '''Драгомир Гаговић''' испред [[Савез независних социјалдемократа|Савеза независих социјалдемократа]], који је на ту функцију ступио након [[Локални избори у Босни и Херцеговини 2020.|локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године]]. Састав скупштине Општине Трново је приказан у табели.<ref>{{cite web|title=Трново|url=https://www.izbori.ba/Rezultati_izbora/?resId=27&langId=2#/9/142/0/0|website=избори.ба|accessdate=24. 6. 2021}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Trnovo (Republika Srpska)}} * [http://www.trnovo-rs.com Званична страница општине Трново Република Српска] {{ср}} {{Општина Трново (Источно Сарајево)}} {{Источно Сарајево}} {{Општине Републике Српске}} [[Категорија:Општина Трново (Источно Сарајево)|*]] [[Категорија:Источно Сарајево]] 9rtkkjwq68kxzztw2daxr7ifdiptu1c 0 36095 25138831 24981719 2022-08-04T19:32:36Z Grahilica 308799 wikitext text/x-wiki {{short description|Унутрашњи орган у мушком репродуктивном систему}} {{Infobox anatomy | Name = Тестис | Latin = testis | Image = Figure 28 01 03.JPG | Caption = Дијаграм унутрашње структуре тестиса | Width = 300 | Image2 = Gray1144.png | Caption2 = Дијаграм спољних карактеристика и околних структура тестиса одраслог мушкарца | Precursor = | System = | Artery = [[Testicular artery|Артерија тестиса]] | Vein = [[Testicular vein|Вена тестиса]], [[Pampiniform plexus|пампиниформни плексус]] | Nerve = [[Spermatic plexus|Сперматични плексус]] | Lymph = [[Periaortic lymph nodes|Лумбарни лимфни чворови]] }} [[File:Testis.gif|thumb|right|250px|Анимација миграције сперматозоида из њиховог места настанка као заметних ћелија на њиховог излаза из вас деференса. -{A}-) Крвни судови; -{B}-) Глава епидидимиса; -{C}-) Еферентни канали; -{D}-) Семиниферне тубуле; -{E}-) Паријетална ламина туника вагиналис; -{F}-) Висцерална ламина туника вагиналис; -{G}-) Шупљина туника вагиналис; -{H}-) Туника албугинеа; -{I}-) Лобула тестика; -{J}-) Реп епидидимиса; -{K}-) Тело епидидимиса; -{L}-) Медиастинум; -{M}-) Вас деференс.]] '''Тестиси или Муда''', су мушке гениталне [[жлезда|жлијезде]] код [[животиње|животиња]]. Мушки [[сисари]] имају два тестиса, који се најчешће налазе у кесастом продужетку [[трбух|стомака]], који се назива [[мошнице]]. Док је мушкарац [[фетус]] у мајчиној материци тестиси се налазе у његовом стомаку и спуштају се изван тела тек пред крај [[трудноћа|трудноће]]. Основна сврха тестиса је [[сперматогенеза]] или стварање [[сперматозоид]]а, која је уско повезана са функцијама тестиса као дела [[ендокрини систем|ендокриног система]]. Тестиси од [[пубертет]]а представљају основно место синтезе мушког полног [[хормони|хормона]] — [[тестостерон]]а, који је одговоран за настанак [[секундарне полне карактеристике|секундарних полних карактеристика]], и чије су високе концентрације неопходне за одвијање сперматогенезе. Код сисара, тестиси су лоцирани изван тела, пошто је сперматогенеза ефикаснија на [[температура]]ма нижим од температуре [[Људско тело|тела]] од 37&nbsp;°-{C}-. Нормално је да један тестис нижи од другог (најчешће леви). Ово је због разлике у васкуларној и анатомској структури на левој и десној страни мошница и тестиса. Тестис се такође једу широм света као [[Delicacy|деликатес]], добијен од вепрова, бикова, нојева и овнова. ==Структура== ===Изглед === [[Датотека:Male and female gonads.svg|thumb|left|250px|Мушка гонада (тестиси, лево) и женска гонада ([[јајници]], десно)]] Мужјаци имају два тестиса сличне величине садржана у [[скротум]]у, који представља продужетак трбушног зида. Скортумска асиметрија није неуобичајена: један се тестис протеже даље према скротуму него други због разлика у анатомији васкуларне мреже. === Мерење === Запремина тестиса се може проценити палпирањем и успоређивањем с елипсоидима познатих величина. Други метод је употреба [[антропометрија|антропометријских]] помагала ([[Orchidometer|орхидометар]]) или лењира на особи или на [[ултразвук|ултразвучној]] слици за добијање три мерне осе x, y и з (дужина, дубина и ширина ). Та се мерења тада могу користити за израчунавање запремине, користећи формулу за запремину [[Ellipsoid|елипсоид]]а: :<math>\mbox{Запремина} = \frac{4}{3} \cdot \pi \cdot \frac{\mbox{дужина}}{2} \cdot \frac{ \mbox{ширина} }{2} \cdot \frac{ \mbox{дубина} }{2}</math> :<math>\approx \mbox{дужина} \cdot \mbox{ширина} \cdot \mbox{дубина} \cdot 0,52</math> Димензије просечног зрелог тестиса су до дужине 2&nbsp;инча, ширина 0,8&nbsp;инча, а висина 1,2&nbsp;инча (5 × 2 × 3&nbsp;-{cm}-). [[Танерова скала]] за одређивање зрелости мушких гениталија означава зрелосни стадијум који је прерачунат у рангове запремине од -{I}-, мање од 1,5&nbsp;-{ml}- до стадијума -{V}-, са запремином већом од 20&nbsp;-{ml}-. Нормална запремина је 15 до 25 -{ml}-; а просек је 18&nbsp;-{cm}-<sup>3</sup> по тестису (ранг 12&nbsp;-{cm}-<sup>3</sup> до 30&nbsp;-{cm}-<sup>3</sup>.<ref>[https://books.google.com/books?id=LZsrznAqKnEC&printsec=frontcover&dq=andrology&sig=du3-cvy3ozj6KnifCoXuH2hzpbg#PPA92,M1 Andrology: Male Reproductive Health and Dysfunction] by E. Nieschlag, Hermann M. Behre, H. van. Ahlen</ref> === Регулација температуре === Сперматогенеза се побољшава на температурама које су нешто ниже од основне телесне температуре.<ref name=":0">{{Cite journal|last1=Mieusset|first1=R|last2=Bujan|first2=L|last3=Mansat|first3=A|last4=Pontonnier|first4=F|date=1992|title=Hyperthermie scrotale et infécondité masculine|url=http://www.urofrance.org/fileadmin/documents/data/PU/1992/PU-1992-00020031/TEXF-PU-1992-00020031.PDF|journal=Progrès en Urologie|language=fr|issue=2|pages=31–36|access-date=16. 02. 2021|archive-date=03. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303171952/http://www.urofrance.org/fileadmin/documents/data/PU/1992/PU-1992-00020031/TEXF-PU-1992-00020031.PDF|url-status=dead}}</ref> [[Сперматогенеза]] је мање ефикасна на нижим и вишим температурама од 33&nbsp;°-{C}-.<ref name=":0" /> Будући да су тестиси лоцирани ван тела, глатко ткиво скротума може их приближити или удаљити од тела.<ref name=":0" /> Температура тестиса се одржава на 35 степени Целзијуса (95&nbsp;°-{F}-), односно два степена испод телесне температуре од 37 степени Целзијуса (98,6&nbsp;°-{F}-). Више температуре утичу на сперматогенезу.<ref>{{Cite book|title=Concepts of human anatomy and physiology|last=1942-|first=Van De Graaff, Kent M. (Kent Marshall)|date=1989|publisher=Wm. C. Brown Publishers|others=Fox, Stuart Ira.|isbn=978-0697056757|edition=2nd|location=Dubuque, Iowa|pages=[https://archive.org/details/conceptsofhumana00vand/page/936 936]|oclc=19493880|url-access=registration|url=https://archive.org/details/conceptsofhumana00vand/page/936}}</ref> Постоји читав низ механизама за одржавање тестиса на оптималној температури.<ref name=":0" /> [[Кремастерни мишић]] је део [[spermatic cord|сперматичне врпце]]. Када се овај мишић стегне, врпца се скраћује и тестис се приближава телу, што пружа мало више топлоте за одржавање оптималне температуре тестиса. Када је потребно хлађење, кремастерни мишић се опушта и тестис се спушта даље од топлог тела, те може да се охлади. Контракција се такође јавља као одговор на стрес (тестиси се подижу према телу у настојању да их заштите у борби). Кремастер мишић може рефлексно подићи сваки тестис појединачно ако је правилно покренут. Ова појава је позната као [[cremasteric reflex|кремастерни рефлекс]]. Тестиси се такође могу добровољно подићи помоћу [[Levator ani|пубококигеусног]] мишића, који делимично активира повезане мишиће. ===Експресија гена и протеина=== {{Further |Биоинформатика#Експресија гена и протеина}} [[Хумани геном]] садржи апроксимативно 20.000 гена који кодирају протеине: 80% ових [[Gene expression|гена изражено]] је у одраслим тестисима.<ref name="Uhlén 1260419">{{Cite journal |last1=Uhlén|first1=Mathias |last2=Fagerberg|first2=Linn|last3=Hallström|first3=Björn M.|last4=Lindskog|first4=Cecilia |last5=Oksvold|first5=Per |last6=Mardinoglu|first6=Adil |last7=Sivertsson|first7=Åsa |last8=Kampf|first8=Caroline|last9=Sjöstedt|first9=Evelina|date=2015-01-23|title=Tissue-based map of the human proteome|journal=Science |language=en|volume=347 |issue=6220|pages=1260419 |doi=10.1126/science.1260419|issn=0036-8075|pmid=25613900|s2cid=802377}}</ref> Тестиси имају највећи удео гена специфичних за одређени тип ткива у поређењу са другим органима и ткивима:<ref name="Djureinovic 476–488">{{Cite journal|last1=Djureinovic|first1=D. |last2=Fagerberg|first2=L. |last3=Hallström|first3=B. |last4=Danielsson|first4=A. |last5=Lindskog|first5=C. |last6=Uhlén|first6=M. |last7=Pontén|first7=F.|date=2014-06-01|title=The human testis-specific proteome defined by transcriptomics and antibody-based profiling|journal=MHR: Basic Science of Reproductive Medicine|volume=20|issue=6|pages=476–488|doi=10.1093/molehr/gau018|pmid=24598113|issn=1360-9947|doi-access=free}}</ref> око 1000 њих је високо специфично за тестисе,<ref name="Uhlén 1260419"/> а око 2.200 показује повишен образац експресије овде. Већина ових гена кодира за протеине који се изражавају у [[Семени каналићи|семиниферним тубулима]] и имају функције повезане са [[Сперматогенеза|сперматогенезом]].<ref name="Djureinovic 476–488"/><ref name="atlas">{{cite web|title=The human proteome in testis - The Human Protein Atlas|url=http://www.proteinatlas.org/humanproteome/testis|website=www.proteinatlas.org}}</ref> Ћелије сперме изражавају протеине који резултирају развојем [[flagella|бичева]]; ти исти протеини се изражавају ко женки у ћелијама које облажу [[јајовод]] и узрокују развој [[Трепље|трепљи]]. Другим речима, бичеви сперматозоида и трепље јајовода су ''[[Хомологија (биологија)|хомологне]]'' структуре. Протеини специфични за тестисе који показују највиши ниво експресије су [[protamine|протамини]]. == Унутрашња структура == [[Датотека:transversetestis.png|thumb|right|250px|Попречни пресек левог дела скротума и левог тестиса]] [[Датотека:Microscopic image of seminal vesicles, 4x.jpg|250px|мини|Микрографија семених мехурића добро показује њихов типичан лабиринтички изглед; састоји се од анастомозираних тубула који имају кубични епител.]] ===Систем канала=== Тестиси су прекривени чврстом опнастом шкољком названом [[Tunica albuginea of testis|туника албугинеа]]. Унутар тестиса налазе се врло фино намотане цеви које се називају [[семиниферозне тубуле]]. Цевчице су обложене слојем ћелија ([[клицне ћелије]]) које се развијају од [[пубертет]]а до старости у [[сперма|спермске]] [[ћелија (биологија)|ћелије]] (познате и као [[сперматозоид]]и или мушки [[гамет]]и). Сперма у развоју путује кроз семенишне тубуле до [[рете тестис]] која се налази у [[медијастинум тестис]]у, до [[еферентни канали|еферентних канала]], а потом до [[епидидимис]]а, где сазревају новостворене ћелије сперме. (види [[сперматогенеза]]). Сперма прелази у [[вас деференс]] и на крају се кроз мишићне контракције избацује кроз [[уретер]] и из [[Спољашњи отвор уретера (мушки)|уретерски отвор]]. === Примарни типови ћелија === ;Унутар [[семиниферозне тубуле]]: * Овде се [[Germ cell|герм-ћелије]] развијају у [[Spermatogonium|сперматогоније]], [[Spermatocyte|сперматоцит]]е, [[Spermatid|сперматиде]] и [[сперматозоид]]е у процесу сперматогенезе. [[Гамет]]и садрже [[ДНК]] за оплодњу јајашца.<ref>[https://books.google.com/books?id=FoSiGTXn6BUC&printsec=frontcover#v=onepage&q=testes%20OR%20testis%20OR%20testicle%20OR%20testicles&f=false Histology, A Text and Atlas] by Michael H. Ross and Wojciech Pawlina, Lippincott Williams & Wilkins, 5th ed, 2006</ref> * [[Сертолијеве ћелије]] – прави [[епител]] семеничког семиниферног епитела, критичан је за потпору развоју месних ћелија у сперматозоиде. Сертолијеве ћелије излучују [[инхибин]].<ref>{{cite journal |vauthors=Skinner M, McLachlan R, Bremner W |title=Stimulation of Sertoli cell inhibin secretion by the testicular paracrine factor PModS |url=https://archive.org/details/sim_molecular-and-cellular-endocrinology_1989-10_66_2/page/239 |journal=Mol Cell Endocrinol |volume=66 |issue=2 |pages=239–49 |year=1989 |pmid=2515083 |doi=10.1016/0303-7207(89)90036-1|hdl=1773/4395 |hdl-access=free }}</ref> * [[Перитубулске мијелоидне ћелије|Перитубулске]] [[мијеоидне ћелије]] окружују семиниферне тубуле.<ref>Arch Histol Cytol. 1996 Mar;59(1):1–13</ref> ;Између тубула (интерстицијске ћелије) * [[Leydig cell|Лејдигове ћелије]] – ћелије локализоване између [[семиниферне тубуле|семиниферних тубула]] које производе и луче [[тестостерон]] и друге [[андроген]]е важне за [[сексуални развој]] и [[пубертет]], [[секундарне сексуалне карактеристике]] попут длакавости лица, [[Људска сексуална активност|сексуалног понашања]] и [[либидо|либида]], подржавајући сперматогенезу и [[ерекција|еректилну функцију]]. Тестостерон такође контролише волумен тестиса. * Присутни су и: ** незреле Лејдигове ћелије ** Интерстицијски [[макрофаг]]и и [[Епителско ткиво|епителне ћелије]]. ===Прокрвљеност и лимфни систем=== У опскрби крвљу и [лимфа|лимфној дренажи]]] тестиса и скротума разликују се: * Упарене [[артерије тестиса]] настају директно из [[трбушна аорта|трбушне аорте]] и спуштају се кроз [[ингвинални канал]], док за скротум и остатак спољашњих гениталија крв испоручује [[унутрашња пудендална артерија]] (сама грана [[унутрашња илијачна артерија|унутрашње илијачне артерије]]). * Тестис има колатералну опскрбу крвљу у којој учествују 1. [[кремастеријске артерије]] (грана [[доња епигастрична артерија]], која је грана у спољашње илијачне артерије) и 2. артерија до дуктус деференса (грана [[доња везикуларна артерија|доње везикулске артерије]], која је грана [[унутрашње илијачне артерије]]). Стога, ако се тестисна артерија лигира, нпр. током Фоwлер-Стевенсове [[орхиопексија|орхиопексије]] за високи неспуштени тестис, тестис ће обично преживети на тим другим залихама крви. * Лимфна дренажа тестиса прати артерије тестиса назад до [[парааортни лимфни чворови|парааортних лимфних чворова]], док [[лимфа]] из [[скротум]]а дренира у [[ингвинални лимфни чвор]]. [[Датотека:Testicle-cat.jpg |thumb|250px|left|Тестис [[мачка|мачке]]: 1) -{Extremitas capitata}-, 2) -{Extremitas caudata}-, 3) -{Margo epididymalis}-, 4) -{Margo liber}-, 5) Мезорхиј, 6) Епидидимис , 7) Артерија и вена тестикуларис, 8) -{Ductus deferens}-.]] == Функција == Основна функција тестиса је производња хормона и [[сперматогенеза]] или стварање [[сперматозоид]]а. Из тестиса ћелије сперме улазе у [[пасеменик]], где сазревају под утицајем посебних ензима и беланчевина, затим кроз семеновод одлазе у близину семенских мехурића. Овде се излучује део течности, која их током полног односа одводи у мокраћни канал. Код сисара, тестиси су лоцирани изван тела, пошто је сперматогенеза ефикаснија на темпаратурама нижим од темпаратуре тела од 37 степени Целзијуса. Кремасти мишић обавија тестисе. Када се овај мишић скупи, тестиси се приближе ближе телу, чиме се обезбеђује загрејавање, односно одржавање температуре тестиса. Када температура треба да се спусти, овај мишић се опушта и спушта тестисе од тела и омогућује хлађење тестиса. Исти се механизам дешава када се организам изложи стресу (тестиси се подижу у еволутивном циљу заштите приликом борбе), и током оргазма. Нормално је да један тестис нижи од другог (најчешће леви). Ово је због разлике у васкуларној и анатомској структури на левој и десној страни мошница и тестиса. Такође се мисли да је и ово еволутивног карактера, како се тестиси не би одбијали један од другог. ==Величина== [[Датотека:Rabbit testis.jpg|thumb|right|250px|Попречни пресек тестиса кунића на микроскопском увећању од 40X]] [[Моногамија|Релативна величина тестиса]] често је под утицајем [[Mating system|система парења]].<ref name="Pitcher, Dunn, Whittingham, 2005">{{cite journal | last1 = Pitcher | first1 = T.E. | last2 = Dunn | first2 = P.O. | last3 = Whittingham | first3 = L.A. | year = 2005 | title = Sperm competition and the evolution of testes size in birds | url = | journal = Journal of Evolutionary Biology | volume = 18 | issue = 3| pages = 557–567 | doi=10.1111/j.1420-9101.2004.00874.x| pmid = 15842485 }}</ref> Величина тестиса у односу на телесну тежину увелико варира. У [[сисар]]ском царству постоји тенденција да се величина тестиса подудара са више парњака (нпр. [[харем]]и, [[полигамија]]). Производња излазне сперме и сперматозоида у тестисима је такође већа код вишегласних животиња, јер је могуће такмичење спермних гена за преживљавање. Тестиси [[китови|правог кита]] вероватно ће бити највећи од свих животиња, од којих сваки тежи око 500&nbsp;-{kg}- (1.100&nbsp;-{lb}-).<ref>{{cite web |url=http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Eubalaena_glacialis.html |author=Crane, J. |author2=Scott, R. |year=2002 |title=Eubalaena glacialis |work=Animal Diversity Web |access-date=1 May 2009}}</ref> У породици -{[[Хоминидае]]}-, [[гориле]] имају мали [[промискуитет|женски промискуитет]] па постоји конкуренција сперме и тестиси су мали у поређењу с телесном тежином (0,03%). [[Обична шимпанза|Шимпанзе]] имају висок промискуитет и велике тестисе у поређењу с телесном тежином (0,3%). Величина људског тестиса пада између тих крајности (0,08%).<ref name="Shackelford">{{Cite journal | last1 = Shackelford | first1 = T. K. | last2 = Goetz | first2 = A. T. | doi = 10.1111/j.1467-8721.2007.00473.x | title = Adaptation to Sperm Competition in Humans | journal = Current Directions in Psychological Science | volume = 16 | pages = 47–50 | year = 2007 | pmid = | pmc = }}</ref> Тежина тестиса варира и код сезонских парења, попут [[којот]]а. ===Унутрашња структура=== Под жилавом опнастом шкољком названом [[Tunica albuginea of testis|туника албугинеа]]) тестиси [[амниота]], као и неке [[рибе]] -{[[Teleostea]]}-, садрже врло фине завојите цеви назване [[семиниферозне тубуле]].<ref>{{Cite book |last1=Heptner |first1=V. G. |last2=Naumov |first2=N. P. |year=1998 |title=Mammals of the Soviet Union Vol. II Part 1a, SIRENIA AND CARNIVORA (Sea cows; Wolves and Bears)}}</ref> [[Водоземци]] и већина риба немају семиниферне тубуле. Уместо тога, сперматозоиди се производе у сферним структурама које се називају ''спермне ампуле''. То су сезонске структуре, које ослобађају свој садржај током сезоне парења, а потом их тијело поново апсорбира. Пре следеће сезоне парења, почињу се да се формирају и сазревају нове спермне ампуле. Ампуле су иначе у суштини идентичне семенским тубулама у [[кичмењаци|виших кичмењака]], укључујући исти распон типова ћелија.<ref name="VB">{{cite book |author=Romer, Alfred Sherwood|author2=Parsons, Thomas S.|year=1977 |title=The Vertebrate Body |publisher=Holt-Saunders International |location= Philadelphia, PA|pages= 385–386|isbn= 978-0-03-910284-5}}</ref> == Галерија == <gallery class="center" widths="250px" heights="180px"> Slide4aaaaaa.JPG|Тестис Slide2CC.JPG|Тестис Hanging testicles.JPG|Тестис на кремастерском мишићу. То су два здрава тестиса. Топлота их спушта, омогућујући хлађење. Human_Scrotum.JPG|Здрав [[скротум]] садржи нормално велике тестисе. Скротум је у притешњеном положају. На слици је приказана и текстура. Illu testis cross section.jpg|Попречни пресек тестиса Gray1148.png|Десни тестис, са отвореном [[tunica vaginalis]]. Rabbitttestis100x2.jpg|Микроскопски изглед тестиса кунића 100× Slide8eee.JPG|Тестис </gallery> == Види још == * [[Сертолијеве ћелије]] == Референце == {{Reflist|}} == Литература == {{refbegin|}} * Човек: Младинска књига Београд; уредник: Роберт Винстон; тираж 7.000 примерака; У Београду 2004 * {{Cite book |last1=Heptner |first1=V. G. |last2=Naumov |first2=N. P. |year=1998 |title=Mammals of the Soviet Union Vol. II Part 1a, SIRENIA AND CARNIVORA (Sea cows; Wolves and Bears) |url=https://archive.org/details/mammalsofsov211998gept |location=Enfield, NH |publisher=Science Publishers |isbn=978-1-886106-81-9 |oclc=490089621 |access-date=9 November 2013}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Testicle}} * -{[[wikt:Thesaurus:testicles|List of synonyms and slang words for testicles in many languages]] at [[wikt:Wiktionary:Thesaurus|Wiktionary's Thesaurus]]}- * -{[https://www.proteinatlas.org/humanproteome/testis Testis at the Human Protein Atlas]}- {{Анатомија човека}} {{Authority control}} [[Категорија:Мушки полни органи]] 7li53q4z2z77kg4au6i4108pb6f2jrz 10 36263 25139015 25137094 2022-08-05T00:37:23Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Вести/слика | слика = Патријарх српски Порфирије.jpg | ширина = 100 | опис = | натпис = Патријарх српски господин Порфиријe | алт = | веза = | ивица = да }} <!-- Стално приказујемо укупно 7 вијести. --> * [[3. август]]&nbsp;— [[Влада Црне Горе]] на челу са [[Дритан Абазовић|Дританом Абазовићем]] и [[Српска православна црква]] на челу са [[Патријарх српски Порфирије|патријархом српским господином Порфиријем]] <small>(на слици)</small> потписале су Темељни уговор. * [[31. јул]]&nbsp;— Вођа исламистичке терористичке организације [[Ал Каида]] [[Ајман ел Завахири]] убијен је у нападу [[САД|америчке]] борбене беспилотне летелице у [[Кабул]]у у [[Авганистан]]у. * [[31. јул]]&nbsp;— [[Женска фудбалска репрезентација Енглеске]] освојила је [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|Европско првенство]] победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Немачке|Немачку]] резултатом 2{{nbsp}}:{{nbsp}}1. * [[24. јул]]&nbsp;— [[Јонас Вингегор]] из Данске је освојио бициклистичку трку [[Тур де Франс]] 2022. године. * [[11. јул]]&nbsp;— [[НАСА]] је објавила прву фотографију коју је у свемиру направио [[Свемирски телескоп Џејмс Веб]]. * [[10. јул]]&nbsp;— [[Новак Ђоковић]] и [[Јелена Рибакина]] су индивидуални освајачи [[Вимблдон 2022.|Вимблдона 2022]]. * [[9. јул]]&nbsp;— У разорном невремену у [[Пакистан]]у, најмање 62 особе погинуле су у поплавама и клизиштима на југозападу и северу земље. {{Вести/заглавље |nocurrenteventslink = {{{nocurrenteventslink|}}} | тренутни_догађаји = * [[Пандемија ковида 19]] * [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Рат у Украјини]] | скорашње_смрти = {{Скорашње смрти}} }}<noinclude> {{documentation}} </noinclude> hgqa5prszingl1qt38ccly1qqjzrnwd 0 37511 25138972 25137033 2022-08-04T22:43:07Z Ранко Николић 97143 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | ијек = да | битка = Операција Олуја | део = [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] | слика = Map 49 - Croatia - Operation Oluja, 4-8 August 1995.jpg | величина_слике = 250п | опис_слике = Мапа операције Олуја<br>Снаге: {{legend inline|#b89835|Хрватска}} {{legend inline|#b5666b|Српска Крајина}} {{legend inline|#628d3e|Босна и Херцеговина}} | датум = [[4. август|4]]—[[7. август]] [[1995]]. | локација = [[Република Српска Крајина]] | резултат = [[одлучујућа побједа|Одлучујућа]] хрватска побједа * Крај великих борби у Хрватској * Већину Српске Крајине заузима Хрватска * Етничко чишћење Срба из Хрватске * Појачане дипломатске активности доводе до [[Ердутски споразум|Ердутског споразума]] и краја рата [[Стратешка побједа|Стратешка]] бошњачка побједа * Освојена Западна Босна * Окончање блокаде Бихаћа | страна1 = {{застава|Хрватска|name=Република Хрватска}}<br>{{застава|Република Босна и Херцеговина}}<br>{{застава|Хрватска Република Херцег-Босна}} | страна2 = {{застава|Република Српска Крајина}}<br>{{застава|Република Српска}}<br>{{застава|Западна Босна|1995|name=Република Западна Босна}} | заповедник1 = {{зас|Хрватска}} [[Звонимир Червенко]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Анте Готовина]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Мирко Норац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Миљенко Црњац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Иван Басарац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Петар Стипетић]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Лука Џанко]]<br>{{зас|Република Босна и Херцеговина}} [[Атиф Дудаковић]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Рахим Адеми]] | заповедник2 = {{зас|Република Српска Крајина}} [[Миле Мркшић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Миле Новаковић (војни официр)|Миле Новаковић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Слободан Ковачевић (генерал)|Слободан Ковачевић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Стеван Шево]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Чедо Булат]]{{POW}}<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Милорад Ступар]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Слободан Тарбук]]<br>{{зас|Република Српска}} [[Ратко Младић]]<br>{{зас|Западна Босна|1995}} [[Фикрет Абдић]] | јединице1 = {{зас слика|Flag of Croatian Army.svg}} [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватска војска]]<br>{{зас слика|Emblème de l'Antiteroristička jedinica Lučko (ATJ Lučko).svg|border=|size=20px}} [[Специјална полиција Републике Хрватске|Хрватска специјална полиција]]<br>{{зас слика|Flag of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg}} [[Армија Републике Босне и Херцеговине]]<br>{{зас слика|Flag of Croatian Defence Council.svg}} [[Хрватско вијеће одбране]] | јединице2 = {{зас слика|Srpska-vojska-Krajine.png|border=|size=20px}} [[Српска војска Крајине]]<br>{{зас слика|Patch of the Army of Republika Srpska.svg|border=|size=20px}} [[Војска Републике Српске]]<br> {{зас слика|Амблем НОЗБ.jpg|border=|size=20px}} [[Народна одбрана Западне Босне]] | јачина1 = ХВ: 130.000–150.000 војника<br>АРБиХ: 3.000 војника | јачина2 = СВК: 27.000—34.000 војника<br>НОЗБ: 4.000—5.000 војника | губици1 = 174–211 погинулих<br>1.100—1.430 рањених<br>3 заробљена | губици2 = 560 погинулих<br>4.000 заробљених | губици3 = Погинуло српских цивила:<br>214 (хрватске тврдње) — 1.192 (српске тврдње)<br> Погинуло хрватских цивила: 42<br> Избјелице:<br>150.000—200.000 Срба из Републике Српске Крајине<br>21.000 Бошњака из Републике Западне Босне<br>22.000 Бошњака и Хрвата из Републике Српске<br> Остали: погинула 4 мировњака УН, 16 рањено }} '''Операција Олуја''' је била посљедња велика битка [[рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и главни фактор у исходу [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Била је то [[одлучујућа побједа]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] (ХВ) и [[стратешка побједа]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] (АРБиХ). ХВ је имала подршку [[Специјална полиција Републике Хрватске|Хрватске специјалне полиције]], која ја напредовала са планине [[Велебит]], док се АРБиХ налазила у Бихаћком џепу, у позадини [[Српска војска Крајина|Српске војске Крајине]] (СВК). Битка је била највећа европска копнена битка од [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]], а покренута је да би Хрватска успоставила контролу над 10.400 км<sup>2</sup> (око 18,4% територије на коју је полагала право), а Босна и Херцеговина над Западном Босном. Операција Олуја почела је у зору 4. августа 1995, док је крај проглашен 7. августа увече, иако су значајне операције чишћења џепова отпора трајале до 14. августа. Спровођењем операције Олуја ефективно је окончана [[блокада Бихаћа]], а ХВ, АРБиХ и [[Хрватско вијеће одбране]] (ХВО) доведене су у положај којим је промијењен однос војних снага у Босни и Херцеговини кроз [[операција Маестрал 2|операцију Маестрал 2]] која је услиједила. Операција је изграђена на напредовању ХВ и ХВО током [[Операција Љето ’95|операције Љето ’95]], током које су задобијени стратешки положаји који су омогућавали брзо заузимање [[Книн]]а, главног града Српске Крајине, и на континуираном наоружавању и обуци ХВ од почетка рата у Хрватској. Сама операција услиједила је након неуспјешне мировне мисије [[Уједињене нације|Уједињених нација]] и дипломатских напора да се ријеши сукоб. Стратешки успјех ХВ и АРБиХ био је резултат низа побољшања самих оружаних сила и кључних продора на положајима СВК које су касније искористиле ХВ и АРБиХ. Напад није био успјешан одмах у свим тачкама, али је заузимање кључних положаја довело до колапса командне структуре СВК и укупне одбрамбене способности. Хрватско заузимање [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], непосредно прије операције, као и напредовање специјалне полиције до [[Грачац (Лика)|Грачца]], учинило је одбрану Книна готово немогућом. У [[Лика|Лици]], двије хрватске бригаде брзо су пресјекле подручје под контролом СВК, којем је недостајала тактичка дубина и покретне резервне снаге, затим су изоловале џепове отпора, поставиле мобилне снаге за одлучујући удар према сјеверу у зону одговорности зборног подручја Карловац и потиснуле СВК ка [[Банија|Банији]]. Пораз СВК код [[Глина|Глине]] и [[Петриња|Петриње]], након тешке дефанзиве, поражен је и [[39. банијски корпус|39. банијског корпуса]] СВК јер је његову резерву приковала АРБиХ. Република Српска Крајина се ослањала на оружане снаге Републике Српске и Савезне Републике Југославије као своју стратешку резерву, али се оне нису мијешале у битку. [[Сједињене Америчке Државе]] су такође имале улогу у операцији упућивањем Хрватске на војну консултантску фирму [[Војни професионални ресурси]], која је потписала уговор са [[Пентагон]]овом лиценцом за савјетовање, обуку и пружање обавјештајних података ХВ. ХВ и специјална полиција имале су губитке 174—211 погинулих или несталих, док је СВК имала 560 погинулих војника. Погинула су и четири мировњака УН. ХВ је [[Ратни заробљеници|заробила]] 4.000 војника. Број погинулих српских цивила је споран — хрватски извори наводе 214, док српски извори наводе 1.192 погинула или нестала цивила. Током и након офанзиве, око 150.000—200.000 Срба је избјегло са подручја које је раније држала СВК, а хрватске снаге су на том подручју починиле разне злочине над преосталим цивилима. [[Међународни кривични трибунал за бившу Југославију]] (МКТЈ) касније је [[Суђење Готовини и осталима|судио тројици хрватских генерала]] оптужених за [[Ратни злочин|ратне злочине]] и учешће у [[Удружени злочиначки подухват|удруженом злочиначком подухвату]] смишљеном да протјера српског становништво из Хрватске, иако су сва тројица на крају ослобођена, а суд је одбацио оптужбе за злочиначки подухват. МКТЈ је закључио да операција Олуја није имала за циљ етнички прогон, јер цивили нису били намјерног гађани. МКТЈ је навео да су ХВ и специјална полиција починиле велки број злочина над српским становништвом након артиљеријског напада, али да државни и војни врх није одговоран за њихово стварање и организовање и да Хрватска није имала конкретну намјеру расељавање српске мањине у земљи. Међутим, Хрватска је донијела дискриминаторске мјере како би Србима отежала повратак. ''-{[[Human Rights Watch]]}-'' је извијестио да су огромну већину злостављања током операције починиле хрватске снаге и да су се злостављања у великим размјерама наставила мјесецима након тога, укључујући [[брза егзекуција|брзе егзекуције]] српских цивила и уништавања српске имовине. [[Србија]] је 2010. тужила Хрватску пред [[Међународни суд правде|Међународним судом правде]] (МСП), тврдећи да је офанзива представљала [[геноцид]]. Суд је 2015. одлучио да офанзива није геноцидна и потврдио претходне пресуде МКТЈ. == Претходна дешавања == У јануару [[1992]]. године, договор је потписан од стране председника Хрватске [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]] и [[председник Републике Србије|председника]] [[Србија|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] за прекид ватре између Хрватске армије и [[Срби|Срба]] у Хрватској, које је подржавала [[Југословенска народна армија]]. Сукоб се одвијао у Крајини у којој су већину становништва чинили Срби. Прекид ватре је дао Хрватској армији времена да се боље припреми за следећу битку.{{чињеница|date=11. 2015.}} Током следеће три године, хрватске војне акције у Крајини су углавном биле ограничене на проверавање способности српске одбране. Изузетак су били напади у [[Операција Масленица|јануару]] и [[Операција Медачки џеп|септембру]] [[1993]]. године, ограниченог карактера, када су хрватске снаге сравниле неколико српских села на подручју [[Равни Котари|Равних Котара]] и планинама у [[Лика|личком]] региону, што је изазвало међународни инцидент.{{чињеница|date=11. 2015.}} Хрватска војска је играла важнију улогу у западној [[Босна и Херцеговина|БиХ]] и у [[Босанска Посавина|Посавини]] где су се заједно са снагама босанских [[Хрвати|Хрвата]] борили против снага [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].{{чињеница|date=11. 2015.}} == Хронологија догађаја == === Утицај НАТО акција === Након заустављања [[Муслиманско-хрватски сукоб|хрватско муслиманског сукоба]] и потписивања [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонског споразума]], почела се припремати Олуја. Септембра 1994, Хрватска влада је уз одобрење [[Стејт департмент|Стејт дипартмента]], потписала уговор, под именом „Демократски транзициони програм“, с америчком војно-консултантском компанијом [[Војни професионални ресурси|МПРИ]] ({{јез-енг|MPRI - Military Professional Resources Incorporated}}).<ref name="Smith2002">{{Cite journal|last=Smith|first = Eugene B.|date = 2002.|url = http://findarticles.com/p/articles/mi_m0IBR/is_4_32/ai_95447364/pg_5|title=The new condottieri and US policy: The Privatization of Conflict and its implications|journal = Parameters|publisher=United States Army War College|page=5–6| accessdate=13. 4. 2008}}</ref> Према овом споразуму, службеници ове фирме, које је предводио пензионисани амерички генерал Карл Вуоно, су интензивно радили на обуци хрватске војске и официра у војном училишту „Петар Зрињски“ у западном делу Загреба, као и у другим гарнизонима.<ref>{{cite web|last=Lazanski|first = Miroslav|url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Srbi-tuze-americke-generale.lt.html |title = Srbi tuže američke generale : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=31. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Група грађана из Чикага, под називом „Крајинске жртве геноцида“, тужила је суду у Илиноису компанију Л-3 Комјуникејшнс јер је, како тврде, МПРИ (данас дио холдинга Л-3) обучавала и опремала хрватске снаге, као и учествовала у планирању и спровођењу акције Олуја 1995. године.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/76152/Galbrajt-Tuziti-Amerikance-za-Oluju-besmislica |title = Vesti online / Vesti / Svet / Galbrajt: Tužiti Amerikance za "Oluju" besmislica |publisher = Vesti-online.com |date=|accessdate=31. 1. 2012}}</ref> <ref>{{cite web|author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Galbrajt-SAD-nisu-dale-zeleno-svetlo-za-Oluju.lt.html |title = Galbrajt: SAD nisu dale zeleno svetlo za Oluju : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=Autor: Tomislav Krasnec |url = http://www.jutarnji.hr/peter-galbraith--srpska-tuzba-nema-sanse-na-sudu-/879419/ |title = Peter Galbraith: Srpska tužba nema šanse na sudu |publisher = Jutarnji.hr |date=20. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author = Beta |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Stampa-Tuzba-protiv-americke-firme-zbog-Oluje-i146504.lt.html |title = Štampa: Tužba protiv američke firme zbog „Oluje” : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=19. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|last=Lopušina|first=M.|url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:343736-Prihvacena-tuzba-Srba-iz-Cikaga-protiv-MPRI |title = Prihvaćena tužba Srba iz Čikaga protiv MPRI &#124; Aktuelno |publisher = Novosti.rs |date=19. 10. 2011. |accessdate=31. 1. 2012}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=03&nav_id=539369 |title = Vesti - SAD: Prihvaćena tužba za "Oluju" |publisher = B92 |date=3. 9. 2011 |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Пензионисани пуковник Хрватске, Анте Котромановић, је изјавио да су поред наведене фирме хрватској војсци у припреми акције „Олуја“ помогли француски војни стручњаци, који су у Шепуринама код Задра оснивали подофицирску школа и оспособљавали официрски кадар.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/248465/Amerikanci-i-Francuzi-pripremali-Oluju-sa-hrvatskom-vojskom |title = Blic Online &#124; Amerikanci i Francuzi pripremali "Oluju" sa hrvatskom vojskom |publisher = Blic.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012}}</ref><ref>{{cite web|author=Autor: Portal Jutarnji.hr |url = http://www.jutarnji.hr/presuda-u-haagu--ante-kotromanovic---jesu-li-amerikanci-i-francuzi-isto-dio-zajednickog-zlocinackog-pothvata-/939323/ |title = Presuda u Haagu: Ante Kotromanović - Jesu li Amerikanci i Francuzi isto dio zajedničkog zločinačkog pothvata? |publisher = Jutarnji.hr |date=15. 4. 2011. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} <ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/87770/Grani%C4%87%3A+Oluja+je+izvedena+u+saradnji+sa+SAD.html |title = Granić: Oluja je izvedena u saradnji sa SAD |language = {{sr}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/amerikance-najvise-zanimali-ratni-zlocini-hrvatskoj-clanak-222272 |title = Amerikance najviše zanimali ratni zločini u Hrvatskoj, Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date=30. 11. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> {{чињеница |date=11. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> <ref>{{cite web|url=http://emperors-clothes.com/articles/elich/krajina.html |title = The Invasion of Serbian Krajina |publisher = Emperors-clothes.com |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> === Брионски записник === <ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158106/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+1.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 1. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158107/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+2.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 2. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158108/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+3.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 3. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158111/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+4.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 4. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Brionski-zapisnik-u-Hag-doleteo-sa-Galbrajtom.sr.html |title = Свет : Брионски записник у Хаг долетео са Галбрајтом : ПОЛИТИКА |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/Brijunski-transkripti-glavni-dokaz-Haskog-tribunala.lt.html |title = Region : Brijunski transkripti, glavni dokaz Haškog tribunala : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Beta |url = http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Tuzilac-Uklanjanje-Srba-cilj-Oluje-Tudjmana-i-optuzenih.lt.html |title = Hronika : Tužilac: Uklanjanje Srba cilj Oluje, Tuđmana i optuženih : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=30. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|last=Marić|first = Boro|url = http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vojna-akcija-uz-precutnu-podrshku.lt.html |title = Tema dana : Vojna akcija uz prećutnu podršku : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Hag-Krivica-hrvatskog-vrha-za-progon-Srba.lt.html |title = Hag: Krivica hrvatskog vrha za progon Srba : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/Mesic-Tudjman-znao-da-se-srpska-sela-pale-u-tri-smene.lt.html |title = Region : Mesić: Tuđman znao da se srpska sela pale u tri smene : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/obrana-oslobodite-markaca-brijunima-nije-dogovoren-zlocin-clanak-316034 |title = Obrana: Oslobodite Markača, na Brijunima nije dogovoren zločin, Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date=20. 1. 2012. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/temelj-presudu-krivotvoreni-transkripti-clanak-277078 |title = Temelj za presudu krivotvoreni transkripti , Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date = | accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> === Операције у јулу и августу 1995. === [[Датотека:Cro-occup-lines-1Aug95-Corps.svg|мини|десно|Позиције пред почетак операције]] Године 1995, војна ефективност крајишких Срба и [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] је значајно опала. На обе групе није утицао Београд, одбили су Милошевићеве покушаје да се заустави конфликт. Нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Морал и ефективност су били ниски, многе српске трупе су биле слабо обучаване. Такође су их разарали унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство.{{чињеница|date=06. 2010.}} [[Српска војска Крајине]] (СВК) није имала довољно војника. Било је само око 55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 -{km}- у Хрватској и још 100 -{km}- уз границу са [[Бихаћ]]ким регионом у северозападној Босни. 16.000 од ових војника су били стационирани у Источној Славонији, што је остављало само око 39.000 војника да брани остатак РСК. На основу борбеног извештаја који је Миле Мркшић, начелник Главног штаба СВК, поднео Главном штабу Војске Југославије, 26. августа 1995. године, на дан напада хрватских снага на западне делове РСК војска СВК је у тим деловима (Книнска Крајина, Лика, Банија и Кордун) имала 24.000 бораца у јединицама (на располагању је теоретски имала 36.000 војника, али су медицинско одсуство и дезертерство пре почетка напада смањили тај број); Хрватске снаге, по истом документу, имале су између 100.000 и 105.000 војника у западним деловима, док је око 30.000 војника распоређено у Славонији. С обзиром да је отприлике пола 5. корпуса АРБиХ (Бихаћ) - око 7.000 војника - било упућено на јединице СВК, те да су снаге Специјалне полиције ХР учествовале у нападу са око 3.000 војника, свеукупан број нападача на западне делове СВК био је између 110.000 - 115.000 војника.<ref>Republika Srpska Krajina. Glavni štab Srpske Vojske. Str. po. 30-1/33. 26. avgust. 1995. Na Glavni štab Vojske Jugoslavije (dostupno na stranicama ICTY)</ref> Однос нападача и бранилаца је био 7:1 у корист агресора. Насупрот српској војсци, [[Оружане снаге Републике Хрватске|хрватске]] и [[Армија Републике Босне и Херцеговине|бошњачке]] армије су значајно ојачале. Имале су ново и модерније наоружање и поред тога што је на снази био [[ембарго]] на оружје. Такође су имале стратешку предност, много су биле краће линије комуникација него код Срба.{{чињеница|date=11. 2015.}} У лето 1995. године, хрватске и муслиманске снаге су се удружиле и [[Операција Љето ’95|заузеле]] стратешки важне висококрајишке градове [[Гламоч]] и [[Босанско Грахово]], као и доње [[Ливањско поље]] где су већинско становништво чинили Срби. Овај потез је практично пресекао линију снабдевања Срба у Хрватској и ставио град [[Книн]] у окружење са три стране. Око 20.000 становника са ових простора је морало да напусти своје домове и и да се исели даље у Републику Српску и СРЈ.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 4. август === [[Датотека:Map 49 - Croatia - Operation Oluja, 4-8 August 1995.jpg|мини|десно|200П|Мапа операције Олуја]] Дана [[4. август]]а на православни празник [[Блага Марија|Благе Марије]], у 4 часа после поноћи, [[Америчко ратно ваздухопловство|америчке ваздухопловне снаге]] су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само сат времена пре почетка операције.{{чињеница|date=06. 2022.}} Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.000 хрватских војника и полицајаца. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор СВК био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“, на фронту дугом 700&nbsp;km. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у [[бјеловар]]ском, [[загреб]]ачком, [[Карловац|карловачком]], [[госпић]]ком и [[сплит]]ском зборном подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15&nbsp;km. Хрватске 4. и 7. гардијска бригада су се пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле [[Книн]] и већи део [[Далмација|Северне Далмације]] [[5. август]]а.{{чињеница|date=11. 2015.}} Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање [[Свети Рок (Ловинац)|Светог Рока]]. Книн је већ био у окружењу, жестоко гранатиран, а хрватске јединице на свега неколико километара пред градом. Срби одговарају артиљеријским нападима на [[Сисак]], Карловац, [[Шибеник]], [[Оточац]], Госпић, [[Огулин]]… Државна телевизија Србије је прву информацију о агресији на РСК објавила тек у 19:30 за време Дневника.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 5. август === Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је велика хрватска застава. Заузета су и околна места - [[Врлика]], [[Кијево (општина)|Кијево]], [[Житнић]], [[Дрниш]], [[Бенковац]], [[Грачац (Лика)|Грачац]], [[Ловинац]], [[Љубово (Удбина)|Љубово]], али и [[Плашки]], [[Примишље]] и [[Хрватска Дубица]]. Једино је пружен снажан отпор око града [[Глина (град)|Глине]] и код [[Петриња|Петриње]] (југозападно од Сиска).{{чињеница|date=11. 2015.}} До вечери је остварено око 80% планираног, а српски цивили напустили су заузета подручја преко [[Срб (Грачац)|Срба]] и [[Двор (насеље)|Двора]]. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на [[Жупања|Жупању]], из источне [[Славонија|Славоније]] на [[Осијек]], [[Винковци|Винковце]] и [[Нуштар]], с [[Кордун]]а на Карловац, а из [[Источна Херцеговина|источне Херцеговине]] на [[Дубровник|дубровачко]] подручје.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 6. август === Дана 6. августа, Прва хрватска гардијска бригада је пробила територију око града [[Слуњ]]а (северно од [[Плитвичка језера|Плитвица]]) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама 5. корпуса Армије РБиХ на западу Босне. Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије РБиХ]] на граници са БиХ, на реци [[Корана|Корани]] код [[Тржачка Раштела|Тржачких Раштела]]. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн - Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске [[Фрањо Туђман]].{{чињеница|date=11. 2015.}} Крајина је поражена. Пали су [[Обровац]], Петриња, Слуњ, [[Хрватска Костајница|Костајница]], Плитвичка језера, Глина... Снаге Војске РСК су трећег дана акције „Олуја“ у расулу: 21. кордунашки корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. банијски корпус пред разбијањем.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 7. август === Последњег дана „Олује“ пали су и [[Турањ]] и [[Тушиловић]], па [[Војнић]] и [[Топуско]], [[Горњи Лапац|Горњи]] и [[Доњи Лапац]]… У 18 сати хрватски министар одбране [[Гојко Шушак]] објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих јединица српске војске се предало у року од следећих пар дана.{{чињеница|date=11. 2015.}} == Последице операције == [[Датотека:Oluja traktor.jpg|мини|десно|180п|Српске избеглице из Крајине]] [[File:Church of Mary Magdalene in Banstol.jpg|thumb|[[Црква Благе Марије Банстол]] посјећена је цивилним жртвама ове операције]] Након операције РСК више не постоји. Већина Срба, око 250.000 људи - је била протерана.{{чињеница|date=11. 2015.}} У операцији „Олуја“ учествовало је најмање 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и ''Хрватског вијећа одбране''. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 30.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом [[Република Српска|Републике Српске]] у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су медији тада већином игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] у којој већину чине косовски [[Албанци]].{{чињеница|date=11. 2015.}} Након акције „Олуја“, хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом.<ref name="B92 specijal">{{cite web|url=http://www.b92.net/specijal/oluja/index.php?nav_id=174035 |title = B92 specijal: 10 godina od '&#39;Oluje'&#39; nad Krajinom |publisher = B92.net |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Командант цивилне полиције мировних снага [[Организација уједињених нација|УН]] за подручје Книна, генерал [[Алан Горан]], на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73% уништених кућа.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/934774/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5%22.html |title = Годишњица „Олује“ |language = {{ср}} |publisher = Rts.rs |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Према неким подацима (прецизних података ни данас нема), у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а [[хелсиншки одбор за људска права]] тврди да је током те операције погинуло 677 цивила.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/269054/Porodice-organizuju-parastos-za-Srbe-ubijene-u-akciji-Oluja |title = Blic Online &#124; Porodice organizuju parastos za Srbe ubijene u akciji Oluja |publisher = Blic.rs |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref> Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починиле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.<ref name="B92 specijal"/>{{чињеница|date=11. 2015.}} Документационо-информативни центар „[[Веритас]]“ у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Дана [[11. август]]а, Хрватско Министарство Здравља је издало званичне податке жртава са хрватске стране: 174 мртвих и 1.430 рањених. 726<ref>[http://www.srpska.ru/article.php?nid=4303 Операция "Олуя" - падение Сербской Краины] {{Wayback|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=4303 |date=20130120094359}}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref> војника је погинуло са српске стране.{{чињеница|date=11. 2015.}} Током 2013. године у Србији је живело 42.000 Срба из Хрватске са статусом избеглице.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:451815-Hrvatska-Udbas-im-vazniji-i-od-42ooo-Srba Удбаш им важнији и од 42.000 Срба („Вечерње новости“, 31. август 2013)]</ref> Повратак српског становништва после 2000. године и почетка нормализације односа између Београда и Загреба тече споро и са скромним резултатима. Углавном се, у одређеном броју, враћа старије становништво. У наредним годинама Хрватска је покушала да у ове области насели хрватско становништво. У томе и није апсолутно успела, већ само делимично, па су територијалне области од великог геополитичког значаја углавном остале ненастањене, економски и инфраструктурно девастиране. == Ратни злочини и етничко чишћење == Међународни кривични Суд за бившу Југославију (Хашки Трибунал) је за операцију "Олуја" подигао оптужнице још 2004. године против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача. [[Хашки трибунал|Хашки суд]] је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] [[Анте Готовина|Анту Готовину]] на 24 и [[Младен Маркач|Младена Маркача]] на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у [[Удружени злочиначки подухват|удруженом злочиначком подухвату]] којег је предводио [[Фрањо Туђман]], а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.<ref>{{cite web|url=http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/gotovinin-doprinos-udruzenom-zlocinackom-poduhvatu.25.html?cat_id=1&news_id=12746 |title = Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu &#124; Sense Agency &#124; Vest |publisher = -{SENSE Agency}- |date= |accessdate=10. 9. 2011.}}</ref> Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва <ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/sid/10633 |title = Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку |publisher = -{Icty.org}- |date=|accessdate=10. 9. 2011}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Жалбено је веће од петорице чланова разматрало је првостепену пресуду. Дана [[16. новембра]] [[2012]]. генерали Маркач и Готовина ослобођени су свих оптужби и пуштени на слободу другостепеном (правоснажном) пресудом којом је првостепена осуђујућа пресуда окарактерисана као неразумна.<ref>[http://www.vecernji.hr/vijesti/haaski-sud-oslobodio-gotovinu-markaca-generali-slobodni-clanak-475935 www.vecernji.hr], Хашки суд ослободио Готовину и Маркача! Генерали слободни!, 16. новембар 2012, приступљено 14. децембар 2012.</ref> Током операције, убијено је око 2.650 цивила, а преко 300.000 је избегло.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/748304/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5%22+.html |title = РТС: Помен жртвама „Олује“ |language = {{sr}} |publisher = Rts.rs |date=|accessdate=10. 9. 2011}}</ref> Српско становништво је убијано систематски, њихови домови су пљачкани а затим паљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на овим просторима.<ref>{{cite web|last=Kovačević|first=M.|url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:329126-Djakomo-Skoti-Svirepo-ubijanje-Srba |title = Đakomo Skoti: Svirepo ubijanje Srba &#124; Aktuelno |publisher = Novosti.rs |date=|accessdate=10. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/U-granatiranju-Knina-ubijena-i-balerina.lt.html |title = U granatiranju Knina ubijena i balerina : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author = Beta |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/ZVANICNIK-UN-CEO-KNIN-BIO-META-GRANATA-UBIJANI-CIVILI-i39700.lt.html |title = Zvaničnik UN: Ceo Knin bio meta granata, ubijani civili |publisher = Politika.rs |date=17. 4. 2008. |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/MRKSIC-PROGON-SRBA-BIO-CILJ-NAPADA-NA-KNIN-i92537.lt.html |title = Mrkšić: Progon Srba bio cilj napada na Knin : Politika | publisher = Politika.rs |date=23. 6. 2009. |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Kisha-granata-kao-psiholoshko-sredstvo.lt.html |title = Politika : Kiša granata kao psihološko sredstvo |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/U-Tribunalu-zavrseno-sudjenje-hrvatskim-generalima-i147967.lt.html |title = U Tribunalu završeno suđenje hrvatskim generalima : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref> Јавно критикујући [[етничко чишћење]], амерички војни планери су помогли Хрватској да изведе највеће етничко чишћење током тог рата. Пензионисани амерички генерал [[Чарлс Бојд]], заменик команданта [[НАТО]]-а, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу тог плана.<ref>{{cite web|url=http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=66636&Itemid=26 |title = Pregled Štampe |publisher = glassrbije.org |date=| accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} [[Канада|Канадски]] официр из састава [[Организација уједињених нација|УН]] је идентификовао [[Албанија|албанског]] сепаратистичког лидера [[Агим Чеку|Агима Чекуа]], одговорног за масакр над Србима. [[Ема Бонино]], [[Европска унија|Европски]] комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама. [[Хелсиншки одбор за људска права|Хелсиншка федерација за људска права]] саопштила је 21. августа 1995. године у Бечу да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба.<ref>http://www.krajinaforce.com/dokumenti/hrvatska_oluja_srpski_egzodus.pdf</ref> [[Међународни суд правде]] је фебруара 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за [[геноцид]], утврдивши да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини над цивилима који би могли бити дела извршења геноцида, као што су убиства припадника колоне избеглица, убиства у заштићеној зони [[Организација уједињених нација|УН-а]], убиства и злостављања Срба који су остали у Крајини; али да није доказана специфична геноцидна намера.<ref>{{harvnb|ICJ|3 February 2015|pages = 4, 141, 142}}</ref> У пресуди је поменуто да је егзодус Срба био очекиван, чак и пожељан, као и да је планирање операције у одређеној мери било засновано на њему.<ref>{{harvnb|ICJ|3 February 2015|page=131}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Скоти| first = Ђакомо | title = Хрватска операција Олуја: „ослобађање“ Крајине и етничко чишћење Срба|year=2010| publisher = Откровење | location = Београд| language = {{sr}}|isbn=978-86-83353-66-8 |pages=282| quote = }} * {{Cite book| ref=harv| last=| first = | title = Military Operation Storm and it's Aftermath : report|year=| publisher = Croatian Helsinki Committee for Human Rights | location = Zagreb (2001)| language = {{en}}|isbn=978-953-96343-9-9 |pages=310| quote = }} * {{cite web|ref={{harvid|ICJ|3 February 2015}}| title = Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Croatia v. Serbia)| url = http://www.icj-cij.org/docket/files/118/18422.pdf| language = {{en}}| format = PDF| accessdate=4. 9. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20161213060252/http://www.icj-cij.org/docket/files/118/18422.pdf| archive-date=13. 12. 2016|url-status=dead| df = }} {{refend}} * {{Cite book| ref=harv| last=Sekulić| first = Milisav|authorlink = Milisav Sekulić| title = Knin je pao u Beogradu|year=2000| url = | publisher = Nidda Verlag Gmbh| location = Bad Vilbel|id=}} {{Authority control}} == Спољашње везе == {{портал|Сукоби на територији СФРЈ|Историја}} {{Други пројекти | commons = Operation Storm | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Операција Олуја }} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=729 Живе ране Олује („Вечерње новости“, фељтон 31.7-12.8.2010)] * [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/701/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0/880776/Pittsburgh+Post-Gazzette%3A+%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD+-+%D0%93%D0%B4%D0%B5+%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%83.html Балкан-Где духови корачају], Дан Симпсон, Питсбург пост-газета, 20. април 2011. * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=44058 Радио телевизија Републике Српске: Почиње обиљежавање прогона Срба из Републике Српске Крајине, 03.08.2011.] {{ср}} * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:396073-Oluja-jasan-rukopis-Amerikanaca „Олуја“ јасан рукопис Американаца („Вечерње новости“, 7. септембар 2012)] * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd=17&nav_category=11&nav_id=661121 Туђман: Срби да нестану (Б92, 17. новембар 2012)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=803 Олуја 1995. - злочин без казне („Вечерње новости“, фељтон, новембар 2012)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=871 Операција „Олуја“ - етничко чишћење Срба у Крајини („Вечерње новости“, фељтон, фебруар 2015)] * [https://web.archive.org/web/20130925104055/http://www.krajinaforce.com/dokumenti/rat_u_hrvatskoj_iz_pera_obavjestajca.pdf Рат у Хрватској из пера обавјештајца] * [https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1318010 Култура сећања „Олуја” 20 година после (Време, 6. август 2015)] {{Распад СФР Југославије}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} [[Категорија:Република Српска Крајина]] [[Категорија:Историја Срба у Хрватској]] [[Категорија:Ратни злочини током ратова на територији бивше Југославије (1990—1999)]] [[Категорија:Покољи]] [[Категорија:Војне операције Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Злочини над Србима]] [[Категорија:Рат у Хрватској]] [[Категорија:Босна и Херцеговина у 1995.]] [[Категорија:Хрватска у 1995.]] as5m1h9rkt2ah1n24e0g48v11g2q1ab 25138982 25138972 2022-08-04T22:52:09Z Ранко Николић 97143 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | ијек = да | битка = Операција Олуја | део = [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] | слика = Map 49 - Croatia - Operation Oluja, 4-8 August 1995.jpg | величина_слике = 250п | опис_слике = Мапа операције Олуја<br>Снаге: {{legend inline|#b89835|Хрватска}} {{legend inline|#b5666b|Српска Крајина}} {{legend inline|#628d3e|Босна и Херцеговина}} | датум = [[4. август|4]]—[[7. август]] [[1995]]. | локација = [[Република Српска Крајина]] | резултат = [[одлучујућа побједа|Одлучујућа]] хрватска побједа * Крај великих борби у Хрватској * Већину Српске Крајине заузима Хрватска * Етничко чишћење Срба из Хрватске * Појачане дипломатске активности доводе до [[Ердутски споразум|Ердутског споразума]] и краја рата [[Стратешка побједа|Стратешка]] бошњачка побједа * Освојена Западна Босна * Окончање блокаде Бихаћа | страна1 = {{застава|Хрватска|name=Република Хрватска}}<br>{{застава|Република Босна и Херцеговина}}<br>{{застава|Хрватска Република Херцег-Босна}} | страна2 = {{застава|Република Српска Крајина}}<br>{{застава|Република Српска}}<br>{{застава|Западна Босна|1995|name=Република Западна Босна}} | заповедник1 = {{зас|Хрватска}} [[Звонимир Червенко]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Анте Готовина]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Мирко Норац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Миљенко Црњац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Иван Басарац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Петар Стипетић]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Лука Џанко]]<br>{{зас|Република Босна и Херцеговина}} [[Атиф Дудаковић]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Рахим Адеми]] | заповедник2 = {{зас|Република Српска Крајина}} [[Миле Мркшић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Миле Новаковић (војни официр)|Миле Новаковић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Слободан Ковачевић (генерал)|Слободан Ковачевић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Стеван Шево]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Чедо Булат]]{{POW}}<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Милорад Ступар]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Слободан Тарбук]]<br>{{зас|Република Српска}} [[Ратко Младић]]<br>{{зас|Западна Босна|1995}} [[Фикрет Абдић]] | јединице1 = {{зас слика|Flag of Croatian Army.svg}} [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватска војска]]<br>{{зас слика|Emblème de l'Antiteroristička jedinica Lučko (ATJ Lučko).svg|border=|size=20px}} [[Специјална полиција Републике Хрватске|Хрватска специјална полиција]]<br>{{зас слика|Flag of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg}} [[Армија Републике Босне и Херцеговине]]<br>{{зас слика|Flag of Croatian Defence Council.svg}} [[Хрватско вијеће одбране]] | јединице2 = {{зас слика|Srpska-vojska-Krajine.png|border=|size=20px}} [[Српска војска Крајине]]<br>{{зас слика|Patch of the Army of Republika Srpska.svg|border=|size=20px}} [[Војска Републике Српске]]<br> {{зас слика|Амблем НОЗБ.jpg|border=|size=20px}} [[Народна одбрана Западне Босне]] | јачина1 = ХВ: 130.000–150.000 војника<br>АРБиХ: 3.000 војника | јачина2 = СВК: 27.000—34.000 војника<br>НОЗБ: 4.000—5.000 војника | губици1 = 174–211 погинулих<br>1.100—1.430 рањених<br>3 заробљена | губици2 = 560 погинулих<br>4.000 заробљених | губици3 = Погинуло српских цивила:<br>214 (хрватске тврдње) — 1.192 (српске тврдње)<br> Погинуло хрватских цивила: 42<br> Избјелице:<br>150.000—200.000 Срба из Републике Српске Крајине<br>21.000 Бошњака из Републике Западне Босне<br>22.000 Бошњака и Хрвата из Републике Српске<br> Остали: погинула 4 мировњака УН, 16 рањено }} '''Операција Олуја''' је била посљедња велика битка [[рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и главни фактор у исходу [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Била је то [[одлучујућа побједа]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] (ХВ) и [[стратешка побједа]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] (АРБиХ). ХВ је имала подршку [[Специјална полиција Републике Хрватске|Хрватске специјалне полиције]], која ја напредовала са планине [[Велебит]], док се АРБиХ налазила у Бихаћком џепу, у позадини [[Српска војска Крајине|Српске војске Крајине]] (СВК). Битка је била највећа европска копнена битка од [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]], а покренута је да би Хрватска успоставила контролу над 10.400 км<sup>2</sup> (око 18,4% територије на коју је полагала право), а Босна и Херцеговина над Западном Босном. Операција Олуја почела је у зору 4. августа 1995, док је крај проглашен 7. августа увече, иако су значајне операције чишћења џепова отпора трајале до 14. августа. Спровођењем операције Олуја ефективно је окончана [[блокада Бихаћа]], а ХВ, АРБиХ и [[Хрватско вијеће одбране]] (ХВО) доведене су у положај којим је промијењен однос војних снага у Босни и Херцеговини кроз [[операција Маестрал 2|операцију Маестрал 2]] која је услиједила. Операција је изграђена на напредовању ХВ и ХВО током [[Операција Љето ’95|операције Љето ’95]], током које су задобијени стратешки положаји који су омогућавали брзо заузимање [[Книн]]а, главног града Српске Крајине, и на континуираном наоружавању и обуци ХВ од почетка рата у Хрватској. Сама операција услиједила је након неуспјешне мировне мисије [[Уједињене нације|Уједињених нација]] и дипломатских напора да се ријеши сукоб. Стратешки успјех ХВ и АРБиХ био је резултат низа побољшања самих оружаних сила и кључних продора на положајима СВК које су касније искористиле ХВ и АРБиХ. Напад није био успјешан одмах у свим тачкама, али је заузимање кључних положаја довело до колапса командне структуре СВК и укупне одбрамбене способности. Хрватско заузимање [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], непосредно прије операције, као и напредовање специјалне полиције до [[Грачац (Лика)|Грачца]], учинило је одбрану Книна готово немогућом. У [[Лика|Лици]], двије хрватске бригаде брзо су пресјекле подручје под контролом СВК, којем је недостајала тактичка дубина и покретне резервне снаге, затим су изоловале џепове отпора, поставиле мобилне снаге за одлучујући удар према сјеверу у зону одговорности зборног подручја Карловац и потиснуле СВК ка [[Банија|Банији]]. Пораз СВК код [[Глина|Глине]] и [[Петриња|Петриње]], након тешке дефанзиве, поражен је и [[39. банијски корпус|39. банијског корпуса]] СВК јер је његову резерву приковала АРБиХ. Република Српска Крајина се ослањала на оружане снаге Републике Српске и Савезне Републике Југославије као своју стратешку резерву, али се оне нису мијешале у битку. [[Сједињене Америчке Државе]] су такође имале улогу у операцији упућивањем Хрватске на војну консултантску фирму [[Војни професионални ресурси]], која је потписала уговор са [[Пентагон]]овом лиценцом за савјетовање, обуку и пружање обавјештајних података ХВ. ХВ и специјална полиција имале су губитке 174—211 погинулих или несталих, док је СВК имала 560 погинулих војника. Погинула су и четири мировњака УН. ХВ је [[Ратни заробљеници|заробила]] 4.000 војника. Број погинулих српских цивила је споран — хрватски извори наводе 214, док српски извори наводе 1.192 погинула или нестала цивила. Током и након офанзиве, око 150.000—200.000 Срба је избјегло са подручја које је раније држала СВК, а хрватске снаге су на том подручју починиле разне злочине над преосталим цивилима. [[Међународни кривични трибунал за бившу Југославију]] (МКТЈ) касније је [[Суђење Готовини и осталима|судио тројици хрватских генерала]] оптужених за [[Ратни злочин|ратне злочине]] и учешће у [[Удружени злочиначки подухват|удруженом злочиначком подухвату]] смишљеном да протјера српског становништво из Хрватске, иако су сва тројица на крају ослобођена, а суд је одбацио оптужбе за злочиначки подухват. МКТЈ је закључио да операција Олуја није имала за циљ етнички прогон, јер цивили нису били намјерног гађани. МКТЈ је навео да су ХВ и специјална полиција починиле велки број злочина над српским становништвом након артиљеријског напада, али да државни и војни врх није одговоран за њихово стварање и организовање и да Хрватска није имала конкретну намјеру расељавање српске мањине у земљи. Међутим, Хрватска је донијела дискриминаторске мјере како би Србима отежала повратак. ''-{[[Human Rights Watch]]}-'' је извијестио да су огромну већину злостављања током операције починиле хрватске снаге и да су се злостављања у великим размјерама наставила мјесецима након тога, укључујући [[брза егзекуција|брзе егзекуције]] српских цивила и уништавања српске имовине. [[Србија]] је 2010. тужила Хрватску пред [[Међународни суд правде|Међународним судом правде]] (МСП), тврдећи да је офанзива представљала [[геноцид]]. Суд је 2015. одлучио да офанзива није геноцидна и потврдио претходне пресуде МКТЈ. == Претходна дешавања == У јануару [[1992]]. године, договор је потписан од стране председника Хрватске [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]] и [[председник Републике Србије|председника]] [[Србија|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] за прекид ватре између Хрватске армије и [[Срби|Срба]] у Хрватској, које је подржавала [[Југословенска народна армија]]. Сукоб се одвијао у Крајини у којој су већину становништва чинили Срби. Прекид ватре је дао Хрватској армији времена да се боље припреми за следећу битку.{{чињеница|date=11. 2015.}} Током следеће три године, хрватске војне акције у Крајини су углавном биле ограничене на проверавање способности српске одбране. Изузетак су били напади у [[Операција Масленица|јануару]] и [[Операција Медачки џеп|септембру]] [[1993]]. године, ограниченог карактера, када су хрватске снаге сравниле неколико српских села на подручју [[Равни Котари|Равних Котара]] и планинама у [[Лика|личком]] региону, што је изазвало међународни инцидент.{{чињеница|date=11. 2015.}} Хрватска војска је играла важнију улогу у западној [[Босна и Херцеговина|БиХ]] и у [[Босанска Посавина|Посавини]] где су се заједно са снагама босанских [[Хрвати|Хрвата]] борили против снага [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].{{чињеница|date=11. 2015.}} == Хронологија догађаја == === Утицај НАТО акција === Након заустављања [[Муслиманско-хрватски сукоб|хрватско муслиманског сукоба]] и потписивања [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонског споразума]], почела се припремати Олуја. Септембра 1994, Хрватска влада је уз одобрење [[Стејт департмент|Стејт дипартмента]], потписала уговор, под именом „Демократски транзициони програм“, с америчком војно-консултантском компанијом [[Војни професионални ресурси|МПРИ]] ({{јез-енг|MPRI - Military Professional Resources Incorporated}}).<ref name="Smith2002">{{Cite journal|last=Smith|first = Eugene B.|date = 2002.|url = http://findarticles.com/p/articles/mi_m0IBR/is_4_32/ai_95447364/pg_5|title=The new condottieri and US policy: The Privatization of Conflict and its implications|journal = Parameters|publisher=United States Army War College|page=5–6| accessdate=13. 4. 2008}}</ref> Према овом споразуму, службеници ове фирме, које је предводио пензионисани амерички генерал Карл Вуоно, су интензивно радили на обуци хрватске војске и официра у војном училишту „Петар Зрињски“ у западном делу Загреба, као и у другим гарнизонима.<ref>{{cite web|last=Lazanski|first = Miroslav|url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Srbi-tuze-americke-generale.lt.html |title = Srbi tuže američke generale : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=31. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Група грађана из Чикага, под називом „Крајинске жртве геноцида“, тужила је суду у Илиноису компанију Л-3 Комјуникејшнс јер је, како тврде, МПРИ (данас дио холдинга Л-3) обучавала и опремала хрватске снаге, као и учествовала у планирању и спровођењу акције Олуја 1995. године.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/76152/Galbrajt-Tuziti-Amerikance-za-Oluju-besmislica |title = Vesti online / Vesti / Svet / Galbrajt: Tužiti Amerikance za "Oluju" besmislica |publisher = Vesti-online.com |date=|accessdate=31. 1. 2012}}</ref> <ref>{{cite web|author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Galbrajt-SAD-nisu-dale-zeleno-svetlo-za-Oluju.lt.html |title = Galbrajt: SAD nisu dale zeleno svetlo za Oluju : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=Autor: Tomislav Krasnec |url = http://www.jutarnji.hr/peter-galbraith--srpska-tuzba-nema-sanse-na-sudu-/879419/ |title = Peter Galbraith: Srpska tužba nema šanse na sudu |publisher = Jutarnji.hr |date=20. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author = Beta |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Stampa-Tuzba-protiv-americke-firme-zbog-Oluje-i146504.lt.html |title = Štampa: Tužba protiv američke firme zbog „Oluje” : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=19. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|last=Lopušina|first=M.|url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:343736-Prihvacena-tuzba-Srba-iz-Cikaga-protiv-MPRI |title = Prihvaćena tužba Srba iz Čikaga protiv MPRI &#124; Aktuelno |publisher = Novosti.rs |date=19. 10. 2011. |accessdate=31. 1. 2012}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=03&nav_id=539369 |title = Vesti - SAD: Prihvaćena tužba za "Oluju" |publisher = B92 |date=3. 9. 2011 |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Пензионисани пуковник Хрватске, Анте Котромановић, је изјавио да су поред наведене фирме хрватској војсци у припреми акције „Олуја“ помогли француски војни стручњаци, који су у Шепуринама код Задра оснивали подофицирску школа и оспособљавали официрски кадар.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/248465/Amerikanci-i-Francuzi-pripremali-Oluju-sa-hrvatskom-vojskom |title = Blic Online &#124; Amerikanci i Francuzi pripremali "Oluju" sa hrvatskom vojskom |publisher = Blic.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012}}</ref><ref>{{cite web|author=Autor: Portal Jutarnji.hr |url = http://www.jutarnji.hr/presuda-u-haagu--ante-kotromanovic---jesu-li-amerikanci-i-francuzi-isto-dio-zajednickog-zlocinackog-pothvata-/939323/ |title = Presuda u Haagu: Ante Kotromanović - Jesu li Amerikanci i Francuzi isto dio zajedničkog zločinačkog pothvata? |publisher = Jutarnji.hr |date=15. 4. 2011. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} <ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/87770/Grani%C4%87%3A+Oluja+je+izvedena+u+saradnji+sa+SAD.html |title = Granić: Oluja je izvedena u saradnji sa SAD |language = {{sr}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/amerikance-najvise-zanimali-ratni-zlocini-hrvatskoj-clanak-222272 |title = Amerikance najviše zanimali ratni zločini u Hrvatskoj, Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date=30. 11. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> {{чињеница |date=11. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> <ref>{{cite web|url=http://emperors-clothes.com/articles/elich/krajina.html |title = The Invasion of Serbian Krajina |publisher = Emperors-clothes.com |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> === Брионски записник === <ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158106/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+1.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 1. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158107/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+2.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 2. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158108/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+3.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 3. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158111/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+4.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 4. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Brionski-zapisnik-u-Hag-doleteo-sa-Galbrajtom.sr.html |title = Свет : Брионски записник у Хаг долетео са Галбрајтом : ПОЛИТИКА |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/Brijunski-transkripti-glavni-dokaz-Haskog-tribunala.lt.html |title = Region : Brijunski transkripti, glavni dokaz Haškog tribunala : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Beta |url = http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Tuzilac-Uklanjanje-Srba-cilj-Oluje-Tudjmana-i-optuzenih.lt.html |title = Hronika : Tužilac: Uklanjanje Srba cilj Oluje, Tuđmana i optuženih : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=30. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|last=Marić|first = Boro|url = http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vojna-akcija-uz-precutnu-podrshku.lt.html |title = Tema dana : Vojna akcija uz prećutnu podršku : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Hag-Krivica-hrvatskog-vrha-za-progon-Srba.lt.html |title = Hag: Krivica hrvatskog vrha za progon Srba : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/Mesic-Tudjman-znao-da-se-srpska-sela-pale-u-tri-smene.lt.html |title = Region : Mesić: Tuđman znao da se srpska sela pale u tri smene : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/obrana-oslobodite-markaca-brijunima-nije-dogovoren-zlocin-clanak-316034 |title = Obrana: Oslobodite Markača, na Brijunima nije dogovoren zločin, Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date=20. 1. 2012. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/temelj-presudu-krivotvoreni-transkripti-clanak-277078 |title = Temelj za presudu krivotvoreni transkripti , Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date = | accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> === Операције у јулу и августу 1995. === [[Датотека:Cro-occup-lines-1Aug95-Corps.svg|мини|десно|Позиције пред почетак операције]] Године 1995, војна ефективност крајишких Срба и [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] је значајно опала. На обе групе није утицао Београд, одбили су Милошевићеве покушаје да се заустави конфликт. Нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Морал и ефективност су били ниски, многе српске трупе су биле слабо обучаване. Такође су их разарали унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство.{{чињеница|date=06. 2010.}} [[Српска војска Крајине]] (СВК) није имала довољно војника. Било је само око 55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 -{km}- у Хрватској и још 100 -{km}- уз границу са [[Бихаћ]]ким регионом у северозападној Босни. 16.000 од ових војника су били стационирани у Источној Славонији, што је остављало само око 39.000 војника да брани остатак РСК. На основу борбеног извештаја који је Миле Мркшић, начелник Главног штаба СВК, поднео Главном штабу Војске Југославије, 26. августа 1995. године, на дан напада хрватских снага на западне делове РСК војска СВК је у тим деловима (Книнска Крајина, Лика, Банија и Кордун) имала 24.000 бораца у јединицама (на располагању је теоретски имала 36.000 војника, али су медицинско одсуство и дезертерство пре почетка напада смањили тај број); Хрватске снаге, по истом документу, имале су између 100.000 и 105.000 војника у западним деловима, док је око 30.000 војника распоређено у Славонији. С обзиром да је отприлике пола 5. корпуса АРБиХ (Бихаћ) - око 7.000 војника - било упућено на јединице СВК, те да су снаге Специјалне полиције ХР учествовале у нападу са око 3.000 војника, свеукупан број нападача на западне делове СВК био је између 110.000 - 115.000 војника.<ref>Republika Srpska Krajina. Glavni štab Srpske Vojske. Str. po. 30-1/33. 26. avgust. 1995. Na Glavni štab Vojske Jugoslavije (dostupno na stranicama ICTY)</ref> Однос нападача и бранилаца је био 7:1 у корист агресора. Насупрот српској војсци, [[Оружане снаге Републике Хрватске|хрватске]] и [[Армија Републике Босне и Херцеговине|бошњачке]] армије су значајно ојачале. Имале су ново и модерније наоружање и поред тога што је на снази био [[ембарго]] на оружје. Такође су имале стратешку предност, много су биле краће линије комуникација него код Срба.{{чињеница|date=11. 2015.}} У лето 1995. године, хрватске и муслиманске снаге су се удружиле и [[Операција Љето ’95|заузеле]] стратешки важне висококрајишке градове [[Гламоч]] и [[Босанско Грахово]], као и доње [[Ливањско поље]] где су већинско становништво чинили Срби. Овај потез је практично пресекао линију снабдевања Срба у Хрватској и ставио град [[Книн]] у окружење са три стране. Око 20.000 становника са ових простора је морало да напусти своје домове и и да се исели даље у Републику Српску и СРЈ.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 4. август === [[Датотека:Map 49 - Croatia - Operation Oluja, 4-8 August 1995.jpg|мини|десно|200П|Мапа операције Олуја]] Дана [[4. август]]а на православни празник [[Блага Марија|Благе Марије]], у 4 часа после поноћи, [[Америчко ратно ваздухопловство|америчке ваздухопловне снаге]] су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само сат времена пре почетка операције.{{чињеница|date=06. 2022.}} Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.000 хрватских војника и полицајаца. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор СВК био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“, на фронту дугом 700&nbsp;km. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у [[бјеловар]]ском, [[загреб]]ачком, [[Карловац|карловачком]], [[госпић]]ком и [[сплит]]ском зборном подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15&nbsp;km. Хрватске 4. и 7. гардијска бригада су се пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле [[Книн]] и већи део [[Далмација|Северне Далмације]] [[5. август]]а.{{чињеница|date=11. 2015.}} Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање [[Свети Рок (Ловинац)|Светог Рока]]. Книн је већ био у окружењу, жестоко гранатиран, а хрватске јединице на свега неколико километара пред градом. Срби одговарају артиљеријским нападима на [[Сисак]], Карловац, [[Шибеник]], [[Оточац]], Госпић, [[Огулин]]… Државна телевизија Србије је прву информацију о агресији на РСК објавила тек у 19:30 за време Дневника.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 5. август === Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је велика хрватска застава. Заузета су и околна места - [[Врлика]], [[Кијево (општина)|Кијево]], [[Житнић]], [[Дрниш]], [[Бенковац]], [[Грачац (Лика)|Грачац]], [[Ловинац]], [[Љубово (Удбина)|Љубово]], али и [[Плашки]], [[Примишље]] и [[Хрватска Дубица]]. Једино је пружен снажан отпор око града [[Глина (град)|Глине]] и код [[Петриња|Петриње]] (југозападно од Сиска).{{чињеница|date=11. 2015.}} До вечери је остварено око 80% планираног, а српски цивили напустили су заузета подручја преко [[Срб (Грачац)|Срба]] и [[Двор (насеље)|Двора]]. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на [[Жупања|Жупању]], из источне [[Славонија|Славоније]] на [[Осијек]], [[Винковци|Винковце]] и [[Нуштар]], с [[Кордун]]а на Карловац, а из [[Источна Херцеговина|источне Херцеговине]] на [[Дубровник|дубровачко]] подручје.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 6. август === Дана 6. августа, Прва хрватска гардијска бригада је пробила територију око града [[Слуњ]]а (северно од [[Плитвичка језера|Плитвица]]) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама 5. корпуса Армије РБиХ на западу Босне. Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије РБиХ]] на граници са БиХ, на реци [[Корана|Корани]] код [[Тржачка Раштела|Тржачких Раштела]]. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн - Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске [[Фрањо Туђман]].{{чињеница|date=11. 2015.}} Крајина је поражена. Пали су [[Обровац]], Петриња, Слуњ, [[Хрватска Костајница|Костајница]], Плитвичка језера, Глина... Снаге Војске РСК су трећег дана акције „Олуја“ у расулу: 21. кордунашки корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. банијски корпус пред разбијањем.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 7. август === Последњег дана „Олује“ пали су и [[Турањ]] и [[Тушиловић]], па [[Војнић]] и [[Топуско]], [[Горњи Лапац|Горњи]] и [[Доњи Лапац]]… У 18 сати хрватски министар одбране [[Гојко Шушак]] објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих јединица српске војске се предало у року од следећих пар дана.{{чињеница|date=11. 2015.}} == Последице операције == [[Датотека:Oluja traktor.jpg|мини|десно|180п|Српске избеглице из Крајине]] [[File:Church of Mary Magdalene in Banstol.jpg|thumb|[[Црква Благе Марије Банстол]] посјећена је цивилним жртвама ове операције]] Након операције РСК више не постоји. Већина Срба, око 250.000 људи - је била протерана.{{чињеница|date=11. 2015.}} У операцији „Олуја“ учествовало је најмање 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и ''Хрватског вијећа одбране''. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 30.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом [[Република Српска|Републике Српске]] у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су медији тада већином игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] у којој већину чине косовски [[Албанци]].{{чињеница|date=11. 2015.}} Након акције „Олуја“, хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом.<ref name="B92 specijal">{{cite web|url=http://www.b92.net/specijal/oluja/index.php?nav_id=174035 |title = B92 specijal: 10 godina od '&#39;Oluje'&#39; nad Krajinom |publisher = B92.net |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Командант цивилне полиције мировних снага [[Организација уједињених нација|УН]] за подручје Книна, генерал [[Алан Горан]], на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73% уништених кућа.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/934774/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5%22.html |title = Годишњица „Олује“ |language = {{ср}} |publisher = Rts.rs |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Према неким подацима (прецизних података ни данас нема), у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а [[хелсиншки одбор за људска права]] тврди да је током те операције погинуло 677 цивила.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/269054/Porodice-organizuju-parastos-za-Srbe-ubijene-u-akciji-Oluja |title = Blic Online &#124; Porodice organizuju parastos za Srbe ubijene u akciji Oluja |publisher = Blic.rs |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref> Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починиле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.<ref name="B92 specijal"/>{{чињеница|date=11. 2015.}} Документационо-информативни центар „[[Веритас]]“ у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Дана [[11. август]]а, Хрватско Министарство Здравља је издало званичне податке жртава са хрватске стране: 174 мртвих и 1.430 рањених. 726<ref>[http://www.srpska.ru/article.php?nid=4303 Операция "Олуя" - падение Сербской Краины] {{Wayback|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=4303 |date=20130120094359}}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref> војника је погинуло са српске стране.{{чињеница|date=11. 2015.}} Током 2013. године у Србији је живело 42.000 Срба из Хрватске са статусом избеглице.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:451815-Hrvatska-Udbas-im-vazniji-i-od-42ooo-Srba Удбаш им важнији и од 42.000 Срба („Вечерње новости“, 31. август 2013)]</ref> Повратак српског становништва после 2000. године и почетка нормализације односа између Београда и Загреба тече споро и са скромним резултатима. Углавном се, у одређеном броју, враћа старије становништво. У наредним годинама Хрватска је покушала да у ове области насели хрватско становништво. У томе и није апсолутно успела, већ само делимично, па су територијалне области од великог геополитичког значаја углавном остале ненастањене, економски и инфраструктурно девастиране. == Ратни злочини и етничко чишћење == Међународни кривични Суд за бившу Југославију (Хашки Трибунал) је за операцију "Олуја" подигао оптужнице још 2004. године против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача. [[Хашки трибунал|Хашки суд]] је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] [[Анте Готовина|Анту Готовину]] на 24 и [[Младен Маркач|Младена Маркача]] на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у [[Удружени злочиначки подухват|удруженом злочиначком подухвату]] којег је предводио [[Фрањо Туђман]], а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.<ref>{{cite web|url=http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/gotovinin-doprinos-udruzenom-zlocinackom-poduhvatu.25.html?cat_id=1&news_id=12746 |title = Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu &#124; Sense Agency &#124; Vest |publisher = -{SENSE Agency}- |date= |accessdate=10. 9. 2011.}}</ref> Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва <ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/sid/10633 |title = Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку |publisher = -{Icty.org}- |date=|accessdate=10. 9. 2011}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Жалбено је веће од петорице чланова разматрало је првостепену пресуду. Дана [[16. новембра]] [[2012]]. генерали Маркач и Готовина ослобођени су свих оптужби и пуштени на слободу другостепеном (правоснажном) пресудом којом је првостепена осуђујућа пресуда окарактерисана као неразумна.<ref>[http://www.vecernji.hr/vijesti/haaski-sud-oslobodio-gotovinu-markaca-generali-slobodni-clanak-475935 www.vecernji.hr], Хашки суд ослободио Готовину и Маркача! Генерали слободни!, 16. новембар 2012, приступљено 14. децембар 2012.</ref> Током операције, убијено је око 2.650 цивила, а преко 300.000 је избегло.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/748304/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5%22+.html |title = РТС: Помен жртвама „Олује“ |language = {{sr}} |publisher = Rts.rs |date=|accessdate=10. 9. 2011}}</ref> Српско становништво је убијано систематски, њихови домови су пљачкани а затим паљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на овим просторима.<ref>{{cite web|last=Kovačević|first=M.|url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:329126-Djakomo-Skoti-Svirepo-ubijanje-Srba |title = Đakomo Skoti: Svirepo ubijanje Srba &#124; Aktuelno |publisher = Novosti.rs |date=|accessdate=10. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/U-granatiranju-Knina-ubijena-i-balerina.lt.html |title = U granatiranju Knina ubijena i balerina : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author = Beta |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/ZVANICNIK-UN-CEO-KNIN-BIO-META-GRANATA-UBIJANI-CIVILI-i39700.lt.html |title = Zvaničnik UN: Ceo Knin bio meta granata, ubijani civili |publisher = Politika.rs |date=17. 4. 2008. |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/MRKSIC-PROGON-SRBA-BIO-CILJ-NAPADA-NA-KNIN-i92537.lt.html |title = Mrkšić: Progon Srba bio cilj napada na Knin : Politika | publisher = Politika.rs |date=23. 6. 2009. |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Kisha-granata-kao-psiholoshko-sredstvo.lt.html |title = Politika : Kiša granata kao psihološko sredstvo |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/U-Tribunalu-zavrseno-sudjenje-hrvatskim-generalima-i147967.lt.html |title = U Tribunalu završeno suđenje hrvatskim generalima : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref> Јавно критикујући [[етничко чишћење]], амерички војни планери су помогли Хрватској да изведе највеће етничко чишћење током тог рата. Пензионисани амерички генерал [[Чарлс Бојд]], заменик команданта [[НАТО]]-а, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу тог плана.<ref>{{cite web|url=http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=66636&Itemid=26 |title = Pregled Štampe |publisher = glassrbije.org |date=| accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} [[Канада|Канадски]] официр из састава [[Организација уједињених нација|УН]] је идентификовао [[Албанија|албанског]] сепаратистичког лидера [[Агим Чеку|Агима Чекуа]], одговорног за масакр над Србима. [[Ема Бонино]], [[Европска унија|Европски]] комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама. [[Хелсиншки одбор за људска права|Хелсиншка федерација за људска права]] саопштила је 21. августа 1995. године у Бечу да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба.<ref>http://www.krajinaforce.com/dokumenti/hrvatska_oluja_srpski_egzodus.pdf</ref> [[Међународни суд правде]] је фебруара 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за [[геноцид]], утврдивши да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини над цивилима који би могли бити дела извршења геноцида, као што су убиства припадника колоне избеглица, убиства у заштићеној зони [[Организација уједињених нација|УН-а]], убиства и злостављања Срба који су остали у Крајини; али да није доказана специфична геноцидна намера.<ref>{{harvnb|ICJ|3 February 2015|pages = 4, 141, 142}}</ref> У пресуди је поменуто да је егзодус Срба био очекиван, чак и пожељан, као и да је планирање операције у одређеној мери било засновано на њему.<ref>{{harvnb|ICJ|3 February 2015|page=131}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Скоти| first = Ђакомо | title = Хрватска операција Олуја: „ослобађање“ Крајине и етничко чишћење Срба|year=2010| publisher = Откровење | location = Београд| language = {{sr}}|isbn=978-86-83353-66-8 |pages=282| quote = }} * {{Cite book| ref=harv| last=| first = | title = Military Operation Storm and it's Aftermath : report|year=| publisher = Croatian Helsinki Committee for Human Rights | location = Zagreb (2001)| language = {{en}}|isbn=978-953-96343-9-9 |pages=310| quote = }} * {{cite web|ref={{harvid|ICJ|3 February 2015}}| title = Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Croatia v. Serbia)| url = http://www.icj-cij.org/docket/files/118/18422.pdf| language = {{en}}| format = PDF| accessdate=4. 9. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20161213060252/http://www.icj-cij.org/docket/files/118/18422.pdf| archive-date=13. 12. 2016|url-status=dead| df = }} {{refend}} * {{Cite book| ref=harv| last=Sekulić| first = Milisav|authorlink = Milisav Sekulić| title = Knin je pao u Beogradu|year=2000| url = | publisher = Nidda Verlag Gmbh| location = Bad Vilbel|id=}} {{Authority control}} == Спољашње везе == {{портал|Сукоби на територији СФРЈ|Историја}} {{Други пројекти | commons = Operation Storm | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Операција Олуја }} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=729 Живе ране Олује („Вечерње новости“, фељтон 31.7-12.8.2010)] * [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/701/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0/880776/Pittsburgh+Post-Gazzette%3A+%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD+-+%D0%93%D0%B4%D0%B5+%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%83.html Балкан-Где духови корачају], Дан Симпсон, Питсбург пост-газета, 20. април 2011. * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=44058 Радио телевизија Републике Српске: Почиње обиљежавање прогона Срба из Републике Српске Крајине, 03.08.2011.] {{ср}} * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:396073-Oluja-jasan-rukopis-Amerikanaca „Олуја“ јасан рукопис Американаца („Вечерње новости“, 7. септембар 2012)] * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd=17&nav_category=11&nav_id=661121 Туђман: Срби да нестану (Б92, 17. новембар 2012)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=803 Олуја 1995. - злочин без казне („Вечерње новости“, фељтон, новембар 2012)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=871 Операција „Олуја“ - етничко чишћење Срба у Крајини („Вечерње новости“, фељтон, фебруар 2015)] * [https://web.archive.org/web/20130925104055/http://www.krajinaforce.com/dokumenti/rat_u_hrvatskoj_iz_pera_obavjestajca.pdf Рат у Хрватској из пера обавјештајца] * [https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1318010 Култура сећања „Олуја” 20 година после (Време, 6. август 2015)] {{Распад СФР Југославије}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} [[Категорија:Република Српска Крајина]] [[Категорија:Историја Срба у Хрватској]] [[Категорија:Ратни злочини током ратова на територији бивше Југославије (1990—1999)]] [[Категорија:Покољи]] [[Категорија:Војне операције Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Злочини над Србима]] [[Категорија:Рат у Хрватској]] [[Категорија:Босна и Херцеговина у 1995.]] [[Категорија:Хрватска у 1995.]] jjl894ocrloseion7ovrmi5dw77xdv4 25139002 25138982 2022-08-04T23:57:46Z Ранко Николић 97143 /* увод */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | ијек = да | битка = Операција Олуја | део = [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] | слика = Map 49 - Croatia - Operation Oluja, 4-8 August 1995.jpg | величина_слике = 250п | опис_слике = Мапа операције Олуја<br>Снаге: {{legend inline|#b89835|Хрватска}} {{legend inline|#b5666b|Српска Крајина}} {{legend inline|#628d3e|Босна и Херцеговина}} | датум = [[4. август|4]]—[[7. август]] [[1995]]. | локација = [[Република Српска Крајина]] | резултат = [[одлучујућа побједа|Одлучујућа]] хрватска побједа * Крај великих борби у Хрватској * Већину Српске Крајине заузима Хрватска * Етничко чишћење Срба из Хрватске * Појачане дипломатске активности доводе до [[Ердутски споразум|Ердутског споразума]] и краја рата [[Стратешка побједа|Стратешка]] бошњачка побједа * Освојена Западна Босна * Окончање блокаде Бихаћа | страна1 = {{застава|Хрватска|name=Република Хрватска}}<br>{{застава|Република Босна и Херцеговина}}<br>{{застава|Хрватска Република Херцег-Босна}} | страна2 = {{застава|Република Српска Крајина}}<br>{{застава|Република Српска}}<br>{{застава|Западна Босна|1995|name=Република Западна Босна}} | заповедник1 = {{зас|Хрватска}} [[Звонимир Червенко]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Анте Готовина]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Мирко Норац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Миљенко Црњац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Иван Басарац]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Петар Стипетић]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Лука Џанко]]<br>{{зас|Република Босна и Херцеговина}} [[Атиф Дудаковић]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Рахим Адеми]] | заповедник2 = {{зас|Република Српска Крајина}} [[Миле Мркшић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Миле Новаковић (војни официр)|Миле Новаковић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Слободан Ковачевић (генерал)|Слободан Ковачевић]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Стеван Шево]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Чедо Булат]]{{POW}}<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Милорад Ступар]]<br>{{зас|Република Српска Крајина}} [[Слободан Тарбук]]<br>{{зас|Република Српска}} [[Ратко Младић]]<br>{{зас|Западна Босна|1995}} [[Фикрет Абдић]] | јединице1 = {{зас слика|Flag of Croatian Army.svg}} [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватска војска]]<br>{{зас слика|Emblème de l'Antiteroristička jedinica Lučko (ATJ Lučko).svg|border=|size=20px}} [[Специјална полиција Републике Хрватске|Хрватска специјална полиција]]<br>{{зас слика|Flag of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg}} [[Армија Републике Босне и Херцеговине]]<br>{{зас слика|Flag of Croatian Defence Council.svg}} [[Хрватско вијеће одбране]] | јединице2 = {{зас слика|Srpska-vojska-Krajine.png|border=|size=20px}} [[Српска војска Крајине]]<br>{{зас слика|Patch of the Army of Republika Srpska.svg|border=|size=20px}} [[Војска Републике Српске]]<br> {{зас слика|Амблем НОЗБ.jpg|border=|size=20px}} [[Народна одбрана Западне Босне]] | јачина1 = ХВ: 130.000–150.000 војника<br>АРБиХ: 3.000 војника | јачина2 = СВК: 27.000—34.000 војника<br>НОЗБ: 4.000—5.000 војника | губици1 = 174–211 погинулих<br>1.100—1.430 рањених<br>3 заробљена | губици2 = 560 погинулих<br>4.000 заробљених | губици3 = Погинуло српских цивила:<br>214 (хрватске тврдње) — 1.192 (српске тврдње)<br> Погинуло хрватских цивила: 42<br> Избјелице:<br>150.000—200.000 Срба из Републике Српске Крајине<br>21.000 Бошњака из Републике Западне Босне<br>22.000 Бошњака и Хрвата из Републике Српске<br> Остали: погинула 4 мировњака УН, 16 рањено }} '''Операција Олуја''' је била посљедња велика битка [[рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и главни фактор у исходу [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Била је то [[одлучујућа побједа]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] (ХВ) и [[стратешка побједа]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] (АРБиХ). ХВ је имала подршку [[Специјална полиција Републике Хрватске|Хрватске специјалне полиције]], која ја напредовала са планине [[Велебит]], док се АРБиХ налазила у Бихаћком џепу, у позадини [[Српска војска Крајине|Српске војске Крајине]] (СВК). Битка је била највећа европска копнена битка од [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]], а покренута је да би Хрватска успоставила контролу над 10.400 км<sup>2</sup> (око 18,4% територије на коју је полагала право), а Босна и Херцеговина над Западном Босном. Операција Олуја почела је у зору 4. августа 1995, док је крај проглашен 7. августа увече, иако су значајне операције чишћења џепова отпора трајале до 14. августа. Спровођењем операције Олуја ефективно је окончана [[блокада Бихаћа]], а ХВ, АРБиХ и [[Хрватско вијеће одбране]] (ХВО) доведене су у положај којим је промијењен однос војних снага у Босни и Херцеговини кроз [[операција Маестрал 2|операцију Маестрал 2]] која је услиједила. Операција је изграђена на напредовању ХВ и ХВО током [[Операција Љето ’95|операције Љето ’95]], током које су задобијени стратешки положаји који су омогућавали брзо заузимање [[Книн]]а, главног града Српске Крајине, и на континуираном наоружавању и обуци ХВ од почетка рата у Хрватској. Сама операција услиједила је након неуспјешне мировне мисије [[Уједињене нације|Уједињених нација]] и дипломатских напора да се ријеши сукоб. Стратешки успјех ХВ и АРБиХ био је резултат низа побољшања самих оружаних сила и кључних продора на положајима СВК које су касније искористиле ХВ и АРБиХ. Напад није био успјешан одмах у свим тачкама, али је заузимање кључних положаја довело до колапса командне структуре СВК и укупне одбрамбене способности. Хрватско заузимање [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], непосредно прије операције, као и напредовање специјалне полиције до [[Грачац (Лика)|Грачца]], учинило је одбрану Книна готово немогућом. У [[Лика|Лици]], двије хрватске бригаде брзо су пресјекле подручје под контролом СВК, којем је недостајала тактичка дубина и покретне резервне снаге, затим су изоловале џепове отпора, поставиле мобилне снаге за одлучујући удар према сјеверу у зону одговорности зборног подручја Карловац и потиснуле СВК ка [[Банија|Банији]]. Пораз СВК код [[Глина|Глине]] и [[Петриња|Петриње]], након тешке дефанзиве, поражен је и [[39. банијски корпус|39. банијског корпуса]] СВК јер је његову резерву приковала АРБиХ. Република Српска Крајина се ослањала на оружане снаге Републике Српске и Савезне Републике Југославије као своју стратешку резерву, али се оне нису мијешале у битку. [[Сједињене Америчке Државе]] су такође имале улогу у операцији упућивањем Хрватске на војну консултантску фирму [[Војни професионални ресурси]], која је потписала уговор са [[Пентагон]]овом лиценцом за савјетовање, обуку и пружање обавјештајних података ХВ. ХВ и специјална полиција имале су губитке 174—211 погинулих или несталих, док је СВК имала 560 погинулих војника. Погинула су и четири мировњака УН. ХВ је [[Ратни заробљеници|заробила]] 4.000 војника. Број погинулих српских цивила је споран — хрватски извори наводе 214, док српски извори наводе 1.192 погинула или нестала цивила. Током и након офанзиве, око 150.000—200.000 Срба је избјегло са подручја које је раније држала СВК, а хрватске снаге су на том подручју починиле разне злочине над преосталим цивилима. [[Међународни кривични трибунал за бившу Југославију]] (МКТЈ) касније је [[Суђење Готовини и осталима|судио тројици хрватских генерала]] оптужених за [[Ратни злочин|ратне злочине]] и учешће у [[Удружени злочиначки подухват|удруженом злочиначком подухвату]] смишљеном да протјера српског становништво из Хрватске, иако су сва тројица на крају ослобођена, а суд је одбацио оптужбе за злочиначки подухват. МКТЈ је закључио да операција Олуја није имала за циљ етнички прогон, јер цивили нису били намјерног гађани. МКТЈ је навео да су ХВ и специјална полиција починиле велки број злочина над српским становништвом након артиљеријског напада, али да државни и војни врх није одговоран за њихово стварање и организовање и да Хрватска није имала конкретну намјеру расељавање српске мањине у земљи. Међутим, Хрватска је донијела дискриминаторске мјере како би Србима отежала повратак. ''-{[[Human Rights Watch]]}-'' је извијестио да су огромну већину злостављања током операције починиле хрватске снаге и да су се злостављања у великим размјерама наставила мјесецима након тога, укључујући [[погубљење по кратком поступку|погубљења по кратком поступку]] српских цивила и уништавања српске имовине. [[Србија]] је 2010. тужила Хрватску пред [[Међународни суд правде|Међународним судом правде]] (МСП), тврдећи да је офанзива представљала [[геноцид]]. Суд је 2015. одлучио да офанзива није геноцидна и потврдио претходне пресуде МКТЈ. == Претходна дешавања == У јануару [[1992]]. године, договор је потписан од стране председника Хрватске [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]] и [[председник Републике Србије|председника]] [[Србија|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] за прекид ватре између Хрватске армије и [[Срби|Срба]] у Хрватској, које је подржавала [[Југословенска народна армија]]. Сукоб се одвијао у Крајини у којој су већину становништва чинили Срби. Прекид ватре је дао Хрватској армији времена да се боље припреми за следећу битку.{{чињеница|date=11. 2015.}} Током следеће три године, хрватске војне акције у Крајини су углавном биле ограничене на проверавање способности српске одбране. Изузетак су били напади у [[Операција Масленица|јануару]] и [[Операција Медачки џеп|септембру]] [[1993]]. године, ограниченог карактера, када су хрватске снаге сравниле неколико српских села на подручју [[Равни Котари|Равних Котара]] и планинама у [[Лика|личком]] региону, што је изазвало међународни инцидент.{{чињеница|date=11. 2015.}} Хрватска војска је играла важнију улогу у западној [[Босна и Херцеговина|БиХ]] и у [[Босанска Посавина|Посавини]] где су се заједно са снагама босанских [[Хрвати|Хрвата]] борили против снага [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].{{чињеница|date=11. 2015.}} == Хронологија догађаја == === Утицај НАТО акција === Након заустављања [[Муслиманско-хрватски сукоб|хрватско муслиманског сукоба]] и потписивања [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонског споразума]], почела се припремати Олуја. Септембра 1994, Хрватска влада је уз одобрење [[Стејт департмент|Стејт дипартмента]], потписала уговор, под именом „Демократски транзициони програм“, с америчком војно-консултантском компанијом [[Војни професионални ресурси|МПРИ]] ({{јез-енг|MPRI - Military Professional Resources Incorporated}}).<ref name="Smith2002">{{Cite journal|last=Smith|first = Eugene B.|date = 2002.|url = http://findarticles.com/p/articles/mi_m0IBR/is_4_32/ai_95447364/pg_5|title=The new condottieri and US policy: The Privatization of Conflict and its implications|journal = Parameters|publisher=United States Army War College|page=5–6| accessdate=13. 4. 2008}}</ref> Према овом споразуму, службеници ове фирме, које је предводио пензионисани амерички генерал Карл Вуоно, су интензивно радили на обуци хрватске војске и официра у војном училишту „Петар Зрињски“ у западном делу Загреба, као и у другим гарнизонима.<ref>{{cite web|last=Lazanski|first = Miroslav|url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Srbi-tuze-americke-generale.lt.html |title = Srbi tuže američke generale : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=31. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Група грађана из Чикага, под називом „Крајинске жртве геноцида“, тужила је суду у Илиноису компанију Л-3 Комјуникејшнс јер је, како тврде, МПРИ (данас дио холдинга Л-3) обучавала и опремала хрватске снаге, као и учествовала у планирању и спровођењу акције Олуја 1995. године.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/76152/Galbrajt-Tuziti-Amerikance-za-Oluju-besmislica |title = Vesti online / Vesti / Svet / Galbrajt: Tužiti Amerikance za "Oluju" besmislica |publisher = Vesti-online.com |date=|accessdate=31. 1. 2012}}</ref> <ref>{{cite web|author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Galbrajt-SAD-nisu-dale-zeleno-svetlo-za-Oluju.lt.html |title = Galbrajt: SAD nisu dale zeleno svetlo za Oluju : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=Autor: Tomislav Krasnec |url = http://www.jutarnji.hr/peter-galbraith--srpska-tuzba-nema-sanse-na-sudu-/879419/ |title = Peter Galbraith: Srpska tužba nema šanse na sudu |publisher = Jutarnji.hr |date=20. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author = Beta |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Stampa-Tuzba-protiv-americke-firme-zbog-Oluje-i146504.lt.html |title = Štampa: Tužba protiv američke firme zbog „Oluje” : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=19. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|last=Lopušina|first=M.|url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:343736-Prihvacena-tuzba-Srba-iz-Cikaga-protiv-MPRI |title = Prihvaćena tužba Srba iz Čikaga protiv MPRI &#124; Aktuelno |publisher = Novosti.rs |date=19. 10. 2011. |accessdate=31. 1. 2012}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=03&nav_id=539369 |title = Vesti - SAD: Prihvaćena tužba za "Oluju" |publisher = B92 |date=3. 9. 2011 |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Пензионисани пуковник Хрватске, Анте Котромановић, је изјавио да су поред наведене фирме хрватској војсци у припреми акције „Олуја“ помогли француски војни стручњаци, који су у Шепуринама код Задра оснивали подофицирску школа и оспособљавали официрски кадар.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/248465/Amerikanci-i-Francuzi-pripremali-Oluju-sa-hrvatskom-vojskom |title = Blic Online &#124; Amerikanci i Francuzi pripremali "Oluju" sa hrvatskom vojskom |publisher = Blic.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012}}</ref><ref>{{cite web|author=Autor: Portal Jutarnji.hr |url = http://www.jutarnji.hr/presuda-u-haagu--ante-kotromanovic---jesu-li-amerikanci-i-francuzi-isto-dio-zajednickog-zlocinackog-pothvata-/939323/ |title = Presuda u Haagu: Ante Kotromanović - Jesu li Amerikanci i Francuzi isto dio zajedničkog zločinačkog pothvata? |publisher = Jutarnji.hr |date=15. 4. 2011. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} <ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/87770/Grani%C4%87%3A+Oluja+je+izvedena+u+saradnji+sa+SAD.html |title = Granić: Oluja je izvedena u saradnji sa SAD |language = {{sr}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/amerikance-najvise-zanimali-ratni-zlocini-hrvatskoj-clanak-222272 |title = Amerikance najviše zanimali ratni zločini u Hrvatskoj, Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date=30. 11. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> {{чињеница |date=11. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> <ref>{{cite web|url=http://emperors-clothes.com/articles/elich/krajina.html |title = The Invasion of Serbian Krajina |publisher = Emperors-clothes.com |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> === Брионски записник === <ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158106/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+1.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 1. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158107/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+2.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 2. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158108/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+3.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 3. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/158111/Pro%C4%8Ditajte+Brionske+transkripte+4.+deo.html |title = Pročitajte Brionske transkripte 4. deo |language = {{sr icon}} |publisher = Pressonline.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Brionski-zapisnik-u-Hag-doleteo-sa-Galbrajtom.sr.html |title = Свет : Брионски записник у Хаг долетео са Галбрајтом : ПОЛИТИКА |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/Brijunski-transkripti-glavni-dokaz-Haskog-tribunala.lt.html |title = Region : Brijunski transkripti, glavni dokaz Haškog tribunala : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Beta |url = http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Tuzilac-Uklanjanje-Srba-cilj-Oluje-Tudjmana-i-optuzenih.lt.html |title = Hronika : Tužilac: Uklanjanje Srba cilj Oluje, Tuđmana i optuženih : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=30. 8. 2010. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|last=Marić|first = Boro|url = http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vojna-akcija-uz-precutnu-podrshku.lt.html |title = Tema dana : Vojna akcija uz prećutnu podršku : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Hag-Krivica-hrvatskog-vrha-za-progon-Srba.lt.html |title = Hag: Krivica hrvatskog vrha za progon Srba : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/Mesic-Tudjman-znao-da-se-srpska-sela-pale-u-tri-smene.lt.html |title = Region : Mesić: Tuđman znao da se srpska sela pale u tri smene : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date=|accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/obrana-oslobodite-markaca-brijunima-nije-dogovoren-zlocin-clanak-316034 |title = Obrana: Oslobodite Markača, na Brijunima nije dogovoren zločin, Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date=20. 1. 2012. |accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/temelj-presudu-krivotvoreni-transkripti-clanak-277078 |title = Temelj za presudu krivotvoreni transkripti , Aktualno, hrvatska |publisher = Vecernji.hr |date = | accessdate=31. 1. 2012.}}</ref> === Операције у јулу и августу 1995. === [[Датотека:Cro-occup-lines-1Aug95-Corps.svg|мини|десно|Позиције пред почетак операције]] Године 1995, војна ефективност крајишких Срба и [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] је значајно опала. На обе групе није утицао Београд, одбили су Милошевићеве покушаје да се заустави конфликт. Нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Морал и ефективност су били ниски, многе српске трупе су биле слабо обучаване. Такође су их разарали унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство.{{чињеница|date=06. 2010.}} [[Српска војска Крајине]] (СВК) није имала довољно војника. Било је само око 55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 -{km}- у Хрватској и још 100 -{km}- уз границу са [[Бихаћ]]ким регионом у северозападној Босни. 16.000 од ових војника су били стационирани у Источној Славонији, што је остављало само око 39.000 војника да брани остатак РСК. На основу борбеног извештаја који је Миле Мркшић, начелник Главног штаба СВК, поднео Главном штабу Војске Југославије, 26. августа 1995. године, на дан напада хрватских снага на западне делове РСК војска СВК је у тим деловима (Книнска Крајина, Лика, Банија и Кордун) имала 24.000 бораца у јединицама (на располагању је теоретски имала 36.000 војника, али су медицинско одсуство и дезертерство пре почетка напада смањили тај број); Хрватске снаге, по истом документу, имале су између 100.000 и 105.000 војника у западним деловима, док је око 30.000 војника распоређено у Славонији. С обзиром да је отприлике пола 5. корпуса АРБиХ (Бихаћ) - око 7.000 војника - било упућено на јединице СВК, те да су снаге Специјалне полиције ХР учествовале у нападу са око 3.000 војника, свеукупан број нападача на западне делове СВК био је између 110.000 - 115.000 војника.<ref>Republika Srpska Krajina. Glavni štab Srpske Vojske. Str. po. 30-1/33. 26. avgust. 1995. Na Glavni štab Vojske Jugoslavije (dostupno na stranicama ICTY)</ref> Однос нападача и бранилаца је био 7:1 у корист агресора. Насупрот српској војсци, [[Оружане снаге Републике Хрватске|хрватске]] и [[Армија Републике Босне и Херцеговине|бошњачке]] армије су значајно ојачале. Имале су ново и модерније наоружање и поред тога што је на снази био [[ембарго]] на оружје. Такође су имале стратешку предност, много су биле краће линије комуникација него код Срба.{{чињеница|date=11. 2015.}} У лето 1995. године, хрватске и муслиманске снаге су се удружиле и [[Операција Љето ’95|заузеле]] стратешки важне висококрајишке градове [[Гламоч]] и [[Босанско Грахово]], као и доње [[Ливањско поље]] где су већинско становништво чинили Срби. Овај потез је практично пресекао линију снабдевања Срба у Хрватској и ставио град [[Книн]] у окружење са три стране. Око 20.000 становника са ових простора је морало да напусти своје домове и и да се исели даље у Републику Српску и СРЈ.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 4. август === [[Датотека:Map 49 - Croatia - Operation Oluja, 4-8 August 1995.jpg|мини|десно|200П|Мапа операције Олуја]] Дана [[4. август]]а на православни празник [[Блага Марија|Благе Марије]], у 4 часа после поноћи, [[Америчко ратно ваздухопловство|америчке ваздухопловне снаге]] су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само сат времена пре почетка операције.{{чињеница|date=06. 2022.}} Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.000 хрватских војника и полицајаца. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор СВК био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“, на фронту дугом 700&nbsp;km. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у [[бјеловар]]ском, [[загреб]]ачком, [[Карловац|карловачком]], [[госпић]]ком и [[сплит]]ском зборном подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15&nbsp;km. Хрватске 4. и 7. гардијска бригада су се пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле [[Книн]] и већи део [[Далмација|Северне Далмације]] [[5. август]]а.{{чињеница|date=11. 2015.}} Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање [[Свети Рок (Ловинац)|Светог Рока]]. Книн је већ био у окружењу, жестоко гранатиран, а хрватске јединице на свега неколико километара пред градом. Срби одговарају артиљеријским нападима на [[Сисак]], Карловац, [[Шибеник]], [[Оточац]], Госпић, [[Огулин]]… Државна телевизија Србије је прву информацију о агресији на РСК објавила тек у 19:30 за време Дневника.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 5. август === Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је велика хрватска застава. Заузета су и околна места - [[Врлика]], [[Кијево (општина)|Кијево]], [[Житнић]], [[Дрниш]], [[Бенковац]], [[Грачац (Лика)|Грачац]], [[Ловинац]], [[Љубово (Удбина)|Љубово]], али и [[Плашки]], [[Примишље]] и [[Хрватска Дубица]]. Једино је пружен снажан отпор око града [[Глина (град)|Глине]] и код [[Петриња|Петриње]] (југозападно од Сиска).{{чињеница|date=11. 2015.}} До вечери је остварено око 80% планираног, а српски цивили напустили су заузета подручја преко [[Срб (Грачац)|Срба]] и [[Двор (насеље)|Двора]]. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на [[Жупања|Жупању]], из источне [[Славонија|Славоније]] на [[Осијек]], [[Винковци|Винковце]] и [[Нуштар]], с [[Кордун]]а на Карловац, а из [[Источна Херцеговина|источне Херцеговине]] на [[Дубровник|дубровачко]] подручје.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 6. август === Дана 6. августа, Прва хрватска гардијска бригада је пробила територију око града [[Слуњ]]а (северно од [[Плитвичка језера|Плитвица]]) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама 5. корпуса Армије РБиХ на западу Босне. Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије РБиХ]] на граници са БиХ, на реци [[Корана|Корани]] код [[Тржачка Раштела|Тржачких Раштела]]. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн - Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске [[Фрањо Туђман]].{{чињеница|date=11. 2015.}} Крајина је поражена. Пали су [[Обровац]], Петриња, Слуњ, [[Хрватска Костајница|Костајница]], Плитвичка језера, Глина... Снаге Војске РСК су трећег дана акције „Олуја“ у расулу: 21. кордунашки корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. банијски корпус пред разбијањем.{{чињеница|date=11. 2015.}} === 7. август === Последњег дана „Олује“ пали су и [[Турањ]] и [[Тушиловић]], па [[Војнић]] и [[Топуско]], [[Горњи Лапац|Горњи]] и [[Доњи Лапац]]… У 18 сати хрватски министар одбране [[Гојко Шушак]] објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих јединица српске војске се предало у року од следећих пар дана.{{чињеница|date=11. 2015.}} == Последице операције == [[Датотека:Oluja traktor.jpg|мини|десно|180п|Српске избеглице из Крајине]] [[File:Church of Mary Magdalene in Banstol.jpg|thumb|[[Црква Благе Марије Банстол]] посјећена је цивилним жртвама ове операције]] Након операције РСК више не постоји. Већина Срба, око 250.000 људи - је била протерана.{{чињеница|date=11. 2015.}} У операцији „Олуја“ учествовало је најмање 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и ''Хрватског вијећа одбране''. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 30.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом [[Република Српска|Републике Српске]] у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су медији тада већином игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] у којој већину чине косовски [[Албанци]].{{чињеница|date=11. 2015.}} Након акције „Олуја“, хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом.<ref name="B92 specijal">{{cite web|url=http://www.b92.net/specijal/oluja/index.php?nav_id=174035 |title = B92 specijal: 10 godina od '&#39;Oluje'&#39; nad Krajinom |publisher = B92.net |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Командант цивилне полиције мировних снага [[Организација уједињених нација|УН]] за подручје Книна, генерал [[Алан Горан]], на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73% уништених кућа.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/934774/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5%22.html |title = Годишњица „Олује“ |language = {{ср}} |publisher = Rts.rs |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Према неким подацима (прецизних података ни данас нема), у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а [[хелсиншки одбор за људска права]] тврди да је током те операције погинуло 677 цивила.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/269054/Porodice-organizuju-parastos-za-Srbe-ubijene-u-akciji-Oluja |title = Blic Online &#124; Porodice organizuju parastos za Srbe ubijene u akciji Oluja |publisher = Blic.rs |date= |accessdate=11. 1. 2012}}</ref> Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починиле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.<ref name="B92 specijal"/>{{чињеница|date=11. 2015.}} Документационо-информативни центар „[[Веритас]]“ у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Дана [[11. август]]а, Хрватско Министарство Здравља је издало званичне податке жртава са хрватске стране: 174 мртвих и 1.430 рањених. 726<ref>[http://www.srpska.ru/article.php?nid=4303 Операция "Олуя" - падение Сербской Краины] {{Wayback|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=4303 |date=20130120094359}}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref> војника је погинуло са српске стране.{{чињеница|date=11. 2015.}} Током 2013. године у Србији је живело 42.000 Срба из Хрватске са статусом избеглице.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:451815-Hrvatska-Udbas-im-vazniji-i-od-42ooo-Srba Удбаш им важнији и од 42.000 Срба („Вечерње новости“, 31. август 2013)]</ref> Повратак српског становништва после 2000. године и почетка нормализације односа између Београда и Загреба тече споро и са скромним резултатима. Углавном се, у одређеном броју, враћа старије становништво. У наредним годинама Хрватска је покушала да у ове области насели хрватско становништво. У томе и није апсолутно успела, већ само делимично, па су територијалне области од великог геополитичког значаја углавном остале ненастањене, економски и инфраструктурно девастиране. == Ратни злочини и етничко чишћење == Међународни кривични Суд за бившу Југославију (Хашки Трибунал) је за операцију "Олуја" подигао оптужнице још 2004. године против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача. [[Хашки трибунал|Хашки суд]] је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] [[Анте Готовина|Анту Готовину]] на 24 и [[Младен Маркач|Младена Маркача]] на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у [[Удружени злочиначки подухват|удруженом злочиначком подухвату]] којег је предводио [[Фрањо Туђман]], а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.<ref>{{cite web|url=http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/gotovinin-doprinos-udruzenom-zlocinackom-poduhvatu.25.html?cat_id=1&news_id=12746 |title = Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu &#124; Sense Agency &#124; Vest |publisher = -{SENSE Agency}- |date= |accessdate=10. 9. 2011.}}</ref> Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва <ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/sid/10633 |title = Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку |publisher = -{Icty.org}- |date=|accessdate=10. 9. 2011}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} Жалбено је веће од петорице чланова разматрало је првостепену пресуду. Дана [[16. новембра]] [[2012]]. генерали Маркач и Готовина ослобођени су свих оптужби и пуштени на слободу другостепеном (правоснажном) пресудом којом је првостепена осуђујућа пресуда окарактерисана као неразумна.<ref>[http://www.vecernji.hr/vijesti/haaski-sud-oslobodio-gotovinu-markaca-generali-slobodni-clanak-475935 www.vecernji.hr], Хашки суд ослободио Готовину и Маркача! Генерали слободни!, 16. новембар 2012, приступљено 14. децембар 2012.</ref> Током операције, убијено је око 2.650 цивила, а преко 300.000 је избегло.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/748304/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5%22+.html |title = РТС: Помен жртвама „Олује“ |language = {{sr}} |publisher = Rts.rs |date=|accessdate=10. 9. 2011}}</ref> Српско становништво је убијано систематски, њихови домови су пљачкани а затим паљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на овим просторима.<ref>{{cite web|last=Kovačević|first=M.|url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:329126-Djakomo-Skoti-Svirepo-ubijanje-Srba |title = Đakomo Skoti: Svirepo ubijanje Srba &#124; Aktuelno |publisher = Novosti.rs |date=|accessdate=10. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/region/U-granatiranju-Knina-ubijena-i-balerina.lt.html |title = U granatiranju Knina ubijena i balerina : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author = Beta |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/ZVANICNIK-UN-CEO-KNIN-BIO-META-GRANATA-UBIJANI-CIVILI-i39700.lt.html |title = Zvaničnik UN: Ceo Knin bio meta granata, ubijani civili |publisher = Politika.rs |date=17. 4. 2008. |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/MRKSIC-PROGON-SRBA-BIO-CILJ-NAPADA-NA-KNIN-i92537.lt.html |title = Mrkšić: Progon Srba bio cilj napada na Knin : Politika | publisher = Politika.rs |date=23. 6. 2009. |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Kisha-granata-kao-psiholoshko-sredstvo.lt.html |title = Politika : Kiša granata kao psihološko sredstvo |publisher = Politika.rs |date=| accessdate=10. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| author = Tanjug |url = http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/U-Tribunalu-zavrseno-sudjenje-hrvatskim-generalima-i147967.lt.html |title = U Tribunalu završeno suđenje hrvatskim generalima : POLITIKA |publisher = Politika.rs |date= |accessdate=10. 1. 2012.}}</ref> Јавно критикујући [[етничко чишћење]], амерички војни планери су помогли Хрватској да изведе највеће етничко чишћење током тог рата. Пензионисани амерички генерал [[Чарлс Бојд]], заменик команданта [[НАТО]]-а, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу тог плана.<ref>{{cite web|url=http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=66636&Itemid=26 |title = Pregled Štampe |publisher = glassrbije.org |date=| accessdate=31. 1. 2012.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2015.}} [[Канада|Канадски]] официр из састава [[Организација уједињених нација|УН]] је идентификовао [[Албанија|албанског]] сепаратистичког лидера [[Агим Чеку|Агима Чекуа]], одговорног за масакр над Србима. [[Ема Бонино]], [[Европска унија|Европски]] комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама. [[Хелсиншки одбор за људска права|Хелсиншка федерација за људска права]] саопштила је 21. августа 1995. године у Бечу да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба.<ref>http://www.krajinaforce.com/dokumenti/hrvatska_oluja_srpski_egzodus.pdf</ref> [[Међународни суд правде]] је фебруара 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за [[геноцид]], утврдивши да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини над цивилима који би могли бити дела извршења геноцида, као што су убиства припадника колоне избеглица, убиства у заштићеној зони [[Организација уједињених нација|УН-а]], убиства и злостављања Срба који су остали у Крајини; али да није доказана специфична геноцидна намера.<ref>{{harvnb|ICJ|3 February 2015|pages = 4, 141, 142}}</ref> У пресуди је поменуто да је егзодус Срба био очекиван, чак и пожељан, као и да је планирање операције у одређеној мери било засновано на њему.<ref>{{harvnb|ICJ|3 February 2015|page=131}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Скоти| first = Ђакомо | title = Хрватска операција Олуја: „ослобађање“ Крајине и етничко чишћење Срба|year=2010| publisher = Откровење | location = Београд| language = {{sr}}|isbn=978-86-83353-66-8 |pages=282| quote = }} * {{Cite book| ref=harv| last=| first = | title = Military Operation Storm and it's Aftermath : report|year=| publisher = Croatian Helsinki Committee for Human Rights | location = Zagreb (2001)| language = {{en}}|isbn=978-953-96343-9-9 |pages=310| quote = }} * {{cite web|ref={{harvid|ICJ|3 February 2015}}| title = Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Croatia v. Serbia)| url = http://www.icj-cij.org/docket/files/118/18422.pdf| language = {{en}}| format = PDF| accessdate=4. 9. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20161213060252/http://www.icj-cij.org/docket/files/118/18422.pdf| archive-date=13. 12. 2016|url-status=dead| df = }} {{refend}} * {{Cite book| ref=harv| last=Sekulić| first = Milisav|authorlink = Milisav Sekulić| title = Knin je pao u Beogradu|year=2000| url = | publisher = Nidda Verlag Gmbh| location = Bad Vilbel|id=}} {{Authority control}} == Спољашње везе == {{портал|Сукоби на територији СФРЈ|Историја}} {{Други пројекти | commons = Operation Storm | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Операција Олуја }} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=729 Живе ране Олује („Вечерње новости“, фељтон 31.7-12.8.2010)] * [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/701/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0/880776/Pittsburgh+Post-Gazzette%3A+%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD+-+%D0%93%D0%B4%D0%B5+%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%83.html Балкан-Где духови корачају], Дан Симпсон, Питсбург пост-газета, 20. април 2011. * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=44058 Радио телевизија Републике Српске: Почиње обиљежавање прогона Срба из Републике Српске Крајине, 03.08.2011.] {{ср}} * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:396073-Oluja-jasan-rukopis-Amerikanaca „Олуја“ јасан рукопис Американаца („Вечерње новости“, 7. септембар 2012)] * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd=17&nav_category=11&nav_id=661121 Туђман: Срби да нестану (Б92, 17. новембар 2012)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=803 Олуја 1995. - злочин без казне („Вечерње новости“, фељтон, новембар 2012)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=871 Операција „Олуја“ - етничко чишћење Срба у Крајини („Вечерње новости“, фељтон, фебруар 2015)] * [https://web.archive.org/web/20130925104055/http://www.krajinaforce.com/dokumenti/rat_u_hrvatskoj_iz_pera_obavjestajca.pdf Рат у Хрватској из пера обавјештајца] * [https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1318010 Култура сећања „Олуја” 20 година после (Време, 6. август 2015)] {{Распад СФР Југославије}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} [[Категорија:Република Српска Крајина]] [[Категорија:Историја Срба у Хрватској]] [[Категорија:Ратни злочини током ратова на територији бивше Југославије (1990—1999)]] [[Категорија:Покољи]] [[Категорија:Војне операције Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Злочини над Србима]] [[Категорија:Рат у Хрватској]] [[Категорија:Босна и Херцеговина у 1995.]] [[Категорија:Хрватска у 1995.]] mejndwwg9mur3eflra2534c3dx8nvl7 0 38319 25138961 24547248 2022-08-04T22:05:01Z 149.97.254.125 Измене према историјски прикупљеним подацима Матице српске. wikitext text/x-wiki {{јужнословенски језици|ијек=да}} '''Ијекавски''' или '''јекавски изговор''' (такође '''''ијекавица''''' или '''''јекавица''''', '''''ијекавштина''''' или '''''јекавштина''''') није један од изговора [[Српски језик|српског]], односно језичких стандарда произашлих из некадашње [[Српскохрватски језик|српскохрватске]] језичке норме. Ијекавски говор није прихваћен у српском књижевном језику. Од преостала два, у књижевни језик је ушао још [[екавски изговор|екавски]], док то није случај са [[Икавски изговор|икавским изговором]]. Народни говори који користе ијекавски изговор су говори [[Црна Гора|Црне Горе]]. Ввећина говора у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Хрватска|Хрватској]]. Ијекавским изговором старосрпски глас [[јат (слово)|јат]] замјењује се на четири начина: # са ''ије'' на дугим слоговима и послијеакценатским дужинама (''млијеко'', ''вријеме'', ''дијете'') - изузеци: ''сјенка'', ''мјеста'' (ген. множ. од ''мјесто''), ''вјерник'', итд.; # са ''је'' на кратким слоговима и на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако је то ''р'' на почетку ријечи или се испред њега налази самогласник (''сјећање'', ''рјечни'', ''мјесто'', ''дјеца''); # са ''е'' на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако се испред ''р'' налази неки сугласник (''брегови'', ''срећа''); # са ''и'' испред самогласника и гласова ''ј'', ''љ'', ''њ'', ''ћ'' и ''ђ'' (''дио'', ''пријашњи'', ''приђашњи'') - изузетак: ''сјео'', ''цијел'' (али може да се каже и цио). У случајевима када се јат замјењује са ''је'', ако се испред налазе ''л'' и ''н'', они ће [[јотовање]]м прећи у ''љ'' и ''њ'': ''хљеб'', ''њега''. У многим ијекавским говорима присутно је [[јекавско јотовање]], гласовна промјена која није ушла у књижевни језик, а по њој се ''д'' и ''т'' испред ''је'' јотују у ''ђ'' и ''ћ'' (''ђевојка'', ''ћерати''). Потпуно јекавско јотовање је кад се и ''с'' испред ''је'' јотује и пређе у меко ''ш'' (''шјекира'', гдје се ''шј'' изговара као један глас, умекшано ''ш'', слично пољском слову ''ś'' и руском слову ''щ''). [[Хрватски језик|Хрватски]], [[бошњачки језик|бошњачки]] и [[Црногорски језик|црногорски]], као три преостала стандарда српскохрватског поред српског,<ref name="ThomasOsipov">{{cite book |last1=Thomas |first1=Paul-Louis |last2=Osipov |first2=Vladimir |year=2012 |title=Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe |trans-title=Граматика бошњачког, хрватског, црногорског и српског |series=Collection de grammaires de l'Institut d'études slaves ; vol. 8 |location=Paris |publisher=Institut d'études slaves |page=624 |isbn=9782720404900 |oclc=805026664 |lay-url=http://www.etudes-slaves.paris-sorbonne.fr/spip.php?article1002}}</ref><ref>Ronelle Alexander, ''Bosnian, Croatian, Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary'' (2006, The University of Wisconsin Press)</ref><ref name="Buncic">{{cite book |last=Bunčić |first=Daniel |editor1-last=Kempgen |editor1-first=Sebastian |title=Deutsche Beiträge zum 14. Internationalen Slavistenkongress, Ohrid, 2008 |series=Welt der Slaven |publisher=Otto Sagner |page=93 |chapter=Die (Re-)Nationalisierung der serbokroatischen Standards |trans-chapter=(Ре)национализација српскохрватских стандарда |location=Munich |year=2008 |oclc=238795822}}</ref> такође користе ијекавски изговор. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Okuka|first=Miloš|autorlink=Милош Окука|title=Srpski dijalekti|year=2008|location=Zagreb|publisher=Prosvjeta|url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Српскохрватски језик]] [[Категорија:Српски језик]] [[Категорија:Хрватски језик]] [[Категорија:Бошњачки језик]] [[Категорија:Штокавско наречје]] [[Категорија:Изговори]] rxzmraznv1f40tg8ypu3gupwakvuyhj 25138962 25138961 2022-08-04T22:05:57Z 149.97.254.125 Словна грешка wikitext text/x-wiki {{јужнословенски језици|ијек=да}} '''Ијекавски''' или '''јекавски изговор''' (такође '''''ијекавица''''' или '''''јекавица''''', '''''ијекавштина''''' или '''''јекавштина''''') није један од изговора [[Српски језик|српског]], односно језичких стандарда произашлих из некадашње [[Српскохрватски језик|српскохрватске]] језичке норме. Ијекавски говор није прихваћен у српском књижевном језику. Од преостала два, у књижевни језик је ушао још [[екавски изговор|екавски]], док то није случај са [[Икавски изговор|икавским изговором]]. Народни говори који користе ијекавски изговор су говори [[Црна Гора|Црне Горе]]. Већина говора у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Хрватска|Хрватској]]. Ијекавским изговором старосрпски глас [[јат (слово)|јат]] замјењује се на четири начина: # са ''ије'' на дугим слоговима и послијеакценатским дужинама (''млијеко'', ''вријеме'', ''дијете'') - изузеци: ''сјенка'', ''мјеста'' (ген. множ. од ''мјесто''), ''вјерник'', итд.; # са ''је'' на кратким слоговима и на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако је то ''р'' на почетку ријечи или се испред њега налази самогласник (''сјећање'', ''рјечни'', ''мјесто'', ''дјеца''); # са ''е'' на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако се испред ''р'' налази неки сугласник (''брегови'', ''срећа''); # са ''и'' испред самогласника и гласова ''ј'', ''љ'', ''њ'', ''ћ'' и ''ђ'' (''дио'', ''пријашњи'', ''приђашњи'') - изузетак: ''сјео'', ''цијел'' (али може да се каже и цио). У случајевима када се јат замјењује са ''је'', ако се испред налазе ''л'' и ''н'', они ће [[јотовање]]м прећи у ''љ'' и ''њ'': ''хљеб'', ''њега''. У многим ијекавским говорима присутно је [[јекавско јотовање]], гласовна промјена која није ушла у књижевни језик, а по њој се ''д'' и ''т'' испред ''је'' јотују у ''ђ'' и ''ћ'' (''ђевојка'', ''ћерати''). Потпуно јекавско јотовање је кад се и ''с'' испред ''је'' јотује и пређе у меко ''ш'' (''шјекира'', гдје се ''шј'' изговара као један глас, умекшано ''ш'', слично пољском слову ''ś'' и руском слову ''щ''). [[Хрватски језик|Хрватски]], [[бошњачки језик|бошњачки]] и [[Црногорски језик|црногорски]], као три преостала стандарда српскохрватског поред српског,<ref name="ThomasOsipov">{{cite book |last1=Thomas |first1=Paul-Louis |last2=Osipov |first2=Vladimir |year=2012 |title=Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe |trans-title=Граматика бошњачког, хрватског, црногорског и српског |series=Collection de grammaires de l'Institut d'études slaves ; vol. 8 |location=Paris |publisher=Institut d'études slaves |page=624 |isbn=9782720404900 |oclc=805026664 |lay-url=http://www.etudes-slaves.paris-sorbonne.fr/spip.php?article1002}}</ref><ref>Ronelle Alexander, ''Bosnian, Croatian, Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary'' (2006, The University of Wisconsin Press)</ref><ref name="Buncic">{{cite book |last=Bunčić |first=Daniel |editor1-last=Kempgen |editor1-first=Sebastian |title=Deutsche Beiträge zum 14. Internationalen Slavistenkongress, Ohrid, 2008 |series=Welt der Slaven |publisher=Otto Sagner |page=93 |chapter=Die (Re-)Nationalisierung der serbokroatischen Standards |trans-chapter=(Ре)национализација српскохрватских стандарда |location=Munich |year=2008 |oclc=238795822}}</ref> такође користе ијекавски изговор. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Okuka|first=Miloš|autorlink=Милош Окука|title=Srpski dijalekti|year=2008|location=Zagreb|publisher=Prosvjeta|url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Српскохрватски језик]] [[Категорија:Српски језик]] [[Категорија:Хрватски језик]] [[Категорија:Бошњачки језик]] [[Категорија:Штокавско наречје]] [[Категорија:Изговори]] c7mb83aued2zqtnskx5m9yf2kmdedol 25139164 25138962 2022-08-05T07:30:33Z CarRadovan 116498 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/149.97.254.125|149.97.254.125]] ([[User talk:149.97.254.125|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] wikitext text/x-wiki {{јужнословенски језици|ијек=да}} '''Ијекавски''' или '''јекавски изговор''' (такође '''''ијекавица''''' или '''''јекавица''''', '''''ијекавштина''''' или '''''јекавштина''''') је један од изговора [[Српски језик|српског]], односно језичких стандарда произашлих из некадашње [[Српскохрватски језик|српскохрватске]] језичке норме. Ијекавски говор је први који је прихваћен у српском књижевном језику. Од преостала два, у књижевни језик је ушао још [[екавски изговор|екавски]], док то није случај са [[Икавски изговор|икавским изговором]]. Народни говори који користе ијекавски изговор су говори [[Црна Гора|Црне Горе]], говори западне и југозападне [[Србија|Србије]], као и већина говора у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Хрватска|Хрватској]]. Ијекавски изговор има најдужу традицију у српском језику. Овим изговором је писан велики дио српске народне књижевности. Ијекавским изговором старосрпски глас [[јат (слово)|јат]] замјењује се на четири начина: # са ''ије'' на дугим слоговима и послијеакценатским дужинама (''млијеко'', ''вријеме'', ''дијете'') - изузеци: ''сјенка'', ''мјеста'' (ген. множ. од ''мјесто''), ''вјерник'', итд.; # са ''је'' на кратким слоговима и на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако је то ''р'' на почетку ријечи или се испред њега налази самогласник (''сјећање'', ''рјечни'', ''мјесто'', ''дјеца''); # са ''е'' на кратким слоговима којима претходи глас ''р'' ако се испред ''р'' налази неки сугласник (''брегови'', ''срећа''); # са ''и'' испред самогласника и гласова ''ј'', ''љ'', ''њ'', ''ћ'' и ''ђ'' (''дио'', ''пријашњи'', ''приђашњи'') - изузетак: ''сјео'', ''цијел'' (али може да се каже и цио). У случајевима када се јат замјењује са ''је'', ако се испред налазе ''л'' и ''н'', они ће [[јотовање]]м прећи у ''љ'' и ''њ'': ''хљеб'', ''њега''. У многим ијекавским говорима присутно је [[јекавско јотовање]], гласовна промјена која није ушла у књижевни језик, а по њој се ''д'' и ''т'' испред ''је'' јотују у ''ђ'' и ''ћ'' (''ђевојка'', ''ћерати''). Потпуно јекавско јотовање је кад се и ''с'' испред ''је'' јотује и пређе у меко ''ш'' (''шјекира'', гдје се ''шј'' изговара као један глас, умекшано ''ш'', слично пољском слову ''ś'' и руском слову ''щ''). [[Хрватски језик|Хрватски]], [[бошњачки језик|бошњачки]] и [[Црногорски језик|црногорски]], као три преостала стандарда српскохрватског поред српског,<ref name="ThomasOsipov">{{cite book |last1=Thomas |first1=Paul-Louis |last2=Osipov |first2=Vladimir |year=2012 |title=Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe |trans-title=Граматика бошњачког, хрватског, црногорског и српског |series=Collection de grammaires de l'Institut d'études slaves ; vol. 8 |location=Paris |publisher=Institut d'études slaves |page=624 |isbn=9782720404900 |oclc=805026664 |lay-url=http://www.etudes-slaves.paris-sorbonne.fr/spip.php?article1002}}</ref><ref>Ronelle Alexander, ''Bosnian, Croatian, Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary'' (2006, The University of Wisconsin Press)</ref><ref name="Buncic">{{cite book |last=Bunčić |first=Daniel |editor1-last=Kempgen |editor1-first=Sebastian |title=Deutsche Beiträge zum 14. Internationalen Slavistenkongress, Ohrid, 2008 |series=Welt der Slaven |publisher=Otto Sagner |page=93 |chapter=Die (Re-)Nationalisierung der serbokroatischen Standards |trans-chapter=(Ре)национализација српскохрватских стандарда |location=Munich |year=2008 |oclc=238795822}}</ref> такође користе ијекавски изговор. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Okuka|first=Miloš|autorlink=Милош Окука|title=Srpski dijalekti|year=2008|location=Zagreb|publisher=Prosvjeta|url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Српскохрватски језик]] [[Категорија:Српски језик]] [[Категорија:Хрватски језик]] [[Категорија:Бошњачки језик]] [[Категорија:Штокавско наречје]] [[Категорија:Изговори]] 4brbn9qt3ffgtum7i5vxkpc33znosa3 0 38964 25138899 24551007 2022-08-04T20:43:03Z Васја Јанковић 270926 wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} [[Датотека:Banatski ustanak-sr.png|мини|250п|Мапа устанка:<br />жуто - шира територија обухваћена устанком<br />црвено - градови и насеља које су заузели устаници]] {{Историје|Војводине|Србије}} '''Банатски устанак''' из [[1594]]. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Срби у области [[Банат]]а (тада у саставу [[Османско царство|османског]] [[Темишварски пашалук|Темишварског ејалета]]) су [[1594]]. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око [[Вршац|Вршца]], а његов вођа је био [[Теодор Несторовић]], епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић. == Позадина == Нови босански паша [[Хасан-паша Предојевић]] је одмах по доласку на функцију кренуо у поход и [[1592]]. заузео [[Бихаћ]] и створио нови истоимени санџак. Предојевић је [[1593]]. кренуо у [[битка код Сиска|опсаду Сиска]], али га је прикупљена [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршка]] војска тешко поразила, а и он сам је погинуо. На притисак [[јањичари|јаничара]], Порта је крајем 1593. године заузела [[Веспрем]], а пао је накратко и [[Сисак]]. Овим је отпочео [[Дуги рат|Дуги (или Петнаестогодишњи) рат]] (1593—1606). == Устанак == {{Инфокутија Војни сукоб | сукоб = Банатски устанак | део = [[Српско-турски рат|Српско-турског рата]] | слика = [[File:SvetiSavaMileseva.jpg|200px]] | опис_слике = Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|Светог Саве]] | датум = март — 10. јул 1594. | локација = [[Темишварски пашалук]], данашњи [[Банат]] | резултат = [[Османско Царство|Турска]] победа | командант1 = [[Теодор Несторовић]]<br/ > [[Сава Темишварац]] | страна1 = Српски устаници | страна2 = Отоманско Царство | командант2 = [[Коџа Синан-паша]]<br/ > [[Мустафа Паша]] }} Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594]]. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Трансилванија|Ердеља]], који су протерали турску војску из [[Вршац|Вршца]] и околине.{{sfn|Ћирковић|2004|pp=146}} Током опсаде Вршца, одиграо се мегдан између турског заповедника Али-бега и српског четовође Јанка Лугошана Халабуре, у ком је Јанко Халабура победио.<ref>http://www.vrsac.com/Page.aspx?Page=istorija&Pid=7&Lang=srb</ref> Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Зрењанин|Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова (Румунија)|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]].<ref>{{cite book |last=Velimirović |first=Nikolaj |url=https://books.google.com/books?id=L0-Or1eDv1wC |title=The Life of St. Sava |date=January 1989 |publisher=St Vladimir's Seminary Press |isbn=978-0-88141-065-5 |page=159}}</ref> [[Коча Синан-паша|Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба.{{чињеница| date = 11. 2013.}} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве. [[Датотека:Banatski ustanak.gif|250п|десно|Симулација устанка]] Ердељски кнез [[Жигмунд Батори|Сигисмунд Батори]] је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594]]. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран. == Историјски значај == Устанак банатских Срба је једини устанак становништва Панонске низије против османске власти, иако није могао да добије озбиљну подршку угарских велможа. Након протеривања Османлија из Баната у XVIII веку, многи потомци избеглих Срба су се из Ердеља и околних територија вратили у постојбину својих предака. Њихови потомци и данас носе презимена која подсећају на пребивалишта њихових избеглих предака (Ердељан, Кришан, Фратуцан, итд). == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref = harv| last = Ивић| first = Алекса| authorlink = Алекса Ивић| title = Историја Срба у Војводини| url = http://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Матица Српска| year = 1929}} * {{Cite book| ref = harv| last = Поповић| first = Душан Ј.| authorlink = Душан Ј. Поповић| year = 1957| title = Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковић|first=Милош|author-link=Милош Ковић|chapter=Устаничко наслеђе српске цркве (1594-1941): Прилог истраживању односа између цркве и државе|title=Осам векова аутокефалије Српске православне цркве|volume=1|year=2020|location=Београд|publisher=Православни богословски факултет|pages=273-287|chapter-url=http://autocephaly.pbf.rs}} * {{Cite book|ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|author-link=Радован Самарџић|chapter=Срби у ратовима Турске до 1683|title=Историја српског народа|volume=3 (1)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=115-424|chapter-url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Sotirović|first=Vladislav B.|author-link=Владислав Б. Сотировић|title=The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557-94)|journal=Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies|year=2011|volume=25|issue=2|pages=143–169|url=https://www.researchgate.net/profile/Vladislav_Sotirovic2/publication/265712072_The_Serbian_Patriarchate_of_Pe_in_the_Ottoman_Empire_The_First_Phase_155794/links/54a8610a0cf267bdb90b3361/The-Serbian-Patriarchate-of-Pe-in-the-Ottoman-Empire-The-First-Phase-155794.pdf}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томић|first=Јован Н.|author-link=Јован Н. Томић|title=Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву: 1592-1614|year=1903|location=Земун|url=https://books.google.com/books?id=B_GSOQAACAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Устанак банатских Срба|journal=Рад Музеја Војводине|year=1996|volume=37-38|issue=1995-1996|pages=239-245}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|location=Београд|publisher=Equilibrium|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Шулетић|first=Небојша|author-link=Небојша Шулетић|chapter=Устанак у Банату 1594|title=Енциклопедија српског народа|year=2008|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|pages=1185|chapter-url=https://books.google.com/books?id=K8fEPgAACAAJ}} {{refend}} ==Спољашње везе== * [https://web.archive.org/web/20080626181554/http://www.aleksandar-vulovic.com/riznica/istorija/prvi_srpski_ustanak.html Владислав Вуловић, Први српски устанак - Устанак Срба у Банату 1594. године] * [https://www.youtube.com/watch?v=eaX057lZ1vM Трибина „Устанак Срба у Банату 1594. године“] {{Хришћански устанци током дугог рата}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} [[Категорија:Историја Србије под Османским царством]] [[Категорија:Историја Војводине у новом веку]] [[Категорија:Историја Баната]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Историја Румуније]] [[Категорија:Историја Мађарске под Османским царством]] [[Категорија:Дуги рат]] [[Категорија:Српско-турски ратови]] [[Категорија:Пећка патријаршија]] ingri5yj104qrg6u30sqdjf6v6969qp 25138905 25138899 2022-08-04T20:45:23Z Васја Јанковић 270926 wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} [[Датотека:Banatski ustanak-sr.png|мини|250п|Мапа устанка:<br />жуто - шира територија обухваћена устанком<br />црвено - градови и насеља које су заузели устаници]] {{Историје|Војводине|Србије}} '''Банатски устанак''' из [[1594]]. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Срби у области [[Банат]]а (тада у саставу [[Османско царство|османског]] [[Темишварски пашалук|Темишварског ејалета]]) су [[1594]]. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око [[Вршац|Вршца]], а његов вођа је био [[Теодор Несторовић]], епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић. == Позадина == Нови босански паша [[Хасан-паша Предојевић]] је одмах по доласку на функцију кренуо у поход и [[1592]]. заузео [[Бихаћ]] и створио нови истоимени санџак. Предојевић је [[1593]]. кренуо у [[битка код Сиска|опсаду Сиска]], али га је прикупљена [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршка]] војска тешко поразила, а и он сам је погинуо. На притисак [[јањичари|јаничара]], Порта је крајем 1593. године заузела [[Веспрем]], а пао је накратко и [[Сисак]]. Овим је отпочео [[Дуги рат|Дуги (или Петнаестогодишњи) рат]] (1593—1606). == Устанак == {{Инфокутија Војни сукоб | сукоб = Банатски устанак | део = [[Српско-турски рат|Српско-турског рата]] | слика = [[File:SvetiSavaMileseva.jpg|200px]] | опис_слике = Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|Светог Саве]] | датум = март — 10. јул 1594. | локација = [[Темишварски пашалук]], данашњи [[Банат]] | резултат = [[Османско Царство|Турска]] победа | командант1 = [[Теодор Несторовић]]<br/ > [[Сава Темишварац]] | страна1 = Српски устаници | страна2 = Отоманско Царство | командант2 = [[Коџа Синан-паша]] }} Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594]]. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Трансилванија|Ердеља]], који су протерали турску војску из [[Вршац|Вршца]] и околине.{{sfn|Ћирковић|2004|pp=146}} Током опсаде Вршца, одиграо се мегдан између турског заповедника Али-бега и српског четовође Јанка Лугошана Халабуре, у ком је Јанко Халабура победио.<ref>http://www.vrsac.com/Page.aspx?Page=istorija&Pid=7&Lang=srb</ref> Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Зрењанин|Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова (Румунија)|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]].<ref>{{cite book |last=Velimirović |first=Nikolaj |url=https://books.google.com/books?id=L0-Or1eDv1wC |title=The Life of St. Sava |date=January 1989 |publisher=St Vladimir's Seminary Press |isbn=978-0-88141-065-5 |page=159}}</ref> [[Коча Синан-паша|Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба.{{чињеница| date = 11. 2013.}} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве. [[Датотека:Banatski ustanak.gif|250п|десно|Симулација устанка]] Ердељски кнез [[Жигмунд Батори|Сигисмунд Батори]] је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594]]. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран. == Историјски значај == Устанак банатских Срба је једини устанак становништва Панонске низије против османске власти, иако није могао да добије озбиљну подршку угарских велможа. Након протеривања Османлија из Баната у XVIII веку, многи потомци избеглих Срба су се из Ердеља и околних територија вратили у постојбину својих предака. Њихови потомци и данас носе презимена која подсећају на пребивалишта њихових избеглих предака (Ердељан, Кришан, Фратуцан, итд). == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref = harv| last = Ивић| first = Алекса| authorlink = Алекса Ивић| title = Историја Срба у Војводини| url = http://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Матица Српска| year = 1929}} * {{Cite book| ref = harv| last = Поповић| first = Душан Ј.| authorlink = Душан Ј. Поповић| year = 1957| title = Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699| location = Нови Сад| publisher = Матица српска| url = https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковић|first=Милош|author-link=Милош Ковић|chapter=Устаничко наслеђе српске цркве (1594-1941): Прилог истраживању односа између цркве и државе|title=Осам векова аутокефалије Српске православне цркве|volume=1|year=2020|location=Београд|publisher=Православни богословски факултет|pages=273-287|chapter-url=http://autocephaly.pbf.rs}} * {{Cite book|ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|author-link=Радован Самарџић|chapter=Срби у ратовима Турске до 1683|title=Историја српског народа|volume=3 (1)|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=115-424|chapter-url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Sotirović|first=Vladislav B.|author-link=Владислав Б. Сотировић|title=The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557-94)|journal=Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies|year=2011|volume=25|issue=2|pages=143–169|url=https://www.researchgate.net/profile/Vladislav_Sotirovic2/publication/265712072_The_Serbian_Patriarchate_of_Pe_in_the_Ottoman_Empire_The_First_Phase_155794/links/54a8610a0cf267bdb90b3361/The-Serbian-Patriarchate-of-Pe-in-the-Ottoman-Empire-The-First-Phase-155794.pdf}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томић|first=Јован Н.|author-link=Јован Н. Томић|title=Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву: 1592-1614|year=1903|location=Земун|url=https://books.google.com/books?id=B_GSOQAACAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Устанак банатских Срба|journal=Рад Музеја Војводине|year=1996|volume=37-38|issue=1995-1996|pages=239-245}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|location=Београд|publisher=Equilibrium|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Шулетић|first=Небојша|author-link=Небојша Шулетић|chapter=Устанак у Банату 1594|title=Енциклопедија српског народа|year=2008|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|pages=1185|chapter-url=https://books.google.com/books?id=K8fEPgAACAAJ}} {{refend}} ==Спољашње везе== * [https://web.archive.org/web/20080626181554/http://www.aleksandar-vulovic.com/riznica/istorija/prvi_srpski_ustanak.html Владислав Вуловић, Први српски устанак - Устанак Срба у Банату 1594. године] * [https://www.youtube.com/watch?v=eaX057lZ1vM Трибина „Устанак Срба у Банату 1594. године“] {{Хришћански устанци током дугог рата}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} [[Категорија:Историја Србије под Османским царством]] [[Категорија:Историја Војводине у новом веку]] [[Категорија:Историја Баната]] [[Категорија:Српска историја под османском влашћу]] [[Категорија:Историја Румуније]] [[Категорија:Историја Мађарске под Османским царством]] [[Категорија:Дуги рат]] [[Категорија:Српско-турски ратови]] [[Категорија:Пећка патријаршија]] 64l35yfhdui03q37lyh515nipqesn5h 0 39033 25138947 25137330 2022-08-04T21:36:08Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/77.28.171.125|77.28.171.125]] ([[User talk:77.28.171.125|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sorabino|Sorabino]] wikitext text/x-wiki {{друге употребе|Македонија (вишезначна одредница)|Јужна Македонија (вишезначна одредница)}} {{Infobox settlement | name = Макеоднија | native_name = Μακεδονία | native_name_lang = el | settlement_type = [[Географске регије Грчке|Традиционална регија]] [[Грчка|Грчке]] | image_flag = Flag of Greek Macedonia.svg | flag_size = x90px | flag_alt = Застава Македоније | image_seal = Vergina Sun WIPO.svg | seal_size = x90px | seal_alt = Сунце из Вергине | seal_type = Амблем | seal_link = Сунце из Вергине | anthem = „[[Славна Македонија]]”<br>«Μακεδονία ξακουστή» | image_map = Location map of Macedonia (Greece).svg | map_alt = Македонија (плаво) у Грчкој | map_caption =Македонија (плаво) у Грчкој | coordinates = {{coord|40|45|N|22|54|E|region:GR_type:adm1st|display=inline,title}} | subdivision_type = Држава | subdivision_name = Грчка | subdivision_type1 = [[Административне регије Грчке|Регије]]<ref name="Determination of the Regions">Π.Δ. 51/87 „Καθορισμός των Περιφερειών της Χώρας για το σχεδιασμό κ.λ.π. της Περιφερειακής Ανάπτυξης” („Determination of the Regions of the Country for the planning etc. of the development of the regions”, [[Efimeris tis Kyverniseos]] ΦΕΚ A 26/06.03.1987</ref> | subdivision_name1 = {{bulleted list |[[Периферија Источна Македонија и Тракија|Источна Македонија и Тракија]] (дјелимично)|[[Периферија Средишња Македонија|Средња Македонија]]|[[Периферија Западна Македонија|Западна Македонија]]}} | established_title = Успостављено | established_date = 1913.<ref name="Britannica">{{cite encyclopedia |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/354264/Macedonia |title=Macedonia |encyclopedia=Encyclopædia Britannica |publisher=www.britannica.com |access-date=27 July 2011}}</ref> | seat_type = Административни центар | seat = [[Солун]] | leader_party = {{nowrap|[[Нова демократија (Грчка)|Нова Демократија]]}} | leader_title = [[Замјеник министра за Македонију и Тракију|Замјеник министра]] | leader_name = {{interlanguage link|el|Ставрос Калафатис|Σταύρος Καλαφάτης}} | unit_pref = Metric | area_total_km2 = 34,177 | elevation_max_m = 2,917 | elevation_max_ft = 9,570 | elevation_max_point = [[Олимп]] | elevation_min_m = 0 | elevation_min_ft = 0 | elevation_min_point = Нови мора | population_footnotes =<ref name="Mac Pop 2017">{{cite web|url=http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=demo_r_pjanind3&lang=en |title=Population: Structure indicators by NUTS 3 region |publisher=[[Eurostat]] |access-date=27 January 2019 }}</ref> | population_total = 2,382,857 | population_as_of = 2017 | population_density_km2 = auto | population_demonym = [[Македонци (Грци)|Македонци]] | blank_name_sec1 = БДП (ПКМ)<ref name="Eurostat GDP">{{cite web |url=http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=nama_10r_3gdp&lang=en |title=Gross domestic product (GDP) at current market prices at NUTS level 3 |publisher=[[Eurostat]] |access-date=27 January 2019 }}</ref> | blank_info_sec1 = €38,17&nbsp;милијарди {{nowrap|(${{toUSD|38.17|EUR|year=2014}} милијарди)}} | website = <!-- {{url|http://www.mathra.gr}} --> | footnotes = * Застава, Сунце из Вергиле и регионална химна су незваничне, али је њихова употреба широко распрострањена. * Источна Македонија је дио регије [[Источна Македонија и Тракија]]. | official_name = }} '''Македонија''' ({{јез-грч|Μακεδονία}} [''-{Makedonía}-'']; позната и као '''Егејска Македонија''', '''''Беломорска Македонија''''', '''''Приморска Македонија''''', '''''Јужна Македонија'''''{{sfn|Милојевић|1920|p=1}} или '''''Грчка Македонија''''') је историјска и географска [[Историјске покрајине Грчке|покрајина]] у [[Грчка|Грчкој]], односно представља највећи део [[Северна Грчка|северне Грчке]]. Захвата највећи део области [[Македонија|Македоније]], која се простире и на територијама [[Северна Македонија|Северне Македоније]], [[Бугарска|Бугарске]] и [[Албанија|Албаније]]. Од петовековне [[Османско царство|турске]] окупације ослободила ју је грчка војска у [[Балкански ратови|Првом балканском рату]]. == Историја == {{Посебан чланак|Македонија (краљевина)|Македонија (провинција)}} [[Антички Македонци]] су били стари балкански народ, који је говорио један недовољно познат језик. Њихов језик разликовао се од старогрчког<ref>[http://books.google.mk/books?id=vXljf8JqmkoC&pg=PA847&dq=ancient+macedonian+language&hl=mk&ei=5FdnTsSQC4ej4gTR7fG2DA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=4&ved=0CDAQ6AEwAw#v=onepage&q=ancient%20macedonian%20language&f=false The Cambridge ancient history: The prehistory of the Balkans, the Middle East and the Aegean Worl, Volume 3, Part 1, p. 847, John Boardman]</ref>, али сами антички Македонци су припадали хеленском културном кругу. * [[Александар Велики|Александар Македонски]] * [[Античка Грчка]] * [[Грци]] == Политика == {{Посебан чланак|Грчка}} == Географија == {{Посебан чланак|Македонија (регион)}} [[Македонци (Грци)|Грци Македонци]], су индоевропски народ, који претежно живи у Егејској/Грчкој Македонији (где чини око 98 % становништва). [[Датотека:Macedonia greece prefectures.png|400п|десно]] Егејска Македонија састоји се од 13 округа (Νομός) подељених у три периферије <sup>[[#*|*]]</sup>. * {{legend|#FFC8C8|'''[[Периферија Западна Македонија|Западна Македонија]]'''}} : 1. [[Костур (округ)|Округ Костур]] (Седиште [[Костур (град)|град Костур]]) : 2. [[Лерин (округ)|Округ Лерин]] (Седиште [[Лерин|град Лерин]]) : 3. [[Кожани (округ)|Округ Кожани]] (Седиште [[Кожани|град Кожани]]) : 4. [[Гребен (округ)|Округ Гребен]] (Седиште [[Гребен (град)|град Гребен]]) * {{legend|#C8FFC8|'''[[Периферија Средишња Македонија|Средишња Македонија]]'''}} : 5. [[Пела (округ)|Префектура Пела]] (Седиште [[Воден (град)|град Воден]]) : 6. [[Иматија (округ)|Префектура Иматија]] (Седиште [[Бер|град Бер]]) : 7. [[Пијерија (округ)|Префектура Пијерија]] (Седиште [[Катерини|град Катерини]]) : 8. [[Кукуш (округ)|Префектура Кукуш]] (Седиште [[Кукуш|град Кукуш]]) : 9. [[Солун (округ)|Префектура Солун]] (Седиште [[Солун|град Солун]]) : 10. [[Халкидики (округ)|Префектура Халкидик]] (Седиште [[Полигирос|град Полигирос]]) : 11. [[Сер (округ)|Префектура Сер]] (Седиште [[Сер (град)|град Сер]]) * {{legend|#C8C8FF|'''[[Периферија Источна Македонија и Тракија|Источна Македонија и Тракија]]''' ''(од које само 2 области припадају Егејској Македонији)''}} : 12. [[Драма (округ)|Префектура Драма]] (Седиште [[Драма (град)|град Драма]]) : 13. [[Кавала (округ)|Префектура Кавала]] (Седиште [[Кавала|град Кавала]]) * [[Света гора]] представља засебну црквену државу у оквиру Грчке, али географски спада у Егејску Македонију.. <gallery> Датотека:Map showing distribution of descendents from Asia Minor refugies in Northern Greece - Macedonia.PNG|Мапа која приказује размештај потомака грчких избеглица из Мале Азије у северној Грчкој - Македонији Датотека:Map showing distribution of Greeks originated from Northern Greece - Macedonia.PNG|Мапа која приказује размештај потомака домаћих Грка из северне Грчке - Македоније Датотека:Greece linguistic minorities.png|Етно-лингвистичке мањине у северној Грчкој - Македонији Датотека:Map of distribution the Macedonians in Northern Greece - Macedonia.PNG|Македонци у северној Грчкој - Македонији </gallery> == Карта Егејске Македоније == [[Датотека:egejska make.png|мини|центар|800п|[[Карта (мапа)|Карта]] Егејске Македоније са већим градовима и главним саобраћајницама]] == Види још == * [[Македонија]] * [[Македонско питање]] * [[Сунце Вергине]] * [[Застава Егејске Македоније]] * [[Словенска племена у областима Македоније]] == Референце == {{извори}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Милојевић Ж.|first=Боривоје|title=Јужна Македонија: антропогеографска испитивања|url=https://books.google.rs/books?id=H4QoSQAACAAJ&dq=%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjh5_3-4aHTAhVDPxoKHYKWC7cQ6AEIHDAB|year=1920|location=Београд}} == Спољашње везе == {{портал|Македонија|Грчка}} * [https://web.archive.org/web/20070501223649/http://www.macedonia.info/ Историја Македоније] * [http://vergina.eng.auth.gr/macedonia/ Македонија — Историјски профил северне Грчке] * [http://www.macedonian-heritage.gr/ www.macedonian-heritage.gr] * [http://www.hri.org/Martis/ Историјски документи о Македонији] * [http://www.macedoniaontheweb.com/ www.macedoniaontheweb.com] * [http://www.srpskaistorija.com/kako-je-izvrseno-etnicko-ciscenje-srba-u-egejskoj-makedoniji КАКО ЈЕ ИЗВРШЕНО ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА У ЕГЕЈСКОЈ МАКЕДОНИЈИ] ''srpskaistorija.com'' * [http://srbinaokup.info/?p=89364 Како је извршено етничко чишћење Срба у Егејској Македонији] ''srbinaokup.info'' {{Регије Грчке}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Македонија (Грчка)|*]] [[Категорија:Историјске покрајине Грчке]] omuo0qe7sa5ix085qu8qw622jpjricb 0 40973 25138525 24585348 2022-08-04T14:24:16Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Планина | име = Динара | слика = File:Dinara near Polača5.jpg | опис_слике = Поглед на парк природе Динара у Хрватској и највиши врх исте државе | области = | регије = | покрајине = | републике = | државе = {{застава|Хрватска}} {{-}} {{застава|Босна и Херцеговина}} | највиши_врх = | надморска_висина = 1913 | венац = | група = | тип = | старост = | map = Dinarides relief | lat = 44.056 | long = 16.381 | топографска_мапа = | језик = | изговор = }} '''Динара''' је [[планина]] по којој је цели [[Динариди|Динарски планински систем]] добио име. Чини природну границу између [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Хрватска|Републике Хрватске]]. На североистоку се граничи са [[Граховско поље|Граховским]] и [[Ливањско поље|Ливањским пољем]], на северозападу долином река [[Бутижница|Бутишнице]] и [[Граб (ријека)|Граба]], на југозападу долином реке [[Цетина|Цетине]] и на југоистоку планином [[Камешница|Камешницом]] и нижим земљиштем које веже [[Сињско поље]] са [[Бушко блато|Бушким блатом]]. По дужини Динара је друга међу [[Динариди|Динарским планинама]] са 84 -{km}-. Највиши врх је [[Троглав (врх)|Троглав]] (1913 м). који се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини је [[врх Динара (Сињал)]] (1831 м) што је највиши планински врх у Хрватској. Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара. Остали виши врхови су: Бат (1854 м), Гњат (1806 м), Јански врх (1790 м), Јанково брдо (1779 м), Сокол (1589 м) и Орловац (1484 м). Због кречњачке грађе, на планинама нема водених токова, нити значајнијих извора, ако се изузму понори на северном и врела на јужном подножју. Супротности присојних и осојних страна су наглашене у [[Вегетација (биљке)|вегетацији]]. Присојна страна је претежно оголели крашки камењар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осојна претежно под мешаном буковом и јеловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама између њих су планински пашњаци. Оскудне пољопривредне културе налазе се у ограђеним просторима. Осим многобројних сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко [[Вагањско седло|Вагањског седла]] (1137 м) који спаја [[Ливно]] и [[Сињ]]. У географским појмовима планински простор од Словеначких [[Алпи|Алпа]], преко [[Јелица (планина)|Јелице]], [[Мучањ|Мучња]] и Голијских планина до [[Шарске планине|Шарских планина]] се назива [[Динариди|Динаридима]]. == Литература == * {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Dinara}} * [http://www.plsavez.hr/hps/Dinara Динара на страницама ХПС] * [http://www.summitpost.org/mountain/rock/151472/dinara.html Динара на сајту -{summitpost}-] {{клица-планина}} [[Категорија:Планине у Федерацији БиХ]] [[Категорија:Планине у Хрватској]] [[Категорија:Динарске планине]] [[Категорија:Книнска крајина]] 00wl9cgu82kn1kesf42itp4sg9y5ska 25138542 25138525 2022-08-04T14:28:23Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Планина | име = Динара | слика = File:Dinara near Polača5.jpg | опис_слике = Поглед на парк природе Динара у Хрватској и највиши врх исте државе | области = | регије = | покрајине = | републике = | државе = {{застава|Хрватска}} {{-}} {{застава|Босна и Херцеговина}} | највиши_врх = | надморска_висина = 1913 | венац = | група = | тип = | старост = | map = Dinarides relief | lat = 44.056 | long = 16.381 | топографска_мапа = | језик = | изговор = }} '''Динара''' је [[планина]] по којој је цели [[Динариди|Динарски планински систем]] добио име. Чини природну границу између [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Хрватска|Републике Хрватске]]. На североистоку се граничи са [[Граховско поље|Граховским]] и [[Ливањско поље|Ливањским пољем]], на северозападу долином река [[Бутижница|Бутишнице]] и [[Граб (ријека)|Граба]], на југозападу долином реке [[Цетина|Цетине]] и на југоистоку планином [[Камешница|Камешницом]] и нижим земљиштем које веже [[Сињско поље]] са [[Бушко блато|Бушким блатом]]. По дужини Динара је друга међу [[Динариди|Динарским планинама]] са 84 -{km}-. Највиши врх је [[Троглав (врх)|Троглав]] (1913 м). који се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини је врх [[Динара (Сињал)]] (1831 м) што је највиши планински врх у Хрватској. Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара. Остали виши врхови су: Бат (1854 м), Гњат (1806 м), Јански врх (1790 м), Јанково брдо (1779 м), Сокол (1589 м) и Орловац (1484 м). Због кречњачке грађе, на планинама нема водених токова, нити значајнијих извора, ако се изузму понори на северном и врела на јужном подножју. Супротности присојних и осојних страна су наглашене у [[Вегетација (биљке)|вегетацији]]. Присојна страна је претежно оголели крашки камењар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осојна претежно под мешаном буковом и јеловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама између њих су планински пашњаци. Оскудне пољопривредне културе налазе се у ограђеним просторима. Осим многобројних сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко [[Вагањско седло|Вагањског седла]] (1137 м) који спаја [[Ливно]] и [[Сињ]]. У географским појмовима планински простор од Словеначких [[Алпи|Алпа]], преко [[Јелица (планина)|Јелице]], [[Мучањ|Мучња]] и Голијских планина до [[Шарске планине|Шарских планина]] се назива [[Динариди|Динаридима]]. == Литература == * {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Dinara}} * [http://www.plsavez.hr/hps/Dinara Динара на страницама ХПС] * [http://www.summitpost.org/mountain/rock/151472/dinara.html Динара на сајту -{summitpost}-] {{клица-планина}} [[Категорија:Планине у Федерацији БиХ]] [[Категорија:Планине у Хрватској]] [[Категорија:Динарске планине]] [[Категорија:Книнска крајина]] mr7u3e3bm9qmj6p8kcrckp24l5ayhkl 0 42633 25138964 15496743 2022-08-04T22:13:57Z 46.35.135.87 wikitext text/x-wiki {{без извора}} '''Докази''' (''[[Криминалистика|криминалистичке студије]]'') представљају материјалну или психолошку промену која је настала у вези са извршењем [[Кривично дело|кривичног дела]], а која садржи податке о [[Кривично дело|кривичном делу]], [[Учинилац кривичног дела|извршиоцу]] и друге [[Кривично-правни систем|кривично-правне]] релевантне чињенице, фиксиране у форми и на начин прописан [[Закон о Kривичном поступку|Законом о Kривичном поступку]] и то од стране субјекта овлашћеног тим [[Закон (право)|законом]]. '''Доказ''' је [[расуђивање]] током којег се установљава [[истина|истинитост]] или [[погрешност]] неког [[тврђење|тврђења]] ([[суд]]а, [[исказ (логика)|исказа]], [[теорема|теореме]]). У доказу теореме се ослањамо на [[аксиома|аксиоме]], или на раније доказане теореме позивајући се при томе на [[дефиниција|дефиниције]] појмова. Зависно од [[метод]]а докази се деле на: * аналитичке ([[анализа]]); * синтетичке ([[синтеза]]); * индуктивне ([[Индукција (математика)|индукција]], [[математичка индукција]]); * дедуктивне (аксиоматске, [[дедукција]]); * доказ од супротног, [[свођење на противречност]] ([[апсурд]], [[контрадикција]]). У области права појам доказа се другачије дефинише и регулише (види [[Доказ (право)|Доказ (кривично процесно право)]].) == Види још == * [[Доказ (право)]] {{светоназор|аспекти|state=collapsed}} {{позитивизам}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Логика]] cvat9kmk1fdc8okisiofxhs5vaqfmbv 0 43596 25139191 24989245 2022-08-05T08:22:43Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{short description|palma gajena zbog jestivog slatkog voća}} {{speciesbox | name = Датула | status = LC | status_system = IUCN3.1 | image = Phoenix dactylifera2.jpg | image_width = 250п | image2 = Starr 071227-0976 Phoenix sp..jpg | image2_width = 250п | genus = Phoenix | species = dactylifera | authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}- |synonyms_ref = <ref>[http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-152659 The Plant List, ''Phoenix dactylifera'' L. ]</ref> |synonyms = * -{''Palma dactylifera'' <small>(L.) Mill.</small>}- * -{''Phoenix chevalieri'' <small>D.Rivera, S.Ríos & Obón</small>}- * -{''Phoenix iberica'' <small>D.Rivera, S.Ríos & Obón</small>}- }} '''Датула''' или '''урмина палма''' ({{јез-лат|Phoenix dactylifera}}) је [[биљке|биљка]] из породице -{[[Palme|палми]]}- (-{Arecaceae}-),<ref name="GRIN">{{GRIN | accessdate = 10 December 2017}}</ref> једина у овом роду која се узгаја због [[плод]]ова ('''урме'''). Име рода је древна реч, коју помиње још [[Теофраст]], а указује на то да су [[античка Грчка|старе Грке]] са овим биљкама упознали [[Феникија|Феничани]]. Сама врста име је добила по својим јестивим плодовима, датулама (dáktulos = прст, због издуженог облика плода).<ref name="lanzara">{{cite book |last=Lanzara |first=Marija |title=Drveće |year=1984 |publisher=Mladinska Knjiga |location=Ljubljana}}</ref> Иако њено тачно место порекла није познато због дугог узгајања, оне вероватно потичу из регије [[Fertile Crescent|Плодног полумесеца]] који се протеже између Египта и [[Mesopotamia|Месопотамије]].<ref name="Krueger">{{cite web | last=Krueger | first=Robert R | title=Date Palm Genetic Resource Conservation, Breeding, Genetics, And Genomics In California | publisher=The Conference Exchange | url=https://pag.confex.com/pag/xx/recordingredirect.cgi/id/137 | format=PDF | accessdate=2018-03-26}}</ref> Датула се широко узгаја широм Северне Африке, Блиског Истока, [[Horn of Africa|Афричког рога]] и Јужне Азије, и натурализована је у многим тропским и суптропским регионима широм света.<ref>[http://apps.kew.org/wcsp/namedetail.do?name_id=152659 Kew World Checklist of Selected Plant Families, ''Phoenix dactylifera'']</ref><ref>[http://bonap.net/MapGallery/County/Phoenix%20dactylifera.png Biota of North America Project, ''Phoenix dactylifera'']</ref><ref>[http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=200027092 Flora of China, v 253 p 143, ''Phoenix dactylifera'']</ref> -{''P. dactylifera''}- је [[типска врста]] рода -{[[Phoenix (plant)|Phoenix]]}- која садржи 12–19 врста дивљих палми датула и главни је извор комерцијалне производње.<ref name="Krueger"/> Дрвеће датула обично достиже висину од око {{convert|21|-|23|m|ft}},<ref name="Divya Bichu">{{cite web|url=http://www.buzzle.com/articles/arabian-desert-plants.html|title=Arabian Desert Plants|author=Divya Bichu|work=Buzzle|accessdate=19 April 2015}}</ref> расте појединачно или ствара груду са неколико стабљика из једног коренског система. Плодови датула (урме) су овално-цилиндричне, дуге од 3 до 7&nbsp;cm и пречника око 2,5&nbsp;cm, у распону од светло црвене до светло жуте боје, у зависности од сорте. Са око 61-68% [[шећер]]а по маси кад се осуше, урме су врло слатко воће.<ref>{{cite web |title=Dates, deglet noor |url=https://fdc.nal.usda.gov/fdc-app.html#/food-details/171726/nutrients |website=FoodData Central |publisher=USDA Agricultural Research Service |accessdate=25 May 2020}}</ref> Урме су хиљадама година [[staple food|основна храна]] Блиског Истока и [[Indus Valley|долине Инда]]. Постоје археолошки докази о узгоју датула у Арабији од 6. миленијума пре нове ере. Укупна годишња светска производња урми износи 8,5 милиона [[Тона|метричких тона]], а земље Блиског Истока и Северне Африке су највећи произвођачи.<ref name="FAO">{{cite web|title=FAOSTAT:Crops |url=http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC |at=Elements:Production Quantity / Items:Dates|accessdate=2018-03-26}}</ref> Године 2019. знања, вештине, традиција и пракса повезани са датулом уврштени су на [[Унеско]]ву [[Унескова листа нематеријалног културног наслеђа|листу нематеријалног културног наслеђа човечанства]], као културно наслеђе народа земаља [[Арапски свет|Арапског света]].<ref name="UNESCO" /> == Историја == Фосилни записи показују да датула постоји најмање 50 милиона година.<ref name="NPRmedjool">{{cite web|url=https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=15282847|title=Medjool: A Date to Remember|date=17 October 2007|work=NPR.org|accessdate=19 April 2015}}</ref> [[File:Dried date, peach, apricot, and stones. From Lahun, Fayum, Egypt. Late Middle Kingdom. The Petrie Museum of Egyptian Archaeology, London.jpg|thumb|left|Сушени урма, бресква и кајсија из Лахуна, Фајума, Египат. Касно [[Средње краљевство]].]] [[File:דקל תמר מצוי חתך גזע דמוי עץ (3).jpg|thumb|-{''Phoenix dactylifera''}- одељак трупа. Као и код осталих чланова [[Arecaceae|породице палми]], и датула не производи [[Dendrohronologija|прстенове дрвета]].]] Урме су хиљадама година [[staple food|основна храна]] [[Middle East|Блиског Истока]] и [[Инд|долине Инда]]. Верује се да су датуле пореклом из данашњег Ирака. Постоје [[Метод радиоактивног угљеника|археолошки докази]] о узгоју датула у [[Мергар]]у око 7000. пне, неолитској цивилизацији у данашњем западном [[Пакистан]]у,<ref name="KenoyerHeuston2005"/> и у источној [[Арабијско полуострво|Арабији]] између 5530. и 5320. године пре нове ере,<ref>{{cite journal |last1=Tengberg |first1=M. |title=Beginnings and early history of date palm garden cultivation in the Middle East |journal=Journal of Arid Environments |date=November 2012 |volume=86 |pages=139–147 |doi=10.1016/j.jaridenv.2011.11.022 |url=|bibcode=2012JArEn..86..139T }}</ref> и гаје се од давнина од [[Mesopotamia|Месопотамије]] до [[prehistoric Egypt|праисторијског Египта]]. [[ancient Egypt|Древни Египћани]] су од плодова датуле производили [[вино]], и јели их у сезони бербе. Докази о узгоју се континуирано налазе током каснијих цивилизација у долини Инда, укључујући и период [[Harappa|Харапа]] од 2600. до 1900. пне.<ref name="KenoyerHeuston2005">{{cite book |last1=Kenoyer |first1=Jonathan Mark |last2=Heuston |first2=Kimberley Burton |title=The Ancient South Asian World|url=https://books.google.com/books?id=7CjvF88iEE8C&pg=PP1 |accessdate=30 July 2013 |series=The World in Ancient Times |year=2005 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-522243-2}}</ref> Древни [[Јевреји]] су од воћа правили вино, сирће, хлеб и колаче, такође користећи коштице воћа за тов стоке, а дрво за израду посуђа.<ref>{{cite book |last=Smith |first=Homer W. |title=Man and His Gods |date=1952 |publisher=[[Grosset & Dunlap]] |location=New York |page=[https://archive.org/details/manhisgods00smit/page/65 65] |url=https://archive.org/details/manhisgods00smit|url-access=registration }}</ref> У [[Ancient Rome|Древном Риму]] палмини листови који су кориштени у [[Римски тријумф|тријумфалним]] поворкама да би симболизовали победу били су највероватније они од врсте -{''Phoenix dactylifera''}-.<ref>{{cite book| title=Top 100 Food Plants | url=https://archive.org/details/topfoodplantswor00smal | url-access=limited | author=Ernest Small| year=2009 | page=[https://archive.org/details/topfoodplantswor00smal/page/n250 231]}}</ref> Датула је била популарна баштенска биљка у римским [[перистил]]ним вртовима, мада не би уродила плодом у умеренијој клими Италије.<ref>{{cite book | title=Ancient Roman Gardens | url=https://archive.org/details/ancientromangard0000farr | author=Linda Farrar | year=1998| page=[https://archive.org/details/ancientromangard0000farr/page/141 141]}}</ref> Она је препознатљива на фрескама из [[Помпеја|Помпеје]] и другде у Италији, укључујући баштенску сцену из Куће венчања Александра.<ref>{{cite book| title=Ancient Roman Gardens | url=https://archive.org/details/ancientromangard0000farr | author=Linda Farrar | year=1998| page=[https://archive.org/details/ancientromangard0000farr/page/141 141]}}</ref> У каснијим временима трговци су ширили датуле по југозападној [[Asia|Азији]], [[North Africa|Северној Африци]] и [[Spain|Шпанији]]. Урме су у [[Мексико]] и [[California|Калифорнију]] увели Шпанци 1765. године, око [[Misión San Ignacio Kadakaamán|Мисије Сан Игнацио]]. [[Култивар]] палме датуле, вероватно оно што се некад називало [[Judean date palm|јудејском датулом]], познат је по свом дуговечном [[Ортодоксно семе|ортодоксном семену]], које је успешно никло након случајног складиштења током 2000 година.<ref>{{Cite news|last = Hanson| first = Wendy|title = Date palm seed from Masada is the oldest to germinate|newspaper = Los Angeles Times|pages =|date = 2008-06-13|url = http://articles.latimes.com/2008/jun/13/science/sci-methuselah13}}</ref> Горња временска граница преживљавања правилно ускладиштеног семена остаје непозната.<ref>{{cite web|last = Bonner|first = Franklin T.|authorlink = |title = Chapter 4 Storage of Seeds|work = Woody Plant Seed Manual, USDA FS Agriculture Handbook 727|publisher = National Seed Laboratory, 5675 Riggins Mill Rd, Dry Branch, GA 31020|date = April 2008|url = http://www.nsl.fs.fed.us/Chapter%204.pdf|accessdate = 2008-06-21|archive-date = 01. 12. 2016|archive-url = https://web.archive.org/web/20161201050302/http://nsl.fs.fed.us/Chapter%204.pdf|url-status = dead}}</ref> Геномска студија Абу Даби центра за геномику и системску биологију Њујоршког универзитета показала је да су припитомљене сорте датула пореклом из северне Африке, укључујући добро познате сорте попут [[Medjool|Медџул]] и [[Deglet Nour|Деглет Нор]]. Оне су хибрид између палми датула са Блиског истока и [[крит]]ске дивље палме -{''P. theophrasti''}-. Палме датуле појављују се у археолошким записима у Северној Африци од пре око 2.800 година, што сугерише да су хибрид ширили Минојци или Феничани.<ref>{{cite journal|last=Flowers|first=Jonathan|display-authors=et al|title=Cross-species hybridization and the origin of North African date palms|journal=[[Proceedings of the National Academy of Sciences USA]]|year=2019|volume=116|issue=5|pages=1651–1658|doi=10.1073/pnas.1817453116|pmid=30642962|pmc=6358688}}</ref> == Услови раста == Тражи потпуно отворене и осунчане положаје. Земљиште не бира, а у сувој клими може поднети ниске температуре -10 до -15&nbsp;°C.<ref name="vukicevic">{{cite book|last=Вукићевић|first=Емилија|title=Декоративна дендрологија|year=1982|publisher=Привредно финансијски водич|location=Београд|pages=747-748}}</ref> == Изглед == [[Стабло]] је висине 20, некада и преко 30 метара. Прекривено је остацима основа сасушених лисних петељки. На врху стабла образује се круна од листова.<ref name="vukicevic" /> Само стабло никада се не грана, али уз труп могу нићи нови изданци.<ref name="lanzara" /> [[Лист]]ови су непарно перасти, дуги до 6 м. Лучно су повијени, модро зелене боје. Лиске листова су на врху ушиљени, а петељке трновите. Биљке су дводоме, а [[цвет]]ови су ситни, скупљени у разгранате клипове. [[Плод]] је јестива, цилиндрично елипсоидна, једносемена коштуница чији је меснати омотач јестив, веома укусан и хранљив. Размножава се семеном или изданцима који ничу уз стабло.<ref name="lanzara" /> <gallery widths="250px" heights="180px"> Датотека:Date Palm - ഈന്തപ്പന 01.JPG|<small>Круна датуле, са зрелим плодовима и дебло прекривено остацима сасушених лисних петељки</small> Датотека:Date palm flowers 2 (3303880537).jpg|<small>Датула у цвету</small> </gallery> == Датуле у арапском свету == {{УНЕСКО кутијица | WHS = Датула, знање, вештине, традиција и обичаји | Image = Fresh Date Seller.tif | Caption = Продавац свежих урми на улици у [[Каиро|Каиру]] 1955. | Type = Нематеријално културно наслеђе | Criteria = | ID = 1509 | Region = [[Бахреин]], [[Египат]], [[Ирак]], [[Јемен]], [[Јордан]], [[Кувајт]], [[Мауританија]],[[Мароко]], [[Оман]], [[Држава Палестина|Палестина]], [[Саудијска Арабија]], [[Судан]], [[Тунис]], [[Уједињени Арапски Емирати]] | Year = 2019. | Session = 14. | Link = [https://ich.unesco.org/en/RL/date-palm-knowledge-skills-traditions-and-practices-01509 Date palm, knowledge, skills, traditions and practices] }} Међу арабљанском [[флора|флором]] датула држи прво место. Она даје најраспрострањенији и најцењенији [[плод]] - урму ({{Јез-ар|tamr}}). Заједно са [[млеко]]м, урма чини главни састојак дневног бедуинског јеловника и, изузев камиљег меса, једина је њихова тврда храна. Кисело пиће од урме ({{Јез-ар|nabldh}}) веома је тражено. Од њених истуцаних коштица праве се колачићи, који су свакодневна храна [[камила]]. Поседовати „две црне ствари“ ({{Јез-ар|al-aswadân}}), тј. [[вода|воду]] и урме, сан је сваког [[Бедуини|Бедуина]]. Говоре да је [[Мухамед|Пророк Мухамед]] наредио: „Поштуј своју тетку, [[palme|палму]], која је направљена од исте земље као и [[Адам]].“ [[Арапи|Арапски]] писци наводе сто врста датула у [[Медина|Медини]] и око ње. Ова „краљица арабљанских стабала“ вероватно је увезена са [[север]]а, из [[Месопотамија|Месопотамије]], где је [[palme|палма]] била главни објекат који је рано привукао [[човек]]а у те крајеве. === Нематеријално културно наслеђе === Датула је вековима била повезана са становништвом [[Арапски свет|арапског света]] као и кључни облик исхране, али истовремено и као извор бројних повезаних заната, професија и друштвених и културних традиција, обичаја и пракси. Као носиоци и практичари ових активности појављују се власници фарми и фармери, занатлије који израђују традиционалне производе користећи разне делове палме, трговци, креативни појединци и извођачи народне уметности повезане са датулом (приче, песме...). Знање, вештине, традиција и обичаји повезани са датулом одиграли су кључну улогу у јачању веза између људи и земаља у арапском региону, помажући им да се суоче са изазовима суровог [[Пустиња|пустињског]] окружења. Овај историјски однос створио је богато културно наслеђе повезаних обичаја, знања и вештина људи у региону, које се одржало до данас. Вековни развој ових елемената показује посвећеност локалних заједница посвећене његовом одржавању кроз колективно учешће у вишеструким активностима везаним за датулу и бројним свечаним ритуалима, традицијама и обичајима. Године 2019. знања, вештине, традиција и обичаја повезани са датулом уврштени су на [[Унеско]]ву [[Унескова листа нематеријалног културног наслеђа|листу нематеријалног културног наслеђа човечанства]], као културно наслеђе [[Бахреин]]а, [[Египат|Египта]], [[Ирак]]а, [[Јордан]]а, [[Кувајт]]а, [[Мауританија|Мауританије]], [[Мароко|Марока]], [[Оман]]а, [[Држава Палестина|Палестине]], [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]], [[Судан]]а, [[Тунис]]а, [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених Арапских Емирата]] и [[Јемен]]а.<ref name="UNESCO">{{cite web |title=Date palm, knowledge, skills, traditions and practices |url=https://ich.unesco.org/en/RL/date-palm-knowledge-skills-traditions-and-practices-01509 |publisher=UNESCO |access-date=25. 6. 2021}}</ref> [[Датотека:31841556 620197074994193 fgfgn.jpg|150px|мини|лево|Урме као посластица]] == Производи од датуле == [[Датотека:Rub-libyan-syrup.JPG|150px|мини|лево|Сируп од урми]] [[Датотека:Chocolate dates.jpg|150px|мини|десно|Пралине од урми]] [[Датотека:Date and walnut bread.jpg|150px|мини|лево|Хлеб са урмама и лешницима]] [[Датотека:Date Pie Fontanella Tea Garden.jpg|150px|мини|десно|Пита са урмама]] [[Датотека:Ka'ak bi ajwa كعك بعجوة.jpg|150px|мини|лево|Палестинско традиционално пециво од гриза Ка’ак, пуњено пастом од урми.]] === Плодови - урме и њихова нутритивна вредност === Урме су богате обиљем храњивих материја и одличан су извор калијума, магнезијума, мангана, гвожђа и фосфора. Такође је значајно и присуство минерала у траговима: бора, бакра, селена и цинка. Урме имају калоријску вредност од 282 кцал/100 г, што значи да спадају у најкалоричније воће. Суви плодови садрже 70% шећера.<ref name="vukicevic" /> Масти готово да и нема, као ни беланчевина. На воду отпада око 20%. Од витамина урме садрже готово искључиво комплекс Б витамина. Урме се могу конзумирати свеже или суве. У Арапском свету постоји безброј употреба за урме: од слаткиша, додатка јелима, пудинга, додатка хлебу, намаза, сирупа, сирћета и безалкохолних пића. Када се муслимански пост рамазан заврши, обично се прво једу урме.<ref name="надијети">{{cite web |title=Urma: slast sa palme|url=http://nadijeti.com/2013/02/25/urma-slast-sa-palme/ |work=nadijeti.com/ |accessdate=6. 6. 2016}}</ref> Урме играју кључну улогу као намирница у кризним ситуацијама, попут [[поплава]], [[земљотрес]]а, [[рат]]а и [[суша]], као главна храна становништва у сиромашним подручјима, посебно у [[земљаме трећег света|земљама трећег света]], које се суочавају са проблемима потхрањености и глади. Урме се у прехрамбеној индустрији користе на много начина, а неки од производа су: * сок од урми, * нектар (мед) од урми, * течни шећер, * сируп, и различита јела, каква су: * урмино [[сирће]], * алкохол, * [[алва]] са урмама, * чипс и слаткиши, * [[лаваш]] са урмама, * [[Umak|сосови]] и преливи, * [[Паштета|пасте]] и намази, * [[компот]]и, [[мармелада]], џемови, * сточна храна.<ref name="Khoshbin">{{cite web |title=How different industries use dates in their products? |url=https://ratinkhosh.com/dates-applications-in-different-industries/ |publisher=Khoshbin group |access-date=25. 6. 2021}}</ref> ==== Производња урми ==== [[Датотека:Golan Hights Plantage auf den Golanhöhen 3.JPG|250px|мини|десно|Плантажа датула на [[Голанска висораван|Голанској висоравни]], [[Израел]]]] Савремене плантаже датула се плански подижу и експлоатишу широм света, где год то климатски услови дозвољавају.<ref name="надијети" /> {| class="wikitable" |- ! colspan=2|Првих десет произвођача урми у 2007. години<br />(1000 тона) |- | {{застава|Египат}} || style="text-align:right;"| 1,313.69 |- | {{застава|Иран}} || style="text-align:right;"| 1,000.00 |- | {{застава|Саудијска Арабија}} || style="text-align:right;"| 982.54 |- | {{застава|УАЕ}} || style="text-align:right;"| 755.00 |- | {{застава|Пакистан}} || style="text-align:right;"| 557.52 |- | {{застава|Алжир}} || style="text-align:right;"| 526.92 |- | {{застава|Ирак}} || style="text-align:right;"| 440.00 |- | {{застава|Судан}}|| style="text-align:right;"| 332.00 |- | {{застава|Кина}} || style="text-align:right;"| 255.87 |- | {{застава|Либија|1977}} || style="text-align:right;"| 175.00 |- |'''Укупно у свету''' || style="text-align:right;"| '''6338.54''' |- |colspan=2|''Извор:<br />[[Организација уједињених нација|УН]] Организација за храну и пољопривреду [http://www.fao.org/] |} === Остали производи === Осим плода, и остали делови палме се могу користити у различите сврхе: * '''Лишће''' и '''гране''' користе се за производњу корпи, врећа, простирки, плетених посуда и ситних украсних предмета. * Од '''коштица''' се добија уље са активним угљем, лаурил алкохол, површински активни састојци, маст од палмових зрна (за раст трепавица). Од остатака при преради коштица прави се сточна храна. У пустињи се коштице урми суше и мељу у [[брашно]] од ког се прави [[хлеб]], или се намаче водом и од њега се прави храна за [[камиле]]. Коштице се такође могу пржити и самлети и од њих се прави укусан напитак сличан [[Кафа|кафи]].<ref name="Khoshbin" /> * Датула или урмина палма је веома декоративна, те се често користи и као '''украсна врста'''.<ref name="vukicevic" /> == Болести == {{главни чланак|Црвени палмин сурлаш}} [[Датотека:Rhynchophorus ferrugineus MHNT.jpg|150px|мини|лево|Црвени палмин сурлаш]] [[Датотека:Rhynchophorus ferrugineus on Phoenix canariensis 01.JPG|250px|мини|десно|Феникс палма потпуно уништена после напада црвеног палминог сурлаша]] Једна од најопаснијих болести која последњих деценија напада палме је [[црвени палмин сурлаш]] (''Rhynchophorus ferrugineus''), врста инсекта из породице сурлаша (''[[Curculionidae]]''), такође познат и као ''азијски палмин жижак''. Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу [[Palme|палме]] могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми, укључујући [[Кокосова палма|кокосове палме]], урмине палме и палме из којих се добија палмино уље.<ref>[http://www.pestalert.org/viewNewsAlert.cfm?naid=38 ''Rhynchophorus ferrugineus''] at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.</ref> Црвени палмин сурлаш напада 19 врста палми широм света. Иако је први пут примећен на [[Кокосова палма|кокосовим палмама]] у Југоисточној Азији, своје упориште нашао је, у протекле две деценије, на урминој палми у више земаља Блиског истока, а затим се проширио на Африку и Европу.<ref>{{cite journal |last=Dutta |first=Ram |author2=Narain Singh Azad Thakur |author3=Tusar Kanti Bag |author4=Ngashepam Anita |author5=Satish Chandra |author6=Shishom Vano Ngachan |title=New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India |url=http://www.bioone.org/doi/full/10.1653/024.093.0320 |journal=Florida Entomologist |date=септембар 2010 |accessdate=5. 5. 2016 |publisher=Florida Entomological Society |pages=446-448}}</ref> Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.<ref name="Ferry & Gómez">{{cite journal |first=M. |last=FERRY |author2=S. GÓMEZ |title=The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area |journal=Palms |year=2002 |volume=46 |series=4 |url=http://www.palms.org/palmsjournal/2002/redweevil.htm |accessdate=5. 5. 2016 |publisher=International Palm Society |archive-date=27. 02. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090227052416/http://palms.org/palmsjournal/2002/redweevil.htm |url-status=dead }}</ref> У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете [[phoenix canariensis|феникс палмама]] (''Phoenix canariensis''). Тренутно, зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети светске кокос земљама у развоју и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.<ref name="Faleiro">{{cite journal |first=J.R. |last=Faleiro |title=A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years |journal=International Journal of Tropical Insect Science |date=септембар 2006 |volume=26 |issue=3 |url=http://journals.cambridge.org/action/displayAbstract?fromPage=online&aid=932852&fileId=S1742758407203340 |accessdate=5. 5. 2016 |pages=135-154}}</ref> {{-}} == Галерија == <gallery widths="250px" heights="180px"> Датотека:Sukkary date.jpg|Сукари Датотека:Dattes-Ammari.JPG|Амари Датотека:Aseel variety dates.jpg|Асил Датотека:Tn Dates Angou.JPG|Енгоу Датотека:Dattes arichti.JPG|Арикти Датотека:1 Dattes Bejjou.JPG|Беџоу Датотека:Dattes-Bisr.JPG|Биср хелоу Датотека:Dattes Gounda.JPG|Гунда Датотека:GousbiDates.JPG|Госби Датотека:Dattes Hamraya branche.JPG|Грана хамрајске датуле Датотека:HissaDates.JPG|Хиса Датотека:HissaTNDates.JPG|Хиса Датотека:Dattes Kenta.JPG|Кента Датотека:Dattes kentichi.JPG|Кентичи Датотека:Date farming and processing is a developing industry in the country and Pakistan is the 5th largest producer of dates in the world. (7702795624).jpg|Узгој и прерада датула у [[Пакистан]]у Датотека:Dattes Lagou.JPG|Лагоу Датотека:Dates Tozerzait.JPG|Тузерзајет из [[Тунис]]а Датотека:Tn Dattes Trounja.JPG|Транџа Датотека:Date palm with fruits.jpg|Палма датула са воћем на фарми датула Абдул Азиз у [[Medina|Медини]] Датотека:Ripe and dry dates fruit bunches.jpg|Гроздови зрелих и сувих датула на фарми Курама Абдуле Бајве у [[Medina|Медини]]. Датотека:NRCSAZ02021 - Arizona (325)(NRCS Photo Gallery).jpg|Палме датуле у [[Yuma, Arizona|Јуми]] у Ариѕони Датотека:Les palmiers et les arbres bleus de elche - panoramio.jpg|[[Palmeral de Elche|Палмерал де Елче]] у јужној [[Spain|Шпанији]] Датотека:Dates 2005-07-17 Algarve.jpg|Датуле из [[Алгарве]], [[Португалија]] Датотека:درخت خرمای کبکاب بهبهان.jpg|alt=Date Palms in Behbahan, Iran|Палме датуле у [[Behbahan|Бехбехану]], Иран Датотека:نخل در روستای متروکه پشکر بهبهان.jpg|alt=Date Palms in Behbahan, Iran|Палме датуле у пустом селу у Бехбахану у Ирану Датотека:درختان خرما، بهبهان.jpg|alt=Date palms in Behbahan, Iran|Палме датуле у Бехбахану Датотека:Date Palm, Wheat Fields, Mountains, Clouds, Balochistan, Pakistan.jpg|Стабла палми датула у [[Balochistan, Pakistan|Белуџистану]] у Пакистану Датотека:The King's Mosque & Dates.jpg|Стабла палми датула код [[Badshahi Mosque|Бадшахи џамије]], [[Лахор]], [[Пакистан]] Датотека:Freshdates.JPG|thumb|Свеже урме </gallery> == Види још == * [[Palme|Палме]] * [[Phoenix canariensis|''Phoenix canariensis'' или феникс палма]] * [[Кокосова палма]] * [[Washingtonia filifera|''Washingtonia filifera'' или кончаста вашингтонија]] * [[Мала жумара]] * [[Црвени палмин сурлаш]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Phoenix dactylifera}} {{Wikispecies|Phoenix dactylifera}} * [http://www.fao.org/documents/show_cdr.asp?url_file=/DOCREP/006/Y4360E/y4360e00.HTM Култивација урминих палми] {{Wayback|url=http://www.fao.org/documents/show_cdr.asp?url_file=%2FDOCREP%2F006%2FY4360E%2Fy4360e00.HTM |date=20050104210106 }} * [http://www.fao.org/docrep/t0681E/t0681e02.htm Производи урминих палми] * [http://www.hort.purdue.edu/newcrop/morton/Date.html Плодови из топлих предела - урма] * [http://dirtykitchensecrets.com/bishnus-date-cake-with-pistachios-sesame-seeds/ Либански колач од урми са пистаћима и сусамом] {{Wayback|url=http://dirtykitchensecrets.com/bishnus-date-cake-with-pistachios-sesame-seeds/ |date=20100316162027 }} {{Taxonbar|from=Q25292}} {{Authority control}} {{УНЕСКО репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства}} {{портал бар|Биологија}} [[Категорија:Палме]] [[Категорија:Јестиве биљке]] [[Категорија:Баштенске биљке]] [[Категорија:Украсне биљке]] [[Категорија:Флора Африке]] q798jtc22qc6iekt5xm96v0xpcc0gs2 0 60228 25139384 24921169 2022-08-05T11:10:25Z 31.223.129.0 /* Фестивали */ wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Кемал Монтено | слика = Kemal Monteno Klagenfurt 2011 2.jpg | опис_слике = Кемал Монтено [[2011]]. године | ширина_слике = | пејзажно = не | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Кемал Монтено | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1948|9|17}} | место_рођења = [[Сарајево]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2015|1|21|1948|9|17}} | место_смрти = [[Загреб]] | држава_смрти = [[Хрватска]] | инструмент = [[Певач|Вокал]], [[Гитара]] | жанр = [[Поп музика|Поп]], [[шансоњер|шансоне]], [[Рок музика|Рок]] | занимање = [[Певач]] | активни_период = [[1967]] — [[2015]]. | издавачка_кућа = | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Кемал Монтено''' ([[Сарајево]], [[17. септембар]] [[1948]] — [[Загреб]], [[21. јануар]] [[2015]]) био је [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] и [[СФРЈ|југословенски]] [[кантаутор]], текстописац, композитор и [[шансона|шансоњер]] италијанског порекла. == Биографија == Рођен је [[17. септембар|17. септембра]] [[1948]]. у [[Сарајево|Сарајеву]] од оца [[Италијани|Италијана]] и мајке [[Муслимани (народ)|Муслиманке]]. У родном граду је у другој половини шездесетих година [[20. век]]а отпочео певачку каријеру наступом на фестивалу ''„[[Ваш шлагер сезоне]]“'' [[1967]]. Од тада је редовно освајао прве награде као [[извођач]], аутор музике и аутор текста. За ''„Шлагер сезоне“'' настале су неке од његових најлепших шансона, а крајем седамдесетих на овом фестивалу изведене су и његове познате песме ''[[Сарајево љубави моја]]'' ([[1976]]) и ''[[Земљо моја]]'' ([[1977]]). Монтена је одликовао посебан лирски, романтичарски музички израз, у којем су на јединствен начин обједињени мотиви босанске [[севдалинка|севдалинке]] са [[средоземно море|медитеранским шармом]] [[италијанска канцона|италијанске канцоне]]. Његови су текстови искрена исповест песника који је окусио живот и љубавну бол, те их на својствен начин претапа у питку песму јасног и једноставног израза. Иако се главни, љубавни мотив појављује још од Монтенове прве [[Композиција (музика)|композиције]], Монтено се ипак никада није понављао у својим шансонама, него је исти мотив спретно варирао на хиљаду различитих начина. Утопљене у хармонични костим мелодије, која не робује туробној балканској традицији, него се окреће распеваном [[Средоземно море|Медитерану]] и још више, покаткад сетној, [[италијанска канцона|италијанској канцони]], посебно оној са [[Фестивал Сан Ремо|Фестивала Сан Ремо]], Кемал Монтено је стварао јединствен музички израз, којем нема премца на територији целе бивше [[Југославија|Југославије]]. Његове су песме химна вечитој љубави, чак и онда кад стихови говоре да је свему крај. {{чињеница|date=06. 2010. }} <!--Шаблон се односи на читав пасус.--> У току каријере [[кантаутор]]а, Монтено је створио не само властити музички потпис на домаћој забавномузичкој сцени, него је својим песмама знао допринети и успеху својих колега певача-пријатеља. У тој музичкој сарадњи са тако звучним домаћим именима као што су [[Арсен Дедић]], [[Здравко Чолић]], [[Оливер Драгојевић]], [[Тереза Кесовија]], [[Габи Новак]], [[Махир Палош]], [[Неда Украден]], [[Исмета Крвавац]], [[Дражен Жерић Жера]], [[Тома Здравковић]] и други, Монтено није гледао властиту корист, него својеврстан начин дружења са својом ''рајом'' и пријатељима, својствен једном скромном и племенитом човеку као што је Монтено и био. {{чињеница|date=06. 2010. }} ''Кемо'', како су га зовали његови пријатељи, током [[1990е|1990-их]] са истим је колегама [[извођач]]има остварио и низ дуета, а поред горе наведених за микрофоном су му се придружили и: [[Раде Шербеџија]], [[Борис Новковић]], [[Фуад Бацковић Дин]], [[Данијела]], [[Маја Оџаклијевска]] и други. Кемал Монтено је живео на релацији између [[Сарајево|Сарајева]] и [[Загреб]]а, а његов је музички пут био испуњен бројним наступима на домаћим фестивалима и богатом концертном активношћу по готово свим земљама бивше [[Југославија|Југославије]].<ref name="DizdarevićRidjanović1995">{{harvnb|Dizdarević|Ridjanović|Alcalay|1995|pp=50-51}}</ref> Преминуо је [[21. јануар]]а [[2015]]. године у [[Загреб]]у.<ref>[http://www.nezavisne.com/umjetnost-zabava/muzika/Preminuo-Kemal-Monteno-284660.html Преминуо Кемал Монтено (Независне новине, 21. јануар 2015)]</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82+%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85/1805646/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE+%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB+%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE.html Преминуо Кемал Монтено]. Приступљено 21. 1. 2015.</ref><ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2015&mm=01&dd=21&nav_id=949200 Преминуо Кемал Монтено (Б92, 21. јануар 2015)]</ref> Сахрањен је на [[Bare (groblje, Sarajevo)|гробљу Баре]] у [[Сарајево|Сарајеву]] [[28. јануар]]а [[2015]]. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:531242-Uz-pesmu-Sarajevo-ljubavi-moja-ispracen-Kemal-Monteno Уз песму „Сарајево љубави моја“ испраћен Кемал Монтено („Вечерње новости“, 28. јануар 2015)]</ref> == Фестивали == [[Датотека:Kemal Monteno Malmö.jpg|250px|мини|десно|Кемал Монтено на концерту у [[Малме]]у, фебруар 2010]] Своју музичку каријеру Кемал Монтено отпочео је у другој половини [[1960е|1960-их]] година наступима на престижним домаћим [[Фестивали забавне музике|фестивалима забавне музике]]. Велике успехе забележио је на првим фестивалима „[[Ваш шлагер сезоне]]“ у Сарајеву, где је постао миљеник публике свога родног града и својевсрни заштитни знак Фестивала. {{чињеница|date=06. 2010. }} Први наступ био је још са песмом „Лидија“ 1967., која је освојила прву награду, а уследиле су песме као: „[[Свирај ми о њој]]“ (ВШС [[1971]]), „[[Лаж]]“ (ВШС [[1972]]), „[[Спавај, цвијете мој]]“ (ВШС [[1973]], коју је отпевао [[Махир Палош]]), „[[Љубавна бол]]“ (ВШС 1977), а својеврсну химну [[Сарајево|Сарајеву]], песму „[[Сарајево љубави моја]]“ певао је на 10. јубиларном Шлагеру Сезоне 1976. Велике успехе Монтено је имао и са низом далматинских шансона изведеним на „[[Сплитски фестивал|Сплитском фестивалу]]“. Између 1976. и [[2005]]. Монтено је нанизао читав ђердан питких [[шансона]], у којима је до изражаја посебно дошла Монтенова склоност за [[италијанска канцона|италијанску канцону]] и ведру медитеранску кантолину. {{чињеница|date=06. 2010. }} Песме попут „[[Хиљаде бијелих марама]]“ (1976), „Цвите били из ђардина“ (1977), „[[Сунце дјетињства]]“ ([[1978]]), „[[Путовања]]“ ([[1978]]), „[[Адријана]]“ ([[1979]]), „[[Звоно дјетињства]]“([[1980]]), „[[Причају старе ноне]]“([[1981]]), „[[Добра вечер, узорита]]“ ([[1983]]), „[[Продужи лађо]]“ ([[1984]]), „[[Заборави]]“ ([[1995]]), „[[Кад ја не могу]]“ ([[1997]]), „[[У мени имаш дом]]“ ([[2002]]). и „[[Да је моја мандолина знала]]“ ([[2005]])., не само да су потврда тих Монтенових музичких склоности, него и својевсртан доказ стилске опредељености Кемала Монтена као аутора и интерпретатора ка овој страни забавномузичке обале код нас. {{чињеница|date=06. 2010. }} Радо виђен гост Монтено је био и на „[[Фестивал Опатија|Опатијском фестивалу]]“, те на „[[Загребфест]]у“, нарочито у другој половини [[1970]].их година, а традицију наступања на фестивалима Монтено је наставио и у другој половини [[1990]].их година, кад се појавио на „[[Радијски фестивал|Радијском фестивалу]]“ и „[[Фестивал далматинске шансоне|Фестивалу далматинске шансоне]]“ у [[Шибеник]]у. Фестивали: {{div col}} '''Ваш шлагер сезоне, Сарајево:''' * ''Лидија'', победничка песма, '67 * ''Из споменара за Убавку'', '68 * ''Вољети - то треба знати'', '68 (дует са Сабином Варешановић) * ''Име'', '69 * ''Свирај ми о њој'', '71 * ''Лаж'', '72 * ''Душо моја'', награда за најбољи текст, '73 * ''Пахуљице моја'', треће место, '74 * ''Знам све о теби'', '75 * ''Сарајево љубави моја'', победничка песма, '76 * ''Љубавна бол'', '77 * ''Није хтјела'', четврто место, '78 * ''Постоји ли мјесто'', '79 * ''За своју душу'', '80 * ''Теби је лако'', '81 * ''Доли Бел'', друго место, '82 * ''Вријеме киша'', '83 * ''Живјела слобода'', '87 * ''Како да те заборавим'', '88 '''Опатија:''' * ''Нека то буде неко други'', '67 * ''Ми смо љубав'', '74 * ''Ти си моја поезија'', '79 * ''Дуга ноћ'', '80 * ''Звони једном'', '81 * ''Мост'', '81 (Вече родољубиве песме са [[Indexi|Индексима]], [[Неда Украден|Недом Украден]] и [[Јадранка Стојаковић|Јадранком Стојаковић]]) * ''Галеб'', '81 (Вече родољубиве песме са Махиром Палошем, [[Неда Украден|Недом Украден]] и [[Јадранка Стојаковић|Јадранком Стојаковић]]) * ''Он није тај'', '82 * ''Грлим те први пут'' (''Сањалице цијелог свијета'')'', (дует са [[Јасна Госпић|Јасном Госпић]]), '86 '''[[Београдско пролеће]]:''' * ''Еј, срећо моја'', '78 * ''Нек' живи свијет'', друго место, '82 '''Сплит:''' * ''Хиљаде бијелих марама'', '76 * ''Цвите били из ђардина'' / ''Мој свит'' (Вече далматинске шансоне), '77 * ''Сунце дјетињства'' / ''Путовања, путовања'' (Вече далматинксе шансоне), '78 * ''Адриана, Адриана'' / ''Брацера'', '79 * ''Звоно мог дитињства'' (Вече далматинксе шансоне), '80 * ''Причају старе ноне'', '81 * ''Добра вечер узорита'', прва награда стручног жирија и награда за аранжман, '83 * ''Продужи лађо'', 84 * ''Заборави'', '95 * ''Кад' ја не могу'', '97 * ''Закон јачега'', 2004 * ''Да је моја мандолина знала'', 2005 * ''Без тебе'', 2010 * ''Пођимо опет стазама среће'', 2012 * ''Далмацијо, кућо моја стара'', 2013 '''Загреб:''' * ''Тајна жена'', '76 * ''Откуда ти'', '83 * ''Далеко'' (дует са [[Борис Новковић|Борисом Новковићем]]), победничка песма, '97 * '' Све више волим Загреб'', 2000 '''Омладина, Суботица:''' * ''Желим да знаш'', награда жирија, '66 * ''Поклоњени цвет'', '67 * ''Више не постојиш'' / ''Балада'', награда публике, '68 * ''Једне ноћи у децембру'', друга нагада публике, '70 '''[[Југовизија|Југословенски избор за Евросонг]]:''' * ''Ти си отишла'', друго место, Љубљана '67 * ''Кад се вратим кући'', Скопље '68 '''Карневал фест, Цавтат:''' * ''Волим те животе какав јеси'', '78 '''Славонија, Славонска Пожега:''' * ''Дуга бразда'', '81 * ''Мало тог је остало за рећи'', 2006 (Златне жице Славоније) * ''Голубе'', 2008 (Златне жице Славоније) '''[[МЕСАМ]]:''' * ''Мартина'', '84 * ''Јутро с Барбаром'', прва награда жирија, '86 '''Макфест:''' * ''Кој да ти каже, Ивана'', '87 * ''Јас бев твој поет'', '90 '''Арена:''' * ''Хвала свима'', '95 '''Далматинска шансона, Шибеник:''' * ''Ти си била прави живот мој'' (дует са [[Габи Новак]]), 2000 * ''Сирена'', 2002 * ''Заборави'' (дует са Тањом Жагар), 2009 * ''Стави тихо Азнавура'' (дует са Ондино Делместреом), 2012 '''Руњићеве вечери, Сплит:''' * ''Мануела'', 2001 '''Хрватски радијски фестивал:''' * ''Вратио сам се животе'', 2001 * ''Била је то љубав'' (дует са [[Зерина Цокоја|Зерином Цокојом]]), 2002 * ''Пусти ме да плачем'', 2003 * ''Даворе'', 2004 * ''Немој да те превари овај прамен сиједи'', 2005 * ''Једини моји'', 2007 '''Дубровник:''' * ''Све док буде било и нас двоје'' (дует са [[Тереза Кесовија|Терезом Кесовијом]]), 2005 '''Дора, Опатија:''' * ''Пољуби ме'', 2007 '''[[Пјесма Медитерана]], Будва:''' * ''Монтенегрина'', 2008 '''Мелодије Мостара, Мостар:''' * ''Ако смо вриједни те љубави'' (дует са [[Неда Украден|Недом Украден]]), победничка песма, 2012 '''Сунчане скале, Херцег Нови:''' * ''Мајске кише'' (са [[Тешка индустрија (музичка група)|Тешком индустријом]]), победничка песма, 2013 {{div col end}} == Успеси == Уз бројне фестивалске наступе, Кемал Монтено познат је и по читавом низу вечних хитова, који су објављени на његовим албумима током богате каријере, а велики део њих и данас је једнако тако актуелан, као и у тренутку првог објављивања.{{чињеница|date=06. 2010. }} Поред горе споменутих фестивалских успеха овде треба издвојити и остале велике Монтенове хитове, који се и данас слушају са истом пажњом као и пре. {{чињеница|date=06. 2010. }} * „[[Кратак је сваки трен]]“ * „[[Једне ноћи у децембру]]“ * „[[Оливија]]“ * „[[За своју душу]]“ * „[[Није хтјела]]“, дует са [[Оливер Драгојевић|Оливером Драгојевићем]] * „[[Пјесма заљубљеника]]“ * „[[Увијек ти]]“ * „[[Волио бих да сам пјесник]]“ * „[[Љубавна бол]]“ * „[[Ти си моја поезија]]“ * „[[Напиши једну љубавну]]“ * „[[Жене, жене (песма)|Жене, жене]]“ * „[[Даворе]]“ (посвећена Монтеновом најбољем пријатељу, Даворину Поповићу) * „[[Не љуби ме тако јако]]“ * „[[Вратио сам се животе]]“ * „[[То је друго лице љубави]]“, дует са [[Горан Каран|Гораном Караном]] * „[[Далеко, далеко]]“, дует са [[Борис Новковић|Борисом Новковићем]] * „[[Дјевојчице]]“ * „[[Дуње и колачи (песма)|Дуње и колачи]]“, дует са групом „[[Дивас]]“ * „[[Душо моја]]“ * „[[На крају града]]“ * „[[Пахуљице моја]]“ * „[[Синоћ под прозором њеним]]“ * „[[Стари]]“, вокална сарадња са [[Младен Војичић Тифа|Тифом]], [[Златан Фазлић Фазла|Фазлом]] и другима * „[[Увијек ти се враћам]]“ * „[[Није вредно сине мој]]“, дует са [[Душан Свилар|Душаном Свиларом]] == Дискографија == === Сингл издања === * [[Свирај, гитаро моја/Још јуче били смо сретни]] === Албуми === * „[[Музико, љубави моја]]“ ([[1973]]) * „[[Жене, жене]]“ ([[1975]]) * „[[Моје пјесме, моји снови (албум)|Моје пјесме, моји снови]]“ ([[1977]]) * „[[За своју душу]]“ ([[1980]]) * „[[Dolly Bell]]“ ([[1981]]) * „[[Увјек ти се враћам]]“ ([[1984]]) * „[[Моје најдраже пјесме]]“ ([[1985]]) * „[[Романтична плоча]]“ ([[1986]]) * „[[Како да те заборавим?]]“ ([[1987]]) * „[[Хвала свима - Кемо и пријатељи]]“ ([[2000]]) * „[[Дуње и колачи]]“ ([[2004]]) * „[[Шта је живот]]“ ([[2013]]) * компилација „Пјесме заљубљеника“ ([[1992]]) * „Није вредно сине мој“ ([[2008]]) са Душаном Свиларом * „Само мало љубави“ ([[2009]]) === Компилацијски албуми === * „[[Моје пјесме 1]]“ ([[1996]]) * „[[Моје пјесме 2]]“ ([[1996]]) * „[[Моје пјесме 3]]“ ([[1996]]) * „[[Моје пјесме 4]]“ ([[1996]]) * „[[Моје пјесме 5]]“ ([[1996]]) == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv| last=Dizdarević| first = Zlatko| last2=Ridjanović| first2 = Midhat| last3=Alcalay| first3 = Ammiel| title = Portreti Sarajeva|year=1995| publisher = Fromm International|isbn=978-0-88064-167-8|pages=50-51}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Kemal Monteno}} * {{Discogs artist|471045-Kemal-Monteno}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика|БиХ}} {{DEFAULTSORT:Монтено, Кемал}} [[Категорија:Рођени 1948.]] [[Категорија:Умрли 2015.]] [[Категорија:Музичари из Сарајева]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки певачи]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Југословенски музичари]] [[Категорија:Југословенски композитори]] [[Категорија:Музичка сцена бивше СФРЈ]] [[Категорија:Умрли од сепсе]] [[Категорија:Умрли од упале плућа]] [[Категорија:Учесници Југовизије]] [[Категорија:Сахрањени у Сарајеву]] kcu96uj2pdvcscrw3an2r9o7irkfh4h 0 60591 25139093 22903624 2022-08-05T05:46:53Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Ранија ел Абдулах | слика = Rania of Jordan at Davos.jpg | опис_слике = ''Ранија од Јордана на Светском економском форуму 2007.'' | датум_рођења = {{Датум рођења|1970|8|31|год=да}} | место_рођења = [[Кувајт (град)|Кувајт]] | држава_рођења = [[Кувајт]] | датум_смрти = <!-- nema na wikipodacima --> | место_смрти = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_смрти = | сахрањен = | функција = ''Краљица Јордана'' | владавина = | претходник = <!-- nema na wikipodacima --> | наследник = <!-- nema na wikipodacima --> | династија = [[Датотека:Coat of Arms of Jordan.svg|20п]] [[Хашемити]] ''(удајом)'' | отац = Фејсал Седки ел Јасин | мајка = Имхам Јасин | супружник = [[Абдулах II од Јордана]] | деца = [[Хусеин бин Абдулах]], [[Салма бин Абдулах]], [[Хашем бин Абдулах]], [[Иман бин Абдулах]] }} '''Ранија ел Абдулах''' ({{Јез-арап|رانية العبدالله}}; рођена [[31. август]]а [[1970]]. као Ранија ел Јасин)<ref>{{Cite web|url=https://www.hellomagazine.com/profiles/queen-rania-of-jordan/|title=Queen Rania of Jordan. Biography, news, photos and videos|last=Hellomagazine.com|first=|date=|website=hellomagazine.com|language=English|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=23. 7. 2019}}</ref> је краљица, супруга јорданског краља [[Абдулах II од Јордана|Абдулаха II]].<ref>{{Cite web|url=http://www.jordanembassyus.org/032299002.htm|title=King proclaims Rania Queen|last=|first=|date=5. 6. 2011|website=web.archive.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20110605171654/http://www.jordanembassyus.org/032299002.htm|archive-date=05. 06. 2011|dead-url=unfit|access-date=23. 7. 2019}}</ref> == Детињство и младост == Ранија Ел Јасин рођена је у [[Кувајт]]у у палестинској породици.<ref>{{Cite web|url=https://www.biography.com/royalty/queen-rania|title=Queen Rania|last=|first=|date=|website=Biography|language=en-us|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=23. 7. 2019}}</ref> Основну и средњу школу завршила је у Новоенглеској школи у Кувајту. Дипломирала је пословну администрацију на [[Амерички универзитет у Каиру|Америчком универзитету у Каиру]]. Након дипломирања [[1991]]. године Ранија је радила у градској банци пре него што се запослила у [[Епл|Епл компјутерс]] (''-{Apple Computers}-'') у [[Јордан]]у. == Брак и деца == Свог садашњег мужа, краља Абдулаха ибн ел Хусеина, тада још увек принца, упознала је на вечерњој забави [[1993]]. године. Претпоставља се да је Ранија већ била верена када је упознала принца. Два месеца касније су се верили да би [[10. јун]]а 1993. године ступили у брак. Имају четворо деце: ** Хусеин (рођен 28. јуна 1994) ** Иман (рођена 27. септембра 1996) ** Салма (рођена 26. септембра 2000) ** Хашем (рођен 30. јануара 2005) == Јорданска краљица == Краљица Ранија је велики поборник борбе за права јорданских жена. Захваљујући њеној подршци, положај жена у Јордану се знатно поправио. Дана [[9. јун]]а [[2004]], њен муж, краљ Абдулах II доделио јој је почасни чин пуковника Јорданских оружаних снага. Године [[2005]]. проглашена је за трећу најлепшу жену света на листи коју су саставили читаоци познатих магазина [[Харперс]] и [[Квинс]]. Такође, у тренутку ступања краља Абдулаха II на престо, Ранија је била најмлађа краљица на свету. Њене активности усмерене су на решавање питања од националног значаја као и на неколико суштинских питања као што су: * Повећање националног дохотка * Примена оптималних решења на пољу микрофинансија * Заштита деце од насиља * Промоција програма раног развоја деце у детињству * Увођење информационих технологија у школе Неке од организација у којима је краљица активна су: * Речна фондација Јордана * Самит арапских жена * Арапска академија за банкарство и финансијске науке — пионирски институт на Блиском истоку који нуди техничку и академску обуку из области банкарства и финансија * Јорданско удружење за борбу против рака * Национални тим за сигурност у породици * Национални тим за рани развој * Сигурносни центар за децу у Дар ел Аману (центар за децу жртве насиља у породици и за занемарену децу, први такав центар на Блиском истоку) == Међународне активности == У [[2004]]. години краљица Ранија председавала је комитетом за номинације новоформираног Глобалног форума младих лидера који је део Светског економског форума. Такође је ангажована и у следећим међународним организацијама: * Светски економски форум (члан оснивачког одбора) * Фонд ОУН за децу (нарочито Глобална лидерска иницијатива) * Фонд за вакцинацију (члан одбора од 2002) * Фондација за међународну помоћ заједницама (члан одбора од 2003) * Међународна фондација за борбу против остеопорозе == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Queen Rania of Jordan}} * {{званични веб-сајт|http://www.queenrania.jo}} * [http://people.noteroom.com/queen_rania.html Краљица Ранија у вестима] {{DEFAULTSORT:Ал-Абдулах, Ранија}} {{Authority control}} [[Категорија:Рођени 1970.]] [[Категорија:Јорданци]] fp7vpr0on8o4zbtxl79mmzetmfioncw 0 60953 25138563 24589910 2022-08-04T14:40:32Z BaltusDeRola 197429 допуна списка wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{Инфокутија Награда | назив = '''Награда „[[Бранко Миљковић]]”''' | тренутна_награда = 50. | слика = | натпис_слике = | додељује_се_за = најбољу књигу поезије | додељује = [[Нишки културни центар]] | земља = [[Србија]] | локација = [[Ниш]] | прво_додељивање = 1972. | последње_додељивање = 2021. | тренутни_добитник = | званични_сајт = }} '''Награда „[[Бранко Миљковић]]”''' једна од најпрестижнијих награда за књижевност у [[Србија|Србији]]. Додељује се за најбољу збирку [[Поезија|поезије]] објављену у претходној години и састоји се од статуете, плакете и новчаног износа. Награду је основала Скупштина града [[Ниш]]а [[1971]]. године а додељује се сваке године у организацији [[Нишки културни центар|Нишког културног центра]] и под покровитељством [[Град Ниш|Града Ниша]] и [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе Републике Србије]]. == Награђени писци и дела == :1. 1971. [[Милутин Петровић (књижевник)|Милутин Петровић]], ''Глава на пању'' (Просвета, Београд) :2. 1972. [[Оскар Давичо|Оскар Давичо,]] ''Прочитани језик'' (Нолит, Београд) :3. 1973. [[Бранислав Петровић|Бранислав Петровић,]] ''Предосећање будућности'' (СКЗ, Београд) :4. 1974. [[Данијел Драгојевић|Данијел Драгојевић,]] ''Природопис'' (Студентски центар свеучилишта из Загреба) :5. 1975. [[Васко Попа|Васко Попа,]] ''Вучја со, Живо месо, Кућа на сред друма'' (песнички триптих) :6. 1976. [[Србо Ивановски|Србо Ивановски,]] ''Зачарани путник'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :7. 1977. [[Анђелко Вулетић|Анђелко Вулетић,]] ''Кад будем велики као мрав'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :8. 1978. [[Stevan Raičković|Стеван Раичковић,]] ''Случајни мемоари'' (Просвета, Београд) :9. 1979. [[Миодраг Павловић]], ''Видовница'' (Народна књига, Београд) :10. 1980. [[Љубомир Симовић|Љубомир Симовић,]] ''Видик на две воде'' (Нолит, Београд) :11. 1981. [[Блаже Конески|Блаже Конески,]] ''Тамне воде'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :12. 1982. [[Душко Новаковић]], ''Надзорник кварта'' (БИГЗ, Београд) :13. 1983. [[Борислав Радовић]], ''Песме 1971—1982.'' (Нолит, Београд) :14. 1984. [[Иван В. Лалић|Иван В. Лалић,]] ''Страсна мера'' (Нолит, Београд) :15. 1985. [[Вено Тауфер]], ''Свирач пред паклом'' (Просвета, Београд) :16. 1986. [[Мирослав Максимовић|Мирослав Максимовић,]] ''Сонети о животним радостима и тешкоћама'' (Народна књига, Београд) :17. 1987. [[Изет Сарајлић|Изет Сарајлић,]] ''Некролог славују'' (Просвета, Београд) :18. 1988. [[Слободан Ракитић|Слободан Ракитић,]] ''Основна земља'' (БИГЗ, Београд) / Специјална повеља [[Славомир Гвозденовић]] ''Подвлачање црте'' (Просвета, Београд) :19. 1989. [[Рајко Петров Ного]], ''Лазарева субота'' (СКЗ, Београд) :20. 1990. [[Александар Ристовић|Александар Ристовић,]] ''Празник луде'' (Просвета, Београд) :21. 1991. [[Милосав Тешић]], ''Кључ од куће'' (Матица српска, Нови Сад) :22. 1992. [[Алек Вукадиновић|Алек Вукадиновић,]] ''Ружа језика'' (Наша књига, Београд) :23. 1993. [[Драган Јовановић Данилов|Драган Јовановић Данилов,]] ''Кућа Бахове музике'' (Нолит, Београд) :24. 1994. [[Владимир Јагличић]], ''Усамљени путник'' (СКЗ, Београд) :25. 1995. [[Драгиња Урошевић|Драгиња Урошевић,]] ''Дневник добровољне несанице'' (Просвета, Београд) :26. 1996. [[Срба Митровић|Срба Митровић,]] ''Снимци за панораму'' (Матица српска, Нови Сад) :27. 1997. [[Петар Цветковић (песник)|Петар Цветковић,]] ''Песме из аутобуса'' (Просвета, Београд) :28. 1998. [[Милан Орлић|Милан Орлић,]] ''Бруј Миленија'' (Просвета, Београд) :29. 1999. [[Ана Ристовић|Ана Ристовић,]] ''Забава за доконе кћери'' (Рад, Београд) ::[[Goran Stanković (književnik)|1999. Горан Станковић,]] ''Четири доба'' (Просвета, Београд) :30. 2000. [[Војислав Карановић|Војислав Карановић,]] ''Син земље'' (СКЗ, Београд) :31. 2001. [[Живорад Недељковић|Живорад Недељковић,]] ''Тачни стихови''(Народна библиотека"Стефан Првовенчани“, Краљево) :32. 2002. [[Гојко Ђого|Гојко Ђого,]] ''Црно руно'' (Просвета, Београд) :33. 2003. [[Томислав Маринковић|Томислав Маринковић,]] ''Школа трајања'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :34. 2004. [[Ненад Јовановић|Ненад Јовановић,]] ''Живети на модеран и умрети на старински начин'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :35. 2005. [[Дејан Алексић]], ''После'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :36. 2006. [[Доброслав Смиљанић]], ''Архив белине'' (Филип Вишњић, Београд) :37. 2007. [[Марија Шимоковић]], ''Киновар'' (Народна књига, Београд) :38. 2008. [[Милан Ђорђевић (књижевник)|Милан Ђорђевић,]] ''Радост'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :39. 2009. [[Миодраг Раичевић]], ''Длан & лопата'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :40. 2010. [[Никола Вујчић (песник)|Никола Вујчић,]] ''Докле поглед допире'' (Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб) :41. 2011. [[Enes Halilović|Енес Халиловић,]] ''Песме из болести и здравља'' (Конрас, Београд) :42. 2012. [[Alen Bešić|Ален Бешић,]] ''Голо срце'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :43. 2013. [[Дејан Илић (песник)|Дејан Илић]], ''Катастар'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :44. 2014. [[Nikola Živanović|Никола Живановић,]] ''[[Carmina Galli]]'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :45. 2015. [[Слободан Зубановић|Слободан Зубановић,]] ''[[Старац и песме]]'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) :46. 2016. [[Марјан Чакаревић|Марјан Чакаревић,]] ''[[Ткива]]'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) :47. 2017. [[Петар Матовић]], ''Из срећне републике'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :48. 2018. [[Драган Бошковић|Драган Бошковић,]] ''Ave Maria'' (ауторско издање) :49. 2019. [[Ненад Милошевић]], ''Песме из лимба'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :50. 2020. [[Владимир Копицл]], ''Удаљени бубњеви'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :51. 2021. [[Владимир Копицл|Ђорђе Деспић]], ''Аутохипноза'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) == Извори == * Награда Бранко Миљковић: добитници, приредила Лидија Маринковић, издање Нишког културног центра, 2014. https://www.academia.edu/34940503/Nagrada_Branko_Miljkovic_-_trajanje_vrednost_misija *"Простор језиком трајања препричан - пола века награде ,Бранко Миљковић'", приредила Лидија Маринковић, Нишки културни центар, 2021, ISBN 978-86-6101-220-4, COBISS.SR-ID 46894601 == Спољашње везе == * Часопис [[Градина (часопис)|Градина]], нова серија број 4/2004. [[Васа Павковић]]: „Над историјом награде Бранко Миљковић”. * Сајт Комуникација https://web.archive.org/web/20170629062420/http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XXXIX_4/index_html?stdlang=gb {{Портал|Ниш}} {{DEFAULTSORT:Бранко Миљковић}} [[Категорија:Књижевне награде]] [[Категорија:Култура у Нишу]] [[Категорија:Добитници награде Бранко Миљковић|*]] 7171bjjege7fx06ivpvaa8eh3vgq1xt 25138570 25138563 2022-08-04T14:44:14Z BaltusDeRola 197429 dopuna podataka wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{Инфокутија Награда | назив = '''Награда „[[Бранко Миљковић]]”''' | тренутна_награда = 50. | слика = | натпис_слике = | додељује_се_за = најбољу књигу поезије | додељује = [[Нишки културни центар]] | земља = [[Србија]] | локација = [[Ниш]] | прво_додељивање = 1972. | последње_додељивање = 2022. | тренутни_добитник =Ђорђе Деспић | званични_сајт =www.nkc.rs }} '''Награда „[[Бранко Миљковић]]”''' једна од најпрестижнијих награда за књижевност у [[Србија|Србији]]. Додељује се за најбољу збирку [[Поезија|поезије]] објављену у претходној години и састоји се од статуете, плакете и новчаног износа. Награду је основала Скупштина града [[Ниш]]а [[1971]]. године а додељује се сваке године у организацији [[Нишки културни центар|Нишког културног центра]] и под покровитељством [[Град Ниш|Града Ниша]] и [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе Републике Србије]]. == Награђени писци и дела == :1. 1971. [[Милутин Петровић (књижевник)|Милутин Петровић]], ''Глава на пању'' (Просвета, Београд) :2. 1972. [[Оскар Давичо|Оскар Давичо,]] ''Прочитани језик'' (Нолит, Београд) :3. 1973. [[Бранислав Петровић|Бранислав Петровић,]] ''Предосећање будућности'' (СКЗ, Београд) :4. 1974. [[Данијел Драгојевић|Данијел Драгојевић,]] ''Природопис'' (Студентски центар свеучилишта из Загреба) :5. 1975. [[Васко Попа|Васко Попа,]] ''Вучја со, Живо месо, Кућа на сред друма'' (песнички триптих) :6. 1976. [[Србо Ивановски|Србо Ивановски,]] ''Зачарани путник'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :7. 1977. [[Анђелко Вулетић|Анђелко Вулетић,]] ''Кад будем велики као мрав'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :8. 1978. [[Stevan Raičković|Стеван Раичковић,]] ''Случајни мемоари'' (Просвета, Београд) :9. 1979. [[Миодраг Павловић]], ''Видовница'' (Народна књига, Београд) :10. 1980. [[Љубомир Симовић|Љубомир Симовић,]] ''Видик на две воде'' (Нолит, Београд) :11. 1981. [[Блаже Конески|Блаже Конески,]] ''Тамне воде'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :12. 1982. [[Душко Новаковић]], ''Надзорник кварта'' (БИГЗ, Београд) :13. 1983. [[Борислав Радовић]], ''Песме 1971—1982.'' (Нолит, Београд) :14. 1984. [[Иван В. Лалић|Иван В. Лалић,]] ''Страсна мера'' (Нолит, Београд) :15. 1985. [[Вено Тауфер]], ''Свирач пред паклом'' (Просвета, Београд) :16. 1986. [[Мирослав Максимовић|Мирослав Максимовић,]] ''Сонети о животним радостима и тешкоћама'' (Народна књига, Београд) :17. 1987. [[Изет Сарајлић|Изет Сарајлић,]] ''Некролог славују'' (Просвета, Београд) :18. 1988. [[Слободан Ракитић|Слободан Ракитић,]] ''Основна земља'' (БИГЗ, Београд) / Специјална повеља [[Славомир Гвозденовић]] ''Подвлачање црте'' (Просвета, Београд) :19. 1989. [[Рајко Петров Ного]], ''Лазарева субота'' (СКЗ, Београд) :20. 1990. [[Александар Ристовић|Александар Ристовић,]] ''Празник луде'' (Просвета, Београд) :21. 1991. [[Милосав Тешић]], ''Кључ од куће'' (Матица српска, Нови Сад) :22. 1992. [[Алек Вукадиновић|Алек Вукадиновић,]] ''Ружа језика'' (Наша књига, Београд) :23. 1993. [[Драган Јовановић Данилов|Драган Јовановић Данилов,]] ''Кућа Бахове музике'' (Нолит, Београд) :24. 1994. [[Владимир Јагличић]], ''Усамљени путник'' (СКЗ, Београд) :25. 1995. [[Драгиња Урошевић|Драгиња Урошевић,]] ''Дневник добровољне несанице'' (Просвета, Београд) :26. 1996. [[Срба Митровић|Срба Митровић,]] ''Снимци за панораму'' (Матица српска, Нови Сад) :27. 1997. [[Петар Цветковић (песник)|Петар Цветковић,]] ''Песме из аутобуса'' (Просвета, Београд) :28. 1998. [[Милан Орлић|Милан Орлић,]] ''Бруј Миленија'' (Просвета, Београд) :29. 1999. [[Ана Ристовић|Ана Ристовић,]] ''Забава за доконе кћери'' (Рад, Београд) ::[[Goran Stanković (književnik)|1999. Горан Станковић,]] ''Четири доба'' (Просвета, Београд) :30. 2000. [[Војислав Карановић|Војислав Карановић,]] ''Син земље'' (СКЗ, Београд) :31. 2001. [[Живорад Недељковић|Живорад Недељковић,]] ''Тачни стихови''(Народна библиотека"Стефан Првовенчани“, Краљево) :32. 2002. [[Гојко Ђого|Гојко Ђого,]] ''Црно руно'' (Просвета, Београд) :33. 2003. [[Томислав Маринковић|Томислав Маринковић,]] ''Школа трајања'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :34. 2004. [[Ненад Јовановић|Ненад Јовановић,]] ''Живети на модеран и умрети на старински начин'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :35. 2005. [[Дејан Алексић]], ''После'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :36. 2006. [[Доброслав Смиљанић]], ''Архив белине'' (Филип Вишњић, Београд) :37. 2007. [[Марија Шимоковић]], ''Киновар'' (Народна књига, Београд) :38. 2008. [[Милан Ђорђевић (књижевник)|Милан Ђорђевић,]] ''Радост'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :39. 2009. [[Миодраг Раичевић]], ''Длан & лопата'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :40. 2010. [[Никола Вујчић (песник)|Никола Вујчић,]] ''Докле поглед допире'' (Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб) :41. 2011. [[Enes Halilović|Енес Халиловић,]] ''Песме из болести и здравља'' (Конрас, Београд) :42. 2012. [[Alen Bešić|Ален Бешић,]] ''Голо срце'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :43. 2013. [[Дејан Илић (песник)|Дејан Илић]], ''Катастар'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :44. 2014. [[Nikola Živanović|Никола Живановић,]] ''[[Carmina Galli]]'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :45. 2015. [[Слободан Зубановић|Слободан Зубановић,]] ''[[Старац и песме]]'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) :46. 2016. [[Марјан Чакаревић|Марјан Чакаревић,]] ''[[Ткива]]'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) :47. 2017. [[Петар Матовић]], ''Из срећне републике'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :48. 2018. [[Драган Бошковић|Драган Бошковић,]] ''Ave Maria'' (ауторско издање) :49. 2019. [[Ненад Милошевић]], ''Песме из лимба'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :50. 2020. [[Владимир Копицл]], ''Удаљени бубњеви'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :51. 2021. [[Владимир Копицл|Ђорђе Деспић]], ''Аутохипноза'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) == Извори == * Награда Бранко Миљковић: добитници, приредила Лидија Маринковић, издање Нишког културног центра, 2014. https://www.academia.edu/34940503/Nagrada_Branko_Miljkovic_-_trajanje_vrednost_misija *"Простор језиком трајања препричан - пола века награде ,Бранко Миљковић'", приредила Лидија Маринковић, Нишки културни центар, 2021, ISBN 978-86-6101-220-4, COBISS.SR-ID 46894601 == Спољашње везе == * Часопис [[Градина (часопис)|Градина]], нова серија број 4/2004. [[Васа Павковић]]: „Над историјом награде Бранко Миљковић”. * Сајт Комуникација https://web.archive.org/web/20170629062420/http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XXXIX_4/index_html?stdlang=gb {{Портал|Ниш}} {{DEFAULTSORT:Бранко Миљковић}} [[Категорија:Књижевне награде]] [[Категорија:Култура у Нишу]] [[Категорија:Добитници награде Бранко Миљковић|*]] r8rj2g9d0yexx4y3dfza9w12osz300l 25138572 25138570 2022-08-04T14:45:24Z BaltusDeRola 197429 ažuriranje wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{Инфокутија Награда | назив = '''Награда „[[Бранко Миљковић]]”''' | тренутна_награда = 51. | слика = | натпис_слике = | додељује_се_за = најбољу књигу поезије | додељује = [[Нишки културни центар]] | земља = [[Србија]] | локација = [[Ниш]] | прво_додељивање = 1972. | последње_додељивање = 2022. | тренутни_добитник =Ђорђе Деспић | званични_сајт =www.nkc.rs }} '''Награда „[[Бранко Миљковић]]”''' једна од најпрестижнијих награда за књижевност у [[Србија|Србији]]. Додељује се за најбољу збирку [[Поезија|поезије]] објављену у претходној години и састоји се од статуете, плакете и новчаног износа. Награду је основала Скупштина града [[Ниш]]а [[1971]]. године а додељује се сваке године у организацији [[Нишки културни центар|Нишког културног центра]] и под покровитељством [[Град Ниш|Града Ниша]] и [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе Републике Србије]]. == Награђени писци и дела == :1. 1971. [[Милутин Петровић (књижевник)|Милутин Петровић]], ''Глава на пању'' (Просвета, Београд) :2. 1972. [[Оскар Давичо|Оскар Давичо,]] ''Прочитани језик'' (Нолит, Београд) :3. 1973. [[Бранислав Петровић|Бранислав Петровић,]] ''Предосећање будућности'' (СКЗ, Београд) :4. 1974. [[Данијел Драгојевић|Данијел Драгојевић,]] ''Природопис'' (Студентски центар свеучилишта из Загреба) :5. 1975. [[Васко Попа|Васко Попа,]] ''Вучја со, Живо месо, Кућа на сред друма'' (песнички триптих) :6. 1976. [[Србо Ивановски|Србо Ивановски,]] ''Зачарани путник'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :7. 1977. [[Анђелко Вулетић|Анђелко Вулетић,]] ''Кад будем велики као мрав'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :8. 1978. [[Stevan Raičković|Стеван Раичковић,]] ''Случајни мемоари'' (Просвета, Београд) :9. 1979. [[Миодраг Павловић]], ''Видовница'' (Народна књига, Београд) :10. 1980. [[Љубомир Симовић|Љубомир Симовић,]] ''Видик на две воде'' (Нолит, Београд) :11. 1981. [[Блаже Конески|Блаже Конески,]] ''Тамне воде'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :12. 1982. [[Душко Новаковић]], ''Надзорник кварта'' (БИГЗ, Београд) :13. 1983. [[Борислав Радовић]], ''Песме 1971—1982.'' (Нолит, Београд) :14. 1984. [[Иван В. Лалић|Иван В. Лалић,]] ''Страсна мера'' (Нолит, Београд) :15. 1985. [[Вено Тауфер]], ''Свирач пред паклом'' (Просвета, Београд) :16. 1986. [[Мирослав Максимовић|Мирослав Максимовић,]] ''Сонети о животним радостима и тешкоћама'' (Народна књига, Београд) :17. 1987. [[Изет Сарајлић|Изет Сарајлић,]] ''Некролог славују'' (Просвета, Београд) :18. 1988. [[Слободан Ракитић|Слободан Ракитић,]] ''Основна земља'' (БИГЗ, Београд) / Специјална повеља [[Славомир Гвозденовић]] ''Подвлачање црте'' (Просвета, Београд) :19. 1989. [[Рајко Петров Ного]], ''Лазарева субота'' (СКЗ, Београд) :20. 1990. [[Александар Ристовић|Александар Ристовић,]] ''Празник луде'' (Просвета, Београд) :21. 1991. [[Милосав Тешић]], ''Кључ од куће'' (Матица српска, Нови Сад) :22. 1992. [[Алек Вукадиновић|Алек Вукадиновић,]] ''Ружа језика'' (Наша књига, Београд) :23. 1993. [[Драган Јовановић Данилов|Драган Јовановић Данилов,]] ''Кућа Бахове музике'' (Нолит, Београд) :24. 1994. [[Владимир Јагличић]], ''Усамљени путник'' (СКЗ, Београд) :25. 1995. [[Драгиња Урошевић|Драгиња Урошевић,]] ''Дневник добровољне несанице'' (Просвета, Београд) :26. 1996. [[Срба Митровић|Срба Митровић,]] ''Снимци за панораму'' (Матица српска, Нови Сад) :27. 1997. [[Петар Цветковић (песник)|Петар Цветковић,]] ''Песме из аутобуса'' (Просвета, Београд) :28. 1998. [[Милан Орлић|Милан Орлић,]] ''Бруј Миленија'' (Просвета, Београд) :29. 1999. [[Ана Ристовић|Ана Ристовић,]] ''Забава за доконе кћери'' (Рад, Београд) ::[[Goran Stanković (književnik)|1999. Горан Станковић,]] ''Четири доба'' (Просвета, Београд) :30. 2000. [[Војислав Карановић|Војислав Карановић,]] ''Син земље'' (СКЗ, Београд) :31. 2001. [[Живорад Недељковић|Живорад Недељковић,]] ''Тачни стихови''(Народна библиотека"Стефан Првовенчани“, Краљево) :32. 2002. [[Гојко Ђого|Гојко Ђого,]] ''Црно руно'' (Просвета, Београд) :33. 2003. [[Томислав Маринковић|Томислав Маринковић,]] ''Школа трајања'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :34. 2004. [[Ненад Јовановић|Ненад Јовановић,]] ''Живети на модеран и умрети на старински начин'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :35. 2005. [[Дејан Алексић]], ''После'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :36. 2006. [[Доброслав Смиљанић]], ''Архив белине'' (Филип Вишњић, Београд) :37. 2007. [[Марија Шимоковић]], ''Киновар'' (Народна књига, Београд) :38. 2008. [[Милан Ђорђевић (књижевник)|Милан Ђорђевић,]] ''Радост'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :39. 2009. [[Миодраг Раичевић]], ''Длан & лопата'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :40. 2010. [[Никола Вујчић (песник)|Никола Вујчић,]] ''Докле поглед допире'' (Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб) :41. 2011. [[Enes Halilović|Енес Халиловић,]] ''Песме из болести и здравља'' (Конрас, Београд) :42. 2012. [[Alen Bešić|Ален Бешић,]] ''Голо срце'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :43. 2013. [[Дејан Илић (песник)|Дејан Илић]], ''Катастар'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :44. 2014. [[Nikola Živanović|Никола Живановић,]] ''[[Carmina Galli]]'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :45. 2015. [[Слободан Зубановић|Слободан Зубановић,]] ''[[Старац и песме]]'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) :46. 2016. [[Марјан Чакаревић|Марјан Чакаревић,]] ''[[Ткива]]'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) :47. 2017. [[Петар Матовић]], ''Из срећне републике'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :48. 2018. [[Драган Бошковић|Драган Бошковић,]] ''Ave Maria'' (ауторско издање) :49. 2019. [[Ненад Милошевић]], ''Песме из лимба'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :50. 2020. [[Владимир Копицл]], ''Удаљени бубњеви'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :51. 2021. [[Владимир Копицл|Ђорђе Деспић]], ''Аутохипноза'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) == Извори == * Награда Бранко Миљковић: добитници, приредила Лидија Маринковић, издање Нишког културног центра, 2014. https://www.academia.edu/34940503/Nagrada_Branko_Miljkovic_-_trajanje_vrednost_misija *"Простор језиком трајања препричан - пола века награде ,Бранко Миљковић'", приредила Лидија Маринковић, Нишки културни центар, 2021, ISBN 978-86-6101-220-4, COBISS.SR-ID 46894601 == Спољашње везе == * Часопис [[Градина (часопис)|Градина]], нова серија број 4/2004. [[Васа Павковић]]: „Над историјом награде Бранко Миљковић”. * Сајт Комуникација https://web.archive.org/web/20170629062420/http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XXXIX_4/index_html?stdlang=gb {{Портал|Ниш}} {{DEFAULTSORT:Бранко Миљковић}} [[Категорија:Књижевне награде]] [[Категорија:Култура у Нишу]] [[Категорија:Добитници награде Бранко Миљковић|*]] 6h1lryl5j9xvqeao1k0t820wp8ja5gf 25138573 25138572 2022-08-04T14:46:26Z BaltusDeRola 197429 ispravka wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{Инфокутија Награда | назив = '''Награда „[[Бранко Миљковић]]”''' | тренутна_награда = 51. | слика = | натпис_слике = | додељује_се_за = најбољу књигу поезије | додељује = [[Нишки културни центар]] | земља = [[Србија]] | локација = [[Ниш]] | прво_додељивање = 1971. | последње_додељивање = 2022. | тренутни_добитник =Ђорђе Деспић | званични_сајт =www.nkc.rs }} '''Награда „[[Бранко Миљковић]]”''' једна од најпрестижнијих награда за књижевност у [[Србија|Србији]]. Додељује се за најбољу збирку [[Поезија|поезије]] објављену у претходној години и састоји се од статуете, плакете и новчаног износа. Награду је основала Скупштина града [[Ниш]]а [[1971]]. године а додељује се сваке године у организацији [[Нишки културни центар|Нишког културног центра]] и под покровитељством [[Град Ниш|Града Ниша]] и [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе Републике Србије]]. == Награђени писци и дела == :1. 1971. [[Милутин Петровић (књижевник)|Милутин Петровић]], ''Глава на пању'' (Просвета, Београд) :2. 1972. [[Оскар Давичо|Оскар Давичо,]] ''Прочитани језик'' (Нолит, Београд) :3. 1973. [[Бранислав Петровић|Бранислав Петровић,]] ''Предосећање будућности'' (СКЗ, Београд) :4. 1974. [[Данијел Драгојевић|Данијел Драгојевић,]] ''Природопис'' (Студентски центар свеучилишта из Загреба) :5. 1975. [[Васко Попа|Васко Попа,]] ''Вучја со, Живо месо, Кућа на сред друма'' (песнички триптих) :6. 1976. [[Србо Ивановски|Србо Ивановски,]] ''Зачарани путник'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :7. 1977. [[Анђелко Вулетић|Анђелко Вулетић,]] ''Кад будем велики као мрав'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :8. 1978. [[Stevan Raičković|Стеван Раичковић,]] ''Случајни мемоари'' (Просвета, Београд) :9. 1979. [[Миодраг Павловић]], ''Видовница'' (Народна књига, Београд) :10. 1980. [[Љубомир Симовић|Љубомир Симовић,]] ''Видик на две воде'' (Нолит, Београд) :11. 1981. [[Блаже Конески|Блаже Конески,]] ''Тамне воде'' (Веселин Маслеша, Сарајево) :12. 1982. [[Душко Новаковић]], ''Надзорник кварта'' (БИГЗ, Београд) :13. 1983. [[Борислав Радовић]], ''Песме 1971—1982.'' (Нолит, Београд) :14. 1984. [[Иван В. Лалић|Иван В. Лалић,]] ''Страсна мера'' (Нолит, Београд) :15. 1985. [[Вено Тауфер]], ''Свирач пред паклом'' (Просвета, Београд) :16. 1986. [[Мирослав Максимовић|Мирослав Максимовић,]] ''Сонети о животним радостима и тешкоћама'' (Народна књига, Београд) :17. 1987. [[Изет Сарајлић|Изет Сарајлић,]] ''Некролог славују'' (Просвета, Београд) :18. 1988. [[Слободан Ракитић|Слободан Ракитић,]] ''Основна земља'' (БИГЗ, Београд) / Специјална повеља [[Славомир Гвозденовић]] ''Подвлачање црте'' (Просвета, Београд) :19. 1989. [[Рајко Петров Ного]], ''Лазарева субота'' (СКЗ, Београд) :20. 1990. [[Александар Ристовић|Александар Ристовић,]] ''Празник луде'' (Просвета, Београд) :21. 1991. [[Милосав Тешић]], ''Кључ од куће'' (Матица српска, Нови Сад) :22. 1992. [[Алек Вукадиновић|Алек Вукадиновић,]] ''Ружа језика'' (Наша књига, Београд) :23. 1993. [[Драган Јовановић Данилов|Драган Јовановић Данилов,]] ''Кућа Бахове музике'' (Нолит, Београд) :24. 1994. [[Владимир Јагличић]], ''Усамљени путник'' (СКЗ, Београд) :25. 1995. [[Драгиња Урошевић|Драгиња Урошевић,]] ''Дневник добровољне несанице'' (Просвета, Београд) :26. 1996. [[Срба Митровић|Срба Митровић,]] ''Снимци за панораму'' (Матица српска, Нови Сад) :27. 1997. [[Петар Цветковић (песник)|Петар Цветковић,]] ''Песме из аутобуса'' (Просвета, Београд) :28. 1998. [[Милан Орлић|Милан Орлић,]] ''Бруј Миленија'' (Просвета, Београд) :29. 1999. [[Ана Ристовић|Ана Ристовић,]] ''Забава за доконе кћери'' (Рад, Београд) ::[[Goran Stanković (književnik)|1999. Горан Станковић,]] ''Четири доба'' (Просвета, Београд) :30. 2000. [[Војислав Карановић|Војислав Карановић,]] ''Син земље'' (СКЗ, Београд) :31. 2001. [[Живорад Недељковић|Живорад Недељковић,]] ''Тачни стихови''(Народна библиотека"Стефан Првовенчани“, Краљево) :32. 2002. [[Гојко Ђого|Гојко Ђого,]] ''Црно руно'' (Просвета, Београд) :33. 2003. [[Томислав Маринковић|Томислав Маринковић,]] ''Школа трајања'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :34. 2004. [[Ненад Јовановић|Ненад Јовановић,]] ''Живети на модеран и умрети на старински начин'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :35. 2005. [[Дејан Алексић]], ''После'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :36. 2006. [[Доброслав Смиљанић]], ''Архив белине'' (Филип Вишњић, Београд) :37. 2007. [[Марија Шимоковић]], ''Киновар'' (Народна књига, Београд) :38. 2008. [[Милан Ђорђевић (књижевник)|Милан Ђорђевић,]] ''Радост'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :39. 2009. [[Миодраг Раичевић]], ''Длан & лопата'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :40. 2010. [[Никола Вујчић (песник)|Никола Вујчић,]] ''Докле поглед допире'' (Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб) :41. 2011. [[Enes Halilović|Енес Халиловић,]] ''Песме из болести и здравља'' (Конрас, Београд) :42. 2012. [[Alen Bešić|Ален Бешић,]] ''Голо срце'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :43. 2013. [[Дејан Илић (песник)|Дејан Илић]], ''Катастар'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :44. 2014. [[Nikola Živanović|Никола Живановић,]] ''[[Carmina Galli]]'' (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево) :45. 2015. [[Слободан Зубановић|Слободан Зубановић,]] ''[[Старац и песме]]'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) :46. 2016. [[Марјан Чакаревић|Марјан Чакаревић,]] ''[[Ткива]]'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) :47. 2017. [[Петар Матовић]], ''Из срећне републике'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :48. 2018. [[Драган Бошковић|Драган Бошковић,]] ''Ave Maria'' (ауторско издање) :49. 2019. [[Ненад Милошевић]], ''Песме из лимба'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :50. 2020. [[Владимир Копицл]], ''Удаљени бубњеви'' (Културни центар Новог Сада, Нови Сад) :51. 2021. [[Владимир Копицл|Ђорђе Деспић]], ''Аутохипноза'' (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево) == Извори == * Награда Бранко Миљковић: добитници, приредила Лидија Маринковић, издање Нишког културног центра, 2014. https://www.academia.edu/34940503/Nagrada_Branko_Miljkovic_-_trajanje_vrednost_misija *"Простор језиком трајања препричан - пола века награде ,Бранко Миљковић'", приредила Лидија Маринковић, Нишки културни центар, 2021, ISBN 978-86-6101-220-4, COBISS.SR-ID 46894601 == Спољашње везе == * Часопис [[Градина (часопис)|Градина]], нова серија број 4/2004. [[Васа Павковић]]: „Над историјом награде Бранко Миљковић”. * Сајт Комуникација https://web.archive.org/web/20170629062420/http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XXXIX_4/index_html?stdlang=gb {{Портал|Ниш}} {{DEFAULTSORT:Бранко Миљковић}} [[Категорија:Књижевне награде]] [[Категорија:Култура у Нишу]] [[Категорија:Добитници награде Бранко Миљковић|*]] m029v0sjxlps3ur80jdvgia442w8iqv 0 61938 25138753 24597283 2022-08-04T17:53:25Z 194.96.63.48 /* Процена жртава */Correct data recorded wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Вјекослав | презиме = Лубурић | слика = Vjekoslav Luburić.jpg | опис_слике = | надимак = Макс | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|3|6}} | место_рођења = [[Хумац (Љубушки)|Хумац]], код [[Љубушки|Љубушког]] | држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} | датум_смрти = {{датум смрти|1969|4|20|1914|3|6}} | место_смрти = [[Каркахенте]] | држава_смрти = {{застава|Шпанија|1945}} | узрок_смрти = Атентат | године_активности = 1929—1945 | партија = Усташа - Хрватска револуционарна организација (УХРО) | супруга = {{marriage|Изабела Ернајз|1953|1957|end=развод}} | деца = 5 | родитељи = Љубомир Лубурић<br>Марија Солдо | родбина = [[Нада Шакић]] (полусестра) | module = {{Инфокутија Војно лице | embed = yes | ијекавица = <!--да, ако је чланак на ијекавици--> | honorific prefix = <!--почасна префиксна титула--> | име = | honorific suffix = <!--почасна суфиксна титула (или титуле)--> | слика = | опис_слике = | место_укопа = | коорд_места_укопа = | школа = | земља службе = {{застава|Независна Држава Хрватска}} | војска = {{ublist|[[Усташка надзорна служба]] (1941—1943) |[[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватско домобранство]] (1941—1942) |[[Хрватске оружане снаге]] (1944—1945) }} | године_служења = 1929—1945 | чин = [[Генерал]] | службени_број = | род = | командовао = | јединица = | битке = [[Други светски рат у Југославији]] | каснији_рад = Оснивач [[Хрватски народни одпор|Хрватског народног одпора]] | награде = | споменици = | module = <!--убацити другу инфокутију, нпр политичар, књижевник, ако затреба--> }} }} '''Вјекослав Лубурић''' ([[Хумац (Љубушки)|Хумац]], код [[Љубушки|Љубушког]], [[6. март]] [[1914]] — [[Каркахенте]], [[20. април]] [[1969]]), познатији под надимком као '''Макс''', јест био [[Хрвати|хрватски]] [[Усташе|усташки]] [[официр]] и званичник који је био на челу система [[Концентрациони логори у НДХ|концентрационих логора]] у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] (НДХ) током већег дела [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Лубурић је такође лично надгледао и предводио [[геноцид]] над [[Срби]]ма, [[Јевреји]]ма и [[Роми]]ма у НДХ. Због своје умешаности у бројне [[ратни злочини|ратне злочине]] стекао је репутацију најбруталнијег међу усташким заповедницима.{{sfn|Tomasevich|2002|p=422}} Отуда је често називан „[[Месар|месаром]]”, а његови следбеници „месарима”. После рата командовао је [[крижари]]ма, проусташком групом, који су водили герилски рат против нове југословенске државе, пре него што је емигрирао у [[Франсиско Франко|Франкову]] [[Шпанија|Шпанију]]. Лубурић је [[1957]]. основао емигрантску терористичку организацију [[Хрватски народни одпор]]. Ујутру 21. априла 1969, Лубурићев син открио је очев крвави леш у једној од спаваћих соба у свом дому. Лубурић је убијен дан раније. Мрље од крви на поду указивале су на то да су га из кухиње одвукли и грубо стрпали под кревет. Више пута су га тукли по глави тупим предметом. Обдукцијом је утврђено да ударци у главу нису били смртоносни; Лубурић се задавио властитом крвљу. Лубурић је сахрањен у [[Мадрид]]у. Његовој сахрани присуствовало је стотине хрватских националиста у усташкој униформи, који су скандирали усташке пароле и изговарали фашистичке поздраве. == Биографија == Према историјским изворима, међу којима је књига српског етнолога [[Андрија Лубурић|Андрије Лубурића]], ''Дробњаци — племе у [[Херцеговина|Херцеговини]]'' (1930)<ref>[https://www.poreklo.rs/2012/08/07/drobnjaci-poreklo-plemena/ Дробњаци, порекло племена — Порекло{{Ботовски наслов}}]</ref> сви Лубурићи су део племена [[Дробњаци]] настањеног у кањону [[Пива (река)|Пиве]],<ref>[https://www.poreklo.rs/2012/05/29/poreklo-prezimena-pivljani/ Порекло и презимена свих Пивљана — Порекло{{Ботовски наслов}}]</ref> од којих је један део прешао у западну [[Херцеговина|Херцеговину]] и примио [[Католицизам|римокатоличку веру]] (и после тога су [[хрватизација|похрваћени]]), чега је наводно био свестан и Макс Лубурић.<ref>[http://www.pecat.co.rs/2010/07/ratko-dmitrovic-krvavo-nedeljno-jutro-u-gradu-karkahente/ RATKO DMITROVIĆ Krvavo nedeljno jutro u gradu Karkahente — Печат — Лист слободне Србије{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>{{Cite book|title=Ubij bližnjeg svog|last=Lopušina|first=Marko|publisher=MARSO|isbn=9788661071409}}</ref> Вјекослав Лубурић рођен је у породици херцеговачког Хрвата<ref name=":9" /><ref name=":19" /> у селу [[Хумац (Љубушки)|Хумац]], близу [[Љубушки|Љубушког]], [[6. март]]а 1914. године.<ref name=":16" /> Био је треће дете Љубомира Лубурића, банкарског службеника, и Марије Солдо, домаћице.<ref name=":13" /> Пар је добио још једног сина Драгутина и две ћерке Миру и Олгу.<ref name=":23" /> Лубурић је био побожни римокатолик.<ref name=":9" /> У децембру [[1918]]. полицајац је пуцао у његовог оца док је шверцовао дуван и он је умро од губитка крви.<ref name=":13" /> Неки извори тврде да је Љубомир Лубурић умро у полицијском притвору након што је био уроњен у ледену воду и остављен преко ноћи у неогреваној затворској ћелији.<ref name=":24" /> Након очеве смрти, Лубурић је почео да „мрзи Србе и српску монархију и негодује над њима”, по писању историчарке Кејти Кармихел.<ref name=":18" /> Убрзо након тога, Лубурићева сестра Олга извршила је самоубиство скочивши у реку [[Требижат (река)|Требижат]], након што јој је њихова мајка забранила да се уда за муслимана. После смрти Лубурићевог оца и сестре, његова мајка је пронашла посао у фабрици дувана да обезбеди преосталу децу. Убрзо се удала за човека по имену Јозо Тамбић, са којим је имала још троје деце.<ref name=":24">Ličina 1985, стр. 110.</ref> Лубурићеви полубраћа и сестре, рођени из другог брака његове мајке, звали су се Зора, Нада и Томислав.<ref name=":23" /> Лубурић је основно образовање завршио у [[Љубушки|Љубушком]], пре него што се преселио у [[Мостар]] да би похађао средњу школу. Тамо је почео да се дружи са хрватским националистичким омладинцима. Постајао је све агресивнији према својим наставницима и вршњацима. Лубурићев први сусрет са законом догодио се 7. септембра [[1929]], када је ухапшен због скитње и мостарски суд га осудио на два дана затвора.<ref name=":25" /> Касније, Лубурић је напустио средњу школу да би радио на мостарској јавној берзи. Усташама, хрватском фашистичком и ултранационалистичком покрету посвећеном уништењу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и успостављању [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]], придружио се 1931. године.<ref>Dizdar 1997, стр. 240</ref> Исте године је ухапшен због проневере средстава која припадају берзи.<ref name=":25" /> Лубурић је 5. децембра осуђен на пет месеци затвора због проневере. Убрзо након тога, избегао је заробљеништво и стигао до албанско-југословенске границе пре поновног заузимања. По ослобађању, Лубурић се преселио у северну Хрватску, а затим у [[Суботица|Суботицу]], где је тајно прешао мађарско-југословенску границу. Лубурић се прво састао са хрватском емигрантском заједницом у [[Будимпешта|Будимпешти]], пре него што се преселио у усташки камп за обуку зван [[Логор Јанка Пуста|Јанка-Пуста]].<ref>Ličina 1985, стр. 111.</ref> Смештена близу југословенске границе, Јанка-Пуста је била један од неколико усташких кампова за обуку основаних у [[Краљевина Мађарска|Мађарској]] и [[Краљевина Италија|Италији]], чије су владе биле наклоњене усташкој страни и имале територијалне тежње у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У њему је било смештено неколико стотина хрватских емиграната, углавном физичких радника који су се враћали из западне Европе и Северне Америке. Регрути су положили заклетву лојалности вођи усташа [[Анте Павелић|Анти Павелићу]], учествовали у псеудо-војним вежбама и производили антисрпски пропагандни материјал.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=AZ1x7gvwx_8C|title=Yugoslavia as History: Twice There Was a Country|last=Lampe|first=John R.|last2=Lampe|first2=Professor John R.|date=2000-03-28|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-77401-7|language=en}}</ref> Надимак „Макс”, Вјекослав Лубурић добио је од свог дугогодишњег пријатеља [[Јуре Францетић]]а, приликом боравка у усташком логору Јанка Пуста.<ref name=":24" /> У октобру [[1934]]. године, на краља Југославије, [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]], извршен је [[Марсељски атентат|атентат]] током дипломатске посете [[Марсеј]]у, у заједничкој завери [[Унутрашња македонска револуционарна организација|Унутрашње македонске револуционарне организације]] и усташа. Након атентата, већина усташа с пребивалиштем у Мађарској деложирана је од стране владе земље, са изузетком Лубурића и неколико других.<ref name=":9" /> Кратко време Лубурић је боравио у [[Велика Канижа|Великој Кањижи]], где му је локална жена након кратке љубавне везе родила сина.<ref name=":16" /> === Други светски рат и НДХ === {{Детаљније|НДХ|Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској}} [[Датотека:Independent State of Croatia (1943).png|мини|273x273пискел|Територија [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], 1943. година.]] Након [[Априлски рат|инвазије]] [[силе Осовине|сила Осовине]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] у априлу, Лубурић је на своју иницијативу допутовао у новопроглашену [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]], да би се придружио усташком режиму и постао је део [[Анте Павелић|Павелићевог]] ужег круга.{{sfn|Tomasevich|2002|p=336}} Иако није поседовао никакво војничко образовање, као члан ужег Павелићевог круга постављен је за пуковника [[Усташка војница|Усташке војнице]]. Предводио је усташке нападе на [[Срби|српска]] села у [[Славонија|Славонији]] и [[Босанска Крајина|Крајини]] у априлу и мају [[1941]]. и проузроковао крвопролиће огромних размера које је довело до тога да чак [[Нијемци|Немци]] и [[Италијани]] интервенишу поводом „понашања према цивилима”. Јединице Усташке војнице под његовим заповедништвом су биле одговорне за прва масовна убиства почињена над Србима, у [[Масакр у Гудовцу|Гудовцу]], [[Масакр у Вељуну|Вељуну]] и [[Масакр у глинској цркви|Глини]].{{sfn|Goldstein|2007|pp=22–24}} Лубурић је био оснивач, а после погибије [[Мијо Бабић|Мије Бабића]], и командант [[Концентрациони логори у НДХ|концентрационих логора]] у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], а од краја 1941. заповедао је Усташком одбраном, који је био III одсек [[Усташка надзорна служба|Усташке надзорне службе]]. Усташка одбрана, касније преименована у [[Усташки обрамбени струг]], учествовала је у операцијама против [[југословенска војска у отаџбини|четника]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]], а такође је управљала концентрационим логорима и спроводила масован терор. Пројектовао је систем концентрационих логора [[Логор Јасеновац|Јасеновац]], сопственом иницијативом док је био у [[егзил]]у, онда је објавио свој план у септембру 1941. Био је његов први командант. [[Нада Шакић|Нада Тамбић]], његова полусестра, била је задужена за женски [[логор Нова Градишка]]. Касније се удала за Лубурићевог штићеника [[Динко Шакић|Динка Шакића]]. Због те улоге Лубурић је стекао репутацију најкрволочнијег и најбруталнијег од свих усташких заповедника.{{sfn|Tomasevich|2002|p=422}}{{sfn|Basta|1986|p=125}} Врховни надзор над свим логорима Јасеновца [[Анте Павелић]] поверио је Вјекославу Лубурићу. За сав свој рад Лубурић је био само њему одговоран. Павелић је високо ценио његове способности, да га је именовао усташким генералом. Лубурић је долазио у Јасеновац 2—3 пута на месечно и задржао се тамо само неколико дана, но и у то кратко време починио је толико злочина, да су заточеници стрепили, кад би чули да је „навратио” у Јасеновац. Он је знао када ће стићи нови транспорти заточеника, па је хтео да сазна зашто поједини заточеници долазе у Јасеновац. Страшни су били његови први „рапорти”, кад је преузимао заточенике у логор, његово урликање и клетве, које је пропраћивао шамарима, кундачењем, мецима из револвера или резањем гркљана. Обилазећи логором вребао је, не би ли открио какав прекршај „логорске дисциплине”; не би ли опазио да који заточеник куња од слабости, старости или болести, те ради тога на час застаје на раду; не би ли опазио да који гладан заточеник тражи какав отпадак хране или не врши према њему прописани усташки поздрав. Одмах би се на том лицу зацаклиле разбојничке очи, а револвер или нож ступили у акцију. По налогу Павелића почетком [[1942]]. отишао је у [[Херцеговина|Херцеговину]]. године. Лубурић је у Јасеновцу [[9. октобар|9. октобра]] 1942. приредио свечаност, те је усташама поделио златне и сребрне медаље, које им је Павелић наменио као награду „за заслуге”. [[Датотека:Maks Luburić in Stara Gradiška.jpg|мини|лево|329x329px|Вјекослав Лубурић у [[Логор Стара Градишка|логору Стара Градишка]].]] Немачки посматрачи су га окарактерисали као „великог [[Садизам|садисту]]” и „живчаног болесника.”{{sfn|Kostić|1981|p=145}}{{sfn|Basta|1986|p=273}} Немци су се жалили да Лубурић омета у Херцеговини активности њихових јединица и затражили од Павелића Лубурићево изручење. Због тога је Лубурић у лето [[1943]]. на сопствени захтев упућен у интернацију у [[Шумце]] код [[Лепоглава|Лепоглаве]]. Поново се појавио у јавности у августу [[1944]]. када је учествовао у заустављању [[Завера Вокић—Лорковић|завере Вокић—Лорковић]]. Након обједињавања [[Усташка војница|Усташке војнице]] и [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватског домобранства]] у [[Хрватске оружане снаге]] (ХОС), Лубурић је средином децембра унапређен у чин генерала.{{sfn|Tomasevich|2002|p=426}} Половином фебруара [[1945]]. Павелић је послао Лубурића у [[Сарајево]] са налогом да угуши покрет отпора. Послератна комисија за ратне зличине је идентификовала 323 жртава Лубурићевог терора у Сарајеву.{{sfn|Donia|2006|p=197}} У марту 1945. Лубурић је постао заповедник 2. усташког збора (корпуса).{{sfn|Tomasevich|2002|p=466}} Дана 7. маја, дан пред улазак јединица [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] у [[Загреб]], постављен за заповедника ХОС-а и водио је припадника ХОС-а и цивиле до [[Савезничка окупација Аустрије|аустријске]] границе у нади да ће успети се предају [[Уједињено Краљевство|Британцима]]. Након неуспелих преговора, Лубурић је напустио војску и народ у [[Блајбург]]у и отишао у [[Ватикан]]<ref>MI6: Inside the Covert World of Her Majesty's Secret Intelligence Service by Stephen Dorril; Simon and Schuster, May 21, 2002, стр. 354</ref> заједно с осталим челницима НДХ. Није се предао западним савезницима, већ се вратио у Хрватску, где је био задужен за позадинске акције [[крижари|Крижара]] против нове југословенске државе у [[Bilogora|Билогори]] и [[Славонија|Славонији]]. Побегао је из Хрватске преко Аустрије, завршивши у [[Шпанија|Шпанији]]. ==== Почетне усташке операције етничког чишћења ==== [[Датотека:Serb family killed in their home, 1941.jpg|мини|293x293пискел|Српска породица убијена у својој кући, 1941. године.]] Почетком априла 1941. Лубурић је илегално прешао југословенску границу у близини града [[Гола|Голе]]. Средином априла стигао је у [[Загреб]] и пребачен је у Економски биро [[Главни усташки стожер|Главног усташког стожера]], служећи као ађутант [[Вјекослав Серваци|Вјекослава Сервација]].<ref name=":16">Dizdar, Zdravko (1997). „Luburić, Vjekoslav”. In Dizdar, Zdravko; Grčić, Marko; Ravlić, Slaven; Stuparić, Darko (eds.). ''Tko je tko u NDH'' (in Croatian). Zagreb, Croatia: Minerva. pp. 240—242. ISBN <bdi>978-953-6377-03-9</bdi>.</ref> Лубурић је 6. маја отпремљен у село [[Вељун]], близу [[Слуњ]]а, да предводи групу од 400 српских мушкараца из села у знак [[Освета|одмазде]] за убиство хрватске породице у суседном [[Благај (Слуњ)|Благају]] претходне ноћи. Иако је идентитет починилаца остао мистерија, усташе су објавиле да су одговорни Срби из [[Вељун]]а и одлучили да мушки становници села буду колективно кажњени.<ref name=":3">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=tPCrbVJNvWUC|title=1941: The Year That Keeps Returning|last=Goldstein|first=Slavko|date=2013-11-05|publisher=New York Review of Books|isbn=978-1-59017-700-6|language=en}}</ref> Лубурић је на располагању имао укупно педесет људи, од којих су многи били дугогодишње усташе који су тридесетих година 20. века живели у емиграцији у [[Краљевина Италија|Италији]].<ref name=":4">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8HEDCwAAQBAJ|title=The Utopia of Terror: Life and Death in Wartime Croatia|last=Yeomans|first=Rory|date=2015|publisher=Boydell & Brewer|isbn=978-1-58046-545-8|language=en}}</ref> Увече 9. маја, српски мушкарци из Вељуна доведени су у [[Благај (Слуњ)|Благај]] и убијени ножевима и тупим предметима у дворишту локалне основне школе. Убиства су трајала читаву ноћ. Следећег јутра, Лубурић је виђен како излази из школе сав крвав и пере руке поред бунара.<ref name=":3" /> Крајем јуна, усташки званичници возећи се кроз села [[Горња Суваја (Грачац)|Горња Суваја]] и [[Доња Суваја (Грачац)|Доња Суваја,]] у Лици, пријавили су да је на њих пуцано, што је подстакло регионалне власти да успоставе акцију „чишћења” села.<ref name=":5">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nsh1DQAAQBAJ|title=Violence as a Generative Force: Identity, Nationalism, and Memory in a Balkan Community|last=Bergholz|first=Max|date=2016-11-29|publisher=Cornell University Press|isbn=978-1-5017-0643-1|language=en}}</ref> Ујутро 1. јула, Лубурић је увео групу усташа у та два села.<ref name=":3" /><ref name=":6">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=U7tWDwAAQBAJ|title=Nationalism and Terror: Ante Pavelić and Ustasha Terrorism from Fascism to the Cold War|last=Adriano|first=Pino|last2=Cingolani|first2=Giorgio|date=2018-04-02|publisher=Central European University Press|isbn=978-963-386-206-3|language=en}}</ref> Историчар Макс Бергоц пише да је у операцији учествовало до 300 усташа.<ref name=":5" /> Према речима новинара и преживелог [[холокауст]]а, [[Славко Голдштајн|Славка Голдштајна]], Лубурић је поред 250 припадника хрватског домобранства имао на располагању око 150 припадника усташких помоћних снага.<ref name=":3" /> Многи мушки становници [[Горња Суваја (Грачац)|Горње Суваје]] и [[Доња Суваја (Грачац)|Доње Суваје]] побегли су у дивљину пре доласка усташа. Њихови рођаци који су остали били су подвргнути [[Силовање|силовању]] и сексуалном сакаћењу.<ref name=":5" /> Масакр је трајао око два сата; усташе су се убијале своје жртве првенствено ножевима и палицама.<ref name=":3" /> Убијено је најмање 173 сељана, углавном жена, деце и стараца.<ref name=":3" /><ref name=":6" /> 2. јула 130—150 усташа су напале оближње село [[Осредци (Грачац)|Осредци]]. Већина становника села побегла је очекујући [[масакр]], чувши за оно што се дан раније догодило у Горњој и Доњој Суваји. Током наредна два дана усташе су масакрирале тридесетак становника села, углавном старијих и немоћних, који нису могли да побегну заједно са осталима.<ref name=":5" /> Лубурић и његови следбеници истовремено су масакрирали становнике оближњег села [[Бубањ]].<ref name=":3" /> Према властитим интерним документима, усташе су у Бубњу убиле 152 српска цивила и спалиле двадесет домова. У неким домаћинствима ниједна особа није остала жива. По речима преживелих, број смртних случајева износио око 270.<ref name=":5" /> Дана 3. јула, једна од Лубурићевих јединица привела је 53 становника села [[Небљуси]], укључујући десеторо деце млађе од 12 година. Они су коњским запрегама пребачени у оближње село [[Боричевац]], у коме су биле [[касарна]] и [[Јама|крашка јама]]. Становници Небљуса били су затворени у касарни, заједно са дванаест одраслих мушкараца који су раније ухапшени. Те вечери, њих осам је гурнуто у крашку јаму. Две жртве су успеле да преживе пад.<ref name=":3" /> До краја јула усташе су побиле најмање 1.800 Срба у [[Лика|Лици]] и околини.<ref name=":6" /> Усташке злочине над српским становништвом од стране [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], подстакле су хиљаде Срба да се придруже [[партизани]]ма [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и [[четници]]ма [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Cvk6oMf9R7AC|title=Bosnia: A Short History|last=Malcolm|first=Noel|date=10. 2. 1996|publisher=NYU Press|isbn=978-0-8147-5561-7|language=en}}</ref> Лички масакри посебно су служили као [[Casus belli|казус бели]] за [[устанак у Србу]], који је започео [[27. јул]]а.<ref name=":3" /> Побуна је довела до италијанских војних окупација зоне II и зоне III.<ref name=":17">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=mXiSKULRN-oC|title=Bosnia and Herzegovina in the Second World War|last=Redzic|first=Enver|last2=Donia|first2=Robert|date=2004-09-01|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-30951-3|language=en}}</ref> Лубурић и његови претпостављени погрешно су израчунали да ће брутално убиство недужне популације укинути сваки ембрионални отпор њиховом плану за стварање „етнички чистог подручја”, приметио је [[Славко Голдштајн|Голдштајн]]. „Њихови поступци изазвали су потпуно супротан ефекат”.<ref name=":3" /> Средином јула 1941. Лубурић је имао задатак да ухвати десетине затвореника који су побегли из [[логор Керестинец|логора Керестинец]]. Готово сви бегунци су заробљени или убијени, а неколико усташа је такође изгубило живот.<ref name=":7">Mataušić, Nataša (2003). ''Jasenovac 1941—1945: Logor smrti i radni logor'' (in Croatian). Zagreb, Croatia: Jasenovac Memorial Site. ISBN <bdi>978-953-99169-4-5</bdi>.</ref> ==== Јасеновац ==== {{Детаљније|Логор Јасеновац}} [[Датотека:Serbs and Gypsies rounded up and taken to Jasenovac, 1942-43.jpg|мини|283x283пискел|Срби и Роми су сакупљени и одведени у Јасеновац, 1942—43. година.]] Сектор безбедности [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] чиниле су две агенције, [[Равнатељство за јавни ред и сигурност]] (РАВСИГУР) и [[Усташка надзорна служба]] (УНС).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Yxv4-iqVe2wC|title=Visions of Annihilation: The Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941—1945|last=Yeomans|first=Rory|date=2012|publisher=University of Pittsburgh Pre|isbn=978-0-8229-7793-3|language=en}}</ref> И РАВСИГУР и УНС водио је [[Славко Кватерник|Кватерников]] син [[Дидо Кватерник|Дидо]].<ref name=":8">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=HJexhW3C0TIC|title=Croatia: A History|last=Goldstein|first=Ivo|date=1999|publisher=McGill-Queen's Press – MQUP|isbn=978-0-7735-2017-2|language=en}}</ref> РАВСИГУР је основан 4. маја 1941.<ref>Kovačić, Davor (2009). ''Redarstveno-obavještajni sustav Nezavisne Državne Hrvatske od 1941. do 1945 godine'' (in Croatian). Zagreb, Croatia: Croatian Institute of History. ISBN <bdi>978-9-5363-2474-3</bdi>.</ref> УНС је основан у августу.<ref name=":9" /> Последњи је био подељен на три логора: Логор I, Логор III и Логор IV. Логор III, познат и као усташка одбрана, имао је задатак да управља концентрационим логорима НДХ.<ref name=":4" /> Укупно их је било око 30 на територији [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name=":8" /> Од априла до августа 1941. РАВСИГУР је био одговоран за управу логора.<ref name=":10">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933—1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Megargee|first=Geoffrey P.|last2=White|first2=Joseph|date=2018-04-21|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-02386-5|language=en}}</ref> Већи део рата на челу Логора III био је Лубурић.<ref name=":9" /> Према речима Сигфрида Кашеа, немачког амбасадора у НДХ, Лубурић је за време свог прогонства осмислио стварање мреже концентрационих логора.<ref name=":7" /> [[Датотека:Serbian children saved from ustashe camp.jpg|мини|Српска деца спашена из [[Логор Јасеновац|логора Јасеновац.]]]] У мају 1941. године, Кватерник је наредио изградњу два притворска центра у селима [[Крапје]] (Јасеновац I) и [[Брочице]] (Јасеновац II), прва два подтабора онога што је требало да постане концентрациони [[логор Јасеновац]]. Крапје и Брочице отворени су 23. августа.<ref name="#1">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8nBTDwAAQBAJ|title=The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933—1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany|last=Megargee|first=Geoffrey P.|last2=White|first2=Joseph|date=2018-04-21|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-02386-5|language=en}}</ref> Истог дана, суочен са италијанском војном окупацијом зоне II, Логор III наредио је распуштање свих концентрационих логора смештених у приобалним областима [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name="#1"/> У првим месецима рада система концентрационих логора Јасеновац, Лубурић је ретко наређивао масовна погубљења без пристанка претпостављених.<ref name=":11" /> [[Анте Мошков]], водећи усташки званичник, приметио је:<ref name=":11" /> {{Цитат|„Поглавник му је био дражи него што су му била сопствена мајка и браћа, а оданост и послушност према њему била је смисао његовог живота.”}} [[Датотека:Ustaše militia execute prisoners near the Jasenovac concentration camp.jpg|лево|мини|295x295пискел|Усташе убијају затворенике у близини концентрационог логора [[Логор Јасеновац|Јасеновац]].]] Лубурићева оданост и посвећеност на крају му се исплатила, а како је рат одмицао, постао је поверљиви члан Павелићевог ужег круга.<ref name=":12">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gt8SDAAAQBAJ|title=The Balkans: Revolution, War, and Political Violence Since 1878|last=Biondich|first=Mark|date=2011-02-17|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-929905-8|language=en}}</ref> Крајем септембра 1941., влада [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] послала је Лубурића у [[Трећи рајх]] да проучи немачке методе стварања и одржавања концентрационих логора.<ref name=":11" /> Лубурићев обилазак логора трајао је десет дана.<ref name="Friedman">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vsrJLASVC3QC|title=The Routledge History of the Holocaust|last=Friedman|first=Jonathan C.|date=2010-12-15|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-136-87060-6|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=KwW2O7v7CUcC|title=Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the Twentieth Century|last=Mojzes|first=Paul|date=2011|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-1-4422-0663-2|language=en}}</ref> Накнадни усташки логори направљени су по узору на [[Оранијенбург]] и [[Логор Захсенхаузен|Захсенхаузен]].<ref name=":11" /> Систем логора Јасеновац био је смештен у насељу са великим бројем Срба.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vsrJLASVC3QC|title=The Routledge History of the Holocaust}}</ref> По Лубурићевом наређењу, између септембра и октобра 1941. године, сва српска села у околини два подтабора су сравњена, њихови становници су сакупљени и депортовани у [[Крапје]] и [[Брочице]].<ref name=":15">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wRHdAAAAQBAJ|title=Crimes of State Past and Present: Government-Sponsored Atrocities and International Legal Responses|last=Crowe|first=David M.|date=2013-09-13|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-98681-2|language=en}}</ref> Између 14. и 16. новембра 1941. године, Крапје и Брочице су распуштени.<ref name="#1"/> Војно способни затвореници били су приморани да саграде трећи под-логор, Јасеновац III, који је познат и као Циглана.<ref name="#1"/> Болесни и немоћни људи су или убијени или су остављени да умру у напуштеним камповима. Од 3.000—4.000 затвореника који су били затворени у Крапју и Брочицама у време њиховог распуштања, само 1.500 је преживело да види Циглану.<ref name=":10" /> [[Датотека:Executed prisoners in Jasenovac.jpg|мини|Посмртни остаци заробљеника [[Логор Јасеновац|концентрационог логора Јасеновац.]]]] Са информацијама које је прикупио у [[Њемачка|Немачкој]], Лубурић је успео да организује циглану ефикасније него што су то били Крапје и Брочице.<ref name=":6" /> У јануару 1942. године, Логор III наредио је оснивање Јасеновца IV, као логор посвећен производњи коже, који је постао познат као Кожарница (хрватски: Кожара).<ref name=":10" /> Пети и последњи подтабор, Јасеновац V, основан је отприлике у исто време. Познат као [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]], по селу у ком се налазио, надгледали су га и мушки и женски стражари.<ref name=":10" /> Међу њима су биле и Лубурићеве полусестре, Нада и Зора.<ref name=":13" /> Прва је учествовала у мучењима и погубљењима која су се догодила у [[Логор Стара Градишка|Старој Градишки]].<ref name="Fischer 2007">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qMZaPjrHqYYC|title=Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South Eastern Europe|last=Fischer|first=Bernd Jürgen|date=2007|publisher=Purdue University Press|isbn=978-1-55753-455-2|language=en}}</ref> Удала се за [[Динко Шакић|Динка Шакића]].<ref name="Perica 2002">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jIoKMGRHxn4C|title=Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States|last=Perica|first=Vjekoslav|date=2002|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-517429-8|language=en}}</ref> Током рата Шакић је служио као заменик команданта Старе Градишке,<ref name=":10" /> а касније и као командант Циглане.<ref name=":10" /> Лубурић је врбовао и свог рођака [[Љубо Милош|Љубу Милоша]].<ref name=":13" /> Милош је служио као командант службе рада у Циглани.<ref name=":10" /> Попут Лубурића, који је био у касним двадесетим годинама када је именован за шефа Логора III, већина усташа задужених за управљање системом логора Јасеновац била је изузетно млада. Шакић је 1941. имао 20, а Милош 22 године.<ref name=":12" /> [[Датотека:Jewish prisoner in Jasenovac.jpg|мини|[[Јевреји|Јеврејски]] затвореник Теодор Грунфелд, индустријалац из Загреба, приморан је да скине прстен по доласку у [[Логор Јасеновац|концентрациони логор Јасеновац.]]]] Систем логора Јасеновац чувало је више од 1.500 [[Усташе|усташа]].<ref name="Friedman" /> Циглана, Кожара и Стара Градишка могли су да држе 7.000 затвореника, иако број затвореника никада није премашио 4.000 у било ком тренутку.<ref name=":6" /> Лубурић је два или три пута месечно посећивао систем логора Јасеновац.<ref name=":14" /> Инсистирао је да лично убије најмање једног затвореника при свакој посети.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XrOT0cczclkC&pg=PA265|title=The Massacre in History|last=Levene|first=Mark|last2=Levene|first2=Reader in History Mark|last3=Roberts|first3=Penny|date=1999|publisher=Berghahn Books|isbn=978-1-57181-934-5|language=en}}</ref> Лубурић је уживао изругујући се затвореницима у погледу датума и начина њиховог погубљења.<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/frommonumentstot00kosh_0|title=From monuments to traces|last=Rudy Koshar|date=2000|publisher=University of California Press|others=Internet Archive|isbn=978-0-520-21768-3}}</ref> „Забављао би се постављањем свог револвера на главе затвореника”, пише Титов биограф Јаспер Годвин Ридли. „Понекад је повукао обарач, понекад није.”<ref>Ridley, Jasper Godwin (1994). ''Tito''. London, England: Constable & Robinson. ISBN <bdi>978-0-0947-1260-7</bdi>.</ref> Лубурићева окрутност проширила се и на друге усташке логоре. У једном случају, намерно је послао стотине затвореника заражених [[тифус]]ом из [[Логор Стара Градишка|Старе Градишке]] у [[Ђаково]] како би убрзао ширење болести међу затвореницима.<ref>Glenny, Misha (2012) [1999]. ''The Balkans: 1804—2012''. London, England: Granta Books. ISBN <bdi>978-1-77089-273-6</bdi>.</ref> „Лубурић је створио такву атмосферу”, подсетио је Милош, „да се сваки усташа заправо осећао позваним да убије затвореника, верујући да ће то бити чин [[Патриотизам|патриотизма]].”<ref name=":11" /> Након неуспелог експериментисања са [[Комбији за гас|комбијима за гас]], Лубурић наредио је да се у Старој Градишки изгради [[Gasna komora|гасна комора]] која је користила комбинацију [[сумпор-диоксид]]а и [[Cijanovodonična kiselina|циклона Б]]. Плинска комора је била лоше конструисана и овај метод убијања је напуштен после три месеца. Током рата, за разлику од немачких логора, већина затвореника је убијана ножевима или тупим предметима.<ref name=":15" /><ref name="#2">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_INoAgAAQBAJ|title=Annihilation: Volume II: The European Rimlands 1939—1953|last=Levene|first=Mark|date=2013-12-19|publisher=OUP Oxford|isbn=978-0-19-150555-3|language=en}}</ref> [[Датотека:Serb prisoners in Jasenovac, 1942.jpg|лево|мини|283x283пискел|Српски затвореници у Јасеновцу, 1942. година.]] Почетком 1942. године услови у Јасеновцу су се донекле побољшали због очекиване посете делегације [[Црвени крст|Црвеног крста]]. Здравији затвореници, којима су обезбеђени нови кревети и постељина, смели су да разговарају са делегацијом, док су болесни и исцрпљени убијани. Након одласка делегације, услови у кампу вратили су се у претходно стање.<ref name=":10" /> Када је хрватски јеврејски државни службеник по имену [[Драгутин Розенберг]] покушао да га наговори да дозволи доставу хране и одеће у Јасеновац по именима, Лубурић је пристао да се те пошиљке распу, како не би открио који су притвореници још живи, а који мртви.<ref name="#3">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=WOd3rLul-LcC|title=American Jewry and the Holocaust: The American Jewish Joint Distribution Committee, 1939—1945|last=Bauer|first=Yehuda|date=1981|publisher=Wayne State University Press|isbn=978-0-8143-1672-6|language=en}}</ref> Лубурић се такође показао непропусним за примање мита, као што је пример случаја Јулиуса Шмидлина, представника Црвеног крста, који је покушао подмитити Лубурића да би се овај хуманије односио према затвореницима у Јасеновцу, али му је Лубурић то бесно одбио.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=eG_yipcsovQC|title=The Red Cross and the Holocaust|last=Favez|first=Jean-Claude|last2=Fletcher|first2=John|date=1999-11-13|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-41587-3|language=en}}</ref> Поред тога, Лубурић није толерисао лоше руковање робом заплењеном од логораша, што је пример његовог одговора на такозвану Златну аферу, у којој су стражари логора ухваћени у покушају кријумчарења заплењеног накита из Јасеновца. Лубурић је наредио да се кривци убију. Међу убијенима је и брат Лубурићевог заменика [[Ивица Матковић|Ивице Матковића]], који је претучен до смрти.<ref>Miletić, Antun (1986). ''Koncentracioni logor Jasenovac 1941—1945'' (in Serbo-Croatian). Belgrade, Yugoslavia: Narodna knjiga. ISBN <bdi>978-8-63310-025-0</bdi>.</ref> ==== Козарска офанзива ==== {{Детаљније|Битка на Козари}} 21. децембра 1941. усташке јединице под командом Лубурића, Рукавине и Мошкова умарширале су у [[Пркоси|Пркосе]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]].<ref name=":3" /> Лубурић је изјавио:<ref name=":3" /> {{Цитат2|„Морамо да убијемо све, у Пркосу и у свим њиховим селима, до последњег човека, чак и детета.“}} [[Датотека:Ustaše odvode narod posle ofanzive na Kozaru.jpg|мини|290x290пискел|Усташе одводе народ после офанзиве на Козару (код [[Козарска Дубица|Босанске Дубице]]) јуна 1942.]] Усташе су окупиле више од 400 српских цивила, углавном жена и деце и старијих. Убрзо након тога, одведени су у оближњу шуму и убијени.<ref name=":3" /> Лубурић је 14. јануара 1942. године увео групу усташа у село [[Драксенић]], у северној [[Босна и Херцеговина|Босни]], и наредио убиство његових становника. У масакру који је уследио убијено је више од 200 сељака, углавном жена, деце и стараца.<ref>Komarica, Slavko; Odić, Slavko F. (2005). ''Zašto Jasenovac nije oslobođen'' (in Serbian). Belgrade, Serbia: Institute for Contemporary History. ISBN <bdi>978-8-6740-3097-4</bdi>.</ref> Средином 1942. Државни обавештајно-пропагандни завод (хрватски: Државни извјештајни и промичбени уред; ДИПУ) издао је строго упозорење свим новинама у [[Независна Држава Хрватска|НДХ,]] забрањујући им извештавање о Лубурићу, Логору III и такозваној „колекцији НДХ центара.”<ref name=":4" /> Упркос упозорењу ДИПУ-а, Лубурић је представљен у пропагандном кратком филму из 1942. године под насловом ''[[Стража на Дрини]]'' (немачки: ''Wacht an der Drina'').<ref name=":18">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=rMfSCQAAQBAJ|title=A Concise History of Bosnia|last=Carmichael|first=Cathie|date=2015-07-02|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-01615-6|language=en}}</ref> [[Датотека:The Ustasha take Serbs to execution.jpg|лево|мини|275x275пискел|Усташе одводе колону Срба на егзекуцију, 1942. година, [[Банија]].]] У јуну 1942. године, [[Вермахт]], домобранство и усташка милиција покренули су [[Козарска офанзива 1942.|Козарску офанзиву]], чији је циљ било истискивање партизанских формација око планине [[Козара|Козаре]], у северозападној [[Босна и Херцеговина|Босни]], која је угрожавала приступ Немачке железничкој линији Београд — Загреб. Иако су [[партизани]] претрпели понижавајући пораз, цивилно становништво подручја сносило је највеће последице. Између 10. јуна и 30. јула 1942. године, 60.000 цивила који су живели у околини планине Козара, углавном Срба, сакупљено је и одведено у концентрационе логоре.<ref name=":15" /><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nHIABAAAQBAJ|title=Genocide|last=Rubinstein|first=William D.|date=2014-07-10|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-86996-2|language=en}}</ref>"Козара је рашчишћена до последњег човека, " написао је опуномоћени генерал [[Вермахт]]а Едмунд Глејс-Хорстенау, „а такође и последње жене и последњег детета.”<ref name=":15" /> После Козарине депопулације, Лубурић је осмислио стварање годишњег „пореза”, којим би српски дечаци били одузети породицама, условљени да се одрекну свог српског националног идентитета, и уведени у усташки набор. Крајем 1942. године „усвојио” је 450 дечака који су расељени током борби око планине Козара.<ref name=":15" /> Одевене у црне усташке униформе, Лубурић је дечаке називао својим „малим [[јањичари]]ма”, алузија на систем [[Данак у крви|девширме]] [[Османско царство|Османског царства]], који је десетине хиљада дечака одвео из хришћанских породица широм [[Балканско полуострво|Балкана]], асимиловао и претворио у чланове османлијске војске. [[Датотека:Zločin ustaša na Kozari 1942.jpg|мини|295x295пискел|Злочин усташа на Козари, 1942. године.]] Сваког јутра су Лубурићеви „јањичари” били принуђени да учествују у војним вежбама и изговарају [[Оченаш|Господњу молитву]].<ref name=":11" /> Експеримент није успео и већина дечака је одбила да постану усташе.<ref name=":15" /> Такође је већина њих потом умрла од неухрањености, [[Дизентерија|дизентерије]] и других болести.<ref name=":11" /> Стотине друге деце коју су усташе отеле након [[Битка на Козари|битке на Козари]] спасила је група добровољаца [[Црвени крст|Црвеног крста]] из [[Загреб]]а, коју је предводила [[Диана Будисављевић]].<ref name=":6" /> У свом дневнику, Будисављевић се присетила сусрета који је имала са Лубурићем у [[Стара Градишка|Старој Градишки]], у којем ју је овај грдио, њу и њене колеге, због „бриге само о српској деци”, док је широм [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] било и хрватске и босанске муслиманске деце која су такође патила. Према речима [[Диана Будисављевић|Диане Будисављевић]], Лубурић је претио да ће њу и њене колеге привести, злокобно упозоравајући да „нико неће знати шта се с њима догодило и где се налазе.”<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/balkans-without-borders-diana-budisavljevic-children-death-camps/28632283.html|title=Balkans Without Borders: 'Diana's List' Of Children Saved From Death Camps Revealed|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|language=en|access-date=2021-02-21}}</ref> ==== Терор у Сарајеву ==== [[Датотека:Partizani u Sarajevu 1945.jpg|мини|289x289пискел|Партизани улазе у [[Сарајево]], 1945. године.]] Почетком 1945., [[Анте Павелић|Павелић]] је Лубурића послао у [[Сарајево]] да поткопа тамошњу [[Пета комунистичка колона|пету комунистичку колону.]]<ref name=":13" /> Лубурић је у град стигао 15. фебруара.<ref name=":19" /> Пет дана касније, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је [[Сарајево]] прогласио фестунгом („тврђавом”), инсистирајући да се по сваку цену брани. Хитлер је именовао генерала [[Хајнц Катнер|Хајнца Катнера]] да организује одбрану града због очекивања партизанског напада.<ref name=":20">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ACvJHam2_-oC|title=Sarajevo: A Biography|last=Donia|first=Robert J.|date=2006|publisher=University of Michigan Press|isbn=978-0-472-11557-0|language=en}}</ref> 24. фебруара Катнер је организовао банкет у част Лубурића.<ref name=":19" /> На банкету је Лубурић објавио намеру да уништи комунистички отпор у [[Сарајево|Сарајеву]].<ref name=":20" /> Лубурић је убрзо именовао девет усташких официра у специјалну радну групу за извршење егзекуција познатих и осумњичених комуниста. Његово седиште налазило се у вили у центру [[Сарајево|Сарајева]], која је међу становницима града постала позната као „кућа терора”.<ref name=":19" /> 1. марта, партизани су покренули [[Операција Сарајево|операцију Сарајево]], која је имала за циљ одузети град од Немаца и усташа.<ref name=":19" /> Почетком марта Сарајево је било окружено и одсечено од остатка НДХ.<ref name=":19" /> Лубурић је основао суд који је назвао Кривични ратни суд команданта Лубурића, који се бавио случајевима наводне издаје.<ref name=":19" /> Прва група затвореника којој се судило била је група од 17 муслиманских избеглица из [[Мостар]]а.<ref name=":19" /> Током месеца погубљено је на десетине осумњичених комуниста.<ref name=":21">Hoare, Marko Attila (2013). ''Bosnian Muslims in the Second World War''. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN <bdi>978-0-231-70394-9</bdi>.</ref> Хапшења и погубљења која су уследила била су забрињавајуће произвољне природе, што је само погоршало терор који су осећале Сарајлије.<ref name=":19" /> Према речима преживелих, методе мучења коју су најчешће користили Лубурићеви агенти подразумевала је везивање руку затвореника иза леђа, увлачење руку међу ноге, постављање шипке међу колена, вешање наопако и потом пребијање. Након ових мучења, која су усташе еуфемистички називали испитивањима, затвореника су обично пратила погубљење или депортација у концентрациони логор. Лубурић се иживљавао и над живима, тако што је позивао чланове породице својих жртава у вилу и потом би им испричао врло детаљно како су њихови најмилији мучени и убијани. Како су убиства одмицала, неке Сарајлије су бомбардовали склоништа у страху за свој живот, иако град недељама није био бомбардован.<ref name=":19" /> Лубурић је 16. марта сазвао састанак преко 1.000 усташких политичких и војних личности, а у присуству високих немачких званичника издао је декларацију којом се осуђује [[бољшевизам]], [[Кримска конференција|Јалтска конференција]] и нова комунистичка влада у [[Београд]]у.<ref name=":19" /> Усташе су 21. марта откриле заверу за атентат на Лубурића. Његов потенцијални атентатор био је млади комуниста по имену [[Халид Назечић]], којег је издао један од његових саучесника.<ref name=":21" /> Четири усташе су потом убијене у нападима партизана у граду.<ref name=":13" /> У ноћи између 27. и 28. марта усташе су обесиле педесет пет Сарајлија у сарајевском насељу [[Маријин двор (Сарајево)|Мариндвор]].<ref name=":20" /> Знакови који носе фразу: „Живео Поглавник!” били су им постављени око врата.<ref name=":20" /> Њихова тела су остављена да буду пример другима.<ref name=":4" /> На оне који су покушавали да пронађу тела, пуцано је.<ref name=":21" /> Лубурић је са својом пратњом 4. априла напустио [[Сарајево]]. Око 350 усташких полицајаца и 400 усташких војника остало је да брани град.<ref name=":19" /> Лубурићева терористичка владавина у [[Сарајево|Сарајеву]] однела је 323 живота, према подацима послератне комисије за ратне злочине. Неколико стотина других је депортовано у концентрационе логоре.<ref name=":21" /> Партизани су ушли у Сарајево 6. априла и прогласили његово ослобођење. Заузимање града поклопило се са четвртом годишњицом инвазије Осовине на Југославију.<ref name=":19" /> [[Ексхумација|Ексхумацију]] тела из дворишта Лубурићеве виле, од којих су многа припадала деци, документовала је совјетска филмска екипа.<ref name=":19" /> Још један сведок последица Лубурићевих злочина био је амерички новинар Ландрум Болинг, који се сетио да је видео просторију тела „наслаганих попут шпранца једно на друго.”<ref name=":17" /> Многи од лешева имали су су знаке мучења и сакаћења. Међу лешевима је био и [[Халид Назечић]], чија је глава била унакажена, очи извађене и гениталије спаљене кључалом водом.<ref name=":19" /> ==== Деструкција НДХ ==== По изласку из [[Сарајево|Сарајева]], Лубурић се укрцао у авион за [[Загреб]]. При покушају слетања на аеродром Боронгај, Лубурићев авион срушио се на писти која је била оштећена бомбом. Лубурић је задобио повреду главе и морао је бити хоспитализован. Павелић је посетио Лубурића док се опорављао и затекао га ошамућеног и разочараног, како оптужујуће Немце за издају Хрватске.<ref>Jareb, Jere (1995) [1960]. ''Pola stoljeća hrvatske politike, 1895—1945'' (in Croatian). Zagreb, Croatia: Croatian Institute of History. ISBN <bdi>978-9-5363-2402-6</bdi>.</ref> Убрзо након тога, Лубурић је унапређен у чин генерала.<ref name=":16" /> Почетком априла наредио је да се преостали затвореници Јасеновца убију.<ref name=":6" /> Такође је наредио да се униште документи који се односе на операцију логора, а лешеви из околних [[Масовне гробнице|масовних гробница]] ексхумирају и кремирају. Неколико особа које су имале инкриминишуће информације у вези са Лубурићевим ратним активностима, попут агента [[Гестапо|Гестапоа]], Копела, убијено је по његовом налогу.<ref name=":13" /> Крајем априла, Лубурић је одобрио погубљења [[Младен Лорковић|Лорковића]] и Вокића, као и других који су били умешани у [[Завера Вокић-Лорковић|заверу Лорковић — Вокић]]. Како су се партизани приближавали, Лубурић је предложио да усташе заузму свој последњи отпор у Загребу, али Павелић је то одбио.<ref name=":16" /> Усташе су биле подељене око тога шта да раде. Неки су предлагали повлачење према [[Аустрија|Аустрији]] што је брже могуће. Други, међу којима је био Лубурић, заговарали су успостављање нерегуларних формација на селу које би вршиле герилске нападе након пропасти [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name=":9" /> Почетком маја, Лубурић се састао са загребачким надбискупом [[Алојзије Степинац|Алојзијем Степинцем]] који га је молио да не пружа оружани отпор партизанима. Влада [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] напустила је 5. маја [[Загреб]], а за њом и Павелић. До 15. маја НДХ је потпуно пропала.<ref name=":9" /> Десетине хиљада усташа предало се британској војсци, али је враћено партизанима. Неизрецив број убијен је у каснијим партизанским репресалијама, заједно са неколико хиљада српских и словеначких колаборациониста.<ref name=":9" /> Неке усташе, које су постале познате као крсташи (хрватски: [[крижари]]), остали су у [[Југославија|Југославији]] и извршавали герилске нападе на комунисте.<ref name=":9" /> Међу њима је била и мала група бораца предвођених Лубурићем, која је остала у шумама јужне [[Словенија|Словеније]] и северне [[Славонија|Славоније]], окршавајући се са новоформираном Југословенском народном армијом ([[Југословенска народна армија|ЈНА]]).<ref name=":3" /> Лубурић је избегао заробљавање и вероватно погубљење положивши личне документе поред тела мртвог војника. Преко Матковића и Мошкова, Лубурић је Павелићу, који је побегао у [[Аустрија|Аустрију]], послао писмо у којем је наговестио своју намеру да настави борбу. Постоје три различита извештаја о Лубурићевим активностима у послератној Југославији. Према једном, Лубурић се потом упутио на југ према планинском ланцу [[Bilogora|Билогора]], где се састао са групом од више од педесет крижара под вођством Бранка Бачића. Кренули су ка западу, успостављајући базу на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. У новембру 1945. Лубурић и десетак крижара прешли су мађарско-југословенску границу и побегли из [[Југославија|Југославије]]. Друга верзија каже да је Лубурић рањен у пуцњави са ЈНА, а преко реке [[Драва|Драве]] у [[Мађарска|Мађарску]] пребацио га је генерал Рафаел Бобан, који се после вратио у Југославију и за њега се више никада није чуло. Трећа верзија, коју је заступао и сам Лубурић, јесте да се Лубурић борио са крижарима до краја 1947. године, када је био тешко рањен и приморан да напусти земљу.<ref name=":22">{{Cite journal|last=Radelić|first=Zdenko|date=2002-04-26|title=Povezivanje ustaškog vodstva i križara 1945.-1947.|url=https://hrcak.srce.hr/161936|journal=Časopis za suvremenu povijest|language=hr|volume=34|issue=1|pages=41–68|issn=0590-9597}}</ref> Лубурићева полусестра Нада и њен супруг [[Динко Шакић]] побегли су у [[Аргентина|Аргентину]].<ref name="Perica 2002" /> Неки од преосталих Лубурићевих рођака нису били те среће. Југословенске власти су [[Љубо Милош|Милоша]] ухватиле у јулу 1947. године, заједно са неколико других крижара, након што се вратио у земљу због побуне крижара.<ref name=":22" /> Накнадно му је суђено због злочина за која је починио током рата. Током суђења, он је графички детаљно признао своју улогу у убиствима која су се догодила у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]]. Осуђен је по свим тачкама оптужнице и погубљен [[1948]].<ref name=":18" /> === Након рата === У августу [[1950]]. Лубурић је објавио прокламацију у неким хрватским емигрантским новинама у [[Чикаго|Чикагу]] у којој захтева да ни један Хрват не сме да буде војник туђе, не-хрватске армије. Након тога је отпутовао у [[Хамбург]] да би основао регрутни центар Павелићевих усташа.<ref name=":14">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=X5EgykND42kC|title=Hunting Evil: The Nazi War Criminals Who Escaped and the Quest to Bring Them to Justice|last=Walters|first=Guy|date=2010-05-04|publisher=Crown|isbn=978-0-307-59248-4|language=en}}</ref> Лубурић је био активан на западу у разним емигрантским организацијама у [[Шпанија|Шпанији]], [[Шведска|Шведској]], [[Немачка|Немачкој]], [[Канада|Канади]] као и у многим другим земљама. У борби за превласт у емиграцији разишао се са Павелићем [[1955]]. и искључен је из усташког покрета. Према изворима [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] из [[Буенос Ајрес]]а, Лубурићев посао у Немачкој је добио благослов британских власти.{{sfn|Walters|2010|p=257}} Био је веза између усташа у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и препорода усташког покрета као терористичке организације у послератном добу, стварајући 1957. године организацију [[Хрватски народни одпор|Хрватски народни отпор]] или [[Хрватски народни одпор|ХНО]]. Отпор је касније прерастао у „Хрватски државотворни покрет”, коме је између осталих припадао [[Миро Барешић]]. У [[Шпанија|Шпанији]] се крио под именом Висенте Перез Гарсија.{{sfn|Ličina|Vavić|Pavlovski|1985|p=103}} Био је координатор терористичких напада широм [[Европа|Европе]], са ћелијама у [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Шведска|Шведској]], [[Њемачка|Немачкој,]] [[Шпанија|Шпанији]] и неколико мистериозних улазака у саму [[Југославија|Југославију]]. У новембру [[1953]]. Лубурић се оженио Шпанкињом по имену Изабела Ернајз. Пар је потом добио четворо деце, два дечака и две девојчице.<ref name=":13" /> Лубурићева супруга је 1957. године добила анонимно писмо у којем се детаљно описују ратна зверства њеног супруга, са великим нагласком на његовој улози у убијању деце.<ref name=":25">Ličina 1985, p. 159.</ref> Убрзо након тога поднела је захтев за развод. Током поступка развода, Лубурић је добио заједничко старатељство над децом, као и њихов дом. Исте године је продао кућу и преселио се у град [[Каркахенте]], близу [[Валенсија|Валенсије]], где је отворио фарму живине. Фарма је брзо престала да послује и Лубурић је убрзо постао трговачки путник.<ref name=":25">Ličina 1985, p. 159.</ref> Због своје активности, Лубурић је на себе привукао пажњу и [[служба државне безбедности|југословенске тајне службе]] која је настојала да га убије. Макса Лубурића убио је агент Удбе, [[Илија Станић]], након што се успешно инфилтрирао у [[Хрватски народни одпор|ХНО]]. Убијен је у својој вили у Шпанији [[20. април]]а 1969, тако што му је чекићем разбијена глава.<ref name=":0">[http://srbin.info/2013/07/09/kako-sam-ubio-ustaskog-zlikovca-maksa-luburica-foto/ Како сам убио усташког зликовца Макса Лубурића (Фото) | СРБИН. ИНФО{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>[http://www.vecernji.hr/hrvatska/agent-udbe-luburica-sam-ubio-jer-je-uvrijedio-mog-cacu-406070 Agent Udbe: Luburića sam ubio jer je uvrijedio mog ćaću — Večernji.hr{{Ботовски наслов}}]</ref> === Смрт === Ујутру 21. априла 1969. године, Лубурићев син открио је очев крвави леш у једној од спаваћих соба у свом дому. Лубурић је убијен дан раније. Мрље од крви на поду указивале су на то да су га из кухиње одвукли и грубо стрпали под кревет. Више пута су га тукли по глави тупим предметом. Обдукцијом је утврђено да ударци у главу нису били смртоносни; Лубурић се задавио властитом крвљу.<ref name=":13">Ličina, Đorde (1985). „Vjekoslav Luburić”. In Ličina, Đorđe; Vavić, Milorad; Pavlovski, Jovan (eds.). ''Andrija Artuković, Vjekoslav Luburić, Xhafer Deva, Vančo Mihailov'' (in Serbo-Croatian). Zagreb, Yugoslavia: Centar za informacije i publicitet. OCLC 12595707.</ref> Лубурић је сахрањен у [[Мадрид]]у. Његовој сахрани присуствовало је стотине хрватских националиста у усташкој униформи, који су скандирали усташке пароле и изговарали фашистичке поздраве.<ref name=":18" /> Лубурићево убиство догодило се у време када је [[Служба државне безбедности|УДБА]] вршила атентате на водеће хрватске националистичке личности широм [[Европа|Европе]] и сумња је неизбежно пала на њих.<ref name=":18" /> Лубурић је [[1967]]. године запослио свог кума Илију Станића да ради у његовој издавачкој фирми. Станићев отац Винко служио је заједно са Лубурићем током рата. Ухватиле су га југословенске власти у борби са [[крижари]]ма и умро је у заробљеништву.<ref name="Vjekoslav Luburić">{{Citation|title=Vjekoslav Luburić|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Vjekoslav_Luburi%C4%87&oldid=1006568799|date=2021-02-13|accessdate=2021-02-20|language=en}}</ref> Станић, који је живео и радио у Лубурићевом дому, вратио се у [[Југославија|Југославију]] непосредно после Лубурићеве смрти.<ref name=":18" /> Декласификовани југословенски обавештајни документи показују да је Станић био агент [[Служба државне безбедности|УДБА]]-е, са кодним именом Мунгос. Према записнику са његовог [[брифинг]]а из маја 1969. године, Станић је својим руководиоцима рекао да је прво ставио отров у Лубурићеву кафу, коју му је дао други агент [[Служба државне безбедности|УДБА]]-е. Након што отров није успео да убије Лубурића, Станић је почео да паничи и отишао је у своју собу по чекић. Када се вратио у кухињу, Лубурић се пожалио да се не осећа добро. Док је Лубурић ишао да поврати у судоперу, Станић га је неколико пута ударио по глави. Лубурић је непомично пао на под. Станић је затим напустио кухињу како би био сигуран да су улазна врата закључана. Када се вратио, видео је Лубурића како стоји изнад судопере и јауче од бола. Станић га је још једном ударио у главу, сломивши му лобању. Потом је тело Лубурића умотао у ћебад и одвукао у оближњу спаваћу собу. Станић је тврдио да је у почетку желео да сакрије тело у штампарији, али да је Лубурић био претежак. Ушавши у спаваћу собу, Станић је сакрио тело испод кревета и мирно изашао из куће.<ref name=":0" /> У интервјуу за хрватски недељник ''Глобус'' у јулу [[2009]]. године, Станић је променио своју причу, тврдећи да су Лубурића убила два члана ХОП-а. Огорчен омаловажавајућим коментаром који је Лубурић наводно дао о Станићевом оцу и његовим послератним герилским активностима, Станић тврди да је потражио двојицу мушкараца, који су га уверили да су само желели да изврше премлаћивање. На дан када је Лубурић убијен, Станић је тврдио да је дозволио мушкарцима да уђу у Лубурићев дом, а њих двојица су једним ударцем у главу тешком металном шипком убили Лубурића.<ref>{{Cite web|url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/ilija-stanic-ubili-smo-luburica-jer-se-razisao-s-pavelicem-2823875|title=Jutarnji list – Ilija Stanić: Ubili smo Luburića jer se razišao s Pavelićem|date=2009-07-15|website=www.jutarnji.hr|language=hr-hr|access-date=2021-02-20}}</ref> [[2012]]. године Станић је још једном променио своју причу, овог пута оптужујући двојицу других људи за убиство Лубурића.<ref name="Vjekoslav Luburić" /> == Утицај на хрватски национализам == После Лубурићеве смрти, руководство [[Хрватски народни одпор|ХНО]] отишло је до неколико његових блиских сарадника, да би се на крају поделило у супарничка руководства у [[Северна Америка|Северној Америци]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Шведска|Шведској]] и [[Аргентина|Аргентини]]. Вођство аргентинске фракције [[Хрватски народни одпор|ХНО]] делегирано је Лубурићевом зету [[Динко Шакић|Динку Шакићу]].<ref name=":2">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=e4pAs4JYSAMC|title=Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars|last=Hockenos|first=Paul|date=2003|publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-4158-5|language=en}}</ref> У априлу [[1971]]. две подружнице [[Хрватски народни одпор|ХНО]] ушле су у југословенску амбасаду у [[Стокхолм]]у и убиле југословенског амбасадора у [[Шведска|Шведској]], [[Владимир Роловић|Владимира Роловића]]. Њих двојица су ухапшени, али су пуштени на слободу следеће године након што је група хрватских националиста отела шведски авион, тражећи њихово пуштање.<ref name=":2" /> Један од Роловићевих убица, [[Миро Барешић]], прошао је кроз крштење док је био у затвору и у част Лубурића усвојио крсно име Вјекослав.<ref>{{Cite web|url=https://www.pressreader.com/croatia/vecernji-list-hrvatska/20100310/282179352252318|title=PressReader.com – Your favorite newspapers and magazines.|website=www.pressreader.com|access-date=2021-02-20}}</ref> [[Хрватски народни одпор|ХНО]] се тада могао похвалити са неколико хиљада чланова. Међу значајним члановима били су, између осталих, [[Звонко Бушић]], [[Гојко Шушак]] и [[Младен Налетилић]].<ref name=":2" /> Бушић је наручио отмицу лета у септембру [[1976]].<ref name=":2" /> Шушак је постао хрватски министар обране [[1991]].<ref>Hockenos 2003, стр. 73—74.</ref> Налетилић је осуђен за чињење ратних злочина над бошњачким цивилима током босанског рата од стране [[Хашки трибунал|Међународног кривичног суда за бившу Југославију.]] Осуђен је на 20 година затвора.<ref>{{Cite web|url=https://www.icty.org/en/press/appeals-chamber-confirms-sentences-against-mladen-naletilic-and-vinko-martinovic|title=Appeals Chamber Confirms Sentences Against Mladen Naletilic and Vinko Martinovic {{!}} International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia|website=www.icty.org|access-date=2021-02-21}}</ref> Током [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], отворено дивљење Лубурићу могло се наћи у официрском збору хрватске војске. [[Анте Лубурић]], који је током битке за [[Вуковар]] служио као виши официр, његови конфедералци су му дали име Макс због његове жестине на бојном пољу. Почетком [[1992]]. генерал [[Mirko Norac|Мирко Норац]] изразио је дивљење Лубурићу након што је разрешен дужности по налогу председника [[Хрватска|Хрватске]], [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]].<ref>{{Cite web|url=https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/odlazak-vojnicine-starog-kova-kojem-je-zenevska-konvencija-bila-sveto-pravilo-foto-20180314|title=Odlazak vojničine starog kova kojem je Ženevska konvencija bila sveto pravilo|website=tportal.hr|access-date=2021-02-21}}</ref><ref>Off, Carol (2004). ''The Ghosts of Medak Pocket: The Story of Canada's Secret War''. Toronto, Ontario: Random House Canada. ISBN <bdi>978-0-6793-1293-2</bdi>.</ref> {{Цитат2|„Зајебите све хрватске генерале са Туђманом на врху. Једини генерал за мене је Макс Лубурић.”}} За Лубурића се говори у уводним редовима хрватске националистичке песме „[[Јасеновац и Градишка Стара]]”, која гласи:<ref>Vuletic, Dean (2011). [http://cadmus.eui.eu/bitstream/handle/1814/18635/MWP_Vuletic_2011_20.pdf ''„The Silent Republic: Popular Music and Nationalism in Socialist Croatia”''] (PDF). ''Max Weber Programme''. Florence, Italy: European University Institute. ISSN 1830-7728.</ref> ''„Јасеновац и Градишка Стара,'' ''То је кућа Максових месара…”'' [[2017]]. у сарајевском насељу [[Добриња]], појавили су се флајери који садрже одломке из говора Лубурића.<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/spain-awakens-bosnian-croatian-ghosts-of-1945/29444188.html|title=Spain Awakens Bosnian, Croatian Ghosts Of 1945|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|language=en|access-date=2021-02-21}}</ref> У јулу [[2018]]. шпанска владајућа Социјалистичка радничка партија, предложила је закон против меморисања фашистичких фигура. Нагађало се да ће шпанске власти, ако закон буде усвојен, моћи узурпирати гробнице [[Анте Павелић|Павелића]] и Лубурића, јер како наводе, гробнице су постале ходочасничка места за [[Неофашизам|неофашисте]], и треба их преместити на мање истакнуте локације или пребацити у [[Босна и Херцеговина|Босну]].<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2018/07/25/ustasa-tombs-in-spain-could-be-removed-07-25-2018/|title=Spanish Law May Mean Moving Croatian Fascist Tombs|date=2018-07-25|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2021-02-21}}</ref> [[Датотека:Franjo Tuđman Institutu za radnički pokret.jpg|лево|мини|[[Фрањо Туђман]], председник [[Хрватска|Хрватске]] у периоду од 1990. до 1999. године. По наводима хрватског новинара [[Дарко Хунделист|Дарка Худелиста]], Лубурић је имао утицај на политику Фрање Туђмана.]] [[Дарко Худелист]], новинар и [[Фрањо Туђман|Туђманов]] биограф, сматра Лубурића једном од три најважније хрватске политичке личности послератног периода, уз [[Јосип Броз Тито|Тита]] и [[Фрањо Туђман|Туђмана]].<ref>Hudelist, Darko (2004). ''Tuđman: Biografija'' (на језику: хрватски). Zagreb, Croatia: Profil. ISBN <bdi>978-9-53120-038-7</bdi>.</ref> Худелист тврди да је на [[Фрањо Туђман|Туђмана]] утицао Лубурићев спис који је позивао на уједињење идеолошки различитих фракција које су чиниле хрватску дијаспору. Ово је постао кључни политички приоритет Туђманове Хрватске демократске заједнице током његовог председниковања.<ref>Hudelist 2004, стр. 618—623.</ref> Историчар Владо Владић одржао је 29. септембра 2018. године на римокатоличком приорату у [[Сплит]]у промоцију своје књиге ''Хрватски витез Вјекослав Макс Лубурић''. Догађај је осудила хрватска [[левица]], оптуживши Владића за величање Лубурића и [[Католичка црква|Католичке цркве]] за омогућавање историјског ревизионизма. Међу присутнима био је [[Дарио Кордић]], који је током босанског рата био потпредседник [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватске Републике Херцег-Босне]]. Кордића је [[Хашки трибунал|МКСЈ]] касније прогласио кривим за ратне злочине и злочине против човечности за његову улогу у етничком чишћењу долине Лашве и био је осуђен на 25 година затвора.<ref>{{Cite web|url=https://www.jutarnji.hr/naslovnica/kako-smo-kao-drustvo-postali-toliko-imuni-na-zlo-u-zagrebu-se-promovira-knjiga-o-ustaskom-ubojici-manjine-se-gada-hranom-podrzavaju-se-revizionisti-7889547|title=Jutarnji list – KAKO SMO KAO DRUŠTVO POSTALI TOLIKO IMUNI NA ZLO? U Zagrebu se promovira knjiga o ustaškom ubojici, manjine se gađa hranom, podržavaju se revizionisti|date=2018-10-01|website=www.jutarnji.hr|language=hr-hr|access-date=2021-02-21}}</ref> == Процена жртава == [[Датотека:Antifascist monument (6042800071).jpg|мини|294x294пискел|Споменик за 55 Сарајлија обешених по Лубурићевом наређењу у ноћи између 27. и 28. марта 1945. године.]] Према савременим немачким извештајима, број убијених [[Срби|Срба]] од стране [[Усташе|усташа]] износио је око 350.000.<ref name="Singleton">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qTLSZ3ucaZMC|title=A Short History of the Yugoslav Peoples|last=Singleton|first=Fred|last2=Fred|first2=Singleton|date=1985-03-21|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-27485-2|language=en}}</ref> Према Америчком меморијалном музеју холокауста, усташе су током рата убиле између 620.000 и 840.000 Срба.<ref>{{Cite web|url=https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/jasenovac|title=Jasenovac|website=encyclopedia.ushmm.org|language=en|access-date=2021-02-21}}</ref> Већина савремених историчара слаже се да су усташе убиле преко 700 000 Срба, или око 37% свих Срба који су живели у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name="Fischer 2007" /> На суђењима у [[Нирнбершка суђења|Нирнбергу,]] за ова убиства је оцењено да су представљала [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|геноцид]].<ref name="Singleton" /> Усташе су такође биле одговорне за смрт 26.000 [[Јевреји|Јевреја]] и 20.000 [[Роми|Рома]].<ref name="#1"/> Историчарка Емили Гребл процењује да се Лубурићу може приписати приближно 300 000 ратних смрти.<ref name=":19">{{Cite book|url=http://archive.org/details/sarajevo1941194500greb|title=Sarajevo, 1941—1945 : Muslims, Christians, and Jews in Hitler's Europe|last=Greble|first=Emily|date=2011|publisher=Ithaca : Cornell University Press|others=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-4921-5|pages=222}}</ref> Током рата, Лубурић се хвалио да су усташе убиле више Срба у Јасеновцу, „него што је [[Османско царство]] успело током окупације Европе.”<ref>Markusen, Eric; Kopf, David (1995). ''The Holocaust and Strategic Bombing: Genocide and Total War in the Twentieth Century''. Boulder, Colorado: Westview Press. ISBN <bdi>978-0-8133-7532-8</bdi>.</ref><ref name="#2"/> Такође се поверио [[Херман Нојбахер|Херману Нојбахеру]], опуномоћеном представнику Министарства спољних послова [[Рајхсвер|Рајха]] за југоисточну Европу, да је веровао да је око 625.000 Срба убијено у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=M66fG2bhi1AC|title=The Death Camps of Croatia: Visions and Revisions, 1941—1945|last=Israeli|first=Raphael|date=2013-03-04|publisher=Transaction Publishers|isbn=978-1-4128-4930-2|language=en}}</ref> Непотпуни списак жртава састављен од Спомен-подручја Јасеновац садржи имена 83.145 особа, укључујући 47.627 Срба, 16.173 Рома и 13.116 Јевреја.<ref>{{Cite web|url=http://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=6711|title=JUSP Jasenovac – LIST OF INDIVIDUAL VICTIMS OF JASENOVAC CONCENTRATION CAMP|website=www.jusp-jasenovac.hr|access-date=2021-02-21}}</ref> Већина историчара слаже се да је у Јасеновцу убијено око 100.000 људи.<ref>Pavlowitch, Stevan K. (2008). ''Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia''. London, England: Hurst & Company. ISBN <bdi>978-1-85065-895-5</bdi>.</ref> [[1998]]. године је Шакић ухапшен у [[Аргентина|Аргентини]]. Следеће године изручен је [[Хрватска|Хрватској]] због оптужби за ратне злочине и злочине против човечности. Шакић је осуђен по свим тачкама оптужнице и осуђен на двадесет година затвора.<ref name="Perica 2002" /> Умро је у јулу 2008.<ref name=":15" /> Лубурићева полусестра Нада ухапшена је приближно у исто време када и њен супруг, али је пуштена због недостатка доказа. Умрла је у фебруару [[2011]]. У јулу 2011. [[Влада Републике Србије|Влада Србије]] расписала је налог за њено хапшење, очигледно не знајући да је умрла раније те године. Када су српске власти сазнале за њену смрт, налог је повучен.<ref name=":23">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=kYEAAgAAQBAJ|title=Le donne e il movimento ustascia|last=Bitunjac|first=Martina|date=2013-11-07|publisher=Edizioni Nuova Cultura|isbn=978-88-6812-182-2|language=it}}</ref> Шакић је свог девера описао као „хуманитарца” и „заштитника Јевреја.”<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/archive/opinions/1998/05/07/croatian-reckoning/09926670-8a5e-40dd-9b2c-c5987dda0e1e/|title=CROATIAN RECKONING|last=Wittes|first=Benjamin|date=1998-05-07|work=Washington Post|access-date=2021-02-21|language=en-US|issn=0190-8286}}</ref> Неколико Лубурићевих савременика, као и бројни научници, пружили су потпуно другачију оцену. Артур Хафнер, официр [[Абвер]]а, осудио је Лубурића као једног од Павелићевих „најжешћих крвожедника.”<ref name=":11">Dulić, Tomislav (2005). ''Utopias of Nation: Local Mass Killing in Bosnia and Herzegovina, 1941—42''. Uppsala, Sweden: Uppsala University Library. ISBN <bdi>978-9-1554-6302-1</bdi>.</ref> У академској литератури, Лубурић се често описује као [[Садизам|садиста]].<ref name="#3"/> Учењак холокауста Уки Гони га карактерише као „крволочног лудака.”<ref>Goñi, Uki (2002). ''The Real Odessa: Smuggling the Nazis to Perón's Argentina''. New York City: Granta Books. ISBN <bdi>978-1-86207-581-8</bdi>.</ref> „Од свих насилника [[Поглавник]]а”, пише Волтерс, „Лубурић је био најгори.”<ref name=":14" /> [[Јозо Томашевић]], историчар специјализован за [[Балканско полуострво|Балкан]], описао је Лубурића као један од „најбруталнијих и најкрволочнијих” припадника усташког покрета.<ref name=":9">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC|title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: Occupation and Collaboration|last=Tomasevich|first=Jozo|date=10. 2. 2002|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-7924-1|language=en}}</ref> Кармихел говори о Лубурићу као о „једном од најозлоглашенијих ратних злочинаца [[Други светски рат|Другог светског рата]].”<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=kj6vAgAAQBAJ|title=Genocide, Risk and Resilience: An Interdisciplinary Approach|last=Ingelaere|first=B.|last2=Parmentier|first2=S.|last3=Segaert|first3=Barbara|last4=Haers|first4=Jacques|date=2013-11-13|publisher=Springer|isbn=978-1-137-33243-1|language=en}}</ref> Историчари Ладислаус Хори и Мартин Бросзат описују Лубурића као „једног од најстрашнијих и најомраженијих” усташких вођа.<ref>Hory, Ladislaus; Broszat, Martin (1964). ''Der kroatische Ustascha-Staat 1941—1945'' (in German). West Berlin: Walter de Gruyter. ISBN <bdi>978-3-48670-375-7</bdi>.</ref><ref>Hory & Broszat 1964,стр. 87: "Управљање логорима било је у рукама усташког вође Вјекослава Лубурића, који је био једна од најстрашнијих и најомраженијих личности усташког режима.</ref> == Види још == * [[Вила Лубурић]] *''[[Ево зоре, ево дана]]'' == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Novak| first = Viktor|authorlink = Виктор Новак| title = Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj| url = https://books.google.rs/books?id=H6uc1D7TwPAC|year=1948| location = Zagreb| publisher = Nakladni zavod Hrvatske}} * {{Cite book| ref=harv| last=Paris| first = Edmond|authorlink = Едмонд Парис| title = Genocide in Satellite Croatia, 1941—1945: A Record of Racial and Religious Persecutions and Massacres|year=1961| location = Chicago| publisher = American Institute for Balkan Affairs| url = https://books.google.com/books?id=KP_SAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Agonija i slom Nezavisne Države Hrvatske|year=1971| location = Beograd| publisher = Rad| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=Ob0BAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jelić-Butić| first = Fikreta|authorlink = Фикрета Јелић-Бутић| title = Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska 1941—1945|year=1977| location = Zagreb| publisher = Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga| url = https://books.google.rs/books?redir_esc=y&hl=sr&id=_wMKAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Rat je završen 7 dana kasnije|year=1986| edition = 5| location = Beograd| publisher = Privredni pregled|| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=zT0rAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: „Politika Stepinac” razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei – Antemurale Christiantitatis| volume = 1|year=1992| location = Beograd| publisher = Politika| url = https://books.google.com/books?id=2nFsAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: „Politika Stepinac” razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei – Antemurale Christiantitatis| volume = 2|year=1992| location = Beograd| publisher = Politika| url = https://books.google.com/books?id=GyTkAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ривели| first = Марко Аурелио|authorlink = Марко Аурелио Ривели| title = Надбискуп геноцида: Монсињор Степинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској 1941—1945| location = Никшић| publisher = Јасен|year=1999| url = https://books.google.com/books?id=B6UWAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Donia| first = Robert J.| title = Sarajevo: A Biography| url = https://books.google.com/books?id=ACvJHam2_-oC|year=2006| publisher = University of Michigan Press|isbn=978-0-472-11557-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Kostić| first = Lazo M.|authorlink = Лазо М. Костић| title = The Holocaust in the „Independent State of Croatia”: An Account Based on German, Italian and Other Sources| url = https://books.google.com/books?id=wgRnAAAAMAAJ|year=1981| publisher = Liberty}} * {{Cite book| ref=harv| last=Levene| first = Mark| title = Annihilation: Volume II: The European Rimlands 1939—1953| url = https://books.google.com/books?id=IBgbAgAAQBAJ&pg=PA278|year=2013| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-968304-8|pages=278}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ličina| first = Đorđe|authorlink = Ђорђе Личина| last2=Vavić| first2 = Milorad| last3=Pavlovski| first3 = Jovan| title = Andrija Artuković, Vjekoslav Luburić, Xhafer Deva, Vančo Mihailov| url = https://books.google.com/books?id=wEgNAAAAIAAJ|year=1985| publisher = Centar za informacije i publicitet}} * {{Cite book| ref=harv| last=Walters| first = Guy| title = Hunting Evil: The Nazi War Criminals Who Escaped and the Quest to Bring Them to Justice| url = https://books.google.com/books?id=X5EgykND42kC|year=2010| publisher = Crown Publishing Group|isbn=978-0-307-59248-4|pages=257}} * {{Cite book| ref=harv| last=Mužić| first = Ivan| title = Pavelić i Stepinac|year=1991| location = Split| publisher = Logos| url = https://books.google.com/books?id=vkfkAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Mužić| first = Ivan| title = Katolička crkva, Stepinac i Pavelić|year=2003| location = Split| publisher = Marjan Tisak| url = https://books.google.com/books?id=r1WJAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Jasenovac na sudu: Suđenje Dinku Šakiću|year=2001| location = Beograd| publisher = Muzej žrtava genocida, Stručna knjiga| url = https://books.google.rs/books?id=XrAzAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: Occupation and Collaboration|year=2002| url = https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Goldstein| first = Ivo|authorlink=Иво Голдштајн| contribution = The Independent State of Croatia in 1941: On the Road to Catastrophe| editor1-last=Ramet| editor1-first = Sabrina P.| title = The Independent State of Croatia 1941–45| publisher = Routledge| place = New York|year=2007|isbn=978-0-415-44055-4|pages=19—29}} * {{Cite book| ref=harv| last=Bulajić| first = Milan|authorlink = Милан Булајић| title = Jasenovac: Uloga Vatikana u nacističkoj Hrvatskoj|year=2007| location = Beograd| publisher = Pešić i sinovi| url = https://books.google.com/books?id=QEhsGQAACAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Vjekoslav Luburić}} * [http://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=6278 Биографија на сајту Спомен подручја Јасеновац] {{Wayback|url=http://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=6278 |date=20210412013118 }} {{Усташе}} {{Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}} {{Authority control}} {{изабрани}} {{DEFAULTSORT:Лубурић, Вјекослав}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1969.]] [[Категорија:Љубушаци]] [[Категорија:Официри Усташке војнице]] [[Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Независна Држава Хрватска]] [[Категорија:Други светски рат]] [[Категорија:Логор Јасеновац]] 8v4puhksq86vdz1gbpe1p32yglghiwv 4 62368 25138867 24201256 2022-08-04T20:01:39Z Nanabaka 254816 Nanabaka преместио је страницу [[Википедија:Преусмерење]] на [[Фиат BR.20]]: Greška wikitext text/x-wiki {{википредлог}} {{СПС|проширити и средити, превести са енгл. википедије и дати на гласање|линк=|вики=}} За основне информације о '''преусмерењима''' у [[Медијавики]]ју, погледајте -{[[meta:Help:Redirect]]}- {{ен}} — део о [[m:Help:Contents|Медијавики корисничких подешавања]]. == Како да направите преусмерење == Да бисте преусмерили страницу на неку другу, укуцајте на врх прве странице: '''<nowiki>#Преусмери [[Име друге странице]]</nowiki>''' На пример, да преусмерите [{{fullurl:СЦГ|redirect=no}} СЦГ] чланак на [[Србија и Црна Гора]], [{{fullurl:СЦГ|action=edit}} уредите] чланак СЦГ и унесите: '''<nowiki>#Преусмери [[Србија и Црна Гора]]</nowiki>''' == Како да се вратите назад на страну са преусмерењем == Да одете на везу за преусмерење кликните {{fullurl:X|redirect=no}} и промените име странице (ово -{Х}-) у адресној линији вашег веб читача.'' Укратко, да бисте се вратили назад и да '''измените преусмерење уколико не ради''', додајте '''-{&redirect=no}-''' на крај -{URL}--а за ваше преусмерење. == Преусмерења и спајања == Покушавамо да избегнемо [[Посебно:BrokenRedirects|покварена преусмерења]], јер они збуњују посетиоце. Уколико желимо да променимо изглед неког дела Википедије, или желимо да спојимо два [[Википедија:Дупли чланци|дупла чланка]], увек остављамо преусмерења на старим локацијама како бисмо одвели посетиоце на праву страну. Претрага и посетиоци ће највероватније отићи на '''ту''' страну и на '''тај''' -{URL}-. == Кад је потребно брисати преусмерења? == Није неопходно брисати преусмерења ако једино желите да напишете чланак уместо преусмерења, или да измените чланак на који оно показује: погледајте [[meta:redirect#How do I change a redirect?|How do I change a redirect?]] за упутства како да то урадите. Ако желите да „замените места“ преусмерењу и чланку, али не можете да преместите чланак под наслов које сада заузима преусмерење, можете на страници [[Википедија:Захтеви за премештања]] да затражите то од неког од [[Википедија:Администратори|администратора]]. == Шта треба урадити на страницама ка којима се преусмерава? == Ми пратимо „[[:en:Wikipedia:Guide to writing better articles#Principle of least astonishment|принцип најмањег запрепашћења]]“ — након праћења преусмерења, читалац ће се вероватно прво запитати: „чекај мало... хтео дам да прочитам о ''ономе''. Зашто ме је веза одвела на ''ово''?“ Учините да читаоцу буде јасно да ''јесте'' стигао на право место. Обично, покушаћемо да будемо сигурни да све преусмерења ка нашем чланку буду поменута у првих неколико параграфа. На пример: * '''Дракари''' су били бродови које су користили Викинзи... ** [[дракар]], преусмерење са [[викиншки брод]] * '''Едвард Мунк''' ([[1863]]–[[1944]]) је био... Највећа збирка његових дела је изложена у Мунковом музеју у... ** [[Едвард Мунк]], преусмерење са [[Мунков музеј]] Немојте правити [[Википедија:Двострука преусмерења|двострука преусмерења]]. Она не раде на исти начин као директна преусмерења, исто наравно важи за трострука и даља преусмерења. == Ауто-везе, двоструке везе == Избегавајте [[Википедија:Ауто-веза|ауто-везе]] (везе које показују на сам чланак у којем се налазе), укључујући и ауто-везе кроз преусмерења („везе-петље“). Такође, избегавајте и да имате две везе које воде на исто место. Ово може збунити читаоце, и навести их да исту страну учитавају два пута без потребе. == Немојте исправљати преусмерења која раде == Неки уредници долазе у искушење да, након што пронађу циљани чланак помоћу легитимног преусмеривача (на пример стигнувши на чланак [[Србија и Црна Гора]] кликнувши на везу [[СЦГ]]), „исправе“ везу тако да она показује „директно“ на „праву“ страну. Осим ако се веза ''приказује'' нетачно — на пример, ако је веза погрешно укуцана или је наговештај који добијете када мишем пређете преко везе погрешан — нема никакве потребе да измените везу. Посебно, ''никада'' нема потребе да замените <nowiki>[[преусмеривач]]</nowiki> са <nowiki>[[циљ|преусмеривач]]</nowiki>. Неки уредници су под погрешним утиском да исправљање таквих веза унапређује могућности Википедијиних сервера. Међутим, пошто је уређивање стране ''хиљадама'' пута скупље за сервере од праћења веза, тачно је управо супротно. == Види још == * [[Википедија:Како се уређује страна|Како се уређује страна]] * [[Википедија:Вишезначна одредница]] * [[Посебно:DoubleRedirects|Списак двоструких преусмерења]] 9vxhhwhb929zi16zun9dt9lt5kxk6md 25138872 25138867 2022-08-04T20:06:23Z Nanabaka 254816 Nanabaka преместио је страницу [[Фиат BR.20]] на [[Википедија:Преусмерење]] преко преусмерења: грешка wikitext text/x-wiki {{википредлог}} {{СПС|проширити и средити, превести са енгл. википедије и дати на гласање|линк=|вики=}} За основне информације о '''преусмерењима''' у [[Медијавики]]ју, погледајте -{[[meta:Help:Redirect]]}- {{ен}} — део о [[m:Help:Contents|Медијавики корисничких подешавања]]. == Како да направите преусмерење == Да бисте преусмерили страницу на неку другу, укуцајте на врх прве странице: '''<nowiki>#Преусмери [[Име друге странице]]</nowiki>''' На пример, да преусмерите [{{fullurl:СЦГ|redirect=no}} СЦГ] чланак на [[Србија и Црна Гора]], [{{fullurl:СЦГ|action=edit}} уредите] чланак СЦГ и унесите: '''<nowiki>#Преусмери [[Србија и Црна Гора]]</nowiki>''' == Како да се вратите назад на страну са преусмерењем == Да одете на везу за преусмерење кликните {{fullurl:X|redirect=no}} и промените име странице (ово -{Х}-) у адресној линији вашег веб читача.'' Укратко, да бисте се вратили назад и да '''измените преусмерење уколико не ради''', додајте '''-{&redirect=no}-''' на крај -{URL}--а за ваше преусмерење. == Преусмерења и спајања == Покушавамо да избегнемо [[Посебно:BrokenRedirects|покварена преусмерења]], јер они збуњују посетиоце. Уколико желимо да променимо изглед неког дела Википедије, или желимо да спојимо два [[Википедија:Дупли чланци|дупла чланка]], увек остављамо преусмерења на старим локацијама како бисмо одвели посетиоце на праву страну. Претрага и посетиоци ће највероватније отићи на '''ту''' страну и на '''тај''' -{URL}-. == Кад је потребно брисати преусмерења? == Није неопходно брисати преусмерења ако једино желите да напишете чланак уместо преусмерења, или да измените чланак на који оно показује: погледајте [[meta:redirect#How do I change a redirect?|How do I change a redirect?]] за упутства како да то урадите. Ако желите да „замените места“ преусмерењу и чланку, али не можете да преместите чланак под наслов које сада заузима преусмерење, можете на страници [[Википедија:Захтеви за премештања]] да затражите то од неког од [[Википедија:Администратори|администратора]]. == Шта треба урадити на страницама ка којима се преусмерава? == Ми пратимо „[[:en:Wikipedia:Guide to writing better articles#Principle of least astonishment|принцип најмањег запрепашћења]]“ — након праћења преусмерења, читалац ће се вероватно прво запитати: „чекај мало... хтео дам да прочитам о ''ономе''. Зашто ме је веза одвела на ''ово''?“ Учините да читаоцу буде јасно да ''јесте'' стигао на право место. Обично, покушаћемо да будемо сигурни да све преусмерења ка нашем чланку буду поменута у првих неколико параграфа. На пример: * '''Дракари''' су били бродови које су користили Викинзи... ** [[дракар]], преусмерење са [[викиншки брод]] * '''Едвард Мунк''' ([[1863]]–[[1944]]) је био... Највећа збирка његових дела је изложена у Мунковом музеју у... ** [[Едвард Мунк]], преусмерење са [[Мунков музеј]] Немојте правити [[Википедија:Двострука преусмерења|двострука преусмерења]]. Она не раде на исти начин као директна преусмерења, исто наравно важи за трострука и даља преусмерења. == Ауто-везе, двоструке везе == Избегавајте [[Википедија:Ауто-веза|ауто-везе]] (везе које показују на сам чланак у којем се налазе), укључујући и ауто-везе кроз преусмерења („везе-петље“). Такође, избегавајте и да имате две везе које воде на исто место. Ово може збунити читаоце, и навести их да исту страну учитавају два пута без потребе. == Немојте исправљати преусмерења која раде == Неки уредници долазе у искушење да, након што пронађу циљани чланак помоћу легитимног преусмеривача (на пример стигнувши на чланак [[Србија и Црна Гора]] кликнувши на везу [[СЦГ]]), „исправе“ везу тако да она показује „директно“ на „праву“ страну. Осим ако се веза ''приказује'' нетачно — на пример, ако је веза погрешно укуцана или је наговештај који добијете када мишем пређете преко везе погрешан — нема никакве потребе да измените везу. Посебно, ''никада'' нема потребе да замените <nowiki>[[преусмеривач]]</nowiki> са <nowiki>[[циљ|преусмеривач]]</nowiki>. Неки уредници су под погрешним утиском да исправљање таквих веза унапређује могућности Википедијиних сервера. Међутим, пошто је уређивање стране ''хиљадама'' пута скупље за сервере од праћења веза, тачно је управо супротно. == Види још == * [[Википедија:Како се уређује страна|Како се уређује страна]] * [[Википедија:Вишезначна одредница]] * [[Посебно:DoubleRedirects|Списак двоструких преусмерења]] 9vxhhwhb929zi16zun9dt9lt5kxk6md 0 64951 25138931 24556593 2022-08-04T21:03:49Z Sadko 25741 DAB fix wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Бранимир Брстина | слика = Sluga dvaju gospodara, Drama SNP, 2012, Sanja Ristić Krajnov, Branimir Brstina, foto B. Lučić.jpg | опис_слике = „Слуга двају господара”, комад [[Карло Голдони|Карла Голдонија]]; режија [[Борис Лијешевић]], [[Драма Српског народног позоришта|Драма СНП]], Нови Сад, 2012/13; [[Сања Ристић Крајнов]], Бранимир Брстина; Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]]. | слика_ширина = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1960|1|4|год=да}} | место_рођења = [[Банатско Велико Село]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = Бане | активност = 1982 - данас | занимање = [[глумац]] | супружник = | партнер = | деца = | битна улога = [[Казнени простор (ТВ серија)|Казнени простор]] - Јован Илић [[Вратиће се роде (серија)|Вратиће се роде]] – Миленко [[Монтевидео, бог те видео!]] – Богдан [[Бела лађа]] – [[Баћко Бојић]] [[Породично благо]] — Житомр "Житко" Стојковић [[Отворена врата]] - Константин де Систи "Коча" | презентација = | потпис = | имдб = 0115350 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = }} '''Бранимир Брстина''' ([[Банатско Велико Село]], [[4. јануар]] [[1960]]) [[Србија|српски]] је [[филм]]ски и [[Позориште|позоришни]] глумац. == Биографија == Основну школу и гимназију је завршио у [[Зрењанин]]у. На [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] у [[Београд]]у дипломирао је глуму [[1982]]. у класи професора [[Мирослав Миња Дедић|Миње Дедића]], на класи са [[Соња Савић|Соњом Савић]], [[Жарко Лаушевић|Жарком Лаушевићем]], [[Зоран Цвијановић|Зораном Цвијановићем]], [[Светислав Гонцић|Булетом Гонцићем]], [[Сузана Петричевић|Сузаном Петричевић]], [[Андреја Маричић|Андрејом Маричићем]]. Прву улогу након завршетка студија одиграо је у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у Београду у представи „Лењин, Стаљин, Троцки”. Од [[1983]]. године постаје стални члан [[Атеље 212|Атељеа 212]] у Београду, а од [[2014]]. године управник тог позоришта. == Награде == * ''[[Нушићева награда]]'' за животно дело глумцу комичару, 2012. године * ''[[Стеријина награда за глумачко остварење|Стеријина награда]]'', за најбоље глумачко остварење, за улогу у представи ''Народни посланик'', 1992. године * ''[[Стеријина награда за глумачко остварење|Стеријина награда]]'', за најбоље глумачко остварење, за улогу у представи ''Развојни пут Боре Шнајдера'', 1995. године * ''[[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета Ћуран]],'' за улогу у представи ''Кус петлић'', на [[Дани комедије|Данима комедије]] у [[Јагодина|Јагодини]] 1991. године * ''[[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета Ћуран]],'' за улогу у представи ''Развојни пут Боре Шнајдера'', на [[Дани комедије|Данима комедије]] у [[Јагодина|Јагодини]] 1995. године * ''[[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета Ћуран]],'' за улогу у представи ''Генерална проба самоубиства'', на [[Дани комедије|Данима комедије]] у [[Јагодина|Јагодини]] 2009. године * ''[[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета Ћуран]],'' за улогу у представи ''Кумови'', на [[Дани комедије|Данима комедије]] у [[Јагодина|Јагодини]] 2012. године * ''[[Награда Раша Плаовић]]'', за најбоље остварење на свим београдским позориштима у прошлој сезони, 1991. године * ''[[Награда Зоран Радмиловић]],'' награда за глумачку бравуру, коју додељује компанија „Новости” на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]], 1992. године * ''Награда Удружења драмских уметника [[Шабац|Шапца]]'' на Свечаностима „Љубиша Јовановић” 1990. године. * ''Награда на МЕС-у'' у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1991]]. године, за улогу у представи „Народни посланик” награђен је * ''Годишња награда града Београда'' за сезону 1992. године, * ''Годишња награда [[Југословенско драмско позориште|ЈДП]]-а,'' * ''Златни медаљон,'' за лика Боре Шнајдера у представи ''Развојни пут Боре Шнајдера'' на 16. свечаностима „[[Љубиша Јовановић (глумац)|Љубиша Јовановић]]” * ''Годишња награда [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]'' * ''Награда на [[Земун]]-Фесту.'' == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1982. || [[Живети као сав нормалан свет]] || |- | 1982. || [[Вереница]] || |- | 1983. || [[Карловачки доживљаји 1889]] || |- | 1983. || [[Шећерна водица (филм)|Шећерна водица]] || Дејан |- | 1984. || [[Џогинг]] || |- | 1984. || [[У срцу моје плавуше]] || Жан Кердерен |- | 1984. || [[Зид (ТВ филм из 1984)|Зид]] (ТВ) || |- | 1984. || [[Давитељ против давитеља]] || Лифтаџија |- | 1984. || [[Мај нејм из Митар]] || Васо |- | 1984. || [[Лазар (филм)|Лазар]] || Партизан |- | 1985. || [[Приче из бечке шуме]] || |- | 1985. || [[Какав радостан дан]] || |- | 1986. || [[Врење (ТВ филм)|Врење]] (ТВ) || [[Владимир Ћопић]] |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Уредник новина |- | 1986. || [[Смешне и друге приче]] || Илијин брат |- | 1986. || [[Покондирена тиква (ТВ филм из 1986)|Покондирена тиква]] (ТВ) || Јован |- | 1986. || [[Мисија мајора Атертона]] (серија) || Партизан бегунац |- | 1986. || [[Мајмун у трамвају]] || |- | 1986. || [[Ноћ пуног месеца]] (серија) || Брки |- | 1987. || [[Милан — Дар]] || Никола Димовић |- | 1987. || [[Изненадна и прерана смрт пуковника К. К]] || Поручник |- | 1987—1988. || [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] (серија) || Прота Матеја Ненадовић |- | 1988. || [[Дечји бич]] (ТВ) || |- | 1989. || [[Лаку ноћ децо]] (серија) || Вук |- | 1989. || [[Како је пропао рокенрол]] || Срђан Хаџи-Карић |- | 1989. || [[Метла без дршке]] (серија) || Певач |- | 1989. || [[Епепељуга]] (ТВ) || |- | 1989. || [[Другарица министарка]] (серија) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || [[Под жрвњем]] || Жика |- | 1990. || [[Гала корисница: Атеље 212 кроз векове]] || |- | 1990. || [[Ожалошћена породица]] (ТВ) || Мића Станимировић |- | 1991. || [[Образ уз образ: Новогодишњи специјал (ТВ филм из 1991)|Образ уз образ: Новогодишњи специјал]] || Брки |- | 1991. || [[Брод плови за Шангај]] || Момчило |- | 1992—1993. || [[Волим и ја неранџе... но трпим]] (серија) || Трипко |- | 1992. || [[Тито и ја]] || Ђурин отац |- | 1993. || [[Мрав пешадинац]] || |- | 1993. || [[Или како вам драго]] (ТВ) || Господин Стојановић/Гаврило Гавриловић/Војник Јаша/Слуга Фирс |- | 1993. || [[Броз и ја]] (ТВ серија) || Ђурин отац |- | 1993. || [[Снежна краљица]] (серија) || Учитељ |- | 1993. || [[Лакши случај смрти]] || Човек из луднице |- | 1995. || [[Театар у Срба]] (серија) || Бранислав Нушић |- | 1995. || [[Отворена врата]] (серија) || Константин де Систи |- | 1997. || [[Тврдица (Кир Јања)|Кир Јања]] (ТВ) || Мишић |- | 1998. || [[Судбина једног разума]] (ТВ) || Доктор Спасић, филозоф |- | 1998. || [[Лајање на звезде]] || Ненад Лазичић — Неша Кутузов |- | 1998. || [[Повратак лопова]] || Радивоје „Раша” Ћирић |- | 1998. || [[Џандрљиви муж (филм из 1998)|Џандрљиви муж]] (ТВ) || Доктор филозофије |- | 1998. || [[Кнегиња из Фоли Бержера]] (ТВ) || Арнолд |- | 1998. || [[Недовршена симфонија (ТВ филм)|Недовршена симфонија]] (ТВ) || Валтер Гропиус |- | 1999. || [[У име оца и сина]] || Славко |- | 1999. || [[Нож]] || Војник у џипу |- | 1999. || [[Бело одело]] || Сељак |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2000. || [[Тајна породичног блага]] || Житомир „Житко” Стојковић |- | 2000—2001. || [[Породично благо]] (серија) || Житомир „Житко” Стојковић |- | 2001. || [[Метла без дршке]] 5 (серија) || Професор Рашковић |- | 2001. || [[Близанци (филм из 2001)|Близанци]] (ТВ) || Стојко Стојковић |- | 2001—2002. || [[Породично благо]] 2 (серија) || Житомир „Житко” Стојковић |- | 2002. || [[Зона Замфирова]] || Јордан |- | 2002—2003. || [[Казнени простор (ТВ серија)|Казнени простор]] (серија) || Јован Илић |- | 2003. || [[Лаку ноћ, децо (ТВ серија из 1989)|Лаку ноћ, децо]] (серија) || Вук |- | 2004. || [[Мемо]] || |- | 2004. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (филм)|Јесен стиже, дуњо моја]] || Власник чарде |- | 2005. || [[Ивкова слава (филм из 2005)|Ивкова слава]] || Стеван Сремац |- | 2005. || [[Леле, бато]] (ТВ) || Житомир „Житко” Стојковић |- | 2006. || [[Стижу долари]] 2 (серија) || Родољуб Бабић |- | 2007. || [[Позориште у кући (2007)|Позориште у кући]] (серија) || Васа С. Тајчић |- | 2008. || [[Април и детективи (ТВ филм из 2008)|Април и детективи]] (ТВ филм) || Шеф |- | 2007—2008. || [[Вратиће се роде]] (серија) || Миленко |- | 2009. || [[Роде у магли]] || Миленко |- | 2009. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија)|Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија)]] || Власник Чарде |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2010. || [[Монтевидео, Бог те видео!|Монтевидео, бог те видео!]] || Богдан |- | 2012. || [[Шешир професора Косте Вујића (филм из 2012)|Шешир професора Косте Вујића]] || Професор Зечевић |- | 2012. || [[Бела лађа]] (серија) || [[Баћко Бојић]] |- | 2012. || [[Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија)]] || Богдан |- | 2013. || [[На путу за Монтевидео]] || Богдан |- | 2014. || [[Монтевидео, видимо се!]] || Богдан |- | 2014. || [[Монтевидео, видимо се! (ТВ серија)]] || Богдан |- | 2017—2019. || [[Сенке над Балканом]] || Димитријевић |- | 2019. || [[Јунаци нашег доба]] || Житомир „Житко” Стојковић |- | 2019. || [[Реална прича]] || Жаре |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020.-те |- | 2020. || [[Мама и тата се играју рата]] || Жаре |- | 2021. || [[Радио Милева]] || Стеван Лисичић |- | 2021. || [[Александар од Југославије (ТВ серија)]] || бискуп Јозић |} == Улоге у позоришту (избор) == {| class="wikitable" |- ! Назив !! Позориште |- |Улога моје породице у светској револуцији || [[Атеље 212]] |- |Ревизор || [[Атеље 212]] |- |Материјалисти |[[Атеље 212]] |- |Радован III || [[Атеље 212]] |- |Прича из бечке шуме |[[Атеље 212]] |- |Свети Георгије убива аждаху |[[Атеље 212]] |- |Сироти мали хрчки |[[Атеље 212]] |- |Кнегиња из Фоли-Бержера |[[Атеље 212]] |- |Турнеја |[[Атеље 212]] |- |Лети у гору као птица |[[Атеље 212]] |- |Звезда на челу народа |[[Атеље 212]] |- |Навала |[[Атеље 212]] |- |Кус петлић || [[Звездара театар]] |- |Пазарни дан || [[Атеље 212]] |- |Макбет || [[Атеље 212]] |- |[[Кумови (представа)|Кумови]] || [[Звездара театар]] |- |Генерална проба самоубиства || [[Звездара театар]] |- |Егзибиционист || [[Атеље 212]] |- |Август у округу Осејџ || [[Атеље 212]] |- |Звезда на челу народа || [[Звездара театар]] |- |Како потаманити гамад || [[Звездара театар]] |- |У пламену страсти || [[Звездара театар]] |- |Лењин, Стаљин, Троцки ||[[Народно позориште у Београду|Народно позориште]] |- |Развојни пут Боре Шнајдера ||[[Народно позориште у Београду|Народно позориште]] |- |Народни посланик ||[[Југословенско драмско позориште]] |- |Мртве душе |[[Југословенско драмско позориште]] |- |Ожалошћена породица |[[Српско народно позориште]] |- |Појава Исуса Христа у касарни В. П. |[[Позориште „Бошко Буха” Београд|Позориште Бошко Буха]] |- |Антигона у Њујорку |[[Будва град театар]] |- |Бура |[[Студентски културни центар Београд|Студентски културни центар]] |- |Дон Жуан |[[Студентски културни центар Београд|Студентски културни центар]] |- |Др Џеки и мр Хајд |[[Студентски културни центар Београд|Студентски културни центар]] |} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{PORT.rs-person|216017|Бранимир Брстина}} * {{ИМДб име|id=0115350|name=Бранимир Брстина}} * [https://web.archive.org/web/20060107013045/http://www.zvezdarateatar.co.yu/glumci/branimir_brstina.htm Бранимир Брстина на сајту Звездара театра] * [https://web.archive.org/web/20060223020121/http://www.balkanmedia.com/magazin/glumci/1001.html Бранимир Брстина на balkanmedia.com] * [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=60673 Радио-телевизија Републике Српске: Бранимиру Брстини уручена награда за животно дјело, 29. април 2012.] {{ср}} {{Награда Зоран Радмиловић}} {{DEFAULTSORT:Брстина, Бранимир}} [[Категорија:Рођени 1960.]] [[Категорија:Кикинђани]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]] [[Категорија:Добитници награде Раша Плаовић]] [[Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић]] 885w3p3mvu0o5yb8cmtld6bqcdx8l41 0 66041 25139475 25135472 2022-08-05T11:51:05Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|једнодомно народно законодавно тело Србије}} {{Кутијица за парламент | боја_позадине = #19346f | име = Народна скупштина Републике Србије | слика_грб = Emblem of the National Assembly of Serbia.svg | резолуција_грб = 225п | сала_за_седнице = Дом Народне Скупштине Србије.jpg | сала_резолуција = 220п | дом_тип = Једнодомни систем | сазив = | лидер1_врста = [[Председник Народне скупштине Републике Србије|Председник]] | лидер1 = [[Владимир Орлић]] ([[Српска напредна странка|СНС]]) | лидер2_врста = Потпредседници | лидер2 = [[Сандра Божић]] ([[Српска напредна странка|СНС]])<br />[[Божидар Делић]] ([[Национално демократска алтернатива|НАДА]])<br />[[Усаме Зукорлић]] ([[Странка правде и помирења|СПП]])<br />[[Елвира Ковач]] ([[Савез војвођанских Мађара|СВЗ]])<br />[[Зоран Лутовац]] ([[Демократска странка (Србија)|ДС]])<br />{{nowrap|[[Снежана Пауновић]] ([[Социјалистичка партија Србије|СПС]])}}<br />[[Борко Стефановић]] ([[Странка слободе и правде|ССП]]) | датум_избора1 = 2. августа 2022. | број_посланика = 250 | политички_састав1 = 2022 Serbian parliamentary election results composition.svg | политички_састав1_рез = 220п | политичке_групе1 = {{collapsible list | titlestyle = font-weight:normal;background:transparent;text-align:left; | title = {{Color box| #242970|border=lightgray}} [[Заједно можемо све|АВ — ЗМС]] (120) | bullets = yes | {{colorbox| #242970|border=lightgray}} [[Српска напредна странка|СНС]] (95) | {{colorbox|#FF355E|border=lightgray}} [[Социјалдемократска партија Србије|СДПС]] (7) | {{colorbox|#E8000D|border=lightgray}} [[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]] (6) | {{colorbox|#062A78|border=lightgray}} [[Покрет снага Србије|ПСС—БК]] (3) | {{colorbox|#0A377B|border=lightgray}} [[Српска народна партија|СНП]] (2) | {{colorbox|#E62020|border=lightgray}} [[Покрет социјалиста|ПС]] (2) | {{colorbox|#4B9CD3|border=lightgray}} [[Српски покрет обнове|СПО]] (2) | {{colorbox|#2E3192|border=lightgray}} [[Народна сељачка странка|НСС]] (1) | {{colorbox|#50C878|border=lightgray}} [[Уједињена сељачка странка|УСС]] (1) | {{colorbox|#D41414|border=lightgray}} [[Боља Србија|БС]] (1)}} {{collapsible list | titlestyle = font-weight:normal;background:transparent;text-align:left; | title = {{Color box|#2578CC|border=lightgray}} [[Уједињени за победу Србије|УЗПС]] (38) | bullets = yes | {{colorbox|#1E90FF|border=lightgray}} [[Народна странка (Србија, 2017)|НС]] (12) | {{colorbox|#DB2927|border=lightgray}} [[Странка слободе и правде|ССП]] (10) | {{colorbox|#FFE000|border=lightgray}} [[Демократска странка (Србија)|ДС]] (10) | {{colorbox|#63C3D0|border=lightgray}} [[Покрет слободних грађана|ПСГ]] (3) | {{colorbox|#F7801D|border=lightgray}} [[Покрет за преокрет|ПЗП]] (1) | {{colorbox|#940F0F|border=lightgray}} УСС Слога (1) | {{colorbox|#6C0E0E|border=lightgray}} [[Отаџбина (политички покрет)|Отаџбина]] (1)}} {{collapsible list | titlestyle = font-weight:normal;background:transparent;text-align:left; | bullets = yes | title = {{Color box|#FC2209|border=lightgray}} [[Ивица Дачић — Премијер Србије|ИД —ПС]] (31) | {{colorbox|#A60C19|border=lightgray}} [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] (22) | {{colorbox|#800000|border=lightgray}} [[Јединствена Србија|ЈС]] (8) | {{colorbox|#059649|border=lightgray}} [[Зелени Србије|ЗС]] (1)}} {{collapsible list | titlestyle = font-weight:normal;background:transparent;text-align:left; | bullets = yes | title = {{Color box|#616264|border=lightgray}} [[Национално демократска алтернатива|НАДА]] (15) | {{colorbox|#126180|border=lightgray}} [[Нова демократска странка Србије|Нова ДСС]] (7) | {{colorbox|#00579b|border=lightgray}} [[Покрет обнове Краљевине Србије|ЗКС]] (7) | {{colorbox|#0a3c71|border=lightgray}} [[Нема назад – иза је Србија (покрет)|НН – ИЈС]] (1)}} {{collapsible list | titlestyle = font-weight:normal;background:transparent;text-align:left; | bullets = yes | title = {{Color box|#52AA42|border=lightgray}} [[Морамо (Србија)|Морамо]] (13) | {{colorbox|#276030|border=lightgray}} [[Не давимо Београд|НДБ]] (5) | {{colorbox|#8DC73F|border=lightgray}} ЕУ (4) | {{colorbox|#008000|border=lightgray}} [[Заједно за Србију|ЗЗС]] (4)}} {{collapsible list | titlestyle = font-weight:normal;background:transparent;text-align:left; | bullets = yes | title = {{Color box|#E32636|border=lightgray}} Двери—ПОКС (10) | {{colorbox|#E32636|border=lightgray}} [[Двери]] (6) | {{colorbox|#4169E1|border=lightgray}} [[Покрет обнове Краљевине Србије|ПОКС]] (4)}} {{colorbox|#174B84|border=lightgray}} [[Српска странка Заветници|ССЗ]] (10)<br />{{colorbox|#00732B|border=lightgray}} [[Савез војвођанских Мађара|СВЗ]] (6)<br />{{colorbox| #16321B|border=lightgray}} [[Странка правде и помирења|СПП]] (3) {{collapsible list | titlestyle = font-weight:normal;background:transparent;text-align:left; | bullets = yes | title = {{Color box|#EE1C25|border=lightgray}} ДСХВ—ЗЗВ (2) | {{colorbox|#EE1C25|border=lightgray}} [[Демократски савез Хрвата у Војводини|ДСХВ]] (1) | {{colorbox|#03C03C|border=lightgray}} ЗЗВ (1)}} {{colorbox|#069443|border=lightgray}} [[Странка демократске акције Санџака|СДА С]] (2)<br />{{colorbox|#0081cc|border=lightgray}}[[Партија за демократско деловање|ПДД]] (1) | изборни_систем1 = [[Пропорционални изборни систем|ПИС]] са [[Изборни цензус|изборним цензусом]] од 3% ([[Д’Онтов систем]]) | последњи_избори1 = [[Општи избори у Србији 2022.|3. април 2022.]] | место_одржавања = [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дом Народне скупштине]] | сајт = {{URL|http://www.parlament.rs/}} }} {{Политички систем Србије}} '''Народна скупштина Републике Србије''' је [[Једнодомни систем|једнодомно]] [[Законодавна власт|законодавно тело]] [[Србија|Србије]]. Скупштину чини 250 [[Народни посланик|посланика]] који се бирају тајним гласањем по [[Пропорционални изборни систем|пропорционалном изборном систему]] на четворогодишњи мандат. Скупштина бира [[Председник Народне скупштине Републике Србије|председника]] који председава седницама.<ref name=ustav>[[викизворник:Устав Републике Србије#1. Народна скупштина|Викизворник: Устав Републике Србије]]</ref> Народна скупштина врши врховну [[Законодавна власт|законодавну власт]]. Усваја и мења [[Устави Србије|Устав]], бира [[Влада Републике Србије|Владу]], именује и разрешава судије [[Уставни суд Републике Србије|Уставног суда]], председника [[Врховни суд Републике Србије|Врховног касационог суда]], гувернера [[Народна банка Србије|Народне банке Србије]] и друге државне функционере. Све одлуке се доносе већином гласова посланика на седници на којој је присутна већина посланика, осим за промену Устава када је потребна двотрећинска већина.<ref name=informer>National Assembly of Serbia: [http://www.parlament.gov.rs/files/eng/pdf/Informator/informator_eng.pdf Informer] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101128093740/http://www.parlament.gov.rs/files/eng/pdf/Informator/informator_eng.pdf |date=2010-11-28 }}</ref> Скупштина се састаје у [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дому Народне скупштине]] у [[Београд]]у.<ref name=informer/> == Историја == === Од Књажевине Србије до Краљевине Југославије === Први закон о Народној скупштини Србије донет је [[28. октобар|28. октобра]] [[1858]]. године. На основу њега сазвана је [[Светоандрејска скупштина]], одржана од [[30. новембар|30. новембра]] 1858. до [[31. јануар]]а [[1859]]. године (по јулијанском календару) у [[Београд]]у. Тиме је успостављена установа народне скупштине и ударен темељ [[Демократија|демократије]] у [[Србија|Србији]]. Актом уједињења, [[1. децембар|1. децембра]] [[1918]]. и стварањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], престала је законодавна функција свих народних представништава на територији уједињене државе. Српска народна скупштина састала се последњи пут [[14. децембар|14. децембра]] 1918. године. === Комунистичка власт и једнопартијски систем === После [[1944]]. године, [[Југославија|Југославијом]] и [[Србија|Србијом]] завладала је [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] на челу са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. Србија је постала једна од шест [[Социјалистичка Република Србија|република]] нове [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке, федералне југословенске државе]]. На великој '''Антифашистичкој народно-ослободилачкој Скупштини''' '''Србије''', одржаној од [[9. новембар|9]]. до [[12. новембар|12. новембра]] 1944. године у [[Београд]]у учествовало је 989 посланика. Они нису били бирани од стране народа, већ делегирани из редова народно-ослободилачких одбора, формираних од стране КПЈ Јосипа Броза. Тада је донета одлука о формирању '''[[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]]''' ([[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНОС]]). У току 45 година [[Једнопартијска држава|једнопартијске владавине]] [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]], Скупштина Србије је имала следеће називе: * '''Народна Скупштина Србије''' ([[1945]]—[[1946]]) * '''Народна скупштина Народне Републике Србије''' (1946—1963) * '''Скупштина Социјалистичке Републике Србије''' (1963—1990) * '''Народна Скупштина Републике Србије''' (1990) === Вишепартијски систем === [[Устав Србије из 1990. године|Уставом Србије]] од септембра [[1990]]. године, српски парламент је установљен као једнодоман који броји 250 посланика. Предвиђено је да се они бирају сваке четврте године на слободним и тајним изборима. Први [[Вишепартијски систем|вишепартијски избори]] за Скупштину Србије одржани су децембра те 1990. Највише посланичких места освојила је [[Социјалистичка партија Србије]] - 194. За председника парламента изабран је [[Слободан Унковић]], а за председника српске Владе [[Dragutin Zelenović|Драгутин Зеленовић]]. ==== 1992. ==== Ванредни скупштински избори одржани су 20. децембра [[1992]]. године. Поново је највише посланичких места 101 освојио [[Социјалистичка партија Србије|СПС]], 73 посланика добила је [[Српска радикална странка]], [[ДЕПОС]] је освојио 50 посланичких места, Демократска заједница војвођанских Мађара је освојила 9 места, [[Демократска странка (Србија)]] је освојила 6 места, Група грађана – [[Жељко Ражнатовић]] освојила је 5 места.{{sfn|Логос|2019|p=199 са напоменом 873}} За председника Скупштине изабран је [[Зоран Лилић]], а републички премијер постао је [[Никола Шаиновић]]. ==== 1993. ==== На новим ванредним изборима, 19. децембра [[1993]]. године, [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] поново осваја највише, 123 посланичка места, [[ДЕПОС]] је освојио 45 места, [[СРС]] је освојила 39 места, [[Демократска странка (Србија)]] 29 места, а [[Нова демократија]] 5 места.{{sfn|Логос|2019|p=215-216}} Председник парламента постаје [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]], а премијер Србије [[Мирко Марјановић]]. ==== 1997. ==== Први редовни избори за парламент одржани су 21. септембра [[1997]]. године. Коалиција [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] - [[Југословенска левица|ЈУЛ]] - [[Либерали Србије|Нова демократија]] осваја 110 мандата, [[СРС]] је добила 82 посланичка места, [[СПО]] је добио 45 посланика.{{sfn|Логос|2019|p=275}} Томић и Марјановић остају и даље на својим функцијама. ==== Период после 5. октобра 2000. ==== Ванредни избори за парламент одржани су децембра [[2000]]. године, два месеца после краја десетогодишње власти социјалиста. [[Демократска опозиција Србије]] осваја 176 посланичких места, [[СПС]] је добио 37 посланичких места, [[Српска радикална странка]] је добила 23 посланичка места, а [[Сабор српског јединства|Странка српског јединства]] је добила 14 места.{{sfn|Логос|2019|p=360}} Председник Скупштине постаје [[Драган Маршићанин]], а премијер Србије [[Зоран Ђинђић]]. Нови ванредни избори за Скупштину Србије одржани су децембра [[2003]]. године. Највише посланичких места 82 освојила је [[Српска радикална странка]], [[Демократска странка Србије]] добила је 53 места, [[Демократска странка (Србија)]] добила је 37 места, [[Г17 плус|Г17 +]] добила је 34 места, а коалиција [[Српски покрет обнове]] – [[Нова Србија]] и [[Социјалистичка партија Србије]] добили су по 22 места.{{sfn|Логос|2019|p=391-392}} Председник парламента постаје поново Драган Маршићанин (касније га је заменио [[Предраг Марковић]]), а за председника Владе Србије изабран је [[Војислав Коштуница]]. Скупштина је током [[2005]]. године усвојила највише закона у историји српског парламентаризма - преко 200. Поред тога, усвојено је неколико државних докумената о стању на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. У фебруару [[2006]]. године, седници парламента на којој се расправљало о извештају београдског преговарачког тима за Космет, присуствовали су председник Србије [[Борис Тадић]], премијер [[Војислав Коштуница|Коштуница]], и чланови Владе. ==== 2007. ==== На ванредним [[избори за народне посланике Републике Србије 2007.|изборима у јануару 2007]], највише мандата 81 освојила је [[Српска радикална странка]], [[Демократска странка (Србија)|Демократска странка]] добила је 64 посланичка мандата, а трећа по снази била је коалиција [[Демократска странка Србије]]-[[Нова Србија]] са 47 места.{{sfn|Логос|2019|p=394}} Посланичке мандате добиле су и [[Г17 плус|Г17+]], коалиција [[Либерално-демократска партија (Србија)|ЛДП]]−[[Грађански савез Србије|ГСС]]−[[Социјалдемократска унија|СДУ]]−[[Лига социјалдемократа Војводине|ЛСВ]], као и пет изборних листа националних мањина. Нови сазив конституисан је [[14. фебруар]]а, верификацијом посланичких мандата, а седница је настављена [[7. мај]]а и [[8. мај]]а бирањем [[Томислав Николић|Томислава Николића]] за председника Скупштине. За њега су гласали посланици [[Српска радикална странка|СРС]], [[Демократска странка Србије|ДСС]]-[[Нова Србија (политичка партија)|НС]] и [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]. Међутим, после формирања нове скупштинске већине (ДС-ДСС-Г 17 плус) и захтева за његово разрешење, Николић је [[13. мај]]а поднео оставку на своју функцију. [[15. мај]]а, нова Влада је ступила на дужност именовањем Војислава Коштунице за премијера. ==== 2008. ==== На изборима за скупштину [[25. јун]]а [[2008]]. посланици листе [[За европску Србију]]-[[Борис Тадић]], у којој су биле [[Демократска странка (Србија)|ДС]]-[[Г17 плус|Г17+]]-[[Санџачка демократска партија|СДП]]-[[Српски покрет обнове|СПО]]-[[Лига социјалдемократа Војводине|ЛСВ]]-Српска листа за Косово и Метохију, добили су 102 посланичка мандата. [[Српска радикална странка]] добила је 78 места, коалиција [[Демократска странка Србије]] – [[Нова Србија]] добила је 30 места, коалиција [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-[[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]]-[[Јединствена Србија|ЈС]] добила је 20 мандата.{{sfn|Логос|2019|p=395-396}} Посланици листе [[За европску Србију]]-[[Борис Тадић]], посланици коалиције [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-[[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]]-[[Јединствена Србија|ЈС]] и посланици мањина изабрали су [[Славица Ђукић Дејановић|Славицу Ђукић Дејановић]] за председницу Народне скупштине. ==== 2012. ==== На изборима за скупштину 6. маја 2012. листа [[Покренимо Србију]] – [[Томислав Николић]] добила је 73 посланичка места, листа [[Избор за бољи живот]] - [[Борис Тадић]] која је добила је 67 посланичких места, коалиција [[Ивица Дачић]] – [[СПС]], [[ПУПС]], [[ЈС]] добила је 44 посланичка места, а [[Демократска странка Србије]] добила је 21 место, Листа [[Чедомир Јовановић]] – Преокрет добила је 19 места, листа [[Уједињени региони Србије]] – [[Млађан Динкић]] добила је 16 места, [[Савез војвођанских Мађара]] добио је 5 места.{{sfn|Логос|2019|p=402 и напомена 2130. Остале листе добиле су по 1, или 2 мандата}} Након конституисања скупштине, [[23. јул]]а [[2012]]. године посланици листа [[Покренимо Србију]] (73 мандата), [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-[[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]]-[[Јединствена Србија|ЈС]] (44 мандата), [[Уједињени региони Србије]] (16 мандата), [[Социјалдемократска партија Србије]] (9 мандата) и [[Странка демократске акције Санџака]] (2 мандата) изгласали су [[Небојша Стефановић|Небојшу Стефановића]] за новог [[Председник Народне скупштине Републике Србије|председника Народне скупштине]]. == Актуелни сазив од 2020. године == {{Посебан чланак|Дванаести сазив Народне скупштине Републике Србије}} Распоред мандата према изборним резултатима<ref>{{Cite web|url=http://www.rik.parlament.gov.rs/izbori-za-narodne-poslanike-2016-dodela-mandata.php|title=Додела мандата|last=|first=|date=|website=www.rik.parlament.gov.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20180612142220/http://www.rik.parlament.gov.rs/izbori-za-narodne-poslanike-2016-dodela-mandata.php|archive-date=12. 06. 2018|dead-url=|access-date=01. 03. 2020|url-status=dead}}</ref>. {| class="wikitable" style="text-align:left;" !style="background-color:#E9E9E9" align=left valign=top|Изборна листа !style="background-color:#E9E9E9"|места !style="background-color:#E9E9E9" align=left valign=top|Партије !style="background-color:#E9E9E9"|места |- |rowspan=9| Александар Вучић — За нашу децу |rowspan=9| 198 | [[Српска напредна странка]] (укључујући независне посланике који су мандат освојили из квоте [[Српски патриотски савез|СПАС]] након уједињења [[2021]]. са [[Српска напредна странка|СНС]]) | 167 |- | [[Партија уједињених пензионера Србије]] | 9 |- | [[Социјалдемократска партија Србије]] | 8 |- | [[Српска народна партија]] | 3 |- | [[Покрет социјалиста]] | 3 |- | [[Српски покрет обнове]] | 3 |- | [[Покрет снага Србије]] | 3 |- | [[Народна сељачка странка]] | 1 |- | [[Уједињена сељачка странка]] | 1 |- |rowspan=4| Ивица Дачић − „Социјалистичка партија Србије (СПС) — Јединствена Србија (ЈС)” − Драган Марковић Палма |rowspan=4| 32 | [[Социјалистичка партија Србије]] | 23 |- | [[Јединствена Србија]] | 7 |- | [[Зелени Србије]] | 1 |- | [[Комунистичка партија (Србија)|Комунистичка партија]] | 1 |- | [[Савез војвођанских Мађара]] | 9 |colspan="2" align="center"| — |- | [[Странка правде и помирења]] — [[Демократска партија Македонаца]] | 4 |colspan="2" align="center"| — |- | [[Партија за демократско деловање]] | 3 |colspan="2" align="center"| — |- | [[Странка демократске акције Санџака]] | 3 |colspan="2" align="center"| — |- | [[Независни (политика)|Самостални]] - [[Владан Глишић]] | 1 |colspan="2" align="center"| Стекао мандат на листи [[Српски патриотски савез|Српског патриотског савеза]] |- |} === Руководство === [[Датотека:Standard of the President of the National Assembly of Serbia.svg|мини|150п|Стандарта председника Народне скупштине]] * Председник: [[Ивица Дачић]] * Потпредседници: [[Марија Јевђић]], [[Муамер Зукорлић]], [[Елвира Ковач]], [[Владимир Орлић]], [[Стефан Кркобабић]], [[Радован Тврдишић]] * Генерални Секретар: [[Вељко Одаловић]] * Ступили на дужност 22. октобра 2020. == Скупштинско здање == [[Датотека:Narodna_skupstina_Srbije.jpg|мини|250п|Бивша зграда Народне скупштине Републике Србије у улици Краља Милана 14]] Зграде у којима су се одржавале седнице скупштине Србије током историје су: * „Велика пивара“ (у њој је одржана Светоандрејска скупштина), * Народно позориште * [[Капетан-Мишино здање|Капетан Мишино здање]] (Велика школа) * зграда касарне на углу Милоша Великог и Краљице Наталије<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0751.jpg "Коло", 2. октобар 1943] (фото)</ref> (1882—1918); * зграда коњичке касарне у Улици кнеза Милоша (1918—1931); * зграда школе јахања „Мањеж“ (данас [[Југословенско драмско позориште]]) (1931—1936); * у Крагујевцу, у згради Народне скупштине која је сазидана по налогу кнеза Милоша 1859; * у Нишу, Основна школа „Свети Сава“ код Саборне цркве и зграда Официрског дома. * У згради у улици Краља Милана бр. 14 у Београду је до раздвајања Србије и Црне Горе заседао републички Парламент. Данас се скупштинске седнице одржавају у [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дому Народне скупштине]], у којем је, до раздвајања Србије и Црне Горе, заседала Савезна скупштина. Од 1936—1941 је била Скупштина Краљевине Југославије. === Галерија === <center><gallery> Датотека:Народна скупштина Републике Србије.JPG|Народна скупштина Републике Србије Датотека:NarodnaSkupstinaBeograd.PNG|Главни улаз са централном куполом Дома Народне скупштине Датотека:ParlamentBelgrad.jpg|Поглед са трга Николе Пашића Датотека:Skupstina Belgrade 1.JPG|Поглед из Пионирског парка Датотека:BelgradSkupstina.jpg </gallery></center> == Види још == * [[Дом Народне скупштине Републике Србије]] * [[Влада Републике Србије]] * [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине]] * [[Скупштина Заједнице општина Аутономне покрајине Косово и Метохија|Скупштина Косова и Метохије]] * [[Скупштина Црне Горе]] * [[Народна скупштина Републике Српске]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|National Assembly of Serbia}} * [http://www.parlament.rs Званична презентација Народне скупштине] * [http://www.predsednik.rs Званична презентација председника Републике Србије] * [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/01/11/srpski/DO04011001.shtml Настанак и функционисање Народне скупштине Србије] * [https://web.archive.org/web/20100430053551/http://politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/vek-i-po-parlamentarizma-u-srbiji/index.1.sr.html Век и по парламентаризма у Србији („Политика“, 14.12.2008)] * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=01&dd=17&nav_category=11&nav_id=1086220 Избори - историја, процедуре, правила, рокови... (Б92, 17. јануар 2016)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=895 Парламентарни избори 1871-2016 („Вечерње новости“, фељтон, март 2016)] * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|pages=}} {{Република Србија}} {{Сазиви Народне скупштине}} [[Категорија:Институције Србије]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] i2b9qkuuowcv1px6fa8y1ehmtntbgmt 0 66844 25139019 24134380 2022-08-05T00:48:27Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Амерички свемирски програм од 1961. до 1972. године}} {{Друго значење|грчког бога светлости|[[Аполон]]}} [[Датотека:Apollo program.svg|десно|200п|Знак Аполо програма]] '''Програм Аполо''' или '''Пројекат Аполо''' био је пројекат [[Сједињене Америчке Државе|САД]] који је осмишљен у [[НАСА|Националној аеронаутичкој и свемирској агенцији]] (НАСА) који је требало да омогући људима слетање на [[Месец]] и да се сигурно врате на [[Земља|Земљу]] обавивши при томе разне научне задатке и истраживања. Био је то програм који је укључивао велик број мисија без посаде са пробним задацима и 11 мисија с људском посадом и са конкретним задацима. Од тих 11 мисија са посадом две од њих ([[Аполо 7]] и [[Аполо 9|9]]) су обавиле задатак провере свемирског брода и опреме у орбити око Земље, [[Аполо 8]] је први извршио лет с посадом око Месеца (без уласка у орбиту), [[Аполо 10]] је провео испитивање лунарног модула у орбити око Месеца, док је преосталих шест мисија успешно слетело на Месец, те вратило посаду на Земљу. Лет [[Аполо 13|Апола 13]] који је требало да се спусти на Месец због експлозије сервисног модула готово је завршио хаваријом, али се посада ипак успешно вратила на Земљу. Шест мисија Апола остварило је циљ и основну сврху пројекта. Оне су извршиле разне површинске експерименте на [[Месец|месечевој]] површини који су укључивали механику тла, [[Сеизмологија|сеизмичка]] испитивања, испитивања површинске [[Температура|температуре]], [[магнетно поље|магнетског поља]] и [[Сунце|соларних]] ветрова. Аполо 7, који је тестирао ''Командни модул'' и Аполо 9, који је тестирао ''командни'' и ''месечев модул'', биле су мисије које су обављале задатке [[Орбита|орбитирања]] око [[Земља|Земље]]. Аполо 8 и Аполо 10 тестирали су различите компоненте летелице док су [[Орбита|орбитирали]] око Месеца, и снимили су [[Фотографија|фотографије]] месечеве површине. Аполо 13 није успео да слетети на месечеву површину због проблема на уређајима, али је током кратке орбите око Месеца снимио много интересантних фотографија месечеве површине. Остале мисије Аполо с људском посадом обавиле су оно по чему је Аполо и постао симбол и синоним првог истинског људског корака у [[свемир]]. Финансирање Аполо програма [[Сједињене Америчке Државе|САД]] износило је преко 19 милијарди долара, што је било 34% буџета [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] [[НАСА|НАСА-е.]] == Почеци == [[Датотека:John F. Kennedy speaks at Rice University.jpg|мини|200п|[[Џон Кенеди]] у обраћању народу, [[12. септембар|12. септембра]] [[1962]].]] [[Сједињене Америчке Државе|Амерички]] председник, [[Двајт Д. Ајзенхауер]], био је идејни зачетник идеје о Аполо програму који је требало да буде наставак пројекта летова у [[Земља|земаљску]] [[Орбита|орбиту]]. Међутим, [[1961]], доласком на власт [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] председника [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] Аполо програм је преоријентисан према осмишљавању свемирске летелице са људском посадом која има задатак слетања на [[Месец]]. Ту своју замисао [[Џон Кенеди]] објавио је [[25. мај]]а 1961. године у своме обраћању [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|америчком Конгресу]]: {{multi-listen item|filename=Discurso_de_Kennedy.ogg|title=Кенедијево обраћање конгресу|description=|format=[[Ogg]]}} {{цитат|Верујем да се ова нација самој себи треба обавезати да постигне циљ којим би пре краја ове деценије довела човека на Месец и вратила га сигурно назад на Земљу. Ни један пројекат у свемиру у овом раздобљу неће бити тако импресиван за човечанство и важнији у дугорочном истраживању свемира; и ниједан неће бити тако тежак и скуп за остварење|[[Конгрес Сједињених Америчких Држава]], 25. мај 1961.}} Посматрајући одлуку америчког председника у контексту времена, Аполо програм је био великим делом мотивисан и геополитичким разлозима, а све у светлу [[Хладни рат|Хладног рата]] и трке у освајању свемира вођеном између [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сjeдињених Држава]]. == Од идеје до реализације == [[Датотека:Apollo 11 Saturn V lifting off on July 16, 1969.jpg|мини|250п|Ракета Сатурн V.|алт=]] Након што је био познат циљ целокупног пројекта научници у [[НАСА]]-и су добили задатак да идеју преточе у практично решење. То није био нимало лак задатак, јер један од услова је био одвести човека на [[Месец]] и вратити га назад без ризика по његов живот, што је био врло захтеван задатак за тадашњу свемирску технологију. Размотрена су четири могућа плана: * ''„Директно успињање“'': Овим планом је било предвиђано упућивање свемирског брода непосредно према Месецу на који би пристао и вратио се истим погоном. Овај план је је захтевао знатно јачу ракету него иједну произведену у то време. * ''„Сусрет у Земљиној орбити“'': Овај план захтевао је лансирање две ракете Сатурн V од којих би једна носила летелицу за Месец, а једна гориво. Летелица за Месец би у орбити била напуњена горивом, па би била упућена на Месец и вратила би се назад. * ''„Сусрет на месечевој површини“'': Овај план је захтевао слање на Месец два свемирска брода. Један брод би носио моторе покретаче како би пристао на Месец. Исти би био праћен од командног брода па би на месечевој површини покретачи били пребачени на командни модул којим би се астронаути онда вратили на [[Земља|Земљу]]. *''„Сусрет у месечевој орбити“'': Овај план, који је био усвојен [[1962]]; приписује се Џону Хоуболту, користио је технику сусрета у месечевој орбити. Према томе плану свемирска летелица би била модуларна, сачињена од ''командног модула'', ''сервисног модула'' и ''месечевог модула''. ''Сервисни модул'' би имао системе за одржавање живота за посаду која се треба састојати од три астронаута. Кружење око Месеца и слетање на површину требало је према плану трајати пет дана, а ''месечев модул'' би се са два астронаута, са сврхом слетања на Месец, требало да одвоји од остатка летелице, па након обављеног задатка вратити назад у орбиту где би се поновно спојио са остатком летелице. У поређењу са другим плановима само би мали део свемирског брода требало да слети на Месец па би се тиме на минимум смањила тежина за повратни лет са Месеца, а тиме и снага мотора и количина горива на том делу летелице. На ''месечевом модулу'' би после тога постојао део који би након завршетка мисије био лансиран назад у орбиту те би се спојио са остатком летелице. Целокупна мисије била би изведена са једном ракетом Сатурн V. Једина мана коју су истицали критичари плана је била у опасностима које су произлазиле из релативно много спајања и одвајања делова летелице. == Летелица == [[Датотека:Modulo Lunar.gif|мини|150п|Месечев модул.]] [[Датотека:Modulo Comando e Serviço Apollo.gif|мини|250п|Командни и сервисни модул.|алт=]] Аполо је био троделни свемирски брод који се састојао од: * '''''Командног модула''''' чија је сврха била управљање свемирском летелицом. * '''''Сервисног модула''''' који је служио за погон летелице и као логистичка подршка целокупној летелици и астронаутима. * '''''Месечевог модула''''' који је служио да двојицу астронаута пренесе на [[Месец|месечеву]] површину те да их врати у месечеву [[Орбита|орбиту]]. == Мисије Аполо без људске посаде == Пре стварног почетка Аполо пројекта извршено је много тестирања погонских [[ракета]] и лансирних рампи, што је био предуслов да се уђе у реализацију самог пројекта. Стварним временом почетка реализације пројекта могла би се сматрати [[1966]]. година када су почела тестирања погонских ракета које ће касније Аполо одвести у [[свемир]] као и тестирања саставних компоненти саме свемирске летелице. * ''АС–201'' – задатак је био тестирање ракете Сатурн IV. Лансирање је извршено [[26. фебруар]]а 1966. * ''АС–203'' – задатак је био истраживање утицаја бестежинског стања на танкове са горивом ракете Сатурн IV. Лансирање је извршено [[5. јул]]а 1966. * ''АС–202'' – Суборбитални пробни лет ''командног'' и ''сервисног'' модула. Лансирање је извршено [[25. август]]а 1966. * ''Аполо 4'' – задатак је био тестирање потисника за ракету Сатурн V. Лансирање је извршено [[9. новембар|9. новембра]] [[1967]]. * ''Аполо 5'' – задатак је био тестирање потисника за ракету Сатурн IV и потисника за ''месечев модул''. Лансирање је извршено [[22. јануар]]а [[1968]]. * ''Аполо 6'' – задатак је било тестирање потисника за ракету Сатурн V. Лансирање је извршено [[4. април]]а 1968. == Мисије Аполо са људском посадом == === Аполо 7 === {{Главни|Аполо 7}} '''Посада''': [[Волтер Шира]] (командант), [[Дон Ајзли]] и [[Волт Канингем]]. [[Датотека:As7-3-1545.jpg|мини|250п|Одвајање Апола 7 од ракете]] Свемирска летелица Аполо 7 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди,]] поред [[Кејп Канаверал]]а на [[Флорида|Флориди]], [[11. октобар|11. октобра]] [[1968]]. Летелица је постављена у [[Орбита|орбиту]] од 227,8 x 283,4 km (или 123 x 153 наутичке миље). Примарни циљ Апола 7 било је тестирање погонских мотора, командног и сервисног модула као и тестирање посаде приликом ручног управљања летелицом. Након 11 дана лета, командни модул је прошао бројне тестове, а сви системи на летелици функционисали су онако како је било предвиђено. Погонски систем командног модула који ће имати задатак избацивања командног модула у [[Месец|месечеву]] орбиту који је и функционисао према плану. Мисија је обишла [[Земља|Земљу]] 163 пута и из орбите послала прве живе [[Телевизија|телевизијске]] снимке из [[свемир]]а које су могли посматрати милиони људи широм света. Летелица је нормално изишла из орбите, ушла у земљину [[Zemljina atmosfera|атмосферу]] и спустила сеу [[Атлантски океан]] у близини [[Бермуди|Бермудског архипелага]] са само 2 km одступања од места где је било предвиђено место спуштања. === Аполо 8 === {{Главни|Аполо 8}} [[Датотека:Earth-moon.jpg|мини|264x264px|Земља снимљена из Апола 8|алт=]] '''Посада''': [[Френк Борман]] (командант), [[Џим Лавел|Џејмс А. Лавел]] и [[Вилијам Андерс|Вилијам А. Андерс]] Аполо 8 је био други лет са људском посадом у пројекту и први лет са људском посадом који је имао задатак да уђе у [[Месец|месечеву]] орбиту. Летелица је успешно лансирана [[21. децембар|21. децембра]] [[1968]]. из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]]. Приликом лансирања први пута је коришћена ракета [[Реја (месец)|Сатурн V]] која ће касније бити окосница главнине летова. Задатак ове мисије био је постићи оперативно искуство посаде у управљању летелицом, тестирати системе командног модула, тестирати комуникационе системе и тестирати системе за одржавање живота у условима у [[Орбита|орбитирања]] око Месеца. Посада је фотографисала месечеву површину и то са ближе и даље стране Месеца, тако добијајући [[Топографија|топографске]] податке и друге научно важне информације о Месецу важне за будуће Аполо мисије. Приликом ове мисије астронаути [[Френк Борман]], Вилијам Андерс и [[Џим Лавел]] били су први људи који су видели Месец са даље, Земљи невидљиве стране. Летелица је тежила од 28.817 килограма што је била тежина командног и сервисног модула, укључујући потисника и потрошна средства на летелици. Летелица и посада успешно су слетели на Земљу након нешто више од шест дана лета. === Аполо 9 === {{Главни|Аполо 9}} '''Посада''': [[Џејмс Мекдивит]] (командант), [[Дејвид Скот]] и [[Расел Швајкарт]]. Летелица Аполо 9 лансирана је из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[3. март]]а [[1969]]. Ово је био први лет у свемир месечевог модула са посадом са задатком оспособљавања месечевог модула (званог Паук) за операције на Месецу. Приликом лета у Земљиној орбити који је трајао десет дана месечев модул био је од остатка летелице одвојен приближно 70 сати при чему је тестирано раздвајање од командног модула, самостални лет месечевог модула и пристајање уз командни модул. Као резултат неповољног времена у планираном подручју за слетање, Аполо 9 је раније завршио орбитирање и успешно се вратио на Земљу. === Аполо 10 === {{Главни|Аполо 10}} '''Посада''': [[Томас П. Стафорд]] (командант), [[Џон Јанг (астронаут)|Џон В. Јанг]] и [[Јуџин Сернан]]. [[Датотека:Apollo 10 LEM Mond.jpg|мини|250п|Месечев модул Апола 10 изнад месечеве површине]] Ова Аполо мисија била је друга мисија којој је задатак био упутити се у орбиту око [[Месец]] а са целокупном летелицом која се овај пут састојала од свих саставних делова: командног модула, сервисног модула (којег су звали Чарли Браун) и месечевог модула (којег су звали Снупи). Летелица Аполо 10 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[18. мај]] [[1969]]. Примарни задаци ове мисије били су оспособљавање и тестирање посаде, уређаја и летелице за пружање подршке летелици и посади која ће у следећој мисији извршити задатак слетања на Месец, као и тестирање самог месечевог модула у условима месечеве орбите и околине. Може се рећи да је ова мисија била генерална проба за стварно слетање на Месец у мисији Аполо 11. [[22. мај]] 1969. Томас Стафорд и Јуџин Ендру Сернан ушли су у месечев модул те активирали потисника како би га одвојили од командног модула што је успешно учињено па се месечев модул нашао у [[Месец|месечевој]] [[Орбита|орбити]] што је омогућило да се приближе Месецу на до тада најближу тачку од 8,9 km изнад површине. Сви системи на месечевог модула током самосталног лета били тестирани укључујући комуникационе уређаје, погон, контролне уређаје и [[радар]]. Месечев и командни модул спојили су се [[23. мај]] након 8 сати раздвојености и 31 орбите око Месеца. Сви системи на летелици функционисали су добро изузев система за аутоматско навођење месечевог модула. При повратку на Земљу, посада Апола 10 је поставио [[Гинисова књига рекорда|Гинисов]] рекорд у брзини кретања – 39,897 km/h. Посада је током лета начинила детаљне фотографије те упутила директне телевизијске снимке месечеве површине које су виђене широм света. Командни модул из ове мисије налази се у Музеју науке у [[Лондон]]у. === Аполо 11 === {{Главни|Аполо 11}}{{Listen | filename = Pouso_da_Apollo_11_na_Lua.ogg | title = Разговор посаде месечевог модула Апола 11 са Хјустоном приликом слетања | alt = | description = | filename2 = Frase_de_Neil_Armstrong.ogg | title2 = Нил Армстронг: „Ово је мали корак за човека, али џиновски скок за човечанство“ | alt2 = | description2 = | filename3 = | title3 = | alt3 = | description3 = }}'''Посада''': [[Нил Армстронг]] (командант), [[Мајкл Колинс (астронаут)|Мајкл Колинс]] и [[Баз Олдрин]]. [[Датотека:5927 NASA.jpg|мини|250п|Месечев модул Апола 11 на површини Месеца]] Летелица Аполо 11 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[16. јул]]а [[1969]]. Ова мисија је била најславнија мисија Аполо пројекта која је прва имала задатак слетети на површину Месеца, након извршеног задатка узлетети и сигурно вратити људску посаду назад на Земљу. Летелица је након 76 сати од лансирања ушла у Месечеву орбиту. Након одмора Нил Армстронг и Баз Олдрин ушли су у месечев модул како би га припремили за пут према и слетање на месечеву површину. Након припрема месечев модул са два астронаута одвојио се од командног и сервисног модула те кренуо према Месецу. Месечев модул слетео је на површину Месеца, на подручје Мора мира, [[20. јул]]и 1969. у 20:17 [[Координирано светско време|УТЦ]]. Слетевши, астронаути су појели свој први оброк на Месецу и одлучили започети операције на површини пре него је то планирано. Током искрцавања на површину [[21. јул]]а у 2:56 УТЦ месечев модул је са површине Месеца слао живу телевизијску снимку. Нил Армстронг је у тим историјским тренуцима изговорио реченицу: „Ово је мали корак за човека, али џиновски скок за човечанство“. Баз Олдрин се недуго након тога такође појавио те пешице прешао преко Месечеве површине. Том је приликом скупљено преко 23 килограма материјала са површине Месеца које је касније било предмет анализа на Земљи. Након завршеног задатка посада је у 17,54 УТЦ ушла у месечев модул те се успешно одвојила од површине Месеца. Након успешног успона и уласка у месечеву орбиту месечев модул је пристао уз командни и сервисни модул те је целокупна летелица усмерена ка Земљи. Дана [[24. јул]]а летелица је успешно слетела на Земљу на [[атол Џонстон]] у близини [[Хаваји|Хаваја]] где их је покупио [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] ратни брод. Овим успехом Аполла 11 циљ који је био зацртан пројектом Аполо био је постигнут. Целокупне Сједињене Америчке Државе посаду Апола 11 дочекале су као хероје. === Аполо 12 === {{Главни|Аполо 12}} '''Посада''': [[Пит Конрад]] (командант), [[Ричард Ф. Гордон]] и [[Алан Бин]]. Аполо 12 је имао задатак да се посвети научном истраживању [[Месец]] а скупљајући узорке унутар пола километра од места слетања месечевог модула. Летелица Аполо 12 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[14. новембар]] [[1969]]. Након што је летелица ушла у месечеву орбиту астронаути Пете Цонрад и Алан Беан ушли су у месечев модул који се убрзо одвојио од командног модула у којем је остао [[Ричард Ф. Гордон]]. Дана [[19. новембар]] 1969. Месечев модул слетео је око 120 km (75 миља) југоисточно од кратера Лансберг. Током 02:00 шетњи по Месецу које су укупно трајале 7 сати и 45 минута астронаути су скупљали узорке са мјесечева тла као и [[Геологија|геолошки]] важне узорке добијене бушењем тла. Астронаути су такође у алуминијумску фолију ухватили узорке [[Сунчев ветар|соларног ветра]], те снимили много фотографија месечеве површине. Након лета назад летелица је успешно слетела на Земљу дана [[24. новембар]] 1969. у 20,58 [[Координирано светско време|УТЦ]]. [[Датотека:Apollo 12 luogo allunaggio.jpg|мини|600п|Месечев модул Апола 12 на површини Месеца.|алт=|центар]] === Аполо 13 === {{Главни|Аполо 13}} '''Посада''': [[Џим Лавел|Џејмс А. Лавел]] (командант), [[Џек Свајгерт|Џон Л. Свајгерт]] и [[Фред Хејз|Фред В. Хејз]]. [[Датотека:Apollo 13 Service Module - AS13-59-8500.jpg|мини|200п|Сервисни модул Апола 13 након хаварије.]] Аполо 13 је била прва мисија на којој су се појавили одређени проблеми који су, на срећу по астронауте, успешно преброђена, но мисија није испунила задани задатак. Летелица Аполо 13 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[11. април]] [[1970]]. Требало је да буде упућена са Земље према месечевој регији Фра Мауро. {{Listen |filename=Apollo13-wehaveaproblem.ogg |title=Хјустоне, имамо проблем |description=Свајгерт и Лавел пријављују проблем 14. априла 1970. |format=[[Ogg]] }} Током првих 46 сати лета летелица је била у добром стању. Међутим, девет сати касније резервоар са [[кисеоник]]ом на сервисном модулу је експодирао што је прекинуло доток ваздуха, [[Електрична енергија|електричне енергије]], светла и воде у летелицу, све то на удаљености од 321.869 km од Земље. Командант [[Џим Лавел]] приметио је истицање гасова у свемир, а у летелици се почело тешко дисати, па је заповеђено промена плана и окретање летелице према Земљи. Како је систем за навигацију такође био у квару посада се морала оријентисати према Сунцу, а уједно се морала бринути како би очувала залихе кисеоника и хране за пут према назад. Унутрашњост летелице се охладила па се посада повукла у месечев модул, те је читава композиција након окрета око Месеца убрзана деловањем Месечеве гравитације кренула натраг према Земљи, те су при уласку у земљину атмосферу одбачени сервисни и месечев модул. Пре тога се посада вратила у командни модул који је једини био предвиђен за повратак на земљу. Након свих насталих проблема овако осакаћена летелица је ипак успела да превали пут па се посада успешно дана [[17. април]] 1970. у 18:07 [[Координирано светско време|УТЦ]] спустила у [[Тихи океан]] скоро четири дана након експлозије. === Аполо 14 === {{Главни|Аполо 14}} '''Посада''': [[Алан Шепард]] (командант), [[Стјуарт Руса]] и [[Едгар Мичел]]. {{Видео|Ap14 flag.ogg|Посада Апола 14 развија америчку заставу на Месецу}} [[Датотека:Apollo 14 Shepard.jpg|мини|250п|[[Алан Шепард]] држи [[Сједињене Америчке Државе|америчку]] заставу на Месечевој површини.]] Летелица Аполо 14 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[31. јануар]] [[1971]]. Планирано место за слетање на површину Месеца била је регија Фра Мауро која је била предвиђена за слетање и у претходној мисији Апола. Та месечева регија одабрана је јер су на њој највидљивија разна [[Геологија|геолошка]] обликовања месечеве површине позната као Фра Мауро формације. Само место слетања било је врло близу оног места које је било предвиђено за слетање Апола 13. Летелица је на површину Месеца слетела [[5. фебруар]] 1971. У месечевом модулу су били командант [[Алан Шепард]] и астронаут [[Едгар Мичел]] који су на Месецу извршили разне површинске експерименте што им је било олакшано увођењем транспортера опреме који је био новост у односу на мисију Аполо 13. Астронаути су на Месецу провели укупно 9 сати и 21 минут. Занимљивост је да нетом након што је завршио своју месечеву шетњу, командант Алан Шепард био прва особа која је на месечевој површини ударила лоптицу за [[голф]]. Након успешног успињања у месечеву орбиту месечев модул се спојио са командним модулом. Летелица је усмерена ка Земљи те се на њу успешно спустила [[9. фебруар]] 1971. === Аполо 15 === {{Главни|Аполо 15}} '''Посада''': [[Дејвид Скот]] (командант), [[Алфред Ворден]] и [[Џејмс Ирвин]]. [[Датотека:NASA Apollo 17 Lunar Roving Vehicle.jpg|мини|250п|Месечево возило.]] Летелица Аполо 15 лансирана је успешно из Свемирског центра Џон Ф. Кенеди [[26. јул]]а [[1971]]. Аполо 15 је био мисија која је прва имала могућност да на Месецу врши разна испитивања у дужем временском периоду због своје побољшане и напредније опреме и инструмената, али и због количине опреме која је понесена на [[Месец]]. У функцију је први пута стављено 40.000.000 [[Амерички долар|$]] вредно возило за кретање по Месецу које је могло достићи брзину од 16 km/h на површини Месеца. Аполо 15 је била прва у низу од три напредније мисије које су планиране у програму Аполо. Месечев модул Апола 15 је на Месец слетео [[30. јул]]a 1971. Примарни научни циљеви ове мисије били су посматрање месечеве површине, узимање узорака са површине и њихов преглед као и посматрање површинских облика на унапред одабраном подручју Хеди-Апенинске регије. Посада је обавила три шетње по Месец у укупног трајања 18 сати и 33 минута. Први пут је током узлетања месечевог модула са површине Месеца послата директан [[Телевизија|телевизијски]] снимак узлетања те је снимљена шетња коју је Џејмс Ирвин обавио у свемирском простору. Летелица се успешно спустила на Земљу [[7. август]]а 1971. у близини [[Хаваји|Хаваја]]. === Аполо 16 === {{Главни|Аполо 16}} '''Посада''': [[Џон Јанг (астронаут)|Џон В. Јанг]] (командант), [[Кен Матингли|Томас К. Матингли]] и [[Чарлс Дјук|Чарлс Дјук Млађи]]. {{Видео|Ap16_rover.ogg|Месечево возило}} Летелица Аполо 16 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[16. април]] [[1972]]. Посада је успешно летелицу довела на [[Месец]] те је током боравка на њему обавила пуно занимљивих експеримената и узела много узорака тла. Нарочито су били занимљиви узорци тла са руба 01:00 кратера који је настао ударом [[метеор]]а. На [[Месец|месечевој]] површини су [[Џон Јанг (астронаут)|Џон В. Јанг]] и [[Чарлс Дјук]] обавили три шетње у укупном трајању од 20 сати и 17 минута. Свеукупно њих двојица су на Месец у провели 71 сат. Након обављеног задатка месечев модул успешно се одвојио од месечеве површине и спојио са командним модулом. Кад се летелица нашла у орбити око месеца посада је открила квар на мотору командног модула. Стога је командни модул отпуштен, а наставак пута је прошао без њега. Летелица је на Земљу успешно слетела [[27. април]] 1972. у близини [[Ускршње острво|Ускршњег острва]] у [[Тихи океан|Тихом Океану]]. === Аполо 17 === {{Главни|Аполо 17}} '''Посада''': [[Јуџин Сернан]] (командант), [[Роналд Еванс (астронаут)|Роналд Е. Еванс]] и [[Харисон Шмит]]. {{Видео|Ap17 strolling.ogv|Посада Апола 17 у шетњи Месецом}} [[Датотека:Apollo_17_Night_Launch_-_GPN-2000-001150.jpg|мини|284x284px|Ноћно узлетање Апола 17.]] Прва фаза интензивног људског истраживања Месеца завршила се са мисијом Аполо 17. Многа научна питања у вези Месеца била су одговорена током интензивног истраживања које су учиниле мисије Аполо. Ова мисија имала је задатак само продубити досадашња сазнања и опажања. Летелица Аполо 17 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[7. децембар]] [[1972]]. Темељни циљ мисије био је узети и истражити узорке стења са узвишења и извршити [[Геологија|геолошка]] истраживања узорака. Командант Јуџин Сернан и астронаут Харисон Шмит, који је био професионални геолог, обавили су три шетње по Месецу у укупном трајању од 22 сата и 2 минута. Екипа је осим површинских истраживања и опажања обавила и цео низ орбиталних опажања и снимања. Током једне вожње месечево возило доживело је први судар и оштећења. Након завршених истраживања месечев модул успешно је узлетео са месечеве површине те се, спојивши се са остатком летелице, упутио према Земљи. Летелица је на Земљу успешно слетела [[19. децембар|19. децембра]] 1972. == Отказане мисије Програма Аполо == Након мисије Аполо 17, отказане су још три мисије (Аполо 18, Аполо 19 и Аполо 20) због смањења [[буџет]]а намењеног даљем истраживању [[Месец]]а. == Оспоравања пројекта и теорија завере == {{main|Теорије завере о слетању на Месец}} У вези са остварењем пројекта Аполо поједини [[критичар]]и изразили су и сумње да је исти уопште и остварен. Те критике ишле су чак дотле да се почело тврдити да човек никада није слетео на површину јединог земљиног [[Природни сателит|сателита]]. Разлоге за своје сумње појединци су пронашли на службеним [[НАСА]]-иним видео исечцима и сликама са [[Месец]]а. == Види још == * [[Милојко Вуцелић]] == Спољашње везе == * [http://spaceflight.nasa.gov/history/apollo/index.html Званични сајт Аполо програма]{{Wayback|url=http://spaceflight.nasa.gov/history/apollo/index.html |date=20120128180332 }} *[http://spaceflight.nasa.gov/history/apollo/index.html Историја Аполо програма]{{Wayback|url=http://spaceflight.nasa.gov/history/apollo/index.html |date=20120128180332 }} * [https://www.flickr.com/photos/projectapolloarchive/albums Пројекат Аполо - архива фотографија] *[http://www.lpi.usra.edu/expmoon/apollo_landings.html Временска лета лунарне мисије] *[https://www.nasa.gov/externalflash/apollo11/index1.html 35 годишњица Програма Аполо] {{Wayback|url=https://www.nasa.gov/externalflash/apollo11/index1.html |date=20160603095038 }} {{Аполо програм}} {{Месец навигација}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Програм Аполо| ]] [[Категорија:Истраживање Месеца]] 2k70gneffjjib8llpvfgw94pteotle1 0 77523 25139362 25136669 2022-08-05T11:01:29Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{Кутијица за државе | име државе = Република Кина | изговор изворног имена државе = {{native name|zh|中華民國|italic=no}} | име генитив = Републике Кине | положај = Location Republic of China.png | застава = Flag of the Republic of China.svg | грб = National Emblem of the Republic of China.svg | мото = нема | службени језик = [[Стандардни кинески језик|мандарински]] | главни град = [[Тајпеј]] | председник државе множина = Председници | председник државе = Председник | председник државе особа = Цај Ингвен | председник владе особа = Мао Чикуо | површина поредак = 137 | површина = 35980 | воде = 2,8 | становништво поредак = 52 | становништво = 23382948 | извор_становништво = ¹<ref>[http://eng.stat.gov.tw/point.asp?index=9 Национална агенција за статистику]</ref> | година пописа = 2014 | густина становништва = 644 | независност = Проглашење Републике Кине<br />[[10. октобар]] [[1911]]. Премештање Републике на Тајван<br />[[7. децембар]] [[1949]]. | валута = [[Нови тајвански долар]] | стоти део валуте = | временска зона = [[UTC+8|+8]] | химна = -{Три народна принципа}-<br />({{јез-кин|三民主義}}) [[Датотека:National anthem of the Republic of China (Taiwan) 中華民國國歌(演奏版).ogg|центар]] | домен = [[.tw]] | позивни број = 886 | коментар = ¹ Република Кина се у попису третира као посебна територија - Тајван| }} '''Република Кина''' ({{јез-кин-кп|к=中華民國|п=Zhōnghuá Mínguó}}), колоквијално позната као '''Тајван''', фактички је [[независна држава]] у [[Источна Азија|источној Азији]] коју као такву признаје двадесетак [[држава]]. [[Кина|Народна Република Кина]] себе сматра наследницом [[Република Кина (1912—1949)|Републике Кине]], а територију коју контролише влада са Тајвана сматра својом. == Географија == {{посебан чланак|Географија Тајвана}} Република Кина се од [[1949]]. простире на територији од 36.179 -{[[квадратни километар|km²]]}-. Њен главни део чини острво [[Тајван]] са површином од 35.801 -{km²}-. Највећа дужина острва је 394 km, док је највећа ширина 144 -{km}-. Ово [[Тихи океан|пацифичко]] острво на западу од [[копнена Кина|континенталне Кине]] раздваја [[Тајвански пролаз]]. На југу [[Лузонски пролаз]] одваја Тајван од [[Филипини|Филипина]]. На североистоку је [[јапан]]ски архипелаг [[Рјукју]]. [[Источнокинеско море]] запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]]. Поред Тајвана, Републици Кини припадају [[Пескадори]], [[острва Матсу]] и острво [[Квемој]] у Тајванском пролазу. Тајван погађају сличне [[елементарне непогоде]] карактеристичне за Јапан: [[земљотрес]]и и [[тајфун]]и. Због тога се у градњи зграда и инфраструктуре примењују посебни стандарди. === Положај === Површина државе износи 36.193&nbsp;km². Острво Тајван лежи у сложеном тектонском подручју између Јангце плоче на западу и северу, Окинавске плоче на североистоку и Филипинског покретног појаса на истоку и југу. Горњи део коре на острву првенствено се састоји од низа терана, углавном старих острвских лукова који су наметнути заједно колизијом претеча Евроазијске плоче и Филипинске морске плоче. Оне су додатно подигнуте као резултат одвајања дела Евроазијске плоче пошто је потопљена испод остатака Филипинске морске плоче, процеса који је кору под Тајваном учинио живахнијом. Исток и југ Тајвана су сложен систем појасева формираних, и део зоне, активног судара између дела Северног Лузонског корита Лузонског вулканског лука и Јужне Кине, где се формирају нагомилани делови Лузонског лука и Лузонског предњег лука који формирају источни обални ланац и паралелну унутрашњу уздужну долину Тајвана<ref>Clift, Schouten and Draut (2003) in ''Intra-Oceanic Subduction Systems: Tectonic and Magmatic Processes'', <nowiki>ISBN 1-86239-147-5</nowiki> p84–86</ref> Главни сеизмички раседи на Тајвану одговарају различитим зонама шавова између различитих терена. Они су изазвали велике потресе током историје острва. Дана 21. септембра 1999. у земљотресу јачине 7,3 степена познатом као "земљотрес од 921" погинуло је више од 2.400 људи. Мапа сеизмичког хазарда за Тајван коју је израдила УСГС показује 9/10 острва са највишом оценом (најопасније).<ref>{{Cite web|url=http://seismo.ethz.ch/gshap/eastasia/asiafin.gif|title=Wayback Machine|date=2000-03-03|website=web.archive.org|access-date=2022-06-18|archive-date=03. 03. 2000|archive-url=https://web.archive.org/web/20000303055258/http://seismo.ethz.ch/gshap/eastasia/asiafin.gif|url-status=unfit}}</ref> === Геологија и рељеф === Острво се налази са источно од [[Филипинско море|Филипинског мора]], од југозапада до [[Јужно Кинеско море|Јужног Кинеског мора]]. Налази се око 400 km северно-јужно и његова ширина на најширем месту износи 145к км. 99% територије је острво, а преосталих 1% су мања острва. Источни Тајван је шумовито планинско подручје које заузима око две трећине острва; на западу је равница. Изнад острва има преко двеста хиљада метара. Највиша тачка Тајвана је [[Јусан брдо]], који се зове Jade Hill, који је висок 3952 м. Постоје вулкани који мирују или иду на острво, а топле изворе привлачи више од хиљаду туриста сваке године. == Становништво == Становништво Републике Кине (на територији коју контролише) је јула 2006. бројало 23.036.087<ref name="cia-factbook">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tw.html|title=Taiwan|date=9. 4. 2009.|publisher=CIA - The World Factbook|accessdate=22. 4. 2009.|archive-date=29. 12. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101229003947/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tw.html|url-status=dead}}</ref>. По густини становништва од 640 становника по километру квадратном Република Кина је дванаеста у свету. [[Хан Кинези]] чине 98% становништва, док су преостали становници домороци [[Аустронежани]]. === Религије === На Тајвану се 18.718.600 људи изјашњавају као верници (податак из 2005). Највеће религијске заједнице су: [[Будизам|будисти]] (8.086.000 или 35,1%), [[Таоизам|таоисти]] (7.600.000 или 33%), [[икуан тао]] (810.000 или 3,5%), [[Протестантизам|протестанти]] (605.000 или 2,6%) и [[католицизам|римокатолици]] (298.000 или 1,3%). === Језик === Званични државни језик је [[Стандардни кинески језик|мандарински језик]], иако већина становништва говори [[тајвански дијалекат]] (варијанта говора провинције [[Фуђен|Фуђиен]], односно [[хокиен]] дијалект), а многи говоре и [[хака кинески језик|хака кинески]].<ref>{{cite web|last=Lee |first=Lynn F. |url=http://www.gio.gov.tw/taiwan-website/5-gp/yearbook/2002/chpt03-2.htm |title=Languages in Taiwan Today |publisher=Government Information Office, Republic of China |date=|accessdate=7. 5. 2009. |archive-url=https://web.archive.org/web/20091025084558/http://www.gio.gov.tw/taiwan-website/5-gp/yearbook/2002/chpt03-2.htm |archive-date=25. 10. 2009 |url-status=dead }}</ref> Домородачки језици ([[Језици Формозе]]) су на путу изумирања, јер их власти не подржавају. Тајванци користе [[традиционално кинеско писмо|традиционални кинески]] систем писања. == Историја == {{Историја Кине}} Република Кина је настала [[1912]]. Обухватала је Кину и Монголију. У току [[Други светски рат|Другог светског рата]] велики део Кине окупирао је [[Јапанско царство|Јапан]]. После јапанског пораза у Кини је избио [[Кинески грађански рат|грађански рат]] у коме је Република Кина изгубила суверенитет над [[копнена Кина|континенталном Кином]] у корист новоосноване [[Кина|НР Кине]]. Од тада, Република Кина има суверенитет над острвом [[Тајван]] и над неколико околних острва. Од краја [[1990е|деведесетих]] година [[20. век]]а, Република Кина се често спомиње под називом ''Тајван'', док се од краја [[1970е|1970-их]] назив ''[[Кина]]'' употребљавао за [[Кина|Народну Републику Кину]]. Због политичких притисака НР Кине, за Републику Кину се у међународним организацијама понекад користи назив ''[[Кинески Тајпеј]]''. Република Кина је била један од оснивача [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/en/members/growth.shtml|title=Growth in United Nations membership, 1945-present}}</ref> и једна од 5 сталних чланица [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности]], док то место није [[1971]]. заузела НР Кина одлуком [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералне скупштине УН]]. Република Кина и даље сматра да је једина легитимна влада целе Кине, иако у стварности не покушава да оствари своје тврдње о суверенитету.<ref name="MasClaimtoMainland">{{cite news|title=Ma refers to China as ROC territory in magazine interview|publisher=Taipei Times|date=8. 10. 2008.|url=http://www.taipeitimes.com/News/taiwan/archives/2008/10/08/2003425320}}</ref> == Политика == Органи власти Републике Кине делују на основама [[Устав Републике Кине|Устава Републике Кине]] и њена „Три народна принципа“: „Република Кина је демократска народна република, којом влада народ и за народ“.<ref name="yb-2008">{{cite web|url=http://www.gio.gov.tw/taiwan-website/5-gp/yearbook/ch4.html |title=The Republic of China Yearbook 2008 / CHAPTER 4 Government |publisher=Government Information Office, Republic of China (Taiwan) |year=2008 |accessdate=28. 5. 2009. }}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Власт је подељена на пет административних делова (''јуана''): [[Испитни јуан|испитни]] (кадровски), [[Контролни јуан|контролни]] (надзорни), [[Извршни јуан|извршни]], [[Судски јуан|судски]] и [[законодавни јуан]]. Главне политичке снаге у Републици Кини су [[Плава коалиција]] и [[Зелена коалиција]]. На челу државе је [[председник Републике Кине]], који се бира на четворогодишњи мандат на демократским изборима, када се са њим бира и потпредседник. Председник поставља чланове извршног јуана, председника владе и кабинет министара.<ref name="yb-2008"/> Председник Републике нема право вета у питањима које изгласа законодавни јуан. === Међународно признање === Следећих 15 држава има дипломатске односе са Републиком Кином: {|width=80% style="background:transparent" |-width=30% valign=top | * {{застава|Белизе}} (1989) * {{застава|Гватемала}} (1960) * {{застава|Есватини}} (1968) * {{застава|Маршалска Острва}} (1998) * {{застава|Науру}} (1980—2002, 2005) * {{застава|Никарагва}} (1990) * {{застава|Палау}} (1999) * {{застава|Парагвај}} (1957) | * {{застава|Света Луција}} (1984—1997, 2007) * {{застава|Сент Винсент и Гренадини}} (1981) * {{застава|Сент Китс и Невис}} (1983) * {{застава|Тувалу}} (1979) * {{застава|Хаити}} (1956) * {{застава|Хондурас}} (1965) * {{застава|Ватикан}} (1942) |} [[Република Македонија]] је 1999. године признала Републику Кину (Тајван), али је одласком са власти [[Васил Тупурковски|Васила Тупурковског]] председник [[Борис Трајковски|Трајковски]] у 2000. години повукао признање<ref>[http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199902/90226-004-pubs-sko.htm УНПРЕДЕП одлази, али НАТО је ту], АИМ, 26. фебруар 1999.</ref><ref>[http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/200012/01211-004-pubs-sko.htm Јавност у Македонији с одобравањем је примила последњи потез председника Трајковског, а аналитичари сматрају да је то било за очекивати откако је Демократска алтернатива, патрон Тајвана, отишла у опозицију], АИМ, 11. децембар 2000.</ref>. == Административна подела == {{...}} == Привреда == {{...}} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|colwidth=30em}} * {{cite web|url=http://doit.moea.gov.tw/itech/data/2008_1_1_EN.pdf|title=2008 White Paper on Taiwan Industrial Technology|year=2008|publisher=Department of Industrial Technology|ref={{Sfnref|DoIT|2008}}|archive-url=https://web.archive.org/web/20110429095322/http://doit.moea.gov.tw/itech/data/2008_1_1_EN.pdf|archive-date=29. 4. 2011}} * {{cite journal | last=Bird | first=Michael I | last2=Hope | first2=Geoffrey | last3=Taylor | first3=David | year=2004 | title=Populating PEP II: the dispersal of humans and agriculture through Austral-Asia and Oceania | url=http://palaeoworks.anu.edu.au/pubs/Birdetal04.pdf | journal=Quaternary International | volume=118–119 | pages=145–163 | doi=10.1016/s1040-6182(03)00135-6 | ref=harv | accessdate=31. 3. 2007 | bibcode=2004QuInt.118..145B | archive-url=https://web.archive.org/web/20140212013511/http://palaeoworks.anu.edu.au/pubs/Birdetal04.pdf | archive-date=12. 2. 2014 | url-status=dead }} * {{cite book |title=Cultural, Ethnic, and Political Nationalism in Contemporary Taiwan: Bentuhua |last=Chang |first=Maukuei |date=2005 |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=978-1-4039-7020-6 |edition=1 |location=New York |chapter=Chapter 7 : The Movement to Indigenize to Social Sciences in Taiwan: Origin and Predicaments |ref=harv|editor1-last=Makeham |editor1-first=John |editor2-last=Hsiau |editor2-first=A-chin }} * {{cite book |url=https://archive.org/details/islandofformosap00davi |title=The Island of Formosa, Past and Present : history, people, resources, and commercial prospects : tea, camphor, sugar, gold, coal, sulphur, economical plants, and other productions |publisher=Macmillan |year=1903 |location=London and New York |ol=6931635M |ref=harv|last1=Davidson |first1=James W. |authorlink=James W. Davidson }} * {{cite book |title=The Republic of China Yearbook 2014 |year=2014 |isbn=978-986-04-2302-0 |ref={{harvid|Exec. Yuan|2014}} |publisher=Executive Yuan, R.O.C. |url=http://www.ey.gov.tw/Upload/UserFiles/YB%202014%20all%20100dpi.pdf}} * {{Cite book|title=The Penguin History of Modern China: The Fall and Rise of a Great Power, 1850–2009|last=Fenby|first=Jonathan|publisher=[[Penguin Books]]|year=2009|isbn=978-0-7139-9832-0|ref=harv}} * {{Cite book|title=In search of Chinese democracy: civil opposition in Nationalist China, 1929–1949|url=https://archive.org/details/insearchofchines0000fung|last=Fung|first=Edmund S. K. |publisher=Cambridge University Press|year=2000|isbn=978-0-521-77124-5|series=Cambridge modern China series|ref=harv}} * {{cite book |title=Cultural, Ethnic, and Political Nationalism in Contemporary Taiwan: Bentuhua |last=Hsiau |first=A-Chin |date=2005 |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=978-1-4039-7020-6 |edition=1 |location=New York |chapter=Chapter 4 : The Indigenization of Taiwanese Literature: Historical Narrative, Strategic Essentialism, and State Violence |ref=harv|editor1-last=Makeham |editor1-first=John |editor2-last=Hsiau |editor2-first=A-chin }} * {{cite book |title=The Neolithic of southeast China: cultural transformation and regional interaction on the coast |given=Tianlong |surname=Jiao |publisher=Cambria Press |year=2007 |isbn=978-1-934043-16-5 |ref=harv }} * {{Cite journal|last2=Woodward |first2=G. Thomas |year=1989 |title=The Taiwanese hyperinflation and stabilization of 1945–1952 |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-money-credit-and-banking_1989-02_21_1/page/90 |journal=Journal of Money, Credit and Banking |volume=21 |issue=1|pages=90–105 | doi=10.2307/1992580|jstor=1992580 |ref=harv | last1=Makinen |first1=Gail E. }} * {{cite book |title=Cultural, Ethnic, and Political Nationalism in Contemporary Taiwan: Bentuhua |last=Makeham |first=John |date=2005 |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=978-1-4039-7020-6 |edition=1 |location=New York |chapter=Chapter 6 : Indigenization Discourse in Taiwanese Confucian Revivalism |ref=harv|editor1-last=Makeham |editor1-first=John |editor2-last=Hsiau |editor2-first=A-chin }} * {{cite journal |last2=Soares |first2=Pedro |last3=Mormina |first3=Maru |last4=Macaulay |first4=Vincent |last5=Clarke |first5=Dougie |last6=Blumbach |first6=Petya B. |last7=Vizuete-Forster |first7=Matthieu |last8=Forster |first8=Peter |last9=Bulbeck |first9=David |date=јануар 2007 |title=A Mitochondrial Stratigraphy for Island Southeast Asia |journal=The American Journal of Human Genetics |volume=80 |issue=1 |pages=29–43 |doi=10.1086/510412 |pmc=1876738 |pmid=17160892|ref=harv |last1=Hill |first1=Catherine |last10=Oppenheimer |first10=Stephen |last11=Richards |first11=Martin }} * {{cite journal |title=The earliest eyewitness accounts of the Formosan aborigines |given=Lawrence G. |surname=Thompson |journal=Monumenta Serica |volume=23 |pages=163–204 |year=1964 |jstor=40726116 |ref=harv |doi=10.1080/02549948.1964.11731044 }} * {{cite book |title=Formosa under the Dutch: described from contemporary records, with explanatory notes and a bibliography of the island |last=Valentijn |first=François |publisher=Kegan Paul |year=1903 |editor-last=Campbell |editor-first=William |location=London |pages=25–75 |chapter=History of the Dutch Trade |oclc=644323041 |ref=harv |orig-year=First published 1724 in ''Oud en Nieuw Oost-Indiën'' |authorlink=François Valentijn |chapterurl=https://archive.org/stream/formosaunderdut01campgoog#page/n41/mode/1up |editorlink=William Campbell (missionary) }} * {{cite conference |last=Winckler |given=Edwin |year=1994 |title=Cultural Policy in Postwar Taiwan |editor1-last=Harrell |editor1-first=Stevan |editor2-last=Huang |editor2-first=Chun-chieh |conference=Cultural Change in Postwar Taiwan ( 10–14 April 1991; Seattle) |publisher=Westview Press |place=Boulder, Colo. |ISBN=978-0-8133-8632-4 |ref=harv}} * {{cite book |title=Envisioning Taiwan: Fiction, Cinema and the Nation in the Cultural Imaginary |url=https://archive.org/details/envisioningtaiwa0000yipj |last=Yip |first=June |publisher=Duke University Press |year=2004 |isbn=978-0-8223-3357-9 |ref=harv|place=Durham, N.C. and London }} * {{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/1/shared/spl/hi/asia_pac/04/taiwan_flashpoint/html/introduction.stm|publisher=BBC News|title=Taiwan Flashpoint|year=2005}} * {{Cite book|last=Bush|first=R.|author2=O'Hanlon, M.|title=A War Like No Other: The Truth About China's Challenge to America|publisher=Wiley|year=2007|isbn=978-0-471-98677-5|url=https://archive.org/details/warlikenoothertr0000bush}} * {{Cite book|last=Bush|first=R.|title=Untying the Knot: Making Peace in the Taiwan Strait|url=https://archive.org/details/untyingknot00rich|publisher=Brookings Institution Press|year=2006|isbn=978-0-8157-1290-9}} * {{Cite book|last=Carpenter|first=T.|title=America's Coming War with China: A Collision Course over Taiwan|publisher=Palgrave Macmillan|year=2006|isbn=978-1-4039-6841-8|url-access=registration|url=https://archive.org/details/americascomingwa00carp}} * {{cite book|last1=Clark|first1=Cal|last2=Tan|first2=Alexander C.|title=Taiwan's Political Economy: Meeting Challenges, Pursuing Progress|year=2012|publisher=Lynne Rienner Publishers|isbn=978-1-58826-806-8}} * {{Cite book|last=Cole|first=B.|title=Taiwan's Security: History and Prospects|url=https://archive.org/details/taiwanssecurityh0000cole|publisher=Routledge|year=2006|isbn=978-0-415-36581-9}} * {{Cite book|last=Copper|first=J.|title=Playing with Fire: The Looming War with China over Taiwan|url=https://archive.org/details/playingwithfirel0000copp|publisher=Praeger Security International General Interest|year=2006|isbn=978-0-275-98888-3}} * Copper, John F. ed. ''Historical dictionary of Taiwan'' (1993) [https://archive.org/details/historicaldictio00cop_ehx online] * {{cite web|author=Federation of American Scientists|title=Chinese Nuclear Forces and US Nuclear War Planning|year=2006|url=https://fas.org/nuke/guide/china/Book2006.pdf|display-authors=etal}} * {{Cite book|last=Feuerwerker|first=Albert|title=The Chinese Economy, 1912–1949|url=https://archive.org/details/chineseeconomy190000feue|publisher=Ann Arbor: University of Michigan Press|year=1968}} * Fravel, M. Taylor (2002) "Towards Civilian Supremacy: Civil-military Relations in Taiwan's Democratization", ''[[Armed Forces & Society]]'' 29, no. 1: 57–84 * {{Cite book|last=Gill|first=B.|title=Rising Star: China's New Security Diplomacy|url=https://archive.org/details/risingstarchinas0000gill|publisher=Brookings Institution Press|year=2007|isbn=978-0-8157-3146-7}} * {{Cite book|last=Shirk|first=S.|title=China: Fragile Superpower: How China's Internal Politics Could Derail Its Peaceful Rise|publisher=Oxford University Press|year=2007|isbn=978-0-19-530609-5|url=https://archive.org/details/chinafragilesupe00shir}} * {{Cite book|last=Tsang|first=S.|title=If China Attacks Taiwan: Military Strategy, Politics and Economics|publisher=Routledge|year=2006|isbn=978-0-415-40785-4}} * {{Cite book|last=Tucker|first=N.B.|title=Dangerous Strait: the US-Taiwan-China Crisis|publisher=Columbia University Press|year=2005|isbn=978-0-231-13564-1}} {{Refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Taiwan | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Република Кина }} * {{dmoz|Regional/Asia/Taiwan}} * {{CIA World Factbook link|tw}} * [https://web.archive.org/web/20120828223012/http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/taiwan.htm UCB Libraries] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/country_profiles/1285915.stm Taiwan country profile] * [https://web.archive.org/web/20131204193940/http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/35855.htm Background Note: Taiwan] * [http://www.lonelyplanet.com/taiwan Taiwan Travel Information and Travel Guide] * [http://www.taiwandc.org/history.htm Taiwan's 400 years of history] * [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/580902/Taiwan Taiwan] * [http://www.oecd.org/countries/chinesetaipei/ Chinese Taipei] * {{wikiatlas|Taiwan}} {{Азија}} {{Фактички независне државе и територије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Република Кина| ]] [[Категорија:Непризнате државе и територије]] [[Категорија:Спорне територије]] 972q3vfsz0yk2suwckf4v52g2zdbvwt 0 77959 25139301 25127209 2022-08-05T10:24:08Z Sorabino 182257 wikitext text/x-wiki {{друго значење|село у општини Осечина|[[Скадар (Осечина)]]}} {{Насељено место у Албанији | место = Скадар | изворно_име = Shkodra | слика = Shkodra 2.jpg | опис_слике = Скадар | грб = Stema e Bashkisë Shkodër.svg | регион = Скадар | област = Скадар | надм висина = 53 | популација = 83.598 | поштански код = 4001-4007 | позивни број = 022 | регистарска ознака = -{SH}- | гшир = 42.0681424 | гдуж = 19.5123047 }} '''Скадар''' ([[Албански језик|алб.]] ''-{Shkodër}-'' или ''-{Shkodra}-'', {{јез-лат|Scodra}}, [[Турски језик|тур.]] ''-{İşkodra}-'' или ''-{Arnavut İskenderiyesi}-'', [[Италијански језик|итал.]] ''-{Scutari}-'') је град на југоисточној обали [[Скадарско језеро|Скадарског језера]], у северозападној [[Албанија|Албанији]], и главни град је [[Област Скадар|истоимене области]]. Налази се близу места где се састају реке [[Дрим]] и [[Бојана (река)|Бојана]]. [[Јадранско море]] је удаљено 20&nbsp;km. То је један од најстаријих и културно и економски најзначајнијих градова у Албанији. [[Број становника|Становништво]] Скадра се процењује на око 90.000, а града са околином на око 110.000 (2004). == Етимологија == [[Албански језик|Албанско]] име града ''-{Shkodër}-'', такође у верзијама ''-{Scutari}-'' и ''-{Skutari}-'', изведено је из [[Латински језик|латинског]] назива ''-{scutarii}-'', у буквалном преводу „заштитници“, а то се односи на [[Римска легија|римску легију]] коју је основао цар [[Константин Велики]]. [[Српски језик|Српски]] назив Скадар по таквом тумачењу потиче из истог извора, а по другом тумачењу је од имена [[Александар Македонски]], као и [[Скендерија (област)]] - Александрија, [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербег]] - Александар бег. Албанолог [[Каплан Буровић]] наводи податак да су Турци мислили да су синови овог града синови Александра Великог, због храбрости у борбама и звали су га Искодра од Искендер (Александар), иако он то име повезује пре са [[Станко Црнојевић|Скендером Црнојевићем]]. [[Марин Барлети]] је сматрао да је Скадар основао Александар Велики, иако чињенице кажу да је старији. Друго значење је да је Ско'''дрин'''он место где иде [[Дрим]]. [[Стефан Првовенчани]] га назива ''поносни град Сардоник''.<ref>{{Cite book|last=Буровић |first= Каплан |authorlink= |title= Скадар, pp. 21., 23. |year=2014. |url= |publisher= Штампарија Викторија|location= Ниш|id= }}</ref> == Историја == === Стари век === Скадар је основан у [[4. век п. н. е.|4. веку п. н. е.]]. Овде је живело [[Илири|илирско]] племе [[Лабеати]]. Ту је била престоница краља [[Агрон]]а и [[Теута|краљице Теуте]]. Године [[168. п. н. е.]], град су заузели [[Римљани]] и претворили га у значајан трговачки и војни центар. Првобитно је припадао римској провинцији [[Далмација (римска провинција)|Далмацији]], а потом позноримској провинцији [[Превалитана|Превалитани]], чији је управни центар био смештен управо у Скадру. === Средњи век === Почетком 7. века, византијска провинција [[Превалитана]], којој је припадао и древни Скадар, опустошена је од стране [[Авари|Авара]] и [[Досељавање Словена у југоисточну Европу|Словена]], а домаће романско становништво се повукло у приморске области. Иако је у то време пострадао, Скадар није сасвим запустео, а на средишњем подручју древне Превалитане створена је српска кнежевина [[Дукља]].{{sfn|Ковачевић|1967|p=279–444}}{{sfn|Ковачевић|1981|p=109-124}} Почетком 10. века, Скадар је још увијек био изван домашаја византијске [[Драчка тема|Драчке теме]], која је према северу допирала само до града [[Љеш]]а, а слично стање је забележено и средином истог века, у време настанка историографског списа ''[[De administrando imperio]]'', када је Драчка тема поред Љеша већ увелико обухватала и градове [[Улцињ]] и [[Бар (Црна Гора)|Бар]], али не и Скадар.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=34}}{{sfn|Ферлуга|1986|p=65-130}} Крајем 10. и почетком 11. века, у време успона византијске власти, [[Драчка тема]] се проширила и на Скадар. У то време је обновљена и Скадарска епископија, која је била потчињена [[православље|православној]] византијској [[Драчка митрополија|Драчкој митрополији]].{{sfn|Dragojlović|1990|p=201—209}}{{sfn|Коматина|2016|p=68-73}} Скадар је постао престоница дукљанске државе за време владавине кнеза [[Јован Владимир|Светог Јована Владимира]] (ум. 1016). Кратко време, Дукља је била под врховном влашћу Јовановог таста, бугарско-словенског цара [[Самуило (цар)|Самуила]] (ум. 1014). Византинци су нешто касније (око 1018. године) запосели скадарску област, која је поново укључена у састав [[Драч (тема)|Драчке теме]].{{sfn|Ферлуга|1964|p=117-132}} Српски кнез [[Стефан Војислав]] је око [[1035]]. године у областима [[Травунија|Травуније]] и [[Зета у доба Војислављевића|Зете]] подигао устанак против врховне византијске власти, а нешто касније (око 1040- године) успео је да ослободи и скадарску област. Његов унук, краљ [[Константин Бодин]], примио је [[Крсташки ратови|крсташе]] [[Крсташки рат 1101.|крсташког рата из 1101.]] у Скадру. Крајем 12. века, Скадар је заједно са осталом [[Зета у доба Немањића|Зетом]] потпао под власт великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање]] и од тада се налазио у саставу српске државе [[Немањићи|Немањића]], све до друге половине 14. века, када је потпао под власт [[Зета у доба Балшића|државе Балшића]]. Скадар је био важан град средњовековне српске државе, а један од његових старих назива било је и „[[Росаф]]“ (1215).{{sfn|Ћирковић|1970|p=3–93}} Након стварања римокатоличке [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]], под њеним окриљем се нашла и римокатоличка Скадарска бискупија. На црквеном сабору који је одржан [[1199]]. године у граду [[Бар (Црна Гора)|Бару]], учествовао је и скадарски бискуп Петар.{{sfn|Коматина|2016|p=221-226}} === Млетачка и турска владавина === [[Османско царство|Турци]] освајају град [[1393]], да би [[1396]], град преузела [[Млетачка република]]. Њих је из града избацила локална побуна [[1403]]. Скадар је одбио два велика турска напада, [[1474]]. и [[1478]]-[[1479]], под вођством [[Лека Дукађин|Леке Дукађина]], који је постао вођа албанског отпора против Турака после смрти [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербега]] [[1468]]. Командант града у отпору према турској инвазији био је Данило Јуричић.<ref>{{Cite book|last=Буровић |first= Каплан |authorlink= |title= Скадар, pp. 22. |year=2014. |url= |publisher= Штампарија Викторија|location= Ниш|id= }}</ref> Сломивши херојску одбрану, Турци су освојили Скадар 1479. По освајању, град је био разорен, а већина становништва је избегла. Скадар је постао главни град турског [[вилајет]]а. У [[17. век]]у, основана је мања административна јединица, [[Скадарски санџак|санџак]], са центром у Скадру. Град је почео да просперира на занатству: производња [[свила|свиле]], тканина, оружја и сребрних предмета. У граду је изграђен [[базар]] и мост преко [[бахр ел Араб|реке Кир]], дуг преко 100 m, на 13 лукова. Током [[18. век]]а, Скадар је био центар [[Скадарски пашалук|Скадарског]] [[пашалук]]а, под влашћу [[Фамилија Бушати|фамилије Бушати]], и то од [[1757]]. до [[1831]]. После пада пашалука, у граду је организовано више побуна против турске власти (1833—1836, [[1854]], [[1861]]-[[1862]], и [[1869]]). Време [[19. век]]а било је за Скадар време процвата. Скадар је важио као трговачки центар за цео [[Балканско полуострво|Балкан]]. У њему је било преко 3500 трговина, а одећа, кожа, [[Дуван (производ)|дуван]], и [[барут]] су били најважнија роба. Од [[1718]]. стране државе су отварале посланства у Скадру. Године 1876. Скадар је имао око 24.000 становника, и ту је седиште турског паше, који "као намесник влада Арбанијом". Био је тада Мушир Али-Сајиб паша на власти. Ту пристају трговачки бродови и ту се прави оружје.<ref>"Српска зора", Беч 1876. године</ref> Скадар је био културни и национални центар Албанаца у 19. веку. [[Библиотека Бушати]], изграђена 1840-их, била је место окупљања [[Призренска лига|Призренске лиге]] за Скадар. Оснивана су културна удружења и друштва писаца у граду, као ''Башкими'' (Унија) и ''Агими'' (Зора). Прве албанске новине и часописи штампани су у Скадру. Породица Маруби била је пионир фотографије у Албанији и оставила преко 150.000 негатива из периода албанске борбе за независност, као и слика живота у албанским градовима на прелазу из 19. у 20-и век. == Срби у Скадру == {{прерађивање}} Срба је од давнина било много у Скадру, јер је то њихова стара постојбина. Владар "краљ словански" Михаило био је у Скадру између 1051—1084. године.<ref>"Сербски летопис", Будим 1853. године</ref> У другој половини 11. века, [[Бодин]] син српског краља [[Михаило Војислављевић|Михаила Војислављевића]], владара српске државе Дукље "седео" је у Скадру. Војном силом успео је да покори себи жупане - Босанског и Рашког. Та српска држава није дуго трајала, јер су због српске неслоге потпали су Срби под власт Грка (Византије). Велики жупан [[Стефан Немања]] је у свом великом походу са Угарском заузео пре 1169. године и град Скадар. Будући цар Душан боравио је за време владања његовог оца краља Стефана Дечанског, у Скадру, где је био кнез. Умро је 1379. године у Скадру, Ђурађ I Балшић "човек мудар и војнички искусан".<ref>Димитрије Милаковић: "Историја Црне Горе", Задар 1856. године</ref> Године 1393. [[Ђурађ II Страцимировић Балшић]] је по споразуму са Млетачком републиком њима уступио Скадар. Ђурађ Бранковић Смедеревац, преотео је 1424. године од "Млечића" Скадар, да би за њега добијао годишњи данак од по 1000 дуката.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1877. године</ref> Стефан Црнојевић је "седео" у Скадру, за време Турака. Ђурађ Кастриот, деда Скендер-бега владао је за време Турака у Скадру, као турски вазал.<ref>"Српски летопис", Будим 1855. године</ref> Под Турцима су Албанци кренули да искорењују Србе и читава историја је историја борби између два народа, сведена на сукобе између племена у борби за опстанак. Може се и пратити непрекидно осипање Срба; прелазак у Ислам односно утапање у албанску национални корпус. Албанци су злоупотребљавали све ратове и револуције, а нарочито последњу комунистичку, када су од тамошњих Срба репресијом уз комунистичку идеологију, Србе свели на минимум. Српске епске песме су опевале "град бијели Скадар на Бојани". Ту се код градње Скадра, помињу три брата српска владара Мрњавчевића: Вукашин, Угљеша и Гојко. Богослужбену књигу "Триод цветни" штампао је "Стефан од Скадра" и Кам. 1563. године, у Скадру, у српској штампарији.<ref>"Сербски летопис", Будим 1831. године</ref> Православце су угрожавали и [[Римокатолици|хришћани–римокатолици]], који су се и под Турцима ширили и отимали туђе црквена добра, захваљујући моћној подршци [[Ватикан]]а и других држава - оличеним у тамо присутним конзулима. Срби Скадрани су заједно са митрополитом новопазарским Јоанићијем, својом тужбом издејствовали су да им султан Селим III (1789—1807) изда ферман бр. 1221. По том турском акту штите се православни и нису више могли ни муслимани а ни католици, да присвајају њихове старе развалине манастира и цркви.<ref>"Гласник друштва србске словесности", Београд 1874. године</ref> Половином 19. века Срби почињу да дижу главе и организују се. Јавља се "Српско обштество" (1856) које чине Срби, тада као православци у мањини; многи су се одродили, јер су свој језик заборавили. Велики национални полет се осетио од 1852. године када долази српски учитељ Мусулин. Никола Михајловић Мусулин је био православни Србин из Гомирја у Хрватској, који је у ствари кренуо да пропутује Стару Србију. Хтео је да види исконске српске пределе где су Немањићи владали и где су им задужбине остале. Иако је он мислио да се вратио у своје место, задржали су га Срби Скадарци за свог учитеља 1853. године. Учинио је нови учитељ много за кратко време; прво је српску школу прописно уредио а затим кренуо да решава и црквена питања. Црквени обред је вратио по правилима православне цркве а неуке подучио. Завладао је ред у српској школи и цркви. Добавио је 1854. године школске књиге из Србије, и повезао се са листом "Световид", преко којег је прибавио српске књиге и из Аустрије. Главни проблем српске заједнице било је сиромаштво, због којег нису ни школу могли издржавати. Али уз помоћ Срба из Трста она је три године опстајала, уз све жртве учитељеве. Мусулин се спремио на пут да обилази српска места у Старој Србији и скупља прилоге да једну већу школу отвори у Скадру. Тражено је и од царске Русије да помогне православне у Скадру, у вези школе.<ref>"Световид", Беч 1856. године</ref> У Скадру је учитељ Мусулин 1852. године био скупљач претплате за "Српско-далматински магазин". Он је узео тај календар за своју кћерку, а уз њега се као купци помињу: поп Јефто Ников Штиркић парох, Алекса Ђорђије Поповић (за своја два сина), Сергије Јанаћи кујунџија из Крушева, браћа кујунџије Димитрије и Ђорђе Тољин, и још четири ученика другог и трећег разреда тамошње српске школе.<ref>"Љубитељ просвештенија", Карловац 1852—1853. године</ref> Рођен је у другој половини 19. века у Скадру сликар-самоук [[Павле Глигов Перовић]], који се населио у Подгорици. Урадио је 1900. године портрет руског цара Петра Великог, који је поклонио подгоричкој читаоници. Радио је 1901. године историјску слику "Бој на Косову".<ref>"Српски сион", Карловци 1901. године</ref> Претплатници једне српске књиге били су половином 19. века и Срби у Скадру. Претплату је скупио у Скадру Никола Мусулин "учитељ српске школе", а купци књига су били: Јаков Лаиновић трговац за своје синове Крсту и Илију, Григорије Ђурбабић трговац, Филип Вучковић калајџија, Мирко златар и Ђорђе Антонијевић, Радован Пипер, Павле Петков туфекџија, Ђорђе Бошковић трговац, браћа Беровић - Филип, Јаков и Радивој, Алекса Поповић за синове Панту и Јеремију, учитељ Мусулин и јеромонах Серафим Ристић настојатељ Дечански (манастир) и привремени настојатељ лавре српске Пећке патријаршије. Објавио је скадарски учитељ Мусулин 1855. године своју песму "Усамљени путник" у књижевном додатку српског листа "Световид" у Бечу.<ref>"Светозор", додатак, Беч 1855. године</ref> У Скадру је српска кнежевина Црна Гора имала 1864. године само једног представника. Био је то Јован Вацлик, пре тога секретар почившег кнеза Данила Петровића.<ref>"Српски летопис", Будим 1864. године</ref> Књигу о јуначким песмама црногорским Мирка Петровића, узели су 1864. године и читаоци Срби у Скадру. Претплатнике је окупио скупљач претплате учитељ скадарски Матија Златичанин. Књига су претплатили укупно 47 егземплара следећи Скадрани: Јован Вацлик црногорски конзул у Скадру, поп Јефтимије Штиркић парох, поп Иван Поповић парох у селу Вражи, поп Ђорђије Црногорац парох у Вражи, Алексије Поповић тумач царског руског конзула, Филип Беровић тумач француског конзула, Тасо Михаиловић трговац, Лука Тетов трговац, Филип Вучковић трговац, Глиго Ђурбабић трговац, Петар Беровић "први члан општине", Димитрије Толић златар и члан општине, Јован Шочевић коџобаша и члан општине, Глиго Перовић трговац, Токо Штиркић пушкар, Радов Пипер, Паво Петковић пушкар, Хаџи Никола Архитектон, К. Хејовић пушкар, Јаков Вучинић, Спиро Петручевић шавац, Лука Кочовић пушкар, Ј. Андрић папуџија, Ђоко Џањевић златар, Л. Команин стражар код руског конзула, Ј. Гузовић пушкар, М. Дибранин зидар, Петар Матија шавац, Ристо Загора златар, Ј. Николић сахаџија из Сарајева, настас Николић трговачки калфа, Филип Мараш из Зете, С. Мреновић из Враке, М. Аврамовић Дибран, Симо Ћурић трговац гусињски.<ref>Мирко Петровић: "Јуначки споменик", Цетиње 1864. године</ref> У Скадру је 1898. године постојала српска "Читаоница и Певачко друштво 'Слога'". Њен председник Јован Поповић се обраћао српству да шаљу књиге и новине за друштвену читаоницу.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1898. године</ref> На основу тестамента покојног Филипа Беровића, његов брат Никола као извршилац тестамента, намеравао је у пролеће 1895. године да подигне нову велику зграду српске основне школе у Скадру.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 2/1895. године</ref> Српској школи у Скадру платио је једногодишњу претплату на "Школски лист" из Сомбора 1900. године, Аврам Георгијевић књиговођа.<ref>"Школски лист", Сомбор 1900. године</ref> Та пракса даривања претплате сиромашним српским школама и њиховим учитељима (и скадарској) настала је деценију раније. Умро је 1904. године у Скадру, Алекса Поповић "чиновник руски у пензији". Алекса је рођен 1819. године у Скадру - старој престоници Зете, и био из братства Булатовића. Његови преци су већином били свештеници, а он је 1837. године постао драгоман при отвореном руском конзулату у Скадру. Због ревности и верности током 32 године службовања одликовали су га и руски цар Александар II - орденом за ревност "о грлу", и црногорски књаз Никола - орденом Даниловим. Синови су наставили његовим стопама, а кћерку је оженио руски конзул Иван Крилов. После великог опела са свим почастима у саборној цркви у Скадру, током којег је опроштајни говор одржао парох Јовановић, сахрањен је у породичној гробници код цркве Св. Николе.<ref name="automatski generisano2">"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Почетком 20. века српска црквена општина у Скадру имала је 120 православних породица. Оне су 1904. године дигле побуну због враћања бившег тамошњег учитеља - сада тамошњег попа Обрада Поповића. Претили су да ће ако овај омрзнут човек ту остане парох, сви прећи у [[католицизам]]. Предводио их је Наум Бељковић који је написао протестно писмо на грчком језику и послао на Цариградску патријаршију.<ref>"Српски сион", Карловци 1904. године</ref> Управитеља школе Филипа Протића одликовао је 1904. године црногорски књаз Никола, Орденом Даниловог реда V степена.<ref name="automatski generisano2" /> Године 1921. ношена је у Скадру православна велика литија о Крстовдану. На церемонији учествовали су српски прваци у Албанији: архимандрит [[Виктор Михаиловић]] старешина православних цркви у Албанији, учитељ скадарски Арлампије Андрић, као и Михаило Штркић и Велиша Поповић.<ref>"Илустровани лист", Београд 1921. године</ref> == Историја Скадра у 20. веку == {{главни чланак|Опсада Скадра (1912—1913)}} [[Датотека:ShkodraSkyline.JPG|мини|Скадар]] Избијањем [[Балкански ратови|Балканских ратова]] [[1912]]-[[1913]], Срби и Црногорци су покушали да град прикључе својим државама. За ово је постојало основа, јер је 20.000 становника области говорило [[Српски језик|српски]]. Ово становништво се иселило или је [[Асимилација|асимилирано]] међу Албанце забраном употребе српских имена, коришћења српског језика и обичаја, али од [[1997]]. године Срби из Скадра и околине враћају своја српска имена, међутим ни дан данас није дозвољено вратити и име и презиме већ само једно од та два.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/939662/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0+%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0%3A+%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%81%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8+.html РТС: Како су Срби постали Албанци, Квадратура круга], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Снаге Османског царства у одбрани Скадра предводио је [[Есад-паша Топтани]]. Ове снаге су се седам месеци опирале нападима црногорске и српске војске. Есад-паша се најзад предао [[Краљевина Црна Гора|Црној Гори]] априла 1913. До тада је црногорска војска претрпела губитке од преко 10.000 људи, али је под притиском великих европских сила морала да се повуче. Скадар је прикључен новоствореној независној Албанији, маја 1913, одлуком [[Лондонски мир (1913)|Лондонске конференције]]. У [[Први светски рат|Првом светском рату]], Скадар је био под [[Аустроугарска|аустроугарском]] окупацијом [[1916]]-[[1918]]. После рата градом су кратко владали [[Француска|Французи]], а [[1919]]. град је враћен под контролу независне Албаније. У међуратном периоду, Скадар се полако индустријски развијао. Отваране су мале фабрике прехрамбене, текстилне и индустрије цемента. Године 1924, Скадар је имао око 20.000 становника, а до 1938. било их је 29.000. У истом периоду, број малих предузећа порастао је са 43 на 70. Скадар је седиште [[католицизам|католичке]] [[Надбискупија|надбискупије]] и у граду постоје многе религијске школе. Прва јавна школа у граду отворена је 1913, а државна Гимназија [[1922]]. Школе су биле језгро окупљања првих културних друштава. Раних [[1990-е|1990-их]], Скадар је био средиште покрета који је оборио [[Комунизам у Албанији|комунистички]] режим наслеђен из времена [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]]. == Култура == [[Датотека:Migjeni theatre.jpg|мини|Позориште Миђени у Скадру]] Скадар је важан индустријски и образовни центар. Индустрија обухвата индустрију машина и електронике, текстилну и прехрамбену индустрију. У Скадру постоје Педагошки институт и [[Универзитет Скадра]]. Главна библиотека садржи 250.000 књига. Друге културне институције у граду су: Културни центар, Удружење писаца и уметника, [[Позориште Миђени]], Уметничка галерија и Историјски музеј. У граду живе римокатолици и муслимани у добрим међусобним односима. Скадар је познат по верском школству. Ту постоји једина високошколска институција у Албанији за студије [[Арабистика|Арабистике]] и [[ислам]]а. Познато је и [[семениште]] римокатоличке цркве. Најважнији историјски објекти су [[Скадарска тврђава]] (Тврђава Розафа), Турска купатила и [[Оловна џамија]]. Срби у Скадру су имали цркву св. [[Александар Невски|Александра Невског]] <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Цетињски вјесник, број 57., стр. 4., Српска црква у Скадру |year=1911. |url= http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=4213&skrd=1#|publisher= |location= Цетиње|id= }}</ref> која се налазила преко пута данашњег биоскопа ''Миленијум''.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Светигора, број 261., март, стр. 25., Савиндан у Скадру и Враки |year=2017. |url= |publisher= Светигора |location= Цетиње|id= }}</ref> Српско војничко гробље у Скадру је булдожерима преорано, а пре уништавања гробља, са табле је скинуто слово г и писало је ''Српско православно робље''. 1960. [[Политика (новине)]] је писала о скрнављењу српског православног гробља у Скадру.<ref>{{Cite book|last=Буровић |first= Каплан |authorlink= |title= Скадар, pp. 87., 120 |year=2014. |url= |publisher= Штампарија Викторија|location= Ниш|id= }}</ref> === Знаменитости === [[Скадарска тврђава]], Розафа, потиче из илирских времена. За њу се везује популарна легенда. ''Легенда се заснива на испуњењу обећања. Розафа је била невеста најмлађег од тројице браће. Њу су зазидали у зидине тврђаве да се они не би ноћу рушили. Вода која се појављује између блокова камена на главном улазу, у народу се тумачи као млеко из груди Розафе. Млеко би, по веровању, требало да нахрани њено мало дете.'' [[Датотека:Skadar Orthodox church.jpg|мини|Православна црква у Скадру]] Интересантне су и рушевине средњовековног града [[Сард (Албанија)|Сарда]], 15&nbsp;km удаљене од Скадра. Град је изграђен на узвисини острва у реци Дрим. Данас, уместо реке, град Сарда окружују воде вештачког језера. Град је био седиште средњовековне владарске [[Породица Дукађин|породице Дукађин]]. Стари део града је пун уских улица омеђених високим зидовима. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] у Скадру је изграђено више широких улица и стамбених блокова. === Музика === Музика града Скадар, једног од интелектуалних и културних центара, разликује се од традиционалне албанске народне музике. Лирска, романтична и софистицирана, уз употребу оријенталних лествица и преплитања [[Дурска скала|дура]] и [[Молска скала|мола]], подсећа на [[Севдалинка|севдалинке]] из [[Босна|Босне]] и [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]], али се од њих разликује по карактеристичној уздржаности и ритму. Неки описи из [[19. век]]а описују локалне музичке групе: виолина, кларинет, [[саз (инструмент)|саз]], [[деф (инструмент)|деф]], [[хармонијум]] (попут индијског) и удараљке сачињене од боца. Данас, хармоника и гитара су замениле егзотичне инструменте, али је дух и присност музике очувана. == Познате личности == * [[Рамиз Алија]], последњи комунистички Председник Албаније * [[Ледиа Души]], Писац * [[Ђерђ Фишта]], Песник * [[Луиђ Гуракучи]], креирао латински алфабет за албански језик * [[Микел Колићи]], Римокатолички кардинал * Пјетер, Кел и Геге [[Маруби]], Фотографи * [[Милош Ђерђ Никола|Миђени]], Песник * [[Алфред Мојсиу]], Председник Албаније == Становништво == {{...}} {{Демографија |2017= }} == Партнерски градови == * {{зас|СРБ}} [[Призрен]] * {{зас|ЦГ}} [[Улцињ]] * {{зас|СРБ}} [[Ђаковица]] * {{зас|ЦГ}} [[Цетиње]] * {{зас|ИТА}} [[Ферара]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|chapter=Доба Балшића (други део)|title=Историја Црне Горе|volume=2 (2)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf| pages = 49–133}} * {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|chapter=Зета у Деспотовини|title=Историја Црне Горе|volume=2 (2)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf| pages = 135–275}} * {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|chapter=Владавина Црнојевића|title=Историја Црне Горе|volume=2 (2)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf| pages = 277–370}} * {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|title=Немирно Поморје XV века|year=1979|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|chapter=Распад млетачког система у Приморју|title=Историја српског народа|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=403–413}} * {{Cite journal|last=Dragojlović|first=Dragoljub|title=Dyrrachium et les Évéchés de Doclea jusqu'a la fondation de l'Archevéche de Bar|journal=Balcanica|year=1990|volume=21|pages=201-209|url=https://books.google.com/books?id=9CFpAAAAMAAJ&pg=PA201}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf| pages = 279–444}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован И.|chapter=Досељење Словена на Балканско полуострво|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=109-124|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=2 (1)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf| pages = 3–93}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Доба Балшића (први део)|title=Историја Црне Горе|volume=2 (2)|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf| pages = 3–48}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ| pages = 180–196}} * {{Cite book| ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|author-link=Момчило Спремић|chapter=Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју|title=Историја српског народа|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=195–204}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=1-98|chapter-url=https://books.google.com/books?id=hM9BAAAAYAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ферлуга|first=Јадран|author-link=Јадран Ферлуга|title=Драч и Драчка област пред крај X и почетком XI века|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1964|volume=8|number=2|pages=117-132|url=https://books.google.com/books?id=nkcbAAAAYAAJ&pg=PA117}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ферлуга|first=Јадран|author-link=Јадран Ферлуга|title=Драч и његова област од VII до почетка XIII века|journal=Глас САНУ|year=1986|volume=343|number=5|pages=65-130}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Shkodër}} * {{званични веб-сајт|http://www.bashkiashkoder.gov.al/}} {{Градови Албаније}} [[Категорија:Скадар|*]] [[Категорија:Градови у Албанији]] [[Категорија:Бивши главни градови Црне Горе]] d5d89891p56m4488l6ucq2hfwcecm16 10 78107 25139147 24538248 2022-08-05T07:10:11Z 2A06:5B00:15F8:4800:ECE7:BC89:3F4C:8ED1 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Агата Кристи |title = [[Агата Кристи]] |state = {{{state|autocollapse}}} |bodyclass = hlist |image = [[File:Agatha Christie.png|100px|link=|alt=]] |group1= Детективи |list1= * [[Херкул Поаро]] * [[Госпођица Марпл]] * [[Томи и Тапенс]] * [[Аријадна Оливер]] * [[Артур Хејстингс]] * [[Главни инспектор Џап]] * [[Надзорник Бетл]] * [[Пуковник Рејс]] |group2= Романи |list2= * [[Тајанствени догађај у Стајлсу]] * [[Тајни непријатељи|Тајни непријатељ]] * [[Убиство на голф терену|Убиство на терену за голф]] * [[Човек у смеђем оделу]] * [[Тајна замка Чимниз]] * [[Убиство Роџера Акројда]] * [[Велика четворка (роман)|Велика четворка]] * [[Мистерија Плавог воза|Загонетка плавог воза]] * [[Загонетка Седам бројчаника]] * [[Убиство у викаријату]] * [[Ситафордска загонетка]] * [[Опасност у Енд Хаусу]] * [[Лорд Еџвер умире]] * [[Убиство у Оријент експресу]] * [[Трагедија у три чина]] * [[Зашто нису питали Еванса?]] * [[Смрт у облацима]] * [[Убиства по абецеди]] * [[Убиство у Месопотамији]] * [[Карте на столу]] * [[Смрт на Нилу]] * [[Неми сведок]] * [[Састанак са смрћу]] * [[Десет малих црнаца]] * [[Убиство је лако]] * [[Божић Херкула Поароа]] * [[Тужни чемпрес]] * [[Зло под Сунцем]] * [[Н или М?]] * [[1, 2, ципела се распала]] * [[Тело у библиотеци]] * [[Пет прасића]] * [[Кобни прст]] * [[Нулта тачка (књига)|Нулта тачка]] * [[Искричави цијанид]] * [[Смрт долази на крају]] * [[Шупљина (роман)|Шупљина]] * [[Ко талас ухвати]] * [[Зла кућа]] * [[Најављује се убиство|Убиство је најављено]] * [[Операција Багдад]] * [[Рука бржа од ока]] * [[Госпођа Макгинти је мртва|Смрт госпође Мекгинти]] * [[Џеп пун жита|Џеп пун ражи]] * [[После сахране]] * [[Тика, така, так|Хикори дикори док]] * [[Непознато одредиште]] * [[Вашар злочина]] * [[У 10 до 5 са Падингтона]] * [[Несрећа невиних]] * [[Мачка међу голубовима]] * [[Код Белог коња]] * [[Напукло огледало]] * [[Сатови (роман)|Сатови]] * [[Карипска мистерија|Карипска загонетка]] * [[У хотелу "Бертрам"]] * [[Трећа девојка]] * [[Вечита ноћ]] * [[Трнци у прстима]] * [[Ноћ вештица (књига)|Ноћ вештица]] * [[Путник за Франкфурт]] * [[Немезис (роман Агате Кристи)|Немезис]] * [[Слонови памте]] * [[Залеђе судбине]] * [[Завеса (роман)|Завеса]] * [[Уснуло убиство]] * [[Плутајући адмирал]] (коаутор) |group3= Збирке кратких прича |list3= * [[Поаро истражује]] * [[Партнери у злочину|Ортаци у злочину]] * [[Тајанствени господин Квин]] * [[Тринаест проблема]] * [[Пас смрти и друге приче]] * [[Загонетка Листердејл]] * [[Паркер Пајн истражује]] * [[Убиство у Мјусу]] * [[Херкулови задаци]] * [[Три слепа миша и друге приче]] * [[Пустоловина Божићног пудинга]] * [[Рани случајеви Херкула Поароа|Поароови рани случајеви]] * [[Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче]] * [[Проблем у заливу Поленса и друге приче]] * [[Док светло гори и друге приче]] * [[Велика четворка − Детективски клуб]] |group4= Као Мери Вестмакот |list4= * [[Дивов хлеб]] * [[Недовршен портрет]] * [[Одсутна у пролеће]] * [[Ружа и тиса]] * [[Ћерка је ћерка]] * [[Бреме (роман Агате Кристи)|Бреме]] |group5= Као Агата Кристи Малован |list5= * [[Хајде реци како живиш]] * [[Звезда над Витлејемом]] |group6= Драме |list6= * [[Црна кафа (роман)|Црна кафа]] * [[Ехнатон (драма)|Ехнатон]] * [[Мишоловка (роман)|Мишоловка]] * [[Сведок оптужбе]] * [[Пукова мрежа (роман)|Пукова мрежа]] * [[Пресуда (роман)|Пресуда]] * [[Тројно правило]] * [[Виолински трио]] |group7= Остала дела |list7= * [[Пут снова]] * [[Поезија (Агата Кристи)|Поезија]] * [[Аутобиографија (Агата Кристи)|Аутобиографија]] |}}<noinclude> [[Категорија:Агата Кристи]] </noinclude> fm2fmlwtx7ik4uuysi24wphw5qup2bj 0 79864 25138332 25136823 2022-08-04T12:08:24Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Војводина (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | име = ФК Војводина | слика = ФК Војводина.svg | величина_слике = 150п | спортски директор = Марко Јовановић<ref>{{cite web |title=Milan Rastavac novi trener Vojvodine, Marko Jovanović sportski direktor kluba |url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport/307310/Milan-Rastavac-novi-trener-Vojvodine-Marko-Jovanovic-sportski-direktor-kluba.html |website=www.021.rs |access-date=23. 7. 2022 |language=sr |date=1. 6. 2022}}</ref> | пуно име = Фудбалски клуб Војводина | надимак = ''Воша''<br />''Лалe'' | основан = {{start date and age|1914|3|6|год=да}} | стадион = [[Стадион Карађорђе]], [[Нови Сад]] | капацитет = 14.853<ref>{{cite web|title=ФК Војводина|url=http://srbijafudbal.com/vojvodina.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> | председник = [[Драгољуб Збиљић]] | тренер = [[Милан Раставац]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = Суперлига Србије, '''7.''' | веб_сајт = https://www.fkvojvodina.rs | pattern_la1 = _whitecollar | pattern_b1 = _collar_redhalf3 | pattern_ra1 = | pattern_sh1 = _kelme_white | pattern_so1 = _kelme_white | leftarm1 = FF0000 | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _vojvodina1617a | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = _kelme_white | pattern_so2 = _kelme_white | leftarm2 = AFEEEE | body2 = AFEEEE | rightarm2 = AFEEEE | shorts2 = AFEEEE | socks2 = 000080 }} '''ФК Војводина''' је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Основан је у пролеће [[1914]]. године, и важи за један од највећих клубова на простору бивше Југославије. Навијачка група Војводине се зове ''[[фирма (навијачка група)|Фирма]]'', а она је основана [[1989]]. године, иако је Клуб навијача ФК Војводина основан још [[15. децембар|15. децембра]] [[1937]]. == Историја == === Почетак === Клуб је основан [[6. март]]а [[1914]]. заслугом новосадских студената. Док се свет спремао за Први светски рат, група омладинаца ношена љубављу према тада мало популарној и знаној игри, решила је да оснује фудбалски клуб који би представљао српску заједницу у Новом Саду. За име новосадског клуба узет је назив ''Војводина'', како би се нагласило сећање на политичко-територијалну јединицу [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводство Србије]] у ком су Срби, бар на папиру, добили равноправност у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој царевини]]. Међу оснивачима тог дана у штрикерској радњи Саве Шијакова, у данашњој Темеринској улици на месту Технометала, су били будући текстилни индустријалац Миленко Шијаков, будући универзитетски професор Владимир Милићевић, будући хемичар Миленко Хинић, будући правници Раденко Ракић и Каменко Ћирић, Гојко Тошић, Ђорђе Живанов, Бранко Госпођиначки, Живојин Бајазет и будући доктор права Коста Хаџи. Међу њима су били и Миленков брат, Ђорђе Шијаков, и њихов отац, Сава. === Између два светска рата === После [[Први светски рат|рата]], из [[Праг]]а је донесен комплет дресова ФК [[ФК Славија Праг|Славије]], који су остали заштитни знак Војводине до данашњих дана. Прву званичну утакмицу у лиги ''Жупа I'' <ref>играло се по Куп систему</ref> која се налазила у склопу ''Београдског лоптачког подсавеза'' (основан 12. марта [[1920]]) ''Војводина'' је одиграла 12. септембра [[1920]]. године против новосадског ''НАК''-а и забележила победу - 2:0. Две године касније новосадски фудбалски клубови биће суспендовани од стране ''Београдског лоптачког подсавеза'' јер су хтели да формирају свој савез. БЛС је одлучио да за те клубове направи жупу и тако реши тај проблем. Првенство Новог Сада, односно жупе је играно у пролеће [[1923]]. године између четири новосадска клуба: ''Јуда Макаби'' (која ће након шест кола бити прва), ''НТК'', ''Војводина'' и ''НАК''. Наредне сезоне [[1923]]/[[1924|24]] у конкуренцији истих екипа ''Војводина'' је првак ''Новосадске жупе'' а исти успех поновиће и две сезоне касније [[1925]]/[[1926|26]] и то ће уједно бити последњи трофеј ''Војводине'' у БЛП у којем је натупала све до [[1930]]. када прелази у новоосновани ''Новосадски ногометни подсавез'' (основан [[13. април]] [[1930]]). Прва титула у ННП-у ''Војводина'' је остварила у сезони I разреда [[1931]]/[[1932|32]] а у јесен [[1932]]. године у току нове сезоне I разреда ''Војводина'' је као првак ННП-а пребачена у државну (прву) лигу и није учествовала у пролећном делу такмичења ННП-а. Годину и по дана касније у пролеће [[1934]]. године Војводина се враћа у ННП и у конкуренцији седам клубова убедљиво осваја прво место у I разреду. До почетка [[Други светски рат|рата]] Војводина ће постати још три пута првак ''Новосадског ногометног подсавеза'' и по броју титула бити најбоља (једну мање, 4, имаће ''Новосадски АК'', а по једну ''ШСК Мачва'' ([[Шабац]]) и ''Железнички СК'' ([[Инђија]])).<ref name="ReferenceA">Небојша Јаковљевић - "Фудбалска такмичења Јужних Словена 1873-1941"</ref> У такмичењу у Државној лиги ''Војводина'' је наступала две сезоне. У првој је у конкуренцији пет клубова ''1. групе'' <ref>''БСК'' ([[Београд]]), ''СК Југославија'' ([[Београд]]), ''АСК Три Звезде'' ([[Апатин]]) и ''Железнички СК'' ([[Зрењанин|Велики Бечкерек]])</ref> у осам кола забележила две победе исто толико нерешених резултата и четири пораза што је било довољно за треће место. У другој сезони Државне лиге ''2. групе'' такође у конкуренцији пет клубова <ref>''БАСК'' ([[Београд]]), ''Железнички АК'' ([[Суботица]]), ''ЖСК Спарта'' ([[Земун]]) и ''Железнички АК'' ([[Кикинда]])</ref> ''Војводина'' завршава такмичење на другом месту са осовојених осам бодова (четири победе и исто толико уписаних пораза).<ref name="ReferenceA"/> Године [[1924]], заједно са клубом Јуда Макаби, Војводина гради [[Стадион Карађорђе|стадион „Карађорђе“]], према нацрту инжењера и председника клуба Даке Поповића. До тада, и једни и други су играли на стадиону код Јодне бање, који је припадао новосадском клубу УТК, који је окупљао мађарску омладину. Прву утакмицу ''ФК Војводина'' је одиграла у Ковиљу, на игралишту „Шајкаша“. За црвено-беле тада су играли углавном ђаци и студенти. ''Војводина'' је добила ту утакмицу резултатом 5:0. Међутим, следећи меч, новосадска екипа је одиграла тек [[1919]], након завршетка рата. === Након Другог светског рата === Иако повремен учесник прве лиге у међуратном периоду, озбиљнију улогу у првој лиги, Војводина је почела да игра педесетих година 20. века. Први озбиљнији резултат је 4. место 1952/53. године. Наредних година, Војводина је редовно побеђивала фаворите, али није успела да освоји титулу. 1955. године је изборен пласман у [[Митропа куп]] (претечу купа УЕФА), а остале су запамћене победе против [[ФК Рома|Роме]] у Новом Саду са 4:1 и у Риму са 5:4. И наредних година, Воша је учествовала у овом купу и остваривала запажене резултате. Тадашња златна генерација је стекла велике симпатије својом лепршавом игром, а најпознатији играчи су били [[Вујадин Бошков]] и [[Тодор Веселиновић]]. Почетком 60-их, извршена је смена генерација и већ 1962. године, Војводина постаје вицешампион. Коначно, 1965/66. године, Воша стиже до прве титуле. Најпознатији играчи овог тима су били [[Илија Пантелић]] и [[Силвестер Такач]]. У Купу шампиона, Воша стиже до четвртфинала, где је избачена од [[ФК Селтик|Селтика]] из [[Глазгов]]а, који је те године и освојио овај куп, а једини пораз му је нанела управо Војводина у Новом Саду. 70-их година, Војводина је често била у самом врху табеле, а 1974/75. године је у последњем колу испустила титулу, оставши на другом месту. [[1977]]. Војводина је освојила свој први европски трофеј, [[Митропа куп 1977.|Митропа куп]], победивши у групи испред [[ФК Вашаш|Вашаша]], [[FK Fjorentina|Фјорентине]] и [[ФК Спарта Праг|Спарте Праг]]. 80-е године су биле кризне, кулминирајући испадањем у другу лигу 1985/86. Уследила је реконструкција тима, који се експресно враћа у Прву лигу, а за две сезоне овај нови тим Војводине осваја другу титулу [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89.]], у једној од последњих сезона пред распад [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. === Период од 90-их === 90-е године, Војводина дочекује у смањеној [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првој лиги СР Југославије]]. У почетку, Војводина важи за „вечитог трећег“, стиже до јесење титуле 1994. а умало и до трофеја. Од већих успеха је и пласман у финале [[Куп СР Југославије у фудбалу|Купа]] 1997. године, као и финале [[Интертото куп]]а 1998. године, да би после разних криза, штрајкова играча и смена руководстава, одређена стабилизација уследила тек 2006. године. === Повратак у Европу, успеси у првенству и Европи === У сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] Војводина заузима треће место у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги]] и игра у финалу [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|националног купа]], а тиме обезбеђује место у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]]. Сезону 2007/08. тим је започео против малтешког тима [[ФК Хибернијанс|Хибернијанс]] кога је лако добио код куће са 5:1 и у гостима са 2:0. У следећем колу квалификација изгубио је од [[мадрид]]ског [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетика]], резултатима 0:3 у гостима и 1:2 код куће. Већ у следећој сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] клуб је имао најуспешнију првенствену сезону од распада Југославије, завршивши сезону на другом месту, иза [[ФК Партизан|Партизана]], а испред [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], али је имао исти учинак у Европи као и претходне сезоне. У сезони 2009/10. клуб није био толико успешан у првенству, пошто је завршио на 5. месту, али је зато стигао до финала [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]], где је поражен од Црвене звезде са 3:0. Сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] завршава на 3. месту у Суперлиги, док у [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Купу Србије]] стиже до финала. Финале је обележио велики скандал, када су играчи Војводине у 83. минуту напустили терен при резултату 2:1 за [[ФК Партизан|Партизан]], после неколико контроверзних одлука судије, касније је утакмица регистрована службеним резултатом 3:0 у корист Партизана. Војводину је тада бодрило на гостујућем терену 7000 навијача.<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/sr/news/newsArchive/story/3478/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%A4%D0%A1%D0%A1.html |title=Одржана седница такмичарске комисије ФСС - 16. мај 2011, www.fss.rs |language={{sr icon}} |publisher=Fss.rs |date=|accessdate=2. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120319040355/http://www.fss.rs/sr/news/newsArchive/story/3478/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%A4%D0%A1%D0%A1.html |archive-date=19. 3. 2012. |url-status=dead }}</ref> У сезони 2012/13. Воша је заузела 3. место у првенству и изборила излазак у Европу. Сезона 2013/14. биће једна од најбољих сезона још од распада Југославије. Клуб је те сезоне стигао до плеј-офа,претходно елиминисавши Хибернијанс, Хонвед и Бурсаспор. Војводина је за противника у плеј-офу лиге европе добила Шериф Тираспољ. У првом мечу у Новом Саду резлутат је био 1:1, међутим Воша бива поражена са 2:1 у Тираспољу. === Трофеји у купу Србије === Војводина је [[7. мај]]а [[2014]]. први пут у историји клуба освојила Куп Србије под вођством [[Бранко Бабић|Бранкa Бабићa]]. Победили су Јагодину са 2:0 и реванширали им се за прошлогодињи пораз у финалу када су били поражени са 1:0. Војводина је на тај начин скинула „проклетство“ и после шест финала најзад дошли до тог жељеног Купа. Ово је њихов први трофеј још од 1989. године када је Војводина била шампион Југославије.<ref>{{cite web |title=Vojvodina osvojila Kup, navijači i igrači slavili zajedno ispred SPENS-a |url=https://rtv.rs/sr_lat/sport/fudbal/vojvodina-osvojila-kup-navijaci-i-igraci-slavili-zajedno-ispred-spens-a_483846.html |website=rtv.rs |accessdate=6. 8. 2020.}}</ref> Сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.#Табела и статистика|2014/15]]. у [[Суперлига Србије у фудбалу|Супер лиги Србије]], Војводина је завршила на 4. месту и изборила учешће у квалификацијама за Лигу Европе. У сезони 2015/16. елиминисала је [[ФК МТК|МТК]], [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакс из Јурмале]], [[ФК Сампдорија|Сампдорију]], и стигла је до [[Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2015/16.#Војводина у УЕФА Лиги Европе|плеј-оф рунде]] квалификација за Лигу Европе, где је изгубила од [[ФК Викторија Плзењ|Викторије Плзењ]]. У првенству Србије, Војводина поновила пласман из претходне сезоне, окончавши такмичење на [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.#Доигравање за титулу (Плеј-оф)|4. месту]]. Након шест година, у сезони [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] Војводина је поновила успех у купу. У прва два кола лако је победила у гостима [[ФК Златибор|Златибор]] (4:1) и у Новом Саду београдски [[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] (4:0). У четвртфиналу су након бољег извођења пенала били бољи од [[ФК Младост Лучани|Младости]] из [[Лучани|Лучана]], а у полуфиналу су голом [[Немања Човић|Немање Човића]] победили домаћи [[ФК Чукарички|Чукарички]]. У финалу на [[Стадион Чаир|Чаиру]] у [[Ниш]]у састали су се са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Након регуларног дела било је 2:2, пошто је Партизан изједначио у последњим тренуцима меча. Међутим, Војводина је била боља после једанаестерца са 4:2 и дошла до другог трофеја у [[Куп Србије у фудбалу|Купу Србије]].<ref>{{cite web |title=Војводина победила Партизан на пенале и освојила Куп Србије |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/457036/Sport/Vojvodina-pobedila-Partizan-na-penale-i-osvojila-Kup-Srbije |website=politika.rs |accessdate=6. 8. 2020.}}</ref> У квалификацијама за Лигу Европе у сезони [[Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2020/21.#Војводина у УЕФА Лиги Европе|2020/21]]. Војводина је такмичење започела од 3. кола квалификација и за противника добила [[ФК Стандард Лијеж|Стандард из Лијежа]]. Након 120 минута игре елиминисана је резултатом 2:1. === Грб кроз историју === {| width=100% |- ! width=25% colspan=12 style="background:#E32636;"|<span style="color: white">[[Грб ФК Војводина|<font color="white">Грбови ФК Војводина]]</span> |- !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| |- | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo1.PNG|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo3.png|100п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo5.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo6.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina stari grb.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina 1.png|100п]] | <center> | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina (100 godina).png|130п]] |- | <center>1914–1946. | <center>1946–1950. | <center>1950–1967. | <center>1967–1982. | <center>1982–1992. | <center>1992–2002. | <center>2002–2009. | <center>од 2009. | <center>јубиларни грб 2014. |} == Навијачи == {{Главни чланак|Фирма (навијачка група)}} '''Фирма''' је навијачка скупина/група из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Навијачи су клубова који чине Спортско Друштво Војводина (фудбалски, рукометни и других). Они су једна од главних навијачких скупина у [[Србија|Србији]]. Фирма се састоји од различитих под-група. Неки од под групе су: Бачки Одред (Бачка Паланка), Сремски Фронт, Г-3, Пандора, Санаторијум, УлтраНС, Фирма Беочин, Фирма Ново Насеље, Фирма Булевар, Фирма Центар, Фирма Детелинара, Фирма Сремска Каменица, Фирма Лиман, Фирма Лединци, Фирма Футог, Фирма Кисач, Фирма Клиса, Фирма Петроварадин, Фирма Руменка, Фирма Салајка, Фирма Телеп, Фирма Грбавица, Фирма Банат итд. ФК Војводина такође има скупину својих најстаријих присталица, под називом '''Стара Гарда'''. Имају посебне пријатељске односе са навијачком групом [[Лешинари (навијачка група)|Лешинари]] из [[Бања Лука|Бањалуке]] и навијачима [[ФК Славија Праг|Славије]] из [[Праг]]а. == Стадион == [[Датотека:Stadion_vojvodine01.jpg|300п|десно|мини|Стадион Карађорђе]] {{Главни|Стадион Карађорђе}} Војводина своје домаће утакмице игра на стадиону Карађорђе. Стадион је изграђен [[1924]]. године, а отворен је [[28. јун]]а 1924. Стадион је од свог отварања до [[Други светски рат|Другог светског рата]] носио назив „Карађорђе“. После је био познат само као ''Градски стадион'', а [[2. април]]а [[2007]]. враћено му је старо име „Карађорђе“. Дом фудбалера Војводине након последње реконструкције [[2013]]. има капацитет од 15.000 седећих места, покривену западну трибину, колор семафор марке Филипс, као и рефлекторе јачине 1700 лумена. == Успеси == {| class="wikitable" width=100% ! width=25% colspan=2 style="background:#E32636;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! width=5% style="background:#E32636;"| <span style="color: white">Број</span> ! width=70% style="background:#E32636;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#FF0000;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења - 4 '''</span> |- ! colspan="6" style="background:#FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национално првенство - 2 '''</span> |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство СФР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center| '''2''' || [[Првенство Југославије у фудбалу 1965/66.|1965/66]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 3 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1956/57.|1956/57]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1961/62.|1961/62]], [[првенство Југославије у фудбалу 1974/75.|1974/75]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 2 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1991/92.|1991/92]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 5 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Првенство Србије и Црне Горе]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 7 ||[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]]. |- ! colspan="6" style="background:##FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национални куп - 2 ''' |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп Југославије у фудбалу 1951.|1951]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]]''' ||Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]''' || '''Освајач купа''' || align=center| '''2''' || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 4 || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |- ! colspan="6" style="background:##FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национални суперкуп''' |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''Суперкуп СФР Југославије''' || Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || 1989. |- ! colspan="6" style="background:#FF0000;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења - 2'''</span> |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=4|<center>[[Датотека:Coppacampioni (closer).png|16п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона (Куп европских шампиона)]]''' || Победник|| align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|0|| / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Полуфинале || align=center|0|| / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Четвртфинале || align=center|1|| [[Лига шампиона 1966/67.|1966/67]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Интертото куп]]''' || '''Освајач купа''' || align=center|'''1''' || 1976. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|1|| 1998. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>[[Датотека:Mitropa cup.jpg|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Освајач купа''' || align=center|'''1''' || [[Митропа куп 1977.|1977]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|1|| [[Митропа куп 1957.|1957]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Полуфинале || align=center|2|| [[Митропа куп 1959.|1959]], [[Митропа куп 1989.|1989]]. |} == Тренутни састав == {{ажурирано|5. септембра 2021.}}<ref>{{Cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2020-21/team/5-super-liga-srbije-2020-21/15-vojvodina|title=ФК Војводина|accessdate=13. 8. 2021|publisher=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Никола Симић (фудбалер, 1996)|Никола Симић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Марко Бјековић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Младен Деветак]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=[[Новица Максимовић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=5|име=[[Душан Стевановић (фудбалер, 1996)|Душан Стевановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=6|име=[[Владимир Ковачевић (фудбалер, 1992)|Владимир Ковачевић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=[[Немања Човић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=[[Мирко Топић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=10|име=[[Дејан Зукић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=[[Стефан Ђорђевић (фудбалер, 1991)|Стефан Ђорђевић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=12|име=[[Борис Копитовић]]|нац=ЦГ|поз=DF}} {{ф играч|број=13|име=[[Горан Вуклиш]]|нац=БИХ|поз=GK}} {{ф играч|број=14|име=Владимир Милетић|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=15|име=[[Игор Јеличић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=17|име=[[Михајло Нешковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=[[Александар Буснић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=19|име=Владан Новевски|нац=МКД|поз=MF}} {{ф играч|број=21|име=[[Вељко Симић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=22|име=[[Лука Цуцин]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=23|име=[[Момчило Мркаић]]|нац=БИХ|поз=FW}} {{ф играч|број=32|име=Немања Тороман|нац=СРБ|поз=GK }} {{ф играч|број=44|име=[[Небојша Бастајић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=49|име=Марко Луковић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=70|име=[[Урош Кабић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=90|име=[[Миљан Вукадиновић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт крај}} == Бивши познати играчи == {| |- valign=top | * [[Јозеф Велкер]] * [[Влада Аврамов]] * [[Милан Белић]] * [[Вујадин Бошков]] * [[Милорад Јабланов]] * [[Владимир Трифуновић]] * [[Тодор Веселиновић]] * [[Љубомир Воркапић]] * [[Дејан Говедарица]] * [[Љубиша Дунђерски]] * [[Славиша Јокановић]] * [[Душан Мијић]] * [[Рајко Алексић]] * [[Стеван Бена]] * [[Стеван Нештицки]] * [[Синиша Михајловић]] |width="40"|&nbsp; |valign="top"| * [[Петар Никезић]] * [[Илија Пантелић]] * [[Милан Степанов]] * [[Силвестер Такач]] * [[Мирослав Тањга]] * [[Добривој Тривић]] * [[Милош Шестић]] * [[Ратко Свилар]] * [[Милан Јовановић (српски фудбалер)|Милан Јовановић]] * [[Здравко Рајков]] * [[Јосип Пирмајер]] * [[Жарко Николић]] * [[Рајко Алексић]] |width="40"|&nbsp; |valign="top"| * [[Лео Леринц]] * [[Милош Красић]] * [[Гојко Качар]] * [[Душан Тадић]] * [[Џозеф Кизито]] * [[Стивен Апија]] * [[Мијат Гаћиновић]] * [[Мирко Иванић]] * [[Огњен Ожеговић]] |} == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Друго коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Прво коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Шеснаестина финала |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Прво коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. |33 |15 |8 |10 |49 |35 | +14 |53 |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |4. |33 |14 |7 |12 |57 |63 | -6 |49 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |4. |24 |13 |3 |8 |45 |22 | +23 |42 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |10. |40 |15 |8 |17 |54 |40 | +14 |53 |Осмина финала |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |6. |34 |13 |8 |13 |51 |36 | +15 |47 |Друго коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |8. |34 |10 |16 |8 |34 |26 | +8 |46 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|2002/03]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |6. |34 |17 |5 |12 |48 |36 | +12 |56 |Четвртфинале |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |9. |30 |10 |10 |10 |33 |33 |0 |40 |Шеснаестина финала |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |8. |30 |10 |8 |12 |31 |37 | -6 |38 |Осмина финала |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |9. |30 |11 |10 |9 |28 |27 | +1 |43 |Шеснаестина финала |- | 2006/07. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 32 || 16 || 6 || 10 || 38 || 25 || +13 || 54 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|Финалиста]]''' |- | 2007/08. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 33 || 18 || 8 || 7 || 53 || 33 || +20 || 62 || [[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|Шеснаестина финала]] |- | 2008/09. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|Суперлига Србије]] || style="background:silver" | 2. || 33 || 18 || 7 || 8 || 46 || 25 || +21 || 61 || [[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|Осмина финала]] |- | 2009/10. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|Суперлига Србије]] || 5. || 30 || 13 || 6 || 11 || 51 || 30 || +21 || 45 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Финалиста]]''' |- | 2010/11. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 20 || 7 || 3 || 44 || 14 || +30 || 67 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Финалиста]]''' |- | 2011/12. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 14 || 10 || 6 || 44 || 26 || +18 || 52 || [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Полуфинале]] |- | 2012/13. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 17 || 10 || 3 || 40 || 20 || +20 || 61 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Финалиста]]''' |- | 2013/14. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|Суперлига Србије]] || 4. || 30 || 11 || 12 || 7 || 38 || 32 || +6 || 45 || style="background:gold" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Победник]]''' |- | 2014/15. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|Суперлига Србије]] || 4. || 30 || 16 || 4 || 10 || 44 || 36 || +8 || 52 || [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Четвртфинале]] |- | 2015/16. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|Суперлига Србије]] || 4. || 37 || 16 || 11 || 10 || 57 || 44 || +13 || 36 (59) || [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Четвртфинале]] |- | 2016/17. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 37 || 22 || 6 || 9 || 58 || 31 || +27 || 43 (72) || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Полуфинале]] |- | 2017/18. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|Суперлига Србије]] || 8. || 37 || 14 || 8 || 15 || 43 || 43 || 0 || 28 (50) || [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Четвртфинале]] |- | 2018/19. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|Суперлига Србије]] || 7. || 37 || 10 || 11 || 16 || 27 || 43 || -16 || 22 (41) || [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Четвртфинале]] |- | 2019/20. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 19 || 5 || 6 || 47 || 27 || +20 || 62 || style="background:gold" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Победник]]''' |- | 2020/21. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|Суперлига Србије]] || 4. || 38 || 21 || 8 || 9 || 62 || 41 || +21 || 71 || [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|Полуфинале]] |- | 2021/22. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|Суперлига Србије]] || 7. || 37 || 13 || 6 || 18 || 44 || 51 || -7 || 45 || [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|Полуфинале]] |- | 2022/23. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|Суперлига Србије]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|—]] |- |} == ФК Војводина у европским такмичењима == {{Главни|ФК Војводина у европским такмичењима}} === Збирни европски резултати === ''Стање на дан 12. август 2021.'' {| class="wikitable" style="width:45%; text-align:center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] || 9 || 5 || 1 || 3 || 10 || 9 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига Европе|Куп УЕФА]] / [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] || 59 || 24 || 15 || 20 || 88 || 80 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига конференција|Лига конференција]] || 4 || 2 || 0 || 2 || 3 || 7 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интертото куп]] || 10 || 6 || 1 || 3 || 18 || 9 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''82''' || '''37''' || '''17''' || '''28''' || '''119''' || '''105''' |- |[[Митропа куп]] || 37 || 13 || 11 || 13 || 57 || 51 |- |[[Куп сајамских градова]] || 23 || 9 || 6 || 8 || 27 || 22 |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''60''' || '''22''' || '''17''' || '''21''' || '''84''' || '''73''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''142''' ! | '''59''' ! | '''34''' ! | '''49''' ! | '''203''' ! | '''178''' |} == Тренери == {|style="width:100%" |- |width=50%| * {{зас|СРБ}} [[Милан Раставац]] (01. јун 2022—тренутно) * {{зас|СРБ}} [[Драган Радојичић]] <small>(16. март 2022 — 22. мај 2022)</small> * {{зас|СРБ}} [[Славољуб Ђорђевић]] <small>(26. мај 2021 — 14. март 2022)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] <small>(1. јун 2019 - 20. мај 2021)</small> * {{зас|СРБ}} [[Радован Кривокапић]] <small>(26. новембар 2018 - 1. јун 2019)</small> * {{зас|СРБ}} [[Драган Окука|Драгомир Окука]] <small>(8. септембар 2018 - 25. новембар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Александар Веселиновић]] <small>(9. април 2018 - 7. септембар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Илија Столица]] <small>(2. јануар 2018 - 4. април 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Васиљевић]] <small>(1. децембар 2017 - 1. јануар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Владимир Буач]] <small>(10. септембар 2017 - 30. новембар 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Ванић]] <small>(30. јун 2017 - 9. септембар 2017)</small> * {{зас|ЦГ}} [[Радослав Батак]] <small>(23. април 2017 - 29. јун 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Александар Веселиновић]] <small>(4. април 2017 - 21. април 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Драган Ивановић]] <small>(23. децембар 2016 - 3. април 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] <small>(11. новембар 2015 - 17. децембар 2016)</small> * {{зас|СРБ}} [[Златомир Загорчић]] <small>(17. март 2015 - 22. октобар 2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Марић]] <small>(19. јун 2014 - 16. март 2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Бранко Бабић]] <small>(3. јануар 2014 - 19. мај 2014)</small> * {{зас|СРБ}} [[Марко Николић (фудбалски тренер)|Марко Николић]] <small>(7. јун 2013 - 9. децембар 2013)</small> * {{зас|СРБ}} [[Небојша Вигњевић]] <small>(12. септембар 2012 - 4. јун 2013)</small> * {{зас|СРБ}} [[Златомир Загорчић]] <small>(13. април 2012 - 12. септембар 2012)</small> * {{зас|ЦГ}} [[Дејан Вукићевић]] <small>(15. август 2011 - 12. април 2012)</small> * {{зас|СРБ}} [[Љубомир Ристовски]] <small>(14. јун 2011 - 14. август 2011)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Милинковић]] <small>(27. мај 2010 - 30. мај 2011)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Милан Ђуричић]] <small>(10. март 2010 - 18. мај 2010)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Бранко Бабић]] <small>(11. октобар 2009 - 9. март 2010)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драгослав Степановић]] <small>(8. јун 2009 - 2. октобар 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Зоран Марић]] <small>(9. март 2009 - 8. јун 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Љупко Петровић]] <small>(23. децембар 2008 - 8. март 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драган Радојичић]] <small>(21. октобар 2008 - 23. децембар 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>(4. јун 2008 - 20. октобар 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Ивица Брзић]] <small>(18. септембар 2007 - 1. јун 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Милован Рајевац]] <small>(17. август 2006 - 17. септембар 2007)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Зоран Марић]] <small>(20. август 2005 - 13. август 2006)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Милан Ђуричић]] <small>(27. децембар 2004 - 14. август 2005)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] <small>(24. новембар 2004 - 26. децембар 2004)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Бранко Смиљанић]] <small>(2004 - 9. новембар 2004)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Јосиф Илић]] <small>(2003)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Мирослав Вукашиновић]] <small>2002-2003</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>2000-2001</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драган Окука]] <small>1999-2000</small> * {{зас|СРЈ}} [[Томислав Тоша Манојловић]] <small>1998−1999</small> * {{зас|СРЈ}} [[Љупко Петровић]] <small>1996-1997</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драгољуб Беквалац]]/{{зас|МАК}} [[Ђоко Хаџијевски]] <small>1995-1996</small> * {{зас|СРЈ}} [[Милорад Косановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1990-1991</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] <small>1988-1990</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1987-1988</small> |width="50"|&nbsp; |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Тонко Вукушић]] <small>1986-1987</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Жељко Јурчић]] <small>1986</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Савић]] <small>1986</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Калоперовић]] <small>1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Вукашин Вишњевац]] <small>1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Коврлија]] <small>1984-1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Јосип Дуванчић]] <small>1983-1984</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Калоперовић]] <small>1983</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Драшковић]] <small>1980-1983</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Валок]] <small>1979-1980</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1978-1979</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Миша Павић|Милорад Павић]] <small>1978</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] <small>1977-1978</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Тодор Веселиновић]] <small>1974-1977</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] <small>1973-1974</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Драгољуб Милошевић]] <small>1969-1973</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Чабрић]] <small>1968-1969</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Здравко Рајков]] <small>1967-1968</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] <small>1964-1967</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Фрања Хирман]] <small>1961-1964</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Радомир Момирски]] <small>1960-1961</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Чабрић]] <small>1959-1960</small> * {{зас|Hungary|1957}} [[Антал Лука]] <small>1957-1959</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Густав Лехнер]] <small>1953-1957</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милорад Огњанов]] <small>1952</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] <small>1952</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] <small>1948-1951</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милорад Огњанов]] <small>1945-1947</small> * {{зас|МАЂ}} [[Јанош Ној]] <small>1939-1941</small> * {{зас|МАЂ}} [[Карло Немеш]] <small>1939</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Милорад Огњанов]] <small>1938</small> * {{зас|АУТ}} [[Фриц Левитус]] <small>1936-1938</small> * {{зас|АУТ}} [[Вили Шурман]] <small>1934-1935</small> * {{зас|МАЂ}} [[Карло Немеш]] <small>1933</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Хамачек]] <small>1931-1932</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Нећаш]] <small>1930</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Бошко Симоновић]] <small>1929</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Нећаш]] <small>1926-1928</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Коста Хаџи]] <small>1924-1926</small> |} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ФК Војводина у европским такмичењима]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = FK Vojvodina | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Војводина }} * {{званични веб-сајт|http://www.fkvojvodina.rs/}} * [http://www.firma1989.com/ Сајт навијачке групе Фирма 1989] {{Wayback|url=http://www.firma1989.com/ |date=20140125090412}} * [http://www.fkvojvodina.com/ Форум симпатизера и навијача] * [http://www.utakmica.rs/klub/7-vojvodina Статистика клуба] {{Wayback|url=http://www.utakmica.rs/klub/7-vojvodina |date=20150608020949 }} na utakmica.rs * [http://www.mozzartsport.com/ Биографија тима и играча, најновије вести - MozzartSport] {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{DEFAULTSORT:Војводина}} [[Категорија:ФК Војводина| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Војводина]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1914.|Војводина]] [[Категорија:Фудбалски клубови у Новом Саду]] l6bb0nenhpzn2190quktddye30j4bfv 25138333 25138332 2022-08-04T12:09:00Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Војводина (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | име = ФК Војводина | слика = ФК Војводина.svg | величина_слике = 150п | спортски директор = Марко Јовановић<ref>{{cite web |title=Milan Rastavac novi trener Vojvodine, Marko Jovanović sportski direktor kluba |url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport/307310/Milan-Rastavac-novi-trener-Vojvodine-Marko-Jovanovic-sportski-direktor-kluba.html |website=www.021.rs |access-date=23. 7. 2022 |language=sr |date=1. 6. 2022}}</ref> | пуно име = Фудбалски клуб Војводина | надимак = ''Воша''<br />''Лалe'' | основан = {{start date and age|1914|3|6|год=да}} | стадион = [[Стадион Карађорђе]], [[Нови Сад]] | капацитет = 14.853<ref>{{cite web|title=ФК Војводина|url=http://srbijafudbal.com/vojvodina.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> | председник = [[Драгољуб Збиљић]] | тренер = [[Милан Раставац]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = Суперлига Србије, '''7.''' | веб_сајт = https://www.fkvojvodina.rs | pattern_la1 = _whiteborder | pattern_b1 = _collar_redhalf3 | pattern_ra1 = _redborder | pattern_sh1 = _kelme_white | pattern_so1 = _kelme_white | leftarm1 = FF0000 | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _blackshoulders | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = _kelme_white | pattern_so2 = _whitestripe | leftarm2 = 696969 | body2 = 696969 | rightarm2 = 696969 | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 }} '''ФК Војводина''' је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Основан је у пролеће [[1914]]. године, и важи за један од највећих клубова на простору бивше Југославије. Навијачка група Војводине се зове ''[[фирма (навијачка група)|Фирма]]'', а она је основана [[1989]]. године, иако је Клуб навијача ФК Војводина основан још [[15. децембар|15. децембра]] [[1937]]. == Историја == === Почетак === Клуб је основан [[6. март]]а [[1914]]. заслугом новосадских студената. Док се свет спремао за Први светски рат, група омладинаца ношена љубављу према тада мало популарној и знаној игри, решила је да оснује фудбалски клуб који би представљао српску заједницу у Новом Саду. За име новосадског клуба узет је назив ''Војводина'', како би се нагласило сећање на политичко-територијалну јединицу [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводство Србије]] у ком су Срби, бар на папиру, добили равноправност у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој царевини]]. Међу оснивачима тог дана у штрикерској радњи Саве Шијакова, у данашњој Темеринској улици на месту Технометала, су били будући текстилни индустријалац Миленко Шијаков, будући универзитетски професор Владимир Милићевић, будући хемичар Миленко Хинић, будући правници Раденко Ракић и Каменко Ћирић, Гојко Тошић, Ђорђе Живанов, Бранко Госпођиначки, Живојин Бајазет и будући доктор права Коста Хаџи. Међу њима су били и Миленков брат, Ђорђе Шијаков, и њихов отац, Сава. === Између два светска рата === После [[Први светски рат|рата]], из [[Праг]]а је донесен комплет дресова ФК [[ФК Славија Праг|Славије]], који су остали заштитни знак Војводине до данашњих дана. Прву званичну утакмицу у лиги ''Жупа I'' <ref>играло се по Куп систему</ref> која се налазила у склопу ''Београдског лоптачког подсавеза'' (основан 12. марта [[1920]]) ''Војводина'' је одиграла 12. септембра [[1920]]. године против новосадског ''НАК''-а и забележила победу - 2:0. Две године касније новосадски фудбалски клубови биће суспендовани од стране ''Београдског лоптачког подсавеза'' јер су хтели да формирају свој савез. БЛС је одлучио да за те клубове направи жупу и тако реши тај проблем. Првенство Новог Сада, односно жупе је играно у пролеће [[1923]]. године између четири новосадска клуба: ''Јуда Макаби'' (која ће након шест кола бити прва), ''НТК'', ''Војводина'' и ''НАК''. Наредне сезоне [[1923]]/[[1924|24]] у конкуренцији истих екипа ''Војводина'' је првак ''Новосадске жупе'' а исти успех поновиће и две сезоне касније [[1925]]/[[1926|26]] и то ће уједно бити последњи трофеј ''Војводине'' у БЛП у којем је натупала све до [[1930]]. када прелази у новоосновани ''Новосадски ногометни подсавез'' (основан [[13. април]] [[1930]]). Прва титула у ННП-у ''Војводина'' је остварила у сезони I разреда [[1931]]/[[1932|32]] а у јесен [[1932]]. године у току нове сезоне I разреда ''Војводина'' је као првак ННП-а пребачена у државну (прву) лигу и није учествовала у пролећном делу такмичења ННП-а. Годину и по дана касније у пролеће [[1934]]. године Војводина се враћа у ННП и у конкуренцији седам клубова убедљиво осваја прво место у I разреду. До почетка [[Други светски рат|рата]] Војводина ће постати још три пута првак ''Новосадског ногометног подсавеза'' и по броју титула бити најбоља (једну мање, 4, имаће ''Новосадски АК'', а по једну ''ШСК Мачва'' ([[Шабац]]) и ''Железнички СК'' ([[Инђија]])).<ref name="ReferenceA">Небојша Јаковљевић - "Фудбалска такмичења Јужних Словена 1873-1941"</ref> У такмичењу у Државној лиги ''Војводина'' је наступала две сезоне. У првој је у конкуренцији пет клубова ''1. групе'' <ref>''БСК'' ([[Београд]]), ''СК Југославија'' ([[Београд]]), ''АСК Три Звезде'' ([[Апатин]]) и ''Железнички СК'' ([[Зрењанин|Велики Бечкерек]])</ref> у осам кола забележила две победе исто толико нерешених резултата и четири пораза што је било довољно за треће место. У другој сезони Државне лиге ''2. групе'' такође у конкуренцији пет клубова <ref>''БАСК'' ([[Београд]]), ''Железнички АК'' ([[Суботица]]), ''ЖСК Спарта'' ([[Земун]]) и ''Железнички АК'' ([[Кикинда]])</ref> ''Војводина'' завршава такмичење на другом месту са осовојених осам бодова (четири победе и исто толико уписаних пораза).<ref name="ReferenceA"/> Године [[1924]], заједно са клубом Јуда Макаби, Војводина гради [[Стадион Карађорђе|стадион „Карађорђе“]], према нацрту инжењера и председника клуба Даке Поповића. До тада, и једни и други су играли на стадиону код Јодне бање, који је припадао новосадском клубу УТК, који је окупљао мађарску омладину. Прву утакмицу ''ФК Војводина'' је одиграла у Ковиљу, на игралишту „Шајкаша“. За црвено-беле тада су играли углавном ђаци и студенти. ''Војводина'' је добила ту утакмицу резултатом 5:0. Међутим, следећи меч, новосадска екипа је одиграла тек [[1919]], након завршетка рата. === Након Другог светског рата === Иако повремен учесник прве лиге у међуратном периоду, озбиљнију улогу у првој лиги, Војводина је почела да игра педесетих година 20. века. Први озбиљнији резултат је 4. место 1952/53. године. Наредних година, Војводина је редовно побеђивала фаворите, али није успела да освоји титулу. 1955. године је изборен пласман у [[Митропа куп]] (претечу купа УЕФА), а остале су запамћене победе против [[ФК Рома|Роме]] у Новом Саду са 4:1 и у Риму са 5:4. И наредних година, Воша је учествовала у овом купу и остваривала запажене резултате. Тадашња златна генерација је стекла велике симпатије својом лепршавом игром, а најпознатији играчи су били [[Вујадин Бошков]] и [[Тодор Веселиновић]]. Почетком 60-их, извршена је смена генерација и већ 1962. године, Војводина постаје вицешампион. Коначно, 1965/66. године, Воша стиже до прве титуле. Најпознатији играчи овог тима су били [[Илија Пантелић]] и [[Силвестер Такач]]. У Купу шампиона, Воша стиже до четвртфинала, где је избачена од [[ФК Селтик|Селтика]] из [[Глазгов]]а, који је те године и освојио овај куп, а једини пораз му је нанела управо Војводина у Новом Саду. 70-их година, Војводина је често била у самом врху табеле, а 1974/75. године је у последњем колу испустила титулу, оставши на другом месту. [[1977]]. Војводина је освојила свој први европски трофеј, [[Митропа куп 1977.|Митропа куп]], победивши у групи испред [[ФК Вашаш|Вашаша]], [[FK Fjorentina|Фјорентине]] и [[ФК Спарта Праг|Спарте Праг]]. 80-е године су биле кризне, кулминирајући испадањем у другу лигу 1985/86. Уследила је реконструкција тима, који се експресно враћа у Прву лигу, а за две сезоне овај нови тим Војводине осваја другу титулу [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89.]], у једној од последњих сезона пред распад [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. === Период од 90-их === 90-е године, Војводина дочекује у смањеној [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првој лиги СР Југославије]]. У почетку, Војводина важи за „вечитог трећег“, стиже до јесење титуле 1994. а умало и до трофеја. Од већих успеха је и пласман у финале [[Куп СР Југославије у фудбалу|Купа]] 1997. године, као и финале [[Интертото куп]]а 1998. године, да би после разних криза, штрајкова играча и смена руководстава, одређена стабилизација уследила тек 2006. године. === Повратак у Европу, успеси у првенству и Европи === У сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] Војводина заузима треће место у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги]] и игра у финалу [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|националног купа]], а тиме обезбеђује место у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]]. Сезону 2007/08. тим је започео против малтешког тима [[ФК Хибернијанс|Хибернијанс]] кога је лако добио код куће са 5:1 и у гостима са 2:0. У следећем колу квалификација изгубио је од [[мадрид]]ског [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетика]], резултатима 0:3 у гостима и 1:2 код куће. Већ у следећој сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] клуб је имао најуспешнију првенствену сезону од распада Југославије, завршивши сезону на другом месту, иза [[ФК Партизан|Партизана]], а испред [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], али је имао исти учинак у Европи као и претходне сезоне. У сезони 2009/10. клуб није био толико успешан у првенству, пошто је завршио на 5. месту, али је зато стигао до финала [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]], где је поражен од Црвене звезде са 3:0. Сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] завршава на 3. месту у Суперлиги, док у [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Купу Србије]] стиже до финала. Финале је обележио велики скандал, када су играчи Војводине у 83. минуту напустили терен при резултату 2:1 за [[ФК Партизан|Партизан]], после неколико контроверзних одлука судије, касније је утакмица регистрована службеним резултатом 3:0 у корист Партизана. Војводину је тада бодрило на гостујућем терену 7000 навијача.<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/sr/news/newsArchive/story/3478/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%A4%D0%A1%D0%A1.html |title=Одржана седница такмичарске комисије ФСС - 16. мај 2011, www.fss.rs |language={{sr icon}} |publisher=Fss.rs |date=|accessdate=2. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120319040355/http://www.fss.rs/sr/news/newsArchive/story/3478/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%A4%D0%A1%D0%A1.html |archive-date=19. 3. 2012. |url-status=dead }}</ref> У сезони 2012/13. Воша је заузела 3. место у првенству и изборила излазак у Европу. Сезона 2013/14. биће једна од најбољих сезона још од распада Југославије. Клуб је те сезоне стигао до плеј-офа,претходно елиминисавши Хибернијанс, Хонвед и Бурсаспор. Војводина је за противника у плеј-офу лиге европе добила Шериф Тираспољ. У првом мечу у Новом Саду резлутат је био 1:1, међутим Воша бива поражена са 2:1 у Тираспољу. === Трофеји у купу Србије === Војводина је [[7. мај]]а [[2014]]. први пут у историји клуба освојила Куп Србије под вођством [[Бранко Бабић|Бранкa Бабићa]]. Победили су Јагодину са 2:0 и реванширали им се за прошлогодињи пораз у финалу када су били поражени са 1:0. Војводина је на тај начин скинула „проклетство“ и после шест финала најзад дошли до тог жељеног Купа. Ово је њихов први трофеј још од 1989. године када је Војводина била шампион Југославије.<ref>{{cite web |title=Vojvodina osvojila Kup, navijači i igrači slavili zajedno ispred SPENS-a |url=https://rtv.rs/sr_lat/sport/fudbal/vojvodina-osvojila-kup-navijaci-i-igraci-slavili-zajedno-ispred-spens-a_483846.html |website=rtv.rs |accessdate=6. 8. 2020.}}</ref> Сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.#Табела и статистика|2014/15]]. у [[Суперлига Србије у фудбалу|Супер лиги Србије]], Војводина је завршила на 4. месту и изборила учешће у квалификацијама за Лигу Европе. У сезони 2015/16. елиминисала је [[ФК МТК|МТК]], [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакс из Јурмале]], [[ФК Сампдорија|Сампдорију]], и стигла је до [[Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2015/16.#Војводина у УЕФА Лиги Европе|плеј-оф рунде]] квалификација за Лигу Европе, где је изгубила од [[ФК Викторија Плзењ|Викторије Плзењ]]. У првенству Србије, Војводина поновила пласман из претходне сезоне, окончавши такмичење на [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.#Доигравање за титулу (Плеј-оф)|4. месту]]. Након шест година, у сезони [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] Војводина је поновила успех у купу. У прва два кола лако је победила у гостима [[ФК Златибор|Златибор]] (4:1) и у Новом Саду београдски [[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] (4:0). У четвртфиналу су након бољег извођења пенала били бољи од [[ФК Младост Лучани|Младости]] из [[Лучани|Лучана]], а у полуфиналу су голом [[Немања Човић|Немање Човића]] победили домаћи [[ФК Чукарички|Чукарички]]. У финалу на [[Стадион Чаир|Чаиру]] у [[Ниш]]у састали су се са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Након регуларног дела било је 2:2, пошто је Партизан изједначио у последњим тренуцима меча. Међутим, Војводина је била боља после једанаестерца са 4:2 и дошла до другог трофеја у [[Куп Србије у фудбалу|Купу Србије]].<ref>{{cite web |title=Војводина победила Партизан на пенале и освојила Куп Србије |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/457036/Sport/Vojvodina-pobedila-Partizan-na-penale-i-osvojila-Kup-Srbije |website=politika.rs |accessdate=6. 8. 2020.}}</ref> У квалификацијама за Лигу Европе у сезони [[Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2020/21.#Војводина у УЕФА Лиги Европе|2020/21]]. Војводина је такмичење започела од 3. кола квалификација и за противника добила [[ФК Стандард Лијеж|Стандард из Лијежа]]. Након 120 минута игре елиминисана је резултатом 2:1. === Грб кроз историју === {| width=100% |- ! width=25% colspan=12 style="background:#E32636;"|<span style="color: white">[[Грб ФК Војводина|<font color="white">Грбови ФК Војводина]]</span> |- !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| |- | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo1.PNG|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo3.png|100п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo5.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo6.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina stari grb.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina 1.png|100п]] | <center> | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina (100 godina).png|130п]] |- | <center>1914–1946. | <center>1946–1950. | <center>1950–1967. | <center>1967–1982. | <center>1982–1992. | <center>1992–2002. | <center>2002–2009. | <center>од 2009. | <center>јубиларни грб 2014. |} == Навијачи == {{Главни чланак|Фирма (навијачка група)}} '''Фирма''' је навијачка скупина/група из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Навијачи су клубова који чине Спортско Друштво Војводина (фудбалски, рукометни и других). Они су једна од главних навијачких скупина у [[Србија|Србији]]. Фирма се састоји од различитих под-група. Неки од под групе су: Бачки Одред (Бачка Паланка), Сремски Фронт, Г-3, Пандора, Санаторијум, УлтраНС, Фирма Беочин, Фирма Ново Насеље, Фирма Булевар, Фирма Центар, Фирма Детелинара, Фирма Сремска Каменица, Фирма Лиман, Фирма Лединци, Фирма Футог, Фирма Кисач, Фирма Клиса, Фирма Петроварадин, Фирма Руменка, Фирма Салајка, Фирма Телеп, Фирма Грбавица, Фирма Банат итд. ФК Војводина такође има скупину својих најстаријих присталица, под називом '''Стара Гарда'''. Имају посебне пријатељске односе са навијачком групом [[Лешинари (навијачка група)|Лешинари]] из [[Бања Лука|Бањалуке]] и навијачима [[ФК Славија Праг|Славије]] из [[Праг]]а. == Стадион == [[Датотека:Stadion_vojvodine01.jpg|300п|десно|мини|Стадион Карађорђе]] {{Главни|Стадион Карађорђе}} Војводина своје домаће утакмице игра на стадиону Карађорђе. Стадион је изграђен [[1924]]. године, а отворен је [[28. јун]]а 1924. Стадион је од свог отварања до [[Други светски рат|Другог светског рата]] носио назив „Карађорђе“. После је био познат само као ''Градски стадион'', а [[2. април]]а [[2007]]. враћено му је старо име „Карађорђе“. Дом фудбалера Војводине након последње реконструкције [[2013]]. има капацитет од 15.000 седећих места, покривену западну трибину, колор семафор марке Филипс, као и рефлекторе јачине 1700 лумена. == Успеси == {| class="wikitable" width=100% ! width=25% colspan=2 style="background:#E32636;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! width=5% style="background:#E32636;"| <span style="color: white">Број</span> ! width=70% style="background:#E32636;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#FF0000;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења - 4 '''</span> |- ! colspan="6" style="background:#FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национално првенство - 2 '''</span> |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство СФР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center| '''2''' || [[Првенство Југославије у фудбалу 1965/66.|1965/66]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 3 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1956/57.|1956/57]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1961/62.|1961/62]], [[првенство Југославије у фудбалу 1974/75.|1974/75]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 2 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1991/92.|1991/92]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 5 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Првенство Србије и Црне Горе]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 7 ||[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]]. |- ! colspan="6" style="background:##FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национални куп - 2 ''' |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп Југославије у фудбалу 1951.|1951]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]]''' ||Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]''' || '''Освајач купа''' || align=center| '''2''' || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 4 || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |- ! colspan="6" style="background:##FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национални суперкуп''' |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''Суперкуп СФР Југославије''' || Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || 1989. |- ! colspan="6" style="background:#FF0000;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења - 2'''</span> |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=4|<center>[[Датотека:Coppacampioni (closer).png|16п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона (Куп европских шампиона)]]''' || Победник|| align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|0|| / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Полуфинале || align=center|0|| / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Четвртфинале || align=center|1|| [[Лига шампиона 1966/67.|1966/67]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Интертото куп]]''' || '''Освајач купа''' || align=center|'''1''' || 1976. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|1|| 1998. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>[[Датотека:Mitropa cup.jpg|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Освајач купа''' || align=center|'''1''' || [[Митропа куп 1977.|1977]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|1|| [[Митропа куп 1957.|1957]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Полуфинале || align=center|2|| [[Митропа куп 1959.|1959]], [[Митропа куп 1989.|1989]]. |} == Тренутни састав == {{ажурирано|5. септембра 2021.}}<ref>{{Cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2020-21/team/5-super-liga-srbije-2020-21/15-vojvodina|title=ФК Војводина|accessdate=13. 8. 2021|publisher=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Никола Симић (фудбалер, 1996)|Никола Симић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Марко Бјековић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Младен Деветак]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=[[Новица Максимовић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=5|име=[[Душан Стевановић (фудбалер, 1996)|Душан Стевановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=6|име=[[Владимир Ковачевић (фудбалер, 1992)|Владимир Ковачевић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=[[Немања Човић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=[[Мирко Топић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=10|име=[[Дејан Зукић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=[[Стефан Ђорђевић (фудбалер, 1991)|Стефан Ђорђевић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=12|име=[[Борис Копитовић]]|нац=ЦГ|поз=DF}} {{ф играч|број=13|име=[[Горан Вуклиш]]|нац=БИХ|поз=GK}} {{ф играч|број=14|име=Владимир Милетић|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=15|име=[[Игор Јеличић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=17|име=[[Михајло Нешковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=[[Александар Буснић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=19|име=Владан Новевски|нац=МКД|поз=MF}} {{ф играч|број=21|име=[[Вељко Симић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=22|име=[[Лука Цуцин]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=23|име=[[Момчило Мркаић]]|нац=БИХ|поз=FW}} {{ф играч|број=32|име=Немања Тороман|нац=СРБ|поз=GK }} {{ф играч|број=44|име=[[Небојша Бастајић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=49|име=Марко Луковић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=70|име=[[Урош Кабић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=90|име=[[Миљан Вукадиновић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт крај}} == Бивши познати играчи == {| |- valign=top | * [[Јозеф Велкер]] * [[Влада Аврамов]] * [[Милан Белић]] * [[Вујадин Бошков]] * [[Милорад Јабланов]] * [[Владимир Трифуновић]] * [[Тодор Веселиновић]] * [[Љубомир Воркапић]] * [[Дејан Говедарица]] * [[Љубиша Дунђерски]] * [[Славиша Јокановић]] * [[Душан Мијић]] * [[Рајко Алексић]] * [[Стеван Бена]] * [[Стеван Нештицки]] * [[Синиша Михајловић]] |width="40"|&nbsp; |valign="top"| * [[Петар Никезић]] * [[Илија Пантелић]] * [[Милан Степанов]] * [[Силвестер Такач]] * [[Мирослав Тањга]] * [[Добривој Тривић]] * [[Милош Шестић]] * [[Ратко Свилар]] * [[Милан Јовановић (српски фудбалер)|Милан Јовановић]] * [[Здравко Рајков]] * [[Јосип Пирмајер]] * [[Жарко Николић]] * [[Рајко Алексић]] |width="40"|&nbsp; |valign="top"| * [[Лео Леринц]] * [[Милош Красић]] * [[Гојко Качар]] * [[Душан Тадић]] * [[Џозеф Кизито]] * [[Стивен Апија]] * [[Мијат Гаћиновић]] * [[Мирко Иванић]] * [[Огњен Ожеговић]] |} == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Друго коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Прво коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Шеснаестина финала |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Прво коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. |33 |15 |8 |10 |49 |35 | +14 |53 |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |4. |33 |14 |7 |12 |57 |63 | -6 |49 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |4. |24 |13 |3 |8 |45 |22 | +23 |42 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |10. |40 |15 |8 |17 |54 |40 | +14 |53 |Осмина финала |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |6. |34 |13 |8 |13 |51 |36 | +15 |47 |Друго коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |8. |34 |10 |16 |8 |34 |26 | +8 |46 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|2002/03]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |6. |34 |17 |5 |12 |48 |36 | +12 |56 |Четвртфинале |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |9. |30 |10 |10 |10 |33 |33 |0 |40 |Шеснаестина финала |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |8. |30 |10 |8 |12 |31 |37 | -6 |38 |Осмина финала |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |9. |30 |11 |10 |9 |28 |27 | +1 |43 |Шеснаестина финала |- | 2006/07. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 32 || 16 || 6 || 10 || 38 || 25 || +13 || 54 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|Финалиста]]''' |- | 2007/08. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 33 || 18 || 8 || 7 || 53 || 33 || +20 || 62 || [[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|Шеснаестина финала]] |- | 2008/09. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|Суперлига Србије]] || style="background:silver" | 2. || 33 || 18 || 7 || 8 || 46 || 25 || +21 || 61 || [[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|Осмина финала]] |- | 2009/10. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|Суперлига Србије]] || 5. || 30 || 13 || 6 || 11 || 51 || 30 || +21 || 45 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Финалиста]]''' |- | 2010/11. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 20 || 7 || 3 || 44 || 14 || +30 || 67 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Финалиста]]''' |- | 2011/12. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 14 || 10 || 6 || 44 || 26 || +18 || 52 || [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Полуфинале]] |- | 2012/13. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 17 || 10 || 3 || 40 || 20 || +20 || 61 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Финалиста]]''' |- | 2013/14. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|Суперлига Србије]] || 4. || 30 || 11 || 12 || 7 || 38 || 32 || +6 || 45 || style="background:gold" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Победник]]''' |- | 2014/15. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|Суперлига Србије]] || 4. || 30 || 16 || 4 || 10 || 44 || 36 || +8 || 52 || [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Четвртфинале]] |- | 2015/16. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|Суперлига Србије]] || 4. || 37 || 16 || 11 || 10 || 57 || 44 || +13 || 36 (59) || [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Четвртфинале]] |- | 2016/17. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 37 || 22 || 6 || 9 || 58 || 31 || +27 || 43 (72) || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Полуфинале]] |- | 2017/18. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|Суперлига Србије]] || 8. || 37 || 14 || 8 || 15 || 43 || 43 || 0 || 28 (50) || [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Четвртфинале]] |- | 2018/19. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|Суперлига Србије]] || 7. || 37 || 10 || 11 || 16 || 27 || 43 || -16 || 22 (41) || [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Четвртфинале]] |- | 2019/20. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 19 || 5 || 6 || 47 || 27 || +20 || 62 || style="background:gold" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Победник]]''' |- | 2020/21. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|Суперлига Србије]] || 4. || 38 || 21 || 8 || 9 || 62 || 41 || +21 || 71 || [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|Полуфинале]] |- | 2021/22. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|Суперлига Србије]] || 7. || 37 || 13 || 6 || 18 || 44 || 51 || -7 || 45 || [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|Полуфинале]] |- | 2022/23. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|Суперлига Србије]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|—]] |- |} == ФК Војводина у европским такмичењима == {{Главни|ФК Војводина у европским такмичењима}} === Збирни европски резултати === ''Стање на дан 12. август 2021.'' {| class="wikitable" style="width:45%; text-align:center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] || 9 || 5 || 1 || 3 || 10 || 9 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига Европе|Куп УЕФА]] / [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] || 59 || 24 || 15 || 20 || 88 || 80 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига конференција|Лига конференција]] || 4 || 2 || 0 || 2 || 3 || 7 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интертото куп]] || 10 || 6 || 1 || 3 || 18 || 9 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''82''' || '''37''' || '''17''' || '''28''' || '''119''' || '''105''' |- |[[Митропа куп]] || 37 || 13 || 11 || 13 || 57 || 51 |- |[[Куп сајамских градова]] || 23 || 9 || 6 || 8 || 27 || 22 |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''60''' || '''22''' || '''17''' || '''21''' || '''84''' || '''73''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''142''' ! | '''59''' ! | '''34''' ! | '''49''' ! | '''203''' ! | '''178''' |} == Тренери == {|style="width:100%" |- |width=50%| * {{зас|СРБ}} [[Милан Раставац]] (01. јун 2022—тренутно) * {{зас|СРБ}} [[Драган Радојичић]] <small>(16. март 2022 — 22. мај 2022)</small> * {{зас|СРБ}} [[Славољуб Ђорђевић]] <small>(26. мај 2021 — 14. март 2022)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] <small>(1. јун 2019 - 20. мај 2021)</small> * {{зас|СРБ}} [[Радован Кривокапић]] <small>(26. новембар 2018 - 1. јун 2019)</small> * {{зас|СРБ}} [[Драган Окука|Драгомир Окука]] <small>(8. септембар 2018 - 25. новембар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Александар Веселиновић]] <small>(9. април 2018 - 7. септембар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Илија Столица]] <small>(2. јануар 2018 - 4. април 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Васиљевић]] <small>(1. децембар 2017 - 1. јануар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Владимир Буач]] <small>(10. септембар 2017 - 30. новембар 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Ванић]] <small>(30. јун 2017 - 9. септембар 2017)</small> * {{зас|ЦГ}} [[Радослав Батак]] <small>(23. април 2017 - 29. јун 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Александар Веселиновић]] <small>(4. април 2017 - 21. април 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Драган Ивановић]] <small>(23. децембар 2016 - 3. април 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] <small>(11. новембар 2015 - 17. децембар 2016)</small> * {{зас|СРБ}} [[Златомир Загорчић]] <small>(17. март 2015 - 22. октобар 2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Марић]] <small>(19. јун 2014 - 16. март 2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Бранко Бабић]] <small>(3. јануар 2014 - 19. мај 2014)</small> * {{зас|СРБ}} [[Марко Николић (фудбалски тренер)|Марко Николић]] <small>(7. јун 2013 - 9. децембар 2013)</small> * {{зас|СРБ}} [[Небојша Вигњевић]] <small>(12. септембар 2012 - 4. јун 2013)</small> * {{зас|СРБ}} [[Златомир Загорчић]] <small>(13. април 2012 - 12. септембар 2012)</small> * {{зас|ЦГ}} [[Дејан Вукићевић]] <small>(15. август 2011 - 12. април 2012)</small> * {{зас|СРБ}} [[Љубомир Ристовски]] <small>(14. јун 2011 - 14. август 2011)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Милинковић]] <small>(27. мај 2010 - 30. мај 2011)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Милан Ђуричић]] <small>(10. март 2010 - 18. мај 2010)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Бранко Бабић]] <small>(11. октобар 2009 - 9. март 2010)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драгослав Степановић]] <small>(8. јун 2009 - 2. октобар 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Зоран Марић]] <small>(9. март 2009 - 8. јун 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Љупко Петровић]] <small>(23. децембар 2008 - 8. март 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драган Радојичић]] <small>(21. октобар 2008 - 23. децембар 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>(4. јун 2008 - 20. октобар 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Ивица Брзић]] <small>(18. септембар 2007 - 1. јун 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Милован Рајевац]] <small>(17. август 2006 - 17. септембар 2007)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Зоран Марић]] <small>(20. август 2005 - 13. август 2006)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Милан Ђуричић]] <small>(27. децембар 2004 - 14. август 2005)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] <small>(24. новембар 2004 - 26. децембар 2004)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Бранко Смиљанић]] <small>(2004 - 9. новембар 2004)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Јосиф Илић]] <small>(2003)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Мирослав Вукашиновић]] <small>2002-2003</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>2000-2001</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драган Окука]] <small>1999-2000</small> * {{зас|СРЈ}} [[Томислав Тоша Манојловић]] <small>1998−1999</small> * {{зас|СРЈ}} [[Љупко Петровић]] <small>1996-1997</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драгољуб Беквалац]]/{{зас|МАК}} [[Ђоко Хаџијевски]] <small>1995-1996</small> * {{зас|СРЈ}} [[Милорад Косановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1990-1991</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] <small>1988-1990</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1987-1988</small> |width="50"|&nbsp; |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Тонко Вукушић]] <small>1986-1987</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Жељко Јурчић]] <small>1986</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Савић]] <small>1986</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Калоперовић]] <small>1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Вукашин Вишњевац]] <small>1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Коврлија]] <small>1984-1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Јосип Дуванчић]] <small>1983-1984</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Калоперовић]] <small>1983</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Драшковић]] <small>1980-1983</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Валок]] <small>1979-1980</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1978-1979</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Миша Павић|Милорад Павић]] <small>1978</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] <small>1977-1978</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Тодор Веселиновић]] <small>1974-1977</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] <small>1973-1974</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Драгољуб Милошевић]] <small>1969-1973</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Чабрић]] <small>1968-1969</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Здравко Рајков]] <small>1967-1968</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] <small>1964-1967</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Фрања Хирман]] <small>1961-1964</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Радомир Момирски]] <small>1960-1961</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Чабрић]] <small>1959-1960</small> * {{зас|Hungary|1957}} [[Антал Лука]] <small>1957-1959</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Густав Лехнер]] <small>1953-1957</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милорад Огњанов]] <small>1952</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] <small>1952</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] <small>1948-1951</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милорад Огњанов]] <small>1945-1947</small> * {{зас|МАЂ}} [[Јанош Ној]] <small>1939-1941</small> * {{зас|МАЂ}} [[Карло Немеш]] <small>1939</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Милорад Огњанов]] <small>1938</small> * {{зас|АУТ}} [[Фриц Левитус]] <small>1936-1938</small> * {{зас|АУТ}} [[Вили Шурман]] <small>1934-1935</small> * {{зас|МАЂ}} [[Карло Немеш]] <small>1933</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Хамачек]] <small>1931-1932</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Нећаш]] <small>1930</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Бошко Симоновић]] <small>1929</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Нећаш]] <small>1926-1928</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Коста Хаџи]] <small>1924-1926</small> |} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ФК Војводина у европским такмичењима]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = FK Vojvodina | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Војводина }} * {{званични веб-сајт|http://www.fkvojvodina.rs/}} * [http://www.firma1989.com/ Сајт навијачке групе Фирма 1989] {{Wayback|url=http://www.firma1989.com/ |date=20140125090412}} * [http://www.fkvojvodina.com/ Форум симпатизера и навијача] * [http://www.utakmica.rs/klub/7-vojvodina Статистика клуба] {{Wayback|url=http://www.utakmica.rs/klub/7-vojvodina |date=20150608020949 }} na utakmica.rs * [http://www.mozzartsport.com/ Биографија тима и играча, најновије вести - MozzartSport] {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{DEFAULTSORT:Војводина}} [[Категорија:ФК Војводина| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Војводина]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1914.|Војводина]] [[Категорија:Фудбалски клубови у Новом Саду]] qqextn1bkt2492w2rq22rkdj9u961u3 25138353 25138333 2022-08-04T12:25:58Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Војводина (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | име = ФК Војводина | слика = ФК Војводина.svg | величина_слике = 150п | спортски директор = Марко Јовановић<ref>{{cite web |title=Milan Rastavac novi trener Vojvodine, Marko Jovanović sportski direktor kluba |url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport/307310/Milan-Rastavac-novi-trener-Vojvodine-Marko-Jovanovic-sportski-direktor-kluba.html |website=www.021.rs |access-date=23. 7. 2022 |language=sr |date=1. 6. 2022}}</ref> | пуно име = Фудбалски клуб Војводина | надимак = ''Воша''<br />''Лалe'' | основан = {{start date and age|1914|3|6|год=да}} | стадион = [[Стадион Карађорђе]], [[Нови Сад]] | капацитет = 14.853<ref>{{cite web|title=ФК Војводина|url=http://srbijafudbal.com/vojvodina.html|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. 4. 2018.}}</ref> | председник = [[Драгољуб Збиљић]] | тренер = [[Милан Раставац]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] | сезона = [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = Суперлига Србије, '''7.''' | веб_сајт = https://www.fkvojvodina.rs | pattern_la1 = _whiteborder | pattern_b1 = _collar_redhalf3 | pattern_ra1 = _redborder | pattern_sh1 = _kelme_white | pattern_so1 = _kelme_white | leftarm1 = FF0000 | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _blackshoulders | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = _kelme_white | pattern_so2 = _whitestripe | leftarm2 = 696969 | body2 = 696969 | rightarm2 = 696969 | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 }} '''ФК Војводина''' је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Основан је у пролеће [[1914]]. године, и важи за један од највећих клубова на простору бивше Југославије. Навијачка група Војводине се зове ''[[фирма (навијачка група)|Фирма]]'', а она је основана [[1989]]. године, иако је Клуб навијача ФК Војводина основан још [[15. децембар|15. децембра]] [[1937]]. == Историја == === Почетак === Клуб је основан [[6. март]]а [[1914]]. заслугом новосадских студената. Док се свет спремао за Први светски рат, група омладинаца ношена љубављу према тада мало популарној и знаној игри, решила је да оснује фудбалски клуб који би представљао српску заједницу у Новом Саду. За име новосадског клуба узет је назив ''Војводина'', како би се нагласило сећање на политичко-територијалну јединицу [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводство Србије]] у ком су Срби, бар на папиру, добили равноправност у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој царевини]]. Међу оснивачима тог дана у штрикерској радњи Саве Шијакова, у данашњој Темеринској улици на месту Технометала, су били будући текстилни индустријалац Миленко Шијаков, будући универзитетски професор Владимир Милићевић, будући хемичар Миленко Хинић, будући правници Раденко Ракић и Каменко Ћирић, Гојко Тошић, Ђорђе Живанов, Бранко Госпођиначки, Живојин Бајазет и будући доктор права Коста Хаџи. Међу њима су били и Миленков брат, Ђорђе Шијаков, и њихов отац, Сава. === Између два светска рата === После [[Први светски рат|рата]], из [[Праг]]а је донесен комплет дресова ФК [[ФК Славија Праг|Славије]], који су остали заштитни знак Војводине до данашњих дана. Прву званичну утакмицу у лиги ''Жупа I'' <ref>играло се по Куп систему</ref> која се налазила у склопу ''Београдског лоптачког подсавеза'' (основан 12. марта [[1920]]) ''Војводина'' је одиграла 12. септембра [[1920]]. године против новосадског ''НАК''-а и забележила победу - 2:0. Две године касније новосадски фудбалски клубови биће суспендовани од стране ''Београдског лоптачког подсавеза'' јер су хтели да формирају свој савез. БЛС је одлучио да за те клубове направи жупу и тако реши тај проблем. Првенство Новог Сада, односно жупе је играно у пролеће [[1923]]. године између четири новосадска клуба: ''Јуда Макаби'' (која ће након шест кола бити прва), ''НТК'', ''Војводина'' и ''НАК''. Наредне сезоне [[1923]]/[[1924|24]] у конкуренцији истих екипа ''Војводина'' је првак ''Новосадске жупе'' а исти успех поновиће и две сезоне касније [[1925]]/[[1926|26]] и то ће уједно бити последњи трофеј ''Војводине'' у БЛП у којем је натупала све до [[1930]]. када прелази у новоосновани ''Новосадски ногометни подсавез'' (основан [[13. април]] [[1930]]). Прва титула у ННП-у ''Војводина'' је остварила у сезони I разреда [[1931]]/[[1932|32]] а у јесен [[1932]]. године у току нове сезоне I разреда ''Војводина'' је као првак ННП-а пребачена у државну (прву) лигу и није учествовала у пролећном делу такмичења ННП-а. Годину и по дана касније у пролеће [[1934]]. године Војводина се враћа у ННП и у конкуренцији седам клубова убедљиво осваја прво место у I разреду. До почетка [[Други светски рат|рата]] Војводина ће постати још три пута првак ''Новосадског ногометног подсавеза'' и по броју титула бити најбоља (једну мање, 4, имаће ''Новосадски АК'', а по једну ''ШСК Мачва'' ([[Шабац]]) и ''Железнички СК'' ([[Инђија]])).<ref name="ReferenceA">Небојша Јаковљевић - "Фудбалска такмичења Јужних Словена 1873-1941"</ref> У такмичењу у Државној лиги ''Војводина'' је наступала две сезоне. У првој је у конкуренцији пет клубова ''1. групе'' <ref>''БСК'' ([[Београд]]), ''СК Југославија'' ([[Београд]]), ''АСК Три Звезде'' ([[Апатин]]) и ''Железнички СК'' ([[Зрењанин|Велики Бечкерек]])</ref> у осам кола забележила две победе исто толико нерешених резултата и четири пораза што је било довољно за треће место. У другој сезони Државне лиге ''2. групе'' такође у конкуренцији пет клубова <ref>''БАСК'' ([[Београд]]), ''Железнички АК'' ([[Суботица]]), ''ЖСК Спарта'' ([[Земун]]) и ''Железнички АК'' ([[Кикинда]])</ref> ''Војводина'' завршава такмичење на другом месту са осовојених осам бодова (четири победе и исто толико уписаних пораза).<ref name="ReferenceA"/> Године [[1924]], заједно са клубом Јуда Макаби, Војводина гради [[Стадион Карађорђе|стадион „Карађорђе“]], према нацрту инжењера и председника клуба Даке Поповића. До тада, и једни и други су играли на стадиону код Јодне бање, који је припадао новосадском клубу УТК, који је окупљао мађарску омладину. Прву утакмицу ''ФК Војводина'' је одиграла у Ковиљу, на игралишту „Шајкаша“. За црвено-беле тада су играли углавном ђаци и студенти. ''Војводина'' је добила ту утакмицу резултатом 5:0. Међутим, следећи меч, новосадска екипа је одиграла тек [[1919]], након завршетка рата. === Након Другог светског рата === Иако повремен учесник прве лиге у међуратном периоду, озбиљнију улогу у првој лиги, Војводина је почела да игра педесетих година 20. века. Први озбиљнији резултат је 4. место 1952/53. године. Наредних година, Војводина је редовно побеђивала фаворите, али није успела да освоји титулу. 1955. године је изборен пласман у [[Митропа куп]] (претечу купа УЕФА), а остале су запамћене победе против [[ФК Рома|Роме]] у Новом Саду са 4:1 и у Риму са 5:4. И наредних година, Воша је учествовала у овом купу и остваривала запажене резултате. Тадашња златна генерација је стекла велике симпатије својом лепршавом игром, а најпознатији играчи су били [[Вујадин Бошков]] и [[Тодор Веселиновић]]. Почетком 60-их, извршена је смена генерација и већ 1962. године, Војводина постаје вицешампион. Коначно, 1965/66. године, Воша стиже до прве титуле. Најпознатији играчи овог тима су били [[Илија Пантелић]] и [[Силвестер Такач]]. У Купу шампиона, Воша стиже до четвртфинала, где је избачена од [[ФК Селтик|Селтика]] из [[Глазгов]]а, који је те године и освојио овај куп, а једини пораз му је нанела управо Војводина у Новом Саду. 70-их година, Војводина је често била у самом врху табеле, а 1974/75. године је у последњем колу испустила титулу, оставши на другом месту. [[1977]]. Војводина је освојила свој први европски трофеј, [[Митропа куп 1977.|Митропа куп]], победивши у групи испред [[ФК Вашаш|Вашаша]], [[FK Fjorentina|Фјорентине]] и [[ФК Спарта Праг|Спарте Праг]]. 80-е године су биле кризне, кулминирајући испадањем у другу лигу 1985/86. Уследила је реконструкција тима, који се експресно враћа у Прву лигу, а за две сезоне овај нови тим Војводине осваја другу титулу [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89.]], у једној од последњих сезона пред распад [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. === Период од 90-их === 90-е године, Војводина дочекује у смањеној [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првој лиги СР Југославије]]. У почетку, Војводина важи за „вечитог трећег“, стиже до јесење титуле 1994. а умало и до трофеја. Од већих успеха је и пласман у финале [[Куп СР Југославије у фудбалу|Купа]] 1997. године, као и финале [[Интертото куп]]а 1998. године, да би после разних криза, штрајкова играча и смена руководстава, одређена стабилизација уследила тек 2006. године. === Повратак у Европу, успеси у првенству и Европи === У сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] Војводина заузима треће место у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги]] и игра у финалу [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|националног купа]], а тиме обезбеђује место у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]]. Сезону 2007/08. тим је започео против малтешког тима [[ФК Хибернијанс|Хибернијанс]] кога је лако добио код куће са 5:1 и у гостима са 2:0. У следећем колу квалификација изгубио је од [[мадрид]]ског [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетика]], резултатима 0:3 у гостима и 1:2 код куће. Већ у следећој сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] клуб је имао најуспешнију првенствену сезону од распада Југославије, завршивши сезону на другом месту, иза [[ФК Партизан|Партизана]], а испред [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], али је имао исти учинак у Европи као и претходне сезоне. У сезони 2009/10. клуб није био толико успешан у првенству, пошто је завршио на 5. месту, али је зато стигао до финала [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]], где је поражен од Црвене звезде са 3:0. Сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] завршава на 3. месту у Суперлиги, док у [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Купу Србије]] стиже до финала. Финале је обележио велики скандал, када су играчи Војводине у 83. минуту напустили терен при резултату 2:1 за [[ФК Партизан|Партизан]], после неколико контроверзних одлука судије, касније је утакмица регистрована службеним резултатом 3:0 у корист Партизана. Војводину је тада бодрило на гостујућем терену 7000 навијача.<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/sr/news/newsArchive/story/3478/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%A4%D0%A1%D0%A1.html |title=Одржана седница такмичарске комисије ФСС - 16. мај 2011, www.fss.rs |language={{sr icon}} |publisher=Fss.rs |date=|accessdate=2. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120319040355/http://www.fss.rs/sr/news/newsArchive/story/3478/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%A4%D0%A1%D0%A1.html |archive-date=19. 3. 2012. |url-status=dead }}</ref> У сезони 2012/13. Воша је заузела 3. место у првенству и изборила излазак у Европу. Сезона 2013/14. биће једна од најбољих сезона још од распада Југославије. Клуб је те сезоне стигао до плеј-офа,претходно елиминисавши Хибернијанс, Хонвед и Бурсаспор. Војводина је за противника у плеј-офу лиге европе добила Шериф Тираспољ. У првом мечу у Новом Саду резлутат је био 1:1, међутим Воша бива поражена са 2:1 у Тираспољу. === Трофеји у купу Србије === Војводина је [[7. мај]]а [[2014]]. први пут у историји клуба освојила Куп Србије под вођством [[Бранко Бабић|Бранкa Бабићa]]. Победили су Јагодину са 2:0 и реванширали им се за прошлогодињи пораз у финалу када су били поражени са 1:0. Војводина је на тај начин скинула „проклетство“ и после шест финала најзад дошли до тог жељеног Купа. Ово је њихов први трофеј још од 1989. године када је Војводина била шампион Југославије.<ref>{{cite web |title=Vojvodina osvojila Kup, navijači i igrači slavili zajedno ispred SPENS-a |url=https://rtv.rs/sr_lat/sport/fudbal/vojvodina-osvojila-kup-navijaci-i-igraci-slavili-zajedno-ispred-spens-a_483846.html |website=rtv.rs |accessdate=6. 8. 2020.}}</ref> Сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.#Табела и статистика|2014/15]]. у [[Суперлига Србије у фудбалу|Супер лиги Србије]], Војводина је завршила на 4. месту и изборила учешће у квалификацијама за Лигу Европе. У сезони 2015/16. елиминисала је [[ФК МТК|МТК]], [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакс из Јурмале]], [[ФК Сампдорија|Сампдорију]], и стигла је до [[Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2015/16.#Војводина у УЕФА Лиги Европе|плеј-оф рунде]] квалификација за Лигу Европе, где је изгубила од [[ФК Викторија Плзењ|Викторије Плзењ]]. У првенству Србије, Војводина поновила пласман из претходне сезоне, окончавши такмичење на [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.#Доигравање за титулу (Плеј-оф)|4. месту]]. Након шест година, у сезони [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] Војводина је поновила успех у купу. У прва два кола лако је победила у гостима [[ФК Златибор|Златибор]] (4:1) и у Новом Саду београдски [[ФК Синђелић Београд|Синђелић]] (4:0). У четвртфиналу су након бољег извођења пенала били бољи од [[ФК Младост Лучани|Младости]] из [[Лучани|Лучана]], а у полуфиналу су голом [[Немања Човић|Немање Човића]] победили домаћи [[ФК Чукарички|Чукарички]]. У финалу на [[Стадион Чаир|Чаиру]] у [[Ниш]]у састали су се са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Након регуларног дела било је 2:2, пошто је Партизан изједначио у последњим тренуцима меча. Међутим, Војводина је била боља после једанаестерца са 4:2 и дошла до другог трофеја у [[Куп Србије у фудбалу|Купу Србије]].<ref>{{cite web |title=Војводина победила Партизан на пенале и освојила Куп Србије |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/457036/Sport/Vojvodina-pobedila-Partizan-na-penale-i-osvojila-Kup-Srbije |website=politika.rs |accessdate=6. 8. 2020.}}</ref> У квалификацијама за Лигу Европе у сезони [[Српски фудбалски клубови у европским такмичењима 2020/21.#Војводина у УЕФА Лиги Европе|2020/21]]. Војводина је такмичење започела од 3. кола квалификација и за противника добила [[ФК Стандард Лијеж|Стандард из Лијежа]]. Након 120 минута игре елиминисана је резултатом 2:1. === Грб кроз историју === {| width=100% |- ! width=25% colspan=12 style="background:#E32636;"|<span style="color: white">[[Грб ФК Војводина|<font color="white">Грбови ФК Војводина]]</span> |- !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| !width=10%| |- | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo1.PNG|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo3.png|100п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo4.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo5.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina old logo6.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina stari grb.png|90п]] | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina 1.png|100п]] | <center> | <center>[[Датотека:Grb FK Vojvodina (100 godina).png|130п]] |- | <center>1914–1946. | <center>1946–1950. | <center>1950–1967. | <center>1967–1982. | <center>1982–1992. | <center>1992–2002. | <center>2002–2009. | <center>од 2009. | <center>јубиларни грб 2014. |} == Навијачи == {{Главни чланак|Фирма (навијачка група)}} '''Фирма''' је навијачка скупина/група из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Навијачи су клубова који чине Спортско Друштво Војводина (фудбалски, рукометни и других). Они су једна од главних навијачких скупина у [[Србија|Србији]]. Фирма се састоји од различитих под-група. Неки од под групе су: Бачки Одред (Бачка Паланка), Сремски Фронт, Г-3, Пандора, Санаторијум, УлтраНС, Фирма Беочин, Фирма Ново Насеље, Фирма Булевар, Фирма Центар, Фирма Детелинара, Фирма Сремска Каменица, Фирма Лиман, Фирма Лединци, Фирма Футог, Фирма Кисач, Фирма Клиса, Фирма Петроварадин, Фирма Руменка, Фирма Салајка, Фирма Телеп, Фирма Грбавица, Фирма Банат итд. ФК Војводина такође има скупину својих најстаријих присталица, под називом '''Стара Гарда'''. Имају посебне пријатељске односе са навијачком групом [[Лешинари (навијачка група)|Лешинари]] из [[Бања Лука|Бањалуке]] и навијачима [[ФК Славија Праг|Славије]] из [[Праг]]а. == Стадион == [[Датотека:Stadion_vojvodine01.jpg|300п|десно|мини|Стадион Карађорђе]] {{Главни|Стадион Карађорђе}} Војводина своје домаће утакмице игра на стадиону Карађорђе. Стадион је изграђен [[1924]]. године, а отворен је [[28. јун]]а 1924. Стадион је од свог отварања до [[Други светски рат|Другог светског рата]] носио назив „Карађорђе“. После је био познат само као ''Градски стадион'', а [[2. април]]а [[2007]]. враћено му је старо име „Карађорђе“. Дом фудбалера Војводине након последње реконструкције [[2013]]. има капацитет од 15.000 седећих места, покривену западну трибину, колор семафор марке Филипс, као и рефлекторе јачине 1700 лумена. == Успеси == {| class="wikitable" width=100% ! width=25% colspan=2 style="background:#E32636;"|<span style="color: white">Такмичење</span> ! width=5% style="background:#E32636;"| <span style="color: white">Број</span> ! width=70% style="background:#E32636;"| <span style="color: white">Година</span> |- ! colspan="6" style="background:#FF0000;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења - 4 '''</span> |- ! colspan="6" style="background:#FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национално првенство - 2 '''</span> |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство СФР Југославије]]''' || '''Првак''' || align=center| '''2''' || [[Првенство Југославије у фудбалу 1965/66.|1965/66]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1988/89.|1988/89]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 3 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1956/57.|1956/57]], [[Првенство Југославије у фудбалу 1961/62.|1961/62]], [[првенство Југославије у фудбалу 1974/75.|1974/75]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 2 || [[Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.|1958/59]], [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1991/92.|1991/92]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Првенство СР Југославије]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 5 || [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Првенство Србије и Црне Горе]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>'''[[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]]''' || Првак || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Други || align=center| 1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |Трећи || align=center| 7 ||[[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]]. |- ! colspan="6" style="background:##FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национални куп - 2 ''' |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп СФР Југославије]]''' || Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп Југославије у фудбалу 1951.|1951]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп СР Југославије у фудбалу|Куп СР Југославије]]''' ||Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || [[Куп СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]''' || '''Освајач купа''' || align=center| '''2''' || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 4 || [[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |- ! colspan="6" style="background:##FFFFFF;"|<span style="color: #E32636;">'''Национални суперкуп''' |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''Суперкуп СФР Југославије''' || Освајач купа || align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center| 1 || 1989. |- ! colspan="6" style="background:#FF0000;"| <span style="color: white">'''Континентална такмичења - 2'''</span> |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=4|<center>[[Датотека:Coppacampioni (closer).png|16п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона (Куп европских шампиона)]]''' || Победник|| align=center| 0 || / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|0|| / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Полуфинале || align=center|0|| / |- |- bgcolor=#FFFFFF |Четвртфинале || align=center|1|| [[Лига шампиона 1966/67.|1966/67]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=2|<center>'''[[Интертото куп]]''' || '''Освајач купа''' || align=center|'''1''' || 1976. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|1|| 1998. |- |- bgcolor=#FFFFFF |rowspan=3|<center>[[Датотека:Mitropa cup.jpg|20п]] '''[[Митропа куп]]''' || '''Освајач купа''' || align=center|'''1''' || [[Митропа куп 1977.|1977]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Финалиста || align=center|1|| [[Митропа куп 1957.|1957]]. |- |- bgcolor=#FFFFFF |Полуфинале || align=center|2|| [[Митропа куп 1959.|1959]], [[Митропа куп 1989.|1989]]. |} == Тренутни састав == {{ажурирано|5. септембра 2021.}}<ref>{{Cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2020-21/team/5-super-liga-srbije-2020-21/15-vojvodina|title=ФК Војводина|accessdate=13. 8. 2021|publisher=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Никола Симић (фудбалер, 1996)|Никола Симић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Марко Бјековић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Младен Деветак]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=[[Новица Максимовић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=5|име=[[Душан Стевановић (фудбалер, 1996)|Душан Стевановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=6|име=[[Владимир Ковачевић (фудбалер, 1992)|Владимир Ковачевић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=[[Немања Човић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=[[Мирко Топић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=10|име=[[Дејан Зукић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=[[Стефан Ђорђевић (фудбалер, 1991)|Стефан Ђорђевић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=12|име=[[Борис Копитовић]]|нац=ЦГ|поз=DF}} {{ф играч|број=13|име=[[Горан Вуклиш]]|нац=БИХ|поз=GK}} {{ф играч|број=14|име=Владимир Милетић|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=15|име=[[Игор Јеличић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=17|име=[[Михајло Нешковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=[[Александар Буснић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=19|име=Владан Новевски|нац=МКД|поз=MF}} {{ф играч|број=21|име=[[Вељко Симић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=22|име=[[Лука Цуцин]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=23|име=[[Момчило Мркаић]]|нац=БИХ|поз=FW}} {{ф играч|број=32|име=Немања Тороман|нац=СРБ|поз=GK }} {{ф играч|број=44|име=[[Небојша Бастајић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=49|име=Марко Луковић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=70|име=[[Урош Кабић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=90|име=[[Миљан Вукадиновић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт крај}} == Бивши познати играчи == {| |- valign=top | * [[Јозеф Велкер]] * [[Влада Аврамов]] * [[Милан Белић]] * [[Вујадин Бошков]] * [[Милорад Јабланов]] * [[Владимир Трифуновић]] * [[Тодор Веселиновић]] * [[Љубомир Воркапић]] * [[Дејан Говедарица]] * [[Љубиша Дунђерски]] * [[Славиша Јокановић]] * [[Душан Мијић]] * [[Рајко Алексић]] * [[Стеван Бена]] * [[Стеван Нештицки]] * [[Синиша Михајловић]] |width="40"|&nbsp; |valign="top"| * [[Петар Никезић]] * [[Илија Пантелић]] * [[Милан Степанов]] * [[Силвестер Такач]] * [[Мирослав Тањга]] * [[Добривој Тривић]] * [[Милош Шестић]] * [[Ратко Свилар]] * [[Милан Јовановић (српски фудбалер)|Милан Јовановић]] * [[Здравко Рајков]] * [[Јосип Пирмајер]] * [[Жарко Николић]] * [[Рајко Алексић]] |width="40"|&nbsp; |valign="top"| * [[Лео Леринц]] * [[Милош Красић]] * [[Гојко Качар]] * [[Душан Тадић]] * [[Џозеф Кизито]] * [[Стивен Апија]] * [[Мијат Гаћиновић]] * [[Мирко Иванић]] * [[Огњен Ожеговић]] |} == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Друго коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.|1993/94]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Прво коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1994/95.|1994/95]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Шеснаестина финала |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1995/96.|1995/96]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. | | | | | | | | |Прво коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1996/97.|1996/97]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |style="background:#cc9966" |3. |33 |15 |8 |10 |49 |35 | +14 |53 |style="background:silver" |'''Финалиста''' |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |4. |33 |14 |7 |12 |57 |63 | -6 |49 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |4. |24 |13 |3 |8 |45 |22 | +23 |42 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1999/00.|1999/00]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |10. |40 |15 |8 |17 |54 |40 | +14 |53 |Осмина финала |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2000/01.|2000/01]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |6. |34 |13 |8 |13 |51 |36 | +15 |47 |Друго коло |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |8. |34 |10 |16 |8 |34 |26 | +8 |46 |Полуфинале |- |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.|2002/03]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прва лига СР Југославије]] |6. |34 |17 |5 |12 |48 |36 | +12 |56 |Четвртфинале |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.|2003/04.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |9. |30 |10 |10 |10 |33 |33 |0 |40 |Шеснаестина финала |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2004/05.|2004/05.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |8. |30 |10 |8 |12 |31 |37 | -6 |38 |Осмина финала |- |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2005/06.|2005/06.]] |style="background:#ace1af"|1 |[[Прва лига Србије и Црне Горе у фудбалу|Прва лига Србије и Црне Горе]] |9. |30 |11 |10 |9 |28 |27 | +1 |43 |Шеснаестина финала |- | 2006/07. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2006/07.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 32 || 16 || 6 || 10 || 38 || 25 || +13 || 54 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2006/07.|Финалиста]]''' |- | 2007/08. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2007/08.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 33 || 18 || 8 || 7 || 53 || 33 || +20 || 62 || [[Куп Србије у фудбалу 2007/08.|Шеснаестина финала]] |- | 2008/09. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|Суперлига Србије]] || style="background:silver" | 2. || 33 || 18 || 7 || 8 || 46 || 25 || +21 || 61 || [[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|Осмина финала]] |- | 2009/10. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|Суперлига Србије]] || 5. || 30 || 13 || 6 || 11 || 51 || 30 || +21 || 45 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Финалиста]]''' |- | 2010/11. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 20 || 7 || 3 || 44 || 14 || +30 || 67 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Финалиста]]''' |- | 2011/12. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 14 || 10 || 6 || 44 || 26 || +18 || 52 || [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Полуфинале]] |- | 2012/13. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 17 || 10 || 3 || 40 || 20 || +20 || 61 || style="background:silver" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Финалиста]]''' |- | 2013/14. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2013/14.|Суперлига Србије]] || 4. || 30 || 11 || 12 || 7 || 38 || 32 || +6 || 45 || style="background:gold" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Победник]]''' |- | 2014/15. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|Суперлига Србије]] || 4. || 30 || 16 || 4 || 10 || 44 || 36 || +8 || 52 || [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Четвртфинале]] |- | 2015/16. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2015/16.|Суперлига Србије]] || 4. || 37 || 16 || 11 || 10 || 57 || 44 || +13 || 36 (59) || [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Четвртфинале]] |- | 2016/17. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 37 || 22 || 6 || 9 || 58 || 31 || +27 || 43 (72) || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Полуфинале]] |- | 2017/18. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|Суперлига Србије]] || 8. || 37 || 14 || 8 || 15 || 43 || 43 || 0 || 28 (50) || [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Четвртфинале]] |- | 2018/19. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|Суперлига Србије]] || 7. || 37 || 10 || 11 || 16 || 27 || 43 || -16 || 22 (41) || [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Четвртфинале]] |- | 2019/20. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|Суперлига Србије]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 19 || 5 || 6 || 47 || 27 || +20 || 62 || style="background:gold" | '''[[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Победник]]''' |- | 2020/21. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|Суперлига Србије]] || 4. || 38 || 21 || 8 || 9 || 62 || 41 || +21 || 71 || [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|Полуфинале]] |- | 2021/22. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|Суперлига Србије]] || 7. || 37 || 13 || 6 || 18 || 44 || 51 || -7 || 45 || [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|Полуфинале]] |- | 2022/23. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|Суперлига Србије]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|—]] |- |} == ФК Војводина у европским такмичењима == {{Главни|ФК Војводина у европским такмичењима}} === Збирни европски резултати === ''Стање на дан 12. август 2021.'' {| class="wikitable" style="width:45%; text-align:center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] || 9 || 5 || 1 || 3 || 10 || 9 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига Европе|Куп УЕФА]] / [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] || 59 || 24 || 15 || 20 || 88 || 80 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига конференција|Лига конференција]] || 4 || 2 || 0 || 2 || 3 || 7 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интертото куп]] || 10 || 6 || 1 || 3 || 18 || 9 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''82''' || '''37''' || '''17''' || '''28''' || '''119''' || '''105''' |- |[[Митропа куп]] || 37 || 13 || 11 || 13 || 57 || 51 |- |[[Куп сајамских градова]] || 23 || 9 || 6 || 8 || 27 || 22 |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''60''' || '''22''' || '''17''' || '''21''' || '''84''' || '''73''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''142''' ! | '''59''' ! | '''34''' ! | '''49''' ! | '''203''' ! | '''178''' |} == Тренери == {|style="width:100%" |- |width=50%| * {{зас|СРБ}} [[Милан Раставац]] (01. јун 2022—тренутно) * {{зас|СРБ}} [[Драган Радојичић]] <small>(16. март 2022 — 22. мај 2022)</small> * {{зас|СРБ}} [[Славољуб Ђорђевић]] <small>(26. мај 2021 — 14. март 2022)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] <small>(1. јун 2019 - 20. мај 2021)</small> * {{зас|СРБ}} [[Радован Кривокапић]] <small>(26. новембар 2018 - 1. јун 2019)</small> * {{зас|СРБ}} [[Драган Окука|Драгомир Окука]] <small>(8. септембар 2018 - 25. новембар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Александар Веселиновић]] <small>(9. април 2018 - 7. септембар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Илија Столица]] <small>(2. јануар 2018 - 4. април 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Васиљевић]] <small>(1. децембар 2017 - 1. јануар 2018)</small> * {{зас|СРБ}} [[Владимир Буач]] <small>(10. септембар 2017 - 30. новембар 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Ванић]] <small>(30. јун 2017 - 9. септембар 2017)</small> * {{зас|ЦГ}} [[Радослав Батак]] <small>(23. април 2017 - 29. јун 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Александар Веселиновић]] <small>(4. април 2017 - 21. април 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Драган Ивановић]] <small>(23. децембар 2016 - 3. април 2017)</small> * {{зас|СРБ}} [[Ненад Лалатовић]] <small>(11. новембар 2015 - 17. децембар 2016)</small> * {{зас|СРБ}} [[Златомир Загорчић]] <small>(17. март 2015 - 22. октобар 2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Марић]] <small>(19. јун 2014 - 16. март 2015)</small> * {{зас|СРБ}} [[Бранко Бабић]] <small>(3. јануар 2014 - 19. мај 2014)</small> * {{зас|СРБ}} [[Марко Николић (фудбалски тренер)|Марко Николић]] <small>(7. јун 2013 - 9. децембар 2013)</small> * {{зас|СРБ}} [[Небојша Вигњевић]] <small>(12. септембар 2012 - 4. јун 2013)</small> * {{зас|СРБ}} [[Златомир Загорчић]] <small>(13. април 2012 - 12. септембар 2012)</small> * {{зас|ЦГ}} [[Дејан Вукићевић]] <small>(15. август 2011 - 12. април 2012)</small> * {{зас|СРБ}} [[Љубомир Ристовски]] <small>(14. јун 2011 - 14. август 2011)</small> * {{зас|СРБ}} [[Зоран Милинковић]] <small>(27. мај 2010 - 30. мај 2011)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Милан Ђуричић]] <small>(10. март 2010 - 18. мај 2010)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Бранко Бабић]] <small>(11. октобар 2009 - 9. март 2010)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драгослав Степановић]] <small>(8. јун 2009 - 2. октобар 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Зоран Марић]] <small>(9. март 2009 - 8. јун 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Љупко Петровић]] <small>(23. децембар 2008 - 8. март 2009)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драган Радојичић]] <small>(21. октобар 2008 - 23. децембар 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>(4. јун 2008 - 20. октобар 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Ивица Брзић]] <small>(18. септембар 2007 - 1. јун 2008)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Милован Рајевац]] <small>(17. август 2006 - 17. септембар 2007)</small> * {{зас|СРБ|2004}} [[Зоран Марић]] <small>(20. август 2005 - 13. август 2006)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Милан Ђуричић]] <small>(27. децембар 2004 - 14. август 2005)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Владимир Петровић Пижон|Владимир Петровић]] <small>(24. новембар 2004 - 26. децембар 2004)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Бранко Смиљанић]] <small>(2004 - 9. новембар 2004)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Јосиф Илић]] <small>(2003)</small> * {{зас|СРЈ}} [[Мирослав Вукашиновић]] <small>2002-2003</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драгољуб Беквалац]] <small>2000-2001</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драган Окука]] <small>1999-2000</small> * {{зас|СРЈ}} [[Томислав Тоша Манојловић]] <small>1998−1999</small> * {{зас|СРЈ}} [[Љупко Петровић]] <small>1996-1997</small> * {{зас|СРЈ}} [[Драгољуб Беквалац]]/{{зас|МАК}} [[Ђоко Хаџијевски]] <small>1995-1996</small> * {{зас|СРЈ}} [[Милорад Косановић]] * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1990-1991</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Љупко Петровић]] <small>1988-1990</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1987-1988</small> |width="50"|&nbsp; |valign="top"| * {{зас|СФРЈ}} [[Тонко Вукушић]] <small>1986-1987</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Жељко Јурчић]] <small>1986</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Владимир Савић]] <small>1986</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Калоперовић]] <small>1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Вукашин Вишњевац]] <small>1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Јован Коврлија]] <small>1984-1985</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Јосип Дуванчић]] <small>1983-1984</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Томислав Калоперовић]] <small>1983</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Душан Драшковић]] <small>1980-1983</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Марко Валок]] <small>1979-1980</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ивица Брзић]] <small>1978-1979</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Миша Павић|Милорад Павић]] <small>1978</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] <small>1977-1978</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Тодор Веселиновић]] <small>1974-1977</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Гојко Зец]] <small>1973-1974</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Драгољуб Милошевић]] <small>1969-1973</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Чабрић]] <small>1968-1969</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Здравко Рајков]] <small>1967-1968</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]] <small>1964-1967</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Фрања Хирман]] <small>1961-1964</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Радомир Момирски]] <small>1960-1961</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Ратомир Чабрић]] <small>1959-1960</small> * {{зас|Hungary|1957}} [[Антал Лука]] <small>1957-1959</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Густав Лехнер]] <small>1953-1957</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милорад Огњанов]] <small>1952</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Љубиша Броћић]] <small>1952</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Бранислав Секулић]] <small>1948-1951</small> * {{зас|СФРЈ}} [[Милорад Огњанов]] <small>1945-1947</small> * {{зас|МАЂ}} [[Јанош Ној]] <small>1939-1941</small> * {{зас|МАЂ}} [[Карло Немеш]] <small>1939</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Милорад Огњанов]] <small>1938</small> * {{зас|АУТ}} [[Фриц Левитус]] <small>1936-1938</small> * {{зас|АУТ}} [[Вили Шурман]] <small>1934-1935</small> * {{зас|МАЂ}} [[Карло Немеш]] <small>1933</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Хамачек]] <small>1931-1932</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Нећаш]] <small>1930</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Бошко Симоновић]] <small>1929</small> * {{зас|АУТ}} [[Ото Нећаш]] <small>1926-1928</small> * {{зас|Kingdom of Yugoslavia}} [[Коста Хаџи]] <small>1924-1926</small> |} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[ФК Војводина у европским такмичењима]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = FK Vojvodina | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Војводина }} * {{званични веб-сајт|http://www.fkvojvodina.rs/}} * [http://www.firma1989.com/ Сајт навијачке групе Фирма 1989] {{Wayback|url=http://www.firma1989.com/ |date=20140125090412}} * [http://www.fkvojvodina.com/ Форум симпатизера и навијача] * [http://www.utakmica.rs/klub/7-vojvodina Статистика клуба] {{Wayback|url=http://www.utakmica.rs/klub/7-vojvodina |date=20150608020949 }} na utakmica.rs * [http://www.mozzartsport.com/ Биографија тима и играча, најновије вести - MozzartSport] {{Суперлига Србије у фудбалу}} {{DEFAULTSORT:Војводина}} [[Категорија:ФК Војводина| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Војводина]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1914.|Војводина]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] 4a6eeagme4g5uct7a0hnajm0bt6qzz9 0 83103 25138741 24778403 2022-08-04T17:45:40Z BuhaM 169435 /* Либрето */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|други појам|[[Тоска (вишезначна одредница)]]}} {{Пучинијеве_опере}} '''Тоска''' ({{јез-итал|Tosca}}), ''-{melodramma}-'', [[опера]] у три чина [[Ђакомо Пучини|Ђакома Пучинија]] == [[Либрето]] == [[Луиђи Илика]] (''-{Luigi Ilica}-'') и [[Ђузепе Ђакоза]] (''-{Giuseppe Giacosa}-'') према драми „''Тоска''“ (''-{La Tosca}-'') [[Викторијен Сарду|Викторијена Сардуа]]<ref>{{cite web |title=Viktorijen SARDU - усвојени облик имена |url=http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=9502 |website=Театрослов |publisher=Музеј позоришне уметности Србије |access-date=4. 8. 2022}}</ref> (''-{Victorien Sardou}-''). == Праизведба == [[14. јануар]] [[1900]], [[Рим]] у ''-{Teatro Costanzi}-''. == Праизведба у Србији == [[10. јануар]] [[1914]], [[Београд]] == Ликови и улоге == {| border="0" cellpadding="2" |'''Флорија Тоска'''<br />(''-{Floria Tosca}-'') |''позната певачица'' |'''[[сопран]]''' |- |'''Марио Каварадоси'''<br />(''-{Mario Cavaradossi}-'') |''сликар'' |'''[[тенор]]''' |- |'''Барон Скарпија'''<br />(''-{Il Barone Scarpia}-'') |''Шеф римске полиције'' |'''[[баритон]]''' |- |'''Чезаре Анђелоти'''<br />(''-{Cesare Angelotti}-'') |''политички затвореник'' |'''[[бас]]''' |- |'''Црквењак''' | |'''[[баритон]]''' |- |'''Сполета'''<br />(''-{Spoletta}-'') |''агент римске полиције'' |'''[[тенор]]''' |- |'''Шароне'''<br />(''-{Sciarrone}-'') |''жандар'' |'''[[бас]]''' |- |'''Тамничар''' | |'''[[бас]]''' |- |'''Пастир''' | |'''дечји [[сопран]]''' |} Кардинал, Судија, Роберти (полицијски мучитељ), Писар, Службеник, Наредник војске Војници, жбири, даме, господа, грађани, народ, министранти, хор цркве Сант'Андреа и др. == Место и време == [[Рим]], [[14. јун]] послеподне (-{I}- чин) и вече (-{II}- чин), као и рано јутро [[15. јун]]а (-{III}- чин) [[1800]]. године == Садржај == [[Датотека:Tosca_-_Strana_01.jpg|мини|десно|Прва страна клавирског извода]] ''Након Француске револуције, републикански дух је почео да се шири и у Италији. Но, након што је Фердинанд од Напуља са својом женом, краљицом Каролином, објавио рат Француској, овакав покрет је сматран издајничким. Рим су освојиле француске снаге и основана је '''''Римска република''''', чији је један од конзула био и Чезаре Анђелоти. Французи након тога крећу на југ и освајају и Напуљ где се оснива савезничка република. Краљица Марија Каролина, која је побегла са мужем на Сицилију, организује отпор који, заједно са савезницима Британијом, Русијом и Аустријом, протерује французе из Напуља. Њене снаге тада марширају ка Риму, поновно освајају град и краљица се враћа у њега, остављајући Фердинанда на Сицилији. Да би се искоренили издајници и сарадници са французима, оснива се тајна полиција на чијем је челу био бароно Вителио Скарпија. Након пада републике, сви конзули и челници су бачени у затвор под оптужбом издаје. Како се завеса на почетку опере диже, Чезаре Анђелоти је баш побегао из затвора у тврђави Сант'Анђело.'' === -{I}- чин === Црква Сант’ Андреа дела Вале (''-{Sant’ Andrea della Valle}-''). Послеподне је и црква је празна. Анђелоти се скрива у цркву где му је сестра сакрила кључ од породичне капеле њеног мужа, Атавантијевих, где му је спремила женску одећу да би могао успешно да побегне. Црквењак долази да среди цркву и донесе чисте четкице за сликара Каварадосија, који ради на слици Марије Магдалене. Изненађен је што сликара нема када је јасно чуо некога. Када се зачују звона, црквењак клекне и моли ''-{Angelus}-''. Долази сликар да настави рад и открива слику. Црквењак је шокиран када види да је то лик жене која већ данима долази сама у цркву и дуго се у њој моли. Каварадоси потврђује да ју је насликао јер га је задивио њен лик тако предан у молитви. Ипак, она није особа коју он воли, већ је то Флорија Тоска. У познатој арији ''-{Recondita armonia}-'', он говори о уметности која успева да две тако различите лепотице, незнану плавокосу и црну Тоску, сједини у његовом срцу и док он слика Магдалену, његове мисли су испуњене само Тоскиним ликом. Црквењак га прекорева што се тако поиграва са светицом и себи у браду гунђа да се боље и не може очекивати од републиканаца. Црквењак одлази и напомиње Каварадосију да закључа када буде ишао. Сликар остаје сам. Анђелоти, мислећи да је црква поново празна излази из капеле и препознаје сликара, којег зна као великог подржаваоца Републике. Открива му да је његова сестра све ризиковала да га спасе од Скарпије. Каварадоси схвата: та девојка која се тако предано молила и он ју је насликао је деловала као особа коју испуњава велика љубав... и то је била сестринска љубав. Он се зариче да ће му помоћи и по цену живота. Одједном, споља се зачује Тоска која је наишла на закључана врата цркве и дозива Марија. Он каже Анђелотију да се сакрије у капелу и да сачека док се он не реши Тоске. Даје му своју корпу са храном и склања га у капелу. Тоска улази и љубоморно пита Каварадосија са ким је то причао јер је чула разговор и шуштање одеће. Он је уверава да је све то умислила. Тоска оставља то по страни и позива Марија да дође по њу вечерас у позориште где она пева у краткој представи и после тога ће отићи у његову вилу. Он је неодлучан јер не зна шта ће бити са Анђелотијем. Тоска покушава да га смекша и говори му о ноћи пуној месечине, шапата и мириса и о својој љубави. Марио подлеже њеном завођењу и обећава да ће доћи. Ипак, она мора ићи и оставити га да што пре заврши. Она невољко креће, али јој поглед скрене слика на којој Каварадоси ради. Већ је негде видела те плаве очи... и сети се: то је маркиза Атаванти. Марио то потврди, али Тоска је бесна. Да ли то значи да је вара... и тада се сети разговора и шуштање хаљине које је чула. Мисли да је преварена и да је Каварадоси више не воли. Он успева да је разувери и она одлази, али само ако обећа да у цркву неће доћи нека плавуша или црнка која ће му скретати поглед. Пред одлазак даје му савет: ''Ипак... насликај јој очи црне!''. Чим Тоска оде, Каварадоси одлази у капелу по Анђелотија. Даје му кључ од своје виле до које може стићи углавном пустим путем од цркве. Тамо је сигурно, али у случају нужде, у врту је бунар који је дубок, а на пола дубине је пролаз који води до мале, али сигурне пећине. Тада се зачује топ са тврђаве, знак да је Анђелотијев бег откривен. Он бежи, а Каварадоси креће са њим. У цркву утрчава црквењак са радосним вестима: Наполеон је поражен у бици код Маренга. Разочаран је што Каварадосија нема јер ужива да растужи сликара који подржава Французе. Он позива цео црквени хор и министранте да се спреме, јер ће касније тог дана бити одржана посебна служба у част победе, а увече ће бити велика парада и на забави код краљице ће кантату у част победе певати Тоска. Хор је весео јер знају да ће добити повишицу за посебну службу и раздрагано играју и певају у цркви у част победе. У том тренутку улази барон Скарпија са својим шпијунима и жандарима. Бесно отпушта хор, али задржава црквењака. Сполета и остали треба да претраже цркву и да пазе на улаз јер је Анђелоти виђен у околини. Од црквењака тражи да му покаже капелу Атавантијевих. Нашавши је откључану, види то као добар знак и улази. Иако нема Анђелотија, ипак има вредан траг... изгубљену лепезу на којој је грб маркизе Атаванти. Док размишља ко је још могао да му помогне у бегу, он види и њен лик на слици Марије Магдалене. Црквењак у капели налази празну корпу са сликаревим ручком и Скарпија схвата да је Каварадоси био саучесник у Анђелотијевом бегу. Тада се враћа Тоска и он одлучује да је наведе да изда љубавника и то ће учинити лепезом, као што је Јаго то учинио са марамицом у „''[[Отело (драма)|Отелу]]''“. Тоска је тужна што Марија нема, а она жели да му саопшти да је вечерас обавезна да пева пред краљицом и неће моћи да се нађе с њим. Скарпија успева да је убеди да је лепезу нашао међу сликаревим стварима, да мора да је био са неком женом и да је, када их је неко прекинуо, она њу изгубила у бегу. Тоска, схрвана јадом, заклиње се да ће их ухватити и да неће Атавантијева имати Марија вечерас. Скарпија за њом шаље своје жандаре. Црква се пуни светом и почиње свечани ''-{Te Deum}-'' у част победе код Маренга. Ипак, Скарпија мисли на Тоску и он само размишља како да се реши Каварадосија и да она заврши у његовим рукама. У молитви га прекине хор и он се, уз речи: „''Тоска, због тебе заборављам и на Бога!''“, заједно са окупљеним народом прикључује хвалоспеву Богу. === -{II}- чин === [[Датотека:Tosca_-_mesta_dogadjanja.jpg|мини|десно|Места у Риму где се одигравају чинови опере]] Палата Фарнезе (''-{Palazzo Farnese}-''). Касније исте вечери, Скарпија вечера у својим одајама. Размишља о хватаљњу бегунца, али му се мисли стално враћају на Тоску. У вези ње има план: хоће да буде његова, али мало ужитка има у удварању, „''љубавним речима под месечином''“. Његов приступ је насилно освајање плена. Оно за чим жуди, ухватиће, искористити и одбацити и затим кренути у потрагу за нечим другим. Долази Сполета са вестима да су пратили Тоску до удаљене виле, и када је она отишла, упали су. Нису нашли Анђелотија, а Каварадоси је био толико дрзак да су га ухапсили. Каварадоси је дрзак и са Скарпијом и прекине га у пола речи када се са спрата испод, где краљица одржава бал, зачује Тоскин глас у кантати <small>(''није Пучинијево дело, већ је преузета од [[Ђовани Паизијело|Ђованија Паизијела]]'')</small>. Скарпију иритира овакав наступ сликара, као и Тоскин глас који му одвлачи пажњу. Он упозорава Каварадосија да каже где је Анђелоти, иначе ће ову информацију из њега извући насилним путем. Улази Тоска и Каварадоси је упозорава да ћути о оном што је видела у вили. Скарпија наређује да Марија одведу у собу за испитивање где треба да употребе најпре редовне методе, а даље, како он нареди. Оставши сам са Тоском, распитује се шта је било са оном лепезом. На њен одговор да је то била само луда љубомора, он се чуди откуд таква жар у одговору, да се случајно не брине да ће можда нешто издати? Пошто Каварадоси и даље одбија да говори, он даје наређење да буду упорнији. Тоска у страху пита шта се тамо дешава и да ли треба лагати да би се Скарпија задовољио. Он одговара да се закон, макар и силом, мора поштовати. Марио је везан, а око главе има обруч који га на свако порицање стеже и пушта му крв без икакве милости. Док се из собе за мучење чују Каварадосијеви крици, а Скарпија је све упорнији, Тоска све више попушта и на крају каже где је Анђелоти. Марија онесвешћеног доносе, а када доће себи и пита Тоску да ли је признала, она одговара да није. Али, Скарпија гласно наређује Сполети да оду по Анђелотија у вилу, у бунар у башти. Каварадоси проклиње Тоску. Улази Шароне са страшним вестима: вест о победи код Маренга није тачна, Наполеон је победио, а генерал Мелас је у бегу. Марио тријумфује и Скарпију у лице назива крвником и тиранином. Тоска покушава да га заустави, али Скарпија наређује да га одведу на стратиште. Поново остаје насамо са Тоском и одаје јој да већ дуже време чезне за њом. Она прети да ће се пре бацити кроз прозор, али Скарпија је пита: „''А мени ћеш оставити Марија?''“. Очајна, она у арији ''-{Vissi d’arte, vissi d’amore}-'', пита Бога зашто јој тако узвраћа, када је она живела само за љубав и уметност и свим несрећнима помагала. Сполета се враћа са вестима да се Анђелоти убио када су га нашли. Тоска схвата да га сада ништа не спречава да убије Марија. Скарпија јој даје избор: да му се препусти или ће Марио умрети. Она пристаје, али само ако га ослободи и да јој пропусницу да заједно напусте државу. Скарпија се слаже. Наређује Сполети да Каварадоси буде стрељан, али само привидно као што је учињено са грофом Палмијеријем. Тоска не зна да је Палмијери мислио да ће бити привидно стрељан, али је био преварен и убијен. Сполета одлази, а Скарпија пише пропусницу. Тоска са нестрпљењем чека следећи Скарпијин корак, и тада угледа нож на столу. Када он крене ка њој да је загрли она му га зарије у срце. Из непомичне руке му истргне пропусницу, али ипак не може да га остави тек тако на поду и ставља са обе стране тела две свеће и полаже му распеће на груди. Тргне је звук добоша и она журно одлази. === -{III}- чин === Горња платформа тврђаве Сант’Анђело (''-{Castel Sant’Angelo}-''). Ноћ се ближи крају, на небу сијају звезде. Из околине се чује песма пастирчета, а околином одзвањају звона римских цркава које звоне на јутрење. Одред војника доводи Каварадосија. Тамничар му каже да има још један сат и да свештеник чека на њега за последњу исповест. Каварадоси то одбија, али нуди тамничару последњу вредност што му остаје, прстен, ако му допусти да напише писмо Тоски и ако јој га преда. Тамничар пристаје и одлази. Каварадоси почиње да пише, али застане и присећа се времена безбрижне љубави њега и Тоске. У арији ''-{E lucevan le stelle}-'' говори како жали за тим временом и како не жели да умре. Долази Тоска са пропусницом од Скарпије. Каварадоси је зачуђен таквим поступком, а Тоска му објашњава кроз шта је прошла и шта је учинила. Каварадоси је теши и убеђује да је правда водила њену руку. Она му саопштава план и упозорава да мора на први пуцањ да падне и да се не помера док га она не позове, и тада су слободни. Напустиће Рим заувек и живети срећни. Долази одред за стрељање и Тоска га опомиње да уверљиво падне. Док гледа како се војници спремају, нека тескоба је обузима. Уверава себе како је све то фарса, али ипак је немирна. Војници пуцају и Марио пада. Тоска је задивљена како је уверљиво одглумио и полако гледа за војницима док одлазе. Када остану сами, Тоска дозива Марија да устане и да беже, али када му приђе схвата Скарпијину превару. Из унутрашњости се чују повици: Сполета и Шароне су дошли са вестима о Скарпијиној смрти и знају да је то починила Тоска. Када истрче на платформу крену да ухвате Тоску, али их она одгурне, попне се на бедем и уз повик: „''Скарпија, хајдемо пред Бога''“ баци се у понор. == Познате музичке нумере == * ''-{Dammi i colori... Recondita armonia}-'' [Дај ми боје... Дивнога ли склада] – Каварадосијева арија (I чин) * ''-{Non la sospiri la nostra casetta}-'' [Зар не жудиш за нашом кућом] – Дует Тоске и Каварадосија (I чин) * ''-{Tre sbirri, una carozza... Va, Tosca!}-'' [Три жбира, кола... Иди, Тоска!] – Скарпијин ариозо, финале I чина * ''-{Ha più forte sapore}-'' – [Више сласти освајање има] Скарпијина арија (II чин) * ''-{Vissi d’arte, vissi d’amore}-'' [За уметност и љубав живех] – Тоскина арија (II чин) * ''-{E lucevan le stelle}-'' [И звезде су сјале] – Каварадосијева арија (III чин) * ''-{O dolci mani, mansuete e pure}-'' [О нежне руке, благе и чисте] – Дует Тоске и Каварадосија (III чин) == Спољашње везе == {{Commonscat|Tosca}} * '''''[[Либрето]]''''' ** [https://web.archive.org/web/20060428031313/http://operetta.stanford.edu/Puccini/Tosca/libretto.html Либрето опере (-{Opera Stanford}-)] * '''Ноте''' ** [http://www.dlib.indiana.edu/variations/scores/bhr8215/large/index.html Клавирски извод опере (-{William and Gayle Cook Music Library}-)] [[Категорија:Опере]] ob75f01dec4li3alsdnwj6gthojgcmx 0 84370 25139436 24749002 2022-08-05T11:36:37Z 109.92.154.1 Dzerard vise nije menadzer Rendzersa nego Aston Ville wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Стивен Џерард | слика = Steven Gerrard 2018.jpg | опис_слике = Стивен Џерард 2018. | пуно_име = Стивен Џорџ Џерард | надимак = ''Стиви Џи'' | датум_рођења = {{датум рођења|1980|5|30|год=да}} | место_рођења = [[Вистон]], [[Ливерпул]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,83 -{m}- | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)|Везни]] | актуелни_клуб = [[FK Aston Villa]] (менаџер) | младе_године = 1987—1998 | млади_клубови = [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] | године = 1998—2015<br />2015—2016 | клубови = [[ФК Ливерпул|Ливерпул]]<br /> [[ФК Лос Анђелес галакси|Лос Анђелес]] | наступи = 504<br />34 | голови = (120)<br />(5) | репрезентација_(године) = 1999—2000<br />2000—2014 | репрезентација_(име) = Енглеска до 21<br />[[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] | репрезентација_(наступи) = 4<br />114 | репрезентација_(голови) = (1)<br />(21) | тренерске_године = 2018—2021<br /> 2021– | тренерски_клубови = [[ФК Ренџерс|Ренџерс]]<br />[[ФК Астон Вила|Астон Вила]] }} '''Стивен Џорџ Џерард''' ({{јез-енгл|Steven George Gerrard}}; [[Вистон]], [[Ливерпул]], [[30. мај]] [[1980]]) је [[Енглеска|енглески]] фудбалски тренер и бивши [[фудбал]]ер. Џерард је играо на позицији централног везног, а већину своје каријере провео у фудбалском клубу [[ФК Ливерпул|Ливерпул]], где је био капитен током већег дела каријере. Џерард је дебитовао за Ливерпул 1998 године. и за клуб је одиграо 710 утакмица и постигао 186 голова. Он је једини играч у историји клуба који је у топ 5 свих времена и у одиграним утакмицама и у постигнутим головима. Године 2003. његово лидерство на терену је препознао тадашњи тренер [[Жерар Улије]] и поверио му капитенску траку коју је носио преко 10 година, дуже од било ког играча. Фудбалску каријеру је завршио у новембру 2016. у клубу Лос Анђелес галакси.<ref name="Gerard">{{cite news |url=http://www.bbc.com/sport/football/37972429 |title=Steven Gerrard: Liverpool great retires after a 19-year career |publisher=[[BBC Sport]] |date = 24. 11. 2016. |accessdate= 16. фебруар 2017.}}</ref> Џерард је 21. јануара 2017. почео тренерску каријеру у академији ФК Ливерпул.<ref>{{Cite news|url=http://www.liverpoolfc.com/news/academy/251239-steven-gerrard-returns-to-liverpool-fc-in-academy-coaching-role|title=Steven Gerrard returns to Liverpool FC in Academy coaching role|newspaper=Liverpool FC|access-date=21. 1. 2017}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/football/2017/jan/20/steven-gerrard-liverpool-return-academy-coach|title=Steven Gerrard to make Liverpool return as full-time academy coach|last=Hunter|first=Andy|date = 20. 1. 2017.|newspaper=The Guardian|language=en-GB|issn=0261-3077| |accessdate= 16. фебруар 2017.}}</ref> Џерард је на [[Енфилд]]у провео 17 година, а дебитовао је 1998. године. 2000. се учврстио у првом тиму, а 2003. наследио је капитенску траку од [[Сами Хипија|Самија Хипије]]. Џерард је са Ливерпулом освојио два ФА купа, три лига купа, једну [[УЕФА Лига шампиона|лигу шампиона]], један [[Лига Европе|куп УЕФА]] и један супер куп Европе. У финалу лиге шампиона [[Лига шампиона 2004/05.|2005]]. Џерард је постигао први гол против [[ФК Милан|Милана]] након што је Ливерпул од 0:3 стигао до 3:3 у регуларном делу.<ref>{{cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/sport/football/2360188/Gerrard-leads-glorious-fightback.html|title=Gerrard leads glorious Liverpool fightback|last=Winter|first=Henry|publisher=The Telegraph|date = 26. 5. 2005. |accessdate = 16. 2. 2017.}}</ref> Након 17 сезона, Џерард је у јулу 2015. прешао у америчку МЛС лигу, у [[ФК Лос Анђелес галакси|Лос Анђелес галакси]],<ref>{{cite news |url=http://www.lagalaxy.com/news/2015/01/la-galaxy-sign-midfielder-steven-gerrard |title=LA Galaxy sign midfielder Steven Gerrard |work=LA Galaxy |date=7. 1. 2015. |accessdate=16. 2. 2017. |archive-date=07. 01. 2015 |archive-url=https://www.webcitation.org/6VPIJCGjD?url=http://www.lagalaxy.com/news/2015/01/la-galaxy-sign-midfielder-steven-gerrard |url-status=dead }}</ref> где је провео сезону и по.<ref name="Gerard"/> == Каријера == Џерард је прошао све млађе селекције [[ФК Ливерпул|Ливерпула]]. За први тим је дебитовао [[29. новембар|29. новембра]] [[1998]]. на утакмици против [[ФК Блекберн роверси|Блекберн роверса]]. Тада је ушао у игру у последњем минуту утакмице, уместо [[Вегард Хегем|Вегарда Хегема]]. У својој дебитантској сезони је забележио 13 наступа. У сезони 1999/00. је добио први [[црвени картон]] у каријери. Градски дерби са [[ФК Евертон|Евертоном]] је почео са клупе. Касније је у игру ушао уместо [[Роби Фаулер|Робија Фаулера]] и грубим стартом над [[Кевин Кембел|Кевином Кембелом]] је заслужио црвени картон. Током те сезоне је постигао и свој први гол у [[Премијер лига|Премијер лиги]]. Био је стрелац једног од четири поготка Ливерпула против [[ФК Шефилд венздеј|Шефилд венздеја]]. У сезони 2000/01. одиграо је 50 утакмица за Ливерпул у свим такмчењима и постигао је 10 голова, чиме је знатно допринео освајању трипле круне, [[ФА куп]]а, [[Енглески Лига куп|Лига купа]] и [[куп УЕФА 2000/01.|купа УЕФА]]. Капитен свог клуба је постао октобра [[2003]]. уместо [[Сами Хипије|Самија Хипије]]. Сезону 2003/04. Ливерпул је завршио без освојеног трофеја. То је коштало посла дотадашњег тренера [[Жерар Улије|Жерара Улијеа]]. Тада су се појавиле гласине да би Џерард могао да напусти Ливерпул и пређе у [[ФК Челси|Челси]]. Након доласка у клуб новог тренера, [[Шпанија|Шпанца]] [[Рафаел Бенитез|Рафаела Бенитеза]], Џерард је одлучио да одбије Челси који је био спреман да за њега плати обештећење од 20 милиона [[Британска фунта|фунти]]. Током сезоне 2004/05. претрпео је повреду која га одаљила од терена пуних шест недеља. Повредио се у септембру на утакмици против [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтеда]], а на терен се вратио крајем новембра, на утакмици са [[ФК Олимпијакос|Олимпијакосом]]. То је била последњи меч у такмичењу по група, а Џерард је на том мечу успео да постигне гол којим је осигурао пролазак Ливерпула у наредну фазу. Ливерпул је те сезоне стигао до финала [[Енглески Лига куп|Лига купа]] у којем су поражени од [[ФК Челси|Челсија]] са 3-2. У том финалу Џерард је постигао [[аутогол]]. У финалу [[Лига шампиона 2004/05.|Лиге шампиона]], те сезоне је Ливерпул играо са [[ФК Милан|Миланом]]. Милан је на одмор отишао са предношћу од три гола, а Ливерпул је за само шест минута успео да изједначи. Први гол је постигао Џерард, док је трећи постигнут након пенала који је над њим скривио [[Ђенаро Гатузо]]. Након бољег извођења једанестераца Ливерпул је славио. Џерард је као капитен подигао пехар намењен победнику а проглашен је и за најбољег играча утакмице. У сезони 2005/06. Џерард је постигао 23 поготка у 53 наступа за Ливерпул у свим такмичењима. Постигао је и два гола у финалу [[ФА куп]]а против [[ФК Вест Хем јунајтед|Вест Хем јунајтед]], међу којима и изједначујући гол који је Ливерпул одвео у продужетке. Ливерпул је добио на пенале, што им је био други узастопни трофеј освојен на тај начин. Головима у том финалу он је постао једини фудбалер који је успео да постигне бар по један гол у финалима [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]], [[ФА куп]]а, [[Енглески Лига куп|Лига купа]] и [[куп УЕФА 2000/01.|купа УЕФА]]. У сезони 2006/07. Џерард је био стрелац гола из пенала у реванш утакмици полуфинала [[Лига шампиона 2006/07.|Лиге шампиона]] којм је Ливерпул елиминисао Челси. У свом другом финал у три сезоне Ливерпул је био поражен од Милама са 2-1. У дресу Ливерпула, свој 400. меч је одиграо [[28. октобар|28. октобра]] [[2007]]. против [[ФК Арсенал|Арсенала]]. Током месеца новембра те сезоне, Џерард није био стрелац само на једној утакмици свог тима у свим такмичењима. Свој 300. меч у [[Премијер лига|Премијер лиги]] је одиграо [[13. април]]а [[2008]]. против [[ФК Блекберн роверси|Блекберн роверса]]. У европским куповима је 100. утакмицу одиграо [[10. март]]а [[2009]]. у победи свог тима над [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]] од 4-0. Тај јубилеј је обележио са два постигнута гола. 2012. године је постигао хет-трик у утакмици против Евертона, нешто што није учињено још од 1935. године. У јануару 2015. године Џерард је најавио напуштање клуба након 17 године у дресу "Црвених".<ref>{{Cite web|url=https://www.liverpoolfc.com/history/past-players/steven-gerrard|title = Steven Gerrard|first=|last=| date = |website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=}}</ref> == Репрезентација == * За младу фудбалску репрезентацију [[Енглеска|Енглеске]] је одиграо четири утакмице и постигао је један погодак, (1998); * За [[Фудбалска репрезентација Енглеске|сениорску репрезентацију Енглеске]] је одиграо 89 утакмица и постигао је 19 голова, (2000- ) Џерард је за репрезентацију дебитовао [[31. мај]]а [[2000]]. против [[Фудбалска репрезентација Украјине|Украјине]]. Учествовао је на [[Европско првенство у фудбалу 2000.|Европском првенству 2000.]] и једном је ушао са клупе, на утакмици против [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачке]]. Свој први гол у дресу са државним грбом је постигао у мечу [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2002.|Квалификација за Светско првенство 2002.]] против [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачке]]. Током [[Европско првенство у фудбалу 2004.|Европског првенства 2004.]] је био стартер и постигао је гол на утакмици са [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарском]]. На [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Светском првенству 2006.]] је постигао два гола на мечевима групне фазе са [[Фудбалска репрезентација Тринидада и Тобага|Тринидадом и Тобагом]] и [[Фудбалска репрезентација Шведске|Шведском]]. У четвртфиналу је Енглеска поражена од [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португала]], након извођења једанестераца. Џерардов шут са беле тачке је тада одбранио [[португалија|португалски]] голман [[Рикардо Переира (фудбалер)|Рикардо]]. Стивен Џерард је 21. јула 2014. године објавио да неће више наступати за репрезентацију Енглеске. За своју земљу је у периоду од 14 година ([[2000]]–[[2014]]) наступао 114 пута (трећи на листи иза [[Питер Шилтон|Питера Шилтона]] (125) и [[Дејвид Бекам|Дејвида Бекама]] (115))<ref>{{cite news|url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2700160/Steven-Gerrard-RETIRES-international-football-World-Cup-disappointment.html|title=Steven Gerrard RETIRES from international football after World Cup disappointment|date = 21. 7. 2014|accessdate = 21. 7. 2014|publisher=Daily Mail}}</ref> и постигао 21 гол.<ref>{{cite web|title=Steven Gerrard: England captain quits international football|url=http://www.bbc.co.uk/sport/0/football/28401056|publisher=[[Би-Би-Си спорт|BBC Sport]]|accessdate = 21. 7. 2014|author=}}</ref> === Наступи за репрезентацију === {| class=wikitable style="text-align: center;" !colspan="3"|[[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] |- !Година!!Утакмица!!Голова |- |2000||2||0 |- |2001||6||1 |- |2002||5||1 |- |2003||8||1 |- |2004||10||2 |- |2005||8||1 |- |2006||13||4 |- |2007||11||2 |- |2008||7||2 |- |2009||7||2 |- |2010||12||3 |- |2012||11||0 |- |2013||8||2 |- |2014||6||0 |- !Укупно!!114!!21 |} === Голови за репрезентацију === {| class="wikitable" style="font-size:90%; margin:auto;" |- ! # !! Датум !! Место !! Противник !! Резултат !! Исход !! Такмичење |- | 1. || 1. септембар 2001. || [[Минхен]], [[Немачка]] || {{рпф|Немачка}} || 2-1 || 5-1 || [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2002.|Квалификације за Светско првенство 2002.]] |- | 2. || 16. октобар 2002. || [[Саутхемптон]], [[Енглеска]] || {{рпф|Македонија}} || 2-2 || 2-2 || [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2002.|Квалификације за Европско првенство 2004.]] |- | 3. || 3. јун 2003. || [[Лестер]], Енглеска || {{рпф|Србија и Црна Гора}} || 1-0 || 2-1 || [[Пријатељска утакмица|Пријатељска]] |- | 4. || 17. јун 2004. || [[Коимбра]], [[Португалија|Португал]] || {{рпф|Швајцарска}} || 3-0 || 3-0 || [[Европско првенство у фудбалу 2004.|Европско првенство 2004.]] |- | 5. || 4. септембар 2004. || [[Беч]], [[Аустрија]] || {{рпф|Аустрија}} || 2-0 || 2-2 || [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2006.|Квалификације за Светско првенство 2006.]] |- | 6. || 30. март 2005. || [[Њукасл на Тајну|Њукасл]], Енглеска || {{рпф|Азербејџан}} || 1-0 || 2-0 || Квалификације за Светско првенство 2006. |- | 7. || 30. мај 2006. || [[Манчестер]], Енглеска || {{рпф|Мађарска}} || 1-0 || 3-1 || Пријатељска |- | 8. || 15. јун 2006. || [[Нирнберг]], Немачка || {{рпф|Тринидад и Тобаго}} || 2-0 || 2-0 || [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Светско првенство 2006.]] |- | 9. || 20. јун 2006. || [[Келн]], Немачка || {{рпф|Шведска}} || 2-1 || 2-2 || Светско првенство 2006. |- | 10. || 2. септембар 2006. || Манчестер, Енглеска || {{рпф|Андора}} || 2-0 || 5-0 || [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2008.|Квалификације за Европско првенство 2008.]] |- | 11. ||rowspan="2"| 28. март 2007. ||rowspan="2"| [[Барселона]], [[Шпанија]] ||rowspan="2"| {{рпф|Андора}} || 1-0 ||rowspan="2"| 3-0 ||rowspan="2"| Квалификације за Европско првенство 2008. |- | 12. || 2-0 |- | 13. || 28. мај 2008. || [[Лондон]], Енглеска || {{рпф|САД}} || 2-0 || 2-0 || Пријатељска |- | 14. || 15. октобар 2008. || [[Минск]], [[Белорусија]] || {{рпф|Белорусија}} || 1-0 || 3-1 || [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2010.|Квалификације за Светско првенство 2010.]] |- | 15. ||rowspan="2"| 9. септембар 2009. ||rowspan="2"| Лондон, Енглеска ||rowspan="2"| {{рпф|Хрватска}} || 2-0 ||rowspan="2"| 5-1 ||rowspan="2"| Квалификације за Светско првенство 2010. |- | 16. || 4-0 |- | 17. || 12. јун 2010. || [[Рустенбург]], [[Јужноафричка Република]] || {{рпф|Сједињене Америчке Државе}} || 1-0 || 1-1 || [[Светско првенство у фудбалу 2010.]] |- | 18. ||rowspan="2"| 11. август 2010. ||rowspan="2"| Лондон, Енглеска ||rowspan="2"| {{рпф|Мађарска}} || 1-1 ||rowspan="2"| 2-1 ||rowspan="2"| Пријатељска |- | 19.|| 2-1 |- | 20.|| 6. септембар 2013. || Лондон, Енглеска || {{рпф|Молдавија}} || 2-1 || 2-1 || [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2014.|Квалификације за Светско првенство 2014.]] |- | 21.|| 14. октобар 2010. || Лондон, Енглеска || {{рпф|Пољска}} || 2-1 || 2-1 || Квалификације за Светско првенство 2014. |} == Трофеји == === Ливерпул === * [[Енглески Лига куп|Лига куп]] (3): 2001, 2003, 2012. * [[ФА куп]] (2): 2001, 2006. * [[УЕФА лига Европе|УЕФА Куп]] (1): [[куп УЕФА 2000/01.|2001.]] * [[УЕФА Лига шампиона]] (1): [[Лига шампиона 2004/05.|2005.]] * [[УЕФА суперкуп|Европски суперкуп]] (2): 2001, 2005. === Појединачни === * 2001, 2009. - Најбољи играч [[Премијер лига|Премијер лиге]] у избору навијача * 2001. - Најбољи млади играч [[Премијер лига|Премијер лиге]] у избору играча * 2006. - Најбољи играч [[Премијер лига|Премијер лиге]] у избору играча * 2009. - Најбољи фудбалер [[Премијер лига|Премијер лиге]] у избору новинара * 2001, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009. - Избор у идеални тим Премијер лиге * 2005. - Најкориснији играч [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]] у избору [[УЕФА]] * 2006. - Гол сезоне * 2007, 2008, 2009. - Члан идеалне светске прве поставе * 2005. - играч године по избору УЕФЕ * 2007. најбољи играч у Енглеској фудбалској репрезентацији ==Трофеји као тренер== ===Ренџерс=== [[Шкотска Премијершип лига]] (1) 2020/21 == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Steven Gerrard | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Стивен Џерард }} * {{transfermarkt}} * {{soccerway}} * {{NFT player|id=2181}} {{Тренери у ПЛ}} {{navboxes|title=Састави репрезентације Енглеске |list1= {{ЕП2000ЕНГф}} {{ЕП2004ЕНГф}} {{СП2006ЕНГф}} {{СП2010ЕНГф}} {{ЕП2012ЕНГф}} {{СП2014ЕНГф}} }} {{портал бар|Биографија|Фудбал}} {{DEFAULTSORT:Џерард, Стивен}} [[Категорија:Рођени 1980.]] [[Категорија:Енглески фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Ливерпула]] [[Категорија:Фудбалери Лос Анђелес галаксија]] [[Категорија:Енглески фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Премијер лиге]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2000.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2004.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2006.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2012.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2014.]] [[Категорија:Енглески фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери освајачи УЕФА Лиге шампиона]] 2hhs63ucvcggva1n83r5v6693521ues 100 86573 25139155 20668512 2022-08-05T07:16:25Z АРК9367 237410 Презиме је МураДбеговић, а не МуратБеговић wikitext text/x-wiki '''<big><font color=red>Напомена</font></big>''' '''([[Портал:Козара и Поткозарје/Напомена|овдје]])''' '''21. априла 1941'''. године у [[Беч]]у министри иностраних послова [[Немачка|Њемачке]] и [[Италија|Италије]] отпочели дводневни састанак на коме су, на основу [[Адолф Хитлер|Хитлерових]] директива, дефинитивно утврдили распарчавање [[Југославија|Југославије]] на окупационе зоне. Већи дио територије запосјеле су Њемачка и Италија, док су мањи дијелови додијељехи [[Бугарска|Бугарској]] и [[Мађарска|Мађарској]] као њиховим савезницима и сателитима. На простору [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Срем]]а створена је квислиншка такозвана [[Независна Држава Хрватска]]. Демаркациона линија је ишла правцем: Врх, на старој југословенско-италијанској граници-[[Лучине]]-[[Литија]]-[[Самобор]]-[[Глина]]-[[Нови Град|Босански Нови]]-[[Мркоњић Град]]-[[Сарајево]]-[[Прибој]]-[[Нови Пазар]]-[[Шар-планина|Шар планина]]-[[Охридско језеро]] и [[Преспанско језеро]]. Југословенска државна територија подијељена је на њемачку и италијанску интересну сферу. Иако је [[Босанска Крајина|Босанска крајина]] у цјелини била у саставу Независне Државе Хрватске, она је демаркацијоном линијом била подијељена између њемачке и италијанске интересне сфере. Њени сјеверни и сјевероисточни дијелови од линије [[Нови Град|Босански Нови]]-[[Сански Мост]]-[[Мркоњић]]-[[Доњи Вакуф]]-[[Бугојно]] припадали су њемачкој, а јужни италијанској интересној сфери. Читаво подручје [[Козара|Козаре]], укључујући и [[Бања Лука|Бањалуку]], овом подјелом нашло се у њемачкој интересној сфери. На територији Босанске крајине, осим њемачко-италијанских снага, формиране су усташко-домобранске снаге. '''21. априла 1941.''' године у [[Загреб]]у је поглавник Независне Државе Хрватске [[Анте Павелић]] одржао говор у коме је позвао усташе на уништење [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Цигана]]. '''21. априла 1941'''. године из [[Загреб]]а у [[Приједор]] долази [[Усташка војница|усташки]] одред од 62 усташа на челу са усташким капетаном Славком Дасовићем. Они организују усташку власт. На челу власти је др Коловрат, котарски предстојник, ком помаже и жупник Кауриновић. [[Усташка војница|Усташе]] почињу терорисање грађана. У [[Козарац (Приједор)|Козарцу]] главну ријеч води Хусејин Мујагић. За општинског начелника је постављен Бећир Мурановић. Виктор Гутић је одмах према [[Срби]]ма заузео злочиначки став и они су третирани не само као грађани другог реда него и као лица изван закона. Новине »Хрватска Крајина« доносе серију застрашујућих прогласа и наредби. Скидају се натписи ћирилицом, чак и са надгробних споменика, и једноставно се брише српска нација. Сви [[Срби]] и [[Црногорци]], рођени у Србији, требало је да напусте »Хрватску Крајину«, а мјешовити бракови да се раскину. [[Срби]] и [[Јевреји]] су проглашени највећим непријатељима [[Хрвати|хрватског]] народа, па им као таквим нема мјеста у [[Хрватска|Хрватској]]. ------- '''Гутић путује по Босанској крајини''' и држи низ пријетећих говора о потпуном уништењу Срба. »Издао сам драстичне наредбе за њихово потпуно економско уништење, а слиједе нове за потпуно истребљење. Без сумње предузет ће се најстроже мјере које се уопће могу извести. У том погледу имам одријешене руке. Непожељни елементи биће у најкраћем року искоријењени тако да ће им се затрти сваки траг, а једино што ће остати, бит ће зло сјећање на њих. Сјутра ћу притегнути, пуцат ће кичма«. ------- '''У [[Нови Град|Босанском Новом]]''' власт формира Виктор Гутић. У мјесту је било неколико усташа са Јуром Кнежевићем и Ахметом Колендерцем, а дошло је и око 60 усташа. Затворено је око 50 талаца Срба. Усташе из Новог, који су прихватили пушке и каме, били су све сами пробисвијети и друштвени олош. ------- '''У [[Костајница (Република Српска)|Костајници]]''' је управитељ котарске испоставе Хусеин Мурадбеговић. У [[Козарска Дубица|Босанској Дубици]] за логорника је постављен Петар Мажар из села [[Парнице]], један од највећих зликоваца у срезу. Из Дубице се 37 добровољно јавило у усташе. Међу њима је био и [[Никола Гажић]], један од највећих усташких злочинаца. ------ '''С подручја читаве [[Козара|Козаре]]''' одзив усташа је био слаб. Тако се у [[Приједор]]у од 4536 [[Муслимани|муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]] у [[Усташка војница|усташе]] пријавило само око 30 лица или око 0,65% тог дијела становништва. На терену [[Козара|Козаре]] то износи негдје 0,5-1% од броја муслимана и Хрвата. Овдје нису урачунате све категорије сарадника окупатора (агенти, дошљаци и др.), нити чиновнички апарат, као котарски представници, општински начелници и др. који су такође, на овај или онај начин (сем изузетка), помагали усташки покрет. Они који су се пријавили и обукли усташке униформе били су од своје околине и комшија презрени и одбачени као изроди. Важна акција чианова [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] била је да одвраћа омладинце муслимане и Хрвате да не иду у усташке редове. Та акција се пренијела спонтано и на одрасле. То је дало повољне резултате, па је био мали одзив у усташе. Партијска организација успјела је да у доброј мјери разбије покушај усташа да придобију муслимане и Хрвате за себе и за програм истребљења Срба. Незнатан број овог становништва се укључио у службу марионетској држави. ------ '''Захваљујући [[Фашизам|фашистичким]] окупаторима''' усташе су релативно брзо успјеле да организују власт. Отпочиње хапшење талаца. Прикупљају способне [[Срби|Србе]] и [[Јевреји|Јевреје]] за радне логоре, руше цркве ([[Бања Лука]] и [[Градишка|Босанска Градишка]]), пљачкају имовину, врше појединачна и групна убиства. Чланови КПЈ агитују да се избјегава пријављивање бивших војника у логоре. [[Категорија:Портал:Козара и Поткозарје у Другом светском рату]] pppprp7tem0eozag5sxse6eegmln6ns 0 86917 25138453 24933280 2022-08-04T13:35:39Z 178.221.202.12 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Хаустор}} {{Музички састав |име = Хаустор |боја_позадине = група |слика = Haustor_trecisvijet.jpg |опис_слике = ''Хаустор'' на омотници своје плоче ''Трећи свијет'' (1984) |ширина_слике = |пејзажно = да |алијас = |оснивање = |жанр = [[рок]], [[нови талас]] |активни_период = [[1979]]—[[1990]]. |садашњи_чланови = |бивши_чланови = [[Дарко Рундек]]<br/>[[Срђан Сахер]]<br/>[[Борис Лајнер]]<br/>Зоран Вулетић<br/>Озрен Штиглић<br/>Срђан Гулић |издавачка_кућа = [[Југотон]] |везани_чланци = |место = [[Загреб]] |најновији_албум = |година3 = |албум2 = |година2 = |албум1 = |година1 = |вебсајт = }} '''Хаустор''' је [[загреб]]ачки [[нови талас|новоталасни]] музички састав, основан [[1979]], који је постојао до [[1990]]. године. == Биографија == === 1979—1982. === Корени групе сежу у састав Комуна, коју су ради неформалних свирки [[1977]]. основали [[Дарко Рундек]] и [[Срђан Сахер]]. Сам Хаустор је створен две године касније, а чинили су га певач и соло-гитариста Рундек, ритам-гитариста [[Озрен Штиглић]] и басиста Срђан Сахер. Како су вежбали у просторији Кугла глумишта, коју су делили са саставом [[Азра (музички састав)|Азра]], испочетка им је на бубњевима помагао њихов бубњар, [[Борис Лајнер]], а онда им се прикључио први стални бубњар, [[Зоран Перишић]]. Поставу су употпунили саксофониста [[Дамир Прица]], зван Капри, и тромбониста [[Никола Сантро]], који је истовремено свирао и у оркестру загребачког [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|ХНК]]. Рундек је у нову групу унео своја позоришна искуства, а Сахер своје етномузиколошке интересе. Либерална [[панк]]ерско-[[новоталасна]] атмосфера је омогућила истраживање разних поља музике и Хаустор је те могућности максимално искористио. Група се калила по концертима, на којима им се редовно прикључивао [[Јуриј Новоселић]] из групе [[Филм (група)|Филм]] (у њој познат као Кузма Видеосекс), а заузврат је с овима на концертима испочетка наступао Сантро. Године [[1981]]. снимају први сингл у продукцији [[Хусеин Хасанефендић|Хусеина Хасанефендића]], вође [[Парни ваљак|Парног ваљка]]. Ударну страну плоче је заузела песма која се већ вртела по радијским програмима и с којом је све више људи идентификовало састав. Била је то Сахерова ''Моја прва љубав'', на којој је соло на саксофону одсвирао Новоселић. Иако је на својим плећима понела велик део заслуга за дефинитиван пробој Хаустора, та је песма, како је време одмицало, групи постајала својеврстан камен око врата. На Б-страни сингла се нашла исто тако Сахерова песма, ''Поглед у ББ'', која је показала да момци имају слуха и за ангажованије теме. Како је сингл сниман у време кад су се у групи догађале одређене персоналне промене, Перишић је, који је тада напустио састав, свирао само на другој страни плоче, док је на првој као бубњар опет ускочио Лајнер. На једном су наступу у склопу манифестације ''Поздрав из Загреба'' украли концерт Прљавом казалишту, којем су били предгрупа. Рундек се у то доба на сцени појављивао као пантомимичар лица обојеног у бело, у плавом радничком комбинезону и уз импровизовану пантомиму. У групу након тога долазе нови бубњар, [[Срђан Гулић]], који ће с њом остати до самог краја, а звук обогаћује и клавијатуриста [[Зоран Вулетић]] (до тада су се клавијатурама спорадично бавили Прица и Сантро). Исте су године снимили и свој први, истоимени албум, опет под Хасанефендићевом продуцентском палицом. Као најава лонг-плеј плоче је изашао сингл са две ствари с ње, Сахеровом песмом ''Радио'' и Рундековом ''Црни жбир''. Изворна је концепција албум поделила на прву, углавном Сахерову страну и другу, углавном Рундекову. Али једна од пјесама, ''Радничка класа одлази у рај'', је запела за око властима који су већ и сам наслов држали исувише провокативним да би могла проћи. И тако је прву страну плоче, уместо предвиђене, затворила ''Моја прва љубав'', за ту прилику скинута с првог сингла групе. Неки критичари су сматрали да је једини озбиљни недостатак плоче уврштавање по њиховом суду не баш најбоље верзије песме ''Духови'', која је на концертима показала многа своја лица. Група је у својој музици измешала утицаје који су дошли с панком и новим таласом, карипске утицаје (посебно оне с [[Јамајка|Јамајке]]), те биг-бендовску структуру деоница за дувачке инструменте. Понудили су свеж звук који се разликовао од онога што је нудио остатак тадашње загребачке, хрватске и југословенске рок сцене. Исте је године [[Загребачко музичко бијенале]] одлучило уприличити две рок вечери у загребачком Дому спортова. На једној су од њих Хаустор заједно с београдским саставом [[Шарло акробата (група)|Шарло акробата]] свирали као предгрупа британској групи [[Генг оф Фоур]]. Крајем године је Хаустор, овај пут у продукцији [[Станко Јузбашић|Станка Јузбашића]], снимио једну од својих најбољих плоча, сингл ''Мајмуни и мјесец / Зима / Капри''. У међувремену је из групе отишао Вулетић, што јој је уз новог продуцента дало чвршћи звук. Плоча је незаслужено прошла незапажено, јер је није следио албум, већ привремени престанак деловања састава ради одласка његових чланова на одслужење војног рока. И данас се спекулише о томе јесу ли тада биле снимљене још неке њихове песме, могуће за други албум групе, а поводом разних годишњица чланови састава су најављивали излазак мини-ЛП или макси-сингл плоче с необјављеним материјалима састава, али иза таквих је обећања следило ћутање. === 1983—1990. === Да је Хаустор у том тренутку имао песама за ЛП, доказује снимак с њиховог опроштајног концерта. Пре одласка у [[војска|војску]] су се момци одлучили (привремено) опростити од публике концертом [[6. јануар]]а [[1982]]. у легендарном [[Кулушић]]у. Наступ је био конципиран као сећање на концерт који је група извела пре 100 година, а којег се, ево, сада, 2082. присећамо уз јединог преживелог учесника првобитног концерта, самог Рундека. Уз састав који је снимио последњи сингл, наступили су и верни Новоселић, те сам продуцент Јузбашић на удараљкама. Концерт је снимљен, а тај снимак су, наводно без икаквих дотеривања, [[1995]]. објавили Блајнд Дог Рекордс и Далас под насловом ''Уље је на води'' (стих из песме ''Моја прва љубав''). На том снимку се чује осам песама (њихов стандардни инструментални увод у сваки концерт до тог доба ''Пали и вуци, Подне, Цијели свијет је болестан, Кад ми пукне филм'', Рундекова [[а капела]] ''Да је с чистег вина морје'', ''Радничка класа одлази у рај, Све знам'', те ''Не-обичан дан'', која ће ускрснути на идућем албуму групе) које до тог доба нису снимљене нити објављене. Уз вероватно другачију верзију песме ''Духови'' (који су лако могли постати Хаусторовом ''Цикламом'') и ствари са трећег сингла, сасвим довољно материјала за испуњавање две стране лонг-плеј плоче. Но било како било, чланови групе су отишли у војску, а Хаустор је мировао годину дана. Но кад се вратио, више није био исти. Озрен Штиглић је у међувремену напустио састав, тада су се за то износили „здравствени разлози”, а заменио га је [[Зоран Зајец]]. Но тим је одласком Хаустор подоста изгубио, јер је у комбинацији Штиглић–Рундек први свирао ритамску, а други, повремено солистичку гитару. Сада је Рундек преузео ритамске деонице, а Зајец солистичке. И док се самом Зајецу као соло-гитаристу стварно нема што замерити, Рундек је дефинитивно инфериоран Штиглићу, једном од бољих ритам-гитариста, и то не само у Хрватској или тадашњој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]. У међувремену је и Сантро нестао (али он само привремено), а постава је Рундек–Прица–Зајец–Сахер–Гулић [[1984]]. снимила други студијски албум групе, ''Трећи свијет''. Плоча је снимана у студију и продукцији Жељка Бродарића. Све су песме заједнички потписали Рундек и Сахер. Анализа каснијих каријера њих двојице открива да су дужности поделили прилично стереотипно – Рундек је писао стихове, а Сахер музику. Хаустор је зато песнички скренуо у оно што је неки духовити критичар назвао [[Корто Малтезе]]-роком, из које се колотечине Рундек неће тако брзо извући. Музички гледано, ''Трећи свијет'' је био први домаћи ауторски [[реге]]-албум. Реге овде не треба схватити као скидање јамајчанских узора, већ као адаптацију тамошњих музичких достигнућа у домаћим оквирима. На албуму се коначно нашла и, овде прилично непримерена ''Радничка класа одлази у рај'', а најбоље су песме оне на којима гостује тадашњи вођа састава Аулу, [[Роберт Ловрић]], свирајући сику и кени (односно зампони и квику, како пише на омоту), ''Скривен иза лажних имена'' и насловна ''Трећи свијет''. Групи су се на сценским наступима придружили Ловрић и Лајнер. Но након овог албума је дошло до првих озбиљних потреса у групи. Рундек је држао да ''Трећи свијет'' већим делом Сахерово ауторско дело и сматрао је да сада и он има право на плочу на којој би доминирао. Но Сахер се с тиме није сложио, већ је хтео наставити даље по истој формули. Ауторски се двојац разишао и Сахер је напустио групу. У својој потрази за јужноамеричким извором регеа, прво се придружио групи Аулу, која је неговала музички израз потомака Инка, затим се с Гулићем (који је остао у чланом Хаустора и паралелно сарађивао са Сахером) и кантаутором Небојшом Стијачићем удружио у скупину Бројани, а затим је иста ритам-секција уз Новоселића основали минималистичку хардкор-џез групу Ди-ДиМелоу, да би се на крају Сахер с Леинером и Максом Вилсоном скрасио у групи [[Вјештице]]. Издао је и књигу поезије, -{Cargo Cult}-. Сам Рундек је пак кренуо у својеврсну потрагу за изгубљеним Хаустором. Идући су албум Хаустора, Болеро, снимљен [[1985]], као чланови групе потписали само Рундек, Зајец и Прица, но међу гостима се спомињу и Гулић, и Сантро, и Новоселић, али и трубач [[Игор Павлица]], који ће дуже време сарађивати с Рундеком. Рундек је поетику с претходног албума проширио и понудио неке од песама које ће се касније наћи у изборима за најбољу југословенску рок песму свих времена, као што су ''Шејн'' и ''Ена'', које ће се наћи на другом, односно једанаестом месту у избору [[Б92 100 најбољих домаћих песама]] из 2006, док се ''Шал од свиле'' нашао на осмом месту листе најбољих југословенских рок балада по избору портала Балканрок.<ref>[https://balkanrock.com/autorski-clanci/kolumne-i-clanci/sanjam-100-najboljih-domacih-rok-balada/ Sanjam: 100 najboljih domaćih rok balada]</ref> Две године касније издан је последњи албум Хаустора. Рундек је на себе преузео и продукцију и дизајн омота. Као чланови групе су наведени Рундек, Зајец, Гулић, Прица, Сантро, Павлица, те синтесајзерист Јулије Рељић и басист [[Марино Пелајић]] (док је свирао у Филму називао се Удо Баракудо). Као гости су ту Новоселић и Ловрић, али и Сахер на четири песме. Песму ''Скидај се'' смислила је и извела група Хипно. Иза тог се имена крио састав Рејн Догс, паралелни пројект Зајеца, који је овај водио с гитаристом и коаутором материјала Антом Перковићем. Наводно је на издању на касети једна песма другачије миксована него на винилу. Хаустор је [[1990]]. снимио неколико песама за свој идући албум, али група се једноставно распршила. Сам је Рундек с породицом отишао живети у [[Париз]]. Повремено је наступао као басиста рок групе Кул-де-са. Хаустор се окупио још два пута како би наступио у загребачком Дому спортова, простору који у време врхунца своје каријере ни у сну не би могли попунити. Први пут је то било поводом десете годишњице постојања, кад су дали целовит пресек своје каријере. На позорници су се хронолошки измењивале поставе групе, свака од њих изводећи свој део материјала састава. Други је пут то било [[1996]], кад су на истом месту наступили Рундек, Зајец, Сахер, Прица, Сантро, Павлица уз клавијатуриста и хорниста. Штиглић је наступио тек као гост, а остали су гости били Ловрић, Лајнер, Малс Вилсон и Јуријев брат Сергеј Новоселић на виолини. Први је албум реиздан на ЦД формату, уз додатак песама са свих синглова групе, а на ЦД-у је издана и компилација из целе каријере групе. == Дискографија == * [[Моја прва љубав]] / [[Поглед у бб|Поглед у ББ]] (СП, [[Југотон]] [[1981]]) * Радио / Црни жбир (СП, Југотон 1981) * [[Хаустор (албум)|Хаустор]] (ЛП, Југотон 1981) * Мајмуни и мјесец / Зима / Капри (СП, Југотон 1981) * [[Трећи свијет (албум)|Трећи свијет]] (ЛП, Југотон [[1984]]) * [[Болеро (албум)|Болеро]] (ЛП, Југотон [[1985]]) * [[Тајни град]] (ЛП, Југотон [[1988]]) * Тајни град (МК, Југотон 1988) * 1981, 84, 85, 88 (ЦД компилација, Кроација Рекордс – Силвер Ред Мјузик Груп, [[1995]]) * Уље је на води (ЦД, снимак опроштајног концерта пре одласка у војску 6. И. 1982, Блајнд Дог Рекордс - Далас ЦД 124, 1995) * Хаустор (ЦД реиздање првог албума и сва три сингла, Кроација Рекордс - Перфект Маск, ЦД-Д-К 5096122, [[1997]]) == Литература == * {{Cite book |ref= harv|last= Janjatović|first= Petar|authorlink= Петар Јањатовић|coauthors= |title= Ex YU rock enciklopedija|year= 2003|url= |publisher= Čigoja štampa|location= Beograd|id={{COBISS|ID=137175308}} }} == Референце == <references /> == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20060710070235/http://www.klikeri.co.yu/tajnigrad/index.php Тајни град - сајт обожавалаца] {{Хаустор}} [[Категорија:Хаустор| ]] [[Категорија:Југословенске рок групе]] [[Категорија:Музичка сцена бивше СФРЈ]] [[Категорија:Музичке групе из Загреба]] [[Категорија:Музичке групе основане 1979.]] [[Категорија:Новоталасне групе]] [[Категорија:Хрватске новоталасне групе]] 5xmxnbo40apu9vi9uxt1zqlr6p0vdbx 0 91609 25139072 24275481 2022-08-05T05:02:03Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Радомир Антић (сликар)}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Радомир Антић | слика = Radomir Antić.jpg | опис_слике = Радомир Антић, 2009. године | пуно_име = Радомир Антић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1948|11|22|}} | место_рођења = [[Житиште]] | држава_рођења = [[Народна Република Србија|НР Србија]],<br />[[Федеративна Народна Република Југославија|ФНРЈ]] | датум_смрти = {{датум смрти|2020|4|6|1948|11|22|}} | место_смрти = [[Мадрид]] | држава_смрти = [[Шпанија]] | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбени играч]] | године1 = 1967—1968 | клубови1 = [[ФК Слобода Ужице|Слобода Ужице]] | наступи1 = | голови1 = | године2 = 1968—1976 | клубови2 = [[ФК Партизан|Партизан]] | наступи2 = 181 | голови2 = 9 | године3 = 1976—1978 | клубови3 = [[ФК Фенербахче|Фенербахче]] | наступи3 = 28 | голови3 = 2 | године4 = 1978—1980 | клубови4 = [[ФК Реал Сарагоса|Реал Сарагоса]] | наступи4 = 58 | голови4 = 7 | године5 = 1980—1984 | клубови5 = [[ФК Лутон таун|Лутон таун]] | наступи5 = 100 | голови5 = 9 | репрезентација_(године)1 = 1973 | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] | репрезентација_(наступи)1 = 1 | репрезентација_(голови)1 = 0 | тренерске_године1 = 1985—1988 | тренерски_клубови1 = [[ФК Партизан|Партизан]] (помоћник) | тренерске_године2 = 1988—1990 | тренерски_клубови2 = [[ФК Реал Сарагоса|Реал Сарагоса]] | тренерске_године3 = 1991—1992 | тренерски_клубови3 = [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | тренерске_године4 = 1992—1995 | тренерски_клубови4 = [[ФК Реал Овиједо|Реал Овиједо]] | тренерске_године5 = 1995—1998 | тренерски_клубови5 = [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] | тренерске_године6 = 1999 | тренерски_клубови6 = [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] | тренерске_године7 = 2000 | тренерски_клубови7 = [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] | тренерске_године8 = 2000—2001 | тренерски_клубови8 = [[ФК Реал Овиједо|Реал Овиједо]] | тренерске_године9 = 2003 | тренерски_клубови9 = [[ФК Барселона|Барселона]] | тренерске_године10 = 2004 | тренерски_клубови10 = [[ФК Селта Виго|Селта Виго]] | тренерске_године11 = 2008—2010 | тренерски_клубови11 = [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] | тренерске_године12 = 2012—2013 | тренерски_клубови12 = [[ФК Шандонг Луненг|Шандонг]] | тренерске_године13 = 2015 | тренерски_клубови13 = [[ФК Хебеј Чајна Фортун|Хебеј]] }} '''Радомир Антић''' ([[Житиште]], [[22. новембар]] [[1948]] — [[Мадрид]], [[6. април]] [[2020]]) био је [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] [[фудбал]]ер а потом и фудбалски [[тренер]]. Највећи део играчке каријере је провео у [[београд]]ском [[ФК Партизан|Партизану]]. Једини је тренер који је у својој каријери тренирао [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] и [[ФК Барселона|Барселону]]. Такође је један од двојице тренера који је седео на клупи Барселоне и Реала. Био је селектор репрезентације Србије од 2008. до 2010. Преминуо је 6. априла 2020. године, у 72. години живота.<ref>{{Cite web|url= https://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:857675-Fudbal-je-izgubio-jos-jednog-velikana-Preminuo-je-Radomir-Antic |title= Fudbal je izgubio još jednog velikana: Preminuo je Radomir Antić |work= novosti.rs | date=6. 4. 2020. |accessdate=6. 4. 2020.}}</ref> Дана 12. августа. 2021. године, стадион [[ГФК Слобода|Слободе]] из [[Ужице|Ужица]] је променио име у [[Стадион Радомир Антић]].<ref>{{cite web| title=Dobro došli na stadion "Radomir Antić" | url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=08&dd=12&nav_id=1906161 | work=b92.net | date=12. 8. 2021 | accessdate=12. 8. 2021}}</ref> == Играчка каријера == [[Датотека:Радомир Антић.jpg|мини|десно|Слика из играчких дана]] Антић је рођен у [[Житиште|Житишту]], а као шестогодишњак се преселио у [[Ужице]].<ref>{{Cite web |url= http://sport.blic.rs/Fudbal/119120/Roki-dobio-spomenik-a-Antic-bilbord |title= Roki dobio spomenik, a Antić bilbord |work= Blic |date= 5. 11. 2009. |accessdate= 6. 4. 2020. |archive-date= 02. 03. 2012 |archive-url= https://web.archive.org/web/20120302110655/http://sport.blic.rs/Fudbal/119120/Roki-dobio-spomenik-a-Antic-bilbord |url-status= unfit }}</ref> Играчку каријеру је почео у [[ФК Слобода Ужице|Слободи]] из Ужица (1967–1968), а затим је прешао у [[ФК Партизан|Партизан]], у ком је провео највећи део играчке каријере. У Партизан је дошао 1968. и у њему је остао до 1976. године. Са Партизаном је освојио титулу првака Југославије у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1975/76.|1975/76]], а за црно-беле је у [[Првенство Југославије у фудбалу 1975/76.|првенству Југославије]] одиграо 181 утакмицу и постигао 9 голова.<ref>{{Cite web|url= https://crnobelanostalgija.com/2011/07/fotografije-igraca-radomir-antic.html |title= Foto arhiva – Radomir Antić (1948-2020) |work= crnobelanostalgija.com | date=2. 7. 2011. |accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> У лето [[1976]]. Антић је потписао за [[ФК Фенербахче|Фенербахче]]. У том [[истанбул]]ском клубу је провео две сезоне, пре него што је прешао у [[Шпанија|шпанску]] [[ФК Реал Сарагоса|Реал Сарагосу]]. Године [[1979]]. Антић је прешао у [[ФК Лутон таун|Лутон таун]] у коме је остао до [[1984]]. У мају [[1983]]. је постигао гол који је спасио клуб од испадања из прве лиге, 4 минута пре завршетка последње утакмице у првенству против [[ФК Манчестер сити|Манчестер ситија]], који је после тога испао из лиге.<ref>{{Cite web|url= https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/luton-ce-zauvek-pamtiti-radija-anticev-gol-koji-je-izbacio-siti-u-drugu-ligu-usred-mancestera-video/354997 |title= Luton će zauvek pamtiti Radija! Antićev gol koji je izbacio Siti u drugu ligu usred Mančestera (VIDEO) |work= mozzartsport.com | date=6. 4. 2020. |accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Свој први и једини наступ у дресу [[Фудбалска репрезентација Југославије|репрезентације Југославије]] је забележио [[26. септембар|26. септембра]] [[1973]]. у [[Београд]]у, на пријатељском сусрету са [[Фудбалска репрезентација Мађарске|репрезентацијом Мађарске]] (1:1). Антић је тада одиграо свега десетак минута, јер је утакмицу започео са клупе. У игру је ушао у 80. минуту уместо повређеног [[Фрањо Владић|Фрања Владића]], који је претходно у 62. минуту заменио [[Владимир Петровић Пижон|Владимира Петровића Пижона]]. == Тренерска каријера == Антић је тренерску каријеру започео [[1985]]. у [[ФК Партизан|Партизану]], као помоћни тренер, прво [[Ненад Бјековић|Ненаду Бјековићу]], а затим [[Фахрудин Јусуфи|Фахрудину Јусуфију]]. Последњих годину дана је био и тренер млађих категорија. Партизан је напустио током [[1988]]. === Сарагоса === Прилику да самостално води екипу, добио је у [[ФК Реал Сарагоса|Реал Сарагоси]], за коју је наступао и као играч. На место првог тренера је постављен на препоруку [[Вујадин Бошков|Вујадина Бошкова]], који је тада тренирао [[ФК Сампдорија|Сампдорију]] а раније током каријере је водио и Сарагосу, у време када је Антић тамо играо. На свом тренерском дебију, [[4. септембар|4. септембра]] [[1988]]. освојио је бод против [[ФК Валенсија|Валенсије]]. Његов тим је ту сезону завршио на петом месту, чиме је изборио пласман у [[УЕФА лига Европе|УЕФА Куп]]. На месту првог тренера Сарагосе је био пуне две и по године. === Реал Мадрид === Антић је у марту [[1991]]. преузео место првог тренера [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] од [[Алфредо ди Стефано|Алфреда Ди Стефана]]. Реал је водио на последњих 12 утакмица у првенству, у којима је успео да дође до трећег места на крају сезоне, чиме је изборио пласман у [[УЕФА лига Европе|УЕФА Куп]]. Водио је екипу и у првом делу наредне сезоне, на укупно 19 утакмица. За Реал су тада играли [[Емилио Бутрагењо]], [[Мичел (фудбалер)|Мичел]], [[Фернандо Јеро]], [[Мануел Санчиз]] и [[Георге Хађи|Георги Хаџи]]. На Антићево инсистирање у клуб су дошли [[Роберт Просинечки]], који је претходне сезоне освојио са [[ФК Црвена звезда|Црвеном звездом]] [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] [[Лига шампиона 1990/91.|1991]], као и млади и талентовани [[Луис Енрике]], из [[ФК Спортинг Хихон|Спортинг Хихона]]. Тадашњи председник Реала, [[Рамон Мендоза]], довео је [[Лео Бенхакер|Леа Бенхакера]] на место спортског директора. Бенхакер није био задовољан Антићевим начином вођења екипе, па га је након неколико недеља, средином јануара [[1992]]. отпустио. У том тренутку, Реал се налазио на првој позицији на табели, са седам бодова предности у односу на другопласирану [[ФК Барселона|Барселону]]. Реал је такође у [[Куп УЕФА 1991/92.|Купу УЕФА]] изборио пласман у четвртфинале. Вођење тима након одласка Антића је преузео сам Бенхакер. Под његовом командом Реал је испустио предност, па је Барселона у последњем колу освојила титулу.<ref>{{Cite web|url= https://fudbal.hotsport.rs/2015/08/05/secanja-kako-je-slavni-real-madrid-otpustio-naseg-radomira-antica-foto/ |title= VREMEPLOV: Kako je slavni Real Madrid otpustio našeg Radomira Antića? (FOTO) |work= hotsport.rs | date=5. 8. 2015. |accessdate=6. 4. 2020.}}</ref> === Овиједо === Антић је у сезони 1992/93. преузео [[ФК Реал Овиједо|Реал Овиједо]], након што је после 13 одиграних кола заменио смењеног [[Хавијер Ирурета|Хавијера Ирурету]]. Овиједо је завршио сезону два места изнад зоне испадања. Током лета [[1993]]. довео је [[Славиша Јокановић|Славишу Јокановића]] из [[ФК Партизан|Партизана]]. Ту сезону је Овиједо завршио као девети. Пред наредну сезону довео је [[Роберт Просинечки|Просинечког]] из [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрида]], где он није много играо због честих повреда. И ту сезону су завршили на деветом месту. Добри резултати са малим клубом, какав је Овиједо, учинили су га интересантним знатно већим [[Шпанија|шпанским]] клубовима. Био је у последњој фази преговора са [[ФК Валенсија|Валенсијом]] када је добио понуду [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрида]], коју је прихватио. === Атлетико Мадрид === Највеће успехе је остварио док је био у [[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадриду]], који је тренирао у три наврата. Први пут их је тренирао три сезоне (1995—1998). Када је дошао у клуб, костур тима су чинили [[Хосе Луис Каминеро]], [[Кико Нарваез]], [[Дијего Симеоне]] и [[Љубослав Пенев]]. Сезону пре Антићевог доласка, Атлетико је у последњем колу изборио опстанак, тако што је са [[ФК Севиља|Севиљом]] играо 2:2. Сезону су завршили са само једним бодом више у односу на екипе које су се нашле у зони испадања. Када је Антић преузео екипу, у њој је било 35 фудбалера. Антић је извршио селекцију тих играча и оставио је групу од њих 20, на које је рачунао у наредној сезони. Намеравао је да доведе пет, шест играча како би ојачао поједине позиције у тиму. Као прво појачање, намеравао је да доведе [[Виктор Онопко|Виктора Онопка]], којег је тренирао у Овиједу. Атлетико и Онопко су постигли договор, али Овиједо није био задовољан па је случај завршио пред арбитражном комисијом [[ФИФА|ФИФЕ]] која је пресудила у корист Овиједа, па је тај трансфер пропао. Друга жеља му је био млади и талентовани [[Фернандо Моријентес]], који је тада наступао за [[ФК Албасете|Албасете]]. Моријентес је изабрао да пређе у [[ФК Реал Сарагоса|Сарагосу]] из које је касније отишао у [[ФК Реал Мадрид|Реал]]. Из [[ФК Албасете|Албасетеа]] је уместо Моријентеса довео голмана [[Хосе Франсиско Молина|Франсиска Молину]] и штопера [[Сантијаго Денија|Сантија]]. Везни ред је ојачао довођењем [[Роберто Фреснедосо|Роберта Фреснедоса]] из [[ФК Еспањол|Еспањола]] а конкуренцију у нападу је појачао довођењем [[Аргентина|Аргентинца]] [[Леонардо Бјађини|Леонарда Бјађинија]] и [[Уругвај]]ца [[Фернандо Кореа|Фернанде Корее]]. Довео је тада и мало познатог [[Милинко Пантић|Милинка Пантића]] из [[ФК Паниониос|Паниониоса]]. Атлетико је доспео на врх табеле већ после другог кола, а само једном су га препустили, након петог одиграног кола. Одмах у следећем колу су се вратили на челну позицију и задржали су је до краја првенства. Екипа је показала изузетну ефикасност, Пенев је постигао 16, Симоне 12, Кико 11, Пантић 10 а Каминеро 9 голова. Атлетико је те сезоне примио и најмање голова, само 32 на 42 одигране утакмице. Антић је екипу те сезоне предводио и до тријумфа у [[Куп Шпаније у фудбалу|Купу Краља]]. У финалу су савладали [[ФК Барселона|Барселону]] након продужетака. Стрелац јединог поготка је био [[Милинко Пантић]]. Тадашњи председник Атлетика, Хесус Хил је издвојио знатна средства како би довео значајна појачања која би клубу помогла у одбрани титуле и што бољем наступу у [[Лига шампиона 1996/97.|Лиги шампиона]]. Антић је покушао да доведе [[Роналдо|Роналда]] из [[ФК ПСВ Ајндховен|ПСВ Ајндховена]], али је он ипак одлучио да пређе у [[ФК Барселона|Барселону]]. Уместо њега дошао је [[Хуан Еснајдер]] из [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрида]]. Такође је дошао и [[Радек Бејбл]] који је тог лета са [[фудбалска репрезентација Републике Чешке|репрезентацијом Чешке]] стигао до финала [[Европско првенство у фудбалу 1996.|Европског првенства 1996.]] Играње у Европи их је коштало резултата у првенству па су они одмах заостали за Релом и Барселоном. У Лиги шампиона су заузели прво место у групи испред [[ФК Борусија Дортмунд|Борусије Дортмунд]], [[ФК Виђев Лођ|Виђева]] из [[Лођ]]а и [[ФК Стеауа Букурешт|Стеауе Букурешт]]. У четвртини финала их је избацио [[ФК Ајакс|Ајакс]]. Атлетико је и у сезону 1997/98. ушао доста амбициозно. Доведена су два велика појачања, [[Кристијан Вијери]] из [[италија]]нског шампиона [[ФК Јувентус|Јувентуса]] и [[Жунињо Паулиста]] из [[ФК Мидлсбро|Мидлзброа]]. Део средстава за те трансфере добијен је продајом [[Дијего Симеоне|Дијега Симеонеа]] [[ФК Интер Милано|Интеру]]. Атлетико је у првенству играо у променљивој форми, па су се појавиле гласине да би Антић могао бити смењен. Након пораза од [[FK Lacio|Лација]] у [[Куп УЕФА 1997/98.|Купу УЕФА]] председник Хил је саопштио новинарима да је пронашао замену за Антића. Након завршетка првенства Антић је отпуштен а на његово место је доведен [[Италија]]н [[Ариго Саки]]. === Барселона === Антић је 2. фебруара 2003. званично постављен за тренера [[ФК Барселона|Барселоне]].<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/02/02/srpski/S03020103.shtml |title= Barselona će upoznati novog Antića!|work= glas-javnosti.rs | date=2. 2. 2003. |accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Потписао је шестомесечни уговор, а дошао је уместо Холанђанина [[Луј ван Гал|Луја ван Гала]].<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/drustvo/mogu-da-izvucem-barselonu/4104ngb |title= Mogu da izvučem Barselonu |work= blic.rs | date=3. 2. 2003. |accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Антић је преузео клуб када је био на 15. месту Примере. Водио је Барсу на 24 званичне утакмице, забележио је 12 победа, осам нерешених резултата и четири пораза. Успео је да на крају сезоне освоји 6. место, и тако избори пласман у Куп УЕФА.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcbarcelona.com/en/club/news/1653198/radomir-antic-passes-away |title= Radomir Antic passes away |work= fcbarcelona.com | date=6. 4. 2020. |accessdate=7. 4. 2020. |language=en}}</ref> У четвртфиналу [[Лига шампиона 2002/03.|Лиге шампиона]] је изгубио од [[ФК Јувентус|Јувентуса]], и то након продужетака. На крају сезоне је напустио Барселону, а на његово место доведен је [[Франк Рајкард]]. === Селта === Крајем јануара 2004. је преузео [[ФК Селта|Селту]].<ref>{{Cite web|url=http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2004-01/30/343278.html |title= Radomir Antić novi trener Selte |work= arhiva.srbija.gov.rs | date=29. 1. 2004. |accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Селта се у том моменту налазила на 17. месту Примере, са само једним бодом више од првог тима у зони испадања. Антић је уговор потписао до краја сезоне, са опцијом да буде продужен уколико екипа обезбеди пласман у еврокупове.<ref>{{Cite web|url= https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2004&mm=01&dd=29&nav_id=131277|title= Radomir Antić i zvanično na klupi Selte |work= b92.net | date=29. 1. 2004. |accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Селта је у тој сезони играла и у [[Лига шампиона 2003/04.|Лиги шампиона]], где их је у осмини финала чекао [[ФК Арсенал|Арсенал]]. Антић није успео да елиминише Арсенал, јер је у оба меча поражен.<ref>{{Cite web|url= https://www.blic.rs/vesti/drustvo/real-drhtao-do-kraja/gkccgv6 |title= Real drhtao do kraja |work= blic.rs | date=12. 3. 2004. |accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Ни у првенству резултати нису били бољи. Селта је 28. марта 2004. изгубила код куће од [[ФК Реал Сарагоса|Сарагосе]] са 2:0 па је пала на претпоследње место Примере, два бода иза [[ФК Еспањол|Еспањола]], а четири иза [[ФК Мајорка|Мајорке]], која је била последњи клуб изван зоне испадања. Након тог меча Антић је поднео оставку.<ref>{{Cite web|url= https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2004&mm=03&dd=29&nav_id=136680 |title= Marka: "Radomir Antić podneo ostavku" |work= b92.net | date=29. 3. 2004. |accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Антић је са Селтом на девет првенствених утакмица освојио само седам бодова.<ref>{{Cite web|url= http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/europe/3580921.stm |title= Antic quits Celta |work= bbc.co.uk | date=29. 3. 2004. |accessdate=7. 4. 2020. |language=en}}</ref> === Србија === Након више од четири године без тренерског ангажмана, Антић је 19. августа 2008. постављен за селектора [[Фудбалска репрезентација Србије|фудбалске репрезентације Србије]].<ref>{{Cite web|url= https://www.rts.rs/page/sport/sr/story/36/fudbal/12267/antic-novi-selektor-reprezentacije-srbije.html |title= Antić novi selektor reprezentacije Srbije |work= rts.rs | date=19. 8. 2008.|accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Водио је национални тим на 28 званичних сусрета (17 победа, 3 ремија, 8 пораза). У квалификацијама остварио директан пласман на [[Светско првенство у фудбалу 2010.|Светско првенство 2010.]] у [[Јужна Африка|Јужној Африци]], на коме “орлови” нису прошли у други круг. После две године и 21 дана на челу националног тима Радомир Антић је смењен 15. септембра 2010. једногласном одлуком Извршног одбора [[ФСС|Фудбалског савеза Србије]].<ref>{{Cite web|url= https://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:300147-Smenjen-Radomir-Antic |title= Smenjen Radomir Antić |work= novosti.rs | date=15. 9. 2010.|accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> === Кина === У децембру 2012. је преузео кинеског суперлигаша Шандонг, потписавши двогодишњи уговор са клубом.<ref>{{Cite web|url= https://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:411928-Radomir-Antic-potpisao-za-Sandong |title= Radomir Antić potpisao za Šandong |work= novosti.rs | date=24. 12. 2012.|accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> У овом клубу је провео годину дана, након чега је добио отказ.<ref name="mо"/> Антић је са Шандонгом сезону 2013. у Суперлиги Кине, завршио на другом месту на табели, али је то друго место освојено са 18 бодова заостатка у односу на шампионски тим Гвангжу Евергранде, који је водио [[Марчело Липи]].<ref name="mо">{{Cite web|url= https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a642789/Radomiru-Anticu-otkaz-i-dva-miliona-evra.html |title= Radomiru Antiću otkaz i dva miliona evra |work= mondo.rs | date=13. 12. 2013.|accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Крајем јануара 2015. је постављен за тренера кинеског друголигаша Хебеја.<ref name="mz">{{Cite web|url= https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/radomir-antic-ponovo-trener-u-kini-plata-tri-miliona-evra-godisnje/95518 |title= Radomir Antić ponovo trener u Kini, plata tri miliona evra godišnje |work= mozzartsport.com | date=27. 1. 2015.|accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> Он је према наводима кинеских медија потписао трогодишњи уговор вредан три милиона евра по сезони, а имаће и одређене бонусе у случају пласмана у елитни ранг кинеског фудбала.<ref name="mz"/> Антић је на клупи Хебеја био само до 18. августа 2015. када је добио отказ. До раскида сарадње дошло је после низа лоших резултата овог клуба, који нису били на нивоу очекивања руководства.<ref>{{Cite web|url= https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/radomir-antic-dobio-otkaz-u-kini/113317 |title= Radomir Antić dobio otkaz u Kini |work= mozzartsport.com | date=18. 8. 2015.|accessdate=7. 4. 2020.}}</ref> == Породица == Био је ожењен Вером, са којом има двоје деце: ћерку Ану (удату за кошаркаша [[Никола Лончар|Николу Лончара]]) и сина Душана (ожењеног женом Мирјаном). Има четворо унучади, два унука (Марка и Радомира) и две унуке (Ивану и Петру). Име Радомир је добио по свом ујаку [[Раде Бркић|Радету Бркићу]].<ref name="Blic Sport | I život je više od igre">{{cite web|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/115683/I-zivot-je-vise-od-igre |author=''[[Блиц (новине)]]'' |title= И живот је више од игре |accessdate=25. 11. 2012. |year=15. 10. 2009}}</ref> ==Успеси== ===Играчки=== '''Партизан''' *[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство Југославије]] (1): [[Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1975/76.|1975/76.]] '''Лутон таун''' *[[Друга дивизија Фудбалске лиге Енглеске|Друга дивизија Енглеске]] (1): 1981/82. ===Тренерски=== '''Атлетико Мадрид''' *[[Ла Лига|Првенство Шпаније]] (1): 1995/96. *[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп Шпаније]] (1): 1995/96. === Појединачни === * [[Српски фудбалер године|Српски фудбалски тренер године]] (1): 2009. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Radomir Antić | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Радомир Антић }} * [http://www.reprezentacija.rs/antic-radomir Радомир Антић] на сајту Reprezentacija.rs {{Српски фудбалски тренер године}} {{СП2010СРБф}} {{Оскар популарности личност године}} {{Селектори Фудбалске репрезентације Србије}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Фудбал|Србија}} {{DEFAULTSORT:Антић, Радомир}} [[Категорија:Рођени 1948.]] [[Категорија:Умрли 2020.]] [[Категорија:Југословенски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Слободе Ужица]] [[Категорија:Фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Фенербахчеа]] [[Категорија:Фудбалери Реал Сарагосе]] [[Категорија:Фудбалери Лутон тауна]] [[Категорија:Тренери ФК Реал Сарагоса]] [[Категорија:Тренери ФК Реал Мадрид]] [[Категорија:Тренери ФК Реал Овиједо]] [[Категорија:Тренери ФК Атлетико Мадрид]] [[Категорија:Тренери ФК Барселона]] [[Категорија:Тренери ФК Селта Виго]] [[Категорија:Тренери ФК Шандонг луненг]] [[Категорија:Тренери ФК Хебеј]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Србије]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 2010.]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Југословенски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Житиштани]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Срби у Шпанији]] [[Категорија:Натурализовани држављани Шпаније]] ne3a2ziryk4r99l562efsb6bj0b4o9y 0 95473 25138413 24561629 2022-08-04T13:00:56Z 176.104.110.11 /* Унутрашњост Дома Народне скупштине */ wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име=Дом Народне скупштине Републике Србије |Слика=Народна скупштина споља.jpg |Опис слике= Народна скупштина |Место=[[Београд]] |Општина=[[Стари град (Београд)|Стари град]] |ДРЖ=СРБ |Врста= |Време=1907 — 1936 |Тип=Споменик културе |Степен= |Власник=Република Србија |Установа=Завод за заштиту споменика културе |Седиште=Београд |Позивни=011 |Пошта=11000 |Адреса=Калемегдан 14 |Телефон=3287-557, 3287-420 |Факс=3287-411 |Веб=http://beogradskonasledje.rs/ |Емајл=office@belgradeheritage.com |гширина = |гдужина = }} '''Дом Народне скупштине Републике Србије''' је објекат на [[Трг Николе Пашића|тргу Николе Пашића]] у Београду. Изворно позната под називом '''[[Народна скупштина Краљевине Југославије|Скупштина Краљевине Југославије]]''' од [[1936]]. до [[1945]]. године када је преименована у '''Савезну скупштину'''. Нов назив се одржао кроз времена постојања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] и касније [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]]. Након распада [[Државна заједница Србије и Црне Горе|Државне заједнице Србије и Црне Горе]], [[23. јул]]а [[2006]]. године овај Дом постаје званично здање [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]]. Изградња парламента је трајала веома дуго, скоро 30 година. Камен темељац је [[27. август]]а [[1907]]. године положио [[Краљевина Србија|краљ Србије]] [[Петар I Карађорђевић]], али је градња прекинута избијањем Првог светског рата. Наставак радова није отпочео одмах након завршетка рата, па је зграда доврешна тек 1936. године, а прво заседање [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народне скупштине Краљевине Југославије]] у овој згради је одржано [[21. октобар|21. октобра]] [[1936]]. године. Зграду парламента је пројектовао архитекта [[Јован Илкић]], који је преминуо [[1917]]. године, не дочекавши завршетак изградње. Одлуком [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] из [[1984]]. године Дом народне скупштине је проглашен за [[Списак споменика културе у Београду|споменик културе]]. == Положај == Дом Народне скупштине је једно од монументалних здање у Београду и налази се на простору омеђеном — тргом Николе Пашића, с предње стране и улицама Косовском, Таковском и Влајковићевом, с задње и бочних страна. Простор на коме се налази здање заузима око пола хектара и покривено је зеленилом, а у делу до Влајковићеве улице се налази мали парк. У непосредној близини Дома се налазе значајне државне институције — [[Нови двор]] ([[Председник Републике Србије|Председништво Републике]]) и [[Стари двор]] ([[Скупштина града Београда]]), зграда [[Историјски музеј Србије|Историјског музеја Србије]], здање Главне [[Pošta Srbije|Поште]] и [[Пионирски парк]]. Заједно са овим здањима Дом Народне скупштине чини јединствену архитектонско-функционалну целину.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=3}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=6}} Простор на коме се данас налази Дом Народне скупштине у време почетка изградње, [[1907]]. године је био зарастао у коров и шевар, а у првој половини 19. века овде се налазила једна од најлепших турских џамија у Београду. Она је била сазидана од тесаног камена, али је њена градња била напуштена и дуго је стајала тако недовршена па је прозвана [[Батал џамија]]. Њен назив потиче од турске речи батал што значи — порушена, запуштена. Поред џамије је пролазио Цариградски друм, који се пружао данашњом трасом [[Булевар краља Александра|Булевара краља Александра]]. На пољани у близини џамије, а на месту данашњег Дома народне скупштине, [[1830]]. године је одржана [[Велика народна скупштина у Београду (1830)|Велика народна скупштина Србије]] на којој је прочитан [[Хатишериф из 1830. године|хатишериф]] турског султана [[Махмуд II|Махмуда II]] о правима Срба и султанов берат којим се кнезу [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]] потврђује право [[Династија Обреновић|наследног кнеза]]. Након одласка Турака из Србије, [[1867]]. године, Батал џамија је била срушена, али је читав крај још дуго времена носио назив по њој.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=5}} == Историјат == === Идеја о изградњи === [[Датотека:Skupstinaoriginal.jpg|мини|десно|200п|Скупштинско здање по пројекту [[Константин Јовановић|Константина Јовановића]] из [[1892]]. године.]] [[Датотека:Interior of House of the National Assembly of the Republic of Serbia, Nikolaj Krasnov.jpg|200px|мини|Ентеријер, по пројекту архитекте Николаја Краснова]] Стара зграда [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народне скупштине]], налазила се на месту данашњег [[биоскоп]]а „Одеон“, на углу улица Краљице Наталије и Кнеза Милоша.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/03/11?pageIndex=00018 "Време", 11. март 1937, стр. 18]. -{digitalna.nb.rs}-</ref> Ово је била скромна грађевина и стицањем државне самосталности, а потом и проглашењем [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], [[1882]]. године, изглед ове зграде је постао недостојан парламента суверене државе. Тада се јавила потреба за изградњом нове зграде Скупштине па је за њену локацију одабран простор марвене пијаце код некадашње [[Батал џамија|Батал џамије]]. Тих година, овај простор се налазио на самој граници изграђеног дела београдске вароши.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=3}} Године [[1892]]. Министарство грађевина Краљевине Србије је израду пројекта нове Скупштине поверило архитекти [[Константин Јовановић|Константину Јовановићу]], који је пре тога пројектовао зграду [[Народна банка Србије|Народне банке]], као и друге јавне грађевине. Због политичких превирања, као и материјалних разлога, градња објекта је била одложена за неколико година. Пошто је доношењем новог [[Априлски устав|Устава из 1901.]] године Народна скупштина постала дводомни парламент био је потребан нови здања, које је под једним крвом требало да обједини Народну скупштину, Сенат и Државни савет, као и заједничке просторије, кабинете и одговарајући број канцеларија. Због тога је исте године Министарство грађевина расписало нови конкурс за пројекат „Дома народног представништва”. На овом конкурсу победио је београдски архитекта [[Јован Илкић]], чији се пројекат у великој мери ослањао на Јовановићеве идејне нацрте из 1892. године. Због сличности два пројеката, био је изложен критици јавности, која је постављала питање оригиналности ауторства и предлагала расписивање новог конкурса који би предвиђао изградњу скупштинске зграде у националном стилу.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=4}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=5}} === Изградња === [[Датотека:National assembly under construction.jpg|лево|мини|250п|Дом Народне скупштине у изградњи.]] [[Мајски преврат|Династичка смена]] [[1903]]. године и доношење [[Устав Краљевине Србије из 1903. године|новог Устава]], којим је Народна скупштина поново постала једнодомна, нису утицали на измене пројкета који је израдио Јован Илкић. Ипак одређени политички проблеми, попут [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]] одложили су почетак градње, која је почела тек 1907. године. Полагање камена темељца одржано је 27. августа (9. септембра) [[1907]]. године, у присуству краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] и [[Ђорђе П. Карађорђевић|престолонаследника Ђорђа]], народних посланика и дипломатског кора. Повеља која је том приликом узидана у темеље садржала је имена краља, митрополита, и главног архитекте Јована Илкића.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=4}}<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/10/18?pageIndex=00007 "Политика", 18. окт. 1936], стр. 7</ref> Извођење радова поверено је [[београд]]ском предузимачу Васи Тешићу. Градња је текла веома споро, па је до [[1910]]. године изграђен само сутерен зграде. Бурни историјски догађаји, утицали су на то да до завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1918]]. године здање буде изграђено само до нивоа првог спрата. Након завршетка рата и формирања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] одлучено је да радови буду обновљени. Због смрти архитекте Илкића, руковођење радовима, који су се тицали не само измена већ и рестаурације изгубљених нацрта, поверено је његовом сину архитекти Павлу Илкићу. Према обновљеним пројектима, изградња је настављена [[1920]]. године. Најпре су морали да се обнове завршени делови, који су пропали, јер нису били заштићени у току четири ратне године.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=5}}<ref name="Ко Скадар на Бојани">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278618-Kao-skadar-na-Bojani „Као Скадар на Бојани” новости.рс]</ref> [[Датотека:Skupstina 1900.jpg|десно|мини|250п|Дом Народне скупштине у изградњи.]] Обновљена градња Дома Народне скупштине ишла је такође споро и трајала је до [[1926]]. године када је потпуно обустављена. Као један од разлога споре градње, као и прекида радње, неки наводе страх краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] да је здање уклето и да ће он по његовом завршетку страдати. Неки од савременика причу и „уклетом здању” су подкрепљивали причом да је градња почета на погрешном месту — јер се према народном обичају кућа не зида на раскрсници путева, а такође на простору где се налази Скупштина некада налазила једна од три римске некрополе. Ови последњи наводи потврђени су [[1993]]. године, када су приликом копања топловода за зграду Скупштине пронађени делови некрополе са 13 гробова, који припадају времену из друге половине другог века пре нове ере. С обзиром да је [[6. јануар]]а [[1929]]. године краљ Александар завео [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарску диктатуру]] и распустио парламент, потребе за изградњом парламента је било све мање.<ref name="Страх од уклетог здања">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278619-Strah-od-ukletog-zdanja „Страх од уклетог здања” новости.рс]</ref> [[Датотека:Zgrada Parlamenta (Skupštine), tridesete godine 20. veka.tif|250px|мини|лево|Зграда Скупштина, тридесете године 20. века]] Трећа фазе извођења Скупштине уследила је након смрти краља Александра, [[1934]]. године, од пролећа 1935.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/03/30?pageIndex=00009 "Политика", 30. март 1935]</ref> Извођач радова тада је постало Архитектонско одељење Министарства грађевина, а главни пројектант овог Одељења био је руски архитекта [[Николај Краснов|Никола Краснов]]. Он је био руски емигрант, који је током свог тридесетогодишњег искуства титулу „архитекте Руског царског двора“, а потом и „академика архитектуре“. Посебан допринос репрезентативности Краснов је дао пројектом [[ентеријер]]а са свим детаљима. За мање од две године изградња је била приведена крају и Палата Народне скупштине је свечано освећена [[18. октобар|18. октобра]] [[1936]]. године у присуству краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]]. Сутрадан је одржана и прва седница у новом здању, и то последња седница старог сазива.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/10/20?pageIndex=00005 "Политика", 20. окт. 1936]</ref> Два дана касније, [[21. октобар|21. октобра]] [[1936]]. године, одржана је у прва седница [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народне скупштине Краљевине Југославије]] уз присуство свих чланова тадашње [[Друга влада Милана Стојадиновића|Владе Милана Стојадиновића]].{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=5}}<ref name="Страх од уклетог здања"/> === Рад парламента === Рад парламента у новом здању Скупштине није потрајао дуго — свега три године, јер је септембра [[1939]]. године, након склапања [[Споразум Цветковић—Мачек|споразума Цветковић—Мачек]], Народна скупштина Краљевине Југославије била распуштена. У исто време у [[Европа|Европи]] је избио [[Други светски рат]], а ратни пожар је априла 1941. године захватио и [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]]. Дом Народне скупштине је готово неоштећен преживео [[Бомбардовање Београда (1941)|немачко бомбародвање]] [[6. април]]а [[1941]]. године. А одмах по окупацији [[Београд]]а, у ово здање се уселила [[Војна управа у Србији (1941—1944)|цивилна окупациона управа за Србију]]. Зграда Скупштине је остала неоштећена током [[Бомбардовање Београда (1944)|савезничког бомбародвања]] априла [[1944]], као и током борби за [[Београдска операција|ослобођење Београда]], октобра 1944. године. Убрзо после ослобођења Београда, у Дому Народне скупштине је [[19. новембар|19. новембра]] [[1944]]. године одржана седница [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), на којој је донета одлука да се [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] одликује [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=6}}<ref name="Страх од уклетог здања"/><ref name="У знаку великог вође">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278622-U-znaku-velikog-vodje „У знаку великог вође” новости.рс]</ref> [[Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Drugi orden narodnog heroja, 1972.jpg|мини|250п|[[Председник СФРЈ|Председник Републике]] [[Јосип Броз Тито]] на свечаној седници на којој му је додељен други [[Орден народног хероја]], [[15. мај]]а [[1972]]. године.]] Након Другог светског рата, Дом Народне скупштине је постао место збивања многих историјских догађаја. Овде је након [[Споразум Тито—Шубашић|споразума Тито—Шубашић]], [[7. март]]а [[1945]]. године проглашна [[Демократска Федеративна Југославија]], а од 7. до 10. августа 1945. је одржано [[Треће заседање АВНОЈ-а]] на коме је АВНОЈ прерастао у Привремену народну скупштину, у коју је ушао и део народних посланика, изабраних на изборима 1938. године. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних [[11. новембар|11. новембра]] [[1945]]. године, овде је на другу годишњицу [[Друго заседање АВНОЈ-а|заседања АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1945]]. донета „Декларација о проглашењу Републике”, којом је успостављена [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]] (ФНРЈ). Два месеца касније, [[31. јануар]]а [[1946]]. године овде је проглашен и први [[Устав Југославије из 1946. године|Устав ФНРЈ]], према коме је [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] имала два дома — Савезно веће и Веће народа.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=42}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=46}}<ref name="У знаку великог вође"/> Један од савакако најзначајнијих догађаја одржаних у Дому Народне скупштине била [[Прва конференција Покрета несврстаних]], одржана од [[1. септембар|1.]] до [[6. септембар|6. септембра]] [[1961]]. године. На овој Конференцији учествовале су делегације 25 земаља учесница, три земље посматрача и 24 представника ослободилачких покрета из свих делова света. Најважнији документ усвојен на овој Конфернецији била је ткз. „Београдска деклерација” у којој су изнесени — ставови учесника о суштинским проблемима света, закључци о одређеним отвореним питањима и предлози за њихово решавање. Са ове Конференције су била упућена и посебна писма председнику [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Џон Кенеди|Џону Кенедију]] и премијеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]], у којим су позвани да обнове преговоре како би се отклонила ратна опасност.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=50}}<ref name="Дом за трећи свет">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278623-Dom-za-treci-svet „Дом за трећи свет” новости.рс]</ref> Две касније, у Дому Народне скупштине је од [[12. септембар|12.]] до [[20. септембар|20. септембра]] [[1963]]. године одржана 52. конференција Интерпарламентарне уније на којој је учествовало 440 делегата из 58 земаља. На Конференцији је донета „Резолуција о очувању мира”, којом су позване све националне групе Интерпарламентарне уније да утичу на своје парламенте и владе да раде на јачању Уједињених нација, како би оне постале што ефикаснији инструмент за решавање међународних проблема. Априла исте године у Народна скупштина ФНРЈ је усвојила [[Устав Југославије од 1963. године|нови Устав]] којим је назив земље промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ). Овим Уставом промењена је и структура Савезне скупштине који је тада чинило пет већа — Савезно веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће. Свако од ових већа је имало по 120 посланика, изузев Савезног већа које је имало 190 посланика.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=53}} Овај Устав претрпео је одређене промене током 1967. и 1968. године, па је након тога Савезну скупштину чинило — Веће народа, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Друштвено-политичко веће. Свако од ових већа имало је по 120 посланика, изузев Већа народа које је имало 140 посланика.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=56}} Веће народа Савезне скупштине [[21. фебруар]]а [[1974]]. године усвојило је [[Устав Југославије из 1974. године|нови Устав]], према коме је Скупштина СФРЈ имала два већа — Савезно веће и Веће република и покрајина. Савезно веће је чинило 50 делегата — 30 делегата из самоуправних организација и друштвено-политичких организација из сваке републике и 20 делегата из сваке аутономне покрајине. Веће република и покрајина чинило је по 12 делегата из скупштина сваке републике и по 8 делегата из скупштине сваке аутономне покрајине. Годину дана касније, од [[31. јануар]]а до [[6. фебруар]]а [[1975]]. године у Дому Народне скупштине је одржана Друга конференција Интерпарламентарсне уније о европској сарадњи и сигурности, на којој је учествовало 25 европских земаља, као и представници САД и [[Канада|Канаде]].{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=62}} У периоду социјалистичке Југославије, у Дому Народне скупштине је одржано и неколико свечаних седница посвећених Јосипу Брозу Титу. Прва таква седница уприличена је [[14. јануар]]а [[1953]]. године када је Тито изабран за првог председника Републике. Потом је [[15. мај]]а [[1972]]. године оржана свечана седница Савезне скупштине на којој је Тито поводом 80-ог рођендана по други пут одликован Орденом народног хероја. Након доношења новог Устава, [[16. мај]]а [[1974]]. године на свечаној седници Скупштине СФРЈ Јосип Броз Тито је изабран за председника Републике без ограничења трајања мандата, а на истој седници су именовани и чланови [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]]. Последња свечана седница Скупштине посвећена Тито била је [[16. мај]]а [[1977]]. године када је Тито по трећи пут одликован Орденом народног хероја.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=49}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=64}}<ref name="После Тита - нема Тита">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278624-Posle-Tita---Nema-Tita „После Тита - нема Тита” новости.рс]</ref> Такође, у социјалистичкој Југославији је постојала пракса церемнолијалних сахрана истакнутих револуционара и државно-партијских функционера, које су биле праћене уз масовно присуство народа. Како би се што већем броју људи омогућило да истакнутом покојнику ода почаст били су организовани „мимоходи” током којих је ковчег с покојником био изложен у некој од државних институција. Такве државне сахране организоване су и у Дому народе скупштине, а једна од првих је била сахрана [[Моше Пијаде]], [[1957]]. године, који је био председник Савезне скупштине. Ковчег с његовим телом је [[18. март]]а [[1957]]. године, непосредно пре сахране био изложен у холу Савезне скупштине.<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/6002/photo/98 Сахрана Моше Пијаде фото.миј.рс]</ref> Након тога, у Дому Народне скупштине су били изложени посмртни остаци — председник Савезне скупштине [[Милентије Поповић|Милентија Поповића]], [[10. мај]]а [[1971]]. године;<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/13044/photo/17 Сахрана Милентија Поповића фото.миј.рс]</ref> револуционара [[Вељко Влаховић|Вељка Влаховић]], [[8. март]]а [[1975]]. године<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/16289/photo/197 Сахрана Вељка Влаховића фото.миј.рс]</ref> и председника [[Савезно извршно веће|СИВ-а]] [[Џемал Биједић|Џемала Биједића]], [[20. јануар]]а [[1977]]. године.<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/17813/photo/164 Сахрана Џемала Биједића фото.миј.рс]</ref> Највећа државна сахрана била је [[Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|сахрана Јосипа Броза Тита]], када је ковчег с његовим телом од [[5. мај|5.]] до [[8. мај]]а [[1980]]. године био изложен у холу Дома Народне скупштине. У овом периоду, бројни грађани и домаће и стране делегације су му у мимоходу одале почаст.<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/19939/photo/40 Сахрана Јосипа Броза Тита фото.миј.рс]</ref> == Архитектура == [[Датотека:NarodnaSkupstina.JPG|лево|мини||300п|Народна скупштина]] [[Датотека:Skupstina reljefi.jpg|мини||300п|<center>Медаљони на фасади: Демостен, Цицерон, Атина и Перикле.]] Скупштинско здање је осмишљено и изведено као монументални, репрезентативни објекат, уз строго поштовање академских принципа. Строго поштовање академских принципа за време пројектовања објекта, представљало је најприкладније решење [[Палата|палате]] таквог типа, програма и намене. Средишњим [[ризалит]]ом објекта доминира портик са троугаоним [[тимпанон]]ом, ослоњеним на велике [[стуб]]ове, које надвисује [[купола]] с лантерном. Изгледи здања су решавани са рустичном обрадом сутерена [[рипањ]]ским зеленим [[камен]]ом, обликом прозора и [[пиластер]]а који се протежу кроз две средишње етаже и завршавају [[кров]]ним венцем са балустрадом – указујући на [[Историцизам у архитектури|неоренесансне и необарокне узоре]] који су коришћени за решења изгледа палате овакове врсте. Целокупна хералдичка [[Орнамент|декорација]] предвиђена изворним пројектом, као и [[скулптура]]лна пластика није изведена. Једини реализовани пластични украс представљају медаљони са представом [[Атина (богиња)|Атене]] и ликовима [[Перикле|Перикла]], [[Демостен]]а и [[Марко Тулије Цицерон|Цицерона]] на бочним ризалитима, рад [[вајар]]а [[Ђорђе Јовановић|Ђорђа Јовановића]]. Вајарска декорација над [[портал]]има у виду скулптуре анђела са бакљом и [[Маслина|маслиновом граном]] урађена је према идеји [[Петар Плавичини|Петра Палавичинија]]. Саставни део амбијенталног уређења грађевине представљала је и декоративна ограда са стилским канделабрима, постављена 1936<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/10/15?pageIndex=00016 "Време", 15. окт. 1936] (фото)</ref>-[[1937|37]]. године према Красновљевом пројекту. Део ограде представљале су и четири стражаре са стилизованим фењерима.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0144.jpg "Коло", 11. март 1944] (фото ограде под снегом)</ref><ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0120.jpg "Коло", 26. феб. 1944] (стражаре видљиве позади)</ref> Ограда се на овом месту налазила до [[1956]]. године, када је демонтирана и уклоњена приликом уређења Трга Маркса и Енгелса (данас Трг [[Никола Пашић|Николе Пашића]]). Део ограде је био у Северној Македонији одакле је 2021. враћен у Београд.<ref>[https://www.b92.net/lokal/beograd/drustvo-posle-65-godina-ograda-iz-severne-makedonije-stigla-u-beograd-vracena-gde-je-bila-od-1936-do-1956-1872130 После 65 година: Ограда из Северне Македоније стигла у Београд - враћена где је била од 1936. до 1956. (Б92, 9. јун 2021)]</ref> Уз монументални [[Степениште|степенишни прилаз]], јуна/јула [[1939]]. године постављена је скулптурална група „[[Играли се коњи врани (скулптура)|Играли се коњи врани]]“, рад вајара [[Тома Росандић|Томе Росандића]].<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/07/07?pageIndex=00012 "Време", 7. јул 1939, стр. 12]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/348558/Sta-ne-znamo-o-konjima-vranim-ispred-Skupstine Шта не знамо о коњима враним испред Скупштине („Политика“, 4. фебруар 2016)]</ref> Програм [[Ентеријер|унутрашњег уређења]] скупштинске зграде подразумевао је посебно опремање простора, Велике и Мале сале, дворане за седнице и кабинета званичника. Свечаном утиску централног [[вестибил]]а надвишеног [[Купола|куполом]], поред полихромно обрађених [[зид]]ова са стубовима, пиластерима, нишама и лођама, доприноси и посебно декоративно обрађени [[мермер]]ни под. [[Хералдика|Хералдичким симболима]] и скулптурама владара овом [[простор]]у дат је и снажан [[симбол]]ички карактер. Велики хол, односно „сала за разговоре“, представља централни скупштински простор, који је украшена богатом [[Штуко|штуко декорацијом]] и [[намештај]]ем у [[Резбарство|дуборезу]]. Велика скупштинска сала, смештена у десном крилу зграде, пројектована је првобитно за 200, а потом, након измена пројекта, за 400 особа. У супротном, левом крилу зграде, пројектована је Мала сала намењена раду Сената. У обе сале, као и у Сали Министарског савета, зидови су обложени [[штуко]] декорацијом, док је целокупаа [[намештај|опрема]] изведен од [[орах]]овине. Комуникација између приземља и простора спрата остварена је са два симетрично постављена [[Степениште|степеништа]] од белог мермера, чије је украшавање решеноено [[бронза]]ним [[Скулптура|статуама]], персонификацијама Правде и Просвете као и [[грб]]овима Краљевине. У [[ентеријер]]у спрата посебно се издвајају простори намењени за администрацију, финансијском одбору и [[библиотека|библиотеци]] што је један од најлепших простора Скупштине. Красновљеви нацрти намештаја у [[стил]]ском погледу одражавају укус [[београд]]ског грађанског духа тог времена. Зидове Скупштине краси и двадесет [[Фреска|фресака]], које су током 1937. године урадили истакнути [[Југославија|југословенски]] уметници декоративног фреско [[Сликарство|сликарства]]. Од скулпура, ту су алегорија поморства и рибарства, рад [[Петар Палавичини|Пере Палавичинија]], постављена октобра 1937;<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/10/31?pageIndex=00019 "Време", 31. окт. 1937]</ref> Цар Душан, рад [[Драгутин Филиповић|Драгутина Филиповића]], исклесан новембра 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/11/27?pageIndex=00005 "Време", 27. нов. 1937]</ref> итд. Изградња Дома подстакла је процес европеизације и еманципације српске архитектонске културе, приближавајући је најсавременијим светским токовима у области монументалне архитектуре. Поред континуитета намене којој служи од подизања до данас, Дом Народне скупштине издваја се и као сведочанство најзначајнијих догађања политичког живота у српској историји. Због својих архитектонских, историјских, културних и уметничких вредности, Дом Народне скупштине утврђен је за [[споменик културе]] [[1984]]. године. == Фото-галерија == === Спољашњост Дома Народне скупштине === <center><gallery widths="165px" heights="125px" perrow="6"> Датотека:Дом народне скупштине споља.jpg|Дом Народне скупштине улаз Датотека:Народна скупштина споља.jpg|Дом Народне скупштине споља Beograd, Skupstina Srbije 90-ih 01.jpg|Дом Народне скупштине, са [[Палата Главне поште|Палатом Главне поште]] и [[Црква Светог Марка у Београду|Црквом Св. Марка]] у позадини Датотека:Zgrada Narodne skupštine u Beogradu 1.jpg|Дом Народне скупштине Републике Србије сликан ноћу </gallery></center> === Унутрашњост Дома Народне скупштине === <center><gallery widths="165px" heights="125px" perrow="6"> Датотека:Народна скупштина - посланичке клупе.jpg|Велика сала, место заседања Народне Скупштине Републике Србије. Датотека:Народна скупштина изнутра.jpg|Мала сала, бивше место заседања [[Сенат Краљевине Југославије|Сената Краљевине Југославије]] и Већа Република СФРЈ и СРЈ Датотека:Народна скупштина ентеријер.jpg|Детаљ ентеријера Датотека:Народна скупштина хол.jpg|Хол Народне скупштине </gallery></center> == Референце == {{reflist|3}} == Извори == * {{cite book|ref={{harvid|Скупштина СФРЈ|1978}} |title=Скупштина СФРЈ |year=1978 |publisher=Скретаријат за инфорације Скупштине СФРЈ |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Дом Народне скупштине|2010}} |url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/skupstina.pdf|title= Дом народне скупштине|year=2010 |publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда |location=Београд |id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Дом Народне скупштине|2016}}|title=Дом Народне скупштине : Уметничке вредности : 1936 — 2016. = The National Assembly : Artwork ''/ [dizajn Konstantin I. Petrović]''|year=2016|publisher=Служба Народне скупштине Републике Србије, (Београд : Цицеро)|location=Београд|url=https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/democratic_governance/the-national-assembly-artwork.html|language=sr, en|id=}} {{COBISS|ID=512405606}} == Спољашње везе == {{портал|Београд|Србија}} {{Други пројекти | commons = National Assembly of Serbia building | wiktionary = | wikinews = | wikiquote = | wikisource = | wikibooks = }} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=583 „Сто година скупштине“]{{Мртва веза}}, Борислав Лалић, ''Вечерње новости'', фељтон, 10 наставака, 26. август - 6. септембар 2007. * [http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=52863&sectionId=63 „Дводомна држава“], Марија Мајсторовић, ''-{Press magazin}-'', 7. децембра 2008. * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295110-Zasijace-Skupstina-na-jesen „Засијаће скупштина на јесен“], И. Ловрић, Вечерње новости, репортаже, 4. август 2010. * [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] * [https://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара] * [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/395907/Kraljeva-povelja-u-temelju-parlamenta Краљева повеља у темељу парламента („Политика”, 6. јануар 2018)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/428887/Skupstinski-hram-knjige-cuva-prvi-srpski-ustav Скупштински храм књиге чува први српски устав („Политика”, 6. мај 2019)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/461217/Gradena-za-Kraljevinu-Srbiju-sluzila-Jugoslaviji-i-republici Грађена за Краљевину Србију, служила Југославији и републици („Политика”, 27. август 2020)] [[Категорија:Грађевине у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] [[Категорија:Споменици културе Београда]] [[Категорија:Споменици културе од великог значаја]] [[Категорија:Историја Срба у савременом добу]] [[Категорија:Јован Илкић]] [[Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] mrczvqdynlrokop4bkw4m81lpry96y4 25138760 25138413 2022-08-04T18:09:52Z 176.104.110.11 wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име=Дом Народне скупштине Републике Србије |Слика=Народна скупштина споља.jpg |Опис слике= Народна скупштина |Место=[[Београд]] |Општина=[[Стари град (Београд)|Стари град]] |ДРЖ=СРБ |Врста= |Време=1907 — 1936 |Тип=Споменик културе |Степен= |Власник=Република Србија |Установа=Завод за заштиту споменика културе |Седиште=Београд |Позивни=011 |Пошта=11000 |Адреса=Калемегдан 14 |Телефон=3287-557, 3287-420 |Факс=3287-411 |Веб=http://beogradskonasledje.rs/ |Емајл=office@belgradeheritage.com |гширина = |гдужина = }} '''Дом Народне скупштине Републике Србије''' је објекат на [[Трг Николе Пашића|тргу Николе Пашића]] у Београду. Изворно позната под називом '''[[Народна скупштина Краљевине Југославије|Скупштина Краљевине Југославије]]''' од [[1936]]. до [[1945]]. године када је преименована у '''Савезну скупштину'''. Нов назив се одржао кроз времена постојања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] и касније [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]]. Након распада [[Државна заједница Србије и Црне Горе|Државне заједнице Србије и Црне Горе]], [[23. јул]]а [[2006]]. године овај Дом постаје званично здање [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]]. Изградња парламента је трајала веома дуго, скоро 30 година. Камен темељац је [[27. август]]а [[1907]]. године положио [[Краљевина Србија|краљ Србије]] [[Петар I Карађорђевић]], али је градња прекинута избијањем Првог светског рата. Наставак радова није отпочео одмах након завршетка рата, па је зграда доврешна тек 1936. године, а прво заседање [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народне скупштине Краљевине Југославије]] у овој згради је одржано [[21. октобар|21. октобра]] [[1936]]. године. Зграду парламента је пројектовао архитекта [[Јован Илкић]], који је преминуо [[1917]]. године, не дочекавши завршетак изградње. Одлуком [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] из [[1984]]. године Дом народне скупштине је проглашен за [[Списак споменика културе у Београду|споменик културе]]. == Положај == Дом Народне скупштине је једно од монументалних здање у Београду и налази се на простору омеђеном — тргом Николе Пашића, с предње стране и улицама Косовском, Таковском и Влајковићевом, с задње и бочних страна. Простор на коме се налази здање заузима око пола хектара и покривено је зеленилом, а у делу до Влајковићеве улице се налази мали парк. У непосредној близини Дома се налазе значајне државне институције — [[Нови двор]] ([[Председник Републике Србије|Председништво Републике]]) и [[Стари двор]] ([[Скупштина града Београда]]), зграда [[Историјски музеј Србије|Историјског музеја Србије]], здање Главне [[Pošta Srbije|Поште]] и [[Пионирски парк]]. Заједно са овим здањима Дом Народне скупштине чини јединствену архитектонско-функционалну целину.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=3}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=6}} Простор на коме се данас налази Дом Народне скупштине у време почетка изградње, [[1907]]. године је био зарастао у коров и шевар, а у првој половини 19. века овде се налазила једна од најлепших турских џамија у Београду. Она је била сазидана од тесаног камена, али је њена градња била напуштена и дуго је стајала тако недовршена па је прозвана [[Батал џамија]]. Њен назив потиче од турске речи батал што значи — порушена, запуштена. Поред џамије је пролазио Цариградски друм, који се пружао данашњом трасом [[Булевар краља Александра|Булевара краља Александра]]. На пољани у близини џамије, а на месту данашњег Дома народне скупштине, [[1830]]. године је одржана [[Велика народна скупштина у Београду (1830)|Велика народна скупштина Србије]] на којој је прочитан [[Хатишериф из 1830. године|хатишериф]] турског султана [[Махмуд II|Махмуда II]] о правима Срба и султанов берат којим се кнезу [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]] потврђује право [[Династија Обреновић|наследног кнеза]]. Након одласка Турака из Србије, [[1867]]. године, Батал џамија је била срушена, али је читав крај још дуго времена носио назив по њој.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=5}} == Историјат == === Идеја о изградњи === [[Датотека:Skupstinaoriginal.jpg|мини|десно|200п|Скупштинско здање по пројекту [[Константин Јовановић|Константина Јовановића]] из [[1892]]. године.]] [[Датотека:Interior of House of the National Assembly of the Republic of Serbia, Nikolaj Krasnov.jpg|200px|мини|Ентеријер, по пројекту архитекте Николаја Краснова]] Стара зграда [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народне скупштине]], налазила се на месту данашњег [[биоскоп]]а „Одеон“, на углу улица Краљице Наталије и Кнеза Милоша.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/03/11?pageIndex=00018 "Време", 11. март 1937, стр. 18]. -{digitalna.nb.rs}-</ref> Ово је била скромна грађевина и стицањем државне самосталности, а потом и проглашењем [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], [[1882]]. године, изглед ове зграде је постао недостојан парламента суверене државе. Тада се јавила потреба за изградњом нове зграде Скупштине па је за њену локацију одабран простор марвене пијаце код некадашње [[Батал џамија|Батал џамије]]. Тих година, овај простор се налазио на самој граници изграђеног дела београдске вароши.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=3}} Године [[1892]]. Министарство грађевина Краљевине Србије је израду пројекта нове Скупштине поверило архитекти [[Константин Јовановић|Константину Јовановићу]], који је пре тога пројектовао зграду [[Народна банка Србије|Народне банке]], као и друге јавне грађевине. Због политичких превирања, као и материјалних разлога, градња објекта је била одложена за неколико година. Пошто је доношењем новог [[Априлски устав|Устава из 1901.]] године Народна скупштина постала дводомни парламент био је потребан нови здања, које је под једним крвом требало да обједини Народну скупштину, Сенат и Државни савет, као и заједничке просторије, кабинете и одговарајући број канцеларија. Због тога је исте године Министарство грађевина расписало нови конкурс за пројекат „Дома народног представништва”. На овом конкурсу победио је београдски архитекта [[Јован Илкић]], чији се пројекат у великој мери ослањао на Јовановићеве идејне нацрте из 1892. године. Због сличности два пројеката, био је изложен критици јавности, која је постављала питање оригиналности ауторства и предлагала расписивање новог конкурса који би предвиђао изградњу скупштинске зграде у националном стилу.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=4}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=5}} === Изградња === [[Датотека:National assembly under construction.jpg|лево|мини|250п|Дом Народне скупштине у изградњи.]] [[Мајски преврат|Династичка смена]] [[1903]]. године и доношење [[Устав Краљевине Србије из 1903. године|новог Устава]], којим је Народна скупштина поново постала једнодомна, нису утицали на измене пројкета који је израдио Јован Илкић. Ипак одређени политички проблеми, попут [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]] одложили су почетак градње, која је почела тек 1907. године. Полагање камена темељца одржано је 27. августа (9. септембра) [[1907]]. године, у присуству краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] и [[Ђорђе П. Карађорђевић|престолонаследника Ђорђа]], народних посланика и дипломатског кора. Повеља која је том приликом узидана у темеље садржала је имена краља, митрополита, и главног архитекте Јована Илкића.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=4}}<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/10/18?pageIndex=00007 "Политика", 18. окт. 1936], стр. 7</ref> Извођење радова поверено је [[београд]]ском предузимачу Васи Тешићу. Градња је текла веома споро, па је до [[1910]]. године изграђен само сутерен зграде. Бурни историјски догађаји, утицали су на то да до завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1918]]. године здање буде изграђено само до нивоа првог спрата. Након завршетка рата и формирања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] одлучено је да радови буду обновљени. Због смрти архитекте Илкића, руковођење радовима, који су се тицали не само измена већ и рестаурације изгубљених нацрта, поверено је његовом сину архитекти Павлу Илкићу. Према обновљеним пројектима, изградња је настављена [[1920]]. године. Најпре су морали да се обнове завршени делови, који су пропали, јер нису били заштићени у току четири ратне године.{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=5}}<ref name="Ко Скадар на Бојани">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278618-Kao-skadar-na-Bojani „Као Скадар на Бојани” новости.рс]</ref> [[Датотека:Skupstina 1900.jpg|десно|мини|250п|Дом Народне скупштине у изградњи.]] Обновљена градња Дома Народне скупштине ишла је такође споро и трајала је до [[1926]]. године када је потпуно обустављена. Као један од разлога споре градње, као и прекида радње, неки наводе страх краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] да је здање уклето и да ће он по његовом завршетку страдати. Неки од савременика причу и „уклетом здању” су подкрепљивали причом да је градња почета на погрешном месту — јер се према народном обичају кућа не зида на раскрсници путева, а такође на простору где се налази Скупштина некада налазила једна од три римске некрополе. Ови последњи наводи потврђени су [[1993]]. године, када су приликом копања топловода за зграду Скупштине пронађени делови некрополе са 13 гробова, који припадају времену из друге половине другог века пре нове ере. С обзиром да је [[6. јануар]]а [[1929]]. године краљ Александар завео [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарску диктатуру]] и распустио парламент, потребе за изградњом парламента је било све мање.<ref name="Страх од уклетог здања">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278619-Strah-od-ukletog-zdanja „Страх од уклетог здања” новости.рс]</ref> [[Датотека:Zgrada Parlamenta (Skupštine), tridesete godine 20. veka.tif|250px|мини|лево|Зграда Скупштина, тридесете године 20. века]] Трећа фазе извођења Скупштине уследила је након смрти краља Александра, [[1934]]. године, од пролећа 1935.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/03/30?pageIndex=00009 "Политика", 30. март 1935]</ref> Извођач радова тада је постало Архитектонско одељење Министарства грађевина, а главни пројектант овог Одељења био је руски архитекта [[Николај Краснов|Никола Краснов]]. Он је био руски емигрант, који је током свог тридесетогодишњег искуства титулу „архитекте Руског царског двора“, а потом и „академика архитектуре“. Посебан допринос репрезентативности Краснов је дао пројектом [[ентеријер]]а са свим детаљима. За мање од две године изградња је била приведена крају и Палата Народне скупштине је свечано освећена [[18. октобар|18. октобра]] [[1936]]. године у присуству краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]]. Сутрадан је одржана и прва седница у новом здању, и то последња седница старог сазива.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/10/20?pageIndex=00005 "Политика", 20. окт. 1936]</ref> Два дана касније, [[21. октобар|21. октобра]] [[1936]]. године, одржана је у прва седница [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народне скупштине Краљевине Југославије]] уз присуство свих чланова тадашње [[Друга влада Милана Стојадиновића|Владе Милана Стојадиновића]].{{sfn|Дом Народне скупштине|2010|p=5}}<ref name="Страх од уклетог здања"/> === Рад парламента === Рад парламента у новом здању Скупштине није потрајао дуго — свега три године, јер је септембра [[1939]]. године, након склапања [[Споразум Цветковић—Мачек|споразума Цветковић—Мачек]], Народна скупштина Краљевине Југославије била распуштена. У исто време у [[Европа|Европи]] је избио [[Други светски рат]], а ратни пожар је априла 1941. године захватио и [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]]. Дом Народне скупштине је готово неоштећен преживео [[Бомбардовање Београда (1941)|немачко бомбародвање]] [[6. април]]а [[1941]]. године. А одмах по окупацији [[Београд]]а, у ово здање се уселила [[Војна управа у Србији (1941—1944)|цивилна окупациона управа за Србију]]. Зграда Скупштине је остала неоштећена током [[Бомбардовање Београда (1944)|савезничког бомбародвања]] априла [[1944]], као и током борби за [[Београдска операција|ослобођење Београда]], октобра 1944. године. Убрзо после ослобођења Београда, у Дому Народне скупштине је [[19. новембар|19. новембра]] [[1944]]. године одржана седница [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), на којој је донета одлука да се [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] одликује [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=6}}<ref name="Страх од уклетог здања"/><ref name="У знаку великог вође">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278622-U-znaku-velikog-vodje „У знаку великог вође” новости.рс]</ref> [[Датотека:Stevan Kragujevic, Tito, Drugi orden narodnog heroja, 1972.jpg|мини|250п|[[Председник СФРЈ|Председник Републике]] [[Јосип Броз Тито]] на свечаној седници на којој му је додељен други [[Орден народног хероја]], [[15. мај]]а [[1972]]. године.]] Након Другог светског рата, Дом Народне скупштине је постао место збивања многих историјских догађаја. Овде је након [[Споразум Тито—Шубашић|споразума Тито—Шубашић]], [[7. март]]а [[1945]]. године проглашна [[Демократска Федеративна Југославија]], а од 7. до 10. августа 1945. је одржано [[Треће заседање АВНОЈ-а]] на коме је АВНОЈ прерастао у Привремену народну скупштину, у коју је ушао и део народних посланика, изабраних на изборима 1938. године. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних [[11. новембар|11. новембра]] [[1945]]. године, овде је на другу годишњицу [[Друго заседање АВНОЈ-а|заседања АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1945]]. донета „Декларација о проглашењу Републике”, којом је успостављена [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]] (ФНРЈ). Два месеца касније, [[31. јануар]]а [[1946]]. године овде је проглашен и први [[Устав Југославије из 1946. године|Устав ФНРЈ]], према коме је [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] имала два дома — Савезно веће и Веће народа.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=42}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=46}}<ref name="У знаку великог вође"/> Један од савакако најзначајнијих догађаја одржаних у Дому Народне скупштине била [[Прва конференција Покрета несврстаних]], одржана од [[1. септембар|1.]] до [[6. септембар|6. септембра]] [[1961]]. године. На овој Конференцији учествовале су делегације 25 земаља учесница, три земље посматрача и 24 представника ослободилачких покрета из свих делова света. Најважнији документ усвојен на овој Конфернецији била је ткз. „Београдска деклерација” у којој су изнесени — ставови учесника о суштинским проблемима света, закључци о одређеним отвореним питањима и предлози за њихово решавање. Са ове Конференције су била упућена и посебна писма председнику [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Џон Кенеди|Џону Кенедију]] и премијеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]], у којим су позвани да обнове преговоре како би се отклонила ратна опасност.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=50}}<ref name="Дом за трећи свет">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278623-Dom-za-treci-svet „Дом за трећи свет” новости.рс]</ref> Две касније, у Дому Народне скупштине је од [[12. септембар|12.]] до [[20. септембар|20. септембра]] [[1963]]. године одржана 52. конференција Интерпарламентарне уније на којој је учествовало 440 делегата из 58 земаља. На Конференцији је донета „Резолуција о очувању мира”, којом су позване све националне групе Интерпарламентарне уније да утичу на своје парламенте и владе да раде на јачању Уједињених нација, како би оне постале што ефикаснији инструмент за решавање међународних проблема. Априла исте године у Народна скупштина ФНРЈ је усвојила [[Устав Југославије од 1963. године|нови Устав]] којим је назив земље промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ). Овим Уставом промењена је и структура Савезне скупштине који је тада чинило пет већа — Савезно веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће. Свако од ових већа је имало по 120 посланика, изузев Савезног већа које је имало 190 посланика.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=53}} Овај Устав претрпео је одређене промене током 1967. и 1968. године, па је након тога Савезну скупштину чинило — Веће народа, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Друштвено-политичко веће. Свако од ових већа имало је по 120 посланика, изузев Већа народа које је имало 140 посланика.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=56}} Веће народа Савезне скупштине [[21. фебруар]]а [[1974]]. године усвојило је [[Устав Југославије из 1974. године|нови Устав]], према коме је Скупштина СФРЈ имала два већа — Савезно веће и Веће република и покрајина. Савезно веће је чинило 50 делегата — 30 делегата из самоуправних организација и друштвено-политичких организација из сваке републике и 20 делегата из сваке аутономне покрајине. Веће република и покрајина чинило је по 12 делегата из скупштина сваке републике и по 8 делегата из скупштине сваке аутономне покрајине. Годину дана касније, од [[31. јануар]]а до [[6. фебруар]]а [[1975]]. године у Дому Народне скупштине је одржана Друга конференција Интерпарламентарсне уније о европској сарадњи и сигурности, на којој је учествовало 25 европских земаља, као и представници САД и [[Канада|Канаде]].{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=62}} У периоду социјалистичке Југославије, у Дому Народне скупштине је одржано и неколико свечаних седница посвећених Јосипу Брозу Титу. Прва таква седница уприличена је [[14. јануар]]а [[1953]]. године када је Тито изабран за првог председника Републике. Потом је [[15. мај]]а [[1972]]. године оржана свечана седница Савезне скупштине на којој је Тито поводом 80-ог рођендана по други пут одликован Орденом народног хероја. Након доношења новог Устава, [[16. мај]]а [[1974]]. године на свечаној седници Скупштине СФРЈ Јосип Броз Тито је изабран за председника Републике без ограничења трајања мандата, а на истој седници су именовани и чланови [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]]. Последња свечана седница Скупштине посвећена Тито била је [[16. мај]]а [[1977]]. године када је Тито по трећи пут одликован Орденом народног хероја.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=49}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=64}}<ref name="После Тита - нема Тита">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278624-Posle-Tita---Nema-Tita „После Тита - нема Тита” новости.рс]</ref> Такође, у социјалистичкој Југославији је постојала пракса церемнолијалних сахрана истакнутих револуционара и државно-партијских функционера, које су биле праћене уз масовно присуство народа. Како би се што већем броју људи омогућило да истакнутом покојнику ода почаст били су организовани „мимоходи” током којих је ковчег с покојником био изложен у некој од државних институција. Такве државне сахране организоване су и у Дому народе скупштине, а једна од првих је била сахрана [[Моше Пијаде]], [[1957]]. године, који је био председник Савезне скупштине. Ковчег с његовим телом је [[18. март]]а [[1957]]. године, непосредно пре сахране био изложен у холу Савезне скупштине.<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/6002/photo/98 Сахрана Моше Пијаде фото.миј.рс]</ref> Након тога, у Дому Народне скупштине су били изложени посмртни остаци — председник Савезне скупштине [[Милентије Поповић|Милентија Поповића]], [[10. мај]]а [[1971]]. године;<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/13044/photo/17 Сахрана Милентија Поповића фото.миј.рс]</ref> револуционара [[Вељко Влаховић|Вељка Влаховић]], [[8. март]]а [[1975]]. године<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/16289/photo/197 Сахрана Вељка Влаховића фото.миј.рс]</ref> и председника [[Савезно извршно веће|СИВ-а]] [[Џемал Биједић|Џемала Биједића]], [[20. јануар]]а [[1977]]. године.<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/17813/photo/164 Сахрана Џемала Биједића фото.миј.рс]</ref> Највећа државна сахрана била је [[Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|сахрана Јосипа Броза Тита]], када је ковчег с његовим телом од [[5. мај|5.]] до [[8. мај]]а [[1980]]. године био изложен у холу Дома Народне скупштине. У овом периоду, бројни грађани и домаће и стране делегације су му у мимоходу одале почаст.<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/19939/photo/40 Сахрана Јосипа Броза Тита фото.миј.рс]</ref> == Архитектура == [[Датотека:NarodnaSkupstina.JPG|лево|мини||300п|Народна скупштина]] [[Датотека:Skupstina reljefi.jpg|мини||300п|<center>Медаљони на фасади: Демостен, Цицерон, Атина и Перикле.]] Скупштинско здање је осмишљено и изведено као монументални, репрезентативни објекат, уз строго поштовање академских принципа. Строго поштовање академских принципа за време пројектовања објекта, представљало је најприкладније решење [[Палата|палате]] таквог типа, програма и намене. Средишњим [[ризалит]]ом објекта доминира портик са троугаоним [[тимпанон]]ом, ослоњеним на велике [[стуб]]ове, које надвисује [[купола]] с лантерном. Изгледи здања су решавани са рустичном обрадом сутерена [[рипањ]]ским зеленим [[камен]]ом, обликом прозора и [[пиластер]]а који се протежу кроз две средишње етаже и завршавају [[кров]]ним венцем са балустрадом – указујући на [[Историцизам у архитектури|неоренесансне и необарокне узоре]] који су коришћени за решења изгледа палате овакове врсте. Целокупна хералдичка [[Орнамент|декорација]] предвиђена изворним пројектом, као и [[скулптура]]лна пластика није изведена. Једини реализовани пластични украс представљају медаљони са представом [[Атина (богиња)|Атене]] и ликовима [[Перикле|Перикла]], [[Демостен]]а и [[Марко Тулије Цицерон|Цицерона]] на бочним ризалитима, рад [[вајар]]а [[Ђорђе Јовановић|Ђорђа Јовановића]]. Вајарска декорација над [[портал]]има у виду скулптуре анђела са бакљом и [[Маслина|маслиновом граном]] урађена је према идеји [[Петар Плавичини|Петра Палавичинија]]. Саставни део амбијенталног уређења грађевине представљала је и декоративна ограда са стилским канделабрима, постављена 1936<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/10/15?pageIndex=00016 "Време", 15. окт. 1936] (фото)</ref>-[[1937|37]]. године према Красновљевом пројекту. Део ограде представљале су и четири стражаре са стилизованим фењерима.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0144.jpg "Коло", 11. март 1944] (фото ограде под снегом)</ref><ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0120.jpg "Коло", 26. феб. 1944] (стражаре видљиве позади)</ref> Ограда се на овом месту налазила до [[1956]]. године, када је демонтирана и уклоњена приликом уређења Трга Маркса и Енгелса (данас Трг [[Никола Пашић|Николе Пашића]]). Део ограде је био у Северној Македонији одакле је 2021. враћен у Београд.<ref>[https://www.b92.net/lokal/beograd/drustvo-posle-65-godina-ograda-iz-severne-makedonije-stigla-u-beograd-vracena-gde-je-bila-od-1936-do-1956-1872130 После 65 година: Ограда из Северне Македоније стигла у Београд - враћена где је била од 1936. до 1956. (Б92, 9. јун 2021)]</ref> Уз монументални [[Степениште|степенишни прилаз]], јуна/јула [[1939]]. године постављена је скулптурална група „[[Играли се коњи врани (скулптура)|Играли се коњи врани]]“, рад вајара [[Тома Росандић|Томе Росандића]].<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/07/07?pageIndex=00012 "Време", 7. јул 1939, стр. 12]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/348558/Sta-ne-znamo-o-konjima-vranim-ispred-Skupstine Шта не знамо о коњима враним испред Скупштине („Политика“, 4. фебруар 2016)]</ref> Програм [[Ентеријер|унутрашњег уређења]] скупштинске зграде подразумевао је посебно опремање простора, Велике и Мале сале, дворане за седнице и кабинета званичника. Свечаном утиску централног [[вестибил]]а надвишеног [[Купола|куполом]], поред полихромно обрађених [[зид]]ова са стубовима, пиластерима, нишама и лођама, доприноси и посебно декоративно обрађени [[мермер]]ни под. [[Хералдика|Хералдичким симболима]] и скулптурама владара овом [[простор]]у дат је и снажан [[симбол]]ички карактер. Велики хол, односно „сала за разговоре“, представља централни скупштински простор, који је украшена богатом [[Штуко|штуко декорацијом]] и [[намештај]]ем у [[Резбарство|дуборезу]]. Велика скупштинска сала, смештена у десном крилу зграде, пројектована је првобитно за 200, а потом, након измена пројекта, за 400 особа. У супротном, левом крилу зграде, пројектована је Мала сала намењена раду Сената. У обе сале, као и у Сали Министарског савета, зидови су обложени [[штуко]] декорацијом, док је целокупаа [[намештај|опрема]] изведен од [[орах]]овине. Комуникација између приземља и простора спрата остварена је са два симетрично постављена [[Степениште|степеништа]] од белог мермера, чије је украшавање решеноено [[бронза]]ним [[Скулптура|статуама]], персонификацијама Правде и Просвете као и [[грб]]овима Краљевине. У [[ентеријер]]у спрата посебно се издвајају простори намењени за администрацију, финансијском одбору и [[библиотека|библиотеци]] што је један од најлепших простора Скупштине. Красновљеви нацрти намештаја у [[стил]]ском погледу одражавају укус [[београд]]ског грађанског духа тог времена. Зидове Скупштине краси и двадесет [[Фреска|фресака]], које су током 1937. године урадили истакнути [[Југославија|југословенски]] уметници декоративног фреско [[Сликарство|сликарства]]. Од скулпура, ту су алегорија поморства и рибарства, рад [[Петар Палавичини|Пере Палавичинија]], постављена октобра 1937;<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/10/31?pageIndex=00019 "Време", 31. окт. 1937]</ref> Цар Душан, рад [[Драгутин Филиповић|Драгутина Филиповића]], исклесан новембра 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/11/27?pageIndex=00005 "Време", 27. нов. 1937]</ref> итд. Изградња Дома подстакла је процес европеизације и еманципације српске архитектонске културе, приближавајући је најсавременијим светским токовима у области монументалне архитектуре. Поред континуитета намене којој служи од подизања до данас, Дом Народне скупштине издваја се и као сведочанство најзначајнијих догађања политичког живота у српској историји. Због својих архитектонских, историјских, културних и уметничких вредности, Дом Народне скупштине утврђен је за [[споменик културе]] [[1984]]. године. == Фото-галерија == === Спољашњост Дома Народне скупштине === <center><gallery widths="165px" heights="125px" perrow="6"> Датотека:Дом народне скупштине споља.jpg|Дом Народне скупштине улаз Датотека:Народна скупштина споља.jpg|Дом Народне скупштине споља Beograd, Skupstina Srbije 90-ih 01.jpg|Дом Народне скупштине, са [[Палата Главне поште|Палатом Главне поште]] и [[Црква Светог Марка у Београду|Црквом Св. Марка]] у позадини Датотека:Zgrada Narodne skupštine u Beogradu 1.jpg|Дом Народне скупштине Републике Србије сликан ноћу </gallery></center> === Унутрашњост Дома Народне скупштине === <center><gallery widths="165px" heights="125px" perrow="6"> Датотека:Народна скупштина - посланичке клупе.jpg|Велика сала, место заседања Народне Скупштине Републике Србије и бивше место заседања [[Народна Скупштина Краљевине Југославије|Народне Скупштине Краљевине Југославије]] и Већа Народа СФРЈ и СРЈ. Датотека:Народна скупштина изнутра.jpg|Мала сала, бивше место заседања [[Сенат Краљевине Југославије|Сената Краљевине Југославије]] и Већа Република СФРЈ и СРЈ Датотека:Народна скупштина ентеријер.jpg|Детаљ ентеријера Датотека:Народна скупштина хол.jpg|Хол Народне скупштине </gallery></center> == Референце == {{reflist|3}} == Извори == * {{cite book|ref={{harvid|Скупштина СФРЈ|1978}} |title=Скупштина СФРЈ |year=1978 |publisher=Скретаријат за инфорације Скупштине СФРЈ |location=Београд |id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Дом Народне скупштине|2010}} |url=http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/skupstina.pdf|title= Дом народне скупштине|year=2010 |publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда |location=Београд |id=}} * {{Cite book| ref={{harvid|Дом Народне скупштине|2016}}|title=Дом Народне скупштине : Уметничке вредности : 1936 — 2016. = The National Assembly : Artwork ''/ [dizajn Konstantin I. Petrović]''|year=2016|publisher=Служба Народне скупштине Републике Србије, (Београд : Цицеро)|location=Београд|url=https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/democratic_governance/the-national-assembly-artwork.html|language=sr, en|id=}} {{COBISS|ID=512405606}} == Спољашње везе == {{портал|Београд|Србија}} {{Други пројекти | commons = National Assembly of Serbia building | wiktionary = | wikinews = | wikiquote = | wikisource = | wikibooks = }} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=583 „Сто година скупштине“]{{Мртва веза}}, Борислав Лалић, ''Вечерње новости'', фељтон, 10 наставака, 26. август - 6. септембар 2007. * [http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=52863&sectionId=63 „Дводомна држава“], Марија Мајсторовић, ''-{Press magazin}-'', 7. децембра 2008. * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:295110-Zasijace-Skupstina-na-jesen „Засијаће скупштина на јесен“], И. Ловрић, Вечерње новости, репортаже, 4. август 2010. * [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] * [https://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара] * [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/395907/Kraljeva-povelja-u-temelju-parlamenta Краљева повеља у темељу парламента („Политика”, 6. јануар 2018)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/428887/Skupstinski-hram-knjige-cuva-prvi-srpski-ustav Скупштински храм књиге чува први српски устав („Политика”, 6. мај 2019)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/461217/Gradena-za-Kraljevinu-Srbiju-sluzila-Jugoslaviji-i-republici Грађена за Краљевину Србију, служила Југославији и републици („Политика”, 27. август 2020)] [[Категорија:Грађевине у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] [[Категорија:Споменици културе Београда]] [[Категорија:Споменици културе од великог значаја]] [[Категорија:Историја Срба у савременом добу]] [[Категорија:Јован Илкић]] [[Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] 5qndx6l14npmjs8fdefpy0ttn3xcwwb 10 95688 25138926 24304866 2022-08-04T20:59:17Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki <div style="float:right;padding-left: 0.5em;">[[Датотека:Република Српска Крајина мапа.svg|100п|Мапа РСК и Хрватске током рата]]</div> * [[1789]] — Парламент Француске је, током [[Француска револуција|Француске револуције]], укинуо све привилегије [[феудализам|феудалаца]]. * [[1791]] — Потписан је [[Свиштовски мир]] којим је одређена граница између [[Аустрија|Аустрије]] и [[Турска|Отоманског царства]]. * [[1914]] — Немачке трупе напале су [[Белгија|Белгију]], а [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] је објавила рат [[Немачко царство|Немачкој]]. * [[1916]] — [[Данска]] је за 25 милиона долара уступила [[Сједињене Америчке Државе|САД]] део [[Данска Западноиндијска острва|Западноиндијских острва]], укључујући [[Девичанска острва]]. * [[1936]] — Премијер [[Краљевина Грчка|Грчке]] [[Јоанис Метаксас]] је суспендовао парламент и устав и успоставио [[Четвртоавгустовски режим]]. * [[1995]] — [[Хрватска војска]] је, у операцији „[[Операција Олуја|Олуја]]”, ушла у [[Република Српска Крајина|Републику Српску Крајину]] <small>(на слици)</small>, зону под заштитом [[Организација уједињених нација|УН]], када је протерано преко 250 хиљада Срба. * [[1999]] — У катастрофалним поплавама у [[Кина|Кини]] погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова. {{Догодило се на данашњи дан-подножје|дан=4|месец-енгл=August}}<noinclude> [[Категорија:Догодило се на данашњи дан|а]] <noinclude> qs25mk1du71486d9r3d4eh8hhe0alb5 0 106234 25139157 25138078 2022-08-05T07:19:14Z 2A06:5B00:15F8:4800:ECE7:BC89:3F4C:8ED1 /* Филмске верзије */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за књигу | назив = Џеп пун жита | датум_издања = 9. новембар [[1953]]. | ISBN = | претходни = [[После сахране]] | следећи = [[Непознато одредиште]] | теме = | врхунац = | главни_лик = | место_радње = | време_радње = | гледиште = | приповедач = | број_страница = 192 | врста_корица = Тврди повез | време и место настанка = | назив_оригинала = A Pocket Full of Rye | издавач = | врста_дела = | жанр = [[Криминалистички|Криминалистички]] | језик = [[енглески језик|енглески језик]] | држава = | дизајн корица = | илустратор = | аутор = [[Агата Кристи]] | опис_слике = | слика = | превод = | id = | формат = }} '''Џеп пун жита''' или '''Џеп пун ражи''' ({{Јез-енгл|A Pocket Full of Rye}}) је [[Детективски роман|детективски]] [[роман]] енглеске књижевнице [[Агата Кристи|Агате Кристи]] први пут објављен у Великој Британији од стране издавачке куће "Collins Crime Club" 9. новембра 1953. године,<ref name="CC">{{Citation |first1=Chris |last1=Peers |first2=Ralph |last2=Spurrier |first3=Jamie |last3=Sturgeon |title=Collins Crime Club – A checklist of First Editions |publisher=Dragonby Press |edition=2nd |date=March 1999 |page=15}}.</ref> а у САД-у од стране издавачке куће "Dodd, Mead and Company" следеће године.<ref>{{Citation |first1=John |last1=Cooper |first2=BA |last2=Pyke |title=Detective Fiction – the collector's guide |edition=2nd |pages=82, 87 |publisher=Scholar Press |year=1994 |isbn=0-85967-991-8}}.</ref><ref name = "US">{{cite web |url=http://home.insightbb.com/~jsmarcum/agatha53.htm |title=American Tribute to Agatha Christie}}</ref> Издање у Великој Британији коштало је десет шилинга и шест пенија,<ref name = "CC"/> а издање у САД-у 2,75 долара.<ref name="US"/> У књизи се појављује њена детективка [[Госпођица Марпл|госпођица Марпл]]. Попут неколико Кристиних романа (нпр. ''[[Тика, така, так|Хикори Дикори Док]]'' и ''[[1, 2, ципела се распала]]''), наслов и битни делови радње упућују на дечију песмицу, у овом случају песмицу „Певај песму од шест пенија“. Госпођица Марпл путује у дом Фортескјуових да понуди податке о слушавки Гледис Мартин. Она ради са инспектором Нилом док се загонетке не открију. Два рецензента су у време објављивања сматрала да је „скривени механизам заплета генијалан на рачун вероватноће“<ref name=Stead1953 /> и да роман „није баш тако запањујући као неки од злочиначких напада госпође Кристи на њене читаоце“.<ref name=Richardson1953 /> Свеукупно висок квалитет Кристијеве у писању детективских романа навео је некога да каже „требало би да поставе [[Орден британског царства|Дама]]“.<ref name=Richardson1953 /> Пишући касније, други рецензент је сматрао да ликови укључују „изузетно гадну породицу осумњичених“ у „Ипак, добром, киселом штиву“.<ref name=Barnard1990 /> == Радња == {{Упозорење}} Када лондонски предузетник Рекс Фортескју умро пошто је попио јутарњи чај, инспектор Скотланд Јарда Нил предводи истрагу. Обдукција открива да је узрок смрти тровање таксином, отровним алкалоидом који се добија из [[Европска тиса|тисе]], и да га је Фортескју унео уз доручак док је претрагом његове одеће пронађена количина ражи у џепу јакне. Рексова супруга Адел је главна осумњичена за убиство. Син Ланселот и снаја Пат долазе из Кеније у Лондон на позив његовог оца, према Ленсовим речима. Он из Париза јавља да ће сутрадан бити кући, а полиција га чека у ваздушној луци. Оног дана када је Ленс стигао у Јутри Лоџ и оставио своју жену у Лондону, Адел је умрла од [[Цијанид|цијанида]] у свом чају, а неколико сати касније, собарица Гледис Мартин је пронађена задављена у дворишту са штипаљком за веш стављеном на нос. Инспектор Нил ради пуно радно време уз помоћ наредника Хеја на овим убиствима и саслушава све у пословници и код куће. Старији син Персивал говори инспектору да је његов отац био нередован и да је упропастио посао. Пошто је прича о три убиства објављена у новинама, госпођица Марпл је стигла у Јутри Лоџ да расветли убиство Гледис Мартин која је научила да служи и чисти у њеној кући. Рексова снаја госпођица Ремсботом позива госпођицу Марпл да остане. Инспектор Нил пристаје да ради са госпођицом Марпл пошто је видео шта она може да дода. Нил сазнаје да је таксин унет у мармеладу, а нова тегла је стављена Рексу уз доручак. Та тегла је бачена у двориште и пронашла ју је полиција. Када су госпођица Марпл и инспектор Нил разговарали о случају, она га је питала да ли је питао за косове пошто је видела сличност са дечјом псемицом "Певај песму од шест пенија". Када ју је питао сазнао је за мртве косове у Рексовом столу код куће у пити у коју су убачени место правих састојака, а од Ленса је сазнао за рудника "Кос" у источној Африци. Рудник "Кос" пронашао је господин Мекензи и за исти се сумња да садржи злато. Рек Фортескју је истражио земљу пошто је уложио капитал у њу, а затим оставио Мекензија тамо да умре и вратио се сам поседујући земљу за коју је сматрао да нема вредности. Госпођа Мекензи је касније окривила Рекса за смрт свог мужа и обећала да ће научити своју децу да освете оца. И инспектор и госпођица Марпл сумњају да је ћерка у домаћинству под другим именом јер је син погинуо у рату. Инспектор сумња на кућну помоћницу Мери Дав и то јој и говори. Касније је Персијева супруга Џенифер Фортескју рекла госпођици Марпл да је он ћерка Мекензијевих, а инспектор то потврђује. Џенифер је убацила мртве косове у близини Рекса да би га подсетила на његов прошли преступ. Госпођица Марпл схвата да је ово дало тему убици. Давова одмах уцењује Џенифер. Инспектор Нил каже да ако Давова врати новац, неће бити оптужена. Госпођица Марпл објашњава инспектору Нилу ко је убио Рекса Фортескјуа: Гледис је ставила отров у мармеладу верујући да је то серум истине и раж у џепу по налогу свог дечка Алберта Еванса. Непривлачну Гледис је било врло лако убедити да му помогне и да никада не доведе у питање његове побуде јер је била поласкана његовом пажњом. Госпођица Марпл објашњава да је Алберт Еванс у ствари Ленс Фортескју који жели тапију за рудник "Кос" пошто је уранијум тамо пронађен. Организовао је убиство свог оца да заустави губитак новца и да се бави само братом. Убио је своју маћеху јер би наследила велику своту новца, али само ако би живела тридесет дана после свог мужа, а Гледис да не би проговорила и оставио штипаљку да одговара тексту стиха. Када се госпођица Марпл вратила кући, чекало ју је Гледисино писмо заглављено у сандучету. Гледис је објаснила све што је урадила и замоли госпођицу Марпл за помоћ јер није знала шта да ради и приложила своју и Албертову слику – на којој се јасно види Ленс Фортескју. Случај инспектора Нила ће бити веома јак. == Ликови == *[[Госпођица Марпл]]: обучила је Гледис за службе у кући или у ресторану и осећа се одговорном када чита о убиствима међу којима је и Гледисино. *Госпођица Грифит: главна дактилографкиња у канцеларијама Рекса Фортескјуа. Она зове његовог доктора. *Госпођица Ајрин Гросвенор: компетентна, лепа плава тајница у предузећу Рекса Фортескјуа, његова лична тајница. *Госпођица Сомерс: најновија тајница у канцеларији Рекса Фортескјуа, никад не зна када вода кључа за чај. *Инспектор Нил: детектив инспектор ОКИ-ја (Одсек за кривичне истраге) који се бави смрћу Рекса Фортескјуа и следеће две смрти у кући Фортескјуових. Брзо размишља, брзо се увери у узрок смрти па се зна да је убиство. *Професор Бернсдорф: Патолог у болници Сент Џад који открива узрок Рексове смрти. *Наредник Хеј: помаже инспектору Нилу. У дворишту проналази одбачену теглу мармеладе. *Рек Фортескју: Богати, бескрупулозни предузетник из Лондона који умире у својој канцеларији. Он има више од 60 година, а синови га сумњиче за озбиљну болест која му нарушава функције у предузећу "онсолидована улагања". *Персивал Фортескју: најстарији Рексов син, ради са њим у послу. Он је конзервативнији у својим улагањима од свог оца. Зову га или Перси или Вал и има око 30 година. Чини се да добија оно што жели и највише може да добије смрћу свог оца и маћехе, али није могао да их убије. *Џенифер Фортескју: Персивалова супруга последње три године. Упознали су се када га је неговала од упале плућа. Досађује јој живот као супруга, без фокуса на професионалну негу. Звала се Руби Мекензи пре него што се удала. *Ланселот Фортескју: Рексов други син, по надимку Ленс. Њих двојица су се посвађали једанаест година раније узрокујући кршење, али он је задржао улогу у предузећу као млађи ортак. Живи у Кенији, а кући долази очигледно да се помири са оцем јер је веома срећан са Пат и жели да се скраси. Он је згодан, привлачан, паметан и потпуно бескрупулозан. *Пат Фортескју: Ленсова жена, недавно удата. Упознали су се у Кенији где је она отишла да почне изнова након што је изгубила два мужа, првог у рату, а другог због самоубиства (лорд Фредерик Анстис). Она воли Ленса и он воли њу. Она није свесна његових злочина и верује причама које он прича да је његов отац послао по њега. Госпођица Марпл јој саветује да се врати у свој дом из детињства ако је невоље поново затекну у њеном животу. *Елејн Фортескју: Рексова ћерка и најмлађе дете, у двадесетим годинама. Она је заљубљена и жели да се уда, али јој отац забрањује брак. Када је он умро, она говори свом брату да ће се удати за месец дана и да ће основати школу са својим мужем. Она је једина особа која је пустила сузу због очеве смрти. *Џералд Рајт: учитељ којег Елејн воли. Дошао је у то подручје када га је Елејн позвала пошто јој је отац умро. *Госпођица Ремсботом: Тетка Ефи, старија сестра Рексове прве жене Елвире, мајка њихове деце. Она има строге ставове у вези са моралним понашањем, али не верује у Ленсову лаж о времену када је био са њом на дан свог доласка. Она проводи време са посећујућим мисионарима и има преко 70 година. *Адел Фортескју: Рексова друга жена, тридесетак година млађа од њега, отприлике година његових синова. У браку су две године. Она је прелепа жена која воли скупе ствари, а Мери Дав ју је описала као "секси рибу". *Вивијен Едвард Дубоа: ортак за голф и тенис и љубавник госпође Фортескју. Он је једини наследник у њеној опоруци. *Мери Дав: кућна помоћница у дому Фортсекјуових. Она је компетентна и смирена пред убиством. *Госпођа Крамп: куварица у домаћинству Фортескјуових која се љути на инспекторов предлог да би храна коју је припремила отровала свакога. *Господин Крамп: служи као батлер, не баш добро, али је пакет аранжман са госпођом Крамп. *Гледис Мартин: собарица у вили "Ијутри", породичној вили породице Фортеску, око два месеца. *Алберт Еванс: Гледисин дечко о коме је разговарала са госпођом Крамп. Он је лажни идентитет који користи Ленс Фортескју. *Елен Куртис: кућна помоћница у вили "ијутри" неколико година. *Госпођа Мекензи: Удовица господина Мекензија који је пронашао поље могуће за експлоатацију злата у источној Африци и тражио капитал од Рекса двадесет година пре него што је прича почела. Рекс га је оставио тамо да умре. Рекс је и даље власник земље и тврдио је да је безвредна у погледу злата. Живи у приватном санаторијуму "Бор". Она више не разговара са својом ћерком јер се само свађа са њом. *Доналд и Руби Мекензи: двоје деце Мекензијевих, били су старости 9 и 7 година када им је отац умро. Мајка их је одгајила да освете очеву смрт. Доналд је убијен почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]]. == Књижевни значај и пријем == Филип Џон Стед из часописа ''Књижевни додатак Времена'' 4. децембра 1953. написао је да „Роман госпођице Кристи спада у удобну грану детективске фантастике. Никада не узнемирава своје читаоце реалистичним представљањем насиља или осећања или постављањем претераних захтева од њиховог занимања за ликове. Злочин је конвенција, потрага за ликовима, интелектуална вежба, а као да је убица одвратног финансијера само отровао у шали. Ликови су лагано и спретно скицирани и преовлађује противотровни поветарац хумора. Задовољство је читати аутора тако лепо свесног ограничења што она покушава." Закључио је текст речима: „Госпођица Кристи има углед да се поштено игра са читаоцем који воли да преузме детективску одговорност, а такође и по томе што је превише за њега.<ref name=Stead1953>{{cite news |newspaper=The Times Literary Supplement |date=4 December 1953 |title=Review |page=773 |last=Stead |first=Philip John }}</ref> Морис Ричардсон из часописа ''Посматрач'' (15. новембар 1953.) је навео: „Не баш тако запањујуће као неки од злочиначких напада госпође Кристи на њене читаоце. Суфле се добро диже, али лажни трагови нису довољно фини. Али колико добро увек пише, драги декадентни стари трговац смрћу. Требало би да од ње направе [[Орден британског царства|Даму]] или докторку књижевности."<ref name=Richardson1953>{{cite news |newspaper=The Observer |date=15 November 1953 |page=10 |last=Richardson |first=Maurice |title=Review}}</ref> Роберт Барнард је о ликовима рекао да су "Супер-берзански посредник и прилично гадна породица осумњичених. (Кристијева обично више воли да већину својих ликова држи барем могуће саосећајним, као и могуће убице, али овде су то само потоњи)." Сматрао је да је заплет „нешто као реприза романа ''[[Божић Херкула Поароа]]'' (одвратан отац, добар син, лош син, жена спонзоруша итд.), али без његове чврсте конструкције и домишљатост. А рима је небитност“. Његов крајњи закључак на овом роману био је „Ипак, добро, кисело штиво“.<ref name=Barnard1990>{{cite book |last=Barnard |first=Robert |title=A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie |edition=Revised |page=203 |publisher=Fontana Books |year=1990 |isbn=0-00-637474-3}}</ref> == Отров == Арил, меснати део бобице, једини је део [[Европска тиса|тисе]] који није отрован. Семе унутар бобице садржи високу концентрацију таксина и отровно је ако се жваће.<ref>{{cite web |first=John |last=Robertson |title=The poison garden |url=http://www.thepoisongarden.co.uk/atoz/taxus_baccata.htm |date=14 February 2013 |access-date=21 February 2013}}</ref> Кућним љубимцима који су жвакали гране или лишће тисе је позлило.<ref>{{cite journal |author=Cope, R.B. |url=http://veterinarymedicine.dvm360.com/vetmed/article/articleDetail.jsp?id=178804 |title='Toxicology Brief: The dangers of yew ingestion |journal=Veterinary Medicine |date=1 September 2005}}</ref> Један од ликова у роману примећује да таксин нема „здравствену употребу“, што је у то време било тачно. Године 1963. утврђено је да је [[Паклитаксел|таксол]], који је члан породице таксина, један од најмоћнијих и најделотворнијих хемотерапијских лекова за лечење солидних тумора. == Прилагођавања == === Филм === Године 1983. роман је екранизован као филм на руском језику под називом ''Тајна косова'', а глумила је [[Естонија|естонска]] глумица Ита Евер као госпођица Марпл.<ref>{{cite web |url=https://www.agathachristie.com/stories/a-pocket-full-of-rye |title=A Pocket Full of Rye |work=agathachristie.com |access-date=3 January 2018}}</ref> === Телевизија === Џеп пун ражи је била четврта екранизована прича у [[Би-Би-Си|ББЦ]]-овој серији ''[[Госпођица Марпл (ТВ серија)|Госпођица Марпл]]'' у којој је глумила [[Џоан Хиксон]] као стара детективка. Први пут је емитована у два дела 7. и 8. марта 1985. Упркос томе што је екранизација остала верна роману, ликови госпође Мекензи, Џералда Рајта и Елејн Фортескју нису се појавили. На крају убица гине у саобраћајној несрећи, а тога у роману нема. Роман је екранизован као део четврте сезоне британске телевизијске серије ''[[Марпл]]'' емитоване на ИТВ-у 6. септембра 2009. године са [[Џулија Мекензи|Џулијом Мекензи]] у насловној улози. У поређењу са осталим епизодама, ова екранизација је била изненађујуће верна са неким мањим изменама. === Радио === 90-минутна радио драма Мајкла Бејквела за ББЦ радио први пут је емитована 1995. године. У њој је глумила Џун Витфилд као госпођица Марпл.<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.co.uk/programmes/b007jvfn |title=BBC Radio 4 Extra - Miss Marple, A Pocket Full of Rye}}</ref> == Спољашње везе == {{reflist}} {{Агата Кристи}} [[Категорија:Романи Агате Кристи]] [[Категорија:Детективски романи]] 87mg7697diux2867eq1zypz01u3rkci 4 110796 25138416 25138308 2022-08-04T13:04:45Z Sadko 25741 /* Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [[Википедија:Правила_блокирања#Контроверзна_блокирања|Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Приштина&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивности, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [[:en:Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia|WP:NOTHERE]] +[[:en:Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input|WP:NORFC]]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Без икакве сумње неоснована пријава. Садково реакција и упозорење је сасвим очекиван одговор на твој токсичан говор. Да не причамо о унижавању туђег рада, а уздизању свог, таквом говору није мјесто на овом пројекту. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:35, 27. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са ставовима осталих колега администратора: не увиђам никакав начињен прекршај већ давање здраворазумског упозорења кориснику чија је реакција била непотребна а и непримерна. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:18, 28. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на администраторској табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, администраторску таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом опхођењу датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удијели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) :: Иване ово што радиш је већ спам и малтретирање, притом си објавио личне податке једног корисника. Имаш упозорење од три администратора, знаш шта следеће иде ако наставиш са тим стварима. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:15, 25. јул 2022. (CEST) == Promena vidljivosti izmene == Molim da se promeni vidljivost [[Посебно:Разлике/25127449|ove izmene]] jer ukljucuje sadrzaj koji predstavlja URL ka snimku ekrana softvera koji nije u javnom domenu, kao i zbog toga sto je to privatan vid komunikacije, cijim javnim objavljivanjem je prekrsena licna privatnost osoba u privatnoj konverzaciji. <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:35, 29. јул 2022. (CEST) Log IP adresa potencijalno trajno blokiranog korisnika: #[[Special:Contributions/212.200.65.94|212.200.65.94]] (mt:s mobilna mreza) #[[Special:Contributions/178.221.155.78|178.221.155.78]] (Telekom Srbija) <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:38, 29. јул 2022. (CEST) :Нијесам апсолутно сигуран како је исправно да се поступи и остављам ''случај'' старијим колегама. До реакције колега администратора садржај треба остати, уколико не гријешим. Лп. и хвала ти на скретању пажње. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 29. јул 2022. (CEST) Не знам од када је постављање снимака екрана такав прекршај да се корисник (или у овом случају ИП адреса) мора моментално блокирати. У ранијим препискама старијих корисника (старијих по стажу на пројекту) неријетко су се сретали снимци екрана, па не знам да је икада ико због тога блокиран. Даље, сам снимак екрана се не налази на овом пројекту, овдје је постављена само веза до веб-сајта на којем се тај снимак налази, па не знам како то може утицати на Задужбину или наш википројекат. Учесници преписке користе „никове”, што самим тим штити њихову приватност. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:35, 29. јул 2022. (CEST) WP:POSTEMAIL политика каже: "Any uninvolved administrator may remove private correspondence that has been posted without the consent of any of the creators." Ни једна особа у [[Посебно:Разлике/25127449|размени коју је поставио ИП корисник]] није дала дозволу да се њихов приватни разговор постави и сматрам да овај садржај треба уклонити са пројекта. То што је постављен линк до слике размене не утиче на валидност овог савета — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:01, 31. јул 2022. (CEST) == Неприкладно корисничко име == Креирано корисничко име: * {{вандал|Je te baisse si}} (<small>{{јез-фр|Je te baisse si}}, вулгарно</small>) [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 10:55, 1. август 2022. (CEST) == [[:en:WP:CHILD|Заштита детета]] == Сакрити [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Ranjenalavica&oldid=25126026 ову ревизију], ради заштите приватности малолетног лица. [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 11:05, 1. август 2022. (CEST) == Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država == Na više mesta (na primer [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehni%C4%8Dka_%C5%A1kola_Trebinje&diff=prev&oldid=25136862 Tehnička škola Trebinje]) zatekao sam da je pod parametrom "država" upisana Republika Srpska. Na nekim mestima piše samo Republika Srpska, a na nekima piše i Republika Srpska i Bosna i Hercegovina. Obzirom da su jedna i druga varijanta netačne, ispravio sam sve greške i pod država naveo Bosna i Hercegovina, dok sam Republiku Srpsku premestio u nastavak iza mesta. Takođe sam na još nekoliko mesta gde se pominje samo Republika Srpska, dodao i Bosnu i Hercegovinu jer je red da se pomene i država kad se već pominju mesto, opština i entitet. Korisnik Sadko je uklonio sve moje izmene bez objašnjenja, tek je na mom razgovoru rekao da eksperimentišem. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja i da treba da piše sve onako kako jeste, a ne kako neki žele. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:50, 3. август 2022. (CEST) :Sad vidim da je i na stranici o Spensu Sadko [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81&diff=prev&oldid=25137027 uklonio] izmenu kojom sam promenio parametar "mesta za sedenje" (koji ne radi) u kapacitet (koji radi). Ima li ko da kontroliše šta radi ovaj? [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:13, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно да су уклоњене све систематске (неколико десетина) измјена које немају шири консензус и које су потенцијално проблематичне на више нивоа. ::Не може се најљепши ентитет у Европи, Српска (бласфемичне ли мисли), наводити под параметар ''место''. ::Објашњење и упозорење је дато на корисниковој СЗР. ::Што се тиче чланка о драгом нам Спенсу, параметар је требао бити поправљен, о чему сам разговарао са појединим уредницима, али очито да питање није закључено. ::Примјећујем идентичан патерн понашања и стил писања сродан још једном уреднику, што ће рећи или: А) да је неопходна чекјузер провјера или Б) да је потребна значајно већа пажња колега администратора. ::Много знакова узвика и ''пријава'' попут тренутне није конструктивно и неће остварити жељени резултат, за такве акције служи разговор на Тргу, да поновим и трећи пут. ::Допуна: Корисник у коментару етикетира низ уредника Википедије на српском језику као [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Sadko&type=revision&diff=25137285&oldid=25137274&diffmode=source екстремну скупину људи]. :: Захваљујем ти на интересантној пријави. Још неколико сличних пријава па ћемо можда као администратори побољшати критеријуме по питању тога шта може да остане на администраторској табли и под којим условима, како се не би претворила у простор за крајње неосноване жалбе, покушаје гањања правде, ''паковања случаја'' (уопштено говорећи) и упирања прстом на шта се очекује да волонтер са тренутном функцијом, нађен на тапету, мора упутити мирни смијешак Мона Лизе, иако је упитна употреба инструмента пријаве на помолу, што није први пут. До тог тренутка: ''Business as usual''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:15, 4. август 2022. (CEST) Не знам да ли је ово мјесто за такву дискусију. Неопходно је чланке средити на ваљан начин, а колеги који је покренуо то питање и самоиницијативно покушао да то ријеши, предлажем отварање расправе на тргу и постизање консензуса, без обзира на то што он сматра да није потребан консензус за очигледне ствари. Треба радити у миру са колегама и постићи договор око свих питања. Република Српска није држава, то не пише ни у чланку о њој, али је потребно тој ситуацији приступити пажљиво, не радити на своју руку и не нападати колеге без основа. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:16, 4. август 2022. (CEST) {{коментар}} Република Српска није ''суверена држава'', али јој припадају државне функције које Дејтонским споразумом нису пренесене на ниво Босне и Херцеговине. Образовањем у Републици Српској руководи Министарство просвјете и културе и не постоји слична институција на нивоу БиХ која би имала слична овлашћења. Тако да, Република Српска није држава, али има атрибуте државе. Мени лично не би сметало да пише Република Српска и испод Босна и Херцеговина, али једнострано уклањање Републике Српске даје погрешан приказ система компликоване државне заједнице познате као Боснаи Херцеговина. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 12:52, 4. август 2022. (CEST) :Па можда је то најбоље рјешење, ставити зарез па Босна и Херцеговина или ставити Босна и Херцеговина у загради. Да не испада да тврдимо да је Република Српска држава, а опет да се испоштује и систем управљања који она има и институције којима у потпуности руководи. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:44, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно, таква промјена би била добродошла и у складу са фактографијом. Свакако би дебату требало наставити на Трг:Википолитика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:04, 4. август 2022. (CEST) qg88utq03jsfh4my29870sojnn03zsz 25138706 25138416 2022-08-04T17:15:12Z Gjergj333 266638 /* Вандализам ИП-а 2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2 */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [[Википедија:Правила_блокирања#Контроверзна_блокирања|Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Приштина&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивности, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [[:en:Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia|WP:NOTHERE]] +[[:en:Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input|WP:NORFC]]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Без икакве сумње неоснована пријава. Садково реакција и упозорење је сасвим очекиван одговор на твој токсичан говор. Да не причамо о унижавању туђег рада, а уздизању свог, таквом говору није мјесто на овом пројекту. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:35, 27. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са ставовима осталих колега администратора: не увиђам никакав начињен прекршај већ давање здраворазумског упозорења кориснику чија је реакција била непотребна а и непримерна. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:18, 28. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на администраторској табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, администраторску таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом опхођењу датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удијели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) :: Иване ово што радиш је већ спам и малтретирање, притом си објавио личне податке једног корисника. Имаш упозорење од три администратора, знаш шта следеће иде ако наставиш са тим стварима. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:15, 25. јул 2022. (CEST) == Promena vidljivosti izmene == Molim da se promeni vidljivost [[Посебно:Разлике/25127449|ove izmene]] jer ukljucuje sadrzaj koji predstavlja URL ka snimku ekrana softvera koji nije u javnom domenu, kao i zbog toga sto je to privatan vid komunikacije, cijim javnim objavljivanjem je prekrsena licna privatnost osoba u privatnoj konverzaciji. <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:35, 29. јул 2022. (CEST) Log IP adresa potencijalno trajno blokiranog korisnika: #[[Special:Contributions/212.200.65.94|212.200.65.94]] (mt:s mobilna mreza) #[[Special:Contributions/178.221.155.78|178.221.155.78]] (Telekom Srbija) <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:38, 29. јул 2022. (CEST) :Нијесам апсолутно сигуран како је исправно да се поступи и остављам ''случај'' старијим колегама. До реакције колега администратора садржај треба остати, уколико не гријешим. Лп. и хвала ти на скретању пажње. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 29. јул 2022. (CEST) Не знам од када је постављање снимака екрана такав прекршај да се корисник (или у овом случају ИП адреса) мора моментално блокирати. У ранијим препискама старијих корисника (старијих по стажу на пројекту) неријетко су се сретали снимци екрана, па не знам да је икада ико због тога блокиран. Даље, сам снимак екрана се не налази на овом пројекту, овдје је постављена само веза до веб-сајта на којем се тај снимак налази, па не знам како то може утицати на Задужбину или наш википројекат. Учесници преписке користе „никове”, што самим тим штити њихову приватност. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:35, 29. јул 2022. (CEST) WP:POSTEMAIL политика каже: "Any uninvolved administrator may remove private correspondence that has been posted without the consent of any of the creators." Ни једна особа у [[Посебно:Разлике/25127449|размени коју је поставио ИП корисник]] није дала дозволу да се њихов приватни разговор постави и сматрам да овај садржај треба уклонити са пројекта. То што је постављен линк до слике размене не утиче на валидност овог савета — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:01, 31. јул 2022. (CEST) == Неприкладно корисничко име == Креирано корисничко име: * {{вандал|Je te baisse si}} (<small>{{јез-фр|Je te baisse si}}, вулгарно</small>) [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 10:55, 1. август 2022. (CEST) == [[:en:WP:CHILD|Заштита детета]] == Сакрити [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Ranjenalavica&oldid=25126026 ову ревизију], ради заштите приватности малолетног лица. [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 11:05, 1. август 2022. (CEST) == Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država == Na više mesta (na primer [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehni%C4%8Dka_%C5%A1kola_Trebinje&diff=prev&oldid=25136862 Tehnička škola Trebinje]) zatekao sam da je pod parametrom "država" upisana Republika Srpska. Na nekim mestima piše samo Republika Srpska, a na nekima piše i Republika Srpska i Bosna i Hercegovina. Obzirom da su jedna i druga varijanta netačne, ispravio sam sve greške i pod država naveo Bosna i Hercegovina, dok sam Republiku Srpsku premestio u nastavak iza mesta. Takođe sam na još nekoliko mesta gde se pominje samo Republika Srpska, dodao i Bosnu i Hercegovinu jer je red da se pomene i država kad se već pominju mesto, opština i entitet. Korisnik Sadko je uklonio sve moje izmene bez objašnjenja, tek je na mom razgovoru rekao da eksperimentišem. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja i da treba da piše sve onako kako jeste, a ne kako neki žele. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:50, 3. август 2022. (CEST) :Sad vidim da je i na stranici o Spensu Sadko [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81&diff=prev&oldid=25137027 uklonio] izmenu kojom sam promenio parametar "mesta za sedenje" (koji ne radi) u kapacitet (koji radi). Ima li ko da kontroliše šta radi ovaj? [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:13, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно да су уклоњене све систематске (неколико десетина) измјена које немају шири консензус и које су потенцијално проблематичне на више нивоа. ::Не може се најљепши ентитет у Европи, Српска (бласфемичне ли мисли), наводити под параметар ''место''. ::Објашњење и упозорење је дато на корисниковој СЗР. ::Што се тиче чланка о драгом нам Спенсу, параметар је требао бити поправљен, о чему сам разговарао са појединим уредницима, али очито да питање није закључено. ::Примјећујем идентичан патерн понашања и стил писања сродан још једном уреднику, што ће рећи или: А) да је неопходна чекјузер провјера или Б) да је потребна значајно већа пажња колега администратора. ::Много знакова узвика и ''пријава'' попут тренутне није конструктивно и неће остварити жељени резултат, за такве акције служи разговор на Тргу, да поновим и трећи пут. ::Допуна: Корисник у коментару етикетира низ уредника Википедије на српском језику као [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Sadko&type=revision&diff=25137285&oldid=25137274&diffmode=source екстремну скупину људи]. :: Захваљујем ти на интересантној пријави. Још неколико сличних пријава па ћемо можда као администратори побољшати критеријуме по питању тога шта може да остане на администраторској табли и под којим условима, како се не би претворила у простор за крајње неосноване жалбе, покушаје гањања правде, ''паковања случаја'' (уопштено говорећи) и упирања прстом на шта се очекује да волонтер са тренутном функцијом, нађен на тапету, мора упутити мирни смијешак Мона Лизе, иако је упитна употреба инструмента пријаве на помолу, што није први пут. До тог тренутка: ''Business as usual''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:15, 4. август 2022. (CEST) Не знам да ли је ово мјесто за такву дискусију. Неопходно је чланке средити на ваљан начин, а колеги који је покренуо то питање и самоиницијативно покушао да то ријеши, предлажем отварање расправе на тргу и постизање консензуса, без обзира на то што он сматра да није потребан консензус за очигледне ствари. Треба радити у миру са колегама и постићи договор око свих питања. Република Српска није држава, то не пише ни у чланку о њој, али је потребно тој ситуацији приступити пажљиво, не радити на своју руку и не нападати колеге без основа. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:16, 4. август 2022. (CEST) {{коментар}} Република Српска није ''суверена држава'', али јој припадају државне функције које Дејтонским споразумом нису пренесене на ниво Босне и Херцеговине. Образовањем у Републици Српској руководи Министарство просвјете и културе и не постоји слична институција на нивоу БиХ која би имала слична овлашћења. Тако да, Република Српска није држава, али има атрибуте државе. Мени лично не би сметало да пише Република Српска и испод Босна и Херцеговина, али једнострано уклањање Републике Српске даје погрешан приказ система компликоване државне заједнице познате као Боснаи Херцеговина. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 12:52, 4. август 2022. (CEST) :Па можда је то најбоље рјешење, ставити зарез па Босна и Херцеговина или ставити Босна и Херцеговина у загради. Да не испада да тврдимо да је Република Српска држава, а опет да се испоштује и систем управљања који она има и институције којима у потпуности руководи. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:44, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно, таква промјена би била добродошла и у складу са фактографијом. Свакако би дебату требало наставити на Трг:Википолитика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:04, 4. август 2022. (CEST) == Вандализам ИП-а 2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2 == Једини (поништен) "допринос" овог корисника је вандализам на страници "Радост Сатане". Да се вандализам на било ком другом чланку не би понављао, молим да се овај корисник блокира. Хвала. [[Посебно:Доприноси/2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2]] [[Корисник:Gjergj333|Gjergj333]] ([[Разговор са корисником:Gjergj333|разговор]]) 19:15, 4. август 2022. (CEST) 0wjjbed8y7qj0y8numawxiqoblqtayk 25138723 25138706 2022-08-04T17:28:34Z Sadko 25741 /* Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [[Википедија:Правила_блокирања#Контроверзна_блокирања|Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Приштина&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивности, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [[:en:Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia|WP:NOTHERE]] +[[:en:Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input|WP:NORFC]]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Без икакве сумње неоснована пријава. Садково реакција и упозорење је сасвим очекиван одговор на твој токсичан говор. Да не причамо о унижавању туђег рада, а уздизању свог, таквом говору није мјесто на овом пројекту. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:35, 27. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са ставовима осталих колега администратора: не увиђам никакав начињен прекршај већ давање здраворазумског упозорења кориснику чија је реакција била непотребна а и непримерна. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:18, 28. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на администраторској табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, администраторску таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом опхођењу датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удијели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) :: Иване ово што радиш је већ спам и малтретирање, притом си објавио личне податке једног корисника. Имаш упозорење од три администратора, знаш шта следеће иде ако наставиш са тим стварима. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:15, 25. јул 2022. (CEST) == Promena vidljivosti izmene == Molim da se promeni vidljivost [[Посебно:Разлике/25127449|ove izmene]] jer ukljucuje sadrzaj koji predstavlja URL ka snimku ekrana softvera koji nije u javnom domenu, kao i zbog toga sto je to privatan vid komunikacije, cijim javnim objavljivanjem je prekrsena licna privatnost osoba u privatnoj konverzaciji. <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:35, 29. јул 2022. (CEST) Log IP adresa potencijalno trajno blokiranog korisnika: #[[Special:Contributions/212.200.65.94|212.200.65.94]] (mt:s mobilna mreza) #[[Special:Contributions/178.221.155.78|178.221.155.78]] (Telekom Srbija) <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:38, 29. јул 2022. (CEST) :Нијесам апсолутно сигуран како је исправно да се поступи и остављам ''случај'' старијим колегама. До реакције колега администратора садржај треба остати, уколико не гријешим. Лп. и хвала ти на скретању пажње. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 29. јул 2022. (CEST) Не знам од када је постављање снимака екрана такав прекршај да се корисник (или у овом случају ИП адреса) мора моментално блокирати. У ранијим препискама старијих корисника (старијих по стажу на пројекту) неријетко су се сретали снимци екрана, па не знам да је икада ико због тога блокиран. Даље, сам снимак екрана се не налази на овом пројекту, овдје је постављена само веза до веб-сајта на којем се тај снимак налази, па не знам како то може утицати на Задужбину или наш википројекат. Учесници преписке користе „никове”, што самим тим штити њихову приватност. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:35, 29. јул 2022. (CEST) WP:POSTEMAIL политика каже: "Any uninvolved administrator may remove private correspondence that has been posted without the consent of any of the creators." Ни једна особа у [[Посебно:Разлике/25127449|размени коју је поставио ИП корисник]] није дала дозволу да се њихов приватни разговор постави и сматрам да овај садржај треба уклонити са пројекта. То што је постављен линк до слике размене не утиче на валидност овог савета — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:01, 31. јул 2022. (CEST) == Неприкладно корисничко име == Креирано корисничко име: * {{вандал|Je te baisse si}} (<small>{{јез-фр|Je te baisse si}}, вулгарно</small>) [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 10:55, 1. август 2022. (CEST) == [[:en:WP:CHILD|Заштита детета]] == Сакрити [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Ranjenalavica&oldid=25126026 ову ревизију], ради заштите приватности малолетног лица. [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 11:05, 1. август 2022. (CEST) == Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država == Na više mesta (na primer [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehni%C4%8Dka_%C5%A1kola_Trebinje&diff=prev&oldid=25136862 Tehnička škola Trebinje]) zatekao sam da je pod parametrom "država" upisana Republika Srpska. Na nekim mestima piše samo Republika Srpska, a na nekima piše i Republika Srpska i Bosna i Hercegovina. Obzirom da su jedna i druga varijanta netačne, ispravio sam sve greške i pod država naveo Bosna i Hercegovina, dok sam Republiku Srpsku premestio u nastavak iza mesta. Takođe sam na još nekoliko mesta gde se pominje samo Republika Srpska, dodao i Bosnu i Hercegovinu jer je red da se pomene i država kad se već pominju mesto, opština i entitet. Korisnik Sadko je uklonio sve moje izmene bez objašnjenja, tek je na mom razgovoru rekao da eksperimentišem. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja i da treba da piše sve onako kako jeste, a ne kako neki žele. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:50, 3. август 2022. (CEST) :Sad vidim da je i na stranici o Spensu Sadko [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81&diff=prev&oldid=25137027 uklonio] izmenu kojom sam promenio parametar "mesta za sedenje" (koji ne radi) u kapacitet (koji radi). Ima li ko da kontroliše šta radi ovaj? [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:13, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно да су уклоњене све систематске (неколико десетина) измјена које немају шири консензус и које су потенцијално проблематичне на више нивоа. ::Не може се најљепши ентитет у Европи, Српска (бласфемичне ли мисли), наводити под параметар ''место''. ::Објашњење и упозорење је дато на корисниковој СЗР. ::Што се тиче чланка о драгом нам Спенсу, параметар је требао бити поправљен, о чему сам разговарао са појединим уредницима, али очито да питање није закључено. ::Примјећујем идентичан патерн понашања и стил писања сродан још једном уреднику, што ће рећи или: А) да је неопходна чекјузер провјера или Б) да је потребна значајно већа пажња колега администратора. ::Много знакова узвика и ''пријава'' попут тренутне није конструктивно и неће остварити жељени резултат, за такве акције служи разговор на Тргу, да поновим и трећи пут. ::Допуна: Корисник у коментару етикетира низ уредника Википедије на српском језику као [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Sadko&type=revision&diff=25137285&oldid=25137274&diffmode=source екстремну скупину људи]. :: Захваљујем ти на интересантној пријави. Још неколико сличних пријава па ћемо можда као администратори побољшати критеријуме по питању тога шта може да остане на администраторској табли и под којим условима, како се не би претворила у простор за крајње неосноване жалбе, покушаје гањања правде, ''паковања случаја'' (уопштено говорећи) и упирања прстом на шта се очекује да волонтер са тренутном функцијом, нађен на тапету, мора упутити мирни смијешак Мона Лизе, иако је упитна употреба инструмента пријаве на помолу, што није први пут. До тог тренутка: ''Business as usual''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:15, 4. август 2022. (CEST) Не знам да ли је ово мјесто за такву дискусију. Неопходно је чланке средити на ваљан начин, а колеги који је покренуо то питање и самоиницијативно покушао да то ријеши, предлажем отварање расправе на тргу и постизање консензуса, без обзира на то што он сматра да није потребан консензус за очигледне ствари. Треба радити у миру са колегама и постићи договор око свих питања. Република Српска није држава, то не пише ни у чланку о њој, али је потребно тој ситуацији приступити пажљиво, не радити на своју руку и не нападати колеге без основа. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:16, 4. август 2022. (CEST) {{коментар}} Република Српска није ''суверена држава'', али јој припадају државне функције које Дејтонским споразумом нису пренесене на ниво Босне и Херцеговине. Образовањем у Републици Српској руководи Министарство просвјете и културе и не постоји слична институција на нивоу БиХ која би имала слична овлашћења. Тако да, Република Српска није држава, али има атрибуте државе. Мени лично не би сметало да пише Република Српска и испод Босна и Херцеговина, али једнострано уклањање Републике Српске даје погрешан приказ система компликоване државне заједнице познате као Босна и Херцеговина. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 12:52, 4. август 2022. (CEST) :Па можда је то најбоље рјешење, ставити зарез па Босна и Херцеговина или ставити Босна и Херцеговина у загради. Да не испада да тврдимо да је Република Српска држава, а опет да се испоштује и систем управљања који она има и институције којима у потпуности руководи. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:44, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно, таква промјена би била добродошла и у складу са фактографијом. Свакако би дебату требало наставити на Трг:Википолитика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:04, 4. август 2022. (CEST) == Вандализам ИП-а 2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2 == Једини (поништен) "допринос" овог корисника је вандализам на страници "Радост Сатане". Да се вандализам на било ком другом чланку не би понављао, молим да се овај корисник блокира. Хвала. [[Посебно:Доприноси/2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2]] [[Корисник:Gjergj333|Gjergj333]] ([[Разговор са корисником:Gjergj333|разговор]]) 19:15, 4. август 2022. (CEST) nqs8cwoczjjh8mmiu2g6cqux2hoff5g 25138733 25138723 2022-08-04T17:34:20Z Bytens 209931 /* Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [[Википедија:Правила_блокирања#Контроверзна_блокирања|Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Приштина&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивности, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [[:en:Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia|WP:NOTHERE]] +[[:en:Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input|WP:NORFC]]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Без икакве сумње неоснована пријава. Садково реакција и упозорење је сасвим очекиван одговор на твој токсичан говор. Да не причамо о унижавању туђег рада, а уздизању свог, таквом говору није мјесто на овом пројекту. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:35, 27. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са ставовима осталих колега администратора: не увиђам никакав начињен прекршај већ давање здраворазумског упозорења кориснику чија је реакција била непотребна а и непримерна. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:18, 28. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на администраторској табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, администраторску таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом опхођењу датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удијели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) :: Иване ово што радиш је већ спам и малтретирање, притом си објавио личне податке једног корисника. Имаш упозорење од три администратора, знаш шта следеће иде ако наставиш са тим стварима. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:15, 25. јул 2022. (CEST) == Promena vidljivosti izmene == Molim da se promeni vidljivost [[Посебно:Разлике/25127449|ove izmene]] jer ukljucuje sadrzaj koji predstavlja URL ka snimku ekrana softvera koji nije u javnom domenu, kao i zbog toga sto je to privatan vid komunikacije, cijim javnim objavljivanjem je prekrsena licna privatnost osoba u privatnoj konverzaciji. <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:35, 29. јул 2022. (CEST) Log IP adresa potencijalno trajno blokiranog korisnika: #[[Special:Contributions/212.200.65.94|212.200.65.94]] (mt:s mobilna mreza) #[[Special:Contributions/178.221.155.78|178.221.155.78]] (Telekom Srbija) <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:38, 29. јул 2022. (CEST) :Нијесам апсолутно сигуран како је исправно да се поступи и остављам ''случај'' старијим колегама. До реакције колега администратора садржај треба остати, уколико не гријешим. Лп. и хвала ти на скретању пажње. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 29. јул 2022. (CEST) Не знам од када је постављање снимака екрана такав прекршај да се корисник (или у овом случају ИП адреса) мора моментално блокирати. У ранијим препискама старијих корисника (старијих по стажу на пројекту) неријетко су се сретали снимци екрана, па не знам да је икада ико због тога блокиран. Даље, сам снимак екрана се не налази на овом пројекту, овдје је постављена само веза до веб-сајта на којем се тај снимак налази, па не знам како то може утицати на Задужбину или наш википројекат. Учесници преписке користе „никове”, што самим тим штити њихову приватност. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:35, 29. јул 2022. (CEST) WP:POSTEMAIL политика каже: "Any uninvolved administrator may remove private correspondence that has been posted without the consent of any of the creators." Ни једна особа у [[Посебно:Разлике/25127449|размени коју је поставио ИП корисник]] није дала дозволу да се њихов приватни разговор постави и сматрам да овај садржај треба уклонити са пројекта. То што је постављен линк до слике размене не утиче на валидност овог савета — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:01, 31. јул 2022. (CEST) == Неприкладно корисничко име == Креирано корисничко име: * {{вандал|Je te baisse si}} (<small>{{јез-фр|Je te baisse si}}, вулгарно</small>) [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 10:55, 1. август 2022. (CEST) == [[:en:WP:CHILD|Заштита детета]] == Сакрити [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Ranjenalavica&oldid=25126026 ову ревизију], ради заштите приватности малолетног лица. [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 11:05, 1. август 2022. (CEST) == Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država == Na više mesta (na primer [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehni%C4%8Dka_%C5%A1kola_Trebinje&diff=prev&oldid=25136862 Tehnička škola Trebinje]) zatekao sam da je pod parametrom "država" upisana Republika Srpska. Na nekim mestima piše samo Republika Srpska, a na nekima piše i Republika Srpska i Bosna i Hercegovina. Obzirom da su jedna i druga varijanta netačne, ispravio sam sve greške i pod država naveo Bosna i Hercegovina, dok sam Republiku Srpsku premestio u nastavak iza mesta. Takođe sam na još nekoliko mesta gde se pominje samo Republika Srpska, dodao i Bosnu i Hercegovinu jer je red da se pomene i država kad se već pominju mesto, opština i entitet. Korisnik Sadko je uklonio sve moje izmene bez objašnjenja, tek je na mom razgovoru rekao da eksperimentišem. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja i da treba da piše sve onako kako jeste, a ne kako neki žele. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:50, 3. август 2022. (CEST) :Sad vidim da je i na stranici o Spensu Sadko [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81&diff=prev&oldid=25137027 uklonio] izmenu kojom sam promenio parametar "mesta za sedenje" (koji ne radi) u kapacitet (koji radi). Ima li ko da kontroliše šta radi ovaj? [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:13, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно да су уклоњене све систематске (неколико десетина) измјена које немају шири консензус и које су потенцијално проблематичне на више нивоа. ::Не може се најљепши ентитет у Европи, Српска (бласфемичне ли мисли), наводити под параметар ''место''. ::Објашњење и упозорење је дато на корисниковој СЗР. ::Што се тиче чланка о драгом нам Спенсу, параметар је требао бити поправљен, о чему сам разговарао са појединим уредницима, али очито да питање није закључено. ::Примјећујем идентичан патерн понашања и стил писања сродан још једном уреднику, што ће рећи или: А) да је неопходна чекјузер провјера или Б) да је потребна значајно већа пажња колега администратора. ::Много знакова узвика и ''пријава'' попут тренутне није конструктивно и неће остварити жељени резултат, за такве акције служи разговор на Тргу, да поновим и трећи пут. ::Допуна: Корисник у коментару етикетира низ уредника Википедије на српском језику као [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Sadko&type=revision&diff=25137285&oldid=25137274&diffmode=source екстремну скупину људи]. :: Захваљујем ти на интересантној пријави. Још неколико сличних пријава па ћемо можда као администратори побољшати критеријуме по питању тога шта може да остане на администраторској табли и под којим условима, како се не би претворила у простор за крајње неосноване жалбе, покушаје гањања правде, ''паковања случаја'' (уопштено говорећи) и упирања прстом на шта се очекује да волонтер са тренутном функцијом, нађен на тапету, мора упутити мирни смијешак Мона Лизе, иако је упитна употреба инструмента пријаве на помолу, што није први пут. До тог тренутка: ''Business as usual''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:15, 4. август 2022. (CEST) :::"Najljepši entitet u Evropi" ne može pod parametar "mesto" (šta realno nije), ali može pod parametar "država" (šta još realnije nije)? Jako objektivno sagledavanje. Zapravo je sve jasno iz tvog opisa "najljepši entitet u Evropi". Sam sebe si diskvalifikovao dokazom da si pristrasan i da guraš svoj POV. — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 19:34, 4. август 2022. (CEST) Не знам да ли је ово мјесто за такву дискусију. Неопходно је чланке средити на ваљан начин, а колеги који је покренуо то питање и самоиницијативно покушао да то ријеши, предлажем отварање расправе на тргу и постизање консензуса, без обзира на то што он сматра да није потребан консензус за очигледне ствари. Треба радити у миру са колегама и постићи договор око свих питања. Република Српска није држава, то не пише ни у чланку о њој, али је потребно тој ситуацији приступити пажљиво, не радити на своју руку и не нападати колеге без основа. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:16, 4. август 2022. (CEST) {{коментар}} Република Српска није ''суверена држава'', али јој припадају државне функције које Дејтонским споразумом нису пренесене на ниво Босне и Херцеговине. Образовањем у Републици Српској руководи Министарство просвјете и културе и не постоји слична институција на нивоу БиХ која би имала слична овлашћења. Тако да, Република Српска није држава, али има атрибуте државе. Мени лично не би сметало да пише Република Српска и испод Босна и Херцеговина, али једнострано уклањање Републике Српске даје погрешан приказ система компликоване државне заједнице познате као Босна и Херцеговина. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 12:52, 4. август 2022. (CEST) :Па можда је то најбоље рјешење, ставити зарез па Босна и Херцеговина или ставити Босна и Херцеговина у загради. Да не испада да тврдимо да је Република Српска држава, а опет да се испоштује и систем управљања који она има и институције којима у потпуности руководи. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:44, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно, таква промјена би била добродошла и у складу са фактографијом. Свакако би дебату требало наставити на Трг:Википолитика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:04, 4. август 2022. (CEST) == Вандализам ИП-а 2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2 == Једини (поништен) "допринос" овог корисника је вандализам на страници "Радост Сатане". Да се вандализам на било ком другом чланку не би понављао, молим да се овај корисник блокира. Хвала. [[Посебно:Доприноси/2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2]] [[Корисник:Gjergj333|Gjergj333]] ([[Разговор са корисником:Gjergj333|разговор]]) 19:15, 4. август 2022. (CEST) ol6h2s72nr1wpjukvitgeoczp7r6x0w 25138744 25138733 2022-08-04T17:46:43Z Sadko 25741 /* Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [[Википедија:Правила_блокирања#Контроверзна_блокирања|Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Приштина&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивности, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [[:en:Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia|WP:NOTHERE]] +[[:en:Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input|WP:NORFC]]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Без икакве сумње неоснована пријава. Садково реакција и упозорење је сасвим очекиван одговор на твој токсичан говор. Да не причамо о унижавању туђег рада, а уздизању свог, таквом говору није мјесто на овом пројекту. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:35, 27. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са ставовима осталих колега администратора: не увиђам никакав начињен прекршај већ давање здраворазумског упозорења кориснику чија је реакција била непотребна а и непримерна. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:18, 28. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на администраторској табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, администраторску таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом опхођењу датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удијели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) :: Иване ово што радиш је већ спам и малтретирање, притом си објавио личне податке једног корисника. Имаш упозорење од три администратора, знаш шта следеће иде ако наставиш са тим стварима. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:15, 25. јул 2022. (CEST) == Promena vidljivosti izmene == Molim da se promeni vidljivost [[Посебно:Разлике/25127449|ove izmene]] jer ukljucuje sadrzaj koji predstavlja URL ka snimku ekrana softvera koji nije u javnom domenu, kao i zbog toga sto je to privatan vid komunikacije, cijim javnim objavljivanjem je prekrsena licna privatnost osoba u privatnoj konverzaciji. <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:35, 29. јул 2022. (CEST) Log IP adresa potencijalno trajno blokiranog korisnika: #[[Special:Contributions/212.200.65.94|212.200.65.94]] (mt:s mobilna mreza) #[[Special:Contributions/178.221.155.78|178.221.155.78]] (Telekom Srbija) <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:38, 29. јул 2022. (CEST) :Нијесам апсолутно сигуран како је исправно да се поступи и остављам ''случај'' старијим колегама. До реакције колега администратора садржај треба остати, уколико не гријешим. Лп. и хвала ти на скретању пажње. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 29. јул 2022. (CEST) Не знам од када је постављање снимака екрана такав прекршај да се корисник (или у овом случају ИП адреса) мора моментално блокирати. У ранијим препискама старијих корисника (старијих по стажу на пројекту) неријетко су се сретали снимци екрана, па не знам да је икада ико због тога блокиран. Даље, сам снимак екрана се не налази на овом пројекту, овдје је постављена само веза до веб-сајта на којем се тај снимак налази, па не знам како то може утицати на Задужбину или наш википројекат. Учесници преписке користе „никове”, што самим тим штити њихову приватност. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:35, 29. јул 2022. (CEST) WP:POSTEMAIL политика каже: "Any uninvolved administrator may remove private correspondence that has been posted without the consent of any of the creators." Ни једна особа у [[Посебно:Разлике/25127449|размени коју је поставио ИП корисник]] није дала дозволу да се њихов приватни разговор постави и сматрам да овај садржај треба уклонити са пројекта. То што је постављен линк до слике размене не утиче на валидност овог савета — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:01, 31. јул 2022. (CEST) == Неприкладно корисничко име == Креирано корисничко име: * {{вандал|Je te baisse si}} (<small>{{јез-фр|Je te baisse si}}, вулгарно</small>) [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 10:55, 1. август 2022. (CEST) == [[:en:WP:CHILD|Заштита детета]] == Сакрити [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Ranjenalavica&oldid=25126026 ову ревизију], ради заштите приватности малолетног лица. [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 11:05, 1. август 2022. (CEST) == Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država == Na više mesta (na primer [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehni%C4%8Dka_%C5%A1kola_Trebinje&diff=prev&oldid=25136862 Tehnička škola Trebinje]) zatekao sam da je pod parametrom "država" upisana Republika Srpska. Na nekim mestima piše samo Republika Srpska, a na nekima piše i Republika Srpska i Bosna i Hercegovina. Obzirom da su jedna i druga varijanta netačne, ispravio sam sve greške i pod država naveo Bosna i Hercegovina, dok sam Republiku Srpsku premestio u nastavak iza mesta. Takođe sam na još nekoliko mesta gde se pominje samo Republika Srpska, dodao i Bosnu i Hercegovinu jer je red da se pomene i država kad se već pominju mesto, opština i entitet. Korisnik Sadko je uklonio sve moje izmene bez objašnjenja, tek je na mom razgovoru rekao da eksperimentišem. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja i da treba da piše sve onako kako jeste, a ne kako neki žele. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:50, 3. август 2022. (CEST) :Sad vidim da je i na stranici o Spensu Sadko [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81&diff=prev&oldid=25137027 uklonio] izmenu kojom sam promenio parametar "mesta za sedenje" (koji ne radi) u kapacitet (koji radi). Ima li ko da kontroliše šta radi ovaj? [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:13, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно да су уклоњене све систематске (неколико десетина) измјена које немају шири консензус и које су потенцијално проблематичне на више нивоа. ::Не може се најљепши ентитет у Европи, Српска (бласфемичне ли мисли), наводити под параметар ''место''. ::Објашњење и упозорење је дато на корисниковој СЗР. ::Што се тиче чланка о драгом нам Спенсу, параметар је требао бити поправљен, о чему сам разговарао са појединим уредницима, али очито да питање није закључено. ::Примјећујем идентичан патерн понашања и стил писања сродан још једном уреднику, што ће рећи или: А) да је неопходна чекјузер провјера или Б) да је потребна значајно већа пажња колега администратора. ::Много знакова узвика и ''пријава'' попут тренутне није конструктивно и неће остварити жељени резултат, за такве акције служи разговор на Тргу, да поновим и трећи пут. ::Допуна: Корисник у коментару етикетира низ уредника Википедије на српском језику као [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Sadko&type=revision&diff=25137285&oldid=25137274&diffmode=source екстремну скупину људи]. :: Захваљујем ти на интересантној пријави. Још неколико сличних пријава па ћемо можда као администратори побољшати критеријуме по питању тога шта може да остане на администраторској табли и под којим условима, како се не би претворила у простор за крајње неосноване жалбе, покушаје гањања правде, ''паковања случаја'' (уопштено говорећи) и упирања прстом на шта се очекује да волонтер са тренутном функцијом, нађен на тапету, мора упутити мирни смијешак Мона Лизе, иако је упитна употреба инструмента пријаве на помолу, што није први пут. До тог тренутка: ''Business as usual''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:15, 4. август 2022. (CEST) :::"Najljepši entitet u Evropi" ne može pod parametar "mesto" (šta realno nije), ali može pod parametar "država" (šta još realnije nije)? Jako objektivno sagledavanje. Zapravo je sve jasno iz tvog opisa "najljepši entitet u Evropi". Sam sebe si diskvalifikovao dokazom da si pristrasan i da guraš svoj POV. — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 19:34, 4. август 2022. (CEST) :::: Ентитет са државним функцијама и одређеним елементима није ''место'' и сасвим сигурно да неће бити у датом параметру. Произвољне квалификације су изразито ограничене битности, садржај и начин рада су битни. :::: Наравно да јесте најљепши ентитет (дубока лична импресија) и наравно да тренутно није држава. Тему треба третирати озбиљније и на другој адреси. Колеге су дале поједине опције и рјешења око којих се може и треба разговарати. :::: Све даље масовне измјене могу бити испраћене прикладним акцијама. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:46, 4. август 2022. (CEST) Не знам да ли је ово мјесто за такву дискусију. Неопходно је чланке средити на ваљан начин, а колеги који је покренуо то питање и самоиницијативно покушао да то ријеши, предлажем отварање расправе на тргу и постизање консензуса, без обзира на то што он сматра да није потребан консензус за очигледне ствари. Треба радити у миру са колегама и постићи договор око свих питања. Република Српска није држава, то не пише ни у чланку о њој, али је потребно тој ситуацији приступити пажљиво, не радити на своју руку и не нападати колеге без основа. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:16, 4. август 2022. (CEST) {{коментар}} Република Српска није ''суверена држава'', али јој припадају државне функције које Дејтонским споразумом нису пренесене на ниво Босне и Херцеговине. Образовањем у Републици Српској руководи Министарство просвјете и културе и не постоји слична институција на нивоу БиХ која би имала слична овлашћења. Тако да, Република Српска није држава, али има атрибуте државе. Мени лично не би сметало да пише Република Српска и испод Босна и Херцеговина, али једнострано уклањање Републике Српске даје погрешан приказ система компликоване државне заједнице познате као Босна и Херцеговина. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 12:52, 4. август 2022. (CEST) :Па можда је то најбоље рјешење, ставити зарез па Босна и Херцеговина или ставити Босна и Херцеговина у загради. Да не испада да тврдимо да је Република Српска држава, а опет да се испоштује и систем управљања који она има и институције којима у потпуности руководи. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:44, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно, таква промјена би била добродошла и у складу са фактографијом. Свакако би дебату требало наставити на Трг:Википолитика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:04, 4. август 2022. (CEST) == Вандализам ИП-а 2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2 == Једини (поништен) "допринос" овог корисника је вандализам на страници "Радост Сатане". Да се вандализам на било ком другом чланку не би понављао, молим да се овај корисник блокира. Хвала. [[Посебно:Доприноси/2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2]] [[Корисник:Gjergj333|Gjergj333]] ([[Разговор са корисником:Gjergj333|разговор]]) 19:15, 4. август 2022. (CEST) fjmgznsfs5xty3xwfqslwba7hhp1yui 25138746 25138744 2022-08-04T17:48:45Z Bytens 209931 /* Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država */ wikitext text/x-wiki {{/заглавље}} {{Archive |archive = Википедија:Администраторска табла/Архива %(counter)d |algo = old(30d) |counter = 43 |maxarchivesize = 200K |archiveheader = {{archives}} |minthreadsleft = 1 |minthreadstoarchive = 1 |archiveprefix = Википедија:Администраторска табла/Архива }}<!-- --------------------------------------------- Нови захтеви иду на *ДНО* странице, не овде. ---------------------------------------------- --> == Correct file extensions == Hello! Sorry for writing in English. The file extensions (.png) of these files doesn't match the MIME (image/jpeg) and hence need to be moved: * [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.jpg]] → [[:File:Lovacko_drustvo_Susara.pdf]] * [[:File:Bakrorez_1737.jpg]] → [[:File:Bakrorez_1737.gif]] * [[:File:Grb_ZAS.jpg]] → [[:File:Grb_ZAS.gif]] * [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.jpg]] → [[:File:JPMorgan_Chase_Open_logo.gif]] * [[:File:Rssrbije.jpg]] → [[:File:Rssrbije.gif]] * [[:File:Грб_Кула_транс.jpg]] → [[:File:Грб_Кула_транс.gif]] * [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.gif]] → [[:File:FK_Metalac_Trgovacki_Kraljevo.jpg]] * [[:File:FK_Radnički_Sid.gif]] → [[:File:FK_Radnički_Sid.jpg]] * [[:File:Sponzoruse_poster.png]] → [[:File:Sponzoruse_poster.jpg]] * [[:File:Tajne_i_lazi_poster.png]] → [[:File:Tajne_i_lazi_poster.jpg]] * [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.PNG]] → [[:File:ВТА_турнир_шампиона_2009_logo.jpg]] * [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.jpg]] → [[:File:Bioskop_Sombor_Grb.png]] * [[:File:Cagliari_calcio.gif]] → [[:File:Cagliari_calcio.png]] * [[:File:EHF.jpg]] → [[:File:EHF.png]] * [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.gif]] → [[:File:FK_Budućnost_Valjevo.png]] * [[:File:Fk_vardar.gif]] → [[:File:Fk_vardar.png]] * [[:File:Futurama_title_screen.jpg]] → [[:File:Futurama_title_screen.png]] * [[:File:Zastava_Sombora.jpg]] → [[:File:Zastava_Sombora.png]] * [[:Датотека:Отворено првенство Кине у тенису лого.jpg]] → [[:File:Отворено_првенство_Кине_у_тенису_лого.png]] * [[:File:Suhoj_logo.png]] → [[:File:Suhoj_logo.svg]] Thanks. [[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 01:17, 10. јул 2022. (CEST) :Hello Jonteemil and welcome. I was not able to move the last file, per ''mwstore://local-swift-eqiad/local-public/d/df/Suhoj_logo.svg.'' Other than that - {{done}}. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:37, 11. јул 2022. (CEST) ::{{re|Садко}} Thanks! Why didn't you manage to move the last file? Is it some bug?[[Корисник:Jonteemil|Jonteemil]] ([[Разговор са корисником:Jonteemil|разговор]]) 21:31, 13. јул 2022. (CEST) :::There indeed was some kind of bug. Done. My pleasure. Thanks for posting on sr.wiki. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:39, 13. јул 2022. (CEST) == Задруга == Требало би закључати чланак [[Задруга (5. сезона)]] од анонимних корисника. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 00:07, 11. јул 2022. (CEST) :Било је више вандализама илити лоших измјена ИП уредника, захтјев је на мјесту. {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:16, 11. јул 2022. (CEST) == Zloupotreba administratorskih ovlašćenja == Prijavlujem zloupotrebu administratorskih ovlašćenja {{ping|Sadko}}. Dotični je [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B ovde], pa [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#c-Sadko-20220722202800-%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0% ovde], kao strana u sporu, počeo da (meni) izdaje upozorenja, što je zabranjeno pravilima i uzusima administriranja na srpskoj vikipediji. Kao što svi znamo, kad je administrator u sporu (sa korisnikom ili drugim admninistratorom), a ne ulazim u meritum spora (tako neću ni ovog ovde), administrator je dužan da pozove drugog/trećeg administratora da ovaj proceni da li se događa kršenje pravila vikipedije, jer je on sam kao takav u SUKOBU INTERESA kao zainteresovana strana u sporu. Želim da se zajednica očita o postupku ovog administratora. Takođe, lično da iskažem, da ovu povredu neću podizati na nivo pokretanja postupka za oduzimanje administratorskih prava, pošto je prvi prestup a i računam u dobru veru. Ali to ne znači da neki drugi korisnik može sebi to da uzme za pravo. Moj trenutni stav je takav. Samo da podsetim da je ova zajednica, već sad pre više godina, imala sličan slučaj mada se tada radilo o bloku, kada je prava izgubio uvaženi i cenjeni kolega u zajednici. Dakle, tražim druge administratore i korisnike za mišljenje da li je zloupotrebio svoja ovlašćenja. A lično, pošto mislim da jeste, ostavio bi sve na nivou ove rasprave i opomene. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:32, 23. јул 2022. (CEST) :[[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема овде никакве злоупотребе овлашћења. Садко је изнео своје мишљење, то што ти је указао на неке ствари, нису разлог за скидање права. Нећемо ваљда због другачијег мишљења да тражимо да се админу одузму права или да је злоупотребио овлашћења? Све је то што си навео пренаглашено, нису ово ствари за администраторску таблу, већ да се дискутује на страници за разговор.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:51, 23. јул 2022. (CEST) ::Da je drugačije mišlejnje ne bi ni postovao. Čovek mi je na dva mesta izneo opomenu. Prvo neformalno pa onda zvanično, imaš na mojoj szr, linkovao sam. Znači prema meni se postavio kao administrator/koristio admin prava, a strana je u sporu. To je čist sukob interesa. To je izričito zabranjeno ovde. Zna se kako se reaguje u ovakvim situacijama. Školska situacija. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:01, 23. јул 2022. (CEST) :::Колико сам видео, добио си опомену због тона и понашања, није било речи о неком чланку. Очигледно то нема везе са личним сукобом, колико пута су други добили опомену па се наставило даље. Просто није то разлог да се овде пише на админ табли. Треба претпоставити добру намеру, сигурно те не би блокирао. Спусти лопту, вратиш се на страницу за разговор и лепо образложиш шта ти се не свиђа у чланку. Није ово разлог да се расправља овде, па кад би то сви радили, било би сваки дан нека пријава за админе са којим се не слажеш у вези било чега. Капираш ме. Притом, ово ти пишем јер сам и ја у прошлости имао сукобе мишљења са админима, не браним ја њих али просто није логично да се за ово дискутује на админ табли.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:13, 23. јул 2022. (CEST) ::::Ne sme on, kao strana u sporu da mi da opomenu. To može samo treći administrator koji nije strana u sporu. Tad ne bi bila zloupotreba. Ovo jeste. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:16, 23. јул 2022. (CEST) Inače za nove korisnike, a verujem da je to i Sadko, kad sam govorio o prošlom drastičnijem slučaju, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Жељко Тодоровић 2|govorio sam o ovome]]. Svakako je razlika što je tada bilo reči zloupotrebi bloka, a ovde je reč o zloupotrebi opomene. Ali namera je ista. Uglavnom da ne cepidlačim, od tada je prilikom rasprave o izboru administratora ovo klasično pitanje za svakog kandidata. Dakle, kako se ponašaš kad si u sukobu sa korsnikom. Uglavnom su znali odgovor. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 01:23, 23. јул 2022. (CEST) :Па није те опоменуо због неког вашег сукоба, већ генерално због понашања и агресивног тона. Зато ти кажем да нема никакве злоупотребе. Претпостављам да ти није пријатно што читаш нешто што не желиш, али то опет није разлог да се о томе овде дискутује. Суштина је да у свему требаш [[Википедија:Претпоставите добру намеру|претпоставити добру намеру]], а не даље да распирујеш расправе беспотребно. Добронамеран савет за тебе као старији корисник на Википедији, мани се овога.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:44, 23. јул 2022. (CEST) {{Outdent}} Једно неформално а потом и формално упозорење је издато са моје стране у складу са несумњивим кршењем правила, која сам прилично педантно, опширно и темељно навео приликом [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ivan_VA#%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_-_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%82%D0%BE%D0%BD,_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5,_%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 давања упозорења кориснику], са све покушајем да укажем зашто је таква пракса неупитно лоша. Не постоји сукоб нити било какав спор. Другачије мишљење и размјена мишљења није спор нити сукоб, није никада била нити је. Све одатле је надоградња на основу погрешног схватања стварности. У питању је ништа друго до невјешт покушај ускројен са циљем да пријава и могуће даље (и ако се истим ударничким темпом настави извјесне) акције мене као администратора спрам корисника изгубе кредибилитет и буду даље представљене као фантомски лични напад (иако је господин Иван ВА једини увриједио мене, устврдивши да сам нечастан човјек, за шта бих га прилично озбиљно приупитао да ми подробније објасни своја размишљања на ту тему, да нијесмо у виртуелном простору). Отуда потреба да се представи некакав имагинарни спор, кога - наравно нема јер нема око чега да буде спор. Различита виђења око једног питања не значе аутоматски спор или кавгу; прилично необичан начин резоновања. Сличних потеза сам се доста нагледао и слабо су уродили жељеним резултатом. Овдје постоји и извјесна озлојеђеност (текст све говори ко зна да чита дубље) колеге који је поставио жалбу, да ето ја као некакав нови корисник, почетник, дајем себи за право да њему укажем на неконструктивно понашање и неприличне доскочице и коментаре. Немам нарочито потребу да улазим у процес правдања протоколарних поступака према кориснику који се '''понаша''' агресивно, нападачки, готово токсично, не поштује политику пријатељског простора, ниподаштавчки, неакадемски и суштински Вики примитивно. Чини се да раније било људи са херцом да му на то укажу. И не кривим њега, пошто су 2-3 сада бивша администратора једнако Вики примитивно иступала и препуцавала се са корисницима у расправама и гласањима. Такву праксу треба сјећи у коријену, пошто у супротном дивље растиње може да нам буде преко главе. Дакле, још једном, не може нити један корисник да даје себи за право да: оцјењује нечији труд односно да га омаловажава, да улази у мотиве других корисника на обичној расправи, жеље, намјере и да их пасивно-агресивно притиска уз некакве доскочице. Тако не може и неће моћи. Моје тезе о неприхватљивом поступању и дискурсу је потврдио и сам корисник тако што је на прву опомену (не још било какву акцију) отрчао, брже или боље, ни мање ни више, него на админ. таблу. Такво понашање и доскочице су [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8&diff=22824656&oldid=22824646&diffmode=source предуго толерисане]. Скренуо бих пажњу да је и други корисник са којим је разговарао човјек који поставља пријаву (парадоксално), веома вјероватно како би ми везао руке као администратору, од стране другог корисника [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&type=revision&diff=25113170&oldid=25113026&diffmode=source скоро описан] као неко ко ниподаштава, што очито јесте случај. {{ping|HoneymoonAve27}} И коначно, пошто није први корисник који ми маше потенцијалним пријетњама, Метама, енвикипедијама и осталим, желио бих сасвим јасно да укажем: идеја да ће мене као перципираног администраторског гуштера у нечијим сањивим очима (а далеко сам од неискусног) притиснути пријаве, пријетње, стилски оштре поруке, као одговор на регуларне опомене које сам дао корисницима који их више него заслужују, да би било ко себи дао простор да се опходи противно правилима и суштински неконструктивно - озбиљно гријешите. Мој задатак је да, између осталог, стварам оптималну и пожељно комотну радну атмосферу, што апсолутно укључује реаговање на токсично или агресивно или друго неприкладно понашање које се мора сузбијати, више опоменама и разговором а мање бановима, под условом да постоји и друга страна за разговор, што се за сада не чини као случај. Умјесто тога, сви су јако увријеђени и потежу заставице и таблице када им се укаже на очигледно. Најљепше захваљујем кориснику што је скренуо пажњу и других администратора на себе, увјек ме радује када не морам једини да се бавим поступцима корисника са живим потенцијалном за прављење проблема и специјалних операција попут тренутне. Уколико неко од колега администратора сматра да је потребно примјенити бумеранг ефекат због крајње упитног коришћења простора администраторске табле и система пријаве (''дјечак који је викао вук''), само напријед, простор за то је направио сам корисник. Хвала лијепо. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 03:10, 23. јул 2022. (CEST) : То што је неко администратор не значи да му је ускраћена могућност да упозори на некултуру и да треба да ћути и трпи исту док не стигне други администратор. По мени, овде није дошло до злоупотребе те сматрам да енергија утрошена на дискусију овде може да се „преусмери” на чланак о [[Дејан Медаковић|Медаковићу]] како би он био још бољи. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:55, 23. јул 2022. (CEST) ::{{ping|MareBG}} [[Википедија:Правила_блокирања#Контроверзна_блокирања|Tačka 3. o kontroverznim blokiranjima govori suportno]]. On je po pravilima dužan da zove treću stranu. Ako je ova opomena uvertira u blok, on mora da zove treću stranu. A ovo pravilo je dodatno zaoštreno u procesu odabira administratora u zadnjih 10 godina. Ako hoćeš daću ti linkove odgovora na pitanja kandidatu kako se postavlja u ovakvoj situaciji. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Što se tiče kulture, pogledaj šta je napisao meni u ovom linku dole koji sam okačio u odgovoru Lotomu. Sa kojim vokabularom uvaženi ulazi u meritumsku raspravu o članku. I kao što dalje iz rasprave vidiš, video sam koliko je sati i nisam mu više odgovarao. A ovo o Medakoviću je druga rasprava/spor. Pošto si admin, vrati tu izmenu svi da je vide. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:30, 23. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} Ништа овде тренутно није прегруб прекршај, осим ако не променимо досадашње критеријуме и уведемо вербални деликт. Али треба да обратиш пажњу на тон којим се обраћаш корисницима. Проблем ће настати ако се ово настави. Сасвим је примерено и пожељно да укажеш на пропусте и недостатке, што си начелно и учинио, али не и да ословљаваш било кога {{аббр|изразима из кафанског речника|види под „дечко”}}. Такође, овај пројекат је дозвољено уређивати из различитих делова света, па је неумесно било коме постављати питање где живи. Због свега поменутог званично имаш опомену и од мене, како се не би понављали случајеви услед којих смо скорије имали озбиљних проблема на пројекту. Колега Садко би овлашћења прекршио да је својим деловањем стекао предност у уређивању чланка, па и самој расправи, што би могло да повуче моментално одузимање додељених алатки. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:13, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Lotom}} Jel 'kafansko ponašanje' ovo što je dotični administrator [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Приштина&action=history napisao meni ovde, pa sinoć izbrisao kako drugi ne bi videli]? Što se tiče potenciranja gde živi, to je on sam potencirao kao argument zašto ne može da dođe do suvisle knjige o Medakoviću. On je to uvukao u raspravu, ne ja. Ne znaš da uvaženi i ja imamo istoriju spora pre ovog. Nisam linkovao taj spor na početku rasprave jer sam mislio da je zloupotreba očita, ali pošto je ste ti i Mare izneli stav da je okej da administrator 'opominje za nekulturu', eto ti pa pročitaj. I u sledećem sporu je zloupotrebio svoje ovlašćenje. A pošto govoriš o verbalnom deliktu trebalo bi da znaš da to može da uvede samo neko ko ima vlast. Ja nemam vlast, on ima. To pitanje je na njegovu adresu (i na tvoju jer si admin). — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:23, 23. јул 2022. (CEST) ::Дотични колега ти се у приложеном делу расправе нигде није ни обратио директно. Оно што пише између редова може слободно да се тумачи како ко жели. Сакрио је нешто што није било примерено и то је увидео сам. Последња реченица се управо на нас и односи. Њега исто могу да посаветујем да размисли и колико је могуће охлади главу пре објаве. На то га садашња овлашћења обавезују. Да не ширимо даље беспотребну расправу, спустити лопту и не правити проблеме где их нема. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 16:13, 23. јул 2022. (CEST) :::Објави шта је написао. Јер ја износим то као аргумент у овој расправи. У контексту мог меритумског одговора на чланак, ад хоминем ме је напао. Измену је уклонио истог дана након што сам покренуо овде распораву о његовом понашању. Прво ме је увредио а онда, администраторским правима ме опомиње за понашање. А пошто си мени овде изрекао опомену, да ли овај твој одговор могу да схватим као званичну адиминстраторку опомену другом администратору за непримерено понашање? Молим те прецизирај. Јер имплицира да ли се аршини овде примењују једнако на све. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:29, 23. јул 2022. (CEST) ::::Цитираћу једну изјаву за коју верујем да је позната: „Сам си себе отер’о у бескрајностǃ” Пошто ја желим то да избегнем, не бих се више надовезивао на ово јер моја ранија искуства указују на то да ти на све имаш неки одговор. Ја немам. Ово што сада радиш прераста у [[Википедија:Троловање|троловање]]. Оптужио си некога без основа, исто је могао свако да те опомене, сада пишеш о томе како те је испрозивао негде где ниси ни поменут. Надасве, измена је сакривена, што би требало радити у случајевима вређања, прозивања, псовања, клетви и сл. Не супротно. Да ли би требало да изигравам полицију мисли као код Орвела и тумачим шта је уметник хтео да каже? То превазилази моја овлашћења. За ово последње, ако баш тако хоћеш, да. Апелујем на њега да поведе рачуна. А тебе позивам да имаш мало стрпљења јер је колега скоро „аванзовао” и тек треба све да сагледа из позиције администратора. Грешке су саставни део процеса формирања и сви смо их правили. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 17:31, 23. јул 2022. (CEST) :::::Ја имам само одговр када видим да постоји недоследност. Дао си ми опомену и то сам прихватио. Тај део је апсолвиран, јер си ти трећа страна. И променићу понашање, иако сам овде изазван само тако. Али није уреду што сам овако регаовао. Али ово није разрешено. У претходном одговру си рекао, као то је индиректно рекао и то је дозвољено, а након те реченице си рекао да је увреда. А прилично је битно. Значи: да ли је идниректна увреда дозвољена или не. Ево ја ћу ти рећи како видим ја дефиницију индиректне увреде: гледа се на контекст изреченог. У расправи су учествовала три човека. Оно што је написао није било адресирано Ханију. Ни њему самом. Него само мени. И то је увреда. Значи увредио ме је. И то се види, како си сам рекао, из тога што је измену сакрио. И то тек након што је почело ово овде. Дакле 2 дана је стојало то тамо. Јер је схватио да се то што је то тамо рекао може овде узети као пример понашања. ::::: Сад идемо даље: НАкон што ме је увредио, ја и он се налазимо у сукобу. Значи у расправи о Медаковићу, он улази самном као страна која има историју сукоба самном. И са том свешћу ми изриче упозорење за понашање. Не, то је забрањено правилима администрирања. Значи морао је да позове трећу страну. Да се десило први пут, можда би било толерисано иако је и тад клацкалица. Али овде је дефинитивно прекршио своја овлашћења. Ево, молим те, исправи ме где грешим у размишљању. ::::: Сад што се тиче санкције. Ја сам у самом првом посту рекао да нећу да му се одузимају права. Баш због овога што си ти рекао. Значи нисам осион. Друго, по његовој реакцији овде он не мисли да је ишта погрешно урадио. Чак супротно, игнорише и изврће да ме је као увредио због меритума (РКС или не, види доле шта је написао), а не због тога чта ми је индиректно рекао да сам. Ако је направио прекршај, хоћу да добије опомену исто као ја, тј. више, јер је администратор и добио је права да решава овакве ствари. Значи опомену пред одузимање права, званично, на сзр. Мора да му се стави до знања да је направио грешку. Јер није правично. Мене се санкционише, њега не. А његова позиција је битно различита од моје, што још погоршава ствари. Ево молим те исправи ме где грешим у свему. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 18:01, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Поменуо те није у том коментару. Ни директно ни индиректно. Значи оно што је написао може да се односи на било кога, ако си се у томе пронашао (увређеним), твој је проблем. Али ти њега већ јеси директно и то непримерено. Добио си потврду бар још два администратора. Стога би било културно, мада не и обавезујуће, да му се због тога извиниш. За ту дефиницију бих волео да ми доставиш извор како бих могао да је имам у виду за неке будуће случајеве. Да је постојао очигледан пример тенденциозног [[Википедија:Малтретирање#Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)|википраћења]], или рата изменама, твоја опаска о већ постојећем сукобу би можда и имала смисла. Ово помињем због неких скорашњих сукоба корисника, а који су утицали на опсежну расправу на табли. Ако вас занимају исте теме, које посматрате другачије, некако је логично да се десе спорови. Штавише, све док је у границама доброг укуса, то је пожељно. Овде је сакрио свој коментар за који је можда сматрао да је непримерен, претеран, пренаглашен... Чак ни као такав није био погрешан на месту на ком је вођена расправа, нити је у њему било ко поменут ад хоминем. А теоретски може да се деси да неко грешком објави разне личне податке, али да има могућност да их брзо сакрије и санира штету у некој мери. Ту се моја опаска о толеранцији односи на то да колега можда у овом периоду испитује какве су му све техничке могућности доступне, бар то искуство имам. Нисам написао да треба да толеришеш увреде које као такве нису ни постојале. Опет и да јесу, ко год да их је упутио, враћам се на оно да бих и ја могао да сакријем те измене односно још неколицина нас. Наравно, ти не мораш да ми верујеш, али ни ја нисам у обавези да удовољавам теби и откривам измену. То је питање процене на коју имам право. Мислим да сам одговорио на све захтеве из претходног коментара и да је расправа достигла свој максимум. У сваком случају ти хвалаǃ — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 20:09, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Evo ti da ti objasnim, imaš ovde od [https://www.youtube.com/watch?v=_4n8gOUzZ8I&ab_channel=PatrickIshmael 20:29 pa sledećih minut i nešto]. Pozadina se zove [[pragmatizam]], ako si možda čitao nešto o tome. Dakle, ako se raspravlja o članku o Prištini, jedino do tada učestvujemo Hani i ja, i dolazi treća osoba kojoj se ne dopada što ja iznosim i kaže ''ova soba je puna ovakvih i ovakvih'' i navodi uvredu, postoji jedna jedina osoba na koju se to odnosi. Nije Hani, nije on, ne govori u nebo, nego se to može samo na mene odnositi. Zato kažem kontekst će ti reći. I sam shvataš o čemu je reč kad si napisao ''čitati između redova''. Isto tako recimo ja mogu da kažem ovde par naizgled opštih tvrdnji, a potpuno se odnose na tebe, jer samo ti i ja raspravljamo u ova 4 pasusa poslednja, direktno 1v1. To je kontekst. :::::::Što se tiče objave izmene mislim da si dužan da je objaviš ako se tiče kršenja kog sam pokrenuo ovde. Onda je ona dokazni materijal i ne samo uvreda i mora biti predočena zajednici kako bi donela valjan sud. Jel svi ne-admini koji nemaju alatku da pogledaju istu ne znaju o čemu pričamo nas dvojica. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:26, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Ili još praktičnije da ti kažem, ovo uče na prvoj godini pravnog fakulteta. Kad osoba uđe u puno pozorište i viče gori vatra ide u zatvor. Zašto? Zbog konteksta ispred sebe. Jer se to u tom kontekstu ne može drugačije tumačiti nego kao dizanje panike/krivično delo. Znači ne može da se tumači kao umetnički performans recimo. Jel sad shvataš. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:29, 23. јул 2022. (CEST) Након прегледа не видим нигде „прекршај” или злоупотребу админ права, већ само расправу два корисника везано за чланак који је мало скренуо с пута. Овде се не ради о админу већ о кориснику (админи су такође корисници) који је само скренуо пажњу другом кориснику да припази на тон обраћања, што и није ништа страшно, тако да се ова расправа може и окончати. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:38, 23. јул 2022. (CEST) :{{ping|Acaalexaca}} Ovaj Sadko je administrator. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 15:22, 23. јул 2022. (CEST) ::Још један примјер упитног (најблаже речено) обраћања је ''Ovaj Sadko''. Треба знати када је вријеме да се ''повуче ручна'', на шта указују и коментари свих других администратора и друга добијена опомена. ::Уколико сматрам да дио мог коментара на тезу да треба да се акцентује такозване ''РКС'' у појединачном а раније навођено и другим чланцима, није био адекватан (иако није био појединачно или лично упућен) и сам га обришем, то је позитиван чин, не супротно. За своју акцију сам се консултовао са по стажу искуснијим администраторима, баш због сличних опаски и речено ми је да у томе чину нема било каквих проблема. ::Не каним се даље оглашавати по питању овог практично апсолвираног питања и остаје упозорење да додатно поведеш рачуна о начину обраћања и комуникације, што је више пута подвучено. Дато правило важи за све нас, као што је казао колега Лотом. Јасно је утврђено да не постоји спор, нити сада нити раније, а таква тврдоглава инсистирања и тражење кавге гдје је нема, по сваку цијену, уводе у нови прекршај. И да, разговори о мојој потенцијалној локацији, да ли живим у Србији или не, гдје живим и томе слично, требају бити обрисани. Мислим да не морам да објашњавам зашто?! Лијеп поздрав и хвала унапред. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:30, 23. јул 2022. (CEST) :::Objavi šta si mi napisao. Nije uvreda vezano za RKS, ispravka netačnog navoda. Nego si me iprozivao. Objavi kako si me etiketirao. Objavi komentar koji izbrisao da niko ne može da vrati i da vidi. Šta skrivaš? — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:41, 23. јул 2022. (CEST) ::::Којег нетачног навода? ::::Управо овакав начин разговарања и опхођења може изазвати одређене коментаре и реакције које су можда на граници. ::::Дозволи да ти појасним, личне односе имам са мени блиским људима, док са википедистима иза псеудонима, наклоним ка кавгама у виртуелном свијету, свакако немам, пошто коментаре усмјеравам ка ставовима а понављање, инсистирање и гранично малтретирање другог уредника што није довољно акцентовао значај (енциклопедијски, наводно) лажне државе Косово* је изразито упитан став који нема консензус у заједници. Разлог више за добијање очито свеопште подржане опомене. И то је све. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:08, 23. јул 2022. (CEST) :::::Objavi izmenu koju si sakrio. Dok to ne uradiš nemam šta sa tobom više da raspravljam. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 19:15, 23. јул 2022. (CEST) ::::::Нико од корисника а посебно не администратори као први међу једнакима немају обавезу да одговарају на сличне захтјеве, вјерујем да си довољно дуго на пројекту да си ваљано упознат са том чињеницом. Пошто сам добре воље и не желим да удијелим могућност мистичног ореола нападнутог кроз нека сакривена забашурена писанија, што је само још један недовољно вјешт начин да се скрене пажња са сопствених грешака и неконструктивности, написао сам закључак у коментару, који сам самоиницијативно штриховао, вођен добром вољом, намјером и својим провјереним правима, гдје је била наведена чврста тврдња да је независност лажне државе и статус њене пријестонице таме (уз успутне и не нарочито потребне коментаре о конкретно таквом '''''схватању'''''), коју упорно провлачиш (раније је било инсистирање да се карте псеудодржаве свуда приказују у инфокутији, са мапом Србије одвојеном), пропагираш и као мањина намећеш већини корисника, не од јуче, ништа друго до ''булшит-теза''. Уколико тебе то вријеђа лично или мој генерални коментар о таквом ставу, не упућен теби директно као појединцу, могу да изразим дубоко жаљење што је тако. За мене је дато питање црвена линија, као и за апсолутно већину корисника, мада сам ипак сматрао да се слободније формулисан али јасан и тачан закључак може додатно дипломатски формулисати и исказати на много додатних начина, односно да није најбоља пракса да одговарам на истовјетно недовољно сретан начин у циљу да би ме реципијент комуникационе поруке боље разумио, што очито не иде лако, те сам га зато и уклонио, мада главна поента остаје иста, као и моја добра намјера. ::::::Лоше си разумио своју улогу, није твоје ни било да у танчине расправљаш; поставио си пријаву против рада администратора кога си покушао да вријеђаш и неподаштаваш (аутодеструктивно), добио си четири иста одговора, нијесу ти по вољи, потврдили су моју основну и крајње неутралну тезу и, шта ћемо сада? Реплицирати на теми од сумрака до свитања? Бити озлојеђени и узети за зло? Мислим да постоје бољи путеви. ::::::Извуци закључке, колега, пробај да понудиш извињење за вријеђање; добио си двије опомене, трећи пут се не даје опомена, према правилима пројекта. Размишљање и анализу теме и поступака ћу такође свакако извршити за себе, пошто тако сви можемо постати бољи уредници, и још једном ти заиста хвала на указаној прилици и јавном тесту на који си ставио моју одлуку. Сваки пут када будеш имао основану изражену сумњу, можеш учинити исто, што је твоје корисничко право и куражим те да га користиш. Став ''није како ЈА мислим да је поштено и правично и нећу више да причам са вама'' ипак није, сложићеш се, примјер конструктивног понашања, на шта указујем од почетка. Лијеп поздрав и свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 20:59, 23. јул 2022. (CEST) :::::::Jesi ti objavio ovo što si sakrio u izmenama, ako, kao moralna vertikala koja se ovde predstavljaš, stojiš uvek iza svega što si napisao? A što se tiče objavljivanja načelno, to će se objaviti. Makar pokrenuo postupak tvog razvlašćivanja, da svi vide šta pišeš. Ako Lotom neće da objavi, verujem da ovde ima ko hoće. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:16, 23. јул 2022. (CEST) :::::::: Доста је било према зрелости забрињавајуће упитних кафанских и потврђено Вики примитивних испада и прозивања, односно испитивања туђе части, морала, намјера, уложеног труда и побуда. Та прича стаје од сада па до даљњег. :::::::: Позивам све колеге да додатно поведу рачуна о опхођењу корисника и да не насједају на могуће покушаје раздора унутар групе корисника са тренутним администраторским правом. :::::::: Уколико је размишљање да због овдје постављених коментара и пријаве било ко од колега или ја губим(о) право бана за будуће неконструктивне коментаре и вријеђања, на основу површног тумачења правила, у питању је озбиљно погрешна процјена. Свака даља прича на тему је несумњиво завршена и нема хепи енда. Живио. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:57, 24. јул 2022. (CEST) :::::::::Jel ti stvarno misliš da možeš tako da razgovaraš sa nekim ko ima 11 neprekidnih godina rada na projektu, novopečeni administratore. U zadnjih 5 komentara sam sebi ispisuješ karakternu karticu koja te kvalifikuje za oduzimanje prava. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:04, 24. јул 2022. (CEST) ::::::::::Додаћемо и посљедњу несретну квалификацију на претходни списак и немај удаљене сумње да ћеш бити банован уколико наставиш да игноришеш основе пројекта као што су [[Википедија:Шта_Википедија_није#Википедија_није_бојиште|Википедија није бојиште]], ПДН, ППП и неколико других. Да ли си заиста мислио да можеш да вријеђаш другог администратора, онда га пријавиш и мислиш да је он тиме трајно онемогућен да преузме акције? Крајње неискусно и неозбиљно. Савјетујем да се даље такве експедиције сведу на минимум, због тебе. Мени није циљ да ти се онемогући уређивање, као ни било коме, а крећеш се корачницом у том правцу. И не то није ''лично'' (упитно схватање), већ је прецизан коментар тренутног стања. ::::::::::На основу цјелокупног ''понашања'' дјелујеш као један од корисника који овдје у значајном мјери нијесу да граде енциклопедију већ нешто друго, да не анализирам шта. Џаба година рада ако не знаш основе опхођења и понашања и дајеш себи за право да испитујеш туђу част, морал, карактер, намјере, труд, жеље, локацију, изврћеш истину, користиш кафански вокабулар и упорно истрајаваш у изразито негативном и извјесно токсичном понашању, иако ти још четворо људи поред мене каже мање или више исто, чиме такође исказујеш мишљење о колегама. И на све то игноришеш вишеструке позиве да се извиниш за вријеђање, што је вазда био чин културних људи. Дакле испуњаваш барем неколико критеријума на основу којих се на другим језичким пројектима трајно банује, према [[:en:Wikipedia:Here_to_build_an_encyclopedia#Clearly_not_being_here_to_build_an_encyclopedia|WP:NOTHERE]] +[[:en:Wikipedia:Tendentious_editing#Not_accepting_independent_input|WP:NORFC]]. Проучи идиом ''to have an axe to grind''. Код нас за сада нијесу толико оштри критеријуми, што неће бити изговор да корисници који имају потешкоће да испитају своје грешке (све скучено показујући прстом на друге) наставе неконструктивним дејствовањем. Бојим се да је управо супротно. Но добро, свако је слободан да покрене шта год жели, штавише такве иницијативе су добродошле, мада би била/е све само не мудре или паметне. Овим ћу заиста завршити своје одговарање на писанија корисника Иван ВА. Свако даље надовезивање нема смисла и нипошто не мора моја да буде ''задња'', немам таквих тенденција. За све остало ту су други администратори којима се захваљујем на конструктивним коментарима. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 14:27, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Без икакве сумње неоснована пријава. Садково реакција и упозорење је сасвим очекиван одговор на твој токсичан говор. Да не причамо о унижавању туђег рада, а уздизању свог, таквом говору није мјесто на овом пројекту. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 21:35, 27. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Сагласан сам са ставовима осталих колега администратора: не увиђам никакав начињен прекршај већ давање здраворазумског упозорења кориснику чија је реакција била непотребна а и непримерна. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 11:18, 28. јул 2022. (CEST) == 176.104.110.11 == Предлажем да се ИП корисник 176.104.110.11 упозори на основу њихових [[Посебно:Доприноси/176.104.110.11|скорашњих доприноса]] [https://sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9C%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5/25119406&type=revision][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&type=revision&diff=25119407&oldid=25118022] и описа истих [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=25120274&oldid=25119452][https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biljana_Stojkovi%C4%87&type=revision&diff=24922506&oldid=24479126]. Корисник је раније већ [[Разговор_са_корисником:176.104.110.11|игнорисао упозорења о вандализму]] — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:58, 23. јул 2022. (CEST) : {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:02, 24. јул 2022. (CEST) == Pravljenje članka == Poštovanje administratorima. Imao bih jedno pitanje ako vas ne uznemiravam. Da li bi ovaj čovek mogao da se nađe na Vikipediji? Već postoje stranice o njemu na sajtovima IMDb kao i Google Knowledge panel. Hvala vam unapred na odgovoru. https://g.co/kgs/gN5cZ2 https://www.imdb.com/name/nm1267532/ https://www.youtube.com/channel/UC43g011jPz051tKzuqtmRuQ [[Корисник:PetrovicMilos|PetrovicMilos]] ([[Разговор са корисником:PetrovicMilos|разговор]]) 05:45, 24. јул 2022. (CEST) :{{одговор|PetrovicMilos}} Нисам админ али рекао бих да — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:18, 24. јул 2022. (CEST) : Добар дан, након провере не постоји велики панел информација о њему. Ако пратимо правила Википедије ([[Википедија:Значај|значај]] и [[Википедија:Биографије живих особа|биографије]]), по мени није за Википедију. Поздрав, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:30, 24. јул 2022. (CEST) :: Ја сам једном детаљно средио конкретан чланак, касније је заједница постигла консензус за брисање. По правилу је неопходно да чланак испуњава неке [[Википедија:Значај (људи)|критеријуме]] које раније, по процени заједнице, није задовољавао. Још једном напомињем да [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|Википедија није средство за рекламирање и оглашавање]]. То је једна од основних смерница пројекта, те је у том смислу одговор на такве покушаје увек исти. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 11:21, 24. јул 2022. (CEST) == Vandalizam Sadka == Jel može neko da zaustavi ovog novopečenog administratora da me prati i svojom arbitrarnom voljom uređuje moje razgovore sa drugim korisnicima. S[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic&action=history ad je uzeo sebi za pravo da procenjuje šta je privatno a šta ne]. I policeinguje moje postove. Pošto sam u sukobu sa njim, odmah sam prijavio na admin tablu. Šta hoće ovaj čovek više. Gde ima da administrator odlučuje šta stoji u privatnoj poruci, a da to izričito drugi korisnik nije prijavio kao privatno/poverljivu informaciju. On je arbitar privatnosti. Očigledno ne razume šta je uloga administratora ovde na projektu. I ponovo molim zajednicu da se izjasni. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 20:55, 24. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Феноменолошки сам фасциниран истрајавањем у упорној некоректности и Вики примитивизму цијењеног искусног корисника са напредним Вики стажом. Не само да даје себи за право да вријеђа друге, већ наредни дан иде дотле да произвољно тврди како га уредник ''прати'' на страницама људи са којима сам од раније у комуникацији (прекршај за себе). И ту не стаје, већ је толико елементарно некоректан и још много шта друго, да је навео име из домена стварног живота (није јавни податак) уредника, које нигдје није наведено од стране самог корисника на његовој страници или било гдје друго, уназад Х година, директно кршећи [[ВП:ПРИВАТНОСТ]]. Да би свој прекршај учинио јавним, одважио се да протоколарно сакривање осјетљивих података и добронамјерну заштиту и њега и другог корисника, пријављује на администраторској табли, чиме још једном упитно користи инструмент пријаве, администраторску таблу и показује да није ту да гради енциклопедију и успјешно својевољно нарушава сопствену Вики репутацију, потврдивши '''пет''' сродних коментара о његовом опхођењу датих у дебати изнад. Неће ми се замјерити ако примјетим да је у питању збиља један од бизарнијих случајева који сам видио за својих 14 година активног или пасивног учешћа на ВП. Уз то, исто је урадио још један администратор, што се може видјети у [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&page=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%81%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%3ADcirovic дневнику]. Само је питање ко би желио да удијели бан и на колико. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:13, 24. јул 2022. (CEST) [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]]: Нема никакве злоупотребе, мислим да претерујеш са овим пријавама. Требао би да водиш рачуна, пошто мислим да си ти направио прекршај, не можеш у поднаслов писати име корисника. Тако унапред прозиваш људе и самим тим стављаш их на одстрел. Спусти лопту, већ сам ти рекао да се манеш овога, дозови се памети јер си вредан уредник и стари уредник.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:23, 24. јул 2022. (CEST) {{одговор|Ivan VA}} 2 (два) моја одговора и упутства сам ти послао путем [[Википедија:Слање е-поште корисницима|наше википоште]] због одређених приватних података и ствари. --[[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|نوفاك]] [[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|اتشمان]]&lrm; 05:10, 25. јул 2022. (CEST) :: Иване ово што радиш је већ спам и малтретирање, притом си објавио личне податке једног корисника. Имаш упозорење од три администратора, знаш шта следеће иде ако наставиш са тим стварима. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:15, 25. јул 2022. (CEST) == Promena vidljivosti izmene == Molim da se promeni vidljivost [[Посебно:Разлике/25127449|ove izmene]] jer ukljucuje sadrzaj koji predstavlja URL ka snimku ekrana softvera koji nije u javnom domenu, kao i zbog toga sto je to privatan vid komunikacije, cijim javnim objavljivanjem je prekrsena licna privatnost osoba u privatnoj konverzaciji. <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:35, 29. јул 2022. (CEST) Log IP adresa potencijalno trajno blokiranog korisnika: #[[Special:Contributions/212.200.65.94|212.200.65.94]] (mt:s mobilna mreza) #[[Special:Contributions/178.221.155.78|178.221.155.78]] (Telekom Srbija) <font style="white-space:nowrap;text-shadow:#05df78 0.1em 0.1em 1.0em,#01796F -0.1em -0.1em 1.5em;">[[User:VS6507|Vs<sup>6</sup>]][[User talk:VS6507|<sub>5</sub><sup>07</sup>]]</font> 17:38, 29. јул 2022. (CEST) :Нијесам апсолутно сигуран како је исправно да се поступи и остављам ''случај'' старијим колегама. До реакције колега администратора садржај треба остати, уколико не гријешим. Лп. и хвала ти на скретању пажње. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:26, 29. јул 2022. (CEST) Не знам од када је постављање снимака екрана такав прекршај да се корисник (или у овом случају ИП адреса) мора моментално блокирати. У ранијим препискама старијих корисника (старијих по стажу на пројекту) неријетко су се сретали снимци екрана, па не знам да је икада ико због тога блокиран. Даље, сам снимак екрана се не налази на овом пројекту, овдје је постављена само веза до веб-сајта на којем се тај снимак налази, па не знам како то може утицати на Задужбину или наш википројекат. Учесници преписке користе „никове”, што самим тим штити њихову приватност. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 19:35, 29. јул 2022. (CEST) WP:POSTEMAIL политика каже: "Any uninvolved administrator may remove private correspondence that has been posted without the consent of any of the creators." Ни једна особа у [[Посебно:Разлике/25127449|размени коју је поставио ИП корисник]] није дала дозволу да се њихов приватни разговор постави и сматрам да овај садржај треба уклонити са пројекта. То што је постављен линк до слике размене не утиче на валидност овог савета — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:01, 31. јул 2022. (CEST) == Неприкладно корисничко име == Креирано корисничко име: * {{вандал|Je te baisse si}} (<small>{{јез-фр|Je te baisse si}}, вулгарно</small>) [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 10:55, 1. август 2022. (CEST) == [[:en:WP:CHILD|Заштита детета]] == Сакрити [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Ranjenalavica&oldid=25126026 ову ревизију], ради заштите приватности малолетног лица. [[Корисник:Soko.Sivi|Soko.Sivi]] ([[Разговор са корисником:Soko.Sivi|разговор]]) 11:05, 1. август 2022. (CEST) == Korisnik Sadko uklanja valjane izmene i tvrdi da je Republika Srpska država == Na više mesta (na primer [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehni%C4%8Dka_%C5%A1kola_Trebinje&diff=prev&oldid=25136862 Tehnička škola Trebinje]) zatekao sam da je pod parametrom "država" upisana Republika Srpska. Na nekim mestima piše samo Republika Srpska, a na nekima piše i Republika Srpska i Bosna i Hercegovina. Obzirom da su jedna i druga varijanta netačne, ispravio sam sve greške i pod država naveo Bosna i Hercegovina, dok sam Republiku Srpsku premestio u nastavak iza mesta. Takođe sam na još nekoliko mesta gde se pominje samo Republika Srpska, dodao i Bosnu i Hercegovinu jer je red da se pomene i država kad se već pominju mesto, opština i entitet. Korisnik Sadko je uklonio sve moje izmene bez objašnjenja, tek je na mom razgovoru rekao da eksperimentišem. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja i da treba da piše sve onako kako jeste, a ne kako neki žele. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:50, 3. август 2022. (CEST) :Sad vidim da je i na stranici o Spensu Sadko [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81&diff=prev&oldid=25137027 uklonio] izmenu kojom sam promenio parametar "mesta za sedenje" (koji ne radi) u kapacitet (koji radi). Ima li ko da kontroliše šta radi ovaj? [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:13, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно да су уклоњене све систематске (неколико десетина) измјена које немају шири консензус и које су потенцијално проблематичне на више нивоа. ::Не може се најљепши ентитет у Европи, Српска (бласфемичне ли мисли), наводити под параметар ''место''. ::Објашњење и упозорење је дато на корисниковој СЗР. ::Што се тиче чланка о драгом нам Спенсу, параметар је требао бити поправљен, о чему сам разговарао са појединим уредницима, али очито да питање није закључено. ::Примјећујем идентичан патерн понашања и стил писања сродан још једном уреднику, што ће рећи или: А) да је неопходна чекјузер провјера или Б) да је потребна значајно већа пажња колега администратора. ::Много знакова узвика и ''пријава'' попут тренутне није конструктивно и неће остварити жељени резултат, за такве акције служи разговор на Тргу, да поновим и трећи пут. ::Допуна: Корисник у коментару етикетира низ уредника Википедије на српском језику као [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Sadko&type=revision&diff=25137285&oldid=25137274&diffmode=source екстремну скупину људи]. :: Захваљујем ти на интересантној пријави. Још неколико сличних пријава па ћемо можда као администратори побољшати критеријуме по питању тога шта може да остане на администраторској табли и под којим условима, како се не би претворила у простор за крајње неосноване жалбе, покушаје гањања правде, ''паковања случаја'' (уопштено говорећи) и упирања прстом на шта се очекује да волонтер са тренутном функцијом, нађен на тапету, мора упутити мирни смијешак Мона Лизе, иако је упитна употреба инструмента пријаве на помолу, што није први пут. До тог тренутка: ''Business as usual''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:15, 4. август 2022. (CEST) :::"Najljepši entitet u Evropi" ne može pod parametar "mesto" (šta realno nije), ali može pod parametar "država" (šta još realnije nije)? Jako objektivno sagledavanje. Zapravo je sve jasno iz tvog opisa "najljepši entitet u Evropi". Sam sebe si diskvalifikovao dokazom da si pristrasan i da guraš svoj POV. — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 19:34, 4. август 2022. (CEST) :::: Ентитет са државним функцијама и одређеним елементима није ''место'' и сасвим сигурно да неће бити у датом параметру. Произвољне квалификације су изразито ограничене битности, садржај и начин рада су битни. :::: Наравно да јесте најљепши ентитет (дубока лична импресија) и наравно да тренутно није држава. Тему треба третирати озбиљније и на другој адреси. Колеге су дале поједине опције и рјешења око којих се може и треба разговарати. :::: Све даље масовне измјене могу бити испраћене прикладним акцијама. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:46, 4. август 2022. (CEST) Не знам да ли је ово мјесто за такву дискусију. Неопходно је чланке средити на ваљан начин, а колеги који је покренуо то питање и самоиницијативно покушао да то ријеши, предлажем отварање расправе на тргу и постизање консензуса, без обзира на то што он сматра да није потребан консензус за очигледне ствари. Треба радити у миру са колегама и постићи договор око свих питања. Република Српска није држава, то не пише ни у чланку о њој, али је потребно тој ситуацији приступити пажљиво, не радити на своју руку и не нападати колеге без основа. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:16, 4. август 2022. (CEST) {{коментар}} Република Српска није ''суверена држава'', али јој припадају државне функције које Дејтонским споразумом нису пренесене на ниво Босне и Херцеговине. Образовањем у Републици Српској руководи Министарство просвјете и културе и не постоји слична институција на нивоу БиХ која би имала слична овлашћења. Тако да, Република Српска није држава, али има атрибуте државе. Мени лично не би сметало да пише Република Српска и испод Босна и Херцеговина, али једнострано уклањање Републике Српске даје погрешан приказ система компликоване државне заједнице познате као Босна и Херцеговина. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 12:52, 4. август 2022. (CEST) :Па можда је то најбоље рјешење, ставити зарез па Босна и Херцеговина или ставити Босна и Херцеговина у загради. Да не испада да тврдимо да је Република Српска држава, а опет да се испоштује и систем управљања који она има и институције којима у потпуности руководи. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 13:44, 4. август 2022. (CEST) ::Наравно, таква промјена би била добродошла и у складу са фактографијом. Свакако би дебату требало наставити на Трг:Википолитика. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:04, 4. август 2022. (CEST) :::Šta znači nije suverena država? Uopšte nije država. Na mapi sveta nema nikakve Republike Srpske. U atlasu takođe. U Ujedinjenim nacijama takođe. Postoje oni koji su emotivno vezani za nju i vole da tvrde da ona jeste država, sami sebe ubeđuju da jeste država, ali niko nema pravo da u to ubeđuje druge iz prostog razloga šta to nema veze s istinom. Bosna i Hercegovina je takva država. U Federaciji svaki kanton ima svoju vladu i ministarstva, znači takođe im pripadaju državne funkcije koje nisu prenesene na nivo Bosne i Hercegovine. Šta ćemo onda da pišemo za svaki kanton takođe da je država? Krenimo redom, [[Bosansko narodno pozorište u Zenici]], država je Zeničko-dobojski kanton. Ne budite smešni nego realni. — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 19:48, 4. август 2022. (CEST) == Вандализам ИП-а 2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2 == Једини (поништен) "допринос" овог корисника је вандализам на страници "Радост Сатане". Да се вандализам на било ком другом чланку не би понављао, молим да се овај корисник блокира. Хвала. [[Посебно:Доприноси/2A06:5B01:1F5:A300:3054:8073:BBED:3BA2]] [[Корисник:Gjergj333|Gjergj333]] ([[Разговор са корисником:Gjergj333|разговор]]) 19:15, 4. август 2022. (CEST) lf5ut3qavxntbomp1kdekudsf943v4l 0 112366 25138843 25136203 2022-08-04T19:52:24Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|иницијализам за лезбејке, геј, бисексуалне и трансродне особе}} {{о страници|иницијализму|заједницу на коју се односи|ЛГБТ+ заједница}} [[Датотека:Gay flag.svg|мини|261x261п|[[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|Застава дугиних боја]] која представља [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ заједницу]]]] {{ЛГБТ сајдбар}} '''{{Dfn|ЛГБТ}}'''+ ({{јез-енг|LGBT}}; верб. скраћ. '''ел-џи-би-ти''')<ref>{{Cite book|title=Српски речник новијих англицизама|last=Прћић|first=Твртко|last2=Дражић|first2=Јасмина|last3=Милић|first3=Мира|publisher=[[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду]]|year=2021|isbn=978-86-6065-636-2|author-link=Твртко Прћић}}</ref> јесте иницијализам који означава [[Хомосексуалност|хомосексуалне]] ([[лезбијка]], [[геј]]), [[Бисексуалност|бисексуалне]] и [[Трансродност|трансродне особе]].<ref>{{cite web |url=https://www.coe.int/en/web/gender-matters/lgbt- |title=LGBT+ |website=coe.int |publisher=[[Савет Европе]] |access-date=2022-08-04 }}</ref> Употребљава се од деведесетих година 20. века. Уз своје варијанте, функционише као {{ill|en|кровни термин|umbrella term}} за више [[Сексуална оријентација|сексуалних оријентација]] и [[Родни идентитет|родних идентитета]].<ref>{{Cite journal |last=Parent |first=Mike C. |last2=DeBlaere |first2=Cirleen |last3=Moradi |first3=Bonnie |date=јун 2013. |title=Approaches to Research on Intersectionality: Perspectives on Gender, LGBT, and Racial/Ethnic Identities |journal=Sex Roles |volume=68 |issue=11–12 |pages=639–645 |doi=10.1007/s11199-013-0283-2}}</ref> Појам ЛГБТ+ је адаптација иницијализма ЛГБТ,<ref>{{cite web |url=https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/ |title=LGBT plus mental health |access-date=2022-08-04}}</ref> који је по себи адаптација иницијализма '''{{Dfn|ЛГБ}}'''. Термин ЛГБ је почео мењати термин геј како би обухватио више чланова [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ+ заједнице]] почев од средине осамдесетих година.<ref>''Acronyms, Initialisms & Abbreviations Dictionary'', Volume 1, Part 1. Gale Research Co., 1985, {{ISBN|978-0-8103-0683-7}}. [https://books.google.com/books?id=JDtUAAAAMAAJ Factsheet five, Issues 32–36, Mike Gunderloy, 1989] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150906161715/https://books.google.com/books?id=JDtUAAAAMAAJ |date=2015-09-06}}</ref> Краћи термин ЛГБ се и даље употребљава онда када трансродне особе нису урачунате.<ref name="Bisexuality and Transgend">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=2SOe4igsrbgC |title=Bisexuality and Transgenderism: InterSEXions of The Others|last=Alexander |first=Jonathan |last2=Yescavage |first2=Karen |publisher=Haworth Press |year=2003 |isbn=978-1-56023-287-2 |access-date=2015-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906150516/https://books.google.com/books?id=2SOe4igsrbgC |archive-date=2015-09-06}}</ref><ref name="Psychology and Sexu">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=v5IzSjeq1S8C |title=Psychology and Sexual Orientation: Coming to Terms |trans-title=Психологија и сексуална оријентација: прихватање |last=Bohan |first=Janis S. |publisher=Routledge |year=1996 |isbn=978-0-415-91514-4 |access-date=2015-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906160451/https://books.google.com/books?id=v5IzSjeq1S8C |archive-date=2015-09-06}}</ref> Иницијализам се може односити на било коју особу која [[Нехетеросексуалност|није хетеросексуална]] или [[Цисродност|цисродна]], а не само на особе хомосексуалне, бисексуалне и трансродне оријентације.<ref name="The Handbook of Lesb">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=pUUyLSKD5voC |title=The Handbook of Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Public Health: A Practitioner's Guide To Service |trans-title=Водич за лезбијско, геј, бисексуално и трансродно јавно здравље: Водич за практичаре |last=Shankle |first=Michael D. |publisher=Haworth Press |year=2006 |isbn=978-1-56023-496-8 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906170653/https://books.google.com/books?id=pUUyLSKD5voC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Ради истицања те свеобухватности варијанта '''{{Dfn|ЛГБТК}}''' ({{јез-енг|LGBTQ}}) садржи слово „К” ({{јез-енг|Q}}) за оне који се идентификују као [[квир]] ({{јез-енг|queer}}) или [[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета|испитују свој сексуални или родни идентитет]] ({{јез-енг|questioning}}).<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2014/05/23/civilities-what-does-the-acronym-lgbtq-stand-for/|title=Civilities, What does the acronym LGBTQ stand for?|work=[[The Washington Post]]|access-date=19 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20200103082543/https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2014/05/23/civilities-what-does-the-acronym-lgbtq-stand-for/|archive-date=3 January 2020}}</ref> == Историја појма == [[Датотека:Stonewall_Inn_5_pride_weekend_2016.jpg|лево|мини| [[Стоунвол ин|Стоунвол ин]] у [[Геј четврт|геј четврти]] [[Гринвич Вилиџ]] на [[Менхетн]]у, место [[Стоунволска побуна|Стоунволске побуне]] у јуну [[1969.]] године, колевка модерног покрета за [[права ЛГБТ особа]] и икона {{ill|sh|ЛГБТ култура|LGBT kultura|ЛГБТ културе}}, украшена је [[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|заставицама дугиних боја]].<ref name="GayGreenwichVillage1">{{Cite web|url=https://theculturetrip.com/north-america/usa/new-york/articles/why-new-york-city-is-a-major-destination-for-lgbt-travelers/|title=Why New York City Is a Major Destination for LGBT Travelers|last=Julia Goicichea|date=16 August 2017|publisher=The Culture Trip|archive-url=https://web.archive.org/web/20200102084000/https://theculturetrip.com/north-america/usa/new-york/articles/why-new-york-city-is-a-major-destination-for-lgbt-travelers/|archive-date=2 January 2020|url-status=live|access-date=2 February 2019}}</ref><ref name="GayGreenwichVillage2">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/06/25/nyregion/stonewall-inn-named-national-monument-a-first-for-gay-rights-movement.html |title=Stonewall Inn Named National Monument, a First for the Gay Rights Movement |last=Eli Rosenberg |date=24 June 2016|work=The New York Times |access-date=25 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20200506010607/https://www.nytimes.com/2016/06/25/nyregion/stonewall-inn-named-national-monument-a-first-for-gay-rights-movement.html |archive-date=6 May 2020}}</ref><ref name="GayGreenwichVillage3">{{Cite web|url=http://www.nps.gov/diversity/stonewall.htm|title=Workforce Diversity The Stonewall Inn, National Historic Landmark National Register Number: 99000562|publisher=National Park Service, U.S. Department of the Interior|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306222059/http://www.nps.gov/diversity/stonewall.htm|archive-date=6 March 2016|url-status=live|access-date=21 April 2016}}</ref>]] [[Датотека:Palco_BolognaPride08.jpg|мини| ЛГБТ публикације, [[Parada ponosa|параде поноса]] и сродни догађаји све више одбацују ''ЛГБТ'' иницијализам и редовно додају нова слова и баве се питањима постављања тих слова у нови наслов.<ref>Cahill, Sean, and Bryan Kim-Butler. "Policy priorities for the LGBT community: Pride Survey 2006." New York, NY: National Gay and Lesbian Task Force (2006).</ref>]] Пре сексуалне револуције 1960-их, [[Западњачка култура|западне културе]] нису имале изразе који нису били [[пејоратив]]и да опишу људе који се не уклапају у норме родних и сексуалних идентитета. Неке друге културе су успеле да развију не-пејоративне изразе, као што је израз ''[[дводушност]]'' у [[Амерички староседеоци|староседелачким културама Северне Америке]]. Најближе што се томе дошло је био концепт ''[[трећи пол|трећег пола]]'', који је потекао из [[Сексологија|сексологије]] 1860-их, као и разних Хинду текстова, али никад није ушао у свакодневни говор.<ref name="The Social Studies C"/><ref>Kennedy, Hubert C. (1980): «The "third sex" theory of Karl Heinrich Ulrichs», artículo en inglés, en la revista ''Journal of Homosexuality'', 6 (1-2): págs.&nbsp;101-103; 1981.</ref><ref>[[Magnus Hirschfeld|Hirschfeld, Magnus]] (1904): ''Berlins Drittes Geschlecht'' (‘el tercer sexo en Berlín’).</ref><ref>[[Havelock Ellis|Ellis, Havelock]]; y [[John Addington Symonds|Symonds, John Addington]] (1897): ''Sexual inversion'' (‘la inversión del género’).</ref><ref>[[Edward Carpenter|Carpenter, Edward]] (1908): [http://www.fordham.edu/halsall/pwh/carpenter-is.html «The intermediate sex: a study of some transitional types of men and women»], artículo en inglés en el sitio web Fordham.edu (Estados Unidos).</ref><ref>Duc, Aimée (1901): ''Sind es Frauen? Roman über das dritte Geschlecht'' (‘¿Estas son mujeres?, una novela acerca del tercer género’).</ref> Почетком 1950-их у [[Сједињене Државе|САД]], геј магазини, организације и клубови су почели да користе термин ''[[Хомофилија (покрет)|хомофил]]'' како би истакли да у хомосексуалним везама постоји [[љубав]], а у првој половини [[20. век]]а се појављује и реч ''лезбијка''.<ref>{{cita libro | last = Tamagne | first = Florence | publisher = Algora | title = A history of homosexuality in Europe. Berlin, London, Paris 1919-1939 | url =https://archive.org/details/historyhomosexua00tama_272| url-access = registration | edición = 1ª | año = 2006 | isbn = 0-87586-355-8 | página = [https://archive.org/details/historyhomosexua00tama_272/page/n49 39]-42| idioma = inglés }}</ref> Реч хомофил је коришћена у позитивном смислу у [[Западна Европа|западноевропским земљама]] и САД током 1950-их, 60-их и 70-их, када испада из употребе и бива замењена речима ''[[геј]]'' и ''[[Хомосексуалност|хомосексуалац]]''.<ref>{{cite book |title=La sociedad gay: una invisible minoría |trans-title=Геј друштво: невидљива мањина |first=Juan A. |last=Herrero-Brasas |publisher=FOCA |year=2001 |isbn=9788495440150 |page=294}}</ref><ref>{{cita web |last=Minton |first=Henry |title=Departing from Deviance |publisher=[[University of Chicago Press]] |date=2002 |isbn=0226530434 |url=http://books.google.com/books?id=cCoADHpbzHsC&pg=PA238&%7cpg=PA238 |access-date=2009-01-01}}</ref> Први широко коришћени израз, „хомосексуалац”, који се сада користи првенствено у научном контексту, некад је носио негативне конотације. „Геј” је постао популаран термин 1970-их у САД.<ref name="The Social Studies C">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4qFMqjxte9IC |title=The Social Studies Curriculum: Purposes, Problems, and Possibilities |last=Ross |first=E. Wayne |publisher=SUNY Press |year=2006 |isbn=978-0-7914-6909-5|access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085357/https://books.google.com/books?id=4qFMqjxte9IC |archive-date=19 June 2019}}</ref> Како су лезбијке све више улазиле у пажњу јавности, фраза „геј и лезбијка" користила се све чешће.<ref name="Gay Pride Nee">{{Cite news|url=http://www.denverpost.com/ci_6198394?source=rss|title=Gay Pride Needs New Direction|last=Swain|first=Keith W.|date=21 June 2007|work=[[Denver Post]]|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20160421235751/http://www.denverpost.com/ci_6198394?source=rss|archive-date=21 April 2016}}</ref> Спор око тога да ли примарни фокус њихових политичких циљева треба да буде [[феминизам]] или [[Права ЛГБТ особа по државама или територији|права хомосексуалаца]] довео је до распуштања неких лезбијских организација, укључујући Кћери Билитиса, коју су основали Дел Мартин и Филис Лајон<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wqt4krhmQrwC&dq=daughters+of+bilitis+founder&pg=PA394|title=Rebels, Rubyfruit, and Rhinestones: Queering Space in the Stonewall South - James Thomas Sears - Google Books|last=Sears|first=James Thomas|year=2001|isbn=9780813529646|access-date=2022-05-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20220514161912/https://books.google.com/books?id=wqt4krhmQrwC&dq=daughters+of+bilitis+founder&pg=PA394|archive-date=14 May 2022}}</ref>, али се расформирала 1970. због спорова око тога који циљ треба да има предност.<ref>{{Cite journal|last=Esterberg|first=Kristen|year=1994|title=From Accommodation to Liberation: A Social Movement Analysis of Lesbians in the Homophile Movement|url=https://archive.org/details/sim_gender-society_1994-09_8_3/page/424|journal=Gender and Society|volume=8|issue=3|pages=424–443|doi=10.1177/089124394008003008}}</ref> Како је једнакост била приоритет за [[Лезбијски феминизам|лезбијске феминисткиње]], диспаритет улога између мушкараца и жена или бутцх и фемме сматран је [[Патријархат|патријархалним]]. Лезбијске феминисткиње су избегавале игру [[Родна улога|родних улога]] која је била распрострањена у баровима, као и перципирани [[шовинизам]] геј мушкараца ; многе лезбијске феминисткиње су одбиле да раде са геј мушкарцима или да се прихвате њихових циљева.<ref>Faderman, Lillian (1991). ''Odd Girls and Twilight Lovers: A History of Lesbian Life in Twentieth Century America'', Penguin Books. {{ISBN|0-14-017122-3}}, p. 210–211.</ref> Лезбијке које су имале есенцијалистички став, да су рођене као хомосексуалци и користиле дескриптор „лезбијка“ да дефинишу сексуалну привлачност, често су сматрале да су [[Сепаратистички феминизам|сепаратистичка]] мишљења лезбијки-феминисткиња штетна за права хомосексуалаца.<ref>Faderman (1991), p. 217–218.</ref> Бисексуалне и трансродне особе су такође тражиле признање као легитимне категорије унутар шире мањинске заједнице.<ref name="Gay Pride Nee" /> После промена након [[Стоунволска побуна|Стоунволске побуне]] [[1969]]. у [[Њујорк]]у, касних 1970-их и раних 1980-их, неки гејеви и лезбијке су мање прихватали [[Бисексуалност|бисексуалне]] или [[Трансродност|трансродне]] особе.<ref name="Transgender Subjectivities">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QiJryCzrZmYC|title=Transgender Subjectivities: A Clinician's Guide|last=Leli|first=Ubaldo|last2=Drescher|first2=Jack|publisher=Haworth Press|year=2005|isbn=978-0-7890-2576-0|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906145439/https://books.google.com/books?id=QiJryCzrZmYC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Bisexuality and Transgend"/> Критичари кажу да трансродне особе глуме [[Стереотип|стереотипе]] и да су бисексуалци једноставно геј мушкарци или лезбијке који се плаше да [[Каминг аут|изађу]] и буду искрени у вези са својим идентитетом.<ref>{{cite web |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5603307/ |title=Bisexuality, minority stress, and health |last1=Фејнстајн |first1=Брајан А. |last2=Дјан |first1=Кристина |date=2017-01-23 |website=ncbi.nlm.nih.gov |access-date=2022-06-18 |quote=}}</ref><ref name="Transgender Subjectivities" /> Свака заједница унутар шире ЛГБТ заједнице се борила да развије сопствени идентитет, укључујући да ли треба и ако да, како да се усклади са другим [[Rod (sociologija)|родним]] и заједницама заснованим на [[сексуална оријентација|сексуалним оријентацијама]], понекад искључујући друге подгрупе; ови сукоби трају до данас.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ЛГБТК активисти и уметници креирали су постере како би подигли свест о овом питању од почетка покрета.<ref name="Exhibition Guide">{{Cite web|url=http://www.politicalgraphics.org/out-of-the-closet|title=Out of the Closet and Into the Streets|website=[[Center for the Study of Political Graphics]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20161002103737/http://www.politicalgraphics.org/out-of-the-closet|archive-date=2 October 2016|url-status=live|access-date=1 October 2016}}</ref> Отприлике 1988. године, активисти су почели да користе иницијализам ''ЛГБТ'' у Сједињеним Државама.<ref>[https://books.google.com/books?id=PiglAQAAIAAJ Research, policy and practice: Annual meeting] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190619085339/https://books.google.com/books?id=PiglAQAAIAAJ|date=19 June 2019}}, American Educational Research Association Verlag AERA, 1988.</ref> Тек 1990-их унутар покрета, геј, лезбијке, бисексуалне и трансродне особе су стекле једнако поштовање.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Ово је подстакло неке организације да усвоје нова имена, као што је {{ill|en|ГЛБТ историјско друштво|GLBT Historical Society}} урадило [[1999]].<ref>{{Cite web|url=https://www.glbthistory.org/timeline|title=Our History|last=Koskovich|first=Gerard|website=The GLBT Historical Society|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107212644/https://www.glbthistory.org/timeline|archive-date=7 January 2022|url-status=live|access-date=January 7, 2022}}</ref> Иако је ЛГБТ заједница прошла кроз много контроверзи у вези са универзалним прихватањем различитих група чланова (посебно бисексуалне и трансродне особе су понекад биле маргинализоване од стране шире ЛГБТ заједнице), термин ''ЛГБТ'' је био и остао позитиван симбол инклузије.<ref name="The Handbook of Lesb"/><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Упркос чињеници да иницијализам ''ЛГБТ'' номинално не обухвата све појединце у мањим заједницама (погледајте [[ЛГБТ#Варијанте иницијализма|варијанте у наставку чланка]]), термин је опште прихваћен да укључује оне који нису посебно идентификовани у њему.<ref name="The Handbook of Lesb"/><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Употреба термина ''ЛГБТ'' је током времена у великој мери помогла у довођењу иначе маргинализованих појединаца у једну ширу заједницу.<ref name="The Handbook of Lesb" /><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Трансродна глумица [[Кендис Кејн]] је [[2009]]. године описала ЛГБТ заједницу као „последњу велику мањину", напомињући „да још увек можемо бити отворено узнемиравани" и „да нас прозивају на телевизији".<ref name="Advocate 2009-03">{{Cite news |title=I Advocate... |date=March 2009 |work=[[The Advocate (ЛГБТ магазин)|The Advocate]] |publisher=Issue #1024 |page=80}}</ref> У 2016. години, {{ill|hr|ГЛААД|GLAAD|ГЛААД-ов}} ({{јез-енг|Gay & Lesbian Alliance Against Defamation}}, {{јез-срп|Геј и лезбијски савез против клевете}}, данас познат само по скраћеници -{''GLAAD''}-) референтни водич за медије наводи да је ''ЛГБТК'' преферирани иницијализам, будући да више укључује млађе чланове заједница којима је ''[[квир]]'' преферирана етикета.<ref>{{Cite web |url=http://www.advocate.com/media/2016/10/26/expanding-acronym-glaad-adds-q-lgbt |title=Expanding the Acronym: GLAAD Adds the Q to LGBT |last=Ring |first=Trudy |date=26 October 2016 |publisher=Advocate |archive-url=https://web.archive.org/web/20220514161913/https://www.advocate.com/media/2016/10/26/expanding-acronym-glaad-adds-q-lgbt |archive-date=14 May 2022 |url-status=live |access-date=30 October 2016}}</ref> Међутим, неки људи сматрају ''квир'' погрдним изразом који потиче из [[Говор мржње|говора мржње]] и одбацују га, посебно међу старијим члановима заједнице.<ref name="Nadal-2017">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=lVYoDwAAQBAJ&pg=PA1384 |title=The SAGE Encyclopedia of Psychology and Gender |last=Nadal |first=Kevin |date=15 April 2017 |publisher=SAGE Publications |isbn=978-1-4833-8427-6 |location=Thousand Oaks, California |page=1384 |oclc=994139871 |access-date=3 January 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085340/https://books.google.com/books?id=lVYoDwAAQBAJ&pg=PA1384 |archive-date=19 June 2019}}</ref> == Варијанте иницијализма == [[Датотека:Plaza_de_Mayo_LGBT.jpg|мини| [[Parada ponosa|Парада поноса]] [[2010]]. на Плази де Мајо, у [[Буенос Ајрес]]у, која користи ЛГБТИК иницијализам<ref>{{Cite web|url=http://www.marchadelorgullo.org.ar/|title=Marcha del Orgullo LGBTIQ|publisher=Comisión Organizadora de la Marcha (C.O.M.O)|language=es|archive-url=https://web.archive.org/web/20021008094404/http://www.marchadelorgullo.org.ar/|archive-date=8 October 2002|url-status=live|access-date=2 December 2016}}</ref>]] [[Датотека:Helsinki_Pride_Parade_I_(5897488480).jpg|мини| Људи се окупљају на Сенатском тргу у [[Хелсинки|Хелсинкију]] непосредно пре почетка {{ill|en|Хелсинки прајд|Helsinki Pride|Параде поноса у Хелсинкију}} [[2011]].]] Постоје многе варијанте, као и варијације које мењају редослед слова, укључујући '''{{Dfn|ЛГБТ+}}'''.<ref>{{Cite web|url=https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/|title=LGBT+ mental health |website=LGBT+ mental health |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224214757/https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/ |archive-date=24 February 2022 |url-status=live |access-date=2022-03-29}}</ref><ref name="udayton.edu">{{Cite web|url=http://news.trust.org/item/20190426194739-w5zag/ |title=Armenia's LGBT+ community still waits for change one year after revolution |last=Vikhrov |first=Natalie|date=26 April 2019|website=Thomson Reuters Foundation |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224103611/http://news.trust.org/item/20190426194739-w5zag/ |archive-date=24 February 2021 |url-status=live |access-date=28 April 2019}}</ref> Постоје и друге уобичајене варијанте, као што су '''ЛГБТКИА''' ({{јез-енг|LGBTQIA}}),<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/LGBTQIA|title=LGBTQIA|last=Merriam-Webster|website=Merriam-Webster.com|publisher=[[Merriam-Webster]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107090134/https://www.merriam-webster.com/dictionary/LGBTQIA|archive-date=7 January 2022|url-status=live|access-date=2021-01-07|quote=Definition of LGBTQIA: lesbian, gay, bisexual, transgender, queer/questioning (one's sexual or gender identity), intersex, and asexual/aromantic/agender}}</ref> са „А” које означава ''[[асексуалност]]'', ''[[Романтична_оријентација#Аромантицизам|аромантичност]]'' или ''[[ародност]]'',<ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.buddy-project.org/articles/asexual-aromantic|title=What the A in LGBTQIA+ Stands For|last=Kuykendall|first=Emily|website=Buddy Project|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521215113/http://www.buddy-project.org/articles/asexual-aromantic|archive-date=21 May 2021|url-status=live|access-date=21 May 2021|quote=The A in LGBTQIA+ stands for asexual, aromantic, and agender[…]}}</ref> и '''ЛГБТКИА+''', где „+“ представља оне који су део заједнице, али које иницијализам ЛГБТК не обухвата тачно или не одражава њихов идентитет.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://uncw.edu/lgbtqia/facstaff-resources/lgbtqia.html|title=LGBTQIA+|website=www.uncw.edu|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210831162512/https://uncw.edu/lgbtqia/facstaff-resources/lgbtqia.html|archive-date=31 August 2021|url-status=live|access-date=31 August 2021}}</ref> Дужи акроними су изазвали критике због њихове дужине,<ref>{{Cite web|url=https://qz.com/quartzy/1303522/the-new-rainbow-pride-flag-is-a-design-disaster-but-a-triumph-for-lgbtq-inclusiveness/ |title=The new rainbow pride flag is a design disaster—but a triumph for LGBTQ inclusiveness |date=12 June 2018 |publisher=Quartz |archive-url=https://web.archive.org/web/20200628214003/https://qz.com/quartzy/1303522/the-new-rainbow-pride-flag-is-a-design-disaster-but-a-triumph-for-lgbtq-inclusiveness/ |archive-date=28 June 2020 |url-status=live |access-date=7 July 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.oakpark.com/News/Articles/9-24-2019/Coming-to-terms-with-terms/|title=Coming to terms with terms |date=24 September 2019 |website=www.oakpark.com |language=en-US |archive-url=https://web.archive.org/web/20200629054846/https://www.oakpark.com/News/Articles/9-24-2019/Coming-to-terms-with-terms/ |archive-date=29 June 2020 |url-status=live |access-date=25 June 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oliverarditi.com/2019/12/04/the-challenge-of-generosity/|title=The challenge of generosity|last=Oli|date=4 December 2019|website=Oliver Arditi|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628115531/https://oliverarditi.com/2019/12/04/the-challenge-of-generosity/|archive-date=28 June 2020|url-status=live|access-date=25 June 2020}}</ref> који се понекад називају „алфабет супом“.<ref name="DeMarco2012">{{Cite web |url=http://www.huffingtonpost.com/linda-demarco/no-more-alphabet-soup_b_1527958.html |title=No More Alphabet Soup |last=DeMarco |first=Linda |last2=Bruni |first2=Sylvain |date=18 July 2012 |website=The Huffington Post |orig-year=1st pub. 18 May 2012 |id=1527958 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150203014445/http://www.huffingtonpost.com/linda-demarco/no-more-alphabet-soup_b_1527958.html |archive-date=3 February 2015|url-status=live}}</ref> Иако су идентични по значењу, ''ЛГБТ'' може имати више [[Феминизам|феминистичку]] конотацију од ''{{Dfn|ГЛБТ}}''-а јер ставља „Л“ (за „лезбијку“) на прво место.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ''ЛГБТ'' такође може укључивати додатна слова „К” и/или „И” или „П” за ''[[квир]]'' или ''[[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета|испитање]]'' тј ''преиспитивање'' ({{јез-енг|Questioning}}, понекад скраћено знаком питања уместо словом) производећи варијанте ''ЛГБТК'', ''ЛГБТИ'' и ''{{Dfn|ЛГБТКИ}}'' ({{јез-енг|LGBTQ}} и {{јез-енг|LGBTQQ}}).<ref name="In-Between Bodies">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Ph74JKY_5dwC|title=In-Between Bodies: Sexual Difference, Race, and Sexuality|last=Bloodsworth-Lugo |first=Mary K. |publisher=SUNY Press |year=2007 |isbn=978-0-7914-7221-7 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906145702/https://books.google.com/books?id=Ph74JKY_5dwC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Girls' Violence">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=O0ye93mW0eUC|title=Girls' Violence: Myths and Realities|last=Alder |first=Christine |last2=Worrall |first2=Anne |publisher=SUNY Press |year=2004 |isbn=978-0-7914-6110-5 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906153055/https://books.google.com/books?id=O0ye93mW0eUC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Advocacy Research in">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ct_5Cf1aH0kC |title=Advocacy Research in Literacy Education: Seeking Higher Ground|last=Cherland |first=Meredith Rogers |last2=Harper |first2=Helen J. |publisher=Routledge |year=2007 |isbn=978-0-8058-5056-7 |access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906154218/https://books.google.com/books?id=ct_5Cf1aH0kC |archive-date=6 September 2015}}</ref> Редослед слова није стандардизован; поред варијација између позиција почетног „Л” или „Г” које су већ поменуте, мање уобичајена слова, ако се користе, могу се појавити готово било којим редоследом.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> У Шпанији се користи ''ЛГТБ'', односно преокретање слова „Б“ и „Т“.<ref>{{Cite web |url=https://www.fundeu.es/recomendacion/lgtb-en-mayusculas-1074/ |title=LGTB, en mayúsculas |date=22 September 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20211219162045/https://www.fundeu.es/recomendacion/lgtb-en-mayusculas-1074/ |archive-date=19 December 2021 |url-status=live |access-date=19 December 2021}}</ref> Варијантни термини обично не представљају политичке разлике унутар заједнице, већ једноставно произилазе из преференци појединаца и група.<ref name="Narrative Therapy">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=STMieEKGGikC |title=Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives |last=Brown |first=Catrina |last2=Augusta-Scott |first2=Tod |publisher=Sage Publications Inc |year=2006 |isbn=978-1-4129-0988-4 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906165342/https://books.google.com/books?id=STMieEKGGikC |archive-date=6 September 2015}}</ref> Док неки људи тврде да ''[[Panseksualnost|пансексуалност]]'', ''[[полисексуалност]]'', ''[[Panseksualnost#Etimologija|омнисексуалност]]'' и ''сексуална флуидност'' потпадају под кровни термин ''бисексуалац'' (и стога се сматрају делом бисексуалне заједнице), други се не слажу и тврде да иако ти идентитети имају неке преклапајуће карактеристике, ипак су различити.<ref name="bipanpoli">{{cite web |url=https://www.verywellmind.com/what-is-sexual-fluidity-5210420 |title=What Is Sexual Fluidity? |last=Охвовориоле |first=Токетему |date=2021-12-26 |website=verywellmind.com |access-date=2022-06-22 }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.webmd.com/sex/pansexuality-what-it-means |title=Pansexuality: What It Means |author=WebMD Editorial Contributors |date=2021-10-21 |website=webmd.com/ |access-date=2022-06-22 }}</ref> У самој бисексуалној заједници постоји конфузија шта то значи бити бисексуалан, а шта пансексуалан и полисексуалан. -{[[Rolling Stone]]}- пише да неки људи верују да се коришћењем префикса ''би-'' искључују чланови трансродне заједнице и родно неусклађене особе, да се фокус ставља на привлачност ка искључиво цисродним мушкарцима и женама и да су префикси као што су ''пан-'' и ''омни-'' ({{јез-грч|πᾶν}}; {{јез-лат|omni}}; {{јез-срп|све}}) прикладнији. Други тврде да префикс означава привлачност ка два (или више) родна идентитета.<ref>{{cite web |url=https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/whats-the-real-difference-between-bi-and-pansexual-667087/ |title=https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/whats-the-real-difference-between-bi-and-pansexual-667087/ |last=Зејн |first=Закари |date=2018-06-18 |website=rollingstone.com |access-date=2022-06-22}}</ref> Неки користе ''ЛГБТ+'' у значењу „ЛГБТ и сродне заједнице“.<ref name="udayton.edu" /> '''{{Dfn|ЛГБТКИА}}''' ({{јез-енг|LGBTQIA}}) се понекад користи и основном термину додаје квир, [[међуполност|међуполна]] (интерсексуална) и [[асексуалност|асексуална]] особа.<ref name="ЛГБТКИА">{{Cite web|url=http://lgbtqia.ucdavis.edu/index.html|title=Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, Queer, Intersex, Asexual Resource Center|date=21 September 2015|publisher=University of California, Davis|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202112709/http://lgbtqia.ucdavis.edu/index.html|archive-date=2 February 2017|url-status=dead|access-date=20 January 2017}}</ref> Друге варијанте могу имати „Н" за ''несигуран'' (или -{„U”}- за {{јез-енг|unsure}}); „Р” за ''радознао'' (или -{„C"}- за {{јез-енг|curious}}); друго -{„Т”}- за ''[[Трансвестизам|трансвестит]]''; „ДД” или „2" за ''дводуховне'' особе (или -{„TS”}- за {{јез-енг|two-spirited}}); „СС” или „С” за ''стрејт савезнике'' (или -{„SA”}- или -{„A”}- за {{јез-енг|straight allies}}).<ref name="Oberlin">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=T3RFabY6chcC|title=Oberlin College: Oberlin, Ohio|last=Lebaron|first=Sarah|last2=Pecsenye|first2=Jessica |last3=Roland |first3=Becerra |last4=Skindzier |first4=Jon|publisher=College Prowler, Inc |year=2005 |isbn=978-1-59658-092-3 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906160313/https://books.google.com/books?id=T3RFabY6chcC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Teaching about Asian">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=JqLOnyU081kC |title=Teaching about Asian Pacific Americans: Effective Activities, Strategies, and Assignments for Classrooms and Communities (Critical Perspectives on Asian Pacific Americans)|last=Chen |first=Edith Wen-Chu |last2=Omatsu|first2=Glenn|publisher=Rowman & Littlefield|year=2006|isbn=978-0-7425-5338-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152229/https://books.google.com/books?id=JqLOnyU081kC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="After Revolution: M">{{Cite book|url=https://archive.org/details/afterrevolution00flor|title=After Revolution: Mapping Gender and Cultural Politics in Neoliberal Nicaragua|last=Babb|first=Florence E.|publisher=University of Texas Press|year=2001|isbn=978-0-292-70900-3|url-access=registration}}</ref><ref name="Gay and Lesbian Righ">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DN2KGHnYN0EC|title=Gay and Lesbian Rights Organizing: Community-based Strategies|last=Padilla|first=Yolanda C.|publisher=Haworth Press|year=2003|isbn=978-1-56023-275-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172637/https://books.google.com/books?id=DN2KGHnYN0EC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="From Hate Crimes t">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=fzp9QP0h6bAC|title=From Hate Crimes to Human Rights: A Tribute to Matthew Shepard|last=Swigonski|first=Mary E. |last2=Mama |first2=Robin S. |last3=Ward |first3=Kelly |last4=Shepard |first4=Matthew|publisher=Haworth Press|year=2001|isbn=978-1-56023-257-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152612/https://books.google.com/books?id=fzp9QP0h6bAC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Укључивање стрејт савезника у ЛГБТ акроним се показало контроверзним јер су многи стрејт савезници били оптужени да користе ЛГБТ заговарање да би стекли популарност и статус у последњих неколико година,<ref name="Becker2006">{{Cite journal|last=Becker|first=Ron|date=2006|title=Gay-Themed Television and the Slumpy Class: The Affordable, Multicultural Politics of the Gay Nineties|journal=Television & New Media|volume=7|issue=2|pages=184–215|doi=10.1177/1527476403255830|issn=1527-4764}}</ref> а разни ЛГБТ активисти су критиковали хетеронормативни поглед на свет одређених стрејт савезника.<ref name="DeTurk2011">{{Cite journal|last=DeTurk|first=Sara|date=2011|title=Allies in Action: The Communicative Experiences of People Who Challenge Social Injustice on Behalf of Others|journal=Communication Quarterly|volume=59|issue=5|pages=569–590|doi=10.1080/01463373.2011.614209|issn=0146-3373|doi-access=free}}</ref> Неки могу додати и „П“ за ''[[Poliamorija|полиаморију]]'', „Х“ за ''[[ХИВ|ХИВ позитивне]]'', или „О“ за ''остале''.<ref name="Bisexuality and Transgend" /><ref name="Peace Kills">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=IqivmWcKYZEC |title=Peace Kills: America's Fun New Imperialism|last=O'Rourke|first=P. J.|publisher=Grove Press |year=2001 |isbn=978-0-8021-4198-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20210709191755/https://books.google.com/books?id=IqivmWcKYZEC|archive-date=9 July 2021}}</ref> Иницијализам ''{{Dfn|ЛГБТИХ}}'' користи се у [[Индија|Индији]] да обухвати хиџра [[Treći rod|трећи родни]] идентитет и сродну субкултуру.<ref name="Pune Mirror">{{Cite web|url=http://www.punemirror.in/pune/cover-story/Maiden-stage-act-by-citys-LGBT-face-gets-censors-chop/articleshow/45312884.cms|title=Maiden stage act by city's LGBT face gets censor's chop|last=Gurjar|first=Kaumudi|website=punemirror.in|publisher=Pune Mirror|archive-url=https://web.archive.org/web/20160528092821/http://www.punemirror.in/pune/cover-story/Maiden-stage-act-by-citys-LGBT-face-gets-censors-chop/articleshow/45312884.cms|archive-date=28 May 2016|url-status=dead|access-date=22 December 2014}}</ref><ref name="GayLeeds">{{Cite web|url=http://www.gayleeds.com/editors/article/_LGB-or-LGBT-or-LGBTQ-or-What/|title=Gay Leeds&nbsp;— Your comprehensive guide to all things gay in Leeds|last=McCusker|first=Ros|website=gayleeds.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20150109003322/http://www.gayleeds.com/editors/article/_LGB-or-LGBT-or-LGBTQ-or-What/|archive-date=9 January 2015 |url-status=dead |access-date=22 December 2014}}</ref> Додавање слова „Д” означава {{ill|en|демисексуалност|demisexuality}}.<ref name="demi">{{cite web |url=https://outrightinternational.org/content/acronyms-explained |title=ACRONYMS EXPLAINED |author=<!--Not stated--> |website=https://outrightinternational.org/ |access-date=2022-06-21 }}</ref> Додавање термина ''савезници'' иницијализму изазвало је контроверзу,<ref name="ISD">{{Cite web|url=http://www.iowastatedaily.com/news/article_50e5e8f6-5edc-11e4-a17f-f77a797314c5.html|title=Adding 'allies' to LGBT acronym sparks controversy |last=Kelly |first=Morgan |website=iowastatedaily.com |publisher=Iowa State Daily|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305001010/http://www.iowastatedaily.com/news/article_50e5e8f6-5edc-11e4-a17f-f77a797314c5.html|archive-date=5 March 2016|url-status=live|access-date=29 December 2014}}</ref> а неки виде укључивање „савезника“ уместо „асексуалног“ као облик [[Дискриминација против асексуалних особа|асексуалног брисања]].<ref name="Maroon1">{{Cite web|url=http://www.loyolamaroon.com/2.6713/column-a-stands-for-asexuals-and-not-allies-1.2833151|title=Column: "A" stands for asexuals and not allies |last=Richard |first=Katherine |website=loyolamaroon.com |publisher=The Maroon|archive-url=https://web.archive.org/web/20131206150654/http://www.loyolamaroon.com/2.6713/column-a-stands-for-asexuals-and-not-allies-1.2833151|archive-date=6 December 2013 |url-status=dead|access-date=29 December 2014|quote=That "A" is not for allies, that "A" is for asexuals. [...] Much like bisexuality, asexuality suffers from erasure.}}</ref> Слично ''{{Dfn|ЛГБТИКА+}} ({{јез-енг|LGBTIQA+}})'' означава ''лезбијка, геј, бисексуалац, трансродна особа, интерсексуалац, квир/испитивање, асексуалан'' и многе друге термине (као што су ''небинарни и пансексуални'').<ref name="ЛГБТИКА+">{{Cite web |url=https://www.latrobe.edu.au/students/support/wellbeing/lgbtiqa-services/what-lgbtiqa-means |title=What does LGBTIQA+ mean |last=University |first=La Trobe |website=www.latrobe.edu.au |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20181013093334/https://www.latrobe.edu.au/students/support/wellbeing/lgbtiqa-services/what-lgbtiqa-means |archive-date=13 October 2018 |url-status=live |access-date=13 October 2018}}</ref> „+” после „А” може означавати друго „А” које представља ''савезнике'' ({{јез-енг|allies}}).<ref>{{Cite web |url=https://diversity.utexas.edu/genderandsexuality/wp-content/uploads/2016/03/Handout-LGBTQA-Definitions-2016.pdf |title=Concepts & Categories of LGBTQA+Identities|last=University |first=Texas |website=www.utexas.edu// |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20200803141647/https://diversity.utexas.edu/genderandsexuality/wp-content/uploads/2016/03/Handout-LGBTQA-Definitions-2016.pdf |archive-date=3 August 2020 |url-status=dead |access-date=29 June 2020}}</ref> У [[Канада|Канади]] се заједница понекад идентификује као ЛГБТК2 ({{јез-енг|LGBTQ2}}) (лезбијка, геј, бисексуална, трансродна, квир и два духа).<ref name="DvaDuha">{{Cite web|url=https://pm.gc.ca/eng/news/2017/11/28/government-canada-initiatives-support-lgbtq2-communities-and-promote-diversity-and |title=Government of Canada initiatives to support LGBTQ2 communities and promote diversity and inclusion |date=28 November 2017|website=JUSTIN TRUDEAU, PRIME MINISTER OF CANADA|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109012040/https://pm.gc.ca/eng/news/2017/11/28/government-canada-initiatives-support-lgbtq2-communities-and-promote-diversity-and|archive-date=9 January 2019 |url-status=live |access-date=8 January 2019}}</ref> У зависности од тога која организација користи акроним, избор акронима се мења. Предузећа и [[Канадска радиодифузна корпорација|CBC (Канадска радиодифузна корпорација)]] често једноставно користе ''ЛГБТ'' као замену за било коју дужи акроним, групе приватних активиста често користе ''ЛГБТК+'',<ref>{{Cite web|url=https://www.rainbowrefugee.com/|title=Rainbow Refugee|archive-url=https://web.archive.org/web/20190112043352/http://www.rainbowrefugee.com/|archive-date=12 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> док пружаоци услуга јавног здравља фаворизују инклузивнији ''ЛГБТ2К+'' ({{јез-енг|LGBT2Q+}}) да би се прилагодили [[Аутохтони народи|аутохтоним народима]].<ref>{{Cite web |url=http://www.vch.ca/public-health/health-topics-a-z/topics/lgbt2q+ |title=LGBT2Q+ |website=www.vch.ca |archive-url=https://web.archive.org/web/20190109110908/http://www.vch.ca/public-health/health-topics-a-z/topics/lgbt2q+|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> Неко време је организација [[Недеља поноса у Торонту|Торонто прајда]] користила много дужи акроним ''ЛГБТТИКИ2СС'' ({{јез-енг|LGBTTIQQ2SA}}), али ју је одбацила у корист једноставнијег текста.<ref>{{Cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/lgbtq-queer-sexual-diversity-pride-labels-acronym-1.3661094|title=Is it time to drop LGBTQ's 'infinitely expanding alphabet' for something simpler? {{!}} CBC News|last=Szklarski|first=Cassandra|date=2 July 2016|work=CBC|access-date=8 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085342/https://www.cbc.ca/news/canada/lgbtq-queer-sexual-diversity-pride-labels-acronym-1.3661094|archive-date=19 June 2019|publisher=CBC|language=en}}</ref> Премијер [[Џастин Тридо]] је такође критикован због употребе акронима 2ДЛГБТКИИА+ ({{јез-енг|2SLGBTQQIA+}}).<ref name="Justin">{{Cite news|url=https://nypost.com/2021/10/07/justin-trudeau-mocked-after-using-2slgbtqqia-acronym/|title=Justin Trudeau Mocked After Using 2SLGBTQQIA Acronym}}</ref> === Трансродна инклузија === Неке групе су усвојиле термин ''транс*'' као инклузивнију алтернативу за „[[трансродност|трансродне особе]]“, где се транс (без звездице) користи за описивање [[Transmuškarac|транс мушкараца]] и {{ill|en|транс жена|Trans woman}}, док транс* покрива све не-[[цисродност|цисродне]] ([[Небинарност|небинарне]]) идентитете, укључујући трансродне, [[транссексуалност|транссексуалне]], [[трансвестит|трансвестите]], [[џендерквир]], [[родна колебљивост|родно колебљиве]], [[небинарност|небинарне]], [[ародност|ародне]], [[дводушност|дводуховне]] и [[двородност|двородне]] особе, [[трећи род]] и транс мушкарце и транс жене.<ref name="trans*">{{Cite news|url=http://www.slate.com/blogs/outward/2014/01/10/trans_what_does_it_mean_and_where_did_it_come_from.html|title=What Does Trans* Mean, and Where Did It Come From?'|last=Ryan|first=Hugh|date=10 January 2014|work=[[Slate (magazine)|Slate]]|access-date=21 May 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521104711/http://www.slate.com/blogs/outward/2014/01/10/trans_what_does_it_mean_and_where_did_it_come_from.html|archive-date=21 May 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://vadenprd.stanford.edu/special-topics/lgbtq-health/glossary|title=Glossary of Transgender Terms|date=14 February 2014|website=Vaden Health Center Stanford University|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521105407/http://vadenprd.stanford.edu/special-topics/lgbtq-health/glossary|archive-date=21 May 2014|url-status=dead|access-date=21 May 2014}}</ref> Исто тако, термин ''транссексуалац'' обично потпада под кровни термин ''трансродна особа'', али неки транссексуалци се противе томе.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> === Интерсекс инклузија === Они који додају [[Интерсексуалност|међуполне]] особе у ЛГБТ групе или организације могу користити проширени иницијализам '''{{Dfn|ЛГБТИ}}''' ({{јез-енг|LGBTI}})<ref>William L. Maurice, Marjorie A. Bowman, [https://books.google.com/books?id=HX9HAAAAMAAJ Sexual medicine in primary care] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150906150820/https://books.google.com/books?id=HX9HAAAAMAAJ|date=6 September 2015}}, Mosby Year Book, 1999, {{ISBN|978-0-8151-2797-0}}</ref><ref name="Challenging Lesbian Nor">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=usruybRjfMUC|title=Challenging Lesbian Norms: Intersex, Transgender, Intersectional, and Queer Perspectives|last=Aragon|first=Angela Pattatuchi|publisher=Haworth Press|year=2006|isbn=978-1-56023-645-0|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122110205/http://books.google.com/books?id=usruybRjfMUC|archive-date=22 November 2012}}</ref> или '''{{Dfn|ЛГБТИК}}''' ({{јез-енг|LGBTIQ}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.voanews.com/a/trans-women-march-for-their-rights-in-conservative-indonesia/4894550.html|title=Trans Women March for Their Rights in Conservative Indonesia|last=Siddharta|first=Amanda|date=28 April 2019|website=VOA|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190428120725/https://www.voanews.com/a/trans-women-march-for-their-rights-in-conservative-indonesia/4894550.html|archive-date=28 April 2019|url-status=live|access-date=28 April 2019}}</ref> Однос [[Интерсексуалност|интерсексуалаца]] према лезбијским, геј, бисексуалним, транс и квир заједницама је сложен,<ref>{{Cite web|url=https://www.aamc.org/download/431576/data/reasonsdeck.pdf|title=Reasons to Add and Reasons NOT to Add "I" (Intersex) to LGBT in Healthcare|last=Dreger|first=Alice|date=4 May 2015|publisher=[[Association of American Medical Colleges]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160609230211/https://www.aamc.org/download/431576/data/reasonsdeck.pdf|archive-date=9 June 2016|url-status=live|access-date=8 May 2021}}</ref> али се интерсексуалне особе често додају у ЛГБТ категорију како би се створила ЛГБТИ заједница. Неки међуполни људи преферирају иницијализам ''ЛГБТИ'', док би други радије да не буду укључени као део термина.<ref name="Challenging Lesbian Nor" /> {{ill|en|Еми Којама|Emi Koyama}} описује како укључивање интерсполних особа у ''ЛГБТИ'' може да негира адресирање питања људских права специфичних за међуполне особе, укључујући стварање лажног утиска „да су права међуполних особа заштићена“ законима који штите ЛГБТ особе, и пропуштање да се призна да многе међуполне особе нису део ЛГБТ заједнице.<ref>{{Cite web |url=http://www.intersexinitiative.org/articles/lgbti.html |title=Adding the "I": Does Intersex Belong in the LGBT Movement? |last=Koyama |first=Emi |website=Intersex Initiative |archive-url=https://web.archive.org/web/20160517075057/http://www.intersexinitiative.org/articles/lgbti.html |archive-date=17 May 2016 |url-status=live |access-date=18 May 2016}}</ref> Организација {{ill|en|Интерсекс људска права Аустралије|Intersex Human Rights Australia}} наводи да неке интерсексуалне особе привлаче истополне особе, док су друге хетеросексуалне, али да „ЛГБТИ активизам се борио за права људи који су изван очекиваних бинарних полних и родних норми“.<ref>{{Cite web|url=http://oii.org.au/allies|title=Intersex for allies|date=21 November 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20160607042937/http://oii.org.au/allies/|archive-date=7 June 2016|url-status=live|access-date=18 May 2016}}</ref><ref>[http://gaynewsnetwork.com.au/news/oii-releases-new-resource-on-intersex-issues-13999.html OII releases new resource on intersex issues] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140606202143/http://gaynewsnetwork.com.au/news/oii-releases-new-resource-on-intersex-issues-13999.html|date=6 June 2014}}, ''Intersex for allies'' and ''Making services intersex inclusive'' by Organisation Intersex International Australia, via Gay News Network, 2 June 2014.</ref> {{ill|en|Џулијус Кагва|Julius Kaggwa}}, активиста за интерсекс и трансродна права из организације ''Иницијатива за подршку људима са атипичним развојем пола'' ({{јез-енг|Support Initiative for People with atypical sex Development (SIPD)}}) је написао да, „иако нам геј заједница нуди место релативне безбедности, она такође не схвата наше специфичне потребе“.<ref name="Kaggwa2016">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/sep/16/intersex-ugandan-lgbt-gay-rights-life-never-felt-more-dangerous? |title=I'm an intersex Ugandan – life has never felt more dangerous |last=Kaggwa |first=Julius |date=19 September 2016|work=[[The Guardian]] |access-date=3 October 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161006015137/https://www.theguardian.com/world/2016/sep/16/intersex-ugandan-lgbt-gay-rights-life-never-felt-more-dangerous|archive-date=6 October 2016 |issn=0261-3077}}</ref> Бројне студије су показале веће стопе истополне привлачности код интерсексуалних особа,<ref name="mb1991" /><ref name="hast2010">{{Citation|publisher=The Hastings Center Bioethics Forum|last=Dreger|first=Alice|last2=Feder|first2=Ellen K|last3=Tamar-Mattis|first3=Anne|title=Preventing Homosexuality (and Uppity Women) in the Womb?|date=29 June 2010|access-date=18 May 2016|url=http://www.thehastingscenter.org/Bioethicsforum/Post.aspx?id=4754|archivedate=2 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160402051942/http://www.thehastingscenter.org/Bioethicsforum/Post.aspx?id=4754}}</ref> са аустралијском студијом објављеном 2016. о особама рођеним са атипичним полним карактеристикама која је открила да 52% испитаника није хетеросексуално,<ref name="oiijones">{{Cite web|url=https://oii.org.au/30313/intersex-stories-statistics-australia/|title=New publication "Intersex: Stories and Statistics from Australia"|date=3 February 2016|website=[[Organisation Intersex International Australia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160829033933/https://oii.org.au/30313/intersex-stories-statistics-australia/|archive-date=29 August 2016|url-status=dead|access-date=18 August 2016}}</ref><ref name="jones2016">{{Cite book|url=http://oii.org.au/wp-content/uploads/key/Intersex-Stories-Statistics-Australia.pdf|title=Intersex: Stories and Statistics from Australia|last=Jones|first=Tiffany|last2=Hart|first2=Bonnie|last3=Carpenter|first3=Morgan |last4=Ansara |first4=Gavi |last5=Leonard |first5=William |last6=Lucke |first6=Jayne |date=2016|publisher=Open Book Publishers|isbn=978-1-78374-208-0|location=Cambridge, UK |access-date=2 February 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160914152729/http://oii.org.au/wp-content/uploads/key/Intersex-Stories-Statistics-Australia.pdf|archive-date=14 September 2016}}</ref> стога је истраживање интерсексуалних субјеката коришћено за истраживање начина превенције хомосексуалности.<ref name="mb1991">{{Cite journal|last=Meyer-Bahlburg|first=Heino F.L.|date=January 1990|title=Will Prenatal Hormone Treatment Prevent Homosexuality?|journal=Journal of Child and Adolescent Psychopharmacology|volume=1|issue=4|pages=279–283|doi=10.1089/cap.1990.1.279|issn=1044-5463|quote=human studies of the effects of altering the prenatal hormonal milieu by the administration of exogenous hormones lend support to a prenatal hormone theory that implicates both androgens and estrogens in the development of gender preference ... it is likely that prenatal hormone variations may be only one among several factors influencing the development of sexual orientation}}</ref><ref name="hast2010" /> Као искуство рођења са полним карактеристикама које се не уклапају у друштвене норме,<ref name="unfe-fact">{{Cite web|url=https://unfe.org/system/unfe-65-Intersex_Factsheet_ENGLISH.pdf|title=Free & Equal Campaign Fact Sheet: Intersex|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=2015|publisher=United Nations [[Office of the High Commissioner for Human Rights]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304071043/https://unfe.org/system/unfe-65-Intersex_Factsheet_ENGLISH.pdf|archive-date=4 March 2016|url-status=live|access-date=28 March 2016}}</ref> међуполност је термин другачији од трансродности,<ref name="coeres1952">[http://www.assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=20057&lang=en Children's right to physical integrity] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131226081751/http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=20057&lang=en|date=26 December 2013}}, [[Савет Европе|Council of Europe]] Parliamentary Assembly, Report Doc. 13297, 6 September 2013.</ref><ref>{{Cite web|url=http://interactyouth.org/post/100048044990/laverne-cox-is-on-this-weeks-faking-it-in-honor|title=Trans? Intersex? Explained!|publisher=[[Advocates for Informed Choice#Inter/Act|Inter/Act]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018091459/http://interactyouth.org/post/100048044990/laverne-cox-is-on-this-weeks-faking-it-in-honor|archive-date=18 October 2014|url-status=dead|access-date=10 July 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oii.org.au/18194/differences-intersex-trans/|title=Basic differences between intersex and trans|date=3 June 2011|publisher=[[Organisation Intersex International Australia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140904081530/http://oii.org.au/18194/differences-intersex-trans/|archive-date=4 September 2014|url-status=live|access-date=10 July 2013}}</ref> док су неке интерсексуалне особе и интерсексуалне и трансродне.<ref>{{Citation|publisher=Intersex Day|last=Cabral Grinspan|first=Mauro|authorlink1=Mauro Cabral|title=The marks on our bodies|date=25 October 2015|url=http://intersexday.org/en/mauro-cabral-marks-bodies/|access-date=4 October 2016|archivedate=5 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160405220557/http://intersexday.org/en/mauro-cabral-marks-bodies/}}</ref> === Значење слова акронима === {|class="wikitable" style="margin:auto; text-align:center" |+<ref name=":1" /><ref name=":2" /><ref name="Bisexuality and Transgend" /><ref name="bipanpoli" /><ref name="In-Between Bodies" /><ref name="ЛГБТКИА" /><ref name="Oberlin" /><ref name="Peace Kills" /><ref name="Pune Mirror" /><ref name="demi"/><ref name="ISD" /><ref name="ЛГБТИКА+" /><ref name="DvaDuha" /><ref name="Justin" /><ref name="trans*"/> ! colspan="2" | Симбол ! rowspan="2" | Значење |- ! на српској ћирилици ! на енглеском |- | -{Л}- | -{L}- | Лезбијка |- | -{Г}- | -{G}- | Геј |- | -{Б}- | -{B}- | Бисексуалност |- | rowspan="3" colspan="2" | -{Т}- | Трансродност |- | Трансвеститизам |- | Транссексуалност |- | colspan="2" | -{Т*}- или -{Т}- | Транс* |- | -{К}- | -{Q}- | Квир |- | -{К, И, П}- или ? | -{Q}- или ? | Испитивање или преиспитивање |- | -{И}- | -{I}- | Интерсполност |- | colspan="2" rowspan="3" | -{А}- | Асексуалност |- | Аромантичност |- | Ародност |- | -{СС, С}- | -{SA, А}- | (Стрејт) савезник |- | -{ДД, 2}- | -{TS, 2}- | Дводушност |- | -{Н}- | -{U}- | Несигурност |- | rowspan="2" | -{Х}- | rowspan="2" | -{H}- | Хиџра |- | ХИВ позитивни |- | rowspan="3" | -{П}- | rowspan="3" | -{P}- | Полиаморија |- | Пансексуалност |- | Полисексуалност |- | rowspan="2" colspan="2" | -{O}- | Остали |- | Омнисексуалност |- | rowspan="3" colspan="2" | + | Сви који не спадају под слова наведена у акрониму |- | Сродне заједнице |- | Ако долази после слова „А”, може да означава савезнике |} == Критика термина == [[Датотека:Were_a_gay_and_happy_family_wagon.jpg|мини| ЛГБТ породице, попут ових на [[Parada ponosa|паради поноса]] у [[Бостон]]у [[2007]], истраживачи су означили као ''[[Нехетеросексуалност|нехетеросексуалне]]'' из различитих разлога.<ref name="The Spectre of Promiscuity">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UR77Hw2WLYC|title=The Spectre of Promiscuity: Gay Male and Bisexual Non-Monogamies and Polyamories|last=Klesse|first=Christian|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.|year=2007|isbn=978-0-7546-4906-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172622/https://books.google.com/books?id=_UR77Hw2WLYC|archive-date=6 September 2015}}{{Појаснити|reason=Да ли овај извор тврди да су транс појединци нехетеросексуални?|date=May 2018}}</ref>]] Са иницијализмима ''ЛГБТ'' или ''ГЛБТ'' се не слажу сви које они обухватају.<ref name="Counseling Lesbian, G">{{Cite book|url=https://archive.org/details/counselinglesbia2002finn|title=Counseling Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Substance Abusers: Dual Identities|last=Finnegan|first=Dana G.|last2=McNally|first2=Emily B.|publisher=Haworth Press|year=2002|isbn=978-1-56023-925-3|url-access=registration}}</ref> На пример, неки тврде да трансродни и транссексуални циљеви нису исти као код лезбијки, хомосексуалаца и бисексуалних (ЛГБ) особа.<ref name="Coming Out in Christi">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=yjdhpMnHEIMC|title=Coming Out in Christianity: Religion, Identity, and Community|last=Wilcox|first=Melissa M.|publisher=Indiana University Press|year=2003|isbn=978-0-253-21619-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172731/https://books.google.com/books?id=yjdhpMnHEIMC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Овај аргумент се усредсређује на идеју да трансродност има више везе са родним идентитетом, или разумевањем особе да ли је или није мушкарац или жена, без обзира на њихову сексуалну оријентацију.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ЛГБ питања се могу посматрати као питање сексуалне оријентације или привлачности.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Ове разлике су направљене у контексту политичке акције у којој се ЛГБ циљеви, као што су законодавство о [[Истополни брак|истополним браковима]] и рад на [[Људска права|људским правима]] (који можда не укључују трансродне и интерсексуалне особе), могу сматрати да се разликују од трансродних и транссексуалних циљева.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Веровање у „лезбијски и геј сепаратизам“ (не мешати са сродним „[[Сепаратистички феминизам|лезбијским сепаратизмом]]“), сматра да лезбијке и геј мушкарци формирају (или би требало да формирају) заједницу која се разликује и која је одвојена од других група које су иначе укључене у ЛГБТК сферу.<ref name="Gays/Justice">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=dfUw8Zl0kPEC |title=Gays/Justice: A Study of Ethics, Society, and Law |last=Mohr |first=Richard D. |publisher=Columbia University Press |year=1988 |isbn=978-0-231-06735-5|access-date=5 July 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085713/https://books.google.com/books?id=dfUw8Zl0kPEC |archive-date=19 June 2019}}</ref> Иако се не чини увек да имају довољно подршке или организације да би се назвали [[Друштвени покрет|покретом]], сепаратисти су значајан, гласан и активан елемент у многим деловима ЛГБТ заједнице.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Rd31TPHaxdEC|title=Looking Queer: Body Image and Identity in Lesbian, Bisexual, Gay, and Transgender Communities|last=Atkins|first=Dawn|publisher=Haworth Press|year=1998|isbn=978-0-7890-0463-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906162509/https://books.google.com/books?id=Rd31TPHaxdEC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Gays/Justice" /><ref name="Gay and Lesbian Polit">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=89C9DGEertsC |title=Gay and Lesbian Politics: Sexuality and the Emergence of a New Ethic |last=Blasius |first=Mark |publisher=Temple University Press |year=1994 |isbn=978-1-56639-173-3 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906162432/https://books.google.com/books?id=89C9DGEertsC|archive-date=6 September 2015}}</ref> У неким случајевима сепаратисти ће порицати постојање или право на једнакост бисексуалних оријентација и транссексуалности,<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /> понекад водећи јавну [[Бифобија|бифобичну]] и [[Transfobija|трансфобичну]] политику.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Gays/Justice" /> За разлику од сепаратиста, {{ill|sh|Питер Татчел|Peter Tatchell}} из ЛГБТ групе за људска права -{OutRage!}- тврди да би одвајање трансродног покрета од ЛГБ-а било „политичко лудило“, наводећи да:<ref name="LGB but Why T?">{{Cite web|url=http://www.mother-ship.com/blog/lgbt-lesbian-gay-bisexual-but-why-transgender-1721 |title=LGB - but why T?|last=Tatchell|first=Peter|date=24 June 2009|website=mother-ship.com|publisher=Mothership Blog|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703020520/http://www.mother-ship.com/blog/lgbt-lesbian-gay-bisexual-but-why-transgender-1721|archive-date=3 July 2009|url-status=dead|access-date=18 March 2015|quote=To try and separate the LGB from the T, and from women, is political madness. Queers are, like transgender people, gender deviant. We don't conform to traditional heterosexist assumptions of male and female behaviour, in that we have sexual and emotional relationships with the same sex. We should celebrate our discordance with mainstream straight norms. The right to be different is a fundamental human right. The idea that we should conform to straight expectations is demeaning and insulting.}}</ref><blockquote>Квирови су, као и трансродне особе, родно девијантни. Не придржавамо се традиционалних хетеросексистичких претпоставки о мушком и женском понашању, јер имамо сексуалне и емоционалне односе са истим полом. Требало би да славимо наше неслагање са мејнстрим правим нормама. [...]</blockquote>Приказ свеобухватне „ЛГБТ заједнице“ или „ЛГБ заједнице“ такође не подржавају неке лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе.<ref name="That's Revolting">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4moAP04OpPIC|title=That's Revolting!: Queer Strategies for Resisting Assimilation|last=Sycamore|first=Matt Bernstein|publisher=Soft Skull Press|year=2005|isbn=978-1-932360-56-1|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122123638/http://books.google.com/books?id=4moAP04OpPIC|archive-date=22 November 2012}}</ref><ref name="The Political Edge">{{Cite book|url=https://archive.org/details/politicaledge00carl|title=The Political Edge|last=Carlsson|first=Chris|publisher=City Lights Books|year=2005|isbn=978-1-931404-05-1|access-date=5 July 2008|url-access=registration}}</ref> Неки не прихватају или не одобравају {{ill|sh|Права ЛГБТ особа|Prava LGBT osoba|политичку и друштвену солидарност, видљивост и кампању за људска права}} која обично иде уз то, укључујући маршеве и догађаје [[Геј понос|геј поноса]].<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /> Неки од њих верују да груписање људи са нехетеросексуалном оријентацијом одржава мит да је истицање геј/лезбијског/би/асексуалног/пансексуалног/итд. идентитета нешто што чини човека горим од других људи.<ref name="That's Revolting" /> Ови људи су често мање видљиви у поређењу са више мејнстрим геј или ЛГБТ активистима.<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /> Пошто је ову фракцију тешко разликовати од хетеросексуалне већине, уобичајено је да људи претпостављају да сви ЛГБТ особе подржавају ЛГБТ ослобођење и видљивост ЛГБТ особа у друштву, укључујући право да се живот живи на другачији начин од већине.<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /><ref name="Class Matters: Cr">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=aD4yphfHBWMC|title=Class Matters: Cross-Class Alliance Building for Middle-Class Activists|last=Leondar-Wright|first=Betsy|publisher=New Society Publishers|year=2005|isbn=978-0-86571-523-3|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906155708/https://books.google.com/books?id=aD4yphfHBWMC|archive-date=6 September 2015}}</ref> У књизи ''Анти-Геј'' из 1996. године, збирци есеја коју је уредио {{ill|en|Марк Симпсон (новинар)|Mark Simpson (journalist)|Марк Симпсон}}, концепт „униформног“ идентитета који је заснован на [[ЛГБТ стереотипи|ЛГБТ стереотипима]] критикује се због потискивања индивидуалности ЛГБТ особа.<ref>{{Cite web|url=http://www.marksimpson.com/pages/anti_gay.html|title=Anti-Gay|publisher=Marksimpson.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110927113556/http://www.marksimpson.com/pages/anti_gay.html|archive-date=27 September 2011|url-status=dead|access-date=23 October 2011}}</ref> Пишући у -{{{ill|en|BBC News Magazine|BBC News Online#Features|BBC-јевом онлајн магазину}}}- [[2014]]. године, {{ill|en|Џули Биндел|Julie Bindel}} поставља питање да ли различите родне групе сада, „смућкане заједно“ ... „деле иста питања, вредности и циљеве?“ Биндел је предложила низ могућих нових иницијализама за различите комбинације група и закључује да је можда дошло време да се савези реформишу или да коначно сви крену крену „својим путем“.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/magazine-28130472|title=Viewpoint: Should gay men and lesbians be bracketed together?|last=Julie Bindel |date=2 July 2014 |work=[[BBC News Magazine]] |access-date=4 July 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140703195331/http://www.bbc.com/news/magazine-28130472 |archive-date=3 July 2014 |author-link=Julie Bindel}}</ref> Године [[2015.]] скован је слоган „Напустимо Т“ ({{јез-енг|Drop the T}}) како би се охрабриле ЛГБТ организације да престану да подржавају [[Трансродност|трансродне особе]]; многе ЛГБТ групе су ову кампању нашироко осудиле као [[Transfobija|трансфобичну]].<ref name="adv">{{Cite web |url=http://www.advocate.com/transgender/2015/11/06/lgbt-groups-respond-petition-asking-drop-t |title=LGBT Groups Respond to Petition Asking to 'Drop the T' |date=6 November 2015|website=www.advocate.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163841/https://www.advocate.com/transgender/2015/11/06/lgbt-groups-respond-petition-asking-drop-t |archive-date=17 May 2019 |url-status=live |access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.pinknews.co.uk/2015/11/12/drop-the-t-counter-petition-surpases-original/|title=Signatures for 'Drop The T' counter-petition surpass original - PinkNews · PinkNews |date=12 November 2015|website=www.pinknews.co.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163842/https://www.pinknews.co.uk/2015/11/12/drop-the-t-counter-petition-surpases-original/|archive-date=17 May 2019|url-status=live |access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.teenvogue.com/story/drop-the-t-petition-backlash|title=Why More Than 1,000 People Have Signed a Petition to Drop the "T" From LGBT |date=9 November 2015|website=Teen Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163840/https://www.teenvogue.com/story/drop-the-t-petition-backlash|archive-date=17 May 2019|url-status=live|access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.huffpost.com/entry/gay-transphobia-2015-styl_b_8546278|title=Gay Transphobia, 2015 Style|last=Beyer|first=Dana|last2=Director|first2=ContributorExecutive|date=12 November 2015|website=HuffPost|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517172713/https://www.huffpost.com/entry/gay-transphobia-2015-styl_b_8546278|archive-date=17 May 2019|url-status=live|access-date=1 June 2019|last3=Maryl|first3=Gender Rights}}</ref> == Алтернативни термини == Многи људи су покушали да пронађу генерички термин који би заменио бројне постојеће иницијализме.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi"/> Речи као што су ''[[квир]]'' (кровни термин за сексуалне и родне мањине које нису хетеросексуалне или цисродне) и ''[[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|дуга]]'' су испробане, али већина њих није широко прихваћена.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Forging Gay Identities">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jnYy6hSdocAC|title=Forging Gay Identities: Organizing Sexuality in San Francisco, 1950–1994|last=Armstrong|first=Elizabeth A.|publisher=University of Chicago Press|year=2002|isbn=978-0-226-02694-7|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122141703/http://books.google.com/books?id=jnYy6hSdocAC|archive-date=22 November 2012}}</ref> === Квир === ''Квир'' има много негативних конотација према старијим људима који ту реч памте као исмевање и увреду и таква (негативна) употреба термина се и дан данас наставља.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Forging Gay Identities" /> Многи млађи људи такође схватају да је ''квир'' политички набијенији термин од ''ЛГБТ''.<ref name="Forging Gay Identities" /><ref name="It's Your World">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ud3Zzo2-VMsC |title=It's Your World—If You Don't Like It, Change It: Activism for Teenagers |last=Halpin |first=Mikki |publisher=Simon and Schuster|year=2004 |isbn=978-0-689-87448-2 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152241/https://books.google.com/books?id=Ud3Zzo2-VMsC|archive-date=6 September 2015}}</ref> === СРМ/РСМ === СРМ, или РСМ,<ref>{{Cite web|url=https://www.gaystarnews.com/article/five-alternative-terms-instead-lgbt/|title=Five alternative terms you can use instead of LGBT|last=Besanvalle|first=James|date=20 July 2018|website=Gay Star News|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128054231/https://www.gaystarnews.com/article/five-alternative-terms-instead-lgbt/|archive-date=28 January 2021|url-status=live|access-date=20 January 2021}}</ref> скраћеница за [[Сексуалне мањине|сексуалне и родне мањине]], добила је посебну популарност у владама, академијама и у медицини. Усвојен је од стране [[Nacionalni instituti za zdravlje|Националних института за здравље]] (НИЗ) у САД;<ref>{{Cite web|url=https://dpcpsi.nih.gov/sgmro|title=Sexual & Gender Minority Research Office|website=National Institutes of Health|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112015435/https://dpcpsi.nih.gov/sgmro|archive-date=12 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> {{ill|en|Центри за медикер и медикејд услуге|Centers for Medicare & Medicaid Services|Центара за медикер и медикејд услуге}};<ref>{{Cite web|url=https://www.cms.gov/About-CMS/Agency-Information/OMH/resource-center/hcps-and-researchers/data-tools/sgm-clearinghouse|title=Sexual and Gender Minority Clearinghouse|website=Centers for Medicare & Medicaid Services|archive-url=https://web.archive.org/web/20201123162325/https://www.cms.gov/About-CMS/Agency-Information/OMH/resource-center/hcps-and-researchers/data-tools/sgm-clearinghouse|archive-date=23 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> и {{ill|en|Вилијамс институт|Williams Institute}}, који проучава законе и политику према СГМ.<ref>{{Cite web|url=https://williamsinstitute.law.ucla.edu/publications/development-agenda-sgm/|title=A Development Agenda for Sexual and Gender Minorities|last=Park|first=Andrew|date=July 2016|website=Williams Institute|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112030521/https://williamsinstitute.law.ucla.edu/publications/development-agenda-sgm/|archive-date=12 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> [[Универзитет Дјук|Универзитет Дјук]] и {{ill|sh|Универзитет Калифорније у Сан Франциску|University of California, San Francisco}} имају истакнуте здравствене програме за сексуалне и родне мањине.<ref>{{Cite web|url=https://dukesgmhealth.org/|title=Duke Sexual and Gender Minority Health Program|website=Duke University|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613110406/https://dukesgmhealth.org/|archive-date=13 June 2021|url-status=live|access-date=13 June 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sgmhealth.ucsf.edu/home|title=Center for Sexual & Gender Minority Health|website=University of California San Francisco|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613110416/https://sgmhealth.ucsf.edu/home|archive-date=13 June 2021|url-status=live|access-date=13 June 2021}}</ref> Један НИЗ документ препоручује термин СГМ јер укључује „оне који се можда не идентификују као ЛГБТ … или оне који имају специфично здравствено стање које утиче на репродуктивни развој“,<ref>{{Citation|title=Strategic Plan to Advance Research on the Health and Well-being of Sexual and Gender Minorities|date=<!-- c. 2015 -->|url=https://www.edi.nih.gov/sites/default/files/EDI_Public_files/sgm-strategic-plan.pdf|publisher=National Institutes of Health|access-date=23 November 2020|archivedate=18 March 2021|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210318075832/https://www.edi.nih.gov/sites/default/files/EDI_Public_files/sgm-strategic-plan.pdf}}</ref> публикација {{ill|en|Канцеларије за менаџмент и буџет Беле куће|Office of Management and Budget}} објашњава да „Сматрамо да је СГМ инклузивнији, јер укључује особе које нису изричито референциране од стране идентитета наведених у ЛГБТ“,<ref>{{Cite web|url=https://nces.ed.gov/FCSM/pdf/FCSM_SOGI_Terminology_FY20_Report_FINAL.pdf|title=Updates on Terminology of Sexual Orientation and Gender Identity Survey Measures|date=August 2020|website=Federal Committee on Statistical Methodology, under the auspices of the Office of Management and Budget|archive-url=https://web.archive.org/web/20210608193829/https://nces.ed.gov/fcsm/pdf/FCSM_SOGI_Terminology_FY20_Report_FINAL.pdf|archive-date=8 June 2021|url-status=live|access-date=21 June 2021}}</ref> а владин документ [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] фаворизује СГМ јер иницијали попут ЛГБТИК+ означавају термине који, посебно изван {{ill|en|Глобални север и глобални југ|Global North and Global South|глобалног севера}}, „не укључују нужно локална схватања и термине који се користе за описивање сексуалних и родних мањина“.<ref>{{Citation |title=Gender and Strategic Communications in Conflict and Stabilisation Contexts |date=January 2020 |url=https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/866351/How_to_Guide_on_Gender_and_Strategic_Communication_in_Conflict_and_Stabilisation_Contexts_-_January_2020_-_Stabilisation_Unit.pdf |publisher=HM Government |access-date=23 November 2020 |archivedate=1 November 2020 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20201101050719/https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/866351/How_to_Guide_on_Gender_and_Strategic_Communication_in_Conflict_and_Stabilisation_Contexts_-_January_2020_-_Stabilisation_Unit.pdf}}</ref> Пример употребе ван глобалног севера је {{ill|en|Устав Непала|Constitution of Nepal}}, који идентификује „родне и сексуалне мањине“ као заштићену класу.<ref>{{Citation|title=Constitution of Nepal|url=http://www.lawcommission.gov.np/en/archives/981|year=2015|publisher=Nepal Law Commission|access-date=24 November 2020|archivedate=30 September 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200930151001/http://www.lawcommission.gov.np/en/archives/981}}</ref> РСРМ се такође користи за укључивање романтичних мањина.<ref>{{Citation|last=Choudhuri|first=Devika Dibya|title=Multiplicity of LGBTQ+ Identities, Intersections, and Complexities|date=2019-09-20|url=http://dx.doi.org/10.4324/9780429447297-1|journal=Rethinking LGBTQIA Students and Collegiate Contexts|pages=3–16|publisher=Routledge|isbn=978-0-429-44729-7|access-date=2021-06-09|last2=Curley|first2=Kate|doi=10.4324/9780429447297-1}}</ref><ref>{{Citation|last=Lapointe|first=Alicia|title=Postgay|date=2016|url=https://doi.org/10.1057/978-1-137-55425-3_21|journal=Critical Concepts in Queer Studies and Education: An International Guide for the Twenty-First Century|pages=205–218|editor-last=Rodriguez|editor-first=Nelson M.|series=Queer Studies and Education|place=New York|publisher=Palgrave Macmillan US|language=en|doi=10.1057/978-1-137-55425-3_21|isbn=978-1-137-55425-3|access-date=2021-06-09|editor2-last=Martino|editor2-first=Wayne J.|editor3-last=Ingrey|editor3-first=Jennifer C.|editor4-last=Brockenbrough|editor4-first=Edward}}</ref> === Дуга === ''Дуга'' има конотације које подсећају на [[Hipici|хипије]], [[Nju ejdž|њу ејџ]] покрете и групе као што су [[Дугина породица (покрет)|Дугина породица]] или [[Џеси Џексон|Џеси Џексонова]] ''{{ill|en|Дугина/ЉУСЧ коалиција|Rainbow/PUSH}}'' ({{јез-енг|Rainbow/PUSH}}). ''ИРЉ'' ({{јез-енг|SGL}}) (Истородна љубав) ({{јез-енг|same gender loving}}) је понекад фаворизован међу геј мушкарцима [[Afroamerikanci|Афроамериканцима]] као начин да се разликују од онога што сматрају ЛГБТ заједницама у којима доминирају [[Бијелци|белци]].<ref name="The Politics of Gay Rights">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=AlErV-3RpDEC |title=The Politics of Gay Rights|last=Rimmerman |first=Craig A. |last2=Wald |first2=Kenneth D. |last3=Wilcox |first3=Clyde |publisher=University of Chicago Press |year=2006 |isbn=978-1-4129-0988-4 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906163312/https://books.google.com/books?id=AlErV-3RpDEC |archive-date=6 September 2015}}</ref> === Други кровни термини === Неки људи заговарају термин „мањински сексуални и родни идентитети“ (МСРИ ({{јез-енг|MSGI}}), скован 2000. године), како би експлицитно укључили све људе који нису [[Цисродност|цисродни]] и [[Хетеросексуалност|хетеросексуални]]; или ''родне, сексуалне и романтичне мањине'' (РСРМ) ({{јез-енг|GSRM}}), што експлицитније укључује [[Романтична оријентација|мањинске романтичне оријентације]] и [[Poliamorija|полиаморију]]; али ни они нису широко прихваћени.<ref name="Bradford Uni">{{Cite web|url=http://lgbt.wikidot.com/|title=Welcome to the Bradford University Minority Sexual and Gender Identity Site!|year=2008 |publisher=Bradford Uni MSGI Society |archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175247/http://lgbt.wikidot.com/ |archive-date=27 August 2008|url-status=live |access-date=9 September 2008}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.acronymfinder.com/Gender,-Sexual,-and-Romantic-Minorities-%28GSRM%29.html |title=GSRM - Gender, Sexual, and Romantic Minorities|publisher=acronymfinder.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20141009075718/http://www.acronymfinder.com/Gender,-Sexual,-and-Romantic-Minorities-%28GSRM%29.html |archive-date=9 October 2014|url-status=live |access-date=6 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.huffingtonpost.com/ron-suresha/diversities-may-enrich-lgbtqiap-alphabet-soup_b_3929870.html |title='Diversities' May Enrich 'LGBTQIAP' Alphabet Soup|date=19 September 2013|website=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20141007061956/http://www.huffingtonpost.com/ron-suresha/diversities-may-enrich-lgbtqiap-alphabet-soup_b_3929870.html|archive-date=7 October 2014|url-status=live|access-date=6 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://queerumich.com/post/25021141159/lgbt-lgbtq-queer-quiltbag-gsm-gsrm-whats|title=LGBT? LGBTQ? Queer? QUILTBAG? GSM? GSRM?|website=queerumich.com|publisher=[[University of Michigan]] (on [[Tumblr]])|archive-url=https://web.archive.org/web/20150409024759/http://queerumich.com/post/25021141159/lgbt-lgbtq-queer-quiltbag-gsm-gsrm-whats|archive-date=9 April 2015|url-status=live|access-date=12 March 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.derby.ac.uk/campus/support/gender-and-sexual-minority-students/|title=Gender and Sexual Minority Students (LGBTIQA)|publisher=University of Derby|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209064109/https://www.derby.ac.uk/campus/support/gender-and-sexual-minority-students/|archive-date=9 February 2018|url-status=live|access-date=12 March 2015}}</ref> Други ретки кровни термини су [[Родна и секусална разноликост|Родна и сексуална различитост]] (РСР) ({{јез-енг|GSD}}),<ref>[http://www.pinknews.co.uk/2013/02/25/organisation-proposes-replacing-the-limiting-term-lgbt-with-more-inclusive-gsd/ Organisation proposes replacing the 'limiting' term LGBT with 'more inclusive' GSD] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180616231332/https://www.pinknews.co.uk/2013/02/25/organisation-proposes-replacing-the-limiting-term-lgbt-with-more-inclusive-gsd/|date=16 June 2018}}, 25 February 2013</ref> МОРИИ ({{јез-енг|MOGII}}) (Маргинализоване оријентације, родни идентитети и интерсекс) и МОРУИ ({{јез-енг|MOGAI}}) (Маргинализоване оријентације, родна усклађења и интерсекс).<ref>{{Cite news|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/02/25/gender-and-sexual-diversities-gsd-lgbt-label-_n_2758908.html|title='Gender And Sexual Diversities,' Or GSD, Should Replace 'LGBT,' Say London Therapists|date=25 February 2013|work=The Huffington Post|access-date=6 October 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012080406/http://www.huffingtonpost.com/2013/02/25/gender-and-sexual-diversities-gsd-lgbt-label-_n_2758908.html|archive-date=12 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.dal.ca/news/2014/08/01/pride-on-the-prowl.html|title=Pride on the prowl|website=Dalhousie News|archive-url=https://web.archive.org/web/20141009094232/http://www.dal.ca/news/2014/08/01/pride-on-the-prowl.html|archive-date=9 October 2014|url-status=live|access-date=6 October 2014}}</ref> === Медицина === У установама јавног здравља, ''МСМ'' („[[Muškarci koji imaju seks sa muškarcima|мушкарци који имају секс са мушкарцима]]“) се клинички користи за описивање мушкараца који имају секс са другим мушкарцима без позивања на њихову сексуалну оријентацију, а ''ЖСЖ'' („[[жене које имају секс са женама]]“) се такође користи као аналоган термин.<ref>Young, R M & Meyer, I H (2005) The Trouble with "MSM" and "WSW": Erasure of the Sexual-Minority Person in Public Health Discourse American Journal of Public Health July 2005 Vol. 95 No. 7.</ref><ref>Glick, M Muzyka, B C Salkin, L M Lurie, D (1994) Necrotizing [[Periodontitis|ulcerative periodontitis]]: a marker for immune deterioration and a predictor for the diagnosis of [[AIDS]] Journal of Periodontology 1994 65 p. 393–397.</ref> === МВПФАФФ === ''МВПФАФФ'' ({{јез-енг|MVPFAFF}}) је скраћеница за {{ill|en|Маху|Māhū}}, {{ill|en|Вакасалевалева|Vakasalewalewa}}, Палопа, {{ill|en|Фаафафине|Fa'afafine}}, {{ill|en|Акаваине|Akava'ine}}, {{ill|en|Факалеити|Fakaleitī|Факалеити (Леити)}} и {{ill|en|Факафифине|Fakafifine}}. Овај термин развила је {{ill|en|Фајлеша Браун-Актон|Phylesha Brown-Acton}} 2010. године на конференцији о људским правима Азијско-пацифичких игара.<ref>{{Cite journal|last=Brown-Acton|first=Phylesha|date=25 February 2020|title=Hands and feet: A reflection on Polynesian navigation—a Niue Fakafifine community practitioner perspective in Aotearoa-New Zealand|url=https://www.tekaharoa.com/index.php/tekaharoa/article/view/298|journal=Te Kaharoa|language=en|volume=15|issue=1|doi=10.24135/tekaharoa.v15i1.298|issn=1178-6035|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624205208/https://www.tekaharoa.com/index.php/tekaharoa/article/view/298|archive-date=24 June 2021|access-date=2 October 2021}}</ref> Ово се односи на оне у заједници дугиних {{ill|en|Пацифички острвљан|Pacific Islander|пасифика}} који се могу, али не морају идентификовати са ЛГБТ акронимом.<ref>{{Cite web|url=https://www.leva.co.nz/our-work/suicide-prevention/finding-help/support-services/rainbow/|title=Rainbow|website=Le Va|language=en-NZ|archive-url=https://web.archive.org/web/20211002023943/https://www.leva.co.nz/our-work/suicide-prevention/finding-help/support-services/rainbow/|archive-date=2 October 2021|url-status=live|access-date=2 October 2021}}</ref> == Види још == {{портал|ЛГБТ}} * [[Родна и секусална разноликост]] * [[ЛГБТ симболи]] == Референце == {{извори}} [[Категорија:ЛГБТ| ]] [[Категорија:ЛГБТ терминологија]] [[Категорија:Небинарност]] [[Категорија:Асексуалност]] [[Категорија:Трансродност]] [[Категорија:Хомосексуалност]] [[Категорија:Бисексуалност]] 7iahr5ctq3jwo89r2xe1sq9a4rdxmpu 25138844 25138843 2022-08-04T19:52:41Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[ЛГБТ]] на [[ЛГБТ+]] преко преусмерења wikitext text/x-wiki {{кратак опис|иницијализам за лезбејке, геј, бисексуалне и трансродне особе}} {{о страници|иницијализму|заједницу на коју се односи|ЛГБТ+ заједница}} [[Датотека:Gay flag.svg|мини|261x261п|[[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|Застава дугиних боја]] која представља [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ заједницу]]]] {{ЛГБТ сајдбар}} '''{{Dfn|ЛГБТ}}'''+ ({{јез-енг|LGBT}}; верб. скраћ. '''ел-џи-би-ти''')<ref>{{Cite book|title=Српски речник новијих англицизама|last=Прћић|first=Твртко|last2=Дражић|first2=Јасмина|last3=Милић|first3=Мира|publisher=[[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду]]|year=2021|isbn=978-86-6065-636-2|author-link=Твртко Прћић}}</ref> јесте иницијализам који означава [[Хомосексуалност|хомосексуалне]] ([[лезбијка]], [[геј]]), [[Бисексуалност|бисексуалне]] и [[Трансродност|трансродне особе]].<ref>{{cite web |url=https://www.coe.int/en/web/gender-matters/lgbt- |title=LGBT+ |website=coe.int |publisher=[[Савет Европе]] |access-date=2022-08-04 }}</ref> Употребљава се од деведесетих година 20. века. Уз своје варијанте, функционише као {{ill|en|кровни термин|umbrella term}} за више [[Сексуална оријентација|сексуалних оријентација]] и [[Родни идентитет|родних идентитета]].<ref>{{Cite journal |last=Parent |first=Mike C. |last2=DeBlaere |first2=Cirleen |last3=Moradi |first3=Bonnie |date=јун 2013. |title=Approaches to Research on Intersectionality: Perspectives on Gender, LGBT, and Racial/Ethnic Identities |journal=Sex Roles |volume=68 |issue=11–12 |pages=639–645 |doi=10.1007/s11199-013-0283-2}}</ref> Појам ЛГБТ+ је адаптација иницијализма ЛГБТ,<ref>{{cite web |url=https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/ |title=LGBT plus mental health |access-date=2022-08-04}}</ref> који је по себи адаптација иницијализма '''{{Dfn|ЛГБ}}'''. Термин ЛГБ је почео мењати термин геј како би обухватио више чланова [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ+ заједнице]] почев од средине осамдесетих година.<ref>''Acronyms, Initialisms & Abbreviations Dictionary'', Volume 1, Part 1. Gale Research Co., 1985, {{ISBN|978-0-8103-0683-7}}. [https://books.google.com/books?id=JDtUAAAAMAAJ Factsheet five, Issues 32–36, Mike Gunderloy, 1989] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150906161715/https://books.google.com/books?id=JDtUAAAAMAAJ |date=2015-09-06}}</ref> Краћи термин ЛГБ се и даље употребљава онда када трансродне особе нису урачунате.<ref name="Bisexuality and Transgend">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=2SOe4igsrbgC |title=Bisexuality and Transgenderism: InterSEXions of The Others|last=Alexander |first=Jonathan |last2=Yescavage |first2=Karen |publisher=Haworth Press |year=2003 |isbn=978-1-56023-287-2 |access-date=2015-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906150516/https://books.google.com/books?id=2SOe4igsrbgC |archive-date=2015-09-06}}</ref><ref name="Psychology and Sexu">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=v5IzSjeq1S8C |title=Psychology and Sexual Orientation: Coming to Terms |trans-title=Психологија и сексуална оријентација: прихватање |last=Bohan |first=Janis S. |publisher=Routledge |year=1996 |isbn=978-0-415-91514-4 |access-date=2015-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906160451/https://books.google.com/books?id=v5IzSjeq1S8C |archive-date=2015-09-06}}</ref> Иницијализам се може односити на било коју особу која [[Нехетеросексуалност|није хетеросексуална]] или [[Цисродност|цисродна]], а не само на особе хомосексуалне, бисексуалне и трансродне оријентације.<ref name="The Handbook of Lesb">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=pUUyLSKD5voC |title=The Handbook of Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Public Health: A Practitioner's Guide To Service |trans-title=Водич за лезбијско, геј, бисексуално и трансродно јавно здравље: Водич за практичаре |last=Shankle |first=Michael D. |publisher=Haworth Press |year=2006 |isbn=978-1-56023-496-8 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906170653/https://books.google.com/books?id=pUUyLSKD5voC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Ради истицања те свеобухватности варијанта '''{{Dfn|ЛГБТК}}''' ({{јез-енг|LGBTQ}}) садржи слово „К” ({{јез-енг|Q}}) за оне који се идентификују као [[квир]] ({{јез-енг|queer}}) или [[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета|испитују свој сексуални или родни идентитет]] ({{јез-енг|questioning}}).<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2014/05/23/civilities-what-does-the-acronym-lgbtq-stand-for/|title=Civilities, What does the acronym LGBTQ stand for?|work=[[The Washington Post]]|access-date=19 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20200103082543/https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2014/05/23/civilities-what-does-the-acronym-lgbtq-stand-for/|archive-date=3 January 2020}}</ref> == Историја појма == [[Датотека:Stonewall_Inn_5_pride_weekend_2016.jpg|лево|мини| [[Стоунвол ин|Стоунвол ин]] у [[Геј четврт|геј четврти]] [[Гринвич Вилиџ]] на [[Менхетн]]у, место [[Стоунволска побуна|Стоунволске побуне]] у јуну [[1969.]] године, колевка модерног покрета за [[права ЛГБТ особа]] и икона {{ill|sh|ЛГБТ култура|LGBT kultura|ЛГБТ културе}}, украшена је [[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|заставицама дугиних боја]].<ref name="GayGreenwichVillage1">{{Cite web|url=https://theculturetrip.com/north-america/usa/new-york/articles/why-new-york-city-is-a-major-destination-for-lgbt-travelers/|title=Why New York City Is a Major Destination for LGBT Travelers|last=Julia Goicichea|date=16 August 2017|publisher=The Culture Trip|archive-url=https://web.archive.org/web/20200102084000/https://theculturetrip.com/north-america/usa/new-york/articles/why-new-york-city-is-a-major-destination-for-lgbt-travelers/|archive-date=2 January 2020|url-status=live|access-date=2 February 2019}}</ref><ref name="GayGreenwichVillage2">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/06/25/nyregion/stonewall-inn-named-national-monument-a-first-for-gay-rights-movement.html |title=Stonewall Inn Named National Monument, a First for the Gay Rights Movement |last=Eli Rosenberg |date=24 June 2016|work=The New York Times |access-date=25 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20200506010607/https://www.nytimes.com/2016/06/25/nyregion/stonewall-inn-named-national-monument-a-first-for-gay-rights-movement.html |archive-date=6 May 2020}}</ref><ref name="GayGreenwichVillage3">{{Cite web|url=http://www.nps.gov/diversity/stonewall.htm|title=Workforce Diversity The Stonewall Inn, National Historic Landmark National Register Number: 99000562|publisher=National Park Service, U.S. Department of the Interior|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306222059/http://www.nps.gov/diversity/stonewall.htm|archive-date=6 March 2016|url-status=live|access-date=21 April 2016}}</ref>]] [[Датотека:Palco_BolognaPride08.jpg|мини| ЛГБТ публикације, [[Parada ponosa|параде поноса]] и сродни догађаји све више одбацују ''ЛГБТ'' иницијализам и редовно додају нова слова и баве се питањима постављања тих слова у нови наслов.<ref>Cahill, Sean, and Bryan Kim-Butler. "Policy priorities for the LGBT community: Pride Survey 2006." New York, NY: National Gay and Lesbian Task Force (2006).</ref>]] Пре сексуалне револуције 1960-их, [[Западњачка култура|западне културе]] нису имале изразе који нису били [[пејоратив]]и да опишу људе који се не уклапају у норме родних и сексуалних идентитета. Неке друге културе су успеле да развију не-пејоративне изразе, као што је израз ''[[дводушност]]'' у [[Амерички староседеоци|староседелачким културама Северне Америке]]. Најближе што се томе дошло је био концепт ''[[трећи пол|трећег пола]]'', који је потекао из [[Сексологија|сексологије]] 1860-их, као и разних Хинду текстова, али никад није ушао у свакодневни говор.<ref name="The Social Studies C"/><ref>Kennedy, Hubert C. (1980): «The "third sex" theory of Karl Heinrich Ulrichs», artículo en inglés, en la revista ''Journal of Homosexuality'', 6 (1-2): págs.&nbsp;101-103; 1981.</ref><ref>[[Magnus Hirschfeld|Hirschfeld, Magnus]] (1904): ''Berlins Drittes Geschlecht'' (‘el tercer sexo en Berlín’).</ref><ref>[[Havelock Ellis|Ellis, Havelock]]; y [[John Addington Symonds|Symonds, John Addington]] (1897): ''Sexual inversion'' (‘la inversión del género’).</ref><ref>[[Edward Carpenter|Carpenter, Edward]] (1908): [http://www.fordham.edu/halsall/pwh/carpenter-is.html «The intermediate sex: a study of some transitional types of men and women»], artículo en inglés en el sitio web Fordham.edu (Estados Unidos).</ref><ref>Duc, Aimée (1901): ''Sind es Frauen? Roman über das dritte Geschlecht'' (‘¿Estas son mujeres?, una novela acerca del tercer género’).</ref> Почетком 1950-их у [[Сједињене Државе|САД]], геј магазини, организације и клубови су почели да користе термин ''[[Хомофилија (покрет)|хомофил]]'' како би истакли да у хомосексуалним везама постоји [[љубав]], а у првој половини [[20. век]]а се појављује и реч ''лезбијка''.<ref>{{cita libro | last = Tamagne | first = Florence | publisher = Algora | title = A history of homosexuality in Europe. Berlin, London, Paris 1919-1939 | url =https://archive.org/details/historyhomosexua00tama_272| url-access = registration | edición = 1ª | año = 2006 | isbn = 0-87586-355-8 | página = [https://archive.org/details/historyhomosexua00tama_272/page/n49 39]-42| idioma = inglés }}</ref> Реч хомофил је коришћена у позитивном смислу у [[Западна Европа|западноевропским земљама]] и САД током 1950-их, 60-их и 70-их, када испада из употребе и бива замењена речима ''[[геј]]'' и ''[[Хомосексуалност|хомосексуалац]]''.<ref>{{cite book |title=La sociedad gay: una invisible minoría |trans-title=Геј друштво: невидљива мањина |first=Juan A. |last=Herrero-Brasas |publisher=FOCA |year=2001 |isbn=9788495440150 |page=294}}</ref><ref>{{cita web |last=Minton |first=Henry |title=Departing from Deviance |publisher=[[University of Chicago Press]] |date=2002 |isbn=0226530434 |url=http://books.google.com/books?id=cCoADHpbzHsC&pg=PA238&%7cpg=PA238 |access-date=2009-01-01}}</ref> Први широко коришћени израз, „хомосексуалац”, који се сада користи првенствено у научном контексту, некад је носио негативне конотације. „Геј” је постао популаран термин 1970-их у САД.<ref name="The Social Studies C">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4qFMqjxte9IC |title=The Social Studies Curriculum: Purposes, Problems, and Possibilities |last=Ross |first=E. Wayne |publisher=SUNY Press |year=2006 |isbn=978-0-7914-6909-5|access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085357/https://books.google.com/books?id=4qFMqjxte9IC |archive-date=19 June 2019}}</ref> Како су лезбијке све више улазиле у пажњу јавности, фраза „геј и лезбијка" користила се све чешће.<ref name="Gay Pride Nee">{{Cite news|url=http://www.denverpost.com/ci_6198394?source=rss|title=Gay Pride Needs New Direction|last=Swain|first=Keith W.|date=21 June 2007|work=[[Denver Post]]|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20160421235751/http://www.denverpost.com/ci_6198394?source=rss|archive-date=21 April 2016}}</ref> Спор око тога да ли примарни фокус њихових политичких циљева треба да буде [[феминизам]] или [[Права ЛГБТ особа по државама или територији|права хомосексуалаца]] довео је до распуштања неких лезбијских организација, укључујући Кћери Билитиса, коју су основали Дел Мартин и Филис Лајон<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wqt4krhmQrwC&dq=daughters+of+bilitis+founder&pg=PA394|title=Rebels, Rubyfruit, and Rhinestones: Queering Space in the Stonewall South - James Thomas Sears - Google Books|last=Sears|first=James Thomas|year=2001|isbn=9780813529646|access-date=2022-05-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20220514161912/https://books.google.com/books?id=wqt4krhmQrwC&dq=daughters+of+bilitis+founder&pg=PA394|archive-date=14 May 2022}}</ref>, али се расформирала 1970. због спорова око тога који циљ треба да има предност.<ref>{{Cite journal|last=Esterberg|first=Kristen|year=1994|title=From Accommodation to Liberation: A Social Movement Analysis of Lesbians in the Homophile Movement|url=https://archive.org/details/sim_gender-society_1994-09_8_3/page/424|journal=Gender and Society|volume=8|issue=3|pages=424–443|doi=10.1177/089124394008003008}}</ref> Како је једнакост била приоритет за [[Лезбијски феминизам|лезбијске феминисткиње]], диспаритет улога између мушкараца и жена или бутцх и фемме сматран је [[Патријархат|патријархалним]]. Лезбијске феминисткиње су избегавале игру [[Родна улога|родних улога]] која је била распрострањена у баровима, као и перципирани [[шовинизам]] геј мушкараца ; многе лезбијске феминисткиње су одбиле да раде са геј мушкарцима или да се прихвате њихових циљева.<ref>Faderman, Lillian (1991). ''Odd Girls and Twilight Lovers: A History of Lesbian Life in Twentieth Century America'', Penguin Books. {{ISBN|0-14-017122-3}}, p. 210–211.</ref> Лезбијке које су имале есенцијалистички став, да су рођене као хомосексуалци и користиле дескриптор „лезбијка“ да дефинишу сексуалну привлачност, често су сматрале да су [[Сепаратистички феминизам|сепаратистичка]] мишљења лезбијки-феминисткиња штетна за права хомосексуалаца.<ref>Faderman (1991), p. 217–218.</ref> Бисексуалне и трансродне особе су такође тражиле признање као легитимне категорије унутар шире мањинске заједнице.<ref name="Gay Pride Nee" /> После промена након [[Стоунволска побуна|Стоунволске побуне]] [[1969]]. у [[Њујорк]]у, касних 1970-их и раних 1980-их, неки гејеви и лезбијке су мање прихватали [[Бисексуалност|бисексуалне]] или [[Трансродност|трансродне]] особе.<ref name="Transgender Subjectivities">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QiJryCzrZmYC|title=Transgender Subjectivities: A Clinician's Guide|last=Leli|first=Ubaldo|last2=Drescher|first2=Jack|publisher=Haworth Press|year=2005|isbn=978-0-7890-2576-0|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906145439/https://books.google.com/books?id=QiJryCzrZmYC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Bisexuality and Transgend"/> Критичари кажу да трансродне особе глуме [[Стереотип|стереотипе]] и да су бисексуалци једноставно геј мушкарци или лезбијке који се плаше да [[Каминг аут|изађу]] и буду искрени у вези са својим идентитетом.<ref>{{cite web |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5603307/ |title=Bisexuality, minority stress, and health |last1=Фејнстајн |first1=Брајан А. |last2=Дјан |first1=Кристина |date=2017-01-23 |website=ncbi.nlm.nih.gov |access-date=2022-06-18 |quote=}}</ref><ref name="Transgender Subjectivities" /> Свака заједница унутар шире ЛГБТ заједнице се борила да развије сопствени идентитет, укључујући да ли треба и ако да, како да се усклади са другим [[Rod (sociologija)|родним]] и заједницама заснованим на [[сексуална оријентација|сексуалним оријентацијама]], понекад искључујући друге подгрупе; ови сукоби трају до данас.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ЛГБТК активисти и уметници креирали су постере како би подигли свест о овом питању од почетка покрета.<ref name="Exhibition Guide">{{Cite web|url=http://www.politicalgraphics.org/out-of-the-closet|title=Out of the Closet and Into the Streets|website=[[Center for the Study of Political Graphics]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20161002103737/http://www.politicalgraphics.org/out-of-the-closet|archive-date=2 October 2016|url-status=live|access-date=1 October 2016}}</ref> Отприлике 1988. године, активисти су почели да користе иницијализам ''ЛГБТ'' у Сједињеним Државама.<ref>[https://books.google.com/books?id=PiglAQAAIAAJ Research, policy and practice: Annual meeting] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190619085339/https://books.google.com/books?id=PiglAQAAIAAJ|date=19 June 2019}}, American Educational Research Association Verlag AERA, 1988.</ref> Тек 1990-их унутар покрета, геј, лезбијке, бисексуалне и трансродне особе су стекле једнако поштовање.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Ово је подстакло неке организације да усвоје нова имена, као што је {{ill|en|ГЛБТ историјско друштво|GLBT Historical Society}} урадило [[1999]].<ref>{{Cite web|url=https://www.glbthistory.org/timeline|title=Our History|last=Koskovich|first=Gerard|website=The GLBT Historical Society|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107212644/https://www.glbthistory.org/timeline|archive-date=7 January 2022|url-status=live|access-date=January 7, 2022}}</ref> Иако је ЛГБТ заједница прошла кроз много контроверзи у вези са универзалним прихватањем различитих група чланова (посебно бисексуалне и трансродне особе су понекад биле маргинализоване од стране шире ЛГБТ заједнице), термин ''ЛГБТ'' је био и остао позитиван симбол инклузије.<ref name="The Handbook of Lesb"/><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Упркос чињеници да иницијализам ''ЛГБТ'' номинално не обухвата све појединце у мањим заједницама (погледајте [[ЛГБТ#Варијанте иницијализма|варијанте у наставку чланка]]), термин је опште прихваћен да укључује оне који нису посебно идентификовани у њему.<ref name="The Handbook of Lesb"/><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Употреба термина ''ЛГБТ'' је током времена у великој мери помогла у довођењу иначе маргинализованих појединаца у једну ширу заједницу.<ref name="The Handbook of Lesb" /><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Трансродна глумица [[Кендис Кејн]] је [[2009]]. године описала ЛГБТ заједницу као „последњу велику мањину", напомињући „да још увек можемо бити отворено узнемиравани" и „да нас прозивају на телевизији".<ref name="Advocate 2009-03">{{Cite news |title=I Advocate... |date=March 2009 |work=[[The Advocate (ЛГБТ магазин)|The Advocate]] |publisher=Issue #1024 |page=80}}</ref> У 2016. години, {{ill|hr|ГЛААД|GLAAD|ГЛААД-ов}} ({{јез-енг|Gay & Lesbian Alliance Against Defamation}}, {{јез-срп|Геј и лезбијски савез против клевете}}, данас познат само по скраћеници -{''GLAAD''}-) референтни водич за медије наводи да је ''ЛГБТК'' преферирани иницијализам, будући да више укључује млађе чланове заједница којима је ''[[квир]]'' преферирана етикета.<ref>{{Cite web |url=http://www.advocate.com/media/2016/10/26/expanding-acronym-glaad-adds-q-lgbt |title=Expanding the Acronym: GLAAD Adds the Q to LGBT |last=Ring |first=Trudy |date=26 October 2016 |publisher=Advocate |archive-url=https://web.archive.org/web/20220514161913/https://www.advocate.com/media/2016/10/26/expanding-acronym-glaad-adds-q-lgbt |archive-date=14 May 2022 |url-status=live |access-date=30 October 2016}}</ref> Међутим, неки људи сматрају ''квир'' погрдним изразом који потиче из [[Говор мржње|говора мржње]] и одбацују га, посебно међу старијим члановима заједнице.<ref name="Nadal-2017">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=lVYoDwAAQBAJ&pg=PA1384 |title=The SAGE Encyclopedia of Psychology and Gender |last=Nadal |first=Kevin |date=15 April 2017 |publisher=SAGE Publications |isbn=978-1-4833-8427-6 |location=Thousand Oaks, California |page=1384 |oclc=994139871 |access-date=3 January 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085340/https://books.google.com/books?id=lVYoDwAAQBAJ&pg=PA1384 |archive-date=19 June 2019}}</ref> == Варијанте иницијализма == [[Датотека:Plaza_de_Mayo_LGBT.jpg|мини| [[Parada ponosa|Парада поноса]] [[2010]]. на Плази де Мајо, у [[Буенос Ајрес]]у, која користи ЛГБТИК иницијализам<ref>{{Cite web|url=http://www.marchadelorgullo.org.ar/|title=Marcha del Orgullo LGBTIQ|publisher=Comisión Organizadora de la Marcha (C.O.M.O)|language=es|archive-url=https://web.archive.org/web/20021008094404/http://www.marchadelorgullo.org.ar/|archive-date=8 October 2002|url-status=live|access-date=2 December 2016}}</ref>]] [[Датотека:Helsinki_Pride_Parade_I_(5897488480).jpg|мини| Људи се окупљају на Сенатском тргу у [[Хелсинки|Хелсинкију]] непосредно пре почетка {{ill|en|Хелсинки прајд|Helsinki Pride|Параде поноса у Хелсинкију}} [[2011]].]] Постоје многе варијанте, као и варијације које мењају редослед слова, укључујући '''{{Dfn|ЛГБТ+}}'''.<ref>{{Cite web|url=https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/|title=LGBT+ mental health |website=LGBT+ mental health |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224214757/https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/ |archive-date=24 February 2022 |url-status=live |access-date=2022-03-29}}</ref><ref name="udayton.edu">{{Cite web|url=http://news.trust.org/item/20190426194739-w5zag/ |title=Armenia's LGBT+ community still waits for change one year after revolution |last=Vikhrov |first=Natalie|date=26 April 2019|website=Thomson Reuters Foundation |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224103611/http://news.trust.org/item/20190426194739-w5zag/ |archive-date=24 February 2021 |url-status=live |access-date=28 April 2019}}</ref> Постоје и друге уобичајене варијанте, као што су '''ЛГБТКИА''' ({{јез-енг|LGBTQIA}}),<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/LGBTQIA|title=LGBTQIA|last=Merriam-Webster|website=Merriam-Webster.com|publisher=[[Merriam-Webster]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107090134/https://www.merriam-webster.com/dictionary/LGBTQIA|archive-date=7 January 2022|url-status=live|access-date=2021-01-07|quote=Definition of LGBTQIA: lesbian, gay, bisexual, transgender, queer/questioning (one's sexual or gender identity), intersex, and asexual/aromantic/agender}}</ref> са „А” које означава ''[[асексуалност]]'', ''[[Романтична_оријентација#Аромантицизам|аромантичност]]'' или ''[[ародност]]'',<ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.buddy-project.org/articles/asexual-aromantic|title=What the A in LGBTQIA+ Stands For|last=Kuykendall|first=Emily|website=Buddy Project|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521215113/http://www.buddy-project.org/articles/asexual-aromantic|archive-date=21 May 2021|url-status=live|access-date=21 May 2021|quote=The A in LGBTQIA+ stands for asexual, aromantic, and agender[…]}}</ref> и '''ЛГБТКИА+''', где „+“ представља оне који су део заједнице, али које иницијализам ЛГБТК не обухвата тачно или не одражава њихов идентитет.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://uncw.edu/lgbtqia/facstaff-resources/lgbtqia.html|title=LGBTQIA+|website=www.uncw.edu|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210831162512/https://uncw.edu/lgbtqia/facstaff-resources/lgbtqia.html|archive-date=31 August 2021|url-status=live|access-date=31 August 2021}}</ref> Дужи акроними су изазвали критике због њихове дужине,<ref>{{Cite web|url=https://qz.com/quartzy/1303522/the-new-rainbow-pride-flag-is-a-design-disaster-but-a-triumph-for-lgbtq-inclusiveness/ |title=The new rainbow pride flag is a design disaster—but a triumph for LGBTQ inclusiveness |date=12 June 2018 |publisher=Quartz |archive-url=https://web.archive.org/web/20200628214003/https://qz.com/quartzy/1303522/the-new-rainbow-pride-flag-is-a-design-disaster-but-a-triumph-for-lgbtq-inclusiveness/ |archive-date=28 June 2020 |url-status=live |access-date=7 July 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.oakpark.com/News/Articles/9-24-2019/Coming-to-terms-with-terms/|title=Coming to terms with terms |date=24 September 2019 |website=www.oakpark.com |language=en-US |archive-url=https://web.archive.org/web/20200629054846/https://www.oakpark.com/News/Articles/9-24-2019/Coming-to-terms-with-terms/ |archive-date=29 June 2020 |url-status=live |access-date=25 June 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oliverarditi.com/2019/12/04/the-challenge-of-generosity/|title=The challenge of generosity|last=Oli|date=4 December 2019|website=Oliver Arditi|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628115531/https://oliverarditi.com/2019/12/04/the-challenge-of-generosity/|archive-date=28 June 2020|url-status=live|access-date=25 June 2020}}</ref> који се понекад називају „алфабет супом“.<ref name="DeMarco2012">{{Cite web |url=http://www.huffingtonpost.com/linda-demarco/no-more-alphabet-soup_b_1527958.html |title=No More Alphabet Soup |last=DeMarco |first=Linda |last2=Bruni |first2=Sylvain |date=18 July 2012 |website=The Huffington Post |orig-year=1st pub. 18 May 2012 |id=1527958 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150203014445/http://www.huffingtonpost.com/linda-demarco/no-more-alphabet-soup_b_1527958.html |archive-date=3 February 2015|url-status=live}}</ref> Иако су идентични по значењу, ''ЛГБТ'' може имати више [[Феминизам|феминистичку]] конотацију од ''{{Dfn|ГЛБТ}}''-а јер ставља „Л“ (за „лезбијку“) на прво место.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ''ЛГБТ'' такође може укључивати додатна слова „К” и/или „И” или „П” за ''[[квир]]'' или ''[[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета|испитање]]'' тј ''преиспитивање'' ({{јез-енг|Questioning}}, понекад скраћено знаком питања уместо словом) производећи варијанте ''ЛГБТК'', ''ЛГБТИ'' и ''{{Dfn|ЛГБТКИ}}'' ({{јез-енг|LGBTQ}} и {{јез-енг|LGBTQQ}}).<ref name="In-Between Bodies">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Ph74JKY_5dwC|title=In-Between Bodies: Sexual Difference, Race, and Sexuality|last=Bloodsworth-Lugo |first=Mary K. |publisher=SUNY Press |year=2007 |isbn=978-0-7914-7221-7 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906145702/https://books.google.com/books?id=Ph74JKY_5dwC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Girls' Violence">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=O0ye93mW0eUC|title=Girls' Violence: Myths and Realities|last=Alder |first=Christine |last2=Worrall |first2=Anne |publisher=SUNY Press |year=2004 |isbn=978-0-7914-6110-5 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906153055/https://books.google.com/books?id=O0ye93mW0eUC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Advocacy Research in">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ct_5Cf1aH0kC |title=Advocacy Research in Literacy Education: Seeking Higher Ground|last=Cherland |first=Meredith Rogers |last2=Harper |first2=Helen J. |publisher=Routledge |year=2007 |isbn=978-0-8058-5056-7 |access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906154218/https://books.google.com/books?id=ct_5Cf1aH0kC |archive-date=6 September 2015}}</ref> Редослед слова није стандардизован; поред варијација између позиција почетног „Л” или „Г” које су већ поменуте, мање уобичајена слова, ако се користе, могу се појавити готово било којим редоследом.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> У Шпанији се користи ''ЛГТБ'', односно преокретање слова „Б“ и „Т“.<ref>{{Cite web |url=https://www.fundeu.es/recomendacion/lgtb-en-mayusculas-1074/ |title=LGTB, en mayúsculas |date=22 September 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20211219162045/https://www.fundeu.es/recomendacion/lgtb-en-mayusculas-1074/ |archive-date=19 December 2021 |url-status=live |access-date=19 December 2021}}</ref> Варијантни термини обично не представљају политичке разлике унутар заједнице, већ једноставно произилазе из преференци појединаца и група.<ref name="Narrative Therapy">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=STMieEKGGikC |title=Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives |last=Brown |first=Catrina |last2=Augusta-Scott |first2=Tod |publisher=Sage Publications Inc |year=2006 |isbn=978-1-4129-0988-4 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906165342/https://books.google.com/books?id=STMieEKGGikC |archive-date=6 September 2015}}</ref> Док неки људи тврде да ''[[Panseksualnost|пансексуалност]]'', ''[[полисексуалност]]'', ''[[Panseksualnost#Etimologija|омнисексуалност]]'' и ''сексуална флуидност'' потпадају под кровни термин ''бисексуалац'' (и стога се сматрају делом бисексуалне заједнице), други се не слажу и тврде да иако ти идентитети имају неке преклапајуће карактеристике, ипак су различити.<ref name="bipanpoli">{{cite web |url=https://www.verywellmind.com/what-is-sexual-fluidity-5210420 |title=What Is Sexual Fluidity? |last=Охвовориоле |first=Токетему |date=2021-12-26 |website=verywellmind.com |access-date=2022-06-22 }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.webmd.com/sex/pansexuality-what-it-means |title=Pansexuality: What It Means |author=WebMD Editorial Contributors |date=2021-10-21 |website=webmd.com/ |access-date=2022-06-22 }}</ref> У самој бисексуалној заједници постоји конфузија шта то значи бити бисексуалан, а шта пансексуалан и полисексуалан. -{[[Rolling Stone]]}- пише да неки људи верују да се коришћењем префикса ''би-'' искључују чланови трансродне заједнице и родно неусклађене особе, да се фокус ставља на привлачност ка искључиво цисродним мушкарцима и женама и да су префикси као што су ''пан-'' и ''омни-'' ({{јез-грч|πᾶν}}; {{јез-лат|omni}}; {{јез-срп|све}}) прикладнији. Други тврде да префикс означава привлачност ка два (или више) родна идентитета.<ref>{{cite web |url=https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/whats-the-real-difference-between-bi-and-pansexual-667087/ |title=https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/whats-the-real-difference-between-bi-and-pansexual-667087/ |last=Зејн |first=Закари |date=2018-06-18 |website=rollingstone.com |access-date=2022-06-22}}</ref> Неки користе ''ЛГБТ+'' у значењу „ЛГБТ и сродне заједнице“.<ref name="udayton.edu" /> '''{{Dfn|ЛГБТКИА}}''' ({{јез-енг|LGBTQIA}}) се понекад користи и основном термину додаје квир, [[међуполност|међуполна]] (интерсексуална) и [[асексуалност|асексуална]] особа.<ref name="ЛГБТКИА">{{Cite web|url=http://lgbtqia.ucdavis.edu/index.html|title=Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, Queer, Intersex, Asexual Resource Center|date=21 September 2015|publisher=University of California, Davis|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202112709/http://lgbtqia.ucdavis.edu/index.html|archive-date=2 February 2017|url-status=dead|access-date=20 January 2017}}</ref> Друге варијанте могу имати „Н" за ''несигуран'' (или -{„U”}- за {{јез-енг|unsure}}); „Р” за ''радознао'' (или -{„C"}- за {{јез-енг|curious}}); друго -{„Т”}- за ''[[Трансвестизам|трансвестит]]''; „ДД” или „2" за ''дводуховне'' особе (или -{„TS”}- за {{јез-енг|two-spirited}}); „СС” или „С” за ''стрејт савезнике'' (или -{„SA”}- или -{„A”}- за {{јез-енг|straight allies}}).<ref name="Oberlin">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=T3RFabY6chcC|title=Oberlin College: Oberlin, Ohio|last=Lebaron|first=Sarah|last2=Pecsenye|first2=Jessica |last3=Roland |first3=Becerra |last4=Skindzier |first4=Jon|publisher=College Prowler, Inc |year=2005 |isbn=978-1-59658-092-3 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906160313/https://books.google.com/books?id=T3RFabY6chcC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Teaching about Asian">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=JqLOnyU081kC |title=Teaching about Asian Pacific Americans: Effective Activities, Strategies, and Assignments for Classrooms and Communities (Critical Perspectives on Asian Pacific Americans)|last=Chen |first=Edith Wen-Chu |last2=Omatsu|first2=Glenn|publisher=Rowman & Littlefield|year=2006|isbn=978-0-7425-5338-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152229/https://books.google.com/books?id=JqLOnyU081kC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="After Revolution: M">{{Cite book|url=https://archive.org/details/afterrevolution00flor|title=After Revolution: Mapping Gender and Cultural Politics in Neoliberal Nicaragua|last=Babb|first=Florence E.|publisher=University of Texas Press|year=2001|isbn=978-0-292-70900-3|url-access=registration}}</ref><ref name="Gay and Lesbian Righ">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DN2KGHnYN0EC|title=Gay and Lesbian Rights Organizing: Community-based Strategies|last=Padilla|first=Yolanda C.|publisher=Haworth Press|year=2003|isbn=978-1-56023-275-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172637/https://books.google.com/books?id=DN2KGHnYN0EC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="From Hate Crimes t">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=fzp9QP0h6bAC|title=From Hate Crimes to Human Rights: A Tribute to Matthew Shepard|last=Swigonski|first=Mary E. |last2=Mama |first2=Robin S. |last3=Ward |first3=Kelly |last4=Shepard |first4=Matthew|publisher=Haworth Press|year=2001|isbn=978-1-56023-257-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152612/https://books.google.com/books?id=fzp9QP0h6bAC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Укључивање стрејт савезника у ЛГБТ акроним се показало контроверзним јер су многи стрејт савезници били оптужени да користе ЛГБТ заговарање да би стекли популарност и статус у последњих неколико година,<ref name="Becker2006">{{Cite journal|last=Becker|first=Ron|date=2006|title=Gay-Themed Television and the Slumpy Class: The Affordable, Multicultural Politics of the Gay Nineties|journal=Television & New Media|volume=7|issue=2|pages=184–215|doi=10.1177/1527476403255830|issn=1527-4764}}</ref> а разни ЛГБТ активисти су критиковали хетеронормативни поглед на свет одређених стрејт савезника.<ref name="DeTurk2011">{{Cite journal|last=DeTurk|first=Sara|date=2011|title=Allies in Action: The Communicative Experiences of People Who Challenge Social Injustice on Behalf of Others|journal=Communication Quarterly|volume=59|issue=5|pages=569–590|doi=10.1080/01463373.2011.614209|issn=0146-3373|doi-access=free}}</ref> Неки могу додати и „П“ за ''[[Poliamorija|полиаморију]]'', „Х“ за ''[[ХИВ|ХИВ позитивне]]'', или „О“ за ''остале''.<ref name="Bisexuality and Transgend" /><ref name="Peace Kills">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=IqivmWcKYZEC |title=Peace Kills: America's Fun New Imperialism|last=O'Rourke|first=P. J.|publisher=Grove Press |year=2001 |isbn=978-0-8021-4198-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20210709191755/https://books.google.com/books?id=IqivmWcKYZEC|archive-date=9 July 2021}}</ref> Иницијализам ''{{Dfn|ЛГБТИХ}}'' користи се у [[Индија|Индији]] да обухвати хиџра [[Treći rod|трећи родни]] идентитет и сродну субкултуру.<ref name="Pune Mirror">{{Cite web|url=http://www.punemirror.in/pune/cover-story/Maiden-stage-act-by-citys-LGBT-face-gets-censors-chop/articleshow/45312884.cms|title=Maiden stage act by city's LGBT face gets censor's chop|last=Gurjar|first=Kaumudi|website=punemirror.in|publisher=Pune Mirror|archive-url=https://web.archive.org/web/20160528092821/http://www.punemirror.in/pune/cover-story/Maiden-stage-act-by-citys-LGBT-face-gets-censors-chop/articleshow/45312884.cms|archive-date=28 May 2016|url-status=dead|access-date=22 December 2014}}</ref><ref name="GayLeeds">{{Cite web|url=http://www.gayleeds.com/editors/article/_LGB-or-LGBT-or-LGBTQ-or-What/|title=Gay Leeds&nbsp;— Your comprehensive guide to all things gay in Leeds|last=McCusker|first=Ros|website=gayleeds.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20150109003322/http://www.gayleeds.com/editors/article/_LGB-or-LGBT-or-LGBTQ-or-What/|archive-date=9 January 2015 |url-status=dead |access-date=22 December 2014}}</ref> Додавање слова „Д” означава {{ill|en|демисексуалност|demisexuality}}.<ref name="demi">{{cite web |url=https://outrightinternational.org/content/acronyms-explained |title=ACRONYMS EXPLAINED |author=<!--Not stated--> |website=https://outrightinternational.org/ |access-date=2022-06-21 }}</ref> Додавање термина ''савезници'' иницијализму изазвало је контроверзу,<ref name="ISD">{{Cite web|url=http://www.iowastatedaily.com/news/article_50e5e8f6-5edc-11e4-a17f-f77a797314c5.html|title=Adding 'allies' to LGBT acronym sparks controversy |last=Kelly |first=Morgan |website=iowastatedaily.com |publisher=Iowa State Daily|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305001010/http://www.iowastatedaily.com/news/article_50e5e8f6-5edc-11e4-a17f-f77a797314c5.html|archive-date=5 March 2016|url-status=live|access-date=29 December 2014}}</ref> а неки виде укључивање „савезника“ уместо „асексуалног“ као облик [[Дискриминација против асексуалних особа|асексуалног брисања]].<ref name="Maroon1">{{Cite web|url=http://www.loyolamaroon.com/2.6713/column-a-stands-for-asexuals-and-not-allies-1.2833151|title=Column: "A" stands for asexuals and not allies |last=Richard |first=Katherine |website=loyolamaroon.com |publisher=The Maroon|archive-url=https://web.archive.org/web/20131206150654/http://www.loyolamaroon.com/2.6713/column-a-stands-for-asexuals-and-not-allies-1.2833151|archive-date=6 December 2013 |url-status=dead|access-date=29 December 2014|quote=That "A" is not for allies, that "A" is for asexuals. [...] Much like bisexuality, asexuality suffers from erasure.}}</ref> Слично ''{{Dfn|ЛГБТИКА+}} ({{јез-енг|LGBTIQA+}})'' означава ''лезбијка, геј, бисексуалац, трансродна особа, интерсексуалац, квир/испитивање, асексуалан'' и многе друге термине (као што су ''небинарни и пансексуални'').<ref name="ЛГБТИКА+">{{Cite web |url=https://www.latrobe.edu.au/students/support/wellbeing/lgbtiqa-services/what-lgbtiqa-means |title=What does LGBTIQA+ mean |last=University |first=La Trobe |website=www.latrobe.edu.au |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20181013093334/https://www.latrobe.edu.au/students/support/wellbeing/lgbtiqa-services/what-lgbtiqa-means |archive-date=13 October 2018 |url-status=live |access-date=13 October 2018}}</ref> „+” после „А” може означавати друго „А” које представља ''савезнике'' ({{јез-енг|allies}}).<ref>{{Cite web |url=https://diversity.utexas.edu/genderandsexuality/wp-content/uploads/2016/03/Handout-LGBTQA-Definitions-2016.pdf |title=Concepts & Categories of LGBTQA+Identities|last=University |first=Texas |website=www.utexas.edu// |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20200803141647/https://diversity.utexas.edu/genderandsexuality/wp-content/uploads/2016/03/Handout-LGBTQA-Definitions-2016.pdf |archive-date=3 August 2020 |url-status=dead |access-date=29 June 2020}}</ref> У [[Канада|Канади]] се заједница понекад идентификује као ЛГБТК2 ({{јез-енг|LGBTQ2}}) (лезбијка, геј, бисексуална, трансродна, квир и два духа).<ref name="DvaDuha">{{Cite web|url=https://pm.gc.ca/eng/news/2017/11/28/government-canada-initiatives-support-lgbtq2-communities-and-promote-diversity-and |title=Government of Canada initiatives to support LGBTQ2 communities and promote diversity and inclusion |date=28 November 2017|website=JUSTIN TRUDEAU, PRIME MINISTER OF CANADA|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109012040/https://pm.gc.ca/eng/news/2017/11/28/government-canada-initiatives-support-lgbtq2-communities-and-promote-diversity-and|archive-date=9 January 2019 |url-status=live |access-date=8 January 2019}}</ref> У зависности од тога која организација користи акроним, избор акронима се мења. Предузећа и [[Канадска радиодифузна корпорација|CBC (Канадска радиодифузна корпорација)]] често једноставно користе ''ЛГБТ'' као замену за било коју дужи акроним, групе приватних активиста често користе ''ЛГБТК+'',<ref>{{Cite web|url=https://www.rainbowrefugee.com/|title=Rainbow Refugee|archive-url=https://web.archive.org/web/20190112043352/http://www.rainbowrefugee.com/|archive-date=12 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> док пружаоци услуга јавног здравља фаворизују инклузивнији ''ЛГБТ2К+'' ({{јез-енг|LGBT2Q+}}) да би се прилагодили [[Аутохтони народи|аутохтоним народима]].<ref>{{Cite web |url=http://www.vch.ca/public-health/health-topics-a-z/topics/lgbt2q+ |title=LGBT2Q+ |website=www.vch.ca |archive-url=https://web.archive.org/web/20190109110908/http://www.vch.ca/public-health/health-topics-a-z/topics/lgbt2q+|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> Неко време је организација [[Недеља поноса у Торонту|Торонто прајда]] користила много дужи акроним ''ЛГБТТИКИ2СС'' ({{јез-енг|LGBTTIQQ2SA}}), али ју је одбацила у корист једноставнијег текста.<ref>{{Cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/lgbtq-queer-sexual-diversity-pride-labels-acronym-1.3661094|title=Is it time to drop LGBTQ's 'infinitely expanding alphabet' for something simpler? {{!}} CBC News|last=Szklarski|first=Cassandra|date=2 July 2016|work=CBC|access-date=8 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085342/https://www.cbc.ca/news/canada/lgbtq-queer-sexual-diversity-pride-labels-acronym-1.3661094|archive-date=19 June 2019|publisher=CBC|language=en}}</ref> Премијер [[Џастин Тридо]] је такође критикован због употребе акронима 2ДЛГБТКИИА+ ({{јез-енг|2SLGBTQQIA+}}).<ref name="Justin">{{Cite news|url=https://nypost.com/2021/10/07/justin-trudeau-mocked-after-using-2slgbtqqia-acronym/|title=Justin Trudeau Mocked After Using 2SLGBTQQIA Acronym}}</ref> === Трансродна инклузија === Неке групе су усвојиле термин ''транс*'' као инклузивнију алтернативу за „[[трансродност|трансродне особе]]“, где се транс (без звездице) користи за описивање [[Transmuškarac|транс мушкараца]] и {{ill|en|транс жена|Trans woman}}, док транс* покрива све не-[[цисродност|цисродне]] ([[Небинарност|небинарне]]) идентитете, укључујући трансродне, [[транссексуалност|транссексуалне]], [[трансвестит|трансвестите]], [[џендерквир]], [[родна колебљивост|родно колебљиве]], [[небинарност|небинарне]], [[ародност|ародне]], [[дводушност|дводуховне]] и [[двородност|двородне]] особе, [[трећи род]] и транс мушкарце и транс жене.<ref name="trans*">{{Cite news|url=http://www.slate.com/blogs/outward/2014/01/10/trans_what_does_it_mean_and_where_did_it_come_from.html|title=What Does Trans* Mean, and Where Did It Come From?'|last=Ryan|first=Hugh|date=10 January 2014|work=[[Slate (magazine)|Slate]]|access-date=21 May 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521104711/http://www.slate.com/blogs/outward/2014/01/10/trans_what_does_it_mean_and_where_did_it_come_from.html|archive-date=21 May 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://vadenprd.stanford.edu/special-topics/lgbtq-health/glossary|title=Glossary of Transgender Terms|date=14 February 2014|website=Vaden Health Center Stanford University|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521105407/http://vadenprd.stanford.edu/special-topics/lgbtq-health/glossary|archive-date=21 May 2014|url-status=dead|access-date=21 May 2014}}</ref> Исто тако, термин ''транссексуалац'' обично потпада под кровни термин ''трансродна особа'', али неки транссексуалци се противе томе.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> === Интерсекс инклузија === Они који додају [[Интерсексуалност|међуполне]] особе у ЛГБТ групе или организације могу користити проширени иницијализам '''{{Dfn|ЛГБТИ}}''' ({{јез-енг|LGBTI}})<ref>William L. Maurice, Marjorie A. Bowman, [https://books.google.com/books?id=HX9HAAAAMAAJ Sexual medicine in primary care] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150906150820/https://books.google.com/books?id=HX9HAAAAMAAJ|date=6 September 2015}}, Mosby Year Book, 1999, {{ISBN|978-0-8151-2797-0}}</ref><ref name="Challenging Lesbian Nor">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=usruybRjfMUC|title=Challenging Lesbian Norms: Intersex, Transgender, Intersectional, and Queer Perspectives|last=Aragon|first=Angela Pattatuchi|publisher=Haworth Press|year=2006|isbn=978-1-56023-645-0|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122110205/http://books.google.com/books?id=usruybRjfMUC|archive-date=22 November 2012}}</ref> или '''{{Dfn|ЛГБТИК}}''' ({{јез-енг|LGBTIQ}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.voanews.com/a/trans-women-march-for-their-rights-in-conservative-indonesia/4894550.html|title=Trans Women March for Their Rights in Conservative Indonesia|last=Siddharta|first=Amanda|date=28 April 2019|website=VOA|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190428120725/https://www.voanews.com/a/trans-women-march-for-their-rights-in-conservative-indonesia/4894550.html|archive-date=28 April 2019|url-status=live|access-date=28 April 2019}}</ref> Однос [[Интерсексуалност|интерсексуалаца]] према лезбијским, геј, бисексуалним, транс и квир заједницама је сложен,<ref>{{Cite web|url=https://www.aamc.org/download/431576/data/reasonsdeck.pdf|title=Reasons to Add and Reasons NOT to Add "I" (Intersex) to LGBT in Healthcare|last=Dreger|first=Alice|date=4 May 2015|publisher=[[Association of American Medical Colleges]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160609230211/https://www.aamc.org/download/431576/data/reasonsdeck.pdf|archive-date=9 June 2016|url-status=live|access-date=8 May 2021}}</ref> али се интерсексуалне особе често додају у ЛГБТ категорију како би се створила ЛГБТИ заједница. Неки међуполни људи преферирају иницијализам ''ЛГБТИ'', док би други радије да не буду укључени као део термина.<ref name="Challenging Lesbian Nor" /> {{ill|en|Еми Којама|Emi Koyama}} описује како укључивање интерсполних особа у ''ЛГБТИ'' може да негира адресирање питања људских права специфичних за међуполне особе, укључујући стварање лажног утиска „да су права међуполних особа заштићена“ законима који штите ЛГБТ особе, и пропуштање да се призна да многе међуполне особе нису део ЛГБТ заједнице.<ref>{{Cite web |url=http://www.intersexinitiative.org/articles/lgbti.html |title=Adding the "I": Does Intersex Belong in the LGBT Movement? |last=Koyama |first=Emi |website=Intersex Initiative |archive-url=https://web.archive.org/web/20160517075057/http://www.intersexinitiative.org/articles/lgbti.html |archive-date=17 May 2016 |url-status=live |access-date=18 May 2016}}</ref> Организација {{ill|en|Интерсекс људска права Аустралије|Intersex Human Rights Australia}} наводи да неке интерсексуалне особе привлаче истополне особе, док су друге хетеросексуалне, али да „ЛГБТИ активизам се борио за права људи који су изван очекиваних бинарних полних и родних норми“.<ref>{{Cite web|url=http://oii.org.au/allies|title=Intersex for allies|date=21 November 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20160607042937/http://oii.org.au/allies/|archive-date=7 June 2016|url-status=live|access-date=18 May 2016}}</ref><ref>[http://gaynewsnetwork.com.au/news/oii-releases-new-resource-on-intersex-issues-13999.html OII releases new resource on intersex issues] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140606202143/http://gaynewsnetwork.com.au/news/oii-releases-new-resource-on-intersex-issues-13999.html|date=6 June 2014}}, ''Intersex for allies'' and ''Making services intersex inclusive'' by Organisation Intersex International Australia, via Gay News Network, 2 June 2014.</ref> {{ill|en|Џулијус Кагва|Julius Kaggwa}}, активиста за интерсекс и трансродна права из организације ''Иницијатива за подршку људима са атипичним развојем пола'' ({{јез-енг|Support Initiative for People with atypical sex Development (SIPD)}}) је написао да, „иако нам геј заједница нуди место релативне безбедности, она такође не схвата наше специфичне потребе“.<ref name="Kaggwa2016">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/sep/16/intersex-ugandan-lgbt-gay-rights-life-never-felt-more-dangerous? |title=I'm an intersex Ugandan – life has never felt more dangerous |last=Kaggwa |first=Julius |date=19 September 2016|work=[[The Guardian]] |access-date=3 October 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161006015137/https://www.theguardian.com/world/2016/sep/16/intersex-ugandan-lgbt-gay-rights-life-never-felt-more-dangerous|archive-date=6 October 2016 |issn=0261-3077}}</ref> Бројне студије су показале веће стопе истополне привлачности код интерсексуалних особа,<ref name="mb1991" /><ref name="hast2010">{{Citation|publisher=The Hastings Center Bioethics Forum|last=Dreger|first=Alice|last2=Feder|first2=Ellen K|last3=Tamar-Mattis|first3=Anne|title=Preventing Homosexuality (and Uppity Women) in the Womb?|date=29 June 2010|access-date=18 May 2016|url=http://www.thehastingscenter.org/Bioethicsforum/Post.aspx?id=4754|archivedate=2 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160402051942/http://www.thehastingscenter.org/Bioethicsforum/Post.aspx?id=4754}}</ref> са аустралијском студијом објављеном 2016. о особама рођеним са атипичним полним карактеристикама која је открила да 52% испитаника није хетеросексуално,<ref name="oiijones">{{Cite web|url=https://oii.org.au/30313/intersex-stories-statistics-australia/|title=New publication "Intersex: Stories and Statistics from Australia"|date=3 February 2016|website=[[Organisation Intersex International Australia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160829033933/https://oii.org.au/30313/intersex-stories-statistics-australia/|archive-date=29 August 2016|url-status=dead|access-date=18 August 2016}}</ref><ref name="jones2016">{{Cite book|url=http://oii.org.au/wp-content/uploads/key/Intersex-Stories-Statistics-Australia.pdf|title=Intersex: Stories and Statistics from Australia|last=Jones|first=Tiffany|last2=Hart|first2=Bonnie|last3=Carpenter|first3=Morgan |last4=Ansara |first4=Gavi |last5=Leonard |first5=William |last6=Lucke |first6=Jayne |date=2016|publisher=Open Book Publishers|isbn=978-1-78374-208-0|location=Cambridge, UK |access-date=2 February 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160914152729/http://oii.org.au/wp-content/uploads/key/Intersex-Stories-Statistics-Australia.pdf|archive-date=14 September 2016}}</ref> стога је истраживање интерсексуалних субјеката коришћено за истраживање начина превенције хомосексуалности.<ref name="mb1991">{{Cite journal|last=Meyer-Bahlburg|first=Heino F.L.|date=January 1990|title=Will Prenatal Hormone Treatment Prevent Homosexuality?|journal=Journal of Child and Adolescent Psychopharmacology|volume=1|issue=4|pages=279–283|doi=10.1089/cap.1990.1.279|issn=1044-5463|quote=human studies of the effects of altering the prenatal hormonal milieu by the administration of exogenous hormones lend support to a prenatal hormone theory that implicates both androgens and estrogens in the development of gender preference ... it is likely that prenatal hormone variations may be only one among several factors influencing the development of sexual orientation}}</ref><ref name="hast2010" /> Као искуство рођења са полним карактеристикама које се не уклапају у друштвене норме,<ref name="unfe-fact">{{Cite web|url=https://unfe.org/system/unfe-65-Intersex_Factsheet_ENGLISH.pdf|title=Free & Equal Campaign Fact Sheet: Intersex|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=2015|publisher=United Nations [[Office of the High Commissioner for Human Rights]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304071043/https://unfe.org/system/unfe-65-Intersex_Factsheet_ENGLISH.pdf|archive-date=4 March 2016|url-status=live|access-date=28 March 2016}}</ref> међуполност је термин другачији од трансродности,<ref name="coeres1952">[http://www.assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=20057&lang=en Children's right to physical integrity] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131226081751/http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=20057&lang=en|date=26 December 2013}}, [[Савет Европе|Council of Europe]] Parliamentary Assembly, Report Doc. 13297, 6 September 2013.</ref><ref>{{Cite web|url=http://interactyouth.org/post/100048044990/laverne-cox-is-on-this-weeks-faking-it-in-honor|title=Trans? Intersex? Explained!|publisher=[[Advocates for Informed Choice#Inter/Act|Inter/Act]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018091459/http://interactyouth.org/post/100048044990/laverne-cox-is-on-this-weeks-faking-it-in-honor|archive-date=18 October 2014|url-status=dead|access-date=10 July 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oii.org.au/18194/differences-intersex-trans/|title=Basic differences between intersex and trans|date=3 June 2011|publisher=[[Organisation Intersex International Australia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140904081530/http://oii.org.au/18194/differences-intersex-trans/|archive-date=4 September 2014|url-status=live|access-date=10 July 2013}}</ref> док су неке интерсексуалне особе и интерсексуалне и трансродне.<ref>{{Citation|publisher=Intersex Day|last=Cabral Grinspan|first=Mauro|authorlink1=Mauro Cabral|title=The marks on our bodies|date=25 October 2015|url=http://intersexday.org/en/mauro-cabral-marks-bodies/|access-date=4 October 2016|archivedate=5 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160405220557/http://intersexday.org/en/mauro-cabral-marks-bodies/}}</ref> === Значење слова акронима === {|class="wikitable" style="margin:auto; text-align:center" |+<ref name=":1" /><ref name=":2" /><ref name="Bisexuality and Transgend" /><ref name="bipanpoli" /><ref name="In-Between Bodies" /><ref name="ЛГБТКИА" /><ref name="Oberlin" /><ref name="Peace Kills" /><ref name="Pune Mirror" /><ref name="demi"/><ref name="ISD" /><ref name="ЛГБТИКА+" /><ref name="DvaDuha" /><ref name="Justin" /><ref name="trans*"/> ! colspan="2" | Симбол ! rowspan="2" | Значење |- ! на српској ћирилици ! на енглеском |- | -{Л}- | -{L}- | Лезбијка |- | -{Г}- | -{G}- | Геј |- | -{Б}- | -{B}- | Бисексуалност |- | rowspan="3" colspan="2" | -{Т}- | Трансродност |- | Трансвеститизам |- | Транссексуалност |- | colspan="2" | -{Т*}- или -{Т}- | Транс* |- | -{К}- | -{Q}- | Квир |- | -{К, И, П}- или ? | -{Q}- или ? | Испитивање или преиспитивање |- | -{И}- | -{I}- | Интерсполност |- | colspan="2" rowspan="3" | -{А}- | Асексуалност |- | Аромантичност |- | Ародност |- | -{СС, С}- | -{SA, А}- | (Стрејт) савезник |- | -{ДД, 2}- | -{TS, 2}- | Дводушност |- | -{Н}- | -{U}- | Несигурност |- | rowspan="2" | -{Х}- | rowspan="2" | -{H}- | Хиџра |- | ХИВ позитивни |- | rowspan="3" | -{П}- | rowspan="3" | -{P}- | Полиаморија |- | Пансексуалност |- | Полисексуалност |- | rowspan="2" colspan="2" | -{O}- | Остали |- | Омнисексуалност |- | rowspan="3" colspan="2" | + | Сви који не спадају под слова наведена у акрониму |- | Сродне заједнице |- | Ако долази после слова „А”, може да означава савезнике |} == Критика термина == [[Датотека:Were_a_gay_and_happy_family_wagon.jpg|мини| ЛГБТ породице, попут ових на [[Parada ponosa|паради поноса]] у [[Бостон]]у [[2007]], истраживачи су означили као ''[[Нехетеросексуалност|нехетеросексуалне]]'' из различитих разлога.<ref name="The Spectre of Promiscuity">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UR77Hw2WLYC|title=The Spectre of Promiscuity: Gay Male and Bisexual Non-Monogamies and Polyamories|last=Klesse|first=Christian|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.|year=2007|isbn=978-0-7546-4906-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172622/https://books.google.com/books?id=_UR77Hw2WLYC|archive-date=6 September 2015}}{{Појаснити|reason=Да ли овај извор тврди да су транс појединци нехетеросексуални?|date=May 2018}}</ref>]] Са иницијализмима ''ЛГБТ'' или ''ГЛБТ'' се не слажу сви које они обухватају.<ref name="Counseling Lesbian, G">{{Cite book|url=https://archive.org/details/counselinglesbia2002finn|title=Counseling Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Substance Abusers: Dual Identities|last=Finnegan|first=Dana G.|last2=McNally|first2=Emily B.|publisher=Haworth Press|year=2002|isbn=978-1-56023-925-3|url-access=registration}}</ref> На пример, неки тврде да трансродни и транссексуални циљеви нису исти као код лезбијки, хомосексуалаца и бисексуалних (ЛГБ) особа.<ref name="Coming Out in Christi">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=yjdhpMnHEIMC|title=Coming Out in Christianity: Religion, Identity, and Community|last=Wilcox|first=Melissa M.|publisher=Indiana University Press|year=2003|isbn=978-0-253-21619-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172731/https://books.google.com/books?id=yjdhpMnHEIMC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Овај аргумент се усредсређује на идеју да трансродност има више везе са родним идентитетом, или разумевањем особе да ли је или није мушкарац или жена, без обзира на њихову сексуалну оријентацију.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ЛГБ питања се могу посматрати као питање сексуалне оријентације или привлачности.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Ове разлике су направљене у контексту политичке акције у којој се ЛГБ циљеви, као што су законодавство о [[Истополни брак|истополним браковима]] и рад на [[Људска права|људским правима]] (који можда не укључују трансродне и интерсексуалне особе), могу сматрати да се разликују од трансродних и транссексуалних циљева.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Веровање у „лезбијски и геј сепаратизам“ (не мешати са сродним „[[Сепаратистички феминизам|лезбијским сепаратизмом]]“), сматра да лезбијке и геј мушкарци формирају (или би требало да формирају) заједницу која се разликује и која је одвојена од других група које су иначе укључене у ЛГБТК сферу.<ref name="Gays/Justice">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=dfUw8Zl0kPEC |title=Gays/Justice: A Study of Ethics, Society, and Law |last=Mohr |first=Richard D. |publisher=Columbia University Press |year=1988 |isbn=978-0-231-06735-5|access-date=5 July 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085713/https://books.google.com/books?id=dfUw8Zl0kPEC |archive-date=19 June 2019}}</ref> Иако се не чини увек да имају довољно подршке или организације да би се назвали [[Друштвени покрет|покретом]], сепаратисти су значајан, гласан и активан елемент у многим деловима ЛГБТ заједнице.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Rd31TPHaxdEC|title=Looking Queer: Body Image and Identity in Lesbian, Bisexual, Gay, and Transgender Communities|last=Atkins|first=Dawn|publisher=Haworth Press|year=1998|isbn=978-0-7890-0463-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906162509/https://books.google.com/books?id=Rd31TPHaxdEC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Gays/Justice" /><ref name="Gay and Lesbian Polit">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=89C9DGEertsC |title=Gay and Lesbian Politics: Sexuality and the Emergence of a New Ethic |last=Blasius |first=Mark |publisher=Temple University Press |year=1994 |isbn=978-1-56639-173-3 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906162432/https://books.google.com/books?id=89C9DGEertsC|archive-date=6 September 2015}}</ref> У неким случајевима сепаратисти ће порицати постојање или право на једнакост бисексуалних оријентација и транссексуалности,<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /> понекад водећи јавну [[Бифобија|бифобичну]] и [[Transfobija|трансфобичну]] политику.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Gays/Justice" /> За разлику од сепаратиста, {{ill|sh|Питер Татчел|Peter Tatchell}} из ЛГБТ групе за људска права -{OutRage!}- тврди да би одвајање трансродног покрета од ЛГБ-а било „политичко лудило“, наводећи да:<ref name="LGB but Why T?">{{Cite web|url=http://www.mother-ship.com/blog/lgbt-lesbian-gay-bisexual-but-why-transgender-1721 |title=LGB - but why T?|last=Tatchell|first=Peter|date=24 June 2009|website=mother-ship.com|publisher=Mothership Blog|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703020520/http://www.mother-ship.com/blog/lgbt-lesbian-gay-bisexual-but-why-transgender-1721|archive-date=3 July 2009|url-status=dead|access-date=18 March 2015|quote=To try and separate the LGB from the T, and from women, is political madness. Queers are, like transgender people, gender deviant. We don't conform to traditional heterosexist assumptions of male and female behaviour, in that we have sexual and emotional relationships with the same sex. We should celebrate our discordance with mainstream straight norms. The right to be different is a fundamental human right. The idea that we should conform to straight expectations is demeaning and insulting.}}</ref><blockquote>Квирови су, као и трансродне особе, родно девијантни. Не придржавамо се традиционалних хетеросексистичких претпоставки о мушком и женском понашању, јер имамо сексуалне и емоционалне односе са истим полом. Требало би да славимо наше неслагање са мејнстрим правим нормама. [...]</blockquote>Приказ свеобухватне „ЛГБТ заједнице“ или „ЛГБ заједнице“ такође не подржавају неке лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе.<ref name="That's Revolting">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4moAP04OpPIC|title=That's Revolting!: Queer Strategies for Resisting Assimilation|last=Sycamore|first=Matt Bernstein|publisher=Soft Skull Press|year=2005|isbn=978-1-932360-56-1|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122123638/http://books.google.com/books?id=4moAP04OpPIC|archive-date=22 November 2012}}</ref><ref name="The Political Edge">{{Cite book|url=https://archive.org/details/politicaledge00carl|title=The Political Edge|last=Carlsson|first=Chris|publisher=City Lights Books|year=2005|isbn=978-1-931404-05-1|access-date=5 July 2008|url-access=registration}}</ref> Неки не прихватају или не одобравају {{ill|sh|Права ЛГБТ особа|Prava LGBT osoba|политичку и друштвену солидарност, видљивост и кампању за људска права}} која обично иде уз то, укључујући маршеве и догађаје [[Геј понос|геј поноса]].<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /> Неки од њих верују да груписање људи са нехетеросексуалном оријентацијом одржава мит да је истицање геј/лезбијског/би/асексуалног/пансексуалног/итд. идентитета нешто што чини човека горим од других људи.<ref name="That's Revolting" /> Ови људи су често мање видљиви у поређењу са више мејнстрим геј или ЛГБТ активистима.<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /> Пошто је ову фракцију тешко разликовати од хетеросексуалне већине, уобичајено је да људи претпостављају да сви ЛГБТ особе подржавају ЛГБТ ослобођење и видљивост ЛГБТ особа у друштву, укључујући право да се живот живи на другачији начин од већине.<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /><ref name="Class Matters: Cr">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=aD4yphfHBWMC|title=Class Matters: Cross-Class Alliance Building for Middle-Class Activists|last=Leondar-Wright|first=Betsy|publisher=New Society Publishers|year=2005|isbn=978-0-86571-523-3|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906155708/https://books.google.com/books?id=aD4yphfHBWMC|archive-date=6 September 2015}}</ref> У књизи ''Анти-Геј'' из 1996. године, збирци есеја коју је уредио {{ill|en|Марк Симпсон (новинар)|Mark Simpson (journalist)|Марк Симпсон}}, концепт „униформног“ идентитета који је заснован на [[ЛГБТ стереотипи|ЛГБТ стереотипима]] критикује се због потискивања индивидуалности ЛГБТ особа.<ref>{{Cite web|url=http://www.marksimpson.com/pages/anti_gay.html|title=Anti-Gay|publisher=Marksimpson.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110927113556/http://www.marksimpson.com/pages/anti_gay.html|archive-date=27 September 2011|url-status=dead|access-date=23 October 2011}}</ref> Пишући у -{{{ill|en|BBC News Magazine|BBC News Online#Features|BBC-јевом онлајн магазину}}}- [[2014]]. године, {{ill|en|Џули Биндел|Julie Bindel}} поставља питање да ли различите родне групе сада, „смућкане заједно“ ... „деле иста питања, вредности и циљеве?“ Биндел је предложила низ могућих нових иницијализама за различите комбинације група и закључује да је можда дошло време да се савези реформишу или да коначно сви крену крену „својим путем“.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/magazine-28130472|title=Viewpoint: Should gay men and lesbians be bracketed together?|last=Julie Bindel |date=2 July 2014 |work=[[BBC News Magazine]] |access-date=4 July 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140703195331/http://www.bbc.com/news/magazine-28130472 |archive-date=3 July 2014 |author-link=Julie Bindel}}</ref> Године [[2015.]] скован је слоган „Напустимо Т“ ({{јез-енг|Drop the T}}) како би се охрабриле ЛГБТ организације да престану да подржавају [[Трансродност|трансродне особе]]; многе ЛГБТ групе су ову кампању нашироко осудиле као [[Transfobija|трансфобичну]].<ref name="adv">{{Cite web |url=http://www.advocate.com/transgender/2015/11/06/lgbt-groups-respond-petition-asking-drop-t |title=LGBT Groups Respond to Petition Asking to 'Drop the T' |date=6 November 2015|website=www.advocate.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163841/https://www.advocate.com/transgender/2015/11/06/lgbt-groups-respond-petition-asking-drop-t |archive-date=17 May 2019 |url-status=live |access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.pinknews.co.uk/2015/11/12/drop-the-t-counter-petition-surpases-original/|title=Signatures for 'Drop The T' counter-petition surpass original - PinkNews · PinkNews |date=12 November 2015|website=www.pinknews.co.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163842/https://www.pinknews.co.uk/2015/11/12/drop-the-t-counter-petition-surpases-original/|archive-date=17 May 2019|url-status=live |access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.teenvogue.com/story/drop-the-t-petition-backlash|title=Why More Than 1,000 People Have Signed a Petition to Drop the "T" From LGBT |date=9 November 2015|website=Teen Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163840/https://www.teenvogue.com/story/drop-the-t-petition-backlash|archive-date=17 May 2019|url-status=live|access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.huffpost.com/entry/gay-transphobia-2015-styl_b_8546278|title=Gay Transphobia, 2015 Style|last=Beyer|first=Dana|last2=Director|first2=ContributorExecutive|date=12 November 2015|website=HuffPost|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517172713/https://www.huffpost.com/entry/gay-transphobia-2015-styl_b_8546278|archive-date=17 May 2019|url-status=live|access-date=1 June 2019|last3=Maryl|first3=Gender Rights}}</ref> == Алтернативни термини == Многи људи су покушали да пронађу генерички термин који би заменио бројне постојеће иницијализме.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi"/> Речи као што су ''[[квир]]'' (кровни термин за сексуалне и родне мањине које нису хетеросексуалне или цисродне) и ''[[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|дуга]]'' су испробане, али већина њих није широко прихваћена.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Forging Gay Identities">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jnYy6hSdocAC|title=Forging Gay Identities: Organizing Sexuality in San Francisco, 1950–1994|last=Armstrong|first=Elizabeth A.|publisher=University of Chicago Press|year=2002|isbn=978-0-226-02694-7|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122141703/http://books.google.com/books?id=jnYy6hSdocAC|archive-date=22 November 2012}}</ref> === Квир === ''Квир'' има много негативних конотација према старијим људима који ту реч памте као исмевање и увреду и таква (негативна) употреба термина се и дан данас наставља.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Forging Gay Identities" /> Многи млађи људи такође схватају да је ''квир'' политички набијенији термин од ''ЛГБТ''.<ref name="Forging Gay Identities" /><ref name="It's Your World">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ud3Zzo2-VMsC |title=It's Your World—If You Don't Like It, Change It: Activism for Teenagers |last=Halpin |first=Mikki |publisher=Simon and Schuster|year=2004 |isbn=978-0-689-87448-2 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152241/https://books.google.com/books?id=Ud3Zzo2-VMsC|archive-date=6 September 2015}}</ref> === СРМ/РСМ === СРМ, или РСМ,<ref>{{Cite web|url=https://www.gaystarnews.com/article/five-alternative-terms-instead-lgbt/|title=Five alternative terms you can use instead of LGBT|last=Besanvalle|first=James|date=20 July 2018|website=Gay Star News|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128054231/https://www.gaystarnews.com/article/five-alternative-terms-instead-lgbt/|archive-date=28 January 2021|url-status=live|access-date=20 January 2021}}</ref> скраћеница за [[Сексуалне мањине|сексуалне и родне мањине]], добила је посебну популарност у владама, академијама и у медицини. Усвојен је од стране [[Nacionalni instituti za zdravlje|Националних института за здравље]] (НИЗ) у САД;<ref>{{Cite web|url=https://dpcpsi.nih.gov/sgmro|title=Sexual & Gender Minority Research Office|website=National Institutes of Health|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112015435/https://dpcpsi.nih.gov/sgmro|archive-date=12 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> {{ill|en|Центри за медикер и медикејд услуге|Centers for Medicare & Medicaid Services|Центара за медикер и медикејд услуге}};<ref>{{Cite web|url=https://www.cms.gov/About-CMS/Agency-Information/OMH/resource-center/hcps-and-researchers/data-tools/sgm-clearinghouse|title=Sexual and Gender Minority Clearinghouse|website=Centers for Medicare & Medicaid Services|archive-url=https://web.archive.org/web/20201123162325/https://www.cms.gov/About-CMS/Agency-Information/OMH/resource-center/hcps-and-researchers/data-tools/sgm-clearinghouse|archive-date=23 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> и {{ill|en|Вилијамс институт|Williams Institute}}, који проучава законе и политику према СГМ.<ref>{{Cite web|url=https://williamsinstitute.law.ucla.edu/publications/development-agenda-sgm/|title=A Development Agenda for Sexual and Gender Minorities|last=Park|first=Andrew|date=July 2016|website=Williams Institute|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112030521/https://williamsinstitute.law.ucla.edu/publications/development-agenda-sgm/|archive-date=12 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> [[Универзитет Дјук|Универзитет Дјук]] и {{ill|sh|Универзитет Калифорније у Сан Франциску|University of California, San Francisco}} имају истакнуте здравствене програме за сексуалне и родне мањине.<ref>{{Cite web|url=https://dukesgmhealth.org/|title=Duke Sexual and Gender Minority Health Program|website=Duke University|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613110406/https://dukesgmhealth.org/|archive-date=13 June 2021|url-status=live|access-date=13 June 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sgmhealth.ucsf.edu/home|title=Center for Sexual & Gender Minority Health|website=University of California San Francisco|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613110416/https://sgmhealth.ucsf.edu/home|archive-date=13 June 2021|url-status=live|access-date=13 June 2021}}</ref> Један НИЗ документ препоручује термин СГМ јер укључује „оне који се можда не идентификују као ЛГБТ … или оне који имају специфично здравствено стање које утиче на репродуктивни развој“,<ref>{{Citation|title=Strategic Plan to Advance Research on the Health and Well-being of Sexual and Gender Minorities|date=<!-- c. 2015 -->|url=https://www.edi.nih.gov/sites/default/files/EDI_Public_files/sgm-strategic-plan.pdf|publisher=National Institutes of Health|access-date=23 November 2020|archivedate=18 March 2021|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210318075832/https://www.edi.nih.gov/sites/default/files/EDI_Public_files/sgm-strategic-plan.pdf}}</ref> публикација {{ill|en|Канцеларије за менаџмент и буџет Беле куће|Office of Management and Budget}} објашњава да „Сматрамо да је СГМ инклузивнији, јер укључује особе које нису изричито референциране од стране идентитета наведених у ЛГБТ“,<ref>{{Cite web|url=https://nces.ed.gov/FCSM/pdf/FCSM_SOGI_Terminology_FY20_Report_FINAL.pdf|title=Updates on Terminology of Sexual Orientation and Gender Identity Survey Measures|date=August 2020|website=Federal Committee on Statistical Methodology, under the auspices of the Office of Management and Budget|archive-url=https://web.archive.org/web/20210608193829/https://nces.ed.gov/fcsm/pdf/FCSM_SOGI_Terminology_FY20_Report_FINAL.pdf|archive-date=8 June 2021|url-status=live|access-date=21 June 2021}}</ref> а владин документ [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] фаворизује СГМ јер иницијали попут ЛГБТИК+ означавају термине који, посебно изван {{ill|en|Глобални север и глобални југ|Global North and Global South|глобалног севера}}, „не укључују нужно локална схватања и термине који се користе за описивање сексуалних и родних мањина“.<ref>{{Citation |title=Gender and Strategic Communications in Conflict and Stabilisation Contexts |date=January 2020 |url=https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/866351/How_to_Guide_on_Gender_and_Strategic_Communication_in_Conflict_and_Stabilisation_Contexts_-_January_2020_-_Stabilisation_Unit.pdf |publisher=HM Government |access-date=23 November 2020 |archivedate=1 November 2020 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20201101050719/https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/866351/How_to_Guide_on_Gender_and_Strategic_Communication_in_Conflict_and_Stabilisation_Contexts_-_January_2020_-_Stabilisation_Unit.pdf}}</ref> Пример употребе ван глобалног севера је {{ill|en|Устав Непала|Constitution of Nepal}}, који идентификује „родне и сексуалне мањине“ као заштићену класу.<ref>{{Citation|title=Constitution of Nepal|url=http://www.lawcommission.gov.np/en/archives/981|year=2015|publisher=Nepal Law Commission|access-date=24 November 2020|archivedate=30 September 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200930151001/http://www.lawcommission.gov.np/en/archives/981}}</ref> РСРМ се такође користи за укључивање романтичних мањина.<ref>{{Citation|last=Choudhuri|first=Devika Dibya|title=Multiplicity of LGBTQ+ Identities, Intersections, and Complexities|date=2019-09-20|url=http://dx.doi.org/10.4324/9780429447297-1|journal=Rethinking LGBTQIA Students and Collegiate Contexts|pages=3–16|publisher=Routledge|isbn=978-0-429-44729-7|access-date=2021-06-09|last2=Curley|first2=Kate|doi=10.4324/9780429447297-1}}</ref><ref>{{Citation|last=Lapointe|first=Alicia|title=Postgay|date=2016|url=https://doi.org/10.1057/978-1-137-55425-3_21|journal=Critical Concepts in Queer Studies and Education: An International Guide for the Twenty-First Century|pages=205–218|editor-last=Rodriguez|editor-first=Nelson M.|series=Queer Studies and Education|place=New York|publisher=Palgrave Macmillan US|language=en|doi=10.1057/978-1-137-55425-3_21|isbn=978-1-137-55425-3|access-date=2021-06-09|editor2-last=Martino|editor2-first=Wayne J.|editor3-last=Ingrey|editor3-first=Jennifer C.|editor4-last=Brockenbrough|editor4-first=Edward}}</ref> === Дуга === ''Дуга'' има конотације које подсећају на [[Hipici|хипије]], [[Nju ejdž|њу ејџ]] покрете и групе као што су [[Дугина породица (покрет)|Дугина породица]] или [[Џеси Џексон|Џеси Џексонова]] ''{{ill|en|Дугина/ЉУСЧ коалиција|Rainbow/PUSH}}'' ({{јез-енг|Rainbow/PUSH}}). ''ИРЉ'' ({{јез-енг|SGL}}) (Истородна љубав) ({{јез-енг|same gender loving}}) је понекад фаворизован међу геј мушкарцима [[Afroamerikanci|Афроамериканцима]] као начин да се разликују од онога што сматрају ЛГБТ заједницама у којима доминирају [[Бијелци|белци]].<ref name="The Politics of Gay Rights">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=AlErV-3RpDEC |title=The Politics of Gay Rights|last=Rimmerman |first=Craig A. |last2=Wald |first2=Kenneth D. |last3=Wilcox |first3=Clyde |publisher=University of Chicago Press |year=2006 |isbn=978-1-4129-0988-4 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906163312/https://books.google.com/books?id=AlErV-3RpDEC |archive-date=6 September 2015}}</ref> === Други кровни термини === Неки људи заговарају термин „мањински сексуални и родни идентитети“ (МСРИ ({{јез-енг|MSGI}}), скован 2000. године), како би експлицитно укључили све људе који нису [[Цисродност|цисродни]] и [[Хетеросексуалност|хетеросексуални]]; или ''родне, сексуалне и романтичне мањине'' (РСРМ) ({{јез-енг|GSRM}}), што експлицитније укључује [[Романтична оријентација|мањинске романтичне оријентације]] и [[Poliamorija|полиаморију]]; али ни они нису широко прихваћени.<ref name="Bradford Uni">{{Cite web|url=http://lgbt.wikidot.com/|title=Welcome to the Bradford University Minority Sexual and Gender Identity Site!|year=2008 |publisher=Bradford Uni MSGI Society |archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175247/http://lgbt.wikidot.com/ |archive-date=27 August 2008|url-status=live |access-date=9 September 2008}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.acronymfinder.com/Gender,-Sexual,-and-Romantic-Minorities-%28GSRM%29.html |title=GSRM - Gender, Sexual, and Romantic Minorities|publisher=acronymfinder.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20141009075718/http://www.acronymfinder.com/Gender,-Sexual,-and-Romantic-Minorities-%28GSRM%29.html |archive-date=9 October 2014|url-status=live |access-date=6 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.huffingtonpost.com/ron-suresha/diversities-may-enrich-lgbtqiap-alphabet-soup_b_3929870.html |title='Diversities' May Enrich 'LGBTQIAP' Alphabet Soup|date=19 September 2013|website=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20141007061956/http://www.huffingtonpost.com/ron-suresha/diversities-may-enrich-lgbtqiap-alphabet-soup_b_3929870.html|archive-date=7 October 2014|url-status=live|access-date=6 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://queerumich.com/post/25021141159/lgbt-lgbtq-queer-quiltbag-gsm-gsrm-whats|title=LGBT? LGBTQ? Queer? QUILTBAG? GSM? GSRM?|website=queerumich.com|publisher=[[University of Michigan]] (on [[Tumblr]])|archive-url=https://web.archive.org/web/20150409024759/http://queerumich.com/post/25021141159/lgbt-lgbtq-queer-quiltbag-gsm-gsrm-whats|archive-date=9 April 2015|url-status=live|access-date=12 March 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.derby.ac.uk/campus/support/gender-and-sexual-minority-students/|title=Gender and Sexual Minority Students (LGBTIQA)|publisher=University of Derby|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209064109/https://www.derby.ac.uk/campus/support/gender-and-sexual-minority-students/|archive-date=9 February 2018|url-status=live|access-date=12 March 2015}}</ref> Други ретки кровни термини су [[Родна и секусална разноликост|Родна и сексуална различитост]] (РСР) ({{јез-енг|GSD}}),<ref>[http://www.pinknews.co.uk/2013/02/25/organisation-proposes-replacing-the-limiting-term-lgbt-with-more-inclusive-gsd/ Organisation proposes replacing the 'limiting' term LGBT with 'more inclusive' GSD] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180616231332/https://www.pinknews.co.uk/2013/02/25/organisation-proposes-replacing-the-limiting-term-lgbt-with-more-inclusive-gsd/|date=16 June 2018}}, 25 February 2013</ref> МОРИИ ({{јез-енг|MOGII}}) (Маргинализоване оријентације, родни идентитети и интерсекс) и МОРУИ ({{јез-енг|MOGAI}}) (Маргинализоване оријентације, родна усклађења и интерсекс).<ref>{{Cite news|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/02/25/gender-and-sexual-diversities-gsd-lgbt-label-_n_2758908.html|title='Gender And Sexual Diversities,' Or GSD, Should Replace 'LGBT,' Say London Therapists|date=25 February 2013|work=The Huffington Post|access-date=6 October 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012080406/http://www.huffingtonpost.com/2013/02/25/gender-and-sexual-diversities-gsd-lgbt-label-_n_2758908.html|archive-date=12 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.dal.ca/news/2014/08/01/pride-on-the-prowl.html|title=Pride on the prowl|website=Dalhousie News|archive-url=https://web.archive.org/web/20141009094232/http://www.dal.ca/news/2014/08/01/pride-on-the-prowl.html|archive-date=9 October 2014|url-status=live|access-date=6 October 2014}}</ref> === Медицина === У установама јавног здравља, ''МСМ'' („[[Muškarci koji imaju seks sa muškarcima|мушкарци који имају секс са мушкарцима]]“) се клинички користи за описивање мушкараца који имају секс са другим мушкарцима без позивања на њихову сексуалну оријентацију, а ''ЖСЖ'' („[[жене које имају секс са женама]]“) се такође користи као аналоган термин.<ref>Young, R M & Meyer, I H (2005) The Trouble with "MSM" and "WSW": Erasure of the Sexual-Minority Person in Public Health Discourse American Journal of Public Health July 2005 Vol. 95 No. 7.</ref><ref>Glick, M Muzyka, B C Salkin, L M Lurie, D (1994) Necrotizing [[Periodontitis|ulcerative periodontitis]]: a marker for immune deterioration and a predictor for the diagnosis of [[AIDS]] Journal of Periodontology 1994 65 p. 393–397.</ref> === МВПФАФФ === ''МВПФАФФ'' ({{јез-енг|MVPFAFF}}) је скраћеница за {{ill|en|Маху|Māhū}}, {{ill|en|Вакасалевалева|Vakasalewalewa}}, Палопа, {{ill|en|Фаафафине|Fa'afafine}}, {{ill|en|Акаваине|Akava'ine}}, {{ill|en|Факалеити|Fakaleitī|Факалеити (Леити)}} и {{ill|en|Факафифине|Fakafifine}}. Овај термин развила је {{ill|en|Фајлеша Браун-Актон|Phylesha Brown-Acton}} 2010. године на конференцији о људским правима Азијско-пацифичких игара.<ref>{{Cite journal|last=Brown-Acton|first=Phylesha|date=25 February 2020|title=Hands and feet: A reflection on Polynesian navigation—a Niue Fakafifine community practitioner perspective in Aotearoa-New Zealand|url=https://www.tekaharoa.com/index.php/tekaharoa/article/view/298|journal=Te Kaharoa|language=en|volume=15|issue=1|doi=10.24135/tekaharoa.v15i1.298|issn=1178-6035|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624205208/https://www.tekaharoa.com/index.php/tekaharoa/article/view/298|archive-date=24 June 2021|access-date=2 October 2021}}</ref> Ово се односи на оне у заједници дугиних {{ill|en|Пацифички острвљан|Pacific Islander|пасифика}} који се могу, али не морају идентификовати са ЛГБТ акронимом.<ref>{{Cite web|url=https://www.leva.co.nz/our-work/suicide-prevention/finding-help/support-services/rainbow/|title=Rainbow|website=Le Va|language=en-NZ|archive-url=https://web.archive.org/web/20211002023943/https://www.leva.co.nz/our-work/suicide-prevention/finding-help/support-services/rainbow/|archive-date=2 October 2021|url-status=live|access-date=2 October 2021}}</ref> == Види још == {{портал|ЛГБТ}} * [[Родна и секусална разноликост]] * [[ЛГБТ симболи]] == Референце == {{извори}} [[Категорија:ЛГБТ| ]] [[Категорија:ЛГБТ терминологија]] [[Категорија:Небинарност]] [[Категорија:Асексуалност]] [[Категорија:Трансродност]] [[Категорија:Хомосексуалност]] [[Категорија:Бисексуалност]] 7iahr5ctq3jwo89r2xe1sq9a4rdxmpu 25138863 25138844 2022-08-04T19:58:36Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|иницијализам за лезбејке, геј, бисексуалне и трансродне особе}} {{о страници|иницијализму|заједницу на коју се односи|ЛГБТ+ заједница}} [[Датотека:Gay flag.svg|мини|261x261п|[[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|Застава дугиних боја]] која представља [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ заједницу]]]] {{ЛГБТ сајдбар}} '''{{Dfn|ЛГБТ+}}''' ({{јез-енг|LGBT}}; верб. скраћ. '''ел-џи-би-ти''')<ref>{{Cite book|title=Српски речник новијих англицизама |last=Прћић |first=Твртко |last2=Дражић |first2=Јасмина |last3=Милић |first3=Мира |publisher=[[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду]] |year=2021 |isbn=978-86-6065-636-2 |author-link=Твртко Прћић}}</ref> јесте иницијализам који означава [[Хомосексуалност|хомосексуалне]] ([[лезбијка]], [[геј]]), [[Бисексуалност|бисексуалне]] и [[Трансродност|трансродне особе]].<ref>{{cite web |url=https://www.coe.int/en/web/gender-matters/lgbt- |title=LGBT+ |website=coe.int |publisher=[[Савет Европе]] |access-date=2022-08-04 }}</ref> Употребљава се од деведесетих година 20. века. Уз своје варијанте, функционише као {{ill|en|кровни термин|umbrella term}} за више [[Сексуална оријентација|сексуалних оријентација]] и [[Родни идентитет|родних идентитета]].<ref>{{Cite journal |last=Parent |first=Mike C. |last2=DeBlaere |first2=Cirleen |last3=Moradi |first3=Bonnie |date=јун 2013. |title=Approaches to Research on Intersectionality: Perspectives on Gender, LGBT, and Racial/Ethnic Identities |journal=Sex Roles |volume=68 |issue=11–12 |pages=639–645 |doi=10.1007/s11199-013-0283-2}}</ref> Појам ЛГБТ+ је адаптација иницијализма ЛГБТ,<ref>{{cite web |url=https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/ |title=LGBT plus mental health |access-date=2022-08-04}}</ref> који је по себи адаптација иницијализма '''{{Dfn|ЛГБ}}'''. Термин ЛГБ је почео мењати термин геј како би обухватио више чланова [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ+ заједнице]] почев од средине осамдесетих година.<ref>''Acronyms, Initialisms & Abbreviations Dictionary'', Volume 1, Part 1. Gale Research Co., 1985, {{ISBN|978-0-8103-0683-7}}. [https://books.google.com/books?id=JDtUAAAAMAAJ Factsheet five, Issues 32–36, Mike Gunderloy, 1989] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150906161715/https://books.google.com/books?id=JDtUAAAAMAAJ |date=2015-09-06}}</ref> Краћи термин ЛГБ се и даље употребљава онда када трансродне особе нису урачунате.<ref name="Bisexuality and Transgend">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=2SOe4igsrbgC |title=Bisexuality and Transgenderism: InterSEXions of The Others|last=Alexander |first=Jonathan |last2=Yescavage |first2=Karen |publisher=Haworth Press |year=2003 |isbn=978-1-56023-287-2 |access-date=2015-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906150516/https://books.google.com/books?id=2SOe4igsrbgC |archive-date=2015-09-06}}</ref><ref name="Psychology and Sexu">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=v5IzSjeq1S8C |title=Psychology and Sexual Orientation: Coming to Terms |trans-title=Психологија и сексуална оријентација: прихватање |last=Bohan |first=Janis S. |publisher=Routledge |year=1996 |isbn=978-0-415-91514-4 |access-date=2015-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906160451/https://books.google.com/books?id=v5IzSjeq1S8C |archive-date=2015-09-06}}</ref> Иницијализам се може односити на било коју особу која [[Нехетеросексуалност|није хетеросексуална]] или [[Цисродност|цисродна]], а не само на особе хомосексуалне, бисексуалне и трансродне оријентације.<ref name="The Handbook of Lesb">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=pUUyLSKD5voC |title=The Handbook of Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Public Health: A Practitioner's Guide To Service |trans-title=Водич за лезбијско, геј, бисексуално и трансродно јавно здравље: Водич за практичаре |last=Shankle |first=Michael D. |publisher=Haworth Press |year=2006 |isbn=978-1-56023-496-8 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906170653/https://books.google.com/books?id=pUUyLSKD5voC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Ради истицања те свеобухватности варијанта '''{{Dfn|ЛГБТК}}''' ({{јез-енг|LGBTQ}}) садржи слово „К” ({{јез-енг|Q}}) за оне који се идентификују као [[квир]] ({{јез-енг|queer}}) или [[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета|испитују свој сексуални или родни идентитет]] ({{јез-енг|questioning}}).<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2014/05/23/civilities-what-does-the-acronym-lgbtq-stand-for/|title=Civilities, What does the acronym LGBTQ stand for?|work=[[The Washington Post]]|access-date=19 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20200103082543/https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2014/05/23/civilities-what-does-the-acronym-lgbtq-stand-for/|archive-date=3 January 2020}}</ref> == Историја појма == [[Датотека:Stonewall_Inn_5_pride_weekend_2016.jpg|лево|мини| [[Стоунвол ин|Стоунвол ин]] у [[Геј четврт|геј четврти]] [[Гринвич Вилиџ]] на [[Менхетн]]у, место [[Стоунволска побуна|Стоунволске побуне]] у јуну [[1969.]] године, колевка модерног покрета за [[права ЛГБТ особа]] и икона {{ill|sh|ЛГБТ култура|LGBT kultura|ЛГБТ културе}}, украшена је [[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|заставицама дугиних боја]].<ref name="GayGreenwichVillage1">{{Cite web|url=https://theculturetrip.com/north-america/usa/new-york/articles/why-new-york-city-is-a-major-destination-for-lgbt-travelers/|title=Why New York City Is a Major Destination for LGBT Travelers|last=Julia Goicichea|date=16 August 2017|publisher=The Culture Trip|archive-url=https://web.archive.org/web/20200102084000/https://theculturetrip.com/north-america/usa/new-york/articles/why-new-york-city-is-a-major-destination-for-lgbt-travelers/|archive-date=2 January 2020|url-status=live|access-date=2 February 2019}}</ref><ref name="GayGreenwichVillage2">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/06/25/nyregion/stonewall-inn-named-national-monument-a-first-for-gay-rights-movement.html |title=Stonewall Inn Named National Monument, a First for the Gay Rights Movement |last=Eli Rosenberg |date=24 June 2016|work=The New York Times |access-date=25 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20200506010607/https://www.nytimes.com/2016/06/25/nyregion/stonewall-inn-named-national-monument-a-first-for-gay-rights-movement.html |archive-date=6 May 2020}}</ref><ref name="GayGreenwichVillage3">{{Cite web|url=http://www.nps.gov/diversity/stonewall.htm|title=Workforce Diversity The Stonewall Inn, National Historic Landmark National Register Number: 99000562|publisher=National Park Service, U.S. Department of the Interior|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306222059/http://www.nps.gov/diversity/stonewall.htm|archive-date=6 March 2016|url-status=live|access-date=21 April 2016}}</ref>]] [[Датотека:Palco_BolognaPride08.jpg|мини| ЛГБТ публикације, [[Parada ponosa|параде поноса]] и сродни догађаји све више одбацују ''ЛГБТ'' иницијализам и редовно додају нова слова и баве се питањима постављања тих слова у нови наслов.<ref>Cahill, Sean, and Bryan Kim-Butler. "Policy priorities for the LGBT community: Pride Survey 2006." New York, NY: National Gay and Lesbian Task Force (2006).</ref>]] Пре сексуалне револуције 1960-их, [[Западњачка култура|западне културе]] нису имале изразе који нису били [[пејоратив]]и да опишу људе који се не уклапају у норме родних и сексуалних идентитета. Неке друге културе су успеле да развију не-пејоративне изразе, као што је израз ''[[дводушност]]'' у [[Амерички староседеоци|староседелачким културама Северне Америке]]. Најближе што се томе дошло је био концепт ''[[трећи пол|трећег пола]]'', који је потекао из [[Сексологија|сексологије]] 1860-их, као и разних Хинду текстова, али никад није ушао у свакодневни говор.<ref name="The Social Studies C"/><ref>Kennedy, Hubert C. (1980): «The "third sex" theory of Karl Heinrich Ulrichs», artículo en inglés, en la revista ''Journal of Homosexuality'', 6 (1-2): págs.&nbsp;101-103; 1981.</ref><ref>[[Magnus Hirschfeld|Hirschfeld, Magnus]] (1904): ''Berlins Drittes Geschlecht'' (‘el tercer sexo en Berlín’).</ref><ref>[[Havelock Ellis|Ellis, Havelock]]; y [[John Addington Symonds|Symonds, John Addington]] (1897): ''Sexual inversion'' (‘la inversión del género’).</ref><ref>[[Edward Carpenter|Carpenter, Edward]] (1908): [http://www.fordham.edu/halsall/pwh/carpenter-is.html «The intermediate sex: a study of some transitional types of men and women»], artículo en inglés en el sitio web Fordham.edu (Estados Unidos).</ref><ref>Duc, Aimée (1901): ''Sind es Frauen? Roman über das dritte Geschlecht'' (‘¿Estas son mujeres?, una novela acerca del tercer género’).</ref> Почетком 1950-их у [[Сједињене Државе|САД]], геј магазини, организације и клубови су почели да користе термин ''[[Хомофилија (покрет)|хомофил]]'' како би истакли да у хомосексуалним везама постоји [[љубав]], а у првој половини [[20. век]]а се појављује и реч ''лезбијка''.<ref>{{cita libro | last = Tamagne | first = Florence | publisher = Algora | title = A history of homosexuality in Europe. Berlin, London, Paris 1919-1939 | url =https://archive.org/details/historyhomosexua00tama_272| url-access = registration | edición = 1ª | año = 2006 | isbn = 0-87586-355-8 | página = [https://archive.org/details/historyhomosexua00tama_272/page/n49 39]-42| idioma = inglés }}</ref> Реч хомофил је коришћена у позитивном смислу у [[Западна Европа|западноевропским земљама]] и САД током 1950-их, 60-их и 70-их, када испада из употребе и бива замењена речима ''[[геј]]'' и ''[[Хомосексуалност|хомосексуалац]]''.<ref>{{cite book |title=La sociedad gay: una invisible minoría |trans-title=Геј друштво: невидљива мањина |first=Juan A. |last=Herrero-Brasas |publisher=FOCA |year=2001 |isbn=9788495440150 |page=294}}</ref><ref>{{cita web |last=Minton |first=Henry |title=Departing from Deviance |publisher=[[University of Chicago Press]] |date=2002 |isbn=0226530434 |url=http://books.google.com/books?id=cCoADHpbzHsC&pg=PA238&%7cpg=PA238 |access-date=2009-01-01}}</ref> Први широко коришћени израз, „хомосексуалац”, који се сада користи првенствено у научном контексту, некад је носио негативне конотације. „Геј” је постао популаран термин 1970-их у САД.<ref name="The Social Studies C">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4qFMqjxte9IC |title=The Social Studies Curriculum: Purposes, Problems, and Possibilities |last=Ross |first=E. Wayne |publisher=SUNY Press |year=2006 |isbn=978-0-7914-6909-5|access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085357/https://books.google.com/books?id=4qFMqjxte9IC |archive-date=19 June 2019}}</ref> Како су лезбијке све више улазиле у пажњу јавности, фраза „геј и лезбијка" користила се све чешће.<ref name="Gay Pride Nee">{{Cite news|url=http://www.denverpost.com/ci_6198394?source=rss|title=Gay Pride Needs New Direction|last=Swain|first=Keith W.|date=21 June 2007|work=[[Denver Post]]|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20160421235751/http://www.denverpost.com/ci_6198394?source=rss|archive-date=21 April 2016}}</ref> Спор око тога да ли примарни фокус њихових политичких циљева треба да буде [[феминизам]] или [[Права ЛГБТ особа по државама или територији|права хомосексуалаца]] довео је до распуштања неких лезбијских организација, укључујући Кћери Билитиса, коју су основали Дел Мартин и Филис Лајон<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wqt4krhmQrwC&dq=daughters+of+bilitis+founder&pg=PA394|title=Rebels, Rubyfruit, and Rhinestones: Queering Space in the Stonewall South - James Thomas Sears - Google Books|last=Sears|first=James Thomas|year=2001|isbn=9780813529646|access-date=2022-05-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20220514161912/https://books.google.com/books?id=wqt4krhmQrwC&dq=daughters+of+bilitis+founder&pg=PA394|archive-date=14 May 2022}}</ref>, али се расформирала 1970. због спорова око тога који циљ треба да има предност.<ref>{{Cite journal|last=Esterberg|first=Kristen|year=1994|title=From Accommodation to Liberation: A Social Movement Analysis of Lesbians in the Homophile Movement|url=https://archive.org/details/sim_gender-society_1994-09_8_3/page/424|journal=Gender and Society|volume=8|issue=3|pages=424–443|doi=10.1177/089124394008003008}}</ref> Како је једнакост била приоритет за [[Лезбијски феминизам|лезбијске феминисткиње]], диспаритет улога између мушкараца и жена или бутцх и фемме сматран је [[Патријархат|патријархалним]]. Лезбијске феминисткиње су избегавале игру [[Родна улога|родних улога]] која је била распрострањена у баровима, као и перципирани [[шовинизам]] геј мушкараца ; многе лезбијске феминисткиње су одбиле да раде са геј мушкарцима или да се прихвате њихових циљева.<ref>Faderman, Lillian (1991). ''Odd Girls and Twilight Lovers: A History of Lesbian Life in Twentieth Century America'', Penguin Books. {{ISBN|0-14-017122-3}}, p. 210–211.</ref> Лезбијке које су имале есенцијалистички став, да су рођене као хомосексуалци и користиле дескриптор „лезбијка“ да дефинишу сексуалну привлачност, често су сматрале да су [[Сепаратистички феминизам|сепаратистичка]] мишљења лезбијки-феминисткиња штетна за права хомосексуалаца.<ref>Faderman (1991), p. 217–218.</ref> Бисексуалне и трансродне особе су такође тражиле признање као легитимне категорије унутар шире мањинске заједнице.<ref name="Gay Pride Nee" /> После промена након [[Стоунволска побуна|Стоунволске побуне]] [[1969]]. у [[Њујорк]]у, касних 1970-их и раних 1980-их, неки гејеви и лезбијке су мање прихватали [[Бисексуалност|бисексуалне]] или [[Трансродност|трансродне]] особе.<ref name="Transgender Subjectivities">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QiJryCzrZmYC|title=Transgender Subjectivities: A Clinician's Guide|last=Leli|first=Ubaldo|last2=Drescher|first2=Jack|publisher=Haworth Press|year=2005|isbn=978-0-7890-2576-0|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906145439/https://books.google.com/books?id=QiJryCzrZmYC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Bisexuality and Transgend"/> Критичари кажу да трансродне особе глуме [[Стереотип|стереотипе]] и да су бисексуалци једноставно геј мушкарци или лезбијке који се плаше да [[Каминг аут|изађу]] и буду искрени у вези са својим идентитетом.<ref>{{cite web |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5603307/ |title=Bisexuality, minority stress, and health |last1=Фејнстајн |first1=Брајан А. |last2=Дјан |first1=Кристина |date=2017-01-23 |website=ncbi.nlm.nih.gov |access-date=2022-06-18 |quote=}}</ref><ref name="Transgender Subjectivities" /> Свака заједница унутар шире ЛГБТ заједнице се борила да развије сопствени идентитет, укључујући да ли треба и ако да, како да се усклади са другим [[Rod (sociologija)|родним]] и заједницама заснованим на [[сексуална оријентација|сексуалним оријентацијама]], понекад искључујући друге подгрупе; ови сукоби трају до данас.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ЛГБТК активисти и уметници креирали су постере како би подигли свест о овом питању од почетка покрета.<ref name="Exhibition Guide">{{Cite web|url=http://www.politicalgraphics.org/out-of-the-closet|title=Out of the Closet and Into the Streets|website=[[Center for the Study of Political Graphics]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20161002103737/http://www.politicalgraphics.org/out-of-the-closet|archive-date=2 October 2016|url-status=live|access-date=1 October 2016}}</ref> Отприлике 1988. године, активисти су почели да користе иницијализам ''ЛГБТ'' у Сједињеним Државама.<ref>[https://books.google.com/books?id=PiglAQAAIAAJ Research, policy and practice: Annual meeting] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190619085339/https://books.google.com/books?id=PiglAQAAIAAJ|date=19 June 2019}}, American Educational Research Association Verlag AERA, 1988.</ref> Тек 1990-их унутар покрета, геј, лезбијке, бисексуалне и трансродне особе су стекле једнако поштовање.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Ово је подстакло неке организације да усвоје нова имена, као што је {{ill|en|ГЛБТ историјско друштво|GLBT Historical Society}} урадило [[1999]].<ref>{{Cite web|url=https://www.glbthistory.org/timeline|title=Our History|last=Koskovich|first=Gerard|website=The GLBT Historical Society|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107212644/https://www.glbthistory.org/timeline|archive-date=7 January 2022|url-status=live|access-date=January 7, 2022}}</ref> Иако је ЛГБТ заједница прошла кроз много контроверзи у вези са универзалним прихватањем различитих група чланова (посебно бисексуалне и трансродне особе су понекад биле маргинализоване од стране шире ЛГБТ заједнице), термин ''ЛГБТ'' је био и остао позитиван симбол инклузије.<ref name="The Handbook of Lesb"/><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Упркос чињеници да иницијализам ''ЛГБТ'' номинално не обухвата све појединце у мањим заједницама (погледајте [[ЛГБТ#Варијанте иницијализма|варијанте у наставку чланка]]), термин је опште прихваћен да укључује оне који нису посебно идентификовани у њему.<ref name="The Handbook of Lesb"/><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Употреба термина ''ЛГБТ'' је током времена у великој мери помогла у довођењу иначе маргинализованих појединаца у једну ширу заједницу.<ref name="The Handbook of Lesb" /><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Трансродна глумица [[Кендис Кејн]] је [[2009]]. године описала ЛГБТ заједницу као „последњу велику мањину", напомињући „да још увек можемо бити отворено узнемиравани" и „да нас прозивају на телевизији".<ref name="Advocate 2009-03">{{Cite news |title=I Advocate... |date=March 2009 |work=[[The Advocate (ЛГБТ магазин)|The Advocate]] |publisher=Issue #1024 |page=80}}</ref> У 2016. години, {{ill|hr|ГЛААД|GLAAD|ГЛААД-ов}} ({{јез-енг|Gay & Lesbian Alliance Against Defamation}}, {{јез-срп|Геј и лезбијски савез против клевете}}, данас познат само по скраћеници -{''GLAAD''}-) референтни водич за медије наводи да је ''ЛГБТК'' преферирани иницијализам, будући да више укључује млађе чланове заједница којима је ''[[квир]]'' преферирана етикета.<ref>{{Cite web |url=http://www.advocate.com/media/2016/10/26/expanding-acronym-glaad-adds-q-lgbt |title=Expanding the Acronym: GLAAD Adds the Q to LGBT |last=Ring |first=Trudy |date=26 October 2016 |publisher=Advocate |archive-url=https://web.archive.org/web/20220514161913/https://www.advocate.com/media/2016/10/26/expanding-acronym-glaad-adds-q-lgbt |archive-date=14 May 2022 |url-status=live |access-date=30 October 2016}}</ref> Међутим, неки људи сматрају ''квир'' погрдним изразом који потиче из [[Говор мржње|говора мржње]] и одбацују га, посебно међу старијим члановима заједнице.<ref name="Nadal-2017">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=lVYoDwAAQBAJ&pg=PA1384 |title=The SAGE Encyclopedia of Psychology and Gender |last=Nadal |first=Kevin |date=15 April 2017 |publisher=SAGE Publications |isbn=978-1-4833-8427-6 |location=Thousand Oaks, California |page=1384 |oclc=994139871 |access-date=3 January 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085340/https://books.google.com/books?id=lVYoDwAAQBAJ&pg=PA1384 |archive-date=19 June 2019}}</ref> == Варијанте иницијализма == [[Датотека:Plaza_de_Mayo_LGBT.jpg|мини| [[Parada ponosa|Парада поноса]] [[2010]]. на Плази де Мајо, у [[Буенос Ајрес]]у, која користи ЛГБТИК иницијализам<ref>{{Cite web|url=http://www.marchadelorgullo.org.ar/|title=Marcha del Orgullo LGBTIQ|publisher=Comisión Organizadora de la Marcha (C.O.M.O)|language=es|archive-url=https://web.archive.org/web/20021008094404/http://www.marchadelorgullo.org.ar/|archive-date=8 October 2002|url-status=live|access-date=2 December 2016}}</ref>]] [[Датотека:Helsinki_Pride_Parade_I_(5897488480).jpg|мини| Људи се окупљају на Сенатском тргу у [[Хелсинки|Хелсинкију]] непосредно пре почетка {{ill|en|Хелсинки прајд|Helsinki Pride|Параде поноса у Хелсинкију}} [[2011]].]] Постоје многе варијанте, као и варијације које мењају редослед слова, укључујући '''{{Dfn|ЛГБТ+}}'''.<ref>{{Cite web|url=https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/|title=LGBT+ mental health |website=LGBT+ mental health |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224214757/https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/ |archive-date=24 February 2022 |url-status=live |access-date=2022-03-29}}</ref><ref name="udayton.edu">{{Cite web|url=http://news.trust.org/item/20190426194739-w5zag/ |title=Armenia's LGBT+ community still waits for change one year after revolution |last=Vikhrov |first=Natalie|date=26 April 2019|website=Thomson Reuters Foundation |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224103611/http://news.trust.org/item/20190426194739-w5zag/ |archive-date=24 February 2021 |url-status=live |access-date=28 April 2019}}</ref> Постоје и друге уобичајене варијанте, као што су '''ЛГБТКИА''' ({{јез-енг|LGBTQIA}}),<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/LGBTQIA|title=LGBTQIA|last=Merriam-Webster|website=Merriam-Webster.com|publisher=[[Merriam-Webster]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107090134/https://www.merriam-webster.com/dictionary/LGBTQIA|archive-date=7 January 2022|url-status=live|access-date=2021-01-07|quote=Definition of LGBTQIA: lesbian, gay, bisexual, transgender, queer/questioning (one's sexual or gender identity), intersex, and asexual/aromantic/agender}}</ref> са „А” које означава ''[[асексуалност]]'', ''[[Романтична_оријентација#Аромантицизам|аромантичност]]'' или ''[[ародност]]'',<ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.buddy-project.org/articles/asexual-aromantic|title=What the A in LGBTQIA+ Stands For|last=Kuykendall|first=Emily|website=Buddy Project|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521215113/http://www.buddy-project.org/articles/asexual-aromantic|archive-date=21 May 2021|url-status=live|access-date=21 May 2021|quote=The A in LGBTQIA+ stands for asexual, aromantic, and agender[…]}}</ref> и '''ЛГБТКИА+''', где „+“ представља оне који су део заједнице, али које иницијализам ЛГБТК не обухвата тачно или не одражава њихов идентитет.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://uncw.edu/lgbtqia/facstaff-resources/lgbtqia.html|title=LGBTQIA+|website=www.uncw.edu|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210831162512/https://uncw.edu/lgbtqia/facstaff-resources/lgbtqia.html|archive-date=31 August 2021|url-status=live|access-date=31 August 2021}}</ref> Дужи акроними су изазвали критике због њихове дужине,<ref>{{Cite web|url=https://qz.com/quartzy/1303522/the-new-rainbow-pride-flag-is-a-design-disaster-but-a-triumph-for-lgbtq-inclusiveness/ |title=The new rainbow pride flag is a design disaster—but a triumph for LGBTQ inclusiveness |date=12 June 2018 |publisher=Quartz |archive-url=https://web.archive.org/web/20200628214003/https://qz.com/quartzy/1303522/the-new-rainbow-pride-flag-is-a-design-disaster-but-a-triumph-for-lgbtq-inclusiveness/ |archive-date=28 June 2020 |url-status=live |access-date=7 July 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.oakpark.com/News/Articles/9-24-2019/Coming-to-terms-with-terms/|title=Coming to terms with terms |date=24 September 2019 |website=www.oakpark.com |language=en-US |archive-url=https://web.archive.org/web/20200629054846/https://www.oakpark.com/News/Articles/9-24-2019/Coming-to-terms-with-terms/ |archive-date=29 June 2020 |url-status=live |access-date=25 June 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oliverarditi.com/2019/12/04/the-challenge-of-generosity/|title=The challenge of generosity|last=Oli|date=4 December 2019|website=Oliver Arditi|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628115531/https://oliverarditi.com/2019/12/04/the-challenge-of-generosity/|archive-date=28 June 2020|url-status=live|access-date=25 June 2020}}</ref> који се понекад називају „алфабет супом“.<ref name="DeMarco2012">{{Cite web |url=http://www.huffingtonpost.com/linda-demarco/no-more-alphabet-soup_b_1527958.html |title=No More Alphabet Soup |last=DeMarco |first=Linda |last2=Bruni |first2=Sylvain |date=18 July 2012 |website=The Huffington Post |orig-year=1st pub. 18 May 2012 |id=1527958 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150203014445/http://www.huffingtonpost.com/linda-demarco/no-more-alphabet-soup_b_1527958.html |archive-date=3 February 2015|url-status=live}}</ref> Иако су идентични по значењу, ''ЛГБТ'' може имати више [[Феминизам|феминистичку]] конотацију од ''{{Dfn|ГЛБТ}}''-а јер ставља „Л“ (за „лезбијку“) на прво место.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ''ЛГБТ'' такође може укључивати додатна слова „К” и/или „И” или „П” за ''[[квир]]'' или ''[[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета|испитање]]'' тј ''преиспитивање'' ({{јез-енг|Questioning}}, понекад скраћено знаком питања уместо словом) производећи варијанте ''ЛГБТК'', ''ЛГБТИ'' и ''{{Dfn|ЛГБТКИ}}'' ({{јез-енг|LGBTQ}} и {{јез-енг|LGBTQQ}}).<ref name="In-Between Bodies">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Ph74JKY_5dwC|title=In-Between Bodies: Sexual Difference, Race, and Sexuality|last=Bloodsworth-Lugo |first=Mary K. |publisher=SUNY Press |year=2007 |isbn=978-0-7914-7221-7 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906145702/https://books.google.com/books?id=Ph74JKY_5dwC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Girls' Violence">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=O0ye93mW0eUC|title=Girls' Violence: Myths and Realities|last=Alder |first=Christine |last2=Worrall |first2=Anne |publisher=SUNY Press |year=2004 |isbn=978-0-7914-6110-5 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906153055/https://books.google.com/books?id=O0ye93mW0eUC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Advocacy Research in">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ct_5Cf1aH0kC |title=Advocacy Research in Literacy Education: Seeking Higher Ground|last=Cherland |first=Meredith Rogers |last2=Harper |first2=Helen J. |publisher=Routledge |year=2007 |isbn=978-0-8058-5056-7 |access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906154218/https://books.google.com/books?id=ct_5Cf1aH0kC |archive-date=6 September 2015}}</ref> Редослед слова није стандардизован; поред варијација између позиција почетног „Л” или „Г” које су већ поменуте, мање уобичајена слова, ако се користе, могу се појавити готово било којим редоследом.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> У Шпанији се користи ''ЛГТБ'', односно преокретање слова „Б“ и „Т“.<ref>{{Cite web |url=https://www.fundeu.es/recomendacion/lgtb-en-mayusculas-1074/ |title=LGTB, en mayúsculas |date=22 September 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20211219162045/https://www.fundeu.es/recomendacion/lgtb-en-mayusculas-1074/ |archive-date=19 December 2021 |url-status=live |access-date=19 December 2021}}</ref> Варијантни термини обично не представљају политичке разлике унутар заједнице, већ једноставно произилазе из преференци појединаца и група.<ref name="Narrative Therapy">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=STMieEKGGikC |title=Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives |last=Brown |first=Catrina |last2=Augusta-Scott |first2=Tod |publisher=Sage Publications Inc |year=2006 |isbn=978-1-4129-0988-4 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906165342/https://books.google.com/books?id=STMieEKGGikC |archive-date=6 September 2015}}</ref> Док неки људи тврде да ''[[Panseksualnost|пансексуалност]]'', ''[[полисексуалност]]'', ''[[Panseksualnost#Etimologija|омнисексуалност]]'' и ''сексуална флуидност'' потпадају под кровни термин ''бисексуалац'' (и стога се сматрају делом бисексуалне заједнице), други се не слажу и тврде да иако ти идентитети имају неке преклапајуће карактеристике, ипак су различити.<ref name="bipanpoli">{{cite web |url=https://www.verywellmind.com/what-is-sexual-fluidity-5210420 |title=What Is Sexual Fluidity? |last=Охвовориоле |first=Токетему |date=2021-12-26 |website=verywellmind.com |access-date=2022-06-22 }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.webmd.com/sex/pansexuality-what-it-means |title=Pansexuality: What It Means |author=WebMD Editorial Contributors |date=2021-10-21 |website=webmd.com/ |access-date=2022-06-22 }}</ref> У самој бисексуалној заједници постоји конфузија шта то значи бити бисексуалан, а шта пансексуалан и полисексуалан. -{[[Rolling Stone]]}- пише да неки људи верују да се коришћењем префикса ''би-'' искључују чланови трансродне заједнице и родно неусклађене особе, да се фокус ставља на привлачност ка искључиво цисродним мушкарцима и женама и да су префикси као што су ''пан-'' и ''омни-'' ({{јез-грч|πᾶν}}; {{јез-лат|omni}}; {{јез-срп|све}}) прикладнији. Други тврде да префикс означава привлачност ка два (или више) родна идентитета.<ref>{{cite web |url=https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/whats-the-real-difference-between-bi-and-pansexual-667087/ |title=https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/whats-the-real-difference-between-bi-and-pansexual-667087/ |last=Зејн |first=Закари |date=2018-06-18 |website=rollingstone.com |access-date=2022-06-22}}</ref> Неки користе ''ЛГБТ+'' у значењу „ЛГБТ и сродне заједнице“.<ref name="udayton.edu" /> '''{{Dfn|ЛГБТКИА}}''' ({{јез-енг|LGBTQIA}}) се понекад користи и основном термину додаје квир, [[међуполност|међуполна]] (интерсексуална) и [[асексуалност|асексуална]] особа.<ref name="ЛГБТКИА">{{Cite web|url=http://lgbtqia.ucdavis.edu/index.html|title=Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, Queer, Intersex, Asexual Resource Center|date=21 September 2015|publisher=University of California, Davis|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202112709/http://lgbtqia.ucdavis.edu/index.html|archive-date=2 February 2017|url-status=dead|access-date=20 January 2017}}</ref> Друге варијанте могу имати „Н" за ''несигуран'' (или -{„U”}- за {{јез-енг|unsure}}); „Р” за ''радознао'' (или -{„C"}- за {{јез-енг|curious}}); друго -{„Т”}- за ''[[Трансвестизам|трансвестит]]''; „ДД” или „2" за ''дводуховне'' особе (или -{„TS”}- за {{јез-енг|two-spirited}}); „СС” или „С” за ''стрејт савезнике'' (или -{„SA”}- или -{„A”}- за {{јез-енг|straight allies}}).<ref name="Oberlin">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=T3RFabY6chcC|title=Oberlin College: Oberlin, Ohio|last=Lebaron|first=Sarah|last2=Pecsenye|first2=Jessica |last3=Roland |first3=Becerra |last4=Skindzier |first4=Jon|publisher=College Prowler, Inc |year=2005 |isbn=978-1-59658-092-3 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906160313/https://books.google.com/books?id=T3RFabY6chcC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Teaching about Asian">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=JqLOnyU081kC |title=Teaching about Asian Pacific Americans: Effective Activities, Strategies, and Assignments for Classrooms and Communities (Critical Perspectives on Asian Pacific Americans)|last=Chen |first=Edith Wen-Chu |last2=Omatsu|first2=Glenn|publisher=Rowman & Littlefield|year=2006|isbn=978-0-7425-5338-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152229/https://books.google.com/books?id=JqLOnyU081kC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="After Revolution: M">{{Cite book|url=https://archive.org/details/afterrevolution00flor|title=After Revolution: Mapping Gender and Cultural Politics in Neoliberal Nicaragua|last=Babb|first=Florence E.|publisher=University of Texas Press|year=2001|isbn=978-0-292-70900-3|url-access=registration}}</ref><ref name="Gay and Lesbian Righ">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DN2KGHnYN0EC|title=Gay and Lesbian Rights Organizing: Community-based Strategies|last=Padilla|first=Yolanda C.|publisher=Haworth Press|year=2003|isbn=978-1-56023-275-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172637/https://books.google.com/books?id=DN2KGHnYN0EC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="From Hate Crimes t">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=fzp9QP0h6bAC|title=From Hate Crimes to Human Rights: A Tribute to Matthew Shepard|last=Swigonski|first=Mary E. |last2=Mama |first2=Robin S. |last3=Ward |first3=Kelly |last4=Shepard |first4=Matthew|publisher=Haworth Press|year=2001|isbn=978-1-56023-257-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152612/https://books.google.com/books?id=fzp9QP0h6bAC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Укључивање стрејт савезника у ЛГБТ акроним се показало контроверзним јер су многи стрејт савезници били оптужени да користе ЛГБТ заговарање да би стекли популарност и статус у последњих неколико година,<ref name="Becker2006">{{Cite journal|last=Becker|first=Ron|date=2006|title=Gay-Themed Television and the Slumpy Class: The Affordable, Multicultural Politics of the Gay Nineties|journal=Television & New Media|volume=7|issue=2|pages=184–215|doi=10.1177/1527476403255830|issn=1527-4764}}</ref> а разни ЛГБТ активисти су критиковали хетеронормативни поглед на свет одређених стрејт савезника.<ref name="DeTurk2011">{{Cite journal|last=DeTurk|first=Sara|date=2011|title=Allies in Action: The Communicative Experiences of People Who Challenge Social Injustice on Behalf of Others|journal=Communication Quarterly|volume=59|issue=5|pages=569–590|doi=10.1080/01463373.2011.614209|issn=0146-3373|doi-access=free}}</ref> Неки могу додати и „П“ за ''[[Poliamorija|полиаморију]]'', „Х“ за ''[[ХИВ|ХИВ позитивне]]'', или „О“ за ''остале''.<ref name="Bisexuality and Transgend" /><ref name="Peace Kills">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=IqivmWcKYZEC |title=Peace Kills: America's Fun New Imperialism|last=O'Rourke|first=P. J.|publisher=Grove Press |year=2001 |isbn=978-0-8021-4198-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20210709191755/https://books.google.com/books?id=IqivmWcKYZEC|archive-date=9 July 2021}}</ref> Иницијализам ''{{Dfn|ЛГБТИХ}}'' користи се у [[Индија|Индији]] да обухвати хиџра [[Treći rod|трећи родни]] идентитет и сродну субкултуру.<ref name="Pune Mirror">{{Cite web|url=http://www.punemirror.in/pune/cover-story/Maiden-stage-act-by-citys-LGBT-face-gets-censors-chop/articleshow/45312884.cms|title=Maiden stage act by city's LGBT face gets censor's chop|last=Gurjar|first=Kaumudi|website=punemirror.in|publisher=Pune Mirror|archive-url=https://web.archive.org/web/20160528092821/http://www.punemirror.in/pune/cover-story/Maiden-stage-act-by-citys-LGBT-face-gets-censors-chop/articleshow/45312884.cms|archive-date=28 May 2016|url-status=dead|access-date=22 December 2014}}</ref><ref name="GayLeeds">{{Cite web|url=http://www.gayleeds.com/editors/article/_LGB-or-LGBT-or-LGBTQ-or-What/|title=Gay Leeds&nbsp;— Your comprehensive guide to all things gay in Leeds|last=McCusker|first=Ros|website=gayleeds.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20150109003322/http://www.gayleeds.com/editors/article/_LGB-or-LGBT-or-LGBTQ-or-What/|archive-date=9 January 2015 |url-status=dead |access-date=22 December 2014}}</ref> Додавање слова „Д” означава {{ill|en|демисексуалност|demisexuality}}.<ref name="demi">{{cite web |url=https://outrightinternational.org/content/acronyms-explained |title=ACRONYMS EXPLAINED |author=<!--Not stated--> |website=https://outrightinternational.org/ |access-date=2022-06-21 }}</ref> Додавање термина ''савезници'' иницијализму изазвало је контроверзу,<ref name="ISD">{{Cite web|url=http://www.iowastatedaily.com/news/article_50e5e8f6-5edc-11e4-a17f-f77a797314c5.html|title=Adding 'allies' to LGBT acronym sparks controversy |last=Kelly |first=Morgan |website=iowastatedaily.com |publisher=Iowa State Daily|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305001010/http://www.iowastatedaily.com/news/article_50e5e8f6-5edc-11e4-a17f-f77a797314c5.html|archive-date=5 March 2016|url-status=live|access-date=29 December 2014}}</ref> а неки виде укључивање „савезника“ уместо „асексуалног“ као облик [[Дискриминација против асексуалних особа|асексуалног брисања]].<ref name="Maroon1">{{Cite web|url=http://www.loyolamaroon.com/2.6713/column-a-stands-for-asexuals-and-not-allies-1.2833151|title=Column: "A" stands for asexuals and not allies |last=Richard |first=Katherine |website=loyolamaroon.com |publisher=The Maroon|archive-url=https://web.archive.org/web/20131206150654/http://www.loyolamaroon.com/2.6713/column-a-stands-for-asexuals-and-not-allies-1.2833151|archive-date=6 December 2013 |url-status=dead|access-date=29 December 2014|quote=That "A" is not for allies, that "A" is for asexuals. [...] Much like bisexuality, asexuality suffers from erasure.}}</ref> Слично ''{{Dfn|ЛГБТИКА+}} ({{јез-енг|LGBTIQA+}})'' означава ''лезбијка, геј, бисексуалац, трансродна особа, интерсексуалац, квир/испитивање, асексуалан'' и многе друге термине (као што су ''небинарни и пансексуални'').<ref name="ЛГБТИКА+">{{Cite web |url=https://www.latrobe.edu.au/students/support/wellbeing/lgbtiqa-services/what-lgbtiqa-means |title=What does LGBTIQA+ mean |last=University |first=La Trobe |website=www.latrobe.edu.au |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20181013093334/https://www.latrobe.edu.au/students/support/wellbeing/lgbtiqa-services/what-lgbtiqa-means |archive-date=13 October 2018 |url-status=live |access-date=13 October 2018}}</ref> „+” после „А” може означавати друго „А” које представља ''савезнике'' ({{јез-енг|allies}}).<ref>{{Cite web |url=https://diversity.utexas.edu/genderandsexuality/wp-content/uploads/2016/03/Handout-LGBTQA-Definitions-2016.pdf |title=Concepts & Categories of LGBTQA+Identities|last=University |first=Texas |website=www.utexas.edu// |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20200803141647/https://diversity.utexas.edu/genderandsexuality/wp-content/uploads/2016/03/Handout-LGBTQA-Definitions-2016.pdf |archive-date=3 August 2020 |url-status=dead |access-date=29 June 2020}}</ref> У [[Канада|Канади]] се заједница понекад идентификује као ЛГБТК2 ({{јез-енг|LGBTQ2}}) (лезбијка, геј, бисексуална, трансродна, квир и два духа).<ref name="DvaDuha">{{Cite web|url=https://pm.gc.ca/eng/news/2017/11/28/government-canada-initiatives-support-lgbtq2-communities-and-promote-diversity-and |title=Government of Canada initiatives to support LGBTQ2 communities and promote diversity and inclusion |date=28 November 2017|website=JUSTIN TRUDEAU, PRIME MINISTER OF CANADA|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109012040/https://pm.gc.ca/eng/news/2017/11/28/government-canada-initiatives-support-lgbtq2-communities-and-promote-diversity-and|archive-date=9 January 2019 |url-status=live |access-date=8 January 2019}}</ref> У зависности од тога која организација користи акроним, избор акронима се мења. Предузећа и [[Канадска радиодифузна корпорација|CBC (Канадска радиодифузна корпорација)]] често једноставно користе ''ЛГБТ'' као замену за било коју дужи акроним, групе приватних активиста често користе ''ЛГБТК+'',<ref>{{Cite web|url=https://www.rainbowrefugee.com/|title=Rainbow Refugee|archive-url=https://web.archive.org/web/20190112043352/http://www.rainbowrefugee.com/|archive-date=12 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> док пружаоци услуга јавног здравља фаворизују инклузивнији ''ЛГБТ2К+'' ({{јез-енг|LGBT2Q+}}) да би се прилагодили [[Аутохтони народи|аутохтоним народима]].<ref>{{Cite web |url=http://www.vch.ca/public-health/health-topics-a-z/topics/lgbt2q+ |title=LGBT2Q+ |website=www.vch.ca |archive-url=https://web.archive.org/web/20190109110908/http://www.vch.ca/public-health/health-topics-a-z/topics/lgbt2q+|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> Неко време је организација [[Недеља поноса у Торонту|Торонто прајда]] користила много дужи акроним ''ЛГБТТИКИ2СС'' ({{јез-енг|LGBTTIQQ2SA}}), али ју је одбацила у корист једноставнијег текста.<ref>{{Cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/lgbtq-queer-sexual-diversity-pride-labels-acronym-1.3661094|title=Is it time to drop LGBTQ's 'infinitely expanding alphabet' for something simpler? {{!}} CBC News|last=Szklarski|first=Cassandra|date=2 July 2016|work=CBC|access-date=8 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085342/https://www.cbc.ca/news/canada/lgbtq-queer-sexual-diversity-pride-labels-acronym-1.3661094|archive-date=19 June 2019|publisher=CBC|language=en}}</ref> Премијер [[Џастин Тридо]] је такође критикован због употребе акронима 2ДЛГБТКИИА+ ({{јез-енг|2SLGBTQQIA+}}).<ref name="Justin">{{Cite news|url=https://nypost.com/2021/10/07/justin-trudeau-mocked-after-using-2slgbtqqia-acronym/|title=Justin Trudeau Mocked After Using 2SLGBTQQIA Acronym}}</ref> === Трансродна инклузија === Неке групе су усвојиле термин ''транс*'' као инклузивнију алтернативу за „[[трансродност|трансродне особе]]“, где се транс (без звездице) користи за описивање [[Transmuškarac|транс мушкараца]] и {{ill|en|транс жена|Trans woman}}, док транс* покрива све не-[[цисродност|цисродне]] ([[Небинарност|небинарне]]) идентитете, укључујући трансродне, [[транссексуалност|транссексуалне]], [[трансвестит|трансвестите]], [[џендерквир]], [[родна колебљивост|родно колебљиве]], [[небинарност|небинарне]], [[ародност|ародне]], [[дводушност|дводуховне]] и [[двородност|двородне]] особе, [[трећи род]] и транс мушкарце и транс жене.<ref name="trans*">{{Cite news|url=http://www.slate.com/blogs/outward/2014/01/10/trans_what_does_it_mean_and_where_did_it_come_from.html|title=What Does Trans* Mean, and Where Did It Come From?'|last=Ryan|first=Hugh|date=10 January 2014|work=[[Slate (magazine)|Slate]]|access-date=21 May 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521104711/http://www.slate.com/blogs/outward/2014/01/10/trans_what_does_it_mean_and_where_did_it_come_from.html|archive-date=21 May 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://vadenprd.stanford.edu/special-topics/lgbtq-health/glossary|title=Glossary of Transgender Terms|date=14 February 2014|website=Vaden Health Center Stanford University|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521105407/http://vadenprd.stanford.edu/special-topics/lgbtq-health/glossary|archive-date=21 May 2014|url-status=dead|access-date=21 May 2014}}</ref> Исто тако, термин ''транссексуалац'' обично потпада под кровни термин ''трансродна особа'', али неки транссексуалци се противе томе.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> === Интерсекс инклузија === Они који додају [[Интерсексуалност|међуполне]] особе у ЛГБТ групе или организације могу користити проширени иницијализам '''{{Dfn|ЛГБТИ}}''' ({{јез-енг|LGBTI}})<ref>William L. Maurice, Marjorie A. Bowman, [https://books.google.com/books?id=HX9HAAAAMAAJ Sexual medicine in primary care] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150906150820/https://books.google.com/books?id=HX9HAAAAMAAJ|date=6 September 2015}}, Mosby Year Book, 1999, {{ISBN|978-0-8151-2797-0}}</ref><ref name="Challenging Lesbian Nor">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=usruybRjfMUC|title=Challenging Lesbian Norms: Intersex, Transgender, Intersectional, and Queer Perspectives|last=Aragon|first=Angela Pattatuchi|publisher=Haworth Press|year=2006|isbn=978-1-56023-645-0|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122110205/http://books.google.com/books?id=usruybRjfMUC|archive-date=22 November 2012}}</ref> или '''{{Dfn|ЛГБТИК}}''' ({{јез-енг|LGBTIQ}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.voanews.com/a/trans-women-march-for-their-rights-in-conservative-indonesia/4894550.html|title=Trans Women March for Their Rights in Conservative Indonesia|last=Siddharta|first=Amanda|date=28 April 2019|website=VOA|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190428120725/https://www.voanews.com/a/trans-women-march-for-their-rights-in-conservative-indonesia/4894550.html|archive-date=28 April 2019|url-status=live|access-date=28 April 2019}}</ref> Однос [[Интерсексуалност|интерсексуалаца]] према лезбијским, геј, бисексуалним, транс и квир заједницама је сложен,<ref>{{Cite web|url=https://www.aamc.org/download/431576/data/reasonsdeck.pdf|title=Reasons to Add and Reasons NOT to Add "I" (Intersex) to LGBT in Healthcare|last=Dreger|first=Alice|date=4 May 2015|publisher=[[Association of American Medical Colleges]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160609230211/https://www.aamc.org/download/431576/data/reasonsdeck.pdf|archive-date=9 June 2016|url-status=live|access-date=8 May 2021}}</ref> али се интерсексуалне особе често додају у ЛГБТ категорију како би се створила ЛГБТИ заједница. Неки међуполни људи преферирају иницијализам ''ЛГБТИ'', док би други радије да не буду укључени као део термина.<ref name="Challenging Lesbian Nor" /> {{ill|en|Еми Којама|Emi Koyama}} описује како укључивање интерсполних особа у ''ЛГБТИ'' може да негира адресирање питања људских права специфичних за међуполне особе, укључујући стварање лажног утиска „да су права међуполних особа заштићена“ законима који штите ЛГБТ особе, и пропуштање да се призна да многе међуполне особе нису део ЛГБТ заједнице.<ref>{{Cite web |url=http://www.intersexinitiative.org/articles/lgbti.html |title=Adding the "I": Does Intersex Belong in the LGBT Movement? |last=Koyama |first=Emi |website=Intersex Initiative |archive-url=https://web.archive.org/web/20160517075057/http://www.intersexinitiative.org/articles/lgbti.html |archive-date=17 May 2016 |url-status=live |access-date=18 May 2016}}</ref> Организација {{ill|en|Интерсекс људска права Аустралије|Intersex Human Rights Australia}} наводи да неке интерсексуалне особе привлаче истополне особе, док су друге хетеросексуалне, али да „ЛГБТИ активизам се борио за права људи који су изван очекиваних бинарних полних и родних норми“.<ref>{{Cite web|url=http://oii.org.au/allies|title=Intersex for allies|date=21 November 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20160607042937/http://oii.org.au/allies/|archive-date=7 June 2016|url-status=live|access-date=18 May 2016}}</ref><ref>[http://gaynewsnetwork.com.au/news/oii-releases-new-resource-on-intersex-issues-13999.html OII releases new resource on intersex issues] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140606202143/http://gaynewsnetwork.com.au/news/oii-releases-new-resource-on-intersex-issues-13999.html|date=6 June 2014}}, ''Intersex for allies'' and ''Making services intersex inclusive'' by Organisation Intersex International Australia, via Gay News Network, 2 June 2014.</ref> {{ill|en|Џулијус Кагва|Julius Kaggwa}}, активиста за интерсекс и трансродна права из организације ''Иницијатива за подршку људима са атипичним развојем пола'' ({{јез-енг|Support Initiative for People with atypical sex Development (SIPD)}}) је написао да, „иако нам геј заједница нуди место релативне безбедности, она такође не схвата наше специфичне потребе“.<ref name="Kaggwa2016">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/sep/16/intersex-ugandan-lgbt-gay-rights-life-never-felt-more-dangerous? |title=I'm an intersex Ugandan – life has never felt more dangerous |last=Kaggwa |first=Julius |date=19 September 2016|work=[[The Guardian]] |access-date=3 October 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161006015137/https://www.theguardian.com/world/2016/sep/16/intersex-ugandan-lgbt-gay-rights-life-never-felt-more-dangerous|archive-date=6 October 2016 |issn=0261-3077}}</ref> Бројне студије су показале веће стопе истополне привлачности код интерсексуалних особа,<ref name="mb1991" /><ref name="hast2010">{{Citation|publisher=The Hastings Center Bioethics Forum|last=Dreger|first=Alice|last2=Feder|first2=Ellen K|last3=Tamar-Mattis|first3=Anne|title=Preventing Homosexuality (and Uppity Women) in the Womb?|date=29 June 2010|access-date=18 May 2016|url=http://www.thehastingscenter.org/Bioethicsforum/Post.aspx?id=4754|archivedate=2 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160402051942/http://www.thehastingscenter.org/Bioethicsforum/Post.aspx?id=4754}}</ref> са аустралијском студијом објављеном 2016. о особама рођеним са атипичним полним карактеристикама која је открила да 52% испитаника није хетеросексуално,<ref name="oiijones">{{Cite web|url=https://oii.org.au/30313/intersex-stories-statistics-australia/|title=New publication "Intersex: Stories and Statistics from Australia"|date=3 February 2016|website=[[Organisation Intersex International Australia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160829033933/https://oii.org.au/30313/intersex-stories-statistics-australia/|archive-date=29 August 2016|url-status=dead|access-date=18 August 2016}}</ref><ref name="jones2016">{{Cite book|url=http://oii.org.au/wp-content/uploads/key/Intersex-Stories-Statistics-Australia.pdf|title=Intersex: Stories and Statistics from Australia|last=Jones|first=Tiffany|last2=Hart|first2=Bonnie|last3=Carpenter|first3=Morgan |last4=Ansara |first4=Gavi |last5=Leonard |first5=William |last6=Lucke |first6=Jayne |date=2016|publisher=Open Book Publishers|isbn=978-1-78374-208-0|location=Cambridge, UK |access-date=2 February 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160914152729/http://oii.org.au/wp-content/uploads/key/Intersex-Stories-Statistics-Australia.pdf|archive-date=14 September 2016}}</ref> стога је истраживање интерсексуалних субјеката коришћено за истраживање начина превенције хомосексуалности.<ref name="mb1991">{{Cite journal|last=Meyer-Bahlburg|first=Heino F.L.|date=January 1990|title=Will Prenatal Hormone Treatment Prevent Homosexuality?|journal=Journal of Child and Adolescent Psychopharmacology|volume=1|issue=4|pages=279–283|doi=10.1089/cap.1990.1.279|issn=1044-5463|quote=human studies of the effects of altering the prenatal hormonal milieu by the administration of exogenous hormones lend support to a prenatal hormone theory that implicates both androgens and estrogens in the development of gender preference ... it is likely that prenatal hormone variations may be only one among several factors influencing the development of sexual orientation}}</ref><ref name="hast2010" /> Као искуство рођења са полним карактеристикама које се не уклапају у друштвене норме,<ref name="unfe-fact">{{Cite web|url=https://unfe.org/system/unfe-65-Intersex_Factsheet_ENGLISH.pdf|title=Free & Equal Campaign Fact Sheet: Intersex|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=2015|publisher=United Nations [[Office of the High Commissioner for Human Rights]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304071043/https://unfe.org/system/unfe-65-Intersex_Factsheet_ENGLISH.pdf|archive-date=4 March 2016|url-status=live|access-date=28 March 2016}}</ref> међуполност је термин другачији од трансродности,<ref name="coeres1952">[http://www.assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=20057&lang=en Children's right to physical integrity] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131226081751/http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=20057&lang=en|date=26 December 2013}}, [[Савет Европе|Council of Europe]] Parliamentary Assembly, Report Doc. 13297, 6 September 2013.</ref><ref>{{Cite web|url=http://interactyouth.org/post/100048044990/laverne-cox-is-on-this-weeks-faking-it-in-honor|title=Trans? Intersex? Explained!|publisher=[[Advocates for Informed Choice#Inter/Act|Inter/Act]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018091459/http://interactyouth.org/post/100048044990/laverne-cox-is-on-this-weeks-faking-it-in-honor|archive-date=18 October 2014|url-status=dead|access-date=10 July 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oii.org.au/18194/differences-intersex-trans/|title=Basic differences between intersex and trans|date=3 June 2011|publisher=[[Organisation Intersex International Australia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140904081530/http://oii.org.au/18194/differences-intersex-trans/|archive-date=4 September 2014|url-status=live|access-date=10 July 2013}}</ref> док су неке интерсексуалне особе и интерсексуалне и трансродне.<ref>{{Citation|publisher=Intersex Day|last=Cabral Grinspan|first=Mauro|authorlink1=Mauro Cabral|title=The marks on our bodies|date=25 October 2015|url=http://intersexday.org/en/mauro-cabral-marks-bodies/|access-date=4 October 2016|archivedate=5 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160405220557/http://intersexday.org/en/mauro-cabral-marks-bodies/}}</ref> === Значење слова акронима === {|class="wikitable" style="margin:auto; text-align:center" |+<ref name=":1" /><ref name=":2" /><ref name="Bisexuality and Transgend" /><ref name="bipanpoli" /><ref name="In-Between Bodies" /><ref name="ЛГБТКИА" /><ref name="Oberlin" /><ref name="Peace Kills" /><ref name="Pune Mirror" /><ref name="demi"/><ref name="ISD" /><ref name="ЛГБТИКА+" /><ref name="DvaDuha" /><ref name="Justin" /><ref name="trans*"/> ! colspan="2" | Симбол ! rowspan="2" | Значење |- ! на српској ћирилици ! на енглеском |- | -{Л}- | -{L}- | Лезбијка |- | -{Г}- | -{G}- | Геј |- | -{Б}- | -{B}- | Бисексуалност |- | rowspan="3" colspan="2" | -{Т}- | Трансродност |- | Трансвеститизам |- | Транссексуалност |- | colspan="2" | -{Т*}- или -{Т}- | Транс* |- | -{К}- | -{Q}- | Квир |- | -{К, И, П}- или ? | -{Q}- или ? | Испитивање или преиспитивање |- | -{И}- | -{I}- | Интерсполност |- | colspan="2" rowspan="3" | -{А}- | Асексуалност |- | Аромантичност |- | Ародност |- | -{СС, С}- | -{SA, А}- | (Стрејт) савезник |- | -{ДД, 2}- | -{TS, 2}- | Дводушност |- | -{Н}- | -{U}- | Несигурност |- | rowspan="2" | -{Х}- | rowspan="2" | -{H}- | Хиџра |- | ХИВ позитивни |- | rowspan="3" | -{П}- | rowspan="3" | -{P}- | Полиаморија |- | Пансексуалност |- | Полисексуалност |- | rowspan="2" colspan="2" | -{O}- | Остали |- | Омнисексуалност |- | rowspan="3" colspan="2" | + | Сви који не спадају под слова наведена у акрониму |- | Сродне заједнице |- | Ако долази после слова „А”, може да означава савезнике |} == Критика термина == [[Датотека:Were_a_gay_and_happy_family_wagon.jpg|мини| ЛГБТ породице, попут ових на [[Parada ponosa|паради поноса]] у [[Бостон]]у [[2007]], истраживачи су означили као ''[[Нехетеросексуалност|нехетеросексуалне]]'' из различитих разлога.<ref name="The Spectre of Promiscuity">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UR77Hw2WLYC|title=The Spectre of Promiscuity: Gay Male and Bisexual Non-Monogamies and Polyamories|last=Klesse|first=Christian|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.|year=2007|isbn=978-0-7546-4906-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172622/https://books.google.com/books?id=_UR77Hw2WLYC|archive-date=6 September 2015}}{{Појаснити|reason=Да ли овај извор тврди да су транс појединци нехетеросексуални?|date=May 2018}}</ref>]] Са иницијализмима ''ЛГБТ'' или ''ГЛБТ'' се не слажу сви које они обухватају.<ref name="Counseling Lesbian, G">{{Cite book|url=https://archive.org/details/counselinglesbia2002finn|title=Counseling Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Substance Abusers: Dual Identities|last=Finnegan|first=Dana G.|last2=McNally|first2=Emily B.|publisher=Haworth Press|year=2002|isbn=978-1-56023-925-3|url-access=registration}}</ref> На пример, неки тврде да трансродни и транссексуални циљеви нису исти као код лезбијки, хомосексуалаца и бисексуалних (ЛГБ) особа.<ref name="Coming Out in Christi">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=yjdhpMnHEIMC|title=Coming Out in Christianity: Religion, Identity, and Community|last=Wilcox|first=Melissa M.|publisher=Indiana University Press|year=2003|isbn=978-0-253-21619-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172731/https://books.google.com/books?id=yjdhpMnHEIMC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Овај аргумент се усредсређује на идеју да трансродност има више везе са родним идентитетом, или разумевањем особе да ли је или није мушкарац или жена, без обзира на њихову сексуалну оријентацију.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ЛГБ питања се могу посматрати као питање сексуалне оријентације или привлачности.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Ове разлике су направљене у контексту политичке акције у којој се ЛГБ циљеви, као што су законодавство о [[Истополни брак|истополним браковима]] и рад на [[Људска права|људским правима]] (који можда не укључују трансродне и интерсексуалне особе), могу сматрати да се разликују од трансродних и транссексуалних циљева.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Веровање у „лезбијски и геј сепаратизам“ (не мешати са сродним „[[Сепаратистички феминизам|лезбијским сепаратизмом]]“), сматра да лезбијке и геј мушкарци формирају (или би требало да формирају) заједницу која се разликује и која је одвојена од других група које су иначе укључене у ЛГБТК сферу.<ref name="Gays/Justice">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=dfUw8Zl0kPEC |title=Gays/Justice: A Study of Ethics, Society, and Law |last=Mohr |first=Richard D. |publisher=Columbia University Press |year=1988 |isbn=978-0-231-06735-5|access-date=5 July 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085713/https://books.google.com/books?id=dfUw8Zl0kPEC |archive-date=19 June 2019}}</ref> Иако се не чини увек да имају довољно подршке или организације да би се назвали [[Друштвени покрет|покретом]], сепаратисти су значајан, гласан и активан елемент у многим деловима ЛГБТ заједнице.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Rd31TPHaxdEC|title=Looking Queer: Body Image and Identity in Lesbian, Bisexual, Gay, and Transgender Communities|last=Atkins|first=Dawn|publisher=Haworth Press|year=1998|isbn=978-0-7890-0463-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906162509/https://books.google.com/books?id=Rd31TPHaxdEC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Gays/Justice" /><ref name="Gay and Lesbian Polit">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=89C9DGEertsC |title=Gay and Lesbian Politics: Sexuality and the Emergence of a New Ethic |last=Blasius |first=Mark |publisher=Temple University Press |year=1994 |isbn=978-1-56639-173-3 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906162432/https://books.google.com/books?id=89C9DGEertsC|archive-date=6 September 2015}}</ref> У неким случајевима сепаратисти ће порицати постојање или право на једнакост бисексуалних оријентација и транссексуалности,<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /> понекад водећи јавну [[Бифобија|бифобичну]] и [[Transfobija|трансфобичну]] политику.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Gays/Justice" /> За разлику од сепаратиста, {{ill|sh|Питер Татчел|Peter Tatchell}} из ЛГБТ групе за људска права -{OutRage!}- тврди да би одвајање трансродног покрета од ЛГБ-а било „политичко лудило“, наводећи да:<ref name="LGB but Why T?">{{Cite web|url=http://www.mother-ship.com/blog/lgbt-lesbian-gay-bisexual-but-why-transgender-1721 |title=LGB - but why T?|last=Tatchell|first=Peter|date=24 June 2009|website=mother-ship.com|publisher=Mothership Blog|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703020520/http://www.mother-ship.com/blog/lgbt-lesbian-gay-bisexual-but-why-transgender-1721|archive-date=3 July 2009|url-status=dead|access-date=18 March 2015|quote=To try and separate the LGB from the T, and from women, is political madness. Queers are, like transgender people, gender deviant. We don't conform to traditional heterosexist assumptions of male and female behaviour, in that we have sexual and emotional relationships with the same sex. We should celebrate our discordance with mainstream straight norms. The right to be different is a fundamental human right. The idea that we should conform to straight expectations is demeaning and insulting.}}</ref><blockquote>Квирови су, као и трансродне особе, родно девијантни. Не придржавамо се традиционалних хетеросексистичких претпоставки о мушком и женском понашању, јер имамо сексуалне и емоционалне односе са истим полом. Требало би да славимо наше неслагање са мејнстрим правим нормама. [...]</blockquote>Приказ свеобухватне „ЛГБТ заједнице“ или „ЛГБ заједнице“ такође не подржавају неке лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе.<ref name="That's Revolting">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4moAP04OpPIC|title=That's Revolting!: Queer Strategies for Resisting Assimilation|last=Sycamore|first=Matt Bernstein|publisher=Soft Skull Press|year=2005|isbn=978-1-932360-56-1|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122123638/http://books.google.com/books?id=4moAP04OpPIC|archive-date=22 November 2012}}</ref><ref name="The Political Edge">{{Cite book|url=https://archive.org/details/politicaledge00carl|title=The Political Edge|last=Carlsson|first=Chris|publisher=City Lights Books|year=2005|isbn=978-1-931404-05-1|access-date=5 July 2008|url-access=registration}}</ref> Неки не прихватају или не одобравају {{ill|sh|Права ЛГБТ особа|Prava LGBT osoba|политичку и друштвену солидарност, видљивост и кампању за људска права}} која обично иде уз то, укључујући маршеве и догађаје [[Геј понос|геј поноса]].<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /> Неки од њих верују да груписање људи са нехетеросексуалном оријентацијом одржава мит да је истицање геј/лезбијског/би/асексуалног/пансексуалног/итд. идентитета нешто што чини човека горим од других људи.<ref name="That's Revolting" /> Ови људи су често мање видљиви у поређењу са више мејнстрим геј или ЛГБТ активистима.<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /> Пошто је ову фракцију тешко разликовати од хетеросексуалне већине, уобичајено је да људи претпостављају да сви ЛГБТ особе подржавају ЛГБТ ослобођење и видљивост ЛГБТ особа у друштву, укључујући право да се живот живи на другачији начин од већине.<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /><ref name="Class Matters: Cr">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=aD4yphfHBWMC|title=Class Matters: Cross-Class Alliance Building for Middle-Class Activists|last=Leondar-Wright|first=Betsy|publisher=New Society Publishers|year=2005|isbn=978-0-86571-523-3|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906155708/https://books.google.com/books?id=aD4yphfHBWMC|archive-date=6 September 2015}}</ref> У књизи ''Анти-Геј'' из 1996. године, збирци есеја коју је уредио {{ill|en|Марк Симпсон (новинар)|Mark Simpson (journalist)|Марк Симпсон}}, концепт „униформног“ идентитета који је заснован на [[ЛГБТ стереотипи|ЛГБТ стереотипима]] критикује се због потискивања индивидуалности ЛГБТ особа.<ref>{{Cite web|url=http://www.marksimpson.com/pages/anti_gay.html|title=Anti-Gay|publisher=Marksimpson.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110927113556/http://www.marksimpson.com/pages/anti_gay.html|archive-date=27 September 2011|url-status=dead|access-date=23 October 2011}}</ref> Пишући у -{{{ill|en|BBC News Magazine|BBC News Online#Features|BBC-јевом онлајн магазину}}}- [[2014]]. године, {{ill|en|Џули Биндел|Julie Bindel}} поставља питање да ли различите родне групе сада, „смућкане заједно“ ... „деле иста питања, вредности и циљеве?“ Биндел је предложила низ могућих нових иницијализама за различите комбинације група и закључује да је можда дошло време да се савези реформишу или да коначно сви крену крену „својим путем“.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/magazine-28130472|title=Viewpoint: Should gay men and lesbians be bracketed together?|last=Julie Bindel |date=2 July 2014 |work=[[BBC News Magazine]] |access-date=4 July 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140703195331/http://www.bbc.com/news/magazine-28130472 |archive-date=3 July 2014 |author-link=Julie Bindel}}</ref> Године [[2015.]] скован је слоган „Напустимо Т“ ({{јез-енг|Drop the T}}) како би се охрабриле ЛГБТ организације да престану да подржавају [[Трансродност|трансродне особе]]; многе ЛГБТ групе су ову кампању нашироко осудиле као [[Transfobija|трансфобичну]].<ref name="adv">{{Cite web |url=http://www.advocate.com/transgender/2015/11/06/lgbt-groups-respond-petition-asking-drop-t |title=LGBT Groups Respond to Petition Asking to 'Drop the T' |date=6 November 2015|website=www.advocate.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163841/https://www.advocate.com/transgender/2015/11/06/lgbt-groups-respond-petition-asking-drop-t |archive-date=17 May 2019 |url-status=live |access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.pinknews.co.uk/2015/11/12/drop-the-t-counter-petition-surpases-original/|title=Signatures for 'Drop The T' counter-petition surpass original - PinkNews · PinkNews |date=12 November 2015|website=www.pinknews.co.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163842/https://www.pinknews.co.uk/2015/11/12/drop-the-t-counter-petition-surpases-original/|archive-date=17 May 2019|url-status=live |access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.teenvogue.com/story/drop-the-t-petition-backlash|title=Why More Than 1,000 People Have Signed a Petition to Drop the "T" From LGBT |date=9 November 2015|website=Teen Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163840/https://www.teenvogue.com/story/drop-the-t-petition-backlash|archive-date=17 May 2019|url-status=live|access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.huffpost.com/entry/gay-transphobia-2015-styl_b_8546278|title=Gay Transphobia, 2015 Style|last=Beyer|first=Dana|last2=Director|first2=ContributorExecutive|date=12 November 2015|website=HuffPost|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517172713/https://www.huffpost.com/entry/gay-transphobia-2015-styl_b_8546278|archive-date=17 May 2019|url-status=live|access-date=1 June 2019|last3=Maryl|first3=Gender Rights}}</ref> == Алтернативни термини == Многи људи су покушали да пронађу генерички термин који би заменио бројне постојеће иницијализме.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi"/> Речи као што су ''[[квир]]'' (кровни термин за сексуалне и родне мањине које нису хетеросексуалне или цисродне) и ''[[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|дуга]]'' су испробане, али већина њих није широко прихваћена.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Forging Gay Identities">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jnYy6hSdocAC|title=Forging Gay Identities: Organizing Sexuality in San Francisco, 1950–1994|last=Armstrong|first=Elizabeth A.|publisher=University of Chicago Press|year=2002|isbn=978-0-226-02694-7|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122141703/http://books.google.com/books?id=jnYy6hSdocAC|archive-date=22 November 2012}}</ref> === Квир === ''Квир'' има много негативних конотација према старијим људима који ту реч памте као исмевање и увреду и таква (негативна) употреба термина се и дан данас наставља.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Forging Gay Identities" /> Многи млађи људи такође схватају да је ''квир'' политички набијенији термин од ''ЛГБТ''.<ref name="Forging Gay Identities" /><ref name="It's Your World">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ud3Zzo2-VMsC |title=It's Your World—If You Don't Like It, Change It: Activism for Teenagers |last=Halpin |first=Mikki |publisher=Simon and Schuster|year=2004 |isbn=978-0-689-87448-2 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152241/https://books.google.com/books?id=Ud3Zzo2-VMsC|archive-date=6 September 2015}}</ref> === СРМ/РСМ === СРМ, или РСМ,<ref>{{Cite web|url=https://www.gaystarnews.com/article/five-alternative-terms-instead-lgbt/|title=Five alternative terms you can use instead of LGBT|last=Besanvalle|first=James|date=20 July 2018|website=Gay Star News|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128054231/https://www.gaystarnews.com/article/five-alternative-terms-instead-lgbt/|archive-date=28 January 2021|url-status=live|access-date=20 January 2021}}</ref> скраћеница за [[Сексуалне мањине|сексуалне и родне мањине]], добила је посебну популарност у владама, академијама и у медицини. Усвојен је од стране [[Nacionalni instituti za zdravlje|Националних института за здравље]] (НИЗ) у САД;<ref>{{Cite web|url=https://dpcpsi.nih.gov/sgmro|title=Sexual & Gender Minority Research Office|website=National Institutes of Health|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112015435/https://dpcpsi.nih.gov/sgmro|archive-date=12 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> {{ill|en|Центри за медикер и медикејд услуге|Centers for Medicare & Medicaid Services|Центара за медикер и медикејд услуге}};<ref>{{Cite web|url=https://www.cms.gov/About-CMS/Agency-Information/OMH/resource-center/hcps-and-researchers/data-tools/sgm-clearinghouse|title=Sexual and Gender Minority Clearinghouse|website=Centers for Medicare & Medicaid Services|archive-url=https://web.archive.org/web/20201123162325/https://www.cms.gov/About-CMS/Agency-Information/OMH/resource-center/hcps-and-researchers/data-tools/sgm-clearinghouse|archive-date=23 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> и {{ill|en|Вилијамс институт|Williams Institute}}, који проучава законе и политику према СГМ.<ref>{{Cite web|url=https://williamsinstitute.law.ucla.edu/publications/development-agenda-sgm/|title=A Development Agenda for Sexual and Gender Minorities|last=Park|first=Andrew|date=July 2016|website=Williams Institute|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112030521/https://williamsinstitute.law.ucla.edu/publications/development-agenda-sgm/|archive-date=12 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> [[Универзитет Дјук|Универзитет Дјук]] и {{ill|sh|Универзитет Калифорније у Сан Франциску|University of California, San Francisco}} имају истакнуте здравствене програме за сексуалне и родне мањине.<ref>{{Cite web|url=https://dukesgmhealth.org/|title=Duke Sexual and Gender Minority Health Program|website=Duke University|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613110406/https://dukesgmhealth.org/|archive-date=13 June 2021|url-status=live|access-date=13 June 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sgmhealth.ucsf.edu/home|title=Center for Sexual & Gender Minority Health|website=University of California San Francisco|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613110416/https://sgmhealth.ucsf.edu/home|archive-date=13 June 2021|url-status=live|access-date=13 June 2021}}</ref> Један НИЗ документ препоручује термин СГМ јер укључује „оне који се можда не идентификују као ЛГБТ … или оне који имају специфично здравствено стање које утиче на репродуктивни развој“,<ref>{{Citation|title=Strategic Plan to Advance Research on the Health and Well-being of Sexual and Gender Minorities|date=<!-- c. 2015 -->|url=https://www.edi.nih.gov/sites/default/files/EDI_Public_files/sgm-strategic-plan.pdf|publisher=National Institutes of Health|access-date=23 November 2020|archivedate=18 March 2021|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210318075832/https://www.edi.nih.gov/sites/default/files/EDI_Public_files/sgm-strategic-plan.pdf}}</ref> публикација {{ill|en|Канцеларије за менаџмент и буџет Беле куће|Office of Management and Budget}} објашњава да „Сматрамо да је СГМ инклузивнији, јер укључује особе које нису изричито референциране од стране идентитета наведених у ЛГБТ“,<ref>{{Cite web|url=https://nces.ed.gov/FCSM/pdf/FCSM_SOGI_Terminology_FY20_Report_FINAL.pdf|title=Updates on Terminology of Sexual Orientation and Gender Identity Survey Measures|date=August 2020|website=Federal Committee on Statistical Methodology, under the auspices of the Office of Management and Budget|archive-url=https://web.archive.org/web/20210608193829/https://nces.ed.gov/fcsm/pdf/FCSM_SOGI_Terminology_FY20_Report_FINAL.pdf|archive-date=8 June 2021|url-status=live|access-date=21 June 2021}}</ref> а владин документ [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] фаворизује СГМ јер иницијали попут ЛГБТИК+ означавају термине који, посебно изван {{ill|en|Глобални север и глобални југ|Global North and Global South|глобалног севера}}, „не укључују нужно локална схватања и термине који се користе за описивање сексуалних и родних мањина“.<ref>{{Citation |title=Gender and Strategic Communications in Conflict and Stabilisation Contexts |date=January 2020 |url=https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/866351/How_to_Guide_on_Gender_and_Strategic_Communication_in_Conflict_and_Stabilisation_Contexts_-_January_2020_-_Stabilisation_Unit.pdf |publisher=HM Government |access-date=23 November 2020 |archivedate=1 November 2020 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20201101050719/https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/866351/How_to_Guide_on_Gender_and_Strategic_Communication_in_Conflict_and_Stabilisation_Contexts_-_January_2020_-_Stabilisation_Unit.pdf}}</ref> Пример употребе ван глобалног севера је {{ill|en|Устав Непала|Constitution of Nepal}}, који идентификује „родне и сексуалне мањине“ као заштићену класу.<ref>{{Citation|title=Constitution of Nepal|url=http://www.lawcommission.gov.np/en/archives/981|year=2015|publisher=Nepal Law Commission|access-date=24 November 2020|archivedate=30 September 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200930151001/http://www.lawcommission.gov.np/en/archives/981}}</ref> РСРМ се такође користи за укључивање романтичних мањина.<ref>{{Citation|last=Choudhuri|first=Devika Dibya|title=Multiplicity of LGBTQ+ Identities, Intersections, and Complexities|date=2019-09-20|url=http://dx.doi.org/10.4324/9780429447297-1|journal=Rethinking LGBTQIA Students and Collegiate Contexts|pages=3–16|publisher=Routledge|isbn=978-0-429-44729-7|access-date=2021-06-09|last2=Curley|first2=Kate|doi=10.4324/9780429447297-1}}</ref><ref>{{Citation|last=Lapointe|first=Alicia|title=Postgay|date=2016|url=https://doi.org/10.1057/978-1-137-55425-3_21|journal=Critical Concepts in Queer Studies and Education: An International Guide for the Twenty-First Century|pages=205–218|editor-last=Rodriguez|editor-first=Nelson M.|series=Queer Studies and Education|place=New York|publisher=Palgrave Macmillan US|language=en|doi=10.1057/978-1-137-55425-3_21|isbn=978-1-137-55425-3|access-date=2021-06-09|editor2-last=Martino|editor2-first=Wayne J.|editor3-last=Ingrey|editor3-first=Jennifer C.|editor4-last=Brockenbrough|editor4-first=Edward}}</ref> === Дуга === ''Дуга'' има конотације које подсећају на [[Hipici|хипије]], [[Nju ejdž|њу ејџ]] покрете и групе као што су [[Дугина породица (покрет)|Дугина породица]] или [[Џеси Џексон|Џеси Џексонова]] ''{{ill|en|Дугина/ЉУСЧ коалиција|Rainbow/PUSH}}'' ({{јез-енг|Rainbow/PUSH}}). ''ИРЉ'' ({{јез-енг|SGL}}) (Истородна љубав) ({{јез-енг|same gender loving}}) је понекад фаворизован међу геј мушкарцима [[Afroamerikanci|Афроамериканцима]] као начин да се разликују од онога што сматрају ЛГБТ заједницама у којима доминирају [[Бијелци|белци]].<ref name="The Politics of Gay Rights">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=AlErV-3RpDEC |title=The Politics of Gay Rights|last=Rimmerman |first=Craig A. |last2=Wald |first2=Kenneth D. |last3=Wilcox |first3=Clyde |publisher=University of Chicago Press |year=2006 |isbn=978-1-4129-0988-4 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906163312/https://books.google.com/books?id=AlErV-3RpDEC |archive-date=6 September 2015}}</ref> === Други кровни термини === Неки људи заговарају термин „мањински сексуални и родни идентитети“ (МСРИ ({{јез-енг|MSGI}}), скован 2000. године), како би експлицитно укључили све људе који нису [[Цисродност|цисродни]] и [[Хетеросексуалност|хетеросексуални]]; или ''родне, сексуалне и романтичне мањине'' (РСРМ) ({{јез-енг|GSRM}}), што експлицитније укључује [[Романтична оријентација|мањинске романтичне оријентације]] и [[Poliamorija|полиаморију]]; али ни они нису широко прихваћени.<ref name="Bradford Uni">{{Cite web|url=http://lgbt.wikidot.com/|title=Welcome to the Bradford University Minority Sexual and Gender Identity Site!|year=2008 |publisher=Bradford Uni MSGI Society |archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175247/http://lgbt.wikidot.com/ |archive-date=27 August 2008|url-status=live |access-date=9 September 2008}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.acronymfinder.com/Gender,-Sexual,-and-Romantic-Minorities-%28GSRM%29.html |title=GSRM - Gender, Sexual, and Romantic Minorities|publisher=acronymfinder.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20141009075718/http://www.acronymfinder.com/Gender,-Sexual,-and-Romantic-Minorities-%28GSRM%29.html |archive-date=9 October 2014|url-status=live |access-date=6 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.huffingtonpost.com/ron-suresha/diversities-may-enrich-lgbtqiap-alphabet-soup_b_3929870.html |title='Diversities' May Enrich 'LGBTQIAP' Alphabet Soup|date=19 September 2013|website=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20141007061956/http://www.huffingtonpost.com/ron-suresha/diversities-may-enrich-lgbtqiap-alphabet-soup_b_3929870.html|archive-date=7 October 2014|url-status=live|access-date=6 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://queerumich.com/post/25021141159/lgbt-lgbtq-queer-quiltbag-gsm-gsrm-whats|title=LGBT? LGBTQ? Queer? QUILTBAG? GSM? GSRM?|website=queerumich.com|publisher=[[University of Michigan]] (on [[Tumblr]])|archive-url=https://web.archive.org/web/20150409024759/http://queerumich.com/post/25021141159/lgbt-lgbtq-queer-quiltbag-gsm-gsrm-whats|archive-date=9 April 2015|url-status=live|access-date=12 March 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.derby.ac.uk/campus/support/gender-and-sexual-minority-students/|title=Gender and Sexual Minority Students (LGBTIQA)|publisher=University of Derby|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209064109/https://www.derby.ac.uk/campus/support/gender-and-sexual-minority-students/|archive-date=9 February 2018|url-status=live|access-date=12 March 2015}}</ref> Други ретки кровни термини су [[Родна и секусална разноликост|Родна и сексуална различитост]] (РСР) ({{јез-енг|GSD}}),<ref>[http://www.pinknews.co.uk/2013/02/25/organisation-proposes-replacing-the-limiting-term-lgbt-with-more-inclusive-gsd/ Organisation proposes replacing the 'limiting' term LGBT with 'more inclusive' GSD] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180616231332/https://www.pinknews.co.uk/2013/02/25/organisation-proposes-replacing-the-limiting-term-lgbt-with-more-inclusive-gsd/|date=16 June 2018}}, 25 February 2013</ref> МОРИИ ({{јез-енг|MOGII}}) (Маргинализоване оријентације, родни идентитети и интерсекс) и МОРУИ ({{јез-енг|MOGAI}}) (Маргинализоване оријентације, родна усклађења и интерсекс).<ref>{{Cite news|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/02/25/gender-and-sexual-diversities-gsd-lgbt-label-_n_2758908.html|title='Gender And Sexual Diversities,' Or GSD, Should Replace 'LGBT,' Say London Therapists|date=25 February 2013|work=The Huffington Post|access-date=6 October 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012080406/http://www.huffingtonpost.com/2013/02/25/gender-and-sexual-diversities-gsd-lgbt-label-_n_2758908.html|archive-date=12 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.dal.ca/news/2014/08/01/pride-on-the-prowl.html|title=Pride on the prowl|website=Dalhousie News|archive-url=https://web.archive.org/web/20141009094232/http://www.dal.ca/news/2014/08/01/pride-on-the-prowl.html|archive-date=9 October 2014|url-status=live|access-date=6 October 2014}}</ref> === Медицина === У установама јавног здравља, ''МСМ'' („[[Muškarci koji imaju seks sa muškarcima|мушкарци који имају секс са мушкарцима]]“) се клинички користи за описивање мушкараца који имају секс са другим мушкарцима без позивања на њихову сексуалну оријентацију, а ''ЖСЖ'' („[[жене које имају секс са женама]]“) се такође користи као аналоган термин.<ref>Young, R M & Meyer, I H (2005) The Trouble with "MSM" and "WSW": Erasure of the Sexual-Minority Person in Public Health Discourse American Journal of Public Health July 2005 Vol. 95 No. 7.</ref><ref>Glick, M Muzyka, B C Salkin, L M Lurie, D (1994) Necrotizing [[Periodontitis|ulcerative periodontitis]]: a marker for immune deterioration and a predictor for the diagnosis of [[AIDS]] Journal of Periodontology 1994 65 p. 393–397.</ref> === МВПФАФФ === ''МВПФАФФ'' ({{јез-енг|MVPFAFF}}) је скраћеница за {{ill|en|Маху|Māhū}}, {{ill|en|Вакасалевалева|Vakasalewalewa}}, Палопа, {{ill|en|Фаафафине|Fa'afafine}}, {{ill|en|Акаваине|Akava'ine}}, {{ill|en|Факалеити|Fakaleitī|Факалеити (Леити)}} и {{ill|en|Факафифине|Fakafifine}}. Овај термин развила је {{ill|en|Фајлеша Браун-Актон|Phylesha Brown-Acton}} 2010. године на конференцији о људским правима Азијско-пацифичких игара.<ref>{{Cite journal|last=Brown-Acton|first=Phylesha|date=25 February 2020|title=Hands and feet: A reflection on Polynesian navigation—a Niue Fakafifine community practitioner perspective in Aotearoa-New Zealand|url=https://www.tekaharoa.com/index.php/tekaharoa/article/view/298|journal=Te Kaharoa|language=en|volume=15|issue=1|doi=10.24135/tekaharoa.v15i1.298|issn=1178-6035|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624205208/https://www.tekaharoa.com/index.php/tekaharoa/article/view/298|archive-date=24 June 2021|access-date=2 October 2021}}</ref> Ово се односи на оне у заједници дугиних {{ill|en|Пацифички острвљан|Pacific Islander|пасифика}} који се могу, али не морају идентификовати са ЛГБТ акронимом.<ref>{{Cite web|url=https://www.leva.co.nz/our-work/suicide-prevention/finding-help/support-services/rainbow/|title=Rainbow|website=Le Va|language=en-NZ|archive-url=https://web.archive.org/web/20211002023943/https://www.leva.co.nz/our-work/suicide-prevention/finding-help/support-services/rainbow/|archive-date=2 October 2021|url-status=live|access-date=2 October 2021}}</ref> == Види још == {{портал|ЛГБТ}} * [[Родна и секусална разноликост]] * [[ЛГБТ симболи]] == Референце == {{извори}} [[Категорија:ЛГБТ| ]] [[Категорија:ЛГБТ терминологија]] [[Категорија:Небинарност]] [[Категорија:Асексуалност]] [[Категорија:Трансродност]] [[Категорија:Хомосексуалност]] [[Категорија:Бисексуалност]] dyc6wnao1cz41r0421q1xkbquo5bzrp 25138869 25138863 2022-08-04T20:04:42Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|иницијализам за лезбејке, геј, бисексуалне и трансродне особе}} {{о страници|иницијализму|заједницу на коју се односи|ЛГБТ+ заједница}} [[Датотека:Gay flag.svg|мини|261x261п|[[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|Застава дугиних боја]] која представља [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ заједницу]]]] {{ЛГБТ сајдбар}} '''{{Dfn|ЛГБТ+}}''' ({{јез-енг|LGBT+}}; верб. скраћ. '''ел-џи-би-ти-плус''')<ref>{{Cite book|title=Српски речник новијих англицизама |last=Прћић |first=Твртко |last2=Дражић |first2=Јасмина |last3=Милић |first3=Мира |publisher=[[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду]] |year=2021 |isbn=978-86-6065-636-2 |author-link=Твртко Прћић}}</ref> јесте иницијализам који означава [[Хомосексуалност|хомосексуалне]] ([[лезбијка]], [[геј]]), [[Бисексуалност|бисексуалне]] и [[Трансродност|трансродне особе]].<ref>{{cite web |url=https://www.coe.int/en/web/gender-matters/lgbt- |title=LGBT+ |website=coe.int |publisher=[[Савет Европе]] |access-date=2022-08-04 }}</ref> Употребљава се од деведесетих година 20. века. Уз своје варијанте, функционише као {{ill|en|кровни термин|umbrella term}} за више [[Сексуална оријентација|сексуалних оријентација]] и [[Родни идентитет|родних идентитета]].<ref>{{Cite journal |last=Parent |first=Mike C. |last2=DeBlaere |first2=Cirleen |last3=Moradi |first3=Bonnie |date=јун 2013. |title=Approaches to Research on Intersectionality: Perspectives on Gender, LGBT, and Racial/Ethnic Identities |journal=Sex Roles |volume=68 |issue=11–12 |pages=639–645 |doi=10.1007/s11199-013-0283-2}}</ref> Појам ЛГБТ+ је адаптација иницијализма '''{{Dfn|ЛГБТ}}''',<ref>{{cite web |url=https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/ |title=LGBT plus mental health |access-date=2022-08-04}}</ref> који је по себи адаптација иницијализма '''{{Dfn|ЛГБ}}'''. Термин ЛГБ је почео мењати термин геј како би обухватио више чланова [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ+ заједнице]] почев од средине осамдесетих година.<ref>''Acronyms, Initialisms & Abbreviations Dictionary'', Volume 1, Part 1. Gale Research Co., 1985, {{ISBN|978-0-8103-0683-7}}. [https://books.google.com/books?id=JDtUAAAAMAAJ Factsheet five, Issues 32–36, Mike Gunderloy, 1989] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150906161715/https://books.google.com/books?id=JDtUAAAAMAAJ |date=2015-09-06}}</ref> Краћи термин ЛГБ се и даље употребљава онда када трансродне особе нису урачунате.<ref name="Bisexuality and Transgend">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=2SOe4igsrbgC |title=Bisexuality and Transgenderism: InterSEXions of The Others|last=Alexander |first=Jonathan |last2=Yescavage |first2=Karen |publisher=Haworth Press |year=2003 |isbn=978-1-56023-287-2 |access-date=2015-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906150516/https://books.google.com/books?id=2SOe4igsrbgC |archive-date=2015-09-06}}</ref><ref name="Psychology and Sexu">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=v5IzSjeq1S8C |title=Psychology and Sexual Orientation: Coming to Terms |trans-title=Психологија и сексуална оријентација: прихватање |last=Bohan |first=Janis S. |publisher=Routledge |year=1996 |isbn=978-0-415-91514-4 |access-date=2015-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906160451/https://books.google.com/books?id=v5IzSjeq1S8C |archive-date=2015-09-06}}</ref> Иницијализам се може односити на било коју особу која [[Нехетеросексуалност|није хетеросексуална]] или [[Цисродност|цисродна]], а не само на особе хомосексуалне, бисексуалне и трансродне оријентације.<ref name="The Handbook of Lesb">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=pUUyLSKD5voC |title=The Handbook of Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Public Health: A Practitioner's Guide To Service |trans-title=Водич за лезбијско, геј, бисексуално и трансродно јавно здравље: Водич за практичаре |last=Shankle |first=Michael D. |publisher=Haworth Press |year=2006 |isbn=978-1-56023-496-8 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906170653/https://books.google.com/books?id=pUUyLSKD5voC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Ради истицања те свеобухватности варијанта '''{{Dfn|ЛГБТК}}''' ({{јез-енг|LGBTQ}}) садржи слово „К” ({{јез-енг|Q}}) за оне који се идентификују као [[квир]] ({{јез-енг|queer}}) или [[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета|испитују свој сексуални или родни идентитет]] ({{јез-енг|questioning}}).<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2014/05/23/civilities-what-does-the-acronym-lgbtq-stand-for/|title=Civilities, What does the acronym LGBTQ stand for?|work=[[The Washington Post]]|access-date=19 February 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20200103082543/https://www.washingtonpost.com/news/arts-and-entertainment/wp/2014/05/23/civilities-what-does-the-acronym-lgbtq-stand-for/|archive-date=3 January 2020}}</ref> == Историја појма == [[Датотека:Stonewall_Inn_5_pride_weekend_2016.jpg|лево|мини| [[Стоунвол ин|Стоунвол ин]] у [[Геј четврт|геј четврти]] [[Гринвич Вилиџ]] на [[Менхетн]]у, место [[Стоунволска побуна|Стоунволске побуне]] у јуну [[1969.]] године, колевка модерног покрета за [[права ЛГБТ особа]] и икона {{ill|sh|ЛГБТ култура|LGBT kultura|ЛГБТ културе}}, украшена је [[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|заставицама дугиних боја]].<ref name="GayGreenwichVillage1">{{Cite web|url=https://theculturetrip.com/north-america/usa/new-york/articles/why-new-york-city-is-a-major-destination-for-lgbt-travelers/|title=Why New York City Is a Major Destination for LGBT Travelers|last=Julia Goicichea|date=16 August 2017|publisher=The Culture Trip|archive-url=https://web.archive.org/web/20200102084000/https://theculturetrip.com/north-america/usa/new-york/articles/why-new-york-city-is-a-major-destination-for-lgbt-travelers/|archive-date=2 January 2020|url-status=live|access-date=2 February 2019}}</ref><ref name="GayGreenwichVillage2">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/06/25/nyregion/stonewall-inn-named-national-monument-a-first-for-gay-rights-movement.html |title=Stonewall Inn Named National Monument, a First for the Gay Rights Movement |last=Eli Rosenberg |date=24 June 2016|work=The New York Times |access-date=25 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20200506010607/https://www.nytimes.com/2016/06/25/nyregion/stonewall-inn-named-national-monument-a-first-for-gay-rights-movement.html |archive-date=6 May 2020}}</ref><ref name="GayGreenwichVillage3">{{Cite web|url=http://www.nps.gov/diversity/stonewall.htm|title=Workforce Diversity The Stonewall Inn, National Historic Landmark National Register Number: 99000562|publisher=National Park Service, U.S. Department of the Interior|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306222059/http://www.nps.gov/diversity/stonewall.htm|archive-date=6 March 2016|url-status=live|access-date=21 April 2016}}</ref>]] [[Датотека:Palco_BolognaPride08.jpg|мини| ЛГБТ публикације, [[Parada ponosa|параде поноса]] и сродни догађаји све више одбацују ''ЛГБТ'' иницијализам и редовно додају нова слова и баве се питањима постављања тих слова у нови наслов.<ref>Cahill, Sean, and Bryan Kim-Butler. "Policy priorities for the LGBT community: Pride Survey 2006." New York, NY: National Gay and Lesbian Task Force (2006).</ref>]] Пре сексуалне револуције 1960-их, [[Западњачка култура|западне културе]] нису имале изразе који нису били [[пејоратив]]и да опишу људе који се не уклапају у норме родних и сексуалних идентитета. Неке друге културе су успеле да развију не-пејоративне изразе, као што је израз ''[[дводушност]]'' у [[Амерички староседеоци|староседелачким културама Северне Америке]]. Најближе што се томе дошло је био концепт ''[[трећи пол|трећег пола]]'', који је потекао из [[Сексологија|сексологије]] 1860-их, као и разних Хинду текстова, али никад није ушао у свакодневни говор.<ref name="The Social Studies C"/><ref>Kennedy, Hubert C. (1980): «The "third sex" theory of Karl Heinrich Ulrichs», artículo en inglés, en la revista ''Journal of Homosexuality'', 6 (1-2): págs.&nbsp;101-103; 1981.</ref><ref>[[Magnus Hirschfeld|Hirschfeld, Magnus]] (1904): ''Berlins Drittes Geschlecht'' (‘el tercer sexo en Berlín’).</ref><ref>[[Havelock Ellis|Ellis, Havelock]]; y [[John Addington Symonds|Symonds, John Addington]] (1897): ''Sexual inversion'' (‘la inversión del género’).</ref><ref>[[Edward Carpenter|Carpenter, Edward]] (1908): [http://www.fordham.edu/halsall/pwh/carpenter-is.html «The intermediate sex: a study of some transitional types of men and women»], artículo en inglés en el sitio web Fordham.edu (Estados Unidos).</ref><ref>Duc, Aimée (1901): ''Sind es Frauen? Roman über das dritte Geschlecht'' (‘¿Estas son mujeres?, una novela acerca del tercer género’).</ref> Почетком 1950-их у [[Сједињене Државе|САД]], геј магазини, организације и клубови су почели да користе термин ''[[Хомофилија (покрет)|хомофил]]'' како би истакли да у хомосексуалним везама постоји [[љубав]], а у првој половини [[20. век]]а се појављује и реч ''лезбијка''.<ref>{{cita libro | last = Tamagne | first = Florence | publisher = Algora | title = A history of homosexuality in Europe. Berlin, London, Paris 1919-1939 | url =https://archive.org/details/historyhomosexua00tama_272| url-access = registration | edición = 1ª | año = 2006 | isbn = 0-87586-355-8 | página = [https://archive.org/details/historyhomosexua00tama_272/page/n49 39]-42| idioma = inglés }}</ref> Реч хомофил је коришћена у позитивном смислу у [[Западна Европа|западноевропским земљама]] и САД током 1950-их, 60-их и 70-их, када испада из употребе и бива замењена речима ''[[геј]]'' и ''[[Хомосексуалност|хомосексуалац]]''.<ref>{{cite book |title=La sociedad gay: una invisible minoría |trans-title=Геј друштво: невидљива мањина |first=Juan A. |last=Herrero-Brasas |publisher=FOCA |year=2001 |isbn=9788495440150 |page=294}}</ref><ref>{{cita web |last=Minton |first=Henry |title=Departing from Deviance |publisher=[[University of Chicago Press]] |date=2002 |isbn=0226530434 |url=http://books.google.com/books?id=cCoADHpbzHsC&pg=PA238&%7cpg=PA238 |access-date=2009-01-01}}</ref> Први широко коришћени израз, „хомосексуалац”, који се сада користи првенствено у научном контексту, некад је носио негативне конотације. „Геј” је постао популаран термин 1970-их у САД.<ref name="The Social Studies C">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4qFMqjxte9IC |title=The Social Studies Curriculum: Purposes, Problems, and Possibilities |last=Ross |first=E. Wayne |publisher=SUNY Press |year=2006 |isbn=978-0-7914-6909-5|access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085357/https://books.google.com/books?id=4qFMqjxte9IC |archive-date=19 June 2019}}</ref> Како су лезбијке све више улазиле у пажњу јавности, фраза „геј и лезбијка" користила се све чешће.<ref name="Gay Pride Nee">{{Cite news|url=http://www.denverpost.com/ci_6198394?source=rss|title=Gay Pride Needs New Direction|last=Swain|first=Keith W.|date=21 June 2007|work=[[Denver Post]]|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20160421235751/http://www.denverpost.com/ci_6198394?source=rss|archive-date=21 April 2016}}</ref> Спор око тога да ли примарни фокус њихових политичких циљева треба да буде [[феминизам]] или [[Права ЛГБТ особа по државама или територији|права хомосексуалаца]] довео је до распуштања неких лезбијских организација, укључујући Кћери Билитиса, коју су основали Дел Мартин и Филис Лајон<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wqt4krhmQrwC&dq=daughters+of+bilitis+founder&pg=PA394|title=Rebels, Rubyfruit, and Rhinestones: Queering Space in the Stonewall South - James Thomas Sears - Google Books|last=Sears|first=James Thomas|year=2001|isbn=9780813529646|access-date=2022-05-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20220514161912/https://books.google.com/books?id=wqt4krhmQrwC&dq=daughters+of+bilitis+founder&pg=PA394|archive-date=14 May 2022}}</ref>, али се расформирала 1970. због спорова око тога који циљ треба да има предност.<ref>{{Cite journal|last=Esterberg|first=Kristen|year=1994|title=From Accommodation to Liberation: A Social Movement Analysis of Lesbians in the Homophile Movement|url=https://archive.org/details/sim_gender-society_1994-09_8_3/page/424|journal=Gender and Society|volume=8|issue=3|pages=424–443|doi=10.1177/089124394008003008}}</ref> Како је једнакост била приоритет за [[Лезбијски феминизам|лезбијске феминисткиње]], диспаритет улога између мушкараца и жена или бутцх и фемме сматран је [[Патријархат|патријархалним]]. Лезбијске феминисткиње су избегавале игру [[Родна улога|родних улога]] која је била распрострањена у баровима, као и перципирани [[шовинизам]] геј мушкараца ; многе лезбијске феминисткиње су одбиле да раде са геј мушкарцима или да се прихвате њихових циљева.<ref>Faderman, Lillian (1991). ''Odd Girls and Twilight Lovers: A History of Lesbian Life in Twentieth Century America'', Penguin Books. {{ISBN|0-14-017122-3}}, p. 210–211.</ref> Лезбијке које су имале есенцијалистички став, да су рођене као хомосексуалци и користиле дескриптор „лезбијка“ да дефинишу сексуалну привлачност, често су сматрале да су [[Сепаратистички феминизам|сепаратистичка]] мишљења лезбијки-феминисткиња штетна за права хомосексуалаца.<ref>Faderman (1991), p. 217–218.</ref> Бисексуалне и трансродне особе су такође тражиле признање као легитимне категорије унутар шире мањинске заједнице.<ref name="Gay Pride Nee" /> После промена након [[Стоунволска побуна|Стоунволске побуне]] [[1969]]. у [[Њујорк]]у, касних 1970-их и раних 1980-их, неки гејеви и лезбијке су мање прихватали [[Бисексуалност|бисексуалне]] или [[Трансродност|трансродне]] особе.<ref name="Transgender Subjectivities">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=QiJryCzrZmYC|title=Transgender Subjectivities: A Clinician's Guide|last=Leli|first=Ubaldo|last2=Drescher|first2=Jack|publisher=Haworth Press|year=2005|isbn=978-0-7890-2576-0|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906145439/https://books.google.com/books?id=QiJryCzrZmYC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Bisexuality and Transgend"/> Критичари кажу да трансродне особе глуме [[Стереотип|стереотипе]] и да су бисексуалци једноставно геј мушкарци или лезбијке који се плаше да [[Каминг аут|изађу]] и буду искрени у вези са својим идентитетом.<ref>{{cite web |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5603307/ |title=Bisexuality, minority stress, and health |last1=Фејнстајн |first1=Брајан А. |last2=Дјан |first1=Кристина |date=2017-01-23 |website=ncbi.nlm.nih.gov |access-date=2022-06-18 |quote=}}</ref><ref name="Transgender Subjectivities" /> Свака заједница унутар шире ЛГБТ заједнице се борила да развије сопствени идентитет, укључујући да ли треба и ако да, како да се усклади са другим [[Rod (sociologija)|родним]] и заједницама заснованим на [[сексуална оријентација|сексуалним оријентацијама]], понекад искључујући друге подгрупе; ови сукоби трају до данас.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ЛГБТК активисти и уметници креирали су постере како би подигли свест о овом питању од почетка покрета.<ref name="Exhibition Guide">{{Cite web|url=http://www.politicalgraphics.org/out-of-the-closet|title=Out of the Closet and Into the Streets|website=[[Center for the Study of Political Graphics]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20161002103737/http://www.politicalgraphics.org/out-of-the-closet|archive-date=2 October 2016|url-status=live|access-date=1 October 2016}}</ref> Отприлике 1988. године, активисти су почели да користе иницијализам ''ЛГБТ'' у Сједињеним Државама.<ref>[https://books.google.com/books?id=PiglAQAAIAAJ Research, policy and practice: Annual meeting] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190619085339/https://books.google.com/books?id=PiglAQAAIAAJ|date=19 June 2019}}, American Educational Research Association Verlag AERA, 1988.</ref> Тек 1990-их унутар покрета, геј, лезбијке, бисексуалне и трансродне особе су стекле једнако поштовање.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Ово је подстакло неке организације да усвоје нова имена, као што је {{ill|en|ГЛБТ историјско друштво|GLBT Historical Society}} урадило [[1999]].<ref>{{Cite web|url=https://www.glbthistory.org/timeline|title=Our History|last=Koskovich|first=Gerard|website=The GLBT Historical Society|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107212644/https://www.glbthistory.org/timeline|archive-date=7 January 2022|url-status=live|access-date=January 7, 2022}}</ref> Иако је ЛГБТ заједница прошла кроз много контроверзи у вези са универзалним прихватањем различитих група чланова (посебно бисексуалне и трансродне особе су понекад биле маргинализоване од стране шире ЛГБТ заједнице), термин ''ЛГБТ'' је био и остао позитиван симбол инклузије.<ref name="The Handbook of Lesb"/><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Упркос чињеници да иницијализам ''ЛГБТ'' номинално не обухвата све појединце у мањим заједницама (погледајте [[ЛГБТ#Варијанте иницијализма|варијанте у наставку чланка]]), термин је опште прихваћен да укључује оне који нису посебно идентификовани у њему.<ref name="The Handbook of Lesb"/><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Употреба термина ''ЛГБТ'' је током времена у великој мери помогла у довођењу иначе маргинализованих појединаца у једну ширу заједницу.<ref name="The Handbook of Lesb" /><ref name="Bisexuality and Transgend" /> Трансродна глумица [[Кендис Кејн]] је [[2009]]. године описала ЛГБТ заједницу као „последњу велику мањину", напомињући „да још увек можемо бити отворено узнемиравани" и „да нас прозивају на телевизији".<ref name="Advocate 2009-03">{{Cite news |title=I Advocate... |date=March 2009 |work=[[The Advocate (ЛГБТ магазин)|The Advocate]] |publisher=Issue #1024 |page=80}}</ref> У 2016. години, {{ill|hr|ГЛААД|GLAAD|ГЛААД-ов}} ({{јез-енг|Gay & Lesbian Alliance Against Defamation}}, {{јез-срп|Геј и лезбијски савез против клевете}}, данас познат само по скраћеници -{''GLAAD''}-) референтни водич за медије наводи да је ''ЛГБТК'' преферирани иницијализам, будући да више укључује млађе чланове заједница којима је ''[[квир]]'' преферирана етикета.<ref>{{Cite web |url=http://www.advocate.com/media/2016/10/26/expanding-acronym-glaad-adds-q-lgbt |title=Expanding the Acronym: GLAAD Adds the Q to LGBT |last=Ring |first=Trudy |date=26 October 2016 |publisher=Advocate |archive-url=https://web.archive.org/web/20220514161913/https://www.advocate.com/media/2016/10/26/expanding-acronym-glaad-adds-q-lgbt |archive-date=14 May 2022 |url-status=live |access-date=30 October 2016}}</ref> Међутим, неки људи сматрају ''квир'' погрдним изразом који потиче из [[Говор мржње|говора мржње]] и одбацују га, посебно међу старијим члановима заједнице.<ref name="Nadal-2017">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=lVYoDwAAQBAJ&pg=PA1384 |title=The SAGE Encyclopedia of Psychology and Gender |last=Nadal |first=Kevin |date=15 April 2017 |publisher=SAGE Publications |isbn=978-1-4833-8427-6 |location=Thousand Oaks, California |page=1384 |oclc=994139871 |access-date=3 January 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085340/https://books.google.com/books?id=lVYoDwAAQBAJ&pg=PA1384 |archive-date=19 June 2019}}</ref> == Варијанте иницијализма == [[Датотека:Plaza_de_Mayo_LGBT.jpg|мини| [[Parada ponosa|Парада поноса]] [[2010]]. на Плази де Мајо, у [[Буенос Ајрес]]у, која користи ЛГБТИК иницијализам<ref>{{Cite web|url=http://www.marchadelorgullo.org.ar/|title=Marcha del Orgullo LGBTIQ|publisher=Comisión Organizadora de la Marcha (C.O.M.O)|language=es|archive-url=https://web.archive.org/web/20021008094404/http://www.marchadelorgullo.org.ar/|archive-date=8 October 2002|url-status=live|access-date=2 December 2016}}</ref>]] [[Датотека:Helsinki_Pride_Parade_I_(5897488480).jpg|мини| Људи се окупљају на Сенатском тргу у [[Хелсинки|Хелсинкију]] непосредно пре почетка {{ill|en|Хелсинки прајд|Helsinki Pride|Параде поноса у Хелсинкију}} [[2011]].]] Постоје многе варијанте, као и варијације које мењају редослед слова, укључујући '''{{Dfn|ЛГБТ+}}'''.<ref>{{Cite web|url=https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/|title=LGBT+ mental health |website=LGBT+ mental health |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224214757/https://www.rethink.org/advice-and-information/living-with-mental-illness/wellbeing-physical-health/lgbtplus-mental-health/ |archive-date=24 February 2022 |url-status=live |access-date=2022-03-29}}</ref><ref name="udayton.edu">{{Cite web|url=http://news.trust.org/item/20190426194739-w5zag/ |title=Armenia's LGBT+ community still waits for change one year after revolution |last=Vikhrov |first=Natalie|date=26 April 2019|website=Thomson Reuters Foundation |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224103611/http://news.trust.org/item/20190426194739-w5zag/ |archive-date=24 February 2021 |url-status=live |access-date=28 April 2019}}</ref> Постоје и друге уобичајене варијанте, као што су '''ЛГБТКИА''' ({{јез-енг|LGBTQIA}}),<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/LGBTQIA|title=LGBTQIA|last=Merriam-Webster|website=Merriam-Webster.com|publisher=[[Merriam-Webster]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107090134/https://www.merriam-webster.com/dictionary/LGBTQIA|archive-date=7 January 2022|url-status=live|access-date=2021-01-07|quote=Definition of LGBTQIA: lesbian, gay, bisexual, transgender, queer/questioning (one's sexual or gender identity), intersex, and asexual/aromantic/agender}}</ref> са „А” које означава ''[[асексуалност]]'', ''[[Романтична_оријентација#Аромантицизам|аромантичност]]'' или ''[[ародност]]'',<ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.buddy-project.org/articles/asexual-aromantic|title=What the A in LGBTQIA+ Stands For|last=Kuykendall|first=Emily|website=Buddy Project|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20210521215113/http://www.buddy-project.org/articles/asexual-aromantic|archive-date=21 May 2021|url-status=live|access-date=21 May 2021|quote=The A in LGBTQIA+ stands for asexual, aromantic, and agender[…]}}</ref> и '''ЛГБТКИА+''', где „+“ представља оне који су део заједнице, али које иницијализам ЛГБТК не обухвата тачно или не одражава њихов идентитет.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://uncw.edu/lgbtqia/facstaff-resources/lgbtqia.html|title=LGBTQIA+|website=www.uncw.edu|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210831162512/https://uncw.edu/lgbtqia/facstaff-resources/lgbtqia.html|archive-date=31 August 2021|url-status=live|access-date=31 August 2021}}</ref> Дужи акроними су изазвали критике због њихове дужине,<ref>{{Cite web|url=https://qz.com/quartzy/1303522/the-new-rainbow-pride-flag-is-a-design-disaster-but-a-triumph-for-lgbtq-inclusiveness/ |title=The new rainbow pride flag is a design disaster—but a triumph for LGBTQ inclusiveness |date=12 June 2018 |publisher=Quartz |archive-url=https://web.archive.org/web/20200628214003/https://qz.com/quartzy/1303522/the-new-rainbow-pride-flag-is-a-design-disaster-but-a-triumph-for-lgbtq-inclusiveness/ |archive-date=28 June 2020 |url-status=live |access-date=7 July 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.oakpark.com/News/Articles/9-24-2019/Coming-to-terms-with-terms/|title=Coming to terms with terms |date=24 September 2019 |website=www.oakpark.com |language=en-US |archive-url=https://web.archive.org/web/20200629054846/https://www.oakpark.com/News/Articles/9-24-2019/Coming-to-terms-with-terms/ |archive-date=29 June 2020 |url-status=live |access-date=25 June 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oliverarditi.com/2019/12/04/the-challenge-of-generosity/|title=The challenge of generosity|last=Oli|date=4 December 2019|website=Oliver Arditi|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628115531/https://oliverarditi.com/2019/12/04/the-challenge-of-generosity/|archive-date=28 June 2020|url-status=live|access-date=25 June 2020}}</ref> који се понекад називају „алфабет супом“.<ref name="DeMarco2012">{{Cite web |url=http://www.huffingtonpost.com/linda-demarco/no-more-alphabet-soup_b_1527958.html |title=No More Alphabet Soup |last=DeMarco |first=Linda |last2=Bruni |first2=Sylvain |date=18 July 2012 |website=The Huffington Post |orig-year=1st pub. 18 May 2012 |id=1527958 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150203014445/http://www.huffingtonpost.com/linda-demarco/no-more-alphabet-soup_b_1527958.html |archive-date=3 February 2015|url-status=live}}</ref> Иако су идентични по значењу, ''ЛГБТ'' може имати више [[Феминизам|феминистичку]] конотацију од ''{{Dfn|ГЛБТ}}''-а јер ставља „Л“ (за „лезбијку“) на прво место.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ''ЛГБТ'' такође може укључивати додатна слова „К” и/или „И” или „П” за ''[[квир]]'' или ''[[Испитивање сексуалне оријентације и родног идентитета|испитање]]'' тј ''преиспитивање'' ({{јез-енг|Questioning}}, понекад скраћено знаком питања уместо словом) производећи варијанте ''ЛГБТК'', ''ЛГБТИ'' и ''{{Dfn|ЛГБТКИ}}'' ({{јез-енг|LGBTQ}} и {{јез-енг|LGBTQQ}}).<ref name="In-Between Bodies">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Ph74JKY_5dwC|title=In-Between Bodies: Sexual Difference, Race, and Sexuality|last=Bloodsworth-Lugo |first=Mary K. |publisher=SUNY Press |year=2007 |isbn=978-0-7914-7221-7 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906145702/https://books.google.com/books?id=Ph74JKY_5dwC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Girls' Violence">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=O0ye93mW0eUC|title=Girls' Violence: Myths and Realities|last=Alder |first=Christine |last2=Worrall |first2=Anne |publisher=SUNY Press |year=2004 |isbn=978-0-7914-6110-5 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906153055/https://books.google.com/books?id=O0ye93mW0eUC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Advocacy Research in">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ct_5Cf1aH0kC |title=Advocacy Research in Literacy Education: Seeking Higher Ground|last=Cherland |first=Meredith Rogers |last2=Harper |first2=Helen J. |publisher=Routledge |year=2007 |isbn=978-0-8058-5056-7 |access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906154218/https://books.google.com/books?id=ct_5Cf1aH0kC |archive-date=6 September 2015}}</ref> Редослед слова није стандардизован; поред варијација између позиција почетног „Л” или „Г” које су већ поменуте, мање уобичајена слова, ако се користе, могу се појавити готово било којим редоследом.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> У Шпанији се користи ''ЛГТБ'', односно преокретање слова „Б“ и „Т“.<ref>{{Cite web |url=https://www.fundeu.es/recomendacion/lgtb-en-mayusculas-1074/ |title=LGTB, en mayúsculas |date=22 September 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20211219162045/https://www.fundeu.es/recomendacion/lgtb-en-mayusculas-1074/ |archive-date=19 December 2021 |url-status=live |access-date=19 December 2021}}</ref> Варијантни термини обично не представљају политичке разлике унутар заједнице, већ једноставно произилазе из преференци појединаца и група.<ref name="Narrative Therapy">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=STMieEKGGikC |title=Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives |last=Brown |first=Catrina |last2=Augusta-Scott |first2=Tod |publisher=Sage Publications Inc |year=2006 |isbn=978-1-4129-0988-4 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906165342/https://books.google.com/books?id=STMieEKGGikC |archive-date=6 September 2015}}</ref> Док неки људи тврде да ''[[Panseksualnost|пансексуалност]]'', ''[[полисексуалност]]'', ''[[Panseksualnost#Etimologija|омнисексуалност]]'' и ''сексуална флуидност'' потпадају под кровни термин ''бисексуалац'' (и стога се сматрају делом бисексуалне заједнице), други се не слажу и тврде да иако ти идентитети имају неке преклапајуће карактеристике, ипак су различити.<ref name="bipanpoli">{{cite web |url=https://www.verywellmind.com/what-is-sexual-fluidity-5210420 |title=What Is Sexual Fluidity? |last=Охвовориоле |first=Токетему |date=2021-12-26 |website=verywellmind.com |access-date=2022-06-22 }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.webmd.com/sex/pansexuality-what-it-means |title=Pansexuality: What It Means |author=WebMD Editorial Contributors |date=2021-10-21 |website=webmd.com/ |access-date=2022-06-22 }}</ref> У самој бисексуалној заједници постоји конфузија шта то значи бити бисексуалан, а шта пансексуалан и полисексуалан. -{[[Rolling Stone]]}- пише да неки људи верују да се коришћењем префикса ''би-'' искључују чланови трансродне заједнице и родно неусклађене особе, да се фокус ставља на привлачност ка искључиво цисродним мушкарцима и женама и да су префикси као што су ''пан-'' и ''омни-'' ({{јез-грч|πᾶν}}; {{јез-лат|omni}}; {{јез-срп|све}}) прикладнији. Други тврде да префикс означава привлачност ка два (или више) родна идентитета.<ref>{{cite web |url=https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/whats-the-real-difference-between-bi-and-pansexual-667087/ |title=https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/whats-the-real-difference-between-bi-and-pansexual-667087/ |last=Зејн |first=Закари |date=2018-06-18 |website=rollingstone.com |access-date=2022-06-22}}</ref> Неки користе ''ЛГБТ+'' у значењу „ЛГБТ и сродне заједнице“.<ref name="udayton.edu" /> '''{{Dfn|ЛГБТКИА}}''' ({{јез-енг|LGBTQIA}}) се понекад користи и основном термину додаје квир, [[међуполност|међуполна]] (интерсексуална) и [[асексуалност|асексуална]] особа.<ref name="ЛГБТКИА">{{Cite web|url=http://lgbtqia.ucdavis.edu/index.html|title=Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, Queer, Intersex, Asexual Resource Center|date=21 September 2015|publisher=University of California, Davis|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202112709/http://lgbtqia.ucdavis.edu/index.html|archive-date=2 February 2017|url-status=dead|access-date=20 January 2017}}</ref> Друге варијанте могу имати „Н" за ''несигуран'' (или -{„U”}- за {{јез-енг|unsure}}); „Р” за ''радознао'' (или -{„C"}- за {{јез-енг|curious}}); друго -{„Т”}- за ''[[Трансвестизам|трансвестит]]''; „ДД” или „2" за ''дводуховне'' особе (или -{„TS”}- за {{јез-енг|two-spirited}}); „СС” или „С” за ''стрејт савезнике'' (или -{„SA”}- или -{„A”}- за {{јез-енг|straight allies}}).<ref name="Oberlin">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=T3RFabY6chcC|title=Oberlin College: Oberlin, Ohio|last=Lebaron|first=Sarah|last2=Pecsenye|first2=Jessica |last3=Roland |first3=Becerra |last4=Skindzier |first4=Jon|publisher=College Prowler, Inc |year=2005 |isbn=978-1-59658-092-3 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906160313/https://books.google.com/books?id=T3RFabY6chcC |archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Teaching about Asian">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=JqLOnyU081kC |title=Teaching about Asian Pacific Americans: Effective Activities, Strategies, and Assignments for Classrooms and Communities (Critical Perspectives on Asian Pacific Americans)|last=Chen |first=Edith Wen-Chu |last2=Omatsu|first2=Glenn|publisher=Rowman & Littlefield|year=2006|isbn=978-0-7425-5338-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152229/https://books.google.com/books?id=JqLOnyU081kC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="After Revolution: M">{{Cite book|url=https://archive.org/details/afterrevolution00flor|title=After Revolution: Mapping Gender and Cultural Politics in Neoliberal Nicaragua|last=Babb|first=Florence E.|publisher=University of Texas Press|year=2001|isbn=978-0-292-70900-3|url-access=registration}}</ref><ref name="Gay and Lesbian Righ">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DN2KGHnYN0EC|title=Gay and Lesbian Rights Organizing: Community-based Strategies|last=Padilla|first=Yolanda C.|publisher=Haworth Press|year=2003|isbn=978-1-56023-275-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172637/https://books.google.com/books?id=DN2KGHnYN0EC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="From Hate Crimes t">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=fzp9QP0h6bAC|title=From Hate Crimes to Human Rights: A Tribute to Matthew Shepard|last=Swigonski|first=Mary E. |last2=Mama |first2=Robin S. |last3=Ward |first3=Kelly |last4=Shepard |first4=Matthew|publisher=Haworth Press|year=2001|isbn=978-1-56023-257-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152612/https://books.google.com/books?id=fzp9QP0h6bAC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Укључивање стрејт савезника у ЛГБТ акроним се показало контроверзним јер су многи стрејт савезници били оптужени да користе ЛГБТ заговарање да би стекли популарност и статус у последњих неколико година,<ref name="Becker2006">{{Cite journal|last=Becker|first=Ron|date=2006|title=Gay-Themed Television and the Slumpy Class: The Affordable, Multicultural Politics of the Gay Nineties|journal=Television & New Media|volume=7|issue=2|pages=184–215|doi=10.1177/1527476403255830|issn=1527-4764}}</ref> а разни ЛГБТ активисти су критиковали хетеронормативни поглед на свет одређених стрејт савезника.<ref name="DeTurk2011">{{Cite journal|last=DeTurk|first=Sara|date=2011|title=Allies in Action: The Communicative Experiences of People Who Challenge Social Injustice on Behalf of Others|journal=Communication Quarterly|volume=59|issue=5|pages=569–590|doi=10.1080/01463373.2011.614209|issn=0146-3373|doi-access=free}}</ref> Неки могу додати и „П“ за ''[[Poliamorija|полиаморију]]'', „Х“ за ''[[ХИВ|ХИВ позитивне]]'', или „О“ за ''остале''.<ref name="Bisexuality and Transgend" /><ref name="Peace Kills">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=IqivmWcKYZEC |title=Peace Kills: America's Fun New Imperialism|last=O'Rourke|first=P. J.|publisher=Grove Press |year=2001 |isbn=978-0-8021-4198-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20210709191755/https://books.google.com/books?id=IqivmWcKYZEC|archive-date=9 July 2021}}</ref> Иницијализам ''{{Dfn|ЛГБТИХ}}'' користи се у [[Индија|Индији]] да обухвати хиџра [[Treći rod|трећи родни]] идентитет и сродну субкултуру.<ref name="Pune Mirror">{{Cite web|url=http://www.punemirror.in/pune/cover-story/Maiden-stage-act-by-citys-LGBT-face-gets-censors-chop/articleshow/45312884.cms|title=Maiden stage act by city's LGBT face gets censor's chop|last=Gurjar|first=Kaumudi|website=punemirror.in|publisher=Pune Mirror|archive-url=https://web.archive.org/web/20160528092821/http://www.punemirror.in/pune/cover-story/Maiden-stage-act-by-citys-LGBT-face-gets-censors-chop/articleshow/45312884.cms|archive-date=28 May 2016|url-status=dead|access-date=22 December 2014}}</ref><ref name="GayLeeds">{{Cite web|url=http://www.gayleeds.com/editors/article/_LGB-or-LGBT-or-LGBTQ-or-What/|title=Gay Leeds&nbsp;— Your comprehensive guide to all things gay in Leeds|last=McCusker|first=Ros|website=gayleeds.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20150109003322/http://www.gayleeds.com/editors/article/_LGB-or-LGBT-or-LGBTQ-or-What/|archive-date=9 January 2015 |url-status=dead |access-date=22 December 2014}}</ref> Додавање слова „Д” означава {{ill|en|демисексуалност|demisexuality}}.<ref name="demi">{{cite web |url=https://outrightinternational.org/content/acronyms-explained |title=ACRONYMS EXPLAINED |author=<!--Not stated--> |website=https://outrightinternational.org/ |access-date=2022-06-21 }}</ref> Додавање термина ''савезници'' иницијализму изазвало је контроверзу,<ref name="ISD">{{Cite web|url=http://www.iowastatedaily.com/news/article_50e5e8f6-5edc-11e4-a17f-f77a797314c5.html|title=Adding 'allies' to LGBT acronym sparks controversy |last=Kelly |first=Morgan |website=iowastatedaily.com |publisher=Iowa State Daily|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305001010/http://www.iowastatedaily.com/news/article_50e5e8f6-5edc-11e4-a17f-f77a797314c5.html|archive-date=5 March 2016|url-status=live|access-date=29 December 2014}}</ref> а неки виде укључивање „савезника“ уместо „асексуалног“ као облик [[Дискриминација против асексуалних особа|асексуалног брисања]].<ref name="Maroon1">{{Cite web|url=http://www.loyolamaroon.com/2.6713/column-a-stands-for-asexuals-and-not-allies-1.2833151|title=Column: "A" stands for asexuals and not allies |last=Richard |first=Katherine |website=loyolamaroon.com |publisher=The Maroon|archive-url=https://web.archive.org/web/20131206150654/http://www.loyolamaroon.com/2.6713/column-a-stands-for-asexuals-and-not-allies-1.2833151|archive-date=6 December 2013 |url-status=dead|access-date=29 December 2014|quote=That "A" is not for allies, that "A" is for asexuals. [...] Much like bisexuality, asexuality suffers from erasure.}}</ref> Слично ''{{Dfn|ЛГБТИКА+}} ({{јез-енг|LGBTIQA+}})'' означава ''лезбијка, геј, бисексуалац, трансродна особа, интерсексуалац, квир/испитивање, асексуалан'' и многе друге термине (као што су ''небинарни и пансексуални'').<ref name="ЛГБТИКА+">{{Cite web |url=https://www.latrobe.edu.au/students/support/wellbeing/lgbtiqa-services/what-lgbtiqa-means |title=What does LGBTIQA+ mean |last=University |first=La Trobe |website=www.latrobe.edu.au |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20181013093334/https://www.latrobe.edu.au/students/support/wellbeing/lgbtiqa-services/what-lgbtiqa-means |archive-date=13 October 2018 |url-status=live |access-date=13 October 2018}}</ref> „+” после „А” може означавати друго „А” које представља ''савезнике'' ({{јез-енг|allies}}).<ref>{{Cite web |url=https://diversity.utexas.edu/genderandsexuality/wp-content/uploads/2016/03/Handout-LGBTQA-Definitions-2016.pdf |title=Concepts & Categories of LGBTQA+Identities|last=University |first=Texas |website=www.utexas.edu// |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20200803141647/https://diversity.utexas.edu/genderandsexuality/wp-content/uploads/2016/03/Handout-LGBTQA-Definitions-2016.pdf |archive-date=3 August 2020 |url-status=dead |access-date=29 June 2020}}</ref> У [[Канада|Канади]] се заједница понекад идентификује као ЛГБТК2 ({{јез-енг|LGBTQ2}}) (лезбијка, геј, бисексуална, трансродна, квир и два духа).<ref name="DvaDuha">{{Cite web|url=https://pm.gc.ca/eng/news/2017/11/28/government-canada-initiatives-support-lgbtq2-communities-and-promote-diversity-and |title=Government of Canada initiatives to support LGBTQ2 communities and promote diversity and inclusion |date=28 November 2017|website=JUSTIN TRUDEAU, PRIME MINISTER OF CANADA|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109012040/https://pm.gc.ca/eng/news/2017/11/28/government-canada-initiatives-support-lgbtq2-communities-and-promote-diversity-and|archive-date=9 January 2019 |url-status=live |access-date=8 January 2019}}</ref> У зависности од тога која организација користи акроним, избор акронима се мења. Предузећа и [[Канадска радиодифузна корпорација|CBC (Канадска радиодифузна корпорација)]] често једноставно користе ''ЛГБТ'' као замену за било коју дужи акроним, групе приватних активиста често користе ''ЛГБТК+'',<ref>{{Cite web|url=https://www.rainbowrefugee.com/|title=Rainbow Refugee|archive-url=https://web.archive.org/web/20190112043352/http://www.rainbowrefugee.com/|archive-date=12 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> док пружаоци услуга јавног здравља фаворизују инклузивнији ''ЛГБТ2К+'' ({{јез-енг|LGBT2Q+}}) да би се прилагодили [[Аутохтони народи|аутохтоним народима]].<ref>{{Cite web |url=http://www.vch.ca/public-health/health-topics-a-z/topics/lgbt2q+ |title=LGBT2Q+ |website=www.vch.ca |archive-url=https://web.archive.org/web/20190109110908/http://www.vch.ca/public-health/health-topics-a-z/topics/lgbt2q+|archive-date=9 January 2019|url-status=live|access-date=8 January 2019}}</ref> Неко време је организација [[Недеља поноса у Торонту|Торонто прајда]] користила много дужи акроним ''ЛГБТТИКИ2СС'' ({{јез-енг|LGBTTIQQ2SA}}), али ју је одбацила у корист једноставнијег текста.<ref>{{Cite news|url=https://www.cbc.ca/news/canada/lgbtq-queer-sexual-diversity-pride-labels-acronym-1.3661094|title=Is it time to drop LGBTQ's 'infinitely expanding alphabet' for something simpler? {{!}} CBC News|last=Szklarski|first=Cassandra|date=2 July 2016|work=CBC|access-date=8 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085342/https://www.cbc.ca/news/canada/lgbtq-queer-sexual-diversity-pride-labels-acronym-1.3661094|archive-date=19 June 2019|publisher=CBC|language=en}}</ref> Премијер [[Џастин Тридо]] је такође критикован због употребе акронима 2ДЛГБТКИИА+ ({{јез-енг|2SLGBTQQIA+}}).<ref name="Justin">{{Cite news|url=https://nypost.com/2021/10/07/justin-trudeau-mocked-after-using-2slgbtqqia-acronym/|title=Justin Trudeau Mocked After Using 2SLGBTQQIA Acronym}}</ref> === Трансродна инклузија === Неке групе су усвојиле термин ''транс*'' као инклузивнију алтернативу за „[[трансродност|трансродне особе]]“, где се транс (без звездице) користи за описивање [[Transmuškarac|транс мушкараца]] и {{ill|en|транс жена|Trans woman}}, док транс* покрива све не-[[цисродност|цисродне]] ([[Небинарност|небинарне]]) идентитете, укључујући трансродне, [[транссексуалност|транссексуалне]], [[трансвестит|трансвестите]], [[џендерквир]], [[родна колебљивост|родно колебљиве]], [[небинарност|небинарне]], [[ародност|ародне]], [[дводушност|дводуховне]] и [[двородност|двородне]] особе, [[трећи род]] и транс мушкарце и транс жене.<ref name="trans*">{{Cite news|url=http://www.slate.com/blogs/outward/2014/01/10/trans_what_does_it_mean_and_where_did_it_come_from.html|title=What Does Trans* Mean, and Where Did It Come From?'|last=Ryan|first=Hugh|date=10 January 2014|work=[[Slate (magazine)|Slate]]|access-date=21 May 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521104711/http://www.slate.com/blogs/outward/2014/01/10/trans_what_does_it_mean_and_where_did_it_come_from.html|archive-date=21 May 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://vadenprd.stanford.edu/special-topics/lgbtq-health/glossary|title=Glossary of Transgender Terms|date=14 February 2014|website=Vaden Health Center Stanford University|archive-url=https://web.archive.org/web/20140521105407/http://vadenprd.stanford.edu/special-topics/lgbtq-health/glossary|archive-date=21 May 2014|url-status=dead|access-date=21 May 2014}}</ref> Исто тако, термин ''транссексуалац'' обично потпада под кровни термин ''трансродна особа'', али неки транссексуалци се противе томе.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> === Интерсекс инклузија === Они који додају [[Интерсексуалност|међуполне]] особе у ЛГБТ групе или организације могу користити проширени иницијализам '''{{Dfn|ЛГБТИ}}''' ({{јез-енг|LGBTI}})<ref>William L. Maurice, Marjorie A. Bowman, [https://books.google.com/books?id=HX9HAAAAMAAJ Sexual medicine in primary care] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150906150820/https://books.google.com/books?id=HX9HAAAAMAAJ|date=6 September 2015}}, Mosby Year Book, 1999, {{ISBN|978-0-8151-2797-0}}</ref><ref name="Challenging Lesbian Nor">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=usruybRjfMUC|title=Challenging Lesbian Norms: Intersex, Transgender, Intersectional, and Queer Perspectives|last=Aragon|first=Angela Pattatuchi|publisher=Haworth Press|year=2006|isbn=978-1-56023-645-0|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122110205/http://books.google.com/books?id=usruybRjfMUC|archive-date=22 November 2012}}</ref> или '''{{Dfn|ЛГБТИК}}''' ({{јез-енг|LGBTIQ}}).<ref>{{Cite web|url=https://www.voanews.com/a/trans-women-march-for-their-rights-in-conservative-indonesia/4894550.html|title=Trans Women March for Their Rights in Conservative Indonesia|last=Siddharta|first=Amanda|date=28 April 2019|website=VOA|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190428120725/https://www.voanews.com/a/trans-women-march-for-their-rights-in-conservative-indonesia/4894550.html|archive-date=28 April 2019|url-status=live|access-date=28 April 2019}}</ref> Однос [[Интерсексуалност|интерсексуалаца]] према лезбијским, геј, бисексуалним, транс и квир заједницама је сложен,<ref>{{Cite web|url=https://www.aamc.org/download/431576/data/reasonsdeck.pdf|title=Reasons to Add and Reasons NOT to Add "I" (Intersex) to LGBT in Healthcare|last=Dreger|first=Alice|date=4 May 2015|publisher=[[Association of American Medical Colleges]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160609230211/https://www.aamc.org/download/431576/data/reasonsdeck.pdf|archive-date=9 June 2016|url-status=live|access-date=8 May 2021}}</ref> али се интерсексуалне особе често додају у ЛГБТ категорију како би се створила ЛГБТИ заједница. Неки међуполни људи преферирају иницијализам ''ЛГБТИ'', док би други радије да не буду укључени као део термина.<ref name="Challenging Lesbian Nor" /> {{ill|en|Еми Којама|Emi Koyama}} описује како укључивање интерсполних особа у ''ЛГБТИ'' може да негира адресирање питања људских права специфичних за међуполне особе, укључујући стварање лажног утиска „да су права међуполних особа заштићена“ законима који штите ЛГБТ особе, и пропуштање да се призна да многе међуполне особе нису део ЛГБТ заједнице.<ref>{{Cite web |url=http://www.intersexinitiative.org/articles/lgbti.html |title=Adding the "I": Does Intersex Belong in the LGBT Movement? |last=Koyama |first=Emi |website=Intersex Initiative |archive-url=https://web.archive.org/web/20160517075057/http://www.intersexinitiative.org/articles/lgbti.html |archive-date=17 May 2016 |url-status=live |access-date=18 May 2016}}</ref> Организација {{ill|en|Интерсекс људска права Аустралије|Intersex Human Rights Australia}} наводи да неке интерсексуалне особе привлаче истополне особе, док су друге хетеросексуалне, али да „ЛГБТИ активизам се борио за права људи који су изван очекиваних бинарних полних и родних норми“.<ref>{{Cite web|url=http://oii.org.au/allies|title=Intersex for allies|date=21 November 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20160607042937/http://oii.org.au/allies/|archive-date=7 June 2016|url-status=live|access-date=18 May 2016}}</ref><ref>[http://gaynewsnetwork.com.au/news/oii-releases-new-resource-on-intersex-issues-13999.html OII releases new resource on intersex issues] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140606202143/http://gaynewsnetwork.com.au/news/oii-releases-new-resource-on-intersex-issues-13999.html|date=6 June 2014}}, ''Intersex for allies'' and ''Making services intersex inclusive'' by Organisation Intersex International Australia, via Gay News Network, 2 June 2014.</ref> {{ill|en|Џулијус Кагва|Julius Kaggwa}}, активиста за интерсекс и трансродна права из организације ''Иницијатива за подршку људима са атипичним развојем пола'' ({{јез-енг|Support Initiative for People with atypical sex Development (SIPD)}}) је написао да, „иако нам геј заједница нуди место релативне безбедности, она такође не схвата наше специфичне потребе“.<ref name="Kaggwa2016">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/sep/16/intersex-ugandan-lgbt-gay-rights-life-never-felt-more-dangerous? |title=I'm an intersex Ugandan – life has never felt more dangerous |last=Kaggwa |first=Julius |date=19 September 2016|work=[[The Guardian]] |access-date=3 October 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161006015137/https://www.theguardian.com/world/2016/sep/16/intersex-ugandan-lgbt-gay-rights-life-never-felt-more-dangerous|archive-date=6 October 2016 |issn=0261-3077}}</ref> Бројне студије су показале веће стопе истополне привлачности код интерсексуалних особа,<ref name="mb1991" /><ref name="hast2010">{{Citation|publisher=The Hastings Center Bioethics Forum|last=Dreger|first=Alice|last2=Feder|first2=Ellen K|last3=Tamar-Mattis|first3=Anne|title=Preventing Homosexuality (and Uppity Women) in the Womb?|date=29 June 2010|access-date=18 May 2016|url=http://www.thehastingscenter.org/Bioethicsforum/Post.aspx?id=4754|archivedate=2 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160402051942/http://www.thehastingscenter.org/Bioethicsforum/Post.aspx?id=4754}}</ref> са аустралијском студијом објављеном 2016. о особама рођеним са атипичним полним карактеристикама која је открила да 52% испитаника није хетеросексуално,<ref name="oiijones">{{Cite web|url=https://oii.org.au/30313/intersex-stories-statistics-australia/|title=New publication "Intersex: Stories and Statistics from Australia"|date=3 February 2016|website=[[Organisation Intersex International Australia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160829033933/https://oii.org.au/30313/intersex-stories-statistics-australia/|archive-date=29 August 2016|url-status=dead|access-date=18 August 2016}}</ref><ref name="jones2016">{{Cite book|url=http://oii.org.au/wp-content/uploads/key/Intersex-Stories-Statistics-Australia.pdf|title=Intersex: Stories and Statistics from Australia|last=Jones|first=Tiffany|last2=Hart|first2=Bonnie|last3=Carpenter|first3=Morgan |last4=Ansara |first4=Gavi |last5=Leonard |first5=William |last6=Lucke |first6=Jayne |date=2016|publisher=Open Book Publishers|isbn=978-1-78374-208-0|location=Cambridge, UK |access-date=2 February 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160914152729/http://oii.org.au/wp-content/uploads/key/Intersex-Stories-Statistics-Australia.pdf|archive-date=14 September 2016}}</ref> стога је истраживање интерсексуалних субјеката коришћено за истраживање начина превенције хомосексуалности.<ref name="mb1991">{{Cite journal|last=Meyer-Bahlburg|first=Heino F.L.|date=January 1990|title=Will Prenatal Hormone Treatment Prevent Homosexuality?|journal=Journal of Child and Adolescent Psychopharmacology|volume=1|issue=4|pages=279–283|doi=10.1089/cap.1990.1.279|issn=1044-5463|quote=human studies of the effects of altering the prenatal hormonal milieu by the administration of exogenous hormones lend support to a prenatal hormone theory that implicates both androgens and estrogens in the development of gender preference ... it is likely that prenatal hormone variations may be only one among several factors influencing the development of sexual orientation}}</ref><ref name="hast2010" /> Као искуство рођења са полним карактеристикама које се не уклапају у друштвене норме,<ref name="unfe-fact">{{Cite web|url=https://unfe.org/system/unfe-65-Intersex_Factsheet_ENGLISH.pdf|title=Free & Equal Campaign Fact Sheet: Intersex|last=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=2015|publisher=United Nations [[Office of the High Commissioner for Human Rights]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304071043/https://unfe.org/system/unfe-65-Intersex_Factsheet_ENGLISH.pdf|archive-date=4 March 2016|url-status=live|access-date=28 March 2016}}</ref> међуполност је термин другачији од трансродности,<ref name="coeres1952">[http://www.assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=20057&lang=en Children's right to physical integrity] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131226081751/http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=20057&lang=en|date=26 December 2013}}, [[Савет Европе|Council of Europe]] Parliamentary Assembly, Report Doc. 13297, 6 September 2013.</ref><ref>{{Cite web|url=http://interactyouth.org/post/100048044990/laverne-cox-is-on-this-weeks-faking-it-in-honor|title=Trans? Intersex? Explained!|publisher=[[Advocates for Informed Choice#Inter/Act|Inter/Act]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20141018091459/http://interactyouth.org/post/100048044990/laverne-cox-is-on-this-weeks-faking-it-in-honor|archive-date=18 October 2014|url-status=dead|access-date=10 July 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://oii.org.au/18194/differences-intersex-trans/|title=Basic differences between intersex and trans|date=3 June 2011|publisher=[[Organisation Intersex International Australia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140904081530/http://oii.org.au/18194/differences-intersex-trans/|archive-date=4 September 2014|url-status=live|access-date=10 July 2013}}</ref> док су неке интерсексуалне особе и интерсексуалне и трансродне.<ref>{{Citation|publisher=Intersex Day|last=Cabral Grinspan|first=Mauro|authorlink1=Mauro Cabral|title=The marks on our bodies|date=25 October 2015|url=http://intersexday.org/en/mauro-cabral-marks-bodies/|access-date=4 October 2016|archivedate=5 April 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160405220557/http://intersexday.org/en/mauro-cabral-marks-bodies/}}</ref> === Значење слова акронима === {|class="wikitable" style="margin:auto; text-align:center" |+<ref name=":1" /><ref name=":2" /><ref name="Bisexuality and Transgend" /><ref name="bipanpoli" /><ref name="In-Between Bodies" /><ref name="ЛГБТКИА" /><ref name="Oberlin" /><ref name="Peace Kills" /><ref name="Pune Mirror" /><ref name="demi"/><ref name="ISD" /><ref name="ЛГБТИКА+" /><ref name="DvaDuha" /><ref name="Justin" /><ref name="trans*"/> ! colspan="2" | Симбол ! rowspan="2" | Значење |- ! на српској ћирилици ! на енглеском |- | -{Л}- | -{L}- | Лезбијка |- | -{Г}- | -{G}- | Геј |- | -{Б}- | -{B}- | Бисексуалност |- | rowspan="3" colspan="2" | -{Т}- | Трансродност |- | Трансвеститизам |- | Транссексуалност |- | colspan="2" | -{Т*}- или -{Т}- | Транс* |- | -{К}- | -{Q}- | Квир |- | -{К, И, П}- или ? | -{Q}- или ? | Испитивање или преиспитивање |- | -{И}- | -{I}- | Интерсполност |- | colspan="2" rowspan="3" | -{А}- | Асексуалност |- | Аромантичност |- | Ародност |- | -{СС, С}- | -{SA, А}- | (Стрејт) савезник |- | -{ДД, 2}- | -{TS, 2}- | Дводушност |- | -{Н}- | -{U}- | Несигурност |- | rowspan="2" | -{Х}- | rowspan="2" | -{H}- | Хиџра |- | ХИВ позитивни |- | rowspan="3" | -{П}- | rowspan="3" | -{P}- | Полиаморија |- | Пансексуалност |- | Полисексуалност |- | rowspan="2" colspan="2" | -{O}- | Остали |- | Омнисексуалност |- | rowspan="3" colspan="2" | + | Сви који не спадају под слова наведена у акрониму |- | Сродне заједнице |- | Ако долази после слова „А”, може да означава савезнике |} == Критика термина == [[Датотека:Were_a_gay_and_happy_family_wagon.jpg|мини| ЛГБТ породице, попут ових на [[Parada ponosa|паради поноса]] у [[Бостон]]у [[2007]], истраживачи су означили као ''[[Нехетеросексуалност|нехетеросексуалне]]'' из различитих разлога.<ref name="The Spectre of Promiscuity">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UR77Hw2WLYC|title=The Spectre of Promiscuity: Gay Male and Bisexual Non-Monogamies and Polyamories|last=Klesse|first=Christian|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.|year=2007|isbn=978-0-7546-4906-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172622/https://books.google.com/books?id=_UR77Hw2WLYC|archive-date=6 September 2015}}{{Појаснити|reason=Да ли овај извор тврди да су транс појединци нехетеросексуални?|date=May 2018}}</ref>]] Са иницијализмима ''ЛГБТ'' или ''ГЛБТ'' се не слажу сви које они обухватају.<ref name="Counseling Lesbian, G">{{Cite book|url=https://archive.org/details/counselinglesbia2002finn|title=Counseling Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Substance Abusers: Dual Identities|last=Finnegan|first=Dana G.|last2=McNally|first2=Emily B.|publisher=Haworth Press|year=2002|isbn=978-1-56023-925-3|url-access=registration}}</ref> На пример, неки тврде да трансродни и транссексуални циљеви нису исти као код лезбијки, хомосексуалаца и бисексуалних (ЛГБ) особа.<ref name="Coming Out in Christi">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=yjdhpMnHEIMC|title=Coming Out in Christianity: Religion, Identity, and Community|last=Wilcox|first=Melissa M.|publisher=Indiana University Press|year=2003|isbn=978-0-253-21619-9|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906172731/https://books.google.com/books?id=yjdhpMnHEIMC|archive-date=6 September 2015}}</ref> Овај аргумент се усредсређује на идеју да трансродност има више везе са родним идентитетом, или разумевањем особе да ли је или није мушкарац или жена, без обзира на њихову сексуалну оријентацију.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> ЛГБ питања се могу посматрати као питање сексуалне оријентације или привлачности.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Ове разлике су направљене у контексту политичке акције у којој се ЛГБ циљеви, као што су законодавство о [[Истополни брак|истополним браковима]] и рад на [[Људска права|људским правима]] (који можда не укључују трансродне и интерсексуалне особе), могу сматрати да се разликују од трансродних и транссексуалних циљева.<ref name="Bisexuality and Transgend" /> Веровање у „лезбијски и геј сепаратизам“ (не мешати са сродним „[[Сепаратистички феминизам|лезбијским сепаратизмом]]“), сматра да лезбијке и геј мушкарци формирају (или би требало да формирају) заједницу која се разликује и која је одвојена од других група које су иначе укључене у ЛГБТК сферу.<ref name="Gays/Justice">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=dfUw8Zl0kPEC |title=Gays/Justice: A Study of Ethics, Society, and Law |last=Mohr |first=Richard D. |publisher=Columbia University Press |year=1988 |isbn=978-0-231-06735-5|access-date=5 July 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190619085713/https://books.google.com/books?id=dfUw8Zl0kPEC |archive-date=19 June 2019}}</ref> Иако се не чини увек да имају довољно подршке или организације да би се назвали [[Друштвени покрет|покретом]], сепаратисти су значајан, гласан и активан елемент у многим деловима ЛГБТ заједнице.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Rd31TPHaxdEC|title=Looking Queer: Body Image and Identity in Lesbian, Bisexual, Gay, and Transgender Communities|last=Atkins|first=Dawn|publisher=Haworth Press|year=1998|isbn=978-0-7890-0463-5|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906162509/https://books.google.com/books?id=Rd31TPHaxdEC|archive-date=6 September 2015}}</ref><ref name="Gays/Justice" /><ref name="Gay and Lesbian Polit">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=89C9DGEertsC |title=Gay and Lesbian Politics: Sexuality and the Emergence of a New Ethic |last=Blasius |first=Mark |publisher=Temple University Press |year=1994 |isbn=978-1-56639-173-3 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906162432/https://books.google.com/books?id=89C9DGEertsC|archive-date=6 September 2015}}</ref> У неким случајевима сепаратисти ће порицати постојање или право на једнакост бисексуалних оријентација и транссексуалности,<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /> понекад водећи јавну [[Бифобија|бифобичну]] и [[Transfobija|трансфобичну]] политику.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Gays/Justice" /> За разлику од сепаратиста, {{ill|sh|Питер Татчел|Peter Tatchell}} из ЛГБТ групе за људска права -{OutRage!}- тврди да би одвајање трансродног покрета од ЛГБ-а било „политичко лудило“, наводећи да:<ref name="LGB but Why T?">{{Cite web|url=http://www.mother-ship.com/blog/lgbt-lesbian-gay-bisexual-but-why-transgender-1721 |title=LGB - but why T?|last=Tatchell|first=Peter|date=24 June 2009|website=mother-ship.com|publisher=Mothership Blog|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703020520/http://www.mother-ship.com/blog/lgbt-lesbian-gay-bisexual-but-why-transgender-1721|archive-date=3 July 2009|url-status=dead|access-date=18 March 2015|quote=To try and separate the LGB from the T, and from women, is political madness. Queers are, like transgender people, gender deviant. We don't conform to traditional heterosexist assumptions of male and female behaviour, in that we have sexual and emotional relationships with the same sex. We should celebrate our discordance with mainstream straight norms. The right to be different is a fundamental human right. The idea that we should conform to straight expectations is demeaning and insulting.}}</ref><blockquote>Квирови су, као и трансродне особе, родно девијантни. Не придржавамо се традиционалних хетеросексистичких претпоставки о мушком и женском понашању, јер имамо сексуалне и емоционалне односе са истим полом. Требало би да славимо наше неслагање са мејнстрим правим нормама. [...]</blockquote>Приказ свеобухватне „ЛГБТ заједнице“ или „ЛГБ заједнице“ такође не подржавају неке лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе.<ref name="That's Revolting">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4moAP04OpPIC|title=That's Revolting!: Queer Strategies for Resisting Assimilation|last=Sycamore|first=Matt Bernstein|publisher=Soft Skull Press|year=2005|isbn=978-1-932360-56-1|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122123638/http://books.google.com/books?id=4moAP04OpPIC|archive-date=22 November 2012}}</ref><ref name="The Political Edge">{{Cite book|url=https://archive.org/details/politicaledge00carl|title=The Political Edge|last=Carlsson|first=Chris|publisher=City Lights Books|year=2005|isbn=978-1-931404-05-1|access-date=5 July 2008|url-access=registration}}</ref> Неки не прихватају или не одобравају {{ill|sh|Права ЛГБТ особа|Prava LGBT osoba|политичку и друштвену солидарност, видљивост и кампању за људска права}} која обично иде уз то, укључујући маршеве и догађаје [[Геј понос|геј поноса]].<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /> Неки од њих верују да груписање људи са нехетеросексуалном оријентацијом одржава мит да је истицање геј/лезбијског/би/асексуалног/пансексуалног/итд. идентитета нешто што чини човека горим од других људи.<ref name="That's Revolting" /> Ови људи су често мање видљиви у поређењу са више мејнстрим геј или ЛГБТ активистима.<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /> Пошто је ову фракцију тешко разликовати од хетеросексуалне већине, уобичајено је да људи претпостављају да сви ЛГБТ особе подржавају ЛГБТ ослобођење и видљивост ЛГБТ особа у друштву, укључујући право да се живот живи на другачији начин од већине.<ref name="That's Revolting" /><ref name="The Political Edge" /><ref name="Class Matters: Cr">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=aD4yphfHBWMC|title=Class Matters: Cross-Class Alliance Building for Middle-Class Activists|last=Leondar-Wright|first=Betsy|publisher=New Society Publishers|year=2005|isbn=978-0-86571-523-3|access-date=2 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906155708/https://books.google.com/books?id=aD4yphfHBWMC|archive-date=6 September 2015}}</ref> У књизи ''Анти-Геј'' из 1996. године, збирци есеја коју је уредио {{ill|en|Марк Симпсон (новинар)|Mark Simpson (journalist)|Марк Симпсон}}, концепт „униформног“ идентитета који је заснован на [[ЛГБТ стереотипи|ЛГБТ стереотипима]] критикује се због потискивања индивидуалности ЛГБТ особа.<ref>{{Cite web|url=http://www.marksimpson.com/pages/anti_gay.html|title=Anti-Gay|publisher=Marksimpson.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110927113556/http://www.marksimpson.com/pages/anti_gay.html|archive-date=27 September 2011|url-status=dead|access-date=23 October 2011}}</ref> Пишући у -{{{ill|en|BBC News Magazine|BBC News Online#Features|BBC-јевом онлајн магазину}}}- [[2014]]. године, {{ill|en|Џули Биндел|Julie Bindel}} поставља питање да ли различите родне групе сада, „смућкане заједно“ ... „деле иста питања, вредности и циљеве?“ Биндел је предложила низ могућих нових иницијализама за различите комбинације група и закључује да је можда дошло време да се савези реформишу или да коначно сви крену крену „својим путем“.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/magazine-28130472|title=Viewpoint: Should gay men and lesbians be bracketed together?|last=Julie Bindel |date=2 July 2014 |work=[[BBC News Magazine]] |access-date=4 July 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140703195331/http://www.bbc.com/news/magazine-28130472 |archive-date=3 July 2014 |author-link=Julie Bindel}}</ref> Године [[2015.]] скован је слоган „Напустимо Т“ ({{јез-енг|Drop the T}}) како би се охрабриле ЛГБТ организације да престану да подржавају [[Трансродност|трансродне особе]]; многе ЛГБТ групе су ову кампању нашироко осудиле као [[Transfobija|трансфобичну]].<ref name="adv">{{Cite web |url=http://www.advocate.com/transgender/2015/11/06/lgbt-groups-respond-petition-asking-drop-t |title=LGBT Groups Respond to Petition Asking to 'Drop the T' |date=6 November 2015|website=www.advocate.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163841/https://www.advocate.com/transgender/2015/11/06/lgbt-groups-respond-petition-asking-drop-t |archive-date=17 May 2019 |url-status=live |access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.pinknews.co.uk/2015/11/12/drop-the-t-counter-petition-surpases-original/|title=Signatures for 'Drop The T' counter-petition surpass original - PinkNews · PinkNews |date=12 November 2015|website=www.pinknews.co.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163842/https://www.pinknews.co.uk/2015/11/12/drop-the-t-counter-petition-surpases-original/|archive-date=17 May 2019|url-status=live |access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.teenvogue.com/story/drop-the-t-petition-backlash|title=Why More Than 1,000 People Have Signed a Petition to Drop the "T" From LGBT |date=9 November 2015|website=Teen Vogue|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517163840/https://www.teenvogue.com/story/drop-the-t-petition-backlash|archive-date=17 May 2019|url-status=live|access-date=1 June 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.huffpost.com/entry/gay-transphobia-2015-styl_b_8546278|title=Gay Transphobia, 2015 Style|last=Beyer|first=Dana|last2=Director|first2=ContributorExecutive|date=12 November 2015|website=HuffPost|archive-url=https://web.archive.org/web/20190517172713/https://www.huffpost.com/entry/gay-transphobia-2015-styl_b_8546278|archive-date=17 May 2019|url-status=live|access-date=1 June 2019|last3=Maryl|first3=Gender Rights}}</ref> == Алтернативни термини == Многи људи су покушали да пронађу генерички термин који би заменио бројне постојеће иницијализме.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi"/> Речи као што су ''[[квир]]'' (кровни термин за сексуалне и родне мањине које нису хетеросексуалне или цисродне) и ''[[Застава дугиних боја (ЛГБТ)|дуга]]'' су испробане, али већина њих није широко прихваћена.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Forging Gay Identities">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jnYy6hSdocAC|title=Forging Gay Identities: Organizing Sexuality in San Francisco, 1950–1994|last=Armstrong|first=Elizabeth A.|publisher=University of Chicago Press|year=2002|isbn=978-0-226-02694-7|access-date=5 July 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20121122141703/http://books.google.com/books?id=jnYy6hSdocAC|archive-date=22 November 2012}}</ref> === Квир === ''Квир'' има много негативних конотација према старијим људима који ту реч памте као исмевање и увреду и таква (негативна) употреба термина се и дан данас наставља.<ref name="Sexual Identities, Queer Politi" /><ref name="Forging Gay Identities" /> Многи млађи људи такође схватају да је ''квир'' политички набијенији термин од ''ЛГБТ''.<ref name="Forging Gay Identities" /><ref name="It's Your World">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ud3Zzo2-VMsC |title=It's Your World—If You Don't Like It, Change It: Activism for Teenagers |last=Halpin |first=Mikki |publisher=Simon and Schuster|year=2004 |isbn=978-0-689-87448-2 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906152241/https://books.google.com/books?id=Ud3Zzo2-VMsC|archive-date=6 September 2015}}</ref> === СРМ/РСМ === СРМ, или РСМ,<ref>{{Cite web|url=https://www.gaystarnews.com/article/five-alternative-terms-instead-lgbt/|title=Five alternative terms you can use instead of LGBT|last=Besanvalle|first=James|date=20 July 2018|website=Gay Star News|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128054231/https://www.gaystarnews.com/article/five-alternative-terms-instead-lgbt/|archive-date=28 January 2021|url-status=live|access-date=20 January 2021}}</ref> скраћеница за [[Сексуалне мањине|сексуалне и родне мањине]], добила је посебну популарност у владама, академијама и у медицини. Усвојен је од стране [[Nacionalni instituti za zdravlje|Националних института за здравље]] (НИЗ) у САД;<ref>{{Cite web|url=https://dpcpsi.nih.gov/sgmro|title=Sexual & Gender Minority Research Office|website=National Institutes of Health|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112015435/https://dpcpsi.nih.gov/sgmro|archive-date=12 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> {{ill|en|Центри за медикер и медикејд услуге|Centers for Medicare & Medicaid Services|Центара за медикер и медикејд услуге}};<ref>{{Cite web|url=https://www.cms.gov/About-CMS/Agency-Information/OMH/resource-center/hcps-and-researchers/data-tools/sgm-clearinghouse|title=Sexual and Gender Minority Clearinghouse|website=Centers for Medicare & Medicaid Services|archive-url=https://web.archive.org/web/20201123162325/https://www.cms.gov/About-CMS/Agency-Information/OMH/resource-center/hcps-and-researchers/data-tools/sgm-clearinghouse|archive-date=23 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> и {{ill|en|Вилијамс институт|Williams Institute}}, који проучава законе и политику према СГМ.<ref>{{Cite web|url=https://williamsinstitute.law.ucla.edu/publications/development-agenda-sgm/|title=A Development Agenda for Sexual and Gender Minorities|last=Park|first=Andrew|date=July 2016|website=Williams Institute|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112030521/https://williamsinstitute.law.ucla.edu/publications/development-agenda-sgm/|archive-date=12 November 2020|url-status=live|access-date=23 November 2020}}</ref> [[Универзитет Дјук|Универзитет Дјук]] и {{ill|sh|Универзитет Калифорније у Сан Франциску|University of California, San Francisco}} имају истакнуте здравствене програме за сексуалне и родне мањине.<ref>{{Cite web|url=https://dukesgmhealth.org/|title=Duke Sexual and Gender Minority Health Program|website=Duke University|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613110406/https://dukesgmhealth.org/|archive-date=13 June 2021|url-status=live|access-date=13 June 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sgmhealth.ucsf.edu/home|title=Center for Sexual & Gender Minority Health|website=University of California San Francisco|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613110416/https://sgmhealth.ucsf.edu/home|archive-date=13 June 2021|url-status=live|access-date=13 June 2021}}</ref> Један НИЗ документ препоручује термин СГМ јер укључује „оне који се можда не идентификују као ЛГБТ … или оне који имају специфично здравствено стање које утиче на репродуктивни развој“,<ref>{{Citation|title=Strategic Plan to Advance Research on the Health and Well-being of Sexual and Gender Minorities|date=<!-- c. 2015 -->|url=https://www.edi.nih.gov/sites/default/files/EDI_Public_files/sgm-strategic-plan.pdf|publisher=National Institutes of Health|access-date=23 November 2020|archivedate=18 March 2021|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210318075832/https://www.edi.nih.gov/sites/default/files/EDI_Public_files/sgm-strategic-plan.pdf}}</ref> публикација {{ill|en|Канцеларије за менаџмент и буџет Беле куће|Office of Management and Budget}} објашњава да „Сматрамо да је СГМ инклузивнији, јер укључује особе које нису изричито референциране од стране идентитета наведених у ЛГБТ“,<ref>{{Cite web|url=https://nces.ed.gov/FCSM/pdf/FCSM_SOGI_Terminology_FY20_Report_FINAL.pdf|title=Updates on Terminology of Sexual Orientation and Gender Identity Survey Measures|date=August 2020|website=Federal Committee on Statistical Methodology, under the auspices of the Office of Management and Budget|archive-url=https://web.archive.org/web/20210608193829/https://nces.ed.gov/fcsm/pdf/FCSM_SOGI_Terminology_FY20_Report_FINAL.pdf|archive-date=8 June 2021|url-status=live|access-date=21 June 2021}}</ref> а владин документ [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] фаворизује СГМ јер иницијали попут ЛГБТИК+ означавају термине који, посебно изван {{ill|en|Глобални север и глобални југ|Global North and Global South|глобалног севера}}, „не укључују нужно локална схватања и термине који се користе за описивање сексуалних и родних мањина“.<ref>{{Citation |title=Gender and Strategic Communications in Conflict and Stabilisation Contexts |date=January 2020 |url=https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/866351/How_to_Guide_on_Gender_and_Strategic_Communication_in_Conflict_and_Stabilisation_Contexts_-_January_2020_-_Stabilisation_Unit.pdf |publisher=HM Government |access-date=23 November 2020 |archivedate=1 November 2020 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20201101050719/https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/866351/How_to_Guide_on_Gender_and_Strategic_Communication_in_Conflict_and_Stabilisation_Contexts_-_January_2020_-_Stabilisation_Unit.pdf}}</ref> Пример употребе ван глобалног севера је {{ill|en|Устав Непала|Constitution of Nepal}}, који идентификује „родне и сексуалне мањине“ као заштићену класу.<ref>{{Citation|title=Constitution of Nepal|url=http://www.lawcommission.gov.np/en/archives/981|year=2015|publisher=Nepal Law Commission|access-date=24 November 2020|archivedate=30 September 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200930151001/http://www.lawcommission.gov.np/en/archives/981}}</ref> РСРМ се такође користи за укључивање романтичних мањина.<ref>{{Citation|last=Choudhuri|first=Devika Dibya|title=Multiplicity of LGBTQ+ Identities, Intersections, and Complexities|date=2019-09-20|url=http://dx.doi.org/10.4324/9780429447297-1|journal=Rethinking LGBTQIA Students and Collegiate Contexts|pages=3–16|publisher=Routledge|isbn=978-0-429-44729-7|access-date=2021-06-09|last2=Curley|first2=Kate|doi=10.4324/9780429447297-1}}</ref><ref>{{Citation|last=Lapointe|first=Alicia|title=Postgay|date=2016|url=https://doi.org/10.1057/978-1-137-55425-3_21|journal=Critical Concepts in Queer Studies and Education: An International Guide for the Twenty-First Century|pages=205–218|editor-last=Rodriguez|editor-first=Nelson M.|series=Queer Studies and Education|place=New York|publisher=Palgrave Macmillan US|language=en|doi=10.1057/978-1-137-55425-3_21|isbn=978-1-137-55425-3|access-date=2021-06-09|editor2-last=Martino|editor2-first=Wayne J.|editor3-last=Ingrey|editor3-first=Jennifer C.|editor4-last=Brockenbrough|editor4-first=Edward}}</ref> === Дуга === ''Дуга'' има конотације које подсећају на [[Hipici|хипије]], [[Nju ejdž|њу ејџ]] покрете и групе као што су [[Дугина породица (покрет)|Дугина породица]] или [[Џеси Џексон|Џеси Џексонова]] ''{{ill|en|Дугина/ЉУСЧ коалиција|Rainbow/PUSH}}'' ({{јез-енг|Rainbow/PUSH}}). ''ИРЉ'' ({{јез-енг|SGL}}) (Истородна љубав) ({{јез-енг|same gender loving}}) је понекад фаворизован међу геј мушкарцима [[Afroamerikanci|Афроамериканцима]] као начин да се разликују од онога што сматрају ЛГБТ заједницама у којима доминирају [[Бијелци|белци]].<ref name="The Politics of Gay Rights">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=AlErV-3RpDEC |title=The Politics of Gay Rights|last=Rimmerman |first=Craig A. |last2=Wald |first2=Kenneth D. |last3=Wilcox |first3=Clyde |publisher=University of Chicago Press |year=2006 |isbn=978-1-4129-0988-4 |access-date=2 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150906163312/https://books.google.com/books?id=AlErV-3RpDEC |archive-date=6 September 2015}}</ref> === Други кровни термини === Неки људи заговарају термин „мањински сексуални и родни идентитети“ (МСРИ ({{јез-енг|MSGI}}), скован 2000. године), како би експлицитно укључили све људе који нису [[Цисродност|цисродни]] и [[Хетеросексуалност|хетеросексуални]]; или ''родне, сексуалне и романтичне мањине'' (РСРМ) ({{јез-енг|GSRM}}), што експлицитније укључује [[Романтична оријентација|мањинске романтичне оријентације]] и [[Poliamorija|полиаморију]]; али ни они нису широко прихваћени.<ref name="Bradford Uni">{{Cite web|url=http://lgbt.wikidot.com/|title=Welcome to the Bradford University Minority Sexual and Gender Identity Site!|year=2008 |publisher=Bradford Uni MSGI Society |archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175247/http://lgbt.wikidot.com/ |archive-date=27 August 2008|url-status=live |access-date=9 September 2008}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.acronymfinder.com/Gender,-Sexual,-and-Romantic-Minorities-%28GSRM%29.html |title=GSRM - Gender, Sexual, and Romantic Minorities|publisher=acronymfinder.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20141009075718/http://www.acronymfinder.com/Gender,-Sexual,-and-Romantic-Minorities-%28GSRM%29.html |archive-date=9 October 2014|url-status=live |access-date=6 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.huffingtonpost.com/ron-suresha/diversities-may-enrich-lgbtqiap-alphabet-soup_b_3929870.html |title='Diversities' May Enrich 'LGBTQIAP' Alphabet Soup|date=19 September 2013|website=The Huffington Post|archive-url=https://web.archive.org/web/20141007061956/http://www.huffingtonpost.com/ron-suresha/diversities-may-enrich-lgbtqiap-alphabet-soup_b_3929870.html|archive-date=7 October 2014|url-status=live|access-date=6 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://queerumich.com/post/25021141159/lgbt-lgbtq-queer-quiltbag-gsm-gsrm-whats|title=LGBT? LGBTQ? Queer? QUILTBAG? GSM? GSRM?|website=queerumich.com|publisher=[[University of Michigan]] (on [[Tumblr]])|archive-url=https://web.archive.org/web/20150409024759/http://queerumich.com/post/25021141159/lgbt-lgbtq-queer-quiltbag-gsm-gsrm-whats|archive-date=9 April 2015|url-status=live|access-date=12 March 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.derby.ac.uk/campus/support/gender-and-sexual-minority-students/|title=Gender and Sexual Minority Students (LGBTIQA)|publisher=University of Derby|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209064109/https://www.derby.ac.uk/campus/support/gender-and-sexual-minority-students/|archive-date=9 February 2018|url-status=live|access-date=12 March 2015}}</ref> Други ретки кровни термини су [[Родна и секусална разноликост|Родна и сексуална различитост]] (РСР) ({{јез-енг|GSD}}),<ref>[http://www.pinknews.co.uk/2013/02/25/organisation-proposes-replacing-the-limiting-term-lgbt-with-more-inclusive-gsd/ Organisation proposes replacing the 'limiting' term LGBT with 'more inclusive' GSD] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180616231332/https://www.pinknews.co.uk/2013/02/25/organisation-proposes-replacing-the-limiting-term-lgbt-with-more-inclusive-gsd/|date=16 June 2018}}, 25 February 2013</ref> МОРИИ ({{јез-енг|MOGII}}) (Маргинализоване оријентације, родни идентитети и интерсекс) и МОРУИ ({{јез-енг|MOGAI}}) (Маргинализоване оријентације, родна усклађења и интерсекс).<ref>{{Cite news|url=http://www.huffingtonpost.com/2013/02/25/gender-and-sexual-diversities-gsd-lgbt-label-_n_2758908.html|title='Gender And Sexual Diversities,' Or GSD, Should Replace 'LGBT,' Say London Therapists|date=25 February 2013|work=The Huffington Post|access-date=6 October 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012080406/http://www.huffingtonpost.com/2013/02/25/gender-and-sexual-diversities-gsd-lgbt-label-_n_2758908.html|archive-date=12 October 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.dal.ca/news/2014/08/01/pride-on-the-prowl.html|title=Pride on the prowl|website=Dalhousie News|archive-url=https://web.archive.org/web/20141009094232/http://www.dal.ca/news/2014/08/01/pride-on-the-prowl.html|archive-date=9 October 2014|url-status=live|access-date=6 October 2014}}</ref> === Медицина === У установама јавног здравља, ''МСМ'' („[[Muškarci koji imaju seks sa muškarcima|мушкарци који имају секс са мушкарцима]]“) се клинички користи за описивање мушкараца који имају секс са другим мушкарцима без позивања на њихову сексуалну оријентацију, а ''ЖСЖ'' („[[жене које имају секс са женама]]“) се такође користи као аналоган термин.<ref>Young, R M & Meyer, I H (2005) The Trouble with "MSM" and "WSW": Erasure of the Sexual-Minority Person in Public Health Discourse American Journal of Public Health July 2005 Vol. 95 No. 7.</ref><ref>Glick, M Muzyka, B C Salkin, L M Lurie, D (1994) Necrotizing [[Periodontitis|ulcerative periodontitis]]: a marker for immune deterioration and a predictor for the diagnosis of [[AIDS]] Journal of Periodontology 1994 65 p. 393–397.</ref> === МВПФАФФ === ''МВПФАФФ'' ({{јез-енг|MVPFAFF}}) је скраћеница за {{ill|en|Маху|Māhū}}, {{ill|en|Вакасалевалева|Vakasalewalewa}}, Палопа, {{ill|en|Фаафафине|Fa'afafine}}, {{ill|en|Акаваине|Akava'ine}}, {{ill|en|Факалеити|Fakaleitī|Факалеити (Леити)}} и {{ill|en|Факафифине|Fakafifine}}. Овај термин развила је {{ill|en|Фајлеша Браун-Актон|Phylesha Brown-Acton}} 2010. године на конференцији о људским правима Азијско-пацифичких игара.<ref>{{Cite journal|last=Brown-Acton|first=Phylesha|date=25 February 2020|title=Hands and feet: A reflection on Polynesian navigation—a Niue Fakafifine community practitioner perspective in Aotearoa-New Zealand|url=https://www.tekaharoa.com/index.php/tekaharoa/article/view/298|journal=Te Kaharoa|language=en|volume=15|issue=1|doi=10.24135/tekaharoa.v15i1.298|issn=1178-6035|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624205208/https://www.tekaharoa.com/index.php/tekaharoa/article/view/298|archive-date=24 June 2021|access-date=2 October 2021}}</ref> Ово се односи на оне у заједници дугиних {{ill|en|Пацифички острвљан|Pacific Islander|пасифика}} који се могу, али не морају идентификовати са ЛГБТ акронимом.<ref>{{Cite web|url=https://www.leva.co.nz/our-work/suicide-prevention/finding-help/support-services/rainbow/|title=Rainbow|website=Le Va|language=en-NZ|archive-url=https://web.archive.org/web/20211002023943/https://www.leva.co.nz/our-work/suicide-prevention/finding-help/support-services/rainbow/|archive-date=2 October 2021|url-status=live|access-date=2 October 2021}}</ref> == Види још == {{портал|ЛГБТ}} * [[Родна и секусална разноликост]] * [[ЛГБТ симболи]] == Референце == {{извори}} [[Категорија:ЛГБТ| ]] [[Категорија:ЛГБТ терминологија]] [[Категорија:Небинарност]] [[Категорија:Асексуалност]] [[Категорија:Трансродност]] [[Категорија:Хомосексуалност]] [[Категорија:Бисексуалност]] fkjrgq1gv01a6nsgzpea9e8ncr2skef 0 114888 25139081 24373749 2022-08-05T05:20:35Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Психологија бочна трака}} {{short description|Научно проучавање психолошких промена код људи током њиховог живота}} [[Datoteka:Child Art Aged 4.5 Person 2.png|thumb|250px|Цртеж 4½ годишњег детета. Насмешена особа]] [[Datoteka:Monigotes con amor.jpg|250px|thumb|Љубав, дечји цртеж]] [[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-Z0305-314, Berlin, Charité, Maltherapie.jpg|thumb|250px|Деца током терапије цртања и мрљања у берлинској клиници за неурологију на оделењу дечје психијатрије]] '''Развојна психологија''' је грана [[психологија|психологије]] која тежиште својих [[истраживање|истраживања]] ставља на [[Поступак|процес]] развоја не само у детињству већ и на све друге периоде одраслог доба, укључујући и доба старости.<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/action/science/developmental/index.aspx|title=Developmental Psychology Studies Human Development Across the Lifespan|website=www.apa.org|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20140709054242/http://www.apa.org/action/science/developmental/index.aspx|archive-date=2014-07-09|url-status=dead|access-date=2017-08-28}}</ref><ref>{{Cite book|last=Burman|first=Erica |title=Deconstructing Developmental Psychology|publisher=Routledge|year=2017|isbn=978-1-138-84695-1|location=New York, NY}}</ref> Међутим, традиционално термин се употребљава као синоним за тзв.„дечју психологију”. Основни циљ ове дисциплине је проучавање прогресивних промена у био-психолошком и социјалном [[развој]]у као и [[механизам]]а и процеса који доводе до формирања сложенијих и адаптабилнијих [[Психа (психологија)|психичких]] структура. Ерик Ериксон, [[Sigmund_Freud|Зигмунд Фројд]] и [[Жан Пијаже]] су дали велики допринос овој области. == Историјске претходнице == {{Детаљније|Историја развојне психологије}} Развојна психологија је грана [[Психологија|психологије]] која тежиште својих [[Истраживање|истраживања]] ставља на [[Поступак|процес]] развоја не само у детињству већ и на све друге периоде одраслог доба, укључујући и доба старости.<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/action/science/developmental/index.aspx|title=Developmental Psychology Studies Human Development Across the Lifespan|date=2014-07-09|website=web.archive.org|access-date=2022-02-12|archive-date=25. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181225063136/http://www.apa.org/action/science/developmental/index.aspx|url-status=unfit}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/deconstructing-developmental-psychology/oclc/953175343|title=Deconstructing developmental psychology|last=Burman|first=Erica|date=2017|isbn=978-1-138-84695-1|language=English|oclc=953175343}}</ref> Као и свака друга научна дисциплина, и она има своју историју. Историчари ове психолошке дисциплине деле њену историју на следеће периоде: прелиминарни период,  период уобличавања, формативни период, период институционализације и специјализације и савремени период. [[Жан Жак Русо]] и [[Џон Вотсон (психолог)|Џон Вотсон]] се типично наводе као особе које су поставиле темеље модерне развојне психологије.<ref name="Hogan">{{cite book|last=Hogan|first=John D |author-link=John D. Hogan|title=Encyclopedia of Psychology|location=Volume 3|isbn=978-1-55798-652-8|pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofps0000unse/page/9 9–13]|chapter=Developmental psychology: History of the field|editor=Alan E. Kazdin|editor-link=Alan E. Kazdin|doi=10.1037/10518-003|year=2000|chapter-url=https://archive.org/details/encyclopediaofps0000unse/page/9}}</ref> Средином 18. века Жан Жак Русо је описао три фазе развоја: ''новорођенчад'' (рано детињство), ''деца'' (детињство) и ''адолесценција'' у делу ''[[Емил или о васпитању]]''. Ондашњи просветни радници су свесрдно прихватили Русоове идеје. Развојна психологија се углавном фокусира на то како и зашто се временом дешавају одређене промене (когнитивне, социјалне, интелектуалне, личне) у току људског живота. Постоје многи теоретичари који су дали дубок допринос овој области психологије. Један од њих, [[Ерик Ериксон]] развио је модел од осам фаза психолошког развоја. Он је веровао да се људи током живота развијају у фазама и да то утиче на њихово понашање.<ref>{{cite book| vauthors = Erikson E, Erikson JM |title=The Life-Cycle Completed|date=1998|publisher=Norton and Company|edition=Extended version}}</ref> Крајем 19. века, психолози упознати са [[History of evolutionary thought|еволуционом теоријом]] [[Charles Darwin|Дарвина]] почели су да траже [[Recapitulation theory|еволутивни опис психолошког развоја]];<ref name="Hogan" /> у том погледу се истицао пионирски психолог [[Г. Стенли Хол]],<ref name="Hogan" /> који је покушао да повеже узраст детињства са [[Еволуција човека|претходним узрастима човечанства]]. [[James Mark Baldwin|Џејмс Марк Болдвин]] је написао више есеја у овој области, као што су ''Имитација: поглавље из природне историје свести'' и ''Ментални развој детета и расе: Методе и процеси'', и био је у великој мери укључен у унапређење теорије развојне психологије.<ref name="Hogan" /> [[Зигмунд Фројд]]ови концепти су се исто тако били бавили овом облашћу, и значајно су утицали на перцепцију јавности.<ref name="Hogan" /> == Теорије == === Психосексуални развој === {{Main|Теорија психосексуалног развоја}} [[Зигмунд Фројд]] је веровао да свако има свестан, предсвесни и несвесни ниво свести. У свесном, човек је свестан свог менталног процеса. Предсвест укључује информације које, иако тренутно нису у нашим мислима, могу бити доведене у свест. И на крају, несвесно укључује менталне процесе којих особа није свесна. Он је веровао да постоји тензија између свесног и несвесног, јер свесно покушава да задржи оно што несвесно покушава да изрази. Да би то објаснио, развио је три структуре личности: ид, его и суперего. Ид, најпримитивнији од њих три, функционише према принципу задовољства: потрага за задовољством и избегавање бола.<ref name="Theories2">{{cite book|title=Theories of personality: understanding persons|last=Cloninger|first=Susan C. |date=29 June 2012|publisher=Pearson Education|isbn=978-0-205-25624-2|edition=6th|location=Boston|pages=19–101}}</ref> Суперего игра критичку и морализаторску улогу; а его је организовани, реалистички део који посредује између жеља ида и суперега.<ref name="Snowden2">{{cite book|title=Teach Yourself Freud|last=Snowden|first=Ruth |publisher=[[McGraw-Hill]]|year=2006|isbn=978-0-07-147274-6|pages=105–107}}</ref> На основу овога, предложио је пет универзалних фаза развоја, од којих се свака одликује ерогеном зоном која је извор дететове психосексуалне енергије. Прва је ''орална фаза'' која се јавља од рођења до 12. месеца живота. Током оралне фазе, „либидо је центриран у бебиним устима“. Беба је способна да сиса. Други је ''анални стадијум'', од једне до три године. Током аналне фазе, дете врши нужду из ануса и често је фасцинирано својом дефекацијом. Трећи је ''[[Falusna faza|фалусни стадијум]]'', који се јавља од три до пет година старости (већина човекове личности се формира до овог доба). Током фалусне фазе дете је свесно својих полних органа. Четврта је ''фаза латенције'', која се јавља од пете године до пубертета. Током фазе латенције, сексуални интереси детета су потиснути. Пета фаза је ''[[генитална фаза]]'' која се одвија од пубертета до одраслог доба. Током гениталне фазе, пубертет почиње да се одвија.<ref>{{cite web |url =http://www.simplypsychology.org/psychosexual.html |title=Psychosexual Stages|website=SimplyPsychology|last1=McLeod|first1=Saul |access-date=2014-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20141219093455/http://www.simplypsychology.org/psychosexual.html|archive-date=2014-12-19|url-status=dead}}</ref> === Теорије когнитивног развоја === {{Main|Пијажова теорија когнитивног развоја}} [[Жан Пијаже]], швајцарски теоретичар, поставио је став да деца уче активно градећи знање кроз практично искуство.<ref name="WoodWoodBoyd2">{{Cite book|title=Mastering the world of psychology|publisher=Allyn & Bacon|year=2006|edition=2| vauthors = Wood SE, Wood CE, Boyd D }}</ref> Он је сугерисао да је улога одрасле особе у помагању детету да учи била да пружи одговарајуће материјале са којима дете може да ступи у интеракцију и које користи за конструисање. Он је искористио [[Socratic questioning|сократовско испитивање]] како би подстакао децу да размисле о ономе што раде, и покушао је да их наведе да у својим објашњењима виде контрадикције. Пијаже је веровао да се интелектуални развој одвија кроз низ фаза, које је описао у својој теорији о когнитивном развоју. Свака фаза се састоји од корака које дете мора да савлада пре него што пређе на следећи корак. Он је сматрао да ове фазе нису одвојене једна од друге, већ да се свака фаза надограђује на претходну у континуираном процесу учења. Он је предложио четири фазе: ''сензомоторну'', ''преоперативну'', ''конкретно оперативну'' и ''формално оперативну''. Иако није сматрао да су се ове фазе догађале у било ком специфичном добу, многе студије су утврдиле када би требало да дође до испољавања ових когнитивних способности.<ref name="Edpsych24">{{cite book|title=Edpsych : modules|last1=Reese-Weber|first1=Lisa | last2 = Bohlin | first2 = Cheryl Cisero | last3 = Durwin | first3 = Marla |publisher=McGraw-Hill Humanities/Social Sciences/Languages|isbn=978-0-07-809786-7|edition=2nd|location=New York|pages=30–132|date=2011-12-06}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{РСР}} * {{cite journal | vauthors = Bjorklund DF, Pellegrini AD | title = Child development and evolutionary psychology | journal = Child Development | volume = 71 | issue = 6 | pages = 1687–708 | year = 2000 | pmid = 11194266 | doi = 10.1111/1467-8624.00258 | url = http://bernard.pitzer.edu/~dmoore/psych199s03articles/Bjorklund.pdf#search='evolutionary%20developmental%20psychology | access-date = 2005-12-01 | url-status = dead | citeseerx = 10.1.1.132.1981 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110812085718/http://bernard.pitzer.edu/~dmoore/psych199s03articles/Bjorklund.pdf#search='evolutionary%20developmental%20psychology | archive-date = 2011-08-12 }} * {{cite book | vauthors = Bornstein MH, Lamb ME | date = 2005 | title = Developmental science: An advanced textbook | url = https://archive.org/details/developmentalsci0000unse_t9j4_no5 | location = Mahwah, NJ | publisher = Erlbaum }} * {{cite journal| vauthors = Johnson-Pynn J, Fragaszy DM, Cummins-Sebree S |title=Common territories in comparative and developmental psychology: The quest for shared means and meaning in behavioral investigations.|journal=International Journal of Comparative Psychology|year=2003|volume=16|pages=1–27|url=http://psychology.uga.edu/people/bios/faculty/FragaszyDoc/Johnson-Pynn,%20Fragaszy%20and%20Sebree%202003%20Common%20territories%20in%20comparative%20and%20developmental%20psychology,%20Int%20J%20Comp%20Psych%2016,%201-27.pdf|access-date=2012-06-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20130524042218/http://psychology.uga.edu/people/bios/faculty/FragaszyDoc/Johnson-Pynn,%20Fragaszy%20and%20Sebree%202003%20Common%20territories%20in%20comparative%20and%20developmental%20psychology,%20Int%20J%20Comp%20Psych%2016,%201-27.pdf|archive-date=2013-05-24|url-status=dead}} * {{cite book | vauthors = Lerner RM | title = Concepts and theories of human development | location = Mahwah, NJ | publisher = Erlbaum | date = 2002 }} * {{cite book | vauthors = Reid V, Striano T, Koops W | title = Social Cognition During infancy | publisher = Psychology Press | date = 2007 }} * Michael T. Nietzel, Douglas A. Bernstein, Richard Milich, Uvod u kliničku psihologiju, Naklada Slap, 2002. * Norbert Bischof: ''Das Kraftfeld der Mythen. Signale aus der Zeit, in der wir die Welt erschaffen haben''; München, Zürich: Piper, 1998; ISBN 3-492-22655-8 * Steven Pinker: ''Das unbeschriebene Blatt. Die moderne Leugnung der menschlichen Natur''; Berlin: Berlin-Verlag, 2003; ISBN 3-8270-0509-4 * Robert Kegan, ''Die Entwicklungsstufen des Selbst: Fortschritte und Krisen im menschlichen Leben'', München: Kindt, 1994. ISBN 978-3-925412-00-4 * Jane Loevinger, ''Ego Development - Questions of Method and Theory'', Washington: Psychological Inquiry, 1993. * Margaret Mahler, Fred Fine, Anni Bergman: ''Die psychische Geburt des Menschen. Symbiose und Individuation''; Frankfurt a.M. 1996; ISBN 3-596-26731-5 * Helmut Fend: ''Entwicklungspsychologie des Jugendalters''; Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 2003<sup>3</sup>; ISBN 3-8100-3904-7 * Kurt Koffka, ''Die Grundlagen der psychischen Entwicklung - eine Einfuhrung in die Kinderpsychologie''; Osterwieck a. Harz, A. W. Zickfeldt, 1921. Nachdruck 2012: General Books, ISBN 978-1235114465. * Kurt Lewin, ''Psychologie der Entwicklung und Erziehung'', Band 6 der Kurt Lewin Werksausgabe, Verlag Klett-Cotta, 1982. ISBN 978-3129351604 * Anna Arfelli Galli, ''Gestaltpsychologie und Kinderforschung''. Krammer, Wien 2013, ISBN 978-3-901811-66-1. * Anna Arfelli Galli, ''Bindungstheorie und gestalttheoretische Entwicklungspsychologie''. In: ''Phänomenal, 6'' (1/2014), 39-46. * Fritz Oser, Wolfgang Althof: ''Moralische Selbstbestimmung. Modelle der Entwicklung und Erziehung im Wertebereich. Ein Lehrbuch''; Stuttgart: Klett-Cotta, 1992 (2001<sup>4</sup>); ISBN 3-518-28993-4 * Patricia Miller: ''Theorien der Entwicklungspsychologie''; Berlin, Heidelberg: Spektrum Akademischer Verlag, 1993; ISBN 3-86025-077-9 * August Flammer: ''Entwicklungstheorien – Psychologische Theorien der menschlichen Entwicklung''; Bern 2009<sup>4</sup>; ISBN 3-456-83921-9. * Gerd Mietzel: ''Wege in die Entwicklungspsychologie. Kindheit und Jugend''; Weinheim: Beltz, 2002<sup>4</sup>; ISBN 978-3-621-27477-7 * Gerd Mietzel: ''Wege in die Entwicklungspsychologie. Erwachsenenalter und Lebensende''; Weinheim: Beltz, 1997<sup>2</sup>; ISBN 978-3-621-27376-3 * Werner Deutsch: ''Aus der Kinderstube in die Wissenschaft. Entwicklungspsychologische Tagebuchstudien''; in: I. Behnken, J. Zinnecker (Hrsg.): ''Handbuch Kindheit''; Hannover: Velber, 2004 * Peter Rossmann: ''Einführung in die Entwicklungspsychologie des Kindes- und Jugendalters''; Bern: Huber, 1996<sup>4</sup>; ISBN 3-456-82723-7 * Rolf Oerter, Leo Montada (Hrsg.): ''Entwicklungspsychologie. Lehrbuch''. Weinheim: Beltz, 2002<sup>5</sup>; ISBN 3-621-27479-0 * Franz Petermann (Hrsg.): ''Lehrbuch der Klinischen Kinderpsychologie''. Göttingen: Hogrefe, 2008<sup>6</sup>; ISBN 978-3-8017-2157-2 * H. M. Trautner: ''Lehrbuch der Entwicklungspsychologie'', 2 Bände; Göttingen: Hogrefe, 1992/1997 * Arnold Lohaus & Marc Vierhaus: ''Entwicklungspsychologie des Kindes- und Jugendalters für Bachelor.'' 2. Auflage. Heidelberg: Springer, 2013, ISBN 978-3-642-34434-3 {{refend}} Међу 20 најпроминентнијих журнала у области дечије психологије су: {{refbegin|30em}} * [[Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry]] * [[Journal of Child Psychology and Psychiatry]] * [[Development and Psychopathology]] * [[Child Development (journal)|Child Development]] * [[Autism Research]] * [[Kindheit und Entwicklung]] * [[Journal of Autism and Developmental Disorders]] * [[European Child & Adolescent Psychology]] * [[Developmental Science]] * [[Developmental Review]] * [[Psychology and Aging (journal)|Psychology and Aging]] * [[Journal of Abnormal Child Psychology]] * [[Developmental Psychology (journal)|Developmental Psychology]] * [[Journal of Adolescent Health]] * [[Research in Autism Spectrum Disorders]] * [[Developmental Neuropsychology (journal)|Developmental Neuropsychology]] * [[Journal of Research on Adolescence]] * [[Journal of Youth and Adolescence]] * [[Journal of Clinical Child and Adolescent Psychology]] * [[Journal of Pediatric Psychology]] {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category}} * [http://www.srcd.org/ The Society for Research in Child Development] * [http://www.bps.org.uk/dps/dps_home.cfm The British Psychological Society, Developmental Psychology Section] {{Wayback|url=http://www.bps.org.uk/dps/dps_home.cfm |date=20101207174510 }} * [http://www.devpsy.org/ Developmental Psychology]: lessons for teaching and learning developmental psychology * [https://web.archive.org/web/20031121184610/http://classweb.gmu.edu/awinsler/ordp/topic.html GMU's On-Line Resources for Developmental Psychology]: a web directory of developmental psychology organizations * [http://hearth.library.cornell.edu/ Home Economics Archive: Research, Tradition, History (HEARTH)]<br />An e-book collection of over 1,000 books spanning 1850 to 1950, created by Cornell University's [http://www.mannlib.cornell.edu/ Mann Library]. Includes several hundred works on human development, child raising, and family studies itemized in a [http://hearth.library.cornell.edu/h/hearth/bibs/child.pdf specific bibliography]. * [http://www.plosone.org/browse/developmental_psychology Developmental psychology] Subject Area page at [[PLOS]] {{Authority control}}{{Развојна психологија}}{{Психологија}} [[Категорија:Развојна психологија|*]] [[Категорија:Психологија]] ivddcn0uzqnsmig5187m079ncy5nmun 4 119693 25138826 25131905 2022-08-04T19:24:44Z ImStevan 295267 /* Постављање на списак */ wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Општи избори у Србији 2022. | Предлагач1 = {{u|HoneymoonAve27}} | Статус1 = изабран | Датум1 = 4. април 2022. | Кандидат2 = Мрави | Предлагач2 = {{u|Vux33}} | Статус2 = изабран | Датум2 = 10. април 2022. | Кандидат3 = Европска унија | Предлагач3 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум3 = 30. април 2022. | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Храм Светог Саве у Београду | Предлагач4 = {{u|Vux33}} | Датум4 = 6. мај 2022. | Статус4 = изабран | Кандидат5 = 13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска) | Предлагач5 = Ранко Николић | Датум5 = 9. мај 2022. | Статус5 = изабран | Кандидат6 = Тврдокрилци | Предлагач6 = {{u|Vux33}} | Датум6 = 23. мај 2022. | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Манастир Љубостиња | Предлагач7 = {{u|Boleynn}} | Датум7 = 14. јун 2022. | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Бумбар | Предлагач8 = {{u|Vux33}} | Датум8 = 19. јун 2022. | Статус8 = изабран | Кандидат9 = Стоунволска побуна | Предлагач9 = {{u|ImStevan}} | Датум9 = 25. јун 2022. у 16:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = Грађански рат у Богенвилу | Предлагач10 = {{u|ImStevan}} | Датум10 = 15. јул 2022. у 15:38 | Статус10 = није гласао довољан број корисника | Кандидат11 = Положај ЛГБТ+ особа у Србији | Предлагач11 = {{u|ImStevan}} | Датум11 = 24. јул 2022. у 19:42 | Статус11 = није гласао довољан број корисника | Кандидат12 = It's Elementary: Talking About Gay Issues in School | Предлагач12 = {{u|ImStevan}} | Датум12 = 31. јул 2022. у 00:10 | Статус12 = гласање | Кандидат13 = Партизанска споменица 1941. | Предлагач13 = {{u|Пинки}} | Датум13 = 5. август 2022. у 23:40 | Статус13 = расправа }} === [[Општи избори у Србији 2022.]] === Након успешне расправе стављам чланак на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:40, 4. април 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=04|дан=11|сат=18|минут=40|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Чланак има моју подршку за статус сјајног. Урађен је озбиљан посао, постоји мношто референци и ту је што форма што садржина. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:52, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:10, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 14:51, 8. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:56, 11. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Elserbio00|Elserbio00]] ([[Разговор са корисником:Elserbio00|разговор]]) 19:39, 14. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 21:31, 16. април 2022. (CEST) :'''Коментари''' Нисам раније видео да се гласа за статус овог чланка иначе бих раније реаговао. Прво да похвалим труд који је уложен у израду чланка. Ово је изгледа још један превод са енглеске Википедије, који је урађен по систему - ја сам преводилац, а о валидности садржаја нећу много да лупам главу. Имам утисак да је чланак пристрасно писан. Ево и једног примера - У делу где се говори о еколошким протестима се тврди да су провладини медији ширили дезинформације о протестима. Као референце се дају линкови изјава председника и премијерке и једне министарке. За изнету тврдњу мора да се да референца којом се доказују дезинформације, а не изјаве званичника које ми после треба да оцењујемо да ли јесу или нису дезинформације. Онај ко преводи текст мора да се позабави тиме да ли су референце валидне. Скоро је у уводу чланка - [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској]] прошла тврдња да је Југословенска влада између два светска рата спроводила антихрватску политику! И чланак је као такав изгласан. И да још једном поновим - свака част на труду, али онај ко преводи чланак треба да се мало више позабави оценом садржаја чланка.— [[Корисник:Orion1964|Orion1964]] ([[Разговор са корисником:Orion1964|разговор]]) 07:58, 17. април 2022. (CEST) {{Гласање-крај | за = 5 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} === [[Мрави]] === Пошто нико није затворио расправу, претпостављам да чланак треба да иде на гласање. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 08:00, 18. април 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=04|дан=25|сат=07|минут=00|крај=}} :'''Гласови:''' # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:49, 18. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 20:55, 18. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:20, 23. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 12:37, 28. април 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 17:09, 28. април 2022. (CEST) :'''Коментари:''' {{Гласање-крај | за = 5 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} Пошто је гласање затворено прије неколико дана, може ли неко да додијели звјездицу? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 09:42, 11. мај 2022. (CEST) === [[Стоунволска побуна]] === После успешне расправе, отварам гласање за сјајан чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=03|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:03, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:03, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|'''Урош''']] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:06, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 10:13, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 14:45, 30. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за сјајан чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|Ivan_VA|Lakisan97|Serbianboy|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Acaalexaca|Садко|Uroš Veličković Zmaj}} ''[[Википедија:Сјајни_чланци/Гласање#Стоунволска_побуна|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:53, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај | за = 7 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = | постаје_С = да | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 23:26, 3. јул 2022. (CEST) === [[Грађански рат у Богенвилу]] === После успешне расправе, отварам гласање за сјајан чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=24|сат=17|минут=38|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:37, 17. јул 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 19:37, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 17. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:16, 19. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{Коментар}} Молим те да уклониш референце из уводника. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:10, 17. јул 2022. (CEST) :{{одговор|Садко}} {{урађено}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:44, 20. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај | за = 3 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = да | постаје_С = не | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 12:50, 28. јул 2022. (CEST) ---- === [[Положај ЛГБТ+ особа у Србији]] === После расправе и исправљања замерки на чланак, постављам исти на гласање. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=30|сат=22|минут=14|крај=}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 00:14, 24. јул 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 00:14, 24. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 01:59, 24. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај | за = 2 | уздржаних = 0 | против = 0 | недовољно_гласова = да | постаје_С = не | не_постаје_С = | укида_се_С = | остаје_С = | слободно_поље = }} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:20, 31. јул 2022. (CEST) ---- === [[It's Elementary: Talking About Gay Issues in School]] === Немам шта да додам {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=07|сат=21|минут=20|крај=}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:20, 31. јул 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:20, 31. јул 2022. (CEST) == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = | Предлагач1 = | Датум1 = | Статус1 = | Кандидат2 = | Предлагач2 = | Датум2 = | Статус2 = | Кандидат3 = | Предлагач3 = | Датум3 = | Статус3 = | Кандидат4 = | Предлагач4 = | Датум4 = | Статус4 = | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] 7byr4exdqnxjifzrq9dkuaabaj1tv1c 0 121271 25138597 25137467 2022-08-04T15:15:21Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref={{harvid|Архив|2015}}|title=Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|year=2015|publisher=Историјски архив Београд|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] erct2f1bgehsxw0e66gfqlwjw4kx5vn 25138601 25138597 2022-08-04T15:19:07Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref={{harvid|Архив|2015}}|title=Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|year=2015|publisher=Историјски архив Београд|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] dw7ys1m6w6wk8fvpgqz20q7lxfg237d 25138616 25138601 2022-08-04T15:35:51Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref={{harvid|Архив|2015}}|title=Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|year=2015|publisher=Историјски архив Београд|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] blw47oe0qiaqvgvsjr7h1sjexo12xdt 25138625 25138616 2022-08-04T15:41:37Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref={{harvid|Архив|2015}}|title=Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|year=2015|publisher=Историјски архив Београд|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] nj6xvtkg7gs2z5r20b85msx2eccfbn1 25138642 25138625 2022-08-04T16:00:13Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Архив|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref={{harvid|Архив|2015}}|title=Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|year=2015|publisher=Историјски архив Београд|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] m8i7ya6fxo1saac0dwh2pce0iuqhsbv 25138643 25138642 2022-08-04T16:00:45Z Ivan VA 80882 /* Изглед Партизанске споменице 1941. */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref={{harvid|Архив|2015}}|title=Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|year=2015|publisher=Историјски архив Београд|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] t3rslp3wtlrkfbitqsmurqw0y8p8r14 25138644 25138643 2022-08-04T16:01:06Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] 8ja0s9p7gm5mjavo0xn48eda6dmyxd8 25138652 25138644 2022-08-04T16:09:59Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] gqzd0o1os5uj5x3sir46s2q70htthqg 25138655 25138652 2022-08-04T16:16:51Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1984|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/30-opt.pdf|title=Odlikovanja SFRJ 1944-1984.|journal=Vesnik, organ Vojnih muzeja|volume=|number=30|publisher=Vojni muzeji|location=Beograd|pages=129—174|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] n0whzzz3vwoyiqpqlf12opa3ckdg178 25138784 25138655 2022-08-04T18:46:15Z Pinki 11946 /* Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ), као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', односно борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП), који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) у току [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу имали су само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Партизанских споменица 1941, а њени носиоци остваривали су одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну одбрану донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1984|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/30-opt.pdf|title=Odlikovanja SFRJ 1944-1984.|journal=Vesnik, organ Vojnih muzeja|volume=|number=30|publisher=Vojni muzeji|location=Beograd|pages=129—174|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] c52nwpxy5zh49x955wfjkpuuxe8xfy2 25138860 25138784 2022-08-04T19:55:55Z Aca 203057 језичке исправке увода wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', тј. борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) током [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу су имали само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, кад се одликовање престало додељивати, укупно је уручено 27.629 Партизанских споменица 1941.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Њени носиоци су остваривали одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др.), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941, која је била доказ за употребу предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! штаб !! број споменица !! проценат |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну одбрану донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1984|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/30-opt.pdf|title=Odlikovanja SFRJ 1944-1984.|journal=Vesnik, organ Vojnih muzeja|volume=|number=30|publisher=Vojni muzeji|location=Beograd|pages=129—174|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] 0j4rux0jdbev18efhqfb0wfbk38gmso 25138862 25138860 2022-08-04T19:58:27Z Aca 203057 /* Ратна додела Споменице 1941. */ текст у ћелијама заглавља би у начелу требало писати великим почетним словом wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', тј. борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) током [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу су имали само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, кад се одликовање престало додељивати, укупно је уручено 27.629 Партизанских споменица 1941.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Њени носиоци су остваривали одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др.), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941, која је била доказ за употребу предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! Штаб !! Број споменица !! Удео |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | Укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну одбрану донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1984|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/30-opt.pdf|title=Odlikovanja SFRJ 1944-1984.|journal=Vesnik, organ Vojnih muzeja|volume=|number=30|publisher=Vojni muzeji|location=Beograd|pages=129—174|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] 5wj33q9ld88mm8oaqhsg34qp91680ab 25138895 25138862 2022-08-04T20:40:34Z Pinki 11946 wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', тј. борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) током [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу су имали само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629 Партизанских споменица 1941.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Њени носиоци су остваривали одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др.), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941, која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! Штаб !! Број споменица !! Удео |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | Укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну одбрану донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1984|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/30-opt.pdf|title=Odlikovanja SFRJ 1944-1984.|journal=Vesnik, organ Vojnih muzeja|volume=|number=30|publisher=Vojni muzeji|location=Beograd|pages=129—174|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] iwscgt0seh1wo61ccywnul5w19h59fu 25138944 25138895 2022-08-04T21:24:05Z Ivan VA 80882 /* Стручна литература */ wikitext text/x-wiki {{Кандидат за изабрани-расправа}} {{Инфокутија орден |име=Партизанска споменица 1941. |слика=Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg |величина_слике=200п |опис= |додељује={{застава|СФР Југославија}} |тип=спомен-медаља |додела=југословенским држављанима |додела за=учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. |борба=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]] |статус=не додељује се више |установљен=[[14. септембар]] [[1944]]. |задња награда=[[1963]]. |укупно=27.629{{sfn|Grbec|2010|p=40}} }} '''Партизанска споменица 1941.''' ({{јез-мак|Партизанска споменица 1941.}}; {{јез-слв|Partizanski spominski znak 1941.}}) била је [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (спомен-медаља) и ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''.{{напомена|Члан 1. ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' од 5. маја 1946.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}}} Установљена је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#14. септембар|14. септембра 1944.]] одлуком [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) као '''Споменица 1941''', а ''Законом о орденима и медаљама ДФЈ'' из [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.|јуна 1945.]] преименована је у Партизанску споменицу 1941. Издавало ју је Министарство народне одбране, а додељивана је партизанским ''првоборцима'', тј. борцима и руководиоцима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) који су ступили у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачку борбу]] (НОБ) током [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.|1941]]. године. Право на споменицу су имали само преживели првоборци, док је породицама погинулих бораца додељивана '''Споменица палих бораца'''. До 1963, када је завршен посао око доделе, укупно је додељено 27.629 Партизанских споменица 1941.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} Њени носиоци су остваривали одређена права (здравствена заштита, додатак уз пензију, бесплатна вожња, годишњи одмор и др.), која су регулисана ''Законом о правима носилаца Партизанске споменинице 1941''.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Израђивана је од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941, која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} == Историјат == === Установљење Споменице 1941. === Прва одликовања у Народноослободилачком рату установио је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.#15. јун|15. августа 1943]], када су установљени — [[Орден народног хероја]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден партизанске звезде]] у три реда, [[Орден братства и јединства]], [[Орден за храброст]] и [[Медаља за храброст (СФРЈ)|Медаља за храброст]]. Идејна решења првих одликовања, као и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], израдио је у јесен 1943. [[Ђорђе Андрејевић Кун]] (1904—1964), академски сликар из [[Београд]]а. Тада је настала идеја о ''Споменици 1941.'' — спомен-медаљи која би била додељивана свим учесницима Народноослободилачког рата од почетка устанка 1941. године. На основу Кунових скица, [[Антун Аугустинчић]] (1900—1979), вајар из [[Загреб]]а, израдио је пластично решење за сва одликовања, укључујући и Споменицу 1941, која су априла 1944. однета у [[Совјетски Савез]], где је у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}) отпочела њихова израда. Прва пошиљка готових одликовања, која је садржала 15.000 Споменица 1941, послата је септембра 1944. авионом на острво [[Вис (острво)|Вис]], који је тада био седиште [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободне територије Југославије]].{{sfn|Grbec|2010|p=25}} По пријему првих Споменица 1941, Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] (НКОЈ) је 14. септембра 1944. донело одлуку о успостављању Споменице 1941: {{цитат2|Свима борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије који су ступили у партизанске одреде 1941. године и до данас остали у нашој војсци, додјељује се „Споменица 1941” у знак признања за истрајност у борби и оданост Народноослободилачком покрету.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}}}} [[Датотека:Poziv na ustanak Vojni muzej 2.jpg|десно|мини|300п|''[[Скулптура Позив на устанак]]'', рад [[Војин Бакић|Војина Бакића]] и увећана Партизанска споменица 1941. са текстом партизанске заклетве у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у]] Право на Споменицу 1941, према одлуци Повереништва народне одбране НКОЈ имали су:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} # Сви борци и војни и политички руководиоци који су ступили 1941. у партизанске одреде и остали до тада у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије. # Сви они који су 1941. започели с партизанском делатношћу и на било који начин организовано и непрекидно радили за партизански покрет на окупираној територији, а касније из било каквих разлога напустили окупирану територију и ступили у партизанске одреде односно Народноослободилачку војску. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941. као борци или руководиоци, па повучени и остављени или послати на рад у позадину непријатеља, то јест на окупирану територију — свеједно налазили се на окупираној или слободној територији или у јединицама Народноослободилачке војске и партизанских одреда. # Сви они који су ступили у партизанске одреде 1941, па у току свог рада и борбе били заробљени, ухапшени или осуђени, а тада су се поново налазили у Народноослободилачкој војсци или на раду у позадини — уколико је њихово држање пред непријатељем било часно и партизански достојно. Поред одредбе о праву на доделу Споменице 1941, одлука је садржала и одредбу о томе коме се не може доделити — онима који су у међувремену својевољно напустили Народноослободилачку војску или прилазили на страну ма које непријатељске војске, без обзира на то што су ступили 1941. и што су се тада налазили у редовима Народноослободилачке војске.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} === Ратна додела Споменице 1941. === Истог дана, када је Повереништво народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије донело одлуку о установљењу Споменице 1941, Персонално одељење Врховног штаба НОВ и ПОЈ је нижим штабовима упутило ''Директиву за доделу Споменице 1941'', у коме се између осталог каже:{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} {{цитат2|Предајући борцима ову заслужену споменицу, треба тај моменат учинити што свечанијим уколико то војничка ситуација дозвољава. Будући да споменица значи високо признање сваком борцу из 1941. године, то ће сваки њен ималац уживати и посебне повластице у новој демократској федеративној Југославији. Зато је потребно обратити нарочиту пажњу да она буде предата ономе коме заиста припада. Ради контроле и због евиденције броја издатих споменица, потребно је средити и доставити нам следеће податке: име и презиме; дан, месец и годину рођења; место и срез рођења; занимање у грађанству; дан, месец и годину ступања у партизанске одреде и Народноослободилачку војску; садашњи чин и положај у Народноослободилачкој војсци. На основу ових података биће израђена лична карта за сваког понаособ, и којом ће се потврдити право на споменицу, а дотле нека штабови издају привремене потврде.}} Како би Споменице 1941. биле што пре додељене првоборцима Народноослободилачке борбе, Врховни штаб је укупно 12.430{{напомена|44% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941. до 1963.}} примерака споменице упутио главним штабовима за Војводину, Словенију, Србију и Хрватску, Оперативном штабу за Косово и Метохију, Штабу Морнарице НОВЈ, Штабу Базе у Барију, штабовима корпуса и дивизија, с тим што је сваки штаб био дужан да након поделе, све преостале Споменице 1941. врати Врховном штабу, како би на време биле послате тамо где недостају.{{sfn|Tito 23|1982|p=133}} [[Датотека:Yugoslav General Milan Basta WWII.jpg|200px|мини|десно|Потпуковник ЈА [[Милан Баста]] са одликовањима: Споменица 1941. (на џепу), [[Орден за храброст]] (десно) и [[Орден партизанске звезде]] трећег реда (лево)]] {| class="wikitable" |- ! colspan=3 | Преглед подела ''Споменице 1941.'' у септембру 1944. |- ! Штаб !! Број споменица !! Удео |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније]] | style="text-align:center;" | 600 | style="text-align:center;" | 4,8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] | style="text-align:center;" | 4.000 | style="text-align:center;" | 32,1% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Србије]] | style="text-align:center;" | 1.000 | style="text-align:center;" | 8% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] | style="text-align:center;" | 300 | style="text-align:center;" | 2,4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Први пролетерски корпус НОВЈ|Штаб 1. пролетерског корпуса]] и западна Србија | style="text-align:center;" | 1.100 | style="text-align:center;" | 8,8% |- | [[Други ударни корпус НОВЈ|Штаб 2. ударног корпуса]] | style="text-align:center;" | 900 | style="text-align:center;" | 7,2% |- | [[Трећи босански корпус НОВЈ|Штаб 3. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Пети босански корпус НОВЈ|Штаб 5. босанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 1.200 | style="text-align:center;" | 9,6% |- | [[Дванаести војвођански корпус НОВЈ|Штаб 12. војвођанског корпуса]] | style="text-align:center;" | 400 | style="text-align:center;" | 3,2% |- | [[Осми далматински корпус НОВЈ|Штаб 8. далматинског корпуса]] | style="text-align:center;" | 800 | style="text-align:center;" | 6,4% |- | [[26. далматинска дивизија НОВЈ|Штаб 26. далматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 250 | style="text-align:center;" | 2% |- | Штаб Морнарице НОВЈ | style="text-align:center;" | 80 | style="text-align:center;" | 0,6% |- | Штаб Базе у Барију | style="text-align:center;" | 500 | style="text-align:center;" | 4% |- | [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије|Оперативни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]] | style="text-align:center;" | 100 | style="text-align:center;" | 0,8% |- | [[19. севернодалматинска дивизија НОВЈ|Штаб 19. севернодалматинске дивизије]] | style="text-align:center;" | 200 | style="text-align:center;" | 1,6% |- ! style="text-align:center;" | Укупно ! colspan=2 style="text-align:center;" | 12.430 |} === Први Закон од одликовањима и Закон о Партизанској споменци 1941. === ''Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије'' који је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#9. јун|9. јуна 1945.]] усвојило [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) потврђена су сва одликовања која је до тада установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, укључују и Партизанску споменицу 1941. Овај Закон је одликовања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]] (ДФЈ) дефинисао као ''знак признања и награде за особите заслуге учињене народима Југославије у рату и миру и за изградњу ДФЈ'', које је додељивало Председништво АВНОЈ-а.{{напомена|Председништво АВНОЈ-а је 10. августа 1945. прерасло у Председништво Привремене народне скупштине, а 31. јануара 1946. у [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]]}} [[Важносни ред одликовања СФРЈ|Важносним редом одликовања ДФЈ]], који је дефинисан овим Законом, Партизанска споменица 1941. је као спомен-медаља стављена на последње 18 место.{{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} Месец дана након доношења Закона, 15. јула 1945. председник [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе ДФЈ]] и министар народне одбране [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] донео је одлуку о установљењу Партизанске споменице 1941. и о правима њених носилаца, којим су додатно дефинисани критеријуми додељивање споменице и права која су стицана њеним добијањем. Право додељивања Партизанске споменице 1941. дато је Министарству народне одбране, а установљен је нови модел споменице, који је израдио вајар [[Антун Аугустинчић]].{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Тада је одлучено да се приликом замене споменица изврши ревизија свих додељених споменица, пошто је за додељивање требало приложити доказе.{{sfn|Grbec|2010|p=30}} [[Датотека:Partizanska spomenica 1941. u kutiji.jpg|200px|мини|десно|Партизанска споменица 1941. у кутији]] ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' који је 5. маја 1946. донела [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] допуњене су и прецизиране одредбе о Партизанској споменици 1941, која је чланом 1. овог Закона утврђена као — ''знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима Народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа''. На основу овог Закона, као и ''Правилника за извршавање Закона о Партизанској споменици 1941'', донетог јула 1946, право на добијање Партизанске споменице 1941, уз подношење доказа, имала су следећа лица:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # која су у партизанске одреде ступила 1941. године и налазила се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизнаских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата; # која су 1941. ступила у партизанске одреде, а потом по задатаку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета упућени на дужности ван војске на ослобођеној или окупираној територији, где су непрекидно активно и организовано радили за Народноослободилачки покрет, било да су касније опет ступили у редове Југословенске армије или остали на пословима изван војске до краја рата # која су 1941. добила посебне задатке за рад у позадини непријатеља и вршећи те задатаке остали у позадини непријатеља у активном и организованом раду до краја рата или ступили у редове Југословенске армије # која су наведена у тачкама 1, 2. и 3. овог члана који су борећи се или извршавајући задатке били ухапшени или интернирани без своје воље и кривице и у немогућности да то на ма који начин избегну, па су у затвору или интернацији активно наставили борбу, после чега су поновно ступили у редове Југословенске армије или су по задатку добијеном од руководства Народноослободилачког покрета наставили активно и организовано рад изван војске до краја рата. Законом је такође дефинисано и која лица не остварују право на Партизанску споменицу 1941:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} # који су прекидали Народноослободилачку борбу својевољним напуштањем партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, без обзира што су ступили у партизанске одреде 1941. године # који су својом кривицом заробљени или се недостојно држали у затвору, интернацији и пред непријатељем уопште, без обзира што су пре тога или касније ступили у јединице Југословенске армије или активно радили за Народноослободилачки покрет Закон и Правилник су дефинисали права носилаца Партизанске споменице 1941, која су била следећа:{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} # лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама које се налазе у рукама државе или јавноправних тела # годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама # првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање # попуст од 50% за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији # погреб о државном трошку # право на добијање бесплатних лекова у државним апотекама на основу рецепата које по констатованој болести издају лекари надлежних државних здравствених установа{{напомена|Ову одредбу усвојио је накнадно Президијум Народне скупштине ФНРЈ 4. децембра 1946.{{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}}}} Партизанску споменицу 1941, према Закону о Партизанској споменци 1941. из маја и Правинику о коришћењу Закона из јула 1946, додељивао је министар народне одбране, који је био дужан да сваком носиоцу изда књижицу са личном фотографијом, која је служила као доказ о праву коришћења. Министарство народне одбране обавезано је да до 1. јануара 1947. изврши замену првог модела Споменице 1941. и изврши ревизију свих дотада издатих споменица, у складу са одредбама Закона. Закон и Правилник су дефинисали ношење Партизанске споменице 1941. на горњем левом џепу војне блузе, односно на истоветном месту на цивилном оделу. Такође, бесправно ношење Партизанске споменице 1941. окарактерисано је као кривично дело.{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}}{{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} === Послератна додела Партизанских споменица 1941. === Партизанску споменицу 1941. додељивао је министар народне одбране,{{напомена|У периоду од 1944. до 1963, док је трајала додела Партизанских споменица 1941. функцију министра народне одбране обављали су маршал [[Јосип Броз Тито]], до 1953. и генерал [[Иван Гошњак]], од 1953.}} односно Министарство народне одбране, које је овај посао поверило Персоналној управи [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], која је водила поступке и припремала одлуке за министра. Приликом решавања предлога за Партизанску споменицу 1941. Персонална управа се ослањала на мишљења и предлоге среских, окуружних и покрајинских комитета КПЈ, као и централних комитетa републичких комунистичких партија. Пријаве су у великој мери позитивно решаване, али се дешавало и да министарство донесе негативну одлуку, иако су комитети давали позитивно мишљење. Персонална управа је повремено указивала на недоследности у примени ''Закона о Партизанској споменици 1941.'' организујући састанке са особама задуженим за њихову доделу.{{sfn|Grbec|2010|p=35}} Додела споменице је неколико пута прекидана — јануара 1947, фебруара 1951, марта 1952. и априла 1955. године. Према ''Правинику о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' из јула 1946. рок за замену старих споменица и издавање нових био је 1. јануар 1947, али овај посао до тада није био завршен, а у међувремену су стигле и нове пријаве. Тада је одлучено да се споменице привремено не додељују, а нови рок за доделу је померен на фебруар 1951. године. Услед већег броја нових захтева, посебно оних бораца који су ступили у партизане 1941, а били су ангажовани у позадини, рад на додели споменица није завршен до предвиђеног рока, па је за нови рок одређен март 1952. године.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} {{сакриј почетак |title = Приказ доделе Партизанских споменица 1941. по народним републикама до јануара 1951.{{sfn|Grbec|2010|p=36}} |titlestyle = background:#C0C0C0; text-align:center; }} [[Датотека:Spomenica1941.svg|200px|десно]] {| class="wikitable" ! народна република !! colspan=2 | мушкарици !! colspan=2 | жене !! colspan=2 | укупно |- | {{зас|СР БиХ}} [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center;" | 5.260 | style="text-align:center;" | 28,8% | style="text-align:center;" | 227 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''5.487''' | style="text-align:center;" | 30,1% |- | {{зас|СР Македонија}} [[Социјалистичка Република Македонија|НР Македонија]] | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | 38 | style="text-align:center;" | 0,2% | style="text-align:center;" | '''203''' | style="text-align:center;" | 1,1% |- | {{зас|СР Словенија}} [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]] | style="text-align:center;" | 919 | style="text-align:center;" | 5% | style="text-align:center;" | 165 | style="text-align:center;" | 0,9% | style="text-align:center;" | '''1.084''' | style="text-align:center;" | 5,9% |- | {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | style="text-align:center;" | 1.878 | style="text-align:center;" | 10,3% | style="text-align:center;" | 235 | style="text-align:center;" | 1,2% | style="text-align:center;" | '''2.113''' | style="text-align:center;" | 11,6% |- | {{зас|СР Хрватска}} [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]] | style="text-align:center;" | 6.760 | style="text-align:center;" | 37,1% | style="text-align:center;" | 556 | style="text-align:center;" | 3% | style="text-align:center;" | '''7.316''' | style="text-align:center;" | 40,1% |- | {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | style="text-align:center;" | 1.654 | style="text-align:center;" | 9% | style="text-align:center;" | 364 | style="text-align:center;" | 1,9% | style="text-align:center;" | '''2.018''' | style="text-align:center;" | 11% |- ! {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] ! style="text-align:center;" | 16.636 ! style="text-align:center;" | 91,3% ! style="text-align:center;" | '''1.585''' ! style="text-align:center;" | 8,7% ! colspan=2 style="text-align:center;" | 18.221{{напомена|66% од укупног броја додељених Партизанских споменица 1941.}} |} {{сакриј крај}} О додели Партизанских споменица 1941. расправљала је јануара 1951. Контролна комисија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП Југославије]]. Према статистици до тада додељених споменица (18.221) највећи број добили су првоборци из [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватске]] (40,1%) и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босне и Херцеговине]] (30,1%). Контролна комисија тада је констатовала одређене неправилности у додели у ове две републике, с обзиром да се у „Хрватској даје предлог за Партизанску споменицу 1941. скоро сваком одборнику Народноослободилачког одбора”, као и да се споменице додељују онима који на то нису имали право. Тада је закључено је да није препоручљиво одузимати споменице, али да у случајевима очигледних грешака то треба учинити.{{sfn|Grbec|2010|p=37}} Наредних година било је све више нових пријава за доделу Партизанских споменица 1941, па је почетком 1955. било око 1.500 пријава. Тада је донета одлука да се ови захтеви пошаљу на проверу републичким централним комитетима и њиховим контролним комисијама, који су потом прихватили само 711 пријава. Упркос томе, Централни комитет КПЈ је крајем 1955. одлучио да се од 711 прихвати само 270 захтева. Овиме су остале пријаве одбијене, а рад на додели Партизанске споменице 1941. завршен. Овај потез ЦК КПЈ изазвао је незадовољство међу подносиоцима захтева, што је довело до тога да се велики број њих почео обраћати највишим државним и политичким инстанцама, због чега се у децембру 1956. о овом проблему расправљало на састанку Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКЈ, који је, заједно са Државним секретаријатом за народну одбрану (ДСНО), донео одлуку да се окончају послови око доделе споменица, али да се претходно све пријаве, за које није донета процедурална одлука, поново размотре, без обзира када су поднете.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} [[Датотека:Orden narodnog heroja i Partizanska spomenica.jpg|250px|мини|лево|[[Орден народног хероја]] и Партизанска споменица 1941. били су једина [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања СФРЈ]] која су повлачила материјалне бенефиције за одликоване]] Овом одлуком поново је почео рад на додели Партизанских споменица 1941. Одлука и начин спровођења одлуке упућен је централним комитетима републичких организација [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] и руководствима војних јединица. Централни комитети су на овом послу ангажовали ниже комитете, који су организовали скупове првобораца, на којима је расправљано око спорних пријава. На овај начин је повећан апарат који је био одговоран за решавање спорних захтева. Од 1957. до септембра 1961. за овај посао био је задужен 81 службеник, а при Персоналној управи Државног секретаријата за народни одбрану је формирана посебна комисија, која је била састављена од представника ДСНО и представника републичких Централних комитета, који су били секретари Контролних комисија ових комитета. Задатак ове комисије био је припрема коначних решења за ДСНО.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Поновну могућност подношења захтева за споменицу, неки подносиоци су схватили као проширење критеријума који су били до тада, па је 1957. поднето више пријава него раније. Према неким подацима нових пријава било је 33.606, од чега поново највише из Хрватске и Босне и Херцеговине (75%). Како је поред тога, у ДСНО већ било 11.488 нерешених захтева, укупан број захтева се попео на 45.094. Међу новим пријавама била је и 81 пријава лица рођених 1928. и касније. У периоду од 1946. до 1951. лицима сличног годишта додељено је 19{{напомена|У Босни и Херцеговини шест споменица; у Црној Гори, Хрватској и Србији четири и Словенији једна.{{sfn|Grbec|2010|p=39}}}} споменица, али од 1951. такве пријаве нису прихватане, због интерне одлуке Централног комитета СКЈ да су те особе биле премладе 1941. да би њихов рад за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народнослободилачку борбу]] могао бити основа за добијање Партизанске споменице 1941. Незадовољни подносиоци су упркос томе захтевали да се њихове пријаве решавају у складу са ''Законом о Партизанској спооменици 1941'', који није садржао таква ограничења.{{sfn|Grbec|2010|p=38}} Године 1961. донета је одлука да се Партизанска споменица 1941. додели свим предратним члановима КПЈ и партијским руководиоцима, са сталним партијским стажом, који су отишли ​​у иностранство пре устанка 1941. године. То су били — [[Југословени у Шпанском грађанском рату|учесници Шпанског грађанског рата]] (41); лица интернирана након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] (углавном у логорима у [[Норвешка|Норвешкој]]), као политички несигурна (310); лица које је партијско руководство пре устанка послало у иностранство (10); чланови КПЈ који су као заробљени припадници [[Југословенска војска|Југословенске војске]] наставили партијски рад у овим околностима (64). Оваквих лица било је укупно 425. Такође, 1961. је одлучено да се споменица додели групи од 91 Македонца, који су били присилно мобилисани у бугарску војску, али су активно радили за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], без обзира на то да ли су се по напуштању бугарске војске прикључили јединицама НОВЈ или су по наређењу руководства НОП, наставили са организованим и активним радом у позадини непријатеља.{{sfn|Grbec|2010|p=39}} Од укупно 45.094 пријава (које су према допуни ''Закона о Партизанској споменици 1941'' из 1957. требале да буду решене до 31. децембра 1957) до 1. септембра 1962. негативно је решена 41.291 (91,6%), а позитвно 3.803 (8,5%). У периоду од 1959. до 1963. на првостепена решења изјављено је укупно 14.406 жалби, од чега је 263 усвојено, а поднета су и 183 захтева за понављање поступка, који су позитивно решени. Током 1963. Партизанске сопоменице 1941. враћене су 169 лицу, којима су претходно одузете. Укупан број Партизанских споменица 1941. додељен у периоду од септембра 1944. до 1963. био је 27.629.{{sfn|Grbec|2010|p=40}} === Каснији закони о правима носилаца Партизанске споменице 1941. === [[Скупштина СФРЈ|Савезна народна скупштина]] усвојила је 14. новембра 1955. нови ''Закон о одликовањима'', којим Партизанска споменица 1941, као спомен-медаља није уврштена у списак [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одликовања ФНР Југославије]].{{sfn|С. лист 55/55|1955|p=821—824}} Годину и по касније, 28. марта 1956. [[Савезно веће]] Савезне народне скупштине донело је ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941'',{{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} а 17. октобра исте године и ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941'',{{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} којим су додатно регулисана права носилаца ове спомен-медаље.{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} Државни секретаријат за народну одбрану донео је 21. новембра 1957. ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' којим су јасније дефинисана правила за њену доделу, а која су донета још законом из 1946. године. У члану два Правилника је наведено: {{цитат2|У захтеву за додељивање споменице подносилац захтева је дужан изложити своје учешће у Народноослободилачкој борби. Уз захтев се морају приложити изјаве бар двојице носилаца споменице о учешћу подносиоца захтева у Народноослободилачкој борби којима је то његово учешће познато. Уз захтев се могу приложити и други писмени докази о том учешћу, а подносилац захтева се може позвати и на друге доказе.{{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}}}} [[Датотека:Partizanska spomenica na sraf i na iglu.jpg|200px|мини|десно|Други модел Партизанске споменице 1941. израђивао се у две варијанте — са качењем на шраф (лево) и качењем на иглу (десно)]] Након дуже паузе, [[Веће народа]] и [[Социјално-здравствено веће]] Савезне скупштине су 15. децембра 1972. донели нови ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' којим су носиоци Партизанске споменице 1941. имали — право на здравствену заштиту и новчане накнаде у вези са остваривањем здравствене заштите, право на бањско и климатско лечење; право на додатак уз пензију; право на стално месечно новчано примање; право на годишње новчано примање за опоравак; право на бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и право на годишњи одмор. Такође, чланови породице{{напомена|Чланови породице носиоца Споменице, у смислу овог закона, били су — брачни друг, деца и родитељи.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}}} носиоца Партизанске споменице 1941. остваривали су право на здравствену заштиту, а након његове смрти остваривали су и основна права на — здравствену заштиту, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, накнаду трошкова сахране.{{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}}{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|p=561}} ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' допуњаван је и мењан — 13. јула 1973, 20. јула 1976, 9. јуна и 8. децембра 1981, 14. маја и 27. децембра 1985, 25. јула 1989, 11. априла и 26. јула 1990. године. Све допуне и измене закона односиле су се ускључиво на чланове закона који су регулисали право на додатак уз пензију, право на стално месечно новчано примање, као и право на годишње примање за опоравак, а усклађиване су истовремено са изменама ''Закона о војним инвалидима'' и ''Закона о основним правима лица одликованих Орденом народног хероја''. Након [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]], носиоци Партизанске споменице 1941. наставили су да користе стечене повластице и у новонасталим државама. У [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] њихова права била су регулисана ''Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца'', који је 12. маја 1998. донела [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезна скупштина]] и који је у [[Србија|Републици Србији]] важио до доношења ''Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица'', који је 29. фебруара 2020. усвојила [[Народна скупштина Републике Србије]]. {| role="presentation" class="wikitable mw-collapsible autocollapse" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |+ class="nowrap" style="background:#C0C0C0; text-align:center;" | Хронологија уредби и закона о Партизанској споменици 1941. у СФР Југославији |- ! style="width:15%" |датум ! style="width:35%" |правни акт ! style="width:30%" |доносилац ! style="width:15%" |службени лист ! style="width:5%" |реф. |- | 14. септембар 1944. | ''Одлука о установљењу Споменице 1941.'' | Повереништво народне одбране [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења Југославије]] | <center>—</center> | {{sfn|Tito 23|1982|p=133}} |- | 9. јун 1945. | ''Закон о одликовањима ДФЈ'' | [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] | Службени лист ДФЈ 40/45 | {{sfn|С. лист 40/45|1945|p=345}} |- | 5. мај 1946. | ''Закон о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће и Веће народа Народна скупштина ФНРЈ | Службени лист ФНРЈ 43/46 | {{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} |- | 30. јул 1946. | ''Правилник о коришћењу Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Влада ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 62/46 | {{sfn|С. лист 62/46|1946|p=744}} |- | 4. децембар 1946. | ''Обавезно тумачење члана 5 тачке а) Закона о Партизанској споменици 1941.'' | [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ]] | Службени лист ФНРЈ 99/46 | {{sfn|С. лист 99/46|1946|p=1273}} |- | 24. март 1956. | ''Закон о правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 15/56 | {{sfn|С. лист 15/56|1956|p=233—234}} |- | 17. октобар 1957. | ''Закон о допуни закона о Партизанској споменици 1941.'' | Савезно веће Савезне народне скупштине | Службени лист ФНРЈ 44/57 | {{sfn|С. лист 44/57|1957|p=751}} |- | 21. новембар 1957. | ''Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' | Државни секретаријат за народну одбрану | Службени лист ФНРЈ 50/57 | {{sfn|С. лист 50/57|1957|p=841—842}} |- | 15. децембар 1972. | ''Закон о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 67/72 | {{sfn|С. лист 67/72|1972|p=1287—1290}} |- | 13. јул 1973. | ''Закон о допуни закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Веће народа и Социјално-здравствено веће Савезне скупштине | Службени лист СФРЈ 40/73 | {{sfn|С. лист 40/73|1973|p=1236—1237}} |- | 20. јул 1976. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 33/76 | {{sfn|С. лист 33/76|1976|p=851—853}} |- | 9. јун 1981. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 32/81 | {{sfn|С. лист 32/81|1981|p=877}} |- | 8. децембар 1981. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 68/81 | {{sfn|С. лист 68/81|1981|p=1736—1739}} |- | 8. јул 1982. | ''Пречишћен текст закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Законодавно-правна комисија Савезног већа Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 53/82 | {{sfn|С. лист 53/82|1982|p=1349—1353}} |- | 14. мај 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 25/85 | {{sfn|С. лист 25/85|1985|p=787—788}} |- | 27. децембар 1985. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 75/85 | {{sfn|С. лист 75/85|1985|p=2241—2242}} |- | 25. јул 1989. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 44/89 | {{sfn|С. лист 44/89|1989|p=1152}} |- | 11. април 1990. | ''Закон о измени закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 20/90 | {{sfn|С. лист 20/90|1990|p=823}} |- | 26. јул 1990. | ''Закон о изменама и допунама закона о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.'' | Савезно веће Скупштине СФРЈ | Службени лист СФРЈ 42/90 | {{sfn|С. лист 42/90|1990|p=1262—1263}} |} == Изглед Партизанске споменице 1941. == Постојала су два модела Партизанске споменице 1941. Први су израдили [[Ђорђе Андрејевић Кун]], сликар из [[Београд]]а и [[Антун Аугустинчић]], вајар из [[Загреб]]а. Скица за први модел настала је у јесен 1943, заједно са скицама првих одликовања НОВЈ и [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба Нове Југославије]], а израђивана је током 1944. у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], у Московској ковници новца ({{јез-рус|Московский монетный двор}}). Први модел Партизанске споменице, односно Споменице 1941, сачињава овални медаљон уковирен венцем иза кога провирују краци [[Црвена звезда (симбол)|црвене звезде]] петокраке и укрштене пушке. На медаљону је рељефни приказ партизанског борца са високо подигнутом десном руком у којој се налази развијена застава, као и натпис 1941. Овај модел прављен је од [[Бронза|бронзе]], са [[емајл]]ираним крацима црвене звезде. Димензије првог модела су 40 x 37 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}} Други модел Партизанске споменице 1941. установљен је ''Законом о Партизанској споменици 1941.'' из маја 1946, а описан је у тачки 2 овог закона. Састоји се из две петокраке звезде, чији се краци међусобно укрштају. Мања петокрака звезда је позлаћена, са глатким површинама и испупченим рубом. На доњем крају стоји натпис 1941. Већа петокрака звезда је од сребра и њени краци су у облику зракова, који полазе од центра звезде, а налазе се између кракова мање звезде. На већој звезди се налази фигура борца у платинираном сребру. Борац у снажном покрету држи у левој руци заставу, а десном руком позива народ на борбу. Аутор другог модела споменице био је вајар Антун Аугустинчић.{{sfn|Vujčić|2007|p=8}} Израђивана је у [[Индустрија и ковница „Орешковић Марко” Загреб|Индустрији и ковници „Орешковић Марко”]] (ИКОМ) у [[Загреб]]у, од [[Сребро|сребра]], са позлаћеним деловима. Димензије другог модела су 46 x 47 -{mm}-.{{sfn|Обрадовић|2015|p=30}}{{sfn|С. лист 43/46|1946|p=494}} {| class="wikitable" style="margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;" |- ! colspan=2 | Изглед првог и другог модела Партизанске споменице 1941. |- ! Споменица 1941. први модел (1944—1945) ! Партизанска споменица 1941. други модел (1945—1963) |- | [[Датотека:Spomenica partizanska ruski tip.jpg|200px|center]] ||[[Датотека:Spomenica 1941.jpg|200px|center]] |- ! colspan=2 | Заменица Партизанске соменице 1941. |- | colspan=2 | [[Датотека:Commemorative Medal of the Partisans - 1941 RIB.png|center]] |} == У култури друге Југославије == [[Датотека:Partizanska spomenica Uzice.jpg|лево|мини|200п|Мозаик „Партизанска споменица 1941.” на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана у Ужицу]]]] Партизанска споменица 1941, као и њени носиоци, заузимали су високом место у култури [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], попут онога које је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] заузимала Споменица за верност отаџбини 1915, односно [[Албанска споменица]]. Иако као спомен-медаља, чија је додела завршена 1963, Партизанска споменица 1941. више није сврставана у [[важносни ред одликовања СФРЈ]], она је у јавности заузимала високо место, одмах после [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], а разлог тога је у чињеници да су њени носиоци, једини уз [[Народни херој Југославије|народне хероје]], добијали одређене материјалне повластице, а колоквијално су називани — ''првоборци'' и ''споменичари''. Као истакнути борци и организатори устанка, али и чланови [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР), једне од неколико [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено-политичких организација у СФРЈ]], позивани су на разне свечаности и манифестације од полагања пионирске заклетве до отварања општинске и градске инфраструктуре. Такође, њихово присуство било је неизоставни део манифестација облежавања датума из Народноослободилачког рата. По истакнутим носиоцима Партизанске споменице 1941. именоване су улице, тргови, основне школе, пионирски одреди, омладинске радне бригаде, предузећа и др, а неретко су им подизани споменици или спомен-плоче. На многим гробљима, формиране су засебне алеје у којима су сахрањивани.<ref>{{Cite web|url=https://zzskv.rs/aleja-nosilaca-spomenice-1941-godine-u-kraljevu/|title=Алеја носилаца споменице 1941. године у Краљеву|website=zzskv.rs|date=27. 4. 2017}}</ref> Неколико улица у Србији носи назив ''Улица првобораца'', а међу њима су улице у Ариљу, Београду и Врању.<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/mapa#!pretraga/prvoboraca/43.64998817604592/20.753173828125004/8|title=Pretraga ulica — Prvoboraca|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref> Поводом двадесетегодишњице устанка у Југославији, 1961. на фасади зграде на [[Трг Партизана у Ужицу|Тргу партизана]] у [[Ужице|Титовом Ужицу]], које је у јесен 1941. било центар [[Ужичка република|слободне територије]], сликар [[Маринко Бензон]] израдио је монументални мозаик „Партизанска споменица 1941”. Како у време прославе и отварања Трга партизана, јула 1961, мозаик још увек није био готов, на његово место је постављно платно на насликаном Партизанском споменицом, док је мозаик завршен неколико месеци касније.<ref>{{Cite web|url=https://uzicanstveno.rs/uzicanstveno/o-spomenici-na-trgu-partizana-umetniku-marinku-i-nadji/|title=O spomenici na Trgu partizana, umetniku Marinku i Nađi|website=uzicanstveno.rs|date=21. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://foto.mij.rs/site/gallery/4554/photo/64|title=Proslava Dana borca u Titovom Užicu, 4. 7. 1961.|website=foto.mij.rs|date=n.d.}}</ref> == Споменица палих бораца и жртава фашистичког терора == [[Датотека:Spomenica zrtava faistickog terora SR Srbija.jpg|десно|мини|200п|Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Президијума Народне скупштине НР Србије]]]] За разлику од Партизанске споменице 1941. која се додељивала само живим борцима, учесницима Народноослободилачког рата од 1941, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора додељиване су посебне споменице — '''Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату''' и '''Споменица жртава фашистичког терора окупатора и њихових слугу'''. Обе Споменице установљене су 29. новембра 1950, на предлог [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Народноослободилачког рата]] (СУБНОР).{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца издавало је Министарство народне одбране ФНРЈ, док је Споменица жртва фашистичког теора додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1052}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}} Споменица палих бораца у горњем делу има слику [[Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|грба ФНРЈ]], који се налази између [[Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|заставе ФНРЈ]] и заставе КПЈ, док се на средини налази име палог борца и текст: {{цитат2|који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} Споменица жртава фашистичког терора у горњем делу има грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазио име жртве и текст: {{цитат2|који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=1053}}{{sfn|Vojna enciklopedija 9|1975|p=19}}}} На позадини Споменице жртава фашистичког терора налази се слика [[Скулптура Позив на устанак|скулптуре „Позив на устанак”]], вајара [[Војин Бакић|Војина Бакића]]. == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Датотека:Partizanska spomenica 1941. Leksikon.jpg Датотека:Vojni muzej BG, Partizanska spomenica.jpg|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Vojni muzej Beograd.JPG|Партизанска споменица 1941. у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]] у [[Београд]]у Датотека:Partizanska spomenica 1941. Bela Crkva.jpg|Партизанска споменица 1941. у спомен-соби [[Споменички комплекс Бела Црква|Спомен комплекса]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 1.jpg|Дрвени експонат у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] инспирисан Партизанском споменицом 1941. Датотека:Partizanska spomenica 1941, Muzej Jugoslavije 2.jpg|Дрвени експонат у Музеју Југославије инспирисан Партизанском споменицом 1941. </div></gallery></center> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[:Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.|Носиоци Партизанске споменице 1941.]] == Референце == {{извори|20em}} == Литература == === Службени лист === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/45|1945}}|title=Службени лист ДФЈ 40/45, 12. јун 1945.|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/39001-40000/39679/Uradni_list_1945-06-12_40.pdf|year=1945|publisher=Службени лист ДФЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 43/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 43/46, 28. мај 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=51a6e025-1074-476e-9dc2-7f72914f899d|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 62/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 62/46, 2. август 1946.|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=43601d8f-e917-4eb9-b485-5e93da093bad|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 99/46|1946}}|title=Службени лист ФНРЈ 99/46, 10. децембар 1946.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=7d170ba7-6e75-430e-8811-440db9aeee08|year=1946|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 55/55|1955}}|title=Службени лист ФНРЈ 55/55, 14. децембар 1955.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/20B45CFE9BBD4B31AE156FBA2EC8FDA0.pdf|year=1955|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 15/56|1956}}|title=Службени лист ФНРЈ 15/56, 4. април 1956.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6045816a-f6ba-4ac5-a7ec-363241a49f6c|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 44/57, 23. октобар 1957.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f417fbc9-ed60-4306-8350-1843e83772fd|year=1956|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 50/57|1957}}|title=Службени лист ФНРЈ 50/57, 4. децембар 1957.|url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/D6548C2396484B308E40891009B806D2.pdf|year=1957|publisher=Службени лист ФНРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 67/72|1972}}|title=Службени лист СФРЈ 67/72, 21. децембар 1972.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=be62cd4b-fe88-4c31-a336-09b077dc25db|year=1972|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 40/73|1973}}|title=Службени лист СФРЈ 40/73, 19. јул 1973.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=e6f40d1e-046a-409f-978e-b38ced405a97|year=1973|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 33/76|1976}}|title=Службени лист СФРЈ 33/76, 23. јул 1976.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=a2afc357-3b22-4eae-b9da-c344f4173db6|year=1976|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 32/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 32/81, 12. јун 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6e3be0e4-f162-4643-9e02-adb779bccaa7|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 68/81|1981}}|title=Службени лист СФРЈ 68/81, 18. децембар 1981.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=0d2f5fc0-f6dd-48e5-b3a7-d1932adac244|year=1981|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 53/82|1982}}|title=Службени лист СФРЈ 53/82, 10. септембар 1982.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=058a4303-71eb-4c1c-91b5-1eb44a27b083|year=1982|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 25/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 25/85, 17. мај 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 75/85|1985}}|title=Службени лист СФРЈ 75/85, 31. децембар 1985.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=d22e9269-a1d1-4264-9727-865a8e1ad604|year=1985|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 44/89|1989}}|title=Службени лист СФРЈ 44/89, 28. јул 1989.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=61ad35a5-069f-456e-8845-f15b9f97269e|year=1989|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 20/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 20/90, 13. април 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=5e1d896b-218b-4977-883c-32f60e638e26|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} * {{Cite book|ref={{harvid|С. лист 42/90|1990}}|title=Службени лист СФРЈ 42/90, 27. јул 1990.|url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=85c765d6-5947-4373-98d1-863365ab1901|year=1990|publisher=Службени лист СФРЈ|location=Београд|isbn=}} {{refend}} === Стручна литература === {{refbegin|2}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= Branko Beštak|year=1969|url=|title=Partizanska spomenica 1941|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=27|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=40—48|issn=0546-9422|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 6|1973}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{VI}-|year=1973|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=168834823}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 9|1975}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{IX}-|year=1975|publisher=|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=73018375}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 2|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{II}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49300743}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1980|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/2326opt.pdf|title=Ratna odlikovanja vojnih jedinica NOVJ 1941—45. godine|journal=Vesnik, organ Vojnog muzeja u Beogradu|volume=|number=23—26|publisher=Vojni muzej — Beograd|location=Beograd|pages=93—127|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref={{harvid|Tito 23|1982}}|title=Josip Broz Tito sabrana djela — tom -{XXIII}-|url=https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2020/01/Josip-Broz-Tito-Sabrana-djela-tom-XXIII-pisi.pdf|year=1982|publisher=Izdavački centar „Komunist”|location=Beograd|isbn=}} {{COBISS|ID=42011143}} * {{cite journal |last=Kovačević|first=Stevan|authorlink= |year=1984|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/30-opt.pdf|title=Odlikovanja SFRJ 1944-1984.|journal=Vesnik, organ Vojnih muzeja|volume=|number=30|publisher=Vojni muzeji|location=Beograd|pages=129—174|issn=0067-5660|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Rudež|first1=Stojan|last2=|first2=|authorlink1 = Stojan Rudež|year=1987|title=Odlikovanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije|publisher= Službeni list SFRJ, (Travnik : Borac)| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1552908}} {{COBISS|ID=67770631}} * {{cite journal|last=Bjeloš|first=Nenad|authorlink= |year=1997|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%284%29.pdf|title= Odlikovanja i znaci na maršalskoj uniformi|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=4|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|issn=1450-5185|ref = harv|pages=36}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{cite journal|last=Bjeloš|first=Nenad|authorlink= |year=2000|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%2816%29.pdf|title= Spomenica 1941|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=16|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|issn=1450-5185|ref = harv|pages=}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{cite book |last1=Vujčić|first1=Davorin|authorlink= |year=2007|url=http://www.gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/aampc-1-32_manje_17947.pdf|title=Antun Augustinčić : Medalje, plakete, crteži, Salon Galerije Antuna Augustinčića, 4. V. – 4. VI. 2007. ''(ur. Božidar Pejković)'' ''[katalog]''|journal=|publisher=Ministarstvo kulture Republike Hrvatske : Muzeji hrvatskog Zagorja – Galerija Antuna Augustinčića|location=|volume= |ref = harv|isbn=978-953-265-012-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Grbec|first=Klemen|year=2010|url=http://dk.fdv.uni-lj.si/diplomska/pdfs/grbec-klemen.pdf|title=Partizanski spominski znak 1941. ''[Diplomsko delo]''|publisher=Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Fakulteta za družbene vede|location=Ljubljana|language=словеначки|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Blanuša|first1=Mišela| authorlink1 = Mišela Blanuša|year=2016|title=Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 – 19/12/2016 ''/ [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]''|publisher=Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum)| location = Novi Beograd|isbn=978-86-7101-333-8|id=}} {{COBISS|ID=226955788}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Partizanska spomenica 1941.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/branko-copic/galerija/K34-2|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Branka Ćopića|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/isidor-papo/galerija/K5-26|title=Partizanska spomenica 1941. iz zbirke odlikovanja Isidora Papa|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} * {{Cite web|url=https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/rs/darodavci/vlado-strugar/galerija/K22-4|title=Partizanska spomenica 1941. (prvi tip) iz zbirke odlikovanja Vlade Strugara|website=odlikovanja.sanu.ac.rs|date=n.d.}} {{Одликовања СФРЈ}} {{портал бар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Одликовања СФР Југославије]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] k5gygl2tqtmk20uvx0m69mztk59z5y2 0 122859 25138836 24929162 2022-08-04T19:43:58Z Pinki 11946 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Бранка Веселиновић | слика = BrankaVeselinović.jpg | опис_слике = Бранка Веселиновић, 2012. године | слика_ширина = | пуно_име = Бранка Веселиновић | датум_рођења = {{датум рођења|1918|9|16|год=да}} | место_рођења = [[Бечеј|Стари Бечеј]] | држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 1938— | занимање = [[глумац|глумица]] | супружник = [[Млађа Веселиновић]] | партнер = | деца = | битне улоге = Гина и Госпа Ната | презентација = | потпис = | имдб = 0895200 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = }} '''Бранка Веселиновић''' (рођ. '''Ћосић'''; [[Бечеј|Стари Бечеј]], [[16. септембар]] [[1918]]) српска је [[Позориште|позоришна]], [[филм]]ска и [[Телевизија|телевизијска]] [[глумица]]. Најстарија је жива српска глумица, са своје 103 године и 83 године дуге глумачке каријере, глумила у више од 100 представа у [[позориште|позоришту]], и више од 50 [[телевизија|телевизијских]] [[Телевизијска серија|серија]] и [[филм]]ова. Добитница је многобројних награда и признања за свој глумачки и хуманитарни рад. Легат глумице се од [[2018]]. године налази у [[Адлигат|Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”]] у Београду. == Биографија == Рођена је као Бранка Ћосић 16. септембра 1918. године као шесто дете оца Александра и мајке Јованке (рођ. Монашевић). Родитељи су пореклом из [[Јаша Томић (Сечањ)|Јаше Томића]].<ref name="аутобиографија">На длану смеха леже сузе, Бранка Веселиновић, Београд 2003, Савез драмских уметника Србије. {{page|year=|isbn=978-86-902447-8-2|pages=}}</ref> Студирала је Глумачку школу при [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]] од 1936. године. После две године студија, са тек 19 година, отишла је на праксу 1938. године у [[Српско народно позориште]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] (тада се звало Народно позориште Дунавске бановине) и постала глумица играјући у представи „Карлова тетка“. У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у [[Београд]]. Показивала је велики таленат за [[хумор]] и [[сатира|сатиру]]. Као веома млада удала се за будућег инжењера шумарства Андоновића, по чијем презимену су је упамтили многи старији Београђани. Али нешто касније, он је као амерички држављанин, одлучио да се врати у [[САД|Америку]], док је она остала у земљи, па су се због тога растали.<ref name="аутобиографија" /> После окупације априла 1941. године, окупатор је затворио [[позориште]], а глумци су се разишли. Играла је у првој представи [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]] [[3. април]]а [[1948]]. у комаду „Краљ Бетајнове“. У Београду је играла у Уметничком (1940–1942), Народном (1944–1947) и Југословенском драмском позоришту (1947–1978).<ref>Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 514, текст „Веселиновић А. Бранка“</ref> Играла је на сценама свих београдских позоришта, а у Америци је на енглеском језику играла главну улогу у представи "Мајка храброст и њена деца". У својој матичној кући, [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]] одиграла је преко четрдесет улога. За улогу Гине у [[Бранислав Нушић|Нушићевој]] „Ожалошћеној породици“ добила је „[[Стеријина награда|Стеријину награду]]“ 1964. Била је удата за глумца и преводиоца [[Млађа Веселиновић|Млађу Веселиновића]] (1915-2012). Венчали су се 30. септембра 1948. године.<ref name="аутобиографија" /> Добитник је још многих плакета, награда и признања за свој глумачки и хуманитарни рад, као што су [[Орден рада|''Орден рада са златним венцем'']], ''[[Нушићева награда|Нушићева награда за животно дело]], [[Стеријина награда за глумачко остварење|Стеријина награда]],'' ''[[Вукова награда]],.Награда Мали принц за животно дело,'' коју додељује Међународни фестивал позоришта''<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2019&mm=09&dd=20&nav_category=1864&nav_id=1593723|title=Бранка Веселиновић: Са чашћу примам награду "Мали принц"|date=20. 9. 2019.|work=Б92|accessdate=20. 9. 2019}}</ref>'' и многе друге. Почасни је становник [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Београд]]а и [[Дечје село „Др Милорад Павловић” Сремска Каменица|Дечјег села]], чланица Дипломатског хора жена и дописни члан Српске развојне академије. Од [[1980]]. је амбасадор [[Уницеф|УНИЦЕФ]]-а. Посебно се ангажовала у хуманитарним приредбама за децу, мада није имала деце.<ref name="аутобиографија" /> Са супругом [[Млађа Веселиновић|Млађом]] је основала [[Фонд Бранке и Млађе Веселиновић]] за помоћ инвалидној деци. Полиглота је, говори [[Енглески језик|енглески]], [[Руски језик|руски]], [[Немачки језик|немачки]], [[Француски језик|француски]], [[Чешки језик|чешки]], [[Мађарски језик|мађарски]] и [[Италијански језик|италијански]] језик. Била је блиска пријатељица са [[Десанка Максимовић|Десанком Максимовић]],<ref>{{cite news |last=Ђурић |first=Димитрије |title=Бранка Веселиновић данас слави 101. рођендан и открива како је Десанку Максимовић натерала да лети авионом |url=https://www.nedeljnik.rs/branka-veselinovic-danas-slavi-101-rodendan-i-otkriva-kako-je-desanku-maksimovic-naterala-da-leti-avionom/ |accessdate=19. 9. 2019 |work=Недељник |date=16. 9. 2019.}}</ref> [[Мира Ступица|Миром Ступицом]], [[Marija Crnobori|Маријом Црнобори]], [[Миодраг Петровић Чкаља|Чкаљом]] и Мијом Алексићем. Када је [[1964]]. године награђена [[Стеријина награда за глумачко остварење|Стеријином наградом]] у жирију је, између осталих, био и [[Меша Селимовић]]. Захваљујући њој и [[Млађа Веселиновић|Млађи]] додељује се [[Награда „Бранка и Млађа Веселиновић“]] почев од 2012. године. Досадашњи добитници су: [[Небојша Глоговац]], [[Александра Јанковић (глумица)|Александра Јанковић]], [[Војин Ћетковић]], [[Наташа Тапушковић]], [[Јелисавета Саблић]] и [[Ненад Јездић]]. Активна је и данас, иако у 100. години живота Бранка обилази Домове за незбринуту децу, Домове за стара лица и инвалиде где рецитује и изводи монологе. Пише песме, слика и изводи луткарске представе луткама које сама прави. Поводом 100. рођендана Бранке Веселиновић приређена је свечана прослава у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]] [[17]]. [[Септембар|септембра]] [[2018]], којој су присуствовали бројни глумци, редитељи и ТВ екипе.<ref>[https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=321&yyyy=2018&mm=09&dd=17&nav_id=1444834 Глумица Бранка Веселиновић прославила 100. рођендан у ЈДП-у (Б92, 17. септембар 2018)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/411301/Stoti-rodendan-Branke-Veselinovic Стоти рођендан Бранке Веселиновић („Политика”, 17. септембар 2018)]</ref> == Легат Бранке и Млађе Веселиновића == [[Датотека:Legacy_of_Branka_Veselinović_in_Adligat.jpg|мини|Легат Бранке Веселиновић у Музеју српске књижевности]] [[File:Branka Veselinović's awards1.jpg|мини|Награде глумице у њеном легату у Адлигату]] [[File:Branka Veselinović's awards2.jpg|мини|Награде глумице у њеном легату у Адлигату]] Бранка Веселиновић формирала је легат Бранке и Млађе Веселиновића [[2018]]. године, у својој стотој години, у [[Адлигат|Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”]] у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:748775-%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5|title=Велико срце за век доброте|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2020-07-21}}</ref> Збирку вредних књига сакупљала је деценијама са својим супругом, глумцем и преводиоцем, [[Млађа Веселиновић|Млађом Веселиновићем]] (1915–2012). Овај уметнички брачни пар целог живота се посвећено бавио хуманитарним радом, а у [[Музеј српске књижевности|Музеју српске књижевности]] изложен je велики број наслова из њихове личне библиотеке, као и публикација са посветама значајних аутора и великана, међу којима су [[Раша Попов]], [[Десанка Максимовић]], [[Мија Алексић]], [[Љубивоје Ршумовић]], [[Бора Ђорђевић]], [[Бора Тодоровић]], [[Воја Брајовић]], [[Иван Бекјарев]]а, [[Мошо Одаловић]] и други. Легат је формиран на иницијативу [[Стеванка Чешљаров|Стеванке Чешљаров]], Бранкине пријатељице, која је такође чланица и саветница Удружења „Адлигат”. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950-те |- | 1950. || [[Мува (кратки филм)|Мува]] || |- | 1953. || [[Општинско дете]] || |- | 1957. || [[Мали човек (филм)|Мали човек]] || покрадена жена |- | 1957. || [[Поп Ћира и поп Спира (филм)|Поп Ћира и поп Спира]] || Фрау-Цвечкенмајерка |- | 1957. || [[Кирија (филм)|Кирија]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-те |- | 1960. || [[Боље је умети]] || секретарица |- | 1960. || [[Ожалошћена породица]] || Гина |- | 1959 - 1960. || [[Сервисна станица]] || |- | 1960. || [[Заједнички стан]] || Госпа Ната |- | 1961. || [[Велика турнеја]] || |- | 1961. || [[Серафимов клуб]] || |- | 1962. || [[Медитеранско путовање]] || |- | 1962. || [[Срећна нова година]] || |- | 1963. || [[Детелина са три листа]] || |- | 1962 - 1963. || [[Музеј воштаних фигура (ТВ серија)|Музеј воштаних фигура]] ТВ серија|| |- | 1963. || [[Промаја]] (серија) || |- | 1963. || [[Шест свечаних позивница]] (ТВ серија)|| |- | 1964. || [[Атекс (кратки филм)|Атекс]] || |- | 1964. || [[Народни посланик (филм)|Народни посланик]] || Марина |- | 1964. || [[Шест свечаних позивница]] || |- | 1964. || [[Народни посланик (ТВ филм РТБ)|Народни посланик]] || |- | 1966. || [[Лола Ђукић и Новак Новак]] || |- | 1966. || [[Сретни умиру двапут]] || Јела |- | 1966. || [[Пре рата]] || Гина |- | 1966. || [[Људи и папагаји]] || Јаворка |- | 1967. || [[Будућност света]] || краљица |- | 1967. || [[Смоки]] (ТВ серија) || |- | 1967. || [[Забавља вас Мија Алексић]] || |- | 1967. || [[Круг двојком]] (ТВ серија)|| |- | 1967. || [[Пробисвет (ТВ серија)]] || |- | 1967. || [[Дежурна улица]] || |- | 1968. || [[Не играј се љубављу]] (ТВ) || |- | 1968. || [[Наши синови (ТВ филм)|Наши синови]] || |- | 1968. || [[Не играј се љубављу]] || |- | 1968 - 1969. || [[ТВ Буквар]] || Трафиканткиња |- | 1969. || [[Весело вече - 20 година]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-те |- | 1970. || [[Протекција (ТВ филм)|Протекција]] (ТВ филм) || Персида |- | 1970. || [[Дванаест столица]] || Наташа |- | 1971. || [[Сладак живот на српски начин]] || |- | 1971. || [[Дом и лепота]] || |- | 1972. || [[Злочин и казна (ТВ филм)|Злочин и казна]] || Аљона Ивановна |- | 1972. || [[Глумац је, глумац]] || |- | 1972. || [[Грађани села Луга]] || играчица Изабела |- | 1972. || [[Мајстор и Маргарита (филм)|Мајстор и Маргарита]] || |- | 1974. || [[Мистер Долар (ТВ филм)|Мистер Долар]] || Госпођа која проводаџише |- | 1977. || [[Бабино унуче (ТВ серија)]] || директорова супруга |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-те |- | 1982. || [[Три сестре (ТВ филм)|Три сестре]] || |- | 1984. || [[Супермаркет]] (ТВ серија) || |- | 1989. || [[Смехотворци]] (ТВ серија) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-те |- | 1993. || [[Руски цар (филм)|Руски цар]] || Госпођа Милојковић |- | 1996. || [[Ориђинали]] || Докторка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-те |- | 2005. || [[Љубав, навика, паника]] || вештица Грдана |- | 2006. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || баба Милојка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-те |- | 2014. || [[Ургентни центар (српска ТВ серија)|Ургентни центар (ТВ серија)]] || госпођа Андрић |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=0895200|name=Бранка Веселиновић}} * [http://novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:307766-Brankina-zemlja-cuda Бранкина земља чуда („Вечерње новости“, 15. новембар 2010)] * [http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1097510/%D0%A2%D0%92+%D1%84%D0%B5%D1%99%D1%82%D0%BE%D0%BD+-+%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%3A+%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0+%D0%B8+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B0+%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+-+%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0.html Портрети: Бранка и Млађа Веселиновић - Радост живљења (РТС, 12. мај 2012)] * [https://web.archive.org/web/20130429000655/http://zena.blic.rs/PULS_poznatih/14981/Branka_Veselinovic_Sacuvala_sam_obraz_dusu_i_volju Бранка Веселиновић: Сачувала сам образ, душу и вољу (Жена, 25. април 2013)] * [http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=12&dd=29&nav_id=1079826 Све што је током живота стекла поклонила је деци и угроженима (Б92, 29. децембар 2015)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/361846/Spektar/Zivot-i-stil/Kroz-zivot-me-vode-samo-Politika-i-optimizam Кроз живот ме воде само „Политика” и оптимизам („Политика”, 21. август 2016)] * [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/rts-satelit/2544766/tv-lica-gost-branka-veselinovic-14-godina-kasnije.html ТВ лица: Бранка Веселиновић, 14 година касније (РТС, 3. децембар 2016)] * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:744598-Plemenita-za-orden Племенита за орден („Вечерње новости”, 18. август 2018)] * *[https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3768337/pisem-slikam-i-vezbam-svaki-dan-branka-veselinovic-proslavila-103-rodjendan-a-evo-kakav-je-jedan-njen-dan 103. рођендан. Бранка Веселиновић прославила 103. рођендан ("Курир", 16. септембар 2021)] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Веселиновић, Бранка}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Бечејци]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]] [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Легати и збирке у Адлигату‎]] o4onbavnq5o9b4ul42tc7a6hvxoh8nu 0 127241 25138489 25138269 2022-08-04T14:01:37Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/79.143.111.174|79.143.111.174]] ([[User talk:79.143.111.174|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Dungodung|Dungodung]] wikitext text/x-wiki {{Кутијица за књигу | назив = Октоих | назив_оригинала = | превод = | слика = Oktoih01.jpg | опис_слике = Насловна страница Октоиха — првогласника | аутор = седам монаха на челу [[јеромонах Макарије|јеромонаха Макарија]] | илустратор = | дизајн корица = | држава = [[Зета у доба Црнојевића|Зета]] | језик = [[црквенословенски језик|црквенословенски]] | жанр = богослужбена књига | врста_дела = | издавач = | време и место настанка = | датум_издања = [[4. јануар]]а [[1494]]. године | врста_корица = | број_страница = | приповедач = | гледиште = | време_радње = | место_радње = | главни_лик = | врхунац = | гледиште = | теме = | претходни = | следећи = |id= }} '''Цетињски октоих првогласник''', односно '''Цетињски осмогласник од првог до четвртог гласа''' је најстарија српска<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/497341/Pogledi/Vredi-li-danas-pisati-i-objavljivati-knjige|title=Вреди ли данас писати и објављивати књиге|last=Првуловић|first=др Владимир|website=Politika Online|access-date=2022-01-27}}</ref> штампана књига<ref>{{cite web |title=МАЛИ ПОДСЕТНИК ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КЊИГЕ (1) Светионици у раздобљу таме |url=http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br%2072/03%20Nasledje.html |website=nacionalnarevija |accessdate=2. 7. 2020}}</ref> која је објављена [[4. јануар]]а [[1494]]. године у [[Штампарија Црнојевића|Штампарији Црнојевића]] на [[Цетиње|Цетињу]].{{sfn|Медаковић|1993|p=425-430}} == Археографски опис == Реч је о [[октоих]]у првогласнику (I-IV глас), димензија 254 * 186 -{mm}- и обима 269 листова (538 страна). Штампан је на папиру у две боје (црна и црвена), у стилу [[Ренесанса|ренесансе]]. Украшен [[иницијал (орнамент)|иницијалима]] и заставицама, на насловној страни заставица са укомпонованим грбом [[Црнојевићи|Црнојевића]] и иницијалом '''''П'''''. Штампање и украшавање Октоиха првогласника извело је седам [[монах|монаха]] под будним оком [[јеромонах Макарије|јеромонаха Макарија]] у Ободској штампарији. Штампарија је позната као [[Штампарија Црнојевића]], прва српска<ref>{{Cite web|url=http://www.njegos.org/arhsrpski/obod.htm|title=Obodska stamparija - Budimir Aleksic|website=www.njegos.org|access-date=2021-06-16}}</ref> и јужнословенска [[ћирилица|ћирилична]] штампарија и прва државна штампарија у свету. Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примерака. То указује жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у околне крајеве. Иницијатор штампања Октоиха, што се види из колофона је Иванов син Ђурађ који се на челу [[Црна Гора|Црне Горе]] налашао после смрти свог оца. У предговору и колофону Октоиха првогласника Ђурађ говори устима свог штампара и рукоделника Макарија, да га и на штампање те књиге нагони љубав према цркви и туга због велике пустоши коју су Турци нанели, поред осталог, управо манастирским, црквеним [[Библиотека|библиотекама]]. "Виђевши... цркве без светих књига што су их агаренска чеда усљед гријехова наших разграбила и поцијепала, уз ревновнах уз помоћ светог Духа и саставих форме на којима за годину дана осморица људи израдише Октоих прва четири гласа, на славослов Богу укрепитељу нашем"... Црна Гора је остала без књига и [[Ђурађ Црнојевић]] користи проналазак штампе да тај недостатак у последњем часу државне самосталности бар донекле отклони.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/dokumenti/oktoih_prvoglasnih_n_martinovic.htm Монтегрина]</ref> Поред ''Цетињског октоиха првогласника'' на Цетињу је у исто време штампан и [[Цетињски октоих петогласник]] (V-VIII глас), који је сачуван у свега неколико непотпуних примерака.{{sfn|Душанић|1973|p=89-93}} == Занимљивости == Лист ''„Оногошт“'' у броју 27. из [[1899]]. године доноси писмо из Загреба, (данашња Хрватска), гдје тадашњи [[премијер Уједињеног Краљевства|премијер]] [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] [[Вилијам Гледстон]] износи мишљење да су [[Срби]] имали на Ободу штампарију прије [[Оксфорд]]а и других сличних научних центара у [[Европа|Европи]]. == Види још == * [[Октоих]] * [[Цетињски октоих петогласник]] * [[Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину]] * [[Црнојевићи|Династија Црнојевића]] * [[Зета (држава)]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|last2=Спремић|first2=Момчило|authorlink2=Момчило Спремић|chapter=Слом Црнојевића|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=414-430}} * {{Cite book|ref=harv|last=Душанић|first=Светозар|chapter=О Октоиху петогласнику из Црнојевића штампарије|title=Октоих од петог до осмог гласа из штампарије Ђурђа Црнојевића|year=1973|location=Београд|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|pages=89-93}} * {{Cite book|ref=harv|last=Медаковић|first=Дејан|authorlink=Дејан Медаковић|title=Графика српских штампаних књига XV-XVII века|year=1958|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Медаковић|first=Дејан|authorlink=Дејан Медаковић|chapter=Старе српске штампарије|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 2|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=425-440}} * {{Cite book|ref=harv|last=Трифуновић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Трифуновић|title=Азбучник српских средњовековних књижевних појмова|year=1990|edition=2.|location=Београд|publisher=Нолит|url=https://books.google.com/books?id=XxxijgEACAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://www.rastko.rs/isk/isk_09_c.html Павле Ивић, Митар Пешикан: Српско штампарство] * [http://www.spc.rs/sr/mitropolija_crnogorskoprimorska_objavila_fototipsko_izdanje_oktoiha_petoglasnika СПЦ: Митрополија црногорско-приморска објавила фототипско издање Октоиха петогласника] *[https://naukakrozprice.rs/inkunabula/ Наука кроз приче] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Црнојевићи]] [[Категорија:Словенска писменост]] [[Категорија:Српска књижевност у средњем веку]] [[Категорија:Културно наслеђе]] [[Категорија:Богослужбене књиге]] [[Категорија:Историја Срба у средњем веку]] [[Категорија:Инкунабула]] egb14yrhm44a9qpkyudm685ge36ix5i 0 131104 25138702 24615290 2022-08-04T17:13:19Z 178.223.62.255 Име клуба је погрешно написано wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Рајко Митић | слика = Rajko Mitić (1970).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Рајко Митић, октобра 1970. године | пуно_име = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1922|11|19}} | место_рођења = [[Дол (Бела Паланка)|Дол]], [[Бела Паланка]] | држава_рођења = <br />[[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|3|29|1922|11|19}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = <br / >[[Србија]] | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | младе_године = 1937<br />1938—1940 | млади_клубови = Кошутњак<br />[[ФК Београдски спорт клуб|БСК Београд]] | године = 1940—1944<br />1945—1958<br />1946 | клубови = БСК Београд<br />[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[ФК Партизан|ФК Партизан]] | наступи =<br />572 | голови =<br />(262) | репрезентација_(године) = 1946—1957 | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] | репрезентација_(наступи) =59 | репрезентација_(голови) =(32) | тренерске_године = 1960—1966<br />1966—1970 | тренерски_клубови = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]] | награде = }} '''Рајко Митић''' ([[Дол (Бела Паланка)|Дол]], [[19. новембар]] [[1922]] — [[Београд]], [[29. март]] [[2008]]) је био [[Југославија|југословенски]] [[фудбал]]ер. Играо је за београдски [[ОФК Београд|БСК]] и [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]], у којој се прославио. За „црвено-беле” је одиграо око 580 утакмица, био [[капитен]] тог тима и проглашен је за прву „Звездину звезду”. Играо је на позицији десне „полутке”. За репрезентацију Југославије је одиграо 59 утакмица (дебитовао [[9. мај]]а [[1946]]) и постигао 32 гола.<ref>{{cite web|url=http://www.reprezentacija.rs/mitic-rajko/ |title=Профил Рајка Митића |work=reprezentacija.rs|date=06. 01. 2019|accessdate=06. 01. 2019}}</ref> Учествовао је на [[Светско првенство у фудбалу 1950.|светским првенствима у Бразилу 1950. године]] и у [[Светско првенство у фудбалу 1954.|Швајцарској 1954]]. Због коректне игре остао је упамћен као велики џентлмен фудбала. == Биографија == Митић је почео да игра фудбал на ливадама београдског [[Кошутњак]]а, а наставио је у клубу истог имена, који се такмичио у трећем разреду Београда. У лето 1938, постао је члан омладинске екипе БСК-а, да би две године касније, средином 1940, на пријатељској утакмици против земунског Витеза (7:3), дебитовао за први тим на месту вође навале. На тој утакмици Митић је постигао пет голова. === Црвена звезда === [[Други светски рат]] је зауставио његов спортски развој, али је од [[1944]]. године, као борац инжињерске бригаде [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] (заједно са [[Предраг Ђајић|Ђајићем]] и Језеркићем), наставља да игра, да би од оснивања [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], [[4. март]]а [[1945]], био њен први капитен. Од тада је у 14 првенствених сезона носио „црвено-бели“ дрес као један од најбољих играча у историји Црвене звезде. Одиграо је укупно 572 утакмице (од тога 220 првенствених и 39 у Купу) и постигао 116 гола (74 првенствена и 22 у Купу). Као капитен, Митић је пет пута предводио „црвено-беле“ кад су освајали титулу првака Југославије: 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године. Прву од ових пет титула Црвена звезда је освојила у драматичној борби са загребачким [[ГНК Динамо|Динамом]], који је три кола пре краја водио са пет бодова предности, да би ипак изгубио прво место за слабији количник од 0,018 голова. И у Фудбалском купу Југославије Митић је са Црвеном звездом четири пута освајао трофеј: 1948, 1949, 1950. и 1958. године. Осим рехабилитације после операције [[менискус]]а 1947, Митић је ретко одсуствовао из тима. После 13 година активног играња, од дреса Црвене звезде опростио се [[29. новембар|29. новембра]] [[1958]]. у финалу Купа против мостарског [[НК Вележ|Вележа]] (4:0) у Београду. Као капитен Црвене звезде Митић је имао и два доживљаја који су у своје време поделили јавност. Први пут кад је због недоличног понашања искључио из игре свог најбољег пријатеља [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранка Станковића]], кад се чак и у Црвеној звезди водила дискусија да ли и ово спада у право капитена тима, док је други случај изазвао праву буру међу навијачима. Тада, 7. априла 1958. у првенственом сусрету против екипе Сплита у [[Сплит]]у, у 72. минуту утакмице, код резултата 1:1, пошто је бачени камен из гледалишта погодио у главу [[Бора Костић (фудбалер)|Бору Костића]], Митић је извео екипу са терена. Дисциплински суд ФСЈ казнио је све играче Црвене звезде (изузев Костића и [[Владимир Беара|Беаре]]) са по месец дана неиграња. === Репрезентација === {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља сребро|[[Летње олимпијске игре 1948.|1948. Лондон]] |[[Југославија]]}} {{медаља сребро|[[Летње олимпијске игре 1952.|1952. Хелсинки]]|[[Југославија]]}} {{медаља крај}} Током 11 година играња за [[Фудбалска репрезентација Југославије|репрезентацију Југославије]], прво је трипут успешно играо за омладинску екипу (1940—1941), а после тога 59 пута за најбољу селекцију. Дебитовао је на првој међудржавној утакмици после Другог светског рата, [[9. мај]]а [[1946]]. против [[Фудбалска репрезентација Чехословачке|Чехословачке]] (2:0) у [[Праг]]у. На овој утакмици од предратних репрезентативаца играли су само Фране Матошић и Плеше, а сви остали су били дебитанти: Звонко Монсидер, Бранко Станковић, [[Љубомир Кокеза]], [[Иван Хорват (фудбалер)|Иван Хорват]], [[Кирил Симоновски]], [[Коста Томашевић]], Митић, [[Стјепан Бобек]] и [[Ратко Кацијан]]. У овом сусрету Митић је постигао и први гол за репрезентацију. До краја је укупно 32 пута био стрелац, што га је уврстило на четврто место најбољих стрелаца у репрезентацији (Бобек 38, [[Милан Галић]] 37, [[Благоје Марјановић]] 36 голова и [[Саво Милошевић]] 35 голова). За боје репрезентације Митић је на три утакмице постигао хет-трик: 28. маја 1950. против [[Фудбалска репрезентација Данске|Данске]] (5:1), 15. јула 1952. против [[Фудбалска репрезентација Индије|Индије]] (10:1) и 21. маја 1953. против Велса (5:2). Више пута је рекао да му је најмилији гол за репрезентацију био онај који је постигао 16. маја 1954. у пријатељском сусрету против [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеске]] (1:0) у Београду. То је био једини, одлучујући погодак, а постигнут је у последњим минутима утакмице. Учествовао је на два [[Олимпијске игре|олимпијска турнира]] - 1948. у [[Лондон]]у и 1952. године у Финској. И оба пута освојио друго место, сребрну медаљу. Био је капитен олимпијског тима из Финске, који је на свих шест утакмица играо у непромењеном саставу: Владимир Беара, Бранко Станковић, [[Томислав Црнковић]], [[Златко Чајковски]], Иван Хорват, [[Вујадин Бошков]], [[Тихомир Огњанов]], Митић, [[Бернард Вукас]], Стјепан Бобек и [[Бранко Зебец]]. Посебно су у сећању остале две драматичне утакмице против екипе Совјетског Савеза, кад је Југославија у првом сусрету 13 минута пре завршетка водила са 5:1 и, али је Совјетски Савез успео да изједначи). На поновљеној утакмици Митић је постигао водећи гол и отворио врата коначној победи (3:1). Оба [[Светско првенство у фудбалу|светска првенства]] на којима је учествовао, 1950. у Бразилу и 1954. године у Швајцарској, нису му остала у пријатној успомени. Пред утакмицу против [[Фудбалска репрезентација Бразила|Бразила]] (0:2) у [[Рио де Жанеиро|Рију]], излазећи на терен подземним ходником, на излазном степеништу нагло је подигао главу и теменом ударио у гвоздени поклопац који је затварао излазак на терен. Због велике расекотине на глави и крварења, морао је да затражи лекарску помоћ. Због тога је Југославија утакмицу почела са 10 играча, а водећи гол који је Адемир постигао у 3. минуту, Митић није ни видео. Јубиларну, 50. утакмицу у репрезентацији прославио је на [[Светско првенство у фудбалу 1954.|Светском првенству 1954]], у сусрету против [[Фудбалска репрезентација Немачке|СР Немачке]] (0:2). Упркос теренској надмоћности, Југославија је поражена: Хорват је постигао аутогол, а други погодак примљен је пред крај сусрета. Митић се од дреса репрезентације опростио се 29. септембра 1957. против [[Фудбалска репрезентација Румуније|Румуније]] (1:1) у [[Букурешт]]у. Имао је 35 година и 23 дана, четири дана мање него његов дугогодишњи саиграч Бранко Станковић који је као рекордер последњу утакмицу у државном тиму одиграо са 35 година и 27 дана. == Остало == Кад је престао да игра, од 1960. до 1966. године као виши спортски тренер налазио се на челу стручног штаба Црвене звезде, крајем 1966. постао је члан Комисије ФСЈ за састав репрезентације, а од 23. априла 1967. до 18. новембра 1970. као селектор саставио је 34 југословенске репрезентације. Највећи успех постигао је у [[Европско првенство у фудбалу 1968.|Купу нација 1968]], на коме је Југославија освојила титулу вицешампиона Европе. Још као активан играч био је коментатор београдског „Спорта“, а касније се потпуно посветио спортском новинарству и годинама је коментатор у листу „Темпо“, у коме је, иако пензионисан 1983, и даље био активан. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Фудбал}} {{Commonscat|Rajko Mitić}} * {{Јутјуб|qbtJ7VlN3nA|title=Рајко Митић - Личности и догађаји }} * [http://www.crvenazvezdafk.com/en/zvezdina-zvezda/1/rajko-mitic Биографија на ФК Црвена звезда] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=620 Рајко Митић - прва Звездина звезда („Вечерње новости“, 1-10. април 2008)]{{Мртва веза}} * [https://web.archive.org/web/20130321031743/http://srpskoblago.rs/rajko-mitic/ Српско благо - Рајко Митић] * [https://www.youtube.com/watch?v=7Q080ejllr4 Рајко Митић - онај ко га је видео, није га заборавио!] {{Звездине звезде}} {{Селектори Фудбалске репрезентације Југославије}} {{ОИ48ЈУГф}} {{СП50ЈУГф}} {{ОИ52ЈУГф}} {{СП54ЈУГф}} {{EП68ЈУГф}} {{DEFAULTSORT:Митић, Рајко}} [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Белопаланчани]] [[Категорија:Југословенски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Спортски новинари]] [[Категорија:Југословенски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1948.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1948.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1948.]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1952.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1952.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1952.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у фудбалу]] [[Категорија:Освајачи сребрних олимпијских медаља за Југославију]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1950.]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] 401rb0qctc6ttekql4643g5ezu9r7fq 0 135317 25138889 24209668 2022-08-04T20:34:03Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Лукавац 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] | слика = Map 22 - Bosnia - Gorazde-Trnovo, January-August 1993.jpg | величина_слике = 310п | опис_слике = Операција Лукавац 93 | датум = [[2. јул]] — [[19. август]] [[1993]]. | локација = [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]], [[Игман]], [[Бјелашница]] | узрок = Спајање Источне Херцеговине и Источне Босне, блокада Горажда и Сарајева | територија = | резултат = Српска победа | страна1 = <center>{{зас|Република Српска|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Босна и Херцеговина|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армија Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Република Српска|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Босна и Херцеговина|1992|size=25px}} [[Расим Делић]] | јачина1 = 10.000<ref name="autogenerated1">Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 391</ref> | јачина2 = 10.000 - 13.000<ref name="autogenerated2">Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 392</ref> | губици1 = непознато | губици2 = 470 погинулих, непознат број рањених и заробљених | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Лукавац 93''' је кодно име за акцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у љето [[1993]]. којом су заузети градић [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] и простори планина [[Игман]] и [[Бјелашница]]. == Увод == Операција Лукавац 93 је био одговор ВРС на муслиманску окупацију Трнова, Рогоја, јужних падина [[Јахорина|Јахорине]] и планине Ковач и пресецање комуникација које повезују српску [[Источна Херцеговина|Херцеговину]] са осталим деловима [[Република Српска|РС]].<ref>[http://www.rs-icty.org/PUBLIKACIJE/Dokaz_final.pdf Република Српска: Исламска декларација Алије Изетбеговића - Антисрпска идеологија мржње и рата, стр. 81] {{Wayback|url=http://www.rs-icty.org/PUBLIKACIJE/Dokaz_final.pdf |date=20120329134932}}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Операцијом је командовао директно [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главни штаб]] и његов командант генерал-пуковник [[Ратко Младић]], уз садејство [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|Сарајевско-романијског]] и [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]] ВРС, те јединица из цијеле РС. Тачније, ова два корпуса учествовала су са следећим јединицама: [[1. сарајевска механизована бригада|1. Сарајевска механизована]] бригада, [[2. сарајевска лака пјешадијска бригада|2. Сарајевска лака пјешадијска]] бригада, [[Илиџанска бригада|1. Илиџанска пјешадијска бригада]], [[Игманска лака пјешадијска бригада|1. Игманска пјешадијска бригада]], [[11. херцеговачка пјешадијска бригада#Организација_и_ратни_пут_1993-94|11. Херцеговачка лака пјешадијска бригада]], [[18. херцеговачка лака пјешадијска бригада|18. Херцеговачка лака пјешадијска бригада]] и [[7. извиђачко-диверзантски одред|7. Извиђачко-диверзантски одред]]; уз то, ангажоване су и две елитне јединице Главног штаба, [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. Гардијска бригада]] и [[65. заштитни моторизовани пук|65. Заштитни пук]] (ове две јединице су имале заједно 3.000-4.000 војника). Свеукупно, у операцији је учествовало на страни ВРС-а око 10.000 војника.<ref name="autogenerated1" /> Током 27-28. јула, [[Гарда Пантери]] (1. Бијељинска лака пјешадијска бригада) послата је на положаје 1. Гардијске бригаде и 65. Заштитног пука, ради одмора потоњих. На страни АРБиХ учествовале су следеће јединице (целе или у елементима): 4. Моторизована, 8. Брдска, 9. Брдска, 81. Брдска, 82. Брдска, 43. Брдска и 49. Брдска бригада. Све заједно, у почетку операције Лукавац 93 АРБиХ је имао око 10.000 војника.<ref name="autogenerated2" /> == Ток операције и последице == Непосредно по отпочињању и успјешном спровођењу офанзивних акција ВРС-а, Главни Штаб АРБиХ шаље као појачање елементе 7. Муслиманске и 17. Крајишке бригаде, уз скуп трупа из читавог Првог корпуса АРБиХ јачине једне бригаде. Јужно од Сарајева 11. јула 1993. Срби су ослободили [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]], а последњих дана јула и почетком августа 1993. наставили су напредовање на запад и изашли су на Бјелашницу и Игман.{{sfn|Логос|2019|p=206}} Операција Лукавац 93 је завршена потпуном победом ВРС-а. До августа јединице ВРС заузеле су још и превоје Рогој и Гребак, [[Трескавица|Трескавицу]], те делове [[Игман]]а и [[Бјелашница|Бјелашнице]]. Послије војног успјеха ВРС Сарајево и Храсница нашли су се потпуно окружени, а Алија Изетбеговић је прекинуо преговоре у Женеви и тражио да се Војска РС повуче са Игмана и Бјелашнице. Под притисцима [[САД]] и [[НАТО]], који су претили Србима да ће их бомбардовати, а да се преговори у Женеви наставе, ВРС је пристала да се повуче са Игмана и Бјелашнице.{{sfn|Логос|2019|p=206}} Те планине су проглашене за [[демилитаризована зона|демилитаризовану зону]], која није никада заживјела.<ref>[http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/TestFrame/4e8fe0c73ec7e4cc80256839003eeb04?Opendocument Извјештај Генералног секретара Уједињених нација о паду Сребренице, 15. новембар 1999, тачка 65], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>{{sfn|Логос|2019|p=224. У првој половини маја 1994. мировне снаге УН допустиле су Армији РБиХ да на положаје на Игману постави и топове, а са тог подручја Бошњаци су вршили убиства српских војника и медицинских радника}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Central Intelligence Agency|first =|title =Balkan Battlegrounds Vol.2|year=2003}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|page=}} == Спољашње везе == * [http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/TestFrame/4e8fe0c73ec7e4cc80256839003eeb04?Opendocument Извјештај Генералног секретара Уједињених нација о паду Сребренице, 15. новембра 1999, тачка 65], Приступљено 17. 4. 2013. {{клица-рат}} {{Распад СФР Југославије}} {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Операција Лукавац 93}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] h1wyfh1nm44h0p4zo9ryktvmwxiq9eg 0 136676 25138663 23918892 2022-08-04T16:25:26Z Intermedichbo 31422 /* Види још */ Библиотеке Савеза јеврејских општина Србије wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј | име = Јеврејски историјски музеј | оригинално_име = | слика = Јеврејски историјски музеј.JPG | наслов = Зграда Јеврејског историјског музеја | држава = {{застава|Србија}} | град = [[Београд]] | map_caption = | map_alt = |latitude= |longitude= | оснивање = [[1948]]. | затварање = | колекција = | број предмета = | површина = | посетиоци = око 3000 годишње | директор = Војислава Радовановић | председник = | кустос = | превоз = | мрежа = | веб = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | адреса = Краља Петра 71а }} '''[[Јевреји|Јеврејски]] историјски музеј''' [[Савез јеврејских општина Србије|Савеза јеврејских општина Србије]] је музејска институција која приказује историјска кретања и културу јеврејских заједница на тлу бивше [[Југославија|Југославије]], од првих јеврејских насеобина из [[римско царство|римског периода]] до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Налази се у улици Краља Петра 71 је у [[Београд]]у. == Формирање == Формирање Јеврејског историјског музеја почело је [[1948]]. године када је организивано Музеолошко-историјско одељење Савеза јеврејских општина Југославије. Интензивним прикупљањем грађе и [[експонат]]а из свих крајева бивше Југославије, откупом и поклонима, основан је Музеј као посебна целина али у оквиру Савеза јеврејских општина Југославије. Прва стална поставка музеја отворена је [[1959]]. године а друга, која стоји и данас, [[1969]]. године. Стална поставка Јеврејског историјског музеја садржи документа, фотографије, тродимензионалне експонате и ликовна дела - приказујући хронолошки историјска кретања и културу јеврејских заједница на тлу бивше Југославије. [[Датотека:Улаз у Јеврејски истријски музеј.JPG|десно|мини|300п|Улаз у Јеврејски истријски музеј]] == Архив == Музеј поседује [[историја|историјске]], [[етнологија|етнолошке]] и ликовне збирке сакупљене из свих крајева бивше Југославије. [[Архив]]ска делатност једна је од главних делатности Музеја. У архиву се чува и обрађује грађа из периода од [[1941]], затим велики део грађе који се односи на Други светски рат и [[холокауст]] и грађа која се односи на послератни период. Такође, Музеј има спискове јеврејских жртава [[геноцид]]а (по градовима) и спискове исељених у [[Израел]] (1948—1952). Осим тога Музеј има збирке предратних јеврејских листова и публикација различитог карактера. Музеј поседује велики [[архив]] докумената насталих током рада [[Јеврејска општина|јеврејских општина]] и других јеврејских институција које су вековима деловале на овом простору. Већина докумената уништена је током холокауста. Оно што је сачувано великим делом се налази у музеју и његовом архиву. Архив је свакодневно отворен за истраживаче и студенте. Музеј сарађује са многобројним институцијама широм света и на захтев доставља жељене податке. == Изложбена делатност == Изложбена делатност је такође добро развијена. Приређују се изложбе историјског, етнолошког и ликовног садржаја са јеврејском тематиком. Данашњу поставку приредила је проф. др [[Видосава Недомачки]]. Стална поставка заузима простор од 200 [[метар|метара квадратних]]. Приказане су [[синагога|синагоге]], гробља, обичаји, јеврејско друштво и школство, угледне личности и уметници. Од [[1952]]. до [[1999]]. године музеј је приредио 34 изложбе. Музеј годишње посети око 3000 људи што је више од 150 000 од оснивања музеја. == Периодика == Музеј је од [[1954]]. до [[1970]]. године периодично издавао ''[[Јеврејски алманах]]''. Од тада, од периодичних публикација издаје ''[[Зборник Јеврејског историјског музеја|Зборник]]'' (1—6) са резимеима на [[енглески језик|енглеском језику]]. Уз сваку изложбу Музеј штампа типске каталоге или у виду проспеката са текстом и фотографијама или у виду књиге мањег формата. Издаје и пригодне публикације а од [[1944]]. Музеј квартално издаје свој ''[[Билтен јевејског историјског музеја|Билтен]]'' (на [[српски језик|српском]] и [[енглески језик|енглеском]]), а у последњих неколико година се на енглески преводе и изложбени каталози. == Зграда музеја == Зграда у којој се налази Јеврејски историјски музеј подигнута је [[1928]]. године за потребе [[Јеврејске сефардске општине у Београду]]. Архитекта здања био је [[Самуел Сумбул]]. За време Другог светског рата у згради се налазио немачки „''[[културбунд]]''“. После рата део зграде је [[национализација|национализован]]. Данас се на првом спрату зграде налази музеј. На другом спрату је седиште Јеврејске општине Београд као и [[Хор Браћа Барух]]. На трећем спрату су просторије [[Савез јеврејских општина Југославије|Савеза јеврејских општина Југославије]] и канцеларије [[Рабин]]а. У згради се такође налазе [[библиотека]] и од [[1992]]. године хуманитарна [[апотека]]. Зграда музеја налази се у [[Улица краља Петра (Београд)|Улици краља Петра]] 71а у Београду. == Види још == * [[Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду]] * [[Библиотеке Савеза јеврејских општина Србије]] * [[Списак музеја у Београду]] * [[Списак музеја јеврејске културе]] * [[Синагога Бет Израел]] == Литература == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Спољашње везе == {{портал|Београд|Србија}} * [http://www.jimbeograd.org/ Сајт Јеврејског историјског музеја] {{Музеји у Србији}} [[Категорија:Музеји у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)]] [[Категорија:Српски национални стил]] [[Категорија:Култура на Старом граду (Београд)]] [[Категорија:Религија у Београду]] my0nj9ozgtq7jc2sz45tngphyhjye4a 0 139726 25139057 24209750 2022-08-05T03:57:40Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Научник | име = Пјер Симон Лаплас | слика = Pierre-Simon Laplace.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Пјер Симон Лаплас | датум_рођења = {{датум рођења|1749|3|23}} | место_рођења = [[Нормандија]] | држава_рођења = [[Француска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1827|3|5|1749|3|23}} | место_смрти = [[Париз]] | држава_смрти = [[Француска]] | поље = [[математика]]<br />[[астрономија]] | институција = | школа = [[University of Caen Normandy]] | студенти = | познат_по = [[Лапласова трансформација|Лапласовој трансформацији]]<br />[[Лапласов оператор|Лапласовом оператору]] | награде = | напомене = | потпис = Pierre-Simon Laplace signature.svg }} '''Пјер-Симон, Маркиз де Лаплас''' ({{јез-фр|Pierre-Simon, Marquis de Laplace}}; [[Нормандија]], [[23. март]] [[1749]]<ref>[[W.W. Rouse Ball]] ''A Short Account of the History of Mathematics'', 4th edition, 1908.</ref> — [[Париз]], [[5. март]] [[1827]]) био је [[Француска|француски]] [[математичар]] и [[астроном]] који је поставио завршни камен [[Астронимија|математичке астрономије]] сумирајући и проширујући радове својих претходника у делу од пет томова ''-{Mécanique Céleste}-'' ([[Небеска механика]]) (1799—1825).<ref name="eb1911">{{cite EB1911|wstitle=Laplace, Pierre Simon |volume=16 |page=200}}</ref> Ово ремек-дело превело је геометријске студије са [[Њутнова механика|механике]], коју је користио [[Исак Њутн]], на студије засноване на [[интегрални рачун|рачуну]], познате као физичка механика. <ref>[http://scienceworld.wolfram.com/biography/Laplace.html Laplace, Pierre (1749-1827)]</ref> У статистици, [[Bayesian probability|Бајесову интерпретацију]] вероватноће је углавном развио Лаплас.<ref>Stigler, Stephen M. (1986). ''The History of Statistics: The Measurement of Uncertainty before 1900''. Harvard University Press, Chapter 3.</ref> Он је такође открио [[Лапласова једначина|Лапласову једначину]]. Иако је [[Лапласова трансформација]] добила име у његову част, јер је ову трансформацију користио у свом раду о [[Теорија вероватноће|теорији вероватноће]], трансформацију је у ствари открио [[Леонард Ојлер]], плодан [[Швајцарска|швајцарски математичар]] из осамнаестог века. Лапласова трансформација појављује се у свим гранама [[Математичка физика|математичке физике]] – која је била главно поље његових истраживања. [[Лапласова ознака|Лапласова диференцијална ознака]], која се често примењује у примењеној [[Математика|математици]], такође је названа по њему. Астероид [[4628 Лаплас]] је добио име у његову част. Лаплас је постао [[гроф]] [[Прво француско царство|Првог француског царства]] [[1806]]. године, а титулу [[маркиз]]а је добио [[1817]], после повратка династије [[Династија Бурбон|Бурбон]]. У првом српском [[Научна фантастика|научно фантастичном]] роману ''[[Једна угашена звезда]]'' који је [[1902]]. написао [[Лазар Комарчић]], дух научника Лапласа је водич и учитељ главноме лику кроз свемир.<ref>{{cite book|last=Комарчић |first=Лазар |title=Једна угашена звезда |year=2017|isbn=978-86-7818-200-6|pages=}}</ref> == Биографија == Лаплас је рођен у месту [[Бомонт ан Ож]], [[Нормандија]], Француска 23. марта 1749. године.<ref name="Pearson">"Laplace, being Extracts from Lectures delivered by [[Karl Pearson]]", ''[[Biometrika]]'', vol. 21, December 1929, pp. 202–216.</ref> Дуговао је своје образовање занимању својих богатијих суседа који су уочили његове способности. О његовој раној младости зна се у бити врло мало, али је познато да је 1765. године пошао у Школу војводе од Орлеанса у Бомонту, и да је касније био на студијама теологије у [[Кан (Калвадос)|Кану]], где је студирао пет година. На студијама се нашао под покровитељством двојице учитеља математике ([[Christophe Gadbled|Кристофа Гадбледа]] и [[Pierre Le Canu|Пјера де Кана]]) који су побудили његово занимање за математику. Лаплас никада није дипломирао теологију, али се у Париз упутио са препорукама у то време, већ познатог математичара [[Жан ле Рон д'Аламбер]]а. Према записима који су остали из тог времена, д'Аламбер га је примио не с превеликим ентузијазмом и решио га је се дајући му дебелу математичку књигу уз напомену да се врати када је буде прочитао. Када се Лаплас вратио неколико дана касније, д'Аламбер није могао веровати да је Лаплас прочитао и шватио књигу. Испитујући га шватио је да је Лаплас заиста прочитао и шватио књигу и од тог тренутка узео га је по своје окриље. Према другој причи Лаплас је преко ноћи решио проблем за који му је д'Аламбер дао недељу дана да га реши и након тога следеће ноћи је решио још тежи проблем. Д'Аламбер је био импресиониран и препоручио га за место предавача на Војној школи. Са сигурним приходом и не превише захтевним предавањима, Лаплас се сада могао посветити оригиналним истраживањима и у следећих 17 година, отприлике од 1771. до 1787. године, написао је већину својих радова из подручја астрономије. Пред крај XVIII века, у Приказ система света (1796), надоградио је и детаљније описао замисао [[Имануел Кант|Имануела Канта]] како је настао, из огромног [[Међузвездани медијум|међузвезданог облака]], [[Сунчев систем]].{{sfn|Логос|2017|p=276-277}} У касним тридесетима засновао је породицу те имао двоје деце. У време рестаурације власти [[Династија Бурбон|Бурбона]] награђен је титулом маркиза. Умро је у [[Париз]]у 5. марта 1827. године. == Библиографија == {{refbegin|30em}} * ''[http://gallica.bnf.fr/Search?ArianeWireIndex=index&lang=EN&q=oeuvres+completes+de+laplace&p=1&f_creator=Laplace%2C+Pierre+Simon+de+%281749-1827%29 Œuvres complètes de Laplace]'', 14 vol. (1878–1912), Paris: Gauthier-Villars (copy from [[Bibliothèque nationale de France#Gallica|Gallica]] in French) * ''Théorie du movement et de la figure elliptique des planètes'' (1784) Paris (not in ''Œuvres complètes'') * ''[https://books.google.com/books?id=QYpOb3N7zBMC Précis de l'histoire de l'astronomie]'' * [[Alphonse Rebière]], ''Mathématiques et mathématiciens'', 3rd edition Paris, Nony & Cie, 1898. === Енглески преводи === * [[Nathaniel Bowditch|Bowditch, N.]] (trans.) (1829–1839) ''Mécanique céleste'', 4 vols, Boston ** New edition by Reprint Services {{isbn|0-7812-2022-X}} * – [1829–1839] (1966–1969) ''Celestial Mechanics'', 5 vols, including the original French * Pound, J. (trans.) (1809) ''The System of the World'', 2 vols, London: Richard Phillips * _ ''The System of the World (v.1)'' * _ ''The System of the World (v.2)'' * – [1809] (2007) ''The System of the World'', vol.1, Kessinger, {{isbn|1-4326-5367-9}} * Toplis, J. (trans.) (1814) A treatise upon analytical mechanics Nottingham: H. Barnett * {{cite book | title=A Philosophical Essay on Probabilities | url=https://archive.org/details/philosophicaless0000lapl_i9c6 | isbn=978-1-60206-328-0 | others=Translated by Truscott, F.W. & Emory, F.L. | date=2007 | origyear=1902 | last1=Laplace | first1=Pierre Simon Marquis De }}, translated from the French 6th ed. (1840) ** {{Internet Archive|philosophicaless00lapliala|A Philosophical Essay on Probabilities (1902)}} * {{cite book |title=Philosophical Essay on Probabilities |others=Translated by Andrew I. Dale |series=Sources in the History of Mathematics and Physical Sciences |volume=13 |isbn=978-1-4612-8689-9 |date=1995 |publisher=Springer |doi=10.1007/978-1-4612-4184-3|last1=Dale |first1=Andrew I. |last2=Laplace |first2=Pierre-Simon |hdl=2027/coo1.ark:/13960/t3126f008 }}, translated from the French 5th ed. (1825) {{refend}} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite journal | author=Andoyer, H. | title = L'œuvre scientifique de Laplace | journal=Paris | year = 1922 | bibcode = 1922osdl.book.....A | language = fr }} * {{cite journal | author=Bigourdan, G. |year=1931 | title=La jeunesse de P.-S. Laplace | language = fr | journal=La Science Moderne | volume=9 | pages=377–384 }} * {{cite book | title = The Society of Arcueil: A View of French Science at the Time of Napoleon&nbsp;I | url = https://archive.org/details/societyofarcueil0000cros | isbn=978-0-435-54201-6 | author=Crosland, M. | year = 1967 | location = Cambridge, MA | publisher=Harvard University Press }} * – (2006) "A Science Empire in Napoleonic France", ''History of Science'', vol. 44, pp.&nbsp;29–48 * {{cite journal | author=Dale, A. I. |year=1982 | title = Bayes or Laplace? an examination of the origin and early application of Bayes' theorem | url=https://archive.org/details/sim_archive-for-history-of-exact-sciences_1982_27_1/page/23 | journal=Archive for History of Exact Sciences | volume=27 | pages=23–47 | doi = }} * David, F. N. (1965) "Some notes on Laplace", in [[Jerzy Neyman|Neyman, J.]] & LeCam, L. M. (eds) ''Bernoulli, Bayes and Laplace'', Berlin, pp.&nbsp;30–44. * {{cite journal | author=Deakin, M. A. B. |year=1981 | title=The development of the Laplace transform | url=https://archive.org/details/sim_archive-for-history-of-exact-sciences_1981_25_4/page/343 | journal=Archive for History of Exact Sciences | volume=25 | pages=343–390 | doi=10.1007/BF01395660 | issue=4 }} * {{cite journal | author=— |year=1982 | title=The development of the Laplace transform | url=https://archive.org/details/sim_archive-for-history-of-exact-sciences_1982_26_4/page/351 | journal = Archive for History of Exact Sciences | volume=26 | pages=351–381 | doi = 10.1007/BF00418754 | issue=4 }} * {{cite journal | author=Dhombres, J. |year=1989 | title = La théorie de la capillarité selon Laplace: mathématisation superficielle ou étendue | language = fr | journal = Revue d'Histoire des Sciences et de Leurs Applications | volume=62 | pages=43–70 | doi = 10.3406/rhs.1989.4134 }} * {{cite journal | author1=Duveen, D. | author2=Hahn, R. | last-author-amp=yes |year=1957 | title = Laplace's succession to Bézout's post of Examinateur des élèves de l'artillerie | journal=Isis | volume=48 | pages=416–427 | doi=10.1086/348608 | issue=4 }} * {{cite journal | author=Finn, B. S. |year=1964 | title=Laplace and the speed of sound | url=https://archive.org/details/sim_isis_1964-03_55_179/page/n10 | journal=Isis | volume=55 | pages=7–19 | doi=10.1086/349791 }} * {{cite journal | author=Fourier, J. B. J. | author-link=Joseph Fourier | title=Éloge historique de M. le Marquis de Laplace | journal=Mémoires de l'Académie Royale des Sciences | volume=10 | pages=lxxxi–cii | year=1829 | language=fr | url=http://www.academie-sciences.fr/activite/archive/dossiers/Fourier/Fourier_pdf/Mem1829_p81_102.pdf | access-date=18. 10. 2019 | archive-date=24. 07. 2013 | archive-url=https://web.archive.org/web/20130724030237/http://www.academie-sciences.fr/activite/archive/dossiers/Fourier/Fourier_pdf/Mem1829_p81_102.pdf | url-status=unfit }}, delivered 15 June 1829, published in 1831. * {{cite journal | title = Probability and politics: Laplace, Condorcet, and Turgot | author=Gillispie, C. C. | journal = Proceedings of the American Philosophical Society | volume=116 |year=1972 | pages=1–20 | issue=1 }} * – (1997) ''Pierre Simon Laplace 1749–1827: A Life in Exact Science'', Princeton: Princeton University Press, {{ISBN|0-691-01185-0}}. * [[Ivor Grattan-Guinness|Grattan-Guinness, I.]], 2005, "'Exposition du système du monde' and 'Traité de méchanique céleste'" in his ''Landmark Writings in Western Mathematics''. Elsevier: 242–57. * {{cite journal | author=Hahn, R. |year=1955 | title=Laplace's religious views | journal=Archives Internationales d'Histoire des Sciences | volume=8 | pages=38–40 }} * – (1981) "Laplace and the Vanishing Role of God in the Physical Universe", in Woolf, Henry, ed., ''The Analytic Spirit: Essays in the History of Science''. Ithaca, NY: Cornell University Press. {{ISBN|0-8014-1350-8}}. * {{cite book | author=— | title=Calendar of the Correspondence of Pierre Simon Laplace | edition=Berkeley Papers in the History of Science | volume=8 | publisher=University of California | location=Berkeley, CA |year = 1982 | isbn=978-0-918102-07-2 }} * {{cite book | author=— | title=New Calendar of the Correspondence of Pierre Simon Laplace | edition=Berkeley Papers in the History of Science | volume=16 | publisher=University of California | location = Berkeley, CA | year=1994 | isbn=978-0-918102-07-2 }} * – (2005) ''Pierre Simon Laplace 1749–1827: A Determined Scientist'', Cambridge, MA: Harvard University Press, {{ISBN|978-0-674-01892-1}}. * {{cite book | author=Israel, Werner | contribution=Dark stars: the evolution of an idea | editor2-last=Israel | editor2-first=Werner | editor1-last=Hawking | editor1-first=Stephen W. | title=300 Years of Gravitation | publisher=Cambridge University Press | year=1987 | pages=199–276 }} * {{MacTutor Biography |id = Laplace }} (1999) * {{cite journal | author = Nikulin, M.|year=1992 | title= A remark on the converse of Laplace's theorem| journal= Journal of Soviet Mathematics | volume=59 |issue=4 | pages=976–979 | doi=10.1007/bf01099128}} * [[W. W. Rouse Ball|Rouse Ball, W.W.]] [1908] (2003) "Pierre Simon Laplace (1749–1827)", in ''A Short Account of the History of Mathematics'', 4th ed., Dover, {{ISBN|0-486-20630-0}}. * {{cite journal | title = Napoleonic statistics: the work of Laplace | url = https://archive.org/details/sim_biometrika_1975-08_62_2/page/503 | author=Stigler, S. M. | journal=Biometrika | volume=62 |year=1975 | pages=503–517 | doi=10.2307/2335393 | jstor=2335393 | issue=2 }} * {{cite journal | doi=10.1086/352006 | title=Laplace's early work: chronology and citations | author=—| journal=Isis | volume=69 |year=1978 | pages=234–254 | issue=2| bibcode=1978Isis...69..234S }} * [[Gerald James Whitrow|Whitrow, G. J.]] (2001) "Laplace, Pierre-Simon, marquis de", ''[[Encyclopædia Britannica]]'', Deluxe CDROM edition * {{cite journal | author=Whittaker, E. T. | year=1949a | author-link=E. T. Whittaker | title=Laplace | journal=Mathematical Gazette | volume=33 | doi=10.2307/3608408 | jstor=3608408 | issue=303 | pages=1–12 }} * {{cite journal | doi=10.2307/2306273 | title=Laplace | jstor=2306273 | author=—| journal=American Mathematical Monthly | volume=56 | year=1949b | pages=369–372 | issue=6 }} * {{cite journal | title=The Great Inequality of Jupiter and Saturn: from Kepler to Laplace | author=Wilson, C. | journal=Archive for History of Exact Sciences | volume=33 | issue=1–3 | pages=15–290 |year=1985 | doi=10.1007/BF00328048 | bibcode=1985AHES...33...15W }} * {{cite book | author=Young, T. | author-link=Thomas Young (scientist) | title = Elementary Illustrations of the Celestial Mechanics of Laplace: Part the First, Comprehending the First Book | year=1821 | location=London, England | publisher=John Murray | url = https://books.google.com/?id=20AJAAAAIAAJ&dq=laplace |via = [[Google Books]] }} * {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Pierre-Simon Laplace}} * {{MacTutor Biography|id=Laplace}} * {{ен}} [http://www.maths.tcd.ie/pub/HistMath/People/Laplace/RouseBall/RB_Laplace.html Биографија Пјер Симон Лапласа, текст из 1908. године, на сајту даблинског Тринити колеџа] * {{ср}} [https://web.archive.org/web/20150604115816/http://statlab0.fon.bg.ac.rs/srb1/IstorijaVer/mat1.htm Биографија Пјер Симон Лапласа на сајту Факултета организационих наука.] * {{ср}} [https://web.archive.org/web/20090813103718/http://www.viser.edu.rs/im/htm/Radionica/Matematicari/Laplas.htm Семинарски рад: „Пјер Симон Лаплас“] * {{cite web | url=http://scienceworld.wolfram.com/biography/Laplace.html | title=Laplace, Pierre (1749–1827) | work=Eric Weisstein's World of Scientific Biography | publisher=[[Wolfram Research]] | accessdate=24. 8. 2007 }} * -{"[http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/Biographies/Laplace.html Pierre-Simon Laplace]" in the [[MacTutor History of Mathematics archive]].}- * {{cite web | title=Bowditch's English translation of Laplace's preface | work=Méchanique Céleste | publisher=The MacTutor History of Mathematics archive | accessdate=4. 9. 2007 | url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Extras/Laplace_mechanique_celeste.html }} * -{[http://www.oac.cdlib.org/findaid/ark:/13030/kt8q2nf3g7/ Guide to the Pierre Simon Laplace Papers] at [[The Bancroft Library]]}- * {{MathGenealogy |id=108295 }} * -{[http://www.cs.xu.edu/math/Sources/Laplace/index.html English translation] {{Wayback|url=http://www.cs.xu.edu/math/Sources/Laplace/index.html |date=20121227004253 }} of a large part of Laplace's work in probability and statistics, provided by [http://www.cs.xu.edu/math/Sources/index.html Richard Pulskamp] {{Wayback|url=http://www.cs.xu.edu/math/Sources/index.html |date=20121029123640 }}}- * -{[https://web.archive.org/web/20130513142304/http://portail.mathdoc.fr/cgi-bin/oetoc?id=OE_LAPLACE__7 Pierre-Simon Laplace – Œuvres complètes] (last 7 volumes only) Gallica-Math}- * -{"Sur le mouvement d'un corps qui tombe d'une grande hauteur" (Laplace 1803), online and analysed on ''[https://www.bibnum.education.fr/physique/mecanique/sur-le-mouvement-d-un-corps-qui-tombe-d-une-grande-hauteur BibNum]'' (English).}- {{Authority control}} {{портал бар|Биографија|Астрономија}} {{DEFAULTSORT:Лаплас, Пјер Симон}} [[Категорија:Рођени 1749.]] [[Категорија:Умрли 1827.]] [[Категорија:Француски математичари]] [[Категорија:Француски академици]] [[Категорија:Француски астрономи]] [[Категорија:Агностици]] i6okw2l87v41a6fkxcodwduq07yl4do 0 142675 25139189 24773955 2022-08-05T08:20:46Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Серијски убица | слика = [[Датотека:JacktheRipperPuck.jpg|190п]] | опис_слике= Издање ''Пака'' од [[21. септембар|12. септембра]] [[1889]]. са карикатуром која приказује неидентификованог вајтчепелског убицу Џека Трбосека | име= Џејмс Мејбрик | псеудоним= Џек Трбосек | датум_смрти = Није познат | место_смрти = непозната вредност | држава_смрти = | узрок_смрти = Није познат | број_жртава= 5+ | држава= {{ВБ}} | датум_хапшења= Није ухапшен }} '''Џек Трбосек''' ({{јез-енгл|Jack The Ripper}}) је надимак енглеског [[серијски убица|серијског убице]] с краја [[19. век]]а, чији идентитет никада није установљен. Надимак, који је остао запамћен у историји, води порекло од писма — потписаног са Џек Трбосек — које је стигло у редакцију лондонске Централне новинске агенције, а које је послала особа која је за себе тврдила да је убица. Џек Трбосек је зверски убио најмање пет [[проституција|проститутки]] у [[Вајтчепел]]у, сиромашном кварту [[Лондон]]а, [[1888]]. године. Мистерија која окружује идентитет и мотиве овог убице (или убица) заинтригирала је многобројне истраживаче и инспирисала бројне ауторе да напишу књиге о њему. Његов дневник од 9.000 речи пронађен је 1992 године; у њему су описани злочини, а садржи и потпис убице. Веровало се да је дневник фалсификат, али је 2017. потврђена његова аутентичност.<ref name="vijesti">{{cite web |url=http://www.vijesti.me/caffe/ja-sam-dzek-trbosjek-pronadeni-dnevnik-otkriva-priznanje-trgovca-950056 |title=Ja sam Džek Trbosjek: Pronađeni dnevnik otkriva priznanje trgovca |website= |author= |date=11. 8. 2017 |accessdate=11. 8. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170811144354/http://www.vijesti.me/caffe/ja-sam-dzek-trbosjek-pronadeni-dnevnik-otkriva-priznanje-trgovca-950056 |archive-date=11. 08. 2017 |url-status=dead }}</ref> Дневник је припадао Џејмсу Мејбрику, трговцу памука из [[Ливерпул]]а.<ref name="vijesti"/> == Чињенице == Прва идентификована жртва била је [[Мери Ен Николс]] која је пронађена заклана у дворишту једне зграде [[31. август]]а [[1888]]. Жртве Џека Трбосека биле су жене које су се повремено бавиле проституцијом и које су "ординирале" у једном од најсиромашнијих крајева Лондона, у [[Вајтчепел]]у ([[Ист Енд|Ист енд]]). Са изузетком последње, која једва да је имала 25 година, све остале су биле жене у зрелим годинама. Број и природа жртава представљају још и данас енигму за истраживаче: зашто је убица одабрао [[проституција|проститутке]]? Зашто се зауставио после петог убиства? Зашто се баш последње убиство одиграло у таквим околностима? == Начин деловања == Већина убистава се догодила на јавним или полујавним местима, на плочницима или у двориштима стамбених зграда. То је стога што се чин [[проституција|проституције]] у тадашње време није одвијао ни у [[хотел]]у ни у приватном стану, него ноћу у дворишту стамбених зграда или у приватном пролазу између две зграде, обично у каквом [[ћорсокак]]у. Жртве би биле заклане, вероватно страга; Трбосек би потом отварао абдомен жртве извлачећи одатле унутрашње органе ([[систем органа за варење|црева]], [[бубрег]]е, [[материца|материцу]]), након чега би те исте органе остављао на лешевима или их односио са собом. Прецизност којом су жртве биле распорене, као и чињеница да су се убиства одиграла ноћу на неосветљеним местима, упућује на закључак да је убица имао одређено [[хирургија|хируршко]] знање, или да је, у најмању руку, био доброг општег образовања које му је омогућавало до дође до књига о [[анатомија|анатомији]]. Једна од његових жртава, ''[[Елизабет Страјд]]'', била је заклана али не и распорена: аналитичари процењују да Џек Трбосек вероватно није могао да изведе своју замисао на време. Последња жртва, ''Мери Џејн Кели'', нечим је очевидно заслужила посебан третман. То је, вероватно, стога што је једина убијена на затвореном месту (убиство се одиграло у њеном стану). Њени органи били су разбацани свуда по стану, а готово сви удови били су одвојени од трупа. == Жртве == "Званичне" жртве су: Мери Ен Николс, Ени Чепман, Елизабет Страјд, Кетрин Едоуз и Мери Кели. Оне за које се претпоставља да су жртве Џека Трбосека су Елис Макензи (заклана у својој 40. години, [[јул]]а [[1889]]), Френсис Колс (имала је 26 година када је пронађена пререзаног гркљана). * '''Вила Феј''' - надимак који је дан непознатој жртви, према извештају нађеној [[26. децембар|26. децембра]] [[1887]]. , убијеној "ударцем коца у стомак ". Говорило се да је "Вила Феј" само креација медија која је настала због збуњујућих изјава што су их дале Ема Елизабет Смит и њена пријатељице Марта Табрам. Име "Вила Феј" појављује се тек неколико година након убиства. Данас не постоје информације о томе да ли је "Вила Феј" постојала или не, а Центар за породичне евиденције из [[Клеркенвел]]а у [[Лондон]]у нема никаквих информација о особи имена "Феј" или сличног) убијеној у том периоду. * '''Ана Милвод''' - рођена око [[1850]]. (наводно), по извештају нападнута [[25. фебруар]]а [[1888]]. и потом хоспитализирана због "бројних убода у ноге и доње делове тела". Пуштена је из болнице, но преминула је, наводно због природних узрока, [[31. март]]а [[1888]]. * '''Ејда Вилсон''' - по извештају нападнута [[28. март]]а [[1888]]. с два убода у врат, преживела напад. * '''Ема Елизабет Смит''' - рођена око [[1843]]. (наводно). Нападнута је [[3. април]]а [[1888]]. тако што јој је тупи предмет гурнут у [[вагина|вагину]] чиме јој је оштећена међица. Преживела је напад и успела упркос повредама доћи до своје куће. Пријатељи су је одвели у болницу где је полицији рекла да су је напала 2 или 3 мушкарца, од којих је један био тинејџерске доби. Пала је у кому и преминула [[5. април]]а [[1888]].. * '''Марта Табрам''' - рођена [[10. maja]] [[1849]], убијена [[7. август]]а [[1888]]. Нађена је са укупно 39 рана од убода. Од неканонских Вајтечапелских убистава, Табрамова се од свих наведених жртава сматра као 6. могућа жртва Џека Трбосека, због евидентног недостатка јасног мотива, географског и периодичког проксимитета канонских напада и очигледне бруталности напада. * '''[[Вајтхолска мистерија|Вајтчапелска мистерија]]''' - појам који се користи за догађај када је у подруму новог средишта Метрополитанске полиције нађен безглави торзо мртве жене. Догађај се збио [[2. октобар|2. октобра]] [[1888]]. Рука која је припадала жртви, недуго пре убиства виђена је како плута у [[Темза|Темзи]]. У близини торза нађена је и закопана нога која је такође била њена. Остали удови и глава никад нису пронађени, а тело никад није идентификовано. * '''Ана Фармер''' - рођена [[1848]], по извештају нападнута [[21. новембар|21. новембра]] [[1888]]. Упркос реза на грлу успела је да преживи. Рана је била површна и највероватније узрокована тупим ножем. Полиција је веровала да си је она сама направила рану те је истрага прекинута . * '''Роуз Милет''' - (право име највероватније Кетрин Милет) рођена [[1862]], а умрла [[20. децембар|20. децембра]] [[1888]]. По извештају задављена је "ужетом снажно повученим око врата", иако су неки инспектори мислили да се случајно сама угушила овратником властите хаљине док је била у пијаном стању. * '''Елзабет Џексон''' - проститутка чији су разни делови тела пронађени и покупљени у [[Темза|Темзи]] између [[31. мај]]а и [[25. јун]]а [[1889]]. По извештају идентификована је по ожиљцима које је имала пре нестанка и наводног убиства . * '''Eлис Мекензи''' рођена око [[1849]], а убијена [[17. јул]]а [[1889]]. Узрок смрти, према извештају, био је "пререз леве вратне артерије", но на телу је пронађено још рана и посекотина . * '''Убиство у улици Пинчин''' - назив је који је дан случају од [[10. септембар|10. септембра]] [[1889]], када је пронађен торзо у сличном стању као и у ''Витечапелских мистериј'', иако руке нису биле одсечене. Непотврђене спекулације из тог времена говоре да је тело припадало ''Лидији Харт'', проститутки која је нестала пре уморства. ''Вајтчапелска мистерија'' и "Убиство у улици Пинчин" највероватније су била дела серијског убице којему је предложен надимак "Убица од торза". Питање јесу ли Џек Трбосек и "Убица од торза" једна или двије различите особе које су имале неутврђену везу један с другим (делујући у истом периоду). * '''Фрeнсис Колес''' рођена [[1865]], а убијена [[13. фебруар]]а [[1891]]. Мање ране на глави и леђима сугеришу да је насилно бачена на земљу пре него што јој је [[гркљан]] пререзан. Осим наведених, на телу није било никаквих других повреда. Тело јој је пронађено испод железничког лука у Свалов Гарденсу. Ово је била 11. и последња жртва у [[Лондон]]ском полицијском извештају која је убијена у Витечелу. * '''Кери Браун''' рођена око [[1835]], убијена [[24. април]]а [[1891]]. на [[Менхетн]]у у [[Њујорк]]у. Задављена је одећом, а потом осакаћена ножем. На телу јој је нађена велика рупа између ногу и абдомена и неколико јачих посекотина на леђима и ногама. Ниједан орган није одстрањен са места злочина, иако је један јајник нађен на кревету. Ни данас није јасно да ли је он тамо смештен намерно или се случајно нашао на кревету током процеса сакаћења. Убиство је упоређено са онима из Витечела, но лондонска полиција изјавила је да та два злочина нису повезана. === Потврђене жртве === {| class="wikitable" style="background:#FFFFF3; width:170px; border: 1px solid #8888aa; float:right; margin-left:1em;" |- ! style="background:#F6E6AE; text-align:center;" | Канонска петорка<br />Жртве Џека Трбосека |- | style="text-align:center;" | [[Мери Ен Николс]] |- | style="text-align:center;" | [[Ени Чепман]] |- | style="text-align:center;" | [[Елизабет Страјд]] |- | style="text-align:center;" | [[Кетрин Едоуз]] |- | style="text-align:center;" | [[Мери Џејн Кели]] |} За пет жена се данас са сигурношћу може тврдити да су биле жртве Џека Трбосека: ;[[Мери Ен Николс]] Била је позната и под именом "Поли" Николс, рођена [[1845]], удата за Виљема Николса, мајка петоро деце, растала се од мужа [[1882]]. године. Убијена је у ноћи [[31. август]]а [[1888]], а њено тело је кремирано на гробљу Лефорд [[6. септембар|6. септембра]] исте године. Њено тело је пронађено у три сата изјутра, пререзаног гркљана, готово одвојено од главе, са цревима обмотаним око врата и засеченим абдоменом; њени генитални органи били су такође расечени. [[Аутопсија|Аутопсијом]] је утврђено да је убица леворук, што су доцније криминолози више пута одбацивали. Тадашње новине (које су врвеле од чланака о убијеним женама, које су биле осакаћене и живе спаљене) посматрале су цео овај случај као "чудан", истичући, на тај начин, особеност убичиног начина деловања. ;[[Ени Чепман]] Рођена као Елиза Ан Смит [[1841]], удата за Џона Чепмана [[1869]]. и мајка две девојчице, убијена је [[8. септембар|8. септембра]] [[1888]]. у стражњем дворишту Ханбјури улице бр. 29. Њено тело је кремирано [[14. септембар|14. септембра]] исте године. Њено тело је пронађено у лежећем положају на земљи, пререзаног врата и скоро потпуно обезглављено. Трбух је био отворен, [[систем органа за варење|црева]] су остављена на десном рамену жртве, док су [[вагина]], [[материца]] и две трећине [[мокраћна бешика|мокраћне бешике]] биле некуд однесене. Код њених ногу пронађено је неколико новчића и коверат који је био адресиран на 20. август. Један очевидац, који је живео у згради, рекао је да је чуо неку жену како виче "не", али је признао да се није усудио да погледа кроз прозор. Сутрадан, једна девојчица је испричала полицији да је видела неколико кућа одатле локву крви: полицајци су закључили да се вероватно ради о трагу који је убица оставио за собом носећи органе жртве. Неколико дана касније полицајци су у кварту ухапсили једног месара, Јеврејина, Џона Пизера, на основу кожне кецеље пронађене на месту злочина. Врло брзо је, међутим, установљено да тај комад коже нема никакве везе са злочином: припадао је једном од станара те зграде који га је опрао и оставио ту да се суши. Пизер је ипак задржан у притвору два дана, што је дало времена полицији да га оправда у очима гомиле која је била спремна да га линчује. Од тада па надаље убица је оквалификован као полудели фанатик или сексуални манијак који нема никакво знање о [[анатомија|анатомији]]. Неколико очевидаца је само потврдило да је видело жртве у разговору са извесним човеком који је носио црни коферчић у руци и који је на глави имао цилиндар. ;[[Елизабет Страјд]] Рођена [[1843]]. у [[Шведска|Шведској]], мајка двоје деце, развела се [[1876]], пронађена је мртва [[30. септембар|30. септембра]] [[1888]]. Тело је пронашао у дворишту клуба Бернер извесни Луис Димшуц. Њено тело је кремирано на гробљу Ист у [[Лондон]]у. Њено беживотно тело је пронађено у дворишту зграде коју су насељавали [[Јевреји]] и [[Нијемци|Немци]]. Само јој је грло било дубоко засечено; према сведочењу једног кочијаша крв јој је још увек текла кад ју је пронашао. За ово убиство није сасвим сигурно да га је починио исти убица, јер се убрзо потом догодило још једно убиство на месту толико удаљеном од овог да скоро да није могуће да је исти човек у питању. ;[[Кетрин Едоуз]] Рођена [[1842]]. у Волверхамптону, изродила је троје деце са својим животним сапутником Томасом Конвејом. Убијена [[30. септембар|30. септембра]] [[1888]], пронађена изузетно унакаженог тела на јавном месту, у једном парку. Кетрин Едоуз је стављена на страшне муке вероватно зато што Џек није стигао да доврши свој посао на Елизабет Страјд. Њено беживотно тело је лежало у бари крви, отвореног стомака. Жртва је комплетно раскомадана, [[нос]] и лево [[уво]] одсечени, на лицу је ножем било урезано велико латинично слово V. Тело је било готово обезглављено, [[желудац]] и црева остављена на десном рамену, [[јетра]] исечена, [[бубрег|бубрези]] и генитални органи некуд однесени. ;[[Мери Џејн Кели]] [[Датотека:MaryJaneKelly Ripper 100.jpg|мини|200 п| Фотографија коју је снимила полиција после убиства Мери Кели]] Рођена [[1863]], убијена је у петак [[9. новембар|9. новембра]] [[1888]]. око три сата изјутра. Њени остаци кремирани су на католичком гробљу у Лондону. Ово последње убиство превазишло је својом стравичношћу сва остала; довољно је само прочитати извештај са аутопсије да бисмо се у то уверили: ''Тело је испружено по средини кревета, рамена спљоштена, али је осовина тела благо нагнута на леву страну, глава лежи на левом образу. Лева рука се налази уз тело, левом подлактицом укошена удесно и постављена на абдомен. Десна рука, једва прикачена за тело, лежи на душеку, док подлактица на абдомену пружа поглед на стешњене прсте. Ноге су широко раширене, лева бутина образује прав угао са трупом, док десна бутина оцртава туп угао са пубичном кости. Цела спољна површина абдомена и бутина је расцепана, а сви унутрашњи органи су извађени из трбушне дупље. [[Grudi|Груди]] су разрезане, руке унакажене многобројним неправилним убодима ножем, а лице је скроз непрепознатљиво. Ткиво врата је раскомадано све до кости. Унутрашњи органи су разбацани свуда унаоколо: [[материца]], [[бубрег|бубрези]] и једна дојка се налазе испод главе; друга дојка уз десну ногу; [[јетра]] међу ногама; [[систем органа за варење|црева]] десно од тела; [[слезина]] лево од тела; месни дроњци абдомена и бутина нагомилани на столу; [[срце]] је ишчупано и никад није пронађено. == Личност убице == === Надимак === [[Датотека:DearBossletterJacktheRipper.jpg|мини|200п|''-{Dear Boss}-''...]] "Џек Трбосек" је надимак који је можда смислио један новинар или — што је мање вероватно — који долази од самог Џека. Надимак, који је остао запамћен у историји, води порекло од писма насловљеног са "[[Драги шефе (писмо)|Драги шефе]]", које је стигло [[27. септембар|27. септембра]] [[1888]]. у редакцију Централне новинске агенције, и које је потписано са Џек Трбосек. Не зна се да ли је писмо било аутентично; неки сматрају да представља покушај да се појача одјек који је цела афера имала у јавности. Неки потврђују да надимак уистину долази од једног новинара који је, желећи да подгреје своје чланке, наденуо убици ово име. Псеудоним Џек Трбосек је, ипак, наставио да живи у јавности, јер је [[Скотланд јард]] дао дозволу за умножавање овог писма у свим новинама надајући се да ће неко можда препознати рукопис убице. === Озлоглашеност === У поређењу са осталим серијским убицама, Џек Трбосек је оставио за собом мали број жртава. Разлоге његове озлоглашености треба тражити у другим стварима. У време када се све то дешава његови злочини налазе пут до јавности путем [[медији|медија]]. Свирепост коју је испољавао на жртвама била је застрашујућа: жртве су биле заклане, распорене или им је била одсечена глава. Спретност Џека Трбосека такође је допринела да буде толико познат. Више чинилаца је омогућило убици да уђе у анале злочина и у колективно сећање. Најзначајније је убичино коришћење медија, што је за то време била новина. Од неколико писама послатих у редакције један број њих се са сигурношћу може приписати убици; та су писма произвела ефекат грудве снега која је недела убице учинила актуелним у наредним месецима. Знатижеља јавности била је увећана више пута поновљеним неуспесима Скотланд јарда. Један од чинилаца је и мистерија која још и данас наставља да обавија личност Џека: полиција никад није открила идентитет убице, и врло је вероватно да јој никада и није допао шака. Спекулације, које трају још од првог дана, настављају да подгревају знатижељу. == Писма == За време Трбосекових убистава, полиција и новине су примале много писама у вези овог случаја. Нека од њих била су и од добронамерних особа које су давале савете како да ухвати убицу. Но, велика је већина сматрана бескорисном и игнорисана. Најзанимљивија писма су она у којима пише да је аутор Џек Трбосек. Многи стручњаци мисле да ниједно од писама није право, али постоје три писма за која се одувек веровало да су права. То су: * '''Писмо [[Драги шефе (писмо)|Драги шефе]]'''- писмо је послано [[25. септембар|25. септембра]] [[1888]], а примљено је [[27. септембар|27. септембра]]. У писму је писало како ће убица својој следећој жртви одсећи ухо, но многи су мислили да је писмо лажно. Но када је пронађено тело Кетрин Едоуз, којој је недостајало ухо, привукло је пажњу полиције. Након убистава полиција је тврдила да је писмо шала неког локалног новинара. * '''Разгледница [[Смели Џек (разгледница)|Смели Џек]]'''- разгледница примљена [[1888]]. Разгледница помиње да су две жене убијене јако близу једна другој. Реч је о Кетрин Едоуз и Елизабет Страјд. Убијене су рано ујутро [[30. септембар|30. септембра]] [[1888]]. Неки тврде да је писмо послано пре убиства и да је право зато што аутор писма није могао знати шта ће се догодити. Но писмо је печатирано више од 24 сата након што се убиство десило и тада су новинари већ знали шта се десило. * '''Писмо [[Из пакла (писмо)|Из пакла]]'''- писмо послано и примљено [[1888]]. Иако постоји много писама које је послано у полицију ово се сматра јединим аутентичним писмом правог Џека Трбосека. За разлику од писма [[Драги шефе (писмо)|Драги шефе]] и разгледнице [[Смели Џек (разгледница)|Смели Џек]], ово писмо није потписано са именом Џек Трбосек. Писмо је послато у малом пакету који је, као што су лекари утврдили, садржавао и половину људског [[бубрег]]а сачуваног у [[алкохол]]у. Убица је извадио 1 [[бубрег]] Кетрин Едоуз. Многи мисле да је то била половина тог бубрега. Неки су службеници мислили да су бубрег набавили студенти медицине и послали га поштом као шалу. == Трагови == === [[Графит у улици Гоулстон]] === Почев од двоструког убиства од [[30. септембар|30. септембра]], полиција је истражила места злочина у потрази за евентуалним траговима и сведоцима. Око три сата изјутра један од инспектора, по имену Алфред Лонг, открива графит исписан белом кредом на зиду, недалеко од места где је убијена Катрин Едоуз. Текст гласи: "-{The Jews are the men That Will not be Blamed for nothing}-" (Јевреји неће бити окривљени ни за шта). Да не би дошло до побуђивања [[антисемитизам|антисемитских]] осећања, натпис је забележен и одмах обрисан. Трбосеколози су, у међувремену, запазили занимљиву везу између правописно погрешно написане речи -{Juwes}- уместо -{Jews}- (Јевреји), као име Јубелум (ученик Хирамов) које се често среће у светој књизи слободних зидара ([[слободно зидарство|масона]]). Одатле је закључено да је Џек Трбосек био масон, или да је, у најмању руку, био близак масонима. == Теорије и осумњичени == [[Датотека:William gull.jpg|мини|десно|150п|сер Вилијам Гал]] [[Датотека:Tumblety.jpg|мини|десно|150п|Франсис Тамблети]] Тројица осумњичених били су предмет књига и филмских адаптација. То су принц [[Алберт Виктор]], наследник енглеске круне, лекар и хирург сер Вилијам Гал, и сликар и уметник Волтер Сикерт. * Патриша Корнвел у својој књизи ''Портрет убице: Џек Трбосек – случај закључен'' брани теорију (засновану на некадашњим узорцима [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]) према којој би [[Волтер Сикерт]] био аутор ових пет убистава. Његова ум. дела представљала би тако одјек његових злочина. Аргумент књиге почива на гомили случајности које немају снагу доказа. Она показује да је сасвим извесно да је Сикерт повезан са једним или више писама написаних под псеудонимом убице, али не успева да пружи необорив доказ његове кривице. * У својој ''Црвеној књизи о Џеку Трбосеку'' Стефан Бургоан покушава да објективно опише све чињенице без намере да проба да установи идентитет Џека Трбосека. * Извесни доктор Нил Крим, који је изјавио ''"Ја сам Џек...!"'' док је био на вешалима<ref>[http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/napitak-za-protivzivot Политикин Забавник: Човек с мржњом у бочици - "Напитак за противживот", бр. 3071, петак 17. децембар 2010.]</ref>, дуго је сматран као осумњичени број један, баш као и мистериозни Џејмс Мејбрик, који се издавао за Џека Трбосека у свом дневнику. * У стрипу ''Из пакла'', аутора Алана Мура, који је потом адаптиран у биоскопима, кривац је краљев лекар сер Вилијам Гал, [[хирургија|хирург]] краљевске породице. Иако мотиви овог лекара остају и данас предмет разних контроверзи (према којима су проститутке биле сведоци тајног брака — који није доказан — између принца Алберта од Енглеске и једне просте католикиње; Гал је добио задатак да их елиминише да не би могле да уцењују краљевску породицу), чини се да су за његову кандидатуру од пресудног значаја били извештаји са аутопсије који истичу прецизност расецања. Имајући у виду чињеницу да су убиства била почињена ноћу на мрачним местима, један хирург је могао имати довољно анатомског знања да их изведе. Па ипак, на крају своје књиге Алан Мур наглашава да је ова теорија чиста фикција без трунке упоришта у реалности. * Најзад, у једном писму написаном [[1913]]. а откривеном [[1993]]. Џ. Г. Литлчајлд, главни инспектор тајне полиције Лондона [[1888]], помиње извесног Франсиса Џ. Тамблетија. Његове сумње базирају се на прошлости овог надрилекара у Сједињеним Америчким Државама и на изјавама његових ближњих које потврђују да је он сам истицао велику мржњу према женама (говорио је за њих да су стока). Овај осумњичени је ухапшен [[19. новембар|19. новембра]] [[1888]], [[Скотланд јард]] га је теретио за убиства проститутки, али га је ипак пустио уз кауцију. На крају је замакао у Сједињене Државе; више инспектора му је било за петама, али је Тамблети успео да мистериозно нестане јануара [[1889]]. Убрзо затим, [[медији]] су почели да јављају о убиствима на Далеком западу, зачуђујуће сличним онима које је починио Трбосек, као и о шест ужасних убистава у Манагви. Тамблети је умро у [[Сент Луис]]у (држава [[Мисури]]), [[28. мај]]а [[1903]]. * Један од осумњичених био је убица [[Џорџ Чепмен]]. Ниједна ваљана чињеница не потврђује нити оспорава ове теорије. == Откриће из 2014. == У септембру [[2014]]. године десило се можда највеће откриће у овом случају. Наиме, бизнисмен Русел Едвардс аматерски се бавио случајем годинама и на њему је лично ангажовао и др Јарија Лоухелајинена, светски познатог стручњака специјализованог у анализи генетских доказа с историјских места злочина. Кључни доказ нађен је на шалу жртве [[Кетрин Едоуз]]. Генетски материјал са њега упоређен је са [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]] њених потомака, те потомцима више од стотину осумњичених особа. Користећи најсавременије методе утврђено је да се [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]] савршено поклопио с једним сумњивцем - [[Пољаци|пољским]] имигрантом под именом [[Арон Космински]]. Због овог доказа, многи криминолози овај случај сматрају решеним, јер никад није откривен бољи доказ који би открио ко је био Џек Трбосек.<ref>[http://www.24sata.hr/svijet/nakon-126-godina-napokon-otkrili-tko-je-jack-trbosjek-383131?utm_source=Facebook&utm_medium=Status&utm_content=383131&utm_campaign=24sata+Facebook+status Nakon 126 godina: Konačno otkrili tko je bio Jack Trbosjek]</ref><ref>[https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2019&mm=03&dd=19&nav_id=1519716 Мистерија дуга 130 година, коначно решена: Откривено ко је био Џек Трбосек (Б92, 19. март 2019)]</ref> == Види још == * [[Убиства у Вајтчепелу|Убиства у Вајтечепелу‎]] * [[Џек Трбосек (стрип)]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Jack the Ripper}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Џек Трбосек| ]] [[Категорија:Мистерије]] [[Категорија:Историја Лондона]] [[Категорија:Неидентификоване серијске убице]] sfoz2pgzcb814sm0yudfvgjt52cf5sy 0 145887 25139133 24166739 2022-08-05T06:58:19Z 31.135.78.69 /* Ступњеви придева */ wikitext text/x-wiki {{short description|Део говора који описује именицу или заменицу}} '''Придеви''' су [[реч]]и које означавају особину појма означеног [[именице|именицом]] уз коју стоје. Они спадају у [[Деклинација (лингвистика)|променљиве]] [[српски језик#Врсте речи|врсте речи]]. Нису самосталне, а у [[Реченица|реченици]] врше службу [[атрибут (граматика)|атрибута]] или дела именског предиката. Придеви [[род (граматика)|род]], [[бројеви (врста речи)|број]] и [[падеж]] добијају од именице уз коју стоје. Примери за придеве су: У лажи су '''кратке''' ноге; Нова девојчица у нашој школи је '''лепа'''. Придеви су врста речи која се придева именицама, односно описује именице. Они су у многим језицима речи које мењају [[именице]], обично их описујући или специфицирајући, али нису универзална врста речи, јер немају сви језици придеве. На примјер, [[кинески језик]] нема придјеве: све речи које се преводе као придјеви заправо су [[стативни глагол]]и. У неким се језицима [[партицип]]и користе као придеви. Именице које мењају друге именице понекад се зову модификујуће именице, именице с придевском службом, или део сложене именице<ref name="Trask">{{Cite book|page=188|title=A Dictionary of Grammatical Terms in Linguistics |last= Trask |first=R.L. |isbn=978-1-134-88420-9 |date= 2013|publisher= Taylor & Francis |author-link=Larry Trask}}</ref> (нпр. [[енглески језик|енг.]] -{''ice''}- u -{''ice cream''}-; српски ''радио'' у ''радиоапарат''). У неким језицима, као што је [[енглески језик|енглески]], не постоји договор око придева: неки сврставају енглеске [[члан]]ове (-{''a'', ''an'', ''the''}-) и посвојне облике именица (-{''Mary's''}-) у придевима, а неки не. У српском језику речи „тај“, „мој“, „његов“ се класификују као [[заменице]], а речи „Иванов“ и „Маријин“ су придеви, иако имају веома сличну функцију. , као и граматичка својства (нпр. промена по падежу). Придеви се деле на: * Описне, који означавају особине именица уз које стоје. * [[Присвојни придеви|Присвојне]], који означавају припадање именице уз коју стоје некоме. * Градивне, који означавају од чега је начињена именица уз коју стоје. * Временске, који означавају именицу по времену. * Месне, који означавају на које се место односи именица уз коју стоје. == Придевски вид == Придевски вид је [[Граматика|граматичка]] категорија коју имају само придеви. Постоје два придевска вида: * Неодређен придевски вид (''леп човек'') * Одређен'''и''' придевски вид (''леп'''и''' човек'') Реч која се налази у одређеном придевском виду увек се завршава самогласником '' -и. '' Одређени придевски вид је обавезан за речи у множини. == У српском језику == У српском су придеви промењива врста речи. Сваки се придев мења по: * [[род (граматика)|роду]] (тј. сваки придев има посебне облике у сва три рода) * [[број (граматика)|броју]] * [[падеж]]има Придеви имају исти [[Род (граматика)|род]], [[Број (граматика)|број]] и [[падеж]] као именица којој се предлажу. Многи се придеви мењају и по ''ступњевима'', а постоји и промена по ''одређености''. === Подела придева === Придеви се деле по значењу на: * описне или квалитативне (''какво је нешто'', нпр. ''жут'', ''велики'') * посвојне (''чије је нешто'', нпр. ''очево'', ''мачје'') * градивне (''од чега је нешто'', нпр. ''златан'', ''дрвен'') === Именичка (неодређена) промена === Ова промена придева се користи: * када су придеви део именског предиката * код посвојних придева на -''ов'', -''ев'', -''ин'', ''-јев'', ''-љев'' (''стричев'', ''свекрвин'', ''Иванов'', ''Гарибалдијев'', ''Јаковљев''...) У говорном се језику неодређени облици употребљавају ређе од одређених, осим у номинативу. {| class="wikitable" |+ Именичка или неодређена деклинација |- ! Падеж !! Мушки род (јд.) !! Женски род (јд.) !! Средњи род (јд.) !! Мушки род (мн.) !! Женски род (мн.) !! Средњи род (мн.) |- | [[Номинатив]] || леп-Ø || леп-а || леп-о || леп-и || леп-е || леп-а |- | [[Генитив]] || леп-а || леп-е || леп-а || леп-их || леп-их || леп-их |- | [[Датив]] || леп-у || леп-ој || леп-у || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |- | [[Акузатив]] || леп-а {{мало|(за живо)}} <бр> леп-Ø {{мало|(за неживо)}} || леп-у || леп-о || леп-е || леп-е || леп-а |- | [[Вокатив]] || леп-и || леп-а || леп-о || леп-и || леп-е || леп-а |- | [[Локатив]] || леп-у || леп-ој || леп-у || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |- | [[Инструментал]] || леп-им || леп-ом || леп-им || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |} === Придјевско-заменичка (одређена) промена === Ова промена придева се користи: * ако је уз именицу још и [[показне заменице|показна замјеница]] (нпр. ''тај'') * у делу назива (тј. ако се придев увек користи уз именицу у некој фрази) * код посвојних придева на -''ји'', -''ки'' (''градски'', ''јутарњи'', ''војнички''...) * код неких придева као што су ''јарки, жарки'' * код придева који завршавају на -ћи (бријаћи, шиваћи, идући) * код придева који означавају именицу с обзиром на положај и у простору и у времену (''месечни, недељни, давни, ноћни, северни, јужни, десни'') * код придева на -дни, -ени, -ни (''радни, кућни, речни, водени, копнени, вјенчани'') * код посвојних придева на -ски, -шки, -ји, -њи, -шњи... (''козји, вечерњи, унутрашњи, градски, војнички, младићки, скијашки'') {| class="wikitable" |+ Придевско-заменичка или одређена деклинација |- ! Падеж !! Мушки род (јд.) !! Женски род (јд.) !! Средњи род (јд.) !! Мушки род (мн.) !! Женски род (мн.) !! Средњи род (мн.) |- | Номинатив || леп-и || леп-а || леп-о || леп-и || леп-е || леп-а |- | Генитив || леп-ог(а) || леп-е || леп-а || леп-их || леп-их || леп-их |- | Датив || леп-ом(у) || леп-ој || леп-у || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |- | Акузатив || леп-ог(а) {{мало|(за живо)}} <бр> леп-и {{мало|(за неживо)}} || леп-у || леп-о || леп-е || леп-е || леп-а |- | Вокатив || леп-и || леп-а || леп-о || леп-и || леп-е || леп-а |- | Локатив || леп-ом(е) || леп-ој || леп-у || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |- | Инструментал || леп-им(а) || леп-ом || леп-им || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |} Основе које завршавају на палатал (нпр. ''туђ'') у неким падежима уместо ''о'' (подебљано у таблици горе) имају ''е'' (ДАТ ''туђ'''е'''м''), и не могу имати навеске на -''е''. === Ступњеви придева === Постоје три ''ступња'' описних придјева: * '''позитив''', којим се исказује апсолутно својство, нпр. ''Иван је брз''. * '''компаратив''', којим се исказује релативно својство нпр. ''Иван је бржи (од Марије, али је ипак спора)'' * '''суперлатив''', којим се исказује својство у односу на све с којима нешто успоређује, нпр. ''Иван је најбржиjи''. Позитив је облик који је „уобичајен”, налази се у речницима и најчешће се употребљава. Компаратив се формира од позитива на следеће начине: * додавањем -''(и)ји'', при чему може доћи до гласовних промена, и уз могуће отпадање суфикса: ''црвен'': ''црвенији''; ''укусан'' : ''укуснији''; ''дубок'' : ''дубљи'' (< ''дуб-ји'') ... * додавањем ''-ши'', само код следећих придева: ''мек'' : ''мекши'', ''леп'' : ''лепши'', ''лак'' : ''лакши'' ... * од друге основе (тј. суплативно): ''добар'' : ''бољи''; ''зао'' : ''гори''; ''велик'' : ''већи''; ''мален'' : ''мањи'' ... Испред ових суфикса нестаје непостојано ''а'' (''укусан'' : ''укусн-ији''). Суперлатив се твори додавањем префикса ''нај''- на компаратив: ''већи'' : ''највећи''. Градивни и посвојни придеви углавном немају ступњеве (осим позитива) - не постоји *''Ивановији'' у значењу "више Иванов". Ако је потребно изразити ступњевање, користи се споменута конструкција с прилогом ''више'' (који је у компаративу, и за којег постоји и суперлатив ''највише''). === Поређење (компарација) придева === Поређење придева је исказивање различите заступљености неке особине код именице уз коју стоји придев. Постоје два степена поређења. Пореде се само описни придеви. * Позитив је основни облик придева * Компаратив је први степен поређења придева. Гради се додавањем наставака -ји, -ији, -ши на позитив. * Суперлатив је други степен поређења придева. Гради се додавањем наставака нај- испред компаратива. '''Пример:''' * нов - новији - најновији '''Неправилна компарација (Јавља се само код ова четири придева):''' * добар - бољи - најбољи * зао - гори - најгори * мали - мањи - најмањи * велик - већи - највећи Код неких придева долази до јотовања: * брз - бржи - најбржи '''Правописна правила код суперлатива''' Када компаратив почиње сугласником Ј, обавезно је удвојено писање сугласника Ј. * јак - јачи - најјачи * једноставан - једноставнији - најједноставнији * јефтин - јефтинији - најјефтинији * јужно - јужније - најјужније == Сложени и полусложени придеви == Сложени придеви, односно придевске сложенице, представљају групу придева који се [[Грађење речи|граде]] потпуним спајањем неке речи са основним придевом, чиме се добија нови, сложени придев са специфичним значењем. Тако се, на пример, спајањем два придева: светао и плав, добија нови, сложени придев - светлоплав, док се спајањем два придева: јужни и словенски, добија нови, сложени придев - јужнословенски.{{sfn|Клајн|2004|p=209}} Полусложени придеви, односно придевске полусложенице, представљају групу придева који се [[Грађење речи|граде]] повезивањем неке речи са основним придевом уз помоћ цртице, чиме се добија нови, полусложени придев, а значење тог придева проистиче из односа између његових саставних делова. Тако се, на пример, повезивањем два придева: руски и енглески, уз помоћ цртице, добија нови придев: руско-енглески, који означава неку појаву која је у исто време и руска и енглеска - на пример: руско-енглески речник.{{sfn|Клајн|2004|p=209}} == Види још == * [[Врсте речи]] * [[Присвојни придеви]] * [[Придеви у латинском језику]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Клајн|first=Иван|authorlink=Иван Клајн|title=Речник језичких недоумица|year=2004|orig-year=1981|edition=6.|location=Београд|publisher=Српска школска књига|url=https://svetgramatikeiknjizevnostiblog.files.wordpress.com/2017/02/ivan-klajn-recnik-jezickih-nedoumica.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Николић|editor-first=Мирослав|title=Речник српскога језика|year=2011|orig-year=2007|edition=2.|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://drive.google.com/file/d/0B4Zo8wPlNpaeNGdoQXNRaGdrT3c}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|authorlink3=Мато Пижурица|title=Правопис српскога језика|year=2010|orig-year=1993|edition=измењено и допуњено екавско|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=http://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/02/2010_Pravopis_MS.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Шипка|first=Милан Н.|authorlink=Милан Шипка|title=Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником|year=2010|edition=1.|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://slavovs.files.wordpress.com/2015/07/milan-c5a1ipka-pravopisni-rec48dnik-srpskog-jezika-2010.pdf}} * {{Cite journal | author = Dixon, R.M.W. | year = 1977 | title = Where have all the adjectives gone? | journal = Studies in Language | volume = 1 | pages = 19–80 | doi = 10.1075/sl.1.1.04dix }} * {{cite book |last=Dixon |first=R.M.W. |author2=R. E. Asher (Editor) |title=The Encyclopedia of Language and Linguistics |publisher=Pergamon Press Inc |edition=1st |year=1993 |pages=29–35 |isbn= 0-08-035943-4}} * Dixon, R.M.W. (1999). Adjectives. In K. Brown & T. Miller (Eds.), ''Concise encyclopedia of grammatical categories'' (pp.&nbsp;1–8). Amsterdam: Elsevier. {{ISBN|0-08-043164-X}}. * {{cite book |last=Rießler |first=Michael |title= Adjective attribution |publisher=[[Language Science Press]] | year=2016 |isbn=9783944675657 | url=https://langsci-press.org/catalog/book/19}} * Warren, Beatrice. (1984). ''Classifying adjectives''. Gothenburg studies in English (No. 56). Göteborg: Acta Universitatis Gothoburgensis. {{ISBN|91-7346-133-4}}. * {{Cite journal | author = Wierzbicka, Anna | year = 1986 | title = What's in a noun? (or: How do nouns differ in meaning from adjectives?) | journal = Studies in Language | volume = 10 | issue = 2| pages = 353–389 | doi = 10.1075/sl.10.2.05wie }} * Brinton, L. 2000. ''The structure of modern English: A linguistic introduction''. * Bolinger, D. 1967. Adjectives in English: Attribution and predication. Lingua18: 1–34. * Carnie, A. 2013. ''Syntax: A generative introduction''. Oxford, UK: Wiley-Blackwell. * Cinque, G. (2014). The semantic classification of adjectives. A view from syntax. Studies in Chinese Linguistics. 35. 1-30. * Crystal, D. 1997. ''A dictionary of linguistics and phonetics'', 4th edition. Oxford, UK: Blackwell Publishers. * Culicover, Peter and Ray Jackendoff. 2005. ''Simpler Syntax''. Oxford University Press: Oxford. * Eroms, H.-W. 2000. ''Syntax der deutschen Sprache''. Berlin: de Gruyter. * Greenbaum, S. 1996. ''The Oxford English grammar''. New York: Oxford University Press. * Haegeman, L. and J. Guéron 1999. ''English Grammar: A generative perspective''. Oxford, UK: Blackwell Publishers. * Jurafsky, M. and J. Martin. 2000. ''Speech and language processing''. Dorling Kindersley (India): Pearson Education, Inc. * Kesner Bland, S. 1996. ''Intermediate grammar: From form to means and use''. New York: Oxford University Press. * Osborne, T. 2003. The left elbow constraint. ''[[Studia Linguistica]]'' 57, 3: 233-257. * Ouhalla, J. 1994. ''Transformational grammar: From principles and parameters to minimalism''. London: Arnold. * Radford, A. 2004. ''English syntax: An introduction''. Cambridge, UK: Cambridge University Press. * Sportiche, D., Koopman, H. J., & Stabler, E. P. (2014). An introduction to syntactic analysis and theory. Chichester: Wiley-Blackwell. * Starosta, S. 1988. ''The case for lexicase''. London: Pinter Publishers. * Bobaljik, J. D. 2012. Universals in Comparative Morphology. MIT Press. * Bresnan, J. 1973. Syntax of the comparative clause construction in English. Linguistic Inquiry 35, 275-343. * Bresnan, J. 1976. On the form and functioning of transformations. Linguistic Inquiry 7, 3-40. * Corver, N. 2006. Comparative deletion and subdeletion. Volume 1, The Blackwell companion to syntax, eds. M. Everaert and H. van Riemsdijk, 582-637. Malden: Blackwell. * Grimshaw, J. 1987. Subdeletion. Linguistic Inquiry, 659-669. * Huddleston, R. and G. Pullum. 2002. The Cambridge gammar of the English Language. * Lechner, W. 2004. Ellipsis in comparatives. Berlin: Mouton de Gruyter. * Napoli D.J. 1983. Comparative ellisis: A phrase structure analysis. Linguistic Inquiry 14, 675-694. * Osborne, T. 2009. Comparative coordination vs. comparative subordination. Natural Language and Linguistic Theory 27, 427-454. * Pinkham, J. 1982. The formation of comparative clauses in French and English. Doctoral dissertation, Harvard University. * Ryan, K. 1983. ''Than'' as a coordination. Papers from the nineteenth regional meeting of the Chicago Linguistics Society. 353-361. * Stassen, Leon. 1985. Comparison and universal grammar. Oxford: Blackwell. * {{Cite book|last=Bowern|first=Claire|title=A grammar of Bardi|date=2013|publisher=De Gruyter Mouton|isbn=978-3-11-027818-7|location=Berlin|oclc=848086054}} * {{Cite book|last=Simpson|first=Jane|title=Warlpiri Morpho-Syntax : a Lexicalist Approach|date=6 December 2012|isbn=978-94-011-3204-6|location=Dordrecht|oclc=851384391} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Adjective}} * [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/promenljive-vrste-reci/pridevi/ Opšte obrazovanje: Pridevi] {{Authority control}} {{Врсте речи}} [[Категорија:Граматика]] [[Категорија:Врсте речи у српском језику]] [[Категорија:Врсте речи]] cqefqv9fm6ciu6lsknbq597gs57sz18 25139135 25139133 2022-08-05T06:59:10Z 31.135.78.69 /* Ступњеви придева */ wikitext text/x-wiki {{short description|Део говора који описује именицу или заменицу}} '''Придеви''' су [[реч]]и које означавају особину појма означеног [[именице|именицом]] уз коју стоје. Они спадају у [[Деклинација (лингвистика)|променљиве]] [[српски језик#Врсте речи|врсте речи]]. Нису самосталне, а у [[Реченица|реченици]] врше службу [[атрибут (граматика)|атрибута]] или дела именског предиката. Придеви [[род (граматика)|род]], [[бројеви (врста речи)|број]] и [[падеж]] добијају од именице уз коју стоје. Примери за придеве су: У лажи су '''кратке''' ноге; Нова девојчица у нашој школи је '''лепа'''. Придеви су врста речи која се придева именицама, односно описује именице. Они су у многим језицима речи које мењају [[именице]], обично их описујући или специфицирајући, али нису универзална врста речи, јер немају сви језици придеве. На примјер, [[кинески језик]] нема придјеве: све речи које се преводе као придјеви заправо су [[стативни глагол]]и. У неким се језицима [[партицип]]и користе као придеви. Именице које мењају друге именице понекад се зову модификујуће именице, именице с придевском службом, или део сложене именице<ref name="Trask">{{Cite book|page=188|title=A Dictionary of Grammatical Terms in Linguistics |last= Trask |first=R.L. |isbn=978-1-134-88420-9 |date= 2013|publisher= Taylor & Francis |author-link=Larry Trask}}</ref> (нпр. [[енглески језик|енг.]] -{''ice''}- u -{''ice cream''}-; српски ''радио'' у ''радиоапарат''). У неким језицима, као што је [[енглески језик|енглески]], не постоји договор око придева: неки сврставају енглеске [[члан]]ове (-{''a'', ''an'', ''the''}-) и посвојне облике именица (-{''Mary's''}-) у придевима, а неки не. У српском језику речи „тај“, „мој“, „његов“ се класификују као [[заменице]], а речи „Иванов“ и „Маријин“ су придеви, иако имају веома сличну функцију. , као и граматичка својства (нпр. промена по падежу). Придеви се деле на: * Описне, који означавају особине именица уз које стоје. * [[Присвојни придеви|Присвојне]], који означавају припадање именице уз коју стоје некоме. * Градивне, који означавају од чега је начињена именица уз коју стоје. * Временске, који означавају именицу по времену. * Месне, који означавају на које се место односи именица уз коју стоје. == Придевски вид == Придевски вид је [[Граматика|граматичка]] категорија коју имају само придеви. Постоје два придевска вида: * Неодређен придевски вид (''леп човек'') * Одређен'''и''' придевски вид (''леп'''и''' човек'') Реч која се налази у одређеном придевском виду увек се завршава самогласником '' -и. '' Одређени придевски вид је обавезан за речи у множини. == У српском језику == У српском су придеви промењива врста речи. Сваки се придев мења по: * [[род (граматика)|роду]] (тј. сваки придев има посебне облике у сва три рода) * [[број (граматика)|броју]] * [[падеж]]има Придеви имају исти [[Род (граматика)|род]], [[Број (граматика)|број]] и [[падеж]] као именица којој се предлажу. Многи се придеви мењају и по ''ступњевима'', а постоји и промена по ''одређености''. === Подела придева === Придеви се деле по значењу на: * описне или квалитативне (''какво је нешто'', нпр. ''жут'', ''велики'') * посвојне (''чије је нешто'', нпр. ''очево'', ''мачје'') * градивне (''од чега је нешто'', нпр. ''златан'', ''дрвен'') === Именичка (неодређена) промена === Ова промена придева се користи: * када су придеви део именског предиката * код посвојних придева на -''ов'', -''ев'', -''ин'', ''-јев'', ''-љев'' (''стричев'', ''свекрвин'', ''Иванов'', ''Гарибалдијев'', ''Јаковљев''...) У говорном се језику неодређени облици употребљавају ређе од одређених, осим у номинативу. {| class="wikitable" |+ Именичка или неодређена деклинација |- ! Падеж !! Мушки род (јд.) !! Женски род (јд.) !! Средњи род (јд.) !! Мушки род (мн.) !! Женски род (мн.) !! Средњи род (мн.) |- | [[Номинатив]] || леп-Ø || леп-а || леп-о || леп-и || леп-е || леп-а |- | [[Генитив]] || леп-а || леп-е || леп-а || леп-их || леп-их || леп-их |- | [[Датив]] || леп-у || леп-ој || леп-у || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |- | [[Акузатив]] || леп-а {{мало|(за живо)}} <бр> леп-Ø {{мало|(за неживо)}} || леп-у || леп-о || леп-е || леп-е || леп-а |- | [[Вокатив]] || леп-и || леп-а || леп-о || леп-и || леп-е || леп-а |- | [[Локатив]] || леп-у || леп-ој || леп-у || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |- | [[Инструментал]] || леп-им || леп-ом || леп-им || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |} === Придјевско-заменичка (одређена) промена === Ова промена придева се користи: * ако је уз именицу још и [[показне заменице|показна замјеница]] (нпр. ''тај'') * у делу назива (тј. ако се придев увек користи уз именицу у некој фрази) * код посвојних придева на -''ји'', -''ки'' (''градски'', ''јутарњи'', ''војнички''...) * код неких придева као што су ''јарки, жарки'' * код придева који завршавају на -ћи (бријаћи, шиваћи, идући) * код придева који означавају именицу с обзиром на положај и у простору и у времену (''месечни, недељни, давни, ноћни, северни, јужни, десни'') * код придева на -дни, -ени, -ни (''радни, кућни, речни, водени, копнени, вјенчани'') * код посвојних придева на -ски, -шки, -ји, -њи, -шњи... (''козји, вечерњи, унутрашњи, градски, војнички, младићки, скијашки'') {| class="wikitable" |+ Придевско-заменичка или одређена деклинација |- ! Падеж !! Мушки род (јд.) !! Женски род (јд.) !! Средњи род (јд.) !! Мушки род (мн.) !! Женски род (мн.) !! Средњи род (мн.) |- | Номинатив || леп-и || леп-а || леп-о || леп-и || леп-е || леп-а |- | Генитив || леп-ог(а) || леп-е || леп-а || леп-их || леп-их || леп-их |- | Датив || леп-ом(у) || леп-ој || леп-у || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |- | Акузатив || леп-ог(а) {{мало|(за живо)}} <бр> леп-и {{мало|(за неживо)}} || леп-у || леп-о || леп-е || леп-е || леп-а |- | Вокатив || леп-и || леп-а || леп-о || леп-и || леп-е || леп-а |- | Локатив || леп-ом(е) || леп-ој || леп-у || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |- | Инструментал || леп-им(а) || леп-ом || леп-им || леп-им(а) || леп-им(а) || леп-им(а) |} Основе које завршавају на палатал (нпр. ''туђ'') у неким падежима уместо ''о'' (подебљано у таблици горе) имају ''е'' (ДАТ ''туђ'''е'''м''), и не могу имати навеске на -''е''. === Ступњеви придева === Постоје три ''ступња'' описних придјева: * '''позитив''', којим се исказује апсолутно својство, нпр. ''Иван је брз''. * '''компаратив''', којим се исказује релативно својство нпр. ''Иван је бржи (од Марије, али је ипак спор)'' * '''суперлатив''', којим се исказује својство у односу на све с којима нешто успоређује, нпр. ''Иван је најбржиjи''. Позитив је облик који је „уобичајен”, налази се у речницима и најчешће се употребљава. Компаратив се формира од позитива на следеће начине: * додавањем -''(и)ји'', при чему може доћи до гласовних промена, и уз могуће отпадање суфикса: ''црвен'': ''црвенији''; ''укусан'' : ''укуснији''; ''дубок'' : ''дубљи'' (< ''дуб-ји'') ... * додавањем ''-ши'', само код следећих придева: ''мек'' : ''мекши'', ''леп'' : ''лепши'', ''лак'' : ''лакши'' ... * од друге основе (тј. суплативно): ''добар'' : ''бољи''; ''зао'' : ''гори''; ''велик'' : ''већи''; ''мален'' : ''мањи'' ... Испред ових суфикса нестаје непостојано ''а'' (''укусан'' : ''укусн-ији''). Суперлатив се твори додавањем префикса ''нај''- на компаратив: ''већи'' : ''највећи''. Градивни и посвојни придеви углавном немају ступњеве (осим позитива) - не постоји *''Ивановији'' у значењу "више Иванов". Ако је потребно изразити ступњевање, користи се споменута конструкција с прилогом ''више'' (који је у компаративу, и за којег постоји и суперлатив ''највише''). === Поређење (компарација) придева === Поређење придева је исказивање различите заступљености неке особине код именице уз коју стоји придев. Постоје два степена поређења. Пореде се само описни придеви. * Позитив је основни облик придева * Компаратив је први степен поређења придева. Гради се додавањем наставака -ји, -ији, -ши на позитив. * Суперлатив је други степен поређења придева. Гради се додавањем наставака нај- испред компаратива. '''Пример:''' * нов - новији - најновији '''Неправилна компарација (Јавља се само код ова четири придева):''' * добар - бољи - најбољи * зао - гори - најгори * мали - мањи - најмањи * велик - већи - највећи Код неких придева долази до јотовања: * брз - бржи - најбржи '''Правописна правила код суперлатива''' Када компаратив почиње сугласником Ј, обавезно је удвојено писање сугласника Ј. * јак - јачи - најјачи * једноставан - једноставнији - најједноставнији * јефтин - јефтинији - најјефтинији * јужно - јужније - најјужније == Сложени и полусложени придеви == Сложени придеви, односно придевске сложенице, представљају групу придева који се [[Грађење речи|граде]] потпуним спајањем неке речи са основним придевом, чиме се добија нови, сложени придев са специфичним значењем. Тако се, на пример, спајањем два придева: светао и плав, добија нови, сложени придев - светлоплав, док се спајањем два придева: јужни и словенски, добија нови, сложени придев - јужнословенски.{{sfn|Клајн|2004|p=209}} Полусложени придеви, односно придевске полусложенице, представљају групу придева који се [[Грађење речи|граде]] повезивањем неке речи са основним придевом уз помоћ цртице, чиме се добија нови, полусложени придев, а значење тог придева проистиче из односа између његових саставних делова. Тако се, на пример, повезивањем два придева: руски и енглески, уз помоћ цртице, добија нови придев: руско-енглески, који означава неку појаву која је у исто време и руска и енглеска - на пример: руско-енглески речник.{{sfn|Клајн|2004|p=209}} == Види још == * [[Врсте речи]] * [[Присвојни придеви]] * [[Придеви у латинском језику]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book|ref=harv|last=Клајн|first=Иван|authorlink=Иван Клајн|title=Речник језичких недоумица|year=2004|orig-year=1981|edition=6.|location=Београд|publisher=Српска школска књига|url=https://svetgramatikeiknjizevnostiblog.files.wordpress.com/2017/02/ivan-klajn-recnik-jezickih-nedoumica.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Николић|editor-first=Мирослав|title=Речник српскога језика|year=2011|orig-year=2007|edition=2.|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://drive.google.com/file/d/0B4Zo8wPlNpaeNGdoQXNRaGdrT3c}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|authorlink3=Мато Пижурица|title=Правопис српскога језика|year=2010|orig-year=1993|edition=измењено и допуњено екавско|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=http://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/02/2010_Pravopis_MS.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Шипка|first=Милан Н.|authorlink=Милан Шипка|title=Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником|year=2010|edition=1.|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://slavovs.files.wordpress.com/2015/07/milan-c5a1ipka-pravopisni-rec48dnik-srpskog-jezika-2010.pdf}} * {{Cite journal | author = Dixon, R.M.W. | year = 1977 | title = Where have all the adjectives gone? | journal = Studies in Language | volume = 1 | pages = 19–80 | doi = 10.1075/sl.1.1.04dix }} * {{cite book |last=Dixon |first=R.M.W. |author2=R. E. Asher (Editor) |title=The Encyclopedia of Language and Linguistics |publisher=Pergamon Press Inc |edition=1st |year=1993 |pages=29–35 |isbn= 0-08-035943-4}} * Dixon, R.M.W. (1999). Adjectives. In K. Brown & T. Miller (Eds.), ''Concise encyclopedia of grammatical categories'' (pp.&nbsp;1–8). Amsterdam: Elsevier. {{ISBN|0-08-043164-X}}. * {{cite book |last=Rießler |first=Michael |title= Adjective attribution |publisher=[[Language Science Press]] | year=2016 |isbn=9783944675657 | url=https://langsci-press.org/catalog/book/19}} * Warren, Beatrice. (1984). ''Classifying adjectives''. Gothenburg studies in English (No. 56). Göteborg: Acta Universitatis Gothoburgensis. {{ISBN|91-7346-133-4}}. * {{Cite journal | author = Wierzbicka, Anna | year = 1986 | title = What's in a noun? (or: How do nouns differ in meaning from adjectives?) | journal = Studies in Language | volume = 10 | issue = 2| pages = 353–389 | doi = 10.1075/sl.10.2.05wie }} * Brinton, L. 2000. ''The structure of modern English: A linguistic introduction''. * Bolinger, D. 1967. Adjectives in English: Attribution and predication. Lingua18: 1–34. * Carnie, A. 2013. ''Syntax: A generative introduction''. Oxford, UK: Wiley-Blackwell. * Cinque, G. (2014). The semantic classification of adjectives. A view from syntax. Studies in Chinese Linguistics. 35. 1-30. * Crystal, D. 1997. ''A dictionary of linguistics and phonetics'', 4th edition. Oxford, UK: Blackwell Publishers. * Culicover, Peter and Ray Jackendoff. 2005. ''Simpler Syntax''. Oxford University Press: Oxford. * Eroms, H.-W. 2000. ''Syntax der deutschen Sprache''. Berlin: de Gruyter. * Greenbaum, S. 1996. ''The Oxford English grammar''. New York: Oxford University Press. * Haegeman, L. and J. Guéron 1999. ''English Grammar: A generative perspective''. Oxford, UK: Blackwell Publishers. * Jurafsky, M. and J. Martin. 2000. ''Speech and language processing''. Dorling Kindersley (India): Pearson Education, Inc. * Kesner Bland, S. 1996. ''Intermediate grammar: From form to means and use''. New York: Oxford University Press. * Osborne, T. 2003. The left elbow constraint. ''[[Studia Linguistica]]'' 57, 3: 233-257. * Ouhalla, J. 1994. ''Transformational grammar: From principles and parameters to minimalism''. London: Arnold. * Radford, A. 2004. ''English syntax: An introduction''. Cambridge, UK: Cambridge University Press. * Sportiche, D., Koopman, H. J., & Stabler, E. P. (2014). An introduction to syntactic analysis and theory. Chichester: Wiley-Blackwell. * Starosta, S. 1988. ''The case for lexicase''. London: Pinter Publishers. * Bobaljik, J. D. 2012. Universals in Comparative Morphology. MIT Press. * Bresnan, J. 1973. Syntax of the comparative clause construction in English. Linguistic Inquiry 35, 275-343. * Bresnan, J. 1976. On the form and functioning of transformations. Linguistic Inquiry 7, 3-40. * Corver, N. 2006. Comparative deletion and subdeletion. Volume 1, The Blackwell companion to syntax, eds. M. Everaert and H. van Riemsdijk, 582-637. Malden: Blackwell. * Grimshaw, J. 1987. Subdeletion. Linguistic Inquiry, 659-669. * Huddleston, R. and G. Pullum. 2002. The Cambridge gammar of the English Language. * Lechner, W. 2004. Ellipsis in comparatives. Berlin: Mouton de Gruyter. * Napoli D.J. 1983. Comparative ellisis: A phrase structure analysis. Linguistic Inquiry 14, 675-694. * Osborne, T. 2009. Comparative coordination vs. comparative subordination. Natural Language and Linguistic Theory 27, 427-454. * Pinkham, J. 1982. The formation of comparative clauses in French and English. Doctoral dissertation, Harvard University. * Ryan, K. 1983. ''Than'' as a coordination. Papers from the nineteenth regional meeting of the Chicago Linguistics Society. 353-361. * Stassen, Leon. 1985. Comparison and universal grammar. Oxford: Blackwell. * {{Cite book|last=Bowern|first=Claire|title=A grammar of Bardi|date=2013|publisher=De Gruyter Mouton|isbn=978-3-11-027818-7|location=Berlin|oclc=848086054}} * {{Cite book|last=Simpson|first=Jane|title=Warlpiri Morpho-Syntax : a Lexicalist Approach|date=6 December 2012|isbn=978-94-011-3204-6|location=Dordrecht|oclc=851384391} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Adjective}} * [https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/promenljive-vrste-reci/pridevi/ Opšte obrazovanje: Pridevi] {{Authority control}} {{Врсте речи}} [[Категорија:Граматика]] [[Категорија:Врсте речи у српском језику]] [[Категорија:Врсте речи]] 86v5yifrx4jc9b807rk4aepi5eeap8k 0 149871 25138576 25131301 2022-08-04T14:52:02Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ емисија | име = Желите ли да постанете милионер? | слика = Желите ли да постанете милионер.png | име_2 = | жанр = [[Квиз]] | формат = | смислио = | развио = | написао = | уредио = | режисер = | тв_кућа = [[БК ТВ|БК]] {{small|[[2002]]—[[2006]]}} <br /> [[ТВ Б92|Б92]] {{small|[[2007]]—[[2009]]}} <br /> [[Прва српска телевизија|Прва]] {{small|[[2010]]—[[2011]]}} <br /> [[Нова С]] {{small|[[2022]]—}} | водитељ = [[Иван Зељковић]] (2002—2011)<br />[[Дејан Пантелић]] (2022—) | жири = | гл_композитор = | уводна_музика = | завршна_музика = | држава = {{зас|Serbia}} [[Србија]] | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = | емисије = | трајање емисије = | последња_емисија = 9. јул 2011. (у Србији) | претходна = | следећа = | службена_страница = http://www.milioner.rs }} '''Желите ли да постанете милионер?''' ({{Јез-енгл|Who Wants to Be a Millionaire?}}) је [[квиз]] пореклом из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] који се емитује у још 106 земаља. Квиз је почео са емитовањем на британској станици -{ITV}- [[4. септембар|4. септембра]] [[1998]]. године. У Србији квиз је свој живот започео [[6. маја]] [[2002]]. на [[БК ТВ|телевизији БК]], али је након губитка лиценце те телевизијске куће емитовање квиза прекинуто. [[9. априла]] [[2007]]. квиз поново почиње да се емитује на [[ТВ Б92|телевизији Б92]]. Последња емисија квиза на [[ТВ Б92|Б92]] приказана је [[22. јуна]] [[2009]]. године. Квиз поново почиње да се емитује на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], [[23. марта]] [[2010]]. године, све до [[9. јула]] [[2011]]. године. Главна награда износила је 5.000.000 динара. Водитељ квиза био је [[Иван Зељковић]]. Први такмичар икада у српском издању квиза је био Александар Обрадовић из Пожаревца, који је освојио 375 000 динара.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=uLmVFQPMjtA&t=764s |title=Brenesel Milioner BK TV |date=12. фебруар 2022. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022. |quote=Око 12:45 се наводи да је то прва емисија, а у снимцима око 14:32 је први приказани такмичар Александар Обрадовић из Пожаревца}}</ref> == Правила квиза == У конкуренцију улазе 10 такмичара од којих се један бира елиминационом игром под називом '''"Брзи прсти"'''. Такмичари имају задатак да у што краћем року поставе одређене појмове у тачан редослед. Најбржи такмичар седа у '''"Врућу столицу"''' и започиње игру. Његов задатак је да одговори тачно на 15 питања од којих свако има по четири понуђена одговора. Свако питање носи одређену суму. На петом и десетом питању налазе се загарантоване суме. Уколико такмичар да погрешан одговор, осваја само суму која му је последња загарантована. Такмичар може у сваком тренутку одустати пре давања коначног одговора. Такмичар такође има на располагању четири врсте помоћи: * Помоћ '''"пола-пола"''' компјутер одстрањује два нетачна одговора, остаје један тачан и један насумице изабран нетачан одговор. * '''"Помоћ публике"''' се састоји од тога да публика присутна у студију даје мишљење о тачном одговору притиском на тастер. * Код помоћи '''"Позови пријатеља"''' такмичар може позвати било кога и затражити мишљење о тачном одговору. Разговор је ограничен на 30 секунди. * Од [[април]]а [[2007]], уводи се нова помоћ, '''"Замена питања"''', код које такмичар може питање на које не зна одговор заменити новим. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. * Од почетка емитовања квиза на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], односно почетком [[2010]]. тадашњу четврту помоћ, '''"Замена питања"''' заменила је помоћ '''"Глас народа"''', код које такмичар може да пита 3 особе из публике. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Време за размишљање је неограничено. == Награде == Свако питање вреди одређену суму новца. Награде нису кумулативне. {| class="wikitable" |- style="background:#ccc;" |+ style="font-size: bigger;" | '''Износ награда у динарима''' |- !питање ![[2002]]—[[2006]] ([[БК ТВ|БК]]) ![[2007]]—[[2011]] ([[ТВ Б92|Б92]], [[Фокс телевизија|Фокс]], [[Прва српска телевизија|Прва]]) ! |- | 1. || 300 || 500 || |- | 2. || 600 || 1.000 || |- | 3. || 900 || 1.500 || |- | 4. || 1.500 || 2.500 || |- style="background:#ffdead;" | '''5.''' || '''3.000''' || '''5.000''' || '''загарантована сума''' |- | 6. || 6.000 || 10.000 || |- | 7. || 12.000 || 20.000 || |- | 8. || 24.000 || 40.000 || |- | 9. || 48.000 || 80.000 || |- style="background:#ffdead;" | '''10.''' || '''96.000''' || '''150.000''' || '''загарантована сума''' |- | 11. || 192.000 || 300.000 || |- | 12. || 375.000 || 600.000 || |- | 13. || 750.000 || 1.250.000 || |- | 14. || 1.500.000 || 2.500.000 || |- style="background:#ffdead;" |''' 15.''' || '''3.000.000''' || '''5.000.000''' || '''главна награда''' |} {| class="wikitable" |- У српском издању квиза нико није успео одговорити на свих 15 питања и освојити максималан новчани износ. Рекорд квиза са освојених два и по милиона динара постигли су Агоштон Легвари из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]]<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=zfskFLtpePo&t=387s |title=Milioner Srbija pitanje za 5.000.000 RSD |date=мај 2007. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref>, као и Саша Томић из [[Пожаревац|Пожаревца]].<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=guQwGjiuIxs&t=415s&ab_channel=zazaapple |title=Sasa Tomic iz Pozarevca otvara 15. pitanje u kvizu Zelite li da postanete Milioner |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref> == Види још == * [[Милионер са улице]] == Извори == {{извори}} [[Категорија:Квизови]] fu134cnixoci3eiws18yvjykfzxa0da 25138730 25138576 2022-08-04T17:33:37Z 176.104.110.11 /* Правила квиза */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ емисија | име = Желите ли да постанете милионер? | слика = Желите ли да постанете милионер.png | име_2 = | жанр = [[Квиз]] | формат = | смислио = | развио = | написао = | уредио = | режисер = | тв_кућа = [[БК ТВ|БК]] {{small|[[2002]]—[[2006]]}} <br /> [[ТВ Б92|Б92]] {{small|[[2007]]—[[2009]]}} <br /> [[Прва српска телевизија|Прва]] {{small|[[2010]]—[[2011]]}} <br /> [[Нова С]] {{small|[[2022]]—}} | водитељ = [[Иван Зељковић]] (2002—2011)<br />[[Дејан Пантелић]] (2022—) | жири = | гл_композитор = | уводна_музика = | завршна_музика = | држава = {{зас|Serbia}} [[Србија]] | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = | емисије = | трајање емисије = | последња_емисија = 9. јул 2011. (у Србији) | претходна = | следећа = | службена_страница = http://www.milioner.rs }} '''Желите ли да постанете милионер?''' ({{Јез-енгл|Who Wants to Be a Millionaire?}}) је [[квиз]] пореклом из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] који се емитује у још 106 земаља. Квиз је почео са емитовањем на британској станици -{ITV}- [[4. септембар|4. септембра]] [[1998]]. године. У Србији квиз је свој живот започео [[6. маја]] [[2002]]. на [[БК ТВ|телевизији БК]], али је након губитка лиценце те телевизијске куће емитовање квиза прекинуто. [[9. априла]] [[2007]]. квиз поново почиње да се емитује на [[ТВ Б92|телевизији Б92]]. Последња емисија квиза на [[ТВ Б92|Б92]] приказана је [[22. јуна]] [[2009]]. године. Квиз поново почиње да се емитује на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], [[23. марта]] [[2010]]. године, све до [[9. јула]] [[2011]]. године. Главна награда износила је 5.000.000 динара. Водитељ квиза био је [[Иван Зељковић]]. Први такмичар икада у српском издању квиза је био Александар Обрадовић из Пожаревца, који је освојио 375 000 динара.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=uLmVFQPMjtA&t=764s |title=Brenesel Milioner BK TV |date=12. фебруар 2022. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022. |quote=Око 12:45 се наводи да је то прва емисија, а у снимцима око 14:32 је први приказани такмичар Александар Обрадовић из Пожаревца}}</ref> == Правила квиза == У конкуренцију улазе 10 (у неким страним верзијама 6) такмичара од којих се један бира елиминационом игром под називом '''"Брзи прсти"'''. Такмичари имају задатак да у што краћем року поставе одређене појмове у тачан редослед. Најбржи такмичар седа у '''"Врућу столицу"''' и започиње игру. Његов задатак је да одговори тачно на 15 питања од којих свако има по четири понуђена одговора. Свако питање носи одређену суму. На петом и десетом питању налазе се загарантоване суме. Уколико такмичар да погрешан одговор, осваја само суму која му је последња загарантована. Такмичар може у сваком тренутку одустати пре давања коначног одговора. Такмичар такође има на располагању четири врсте помоћи: * Помоћ '''"пола-пола"''' компјутер одстрањује два нетачна одговора, остаје један тачан и један насумице изабран нетачан одговор. * '''"Помоћ публике"''' се састоји од тога да публика присутна у студију даје мишљење о тачном одговору притиском на тастер. * Код помоћи '''"Позови пријатеља"''' такмичар може позвати било кога и затражити мишљење о тачном одговору. Разговор је ограничен на 30 секунди. * Од [[април]]а [[2007]], уводи се нова помоћ, '''"Замена питања"''', код које такмичар може питање на које не зна одговор заменити новим. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Ова помоћ је доступна од 2022. године уместо помоћи "Питај публику". * Од почетка емитовања квиза на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], односно почетком [[2010]]. тадашњу четврту помоћ, '''"Замена питања"''' заменила је помоћ '''"Глас народа"''', код које такмичар може да пита 3 особе из публике. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Време за размишљање је неограничено. == Награде == Свако питање вреди одређену суму новца. Награде нису кумулативне. {| class="wikitable" |- style="background:#ccc;" |+ style="font-size: bigger;" | '''Износ награда у динарима''' |- !питање ![[2002]]—[[2006]] ([[БК ТВ|БК]]) ![[2007]]—[[2011]] ([[ТВ Б92|Б92]], [[Фокс телевизија|Фокс]], [[Прва српска телевизија|Прва]]) ! |- | 1. || 300 || 500 || |- | 2. || 600 || 1.000 || |- | 3. || 900 || 1.500 || |- | 4. || 1.500 || 2.500 || |- style="background:#ffdead;" | '''5.''' || '''3.000''' || '''5.000''' || '''загарантована сума''' |- | 6. || 6.000 || 10.000 || |- | 7. || 12.000 || 20.000 || |- | 8. || 24.000 || 40.000 || |- | 9. || 48.000 || 80.000 || |- style="background:#ffdead;" | '''10.''' || '''96.000''' || '''150.000''' || '''загарантована сума''' |- | 11. || 192.000 || 300.000 || |- | 12. || 375.000 || 600.000 || |- | 13. || 750.000 || 1.250.000 || |- | 14. || 1.500.000 || 2.500.000 || |- style="background:#ffdead;" |''' 15.''' || '''3.000.000''' || '''5.000.000''' || '''главна награда''' |} {| class="wikitable" |- У српском издању квиза нико није успео одговорити на свих 15 питања и освојити максималан новчани износ. Рекорд квиза са освојених два и по милиона динара постигли су Агоштон Легвари из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]]<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=zfskFLtpePo&t=387s |title=Milioner Srbija pitanje za 5.000.000 RSD |date=мај 2007. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref>, као и Саша Томић из [[Пожаревац|Пожаревца]].<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=guQwGjiuIxs&t=415s&ab_channel=zazaapple |title=Sasa Tomic iz Pozarevca otvara 15. pitanje u kvizu Zelite li da postanete Milioner |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref> == Види још == * [[Милионер са улице]] == Извори == {{извори}} [[Категорија:Квизови]] h3iifucanzewd3znbnb7y92syj7cro5 25138736 25138730 2022-08-04T17:37:04Z 176.104.110.11 НОВА још увек није потврдила ко је водитељ. wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ емисија | име = Желите ли да постанете милионер? | слика = Желите ли да постанете милионер.png | име_2 = | жанр = [[Квиз]] | формат = | смислио = | развио = | написао = | уредио = | режисер = | тв_кућа = [[БК ТВ|БК]] {{small|[[2002]]—[[2006]]}} <br /> [[ТВ Б92|Б92]] {{small|[[2007]]—[[2009]]}} <br /> [[Прва српска телевизија|Прва]] {{small|[[2010]]—[[2011]]}} <br /> [[Нова С]] {{small|[[2022]]—}} | водитељ = [[Иван Зељковић]] (2002—2011) | жири = | гл_композитор = | уводна_музика = | завршна_музика = | држава = {{зас|Serbia}} [[Србија]] | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = | емисије = | трајање емисије = | последња_емисија = 9. јул 2011. (у Србији) | претходна = | следећа = | службена_страница = http://www.milioner.rs }} '''Желите ли да постанете милионер?''' ({{Јез-енгл|Who Wants to Be a Millionaire?}}) је [[квиз]] пореклом из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] који се емитује у још 106 земаља. Квиз је почео са емитовањем на британској станици -{ITV}- [[4. септембар|4. септембра]] [[1998]]. године. У Србији квиз је свој живот започео [[6. маја]] [[2002]]. на [[БК ТВ|телевизији БК]], али је након губитка лиценце те телевизијске куће емитовање квиза прекинуто. [[9. априла]] [[2007]]. квиз поново почиње да се емитује на [[ТВ Б92|телевизији Б92]]. Последња емисија квиза на [[ТВ Б92|Б92]] приказана је [[22. јуна]] [[2009]]. године. Квиз поново почиње да се емитује на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], [[23. марта]] [[2010]]. године, све до [[9. јула]] [[2011]]. године. Главна награда износила је 5.000.000 динара. Водитељ квиза био је [[Иван Зељковић]]. Први такмичар икада у српском издању квиза је био Александар Обрадовић из Пожаревца, који је освојио 375 000 динара.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=uLmVFQPMjtA&t=764s |title=Brenesel Milioner BK TV |date=12. фебруар 2022. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022. |quote=Око 12:45 се наводи да је то прва емисија, а у снимцима око 14:32 је први приказани такмичар Александар Обрадовић из Пожаревца}}</ref> == Правила квиза == У конкуренцију улазе 10 (у неким страним верзијама 6) такмичара од којих се један бира елиминационом игром под називом '''"Брзи прсти"'''. Такмичари имају задатак да у што краћем року поставе одређене појмове у тачан редослед. Најбржи такмичар седа у '''"Врућу столицу"''' и започиње игру. Његов задатак је да одговори тачно на 15 питања од којих свако има по четири понуђена одговора. Свако питање носи одређену суму. На петом и десетом питању налазе се загарантоване суме. Уколико такмичар да погрешан одговор, осваја само суму која му је последња загарантована. Такмичар може у сваком тренутку одустати пре давања коначног одговора. Такмичар такође има на располагању четири врсте помоћи: * Помоћ '''"пола-пола"''' компјутер одстрањује два нетачна одговора, остаје један тачан и један насумице изабран нетачан одговор. * '''"Помоћ публике"''' се састоји од тога да публика присутна у студију даје мишљење о тачном одговору притиском на тастер. * Код помоћи '''"Позови пријатеља"''' такмичар може позвати било кога и затражити мишљење о тачном одговору. Разговор је ограничен на 30 секунди. * Од [[април]]а [[2007]], уводи се нова помоћ, '''"Замена питања"''', код које такмичар може питање на које не зна одговор заменити новим. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Ова помоћ је доступна од 2022. године уместо помоћи "Питај публику". * Од почетка емитовања квиза на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], односно почетком [[2010]]. тадашњу четврту помоћ, '''"Замена питања"''' заменила је помоћ '''"Глас народа"''', код које такмичар може да пита 3 особе из публике. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Време за размишљање је неограничено. == Награде == Свако питање вреди одређену суму новца. Награде нису кумулативне. {| class="wikitable" |- style="background:#ccc;" |+ style="font-size: bigger;" | '''Износ награда у динарима''' |- !питање ![[2002]]—[[2006]] ([[БК ТВ|БК]]) ![[2007]]—[[2011]] ([[ТВ Б92|Б92]], [[Фокс телевизија|Фокс]], [[Прва српска телевизија|Прва]]) ! |- | 1. || 300 || 500 || |- | 2. || 600 || 1.000 || |- | 3. || 900 || 1.500 || |- | 4. || 1.500 || 2.500 || |- style="background:#ffdead;" | '''5.''' || '''3.000''' || '''5.000''' || '''загарантована сума''' |- | 6. || 6.000 || 10.000 || |- | 7. || 12.000 || 20.000 || |- | 8. || 24.000 || 40.000 || |- | 9. || 48.000 || 80.000 || |- style="background:#ffdead;" | '''10.''' || '''96.000''' || '''150.000''' || '''загарантована сума''' |- | 11. || 192.000 || 300.000 || |- | 12. || 375.000 || 600.000 || |- | 13. || 750.000 || 1.250.000 || |- | 14. || 1.500.000 || 2.500.000 || |- style="background:#ffdead;" |''' 15.''' || '''3.000.000''' || '''5.000.000''' || '''главна награда''' |} {| class="wikitable" |- У српском издању квиза нико није успео одговорити на свих 15 питања и освојити максималан новчани износ. Рекорд квиза са освојених два и по милиона динара постигли су Агоштон Легвари из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]]<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=zfskFLtpePo&t=387s |title=Milioner Srbija pitanje za 5.000.000 RSD |date=мај 2007. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref>, као и Саша Томић из [[Пожаревац|Пожаревца]].<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=guQwGjiuIxs&t=415s&ab_channel=zazaapple |title=Sasa Tomic iz Pozarevca otvara 15. pitanje u kvizu Zelite li da postanete Milioner |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref> == Види још == * [[Милионер са улице]] == Извори == {{извори}} [[Категорија:Квизови]] tsstdvf30vcckl5dcysx53goz23enlh 25138754 25138736 2022-08-04T17:55:17Z 79.140.150.14 Нова сезона од 2022 на „Новој С‟ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ емисија | име = Желите ли да постанете милионер? | слика = Желите ли да постанете милионер.png | име_2 = | жанр = [[Квиз]] | формат = | смислио = | развио = | написао = | уредио = | режисер = | тв_кућа = [[БК ТВ|БК]] {{small|[[2002]]—[[2006]]}} <br /> [[ТВ Б92|Б92]] {{small|[[2007]]—[[2009]]}} <br /> [[Прва српска телевизија|Прва]] {{small|[[2010]]—[[2011]]}} <br /> [[Нова С]] {{small|[[2022]]—}} | водитељ = [[Иван Зељковић]] (2002—2011) | жири = | гл_композитор = | уводна_музика = | завршна_музика = | држава = {{зас|Serbia}} [[Србија]] | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = | емисије = | трајање емисије = | последња_емисија = 9. јул 2011. (у Србији) | претходна = | следећа = | службена_страница = http://www.milioner.rs }} '''Желите ли да постанете милионер?''' ({{Јез-енгл|Who Wants to Be a Millionaire?}}) је [[квиз]] пореклом из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] који се емитује у још 106 земаља. Квиз је почео са емитовањем на британској станици -{ITV}- [[4. септембар|4. септембра]] [[1998]]. године. У Србији квиз је свој живот започео [[6. маја]] [[2002]]. на [[БК ТВ|телевизији БК]], али је након губитка лиценце те телевизијске куће емитовање квиза прекинуто. [[9. априла]] [[2007]]. квиз поново почиње да се емитује на [[ТВ Б92|телевизији Б92]]. Последња емисија квиза на [[ТВ Б92|Б92]] приказана је [[22. јуна]] [[2009]]. године. Квиз поново почиње да се емитује на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], [[23. марта]] [[2010]]. године, све до [[9. јула]] [[2011]]. године. Главна награда износила је 5.000.000 динара. Водитељ квиза био је [[Иван Зељковић]]. Први такмичар икада у српском издању квиза је био Александар Обрадовић из Пожаревца, који је освојио 375 000 динара.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=uLmVFQPMjtA&t=764s |title=Brenesel Milioner BK TV |date=12. фебруар 2022. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022. |quote=Око 12:45 се наводи да је то прва емисија, а у снимцима око 14:32 је први приказани такмичар Александар Обрадовић из Пожаревца}}</ref> [[4. август|4. августа]] [[2022]]. најављено је да ће се нова сезона квиза, након више од 10 година паузе, емитовати од [[Септембар|септембра]] на [[Нова С|ТВ Нова С]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/milioner-se-vraca-na-male-ekrane-iskoristite-priliku-da-prvi-oborite-rekord/|title=Milioner se vraća na male ekrane: Iskoristite priliku da prvi oborite rekord|date=2022-08-04|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> == Правила квиза == У конкуренцију улазе 10 (у неким страним верзијама 6) такмичара од којих се један бира елиминационом игром под називом '''"Брзи прсти"'''. Такмичари имају задатак да у што краћем року поставе одређене појмове у тачан редослед. Најбржи такмичар седа у '''"Врућу столицу"''' и започиње игру. Његов задатак је да одговори тачно на 15 питања од којих свако има по четири понуђена одговора. Свако питање носи одређену суму. На петом и десетом питању налазе се загарантоване суме. Уколико такмичар да погрешан одговор, осваја само суму која му је последња загарантована. Такмичар може у сваком тренутку одустати пре давања коначног одговора. Такмичар такође има на располагању четири врсте помоћи: * Помоћ '''"пола-пола"''' компјутер одстрањује два нетачна одговора, остаје један тачан и један насумице изабран нетачан одговор. * '''"Помоћ публике"''' се састоји од тога да публика присутна у студију даје мишљење о тачном одговору притиском на тастер. * Код помоћи '''"Позови пријатеља"''' такмичар може позвати било кога и затражити мишљење о тачном одговору. Разговор је ограничен на 30 секунди. * Од [[април]]а [[2007]], уводи се нова помоћ, '''"Замена питања"''', код које такмичар може питање на које не зна одговор заменити новим. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Ова помоћ је доступна од 2022. године уместо помоћи "Питај публику". * Од почетка емитовања квиза на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], односно почетком [[2010]]. тадашњу четврту помоћ, '''"Замена питања"''' заменила је помоћ '''"Глас народа"''', код које такмичар може да пита 3 особе из публике. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Време за размишљање је неограничено. == Награде == Свако питање вреди одређену суму новца. Награде нису кумулативне. {| class="wikitable" |- style="background:#ccc;" |+ style="font-size: bigger;" | '''Износ награда у динарима''' |- !питање ![[2002]]—[[2006]] ([[БК ТВ|БК]]) ![[2007]]—[[2011]] ([[ТВ Б92|Б92]], [[Фокс телевизија|Фокс]], [[Прва српска телевизија|Прва]]) ![[2022]]— (Нова С) ! |- | 1. || 300 || 500 | || |- | 2. || 600 || 1.000 | || |- | 3. || 900 || 1.500 | || |- | 4. || 1.500 || 2.500 | || |- style="background:#ffdead;" | '''5.''' || '''3.000''' || '''5.000''' | || '''загарантована сума''' |- | 6. || 6.000 || 10.000 | || |- | 7. || 12.000 || 20.000 | || |- | 8. || 24.000 || 40.000 | || |- | 9. || 48.000 || 80.000 | || |- style="background:#ffdead;" | '''10.''' || '''96.000''' || '''150.000''' | || '''загарантована сума''' |- | 11. || 192.000 || 300.000 | || |- | 12. || 375.000 || 600.000 | || |- | 13. || 750.000 || 1.250.000 | || |- | 14. || 1.500.000 || 2.500.000 | || |- style="background:#ffdead;" |''' 15.''' || '''3.000.000''' || '''5.000.000''' |'''5.000.000'''<ref name=":0" />|| '''главна награда''' |} {| class="wikitable" |- У српском издању квиза нико није успео одговорити на свих 15 питања и освојити максималан новчани износ. Рекорд квиза са освојених два и по милиона динара постигли су Агоштон Легвари из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]]<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=zfskFLtpePo&t=387s |title=Milioner Srbija pitanje za 5.000.000 RSD |date=мај 2007. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref>, као и Саша Томић из [[Пожаревац|Пожаревца]].<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=guQwGjiuIxs&t=415s&ab_channel=zazaapple |title=Sasa Tomic iz Pozarevca otvara 15. pitanje u kvizu Zelite li da postanete Milioner |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref> == Види још == * [[Милионер са улице]] == Извори == {{извори}} [[Категорија:Квизови]] 9jlqp730lcu49bsl5ubds13v0wj0j72 25138757 25138754 2022-08-04T18:04:49Z 176.104.110.11 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ емисија | име = Желите ли да постанете милионер? | слика = Желите ли да постанете милионер.png | име_2 = | жанр = [[Квиз]] | формат = | смислио = | развио = | написао = | уредио = | режисер = | тв_кућа = [[БК ТВ|БК]] {{small|[[2002]]—[[2006]]}} <br /> [[ТВ Б92|Б92]] {{small|[[2007]]—[[2009]]}} <br /> [[Прва српска телевизија|Прва]] {{small|[[2010]]—[[2011]]}} <br /> [[Нова С]] {{small|[[2022]]—}} | водитељ = [[Иван Зељковић]] (2002—2011) | жири = | гл_композитор = | уводна_музика = | завршна_музика = | држава = {{зас|Serbia}} [[Србија]] | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = | емисије = | трајање емисије = | последња_емисија = 9. јул 2011. (у Србији) | претходна = | следећа = | службена_страница = http://www.milioner.rs }} '''Желите ли да постанете милионер?''' ({{Јез-енгл|Who Wants to Be a Millionaire?}}) је [[квиз]] пореклом из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] који се емитује у још 106 земаља. Квиз је почео са емитовањем на британској станици -{ITV}- [[4. септембар|4. септембра]] [[1998]]. године. У Србији квиз је свој живот започео [[6. маја]] [[2002]]. на [[БК ТВ|телевизији БК]], али је након губитка лиценце те телевизијске куће емитовање квиза прекинуто. [[9. априла]] [[2007]]. квиз поново почиње да се емитује на [[ТВ Б92|телевизији Б92]]. Последња емисија квиза на [[ТВ Б92|Б92]] приказана је [[22. јуна]] [[2009]]. године. Квиз поново почиње да се емитује на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], [[23. марта]] [[2010]]. године, све до [[9. јула]] [[2011]]. године. Главна награда износила је 5.000.000 динара. Водитељ квиза био је [[Иван Зељковић]]. Први такмичар икада у српском издању квиза је био Александар Обрадовић из Пожаревца, који је освојио 375 000 динара.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=uLmVFQPMjtA&t=764s |title=Brenesel Milioner BK TV |date=12. фебруар 2022. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022. |quote=Око 12:45 се наводи да је то прва емисија, а у снимцима око 14:32 је први приказани такмичар Александар Обрадовић из Пожаревца}}</ref> [[4. август|4. августа]] [[2022]]. најављено је да ће се нова сезона квиза, након више од 10 година паузе, емитовати од [[Септембар|септембра]] на [[Нова С|ТВ Нова С]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/milioner-se-vraca-na-male-ekrane-iskoristite-priliku-da-prvi-oborite-rekord/|title=Milioner se vraća na male ekrane: Iskoristite priliku da prvi oborite rekord|date=2022-08-04|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> == Правила квиза == У конкуренцију улазе 10 (у неким страним верзијама 6) такмичара од којих се један бира елиминационом игром под називом '''"Брзи прсти"'''. Такмичари имају задатак да у што краћем року поставе одређене појмове у тачан редослед. Најбржи такмичар седа у '''"Врућу столицу"''' и започиње игру. Његов задатак је да одговори тачно на 15 питања од којих свако има по четири понуђена одговора. Свако питање носи одређену суму. На петом и десетом питању налазе се загарантоване суме. Уколико такмичар да погрешан одговор, осваја само суму која му је последња загарантована. Такмичар може у сваком тренутку одустати пре давања коначног одговора. Такмичар такође има на располагању четири врсте помоћи: * Помоћ '''"пола-пола"''' компјутер одстрањује два нетачна одговора, остаје један тачан и један насумице изабран нетачан одговор. * '''"Помоћ публике"''' се састоји од тога да публика присутна у студију даје мишљење о тачном одговору притиском на тастер. * Код помоћи '''"Позови пријатеља"''' такмичар може позвати било кога и затражити мишљење о тачном одговору. Разговор је ограничен на 30 секунди. * Од [[април]]а [[2007]], уводи се нова помоћ, '''"Замена питања"''', код које такмичар може питање на које не зна одговор заменити новим. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Ова помоћ је доступна од 2022. године уместо помоћи "Питај публику". Свака помоћ се може искористити само једном. * Од почетка емитовања квиза на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], односно почетком [[2010]]. тадашњу четврту помоћ, '''"Замена питања"''' заменила је помоћ '''"Глас народа"''', код које такмичар може да пита 3 особе из публике. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Време за размишљање је неограничено. == Награде == Свако питање вреди одређену суму новца. Награде нису кумулативне. {| class="wikitable" |- style="background:#ccc;" |+ style="font-size: bigger;" | '''Износ награда у динарима''' |- !питање ![[2002]]—[[2006]] ([[БК ТВ|БК]]) ![[2007]]—[[2011]] ([[ТВ Б92|Б92]], [[Фокс телевизија|Фокс]], [[Прва српска телевизија|Прва]]) ![[2022]]— (Нова С) ! |- | 1. || 300 || 500 | || |- | 2. || 600 || 1.000 | || |- | 3. || 900 || 1.500 | || |- | 4. || 1.500 || 2.500 | || |- style="background:#ffdead;" | '''5.''' || '''3.000''' || '''5.000''' | || '''загарантована сума''' |- | 6. || 6.000 || 10.000 | || |- | 7. || 12.000 || 20.000 | || |- | 8. || 24.000 || 40.000 | || |- | 9. || 48.000 || 80.000 | || |- style="background:#ffdead;" | '''10.''' || '''96.000''' || '''150.000''' | || '''загарантована сума''' |- | 11. || 192.000 || 300.000 | || |- | 12. || 375.000 || 600.000 | || |- | 13. || 750.000 || 1.250.000 | || |- | 14. || 1.500.000 || 2.500.000 | || |- style="background:#ffdead;" |''' 15.''' || '''3.000.000''' || '''5.000.000''' |'''5.000.000'''<ref name=":0" />|| '''главна награда''' |} {| class="wikitable" |- У српском издању квиза нико није успео одговорити на свих 15 питања и освојити максималан новчани износ. Рекорд квиза са освојених два и по милиона динара постигли су Агоштон Легвари из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]]<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=zfskFLtpePo&t=387s |title=Milioner Srbija pitanje za 5.000.000 RSD |date=мај 2007. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref>, као и Саша Томић из [[Пожаревац|Пожаревца]].<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=guQwGjiuIxs&t=415s&ab_channel=zazaapple |title=Sasa Tomic iz Pozarevca otvara 15. pitanje u kvizu Zelite li da postanete Milioner |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref> == Види још == * [[Милионер са улице]] == Извори == {{извори}} [[Категорија:Квизови]] nj4al7rr47du9e1gzbu2gxxhbh8d0bj 25139169 25138757 2022-08-05T07:40:43Z Borisv9 295915 /* Награде */ Линк за „Нову С” wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ емисија | име = Желите ли да постанете милионер? | слика = Желите ли да постанете милионер.png | име_2 = | жанр = [[Квиз]] | формат = | смислио = | развио = | написао = | уредио = | режисер = | тв_кућа = [[БК ТВ|БК]] {{small|[[2002]]—[[2006]]}} <br /> [[ТВ Б92|Б92]] {{small|[[2007]]—[[2009]]}} <br /> [[Прва српска телевизија|Прва]] {{small|[[2010]]—[[2011]]}} <br /> [[Нова С]] {{small|[[2022]]—}} | водитељ = [[Иван Зељковић]] (2002—2011) | жири = | гл_композитор = | уводна_музика = | завршна_музика = | држава = {{зас|Serbia}} [[Србија]] | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = | емисије = | трајање емисије = | последња_емисија = 9. јул 2011. (у Србији) | претходна = | следећа = | службена_страница = http://www.milioner.rs }} '''Желите ли да постанете милионер?''' ({{Јез-енгл|Who Wants to Be a Millionaire?}}) је [[квиз]] пореклом из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] који се емитује у још 106 земаља. Квиз је почео са емитовањем на британској станици -{ITV}- [[4. септембар|4. септембра]] [[1998]]. године. У Србији квиз је свој живот започео [[6. маја]] [[2002]]. на [[БК ТВ|телевизији БК]], али је након губитка лиценце те телевизијске куће емитовање квиза прекинуто. [[9. априла]] [[2007]]. квиз поново почиње да се емитује на [[ТВ Б92|телевизији Б92]]. Последња емисија квиза на [[ТВ Б92|Б92]] приказана је [[22. јуна]] [[2009]]. године. Квиз поново почиње да се емитује на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], [[23. марта]] [[2010]]. године, све до [[9. јула]] [[2011]]. године. Главна награда износила је 5.000.000 динара. Водитељ квиза био је [[Иван Зељковић]]. Први такмичар икада у српском издању квиза је био Александар Обрадовић из Пожаревца, који је освојио 375 000 динара.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=uLmVFQPMjtA&t=764s |title=Brenesel Milioner BK TV |date=12. фебруар 2022. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022. |quote=Око 12:45 се наводи да је то прва емисија, а у снимцима око 14:32 је први приказани такмичар Александар Обрадовић из Пожаревца}}</ref> [[4. август|4. августа]] [[2022]]. најављено је да ће се нова сезона квиза, након више од 10 година паузе, емитовати од [[Септембар|септембра]] на [[Нова С|ТВ Нова С]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/milioner-se-vraca-na-male-ekrane-iskoristite-priliku-da-prvi-oborite-rekord/|title=Milioner se vraća na male ekrane: Iskoristite priliku da prvi oborite rekord|date=2022-08-04|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> == Правила квиза == У конкуренцију улазе 10 (у неким страним верзијама 6) такмичара од којих се један бира елиминационом игром под називом '''"Брзи прсти"'''. Такмичари имају задатак да у што краћем року поставе одређене појмове у тачан редослед. Најбржи такмичар седа у '''"Врућу столицу"''' и започиње игру. Његов задатак је да одговори тачно на 15 питања од којих свако има по четири понуђена одговора. Свако питање носи одређену суму. На петом и десетом питању налазе се загарантоване суме. Уколико такмичар да погрешан одговор, осваја само суму која му је последња загарантована. Такмичар може у сваком тренутку одустати пре давања коначног одговора. Такмичар такође има на располагању четири врсте помоћи: * Помоћ '''"пола-пола"''' компјутер одстрањује два нетачна одговора, остаје један тачан и један насумице изабран нетачан одговор. * '''"Помоћ публике"''' се састоји од тога да публика присутна у студију даје мишљење о тачном одговору притиском на тастер. * Код помоћи '''"Позови пријатеља"''' такмичар може позвати било кога и затражити мишљење о тачном одговору. Разговор је ограничен на 30 секунди. * Од [[април]]а [[2007]], уводи се нова помоћ, '''"Замена питања"''', код које такмичар може питање на које не зна одговор заменити новим. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Ова помоћ је доступна од 2022. године уместо помоћи "Питај публику". Свака помоћ се може искористити само једном. * Од почетка емитовања квиза на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], односно почетком [[2010]]. тадашњу четврту помоћ, '''"Замена питања"''' заменила је помоћ '''"Глас народа"''', код које такмичар може да пита 3 особе из публике. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Време за размишљање је неограничено. == Награде == Свако питање вреди одређену суму новца. Награде нису кумулативне. {| class="wikitable" |- style="background:#ccc;" |+ style="font-size: bigger;" | '''Износ награда у динарима''' |- !питање ![[2002]]—[[2006]] ([[БК ТВ|БК]]) ![[2007]]—[[2011]] ([[ТВ Б92|Б92]], [[Фокс телевизија|Фокс]], [[Прва српска телевизија|Прва]]) ![[2022]]— ([[Нова С]]) ! |- | 1. || 300 || 500 | || |- | 2. || 600 || 1.000 | || |- | 3. || 900 || 1.500 | || |- | 4. || 1.500 || 2.500 | || |- style="background:#ffdead;" | '''5.''' || '''3.000''' || '''5.000''' | || '''загарантована сума''' |- | 6. || 6.000 || 10.000 | || |- | 7. || 12.000 || 20.000 | || |- | 8. || 24.000 || 40.000 | || |- | 9. || 48.000 || 80.000 | || |- style="background:#ffdead;" | '''10.''' || '''96.000''' || '''150.000''' | || '''загарантована сума''' |- | 11. || 192.000 || 300.000 | || |- | 12. || 375.000 || 600.000 | || |- | 13. || 750.000 || 1.250.000 | || |- | 14. || 1.500.000 || 2.500.000 | || |- style="background:#ffdead;" |''' 15.''' || '''3.000.000''' || '''5.000.000''' |'''5.000.000'''<ref name=":0" />|| '''главна награда''' |} {| class="wikitable" |- У српском издању квиза нико није успео одговорити на свих 15 питања и освојити максималан новчани износ. Рекорд квиза са освојених два и по милиона динара постигли су Агоштон Легвари из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]]<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=zfskFLtpePo&t=387s |title=Milioner Srbija pitanje za 5.000.000 RSD |date=мај 2007. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref>, као и Саша Томић из [[Пожаревац|Пожаревца]].<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=guQwGjiuIxs&t=415s&ab_channel=zazaapple |title=Sasa Tomic iz Pozarevca otvara 15. pitanje u kvizu Zelite li da postanete Milioner |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref> == Види још == * [[Милионер са улице]] == Извори == {{извори}} [[Категорија:Квизови]] 6w5j3mp1qri3qwdye7aqwmit8y6ce5d 25139238 25139169 2022-08-05T09:25:14Z Borisv9 295915 Веб сајт "milioner.rs" није званичан веб сајт квиза. Уместо њега постављен је веб-сајт продукције (nova.rs) wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ емисија | име = Желите ли да постанете милионер? | слика = Желите ли да постанете милионер.png | име_2 = | жанр = [[Квиз]] | формат = | смислио = | развио = | написао = | уредио = | режисер = | тв_кућа = [[БК ТВ|БК]] {{small|[[2002]]—[[2006]]}} <br /> [[ТВ Б92|Б92]] {{small|[[2007]]—[[2009]]}} <br /> [[Прва српска телевизија|Прва]] {{small|[[2010]]—[[2011]]}} <br /> [[Нова С]] {{small|[[2022]]—}} | водитељ = [[Иван Зељковић]] (2002—2011) | жири = | гл_композитор = | уводна_музика = | завршна_музика = | држава = {{зас|Serbia}} [[Србија]] | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = | емисије = | трајање емисије = | последња_емисија = 9. јул 2011. (у Србији) | претходна = | следећа = |веб-сајт_продукције=https://nova.rs}} '''Желите ли да постанете милионер?''' ({{Јез-енгл|Who Wants to Be a Millionaire?}}) је [[квиз]] пореклом из [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] који се емитује у још 106 земаља. Квиз је почео са емитовањем на британској станици -{ITV}- [[4. септембар|4. септембра]] [[1998]]. године. У Србији квиз је свој живот започео [[6. маја]] [[2002]]. на [[БК ТВ|телевизији БК]], али је након губитка лиценце те телевизијске куће емитовање квиза прекинуто. [[9. априла]] [[2007]]. квиз поново почиње да се емитује на [[ТВ Б92|телевизији Б92]]. Последња емисија квиза на [[ТВ Б92|Б92]] приказана је [[22. јуна]] [[2009]]. године. Квиз поново почиње да се емитује на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], [[23. марта]] [[2010]]. године, све до [[9. јула]] [[2011]]. године. Главна награда износила је 5.000.000 динара. Водитељ квиза био је [[Иван Зељковић]]. Први такмичар икада у српском издању квиза је био Александар Обрадовић из Пожаревца, који је освојио 375 000 динара.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=uLmVFQPMjtA&t=764s |title=Brenesel Milioner BK TV |date=12. фебруар 2022. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022. |quote=Око 12:45 се наводи да је то прва емисија, а у снимцима око 14:32 је први приказани такмичар Александар Обрадовић из Пожаревца}}</ref> [[4. август|4. августа]] [[2022]]. најављено је да ће се нова сезона квиза, након више од 10 година паузе, емитовати од [[Септембар|септембра]] на [[Нова С|ТВ Нова С]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/milioner-se-vraca-na-male-ekrane-iskoristite-priliku-da-prvi-oborite-rekord/|title=Milioner se vraća na male ekrane: Iskoristite priliku da prvi oborite rekord|date=2022-08-04|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-08-04}}</ref> == Правила квиза == У конкуренцију улазе 10 (у неким страним верзијама 6) такмичара од којих се један бира елиминационом игром под називом '''"Брзи прсти"'''. Такмичари имају задатак да у што краћем року поставе одређене појмове у тачан редослед. Најбржи такмичар седа у '''"Врућу столицу"''' и започиње игру. Његов задатак је да одговори тачно на 15 питања од којих свако има по четири понуђена одговора. Свако питање носи одређену суму. На петом и десетом питању налазе се загарантоване суме. Уколико такмичар да погрешан одговор, осваја само суму која му је последња загарантована. Такмичар може у сваком тренутку одустати пре давања коначног одговора. Такмичар такође има на располагању четири врсте помоћи: * Помоћ '''"пола-пола"''' компјутер одстрањује два нетачна одговора, остаје један тачан и један насумице изабран нетачан одговор. * '''"Помоћ публике"''' се састоји од тога да публика присутна у студију даје мишљење о тачном одговору притиском на тастер. * Код помоћи '''"Позови пријатеља"''' такмичар може позвати било кога и затражити мишљење о тачном одговору. Разговор је ограничен на 30 секунди. * Од [[април]]а [[2007]], уводи се нова помоћ, '''"Замена питања"''', код које такмичар може питање на које не зна одговор заменити новим. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Ова помоћ је доступна од 2022. године уместо помоћи "Питај публику". Свака помоћ се може искористити само једном. * Од почетка емитовања квиза на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]], односно почетком [[2010]]. тадашњу четврту помоћ, '''"Замена питања"''' заменила је помоћ '''"Глас народа"''', код које такмичар може да пита 3 особе из публике. Ова помоћ се може користити након освајања прве загарантоване суме. Свака помоћ се може искористити само једном. Време за размишљање је неограничено. == Награде == Свако питање вреди одређену суму новца. Награде нису кумулативне. {| class="wikitable" |- style="background:#ccc;" |+ style="font-size: bigger;" | '''Износ награда у динарима''' |- !питање ![[2002]]—[[2006]] ([[БК ТВ|БК]]) ![[2007]]—[[2011]] ([[ТВ Б92|Б92]], [[Фокс телевизија|Фокс]], [[Прва српска телевизија|Прва]]) ![[2022]]— ([[Нова С]]) ! |- | 1. || 300 || 500 | || |- | 2. || 600 || 1.000 | || |- | 3. || 900 || 1.500 | || |- | 4. || 1.500 || 2.500 | || |- style="background:#ffdead;" | '''5.''' || '''3.000''' || '''5.000''' | || '''загарантована сума''' |- | 6. || 6.000 || 10.000 | || |- | 7. || 12.000 || 20.000 | || |- | 8. || 24.000 || 40.000 | || |- | 9. || 48.000 || 80.000 | || |- style="background:#ffdead;" | '''10.''' || '''96.000''' || '''150.000''' | || '''загарантована сума''' |- | 11. || 192.000 || 300.000 | || |- | 12. || 375.000 || 600.000 | || |- | 13. || 750.000 || 1.250.000 | || |- | 14. || 1.500.000 || 2.500.000 | || |- style="background:#ffdead;" |''' 15.''' || '''3.000.000''' || '''5.000.000''' |'''5.000.000'''<ref name=":0" />|| '''главна награда''' |} {| class="wikitable" |- У српском издању квиза нико није успео одговорити на свих 15 питања и освојити максималан новчани износ. Рекорд квиза са освојених два и по милиона динара постигли су Агоштон Легвари из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]]<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=zfskFLtpePo&t=387s |title=Milioner Srbija pitanje za 5.000.000 RSD |date=мај 2007. |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref>, као и Саша Томић из [[Пожаревац|Пожаревца]].<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=guQwGjiuIxs&t=415s&ab_channel=zazaapple |title=Sasa Tomic iz Pozarevca otvara 15. pitanje u kvizu Zelite li da postanete Milioner |website=Youtube |access-date=12. фебруар 2022.}}</ref> == Види још == * [[Милионер са улице]] == Извори == {{извори}} [[Категорија:Квизови]] 6f28ldq07rvvg64rd97j3n62b80kw7e 0 151911 25139126 24276640 2022-08-05T06:36:56Z Archaeodontosaurus 49811 /* Вајарство */ wikitext text/x-wiki == Ликовне уметности у Француској == === Архитектура === [[Датотека:Westfassade_Chartres.jpg|мини|180п|лево|[[Катедрала у Шартру]]]] [[Датотека:Arc-de-triomphe-westside.jpg|мини|220п|десно|Тријумфална капија у Паризу]] Први архитектонски [[стил]] [[Француска|Француске]] била је [[романика]]. Најрепрезентативнији сачувани споменици овог стила су црквe на југозападу, у [[Тулуз]]у, [[Поатје]]у, [[Периге]]у и [[Конк]]у. Доба [[Готика|готичке архитектуре]] се некада називало ''[[Француска]] [[архитектура]]'', због велике раширености овог стила у француским регијама, нарочито на северу. Ту се налазе познате средњовековне црквене и световне грађевине: [[Базилика Сен Дени]], [[Нотр-Дам у Паризу]], [[Катедрала у Ремсу]], [[Катедрала у Шартру]] и [[Папска палата у Авињону]]. Уметници и архитекте из Италије и Шпаније су касније били заслужни за изградњу раскошних краљевских [[дворац]]а у долини [[Лоара|Лоаре]]: [[Дворац Шамбор|Шамбор]] и [[Дворац Шенонсо|Шенансо]]. Архитекта [[Жил Арден-Мансар|Жил Арден Мансар]] је аутор чувеног [[версајски дворац|дворца у Версају]] и барокне [[Палата инвалида|Палате инвалида]] у [[Париз]]у. После [[Француска револуција|Француске револуције]] доминантни [[стил]] је постао [[Архитектура класицизма|класицизам]]. У овом стилу је подигнута [[Тријумфална капија у Паризу]]. [[Ајфелова кула]] у Паризу је најпознатији светски споменик [[индустријска револуција|индустријског доба]]. === Сликарство === [[Датотека:JEAN LOUIS THÉODORE GÉRICAULT - La Balsa de la Medusa (Museo del Louvre, 1818-19).jpg|мини|250п|лево|Сплав Медуза - слика [[Теодор Жерико|Теодора Жерикоа]]]] [[Датотека:Nature morte aux pommes et aux oranges, par Paul Cézanne.jpg|мини|десно|Мртва природа - слика [[Пол Сезан|Пола Сезана]]]] [[Француска]] је кроз историју произвела плејаду значајних ликовних уметника. Међу њима се истичу: [[Франсоа Клуе]], [[Антоан Вато]], [[Жан-Оноре Фрагонар|Жан Оноре Фрагонар]], [[Жан-Батист-Симеон Шарден]], [[Никола Пусен]], [[Теодор Жерико]], [[Ежен Делакроа]] и [[Гистав Курбе|Густав Курбе]]. [[Француска]] је посебно изашла у први план светске ликовне уметности са сликарима епохе [[Импресионизам|импресионизма]] и [[Постимпресионизам|постимпресионизма]], као што су: [[Пјер Огист Реноар|Огист Реноар]], [[Клод Моне]], [[Едуар Мане]], [[Едгар Дега]], [[Пол Сезан]], [[Пол Гоген]], [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]] и [[Анри Матис]]. [[Француска]] је у тој мери била магнет за [[уметник]]е краја [[19. век|19]]. и почетка [[20. век]]а, да су ту живели и стварали [[Винсент ван Гог]] и [[Пабло Пикасо]]. ==== Школе, покрети и њихови представници ==== * [[Барок]]но [[сликарство]] репрезентују [[сликар]]и: [[Жан де Богран]] (1584—1640), [[Никола Пусен]] (1594—1665), [[Клод Лорен]] (1600 – 1682) и [[Ијасинт Риго]] (1659—1743). * [[Рококо]]: [[Антоан Вато]] (1684—1721), [[Франсоа Буше]] (1703—1770), [[Жан-Оноре Фрагонар]] (1732—1806) и [[Жан Пијемон]] (1728—1808). * [[Класицизам]]: [[Жозеф-Мари Вјен]] (1716—1809), [[Жак-Луј Давид]] (1748—1825), [[Антоан Жан Гро]] (1771—1835) и [[Жан Огист Доминик Енгр|Доминик Енгр]] (1780—1867). * [[Романтизам]]: [[Теодор Жерико]] (1791—1824) и [[Ежен Делакроа]] (1798—1863). * [[Реализам (уметност)|Реализам]]: [[Жан Батист Камиј Коро|Камиј Коро]] (1796—1875), [[Гистав Курбе]] (1819—1877) и [[Жан-Франсоа Мије]] (1814—1875). * [[Импресионизам]]: [[Камиј Писаро]] (1830—1903), [[Едуар Мане]] (1832—1883), [[Едгар Дега]] (1834—1917), [[Пол Сезан]] (1839—1906), [[Клод Моне]] (1840—1926), [[Пјер Огист Реноар|Огист Реноар]] (1841—1919), [[Арман Гијоман]] (1841—1927) и [[Фредерик Базиј]] (1841—1870), [[Гистав Кајебот]] (1848—1894), [[Берта Моризо|Берта Морисо]] (1841—1895). * [[Поентилизам]] - ова техника у сликарству је настала у Француској крајем -{XIX}- века: [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]] (1859—1891) и [[Пол Сињак]] (1863—1935). * [[Фовизам]] - оснивач овог покрета био је [[Анри Матис]] (1869—1954) ; други значајни уметници били су: [[Морис Вламенк]] (1876—1958), [[Андре Дерен]] (1880—1954) и [[Жорж Брак]] (1882—1963). * [[Париска школа]] је била група уметника: [[Андре Лот]] (1885—1962), [[Хуан Грис]] (1887—1927), [[Марк Шагал]] (1887—1985) и [[Морис Боател]] (1919—2007). * [[Art concret]] - покрет који је у [[Париз]]у 1930- их основао [[Тео ван Дусбург]]. Покрету је припадао [[Франсоа Мореје]]. * [[Лирска апстракција]]: [[Робер Делоне]] (1885—1947), [[Жан Базен]] (1904—2001), [[Игет Артур Бертран]] (1920—2005) и [[Жорж Матје]] (1921 - ). * [[Постмодернизам]]: [[Клод Верлинде]] <center> </center> <gallery perrow="5"> Датотека:Nicolas_Poussin_-_Bacchanal_before_a_Statue_of_Pan_-_WGA18284.jpg|Барок<br />Баханалије<br /> [[Никола Пусен]] Датотека:François Boucher - jeune fille.jpg|Рококо<br />Девојка<br /> [[Франсоа Буше]] Датотека:Louis-Francois Bertin.jpg|Неокласицизам<br />Господин Бертан<br /> [[Жан Огист Доминик Енгр|Доминик Енгр]] Датотека:Eugène Delacroix - Les Femmes d'Alger.jpg|Романтизам<br />Жене из Алжира<br /> [[Ежен Делакроа]] Датотека:Gustave Courbet - Plage de Normandie (National Gallery of Art).jpg|Реализам<br />Плажа у Нормандији<br /> [[Гистав Курбе]] Датотека:Paul Cézanne 156.jpg|Импресионизам<br />Аутопортрет<br /> [[Пол Сезан]] Датотека:Georges Seurat 043.jpg|Поентилизам<br />Ајфелова кула<br /> [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]] Датотека:Плес-Матис.JPG|Фовизам<br />Плес<br /> [[Анри Матис]] Датотека:Robert_Delaunay_-_Simultaneous_Contrasts-Sun_and_Moon_-_1912.jpg|Париска школа<br />Истовремени контрасти<br /> [[Робер Делоне]] Датотека:JMC_-_1970_-_3.jpg|Лирска апстракција<br />Композиција<br /> [[Жан-Мишел Кулон]] </gallery> === Вајарство === * 16. век (ренесанса): [[Жан Гужон]], [[Жермен Пилон]] * 17. век (барок, доба Луја -{XIV}-): [[Франсоа Жирардон]], [[Антоан Куазево]], [[Пјер Пуже]] * 18. век (неокласицизам и рококо): [[Жан-Батист Пигал]], [[Жан-Антоан Удон]], [[Етјен Морис Фалконе]], [[Огистен Пажу]] * 19. век: [[Франсоа Руде]], [[Антоан-Луј Бари]], [[Жан-Батист Карпо]], [[Огист Роден]] * 20. век: [[Емил Антоан Бурдел]], [[Аристид Мајол]], [[Сезар Балдачини]] <gallery perrow="5"> Датотека:Interior_Saint_Paul_Saint_Louis_14.JPG|16. век<br />-{Mater dolorosa}-<br /> [[Жермен Пилон]] Датотека:(Narbonne) Buste de Louis XIV - Antoine Coysevox - Musée des Beaux-Arts de Narbonne.jpg|17. век<br />Луј -{XIV}-<br /> [[Антоан Куазево]] Датотека:Voltaire_Houdon_Louvre_RF1426.jpg|18. век<br />Волтер<br /> [[Жан-Антоан Удон]] Датотека:La_Marseillaise_du_sculpteur_Francois_Rude.jpg|19. век<br />Марсељеза<br /> [[Франсоа Руде]] Датотека:Aristide_Maillol_la_nuit_1902-1.jpg|20. век<br />Ноћ<br /> [[Аристид Мајол]] </gallery> == Спољашње везе == {{Commonscat|Paintings in France}}{{Теме Француске}} [[Категорија:Француска култура|Уметност]] qcldci4ecqdduu85jme82s0vtmh4k74 0 152224 25139151 22031848 2022-08-05T07:14:00Z 178.219.0.69 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cover esprit nummer 1.jpg|десно|мини|Насловна страна књиге „-{L'Esprit Nouveau: No.1}-” октобар 1920.]] '''Пуризам''' је уметнички правац који је настао у [[Србија|Србији]] [[1918]]. године, а везан је за православни шиа социјализам са кинеским карактеристикама. Идејни творац покрета је српски алхемичар родом из Лајковца [[Милош Пурић]]. Правац је настао као реакција на [[кубизам]], односно на његову праксу разлагања и деформисања предмета које покушава да прикаже, за коју је сматрао да као таква ствара [[уметност]] која је превише [[орнамент]]ична и декоративна. Пуризам се првенствено заснива на неоплатонистичкој филозофији која у уметничком смислу значи одбацивање реалног представљања предмета и покушај приказивања „суштине“ његовог облика. Овакву естетику покушава да примени на све облике пластичног израза - сликарство, дизајн и архитектуру. Манифестом пуризма сматра се чланак "''Апре Ле Кубизм''" (-{"''Après Le Cubisme''"}-) који је објављен [[1918]]. године, а прва потпуна формулација пуристичке естетике објављена је [[1920]]. године у чланку "''Le Purisme''" часопису "''Л еспри нуво''" (''-{"L'Esprit Nouveau"}-'') који је био и гласник покрета. Пуризам је дефинисан као концепт који се односи не само на сликарство и архитектуру, већ садржи и скуп особина које треба да карактеришу целокупну модерну мисао. Слави се једноставна и јасна [[естетика]] машина као предмета који смболизују модерно доба, а природа се дефинише као савршена логичка машина чија лепота произлази из подвргнутости физичким законима. Инжињерска професија се сматра узвишеном због своје дисциплинованости и рационалности. Као лајтмотив пуризма наглашава се повратак логици, јасноћи, једноставности и реду - особине које треба да буду присутне у сваком облику и производу људског деловања. У сликарству пуризам инсистира на приказивању предмета који су [[симбол]]и индустријског света и као такви треба да буду представљени као анонимни и чисти. Фигуративност се одбацује, а композиционо се инсистира на геометријском реду и уравнотежености. При компоновању се користи ''"[[златни пресек]]"'' као савршена пропорција. У дизајну је потребно да се задовољи критеријум функционалности производа и његова намена треба да буде естетски јасно изражена, док у архитектури објекти треба да задовоље два критеријума - с једне стране треба да буду функционални, а са друге да садрже у свом облику апстрактне елементе који имају функцију да хране чула и ум. За промовисање пуризма била је значајна изложба декоративних уметности ''"Exposition des Arts Décoratifs"'' одржана у [[Париз]]у [[1925]]. године на којој је изложен ''"Павиљон новог духа"'' (''-{"Pavillon de L'Esprit Nouveau"}-'') који је дизајнирао [[Ле Корбизје]] и који је био прототип модерне стамбене јединице изграђене у складу са пуристичким начелима. Павиљон је био покушај да се представи сензибилитет пуризма – био је дизајниран тако да има могућности сличне машини, опремљен индустријским типским намештајем, и у њему су биле изложене пуристичке слике [[Ле Корбизје]]а, [[Амеде Озанфан|Озанфана]] и [[Фернан Леже|Фернанд Лежеа]] (Fernand Legér). Крај пуризма запажа се почетком 30-их година. У сликарству он није имао велики замах, али је утицао на касније модерне сликарске правце. У архитектури је значајно утицао на [[међународни стил у архитектури|"Интернационални стил“]] који се јавља [[1925]]. године. == Уметници == * [[Ле Корбизје]] * [[Амеде Озанфан]] * [[Фернан Леже]] == Литература == * Кенет Фремптон - Модерна архитектура: критичка историја (Београд, 2004) * Милош Перовић - Историја модерне архитектуре (2А)- Кристализација модернизма: Велики мајстори (Београд, 2005) == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070427155713/http://www.fondationlecorbusier.asso.fr/fondationlc_us.htm Фондација Корбизје] * [https://web.archive.org/web/20070217225244/http://www.guggenheimcollection.org/site/artist_bio_122.html Биографија Амедеа Озанфана на сајту Гугенхајм музеја] * [https://web.archive.org/web/20070428041032/http://www.mcs.csuhayward.edu/~malek/Leger.html Биографија и слике Фернанда Лежеа] [[Категорија:Уметност]] [[Категорија:Модерна уметност]] [[Категорија:Сликарство]] [[Категорија:Архитектура]] 45jclyn160d5p0040o0jhpi1cbjwisg 25139154 25139151 2022-08-05T07:14:34Z 178.219.0.69 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cover esprit nummer 1.jpg|десно|мини|Насловна страна књиге „-{L'Esprit Nouveau: No.1}-” октобар 1920.]] '''Пуризам''' је уметнички правац који је настао у [[Србија|Србији]] [[2020]]. године, а везан је за православни шиа социјализам са кинеским карактеристикама. Идејни творац покрета је српски алхемичар родом из Лајковца [[Милош Пурић]]. Правац је настао као реакција на [[кубизам]], односно на његову праксу разлагања и деформисања предмета које покушава да прикаже, за коју је сматрао да као таква ствара [[уметност]] која је превише [[орнамент]]ична и декоративна. Пуризам се првенствено заснива на неоплатонистичкој филозофији која у уметничком смислу значи одбацивање реалног представљања предмета и покушај приказивања „суштине“ његовог облика. Овакву естетику покушава да примени на све облике пластичног израза - сликарство, дизајн и архитектуру. Манифестом пуризма сматра се чланак "''Апре Ле Кубизм''" (-{"''Après Le Cubisme''"}-) који је објављен [[1918]]. године, а прва потпуна формулација пуристичке естетике објављена је [[1920]]. године у чланку "''Le Purisme''" часопису "''Л еспри нуво''" (''-{"L'Esprit Nouveau"}-'') који је био и гласник покрета. Пуризам је дефинисан као концепт који се односи не само на сликарство и архитектуру, већ садржи и скуп особина које треба да карактеришу целокупну модерну мисао. Слави се једноставна и јасна [[естетика]] машина као предмета који смболизују модерно доба, а природа се дефинише као савршена логичка машина чија лепота произлази из подвргнутости физичким законима. Инжињерска професија се сматра узвишеном због своје дисциплинованости и рационалности. Као лајтмотив пуризма наглашава се повратак логици, јасноћи, једноставности и реду - особине које треба да буду присутне у сваком облику и производу људског деловања. У сликарству пуризам инсистира на приказивању предмета који су [[симбол]]и индустријског света и као такви треба да буду представљени као анонимни и чисти. Фигуративност се одбацује, а композиционо се инсистира на геометријском реду и уравнотежености. При компоновању се користи ''"[[златни пресек]]"'' као савршена пропорција. У дизајну је потребно да се задовољи критеријум функционалности производа и његова намена треба да буде естетски јасно изражена, док у архитектури објекти треба да задовоље два критеријума - с једне стране треба да буду функционални, а са друге да садрже у свом облику апстрактне елементе који имају функцију да хране чула и ум. За промовисање пуризма била је значајна изложба декоративних уметности ''"Exposition des Arts Décoratifs"'' одржана у [[Париз]]у [[1925]]. године на којој је изложен ''"Павиљон новог духа"'' (''-{"Pavillon de L'Esprit Nouveau"}-'') који је дизајнирао [[Ле Корбизје]] и који је био прототип модерне стамбене јединице изграђене у складу са пуристичким начелима. Павиљон је био покушај да се представи сензибилитет пуризма – био је дизајниран тако да има могућности сличне машини, опремљен индустријским типским намештајем, и у њему су биле изложене пуристичке слике [[Ле Корбизје]]а, [[Амеде Озанфан|Озанфана]] и [[Фернан Леже|Фернанд Лежеа]] (Fernand Legér). Крај пуризма запажа се почетком 30-их година. У сликарству он није имао велики замах, али је утицао на касније модерне сликарске правце. У архитектури је значајно утицао на [[међународни стил у архитектури|"Интернационални стил“]] који се јавља [[1925]]. године. == Уметници == * [[Ле Корбизје]] * [[Амеде Озанфан]] * [[Фернан Леже]] == Литература == * Кенет Фремптон - Модерна архитектура: критичка историја (Београд, 2004) * Милош Перовић - Историја модерне архитектуре (2А)- Кристализација модернизма: Велики мајстори (Београд, 2005) == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070427155713/http://www.fondationlecorbusier.asso.fr/fondationlc_us.htm Фондација Корбизје] * [https://web.archive.org/web/20070217225244/http://www.guggenheimcollection.org/site/artist_bio_122.html Биографија Амедеа Озанфана на сајту Гугенхајм музеја] * [https://web.archive.org/web/20070428041032/http://www.mcs.csuhayward.edu/~malek/Leger.html Биографија и слике Фернанда Лежеа] [[Категорија:Уметност]] [[Категорија:Модерна уметност]] [[Категорија:Сликарство]] [[Категорија:Архитектура]] doe03o4vmiaoejj48c7ijoq46ruf799 25139156 25139154 2022-08-05T07:17:57Z 178.219.0.69 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cover esprit nummer 1.jpg|десно|мини|Насловна страна књиге „-{L'Esprit Nouveau: No.1}-” октобар 1920.]] '''Пуризам''' је филозофски и уметнички правац који је настао у [[Србија|Србији]] [[2020]]. године, а везан је за православни шиа социјализам са кинеским карактеристикама. Идејни творац покрета је српски алхемичар родом из Лајковца [[Милош Пурић]]. Правац је настао као реакција на [[кубизам]], односно на његову праксу разлагања и деформисања предмета које покушава да прикаже, за коју је сматрао да као таква ствара [[уметност]] која је превише [[орнамент]]ична и декоративна. Пуризам се првенствено заснива на неоплатонистичкој филозофији која у уметничком смислу значи одбацивање реалног представљања предмета и покушај приказивања „суштине“ његовог облика. Овакву естетику покушава да примени на све облике пластичног израза - сликарство, дизајн и архитектуру. Манифестом пуризма сматра се чланак "''Апре Ле Кубизм''" (-{"''Après Le Cubisme''"}-) који је објављен [[1918]]. године, а прва потпуна формулација пуристичке естетике објављена је [[1920]]. године у чланку "''Le Purisme''" часопису "''Л еспри нуво''" (''-{"L'Esprit Nouveau"}-'') који је био и гласник покрета. Пуризам је дефинисан као концепт који се односи не само на сликарство и архитектуру, већ садржи и скуп особина које треба да карактеришу целокупну модерну мисао. Слави се једноставна и јасна [[естетика]] машина као предмета који смболизују модерно доба, а природа се дефинише као савршена логичка машина чија лепота произлази из подвргнутости физичким законима. Инжињерска професија се сматра узвишеном због своје дисциплинованости и рационалности. Као лајтмотив пуризма наглашава се повратак логици, јасноћи, једноставности и реду - особине које треба да буду присутне у сваком облику и производу људског деловања. У сликарству пуризам инсистира на приказивању предмета који су [[симбол]]и индустријског света и као такви треба да буду представљени као анонимни и чисти. Фигуративност се одбацује, а композиционо се инсистира на геометријском реду и уравнотежености. При компоновању се користи ''"[[златни пресек]]"'' као савршена пропорција. У дизајну је потребно да се задовољи критеријум функционалности производа и његова намена треба да буде естетски јасно изражена, док у архитектури објекти треба да задовоље два критеријума - с једне стране треба да буду функционални, а са друге да садрже у свом облику апстрактне елементе који имају функцију да хране чула и ум. За промовисање пуризма била је значајна изложба декоративних уметности ''"Exposition des Arts Décoratifs"'' одржана у [[Париз]]у [[1925]]. године на којој је изложен ''"Павиљон новог духа"'' (''-{"Pavillon de L'Esprit Nouveau"}-'') који је дизајнирао [[Ле Корбизје]] и који је био прототип модерне стамбене јединице изграђене у складу са пуристичким начелима. Павиљон је био покушај да се представи сензибилитет пуризма – био је дизајниран тако да има могућности сличне машини, опремљен индустријским типским намештајем, и у њему су биле изложене пуристичке слике [[Ле Корбизје]]а, [[Амеде Озанфан|Озанфана]] и [[Фернан Леже|Фернанд Лежеа]] (Fernand Legér). Крај пуризма запажа се почетком 30-их година. У сликарству он није имао велики замах, али је утицао на касније модерне сликарске правце. У архитектури је значајно утицао на [[међународни стил у архитектури|"Интернационални стил“]] који се јавља [[1925]]. године. == Уметници == * [[Ле Корбизје]] * [[Амеде Озанфан]] * [[Фернан Леже]] == Литература == * Кенет Фремптон - Модерна архитектура: критичка историја (Београд, 2004) * Милош Перовић - Историја модерне архитектуре (2А)- Кристализација модернизма: Велики мајстори (Београд, 2005) == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070427155713/http://www.fondationlecorbusier.asso.fr/fondationlc_us.htm Фондација Корбизје] * [https://web.archive.org/web/20070217225244/http://www.guggenheimcollection.org/site/artist_bio_122.html Биографија Амедеа Озанфана на сајту Гугенхајм музеја] * [https://web.archive.org/web/20070428041032/http://www.mcs.csuhayward.edu/~malek/Leger.html Биографија и слике Фернанда Лежеа] [[Категорија:Уметност]] [[Категорија:Модерна уметност]] [[Категорија:Сликарство]] [[Категорија:Архитектура]] lm253wz03jf7ipbw9wvxq8vkrndbz1b 0 154545 25138492 25138119 2022-08-04T14:02:26Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/77.222.25.87|77.222.25.87]] ([[User talk:77.222.25.87|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Orion1964|Orion1964]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Крсто Поповић | слика = Krsto Zrnov Popovic.jpg | опис_слике = Крсто Поповић | датум_рођења = {{датум рођења|1881|9|14}} | место_рођења = [[Липа (Цетиње)|Липа]] | држава_рођења = {{зас слика|Flag of Montenegro (1852–1905).svg}} [[Књажевина Црна Гора]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1947|3|13|1881|9|14}} | место_смрти = [[Грахово (Никшић)|Грахово]], код [[Никшић]]а {{зас|СР Црна Гора}} [[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]] | држава_смрти = {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | школа = | војска = | године_служења = | чин = | род = | јединица = | битке = | награде = | каснији_рад = | потпис = }} '''Крсто Зрнов Поповић''' ([[1881]] — [[1947]]), је био бригадир<ref name="Аца">[http://www.njegos.org/past/zrnovs.htm Крсто Зрнов Поповић], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Краљевина Црна Гора|црногорске]] војске и један од вођа [[Божићна побуна|Божићне побуне]] [[1919]]. године. За вријеме [[Други светски рат|Другог свјетcког рата]] био је сарадник италијанског окупатора<ref>[http://www.montenegro-canada.com/articles/article/2509423/38140.htm Исповест Јова Капичића о погибији Крста Зрнова Поповића]</ref> и заповједник [[квислинг|квислиншке]] [[Ловћенска бригада|Ловћенске бригаде]]. Зрнов се залагао за већа права и уважавање државе Црне Горе притом не негирајући сопствени српски идентитет. == Биографија == Рођен је [[14. септембар|14. септембра]] [[1881]]. године у селу [[Липа]] у [[Цуце|Цуцама]], од оца Тодора (официра црногорске војске) и мајке Ћетне (рођене Кривокапић). Послије завршене основне школе, из родног мјеста одлази на [[Цетиње]] у Официрску школу. Године [[1905]]. се жени Маријом, кћерком [[Јован Радојевић|Јована Радојевића]], са којом је имао пет кћери и два сина. === Војник црногорске војске === Као војник имао је сјајну каријеру: * произведен у чин потпоручника - [[10. јул]]а [[1906]], * унапријеђен у чин поручника - [[1. јул]]а [[1909]], * шеф полиције на [[Цетиње|Цетињу]] - постављен [[1910]], * наставник у Подофицирској школи на Цетињу, * одликован Даниловим крстом петог реда, * учесник Првог балканског рата у борбама око [[Скадар|Скадра]] (1912—1913), * учесник Другог балканског рата у борбама на [[Брегалница|Брегалници]] - 1913, * унапријеђен у чин капетана - [[14. септембар|14. септембра]] 1913, * постављен за помоћника начелника штаба Пете дивизије у [[Пљевља|Пљевљима]] - маја [[1914]], * командант подофицирске школе регрутске класе, * учесник [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] као командант Бољанићког одреда, гдје се истиче храброшћу у биткама од [[Босна|Босне]] до [[Црна Гора|Црне Горе]]; као командант Извиђачког одреда Санџачке војске, уз [[Јанко Вукотић|Јанка Вукотића]], учесник је и [[Мојковачка битка|Мојковачке битке]]. Године [[1916]]. је интерниран у [[Логор Болдогасоњ]], у [[Мађарска|Мађарској]]. === Борба за независност Црне Горе === {{Главни чланак|Божићна побуна|Црногорски комити}} Капетан Крсто Зрнов Поповић био је један од вођа [[Божићна побуна|Божићне побуне]] [[1919]]. године, коју су против династије [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] подигли [[зеленаши]], присталице свргнутог краља [[никола I Петровић|Николе]] и [[Петровићи Његоши|династије Петровић Његош]]. Из интернације се враћа [[1918]]. године и активно ради на поништењу одлука [[Подгоричка скупштина|Велике народне скупштине]], залажући се против уједињења, с тим да о облику владавине одлучи скупштина свих [[Југословени|Југословена]], желећи да питање народа [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] препусти на одлучивање хрватском и словеначком који никада нису благонаклоно гледали на њихов суживот. Упућује прогласе страним трупама и Извршном народном одбору, али без успјеха. Упоредо са преговорима, као један од вођа, припремао је и терористичке акте против новостворене државе. Извјештава генерала [[Ванел]]а, команданта Савезничких окупационих трупа, да су у ратном сукобу. Устаници нападају [[Цетиње]] ноћу, [[5. јануар|5.]] на [[6. јануар]] 1919. године. Долази до ватреног обрачуна и устаници не успијевају да уђу у град. Уз посредовање генерала Ванела стање се нормализује. Дио побуњеника се вратио кући, а дио побјегао у мјеста која су контролисали Италијани, што сугерира одакле је добијао подршку за свој рад. Крсто се склања у [[Котор]], а одатле у [[Италија|Италију]]. Из Италије је неколико пута упадао у Црну Гору, а један од упада је био између [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Улцињ]]а, када је предводио 69 официра из [[Гаета|Гаете]]. Једно вријеме је био начелник штаба Црногорске војске у Италији. Десетог децембра 1919, у гласилу црногорске владе у изгнанству, „[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]“, Крсто Поповић је истакао важност Црне Горе у Српству написавши да је: ''„Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала [[Црна Гора је посљедња искра српске слободе|искра слободе Србинове]]“'' <ref>{{Cite book| last = Поповић| first = Крсто| authorlink = | others = | title = Глас Црногорца, бр. 80. од 27.11.1919, по новом календару: 10.12.1919, чланак: Опорука црногорских усташа на поруку србијанских силеџија у ЦГ| pages = 4.| year = | url = http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=3326&skrd=1# | publisher = | location = Неји код Париза |id=}}</ref><ref name="Његош">[http://www.njegos.org/past/zrnov.htm -{Krsto Zrnov Popovic}-] {{en}}</ref>. Међутим, након само неколико мјесеци од доласка, Крсто Поповић се вратио у Италију гдје је у војсци избјегличке владе Црне Горе добио чин командира, а касније и бригадира. Италијанске власти су га хапсиле због супротстављања растурању црногорске војске послије потписивања [[Rapalski sporazum (1920)|Рапалског уговора]]. Одбио је да се врати у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]]. === Избјеглиштво === Почетком [[1922]]. године одлази за [[Аргентина|Аргентину]], са [[Васко Маројевић|Васком Маројевићем]], [[Живко Никчевић|Живком Никчевићем]], [[Мило Матановић|Милом Матановићем]] и другима. У Аргентини их је дочекао црногорски почасни конзул [[Жерве Казо]]. Крсто у Аргентини остаје до краја [[1929]]. године. [[Марко Вучераковић]] му као саборцу обезбјеђује гаранцију за боравак у [[Белгија|Белгији]]. По доласку у Белгију, придружује му се супруга Марија и дјеца Савица, Босиљка, Никола и Радован. Године 1929. упутио је из [[Белгија|Белгије]] молбу краљу [[александар I Карађорђевић|Александру Карађорђевићу]] да га ослободи одговорности за братоубилачке сукобе у Црној Гори од децембра [[1918]]. до смрти краља Николе, и у писму му исказао вјерност.<ref>[http://www.njegos.org/past/zrnovs.htm писмо К. П. краљу Александру], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> У Белгији му је 18. октобра 1929. влада [[провинција Лијеж|провинције Лијеж]], односно полиција за странце, издала пасош, под бројем 9121, са визом под бројем 94. У личним подацима унијетим у пасош, Крсто Зрнов Поповић национално се изјаснио као Србин.<ref>[http://www.njegos.org/past/zrnovpass.jpg Пасош Крсте Поповића], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Тамо су живјели до [[1934]]. године, припремајући се за повратак у завичај. Смрт краља [[никола I Петровић|Николе]] га је разријешила обавезе поштовања дате заклетве, па зато и пише молбу краљу Александру Карађорђевићу. Процедура повратка је била писање молбе за повратак и у којој је написао: "... да је приликом сукоба двије струје у Црној Гори 1918. године остао вјеран светињи заклетве положене Врховном Команданту Његовом величанству Краљу Николи и ступио у борбу против оних елемената, које је мој Врховни Командант означио као непријатеље Црне Горе...". У истој молби исказује пуну лојалност краљу Александру. Повратак му је био одобрен и настанио се у [[Никшић]]у. Пошто се вратио у [[Југославија|Југославију]], добио је официрску пензију и живио као пензионер до почетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]]. === Други свјетски рат === У првим данима окупације Поповић се држао по страни. Припадао је групи црногорских [[Црногорска федералистичка странка|федералиста]] која се противила одузимању територија Црној Гори и [[Бока Которска|Боки]] и територија припојених [[Велика Албанија|Великој Албанији]]. Знајући Италијане, Крстова група одбија италијанску резолуцију о проглашењу суверене Црне Горе. Њихова политичка платформа није искључивала југословенску државу у којој би Црна Гора била федерална јединица. Осим Крста у овој групи су били и [[Петар Пламенац]], [[Новица Радовић]] и други. Група је била дистанцирана од групације око [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]]. Секулина група је негирала било какву југословенску државу. После [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], гувернер [[Алесандро Пирцио Бироли]] је за борбу против партизана тражио ослонац у четницима и у црногорским сепаратистима који су били у опозицији Дрљевићу.{{sfn|Пајовић|1977|p=115}} Поповић се, за разлику од Пламенца и Радовића, у то вријеме није јавно експонирао као сарадник Италијана.{{sfn|Пајовић|1977|p=121}} Како је имао велики углед у Катунској нахији и противио се Дрљевићевом крилу ЦФС, партизани су више пута од октобра до децембра 1941. покушавали да Поповића приволе на сарадњу, али безуспјешно.{{sfn|Пајовић|1977|pp=126-12}} Поповић није прихватио италијански предлог да буде командант цјелокупне жандармерије, већ је тражио од Италијана стварање Црногорске војске, као савезнике у борби против партизана.{{sfn|Пајовић|1977|p=118}} Пирцио Бироли је прихватио овај предлог и Поповић је потписао споразум, који је на крају ипак одбила италијанска влада не дозвољавајући да у Црној Гори буде било какве војске осим италијанске.{{sfn|Пајовић|1977|pp=119-120}} У марту [[1942]]. године, Пирцио Бироли успијева да направи коалицију између четника и [[зеленаши|зеленаша]]. Под патронатом окупатора Црна Гора је подијељена на три сектора од којих један припада зеленашима, а друга два четницима [[Бајо Станишић|Баја Станишића]] и [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]].{{sfn|Tomasevich|2002|p=142}} По повлачењу партизана за Босну, четници су напали зеленаше и то је био крај коалиције. У овом сукобу су Италијани узели зеленаше у заштиту. Од ових догађања па надаље, зеленаши одбијају да нападају партизане. Ловћенску бригаду, чији је командант био Крсто Поповић, захватило је расуло и [[Немци|Нијемци]] су је расформирали у новембру [[1943]]. године, а Крста разоружали. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] су га више пута позивали да им се прикључи. Иако су му два сина (Радован и Никола) била у партизанима одбио је све позиве и остао доследан својим увјерењима. Његови синови били су партизански борци од [[1941]]. године; Радован је погинуо у [[Битка на Неретви|бици на Неретви]], док је [[Никола Поповић (народни херој)|Никола]] проглашен за [[народни херој Југославије|народног хероја]]. === Погибија === У [[Катунска нахија|Катунској нахији]], августа [[1944]]. године покушава да створи војску, али безуспјешно. Послије овог краха одмеће се у шуму и скрива се све до [[13. март]]а [[1947]]. године када су га у 66. години убили припадници [[Одељење за заштиту народа|ОЗНА]]. Засједа је била организована на [[Бојење брдо|Бојањем брду]] између [[Грахово (Никшић)|Грахова]] и [[Нудо]]ла. У окршају гине [[Рако Мугоша]], док [[Вељко Милатовић]] и [[Шаро Брајовић]] остају живи. На сахрани Рака Мугоше, његова мајка оплакује једнако обојицу - и кори сина што је кренуо на њега јер „Није Крсто зец из горе / Него јунак Црне Горе“.<ref>Čedo Baćović: CRNOGORAC NA POTONJOJ URI, Побједа а. д. 2006</ref> == Идентитет == Многи људи који се декларишу као етнички Црногорци доживљавају Крста Поповића као симбол свог идентитета. Такво виђење је супротно фактима и засновано је на пропаганди и незнању, будући да је Поповић себе доживљавао као Србина.{{sfn|Đurković|2013|p=130}} Крсто Поповић је био Црногорац у духу династије [[Петровићи Његоши|Петровића]] и било му је непознато "''несрпско црногорство''" или идеја црногорског (монтенегринског) народа која је постала раширена у 21. веку. Његово емигрантско писање у Гласу Црногорца да је "''Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе [[Срби]]нове"'' доказује да његово антисрбијанство није исто што и антисрпство. До сукоба двије српске династије, [[Петровићи Његоши|Петровића]] и [[Карађорђевићи|Карађорђевића]], је дошло због питања превласти, као и у Србији што су раније биле повремене смјене династија Карађорђевић и [[Обреновићи|Обреновић]]. Због самог сукоба између двије [[Држава|државе]] неуки добијају утисак о сукобу два различита [[народ]]а. Тадашњи Црногорци никада не говоре о Србима и Црногорцима, него само о [[Србијанци]]ма и Црногорцима (тј. о Србима из Србије и Србима из Црне Горе).<ref>{{Cite book| last = | first = | authorlink = | others = | title = Глас Црногорца, бр. 88. од 24. септембра 1920, бр. стр. 2, чланак: Српска патријаршија| year = 1920| url = https://www.dlib.me/fajlovi/p1ek3ig4pj1715188n1nvd1kvpsed5.pdf| publisher = | location = Неји код Париза| id = | access-date = 03. 06. 2020| archive-date = 03. 06. 2020| archive-url = https://web.archive.org/web/20220627004000/https://www.dlib.me/fajlovi/p1ek3ig4pj1715188n1nvd1kvpsed5.pdf| url-status = dead}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{div col}} * [[Мала енциклопедија Просвета]]/ПРОСВЕТА/БЕОГРАД 1986. * [[Историјски лексикон Црне Горе]]/Група аутора/Daily Pres-VIJESTI/Podgorica 2006. * {{Cite book | ref = harv | ref = harv | last = Лакић|first= Зоран| authorlink1 = Зоран Лакић| last2 = Пајовић| first2 = Радоје| last3 = Вукмановић| first3 = Гојко| title = Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја| year = 1963| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=LrcuAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref = harv| last = Пајовић| first = Радоје| title = Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941-1945| year = 1977| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = http://www.znaci.net/00003/639.pdf| access-date = 26. 08. 2014| archive-date = 26. 08. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20140826160920/http://www.znaci.net/00003/639.pdf| url-status = dead}} * {{Cite book | ref = harv | ref = harv | last = Стаматовић| first = Александар| title = Историјске основе националног идентитета Црногораца 1918-1953| year = 2000| location = Београд| publisher = Српска радикална странка| url = https://books.google.com/books?id=TgWymwEACAAJ}} * {{Cite journal| ref = harv | last = Стаматовић| first = Александар| title = Национални идентитет зеленаша и црногорских федералиста 1918-1941| journal = Политичка ревија| year = 2007| volume = 6| issue = 1|pages = 119-139}} * {{Cite book | ref = harv | last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| others = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration| year = 2002| url = https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn=978-0-8047-3615-2}} *{{Cite book|title=Tamni koridori moći|last=Đurković|first=Miša|publisher=Ukronija|year=2013|isbn=978-86-84807-81-8|pages=|location=Belgrade}} {{div col end}} == Спољашње везе == * [http://www.njegos.org/past/zrnovs.htm Александар Раковић: Крсто Зрнов Поповић] {{DEFAULTSORT:Поповић, Крсто Зрнов}} [[Категорија:Рођени 1881.]] [[Категорија:Умрли 1947.]] [[Категорија:Цетињани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Комити]] [[Категорија:Генерали Војске Краљевине Црне Горе]] [[Категорија:Личности Балканских ратова]] [[Категорија:Црна Гора у Балканским ратовима]] [[Категорија:Црногорски војници у Првом свјетском рату]] [[Категорија:Божићна побуна]] [[Категорија:Црна Гора у Другом свјетском рату]] [[Категорија:Колаборационисти у Другом светском рату]] et335vf355zwgubmcbt5ugp7bg8gyxy 0 162062 25139399 24581706 2022-08-05T11:24:31Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Реч}} {{Лингвистика}} '''Реч''' ({{Ијек|ријеч}}) најмања је јединица [[језик]]а која носи значење и има фонетску вредност.<ref>Fleming 77</ref> Једну реч може чинити једно, два или више [[слово|слова]], у просеку од четири до седам слова, најмање је речи која имају више од десет слова. Комбиновањем речи се могу правити сложеније форме које такође имају значење. У језицима којима комуницирају [[човек|људи]] то су [[Фраза (лингвистика)|фразе]], [[клауза|клаузе]] и [[реченица|реченице]]. Реченице се по правилу формирају према одређеном скупу правила који се назива [[граматика]]. Реч која се састоји из две или више коренских речи које су међусобно повезане назива се [[сложеница]]. У [[лингвистика|лингвистици]], ''реч'' је најмањи елемент који може да буде изговорен у изолацији са [[семантика|семантичким]] или [[прагматика|прагматичким]] контентом (са дословним или практичним [[значење (лингвистика)|значењем]]).<ref>Timothy Montler. (1986). [http://www.cas.unt.edu/~montler/Saanich/Outline/index.htm ''An outline of the morphology and phonology of Saanich, North Straits Salish''.] Occasional Papers in Linguistics (No. 4). Missoula, MT: University of Montana Linguistics Laboratory.</ref> То је у контрасту са [[морфем]]ом, који је најмања целина са значењем али која није увек подесна за самостална употребу. Реч може да се састоји од једног морфема (на пример: ''ох!, камен, црвено, брз, трчати, очекивати''), или неколико (''камење, црвенило, брзо, трчање, неочекиван''). Комплексна реч типично садржи [[корен (лингвистика)|корен]] и један или више додатака,<ref>{{cite journal|last=Gerdts| first = Donna B.|year=2003| title = The morphosyntax of Halkomelem lexical suffixes| journal = International Journal of American Linguistics| volume = 69| issue = 4| doi = 10.1086/382736|pages=345-356}}</ref> или више од једног корена. Речи могу да формирају веће [[језик|језичке]] елементе, као што су [[Фраза (лингвистика)|фразе]], и [[Реченица|реченице]].{{sfn|Akmajian|Demers|Farmer|Harnish|2010|pp=}}{{sfn|Isac|2013|pp=}} Термин ''реч'' се може односити на изговорену или написану реч, или понекад на апстрактни концепт иза ње. Изговорене речи се састоје од звучних јединица, [[фонем]]а, а писане речи од симбола званих [[графема|графеме]], као што су слова алфабета.{{sfn|Pinker|1994|pp=}}{{sfn|Chomsky|1998|pp=}}{{sfn|Derrida|1967|pp=}}{{sfn|Crystal|1990|pp=}} == Дефиниције/значења == {{further|Лексем|Лема (морфологија)}} === Преглед === [[Речник|Речници]] категоришу језичку [[lexicon|лексику]] (i.e. колекције речи) у [[Lemma (morphology)|леме]]. Ово се може узети као индикација онога што представља „реч” по мишљењу писаца тог језика. Најприкладније средство за мерење дужине речи је рачунање његових [[слог]]ова или морфема.<ref>{{Cite book|last=Taylor|first=John|title=The Oxford Handbook of the Word|year=2015|pages=93}}</ref> Када реч има више дефиниција или више значења, то може довести до конфузије у дебати или [[Дискусија|дискусији]].<ref>Chodorow, Martin S., Roy J. Byrd, and George E. Heidorn. "[https://aclanthology.info/pdf/P/P85/P85-1037.pdf Extracting semantic hierarchies from a large on-line dictionary] {{Wayback|url=https://aclanthology.info/pdf/P/P85/P85-1037.pdf |date=20180215024002 }}." Proceedings of the 23rd annual meeting on Association for Computational Linguistics. Association for Computational Linguistics, 1985.</ref> У зависности од језика, дефинисање и ограничавање речи понекад може бити тешко. Док је у писаном [[корпус]]у неколико језика празнина знак за раздвајање две речи, неки језици, као што су јапански и кинески, не користе ово обележје. Даље, [[синтетички језици]] често комбинују доста различитих делова лексичких података у једној речи, отежавајући разумевање класичног значења речи, које је много лакше у [[аналитички језици|аналитичким]] језицима. Ово је нарочито проблематично код [[Полисинтетички језици|полисинтетичких језика]], као што су [[Inuktitut|Инуктитутски]]<ref>{{cite web |url=http://www.wintranslation.com/2014/02/12/aboriginal-languages-facts/ |title=field to show translation -> 10 facts about Canadian Aboriginal Languages |publisher=Wintranslation.com |date=12. 02. 2014 |accessdate=15. 07. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190912021135/https://www.wintranslation.com/indigenous-languages-facts/ |archive-date=12. 09. 2019 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www12.statcan.gc.ca/census-recensement/2016/as-sa/98-200-x/2016022/98-200-x2016022-eng.cfm |title=Census in Brief: The Aboriginal languages of First Nations people, Métis and Inuit |publisher=[[Statistics Canada]] |accessdate=12. 11. 2017 }}</ref> и [[Ubykh|Убишки]],<ref>{{Cite book|last=Fenwick|first=R. S. H.|title=A Grammar of Ubykh|year=2011|publisher=Lincom Europa|location=Munich}}</ref><ref>[[Hans Vogt (linguist)|Vogt, H.]] (1963). ''Dictionnaire de la langue oubykh'' (Dictionary of the Ubykh Language). Oslo: Universitetsforlaget.</ref> где се читава реченица може састојати из само једне такве речи. Посебно су збуњујући језици као вијетнамски, где размак не означава обавезно границу између две речи и она се мора одредити на основу контекста. Ипак, од свих решења, највише збуњују она за [[орални језик|оралне језике]], који нуде само фонолексичке трагове, како би открили где је граница двају речи. [[Знаковни језик|Знаковни језици]] нуде сличан проблем као и [[језик тела|језици тела]]. === Правопис === У језицима са [[писање|књижевном традицијом]], постоје међусобне везе између [[правопис]]а и дефинисања појединачних речи. [[Word divider|Разделиоци]] речи (типично [[space (punctuation)|размаци]]) су уобичајени у савременом правопису језика који користе [[Алфабет|алфабетна писма]], мада су они (изузев изолованих преседана) релативно недаван развој (погледајте [[history of writing|историју писања]]). У [[English orthography|енглеском правопису]], [[compound (linguistics)|сложени]] изрази могу да садрже просторе. На пример, -{''ice cream''}-, -{''air raid shelter''}- и -{''get up''}- се сви генерално сматрају да се састоје од више од једне речи (јер су све компоненте слободне форме, са могућим изузетком ''get'').{{sfn|Katamba|2005|pp=}}{{sfn|Plag|2003|pp=}} Сви језици изричито не раздвајају речи. [[Мандарински језик]] је веома [[analytic language|аналитички језик]] (са неколико фиксних афикса), те није неопходно да се речи правописно одвајају. Аналитички језици првенствено преносе односе између речи у реченицама помоћу помоћних речи и редоследа речи. Међутим, постоје многе вишеморфемске сложенице у мандаринском језику, као и [[Jezički varijetet|варијетети]] везаних морфема који отежавају јасно одређивање садржаја речи.<ref>{{Cite book|last=Norman|first=Jerry|authorlink=Jerry Norman (sinologist)|year=1988 |title=Chinese |url=https://archive.org/details/chinese0000norm|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521296533|pages=}}</ref> Понекад, језици који су изузетно граматички сродни разматрају исти ред речи на различите начине. На пример, [[reflexive verb|рефлективни]] глаголи у [[Француски језик|француском]] инфинитиву су засебни од њиховог респективног члана, e.g. -{''se laver''}- („опрати се”), док су у [[Португалски језик|португалском]] језику они раздвојени цртом, e.g. -{''lavar-se''}-, а у [[Шпански језик|шпанском]] они су спојени, e.g. -{''lavarse''}-.<ref>Note that the convention also depends on the tense or mood—the examples given here are in the infinitive, whereas French imperatives, for example, are hyphenated, e.g. ''lavez-vous'', whereas the Spanish present tense is completely separate, e.g. ''me lavo''.</ref> [[Јапански језик|Јапански]] користи правописне ознаке за разграничавање речи као што су прелази између [[канџи]] (кинеских слова) и два [[кана]] слога. Ово је прилично меко правило, јер [[content word|садржајне]] речи исто тако могу да буду ефективно написане у [[хирагана|хирагани]] (ако се то екстензивно чини, типично се додају размаци да би се одржала читљивост). [[Вијетнамски језик|Вијетнамски]] правопис, који користи [[Latin alphabet|латинско]] писмо, разграничава монослоговне морфеме уместо речи. У [[character encoding|кодирању]] слова, сегментација [[text segmentation#Word segmentation|речи]] зависи од тога које [[character (computing)|ознаке]] су дефинисане као разделиоци речи. == Реч у различитим врстама језика == Код синтетичких језика, једна коренска реч може имати више различитих форми. Међутим, оне се обично не посматрају као различите речи, већ као различите реализације једне речи. У овим језицима, реч се може састојати из већег броја [[морфема]].<ref>{{Cite book|editor-last=Spencer |editor-first=Andrew |editor2-last=Zwicky|editor2-first=Arnold M.|year=1998|title=The handbook of morphology|series=Blackwell handbooks in linguistics|location=Oxford|publisher=Blackwell|isbn=9780631185444|pages=}}</ref> == Комплексност одређивања граница између речи у говору == У [[Говорни језик|говорном језику]], одређивање дистинкције између две речи још је комплексније: кратке речи су често изговорене као једна, а дугачке речи су често подељене. Говорни француски има неке одлике полисинтетичких језика. Како већина светских језика нема своју писану форму, научно одређивање граница речи постаје веома важно.<ref>{{Cite book|last=Stump|first=Gregory T.|authorlink=Gregory Stump|year=2001 |title=Inflectional morphology: A theory of paradigm structure|series=Cambridge studies in linguistics|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521780476|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Van Valin|first=Robert D., Jr.|year=2001|title=An introduction to syntax |location= Cambridge|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521635660|pages=}}</ref> == Одређивање граница речи == Постоји пет начина како одредити границу између речи у говорном језику: === Могућа пауза === Говорнику је речено да понови дату реченицу полако, обраћајући пажњу на паузе. Говорник ће настојати да убаци паузе како би разграничио речи. Међутим, овај метод није у потпуности погодан: говорник може лако да раздвоји полисилсбичке речи. === Недељивост === Говорнику је речено да гласно изговори реченицу, а онда му је речено да је понови, али са неким уметнутим речима. Ове уметнуте речи ће бити додате на границама речи оригиналног текста. Међутим, неке речи имају инфиксе, који су убачени унутар речи. Слично овоме, неке речи имају афиксалне раздвојиваче. === Минималне самосталне јединице === Овај концепт је био предложен од стране [[Леонард Блумфилд|Леонарда Блумфилда]]. Речи су замишљене као најмање значењске јединице говора које могу стајати самостално. Ово одговара односу [[глас|фонема]] (као јединица звука) и [[лексема]] (као јединица значења). Међутим, неке писане речи нису мунималне самосталне јединице, као што немају ни самостално значење. === Фонетске границе === Неки језици имају строга правила дистрибуције, која олакшавају одређивање места где границе речи треба да стоје. На пример, у турском, који је певљив, [[самогласник|самогласници]] унутар дате речи имају исти квалитет, тако да се граница између речи одређује чим се вокалски квалитет промени. Међутим, немају сви језици овако погодна фонетска правила, а чак и код оних који их имају срећемо неке изузетке. === Семантичке јединице === Слично као горе поменуте минималне, само сталне јединице, овај метод раздваја реченицу на њене најмање јединице. Међутим, језици често садрже речи које имају малу [[семантичка вредност|семантичку вредност]] (а често имају значајнију граматичку улогу) или [[семантичка јединица|семантичке јединице]] које представљају сложенице.<ref name="wierzbicka96">Wierzbicka 1996; Goddard 2002</ref> У пракси, лингвистика користи мешавину свих ових метода како би одредила границе између речи било које дате реченице. Чак и при пажљивом коришћењу ових метода, тачна дефиниција речи је често још увек нејасна. == Морфологија == {{main|Морфологија (лингвистика)}} {{further|Инфлекција}} [[Датотека:Happy Valentines Day.jpg|мини|250п|Слова и речи]] Морфологија је проучавање формирања и структуре речи.<ref>{{cite book|last=Bubeník|first=Vit.|year=1999|title=An introduction to the study of morphology|url=https://archive.org/details/introductiontost0000bube|series=LINCOM coursebooks in linguistics, 07|location=Munich|publisher=LINCOM Europa|isbn=9783895865701|pages=}}</ref><ref>{{cite book|last=Bauer|first=Laurie|year=2003|title=Introducing linguistic morphology|url=https://archive.org/details/introducinglingu0002baue|edition=2nd|location=Washington, D.C.|publisher=Georgetown University Press|isbn=9780878403431|pages=}}</ref><ref>{{cite book|last=Haspelmath|first=Martin|year=2002|title=Understanding morphology |location=London |publisher=Arnold, Oxford University Press|isbn=9780340760253|pages=}}</ref> У [[synthetic language|синтетичким језицима]], појединачна [[word stem|основа речи]] (на пример, ''постојати'') може да има бројне различите форме (на пример, ''постоји'', ''постојећи'', и ''постојан''). Међутим, за неке сврхе оне се обично не сматрају раличитим речима, већ пре различитим формама исте речи. У тим језицима, може се сматрати да је реч конструисана од извесног броја [[морфем]]а.<ref>{{cite book|last=Katamba |first=Francis |year=1993|title=Morphology|url=https://archive.org/details/morphology0000kata |series=Modern linguistics series|location=New York|publisher=St. Martin's Press|isbn=9780312101015|pages=}}</ref><ref>{{cite book|last=Matthews|first=Peter |year=1991 |title=Morphology |url=https://archive.org/details/morphology0000matt|edition=2nd |location=Cambridge|publisher= Cambridge University Press|isbn=9780521410434|pages=}}</ref> У [[Индоевропски језици|индоевропским језицима]] се разликују морфеме * [[root (linguistics)|Корена]]. * Опционих [[суфикс]]а. * Иинфлекционих суфикса. Стога се може сматрати да се на пример прото-индоевропска реч ''{{PIE|*wr̥dhom}}'' састоји од # ''{{PIE|*wr̥-}}'', [[Indo-European ablaut|нултог]] корена ''{{PIE|*wer-}}''. # Коренске екстензије ''{{PIE|*-dh-}}'' (дијахроничког суфикса), што резултира у комплексном корену ''{{PIE|*wr̥dh-}}''. # [[Thematic vowel|Тематског суфикса]] ''{{PIE|*-o-}}''. # [[Rod (gramatika)|Граматичког рода]] [[номинатив]]а или [[акузатив]]а суфикса једнине ''{{PIE|*-m}}''. {{also|хомоним}} == Филозофија == Филозофи су налазили објекте фасцинације у речима још од петог века пре нове ере, са формирањем [[philosophy of language|филозофије језика]].<ref>Blackburn, S. "History of the Philosophy of Language". In ''Oxford Companion to Philosophy''. ed. Ted Honderich. {{page1|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1995|isbn=9780198661320|pages=}}</ref><ref>Kneale, W., and M. Kneale. 1962. ''The Development of Logic.'' Oxford: Clarendon.</ref> [[Платон]] је анализирао речи у смислу њиховог порекла и звукова од којих су сачињене, и извео је закључак да постоји веза између звука и значења, мада се речи знатно мењају током времена.<ref>Plato, ''Cratylus''(c. 360 BCE) Series: Cambridge Studies in the Dialogues of Plato. Trans. David Sedley. Cambridge:University of Cambridge Press. {{page|year=2003|isbn=978-0-521-58492-0|pages=}} also available from [http://www.gutenberg.org/etext/1616 Project Gutenberg]</ref><ref>Steven K. Strange, (1992) ''Porphyry: On Aristotle, Categories''. {{page1|location=Ithaca|publisher=Cornell University Press|year=|isbn=978-0-8014-2816-6|pages=}}</ref><ref>Mates, B. (1953) ''Stoic Logic''. {{page1|location=Berkeley|publisher=University of California Press|year=|isbn=978-0-520-02368-0|pages=}}</ref> [[Џон Лок]] је писао да се употреба речи треба састојати од разумне оцене идеја, мада се оне бирају „не по било каквој природној вези који може да постоји између одређених артикулираних звука и одређене идеје, јер би онда постојао један језик између свих људи; већ добровољним наметањем, при чему се таква реч произвољно учини ознаком такве идеје”.<ref>{{cite web|url=http://www.rbjones.com/rbjpub/philos/classics/locke/ctb3c02.htm |title=Locke ECHU BOOK III Chapter II Of the Signification of Words |publisher=Rbjones.com |date=|accessdate=13. 03. 2012.}}</ref> [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајнова]] мисао је прешла из речи као репрезентације значења, на гледиште према коме је „значење речи њена употреба у језику”.<ref>{{cite web|url=http://plato.stanford.edu/entries/wittgenstein |title=Ludwig Wittgenstein (Stanford Encyclopedia of Philosophy) |publisher=Plato.stanford.edu |date=|accessdate=13. 03. 2012.}}</ref> Археологија показује да су чак вековима пре ове фасцинације филозофа у 5. веку пре нове ере, многи језици су имали различите начине изражавања ове вербалне јединице, која се затим рашчланила и еволуирала у низ израза са широким филозофским значајем. Древни манускрипти [[Јеванђеље по Јовану|јеванђеља по Јовану]] откривају у свом 5. поглављу да рабин Јешуа укорава [[Фарисеји|Фарисеје]] који очекују да нађу живот у записима уместо у себи.{{sfn|Aune|2003|pp=}}<ref>{{Cite book|last=Barrett | first = C. K. | title = The Gospel According to St. John: An Introduction with Commentary and Notes on the Greek Text | publisher = [[Westminster John Knox Press]] |year=1978 | location = Philadelphia | edition = 2nd |isbn=978-0-664-22180-5 | url = https://books.google.com/books?id=tWR8DJ6C8KsC | ref = harv}}</ref> == Класе == {{main|Врсте речи}} [[Граматика]] класификује лексикон језика у неколико група речи.<ref>{{cite journal|last=Nichols |first=Johanna|year=1986|title=Head-marking and dependent-marking grammar |url=https://archive.org/details/sim_language_1986-03_62_1/page/56 |journal=Language|volume=62|issue=1|doi=10.1353/lan.1986.0014|pages=56-119}}</ref> Основна бипартитна подела која је могућа за практично сваки [[Природни језици|природни језик]]<ref name="john lyons">{{cite book|last=Lyons |first=John |title=Natural Language and Universal Grammar |url=https://archive.org/details/naturallanguageu0000lyon |year=1991 |publisher=Cambridge University Press |location=New York |isbn=978-0521246965 |pages=[https://archive.org/details/naturallanguageu0000lyon/page/68 68]-70}}</ref> је на [[именице]] и [[глагол]]е.<ref>{{cite book|last=De Reuse|first=Willem J.|year=1996|title=A practical grammar of the San Carlos Apache language|series=LINCOM Studies in Native American Linguistics 51|publisher=LINCOM|isbn=978-3-89586-861-0|pages=}}</ref> Класификација у такве класе је у традицији [[Dionysius Thrax|Дионизија Трачанина]],<ref>''The Tekhne Grammatike of Dionysius Thrax'' Translated into English by J. Alan Kemp (''Historiographia Linguistica'' 13:2/3, 1986, pp. 343–363).</ref><ref>Robins, R. H. ''The Technē Grammatikē of Dionysius Thrax in historical perspective.'' In P. Swiggers, W. van Hoecke (Eds.), ''Mots et parties du discours''. {{page1|location=Leuven|publisher=Leuven University Press|year=1987|id=|pages=}}</ref><ref>Vivien Law, [[Ineke Sluiter]] (eds.), ''Dionysius Thrax and the Techne grammatike'' Münster: Nodus Publikationen, 1995.</ref> који разликује осам категорија: [[именице]], [[глагол]]и, [[придеви]], [[pronoun|заменице]], [[Preposition and postposition|предлози]], [[прилози]], [[везници]] и [[узвици]]. У индијској граматичкој традицији, [[Pāṇini|Панини]] је увео сличну фундаменталну класификацију у номиналној (-{nāma, suP}-) и вербалној (-{ākhyāta, tiN}-) класи, која је базирана на сету [[suffixes|суфикса]] које реч узима. Неке речи могу да буду контроверзне, као што је сленг у формалним контекстима, где се погрешке јављају због тога што речи не значе оно што би се подразумевало, или код вишезначних речи због потенцијалне конфузије његових вишеструких значења.<ref>De Soto, Clinton B., Margaret M. Hamilton, and Ralph B. Taylor. "Words, people, and implicit personality theory." Social Cognition 3.4 (1985): 369-382</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref = harv | last=Van Valin|first=Robert D., Jr.|year=2001|title=An introduction to syntax |location= Cambridge|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521635660|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Stump|first=Gregory T.|authorlink=Gregory Stump|year=2001 |title=Inflectional morphology: A theory of paradigm structure|series=Cambridge studies in linguistics|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521780476|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Spencer |editor-first=Andrew |editor2-last=Zwicky|editor2-first=Arnold M.|year=1998|title=The handbook of morphology|series=Blackwell handbooks in linguistics|location=Oxford|publisher=Blackwell|isbn=978-0-631-18544-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Norman|first=Jerry|authorlink=Jerry Norman (sinologist)|year=1988 |title=Chinese | url=https://archive.org/details/chinese0000norm|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521296533|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fenwick|first=R. S. H.|title=A Grammar of Ubykh|year=2011|publisher=Lincom Europa|location=Munich}} * {{Cite book| ref=harv|last=Taylor|first=John|title=The Oxford Handbook of the Word|year=2015|pages=93}} * {{Cite book| ref=harv | last=Chomsky| first = Noam| title = On Language | url=https://archive.org/details/onlanguagechomsk00chom |year=1998| publisher = The New Press, New York |isbn=978-1565844759|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Crystal| first = David| title = Linguistics |year=1990| publisher=Penguin Books |isbn=978-0-14-013531-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | last=Derrida| first = Jacques| title = Of Grammatology |year=1967| publisher=The Johns Hopkins University Press |isbn=978-0-8018-5830-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | title = English Words: Structure, History, Usage | url=https://archive.org/details/englishwords0000unse | last=Katamba| first = Francis|year=2005| publisher = Routledge |isbn=978-0-415-29893-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | last=Pinker| first = Steven| title = The Language Instinct | url=https://archive.org/details/languageinstinct0000pink_w8b7 |year=1994| publisher = William Morrow and Company |isbn=9780140175295|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| title = Word-formation in English | last=Plag| first = Ingo|year=2003| location = Cambridge | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-52563-3|pages=}} * {{Cite book | ref = harv | last = Isac | first = Daniela | last2 = Reiss | first2 = Charles | title = I-language: An Introduction to Linguistics as Cognitive Science, 2nd edition | url = http://linguistics.concordia.ca/i-language/ | year = 2013 | publisher = Oxford University Press | isbn = 978-0199660179 | pages = | access-date = 06. 08. 2017 | archive-date = 06. 07. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110706173454/http://linguistics.concordia.ca/i-language/ | url-status = dead }} * {{Cite book| ref=harv | last=Akmajian| first = Adrian| last2=Demers| first2 = Richard| last3=Farmer| first3 = Ann| last4=Harnish| first4 = Robert|year=2010| location=Cambridge, MA | title = Linguistics: An Introduction to Language and Communication | publisher=The MIT Press |isbn=978-0-262-51370-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | title = Core Syntax: A Minimalist Approach |author-link= David Adger | last=Adger| first = David |year=2003| location = Oxford | publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-924370-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | title = Literacy: An Introduction to the Ecology of Written Language | url=https://archive.org/details/literacyintroduc0000bart | last=Barton| first = David| publisher = Blackwell Publishing |year=1994|pages=[https://archive.org/details/literacyintroduc0000bart/page/96 96]}} * {{Cite book| ref=harv | title = English Word-formation | last=Bauer| first = Laurie|year=1983| location = Cambridge | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-28492-9|pages=}} * Brown, Keith R. (Ed.) (2005) Encyclopedia of Language and Linguistics (2nd ed.). Elsevier. 14 vols. * {{Cite book| ref=harv | title = The Cambridge Encyclopedia of the English Language | last=Crystal| first = David|year=1995| edition = 1 | location = Cambridge | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-40179-1|pages=}} * Johanna J. Danis: ''Das WORT in der Psychotherapie.'' München. {{page|year=1992|isbn=978-3-925350-01-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | last=Klein| first = Wolfgang| title = Von Reichtum und Armut des deutschen Wortschatzes In: ''Reichtum und Armut der deutschen Sprache. Erster Bericht zur Lage der deutschen Sprache.'' | publisher = Herausgegeben von der Deutschen Akademie für Sprache und Dichtung | location = Berlin/Boston |year=2013| volume = 15-55 |isbn=978-3-11-033462-3|pages=22-28}} * {{Cite book| ref=harv | last=Miller| first = George A. | title = Wörter. Streifzüge durch die Psycholinguistik | publisher = Zweitausendeins |year=1996|isbn=978-3-86150-115-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=И| first = Аннушкин В. | url = | title = Язык — речь — слово в духовной литературе (размышления педагога-словесника) }} * {{Cite book| ref=harv | title = Meeting the Standards in Secondary English: A Guide to the ITT NC | last=Fleming| first = Michael|year=2001| publisher = Routledge |isbn=978-0-415-23377-4|display-authors=etal|pages=77}} * {{Cite book | ref = harv | last = Goddard | first = Cliff | year = 2002 | chapter = The search for the shared semantic core of all languages | editor = Cliff Goddard and Anna Wierzbicka | title = Meaning and Universal Grammar: Theory and Empirical Findings | volume = Volume I | location = Amsterdam | publisher = John Benjamins | url = http://www.une.edu.au/lcl/nsm/pdf/Goddard_Ch1_2002.pdf | postscript = <!--None--> | pages = 5-40 | access-date = 25. 12. 2017 | archive-date = 24. 07. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130724192540/http://www.une.edu.au/lcl/nsm/pdf/Goddard_Ch1_2002.pdf | url-status = unfit }} * {{cite dictionary|encyclopedia=Oxford English Dictionary | editor = Simpson, J.A. and E.S.C. Weiner | edition = 2 |year=1989| publisher = Clarendon Press |isbn=978-0-19-861186-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv | last=Wierzbicka| first = Anna |year=1996| title = Semantics: Primes and Universals | publisher = Oxford University Press |isbn=978-0-19-870002-9|pages=}} * {{citation|author=Agirre, E. |year=1992 |contribution=XUXEN: A spelling checker/corrector for Basque based on two-level morphology |title=Proceedings of the Third Conference of Applied Natural Language Processing |pages=119-125 |url=http://acl.ldc.upenn.edu/A/A92/A92-1016.pdf |display-authors=etal |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20050930084123/http://acl.ldc.upenn.edu/A/A92/A92-1016.pdf |archive-date=30. 09. 2005. }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Words}} {{wiktionary|word}} * -{[https://www.sussex.ac.uk/webteam/gateway/file.php?name=essay---what-is-a-word.pdf&site=1 What Is a Word?]}- * -{[http://www.rbjones.com/rbjpub/philos/classics/locke/ctb3c02.htm Of the Signification of Words]}- * -{[https://plato.stanford.edu/entries/wittgenstein/ Stanford Encyclopedia of Philosophy]}- {{Authority control}} [[Категорија:Лексикологија]] [[Категорија:Лингвистичка морфологија]] b4ubw66lkiwif0vlbe8wsvvtd595vli 0 163780 25138430 24496756 2022-08-04T13:21:28Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki '''Матица црногорска''' је [[Црногорци (народ)|црногорска]] културна институција. Основана је [[1993]]. године као једно од невладиних организација које се организују промовишући [[Црногорци (народ)|црногорски национални идентитет]] одвојен од [[Срби|српског]], [[Црногорски језик|црногорски језик]] и један је од најјачих подржаваоца независне Црне Горе. Њен оснивач и дугогодишњи предсједник био је познати југословенски и црногорски комунистички политичар [[Божина Ивановић]]. Кроз своје истраживање бавила се разним анализама, многи од којих су контроверзни, а прошлих година сматрани псеудоистраживањем с политичком позадином. Садашњи предсједник јој је црногорски издавач [[Драган Радуловић]]. Од процеса остварења црногорске независности, који је достигао врхунац референдумом 2006. године, промовисана је у јавности као знаменита НВО. 2008. године, након усвајања устава који је прогласио црногорски језик званичним, усвојен у [[Скупштина Црне Горе|Скупштини Црне Горе]] ''Закон о Матици црногорској'' на предлог Социјалдемократске партије Црне Горе и [[Либерална партија Црне Горе|Либералне партије Црне Горе]] уз жустре расправе, којим је Матица црногорска постала санкционисана од стране државе као државна институција. == Спољашње везе == * [http://www.maticacrnogorska.me/ Службене странице Матице црногорске] [[Категорија:Црногорска култура]] n62z27cfpjb03pr4engfluk2ccf7wep 25138431 25138430 2022-08-04T13:21:37Z Sadko 25741 {{bez izvora}} wikitext text/x-wiki {{bez izvora}} '''Матица црногорска''' је [[Црногорци (народ)|црногорска]] културна институција. Основана је [[1993]]. године као једно од невладиних организација које се организују промовишући [[Црногорци (народ)|црногорски национални идентитет]] одвојен од [[Срби|српског]], [[Црногорски језик|црногорски језик]] и један је од најјачих подржаваоца независне Црне Горе. Њен оснивач и дугогодишњи предсједник био је познати југословенски и црногорски комунистички политичар [[Божина Ивановић]]. Кроз своје истраживање бавила се разним анализама, многи од којих су контроверзни, а прошлих година сматрани псеудоистраживањем с политичком позадином. Садашњи предсједник јој је црногорски издавач [[Драган Радуловић]]. Од процеса остварења црногорске независности, који је достигао врхунац референдумом 2006. године, промовисана је у јавности као знаменита НВО. 2008. године, након усвајања устава који је прогласио црногорски језик званичним, усвојен у [[Скупштина Црне Горе|Скупштини Црне Горе]] ''Закон о Матици црногорској'' на предлог Социјалдемократске партије Црне Горе и [[Либерална партија Црне Горе|Либералне партије Црне Горе]] уз жустре расправе, којим је Матица црногорска постала санкционисана од стране државе као државна институција. == Спољашње везе == * [http://www.maticacrnogorska.me/ Службене странице Матице црногорске] [[Категорија:Црногорска култура]] 4cs5s19pac8ia14rekqnl0hhi2yzdrd 0 168734 25138688 24090147 2022-08-04T16:47:45Z Rainmaker93 311129 Dodato je dosta informacija o zivotu i obrazovanju profesora doktora Jovana Tucakova. wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Научник | име = Јован Туцаков | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1905|1|24}} | место_рођења = [[Чуруг]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1978|9|22|1905|1|24}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | школа = | отац = | мајка = | супружник = | деца = | поље = | институција = | студенти = | познат_по = | награде = | напомене = }} '''Јован Туцаков''' ([[Чуруг]], [[24. јануар]] [[1905]] — [[Београд]], [[22. септембар]] [[1978]]) био је српски фармаколог и [[академија|академик]], писац првог уџбеника [[фармакогнозија|фармакогнозије]] на српском језику и великог броја монографија и књига чија су заједничка тематика [[лековите биљке]]. Објавио је преко 200 научних радова од којих велики број о лековитим биљкама и њиховој употреби у лечењу. Сматра се да је професор доктор Јован Туцаков најбољи познавалац лековитог биља на овим просторима, а његова дела су позната по томе што су прилагођена народном језику. Због тога су његови радови били још значајнији за обичног човека који је желео да примењује лековито биље и прави лекове у свакодневном животу. Оно што је специфично за професора Туцакова је непосредан и духовит начин презентовања лековитог биља, а све то је било у потпуности поткрепљено научним фактима. Такође, врло је значајно то што је Туцаков писао и о томе како не треба да се користи лековито биље јер може довести до нежељених последица. Његово дело „Лечење биљем“ добило је своје ново и допуњено издање 2014. године у издаваштву „[[Вулкан издаваштво|Вулкана]]“ у [[Београд|Београду]]. '''Образовање''' У Загребу је 1928. године завршио свој први Фармацеутски факултет. На томе није стао, па је Туцаков отишао у [[Нанси]] у Француску и тамо опет уписао фармацију. Фармацију је у [[Француска|Француској]] завршио 1933. године. Само годину дана после, Туцаков је на Фармацеутском факултету у [[Нанси|Нансију]] одбранио докторску дисертацију. У научним круговима познат је као неко ко има два фармацеутска факултета и ко је дао огроман допринос у области лековитог биља. Академик и фармаколог Туцаков је објавио први уџбеник фармакогнозије на српском језику који је био од великог значаја за образовање и академску заједницу у земљама бивше Југославије. Осим тога, објавио је и велики број моногорафија и књига које су имале заједничку тематику – лековито биље и његову примену у лечењу разних оболења. Када су у питању научни радови на тему лековитог биља и његове примене Туцаков је објавио више од 200 таквих радова. Од 21. марта 1974. године био је редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности (САНУ)]] у [https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4 Београду]. Своју приступну беседу одржао је на тему Фармакомедицински значај интродукције и аклиматизације лековитог биља у СР Србији. Ову беседу која одржао је 20. новембра 1974. године. Занимљиво је да је пре тога Туцаков био чак члан Фармацеутске заједнице у Француској где је такође дао свој велики допринос. То је било 1965. и 1968. године у Паризу на [[Академија за козметикологију и дерматологију|Академији за козметикологију и дерматологију]]. На [[Фармацеутски факултет Универзитета у Београду|Фармацеутском факултету]] у [[Београд|Београду]] Туцаков је био редовни професор од 1957. године. У периоду од 1948. до 1973. године био је директор Института за проучавање лековитог биља у Србији. Туцаков је био један од оснивача Института за проучавање лековитог биља „[[Јосиф Панчић|Др Јосиф Панчић]]“. Овај институција основана је 1948. године по одлуци Владе Народне Републике Србије. Институт постоји и данас (фебруар 2021.) и бави се истраживањем и производњом лековитог биља у [[Београд|Београду]] и [[Панчево|Панчеву]]. '''Награде и признања''' За свој рад доктор Јован Туцаков добио је велики број награда и признања како у земљи, тако и у иностранству. Добио је признање од Универзитета [[Клермон Феран|Клермон-Ферану]] у [[Француска|Француској]] за проучавање лековитог биља. Осим многобројних медаља и плакета за проучавање лековитог биља, добио је [[Медаља за војне заслуге (Република Српска)|Медаљу за војне заслуге]] 1968. године. Такође, 1972. Године добио је [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]]. '''Алеја заслужних грађана''' Туцаков је умро 22. септембра 1978. у [[Београд|Београду]] у 73-ој години живота. Као човек који је дао велики допринос у области [[Фармакогнозија|фармакогнозије]], Туцаков је сахрањен у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом Гробљу]] у [[Београд|Београду]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://web.archive.org/web/20160305013233/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1344, Биографија на сајту САНУ] * [https://www.myfolkmedicine.com/important-things-about-herbs-for-medicine/, "Important Things About Herbs for Medicine" савремени чланак који као извор користи податке из књига Јована Туцакова] * http://www.pharmacy.bg.ac.rs/fgnz/jtucakov.htm{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Туцаков, Јован}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1978.]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Лековите биљке]] [[Категорија:Доктори фармација]] [[Категорија:Чуружани]] 7mod7sfwk0kp3wpdjo0eagcns21pfbd 25138689 25138688 2022-08-04T16:50:35Z Rainmaker93 311129 /* Спољашње везе */Dodata je veza ka sajtu koji sadrži biografiju iz koje su uzeti delovi. wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Научник | име = Јован Туцаков | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1905|1|24}} | место_рођења = [[Чуруг]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1978|9|22|1905|1|24}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | школа = | отац = | мајка = | супружник = | деца = | поље = | институција = | студенти = | познат_по = | награде = | напомене = }} '''Јован Туцаков''' ([[Чуруг]], [[24. јануар]] [[1905]] — [[Београд]], [[22. септембар]] [[1978]]) био је српски фармаколог и [[академија|академик]], писац првог уџбеника [[фармакогнозија|фармакогнозије]] на српском језику и великог броја монографија и књига чија су заједничка тематика [[лековите биљке]]. Објавио је преко 200 научних радова од којих велики број о лековитим биљкама и њиховој употреби у лечењу. Сматра се да је професор доктор Јован Туцаков најбољи познавалац лековитог биља на овим просторима, а његова дела су позната по томе што су прилагођена народном језику. Због тога су његови радови били још значајнији за обичног човека који је желео да примењује лековито биље и прави лекове у свакодневном животу. Оно што је специфично за професора Туцакова је непосредан и духовит начин презентовања лековитог биља, а све то је било у потпуности поткрепљено научним фактима. Такође, врло је значајно то што је Туцаков писао и о томе како не треба да се користи лековито биље јер може довести до нежељених последица. Његово дело „Лечење биљем“ добило је своје ново и допуњено издање 2014. године у издаваштву „[[Вулкан издаваштво|Вулкана]]“ у [[Београд|Београду]]. '''Образовање''' У Загребу је 1928. године завршио свој први Фармацеутски факултет. На томе није стао, па је Туцаков отишао у [[Нанси]] у Француску и тамо опет уписао фармацију. Фармацију је у [[Француска|Француској]] завршио 1933. године. Само годину дана после, Туцаков је на Фармацеутском факултету у [[Нанси|Нансију]] одбранио докторску дисертацију. У научним круговима познат је као неко ко има два фармацеутска факултета и ко је дао огроман допринос у области лековитог биља. Академик и фармаколог Туцаков је објавио први уџбеник фармакогнозије на српском језику који је био од великог значаја за образовање и академску заједницу у земљама бивше Југославије. Осим тога, објавио је и велики број моногорафија и књига које су имале заједничку тематику – лековито биље и његову примену у лечењу разних оболења. Када су у питању научни радови на тему лековитог биља и његове примене Туцаков је објавио више од 200 таквих радова. Од 21. марта 1974. године био је редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности (САНУ)]] у [https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4 Београду]. Своју приступну беседу одржао је на тему Фармакомедицински значај интродукције и аклиматизације лековитог биља у СР Србији. Ову беседу која одржао је 20. новембра 1974. године. Занимљиво је да је пре тога Туцаков био чак члан Фармацеутске заједнице у Француској где је такође дао свој велики допринос. То је било 1965. и 1968. године у Паризу на [[Академија за козметикологију и дерматологију|Академији за козметикологију и дерматологију]]. На [[Фармацеутски факултет Универзитета у Београду|Фармацеутском факултету]] у [[Београд|Београду]] Туцаков је био редовни професор од 1957. године. У периоду од 1948. до 1973. године био је директор Института за проучавање лековитог биља у Србији. Туцаков је био један од оснивача Института за проучавање лековитог биља „[[Јосиф Панчић|Др Јосиф Панчић]]“. Овај институција основана је 1948. године по одлуци Владе Народне Републике Србије. Институт постоји и данас (фебруар 2021.) и бави се истраживањем и производњом лековитог биља у [[Београд|Београду]] и [[Панчево|Панчеву]]. '''Награде и признања''' За свој рад доктор Јован Туцаков добио је велики број награда и признања како у земљи, тако и у иностранству. Добио је признање од Универзитета [[Клермон Феран|Клермон-Ферану]] у [[Француска|Француској]] за проучавање лековитог биља. Осим многобројних медаља и плакета за проучавање лековитог биља, добио је [[Медаља за војне заслуге (Република Српска)|Медаљу за војне заслуге]] 1968. године. Такође, 1972. Године добио је [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]]. '''Алеја заслужних грађана''' Туцаков је умро 22. септембра 1978. у [[Београд|Београду]] у 73-ој години живота. Као човек који је дао велики допринос у области [[Фармакогнозија|фармакогнозије]], Туцаков је сахрањен у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом Гробљу]] у [[Београд|Београду]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://web.archive.org/web/20160305013233/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1344, Биографија на сајту САНУ] * [https://www.myfolkmedicine.com/important-things-about-herbs-for-medicine/, "Important Things About Herbs for Medicine" савремени чланак који као извор користи податке из књига Јована Туцакова] * http://www.pharmacy.bg.ac.rs/fgnz/jtucakov.htm{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://www.biografija.org/nauka/jovan-tucakov//, Izvor koji sadrži biografije manje poznatih naučnika] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Туцаков, Јован}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1978.]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Лековите биљке]] [[Категорија:Доктори фармација]] [[Категорија:Чуружани]] p4chzhelgidks1dhc7pv7sbv7vvq0x9 25138691 25138689 2022-08-04T16:51:25Z Rainmaker93 311129 /* Спољашње везе */Ispravljene tipografske greške wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Научник | име = Јован Туцаков | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1905|1|24}} | место_рођења = [[Чуруг]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1978|9|22|1905|1|24}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | школа = | отац = | мајка = | супружник = | деца = | поље = | институција = | студенти = | познат_по = | награде = | напомене = }} '''Јован Туцаков''' ([[Чуруг]], [[24. јануар]] [[1905]] — [[Београд]], [[22. септембар]] [[1978]]) био је српски фармаколог и [[академија|академик]], писац првог уџбеника [[фармакогнозија|фармакогнозије]] на српском језику и великог броја монографија и књига чија су заједничка тематика [[лековите биљке]]. Објавио је преко 200 научних радова од којих велики број о лековитим биљкама и њиховој употреби у лечењу. Сматра се да је професор доктор Јован Туцаков најбољи познавалац лековитог биља на овим просторима, а његова дела су позната по томе што су прилагођена народном језику. Због тога су његови радови били још значајнији за обичног човека који је желео да примењује лековито биље и прави лекове у свакодневном животу. Оно што је специфично за професора Туцакова је непосредан и духовит начин презентовања лековитог биља, а све то је било у потпуности поткрепљено научним фактима. Такође, врло је значајно то што је Туцаков писао и о томе како не треба да се користи лековито биље јер може довести до нежељених последица. Његово дело „Лечење биљем“ добило је своје ново и допуњено издање 2014. године у издаваштву „[[Вулкан издаваштво|Вулкана]]“ у [[Београд|Београду]]. '''Образовање''' У Загребу је 1928. године завршио свој први Фармацеутски факултет. На томе није стао, па је Туцаков отишао у [[Нанси]] у Француску и тамо опет уписао фармацију. Фармацију је у [[Француска|Француској]] завршио 1933. године. Само годину дана после, Туцаков је на Фармацеутском факултету у [[Нанси|Нансију]] одбранио докторску дисертацију. У научним круговима познат је као неко ко има два фармацеутска факултета и ко је дао огроман допринос у области лековитог биља. Академик и фармаколог Туцаков је објавио први уџбеник фармакогнозије на српском језику који је био од великог значаја за образовање и академску заједницу у земљама бивше Југославије. Осим тога, објавио је и велики број моногорафија и књига које су имале заједничку тематику – лековито биље и његову примену у лечењу разних оболења. Када су у питању научни радови на тему лековитог биља и његове примене Туцаков је објавио више од 200 таквих радова. Од 21. марта 1974. године био је редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности (САНУ)]] у [https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4 Београду]. Своју приступну беседу одржао је на тему Фармакомедицински значај интродукције и аклиматизације лековитог биља у СР Србији. Ову беседу која одржао је 20. новембра 1974. године. Занимљиво је да је пре тога Туцаков био чак члан Фармацеутске заједнице у Француској где је такође дао свој велики допринос. То је било 1965. и 1968. године у Паризу на [[Академија за козметикологију и дерматологију|Академији за козметикологију и дерматологију]]. На [[Фармацеутски факултет Универзитета у Београду|Фармацеутском факултету]] у [[Београд|Београду]] Туцаков је био редовни професор од 1957. године. У периоду од 1948. до 1973. године био је директор Института за проучавање лековитог биља у Србији. Туцаков је био један од оснивача Института за проучавање лековитог биља „[[Јосиф Панчић|Др Јосиф Панчић]]“. Овај институција основана је 1948. године по одлуци Владе Народне Републике Србије. Институт постоји и данас (фебруар 2021.) и бави се истраживањем и производњом лековитог биља у [[Београд|Београду]] и [[Панчево|Панчеву]]. '''Награде и признања''' За свој рад доктор Јован Туцаков добио је велики број награда и признања како у земљи, тако и у иностранству. Добио је признање од Универзитета [[Клермон Феран|Клермон-Ферану]] у [[Француска|Француској]] за проучавање лековитог биља. Осим многобројних медаља и плакета за проучавање лековитог биља, добио је [[Медаља за војне заслуге (Република Српска)|Медаљу за војне заслуге]] 1968. године. Такође, 1972. Године добио је [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]]. '''Алеја заслужних грађана''' Туцаков је умро 22. септембра 1978. у [[Београд|Београду]] у 73-ој години живота. Као човек који је дао велики допринос у области [[Фармакогнозија|фармакогнозије]], Туцаков је сахрањен у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом Гробљу]] у [[Београд|Београду]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://web.archive.org/web/20160305013233/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1344, Биографија на сајту САНУ] * [https://www.myfolkmedicine.com/important-things-about-herbs-for-medicine/, "Important Things About Herbs for Medicine" савремени чланак који као извор користи податке из књига Јована Туцакова] * http://www.pharmacy.bg.ac.rs/fgnz/jtucakov.html {{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://www.biografija.org/nauka/jovan-tucakov//, Biografija.org] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Туцаков, Јован}} [[Категорија:Рођени 1905.]] [[Категорија:Умрли 1978.]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Лековите биљке]] [[Категорија:Доктори фармација]] [[Категорија:Чуружани]] fzl1w344yplpq11rni49yhqj9cx8uty 0 168745 25138461 25124066 2022-08-04T13:42:00Z Sadko 25741 /* Детињство и школовање */ DAB fix wikitext text/x-wiki {{друго значење|другу особу|[[Сава Косановић (вишезначна одредница)]]}} {{Јерарх | Јерарх = Митрополит дабробосански <br /> Сава (Косановић) | Слика = митрополит Сава Косановић.jpg | Опис = Митрополит дабробосански Сава (Косановић) | Помјесна црква = [[Српска православна црква]] | Архиепископија = | Митрополија = Митрополија дабробосанска | Епархија = | Чин = [[митрополит]] | Титула = ''Митрополит дабробосански'' | Сједиште = Сарајево | Године службе = (1881—1885) | Претходник = митрополит Антим | Насљедник = митрополит [[Георгије Николајевић]] | Световно име = Саво | Датум рођења = {{Датум рођења|1839|1|27}} | Мјесто рођења = [[Миљанићи]] | Држава рођења = [[Османско царство]] | Датум смрти = {{Датум смрти|1903|2|24|1839|1|27}} | Мјесто смрти = [[Улцињ]] | Држава смрти = [[Књажевина Црна Гора]] }} '''Сава Косановић''' ([[27. јануар]] [[1839]] — [[24. фебруар]] [[1903]]) био је [[Митрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]] ([[1881|1881—]][[1885]]), српски теолог и учитељ. == Детињство и школовање == Сава Косановић је рођен 14/27. јануара 1839. године на празник [[Свети Сава|Светог Саве]]. Рођен је у селу [[Миљанићи]]ма у [[Бањани (племе)|Бањанима]], у источној [[Херцеговина|Херцеговини]] (данас [[Црна Гора]]), у имућној сељачкој породици од оца Кика и мајке Цвијете. Као дете остао је без оца који је погинуо у борби са [[Турци]]ма, тако да је бригу око Саве преузела је мајка. Мајка Цвијета је одвела Саву у манастир [[Житомислићи|Житомислић]] код [[Мостар]]а да би се тамо школовао. Он је ту изучио буквар, [[Часослов]] и [[Средњовековни псалтир|Псалтир]]. По једном запису, Сава је у манастир Житомислић дошао када је имао седам година, дакле [[1846]]. године. Из манастира Житомислића одлази у [[Мостар]] где је завршио српску основну школу и научио [[пекар]]ски занат. === Богословија === Из Мостара се враћа поново у манастир Житомислић са намером да се замонаши. Од монашења је одустао пошто је [[1854]]. године из [[Сарајево|Сарајева]] добио писмо од Јована Стојаковића,{{sfn|Косановић|2019|p=407}} свог бившег учитеља из Мостара. Стојаковић га је као учитељ добро познавао па је желео да му помогне у даљем школовању. Писао му је да извади [[крштеница|крштеницу]] и да дође код њега у Сарајево. Намеравао је да га из Сарајева пошаље у [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Београдску богословију]]. Обрадован овим позивом, иако је лежао болестан, одмах је пошао по крштеницу у [[манастир Косијерево]], недалеко од [[Билећа|Билеће]]. Игуман Теодосије му је [[7. јул]]а [[1854]]. године издао крштеницу. Манастир није имао мартикуле, а Саво није знао колико година има. Игуман је отприлике проценио да има 16 година и тако је уписао у крштеницу.{{sfn|Косановић|2019|p=408}} Кад је стигао у Сарајево, није нашао учитеља Стојаковића јер су га турске власти протерале у [[Далмација|Далмацију]]. Пре одласка у Далмацију Стојаковић је замолио учитеља Александра Шушкаловића да буде на услузи Косановићу, тако да је Шушкаловић [[1856]]. године послао Саву у Београдску богословију са препоруком за митрополита [[митрополит београдски Петар|Петра Јовановића]] и тадашњег начелника Министарства просвете [[Љубомир Ненадовић|Љубу Ненадовића]]. У [[Београд]]у је уписао богословију коју је завршио [[1860]]. године са врло добрим успехом. За време школовања у Београду, Сава Косановић је успоставио везе са митрополитом Михаилом, које је и касније одржавао. Пред завршетак богословије писао је проти Ђорђу Николајевићу, професору Богословског училишта у [[Задар|Задру]], да му помогне да у [[Нови Сад|Новом Саду]] или [[Пешта|Пешти]] учи [[немачки језик]], али му се ова жеља није испунила. Уместо Новог Сада или Пеште, на позив Николајевића, нашао се у Задру. Имао је препоруку за упис у [[Задарска богословија|Задарску богословију]], где је намеравао да учи немачки и [[италијански језик]], али су то спречиле власти. == Учитељ и свештеник == Пошто није успео да настави са даљим школовањем Косановић се поново враћа у [[Мостар]], где октобра [[1860]]. године прихвата дужност учитеља у српској основној школи. Ускоро се оженио из породице Гатало. Следеће школске 1861/62. године био је учитељ у мушкој основној школи у Сарајеву. Потом се вратио у Мостар, где је остао четири године. [[Митрополит дабробосански Игњатије]] рукоположио је Саву Косановића [[1862]]. године у Сарајеву за [[ђакон]]а, а [[1863]]. у Мостару за [[презвитер]]а. У ово време задесила га је породична трагедија. Умрли су му супруга, кћерка и син. После ове породичне трагедије одлази [[1866]]. године за стално у [[Сарајево]]. Његов рад у Сарајеву може се поделити на неколико периода и то: учитељ од 1866. до [[1872]]. године; управитељ мушких школа и катихета у реалки од [[1874]]. до [[1879]]; вероучитељ у српској гимназији од 1879. до [[1880]]. и митрополит дабробосански од [[1881]]. до [[1885]]. године. Као [[свештеник]] и вероучитељ у Сарајеву, Сава Косановић се истицао пригодним беседама у цркви и школи. == Монашење == Сава Косановић се замонашио [[19. јун]]а [[1872]]. године у Сарајеву. Исте године на [[Илиндан]], приликом освећења Нове цркве у Сарајеву, митрополит Пајсије поставио га је за [[архимандрит]]а. Том приликом је нови архимандрит изговорио свечану беседу.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref> У јесен 1872. године архимандрит Сава је путовао по [[Русија|Русији]] са дозволом руског цара [[Александар II Николајевич|Александра II]] и благословом руског [[Свети правитељствујушчи синод|Светог синода]] ради прикупљања прилога за довршење Саборне цркве у Сарајеву и отплату дугова. Понео је и део [[мошти]]ју [[Света Текла|Свете Текле]] и објавио је њено житије на [[Руски језик|руском језику]]. Прикупио је позамашну своту новца, књига, одежди и црквених предмета. За време боравка у [[Санкт Петербург|Петрограду]] срео се са руским послаником у [[Истанбул|Цариграду]], генералом [[Николај Павлович Игњатијев|Николајем Павловичем Игњатијевим]], и замолио га да се на [[Висока порта|Порти]] заузме за ослобођење десетак ухапшених угледних сарајевских трговаца, за више бегунаца који су у [[Беч]]у чекали амнестију и за тројицу Херцеговаца који су протерани у [[Африка|Африку]]. Захваљујући свесрдном заузимању Игњатијева, молба архимандрита Саве је услишена. Време у Русији од годину и по дана искористио је да посети [[Српско подворје у Москви]], које је основано на иницијативу митрополита [[Митрополит београдски Михаило|Михаила Јовановића]]. По повратку у Сарајево архимандрит Сава Косановић је постављен за надзорника српских школа и за вероучитеља у Сарајевској реалки. Ове дужности је вршио од [[1874]]. до [[1879]]. године. Из сачуване Косановићеве преписке се види да је у јануару [[1877]]. године писао Српској православној општини и Одбору српско-православних народних школа и тражио разрешење од свештеничке и вероучитељске дужности због слабог здравља, али је поменуо и да је окружен нездравом друштвеном атмосфером и неповољним околностима. Одговор Српске православне општине није познат, али из онога што следи може се претпоставити да је био негативан. Одбор српско-православних народних школа није уважио оставку, па је архимандрит Сава наставио да врши своје дотадашње дужности у Сарајеву. Сава Косановић је имао велики углед у [[Срби|српском народу]] због свог националног рада, али је због тога и сметао турским и аустроугарским (од [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]) окупационим властима. Одлуку Берлинског конгреса да [[Аустроугарска]] окупира [[Босна|Босну]] и [[Херцеговина|Херцеговину]] покушало је да спречи [[муслимани|муслиманско]] становништво предвођено пљеваљским [[муфтија|муфтијом]] [[Мехмед Вехби Шемсекадић]]ем. Побуну у Сарајеву је предводио [[Хаџи-Лоја]]. Сарајевски Срби нису дали значајнију подршку муслиманима, мада је архимандрит Сава Косановић на челу српске омладине учествовао у тим догађајима. Он те догађаје није могао да избегне, али се држао опрезно, и поред тога што су муслимани рачунали на његово укључивање у провизорну ''„народну владу”'', која је водила безуспешну одбрану Сарајева од аустроугарске војске. Под окупационим аустроугарским властима архимандрит Сава је наставио да брани [[Црква|црквене]] и националне интересе српског народа. Чим су се окупационе власти учврстиле, оне су настојале да [[Српска православна црква|Српску православну цркву]] у Босни, као и Херцеговини издвоје из јурисдикције [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] и потчине јурисдикцији [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]]. Са тим се сложио [[митрополит дабробосански Антим]], јер је био у немилости код цариградског патријарха због неисплаћених дугова. Против овог плана окупационих власти биле су црквене општине и свештенство, посебно архимандрит Сава. Сарајевска српска православна општина је на седници од [[28. октобар|28. октобра]] [[1878]]. године донела одлуку да се Српска православна црква у Босни и Херцеговини не издваја из јурисдикције Цариградске патријаршије. Да би осујетила план окупационих власти и митрополита Антима, општина је у договору са осталим општинама из Дабробосанске митрополије упутила молбу цариградском патријарху да архимандрита Косановића [[хиротонисање|хиротонише]] за [[епископ]]а и постави га за викара митрополиту Антиму. Цариградски патријарх је прихватио овај предлог, са чим је био сагласан и митрополит српски [[Митрополит београдски Михаило|Михаило Јовановић]]. Патријарх је преко митрополита Михаила о томе обавестио архимандрита Саву. Косановић је пристао да буде хиротонисан за епископа, али су га окупационе власти спречиле да оде у Цариград на посвећење. Прећено му је да, ако и буде посвећен, власти то неће признати. О овоме је Косановић обавестио цариградског патријарха. Пошто му није омогућено да оде у Цариград, власти су му два пута нудиле да оде у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]] на хиротонију, што је он одбио. Због свега што му се дешавало Косановић је донео одлуку да напусти Сарајево и да оде у [[Србија|Србију]], али је ипак остао у Сарајеву. Окупационе власти су га [[1879]]. године одредиле, као члана делегације из Босне и Херцеговине, за одлазак у [[Беч]] да честита двадесет пету годишњицу брака цару Јосифу I и царици Јелисавети. У Бечу се делегација срела са ђаковачким бискупом [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипом Јурајем Штросмајером]]. Приликом ових свечаности у Бечу сви чланови делегације су добили одликовања. Архимандрит Сава је одликован Орденом Франца Јосифа I трећег реда. == Митрополит == [[Датотека:Sava Kosanović.pdf|мини|Митрополит Сава Косановић]] Пошто окупационим властима није пошло за руком да Српску православну цркву у [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]] потчине под јурисдикцију Карловачке патријаршије, Двор је са Цариградском патријаршијом [[1880]]. године склопио конкордат. Према конкордату, владар је именовао митрополите на упражњене столице у [[Сарајево|Сарајеву]], [[Мостар]]у и [[Тузла|Тузли]], а могао је и да их отпусти по претходној дозволи Цариградске патријаршије. После именовања епископа од Двора вршен је избор у Синоду Цариградске патријаршије, а потом хиротонија по канонима [[Православна црква|Православне цркве]]. На крају је вршено устоличење у присуству изасланика Двора. Хиротонисани епископи су били дужни да на богослужењима помињу име [[васељенски патријарх|цариградског патријарха]]. У конкордату није била одредба да будући епископи морају бити рођени у Босни и Херцеговини. Двор се обавезао да исплаћује годишње 58.000 гроша Цариградској патријаршији као и плате епископима у Босни и Херцеговини. Користећи се одлукама конкордата, Аустроугарска је почела да замењује грчке епископе [[Срби]]ма. Пензионисан је митрополит дабробосански Антим. После пензионисања живео је у [[Беч]]у, где је и умро. Уместо пензионисаног митрополита Антима изабран је архимандрит Сава Косановић. Он је био први Србин на постољу сарајевских митрополита после укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1766]]. године. Цариградски патријарх Јоаким III са Светим синодом изабрао је Косановића за дабробосанског митрополита [[13. новембар|13. новембра]] [[1880]]. године. Избор је указом потврдио аустријски цар [[Франц Јозеф|Франц Јосиф I]] дана [[20. децембар|20. децембра]] [[1880]]. године. После вести које су се појавиле у неким листовима да је Косановић изабран за митрополита, то је телеграмом Сарајевској српској православној општини потврдио патријарх Јоаким III. У телеграму се каже да је „''Свети Синод изабрао њезина архимандрита за дабробосанског митрополита, надајући се да ће општина тијем избором без сумње бити задовољна, те јој уједно честита ту срећу''”. Пошто је био свестан велике одговорности ако се прихвати митрополитског достојанства, Косановић је тражио мишљење митрополита српског Михаила, Сарајевске српске православне општине, [[Никодим Милаш|Никодима Милаша]], професора Задарске богословије, и народа. Добивши од свих потврдан одговор прихватио је овај положај. Међутим, сада су отворена питања када ће бити хиротонија, ко ће га хиротонисати и где. Власти су вршиле притисак на Косановића да га хиротонишу епископи Карловачке патријаршије, што је он одбио. Патријарх Јоаким III је желео да се хиротонија обави у Цариграду, али су против тога биле окупационе власти. На крају је договорено да се хиротонија изврши у Сарајеву и да у њој учествују: [[Епархија рашко-призренска|рашко-призренски митрополит]] Мелентије, као изасланик цариградског патријарха, [[епархија захумско-херцеговачка и приморска|захумско-херцеговачки митрополит]] Игњатије, [[бока Которска|бококоторски]] епископ [[Герасим Петрановић]] и пензионисани дабробосански митрополит Антим. Пошто је Косановић положио заклетву пред царем у Бечу [[21. март]]а [[1881]]. године, заказана је хиротонија за [[29. март]] исте године. Датум хиротоније је мењан више пута. До овог датума у Сарајево су стигли сви епископи одређени да учествују у хиротонији. Приређен им је величанствен дочек, посебно митрополиту рашко-призренском Мелентију, као патријарховом изасланику. Поред поменутих епископа хиротонији су као гости присуствовали: прота Гаврило Русовић и јеромонах Макарије из [[Котор]]а, протосинђел Венијамин Николиновић, представник [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимске патријаршије]] у Босни, игуман Гедеон из манастира [[Манастир Милешева|Милешеве]], прота Вукола Госпић из [[Пљеваље|Пљеваља]], прота Серафим Марковић из [[Маглај]]а, прота Атанасије из [[Чајниче|Чајнича]], поп Ристо Михајловић из [[Нови Пазар|Новог Пазара]] и прота Стефан Баковић из Сарајева. Избору архимандрита Косановића за архиепископа сарајевског и митрополита дабробосанског и егзарха целе Далмације обрадовали су се и сарајевски муслимани који су га познавали. Штампа је забележила да је ту радост, у поздравном говору на свечаном банкету после хиротоније, [[10. април]]а [[1881]]. године, у име муслимана изразио Мехмед-бег Капетановић. За време свога кратког управљања Сарајевском митрополијом митрополит Сава Косановић је радио на обнављању и подизању цркава и манастира. Неке новоподигнуте цркве и обновљени манастири које је осветио митрополит Косановић су: Црква Светог Илије на Сокоцу, [[1. август]]а [[1881]]; кућа претворена у цркву у Бусовачи, [[15. август]]а [[1882]]; обновљени [[манастир Моштаница]], [[15. август]]а [[1883]]; обновљени [[манастир Рмањ]], [[19. август]]а [[1883]]. године. Да би се одупро унијаћењу од стране аустроугарске власти, радио је на обнављању свештеничког кадра. Према рукописном каталогу свештеника Дабробосанске митрополије, који се чува у Архиви митрополије, рукоположио је око 33 свештеника. Септембра [[1882]]. године, митрополит Косановић је у саставу депутације путовао у [[Трст]] да поздрави цара Фрању Јосифа I и царицу Јелисавету приликом њихове посете великој земаљској изложби. На повратку посетио је [[Бања Лука|Бању Луку]] са околином. Задржавши се неколико дана служио је архијерејске Литургије, поучавао народ и рукоположио неколико кандидата у свештенички чин. Заузимањем митрополита Саве основана је [[1882]]. године [[Конзисторија]] (духовни суд) и отворена [[Богословија у Сарајеву]]. Он је још [[1879]]. године покренуо питање отварања богословског училишта у Сарајеву, јер без уређене богословске школе није се могао обнављати свештенички кадар. Власт је одуговлачила са давањем дозволе да се школа отвори, па је Косановић, када је постао митрополит, наставио још снажније да се бори за отварање богословије. Његова упорност се исплатила. Цар је [[19. октобар|19. октобра]] [[1882]]. године дозволио ''„да се за васпитање источно-православног свештенства за епархију сарајевску, зворничку и мостарску богословија устроји”''. Богословија је свечано отворена 30. октобра 1882. године у приватној кући Стјепа Сршкића у Ђемалуша улици у Сарајеву. Први ректор Сарајевске богословије био је архимандрит [[Георгије Николајевић]], који је предавао [[црквенословенски језик]]. Године [[1884]]. Косановић је посетио је [[Вишеград]] и [[манастир Добрун]], на празник [[Свети цар Константин и царица Јелена|Светог цара Константина и царице Јелене]]. Тада је покренуо акцију за обнављање манастира, који су Турци запалили још [[1875]]. године. == Сукоб са властима и Римокатоличком црквом == Рад митрополита Косановића је био под сталном присмотром власти, која је пратила сваки његов корак и бележила сваку његову реч. На његове жалбе против неправди и неправилности, које је износио и достављао, влада се није много обазирала, препуштајући својим органима да и даље раде према утврђеном плану. Време у коме је делао митрополит Косановић, било је за Србе изузетно тешко. Најтеже је било насилно [[гркокатолицизам|унијаћење]]. Владин саветник гроф Мирошевски (католички свештеник) нудио је чак и митрополиту да пређе на унију.{{sfn|Косановић|2019|p=353}} Од власти су му упућиване отворене претње. Забрањиване су српске школе и употреба [[ћирилица|ћирилице]], настојало се да се богослужбене књиге донете из [[Русија|Русије]] замене оним штампаним у Монархији. Пошто окупационе власти нису хтеле да заштите српски народ од насртаја сарајевског надбискупа Штадлера и мостарског бискупа Буцоњића, митрополит Косановић је дошао у сукоб са властима. Сукоб је нарочито заоштрен од [[26. април]]а [[1883]]. године, када је митрополит Косановић упутио Окружницу свештеницима Дабробосанске митрополије, којом од њих захтева да буду одлучни бранитељи своје угрожене православне вере. По објављивању Окружнице у неким српским и хрватским римокатоличким листовима, ''„Отвореним писмом”'' митрополиту Косановићу оштро су реаговали надбискуп Штадлер и бискуп Буцоњић. Министар [[Бенјамин Калај]] забранио је да се објави одговор митрополита Косановића на ''„Отворено писмо”''. Одговор је уништен, али неки примерци су сачувани и објављени. == Оставка == Римокатоличка пропаганда, потпомогнута окупационим властима, није бирала средства у борби против православља. Последица тог сукоба била је његова оставка. Прве вести у штампи о оставци митрополита Косановића појавиле су се маја [[1884]]. године. Од најаве његове оставке па до стварног подношења оставке прошло је годину дана. Оставку цариградском патријарху Јоакиму IV поднео је [[14. јун]]а [[1885]]. године. У оставци је молио патријарха да му се дозволи да остатак свога живота проведе у Сарајеву, као приватно лице које се неће ни у шта мешати. Накнадно је о оставци обавестио владу и народ. Народ је био изненађен овом вешћу. Око 170 угледних грађана саставило је телеграм у коме моли цариградског патријарха да оставку не уважи. Међутим, власти нису дозволиле да се телеграм пошаље. Знајући зашто је митрополит Сава поднео оставку, патријарх је није прихватио. Пошто је ова вест стигла до митрополита Саве, он је телеграмом обавестио патријарха да ће по његовој жељи још неко време остати на трону дабробосанских митрополита. Васељенски патријарх је под притиском аустроугарског двора касније уважио оставку митрополиту Косановићу. Оставку је потписао [[10. септембар|10. септембра]] [[1885]]. године. О овоме је обавештен митрополит Косановић [[15. септембар|15. септембра]] исте године. Митрополит је сутрадан о усвојеној оставци обавестио Сарајевску српску општину. Вест да је оставка уважена узнемирила је православно становништво у Сарајеву. Двадесет четири најугледније личности написале су телеграм цару Фрањи Јосифу I у коме га моле да митрополита Саву задржи на трону сарајевских митрополита. Митрополит Косановић је био пензионисан са 3.000 форинти годишње. За администратора је до избора новог митрополита именован архимандрит [[Георгије Николајевић]]. Декретом Земаљске владе у Сарајеву од [[9. октобар|9. октобра]] [[1885]]. године као место боравка митрополиту Косановићу је одређен [[Беч]]. [[Врач погађач]] је владику вршаког [[Гаврило Змејановић|Змејановића]] представљао као човека који својим амбицијама руши српске родољубиве црквене великодостојнике. Тако га је оптужио и за демисију владике Косановића.{{sfn|Артуковић|2001|p=145}} == Прогонство == После пензионисања и повлачења са трона митрополита Косановића, влада му није дозволила да остатак свог живота проведе на свом имању. У томе је нарочито неумољив био министар финансија Калај. Пошто је одслужио опроштајну службу у Старој сарајевској цркви и опростио се од присутног народа, који је испунио цркву и порту, напустио је Босну и отпутовао у Цариград, где је остао неко време. Из преписке са његовим наследником митрополитом [[Георгије Николајевић|Георгијем Николајевићем]] видимо да је васељенском патријарху и усмено објаснио разлоге своје оставке. Интересантно је да је и патријарх писао властима у [[Беч]]у да се Косановићу дозволи да се настани у Сарајеву, што није уважено. При оваквим молбама напомињано је да је Косановићева обавеза да се настани у Бечу, у противном биће му ускраћена пензија. На овоме је инсистирано, јер у Бечу је најлакше могло да се мотри на Косановића. Из Цариграда је Косановић отишао у [[Јерусалим]], где је остао од [[12. децембар|12. децембра]] [[1885]]. до краја априла [[1886]]. године. Из [[Јерусалим]]а се вратио у Цариград, где се задржао недељу дана, а одавде је отишао у [[Света гора|Свету гору]]. Из Свете горе поново се вратио у Цариград. Аустроугарски посланик у Цариграду поново га је подсетио да му је Беч одређен за место сталног боравка. Тешка срца Косановић је најзад отишао у Беч. Митрополит Косановић је тешко подносио туђину, а Беч поготову. Побољевао је од [[астма|астме]], па је чешће напуштао хладни Беч и лечио се по аустријским бањама. Користио је сваку прилику да негде отпутује. Тако је [[1887]]. године провео на путу шест месеци. Овом приликом је посетио патријарха Александријског Софронија, чији је био гост, [[Каиро]] и манастире на [[Синајска гора|Синајској Гори]]. Из Каира, преко [[Александрија|Александрије]] и [[Атина|Атине]], вратио се у Беч, где је стигао априла [[1888]]. године. Због болести митрополит Косановић је молио бечке власти да му дозволе да наредну зиму проведе у благим [[египат]]ским пределима. Пошто је добио дозволу кренуо је крајем децембра 1888. године из Беча и преко [[Београд]]а стигао у [[Солун]]. Аустријска посланства, конзулати и агенције добили су упутства да прате Косановићево кретање и да о томе достављају извештаје. Са свих станица где се задржавао слати су исцрпни извештаји министру иностраних послова. И поред праћења, агенти нису могли да предвиде да ће митрополит Косановић из [[Грчка|Грчке]] отићи у [[Црна Гора|Црну Гору]]. Наиме, Косановић се из Солуна јавио кнезу [[Никола I Петровић|Николи]] с којим је одржавао везе још од [[1886]]. године. Уместо да отпутује у [[Палестина (регион)|Палестину]] он је под именом Дионисије Николић отпутовао у Црну Гору. У [[Бар (Црна Гора)|Бар]] је приспео [[29. децембар|29. децембра]] [[1888]]. године. Из Бара је отишао на [[Цетиње]], где га је примио митрополит [[Митрофан Бан]]. Он му је указивао посебну пажњу до краја његовог живота. Косановић се за стално настанио у [[Улцињ]]у, где је купио кућу на самој морској обали. Међутим, из штампе се види да је често путовао по Црној Гори и да је учествовао у свим важним догађајима. Путовао је и изван граница Црне Горе. Године [[1892]]. године боравио је у Цариграду. По мишљењу историчара желео је да скрене пажњу на себе, јер је призренска митрополија била упражњена. Том приликом посетио је острво [[Халка|Халку]], где се због болести задржао неко време. Поред Цариграда посетио је још Каиро и Јерусалим, а потом се вратио у Црну Гору. Постојала је могућност да Косановић [[1893]]. године постане митрополит у [[Скопље|Скопљу]]. Ту могућност наговестио је Цариградски патријарх. Кад је то дознао Калај, затражио је од министра иностраних послова и посланика у Цариграду да то онемогуће свим средствима. Изгледа да се митрополит Косановић није нарочито ни борио за тај избор, јер је био свестан околности и свога здравственог стања. Године [[1896]]. умро је у Сарајеву митрополит дабробосански [[Георгије Николајевић]], наследник митрополита Косановића. Међу многобројним телеграмима саучешћа Конзисторији у Сарајеву стигао је из Улциња и кратак телеграм митрополита Косановића у коме стоји: ''„Примите моје искрено сажаљење у губитку доброга митрополита Николајевића. Бог му душу помиловао.”''. Митрополит Косановић је [[1897]]. године, поред домаћина митрополита Митрофана Бана, у Цетињу дочекао српског краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]]. Краљ је посебну пажњу указао митрополиту Косановићу и одликовао га [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] првог степена. Иста одликовања су добили митрополит Митрофан Бан, архибискуп барски Милиновић и песник [[Јован Сундечић]]. Митрополит Косановић је у Црној Гори често служио. Има доста кратких информација у штампи у којима се саопштава да је служио заједно са домаћином митрополитом Митрофаном Баном. Један такав случај, коме је посвећено више места у штампи, јесте освећење цркве Светог [[Василије Острошки|Василија Острошког]] у [[Никшић]]у [[28. август]]а [[1900]]. године. Ова црква је задужбина кнеза Николе Петровића. Осветили су је митрополити Митрофан Бан и Сава Косановић уз саслужење више свештеника. Том приликом митрополит Косановић је приложио цркви седам [[кандило|кандила]], које је израдио сарајевски златар Мића Авдаловић. На освећењу су поред кнеза Николе и књегиње Милене били кнез Мирко, кнез [[Петар I Карађорђевић|Петар Карађорђевић]] са синовима [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђем]] и [[Александар I Карађорђевић|Александром]]. Иако је живео изван Босне, митрополит Косановић је пратио шта се тамо догађа. Када је год тражена помоћ за подизање споменика некој значајној српској личности или оснивано неко српско друштво, он је био међу првим приложницима. Када је [[1902]]. године у Сарајеву основано друштво „Просвјета” које је имало за циљ да помаже Србе ђаке у средњим и високим школама, Митрополит је друштво материјално помогао. И поред многобројних личних проблема налазио је времена да се бави научно-истраживачким радом. Своје радове објављивао је у „Јавору“, „Источнику“, „Гласнику српског ученог друштва“, листу „Словинац“, и „Босанској вили“. Неке радове објављивао под псеудонимом, да би избегао неугодности од аустријских власти. Значајни су његови описи старих ћириличких књига и рукописа. Објављивао је натписе са старих надгробних споменика као и записе са старих књига. Публиковао је путописе: „Пут на Синај“; успомене: „Помени из манастира Житомислића“; мемоарски текст: „Из мемоара Протопоп Недељка“; чланке: „О богумилима”, „Пропаст манастира Бање”, „О босанским архијерејима”, о епархијама: Дабробосанској и Захумско-Херцеговачкој. Његова песма „На Јордану”, певана је уз гусле, што говори о његовој популарности у народу. Богословски радови митрополита Косановића малобројни. У богословске радове спадају: „Кратки животопис Свете првомученице и равноапостолне Текле”; „О појасу Свете Богородице” и „Оглас са двери”. Митрополиту Косановићу су одата признања за његов рад самим тим што је био члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]], почасни члан Свесловенског добротворног комитета у [[Санкт Петербург|Петрограду]], Антрополошког друштва у Бечу, Књижевног одбора [[Матица српска|Матице српске]], редовни члан Одбора музејског друштва у Сарајеву и дописни члан Царског и краљевског повјеренства за уметничко-историјске споменике у Бечу. == Смрт == [[Датотека:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу7.jpg|мини|Нови гроб митрополита Саве Косановића, [[Никшић]]]] Сава Косановић је преминуо у уторак [[24. фебруар]]а [[1903]]. године у својој кући у Улцињу. Сахрањен је [[26. фебруар]]а у цркви Светог Николе у Улцињу. [[Опело]] је служио митрополит Цетињски Митрофан Бан уз саслужење пет свештеника и протођакона Радичевића. Новине су забележиле да је на спроводу било много муслимана и [[католицизам|римокатоличких]] свештеника. Архибискуп Барски послао је свог изасланика. Од блаженопочившег митрополита Косановића опростио се дирљивим говором митрополит [[Митрофан Бан]]. Поштујући његову жељу да буде сахрањен у завичају, посмртни остаци митрополита Саве Косановића пренијети су на [[Старо гробље у Никшићу|Старо гробље]] у [[Никшић]]у. Тијело је почивало у Улцињу пуних 100 година, до 2003., а данас су кости у новом гробу, поред [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Никшићу|цркве]] светих апостола Петра и Павла.<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=Православље, бр.1319., од 1. марта, Молитвено сјећаее на Митрополита дабрибосанског Саву Косановића|year=2022|url=|publisher=СПЦ|pages=13, 14|location=Београд|isbn=}}</ref> Поводом смрти митрополита Косановића у многим листовима су објављени некролози. У њима су поред основних биографских података истакнуте заслуге митрополита Косановића на црквеном, националном и просветном пољу. У неким некролозима, какав је некролог који је објавио познати свештеник и историчар Димитрије Руварац, изнете су и неке мање замерке Косановићу. Од митрополита Косановића је сачуван жезал у Старој сарајевској цркви, [[сребро|сребрна]] чаша на Цетињу и један штап у [[манастир Острог|манастиру Острогу]] на коме пише: „Штап је дрво са ријеке Јордана, држаљка грана мавријског дуба, подарен митрополиту Сави од игумана Св. Саве Освећеног у Палестини 1885. године.” У историји, Сава Косановић је остао запамћен по великом националном, верском и културном прегалаштву у доба када је петвековно турско ропство заменила аустроугарска окупациона влас. Тешка борба против прозелитизма [[Католицизам|Римокатоличке цркве]], уније и асимилационе политике окупаторске власти, резултовала је немогућношћу дужег останка митрополита Саве Косановића на месту митрополита Дабробосанских. == Занимљивости == Када је [[Лазар Томановић]] срео [[Иларион Руварац|Илариона Руварца]], Руварац га је у шали назвао правим Влахом који се поцрногорчио. Томановић му је рекао: ''Зар сте заборавили шта вам је митрополит хаџи-Сава запријетио, кад сте му рекли да су Херцеговци Власи, да ћете од његове руке погинути, ако игдје то и напишете.''{{sfn|Томановић|2018|p=496}} == Галерија == <gallery> File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу.jpg|Нови гроб митрополита у Никшићу File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу2.jpg| File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу3.jpg| File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу4.jpg| File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу5.jpg| File:Свјетлопис новог гроба митрополита Саве Косановића у Никшићу6.jpg| </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Косановић|first=Сава|authorlink=Сава Косановић|year=2019|title=Крстом и пером, сабрани списи|url=|publisher=Епархија будимљанско никшићка - Никшић и Институт за теолошка истраживања - Београд|isbn=978-86-7405-217-4}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|year=2018|title=Мемоари|url=|publisher=ЦИД, Подгорица|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Kraljačić|first1=Tomislav|title=Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903)|date=1987|location=Sarajevo|publisher=Veselin Masleša|url=https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Сарајевска богословија 1882-2002|year=2003|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=XMgmGQAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам|year=2004|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=rQ7xAQAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.mitropolijadabrobosanska.org/savakosanovic.html Митрополија дабробосанска: Сава Косановић] {{низ |пре= [[митрополит дабробосански Антим]] |списак= [[Митрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]]<br />[[1881]] — [[1885]] |после= [[Георгије Николајевић]]| }} {{DEFAULTSORT:Косановић, Сава}} [[Категорија:Рођени 1839.]] [[Категорија:Умрли 1903.]] [[Категорија:Никшићани]] [[Категорија:Митрополити дабробосански]] [[Категорија:Чланови Српског ученог друштва]] [[Категорија:Почасни чланови САНУ]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] hbn45sg90lhn0a9enmwyi6p7dzgwu79 0 168784 25138551 24287570 2022-08-04T14:30:31Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{short description|Сушени латекс добијен из опијумског мака}} {{Infobox botanical product |image = Opium pod cut to demonstrate fluid extraction1.jpg |caption = [[Махуна]] [[Mak|опијумског мака]] која испушта [[латекс]] из реза |product = Опијум |plant = -{''[[Papaver somniferum]]''}- |part = [[Латекс]] |origin = Неизвесно, могуће [[Мала Азија]],<ref name="Schiff" /> или [[Шпанија]], јужна [[Француска]] и северозападна [[Африка]]<ref>{{Cite web | url = http://www.botgard.ucla.edu/html/botanytextbooks/economicbotany/Papaver/ | title = The Pernicious Opium Poppy | author = Professor Arthur C. Gibson | publisher = [[University of California, Los Angeles]] | access-date = February 22, 2014 | url-status=dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20131020165834/http://www.botgard.ucla.edu/html/botanytextbooks/economicbotany/Papaver/ | archive-date = October 20, 2013 | df = mdy-all }}</ref> |active = {{flatlist| * [[морфин]] * [[кодеин]] * [[носкапин]] * [[папаверин]] * [[тебаин]] }} |producers = {{flatlist| * [[Афганистан]] (примарни) * [[Мјанмар]] * [[Колумбија]] * [[Лаос]] * [[Мексико]] * [[Индија]] * [[Пакистан]] * [[Тајланд]] * [[Турска]] * [[Кина]] * [[Аустралија]] }} |consumers = Широм света (#1: Евроа)<ref>{{cite web | url = https://www.unodc.org/documents/wdr/WDR_2010/1.2_The_global_heroin_market.pdf|title = The Global Heroin Market | date=October 2014}}</ref> |wholesale = {{US$|3,000|link=yes}} по колограму (по подацима из 2002).<ref name="2002abc">{{cite web|url=http://www.abc.net.au/foreign/content/2005/s1379788.htm|title=Afghanistan: America's blind eye|author=Mark Corcoran|access-date=May 11, 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071011161900/http://abc.net.au/foreign/content/2005/s1379788.htm|archive-date=October 11, 2007|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> |retail = {{US$|16,000}} по килограму (по подацима из 2002)<ref name="2002abc" /> |legal_AU = -{S8}- |legal_CA = Распоред -{I}- | legal_DE = -{''Anlage III''}- |legal_UK = Класа А |legal_US = Распоред -{II}- |legal_UN = Наркотички распоред -{I}- |legal_status = }} '''Опијум''' ('''''макове сузе'''''; научни назив: -{''Lachryma papaveris''}-) [[хемијска супстанца|супстанца]] је која се добија засецањем зелених [[чахура]] посебне врсте [[Mak|мака]] ({{јез-лат|[[Papaver somniferum]]}}) из којих цури као млечни сок, а затим се суши на ваздуху док се не добије смеђа маса.<ref name="DrugsCom">{{cite web|url=https://www.drugs.com/dict/opium.html|title=Opium definition|publisher=[[Drugs.com]]|access-date=February 28, 2015}}</ref> Садржи преко 20 [[алкалоид]]а од којих су неки присутни као слободни док су други везани за [[сумпорна киселина|сумпорну]] или [[меконска киселина|меконску киселину]]. Највећу практичну примену нашла су 4 алкалоида опијума: [[морфин]], [[кодеин]], [[папаверин]] и [[Noskapin|наркотин]] (''носкапин''). Апроксимативно 12 процената опијума чини [[analgesic|аналгетички]] [[алкалоид]] [[морфијум]], који се хемијски прерађује у [[хероин]] и друге синтетичке [[опиоид]]е за медицинску употребу и за [[илегална трговина дрогом|илегалну трговину дрогом]]. [[Латекс]] такође садржи уско повезане [[опијат]]е [[кодеин]] и [[тебаин]] и неаналгетичке [[алкалоид]]е као што су [[папаверин]] и [[Noskapin|носкапин]]. Традиционални, радно интензиван метод добијања латекса је ручно гребање незрелих [[махуна]] ([[плод]]ова); латекс исцури и осуши се до лепљивог жућкастог остатка који се касније струже и дехидрира. Реч „[[меконијум]]“ (изведена из [[грчки језик|грчког]] „опијуму сличан“, мада се сада односи за столице новорођенчади) у прошлости се односила на сродне, слабије препарате направљене од других делова [[Mak|опијумског мака]] или различитих врста мака.<ref>{{cite web|url=http://www.hon.ch/Dossier/MotherChild/labor_complications/birth_meconium.html|title=HON Mother & Child Glossary, Meconium|author=Simon O'Dochartaigh|work=hon.ch|access-date=April 4, 2016}}</ref> [[Датотека:Harvesting opium.jpg|мини|left|Засецање зелених [[чахура]] [[Mak|мака]]]] [[Датотека:Raw opium.jpg|мини|left|Сиров опијум]] Први писани подаци о употреби опијума потичу из најстарије људске историје, односно из 3. века п. н. е. Методе производње нису се значајно промениле од древних времена. Селективним оплемењивањем биљке -{''[[Papaver somniferum]]''}-, садржај [[фенантрен]]ских алкалоида морфина, кодеина и у мањој мери тебаина је знатно повећан. У модерно доба, већи део тебаина, који често служи као сировина за синтезу [[оксикодон]]а, [[хидрокодон]]а, [[хидроморфон]]а и других [[Polusinteza|полусинтетичких]] опијата, потиче из екстракције -{''[[Papaver orientale]]''}- или -{''[[Papaver bracteatum]]''}-. За нелегалну трговину дрогом, морфин се екстрахује из опијумског латекса, смањујући масу материјала за 88%. Затим се претвара у [[хероин]] који је готово двоструко снажнији,<ref name="Sawynok 1986">{{cite journal | author = Sawynok J | title = The therapeutic use of heroin: a review of the pharmacological literature | journal = Canadian Journal of Physiology and Pharmacology | volume = 64 | issue = 1 | pages = 1–6 | date = January 1986 | pmid = 2420426 | doi = 10.1139/y86-001 }}</ref> и повећава вредност за сличан фактор. Редукована тежина производа олакшава шверц.<ref>{{Cite news|url=http://urbanareas.net/info/health/drugs-substance-abuse/opium-drugs-substance-abuse/|title=Opium (Drugs / Substance Abuse) - UrbanAreas.net|newspaper=UrbanAreas.net|language=en-US|access-date=2017-01-25}}</ref> У Краљевини Југославији, мак је сејан и опијум произвођен у Јужној Србији (Македонији) - нпр. принос 1935. је износио 57.051 кг, а 1935/36 засејано је 8.008 хектара у 14 срезова, највише у [[Жеглигово|жеглиговском]] (крај око Куманова).<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/03/27?pageIndex=00011 "Политика", 27. март 1936]</ref> Према закону из 1939, приватна лица су била дужна пријавити и продати Призаду (Привилегованом извозном друштву) сав опијум који поседују - тада се пријавило 867 лица са 56.844.405 килограма (?) старог опијума.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/05/21?pageIndex=00019 "Политика", 21. мај 1939]</ref> == Историја == [[File:Opium poppy seed and flower at Budhha lodge of Chaurikharka,Nepal.jpg|thumb|left|Семе и цвет опијумског мака у будистичкој ложи [[Chaurikharka|Чаурикарка]] у Непалу]] [[File:Apothecary vessel Opium 18-19 century.jpg|thumb|right|Апотекарска посуда за чување опијума као фармацеутског производа, Немачка, 18. или 19. век]] [[Mediterranean Basin|Медитеранска регија]] садржи најраније археолошке доказе о људској употреби опијума; најстарија позната семена потичу из више од 5000 година пре нове ере из [[Neolithic|неолитског доба]]<ref>{{Cite journal | last=Merlin | first=M. D. | date=January 1, 2003 | title=Archaeological Evidence for the Tradition of Psychoactive Plant Use in the Old World | jstor=4256701 | journal=Economic Botany | volume=57 | issue=3 | pages=295–323 | url=http://rbedrosian.com/Ethnob/Merlin_2003_Ancient_Psychoactive_Plant_Use.pdf | doi=10.1663/0013-0001(2003)057[0295:aeftto]2.0.co;2}}</ref> кад су кориштена у сврхе као што су храна, [[Анестетик|анестетици]] и [[ritual|обреди]]. Евиденција из древне Грчке указује на то да се опијум конзумирао на неколико начина, укључујући удисање пара, супозиторија, медицинских [[Poultice|облога]] и у комбинацији са кукутом за самоубиство.<ref>{{Cite web|url=https://www.unodc.org/unodc/en/data-and-analysis/bulletin/bulletin_1967-01-01_4_page003.html|title=The history of the poppy and of opium and their expansion in antiquity in the eastern Mediterranean area|last=PAPADAKI|first=P. G. KRITIKOS, S. P.|website=www.unodc.org|publisher=UNODC- Bulletin on Narcotics – 1967 Issue 4 – 002|access-date=April 3, 2016}}</ref> [[Sumer|Сумерска]], [[Асирско царство|Асирска]], [[Ancient Egypt|Египатска]], [[India|Индијска]], [[Минојска цивилизација|Минојска]], [[Ancient Greece|Грчка]], [[Ancient Rome|Римска]], [[History of Iran|Персијска]] и [[Caliphate|Арапска]] империја су широко користиле опијум, који је тада био најмоћнији облик [[Klinika za bol|ублажавања болова]], омогућавајући древним хирурзима да изводе дуже оперативне захвате. Опијум се помиње у најважнијим [[History of medicine|медицинским]] текстовима древног света, укључујући [[Ebers Papyrus|Еберски папирус]] и списе [[Pedanije Dioskorid|Диоскорида]], [[Galen|Галена]] и [[Avicenna|Авицене]]. Широка медицинска употреба непрерађеног опијума наставила се током [[American Civil War|Америчког грађанског рата]] пре него што је уступила место [[морфин]]у и његовим наследницима, који су могли да се убризгавају у прецизно контролисаним дозама. === Древна употреба (пре 500. године) === [[File:Malwapoppy.jpg|thumb|right|Род мака из [[Malwa|Малве]] у Индији (вероватно ''Papaver somniferum'' var. ''album''<ref name="Schiff">{{cite news|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_qa3833/is_200207/ai_n9107282/print |archive-url=https://web.archive.org/web/20071021021327/http://findarticles.com/p/articles/mi_qa3833/is_200207/ai_n9107282/print |url-status=dead |archive-date=October 21, 2007 |title=Opium and its alkaloids |author=Paul L. Schiff, Jr. |year=2002 |access-date=May 8, 2007 |work=American Journal of Pharmaceutical Education }}</ref>)]] Опијум се активно сакупља од око 3400. пне.<ref>{{cite book | title=Opium |author1=Santella, Thomas M. |author2=Triggle, D. J. | publisher=Facts On File, Incorporated | year=2009 | url=https://books.google.com/books?id=9BLfZSZHzgcC | page=8| isbn=9781438102139 }}</ref> Горњи азијски појас Афганистана, Пакистана, северне Индије и Бурме и даље чине највећу залиху опијума на свету. Извештено је о најмање 17 налаза -{''Papaver somniferum''}- из [[Neolithic|неолитских]] насеља широм Швајцарске, Немачке и Шпаније, укључујући постављање великог броја капсула маковог семена на местима сахране (Куева де лос Мурциелагос, или „Пећина слепих мишева“, у Шпанији) ), које су угљеником-14 датиране на 4200. пне. Објављени су и бројни налази -{''P. somniferum''}- или -{''P. setigerum''}- из насеља [[Bronze Age|бронзаног]] и [[Iron Age|гвозденог доба]].<ref>{{cite web|author=Suzanne Carr |title=MS thesis |url=http://www.oubliette.org.uk/Four.html |year=1995 |access-date=May 16, 2007 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20091108155018/http://www.oubliette.org.uk/Four.html |archive-date=November 8, 2009 }} ''(citing Andrew Sherratt)''</ref> Први познати узгој опијумског мака су у [[Mesopotamia|Месопотамији]], отприлике 3400. пне, обављали су [[Сумери]], који су биљку називали ''хул гил'', „биљком радости“.<ref name="Brownstein">{{cite journal|author=M J Brownstein|title=A brief history of opiates, opioid peptides, and opioid receptors|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|date=June 15, 1993|volume=90|issue=12|pages=5391–5393 |pmc=46725 |doi=10.1073/pnas.90.12.5391|pmid=8390660|bibcode=1993PNAS...90.5391B}}</ref><ref name="Frontline">{{cite web|author=PBS Frontline|title=The Opium Kings|url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/heroin/etc/history.html|year=1997|access-date=May 16, 2007}}</ref> Плочице пронађене у [[Nippur|Нипуру]], сумерском духовном центру јужно од [[Багдад]]а, описивале су сакупљање сока од мака ујутру и његову употребу у производњи опијума.<ref name="Schiff" /> == Види још == * [[Морфин]] * [[Хероин]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Ahmad, Diana L. ''The Opium Debate and Chinese Exclusion Laws in the Nineteenth-century American West'' (University of Nevada Press, 2007). Drugs and Racism in the Old West. * Armero and Rapaport. ''The Arts of an Addiction. Qing Dynasty Opium Pipes and Accessories'' (privately printed, 2005) * Auerbach, Sascha. ''Race, Law and 'The Chinese Puzzle' in Imperial Britain.'' New York: Palgrave-Macmillan Press, 2009. * Booth, Martin. ''Opium: A History''. London: Simon & Schuster, Ltd., 1996. * {{cite web|url=http://eh.net/encyclopedia/article/chandra.opium|title=Economic Histories of the Opium Trade|author=Chandra, Siddharth|year=2008|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20130928064349/http://eh.net/encyclopedia/article/chandra.opium|archive-date=September 28, 2013|df=mdy-all}} * {{cite web|url=http://www.geopium.org/opium_uncovering_politics_poppy_chouvy_ibtauris_harvard.htm|title=Opium. Uncovering the Politics of the Poppy, London, I.B. Tauris (Cambridge, Harvard University Press: 2010)|author=Chouvy, P.A.|year=2009|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20111026180046/http://www.geopium.org/opium_uncovering_politics_poppy_chouvy_ibtauris_harvard.htm|archive-date=October 26, 2011|df=mdy-all}} * {{cite book|url=https://www.gutenberg.org/ebooks/7293|title=The Opium Habit|author=Day, Horace B.|year=1868}} * {{cite book|url=https://archive.org/details/confessionsofane02040gut|title=Confessions of an English opium-eater|author=de Quincey, Thomas|year=1821}} * Derks, Hans: ''History of the Opium Problem: The Assault on the East, ca. 1600–1950.'' Sinica Leidensia, 105. Leiden: Brill, 2012. {{ISSN|0169-9563}}. {{ISBN|978-90-04-22158-1}} * Dikötter, Frank, Lars Laamann, and Zhou Xun. [https://books.google.com/books?id=mS9vZgpIiRYC Narcotic culture: a history of drugs in China] Chicago: University of Chicago Press, 2004. * Dormandy, Thomas (2012) ''Opium: Reality's Dark Dream'', Yale University Press * Fairbank, J.K. (1978) ''The Cambridge History of China: volume 10 part I'', Cambridge, CUP * Franck Daninos, ''L'opium légal produit en France'', [[La Recherche]], May 2005 * {{cite book|url=https://archive.org/details/agreementbetween00grearich|title=Agreement between Great Britain and Portugal for regulation of the opium monopolies of the colonies of Hong Kong and Macao|author=Great Britain|year=1913|publisher=London, Printed for H.M. Stationery office. by Harrison and sons, ltd.}} * Forbes, Andrew; Henley, David (2011). ''Traders of the Golden Triangle''. Chiang Mai: Cognoscenti Books. {{ASIN|B006GMID5K}} * {{cite book|url=https://archive.org/details/truthaboutindian00grearich|title=The truth about Indian opium|year=1922|author=Great Britain, India office|publisher=[London] Printed by H.M. Stationery Off.}} * {{cite book|url=https://archive.org/details/opiumhistoricaln00chinrich|author=Hai guan zong shui wu si shu|year=1889|title=The poppy in China|publisher=Shanghai; Statistical Dept. of the Inspectorate General of Customs}} * Hideyuki Takano; ''The Shore Beyond Good and Evil: A Report from Inside Burma's Opium Kingdom'' (2002, Kotan, {{ISBN|0-9701716-1-7}}) * Lucy Inglis (2018) ''Milk of Paradise: A History of Opium'', Pan Macmillan, London **Review: Julie Peakman: "Not Just Smelling the Flowers", ''History Today'' History Today Vol. 68/10, October 2018, pp.&nbsp;102–103. * Latimer, Dean, and Jeff Goldberg with an Introduction by William Burroughs. ''Flowers in the Blood: The Story of Opium''. New York: Franklin Watts, 1981 * {{cite book|url=https://archive.org/details/twoyearsinchinan00macprich|title=Two years in China. Narrative of the Chinese expedition, from its formation in April, 1840, to the treaty of peace in August, 1842|author=MacPherson, Duncan|year=1843|publisher=London, Saunders}} * Martin, Steven. ''The Art of Opium Antiques''. Chiang Mai: Silkworm Books, 2007. Photographs and history of Chinese and Vietnamese opium-smoking paraphernalia. * [[Alfred W. McCoy|McCoy, Alfred W.]] ''The Politics of Heroin: CIA Complicity in the Global Drug Trade''. New York: Lawrence Hill Books, 1991. * {{cite book|url=https://archive.org/details/druggingnationst00merwiala|title=Drugging a nation, the story of China and the opium curse; a personal investigation, during an extended tour, of the present conditions of the opium trade in China and its effects upon the nation|author=Merwin, Samuel|year=1907|publisher=New York, Chicago [etc.] : F. H. Revell company}} * {{cite book|url=https://archive.org/details/inventionscustom00morerich|title=A philosophical and statistical history of the inventions and customs of ancient and modern nations in the manufacture and use of inebriating liquors; with the present practice of distillation in all its varieties: together with an extensive illustration of the consumption and effects of opium, and other stimulants used in the East, as substitutes for wine and spirits|author=Morewood, Samuel|year=1838|publisher=Dublin, W. Curry and W. Carson}} * [[David F. Musto|Musto, David F.]] ''The American Disease: Origins of Narcotic Control''. New York: Oxford University Press, 1987. * {{cite book|url=https://archive.org/details/morningofmylifei00nyegrich|title=The morning of my life in China : comprising an outline of the history of foreign intercourse from the last year of the regime of honorable East India Company, 1833, to the imprisonment of the foreign community in 1839|year=1873|author=Nye, Gideon|author-link=Gideon Nye}} * {{cite book|url=https://archive.org/details/chinesewaraccoun00ouchrich|title=The Chinese war : an account of all the operations of the British forces from the commencement to the Treaty of Nanking|author=Ouchterlony, John|year=1844|publisher=London : Saunders and Otley}} * Peters, Gretchen. ''Seeds of Terror: How Heroin is Bankrolling the Taliban and Al Qaeda'', Thomas Dunne Books (2009). * {{cite book|url=https://archive.org/details/oldestnewestempi00speerich|title=The oldest and the newest empire : China and the United States|author=Speer, William|year=1870|publisher=Hartford, Conn., S. S. Scranton and company; Philadelphia, Parmelee & co.; [etc., etc.]}} * {{cite book|url=https://archive.org/details/iniquitiesofopiu00theluoft|title=The iniquities of the opium trade with China; being a development of the main causes which exclude the merchants of Great Britain from the advantages of an unrestricted commercial intercourse with that vast empire. With extracts from authentic documents|author=Thelwall, A. S.|year=1839|publisher=London : Wm. H. Allen and Co.}} * {{cite book|url=https://archive.org/details/britishopiumpoli00turnrich|title=British opium policy and its results to India and China|year=1876|author=Turner, Frederick Storrs|publisher=London, S. Low, Marston, Searle, & Rivington}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Opium}} {{refbegin|30em}} * [http://www.opiummuseum.com/ Opium Museum] * [https://web.archive.org/web/20070810220234/http://www.poppies.org/faq/ The Opium Poppy FAQ] * [http://www.erowid.org/chemicals/opiates/opiates.shtml Erowid Opium Vault] * [http://montages.blogspot.com/2004/12/new-opium-war.html A New Opium War] * [http://www.geopium.org Geopium: Geopolitics of Illicit Drugs in Asia] * [http://www.poppies.org Poppies.org] * [http://www.taima.org/en/opium.htm Opium in Japan] * [http://www.goldentrianglepark.org/ Hall of Opium] * [https://web.archive.org/web/20070702212733/http://www.uwmc.uwc.edu/political_science/opiumprod.html Opium in India] * [http://www.victorianlondon.org/entertainment/opiumsmokingdens.htm Opium Dens of Victorian London] * [http://www.cia.gov/library/publications//heroin/flowers_to_heroin.htm From Flowers to Heroin]{{Мртва веза}}, CIA publication * [http://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/af.html The World Factbook on Afghanistan] {{Wayback|url=http://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/af.html |date=20141228111239 }} * [http://www.wesjones.com/pollan1.htm ''Opium Made Easy''] by Michael Pollan (originally appeared in ''[[Harper's Magazine|Harper's]]''.) * [http://opioids.com/timeline/ A Brief History of Opium] * [http://www.tucsonweekly.com/gbase/currents/Content?oid=oid:67441 Confessions of a Poppy Tea addict] * [http://www.poppies.org/gallery/ The Papaver Somniferum Photo Gallery] * [http://www.erowid.org/chemicals/opium/opium_images.shtml Erowid's Opium Photos] * [https://web.archive.org/web/20100922191722/http://geopium.org/Photos/Pavots_Poppies/pavotspoppies.htm Photos of opium poppies on www.geopium.org] {{refend}} {{Опиоиди}} {{Authority control}} [[Категорија:Алкалоиди]] [[Категорија:Лековити састојци биљака]] [[Категорија:Алкалоиди]] [[Категорија:Еуфоријанти]] r5jfotrt1xexci1ay3nrxfkmlo6eqki 0 172141 25138568 22977981 2022-08-04T14:43:38Z BrankaVV 116366 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Међулужје је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Међулужје |слика=Međulužje, Crkva Svetih Joakima i Ane 01.jpg |опис_слике=Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју |град=Београд |општина=Младеновац |популација={{increase}} 2751 |поштански код= |позивни број=011 |регистарска ознака=-{BG}- |гшир=44.4055 |гдуж=20.687 }} '''Међулужје''' је насеље у [[Градска општина Младеновац|Градској општини Младеновац]] у [[Град Београд|Граду Београду]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 2751 становника. Овде се налазе [[Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју]], [[Запис Тодоровића крушка (Међулужје)]] и [[Запис Бујагића јабука (Међулужје)]]. <gallery> Međulužje 02.jpg </gallery> == Историја == Међулужје се налази југозападно од града Младеновца. Има трагова који указују да је на овоме месту постојало насеље још у врло давнашња времена. Професор др. Васић Вршио је у Међулужју ископавања и нашао је судове, кипове и друге ствари од печене земље, који подсећају на преисториске објекте. Северно од Међулужја је ''Селиште'', где је, по народном предању, некада било село. Из овога старог села, веле, морали су бежати због турског зулума и склонили су се на данашње место, ''„међу густе лугове“,'' по којима је село добило име. Међулужје се као насељено место први пут помиње почетком 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-39. г.) забележено је село -{Medialasch}-. И касније се стално ово насеље помиње. У [[харачки тефтер|арачким списковима]] из првих десетина 19. века помиње се Међулужје, које је [[1818]].г. имало 24, а [[1822]].г. 25 [[кућа]]. Међулужје припадало Вићентијевој кнежини. По попису из [[1921]].г. [[село]] има 160 [[кућа]] са 819 [[становништво|становника]]. Предање вели да је најстарија породица и „да су први побили колац у село“ Месаровићи, Блажићи, Гојковићи, Петровићи итд. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref>Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Међулужје општине.</ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref> == Демографија == [[Датотека:Međulužje 01.jpg|280px|мини|десно|]] У насељу Међулужје живи 1882 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,0 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 770 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16. Ово насеље је у великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:2917 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:1944 color:gray1 from:start till:end bar:972 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,77)(77,80) color:blue width:2 points:(77,80)(100,91) color:blue width:2 points:(100,91)(128,106) color:blue width:2 points:(128,106)(157,124) color:blue width:2 points:(157,124)(185,160) color:blue width:2 points:(185,160)(217,161) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=994 |п1953=1034 |п1961=1224 |п1971=1480 |п1981=1792 |п1991=2406 |п1991н=2291 |п2002с=2559 |п2002=2431 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|2405|98.93}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|8|0.32}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|red|6|0.24}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|green|2|0.08}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|orange|2|0.08}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|cyan|1|0.04}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|magenta|1|0.04}} {{Врста са постотком|непознато|black|5|0.20}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|10|7.93|9.52|12}} {{Врста лево десно|80+|gray|10|7.93|12.69|16}} {{Врста лево десно|75-79|gray|24|19.04|27.77|35}} {{Врста лево десно|70-74|gray|54|42.85|43.65|55}} {{Врста лево десно|65-69|gray|64|50.79|44.44|56}} {{Врста лево десно|60-64|gray|55|43.65|50.79|64}} {{Врста лево десно|55-59|gray|56|44.44|45.23|57}} {{Врста лево десно|50-54|gray|95|75.39|78.57|99}} {{Врста лево десно|45-49|gray|95|75.39|73.80|93}} {{Врста лево десно|40-44|gray|105|83.33|61.90|78}} {{Врста лево десно|35-39|gray|96|76.19|69.04|87}} {{Врста лево десно|30-34|gray|81|64.28|65.87|83}} {{Врста лево десно|25-29|gray|95|75.39|73.80|93}} {{Врста лево десно|20-24|gray|71|56.34|67.46|85}} {{Врста лево десно|15-19|gray|81|64.28|61.11|77}} {{Врста лево десно|10-14|gray|92|73.01|57.14|72}} {{Врста лево десно|5-9|gray|87|69.04|52.38|66}} {{Врста лево десно|0-4|gray|63|50.0|54.76|69}} |просекм=37.0 |просекж=38.3 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|198|220|286|377|447|601|770|121|189|143|176|83|39|12|2|2|3|3.16}} {{БракНасељаСрбија|992|272|650|48|21|1|990|185|661|118|23|3}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|471|37|-|-|197|9|83|36|9|31|254|27|-|-|67|1|1|40|8|6|725|64|-|-|264|10|84|76|17|37|-|9|24|7|17|10|-|-|2|2|3|4|15|73|5|1|-|1|2|12|28|22|90|15|1|-|3}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,, * „Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани<br /> * ''Напомена''<br /> У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места. == Спољашње везе == {{Портал|Београд}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Meduluzje.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/meduluzje/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.4055&longitude=20.687&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Младеновац}} [[Категорија:Младеновачка насеља]] [[Категорија:Београдска насеља]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 9a49e80g3jmcpsicm3nt52mb333wums 0 172787 25138575 23270763 2022-08-04T14:50:37Z BrankaVV 116366 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Угљаревац је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Угљаревац |слика= Ugljarevac 01.jpg |опис_слике=Поглед на Угљаревац из [[Рамаћа|Рамаће]] |округ=Шумадијски |град=Крагујевац |општина= |географска_ширина= |географска_дужина= |популација={{decrease}} 129 |поштански код= |позивни број=034 |регистарска ознака=-{KG}- |гшир=44.099363 |гдуж=20.692475 }} '''Угљаревац''' је насељено место [[Град Крагујевац|града Крагујевца]] у [[Шумадијски управни округ|Шумадијском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 129 становника. Насеље је основано крајем -{XVIII}- века. Под њивама се налази 171,23 -{ha}-, воћњацима 58,58 -{ha}-, виноградима 1,79 -{ha}-, ливадама 40,67 -{ha}-, пашњацима 48,92 -{ha}- док остало земљиште заузима 0,06 -{ha}-. <gallery> Ugljarevac 02.jpg Ugljarevac 03.jpg Ugljarevac 04.jpg </gallery> == Демографија == У насељу Угљаревац живи 128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (42,9 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 41 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,90. Ово насеље је у потпуности насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 350 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 287 | S02V02 = 302 | S02V03 = 311 | S02V04 = 255 | S02V05 = 219 | S02V06 = 170 | S02V07 = 160 | S02V08 = 129 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=287 |п1953=302 |п1961=311 |п1971=255 |п1981=219 |п1991=170 |п1991н=169 |п2002с=166 |п2002=160 |п2011=129 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|160|100.0}} {{Врста са постотком|непознато|blue|0|0.0}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|0|0.0|0.0|0}} {{Врста лево десно|80+|gray|2|13.33|6.66|1}} {{Врста лево десно|75-79|gray|5|33.33|20.0|3}} {{Врста лево десно|70-74|gray|6|40.0|86.66|13}} {{Врста лево десно|65-69|gray|8|53.33|60.0|9}} {{Врста лево десно|60-64|gray|0|0.0|13.33|2}} {{Врста лево десно|55-59|gray|4|26.66|26.66|4}} {{Врста лево десно|50-54|gray|2|13.33|13.33|2}} {{Врста лево десно|45-49|gray|10|66.66|66.66|10}} {{Врста лево десно|40-44|gray|7|46.66|13.33|2}} {{Врста лево десно|35-39|gray|5|33.33|26.66|4}} {{Врста лево десно|30-34|gray|3|20.0|33.33|5}} {{Врста лево десно|25-29|gray|7|46.66|46.66|7}} {{Врста лево десно|20-24|gray|2|13.33|20.0|3}} {{Врста лево десно|15-19|gray|3|20.0|13.33|2}} {{Врста лево десно|10-14|gray|4|26.66|20.0|3}} {{Врста лево десно|5-9|gray|5|33.33|40.0|6}} {{Врста лево десно|0-4|gray|5|33.33|40.0|6}} |просекм=42.9 |просекж=43.9 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|51|51|58|57|54|50|41|3|9|7|7|5|6|3|1|-|-|3.90}} {{БракНасељаСрбија|64|14|45|4|1|-|67|5|45|16|-|1}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|57|46|-|-|7|-|-|1|-|1|59|54|-|-|-|-|-|1|-|-|116|100|-|-|7|-|-|2|-|1|-|-|-|1|1|-|-|-|-|-|-|-|1|2|1|-|-|-|-|-|-|2|3|1|-|-|-}} == Референце == {{reflist}} {{Град Крагујевац}} [[Категорија:Град Крагујевац]] [[Категорија:Насељена места у Шумадијском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] a06bcscgu30h41yjihg979z8s2vlntn 0 173031 25139281 23542939 2022-08-05T10:00:09Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Рготина је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Рготина |слика= |опис_слике= |округ=Зајечарски |град=Зајечар |надм висина=153 |популација={{decrease}} 1452 |поштански код=19214 |позивни број=019 |регистарска ознака=-{ZA}- |гшир=44.006833 |гдуж=22.267333 }} '''Рготина''' је насељено место [[Град Зајечар|града Зајечара]] у [[Зајечарски управни округ|Зајечарском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1452 становника. Овде се налази [[Рготско језеро]].<ref>{{Citenews|url=https://www.mc.kcbor.net/2011/08/30/rgotsko-jezero-je-najcistije-i-najtoplije-u-evropi/|title=Rgotsko jezero je najčistije i najtoplije u Evropi|date=30. 8. 2011|publisher=Medija centar Bor|accessdate=14. 1. 2021|archive-date=15. 09. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110915032056/https://www.mc.kcbor.net/2011/08/30/rgotsko-jezero-je-najcistije-i-najtoplije-u-evropi/|url-status=unfit}}</ref> == Историја == У септембру 1935. убијен је бивши председник општине Стојан Мијајловић.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/12/31?pageIndex=00008 "Политика", 31. дец. 1935]</ref> У Рготини су, 15. септембра 1944. године, вођени преговори и потписан споразум између [[Радивоје Јовановић|Радивоја Јовановића Брадоње]], команданта 14. Српског корпуса НОВЈ и [[Фјодор Толбухин|Фјодора Ивановича Толбухина]], совјетског маршала и команданта 3. Украјинског фронта. У споразуму је предвиђено [[Београдска операција|ослобађање Београда]] без директног удара на сам град. [[Јосип Броз Тито|Тито]] је, после консултација и убеђивања од стране [[Винстон Черчил|Винстона Черчила]], одустао од овог плана. Оригинал споразума чува се у Архиву ЦК КПСС у [[Москва|Москви]]. == Демографија == Према попису из 2011. године у насељу Рготина живи 1252 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,4 година (44,4 код мушкараца и 50,5 код жена)<ref name="веза1">{{Citenews|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2012/Pdf/G20124002.pdf|title=Попис 2011, Књига 2 – Старост и пол |date=14. 12. 2012|publisher=[[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику]]|accessdate=1. 12. 2019}}</ref>. У насељу има 522 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.<ref>{{Citenews|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2013/Pdf/G20134013.pdf|title=Попис 2011, Књига 10 – Домаћинства према броју чланова |date=25. 9. 2013|publisher=[[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику]]|accessdate=1. 12. 2019}}</ref> Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 8 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | y_макс = 3000 | y_мин = 1000 | скала = да | S02V01 = 2223 | S02V02 = 2331 | S02V03 = 2539 | S02V04 = 2578 | S02V05 = 2407 | S02V06 = 2088 | S02V07 = 1721 | S02V08 = 1452 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Citenews|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G20144008.pdf|title=Попис 2011, Књига 20 – Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године |date=25. 4. 2014|publisher=[[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику]]|accessdate=1. 12. 2019}}</ref> |п1948=2223 |п1953=2331 |п1961=2539 |п1971=2578 |п1981=2407 |п1991=2088 |п1991н=2054 |п2002с=1760 |п2002=1721 |п2011=1452 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Citenews|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2002/Pdf/G20024001.pdf|title=Попис 2002, Књига 1 – Национална или етничка припадност |date=31. 12. 2002|publisher=[[Републички завод за статистику Србије|Републички завод за статистику]]|accessdate=1. 12. 2019}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1704|99.01}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|blue|5|0.29}} {{Врста са постотком|[[Власи (Србија)|Власи]]|red|5|0.29}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|green|1|0.05}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|orange|1|0.05}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|cyan|1|0.05}} {{Врста са постотком|непознато|magenta|3|0.17}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref name="веза1"/> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|85+|gray|11|10.78|15.69|16}} {{Врста лево десно|80-84|gray|23|22.55|39.22|40}} {{Врста лево десно|75-79|gray|31|30.39|46.08|47}} {{Врста лево десно|70-74|gray|36|35.29|61.76|63}} {{Врста лево десно|65-69|gray|37|36.27|50.00|51}} {{Врста лево десно|60-64|gray|77|75.49|72.55|74}} {{Врста лево десно|55-59|gray|70|68.63|75.49|77}} {{Врста лево десно|50-54|gray|53|51.96|47.06|48}} {{Врста лево десно|45-49|gray|37|36.27|39.22|40}} {{Врста лево десно|40-44|gray|56|54.90|34.31|35}} {{Врста лево десно|35-39|gray|45|44.12|31.37|32}} {{Врста лево десно|30-34|gray|43|42.16|28.43|29}} {{Врста лево десно|25-29|gray|49|48.04|25.49|26}} {{Врста лево десно|20-24|gray|39|38.24|39.22|40}} {{Врста лево десно|15-19|gray|32|31.37|29.41|30}} {{Врста лево десно|10-14|gray|30|29.41|27.45|28}} {{Врста лево десно|5-9|gray|30|29.41|21.57|22}} {{Врста лево десно|0-4|gray|36|35.29|18.63|19}} |просекм=44.4 |просекж=50.5 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|562|599|696|726|683|614|584|152|152|82|77|55|37|21|6|1|1|2.95}} {{БракНасељаСрбија|752|202|459|57|34|-|769|81|462|187|39|-}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|323|24|-|163|42|-|17|4|3|29|148|52|-|30|11|-|-|14|5|3|471|76|-|193|53|-|17|18|8|32|2|-|5|2|3|3|-|-|26|-|-|3|6|15|2|-|-|7|2|-|8|8|18|5|-|-|33}} == Референце == {{reflist}} {{Град Зајечар}} [[Категорија:Град Зајечар]] [[Категорија:Насељена места у Зајечарском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] iagyl5bb14kezbse6btncpieoxqic5g 0 173523 25138811 22675004 2022-08-04T19:11:57Z BrankaVV 116366 wikitext text/x-wiki {{друге употребе2|Међувршје}} {{кратак опис|Међувршје је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Међувршје |слика=Međuvršje 03.jpg |опис_слике= |округ=Моравички |општина=Чачак |надм висина=320 |популација={{increase}} 96 |поштански код= |позивни број=032 |регистарска ознака=-{ČA}- |гшир=43.919166 |гдуж=20.2095 }} '''Међувршје''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[град Чачак|општини Чачак]] у [[Моравички управни округ|Моравичком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 96 становника. Овде се налази [[Мала хидроелектрана Међувршје]]. <gallery> Međuvršje 14.jpg Međuvršje 10.jpg Međuvršje 11.jpg Međuvršje 15.jpg Međuvršje 16.jpg Jezero Međuvršje 07.jpg </gallery> == Демографија == [[Датотека:Brana u Međuvršju.jpg|283px|мини|десно|Брана у Међувршју]] У насељу Међувршје живи 80 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 52,3 година (49,6 код мушкараца и 55,0 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,18. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године). {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:351 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:234 color:gray1 from:start till:end bar:117 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,131)(77,161) color:blue width:2 points:(77,161)(100,101) color:blue width:2 points:(100,101)(128,82) color:blue width:2 points:(128,82)(157,81) color:blue width:2 points:(157,81)(185,79) color:blue width:2 points:(185,79)(217,59) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=231 |п1953=293 |п1961=169 |п1971=130 |п1981=126 |п1991=122 |п1991н=110 |п2002с=89 |п2002=82 |п2011=96 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|78|95.12}} {{Врста са постотком|непознато|blue|3|3.65}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|0|0.0|22.22|2}} {{Врста лево десно|80+|gray|2|22.22|11.11|1}} {{Врста лево десно|75-79|gray|3|33.33|22.22|2}} {{Врста лево десно|70-74|gray|3|33.33|66.66|6}} {{Врста лево десно|65-69|gray|3|33.33|44.44|4}} {{Врста лево десно|60-64|gray|4|44.44|66.66|6}} {{Врста лево десно|55-59|gray|4|44.44|22.22|2}} {{Врста лево десно|50-54|gray|2|22.22|55.55|5}} {{Врста лево десно|45-49|gray|4|44.44|66.66|6}} {{Врста лево десно|40-44|gray|1|11.11|0.0|0}} {{Врста лево десно|35-39|gray|0|0.0|22.22|2}} {{Врста лево десно|30-34|gray|1|11.11|22.22|2}} {{Врста лево десно|25-29|gray|4|44.44|11.11|1}} {{Врста лево десно|20-24|gray|8|88.88|11.11|1}} {{Врста лево десно|15-19|gray|1|11.11|11.11|1}} {{Врста лево десно|10-14|gray|0|0.0|0.0|0}} {{Врста лево десно|5-9|gray|0|0.0|11.11|1}} {{Врста лево десно|0-4|gray|0|0.0|0.0|0}} |просекм=49.6 |просекж=55.0 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|70|99|47|38|32|38|34|11|13|5|4|-|1|-|-|-|-|2.18}} {{БракНасељаСрбија|40|15|20|3|2|-|41|10|14|12|2|3}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|13|-|-|-|4|2|1|2|1|1|18|1|-|-|2|1|-|-|1|-|31|1|-|-|6|3|1|2|2|1|-|-|-|1|-|1|-|-|-|-|1|-|-|4|7|-|-|1|-|1|-|1|4|8|-|-|1}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Meduvrsje.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://wikimapia.org/maps?ll=43.919166,20.2095&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/meduvrsje/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.919166&longitude=20.2095&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Чачак}} [[Категорија:Град Чачак]] [[Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] p4d9wacs5ynqx0dmqzhip6m8udfo21w 0 173527 25138788 24155004 2022-08-04T18:50:00Z BrankaVV 116366 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Овчар Бања је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Овчар Бања |слика=Ovčar Banja 41.jpg |опис_слике=Овчар Бања |округ=Моравички |општина=Чачак |надм висина=278 |популација={{decrease}} 122 |поштански код=32242 |позивни број=032 |регистарска ознака=-{ČA}- |гшир=43.892166 |гдуж=20.184833 }} '''Овчар Бања''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[град Чачак|општини Чачак]] у [[Моравички управни округ|Моравичком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 122 становника. == Туризам и лековитост == [[Датотека:Jezero Međuvršje (2).jpg|283px|мини|десно|Западна Морава]] Овчар Бања се налази 17 -{km}- од Чачка, у шумовитом делу [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-Кабларске клисуре]] (под заштитом је државе), кроз коју протиче река [[Западна Морава]]. На реци су изграђена два вештачка језера која су погодна за спортски риболов. Природни лековити фактори: * термална вода температуре 36-38°C * микротермална клима * чист ваздух и очувана флора и фауна Овчар Бања се препоручује за: * реуматска обољења * дегенеративни реуматизам * артрозе * спондилозе * последице прелома костију... Смештај се може наћи у хотелу „Каблар“, мотелу „Дом“, одмаралишту "СУНЦЕ" , гостионици „Блеф“, домаћој радиности, као и манастирским конацима (лети је отворен ауто-камп). У непосредној близини се налазе [[Овчарско-кабларски манастири]] (10 манастира), познати као мала Српска Света гора. Овде се налази [[Железничка станица Овчар Бања]]. <gallery> Ovčar Banja 01.jpg Ovčar Banja 03.jpg Ovčar Banja 07.jpg Ovčar Banja 11.jpg Ovčar Banja 12.jpg Оvčar Banja, Izložba "Prirodne vrednosti Ovčarsko-kablarske klisure" 01.jpg </gallery> == Демографија == У насељу Овчар Бања живи 135 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,6 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:372 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:248 color:gray1 from:start till:end bar:124 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,104)(77,130) color:blue width:2 points:(77,130)(100,161) color:blue width:2 points:(100,161)(128,107) color:blue width:2 points:(128,107)(157,112) color:blue width:2 points:(157,112)(185,104) color:blue width:2 points:(185,104)(217,96) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=185 |п1953=241 |п1961=310 |п1971=191 |п1981=203 |п1991=184 |п1991н=181 |п2002с=176 |п2002=168 |п2011=122 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|162|96.42}} {{Врста са постотком|[[Муслимани]]|blue|4|2.38}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|red|1|0.59}} {{Врста са постотком|непознато|green|0|0.0}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|0|0.0|7.69|1}} {{Врста лево десно|80+|gray|2|15.38|0.0|0}} {{Врста лево десно|75-79|gray|0|0.0|46.15|6}} {{Врста лево десно|70-74|gray|1|7.69|30.76|4}} {{Врста лево десно|65-69|gray|3|23.07|38.46|5}} {{Врста лево десно|60-64|gray|4|30.76|30.76|4}} {{Врста лево десно|55-59|gray|9|69.23|38.46|5}} {{Врста лево десно|50-54|gray|7|53.84|61.53|8}} {{Врста лево десно|45-49|gray|11|84.61|53.84|7}} {{Врста лево десно|40-44|gray|1|7.69|38.46|5}} {{Врста лево десно|35-39|gray|9|69.23|30.76|4}} {{Врста лево десно|30-34|gray|7|53.84|30.76|4}} {{Врста лево десно|25-29|gray|2|15.38|53.84|7}} {{Врста лево десно|20-24|gray|9|69.23|46.15|6}} {{Врста лево десно|15-19|gray|5|38.46|30.76|4}} {{Врста лево десно|10-14|gray|7|53.84|23.07|3}} {{Врста лево десно|5-9|gray|3|23.07|61.53|8}} {{Врста лево десно|0-4|gray|4|30.76|23.07|3}} |просекм=37.6 |просекж=40.5 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|48|81|102|60|76|69|65|23|12|7|18|2|3|-|-|-|-|2.58}} {{БракНасељаСрбија|70|23|39|3|5|-|70|15|38|12|5|-}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|35|1|-|-|11|7|5|5|2|2|25|2|-|-|3|1|1|3|6|1|60|3|-|-|14|8|6|8|8|3|-|-|-|-|-|1|-|-|1|-|1|-|1|6|-|-|-|-|-|1|-|1|6|1|-|-|1}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} {{Commonscat|Ovčar Banja}} * [https://web.archive.org/web/20071006121828/http://www.serbia-tourism.org/srpski/tekst.php?podaci=banje.txt&gde=ovc Туристичка организација Србије-Овчар Бања] * [https://web.archive.org/web/20071126014023/http://www.cacak.org.yu/servisne_inf.htm#planine Општина Чачак-турзам] * [https://kudanaput.com/ovcar-banja/ Овчар бања - туристичке информације] * [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/07/25?pageIndex=00012 Бања у којој се гости морају придржавати чудних правила и обичаја („Политика”, 25. јул 1936)] ==== Карте и мапе ==== * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Ovcar_Banja.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://wikimapia.org/maps?ll=43.892166,20.184833&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/ovcar-banja/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.892166&longitude=20.184833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Бање у Србији}} {{Општина Чачак}} [[Категорија:Град Чачак]] [[Категорија:Насељена места у Моравичком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Бање у Србији]] 50ytvl08f9xfcqtt3auy9pftyvco394 0 173596 25138556 24372726 2022-08-04T14:31:47Z BrankaVV 116366 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Самаила је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Самаила |слика=Crkva Svetog Pantelejmona u Samaili.jpg |опис_слике=Црква Светог Пантелејмона у Самаили |округ=Рашки |град=Краљево |надм висина=250 |популација={{decrease}} 1466 |поштански код=36202 |позивни број=036 |регистарска ознака=-{KV}- |гшир=43.757333 |гдуж=20.543 }} '''Самаила''' је насељено шумадијско место [[Град Краљево|града Краљева]] у долини Западног Поморавља, које административно припада [[Рашки управни округ|Рашком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1466 становника. Овде се налазе [[ОШ „Петар Николић” Самаила]] и [[Железничка станица Самаила]]. == Познати мештани == Драган Бисенић, новинар, публициста, некадашњи амбасадор Србије у Египту.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/4366571/dragan-bisenic-novinar-i-publicista.html|title=Dragan Bisenić, novinar i publicista|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-02-11}}</ref> == Демографија == У насељу Самаила живи 1367 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (42,9 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 537 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:2355 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:1570 color:gray1 from:start till:end bar:785 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,154)(77,159) color:blue width:2 points:(77,159)(100,161) color:blue width:2 points:(100,161)(128,157) color:blue width:2 points:(128,157)(157,157) color:blue width:2 points:(157,157)(185,148) color:blue width:2 points:(185,148)(217,138) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=1866 |п1953=1933 |п1961=1963 |п1971=1902 |п1981=1905 |п1991=1783 |п1991н=1764 |п2002с=1681 |п2002=1636 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1608|98.28}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|blue|10|0.61}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|red|2|0.12}} {{Врста са постотком|[[Словенци]]|green|1|0.06}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|1|0.06}} {{Врста са постотком|непознато|cyan|14|0.85}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|3|3.19|4.25|4}} {{Врста лево десно|80+|gray|22|23.40|24.46|23}} {{Врста лево десно|75-79|gray|34|36.17|37.23|35}} {{Врста лево десно|70-74|gray|65|69.14|70.21|66}} {{Врста лево десно|65-69|gray|57|60.63|84.04|79}} {{Врста лево десно|60-64|gray|67|71.27|59.57|56}} {{Врста лево десно|55-59|gray|34|36.17|58.51|55}} {{Врста лево десно|50-54|gray|51|54.25|53.19|50}} {{Врста лево десно|45-49|gray|65|69.14|76.59|72}} {{Врста лево десно|40-44|gray|52|55.31|47.87|45}} {{Врста лево десно|35-39|gray|52|55.31|45.74|43}} {{Врста лево десно|30-34|gray|51|54.25|51.06|48}} {{Врста лево десно|25-29|gray|53|56.38|55.31|52}} {{Врста лево десно|20-24|gray|45|47.87|43.61|41}} {{Врста лево десно|15-19|gray|36|38.29|55.31|52}} {{Врста лево десно|10-14|gray|41|43.61|42.55|40}} {{Врста лево десно|5-9|gray|45|47.87|32.97|31}} {{Врста лево десно|0-4|gray|43|45.74|29.78|28}} |просекм=42.9 |просекж=44.9 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|358|395|497|532|560|541|537|109|144|89|85|55|36|14|2|3|-|3.05}} {{БракНасељаСрбија|687|178|432|48|24|5|721|110|435|152|20|4}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|333|117|-|1|97|3|27|30|2|20|170|82|-|1|26|2|1|23|4|5|503|199|-|2|123|5|28|53|6|25|-|3|11|6|3|4|-|-|9|-|1|3|3|12|2|-|-|5|-|4|14|9|15|6|-|-|14}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Samaila.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/samaila/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.757333&longitude=20.543&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Град Краљево}} [[Категорија:Град Краљево]] [[Категорија:Насељена места у Рашком управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] q1s4owaekyvs9hth8niffto8rxv4sy7 0 176972 25139106 24390606 2022-08-05T06:05:22Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум| | име_албума = Окано | слика = Okano.jpg | име_извођача = [[Здравко Чолић]] | тип = студио | жанр = [[Поп музика|Поп]] | датум = Децембар [[2000]]. | трајање = | продуцент = [[Александар Хабић]] | издавач = | година1 = [[2000]]. | овај_албум = Окано | албум_пре = [[Кад би моја била (албум)|Кад би моја била]] | албум_после = [[Чаролија (албум)|Чаролија]] | година0 = [[1997]]. | година2 = [[2003]].| }} '''''Окано''''' је десети албум [[Здравко Чолић|Здравка Чолића]]. Издат је [[2000]]. године. До августа 2001, албум је био продат у 14.440 примерака. == Песме == # ''[[Окано (песма)|Окано]]'' # ''[[Мјеркам те, мјеркам]]'' # ''[[Ајде иди]]'' # ''У боји вина'' # ''[[Хотел Балкан (песма)|Хотел Балкан]]'' # ''[[Ноћ ми те дугује]]'' # ''[[Стави прст на чело]]'' # ''[[Идем да одморим]]'' # ''[[Красива]]'' # ''[[На адреси ти пише...]]'' # ''[[Куба (песма Здравка Чолића)|Куба]]'' # ''[[Шта радиш ту]]'' == Обрада == 9. -{''Красива'' (Валерий Меладзе — ''Красиво'', 1999)}- == Спољашње везе == *[https://web.archive.org/web/20070913170134/http://www.zdravkocolic-cola.com/ALBUMI/okano.htm Текстови песама] {{клица-музички албум}} {{Здравко Чолић}} [[Категорија:Албуми 2000.]] [[Категорија:Албуми Здравка Чолића]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Саша Хабић]] 3dk3auwdp47dg0oa8horiw8al1sa9fn 25139107 25139106 2022-08-05T06:06:33Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум| | име_албума = Окано | слика = Okano.jpg | име_извођача = [[Здравко Чолић]] | тип = студио | жанр = [[Поп музика|Поп]] | датум = Децембар [[2000]]. | трајање = | продуцент = [[Александар Хабић]] | издавач = | година1 = [[2000]]. | овај_албум = Окано | албум_пре = [[Кад би моја била (албум)|Кад би моја била]] | албум_после = [[Чаролија (албум)|Чаролија]] | година0 = [[1997]]. | година2 = [[2003]].| }} '''''Окано''''' је десети албум [[Здравко Чолић|Здравка Чолића]]. Издат је [[2000]]. године. До августа 2001, албум је био продат у 14.440 примерака, а до новембра исте године у 15.900 примерака. == Песме == # ''[[Окано (песма)|Окано]]'' # ''[[Мјеркам те, мјеркам]]'' # ''[[Ајде иди]]'' # ''У боји вина'' # ''[[Хотел Балкан (песма)|Хотел Балкан]]'' # ''[[Ноћ ми те дугује]]'' # ''[[Стави прст на чело]]'' # ''[[Идем да одморим]]'' # ''[[Красива]]'' # ''[[На адреси ти пише...]]'' # ''[[Куба (песма Здравка Чолића)|Куба]]'' # ''[[Шта радиш ту]]'' == Обрада == 9. -{''Красива'' (Валерий Меладзе — ''Красиво'', 1999)}- == Спољашње везе == *[https://web.archive.org/web/20070913170134/http://www.zdravkocolic-cola.com/ALBUMI/okano.htm Текстови песама] {{клица-музички албум}} {{Здравко Чолић}} [[Категорија:Албуми 2000.]] [[Категорија:Албуми Здравка Чолића]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Саша Хабић]] jait1cagzz75hbtdcfublm0u4urm6ld 0 177874 25138664 25135858 2022-08-04T16:25:52Z 87.116.164.208 /* Види још */ wikitext text/x-wiki {{неутралност}} {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Битка за Вуковар | део = [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] | слика = Vukovar water tank.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = <small>''Тешко оштећени водоторањ у Вуковару''</small> | датум = [[25. август]] — [[18. новембар]] [[1991]]. | локација = [[Вуковар]] | узрок = Хрватска блокада касарне [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у Вуковару | територија = Вуковар враћен у састав СФРЈ (као део [[Славонија, Барања и Западни Срем (1991—1992)|Српске области Славонија, Барања и Западни Срем]]) | резултат = [[Пирова победа]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] | страна1 = {{застава|СФР Југославија}} <br> {{flagicon image|Flag of Serbian Krajina (1991).svg}} [[Славонија, Барања и Западни Срем (1991—1992)|СО Славонија, Барања и Западни Срем]] * [[Датотека:Logo of the JNA.svg|20п]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] * [[Датотека:JTO-logo.svg|20п]] [[Територијална одбрана]] [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] * {{зас слика|Flag of the Serbian Volunteer Guard.jpg}} [[Српска добровољачка гарда]] * [[Датотека:White eagles.svg|ивица|22п]] [[Бели орлови (паравојна формација)|Бели орлови]] ** Добровољци [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] | страна2 = {{застава|Хрватска}} * [[Датотека:Logo of Croatian National Guard.svg|18п]] [[Збор народне гарде]] * [[Датотека:PolicijaRH.svg|20п]] [[Хрватска полиција]] * {{зас слика|Zastava HOS-a.png}} [[Хрватске одбрамбене снаге|ХОС]] | заповедник1 = {{зас|СФРЈ}} [[Александар Спирковски]] <br> {{зас|СФРЈ}} [[Живота Панић]] <br> {{зас|СФРЈ}} [[Миле Мркшић]] <br> {{зас|СФРЈ}} [[Веселин Шљиванчанин]] <br> {{зас|СФРЈ}} [[Младен Братић]]{{KIA}} <br> {{зас|СФРЈ}} [[Андрија Биорчевић]] <br> {{flagicon image|Flag of Serbian Krajina (1991).svg}} [[Горан Хаџић]] <br> {{зас слика|Flag of the Serbian Volunteer Guard.jpg}} [[Жељко Ражнатовић]] <br> [[Датотека:White eagles.svg|22п]] [[Војислав Шешељ]] | заповедник2 = {{зас|Хрватска}} [[Благо Задро]]{{KIA}}<br>{{зас|Хрватска}} [[Миле Дедаковић]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Бранко Борковић]]<br>{{зас|Хрватска}} [[Марко Бабић]]<br> {{зас слика|Zastava HOS-a.png}} [[Роберт Шилић]]{{KIA}} | јачина1 = ~ 16.000{{sfn|Логос|2019|p=112}} до 36.000 (у зависности од фазе битке)<ref name="CIA">''Balkan Battlegrounds'' (Central Intelligence Agency, 2002)</ref> | јачина2 = на почетку око 6.000, на крају око 1.800{{sfn|Логос|2019|p=108 са напоменом 288. „ЈНА и српска ТО узели су крајем лета 1991. подручје западно од града Вуковара (насеља Мартинци и Богдановци), а у граду је остало потпуно опкољено између 2.000 и 3.000 припадника ЗНГ и МУП-а Хрватске. Они су били део хрватских јединица на ширем подручју Вуковара, које су имале укупно од 6.000 до 8.000 војника… Број хрватских војника у Вуковару се смањивао (погибије и извлачење из окружења) и на крају опсаде вероватно их је било између 1.700 и 2.000”}}<ref name="Šebetovsky11">{{harvnb|Šebetovsky|2002|page=11}}</ref> | губици1 = незваничне српске процене:<br>1.103 погинулих и 2.500 рањених војника<ref>{{en}} [http://www.aimpress.ch/dyn/trae/archive/data/199711/71128-026-trae-beo.htm DEAD WARRIORS MISLAID IN POLITICAL HAZE] {{Wayback|url=http://www.aimpress.ch/dyn/trae/archive/data/199711/71128-026-trae-beo.htm |date=20110716074438 }}", 25. 11. 1997.</ref><br>уништено 32 тенкова и оклопних возила<br>уништена 3 авиона (2 оборена, 1 пао због техничке неисправности) | губици2 = званичне хрватске процене:<br>921 погинулих и 770 рањених {{sfn|Влада РХ|2003|p=}}<ref>{{Cite web|url=http://www.vukovarac.net/1/vijesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=1285 |title = vukovarac.net: The Best Search Links on the Net|accessdate=1. 7. 2018|last = |first = |date = |work = |publisher = -{www.vukovarac.net}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> | губици3 = 1.131 погинулих и 550 несталих цивила }} {{Кампања Рат у Хрватској}} '''Битка за Вуковар''' је оружани сукоб на подручју општине [[Вуковар]] у 1991. години у коме су на једној страни били наоружани [[Хрвати]] у [[Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|МУП-у Хрватске]] и [[Збор народне гарде|ЗНГ]], а на другој страни били су наоружани [[Срби]] и [[ЈНА]].{{sfn|Логос|2019|p=107 у напомени 285. ЈНА и локални територијалци Срби били су на једној страни, а против њих су били ЗНГ и МУП Хрватске}} Повремене оружане борбе две сукобљене стране на подручју општине Вуковар вођене су од 2. маја 1991. године,{{sfn|Логос|2019|p=80, 107. Покушај „редарственика” МУП-а Хрватске да уђу у Борово Село, код Вуковара, и тамо скину српску заставу, а поставе хрватску, довео је до првог већег оружаног сукоба 2. маја 1991. Извршно веће Скупштине општине Вуковар саопштило је да је убијено 12 „редарственика” (МУП Хрватске), али и 3 цивилна лица (Срби)}} а од августа 1991. трајала је стална борба две сукобљене стране за власт над градом.{{sfn|Логос|2019|p=107—108. У августу 1991. у граду Вуковару су вођене уличне борбе у којима је био велики број убијених на обе стране... Нападима са југа и севера ЈНА и српска ТО узели су крајем августа 1991. подручје западно од града Вуковара (насеља Мартинци и Богдановци), а у граду је остало потпуно опкољено између 2.000 и 3.000 припадника ЗНГ и МУП-а Хрватске}} Битка за Вуковар је завршена предајом хрватских војника 18. новембра 1991. године,{{sfn|Логос|2019|p=113}} а према проценама на подручју Вуковара у грађанском рату 1991. укупно је убијено око 3.000 лица и према броју убијених то је највећа битка у 1991. у [[грађански рат|грађанском рату]] у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=80, 114}} Битка за Вуковар била је блокада града [[Вуковар]]а од стране [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], уз помоћ српских добровољачких снага од краја [[август]]а до средине [[Новембар|новембра]] [[1991]]. током [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]]. Битка се завршила поразом хрватског [[Збор народне гарде|Збора народне гарде]], великим разарањем Вуковара и великим бројем мртвих, рањених и избеглих.{{чињеница|date=11. 2015.}} Битка је била значајан и симболички губитак за [[Хрватска|Хрватску]], која није повратила контролу над градом све до [[1998]].{{чињеница|date=11. 2015.}} == Вуковар пред битку == [[Вуковар]] је важан регионални центар на граници Хрватске и [[Србија|Србије]], који се налази на десној обали [[Дунав]]а. Он је важна лука и центар пре рата етнички измешане области. У општини је по попису из 1991. живело 84.189 становника, од чега су 36.910 (43,8%) били [[Хрвати]], 31.445 (37,4%) [[Срби]], 6.124 (7,3%) [[Југословени]], 1.375 (1,6%) [[Мађари]] и 8.335 (9,9%) осталих.<ref name="#1">{{cite web|title=Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991. за СР Хрватску|page=73|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914018.pdf|accessdate=3. 4. 2020}}</ref><ref name="Popis">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20070927222121/http://www.hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/podunavlje/vu-kraj.xls|title=Wayback Machine|date=2007-09-27|website=web.archive.org|access-date=2022-03-25}}</ref>{{sfn|www.novosti.rs|2018|p=}} Тако су они који су се на попису 1991. изјаснили као Срби и Југословени заједно били су бројнији од Хрвата на подручју општине Вуковар.{{sfn|Логос|2019|p=107 са напоменом 284. Према изјави Славка Докмановића, градоначелника Вуковара, попис у Вуковару 1991. показао је да су већина становништва Срби, али су изворни подаци из пописа у Загребу преправљани да изгледа да су Хрвати бројнији. Ипак, пописом у општини Вуковар било је око 84.000 лица. Од тога 43,8% Хрвата, а присталица Југославије 44.7% (37,4% Срба и 7,3% Југословена)}} Због тога, команданти ЈНА вероватно су мислили да у Вуковару бране жеље његовог становништва да остане у Југославији и за [[ЈНА]] [[Борба (војска)|борба]] за [[Вуковар]] постала је последња већа [[битка]] за [[СФРЈ|Југославију]].{{sfn|Логос|2019|p=107}} У самом граду Вуковару је живело око 44.639 становника почетком 1991. године. Најбројнији су били Хрвати са 21.065 становника (47,18%), Срба је било 14.425 становника (32,31%), а Југословена 4.355 становника (9,76%).<ref name="#1"/>{{sfn|www.novosti.rs|2018|p=}}<ref>{{en}} [http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/166/t166-11.htm A Sort of Homecoming], Приступљено 14. април 2013.</ref> Већина Срба је живела у центру града, док су Хрвати живели у индустријским предграђима. Пре 1990, становништво је било врло интегрисано{{чињеница|date=10. 2009.}}, са необично великим процентом мешовитих бракова и људи који су се изјашњавали као Југословени{{чињеница|date=10. 2009.}}, а не као Хрвати или Срби.{{чињеница|date=11. 2015.}} Од вишестраначких [[Избори|избора]] у СР Хрватској средином [[1990]]. године, на којим је у Вуковару победио Савез комуниста Хрватске (који је од новембра 1990. променио име у Социјалдемократска партија Хрватске), у општини [[Вуковар]] [[власт]] су држале присталице Југославије, а председник Скупштине општине од краја маја 1990. био је Србин [[Славко Докмановић]] (1949—1998).{{sfn|Логос|2019|p=80}}<ref name="kf">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20180615111615/http://www.krajinaforce.com/dokumenti/zlocini_tomislava_mercepa.pdf|title=ZLODELA SLAVONSKOG JASTREBA Hag čeka Merčepa|website=web.archive.org|access-date=2022-03-25}}</ref> Насупрот томе на републичком нивоу победила странка [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за [[независност]]и тј. одвајање СР Хрватске од СФРЈ и покушавала је умањити политички значај Срба у Хрватској.{{sfn|Логос|2019|p=54}} Од краја 1990. на подручју Хрватске цивили [[Хрвати]] могли су купити [[оружје]] (пушке) без неких посебних дозвола, а све већи број лица био је наоружан.{{sfn|Логос|2019|p=80 са напоменом 126}} У јулу 1990. године, Скупштина општине Вуковар, у којој су већина били Срби и пројугословенски оријентисани Хрвати, одбила је да прихвати нови устав Хрватске којим су Срби изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина. Хрватска влада је због тога наоружавала паравојне снаге тобоже као резервну полицију, да би осигурала превласт на терену.{{чињеница|date=11. 2015.}} == Увод у битку и њен почетак == {{Главни чланак|Убиства Срба у Вуковару (1991)|Сукоб у Боровом Селу}} У марту 1991. [[Томислав Мерчеп]], секретар за народну одбрану у општини [[Вуковар]] делио је оружје Хрватима.<ref name="kf"/>{{sfn|Логос|2019|p=80}} У априлу 1991. дошло је до бежања из Вуковара неких Срба полицајаца, са оружјем, у околна села насељена Србима и тако су стваране на једној страни полиција Хрватске, у којој су остајали већином Хрвати, а на другој страни милиција САО Крајине, у којој су били већином Срби, али настајале су и две одвојене територије које су контролисали Хрвати, односно Срби, на подручју Вуковара.{{sfn|Логос|2019|p=80 у напомену 124}} Напетост је појачана, када пада прва цивилна жртва у [[Хрватска|Хрватској]]. Док се враћао са првомајског уранка [[Србин]]а Стевана Инића, рођеног [[1928]]. године, убио је Хрват Ђуро Геленчир, припадних ХДЗ-ове партијске, етнички чисте хрватске полиције, што је драматично одјекнуло међу Србима, али и неострашћеним Хрватима.<ref>{{cite web|title=Време тихог пакла|url = http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276836-Vreme-tihog-pakla|work = novosti.rs|publisher = Новости|accessdate=23. 9. 2013|date=21. 10. 2004}}</ref><ref name="kf"/> Покушај „редарственика” МУП-а Хрватске да уђу у [[Борово Село]], код [[Вуковар]]а, и тамо скину српску заставу, а поставе хрватску заставу, довео је до првог већег [[Сукоб у Боровом Селу|оружаног сукоба 2. маја 1991.]] у коме је према саопштењу Извршног већа Скупштине општине Вуковар убијено 12 „редарственика” (МУП Хрватске) и 3 цивилна лица (Срби), а рањено је око 20 лица.{{sfn|Логос|2019|p=80—81 са напоменом 128. Начелник МУП-а у Винковцима Стјепан Бошњак са неколико десетина припадника МУП-а ушао је возилима у средиште Борова Села. Тада је дошло до сукоба са наоружаним Србима који су држали село. Још два дела МУП-а Хрватске напала су Борово Село из правца Вуковара и Даља. После два сата пуцњаве, у Борово су ушла оклопна возила ЈНА да спрече даље сукобе. Тадашњи министар полиције Хрватске Јосип Бољковац (крајем 1998) рекао је: „Борово Село нападнуто је без мог одобрења. Био је то увод у најпрљавији рат…”, а после (2001) додао је да је напад одобрио заменик министра полиције Хрватске Славко Дегориција}} Од сукоба у Борову селу,{{sfn|www.novosti.rs|2018|p="...после неуспешног напада на грађане овог у 98 процената српског места"}} од почетка маја 1991. влада Хрватске покушавала је да отме власт над Вуковаром и сменила је Докмановића у другој половини јула 1991. године, а његовог заменика у Скупштини општине Хрвата Марина Видића именовала је „повереником” за Вуковар.{{sfn|Логос|2019|p=81}} За улаз (или излаз) у Вуковар и хрватска насеља требала је дозвола од МУП-а Хрватске, а Срби су на улазу у своја насеља поставили страже од припадника милиције САО Крајине.{{sfn|Логос|2019|p=82}} Група присталица [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]], предвођена [[Гојко Шушак|Гојком Шушком]], политичким емигрантом и успешним [[Канада|канадским]] угоститељом (касније Хрватски министар одбране), пришуњала се Борову Селу и испалила три пројектила „амбруст”. Нико није погинуо, али су локални [[Срби]], већ потпомогнути сународницима из [[Србија|Србије]], појачали одбрану.<ref>[http://www.nin.co.rs/1999-11/27/10566.html NIN / Balvan revolucija{{Ботовски наслов}}]</ref>{{sfn|Логос|2019|p=81. Према тадашњем министру полиције Хрватске Јосипу Бољковцу: „Почело је насиље и терор. Предузимано је све да се изазове рат,… Кир (начелник полиције у Осијеку до 1. јула 1991.) бранио је мирно решење… од њега сам дознао да је Гојко Шушак, тадашњи министар исељеништва (Хрватске) и набављач оружја, добио два џипа и да је заједно са Вицом Вукојевићем и [[Бранимир Главаш|Бранимиром Главашем]] одлазио у ноћне нападе и пуцао на Борово Село по српским кућама”.}} Због тога, кретање цивилних лица било је отежано, а ноћу се опасност повећавала јер се често пуцало на куће Срба.{{sfn|Логос|2019|p=82}} Барикаде и напади наоружаних Хрвата против Срба на подручју Вуковара почетком јула 1991. довели су до блокаде целог града, а Хрвати су у нападима на Србе повремено користили и минобацаче и топове.{{sfn|Логос|2019|p=102, 107}} Почетком августа 1991. са подручја Новог Сада послат је 12. (Новосадски) корпус ЈНА према Вуковару, а у граду су почеле уличне борбе у којима је био велики број убијених на обе стране.{{sfn|Логос|2019|p=107}} Нападима са југа и севера ЈНА и српска ТО узели су крајем лета 1991. подручје западно од града Вуковара (насеља Мартинци и Богдановци), а у граду је остало потпуно опкољено између 2.000 и 3.000 припадника ЗНГ и МУП-а Хрватске.{{sfn|Логос|2019|p=108. „Они су били део хрватских јединица на ширем подручју Вуковара, које су имале укупно од 6.000 до 8.000 војника. Те јединице су имале и око 150 топова и минобацача, око 26 тенкова и оклопних борбених возила и један вишецевни бацач ракета“}} Две недеље после [[Крвави Ускрс на Плитвицама|плитвичког инцидента]], за Први мај, неколико полицајаца из [[Осијек]]а се ушуњало у Борово Село у намери да скине [[Застава СФРЈ|југословенску заставу]], истакнуту у част празника, и постави нову [[Застава Хрватске|хрватску заставу]]. Стражари су запуцали и двојицу ранили и заробили. Следећег јутра, двадесетак хрватских полицајаца ушло је аутобусом у Борово Село у намери да ослободи заробљене полицајце. Дочекани су паљбом. Дванаест их је погинуло.{{чињеница|date=11. 2015.}} Дана [[25. јун]]а 1991, Хрватска је прогласила независност од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Српски народ у Хрватској се оштро побунио против овог чина, и прихватио се оружја. Подржавао их је српски лидер Слободан Милошевић као и вођство ЈНА. Хрватске паравојне снаге и полиција нису могле да се потпуно одвоје од Југославије, а да пре тога не покоре или протерају Србе и ЈНА.{{чињеница|date=11. 2015.}} У овом стадијуму југословенског конфликта, Милошевићеви и циљеви ЈНА су се у неколико тачака разликовали. Сматра се да је Милошевић желео да подржи напоре побуњених српских заједница да се отцепе од независне Хрватске и да се припоје Југославији. Вођство ЈНА је такође подржавало побуну Срба али је имало за циљ да онеспособи и укине нову хрватску државу и одржи Југославију. Према изјавама бившег начелника ЈНА [[Вељко Кадијевић|Вељка Кадијевића]], циљ ЈНА је био да уђе дубоко у Хрватску, заузме [[Загреб]] и уништи њене оружане снаге. Када би тај задатак био остварен, нова Југославија би могла да одређује своје западне границе. Кључни елемент овог плана је била употреба тешко наоружаних снага којим би се заузела област источне Славоније која је насељена Србима, да би се затим даље напредовало на запад до Загреба.{{чињеница|date=11. 2015.}} Регион је већ био у стању дугорочне политичке кризе. Водећа хрватска националистичка странка ХДЗ имала је мало директног утицаја на Општину Вуковар, јер на изборима 1990. године није добила ни једно од пет места за представнике општине у парламенту. У јулу 1990. године, скупштина општине Вуковар, у коме су већина били Срби, одбило је да прихвати нови устав Хрватске којим су Срби изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина и око тога се сукобило са хрватском владом. Доминантна странка у скупштини општине била је [[Савез комуниста Хрватске]]. Србин [[Славко Докмановић]], по струци пољопривредни инжењер, изабран је за председника Већа.{{чињеница|date=11. 2015.}} До пролећа 1991. године, хрватске паравојне формације су се наоружале у Вуковару. Биле су под вођством Мерчепа и имале су намере да започну са терористичким нападима на Србе. Српске паравојне јединице су сместиле своју базу у вуковарском приградском насељу [[Борово (Вуковар)|Борово Село]], у којем је већину чинило српско становништво. Милитантна [[пропаганда]] из Загреба је допринела заоштравању односа и радикализовала велики број грађана, утичући на њих да другу страну виде у најгорем могућем светлу. Стање напетости погоршано је акцијама појединих радикалних чланова ХДЗ-а који су извршавали нападе на српске цивиле и њихову имовину.{{чињеница|date=11. 2015.}} == Рани стадијуми конфликта == Док се стање у источној Славонији погоршавало, у самом Вуковару је локални командант паравојних јединица [[Томислав Мерчеп]] стекао репутацију по бруталности према локалним Србима. Најмање 80 Срба је убијено или нестало приликом напада Мерчепових паравојних снага. Још пре првих жртава 9. априла 1991. године Докмановић је написао драматично писмо хрватском председнику [[Фрањо Туђман|Фрањи Туђману]] изјављујући „да је тренутно стање у Вуковару веома критично и да прети да сваког тренутка ескалира у међуетнички сукоб са могућим трајним, трагичним и непредвидивим последицама, што је посебно наглашено све учесталијим наоружавањем цивилног становништва које се наставља и које ствара атмосферу страха и потпуног одсуства поверења становништва у било коју владину институцију”.{{чињеница|date=11. 2015.}} Као датум почетка рата се узима 29. јул 1991. када су два припадника ЈНА који су из вуковарске касарне, где је био смештен 12. понтоњерски батаљон ЈНА са регрутима на редовном служењу војног рока, дошли у пошту у Борово Насеље, да предају писма. Ту их је напала патрола хрватске полиције. Они су успели да се одбране и некако се вратили у касарну. Наредни дан је и касарна у Вуковару била опкољена и није заузета током целог времена рата. Генералштаб ЈНА у складу са својим уставним овлашћењима реагује, тада још увек важеће државе СФРЈ. Наредних месеци из Србије долазе јединице ЈНА које су биле послате да одблокирају касарну, а терористе ухапсе.{{чињеница|date=11. 2015.}} У покушају да одузме Србима локалну власт у општини Вуковару, влада у Загребу је сменила Општинско веће и његовог председника у јулу 1991. Они су замењени комесаром хрватске владе [[Марин Видић Били|Марином Видићем Билијем]]. Ово је још више удаљило локалне Србе, а Били је схватио да терор над Србима има негативне последице по хрватске интересе на терену. Марин Видић Били је 18. августа 1991. написао драматично писмо целом хрватском политичком врху да Мерчепова група убија Србе, упада у српске станове, куће, краде кола, камионе, диже кафиће у ваздух, одводи Србе и убија их. Такво дивљање хрватских екстремиста изазвало је српски противодговор, па је током јула и августа 1991. године хрватска влада прогресивно губила контролу над источном Славонијом, а српске снаге су често уз подршку јединица ЈНА које су биле стациониране у близини, побеђивале хрватске екстремне снаге и постављали барикаде и минска поља.{{чињеница|date=11. 2015.}} ЈНА је заузела позиције на десној страни Дунава, а бојни бродови ЈНА су патролирали реком. Спорадични минобацачки напади на Вуковар су почели у јулу, а далекометна артиљерија је почела да гађа град почетком августа. До краја августа је број становника града пао на око 15.000. Становништво које је остало су сачињавали Хрвати, Срби и људи других националности. Вуковар је у том моменту већ био у великом делу окружен територијом под српском контролом, а од 25. августа почињу редовна гранатирања и ваздушни напади на град. Међутим, још увек није било покушаја да се град пешадијски заузме. Борба се у принципу састојала у интензивној размени ватре између територија под српском и хрватском контролом.{{чињеница|date=11. 2015.}} [[Датотека:Battle of Vukovar, September - November 1991.jpg|мини|десно|Карта борбених дејстава у бици за Вуковар]] У борбама за Вуковар учествовале су и добровољачке јединице на страни државне војске. Процена је да њихових припадника није било више од 800. Те јединице су: ''[[Српска добровољачка гарда]]'', познатија као ''Арканови Тигрови'' под вођством команданта [[Жељко Ражнатовић|Жељка Ражнатовића]], добровољци [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] и ''[[Бели орлови (паравојна формација)|Бели орлови]]''. Тактика ЈНА код ослобађања Вуковара је била ''крени-стани'' што је умртвљавало борбени морал.{{чињеница|date=11. 2015.}} [[Датотека:Croatian War 1991 Vukovar street.jpg|мини|250п|Рушевине у граду након битке]] === Хрватске снаге === У Вуковару се под потпуном или делимичном опсадом налазило око 2.000 припадника хрватских паравојних снага, 204. бригаде [[Збор народне гарде|Збора народне гарде]] (ЗНГ) и Министарства унутрашњих послова (МУП) Хрватске. Били су релативно слабо наоружани и имали су мало тешког наоружања, али су набавили додатно оружје након заузимања касарни ЈНА широм Хрватске. Ишле су им на руку и одбрамбене предности које је пружао градски терен. Сво време током битке за Вуковар десетине хиљада припадника хрватских снага покушавало је да продре до Вуковара и помогне снагама у опсади. Веома дуго трајало је смењивање јединица у граду и долазак свежих снага и оружја. Веома дуго трајао је и велики притисак на српске снаге, које су опседале град.{{чињеница|date=11. 2015.}} [[Миле Дедаковић - Јастреб]] — заменик команданта, и [[Бранко Борковић]] — командант хрватских снага, одиграли су кључну улогу у смишљању дефанзивне тактике која је задржала ЈНА ван Вуковара током дужег временског периода. Направили су здружену командну структуру која је створила једну бригаду од претходно одвојених елемената. Њихова тактика се базирала на интегрисаном одбрамбеном систему који је укључивао минирање прилазних путева, антитенковске тимове, снајпере и добро утврђене одбрамбене положаје. Ова комбинација је имала за циљ да успорава и разбија нападе ЈНА до момента када би контранапад натерао ЈНА на повлачење.{{чињеница|date=11. 2015.}} [[Датотека:JNA Helmets.JPG|мини|175п|Југословенски шлем М59 коришћен од стране ЈНА током битке за Вуковар]] == Крај битке == {{проширити}} Покушај [[ЗНГ|Хрватске војске]] да са [[тенк]]овима из правца [[Винковци|Винковаца]] и [[Нуштар]]а, а преко Маринаца дође до Вуковара завршен је неуспехом средином октобра 1991. године.{{sfn|Логос|2019|p=112}} Број хрватских војника у Вуковару од августа се смањивао (погибије и извлачење из окружења) и на крају опсаде вероватно их је било између 1.700 и 2.000.{{sfn|Логос|2019|p=108 у напомени 288}} Насупрот броју хрватских војника, број војника [[ЈНА]] (са ТО САО Славоније, Барање и западног Срема) на подручју општине Вуковар повећаван је до октобра 1991. када је било најмање око 4.000, а вероватно до око 6.000 војника ЈНА, али на ширем подручју Вуковара ЈНА и српска ТО имали су још до 10.000 припадника.{{sfn|Логос|2019|p=112}} [[ЈНА]] је искористила предност у наоружању и борбеност [[Добровољци (војници)|добровољаца]] и ослобађала је улицу по улицу у Вуковару, а из подрума су излазили цивили, који су тамо боравили данима и седмицама. Број убијених је растао, а од гранате минобацача, док се кретао од [[Бршадин]]а према Боровом насељу, 4. новембра 1991. убијен је и генерал-мајор [[Младен Братић]], командант Новосадског корпуса.{{sfn|Логос|2019|p=113}} Хрватска војска и усташе у граду држали су [[Борово насеље]] и Митницу средином новембра, али били су пред поразом и [[Миле Дедаковић Јастреб]], командант [[ЗНГ]] за Вуковар, наредио је својим војницима да се предају ЈНА 18. новембра 1991.{{sfn|Логос|2019|p=113}} Када је ЈНА улазила у град, примећено је приликом изласка цивилних лица из подрума и склоништа у [[Вуковар]]у да међу њима има веома мало Срба, а брзо је откривено да су неки војници Хрватске и [[усташе]] које су биле са њима у делу града који су држали извршили велики број [[убиство|убистава]] Срба (деце, жена и мушкараца).{{sfn|Логос|2019|p=113 са напоменом 322. „Припадник ЗНГ Хрватске, Миладин Милковић причао је да је заклао, по наређењу Ивице Зрнића, само у једном подруму у Вуковару, 15 мушкараца, 5 жена, а за децу није могао да се сети колико је њих заклао“.}} [[Датотека:Map 3 - Croatia - Eastern Slavonia - September 1991 - January 1992.jpg|мини|десно|Стање након освајања Вуковара]] == Цивилне и друге жртве == {{проширити}} Према једној процени Владе Републике Хрватске из децембра 2003. у Вуковару је убијено око 1.100 цивила, а рањено је око 4.000 особа. На подручју Вуковара у [[Рат у Хрватској|грађанском рату у Хрватској]] 1991. укупно је убијено око 3.000 лица, а према неким проценама убијено је око 1.600 [[војник]]а (при чему је део војника убијен после предаје, а не у борбама) и одатле следи да је у време борби за Вуковар могло бити убијено око 1.400 цивила.{{sfn|Логос|2019|p=113—114}} У емисији [[ХРТ]]-а, ''Недјељом у два'', од [[15. децембар|15. децембра]] [[2013]]. [[Ведрана Рудан]] у 21. минуту говори да је Туђман Линићу наредио да цивиле који су се налазили у избеглиштву у [[Опатија (град)|Опатији]] и [[Ловран]]у вози у Вуковар. Линић је то одбио и Туђман је сам морао да организује превоз. Тако је одвео у смрт многе јер му је био потребан материјал за [[Пропаганда|пропагандни рат]]. О истој теми је проговорио и водитељ ''Дневника'' ХРТ-а Зоран Шпрајц, па је због тога привремено суспендован.{{чињеница|date=11. 2015.}} === Југословенска/српска војска === Шест година после рата постојале су веома различите процене о броју убијених војника [[ЈНА]] и [[добровољци|добровољца]] (Срба) који су помагали ЈНА. Навођено је да је командант штаба Хрватске војске генерал [[Антон Тус]] говорио да су ЈНА и српска страна у вуковарској операцији изгубиле „око 10.000 војника”, али у новембру 1997. Милан Миливојевић, пуковник ЈНА у пензији и један од команданата у борбама за Вуковар, одговорио је: „Према мојим подацима, у борбама је погинуло максимално 300 [[војник]]а [[ЈНА]].”{{sfn|Сикавица|1997|p=}} У исто време новинар [[Мирослав Лазански]] рекао је: "на страни ЈНА, [[Територијална одбрана|ТО]] и добровољачких јединица погинуло је тачно 1.103 припадника: "{{sfn|Сикавица|1997|p=}} Према једној новијој процени „око 600 [[војник]]а у [[ЈНА]] и српској ТО” је убијено у борбама за [[Вуковар]].{{sfn|Логос|2019|p=113—114 са напоменом 323}} Према незваничним српским проценама, током битке за Вуковар, југословенске и српске снаге су имале и 2.500 рањених војника. === Хрватска војска === Велике разлике постоје и у процени броја убијених хрватских војника током борби за [[Вуковар]]. Изгледа да је највећи број поново споменуо командант штаба Хрватске војске, генерал Антон Тус, када је говорио да је у вуковарској операцији хрватска војска изгубила „1.850 бораца и да их је још 2.000 нестало”, то јест збирно 3.850 војника.{{sfn|Сикавица|1997|p=}} Постоји једна хрватска процена да је убијено на подручју целе Вуковарско-сремске жупаније погинуло 1.014 војника у оружаним снагама Хрватске, а из редова [[ЈНА]] [[Веселин Шљиванчанин]] је говорио да је погинуло до 1.000 војника и полицајаца Хрватске у Вуковару, али постоји претпоставка да је он је у тај број вероватно убројао и око 200 војника Хрватске који су стрељани на крају битке на [[Масакр на Овчари|Овчари]], то јест да је у борбама за Вуковар убијено око 800 војника и полицајаца Хрватске.{{sfn|Логос|2019|p=113—114 са напоменом 324}} Према званичним проценама у влади Хрватске 2003. године, хрватске снаге су током битке за Вуковар имале 921 погинулог и 770 рањених војника.{{sfn|Влада РХ|2003|p= Позивајући се на Извештај који је добијен од Министарства обране - Управе за обрану Вуковара, Влада Републике Хрватске у једном службеном плану обнове Вуковара (Плану и и програму обнове и развоја Града Вуковара) у децембру 2003. године навела је да је тада постојала евиденција о око 900 погинулих војника Хрватске у Вуковару 1991. (то јест „465 погинулих и 456 несталих бранитеља из Вуковара“. У истом документу, без извора наведене су процене да је у време борби за Вуковар погинуло око 1.100 цивила, а да је рањено око 4.000 особа.}} === Заробљеници и ратни злочини === {{проширити}} Током битке почињено је више ратних злочина [[Убиства Срба у Вуковару (1991)|убијањем Срба цивила]] у граду, а најпознатије злочине победници су учинили убијањем заробљених војника [[Хрвати|Хрвата]] на крају битке ([[Злочин на Трпињској цести|Трпињска цеста]] и [[Масакр на Овчари|Овчара]]).{{sfn|Логос|2019|p=113—114 са напоменама 322 и 334}} == Види још == * [[Рат у Хрватској]] * [[Распад Југославије]] * [[Битка за Маријупољ (2022)|Битка за Маријупољ]] == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Crnobrnja|first = Mihailo|authorlink= Михајло Црнобрња|title = The Yugoslav Drama|year=1996|url = https://books.google.com/books?id=b4qLMLGC9_wC&pg=PA93&hl=sr&source=gbs_toc_r&cad=4#v=onepage&q&f=false|publisher = McGill-Quenn's University Press|location = |isbn=978-0-7735-1429-4|page=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пекић|first = Љиљана|title = Предворје пакла : вуковарско пролеће 1991|year=1995|location = Вуковар-Београд}} * {{Cite book|ref=harv|last=Црнчевић|first = Ранко|title = Вуковар '91 - моја истина : ратни дневник|year=1995|location = Бачка Паланка-Нови Сад}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|page=}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Battle of Vukovar}} * [http://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914018.pdf Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991. за СР Хрватску] * [http://www.b92.net/specijal/vukovar-eng/press02.php Vukovar — Final Cut (2006 Croat-Serb documentary film)] * [https://web.archive.org/web/20130925104055/http://www.krajinaforce.com/dokumenti/rat_u_hrvatskoj_iz_pera_obavjestajca.pdf Рат у Хрватској из пера обавјештајца] * {{Cite|ref=|last=www.novosti.rs|first=|title=(НЕ)СРПСКИ БРАНИТЕЉИ: Да ли је Вуковар пао?|url=https://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:762233-NESRPSKI-BRANITELjI-Da-li-je-Vukovar-pao|year=2018}} * {{Cite|ref=|last=Сикавица|first=Стипе|title =Вуковар: шест година после - Мртви ратници загубљени у политичкој маглини|url =http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199711/71123-017-pubs-beo.htm|year=1997}} * {{Cite|ref=|last=Влада РХ|first=|title=План и Програм обнове и развоја Града Вуковара за период 1. 1. 2004 – 31. 12. 2008.|url =http://zakon.poslovna.hr/public/plan-i-program-obnove-i-razvoja-grada-vukovara-za-period-od-1.-sijecnja-2004.-do-31.-prosinca-2008.-godine/166314/zakoni.aspx|year=2003}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Authority control}}{{портал бар|Сукоби на територији СФРЈ}} [[Категорија:Рат у Хрватској]] [[Категорија:Опсаде|В]] [[Категорија:Вуковар]] [[Категорија:Вуковарско ратиште]] [[Категорија:1991.]] [[Категорија:Српске битке]] 3yx3dbw5ct6dvzuqfo2eqpl1khc6zld 0 179724 25138577 24346613 2022-08-04T14:52:34Z BrankaVV 116366 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Баре}} {{кратак опис|Баре (Кнић) је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Баре |слика=Selo Bare, Knić.jpg |опис_слике= |округ=Шумадијски |општина=Кнић |надм висина=312 |популација={{decrease}} 322 |поштански код=34205 |позивни број=034 |регистарска ознака=-{KG}- |гшир=44.033333 |гдуж=20.7 }} '''Баре''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Кнић|општини Кнић]] у [[Шумадијски управни округ|Шумадијском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 322 становника. == Демографија == У насељу Баре живи 320 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,0 година (44,4 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:902 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:600 color:gray1 from:start till:end bar:300 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,161)(77,160) color:blue width:2 points:(77,160)(100,149) color:blue width:2 points:(100,149)(128,134) color:blue width:2 points:(128,134)(157,118) color:blue width:2 points:(157,118)(185,102) color:blue width:2 points:(185,102)(217,93) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=752 |п1953=743 |п1961=688 |п1971=610 |п1981=520 |п1991=439 |п1991н=417 |п2002с=418 |п2002=390 |п2011=322 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|387|99.23}} {{Врста са постотком|[[Мађари]]|blue|1|0.25}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|red|1|0.25}} {{Врста са постотком|непознато|green|0|0.0}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|2|5.40|10.81|4}} {{Врста лево десно|80+|gray|6|16.21|13.51|5}} {{Врста лево десно|75-79|gray|11|29.72|40.54|15}} {{Врста лево десно|70-74|gray|18|48.64|83.78|31}} {{Врста лево десно|65-69|gray|13|35.13|32.43|12}} {{Врста лево десно|60-64|gray|13|35.13|40.54|15}} {{Врста лево десно|55-59|gray|6|16.21|32.43|12}} {{Врста лево десно|50-54|gray|13|35.13|27.02|10}} {{Врста лево десно|45-49|gray|13|35.13|40.54|15}} {{Врста лево десно|40-44|gray|18|48.64|27.02|10}} {{Врста лево десно|35-39|gray|8|21.62|35.13|13}} {{Врста лево десно|30-34|gray|6|16.21|10.81|4}} {{Врста лево десно|25-29|gray|8|21.62|35.13|13}} {{Врста лево десно|20-24|gray|9|24.32|35.13|13}} {{Врста лево десно|15-19|gray|11|29.72|18.91|7}} {{Врста лево десно|10-14|gray|14|37.83|21.62|8}} {{Врста лево десно|5-9|gray|6|16.21|35.13|13}} {{Врста лево десно|0-4|gray|10|27.02|13.51|5}} |просекм=44.4 |просекж=47.4 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|161|171|180|181|161|139|128|31|38|13|19|8|12|4|1|1|1|3.05}} {{БракНасељаСрбија|155|31|113|9|2|-|179|23|112|40|3|1}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|77|45|-|-|14|1|3|4|1|2|46|19|-|-|10|-|-|2|5|-|123|64|-|-|24|1|3|6|6|2|-|-|3|2|2|-|-|-|-|1|1|-|3|4|1|-|-|-|1|1|3|5|6|1|-|-|-}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Bare2.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/bare-44-2-0-n-20-42-0-e/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.033333&longitude=20.7&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Кнић}} [[Категорија:Насељена места у Книћу]] [[Категорија:Насељена места у Шумадијском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] e5r1cdbf6mck7bfrat6mxot6cqqq5aw 0 179725 25138580 24346629 2022-08-04T14:53:49Z BrankaVV 116366 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Брестовац}} {{кратак опис|Брестовац (Кнић) је насеље у Србији}} {{Насељено место у Србији |место=Брестовац |слика=Brestovac (Knić).jpg |опис_слике= |округ=Шумадијски |општина=Кнић |географска_ширина= |географска_дужина= |надм висина=1313 |популација={{decrease}} 182 |поштански код= |позивни број=034 |регистарска ознака=-{KG}- |гшир=44.0000 |гдуж=20.6286 }} '''Брестовац''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Кнић|општини Кнић]] у [[Шумадијски управни округ|Шумадијском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 182 становника. == Демографија == У насељу Брестовац живи 197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (44,5 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45. Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:518 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:344 color:gray1 from:start till:end bar:172 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,161)(77,157) color:blue width:2 points:(77,157)(100,147) color:blue width:2 points:(100,147)(128,131) color:blue width:2 points:(128,131)(157,115) color:blue width:2 points:(157,115)(185,108) color:blue width:2 points:(185,108)(217,93) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=432 |п1953=419 |п1961=387 |п1971=340 |п1981=291 |п1991=270 |п1991н=268 |п2002с=224 |п2002=224 |п2011=182 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|213|95.08}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|blue|1|0.44}} {{Врста са постотком|непознато|red|10|4.46}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|3|13.63|22.72|5}} {{Врста лево десно|80+|gray|2|9.09|4.54|1}} {{Врста лево десно|75-79|gray|5|22.72|45.45|10}} {{Врста лево десно|70-74|gray|19|86.36|72.72|16}} {{Врста лево десно|65-69|gray|5|22.72|36.36|8}} {{Врста лево десно|60-64|gray|6|27.27|40.90|9}} {{Врста лево десно|55-59|gray|4|18.18|4.54|1}} {{Врста лево десно|50-54|gray|7|31.81|22.72|5}} {{Врста лево десно|45-49|gray|16|72.72|50.0|11}} {{Врста лево десно|40-44|gray|3|13.63|22.72|5}} {{Врста лево десно|35-39|gray|6|27.27|9.09|2}} {{Врста лево десно|30-34|gray|8|36.36|31.81|7}} {{Врста лево десно|25-29|gray|7|31.81|22.72|5}} {{Врста лево десно|20-24|gray|9|40.90|13.63|3}} {{Врста лево десно|15-19|gray|8|36.36|36.36|8}} {{Врста лево десно|10-14|gray|3|13.63|18.18|4}} {{Врста лево десно|5-9|gray|5|22.72|9.09|2}} {{Врста лево десно|0-4|gray|4|18.18|9.09|2}} |просекм=44.5 |просекж=49.3 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|84|88|81|82|76|76|65|13|16|6|9|7|9|4|1|-|-|3.45}} {{БракНасељаСрбија|108|27|61|13|4|3|96|11|60|20|-|5}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|64|53|-|-|3|-|-|5|-|-|33|30|-|-|1|-|-|1|-|-|97|83|-|-|4|-|-|6|-|-|-|-|-|2|1|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|1|-|-|-|2|1|-|-|-|1}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Србија}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Brestovac8.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/brestovac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] {{Општина Кнић}} [[Категорија:Насељена места у Книћу]] [[Категорија:Насељена места у Шумадијском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] ild3nmlmm7yvshib14dz5fwvndnlg9u 0 192815 25138399 25134933 2022-08-04T12:45:58Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Работнички | слика = [[Датотека:Rabotnicki(1).jpg|150п]] | пуно име = Фудбалски клуб Работнички Скопље | надимак = Романтичари,<br /> Железничари | основан = [[4. октобар|4. октобра]] [[1937]]. | стадион = [[Национална арена Тоше Проески]], [[Скопље]] | капацитет = 32.580<ref name="kap">[http://www.sitel.com.mk/dnevnik/fudbal/otvorena-arenata-filip-vtori Отворена Арена Филип II Македонски, www.sitel.com.mk], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> | директор = {{зас|МАК}} Драган Поповски | менаџер = {{зас|МАК}} Александар Влахо | лига = [[Прва лига Македоније у фудбалу|Прва лига]] | сезона = 2018/19. | позиција = Прва лига, 7. |pattern_la1=_whiteflareatshoulder|pattern_b1=_whitecollar|pattern_ra1=_whiteflareatshoulder| leftarm1=FF0000|body1=FF0000|rightarm1=FF0000|shorts1=FF0000|socks1=FF0000| pattern_ra2=_whiteflareatshoulder|pattern_b2=_whitecollar|pattern_la2=_whiteflareatshoulder| leftarm2=89CFF0|body2=89CFF0|rightarm2=89CFF0|shorts2=89CFF0|socks2=89CFF0| }} '''ФК Работнички''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Скопље|Скопља]] у [[Северна Македонија|Северној Македонији]]. Клуб је основан [[1937]]. године и тренутно се такмичи у [[Прва лига Македоније у фудбалу|Првој лиги Македоније]]. Работнички има четири титуле националног првенства и три трофеја [[Куп Македоније у фудбалу|националног купа]]. Своје утакмице игра на [[Национална арена Тоше Проески|Националној арени Тоше Проески]], која има капацитет од 32.580 седећих места. == Историја == Работнички је основан [[1937]]. као Волга. Фузионисањем ФК Радничког (1938) и Слободе (1940) настаје Работнички (1951) као железничарски клуб. У [[Југославија|Југославији]] је био углавном у [[Друга савезна лига Југославије у фудбалу|Другој лиги]], а две године и у [[Првенство Југославије у фудбалу|Првој савезној лиги]]. Своје највеће успеха у догогодишњој историји постиже после [[2001]]. када га презуима компанија Кометал и када мења име у Работнички Кометал и постаје стандардан мекедонски клуб и представљајући македонски фудбал на европској сцени. Прво првенство Македоније осваја у сезони 2004/05. и учествује у квалификацијама за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]]. У сезони 2005/06. Работнички је успео да одбрани лигашку титулу. Кометал и [[Трифун Костовски]] су [[2008]]. напустили клуб. Уследило је освајање нових пет трофеја, Работнички је прво у сезони 2007/08. освојио дуплу круну, првенство и [[Куп Македоније у фудбалу|куп]], а затим је у сезони 2008/09. освојио и други трофеј купа Македоније. У сезони 2013/14. уследила је нова дупла круна, освојени су 4. титула шампиона и 3. трофеј у купу. == Успеси ФК Работничког == * '''[[Прва лига Македоније у фудбалу|Прва лига Македоније]] : ''' ** '''Првак (4) :''' [[Прва лига Македоније у фудбалу 2004/05.|2004/05]], [[Прва лига Македоније у фудбалу 2005/06.|2005/06]], [[Прва лига Македоније у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Прва лига Македоније у фудбалу 2013/14.|2013/14]]. ** Вицепрвак (3) : [[Прва лига Македоније у фудбалу 2006/07.|2006/07]], [[Прва лига Македоније у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Прва лига Македоније у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. * '''[[Куп Македоније у фудбалу|Куп Македоније]] : ''' ** '''Освајач (4) :''' [[Куп Македоније у фудбалу 2007/08.|2007/08]], [[Куп Македоније у фудбалу 2008/09.|2008/09]], [[Куп Македоније у фудбалу 2013/14.|2013/14]], [[Куп Македоније у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. ** Финалиста (3) : [[Куп Македоније у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Куп Македоније у фудбалу 2011/12.|2011/12]], 2015/16. == Стадион == [[Датотека:Arena Filip Vtori 2010.JPG|десно|мини|250п|Поглед на Националну арену Тоше Проески]] {{main|Национална арена Тоше Проески}} Клуб своје утакмице као домаћин игра на [[Национална арена Тоше Проески|Националној арени Тоше Проески]] у [[Скопље|Скопљу]], који има 32.580 седећих места. Стадион је променио име у Национална арена Тоше Проески у априлу [[2019]]. Раније се звао „Градски стадион Скопље“ и тај назив и даље користи већина навијача, и Арена Филип II Македонски од почетка [[2009]]. године након изградње северне трибине. == ФК Работнички у европским такмичењима == {| class="wikitable" ! Сезона ! Такмичење ! Коло ! Клуб ! Резултат |- |[[куп УЕФА 2000/01.|2000/01.]] |[[УЕФА Лига Европе|УЕФА куп]] |кв. |{{зас|УКР}} [[ФК Ворскла Полтава|Ворскла Полтава]] |0:2, 0:2 |- |rowspan=2|[[УЕФА Лига шампиона 2005/06.|2005/06.]] |rowspan=2|[[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] | 1. коло кв. |{{зас|ЛЕТ}} [[ФК Сконто|Сконто]] |6:0, 0:1 |- | 2. коло кв. |{{зас|РУС}} [[ФК Локомотива Москва|Локомотива Москва]] |1:1, 0:2 |- |rowspan=3|[[УЕФА Лига шампиона 2006/07.|2006/07.]] |rowspan=3|Лига шампиона | 1. коло кв. |{{зас|ЛУКС}} [[ФК Ф91 Диделанж|Ф91 Диделанж]] |1:0, 0:0 |- | 2. коло кв. |{{зас|МАЂ}} [[ФК Дебрецин|Дебрецин]] |1:1, 4:1 |- | 3. коло кв. |{{зас|ФРА}} [[ФК Лил|Лил]] |0:3, 0:1 |- |[[куп УЕФА 2006/07.|2006/07.]] |УЕФА куп |1. коло |{{зас|ШВА}} [[ФК Базел|Базел]] |2:6, 0:1 |- |rowspan=3|[[Куп УЕФА 2007/08.|2007/08.]] |rowspan=3|Куп УЕФА | 1. коло кв. |{{зас|СЛО}} [[НД Горица|Нова Горица]] |2:1, 2:1 |- | 2. коло кв. |{{зас|БИХ}} [[ХШК Зрињски Мостар|Зрињски Мостар]] |0:0, 2:1 |- | 1. коло |{{зас|ЕНГ}} [[ФК Болтон вондерерси|Болтон вондерерси]] |1:1, 0:1 |- |[[УЕФА Лига шампиона 2008/09.|2008/09.]] |Лига шампиона | 1. коло кв. |{{зас|АЗЕ}} [[ФК Интер Баку|Интер Баку]] |0:0, 1:1 |- |rowspan=2|[[УЕФА Лига Европе 2009/10.|2009/10.]] |rowspan=2|[[УЕФА Лига Европе]] | 2. коло кв. |{{зас|СИРСКА}} [[ФК Крусејдерс|Крусејдерс]] |1:1, 4:2 |- | 3. коло кв. |{{зас|ДАН}} [[ФК Оденсе|Оденсе]] |3:4, 0:3 |- |rowspan=3|[[УЕФА Лига Европе 2010/11.|2010/11.]] |rowspan=3|УЕФА Лига Европе | 1. коло кв. |{{зас|АНД}} [[ФК Луситанос|Луситанос]] |5:0, 6:0 |- | 2. коло кв. |{{зас|ЈЕР}} [[ФК МИКА|Мика]] |1:0, 0:0 |- | 3. коло кв. |{{зас|ЕНГ}} [[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |0:2, 0:2 |- |rowspan=4|[[УЕФА Лига Европе 2011/12.|2011/12.]] |rowspan=4|УЕФА Лига Европе | 1. коло кв. |{{зас|ЕСТ}} [[ФК Нарва Транс|Нарва Транс]] |4:1, 3:0 |- | 2. коло кв. |{{зас|СМР}} [[ФК Јувенес/Догана|Јувенес/Догана]] |1:0, 3:0 |- | 3. коло кв. |{{зас|КИП}} [[ФК Анортозис|Анортозис]] |2:0, 1:2 |- |плеј-оф |{{зас|ИТА}} [[ФК Лацио|Лацио]] |0:6, 1:3 |- |[[УЕФА Лига шампиона 2014/15.|2014/15.]] | Лига шампиона | 2. коло кв. | {{зас|FIN}} [[ФК Хелсинки|Хелсинки]] | 0:0, 1:2 |- | rowspan=4|[[УЕФА Лига Европе 2015/16.|2015/16.]] | rowspan=4|УЕФА Лига Европе | 1. коло кв. | {{зас|EST}} [[ФК Флора|Флора]] | 2:0, 0:1 |- | 2. коло кв. | {{зас|LAT}} [[ФК Јелгава|Јелгава]] | 2:0, 0:1 |- | 3. коло кв. | {{зас|TUR}} [[ФК Трабзонспор|Трабзонспор]] | 1:0, 1:1 ([[Продужеци (фудбал)|прод.]]) |- | плеј-оф | {{зас|RUS}} [[ФК Рубин Казањ|Рубин Казањ]] | 1:1, 0:1 |- | [[УЕФА Лига Европе 2016/17.|2016/17.]] | УЕФА Лига Европе | 1. коло кв. | {{зас|MNE}} [[ФК Будућност Подгорица|Будућност Подгорица]] | 1:1, 0:1 |- | rowspan=2|[[УЕФА Лига Европе 2017/18.|2017/18.]] | rowspan=2|УЕФА Лига Европе | 1. коло кв. | {{зас|SMR}} [[ФК Тре Пене|Тре Пене]] | 6:0, 1:0 |- | 2. коло кв. | {{зас|BLR}} [[ФК Динамо Минск|Динамо Минск]] | 1:1, 0:3 |- | [[УЕФА Лига Европе 2018/19.|2018/19.]] | УЕФА Лига Европе | 1. коло кв. | {{зас|HUN}} [[ФК Хонвед Будимпешта|Хонвед]] | 2:1, 0:4 |- |} == Тим за сезону 2010/11 == {{Фт почетак}} {{Ф играч|број=1|име=[[Мартин Богатинов]] |нац=МАК|поз=GK}} {{Ф играч|број=25|име=[[Тигран Кандикјан]] |нац=МАК|поз=GK}} {{Ф играч|број=2|име=[[Егзон Белица]] |нац=МАК|поз=DF}} {{Ф играч|број=3|име=[[Владимир Секуловски]] |нац=МАК|поз=DF}} {{Ф играч|број=5|име=[[Горан Димовски]] |нац=МАК|поз=DF}} {{Ф играч|број=7|име=[[Фернандо Лопез Алкандари]]|нац=БРА|поз=DF}} {{Ф играч|број=14|име=[[Емир Адем]] |нац=МАК|поз=DF}} {{Ф играч|број=17|име=[[Ристе Митревски]] |нац=МАК|поз=DF}} {{Ф играч|број=21|име=[[Филип Мишевски]]|нац=МАК|поз=DF}} {{Ф играч|број=|име=[[Филип Лековски]]|нац=МАК|поз=DF}} {{Ф играч|број=10|име=[[Жозе Карлос Фиљо]] |нац=БРА|поз=MF}} {{Ф играч|број=11|име=[[Борче Маневски]] |нац=МАК|поз=MF}} {{Фт средина}} {{Ф играч|број=13|име=[[Гоце Тодоровски]]|нац=МАК|поз=MF}} {{Ф играч|број=16|име=[[Никола Глигоров]] |нац=МАК|поз=MF}} {{Ф играч|број=18|име=[[Карлос Роберто Да Силва]] |нац=БРА|поз=MF}} {{Ф играч|број=19|име=[[Владимир Туневски]] |нац=МАК|поз=MF}} {{Ф играч|број=|име=[[Александар Велјановски]]|нац=МАК|поз=MF}} {{Ф играч|број=|име=[[Ѓорѓи Мојсов]]|нац=МАК|поз=MF}} {{Ф играч|број=|име=[[Милован Петровић]] |нац=СРБ|поз=FW}} {{Ф играч|број=9|име=[[Франциско Да Силва Марсио]]|нац=БРА|поз=FW}} {{Ф играч|број=15|име=[[Фабио Силва]]|нац=БРА|поз=FW}} {{Ф играч|број=20|име=[[Филип Петковски]] |нац=МАК|поз=FW}} {{Ф играч|број=23|име=[[Вандеир Оливеира Дос Сантос]]|нац=БРА|поз=FW}} {{Ф играч|број=24|име=[[Кристијан Синковиќ]] |нац=ХРВ|поз=FW}} {{Фт крај}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|FK Rabotnički}} * {{Званични сајт}} {{Клубови Прве лиге Македоније у фудбалу}} [[Категорија:ФК Работнички| ]] [[Категорија:Северномакедонски фудбалски клубови|Работнички]] [[Категорија:Спорт у Скопљу]] hbt666ugyguxwivziw9n0x6vo28jyvq 0 193602 25139115 25138103 2022-08-05T06:22:23Z Youngeagle987 231613 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Јован Јовановић}} {{Биографија | име = Јоца Јовановић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 31. | месец_рођења = мај | година_рођења = 1940. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | дан_смрти = 3. | месец_смрти = август | година_смрти = 2022. | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Јован Јоца Јовановић''' ([[Београд]], [[31. мај]] [[1940]] — [[Београд]], [[3. август]] [[2022]]) био је српски [[редитељ]], [[сценариста]], [[монтажер]] и теоретичар филма.<ref>[https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2022&mm=08&dd=03&nav_id=2193493 Preminuo Jovan Joca Jovanović], б92, 3. 8. 2022.</ref> == Биографија == Рођен је у [[Београд]]у [[31. мај]]а [[1940]]. године. Дипломирао је режију на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]] средњеметражним играним филмом [[Изразито ја]] (1967), који је проглашен најбољим филмом у свим категоријама на Фестивалу младих аутора у [[Њујорк]]у (у жирију су поред осталих били [[Стивен Спилберг]], [[Енди Ворхол]], [[Мајк Николс]], [[Питер Богданович]]). Документарни играни филм [[Колт 15 Гап]] (1971) награђен је на фестивалима у [[Оберхаузен]]у, [[Утрехт]]у, [[Београд]]у, нашао се у Антологији филмова фестивала у [[Оберхаузен]]у (објављена поводом 50 година фестивала), а амерички историчар филма Барнау га је уврстио у своју књигу ''"Историја светског документарног филма"''. Најважнији Јовановићеви документарни филмови су: [[Револуција која тече]] (1972), [[Радни људи уметници]] (1975), [[Наркомани]] (1976), [[Човек који је правио системе]] (1990), [[Вуковар зашто]] (1991). Почетком 90-их одлази у [[Љубљана|Љубљану]] где живи и ради. У интервјуу из 2010. Јовановић је изнео став да су домаће псеудоелите највећа опасност за српски народ.<ref>{{Cite web|url=http://www.balkanmagazin.net/film/cid149-28369/slepa-praksa-u-srpskom-filmu|title=BalkanMagazin :: „SLEPA PRAKSA“ U SRPSKOM FILMU|website=www.balkanmagazin.net|access-date=2020-05-17}}</ref> Аутор је књиге ''Увод у филмско мишљење''.<ref>{{Cite web|url=https://www.emka.si/webapp/wcs/stores/servlet/sl/emkasi/uvod-v-filmsko-misljenje-33070-pr|title=Uvod v filmsko mišljenje: Jovan Jovanović: 9789616445665 : Knjiga {{!}} Emka.si|website=www.emka.si|language=sl|access-date=2020-05-17|archive-date=11. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200811100027/https://www.emka.si/webapp/wcs/stores/servlet/sl/emkasi/uvod-v-filmsko-misljenje-33070-pr|url-status=dead}}</ref> == Филмографија == === Играни филмови === * [[Изразито ја]] (1967) * [[Млад и здрав као ружа]] (1971) * [[Пејзажи у магли]] (1983) === Документарни филмови === * [[Колт 15 Гап]] (1971) * [[Револуција која тече]] (1972) * [[Радни људи уметници]] (1975) * [[Наркомани (филм)|Наркомани]] (1976) * [[Човек који је правио системе]] (1990) * [[Вуковар зашто]] (1991) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * {{ИМДб име|id=0431270|name=Јован Јовановић - Јоца}} * {{PORT.rs-person|210682|Јован Јовановић}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:377496-Jovan-Jovanovic-Samo-lazna-elita-prezire-svoj-narod Јован Јовановић - интервју („Вечерње новости“, 27. април 2012)] {{DEFAULTSORT:Јовановић, Јован}} [[Категорија:Рођени 1940.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Београђани на филму]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Југословенски редитељи]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] [[Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] [[Категорија:Теоретичари филма]] 9j6np3nphc47tivjl7nn4252djwifzk 0 195591 25138540 23790945 2022-08-04T14:27:55Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki {{Планина | име = Звијезда | слика = Reka Drina, Perućac-Višegrad 10.jpg | опис_слике = Поглед на Звијезду са реке Дрине | области = | регије = [[Подриње (регија)|Подриње]] | покрајине = | републике = {{застава|Република Српска}} | државе = {{застава|Србија}}, {{застава|Босна и Херцеговина}} | највиши_врх = | надморска_висина = 1673 | венац = [[Динарске планине]] | група = [[Старовлашко-рашке планине]] | тип = | старост = | map = Serbia | lat = 43.913889 | long = 19.285556 | топографска_мапа = | језик = | изговор = }} '''Звијезда''' је [[планина]] у западној [[Србија|Србији]] и источној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] ([[Република Српска]]) са највишим врхом Велики Столац (1 675 [[метар]]а). Она се некада назива „Високом Таром”. Налази се са десне стране кањонске долине [[Дрина|Дрине]] (у њеној окуци) и чини у ствари северозападни наставак планине [[Тара (планина)|Таре]]. Под шумом је и пашњацима. Становништво се претежно бави [[сточарство]]м. На планини Звијезда налази се највећи вертикални [[кањон]] Србије тзв. [[Кањон Звијезде]], откривен 12. јуна 2010. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.wildserbia.com/ekspedicije/index.php?option=com_content&view=article&id=66&Itemid=125 |title=-{Wildserbia ekspedicije: Otkriće najvećeg vertikalnog kanjona u Srbiji 2010.}- |access-date=11. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111115123812/http://www.wildserbia.com/ekspedicije/index.php?option=com_content&view=article&id=66&Itemid=125 |archive-date=15. 11. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Звијездом се називају и врх висок 1 398 m, преко реке [[Дрина|Дрине]] у [[Република Српска|Републици Српској]], на терену где је највишужи врх Зловрх (1 525 m), као и сами рог кањонског терена, који се као најистуренији уноси у Дрину, са њене десне обале и припада терену Високе Таре у Србији. Речна кривуља у рејону просека Дрине звездастог је облика, а гледано одоздо, из реке, терен на коме је највиши врх Велики Столац, односно планина Звијезда, изгледају високо и недостижно, међу звездама.<ref>{{Cite book|title=Планине и врхови Балкана|last=Делибашић|first=Томица|publisher=ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије|year=2019|isbn=|location=|pages=}}</ref> == Галерија == <center><gallery widths="160px" heights="165px" perrow=4> Vidikovac Banjska stena 28.jpg |Поглед на Звијезду са видиковца Бањска стена </gallery></center> == Види још == * [[Кањон Звијезде]] * [[Кањон Невељског потока]] * [[Биљешка стена]] == Литература == * {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=***|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} == Референце == {{reflist}} {{клица-планина}} {{портал бар|Србија||Република Српска|Ужице}} {{Планине Србије}} [[Категорија:Планине у Србији]] [[Категорија:Планине Републике Српске]] [[Категорија:Национални парк Тара]] [[Категорија:Општина Бајина Башта]] kl2cybdcucxewdxq2zk75kfpdccuyhv 0 198425 25138934 23310176 2022-08-04T21:04:06Z Youngeagle987 231613 додао радњу wikitext text/x-wiki {{филм| | назив =Прљави посао | слика =DirtyWork1998.jpg | година = 1998. | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[филмска комедија]] | режија = [[Боб Сагет]] | сценарио = Франк Сабастијано<br />[[Норм Макдоналд]]<br />Фред Вулф | музика = | улоге = [[Норм Макдоналд]]<br />[[Арти Ланг]]<br />[[Чеви Чејс (глумац)|Чеви Чејс]]<br />[[Трејлор Хауард]]<br />[[Крис Фарли]]<br />[[Џек Ворден]]<br />[[Кристофер Макдоналд]] | | продуцент = [[Роберт Симондс]] | компанија = -{[[Метро-Голдвин-Мејер|MGM Distribution Company]]}- | трајање = 81 мин. | буџет = }} '''Прљави посао''' ({{Јез-енг|Dirty Work}}) је филм из [[1998]]. == Радња == {{Упозорење-филм}} Мич Вивер и Сем Мекена су пријатељи од детињства. Мекенином оцу је потребна трансплантација срца, али лекар који присуствује, др Фартинг, тражи 50.000 долара да би прешао на листу чекања. Вивер губи посао један за другим, девојка га напушта. Вивер и Мекена одлучују да покрену посебан посао, чија је суштина да се освете уместо да ураде оно за шта их плаћају муштерије. У име Тревиса Кола, инвеститора за некретнине, пријатељи руше зграду. Али испоставило се да зграда није била Коулово власништво, он је само желео да јефтино купи место како би могао да направи паркинг тамо. Они му се освете саботирањем оперске гала вечери коју је спонзорисао Кол. Плашећи се даљег оштећења свог имиџа, ​​Кол пристаје да плати 50.000 долара. Кол је касније ухапшен. Вивер проналази нову девојку, Кети. Др. Фартинга су на смрт претукли његови кредитори. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Норм Макдоналд]] || Мич Вивер |- | [[Арти Ланг]] || Сам Макена |- | [[Џек Ворден]] || Попс Макена |- | [[Трејлор Хауард]] || Кати |- | [[Дон Риклс]] || господин Хамилтон |- | [[Кристофер Макдоналд]] || Тревис Кол |- | [[Чеви Чејс (глумац)|Чеви Чејс]] || др. Фартинг |} == Зарада == Филм је у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] зарадио 10.023.282 $. == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0120654|title=Прљави посао}} * [http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=dirtywork.htm Прљави посао на www.boxofficemojo.com] {{клица-филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1998.]] to3xf4ndxrwme66j0kt9a1qxaaghv5y 0 199202 25139298 24911015 2022-08-05T10:23:29Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Атлетико Мадрид | слика = Atletico Madrid logo.svg | пуно име = -{Club Atlético de Madrid S.A.D.}- | надимак = ''Индијанци,<br />Јорганџије (Los Colchoneros)<ref>{{cite web |url=https://www.laliga.com/en-GB/news/why-are-the-players-from-atletico-called-colchoneros |title=Why are the players from Atletico called 'Colchoneros'? |publisher=La Liga |date=9 July 2015 |access-date=23 August 2021 |url-status=live}}</ref>,<br />Црвено бели,<br />Рохибланкоси,<br />Атлети'' | основан = {{датум рођења|1903|4|26|год=да}} | стадион = [[Ванда Метрополитано]],<br />[[Мадрид]], [[Шпанија]] | капацитет = 68.900<ref name="Capacity">{{cite web|url=http://stadiumdb.com/constructions/esp/estadio_la_peineta|title=Wanda Metropolitano (Estadio Olimpico de la Peineta)|website=Stadium DB.com}}</ref> | директор = {{зас|ШПА}} [[Енрике Серезо]] | тренер = {{зас|АРГ}} [[Дијего Симеоне]] | лига = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]] | сезона = [[Ла лига 2020/21.|2020/21]]. | позиција = 1. |pattern_la1 = _atlmadrid2223h |pattern_b1 = _atlmadrid2223h |pattern_ra1 = _atlmadrid2223h |pattern_sh1 = _atlmadrid2223h |pattern_so1 = _liverpool0405h |leftarm1 = FF0000 |body1 = FF0000 |rightarm1 = FF0000 |shorts1 = 183b8e |socks1 = FF0000 |pattern_la2 = _atlmadrid2223a |pattern_b2 = _atlmadrid2223a |pattern_ra2 = _atlmadrid2223a |pattern_sh2 = _atlmadrid2223a |pattern_so2 = _monterrey1213t1 |leftarm2 = 000000 |body2 = 000000 |rightarm2 = 000000 |shorts2 = 000000 |socks2 = 000000 |pattern_la3 = |pattern_b3 = |pattern_ra3 = |pattern_sh3 = |pattern_so3 = |leftarm3 = |body3 = |rightarm3 = |shorts3 = |socks3 = }} [[Датотека:Wanda Metropolitano - 2017-09.jpg|мини|300п|Стадион Ванда Метрополитано]] '''ФК Атлетико Мадрид''' ({{јез-шп|Club Atlético de Madrid S.A.D.}}) [[Шпанија|шпански]] је [[фудбал]]ски клуб из [[Мадрид]]а. Тренутно се такмичи у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]]. Своје домаће утакмице клуб игра на стадиону [[Ванда Метрополитано]]. На овај стадион Атлетико је прешао [[2017]]. године, док је пре тога, од 1966. до 2017, своје домаће утакмице играо на стадиону [[Висенте Калдерон]]. == Трофеји == Првак шпанске прве [[прва лига Шпаније у фудбалу|лиге]] 1939/40. и 1940/41. Дана [[17. март]]а [[1964]]. председник клуба је постао [[Висенте Калдерон]], заменивши дотадашњег председника Хавијера Бароса. Остаје упамћен као „председник свих председника“. Био је председник 21 годину, а за то време клуб је освојио девет титула - четири лигашке, четири купа и један [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] ([[1974]]. у утакмици против [[ФК Индепендијенте Авељанеда|Индепендијентеа]]). [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], тадашњи освајач [[УЕФА Лига шампиона|Купа шампиона]], одбио је играти утакмицу против [[Јужна Америка|јужноамеричког]] представника, [[Аргентина|аргентинског]] клуба Индепендијентеа, тако да је шансу добила екипа Атлетика као поражена у финалу [[Лига шампиона 1973/74.|Купа шампиона]]. === Национални === * [[Датотека:Liga BBVA (2).svg|20п]] '''[[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]]''' ** '''Првак (11) :''' 1939/40, 1940/41, 1949/50, 1950/51, 1965/66, 1969/70, 1972/73, 1976/77, 1995/96, 2013/14, 2020/21. ** Другопласирани (10) : 1943/44, 1957/58, 1960/61, 1962/63, 1964/65, 1973/74, 1984/85, 1990/91, 2017/18, 2018/19. * [[Датотека:Copa_del_Rey_Logo.png|20п]] '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп Шпаније]]''' ** '''Освајач (10) :''' 1959/60, 1960/61, 1964/65, 1971/72, 1975/76, 1984/85, 1990/91, 1991/92, 1995/96, 2012/13. ** Финалиста (9) : 1921, 1926, 1956, 1963/64, 1974/75, 1986/87, 1998/99, 1999/00, 2009/10. * [[Датотека:Supercopa_de_Espa%C3%B1a_logo.svg.png|20п]] '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]]''' ** '''Освајач (2) :''' 1985, 2014. ** Финалиста (4) : 1991, 1992, 1996, 2013. * '''[[Лига куп Шпаније у фудбалу|Лига куп Шпаније]]''' ** Финалиста (2) : 1984, 1985. * '''[[Куп првака Шпаније у фудбалу|Куп првака Шпаније]]''' (претходник Суперкупа Шпаније) ** '''Освајач (1) :''' 1940. * '''[[Куп председника фудбалске федерације Шпаније]]''' (претходник Суперкупа Шпаније) ** '''Освајач (1) :''' 1947. * '''[[Куп Ева Дуарте]]''' (претходник Суперкупа Шпаније) ** '''Освајач (1) :''' 1951. ** Финалиста (1) : 1950. * [[Датотека:Liga_adelante_osceanx.png|20п]] '''[[Друга лига Шпаније у фудбалу|Друга лига Шпаније]]''' ** '''Првак (1) :''' 2001/02. (промоција у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прву лигу Шпаније]]) ** Другопласирани (2) : 1932/33, 1933/34. (промоција у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прву лигу Шпаније]]) === Међународни === * '''[[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]]''' ** '''Освајач (1) :''' 1974. * [[Датотека:Coppacampioni.png|20п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона / Лига шампиона]]''' ** Финалиста (3) : [[Лига шампиона 1973/74.|1973/74]], [[Лига шампиона 2013/14.|2013/14]], [[Лига шампиона 2015/16.|2015/16]]. * [[Датотека:UEFA Cup (adjusted).png|20п]] '''[[УЕФА лига Европе|Лига Европе]]''' ** '''Освајач (3) :''' [[УЕФА лига Европе 2009/10.|2009/10]], [[УЕФА лига Европе 2011/12.|2011/12]], [[УЕФА лига Европе 2017/18.|2017/18.]] * [[Датотека:Coppacoppe.png|20п]] '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' ** '''Освајач (1) :''' [[Куп победника купова у фудбалу 1961/62.|1961/62.]] ** Финалиста (2) : [[Куп победника купова у фудбалу 1962/63.|1962/63]], [[Куп победника купова у фудбалу 1985/86.|1985/86.]] * [[Датотека:Supercoppaeuropea2.png|20п]] '''[[УЕФА суперкуп]]''' ** '''Освајач (3) :''' 2010, 2012, [[УЕФА Супер Куп 2018.|2018]]. * [[Датотека:UEFA_Intertoto_Cup_logo.svg.png|20п]] '''[[Интертото куп]]''' ** '''Освајач (1) :''' [[Интертото куп 2007.|2007.]] ** Финалиста (1) : 2004. * '''[[Иберијски куп]]''' <ref>Такође се зове и Иберијски суперкуп, а играли су прваци или освајачи купова Португала и Шпаније за незваничну титулу најбоље екипе Пиринејског полуострва. Одржавано је повремено, конкретно 1935, 1983, 1991, 2000, 2005. и 2019. године.</ref> ** '''Освајач (1) :''' 1991. == Тренутни састав == {{Updated|16. марта 2022.}}<ref>{{cite web| url = http://www.atleticodemadrid.com/jugadores-primer-equipo/| title = Primer Equipo| publisher = Atlético de Madrid| accessdate = 16. 3. 2022.}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|нац=ФРА|име=[[Банжамин Лкомт]]|поз=GK}} {{ф играч|број=2|нац=УРУ|име=[[Хосе Хименез]]|поз=DF}} {{ф играч|број=4|нац=ЦАР|име=[[Жофре Кондогбиа]]|поз=MF}} {{ф играч|број=5|нац=АРГ|име=[[Родриго Де Пол]]|поз=MF}} {{ф играч|број=6|нац=ШПА|име=[[Коке (фудбалер)|Коке]]|поз=MF|остало=капитен}} {{ф играч|број=7|нац=ПОР|име=[[Жоао Феликс|Жоао Фелиш]]|поз=FW}} {{ф играч|број=8|нац=ФРА|име=[[Антоан Гризман]]|поз=FW}} {{ф играч|број=9|нац=УРУ|име=[[Луис Суарез]]|поз=FW}} {{ф играч|број=10|нац=АРГ|име=[[Анхел Кореа]]|поз=FW}} {{ф играч|број=11|нац=ФРА|име=[[Томас Лемар|Тома Лемар]]|поз=MF}} {{ф играч|број=12|нац=БРА|име=[[Ренан Лоди]]|поз=DF}} {{фт средина}} {{ф играч|број=13|нац=СЛО|име=[[Јан Облак]]|поз=GK|остало=заменик капитена}} {{ф играч|број=14|нац=ШПА|име=[[Маркос Љоренте]]|поз=MF}} {{ф играч|број=15|нац=ЦГ|име=[[Стефан Савић]]|поз=DF}} {{ф играч|број=16|нац=МЕК|име=[[Ектор Ерера]]|поз=MF}} {{ф играч|број=17|нац=ДАН|име=[[Даниел Вас]]|поз=DF}} {{ф играч|број=18|нац=БРА|име=[[Фелипе]]|поз=DF}} {{ф играч|број=19|нац=БРА|име=[[Матеус Куња]]|поз=FW}} {{ф играч|број=21|нац=БЕЛ|име=[[Јаник Караско]]|поз=MF}} {{ф играч|број=22|нац=ШПА|име=[[Марио Ермосо]]|поз=DF}} {{ф играч|број=23|нац=МОЗ|име=[[Реинилдо Мандава]]|поз=DF}} {{ф играч|број=24|нац=ХРВ|име=[[Шиме Врсаљко]]|поз=DF}} {{Фт крај}} === На позајмици === {{фт почетак}} {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Алваро Мората]]|поз=FW}} ([[ФК Јувентус|Јувентус]]) {{ф играч|нац=УРУ|име=[[Хуан-Мануел Санабриа]]|поз=MF}} ([[Сан Луис Потоси|Атлетико Сан Луис]]) {{ф играч|нац=ШПА|име=Жозеп Калавера|поз=MF}} ([[ФК Депортиво Ла Коруња|Ла Коруња]]) {{ф играч|број=20|нац=ШПА|име=[[Витоло]]|поз=MF}} ([[ФК Хетафе|Хетафе]]) {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Борха Гарсес]]|поз=FW}} ([[ФК Леганес|Леганес]]) {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Ману Санчез]]|поз=DF}} ([[ФК Осасуна|Осасуна]]) {{ф играч|нац=ХРВ|име=[[Иво Грбић]]|поз=GK}} ([[ФК Лил|Лил]]) {{ф играч|нац=ПОР|име=[[Маркос Пауло (фудбалер, 2001)|Маркос Пауло]]|поз=FW}} ([[ФК Фамаликао|Фамаликао]]) {{фт средина}} {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Седрик Тегиа]]|поз=MF}} ([[ФК Селта Виго|Селта Б]]) {{ф играч|нац=АРГ|име=[[Невен Перез]]|поз=DF}} ([[ФК Удинезе|Удинезе]]) {{ф играч|нац=КОЛ|име=[[Сантиаго Ариас]]|поз=DF}} ([[ФК Гранада|Гранада]]) {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Саул Њигез|Саул]]|поз=MF}} ([[ФК Челзи|Челзи]]) {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Родриго Рикелме]]|поз=MF}} ([[Миранда де Ебро|СК Мирандес]]) {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Виктор Мољехо]]|поз=MF}} ([[ФК Тенерифе|Тенерифе]]) {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Серхио Камељо]]|поз=FW}} ([[СК Мирандес]]) {{ф играч|нац=ШПА|име=Марио Сориано|поз=MF}} ([[ФК Депортиво Ла Коруња|Ла Коруња]]) {{фт крај}} == Трофејни тренери Атлетико Мадрида == * '''Рикардо Замора''' {{зас|ШПА}}, 2 лига трофеја и 1 шпански суперкуп. * '''Емилио Видал''' {{зас|ШПА}}, 1 куп председника ФФШ. * '''Еленио Ерера''' {{зас|АРГ}}, 2 лига трофеја и 1 шпански суперкуп. * '''Хосе Виљалонга''' {{зас|ШПА}}, 2 купа краља и 1 куп победника купова. * '''Ото Бумбел''' {{зас|БРА}}, 1 куп краља. * '''Доменек Балмања''' {{зас|ШПА}}, 1 лига трофеј. * '''Марсел Доминго''' {{зас|ФРА}}, 1 лига трофеј. * '''Макс Меркел''' {{зас|АУТ}}, 1 лига трофеј и 1 куп краља. * '''Луис Арагонес''' {{зас|ШПА}}, 1 лига трофеј, 3 купа краља, 1 шпански суперкуп, 1 интерконтинентални куп и 1 иберијски куп. * '''Томислав Ивић''' {{зас|СФРЈ}} 1 куп краља. * '''[[Радомир Антић]]''' {{зас|СРЈ}} 1 лига трофеј и 1 куп краља. * '''[[Кике Санчез Флорес]]''' {{зас|ШПА}} 1 лига Европе и 1 УЕФА суперкуп. * '''[[Дијего Симеоне]]''' {{зас|АРГ}} 2 лига трофеја, 1 куп краља, 1 шпански суперкуп, 2 лиге Европе и 2 УЕФА суперкупа. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Atlético de Madrid | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Атлетико Мадрид }} * {{Званични веб-сајт}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50124/profile/index.html Страница клуба] на сајту [[УЕФА]] {{Тимови Ла Лиге}} {{Победници УЕФА Лиге Европе}} {{Победници УЕФА суперкупа}} {{нормативна контрола}}{{портал бар|Фудбал|Шпанија}} [[Категорија:ФК Атлетико Мадрид| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Атлетико Мадрид]] [[Категорија:Спорт у Мадриду]] 59fmcgn1yw75jnf8s291ot2bkfkem9b 0 199368 25139426 25112275 2022-08-05T11:33:10Z 109.92.154.1 Ažuriranje informacija wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Тотенхем хотспер | величина_слике = 150п | слика = Tottenham Hotspur.svg | пуно име = -{Tottenham Hotspur Football Club}- | надимак = Певци, Спарси (-{The Spurs}-) | основан = [[1882]]. као ''ФК Хотспер'' | стадион = [[Стадион Тотенхем хотспер]],<br />[[Лондон]], [[Енглеска]] | капацитет = 62.214<ref>[https://www.tottenhamhotspur.com/the-stadium/local/ Нови стадион], www.tottenhamhotspur.com</ref> | директор = {{зас|ЕНГ}} [[Данијел Леви]] | тренер = {{зас|ИТА}} [[Антонио Конте]] | лига = [[Премијер лига]] | сезона = [[Премијер лига 2021/22.|2021/22]]. | позиција = 4. |pattern_la1 = _tottenham2223H |pattern_b1 = _tottenham2223H |pattern_ra1 = _tottenham2223H |pattern_sh1 = _tottenham2223H |pattern_so1 = _tottenham2223Hl |leftarm1 = FFFFFF |body1 = FFFFFF |rightarm1 = FFFFFF |shorts1 = 00164D |socks1 = FFFFFF |alt1 = |pattern_la2 = |pattern_b2 = |pattern_ra2 = |pattern_sh2 = |pattern_so2 = |leftarm2 = |body2 = |rightarm2 = |shorts2 = |socks2 = |alt2 = |pattern_la3 = |pattern_b3 = |pattern_ra3 = |pattern_sh3 = |pattern_so3 = |leftarm3 = |body3 = |rightarm3 = |shorts3 = |socks3 = |alt3 = }} '''Фудбалски клуб Тотенхем хотспер''' ({{јез-енгл|Tottenham Hotspur Football Club}}) професионални је [[Енглеска|енглески]] [[фудбал]]ски клуб из [[Лондон]]а који игра у [[Премијер лига|Премијер лиги]]. Од [[1899]]. дом клуба је био стадион [[Вајт Харт Лејн]], који је имао капацитет од 36.284 седећих места. Стадион је затворен и срушен [[2017]]. ради изградње већег, [[Стадион Тотенхем хотспер|стадиона Тотенхем хотспер]], који је отворен [[2019]]. Због тога је Тотенхем сезоне 2017/18 и 2018/19 играо на стадиону [[Вембли (стадион)|Вембли]]. Надимак клуба је Спарси. Тотенхем има дугогодишње ривалство са [[ФК Арсенал|Арсеналом]] са којим играју дерби северног Лондона. Први је енглески клуб који је освојио дуплу круну (исте године и [[Прва лига Енглеске у фудбалу|Прву лигу Енглеске]] и [[ФА куп]]), у сезони 1960/61. Такође, „Спарси“ су први клуб из Енглеске који је освојио неко европско такмичење, а то је био [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] [[1963]]. године. == Историја == Клуб је основан [[1882]]. године као ФК Хотспер (''-{Hotspur F.C.}-'') од стране дечака из локалне основне школе и истоименог крикет клуба.<ref>[http://www.tottenhamhotspur.com/spurs/History+of+the+Club/year-by-year.page Историја клуба] {{Wayback|url=http://www.tottenhamhotspur.com/spurs/History+of+the+Club/year-by-year.page |date=20121031015633 }}, www.tottenhamhotspur.com</ref> Године 1884, клуб је преименован у Тотенхем хотспер, да би се избегла забуна јер је већ од раније постојао клуб под именом Хотспер. Био је учесник Јужне лиге до [[1908]], када је примљен у [[Друга лига Енглеске у фудбалу|Другу лигу Енглеске]]. У међувремену Тотенхем осваја [[ФА куп]] [[1901]], и постаје први освајач тог такмичења а да није био члан [[Прва лига Енглеске у фудбалу|Прве лиге Енглеске]] од њеног оснивања. Од тада, Тотенхем је два пута био првак [[Енглеска|Енглеске]], седам пута је освојио ФА куп, а 4 пута [[Енглески Лига куп|Лига куп]]. У европским такмичењима највише успеха имао је у [[УЕФА лига Европе|УЕФА купу]], који је освојио [[1972]]. и [[1984]], а [[1963]]. је освојио и [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]. Највећи успех клуба у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]] је пласман у финале у сезони [[Лига шампиона 2018/19.|2018/19]], када је поражен од [[ФК Ливерпул|Ливерпула]]. == Успеси == Audi Kup: 1 === Међународни === [[File:Tottenham Hotspur FC 2014.jpg|thumb|333px]] * '''[[УЕФА лига Европе|УЕФА куп]]''' ** '''Освајач (2) :''' [[куп УЕФА 1971/72.|1971/72]], [[куп УЕФА 1983/84.|1983/84.]] ** '''Финалиста (1) :''' [[куп УЕФА 1973/74.|1973/74.]] * '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' ** '''Освајач (1) :''' [[Куп победника купова у фудбалу 1962/63.|1962/63.]] * '''[[Англо-италијански Лига куп]]:''' ** '''Освајач (1):''' 1971. == Тренутни састав == Од [[31. јануар]]а [[2022]]. {{Фт почетак}} {{ф играч | број=1|име =[[Иго Лорис]]|нац=ФРА|поз=GK|остало=капитен}} {{ф играч | број=2|име =[[Мет Доерти]]|нац=ИРС|поз=DF}} {{ф играч | број=3|име =[[Серхио Регилон]]|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч | број=4|име =[[Кристијан Ромеро]]|нац=АРГ|поз=DF}} {{ф играч | број=5|име =[[Пијер Емил Хојберг]]|нац=ДАН|поз=MF}} {{ф играч | број=6|име =[[Дејвинсон Санчез]]|нац=КОЛ|поз=DF}} {{ф играч | број=7|име =[[Сон Хјунгмин]]|нац=ЈКО|поз=FW}} {{ф играч | број=8|име =[[Хари Винкс]]|нац=ЕНГ|поз=MF}} {{ф играч | број=10|име =[[Хари Кејн]]|нац=ЕНГ|поз=FW}} {{ф играч | број=12|име =[[Емерсон Ројал]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч | број=14|име =[[Џо Родон]]|нац=ВЕЛ|поз=DF}} {{Фт средина}} {{ф играч | број=15|име =[[Ерик Дијер]]|нац=ЕНГ|поз=DF}} {{ф играч | број=19|име =[[Рајан Сесењон]]|нац=ЕНГ|поз=MF}} {{ф играч | број=21|име =[[Дејан Кулушевски]]|нац=ШВЕ|поз=MF}} {{ф играч | број=22|име =[[Пјерлуиђи Голини]]|нац=ИТА|поз=GK}} {{ф играч | број=23|име =[[Стивен Бергвајн]]|нац=ХОЛ|поз=MF}} {{ф играч | број=25|име =[[Џафет Танганга]]|нац=ЕНГ|поз=DF}} {{ф играч | број=27|име =[[Лукас Мора]]|нац=БРА|поз=FW}} {{ф играч | број=29|име =[[Оливер Скип]]|нац=ЕНГ|поз=MF}} {{ф играч | број=30|име =[[Родриго Бентанкур]]|нац=УРУ|поз=MF}} {{ф играч | број=33|име =[[Бен Дејвис]]|нац=ВЕЛ|поз=DF}} {{ф играч | број=40|име =[[Брендон Остин]]|нац=ЕНГ|поз=GK}} {{Фт крај}} == Играч године == {| valign=top |- |valign=top| * 1987 {{зас|ЕНГ}} [[Гари Мебут]] * 1988 {{зас|ЕНГ}} [[Крис Видл]] * 1989 {{зас|НОР}} [[Ерик Торствед]] * 1990 {{зас|ЕНГ}} [[Пол Гаскојн]] * 1991 {{зас|ЕНГ}} [[Пол Ален (фудбалер)|Пол Ален]] * 1992 {{зас|ЕНГ}} [[Гари Линекер]] * 1993 {{зас|ЕНГ}} [[Дарен Андертон]] * 1994 {{зас|НЕМ}} [[Јирген Клинсман]] * 1995 {{зас|ЕНГ}} [[Теди Шерингем]] * 1996 {{зас|ЕНГ}} [[Сол Кемпбел]] * 1997 {{зас|ЕНГ}} [[Сол Кемпбел]] * 1998 {{зас|ФРА}} [[Давид Жинола]] * 1999 {{зас|ИРС}} [[Стефен Кер]] * 2000 {{зас|ИРС}} [[Стефен Кер]] * 2001 {{зас|ШКО}} [[Нил Саливен]] * 2002 {{зас|ВЕЛС}} [[Симон Дејвис]] * 2003 {{зас|ИРС}} [[Роби Кин]] |valign=top| * 2004 {{зас|ЕНГ}} [[Џермејн Дефо]] * 2005/06 {{зас|ИРС}} [[Роби Кин]] * 2006/07 {{зас|БУГ}} [[Димитар Бербатов]] * 2007/08 {{зас|ИРС}} [[Роби Кин]] * 2008/09 {{зас|ЕНГ}} [[Арон Ленон]] * 2009/10 {{зас|ЕНГ}} [[Мајкл Досон]] * 2010/11 {{зас|ХРВ}} [[Лука Модрић]] * 2011/12 {{зас|ЕНГ}} [[Скот Паркер]] * 2012/13 {{зас|ВЕЛС}} [[Герет Бејл]] * 2013/14 {{зас|ДАН}} [[Кристијан Ериксен]] * 2014/15 {{зас|ЕНГ}} [[Хари Кејн]] * 2015/16 {{зас|БЕЛ}} [[Тоби Алдервајрелд]] * 2016/17 {{зас|ДАН}} [[Кристијан Ериксен]] * 2017/18 {{зас|БЕЛ}} [[Јан Вертонген]] * 2018/19 {{зас|ЈКО}} [[Сон Хјунгмин]] * 2019/20 {{зас|ЈКО}} [[Сон Хјунгмин]] * 2020/21 {{зас|ЕНГ}} [[Хари Кејн]] |} == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Tottenham Hotspur F.C. | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Тотенхем }} * {{званични веб-сајт}} * [http://www.topspurs.com/ Незванични веб-сајт] {{Тимови Премијер лиге}} {{Победници УЕФА Лиге Европе}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Фудбал|УК}} [[Категорија:ФК Тотенхем хотспер| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Енглеске|Тотенхем]] [[Категорија:Спорт у Лондону]] 886b8twcdul8g49gbfii4joty85jn1l 0 199926 25139183 21948666 2022-08-05T08:13:53Z SimplyFreddie 231289 SimplyFreddie преместио је страницу [[НК Ливар]] на [[НК Иванчна Горица]] wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = НК Ливар | слика = NK Livar Ivancna Gorica.jpg | пуноиме = Ногометни клуб Ливар | надимак = | основан = [[1973]] | стадион = Стадион НК Ливар, [[Иванчна Горица]] | капацитет = 1.500 места | директор = [[Станислав Остерман]] | тренер = [[Томаж Кавчић]] | лига = 3 лига, Центр | сезона = 2018-19 | позиција = 3. | pattern_la1=|pattern_b1=|pattern_ra1=| leftarm1=FFFFFF|body1=FFFFFF|rightarm1=FFFFFF|shorts1=FFFFFF|socks1=FFFFFF| pattern_la2=|pattern_b2=|pattern_ra2=| leftarm2=E00000|body2=E00000|rightarm2=E00000|shorts2=E00000|socks2=E00000| }} '''НК Ливар''' је [[Словенија|словеначки]] фудбалски клуб из [[Иванчна Горица|Иванчне Горице]], који се у сезони [[2007]]/[[2008|08.]] први пут такмичи у [[Прва лига Словеније у фудбалу|Првој лиги Словеније]]. == Историја == Клуб је основан [[11. јун]]а [[1973|1973.]] под именом НК Иванчна Горица. Данашње име НК Ливар добија [[1984|1984.]] када спонзорство над клубом преузима МИП Ливар. Такмичи се у нижим лигама, а [[1999]]/[[2000|00.]] улази у Другу словеначку лигу. После шест сезона [[2006]]/[[2007|07.]] Ливар улази у Прву словеначку лигу. Своје утакмице игра на стадиону НК Ливар који има капацитет од 1.500 гледалаца. == Састав екипе у сезони 2007/08 == септембар 2007 {| width="550px" |----- bgcolor="#CCDDEE" !Име !Број дреса !Држава !бивши клуб |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | '''Голмании''' |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Љубиша Љубојевич]]||align="center"| '''1''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Клемен Залетал]]||align="center"| '''12''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Бобан Савић]]||align="center"| '''14''' ||align="center"| {{зас|СРБ}} ||align="center"| |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | '''Одбрана''' |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Грегор Мохар]]||align="center"| '''4''' ||align="center"|{{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Алмир Лулич]]||align="center"| '''5''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Ален Шутеј]]||align="center"| '''6''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Симон Прудич]]||align="center"| '''9''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Душан Богдановић (вишезначна одредница)|Душан Богдановић]]||align="center"| '''16''' ||align="center"| {{зас|СРБ}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF"1 | [[Денис Мешановић]]||align="center"| '''18''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Кристјан Чоз]]||align="center"| '''25''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | '''Везни ред''' |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Ади Муминович]]||align="center"| '''2''' ||align="center"|{{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Алексндар Раилић]]||align="center"| '''3''' ||align="center"| {{зас|БИХ}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Амир Агич]]||align="center"| '''8''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Давид Костелиц]]||align="center"| '''10''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Анже Садар]]||align="center"| '''13''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Себастјан Шинковец]]||align="center"| '''15''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[РОК Садар]]||align="center"| '''17''' ||align="center"| {{зас|СРБ}} ||align="center"| |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | '''Напад''' |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Дарко Кременович]]||align="center"| '''7''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Јанез Перме]]||align="center"| '''11''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Адријан Русел-Кекец]]||align="center"| '''19''' ||align="center"| {{зас|КАН}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Лука Садар]]||align="center"| '''24''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Марко Лундер]]||align="center"| '''20''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Фуад Газибегович]]||align="center"| '''27''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Дејан Божичич]]||align="center"| '''28''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | |} == Види још == * [[Прва лига Словеније у фудбалу|Прва словеначка фудбалска лига]] == Спољашње везе == * [http://www.nklivar.si/ Званични сајт] * [http://www.uefa.com/footballeurope/club=2600262/domestic.html УЕФА информација] [[Категорија:Словеначки фудбалски клубови|Л]] 2zju21q8302tckafdr12gxby8rwykeb 25139190 25139183 2022-08-05T08:22:10Z SimplyFreddie 231289 + wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Иванчна Горица | слика = | пуно_име = Ногометни клуб Иванчна Горица | надимак = Ivanški risi | основан = {{Start date and age|1973}} | стадион = Стадион Иванчна Горица | капацитет = 1.500 | председник = | тренер = Франци Јуречич | лига = Регионална лига Љубљане | сезона = 2021/22. | позиција = 14. | веб_сајт = https://nkivancnagorica.eu/ | pattern_la1 = | pattern_b1 = | pattern_ra1 = | leftarm1 = 686868 | body1 = 686868 | rightarm1 = 686868 | shorts1 = E00000 | socks1 = E00000 | pattern_la2 = | pattern_b2 = | pattern_ra2 = | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF }} '''НК Иванчна Горица''' је [[Словенија|словеначки]] фудбалски клуб из [[Иванчна Горица|Иванчне Горице]], који се у сезони [[2007]]/[[2008|08.]] први пут такмичи у [[Прва лига Словеније у фудбалу|Првој лиги Словеније]]. == Историја == Клуб је основан [[11. јун]]а [[1973]]. под именом НК Иванчна Горица. Име '''НК Ливар''' добија [[1984]]. када спонзорство над клубом преузима МИП Ливар. Такмичи се у нижим лигама, а [[1999]]/[[2000|00.]] улази у Другу словеначку лигу. После шест сезона 2006/07. Ливар улази у Прву словеначку лигу. Године 2011. клуб мења име у '''НК Иванчна Горица'''. Своје утакмице игра на стадиону НК Ливар који има капацитет од 1.500 гледалаца. == Састав екипе у сезони 2007/08 == септембар 2007 {| width="550px" |----- bgcolor="#CCDDEE" !Име !Број дреса !Држава !бивши клуб |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | '''Голмании''' |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Љубиша Љубојевич]]||align="center"| '''1''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Клемен Залетал]]||align="center"| '''12''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Бобан Савић]]||align="center"| '''14''' ||align="center"| {{зас|СРБ}} ||align="center"| |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | '''Одбрана''' |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Грегор Мохар]]||align="center"| '''4''' ||align="center"|{{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Алмир Лулич]]||align="center"| '''5''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Ален Шутеј]]||align="center"| '''6''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Симон Прудич]]||align="center"| '''9''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Душан Богдановић (вишезначна одредница)|Душан Богдановић]]||align="center"| '''16''' ||align="center"| {{зас|СРБ}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF"1 | [[Денис Мешановић]]||align="center"| '''18''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Кристјан Чоз]]||align="center"| '''25''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | '''Везни ред''' |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Ади Муминович]]||align="center"| '''2''' ||align="center"|{{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Алексндар Раилић]]||align="center"| '''3''' ||align="center"| {{зас|БИХ}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Амир Агич]]||align="center"| '''8''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Давид Костелиц]]||align="center"| '''10''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Анже Садар]]||align="center"| '''13''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Себастјан Шинковец]]||align="center"| '''15''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[РОК Садар]]||align="center"| '''17''' ||align="center"| {{зас|СРБ}} ||align="center"| |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | '''Напад''' |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Дарко Кременович]]||align="center"| '''7''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Јанез Перме]]||align="center"| '''11''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Адријан Русел-Кекец]]||align="center"| '''19''' ||align="center"| {{зас|КАН}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Лука Садар]]||align="center"| '''24''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Марко Лундер]]||align="center"| '''20''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Фуад Газибегович]]||align="center"| '''27''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#FFFFFF" | [[Дејан Божичич]]||align="center"| '''28''' ||align="center"| {{зас|СЛО}} ||align="center"| |----- bgcolor="#afdcf1" | colspan="4" align="left" | |} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * [http://www.uefa.com/footballeurope/club=2600262/domestic.html УЕФА информација] [[Категорија:Словеначки фудбалски клубови|Иванчна Горица]] 17bpai08betu1z3jnv1gxnb26q3y6fz 0 200534 25138770 24569057 2022-08-04T18:18:22Z 93.86.158.89 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{филм| | назив=Давитељ против давитеља | слика =davitelj.jpg | оназив= | година=1984. | земља=[[Југославија]], [[Србија]] | језик = [[српскохрватски језик|српскохрватски]] | жанр=[[комедија]] | режија=[[Слободан Шијан]] | сценарио=[[Слободан Шијан]]<br /> [[Небојша Пајкић]] | музика=[[Вук Куленовић]] | улоге= [[Ташко Начић]]<br /> [[Срђан Шапер]]<br /> [[Соња Савић]] <br /> [[Никола Симић]] | продуцент=[[Милан Жмукић]]<br />[[Бошко Савић]] | компанија=[[Центар филм]] | трајање=93 мин. | сниматељ=[[Милорад Глушица]] | монтажа=[[Љиљана Лана Вукобратовић]] | сценографија=[[Вељко Деспотовић]] | имдб= }} '''„Давитељ против давитеља“''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] филм снимљен [[1984]]. године, у режији [[Слободан Шијан|Слободана Шијана]], а сценарио су писали [[Небојша Пајкић]] и [[Слободан Шијан]]. У [[медији]]ма је овај филм окарактерисан као [[трилер]] [[комедија]] и као изузетно важан у каријери глумца Ташка Начића.<ref>[http://www.novine.ca/arhiva/2002/22_01_02/kultura.html Независне новине - култура: „Недељни водич“]; агенција Бета</ref> Иако је у неколико извора окарактерисан као култни филм<ref>{{Cite web |url=http://www.filmovi.org/results?search_query=Davitelj+protiv+davitelja |title=Филмови. орг: „Давитељ против давитеља“ |access-date=29. 08. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090426061220/http://www.filmovi.org/results?search_query=Davitelj+protiv+davitelja |archive-date=26. 04. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref>, на [[гросманов фестивал филма|Гросмановом фестивалу филма]] у [[Љутомер]]у (Словенија), Шијан је, између осталог, изјавио да су му након овог филма нека „врата била затворена“, уз оцену да је „отишао предалеко“.<ref>[http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2007/Vesti%20avgust%202007.html СФ поглед: Шијан: „Са Давитељем сам отишао предалеко“] {{Wayback|url=http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2007/Vesti%20avgust%202007.html |date=20100217053849 }}; датум: 11.8.2007.</ref> Југословенска кинотека у сарадњи са ВИП мобајл и Центар филмом је рестаурисала овај филм. Премијера је одржана 5. априла 2020. у 17 сати на званичном фејсбук налогу ВИП мобајл. == Радња == {{упозорење-филм}} У Београду се појављује још једна легенда [[криминал]]а; давитељ (Ташко Начић), чије су жртве девојке које не воле [[каранфил]]е. [[полиција|Полицијски]] инспектор Огњен Страхињић (Никола Симић) покушава да реши случај, али ситуацију додатно компликују млади певач Спиридон Копицл (Срђан Шапер) који је изгледа у [[телепатија|телепатској]] вези са давитељем и његова симпатија, новинарка Софија Мачкић (Соња Савић), која целој причи даје нежељени [[публицитет]]...<ref>[http://movies.amctv.com/movie/153032/Davitelj-Protiv-Davitelja/overview -{amctv.com (movie guide)}-: Davitelj Protiv Davitelja overview]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Ташко Начић]] || Пера Митић |- |[[Рахела Ферари]] || Перина мајка |- |[[Срђан Шапер]] || Спиридон Копицл |- |[[Никола Симић]] || инспектор Огњен Страхињић |- |[[Соња Савић]] || Софија Мачкић |- |[[Марија Бакса]] || Наталија |- |[[Павле Минчић]] || Др. Добрица Копицл |- |[[Радмила Савићевић]] || Мица Мојсиловић |- |[[Живојин Миленковић|Жика Миленковић]] || инспектор Гане |- |[[Бранислав Зеремски]] || Родољуб Јовановић |- |[[Драгана Ћирић]] || девојка |- |[[Дијана Шпорчић]] || Евгенија Послишковић |- |[[Јелисавета Саблић]] || Добрила Скара |- |[[Драгомир Станојевић|Бата Камени]] || пљачкаш са чарапом |- |[[Ђорђе Ненадовић]] || Импресио Оскар |- |[[Добрица Јовановић]] || Софијин отац |- |[[Томо Курузовић]] || официр |- |[[Тошо Јелић]] || Грбавац |}[[Biljana Jevtić]] || Pevačica u kafani == Критике == Књига „У брдима, хорори: српски филм страве“ аутора Дејана Огњановића, која се бави [[србија|српским]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]]ом, обрађује и филм „Давитељ против давитеља“. Филм је окарактерисан као [[parodija|пародија]], односно „постмодерна спрдња“.<ref>[http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 Попбокс: Проклетиња Џ. М.] {{Wayback|url=http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 |date=20100209222032 }}; датум: 3.10.2007.</ref><ref>[http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php Нови кадрови: „О књизи Дејана Огњановића“] {{Wayback|url=http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php |date=20090306141040 }}; датум: 4.1.2008.</ref> У књизи се наводи да је то први филм таквог [[žanr|жанра]] у Србији, а по квалитету и једини, јер филм „[[Вампири су међу нама]]“ [[зоран Чалић|Зорана Чалића]], према мишљењу аутора не заслужује чак ни детаљнију анализу. Међутим, аутор признаје да четврти Шијанов филм није постигао успех његових претходних филмова у време када се појавио, због свог „урбаног аспекта“ и „превише помереног нивоа стилизације и жанровске персифлаже“. Ипак, филм је временом достигао [[култ]]ни статус. У овом филму има и много више хорора, који је по мишљењу аутора књиге, највише заслуга косценаристе Небојше Пајкића. Наводе се и утицаји иностраних остварења попут филмова [[италија]]нских аутора, [[Алфред Хичкок|Хичкоковог]] [[Психо (филм из 1960)|Психа]], као и других америчких трилера попут „[[бостонски давитељ|Бостонског давитеља]]“ из 1968.<ref name="књига">[http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php Нови кадрови: „Давитељ против давитеља“] {{Wayback|url=http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php |date=20090829000308 }}; датум: 17. 1. 2008. (Из књиге: У брдима, хорори: српски филм страве, аутора Огњановић Дејана, Нишки културни центар, Ниш. 2007. {{ISBN|978-86-83505-55-5}}.)</ref> [[Заплет]] је окарактерисан као мрачан и [[цинизам|циничан]]. Међутим, у [[интервју]]има, Пајкић је одбијао да прихвати да је филм по жанру комедија, па је чак и тврдио да се веома трудио да буде супротно. При томе се позивао на своје филмско искуство, стечено у садржајима филмова, које је претпоставио животном искуству. Према критичару Северину Франићу је управо то био кључни недостатак филма. По његовом мишљењу, филм „[[Ко то тамо пева]]“ је управо зато супериорнији као „филм инспирације“, насупрот Давитељу као „филму искуства“. Додуше, исти критичар је окарактерисао Шијана као неприкосновеног професионалца, али сматра да је овим филмом прешао границу и дистанцирао се од сопствене „филмофилске и синематичке сензибилности“.<ref name="књига"/> Према Огњановићу, [[надахнуће|инспирација]] за [[едип]]овски лик Пере Митића несумњиво потиче од класичног психо-убице, [[норман Бејтс|Нормана Бејтса]]. Тврдњу поткрепљује особинама лика који је стидљив, [[секс]]уално инхибиран и инфантилно фиксиран на мајку. Даље наводи да је Ташко Начић беспрекоран у овој улози, чак толико да је „немогуће замислити било кога другог као првог српског (филмског) давитеља“. Такође, хвали и квалитет глуме Рахеле Ферари. Њен религиозни и луцидни лик, као и непостојање оца у тој породици је могућа [[алузија]] на филм [[Кери (филм из 1976)|Кери]] из 1976. Такође, могуће су и асоцијације са другим остварењима; [[готик рок|готик]] атмосфера у породичном окружењу давитеља је налик на италијанске хороре из шездесетих, а остварена је [[дизајн]]ом сценографа [[вељко Деспотовић|Вељка Деспотовића]], док су сцене снимљене у монохроматском, зеленкастом тону каквим се у таквим филмовима потенцирају [[некрофилија|некрофилни]] амбијенти. Неспособни инспектор Страхињић са танким брчићима и унезвереним погледом подсећа на инспектора [[Клузо]]а из серијала [[блејк Едвардс|Блејка Едвардса]] о „[[Пинк Пантер]]у“ (са тим што овде он, а не његов шеф, доспева у обложену собу луднице да би своје фрустрације истресао на гуменој лутки). Спиридон Копицл подсећа на ликове које је тумачио [[Вуди Ален]] у својим ранијим остварењима, док је једино лик који тумачи Соња Савић најмање профилисан и по речима аутора „танко написан и оживљен једино Соњиним идиосинкратичним маниризмом“. За разлику од претходних Шијанових филмова, споредни ликови су сведени и слабо се истичу, што је могући разлог „слабијег дејства овог филма“. Осим других филмова, на „Давитеља“ је утицао и стрип „[[Алан Форд]]“, што се може уочити у сцени у којој лик дебеле сусетке „препознаје“ полицајца у цивилу. Међутим, сва та жанровска смеша на моменте делује неуједначено. Музика на моменте делује сувише бомбастично, а поједини коментари непотребни.<ref name="књига"/> Сама сцена је смештена у велеград тадашњице, за разлику од руралних и паланачких претходних Шијанових остварења. Кроз филм дефилује добар део тадашњег урбаног Београда (Срђан Шапер, Која, Соња Савић, Небојша Пајкић...), али се у филму појављују и [[Биљана Јефтић]] као певаљка у кафани и [[Војкан Миленковић]] као ТВ новинар. То доприноси да се филм окреће младалачкој западњачкој култури ([[рокенрол]], стрип, [[жанровски филм]]…), за разлику од дотадашње, [[социјализам|социјалистичке]].<ref name="књига"/> Аутор признаје да је комедија могуће и најтежи жанр, али такође признаје и да се Шијан снашао прилично добро, чак и да у светским оквирима сличних филмова одскаче од просека. При томе се посебно похвално изражава о самим сценама [[убиство|убиства]]. Насиље није одбојно, већ „чврсто смештено у стилизовани контекст гротеске“. Посебно се истиче друго убиство, које се дешава под тушем, као [[омаж]] Хичкоковом „Психу“, праћено идентичним оштрим потезима виолине како их је осмислио [[Бернард Херман]] да би дочарао убадање ножем (кога овде ипак нема). Аутор признаје Шијану и храброст и иновативност.<ref name="књига"/> Давитељ је поделио критичаре у Србији, али је углавном добио негативне рецензије, што није изненадило ауторе филма. Огњановић сматра да је то због тога што је филм ипак био иновативан и сами критичари нису имали неку референтну вредност са којом би га упоредили. Тако је дошло и до тога да га [[Мирјана Бобић Мојсиловић|Мирјана Бобић]] и [[Миломир Марић]] упоређују са остварењима [[роман Полански|Поланског]], кога Пајкић, по сопственим речима, једва и да је респектовао. У иностранству филм је, очекивано, прошао много боље, а приказан је и на филмском фестивалу у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] средином осамдесетих, где је по речима једног [[поета|поете]] доживљен као добар, духовит и упечатљив.<ref name="књига"/> == Позоришна представа == [[Ваљевска гимназија]] је на манифестацији „Позоришни сусрети ученика гимназија Србије“, која се одржава у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[2009]], извела истоимену [[аматер]]ску [[позориште|позоришну]] представу<ref>[http://www.rtk.co.rs/davitelj-protiv-davitelja-valjevske-gimnazije.5.5484.0.htm РТК: „Давитељ против давитеља Ваљевске гимназије“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; датум: 14.4.2009.</ref> и добила награде за најбољу [[сценографија|сценографију]] и сценски говор.<ref>{{Cite web |url=http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=189 |title=Прва крагујевачка гимназија: Одлука жирија 13. позоришних сусрета ученика гимназије Србије |access-date=29. 08. 2009 |archive-date=25. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200825012313/http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=189 |url-status=dead }}</ref> Такође, у сарадњи са овом школом, [[КУД „Абрашевић“]] је уврстио ову представу у свечаност поводом прославе 103. године постојања.<ref>[http://patak.co.rs/sh/1316/10/8918/?tpid=2 „Радио Патак: Абрашевић слави 103. рођендан“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; датум: 25.12.2008.</ref> ==Културно добро == Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Давитељ против давитеља".<ref>{{cite web |title=Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја |url=http://www.kinoteka.org.rs/srpski-igrani-filmovi-1911-1999-100-najboljih/ |website=Југословенска Кинотека |access-date=5. 2. 2021}}</ref> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0087123|title=Давитељ против давитеља}} * [http://www.kinoteka.org.rs/restaurisani-davitelj-protiv-davitelja-onlajn Рестаурисан Давитељ против давитеља онлајн] {{Слободан Шијан}} [[Категорија:Филмови 1984.]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] sdi7ik16kvc3ng4cwa7tl1xium88rok 25138771 25138770 2022-08-04T18:19:33Z 93.86.158.89 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{филм| | назив=Давитељ против давитеља | слика =davitelj.jpg | оназив= | година=1984. | земља=[[Југославија]], [[Србија]] | језик = [[српскохрватски језик|српскохрватски]] | жанр=[[комедија]] | режија=[[Слободан Шијан]] | сценарио=[[Слободан Шијан]]<br /> [[Небојша Пајкић]] | музика=[[Вук Куленовић]] | улоге= [[Ташко Начић]]<br /> [[Срђан Шапер]]<br /> [[Соња Савић]] <br /> [[Никола Симић]] | продуцент=[[Милан Жмукић]]<br />[[Бошко Савић]] | компанија=[[Центар филм]] | трајање=93 мин. | сниматељ=[[Милорад Глушица]] | монтажа=[[Љиљана Лана Вукобратовић]] | сценографија=[[Вељко Деспотовић]] | имдб= }} '''„Давитељ против давитеља“''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] филм снимљен [[1984]]. године, у режији [[Слободан Шијан|Слободана Шијана]], а сценарио су писали [[Небојша Пајкић]] и [[Слободан Шијан]]. У [[медији]]ма је овај филм окарактерисан као [[трилер]] [[комедија]] и као изузетно важан у каријери глумца Ташка Начића.<ref>[http://www.novine.ca/arhiva/2002/22_01_02/kultura.html Независне новине - култура: „Недељни водич“]; агенција Бета</ref> Иако је у неколико извора окарактерисан као култни филм<ref>{{Cite web |url=http://www.filmovi.org/results?search_query=Davitelj+protiv+davitelja |title=Филмови. орг: „Давитељ против давитеља“ |access-date=29. 08. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090426061220/http://www.filmovi.org/results?search_query=Davitelj+protiv+davitelja |archive-date=26. 04. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref>, на [[гросманов фестивал филма|Гросмановом фестивалу филма]] у [[Љутомер]]у (Словенија), Шијан је, између осталог, изјавио да су му након овог филма нека „врата била затворена“, уз оцену да је „отишао предалеко“.<ref>[http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2007/Vesti%20avgust%202007.html СФ поглед: Шијан: „Са Давитељем сам отишао предалеко“] {{Wayback|url=http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2007/Vesti%20avgust%202007.html |date=20100217053849 }}; датум: 11.8.2007.</ref> Југословенска кинотека у сарадњи са ВИП мобајл и Центар филмом је рестаурисала овај филм. Премијера је одржана 5. априла 2020. у 17 сати на званичном фејсбук налогу ВИП мобајл. == Радња == {{упозорење-филм}} У Београду се појављује још једна легенда [[криминал]]а; давитељ (Ташко Начић), чије су жртве девојке које не воле [[каранфил]]е. [[полиција|Полицијски]] инспектор Огњен Страхињић (Никола Симић) покушава да реши случај, али ситуацију додатно компликују млади певач Спиридон Копицл (Срђан Шапер) који је изгледа у [[телепатија|телепатској]] вези са давитељем и његова симпатија, новинарка Софија Мачкић (Соња Савић), која целој причи даје нежељени [[публицитет]]...<ref>[http://movies.amctv.com/movie/153032/Davitelj-Protiv-Davitelja/overview -{amctv.com (movie guide)}-: Davitelj Protiv Davitelja overview]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Ташко Начић]] || Пера Митић |- |[[Рахела Ферари]] || Перина мајка |- |[[Срђан Шапер]] || Спиридон Копицл |- |[[Никола Симић]] || инспектор Огњен Страхињић |- |[[Соња Савић]] || Софија Мачкић |- |[[Марија Бакса]] || Наталија |- |[[Павле Минчић]] || Др. Добрица Копицл |- |[[Радмила Савићевић]] || Мица Мојсиловић |- |[[Живојин Миленковић|Жика Миленковић]] || инспектор Гане |- |[[Бранислав Зеремски]] || Родољуб Јовановић |- |[[Драгана Ћирић]] || девојка |- |[[Дијана Шпорчић]] || Евгенија Послишковић |- |[[Јелисавета Саблић]] || Добрила Скара |- |[[Драгомир Станојевић|Бата Камени]] || пљачкаш са чарапом |- |[[Ђорђе Ненадовић]] || Импресио Оскар |- |[[Добрица Јовановић]] || Софијин отац |- |[[Томо Курузовић]] || официр |- |[[Тошо Јелић]] || Грбавац |[[Biljana Jevtić]] || Pevačica u kafani == Критике == Књига „У брдима, хорори: српски филм страве“ аутора Дејана Огњановића, која се бави [[србија|српским]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]]ом, обрађује и филм „Давитељ против давитеља“. Филм је окарактерисан као [[parodija|пародија]], односно „постмодерна спрдња“.<ref>[http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 Попбокс: Проклетиња Џ. М.] {{Wayback|url=http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 |date=20100209222032 }}; датум: 3.10.2007.</ref><ref>[http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php Нови кадрови: „О књизи Дејана Огњановића“] {{Wayback|url=http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php |date=20090306141040 }}; датум: 4.1.2008.</ref> У књизи се наводи да је то први филм таквог [[žanr|жанра]] у Србији, а по квалитету и једини, јер филм „[[Вампири су међу нама]]“ [[зоран Чалић|Зорана Чалића]], према мишљењу аутора не заслужује чак ни детаљнију анализу. Међутим, аутор признаје да четврти Шијанов филм није постигао успех његових претходних филмова у време када се појавио, због свог „урбаног аспекта“ и „превише помереног нивоа стилизације и жанровске персифлаже“. Ипак, филм је временом достигао [[култ]]ни статус. У овом филму има и много више хорора, који је по мишљењу аутора књиге, највише заслуга косценаристе Небојше Пајкића. Наводе се и утицаји иностраних остварења попут филмова [[италија]]нских аутора, [[Алфред Хичкок|Хичкоковог]] [[Психо (филм из 1960)|Психа]], као и других америчких трилера попут „[[бостонски давитељ|Бостонског давитеља]]“ из 1968.<ref name="књига">[http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php Нови кадрови: „Давитељ против давитеља“] {{Wayback|url=http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php |date=20090829000308 }}; датум: 17. 1. 2008. (Из књиге: У брдима, хорори: српски филм страве, аутора Огњановић Дејана, Нишки културни центар, Ниш. 2007. {{ISBN|978-86-83505-55-5}}.)</ref> [[Заплет]] је окарактерисан као мрачан и [[цинизам|циничан]]. Међутим, у [[интервју]]има, Пајкић је одбијао да прихвати да је филм по жанру комедија, па је чак и тврдио да се веома трудио да буде супротно. При томе се позивао на своје филмско искуство, стечено у садржајима филмова, које је претпоставио животном искуству. Према критичару Северину Франићу је управо то био кључни недостатак филма. По његовом мишљењу, филм „[[Ко то тамо пева]]“ је управо зато супериорнији као „филм инспирације“, насупрот Давитељу као „филму искуства“. Додуше, исти критичар је окарактерисао Шијана као неприкосновеног професионалца, али сматра да је овим филмом прешао границу и дистанцирао се од сопствене „филмофилске и синематичке сензибилности“.<ref name="књига"/> Према Огњановићу, [[надахнуће|инспирација]] за [[едип]]овски лик Пере Митића несумњиво потиче од класичног психо-убице, [[норман Бејтс|Нормана Бејтса]]. Тврдњу поткрепљује особинама лика који је стидљив, [[секс]]уално инхибиран и инфантилно фиксиран на мајку. Даље наводи да је Ташко Начић беспрекоран у овој улози, чак толико да је „немогуће замислити било кога другог као првог српског (филмског) давитеља“. Такође, хвали и квалитет глуме Рахеле Ферари. Њен религиозни и луцидни лик, као и непостојање оца у тој породици је могућа [[алузија]] на филм [[Кери (филм из 1976)|Кери]] из 1976. Такође, могуће су и асоцијације са другим остварењима; [[готик рок|готик]] атмосфера у породичном окружењу давитеља је налик на италијанске хороре из шездесетих, а остварена је [[дизајн]]ом сценографа [[вељко Деспотовић|Вељка Деспотовића]], док су сцене снимљене у монохроматском, зеленкастом тону каквим се у таквим филмовима потенцирају [[некрофилија|некрофилни]] амбијенти. Неспособни инспектор Страхињић са танким брчићима и унезвереним погледом подсећа на инспектора [[Клузо]]а из серијала [[блејк Едвардс|Блејка Едвардса]] о „[[Пинк Пантер]]у“ (са тим што овде он, а не његов шеф, доспева у обложену собу луднице да би своје фрустрације истресао на гуменој лутки). Спиридон Копицл подсећа на ликове које је тумачио [[Вуди Ален]] у својим ранијим остварењима, док је једино лик који тумачи Соња Савић најмање профилисан и по речима аутора „танко написан и оживљен једино Соњиним идиосинкратичним маниризмом“. За разлику од претходних Шијанових филмова, споредни ликови су сведени и слабо се истичу, што је могући разлог „слабијег дејства овог филма“. Осим других филмова, на „Давитеља“ је утицао и стрип „[[Алан Форд]]“, што се може уочити у сцени у којој лик дебеле сусетке „препознаје“ полицајца у цивилу. Међутим, сва та жанровска смеша на моменте делује неуједначено. Музика на моменте делује сувише бомбастично, а поједини коментари непотребни.<ref name="књига"/> Сама сцена је смештена у велеград тадашњице, за разлику од руралних и паланачких претходних Шијанових остварења. Кроз филм дефилује добар део тадашњег урбаног Београда (Срђан Шапер, Која, Соња Савић, Небојша Пајкић...), али се у филму појављују и [[Биљана Јефтић]] као певаљка у кафани и [[Војкан Миленковић]] као ТВ новинар. То доприноси да се филм окреће младалачкој западњачкој култури ([[рокенрол]], стрип, [[жанровски филм]]…), за разлику од дотадашње, [[социјализам|социјалистичке]].<ref name="књига"/> Аутор признаје да је комедија могуће и најтежи жанр, али такође признаје и да се Шијан снашао прилично добро, чак и да у светским оквирима сличних филмова одскаче од просека. При томе се посебно похвално изражава о самим сценама [[убиство|убиства]]. Насиље није одбојно, већ „чврсто смештено у стилизовани контекст гротеске“. Посебно се истиче друго убиство, које се дешава под тушем, као [[омаж]] Хичкоковом „Психу“, праћено идентичним оштрим потезима виолине како их је осмислио [[Бернард Херман]] да би дочарао убадање ножем (кога овде ипак нема). Аутор признаје Шијану и храброст и иновативност.<ref name="књига"/> Давитељ је поделио критичаре у Србији, али је углавном добио негативне рецензије, што није изненадило ауторе филма. Огњановић сматра да је то због тога што је филм ипак био иновативан и сами критичари нису имали неку референтну вредност са којом би га упоредили. Тако је дошло и до тога да га [[Мирјана Бобић Мојсиловић|Мирјана Бобић]] и [[Миломир Марић]] упоређују са остварењима [[роман Полански|Поланског]], кога Пајкић, по сопственим речима, једва и да је респектовао. У иностранству филм је, очекивано, прошао много боље, а приказан је и на филмском фестивалу у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] средином осамдесетих, где је по речима једног [[поета|поете]] доживљен као добар, духовит и упечатљив.<ref name="књига"/> == Позоришна представа == [[Ваљевска гимназија]] је на манифестацији „Позоришни сусрети ученика гимназија Србије“, која се одржава у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[2009]], извела истоимену [[аматер]]ску [[позориште|позоришну]] представу<ref>[http://www.rtk.co.rs/davitelj-protiv-davitelja-valjevske-gimnazije.5.5484.0.htm РТК: „Давитељ против давитеља Ваљевске гимназије“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; датум: 14.4.2009.</ref> и добила награде за најбољу [[сценографија|сценографију]] и сценски говор.<ref>{{Cite web |url=http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=189 |title=Прва крагујевачка гимназија: Одлука жирија 13. позоришних сусрета ученика гимназије Србије |access-date=29. 08. 2009 |archive-date=25. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200825012313/http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=189 |url-status=dead }}</ref> Такође, у сарадњи са овом школом, [[КУД „Абрашевић“]] је уврстио ову представу у свечаност поводом прославе 103. године постојања.<ref>[http://patak.co.rs/sh/1316/10/8918/?tpid=2 „Радио Патак: Абрашевић слави 103. рођендан“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; датум: 25.12.2008.</ref> ==Културно добро == Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Давитељ против давитеља".<ref>{{cite web |title=Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја |url=http://www.kinoteka.org.rs/srpski-igrani-filmovi-1911-1999-100-najboljih/ |website=Југословенска Кинотека |access-date=5. 2. 2021}}</ref> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0087123|title=Давитељ против давитеља}} * [http://www.kinoteka.org.rs/restaurisani-davitelj-protiv-davitelja-onlajn Рестаурисан Давитељ против давитеља онлајн] {{Слободан Шијан}} [[Категорија:Филмови 1984.]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] ge88ip5cm9xbfk3aeyjd06cu9i6ve4a 25138774 25138771 2022-08-04T18:20:23Z 93.86.158.89 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{филм| | назив=Давитељ против давитеља | слика =davitelj.jpg | оназив= | година=1984. | земља=[[Југославија]], [[Србија]] | језик = [[српскохрватски језик|српскохрватски]] | жанр=[[комедија]] | режија=[[Слободан Шијан]] | сценарио=[[Слободан Шијан]]<br /> [[Небојша Пајкић]] | музика=[[Вук Куленовић]] | улоге= [[Ташко Начић]]<br /> [[Срђан Шапер]]<br /> [[Соња Савић]] <br /> [[Никола Симић]] | продуцент=[[Милан Жмукић]]<br />[[Бошко Савић]] | компанија=[[Центар филм]] | трајање=93 мин. | сниматељ=[[Милорад Глушица]] | монтажа=[[Љиљана Лана Вукобратовић]] | сценографија=[[Вељко Деспотовић]] | имдб= }} '''„Давитељ против давитеља“''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] филм снимљен [[1984]]. године, у режији [[Слободан Шијан|Слободана Шијана]], а сценарио су писали [[Небојша Пајкић]] и [[Слободан Шијан]]. У [[медији]]ма је овај филм окарактерисан као [[трилер]] [[комедија]] и као изузетно важан у каријери глумца Ташка Начића.<ref>[http://www.novine.ca/arhiva/2002/22_01_02/kultura.html Независне новине - култура: „Недељни водич“]; агенција Бета</ref> Иако је у неколико извора окарактерисан као култни филм<ref>{{Cite web |url=http://www.filmovi.org/results?search_query=Davitelj+protiv+davitelja |title=Филмови. орг: „Давитељ против давитеља“ |access-date=29. 08. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090426061220/http://www.filmovi.org/results?search_query=Davitelj+protiv+davitelja |archive-date=26. 04. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref>, на [[гросманов фестивал филма|Гросмановом фестивалу филма]] у [[Љутомер]]у (Словенија), Шијан је, између осталог, изјавио да су му након овог филма нека „врата била затворена“, уз оцену да је „отишао предалеко“.<ref>[http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2007/Vesti%20avgust%202007.html СФ поглед: Шијан: „Са Давитељем сам отишао предалеко“] {{Wayback|url=http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2007/Vesti%20avgust%202007.html |date=20100217053849 }}; датум: 11.8.2007.</ref> Југословенска кинотека у сарадњи са ВИП мобајл и Центар филмом је рестаурисала овај филм. Премијера је одржана 5. априла 2020. у 17 сати на званичном фејсбук налогу ВИП мобајл. == Радња == {{упозорење-филм}} У Београду се појављује још једна легенда [[криминал]]а; давитељ (Ташко Начић), чије су жртве девојке које не воле [[каранфил]]е. [[полиција|Полицијски]] инспектор Огњен Страхињић (Никола Симић) покушава да реши случај, али ситуацију додатно компликују млади певач Спиридон Копицл (Срђан Шапер) који је изгледа у [[телепатија|телепатској]] вези са давитељем и његова симпатија, новинарка Софија Мачкић (Соња Савић), која целој причи даје нежељени [[публицитет]]...<ref>[http://movies.amctv.com/movie/153032/Davitelj-Protiv-Davitelja/overview -{amctv.com (movie guide)}-: Davitelj Protiv Davitelja overview]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Ташко Начић]] || Пера Митић |- |[[Рахела Ферари]] || Перина мајка |- |[[Срђан Шапер]] || Спиридон Копицл |- |[[Никола Симић]] || инспектор Огњен Страхињић |- |[[Соња Савић]] || Софија Мачкић |- |[[Марија Бакса]] || Наталија |- |[[Павле Минчић]] || Др. Добрица Копицл |- |[[Радмила Савићевић]] || Мица Мојсиловић |- |[[Живојин Миленковић|Жика Миленковић]] || инспектор Гане |- |[[Бранислав Зеремски]] || Родољуб Јовановић |- |[[Драгана Ћирић]] || девојка |- |[[Дијана Шпорчић]] || Евгенија Послишковић |- |[[Јелисавета Саблић]] || Добрила Скара |- |[[Драгомир Станојевић|Бата Камени]] || пљачкаш са чарапом |- |[[Ђорђе Ненадовић]] || Импресио Оскар |- |[[Добрица Јовановић]] || Софијин отац |- |[[Томо Курузовић]] || официр |- |[[Тошо Јелић]] || Грбавац |[[Biljana Jevtić]]|| Pevačica u kafani == Критике == Књига „У брдима, хорори: српски филм страве“ аутора Дејана Огњановића, која се бави [[србија|српским]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]]ом, обрађује и филм „Давитељ против давитеља“. Филм је окарактерисан као [[parodija|пародија]], односно „постмодерна спрдња“.<ref>[http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 Попбокс: Проклетиња Џ. М.] {{Wayback|url=http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 |date=20100209222032 }}; датум: 3.10.2007.</ref><ref>[http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php Нови кадрови: „О књизи Дејана Огњановића“] {{Wayback|url=http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php |date=20090306141040 }}; датум: 4.1.2008.</ref> У књизи се наводи да је то први филм таквог [[žanr|жанра]] у Србији, а по квалитету и једини, јер филм „[[Вампири су међу нама]]“ [[зоран Чалић|Зорана Чалића]], према мишљењу аутора не заслужује чак ни детаљнију анализу. Међутим, аутор признаје да четврти Шијанов филм није постигао успех његових претходних филмова у време када се појавио, због свог „урбаног аспекта“ и „превише помереног нивоа стилизације и жанровске персифлаже“. Ипак, филм је временом достигао [[култ]]ни статус. У овом филму има и много више хорора, који је по мишљењу аутора књиге, највише заслуга косценаристе Небојше Пајкића. Наводе се и утицаји иностраних остварења попут филмова [[италија]]нских аутора, [[Алфред Хичкок|Хичкоковог]] [[Психо (филм из 1960)|Психа]], као и других америчких трилера попут „[[бостонски давитељ|Бостонског давитеља]]“ из 1968.<ref name="књига">[http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php Нови кадрови: „Давитељ против давитеља“] {{Wayback|url=http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php |date=20090829000308 }}; датум: 17. 1. 2008. (Из књиге: У брдима, хорори: српски филм страве, аутора Огњановић Дејана, Нишки културни центар, Ниш. 2007. {{ISBN|978-86-83505-55-5}}.)</ref> [[Заплет]] је окарактерисан као мрачан и [[цинизам|циничан]]. Међутим, у [[интервју]]има, Пајкић је одбијао да прихвати да је филм по жанру комедија, па је чак и тврдио да се веома трудио да буде супротно. При томе се позивао на своје филмско искуство, стечено у садржајима филмова, које је претпоставио животном искуству. Према критичару Северину Франићу је управо то био кључни недостатак филма. По његовом мишљењу, филм „[[Ко то тамо пева]]“ је управо зато супериорнији као „филм инспирације“, насупрот Давитељу као „филму искуства“. Додуше, исти критичар је окарактерисао Шијана као неприкосновеног професионалца, али сматра да је овим филмом прешао границу и дистанцирао се од сопствене „филмофилске и синематичке сензибилности“.<ref name="књига"/> Према Огњановићу, [[надахнуће|инспирација]] за [[едип]]овски лик Пере Митића несумњиво потиче од класичног психо-убице, [[норман Бејтс|Нормана Бејтса]]. Тврдњу поткрепљује особинама лика који је стидљив, [[секс]]уално инхибиран и инфантилно фиксиран на мајку. Даље наводи да је Ташко Начић беспрекоран у овој улози, чак толико да је „немогуће замислити било кога другог као првог српског (филмског) давитеља“. Такође, хвали и квалитет глуме Рахеле Ферари. Њен религиозни и луцидни лик, као и непостојање оца у тој породици је могућа [[алузија]] на филм [[Кери (филм из 1976)|Кери]] из 1976. Такође, могуће су и асоцијације са другим остварењима; [[готик рок|готик]] атмосфера у породичном окружењу давитеља је налик на италијанске хороре из шездесетих, а остварена је [[дизајн]]ом сценографа [[вељко Деспотовић|Вељка Деспотовића]], док су сцене снимљене у монохроматском, зеленкастом тону каквим се у таквим филмовима потенцирају [[некрофилија|некрофилни]] амбијенти. Неспособни инспектор Страхињић са танким брчићима и унезвереним погледом подсећа на инспектора [[Клузо]]а из серијала [[блејк Едвардс|Блејка Едвардса]] о „[[Пинк Пантер]]у“ (са тим што овде он, а не његов шеф, доспева у обложену собу луднице да би своје фрустрације истресао на гуменој лутки). Спиридон Копицл подсећа на ликове које је тумачио [[Вуди Ален]] у својим ранијим остварењима, док је једино лик који тумачи Соња Савић најмање профилисан и по речима аутора „танко написан и оживљен једино Соњиним идиосинкратичним маниризмом“. За разлику од претходних Шијанових филмова, споредни ликови су сведени и слабо се истичу, што је могући разлог „слабијег дејства овог филма“. Осим других филмова, на „Давитеља“ је утицао и стрип „[[Алан Форд]]“, што се може уочити у сцени у којој лик дебеле сусетке „препознаје“ полицајца у цивилу. Међутим, сва та жанровска смеша на моменте делује неуједначено. Музика на моменте делује сувише бомбастично, а поједини коментари непотребни.<ref name="књига"/> Сама сцена је смештена у велеград тадашњице, за разлику од руралних и паланачких претходних Шијанових остварења. Кроз филм дефилује добар део тадашњег урбаног Београда (Срђан Шапер, Која, Соња Савић, Небојша Пајкић...), али се у филму појављују и [[Биљана Јефтић]] као певаљка у кафани и [[Војкан Миленковић]] као ТВ новинар. То доприноси да се филм окреће младалачкој западњачкој култури ([[рокенрол]], стрип, [[жанровски филм]]…), за разлику од дотадашње, [[социјализам|социјалистичке]].<ref name="књига"/> Аутор признаје да је комедија могуће и најтежи жанр, али такође признаје и да се Шијан снашао прилично добро, чак и да у светским оквирима сличних филмова одскаче од просека. При томе се посебно похвално изражава о самим сценама [[убиство|убиства]]. Насиље није одбојно, већ „чврсто смештено у стилизовани контекст гротеске“. Посебно се истиче друго убиство, које се дешава под тушем, као [[омаж]] Хичкоковом „Психу“, праћено идентичним оштрим потезима виолине како их је осмислио [[Бернард Херман]] да би дочарао убадање ножем (кога овде ипак нема). Аутор признаје Шијану и храброст и иновативност.<ref name="књига"/> Давитељ је поделио критичаре у Србији, али је углавном добио негативне рецензије, што није изненадило ауторе филма. Огњановић сматра да је то због тога што је филм ипак био иновативан и сами критичари нису имали неку референтну вредност са којом би га упоредили. Тако је дошло и до тога да га [[Мирјана Бобић Мојсиловић|Мирјана Бобић]] и [[Миломир Марић]] упоређују са остварењима [[роман Полански|Поланског]], кога Пајкић, по сопственим речима, једва и да је респектовао. У иностранству филм је, очекивано, прошао много боље, а приказан је и на филмском фестивалу у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] средином осамдесетих, где је по речима једног [[поета|поете]] доживљен као добар, духовит и упечатљив.<ref name="књига"/> == Позоришна представа == [[Ваљевска гимназија]] је на манифестацији „Позоришни сусрети ученика гимназија Србије“, која се одржава у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[2009]], извела истоимену [[аматер]]ску [[позориште|позоришну]] представу<ref>[http://www.rtk.co.rs/davitelj-protiv-davitelja-valjevske-gimnazije.5.5484.0.htm РТК: „Давитељ против давитеља Ваљевске гимназије“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; датум: 14.4.2009.</ref> и добила награде за најбољу [[сценографија|сценографију]] и сценски говор.<ref>{{Cite web |url=http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=189 |title=Прва крагујевачка гимназија: Одлука жирија 13. позоришних сусрета ученика гимназије Србије |access-date=29. 08. 2009 |archive-date=25. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200825012313/http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=189 |url-status=dead }}</ref> Такође, у сарадњи са овом школом, [[КУД „Абрашевић“]] је уврстио ову представу у свечаност поводом прославе 103. године постојања.<ref>[http://patak.co.rs/sh/1316/10/8918/?tpid=2 „Радио Патак: Абрашевић слави 103. рођендан“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; датум: 25.12.2008.</ref> ==Културно добро == Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Давитељ против давитеља".<ref>{{cite web |title=Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја |url=http://www.kinoteka.org.rs/srpski-igrani-filmovi-1911-1999-100-najboljih/ |website=Југословенска Кинотека |access-date=5. 2. 2021}}</ref> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0087123|title=Давитељ против давитеља}} * [http://www.kinoteka.org.rs/restaurisani-davitelj-protiv-davitelja-onlajn Рестаурисан Давитељ против давитеља онлајн] {{Слободан Шијан}} [[Категорија:Филмови 1984.]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] rpccpm8fec20z4l37ikd6wsss202v6x 25138791 25138774 2022-08-04T18:55:13Z Pinki 11946 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/93.86.158.89|93.86.158.89]] ([[User talk:93.86.158.89|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Јован 99|Јован 99]] wikitext text/x-wiki {{филм| | назив=Давитељ против давитеља | слика =davitelj.jpg | оназив= | година=1984. | земља=[[Југославија]], [[Србија]] | језик = [[српскохрватски језик|српскохрватски]] | жанр=[[комедија]] | режија=[[Слободан Шијан]] | сценарио=[[Слободан Шијан]]<br /> [[Небојша Пајкић]] | музика=[[Вук Куленовић]] | улоге= [[Ташко Начић]]<br /> [[Срђан Шапер]]<br /> [[Соња Савић]] <br /> [[Никола Симић]] | продуцент=[[Милан Жмукић]]<br />[[Бошко Савић]] | компанија=[[Центар филм]] | трајање=93 мин. | сниматељ=[[Милорад Глушица]] | монтажа=[[Љиљана Лана Вукобратовић]] | сценографија=[[Вељко Деспотовић]] | имдб= }} '''„Давитељ против давитеља“''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] филм снимљен [[1984]]. године, у режији [[Слободан Шијан|Слободана Шијана]], а сценарио су писали [[Небојша Пајкић]] и [[Слободан Шијан]]. У [[медији]]ма је овај филм окарактерисан као [[трилер]] [[комедија]] и као изузетно важан у каријери глумца Ташка Начића.<ref>[http://www.novine.ca/arhiva/2002/22_01_02/kultura.html Независне новине - култура: „Недељни водич“]; агенција Бета</ref> Иако је у неколико извора окарактерисан као култни филм<ref>{{Cite web |url=http://www.filmovi.org/results?search_query=Davitelj+protiv+davitelja |title=Филмови. орг: „Давитељ против давитеља“ |access-date=29. 08. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090426061220/http://www.filmovi.org/results?search_query=Davitelj+protiv+davitelja |archive-date=26. 04. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref>, на [[гросманов фестивал филма|Гросмановом фестивалу филма]] у [[Љутомер]]у (Словенија), Шијан је, између осталог, изјавио да су му након овог филма нека „врата била затворена“, уз оцену да је „отишао предалеко“.<ref>[http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2007/Vesti%20avgust%202007.html СФ поглед: Шијан: „Са Давитељем сам отишао предалеко“] {{Wayback|url=http://www.sfpogled.net/Arhiva/WWW%20SFpogled/2007/Vesti%20avgust%202007.html |date=20100217053849 }}; датум: 11.8.2007.</ref> Југословенска кинотека у сарадњи са ВИП мобајл и Центар филмом је рестаурисала овај филм. Премијера је одржана 5. априла 2020. у 17 сати на званичном фејсбук налогу ВИП мобајл. == Радња == {{упозорење-филм}} У Београду се појављује још једна легенда [[криминал]]а; давитељ (Ташко Начић), чије су жртве девојке које не воле [[каранфил]]е. [[полиција|Полицијски]] инспектор Огњен Страхињић (Никола Симић) покушава да реши случај, али ситуацију додатно компликују млади певач Спиридон Копицл (Срђан Шапер) који је изгледа у [[телепатија|телепатској]] вези са давитељем и његова симпатија, новинарка Софија Мачкић (Соња Савић), која целој причи даје нежељени [[публицитет]]...<ref>[http://movies.amctv.com/movie/153032/Davitelj-Protiv-Davitelja/overview -{amctv.com (movie guide)}-: Davitelj Protiv Davitelja overview]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Ташко Начић]] || Пера Митић |- |[[Рахела Ферари]] || Перина мајка |- |[[Срђан Шапер]] || Спиридон Копицл |- |[[Никола Симић]] || инспектор Огњен Страхињић |- |[[Соња Савић]] || Софија Мачкић |- |[[Марија Бакса]] || Наталија |- |[[Павле Минчић]] || Др. Добрица Копицл |- |[[Радмила Савићевић]] || Мица Мојсиловић |- |[[Живојин Миленковић|Жика Миленковић]] || инспектор Гане |- |[[Бранислав Зеремски]] || Родољуб Јовановић |- |[[Драгана Ћирић]] || девојка |- |[[Дијана Шпорчић]] || Евгенија Послишковић |- |[[Јелисавета Саблић]] || Добрила Скара |- |[[Драгомир Станојевић|Бата Камени]] || пљачкаш са чарапом |- |[[Ђорђе Ненадовић]] || Импресио Оскар |- |[[Добрица Јовановић]] || Софијин отац |- |[[Томо Курузовић]] || официр |- |[[Тошо Јелић]] || Грбавац |} == Критике == Књига „У брдима, хорори: српски филм страве“ аутора Дејана Огњановића, која се бави [[србија|српским]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]]ом, обрађује и филм „Давитељ против давитеља“. Филм је окарактерисан као [[parodija|пародија]], односно „постмодерна спрдња“.<ref>[http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 Попбокс: Проклетиња Џ. М.] {{Wayback|url=http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 |date=20100209222032 }}; датум: 3.10.2007.</ref><ref>[http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php Нови кадрови: „О књизи Дејана Огњановића“] {{Wayback|url=http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php |date=20090306141040 }}; датум: 4.1.2008.</ref> У књизи се наводи да је то први филм таквог [[žanr|жанра]] у Србији, а по квалитету и једини, јер филм „[[Вампири су међу нама]]“ [[зоран Чалић|Зорана Чалића]], према мишљењу аутора не заслужује чак ни детаљнију анализу. Међутим, аутор признаје да четврти Шијанов филм није постигао успех његових претходних филмова у време када се појавио, због свог „урбаног аспекта“ и „превише помереног нивоа стилизације и жанровске персифлаже“. Ипак, филм је временом достигао [[култ]]ни статус. У овом филму има и много више хорора, који је по мишљењу аутора књиге, највише заслуга косценаристе Небојше Пајкића. Наводе се и утицаји иностраних остварења попут филмова [[италија]]нских аутора, [[Алфред Хичкок|Хичкоковог]] [[Психо (филм из 1960)|Психа]], као и других америчких трилера попут „[[бостонски давитељ|Бостонског давитеља]]“ из 1968.<ref name="књига">[http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php Нови кадрови: „Давитељ против давитеља“] {{Wayback|url=http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php |date=20090829000308 }}; датум: 17. 1. 2008. (Из књиге: У брдима, хорори: српски филм страве, аутора Огњановић Дејана, Нишки културни центар, Ниш. 2007. {{ISBN|978-86-83505-55-5}}.)</ref> [[Заплет]] је окарактерисан као мрачан и [[цинизам|циничан]]. Међутим, у [[интервју]]има, Пајкић је одбијао да прихвати да је филм по жанру комедија, па је чак и тврдио да се веома трудио да буде супротно. При томе се позивао на своје филмско искуство, стечено у садржајима филмова, које је претпоставио животном искуству. Према критичару Северину Франићу је управо то био кључни недостатак филма. По његовом мишљењу, филм „[[Ко то тамо пева]]“ је управо зато супериорнији као „филм инспирације“, насупрот Давитељу као „филму искуства“. Додуше, исти критичар је окарактерисао Шијана као неприкосновеног професионалца, али сматра да је овим филмом прешао границу и дистанцирао се од сопствене „филмофилске и синематичке сензибилности“.<ref name="књига"/> Према Огњановићу, [[надахнуће|инспирација]] за [[едип]]овски лик Пере Митића несумњиво потиче од класичног психо-убице, [[норман Бејтс|Нормана Бејтса]]. Тврдњу поткрепљује особинама лика који је стидљив, [[секс]]уално инхибиран и инфантилно фиксиран на мајку. Даље наводи да је Ташко Начић беспрекоран у овој улози, чак толико да је „немогуће замислити било кога другог као првог српског (филмског) давитеља“. Такође, хвали и квалитет глуме Рахеле Ферари. Њен религиозни и луцидни лик, као и непостојање оца у тој породици је могућа [[алузија]] на филм [[Кери (филм из 1976)|Кери]] из 1976. Такође, могуће су и асоцијације са другим остварењима; [[готик рок|готик]] атмосфера у породичном окружењу давитеља је налик на италијанске хороре из шездесетих, а остварена је [[дизајн]]ом сценографа [[вељко Деспотовић|Вељка Деспотовића]], док су сцене снимљене у монохроматском, зеленкастом тону каквим се у таквим филмовима потенцирају [[некрофилија|некрофилни]] амбијенти. Неспособни инспектор Страхињић са танким брчићима и унезвереним погледом подсећа на инспектора [[Клузо]]а из серијала [[блејк Едвардс|Блејка Едвардса]] о „[[Пинк Пантер]]у“ (са тим што овде он, а не његов шеф, доспева у обложену собу луднице да би своје фрустрације истресао на гуменој лутки). Спиридон Копицл подсећа на ликове које је тумачио [[Вуди Ален]] у својим ранијим остварењима, док је једино лик који тумачи Соња Савић најмање профилисан и по речима аутора „танко написан и оживљен једино Соњиним идиосинкратичним маниризмом“. За разлику од претходних Шијанових филмова, споредни ликови су сведени и слабо се истичу, што је могући разлог „слабијег дејства овог филма“. Осим других филмова, на „Давитеља“ је утицао и стрип „[[Алан Форд]]“, што се може уочити у сцени у којој лик дебеле сусетке „препознаје“ полицајца у цивилу. Међутим, сва та жанровска смеша на моменте делује неуједначено. Музика на моменте делује сувише бомбастично, а поједини коментари непотребни.<ref name="књига"/> Сама сцена је смештена у велеград тадашњице, за разлику од руралних и паланачких претходних Шијанових остварења. Кроз филм дефилује добар део тадашњег урбаног Београда (Срђан Шапер, Која, Соња Савић, Небојша Пајкић...), али се у филму појављују и [[Биљана Јефтић]] као певаљка у кафани и [[Војкан Миленковић]] као ТВ новинар. То доприноси да се филм окреће младалачкој западњачкој култури ([[рокенрол]], стрип, [[жанровски филм]]…), за разлику од дотадашње, [[социјализам|социјалистичке]].<ref name="књига"/> Аутор признаје да је комедија могуће и најтежи жанр, али такође признаје и да се Шијан снашао прилично добро, чак и да у светским оквирима сличних филмова одскаче од просека. При томе се посебно похвално изражава о самим сценама [[убиство|убиства]]. Насиље није одбојно, већ „чврсто смештено у стилизовани контекст гротеске“. Посебно се истиче друго убиство, које се дешава под тушем, као [[омаж]] Хичкоковом „Психу“, праћено идентичним оштрим потезима виолине како их је осмислио [[Бернард Херман]] да би дочарао убадање ножем (кога овде ипак нема). Аутор признаје Шијану и храброст и иновативност.<ref name="књига"/> Давитељ је поделио критичаре у Србији, али је углавном добио негативне рецензије, што није изненадило ауторе филма. Огњановић сматра да је то због тога што је филм ипак био иновативан и сами критичари нису имали неку референтну вредност са којом би га упоредили. Тако је дошло и до тога да га [[Мирјана Бобић Мојсиловић|Мирјана Бобић]] и [[Миломир Марић]] упоређују са остварењима [[роман Полански|Поланског]], кога Пајкић, по сопственим речима, једва и да је респектовао. У иностранству филм је, очекивано, прошао много боље, а приказан је и на филмском фестивалу у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] средином осамдесетих, где је по речима једног [[поета|поете]] доживљен као добар, духовит и упечатљив.<ref name="књига"/> == Позоришна представа == [[Ваљевска гимназија]] је на манифестацији „Позоришни сусрети ученика гимназија Србије“, која се одржава у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[2009]], извела истоимену [[аматер]]ску [[позориште|позоришну]] представу<ref>[http://www.rtk.co.rs/davitelj-protiv-davitelja-valjevske-gimnazije.5.5484.0.htm РТК: „Давитељ против давитеља Ваљевске гимназије“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; датум: 14.4.2009.</ref> и добила награде за најбољу [[сценографија|сценографију]] и сценски говор.<ref>{{Cite web |url=http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=189 |title=Прва крагујевачка гимназија: Одлука жирија 13. позоришних сусрета ученика гимназије Србије |access-date=29. 08. 2009 |archive-date=25. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200825012313/http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=189 |url-status=dead }}</ref> Такође, у сарадњи са овом школом, [[КУД „Абрашевић“]] је уврстио ову представу у свечаност поводом прославе 103. године постојања.<ref>[http://patak.co.rs/sh/1316/10/8918/?tpid=2 „Радио Патак: Абрашевић слави 103. рођендан“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; датум: 25.12.2008.</ref> ==Културно добро == Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Давитељ против давитеља".<ref>{{cite web |title=Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја |url=http://www.kinoteka.org.rs/srpski-igrani-filmovi-1911-1999-100-najboljih/ |website=Југословенска Кинотека |access-date=5. 2. 2021}}</ref> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0087123|title=Давитељ против давитеља}} * [http://www.kinoteka.org.rs/restaurisani-davitelj-protiv-davitelja-onlajn Рестаурисан Давитељ против давитеља онлајн] {{Слободан Шијан}} [[Категорија:Филмови 1984.]] [[Категорија:Српски играни филмови]] [[Категорија:Југословенски играни филмови (срб)]] [[Категорија:Југословенски играни филмови]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Југословенски филмови]] ay11m43nodfa9axlfz609pofdc9rldn 0 206525 25139356 24512812 2022-08-05T10:57:22Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум| | име_албума = -{За све ове године}- | име_извођача = [[Црвена јабука (музичка група)|ЦРВЕНА ЈАБУКА]] | тип = Студио | боја = crimson | слика = 2Album-Crvena-Jabuka.jpg | жанр = [[Поп Рок]] | датум = [[1987]] | снимање = | издавач = [[Југотон]] | трајање = | година1 = [[1987]] | продуцент = | овај_албум = -{За све ове године}- | албум_пре = -{[[Црвена јабука (албум)|Црвена јабука]]}- | албум_после = -{[[Сањати]]}- | година0 = [[1986]] | година2 = [[1988]]| }} '''За све ове године''' је други [[албум]] [[Сарајево|сарајевске]] поп рок групе [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]]. [[Албум]] је изашао 1987. године. Албум је посвећен погинулим члановима групе [[Дражен Ричл|Дражену Ричлу]] и [[Аљоша Буха|Аљоши Бухи]]. На албуму су и две [[балада|баладе]]: ''Туго, несрећо'' и ''Узми ме кад хоћеш ти'' као и две песме које је, својим звуком, требало да подсете на први албум групе: * „Једина" * „Отров" ==О албуму== Албум ''За све ове године'' је наишао на добар пријем код публике и, мада су многи помислили да се група распала, пошто је Дражен Ричл био персонификација и душа групе, успех другог албума охрабрио је преостале чланове да наставе као трио, са Златком Арсланагићем као главним текстописцем, Драженом Жерићем као певачем и Дарком Јелчићем на бубњевима. На омоту албума се поново појављује црвена јабука али овога пута само као јабука. Све песме на албуму је компоновао и написао текст Златко Арсланагић – Злаја, осим наведених. ==Постава== * [[Златко Арсланагић]] - Злаја: ритам гитара * [[Дражен Жерић Жера]]: вокал, клавијатуре * [[Датотека:Ako ako 1987.mp3|мини|Одломак из песме ''Ако, ако'' ]][[Дарко Јелчић Цуња]]: бубњеви, удараљке == Списак песама == # Отров # Туго, несрећо (Зијо) # За све ове године # Дођи код мене (Зијо/Злаја) # Нема више времена # Умријећу ноћас од љепоте # Ако, ако # Узми ме кад хоћеш ти # Хајде, хајде де, опусти се (Жера/Злаја) # Да је само мало среће (Зијо) # Једина # Осим тебе, Љубави == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20071103020952/http://hjem.wanadoo.dk/~wan42774/Muzika/zabavna/jabuka/zasveove.htm Песме са албума ''За све ове године''] {{Црвена јабука}} [[Категорија:Албуми 1987.]] [[Категорија:Албуми групе Црвена јабука]] [[Категорија:Рок албуми]] m0xdj71sbojj1j3ikaewjbu5rg3x5ds 25139358 25139356 2022-08-05T10:58:30Z EmiliaITČA 298352 Поништена измена бр. 25139356 кориснице [[Special:Contributions/EmiliaITČA|EmiliaITČA]] ([[User talk:EmiliaITČA|разговор]]) wikitext text/x-wiki {{Албум| | име_албума = -{За све ове године}- | име_извођача = [[Црвена јабука (музичка група)|ЦРВЕНА ЈАБУКА]] | тип = Студио | боја = crimson | слика = 2Album-Crvena-Jabuka.jpg | жанр = [[Поп Рок]] | датум = [[1987]] | снимање = | издавач = [[Југотон]] | трајање = | година1 = [[1987]] | продуцент = | овај_албум = -{За све ове године}- | албум_пре = -{[[Црвена јабука (албум)|Црвена јабука]]}- | албум_после = -{[[Сањати]]}- | година0 = [[1986]] | година2 = [[1988]]| }} '''За све ове године''' је други [[албум]] [[Сарајево|сарајевске]] поп рок групе [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]]. [[Албум]] је изашао 1987. године. Албум је посвећен погинулим члановима групе [[Дражен Ричл|Дражену Ричлу]] и [[Аљоша Буха|Аљоши Бухи]]. На албуму су и две [[балада|баладе]]: ''Туго, несрећо'' и ''Узми ме кад хоћеш ти'' као и две песме које је, својим звуком, требало да подсете на први албум групе: * „Једина" * „Отров" ==О албуму== Албум ''За све ове године'' је наишао на добар пријем код публике и, мада су многи помислили да се група распала, пошто је Дражен Ричл био персонификација и душа групе, успех другог албума охрабрио је преостале чланове да наставе као трио, са Златком Арсланагићем као главним текстописцем, Драженом Жерићем као певачем и Дарком Јелчићем на бубњевима. На омоту албума се поново појављује црвена јабука али овога пута само као јабука. Све песме на албуму је компоновао и написао текст Златко Арсланагић – Злаја, осим наведених. ==Постава== * [[Златко Арсланагић]] - Злаја: ритам гитара * [[Дражен Жерић Жера]]: вокал, клавијатуре * [[Дарко Јелчић Цуња]]: бубњеви, удараљке == Списак песама == # Отров # Туго, несрећо (Зијо) # За све ове године # Дођи код мене (Зијо/Злаја) # Нема више времена # Умријећу ноћас од љепоте # Ако, ако # Узми ме кад хоћеш ти # Хајде, хајде де, опусти се (Жера/Злаја) # Да је само мало среће (Зијо) # Једина # Осим тебе, Љубави == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20071103020952/http://hjem.wanadoo.dk/~wan42774/Muzika/zabavna/jabuka/zasveove.htm Песме са албума ''За све ове године''] {{Црвена јабука}} [[Категорија:Албуми 1987.]] [[Категорија:Албуми групе Црвена јабука]] [[Категорија:Рок албуми]] nm4eg819hay3vbrpgkwivm94m1bgrhe 25139361 25139358 2022-08-05T11:00:09Z EmiliaITČA 298352 +аудио #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki {{Албум| | име_албума = -{За све ове године}- | име_извођача = [[Црвена јабука (музичка група)|ЦРВЕНА ЈАБУКА]] | тип = Студио | боја = crimson | слика = 2Album-Crvena-Jabuka.jpg | жанр = [[Поп Рок]] | датум = [[1987]] | снимање = | издавач = [[Југотон]] | трајање = | година1 = [[1987]] | продуцент = | овај_албум = -{За све ове године}- | албум_пре = -{[[Црвена јабука (албум)|Црвена јабука]]}- | албум_после = -{[[Сањати]]}- | година0 = [[1986]] | година2 = [[1988]]| }} '''За све ове године''' је други [[албум]] [[Сарајево|сарајевске]] поп рок групе [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]]. [[Албум]] је изашао 1987. године. Албум је посвећен погинулим члановима групе [[Дражен Ричл|Дражену Ричлу]] и [[Аљоша Буха|Аљоши Бухи]]. На албуму су и две [[балада|баладе]]: ''Туго, несрећо'' и ''Узми ме кад хоћеш ти'' као и две песме које је, својим звуком, требало да подсете на први албум групе: * „Једина" * „Отров" ==О албуму== Албум ''За све ове године'' је наишао на добар пријем код публике и, мада су многи помислили да се група распала, пошто је Дражен Ричл био персонификација и душа групе, успех другог албума охрабрио је преостале чланове да наставе као трио, са Златком Арсланагићем као главним текстописцем, Драженом Жерићем као певачем и Дарком Јелчићем на бубњевима. На омоту албума се поново појављује црвена јабука али овога пута само као јабука. Све песме на албуму је компоновао и написао текст Златко Арсланагић – Злаја, осим наведених. ==Постава== * [[Златко Арсланагић]] - Злаја: ритам гитара * [[Дражен Жерић Жера]]: вокал, клавијатуре * [[Дарко Јелчић Цуња]]: бубњеви, удараљке == Списак песама == # Отров # [[Датотека:Ako ako 1987.mp3|мини|Одломак из песме ''Ако, ако'' ]]Туго, несрећо (Зијо) # За све ове године # Дођи код мене (Зијо/Злаја) # Нема више времена # Умријећу ноћас од љепоте # Ако, ако # Узми ме кад хоћеш ти # Хајде, хајде де, опусти се (Жера/Злаја) # Да је само мало среће (Зијо) # Једина # Осим тебе, Љубави == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20071103020952/http://hjem.wanadoo.dk/~wan42774/Muzika/zabavna/jabuka/zasveove.htm Песме са албума ''За све ове године''] {{Црвена јабука}} [[Категорија:Албуми 1987.]] [[Категорија:Албуми групе Црвена јабука]] [[Категорија:Рок албуми]] 7s1qoo865usk4v5i8qdyjw8nrc5axmk 0 209485 25139185 24285640 2022-08-05T08:14:42Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki [[Датотека:Napoleon-Throne.480.jpg||мини|260п|Столица у ампир стилу]] [[Датотека:Armchair Parent Louvre OA11736.jpg||мини|260п|Столица у ампир стилу]] [[Датотека:Empirestil, Stol, Nordisk familjebok.png|мини|260п|Столица у ампир стилу]] [[Датотека:Dining table for two.jpg|мини|260п|Сто за ручавање за двоје]] '''Намештај''' је настао као употребна [[форма]] која није имала никакве уметничке претензије. Намештај служи за потребу живота и његов [[стил]] је састављан на основу потреба и начина живота и никада није резултат стварања неке одређене форме. Све потребе живота се мењају по личним претензијама које могу бити једноставне и функционалне а исто тако и репрезентативне. Форма намештаје се мења променама светла и сенке, резаном или бојеном декорацијом, наглашавањем прелома, правилним растављањем делова, пропорционисањем целина и правилним односима глатких, украшених, изломљених или затворених делова. Под намештајем се у српском језику подразумевају предмет и који се налазе у просторијама за [[стан]]овање ([[кућа|кући]]) и служе да би укућани боље живели и радили. Шири појам за намештај подразумева предмете и у другим радним просторијама човековог бивствовања: канцеларије, разне радне просторије, локали, унутрашњост разних објеката или унутрашњост превозних средстава и друго... Комади намештаја могу имати различиту сврху: за спавање, за седење, за рад, за забаву, за украс ... == Појам == Намештај је реч која потиче од [[глагол]]а '''наместити''' што значи нешто поставити на своје место. == Подела намештаја == Све делове намештаја делимо на; * '''носиоце''' и * '''ковчеге''' Њиховом комбинацијом је настао целокупни намештај. Разликовање појединих врста намештаје је знак културног напретка. === Носиоци === Форма носиоца је састављена из три или четири вертикална подупирача на којима почива оквир или даска. Понекад се у историји јављају симболичке форме којим се подупирачима дају форме животињских или птичијих ногу да би се нагласиле функције стајања. === Ковчези === Ковчези су у својој једноставној форми кубичних облика који су сабијени и сачињени од дасака. Животност је омогућена урамљивањем које је требало да предупреди неке недостатке дрвета и које се користи за наглашавање линија и украшавање. Површине су прво биле неутралне а касније су се растављале. Од млађег каменог доба се сусрећемо са ковчезима са крововима који имају сличност са кућама. Овај начин је био поднметован за преношење архитектонских идеја у градњу намештаја. == Историја намештаја == У историји уметности намештаја могу се разликовати поједине епохе почев од оријенталних култура [[уметност старог Египта|египатске уметности]],<ref>Carl Roebuck, ''The World of Ancient Times'' (Charles Schribner's Sons Publishing: New York, 1966) p. 51.</ref><ref name="Redford 6">Redford, Donald B. ''Egypt, Canaan, and Israel in Ancient Times.'' . {{page1|location=Princeton|publisher=University Press|year=1992|id=|pages=6}}.</ref> добу класичне антике, [[Уметност старе Грчке|грчке]] и [[Римска уметност|римске уметности]]. Антички намештај је очуван само у фрагментима али се доста о њему зна захваљујући археологији. [[Средњовековна уметност|Средњи век]] почиње добом предкаролиншке уметности и преко [[Романика|романске]] примитивности долази до раздобља [[Готика|готике]]. У доба [[Ренесанса|ренесансе]] се у предњи план уводи уметничка мисао. [[Барок]] је промена доба ренесансе који је обележио [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]] отклонивши се од једноставности и карактерише се богатством најразличитијих форми и украса у намештају које су утицале на посматрача својим великим распонима линија. После барока почиње нова епоха која је трајала све до почетка [[19. век]]а и која се може назвати дворским раздобљем. Позни стил [[Луј XIV|Луја XIV]] краља сунца је састављен из делова [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Немачке]]. Рококо је минијатуризација и закључак [[барок]]а. Утицај [[Енглеска|енглеских]] струјања у пољу намештаја у [[18. век]]у је био присутан- затим долази до враћања ка [[Грчка|античким узорима]] преко стила [[Луј XVI|Луја XVI]]. [[Класицизам]] је завршетак дугог раздобља који је настао у половини [[18. век]]а и прелазу од стила [[Луј XVI|Луја XVI]] ка мајестозном и луксузном намештају [[Ампир|емпира]] све до намештаја [[бидермајер]]а се огледа промена укуса европског у уметничком стварању. У [[19. век]]у се јављају тежње за интернационализацијом и намештај постаје свеобухватни процес цивилизације. Произвођачи намештаја и [[Архитекта|архитекти]] постају свесни да савремени намештај мора да одговара потребама савременог човека. == Намештај старог века == Стари век је знао већ све врста намештаја. Само се у доба [[Ренесанса|ренесансе]] повећао број појединих врста и повећање типа намештаја. Навике у Оријенту подмењивали су употребу малог намештаја јер се уобичавало седење на ћилимовима (изузимајући [[Кина|Кину]]). Код Вавилоњана и Асираца који су једна од најстаријих цивилизација осећа се утицај [[египат]]ског намештаја о коме имамо доста информација. [[Египат]]ски намештај је украшен резбаријом и [[орнамент]]има из света животињског и биљног а јавља се и тапацирање намештаја. Уметност старог века познавало је радове као облагање [[злато]]м, слоновачом, познавање племенитог дрвета као и шперплочу. У [[Уметност старе Грчке|грчком]] домаћинству је било мало намештаја и намештај је био од дрва украшаван стаклом, слоновачом и познавали су и закривљавање дрвета помоћу вреле воде, познавали су типловање, ексере и многе поступке који се и данас примењују а продукти су били углачани неком врстом политуре. Разлике између [[Египат]]ског и [[Уметност старе Грчке|грчког]] намештаја су разлике у схватању живота и смрти јер је египатска уметност била за живот после смрти иако намештај и одевање подлеже истим законима. Грчке скулптуре и резбарије имају естетски значај. Грчки [[кревет]] је био лак и покретан. [[Римска уметност|Римљани]] су примили намештај од Грка. Римски столови су бројни по форми. У уметности старог века су откривени сви начини обрађивања дрвета као и спајање и облагање, политирање тапацирање, као и чињеница да су сви проналасци током развоја морали бити поново објављивани као и да је развој намештаја спојен и зависан од друштвених и привредних односа. == Средњи век == После распада римске империје и продора Германа се усидрила римска култура у источној [[Римско царство|римској империји]], касније [[Византијска уметност|византијској]] у којој су се остаци античке уметности очували вековима. На истим основама се изграђивала уметност намештаја. Обљубљена декорација је била улагање слоноваче а од развоја свиле употребљавао се и текстил. Намештај је био измењан антички намештај код којих су антички елементи варваризовани, али је развијена култура увек побеђивала над културом младих народа. У декорацији се употребљавају плитки рељефи. Употребљавају се поново оживљени облици столица на расклапање. == Позна [[готика]] == [[15. век]] се карактерише и цветањем културе и почиње грађанска култура и ствара се спој народне и античке уметности а проналазак водене пиле је омогућио развој нових облика намештаја. Од [[14. век]]а је дрво спајано са назубљивањем и отпале су гвоздени спојеви и пруге. На челу цехова стајали су стари мајстори који се бдели над редом у цеху. Цехови су издавали сведочанства и примали нове ученике а нико није осим њих могао да ради занате. == [[Ренесанса]] и [[барок]] == У [[15. век]]у се јавља оживљавање антике у [[Италија|Италији]] које је крајем века јако унапредило занатство и израду намештаја. У [[16. век]]у се ово проширује и на остале земље у [[Европа|Европи]] и раширује се овај стил који се ослободио свих строгих форми свога настанка. Поново се употребљава техника интарзије и инкрустације које су познаване још у египатској уметности и која је гајена у Оријенту и долазила је преко [[Шпанија|Шпаније]] и [[Венеција|Венеције]] и употребљавана је за украшавање шкриња, столица и клупа. Неки намештај је ипак погоднији за експонат у музејима него за употребу. Иако је ренесанса била свеобухватни процес ипак је њен центар била Италија. == [[Рококо]] == У [[барок]]у је био у [[Италија|Италији]] омиљен намештај са позлатама. У рококоу су се одлоњавали од лепота и раскошности и давали су предност лакираним намештајима са цвећем и уоквиривањима у боји. У рококоу се трудило да се докаже да намештај ствара органску целину и у њему је у [[18. век]]у дошло после строге градње у средњем веку до врхунског напретка. После се почиње јављати [[Класицизам|нови класични стил]] и на обзору је ново [[Енглеска|енглеско]] народно стварање које долази немачком намештају у помоћ и нови поднети за рађајућу се европску демократију. == Намештај у [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]] == На [[југоисточна Европа|југоисточној Европи]]- [[Мађарска]], [[Румунија]], [[Бугарска]], [[Албанија]], [[Грчка]], [[Турска]] и [[Југославија]] у раном средњем веку је било много супротности и изражавале су се тежње за осамостаљивањем на рушевинама [[Римска уметност|Римског царства]] и касније осамостаљивање од [[Византијска уметност|Византијских утицаја]] и то је сезало до [[9. век]]а у судбину [[Мађарска|Мађарске]] и [[Србија|Србије]] и других земаља овога дела Европе. Становање и стамбена култура је била у свим именованим земљама потиснута од стране [[Турска|Турске]] империје јако нападно. Главно средиште виших стремљења били су краљевски дворови, градови, манастири и племство. Израда је била вођена јужнонемачким и италијанским занатлијама и њихови се утицаји постепено шире и на сеоску средину и њихове собе. У Мађарској које је осим [[Хрватска|Хрватске]] донекле било изнимком јављају се касније повраци ка европском културном развоју. Све остале земље су подлегли утицајима оријентализма и средиште су свога интереса у стамбеној средини пренели на [[текстил]]не израђевине. Примерци намештаја су се минијатуризовали у стамбене допуне. Само после потпуног истеривања Турака из Европе [[1912]]. године вратило се у све земље опет европски начини становања. Код нас у [[Србија|Србији]] у [[ентеријер]]у [[Народно неимарство|народне архитектуре]] фигурише низак и једноставан намештај са софром и троношцима, клупе и шкриње. За госта и домаћина се израђује столовача специјална столица која је лепо украшена резбаријом. == У намештај спадају == [[Датотека:Sketchy Supermall Furniture.jpg|мини|300п||Изложба намештаја]] {{div col|colwidth=30em}} * [[витрина]], * [[кауч]], * [[кауч|двосед]], * [[кауч|тросед]], * [[кауч|угаона гарнитура]] * [[колевка]], * [[комода]], * [[кревет]], * [[кревет]]ац, * [[kredenac|креденац]], * [[ормар]], * [[отоман]], * [[плакар]], * [[полица]], * [[Регал (намештај)|регал]], * [[софа]], * [[сто (намештај)|сто]], * [[столица]], * [[столица|хоклица]], * [[фотеља]], * [[кревет|француски лежај]], * [[чивилук]] * [[шифоњер]] * [[секретер]] {{div col end}} == Галерија == <gallery> Датотека:Vrba postelja.jpg|кревет Датотека:Lundia-hylly.jpg|полица за књиге Датотека:Table set by tapiovaara.jpg|клупа са столом Датотека:VOLTAIRE Seat.jpg|фотеља Датотека:A_brown_sofa_(2005-03-03).jpg|кауч Датотека:Hocker fcm.jpg|шамлица Датотека:Salemer Münster Musikerzimmer Notenschrank.jpg|ормар Датотека:Vedel childrens furniture gh.jpg|дечји намештај Secretaire con scene bibliche.jpg|Секретер са библијским сценама ([[Музеј Мандралиска]]) </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * Dějiny nábitkového umění, F. Cimburek-Jan Halák-Karel Herain-Zdenek Wirth, [[Брно|Brno]] [[1948]]. * {{cite book |last=Blakemore |first=Robbie G. |year=2006 |title=History of interior design & furniture: from ancient Egypt to nineteenth-century Europe |publisher=J. Wiley & Sons |isbn=978-0-471-46433-4 |url=https://books.google.co.uk/books?id=NTzrAAAAMAAJ |ref=harv}} * {{cite web |last=Britannica|first=Encyclopædia|date=23. 2. 2016 |authorlink=Encyclopædia Britannica |title=Furniture |url=http://www.britannica.com/technology/furniture |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160516184633/http://www.britannica.com/technology/furniture |archivedate=16. 5. 2016 |accessdate=16. 5. 2016 |ref=harv}} * {{cite book |last=Gadalla |first=Moustafa |year=2007 |title=The Ancient Egyptian Culture Revealed |publisher=Tehuti Research Foundation |isbn=978-1-931446-27-3 |url=https://books.google.co.uk/books?id=BDWYJIx95FUC |ref=harv}} * {{cite book |last=Litchfield |first=Frederick |year=2011 |title=Illustrated History of Furniture |publisher=Arcturus Publishing |isbn=978-1-84837-803-2 |url=https://books.google.co.uk/books?id=L1SzuAAACAAJ |ref=harv}} * {{cite book |last=Lucie-Smith |first=Edward |year=1979 |title=Furniture: A Concise History |publisher=Thames and Hudson |isbn=978-0-500-18173-7 |url=https://books.google.co.uk/books?id=bSWUjwEACAAJ |ref=harv}} * {{cite book |author=Metropolitan Museum of Art |year=1999 |title=Egyptian Art in the Age of the Pyramids |location=New York |publisher=Metropolitan Museum of Art |isbn=978-0-87099-907-9 |url=https://books.google.co.uk/books?id=mxAZpKoo-YwC |ref=harv}} * {{cite book |last=Smardzewski |first=Jerzy |year=2015 |title=Furniture Design |publisher=Springer |isbn=978-3-319-19533-9 |url=https://books.google.co.uk/books?id=IeDyCQAAQBAJ |ref=harv}} * {{cite book |last=Solodow |first=Joseph B. |year=2010 |title=Latin Alive: The Survival of Latin in English and the Romance Languages |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-1-139-48471-8 |url=https://books.google.co.uk/books?id=Q6UgAwAAQBAJ |ref=harv}} * {{cite book |last=Weekley |first=Ernest |year=2013 |title=An Etymological Dictionary of Modern English |publisher=Courier Corporation |isbn=978-0-486-12287-8 |url=https://books.google.co.uk/books?id=fj_CAgAAQBAJ |ref=harv}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Furniture}} * -{''[http://www.sil.si.edu/DigitalCollections/Art-Design/garde-meuble/ Le Garde-meuble, ancien et moderne]'' (1841 -1851) Digital Exhibition of an influential French furniture magazine. Smithsonian Institution Libraries }- * vImages of furniture design available from the Visual Arts Data Service (VADS) - including images from the [https://web.archive.org/web/20080128153315/http://www.vads.ahds.ac.uk/collections/FPC.html Frederick Parker Chair Collection], [https://web.archive.org/web/20090402213026/http://www.vads.ahds.ac.uk/collections/DCA.html Design Council Archives], and the [https://web.archive.org/web/20090505141225/http://www.vads.ahds.ac.uk/collections/DCSC.html Design Council Slide Collection].}- * -{[https://web.archive.org/web/20140504205842/http://www.fabrooms.de/dictionary-of-the-history-of-furniture Dictionary of the History of Furniture]}- * -{[http://www.maltwood.uvic.ca/hoft/timeline.html History of Furniture Timeline] {{Wayback|url=http://www.maltwood.uvic.ca/hoft/timeline.html |date=20200114064922 }} From Maltwood Art Museum and Gallery, University of Victoria}- * -{[http://www.gutenberg.org/files/12254/12254-h/12254-h.htm Illustrated History Of Furniture]}- * -{[http://www.furnituremanual.com/ Furniture Guide]}- * -{[http://hearth.library.cornell.edu/ Home Economics Archive: Tradition, Research, History (HEARTH)] <br />An e-book collection of over 1,000 books on home economics spanning 1850 to 1950, created by Cornell University's [http://www.mannlib.cornell.edu/ Mann Library]. Includes several hundred works on furniture and interior design in this period, itemized in a [http://hearth.library.cornell.edu/h/hearth/bibs/applied.pdf specific bibliography].}- * -{[http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/search/collection/p15324coll10/searchterm/American%20furniture%20in%20the%20Metropolitan%20Museum%20of%20Art/field/title/mode/exact/conn/and/order/nosort ''American Furniture in The Metropolitan Museum of Art''], a fully digitized 2 volume exhibition catalog}- {{Authority control}} [[Категорија:Намештај| ]] [[Категорија:Архитектура]] [[Категорија:Уметност]] [[Категорија:Индустријски дизајн]] ijsxb25peosm1peaxg7liio4k47an38 0 211039 25139168 24496858 2022-08-05T07:38:52Z 188.120.100.5 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Милорад Мандић Манда | слика = Milorad Mandić TV Naša.png | опис_слике = Милорад Мандић на "ТВ Наша" | пуно_име = Милорад Мандић | надимак = Манда | датум_рођења = {{датум рођења|1961|5|3}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = {{зас|ФНРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2016|6|15|1961|5|3}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = {{застава|Србија}} | супружник = [[Анастасија Мандић]] | активност = [[1986]]—[[2016]]. | религија = [[Православље]] | битна улога = [[Село гори, а баба се чешља]] - Милашин <br />[[Лепа села лепо горе]] - Виљушка <br /> [[Мртав ’ладан]]-Радован | awards = | имдб = 0541805 }} [[Датотека:Свјетлопис гробa Милорада Мандића Манде, Алеја засл. гр. на Новом гр. у Биограду.jpg|мини|280x280пискел|Гроб у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] '''Милорад Мандић Манда''' ([[Београд]], [[3. мај]] [[1961]] — [[Београд]], [[15. јун]] [[2016]]) био је [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] позоришни, телевизијски, филмски глумац и ТВ водитељ. == Биографија == У својој 21. години је постао члан београдског аматерског Експерименталног драмског студија. 6 година касније је дипломирао глуму на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] у класи професора Владимира Јевтовића. Након дипломирања је постао члан београдског дечјег позоришта „Бошко Буха“. Године [[1989]]. је снимио више од 270 епизода емисије „Бајка за лаку ноћ“, приче за лаку ноћ које су се емитовале на националној телевизији. Од [[1989]]. до [[1995]]. је водио емисију за децу „С оне стране дуге“, што га је уз [[Бранко Милићевић|Бранка Коцкицу]], учинило најпопуларнијим дечјим глумцем и забављачем. Од [[1995]]. је водио емисију „Више од игре“ на [[Пинк ТВ|Пинк]]. Милорад Мандић је играо у бројним српским филмовима. Најзапаженија улога му је у филму [[Срђан Драгојевић|Срђана Драгојевића]] „[[Лепа села лепо горе]]“.А прославио се улогoм Милашина у серији "[[Село гори, а баба се чешља]]" Радоша Бајића. Био је водитељ дечије емисије "[[Тајни агент Изи]]" на [[Пинк ТВ |Пинк]] од септембра [[2002]]. до јуна [[2003]], зато што је та дечија емисија прешла на [[БК ТВ|БК телевизији]] од јуна [[2003]]. до септембра [[2004]]. Био је водитељ квиза „Узми или остави“, који се приказивао на [[Б92|телевизији Б92]]. Водио је и квиз „Ја волим Србију“, који се приказивао на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]] и квиз „[[Коло среће]]“ на [[Хепи ТВ|Хепију]] са [[Сораја Вучелић|Сорајом Вучелић]]. Преминуо је на сцени током претпремијере представе „Петар Пан“ у Установи културе „Вук Караџић”, [[15. јуна]] [[2016]]. године од последица срчаног удара.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2353872/glumcu-miloradu-mandicu-mandi-pozlilo-na-sceni.html Преминуо глумац Милорад Мандић Манда]</ref> Сахрањен је [[18. јуна]] [[2016]]. године у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана на Новом гробљу]] уз тонове своје омиљене песме "Несаница" и присуство великог броја колега. Сахрањен је поред својих глумачких колега [[Велимир Бата Живојиновић|Велимира Бате Живојиновића]] и [[Драган Николић|Драгана Николића]]. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | [[1986]]. || [[Шпадијер један живот]] || Зоран |- | [[1987]]. || [[Конац комедије]] || |- | [[1987]]. || [[Већ виђено (филм)|Већ виђено]] || Зоран |- | [[1987]]. || [[Бољи живот]] || Веселин Милић „Миле Пиле“ |- | [[1987]]. || [[Седми дан]] || |- | [[1987]] — [[1988]]. || [[Вук Караџић (ТВ серија)|Вук Караџић]] || Игрић |- | [[1988]]. || [[Браћа по матери]] || Учитељ |- | [[1988]]. || [[Сентиментална прича]] || Илија |- | [[1989]]. || [[Како је пропао рокенрол]] || |- | [[1989]]. || [[Другарица министарка]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | [[1990]]. || [[Под жрвњем]] || Душан, син Јокин |- | [[1990]]. || [[Ожалошћена породица]] || адвокат Петровић |- | [[1994]]. || [[Два сата квалитетног ТВ програма]] || Топузић |- | [[1994]]. || [[Слатко од снова]] || Дух [[Елвис Пресли|Елвиса Преслија]] |- | [[1996]]. || [[Лепа села лепо горе]] || Виљушка |- | [[1997]]. || [[Лажа и паралажа (филм)]] || вереник Батић |- | [[1998]]. || [[Купи ми Елиота]] || Мон Блан |- | [[1998]]. || [[Три палме за две битанге и рибицу]] || Терза |- | [[1998]]. || [[Ране (филм)|Ране]] || билдер |- | [[1999]]. || [[Точкови]] || Милета |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | [[2000]]. || [[Рат уживо]] || Аца |- | [[2001]]. || [[Апсолутних сто|Апсолутних 100]] || Рунда |- | [[2002]]. || [[Рингераја (филм)|Рингераја]] || Поп Пера Мацузић |- | [[2002]]. || [[Тајни агент Изи]] || Водитељ, (глас) |- | [[2002]]. || [[Мртав ’ладан]] || Радован |- | [[2003]]. || [[Сироти мали хрчки 2010]] || Шеф обезбеђења |- | [[2003]]. || [[Казнени простор (ТВ серија)|Казнени простор]] || Перица |- | [[2003]]. || [[Наша мала редакција]] || Муња |- | [[2003]]. || [[Мали свет]] || Полицајац |- | [[2004]]. || [[Пљачка Трећег рајха]] || Подбадач |- | [[2004]]. || [[Сиви камион црвене боје]] || Шеф паравојске |- | [[2004]]. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (филм)|Јесен стиже, дуњо моја]] || Скелеџија |- | [[2005]]. || [[Ми нисмо анђели 2]] || Телохранитељ |- | [[2005]]. || -{[[Дангубе!]]}- || Миле |- | [[2005]]. || -{[[Made in YU (филм)|Made in YU]]}- || Саво |- | [[2005]] — [[2006]]. || [[Идеалне везе]] || комшија Вујућ |- | [[2005]]. || [[Ивкова слава (филм из 2005)|Ивкова слава]] || Курјак |- | [[2006]]. || [[А3 – Рокенрол узвраћа ударац|Ми нисмо анђели 3]] || мајор Рахим |- | [[2007]]. || [[Клопка (филм из 2007)|Клопка]] || Инспектор |- | [[2007]]. || [[Живот је сан]] || |- | [[2007]]. || [[Коњи врани]] || скелеџија |- | [[2007]]. || [[Промени ме]] || Андрија |- | [[2007]]. || [[Позориште у кући (2007)]] || Радин |- | [[2007]]. || [[Премијер (ТВ серија)]] || Јован Петровић, премијер |- | [[2007]] — [[2008]]. || [[Вратиће се роде]] || муштерија |- | 2008. || [[Април и детективи (ТВ филм из 2008)|Април и детективи]] (ТВ филм) || Тимотије |- | [[2007]] — [[2015]]. || [[Улица липа]] || Гаги |- | [[2009]]. || [[Село гори... и тако]] || Милашин |- | [[2009]]. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија)|Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија)]] || скелеџија |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | [[2011]]. || [[Нова Година у Петловцу]] || Милашин |- | [[2012]]. || [[Будва на пјену од мора]] || професор Миле |- | [[2012]]. || [[Вир (филм)|Вир]] || |- | [[2012]]. || [[Јагодићи (ТВ серија)]] || инспектор Кунц |- | [[2013]]. || [[Певај, брате!]] || Момчило Девић Моца |- | [[2013]]. || [[Драмска трилогија 1941—1945|Равна Гора (ТВ серија)]] || Капетан Узелац |- | [[2014]]. || [[Систем (филм)|Систем]] || |- | [[2015]]. || [[Горчило - Јеси ли то дошао да ме видиш]] || Преле Обад |- | [[2013]]. || [[Последњи и први]] || доктор Ђорђевић |- | [[2015]]. || [[За краља и отаџбину]] || Капетан Узелац Тараш |- | [[2015]]. || [[Комшије (ТВ серија)]] || Корнелије |- | [[2015]]. || [[Off (филм)|Последњи и први]] || Др Ђорђевић |- | [[2016]]. || [[Браћа по бабине линије]] || Милашин |- | [[2007]] — [[2017]]. || [[Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)]] || Милашин |- | [[2017]]. || [[Повратак (филм из 2017)|Повратак]] || Лаза сликар |} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0541805|name=Милорад Мандић}} * [http://www.pressonline.rs/sr/vesti/dzet_set_svet/story/131693/Manda%3A+Polusvet+je+progla%C5%A1en+d%C5%BEet-setom.html Манда: Полусвет је проглашен џет-сетом („Прес“, 2. септембар 2010)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Tvrda-je-kaldrma-dusanovacka.sr.html Не само о послу: Милорад Мандић („Политика“, 29. мај 2011)] * {{cite web|url=https://www.topnovosti.rs/krusevac-tuguje-za-svojim-vitezom-od-carapanije/|title=Kruševac tuguje za svojim Vitezom od Čarapanije|last=|first=|work=topnovosti.rs|date=17. 6. 2016|accessdate=17. 9. 2019}} {{глумци и глумице Позоришта „Бошко Буха” Београд}} {{портал бар|Позориште|Филм|Биографија|СФР Југославија|Србија|Београд}} {{DEFAULTSORT:Мандић, Милорад}} [[Категорија:Рођени 1961.]] [[Категорија:Умрли 2016.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски телевизијски водитељи]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] [[Категорија:Глумци и глумице Позоришта „Бошко Буха” Београд]] eraceunauyxwct3kvvd3gbpzvbl2mkw 25139182 25139168 2022-08-05T08:11:00Z SimplyFreddie 231289 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/188.120.100.5|188.120.100.5]] ([[User talk:188.120.100.5|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Ранко Николић|Ранко Николић]] wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Милорад Мандић Манда | слика = Milorad Mandić TV Naša.png | опис_слике = Милорад Мандић на "ТВ Наша" | пуно_име = Милорад Мандић | надимак = Манда | датум_рођења = {{датум рођења|1961|5|3}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = {{зас|ФНРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2016|6|15|1961|5|3}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = {{застава|Србија}} | супружник = [[Анастасија Мандић]] | активност = [[1986]]—[[2016]]. | религија = [[Православље]] | битна улога = [[Село гори, а баба се чешља]] - Милашин <br />[[Лепа села лепо горе]] - Виљушка <br /> [[Мртав ’ладан]]-Радован | awards = | имдб = 0541805 }} [[Датотека:Свјетлопис гробa Милорада Мандића Манде, Алеја засл. гр. на Новом гр. у Биограду.jpg|мини|280x280пискел|Гроб у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]] '''Милорад Мандић Манда''' ([[Београд]], [[3. мај]] [[1961]] — [[Београд]], [[15. јун]] [[2016]]) био је [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] позоришни, телевизијски, филмски глумац и ТВ водитељ. == Биографија == У својој 21. години је постао члан београдског аматерског Експерименталног драмског студија. 6 година касније је дипломирао глуму на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]] у класи професора Владимира Јевтовића. Након дипломирања је постао члан београдског дечјег позоришта „Бошко Буха“. Године [[1989]]. је снимио више од 270 епизода емисије „Бајка за лаку ноћ“, приче за лаку ноћ које су се емитовале на националној телевизији. Од [[1989]]. до [[1995]]. је водио емисију за децу „С оне стране дуге“, што га је уз [[Бранко Милићевић|Бранка Коцкицу]], учинило најпопуларнијим дечјим глумцем и забављачем. Од [[1995]]. је водио емисију „Више од игре“ на [[Пинк ТВ|Пинк]]. Милорад Мандић је играо у бројним српским филмовима. Најзапаженија улога му је у филму [[Срђан Драгојевић|Срђана Драгојевића]] „[[Лепа села лепо горе]]“. Од телевизијских улога, истиче се улога Милашина у серији "[[Село гори, а баба се чешља]]" Радоша Бајића. Био је водитељ дечије емисије "[[Тајни агент Изи]]" на [[Пинк ТВ |Пинк]] од септембра [[2002]]. до јуна [[2003]], зато што је та дечија емисија прешла на [[БК ТВ|БК телевизији]] од јуна [[2003]]. до септембра [[2004]]. Био је водитељ квиза „Узми или остави“, који се приказивао на [[Б92|телевизији Б92]]. Водио је и квиз „Ја волим Србију“, који се приказивао на [[Прва српска телевизија|Првој српској телевизији]] и квиз „[[Коло среће]]“ на [[Хепи ТВ|Хепију]] са [[Сораја Вучелић|Сорајом Вучелић]]. Преминуо је на сцени током претпремијере представе „Петар Пан“ у Установи културе „Вук Караџић”, [[15. јуна]] [[2016]]. године од последица срчаног удара.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2353872/glumcu-miloradu-mandicu-mandi-pozlilo-na-sceni.html Преминуо глумац Милорад Мандић Манда]</ref> Сахрањен је [[18. јуна]] [[2016]]. године у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана на Новом гробљу]] уз тонове своје омиљене песме "Несаница" и присуство великог броја колега. Сахрањен је поред својих глумачких колега [[Велимир Бата Живојиновић|Велимира Бате Живојиновића]] и [[Драган Николић|Драгана Николића]]. == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | [[1986]]. || [[Шпадијер један живот]] || Зоран |- | [[1987]]. || [[Конац комедије]] || |- | [[1987]]. || [[Већ виђено (филм)|Већ виђено]] || Зоран |- | [[1987]]. || [[Бољи живот]] || Веселин Милић „Миле Пиле“ |- | [[1987]]. || [[Седми дан]] || |- | [[1987]] — [[1988]]. || [[Вук Караџић (ТВ серија)|Вук Караџић]] || Игрић |- | [[1988]]. || [[Браћа по матери]] || Учитељ |- | [[1988]]. || [[Сентиментална прича]] || Илија |- | [[1989]]. || [[Како је пропао рокенрол]] || |- | [[1989]]. || [[Другарица министарка]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | [[1990]]. || [[Под жрвњем]] || Душан, син Јокин |- | [[1990]]. || [[Ожалошћена породица]] || адвокат Петровић |- | [[1994]]. || [[Два сата квалитетног ТВ програма]] || Топузић |- | [[1994]]. || [[Слатко од снова]] || Дух [[Елвис Пресли|Елвиса Преслија]] |- | [[1996]]. || [[Лепа села лепо горе]] || Виљушка |- | [[1997]]. || [[Лажа и паралажа (филм)]] || вереник Батић |- | [[1998]]. || [[Купи ми Елиота]] || Мон Блан |- | [[1998]]. || [[Три палме за две битанге и рибицу]] || Терза |- | [[1998]]. || [[Ране (филм)|Ране]] || билдер |- | [[1999]]. || [[Точкови]] || Милета |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | [[2000]]. || [[Рат уживо]] || Аца |- | [[2001]]. || [[Апсолутних сто|Апсолутних 100]] || Рунда |- | [[2002]]. || [[Рингераја (филм)|Рингераја]] || Поп Пера Мацузић |- | [[2002]]. || [[Тајни агент Изи]] || Водитељ, (глас) |- | [[2002]]. || [[Мртав ’ладан]] || Радован |- | [[2003]]. || [[Сироти мали хрчки 2010]] || Шеф обезбеђења |- | [[2003]]. || [[Казнени простор (ТВ серија)|Казнени простор]] || Перица |- | [[2003]]. || [[Наша мала редакција]] || Муња |- | [[2003]]. || [[Мали свет]] || Полицајац |- | [[2004]]. || [[Пљачка Трећег рајха]] || Подбадач |- | [[2004]]. || [[Сиви камион црвене боје]] || Шеф паравојске |- | [[2004]]. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (филм)|Јесен стиже, дуњо моја]] || Скелеџија |- | [[2005]]. || [[Ми нисмо анђели 2]] || Телохранитељ |- | [[2005]]. || -{[[Дангубе!]]}- || Миле |- | [[2005]]. || -{[[Made in YU (филм)|Made in YU]]}- || Саво |- | [[2005]] — [[2006]]. || [[Идеалне везе]] || комшија Вујућ |- | [[2005]]. || [[Ивкова слава (филм из 2005)|Ивкова слава]] || Курјак |- | [[2006]]. || [[А3 – Рокенрол узвраћа ударац|Ми нисмо анђели 3]] || мајор Рахим |- | [[2007]]. || [[Клопка (филм из 2007)|Клопка]] || Инспектор |- | [[2007]]. || [[Живот је сан]] || |- | [[2007]]. || [[Коњи врани]] || скелеџија |- | [[2007]]. || [[Промени ме]] || Андрија |- | [[2007]]. || [[Позориште у кући (2007)]] || Радин |- | [[2007]]. || [[Премијер (ТВ серија)]] || Јован Петровић, премијер |- | [[2007]] — [[2008]]. || [[Вратиће се роде]] || муштерија |- | 2008. || [[Април и детективи (ТВ филм из 2008)|Април и детективи]] (ТВ филм) || Тимотије |- | [[2007]] — [[2015]]. || [[Улица липа]] || Гаги |- | [[2009]]. || [[Село гори... и тако]] || Милашин |- | [[2009]]. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија)|Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија)]] || скелеџија |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | [[2011]]. || [[Нова Година у Петловцу]] || Милашин |- | [[2012]]. || [[Будва на пјену од мора]] || професор Миле |- | [[2012]]. || [[Вир (филм)|Вир]] || |- | [[2012]]. || [[Јагодићи (ТВ серија)]] || инспектор Кунц |- | [[2013]]. || [[Певај, брате!]] || Момчило Девић Моца |- | [[2013]]. || [[Драмска трилогија 1941—1945|Равна Гора (ТВ серија)]] || Капетан Узелац |- | [[2014]]. || [[Систем (филм)|Систем]] || |- | [[2015]]. || [[Горчило - Јеси ли то дошао да ме видиш]] || Преле Обад |- | [[2013]]. || [[Последњи и први]] || доктор Ђорђевић |- | [[2015]]. || [[За краља и отаџбину]] || Капетан Узелац Тараш |- | [[2015]]. || [[Комшије (ТВ серија)]] || Корнелије |- | [[2015]]. || [[Off (филм)|Последњи и први]] || Др Ђорђевић |- | [[2016]]. || [[Браћа по бабине линије]] || Милашин |- | [[2007]] — [[2017]]. || [[Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)]] || Милашин |- | [[2017]]. || [[Повратак (филм из 2017)|Повратак]] || Лаза сликар |} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0541805|name=Милорад Мандић}} * [http://www.pressonline.rs/sr/vesti/dzet_set_svet/story/131693/Manda%3A+Polusvet+je+progla%C5%A1en+d%C5%BEet-setom.html Манда: Полусвет је проглашен џет-сетом („Прес“, 2. септембар 2010)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Tvrda-je-kaldrma-dusanovacka.sr.html Не само о послу: Милорад Мандић („Политика“, 29. мај 2011)] * {{cite web|url=https://www.topnovosti.rs/krusevac-tuguje-za-svojim-vitezom-od-carapanije/|title=Kruševac tuguje za svojim Vitezom od Čarapanije|last=|first=|work=topnovosti.rs|date=17. 6. 2016|accessdate=17. 9. 2019}} {{глумци и глумице Позоришта „Бошко Буха” Београд}} {{портал бар|Позориште|Филм|Биографија|СФР Југославија|Србија|Београд}} {{DEFAULTSORT:Мандић, Милорад}} [[Категорија:Рођени 1961.]] [[Категорија:Умрли 2016.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски телевизијски водитељи]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] [[Категорија:Глумци и глумице Позоришта „Бошко Буха” Београд]] bzqg58ux0cy67293vvezmzjf2o0mguw 4 219231 25138870 25136275 2022-08-04T20:04:55Z Марко Станојевић 66508 Шта је са гласовима? wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Манастир Љубостиња | Предлагач1 = {{u|Boleynn}} | Датум1 = 28. фебруар у 15:17 | Статус1 = изабран | Кандидат2 = Патрик Агјеманг | Предлагач2 = {{u|Боки}} | Датум2 = 7. март у 18:04 | Статус2 = изабран | Кандидат3 = Омлоп хет Нијувсблад 2021. | Предлагач3 = {{u|Vux33}} | Датум3 = 13. март у 08:00 | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач4 = {{u|ImStevan}} | Датум4 = 13. март у 19:05 | Статус4 = није прошао расправу | Кандидат5 = Белова парализа | Предлагач5 = {{u|Боки}} | Датум5 = 17. март у 23:00 | Статус5 = није прошао расправу | Кандидат6 = Римљани | Предлагач6 = {{u|Ранко Николић}} | Датум6 = 22. април у 11:20 | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Споразуми Тито—Шубашић | Предлагач7 = {{u|Ранко Николић}} | Датум7 = 22. април у 22:10 | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Joomla | Предлагач8 = {{u|Filipović Zoran|Зоран Филиповић}} | Датум8 = 23. април у 13:50 | Статус8 = није прошао расправу | Кандидат9 = Весела браћа (слика) | Предлагач9 = {{u|Nikolina Šepić}} | Датум9 = 3. мај у 18:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = УАЕ тур 2021. | Предлагач10 = {{u|Vux33}} | Датум10 = 6. мај у 12:00 | Статус10 = изабран | Кандидат11 = Гранични спор између Србије и Хрватске | Предлагач11 = {{u|Ранко Николић}} | Датум11 = 27. мај у 22:20 | Статус11 = изабран | Кандидат12 = Буч Касиди и Санденс Кид | Предлагач12 = {{u|Uroš Veličković Zmaj}} | Датум12 = 10. јун у 20:37 | Статус12 = изабран | Кандидат13 = Скакавац | Предлагач13 = {{u|Vux33}} | Датум13 = 17. јун у 13:00 | Статус13 = изабран | Кандидат14 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач14 = {{u|ImStevan}} | Датум14 = 25. јун 2022. у 19:00 | Статус14 = изабран | Кандидат15 = ЛГБТ | Предлагач15 = {{u|ImStevan}} | Датум15 = 28. јун 2022. у 18:35 | Статус15 = није изабран | Кандидат16 = Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. | Предлагач16 = {{u|Vux33}} | Датум16 = 5. јул у 18:00 | Статус16 = изабран | Кандидат17 = Приштина | Предлагач17 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум17 = 18. јул у 20:42 | Статус17 = изабран | Кандидат18 = Бутан | Предлагач18 = {{u|Марко Станојевић}} | Датум18 = 21. јул у 21:20 | Статус18 = на гласању | Кандидат19 = Бутан | Предлагач19 = {{u|Sadko}} | Датум19 = 24. јул у 00:54 | Статус19 = расправа | Кандидат19 = Дејан Медаковић }} === [[Буч Касиди и Санденс Кид]] === Расправа је прошла без неких већих примедби, зато стављам чланак на гласање. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=06|дан=17|сат=20|минут=45|крај=}} :'''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{за}}, {{уздржан}} или {{против}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} -- Као предлагач, гласам за! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:30, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:15, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Нема ту шта да се дода. Чланак је постао још и бољи са предлозима других колега аутора. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 21:20, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:28, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 22:34, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — Лепо написан чланак. Знам ко је Голдман. {{осмех}} —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:14, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:45, 11. јун 2022. (CEST) # {{против}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:25, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:01, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:21, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Гласам за! - Немам шта да додам. {{осмех}} — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 22:49, 12. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:11, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:20, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:37, 15. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} ''У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]''...rečenica iz uvoda. Laiku neće biti jasno o kom Goldmanu se radi. To jedino treba da se upotpuni. Inače sve okej, čestitke autoru. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) :: Хеј, хвала на одговору. Када сам ставио чланак на расправу увод је био нешто дужи и у себи је већ имао текст који се тицао Голдмана тј. који је објаснио да је Голдман био сценариста филма. По препоруци других корисника, изпремештао сам увод и просто нисам размишљао о тој реченици, јер у мојој глави већ знам ко је Голдман па ће, ваљда, знати и други. Хвала што си ми скренуо пажњу на ову грешку, одмах ћу је преправити. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:12, 10. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Није било сумње, али морао сам да га ставим због неких коментара против, али јасно је да је био и да ће бити добар. Још мало дораде, ја бих га турио за сјајан као што је то Боле урадио за [[Манастир Љубостиња]]. Ово треба да се врти по насловној страни да заинтересује да сви погледају овај класик. {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) :Хеј, хвала ти на лепим речима. Волео бих да могу да се сложим са тобом за статус сјајног чланка, али после две године истраживања мислим да сам изгорео што се тиче овог филма. А и не знам шта бих још ту могао да додам осим да се јавим Редфорду пре него што нас он напусти да видим шта он има да каже на све то. П.С. Нисам знао да ли да одем на твоју сзр или да ти се овде захвалим за додавање странице на гласање, али у сваком случају Хвала ти и за то! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:50, 11. јун 2022. (CEST) ::Ма хтео сам ја и да изнесем коментар док је била расправа, али сам видео да ће морати на гласање, па реко да се чувам јер мој коментар ништа не би донео кад је већ био један негативан. (Нема потребе за захвалом на сзр /тамо су само претње {{кез}} /, довољно је и овако помоћу оне опције ''захвали се''.) Јаој па ја сам заборавио да ти радиш стрипове. Има да гласам {{не}} сад ако ми не обећаш да нећеш довести један стрип чланак до овог статуса!!!! Шалим се, али бих волео. {{осмех}} Имамо три солидна стрип чланка, барем што сам ја ово радио колико сам скромно допринео: [[Надзирачи]] [[Бетмен: Убиствени виц]] [[Бетмен: Повратак Мрачног витеза]] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:56, 11. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Уводни део није у складу са правилом за добре чланке које гласи: ''Уводни пасус чланка мора да буде прилагођен енциклопедијском стилу, и треба да представи '''тему''' на начин разумљив '''лаику''' у области из које је тема чланка.'' У том смислу поред прве две реченице оправдано је оставити део који се односи на награде, као и последњу реченицу увода. Радњу филма и рецензије из уводног дела неопходно је преместити у засебну секцију. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=16|против=1|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} === [[Песма за Евровизију ’22]] === По други пут, после успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=06|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:15, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:40, 3. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=5|против=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:29, 4. јул 2022. (CEST) === [[ЛГБТ]] === После успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=05|сат=23|минут=50|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:16, 1. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 22:27, 4. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Aca|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=4|против=0|уздржаних=0|недовољно_гласова=да}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:56, 12. јул 2022. (CEST) === [[Приштина]] === Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 19. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=26|сат=18|минут=53|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Изјаснио сам се у ранијем коментару током расправе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:41, 19. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ја бих га номиновао за сјајан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:20, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лепо урађен чланак.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:09, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 16:10, 20. јул 2022. (CEST) # {{protiv}} Nisu uvažene primedbe u toku rasprave. Mislim da je ovo NPOV članak. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:24, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:46, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Похвале, подршка. Сјајно. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' # {{коментар}} Доста реченица у чланку није покривено референцама. Ово би требало да се поправи. — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 15:52, 20. јул 2022. (CEST) :::Управо сам их додао неколико, мада видећу да у наредном периоду пронађем још неке референце које би допринеле поткрепљености. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:59, 20. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=7|против=1|уздржаних=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:59, 26. јул 2022. (CEST) === [[Бутан]] === Ја се извињавам што мало касним, на одмору сам ван Србије. Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:09, 30. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=22|минут=09|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Према коментару на расправи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:35, 30. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Баш дуго нисам постављао чланак на гласање, али сам изненађен да већ 5 дана нема ниједног позитивног или негативог гласа.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:04, 4. август 2022. (CEST) == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = Монопол (игра) | Предлагач1 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум1 = 24. децембар 2017. у 16.00 | Статус1 = скинут статус | Кандидат2 = Exit (фестивал) | Предлагач2 = {{u|Miljan Simonović}} | Датум2 = 14. јул 2019. у 17.00 | Статус2 = скинут статус | Кандидат3 = Неготин | Предлагач3 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум3 = 4. фебруар 2020. у 04.00 | Статус3 = скинут статус | Кандидат4 = Rise of Nations: Rise of Legends | Предлагач4 = {{к|Вукан Ц}} | Датум4 = 2. август 2020. у 14.30 | Статус4 = скинут статус | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = | Кандидат7 = | Предлагач7 = | Датум7 = | Статус7 = | Кандидат8 = | Предлагач8 = | Датум8 = | Статус8 = | Кандидат9 = | Предлагач9 = | Датум9 = | Статус9 = | Кандидат10 = | Предлагач10 = | Датум10 = | Статус10 = }} === [[Монопол (игра)]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) :'''Гласови''' # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) # {{za}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:36, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} 4 извора, такорећи кратак и тако даље. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 21:18, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:52, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} {{Потпис Ранко}} 04:48, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 09:09, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:16, 26. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] <sup>[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]</sup> 21:52, 28. децембар 2017. (CET) ::<s>{{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 08:07, 28. фебруар 2019. (CET)</s> <small>глас је неважећи јер је прошао временски рок за гласање.</small> — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 7. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Егзит]] === Након расправе, покрећем гласање поводом скидања статуса чланку о Егзиту. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2019|месец=7|дан=22|сат=8|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач — [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:38, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:41, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} {{Obsuser потпис}} 17:06, 15. јул 2019. (CEST) # {{za}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 17:33, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 01:59, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:01, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}}— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:05, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:39, 17. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:39, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} Све је већ речено. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:47, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup><span style="color:#FFA812*">да?</span></sup>]]</strong> 06:13, 22. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 13 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Неготин]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=2|дан=11|сат=18|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:РудиЧајевац|РудиЧајевац]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|разговор]]| 18:54, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — Да има мало више података, па и некако, али у овом тренутном стању не може бити на листи добрих чланака. — [[Корисник:Вукан Ц|<font color="blue">''Вукан''</font>]] <font color="blue">[[Разговор са корисником:Вукан Ц|®]]</font> 19:05, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:08, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup>'''да?'''</sup>]] 19:17, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:22, 4. фебруар 2020. (CET) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Rise of Nations: Rise of Legends]] === Гласање траје 7 дана. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=08|дан=10|сат=13|минут=24|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Као што сам навео у коментару на сзр.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:27, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:06, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:21, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Без дилеме — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:51, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:26, 3. август 2020. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] c9nbmvz6p9xoz2rwbrhefbd2xrfrp6p 25138913 25138870 2022-08-04T20:52:03Z Sadko 25741 /* Бутан */ wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Манастир Љубостиња | Предлагач1 = {{u|Boleynn}} | Датум1 = 28. фебруар у 15:17 | Статус1 = изабран | Кандидат2 = Патрик Агјеманг | Предлагач2 = {{u|Боки}} | Датум2 = 7. март у 18:04 | Статус2 = изабран | Кандидат3 = Омлоп хет Нијувсблад 2021. | Предлагач3 = {{u|Vux33}} | Датум3 = 13. март у 08:00 | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач4 = {{u|ImStevan}} | Датум4 = 13. март у 19:05 | Статус4 = није прошао расправу | Кандидат5 = Белова парализа | Предлагач5 = {{u|Боки}} | Датум5 = 17. март у 23:00 | Статус5 = није прошао расправу | Кандидат6 = Римљани | Предлагач6 = {{u|Ранко Николић}} | Датум6 = 22. април у 11:20 | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Споразуми Тито—Шубашић | Предлагач7 = {{u|Ранко Николић}} | Датум7 = 22. април у 22:10 | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Joomla | Предлагач8 = {{u|Filipović Zoran|Зоран Филиповић}} | Датум8 = 23. април у 13:50 | Статус8 = није прошао расправу | Кандидат9 = Весела браћа (слика) | Предлагач9 = {{u|Nikolina Šepić}} | Датум9 = 3. мај у 18:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = УАЕ тур 2021. | Предлагач10 = {{u|Vux33}} | Датум10 = 6. мај у 12:00 | Статус10 = изабран | Кандидат11 = Гранични спор између Србије и Хрватске | Предлагач11 = {{u|Ранко Николић}} | Датум11 = 27. мај у 22:20 | Статус11 = изабран | Кандидат12 = Буч Касиди и Санденс Кид | Предлагач12 = {{u|Uroš Veličković Zmaj}} | Датум12 = 10. јун у 20:37 | Статус12 = изабран | Кандидат13 = Скакавац | Предлагач13 = {{u|Vux33}} | Датум13 = 17. јун у 13:00 | Статус13 = изабран | Кандидат14 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач14 = {{u|ImStevan}} | Датум14 = 25. јун 2022. у 19:00 | Статус14 = изабран | Кандидат15 = ЛГБТ | Предлагач15 = {{u|ImStevan}} | Датум15 = 28. јун 2022. у 18:35 | Статус15 = није изабран | Кандидат16 = Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. | Предлагач16 = {{u|Vux33}} | Датум16 = 5. јул у 18:00 | Статус16 = изабран | Кандидат17 = Приштина | Предлагач17 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум17 = 18. јул у 20:42 | Статус17 = изабран | Кандидат18 = Бутан | Предлагач18 = {{u|Марко Станојевић}} | Датум18 = 21. јул у 21:20 | Статус18 = на гласању | Кандидат19 = Бутан | Предлагач19 = {{u|Sadko}} | Датум19 = 24. јул у 00:54 | Статус19 = расправа | Кандидат19 = Дејан Медаковић }} === [[Буч Касиди и Санденс Кид]] === Расправа је прошла без неких већих примедби, зато стављам чланак на гласање. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=06|дан=17|сат=20|минут=45|крај=}} :'''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{за}}, {{уздржан}} или {{против}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} -- Као предлагач, гласам за! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:30, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:15, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Нема ту шта да се дода. Чланак је постао још и бољи са предлозима других колега аутора. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 21:20, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:28, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 22:34, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — Лепо написан чланак. Знам ко је Голдман. {{осмех}} —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:14, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:45, 11. јун 2022. (CEST) # {{против}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:25, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:01, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:21, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Гласам за! - Немам шта да додам. {{осмех}} — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 22:49, 12. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:11, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:20, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:37, 15. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} ''У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]''...rečenica iz uvoda. Laiku neće biti jasno o kom Goldmanu se radi. To jedino treba da se upotpuni. Inače sve okej, čestitke autoru. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) :: Хеј, хвала на одговору. Када сам ставио чланак на расправу увод је био нешто дужи и у себи је већ имао текст који се тицао Голдмана тј. који је објаснио да је Голдман био сценариста филма. По препоруци других корисника, изпремештао сам увод и просто нисам размишљао о тој реченици, јер у мојој глави већ знам ко је Голдман па ће, ваљда, знати и други. Хвала што си ми скренуо пажњу на ову грешку, одмах ћу је преправити. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:12, 10. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Није било сумње, али морао сам да га ставим због неких коментара против, али јасно је да је био и да ће бити добар. Још мало дораде, ја бих га турио за сјајан као што је то Боле урадио за [[Манастир Љубостиња]]. Ово треба да се врти по насловној страни да заинтересује да сви погледају овај класик. {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) :Хеј, хвала ти на лепим речима. Волео бих да могу да се сложим са тобом за статус сјајног чланка, али после две године истраживања мислим да сам изгорео што се тиче овог филма. А и не знам шта бих још ту могао да додам осим да се јавим Редфорду пре него што нас он напусти да видим шта он има да каже на све то. П.С. Нисам знао да ли да одем на твоју сзр или да ти се овде захвалим за додавање странице на гласање, али у сваком случају Хвала ти и за то! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:50, 11. јун 2022. (CEST) ::Ма хтео сам ја и да изнесем коментар док је била расправа, али сам видео да ће морати на гласање, па реко да се чувам јер мој коментар ништа не би донео кад је већ био један негативан. (Нема потребе за захвалом на сзр /тамо су само претње {{кез}} /, довољно је и овако помоћу оне опције ''захвали се''.) Јаој па ја сам заборавио да ти радиш стрипове. Има да гласам {{не}} сад ако ми не обећаш да нећеш довести један стрип чланак до овог статуса!!!! Шалим се, али бих волео. {{осмех}} Имамо три солидна стрип чланка, барем што сам ја ово радио колико сам скромно допринео: [[Надзирачи]] [[Бетмен: Убиствени виц]] [[Бетмен: Повратак Мрачног витеза]] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:56, 11. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Уводни део није у складу са правилом за добре чланке које гласи: ''Уводни пасус чланка мора да буде прилагођен енциклопедијском стилу, и треба да представи '''тему''' на начин разумљив '''лаику''' у области из које је тема чланка.'' У том смислу поред прве две реченице оправдано је оставити део који се односи на награде, као и последњу реченицу увода. Радњу филма и рецензије из уводног дела неопходно је преместити у засебну секцију. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=16|против=1|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} === [[Песма за Евровизију ’22]] === По други пут, после успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=06|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:15, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:40, 3. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=5|против=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:29, 4. јул 2022. (CEST) === [[ЛГБТ]] === После успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=05|сат=23|минут=50|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:16, 1. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 22:27, 4. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Aca|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=4|против=0|уздржаних=0|недовољно_гласова=да}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:56, 12. јул 2022. (CEST) === [[Приштина]] === Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 19. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=26|сат=18|минут=53|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Изјаснио сам се у ранијем коментару током расправе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:41, 19. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ја бих га номиновао за сјајан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:20, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лепо урађен чланак.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:09, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 16:10, 20. јул 2022. (CEST) # {{protiv}} Nisu uvažene primedbe u toku rasprave. Mislim da je ovo NPOV članak. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:24, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:46, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Похвале, подршка. Сјајно. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' # {{коментар}} Доста реченица у чланку није покривено референцама. Ово би требало да се поправи. — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 15:52, 20. јул 2022. (CEST) :::Управо сам их додао неколико, мада видећу да у наредном периоду пронађем још неке референце које би допринеле поткрепљености. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:59, 20. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=7|против=1|уздржаних=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:59, 26. јул 2022. (CEST) === [[Бутан]] === Ја се извињавам што мало касним, на одмору сам ван Србије. Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:09, 30. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=22|минут=09|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Према коментару на расправи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:35, 30. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Баш дуго нисам постављао чланак на гласање, али сам изненађен да већ 5 дана нема ниједног позитивног или негативог гласа.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:04, 4. август 2022. (CEST) :Живимо у чудно Вики вријеме; ''тако је како је''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:52, 4. август 2022. (CEST) == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = Монопол (игра) | Предлагач1 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум1 = 24. децембар 2017. у 16.00 | Статус1 = скинут статус | Кандидат2 = Exit (фестивал) | Предлагач2 = {{u|Miljan Simonović}} | Датум2 = 14. јул 2019. у 17.00 | Статус2 = скинут статус | Кандидат3 = Неготин | Предлагач3 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум3 = 4. фебруар 2020. у 04.00 | Статус3 = скинут статус | Кандидат4 = Rise of Nations: Rise of Legends | Предлагач4 = {{к|Вукан Ц}} | Датум4 = 2. август 2020. у 14.30 | Статус4 = скинут статус | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = | Кандидат7 = | Предлагач7 = | Датум7 = | Статус7 = | Кандидат8 = | Предлагач8 = | Датум8 = | Статус8 = | Кандидат9 = | Предлагач9 = | Датум9 = | Статус9 = | Кандидат10 = | Предлагач10 = | Датум10 = | Статус10 = }} === [[Монопол (игра)]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) :'''Гласови''' # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) # {{za}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:36, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} 4 извора, такорећи кратак и тако даље. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 21:18, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:52, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} {{Потпис Ранко}} 04:48, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 09:09, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:16, 26. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] <sup>[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]</sup> 21:52, 28. децембар 2017. (CET) ::<s>{{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 08:07, 28. фебруар 2019. (CET)</s> <small>глас је неважећи јер је прошао временски рок за гласање.</small> — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 7. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Егзит]] === Након расправе, покрећем гласање поводом скидања статуса чланку о Егзиту. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2019|месец=7|дан=22|сат=8|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач — [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:38, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:41, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} {{Obsuser потпис}} 17:06, 15. јул 2019. (CEST) # {{za}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 17:33, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 01:59, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:01, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}}— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:05, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:39, 17. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:39, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} Све је већ речено. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:47, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup><span style="color:#FFA812*">да?</span></sup>]]</strong> 06:13, 22. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 13 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Неготин]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=2|дан=11|сат=18|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:РудиЧајевац|РудиЧајевац]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|разговор]]| 18:54, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — Да има мало више података, па и некако, али у овом тренутном стању не може бити на листи добрих чланака. — [[Корисник:Вукан Ц|<font color="blue">''Вукан''</font>]] <font color="blue">[[Разговор са корисником:Вукан Ц|®]]</font> 19:05, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:08, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup>'''да?'''</sup>]] 19:17, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:22, 4. фебруар 2020. (CET) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Rise of Nations: Rise of Legends]] === Гласање траје 7 дана. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=08|дан=10|сат=13|минут=24|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Као што сам навео у коментару на сзр.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:27, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:06, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:21, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Без дилеме — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:51, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:26, 3. август 2020. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] 2tpr6e5xxpuabmptb7d4dvt7qb36283 25138997 25138913 2022-08-04T23:42:07Z Ранко Николић 97143 /* Бутан */ wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Манастир Љубостиња | Предлагач1 = {{u|Boleynn}} | Датум1 = 28. фебруар у 15:17 | Статус1 = изабран | Кандидат2 = Патрик Агјеманг | Предлагач2 = {{u|Боки}} | Датум2 = 7. март у 18:04 | Статус2 = изабран | Кандидат3 = Омлоп хет Нијувсблад 2021. | Предлагач3 = {{u|Vux33}} | Датум3 = 13. март у 08:00 | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач4 = {{u|ImStevan}} | Датум4 = 13. март у 19:05 | Статус4 = није прошао расправу | Кандидат5 = Белова парализа | Предлагач5 = {{u|Боки}} | Датум5 = 17. март у 23:00 | Статус5 = није прошао расправу | Кандидат6 = Римљани | Предлагач6 = {{u|Ранко Николић}} | Датум6 = 22. април у 11:20 | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Споразуми Тито—Шубашић | Предлагач7 = {{u|Ранко Николић}} | Датум7 = 22. април у 22:10 | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Joomla | Предлагач8 = {{u|Filipović Zoran|Зоран Филиповић}} | Датум8 = 23. април у 13:50 | Статус8 = није прошао расправу | Кандидат9 = Весела браћа (слика) | Предлагач9 = {{u|Nikolina Šepić}} | Датум9 = 3. мај у 18:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = УАЕ тур 2021. | Предлагач10 = {{u|Vux33}} | Датум10 = 6. мај у 12:00 | Статус10 = изабран | Кандидат11 = Гранични спор између Србије и Хрватске | Предлагач11 = {{u|Ранко Николић}} | Датум11 = 27. мај у 22:20 | Статус11 = изабран | Кандидат12 = Буч Касиди и Санденс Кид | Предлагач12 = {{u|Uroš Veličković Zmaj}} | Датум12 = 10. јун у 20:37 | Статус12 = изабран | Кандидат13 = Скакавац | Предлагач13 = {{u|Vux33}} | Датум13 = 17. јун у 13:00 | Статус13 = изабран | Кандидат14 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач14 = {{u|ImStevan}} | Датум14 = 25. јун 2022. у 19:00 | Статус14 = изабран | Кандидат15 = ЛГБТ | Предлагач15 = {{u|ImStevan}} | Датум15 = 28. јун 2022. у 18:35 | Статус15 = није изабран | Кандидат16 = Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. | Предлагач16 = {{u|Vux33}} | Датум16 = 5. јул у 18:00 | Статус16 = изабран | Кандидат17 = Приштина | Предлагач17 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум17 = 18. јул у 20:42 | Статус17 = изабран | Кандидат18 = Бутан | Предлагач18 = {{u|Марко Станојевић}} | Датум18 = 21. јул у 21:20 | Статус18 = на гласању | Кандидат19 = Бутан | Предлагач19 = {{u|Sadko}} | Датум19 = 24. јул у 00:54 | Статус19 = расправа | Кандидат19 = Дејан Медаковић }} === [[Буч Касиди и Санденс Кид]] === Расправа је прошла без неких већих примедби, зато стављам чланак на гласање. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=06|дан=17|сат=20|минут=45|крај=}} :'''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{за}}, {{уздржан}} или {{против}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} -- Као предлагач, гласам за! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:30, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:15, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Нема ту шта да се дода. Чланак је постао још и бољи са предлозима других колега аутора. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 21:20, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:28, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 22:34, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — Лепо написан чланак. Знам ко је Голдман. {{осмех}} —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:14, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:45, 11. јун 2022. (CEST) # {{против}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:25, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:01, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:21, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Гласам за! - Немам шта да додам. {{осмех}} — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 22:49, 12. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:11, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:20, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:37, 15. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} ''У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]''...rečenica iz uvoda. Laiku neće biti jasno o kom Goldmanu se radi. To jedino treba da se upotpuni. Inače sve okej, čestitke autoru. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) :: Хеј, хвала на одговору. Када сам ставио чланак на расправу увод је био нешто дужи и у себи је већ имао текст који се тицао Голдмана тј. који је објаснио да је Голдман био сценариста филма. По препоруци других корисника, изпремештао сам увод и просто нисам размишљао о тој реченици, јер у мојој глави већ знам ко је Голдман па ће, ваљда, знати и други. Хвала што си ми скренуо пажњу на ову грешку, одмах ћу је преправити. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:12, 10. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Није било сумње, али морао сам да га ставим због неких коментара против, али јасно је да је био и да ће бити добар. Још мало дораде, ја бих га турио за сјајан као што је то Боле урадио за [[Манастир Љубостиња]]. Ово треба да се врти по насловној страни да заинтересује да сви погледају овај класик. {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) :Хеј, хвала ти на лепим речима. Волео бих да могу да се сложим са тобом за статус сјајног чланка, али после две године истраживања мислим да сам изгорео што се тиче овог филма. А и не знам шта бих још ту могао да додам осим да се јавим Редфорду пре него што нас он напусти да видим шта он има да каже на све то. П.С. Нисам знао да ли да одем на твоју сзр или да ти се овде захвалим за додавање странице на гласање, али у сваком случају Хвала ти и за то! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:50, 11. јун 2022. (CEST) ::Ма хтео сам ја и да изнесем коментар док је била расправа, али сам видео да ће морати на гласање, па реко да се чувам јер мој коментар ништа не би донео кад је већ био један негативан. (Нема потребе за захвалом на сзр /тамо су само претње {{кез}} /, довољно је и овако помоћу оне опције ''захвали се''.) Јаој па ја сам заборавио да ти радиш стрипове. Има да гласам {{не}} сад ако ми не обећаш да нећеш довести један стрип чланак до овог статуса!!!! Шалим се, али бих волео. {{осмех}} Имамо три солидна стрип чланка, барем што сам ја ово радио колико сам скромно допринео: [[Надзирачи]] [[Бетмен: Убиствени виц]] [[Бетмен: Повратак Мрачног витеза]] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:56, 11. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Уводни део није у складу са правилом за добре чланке које гласи: ''Уводни пасус чланка мора да буде прилагођен енциклопедијском стилу, и треба да представи '''тему''' на начин разумљив '''лаику''' у области из које је тема чланка.'' У том смислу поред прве две реченице оправдано је оставити део који се односи на награде, као и последњу реченицу увода. Радњу филма и рецензије из уводног дела неопходно је преместити у засебну секцију. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=16|против=1|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} === [[Песма за Евровизију ’22]] === По други пут, после успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=06|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:15, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:40, 3. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=5|против=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:29, 4. јул 2022. (CEST) === [[ЛГБТ]] === После успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=05|сат=23|минут=50|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:16, 1. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 22:27, 4. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Aca|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=4|против=0|уздржаних=0|недовољно_гласова=да}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:56, 12. јул 2022. (CEST) === [[Приштина]] === Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 19. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=26|сат=18|минут=53|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Изјаснио сам се у ранијем коментару током расправе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:41, 19. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ја бих га номиновао за сјајан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:20, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лепо урађен чланак.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:09, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 16:10, 20. јул 2022. (CEST) # {{protiv}} Nisu uvažene primedbe u toku rasprave. Mislim da je ovo NPOV članak. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:24, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:46, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Похвале, подршка. Сјајно. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' # {{коментар}} Доста реченица у чланку није покривено референцама. Ово би требало да се поправи. — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 15:52, 20. јул 2022. (CEST) :::Управо сам их додао неколико, мада видећу да у наредном периоду пронађем још неке референце које би допринеле поткрепљености. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:59, 20. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=7|против=1|уздржаних=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:59, 26. јул 2022. (CEST) === [[Бутан]] === Ја се извињавам што мало касним, на одмору сам ван Србије. Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:09, 30. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=22|минут=09|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Према коментару на расправи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:35, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 01:42, 5. август 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Баш дуго нисам постављао чланак на гласање, али сам изненађен да већ 5 дана нема ниједног позитивног или негативог гласа.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:04, 4. август 2022. (CEST) :Живимо у чудно Вики вријеме; ''тако је како је''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:52, 4. август 2022. (CEST) == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = Монопол (игра) | Предлагач1 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум1 = 24. децембар 2017. у 16.00 | Статус1 = скинут статус | Кандидат2 = Exit (фестивал) | Предлагач2 = {{u|Miljan Simonović}} | Датум2 = 14. јул 2019. у 17.00 | Статус2 = скинут статус | Кандидат3 = Неготин | Предлагач3 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум3 = 4. фебруар 2020. у 04.00 | Статус3 = скинут статус | Кандидат4 = Rise of Nations: Rise of Legends | Предлагач4 = {{к|Вукан Ц}} | Датум4 = 2. август 2020. у 14.30 | Статус4 = скинут статус | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = | Кандидат7 = | Предлагач7 = | Датум7 = | Статус7 = | Кандидат8 = | Предлагач8 = | Датум8 = | Статус8 = | Кандидат9 = | Предлагач9 = | Датум9 = | Статус9 = | Кандидат10 = | Предлагач10 = | Датум10 = | Статус10 = }} === [[Монопол (игра)]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) :'''Гласови''' # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) # {{za}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:36, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} 4 извора, такорећи кратак и тако даље. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 21:18, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:52, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} {{Потпис Ранко}} 04:48, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 09:09, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:16, 26. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] <sup>[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]</sup> 21:52, 28. децембар 2017. (CET) ::<s>{{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 08:07, 28. фебруар 2019. (CET)</s> <small>глас је неважећи јер је прошао временски рок за гласање.</small> — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 7. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Егзит]] === Након расправе, покрећем гласање поводом скидања статуса чланку о Егзиту. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2019|месец=7|дан=22|сат=8|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач — [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:38, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:41, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} {{Obsuser потпис}} 17:06, 15. јул 2019. (CEST) # {{za}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 17:33, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 01:59, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:01, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}}— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:05, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:39, 17. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:39, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} Све је већ речено. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:47, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup><span style="color:#FFA812*">да?</span></sup>]]</strong> 06:13, 22. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 13 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Неготин]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=2|дан=11|сат=18|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:РудиЧајевац|РудиЧајевац]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|разговор]]| 18:54, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — Да има мало више података, па и некако, али у овом тренутном стању не може бити на листи добрих чланака. — [[Корисник:Вукан Ц|<font color="blue">''Вукан''</font>]] <font color="blue">[[Разговор са корисником:Вукан Ц|®]]</font> 19:05, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:08, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup>'''да?'''</sup>]] 19:17, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:22, 4. фебруар 2020. (CET) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Rise of Nations: Rise of Legends]] === Гласање траје 7 дана. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=08|дан=10|сат=13|минут=24|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Као што сам навео у коментару на сзр.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:27, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:06, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:21, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Без дилеме — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:51, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:26, 3. август 2020. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] c2rx859ulcoa7y8lh8qb8onimcnfwxc 25139000 25138997 2022-08-04T23:52:00Z Soundwaweserb 82964 /* Бутан */ wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Манастир Љубостиња | Предлагач1 = {{u|Boleynn}} | Датум1 = 28. фебруар у 15:17 | Статус1 = изабран | Кандидат2 = Патрик Агјеманг | Предлагач2 = {{u|Боки}} | Датум2 = 7. март у 18:04 | Статус2 = изабран | Кандидат3 = Омлоп хет Нијувсблад 2021. | Предлагач3 = {{u|Vux33}} | Датум3 = 13. март у 08:00 | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач4 = {{u|ImStevan}} | Датум4 = 13. март у 19:05 | Статус4 = није прошао расправу | Кандидат5 = Белова парализа | Предлагач5 = {{u|Боки}} | Датум5 = 17. март у 23:00 | Статус5 = није прошао расправу | Кандидат6 = Римљани | Предлагач6 = {{u|Ранко Николић}} | Датум6 = 22. април у 11:20 | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Споразуми Тито—Шубашић | Предлагач7 = {{u|Ранко Николић}} | Датум7 = 22. април у 22:10 | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Joomla | Предлагач8 = {{u|Filipović Zoran|Зоран Филиповић}} | Датум8 = 23. април у 13:50 | Статус8 = није прошао расправу | Кандидат9 = Весела браћа (слика) | Предлагач9 = {{u|Nikolina Šepić}} | Датум9 = 3. мај у 18:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = УАЕ тур 2021. | Предлагач10 = {{u|Vux33}} | Датум10 = 6. мај у 12:00 | Статус10 = изабран | Кандидат11 = Гранични спор између Србије и Хрватске | Предлагач11 = {{u|Ранко Николић}} | Датум11 = 27. мај у 22:20 | Статус11 = изабран | Кандидат12 = Буч Касиди и Санденс Кид | Предлагач12 = {{u|Uroš Veličković Zmaj}} | Датум12 = 10. јун у 20:37 | Статус12 = изабран | Кандидат13 = Скакавац | Предлагач13 = {{u|Vux33}} | Датум13 = 17. јун у 13:00 | Статус13 = изабран | Кандидат14 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач14 = {{u|ImStevan}} | Датум14 = 25. јун 2022. у 19:00 | Статус14 = изабран | Кандидат15 = ЛГБТ | Предлагач15 = {{u|ImStevan}} | Датум15 = 28. јун 2022. у 18:35 | Статус15 = није изабран | Кандидат16 = Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. | Предлагач16 = {{u|Vux33}} | Датум16 = 5. јул у 18:00 | Статус16 = изабран | Кандидат17 = Приштина | Предлагач17 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум17 = 18. јул у 20:42 | Статус17 = изабран | Кандидат18 = Бутан | Предлагач18 = {{u|Марко Станојевић}} | Датум18 = 21. јул у 21:20 | Статус18 = на гласању | Кандидат19 = Бутан | Предлагач19 = {{u|Sadko}} | Датум19 = 24. јул у 00:54 | Статус19 = расправа | Кандидат19 = Дејан Медаковић }} === [[Буч Касиди и Санденс Кид]] === Расправа је прошла без неких већих примедби, зато стављам чланак на гласање. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=06|дан=17|сат=20|минут=45|крај=}} :'''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{за}}, {{уздржан}} или {{против}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} -- Као предлагач, гласам за! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:30, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:15, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Нема ту шта да се дода. Чланак је постао још и бољи са предлозима других колега аутора. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 21:20, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:28, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 22:34, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — Лепо написан чланак. Знам ко је Голдман. {{осмех}} —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:14, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:45, 11. јун 2022. (CEST) # {{против}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:25, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:01, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:21, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Гласам за! - Немам шта да додам. {{осмех}} — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 22:49, 12. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:11, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:20, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:37, 15. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} ''У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]''...rečenica iz uvoda. Laiku neće biti jasno o kom Goldmanu se radi. To jedino treba da se upotpuni. Inače sve okej, čestitke autoru. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) :: Хеј, хвала на одговору. Када сам ставио чланак на расправу увод је био нешто дужи и у себи је већ имао текст који се тицао Голдмана тј. који је објаснио да је Голдман био сценариста филма. По препоруци других корисника, изпремештао сам увод и просто нисам размишљао о тој реченици, јер у мојој глави већ знам ко је Голдман па ће, ваљда, знати и други. Хвала што си ми скренуо пажњу на ову грешку, одмах ћу је преправити. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:12, 10. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Није било сумње, али морао сам да га ставим због неких коментара против, али јасно је да је био и да ће бити добар. Још мало дораде, ја бих га турио за сјајан као што је то Боле урадио за [[Манастир Љубостиња]]. Ово треба да се врти по насловној страни да заинтересује да сви погледају овај класик. {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) :Хеј, хвала ти на лепим речима. Волео бих да могу да се сложим са тобом за статус сјајног чланка, али после две године истраживања мислим да сам изгорео што се тиче овог филма. А и не знам шта бих још ту могао да додам осим да се јавим Редфорду пре него што нас он напусти да видим шта он има да каже на све то. П.С. Нисам знао да ли да одем на твоју сзр или да ти се овде захвалим за додавање странице на гласање, али у сваком случају Хвала ти и за то! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:50, 11. јун 2022. (CEST) ::Ма хтео сам ја и да изнесем коментар док је била расправа, али сам видео да ће морати на гласање, па реко да се чувам јер мој коментар ништа не би донео кад је већ био један негативан. (Нема потребе за захвалом на сзр /тамо су само претње {{кез}} /, довољно је и овако помоћу оне опције ''захвали се''.) Јаој па ја сам заборавио да ти радиш стрипове. Има да гласам {{не}} сад ако ми не обећаш да нећеш довести један стрип чланак до овог статуса!!!! Шалим се, али бих волео. {{осмех}} Имамо три солидна стрип чланка, барем што сам ја ово радио колико сам скромно допринео: [[Надзирачи]] [[Бетмен: Убиствени виц]] [[Бетмен: Повратак Мрачног витеза]] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:56, 11. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Уводни део није у складу са правилом за добре чланке које гласи: ''Уводни пасус чланка мора да буде прилагођен енциклопедијском стилу, и треба да представи '''тему''' на начин разумљив '''лаику''' у области из које је тема чланка.'' У том смислу поред прве две реченице оправдано је оставити део који се односи на награде, као и последњу реченицу увода. Радњу филма и рецензије из уводног дела неопходно је преместити у засебну секцију. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=16|против=1|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} === [[Песма за Евровизију ’22]] === По други пут, после успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=06|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:15, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:40, 3. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=5|против=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:29, 4. јул 2022. (CEST) === [[ЛГБТ]] === После успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=05|сат=23|минут=50|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:16, 1. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 22:27, 4. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Aca|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=4|против=0|уздржаних=0|недовољно_гласова=да}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:56, 12. јул 2022. (CEST) === [[Приштина]] === Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 19. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=26|сат=18|минут=53|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Изјаснио сам се у ранијем коментару током расправе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:41, 19. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ја бих га номиновао за сјајан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:20, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лепо урађен чланак.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:09, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 16:10, 20. јул 2022. (CEST) # {{protiv}} Nisu uvažene primedbe u toku rasprave. Mislim da je ovo NPOV članak. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:24, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:46, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Похвале, подршка. Сјајно. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' # {{коментар}} Доста реченица у чланку није покривено референцама. Ово би требало да се поправи. — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 15:52, 20. јул 2022. (CEST) :::Управо сам их додао неколико, мада видећу да у наредном периоду пронађем још неке референце које би допринеле поткрепљености. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:59, 20. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=7|против=1|уздржаних=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:59, 26. јул 2022. (CEST) === [[Бутан]] === Ја се извињавам што мало касним, на одмору сам ван Србије. Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:09, 30. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=22|минут=09|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Према коментару на расправи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:35, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 01:42, 5. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:51, 5. август 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Баш дуго нисам постављао чланак на гласање, али сам изненађен да већ 5 дана нема ниједног позитивног или негативог гласа.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:04, 4. август 2022. (CEST) :Живимо у чудно Вики вријеме; ''тако је како је''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:52, 4. август 2022. (CEST) == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = Монопол (игра) | Предлагач1 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум1 = 24. децембар 2017. у 16.00 | Статус1 = скинут статус | Кандидат2 = Exit (фестивал) | Предлагач2 = {{u|Miljan Simonović}} | Датум2 = 14. јул 2019. у 17.00 | Статус2 = скинут статус | Кандидат3 = Неготин | Предлагач3 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум3 = 4. фебруар 2020. у 04.00 | Статус3 = скинут статус | Кандидат4 = Rise of Nations: Rise of Legends | Предлагач4 = {{к|Вукан Ц}} | Датум4 = 2. август 2020. у 14.30 | Статус4 = скинут статус | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = | Кандидат7 = | Предлагач7 = | Датум7 = | Статус7 = | Кандидат8 = | Предлагач8 = | Датум8 = | Статус8 = | Кандидат9 = | Предлагач9 = | Датум9 = | Статус9 = | Кандидат10 = | Предлагач10 = | Датум10 = | Статус10 = }} === [[Монопол (игра)]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) :'''Гласови''' # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) # {{za}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:36, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} 4 извора, такорећи кратак и тако даље. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 21:18, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:52, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} {{Потпис Ранко}} 04:48, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 09:09, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:16, 26. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] <sup>[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]</sup> 21:52, 28. децембар 2017. (CET) ::<s>{{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 08:07, 28. фебруар 2019. (CET)</s> <small>глас је неважећи јер је прошао временски рок за гласање.</small> — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 7. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Егзит]] === Након расправе, покрећем гласање поводом скидања статуса чланку о Егзиту. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2019|месец=7|дан=22|сат=8|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач — [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:38, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:41, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} {{Obsuser потпис}} 17:06, 15. јул 2019. (CEST) # {{za}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 17:33, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 01:59, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:01, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}}— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:05, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:39, 17. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:39, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} Све је већ речено. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:47, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup><span style="color:#FFA812*">да?</span></sup>]]</strong> 06:13, 22. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 13 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Неготин]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=2|дан=11|сат=18|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:РудиЧајевац|РудиЧајевац]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|разговор]]| 18:54, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — Да има мало више података, па и некако, али у овом тренутном стању не може бити на листи добрих чланака. — [[Корисник:Вукан Ц|<font color="blue">''Вукан''</font>]] <font color="blue">[[Разговор са корисником:Вукан Ц|®]]</font> 19:05, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:08, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup>'''да?'''</sup>]] 19:17, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:22, 4. фебруар 2020. (CET) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Rise of Nations: Rise of Legends]] === Гласање траје 7 дана. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=08|дан=10|сат=13|минут=24|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Као што сам навео у коментару на сзр.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:27, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:06, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:21, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Без дилеме — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:51, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:26, 3. август 2020. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] dzqlx265oarnupfm7whvlh0bmvpk5i4 25139272 25139000 2022-08-05T09:54:38Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{/Увод}}__БЕЗСАДРЖАЈА__ <!-- == ПРИЛИКОМ АРХИВИРАЊА ИЗБАЦИТЕ {{/УВОД}}, /УКЛАЊАЊЕ И /КРАЈ. УМЕСТО /УВОД СТАВИТЕ „= За постављање =“, А УМЕСТО /УКЛАЊАЊЕ „= За уклањање“ == --> <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА ПОСТАВЉАЊЕ НА ЛИСТУ ================= --> == Постављање на списак == {{Расправа | Кандидат1 = Манастир Љубостиња | Предлагач1 = {{u|Boleynn}} | Датум1 = 28. фебруар у 15:17 | Статус1 = изабран | Кандидат2 = Патрик Агјеманг | Предлагач2 = {{u|Боки}} | Датум2 = 7. март у 18:04 | Статус2 = изабран | Кандидат3 = Омлоп хет Нијувсблад 2021. | Предлагач3 = {{u|Vux33}} | Датум3 = 13. март у 08:00 | Статус3 = изабран | Кандидат4 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач4 = {{u|ImStevan}} | Датум4 = 13. март у 19:05 | Статус4 = није прошао расправу | Кандидат5 = Белова парализа | Предлагач5 = {{u|Боки}} | Датум5 = 17. март у 23:00 | Статус5 = није прошао расправу | Кандидат6 = Римљани | Предлагач6 = {{u|Ранко Николић}} | Датум6 = 22. април у 11:20 | Статус6 = изабран | Кандидат7 = Споразуми Тито—Шубашић | Предлагач7 = {{u|Ранко Николић}} | Датум7 = 22. април у 22:10 | Статус7 = изабран | Кандидат8 = Joomla | Предлагач8 = {{u|Filipović Zoran|Зоран Филиповић}} | Датум8 = 23. април у 13:50 | Статус8 = није прошао расправу | Кандидат9 = Весела браћа (слика) | Предлагач9 = {{u|Nikolina Šepić}} | Датум9 = 3. мај у 18:00 | Статус9 = изабран | Кандидат10 = УАЕ тур 2021. | Предлагач10 = {{u|Vux33}} | Датум10 = 6. мај у 12:00 | Статус10 = изабран | Кандидат11 = Гранични спор између Србије и Хрватске | Предлагач11 = {{u|Ранко Николић}} | Датум11 = 27. мај у 22:20 | Статус11 = изабран | Кандидат12 = Буч Касиди и Санденс Кид | Предлагач12 = {{u|Uroš Veličković Zmaj}} | Датум12 = 10. јун у 20:37 | Статус12 = изабран | Кандидат13 = Скакавац | Предлагач13 = {{u|Vux33}} | Датум13 = 17. јун у 13:00 | Статус13 = изабран | Кандидат14 = Песма за Евровизију ’22 | Предлагач14 = {{u|ImStevan}} | Датум14 = 25. јун 2022. у 19:00 | Статус14 = изабран | Кандидат15 = ЛГБТ | Предлагач15 = {{u|ImStevan}} | Датум15 = 28. јун 2022. у 18:35 | Статус15 = није изабран | Кандидат16 = Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. | Предлагач16 = {{u|Vux33}} | Датум16 = 5. јул у 18:00 | Статус16 = изабран | Кандидат17 = Приштина | Предлагач17 = {{u|HoneymoonAve27}} | Датум17 = 18. јул у 20:42 | Статус17 = изабран | Кандидат18 = Бутан | Предлагач18 = {{u|Марко Станојевић}} | Датум18 = 21. јул у 21:20 | Статус18 = на гласању | Кандидат19 = Бутан | Предлагач19 = {{u|Sadko}} | Датум19 = 24. јул у 00:54 | Статус19 = расправа | Кандидат19 = Дејан Медаковић }} === [[Буч Касиди и Санденс Кид]] === Расправа је прошла без неких већих примедби, зато стављам чланак на гласање. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=06|дан=17|сат=20|минут=45|крај=}} :'''Гласови''' <!-- Гласајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{за}}, {{уздржан}} или {{против}} како бисте назначили свој став. --> # {{за}} -- Као предлагач, гласам за! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 21:30, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 21:15, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Нема ту шта да се дода. Чланак је постао још и бољи са предлозима других колега аутора. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 21:20, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 21:28, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Uw17|<font style="font-family:Monotype Corsiva;" color="#000080">''' -{Урош Вићентијевић}- '''</font>]] [[Разговор са корисником:Uw17|<span style="color:#B10304; padding:3px 1px 0px 3px">✉</span>]] 22:34, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) # {{за}} — Лепо написан чланак. Знам ко је Голдман. {{осмех}} —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:14, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 09:45, 11. јун 2022. (CEST) # {{против}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:25, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:01, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:21, 11. јун 2022. (CEST) # {{за}} -- Гласам за! - Немам шта да додам. {{осмех}} — [[Корисник:Youngeagle987|Youngeagle987]] ([[Разговор са корисником:Youngeagle987|разговор]]) 22:49, 12. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 12:11, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 12:20, 13. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 11:37, 15. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- Коментаре остављајте испод. Ради доследности употребите шаблон {{коментар}}. --> {{коментар}} ''У свом мемоарском делу Adventures in the Screen Trade Голдман је рекао о филму: „[Буч Касиди и Санденс Кид] је величанствено наративно дело, оригинално и потресно.”[18]''...rečenica iz uvoda. Laiku neće biti jasno o kom Goldmanu se radi. To jedino treba da se upotpuni. Inače sve okej, čestitke autoru. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:06, 10. јун 2022. (CEST) :: Хеј, хвала на одговору. Када сам ставио чланак на расправу увод је био нешто дужи и у себи је већ имао текст који се тицао Голдмана тј. који је објаснио да је Голдман био сценариста филма. По препоруци других корисника, изпремештао сам увод и просто нисам размишљао о тој реченици, јер у мојој глави већ знам ко је Голдман па ће, ваљда, знати и други. Хвала што си ми скренуо пажњу на ову грешку, одмах ћу је преправити. -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 23:12, 10. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Није било сумње, али морао сам да га ставим због неких коментара против, али јасно је да је био и да ће бити добар. Још мало дораде, ја бих га турио за сјајан као што је то Боле урадио за [[Манастир Љубостиња]]. Ово треба да се врти по насловној страни да заинтересује да сви погледају овај класик. {{осмех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:18, 11. јун 2022. (CEST) :Хеј, хвала ти на лепим речима. Волео бих да могу да се сложим са тобом за статус сјајног чланка, али после две године истраживања мислим да сам изгорео што се тиче овог филма. А и не знам шта бих још ту могао да додам осим да се јавим Редфорду пре него што нас он напусти да видим шта он има да каже на све то. П.С. Нисам знао да ли да одем на твоју сзр или да ти се овде захвалим за додавање странице на гласање, али у сваком случају Хвала ти и за то! -[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош Величковић]] ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 00:50, 11. јун 2022. (CEST) ::Ма хтео сам ја и да изнесем коментар док је била расправа, али сам видео да ће морати на гласање, па реко да се чувам јер мој коментар ништа не би донео кад је већ био један негативан. (Нема потребе за захвалом на сзр /тамо су само претње {{кез}} /, довољно је и овако помоћу оне опције ''захвали се''.) Јаој па ја сам заборавио да ти радиш стрипове. Има да гласам {{не}} сад ако ми не обећаш да нећеш довести један стрип чланак до овог статуса!!!! Шалим се, али бих волео. {{осмех}} Имамо три солидна стрип чланка, барем што сам ја ово радио колико сам скромно допринео: [[Надзирачи]] [[Бетмен: Убиствени виц]] [[Бетмен: Повратак Мрачног витеза]] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:56, 11. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Уводни део није у складу са правилом за добре чланке које гласи: ''Уводни пасус чланка мора да буде прилагођен енциклопедијском стилу, и треба да представи '''тему''' на начин разумљив '''лаику''' у области из које је тема чланка.'' У том смислу поред прве две реченице оправдано је оставити део који се односи на награде, као и последњу реченицу увода. Радњу филма и рецензије из уводног дела неопходно је преместити у засебну секцију. [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 10:57, 11. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=16|против=1|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} === [[Песма за Евровизију ’22]] === По други пут, после успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=03|сат=14|минут=06|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 16:06, 26. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:38, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:15, 29. јун 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 12:40, 3. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Soundwaweserb|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=5|против=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.|уздржаних=0}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:29, 4. јул 2022. (CEST) === [[ЛГБТ]] === После успешне раправе, отварам гласање за добар чланак. {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=05|сат=23|минут=50|крај=}} [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) :'''Гласови''' # {{за}} — Као особа која је написала чланак, гласам за. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:56, 28. јун 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:16, 1. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 22:27, 4. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Отворено је гласање за добар чланак. Тагујем све кориснике који су учествовали у расправи. {{пинг|HoneymoonAve27|Aca|Садко}} ''[[Википедија:Добри_чланци/Гласање#Песма за Евровизију ’22|Гласање]]'' [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 23:48, 28. јун 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=4|против=0|уздржаних=0|недовољно_гласова=да}} — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 19:56, 12. јул 2022. (CEST) === [[Приштина]] === Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:53, 19. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=07|дан=26|сат=18|минут=53|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Изјаснио сам се у ранијем коментару током расправе. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:41, 19. јул 2022. (CEST) # {{за}} Ја бих га номиновао за сјајан — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 10:20, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} Лепо урађен чланак.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 14:09, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]''' ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 16:10, 20. јул 2022. (CEST) # {{protiv}} Nisu uvažene primedbe u toku rasprave. Mislim da je ovo NPOV članak. — [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 23:24, 20. јул 2022. (CEST) # {{за}} [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 11:46, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} Похвале, подршка. Сјајно. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:53, 21. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 21:57, 21. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' # {{коментар}} Доста реченица у чланку није покривено референцама. Ово би требало да се поправи. — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 15:52, 20. јул 2022. (CEST) :::Управо сам их додао неколико, мада видећу да у наредном периоду пронађем још неке референце које би допринеле поткрепљености. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 17:59, 20. јул 2022. (CEST) {{Гласање-крај|за=7|против=1|уздржаних=0|слободно_поље=Чланак постаје добар.}} — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:59, 26. јул 2022. (CEST) === [[Бутан]] === Ја се извињавам што мало касним, на одмору сам ван Србије. Након расправе, постављам страницу на гласање. — [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:09, 30. јул 2022. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=22|минут=09|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} Према коментару на расправи. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:35, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 01:42, 5. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 01:51, 5. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:54, 5. август 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Баш дуго нисам постављао чланак на гласање, али сам изненађен да већ 5 дана нема ниједног позитивног или негативог гласа.— [[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:04, 4. август 2022. (CEST) :Живимо у чудно Вики вријеме; ''тако је како је''. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:52, 4. август 2022. (CEST) == Уклањање са списка == <!-- ==================== СЛЕДИ ДЕО ЗА УКЛАЊАЊЕ С ЛИСТЕ ================= --> {{Расправа | Кандидат1 = Монопол (игра) | Предлагач1 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум1 = 24. децембар 2017. у 16.00 | Статус1 = скинут статус | Кандидат2 = Exit (фестивал) | Предлагач2 = {{u|Miljan Simonović}} | Датум2 = 14. јул 2019. у 17.00 | Статус2 = скинут статус | Кандидат3 = Неготин | Предлагач3 = {{u|Soundwaweserb}} | Датум3 = 4. фебруар 2020. у 04.00 | Статус3 = скинут статус | Кандидат4 = Rise of Nations: Rise of Legends | Предлагач4 = {{к|Вукан Ц}} | Датум4 = 2. август 2020. у 14.30 | Статус4 = скинут статус | Кандидат5 = | Предлагач5 = | Датум5 = | Статус5 = | Кандидат6 = | Предлагач6 = | Датум6 = | Статус6 = | Кандидат7 = | Предлагач7 = | Датум7 = | Статус7 = | Кандидат8 = | Предлагач8 = | Датум8 = | Статус8 = | Кандидат9 = | Предлагач9 = | Датум9 = | Статус9 = | Кандидат10 = | Предлагач10 = | Датум10 = | Статус10 = }} === [[Монопол (игра)]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) :'''Гласови''' # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 19:23, 24. децембар 2017. (CET) # {{za}} --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:36, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} 4 извора, такорећи кратак и тако даље. [[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 21:18, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:52, 24. децембар 2017. (CET) # {{за}} {{Потпис Ранко}} 04:48, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 09:09, 25. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 12:16, 26. децембар 2017. (CET) # {{за}} --[[Корисник:MilosHaran|MilosHaran]] <sup>[[Разговор са корисником:MilosHaran|Ум?]]</sup> 21:52, 28. децембар 2017. (CET) ::<s>{{за}} --[[Корисник:Rastko Milenkovic|'''Rastko Milenković''']] ([[Разговор са корисником:Rastko Milenkovic|разговор]]) 08:07, 28. фебруар 2019. (CET)</s> <small>глас је неважећи јер је прошао временски рок за гласање.</small> — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 14:16, 7. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 8 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Егзит]] === Након расправе, покрећем гласање поводом скидања статуса чланку о Егзиту. --[[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2019|месец=7|дан=22|сат=8|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач — [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 09:55, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — --[[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 10:38, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 10:41, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 12:52, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} {{Obsuser потпис}} 17:06, 15. јул 2019. (CEST) # {{za}} --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 17:33, 15. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:MarinaSimic|Марина Симић]] ([[Разговор са корисником:MarinaSimic|разговор]]) 01:59, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 10:01, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}}— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 10:05, 16. јул 2019. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]] ([[Разговор са корисником:Novak Watchmen|разговор]]) 18:39, 17. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acamicamacaraca|<span style="color:#0047AB;">''Жиле''</span>]] <big>([[User talk:Acamicamacaraca|<span style="color:#960018;">'''✉'''</span>]])</big> 20:39, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} Све је већ речено. --[[Корисник:Zoranzoki21|<span style="color:blue;">''Z''</span><span style="color:green;">''oran''</span><span style="color:red;">''zoki''</span><span style="color:black;">''21''</span>]] [[Разговор са корисником:Zoranzoki21|<span style="color:gold;">'''(разговор)'''</span>]] 22:47, 19. јул 2019. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<font face="Metal Lord" color="#013220*">'''ВЛАДА'''</font>]] <strong>[[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup><span style="color:#FFA812*">да?</span></sup>]]</strong> 06:13, 22. јул 2019. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 13 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Неготин]] === Гласање траје 7 дана.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=2|дан=11|сат=18|минут=0|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — као предлагач.--[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 18:37, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} -- [[Корисник:РудиЧајевац|РудиЧајевац]] |[[Разговор са корисником:РудиЧајевац|разговор]]| 18:54, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — Да има мало више података, па и некако, али у овом тренутном стању не може бити на листи добрих чланака. — [[Корисник:Вукан Ц|<font color="blue">''Вукан''</font>]] <font color="blue">[[Разговор са корисником:Вукан Ц|®]]</font> 19:05, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 19:08, 4. фебруар 2020. (CET) # {{за}} — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|<sup>'''да?'''</sup>]] 19:17, 4. фебруар 2020. (CET) #{{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 19:22, 4. фебруар 2020. (CET) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} === [[Rise of Nations: Rise of Legends]] === Гласање траје 7 дана. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) {{Одбројавање|повод=|година=2020|месец=08|дан=10|сат=13|минут=24|крај=}} :'''Гласови''' # {{за}} — Као предлагач. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 15:24, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Као што сам навео у коментару на сзр.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:27, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 16:06, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} --[[Корисник:Miljan Simonović|Миљан Симоновић]] ([[Разговор са корисником:Miljan Simonović|разговор]]) 17:21, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} Без дилеме — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 17:51, 3. август 2020. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 18:26, 3. август 2020. (CEST) :'''Коментари''' {{Гласање-крај |за = 6 |уздржаних = 0 |против = 0 |недовољно_гласова = |постаје_Д = |не_постаје_Д = |укида_се_Д = да |остаје_Д = |слободно_поље = Чланак више није добар. }} {{/Крај}} [[Категорија:Радне странице Википедије]] 07jrpn6y3dv41sg63cg8fdbemai3o0c 0 228098 25139038 24364459 2022-08-05T01:39:47Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | ијекавица = | ширина = | сукоб = Протести против једностраног проглашења независности Косова и Метохије | део = | слика = Miting.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Долазак људи на протест | алтернативни_текст = | датум = [[17. фебруар|17]]—[[28. фебруар]] [[2008]]. | локација = '''[[Србија]]'''; [[Београд]], [[Нови Сад]], [[Ниш]], [[Косово и Метохија]] и други градови у Србији;<br>'''[[Босна и Херцеговина]]''' ([[Република Српска]]); [[Бања Лука]], [[Источно Сарајево]], [[Пале]]<br>'''[[Црна Гора]]'''; [[Подгорица]]<br>'''[[Аустрија]]'''; [[Беч]]<br>'''[[Чешка]]'''; [[Праг]]<br>'''[[Пољска]]'''; [[Варшава]]<br>'''[[Канада]]'''; [[Ванкувер]], [[Торонто]]<br>'''[[Сједињене Америчке Државе|САД]]'''; [[Чикаго]] | локација_генитив = | координате = | тип_мапе = | рељеф_мапе = | величина_мапе = | опис_мапе = | алтернативни_текст_мапе = | ознака_мапе = | величина_ознаке = | текст_ознаке = | географска_ширина = | географска_дужина = | територија = | акција = Демонстрације, нереди | повод = [[Рат на Косову и Метохији]]<br>[[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244]]<br>[[Војно-технички споразум у Куманову]]<br>[[Мартовски погром 2004.]]<br>[[Међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије]]<br> | узрок = | резултат = Никакав; * Максимални број од 112 држава признао једнострану [[Република Косово|независност Косова и Метохије]] до [[2017]]. године * [[Косово је Србија|Запаљена Амбасада САД у Србији]] [[21. фебруара]] [[2008]]. године * [[Друга влада Војислава Коштунице|Пад друге владе Војислава Коштунице]] и [[Избори за народне посланике Србије 2008.|ванредни парламентарни избори у мају 2008. године]] * Долазак [[ЕУЛЕКС]]-а на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] * Пребацивање и почетак нових преговора у [[Брисел]]у од [[2010]]. године * [[Криза на северу Косова и Метохије]] од [[2011]]. године и пораз [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] на [[Избори за народне посланике Србије 2012.|изборима 2012.]] године и долазак [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] на [[Влада Ивице Дачића|власт]] * [[Сукоби у Северној Македонији (2012)]] }} '''Протести против проглашења независности Косова''' обухватају низ протеста одржаних широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, у местима насељеним српском дијаспором, али и у другим градовима Европе.<ref name="Evropa">{{cite web |url=http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=87891 |title=„Косово је Србија“ широм Европе, 23. фебруар 2008 |publisher=mtsmondo.com |date=10. 6. 2010. |accessdate=24. 1. 2013. |archive-date=31. 05. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080531055551/http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=87891 |url-status=dead }}</ref> Овим протестима се изражава неслагање са декларацијом о независности Косова и [[међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије|признања тзв. Републике Косово од стране неких држава]]. Протести су почели 17. фебруара када је грпуа људи која је себе назвала ''Лидери нашег народа, демократски изабрани''<ref>{{cite web |url=http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf |title=www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf |access-date=03. 11. 2020 |archive-date=21. 08. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100821055950/http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf |url-status= }}</ref><ref>{{cite web |url=https://getosrbija.wordpress.com/2018/08/06/dokusurivanje-srbije-i-srpstva-u-planovima-vode-otadzbine-i-njegovih-zapadnih-prijatelja/ |title= https://getosrbija.wordpress.com/2018/08/06/dokusurivanje-srbije-i-srpstva-u-planovima-vode-otadzbine-i-njegovih-zapadnih-prijatelja/ }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.rtv.rs/sk/politika/msp-deklaracija-o-nezavisnosti-kim-nije-protivna-medjunarodnom-pravu_201974.html |title= }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.politika.co.rs/scc/clanak/143299/%D0%9C%D0%A1%D0%9F-%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D1%88%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE |title= }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.nspm.rs/politicki-zivot/suprotno-vucicevim-tvrdnjama-savetodavno-misljenje-msp-nije-stavilo-pecat-na-nezavisnost-tzv.-kosova.html |title= }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Cyrl-CS/11165/?NOLAYOUT=1 |title= }}</ref> прогласила [[Косово]] за независну и суверену државу. Током ових протеста било је више инцидената. == Протести у Србији == === Протести у Београду === {{маин|Косово је Србија}} У ноћи између [[17. фебруар|17]]. и [[18. фебруар]]а [[2008]]. године десили су се у [[Београд]]у први инциденти<ref name="Инциденти">{{cite web|url=http://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=17&nav_id=285229 | title = Б92. Вести. Серија инцидената у Београду, 18. фебруар 2008 | publisher = Xs4.b92.net |date=| accessdate=24. 1. 2013.}}</ref> који су уследели као реакција на једнострано проглашење независности Косова. Група хулигана<ref name="Инциденти" /> демолирала је ресторане [[Мекдоналдс|Мeкдоналдса]] на [[Славија|Славији]] и [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] у Београду. Такође су нападане и амбасаде Словеније и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="Инциденти" />. Дошло је до сукоба између демонстраната и полиције у којима је повређено више људи. Након протеста [[21. фебруар]]а, у запаљеној згради амбасаде САД пронађено је угљенисано тело 20-годишњег Зорана Вујовића из [[Нови Сад|Новог Сада]]. === Протести у Новом Саду === Дана 17. фебруара око дошло је до демонстрација и у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Оштећено је неколико излога и два возила<ref name="Инциденти" />. == Протести у бившим југословенским републикама == === Протести у Републици Српској === [[Датотека:Protesti u BL2.jpg|мини|200п|д|Протести у [[Бања Лука|Бањалуци]] [[26. фебруар]]а 2008. године.]] Протести у [[Република Српска|РС]] почели су истог дана када је проглашена независност Косова. Око 150 грађана окупило се на Тргу Крајине у Бањалуци носећи пароле „Не дамо Косово” и „Косово је срце српства”.<ref>{{cite news |last1=Čubro |first1=M. |title=Albanci slave nezavisnost |url=https://www.nezavisne.com/novosti/bih/Albanci-slave-nezavisnost/20005 |access-date=13. 5. 2021 |work=Nezavisne novine |date=17. 2. 2008 |language=sr}}</ref> Студенти [[Универзитет у Бањој Луци|Универзитета у БЛ]] су се наредни дан окуили око подне, а симболично, у 12.44 часа минутом ћутње су израрили своје незадовољство због једнострано проглашене независности Косова. Иако је протест званично био завршен око 13 часова, велики број студената је наставио протест правећи нереде испред конзулата САД, Француске и Немачке.<ref>{{cite news |last1=Mlinarević |first1=Mladena |title=Banjalučki studenti: Ne damo Kosovo |url=https://www.nezavisne.com/novosti/bih/Banjalucki-studenti-Ne-damo-Kosovo/20012 |access-date=13. 5. 2021 |work=Nezavisne novine |date=18. 2. 2008 |language=sr}}</ref> === Протести у Црној Гори === У Подгорици је у петак,22. фебруара 2008. године одржан протестни скуп против једностраног проглашења независности Косова, и као подршка влади Републике Србије у напорима да се очува КиМ унутар Србије. На протесту су говорили представници опозиционих странака, које не подржавају независност КиМ. Претпоставља се да је на скупу било око 50.000 грађана Црне Горе, који су узвикивали КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ, НЕ ДАМО КОСОВО… Такође су се чули звиждуци негодовања на помен имена држава које су признале независност Косова. Скуп је протекао мирно, без инцидената. === Протести у Словенији === Протест заказан у [[Љубљана|Љубљани]] за [[24. фебруар]], отказан је због дана жалости који је у [[Словенија|Словенији]] уведен услед изненадне смрти бившег [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] и словеначког председника и премијера [[Јанез Дрновшек|Јанеза Дрновшека]]. Савез српских друштава Словеније нови протест је заказао за [[2. март]] 2008. године<ref name="Blic">{{cite web|url=http://www.blic.rs/politika.php?id=31634 | title = Вест на сајту Блица | publisher = Blic.rs |date=| accessdate=24. 1. 2013. }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. == Протести у свету == === Протести дијаспоре === [[Датотека:Demonstracije 23.02.2008 - 02.jpg|мини|лево|300п|'''Протест Срба у Лондону''', одржан у суботу 23. фебруар 2008. у Вајтхолу, преко пута Даунинг стрита, званичне резиденције британског премијера [[Гордон Браун|Гордона Брауна]] и његових претходника.]] Протести против једнострано проглашене независности Косова одржани су у организацији удружења српских исељеника и по градовима [[Западна Европа|западне Европе]] и [[Северна Америка|Северне Америке]]. На дан проглашења независности Косова [[17. фебруар]]а 2008. године, Срби у [[Ванкувер]]у су организовали протест на који је дошло око 300 људи. У суботу [[23. фебруар]]а 2008. протести су одржани у [[Копенхаген]]у, [[Марсељ|Марсеју]], [[Цирих]]у, [[Хамбург]]у, [[Минхен]]у, [[Штутгарт]]у, [[Диселдорф]]у, [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] и [[Лондон]]у. Бројност окупљених је била поприлично различита и кретала се од око 200 људи у Марсеју до између 1000 и 1200 људи у Минхену. У градовима Немачке српским демонстрантима су се, поред [[Немци|Немаца]], придружили и локални [[Грци]] и [[Руси]]<ref name="Evropa" />. Протести су настављени у градовима Немачке и током недеље [[24. фебруар]]а 2008. године, између осталих и у [[Келн]]у, [[Нирнберг]]у и [[Дортмунд]]у, са тим да су нови скупови организовани у [[Беч]]у, [[Женева|Женеви]], [[Хаг]]у, [[Брисел]]у. Протести су одржани и у ваневропским градовима [[Торонто|Торонту]] (између 5.000 и 6.000 окупљених), Ванкуверу (око 1.000 окупљених)<ref name=autogenerated1>[http://www.digitaljournal.com/news/world/protesters-rally-on-kosovo-independence-day/article/457793 Protesters rally against Kosovo independence]</ref>, [[Калгари]]ју (око 300 окупљених), [[Винипег (град)|Винипегу]] (између 100 и 200 окупљених), [[Монтреал]]у (око 300 окупљених)<ref name=autogenerated1 />, [[Финикс]]у, [[Чикаго|Чикагу]], [[Кливленд]]у и [[Мелбурн]]у. Протест у Хагу окупио је око 300 људи, а најмногољуднији је био скуп у Бечу где се Хелден плацу окупило више од 8.000 присутних. За разлику од осталих скупова, на митингу у Бечу забележени су инциденти тако да је аустријска полиција применила силу и ухапсила неколико изгредника.<ref name="Blic" /><ref>{{Cite web |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=116766&datum=2008-02-25 |title=I dijaspora brani Kosovo |last= |first= |date=25. 2. 2008. |work= |publisher=Novosti.rs }}{{Мртва веза}}</ref> Миран протест неколико стотина окупљених одржан је [[25. фебруар]]а 2008. у [[Норвешка|норвешком]] граду [[Лихамер]]у<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=25&nav_category=640&nav_id=286323 | title = Protest Srba u Norveškoj| accessdate=20. 8. 2012.| last=| first = |date=| work = | publisher = B92}}</ref> === Остали протести === Различити протести организовани су и у неколико европских земаља које нису позитивно прихватиле једнострано проглашење независности Косова. Заједничко за ове скупове је да их углавном организују левичарска или десничарска удружења и политичке партије. У [[Праг]]у на Тргу Палацког у суботу 23. фебруара 2008. прво је протестовало око 200 неонациста, а затим и стотинак активиста опозиционих партија левице. У [[Варшава|Варшави]] је ултракатоличка Лига пољских породица организовала скуп својих стотинак активиста испред српске амбасаде. Истог дана је и око хиљаду присталица Комунистичке партије у [[Москва|Москви]] носило транспаренте на којима је изражена подршка Србији на скупу на коме је обележено 90 година од оснивања [[Црвена армија|Црвене армије]]. Комунистичка партија Грчке је организовала скуп у центру [[Атина|Атине]] који се завршио протестним маршем и паљењем заставе Сједињених Америчких Држава<ref name="Evropa" />. == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Kosovo is Serbia rally}} [[Категорија:Протести 2008.]] [[Категорија:Протести у Србији|2008]] [[Категорија:Протести у Црној Гори|2008]] [[Категорија:Протести у Републици Српској|2008]] [[Категорија:Србија у 2008.]] [[Категорија:Покрет за независност косметских Албанаца]] [[Категорија:Демонстрације у Београду]] lejpgw4dg39l13pkzksuauk16di4q53 0 230078 25138687 24566130 2022-08-04T16:44:09Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=фебруар 2020}} {{транскрипција}} {{филм| | назив=Хитлер, последњи дани | слика = Хитлер_последњи_дани_-_плакат_филма.jpg | оназив=''Der Untergang'' | година=16. феб. 2004 | жанр= [[:Категорија:Историјски филмови|историјски]], ратни | режија=[[Оливер Хиршбигел]] (Oliver Hirschbiegel) | сценарио= Бернд Ајхингер | музика=Стефан Цахаријац | улоге=[[Бруно Ганц]], [[Александра Марија Лара]] | продуцент=Бернд Ајхингер | земља=[[Њемачка|Немачка]], [[Аустрија]], [[Италија]] | компанија=Константин Филм, Њумаркет Филмс | језик=[[немачки језик|немачки]], [[руски језик|руски]] | трајање=155 мин. | имдб=0363163 }} '''''Хитлер, последњи дани''''' ({{јез-нем|Der Untergang}}) је [[њемачка|немачко]]-[[Аустрија|аустријски]] историјски [[филм]] режисера [[Оливер Хиршбигел|Оливера Хиршбигела]] (''-{Oliver Hirschbiegel}-'') из [[2004]]. године који приказује последњих дванаест дана [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] у његовом бункеру у [[Берлин]]у 1945. године. Филм је заснован на неколико књига: „У Хитлеровом бункеру“ историчара [[Јоахим Фест|Јоахима Феста]], одломцима из мемоара [[Алберт Шпер|Алберта Шпера]], мемоарима једне од Хитлерових секретарица [[Траудл Јунге]], „Хитлерови последни дани: изјава очевица“ [[Герхарт Болт|Герхарта Болта]], мемоарима доктора [[Ернст-Гантер Шенк|Ернст-Гантера Шенка]] и мемоарима [[Зигфрид Кнапе|Зигфрида Кнапеа]].<ref>{{cite book |title=1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш |date=2008 |location=Београд |pages=921}}</ref> == Радња == {{упозорење-филм}} Филм почиње снимком праве [[Траудл Јунге]] ([[Александра Марија Лара]]) која изражава кривицу и срамоту због дивљења Хитлеру у својој младости. Филм се наставља сценом из новембра 1942. у [[Вучја јама|Вучјој јами]] у [[источна Пруска|Источној Пруској]] у којој [[Адолф Хитлер]] ([[Бруно Ганц]]) ангажује 22-годишњу Јунгеову за своју личну секретарицу. Прича се наставља 20. априла 1945. у току битке за Берлин. Гласни артиљеријски удар буди Јунгеову, [[Герда Кристијан|Герду Кристијан]] и [[Констанца Манцијарли|Констанцу Манцијарли]] у њиховој заједничкој соби. Генерал [[Вилхелм Бургдорф]] обавештава Хитлера да је Берлин нападнут, а касније га генерал [[Карл Колер (генерал)|Карл Колер]] обавештава да је [[Црвена армија]] напредовала до 12 km од централног Берлина. Рајсфирер-СС [[Хајнрих Химлер]] и његов ађутант [[Херман Фегелајн]] моле Хитлера на пријему поводом његовог рођендана да напусти град. Хитлер уместо тога изјављуље да ће поразити Совјете у Берлину или ће се суочити са својим падом. Химлер одлази да преговара о условима предаје западним Савезницима без Хитлеровог знања. У другом делу града, група припадника [[Хитлерјугенд]]а ојачавају одбрану Берлина. Једног припадника ове групе отац моли да дезертира, али он одбија. У другом делу града, СС доктор [[Ернст Гинтер Шенк]] убеђује једног генерала да му дозволи да игнорише наређење о евакуацији, а затим од Шенка СС генерал [[Вилхелм Монке]] тражи да донесе све доступан медицински материјал у Рајсхканцеларију. У међувремену, Хитлер дискутује о својој [[декрет Нерон|новој политици]] [[спржена земља|спржене земље]] са својим министром наоружања [[Алберт Шпер|Албертом Шпером]], док [[Ева Браун]] организује журку за све кориснике бункера који су деморалисани артиљеријским нападима. Следећег дана, док се његова јединица бори против Црвене армије, генерал [[Хелмут Вајдлинг]] је позван у бункер да сачека своје стрељање због своје наредбе за повлачење на запад. Након објашњавања [[Ханс Кребс (генерал)|Хансу Кребсу]] и Бургдорфу да је то био неспоразум, фелдмаршал [[Вилхелм Кајтел]] унапређује Вајдлинга за заповедника све слабије одбране Берлина. Хитлер наређује јединици [[Феликс Штајнер|Феликса Штајнера]] да одбије совјетски јуриш, али га Кребс и [[Алфред Јодл]] обавештавају да Штајнер није могао да покрене напад. Пошто је из просторије истерао све осим Кајтела, Јодла, Кребса и Бургдорфа, Хитлер искљаује свој бес због наводих издајничких акција против њега и коначно признаје да је рат изгубљен. Ипак, одлучан је да остане у Берлину до самог краја, чак и ако то значи да изврши самоубиство. Након што је видео да [[Фолксштурм|регрутовани цивили]] беспотребно гину у борби, генерал Монке се предочава њиховом команданту [[Јозеф Гебелс|Јозефу Гебелсу]] да је то беспотребно жртвовање. Гебелс одговара Монкеу да не жали цивиле, јер су сами одабрали своју судбину. Хитлер губи осећај за стварност и наређује фелдмаршалу Кајтелу да успостави контакт са адмиралом [[Карл Дениц|Карлом Деницом]], за кога Хитлер верује да окупља војску на северу, и да му помогне да испланира офанзиву да поврате румунска нафтна поља. Касније [[Мартин Борман]] прекида састанак између Хитлера, Гебелса и [[Валтер Хивел|Валтера Хивела]] да би прочитао [[Герингов телеграм|поруку]] од команданта [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафеа]] [[Херман Геринг|Хермана Геринга]] у којој он тражи дозволу да преузме команду и постане шеф државе. Хитлер одговара да се Геринг ражалује, наређује његово хапшење и именује барона [[Роберт фон Грајм|Роберта фон Грајма]] за Геринговог наследника. Хитлер даље прима даље разочаравајуће вести када му Шпер признаје да није послушао Хитлерово наређење о политици спржене земље. Хитлер не кажњава Шпера, али се ни не рукује са њиме када овај одлази. За вечером Хитлер добија вести да је Химлер контактирао [[Фолке Бернадот|Фолкеа Бернадота]] у покушају да испреговара предају. Хитлер наређује фон Грајму и његовој љубавници, пробном пилоту [[Хана Рајч|Хани Рајч]] да пронађу Химлера и да се Химлеров ађутант Фегелајн доведе пред Хитлера. Пошто га је [[Ото Гинше]] обавестио да је Фегелајн напустио бункер, Нитлер наређујње да се Фегелајн погуби због издаје. [[Ернст Роберт Гравиц]], директор [[Немачки црвени крст|Немачког црвеног крста]] и одговорни за [[нацистички медицински експерименти над људима|нацистичке експерименте над људима]], тражи од Хитлера дозволу да се евакуише из Берлина због страха од совјетске одмазде за своја дела. Када је не добија, Гравиц одлази кући и убија бомбама себе и своју породицу. Те ноћи Фегелајна хапси и стреља одред [[Рајхзихерхајтсдинст]]а. Новости постају све теже како Вајдлинг обавештава Хитлера да му није остало резерви, а Монке извештава да је Црвена армија само 300 до 400 метара од Рајхсканцеларије. Хитлер убеђује своје официре да ће их спасити 12. армија генерала [[Валтер Венк|Валтера Венка]]. Пошто је напустио канцеларију, сви генерали се слажу да је то немогуће. После поноћи Хитлер диктира Јунгеовој своју последњу жељу и тестамент, пре него што се жени Евом Браун. Хитлер наређује Гебелсу да оде из Берлина, али Гебелс одбија. Хитлер позива доктора Шенка, доктора [[Вернер Хасе|Вернера Хасе]] и медицинску сестру Ерну Флегел да им се захвали за збрињавање рањеника. Доктор Хасе објашњава Хитлеру најбољи начин за самоуиство и издаје отров Хитлеровом псу Блонди. Хитлер једе свој последњи оброк и опрашта се од особља бункера. Даје [[Магда Гебелс|Магди Гебелс]] своју златну партијску значку број 1. Емотивно скрхана овим гестом. Магда покушава да убеди Хитлера да поново размисли о свом самоубиству, али Хитлер одбија. Хитлер и Ева се убијају, и онда су по његовом наређењу, обоје кремирани у дворишту Рајсхканцеларије. У међувремену Кребс се састаје са маршалом Црвене армије [[Василиј Чујков|Василијем Чујковим]] да би преговарао о условима мира, али се враћа без успеха. Гебелс виче на своје генерале, подсећајући их да ми је Хитлер забранио да се предају. [[Ханс Фриче]] напушта просторију да би покушао да преузме ствари у своје руке, али га је замало убио бесни Бургдорф. Уз помоћ СС лекара Лудвига Шрумфегера, Магда цијанидом убија своје [[гебелсова деца|шесторо деце]]. Затим она и њен супруг одлазе у двориште канцеларије, где Гебелс убија своју супругу, а затим и себе. Остатак особља бункера започиње евакуацију, док се Кребс и Бургдорф убијају. Вајдлинг радиом саопштава Берлину да је Хитлер мртав и да ће тражити тренутну обуставу ватре. Траудл, Герда и остатак СС војника који су успели да напусте бункер лутају заједно са Шенком, Монкеом и Гиншеом док покушавају да побегну из града. Хивел је успео да им се придружи, али када су стиле вести о предаји, Хивел и још неколицина се убијају. Исто се дешава у другим на које група наилази. У међувремену деца-војници су погинули у совјетском јуришу, осим Петера, који је открио да је одред нациста погубио његове родитеље. Док су војници Црвене армије удаљени само неколико улица, Траудл се одлучује да оде. Петер је вуче кроз масу војника, али се судара са пијаним воником Црвене армије. Петер је вуче за руку и она журно одлази. На срушеном мосту Петер проналази бицикл и њих двоје се возе из Берлина. Епилог затим прича судбине осталих ликова, пре него што се права Траудл поново појављује пре одјавне шпице.<ref>{{cite web |title=Хитлер, последњи дани |url=https://www.tvprogram.rs/film/hitler-poslednji-dani.a5833.html |website=Тв Програм |accessdate=22. 1. 2020}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Bruno Ganz]] || [[Адолф Хитлер]] |- | [[Александра Марија Лара]] || [[Траудл Јунге]] |- | [[Корина Харфух]] || [[Магда Гебелс]] |- | [[Улрих Матес]] || [[Јозеф Гебелс]] |- | [[Јулијана Келер]] || [[Ева Браун]] |- | [[Томас Кречман]] || [[Херман Фегелајн]] |- | [[Кристијан Редл]] || [[Алфред Јодл]] |- | [[Heino Ferch]] || [[Алберт Шпер]] |- | [[Hans Steinberg]] || [[Карл Колер (генерал)|Карл Колер]] |- | [[Götz Otto]] || Ото Гинше |- | [[André Hennicke]] || [[Вилхелм Монке]] |- | [[Ulrich Noethen]] || [[Хајнрих Химлер]] |- | [[Christian Berkel]] || [[Ернст Гинтер Шенк]] |- | [[Rolf Kanies]] || [[Ханс Кребс (генерал)|Ханс Кребс]] |- | [[Michael Mendl]] || [[Хелмут Велдинг]] |- | [[Matthias Habich]] || Вернер Хасе |- | [[Dietrich Hollinderbäumer]] || [[Роберт фон Грајм]] |- | [[Dieter Mann]] || [[Вилхелм Кајтел]] |- | [[Justus von Dohnányi]] || [[Вилхелм Бургдорф]] |- | [[Igor Bubenchikov]] || Франц Шендл |- | [[Gerald Alexander Held]] || Валтер Хевел |- | [[Thomas Thieme]] || [[Мартин Борман]] |- | [[Birgit Minichmayr]] || Герда Кристијан |- | [[Donevan Gunia]] || [[Петер Кранц]] |- | [[Heinrich Schmieder]] || [[Рохус Миш]] |- | [[Игор Романов]] || Петер Хегл |} == Занимљивости == Већи део Хитлеровог текста у овом филму је историјски тачан. Бруно Ганц је Хитлеров необични акценат увежбавао уз помоћ младог глумца који је одрастао у истом крају где и Хитлер. Ганц је проучавао и пацијенте оболеле од Паркинсонове болести да би се припремио за улогу. Ганцу је од помоћи у припреми улоге био и једини познати аудио запис Адолфа Хитлера током приватног разговора са Густавом Манерхајмом. Према изјави коју је дао Бруно Ганц, он првобитно није желео улогу Адолфа Хитлера. Од 37 ликова у овом филму, који су названи по стварним људима, Рохус Миш је једини који је био жив када је филм приказан. Већина градских екстеријера снимљена је у Санкт Петербургу, зато што у архитектури овог града има много немачког утицаја и због тога што у њему постоји много малих улица без модерних обележја, каква су велике огласне табле.<ref>{{cite web |title=Хитлер, последњи дани |url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1402962/hitler-poslednji-dani.html |website=РТС |accessdate=22. 1. 2020}}</ref> Овај филм у више наврата пародиран на [[YouTube|Јутјубу]]. Најчешћа тема тих пародија је свакодневни живот. == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=tt0363163|title=Хитлер, последњи дани}} [[Категорија:Филмови 2004.]] [[Категорија:Историјски филмови]] [[Категорија:Филмови о Другом светском рату]] [[Категорија:Немачки филмови]] [[Категорија:Филмови на немачком језику]] [[Категорија:Адолф Хитлер у фикцији]] 9fpprvj4o5uwvq4jfb8rl0jwn9u2y0w 0 235570 25138361 24647880 2022-08-04T12:29:17Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | | име = Кабел| | слика = [[Датотека:ФК Кабел Нови Сад.png|200px]]| | пуно име = Фудбалски клуб Кабел | | надимак = Кабеловци / Мали-велики клуб| | основан = [[1932]] | | стадион = [[Стадион ФК Кабел]],<br />[[Нови Сад]], [[Србија]] | | капацитет = 2000<ref>{{cite web |title=ФК Кабел |url=https://fsv.rs/fk-kabel-novi-sad/ |website=fsv.rs |access-date=2. 5. 2021.}}</ref> | | директор = | | менаџер= | | лига = [[Српска лига Војводина]] | | сезона = [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]], '''16.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] | pattern_la2=|pattern_b2=|pattern_ra2=| leftarm2=660099||body2=660099||rightarm2=660099||shorts2=660099||socks2=660099|| pattern_la1=_black_hoops|pattern_b1=_blackhoops|pattern_ra1=_black_hoops| leftarm1=DD0000|body1=DD0000||rightarm1=DD0000|shorts1=DD0000|socks1=DD0000| }} '''Кабел''' је фудбалски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Тренутно се такмичи у [[Српска лига Војводина|Српској лиги Војводина]], трећем такмичарском нивоу српског фудбала. == Историјат<ref>{{cite web |title=Историја клуба |url=https://fkkabel.rs/istorija/ |website=fkkabel.rs |accessdate=20. 5. 2019. |archive-date=25. 02. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200225094252/http://fkkabel.rs/istorija/ |url-status=dead }}</ref> == === Међуратни период === Основан је [[1932]]. као клуб радника Новосадске фабрике кабела. Уз помоћ радника фабрике купљена је опрема и направљено је прво игралиште које се налазило код некадашњег „Кулпина”. На стадиону је направљена мала зграда и којој су се налазиле свлачионице и стан за домара. До Другог светског рата председник је био Јован Курц, а други човек клуба био је Илија Бухајмер који је становао на игралишту и био домар, играч и тренер. Предратни период карактеристичан је по томе што акценат није био на такмичарским резултатима и успесима већ на окупљању и разоноди и клуб је све до почетка Другог светског рата био у најнижем рангу, Новосадској лиги која је бројала 8 до 10 клубова. === Након Другог светског рата === [[Датотека:Stadion FK Kabel.jpg|мини|десно|Стадион Кабела]] За време Другог светског рата клуб је био на прагу Мађарске лиге, али је након прве утакмице одустао и престао са радом. После завршетка Другог светског рата 1945. године поново је формиран клуб радника са предратним именом. У току 1947. године клубу је промењено име у „Металац”, али је оно било у употреби само неколико месеци и враћено му је старо име које користи и данас. Организованији рад почиње 1952. године када управа ангажује Ратомира Валока тадашњег тренера подмлатка [[ФК Војводина|ФК Војводина]]. У клуб прелази скоро цео подмладак Војводине и тада почиње да се поклања већа пажња подмлатку. Тај период је карактеристичан по томе што се у року од две године прелазе два степена. Најистакнутији играчи из тог периода били су: Кристовић (центархалф) и Јоцков (центарфор), а Јоцков је у току првенства постигао 40 голова. Кабел је 1975. године освојио титулу првака Новосадске лиге и стекао право да се бори у квалификацијама за место у Војвођанској лиги. Противник им је било [[ФК Јединство Стара Пазова|Јединство]] из [[Стара Пазова|Старе Пазове]]. У првој утакмици у Новом Саду је било 2:2, а у реваншу 1:1. Након бољег извођења пенала победио је Кабел са 4:2 и први пут се пласиро у Војвођанску лигу. Клуб био друголигаш у сезони 1987/88 и у периоду 1999−2002. Освајањем првог места у [[Српска лига Војводина|Српској лиги Војводина]] у сезони [[Српска лига Војводина 2018/19.|2018/19.]] поновио је највећи успех и пласирао се у други степен такмичења који се данас назива [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]]. == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2010/11. || style="background:#ACE1AF|5 || [[Новосадска лига]] || 2. || 30 || 18 || 7 || 5 || 50 || 26 || +24 || 61 || ''Није се квалификовао'' |- | 2011/12. || style="background:#ACE1AF|5 || [[Новосадска лига]] || 3. || 28 || 15 || 3 || 10 || 51 || 34 || +17 || 48 || ''Није се квалификовао'' |- | 2012/13. || style="background:#ACE1AF|5 || [[Новосадска лига]] || 2. || 30 || 14 || 8 || 8 || 53 || 29 || +24 || 50 || ''Није се квалификовао'' |- | 2013/14. || style="background:#ACE1AF|5 || [[Новосадска лига]] || '''2.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 30 || 21 || 5 || 4 || 63 || 24 || +39 || 68 || ''Није се квалификовао'' |- | 2014/15. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Новосадско-сремска зона]] || 11. || 30 || 11 || 6 || 13 || 39 || 32 || +7 || 39 || ''Није се квалификовао'' |- | 2015/16. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Новосадско-сремска зона]] || 7. || 30 || 11 || 10 || 9 || 50 || 43 || +7 || 43 || ''Није се квалификовао'' |- | 2016/17. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанска лига Југ]] || 2. || 30 || 18 || 6 || 6 || 54 || 28 || +26 || 60 || ''Није се квалификовао'' |- | 2017/18. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанска лига Југ]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 30 || 21 || 6 || 3 || 58 || 27 || +31 || 69 || ''Није се квалификовао'' |- | 2018/19. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина 2018/19.|Српска лига Војводина]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 29 || 24 || 2 || 3 || 71 || 20 || +51 || 74 || ''Није се квалификовао'' |- | 2019/20. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2019/20.|Прва лига Србије]] || 7. || 30 || 14 || 10 || 6 || 31 || 20 || +11 || 42 (-10) || ''Није се квалификовао'' |- | 2020/21. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2020/21.|Прва лига Србије]] || 3. || 34 || 18 || 11 || 5 || 41 || 18 || +23 || 65 || [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|Шеснаестина финала]] |- | 2021/22. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|Прва лига Србије]] || '''16.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 37 || 2 || 7 || 28 || 15 || 89 || -74 || 13 || [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|Претколо]] |- | 2022/23. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина 2022/23.|Српска лига Војводина]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|—]] |} == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији|Списак фудбалских тимова Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Спорт|Фудбал}} * [https://fkkabel.rs/ Званични сајт клуба] * [https://www.srbijasport.net/club/827-kabel/results Профил] на -{srbijasport.net}- {{Прва лига Србије у фудбалу}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Кабел]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] b1j0zl87uyhz3k0y2sk0mexcgk1vgxw 0 235782 25139041 24532584 2022-08-05T02:09:58Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Музички састав | име = Прти Бее Гее | боја_позадине = група | слика = | опис_слике = Прти Бее Гее у пуном саставу: [[Москри]], [[Микри Маус]] и Еуфрат | ширина_слике = | пејзажно = да | алијас = | оснивање = | жанр = [[Хип-хоп]] , [[Фанк]] | активни_период = од [[2000]]. | садашњи_чланови = [[Микри Маус]]<br />[[Еуфрат Курајбер]] | бивши_чланови = [[Давор Бобић Москри|Москри Локо Пајдоман]] (†2005) | издавачка_кућа = [[Тејк ит ор лив ит]]<br />[[One Records]]<br />[[Реп картел]]<br />[[Mad Tune Records]] | везани_чланци = | место = Србија (Београд) }} '''-{Прти Бее Гее}-''' је [[хип-хоп]] и [[фанк]] група из [[Београд]]а. Основали су је [[Давор Бобић Москри|Москри]] (који је био најстарији и сматрали су га вођом и идејним творцем<ref>[http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6186 Једног лепог дана у Маринковој Бари...] {{Wayback|url=http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6186 |date=20080401060251 }}, Попбокс, 23. јануар 2008.</ref>), [[Еуфрат (репер)|Еуфрат (Никола Јарневић)]] и [[Микри Маус|Микри Маус (Никола Јелић)]] 2000. године. До првог појављивања у јавности и на радију СКЦ-a дошло је захваљујући подршци групе [[Београдски синдикат]].<ref>{{cite web|title=Биографија бенда |url=https://srbijarap.wordpress.com/2011/11/12/prti-bee-gee/ |website=Србија Реп |accessdate=1. 11. 2018}}</ref> Прва песма, „Пајп“, пуштена је на радију СКЦ 2001. године, а убрзо су за „-{One Records}-“ снимили и свој први албум „[[Грејтест хитс]]“ (2002. године). Група је врло брзо постала популарна међу представницима старије хип-хоп генерације и у андерграунд реп круговима и широм региона због стихова пуних црног хумора и описа наркоманије(због чега је и њихов реп добио назив хероин-реп).<ref>{{cite web |title=O Пртију на Попбоксу |url=http://www.popboks.com/tema/moskri.shtml |website=Попбокс |access-date=03. 10. 2018 |archive-date=12. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080312145516/http://www.popboks.com/tema/moskri.shtml |url-status=unfit }}</ref> Та синтагма (хероин-реп) појављује се и у песми ''Ер Макс'' (''Air Max'').<ref>{{cite web|title=Текст поменуте песме |url=https://tekstovi.net/2,3351,41613.html |website=Текстови.нет |accessdate=7. 11. 2018}}</ref> Овакви експлицитни текстови су их, уз често помињање насиља, оружја и дроге, сврстали у српску варијанту гангстерског репа. Ово је изазвало критике о слављењу наркоманије и глорификације криминала.<ref>{{cite web|title=Биографија бенда |url=http://www.svastara.com/muzika/?biografija=610 |website=Сваштара |accessdate=1. 11. 2018}}</ref> Велики ударац за групу била је смрт [[Давор Бобић Москри|Москрија]] (25. август 2005). Након Москријеве смрти, Микри Маус и Еуфрат су наставили да раде и 2006. године снимили су албум „[[Москри 77-05|Москри]]“ који је посвећен њиховом преминулом члану. Трећи албум, под називом „Тачно у пре подне!!!“ снимају 2007. године. Четврти албум, под називом „Без шечера“, издат је у октобру 2011. године. Пети албум, под називом „Петарда“, издат је у мају 2016. године. У јуну 2021. године крећу да воде хип хоп емисију "Емсиклопедија" које су и аутори,на радију Београд 202 Најпознатији концерти ове групе одржани су у СКЦ децембра 2003. када су били предгрупа [[Bad Copy|Бед Копију]] и наступ на [[Егзит]]у 2005.<ref>[http://www.exitfest.org/index.php?option=com_content&task=view&id=479&Itemid=87 Сатница по бинама], [[Егзит]] 2005, Брејн векејшон сцена, петак 8. јул</ref> године када наступају са значајним бројем београдских репера на сцени „Брејн векејшон“. Учествовали су у пројекту [[43zla|43зла]] заједно са [[Тимбе|Тимбет]]ом, [[Ајс Нигрутин]]ом и [[Бвана|Бваном]]. == О именима == Име за групу нису узели од „посрбљене“ варијанте изговора енглеске речи -{''pretty''}-, већ је везано за догађај у вези са [[Давор Бобић Москри|Москријем]] када је био у Црној Гори, где је био на одслужењу војног рока, и једном приликом је реповао свом класићу своју верзију Рамбове песме „Смрт попа Мила Јововића“, након чега му је овај одговорио „Ајде, прти бе-ге!“ што је у локалном [[сленг]]у требало да значи „Ајде, бежи (пали) Београђанине (бе-ге — БГ, скраћеница за Београд)“.<ref>[http://pedjapopovic.info/intervju-prti-bee-gee-u-gudri-nije-spas/ Intervju, Prti Bee Gee: U GUDRI NIJE SPAS | pedjapopovic.info{{Ботовски наслов}}]</ref> Надимци Москрија и Микри Мауса су настали из шатровачког. Надимак Москри је Бобић узео од шатровачког „кримос“. Јелића су у комшилуку већ звали „миш“ (транскрибовано с енглеског „маус“ [енг. ''mouse'']), па је само прилагодио у крими миша односно Микри Маус. Еуфрат је настао као фора, кад је неко у њиховом друштву рекао: ''Види га овај Еуфрат''.<ref>{{cite web |title=О именима |url=http://www.popboks.com/article/6186 |website=Попбокс |accessdate=1. 11. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180123190915/http://www.popboks.com/article/6186 |archive-date=23. 01. 2018 |url-status=dead }}</ref> == О Москрију == Генерација одрастала 90-их у Београду добила је своју прву икону. [[Давор Бобић Москри|Давор Бобић]], познатији као Мос-Кри, спиритус мовенс београдске хип-хоп сцене, преминуо је 25. августа 2005. године у раним јутарњим часовима у Београду. Фронтмен групе Прти Бее Гее Мос-Кри остаће упамћен као један од најхаризматичнијих лиричара новог реп таласа који се обликовао 90-их, а испливао на површину у последњих пар година. И поред медијски експониранијих састава као што су [[Београдски синдикат|Београдски Синдикат]], [[V.I.P.]] и њихових деби албума који су дефинисали сцену, многи ће живот у Србији с краја 20. века заувек радије везивати за брутално искрене фаталистичке риме и јединствену појаву особе која се крила иза псеудонима Мос-Кри. Непорециво најталентованији аутор и текстописац у групи, Мос-Кри никада није доминирао Прти Бее Гее нумерама. Његове кратке, мрзовољне деонице, углавном уметнуте негде између, код фанова су посебно вредноване и дочекиване као кулминација болног Прти хумора, моменат који се нестрпљиво ишчекује кроз читаву песму. Репутација Прти Бее Гее репера као антихероја српске хип-хоп сцене проширила се престоницом након што се Радио СКЦ први усудио да емитује психоделични демо снимак Пајп, који је убрзо постао ундергроунд феномен. Окарактерисани као хероин-рап, Прти Бее Гее су брзо привукли пажњу старијих хип-хопера аутентичношћу својих текстова и бескомпромисношћу музичке подлоге, и млађих слушалаца са имиџом забрањене музике која се не пушта у присуству старијих укућана. Убрзо након тога, креће и контроверза у оквиру хип-хоп заједнице око тога да ли је с Пртијевцима рап коначно отишао предалеко. Оправдано се поставило питање да ли Прти Бее Гее својим описима џанки свакодневице глорификују наркоманију. И док се музичка јавност питала како се суочити с бруталношћу садржине њиховог албума Грејтест хитс, већина транзиционе омладине препознала је искривљени смисао за хумор, речник и дух који се из ноћи у ноћ провлачи кроз прљаве београдске хаусторе, и оберучке је пригрлила овај деби. == Дискографија == * ''[[Грејтест хитс]]'' (2002) * ''[[Москри 77-05]]'' (2006) * ''[[Тачно у пре подне]]'' (2007) * ''[[Без шечера]]'' (2011) * ''[[Петарда (албум)|Петарда]]'' (2016) *''[[Пет+1]]'' (2021) == Види још == * [[Српски хип хоп]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.myspace.com/prtibeegee Прти Бее Гее] на [[Мајспејс]]у * [https://web.archive.org/web/20080312145516/http://www.popboks.com/tema/moskri.shtml Посвећено Москрију], Попбокс, 30. август 2005 * [https://web.archive.org/web/20080312144422/http://www.popboks.com/albumi/moskri.shtml Албум Москри], Попбокс, 23. јануар 2007 * [http://www.svastara.com/muzika/?izvodjac=610 Прти Бее Гее], текстови песама на сајту Сваштара {{Прти Бее Гее}} [[Категорија:Прти Бее Гее| ]] [[Категорија:Српске хип хоп групе]] [[Категорија:Музичке групе из Београда]] [[Категорија:Музичке групе основане 2000.]] qpbtib3klemhidtsf725mu2v1fh8pbd 0 237664 25139443 24109577 2022-08-05T11:38:25Z 109.106.233.98 /* Премијери у 21. веку */ wikitext text/x-wiki {{превод}} Ово је списак '''[[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]''' и државе претходнице [[Краљевство Велика Британија|Краљевине Велике Британије]]. У модерном смислу први премијер Велике Британије је био [[Роберт Волпол]] који је преузео кабинет [[1721]]. године. Тренутни премијер Уједињеног краљевства је [[Борис Џонсон]]. <div style="text-align:center; width:35em; margin:1em 5em;"> '''Легенда боја''' <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; text-align:left; border:1px solid gray; padding:0.2em;"> {{legend|{{виговци/meta/color}}|[[Виговци]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|#3333CC|[[Торијевци]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{Conservative Party (UK)/meta/color}}|[[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативци]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{Peelite/meta/color}}|[[Пилити|Пилити/виговци]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{Liberal Party (UK)/meta/color}}|[[Либерална партија (Уједињено Краљевство)|Либерали]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{Labour Party (UK)/meta/color}}|[[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристи]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{National Labour Party (UK)/meta/color}}|[[Национална лабурустичка партија|Национал-лабуристи]]|border=1px solid #AAAAAA}} </div> </div> {{clear}} == Премијери у 18. веку == Током [[18. век]]а премијери су били премијеру [[Краљевство Велика Британија|Краљевине Велике Британије]] (формирана [[Закони о Унији из 1707.|Законом о унији]] из [[1707]]. године када су се ујединиле [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] и [[Краљевина Шкотска|Шкотска]]). [[Роберт Харли]] и [[Сидни Годолфин]] су формирали владе током владавине [[Ана од Велике Британије|краљице Ане]], али они нису били премијери. <onlyinclude> <noinclude><noinclude><noinclude> {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! </noinclude>Име ! width=60|Портрет ! width=70|Ступио на дужност ! width=70|Напустио дужност ! width=80|Странка ! width=180|Друге држане министарске функције ! Напомене и кључни догађаји |- <noinclude>! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | </noinclude> | width=135|[[Роберт Волпол|сер Роберт Волпол]]<br />''(од 1742. као гроф од Орфорда)'' | [[Датотека:Jean-Baptiste van Loo - Robert Walpole.jpg|60px]] | [[4. април]] [[1721]]. | [[11. фебруар]] [[1742]]. | [[виговци]] | [[Први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | Сматра се за првог премијера у модерном смислу; банкрот [[Компанија Јужних мора|Компаније Јужних мора]]; критикован због лошег учинка Велике Британије у [[Рат за Џенкинсово уво|Рату за Џенкинсово уво]]. |- <noinclude>! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | </noinclude> | [[Спенсер Комптон, 1. гроф од Вилмингтона|гроф од Вилмингтона]] | [[Датотека:Earl of wilmington.png|60px]] | [[16. фебруар]] [[1742]]. | [[2. јул]] [[1743]]. | виговци | [[први лорд Трезора]] | увећао порезе на алкохолна пића; лошег здравља највећи део мандата премијера, владу ''[[de facto]]'' водио [[Џон Картрет]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | </noinclude> | [[Хенри Пелам]] | [[Датотека:Henry Pelham.jpg|60px]] | [[27. август]] [[1743]]. | [[6. март]] [[1754]]. | виговци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | реорганизација [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске морнарице]]; [[Јакобитски устанак]] из 1745.; усвајање [[грегоријански календар|грегоријанског календара]]; [[Акт о браку из 1753.]]; помогао завршетак [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]].<includeonly> |}</includeonly></onlyinclude> |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Томас Пелам-Холс,1. војвода од Њукасла на Тајну|војвода од Њукасла]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:ThomasPelham-Holles.jpg|60px]] | [[16. март]] [[1754]]. | [[16. новембар]] [[1756]]. | виговци | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | водио [[Краљевство Велика Британија|Велику Британију]] у [[Седмогодишњи рат]] против [[Краљевство Француска|Француске]] у [[Северна Америка|Северној Америци]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Кевендиш, 4. војвода од Девоншира|војвода од Девоншира]] | [[Датотека:William Cavendish, 4th Duke of Devonshire.JPG|60px]] | [[16. новембар]] [[1756]]. | [[25. јун]] [[1757]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома лордова]] | владу водио углавном [[Вилијам Пит, 1. гроф од Чатама|Вилијам Пит Старији]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Томас Пелам-Холс, 1. војвода од Њукасла на Тајну|војвода од Њукасла]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:ThomasPelham-Holles.jpg|60px]] | [[2. јул]] [[1757]]. | [[26. мај]] [[1762]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома лордова]] | Велика Британија је добила више утицаја у међународој политици због Седмогодишњег рата; рат је углавном водио Пит Старији као државни секретар. |- ! style="background:#33c;"| | [[Џон Стјуарт, 3. гроф од Бјута|гроф од Бјута]] | [[Датотека:JohnStuartBute.jpg|60px]] | [[26. мај]] [[1762]]. | [[8. април]] [[1763]]. | [[торијевци]] | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | окончао доминацију виговаца и Седмогодишњи рат |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Џорџ Гренвил]] | [[Датотека:George Grenville.png|60px]] | [[16. април]] [[1763]]. | [[13. јул]] [[1765]]. | виговци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | смањио домаће порезе на штету колонија; увео [[Акт о таксеним маркама из 1765.]] (што је на крају довело до [[Америчка револуција|Америчке револуције]]). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Чарлс Вотсон-Вентворт, 2. маркиз од Рокингама|маркиз од Рокингама]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:2nd Marquess of Rockingham cropped.jpg|60px]] | [[13. јул]] [[1765]]. | [[30. јул]] [[1766]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома лордова]] | укинуо контроверзни [[Акт о таксеним]] маркама из 1765, подстакнут протестима америчких колониста и британских индустријалаца погођених њиме. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Пит, 1. гроф од Чатама|гроф од Чатама, „Вилијам Пит Старији“]] | [[Датотека:Elderpitt.jpg|60px]] | [[30. јул]] [[1766]]. | [[14. октобар]] [[1768]]. | виговци | [[лорд чувар државног печата]] | први прави [[империјализам|империјалиста]]; заслужан за стварање [[Британска империја|Британске империје]]; индиректно одговоран за [[Француска револуција|Француску револуцију]] (због француског пораза од Британаца у Канади). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Огастус Фицрој, 3. војвода од Графтона|војвода од Графтона]] | [[Датотека:Grafton3.JPG|60px]] | [[14. октобар]] [[1768]]. | [[28. јануар]] [[1770]]. | виговци | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | покушао да се измири са британским колонијама. |- ! style="background:#33c;"| | [[Фредерик Норт, Лорд Норт|лорд Норт]] | [[Датотека:Nathaniel Dance Lord North.jpg|60px]] | [[28. јануар]] [[1770]]. | [[22. март]] [[1782]]. | торијевци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | водио Велику Британију у [[Америчка револуција|Америчку револуцију]], направио неколико тактичких грешака; [[бунт лорда Гордона]]; поднео оставку након [[гласање о неповерењу|гласања о неповерењу]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Чарлс Вотсон-Вентворт, 2. маркиз од Рокингама|маркиз од Рокингама]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:2nd Marquess of Rockingham.jpg|60px]] | [[27. март]] [[1782]]. | [[1. јул]] [[1782]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | признао независност [[Сједињене Америчке Државе|САД]]; почео процес политичких реформи (преминуо током мандата). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Пети, 2. гроф од Шелберна|гроф од Шелберна]] | [[Датотека:Shelburne.jpg|60px]] | [[4. јул]] [[1782]]. | [[2. април]] [[1783]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | планирао политичке реформе; осигурао мир са [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Краљевство Француска|Француском]] и [[Шпанија|Шпанијом]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Кевендиш-Бентинк, 3. војвода од Портланда|војвода од Портланда]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:W h cavendish-bentinck.jpg|60px]] | [[2. април]] [[1783]]. | [[19. децембар]] [[1783]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | номинални вођа [[Фокс-Нортова коалиција|Фокс-Нортове коалиције]]; покушао да реформише [[Британска источноиндијска компанија|Британску источноиндијску компанију]], али га спречио [[Џорџ III]]. |- ! style="background:#33c;"| | [[Вилијам Пит Млађи]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Pitt the Younger.jpg|60px]] | [[19. децембар]] [[1783]]. | [[14. март]] [[1801]]. | торијевци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | [[Акт о Индији из 1784.]]; покушао да уклони [[труле општине]]; лично се супротстављао [[трговина робљем|трговини робљем]]; смањио је [[национални дуг]] услед побуне северноамеричких колонија; [[Тројна алијанса (1788)|Тројна алијанса]]; [[Уставни закон из 1791.]]; рат са Француском од 1793; увео први [[порез на доходак]]; [[Закони о унији из 1800.|Акт о унији из 1800.]] |} == Премијери у 19. веку == Премијери током 19. века су били премијери [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске]], након [[Закони о унији из 1800.|Закона о унији из 1800.]] (који су ујединили [[Краљевство Ирска|Краљевство Ирску]] са [[Краљевство Велика Британија|Краљевством Великом Британијом]]). {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! </noinclude>Име ! width=60|Портрет ! width=70|Ступио на дужност ! width=70|Напустио дужност ! width=80|Странка ! width=180|Друге држане министарске функције ! Напомене и кључни догађаји |- ! style="background:#33c;"| | width=135|[[Хенри Адингтон, 1. виконт Сидмута|Хенри Адингтон]] | [[Датотека:Henry Addington.jpg|60px]] | [[17. март]] [[1801]]. | [[10. мај]] [[1804]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | преговарао [[Амијенски мир]] са Француском 1802. |- ! style="background:#33c;"| | [[Вилијам Пит Млађи]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Pitt the Younger.jpg|60px]] | [[10. мај]] [[1804]]. | [[23. јануар]] [[1806]]. | торијевци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | Савез са [[Руска Империја|Русијом]], [[Аустрија|Аустријом]] и [[Шведска|Шведском]] против Француске ([[Трећа коалиција]]); [[битка код Трафалгара]]; [[битка код Улма]]; [[битка код Аустерлица]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Виндам Гренвил, 1. барон Гренвил|лорд Гренвил]] | [[Датотека:Epmis05Wyndham.jpg|60px]] | [[11. фебруар]] [[1806]]. | [[31. март]] [[1807]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома лордова]] | [[Аболиционизам|Укидање]] [[трговина робљем|трговину робљем]]. |- ! style="background:#33c;"| | [[Вилијам Кевендиш-Бентинк, 3. војвода од Портланда|војвода од Портланда]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:W h cavendish-bentinck.jpg|60px]] | [[31. март]] [[1807]]. | [[4. октобар]] [[1809]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]] | био на челу торијевске владе; стар и болестан, напустио [[Кабинет Уједињеног Краљевства|Кабинет]] самом себи (углавном га је водио [[Спенсер Персевал]]). |- ! style="background:#33c;"| | [[Спенсер Персевал]] | [[Датотека:Spencerperceval.jpg|60px]] | [[4. октобар]] [[1809]]. | [[11. мај]] [[1812]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]], [[Chancellor of the Duchy of Lancaster]] и [[вођа Дома комуна]] | лудило краља [[Џорџ III|Џорџа III]]; његову администрацију је карактеризирао недостатак вишег државника (Персевал је служио и као [[канцелар благајне]]); [[Шпански рат за независност|Полуострвски рат]], део [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]]; до {{CURRENTYEAR}}, једини премијер који је убијен. |- ! style="background:#33c;"| | [[Роберт Џенкинсон, 2. гроф од Ливерпула|гроф од Ливерпула]] | [[Датотека:Earl jenkinson.jpg|60px]] | [[8. јун]] [[1812]]. | [[9. април]] [[1827]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | Надгледао британску победу у [[Наполеонови ратови|Наполеонским ратовима]]; [[Бечки конгрес]]; [[економска рецесија]] 1817; [[Рат из 1812.]]; [[Масакр код Питерлоа|Петерло масакр]] 1819; повратак [[златни стандард|златног стандарда]] 1819; [[завера иѕ улице Кејто]] да се убије гроф од Ливерпула 1820. |- ! style="background:#33c;"| | [[Џорџ Канинг]] | [[Датотека:canning.jpg|60px]] | [[10. април]] [[1827]]. | [[8. август]] [[1827]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | преминуо убрзо по преузимању дужности. |- ! style="background:#33c;"| | [[Фредерик Џон Робинсон, 1. виконт Годрич|виконт Годрич]] | [[Датотека:FrederickJohnRobinson.jpg|60px]] | [[31. август]] [[1827]]. | [[21. јануар]] [[1828]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | није имао подршку међу колегама; поднео оставку. |- ! style="background:#33c;"| | [[артур Велсли, војвода од Велингтона|војвода од Велингтона]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Arthur Wellesley, 1st Duke of Wellington by Robert Home cropped.jpg|60px]] | [[22. јануар]] [[1828]]. | [[16. новембар]] [[1830]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[повеља о еманципацији католика]] (због чега је водио [[двобој]]). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Чарлс Греј, 2. ерл Греј|ерл Греј]] | [[Датотека:Charlesgrey2.jpg|60px]] | [[22. новембар]] [[1830]]. | [[9. јул]] [[1834]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[Reform Act 1832]]; ограничење запошљавања деце; [[укидање ропства]] широм [[Британска империја|Британске империје]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Лем, 2. виконт Мелбурн|виконт Мелбурн]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:2nd V Melbourne.jpg|60px]] | [[16. јул]] [[1834]]. | [[14. новембар]] [[1834]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[William IV of the United Kingdom|William IV]]'s opposition forced him to resign. |- ! style="background:#33c;"| | [[артур Велсли, војвода од Велингтона|војвода од Велингтона]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Arthur Wellesley, 1st Duke of Wellington by Robert Home cropped.jpg|60px]] | [[14. новембар]] [[1834]]. | [[10. децембар]] [[1834]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]], [[Home Secretary|Secretary of State for the Home Department]], [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]], [[Secretary of State for War and the Colonies]] и [[Вођа Дома лордова]] | Caretaker government while [[Robert Peel|Sir Robert Peel]] was located and returned to London. Held many of the major posts himself. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Пил|Сер Роберт Пил]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Robert Peel.jpg|60px]] | [[10. децембар]] [[1834]] | [[8. април]] [[1835]] | [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|конзверватици]] | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | није могао да обезбеди већину у Парламену, па је поднео оставку |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Лем, 2. виконт Мелбурн|виконт Мелбурн]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:2nd V Melbourne.jpg|60px]] | [[18. април]] [[1835]]. | [[30. август]] [[1841]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | A [[father figure]] to [[Victoria of the United Kingdom|Queen Victoria]]; [[Municipal Corporations Act 1835]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Пил|Сер Роберт Пил]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Robert Peel.jpg|60px]] | [[30. август]] [[1841]]. | [[29. јун]] [[1846]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | [[Mines Act 1842]]; [[Акт о фабрикама 1844.]]; [[Railway Act 1844]]; одбијање [[Акт о кукурузу|Закона о кукурузу]] (постакнут [[Велика глад у Ирској|Великом глађу у Ирској]]). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Џон Расел, 1. ерл Расел|лорд Џон Расел]]<br />''(1. мандат)<br />(afterwards PM as Earl Russell)'' | [[Датотека:lord john russell.jpg|60px]] | [[30. јун]] [[1846]]. . | [[21. фебруар]] [[1852]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | Мањинска влада, али с расколом у Конзервативној странци на протекционисте и пилите, виговци су задржли власт; [[Акт о образовању из 1847.]], афера [[Дон Пацифико]]; [[чартизам|Чартистичке]] демонстрације, [[Закон у аустралијским колонијама]]; Прва светска изложба, унапређен [[Акт о сиротињи]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Едвард Смит-Стенли, 14. гроф од Дарбија|гроф од Дарбија]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:14th Earl of Derby.jpg|60px]] | [[23. фебруар]] [[1852]]. | [[17. децембар]] [[1852]]. | конзерватици | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | Government collapsed when his Chancellor's Budget was defeated. |- ! style="background-color: {{Peelite/meta/color}}" | | [[GЏорџ Хамилтон-Гордон, 4. гроф од Абердина|гроф од Абердина]] | [[Датотека:George Hamilton Gordon, 4th Earl of Aberdeen by John Partridge.jpg|60px]] | [[19. децембар]] [[1852]]. | [[30. јануар]] [[1855]] | [[Peelite|Peelite/виговци]] | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | водио државу у [[Кримски рат]]; поднео оставку након пораза у гласању о истрази о вођењу рата. Први и последњи пилитски премијер. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Хенри Џон Темпл, 3. виконт Палмерстон|виконт Палмерстон]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:palmerston.jpg|60px]] | [[6. фебруар]] [[1855]]. | [[19. фебруар]] [[1858]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | Реаговао на [[Индијска побуна 1857|Индијску побуну 1857.]]; представио [[Повеља о ИндијиПовељу о Индији]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Едвард Смит-Стенли, 14. гроф од Дарбија|гроф од Дарбија]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:14th Earl of Derby.jpg|60px]] | [[20. фебруар]] [[1858]]. | [[11. јун]] [[1859]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[Акт о влади Индије из 1858.]], пренос власништва [[Британска источноиндијска компанија|Источноиндијске компаније]]; [[Акт о правима]] Јевреја, који је омогућуо Јеврејима да постану чланови парламента. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Хенри Џон Темпл, 3. виконт Палмерстон|виконт Палмерстон]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:palmerston.jpg|60px]] | [[12. јун]] [[1859]]. | [[18. октобар]] [[1865]]. | [[Либерална партија (Уједињено Краљевство)|либерали]] | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | између два периода на дужности основао [[Либерална партија (Уједињено Краљевство)|Либералну партију]]; преминуо током мандата |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Џон Расел, 1. ерл Расел|ерл Расел]]<br />''(2. мандат)<br />(претходно посланика као лорд Џон Расел)'' | [[Датотека:lord john russell.jpg|60px]] | [[29. октобар]] [[1865]]. | [[26. јун]] [[1866]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | покушао да уведе шири [[Акт о великим реформама]], али му се супротставио његов кабинет. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Едвард Смит-Стенли, 14. гроф од Дарбија|гроф од Дарбија]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:14th Earl of Derby.jpg|60px]] | [[28. јун]] [[1866]]. | [[25. фебруар]] [[1868]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[Акт о реформама из 1867]]; неки га сматрају оцем данашње Конзерватине партије. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Бенџамин Дизраели]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Benjamin Disraeli by H Lenthall (cropped).jpg|60px]] | [[27. фебруар]] [[1868]]. | [[1. децембар]] [[1868]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | Први и до {{CURRENTYEAR}}. једини премијер [[јевреји|јеврејског]] порекла; распустио парламент пошто конзервативци нису имали већину. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Gladstone.jpg|60px]] | [[3. децембар]] [[1868]]. | [[17. фебруар]] [[1874]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] [[3. децембар]] [[1868]]. — [[17. фебруар]] [[1874]]; [[канцелар благајне]] [[11. август]] [[1873]]. — [[17. фебруар]] [[1874]] | увео реформе у [[Британска војска|Британску војску]], цивилну службу и локалну власт; забранио бичевање у доба мира; [[Акт о изборима 1872.]]; није успео да спречи [[Француско-пруски рат]] |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Бенџамин Дизраели]]<br />''(2. мандат)<br />(from 1876 as Earl of Beaconsfield)'' | [[Датотека:Benjamin Disraeli by H Lenthall (cropped).jpg|60px]] | [[20. фебруар]] [[1874]] | [[21. април]] [[1880]] | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] [[20. фебруар]] [[1874]]. — [[21. април]] [[1880]]; [[Вођа Дома комуна]] [[20. фебруар]] [[1874]]. — [[21. август]] [[1876]]; [[Вођа Дома лордова]] [[21. август]] [[1876]]. — [[21. април]] [[1880]]; [[Lord Privy Seal]] [[21. август]] [[1876]]. — [[2. април]] [[1878]] | Various reforms including the [[Climbing Boys Act 1875]], the [[Public Health Act 1875]] and the [[Employers and Workmen Act 1878]]; [[Congress of Berlin]]; breaking up of the [[League of the Three Emperors]], the [[Zulu War]]. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Gladstone.jpg|60px]] | [[23. април]] [[1880]] | [[9. јун]] [[1885]] | либерали | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] [[23. април]] [[1880]]. — [[9. јун]] [[1885]]; [[канцелар благајне]] [[23. април]] [[1880]]. — [[16. децембар]] [[1882]] | [[Први бурски рат]]; [[Irish Coercion Act]]; [[Redistribution of Seats Act 1885]]; [[Representation of the People Act 1884|Reform Act, 1884]]; failure to rescue General [[Charles George Gordon|Gordon]] in [[Картум]]у, [[Судан]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Гаскојн-Сесил, 1. маркиз од Солсберија|маркиз од Солсберија]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:3rd Marquess of Salisbury.jpg|60px]] | [[23. јун]] [[1885]] | [[28. јануар]] [[1886]] | конзервативци | [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]] и [[Вођа Дома лордова]] | Legislation providing for housing the [[working class]]. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:Gladstone.jpg|60px]] | [[1. фебруар]] [[1886]] | [[20. јул]] [[1886]] | либерали | [[Први лорд Трезора]], [[Lord Privy Seal]] и [[вођа Дома комуна]] | First introduction of the [[Home Rule Bill]] for [[Ирска|Ireland]], which split the Liberal Party, resulting in the end of Gladstone's government. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Гаскојн-Сесил, 3. маркиз од Солсберија|маркиз од Солсберија]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:3rd Marquess of Salisbury.jpg|60px]] | [[25. јул]] [[1886]] | [[11. август]] [[1892]] | конзервативци | [[Вођа Дома лордова]] [[25. јул]] [[1886]]. — [[11. август]] [[1892]]; [[Први лорд Трезора]] [[25. јул]] [[1886]]. — [[January 14]] [[1887]]; [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]] [[January 14]] [[1887]]. — [[11. август]] [[1892]] | противио се ирској домовинској управи; [[Local Government Act 1888]]; [[Partition of Africa]]; [[Free Education Act 1891]]; creation of [[Rhodesia]] (now [[Зимбабве|Zimbabwe]]). |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]]<br />''(4. мандат)'' | [[Датотека:Gladstone.jpg|60px]] | [[15. август]] [[1892]] | [[2. март]] [[1894]] | либерали | [[Први лорд Трезора]], [[Lord Privy Seal]] и [[вођа Дома комуна]] | Reintroduction of the Home Rule Bill, which was passed by the [[British House of Commons|House of Commons]] but rejected by the [[House of Lords]] leading to his resignation. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Арчибалд Примроуз, 5. гроф од Роузберија|гроф од Роузберија]] | [[Датотека:RoseberyMillais - 2.png|60px]] | [[5. март]] [[1894]]. | [[22. јун]] [[1895]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]], [[Lord President of the Council]] и [[вођа Дома лордова]] | империјалистаt; планови за проширење [[Краљевска ратна морнарицаКраљевске морнарице]] је изазвало раскол у оквиру Либералне партије; поднео оставку након гласања о цензури око снабдевања војске. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Гаскојн-Сесил, 3. маркиз од Солсберија|маркиз од Солсберија]]<br />''(3. мандат) | [[Датотека:3rd Marquess of Salisbury.jpg|60px]] | [[25. јун]] [[1895]]. | [[11. јул]] [[1902]]. | конзервативци | [[Вођа Дома лордова]] [[25. јун]] [[1895]]. — [[11. јул]] [[1902]]; [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]] [[25. јун]] [[1895]]. — [[November 12]] [[1900]]; [[Lord Privy Seal]] [[November 12]] [[1900]]. — [[11. јул]] [[1902]] | [[Workmen's Compensation Act 1897]]; [[Second Boer War]]; [[Anglo-Japanese Alliance]]. |} == Премијери у 20. веку == Није било промена у [[надлежност]]и [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]] све до 1922, када је након [[Англо-ирски рат|Англо-ирског рата]], 26 округа Ирске издвојено из Уједињено Краљевства и од њих је основана [[Ирска Слободна Држава]]. Преосталих шест округа, у североисточној Ирској, су остала у Унији и од њих је настала [[Северна Ирска]]. Званично име Уједињеног Краљевства је 1927. постало Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! </noinclude>Име ! width=60|Портрет ! width=70|Ступио на дужност ! width=70|Напустио дужност ! width=80|Странка ! width=180|Друге држане министарске функције ! Напомене и кључни догађаји |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Артур Балфор]] | [[Датотека:Arthur Balfour, photo portrait facing left.jpg|60px]] | [[11. јул]] [[1902]]. | [[5. децембар]] [[1905]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | У лошим односима са [[Едвард VII|Едвардом VII]]; његов кабинет је био подељен око слободне трговине; оснивање [[Комитет за одбрану Империје]]; [[Срдачна антанта]]. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Хенри Кембел-Банерман|Сер Хенри Кембел-Банерман]] | [[Датотека:campbell-bannerman.jpg|60px]] | [[5. децембар]] [[1905]]. | [[7. април]] [[1908]]. | либерал | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | Вратио аутономију [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Трансвалу]] и [[Слободна Држава Орање|Слободној Држави Орање]]; [[Англо-руски савез]]; први премијер који је тако називан у Парламенту |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Херберт Хенри Асквит]] | [[Датотека:Herbert Henry Asquith.jpg|60px]] | [[7. април]] [[1908]]. | [[7. децембар]] [[1916]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] [[5. април]] [[1908]]. — [[5. децембар]] [[1916]]; [[Secretary of State for War]] [[March 30]] 1914 - [[August 5]] [[1914]] | [[Liberal reforms|Liberal Welfare Reforms]]; [[People's Budget]]; [[Акт о парламенту из 1911.]]; [[National Insurance]] and pensions; [[Акт о самоуправи 1914.]]; [[Први светски рат]]; [[Ускршњи устанак]]. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Дејвид Лојд Џорџ]] | [[Датотека:David Lloyd George.jpg|60px]] | [[7. децембар]] [[1916]]. | [[19. октобар]] [[1922]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]] | End of World War I; [[Париска мировна конференција 1919.|Париска мировна конференција]]; покушао да прошири регрутиацију на Ирску за време Првог светског рата; дао жена преко 31 године право гласа; оснивање [[Ирска Слободна Држава Ирска|Ирске Слободне Државе]]; the only Prime Minister, as of 2007, whose [[mother tongue]] was not English (it was [[Welsh language|Welsh]]). |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ендру Бонар Ло]] | [[Датотека:Andrew Bonar Law 02.jpg|60px]] | [[23. октобар]] [[1922]]. | [[20. мај]] [[1923]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | поднео оставку због лошег здравља; преминуо шест месеци по одласку са дужности |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Стенли Болдвин]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Stanley Baldwin ggbain.35233.jpg|60px]] | [[23. мај]] [[1923]]. | [[16. јануар]] [[1924]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] [[23. мај]] [[1923]]. — [[16. јануар]] [[1924]]; [[канцелар благајне]] [[23. мај]] [[1923]]. — [[27. август]] [[1923]] | расписао опште изборе да добије мандат за [[протекционизам|протекционистичке тарифе]], али није успео да добије већину; поднео оставку након што му је изгласано неповерење |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ремзи Макдоналд]]<br />''(1. мандат) | [[Датотека:Ramsay MacDonald ggbain.29588.jpg|60px]] | [[22. јануар]] [[1924]]. | [[4. новембар]] [[1924]]. | [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|лабуристи]] | [[Први лорд Трезора]], [[Вођа Дома комуна]] и [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]] | први лабуристичке премијер; није имао већину па није могао уводити радикалније законе; settled reparations with [[Немачка|Germany]] following World War I. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Стенли Болдвин]]<br />''(2. мандат) | [[Датотека:Stanley Baldwin ggbain.35233.jpg|60px]] | [[4. новембар]] [[1924]]. | [[5. јун]] [[1929]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | [[Treaty of Locarno]]; потписник [[Kellogg-Briand Pact]]; [[Pensions Act]]; давање права гласа женама преко 21 године старости; [[UK General Strike of 1926]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ремзи Макдоналд]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Ramsay MacDonald ggbain.29588.jpg|60px]] | [[5. јун]] [[1929]]. | [[24. август]] [[1931]]. | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | именовао првог женског министра, [[Маргарет Бондфилд]]; економска криза након [[крах Волстрита 1929.|краха Волстрита 1929.]]. |- ! style="background-color: {{National Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ремзи Макдоналд]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:Ramsay MacDonald ggbain.29588.jpg|60px]] | [[24. август]] [[1931]]. | [[7. јун]] [[1935]]. | [[National Labour Party (UK)|National Labour]] ([[UK National Government|National Government]]) | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | није успео да задржо подршку Лабуристичке партије, па је поднео оставки и био поново именован да формира [[National Government]] уз подршку Конзервативне и Либералне странке. Избачен из Лабуристичке партије. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Стенли Болдвин]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:Stanley Baldwin ggbain.35233.jpg|60px]] | [[7. јун]] [[1935]]. | [[28. мај]] [[1937]]. | конзервативци ([[UK National Government|National Government]]) | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | Managed the abdication crisis of [[Edward VIII of the United Kingdom|Edward VIII]]; started rearmament but later criticised for failing to rearm more when [[Adolf Hitler]] broke Germany's [[Treaty of Versailles]] obligations. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Невил Чемберлен]] | [[Датотека:Neville-Chamberlain (cropped).jpg|60px]] | [[28. мај]] [[1937]]. | [[10. мај]] [[1940]]. | конзервативци ([[национална влада (Уједињено Краљевство)|национална влада]]) | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | покушао да спречи [[Други светски рат]] through [[Appeasement of Hitler|appeasement]] of Germany; widely criticised following the invasion of [[Пољска|Poland]]; resigned after failing to form a [[Coalition Government]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Винстон Черчил]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Churchill-in-quebec-1944-23-0201a.gif|60px]] | [[10. мај]] [[1940]]. | [[23. мај]] [[1945]]. | конзервативци (коалиција) | [[Први лорд Трезора]] и [[Minister of Defence (UK)|Minister of Defence]] [[10. мај]] [[1940]]. — [[23. мај]] [[1945]]; [[Вођа Дома комуна]] [[10. мај]] [[1940]]. — [[Фебруар 19]] [[1942]] | [[Други светски рат|World War II]]; led a [[Coalition Government]]; оснивање [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]; предложио оно што ће на крају постаји [[Европска унија]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Винстон Черчил]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Churchill-in-quebec-1944-23-0201a.gif|60px]] | [[23. мај]] [[1945]] | [[27. јул]] [[1945]] | конзервативци ([[UK National Government|Caretaker]]) | [[Први лорд Трезора]] и [[Minister of Defence (UK)|Minister of Defence]] | Following the ending of his all-party coalition, Churchill formed a "caretaker" government out of Conservatives, [[National Liberal Party (UK)|Liberal Nationals]] and non-party figures. However after two months it was defeated in the [[United Kingdom general election, 1945|1945 general election]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Клемент Атли]] | [[Датотека:Attlee BW cropped.jpg|60px]] | [[27. јул]] [[1945]]. | [[26. октобар]] [[1951]]. | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] ([[27. јул]] [[1945]]. — [[26. октобар]] [[1951]]); [[министар одбране]] ([[27. јул]] [[1945]]. — децембар 1946) | Initiated the [[post-war consensus]]; увео [[национализација|национализацију]] предузећа; foundation of the [[National Health Service]]; extended [[national insurance]] scheme; независност [[Индија|Индије]] и крај британске улоге у [[Британски мандат над Палестином|Палестини]]; оснивање [[НАТО]] пакта. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Винстон Черчил]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:Churchill-in-quebec-1944-23-0201a.gif|60px]] | [[26. октобар]] [[1951]]. | [[7. април]] [[1955]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] ([[26. октобар]] [[1951]]. — [[7. април]] [[1955]]); [[Minister of Defence (UK)|Minister of Defence]] [[26. октобар]] [[1951]]. — [[March 12]] [[1952]] | Domestic policy interrupted by foreign disputes ([[државни удар у Ирану 1953.|операција Ајакс]], [[мау Мау устанак|устанак Мау Мау]], [[Malayan Emergency]]). |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ентони Идн|Сер Ентони Идн]] | [[Датотека:Anthony Eden.jpg|60px]] | [[7. април]] [[1955]]. | [[10. јануар]] [[1957]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] | није успео да спречи египатску национализацију [[Суецки канал|Суецког канала]]; напао Египат што је довело до [[Суецка криза|Суецке кризе]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Харолд Макмилан]] | [[Датотека:Harold Macmillan in 1942.jpg|60px]] | [[10. јануар]] [[1957]]. | [[19. октобар]] [[1963]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] | Уједињено Краљевство први пут затражило да буде примљено у [[Европски економски простор|ЕЕЗ]]; захтев поделио конзерватице и одбијен од [[Шарл де Гол|Шарла де Гола]], [[списак председника Француске|председника Француске]]; [[афера Профјумо]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Алек Даглас-Хоум]] | [[Датотека:Alec Douglas-Home (c1963).jpg|60px]] | [[19. октобар]] [[1963]] | [[16. октобар]] [[1964]] | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] | Was the [[Earl of Home]] when he became Prime Minister, and renounced his peerage on [[23. октобар]] [[1963]]. in order to stand for the House of Commons. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Харолд Вилсон]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Dodwilson.JPG|60px]] | [[16. октобар]] [[1964]] | [[19. јун]] [[1970]] | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] | Social reforms, including legalisation of abortion and decriminalisation of homosexuality; [[Rhodesia]]n [[Unilateral Declaration of Independence (Rhodesia)|U.D.I.]]; adopted, then abandoned, the [[Secretary of State for Economic Affairs|National Plan]] for the economy; [[Devaluation]] of the [[British pound|pound]]; foundation of the [[Open University]]; dispute over [[In Place of Strife]] trade union reforms. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Едвард Хит]] | [[Датотека:Heathdod.JPG|60px]] | [[19. јун]] [[1970]] | [[4. март]] [[1974]] | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] | U-turned over intervention in industry; negotiated Britain's entry to the [[European Community]]; Violence due to [[Northern Ireland|Northern Ireland's]] [[The Troubles|'Troubles']] peaked; the [[Sunningdale Agreement]] agreed; [[Three-Day Week]]; called early election in backfiring attempt to confront [[National Union of Mineworkers|striking miners]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Харолд Вилсон]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Dodwilson.JPG|60px]] | [[4. март]] [[1974]]. | [[5. април]] [[1976]]. | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] | окончао спор са рударима; [[Social Contract (Britain)|Social Contract]] with trade unions over the economy; [[Health and Safety at Work Act]]; Renegotiated terms for EC membership, then [[United Kingdom referendum, 1975|1975 referendum]] validated entry; [[North Sea oil]], [[Cod War]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Џејмс Калахан]] | [[Датотека:James Callaghan.JPG|60px]] | [[5. април]] [[1976]]. | [[4. мај]] [[1979]]. | лабуристи | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | позајмица [[Међународни монетарни фонд|ММФ]] за одржавање фунте; the [[Lib-Lab pact]]; enacted [[devolution]] to [[Шкотска|Scotland]] and [[Велс|Wales]] but [[referendum]]s stopped them; relations with [[trade union]]s broke down in the [[Winter of Discontent]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Маргарет Тачер]] | [[Датотека:Margaret Thatcher cropped.jpg|80x80пискел]] | [[4. мај]] [[1979]] | [[28. новембар]] [[1990]] | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | прва жена премијер Уједињеног Краљевства; [[Фокландски рат|Фолкландски рат]]; sold [[council house|council housing]] to tenants ([[right to buy]]) without replacement; [[UK miners' strike (1984—1985)|miners' strike]] 1984-5; приватизација многих државних предузећа; смањена моћ синдиката; [[Anglo-Irish Agreement]]; [[Section 28]]; abolition of [[Greater London Council|GLC]]; negotiation of the [[UK rebate]] towards the European Community budget; the "[[Poll tax]]". |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Џон Мејџор]] | [[Датотека:John Major 1996.jpg|60px]] | [[28. новембар]] [[1990]] | [[2. мај]] [[1997]] | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | глобална рецесија; [[Заливски рат]]; ратификација [[Мастритски споразум|Мастрихтског споразума]] и [[Мастритски побуњеници]]; принудни излазак из [[европски течај размена валута|европског течаја размене валута]] ("[[Црна среда]]"); the [[Downing Street Declaration]] (initiating the [[Northern Ireland peace process]]); Citizen's charter; "[[Back to Basics (campaign)|Back to Basics]]" campaign; [[Cones Hotline]]; [[Dangerous Dogs Act]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Тони Блер]] | [[Датотека:Heads of Mission in Sarajevo OHR with Prime Minister Blair (cropped).jpeg|82x82пискел]] | [[2. мај]] [[1997]] | [[27. јун]] [[2007]] | лабуристи | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | [[рат у Ираку]]; независност [[Банка Енглеске|Банке Енглеске]]; [[споразум из Белфаста]]; [[Human Rights Act (1998)|Human Rights Act]]; [[devolution]] to [[Шкотска|Scotland]] and [[Велс|Wales]]; [[Lords Reform|House of Lords Reform]]; [[minimum wage]]; [[рат на Косову и Метохији]]; [[Mayor of London]] and [[Управа Ширег Лондона|GLA]]; [[рат у Авганистану (2001–2014)|рат у Авганистану]]; [[university tuition fees]]; [[Civil Partnership Act 2004|Civil Partnership Act]]; [[Напади у Лондону 7. јула 2005.]]; [[Cash for Peerages]]; [[Ecclestone scandal]]; [[Iraq Dossier|Dodgy Dossier]]; [[Дејвид Кели|Келијево самоубиство]] |} == Премијери у 21. веку == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! colspan=2|Име ! width=60|Портрет ! width=70|Преузео кабинет ! width=70|Напустио дужност ! width=80|Политичка странка ! width=180|Друге министарске дужности ! Белешке и кључни догађаји |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Гордон Браун]] | [[Датотека:Gordon Brown official.jpg|60px]] | [[27. јун]] [[2007]]. | [[11. мај]] [[2010]]. | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | <small> [[2007 London car bombs|London car bombs]]; [[2007 Glasgow International Airport attack|Glasgow Airport attack]]; [[2007 United Kingdom foot-and-mouth outbreak|foot-and-mouth outbreak (2007)]]; [[2007 United Kingdom floods|national floods]]; [[2007 UK child benefit data misplacement|child benefit data misplaced]]; [[Donorgate]] ; [[Northern Rock]]; [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]] |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Дејвид Камерон]] | [[Датотека:David Cameron official.jpg|60px]] | [[11. мај]] [[2010]]. | [[13. јул]] [[2016]]. | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Тереза Меј]] | [[Датотека:Theresa May Official (cropped).jpg|60px]] | [[13. јул]] [[2016]]. | [[24. јул]] [[2019]]. | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Борис Џонсон]] | [[Датотека:Boris Johnson official portrait (cropped).jpg|60px]] | [[24. јул]] [[2019]]. | Те кући | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | [[Брегзит]], излазак УК-а из [[Европска унија|Европске уније]] |} == Референце == * {{cite web|title=Prime Ministers in History|author=[[10 Downing Street]]|url=http://www.number-10.gov.uk/output/Page123.asp|accessdate=09. 12. 2005.|archive-url=https://web.archive.org/web/20051208105814/http://www.number-10.gov.uk/output/Page123.asp|archive-date=08. 12. 2005|url-status=dead}} * {{cite web|title=United Kingdom: Principal Ministers of the Crown: 1730-2006|author=archontology.org|url=http://www.archontology.org/nations/uk/bpm/|accessdate=02. 09. 2006.}} {{Commonscat|Prime ministers of the United Kingdom}} [[Категорија:Премијери Уједињеног Краљевства|*]] qgomrqf8xix0n4aeewdhjjjyd2o2v0r 25139445 25139443 2022-08-05T11:38:46Z 109.106.233.98 /* Премијери у 21. веку */ wikitext text/x-wiki {{превод}} Ово је списак '''[[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]]''' и државе претходнице [[Краљевство Велика Британија|Краљевине Велике Британије]]. У модерном смислу први премијер Велике Британије је био [[Роберт Волпол]] који је преузео кабинет [[1721]]. године. Тренутни премијер Уједињеног краљевства је [[Борис Џонсон]]. <div style="text-align:center; width:35em; margin:1em 5em;"> '''Легенда боја''' <div style="-moz-column-count:2; -webkit-column-count:2; column-count:2; text-align:left; border:1px solid gray; padding:0.2em;"> {{legend|{{виговци/meta/color}}|[[Виговци]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|#3333CC|[[Торијевци]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{Conservative Party (UK)/meta/color}}|[[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативци]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{Peelite/meta/color}}|[[Пилити|Пилити/виговци]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{Liberal Party (UK)/meta/color}}|[[Либерална партија (Уједињено Краљевство)|Либерали]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{Labour Party (UK)/meta/color}}|[[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристи]]|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend|{{National Labour Party (UK)/meta/color}}|[[Национална лабурустичка партија|Национал-лабуристи]]|border=1px solid #AAAAAA}} </div> </div> {{clear}} == Премијери у 18. веку == Током [[18. век]]а премијери су били премијеру [[Краљевство Велика Британија|Краљевине Велике Британије]] (формирана [[Закони о Унији из 1707.|Законом о унији]] из [[1707]]. године када су се ујединиле [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] и [[Краљевина Шкотска|Шкотска]]). [[Роберт Харли]] и [[Сидни Годолфин]] су формирали владе током владавине [[Ана од Велике Британије|краљице Ане]], али они нису били премијери. <onlyinclude> <noinclude><noinclude><noinclude> <noinclude><noinclude> {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! </noinclude>Име ! width=60|Портрет ! width=70|Ступио на дужност ! width=70|Напустио дужност ! width=80|Странка ! width=180|Друге држане министарске функције ! Напомене и кључни догађаји |- <noinclude>! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | </noinclude> | width=135|[[Роберт Волпол|сер Роберт Волпол]]<br />''(од 1742. као гроф од Орфорда)'' | [[Датотека:Jean-Baptiste van Loo - Robert Walpole.jpg|60px]] | [[4. април]] [[1721]]. | [[11. фебруар]] [[1742]]. | [[виговци]] | [[Први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | Сматра се за првог премијера у модерном смислу; банкрот [[Компанија Јужних мора|Компаније Јужних мора]]; критикован због лошег учинка Велике Британије у [[Рат за Џенкинсово уво|Рату за Џенкинсово уво]]. |- <noinclude>! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | </noinclude> | [[Спенсер Комптон, 1. гроф од Вилмингтона|гроф од Вилмингтона]] | [[Датотека:Earl of wilmington.png|60px]] | [[16. фебруар]] [[1742]]. | [[2. јул]] [[1743]]. | виговци | [[први лорд Трезора]] | увећао порезе на алкохолна пића; лошег здравља највећи део мандата премијера, владу ''[[de facto]]'' водио [[Џон Картрет]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | </noinclude> | [[Хенри Пелам]] | [[Датотека:Henry Pelham.jpg|60px]] | [[27. август]] [[1743]]. | [[6. март]] [[1754]]. | виговци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | реорганизација [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске морнарице]]; [[Јакобитски устанак]] из 1745.; усвајање [[грегоријански календар|грегоријанског календара]]; [[Акт о браку из 1753.]]; помогао завршетак [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]].<includeonly> |}</includeonly></onlyinclude> |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Томас Пелам-Холс,1. војвода од Њукасла на Тајну|војвода од Њукасла]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:ThomasPelham-Holles.jpg|60px]] | [[16. март]] [[1754]]. | [[16. новембар]] [[1756]]. | виговци | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | водио [[Краљевство Велика Британија|Велику Британију]] у [[Седмогодишњи рат]] против [[Краљевство Француска|Француске]] у [[Северна Америка|Северној Америци]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Кевендиш, 4. војвода од Девоншира|војвода од Девоншира]] | [[Датотека:William Cavendish, 4th Duke of Devonshire.JPG|60px]] | [[16. новембар]] [[1756]]. | [[25. јун]] [[1757]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома лордова]] | владу водио углавном [[Вилијам Пит, 1. гроф од Чатама|Вилијам Пит Старији]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Томас Пелам-Холс, 1. војвода од Њукасла на Тајну|војвода од Њукасла]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:ThomasPelham-Holles.jpg|60px]] | [[2. јул]] [[1757]]. | [[26. мај]] [[1762]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома лордова]] | Велика Британија је добила више утицаја у међународој политици због Седмогодишњег рата; рат је углавном водио Пит Старији као државни секретар. |- ! style="background:#33c;"| | [[Џон Стјуарт, 3. гроф од Бјута|гроф од Бјута]] | [[Датотека:JohnStuartBute.jpg|60px]] | [[26. мај]] [[1762]]. | [[8. април]] [[1763]]. | [[торијевци]] | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | окончао доминацију виговаца и Седмогодишњи рат |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Џорџ Гренвил]] | [[Датотека:George Grenville.png|60px]] | [[16. април]] [[1763]]. | [[13. јул]] [[1765]]. | виговци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | смањио домаће порезе на штету колонија; увео [[Акт о таксеним маркама из 1765.]] (што је на крају довело до [[Америчка револуција|Америчке револуције]]). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Чарлс Вотсон-Вентворт, 2. маркиз од Рокингама|маркиз од Рокингама]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:2nd Marquess of Rockingham cropped.jpg|60px]] | [[13. јул]] [[1765]]. | [[30. јул]] [[1766]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома лордова]] | укинуо контроверзни [[Акт о таксеним]] маркама из 1765, подстакнут протестима америчких колониста и британских индустријалаца погођених њиме. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Пит, 1. гроф од Чатама|гроф од Чатама, „Вилијам Пит Старији“]] | [[Датотека:Elderpitt.jpg|60px]] | [[30. јул]] [[1766]]. | [[14. октобар]] [[1768]]. | виговци | [[лорд чувар државног печата]] | први прави [[империјализам|империјалиста]]; заслужан за стварање [[Британска империја|Британске империје]]; индиректно одговоран за [[Француска револуција|Француску револуцију]] (због француског пораза од Британаца у Канади). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Огастус Фицрој, 3. војвода од Графтона|војвода од Графтона]] | [[Датотека:Grafton3.JPG|60px]] | [[14. октобар]] [[1768]]. | [[28. јануар]] [[1770]]. | виговци | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | покушао да се измири са британским колонијама. |- ! style="background:#33c;"| | [[Фредерик Норт, Лорд Норт|лорд Норт]] | [[Датотека:Nathaniel Dance Lord North.jpg|60px]] | [[28. јануар]] [[1770]]. | [[22. март]] [[1782]]. | торијевци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | водио Велику Британију у [[Америчка револуција|Америчку револуцију]], направио неколико тактичких грешака; [[бунт лорда Гордона]]; поднео оставку након [[гласање о неповерењу|гласања о неповерењу]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Чарлс Вотсон-Вентворт, 2. маркиз од Рокингама|маркиз од Рокингама]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:2nd Marquess of Rockingham.jpg|60px]] | [[27. март]] [[1782]]. | [[1. јул]] [[1782]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | признао независност [[Сједињене Америчке Државе|САД]]; почео процес политичких реформи (преминуо током мандата). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Пети, 2. гроф од Шелберна|гроф од Шелберна]] | [[Датотека:Shelburne.jpg|60px]] | [[4. јул]] [[1782]]. | [[2. април]] [[1783]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | планирао политичке реформе; осигурао мир са [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Краљевство Француска|Француском]] и [[Шпанија|Шпанијом]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Кевендиш-Бентинк, 3. војвода од Портланда|војвода од Портланда]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:W h cavendish-bentinck.jpg|60px]] | [[2. април]] [[1783]]. | [[19. децембар]] [[1783]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | номинални вођа [[Фокс-Нортова коалиција|Фокс-Нортове коалиције]]; покушао да реформише [[Британска источноиндијска компанија|Британску источноиндијску компанију]], али га спречио [[Џорџ III]]. |- ! style="background:#33c;"| | [[Вилијам Пит Млађи]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Pitt the Younger.jpg|60px]] | [[19. децембар]] [[1783]]. | [[14. март]] [[1801]]. | торијевци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | [[Акт о Индији из 1784.]]; покушао да уклони [[труле општине]]; лично се супротстављао [[трговина робљем|трговини робљем]]; смањио је [[национални дуг]] услед побуне северноамеричких колонија; [[Тројна алијанса (1788)|Тројна алијанса]]; [[Уставни закон из 1791.]]; рат са Француском од 1793; увео први [[порез на доходак]]; [[Закони о унији из 1800.|Акт о унији из 1800.]] |} == Премијери у 19. веку == Премијери током 19. века су били премијери [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске]], након [[Закони о унији из 1800.|Закона о унији из 1800.]] (који су ујединили [[Краљевство Ирска|Краљевство Ирску]] са [[Краљевство Велика Британија|Краљевством Великом Британијом]]). {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! </noinclude>Име ! width=60|Портрет ! width=70|Ступио на дужност ! width=70|Напустио дужност ! width=80|Странка ! width=180|Друге држане министарске функције ! Напомене и кључни догађаји |- ! style="background:#33c;"| | width=135|[[Хенри Адингтон, 1. виконт Сидмута|Хенри Адингтон]] | [[Датотека:Henry Addington.jpg|60px]] | [[17. март]] [[1801]]. | [[10. мај]] [[1804]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | преговарао [[Амијенски мир]] са Француском 1802. |- ! style="background:#33c;"| | [[Вилијам Пит Млађи]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Pitt the Younger.jpg|60px]] | [[10. мај]] [[1804]]. | [[23. јануар]] [[1806]]. | торијевци | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | Савез са [[Руска Империја|Русијом]], [[Аустрија|Аустријом]] и [[Шведска|Шведском]] против Француске ([[Трећа коалиција]]); [[битка код Трафалгара]]; [[битка код Улма]]; [[битка код Аустерлица]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Виндам Гренвил, 1. барон Гренвил|лорд Гренвил]] | [[Датотека:Epmis05Wyndham.jpg|60px]] | [[11. фебруар]] [[1806]]. | [[31. март]] [[1807]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома лордова]] | [[Аболиционизам|Укидање]] [[трговина робљем|трговину робљем]]. |- ! style="background:#33c;"| | [[Вилијам Кевендиш-Бентинк, 3. војвода од Портланда|војвода од Портланда]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:W h cavendish-bentinck.jpg|60px]] | [[31. март]] [[1807]]. | [[4. октобар]] [[1809]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]] | био на челу торијевске владе; стар и болестан, напустио [[Кабинет Уједињеног Краљевства|Кабинет]] самом себи (углавном га је водио [[Спенсер Персевал]]). |- ! style="background:#33c;"| | [[Спенсер Персевал]] | [[Датотека:Spencerperceval.jpg|60px]] | [[4. октобар]] [[1809]]. | [[11. мај]] [[1812]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]], [[Chancellor of the Duchy of Lancaster]] и [[вођа Дома комуна]] | лудило краља [[Џорџ III|Џорџа III]]; његову администрацију је карактеризирао недостатак вишег државника (Персевал је служио и као [[канцелар благајне]]); [[Шпански рат за независност|Полуострвски рат]], део [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]]; до {{CURRENTYEAR}}, једини премијер који је убијен. |- ! style="background:#33c;"| | [[Роберт Џенкинсон, 2. гроф од Ливерпула|гроф од Ливерпула]] | [[Датотека:Earl jenkinson.jpg|60px]] | [[8. јун]] [[1812]]. | [[9. април]] [[1827]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | Надгледао британску победу у [[Наполеонови ратови|Наполеонским ратовима]]; [[Бечки конгрес]]; [[економска рецесија]] 1817; [[Рат из 1812.]]; [[Масакр код Питерлоа|Петерло масакр]] 1819; повратак [[златни стандард|златног стандарда]] 1819; [[завера иѕ улице Кејто]] да се убије гроф од Ливерпула 1820. |- ! style="background:#33c;"| | [[Џорџ Канинг]] | [[Датотека:canning.jpg|60px]] | [[10. април]] [[1827]]. | [[8. август]] [[1827]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | преминуо убрзо по преузимању дужности. |- ! style="background:#33c;"| | [[Фредерик Џон Робинсон, 1. виконт Годрич|виконт Годрич]] | [[Датотека:FrederickJohnRobinson.jpg|60px]] | [[31. август]] [[1827]]. | [[21. јануар]] [[1828]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | није имао подршку међу колегама; поднео оставку. |- ! style="background:#33c;"| | [[артур Велсли, војвода од Велингтона|војвода од Велингтона]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Arthur Wellesley, 1st Duke of Wellington by Robert Home cropped.jpg|60px]] | [[22. јануар]] [[1828]]. | [[16. новембар]] [[1830]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[повеља о еманципацији католика]] (због чега је водио [[двобој]]). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Чарлс Греј, 2. ерл Греј|ерл Греј]] | [[Датотека:Charlesgrey2.jpg|60px]] | [[22. новембар]] [[1830]]. | [[9. јул]] [[1834]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[Reform Act 1832]]; ограничење запошљавања деце; [[укидање ропства]] широм [[Британска империја|Британске империје]]. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Лем, 2. виконт Мелбурн|виконт Мелбурн]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:2nd V Melbourne.jpg|60px]] | [[16. јул]] [[1834]]. | [[14. новембар]] [[1834]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[William IV of the United Kingdom|William IV]]'s opposition forced him to resign. |- ! style="background:#33c;"| | [[артур Велсли, војвода од Велингтона|војвода од Велингтона]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Arthur Wellesley, 1st Duke of Wellington by Robert Home cropped.jpg|60px]] | [[14. новембар]] [[1834]]. | [[10. децембар]] [[1834]]. | торијевци | [[Први лорд Трезора]], [[Home Secretary|Secretary of State for the Home Department]], [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]], [[Secretary of State for War and the Colonies]] и [[Вођа Дома лордова]] | Caretaker government while [[Robert Peel|Sir Robert Peel]] was located and returned to London. Held many of the major posts himself. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Пил|Сер Роберт Пил]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Robert Peel.jpg|60px]] | [[10. децембар]] [[1834]] | [[8. април]] [[1835]] | [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|конзверватици]] | [[први лорд Трезора]], [[канцелар благајне]] и [[вођа Дома комуна]] | није могао да обезбеди већину у Парламену, па је поднео оставку |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Вилијам Лем, 2. виконт Мелбурн|виконт Мелбурн]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:2nd V Melbourne.jpg|60px]] | [[18. април]] [[1835]]. | [[30. август]] [[1841]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | A [[father figure]] to [[Victoria of the United Kingdom|Queen Victoria]]; [[Municipal Corporations Act 1835]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Пил|Сер Роберт Пил]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Robert Peel.jpg|60px]] | [[30. август]] [[1841]]. | [[29. јун]] [[1846]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | [[Mines Act 1842]]; [[Акт о фабрикама 1844.]]; [[Railway Act 1844]]; одбијање [[Акт о кукурузу|Закона о кукурузу]] (постакнут [[Велика глад у Ирској|Великом глађу у Ирској]]). |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Џон Расел, 1. ерл Расел|лорд Џон Расел]]<br />''(1. мандат)<br />(afterwards PM as Earl Russell)'' | [[Датотека:lord john russell.jpg|60px]] | [[30. јун]] [[1846]]. . | [[21. фебруар]] [[1852]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | Мањинска влада, али с расколом у Конзервативној странци на протекционисте и пилите, виговци су задржли власт; [[Акт о образовању из 1847.]], афера [[Дон Пацифико]]; [[чартизам|Чартистичке]] демонстрације, [[Закон у аустралијским колонијама]]; Прва светска изложба, унапређен [[Акт о сиротињи]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Едвард Смит-Стенли, 14. гроф од Дарбија|гроф од Дарбија]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:14th Earl of Derby.jpg|60px]] | [[23. фебруар]] [[1852]]. | [[17. децембар]] [[1852]]. | конзерватици | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | Government collapsed when his Chancellor's Budget was defeated. |- ! style="background-color: {{Peelite/meta/color}}" | | [[GЏорџ Хамилтон-Гордон, 4. гроф од Абердина|гроф од Абердина]] | [[Датотека:George Hamilton Gordon, 4th Earl of Aberdeen by John Partridge.jpg|60px]] | [[19. децембар]] [[1852]]. | [[30. јануар]] [[1855]] | [[Peelite|Peelite/виговци]] | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | водио државу у [[Кримски рат]]; поднео оставку након пораза у гласању о истрази о вођењу рата. Први и последњи пилитски премијер. |- ! style="background-color: {{виговци/meta/color}}" | | [[Хенри Џон Темпл, 3. виконт Палмерстон|виконт Палмерстон]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:palmerston.jpg|60px]] | [[6. фебруар]] [[1855]]. | [[19. фебруар]] [[1858]]. | виговци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | Реаговао на [[Индијска побуна 1857|Индијску побуну 1857.]]; представио [[Повеља о ИндијиПовељу о Индији]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Едвард Смит-Стенли, 14. гроф од Дарбија|гроф од Дарбија]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:14th Earl of Derby.jpg|60px]] | [[20. фебруар]] [[1858]]. | [[11. јун]] [[1859]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[Акт о влади Индије из 1858.]], пренос власништва [[Британска источноиндијска компанија|Источноиндијске компаније]]; [[Акт о правима]] Јевреја, који је омогућуо Јеврејима да постану чланови парламента. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Хенри Џон Темпл, 3. виконт Палмерстон|виконт Палмерстон]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:palmerston.jpg|60px]] | [[12. јун]] [[1859]]. | [[18. октобар]] [[1865]]. | [[Либерална партија (Уједињено Краљевство)|либерали]] | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | између два периода на дужности основао [[Либерална партија (Уједињено Краљевство)|Либералну партију]]; преминуо током мандата |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Џон Расел, 1. ерл Расел|ерл Расел]]<br />''(2. мандат)<br />(претходно посланика као лорд Џон Расел)'' | [[Датотека:lord john russell.jpg|60px]] | [[29. октобар]] [[1865]]. | [[26. јун]] [[1866]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | покушао да уведе шири [[Акт о великим реформама]], али му се супротставио његов кабинет. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Едвард Смит-Стенли, 14. гроф од Дарбија|гроф од Дарбија]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:14th Earl of Derby.jpg|60px]] | [[28. јун]] [[1866]]. | [[25. фебруар]] [[1868]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома лордова]] | [[Акт о реформама из 1867]]; неки га сматрају оцем данашње Конзерватине партије. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Бенџамин Дизраели]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Benjamin Disraeli by H Lenthall (cropped).jpg|60px]] | [[27. фебруар]] [[1868]]. | [[1. децембар]] [[1868]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | Први и до {{CURRENTYEAR}}. једини премијер [[јевреји|јеврејског]] порекла; распустио парламент пошто конзервативци нису имали већину. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Gladstone.jpg|60px]] | [[3. децембар]] [[1868]]. | [[17. фебруар]] [[1874]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] [[3. децембар]] [[1868]]. — [[17. фебруар]] [[1874]]; [[канцелар благајне]] [[11. август]] [[1873]]. — [[17. фебруар]] [[1874]] | увео реформе у [[Британска војска|Британску војску]], цивилну службу и локалну власт; забранио бичевање у доба мира; [[Акт о изборима 1872.]]; није успео да спречи [[Француско-пруски рат]] |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Бенџамин Дизраели]]<br />''(2. мандат)<br />(from 1876 as Earl of Beaconsfield)'' | [[Датотека:Benjamin Disraeli by H Lenthall (cropped).jpg|60px]] | [[20. фебруар]] [[1874]] | [[21. април]] [[1880]] | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] [[20. фебруар]] [[1874]]. — [[21. април]] [[1880]]; [[Вођа Дома комуна]] [[20. фебруар]] [[1874]]. — [[21. август]] [[1876]]; [[Вођа Дома лордова]] [[21. август]] [[1876]]. — [[21. април]] [[1880]]; [[Lord Privy Seal]] [[21. август]] [[1876]]. — [[2. април]] [[1878]] | Various reforms including the [[Climbing Boys Act 1875]], the [[Public Health Act 1875]] and the [[Employers and Workmen Act 1878]]; [[Congress of Berlin]]; breaking up of the [[League of the Three Emperors]], the [[Zulu War]]. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Gladstone.jpg|60px]] | [[23. април]] [[1880]] | [[9. јун]] [[1885]] | либерали | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] [[23. април]] [[1880]]. — [[9. јун]] [[1885]]; [[канцелар благајне]] [[23. април]] [[1880]]. — [[16. децембар]] [[1882]] | [[Први бурски рат]]; [[Irish Coercion Act]]; [[Redistribution of Seats Act 1885]]; [[Representation of the People Act 1884|Reform Act, 1884]]; failure to rescue General [[Charles George Gordon|Gordon]] in [[Картум]]у, [[Судан]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Гаскојн-Сесил, 1. маркиз од Солсберија|маркиз од Солсберија]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:3rd Marquess of Salisbury.jpg|60px]] | [[23. јун]] [[1885]] | [[28. јануар]] [[1886]] | конзервативци | [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]] и [[Вођа Дома лордова]] | Legislation providing for housing the [[working class]]. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:Gladstone.jpg|60px]] | [[1. фебруар]] [[1886]] | [[20. јул]] [[1886]] | либерали | [[Први лорд Трезора]], [[Lord Privy Seal]] и [[вођа Дома комуна]] | First introduction of the [[Home Rule Bill]] for [[Ирска|Ireland]], which split the Liberal Party, resulting in the end of Gladstone's government. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Гаскојн-Сесил, 3. маркиз од Солсберија|маркиз од Солсберија]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:3rd Marquess of Salisbury.jpg|60px]] | [[25. јул]] [[1886]] | [[11. август]] [[1892]] | конзервативци | [[Вођа Дома лордова]] [[25. јул]] [[1886]]. — [[11. август]] [[1892]]; [[Први лорд Трезора]] [[25. јул]] [[1886]]. — [[January 14]] [[1887]]; [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]] [[January 14]] [[1887]]. — [[11. август]] [[1892]] | противио се ирској домовинској управи; [[Local Government Act 1888]]; [[Partition of Africa]]; [[Free Education Act 1891]]; creation of [[Rhodesia]] (now [[Зимбабве|Zimbabwe]]). |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Вилијам Гледстон|Вилијам Јуарт Гледстон]]<br />''(4. мандат)'' | [[Датотека:Gladstone.jpg|60px]] | [[15. август]] [[1892]] | [[2. март]] [[1894]] | либерали | [[Први лорд Трезора]], [[Lord Privy Seal]] и [[вођа Дома комуна]] | Reintroduction of the Home Rule Bill, which was passed by the [[British House of Commons|House of Commons]] but rejected by the [[House of Lords]] leading to his resignation. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Арчибалд Примроуз, 5. гроф од Роузберија|гроф од Роузберија]] | [[Датотека:RoseberyMillais - 2.png|60px]] | [[5. март]] [[1894]]. | [[22. јун]] [[1895]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]], [[Lord President of the Council]] и [[вођа Дома лордова]] | империјалистаt; планови за проширење [[Краљевска ратна морнарицаКраљевске морнарице]] је изазвало раскол у оквиру Либералне партије; поднео оставку након гласања о цензури око снабдевања војске. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Роберт Гаскојн-Сесил, 3. маркиз од Солсберија|маркиз од Солсберија]]<br />''(3. мандат) | [[Датотека:3rd Marquess of Salisbury.jpg|60px]] | [[25. јун]] [[1895]]. | [[11. јул]] [[1902]]. | конзервативци | [[Вођа Дома лордова]] [[25. јун]] [[1895]]. — [[11. јул]] [[1902]]; [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]] [[25. јун]] [[1895]]. — [[November 12]] [[1900]]; [[Lord Privy Seal]] [[November 12]] [[1900]]. — [[11. јул]] [[1902]] | [[Workmen's Compensation Act 1897]]; [[Second Boer War]]; [[Anglo-Japanese Alliance]]. |} == Премијери у 20. веку == Није било промена у [[надлежност]]и [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]] све до 1922, када је након [[Англо-ирски рат|Англо-ирског рата]], 26 округа Ирске издвојено из Уједињено Краљевства и од њих је основана [[Ирска Слободна Држава]]. Преосталих шест округа, у североисточној Ирској, су остала у Унији и од њих је настала [[Северна Ирска]]. Званично име Уједињеног Краљевства је 1927. постало Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! </noinclude>Име ! width=60|Портрет ! width=70|Ступио на дужност ! width=70|Напустио дужност ! width=80|Странка ! width=180|Друге држане министарске функције ! Напомене и кључни догађаји |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Артур Балфор]] | [[Датотека:Arthur Balfour, photo portrait facing left.jpg|60px]] | [[11. јул]] [[1902]]. | [[5. децембар]] [[1905]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | У лошим односима са [[Едвард VII|Едвардом VII]]; његов кабинет је био подељен око слободне трговине; оснивање [[Комитет за одбрану Империје]]; [[Срдачна антанта]]. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Хенри Кембел-Банерман|Сер Хенри Кембел-Банерман]] | [[Датотека:campbell-bannerman.jpg|60px]] | [[5. децембар]] [[1905]]. | [[7. април]] [[1908]]. | либерал | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | Вратио аутономију [[Јужноафричка Република (Трансвал)|Трансвалу]] и [[Слободна Држава Орање|Слободној Држави Орање]]; [[Англо-руски савез]]; први премијер који је тако називан у Парламенту |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Херберт Хенри Асквит]] | [[Датотека:Herbert Henry Asquith.jpg|60px]] | [[7. април]] [[1908]]. | [[7. децембар]] [[1916]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] [[5. април]] [[1908]]. — [[5. децембар]] [[1916]]; [[Secretary of State for War]] [[March 30]] 1914 - [[August 5]] [[1914]] | [[Liberal reforms|Liberal Welfare Reforms]]; [[People's Budget]]; [[Акт о парламенту из 1911.]]; [[National Insurance]] and pensions; [[Акт о самоуправи 1914.]]; [[Први светски рат]]; [[Ускршњи устанак]]. |- ! style="background-color: {{Liberal Party (UK)/meta/color}}" | | [[Дејвид Лојд Џорџ]] | [[Датотека:David Lloyd George.jpg|60px]] | [[7. децембар]] [[1916]]. | [[19. октобар]] [[1922]]. | либерали | [[Први лорд Трезора]] | End of World War I; [[Париска мировна конференција 1919.|Париска мировна конференција]]; покушао да прошири регрутиацију на Ирску за време Првог светског рата; дао жена преко 31 године право гласа; оснивање [[Ирска Слободна Држава Ирска|Ирске Слободне Државе]]; the only Prime Minister, as of 2007, whose [[mother tongue]] was not English (it was [[Welsh language|Welsh]]). |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ендру Бонар Ло]] | [[Датотека:Andrew Bonar Law 02.jpg|60px]] | [[23. октобар]] [[1922]]. | [[20. мај]] [[1923]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | поднео оставку због лошег здравља; преминуо шест месеци по одласку са дужности |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Стенли Болдвин]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Stanley Baldwin ggbain.35233.jpg|60px]] | [[23. мај]] [[1923]]. | [[16. јануар]] [[1924]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] [[23. мај]] [[1923]]. — [[16. јануар]] [[1924]]; [[канцелар благајне]] [[23. мај]] [[1923]]. — [[27. август]] [[1923]] | расписао опште изборе да добије мандат за [[протекционизам|протекционистичке тарифе]], али није успео да добије већину; поднео оставку након што му је изгласано неповерење |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ремзи Макдоналд]]<br />''(1. мандат) | [[Датотека:Ramsay MacDonald ggbain.29588.jpg|60px]] | [[22. јануар]] [[1924]]. | [[4. новембар]] [[1924]]. | [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|лабуристи]] | [[Први лорд Трезора]], [[Вођа Дома комуна]] и [[Secretary of State for Foreign and Commonwealth Affairs|Secretary of State for Foreign Affairs]] | први лабуристичке премијер; није имао већину па није могао уводити радикалније законе; settled reparations with [[Немачка|Germany]] following World War I. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Стенли Болдвин]]<br />''(2. мандат) | [[Датотека:Stanley Baldwin ggbain.35233.jpg|60px]] | [[4. новембар]] [[1924]]. | [[5. јун]] [[1929]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | [[Treaty of Locarno]]; потписник [[Kellogg-Briand Pact]]; [[Pensions Act]]; давање права гласа женама преко 21 године старости; [[UK General Strike of 1926]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ремзи Макдоналд]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Ramsay MacDonald ggbain.29588.jpg|60px]] | [[5. јун]] [[1929]]. | [[24. август]] [[1931]]. | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | именовао првог женског министра, [[Маргарет Бондфилд]]; економска криза након [[крах Волстрита 1929.|краха Волстрита 1929.]]. |- ! style="background-color: {{National Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ремзи Макдоналд]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:Ramsay MacDonald ggbain.29588.jpg|60px]] | [[24. август]] [[1931]]. | [[7. јун]] [[1935]]. | [[National Labour Party (UK)|National Labour]] ([[UK National Government|National Government]]) | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | није успео да задржо подршку Лабуристичке партије, па је поднео оставки и био поново именован да формира [[National Government]] уз подршку Конзервативне и Либералне странке. Избачен из Лабуристичке партије. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Стенли Болдвин]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:Stanley Baldwin ggbain.35233.jpg|60px]] | [[7. јун]] [[1935]]. | [[28. мај]] [[1937]]. | конзервативци ([[UK National Government|National Government]]) | [[Први лорд Трезора]] и [[Вођа Дома комуна]] | Managed the abdication crisis of [[Edward VIII of the United Kingdom|Edward VIII]]; started rearmament but later criticised for failing to rearm more when [[Adolf Hitler]] broke Germany's [[Treaty of Versailles]] obligations. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Невил Чемберлен]] | [[Датотека:Neville-Chamberlain (cropped).jpg|60px]] | [[28. мај]] [[1937]]. | [[10. мај]] [[1940]]. | конзервативци ([[национална влада (Уједињено Краљевство)|национална влада]]) | [[први лорд Трезора]] и [[вођа Дома комуна]] | покушао да спречи [[Други светски рат]] through [[Appeasement of Hitler|appeasement]] of Germany; widely criticised following the invasion of [[Пољска|Poland]]; resigned after failing to form a [[Coalition Government]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Винстон Черчил]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Churchill-in-quebec-1944-23-0201a.gif|60px]] | [[10. мај]] [[1940]]. | [[23. мај]] [[1945]]. | конзервативци (коалиција) | [[Први лорд Трезора]] и [[Minister of Defence (UK)|Minister of Defence]] [[10. мај]] [[1940]]. — [[23. мај]] [[1945]]; [[Вођа Дома комуна]] [[10. мај]] [[1940]]. — [[Фебруар 19]] [[1942]] | [[Други светски рат|World War II]]; led a [[Coalition Government]]; оснивање [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]; предложио оно што ће на крају постаји [[Европска унија]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Винстон Черчил]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Churchill-in-quebec-1944-23-0201a.gif|60px]] | [[23. мај]] [[1945]] | [[27. јул]] [[1945]] | конзервативци ([[UK National Government|Caretaker]]) | [[Први лорд Трезора]] и [[Minister of Defence (UK)|Minister of Defence]] | Following the ending of his all-party coalition, Churchill formed a "caretaker" government out of Conservatives, [[National Liberal Party (UK)|Liberal Nationals]] and non-party figures. However after two months it was defeated in the [[United Kingdom general election, 1945|1945 general election]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Клемент Атли]] | [[Датотека:Attlee BW cropped.jpg|60px]] | [[27. јул]] [[1945]]. | [[26. октобар]] [[1951]]. | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] ([[27. јул]] [[1945]]. — [[26. октобар]] [[1951]]); [[министар одбране]] ([[27. јул]] [[1945]]. — децембар 1946) | Initiated the [[post-war consensus]]; увео [[национализација|национализацију]] предузећа; foundation of the [[National Health Service]]; extended [[national insurance]] scheme; независност [[Индија|Индије]] и крај британске улоге у [[Британски мандат над Палестином|Палестини]]; оснивање [[НАТО]] пакта. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Винстон Черчил]]<br />''(3. мандат)'' | [[Датотека:Churchill-in-quebec-1944-23-0201a.gif|60px]] | [[26. октобар]] [[1951]]. | [[7. април]] [[1955]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] ([[26. октобар]] [[1951]]. — [[7. април]] [[1955]]); [[Minister of Defence (UK)|Minister of Defence]] [[26. октобар]] [[1951]]. — [[March 12]] [[1952]] | Domestic policy interrupted by foreign disputes ([[државни удар у Ирану 1953.|операција Ајакс]], [[мау Мау устанак|устанак Мау Мау]], [[Malayan Emergency]]). |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Ентони Идн|Сер Ентони Идн]] | [[Датотека:Anthony Eden.jpg|60px]] | [[7. април]] [[1955]]. | [[10. јануар]] [[1957]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] | није успео да спречи египатску национализацију [[Суецки канал|Суецког канала]]; напао Египат што је довело до [[Суецка криза|Суецке кризе]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Харолд Макмилан]] | [[Датотека:Harold Macmillan in 1942.jpg|60px]] | [[10. јануар]] [[1957]]. | [[19. октобар]] [[1963]]. | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] | Уједињено Краљевство први пут затражило да буде примљено у [[Европски економски простор|ЕЕЗ]]; захтев поделио конзерватице и одбијен од [[Шарл де Гол|Шарла де Гола]], [[списак председника Француске|председника Француске]]; [[афера Профјумо]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Алек Даглас-Хоум]] | [[Датотека:Alec Douglas-Home (c1963).jpg|60px]] | [[19. октобар]] [[1963]] | [[16. октобар]] [[1964]] | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] | Was the [[Earl of Home]] when he became Prime Minister, and renounced his peerage on [[23. октобар]] [[1963]]. in order to stand for the House of Commons. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Харолд Вилсон]]<br />''(1. мандат)'' | [[Датотека:Dodwilson.JPG|60px]] | [[16. октобар]] [[1964]] | [[19. јун]] [[1970]] | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] | Social reforms, including legalisation of abortion and decriminalisation of homosexuality; [[Rhodesia]]n [[Unilateral Declaration of Independence (Rhodesia)|U.D.I.]]; adopted, then abandoned, the [[Secretary of State for Economic Affairs|National Plan]] for the economy; [[Devaluation]] of the [[British pound|pound]]; foundation of the [[Open University]]; dispute over [[In Place of Strife]] trade union reforms. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Едвард Хит]] | [[Датотека:Heathdod.JPG|60px]] | [[19. јун]] [[1970]] | [[4. март]] [[1974]] | конзервативци | [[Први лорд Трезора]] | U-turned over intervention in industry; negotiated Britain's entry to the [[European Community]]; Violence due to [[Northern Ireland|Northern Ireland's]] [[The Troubles|'Troubles']] peaked; the [[Sunningdale Agreement]] agreed; [[Three-Day Week]]; called early election in backfiring attempt to confront [[National Union of Mineworkers|striking miners]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Харолд Вилсон]]<br />''(2. мандат)'' | [[Датотека:Dodwilson.JPG|60px]] | [[4. март]] [[1974]]. | [[5. април]] [[1976]]. | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] | окончао спор са рударима; [[Social Contract (Britain)|Social Contract]] with trade unions over the economy; [[Health and Safety at Work Act]]; Renegotiated terms for EC membership, then [[United Kingdom referendum, 1975|1975 referendum]] validated entry; [[North Sea oil]], [[Cod War]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Џејмс Калахан]] | [[Датотека:James Callaghan.JPG|60px]] | [[5. април]] [[1976]]. | [[4. мај]] [[1979]]. | лабуристи | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | позајмица [[Међународни монетарни фонд|ММФ]] за одржавање фунте; the [[Lib-Lab pact]]; enacted [[devolution]] to [[Шкотска|Scotland]] and [[Велс|Wales]] but [[referendum]]s stopped them; relations with [[trade union]]s broke down in the [[Winter of Discontent]]. |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Маргарет Тачер]] | [[Датотека:Margaret Thatcher cropped.jpg|80x80пискел]] | [[4. мај]] [[1979]] | [[28. новембар]] [[1990]] | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | прва жена премијер Уједињеног Краљевства; [[Фокландски рат|Фолкландски рат]]; sold [[council house|council housing]] to tenants ([[right to buy]]) without replacement; [[UK miners' strike (1984—1985)|miners' strike]] 1984-5; приватизација многих државних предузећа; смањена моћ синдиката; [[Anglo-Irish Agreement]]; [[Section 28]]; abolition of [[Greater London Council|GLC]]; negotiation of the [[UK rebate]] towards the European Community budget; the "[[Poll tax]]". |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | [[Џон Мејџор]] | [[Датотека:John Major 1996.jpg|60px]] | [[28. новембар]] [[1990]] | [[2. мај]] [[1997]] | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | глобална рецесија; [[Заливски рат]]; ратификација [[Мастритски споразум|Мастрихтског споразума]] и [[Мастритски побуњеници]]; принудни излазак из [[европски течај размена валута|европског течаја размене валута]] ("[[Црна среда]]"); the [[Downing Street Declaration]] (initiating the [[Northern Ireland peace process]]); Citizen's charter; "[[Back to Basics (campaign)|Back to Basics]]" campaign; [[Cones Hotline]]; [[Dangerous Dogs Act]]. |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | [[Тони Блер]] | [[Датотека:Heads of Mission in Sarajevo OHR with Prime Minister Blair (cropped).jpeg|82x82пискел]] | [[2. мај]] [[1997]] | [[27. јун]] [[2007]] | лабуристи | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | [[рат у Ираку]]; независност [[Банка Енглеске|Банке Енглеске]]; [[споразум из Белфаста]]; [[Human Rights Act (1998)|Human Rights Act]]; [[devolution]] to [[Шкотска|Scotland]] and [[Велс|Wales]]; [[Lords Reform|House of Lords Reform]]; [[minimum wage]]; [[рат на Косову и Метохији]]; [[Mayor of London]] and [[Управа Ширег Лондона|GLA]]; [[рат у Авганистану (2001–2014)|рат у Авганистану]]; [[university tuition fees]]; [[Civil Partnership Act 2004|Civil Partnership Act]]; [[Напади у Лондону 7. јула 2005.]]; [[Cash for Peerages]]; [[Ecclestone scandal]]; [[Iraq Dossier|Dodgy Dossier]]; [[Дејвид Кели|Келијево самоубиство]] |} == Премијери у 21. веку == {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! colspan=2|Име ! width=60|Портрет ! width=70|Преузео кабинет ! width=70|Напустио дужност ! width=80|Политичка странка ! width=180|Друге министарске дужности ! Белешке и кључни догађаји |- ! style="background-color: {{Labour Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Гордон Браун]] | [[Датотека:Gordon Brown official.jpg|60px]] | [[27. јун]] [[2007]]. | [[11. мај]] [[2010]]. | лабуристи | [[Први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | <small> [[2007 London car bombs|London car bombs]]; [[2007 Glasgow International Airport attack|Glasgow Airport attack]]; [[2007 United Kingdom foot-and-mouth outbreak|foot-and-mouth outbreak (2007)]]; [[2007 United Kingdom floods|national floods]]; [[2007 UK child benefit data misplacement|child benefit data misplaced]]; [[Donorgate]] ; [[Northern Rock]]; [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]] |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Дејвид Камерон]] | [[Датотека:David Cameron official.jpg|60px]] | [[11. мај]] [[2010]]. | [[13. јул]] [[2016]]. | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Тереза Меј]] | [[Датотека:Theresa May Official (cropped).jpg|60px]] | [[13. јул]] [[2016]]. | [[24. јул]] [[2019]]. | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | |- ! style="background-color: {{Conservative Party (UK)/meta/color}}" | | width=135|[[Борис Џонсон]] | [[Датотека:Boris Johnson official portrait (cropped).jpg|60px]] | [[24. јул]] [[2019]]. | Текући | конзервативци | [[први лорд Трезора]] и [[министар за грађанску службу]] | [[Брегзит]], излазак УК-а из [[Европска унија|Европске уније]] |} == Референце == * {{cite web|title=Prime Ministers in History|author=[[10 Downing Street]]|url=http://www.number-10.gov.uk/output/Page123.asp|accessdate=09. 12. 2005.|archive-url=https://web.archive.org/web/20051208105814/http://www.number-10.gov.uk/output/Page123.asp|archive-date=08. 12. 2005|url-status=dead}} * {{cite web|title=United Kingdom: Principal Ministers of the Crown: 1730-2006|author=archontology.org|url=http://www.archontology.org/nations/uk/bpm/|accessdate=02. 09. 2006.}} {{Commonscat|Prime ministers of the United Kingdom}} [[Категорија:Премијери Уједињеног Краљевства|*]] ma3w9m5hiz4mlqksi2zn2e00ejuhoj2 0 243558 25138932 24056454 2022-08-04T21:04:02Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Љубиша Јовановић}} {{Кутијица за глумце | име = Љубиша Јовановић | слика = Љубиша Јовановић.jpg | опис_слике = Љубиша Јовановић | пуно_име = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1908|10|1}} | место_рођења = [[Шабац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1971|7|15|1908|10|1}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] | awards = [[Стеријино позорје]] | имдб = 0431275 }} '''Љубиша Јовановић''' ([[Шабац]], [[1. октобар]] [[1908]] — [[Београд]], [[15. јул]] [[1971]]) био је [[Југословени|југословенски]] [[Позориште|позоришни]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[филм]]ски [[списак српских глумаца|глумац]]. == Биографија == Завршио је учитељску школу у Шапцу. Ту је почео да глуми као аматер [[1925]]. Ишао је на течајеве глуме у [[Праг]]у, [[Берлин]]у и у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]]. Глумио је у Загребу током 1930-тих, у Београд је прешао на лето 1940.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/07/04?pageIndex=00013 „Политика”, 4. јул 1940]</ref> Године 1961. постао је члан [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]] у Београду. [[Датотека:Stevan Kragujevic, Tito sa Savom Severovom, LJubisom Jovanovicem, Jajce, 1968.JPG|290px|мини|десно|Са Титом и Кардељом]] Глумио је у 16 дугометражних филмова, почев од првог југословенског послератног филма [[Славица (филм)|Славица]] из [[1947]]. Играо је у краткометражним филмовима и, повремено, за телевизију. Најпознатија улога коју је одиграо била је улога [[Степа Степановић|Ђенерала Степе Степановића]] у филму [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]].{{sfn|Стојковић|1983|p=334-364}} Био је добитник више награда за глуму на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]] и низа других признања. По њему се до 2002. године звало [[Шабачко позориште]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ime-izbrisano-secanje-ostalo.sr.html Име избрисано, сећање остало („Политика“, 23. јун 2014)]</ref> Крајем 2014. позориште је донело одлуку да своју велику сцену назове по Љубиши Јовановићу.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:524397-Da-li-je-ispravljena-nepravda-prema-Ljubisi-Jovanovicu Да ли је исправљена неправда према Љубиши Јовановићу? („Вечерње новости“, 15. децембар 2014)]</ref> == Филмографија == <div id="1"></div> {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! !1940[[#1940|&nbsp;▼]] !1950[[#1950|&nbsp;▼]] !1960[[#1960|&nbsp;▼]] !1970[[#1970|&nbsp;▼]] !Укупно |- ! style="text-align:left;" | Дугометражни филм |5 |11 |8 |0 |24 |- ! style="text-align:left;" | ТВ филм |0 |0 |12 |2 |14 |- ! style="text-align:left;" | ТВ мини серија |0 |0 |1 |0 |1 |- ! style="text-align:left;" | Кратки филм |0 |1 |1 |0 |2 |- ! style="text-align:left;" | Укупно |5 |12 |22 |2 |41 |} {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940.-те[[#1|&nbsp;▲]]<div id="1940"></div> |- | 1946. || [[У планинама Југославије]] || Јанко |- | 1947. || [[Славица (филм)|Славица]] || Иво Марушић |- | 1948. || [[Софка (филм)|Софка]] || |- | 1949. || [[Прича о фабрици]] || Коста |- | 1949. || [[Мајка Катина]] || Анивас |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950.-те[[#1|&nbsp;▲]]<div id="1950"></div> |- | 1950. || [[Чудотворни мач]] || Ковач |- | 1951. || [[Мајор Баук]] || Сеоски кнез (као Лазо Јовановић) |- | 1951. || [[Последњи дан]] || Мате Јелић диверзант |- | 1951. || [[Његош (кратки филм)|Његош]] (кратки филм) || Војвода Драшко |- | 1951. || [[Дечак Мита]] || Агент Пиносавац |- | 1953. || [[Била сам јача]] || Српски наредник, [[квислинг]] |- | 1955. || [[Лажни цар]] || Игуман Никодије |- | 1956. || [[Потрага (филм из 1956)|Потрага]] || Шеф полиције |- | 1957. || [[Поп Ћира и поп Спира (филм)|Поп Ћира и поп Спира]] || Поп Олуја |- | 1958. || [[Погон Б]] || Стевић |- | 1958. || [[Госпођа Министарка]] || Сима Поповић |- | 1959. || [[Ветар је стао пред зору]] || Професор Савић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те[[#1|&nbsp;▲]]<div id="1960"></div> |- | 1960. || [[Друг председник центарфор]] || Управник задруге |- | 1960. || [[Рат (филм из 1960)|Рат]] (ТВ) || |- | 1961. || [[Велика турнеја]] || |- | 1961. || [[Песма (ТВ филм из 1961)|Песма]] (ТВ) || |- | 1961. || [[Не дирај у срећу]] || |- | 1961. || [[Јерма (ТВ филм)|Јерма]] (ТВ) || |- | 1962. || [[Мачак под шљемом]] || Сатник племенити Бужан |- | 1962. || [[Генерали и спахије]] (ТВ) || |- | 1963. || [[Инкогнито (ТВ филм)|Инкогнито]] (ТВ) || |- | 1964. || [[Лутање једне душе]] (ТВ) || Бум |- | 1964. || [[Народни посланик (ТВ филм РТБ)|Народни посланик]] (ТВ) || Јеврем Прокић |- | 1964. || [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]] || [[Степа Степановић|Ђенерал Степа Степановић]] |- | 1966. || [[Лутка са кревета бр. 21]] (ТВ) || |- | 1966. || [[Пре рата]] (ТВ) || Министар полиције |- | 1967. || [[Сутра (ТВ филм)|Сутра]] (ТВ) || |- | 1967. || [[На туђем хлебу]] (ТВ) || Тропачев |- | 1967. || [[Јегор Буличов]] (ТВ) || |- | 1968. || [[На рубу памети (ТВ филм)|На рубу памети]] (ТВ филм) || Г. генерал директор Домаћински |- | 1968. || [[Стан (филм)|Стан]] (ТВ драма) || |- | 1969. || [[На дан пожара]] (ТВ) || Професор Ђокић |- | 1969. || [[Маневар (кратки филм)|Маневар]] (кратки филм) || |- | 1969. || [[Крвава бајка (филм)|Крвава бајка]] || Директор Пантелић |- | 1969. || [[Кад сам био војник]] (мини-серија) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те[[#1|&nbsp;▲]]<div id="1970"></div> |- | 1970. || [[Ујка Вања (ТВ филм)|Ујка Вања]] (ТВ)|| Професор Серебјаков |- | 1970. || [[Протекција (ТВ филм)|Протекција]] || Аћим Кукић, општински судија |} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Стојковић|first=Боривоје С.|authorlink = |year=1983|title=Великани српског позоришта |publisher= "Српска књижевна задруга" - "Милић Ракић" | location = Београд - Ваљево |id=}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0431275|name=Љубиша Јовановић}} * [http://82.146.59.108/classik/stamps/?id=17372 Поштанска марка са ликом Љубише Јовановића] * [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=321&yyyy=2014&mm=12&dd=18&nav_id=937650 Душан Ковачевић: Клеветање је наша фолклорна игра (Б92, 18. децембар 2014)] {{DEFAULTSORT:Јовановић, Љубиша}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1971.]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Шапчани]] 9dkvayxmzx109d8i9gp1ogc8m420b4f 25138937 25138932 2022-08-04T21:05:40Z Sadko 25741 /* Филмографија */ DAB fix wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Љубиша Јовановић}} {{Кутијица за глумце | име = Љубиша Јовановић | слика = Љубиша Јовановић.jpg | опис_слике = Љубиша Јовановић | пуно_име = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1908|10|1}} | место_рођења = [[Шабац]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1971|7|15|1908|10|1}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[СФР Југославија]] | awards = [[Стеријино позорје]] | имдб = 0431275 }} '''Љубиша Јовановић''' ([[Шабац]], [[1. октобар]] [[1908]] — [[Београд]], [[15. јул]] [[1971]]) био је [[Југословени|југословенски]] [[Позориште|позоришни]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[филм]]ски [[списак српских глумаца|глумац]]. == Биографија == Завршио је учитељску школу у Шапцу. Ту је почео да глуми као аматер [[1925]]. Ишао је на течајеве глуме у [[Праг]]у, [[Берлин]]у и у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]]. Глумио је у Загребу током 1930-тих, у Београд је прешао на лето 1940.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/07/04?pageIndex=00013 „Политика”, 4. јул 1940]</ref> Године 1961. постао је члан [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]] у Београду. [[Датотека:Stevan Kragujevic, Tito sa Savom Severovom, LJubisom Jovanovicem, Jajce, 1968.JPG|290px|мини|десно|Са Титом и Кардељом]] Глумио је у 16 дугометражних филмова, почев од првог југословенског послератног филма [[Славица (филм)|Славица]] из [[1947]]. Играо је у краткометражним филмовима и, повремено, за телевизију. Најпознатија улога коју је одиграо била је улога [[Степа Степановић|Ђенерала Степе Степановића]] у филму [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]].{{sfn|Стојковић|1983|p=334-364}} Био је добитник више награда за глуму на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]] и низа других признања. По њему се до 2002. године звало [[Шабачко позориште]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ime-izbrisano-secanje-ostalo.sr.html Име избрисано, сећање остало („Политика“, 23. јун 2014)]</ref> Крајем 2014. позориште је донело одлуку да своју велику сцену назове по Љубиши Јовановићу.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:524397-Da-li-je-ispravljena-nepravda-prema-Ljubisi-Jovanovicu Да ли је исправљена неправда према Љубиши Јовановићу? („Вечерње новости“, 15. децембар 2014)]</ref> == Филмографија == <div id="1"></div> {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! !1940[[#1940|&nbsp;▼]] !1950[[#1950|&nbsp;▼]] !1960[[#1960|&nbsp;▼]] !1970[[#1970|&nbsp;▼]] !Укупно |- ! style="text-align:left;" | Дугометражни филм |5 |11 |8 |0 |24 |- ! style="text-align:left;" | ТВ филм |0 |0 |12 |2 |14 |- ! style="text-align:left;" | ТВ мини серија |0 |0 |1 |0 |1 |- ! style="text-align:left;" | Кратки филм |0 |1 |1 |0 |2 |- ! style="text-align:left;" | Укупно |5 |12 |22 |2 |41 |} {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940.-те[[#1|&nbsp;▲]]<div id="1940"></div> |- | 1946. || [[У планинама Југославије]] || Јанко |- | 1947. || [[Славица (филм)|Славица]] || Иво Марушић |- | 1948. || [[Софка (филм)|Софка]] || |- | 1949. || [[Прича о фабрици]] || Коста |- | 1949. || [[Мајка Катина]] || Анивас |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950.-те[[#1|&nbsp;▲]]<div id="1950"></div> |- | 1950. || [[Чудотворни мач]] || Ковач |- | 1951. || [[Мајор Баук]] || Сеоски кнез (као Лазо Јовановић) |- | 1951. || [[Последњи дан]] || Мате Јелић диверзант |- | 1951. || [[Његош (кратки филм)|Његош]] (кратки филм) || Војвода Драшко |- | 1951. || [[Дечак Мита]] || Агент Пиносавац |- | 1953. || [[Била сам јача]] || Српски наредник, [[квислинг]] |- | 1955. || [[Лажни цар]] || Игуман Никодије |- | 1956. || [[Потрага (филм из 1956)|Потрага]] || Шеф полиције |- | 1957. || [[Поп Ћира и поп Спира (филм из 1957)|Поп Ћира и поп Спира]] || Поп Олуја |- | 1958. || [[Погон Б]] || Стевић |- | 1958. || [[Госпођа Министарка]] || Сима Поповић |- | 1959. || [[Ветар је стао пред зору]] || Професор Савић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те[[#1|&nbsp;▲]]<div id="1960"></div> |- | 1960. || [[Друг председник центарфор]] || Управник задруге |- | 1960. || [[Рат (филм из 1960)|Рат]] (ТВ) || |- | 1961. || [[Велика турнеја]] || |- | 1961. || [[Песма (ТВ филм из 1961)|Песма]] (ТВ) || |- | 1961. || [[Не дирај у срећу]] || |- | 1961. || [[Јерма (ТВ филм)|Јерма]] (ТВ) || |- | 1962. || [[Мачак под шљемом]] || Сатник племенити Бужан |- | 1962. || [[Генерали и спахије]] (ТВ) || |- | 1963. || [[Инкогнито (ТВ филм)|Инкогнито]] (ТВ) || |- | 1964. || [[Лутање једне душе]] (ТВ) || Бум |- | 1964. || [[Народни посланик (ТВ филм РТБ)|Народни посланик]] (ТВ) || Јеврем Прокић |- | 1964. || [[Марш на Дрину (филм)|Марш на Дрину]] || [[Степа Степановић|Ђенерал Степа Степановић]] |- | 1966. || [[Лутка са кревета бр. 21]] (ТВ) || |- | 1966. || [[Пре рата]] (ТВ) || Министар полиције |- | 1967. || [[Сутра (ТВ филм)|Сутра]] (ТВ) || |- | 1967. || [[На туђем хлебу]] (ТВ) || Тропачев |- | 1967. || [[Јегор Буличов]] (ТВ) || |- | 1968. || [[На рубу памети (ТВ филм)|На рубу памети]] (ТВ филм) || Г. генерал директор Домаћински |- | 1968. || [[Стан (филм)|Стан]] (ТВ драма) || |- | 1969. || [[На дан пожара]] (ТВ) || Професор Ђокић |- | 1969. || [[Маневар (кратки филм)|Маневар]] (кратки филм) || |- | 1969. || [[Крвава бајка (филм)|Крвава бајка]] || Директор Пантелић |- | 1969. || [[Кад сам био војник]] (мини-серија) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те[[#1|&nbsp;▲]]<div id="1970"></div> |- | 1970. || [[Ујка Вања (ТВ филм)|Ујка Вања]] (ТВ)|| Професор Серебјаков |- | 1970. || [[Протекција (ТВ филм)|Протекција]] || Аћим Кукић, општински судија |} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Стојковић|first=Боривоје С.|authorlink = |year=1983|title=Великани српског позоришта |publisher= "Српска књижевна задруга" - "Милић Ракић" | location = Београд - Ваљево |id=}} {{refend}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0431275|name=Љубиша Јовановић}} * [http://82.146.59.108/classik/stamps/?id=17372 Поштанска марка са ликом Љубише Јовановића] * [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=321&yyyy=2014&mm=12&dd=18&nav_id=937650 Душан Ковачевић: Клеветање је наша фолклорна игра (Б92, 18. децембар 2014)] {{DEFAULTSORT:Јовановић, Љубиша}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1971.]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Шапчани]] a3j5xp8swhbczy1ivb1y8qbfhz3d70d 0 244965 25138384 25136536 2022-08-04T12:39:45Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{РуТ}}{{Музичар | име = Џими Пејџ | слика = Джимми Пэйдж.jpg | опис_слике = Џими Пејџ [[1977]]. године на концерту у Чикагу, као члан групе [[Led Zeppelin|Лед Зепелин]]. | пуно_име = Џејмс Патрик Пејџ | датум_рођења = {{датум рођења|1944|1|9|год=да}} | место_рођења = Хестон, [[Лондон]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | боја_позадине = инструменталиста | инструмент = [[гитара]] | жанр = [[Рок музика|рок]], [[блуз рок]], [[фолк рок]], [[хард рок]], [[хеви метал]] | образовање = Институт за уметност и дизајн у Сурију | занимање = {{flatlist| * музичар * продуцент * текстописац }} | супружници = {{ubl|{{marriage|Патрисија Екер|1986|1995|end=divorced}}|{{marriage|Химена Гомез Парача|1995|2008|end=divorced}}}} | партнери = [[Скарлет Сабет]] (2014–данас) | деца = 4, укључујући [[Скарлет Пејџ|Скарлет]] | активни_период = [[1957]]—данас | издавачка_кућа = | издавачке_куће = [[Geffen Records]], [[Atlantic Records]], [[Swan Song Records]] | везани_чланци = [[Лед Зепелин]], [[Јардбердс]], [[Роберт Плант]], [[Џон Пол Џоунс]], [[Џон Бонам]] | вебсајт = {{URL|jimmypage.com}} | потпис = }} '''Џејмс Патрик Пејџ''' [[Орден Британског царства|OBE]] ({{jez-en|James Patrick Page}}; [[Лондон]], [[9. јануар]] [[1944]].)<ref>{{Cite web|url=https://www.upi.com/Top_News/2020/01/09/UPI-Almanac-for-Thursday-Jan-9-2020/6871578415895/|title=UPI Almanac for Thursday, Jan. 9, 2020|website=UPI|language=en|access-date=2022-07-30}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fIuDZwEACAAJ|title=Jimmy Page|last=Page|first=Jimmy|date=2010|publisher=Genesis Publications Limited|isbn=978-1-905662-17-3|language=en}}</ref> је енглески музичар који је постигао међународни успех као гитариста и оснивач рок групе [[Led Zeppelin|Лед Зепелин]]. Пејџ је плодан у стварању гитарских рифова и његов разноврстан стил укључује различите алтернативне гитарске штимове, техничке и мелодичне соло у комбинацији са агресивним, изобличеним гитарским тоновима, као и његов фолк и акустични рад под утицајем Истока. Такође је познат по томе што је повремено свирао гитару са [[Гудало|гудалом]] за виолончело како би музици створио шумну текстуру звука.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OsbuBD3mkkkC|title=Jimmy Page: Magus, Musician, Man : an Unauthorized Biography|last=Case|first=George|date=2007|publisher=Hal Leonard Corporation|isbn=978-1-4234-0407-1|language=en}}</ref>{{Sfn|Lewis & Kendall|2004|p=67}}{{Sfn|Fast|2001|p=210}} Пејџ је започео своју каријеру као студијски сесијски музичар у [[Лондон|Лондону]] и средином 1960-их, поред [[Велики Џим Саливан|Великог Џима Саливана]], био је један од најтраженијих сесијских гитариста у Британији. Био је члан [[The Yardbirds|Јардбердса]] од 1966. до 1968. Када су се Јардбердс распали, основао је [[Led Zeppelin|Лед Зепелин]], који је био активан од 1968. до 1980. Након смрти бубњара Лед Зепелина, [[Џон Бонам|Џона Бонама]], учествовао је у бројним музичким групама широм света током 1980-их и 1990-их. Од 2000. године, Пејџ је учествовао у разним гостујућим наступима са многим уметницима, како уживо тако и у студијским снимцима, и учествовао је у једном поновном окупљању Лед Зепелина 2007. који је објављен као концертни филм ''Celebration Day'' 2012. године. Заједно са Еџом и Џеком Вајтом, учествовао је у документарном филму ''It Might Get Loud'' из 2008. Пејџ се сматра једним од највећих и најутицајнијих гитариста свих времена. Часопис Ролинг Стоун описао је Пејџа као „понтифика пауер рифинга“ и сврстао га на треће место на својој листи „100 највећих гитариста свих времена“ за 2015. годину, иза [[Џими Хендрикс|Џимија Хендрикса]] и [[Erik Klepton|Ерика Клептона]]. Године 2010. био је на другом месту Гибсонове листе „Топ 50 гитариста свих времена“, а 2007. на четвртом месту „100 најлуђих гитарских хероја“ Класик рока. Два пута је примљен у Рокенрол кућу славних: једном као члан Јардбердса (1992) и једном као члан Лед Зепелина (1995). == Биографија == === Детињство и младост === Пејџ је рођен од стране Џејмса Патрика Пејџа и Патрисије Елизабет Гафикин{{Sfn|Davis|1995}} у западном лондонском предграђу Хестон 9. јануара 1944. Његов отац је био менаџер особља у фабрици пластичних премаза,{{Sfn|Salewicz|2018|p=23}} а мајка, која је била ирског порекла,{{Sfn|Case|2007|p=5}} је била секретарица.{{Sfn|Case|2011|p=651}} Године 1952. преселили су се у [[Фелтам]], а затим у [[Мајлс Роуд]], Епсом у Сарију. Пејџ се школовао од осме године у основној школи Епсом округа Паунд Лејн, а са једанаест је отишао у средњу школу округа Евел у Вест Ивелу.{{Sfn|Salewicz|2018|p=20}} На своју прву гитару, шпанску,{{Sfn|Salewicz|2018|p=20}} наишао је у кући Мајлс Роуд: „Не знам да ли су [гитару] оставили људи [у кући] пре [нас], или је је био породични пријатељ — чинило се да нико није знао зашто је тамо."<ref>{{Cite journal|last=Shaar Murray|first=Charles|date=August 2004|title=The Guv'nors|journal=Mojo|pages=67}}</ref> Први пут свирајући инструмент када је имао 12 година,<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110712104446/http://www.rollingstone.com/music/news/the-durable-led-zeppelin-19750313|title=The Durable Led Zeppelin {{!}} Rolling Stone Music|date=2011-07-12|website=web.archive.org|access-date=2022-07-30}}</ref> узео је неколико лекција у оближњем Кингстону, али је углавном био самоук: {{Центрирани цитат|Када сам одрастао није било много других гитариста... У мојој школи је био још један гитариста који ми је заправо показао прве акорде које сам научио и одатле сам наставио. Било ми је досадно па сам сам научио гитару слушајући плоче. Дакле, очигледно је то била врло лична ствар.|author=Џими Пејџ|source=за NPR<ref>https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=1283481</ref>}} Овај „други гитариста“ био је дечак по имену Род Вајат, неколико година старији од њега, и заједно са другим дечаком, Питом Калвертом, вежбали су у Пејџовој кући; Пејџ би посветио по шест или седам сати дневно вежбању и увек је носио гитару са собом у средњу школу,{{sfn|Salewicz|2018|p=21,22}} само да би је конфисковали и враћали му после часа.{{Sfn|Kendall|1981|p=11}} Међу Пејџовим раним утицајима били су рока били гитаристи [[Скоти Мур]] и [[Џејмс Бартон]], који су обојица свирали на снимцима [[Елвис Пресли|Елвиса Преслија]].<ref name="Hunter2012">{{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=7sFrOQv9I5kC}}|title=The Fender Telecaster: The Life and Times of the Electric Guitar That Changed the World|author=Dave Hunter|date=15 October 2012|publisher=Voyageur Press|isbn=978-0-7603-4138-4|pages=142–}}</ref> Пејџ наводи Преслијеву песму „Baby Let's Play House” као његову инспирацију да узме гитару,<ref name="JPinterview">{{cite web|url=http://www.modernguitars.com/archives/003340.html|title=1977 Jimmy Page Interview|last=Rosen|first=Steven|date=25 May 2007 <!--originally published in the July 1977 issue of "Guitar Player" magazine-->|work=Modern Guitars|archive-url=https://web.archive.org/web/20110105123043/http://www.modernguitars.com/archives/003340.html|archive-date=5 January 2011|access-date=16 December 2012}}</ref> и он би поновио Мурово свирање песме у живој верзији „Whole Lotta Love” у песми ''[[The Song Remains The Same]]''.{{sfn|Salewicz|2018|p=21}} На [[BBC One|BBC1]] 1957. године појавио се са гитаром Хофнер президент, коју је купио од новца ког је зарадио достављајући млеко.{{sfn|Salewicz|2018|pp=25–6}} Прва електрична гитара била је половна Футурама из 1959, коју је касније заменио [[Фендер телекастер|Фендер телекастером]],<ref name="Schulps">{{cite journal|last=Schulps|first=Dave|title=Interview with Jimmy Page|url=http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_77.trp|journal=[[Trouser Press]]|issue=October 1977|archive-url=https://web.archive.org/web/20110820054853/http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_77.trp|archive-date=20 August 2011|access-date=16 December 2012|url-status=dead}}</ref> јер је видео [[Бади Холи|Бадија Холија]] како свира на ТВ-у и уживо у Лондону.{{sfn|Salewicz|2018|p=30}} Пејџов музички укус укључивао је [[скифл]] (популарни енглески музички жанр тог времена) и акустично народно свирање, као и [[Bluz|блуз]] звуке [[Елмор Џејмс|Елмора Џејмса]], [[Би Би Кинг|Б.Б. Кинга]], [[Отис Раш|Отиса Раша]], [[Бади Гај|Бадија Гаја]], [[Фреди Кинг|Фредија Кинга]] и [[Хјуберт Самлин|Хјуберта Самлина]].<ref name="autogenerated1">{{cite journal|title=Interview with Jimmy Page|url=http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_93.gw|journal=[[Guitar World]]|issue=May 1993|archive-url=https://web.archive.org/web/20110807201650/http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_93.gw|archive-date=7 August 2011|access-date=17 December 2012|url-status=dead}}</ref> „У суштини, то је био почетак: мешавина рока и блуза.“<ref name="JPinterview2">{{cite web|url=http://www.modernguitars.com/archives/003340.html|title=1977 Jimmy Page Interview|last=Rosen|first=Steven|date=25 May 2007 <!--originally published in the July 1977 issue of "Guitar Player" magazine-->|work=Modern Guitars|archive-url=https://web.archive.org/web/20110105123043/http://www.modernguitars.com/archives/003340.html|archive-date=5 January 2011|access-date=16 December 2012}}</ref> Са 13 година, Пејџ се појавио у програму тражења талената Хјуа Велдона ''All Your Own'' у квартету за скифл, од којих је једно извођење емитовано на ББЦ1 1957. године.<ref name="Calef2013">{{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=Ozfg785V0E4C}}|title=Led Zeppelin and Philosophy: All Will Be Revealed|author=Scott Calef|date=21 August 2013|publisher=Open Court|isbn=978-0-8126-9776-6|pages=125–}}</ref> Група је свирала "Mama Don't Want to Skiffle Anymore" и још једну песму са америчким укусом, "In Them Ol' Cottonfields Back Home".<ref>{{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=w5egBAAAQBAJ}}|title=Hot Wired Guitar: The Life of Jeff Beck|author=Martin Power|date=10 Nov 2014|publisher=Omnibus Press|isbn=978-1-78323-386-1|page=[https://books.google.com/books?id=w5egBAAAQBAJ&pg=PT47 47]}}</ref> Када га је Велдон питао шта жели да ради након школовања, Пејџ је рекао: „Желим да урадим биолошка истраживања и да пронађем лек за [[Рак (болест)|рак]], ако до тада не буде откривен.“<ref name="Calef20132">{{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=Ozfg785V0E4C}}|title=Led Zeppelin and Philosophy: All Will Be Revealed|author=Scott Calef|date=21 August 2013|publisher=Open Court|isbn=978-0-8126-9776-6|pages=125–}}</ref> [[Датотека:Muddy Waters november 1976.jpg|мини|[[Мади Вотерс]], био је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Bluz|блуз]]-музичар, назван и „оцем блуза“. Био је инспирација многим рок и блуз извођачима током 60-их, укључујући Лед Зепелин.]] У интервјуу за часопис ''[[Guitar Player]]'', Пејџ је изјавио да је „у првим данима било доста свирања на улици, али како кажу, морао сам да се ухватим у коштац са тим и било је то добро школовање.“<ref name="JPinterview3">{{cite web|url=http://www.modernguitars.com/archives/003340.html|title=1977 Jimmy Page Interview|last=Rosen|first=Steven|date=25 May 2007 <!--originally published in the July 1977 issue of "Guitar Player" magazine-->|work=Modern Guitars|archive-url=https://web.archive.org/web/20110105123043/http://www.modernguitars.com/archives/003340.html|archive-date=5 January 2011|access-date=16 December 2012}}</ref> Када је он био у школи. четрнаест година, и најављен као Џејмс Пејџ, свирао је у групи под називом Малколм Остин и Вирлвиндс, заједно са Тонијем Басоном на басу, Стјуартом Кокетом на ритму и бубњаром по имену Том, свирајући [[Чак Бери|Чака Берија]] и [[Џери Ли Луис|Џерија Ли Луиса]]. Овај бенд је кратко трајао, пошто је Пејџ убрзо пронашао бубњара за бенд у којем је раније свирао са Родом Вајатом, Дејвидом Вилијамсом и Питом Калвертом, и смислио им име: Paramounts.{{sfn|Salewicz|2018|pp=29–32}} Paramounts су свирали у Епсому, некада подржавајући групу која ће касније постати Johnny Kidd & the Pirates.{{sfn|Salewicz|2018|p=33}} Иако је интервјуисан за посао асистента у лабораторији, на крају је одлучио да напусти средњу школу у Вест Ивелу да би се бавио музиком, и то у доби од петнаест година – најраније године дозвољеног у то време.{{sfn|Salewicz|2018|p=34}} Пејџ је имао потешкоћа да пронађе друге музичаре са којима би могао редовно да свира. „Није их било у изобиљу. Некада сам свирао у многим групама ... свако ко је могао да свира негде, заиста.” Након што је подржао реситале песника Бит Ројстон Елиса између 1960. и 1961. и певача Реда Е. Левиса, који га је видео како свира са Paramounts у клубу у Епсому и рекао свом менаџеру Крису Тидмаршу да замоли Пејџа да да се придружи свом пратећем бенду, Redcaps, након одласка гитаристе Бобија Оатса, Пејџа је певач Нил Кристијан замолио да се придружи његовом бенду Crusaders. Кристијан је видео петнаестогодишњег Пејџа како свира у локалној сали, а гитариста је био на турнеји са Кристијаном отприлике две године и касније је свирао на неколико његових плоча, укључујући сингл из 1962. „The Road to Love“.<ref name="SchinderSchwartz2008">{{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=CzWE_J3ZZfoC}}|title=Icons of Rock: Velvet Underground; The Grateful Dead; Frank Zappa; Led Zeppelin; Joni Mitchell; Pink Floyd; Neil Young; David Bowie; Bruce Springsteen; Ramones; U2; Nirvana|author1=Scott Schinder|author2=Andy Schwartz|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2008|isbn=978-0-313-33847-2|page=381}}</ref> Током свог боравка са Кристијаном, Пејџ се озбиљно разболео од [[Мононуклеоза|инфективне мононуклеозе]] (тј. гландуларне грознице) и није могао да настави турнеју.<ref name="Schulps2">{{cite journal|last=Schulps|first=Dave|title=Interview with Jimmy Page|url=http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_77.trp|journal=[[Trouser Press]]|issue=October 1977|archive-url=https://web.archive.org/web/20110820054853/http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_77.trp|archive-date=20 August 2011|access-date=16 December 2012|url-status=dead}}</ref> Док се опорављао, одлучио је да стави своју музичку каријеру на чекање и концентрише се на своју другу љубав, сликарство, и уписао се на колеџ у Сарију.<ref name="allmusicpage">{{cite web|url=https://www.allmusic.com/artist/jimmy-page-mn0000089021|title=Jimmy Page Biography|last=Prato|first=Greg|website=[[AllMusic]]|access-date=11 November 2008}}</ref> Како је објаснио 1975: {{Центрирани цитат|Путовао сам около све време у аутобусу. То сам радио две године након што сам напустио школу, до тачке када сам почео да добијам заиста добар хлеб. Али сам се разболео. Па сам се вратио на уметнички колеџ. И то је била тотална промена смера. Зато кажем да је то могуће. Колико год да сам био посвећен свирању гитаре, знао сам да ћу то да радим заувек. Свака два месеца имао сам мононуклеозу. Тако сам наредних 18 месеци живео са десет долара недељно и добијао снагу. Али сам и даље свирао.|author=Џими Пејџ<ref>https://web.archive.org/web/20110712104446/http://www.rollingstone.com/music/news/the-durable-led-zeppelin-19750313</ref>}} === Каријера === ==== Ране 1960-их: сесијски музичар ==== [[Датотека:Jimmy page theremin.jpg|мини|Џими Пејџ као члан групе [[Led Zeppelin|Лед Зепелин]], на концерту 1973. године.]] Док је још био студент, Пејџ је често наступао на бини у клубу Марки са бендовима као што су All Stars Сирила Дејвиса, Blues Incorporated Алексиса Корнера и колегама гитаристима [[Џеф Бек|Џефом Беком]] и [[Erik Klepton|Ериком Клептоном]]. Једне ноћи га је приметио Џон Гиб из Brian Howard & the Silhouettes, који га је замолио да помогне у снимању неких синглова за Columbia Graphophone Company, укључујући "The Worrying Kind". Мајк Лендир из Decca Records је први понудио Пејџу редован студијски рад. Његова прва сесија за издавачку кућу била је снимка "Диамондс" Џета Хариса и Тонија Механа, која је заузела број 1 на листи синглова почетком 1963. године.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110820054853/http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_77.trp|title=Wayback Machine|date=2011-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-31}}</ref> Након кратких стажа са Картер-Луисом и јужњацима, Мајком Херстом и Методом и Микијем Фином, Пејџ се посветио сталном раду {{listen|type=music|filename=Jimmy Page - She Just Satisfies.ogg|title=She Just Satisfies|description=Sample of "She Just Satisfies", Page's first single (released in 1965).{{sfn|Case|2009|p=43}}|pos=right}}{{Listen|filename=Jimmy Page - She Just Satisfies.ogg|title=She Just Satisfies|description=Пример песме "She Just Satisfies", првог Пејџовог сингла (објављеног 1965).{{sfn|Case|2009|p=43}}|type=music}}на сесији. Као сесијски гитариста, био је познат као 'Лил' Џим Пи како би се спречила забуна са другим познатим енглеским гитаристом [[Биг Џим Саливан|Биг Џим Саливаном]]. Пејџ је углавном позиван на сесије као „осигурање“ у случајевима када је извођачу за снимање била потребна замена или други гитариста. „То сам обично био ја и бубњар“, објаснио је он, „мада ових дана никада не помињу бубњара, само мене... Свако коме је био потребан гитариста је или отишао код Биг Џима (Саливена) или мене“.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110820054853/http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_77.trp|title=Wayback Machine|date=2011-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-31}}</ref> Он је изјавио да је „У почетним фазама су само говорили, свирај шта хоћеш, јер у то време нисам могао да читам музику или било шта.“<ref name=":0">Du Noyer, Paul (August 1988). "Who the hell does Jimmy Page think he is?". ''Q magazine''. pp. 5–7.</ref> Пејџ је био омиљени сесијски гитариста дискографског продуцента Шела Талмија. Као резултат тога, обезбедио је рад на сесијама на песмама за [[the Who]] и [[the Kinks]].<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120120174156/http://www.abc.net.au/triplej/music_specials/s1402502.htm|title=triple j music specials: Led Zeppelin|date=2012-01-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-31}}</ref> Пејџ је заслужан за свирање акустичне гитаре са дванаест жица на две песме на деби албуму Кинкса, „I'm a Lover Not a Fighter“ и "I've Been Driving on Bald Mountain“, и вероватно на Б -страни "I Gotta Move".<ref>Booklet of the Kinks' Picture Book box set Sanctuary Records 2008</ref> Свирао је ритам гитару на сесијама за први сингл групе [[the Who]] "I Can't Explain"<ref name="DuNoyer">{{cite magazine|last=Du Noyer|first=Paul|date=August 1988|title=Who the hell does Jimmy Page think he is?|magazine=[[Q (magazine)|Q magazine]]|pages=5–7}}</ref> (иако Пит Таунсхед није био вољан да дозволи Пејџов допринос на коначном снимку; Пејџ је такође свирао главну гитару на Б-страни, "Bald Headed Woman").<ref>{{Cite web|url=https://www.thewho.com/|title=Home|website=The Who|access-date=2022-07-31}}</ref> Пејџове студијске свирке 1964. и 1965. укључивале су „As Tears Go By" [[Маријан Фејтфул]], „Everyone's Gone to the Moon“ Џонатана Кинга, „Tobacco Road“ од the Nashville Teens и многе друге.<ref>{{Cite web|url=https://ultimateclassicrock.com/jimmy-page-goldfinger-theme/|title=Jimmy Page Recalls Playing on James Bond ‘Goldfinger’ Theme|last=Kielty|first=Martin KieltyMartin|website=Ultimate Classic Rock|language=en|access-date=2022-07-31}}</ref> У интервјуу из 2010. године, Пејџ се присетио да је учествовао на гитари у успутној музици филма Битлса из 1964. године ''A Hard Day's Night.''<ref>{{Cite web|url=https://www.tonybarrell.com/riffs-and-legends/|title=RIFFS AND LEGENDS|last=Barrell|first=Tony|date=2014-08-07|website=Tony Barrell|language=en-GB|access-date=2022-07-31}}</ref> Године 1965, Пејџа је ангажовао менаџер Стоунса Ендру Луг Олдам да делује као хаус продуцент и А&Р човек за новоформирану издавачку кућу Immediate Records, што му је омогућило да свира и/или продуцира песме Џона Мејала, Ника, Криса Фарлоуа, Twice as Much и Клептона. Такође 1965. године, Пејџ је продуцирао један од раних синглова Дане Гилеспи, "Thank You Boy".<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TWwKAQAAQBAJ|title=Yé-Yé Girls of '60s French Pop|last=Deluxe|first=Jean-Emmanuel|date=2013-11-18|publisher=Feral House|isbn=978-1-936239-72-6|language=en}}</ref> Пејџ је такође успоставио кратко партнерство у писању песама са тадашњим романтичним интересовањем Џеки Де Шенон. Компоновао је и снимио песме за албум Џона Вилијамса албум ''The Maureeny Wishful Album'' са Биг Џимом Саливеном. Пејџ је радио као сесијски музичар на Доновану Леитчу ''Sunshine Superman'', на Енгелберту Хампердинку ''Release Me'', албумима Џонија Халидеја ''Jeune homme'' and ''Je suis né dans la rue,'' албуму Ал Стјуарта ''Love Chronicles'' и свирао гитару на пет песама дебија Џоа Кокера албум, ''With a Little Help from My Friends''. Током година од 1970. године, Пејџ је свирао водећу гитару на 10 песама Роја Харпера, укључујући 81 минут музике. Када је упитан о томе на којим је песмама свирао, посебно у оним у којима постоји контроверза о томе која је била његова тачна улога, Пејџ често истиче да је тешко сетити се шта је тачно радио с обзиром на огроман број сесија које је свирао у то време. У једном радијском интервјуу, он је објаснио: „радио сам три сесије дневно, петнаест сесија недељно. Понекад бих свирао са групом, понекад сам могао да радим филмску музику, могао би да буде фолк сеанса... уклопио сам се у све ове различите улоге.“<ref>{{Cite news|url=https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=1283481|title=Guitar Legend Jimmy Page|work=NPR.org|access-date=2022-07-31|language=en}}</ref> Иако је Пејџ снимаo са многим значајним музичарима, многе од ових раних песама су доступне само као лажни снимци, од којих је неколико објавио клуб обожавалаца Лед Зепелина касних 1970-их. Примери укључују ране џем сесије на којима су он и гитаристи Џеф Бек и Ерик Клептон покривали различите блуз теме, које су биле укључене у компилације које је издао Immediate Records. Неколико раних песама је састављено на издању двоструког албума, ''Jimmy Page: Session Man''. Такође је снимао са [[Kit Ričards|Китом Ричардсом]] на гитари и вокалу 15. октобра 1974. Заједно са Риком Греком на басу и Брусом Роуландом на бубњевима, изрезана је нумера под називом "Scarlet". Пејџ је касније рекао у интервјуу са Камероном Кроуом из ''Rolling Stone-a'': „Урадио сам оно што би можда могла бити следећа страна Стоунса Б. Рик Греч, Ричардс и ја смо радили број под називом „Scarlet“. Не могу да се сетим бубњара. Звучало је веома слично по стилу и расположењу оним песмама ''Blonde on Blonde''. Било је сјајно, стварно добро. Остали смо будни целу ноћ и отишли ​​у студио где је Кит ставио неке реге гитаре преко једне секције. Ја сам само ставио неки соло на то, али било је осам ујутру следећег дана пре него што сам то урадио. Однео је траке у Швајцарску и неко је сазнао за њих. Ричардс је људима рекао да је то нумера са мог албума".<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110712104446/http://www.rollingstone.com/music/news/the-durable-led-zeppelin-19750313|title=The Durable Led Zeppelin {{!}} Rolling Stone Music|date=2011-07-12|website=web.archive.org|access-date=2022-07-31}}</ref> Пејџ је напустио студијски рад када је све већи утицај Stax Records на популарну музику довео до већег укључивања дувачких и оркестарских аранжмана у снимке на рачун гитара.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110105123043/http://www.modernguitars.com/archives/003340.html|title=1977 Jimmy Page Interview (Audio/Text)|date=2011-01-05|website=web.archive.org|access-date=2022-07-31}}</ref> Он је навео да је његово време у сесијама послужило као изузетно добро школовање: {{Центрирани цитат|Мој рад на сесији је био непроцењив. У једном тренутку сам свирао најмање три сесије дневно, шест дана у недељи! И ретко сам знао унапред шта ћу да свирам. Али научио сам ствари чак и на својим најгорим сесијама – и верујте ми, свирао сам на неким ужасним стварима. Коначно сам одустао након што сам почео да добијам позиве да радим Музак. Одлучио сам да не могу више да живим тим животом; постајало је превише глупо. Претпостављам да је била судбина да недељу дана након што сам престао да радим сесије Пол Семвел Смит је напустио Јардбердс и ја сам могао да заузмем његово место. Али бити сесијски музичар у почетку је било забавно – студијска дисциплина је била одлична. Само би одбројавали песму и нисте могли да погрешите.|author=Џими Пејџ|source=<ref>https://web.archive.org/web/20110807201650/http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_93.gw</ref>}} ==== Касне 1960-те: ''The Yardbirds'' ==== {{Детаљније|The Yardbirds}} [[Датотека:Yardbirds including Page.jpg|мини|Енглеска рок група The Yardbirds, с лева на десно: [[Џеф Бек]], Џими Пејџ, Крис Дреја, Кит Релф, Џим Мекартни.]] Крајем 1964. године, Пејџ је добио понуду да замени Ерика Клептона у Јардбердсима, али је он одбио због лојалности свом пријатељу.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110820054853/http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_77.trp|title=Wayback Machine|date=2011-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-31}}</ref> У фебруару 1965. Клептон је напустио Јардбердсе и Пејџу је формално понуђено његово место, али не желећи да одустане од уносне каријере сесијског музичара и забринут за своје здравље под условима турнеје, предложио је свог пријатеља [[Џеф Бек|Џефа Бека]].<ref>{{cite journal|title=Jeff Beck Interview (PDF)|url=http://www.ainian.com/HitParader_April66.pdf|journal=[[Hit Parader]]|issue=April 1966|archive-url=https://web.archive.org/web/20100917085935/http://ainian.com/HitParader_April66.pdf|archive-date=17 September 2010|access-date=12 January 2013|url-status=dead}}</ref> 16. маја 1966. бубњар Кит Мун, басиста [[Џон Пол Џоунс (музичар)|Џон Пол Џонс]], клавијатуриста Ники Хопкинс, Џеф Бек и Пејџ снимили су „Beck's Bolero“ у Лондону. Искуство је дало Пејџу идеју да формира нову супергрупу са Беком, заједно са Џоном Ентвистлом из групе The Who на басу и Муном на бубњевима.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110820054853/http://www.iem.ac.ru/zeppelin/docs/interviews/page_77.trp|title=Wayback Machine|date=2011-08-20|website=web.archive.org|access-date=2022-07-31}}</ref> Међутим, недостатак квалитетног вокала и уговорни проблеми спречили су пројекат да се покрене. За то време, Мун је први пут предложио назив "Лед Зепелин", након што је Ентвистл прокоментарисао да ће се ова идеја подићи у ваздух као оловни балон. За неколико недеља, Пејџ је присуствовао концерту Јардбердса у Оксфорду. После емисије отишао је у бекстејџ где је Пол Семвел-Смит објавио да напушта групу. Пејџ је понудио да замени Семвел-Смита, и група је то прихватила. У почетку је свирао електрични бас пре него што је коначно прешао на двоструку гитару са Беком када је Крис Дреја прешао на бас. Музички потенцијал поставе су, међутим, угушили међуљудски сукоби изазвани сталним турнејама и недостатком комерцијалног успеха, иако су објавили један сингл, „Happenings Ten Years Time Ago“. Док су Пејџ и Бек свирали заједно у Јардбердсима, трио Пејџ, Бек и Клептон никада није свирао у оригиналној групи у исто време. Тројица гитариста су се заједно појавила на бини на добротворним концертима АРМС 1983. После Бековог одласка, Јардбердс су остали [[квартет]]. Снимили су један албум са Пејџом на гитари, ''Little Games''. Албум је добио индиферентне критике и није имао комерцијални успех, достигавши врхунац на 80. месту листе Билборд 200. Иако је њихов студијски звук у то време био прилично комерцијалан, наступи бенда уживо су били управо супротни, постајући све тежи и експерименталнији. Ови концерти су представљали музичке аспекте које је Пејџ касније усавршио са [[Led Zeppelin|Лед Зепелином]], пре свега извођења „Dazed and Confused". Након одласка Кита Релфа и Џима Макартија 1968. године, Пејџ је реконфигурисао групу новом поставом како би испунио недовршене датуме турнеје по Скандинавији. У ту сврху, Пејџ је ангажовао вокалисту [[Роберт Плант|Роберта Планта]] и бубњара [[Џон Бонам|Џона Бонама]], а контактирао га је и [[Џон Пол Џоунс (музичар)|Џон Пол Џоунс]] који је затражио да се придружи. Током скандинавске турнеје, нова група се појавила као New Yardbirds, али се убрзо присетила старе шале Кита Муна и Џона Ентвистла. Пејџ је задржао то име како би га користио за свој нови бенд. Менаџер Питер Грант га је променио у "Лед Зепелин", да би се избегао погрешан изговор као "Лид Зепелин".<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120508061552/http://www.jimmypageonline.com/11318/42826.html|title=Jimmy Page Online|date=2012-05-08|website=web.archive.org|access-date=2022-07-31}}</ref> ==== 1968–1980: ''Led Zeppelin'' ==== {{Детаљније|Led Zeppelin}} [[Датотека:Jimmy Page early.jpg|мини|Џими Пејџ у Медисон Сквер Гардену са Лед Зепелином, око 1970-их.]] Бенд је започео своју прву турнеју по [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]] 4. октобра 1968. године, још увек назван New Yardbirds; свој први наступ као [[Led Zeppelin|Лед Зепелин]] имали су на Универзитету у Сарију у Батерсију 25. октобра.<ref>{{Cite web|url=https://www.ledzeppelin.com/|title=Led Zeppelin University of Surrey - October 25, 1968|website=Led Zeppelin {{!}} Official Website - Official Website|language=en|access-date=2022-08-01}}</ref> Менаџер турнеје, Ричард Кол, који ће постати главна фигура у животу групе на турнеји, организовао је њихову прву северноамеричку турнеју крајем године.{{Sfn|Wall|2008|p=94}} Њихов деби албум, ''[[Led Zeppelin (албум)|Led Zeppelin]]'', објављен је у тој години у САД током турнеје 12. јануара 1969. и достигао је 10. место на Билбордовој листи;<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110906193322/http://allmusic.com/artist/led-zeppelin-p4739/charts-awards|title=Led Zeppelin {{!}} AllMusic|date=2011-09-06|website=web.archive.org|access-date=2022-08-01}}</ref> објављен је у Великој Британији, где је достигао 6. место 31. марта.{{Sfn|Wall|2008|p=92, 147, 152.}} Према Стиву Ерлевајну, незаборавни гитарски рифови, ритмови, психоделични блуз, гроови, блузи и наговештаји енглеске народне музике учинили су да је албум „значајна прекретница у еволуцији хард рока и хеви метала“.<ref>{{Citation|title=Led Zeppelin - Led Zeppelin Album Reviews, Songs & More {{!}} AllMusic|url=https://www.allmusic.com/album/led-zeppelin-mw0000194593|accessdate=2022-08-01|language=en}}</ref> Током 1970-их, [[Led Zeppelin|Лед Зепелин]] је достигао нове висине комерцијалног и критичког успеха који их је учинио једном од најутицајнијих група тог доба, затамнивши њихова ранија достигнућа.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-DWxyYapaBwC&q=led+zeppelin&pg=PA238|title=Instruments of Desire: The Electric Guitar and the Shaping of Musical Experience|last=Waksman|first=Steve|date=2001-05-02|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-00547-1|language=en}}</ref> Имиџ бенда се такође променио када су чланови почели да носе раскошну одећу, а Пејџ је преузео вођство у блиставом изгледу носећи одећу месеца и звезда. Лед Зепелин је променио свој акт користећи ствари као што су ласери, професионалне светлосне емисије и куглице у огледалу.{{Sfn|Wall|2008|p=281}} Почели су да путују приватним авионом, изнајмљивали би читаве делове хотела у Лос Анђелесу и постали су предмет прича о разврату. Једна је укључивала [[Џон Бонам|Џона Бонама]] који се возио мотоциклом кроз изнајмљени спрат хотела,<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20191219230054/https://www.thetimes.co.uk/article/the-truth-behind-the-led-zeppelin-legend-k5z80vsmpqc|title=The truth behind the Led Zeppelin legend {{!}} The Times|date=2019-12-19|website=web.archive.org|access-date=2022-08-01}}</ref> док је друга укључивала уништавање собе у Токио Хилтону, што је довело до тога да је групи доживотно забрањен приступ том објекту.<ref>Williamson, Nigel (May 2005). "Forget the myths". ''Uncut''.</ref> Иако је Лед Зепелин стекао репутацију по уништавању хотелских апартмана и бацању телевизора кроз прозоре, неки сугеришу да су ове приче преувеличане. Према музичком новинару Крису Велчу, „путовања [Лед Зепелина] су изнедрила многе приче, али је био мит да су [они] стално били умешани у дела безобзирног уништавања и развратног понашања“.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/31643666|title=Led Zeppelin|last=Welch|first=Chris|date=1994|publisher=Orion|isbn=1-85797-930-3|location=London|pages=47|oclc=31643666}}</ref> Лед Зепелин су објавили свој четврти албум 8. новембра 1971. Различито се назива ''[[Led Zeppelin IV]]'', ''Untitled'', ''IV'', или, због четири симбола која се појављују на издавачкој кући, као ''Four Symbols'', ''Zoso'' or ''Runes''.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/57452450|title=[Led Zeppelin IV]|last=Davis|first=Erik|date=2005|publisher=Continuum|others=Led Zeppelin|isbn=0-8264-1658-6|location=New York, NY|oclc=57452450}}</ref> Бенд је желео да објави четврти албум без наслова или информација, као одговор на музичку штампу „да је Зепелин hype“, али дискографска кућа је желела нешто на омоту, па је у разговорима договорено да се ставе четири симбола који представљају четири члана бенда и да је то био четврти албум. Са 37 милиона продатих примерака, ''[[Led Zeppelin IV]]'' је један од најпродаванијих албума у ​​историји, а његова огромна популарност учврстила је Лед Зепелин статус као суперзвезда 1970-их.{{Sfn|Wall|2008|p=269–270}} До 2021. само у Сједињеним Државама је продат у 24 милиона примерака.<ref>"Monitor". ''Broadcasting''. Washington, DC: Broadcasting Publications Inc. 12 November 1979.</ref> Песма "[[Stairway to Heaven]]", која никада није објављена као сингл, била је најтраженија и најчешће пуштана песма на америчком рок радију 1970-их. Група је пратила издавање албума турнејама по Великој Британији, Аустралији, Северној Америци, Јапану и Великој Британији од краја 1971. до почетка 1973. {| class="wikitable" |+ |[[Датотека:Zoso Robert Plant feather symbol.svg|центар|мини|50x50пискел|Знак [[Роберт Плант|Роберта Планта]].]] |[[Датотека:Zoso John Bonham sigil three intersecting circles.svg|центар|мини|50x50пискел|Знак [[Џон Бонам|Џона Бонама]].]] |[[Датотека:Zoso John Paul Jones sigil interlaced triquetra overlaying circle.svg|центар|мини|50x50пискел|Знак [[Џон Пол Џоунс (музичар)|Џон Пол Џоунса]].]] |[[Датотека:Threefold-Symbol.png|центар|мини|50x50пискел|Симбол Сенди Денија.]] |[[Датотека:Hermit tarot charles6.jpg|центар|мини|97x97пискел|Карта хермита у тароту.]] |[[Датотека:Led Zeppelin Led Zeppelin IV 1971.jpg|центар|мини|130x130пискел|Омот четвртог албума Лед Зепелина.]] |} Музика Лед Зепелина је била укорењена у блузу.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.allmusic.com/artist/led-zeppelin-mn0000139026|title=Led Zeppelin Songs, Albums, Reviews, Bio & More|website=AllMusic|language=en|access-date=2022-08-01}}</ref> Утицај америчких блуз уметника као што су [[Мади Вотерс]] и [[Скип Џејмс]] био је посебно очигледан на њихова прва два албума, као и посебан кантри блуз стил Хаулин Вулфа.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/428733192|title=Guitar gods : the 25 players who made rock history|last=Gulla|first=Bob|date=2009|publisher=Greenwood Press|isbn=978-0-313-35807-4|location=Westport, Conn.|pages=153-159|oclc=428733192}}</ref> Песме су биле структурисане око блуза са дванаест тактова на сваком студијском албуму осим на једном, а блуз је директно и индиректно утицао на друге песме и музички и лирски. Бенд је такође био под јаким утицајем музике британског, келтског и америчког народног препорода. Шкотски фолк гитариста Берт Џанш је помогао да се Пејџ инспирише, и од њега је прилагодио отворене штимове и агресивне ударце у своју свирку. Бенд је такође користио широк спектар жанрова, укључујући светску музику,<ref name=":1" /> и елементе раног рокенрола, џеза, кантри, фанка, соула и регеа, посебно на ''[[Houses of the Holy]]'' и албумима који су уследили.<ref name=":1" />[[Датотека:Led Zeppelin - Jimmy Page (1977).jpg|мини|Џими Пејџ 1977. године на концерту Лед Зепелина.]] У августу 1979. године, после две представе за загревање у [[Копенхаген|Копенхагену]], Лед Зепелин је предводио два концерта на Кнебворт музичком фестивалу, свирајући пред публиком од око 104.000 прве вечери.{{Sfn|Wall|2008|p=425}} Кратка, скромна европска турнеја је предузета у јуну и јулу 1980. године, са скраћеним сетом без уобичајених дугих џемова и сола. 27. јуна, на концерту у Нирнбергу у Немачкој, концерт је нагло стао усред треће песме, када се Бонам срушио на бину и хитно је пребачен у болницу. Спекулације у штампи су сугерисале да је његов колапс био резултат прекомерне употребе алкохола и дрога, али бенд је тврдио да се једноставно прејео.{{Sfn|Davis|1985|p=300}} Пејџ је објаснио да је имао на уму веома конкретну идеју о томе шта је желео да Лед Зепелин буде, од самог почетка: {{Центрирани цитат|Имао сам много идеја из дана са Јардбердсима. Јардбердс су ми дозволили да доста импровизујем у живом наступу и почео сам да правим уџбеник идеја које сам на крају користио у Зепелину. Поред тих идеја, желео сам да додам и акустичне текстуре. На крају, желео сам да Зепелин буде спој блуза, хард рока и акустичне музике са тешким рефренима – комбинација која никада раније није била урађена. Много светла и сенке у музици.|author=Џими Пејџ}} Године 1980, 24. септембра, Џон Бонам је пронађен мртав у кревету. Пронашли су га Џон Пол Џоунс и Бенџи Лефевре, менаџер турнеје Лед Зепелина. Узрок смрти је било гушење од повраћања, а налаз да је у питању случајна смрт. Аутопсија није пронашла друге рекреативне дроге у Бонамовом телу. Иако је недавно почео да узима [[мотивал]] за борбу против анксиозности, нејасно је да ли су ове супстанце ступиле у интеракцију са алкохолом у његовом систему. Након Бонамове смрти, бенд се разишао.<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=McopAAAAIBAJ&pg=7157,2314905|title=The Spokesman-Review - Претрага архиве Google вести|website=news.google.com|access-date=2022-08-01}}</ref> Пејџ је у почетку одбијао да додирне гитару, тугујући за својим пријатељем.<ref name=":0" /><ref>{{Cite web|url=https://www.uncut.co.uk/features/john-paul-jones-on-jimmy-page-37701/|title=John Paul Jones On Jimmy Page|last=Uncut|date=2008-12-29|website=UNCUT|language=en-GB|access-date=2022-07-31}}</ref> Током остатка 1980-их, његов рад се састојао од низа краткорочних сарадња у бендовима the Firm, the Honeydrippers, поновних окупљања и индивидуалног рада, укључујући филмску музику. Постао је активан и у филантропском раду. ==== 1980-их ==== {{Multiple image | image1 = Jimmy Page - A.R.M.S. Concert, Oakland, Ca. 1983.jpg | caption1 = Пејџ наступа на добротворном концерту АРМС 1983. | image2 = Jimmy Page 1983.jpg | caption2 = Џими Пејџ 1983. године. | direction = vertical }} Пејџ се вратио на сцену на наступу [[Џеф Бек|Џефа Бека]] у марту 1981.{{Sfn|Case|2007|p=164}} Такође 1981. године, Пејџ се придружио басисти ''Yes'' Криса Сквајера и бубњару Ален Вајту да би оформио супергрупу под називом XYZ (за бивши Yes-Zeppelin). Неколико пута су вежбали, али је пројекат одложен. Прописи ових сесија су открили да се неки од материјала појавио на каснијим пројектима, посебно на песмама групе The Firm "Fortune Hunter" и ''Yes'' "Mind Drive" и "Can You Imagine?". Пејџ се придружио ''Yes'' на сцени 1984. године у Вестфаленхалеу у Дортмунду, Немачкој, свирајући „I'm Down“. Године 1982. Пејџ је сарађивао са редитељем Мајклом Винером на снимању звучног записа за ''Death Wish II''. Овај и неколико наредних снимака Пејџа, укључујући музику за ''Death Wish III'', снимљени су и произведени у његовом студију за снимање, The Sol in Cookham, који је купио од Гуса Дуџеона почетком 1980-их. Пејџ је касније сарађивао са Роџерсом на два албума под именом The Firm. Први албум, објављен 1985. године, био је истоимени The Firm. Популарне песме укључују "Radioactive" и "Satisfaction Guaranteed". Албум је доспео на 17. место Билбордове листе поп албума и постао је златни у САД. Уследио је ''Mean Business'' 1986. Бенд је био на турнеји у знак подршке оба албума, али се убрзо разишао. Уследили су разни други пројекти, као што је рад на сесијама за Грејема Неша, Стивена Стилса и Ролингстонсе (на њиховом синглу из 1986. "One Hit (To the Body)“. Године 1986, Пејџ се привремено поново ујединио са својим бившим колегама из бенда Yardbirds да би свирао на неколико нумера са албума Box of Frogs албум ''Strange Land''.<ref>{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/3534576.stm|title=Zeppelin defend Live Aid opt out|date=2004-08-04|access-date=2022-08-01|language=en-GB}}</ref> Пејџ је 1988. објавио соло албум под називом ''Outrider'', који је садржао доприносе Планта, а Пејџ је дао свој допринос Плантовом соло албуму ''Now and Zen'', који је објављен исте године. ''Outrider'' је такође представио певача Џона Мајлса на првој нумери албума „Wasting My Time“. Током ових година, Пејџ се поново ујединио са другим бившим колегама из Лед Зепелина да би наступио уживо у неколико наврата, посебно 1985. на концерту [[Лајв ејд|Live Aid]] са Филом Колинсом и Тонијем Томпсоном који су били на бубњевима. Међутим, чланови бенда су сматрали да је овај наступ испод стандарда, с обзиром да је Пејџа изневерио лоше подешен Лес Пол. Пејџ, Плант и Џонс, као и син Џона Бонама, Џејсон, наступили су на емисији поводом 40. годишњице Атлантик Рекордса 14. маја 1988, затварајући 12-часовну емисију.{{Sfn|Lewis & Pallett|2005|p=139}} === 1990-е: Ковердејл-Пејџ, Пејџ и Плант === Године 1994. Пејџ и [[Роберт Плант]] поново су се ујединили као Пејџ и Плант за први наступ у оквиру MTV-јеве серије „Unplugged". 90-минутни специјал, назван ''Unledded'', премијерно је имао највећу гледаност у историји MTV-а. У октобру исте године, сесија је објављена као ливе албум ''No Quarter: Jimmy Page and Robert Plant Unledded'', а на ДВД-у као ''No Quarter Unledded'' 2004. Након веома успешне турнеје средином 1990-их која је подржавала ''No Quarter'', Пејџ и Плант је 1998. снимио песму ''Walking into Clarksdale'', са песмама „Most High" и "Please Read the Letter". награђеним Греми наградама.<ref>{{Cite web|url=https://www.grammy.com/artists/jimmy-page/5482|website=www.grammy.com|access-date=2022-08-03}}</ref> После добротворног наступа током лета на којем су са њим гостовали the Black Crowes, Пејџ се удружио са бендом на шест наступа у октобру 1999, свирајући материјал из каталога Лед Зепелина и старе блуз и рок стандарде. Последња два концерта снимљена су у Лос Анђелесу и издата као дупли албум уживо, Ливе ат тхе Греек 2000. године.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-HODDwAAQBAJ&dq=Jimmy+Page+%22Roseland%22+%22Black+Crowes%22+Gorman+Pete's+Plan&pg=PT261|title=Hard to Handle: The Life and Death of the Black Crowes--A Memoir|last=Gorman|first=Steve|date=2019-09-24|publisher=Hachette Books|isbn=978-0-306-92201-5|language=en}}</ref> === 2000-е === {{Multiple image | image1 = Led Zeppelin 2007.jpg | caption1 = Лед Зепелин 2007. године. С лева на десно: Џон Пол Џоунс, Роберт Плант и Џими Пејџ. | image2 = Foo Fighters with John Paul Jones and Jimmy Page, 2008.jpg | caption2 = Џон Пол Џоунс и Фу Фајтерси, 2008. године. | direction = vertical | image3 = Jimmy Page 2008.jpg | caption3 = Џими Пејџ 2008. године. }} Након објављивања албума, Пејџ и [[Black Crowes]] наставили су сарадњу тако што су се придружили турнеји са [[the Who]] 2000. године, коју је Пејџ на крају напустио пре него што је завршен.<ref>{{Cite web|url=https://ultimateclassicrock.com/jimmy-page-black-crowes-tour/|title=Why Jimmy Page Abandoned Tour With Black Crowes in 2000|last=Kielty|first=Martin KieltyMartin|website=Ultimate Classic Rock|language=en|access-date=2022-08-03}}</ref> Године 2001, након гостовања Фреда Дарста и Веса Скантлина у извођењу песме "Thank You" на додели MTV Europe Video Music Awards, Пејџ је поново наставио сарадњу са [[Роберт Плант|Робертом Плантом]]. Након снимања обраде песме "My Bucket's Got a Hole in It" за трибут албум, дуо је наступио на Монтреук Џез Фестивалу.<ref>{{Cite web|url=https://www.mtv.com/news/aggwnv/robert-plant-jimmy-page-to-play-montreux-jazz-festival|title=Robert Plant, Jimmy Page To Play Montreux Jazz Festival|website=MTV|language=en|access-date=2022-08-03}}</ref> 2005. године, Пејџ је именован за официра Ордена Британске империје (ОБЕ) у знак признања за његов бразилски добротворни рад за Task Brazil и Action For Brazil's Children's Trust, постао је почасни грађанин Рио де Жанеира касније те године и освојио доживотну Греми награду за достигнуће са Лед Зепелином.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20070312030202/http://www.cbc.ca/arts/story/2005/12/14/page-obe.html|title=CBC.ca Arts - Jimmy Page given OBE for charity work|date=2007-03-12|website=web.archive.org|access-date=2022-08-03}}</ref> У новембру 2006. Лед Зепелин је уврштен у Британску музичку кућу славних. Телевизијски пренос догађаја састојао се од увода у бенд од стране разних познатих обожавалаца (укључујући [[Роџер Тејлор (бубњар)|Роџера Тејлора]], [[Sleš|Слеша]], [[Џо Пери (музичар)|Џоа Перија]], [[Стивен Тајлер|Стивена Тајлера]], [[Џек Вајт|Џека Вајта]] и [[Тони Ајоми|Тонија Ајомија]]), доделе награде Пејџу и његовог кратког говора.<ref>{{Cite web|url=https://www.grammy.com/artists/led-zeppelin/7821|website=www.grammy.com|access-date=2022-08-03}}</ref> Након тога, рок група Волфмотхер одсвирала је омаж Лед Зепелину. Током интервјуа за Би-Би-Си у вези са индукцијом, Пејџ је изразио планове да сними нови материјал 2007. године, рекавши: „То је албум због ког треба да изађем из свог система... ту је добар албум и спреман је да изађе" и "Такође ће бити неке Зепелин ствари на хоризонту."<ref>{{Cite web|url=https://www.ultimate-guitar.com/news/interviews/jimmy_page_talks_on_new_album.html|title=Jimmy Page Talks On New Album|website=www.ultimate-guitar.com|language=en|access-date=2022-08-03}}</ref> Дана 10. децембра 2007. године, преживели чланови Лед Зепелина, као и син Џона Бонама, [[Џејсон Бонам]], одсвирали су добротворни концерт у О2 Арени у Лондону. Према Гинисовој књизи рекорда из 2009. године, Лед Зепелин је поставио светски рекорд за „Највећу потражњу за улазницама за један музички концерт“ пошто је 20 милиона захтева за поновно окупљање послато онлајн.<ref>{{Cite web|url=https://www.tvnz.co.nz/entertainment-news/guinness-2010-entertainment-winners-revealed-3313600|title=Error 404|website=www.tvnz.co.nz|access-date=2022-08-03}}</ref> 7. јуна 2008, Пејџ и Џон Пол Џонс појавили су се са Фу Фајтерсима да би затворили концерт бенда на стадиону Вембли, изводећи „Rock and Roll" and "Ramble On". На Летњим олимпијским играма 2008. Пејџ, Дејвид Бекам и Леона Луис представљали су Британију током церемоније затварања 24. августа 2008. Бекам се ушао у двоспратним аутобусом на стадион, а Пејџ и Луис су извели "Whole Lotta Love".<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/olympics/2303411/London-rap-troupe-fly-flag-at-Beijing-Olympics.html|title=London rap troupe fly flag at Beijing Olympics|website=www.telegraph.co.uk|access-date=2022-08-03}}</ref> Године 2008. Пејџ је копродуцирао документарни филм у режији Дејвиса Гугенхајма под насловом ''It Might Get Loud''. Филм истражује историју електричне гитаре, фокусирајући се на каријере и стилове Пејџа, Еџа и [[Џек Вајт|Џека Вајта]]. Филм је премијерно приказан 5. септембра 2008. на Међународном филмском фестивалу у Торонту.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090211151824/http://itmightgetloud.com/info.html|title=IT MIGHT GET LOUD - Info|date=2009-02-11|website=web.archive.org|access-date=2022-08-03}}</ref> Пејџ је такође учествовао у троделном документарцу BBC-ја ''London Calling: The making of the Olympic handover ceremony'' примопредаје Олимпијских игара 4. марта 2009.<ref>{{Cite web|url=https://philipsheppard.com/2009/02/28/this-is-london/|title=This is London...|date=2009-02-28|website=Philip Sheppard|language=en-US|access-date=2022-08-03}}</ref> 4. априла 2009. Пејџ је увео Џефа Бека у Кућу славних рокенрола.<ref>{{Cite web|url=https://www.rockhall.com/inductees/jeff-beck|title=Jeff Beck {{!}} Rock & Roll Hall of Fame|website=www.rockhall.com|access-date=2022-08-03}}</ref> Пејџ је најавио своју соло турнеју 2010. док је разговарао за Sky News 16. децембра 2009. године.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20130106141511/http://news.sky.com/story/745836/jimmy-makes-it-celebration-day-for-fans|title=Jimmy Makes It Celebration Day For Fans|date=2013-01-06|website=web.archive.org|access-date=2022-08-03}}</ref> == Приватни живот == === Односи === Пејџ је био са америчким извођачем [[Џеки Дешенон]] током 1960-их, који се наводи као могућа инспирација за Пејџ композицију и Лед Зеппелин снимак „Tangerine“.{{Sfn|Lewis|2012|p=44}} Француски модел Шарлот Мартин била је Пејџов партнер од 1970. до отприлике 1982. или 1983. Пејџ ју је звао "Моја дамо" и заједно су имали ћерку Скарлет Пејџ (рођену 1971.), која је фотограф. Такође током 1970-их,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hh6EUfXhU78C|title=The Rough Guide to Led Zeppelin|last=Williamson|first=Nigel|date=2007-08-02|publisher=Rough Guides Limited|isbn=978-1-84353-841-7|language=en}}</ref> Пејџ је имао добро документовану, вишегодишњу везу са Лори Матикс (такође познатом као Лори Мадокс), почевши када је она имала 13 или 14 година и док је он био одрасла особа од двадесет осам година. У светлу покрета Me Too movement четири деценије касније, њихов однос је поново привукао пажњу.<ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/music/music-lists/the-10-wildest-led-zeppelin-legends-fact-checked-153103/|title=The 10 Wildest Led Zeppelin Legends|last=Greene|first=Andy|last2=Greene|first2=Andy|date=2019-10-16|website=Rolling Stone|language=en-US|access-date=2022-08-04}}</ref> Од 1986. до 1995. Пејџ је био ожењен Патришом Екер, манекенком и конобарицом. Имају сина Џејмса Патрика Пејџа (рођеног априла 1988).{{Sfn|Salewicz|2018|p=469}} Пејџ се касније оженио Хименом Гомез-Парача, коју је упознао у Бразилу на турнеји No Quarter. Усвојио је њену најстарију ћерку Јану (рођену 1994) и имају двоје деце: Зофију Џејд (рођена 1997) и Ешен Џосан (рођена 1999). Пејџ и Гомез-Парача су се развели 2008. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/lifestyle/jimmy-page-reflects-on-led-zeppelin-20140925-10fhsk.html|title=Jimmy Page reflects on Led Zeppelin|last=Cornwell|first=Jane|date=2014-09-26|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date=2022-08-04}}</ref> Пејџ је у вези са глумицом и песникињом Скарлет Сабет од августа 2014. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.tatler.com/article/jimmy-page-scarlett-sabet-interview-london-house-rolling-stones-song|title=As the Rolling Stones release their new hit Scarlet, the song’s writer – Led Zeppelin’s Jimmy Page – and his girlfriend Scarlett Sabet welcome Tatler to their Gothic castle|last=Nast|first=Condé|date=2020-08-07|website=Tatler|language=en-GB|access-date=2022-08-04}}</ref> == Извори == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=ZSIUAQAAIAAJ}}|title=Electric Guitars: The Illustrated Encyclopedia|last1=Bacon|first1=Tony|last2=Burrluck|first2=Dave|last3=Day|first3=Paul|last4=Wright|first4=Michael|publisher=Thunder Bay Press|year=2000|isbn=978-1-57145-281-8|location=San Diego, CA}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=OsbuBD3mkkkC}}|title=Jimmy Page: Magus, Musician, Man: An Unauthorized Biography|last=Case|first=George|publisher=Hal Leonard|year=2007|isbn=978-1-4234-0407-1|edition=1st|location=New York}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=N3o3AQAAIAAJ}}|title=Jimmy Page: Magus, Musician, Man: An Unauthorized Biography|last1=Case|first1=George|date=2009|publisher=Backbeat Books|isbn=978-0-87930-947-3|edition=Pbk.}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=whiYj4MxeA0C}}|title=Led Zeppelin FAQ: All That's Left to Know About the Greatest Hard Rock Band of All Time|last=Case|first=George|date=2011|publisher=Backbeat Books|isbn=978-1-61713-071-7}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=fUxrSOrrzM8C}}|title=Stairway to Heaven: Led Zeppelin Uncensored|last=Cole|first=Richard|publisher=HarperCollins Publishers|year=1992|isbn=978-0-06-018323-3|location=New York City|author-link=Richard Cole}} * {{cite book|title=Real Rock Guitar: A Classic Rock Bible of the '60s and '70s|last1=Chipkin|first1=Kenn|last2=Stang|first2=Aaron|publisher=Warner Bros. Publications|year=2003|isbn=978-0-7579-0987-0|location=Miami, FL}} * {{cite book|title=The Cambridge Companion to the Guitar|last=Coelho|first=Victor|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=978-0-521-80192-8|series=[[Cambridge Companions to Music]]|location=Cambridge}} * {{cite book|title=[[Hammer of the Gods (book)|Hammer of the Gods: The Led Zeppelin Saga]]|last=Davis|first=Stephen|publisher=Pan|year=1995|isbn=978-0-330-34287-2|location=London|author-link=Stephen Davis (music journalist)|orig-year=1985}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=lFjnCwAAQBAJ}}|title=In The Houses of the Holy: Led Zeppelin and the Power of Rock Music|last=Fast|first=Susan|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-511756-1|location=Oxford}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=ibA7AQAAIAAJ}}|title=The Rolling Stone Encyclopedia of Rock & Roll|last1=George-Warren|first1=Holly|last2=Romanowski Bashe|first2=Patricia|last3=Pareles|first3=Jon|publisher=Fireside|year=2001|isbn=978-0-7432-0120-9|location=New York}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=W-E9AAAAIAAJ}}|title=Dictionary of Occult, Hermetic, and Alchemical Sigils|last=Gettings|first=Fred|publisher=Routledge & Kegan Paul|year=1981|isbn=978-0-7100-0095-8|location=London}} * {{cite book|title=Guitar Gods: The 25 Players Who Made Rock History|last=Gulla|first=Bob|publisher=Greenwood Press|year=2009|isbn=978-0-313-35807-4|location=Westport, CN}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=pyIwAQAAIAAJ}}|title=Led Zeppelin IV: Rock of Ages|last=Hoskyns|first=Barney|publisher=Rodale|year=2006|isbn=978-1-59486-370-7|location=New York|author-link=Barney Hoskyns}} * {{cite book|title=Jimmy Page: Tangents Within a Framework|url=https://archive.org/details/jimmypagetangent0000myle|last=Howard|first=Mylett|publisher=Omnibus Press|year=1984|isbn=978-0-7119-0265-7|location=New York}} * {{cite book|title=Led Zeppelin in Their Own Words|last=Kendall|first=Paul|publisher=Omnibus Press|year=1981|isbn=978-0-86001-932-9|location=New York}} * {{cite book|title=Led Zeppelin: From a Whisper to a Scream|last=Lewis|first=Dave|publisher=Omnibus Press|year=2012|isbn=978-1-78038-547-1|location=London}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=IVAysTrJNeEC}}|title=Led Zeppelin "Talking"|last1=Lewis|first1=Dave|last2=Kendall|first2=Paul|publisher=Omnibus|year=2004|isbn=978-1-84449-100-1}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=Z4HqOAAACAAJ}}|title=Led Zeppelin: The Concert File|last1=Lewis|first1=Dave|last2=Pallett|first2=Simon|publisher=Omnibus Press|year=2005|isbn=978-0-7119-5307-9|location=London}} * {{cite book|title=Jimmy Page: The Definitive Biography|last1=Salewicz|first1=Chris|date=2018|publisher=HarperCollins|isbn=978-0-00-814929-1|location=London}} * {{cite book|url={{google books|plainurl=y|id=6gzUbV5AJQYC}}|title=Light and Shade: Conversations with Jimmy Page|last=Tolinski|first=Brad|publisher=Random House|year=2012|isbn=978-0-307-98571-2|location=New York|author-link=Brad Tolinski}} * {{cite book|title=Power & Glory: Jimmy Page & Robert Plant|last=Welch|first=Chris|publisher=Zomba Books|year=1985|isbn=978-0-946391-74-5|location=London|author-link=Chris Welch}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://www.jimmypage.com/ Сајт Џимија Пејџа] * [https://www.ledzeppelin.com/ Сајт Лед Зепелина] * [https://ledzeppelin.fandom.com/wiki/Led_Zeppelin_Wiki Лед Зепелин вики] * [https://open.spotify.com/artist/55bGuHb50r5c0PeqqMeNBV Џими Пејџ Spotify] == Види још == * [[The Yardbirds]] * [[Led Zeppelin]] * [[Роберт Плант]] * [[Џон Пол Џоунс (музичар)|Џон Пол Џоунс]] * [[Џон Бонам]] {{портал|Биографија|}} {{Led Zeppelin}} {{Дворана славних рокенрола 1992.}} {{Дворана славних рокенрола 1995.}} {{нормативна контрола}} {{Други пројекти | commons = Jimmy Page | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Џими Пејџ }} {{DEFAULTSORT:Пејџ, Џими}} [[Категорија:Рођени 1944.]] [[Категорија:Енглески рок гитаристи]] [[Категорија:Енглески хеви метал гитаристи]] [[Категорија:Соло гитаристи]] [[Категорија:Енглески музички продуценти]] [[Категорија:Чланови групе Led Zeppelin]] [[Категорија:Музичари уврштени у Дворану славних рокенрола]] [[Категорија:Добитници награде Кју]] 7l7dlvvli7oreig1t2tlkj8mtns5orn 0 252184 25138469 24238426 2022-08-04T13:49:43Z Lukijan 128923 /* Мјесне заједнице */ wikitext text/x-wiki {{Општина БиХ |име_ћ = Општина Власеница |име_генитив = Власенице |грб = Vlasenica.grb.png |опис_грба = Грб Власенице |застава = Застава Власенице.gif |опис_заставе = Застава Власенице |мапа = Vlasenica municipality.svg |ентитет = Република Српска |површина = 234 |становништво = <br />{{decrease}} 10.368<ref name="a">[http://rzs.rs.ba/front/article/2993/ „Процјена броја становника 2017.”]</ref><br />{{decrease}} 10.657<ref name="b">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa/Rezultati_Popisa_2013_WEB.pdf „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”]</ref><br />10.891<ref name="c">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa/Rezultati_Popisa_2013_WEB.pdf „Процјена броја становника 1996.”]</ref> |година_становништво = [[2017]]<br />[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|2013]]<br />[[1996]] |насеља = |сједиште = [[Власеница]] |поштански_код = 75440 |позивни = 56 |крсна_слава = [[Петровдан]] |дан_града = |сајт = [http://www.opstinavlasenica.org/ www.opstinavlasenica.org] |напомене = |начелник = Мирослав Краљевић [http://www.opstinavlasenica.org/nacelnik-opstine] |странка = [[Савез независних социјалдемократа|СНСД]] |предсједник СО = Гордана Трампић [http://www.opstinavlasenica.org/predsjednik-so] |владајуће_странке = }} '''Општина Власеница''' је општина у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Сједиште општине је у насељеном мјесту [[Власеница]]. На [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|попису становништва 2013. године]] Општина Власеница је имала '''10.657'''<ref name="ПописРЗС">{{cite web|title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА|url=http://www.rzs.rs.ba/front/article/2283/|work=http://www2.rzs.rs.ba/|publisher=Републички завод за статистику}}</ref> становника према подацима [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Републичког завода за статистику]], а према подацима [[Агенција за статистику Босне и Херцеговине|Агенције за статистику Босне и Херцеговине]] '''11.467'''<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |title=Попис становништва у БиХ 2013. |access-date=29. 01. 2017. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160630143615/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |archive-date=30. 06. 2016. |url-status=dead }}</ref>. == Насељена мјеста == [[Датотека:Vlasenica-naselja.PNG|мини|лево|250п|Мапа насељених места општине Власеница]] Подручје општине Власеница чине насељена мјеста: [[Бакићи (Власеница)|Бакићи]], [[Брда (Власеница)|Брда]], [[Власеница]], [[Врли Крај]], [[Гобеље]], [[Грабовица (Власеница)|Грабовица]], [[Градина (Власеница)|Градина]], [[Драгашевац]], [[Друм (Власеница)|Друм]], [[Дураковићи (Власеница)|Дураковићи]], [[Дурићи]], [[Џемат (Власеница)|Џемат]], [[Јасен (Власеница)|Јасен]], [[Козја Раван]], [[Којчевина]], [[Кулина (Власеница)|Кулина]], [[Куљанчићи]], [[Кљештани (Власеница)|Кљештани]], [[Мајсторовићи]], [[Мишари (Власеница)|Мишари]], [[Мршићи]], [[Неђељишта]], [[Оџак (Власеница)|Оџак]], [[Пешевина]], [[Пијуке]], [[Плакаловићи]], [[Подцрквина]], [[Пустоше]], [[Рача (Власеница)|Рача]], [[Рашића Гај]], [[Рогосија]], [[Симићи (Власеница)|Симићи]], [[Тикварићи]], [[Тугово]], [[Туралићи (Власеница)|Туралићи]]*, [[Цвијетањ]]*, [[Церска]], [[Шадићи Горњи]], [[Шадићи Доњи]]. Највећи дио пријератне општине Власеница остао је у саставу Републике Српске. У састав [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]] ушао је дио насељеног мјеста [[Туралићи (Власеница)|Туралићи]]. Послије [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], подручје општине Власеница је подијељено. Из ње су издвојена 54 насељена мјеста од којих је формирана [[општина Милићи]], која је постојала до 60-их година 20. вијека, тако да данас општина Власеница има 38 насељених мјеста. == Процјена броја становника за период 2001–2005. година == Подаци [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Завода за статистику Републике Српске]] о наталитету, морталитету и природном прираштају на 1000 ставновника за период 2001—2005. године:<ref name="Vlasenica">[http://www.opstina-vlasenica.org/Pages/O_Vlasenici/O_Vlasenici_stanovnistvo.html Процјена броја становника Општине Власеница за период 2001—2005. година] {{Wayback|url=http://www.opstina-vlasenica.org/Pages/O_Vlasenici/O_Vlasenici_stanovnistvo.html |date=20090309235352 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref> ''Природно кретање становништва општине Власеница (Може се сматрати да у односу на процјене броја становника у 2004. години није дошло до значајних промјена, мада постоје неповољни миграциони трендови ка већим урбаним центрима.)'' {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background: bgcolor="#F5DEB3" | '''година''' | style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[републички завод за статистику (Република Српска)|2001]].''' | style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[републички завод за статистику (Република Српска)|2002]].''' | style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[републички завод за статистику (Република Српска)|2003]].''' | style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[републички завод за статистику (Република Српска)|2004]].''' | style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[републички завод за статистику (Република Српска)|2005]].''' |- | Број становника | 20.032 | 20.166 | 20.301 | 20.437 | — |- | Рођени | 89 | 84 | 93 | 86 | 93 |- | Умрли | 87 | 90 | 97 | 99 | 101 |- | Природни прираштај | 2 | 4 | -4 | -13 | -8 |- | Склопљени бракови | 73 | 69 | 53 | 67 | - |- | Разведени | 13 | 12 | 9 | 17 | - |} <ref name="autogenerated1">[http://www.opstina-vlasenica.org/Pages/O_Vlasenici/O_Vlasenici_stanovnistvo.html Процјена броја становника општине Власеница за период 2001–2005. година] {{Wayback|url=http://www.opstina-vlasenica.org/Pages/O_Vlasenici/O_Vlasenici_stanovnistvo.html |date=20090309235352 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref> == Данашње стање == Тренутно у овој општини живи око 11.000 становника. == Политичко уређење == {{Мандати | float = right | Опис = Мандати | Назив = Састав Скупштине Општине Власеница према резултатима избора 2020. | Број мандата = 19 | Држава = БС | Ширина = 1.2 |1=СНСД|2=СДС|3=СП|4=СДА|5=УС|6=ДНС|7=НДП | СНСД = 9 | СДС = 3 | СП = 2 | СДА = 2 | УС = 1 | УС Link = [[Уједињена Српска|УС]] | УС Боја = FFFDD0 | ДНС = 1 | НДП = 1 }} {{Посебан чланак|Списак начелника и градоначелника у Републици Српској}} === Општинска администрација === Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Власеници. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Власеница је насеље [[Власеница]], гдје су смјештени сви општински органи. Начелник општине Власеница је '''Мирослав Краљевић''' испред [[СНСД|Савеза независних социјалдемократа]], који је на ту функцију ступио након [[Локални избори у Босни и Херцеговини 2020.|локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године]]. Састав скупштине општине Власеница је приказан у табели.<ref>{{cite web|title=Власеница|url=https://www.izbori.ba/Rezultati_izbora/?resId=27&langId=2#/9/103/0/0|website=избори.ба|accessdate=24. 6. 2021}}</ref> == Национални састав 1991. == {{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991:Власеница}} По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина [[Власеница]] је имала 33.942 становника, распоређених у 92 насељена места. {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] |- | style="background: bgcolor="#228B22" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види чланак [[Муслимани (народ)|Муслимани]]}} | align="right" | 18.727 (55,17%) | align="right" | 15.337 (50,28%) | align="right" | 12.881 (48,38%) |- | style="background: bgcolor="#FF0000" | [[Срби]] | align="right" | 14.359 (42,30%) | align="right" | 13.531 (44,36%) | align="right" | 13.431 (50,44%) |- | style="background: bgcolor="#4169E1" | [[Хрвати]] | align="right" | 39 (0,11%) | align="right" | 44 (0,14%) | align="right" | 42 (0,15%) |- | style="background: bgcolor="#C71585" | [[Југословени]] | align="right" | 340 (1,00%) | align="right" | 889 (2,91%) | align="right" | 17 (0,06%) |- | style="background: bgcolor="#CC7722" |'''остали и непознато''' | align="right" | 477 (1,40%) | align="right" | 697 (2,28%) | align="right" | 252 (0,94%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 33.942 | style="text-align:right;"| 30.498 | style="text-align:right;"| 26.623 |} {{напомене}} Када је реч о данашњем подручју општине Власеница (гледано без дела од којег је формирана општина Милићи), општина Власеница је [[1991]]. године имала 17.904 становника, распоређених у 38 насеља, а национални састав је био сљедећи: * [[Муслимани]] — 10.922 (61,00%) * [[Срби]] — 6.428 (35,90%) * [[Хрвати]] — 32 (0,17%) * [[Југословени]] — 272 (1,51%) * остали, неопредијељени и непознато — 250 (1,39%) === Национални састав 2013. === {{bar box |float=center |title=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2013. у Босни и Херцеговини|2013.]] |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|7190|67.47}} {{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|green|3360|31.52}} {{Врста са постотком|[[Хрвати]]|blue|29|0.28}} {{Врста са постотком|Остали|silver|78|0.73}} |caption='''укупно''': 10.657 }} == Мјесне заједнице == До рата [[1992]]. године, општина Васеница је била организована у 14 мјесних заједница: * МЗ Власеница (7.909 ст.) — обухвата насељено мјесто Власеница. * МЗ Горњи Залуковик (584 ст.) — обухвата насељена мјеста: Врли Крај, Заграђе, Кулина, Оџак, Подбирач и Тугово. * МЗ Градина (1.225 ст.) — обухвата насељена мјеста: Градина, Дураковићи и Џемат. * МЗ Дервента (2.737 ст.) — обухвата насељена мјеста: Бешићи, Буковица Горња, Буковица Доња, Витићи, Вишњица, Дервента, Дубачко, Дукићи, Забрђе, Јеремићи, Копривно, Кострача, Лукићи, Нурићи, Помол, Ристијевићи и Тољевићи. * МЗ Доњи Залуковик (1.701 ст.) — обухвата насељена мјеста: Бакићи, Брда, Буљевићи, Којчевина, Неђељишта, Пијуке, Рогосија и Тикварићи. * МЗ Ђиле (582 ст.) — обухвата насељена мјеста: Гуњаци, Ђиле, Рупово Брдо и Штедра. * МЗ Милићи (6.716 ст.) — обухвата насељена мјеста: Бачићи, Бијело Поље, Врточе, Вуковићи, Герови, Голићи, Горње Врсиње, Доње Врсиње, Дубница, Ђурђевићи, Заклопача, Кокановићи, Крајчиновићи, Лукавица, Милићи, Мишићи, Павковићи, Подгора, Рајићи, Рашковићи и Супач. * МЗ Мишари (1.595 ст.) — обухвата насељена мјеста: Грабовица, Јасен, Кљештани, Козја Раван, Мишари, Рача и Туралићи. * МЗ Нова Касаба (2.884 ст.) — обухвата насељена мјеста: Бишина, Вукшићи, Глушац, Маћеси, Нова Касаба, Рашево и Себиочина. * МЗ Пискавице (1.525 ст.) — обухвата насељена мјеста: Друм, Куљанчићи и Пустоше. * [[МЗ Симићи]] (443 ст.) — обухвата насељена мјеста: [[Драгасевац]] и Симићи. * МЗ Скугрићи (1.144 ст.) — обухвата насељено мјесто Скугрићи. * МЗ Церска (2.872 ст.) — обухвата насељена мјеста: Гобеље, Роваши и Церска. * МЗ Цикоте (2.025 ст.) — обухвата насељена мјеста: Дурићи, Мајсторовићи, Мршићи, Пешевина, Плакаловићи, Подцрквина, Рашића Гај, Шадићи Горњи и Шадићи Доњи. Послије рата из састава општине Власеница издвојено је подручје од кога је формирана нова општина [[Милићи]]. Општина Милићи обухватила је 54 насељена мјеста, одн. мјесне заједнице: Дервента, Ђиле, Милићи, Нова Касаба и Скугрићи и дијелове мјесних заједница: Церска (насеље Роваши), Горњи Залуковик (насеља Подбирач и Заграђе) и Доњи Залуковик (насеље Буљевићи), а насеље Туралићи је Дејтонским споразумом подијељено између два ентитета : [[Република Српска|Републике Српске]] (дио који је остао у саставу општине [[Власеница]]) и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]] (дио који је припојен општини [[Општина Кладањ|Кладањ]]). == Галерија == <gallery> Слика:Vlasenica Church 1.JPG|Власеница српска црква Слика:Vlasenica.JPG|Власеница Слика:Vlasenica.jpg|Власеница Слика:Vlasenica Panorama.jpg|Власеница панорама Слика:Vlasenica Panorama 1.JPG|Власеница панорама Слика:Vlasenica Panorama 2.JPG|Власеница панорама Слика:Vlasenica Panorama 3.JPG|Власеница панорама </gallery> == Види још == * [[Власеница]] * [[Веледин]] * [[Бирач]] * [[Општина Милићи]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Vlasenica}} * [http://www.opstinavlasenica.org Општина Власеница] {{ср}} * [https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf Попис становништва по општинама и мјесним заједницама 1991. године] {{ср}} * [https://web.archive.org/web/20180809091812/http://vlasenica-turizam.org/ Туристичка организација општине Власеница] {{ср}} {{Општина Власеница}} {{Општине Републике Српске}} [[Категорија:Општина Власеница|*]] eqldzl4gfcule6sfn4ojpbgw15rpgaa 0 257344 25138698 23528666 2022-08-04T17:03:42Z 212.200.181.216 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Дубоки удар | оназив = ''-{Deep Impact}-'' | слика = Deep Impact poster.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Постер за филм | режија = [[Мими Ледер]] | продуцент = [[Дејвид Браун]]<br />[[Ричард Д. Занук]] | сценарио = [[Брус Џоел Рубин]]<br />[[Мајкл Толкин]] | улоге = [[Елајџа Вуд]]<br />[[Теа Лиони]]<br />[[Морган Фриман]]<br />[[Лили Собијески]] <br /> [[Ванеса Редгрејв]]<br />[[Роберт Дувал]] | музика = [[Џејмс Хорнер]] | компанија = -{[[Парамаунт пикчерс|Paramount Pictures]]}- | година = 1998. | трајање = 121 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = }} '''Дубоки удар''' ({{јез-енг|Deep Impact}}) је амерички филм из [[1998]]. године којег је режирала [[Мими Ледер]]. Главне улоге играју: [[Елајџа Вуд]], [[Теа Лиони]], [[Морган Фриман]], [[Лили Собијески]], [[Ванеса Редгрејв]] и [[Роберт Дувал]]. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Роберт Дувал]] || капетан Сперџен „Фиш“ Танер |- | [[Теа Лиони]] || Џени Лернер |- | [[Елајџа Вуд]] || Лео Бидерман |- | [[Морган Фриман]] || председник Том Бек |- | [[Ванеса Редгрејв]] || Робин Лернер |- | [[Максимилијан Шел]] || Џејсон Лернер |- | [[Лили Собијески]] || Сара Хочнер |- | [[Џејмс Кромвел]] || Ал Ритенхаус |- | [[Рон Елдард]] || др Орен Манаш, НАСА |- | [[Џон Фавро]] || др Гас Партенза |- | [[Лора Инес]] || Бет Станли |- | [[Мери Макормак]] || Андреа „Анди“ Бејкер, НАСА |- | [[Ричард Шиф]] || Дон Бидерман |- | [[Блер Андервуд]] || Марк Сајмон, НАСА |- | [[Чарлс Мартин Смит]] || др Маркус Волф |- | [[Дениз Крозби]] || Вики Хочнер |- |[[Александар Балуев]] || Михаил Тулчински |} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0120647|title=Дубоки удар}} [[Категорија:Филмови 1998.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Филмови студија DreamWorks Pictures]] [[Категорија:Филмови студија Paramount Pictures]] 01v2m7to14n0i1kle05hnf9b8gldx6u 0 271260 25138692 24368338 2022-08-04T16:54:12Z Sadko 25741 prema [[ВП:СП/ИКОНИЦЕ]] wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Бранислав Трифуновић | пуно_име = Бранислав Трифуновић | слика = Branislav Trifunovic.jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1978|1|16|год=да}} | место_рођења = [[Крушевац]] | држава_рођења = [[СР Србија]], [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | активност = 2000—данас | супружник = | битна улога = [[Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија)]] -Саво <br />[[Црна Зорица]] -Мане <br />[[Одумирање]] -Јанко | партнер = | оскар = | sagawards = | златни глобус = | сатурн = }} '''Бранислав Трифуновић''' ([[16. јануар]] [[1978]], [[Крушевац]], [[Србија]]) [[Срби|српски]] је [[Позориште|позоришни]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[филм]]ски [[списак српских глумаца|глумац]].<ref>{{Cite web|url=https://atelje212.rs/branislav-trifunovic-2/|title=Branislav Trifunović – Pozorište "Atelje 212"|language=sr-RS|access-date=2022-01-17}}</ref> Рођени је брат [[списак српских глумаца|глумца]] [[Сергеј Трифуновић|Сергеја Трифуновића]], син глумца [[Томислав Трифуновић|Томе Трифуновића]].<ref>{{Cite web|url=https://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-glumac-branislav-trifunovic-t24703.html|title=Biografija: glumac Branislav Trifunović|website=Opusteno.rs|language=sr|access-date=2022-01-17}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- | 2000. || [[Dragan & Madlaina]] || Драган |- | 2004. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (филм)|Јесен стиже, дуњо моја]] || Сава Лађарски |- | 2005. || [[Поглед са Ајфеловог торња]] || Вања |- | 2006. || [[Седам и по]] || Кебоја |- | 2006. || [[Не скрећи са стазе]] || српски Деда Мраз |- | 2007. || [[Тегла пуна ваздуха]] || Светозар |- | 2009. || [[Тамо и овде]] || Бранко |- | 2009. || [[Чекај ме, ја сигурно нећу доћи]] || Немања |- | 2009. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија)|Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија)]] || Сава |- | 2010. || [[Оно као љубав]] || Сава |- | 2012. || [[Црна Зорица]] || Мане |- | 2012. || [[Смрт човека на Балкану]] || полицајац 2 |- | 2014. || [[Луд, збуњен, нормалан]] || Владо |- | 2015. || [[Хиљадарка]] || Атиф Куртовић |- | 2015. || [[Бурек (филм)|Бурек]] || |- | 2016. || [[Стадо (филм)|Стадо]] || глумац адвокат |- | 2017. || [[Козје уши]] || |- | 2018. || Trees || |- | 2018. || [[Павиљони]] || |- | 2020. || Prílis osobní známost || |- | 2020. || [[Пролеће на последњем језеру]] || |- | 2020. || [[Тајкун (ТВ серија)|Тајкун]] || |- | 2020. || [[Мама и тата се играју рата]] || Ивица |- | 2021−2022. || [[У загрљају Црне руке]] || Танасије К. Абаџић |- | 2022. || [[Игра (филм из 2022)|Игра]] || Страхиња |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Branislav Trifunović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Бранислав Трифуновић }} * {{ИМДб име|id=1336758|name=Бранислав Трифуновић}} * {{PORT.rs-person|273689|Бранислав Трифуновић}} {{DEFAULTSORT:Трифуновић, Бранислав}} {{клица-глумац}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Крушевљани]] [[Категорија:Глумци и глумице Крушевачког позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]] cetb0zvvqrjtc2vys84qf4ch93wb2r7 25138693 25138692 2022-08-04T16:54:35Z Sadko 25741 опис+ wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Бранислав Трифуновић | пуно_име = Бранислав Трифуновић | слика = Branislav Trifunovic.jpg | опис_слике = Фотографија Трифуновића, 2009. | датум_рођења = {{Датум рођења|1978|1|16|год=да}} | место_рођења = [[Крушевац]] | држава_рођења = [[СР Србија]], [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | активност = 2000—данас | супружник = | битна улога = [[Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија)]] -Саво <br />[[Црна Зорица]] -Мане <br />[[Одумирање]] -Јанко | партнер = | оскар = | sagawards = | златни глобус = | сатурн = }} '''Бранислав Трифуновић''' ([[16. јануар]] [[1978]], [[Крушевац]], [[Србија]]) [[Срби|српски]] је [[Позориште|позоришни]], [[Телевизија|телевизијски]] и [[филм]]ски [[списак српских глумаца|глумац]].<ref>{{Cite web|url=https://atelje212.rs/branislav-trifunovic-2/|title=Branislav Trifunović – Pozorište "Atelje 212"|language=sr-RS|access-date=2022-01-17}}</ref> Рођени је брат [[списак српских глумаца|глумца]] [[Сергеј Трифуновић|Сергеја Трифуновића]], син глумца [[Томислав Трифуновић|Томе Трифуновића]].<ref>{{Cite web|url=https://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-glumac-branislav-trifunovic-t24703.html|title=Biografija: glumac Branislav Trifunović|website=Opusteno.rs|language=sr|access-date=2022-01-17}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- | 2000. || [[Dragan & Madlaina]] || Драган |- | 2004. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (филм)|Јесен стиже, дуњо моја]] || Сава Лађарски |- | 2005. || [[Поглед са Ајфеловог торња]] || Вања |- | 2006. || [[Седам и по]] || Кебоја |- | 2006. || [[Не скрећи са стазе]] || српски Деда Мраз |- | 2007. || [[Тегла пуна ваздуха]] || Светозар |- | 2009. || [[Тамо и овде]] || Бранко |- | 2009. || [[Чекај ме, ја сигурно нећу доћи]] || Немања |- | 2009. || [[Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија)|Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија)]] || Сава |- | 2010. || [[Оно као љубав]] || Сава |- | 2012. || [[Црна Зорица]] || Мане |- | 2012. || [[Смрт човека на Балкану]] || полицајац 2 |- | 2014. || [[Луд, збуњен, нормалан]] || Владо |- | 2015. || [[Хиљадарка]] || Атиф Куртовић |- | 2015. || [[Бурек (филм)|Бурек]] || |- | 2016. || [[Стадо (филм)|Стадо]] || глумац адвокат |- | 2017. || [[Козје уши]] || |- | 2018. || Trees || |- | 2018. || [[Павиљони]] || |- | 2020. || Prílis osobní známost || |- | 2020. || [[Пролеће на последњем језеру]] || |- | 2020. || [[Тајкун (ТВ серија)|Тајкун]] || |- | 2020. || [[Мама и тата се играју рата]] || Ивица |- | 2021−2022. || [[У загрљају Црне руке]] || Танасије К. Абаџић |- | 2022. || [[Игра (филм из 2022)|Игра]] || Страхиња |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Други пројекти | commons = Branislav Trifunović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Бранислав Трифуновић }} * {{ИМДб име|id=1336758|name=Бранислав Трифуновић}} * {{PORT.rs-person|273689|Бранислав Трифуновић}} {{DEFAULTSORT:Трифуновић, Бранислав}} {{клица-глумац}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Крушевљани]] [[Категорија:Глумци и глумице Крушевачког позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]] 2d2tf6x1ntnwlez2u78cp1v49he42gg 0 274790 25139174 24928178 2022-08-05T07:55:06Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Тереза Кесовија | слика = Stevan Kragujevic Tereza Kesovija 1.jpg | опис_слике = | ширина_слике = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Тереза Ана Кесовија | датум_рођења = {{Датум рођења|1938|10|3|год=да}} | место_рођења = [[Дубровник]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружници = [[Миро Унгар]] <br> [[Роналд Лопатни]] | деца = Алан Унгар | инструмент = [[Певач|Вокал]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = од [[1960]]. | везани_чланци = | вебсајт = http://www.tereza-kesovija.eu }} [[Датотека:Tereza Kesovija u Lisinskom.JPG|250п|мини|У [[Загреб]]у [[2009]]. године]] '''Тереза Кесовија''' ([[Дубровник]], [[3. октобар]] [[1938]]) [[хрватска]] је певачица. У њеном репертоару највише су заступљене [[Шансона|шансоне]] и песме у стилу музике [[Средоземно море|Медитерана]]. == Биографија == Студирала је [[флаута|флауту]] на средњој музичкој школи у Дубровнику, а затим на [[Музичка академија у Загребу|Музичкој академији у Загребу]]. У то време почела је и певачку каријеру. Године [[1965]]. преселила се у [[Француска|Француску]] где је изградила успешну каријеру крунисану [[Солиста|солистичким]] концертом у [[Париз|париској]] [[Олимпија (дворана)|Олимпији]] [[1988]]. Снимала је на девет језика ([[Српскохрватски језик|српскохрватском]], [[Француски језик|француском]], [[Италијански језик|италијанском]], [[Словеначки језик|словеначком]], [[Руски језик|руском]], [[Енглески језик|енглеском]], [[Шпански језик|шпанском]], [[Португалски језик|португалском]] и [[Немачки језик|немачком]]). Наступала је на фестивалима широм Југославије певајући песме композитора [[Зденко Руњић|Зденка Руњића]], [[Никица Калођера|Никице Калођере]], [[Арсен Дедић|Арсена Дедића]], [[Кемал Монтено|Кемала Монтена]], [[Ђело Јусић|Ђеле Јусића]] и других. Два пута је учествовала на такмичењу за [[Песма Евровизије|Песму Евровизије]]; [[1966]]. као представник [[Монако|Монака]], а [[1972]]. [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] (песма [[Музика и ти]]). Њени наступи се одликују изузетном [[музикалност|музикалношћу]], експресивним карактером и доминацијом на сцени. Године 2005. обележила је 45 година каријере концертима у Загребу и Дубровнику. Дана [[23. јануар]]а [[2011]]. Кесовија је одржала свој први послератни концерт у [[Београд]]у, у препуној дворани [[Сава центар|Сава центра]]. Њен бивши супруг је некадашњи југословенски ватерполиста [[Роналд Лопатни]].<ref>{{cite web| title=Tereza Kesovija: Ronald Lopatny me udario tako da mi je puknuo bubnjić, a Dikan me ošamario | url=https://www.index.hr/magazin/clanak/tereza-kesovija-ronald-lopatny-me-udario-tako-da-mi-je-puknuo-bubnjic-a-dikan-me-osamario/511338.aspx | work=index | date=9. 9. 2010. | accessdate=13. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web| title=Tereza Kesovija: Sve što niste znali o meni | url=https://www.jutarnji.hr/globus/tereza-kesovija-sve-sto-niste-znali-o-meni-4092720 | work=jutarnji | date=10. 8. 2010. | accessdate=13. 2. 2021}}</ref> == Победе на фестивалима == [[Сплитски фестивал]]: * 1962. Ћакуле о сиромајима (I награда публике) * 1964. Нима Сплита до Сплита (I награда публике, II награда жирија) * 1969. Ноно, добри мој ноно (I награда публике и интернационалног жирија) * 1972. Рустикана (I награда жирија, II награда публике) * 1973. Нек' иду лађе (I награда публике) * 1974. Сунчане фонтане (I награда жирија, II награда публике) * 1976. Свирај ми, свирај (I награда публике) * 1977. Испијмо чашу све до дна (I награда) * 1986. Молим те, остани (I награда публике) * 1987. Запјевајмо, пријатељи (I награда публике) [[Загребфест]]: * 1964. Голубови (I награда жирија) * 1965. Паркови (I награда публике) * 1970. Кад се једном вратиш (I награда жирија, II награда публике) * 1975. Заборави ако можеш (I награда публике) * 1977. Све се враћа, све се плаћа (I награда публике) * 1978. Што је остало од љубави (I награда публике и жирија) * 1979. На Страдуну (I награда) [[Опатијски фестивал]]: * 1961. Очи (I награда жирија) * 1968. Твој глас (I награда публике и жирија) [[Београдско пролеће]]: * 1978. Сва су моја прољећа у мени (I награда публике и жирија) [[МЕСАМ]]: * 1986. Моја посљедња и прва љубави (I награда публике, певачица године) Аренафест: * 1994. То сам ја (I награда жирија) Музички куп Европе у [[Берн]]у: * 1970. -{La flaute et violoncelle}- (I награда) Порторож: * 1982. Ја сам пјесма (I награда жирија) == Фестивали == {{div col}} '''Ваш шлагер сезоне, Сарајево:''' * ''Сан јулске ноћи'', '75 '''Опатија:''' * ''Илузије'' / ''Очи'', прва награда стручног жирија, '61 * ''Plavi nocturno'', '61 * ''Сусрет'', '62 * ''Порука мора'', '63 * ''Стани'', '64 * ''Твој глас'', победничка песма,'68 * ''Мили мој'', десето место, '74 * Дора, Опатија - ''Златни кључ судбине'', 2001 '''[[Београдско пролеће]]:''' * ''Свиђаш ми се'', друго место, '61 * ''Стани, стани'', друга награда публике, '70 * ''Сва су моја прољећа у мени'', победничка песма, '78 * ''Љубомора'', '79 * ''Дивља страст'', '83 * ''Сва су моја прољећа у мени'' (Вече ретроспективе - највећих хитова са фестивала Београдско пролеће), '88 '''Сплит:''' * ''Ћакуле о сиромајима'', прва награда публике и победничка песма, '62 * ''Балада о товару'', '63 * ''Нима Сплита до Сплита'', прва награда публике и друга награда стручног жирија, победничка песма, '64 * ''Наша ноћ'' (дует са Вицом Вуковим), '64 * ''Граде мој'' / ''Сплите мој'' (дует са Мирославом Миром Унгаром), трећа награда публике / ''Одрасли смо'', трећа награда стручног жирија, '65 * ''Хоће ли икад доћи'' / ''Сплит је свит'' (дует са Мирославом Миром Унгаром), '67 * ''Нема живота без љубави'' (дует са Мирославом Миром Унгаром) / ''Моје сузе'', '68 * ''Ноно, добри мој ноно'', победничка песма и прва награда публике, '69 * ''Сине не питај за оца'', '69 * ''Воли ме, воли ме'', Бронзани грб града Сплита (жири југословенских градова), '71 * ''Rusticana'', прва награда стручног жирија и друга награда публике, '72 * ''Нека иду лађе'', Златни грб града Сплита, '73 * ''Сунчане фонтане'', награда стручног жирија и друга награда публике, '74 * ''Њежне струне мандолине'', Сребрни грб града Сплита, '75 * ''Свирај ми, свирај'', победничка песма и прва награда публике, '76 * ''Пољуби ме с обје банде'', треће место, '77 * ''Испијмо чашу све до дна'' (Вече далматинских шансона), победничка песма, '77 * ''Младости, моја лијепа радости'', Сребрни грб града Сплита, '79 * ''Ја сам пјесма'', '82 * ''На кушину'', '83 * ''Променаде'' (Вече далматинских шансона), '83 * ''Поновни сусрет'', '84 * ''Тајна живота'', Сребрни грб града Сплита, '85 * ''Молим те, остани'', Златни грб града Сплита, прва награда публике, прва награда стручног жирија и новинара југословенских станица, победничка песма, '86 * ''Швора'' (Вече далматинских шансона), '86 * ''Швора'' / ''Далматинко'' (Ауторко вече Зденка Руњића), '86 * ''Запјевајмо пријатељи'', Златни грб града Сплита, победничка песма, '87 * ''Још у мени има ватре'', '88 * ''Моја мала пјесмо'' (Вече далматинских шансона), '88 * ''Још у мени има ватре'' / ''Запјевајмо пријатељи'' (Ауторско вече Ђеле Јусића), '88 * ''Нима Сплита до Сплита'' / ''Ноно, добри мој ноно'' (Вече сплитских бисера), '88 * ''Љубав је мој гријех'', '89 * ''Сунчане фонтане'' (Вече сплитских бисера), '89 * ''Молим те, остани'' (Вече сплитских бисера), '90 * ''Моја Далмација'', трећа награда публике, '92 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Пјевај, пјевај, Далмацијо мати'', трећа награда публике, '93 * ''Нек' запјева клапа стара'', трећа награда публике, '94 * ''Тамо сам рођена'', награда најбољој певачици, '95 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Пред твојим вратима'', трећа награда публике, друга награда стручног жирија, награда за најбољи аранжман, '96 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Ја сам твоја музика'', друга награда стручног жирија, '97 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Никад не реци никад'', '98 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''И ни ме стра'', трећа награда публике, '99 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Моја љубави'', 2000 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Ја јубим те заувик'', 2001 * ''Серенада Сплиту'', 2007 * ''Нема више оне писме'', 2010 * ''Ја сам пјесма'' (Вече сплитског ноктурна Јакше Фјаменга), 2015 * ''Прокуративе, љубави моја'' (Концертно вече ''Сплит пјева Терезу'') и награда ''Галеб'' за животно дело, 2022 '''Загреб:''' * ''Ја тражим'', '62 * ''Растанимо се'', трећа награда публике, '63 * ''Гдје си ти'' / ''Голубови'', награда стручног жирија и победничка песма, '64 * ''Отиш'о си'', трећа награда фестивала, '65 * ''Паркови'' (Вече шансоне), прва награда публике и победничка песма, '65 * ''Кад се једном вратиш'', друга награда публике и прва награда стручног жирија, '70 * ''Заборави ако можеш'', победничка песма, '75 * ''Старе љубави'', друга награда публике, '76 * ''Све се враћа, све се плаћа'', победничка песма и награда за најбољу интерпретацију, '77 * ''Што је остало од љубави'', победничка песма, '78 * ''На страдуну'', победничка песма, '79 * ''Нећу мислити на те'' (Вече слободне форме), '79 * ''Без тебе, што је живот тај'', '84 * ''Вртуљак стари'' (Вече шансона), '84 * ''Није ми, није лако'', друга награда публике, '85 * ''Поздрави га вјетре'', трећа награда публике, '86 * ''Немам те'','87 * ''Гдје има срца, ту сам и ја'', '90 * ''Да нисам плакала'', '95 * ''Још се срце уморило није'', '96 * ''Сањај, да те сањам'' (Вече шансона), '97 * ''Ти си гријех'', 2002 '''Песма лета:''' * ''Зар има нешто љепше на свијету том'', '69 '''Скопље:''' * ''Охрид и јас'', '70 '''Фестивал ЈНА:''' * ''Свијет је наш'', '70 * ''Кад порастеш сине'', '71 * ''Увијек смо твоји'' (дует са Мирославом Миром Унгаром), '73 * ''Тебе мајка чека'', '74 * ''Свијет је наш'', '76 * ''Тебе мајка чека'', '77 '''Евросонг:''' * ''Bien plus fort'', седамнаесто место (као представница Монака), '66 * ''[[Музика и ти]]'', девето место, '72 '''Златни јелен, Брашов, Румунија:''' * ''Гошћа ревијалног дела фестивала'', '69 '''International Song Festival Sopot, Пољска:''' * ''Flute et violoncelle'' / ''Зар има нешто љепше на свијету том'', друго место, '70 '''Први интернационални фестивал, Мексико:''' * ''Ти си мени све'', '71 '''Златният Орфей, Бугарска:''' * ''Почасна гошћа фестивала'', '73 '''Крапина:''' * ''Сноћка кесно'', '74 * ''Попевка за љубав, а суза за крај'', прва награда публике и Grand Prix, '86 * ''Попевлеју птице, још Загорје спи', '89 * ''Гјургјевке'', '93 * ''Бумо ти дошли'', '96 * ''Коруне'', '97 * ''И нек зорје останеју там'', 2002 * ''И нек зорје остану там'', 2020 '''Карневал фест, Цавтат:''' * ''Конавле моје'', '74 * ''Forza maestro'', '77 * ''Моја те рука тражи'', '78 * ''Кад сам с тобом'', '79 * ''Будим се'', '88 '''[[МЕСАМ]]:''' * ''Сутра је нови дан'', '84 * ''Моја посљедња и прва љубави'', прва награда публике и награда за интерпретацију, '86 '''[[Југовизија|Југословенски избор за Евросонг]]:''' * ''[[Музика и ти]]'', победничка песма, Сарајево '72 * ''Ко ми је крив'', треће место, Београд '87 '''Мелодије Истре и Кварнера:''' * ''Никада те нисан прокљела'', '96 * ''За јубав сан дала се'', '97 * ''Липа младости моја'', '98 '''Арена:''' * ''То сам ја'', прва награда жирија, '94 '''Етнофест, Неум:''' * ''Зелена наранча'', '96 * ''Медитерански плесови'', '97 '''Мелодије Мостара:''' * ''Док истина постоји'', '98 '''Далматинска шансона, Шибеник:''' * ''Јер то је љубав'', '98 * ''Не тражи даље'', 2001 '''Дубровник:''' * ''Све док буде било и нас двоје'' (дует са Кемалом Монтеном), 2005 * ''За један трен'', 2014 '''Хрватски радијски фестивал:''' * ''Научи ме'', 2008 '''Међумурски фестивал, Чаковец:''' * ''Мати'', 2014 '''[[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа:]]''' * ''Под јоргованом (Ко ти, шћери, покида ђердане)'' / ''Ко ме је мајко будио'' / ''Дјевојка је зелен бор садила'' (са Ханком Палдум), гошћа ревијалног дела фестивала, 2016 {{div col end}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|last= Janjatović|first= Petar|authorlink= Петар Јањатовић|coauthors= |title= Ex YU rock enciklopedija|year=2003|url= |publisher= Čigoja štampa|location= Beograd|id={{COBISS|ID=137175308}} }} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://tereza-kesovija.com/ Званична интернет страница Терезе Кесовије] * [https://web.archive.org/web/20130718104250/http://www.tereza-kesovija.eu/ Tereza] * [https://web.archive.org/web/20130718104250/http://www.tereza-kesovija.eu/ Лична интернет презентација] * [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Kad-moze-Tadic-u-Zagreb-mogu-i-ja-u-Beograd.sr.html Кад може Тадић у Загреб, могу и ја у Београд - интервју („Политика“, 17. децембар 2010)] * [http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Tereza-Kesovija-u-punom-Centru-Sava.sr.html Тереза Кесовија у пуном Центру „Сава“ („Политика“, 24. јануар 2011)] {{Награда Порин за животно дјело}} {{Југославија на Песми Евровизије}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Кесовија, Тереза}} [[Категорија:Рођени 1938.]] [[Категорија:Дубровчани]] [[Категорија:Хрватске певачице]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Шансоњери]] [[Категорија:Добитници награде Порин]] [[Категорија:Представници Југославије на Песми Евровизије]] [[Категорија:Представници Монака на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 1966.]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 1972.]] [[Категорија:Музичка сцена бивше СФРЈ]] [[Категорија:Учесници Југовизије]] 56139xavizm4wdjgfoanpvif1psapq4 25139459 25139174 2022-08-05T11:43:16Z 31.223.129.0 /* Фестивали */Исправак назива песме. wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Тереза Кесовија | слика = Stevan Kragujevic Tereza Kesovija 1.jpg | опис_слике = | ширина_слике = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Тереза Ана Кесовија | датум_рођења = {{Датум рођења|1938|10|3|год=да}} | место_рођења = [[Дубровник]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | супружници = [[Миро Унгар]] <br> [[Роналд Лопатни]] | деца = Алан Унгар | инструмент = [[Певач|Вокал]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = од [[1960]]. | везани_чланци = | вебсајт = http://www.tereza-kesovija.eu }} [[Датотека:Tereza Kesovija u Lisinskom.JPG|250п|мини|У [[Загреб]]у [[2009]]. године]] '''Тереза Кесовија''' ([[Дубровник]], [[3. октобар]] [[1938]]) [[хрватска]] је певачица. У њеном репертоару највише су заступљене [[Шансона|шансоне]] и песме у стилу музике [[Средоземно море|Медитерана]]. == Биографија == Студирала је [[флаута|флауту]] на средњој музичкој школи у Дубровнику, а затим на [[Музичка академија у Загребу|Музичкој академији у Загребу]]. У то време почела је и певачку каријеру. Године [[1965]]. преселила се у [[Француска|Француску]] где је изградила успешну каријеру крунисану [[Солиста|солистичким]] концертом у [[Париз|париској]] [[Олимпија (дворана)|Олимпији]] [[1988]]. Снимала је на девет језика ([[Српскохрватски језик|српскохрватском]], [[Француски језик|француском]], [[Италијански језик|италијанском]], [[Словеначки језик|словеначком]], [[Руски језик|руском]], [[Енглески језик|енглеском]], [[Шпански језик|шпанском]], [[Португалски језик|португалском]] и [[Немачки језик|немачком]]). Наступала је на фестивалима широм Југославије певајући песме композитора [[Зденко Руњић|Зденка Руњића]], [[Никица Калођера|Никице Калођере]], [[Арсен Дедић|Арсена Дедића]], [[Кемал Монтено|Кемала Монтена]], [[Ђело Јусић|Ђеле Јусића]] и других. Два пута је учествовала на такмичењу за [[Песма Евровизије|Песму Евровизије]]; [[1966]]. као представник [[Монако|Монака]], а [[1972]]. [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] (песма [[Музика и ти]]). Њени наступи се одликују изузетном [[музикалност|музикалношћу]], експресивним карактером и доминацијом на сцени. Године 2005. обележила је 45 година каријере концертима у Загребу и Дубровнику. Дана [[23. јануар]]а [[2011]]. Кесовија је одржала свој први послератни концерт у [[Београд]]у, у препуној дворани [[Сава центар|Сава центра]]. Њен бивши супруг је некадашњи југословенски ватерполиста [[Роналд Лопатни]].<ref>{{cite web| title=Tereza Kesovija: Ronald Lopatny me udario tako da mi je puknuo bubnjić, a Dikan me ošamario | url=https://www.index.hr/magazin/clanak/tereza-kesovija-ronald-lopatny-me-udario-tako-da-mi-je-puknuo-bubnjic-a-dikan-me-osamario/511338.aspx | work=index | date=9. 9. 2010. | accessdate=13. 2. 2021}}</ref><ref>{{cite web| title=Tereza Kesovija: Sve što niste znali o meni | url=https://www.jutarnji.hr/globus/tereza-kesovija-sve-sto-niste-znali-o-meni-4092720 | work=jutarnji | date=10. 8. 2010. | accessdate=13. 2. 2021}}</ref> == Победе на фестивалима == [[Сплитски фестивал]]: * 1962. Ћакуле о сиромајима (I награда публике) * 1964. Нима Сплита до Сплита (I награда публике, II награда жирија) * 1969. Ноно, добри мој ноно (I награда публике и интернационалног жирија) * 1972. Рустикана (I награда жирија, II награда публике) * 1973. Нек' иду лађе (I награда публике) * 1974. Сунчане фонтане (I награда жирија, II награда публике) * 1976. Свирај ми, свирај (I награда публике) * 1977. Испијмо чашу све до дна (I награда) * 1986. Молим те, остани (I награда публике) * 1987. Запјевајмо, пријатељи (I награда публике) [[Загребфест]]: * 1964. Голубови (I награда жирија) * 1965. Паркови (I награда публике) * 1970. Кад се једном вратиш (I награда жирија, II награда публике) * 1975. Заборави ако можеш (I награда публике) * 1977. Све се враћа, све се плаћа (I награда публике) * 1978. Што је остало од љубави (I награда публике и жирија) * 1979. На Страдуну (I награда) [[Опатијски фестивал]]: * 1961. Очи (I награда жирија) * 1968. Твој глас (I награда публике и жирија) [[Београдско пролеће]]: * 1978. Сва су моја прољећа у мени (I награда публике и жирија) [[МЕСАМ]]: * 1986. Моја посљедња и прва љубави (I награда публике, певачица године) Аренафест: * 1994. То сам ја (I награда жирија) Музички куп Европе у [[Берн]]у: * 1970. -{La flaute et violoncelle}- (I награда) Порторож: * 1982. Ја сам пјесма (I награда жирија) == Фестивали == {{div col}} '''Ваш шлагер сезоне, Сарајево:''' * ''Сан јулске ноћи'', '75 '''Опатија:''' * ''Илузије'' / ''Очи'', прва награда стручног жирија, '61 * ''Plavi nocturno'', '61 * ''Сусрет'', '62 * ''Порука мора'', '63 * ''Стани'', '64 * ''Твој глас'', победничка песма,'68 * ''Мили мој'', десето место, '74 * Дора, Опатија - ''Златни кључ судбине'', 2001 '''[[Београдско пролеће]]:''' * ''Свиђаш ми се'', друго место, '61 * ''Стани, стани'', друга награда публике, '70 * ''Сва су моја прољећа у мени'', победничка песма, '78 * ''Љубомора'', '79 * ''Дивља страст'', '83 * ''Сва су моја прољећа у мени'' (Вече ретроспективе - највећих хитова са фестивала Београдско пролеће), '88 '''Сплит:''' * ''Ћакуле о сиромајима'', прва награда публике и победничка песма, '62 * ''Балада о товару'', '63 * ''Нима Сплита до Сплита'', прва награда публике и друга награда стручног жирија, победничка песма, '64 * ''Наша ноћ'' (дует са Вицом Вуковим), '64 * ''Граде мој'' / ''Сплите мој'' (дует са Мирославом Миром Унгаром), трећа награда публике / ''Одрасли смо'', трећа награда стручног жирија, '65 * ''Хоће ли икад доћи'' / ''Сплит је свит'' (дует са Мирославом Миром Унгаром), '67 * ''Нема живота без љубави'' (дует са Мирославом Миром Унгаром) / ''Моје сузе'', '68 * ''Ноно, добри мој ноно'', победничка песма и прва награда публике, '69 * ''Сине не питај за оца'', '69 * ''Воли ме, воли ме'', Бронзани грб града Сплита (жири југословенских градова), '71 * ''Rusticana'', прва награда стручног жирија и друга награда публике, '72 * ''Нека иду лађе'', Златни грб града Сплита, '73 * ''Сунчане фонтане'', награда стручног жирија и друга награда публике, '74 * ''Њежне струне мандолине'', Сребрни грб града Сплита, '75 * ''Свирај ми, свирај'', победничка песма и прва награда публике, '76 * ''Пољуби ме с обје банде'', треће место, '77 * ''Испијмо чашу све до дна'' (Вече далматинских шансона), победничка песма, '77 * ''Младости, моја лијепа радости'', Сребрни грб града Сплита, '79 * ''Ја сам пјесма'', '82 * ''На кушину'', '83 * ''Променаде'' (Вече далматинских шансона), '83 * ''Поновни сусрет'', '84 * ''Тајна живота'', Сребрни грб града Сплита, '85 * ''Молим те, остани'', Златни грб града Сплита, прва награда публике, прва награда стручног жирија и новинара југословенских станица, победничка песма, '86 * ''Швора'' (Вече далматинских шансона), '86 * ''Швора'' / ''Далматинко'' (Ауторко вече Зденка Руњића), '86 * ''Запјевајмо пријатељи'', Златни грб града Сплита, победничка песма, '87 * ''Још у мени има ватре'', '88 * ''Моја мала пјесмо'' (Вече далматинских шансона), '88 * ''Још у мени има ватре'' / ''Запјевајмо пријатељи'' (Ауторско вече Ђеле Јусића), '88 * ''Нима Сплита до Сплита'' / ''Ноно, добри мој ноно'' (Вече сплитских бисера), '88 * ''Љубав је мој гријех'', '89 * ''Сунчане фонтане'' (Вече сплитских бисера), '89 * ''Молим те, остани'' (Вече сплитских бисера), '90 * ''Моја Далмација'', трећа награда публике, '92 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Пјевај, пјевај, Далмацијо мати'', трећа награда публике, '93 * ''Нек' запјева клапа стара'', трећа награда публике, '94 * ''Тамо сам рођена'', награда најбољој певачици, '95 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Пред твојим вратима'', трећа награда публике, друга награда стручног жирија, награда за најбољи аранжман, '96 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Ја сам твоја музика'', друга награда стручног жирија, '97 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Никад не реци никад'', '98 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''И ни ме стра'', трећа награда публике, '99 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Моја љубави'', 2000 * Мелодија хрватског Јадрана, Сплит - ''Ја јубим те заувик'', 2001 * ''Серенада Сплиту'', 2007 * ''Нема више оне писме'', 2010 * ''Ја сам пјесма'' (Вече сплитског ноктурна Јакше Фјаменга), 2015 * ''Прокуративе, љубави моја'' (Концертно вече ''Сплит пјева Терезу'') и награда ''Галеб'' за животно дело, 2022 '''Загреб:''' * ''Ја тражим'', '62 * ''Растанимо се'', трећа награда публике, '63 * ''Гдје си ти'' / ''Голубови'', награда стручног жирија и победничка песма, '64 * ''Отиш'о си'', трећа награда фестивала, '65 * ''Паркови'' (Вече шансоне), прва награда публике и победничка песма, '65 * ''Кад се једном вратиш'', друга награда публике и прва награда стручног жирија, '70 * ''Заборави ако можеш'', победничка песма, '75 * ''Старе љубави'', друга награда публике, '76 * ''Све се враћа, све се плаћа'', победничка песма и награда за најбољу интерпретацију, '77 * ''Што је остало од љубави'', победничка песма, '78 * ''На страдуну'', победничка песма, '79 * ''Нећу мислити на те'' (Вече слободне форме), '79 * ''Без тебе, што је живот тај'', '84 * ''Вртуљак стари'' (Вече шансона), '84 * ''Није ми, није лако'', друга награда публике, '85 * ''Поздрави га вјетре'', трећа награда публике, '86 * ''Немам те'','87 * ''Гдје има срца, ту сам и ја'', '90 * ''Да нисам плакала'', '95 * ''Још се срце уморило није'', '96 * ''Сањај, да те сањам'' (Вече шансона), '97 * ''Ти си гријех'', 2002 '''Песма лета:''' * ''Зар има нешто љепше на свијету том'', '69 '''Скопље:''' * ''Охрид и јас'', '70 '''Фестивал ЈНА:''' * ''Свијет је наш'', '70 * ''Кад порастеш сине'', '71 * ''Увијек смо твоји'' (дует са Мирославом Миром Унгаром), '73 * ''Тебе мајка чека'', '74 * ''Свијет је наш'', '76 * ''Тебе мајка чека'', '77 '''Евросонг:''' * ''Bien plus fort'', седамнаесто место (као представница Монака), '66 * ''[[Музика и ти]]'', девето место, '72 '''Златни јелен, Брашов, Румунија:''' * ''Гошћа ревијалног дела фестивала'', '69 '''International Song Festival Sopot, Пољска:''' * ''Flute et violoncelle'' / ''Зар има нешто љепше на свијету том'', друго место, '70 '''Први интернационални фестивал, Мексико:''' * ''Ти си мени све'', '71 '''Златният Орфей, Бугарска:''' * ''Почасна гошћа фестивала'', '73 '''Крапина:''' * ''Сноћка кесно'', '74 * ''Попевка за љубав, а суза за крај'', прва награда публике и Grand Prix, '86 * ''Попевлеју птице, још Загорје спи', '89 * ''Гјургјевке'', '93 * ''Бумо ти дошли'', '96 * ''Коруне'', '97 * ''И нек зорје останеју там'', 2002 * ''И нек зорје остану там'', 2020 '''Карневал фест, Цавтат:''' * ''Конавле моје'', '74 * ''Forza maestro'', '77 * ''Моја те рука тражи'', '78 * ''Кад сам с тобом'', '79 * ''Будим се сретна'', '88 '''[[МЕСАМ]]:''' * ''Сутра је нови дан'', '84 * ''Моја посљедња и прва љубави'', прва награда публике и награда за интерпретацију, '86 '''[[Југовизија|Југословенски избор за Евросонг]]:''' * ''[[Музика и ти]]'', победничка песма, Сарајево '72 * ''Ко ми је крив'', треће место, Београд '87 '''Мелодије Истре и Кварнера:''' * ''Никада те нисан прокљела'', '96 * ''За јубав сан дала се'', '97 * ''Липа младости моја'', '98 '''Арена:''' * ''То сам ја'', прва награда жирија, '94 '''Етнофест, Неум:''' * ''Зелена наранча'', '96 * ''Медитерански плесови'', '97 '''Мелодије Мостара:''' * ''Док истина постоји'', '98 '''Далматинска шансона, Шибеник:''' * ''Јер то је љубав'', '98 * ''Не тражи даље'', 2001 '''Дубровник:''' * ''Све док буде било и нас двоје'' (дует са Кемалом Монтеном), 2005 * ''За један трен'', 2014 '''Хрватски радијски фестивал:''' * ''Научи ме'', 2008 '''Међумурски фестивал, Чаковец:''' * ''Мати'', 2014 '''[[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа:]]''' * ''Под јоргованом (Ко ти, шћери, покида ђердане)'' / ''Ко ме је мајко будио'' / ''Дјевојка је зелен бор садила'' (са Ханком Палдум), гошћа ревијалног дела фестивала, 2016 {{div col end}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|last= Janjatović|first= Petar|authorlink= Петар Јањатовић|coauthors= |title= Ex YU rock enciklopedija|year=2003|url= |publisher= Čigoja štampa|location= Beograd|id={{COBISS|ID=137175308}} }} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://tereza-kesovija.com/ Званична интернет страница Терезе Кесовије] * [https://web.archive.org/web/20130718104250/http://www.tereza-kesovija.eu/ Tereza] * [https://web.archive.org/web/20130718104250/http://www.tereza-kesovija.eu/ Лична интернет презентација] * [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Kad-moze-Tadic-u-Zagreb-mogu-i-ja-u-Beograd.sr.html Кад може Тадић у Загреб, могу и ја у Београд - интервју („Политика“, 17. децембар 2010)] * [http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Tereza-Kesovija-u-punom-Centru-Sava.sr.html Тереза Кесовија у пуном Центру „Сава“ („Политика“, 24. јануар 2011)] {{Награда Порин за животно дјело}} {{Југославија на Песми Евровизије}} {{Нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Кесовија, Тереза}} [[Категорија:Рођени 1938.]] [[Категорија:Дубровчани]] [[Категорија:Хрватске певачице]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Шансоњери]] [[Категорија:Добитници награде Порин]] [[Категорија:Представници Југославије на Песми Евровизије]] [[Категорија:Представници Монака на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 1966.]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 1972.]] [[Категорија:Музичка сцена бивше СФРЈ]] [[Категорија:Учесници Југовизије]] 4r0i0aqy4cu8tw35os35yg9pqxl2zbl 0 277244 25139196 23920530 2022-08-05T08:28:16Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki [[Датотека:The Sun by the Atmospheric Imaging Assembly of NASA's Solar Dynamics Observatory - 20100819.jpg|мини|165x165пискел|Звезда стајачица]] '''Звезде стајачице''' или '''некретнице''', или фиксне [[Звезда|звезде]] су све звезде осим Сунца. Пошто је њихова удаљеност у односу на Земљу јако велика изгледа, у поређењу са [[Сунце]]м, [[Месец]]ом и [[планета]]ма, да се оне не крећу. == Спољашње везе == {{портал|Астрономија}} {{Commonscat|Stars}} *[http://www.nasa.gov/worldbook/star_worldbook.html Део о звездама на НАСА сајту] {{Wayback|url=http://www.nasa.gov/worldbook/star_worldbook.html |date=20050508094147 }} {{клица-астрономија}} [[Категорија:Звезде]] [[Категорија:Астрономија]] ke1ubh2f98iqtegc1lugg7ijlc9gm7e 0 278320 25138359 24423200 2022-08-04T12:28:32Z HoneymoonAve27 204002 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК „Еђшег“<br /> ''-{FC Egység}-'' | слика = | пуно име = Фудбалски клуб Еђшег<br />Нови Сад| | надимак = | основан = 1945. | угашен = 1956. | стадион = [[Фудбалско игралиште]] Еђшег,<br />[[Нови Сад]], [[Војводина]], [[Србија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] | капацитет = | директор = | менаџер = | лига = | pattern_la1=|pattern_b1=_adidasliberowhite|pattern_ra1=| leftarm1=FBFAFA|body1=FBFAFA|rightarm1=FBFAFA|shorts1=FBFAFA|socks1=FBFAFA| pattern_la2=|pattern_b2=_adidasliberowhite|pattern_ra2=| leftarm2=FBFAFA|body2=FBFAFA|rightarm2=FBFAFA|shorts2=FBFAFA|socks2=FBFAFA| }} '''ФК Еђшег''' ({{јез-мађ|Egység}}) је бивши фудбалски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Клуб је основан после [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1945|1945.]] године. == Историјат == После [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1945|1945.]] године, основано је спортско друштво Еђшег ''(Јединство)'', које је окупљало спортисте [[Мађари|мађарске]] националности. Отуда и мађарски назив за друштво. Убрзо се у оквиру друштва оформила 3 клуба: [[кошарка]]шки, куглашки и [[фудбал]]ски клуб и неколико других секција. Познати кошаркаш [[Ладислав Демшар]] потиче из овог спортског друштва.<ref>{{cite web |title=Na današnji dan: Rođen Ladislav Demšar |url=http://www.mojacrvenazvezda.net/124165/2018/01/25/na-danasnji-dan-rodjen-ladislav-demsar-2/?sr_pismo=lat |website=mojacrvenazvezda.net |accessdate=2. 1. 2019}}</ref> У спортском друштву је било активно око 500 спортиста и друштво је деловало веома успешно до [[1960|1960.]] године. Седиште друштва је било у ''улици Антона Чехова'' у згради старе стрељане, која датира још из 19. века. На местту данашње зграде налазила се трошна кућица. Тај део града Новог Сада је била периферија и ту је [[1790|1790.]] године основано најстарије спортско друштво у Новом Саду, „Стрељачко друштво“, за чију стогодишњицу је и изграђена нова, данашња зграда. Зграду је пројектовао Георг Молнар, грађевинске радове је обавио Карл Лерер а ентеријер је осмислио Антон Тикмајер. Тако је друштво добило савремену зграду са кључем у руке. Ова зграда клуба и спортско друштво су некада били стециште младих и спортиста Новог Сада. Фудбалски клуб Еђшег је основан одмах по оснивању друштва [[1945|1945.]] године и укључило се у регуларна фудбалска такмичења. После 11 година постојања [[1956|1956.]] године, ФК Еђшег се спаја са ''ФК Трговачки'', који је [[1954|1954.]] године променио име у [[ФК Нови Сад]] и био му је потребан стадион. Овим спајањем ФК Трговачког и ФК Еђшега настала је основа данашњег [[ФК Нови Сад]]. Те године је ФК Нови Сад испао из друге лиге, а ФК Раднички из Српске лиге и фузијом та два клуба настао је '''РФК Нови Сад''' (''Раднички фудбалски клуб Нови Сад'').<ref>{{cite web |title=FK RFK Novi Sad |url=https://archive.vn/20120906205339/http://www.prvaligasrbije.com/?nav=klub&klubid=13 |website=Prva liga Srbije |accessdate=2. 1. 2019}}</ref> == Такмичења == Забележено је да је ФК Еђшег играо на утакмице у такмичењу [[Куп Југославије у фудбалу|југословенског купа]] Прва забележена званична утакмица у купу ФК Еђшег је одиграо [[Куп Југославије у фудбалу 1948.|1948.]] године под именом ''Јединство Нови Сад''. Утакмица се играла у [[Земун]]у, против ''ФК Јединства'' из Земуна и то је била прва рунда такмичења. Еђшег је ову утакмицу изгубио са резултатом 3:2. Следеће, [[Куп Југославије у фудбалу 1949.|1949.]] године, у такмичењу купа Југославије учествовало је 1.427 клубова, и ФК Еђшег је догурао до шеснаестине такмичења, где је изгубио од прволигаша, [[ХНК Хајдук Сплит|сплитског Хајдука]]. Утакмица се играла у [[Сплит]]у и Хајдук је победио са 6-1. Пре расформирања ФК Еђшег се још једанпут појављује у купу, [[Куп Југославије у фудбалу 1950.|1950.]] године. Испао је у првој рунди против [[ФК Спартак|Спартака]] из [[Суботица|Суботице]], резултатом 5:1.<ref>{{cite web |title=Yugoslavia/Serbia (and Montenegro) - Cup History 1947-2006/07 |url=http://www.rsssf.com/tablesj/joegcupdetail.html#50 |website=RSSSF |accessdate=2. 1. 2019}}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Еђшег]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] [[Категорија:Југословенски фудбалски клубови|Еђшег]] [[Категорија:Организације Мађара у Србији]] 08jaj9j11fkuh992acn66cz5q6lcfy9 0 278743 25139042 24239871 2022-08-05T02:11:06Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Taxobox | name = Пругасти пољски миш | image = Mysz polna2.jpg | image_caption = ''-{Apodemus agrarius}-'' | status = lc | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref name="iucn_status">{{cite journal |author=Kaneko, Y. |author2=Kryštufek, B. |author3=Zagarondnyuk, I. |author4=Vohralík, V. |author5=Batsaikhan, N. |author6=Avirmed, D. |author7=Sukhchuluun, G. |last-author-amp=yes |title=''Apodemus agrarius'' |journal=The IUCN Red List of Threatened Species |volume=2016 |page=e.T1888A115057408 | publisher = [[IUCN]] |date=2016 |url=http://www.iucnredlist.org/details/1888/0 |access-date=10. 11. 2017}}</ref> | regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}- | phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}- | classis = -{[[Сисари|Mammalia]]}- | ordo = -{[[Глодари|Rodentia]]}- | subordo = -{[[Myomorpha]]}- | superfamilia = -{[[Muroidea]]}- | familia = -{[[Мишеви и пацови|Muridae]]}- | subfamilia = -{[[Мишеви Старог света‎|Murinae]]}- | genus = ''-{[[Apodemus]]}-'' | species = '''''-{A. agrarius}-''''' | binomial = ''-{Apodemus agrarius}-'' | binomial_authority = ([[Петер Симон Палас|-{Pallas}-]], 1771) }} '''Пругасти пољски миш'''<ref>{{Cite web |title=Заштита и управљање фауном заштићеног подручја за управљање ресурсима „Универзитетски град“ у Бањој Луци |url=http://doisrpska.nub.rs/index.php/SBERS/article/download/3877/3694 |publisher= |access-date=06. 04. 2018 |archive-date=19. 07. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180719170831/http://doisrpska.nub.rs/index.php/SBERS/article/download/3877/3694 |url-status= }}</ref> или '''пругасти миш'''<ref>{{Cite web |title=Сисари посебни део (2) |url=http://www.agrif.bg.ac.rs/files/subjectfiles/2%20SISARI%20POSEBNI%20DEO%20(2).pdf |publisher=Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет |pages=34}}</ref> ({{јез-лат|Apodemus agrarius}}) [[Врста (биологија)|врста]] је из породице [[Мишеви и пацови|мишева]] (-{Muridae}-), [[Ареал|распрострањена]] од [[Средња Европа|Средње Европе]] до [[Источна Азија|Источне Азије]] ([[Јапан]], [[Тајван]]). Од [[Станиште|станишта]], преферира травнате површине (укључујући [[агроекосистем]]е) и [[Шума|шуме]]. Одрасле јединке су дугачке до 140 -{mm}- са [[реп]]ом дужине до 90 -{mm}-. [[Маса]] одраслих јединки се креће до 49,5 -{g}-. За [[Репродукција|размножавање]] су пољски мишеви способни током целе године, најчешће се паре шест пута годишње. У просеку, легло садржи 6 младунаца. У његовом телу може бити изолован један од вируса, изазивача [[Хеморагична грозница са бубрежним синдромом|мишје грознице]], [[Добрава Београд вирус|Добрава-Београд вирус]]. == Извори == {{извори|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Apodemus agrarius}} {{клица-глодари}} {{Taxonbar}} [[Категорија:Apodemus]] [[Категорија:Сисари Европе]] [[Категорија:Сисари Азије]] qfh0kboxfqv4kgt5pfqng8x16nkdo90 14 283035 25138355 24423194 2022-08-04T12:26:44Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Commons category|FK Vojvodina}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Војводина]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] 0meecepo9q7ipqyp8rj5n95ea0778zw 14 283037 25138351 24423196 2022-08-04T12:25:32Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] 3qrpa8zef9nf5qlc0txl0k9dat5zt5t 0 286397 25138411 25130226 2022-08-04T12:54:05Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{Ф1 стаза | назив_ВН = {{zas|Mađarska}} Велика награда Мађарске | слика = Circuit Hungaroring.png | назив_стазе = [[Аутомобилска стаза Хунгароринг|Хунгароринг]] | број_кругова = 70 | дужина_круга = 4,381 | дужина_трке = 306,630 | рекорд_круга = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]] 1:16,627 | година_последње_трке = [[Велика награда Мађарске 2022.|2022]] | пп_возач = {{зас|УК}} [[Џорџ Расел]] | пп_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_пп = 1:17,377 | победник = {{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен|М.Верстапен]] | победнички_тим = [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | време_победника = 1:39:35,912 | другопласирани = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон|Л.Хамилтон]] | другопласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_другопласираног = +7,834 | трећепласирани = {{зас|УК}} [[Џорџ Расел|Џ.Расел]] | трећепласирани_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | време_трећепласираног = +12,337 | нк_возач = {{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]] | нк_тим = [[Мерцедес-АМГ Ф1 Тим|Мерцедес]] | најбржи_круг = 1:21,386 |број_одржаних_трка=38|прва_трка=[[Велика награда Мађарске 1936.|1936]]|највише_победа_возач={{зас|УК}} [[Луис Хамилтон]] (8)|највише_победа_тим={{зас|УК}} [[Макларен]] (11)}} '''Велика награда Мађарске''' ({{lang-hu|Magyar Nagydíj}}) је тркачка манифестација која се одржава сваке године у Могјороду. Од 1986. сваке године трка је била део светског шампионата [[Међународна аутомобилска федерација|ФИА]] [[Формула 1|Формуле 1]]. ==Историја== === Порекло === Прва Велика награда Мађарске одржана је 21. јуна 1936. на стази дугој 50 километара (31 миљу) постављеној у Неплигету,<ref name="IHT">{{cite web|author=Brad Spurgeon|title=Formula One: a way of fine-tuning an image|work=[[International Herald Tribune]]|publisher=[[The New York Times Company]]|url=http://www.iht.com/articles/2003/09/26/rrace_ed3_.php|date=26 September 2003|access-date=29 February 2008 |archive-url = https://web.archive.org/web/20080804034640/http://www.iht.com/articles/2003/09/26/rrace_ed3_.php <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 4 August 2008}}</ref> парк у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Тимови [[Mercedes-Benz|Мерцедес-Бенз]], Ауто Унион и [[Скудерија Ферари|Ферари]] опремљени Алфа Ромеом послали су три аутомобила и догађај је привукао веома велику публику. Међутим, политика и [[Други светски рат|рат]] који је уследио значили су крај трка у земљи на педесет година. ===Хунгароринг=== Велики удар [[Берни Еклстон|Бернија Еклстона]], [[Велика награда Мађарске 1986.]] била је прва трка Формуле 1 која се одржавала иза [[Гвоздена завеса|гвоздене завесе]]. Одржана на уврнутом [[Аутомобилска стаза Хунгароринг|Хунгарорингу]] у Могјороду у близини [[Будимпешта|Будимпеште]], трка је од тада била ослонац календара трка. Била је то једина актуелна трка на којој се никада није возило по мокром све до [[Велика награда Мађарске 2006.|Велике награде Мађарске 2006]]. Прву трку је видело 200.000 људи<ref name="IHT"/>, иако су карте биле скупе у то време. Данас је подршка и даље веома ентузијастична, посебно [[Финци|Финаца]].<ref name="AmCham">{{cite web|title=Formula one races draw in fewer fans in Europe |publisher=American Chamber of Commerce in Hungary |url=http://www.amcham.hu/BusinessHungary/17-08/articles/17-08_42.asp |access-date=31 July 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090504234556/http://www.amcham.hu/BusinessHungary/17-08/articles/17-08_42.asp |archive-date=4 May 2009 }}</ref> Због природе стазе, уске, кривудаве и често прашњаве због недовољне употребе, Велика награда Мађарске је повезана са тркама где се понекад много аутомобила прати један за другим и не може да прође. Тирни Боутсен је то демонстрирао 1990. држећи свој спорији аутомобил [[Вилијамс Ф1|Вилијамса]] испред лидера шампионата [[Аиртон Сена|Аиртона Сене]], који није могао да пронађе пролаз. Пит стратегија је често пресудна. 1998. [[Скудерија Ферари|Ферари]] тим [[Михаел Шумахер|Михаела Шумахера]] променио је своју стратегију усред трке пре него што је Шумахер направио победничку маргину након што су сви заустављени. Пролажење је овде реткост, иако је на трци 1989. [[Најџел Менсел]] у Ферарију имао биковске перформансе, који је стартовао са 12. на старту и пролазио болиде један за другим, да би коначно преузео вођство када је Аиртона Сену избегао спорији тркач. Стаза је мало модификована 2003. у покушају да се омогући више пролаза. Друге запажене прилике у Будимпешти укључују прве победе на трци [[Дејмон Хил|Дејмона Хила]] (1993), [[Фернандо Алонсо|Фернанда Алонса]] (2003. првог победника трка из Шпаније и најмлађег победника у то време), [[Dženson Baton|Џенсона Батона]] (у инциденту препуна трка 2006), [[Хејки Ковалајнен|Хејки Ковалаинен]] (2008. који је такође постао 100. победник трке светског првенства) и [[Естебан Окон]] (2021). Године 1997. Дејмон Хил је био близу победе у технички инфериорној Еровс-Јамахи, али је његов аутомобил изгубио вожњу у последњем кругу због чега је освојио друго место. 2014. Луис Хамилтон је завршио на трећем месту, шест секунди иза победника [[Данијел Рикардо|Данијела Рикарда]], упркос томе што је трку почео из пит лејна. 2001. Михаел Шумахер је изједначио тадашњу рекордну победу [[Ален Прост|Алена Проста]] од 51 победе на Великој награди на Хунгарорингу, у вожњи која је такође обезбедила његово четврто шампионско првенство возача, што се такође поклапа са Простом у каријери.<ref>{{cite web|title=Hungarian GP 2001 – Triple success for Ferrari.|publisher=crash.net|url=http://www.crash.net/f1/race-report/39778/1/hungarian-gp-2001-triple-success-for-ferrari.html|access-date=6 January 2015}}</ref> Велика награда 2006. била је прва која је одржана овде по влажним условима. Батон је однео прву победу са 14. места на старту.<ref>{{cite web|title=Hungarian Grand Prix 2006 Review|publisher=F1 Fanatic|url=http://www.f1fanatic.co.uk/2006/08/06/hungarian-grand-prix-2006-review/|access-date=6 January 2015}}</ref> [[Формула 1 — сезона 2020|2020]]. [[Луис Хамилтон]] је осми пут освојио Велику награду Мађарске, што је једнако највише пута који је возач освојио исту Велику награду (дели рекорд са Михаелом Шумахером који је освојио [[Велика награда Француске|Велику награду Француске]] осам пута). На [[Великоа награда Мађарске 2013.|Великој награди Мађарске 2013.]] потврђено је да ће Мађарска наставити да буде домаћин трке Формуле 1 до 2021. године.<ref>{{cite web|title=Hungarian Grand Prix deal extended until 2021|publisher=GP Today|url=http://www.gptoday.com/full_story/view/459716/Hungarian_Grand_Prix_deal_extended_until_2021/|access-date=6 January 2015}}</ref> Стаза је у потпуности обновљена по први пут почетком 2016. а најављено је да је уговор о Великој награди продужен за још 5 година, до 2026.<ref>{{cite web|title=Aszfaltavató a Hungaroringen|language=hu|url=http://hungaroring.hu/hu/hirek/aszfaltavato-a-hungaroringen|publisher=[[Hungaroring]]|quote="A Magyar Nagydíj szerződését újabb öt évvel meghosszabbítottuk, ami azt jelenti, hogy a futamunknak 2026-ig helye van a Formula–1-es versenynaptárban." Translates as "We have extended the Hungarian Grand Prix's contract for a further 5 years, which means that our race has a place on the F1 calendar until 2026."|date=14 April 2016|access-date=15 April 2016}}</ref> У 2020. уговор је такође продужен још годину дана до 2027. године.<ref>{{Cite web|date=5 June 2020|title=Hungarian Grand Prix contract extended to 2027|url=https://www.planetf1.com/news/hungarian-grand-prix-contract/|access-date=2020-06-06|website=PlanetF1|language=en}}</ref> == Победници == === Вишеструки победници (возачи) === {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Победе ! Возач ! Година |- ! 8 | {{zas|ВБ}} [[Луис Хамилтон|'''Луис Хамилтон''']] | {{Ф1|2007}}, {{Ф1|2009}}, {{Ф1|2012}}, {{Ф1|2013}}, {{Ф1|2016}}, {{Ф1|2018}}, [[Формула 1 — сезона 2019|2019]], [[Формула 1 — сезона 2020|2020]]. |- ! 4 | {{zas|НЕМ}} [[Михаел Шумахер]] | {{Ф1|1994}}, {{Ф1|1998}}, {{Ф1|2001}}, {{Ф1|2004}}. |- ! 3 | {{zas|Brazil}} [[Ајртон Сена]] | {{Ф1|1988}}, {{Ф1|1991}}, {{Ф1|1992}}. |- ! rowspan="6"| 2 | {{zas|Brazil}} [[Нелсон Пике]] | {{Ф1|1986}}, {{Ф1|1987}}. |- | {{зас|UK}} [[Дејмон Хил]] | {{Ф1|1993}}, {{Ф1|1995}}. |- | {{zas|Kanada}} [[Жак Вилнев]] | {{Ф1|1996}}, {{Ф1|1997}}. |- | {{zas|Finska}} [[Мика Хекинен]] | {{Ф1|1999}}, {{Ф1|2000}}. |- | {{zas|ВБ}} [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] | {{Ф1|2006}}, {{Ф1|2011}}. |- | {{zas|НЕМ}} [[Себастијан Фетел|'''Себастијан Фетел''']] | {{Ф1|2015}}, {{Ф1|2017}}. |} === Вишеструки победници (конструктори) === {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Победе ! Конструктор ! Година |- ! 11 | {{зас|UK}} [[Макларен]] | {{Ф1|1988}}, {{Ф1|1991}}, {{Ф1|1992}}, {{Ф1|1999}}, {{Ф1|2000}}, {{Ф1|2005}}, {{Ф1|2007}}, {{Ф1|2008}}, {{Ф1|2009}}, {{Ф1|2011}}, {{Ф1|2012}}. |- ! rowspan="2"| 7 | {{зас|UK}} [[Вилијамс]] | {{Ф1|1986}}, {{Ф1|1987}}, {{Ф1|1990}}, {{Ф1|1993}}, {{Ф1|1995}}, {{Ф1|1996}}, {{Ф1|1997}}. |- | {{zas|Italija}} [[Скудерија Ферари|Ферари]] | {{Ф1|1989}}, {{Ф1|1998}}, {{Ф1|2001}}, {{Ф1|2002}}, {{Ф1|2004}}, {{Ф1|2015}}, {{Ф1|2017}}. |- ! 5 | {{zas|НЕМ}} [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] | {{Ф1|2013}}, {{Ф1|2016}}, {{Ф1|2018}}, [[Формула 1 — сезона 2019|2019]], [[Формула 1 — сезона 2020|2020]]. |- ! 3 | {{zas|АУТ}} [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] | {{Ф1|2010}}, {{Ф1|2014}}, {{Ф1|2022}}. |} === Победници по годинама === [[File:Hungaroring_circuit_1989-2002.svg|thumb|right|Хунгароринг од 1989. до 2002.]] [[File:Hungaroring_circuit_1986-1988.svg|thumb|right|Хунгароринг од 1986. до 1988.]] [[File:Nepliget1936.png|thumb|right|Парк Неплигет (1936)]] {| class="wikitable" style="font-size: 95%;" |- ! Година ! Возач ! Конструктор |- !{{Ф1|2022}} |{{зас|ХОЛ}} [[Макс Верстапен]] |[[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- !{{Ф1|2021}} |{{зас|ФРА}} [[Естебан Окон]] |[[Алпин Ф1 тим|Алпин]] |- !{{Ф1|2020}} |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- !{{Ф1|2019}} |{{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] |[[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2018}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2017}} | {{zas|Nemačka}} [[Себастијан Фетел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2016}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2015}} | {{zas|Nemačka}} [[Себастијан Фетел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2014}} | {{зас|АУС}} [[Данијел Рикардо]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! {{Ф1|2013}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Мерцедес гран при|Мерцедес]] |- ! {{Ф1|2012}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Макларен]] |- ! {{Ф1|2011}} | {{зас|ВБ}} [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] | [[Макларен]] |- ! {{Ф1|2010}} | {{зас|АУС}} [[Марк Вебер]] | [[Ред бул рејсинг|Ред бул]] |- ! {{Ф1|2009}} | {{зас|ВБ}} [[Луис Хамилтон]] | [[Макларен]] |- ! {{Ф1|2008}} | {{zas|Finska}} [[Хејки Ковалајнен]] | [[Макларен]] |- ! {{Ф1|2007}} | {{зас|UK}} [[Луис Хамилтон]] | [[Макларен]] |- ! {{Ф1|2006}} | {{зас|UK}} [[Dženson Baton|Џенсон Батон]] | [[Хонда Ф1|Хонда]] |- ! {{Ф1|2005}} | {{zas|Finska}} [[Кими Рејкенен]] | [[Макларен]] |- ! {{Ф1|2004}} | {{zas|Nemačka}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2003}} | {{zas|Španija}} [[Фернандо Алонсо]] | [[Рено Ф1|Рено]] |- ! {{Ф1|2002}} | {{zas|Brazil}} [[Рубенс Барикело]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2001}} | {{zas|Nemačka}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|2000}} | {{zas|Finska}} [[Мика Хекинен]] | [[Макларен]] |- ! {{Ф1|1999}} | {{zas|Finska}} [[Мика Хекинен]] | [[Макларен]] |- ! {{Ф1|1998}} | {{zas|Nemačka}} [[Михаел Шумахер]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|1997}} | {{zas|Kanada}} [[Жак Вилнев]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! {{Ф1|1996}} | {{zas|Kanada}} [[Жак Вилнев]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! {{Ф1|1995}} | {{зас|UK}} [[Дејмон Хил]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! {{Ф1|1994}} | {{zas|Nemačka}} [[Михаел Шумахер]] | [[Бенетон Формула|Бенетон-Форд]] |- ! {{Ф1|1993}} | {{зас|UK}} [[Дејмон Хил]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! {{Ф1|1992}} | {{zas|Brazil}} [[Ајртон Сена]] | [[Макларен|Макларен-Хонда]] |- ! {{Ф1|1991}} | {{zas|Brazil}} [[Ајртон Сена]] | [[Макларен|Макларен-Хонда]] |- ! {{Ф1|1990}} | {{zas|Belgija}} [[Тјери Бутсен]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Рено]] |- ! {{Ф1|1989}} | {{зас|UK}} [[Најџел Менсел]] | [[Скудерија Ферари|Ферари]] |- ! {{Ф1|1988}} | {{zas|Brazil}} [[Ајртон Сена]] | [[Макларен|Макларен-Хонда]] |- ! {{Ф1|1987}} | {{zas|Brazil}} [[Нелсон Пике]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Хонда]] |- ! {{Ф1|1986}} | {{zas|Brazil}} [[Нелсон Пике]] | [[Вилијамс Ф1|Вилијамс-Хонда]] |- style="background:#ddd;" ! 1985<br>–<br>1937 |COLSPAN=3| ''Није одржавана'' |- style="background:#fcc;" ! {{Ф1|1936}} | {{zas|Italija}} [[Тацио Нуволари]] | [[Алфа Ромео]] |} == Референце == <references /> == Спољашње везе == {{портал|Формула 1}} {{Други пројекти | commons = Hungarian Grand Prix | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Велика награда Мађарске }} * [https://shop.motorsport.tickets/en/f1/hungarian-f1-grand-prix/tickets.html Званична агенција за продају карата за Велику награду Мађарске Формуле 1] {{Трке Формуле 1}} [[Категорија:Велика награда Мађарске| ]] [[Категорија:Велике награде Формуле 1|Мађарска]] [[Категорија:Спорт у Мађарској]] 0gvww3w48bcsnedvac4xsoi85a9vldu 0 288400 25139267 25131522 2022-08-05T09:52:55Z 176.65.112.116 https://nason.ru/ozera/1815/ wikitext text/x-wiki {{Без извора|датум=јун 2022}} {{Језеро |име=Неро | слика =Вид на Спасо-Яковлевский монастырь.jpg | опис_слике = Неро (језеро) | мапа = | опис_м = | површина =55,4 |запремина= | највећа_дубина =3,6 | просечна_дубина = |висина= |ширина=8 |дужина=13 |врста=природно | притоке = | отоке = | области = | државе = {{застава|Русија}} | map = Russia Yaroslavl Oblast | lat = 57.164722 | long = 39.436667 }} Језеро '''Неро''' ({{јез-ру|Не́ро}}) је плитко, еутофично [[језеро]] у [[Јарославска област|Јарославској области]] у [[Русија|Русији]]. Површина језера износи 54,4 -{km²}-, дужина 13 -{km}-, ширина 8 -{km}-, а дубина износи 3,6 -{m}-. Његова старост се процјењује на 500.000 година, што га чини једним од тек неколико [[Ледено доба|предглацијалних]] језера у средишњој Русији. Обале језера су насељене од прије 6.000 година. Средиште племена [[Мерја]] се налазило у Сарском Городишу ({{јез-ру|Сарское городище}}) на јужној обали језера. Језеро су назвали ''Неро''. У [[9. век]]у на обале језера су се населили [[Источни Словени|Словени]], назвавши га ''Ростовским језером'', према граду [[Ростов]]у. На језеру се налазе два острва: ''Левски'' ({{јез-ру|Левский}}) у преводу „шумско острво“, и ''Рождественски'' ({{јез-ру|Рождественский}}), што у преводу значи „Божићно острво“. [[Категорија:Јарославска област]] [[Категорија:Језера у Русији]] rdyqfht0ckfs7grfq5geqyzbo9vh8a9 25139274 25139267 2022-08-05T09:55:01Z 176.65.112.116 https://nason.ru/ozera/1815/ wikitext text/x-wiki {{Без извора|датум=јун 2022}} {{Језеро |име=Неро | слика =Вид на Спасо-Яковлевский монастырь.jpg | опис_слике = Неро (језеро) | мапа = | опис_м = | површина =55,4 |запремина= | највећа_дубина =3,6 | просечна_дубина = |висина= |ширина=8 |дужина=13 |врста=природно | притоке = | отоке = | области = | државе = {{застава|Русија}} | map = Russia Yaroslavl Oblast | lat = 57.164722 | long = 39.436667 }} Језеро '''Неро''' ({{јез-ру|Не́ро}}) је плитко, еутофично [[језеро]] у [[Јарославска област|Јарославској области]] у [[Русија|Русији]]. Површина језера износи 54,4 -{km²}-, дужина 13 -{km}-, ширина 8 -{km}-, а дубина износи 3,6 -{m}-. Његова старост се процјењује на 500.000 година, што га чини једним од тек неколико [[Ледено доба|предглацијалних]] језера у средишњој Русији. Обале језера су насељене од прије 6.000 година. Средиште племена [[Мерја]] се налазило у Сарском Городишу ({{јез-ру|Сарское городище}}) на јужној обали језера. Језеро су назвали ''Неро''.<ref>{{Cite web|url=https://nason.ru/ozera/1815/|title=Насон - История города Вологды - Озера|website=nason.ru|access-date=2022-08-05}}</ref> У [[9. век]]у на обале језера су се населили [[Источни Словени|Словени]], назвавши га ''Ростовским језером'', према граду [[Ростов]]у. На језеру се налазе два острва: ''Левски'' ({{јез-ру|Левский}}) у преводу „шумско острво“, и ''Рождественски'' ({{јез-ру|Рождественский}}), што у преводу значи „Божићно острво“. [[Категорија:Јарославска област]] [[Категорија:Језера у Русији]] m9xiyaorp2kncwb8pnxgb4d92e5czn2 0 288823 25138960 24385629 2022-08-04T21:58:32Z 86.32.42.54 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Стон је насеље у Хрватској}} {{Насељено место у Хрватској | место = Стон | слика = Croatia, Ston 4.jpg | опис_слике = Стон | грб = | жупанија = [[Дубровачко-неретванска жупанија|Дубровачко-неретванска]] | општина = Стон | популација = 549 | надм висина = 8 | поштански_код = 20230 Стон | позивни_број = +385 20 | гшир = 42.83866849986631 | гдуж = 17.69632345552538 }} [[Датотека:Ston-Fort-03.jpg|Стонска тврђава|мини|десно|250п]] [[Датотека:Entrance to Ston City Walls.jpg|мини|250п|десно|Стон, улаз у градске зидине]] '''Стон''' је насељено место и седиште општине у [[Дубровачко-неретванска жупанија|Дубровачко-неретванској жупанији]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географски положај == Налази се на самом [[југ]]у [[Далмација|Далмације]], недалеко од границе са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]]. Сам градић је смештен на обали Стонског залива односно на јужној страни Стонске превлаке која спаја [[полуострво]] [[Пељешац]] са копном. == Историја == У античко доба овај крај настањивали су [[Илири]] и [[Грци]], а од [[167. п. н. е.]] започиње време владавине [[Римљани|Римљана]]. У 2. веку на једној римској мапи набројана су сва важнија стратешка места и путеви старог века, а ту се спомиње име места Пердуа или Стамнес, које се налазило на јужним и западним обронцима брега св. Михајла. Далеке [[877]]. године спомиње се [[стонска бискупија]], тако да се претпоставља да је бискупија у Стону најстарија бискупија на источном Јадрану. Стон постаје центар српских владара [[Захумље|Захумља]]. Од 1102. г. Захумље је под врховном влашћу краљевине [[Дукља|Дукље]] и [[Византијско царство|Византије]], а бискуп постаје суфраган Дубровачког бискупа. У периоду владавине дукљанског краља [[Михаило I Војислављевић|Михаила]] подигнута је црквица Св. Михаила, дело ране-равенске романике, која и данас постоји. У доба кнеза Мирослава, Немањиног брата протеран је бискуп из Стона, тако да су до краја 14.века Стоњани били већином православни. Стари Стон налазио се на брду Горици, где је било изобиље свеже воде, млинови, плодна земља, и драгоцена солила. Године [[1219]]. [[Свети Сава|Св. Сава]] оснива у [[Манастир Богородица Стонска|Богородичином манастиру]] у Лужинама седиште [[Хумска епархија|Хумске епархије]]. Било је девет српских епископа који су столовали у Стону; Иларије, Методије, Теодосије, Никола, Сава, Јевстратије, Јован, Данило и Стефан. Српски краљ Душан је повељом од 29. априла 1292. године поклонио "Станград" (Стон) са 2000 душа, који је припадао дубровачкој области, српском манастиру Хиландару. По другој Душановој повељи од 22. јануара 1333. године поред Стона, "Рат" и све земље положене од Превлаке па до Дубровнике дао је граду Дубровнику.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> Тај поклон је био потврђен повељама српских владара од 10. априла 1357. године и 4. новембра 1470. године. Пошто манастир није био у могућности да управља тим поседом, уступљен је Дубровачкој републици за 1000 златних перпера годишње. То је било вековима мање-више испоштовано од стране Дубровчана. За време француске власти у Дубровнику 1805-1811. године редовно је слат износ на Свету Гору. Од 1814. године када је Дубровник постао део Илирског краљевства потпуно су обустављене обавезе према манастиру. Због тога је хиландарски архимандрит Онуфрије дошао да тражи правду. Сметало је хиландарским оцима што је њихов приход даван римокатоличком манастиру на Стону. Цар Фрања је подржао захтев Хиландара и радило се на успостављању ваљаног правног односа, из којег би се наставило давање манастиру.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1855. године</ref> У времену до [[1333]]. г. Стон је са околином бројао десет цркви; Светог Михаила, Св. Николе, Св. Ивана, Св. Марије Мандаљене, Св. Богородице у Лужинама, Св. Мартина, Св. Ђурђа, Св. Кузме и Дамјана, Св. Стефана и Св. Срђа. Катедрална Стонска црква била је Св. Марија Мандаљена на врху брда Горице, која је била највећих димензија од свих стонских цркви. Српски владари били су, насупрот Дубровачкој републици која је била изразито верски нетолерантна, благонаклони и према католичким црквама, на овим просторима тако су обилато даривали манастир Св. Марије на Мљету. После рата бана Младана и српског краља Милутина Стоном и Ратом влада, српска властеоска породица Бранивојевића, која успева да услед слабљења власти у Србији и пропасти бана Младена са центром у Стону окупи Хумске земље. Услед јачања Босне и њене тежње ка мору долази до савеза са Дубровником. Бранивојевићи су 1326, г искорењени, Босна узима Хум, а Дубровник заузима [[Пељешац|Стонски Рат]]. Стон (Stagno) је био 1838. године стари градић српског краљевства заједно са полуострвом Пељешцом (Sabioncello).<ref>"Српскиј народниј лист", Будим 1839. године</ref> Средином [[14. век|XIV века]] га је, са околином, откупила [[Дубровачка република]] од [[српско краљевство|краља Србије]] [[Стефан Душан|Душана]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]) и [[Бановина Босна|бана Босне]] [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] (1322—1353), након чега га опасује када је преко превлаке подигла [[Стонски бедем]] са две тврђаве: Подвизд и Велики Каштио. На другој страни превлаке Дубровчани оснивају луку и насеље [[Мали Стон]] ([[1934]]. год.) које утврђују зидом и тврђавом Коруном, а преко превлаке дижу дуги одбрамбени зид који спаја Мали Стон са Стоном (Велики Стон). Највећу важност за Дубровачку републику имале су [[Солана у Стону|стонске солане]] на југоисточној страни Стонског поља. Приходом од соли Дубровчани су могли да подмире годишњи данак Турској. До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине [[Дубровник]]. == Становништво == На попису становништва [[2011]]. године, општина Стон је имала 2.407 становника, од чега у самом Стону 549. === Општина Стон === {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" |- ! colspan="16" | Број становника по пописима<ref name="autogenerated1">[http://www.dzs.hr — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857—2001.]</ref> |- | [[1857]] || [[1869]] || [[1880]] || [[1890]] || [[1900]] || [[1910]] || [[1921]] || [[1931]] || [[1948]] || [[1953]] || [[1961]] || [[1971]] || [[1981]] || [[1991]] || [[2001]] || [[2011]] |- | 3.593 || 3.548 || 3.589 || 3.842 || 4.332 || 4.288 || 4.060 || 4.045 || 3.954 || 3.972 || 3.715 || 3.283 || 2.819 || 2.802 || 2.605 || 2.407 |- |} <small>'''Напомена''': ''Настала из старе општине [[Дубровник]]. У 1981. смањена издвајањем дела у општину [[Дубровачко приморје]].''</small> === Стон (насељено место) === {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" |- ! colspan="16" | Број становника по пописима<ref name="autogenerated1" /> |- | [[1857]] || [[1869]] || [[1880]] || [[1890]] || [[1900]] || [[1910]] || [[1921]] || [[1931]] || [[1948]] || [[1953]] || [[1961]] || [[1971]] || [[1981]] || [[1991]] || [[2001]] || [[2011]] |- | 428 || 648 || 378 || 472 || 503 || 485 || 420 || 470 || 357 || 469 || 562 || 430 || 543 || 581 || 528 || 549 |- |} <small>'''Напомена''': ''У 1869. садржи податке за насеље [[Мали Стон]].''</small> === Попис [[1991]]. === На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Стон је имало 581 становника, следећег националног састава: {{bar box |float=center |title=Попис 1991. |titlebar=#AAF |width=300px |bars= {{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|254|96.04}} {{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|6|1.03}} {{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|304|0.68}} {{bar percent|[[Муслимани]]|#228B22|2|0.34}} {{bar percent|[[Албанци]]|#4B3621|1|0.17}} {{bar percent|[[Немци]]|#BDB76B|1|0.17}} {{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|1|0.17}} {{bar percent|неопредељени|#C154C1|1|0.17}} {{bar percent|регион. опр.|#CCCCFF|4|0.68}} {{bar percent|непознато|#A2A2D0|3|0.51}} |caption='''укупно''': 581 }} == Привреда == Као и у прошлости и данас највећу важност за Стон имају [[Солана у Стону|солане]]. Солила имају површину од 429.860 -{m<sup>2</sup>}-. Ту постоји винарија и фабрика пластичних маса. У Малостонском каналу, у ували Бистрина се налази узгајалиште каменица (острига), дагњи, прстаца и других шкољки. == Види још == * [[Стонски бедем]] * [[Пељешац]] (''Стонски рат'') * [[Солана у Стону]] == Извори == * [http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914018.pdf] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године * {{Cite book| ref = harv|last=Gelo|first=Jakov|title=Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima|year=1998|url= |publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|location=Zagreb|isbn=978-953-6667-07-9|pages=}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Хрватска}} {{Commonscat|Ston}} === Мапа === * [https://maps.google.com/maps?ll=42.838611,17.696389&q=loc:42.838611,17.696389&hl=en&t=h&z=15] === Фотографије === * [https://web.archive.org/web/20140119111506/http://www.panoramio.com/map/#lt=42.838669&ln=17.696324&z=3&k=2&a=1&tab=1&pl=all] {{Стон}} {{Хж-ДН}} [[Категорија:Стон|*]] [[Категорија:Општина Стон|*]] [[Категорија:Општине у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Дубровачко-неретванској жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] [[Категорија:Пељешац]] et5u07rz42ge70lxjm39qdipg2qdn5c 3 290724 25139231 25138221 2022-08-05T09:00:07Z Biblija11 45792 /* Pokret obnove Kraljevine Srbije */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{archives |auto= short }} == Оченаш/Оче наш == Баш сам сад тражио по сајтовима и нигдје нисам нашао примјер „Оченаш”. {{Потпис Ранко}} 21:33, 5. фебруар 2021. (CET) == Фриленсери / Хонорарни сарадници == Видим да сте ми поништили измену, па ево овако: „фриленсер” је непотребна туђица док је „хонорарни сарадник” званични назив за особу која обавља повремене послове по уговору. Прерадио сам чланак који се углавном бавио неутемељеним проценама и изнео чињенице са одговарајућим референцама, па ћу сада вратити везу на '''Хонорарни сарадници''', уз напомену да се тај начин рада често назива „фриленсерским”. Није ми циљ да ратујем изменама, само мислим да је ово боље решње. [[Корисник:Slatibarfast|Slatibarfast]] ([[Разговор са корисником:Slatibarfast|разговор]]) 17:13, 8. фебруар 2021. (CET) И "лајковање" и "шеровање" су речи у широкој употреби, па нису за енциклопедију. Са друге стране, претрага по појму „хонорарни сарадник” даје стотине резултата. [[Корисник:Slatibarfast|Slatibarfast]] ([[Разговор са корисником:Slatibarfast|разговор]]) 17:36, 8. фебруар 2021. (CET) == Winx == Pozdrav! Za ono što sam dodao na stranici "Spisak Uloga za Winx", informacije o sezoni 8 su potvrđene putem odjavne špice, a za Natašu Aksentijević piše na njenoj Wiki stranici kao i na Cartoons Serbia sajtu. Zamolio bih da se podaci ne uklanjaju, jer ja dodajemo samo podatke koji su tačni i provereni a ne svakojake gluposti. [[Корисник:VelikiFan99|VelikiFan99]] ([[Разговор са корисником:VelikiFan99|разговор]]) 19:38, 21. фебруар 2021. (CET) Ne insistiram ni na šta vezano za fanwikije, samo sam pomenuo da se informacija za Natašu Aksentijević nalazi i na zvaničnoj Wikipedija stranici o njoj kao i na fanwikiji i to je to. A za ostale informacije koje sam dodao, uglavnom za sezonu 8, postoji direktan izvor a to je odjavna špica. [[Корисник:VelikiFan99|VelikiFan99]] ([[Разговор са корисником:VelikiFan99|разговор]]) 19:47, 21. фебруар 2021. (CET) == Масовна премештања == Здраво Жељко, занима ме зашто си масовно испремештао Википедија у Wikipedia? --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 17:36, 28. фебруар 2021. (CET) : Хвала за објашњење, скроз ми је нелогично. Википедија је одувек била Википедија, не Wikipedia. Онда и све стране певаче, почитичаре и спортисте не требамо да транскрибујемо. Мишљења сам да ово није требало радити, поготово не масовно. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 17:48, 28. фебруар 2021. (CET) Ћао, Жељко! Свака част на стандардизацији! Добар си посао одрадио. Међутим, назив „Википедија” се као такав одомаћио, усталио. Нема потребе остављати га у оригиналу. Знам да делује недоследно, али ми смо то „превели” и тако би требало остати за све пројекте. Исто важи и за фондацију, коју зовемо Задужбина Викимедија. — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 21:24, 28. фебруар 2021. (CET) : Да, али проблем је у томе што смо се ми у званичном преводу софтвера Медијавикија определили за облик „Википедија”, транскрибовано и великим словима. То се употребљава за све пројекте ([https://translatewiki.net/wiki/MediaWiki:Project-localized-name-hrwiki/sr-ec пример]). Јесмо ли се добро определили — може се расправити, али нема потребе мењати нешто што је устаљено годинама. Овде бисмо морали, у складу са здравим разумом, одступити од одлуке које смо донели у вези с изворним писањем. Исто важи и за Задужбину; ту смо се определили за превод. Нисмо изабрали ни Fondation ни фондејшон ни фондација, већ Задужбина Викимедија. — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 00:07, 1. март 2021. (CET) :: Не знам колико се може Википедија поредити с -{Facebook}--ом. У -{Facebook}--овој службеној локализацији предност се даје изворном облику, док код Википедије то није случај. Ми имамо за све пројекте одомаћено Википедија, а ми смо википедијанци. Уређујемо Викимедијине пројекте и то је неко реално стање. Ако се већ држимо оригинала, ’ајмо преместити Википедија на енглеском језику на English Wikipedia, мислим стварно хаха. Враћам ова премештања, извини. — <span style="border-radius:9em;padding:0 8px;background:#006790">[[User:Aca|<span style="color:#FFF">'''Аца'''</span>]]</span> <sup>[[Разговор са корисником:Aca|💬]] ● [[Корисник:Aca/књига гостију|❤️️]]</sup> 12:56, 1. март 2021. (CET) Здраво Жељко. Нисам био у току у вези транскрипција, када је и где донета одлука да се она више не спроводи? [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 13:37, 1. март 2021. (CET) == Јована Стојковић == Здраво Жељко. Приметио сам да сте поништили релевантне измене добро поткрепљене референцама, и вратили на ранију верзију у којој су реченице формулисане тако да мењају суштину онога што је наведено у понуђеним изворима. Можете ли молим Вас образложити разлоге? Хвала унапред.{{БП|Djtrifun}} : Хвала на појашњењу. Избацујем референце на твитове и остављам остале изворе. — [[Корисник:djtrifun|Ђорђе Трифуновић]] ([[Разговор са корисником:djtrifun|разговор]]) 23:41, 1. март 2021. (CET) с. р. == [[Шаблон:Архијереј]] == Да ли имао шта против да се овај шаблон прошири и прилагоди за све јереје, од парохијских свештеника до патријарха? Најбоље би било ако ти имаш воље и жеље да сам прошириш шаблон, јер боље познајеш тематику. {{Потпис Ранко}} 21:50, 5. март 2021. (CET) :Био сам у некој фрци, па сам ти заборавио одговорити. За сад је све како треба, хвала ти што си проширио шаблон! {{Потпис Ранко}} 22:12, 16. март 2021. (CET) == Презимена... == Госпођа ми је потврдила да се код ње пише са цртицом.— [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] ([[Разговор са корисником:Ванилица|разговор]]) 20:56, 8. март 2021. (CET) == Нацрт Саша Мирковић == Па ако је по теби некатегорисан чланак за гип, онда ништа. Поздрав. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 17:11, 9. март 2021. (CET) :Сређивање се више односи на садржину чланка, категорисање је битно за његову стандардизацију, а некатегорисани чланци не би требало да иду у гип. [[Корисник:Lackope|Lackope]] ([[Разговор са корисником:Lackope|разговор]]) 17:28, 9. март 2021. (CET) == Вандал == Поздрав Жељко, можеш ли блокирати овог вандала, управо је кренуо у свој трећи, четврти поход. {{IPvandal| 109.93.47.65}} Унапред хвала — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:49, 11. март 2021. (CET) == Гласање == Када ће гласање? Је л' ћемо морати да се пријавимо за пленум и каква су својства? Да не извисем и не гласам. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:31, 13. март 2021. (CET) У потпуности си у прави. Дозволио сам себи да ме један анонимус (мислим да није нов овде, већ да се ради о неким старим корисницима) изнервира и наведе на глупирање. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:55, 22. мај 2021. (CEST) == Фондација == Колико сам разумео, само администратор може променити име чланка, тако да ја не могу да променим (или барем не умем)... — [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] ([[Разговор са корисником:Dekriarh|разговор]]) 13:24, 23. мај 2021. (CEST) == Ре:Двојно презиме == Здравооо. Водио сам се преводом, тј. чланком на ен. и ру. Ако мислиш да треба без цртице, да пребацимо?--[[Корисник:Vanjac0101|Vanjac0101]] ([[Разговор са корисником:Vanjac0101|разговор]]) 15:53, 5. јун 2021. (CEST) == Поништена измена == Поштовани Жељко, није ми јасно зашто сте поништили моје измене. Реч је о релевантним подацима за Компанију, подацима који је најбоље осликавају и као такви имају енциклопедијску тежину. Замолио бих Вас да још једном размотрите текст који сте избацили у последњој верзији. Поздрав, [[Корисник:Mihailo79|<font color="blue">'''Mihailo79'''</font>]] [[Разговор са корисником:Mihailo79|<font color="red">'''(разговор)'''</font>]] 13:04, 7. јун 2021. (CEST) Поштовани Жељко, хвала Вам на разумевању. Поздрав, [[Корисник:Mihailo79|<font color="blue">'''Mihailo79'''</font>]] [[Разговор са корисником:Mihailo79|<font color="red">'''(разговор)'''</font>]] 11:36, 15. јун 2021. (CEST) == Питање == Може ли чланак [[Miraš Dedeić]] под кључ? Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:18, 11. јун 2021. (CEST) == Алеја заслужних грађана == Можда не би било лоше да се ова страница закључа, јер ће бити притисак на њу да се убаци Деретић на списак. Списак свих сахрањених постоји, а ово је краћи хронолошки списак са по једно-двоје најзначајнијих по години. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:41, 16. јун 2021. (CEST) :Деретић је недавно (у прошлу суботу) сахрањен у Алеји, али концепт чланка је такав да се у списку налазе по једна-две најзначајније личности из те године. Деретић свакако не спада у најзначајније личности сахрањене ове године, за сада је уписан Тозовац. Видећемо ко ће још бити сахрањен до краја године, па ћемо унети ако буде потребно. Иначе постоји списак сахрањених у Алеји и ту се налазе сва имена. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 19:52, 17. јун 2021. (CEST) Поздрав, што се чланка о Ђујићу тиче, Ранко је средио тај чланак (превео са Википедије са енглеског језика). Он је чини ми се и унео тај податак. Чланак је био предложен, за добар, али није прошао расправу. Треба видети са Ранком да провери одакле та информација. Ја немам података о овоме, а колико видим на интернету нема пуно података о овоме — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 22:02, 23. јун 2021. (CEST) == SA == [[Датотека:Boer Goat (8742860752).jpg|left|150px]] JEL MOGUCE DA MENJAS STALNO A POJMA NEMAS NI GDE JE BACEVAC [[Корисник:Pajser392|Pajser392]] ([[Разговор са корисником:Pajser392|разговор]]) 00:32, 28. јун 2021. (CEST) <br style="clear: both;"/> == Tomislav Nikolic == Zeljko, molim te da obrises podatak (ili ne diras moju izmenu) da je T. Nikolic bio clan SKJ, jer to nije tacno i lako je proverivo. To je jedino sto sam izmenio na stranici, kao mala izmena. Hvala{{БП|Stenabgd}} == Potrebna pomoć oko članka Leonid Grčev == Poštovani Željko, može li neko pomoći da se članak [[Leonid Grčev]] dovede u sklad sa standardima Vikipedije. Unapred Hvala.[[Корисник:Акад. Игор Јанев|Акад. Игор Јанев]] ([[Разговор са корисником:Акад. Игор Јанев|разговор]]) 22:08, 2. јул 2021. (CEST) == Захвалност == Поштовани Жељко Тодоровић, Валико Вам хвала на помоћи око сређивања чланка који се односи на Леонида Грчева. Све Ваше примедбе су потпуно на месту. Пошто ја тренутно нисам у могућности да поправљам текст, остаје да га једног дана неки други људи допуне и одраде према стандардима Википедије. С поштовањем, [[Корисник:Акад. Игор Јанев|Акад. Игор Јанев]] ([[Разговор са корисником:Акад. Игор Јанев|разговор]]) 10:39, 3. јул 2021. (CEST) == pitanje == staje to vandalizam u vikipediji{{БП|Nenad marjanovic}} == molba == postovani Zeljko zasto ne uredis vikipediju od happy kica onako kako je prava istina{{БП|Nenad marjanovic}} == Хвала! И о ретко пожељним Фејсбук референцама == Поштовани Жељко, пре свега хвала на упозорењу о некатегорисаности чланка који уређујем, признајем да сам то некако прескочио, али сам након Ваше сугестије са задовољством исправио. Та страница коју уређујем такође користи и неколико Фејсбук извора, и на то сте ми скренули пажњу. Али, то су једини доступни извори који омогућавају проверљивост и, како наводе смернице на енглеском, „нуде читаоцу јединствен садржај недоступан са осталих званичних веб-сајтова“ (примери: одбрана докторске тезе, слике из Хиландара, путовања и сл.) Користи се [[en:Template:Facebook_page|званичан Википедијин шаблон]]. Аутор је дозволио коришћење наведених доступних материјала (укључујући и оне из јавних Фејсбук објава); од писца или агенције која га заступа вероватно се може прибавити и писана дозвола ако се сматра неопходном. Смањење броја линкова, чак и те лоше, уобичајено избегаване врсте, нарушило би свеобухватну утемељеност странице. Узео сам себи ту слободу да уклоним Ваше упозорење и да ово објашњење, у скраћеном облику, поставим и на разговор у оквиру чланка, како би се унапред разјасниле евентуалне будуће нејасноће по овом питању. [[Корисник:ZmajVitora|ZmajVitora]] ([[Разговор са корисником:ZmajVitora|разговор]]) 21:56, 13. јул 2021. (CEST) Такође, ако сам добро разумео, уклонили сте тренутно празну истоимену поткатегорију, коју сам покренуо да бих у њу, кад време дозволио, додао странице са појединачним књигама аутора. Слажем се да то можда није неопходно категорија док те чланке и не припремим. [[Корисник:ZmajVitora|ZmajVitora]] ([[Разговор са корисником:ZmajVitora|разговор]]) 22:07, 13. јул 2021. (CEST) Сакрити вандализам на мојој страници [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Soundwaweserb&diff=prev&oldid=23941878] [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Soundwaweserb&curid=531038&diff=23941890&oldid=23937675].— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:30, 15. јул 2021. (CEST) == Преименовања == Поздрав. Нисам сигуран о тачно ком примеру причаш. Уколико мислиш на филмове о Џејмсу Бонду, то сам урадио јер постоје књиге са истим називима за које ћу направити чланкове. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:13, 7. август 2021. (CEST) :Упознат сам са правилима. Тренутно говорим о насловима који се користе за романе и филмове, а с обзиром да прво уређујем оне за филмове, одмах сам променио и наслове, а да не помињем да су романи издати пре филмова. Уколико желиш, можеш помоћи тако што ћеш направити чланак за једну од књига ;) — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:20, 7. август 2021. (CEST) ::Обрати пажњу на међујезичке везе. Филмове које си пребацио остали су повезани са другим насловима. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 23:11, 7. август 2021. (CEST) == Нацрт:Политичка криза у Босни и Херцеговини (2021) == Здраво Жељко. Хајмо да средимо овај чланак [[Нацрт:Политичка криза у Босни и Херцеговини (2021)]] да ступи у функцију. :) — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 23:14, 11. август 2021. (CEST) :Ако је преопширан, ајде га онда скрати у неке нормалне оквире. Тема је актуелна, а тиче нас се обојице. Чини ми се да смо обојица са тих простора. Ја сам поставио пуно извора. Укључи остале чланове осим милићевића (о ком немам лепо мишљење и ни трунку поштовања још од нашег сукоба у децембру 2016). Ја сам поставио доста извора из медија. — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 01:04, 12. август 2021. (CEST) == Избрисан чланак == Здраво Жељко, хвала ти на исправци, иако сам проверио два пута ипак ми је измакла та информација. Повратићу чланак и предложити га за брисање као што је већ учињено од стране анонимног корисника. Свако добро, [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 11:20, 16. август 2021. (CEST) == Архива + ЈТ == Могао си архивирати СЗР, на телефону се учитава прилично дуго. :) Питање: какав је твој став по питању постављања ЈТ линкова - предавања историчара као спољашњих веза? На примјер [https://www.youtube.com/watch?v=0Dd8_gdLk08] и [https://www.youtube.com/watch?v=g01sZKRz3_c]. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:31, 20. август 2021. (CEST) Замолио бих те само немој безобразно да ме бушиш. Добио сам потврду да је релевантан лик, има два студијска албума, дакле свакако је релевантан. Извори су они које сам могао да нађем. Дакле, релевантност за Ничкета 3000 није упитна. Немој намерно да ме бушиш јер видим да немаш добру намеру према мени већ дуље време. Човек који глагол треба мења кроз лица свакако не би требало да држи моралне придике и да на силу, без сагласности заједнице, ради шта му се прохте. Већ си унаказио Wikipedia-u сам од себе, тако да бих те замолио да ме не бушиш више. Искрено, немам ништа против тебе, поштујем твој рад, али немој бити безобразан према мени. Све је у реду, али само безобразно немој да ме бушиш. Можемо да дебатујемо, подржавам, али све на своју руку радиш против мене, то није лепо. А нисам толико глуп да не знам да се браним. Само толико. Друго, пази ја сматрам да сам врло добар стилиста и језички родољубт и ти мени говориш о стилу, а исто тако, мењаш глагол требати кроз падеже. То се учи у основној школи. Ништа страншно, не замерам, али немој да ме бушиш. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:32, 21. август 2021. (CEST) == Коментар == Погледај кометар/e [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Alexander_Ataualpa овдје], посебно посљедњи. Лп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 19:33, 22. август 2021. (CEST) == Коментар на примедбу == Здраво Жељко! Урадила сам исправке на страници Кафана "Два сокола". Молим Вас проверите да ли је то добро урађено, не бих да уклоните написан чланак. Поздрав, [[Корисник:БиблиотекаЈД|БиблиотекаЈД]] ([[Разговор са корисником:БиблиотекаЈД|разговор]]) 16:52, 17. септембар 2021. (CEST) == Тома Здравковић == Поздрав Жељко. Слажем се са тобом и сматрам да је то непотребно мењати, а иде масовно што није у реду. Додао сам везу за Тому ка Централном гробљу у Београду, где је сахрањен. Хвала за информацију. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 00:55, 1. октобар 2021. (CEST) :{{пинг|MareBG}}, ''јЕдАн УрЕдНиК'', па што ми то не рекосте одмах?! Мени је {{пинг|Aca}} рекао да је то океј и зато користим то јер рећи „био је”, а не је ''био није'' у духу српскога језика. С друге стране, енклитика не сме ићи после запете нпр. У чему је проблем, само сам хтео да посрбим ср.вики. Зашто ћутите, не укажете ми на то, а онда моју заблуду (коју ми је одобрио један админ при. аут.) користите то да ми лупате пенале пред бан. Јако лицемерно. Јест (традиционалн) и јесте (модеран) је пуни облик, а ''је'' је скраћеница. У чему је проблем употребљавати у пуне облике? Да ли је и коришћење српскога језика подложно бану или је то само у моме случају? [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 01:17, 1. октобар 2021. (CEST) :: Помаже Бог. Пази ово, ти због два слова уклониш цилу измену. Да ли је то у реду? Па ја ако видим неку грешку исправин је, поготову ако је премала, а не враћам цио уредак и онда дам неко мистично оправдање. Ако сам идиот, и не могу да увидим да фали нешто, слободно помози. Што значи ово: ''и то потурање архаизама које ти константно радиш по чланцима стварно почиње да смара. Тако да сматрај ово јавном опоменом''? Можда ниси ти, али јест високи бирократа на Пројекту. То је мени претња. Мислим да чланак Ничке 3000 је много бољи од половине животописа на ср.вики и као такав триба да буде окачен. Јест, андерграунд је, али то је такав лик да мора тако да буде. Чланак „Курац” је и исто такав, не можемо од тога правити колаче и торте. [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 01:50, 1. октобар 2021. (CEST) ::: {{одговор|Ничим неизазван}} Ево и овде ћу само да одговорим с обзиром на то да сам споменут. Извињавам се (још једном) на закаснелом одговору [обавезе у стварном животу]. С правописне стране, прихватљива су само решења „Тома Здравковић (…) био је” и „Тома Здравковић (…) јест био”. То сам кориснику раније напоменуо јер је форсирао облик „је био” у другим чланцима. Енклитика се не може налазити након заграде (или било ког другог интепункцијског знака) јер означава интонацијску паузу. Облик „јест био” има својих предности. Веб-прегледачи у оквирима знања и алатке за кратки преглед чланака не приказују текст у заградама, па се зато чланак о [[Њујорк]]у приказује овако: „Њујорк град је с највише становника у САД”. Тад би употреба „јест”, зареза или црте била прихватљивија, а о томе смо имали раније расправу. Свеједно, тамо где нема правописног проблема не треба мењати из једног облика у други без консензуса заједнице. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 10:17, 3. октобар 2021. (CEST) ==Фотије== Поздрав Жељо. Занима ме одакле ти информација да је Фотију, ако сам добро разумио почасна титула Епископ бијељински... итд? Искрено први пут чујем за то, па бих волио да сазнам. Јер његова је титула званична без бијељини. А не знам ни да му је то почасна титула. Можда га колоквијално зову Епископ бијељински? Мада ни то нисам чуо. Нигдје на интернету нисам пронашао осим на нашој Википедији. Свако добро[[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор са корисником:АРК9367|разговор]]) 12:46, 8. октобар 2021. (CEST) {{Обавештење - гласање за добар чланак | Назив чланка = Медаља за храброст (1912) | Датум почетка гласања = 28. 10. 2021 | Датум краја гласања = 3. 11. 2012 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 13:24, 28. октобар 2021. (CEST) }} == Ланс Строл == Што се тиче његовог чланка све је направљено како треба, његово име је транскриптовано са кандаског и статистика је ажурирана. Исто важи и за Рејсинг појнт то је транскрипција са енглеског. @Ничим неизазван ми помашже око тога. Хвала ти на улагању ал и пре него што преправиш нешто како се изговара обрати се њему, јер он се бави транскрипцијом речи. Ја сам ту за обнову статистике и за писање непостојећих чланака. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 18:01, 29. октобар 2021. (CEST) Јел није проблем само да ми објасниш шта се тачно десило и зашто је блокиран. Ја се длабо бавим транскрипцијом речи па ми је зато битно да има неко ко се тиме бави и ко ће исправљати нетачности. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 18:05, 29. октобар 2021. (CEST) Уреду, хвала ти пуно, ја ћу наставити да се трудим као и до сада. Ако направим неку грешку није злонамерна. [[Корисник:Nemanja055|Nemanja055]] ([[Разговор са корисником:Nemanja055|разговор]]) 19:03, 29. октобар 2021. (CEST) == О Ничиму неизазваном свему изазваном == Здраво! У потпуности те разумем, али управо је главни проблем у томе што није реч о класичним вандализмима. Класични вандализми се веома једноставно опозивају, а смеће које је дотични корисник оставио за собом захтеваће много времена и воље не би ли се оно почистило. Не знам колико си упознат с његовим радом — човек се непрестано позива на Правопис да би својевољно мењао називе чланака како му се прохте. Тако је, на пример, чланак „[[Псеудонаука]]” преместио на „Назовинаука” иако Правопис изричито наводи онај облик. У [[Посебно:Разлике/24113799|овој измени]] се, да би оправдао употребу појма „философ”, позвао на извор који тврди управо супротно [лол]. Иначе, у Правопису је наведено да за облике са С „никако нема места у стандарду књижевног језика”. Пре блокирања сам погледао у дневник и видео да га је мој имењак већ више пута блокирао из истих разлога и неколегијалног понашања. Контактирао сам с њим о случају. Мислим да се на основу свега овога може закључити да корисник уопште није променио своје понашање набоље. Штавише, корисник је наставио износити неприхватљива поређења других корисника (пре с Хитлером, а сад с Титом). Мала је вероватноћа, дакле, да се његово понашање промени. Наравно, отворен сам за скраћивање блокаде на шест месеци или годину дана, али важно је најпре проћи кроз све његове измене и одвојити жито од кукоља. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:12, 30. октобар 2021. (CEST) == Жалба на рад администратора == Здраво! Ја [https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Администратори овде] нисам прочитао да администратори имају право да бришу садржај са странице на којој је истакнут '''захтев''' за '''хитно''' одузимање администраторски права кориснику за кога је ''заједница гласала'' због '''неактивности''' у дужем временском периоду. Због тога вас позивам да обрисани садржај учините доступним за читање или да ми обезбедите линк на коме пише да имате право да садржај одбаченог захтева обришете. Био сам убеђен да се ова питања решавају у оквиру ове [[:Категорија:Решени захтеви за администрирање/Уклањање/Администратор|категорије]], а не на Админ плочи или Тргу као што сугеришете на мојој СзР, јер на Админ плочи и Тргу нисам наишао теме са овом проблематиком. Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 14:01, 31. октобар 2021. (CET) Поздрав. Нека ради шта хоће све док не крене озбиљније да крши правила. Мени није проблем да предложи шта год на мој рачун, не допире то до мене, јер знам да нисам погрешио. А заправо сам чак и био апсолутно коректан по брисању чланака јер га нисам обрисао одмах. И стјуарди су схватили да је предлог поднео из осветничких разлога, не зато што је тобоже забринут о томе ко стоји иза налога. Чудно ми је његово понашање, јер га познајем као скроз другачију особу. --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 09:12, 1. новембар 2021. (CET) == Саша Шестић == Исправио референцу, хвала на обавештењу! Поздрав — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 11:23, 1. новембар 2021. (CET) == Вандализација == Да ли можеш да трајно боликарш корисника који преко своје ВПН адресе вандализује чланке везане за Ф1? '''178.221.105.76''' ово је његов ВПН.{{БП|Nemanja055}} :Понаже Бог. Што се тиче оног нацрта, [[https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%86%D1%80%D1%82:Sa%C5%A1a_Sredanovi%C4%87&diff=24183564&oldid=24183558 обрати пажњу на ово]] молим те, ја бих га због овога избрисао скроз! — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:11, 5. децембар 2021. (CET) ::Разумем све то, иако мени ни тад није за вики, погледај шта корисник је написао и коју измену је унео. Мени је ово за Министарство унутрашњих дела. Погледај везу горе означену. Сумњам у намере. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:35, 5. децембар 2021. (CET) :::Волио бих да чујем твоју евалуацију о [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Dcirovic#%D0%9B%D0%BE%D1%80%D0%B4_(%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0) овоме]. Радио сам све по правилима. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 05:43, 6. децембар 2021. (CET) ::::Да ли је админ Никола тај корисник на ког се твоја опомена односи? Који део [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=23304247&oldid=21960420 овога] ти није јасан? Како неко са пет синглова може, а неко са педесет синглова не може на википедију? Да ли ја тебе могу да опоменем пошто је ово прекршило свако мјеру. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 15:53, 15. децембар 2021. (CET) == Питање == Поштовање, константо ми поништавате измене на страници Огњен Дрењанин, а како сам то ја, сматрам да боље од вас знам коме сам позајмио глас. Поздрав{{БП|Mrena94}} Немој враћати све из нацрта, нису сви за Википедију. Бар пола оних нису за Википедију, пре свега кондициони тренери.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:39, 16. децембар 2021. (CET) :Стварно не могу да верујем да се зрео човек понаша као неко дете. Нико није рекао да је све што радиш лоше, само оно што је упркос изворима. Негативно сам изненађен. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 16:42, 16. децембар 2021. (CET) Ниси радио ништа лоше, напротив. Да није тебе, много би ђубрета остало на Википедији. Опуштено.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:43, 16. децембар 2021. (CET) Није лепо да месецима ћутиш и сад нас затрпаваш и спамујеш чланцима за које знаш да нису релевантни. Опет као неки дечак поступаш. То је требало одмах да урадиш, а ти си играо на праксу самовоље. Поздрав. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 20:56, 16. децембар 2021. (CET) :Опет се понашаш као дите коме су узели играчку па се дури и инати. Не могу да верујем да то читам од зреле особе, више бих очекивао од неких емотивно незрелих администратора у адолесценском добу овди, али од тебе. Разочарао си ме. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:19, 16. децембар 2021. (CET) == Једно питање - [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 16:20, 22. децембар 2021. (CET) == Поштовани, Који је ваш предлог? Која слика би требало стојити на страници [[Нарухито]]? <gallery> File:Emperor Naruhito.jpg File:Prince Naruhito.jpg File:Emperor Naruhito at TICAD7 (cropped).jpg File:President Trump at the Palace Hotel Tokyo (47951122293) (cropped).jpg File:Naruhito-2008-1.jpg File:Naruhito-2008-2.jpg File:Naruhito-2008-3-editado.jpg File:Naruhito-2008-5.jpg File:Emperor Naruhito and Empress Masako (cropped).jpg File:Naruhito 2019.jpg File:Crown Prince Naruhito cropped 3 Crown Prince Naruhito and Prince William 20150227.jpg File:Crown Prince Naruhito 2 (2018).jpg File:Crown Prince Naruhito cropped 2 Crown Prince Naruhito and Prince William 20150227.jpg File:Príncipe Naruhito no Brasil em 2018.jpg File:Emperor Naruhito at TICAD7 (cropped) (3).jpg </gallery> Изаберите једну од ових. - [[Корисник:Olga311|Olga311]] ([[Разговор са корисником:Olga311|разговор]]) 16:20, 22. децембар 2021. (CET) == Роксен == Док се водила расправа о певачу Роксен и стилу писања тог чланка, поменуо си да би могло да се нагласи да је чланак о особи која не користи мушке или женске заменице а да се чланак напише у мушком (неутралном) роду. Направио сам [[Шаблон:Неутралан род|шаблон]] за то па би само да чујем твоје мишљење о истом. [[Корисник:ImStevan|ImStevan]] ([[Разговор са корисником:ImStevan|разговор]]) 02:35, 1. јануар 2022. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Филтер и лична комуникација == Друже, можемо ли да ступимо у личну комуникацију? Имам проблем са једним чланом о ком не би овде износио његов '''УРЕЂИВАЧКИ РАТ''' са мном. Хоћу и да појасним неке ствари или да напустим ВИКИПЕДИЈУ после 13 година. Пошаљи ми на мејл. smstefan15@gmail.com — [[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 17:35, 5. јануар 2022. (CET) == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:40, 24. јануар 2022. (CET) == Душан Влаховић == Зашто нисте прихватили: Његови родитељи, Милош и Слађана Влаховић су се у српску престоницу доселили са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Почетком [[Рат на Косову и Метохији|рата]] су са Косова и Метохије отишли ​​у Црну Гору, а потом су се трајно настанили у Београду.<ref>{{cite web|url=https://www.biografija.org/sport/fudbal/dusan-vlahovic/|title=Биографија Душан Влаховић}}</ref> Душан од рођења са родитељима и млађом сестром Анђелом живи у родном граду. Ту је завршио основну школу и на наговор мајке која је медицински радник, уписао средњу медицинску школу. Због обавеза није могао редовно да прати наставу, па се пребацио на приватно школовање.<ref>{{cite web|url=https://www.biografija.org/sport/fudbal/dusan-vlahovic/|title=Биографија Душан Влаховић}}</ref> ? Зато што је пореклом са Косова и Метохије?! ... Википедија је пуна глупости, а овај податак је тачан: Душан Влаховић је са Косова и Метохије! Поздрав{{БП|Potkape}} {{Reflist talk}} {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Медаља за ревносну службу (1913) | Датум почетка гласања = 2. 2. 2022 | Датум краја гласања = 2. 2. 2022 | Потпис = [[Корисник:Ivan VA|Ivan VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 21:15, 2. фебруар 2022. (CET) }} == Алвин и веверице: Велика авантура == Поздрав. Чланак [[Алвин и веверице: Велика авантура]], као и сви остали чланци вандала који је блокиран на свим Википедијама, нису за остати на овом пројекту. Не знам колико имају смисла реченице попут „Цхипеттес од Џенис Карман” и „плашљиви веверица који је најмањи од њих тројице и члан веверице” (ово су можда и „најблажи” примери). Чланке си, у крајњем случају, требао пребацити на нацрте, а не само обрисати шаблоне за почетнички рад или брзо брисање. Тренутно стоје као нацрти, али се комотно могу обрисати с обзиром да све што на њима ваља су уметнуте фотографије. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 15:36, 4. март 2022. (CET) : „Алвин и веверице: Велика авантура је амерички филм уживо / компјутерски анимирани породични музички комедија из 2015. у режији Волта Бекера, а сценариста Ранди Маием Сингер и Адам Сзтикиел.” Превод је провучен кроз гугл транслејт без икаквих додатних измена. Чланке не треба дорадити, него написати испочетка. Овакве ствари не могу да стоје на Википедији. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:13, 4. март 2022. (CET) ::Понављам, аутор је вандал ком је блокирано већ неколико налога на Вики. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:26, 4. март 2022. (CET) :::Изгледа да је истекла блокада. У сваком случају, шаблоне за почетнички рад су стављали и други уредници (као и администратори), које је овај уредник фино обрисао. Скренуо сам ти пажњу на то да си урадио исто оно што и он: „искулирао” шаблоне и оставио чланке, „цхипеттес” и „филмове уживо” да стоје на миру. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 16:53, 4. март 2022. (CET) == Провинција Канада == Извини за измену пре — прије. Ишао сам са једног чланка на други и мислио сам да је мој чланак и да сам ја погрешио (и наравно кориговао) пошто пишем све чланке на екавици. Није било намерно.[[User:Laslovarga|<font color="green">'''László'''</font>]] [[User talk:Laslovarga|<font color="red">'''(talk)'''</font>]] 00:17, 8. март 2022. (CET) Обриши ове две моје странице [[Корисник:Soundwaweserb/Radionica1]] [[Корисник:Soundwaweserb/Radionica2]]. Хвала.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:10, 9. март 2022. (CET) == Pa šta? == Samo što ja sam želeo da sve njene sinhronizacije za studio Prizor dodam i još onoliko, ali pred toga i neke da ih ispravim, ne znači da ćeš mi blokirati. Ionakvo sam u bolnici izvadio svoju slepog creva, da bih imao ranu, ali oprosti zbog svega što ću da radim, znam da si i vladar ovoga, nemoj mi više zablokirati 🖐️😑🖐️ [[Корисник:GingerAnimationz|GingerAnimationz]] ([[Разговор са корисником:GingerAnimationz|разговор]]) 22:59, 9. март 2022. (CET) Ma mislim, sve od ovih filmovima su bile informisane na Cartoons Serbia vikiji, ne pa Tim nekim stranicama za crtaće, ustvari bih te zamolio da uključiš tu mesto za uređivanje stranice studije Prizor, pre nego što ne bih ti napravio džabe od toga! [[Корисник:GingerAnimationz|GingerAnimationz]] ([[Разговор са корисником:GingerAnimationz|разговор]]) 23:19, 9. март 2022. (CET) == Prizor (studio) == Aj da ja ovo ispravim zaista, u pitanju si nekih od ostalih crtaća za Prizor si izbrisao zbog što ćeš ti reći da smo ja i Nenad baš izazivali vandalizam, moguće zato što su nekih od većina od Prizorovih crtaća sam ih pregledao na Cartoons Serbia vikiji, ne pa na nekom drugom sajtu. A zbog čega ti je bila poenta pa da i vraćaš neke izmene toj stranici za džabe, nakon što sam pokušao da izbrišem jel' tu od njih nepostoje, postoje na hrvatskom jeziku. A kad me pitaš i za ostale crtane poput Mali nemo I Mačkov mlin, oba crtaća su radile za RTS, ne Prizor. Il' ako nisi uključio to dugme za editovanje te stranice, mogao bih se i da rešiš taj slučaj. Ja se bavim pod bolje da kažem vraćanje izmene nekih spiska srpskih ulogaza crtaće i ostalo. Tako da nadam se da si mi razumeo na ovim informacijama. [[Корисник:GingerAnimationz|GingerAnimationz]] ([[Разговор са корисником:GingerAnimationz|разговор]]) 14:03, 10. март 2022. (CET) == Шаблон == Ја увек тако и радим (јуче сам пола поподнева провео мењајући), али могуће је да ми је негде промакло. Хвала у сваком случају, припазићу убудуће више на то. — [[Корисник:DJ0302|DJ0302]] ([[Разговор са корисником:DJ0302|разговор]]) 17:35, 10. март 2022. (CET) == Југославија на избору за Песму Евровизије :убаци годину: == Добро вече. Јављам се због премештених чланака и поништених промена. Можете погледати на мом корисничком налогу да све остале Југовизије (осим 1990. и 1991. - њих нисам ја правила) имају назив - Југославија на избору за Песму Евровизије 1961. / Југославија на избору за Песму Евровизије 1992. итд. и део су категорије Југовизија по годинама, а сама Југовизија као фестивал има већ своје име и свој чланак. Сам назив "на избору" указује на Југовизију. (у супротном би било: Југославија на Песми за Евровизију) Управо тако сродни чланци су уписани на енглеској Википедији, нпр: https://en.wikipedia.org/wiki/Yugoslavia_in_the_Eurovision_Song_Contest_1988 Као што видите у самом чланку се говори и о Југовизији и о учешћу Југославије на Песми за Евровизију за дату годину. По угледу на те чланке, са нашим изворима, направила сам странице од шездесетих до деведесетих година. Прављење нових чланака са другим именом које сте Ви преместили у нацрте би значило понављање истог текста о истом догађају. По мени, Ваше последње промене би требало да се пониште. Поздрав, — [[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] ([[Разговор са корисником:ТриСвјетла|разговор]]) 23:12, 12. март 2022. (CET) == Нацрт чланци за брисање == Здраво колега, приметио сам да пребацујеш чланке из нацрта у гип како би били изгласани за брисање, зар не могу бити одмах ББ под [[ВП:СТАРИНАЦРТ]] након што је прошло више од шест месеци? Свако добро, — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:32, 13. март 2022. (CET) :{{пинг|Acaalexaca}}, не могу. Сви чланци који заслужују да прођу у ГИП по стилу и осталом, а не задовољавају релевантност морају да иду на ЧЗБ, па онда да се уклоне консензусом заједнице. Дакле, сви ови које Жекс поставља нису за ББ, а то што је заједница лења и што је смара и што није активна, није наш проблем, штета. Свако добро. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 00:36, 13. март 2022. (CET) == Питање == Здраво колега, да ли се предлагач аутоматски рачуна као један глас при гласању на [[Википедија:Чланци за брисање]]? Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#EE8833;">Садкσ</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#696969;">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 16. март 2022. (CET) Блокирај овог, то није мој налог. [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Soundwaweserb2].— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 00:56, 20. април 2022. (CEST) == Раде Марковић == Поздрав, требало би средити стање са чланком [[Раде Марковић]]. Наиме додадашња пракса је била да чланак о глумцу Радету Марковићу, као најпознатијој личности са овим именом, носи назив Раде Марковић, а да остали имењаци буду са заградом. Корисник НН је данас то изменио члнака о глумцу је преименовао у члнака Раде Марковић (глумац), са жељом да главни чланак са именом Раде Марковић буде онај о полицајцу Радету Марковићу, који је невешто назвао Раде Марковић (официр). Човек јесте имао чин официра полиције, али се сама реч официр првенствено односи на војску, па је много боље да чланак о њему носи назив Раде Марковић (полицајац), а да се Раде Марковић врати на глумца, јер ионако већина ствари води управи на њега, док на чланак Раде Марковић (глумац) води само пар чланака. Ако имаш воље и жеље среди то стање. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 00:51, 28. мај 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 01:10, 5. јун 2022. (CEST) == Епископски савјети СПЦ == Поздрав! Јесу ли [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8&diff=24028874&oldid=24028873 овом одлуком] укинути епископски савјети или само у Црној Гори? [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 20:04, 8. јун 2022. (CEST) == Pokret obnove Kraljevine Srbije == Pozdrav Zeljko, Ja sam Andrija iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije. Neki dan sam izmenio podatke na POKS stranici na wikipediji u skladu sa odlukom Ministarstva za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu koje je donelo odluku da je Vojislav Mihailovic jedini zastupnik Pokreta obnove Kraljevine Srbije. Takodje sam izmenio podatke koji se ticu Zamenika predsednika POKS i podpresednika POKS a sto je u skladu sa odlukama donetim na nasoj skupstini od 03.01.2022. Vidim da si ti ponistio te izmene pa me zanima zbog cega? Da li nisam ispostovao neke procedure koje vaze na wikipediji ?(nemam nekog iskustva sa pisanjem i menjanjem clanaka na wikipediji pa je vrlo moguce da je tako). A sto se tice odluke ministarstva na linku dole se nalazi uverenje kojim se podvrdjuje da je Vojislav Mihailovic upisan kao novi zastupnik POKS-a. Stari zastupnik se nije zalio na tu odluku ministarstva. https://www.facebook.com/pokretobnovekraljevinesrbije/posts/pfbid0iF8WNASJBUToZBFSLGrA2pGh8itNdAFGTaYJGCdNPZ23725PPUMLBHeor3L1AvRrl [[Корисник:Biblija11|Biblija11]] ([[Разговор са корисником:Biblija11|разговор]]) 11:00, 5. август 2022. (CEST) 50xak3pztzm7yyajiwd27u74uiu9u9y 0 291959 25139284 24912522 2022-08-05T10:07:49Z Kevin Punter 292447 /* Prvo rušenje */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Most-lat | ime= Stari železnički most | slika= Serbia, Belgrade, Old railway bridge, 10.04.2011.jpg | naslov= Stari železnički most, pogled uzvodno sa leve obale reke Save | zemlja= | region= | država ={{zastava|Srbija}} | grad= [[Beograd]] | latitude = | longitude = | koordinate= | franchit = | funkcija = | vrsta= | dužina= 462 | portée principale = | širina = | visina= | hauteur libre = | materijal= | datum = | otvaranje = 1945. | mise en service = | maître d'ouvrage = | konstruktor= | arhitetka = | maître d'oeuvre = | inžinjer= | izvođač= | géolocalisation = }} '''Stari železnički most''' (ili samo Železnički most<ref>http://opusteno.rs/grad-beograd-f88/svi-beogradski-mostovi-t12067.html{{Мртва веза}})</ref>) je jedan od dva [[železnica|železnička]] mosta preko reke [[Sava (reka)|Save]] u [[Beograd]]u. == Istorija == Ovaj most je prvobitno izgrađen [[1884]]. godine i dva puta je rušen. Na njegovom mestu stajao je najpre prvi beogradski železnički most, preko kojeg je išla pruga koja je spajala Beograd i [[Zemun]]. Taj most je otvoren [[20. avgust]]a 1884. godine, stajao je na šest kamenih stubova i bio je dugačak 462 metra i težak 7.200 tona. Srušen je u [[Prvi svetski rat|Prvom svetskom ratu]], obnovljen [[1919]]. godine i ponovo srušen [[1941]].<ref>Glas javnosti - [http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-07-08-2007/beogradski-mostovi „Beogradski mostovi“], 7.8.2007.</ref> === Prvo rušenje === Kapetan [[Radomir Putnik]] je 29. jula 1914. oko 1.30 posle ponoći sa svojim vodom pontoniraca uspeo da obori konstrukciju železničkog mosta preko [[Сава (ријека)|Save]], jedinoj tadašnjoj vezi [[Београд|Beograda]] sa levom obalom, sa koje su prestonicu već vrebale [[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)|austrougarske]] trupe. Posle nekog vremena odjeknula je snažna eksplozija. Od nje se zatresao ceo glavni grad, a tri dela čelične konstrukcije survala su se sa stubova u Savu. Napadačima je odsečen prilaz Beogradu, što je bilo ključno za odbranu prestonice na početku [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]]. Ne samo da su Austrougari preko Save od tada mogli da pređu jedino čamcima i brodovima, već je kapetan Alić svoje vojnike nepovređene vratio na početne položaje.<ref>Politika - [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Srusio-most-pred-naletom-Austrougara-danas-u-zaboravu.sr.html „Srušio most pred naletom Austrougara - danas u zaboravu“], 1.8.2014.</ref> Postoji i novinski opis rušenja, ali 15. decembra 1914, na dan prvog oslobođenja Beograda u ratu.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1934/12/15?pageIndex=00003 "Vreme", 15. dec. 1934]</ref> Most je vraćen u predratno stanje 30. aprila 1921, kada je i na drugom rasponu privremena konstrukcija zamenjena stalnom.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1921/05/03?pageIndex=00003 "Politika", 3. maj 1921]</ref> Delovi razorene konstrukcije su vađeni 1935, u pripremi podizanja Beogradskog keja.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/10/01?pageIndex=00009 "Politika", 1. okt. 1935]</ref> <gallery> Sruseni.zeleznicki.most 01.jpg| Sruseni.zeleznicki.most 02.jpg| Sruseni.zeleznicki.most 03.jpg| </gallery> == Most danas == Današnji stari železnički most izgrađen je po završetku [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], u okviru ratne reparacije i bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje [[Novi železnički most (Beograd)|Novog železničkog mosta]], [[1979]]. godine. Dugačak je 350, a visok 12 metara. Preko njega saobraćaju vozovi između [[Srem]]a i beogradske [[Glavna železnička stanica (Beograd)|Glavne železničke stanice]]. Most je poslednji put rekonstruisan [[1986]]. godine, uz manje popravke [[1995]]. i [[1996]]. godine, a za [[2009]]. godinu planirana je zamena 10 drvenih železničkih pragova sintetičkim.<ref>„Blic“ - [http://www.blic.rs/beograd.php?id=78170 „Dotrajali pragovi biće zamenjeni“] {{Wayback|url=http://www.blic.rs/beograd.php?id=78170 |date=20090210094756 }}, 9.2.2009.</ref> == Galerija == {{Commonscat|Old Railway Bridge (Belgrade)}} <gallery> Датотека:Serbia, Belgrade, Old railway bridge, 10.04.2011, downstream view.jpg|Panorama mosta sa leve obale Save, pogled nizvodno Датотека:Stari železnički most 1.jpg|Stari železnički most Датотека:Stari železnički most 2.jpg|Stari železnički most; u pozadini se vidi most [[Gazela (most)|Gazela]] </gallery> == Izvori == {{reflist}} == Vidi još == * [[Novi železnički most (Beograd)]] == Spoljašnje veze == * [http://www.politika.rs/scc/clanak/470761/Stari-zeleznicki-kao-novi-tramvajski-most Stari železnički kao novi tramvajski most („Politika”, 14. januar 2021)] {{Beogradski mostovi}} {{DEFAULTSORT:Стари железнички мост (Београд)}} [[Категорија:Beogradski mostovi]] [[Категорија:Sava]] [[Категорија:Железнички мостови]] [[Категорија:Железнички мостови преко Саве]] [[Категорија:Железнички мостови у Србији]] [[Категорија:Саобраћај на Новом Београду]] [[Категорија:Грађевине на Новом Београду]] [[Категорија:Саобраћај на Савском венцу]] [[Категорија:Грађевине на Савском венцу]] thv3t3oy6qakycjss55vsnbycsz42zl 0 295425 25139187 24367965 2022-08-05T08:16:06Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki а{{coord|44|39|17|N|22|18|29|E|display=title}} {{Споменик културе |Име=Трајанова табла |Слика= Wiki.Đerdap III Tabula Traiana 342.jpg |Опис слике=Трајанова табла |Место= [[Текија (Кладово)|Текија]] |Општина= [[Општина Кладово|Кладово]] |ДРЖ=СРБ |Врста= |Време= |Тип=[[Споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=Завод за заштиту споменика културе |Седиште=[[Ниш]] |Позивни=018 |Пошта=18000 |Адреса=Добричка 2 |Телефон=523-414 |Факс= |Веб= |Емајл= |гширина = |гдужина = }} '''Трајанова табла''' ({{јез-лат|Tabula Traiana}}) је латински натпис посвећен римском цару [[Трајан]]у, урезан на исклесаној стени која се налази изнад [[Ђердапска клисура|Ђердапске клисуре]]. Ова табла је део ансамбла римских споменика на такозваном [[Римски путеви|римском путу]] којем припадају и остаци моста који је Трајан саградио преко [[Дунав]]а. Налази се у [[Национални парк Ђердап|националном парку Ђердап]] код [[Кладово|Кладова]] у [[Србија|Србији]]. == Трајанов поход на Дачане == Ови споменици потичу из времена Трајановог похода на [[Дачани|Дачане]] северно од Дунава, 100—103. За потребе тог похода саградио је војни пут од [[Београд]]а који иде ивицама планина на десној обали Дунава кроз Ђердап, све до равнијег дела где је градитељ [[Аполодор из Дамаска]] саградио мост преко Дунава. Ти подухвати су овековечени сценама приказаним на доњем делу [[Трајанов стуб|Трајановог стуба]] у [[Рим]]у. Мост је био дрвена конструкција на зиданим стубовима, што је била типична технологија тог времена. Трајан је такође регулисао део тока Дунава, који је због брзака до тада сматран немогућим за пловидбу. {{Види још|Трајанов мост}} == Премештање табле == Изградњом [[хидроелектрана Ђердап I|хидроелектране Ђердап I]] (1963—1972) римски пут је потопљен. Тада је одлучено да се Трајанова табла исече из првобитне стене и постави у стену 21,5 m изнад првобитног места, тако да буде видљива с реке. Премештање табле је у периоду септембар 1967. — мај 1969. обавила фирма Венчац из [[Аранђеловац|Аранђеловца]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/349845/Izmestanje-Trajanove-table Измештање Трајанове табле („Политика“, 24. фебруар 2016)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:603066-Trajanova-tabla-Rimljani-je-postavili-Arandjelovcani-premestili Трајанова табла: Римљани је поставили, Аранђеловчани преместили („Вечерње новости“, 30. април 2016)]</ref> == Опис == Споменик се састоји из велике вертикалне табле уклесане у камену. Њена дужина је 3,20 m, а ширина 1,80 m. Украшена је са два делфина, шестолатичним ружама и орлом раширених крила. Табла је заштићена каменом надстрешницом која носи натпис исклесан у новије доба: -{TABULA TRAIANA}-. == Натпис на Трајановој табли == Натпис има 6 редова: * Латински текст<ref>[http://compute-in.ku-eichstaett.de:8888/pls/epigr/epiergebnis?p_belegstelle=CIL+03%2C+08267&r_sortierung=Belegstelle CIL 3, 8267]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> :-{IMP CAESAR DIVI NERVAE F}- :-{NERVA TRAIANVS AUG GERM}- :-{PONTIF MAXIMVS TRIB POT IIII}- :-{PATER PATRIAE COS III}- :-{MONTIBVS EXCISI. ANCO..BVS}- :-{SVBLATIS VIA. .E.}- <small>што је скраћена верзија текста</small> :-{Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius)}- :-{Nerva Traianus Aug(ustus) Germ(anicus)}- :-{pontif(ex) maximus trib(unicia) pot(estate) IIII}- :-{pater patriae co(n)s(ul) III}- :-{montibus excisi[s] anco[ni]bus}- :-{sublat[i]s via[m r]e[fecit]}- * Превод: :Император цезар, син божанског Нерве, :Нерва Трајан Август, победник над Германима, :велики понтиф, четврти пут постављен за трибуна, :отац домовине, конзул по трећи пут, :планине је исклесао и поставио греде :од којих је направљен овај пут. == Види још == * [[Трајанов пут]] * [[Пећина изнад Трајанове табле]] == Референце == {{reflist|2}} ==Спољашње везе== {{Commonscat|Tabula Traiana}} * [https://www.youtube.com/watch?v=9atIEtwdMjs Путеви римских императора: У клисури легионара], РТС Културно - уметнички програма - Званични канал * [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/04/25?pageIndex=00007 "Време", 25. апр. 1939, стр. 7]. -{digitalna.nb.rs}- {{Градови и археолошка налазишта из доба античког Рима на тлу Србије}} {{портал бар|Србија}} [[Категорија:Римски споменици у Србији]] [[Категорија:Туристичке атракције у Србији]] [[Категорија:Грађевине у Кладову]] [[Категорија:Споменици културе Србије]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Национални парк Ђердап]] [[Категорија:Туризам Ђердапа]] [[Категорија:Историја Кладова]] 79g47br7ee5qrtbm1389cxqd0mka4sq 0 298877 25138674 22775110 2022-08-04T16:34:48Z 109.245.39.96 wikitext text/x-wiki '''Вељко''' је [[словени|словенско]] женско [[име]]. == Порекло == У [[Хрватска|Хрватској]] је изведено од имена [[Веселко]]<ref name="хрв"/>. У [[Србија|Србији]] је изведено од имена [[Велизар (име)|Велизар]].<ref>Петар Стевановић - Ономастикон - име знати изабрати: [http://www.radiopek.co.yu/onomastikonsearch.php?pretraga=velizar Велизар]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> У [[Словенија|Словенији]] је ово име изведено од имена [[Велимир]]<ref>-{Keber, Janez, Leksikon imen}- [http://www.cobiss.si/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=cobib&rid=57356032 -{COBISS}-]</ref>. == Популарност == У Хрватској је Вељко популарно име и то највише у [[Загреб]]у, [[Ријека (град)|Ријеци]] и [[Сплит]]у, мада му је популарност опадала од 1950-их.<ref name="хрв">Хрватска имена: [http://www.imehrvatsko.net/Imena/Veljko/tabid/5572/Default.aspx Вељко]</ref> У Србији је ово име између 2003. и 2005. било на осамнаестом месту по популарности.<ref>-{baby name facts}-: [http://www.babynamefacts.com/babynames/popularity.php?name=veljko&country=SRB Вељко - популарност]</ref> У [[Словенија|Словенији]] је у току 2007. је било на 402. месту по популарности.<ref>[http://www.stat.si/imena_baza_imena.asp?ime=veljko&priimek=&spol=M Име Вељко у бази СУРС-а]</ref> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * -{baby name facts}-: [http://www.babynamefacts.com/babynames/summary.php?name=veljko Вељко] {{клица-култура}} [[Категорија:Српска имена]] [[Категорија:Хрватска имена]] [[Категорија:Словенска имена]] 20babsgsyjdyea7ty3uvlx8yiv6knec 25138700 25138674 2022-08-04T17:05:31Z 178.149.3.198 wikitext text/x-wiki '''Вељко''' је [[словени|словенско]] женско џиберско [[име]]. == Порекло == У [[Хрватска|Хрватској]] је изведено од имена [[Веселко]]<ref name="хрв"/>. У [[Србија|Србији]] је изведено од имена [[Велизар (име)|Велизар]].<ref>Петар Стевановић - Ономастикон - име знати изабрати: [http://www.radiopek.co.yu/onomastikonsearch.php?pretraga=velizar Велизар]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> У [[Словенија|Словенији]] је ово име изведено од имена [[Велимир]]<ref>-{Keber, Janez, Leksikon imen}- [http://www.cobiss.si/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=cobib&rid=57356032 -{COBISS}-]</ref>. == Популарност == У Хрватској је Вељко популарно име и то највише у [[Загреб]]у, [[Ријека (град)|Ријеци]] и [[Сплит]]у, мада му је популарност опадала од 1950-их.<ref name="хрв">Хрватска имена: [http://www.imehrvatsko.net/Imena/Veljko/tabid/5572/Default.aspx Вељко]</ref> У Србији је ово име између 2003. и 2005. било на осамнаестом месту по популарности.<ref>-{baby name facts}-: [http://www.babynamefacts.com/babynames/popularity.php?name=veljko&country=SRB Вељко - популарност]</ref> У [[Словенија|Словенији]] је у току 2007. је било на 402. месту по популарности.<ref>[http://www.stat.si/imena_baza_imena.asp?ime=veljko&priimek=&spol=M Име Вељко у бази СУРС-а]</ref> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * -{baby name facts}-: [http://www.babynamefacts.com/babynames/summary.php?name=veljko Вељко] {{клица-култура}} [[Категорија:Српска имена]] [[Категорија:Хрватска имена]] [[Категорија:Словенска имена]] efu2b733bqi5v6uoj47lc3ta0lrrcbg 25138708 25138700 2022-08-04T17:15:56Z 178.149.3.198 wikitext text/x-wiki '''Вељко''' је [[словени|словенско]] женско сељачко [[име]]. == Порекло == У [[Хрватска|Хрватској]] је изведено од имена [[Веселко]]<ref name="хрв"/>. У [[Србија|Србији]] је изведено од имена [[Велизар (име)|Велизар]].<ref>Петар Стевановић - Ономастикон - име знати изабрати: [http://www.radiopek.co.yu/onomastikonsearch.php?pretraga=velizar Велизар]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> У [[Словенија|Словенији]] је ово име изведено од имена [[Велимир]]<ref>-{Keber, Janez, Leksikon imen}- [http://www.cobiss.si/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=cobib&rid=57356032 -{COBISS}-]</ref>. == Популарност == У Хрватској је Вељко популарно име и то највише у [[Загреб]]у, [[Ријека (град)|Ријеци]] и [[Сплит]]у, мада му је популарност опадала од 1950-их.<ref name="хрв">Хрватска имена: [http://www.imehrvatsko.net/Imena/Veljko/tabid/5572/Default.aspx Вељко]</ref> У Србији је ово име између 2003. и 2005. било на осамнаестом месту по популарности.<ref>-{baby name facts}-: [http://www.babynamefacts.com/babynames/popularity.php?name=veljko&country=SRB Вељко - популарност]</ref> У [[Словенија|Словенији]] је у току 2007. је било на 402. месту по популарности.<ref>[http://www.stat.si/imena_baza_imena.asp?ime=veljko&priimek=&spol=M Име Вељко у бази СУРС-а]</ref> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * -{baby name facts}-: [http://www.babynamefacts.com/babynames/summary.php?name=veljko Вељко] {{клица-култура}} [[Категорија:Српска имена]] [[Категорија:Хрватска имена]] [[Категорија:Словенска имена]] b57ma4qp00odbesh69aho2592bzom37 0 301477 25139047 24611998 2022-08-05T02:20:19Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{short description|Војне информативне операције које имају за циљ промовисање понашања за помоћ војним циљевима}} [[File:Nato flyer.jpg|thumb|right|Флајер из периода [[НАТО бомбардовање СРЈ|Нато агресије 1999]], примјер психолошког ратовања]] '''Психолошки рат''' или '''психолошко ратовање''' облик је специјалног [[рат]]а усмереног на постизање [[психологија|психолошких]] ефеката у властиту корист.<ref>{{cite web|url=http://www.journal.forces.gc.ca/vo9/no1/05-clow-eng.asp |title=Forces.gc.ca |publisher=Journal.forces.gc.ca |access-date=18 May 2011}}</ref> Може се дефинисати као политичка и војна [[стратегија|стратегију]] којом се настоји различитим средствима и методама умањити снага непријатеља, смањити његова отпорност и спремност на борбу, а уједно повећати снага у властитим редовима и придобити што више савезника.<ref>{{cite book |last=Szunyogh |first=Béla |date=1955 |title=Psychological warfare; an introduction to ideological propaganda and the techniques of psychological warfare |url= http://eds.b.ebscohost.com.libezp.lib.lsu.edu/eds/detail/detail?sid=11483538-24de-49b9-a526-8708fa45e67e%40sessioGU9ZWRzLWxpdmUmc2NvcGU9c2l0ZQ%3d%3d#db=edshtl&AN=mdp.39015002229154 |location=United States |publisher=William-Frederick Press |page=13 |access-date=11 February 2015}}</ref> За разлику од [[оружје|оружаног]] сукоба, психолошки рат може се водити и у миру. Пример: [[Хладни рат]] између СССР-а и САД, који се манифестовао као прикривено и константно поткопавање ривалског друштвеног поретка, и као слабљење одбране тог друштва у припреми за оружани напад на то друштво. Психолошки рат је био често коришћено средство у ратовима на територији бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Користе се различите технике које имају за циљ да утичу на систем [[Value (personal and cultural)|вредности]] циљне публике, систем [[belief|веровања]], [[емоције]], [[Base motive|мотиве]], [[reasoning|резоновање]] или [[behavior|понашање]]. То се користи за подстицање признања или јачање ставова и понашања који су повољни за циљеве зачетника, а понекад се комбинују са [[black operations|црним операцијама]] или тактиком [[false flag|лажне заставе]]. Такође се користе за уништавање морала непријатеља кроз тактике које имају за циљ да умањи психолошка подршка трупа.<ref>{{cite journal |last1=Chekinov |first1=S. C. |last2=Bogdanov |first2=S. A. |title=The Nature and Content of a New-Generation War |journal=Military Theory Monthly = Voennaya Mysl |url=http://www.eastviewpress.com/Files/MT_FROM%20THE%20CURRENT%20ISSUE_No.4_2013.pdf |location=United States |publisher=Military Thought |page=16 |issn=0869-5636 |access-date=11 February 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150220060800/http://www.eastviewpress.com/Files/MT_FROM%20THE%20CURRENT%20ISSUE_No.4_2013.pdf |archive-date=20 February 2015 |url-status=dead }}</ref><ref>Doob, Leonard W. "The Strategies Of Psychological Warfare." Public Opinion Quarterly 13.4 (1949): 635–644. SocINDEX with Full Text. Web. 20 February 2015.</ref> Циљна публика могу бити [[government|владе]], [[organization|организације]], [[Group (sociology)|групе]] и [[individual|појединци]], и није ограничена само на војнике. Цивили са страних територија такође могу бити на мети технологије и медија како би изазвали ефекат у власти своје земље.<ref>{{cite book |last=Wall |first=Tyler |date=September 2010 |title=U.S Psychological Warfare and Civilian Targeting |url= http://connection.ebscohost.com/c/articles/52975796 |location=United States |publisher=Vanderbilt University |page=289 |access-date=11 February 2015}}</ref> Постоје докази о психолошком рату кроз писану историју. У модерним временима, напори психолошког ратовања су у великој мери коришћени. Масовна комуникација омогућава директну комуникацију са непријатељским становништвом, и стога је коришћена у многим напорима. Канали друштвених медија и интернет омогућавају кампање дезинформација које спроводе агенти било где у свету.<ref>{{Cite report |last=Kirdemir |first=Baris |date=2019 |title=Hostile Influence and Emerging Cognitive Threats in Cyberspace |publisher=Centre for Economics and Foreign Policy Studies |url=https://www.jstor.org/stable/resrep21052 |jstor=resrep21052 }}</ref> == Историја == === Рана историја === [[File:Napoli BW 2013-05-16 16-24-01 DxO.jpg|thumb|Мозаик [[Alexander the Great|Александра Великог]] о његовом походу на [[Persian Empire|Персијско царство]].]] Још од праисторије, војсковође и поглавице су препознали важност слабљења морала противника. У [[Battle of Pelusium (525 BC)|Бици код Пелуза]] (525. пне) између [[Achaemenid Empire|Персијског царства]] и [[ancient Egypt|древног Египта]], персијске снаге су користиле мачке и друге животиње као психолошку тактику против Египћана, који су избегавали да повреде мачке због верских уверења и чини. Наклоност присталица била је друга страна психолошког рата, а рани практичар овога био је [[Александар Велики]], који је [[Wars of Alexander the Great|успешно освојио]] велике делове [[Европа|Европе]] и [[Middle East|Блиског истока]] и задржао своје територијалне добити кооптирањем локалне елите у грчку администрацију и културу. Александар је оставио неке од својих људи у сваком освојеном граду да би увео грчку културу и угњетавао дисидентске ставове. Његовим војницима је исплаћиван мираз да се женидбу са мештанима<ref>Lance B. Curke Ph.D., ''The Wisdom of Alexander the Great: Enduring Leadership Lessons From the Man Who Created an Empire'' (2004) p. 66</ref> у настојању да се подстакне [[Cultural assimilation|асимилација]]. [[Џингис Кан]], вођа [[Mongolian Empire|Монголског царства]] у 13. веку, користио је мање суптилне технике. Поразити вољу непријатеља пре него што је морао да нападне и постигне договорено решење било је боље него суочити се са његовим гневом. Монголски генерали су тражили покорност кану и претили су првобитно заробљеним селима потпуним уништењем ако одбију да се предају. Ако су морали да се боре да заузму насеље, монголски генерали су испунили своје претње и масакрирали преживеле. Приче о нападачкој хорди прошириле су се на суседна села и створиле ауру несигурности која је поткопала могућност будућег отпора.<ref>David Nicolle, ''The Mongol Warlords: Genghis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane'' (2004) p. 21</ref> Џингис Кан је такође користио тактике које су чиниле да је бројност његове армије изгледала већа него што је заправо била. Током ноћних операција наредио је сваком војнику да у сумрак запали три бакље како би створио илузију надмоћне војске, те заварао и застрашио непријатељске извиђаче. Такође је понекад имао предмете везане за репове својих коња, тако да је јахање по отвореним и сувим пољима подизало облак прашине који је на непријатеља остављао утисак великог броја. Његови војници су користили стреле посебно урезане да звижде док су летеле кроз ваздух, стварајући застрашујућу буку.<ref>{{cite book|author=George H. Quester|title=Offense and Defense in the International System|url=https://books.google.com/books?id=GVyuYeBGKHcC&pg=PA43|year=2003|publisher=Transaction Publishers|page=43|access-date=19 March 2016|isbn=9781412829939}}</ref> Током ране [[Qin dynasty|династије Ћин]] и касне источне [[Eastern Zhou|династије Џоу]] у Кини у 1. веку, [[Empty Fort Strategy|стратегија празне тврђаве]] је коришћена да би преварила непријатеља да поверује да је празна локација заседа, како би их спречило да је нападну користећи [[reverse psychology|реверзну психологију]]. Ова тактика се такође ослањала на срећу, ако непријатељ верује да је локација претња за њих. У 6. веку пре нове ере грчки [[Bias of Priene|Бијас Приенски]] се успешно одупро [[Лидија|лидијском]] краљу [[Alyattes of Lydia|Алијату]] тако што је утовио пар мазги и протерао их из опкољеног града.<ref>{{cite book|last=Diogenes Laertius|title=Lives and Opinions of the Eminent Philosophers|url=http://www.classicpersuasion.org/pw/diogenes/dlbias.htm|access-date=16 February 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626194826/http://classicpersuasion.org/pw/diogenes/dlbias.htm|archive-date=26 June 2017|url-status=dead}}</ref> Када је Алијатов изасланик послат у Пријен, Бијас је имао гомиле песка прекривене пшеницом да би оставио утисак о обиљу ресурса. === Модерна историја === ==== Први светски рат ==== [[File:James Bryce.jpg|thumb|upright|[[Lord Bryce|Лорд Брајс]] је предводио [[The Bryce Report|комисију]] 1915. за документовање немачких [[Rape of Belgium|зверстава]] почињених над белгијским цивилима.]] Почетак савремених психолошких операција у рату углавном се датује у [[World War I|Први светски рат]]. До тог времена, западна друштва су бивала све образованија и урбанизованија, а масовни медији су били доступни у виду тиражних [[newspaper|новина]] и постера. Такође је било могуће пренети пропаганду непријатељу коришћењем [[Airborne leaflet propaganda|летака]] бачених из авиона или путем експлозивних система испоруке попут модификованих артиљеријских или [[mortar (weapon)|минобацачких]] пројектила.<ref name="PSYOP">{{cite web|url=http://www.psywarrior.com/WWIAllies.html|title=Allied PsyOp of WWI|access-date=17 December 2012}}</ref> На почетку рата, зараћене стране, посебно Британци и Немци, почели су да шире пропаганду, како на домаћем, тако и на [[Western Front (World War I)|Западном фронту]]. Британци су имали неколико предности које су им омогућиле да успеју у борби за [[world opinion|светско мишљење]]; имали су један од најугледнијих система вести на свету, са много искуства у међународној и међукултуралној комуникацији, и контролисали су већи део [[undersea cable|подморског кабловског]] система који је тада био у функцији. Ове способности су лако пренете на задатак ратовања. Британци су имали и [[diplomatic service|дипломатску службу]] која је одржавала добре односе са многим народима широм света, за разлику од репутације немачких служби.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=wMRBAAAAIAAJ|title=Psychological Warfare|author=Linebarger, Paul Myron Anthony|year=2006|publisher=University of Chicago Press|access-date=7 February 2013}}</ref> Док су немачки покушаји да подстакну револуцију у деловима [[British Empire|Британске империје]], као што су [[Ирска]] и [[Индија]], били неефикасни, велико искуство на [[Middle East|Блиском истоку]] омогућило је Британцима да успешно подстакну Арапе на [[Arab revolt|устанак]] против [[Ottoman Empire|Отоманског царства]]. У августу 1914. [[David Lloyd George|Дејвид Лојд Џорџ]] је именовао [[Member of Parliament (United Kingdom)|члана парламента]] (МП), [[Charles Masterman|Чарлса Мастермана]], да предводи [[Wellington House|Пропагандну агенцију]] у Велингтон Хаусу. За задатак су ангажовани истакнути књижевни таленти, и учесници су били [[Arthur Conan Doyle|Артур Конан Дојл]], [[Ford Madox Ford|Форд Медокс Форд]], [[G. K. Chesterton|Г. К. Честертон]], [[Thomas Hardy|Томас Харди]], [[Rudyard Kipling|Радјард Киплинг]] и [[H. G. WellsХ. Г. Велс]]. Преко 1.160 памфлета је објављено током рата и дистрибуирано неутралним земљама, а на крају и Немачкој. Једна од првих значајних публикација, ''[[The Bryce Report|Извештај о наводним немачким злочинима]]'' из 1915. године, имала је велики утицај на опште мишљење широм света. Памфлет је документовао [[Rape of Belgium|злочине]], како стварне тако и наводне, које је починила немачка војска над белгијским цивилима. Холандски илустратор, [[Louis Raemaekers|Луис Ремекерс]], произвео је веома емотивне цртеже који су се појавили у памфлету.<ref>{{cite web|title=The Battle for the Mind: German and British Propaganda in the First World War|url=http://quadri.wordpress.com/2008/04/25/the-battle-for-the-mind-german-and-british-propaganda-in-the-first-world-war/|website=Quadri.wordpress.com|date=25 April 2008}}</ref> Године 1917, Биро је припао новом [[Department of Information (United Kingdom)|Одељењу за информације]] и разгранао се на [[telegraph|телеграфске]] везе, [[радио]], новине, часописе и биоскоп. Године 1918, [[Viscount Northcliffe|виконт Нортклиф]] је постављен за директора пропаганде у непријатељским земљама. Одељење је било подељено између пропаганде против Немачке коју је организовао Х.Џ. Велс и пропаганде против [[Austro-Hungarian Empire|Аустро-Угарске империје]] коју су надгледали [[Wickham Steed|Викам Стид]] и [[Robert William Seton-Watson|Роберт Вилијам Ситон-Вотсон]]; покушаји потоњег били су фокусирани на недостатак етничке кохезије у Царству и подстакли незадовољство мањина као што су [[Хрвати]] и [[Словенци]]. То је имало значајног утицаја на коначни слом [[Austro-Hungarian Army|Аустроугарске војске]] у [[Battle of Vittorio Veneto|Бици код Виторио Венета]].<ref name="PSYOP" /> Над немачким рововима бачени су летци из ваздуха са разгледницама [[prisoners of war|ратних заробљеника]] са детаљима о њиховим хуманим условима, обавештењима о предаји и општом пропагандом против [[Wilhelm II|Кајзера]] и немачких [[генерал]]а. До краја рата, -{[[MI7b]]}- је поделио скоро 26 милиона летака. Немци су почели да пуцају на пилоте који су бацали летке, што је навело Британце да развију беспилотне балоне с лецима који су лебдели по [[no-man's land|ничијој земљи]]. Најмање сваки седми од ових летака војници нису предали претпостављенима, упркос строгим казнама за тај прекршај. Чак је и генерал [[Paul von Hindenburg|Хинденбург]] признао да су „несумљиво многе хиљаде конзумирале отров“, а [[Prisoner of War|ратни заробљеници]] су признали да су разочарани пропагандним лецима који су приказивали употребу немачких трупа као пуких [[cannon fodder|топовских мета]]. Британци су 1915. године почели да редовно бацају из ваздуха новине у виду летака под називом -{''[[Le Courrier de l'Air]]''}- за цивиле у Француској и Белгији под немачком окупацијом.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=zmC1mS35ROcC|title=British Propaganda in the Twentieth Century: Selling Democracy|author=Taylor, Philip M.|year=1999|publisher=Edinburgh University Press|access-date=7 February 2013|isbn=9780748610396}}</ref> == Види још == *[[Информациони рат]] *[[Argumentum ad hominem]] *[[Frontovska organizacija]] *[[Zavadi pa vladaj]] *[[Агент провокатор]] *[[Говор мржње]] *[[Операција под лажном заставом]] *[[Политика идентитета]] *[[Црвена харинга (идиом)]] == Референце == {{Reflist|30em}} == Литература == {{refbegin}} * Fred Cohen. ''Frauds, Spies, and Lies – and How to Defeat Them''. {{ISBN|1-878109-36-7}} (2006). ASP Press. * Fred Cohen. ''World War 3 ... Information Warfare Basics''. {{ISBN|1-878109-40-5}} (2006). ASP Press. * Gagliano Giuseppe. ''Guerra psicologia.Disinformazione e movimenti sociali''. Introduzione del Gen. Carlo Jean e di Alessandro Politi Editrice Aracne, Roma, 2012. * Gagliano Giuseppe. ''Guerra psicologia.Saggio sulle moderne tecniche militari, di guerra cognitiva e disinformazione''. Introduzione del Gen. Carlo Jean, Editrice Fuoco, Roma 2012. * Paul M. A. Linebarger. ''Psychological Warfare: International Propaganda and Communications''. {{ISBN|0-405-04755-X}} (1948). Revised second edition, Duell, Sloan and Pearce (1954). * Roberts III, Mervyn Edwin. ''The Psychological War for Vietnam, 1960–1968'' (2018) {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Psychological warfare}} * Movie: [https://web.archive.org/web/20170602042704/http://www.informationclearinghouse.info/article26259.htm ''Psywar: The Real Battlefield is the Mind''] by [https://web.archive.org/web/20101113004054/http://metanoia-films.org/psywar.php Metanoia] films * {{gutenberg|no=48612|name=Psychological Warfare|author=[[Paul Myron Anthony Linebarger]]}} * [http://www.psywar.org/ The history of psychological warfare] * [http://www.iwar.org.uk/psyops/ IWS Psychological Operations (PsyOps) / Influence Operations] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101208060326/http://www.iwar.org.uk/psyops/ |date=8 December 2010 }} * [https://www.usatoday.com/news/washington/2005-12-14-pentagon-pr_x.htm "Pentagon psychological warfare operation"], ''[[USA Today]]'', 15 December 2005 * [https://www.nytimes.com/2008/03/18/washington/18terror.html? "U.S. Adapts Cold-War Idea to Fight Terrorists"], ''[[New York Times]]'', 18 March 2008 * [https://web.archive.org/web/20090303085939/http://iamarmy.com/Reenlistment/PacketMOS/psyops.php US Army PSYOPS Info] – Detailed information about the US Army Psychological Operation Soldiers * [http://www.iwar.org.uk/psyops/ IWS&nbsp;— The Information Warfare Site] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101208060326/http://www.iwar.org.uk/psyops/ |date=8 December 2010 }} * [http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/4396351.stm U.S.&nbsp;— PSYOP producing mid-eastern kids comic book] * [https://web.archive.org/web/20100315213354/http://www.tioh.hqda.pentagon.mil/Heraldry/ArmyDUISSICOA/ArmyHeraldryBranch.aspx?b=232 The Institute of Heraldry&nbsp;— Psychological Operations] * [http://cestudec.com/documento.asp?id=149— Psychological warfare] * [https://archive.org/details/the-nature-of-psychological-warfare The Nature of Psychological Warfare (CIA 1958)] [https://www.cia.gov/library/readingroom/document/cia-rdp81-01043r002400220001-6 Original] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/readingroom/document/cia-rdp81-01043r002400220001-6 |date=20180611163314 }} {{светоназор|аспекти}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Војна теорија]] sgvhl29z3mqa8m3rb9ug8ab0ohwpcel 0 305203 25138903 24150318 2022-08-04T20:43:57Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Трново}} {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика =Трново црква 1.jpg | опис_слике =Православна црква у центру Трнова | грб =CoA_Trnovo_RS.gif | застава =Застава Трнова.png | мјесто =Трново | ентитет =Република Српска | град =Источно Сарајево | општина =Трново (Источно Сарајево)|Трново | надм висина = | популација ={{decrease}} 956 | попис =2013 | површина = | поштански код =71220 | позивни број =057 | гшир =43.66558 | гдуж =18.44642 }} '''Трново''' је насељено мјесто и сједиште [[Општина Трново (Источно Сарајево)|истоимене општине]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Једна је од шест општина [[Град Источно Сарајево|града Источно Сарајево]]. Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у насељеном мјесту Трново укупно је пописано 956 лица.<ref name="прелимрс">{{Cite web|url=http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013. |access-date=30. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140124074931/http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf |archive-date=24. 1. 2014. |url-status=dead |df= }}</ref> == Географија == Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ. Смештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошићи и Широкари на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације БиХ. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 км, а његова просечна ширина је око 1,3 км, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ха. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просечне ширине око 500 м, те источне и западне падине њеног обода у појасу од 400 до 600 м са просечном надморска висином од 823 м. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љушта и Широкарница. == Историја == Митрополит Дабробосански [[Георгије Николајевић]] је на празник Малу Госпојину, 8. септембра 1886. године осветио нову цркву у Трнову, грађену од тврдог материјала. Симо Соколовић, парох трновски, умро је 10. јануара 1889. године у Трнову, а сахрањен у Сарајеву, на Кошевском гробљу. Соколовић је био рођен 1830. године у Фочи, а рукоположен за свештеника 7. фебруара 1888. године. Пре тога је три деценије рачуновођа и деловођа црквене општине у Сарајеву. Тамо се јавља 1870. године као претплатник задарског "Србско-далматинског магазина" за 1870-1871. годину. Године 1889. било је упражњено место пароха у Трнову. Та парохија је имала у то време 2.739 "чељади" у 224 куће.<ref>[[Дабро-босански источник|"Дабро-босански источник"]], Сарајево 1889. године</ref> Покојни трновски поп Симо Соколовић је покренуо акцију док је био жив, да се у Трнову подигне српски православни парохијски дом. Соколовића је заменио поп Никола Николајевић, који је током 1891. године дом изградио до краја. Трошак је разрезан на парохијана, а 300 форинти је стигло од Земаљске владе у Сарајеву. Градњу је контролисао Јанковић, управитељ испоставе. Освећење парохијског дома уследило је 2. септембра 1891. године.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године.</ref> Године 1892. сарајевски парох Петар Максимовић премештен на парохију Трнову, у Сарајевском протопрезвирату. Претходни парох Николајевић је отишао у Жепче. Парох је био Милорад Јелић. У то време црквена општина није имала непокретног поседа. Парохија Трново имала је у саставу 22 села, са 224 куће и 2.739 душа. Светосавска беседа је одржана у Трнову 1899. године. Упокојио се 31. октобра 1909. године парох трновски Стеван Бубњевић. === 20. век === [[Датотека:Trnovo in former Yugoslavia 1996.JPEG|200п|Срушене куће у Трнову након рата у БиХ.|мини]] За време Првог светског рата оштећен је звоник и однета су звона. Звоник је поправљен 1920, а звоно је купљено 1921. године. За време Другог светског рата Немци су цркву претворили у коњушницу. Уништили су црквену архиву, књиге и иконе на иконостасу. По завршетку рата 1945. године црква је враћена у првобитно стање. Проблеми су наступили са новом [[комунисти]]чком влашћу, која је забрањивала народу да долази у цркву. Црквена кућа је претворена у хотел, парохијски дом је заузела УДБА, црквено земљиште национализовано и на њему подигнут задружни дом као и костурница партизанским борцима.<ref>{{Cite web |url=http://www.mitropolijadabrobosanska.org/trnovo.html |title=ЦРКВЕНА ОПШТИНА ТРНОВО - Српска Православна Црква |access-date=10. 3. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190613011417/http://www.mitropolijadabrobosanska.org/trnovo.html |archive-date=13. 6. 2019. |url-status=dead}}</ref> Трново је током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]], баш као и у претходним ратовима, претрпјело доста штете. Овде је током 1992. године страдало 124 српских цивила и један православни свештеник, а парохијски дом и сама црква су запаљени.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/385923/Obelezeno-25-godina-od-stradanja-124-srpska-civila-u-Trnovu Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)]</ref> Мањи дио насеља Трново припао је Федерацији БиХ након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]]. == Спорт == Трново је сједиште [[ФК Жељезница|фудбалског клуба Жељезница]]. == Становништво == {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 2013. у БиХ|2013.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | align="right" | 705 (73,74%) | align="right" | 939 (44,73%) | align="right" | 737 (52,53%) | align="right" | 506 (66,14%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види [[Муслимани (народ)|Муслимани]]}} | align="right" | 234 (24,48%) | align="right" | 1.078 (51,35%) | align="right" | 552 (39,34%) | align="right" | 233 (30,45%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | align="right" | 1 (0,10%) | align="right" | 46 (2,19%) | align="right" | 91 (6,48%) | align="right" | 1 (0,13%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | align="right" | 7 (0,73%) | align="right" | 14 (0,66%) | align="right" | 8 (0,57%) | align="right" | 17 (2,22%) |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | align="right" | 9 (0,95%) | align="right" | 22 (1,04%) | align="right" | 15 (1,06%) | align="right" | 8 (1,04%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 956 | style="text-align:right;"| 2.099 | style="text-align:right;"| 1.403 | style="text-align:right;"| 765 |} {{напомене}} == Види још == * [[Општина Трново (Источно Сарајево)]] * [[Црква Светог великомученика Георгија у Трнову]] == Референце == {{reflist}} == Извори == * Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево. * интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Trnovo (Republika Srpska)}} {{Општина Трново (Источно Сарајево)}} [[Категорија:Општина Трново (Источно Сарајево)]] [[Категорија:Источно Сарајево]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Насеља са већинским муслиманским становништвом 1991. у данашњој Републици Српској]] [[Категорија:Насеља подијељена међуентитетском линијом]] 2brtdj5egekmksv6o0cq89rx2ji5isr 25138908 25138903 2022-08-04T20:46:06Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Трново}} {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика =Трново црква 1.jpg | опис_слике =Православна црква у центру Трнова | грб =CoA_Trnovo_RS.gif | застава =Застава Трнова.png | мјесто =Трново | ентитет =Република Српска | град =Источно Сарајево | општина =Трново (Источно Сарајево)|Трново | надм висина = | популација ={{decrease}} 956 | попис =2013 | површина = | поштански код =71220 | позивни број =057 | гшир =43.66558 | гдуж =18.44642 }} '''Трново''' је насељено мјесто и сједиште [[Општина Трново (Источно Сарајево)|истоимене општине]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Једна је од шест општина [[Град Источно Сарајево|града Источно Сарајево]]. Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у насељеном мјесту Трново укупно је пописано 956 лица.<ref name="прелимрс">{{Cite web|url=http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013. |access-date=30. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140124074931/http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf |archive-date=24. 1. 2014. |url-status=dead |df= }}</ref> == Географија == Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ. Смештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошићи и Широкари на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације БиХ. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 км, а његова просечна ширина је око 1,3 км, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ха. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просечне ширине око 500 м, те источне и западне падине њеног обода у појасу од 400 до 600 м са просечном надморска висином од 823 м. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љушта и Широкарница. == Историја == Митрополит Дабробосански [[Георгије Николајевић]] је на празник Малу Госпојину, 8. септембра 1886. године осветио нову цркву у Трнову, грађену од тврдог материјала. Симо Соколовић, парох трновски, умро је 10. јануара 1889. године у Трнову, а сахрањен у Сарајеву, на Кошевском гробљу. Соколовић је био рођен 1830. године у Фочи, а рукоположен за свештеника 7. фебруара 1888. године. Пре тога је три деценије рачуновођа и деловођа црквене општине у Сарајеву. Тамо се јавља 1870. године као претплатник задарског "Србско-далматинског магазина" за 1870-1871. годину. Године 1889. било је упражњено место пароха у Трнову. Та парохија је имала у то време 2.739 "чељади" у 224 куће.<ref>[[Дабро-босански источник|"Дабро-босански источник"]], Сарајево 1889. године</ref> Покојни трновски поп Симо Соколовић је покренуо акцију док је био жив, да се у Трнову подигне српски православни парохијски дом. Соколовића је заменио поп Никола Николајевић, који је током 1891. године дом изградио до краја. Трошак је разрезан на парохијана, а 300 форинти је стигло од Земаљске владе у Сарајеву. Градњу је контролисао Јанковић, управитељ испоставе. Освећење парохијског дома уследило је 2. септембра 1891. године.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године.</ref> Године 1892. сарајевски парох Петар Максимовић премештен на парохију Трнову, у Сарајевском протопрезвирату. Претходни парох Николајевић је отишао у Жепче. Парох је био Милорад Јелић. У то време црквена општина није имала непокретног поседа. Парохија Трново имала је у саставу 22 села, са 224 куће и 2.739 душа. Светосавска беседа је одржана у Трнову 1899. године. Упокојио се 31. октобра 1909. године парох трновски Стеван Бубњевић. === 20. век === [[Датотека:Trnovo in former Yugoslavia 1996.JPEG|250п|десно|Срушене куће у Трнову након рата у БиХ.]] За време Првог светског рата оштећен је звоник и однета су звона. Звоник је поправљен 1920, а звоно је купљено 1921. године. За време Другог светског рата Немци су цркву претворили у коњушницу. Уништили су црквену архиву, књиге и иконе на иконостасу. По завршетку рата 1945. године црква је враћена у првобитно стање. Проблеми су наступили са новом [[комунисти]]чком влашћу, која је забрањивала народу да долази у цркву. Црквена кућа је претворена у хотел, парохијски дом је заузела УДБА, црквено земљиште национализовано и на њему подигнут задружни дом као и костурница партизанским борцима.<ref>{{Cite web |url=http://www.mitropolijadabrobosanska.org/trnovo.html |title=ЦРКВЕНА ОПШТИНА ТРНОВО - Српска Православна Црква |access-date=10. 3. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190613011417/http://www.mitropolijadabrobosanska.org/trnovo.html |archive-date=13. 6. 2019. |url-status=dead}}</ref> Трново је током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]], баш као и у претходним ратовима, претрпјело доста штете. Овде је током 1992. године страдало 124 српских цивила и један православни свештеник, а парохијски дом и сама црква су запаљени.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/385923/Obelezeno-25-godina-od-stradanja-124-srpska-civila-u-Trnovu Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)]</ref> Мањи дио насеља Трново припао је Федерацији БиХ након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]]. == Спорт == Трново је сједиште [[ФК Жељезница|фудбалског клуба Жељезница]]. == Становништво == {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 2013. у БиХ|2013.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | align="right" | 705 (73,74%) | align="right" | 939 (44,73%) | align="right" | 737 (52,53%) | align="right" | 506 (66,14%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види [[Муслимани (народ)|Муслимани]]}} | align="right" | 234 (24,48%) | align="right" | 1.078 (51,35%) | align="right" | 552 (39,34%) | align="right" | 233 (30,45%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | align="right" | 1 (0,10%) | align="right" | 46 (2,19%) | align="right" | 91 (6,48%) | align="right" | 1 (0,13%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | align="right" | 7 (0,73%) | align="right" | 14 (0,66%) | align="right" | 8 (0,57%) | align="right" | 17 (2,22%) |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | align="right" | 9 (0,95%) | align="right" | 22 (1,04%) | align="right" | 15 (1,06%) | align="right" | 8 (1,04%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 956 | style="text-align:right;"| 2.099 | style="text-align:right;"| 1.403 | style="text-align:right;"| 765 |} {{напомене}} == Види још == * [[Општина Трново (Источно Сарајево)]] * [[Црква Светог великомученика Георгија у Трнову]] == Референце == {{reflist}} == Извори == * Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево. * интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Trnovo (Republika Srpska)}} {{Општина Трново (Источно Сарајево)}} [[Категорија:Општина Трново (Источно Сарајево)]] [[Категорија:Источно Сарајево]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Насеља са већинским муслиманским становништвом 1991. у данашњој Републици Српској]] [[Категорија:Насеља подијељена међуентитетском линијом]] fn6jh7gj5f22f5mk0boyrnimk16uugm 25138933 25138908 2022-08-04T21:04:05Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Трново}} {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | слика =Трново црква 1.jpg | опис_слике =Православна црква у центру Трнова | грб =CoA_Trnovo_RS.gif | застава =Застава Трнова.png | мјесто =Трново | ентитет =Република Српска | град =Источно Сарајево | општина =Трново (Источно Сарајево)|Трново | надм висина = | популација ={{decrease}} 956 | попис =2013 | површина = | поштански код =71220 | позивни број =057 | гшир =43.66558 | гдуж =18.44642 }} '''Трново''' је насељено мјесто и сједиште [[Општина Трново (Источно Сарајево)|истоимене општине]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Једна је од шест општина [[Град Источно Сарајево|града Источно Сарајево]]. Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у насељеном мјесту Трново укупно је пописано 956 лица.<ref name="прелимрс">{{Cite web|url=http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013. |access-date=30. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140124074931/http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf |archive-date=24. 1. 2014. |url-status=dead |df= }}</ref> == Географија == Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ. Смештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошићи и Широкари на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације БиХ. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 км, а његова просечна ширина је око 1,3 км, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ха. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просечне ширине око 500 м, те источне и западне падине њеног обода у појасу од 400 до 600 м са просечном надморска висином од 823 м. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љушта и Широкарница. == Историја == Митрополит Дабробосански [[Георгије Николајевић]] је на празник Малу Госпојину, 8. септембра 1886. године осветио нову цркву у Трнову, грађену од тврдог материјала. Симо Соколовић, парох трновски, умро је 10. јануара 1889. године у Трнову, а сахрањен у Сарајеву, на Кошевском гробљу. Соколовић је био рођен 1830. године у Фочи, а рукоположен за свештеника 7. фебруара 1888. године. Пре тога је три деценије рачуновођа и деловођа црквене општине у Сарајеву. Тамо се јавља 1870. године као претплатник задарског "Србско-далматинског магазина" за 1870-1871. годину. Године 1889. било је упражњено место пароха у Трнову. Та парохија је имала у то време 2.739 "чељади" у 224 куће.<ref>[[Дабро-босански источник|"Дабро-босански источник"]], Сарајево 1889. године</ref> Покојни трновски поп Симо Соколовић је покренуо акцију док је био жив, да се у Трнову подигне српски православни парохијски дом. Соколовића је заменио поп Никола Николајевић, који је током 1891. године дом изградио до краја. Трошак је разрезан на парохијана, а 300 форинти је стигло од Земаљске владе у Сарајеву. Градњу је контролисао Јанковић, управитељ испоставе. Освећење парохијског дома уследило је 2. септембра 1891. године.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године.</ref> Године 1892. сарајевски парох Петар Максимовић премештен на парохију Трнову, у Сарајевском протопрезвирату. Претходни парох Николајевић је отишао у Жепче. Парох је био Милорад Јелић. У то време црквена општина није имала непокретног поседа. Парохија Трново имала је у саставу 22 села, са 224 куће и 2.739 душа. Светосавска беседа је одржана у Трнову 1899. године. Упокојио се 31. октобра 1909. године парох трновски Стеван Бубњевић. === 20. век === [[Датотека:Trnovo in former Yugoslavia 1996.JPEG|230п|десно|Срушене куће у Трнову након рата у БиХ.]] За време Првог светског рата оштећен је звоник и однета су звона. Звоник је поправљен 1920, а звоно је купљено 1921. године. За време Другог светског рата Немци су цркву претворили у коњушницу. Уништили су црквену архиву, књиге и иконе на иконостасу. По завршетку рата 1945. године црква је враћена у првобитно стање. Проблеми су наступили са новом [[комунисти]]чком влашћу, која је забрањивала народу да долази у цркву. Црквена кућа је претворена у хотел, парохијски дом је заузела УДБА, црквено земљиште национализовано и на њему подигнут задружни дом као и костурница партизанским борцима.<ref>{{Cite web |url=http://www.mitropolijadabrobosanska.org/trnovo.html |title=ЦРКВЕНА ОПШТИНА ТРНОВО - Српска Православна Црква |access-date=10. 3. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190613011417/http://www.mitropolijadabrobosanska.org/trnovo.html |archive-date=13. 6. 2019. |url-status=dead}}</ref> Трново је током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]], баш као и у претходним ратовима, претрпјело доста штете. Овде је током 1992. године страдало 124 српских цивила и један православни свештеник, а парохијски дом и сама црква су запаљени.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/385923/Obelezeno-25-godina-od-stradanja-124-srpska-civila-u-Trnovu Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)]</ref> Мањи дио насеља Трново припао је Федерацији БиХ након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]]. == Спорт == Трново је сједиште [[ФК Жељезница|фудбалског клуба Жељезница]]. == Становништво == {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;" |- style="background:#dfd;" | style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 2013. у БиХ|2013.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]] | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | align="right" | 705 (73,74%) | align="right" | 939 (44,73%) | align="right" | 737 (52,53%) | align="right" | 506 (66,14%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|За садашњи статус Муслимана види [[Муслимани (народ)|Муслимани]]}} | align="right" | 234 (24,48%) | align="right" | 1.078 (51,35%) | align="right" | 552 (39,34%) | align="right" | 233 (30,45%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | align="right" | 1 (0,10%) | align="right" | 46 (2,19%) | align="right" | 91 (6,48%) | align="right" | 1 (0,13%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | align="right" | 7 (0,73%) | align="right" | 14 (0,66%) | align="right" | 8 (0,57%) | align="right" | 17 (2,22%) |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | align="right" | 9 (0,95%) | align="right" | 22 (1,04%) | align="right" | 15 (1,06%) | align="right" | 8 (1,04%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 956 | style="text-align:right;"| 2.099 | style="text-align:right;"| 1.403 | style="text-align:right;"| 765 |} == Види још == * [[Општина Трново (Источно Сарајево)]] * [[Црква Светог великомученика Георгија у Трнову]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Извори == * Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево. * интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Trnovo (Republika Srpska)}} {{Општина Трново (Источно Сарајево)}} [[Категорија:Општина Трново (Источно Сарајево)]] [[Категорија:Источно Сарајево]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Насеља са већинским муслиманским становништвом 1991. у данашњој Републици Српској]] [[Категорија:Насеља подијељена међуентитетском линијом]] iam6haq1c186nvpmwfhyigv4mrfll7s 0 305593 25138830 24919628 2022-08-04T19:32:19Z Alekol 121742 /* Период Краљевине Југославије */ wikitext text/x-wiki {{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини | ентитет = Република Српска | општина = Градишка | слика = Gradiska2013.jpeg | опис_слике = Центар града, сликано током 2013. | грб = Грб Градишке.svg | опис_грба = Грб Градишке | застава =Застава Градишке.png | опис_заставе =Застава Градишке | оснивање = први помен прије нешто више од 700 година и то под називом Градишки Брод. Први помен Градишке [[1525]]. године. | надм висина = | становништво = {{decrease}} 13.691 ([[Републички завод за статистику (Република Српска)|РЗС]])<br /> {{decrease}} 14.368 ([[Агенција за статистику Босне и Херцеговине|АГС]]) | густина = | површина = | поштански код = 78400 | позивни број = 051 | гшир = 45.14609 | гдуж = 17.25372 }} '''Градишка''' (раније '''Босанска Градишка''') је насељено мјесто и сједиште [[Општина Градишка|истоименог града]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. По [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини]] према [[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|коначним подацима за Републику Српску]] које је издао [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Републички завод за статистику]], у насељу Градишка је живјело 13.691 лице,<ref name="б">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa_po_naseljenim_mjestima/Rezultati_Popisa_2013_Naseljena_mjesta_WEB.pdf Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА]</ref> а према подацима [[Агенција за статистику Босне и Херцеговине|Агенције за статистику Босне и Херцеговине]] 14.368 становника.<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |title=Попис становништва у БиХ 2013. |access-date=18. 11. 2017. |archive-url=https://web.archive.org/web/20171224103940/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |archive-date=24. 12. 2017. |url-status=dead }}</ref> == Историја == Градишка се, према писаним документима, први пут помиње прије нешто више од 700 година и то под називом Градишки Брод. Међутим, живот на просторима садашњег града, у ближој и широј околини, датира још од праисторијског доба. У доба Римљана на мјесту садашњег града налазило се насеље ''Municipium Servitium'' (''[[Serbinum]]''), које је било важна раскрсница путева према истоку и југу Балкана, односно пристаниште за ријечну римску флоту, што довољно говори о стратешком значају насеља у то вријеме. Најстарији документован податак о српском имену датира из [[69]]. или [[75]]. хе у познатој књизи Плинија Млађег "Познавање природе" гдје наилазимо на српско име у латинизованом облику — Серби. Он дословно каже: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii" (Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси). Топографија тла на коме се српски етнички први пут јасно именује јесте сјевероисточно од Босфора код Кимерана, Сармата и Међана. Читав вијек послије овог Плинијевог навода (најкасније 175), наилазимо на помен српског имена у дијелу Географија великог египатског научника који је своја дијела писао на старогрчком језику, Клаудија Птолемеја: Између Кераунског планинског вијенца и ријеке Ра смештени су Оринеји и Вали и Срби. Поред овог антропогеографског податка по коме племе Срба насељава подручје Закавказја у понтском залеђу, он даје још значајнији податак да у Панонији постоји и град-насеље који се назива Сербин). Овај „Српски град“ или „Србица“ убележен је на његовој мапи Доње Паноније или Подунавских регија негдје у савском порјечју, на месту данашње Градишке, или је могуће чак да иде и северозападније до Сиска и Загреба. Постојање имена мјеста које је свој топоним добило, очигледно према народу који у њему живи, прворазредно је сведочанство како то није могла да оствари нека случајна племенска заједница која се ту затекла, или неки новопридошли елемент у Панонију без одговарајућих карактеристика народа са културним идентитетом, који се прије свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена. === Угарски период === [[Датотека:Vrbaskigrad.jpeg|мини|десно|Средњовјековни град из угарског периода код Горњих Подградаца]] У средњем вијеку Градишка се налазила у саставу [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарског краљевства]]. Угарска је овим подручјем владала преко 400. година, од 1102. године, када је [[Хрватска]] и [[Славонија]] у чијем се саставу налазила и Градишка ушла у персоналну унију са Угарском, па до 1537. године. Подручје града припадало је Жупи Врбас (Orbasz). Око [[1330]]. године Градишка се помиње као слободна варош. У средњем вијеку Градишка је имала велики значај као мјесто прелаза преко ријеке Саве. За угарске владавине у сачуваним документима и на ондашњим географским картама осим Градишке спомињу се још и градови (насеља) Врбашки град и Ливач, по којем је [[Лијевче Поље]] и добило назив. Не може се са сигурношћу утврдити положај ова два насеља. За Врбашки град неки историчари тврде да је у питању Бања Лука, док с друге стране постоји могућност да се ово средњовјековно насеље налазило на једној узвисини изнад Горњих Подградаца гдје су и данас видљиви остаци утврђења, темељи цркве и старо гробље. У прилог овоме иде и чињеница да је Врбашки кнез убирао приходе од трговине на прелазу преко Саве код Градишке, а самог кнеза бирали су чиновници са угарског двора. Био је то кнежевски град, сједиште жупаније а касније и врбашког дистрикта. У писаним историјским документима се сједиште жупе Врбас — Врбашки град, изричито спомиње 1293. године. Он се спомиње и као краљевски град. Врбашки град се помиње 1321. године ''када је издата повеља под градом Врбасом'' и 1398. године када је под овим градом боравио мађарско-аустријски краљ и будући њемачки цар Сигисмунд. === Отомански период === [[Датотека:GradiskaBerbir.jpeg|мини|лево|Градишка 17. вијеку]] [[Датотека:Gradiska1789.jpeg|мини|лево|Битка за Градишку, [[1789]]. године, Аустријско-турски рат (1787-1791)]] Ово мјесто је [[1537]]. године пало под власт Турака који су се на овим просторима задржали све до аустроугарске окупације 1878. године. У једном запису из [[1532]]. године се наводи да је пожешки жупан Ђуро Банфина именован за управника тврђаве Градишка, коју је затим утврдио и наоружао да би се бранио од Османлија. У истом тексту се наводи да је тврђава касније нападнута те да су „Турци посла имали док су је придобили и од љутости са земљом сравнили“. Градишка се за вријеме Турака као цјеловит град простирала са обје стране Саве све до [[1699]]. године када су Османлије протјеране из Мађарске и Славоније. Том приликом страдала је и Градишка коју је Лудвиг Баденски 1688. године заузео и запалио. Хришћанско становништво се почиње исељавати у Хрватску и Словенију, а неки чак и у [[Аустрија|Аустрију]] и [[Мађарска|Мађарску]]. У три краћа периода Градишка је била у саставу Аустрије (1688–1693, 1716-1741 и 1789-1797). За вријеме Турака, Градишка је била значајна лука на Сави, што значи стратешко мјесто на коме се вршио утовар/истовар робе, војске и ратног материјала потребног за ратовање дуж цијеле Саве. Градишка је у то доба била полазна тачка четовања и на копну, и на ријекама Сави и Уни, одакле су кретали турски одреди на малим шајкама. Градишки шајкаши учествовалаи су [[1592]]. године у освајању [[Бихаћ]]а и [[1593]]. године у [[битка код Сиска|бици код Сиска]]. За вријеме турске владавине поред Саве изграђена је тврђава [[Бербир]]. Аустријски генерал Петраш је први 1716. године освојио Градишку. Један француски инжењер је 1774. године ту тврђаву преправио и спремио да буде важно војно место.<ref>"Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године</ref> Иако су Турци и сам град прозвали Бербир, локално становништво то никад није прихватило. За вријеме [[аустријско-турски рат (1787—1791)|аустријско-турског рата (1787—1791)]] Градишку је 1789. године освојила аустријска војска на челу са [[Ернст Гидеон фон Лаудон|Ернстом Гидеоном фон Лаудоном]]. Двије године касније Аустријанци се повлаче преко Саве а са њима и велики број хришћана који се насељавају по Славонији. Подручје Градишке је вијековима било поприште освајача. Српско становништво је често дизало буне против Турака и других освајача. Септембра [[1809]]. године у околини Градишке избила је [[Машићка буна]] због економске, националне и вјерске обесправљености Срба. Друга машићка буна избила је [[1834]]. године из истих разлога. === Аустроугарски период === [[Датотека:Gradiska1910.jpg|мини|десно|Градишка у вријеме Аустроугарске]] [[Датотека:GradiskaSrpskiSoko.jpeg|мини|десно|Чланови Српског Сокола у Градишци]] Од [[1878]]. до [[1918]]. године, Градишка је у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. У овом периоду град мијења свој изглед, те од оријенталне касабе добија обрисе модерног европског града. Гради се градска вјећница (Rathaus), хотел „Кајзер“ (Kaiser), католичка црква Светог Рока и многобројне зграде у класицистичком стилу. Тврђава Бербир изграђена у турско доба, која је већ тада била у рушевном стању, у поптуности је срушена. Уређује се обала Саве и гради се насип који ће град заштити од поплава. Изграђена је рјечна лука у коју су пристајали путнички и теретни бродови. Такође, ово је и период значајног досељавања Нијемаца из пренасељених дијелова Њемачке у села у околини Градишке. Осим Нијемаца доселио се и велики број Италијана и Пољака који и данас живе у Градишци. С друге стране, са новом власти и променама нису се могли носити муслимани (данас Бошњаци) те је знатан број њих напустио Градишку и одселио се у Малу Азију. Аустроугарске власти граде пругу Градишка — [[Горњи Подградци]] којом се експлоатисала шума са [[Козара|Козаре]]. У Подградцима је изграђена пилана која је запошљавала велики број људи. Са друге стране њемачки досељеници у [[Лијевче поље|Лијевче пољу]] знатно су унаприједили пољопривредну производњу. На културном плану, у Градишци се оснива Соколско друштво. Вођство Српског Сокола у Градишци дошло је прво на мисао да се соколство пресади у широке народне слојеве помоћу побратимства. Први велики слет побратима и сокола одржан је у Градишци на Видовдан [[1911]]. године. Поворка од 600 дицсиплинованих побратима ишла је са соколском музиком на челу. Слет је привукао велике масе народа не само из босанскоградишког среза, него и из срезова сусједне Славоније. До Првог свјетског рата у граду су постојале само основне школе. По завршетку школовања основци из Градишке и околине морали су ићи у Бања Луку или у друге градове Аустроугарске Монархије, најчешће у Нову Градишку. === Период Краљевине Југославије === [[Датотека:GradiskaTrgNikolePasica.jpeg|мини|лево|Трг Николе Пашића 1930-их]] [[Датотека:Gradiskahram1940.jpeg|мини|лево|Православни храм у Градишци 1940. године]] Од [[1918]]. до [[1941]]. године, Градишка се налазила у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, одн. Краљевине Југославије. Град је био сједиште босанскоградишког среза који је осим територије данашње општине обухватао и дијелове који данас припадају [[Општина Србац|србачкој општини]] ([[Стапари]]). Срез је у вријеме КСХС био дио [[Врбаска област|Врбаске области]], а након подјеле Југославије на бановине, Градишка је ушла у састав [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]]. Између два светска рата у граду је изграђен монументални православни храм (срушен око Видовдана 1941. године) од стране усташа, друмски мост преко Саве (1939, након понтонског из 1922<ref>[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A-1922-08-29#page/0/mode/1up "Политика", 29. авг. 1922], стр. 2</ref>), болница, соколски дом, зграде прве и друге основне школе и други објекти. Градско подручје имало је 64 улице. Ниједна улица није била асфалтирана, а само је мали број њих имао изграђене бетонске пјешачке плочнике. У граду је постојало нешто мало канализационе мреже, али без градског водовода. Смјештена у изразито аграрном крају, Градишка је била централно насеље које је становништву пружало административне, трговачке, занатске, основне просветне и здравствене услуге. Индустријска производња у граду била је скромна, два парна млина, двије пилане и неколико млинова на Сави. Све остале привредне активности су биле, углавном, занатство, трговина и угоститељство. Електрична централа почела је са радом 1925. године и производила је струју за потребе града: градску расвјету, среске и општинске управне зграде, бановинске институције, пословне и стамбене објекте. Из Градишке електране се снабдијевао струјом и Државни казнени завод у [[Стара Градишка|Старој Градишци]]. Нижа реална гимназија у Градишци основана је [[1921]]. године. То је била прва средња школа у граду која је ђацима са положеном малом матуром омогућавала да се запошљавају као чиновници или да настављају школовање у већим градовима. Народна библиотека у Градишци 1931. године имала је књижни фонд од 600 књига. === Рушење православне цркве од стране усташа === У Босанској Градишки црква је разрушена око Видовдана 1941. године. Прво је минирана, али пошто није одмах срушена, позван је грађевинар Фрањо Соку, који је као Чех одбијао да руши цркву, али је приморан. Рушење је почело од крста на звонари. „Било је већ вече, а рушење је морало престати. Сутрадан се наставља, али крст са звонаре пада и убија на месту грађевинара Соку. Рушење је настављено док цркве није нестало са лица земље“.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 174</ref> === СФР Југославија === [[Датотека:Gradiska1970.jpeg|мини|десно|Градишка 1970-их]] [[Датотека:Gradiska1980.jpeg|мини|десно|Улица маршала Тита 1980-их]] Крај [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] народ овог краја дочекао је на згариштима и пустим огњиштима. На ратиштима и концентрационим логорима у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], [[Логор Стара Градишка|Старој Градишки]], [[Логор Јастребарско|Јастребарском]] и другим мучилиштима животе је изгубило око 13.000 [[Срби|Срба]] са подручја општине, а међу њима око 4.500 дјеце старости до 15 година. Послије рата уследила је обнова опустошеног града и општине. У Градишци се граде бројне фабрике, школе, вртићи, стамбени и други објекти. Захваљујући плодном Лијевче пољу и развијеној индустрији у граду општина Босанска Градишка налазила се на листи развијенијих општина [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] у вријеме [[СФРЈ]]. Од седамдесетих година 20. вијека велики број људи одлази на привремени рад у земље Западне Европе, првенствено у Њемачку и Аустрију (гастарбајтери). Седамдесетих година несмотреним планирањем и изградњом дошло је до својеврсног урбицида у граду. Стара здања грађена за времена Аустроугарске и Краљевине Југославије руше се да би се на њиховом мјесту градиле зграде разних намјена у нама познатом социјалистичком духу. Тако је популарни "градишки корзо", улица уз ријеку Саву која је уједно била и шеталиште у вечерњим часовима, тих година потпуно девастиран а старе зграде грађене у неокласицистичком стилу су порушене да би се изградио тадашњи Дом Културе. === Грађански рат у Југославији === Распадом СФР Југославије и проглашењем независности Хрватске, Градишка се [[1991]]. године нашла на првој линији фронта. У раним јутарњим часовима, [[8. август]]а [[1992]]. године непријатељ је из правца Хрватске покушао напад на приградско насеље Бок Јанковац при чему је животе изгубило шеснаест бораца [[ВРС]].<ref>[https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/secanje-na-stradale-u-odbrani-gradiske-od-hrvatske-vojne-jedinice-berbir-bojna-1992/qrcf75x Sećanje na stradale: U odbrani Gradiške od hrvatske vojne jedinice “Berbir bojna” 1992. poginulo 16 vojnika]</ref> Агресор је након жестоке битке побјеђен и протјеран преко Саве, а непријатељска војна јединица „Бербирска бојна“ имала је велике губитке од преко 250 погинулих. Првог маја [[1995]]. године, током [[Операција Бљесак|операције Бљесак]], хрватска војска је топовима бомбардовала Градишку. Следећег дана, [[2. мај]]а 1995. године непријатељски авион којим је управљао Рудолф Перешин бомбардовао је центар града, при чему су страдала недужна дјеца и цивили. Истог дана његов авион је оборен изнад Градишке од стране ВРС, а злочинац Перешин је том приликом погинуо. За око 20.000 прогнаних Срба из [[Западна Славонија|Западне Славоније]] мост на Сави у Градишци био је „мост спаса“. === Савремено доба === [[Датотека: Gradiška.jpg|мини|лево|Поглед на град]] [[Датотека:GradiskaSenjak.jpeg|мини|лево|Насеље Сењак у Градишци]] Потписивањем [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]] град и општина Градишка у цјелини су остали у саставу [[Република Српска|Републике Српске]]. Иако недалеко од прве линије одбране током ратних година Градишка је била поштеђена од већих ратних разарања. У одбрамбено-отаџбинском рату, од 1991. до 1995. године, са подручја општине, погинуло је 300 бораца [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. У њихову част 2015. године у Спомен парку подигнуто је централно спомен обиљежје. Са престанком рата у граду је знатно измјењена етничка структура одласком муслимана (Бошњака) и Хрвата, тако да данас Срби чине апсолутну већину. Данас је Градишка погранични град између Републике Српске (БиХ) и Републике Хрватске и шести град по величини у Српској. У самом центру града налази се један од најпрометнијих граничних прелаза. До [[2. април]]а 1993. године (Сл. гласник РС 3/93) званичан назив градског насеља и истоимене општине био је Босанска Градишка. Од 1995. године у Градишци је урађено много по питању инфраструктуре. Савски мост, тешко оштећен на крају рата, био је изван функције. Средствима [[Европска унија|Европске уније]] обновљен је и пуштен у промет 10. маја 2000. године. До те године Градишку је са Хрватском повезивао понтонски мост постављен 1996. године. У граду је изграђен велики број стамбених и пословних објеката, асфалтиране су све улице а изграђене су и нове саобраћајнице. Проширена је канализациона мрежа и у приградским насељима, а градска вода доступна је и у најудаљенијим селима општине. Здравствени центар у Градишци који обухвата [[Болница Градишка|општу болницу]], дом здравља и апотекарску установу пружа здравствене услуге за преко 100.000 становника, не само са подручја градишке општине већ и са подручја србачке, дубичке и лакташке општине. Нова зграда опште болнице свечано је отворена у априлу 2011. године. У марту 2019. године Народна скупштина Републике Српске усвојила је Закон о Граду Градишка којим је Градишка постала осми град у Републици Српској. == Привреда == У вријеме СФР Југославије, у Градишци су пословала велика предузећа као што су фабрика пластике „Стандард“, фабрика намјештаја „Радник“ (касније ИНГА), фабрика одјеће „Трико“, фабрика машина „Јелшинград“, творница месних прерађевина „Левита“, творница хране „Прехрана“, фабрика металних производа „Метал“ и друге. Послије рата многа предузећа су пропала, а она која су успјела преживјети ратну кризу уништена су лошом приватизацијом. Као и у другим градовима Републике Српске, и у Градишци велики проблем представља незапосленост. Међутим постоје и позитивни примјери. Захваљујући прије свега страном капиталу у неким предузећима опет је покренута производња али са далеко мањим бројем радника него је што је то било прије рата. Данас, највећи број запослених у Градишци бави се услужним дјелатностима, прије свега трговином и угоститељством. Због близине границе и повољног географског положаја овај град је у посљедње двије деценије омиљена шопинг дестинација становника сјеверозападног дијела Хрватске и Словеније. Поред великог броја супермаркета у граду се налази и велика пијаца непрехрамбене робе, популарни "Бувљак". == Саобраћај == [[Датотека:Savski most u Gradišci.JPG|мини|лево|Мост на Сави у Градишци]] Градишка је од 2011. године модерним [[ауто-пут Градишка — Бања Лука|ауто-путем повезана са Бањалуком]] и Лакташима. Окучанским путем, који од града води према сјеверу, Градишка је повезана с [[Европски пут Е70|ауто-путем Загреб — Београд]]. Бањалучким путем који води према југу кроз Лијевче Поље, град је повезан с Новом Тополом, Лакташима и Бањалуком. Гранични прелаз у Градишци један је од најпрометнијих у држави, а налази се у самом центру града. Проширен је и модернизован у јуну 2013. године, након уласка сусједне Хрватске у Европску унију. У Градишци је 2015. године почела изградња градишке обилазнице која ће знатно растеретити транзитни саобраћај кроз град и смањити гужве. Ријека Сава је пловна код Градишке. Међународни [[аеродром Бања Лука]] од града је удаљен 25{{nbsp}}km. == Медији == Године 1977. пуштен је у етар први радио-сигнал на средњем таласу [[Радио-Градишка]] и то само два дана, којег су емитовали радио аматери градишког радио клуба, док је Радио-Градишка почела с радом тек 29. септембра 1979. године.<ref>Општина Градишка: [http://www.opstina-gradiska.com/index.php?option=com_content&task=view&id=181&Itemid=36 30 година Радио Градишке]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 16. 3. 2013.</ref> Од 1989. године у Градишци постоје приватне радио и телевизијске станице, а посљедњих година сва дешавања у општини Градишка медијски су пропраћена путем информационог канала локалног кабловског оператера. == Образовање == [[Датотека:Gradiskaskola.jpeg|мини|десно|О. Ш. Васа Чубриловић]] [[Датотека:GradiskaGimnazija.jpeg|мини|десно|Градишка гимназија]] * Вртић "Пчелице" * Вртић "Ципелићи" * Вртић "Анђелак" * ОШ "Васа Чубриловић" * ОШ "Данило Борковић" * ОШ "Козарска Дјеца" * Основна музичка школа "Бранко Смиљанић" * Гимназија Градишка * Средња стручна и техничка школа Градишка * Техничка школа Градишка (Практикум) * Висока школа пословног менаџмента "Примус" Градишка * Language school Britannica Градишка * Glossa — центар за њемачки језик == Култура == [[Датотека:Kulturni Centar Gradiska.jpeg|мини|лево|Културни центар Градишка]] [[Датотека:Завичајни Музеј Градишка.jpeg|мини|Завичајни Музеј Градишка]] [[Датотека:Гламочке игре ЦКУД Лепа Радић.jpeg|мини|ЦКУД "Лепа Радић" Градишка — Фестивал фолклора 1983]] Под објектима и установама културе подразумијевају се домови и центри културе, народне [[Библиотека|библиотеке]], кина (бископи), разни омладински клубови, као и позоришта, музеји и галерије. Најважнија културна установа на подручју општине јесте „Културни центар“ Градишка. Извршена је санација постојеће старе зграде општине, коју је саградила Аустроугарска 1903. године. Надзор над обновом овог објекта, који је од културно историјског значаја, врше стручњаци Завода за заштиту културно — историјског и природног насљеђа Републике Српске. На руралном подручју постоји већи број домова културе којима газдују мјесне заједнице. У ствари, ријеч је о вишенамјенским објектима културе. Њихов распоред је у основи такав да покривају готово све дијелове општине. Општина Градишка издваја значајна средства за учешће у финансирању бројних културних пројеката и програма као што су: Програм у оквиру обиљежавања Дана општине, затим Програм "Градишке јесени", "Дани светосавља", "Рогољска жетва", Традиционалне међународне и локалне смотре и фестивали као и други културни програми. У Градишци се већ тринаест година издаје "Градишки зборник" као часопис за друштвена питања. Културно богатство Општине Градишка чини и капитална књига „Историја Босанске Градишке и њене околине“. '''Установе културе''' на подручју општине Градишка су: "Културни центар", [[Народна библиотека Градишка|Народна библиотека]], [[Завичајни музеј у Градишци|Завичајни музеј]], Основна музичка школа "Бранко Смиљанић", Ликовна галерија. Значајан дио културног живота Градишке чине [[Kulturno-umjetnička društva Gradiške|културно-умјетничка друштва]], а у 2013. години их има тринаест. {| class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;" |- | '''КУД''' | '''МЗ''' |- | [[ЦКУД Лепа Радић Градишка|Централно културно-умјетничко друштво "Лепа Радић"]] | Градишка |- | Омладинско културно-умјетничко друштво "Петар Кочић" | Нова Топола |- | Културно-умјетничко друштво "Коловит" | Градишка |- | Културно-умјетничко друштво "Мирково коло" | Врбашка |- | Културно-умјетничко друштво "Дукати" | Брезик Ламинци |- | Културно-умјетничко друштво "Бехар" | Дубраве |- | Културно-умјетничко друштво "Петар Кочић" | Нова Топола |- | Културно-умјетничко друштво "Рогољи" | Рогољи |- | Културно-умјетничко друштво "Але Обић" | Липовача |- | Културно-умјетничко друштво "Козара" | Горњи Подградци |- | Културно-умјетничко друштво "Тринаест скојевки" | Грбавци |- | Културно-умјетничко друштво "Поткозарје" | Машићи |- | Културно-умјетничко друштво "Авд Ћук" | Орахова |} Остала културна удружења: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Позориште младих "Анастасја", Позоришна дружина „Expressio“, Дјевојачки градски хор "Лира", Удружење књижевника, Удружење ликовних умјетника, Друштво књижевника, Огранак Вукове задужбине у Градишци. Овде се налази [[Градско позориште Градишка]]. У Градишци се налази споменик Србима страдалим у [[Операција Бљесак|Операцији Бљесак]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4347252/gradiska-spomenik-stradalima-u-akciji-bljesak.html|title=Градишка, oткривен споменик страдалима у акцији "Бљесак"|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-04-24}}</ref> == Спорт == [[Датотека:Стадион Козара Градишка.jpeg|мини|десно|Стадион Козара]] [[Датотека:Dvoranaservitium.jpg|мини|Спортска дворана Сервицијум]] На територији општине Градишка активно дјелују 74 спортске организације и то: 27 фудбалских клубова, 41 клуб дворанских и других спортова и шест спортских асоцијација. Евидентан је и стални пораст броја грађана који се баве такмичарским спортом, односно спортском рекреацијом. '''ФУДБАЛ'''- Фудбалски клубови са подручја наше општине су учлањени у Општински фудбалски савез Градишка који окупља 27 клубова са 1.400 регистрованих играча. Најстарији фудбалски клуб на подручју бившег Градишког среза била је „Слога“ из Горњих Подградаца која је основана давне 1926. године, док је најуспјешнији фудбалски клуб ФК „Козара“ основан 1945. године. ФК „Козара“ је најорганизованији клуб у Градишци и као такав је наступао у лигама Републике Српске и Босне и Херцеговине. Добрим резултатима могу се похвалити и играчи млађих селекција који су наступали у разним репрезентативним селекцијама РС и БиХ. Фудбалски клубови на подручју града: * ФК “КОЗАРА” Градишка * ФК “ОБРАДОВАЦ” Градишка * ФК “ЈЕДИНСТВО” Жеравица * ФК “БРАТСТВО” Козинци * ОФК “ОМЛАДИНАЦ” Брестовчина '''ДВОРАНСКИ И ДРУГИ СПОРТОВИ'''- На подручју општине Градишка регистрован је 41 клуб дворанских и других спортова (пет кошаркашких, четири одбојкашка, четири шаховска, четири куглашка, два тениска, три карате клуба, два ронилачка, два аутомобилистичка, два фитнес и два рукометна, кајакашки, спортско-риболовни, спортско-плесни, коњички, мотоциклистички, џију-џицу, кик-бокс, клуб реалног аикида, планинарски и кошаркашки клуб инвалида и клуб „Слободне правде“) те шест спортских асоцијација (Општински и Подручни фудбалски савез Градишка, Спортски клуб „Олимпик”, Асоцијација спортских менаџера РС, Друштво педагога физичке културе и Асоцијација „Спорт за све”). Други спортови: * Кошаркашки клуб “ SERVITIUM” Градишка * Женски кошаркашки клуб “КОЗАРА” Градишка * Кошаркашки клуб инвалида “КОЗАРА” Градишка * Одбојкашки клуб “ГРАДИШКА” Градишка * Одбојкашки клуб “SERVITIUM” Градишка * Одбојкашки клуб „ОЛИМПИК“ Градишка * Женски одбојкашки клуб “КОЗАРА” Градишка * Рукометни клуб “ГРАДИШКА” Градишка * Шаховски клуб “КОЗАРА” Градишка * Центар за подводне активности “СВЕТИ НИКОЛА” Градишка * Карате клуб “СОКО” Градишка * Планинарско спортско друштво "Патрија" и многи други == Становништво == [[Датотека:Gradiska hram.jpg|алт=Православни храм у Градишци|мини|Православни храм у Градишци]] У општини Градишка је 2013. године према [[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|коначним подацима за Републику Српску]] које је издао [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Републички завод за статистику]], живјело 49.196<ref name="а">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa/Rezultati_Popisa_2013_WEB.pdf Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА]</ref> лица, а у самом насељу Градишка 13.691 лице.<ref name="б" /> Највећа насеља послије Градишке су Нова Топола, Горњи Подградци, Орахова, Дубраве, Турјак, Ламинци и Ровине (Сва наведена насеља имају преко 1500 становника). У Градишку се током Одбрамбено-отаџбинског рата доселио велики број српских избјеглица протјераних из западне Славоније (Република Хрватска), средње Босне, посебно из Доњег Вакуфа (Федерација БиХ). {| class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;" |- style="background:#dfd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> | style="text-align:center;" | [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013]]. | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991]]. | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. | style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971]]. |- | style="background:#f3fff3;" | [[Срби]] | style="text-align:right;"| 11.122 (77,41%) | style="text-align:right;"| 6.502 (38,60%) | style="text-align:right;"| 4.251 (31,54%) | style="text-align:right;"| 2.911 (30,37%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|Муслимани су се на попису 2013. изјашњавали као Бошњаци.}} | style="text-align:right;"| 2.408 (16,76%) | style="text-align:right;"| 7.188 (42,68%) | style="text-align:right;"| 5.033 (37,35%) | style="text-align:right;"| 5.377 (56,09%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]] | style="text-align:right;"| 294 (2,04%) | style="text-align:right;"| 781 (4,63%) | style="text-align:right;"| 730 (5,41%) | style="text-align:right;"| 808 (8,42%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]] | style="text-align:right;"| 38 (0,2%) | style="text-align:right;"| 1.788 (10,61%) | style="text-align:right;"| 3.218 (23,88%) | style="text-align:right;"| 306 (3,19%) |- | style="background:#f3fff3;" | остали и непознато | style="text-align:right;"| 506 (3,52%) | style="text-align:right;"| 582 (3,45%) | style="text-align:right;"| 243 (1,80%) | style="text-align:right;"| 183 (1,90%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | style="text-align:right;"| 14.368 | style="text-align:right;"| 16.841 | style="text-align:right;"| 13.475 | style="text-align:right;"| 9.585 |} {| style="width:40%; background:none;" |- | style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"| {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 350 | висина = 300 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 5 | ознака_x1 = 1961 | ознака_x2 = 1971 | ознака_x3 = 1981 | ознака_x4 = 1991 | ознака_x5 = 2013 | y_макс = 20000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 6363 | S02V02 = 9585 | S02V03 = 13475 | S02V04 = 16989 | S02V05 = 14368 | назнаке = да }} | style="width:50%;"| {{Попис становништва Југославије | извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" /> | п1828= | п1857= | п1869= | п1879= | п1880= | п1885=29.962 (котар) | п1890= | п1895=37.797 (котар) | п1910=41.868 (котар) | п1921=45.190 (котар) | п1931=57.235 (срез) | п1948=5.590 | п1953=9.932 (општина) | п1961=6.363 | п1971=9.585 | п1981=13.475 | п1991=16.989 | п2013=14.368 }} |} == Побратимљени градови и међународна сарадња == === Пoбрaтимски грaдoви === {| |- valign =top | * {{зас|Грчка}} [[Кавала]] ([[Грчка]]) — [[1994]]. * {{зас|Србија}} [[Ћуприја (град)|Ћуприја]] ([[Србија]]) — [[1994]]. * {{зас|Македонија}} [[Неготино]] ([[Северна Македонија]]) — [[2006]]. | * {{зас|Италија}} [[Монтесилвано]] ([[Италија]]) — [[2018]]. * {{зас|Србија}} [[Палилула (Београд)|Палилула]] ([[Србија]]) — [[2019]]. * {{зас|Србија}} [[Зубин Поток]] ([[Србија]]) — [[2021]]. |} === Пaртнeрски грaдoви / oпштинe === {| |- valign =top | * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Бања Лука]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Бихаћ]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Бијељина]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Босанска Крупа]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Цазин]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Челинац]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Добој]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Козарска Дубица]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Фоча]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Горажде]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Грачаница]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Градачац]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Калесија]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Коњиц]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Маглај]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Модрича]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. | * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Мостар]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Нови Град]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Оџак]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Орашје]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Приједор]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Прњавор]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Сански Мост]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Сребреник]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Шамац]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Теслић]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Тешањ]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Тузла]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Вареш]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Велика Кладуша]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Жепче]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Живинице]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2016]]. | * {{зас|Босна и Херцеговина}} [[Лакташи]] ([[Босна и Херцеговина|БиХ]]) — [[2018]]. * {{зас|Србија}} [[Чачак]] ([[Србија]]) — [[2018]]. * {{зас|Црна Гора}} [[Херцег Нови]] ([[Црна Гора]]) — [[2018]]. * {{зас|Грчка}} [[Херсонисос]] ([[Грчка]]) — [[2018]]. * {{зас|Хрватска}} [[Лабин]] ([[Хрватска]]) — [[2018]]. * {{зас|Словенија}} [[Нова Горица]] ([[Словенија]]) — [[2018]]. * {{зас|Италија}} [[Рагуза (Италија)|Рагуза]] ([[Италија]]) — [[2018]]. * {{зас|Албанија}} [[Скадар]] ([[Албанија]]) — [[2018]]. * {{зас|Албанија}} [[Тирана]] ([[Албанија]]) — [[2018]]. * {{зас|Хрватска}} [[Дарувар]] ([[Хрватска]]) — [[2020]]. * {{зас|Хрватска}} [[Липик]] ([[Хрватска]]) — [[2020]]. * {{зас|Италија}} [[Јези]] ([[Италија]]) — [[2020]]. * {{зас|Италија}} [[Марке]] ([[Италија]]) — [[2020]]. * {{зас|Хрватска}} [[Мошћеничка Драга]] ([[Хрватска]]) — [[2020]]. * {{зас|Црна Гора}} [[Котор]] ([[Црна Гора]]) — [[2020]]. * {{зас|Албанија}} [[Тепелена]] ([[Албанија]]) — [[2020]]. |} == Знамените личности == * [[Љубо Бабић (политичар)|Љубо Бабић]], учесник НОБ-а и југословенски политичар * [[Ратко Варда]], српски кошаркаш * [[Стеван Дукић]], учесник НОБ-а и народни херој Југославије * [[Славко Лисица]], бивши генерал Војске Републике Српске * [[Бранко Чубриловић]], министар пољопривреде у влади Краљевине Југославије * [[Васо Чубриловић]], српски историчар и револуционар Младе Босне * [[Вељко Чубриловић]], српски учитељ и револуционар Младе Босне * [[Звјездан Мисимовић]], босанскохерцеговачки фудбалер * [[Огњен Ожеговић]], српски фудбалер * [[Гојко Суботић]], српски историчар уметности и члан САНУ * [[Душан Суботић]], свештеник и народни посланик у Скупштини Краљевине СХС, убијен од стране усташа 1941. године. * [[Милан Шипка]] , српски лингвиста * [[Горан Закарић]], босанскохерцеговачки фудбалер * [[Марко Марин]], њемачки фудбалер == Галерија == <gallery widths="220"> Датотека:Spomenik Gradiška.jpg|Споменик погинулим борцима [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] Датотека:Dijana Budisavljević memorial fountain.jpg|Спомен чесма [[Диана Будисављевић|Диани Будисављевић]] у централном градском парку Датотека:Gradiska most.jpg|Мост на ријеци Сави Датотека:Zdravofest Gradiška.jpg|Манифестација Здравофест </gallery><br /> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{Commonscat|Gradiška}} * [http://www.opstina-gradiska.com/ Званичан сајт општине Градишка] {{ср}} * [http://www.gradiska.com/ www.gradiska.com] {{ср}} {{Општина Градишка}} [[Категорија:Град Градишка]] [[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Насеља са већинским муслиманским становништвом 1991. у данашњој Републици Српској]] 4c1w9yjbtgojz7c9yn46ys3idzvvfvy 0 306970 25139246 25112716 2022-08-05T09:33:19Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Војни авион | име = Рафал | слика = Rafale - RIAT 2009 (3751416421).jpg|250п | опис_слике = Авион Рафал | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменска | посада = један члан | први_лет = [[4. јул]]а [[1986]]. | почетак_производње = [[2. мај]] [[2001]]. | произвођач = [[Марсел Дасо]] | дужина = 15,30 | размах_крила = 10,90 | висина = 5,34 | површина_крила = 46 | празан = 9.060 | полетна = 23.700 | максимална_тежина = 24.500 | тежина_наоружања = 9.500 | ТММ = 2 × М88-2 Снекма | ТММпот = 2 × 75,6 / 2 × 50 | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = | КЕМснага = | брзина = 2.390 | брзина0 = 1.290 | радијус_кретања = 1.850 | долет = | плафон_лета = 16.800 | брзина_пењања = 18.600 }} [[Датотека:Rafale Logo.jpg|мини|десно|300п|Лого програма ''Рафал'']] [[Датотека:Rafale A.JPG|''Рафал А''|десно|мини|300п]] [[Датотека:Dassault Rafale version.svg|''Три пројекције Рафала''.|десно|мини|300п]] [[Датотека:Dassault Rafale at Paris Air Show 2017 (10).jpg|''Рафал на Париском салону авиона 2017.''|десно|мини|300п]] '''Рафал''' ({{јез-фр|Rafale}}) је [[Француска|француски]] вишенаменски двомоторни [[млазни ловац четврте генерације]]. Развио га је и производи [[Марсел Дасо авиони|Марсел Дасо]], заједно са својим традиционалним кооперантима. Концепцијски, овај авион се заснива на [[Аеродинамика|аеродинамичкој]] шеми [[делта крило|делта крила]], блиско спрегнутог са ''канаром'' ({{јез-фр|canard}}). ''Рафал'' треба да буде ослонац [[Француско ратно ваздухопловства|Француског ратног ваздухопловства]] и [[Француска ратна морнарица|Француске ратне морнарице]], као и иностраних традиционалних корисника борбених авиона Марсел Дасо, за дејства са копна и мора, у периоду до 2040. године. Намењен је да равноправно извршава задатке противваздухопловне одбране, премоћи у ваздушном простору и дејства ваздух-тло.<ref name="Omnirole dès l'origine">{{cite web| url =http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/omnirole-by-design.html?| archiveurl =https://web.archive.org/web/20130304002703/http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/omnirole-by-design.html| archivedate =04. 03. 2013| title =Omnirole dès l'origine| quote =Omnirole dès l'origine| author =| date =| format =| publisher =wayback.archive.| location =| language ={{fr}}| accessdate =26. 9. 2014.|url-status=dead| df =}}</ref> У периоду највеће интеграције свих [[Европа|европских]] ресурса, па и ваздухопловних [[технологија]], [[француска]] [[ваздухопловна индустрија]] је у духу своје традиције, сачувала аутономију над развојем и производњом авиона ''Рафал'' и поред највећег [[сарадња|кооперацијског]] програма свих времена [[Јурофајтер тајфун]]а. За разлику од Швеђана са ''Грипеном'', ''Рафал'' је потпуно национални програм. Француска одлука о програму ''Рафал'' је била заснована на интересу да самостално интегришу своје нове технологије у напредни авион, који ће им у наредном периоду заменити постојеће [[Мираж F-1|Мираж -{F-1}-]], [[Супер етандар]], [[Мираж 2000]], [[F-8 крусејдер|-{F-8}- крусејдер]] и [[Јагуар (авион)|Јагуар]]. Програм је почео са интеграцијом нових технологија у експериментални авион, тзв. ''демонстратор нових технологија'' ('''-{ACX}-'''). Из њега је произашао [[прототип]]ски развој и серијска производња авиона ''Рафала'', у више варијанти. ''Рафал'' је способан да достигне максималну брзину адекватну [[Махов број|Маховом броју]] од 1,8, а са 6 пројектила ''MICA'' постиже надзвучну брзину адекватну Маховом броју од 1,4. Његова максимална носивост је 9.500 kg, што га чини јединим ловцем на свету, који је у стању да обавља мисију при ношењу 1,5 пута већег терета од своје сопствене тежине. Може обављати више задатака са веома различитим профилима лета истовремено, што му даје високе вишенаменске карактеристике.<ref name="Essais réussis pour un Rafale « très lourdement armé »">{{cite web|url=http://www.opex360.com/2014/01/23/essais-reussis-pour-une-rafale-tres-lourdement-arme/|title= Essais réussis pour un Rafale « très lourdement armé »| quote =Essais réussis pour un Rafale « très lourdement armé »|author= |date=23. 1. 2014.| format = |publisher= opex360.| location = | language = {{en}} |accessdate=8. 10. 2014.}}</ref> Многа ваздухопловна опрема и функције, као што су директно управљање гласом, радар RBE2 AA са активним електронским скенирањем и предњи оптоелектронски инфрацрвени сензор за претраживање и праћење циљева су домаћи развој и производ, намењени за ''Рафалов'' програм. Уведен је у оперативну употребу у Француској, а уговорена је испорука [[Индија|Индији]], [[Египат|Египту]] и [[Катар]]у. ''Рафал'' је [[28. март]]а и [[1. април]]а [[2007]]. године, имао ватрено крштење у [[Борба (војска)|борбеној]] примени, у оквиру [[НАТО]] операција у [[Авганистан]]у, затим је учествовао у Војној интервенцији у Либији и сада у Исламској држави.<ref name="RAFALE ORIGINS">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avrafa.html#m1|title= RAFALE ORIGINS| quote =RAFALE ORIGINS|author= |date=| format = |publisher= airvectors.| location = | language = {{en}} |accessdate=26. 9. 2014.}}</ref><ref name="Rafale Multirole Combat Fighter, France">{{cite web|url=http://www.airforce-technology.com/projects/rafale/|title= Rafale Multirole Combat Fighter, France| quote =Rafale Multirole Combat Fighter, France|author= |date=| format = |publisher=airforce-technology. | location = | language = {{en}} |accessdate=26. 9. 2014.}}</ref><ref name="Rafale">{{cite web|url=http://www.airwar.ru/enc/fighter/rafal.html|title= Rafale| quote =Rafale|author= |date=| format = |publisher= airwar.| location = | language = {{ru}} |accessdate=26. 9. 2014.}}</ref><ref name="France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/frances-rafale-fighter-proves-its-omnirole-skills-357687/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110930011123/http://www.flightglobal.com/news/articles/frances-rafale-fighter-proves-its-omnirole-skills-357687/|archivedate=30. 9. 2011|title=France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills|quote=France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills|last=Hoyle|first=Craig|date=14. 6. 2011.|format=|publisher=wayback.archive.|location=|language={{en}}|accessdate=26. 9. 2014.|url-status=live}}</ref> == Захтеви и развој == '''Рафал''' је настао из потребе француске војске да у одређеном временском периоду замени постојеће копнене и морнаричке јуришне и [[ловачки авион|ловачке авионе]] са савременијим решењима. Планирано је да вишенаменски Рафал, у будућности, сам преузме већину задатака из намене постојећих авиона [[SEPECAT јагуар]], [[F-8 крусејдер]] и [[Мираж 2000]]. Такву концепцију су Французи поставили, као задатак, пред своје истраживачко–развојне и производне институције.<ref name="Omnirole dès l'origine"/> Француски ослонац на властите снаге, науку, ваздухопловну индустрију и [[технологија|технологију]] је традиционално и стратегијско опредељење, које је устројено још од времена председника [[Шарл де Гол|Шарла де Гола]]. То није могла пореметити ни велика приврженост европским интеграцијама. Французи су се одупрли искушењу и остали изван кооперацијског програма [[Јурофајтер тајфун]]а, иако је он био показни модел сарадње и интеграције европских држава. Французи су желели да авион Рафал буде престижан и потпуно национални програм, с максималном применом властите технологије и производа. То је био велики изазов и признање њиховој целокупној ваздухопловној индустрији, а посебно [[Марсел Дасо]]у, [[Снекма|Снекми]], [[Томсон-ЦСФ|Томсону]], [[Матра|Матри]], [[Серж Дасо|Сержу Дасоу]] и другима. При програмирању се рачунало на традиционални извоз и повратак финансијских средстава уложених у развој нових технологија, интегрисаних у Рафала. Према своме искуству, Французи су тежили да покрију потребе светског тржишта са двомоторном и јефтинијом једномоторном верзијом истог типа авиона (Миражи 2000 и 4000), али до сада то није реализовано.{{Напомена|Принцип везивања развоја авиона са два и с једним мотором је био планиран и у програму Рафал. Развој [[Југославија|Југословенског]] једномоторног [[Нови авион|Новог авиона]] се временски одвијао иза ''Рафала'', на бази преноса француске технологије. Технолошка подршка, на бази ''Рафала'', је била условљена са ангажовањем француске ваздухопловне индустрије на његовој производњи и извозу. На тај начин је био планиран извоз технологије Рафала и кроз реализацију извоза једномоторног [[Нови авион|Новог авиона]]. Програм [[Нови авион|Новог авиона]] ће касније, због [[распад СФРЈ|распада Југославије]], бити прекинут. На тај начин је простор на тржишту и потребу са једномоторним авионом те категорије, потпуно самостално заузео шведски [[JAS 39 Грипен]].<ref name="Krila Armije 1989">Krila Armije, 27 decembar 1989.g., "nas intervju". стр. 7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic</ref><ref name="ReferenceA">INTERAVIA 1/1988.g. intervju Predsednika (vlasnika) firme, Serge Dassault</ref>}} Марсел Дасо је добио, од своје владе, писмо о намерама [[30. октобар|30. октобра]] [[1978]]. године, за проучавање будућег авиона за противваздухопловну одбрану од потенцијалног напада из ваздуха. Томе захтеву су касније прикључене потребе и захтеви морнарице. Институт [[ОНЕРА]] је, на основу тих захтева, отпочео детаљна истраживања и испитивања у [[аеротунели]]ма. Пажљиво су изучена решења у тадашњим, напредним програмима у свету. Са посебном пажњом је изучавана [[аеродинамика]] авиона [[F-22 раптор]]. Дефинисан је задатак, за развој сопственог вишенаменског авиона велике агилности, коју омогућава делта [[крило]], блиско спрегнуто с ''канаром'' и са полубочним [[Уводник ваздуха|уводницима ваздуха]] са фиксном геометријом. Захтевано је обезбеђење смањене [[Радарско откривање|електро–магнетне]] и [[Топлотно зрачење|инфрацрвене уочљивости]], повећања заштите од [[нуклеарно зрачење|нуклеарног зрачења]] и електролучног и магнетног пражњења. Такви захтеви се значајно разликују у односу на захтеве претходне генерације француских борбених авиона. Одлучено је да се све припремљене нове технологије за авион Рафал провере кроз интеграцију на експерименталном авиону, а истовремено, да он буде и основа за прототипски развој варијанти авиона у [[серијска производња|серијској производњи]]. Тај експериментални авион се описно називао ''демонстратор нових технологија''. Због чињенице да је [[мотор]] ''-{M88-2}- снекма'' још увек био у развоју, Марсел Дасо је био приморан да дефинише ''демонстратор нових технологија'' употребом америчких мотора [[Џенерал електрик]] ''-{F-404}-''. У почетку су била уграђена оба мотора ''-{F404}-''. Касније је један од њих замењен новим мотором ''-{M88-2}- снекма'', с циљем да се исти испита и верификује у лету. На томе авиону су први пут заједно и у функционалној целини, интегрисане и потврђене многе нове [[технологија|технологије]]. ''Демонстратор нових технологија'' је добио назив '''-{ACX}-''', а полетео је [[4. јул]]а [[1986]]. године. Био је то 92. експериментални авион фирме Дасо, за 40 година њеног постојања. -{ACX}- је имао 460 летова у функцији испитивања и мерења, у временском периоду од јула 1986. до јула [[1989]]. године. Касније је преименован у ''Рафал -{A}-'', а кроз његова испитивања у лету је потпуно потврђена примењивост планираних нових технологија и изводљивост концепције вишенаменског авиона. Потврђена је рационална концепција двомоторног авиона четврте генерације, великих могућности, за свега 1.360 -{kg}- веће [[маса|масе]] од једномоторног [[f-16 Фајтинг фалкон|-{F-16}- фалкон]] (празни опремљени), а чак 4.535 -{kg}- више при полетању, с максималним теретом.<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale"/><ref name="France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills"/><ref name="Rafale M">{{cite web|url=http://www.deagel.com/Strike-and-Fighter-Aircraft/Rafale-M_a000479001.aspx|title= Rafale M| quote =Rafale M|author= |date=| format = |publisher= deagel.| location = | language = {{en}} |accessdate=26. 9. 2014.}}</ref> === Прототипски развој варијанти ''Рафала'' === На основу резултата испитивања и искуства стеченог на ''демонстратору нових технологија'' (''-{ACX}-''), развијена су четири [[прототип]]а, у функцији дефинисања стандарда варијанти серијског Рафала. Одлука о развоју прототипова је донета [[26. јануар]]а [[1988]]. године. Стандард сваке варијанте Рафала, имао је свој прототипски развој: * Прототип за ваздухопловство, ''Рафал -{C}- 01'' је уговорен [[21. април]]а 1988, а полетео је [[19. мај]]а [[1991]]. године. * Прототипови за морнарицу, ''Рафал -{M}- 01'' и ''-{M}- 02'' су подешени да користе палубу брода, носача авиона, за полетно–слетну стазу. Ови прототипови су уговорени [[6. децембар|6. децембра]] 1988, а полетели су [[12. децембар|12. децембра]] 1991. и [[8. новембар|8. новембра]] [[1993]]. године.{{напомена|Рафал -{M}- 01 је транспортован у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], у [[Њу Џерзи]], у морнарички полигон за испитивање палубних авиона. Такав упоредив објекат не постоји у Европи, за испитивање полетања морнаричких авиона с катапултом. Тада је Рафал -{M}- 01 испитан на катапулту за иницијално убрзање у полетању, а уједно је тада и први пут слетео на носач авиона Фош ({{јез-фра|FOCH}}), у априлу 1993.}} * Прототип двоседа намењен за ваздухопловство, ''Рафал -{B}- 01'', полетео је [[30. април]]а 1993. године. Прототип, ''-{B}- 02'', је отказан у јесен 1991. године, а прототип -{MB}- за ратну морнарицу је отказан [[22. септембар|22. септембра]] [[2004]]. године, због рационализације расположивог буџета. Касније је усвојен серијски стандард за морнарички двосед под ознаком ''-{N}-'', на основу прототипова ''-{M}- 01'' и ''-{B}- 01''. Интеграција опреме и наоружања на серијским авионима Рафал се одвијала сукцесивно, по фазама под ознаком -{F}- и бројем у индексу. Тако, да се ознаке односе на ниво развоја уграђене опреме и наоружања: * -{F<sub>1</sub>}- је стандард, опремљен оружјем само за дејство [[ракета ваздух–ваздух|ваздух-ваздух]] и са основним пакетом за [[електронска бомба|електронску борбу]]. * -{F<sub>2</sub>}- је стандард, опремљен оружјем за дејство ваздух–земља, укључујући и ''Апач'', са сензорима за детекцију радарских и топлотних зрачења, интегрисан је нападно–навигацијски систем са ''Линком 16'' и повећан му је избор [[спољни резервоар горива|спољних резервоара горива]], за подвешавање. * -{F<sub>3</sub>}- је стандард, са имплементацијом свих предвиђених режима рада ''-{РБЕ2}-'' [[радар]]а, интеграцијом [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]] и против–бродске ракете ''Ексоцет''. Интегрисана је кацига са приказивачем у визиру, као и резервоари горива, аеродинамички профилисани и прилепљени на горње бокове трупа. * -{F<sub>4</sub>}- је још увек у процесу разматрања и дефинисања. Сви авиони се ретроактивно ажурирају на последње постигнуто стање интеграције опреме и наоружања.<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale"/><ref name="HISTORIQUE">{{cite web|url=http://archive.wikiwix.com/cache/?url=http://frenchnavy.free.fr/aircraft/rafale/rafale_fr.htm|title= HISTORIQUE| quote =HISTORIQUE|author= |date=| format = |publisher= archive.wikiwix.| location = | language = {{en}} |accessdate=26. 9. 2014.}}</ref> == Трошкови и буџет == Прорачун трошкова програма ''Рафал'' у [[2005]]. години, за укупан развој и производњу 294 авиона, износио је 33,3 милијарде евра. Овај износ је ревидиран [[2008]]. године на 39,6 милијарди евра. Просечна цена авиона (рачунајући све верзије) је процењена на по 138,5 милиона евра, без трошкова оперативне употребе авиона. Пошто је број наручених авиона смањен на 286 примерака, цена по примерку је порасла на 140 милиона евра. Јединична цена, наведена у [[#Карактеристике|доњој збирној табели]], је дефинисана за далеко већи број примерака авиона у серијској производњи у односу на само француску поруџбину, те је вероватно и из тих разлога и нижа.{{напомена|Подаци о трошковима и ценама, у појединим изворима се међусобно доста разликују. Негде је цена постављена само за авион, а на другим местима са борбеним комплетом оружја. У трошковима развоја није јасно одвојено на шта се односи, да ли је на пример у питању и развој намењеног наоружања? Према томе, податке о трошковима треба прихватати условно и само као оријентацију.}} [[Министарство одбране Француске|Француско министарство одбране]] је у функцији расподеле буџета и усклађења броја наручених авиона, умањило планирани укупни налет авиона ''Рафал'' са 35.000 на 10.000 сати, а за морнаричку варијанту на 7.000 сати лета до краја [[2012]]. године.<ref name="Projet de loi de finances pour 2009 : Défense - Equipement des forces">{{cite web|url=http://www.senat.fr/rap/a08-102-5/a08-102-516.html#toc236|title=Projet de loi de finances pour 2009 : Défense - Equipement des forces | quote =Projet de loi de finances pour 2009 : Défense - Equipement des forces|author= |date=| format = |publisher= senat.| location = | language = {{fr}} |accessdate=28. 9. 2014.}}</ref><ref name="DÉFENSE ÉQUIPEMENT DES FORCES">{{cite web|url=http://www.assemblee-nationale.fr/12/budget/plf2006/a2572-08.asp#P409_12225|title=DÉFENSE ÉQUIPEMENT DES FORCES | quote =DÉFENSE ÉQUIPEMENT DES FORCES|last=Jérôme|first=PAR M. RIVIÈRE|year=2006| format = |publisher= assemblee-nationale.| location = | language = {{fr}} |accessdate=28. 9. 2014.}}</ref><ref name="Le maintien en condition opérationnelle des matériels des armées">{{cite web|url=http://archive.wikiwix.com/cache/?url=http://www.ccomptes.fr/CC/documents/RPT/McoRapport.pdf|title=Le maintien en condition opérationnelle des matériels des armées| quote =Le maintien en condition opérationnelle des matériels des armées|author= |date=| format = pdf|publisher=archive.wikiwix.| location = | language = {{fr}} |accessdate=28. 9. 2014.}}</ref> == Серијски стандард == Серијски стандард ''Рафала'' се мало разликује у односу на -{''ACX''}- (''Рафал A''-). Задржано је делта [[крило]], један [[вертикални реп]], целообртни ''канари'' на предњем делу трупа и специфично утапање полубочних усисника у контуру трупа. Серијски стандард је нешто мањих и компактнијих димензија. Облик му је дотеран у функцији интеграције [[мотор]]а М-88-2 уместо -{F}--404. Умањена му је уочљивост са већом применом материјала који упијају радарске зраке и са редукцијом зрачења сопствених сензора. Површина канара је повећана, а његов корени део је интегрисан са конзолним вратилом, које излази из структуре трупа авиона. Корени део крила је издужен унапред, дуж спољашњег зида уводника ваздуха, у облику и са доприносом ''стрејка''. Задржана је кабина капљастог облика, с тим што јој је унутрашњост дорађена. Седиште пилота је нагнуто уназад, под углом од 29 степени, што је смањење у односу на вредност од 32 степена на ''Рафалу A''. Ово је последица оптимизације положаја главе пилота за услове слетања. Илустрација разлике између силуете ''Рафала A'' и серијског авиона ''Рафала C'' је дата на доњој слици. {| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;" |- |[[Датотека:Упоређење.jpg|700п]] |- |Илустрација разлике општег изгледа ''Демонстратора нових технологија'' и серијског ''Рафала''. |} Притисак у хидрауличким система је повећан са 280 на 350 бара, са чиме су повећане могуће максималне силе хидропокретача командних површина. Серијски ''Рафал'' је оспособљен за пријем горива у току лета. При слетању, после спуштања носне ноге на земљу, ''канари'' се користе као аеродинамичке кочнице. ''Рафал A'' је имао аеродинамичке кочнице уграђене на леђима, задњег дела трупа.<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale"/><ref name="HISTORIQUE"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia.">{{cite web|url=http://indiandefence.com/threads/rafales-mini-encyclopedia.15925/|title=Rafale's mini encyclopedia.|quote=Rafale's mini encyclopedia.|author=|date=6. 3. 2012.|format=|publisher=indiandefence.|location=|language={{en}}|accessdate=3. 10. 2014.|archive-date=05. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141005002023/http://indiandefence.com/threads/rafales-mini-encyclopedia.15925/|url-status=dead}}</ref> === Аеродинамика === [[Датотека:Rafale B at Paris Air Show 2007.jpg|Илустрација интегрисаних полубочних уводника ваздуха на ''Рафалу''.(Видео:[https://www.youtube.com/watch?v=Yh9daBvh5vg Рафал у лету])|десно|мини|260п]] [[Аеродинамика]] делта [[крило|крила]] је карактеристична по малом таласном отпору и ниској вредности максималног [[коефицијент узгона|коефицијента узгона]] (<math>C_{z_{max}}</math>). Те карактеристике одређују боље перформансе авиона на крозвучним и надзвучним брзинама лета и високе вредности минималних брзина, што значи лошије карактеристике у полетању и слетању. У циљу смањења брзине полетања и слетања ''Рафала'', са делта крилом, извршена је блиска интеграција ''канард–крило''. Остварена спрега делта крила са [[канард]]ом ствара затворен (каналисан) слој струјања ваздуха, сличног ефекта као кроз процеп закрилца. То аеродинамичко решење обезбеђује стабилност узгона у целој [[Анвелопа лета|анвелопи лета]], са значајним повећањем критичног нападног угла па и максималне вредности узгона, што значи осетно смањење минималне брзине и добар маневар у распону од + 9g и – 3g. У изузетним случајевима се може остварити вертикално убрзање, чак и до + 11g. Остварено аеродинамичко решење обезбеђује мале брзине [[Полетање|полетања]] и [[Слетање|слетања]] и [[стационарни хоризонтални заокрет]] малог полупречника. Интеграција полубочних уводника ваздуха, са улазним делом испод ''канара'', даје допунски аеродинамички допринос у побољшању опструјавања канара и кореног дела крила. Настрешница [[уводник ваздуха|уводника]] је утопљена у прелаз [[труп (авион)|трупа]] и у корени део крила авиона, што је повећало ефекат угла стреле нападне ивице (на томе делу), а то се манифестује у ефекат ''стрејка'' и ''трисоничног'' крила. У раној фази развоја се разматрала концепција ''трисоничног'' крила са ломљеном стрелом нападне ивице, као код [[Јурофајтер тајфун|Тајфуна]]. Од тога се одустало с постизањем жељеног ефекта са блиско спрегнутим канаром и утопљеним уводницима ваздуха, пошто ломљење стреле нападне ивице крила значи и повећање [[маса|масе]] структуре. Код ''Рафала'' су успешно уравнотежене перформансе лета на малим и великим, брзинама. Нису пеналисане његове перформансе у условима борбе ваздух–ваздух, због испуњења захтева за полетање и слетање са смањеном брзином, условљеном и са бродском палубом. На режимима великих коефицијената [[узгон]]а се обара нападна и излазна ивица, дуж целог размаха крила ''Рафала''. То су дводелна обарајућа преткрилца и дводелни ''елевони''. Реализована је заједничка функција закрилаца и крилаца за оба сегмента излазне ивице, у функцију ''елевона''. То значи, да се оба сегмента излазне ивице крила могу отклањати надоле и нагоре диференцијално, то јест у функцији повећавања укупног коефицијента узгона и прављења његове разлике на левом и десном полукрилу, то јест стварање момента ротације авиона око уздужне осе. Такво решење је традиција за борбене авионе Марсел Дасоа. Марсел Дасо је на ''Рафалу'' оптимално применио своје вишедеценијско искуство с делта крилима, канарима уместо [[Хоризонтални реп|хоризонталног репа]] и у интеграцији закрилаца и крилаца у елевоне. Код Рафала је превазиђена последица класичне примене делта крила на пораст минималне брзине, док то није случај код његових ранијих авиона [[Мираж III]] и [[Мираж 2000]]. Полубочни уводници [[ваздух]]а су добар компромис, у међусобном измирењу предности и мана подтрупног и бочних. Ово усвојено решење на Рафалу, обезбеђује подједнако добро напајање мотора с ваздухом у свим положајима авиона, у току његовог маневрисања. Пошто су полубочни уводници ваздуха спуштени према доњем делу трупа, постигнуто је да носни део трупа скреће струјање ваздуха у канале према [[мотор]]има и при великим [[нападни угао|нападним угловима]] лета авиона. Са тим положајем уводника је спуштена доња линија централног дела трупа, па су и главне ноге стајних органа краће, што значи и да им је и мања [[маса]], а и простор за подвешавање наоружања под труп није угрожен с путањом увлачења дугачких ногу. Уводници ваздуха су једноставне конструкције, фиксне геометрије, што [[авион]]у не деградира борбене перформансе. За скраћење стазе протрчавања, после слетања, користи се кочећи [[падобран]], који је уграђен у контејнер у кореном делу вертикалног репа. За морнаричку варијанту је примењен систем куке и еластичног ужета, затегнутог попречно по палуби носача авиона.<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="RAFALE INTERNATIONAL">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/AUTRES_DOCS/Fox_three/Fox_Three_nr_8.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071122095016/http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/AUTRES_DOCS/Fox_three/Fox_Three_nr_8.pdf|archivedate=22. 11. 2007|title= RAFALE INTERNATIONAL| quote =RAFALE INTERNATIONAL|author= |date=| format = |publisher= archive.| location = | language = {{en}} |accessdate=28. 9. 2014.}}</ref><ref name="Wings ofchange">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/wings-ofchange-51977/|title=Wings ofchange| quote =Wings ofchange|author= |date=9. 6. 1999.| format = |publisher= flightglobal.| location = | language = {{en}} |accessdate=29. 9. 2014.}}</ref><ref name="Structure et aérodynamique"/> === Структура, технологија и материјали === Структура авиона ''Рафал'' је интегралне конструкције, с применом напредних материјала и савремених [[технологија]]. Велики технолошки подсклопови су јединствене целине, међусобно спојени везивним елементима. Употребом напредних материјала, у изради структуре Рафала, смањена је његова [[маса]] за приближно 1.000 -{kg}-, у односу на случај потпуне употребе класичних [[алуминијум]]ских [[легура]]. Процењује се да је око 35% структуре авиона Рафала израђено од напредних материјала, уз примену нових технологија и то од композита са угљеничним влакнима, кевлара, легура алуминијум–литијума и титанијума с применом суперпластичног обликовања и дифузног заваривања. Од укупне структуре ''Рафала'', 24% је од композитног материјала или 70% од укупне ''оквашене'' површине змаја авиона (површине у додиру с ваздушном струјом). [[Титанијум|Титан]] и његове [[легура|легуре]] се првенствено користе за израду окова за пренос великих специфичних оптерећења, за делове сложеног облика, за делове с глатком површином, нападне ивице узгонских површина мале дебљине и за специјалне металне премазе. Алумијинијум–литијумска легура је оптималан избор за израду подсклопова трупа [[авион]]а. У серијској производњи делова и подсклопова Рафала, значајна је примена технологије суперпластичног обликовања и дифузног [[заваривање|заваривања]] титана. Те технологије су примењене за израду окова и нападних ивица крила и ''канара''. Сва структура [[крило|крила]] је од композитних материјала, изузев окова за везу с трупом и окова за везе преткрилаца и елевона са кесонским делом крила. Структура елевона је такође од композитних материјала. Нападна ивица крила, односно преткрилца су израђена са суперпластичним обликовањем титана. Нападна ивица ''канара'' је такође израђена са суперпластичним обликовањем титана, а задњи део од композита. Вратило је технолошки интегрисано у део структуре канара, израђеног од титана. Вертикални реп и крмило правца су направљени од композита а нападна ивица од алуминијум–литијума. Његови окови су од титана и легура [[челик]]а. Структура полукрила је кесонског принципа, а представља јединствен склоп. Јединственост склопа (интегрална структура) је остварена поступком полимеризације између појединачних, претходно припремљених подсклопова и делова од композита. Кесонски простор крила је уједно и резервоар за [[гориво]]. Са посебним премазима је обезбеђен хемијски пасиван однос, у додиру керозина и зидова резервоара од композита. [[Датотека:Materials of the Dassault Rafale sr.svg|Илустрација употребе материјала у конструкцији структуре Рафала.|десно|мини|250п]] За одлуку о серијској производњи авиона од композитних полимеризованих структура примарне носивости, неопходно је велико знање, искуство и поседовање детаљних повратних информација из производње и експлоатације за подешавање примењених ''матрица'' за смоле и угљенична влакна. У сегменту примене композита, авион ''Рафал'' је далеко искорачио испред шведског [[jAS 39 Грипен|Грипена]]. При избору материјала за ''Рафал'', пажљиво су вредноване предности и мане у погледу: * уштеде у маси, односно у добитку у перформансама, * [[статика|статичког]] и динамичког замора, * [[Модул еластичности|модула еластичности]], * отпорности на [[корозија|корозију]], * [[Грејање|загревања]], * електро и електромагнетног понашања, * понашања на околину и суседне подсклопове, * погодности имплементације у производњи, * понашања у експлоатацији и * могућности оправки при оштећењу.<ref name="Rafale"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="RAFALE INTERNATIONAL"/><ref name="Structure et aérodynamique">{{cite web|url=http://tpe-rafale.e-monsite.com/pages/rafale-ses-caracteristiques/autres-specificites/|title=Structure et aérodynamique|quote=Structure et aérodynamique|author=|date=|format=|publisher=tpe-rafale.e-monsite.|location=|language={{fr}}|accessdate=2. 10. 2014.|archive-date=11. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141011095326/http://tpe-rafale.e-monsite.com/pages/rafale-ses-caracteristiques/autres-specificites/|url-status=dead}}</ref><ref name="Les composites dans l'aéronautique">{{cite web|url=http://www.uimm3340.com/iso_album/metal_composite_1.pdf|title=Les composites dans l'aéronautique|quote=Les composites dans l'aéronautique|author=|year=2007|format=pdf|publisher=uimm3340.|location=|language={{fr}}|accessdate=29. 9. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120131085825/http://www.uimm3340.com/iso_album/metal_composite_1.pdf|archive-date=31. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> === Погон === ''Рафал'' покрећу два [[Двопроточни турбомлазни мотор|двопроточна мотора]] М88-2, француске фирме Снекма. {{Напомена|Тај мотор је био подешен и за једномоторни авион, под ознаком М88-{Y}-, намењен за »-{YU}-« [[Нови авион]]. Ознака »-{y}-« је означавала државу носиоца развоја авиона. ''М88-{Y}-'' се разликовао од Рафалових мотора ''М88-2'' у опремању с агрегатима, на основу прописа и разлика у захтевима, за једномоторни и двомоторни авион.<ref name="Krila Armije 1989" /><ref name="ReferenceA"/>}} Мотор М88-2 је савремене концепције са применом напредних технологија. Примењене су [[Екологија|еколошке]] [[Комора сагоревања|коморе сагоревања]], монокристалне лопатице [[турбина|турбине]] и металургија праха за израду њеног диска. Лопатице турбине се хладе с ваздухом. Са [[мотор]]ом се управља с дигиталним електронским уређајем ''-{FADEC}-''. Мотор ''М88-2'' је са два вратила и састоји се из 21 модула, који се одржавају према стању, а приликом замене се не калибришу нити балансирају. Већи број делова се може замењивати без скидања целог мотора са авиона. На мотору М88 је примењен принцип смањења инфрацрвеног одраза. Остварен је висок однос потиска и масе од 9,4 -{N / kg}-, са карактеристикама брзог прелаза с једног на други режим рада. Поседује значајну перспективу даљег развоја. Све те карактеристике га стављају на челну позицију, у поређењу с осталим моторима из те класе. У циљу смањења специфичне потрошње горива (за 2–4%), развијена је нова верзија ''М88–2Е4''. Овај стандард је уведен у серијску производњу од 2004. године. {{-}} {| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;" |- |[[Датотека:Salon du Bourget 20090619 246.jpg|270п]]||[[Датотека:M88-2 Engine.JPG|240п]]||[[Датотека:Salon du Bourget 20090619 046.jpg|270п]] |- |Изглед снекминог мотора М88.||М88Y, био је програмиран и за<br />[[Нови авион|НА]], са ознаком „y“, за [[Југославија|Југославију]].||Поглед на издувне цеви Рафала и задње<br /> делове мотора, на салону у Буржеу, 2009. |} {| border="1" style="margin:auto;" cellpadding="2" |+'''<big>Карактеристике мотора М88-2</big>''' |- style="background:skyBlue;" !<big>Pojam</big>||<big>Бројчане вредности</big><ref name="M88AIAA">Desclaux, Jacques and Jacques Serre (2003). M88 – 2 E4: Advanced New Gengeration Engine for Rafale Multirole Fighter. AIAA/ICAS International Air and Space Symposium and Exposition: The Next 100 Years. 14–17 July 2003, Dayton, Ohio. AIAA 2003-2610.</ref><ref name="M88: performance">{{cite web|url=https://www.safran-aircraft-engines.com/military-engines/training-and-combat-aircraft/m88|title=M88: performance| quote =M88: performance|author =|date=| format = |publisher=safran-aircraft-engines| location = | language = {{en}} |accessdate=11. 2. 2018.}}</ref> |- | '''Дужина''' || 3.520 -{mm}- |- | '''Пречник уводника''' || 700 -{mm}- |- | '''Маса с [[флуид]]ом''' || 901 -{kg }- |- | '''Потисак''' || С [[допунско сагоревање|допунским сагоревањем]] (СДС) 2×75,62 -{kN}-; Без допунског сагоревања (БДС) 2×50,02 -{kN}- |- | '''Степен сабијања''' || π<sub>c</sub> = 24 |- | '''Степен двопротчности''' || μ = 0,40 |- | '''Специфична потрошња СДС''' || 170,0 -{kg/kNh}- |- | '''Специфична потрошња БДС''' || 8,0 -{kg/kNh}- |- | '''Процентуалан пораст потиска при укључењу ДС''' || 55,7% |- | '''Однос потиска и масе''' || 0,0940 dN/kg |- | '''Степен сабијања ваздуха''' ||Максимални 1,64; Номинални 1,01; Минимални 0,61 |- | '''Број степени компресије ''' || 9 (3 степена ниског и 6 степени високог притиска ) |- |'''Масени проток ваздуха''' || 65 -{kg/s}- |- | '''[[Температура]] испред турбине''' ||T = 1.850 -{K}- |- | '''Број кола лопатица турбине''' || 2 |- | '''Степен ширења млазника''' || 24,5% |} Следећи корак у развоју је мотор ''М88–3'', с потиском од 90 -{kN}- са допунским сагоревањем, он ће захтевати веће уводнике ваздуха. Овај мотор ће имати нови компресор ниског притиска, већег пречника и протока [[ваздух]]а. Имаће улазне статорске лопатице променљивог корака, због оптималнијег улаза ваздуха и мањих губитака и потрошње горива. Крајња перспектива развоја се цени да је до постизања потиска од 105 -{kN}-.<ref name="Rafale"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="M88-2 Rafale">{{cite web|url=http://www.safran-group.com/site-safran-en/aerospace/aerospace-propulsion/military-aircraft-engines/m88-2-rafale-265/?265|title=M88-2 Rafale|quote=M88-2 Rafale|author=|date=|format=|publisher=safran-group.|location=|language={{en}}|accessdate=29. 9. 2014.|archive-date=14. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141014064731/http://www.safran-group.com/site-safran-en/aerospace/aerospace-propulsion/military-aircraft-engines/m88-2-rafale-265/?265|url-status=dead}}</ref><ref name="M88 engines by Snecma (Safran)">{{cite web|url=http://lebourget.safran-group.com/news/m88-engines-by-snecma-safran-delivering-full-operability-for-the-rafale| title =M88 engines by Snecma (Safran): delivering full operability for the Rafale| quote =M88 engines by Snecma (Safran)|author =|date =| format =| publisher =lebourget.safran-group.| location =| language ={{en}}| accessdate=29. 9. 2014.| archive-url =https://web.archive.org/web/20141014064215/http://lebourget.safran-group.com/news/m88-engines-by-snecma-safran-delivering-full-operability-for-the-rafale| archive-date =14. 10. 2014|url-status=dead| df =}}</ref><ref name="RAFALE DESCRIBED">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avrafa.html#m2|title= RAFALE DESCRIBED| quote =RAFALE DESCRIBED|author= |date=1. 3. 2014.| format = |publisher= airvectors.| location = | language = {{en}} |accessdate=30. 9. 2014.}}</ref> === Опрема === ==== Кабина ==== Изабрано решење за [[Пилотова кабина|кабину]], заједно са избором типа и нагиба [[Избациво седиште|пилотског седишта]], доминантно утиче на: * чеони профил трупа и на укупни отпор авиона, * избор показивачко–управљачког система и његовог размештаја, * радне услове пилота и * ефикасност у борби. Рафал је препознатљив по нагнутом (заваљеном) седишту пилота под углом од 29 степени. Нагнуто седиште омогућује пилоту радни полулежећи положај. У полулежећем положају, [[пилот]] лакше подноси оптерећења „-{g}-“, у току борбе. Уз помоћ анти „-{g}-“ одела, пилот може дуго да маневрише близу граничних оптерећења од 9-{g}-, избегавајући противничке ракете, а за лансирање својих може да бира погодан положај и тренутак. Краткотрајно може прећи и до 11-{g}-. Притисак у ''каналима'' (цевима) анти „-{g}-“ одела се регулише преко сигнала из система управљања авионом. У заваљеном полулежећем положају, по вертикали се смањује растојање од пилотовог мозга до [[срце|срца]], што му ублажава негативни утицај оптерећења „-{g}-“ на крвоток. Овакво решење условљава премештање пилотове командне палице удесно, са истовременим смањењем њене величине. На овај начин се ослобађа цео визуелни простор испред пилотових очију до показивача на инструменталној табли. Са леве стране је мала палица за управљање моторима ''-{M88-2}-''. Мале командне ручице (палице) имају ергономски подешене рукохвате, за шаке леве и десне руке, а пилотове подлактице имају одговарајуће наслоне на бочним странама седишта. На рукохватима су распоређени командни прекидачи, за управљање са системима опреме и наоружањем у реалном времену. Пилот, током лета и током вођења борбе, држи обе руке на палицама и управља авионом, његовим системима опреме и оружјем. Реч је о такозваном систему ''-{HOTAS}-'' ({{јез-енгл|hands on throtle and stick}}). У њега је интегрисан и систем за управљање говором, са неким секундарним радњама и функцијама. У пакету тих радњи за управљање говором су и избор радио-фреквенције, управљање наоружањем, избор режима управљања авионом и позив појединих општих информација за приказ на показивачу. Пилот једноставним притиском на командно дугме укључи у рад функцију управљања говором. Систем поседује речник до 300 речи, препознаје меморисани глас пилота и укључује изговорене радње. Одзив система је изузетно брз, свега неколико милисекунди. Пилот, као потврду, на показивачу уједно има и графички приказ говором захтеваних радњи. Међусобно интегрисани системи [[HOTAS]] и управљање говором, се заједно скраћено називају ''-{VTAS}-'' ({{јез-eng|Voice, Throttle and Stick}}). Систем управљања говором има и додатну функцију, а то је да упозорава пилота о појединим кваровима на авиону. Избор заваљеног пилотског седишта за ''Рафал'', је условио нови развој његовог стандарда, у [[Уједињено Краљевство|британској]] фирми Мартин Бекер ({{јез-en|Martin-Baker}}), под ознаком МК16-{F}-, оспособљеног за спашавање при нултој брзини и висини лета („0–0“ ).<ref name="MK16 EJECTION SEAT RANGE">{{cite web|url=http://www.martin-baker.com/products/ejection-seats/mk16|title= MK16 EJECTION SEAT RANGE| quote =MK16 EJECTION SEAT RANGE|author= |date=| format = |publisher=martin-baker.| location = | language = {{en}} |accessdate=30. 9. 2014.}}</ref> За разлику од других класичних седишта, код овога се подешавање врши у правцу вертикалне осе, а не дуж равни његовог наслона. Такво класично подешавање би овде угрозило комфор приступа командама и показивачима на инструменталној табли, пошто би удаљавало пилота од њих. Ово се нарочито односи на случај када је пилот ниског раста. Кабина је опремљена уређајем за самосталну производњу кисеоника, што авиону повећава аутономију и чини погодност и предност у експлоатацији. '''Визуелизација''' служи пилоту за увид у функције и стање свих авионских система и за комуникацију с њима. На Рафалу је реализована с применом нових технологија. Горњи показивач (''-{HUD}-'') је са видним пољем од 30×22°. На њему се приказује тактичка ситуација, у функцији задатака напада и нишањења циља. Испод њега је уграђен доњи (-{HLD}-), у висини пилотове главе. Оба су фокусирана у бесконачности, тако да пилот може лако с њих очитавати податке, са олакшаним прилагођавањем очију. Систем потпомаже прилагођавање пилота на измене на слици и на разлику између слике и спољњег света. Ово значајно смањује умор и забуну пилота, а и убрзава његову адаптацију на визуелне промене. На доњем показивачу се приказују ТВ и термовизијска слика. На њему се приказује и географска карта. На бочним странама централне инструменталне табле се налазе два вишенаменска показивача у боји, а у средини, између колена пилота, је резервни показивач с течним кристалом. Бочни показивачи служе за приказ података о авиону (стање оружја, горива, и осталих система). Они су потпуно заменљиви у раду, када је један у квару, други у потпуности преузима све функције. На централном делу инструменталне табле се налази вишенаменска тастатура, за избор режима навигације, радио–комуникације и идентификације. Пилот може остварити интеракцију са системом и преко додира слике. За ту сврху пилот носи специјалне рукавице, преко којих с додиром слике бира информацију на показивачима. Поред ових показивача ''Рафал'' омогућава интеграцију специјалне кациге пилота, на чији визир се преноси слика с горњег нишанског приказивача. На овај начин пилот нема потребу да усмерава главу и поглед према унутрашњости кабине и да тражи слику на горњем показивачу, већ то све види у визиру у тренутном положају главе и да тако продужи да прати спољну ситуацију. Задржава положај главе, због истог разлога што му се глава и затекла у томе положају. Тај систем се назива Топсајт ({{јез-енг|Topsight}}). Топсајт обезбеђује предност у борби ваздух–ваздух, над противником који га нема. Пилот може направити и одржавати визуелни контакт с противником без окретања главе према нишанском показивачу и без потребе да усмерава авион према циљу да бих га гледао кроз нишанску главу. То су карактеристике због којих пилот не губи време пред напад, то јест пред лансирање својих ракета и при избегавању противничких. То је велика предност, ако се искористи и одлучујуће је за исход борбе. У будућности ће Топсајт у потпуности заменити горњи нишански показивач на Рафалу, као што је сличан [[систем]] то учинио код [[сједињене Америчке Државе|америчког]] новог [[Ловачки авион|ловца]] [[F-35 лајтнинг II]].<ref name="Rafale Multirole Combat Fighter, France"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="RAFALE DESCRIBED"/><ref name="Dassault Rafale - Rampant Rafale ">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/flight-test-dassault-rafale-rampant-rafale-334383/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120101020128/http://www.flightglobal.com/news/articles/flight-test-dassault-rafale-rampant-rafale-334383/|archivedate=1. 1. 2012|title=Dassault Rafale - Rampant Rafale|quote=Dassault Rafale - Rampant Rafale|last=Collins|first=Peter|date=9. 11. 2009.|format=|publisher=wayback.archive.|location=|language={{en}}|accessdate=30. 9. 2014.|url-status=live}}</ref> ==== Нападно навигацијски систем ==== [[Нападно–навигацијски систем]] (ННС) је, преко [[магистрала (рачунарство)|магистрале података]],<ref name="Where is MIL-STD-1553?">{{cite web|url=http://www.milstd1553.com/applications/|title=Where is MIL-STD-1553?|quote=Where is MIL-STD-1553?|author=|date=|format=|publisher=milstd1553.|location=|language={{en}}|accessdate=30. 9. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20141014135042/http://www.milstd1553.com/applications/|archive-date=14. 10. 2014|url-status=dead}}</ref> интегрисан са осталим системима авиона и с њима ''комуницира'', то јест измењује податке у реалном времену. Обезбеђује обраду података, препознавање и идентификацију летелица и приказивање комплетне ситуације за време трајања борбе у ваздуху. Са становишта прикупљања (аквизиције) података, простор око авиона Рафала је подељен на утицајне зоне. Сваком циљу, у зони око Рафала, нападно-навигацијски [[систем]] додељује одређену симбологију и приоритет. Важнији циљеви се пилоту приказују на листи приоритета и он има опцију да исту прихвати или измени. У случају сагласности пилота, систем сам одређује почетне услове и време када треба лансирати одређено средство од оружја. Овај систем дејствује и изван зоне визуелног домета. При своме активном раду ННС битно смањује емисију сопственог зрачења и тако смањује електромагнетни одраз за откривање и праћење од стране противничких летелица и земаљских система. Детектује и упозорава на уочене сигнале о својој примећености и о осветљености с непријатељским сензорима. Подсистеми ННС су: * Радар [[RBE2]] <!--Талес {{јез-фр|Thales}}-->. * [[Талес SPECTRA]], систем за електронску борбу. * Сажем -{OSF}- ({{јез-фр|SAGEM}}) ''Талес'' је систем за инфрацрвено и ТВ откривање, снимање и праћење. * Рачунар задатака (мисија). * Инерцијална платформа с [[ласерски жироскоп|ласерским жироскопима]], [[сензор|давачима]] глобалног положаја и позиције авиона у простору. * Управљање гласом.<ref name="VOICE MAGICS">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/wp-content/blogs.dir/2/files/2013/04/Fox_Three_nr_3.pdf| title =VOICE MAGICS| quote =VOICE MAGICS|author =|date=| format =pdf| publisher =dassault-aviation.| location =| language ={{en}}| accessdate =4. 10. 2014.| archive-url =https://web.archive.org/web/20141102120837/http://www.dassault-aviation.com/wp-content/blogs.dir/2/files/2013/04/Fox_Three_nr_3.pdf| archive-date =02. 11. 2014|url-status=dead| df =}}</ref> * Заштита говорне комуникације и везе са датотеком тактичких података, преко ''Линка 16''.<ref name="Rafale Multirole Combat Fighter, France"/><ref name="Rafale"/><ref name="RAFALE DESCRIBED"/> ===== Радар -{[[RBE2]]}- ===== ''-{RBE2}-'' је вишережимски [[радар]], што значи да има више начина рада, за различите потребе. Може електронски да мења правац снопа (угао), према удаљеним циљевима и до 100 -{km}- (скенира), при томе може истовремено пратити и до 40 циљева, од којих осам обрађује и ажурира за лансирање нпр [[ракета|ракете]] ваздух–ваздух Мика. То је први оперативни радар на борбеном [[авион]]у у [[Европа|Европи]], с антеном са електронским скенирањем (софтверски се електронски скенира, без физичког отклањања антене) и са могућношћу рада ''надоле'' (игнорише одраз тла) и ''нагоре''. Радар -{RBE2}- се заснива на сасвим новом концепту уз коришћење искустава из претходних решења. Код претходних радара је било незамисливо откривати, пратити и обрађивати податке о већем броју циљева и истовремено радити у више различитих режима. Та могућност је на Рафаловом радару реализована. Радар -{RBE2}- истовремено може:[[Датотека:Rafale-080521-N-2984R-066.jpg|''Радар RBE2'' се налази у носном делу трупа, прекривен је видљивим ''радомом''.|десно|мини|250п]] * откривати и пратити више циљева ''према доле'' и ''према горе'', на кратким и дугачким удаљеностима, по свим временским и метео условима, * у реалном времену генерише тродимензионалне мапе за праћење терена и * у реалном времену генерише слику, високе резолуције, земаљске мапе за навигацију и за гађање циљева. У задацима ваздух–ваздух радар ''-{RBE2}-'' има следеће режиме: * претраживање у ''гледању'' надоле и нагоре у угаоном опсегу +/– 60°, * идентификација циља у смислу пријатељ или непријатељ, * аутоматско праћење више циљева и * блиска ваздушна борба. У задацима ваздух–земља радар ''-{RBE2}-'' има следеће режиме: * аутоматско праћење терена (избегавање препрека у ниском лету), * мапирање терена у високој резолуцији, * проналажење стационарних циљева, * проналажење и праћење покретних циљева и * мерење висине ([[висиномер]]). Изнад мора, радар омогућава детекцију површинских циљева на великим удаљеностима, њихово раздвајање и препознавање у условима њихове концентрације у групи. У условима подршке авиона ''-{AWACS}-'', овај радар потпуно задовољава француске потребе. Међутим, потенцијални купци траже веће могућности у аутономним условима рада. Из тих разлога је развијен нови радар под истим називом [[RBE2]], са повећаним даљинама откривања циљева. Радар -{RBE2}- је модуларан, састоји се од пријемника, предајника и процесорске јединице. Сваки модул ради аутономно за себе, са самосталним извором зрачења и са различитом учесталошћу. Код класичног радара су сви модули на истој учесталости и са једним извором зрачења. Из ових је разлога тешко открити и ометати зрачење радара ''-{RBE2}-''.<ref name="Rafale Multirole Combat Fighter, France"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="RAFALE DESCRIBED"/><ref name="RBE2 / AESA - “Active Electronically Scanned Array” radar">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/smart-and-discrete-sensors.html?L=1|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120202130518/http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/smart-and-discrete-sensors.html?L=1|archivedate=2. 2. 2012|title=RBE2 / AESA - “Active Electronically Scanned Array” radar|quote=RBE2 / AESA - “Active Electronically Scanned Array” radar|author=|date=|format=|publisher=dassault-aviation.|location=|language={{en}}|accessdate=1. 10. 2014.|url-status=dead}}</ref> <ref name="Why RBE2 aesa radar was the safest bet for india in MMRCA evaluations">{{cite web|url=http://indiandefence.com/threads/why-rbe2-aesa-radar-was-the-safest-bet-for-india-in-mmrca-evaluations.48571/#post-418357|title=Why RBE2 aesa radar was the safest bet for india in MMRCA evaluations|quote=Why RBE2 aesa radar was the safest bet for india in MMRCA evaluations|author=|date=|format=|publisher=indiandefence.|location=|language={{en}}|accessdate=1. 10. 2014.|archive-date=13. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141013222126/http://indiandefence.com/threads/why-rbe2-aesa-radar-was-the-safest-bet-for-india-in-mmrca-evaluations.48571/#post-418357|url-status=dead}}</ref><ref name="Enter the AESA and the METEOR">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/Defence/Rafale/FOXTHREE_16.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130525233623/http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/Defence/Rafale/FOXTHREE_16.pdf|archivedate=25. 05. 2013|title=Enter the AESA and the METEOR|quote=Enter the AESA and the METEOR|author=|date=3. 11. 2011.|format=pdf|publisher=wayback.archive.|location=|language={{en}}|accessdate=1. 10. 2014.|url-status=dead}}</ref><ref name="Rafale's fighting chance">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/paris-air-show-rafales-fighting-chance-327206/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130411202313/http://www.flightglobal.com/news/articles/paris-air-show-rafales-fighting-chance-327206/|archivedate=11. 4. 2013|title=PARIS AIR SHOW: Rafale's fighting chance|quote=Rafale's fighting chance|last=Hoyle|first=Craig|date=10. 6. 2009.|format=|publisher=wayback.archive.|location=|language={{en}}|accessdate=1. 10. 2014.|url-status=live}}</ref><ref name="A wide range of smart and discrete sensors">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/a-wide-range-of-smart-and-discrete-sensors/|title=A wide range of smart and discrete sensors | quote =A wide range of smart and discrete sensors|author= |date=| format = |publisher=dassault-aviation.| location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2014.}}</ref> [[Датотека:RafaleSpectra3.svg|Елементи система ''-{SPECTRA}-''.|десно|мини|250п]] ===== ''Талес SPECTRA'' ===== ''Талес SPECTRA'' је систем на ''Рафалу'' за електронску борбу (''EW''), за само-заштиту од непријатељских претњи. Пружа висок ниво заштите од претње из ваздушног простора и са земље. Састоји се од скупа више [[сензор]]а (давача) за детекцију електромагнетних сигнала широког опсега [[Учесталости|фреквенција]] и система за активно и пасивно ометање уочених претњи. Систем је високог степена аутоматизације, а комуницира са пријатељским авионима и командним центрима. Тежина му је 250 kg Укључује радарску, ласерску и инфрацрвену детекцију за откривање претњи од захвата непријатељских сензора и пројектила. Електронски детектује и региструје податке и информације, врши класификацију и анализу њихових извора и карактеристика. Резултат тога је, што је у комбинацији с подацима из других авионских и радарских система, пилоту преко показивача доступна комплетна могућност презентације тактичке ситуације. У функцији откривања потенцијалних опасности су три детектора за против радарско упозорење ({{јез-енг|Radar Warning Receiver, RWR}}) и уређаји за против ласерско упозорење ({{јез-енг|Laser Warning Receiver, LWR}}) са покривеношћу од 120° и два инфрацрвена (''IC'') сензора за детекцију лансираних ракета у нападу. Два пријемника за радарско упозорење раде у фреквентном опсегу од 2 до 40 GHz, а уграђена су на уводницима ваздуха, трећи је у контејнеру на врху вертикалног репа. Заједно могу да детектују сигнале и до удаљености преко 200 km, са грешком од 1° по азимуту. Два су ласерска детектора, у корену кабине, а трећи је смештен у контејнеру на вертикалном репу. Ту су такође и два ''IC'' сензора, за инфрацрвено упозорење, типа ''DDM''. Они обезбеђују детекцију у целом кружном опсегу од 360°. Авиони стандарда F3, испоручени од 2013. године, у 60 примерака четврте партије, имају побољшану верзију сензора ''DDM-NG''.<ref name="DDM-NG">{{cite web|url=http://www.mbda-systems.com/product/ddm-ng/|title= DDM-NG| quote =DDM-NG|author= |date=| format =|publisher= mbda-systems| location = | language = {{en}} |accessdate=11. 2. 2018.}}</ref> Они упоређују регистроване податке са базом података система и предлажу приоритет између више претњи. На крају, пилоту се предлажу приоритетне противмере. Два давача за ометање су постављена у корену канарда, до трупа. На излазној ивици кореног дела крила постављена су четири лансера мамаца. Радом ''Талес SPECTRA'', управља се компјутером, који поседује три процесора, а смештен је у контејнеру између мотора. [[Датотека:ILA 2008 PD 383 (cropped).JPG|Контејнер за смештај дела [[сензор]]а, система ''-{SPECTRA}-''.|десно|мини|250п]] [[Датотека:NAVFLIR DAMOCLES P1220870.jpg|Систем ''-{FLIR}-'' интегрисан у подвесни контејнер ''-{DAMOCLES}-''.|десно|мини|250п]] Систем ''-{SPECTRA}-'' производе фирме ''Дасо Електроника'', ''Томсон'' и ''Матра''. За мисије, које захтева ''Рафал'', користиће се и електронско–оптички ласерски систем ''-{DAMOCLES}-'' смештен у подвесни контејнер, чија ће камера бити способна да функционише дању и ноћу, са ласерским обележавањем циљева и навођењем бомби на њих. Сви сензори су међусобно увезани тако је између њих потпуна размена информација у реалном времену. На овај начин је могуће открити и пратити циљ, пре него што он постане свестан о присуству ''Рафала''. Све ове информације се измењују са другим авионима, бродовима и системима на копну, преко ''Линка 16'' по НАТО стандарду. {{напомена|Захваљујући начину интеграције сензора и увезаности ''Рафала'' са системом ''-{AWACS}-'' и са ''Линком 16'', може се открити и уништити циљ и без укључења радара и без чињења електромагнетног одраза. То је демонстрирано [[11. јун]]а 2007. године. На спектакуларан начин је ''Рафал'' гађао мету у ваздушном простору, која је била иза њега, без учешћа сопственог радара, захваљујући подацима добијеним преко ''Линка 16'', од других авиона. Мета је уништена са ракетом ''Мика'' са активним радарским самонавођењем и са управљањем вектором потиска, тако да је иста после лансирања врло брзо променила правац за око 180°, пресрела је и уништила циљ, који се појавио из задње полусфере ''Рафала''.}}<ref name="Rafale Multirole Combat Fighter, France"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="RAFALE DESCRIBED"/><ref name="A wide range of smart and discrete sensors"/> ===== Сажем -{OSF}- ===== Сажем -{OSF}- је систем који сачињавају подсистеми пасивних оптоелектронских [[сензор]]а. Са својим радним могућностима допуњава улогу радара. Способан је да открије непријатељске авионе и без укључивања [[радар]]а и без сопственог компромитовања са електромагнетним зрачењем. Постављен је испред ветробранског стакла кабине пилота и осматра предњу полусферу. Инфрацрвени трагач је смештен у сферном кућишту са десне стране, а ТВ камере су спрегнуте са ласерским даљиномером и налазе се у кућишту са леве стране. -{OSF}- функционише у оптичком и инфрацрвеном таласном опсегу. Поседује могућност широког угла инфрацрвеног претраживања и праћења, а с ТВ камерама и са [[ласер]]ским даљинским детектором обавља борбену идентификацију. Комплетан систем открива и прати циљеве у ваздушном простору и на тлу (земља и море). Инфрацрвени сензор је веома ефикасан у откривању циљева и у условима смањене оптичке видљивости. ТВ камере обезбеђују праћење, аутоматску идентификацију и тродимензионалну аквизицију циља уз помоћ ласерског даљиномера, у функцији дефинисања параметара за вођене [[ракета|ракете]] у припреми за напад. Систем прати циљ у режиму аутоматског одређивања приоритета, с приказивањем на горњем приказивачу.<ref name="Rafale Multirole Combat Fighter, France"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="RAFALE DESCRIBED"/> ===== Рачунар задатака ===== Рачунар задатака, је моћан модуларни процесор, заснован на комерцијалним компонентама. Састоји се од 18 заменљивих модула. Сваки модул понаособ је 50 пута моћнији од целог рачунара авиона [[Мираж 2000|Мираж 2000-5]]. Сматра се да ће му актуелност трајати до 2030. године. Веома брзо и лако ажурира податке, велике је пропусне моћи. Интегрисано управља с информацијама и са свим авионским системима, преко [[магистрала (рачунарство)|магистрале података]]. Суштински концепт спроведен на Рафалу је „фузија“ мултисензорских података. Оно што Рафала одваја од претходних авиона је то што се на њему сигнали сензора оплемењују с процесорском реализацијом континуалне њихове фузије у тактичку ситуацију, сервирану пилоту на препознатљив начин. Тај процес спроводи и реализује ''Рачунар задатака'', а поред тога надгледа све авионске системе и исправност целог авиона, фигуративно речено, надгледа његово ''здравствено стање''. У случају када је [[пилот]] принуђен да промени намену авиона, према наметнутим новим околностима и приоритетом задатка у току лета, може брзо и лако да изврши реконфигурацију [[рачунар]]а, сагласно новом задатку.<ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="The sheer power of multisensor data fusion">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/the-sheer-power-of-multisensor-data-fusion/|title=The sheer power of multisensor data fusion | quote =The sheer power of multisensor data fusion|author= |date=| format = |publisher= dassault-aviation.| location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2014.}}</ref> === Команде лета === Спрегнуто делта крило–канар, реализовано на ''Рафалу'', је [[аеродинамика|аеродинамичка]] конфигурација код које се мање помера ''неутрална тачка'' са изменом нападног [[угао|угла]] и [[Махов број|Маховог броја]] у лету, што олакшава испуњавање критеријума стабилности и управљивости. Серијски ''Рафал'' поседује 11 покретних аеродинамичких површина у функцији управљања с њим у лету. Од тога су 4 елевона, 4 секције преткрилаца, два канара и једно крмило правца. Ове командне површине се померају под дејством [[хидро–покретач]]а на основу електричног сигнала, пристиглог из [[рачунар]]а у њихове серво [[вентил]]е. Изражену жељу пилота (са померањем палице) и сигнале измерене са [[сензор]]има положаја авиона (вектор стања), рачунар обрађује са оптимизацијом по пројектованим (задатим) законима управљања и трансформише их у управљачки сигнал. Тај дефинисани сигнал управљања, рачунар шаље у серво вентил одговарајућег хидрауличког покретача, са којим се сагласно помера командна површина. Могући ход клипа хидрауличких покретача, услед електричног сигнала, је у целом распону његовог хода, између два крајња положаја. Значи, потпуни је ауторитет електричног сигнала за померање командне површине, без мешања било каквог другог улаза (команде). Овај систем се назива [[Систем команди лета авиона|електричне команде лета]] ({{јез-енгл|fly-by-wire}}), а дефинише се као [[Систем команди лета авиона|систем команди лета]] са потпуним ауторитетом. На Рафалу је изведен у концепцији три паралелна, међусобно независна, [[дигитални сигнал|дигитална]] канала и један резервни у [[аналогни сигнал|аналогној]] технологији. На овај начин је обезбеђена висока поузданост његовог рада. Ова концепција система команди лета је развијена за француски [[ловачки авион]] [[Мираж 2000]], а усавршена је за авион Рафал. Истраживачко-развојна испитивања, за дефинисање стандарда за Рафал, су реализована на авионима лабораторијама [[SEPECAT Јагуар]] (Јагуар -{fly-by-wire }-) и на ''Мираж III Нова генерација''. Авион ''Рафал'' је, у уздужном кретању, природно аеродинамички ''статички нестабилан''. У рачунару је меморисан ''модел'' његових динамичких карактеристика. На основу те динамике, улазних сигнала од пилота и пристиглих сигнала из сензора, [[софтвер]]ски се одређује управљачки сигнал (излаз) за оптимални одговор авиона у циљу анулирања одступања између вредности жељеног и тренутно оствареног [[вектор стања|вектора стања]] (положаја авиона). При томе пилот не мора водити рачуна о никаквим ограничавајућим параметрима лета авиона. На основу тренутно измерених компоненти вектора стања са сензорима, рачунар ограничава излазни–командни сигнал, са чиме је обезбеђен лет авиона до границе његове анвелопе, без икакве резерве и ризика пилота. Закони управљања, у рачунару система команди лета, су моделирани према високим захтевима оптимизације понашања авиона у току извршавања задатака. Важна карактеристика система команди лета, је брз одзив без кашњења, од тренутка изражене жеље пилота и поремећаја авиона, до његовог одговора на изазвани командни сигнал из рачунара. Принцип међусобне независности између канала, представља основу поузданости [[систем]]а. Циљ је да се избегну фаталне истовремене грешке у каналима. Ако се и појави грешка у неком од канала, са надгласавањем сигнала у каналима, тај се различит сигнал одбацује, пошто је у мањини. Висока поузданост је доказана у [[Физика|физичкој]] симулацији у [[Лабораторија|лабораторији]] од милион сати ''лета'' с електричним командама, при искљученим механичким компонентама. У процесу, од милион сати ''лета'', није се појавила ни једна грешка у сигналу управљања. Електричне команде лета доприносе: * Оптимизацији аеродинамичких конфигурација за убрзање авиона и повољан однос [[узгон]]а и отпора у надзвучном лету. * Реализацији задате (жељене) статичке и динамичке стабилности, у целој анвелопи лета авиона, што омогућава и лет са тежиштем иза ''неутралне тачке'' (недопустива статичка нестабилност у класичној аеродинамици авиона), што побољшава перформансе авиона. * Оптималном моделирању одговора авиона на пилотову команду (изражену жељу са померањем палице). * Интеграцији [[аутоматски пилот|аутопилота]], широког спектра функција. * Реализацији лаке, поуздане и благовремене размене података са системом за навигацију. * Развоју система команди лета, пошто се лако и у раној фази укључује и пилот у тај процес, преко [[симулатор лета|симулатора лета]], који почиње да функционише од самог почетка развоја авиона.<ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="Structure et aérodynamique"/><ref name="commandes vol électriques">{{cite web|url=http://www.linguee.fr/francais-anglais/traduction/commandes+vol+%E9lectriques.html|title=Exemples de traduction provenant de sources externes pour « commandes vol électriques ». | quote =commandes vol électriques|author= |date=| format = |publisher= linguee.| location = | language = {{fr}} |accessdate=2. 10. 2014.}}</ref> === Смањена уочљивост === Рафал се дефинише као дискретан авион, за разлику од [[F-22 раптор|Раптора]], који се дефинише као прикривен (тајни). Ове карактеристике ''Рафала'' су остварене кроз врхунско [[Аеродинамика|аеродинамичко]] обликовање, приоритетну примену композитних материјала и са смањењем електромагнетног зрачења сензора и других електронских уређаја. Ефекти ових мера су деградирани са спољним подвешавањем наоружања (повећан радарски одраз) и са немогућношћу остварења надзвучног лета без допунског сагоревања мотора (суперкрстарења), што изазива повећано топлотно зрачење.<ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="Rafale, Dassault-Breguet">{{cite web|url=http://www.fighter-planes.com/info/rafale.htm|title=Rafale, Dassault-Breguet | quote =Rafale, Dassault-Breguet|author= |date=| format = |publisher=fighter-planes.| location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2014.}}</ref> === Карактеристике === [[Датотека:Dassault Rafale silhouette-top.svg|Силуета ''Рафала''.|десно|мини|200п]] [[Датотека:Dassault Rafale B 02.jpg|Двосед ''Рафал B'' на полетању.|десно|мини|200п]] [[Датотека:Dassault Rafale B.jpg|''Рафал B'' на [[Париз|Париској]] изложби [[2007]]. године.|десно|мини|200п]] {| border="1" style="margin:auto;" cellpadding="2" |- style="background:skyBlue;" !colspan="2"|'''<big>Преглед карактеристика авиона ''Рафал''</big>'''<ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="RAFALE DESCRIBED"/><ref name="Rafale, Dassault-Breguet"/><ref name="French Rafale is best at dogfight">{{cite web|url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2011-02-12/bangalore/28543581_1_su-30-aircraft-dogfight|archiveurl= https://web.archive.org/web/20130825081654/http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2011-02-12/bangalore/28543581_1_su-30-aircraft-dogfight|archivedate=25. 8. 2013|title= French Rafale is best at dogfight|quote= French Rafale is best at dogfight|author= Prashanth G N|date=12. 2. 2011.|format= |publisher= wayback.archive.|location= |language= {{en}}|accessdate=26. 9. 2014.|url-status=live}}</ref><ref name="Rafale FAS">{{cite web|url=http://fas.org/man/dod-101/sys/ac/row/rafale.htm|title=Rafale FAS| quote =Rafale FAS|author= |date=| format = |publisher=fas.| location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2014.}}</ref> |- style="background:skyBlue;" ! '''Врста''' ||'''Бројчане вредности ''' |- | '''[[Дужина]]''' ||15,3 -{m}- |- | '''Распон крила''' || 10,9 -{m}- |- |'''[[Површина]]''' ||46 -{m²}- |- | '''Виткост крила''' ||2,55 |- | '''Специфично оптерећење крила''' || Минимално :198 -{kg/m²}- Номинално :322 -{kg/m²}- Максимално:536 -{kg/m²}- |- | '''Висина''' || 5,34 -{m}- |- | '''[[Маса]] празног''' ||9.060 -{kg}- |- | '''Номинална маса''' ||14.710 -{kg}- |- | '''Максимална маса''' || 24.500 -{kg}- |- |'''Количина горива''' ||унутрашње 4.700 -{kg}-; спољно 7.500 -{kg}- (може да носи 5 спољних резервоара горива) |- | '''Гранично оптерећење структуре -{»g«}-''' || - 3,2 -{g m/s²}- и + 9 -{g m/s²}- |- | '''Гранична брзина ваљања''' ||270 -{°/s}- |- | '''Гранична [[брзина]] лета''' || 2.125 -{km/h}-, еквивал. је [[Махов број|М]] = 1,97 (на -{H}- = 10.975 -{m}-, при – 50°C ) |- | '''Максимална брзина хоризонталног лета''' || :1.915 -{km/h}- еквивал. је [[Махов број|М]] = 1,78 (на -{H}- = 10.975-{m}- при - 50°C ) :1.397 -{km/h}- еквивал. је [[Махов број|М]] = 1,13 (на -{H}-=0 -{m}- и 20°C ) |- | '''Минимална брзина хоризонталног лета''' || 148 -{km/h}- |- | '''Плафон лета''' ||16 800 -{m}- |- | '''Максимална брзина пењања''' || 310 -{m/s}- |- | '''Дужина стазе за слетање''' || 450 -{m}- |- | '''Радијус''' ||1.850 -{km}- |- | '''Аутономија лета''' ||3 сата патролирања |- | '''Посада''' ||1 Пилот (''Рафал -{C}-'' и ''-{M}-''), 2 пилота (''Рафал -{B}-'') |- | '''Максимална спољна носивост''' ||9.500 -{kg}- на 14 спољних носача |- | '''Погон''' || Два ''Снекма M88-2'' [[Двопроточни турбомлазни мотор|двопроточна турбомлазна мотора]] |- | '''Потисак''' || :С допунским сагоревањем (''СДС'') 2 × 75,62 -{kN}- :Без допунског сагоревања (''БДС'') 2 × 50,02 -{kN}- |- | '''Однос потисак/маса (средња вредност)''' ||1,13 |- |''[[Сензор|Давачи]]'' || :Радар [[RBE2]] :Ноћно откривање -{FLIR}- (спољни контејнер) :Електронско извиђање ''-{LRMTS}-'' (спољни контејнер) :Електронска заштита ''-{RWR}-'' (спољни контејнер) |- |'''Стално наоружање''' || :Топ -{1 x 30 m}-, -{Giat DEFA 30M 791B}-, БК 125 граната :Ракете за блиску борбу 2 х -{R550 Маџик II}- |- | '''Цена {{напомена|Јединична извозна цена, садржи трошкове производње и део развоја, без пореза на извозни промет'''. {{чињеница |date=03. 2017.}}<!--mrtva veza od tog datuma.-->}} || ''Рафал -{C}-'' (чист):53,4 милиона € ''Рафал -{B}-'' (чист):56,6 милиона € ''Рафал -{M}-'' (Морнарички, чист):60,8 милиона € |} === Наоружање === Рафал је наоружан према [[НАТО]] стандарду<!--број 1760-->, у оквиру чега су садржана средства: * '''Топ''' [[GIAT 30]] <!--([[:en:GIAT 30|GIAT 30]]--> је фиксно уграђен у структуру авиона, у пределу десног усисника (преко свога носача) и заједно с [[борбени комплет|бојевим комплетом]] (БК) од 125 граната представља стално наоружање авиона Рафал. Почетна брзина гранате је 1.025 -{m/sec}-, а [[каденца]] му је 2.500 граната у минути. * Остало оружје се подвешава споља на авион, до 9.500 -{kg}- укупне носивости [[маса|масе]], на 14 везних тачака (приказано у наредној табели), у могућој комбинацији с 5 резервоара горива (код варијанте „М“ је искључена могућност за централни).<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale Multirole Combat Fighter, France"/><ref name="France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills"/><ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="Rafale, Dassault-Breguet"/> {| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px; width:760px" |- | colspan="2" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="width:100%;text-align:center;font-size:110%" > <div class="NavHead" style=" :center;font-size:110%">'''Ракетно наоружање'''</div> |- | * '''Ракете ваздух–ваздух''' ** [[MBDA MICA|Мика]] <!--([[:en:MBDA MICA|MIKA]])--> '''или''' ** [[R550 Маџик II]] <!--([[:en:Magic II|R530 Маџик II]])--> а и биће ** [[MBDA Метеор]] <!--([[:en:MBDA Meteor|MBDA Метеор]])--> ** '''Сајдвиндер''' ** '''''-{AMRAAM}-''''' ** '''''-{ASRAAM}-''''' | * '''Ракете ваздух–тло (земља, море)''' ** [[Апач (оружје)]] <!--([[:en:MBDA Apache|Апач (оружје)]])--> '''или''' ** {{јез-fr|Storm Shadow}} <!--[[:en:Storm Shadow|Storm Shadow]]--> '''или''' ** [[AASM]] <!--([[:en:AASM|AASM]])--> '''или''' ** [[GBU-12]] <!--([[:en:GBU-12 Paveway II|GBU-12]])--> '''или''' ** -{AM 39}- [[Ексоцет]] <!--([[:en:Exocet]])--> '''или''' ** Ракета с нуклеарном главом <!--([[:en:Air-Sol Moyenne Portée|ASMP-A nuclear missile]])--> |} <gallery> Датотека:DEFA 791 cannon for the Dassault Rafale fighter.jpg|[[Топ]] GIAT 30 с [[борбени комплет|борбеним комплетом]] граната. Датотека:Magic II and Super 530D.jpg|Ракета за блиску борбу ваздух-ваздух [[R530 Маџик]] (прва лево). Датотека:MICA_P1220885.jpg|[[Ракета]] [[МИКА]] постављена на авион ''Рафал''. Датотека:Meteor (Luft-Luft-Rakete).jpg|Ракета [[MBDA Метеор]] за дејство ваздух-ваздух, изван визуелног домета. Датотека:Exocet AM39 P1220892-detoured.jpg|Противбродска ракета [[Егзосит]] ({{јез-fra|Exocet}}). Датотека:Salon_du_Bourget_20090619_100.jpg|Лансер невођених ракета и бомбе '''GBU-12 Paveway II''', Бурже 2009. Датотека:Salon_du_Bourget_20090619_101.jpg|Бочни изглед бомбе '''GBU-12 Paveway II''', Бурже 2009. Датотека:Storm Shadow p1220865.jpg|Ракета за дејство ваздух-тло, дугог домета {{јез-fr|Storm Shadow}}. Датотека:GBU-12 xxl.jpg|[[Бомба]] с [[ласер]]ским навођењем [[GBU-12]]. Датотека:SG1059332.JPG|Ракета с [[нуклеарно оружје|нуклеарном главом]]. </gallery> === Подвесни терети === Поред две тачке на крајевима крила за подвешавање, под крилом се налазе два пута по три тачке, предње и задње са обе стране трупа и предња и задња испод централног дела трупа. У табели су дате варијанте подвешавања истородних средстава по носећим тачкама за разне врсте ракета ваздух–ваздух, ваздух–земља, бомбе са слободним падом, с убрзавањем с погоном, за резервоаре с горивом, за контејнере са спољним топовима и за контејнере за за разну опрему за извиђање, ласерско означавање циљева на земљи, електронско ратовање и ноћно откривање и снимање.<ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="Rafale FAS"/> {| class="wikitable" style="margin:auto; width:800px;" |+|<div class="NavHead" style=" text-align:left;font-size:100%"> '''[[Подвесни терети|Ношење терета]]/оружја, у разним типичним комбинацијама'''<ref name="Rafale's mini encyclopedia."/> | rowspan="2" style="text-align:center;"|'''Спољни<br> терети''' | colspan="13" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="background:skyBlue; text-align:center; font-size:100%;">[[Датотека:Силуета Рафала5.svg|центар|670п]] |- style="text-align:center;" ||Д ||Д ||Д ||Д ||Д ||Д ||Ц ||Л ||Л ||Л ||Л ||Л ||Л |- | colspan="14" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="width:100%; background:azure; text-align:center; font-size:120%;"> <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Ракете'''</div> |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Маџик''' | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Мика''' | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rakete P3.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Сајдвиндер''' | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''-{ASRAAM}-''''' | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''-{AMRAAM}-''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Ексоцет''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Пенгун 3''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Харпун''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''-{AS 30L}-''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Апач''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa Apach.svg|центар|40п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa Apach.svg|центар|40п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa Apach.svg|центар|40п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''-{ALARM}-''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''-{HARM}-''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa P4.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Маверик''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa maverik.svg|центар|25п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa maverik.svg|центар|25п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa maverik.svg|центар|25п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Raketa maverik.svg|центар|25п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- | colspan="14" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="width:100%; background:azure; text-align:center; font-size:120%;"> <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%">'''Бомбе'''</div> |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''1.000 -{kg}-''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''400 -{kg}-''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''-{GBU 12}-''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''-{GBU 10}-''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 1000kg.png|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''250 -{kg}-/''-{Mk 82}-''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 250kg.svg|центар|26п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 250-Mk82.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba Mk82.svg|центар|14п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba Mk82.svg|центар|14п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 250-Mk82.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba Mk82.svg|центар|14п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba Mk82.svg|центар|14п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 250-Mk82.svg|центар|28п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 250kg.svg|центар|26п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''400 -{kg}-/''-{Mk}- 83''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba Mk82.svg|центар|19п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 250kg.svg|центар|36п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 250-Mk82.svg|центар|38п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba 250kg.svg|центар|36п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Bomba Mk82.svg|центар|19п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Белуга''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Beluga.svg|центар|16п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Beluga 2.svg|центар|33п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Beluga 3.svg|центар|33п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Beluga 2.svg|центар|33п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Beluga.svg|центар|16п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''-{Bap}- 100''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Lanser Var 100.svg|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Lanser Var 100.svg|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Lanser Var 100.svg|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- | colspan="14" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="width:100%; background:azure; text-align:center; font-size:120%;"> <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Бомбе с ракетним погоном и невођене ракете'''</div> |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Дурандал''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Durandal.svg|центар|30п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Durandal.svg|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Durandal 2.svg|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Durandal.svg|центар|30п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Durandal.svg|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Лансери''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Lanser.png|центар|18п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Lanser.png|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Lanser.png|центар|18п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Lanser.png|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- | colspan="14" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="width:100%; background:azure; text-align:center; font-size:120%;"><div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Спољни резервоари горива'''</div> |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''-{2.000 lit}-''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar.png|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar.png|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar.png|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''-{3.000 lit}-''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar.png|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''-{1.250 lit}-''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar 2.png|центар|15п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar 2.png|центар|15п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar 2.png|центар|15п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar 2.png|центар|15п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''-{1.250 lit}-''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:Rezervoar 2.png|центар|15п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- | colspan="14" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="width:100%; background:azure; text-align:center; font-size:120%;"> <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Контејнери са електронском опремом'''</div> |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''-{PDLCT-TV}-''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema TV1.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''''-{FLIR}-''''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema FLIR.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Ометач''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema ECM.svg|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema ECM.svg|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema ECM.svg|центар|18п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''-{IC}- детектор''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema IC1.svg|центар|12п]] | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema IC2.svg|центар|20п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Извиђачка опрема''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema SLAR.svg|центар|25п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Ласерски означивач''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema HOROLD.svg|центар|25п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- | colspan="14" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="width:100%; background:azure; text-align:center; font-size:120%;"> <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Остало'''</div> |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Уређај за претакање ''' '''горива у лету''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema BBuddy.svg|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |- !style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Контејнер с два топа''' | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|[[Датотека:El oprema 2 topa.svg|центар|30п]] | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– | style="text-align:center;"|– |} {| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;" |- |[[Датотека:Dassault Rafale weaponry DSC04186.JPG|800п]] |} Илустрација подвешавања на изложби у [[Бурже]]у, [[2009]]. године. Слева надесно, на крају крила ракета Мика,<br /> крстарећа ракета {{јез-eng|Storm Shadow}}, 3 вођене бомбе, спољни резервоар горива и ласерски означавач циља. ==== Спољашње гориво ==== [[Датотека:Rafale B 113-HO Mali.jpg|Двосед ''Рафал B'' током допуне горива у ваздуху.|десно|мини|250п]] Рафал, као вишенаменски авион, има сет различитих спољних [[Резервоар за гориво|резервоара за гориво]]. Резервоари су развијани у три фазе, заједно са [[авион]]има, пратећи њихове наменске потребе. Развијени и интегрисани резервоари су: * 1 до 5 од по 1.250 литара горива; * 1 до 3 од по 2.000 литара горива; * 1 од 3.000 литара горива и * два посебно обликована за приљубљену уградњу на леђа трупа авиона од по 1 150 литара горива. Са леђним резервоарима се повећава долет, без заузимања линија за подвешавање наоружања и уз значајно смањење отпора авиона, у односу на случај са подвешенима. ''Рафал'' је такође опремљен системом за пуњење горивом у току лета, из авиона ''цистерне'', као и подвесним системом за претакање горива у лету из авиона у авион.<ref name="Conformal Fuel Tanks">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/wp-content/blogs.dir/1/files/2012/08/Fox_Three_nr_2.pdf|title=Conformal Fuel Tanks|quote=Conformal Fuel Tanks|author=|date=|format=pdf|publisher=dassault-aviation.|location=|language={{en}}|accessdate=3. 10. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20141102150601/http://www.dassault-aviation.com/wp-content/blogs.dir/1/files/2012/08/Fox_Three_nr_2.pdf|archive-date=02. 11. 2014|url-status=dead}}</ref> ==== Профили борбеног лета, у оквиру намене Рафала ==== У оквиру дефиниције вишенаменске функције Рафала, може се типизирати неколико карактеристичних профила лета, којима одговарају одређене варијанте ношења спољних терета. Типичне варијанте подвешавања терета, за намене и одговарајуће профиле лета Рафала су: * <big>''Ловачка намена''</big> ** 2 до 6 самовођених ракета '''Мика''' + један резервоар горива или ** 4 ракете '''Мика''' + 2 '''Маџик''' + један резервоар горива * <big>''Блиска подршка''</big> ** 2 ракете '''Маџик''' + 2 до 6 вођених бомби '''''-{AASM}- ''''' + три резервоара горива * <big>Продор у непријатељску територију</big> ** 2 ракете '''Мика''' + 2 крстареће ракете + три резервоара горива * <big>''Бомбардовање на мору''</big> ** 4 ракете '''Мика''' + 2 ракете '''Ексоцет''' + два резервоара горива * <big>''Нуклеарни удар''</big> ** 2 до 4 ракете '''Мика''' + вођене ракете '''''-{ASMP}-''''' (са нуклеарном главом) + два резервоара горива.<ref name="Rafale's mini encyclopedia."/><ref name="CHASSEUR MULTIRÔLE EMBARQUÉ, BIRÉACTEUR, MONOPLACE ET BIPLACE">{{cite web|url=http://archive.wikiwix.com/cache/?url=http://frenchnavy.free.fr/aircraft/rafale/rafale_fr.htm|title=CHASSEUR MULTIRÔLE EMBARQUÉ, BIRÉACTEUR, MONOPLACE ET BIPLACE| quote =CHASSEUR MULTIRÔLE EMBARQUÉ, BIRÉACTEUR, MONOPLACE ET BIPLACE|author= |date=| format = |publisher=archive.wikiwix.| location = | language = {{fr}} |accessdate=3. 10. 2014.}}</ref> === Одржавање === Саставни део тактичко–техничких захтева су и критеријуми о логистичкој подршци, који важе за читав период Рафалове оперативне употребе, у току његовог предвиђеног века од 25–30 година. Ти захтеви су испуњени и они су имали значајан утицај на развој решења, тако да се конфигурација за једну врсту задатка постави у току 15 минута, замена једног мотора за 60 минута, пуњење [[гориво]]м траје 6–7 минута, а провера команди лета се обави за један минут. Аутоматизовано је и надгледање наоружања, које се на показивачу приказује у реалном времену. Обезбеђен је лак приступ тачкама подвешавања спољњег терета, топу, лансерима и опреми. Одржавање авиона и мотора се врши према стању, које се стално прати. На овај начин је значајно смањено потребно време за одржавање, трошкови и неопходни кадрови.<ref name="Rafale's mini encyclopedia."/> == Варијанте == ''Рафал'' је произашао из експерименталног ''демонстратора технологија'' (''Рафал А''), који је уједно био претеча развоју варијанти авиона. Варијанте су, са својим специфичностима, из њега развијене преко одговарајућих прототипова.<ref name="RAFALE DESCRIBED"/><ref name="Rafale FAS"/><ref name="RAFALE deployment history">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/rafale-deployment-history/|title= RAFALE deployment history| quote =RAFALE deployment history|author= |date=| format = |publisher= dassault-aviation.| location = | language = {{en}} |accessdate=4. 10. 2014.}}</ref> === Рафал А === [[Датотека:avrafa_1.3.jpg|Рафал -{В}- у лету.|десно|мини|250п]] [[Датотека:Варијанте В, С и М.jpg|Варијанте Рафала.|десно|мини|250п]] ''Рафал A'' је демонстратор планираних нових [[технологија]] и концепта [[Вишенаменски борбени авион|вишенаменског борбеног авиона]]. Због изнуђених разлога, у почетку је био опремљен моторима -{F-404}-. Послужио је као експериментални авион и основа за прототипски развој Рафала. Полетео је 1986. године. Њиме су решаване и истраживачко–развојне интеграције различитог наоружања за нове варијанте [[авион]]а, све до полетања [[прототип]]ова -{C}- 01, -{M}- 01, -{M}- 02 и -{B}- 01.<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale FAS"/><ref name="Premiers essais prometteurs avec le Rafale A">{{cite web|url=http://www.ffaa.net/aircraft/rafale/rafale_fr.htm#essais_prometteurs|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120902171744/http://www.ffaa.net/aircraft/rafale/rafale_fr.htm#essais_prometteurs|archivedate=2. 9. 2012|title=Premiers essais prometteurs avec le Rafale A|quote=Premiers essais prometteurs avec le Rafale A|author=|date=|format=|publisher=wayback.archive.|location=|language={{fr}}|accessdate=4. 10. 2014.|url-status=live}}</ref> === Рафал -{B}- === ''Рафал B'' је двоседа варијанта основног авиона за ваздухопловне снаге. Његов [[прототип]] је полетео априла 1993. године. Основна намена му је прелазна, тренажна и борбена обука. На основу искуства у [[Авганистан]]у, као и из искустава са вежби, испоставило се да је погоднији за задатке бомбардовања и извиђања од једноседа. Узимајући то у обзир, повећана је његова производња у наоружаној опцији и измењена структура поруџбине за [[француско ратно ваздухопловство]], тако да су више од половине поручених авиона, двоседи. Морнарица је такође променила структуру своје поруџбине науштрб једноседа.<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale FAS"/><ref name="Dassault Rafale B">{{cite web|url=http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft32381.htm|title= Dassault Rafale B| quote =Dassault Rafale B|author= |date=| format = |publisher=aviadejavu. | location = | language = {{ru}} |accessdate=4. 10. 2014.}}</ref> === Рафал -{C}- === ''Рафал C'' је једносед намењен за [[ратно ваздухопловство]]. Овај стандард се развио кроз прототип ''Рафал C 01''. Био је планиран и други -{C}- 02, али се од њега одустало. ''Рафал C 01'' је полетео у [[децембар|децембру]] [[1991]]. године.<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale FAS"/> === Рафал -{D}- === ''Рафал D'' је једносед, и дефинисан је као авион са смањеном уочљивошћу. Почетком 1990. године је почео његов развој, на основу стандардне варијанте, са додацима властите [[Технологија стелт|''стелт'' технологије]]. Циљ развоја је био допунско смањење уочљивости, у смеру приближавања ''стелт'' карактеристикама авиона [[F-22 раптор]]а. Допунски му је умањена визуелна, радарска, електронска, топлотна и звучна упадљивост и одраз, тј. смањена је могућност његовог откривања. У периоду раних деведесетих година прошлог века, рекламиран је као авион смањене уочљивости.<ref name="RAFALE ORIGINS"/><ref name="Rafale, Dassault-Breguet"/> === Рафал -{M}- === Рафал -{M}- је једносед, и дефинисан је за оперативну употребу у [[Ратна морнарица|ратној морнарици]]. Полетео је децембра 1993. године. Због унификације производње и олакшања одржавања, код авиона Рафал -{M}- се не склапају крила.{{Напомена|Код морнаричких авиона је заступљен принцип склапања крила, због стационирања у релативно малом простору на броду носачу. Традиција је код Француза различита. Сви њихови морнарички авиони су идентичног пројекта крила, као и они у ваздухопловним снагама.}} Рафал -{M}- је ојачан, робусније је структуре због тежих услова слетања на палубу брода, у односу на аеродромску стазу. Последица тога је да има већу масу за 500 -{kg}- у односу на варијанту „-{C}-“. По спољашњем изгледу су веома слични. Варијанта „-{M}-“ је настала са модификацијама: * Ојачани су стајни органи, због већих брзина пропадања и јачег удара о тло, при слетању. Код авиона за слетање на палубе [[брод]]ова носача је пропис да се узима, као улазни параметар за прорачун стајних органа, вертикална брзина пропадања од 6,5 -{m/sec}-. За ојачавање стајних органа су коришћени материјали [[Титанијум|титан]] и специјални [[челик]]. * Носна нога је продужена због повећања поставног, односно [[нападни угао|нападног угла]] авиона, у залету. Већем нападном углу одговара и већи [[коефицијент узгона]], што је потребно у тренутку пред напуштање палубе брода носача, при полетању авиона. На предњу ногу је уграђена веза, за њено забрављивање с катапултом за убрзавање авиона, за полетање. Веза се остварује преко конзолне полуге уграђене на механизам ''маказа'' амортизера ноге. Конзолна полуга се закрене надоле и тада се њен предњи део забрави у катапулт. При томе се ''маказе'' склопе, а носна нога се принудно скрати, са сабијањем амортизера. Са тако скраћеном предњом ногом, Рафал се убрзава на нападном углу коме одговара минимални [[чеони отпор]]. Са смањеним отпором, авион постиже већу [[брзина|брзину]] на крају затрчавања, пред тренутак силаска с катапулта и пред полетање с палубе брода. При крају палубе се предња нога одбрављује и напушта навоз катапулта. У томе тренутку, после одбрављивања, услед притиска хидро–уља у [[амортизер]]у, нога се враћа (издужује) у свој равнотежни положај. У томе равнотежном положају предње ноге, носни део се уздигне и повећа се поставни, односно нападни угао авиона. Са таквим скоком вредности нападног угла и са раније постигнутом брзином затрчавања, нагло нарасте и вредност [[сила|силе]] узгона, довољне величине за уравнотежење тежине авиона, за узлетање са палубе. На слици носне ноге и на филму (на видеу) је ово уочљиво. Постоје и другачија решења за олакшавање полетања с палубе, као што је стаза, слична скијашкој скакаоници. * Укинут је централни подвесни резервоар, због потребног већег простора за смештај дуже носне ноге и ослобађања простора испред куке. * Уграђена је кука, на средини задњег дела трупа, за закачињање ужета за успоравање и заустављање авиона при слетању на палубу носача авиона. * Уграђене су телескопске мердевине за улазак у кабину и излазак из ње. * Уграђена су два авионска [[акумулатор]]а, уместо једног. * У пилотској опреми за спашавање на мору, уграђен је мешовити (инерцијални и инфрацрвени) уређај за лоцирање ''Телемир'', фирме Сажем.<ref name="Rafale M"/><ref name="Rafale FAS"/><ref name="De l'ACM au Rafale M/N">{{cite web|url=http://www.ffaa.net/aircraft/rafale/rafale_fr.htm#acm_rafale_m| archiveurl =https://web.archive.org/web/20120902171744/http://www.ffaa.net/aircraft/rafale/rafale_fr.htm#acm_rafale_m| archivedate =02. 09. 2012| title =De l'ACM au Rafale M/N| quote =De l'ACM au Rafale M/N|author =|date=| format =| publisher =wayback.archive.| location =| language ={{fr}}| accessdate =4. 10. 2014.|url-status=live| df =}}</ref> {| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;" |- |[[Датотека:Nice leg (cropped).jpg|202п]]||[[Датотека:Предња нога.jpg|242п]]||[[Датотека:French Rafale M launch from USS Enterprise.jpg|255п]] |} Модификована је носна нога за ''Рафал M'', са полугом за забрављивање у катапулт за њено скраћивање, сабијањем амортизера и са затварањем маказа. Пред само напуштање катапулта и палубе брода, нога се одбрави и враћа у нормалну дужину и „нос“ авиона се нагло подигне.<ref name="Caracteristiques du Rafale M">{{cite web|url=http://www.ffaa.net/aircraft/rafale/caracteristiques.htm|title=Caracteristiques du Rafale M| quote =Caracteristiques du Rafale M|author =|date=| format = |publisher=ffaa| location = | language = {{en}} |accessdate=18. 3. 2018.}}</ref> === Рафал -{N}- === ''Рафал N'' је имао првобитни назив Рафал -{BM}-, а био је планиран као двосед за морнарицу. Раније се од њега било одустало, због повећања трошкова. Међутим, касније је поруџбина репрограмирана, те се од укупно 58 уговорених авиона, тренутно тражи њих 40.<ref name="Un projet mort-né : le Rafale N">{{cite web|url=http://www.ffaa.net/aircraft/rafale/rafale_fr.htm#rafale_n|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120902171744/http://www.ffaa.net/aircraft/rafale/rafale_fr.htm#rafale_n|archivedate=2. 9. 2012|title=Un projet mort-né : le Rafale N|quote=Un projet mort-né : le Rafale N|author=|date=|format=|publisher=wayback.archive.|location=|language={{fr}}|accessdate=4. 10. 2014.|url-status=live}}</ref> == Оперативна употреба == [[Датотека:Rafale USS Dwight D. Eisenhower.jpg|Рафал на носачу авиона.|десно|мини|220п]] Изнад територија [[Авганистан]]а, [[14. март]]а [[2007]]. године, ''Рафал'' је извршио први оперативно–борбени лет. Био је наоружан са четири бомбе [[GBU-12]], а мисија му је укупно трајала четири часа и није борбено дејствовао. Неколико дана касније, 28. марта, Рафал из ескадрона 12-{F}-, са ''носача авиона Шарл де Гол'', је први који је борбено дејствовао бомбама. Операција је била у функцији подршке [[Холандија|холандским]] војним снагама у одбрани од напада [[Талибани|Талибана]]. ''Рафал'' је са GBU-12, 1. априла, дејствовао против непријатељских циљева, по пећинама у региону [[Хелманд]]а, за које се веровало да су скровишта Талибана. Ове две операције су означене као његово ''ватрено крштење. ''Рафал'' је учествовао у више мултинационалних и [[НАТО]] вежби.<ref name="French Rafale is best at dogfight"/> === Војна интервенција у Либији === Инострана војна интервенција у [[Либија|Либији]] је почела [[19. март]]а [[2011]]. године, под окриљем алијансе [[НАТО]].<ref name="Počela vojna intervencija u Libiji">{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/pocela-vojna-intervencija-u-libiji_244515.html|title= Počela vojna intervencija u Libiji| quote =Počela vojna intervencija u Libiji|author= |date=19. 3. 2011..| format = |publisher= rtv.rs| location = | language = {{sr}} |accessdate=4. 10. 2014.}}</ref> У почетном делу интервенције је учествовало осам ''Рафала''. Званично [[НАТО интервенција у Либији]] је војна интервенција међународних коалиционих снага у грађанском рату у Либији 2011. [[Резолуција Савета безбедности УН 1973|Резолуцијом 1973]] [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности УН]], усвојеном 17. марта 2011. године, промовисана је војна акција заштите цивила, као основни циљ, са овлашћењем да се уништи либијска [[противваздухопловна одбрана]], која је била препрека савезничким ваздухопловним снагама. Војна операција је трајала од 19. марта 2011. до 31. октобра 2011. године, у којој је Француска била један од активнијих учесника.<ref name="Libyen-Konflikt">{{cite web|url=http://www.spiegel.de/politik/ausland/libyen-konflikt-westen-schickt-kampfjets-gegen-gaddafi-regime-a-752000.html|title= Libyen-Konflikt: Westen schickt Kampfjets gegen Gaddafi-Regime | quote =Libyen-Konflikt|author= |date=19. 3. 2011.| format = |publisher=spiegel | location = | language = {{de}} |accessdate=4. 10. 2014.}}</ref> Циљ операције, као и Резолуције 1973 одобрен је од стране међународног права, са задатком успостављања забране летења и предузимање свих мера за успостављање заштите цивилног становништва. Те задатке су такође подржале и побуњеничке, опозиционе снаге. Од 19. марта 2011. године, ''Рафали'' и [[Мираж 2000|Миражи 2000]] са копна и [[Ратна морнарица|поморска]] авијација Француске заједно су учествовали у операцији ваздухопловне интервенције у Либији у оквиру Резолуције 1973 Савета безбедности Уједињених нација, чији је био циљ је заштита цивила од снага пуковника [[Муамер ел Гадафи|Гадафија]] и примена забрањеног летења либијских авиона у зони изнад Либије. Од [[22. март]]а 2011. године, интервенцију је подржавала 12. ловачка ескадрила са ''носача авиона Шарл де Гол''.<ref name="Toute la puissance de feu du Charles-de-Gaulle déployée au large de la Libye">{{cite web|url=http://www.lexpress.fr/actualites/1/societe/toute-la-puissance-de-feu-du-charles-de-gaulle-deployee-au-large-de-la-libye_974254.html?actu=1|title=Toute la puissance de feu du Charles-de-Gaulle déployée au large de la Libye| quote =Toute la puissance de feu du Charles-de-Gaulle déployée au large de la Libye|author= |date=20. 3. 2011.| format = |publisher= lexpress.| location = | language = {{fr}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> Носач авиона је 6. априла ојачан још са још десетак „Рафала“ М. У оквиру француских снага ратног ваздухопловства, осам ''Рафала'' верзије -{C}- и -{B}- пресељени су у ваздухопловну базу Солензар ({{јез-фр|Solenzara}}), на југу Француске, у близини града [[Порто]]. Ваздухопловна база је добила надимак „Рафалетовн“. Тако су „Рафали“ још ближе пришли Либији, посебно су то спровели са сицилијанском авио базом Сигонела, али само са припремом без реализације. До краја маја, одред „Рафала“ је направио око 2.200 часова лета и више од 1.500 операција пуњења са горивом у ваздуху.<ref name="France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills"/> Одговорност како ''Рафала'' ратног ваздухопловства, тако и морнаричке авијације су биле извиђачке мисије над Либијом, у циљу контроле спровођења одлуке о забрани летења ваздухопловства Либије. Авиони су патролирали наоружани са ракетама ваздух-ваздух „Мика“, увек спремни да оборе прекршиоца забране летења од стране либијских авиона. Према информацијама француског Министарства одбране у тим операцијама је уништен један [[Г-2 галеб]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] порекла. Такође су превентивно уништавани сиријски системи [[противваздухопловна одбрана|противваздухопловне одбране]]. Да би се испунили услови и извршили задаци заштите становништва, према Резолуцији Савета безбедности УН, дејствовано је по Гадафијевим снагама на земљи са оружјем ваздух-земља. У оквиру тога оружја ваздух-земља, коришћене су прецизно навођене суперсоничне нуклеарне тактичке ракете, за доктрину „упозоравајућег дејства“ пре него што се употреби најјаче постојеће стратешко [[нуклеарно оружје]], [[Аир-сол мојен порти]] ({{јез-ен|Armement Air-Sol Modulaire}}) (-{AASM}-). Такође, први пут је употребљена и [[крстарећа ракета|крстареће ракете]] [[Скалп-EG]]. Према подацима фирме [[Марсел Дасо|Дасо]] бомбе -{AASM}- се наводе и поуздано уништавају циљеве до раздаљина од 57 -{km}-, што представља нови рекорд. Због великих удаљености до циљева, често је „Рафал“ носио два спољна резервоара са [[гориво]]м од по 2.000 литара. У зависности од мисије понекад је носио два или три резервоара горива<br />од по 1.250 литара.<ref name=" Westlicher Libyen-Einsatz: Das Bombengeschäft">{{cite web|url=http://www.spiegel.de/wissenschaft/technik/westlicher-libyen-einsatz-das-bombengeschaeft-a-753095.html|title= Westlicher Libyen-Einsatz: Das Bombengeschäft| quote = Westlicher Libyen-Einsatz: Das Bombengeschäft|author= |date=25. 3. 2011.| format = |publisher=spiegel.| location = | language = {{de}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> === Војна интервенција у Исламској Држави === У септембру [[2014]]. године, француски авиони су почели са извиђачким летовима изнад [[Ирак]]а као део међународног напора за борбу против милитантне Исламске Државе. Стационирање авијације је у Уједињеним Арапским Емиратима, а почетни задатак им је да идентификују позицију у подршци америчким ваздушним ударима. Већ 15. септембра ''Рафали'' су извршили прве задатке извиђања. Покренута су четири напада у близини северног ирачког града Зумар, када је уништена логистика и том приликом је убијено на десетине исламских екстремиста. Почетком октобра, извршена су још три напада, а број авиона је је у бази повећан.<ref name="Premiers vols français de reconnaissance en Irak">{{cite web|url=http://www.lefigaro.fr/international/2014/09/15/01003-20140915ARTFIG00075-premiers-vols-francais-de-reconnaissance-en-irak.php|title= Premiers vols français de reconnaissance en Irak| quote =Premiers vols français de reconnaissance en Irak|author= |date=15. 9. 2014.| format = |publisher= lefigaro.| location = | language = {{fr}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref><ref name="France strikes IS depot in Iraq">{{cite web|url=http://www.militarytimes.com/article/20140919/NEWS08/309190061/France-strikes-depot-Iraq|title= France strikes IS depot in Iraq| quote =France strikes IS depot in Iraq|author= |date=19. 9. 2014.| format = |publisher=militarytimes. | location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref><ref name="France To Deploy More Fighter Jets, Warship in Islamic State Fight">{{cite web|url=http://www.defensenews.com/article/20141001/DEFREG04/310010041/France-Deploy-More-Fighter-Jets-Warship-Islamic-State-Fight|title=France To Deploy More Fighter Jets, Warship in Islamic State Fight|quote=France To Deploy More Fighter Jets, Warship in Islamic State Fight|author=AGENCE FRANCE-PRESSE|date=1. 10. 2014.|format=|publisher=defensenews.|location=|language={{en}}|accessdate=5. 10. 2014.|archive-date=04. 10. 2014|archive-url=https://archive.today/20141004152521/http://www.defensenews.com/article/20141001/DEFREG04/310010041/France-Deploy-More-Fighter-Jets-Warship-Islamic-State-Fight|url-status=dead}}</ref><ref name="Derniers articles">{{cite web|url=http://www.defense.gouv.fr/operations/irak/actualites|title= Derniers articles| quote =Derniers articles|author= |date=3. 10. 2014.| format = |publisher= defense.gouv.| location = | language = {{fr}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> == Корисници == * {{застава|Индонезија}} - поручена су 24 примерака * {{застава|Грчка}} - поручена су 24 примерака (12 половних и 12 нових) * {{застава|Хрватска }} - купљено 12 половних примерака *{{застава|Уједињени Арапски Емирати }} - поручена су 80 примерака *{{Застава|Индија}} – одлучено да се уговоре 36 примерака.<ref name="India to announce its intention to acquire 36 Rafale aircraft rapidly">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/en/dassault-aviation/press/press-kits/india-to-announce-its-intention-to-acquire-36-rafale-aircraft-rapidly/|title=India to announce its intention to acquire 36 Rafale aircraft rapidly|quote=India to announce its intention to acquire 36 Rafale aircraft rapidly|author=|date=10. 4. 2015.|format=|publisher=dassault-aviation.|location=|language={{en}}|accessdate=23. 7. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150414003934/http://www.dassault-aviation.com/en/dassault-aviation/press/press-kits/india-to-announce-its-intention-to-acquire-36-rafale-aircraft-rapidly/|archive-date=14. 04. 2015|url-status=dead}}</ref> * [[Датотека:Flag of Egypt.svg|25п]] [[Египат]] – поручена су 24 примерака.<ref name="Egypt, France to conclude €5.2 billion deal for Rafale jets">{{cite web|url=http://www.france24.com/en/20150216-france-egypt-sign-deal-sale-rafale-fighter-jets/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150216200821/http://www.france24.com/en/20150216-france-egypt-sign-deal-sale-rafale-fighter-jets/|archivedate=16. 2. 2015|title=Egypt, France to conclude €5.2 billion deal for Rafale jets| quote =Egypt, France to conclude €5.2 billion deal for Rafale jets|author = |date=16. 2. 2015.| format = |publisher=archive.| location = | language = {{en}} |accessdate=23. 6. 2015.}}</ref> * {{Застава|Катар}} – поручена су 24 примерака.<ref name="UPDATE 3-France and Qatar seal $7 bln Rafale fighter jet deal">{{cite web|url=http://www.reuters.com/article/2015/04/30/france-qatar-rafale-idUSL5N0XR2QJ20150430|title=UPDATE 3-France and Qatar seal $7 bln Rafale fighter jet deal|quote=UPDATE 3-France and Qatar seal $7 bln Rafale fighter jet deal|author=John Irish and Cyril Altmeyer|date=30. 4. 2015.|format=|publisher=reuters.|location=|language={{en}}|accessdate=23. 6. 2015.|archive-date=27. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151127230915/http://www.reuters.com/article/2015/04/30/france-qatar-rafale-idUSL5N0XR2QJ20150430|url-status=dead}}</ref><ref name="Qatar agrees to buy 24 Rafale fighter jets from France">{{cite web|url=http://www.aljazeera.com/news/middleeast/2015/05/qatar-agrees-buy-24-rafale-fighter-jets-france-150504100952250.html|title=Qatar agrees to buy 24 Rafale fighter jets from France| quote =Qatar agrees to buy 24 Rafale fighter jets from France|author = |date=4. 5. 2015.| format = |publisher=aljazeera| location = | language = {{en}} |accessdate=23. 6. 2015.}}</ref> * {{Застава|Француска}}: Укупно је 180 примерака уговорено, од планираних 286, са опцијом за још допунских 9.<ref name="France’s Rafale Fighters to get F3R Upgrades, PDL-NG pods">{{cite web|url=http://www.defenseindustrydaily.com/frances-rafale-fighters-au-courant-in-time-05991/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140118143350/http://www.defenseindustrydaily.com/frances-rafale-fighters-au-courant-in-time-05991/|archivedate=18. 1. 2014|title= France’s Rafale Fighters to get F3R Upgrades, PDL-NG pods| quote =France’s Rafale Fighters to get F3R Upgrades, PDL-NG pods|author= Defense Industry Daily staff|date=12. 1. 2014.| format = |publisher=archive. | location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> Потврђено да ће бити испоручено око 150 примерака, до 2019. године.<ref name="France To Make Military Personnel Cuts">{{cite web|url=http://www.aviationweek.com/Article.aspx?id=%2Farticle-xml%2Fawx_08_02_2013_p0-603422.xml|title=France To Make Military Personnel Cuts|quote=France To Make Military Personnel Cuts|author=Reuters|date=2. 9. 2013.|format=|publisher=aviationweek|location=|language={{en}}|accessdate=8. 2. 2018.|archive-date=19. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131019151423/http://www.aviationweek.com/Article.aspx?id=%2Farticle-xml%2Fawx_08_02_2013_p0-603422.xml|url-status=unfit}}</ref> До јула 2014. године, испоручена су 131 примерак.<ref name="2014 first half-year results">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/wp-content/blogs.dir/1/files/2014/07/EN-Dassault-Aviation-_-H1-_-07-25-2014.pdf|title=2014 first half-year results| quote =2014 first half-year results|author= |date=25. 7. 2014.| format = pdf|publisher= dassault-aviation.| location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref>{{Напомена|Велика финансијска улагања у развој нових технологија, интегрисаних у авион Рафал, развој самог авиона, његове опреме и наоружања, може се једино повратити са већом серијском производњом. То се свакако не може одговарајуће реализовати само са количинама нарученим за француско ваздухопловство и морнарицу. Из тих разлога се чине велики напори за проналажење партнера за извоз Рафала, кроз подмиривање потреба и других земаља са таквим авионом и обезбеђење расподеле средстава уложена у развој, на већи број серијски произведених јединица.<ref name="France's Rafale fighter proves its 'omnirole' skills"/>}} {|style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px; width:760px" |- |[[Датотека:Roundel of France.svg|лево|32п]] [[Ваздухопловство]] – 91 примерака||[[Датотека:Roundel of the French Fleet Air Arm before 1945.svg|лево|30п]] [[Авијација у ратној морнарици]] – 40 примерака. |} == Извоз == До краја [[2009]]. године, нису реализована настојања да се уговори извоз, без обзира што је цели политички и привредни систем државе ангажован на том питању. Чак су и Председници [[Француска|Републике Француске]], у свим приликама обављања редовних државничких међународних послова, веома активни промотери преговора о извозу ''Рафала''. Упркос добрим извозним резултатима серије ''Миража'' и одабраним промотивним наступима и повољним условима, за ''Рафал'' нису реализоване никакве извозне поруџбине. Међутим, у јануару 2012. године, Марсел Дасо је ушао у ексклузивне завршне преговоре за 126 примерака авиона за индијску војску, након елиминисања [[Јурофајтер тајфун]]а, којем је понуђена цена била виша за 22-26%, остали конкуренти [[F-16 Фајтинг фалкон|F-16 фајтинг фалкон]], [[F/A-18 хорнет]], [[JAS 39 Грипен|JAS 39 грипен]] и [[МиГ-35]], елиминисани су из техничких разлога. ;{{Застава|Индија}} Почетком [[2012]]. године, било је веома близу да се потпише први уговор о извозу ''Рафала''.<ref name="Rafale : Dassault en négociation exclusive avec l'Inde">{{cite web|url=http://www.lesechos.fr/31/01/2012/lesechos.fr/0201872617666_rafale---dassault-en-negociation-exclusive-avec-l-inde.htm|title=Rafale : Dassault en négociation exclusive avec l'Inde | quote =Rafale : Dassault en négociation exclusive avec l'Inde|author= |date=31. 1. 2012.| format = |publisher=lesechos. | location = | language = {{fr}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> За 126 авиона да се обезбеди 12 милијарди долара за Индијско ратно ваздухопловство, као реализација програма MRCA. Сви првобитни конкуренти су били отпали. Томе је била доста допринела и тренутна политика и међународни односи.<ref name="Govt shortlists Eurofighter, Rafale for fighter jets: Sources">{{cite web|url=http://www.ndtv.com/article/india/govt-shortlists-eurofighter-rafale-for-fighter-jets-sources-101947|title=Govt shortlists Eurofighter, Rafale for fighter jets: Sources | quote =Govt shortlists Eurofighter, Rafale for fighter jets: Sources|author= |date=27. 4. 2011.| format = |publisher= ndtv.| location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> После упоредних испитивања ''Рафала'' и ''Јурофајтер тајфуна'', индијска влада је објавила 31. јануара 2012. године, да прихваћена француска понуда.<ref name="Dassault retenu pour vendre 126 Rafale à l’Inde">{{cite web|url=http://bourse.lefigaro.fr/indices-actions/actu-conseils/dassault-retenu-pour-vendre-126-rafale-a-l-inde-62643|title=Dassault retenu pour vendre 126 Rafale à l’Inde|quote=Dassault retenu pour vendre 126 Rafale à l’Inde|author=|date=31. 1. 2012.|format=|publisher=bourse.lefigaro.|location=|language={{fr}}|accessdate=5. 10. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012110644/http://bourse.lefigaro.fr/indices-actions/actu-conseils/dassault-retenu-pour-vendre-126-rafale-a-l-inde-62643|archive-date=12. 10. 2014|url-status=dead}}</ref> Отпочели су завршни ексклузивни преговори са француским произвођачима авиона, а ангажован је и министар одбране Жерар Лонге, у фебруару 2012. године, који је оптимистички изјавио да фирма има 80% шансе да добије уговор.<ref name="Rafale: 80% de chance de signature">{{cite web|url=http://www.lefigaro.fr/flash-eco/2012/02/01/97002-20120201FILWWW00385-rafale-80-de-chance-de-signer-le-contrat.php|title= Rafale: 80% de chance de signature| quote =Rafale: 80% de chance de signature|author= |date=1. 2. 2012.| format = |publisher= lefigaro.| location = | language = {{fr}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> У марту 2012. године, индијска влада је обавестила свој парламент да ће износ за куповину ''Рафала'' износити 20 милијарди долара, а да ће преговори са француском фирмом бити завршени до средине 2013. године. Прва оперативна ескадрила, од 18 ''Рафала'' је планирана да буде оперативна у 2016. години. У децембру [[2014]]. године, објављено је да Индија и Француска очекују да ће потписати уговор за ''Рафала'' до марта 2015. године. Током посете индијског премијера Паризу, 10. априла [[2015]]. године, тражена је убрзана испорука 36 примерака ''Рафала'', оперативно одмах способни.<ref name="India to announce its intention to acquire 36 Rafale aircraft rapidly"/> Индијски министар одбране је изјавио да ће ти авиони бити примљени у њихово ваздухопловство у року од две године.<ref name="L’Inde pourrait commander plus de Rafale que prévu">{{cite web|url=https://operationnels.com/2014/07/06/linde-pourrait-commander-plus-que-80-rafale/|title= L’Inde pourrait commander plus de Rafale que prévu| quote =L’Inde pourrait commander plus de Rafale que prévu|author= |date=17. 1. 2013.| format = |publisher=| location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> ;[[Датотека:Flag of the United Arab Emirates.svg|25п]] [[Уједињени Арапски Емирати]] Уједињени Арапски Емирати и званично су отпочели преговоре [[19. јун]]а 2009. године. Званично су саопштили 16. новембра 2011. године, да се понуда Дасоа, сматра ''неконкурентна'' за замену својих ''Миража 2000'', са 63 ''Рафала''. У међувремену, 19. априла 2013. године, потписан је уговор са Локид Мартином за куповину 25 примерака F-16E/F блок 60, с тим да се замена авиона ''Мираж 2000'' одлаже. БАЕ системс је објавио, 19. децембра 2013. године, да је ''Јурофајтер тајфуна'' искључен из даљих преговора, остављајући само ''Рафала'' у конкуренцији.<ref name="L'Eurofighter de BAE Systems prend une claque aux Emirats Arabes Unis">{{cite web|url=http://www.latribune.fr/entreprises-finance/industrie/aeronautique-defense/20131219trib000801957/l-eurofighter-de-bae-systems-prend-une-claque-aux-emirats-arabes-unis.html|title=L'Eurofighter de BAE Systems prend une claque aux Emirats Arabes Unis| quote =L'Eurofighter de BAE Systems prend une claque aux Emirats Arabes Unis|last=Cabirol|first=Michel|date=19. 12. 2013.| format = |publisher= latribune.| location = | language = {{fr}} |accessdate=6. 10. 2014.}}</ref> ;[[Датотека:Flag of Egypt.svg|25п]] [[Египат]] Компанија ''Талес'' је [[16. фебруар]]а 2015. године потврдила да је Египат наручио 24 ''Рафала''<ref>{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/egypt39s-order-for-24-rafales-confirmed-409105/ |title=Egypt's order for 24 Rafales confirmed |publisher=Flightglobal.com |date=16. 2. 2015.|last=STEVENSON|first=BETH|accessdate=17. 2. 2015}}</ref> за 5,2 милијарди [[евро|евра]].<ref>{{cite web|url=http://www.france24.com/en/20150216-france-egypt-sign-deal-sale-rafale-fighter-jets/ |title=Egypt, France to conclude €5.2 billion deal for Rafale jets |publisher=France24 |date=16. 2. 2015 |author= |accessdate=17. 2. 2015}}</ref> Неколико дана раније компанија је објавила да је постигнут договор са [[Каиро]]м, али није потврђено потписивање уговора, нити је објављен број авиона.<ref>{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/egypt-picks-rafale-for-fighter-deal-409036/ |title=Egypt picks Rafale for fighter deal |publisher=Flightglobal.com |date=13. 2. 2015.|last=HOYLE|first=CRAIG|accessdate=17. 2. 2015}}</ref> Египатско ратно ваздухопловство већ поседује авионе ''[[Мираж 2000]]'' и ''[[Мираж 5]]'' француске производње.<ref name="phoenix">{{harvnb|Nordeen|Nicolle|1996|pp=335–340}}</ref> Коначно, Египат је постао први међународни купац авиона Рафал, када је званично поручио 24 примерака, 16. фебруара 2015. године, уз опцију куповине још 12, у вредности од 5,9 америчких долара милијарде (5,2 милијарде €).<ref name="Egypt, France to conclude €5.2 billion deal for Rafale jets"/> === Будући разговори === [[Датотека:Rafale au Bourget en 2011.JPG|Рафал на Боуржеу 2011. године.|десно|мини|250п]] ;{{Застава|Канада}} Дасо је понудио и Канади ''Рафале'', пошто канадско Министарство одбране планира да набави 65 примерака савремених авиона. У јулу [[2010]]. године, Канадска влада је најавила куповину 65 примерака америчких авиона [[F-35 лајтнинг II]]. Ову намеру је критиковало неколико опозиционих странака, те су одговорни обећали да ће одустати од те намере. Крајем [[2012]]. године, Влада је коначно разматрала тендер са аспекта укупних трошкова за F-35 лајтнинг II.<ref name="Rafale : le rêve canadien de Dassault">{{cite web|url=http://www.air-cosmos.com/rafale-le-reve-canadien-de-dassault-19411|title=Rafale : le rêve canadien de Dassault|quote=Rafale : le rêve canadien de Dassault|author=|date=3. 10. 2014.|format=|publisher=air-cosmos.|location=|language={{fr}}|accessdate=6. 10. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20180212083540/http://www.air-cosmos.com/rafale-le-reve-canadien-de-dassault-19411|archive-date=12. 02. 2018|url-status=dead}}</ref> ;[[Датотека:Flag of Malaysia.svg|25п]] [[Малезија]] ''Рафал'' је, према малезијским средствима информисања, на путу за нови уговор за 18 авиона, као замену својих МиГ-29Н. Малезијско ваздухопловство би у [[2015]]. години требало да изврши избор између [[F/A-18E/F супер хорнет]]а, [[Јурофајтер тајфун]]а и [[JAS 39 Грипен]]а. Међутим, ''Рафала'' тренутно фаворизују малезијске власти на основу својих оперативних способности.<ref name="Rafale na mostra LIMA 2013 da Malásia: ‘o melhor avião do mundo’">{{cite web|url=http://www.aereo.jor.br/2013/03/29/rafale-na-mostra-lima-2013-da-malasia-o-melhor-aviao-do-mundo/|title=Rafale na mostra LIMA 2013 da Malásia: ‘o melhor avião do mundo’| quote =Rafale na mostra LIMA 2013 da Malásia: ‘o melhor avião do mundo’|author= |date=| format = |publisher= aereo.jor.| location = | language = {{pt}} |accessdate=6. 10. 2014.}}</ref><ref name="Archived News (28/03/2013) : Rafale Wows Crowd At LIMA">{{cite web|url=http://www.bernama.com/bernama/v7/newsindex.php?id=938010|title=Archived News (28/03/2013) : Rafale Wows Crowd At LIMA| quote =Archived News (28/03/2013) : Rafale Wows Crowd At LIMA|author= |date=| format = |publisher=bernama.| location = | language = {{en}} |accessdate=6. 10. 2014.}}</ref> ;[[Датотека:Flag of Qatar.svg|30п]] [[Катар]] Катар је такође започео техничку процену апликација, укључујући, поред ''Рафала'', ''F-15 игла'', F/A-18E/F супер хорнета, JAS 39 грипена, F-35 лајтнинг II и ''Јурофајтер тајфуна'', за набавку 24 до 36 примерака авиона. Коначну одлуку треба донети, али је још увек нема.<ref name="Qatar Targets 2012 for its Fighter Decision">{{cite web|url=http://defence.pk/threads/qatar-targets-2012-for-its-fighter-decision.79707/|title=Qatar Targets 2012 for its Fighter Decision|quote=Qatar Targets 2012 for its Fighter Decision|author=|date=9. 10. 2010.|format=|publisher=defence.|location=|language={{en}}|accessdate=6. 10. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012054536/http://defence.pk/threads/qatar-targets-2012-for-its-fighter-decision.79707/|archive-date=12. 10. 2014|url-status=dead}}</ref> Коначно су потписали уговор за испоруку 24 примерка 4. маја 2015. године.<ref name="Qatar agrees to buy 24 Rafale fighter jets from France"/> ;[[Датотека:Flag of Kuwait.svg|25п]] [[Кувајт]] Кувајт, попут Катара, чека одлуку Уједињених Арапских Емирата да би отпочео расправу о могућој куповини 18-22 примерака савремених авиона.<ref name="Le Qatar et le Koweit intéressés par le Rafale">{{cite web|url=http://www.usinenouvelle.com/article/le-qatar-et-le-koweit-interesses-par-le-rafale.N166102|title=Le Qatar et le Koweit intéressés par le Rafale| quote =Le Qatar et le Koweit intéressés par le Rafale|author= |date=9. 1. 2012.| format = |publisher=usinenouvelle. | location = | language = {{fr}} |accessdate=6. 10. 2014.}}</ref> ;{{Застава|Пољска}} [[Пољска]] предвиђа набавку 64 вишенаменска борбена авиона, до 2021. године, као део модернизације својих оружаних снага. Ови авиони ће заменити старе [[Сухој Су-17]] и [[МиГ-29]]. ''Рафал'' је један од потенцијалних, као и сви његови традиционални такмичари, F-35 лајтнинг II, [[JAS 39 Грипен]]а (у својим верзијама Е и F),[[F/A-18E/F супер хорнет]] и најновија верзија Јурофајтер тајфуна.<ref name="Poland about to buy 64 fifth generation fighter jets. But F-35s seem to be unaffordable">{{cite web|url=http://theaviationist.com/2014/02/23/polish-air-force-new-fighters-f35/|title=Poland about to buy 64 fifth generation fighter jets. But F-35s seem to be unaffordable| quote =Poland about to buy 64 fifth generation fighter jets. But F-35s seem to be unaffordable|author= |date=23. 2. 2014.| format = |publisher=theaviationist.| location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref><ref name="Poland to procure 64 Multi-Role jet fighters starting delivery in 2021.">{{cite web|url=http://www.airrecognition.com/index.php/archive-world-worldwide-news-air-force-aviation-aerospace-air-military-defence-industry/2014-global-news-worldwide-world-international-air-force-aviation/february-2014-global-news-worldwide-world-international-air-force-aviation-aerospace-air-defence-/1011-poland-to-procure-64-multi-role-jet-fighters-starting-delivery-in-2021.html|title=Poland to procure 64 Multi-Role jet fighters starting delivery in 2021.| quote =Poland to procure 64 Multi-Role jet fighters starting delivery in 2021.|last=Siminski|first=Jacek|date=| format = |publisher=airrecognition.| location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref><ref name="Polskie F-35 od 2021?">{{cite web|url=http://www.altair.com.pl/news/view?news_id=12775|title=Polskie F-35 od 2021?|quote=Polskie F-35 od 2021?|author=|date=21. 4. 2014.|format=|publisher=altair.|location=|language={{en}}|accessdate=5. 10. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20140226090607/http://www.altair.com.pl/news/view?news_id=12775|archive-date=26. 02. 2014|url-status=dead}}</ref> ;{{Застава|Белгија}} [[Белгија]] је покренута, почетком јуна 2014. године, захтев за понуде од пет произвођача да би заменили своје старе [[F-16 Фајтинг фалкон|F-16 Фајтинг Фалкон]]. То ће бити реализовано куповином око 40 савремених борбених авиона. Међу кандидатима су ''Рафал'', која има добре шансе. Поред својих карактеритика, има предност и традиција у сарадњи између француских и белгијских ваздушних снага, а као важна чињеница је и „индустријска компензација“, могу да се промовишу као филијала Дасо групације, SABCA је тренутно један од драгуља белгијске ваздухопловне индустрије. Међутим, неки тврде да су личне амбиције актуелног белгијског министра одбране, могу да превагну у корист F-35 лајтнинг II.<ref name="Pourquoi le ministre de la Défense belge veut le F-35 et pas le Rafale">{{cite web|url=http://www.latribune.fr/entreprises-finance/industrie/aeronautique-defense/20140324trib000821531/pourquoi-le-ministre-de-la-defense-belge-veut-le-f-35-et-pas-le-rafale.html|title=Pourquoi le ministre de la Défense belge veut le F-35 et pas le Rafale | quote =Pourquoi le ministre de la Défense belge veut le F-35 et pas le Rafale|last=Cabirol|first=Michel|date=24. 3. 2014.| format = |publisher=latribune.| location = | language = {{fr}} |accessdate=5. 10. 2014.}}</ref> === Пропали разговори === ;{{Застава|Бразил}} [[Датотека:Dassault Rafale B Suisse.jpg|''Рафал B'' заснован на извознм захтевима.|десно|мини|250п]] Бразил је отворио конкурс за набавку 36 авиона, 1. октобра 2008. године. У конкуренцији су били ''Рафал'', [[F/A-18E/F супер хорнет]], [[JAS 39 Грипен]], након повлачења ''Су-35''. ''Рафал'' је био подржан од стране председника Луис Инасио Лула да Силве, након споразума са Французима, уз смањење цене и пренос технологије, укључујући и рачунарске кодове ''Рафала'', што је срце његове „памети“. Остали такмичари нису били вољни да одобре пренос својих технологија.<ref name="Após redução de preço, Lula e Jobim teriam escolhido Rafale">{{cite web|url=http://noticias.terra.com.br/brasil/apos-reducao-de-preco-lula-e-jobim-teriam-escolhido-rafale,b8b84bc92690b310VgnCLD200000bbcceb0aRCRD.html|title=Após redução de preço, Lula e Jobim teriam escolhido Rafale | quote =Após redução de preço, Lula e Jobim teriam escolhido Rafale|author= |year=2010| format = |publisher= noticias.terra.| location = | language = {{pt}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> Ипак, ''Рафал'' је оштро критикован од стране Бразилске војске, наводећи да је сувише скуп и предимензионисан за потребе земље и повољнији им је ''JAS 39 грипен'' и ''F-18Е / F супер хорнет''. Металопрерађивачи такође подржавају шведски пројекат, рекавши да ће створити 5.000 до 6.000 директних нових радних места у Бразилу, са тим избором. Међутим, избор Рафала од стране Индије мења положај Бразила. Коначно, 18. децембра [[2013]]. године, бразилско Министарство одбране најављује да ће остати при опредељењу за ''JAS 39 грипен''. То је још један корак уназад за француског произвођача авиона, пошто тако отпадају велике наде за раализацију овог уговора.<ref name="Rafale au Brésil : Dassault devra encore attendre">{{cite web|url=http://www.latribune.fr/entreprises-finance/industrie/aeronautique-defense/20100907trib000546445/rafale-au-bresil-dassault-devra-encore-attendre.html|title=Rafale au Brésil : Dassault devra encore attendre| quote =Rafale au Brésil : Dassault devra encore attendre|author= |date=7. 9. 2010.| format = |publisher=latribune.| location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref><ref name="Après l'Inde, le Brésil pourrait choisir le Rafale de Dassault">{{cite web|url=http://www.challenges.fr/index/2012/02/13/|title=Après l'Inde, le Brésil pourrait choisir le Rafale de Dassault| quote =Après l'Inde, le Brésil pourrait choisir le Rafale de Dassault|author= |date=| format = |publisher=challenges. | location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref><ref name="Au Brésil, Hollande plaidera pour le Rafale, l'avion invendable, le mardi 12 décembre 2013">{{cite web|url=http://www.lemonde.fr/economie/article/2013/12/12/au-bresil-hollande-plaidera-pour-le-rafale-l-avion-invendable_4333244_3234.html|title=Au Brésil, Hollande plaidera pour le Rafale, l'avion invendable, le mardi 12 décembre 2013| quote =Au Brésil, Hollande plaidera pour le Rafale, l'avion invendable, le mardi 12 décembre 2013|author= |date=| format = |publisher=lemonde.| location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> ;{{Застава|Јужна Кореја}} Јужна Кореја је коначно изабрала авион [[F-15 игл]], у априлу [[2002]]. године.<ref name="Défaite politique pour le Rafale">{{cite web|url=http://www.usinenouvelle.com/article/defaite-politique-pour-le-rafale.N1819|title=Défaite politique pour le Rafale| quote =Défaite politique pour le Rafale|author= |date=19. 4. 2002.| format = |publisher=usinenouvelle.| location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> ;[[Датотека:Flag of the United Arab Emirates.svg|25п]] [[Уједињени Арапски Емирати]] Уједињени Арапски Емирати су, у [[1999]]. години, коначно изабрали прилагођену ултра софистицирану верзију ''F-16'' (Блок 60).<ref name="Thai Military and Asian Region">{{cite web|url=https://thaimilitaryandasianregion.wordpress.com/2015/11/25/f-16-ef-block-60-desert-falcon/|title=Thai Military and Asian Region| quote =Thai Military and Asian Region|author=|date=| format = |publisher=thaimilitaryandasianregion.wordpress.| location = | language = {{en}} |accessdate=11. 2. 2018.}}</ref> ;{{Застава|Мароко}} [[Мароко]] је, у октобру 2007. године, коначно купио ''F-16''.<ref name="Le Maroc échauffe ses F16">{{cite web|url=http://www.le360.ma/fr/politique/le-maroc-echauffe-ses-f16-403|title=Le Maroc échauffe ses F16| quote =Le Maroc échauffe ses F16|last=Akhmisse|first=Sophia|date=6. 5. 2013.| format = |publisher= le360.| location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref>{{Напомена|Колико је америчка војна и дипломатска моћ је успела и у Војном извозу, толико, продаја од 12 до 18 авиона ''Рафал'' у Мароко, иако је изгледала сигурна, пошто делимично финансира Саудијска Арабија, није успела због недостатка координације између DGA с једне стране, Дасоа с друге и Генералштаба француске авијације.}} ;{{Застава|Холандија}} [[Холандија]], на крају се придружила програму [[F-35 лајтнинг II]]. ;[[Датотека:Flag of Singapore.svg|25п]] [[Сингапур]] Сингапур се, у августу 2005. године, такође одлучио за ''F-35 лајтнинг II'', елиминишући ''Рафала'' у последњем тренутку, иако је изгледало да фаворит за коначан избор. ;{{Застава|Швајцарска}} [[Швајцарска]] се определила, [[30. новембар|30. новембра]] [[2011]]. године, за ''JAS 39 грипена'' (на рачун ''Рафала'' и [[Јурофајтер тајфун]]а), по програму делимичне замене постојеће флоте [[F-5Е тигар II]].<ref name="Rafale : Dassault fait une contreproposition au Parlement suisse ">{{cite web|url=http://www.lepoint.fr/economie/rafale-dassault-fait-une-contreproposition-au-parlement-suisse-29-01-2012-1424959_28.php|title=Rafale : Dassault fait une contreproposition au Parlement suisse | quote =Rafale : Dassault fait une contreproposition au Parlement suisse|author= |date=29. 1. 2012.| format = |publisher= lepoint.| location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> Након те најаве, швајцарске новине ''Ле Матин'' су објавиле документ ваздухопловства, у новембру 2009. године, да је ''Рафал'' био њихов фаворит, а избор ''Грипена'', од стране владе, је сматран гори од ''Рафала'', посебно за полицијске мисије из ваздуха, али да је њихов избор и [[F/A-18 хорнет|F/A-18C хорнет]]. Носивост ''Рафала'' је 15.000 kg, више од максималне тежине ''Грипена NG'' (16.500 kg), при полетању.<ref name="En Suisse, les militaires considèrent que le Gripen est incapable de remplir les missions prévues">{{cite web|url=http://www.marianne.net/blogsecretdefense/En-Suisse-les-militaires-considerent-que-le-Gripen-est-incapable-de-remplir-les-missions-prevues_a523.html|title=En Suisse, les militaires considèrent que le Gripen est incapable de remplir les missions prévues|quote=En Suisse, les militaires considèrent que le Gripen est incapable de remplir les missions prévues|author=|date=|format=|publisher=marianne.|location=|language={{fr}}|accessdate=7. 10. 2014.|archive-date=12. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012175422/http://www.marianne.net/blogsecretdefense/En-Suisse-les-militaires-considerent-que-le-Gripen-est-incapable-de-remplir-les-missions-prevues_a523.html|url-status=dead}}</ref> Међутим, 18. маја [[2014]]. године, швајцарски гласачи су одбацили план финансирања за куповину 22 ''Грипена'' у износу од 3.126 милијарде швајцарских франака.<ref name="C'est non! L'avion Gripen ne volera pas en Suisse">{{cite web|url=http://www.lematin.ch/suisse/C-est-non-Lavion-Gripen-ne-volera-pas-en-Suisse/story/28236477|title= C'est non! L'avion Gripen ne volera pas en Suisse| quote =C'est non! L'avion Gripen ne volera pas en Suisse|author= |date=18. 5. 2014| format = |publisher= lematin.| location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> == Удеси == * ''Рафал B'' -{№}- 316, полетео је из BA 113 Сен Дизиер ({{јез-фр|Saint-Dizier}}) ([[Француска]]) и срушио се у шумовитој области општине Неувиц ({{јез-фр|Neuvic}}) (Француска), између 18 и 20 часова 6. децембра 2007. године, за време тренажног лета. Авион је припадао Ловачкој ескадрили 1 / 7 Провенце100 ({{јез-фр|Provence}}). је ''Рафал'' двосед, летео је на висини од 4.000 -{m}- и нестао је с екрана [[радар]]а на висини од 1.500 -{m}-. У авиону је био само један [[пилот]], који се није катапултирао и погинуо је. ''Рафал B'' је летео без оружја и то ноћу по кишном времену. Први резултати истраге [[удес ваздухоплова|удеса]] сугеришу губитак просторне оријентацију пилота.<ref name="Le crash du Rafale dû à un problème humain">{{cite web|url=http://www.lefigaro.fr/actualites/2008/01/10/01001-20080110ARTFIG00350-le-crash-du-rafale-du-a-un-probleme-humain.php|title= Le crash du Rafale dû à un problème humain| quote =Le crash du Rafale dû à un problème humain|author= |date=11. 1. 2008.| format = |publisher=lefigaro. | location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> * ''Рафал М'' № 16, из 12. ловачке ескадриле, у поморској ваздухопловној бази је 22. маја 2008. године, по кишном времену погрешно је ишао на слетање. При слетању је био „дугачак“ и са нагибом. Авион се разбио, а пилот се безбедно катапултирао. Авион је убрзо поправљен и враћен у оперативну употребу. [[Удес ваздухоплова|Удес]] је настао услед грешке особља.<ref name="Un Rafale sort de piste dans le Morbihan ">{{cite web|url=http://www.lepoint.fr/actualites-societe/2008-05-22/un-rafale-sort-de-piste-dans-le-morbihan/920/0/247416|title=Un Rafale sort de piste dans le Morbihan|quote=Un Rafale sort de piste dans le Morbihan|author=|date=22. 5. 2008.|format=|publisher=lepoint.|location=|language={{fr}}|accessdate=7. 10. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012043612/http://www.lepoint.fr/actualites-societe/2008-05-22/un-rafale-sort-de-piste-dans-le-morbihan/920/0/247416|archive-date=12. 10. 2014|url-status=dead}}</ref> * Два авиона француске морнарице ''Рафал М'', 24. септембра 2009. године, у повраку на носач авиона „Шарл де Гол“, сударили су се у ваздуху око 30 km од града Перпињан ({{јез-фр| Perpignan}}) у југозападној Француској. Један пробни пилот, идентификован као [[капетан фрегате]] Френсис Дуфлот, погинуо је у овој несрећи, док се други успешно спасао.<ref name="French navy locates pilot's body with crashed Rafale">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/french-navy-locates-pilot39s-body-with-crashed-rafale-333007/|title=French navy locates pilot's body with crashed Rafale | quote =French navy locates pilot's body with crashed Rafale|author=Craig Hoyle |date=1. 10. 2009.| format = |publisher=flightglobal. | location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref><ref name="Deux Rafale se sont abîmés en Méditerranée">{{cite web|url=http://www.lemonde.fr/societe/article/2009/09/24/deux-rafale-se-sont-abimes-en-mediterranee_1244917_3224.html|title=Deux Rafale se sont abîmés en Méditerranée | quote =Deux Rafale se sont abîmés en Méditerranée|author= |date=24. 9. 2009.| format = |publisher=lemonde. | location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> * ''Рафал М'' № 18, са носача „Шарл де Гол“ 12. ловачке ескадриле, пао је у [[Арабијско море|Арапско море]], 28. новембра 2010. године. Овај авион је био подршка савезничким операцијама у [[Авганистан]]у. Пилот се катапултирао и безбедно је враћен са хеликоптером. У каснијим извештајима, речено је да су [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотори]] остали без горива, пошто је пилот погрешио у руковању са [[Систем горива|горивним системом]].<ref name="Comment un Rafale s'est abîmé en mer">{{cite web|url=http://www.europe1.fr/france/comment-un-rafale-s-est-abime-en-mer-322671|title=Comment un Rafale s'est abîmé en mer|quote=Comment un Rafale s'est abîmé en mer|author=|date=2. 12. 2010.|format=|publisher=europe1.|location=|language={{fr}}|accessdate=7. 10. 2014.|archive-date=12. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141012135240/http://www.europe1.fr/france/comment-un-rafale-s-est-abime-en-mer-322671|url-status=dead}}</ref><ref name="Accident de Rafale au large du Pakistan">{{cite web|url=http://www.latribune.fr/entreprises-finance/industrie/aeronautique-defense/20101128trib000576964/accident-de-rafale-au-large-du-pakistan.html|title= Accident de Rafale au large du Pakistan| quote =Accident de Rafale au large du Pakistan|author= |date=28. 11. 2010.| format = |publisher= latribune.| location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> * У раним поподневним часовима 2. јула 2012. године, за време тренаже борбе са америчким ''F-18'', изнан шпанске обале Медитерана, ''Рафал М'' № 24 12. флотиле поморске авијације, срушио се. француски пилот се катапултирао, пребачен је америчким хеликоптером на француски носач авиона „Шарл де Гол“, где је збринут од стране медицинског особља.<ref name="Méditerranée. Crash d’un Rafale de Landivisiau, le pilote s’éjecte">{{cite web|url=http://www.ouest-france.fr/mediterranee-crash-dun-rafale-de-landivisiau-le-pilote-sejecte-231236|title=Méditerranée. Crash d’un Rafale de Landivisiau, le pilote s’éjecte | quote =Méditerranée. Crash d’un Rafale de Landivisiau, le pilote s’éjecte|author= |date=2. 7. 2012.| format = |publisher= ouest-france.| location = | language = {{fr}} |accessdate=7. 10. 2014.}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[F-22 раптор]] * [[Сухој Су-30]] * [[Јурофајтер тајфун]] * [[JAS 39 Грипен]] * [[Нови авион]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Nordeen|first=Lon|last2=Nicolle|first2=David|title=Phoenix Over The Nile|year=1996|publisher=Smithsonian Institution Press|isbn=978-1-56098-626-3|pages=335-340}} * {{Cite book | ref = harv| last = Geer| first = Wayne |last2 = | first2 = | authorlink = | title = High-Tech-Flugzeuge | url =| year = 1994 | publisher = Mittler| location = Berlin | language = {{de}}|isbn=3-8132-0452-9| chapter =|pages=}} {{refend}} == Коришћена издања == * [http://www.defense.gouv.fr/marine/decouverte/equipements/aeronefs/rafale_m Рафал на француском.] * [http://www.senat.fr/rap/a08-102-5/a08-102-516.html#toc236 Трошкови] * A noter que « Le général [Bernard, ndlr] Capillon pantoufle depuis 1987 à la tête de la SNECMA » révèle l'''Humanité'', Paris, {{ISSN|0242-6870}} (19 janvier 1991) lire en ligne|lien=http://www.humanite.fr/1991-01-19_Articles_-LE-GENERAL-CAPILLON-pantoufle-depuis-1987-a-la-tete-de-la {{Wayback|url=http://www.humanite.fr/1991-01-19_Articles_-LE-GENERAL-CAPILLON-pantoufle-depuis-1987-a-la-tete-de-la |date=20071018121113 }} * [http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/Licna-karta-Dassault-Rafale.html Рафал на сајту] == Спољашње везе == {{портал|Ваздухопловство}} {{Commonscat|Dassault Rafale|Авион Рафал}} * [http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero02/c10.htm '''„Рафале - француски небески мускетар“'''], Аеромагазин бр. 2, Мато Силадић, [[1997]]. (интернет домен из прошлог века) * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/73/Arsenal%2073.pdf '''„Рафал у Индији – победник посла века“''']. стр. 18, магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 73, Др Себастиан Балош, 15. јануар 2013. * [http://www.military-heat.com/85/dassault-rafale-omnirole-fighter/ Рафал на видео снимку 2] * [http://www.defense-aerospace.com/dae/articles/communiques/FighterCostFinalJuly06.pdf Цене борбених авиона] {{изабрани}} {{Марсел Дасо авиони }} [[Категорија:Војни авиони 1980—1989.]] [[Категорија:Вишенаменски авиони]] [[Категорија:Француски војни авиони]] kirmfjdtrlysklwdwflohtg4gx7ju77 0 314663 25138364 25127344 2022-08-04T12:29:49Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Пролетер Нови Сад | слика = [[Датотека:Proleterns.png]] | пуноиме = Фудбалски клуб „Пролетер“ Нови Сад| надимак = црвено-бели | основан = [[1951]] | стадион = [[Стадион Слана Бара]], [[Нови Сад]] / [[Стадион Карађорђе]], [[Нови Сад]] (привремено) | капацитет = 1.200,<ref>{{cite web|title=ФК Пролетер Нови Сад|url=http://srbijafudbal.com/proleter_novisad.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. април 2018.}}</ref> 14.853 | веб сајт = https://fkproleternovisad.rs/ | директор = | тренер = | лига = | сезона = | позиција = | pattern_la1=_lask2021h|pattern_b1=_whitecollar |pattern_ra1=_lask2021h|pattern_sh1=_torres2021a| leftarm1=FFFFFF|body1=CD0A0A||rightarm1=FF0000|shorts1=FFFFFF|socks1=CD0A0A| pattern_la2= |pattern_b2=_whitecollar |pattern_ra2= |pattern_sh2= _udinese1718a | leftarm2= 000032||body2=f5f50a|rightarm2= 000032|shorts2=626262|socks2=000032| pattern_la3=|pattern_b3=_whitecollar |pattern_ra3=|pattern_sh3=_incheonutd2017a| leftarm3=000032|body3=0080FF||rightarm3=000032|shorts3=|socks3=|| |угашен= [[2022]].}} '''ФК Пролетер Нови Сад''' био је [[фудбал]]ски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]]. == Историја == Фудбалски клуб Пролетер Нови Сад из новосадског насеља [[Слана бара|Слана бара]] основан је 1951. године.<ref>[https://web.archive.org/web/20190404002400/https://fkproleternovisad.rs/o-nama/ О нама], fkproleternovisad.rs, Приступљено 15. 8. 2019.</ref> Кроз своју историју клуб је са различитим успехом наступао у нижим ранговима такмичења, а тек је новија историја обележена значајним успесима. Након сезоне 2008/09. у којој је новосадски тим освојио 1. место у [[Српска лига Војводина|Српској лиги – Војводина]] обезбеђен је по први пут пласман у други по квалитету ранг такмичења, [[Прва лига Србије у фудбалу|Прву лигу Србије]]. Током наредних девет сезона клуб је био стабилан прволигаш, са солидним пласманом на табели, а у истом периоду пет пута је обезбеђен пласман у осмину финала [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]]. Историјски успех остварен је на крају сезоне 2017/18. када је фудбалски клуб Пролетер освајањем 1. места у Првој лиги Србије по први пут обезбедио пласман у елитни ранг, [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлигу Србије]].<ref>[https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport/188953/Posle-vise-od-pola-veka-dva-novosadska-tima-u-fudbalskoj-Superligi.html Posle više od pola veka dva novosadska tima u fudbalskoj Superligi], 021.rs, Приступљено 15. 8. 2019.</ref><ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/proleter-u-superligi_921727.html Proleter u Superligi], rtv.rs, Приступљено 15. 8. 2019.</ref> Прву суперлигашку сезону обележио је велики успех, пласман у плеј-оф фазу, а на крају сезоне екипа Пролетера је заузела 8. место на табели. == Гашење клуба и фузија == Спекулације о могућој фузији које су кружиле данима након завршене такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|сезоне 2021/2022. у Суперлиги Србије]]<ref>https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/veliki-povratak-kanarinaca-najavljena-fuzija-rfk-novi-sad-i-proletera-detelinara-u-novom-ruhu/418742</ref>, у којој је Пролетер заузео последње место, испоставиле су се тачним. Дана 22. јуна 2022. године озваничено је спајање клуба са [[РФК Нови Сад 1921|РФК Новим Садом 1921]].<ref>https://fsvinfo.rs/ozvanicena-fuzija-proletera-i-rfk-novog-sada/</ref> Новооформирени фудбалски клуб ће се звати '''ФК Нови Сад''', жуто-плавих боја, и своје домаћинске утакмице ће играти на [[Стадион Детелинара|Детелинари]]. == Успеси == * '''[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]]''' *: Освајач: [[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]]. * '''[[Српска лига Војводина]]''' *: Освајач: [[Српска лига Војводина 2008/09.|2008/09]]. == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2007/08. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина 2007/08.|Српска лига Војводина]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 18 || 6 || 6 || 54 || 32 || +22 || 60 || ''Није се квалификовао'' |- | 2008/09. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина 2008/09.|Српска лига Војводина]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 30 || 17 || 10 || 3 || 49 || 21 || +28 || 61 || ''Није се квалификовао'' |- | 2009/10. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2009/10.|Прва лига Србије]] || 7. || 34 || 13 || 7 || 14 || 41 || 35 || +6 || 46 || [[Куп Србије у фудбалу 2009/10.|Осмина финала]] |- | 2010/11. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2010/11.|Прва лига Србије]] || 8. || 34 || 12 || 9 || 13 || 46 || 40 || +6 || 45 || [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|Осмина финала]] |- | 2011/12. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.|Прва лига Србије]] || 9. || 34 || 14 || 7 || 13 || 33 || 34 || -1 || 49 || [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Осмина финала]] |- | 2012/13. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2012/13.|Прва лига Србије]] || 4. || 34 || 16 || 9 || 9 || 53 || 43 || +10 || 57 || [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Шеснаестина финала]] |- | 2013/14. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|Прва лига Србије]] || 9. || 30 || 10 || 9 || 11 || 42 || 36 || +6 || 39 || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Шеснаестина финала]] |- | 2014/15. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.|Прва лига Србије]] || 7. || 30 || 11 || 7 || 12 || 33 || 32 || +1 || 40 || [[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Осмина финала]] |- | 2015/16. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.|Прва лига Србије]] || 8. || 30 || 9 || 13 || 8 || 32 || 29 || +3 || 40 || [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.|Шеснаестина финала]] |- | 2016/17. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.|Прва лига Србије]] || 11. || 30 || 9 || 9 || 12 || 34 || 40 || -6 || 36 || [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|Шеснаестина финала]] |- | 2017/18. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2017/18.|Прва лига Србије]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 30 || 20 || 5 || 5 || 63 || 25 || +38 || 65 || [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|Осмина финала]] |- | 2018/19. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|Суперлига Србије]] || 8. || 37 || 10 || 11 || 16 || 34 || 41 || -7 || 22 (41) || [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.|Шеснаестина финала]] |- | 2019/20. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|Суперлига Србије]] || 12. || 30 || 7 || 9 || 14 || 30 || 42 || -12 || 30 || [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Осмина финала]] |- | 2020/21. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|Суперлига Србије]] || 8. || 38 || 15 || 8 || 15 || 40 || 47 || -7 || 53 || [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.|Осмина финала]] |- | 2021/22. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|Суперлига Србије]] || '''16.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 37 || 8 || 8 || 21 || 25 || 57 || -32 || 32 || [[Куп Србије у фудбалу 2021/22.|Шеснаестина финала]] |- | 2022/23. || style="background:#FFDB58"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|Прва лига Србије]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|—]] |- |} == Састав тима == ''Од 11. септембра 2021.''<ref>{{Cite web|url= https://www.superliga.rs/sezone/2020-21/team/5-super-liga-srbije-2020-21/20-proleter| title = Играчи | accessdate=19. 8. 2020.| publisher = Линглонг Суперлига, званична презентација }}</ref> {{фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=Кристијан Жупић|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=4|име=[[Никола Марјановић (фудбалер, 2001)|Никола Марјановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=5|име=[[Небојша Скопљак]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=Стефан Томовић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=8|име=[[Бранислав Јовановић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=Дилан Ортиз|нац=КОЛ|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=Зоран Даноски|нац=МКД|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=Стефан Голубовић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=13|име=[[Огњен Митровић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=14|име=Марко Вукасовић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=15|име=[[Душан Јоковић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=16|име=[[Данило Миленковић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=17|име=Хајдер Ландазури|нац=ГРУ|поз=DF}} {{ф играч|број=20|име=[[Бранислав Милошевић (фудбалер)|Бранислав Милошевић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{фт средина}} {{ф играч|број=21|име=Јован Илић|нац=БИХ|поз=MF}} {{ф играч|број=22|име=Данило Миладиновић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=23|име=Марко Јанковић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=27|име=Ђорђе Башановић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=28|име=Стефан Михајловић|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=44|име=Никола Пејовић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=45|име=Виктор Живојиновић|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=51|име=Страхиња Стојановић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=73|име=Филип Новић|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=77|име=Лазар Којић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=78|име=Михаило Драгићевић|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=88|име=Вељко Младеновић|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=91|име=[[Никола Петрић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{фт крај}} == Познатији играчи == {{see also|Категорија:Фудбалери Пролетера Нови Сад}} * {{зас|СРБ}} [[Жељко Бркић]] * {{зас|ЦГ}} [[Мирко Иванић]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.facebook.com/fkproleterz/ ФК Пролетер Нови Сад] на [[Фејсбук]]у * [https://www.srbijasport.net/club/324-proleter/results Резултати] на -{srbijasport.net}- {{Суперлига Србије у фудбалу}} [[Категорија:ФК Пролетер Нови Сад|*]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Пролетер Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1951.|Пролетер Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] 8d0zxfreecczh3dfmw80nu64e86qirh 2 317273 25138657 25136450 2022-08-04T16:19:25Z Intermedichbo 31422 /* Б */ Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije wikitext text/x-wiki {|style="width:100%;height:100%;" |style="background:#bbddff;"| {|style="width:750px;color:gray;margin:0 auto;text-align:left;font-size:12pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;" |style="background:white;padding:20px;"| <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> == А == [[Датотека:Caduceus color.svg|150п|десно]]__БЕЗСАДРЖАЈА__ ;Медицина # [[Азербејџански медицински универзитет]] # [[Амурска државна медицинска академија]] # [[Ановулација]] # [[Аблација ендометријума]] # [[Аноскопија]] # [[Акутна некроза мрежњаче]] # [[Alphaherpesvirinae]] # [[Ахлорхидрија]] # [[Акутна повремена порфирија]] # [[Аутоимуне демијелинизирајуће болести нервног система]] # [[Акутни дисеминовани енцефаломијелитис]] # [[Адренолеукодистрофија]] # [[Александрова болест]] # [[Akutna ishemija perifernog mišića]] # [[АБ варијанта ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ахилов паратенонитис]] # [[Артроцентеза скочног зглоба]] # [[Артроцентеза]] # [[Албрајтова наследна остеодистрофија]] # [[АРЦТ-154]] # [[AD5-nCOV]] # [[АРЦТ- 021]] # [[АКС-452]] # [[Адјуванс]] # [[ABNCoV2]] # [[Артеријски трункус]] # [[Atrezija hoana]] # [[Антитромботичка терапија у превенцији можданог удара код ковида 19]] # [[Амнезичко тровање шкољкама]] # [[Aleksitimija]] # [[Асертивни третман у заједници]] # [[Анкун Заниу Ван]] # [[Alkoholna polineuropatija]] # [[Акратотерме]] # [[Акромиопластика]] # [[Акциони потенцијал срца]] # [[Антиаритмици класе I]] # [[Адјувантни аналгетици]] # [[Алергени из спољашње средине]] # [[Аденовирусно запаљење вежњаче]] # [[Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка]] # [[Апендектомија]] # [[Актомиозин]] # [[Агонално дисање]] # [[Алвеоларна протеиноза]] # [[Аерофагија]] # [[Алтернативни пулс]] # [[Акустички евоцирани потенцијали]] # [[Аксилофеморална заобилазница]] # [[Аортобифеморална заобилазница]] # [[Амниоскопија]] # [[Апертов синдром]] # [[Акантоцит]] # [[Абеталипопротеинемија]] # [[Артритис]] # [[Absidia]] # [[Анонихија]] # [[Афирмативна психотерапија ЛГБ особа]] # [[Алергија на хромате]] # [[Аутоантитела]] # [[Алергени у пекарству]] # [[Алергијски контактни дерматитис]] # [[Алергија на пшеницу]] # [[Афалија]] # [[Апарат по Илизарову]] # [[Арбовирус]] # [[Анестетичар]] # [[Аронов знак]] # [[Акустичко-ритмичко васпитање]] # [[Akcesorni organi oka]] # [[Акутно запаљење сузних путева]] # [[Анатомија и болести предњег сегмента ока]] # [[Анестезија глежња]] # [[Атрезија дебелог црева]] # [[Атрезија уретре]] # [[Атрезија танког црева]] # [[Акантоцитоза]] # [[Атрезија вагине]] # [[Атрезија спољашњег ушног канала]] # [[Акутно тровање амфетаминима]] # [[Аноректална агнозија]] # [[Алфабетски синдром]] # [[Адренална криза]] # [[Атрезија жучних путева]] # [[Атрезија једњака]] # [[Атрезија]] # [[Анкилоглосија]] # [[Аноректалне аномалије]] # [[Агенезија бубрега]] # [[Аномалије бубрега]] # [[Аномалије положаја бубрега]] # [[Анизометропска амблиопија]] # [[Алергијска кијавица са запаљењем вежњаче]] # [[Атопијски коњуктивитис]] # [[Алергијски коњуктивитис]] # [[Алергија на лек]] # [[Атопијски екцем]] # [[Атопија]] # [[Активна имунизација против дечје парализе]] # [[Антимикробна активност вина]] # [[Audiologija]] # [[Akustička trauma]] # [[Anti-VEGF terapija u oftalmologiji]] # [[:sh:AIDS kao profesionalna bolest|AIDS kao profesionalna bolest]] {{sh}} # [[Алерген]] # [[Алергијскa реакцијa]] # [[Ангина са нормалним коронарним артеријама]] # [[Атонични напад]] # [[Апсцес тестиса]] # [[Артефицијална артериовенска фистула]] # [[Азотемија]] # [[Akutni postoperativni bol|Акутни постоперативни бол]] # [[Ароматерапија]] — комплетна прерада текста # [[Акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Ашерманов синдром]] # [[Аноксија]] # [[Асцит]] # [[АИДС као професионална болест]] # [[Акутна исхемија удова]] # [[Асистолија]] # [[Арест време]] # [[Ацидобазни статус]] # [[Акцесорна слезина]] # [[Анестетик]] — комплетна прерада текста # [[Апотекар]] # [[Артроскопија]] # [[Асепса]] # [[Антисепса]] # [[Ангиобласт]] # [[Артериогенеза]] # [[Ангиогенеза у туморима]] # [[ApoA-1 Milano]] # [[Артеријски пулс]] # [[Апитерапија]] # [[Абдоминални компартмент синдром]] # [[Агенс (медицина)]] # [[Акупресура]] # [[Артропластика]] # [[Артроза]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Армстронгова граница]] # [[Агенција за лекове и медицинска средства Србије]] # [[Ајурведа]] # [[Анализа ризика и критичне контролне тачке]] # [[Ангина пекторис]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Антракс]] # [[Анеуризма трбушне аорте]] # [[Анастомоза (медицина)]] # [[Анафилактични шок]] # [[Avaskularna nekroza|Аваскуларна некроза]] # [[Анафилактични шок]] # [[Анестезија]] # [[Ангиографија]] # [[Aутизам]] # [[Arterijska gasna embolija|Артеријскa гасна емболија]] # [[Акутни едем плућа у роњењу]] # [[Акутни висински едем мозга]] # [[Акутни висински едем плућа]] # [[Аускултација]] # [[Анамнеза (медицина)]] • комплетна прерада текста # [[Антиартротични лекови]] # [[Аутоимуне болести]] # [[Ангиогенеза]] # [[Анимистичка медицина]] # [[Апнеја]] # [[Aнгиопластика]] ;Биографије # [[Антоније Алексић]] # [[Александар Девић]] # [[Анка Кризманић]] # [[Алис и Клод Аскју]] # [[Антон Цетин]] # [[Алфред Крупа]] # [[Ауло Корнелије Целзо]] # [[Антон Швајгер]] # [[Асклепијад из Битиније]] # [[Алексис Карел]] # [[Адолф Велфли]] # [[Ацо Јовичић]] # [[Аница Бошковић]] # [[Александар Милановић]] # [[Атанасије Пуљо]] # [[Амброаз Паре]] # [[Алфонс Лаверан]] # [[Алфред Г. Гилман]] # [[Анри Гужеро]] # [[Антонио Мониз]] # [[Андреас Гринциг]] # [[Андре Курнанд]] # [[Андреас Везалијус ]] # [[Аугуст Хирш]] # [[Андре Лери]] # [[Александар Блатник]] # [[Анђела Мујчић]] # [[Ана Бонџић]] # [[Ами Боуе]] # [[Алан Јустас]] # [[Александар Димитријевић]] # [[Атанасије Јечинац]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Аеросинузитис]] # [[Аклиматизација човека на висину]] # [[Aerootitis|Аероотитис]] # [[Аеродром]]-допунио сам и прерадио # [[Аеродромска контрола летења]] # [[Антигравитационо одело]] # [[Авијатика српске војске на Солунском фронту]] ;Географија # [[Аракул (притока Нишаве)]] ;Култура и просвета # [[Аудиовизуелни архив и центaр за дигитализацију САНУ]] # [[Agresija na internetu]] # [[Анатомски музеј Факултета ветеринарске медицине]] # [[Атанасије Димитријевић Секереш]] — комплетна прерада странице ;Историја, археологија и религија # [[Antirodni pokret]] # [[Археолошки локалитет Марин До]] # [[Археолошки локалитет Илирског гробља у Буковачком пољу]] # [[Anopoli]] # [[Антички Рисан]] # [[Arheološki nalazi keramike iz Risna]] # [[Архијерејско намесништво Прво Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Друго Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Треће Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Прво Лесковачко]] # [[Архијерејско намесништво Друго Лесковачко]] # [[Архијерејско намесништво Топличко]] # [[Архијерејско намесништво Белопаланачко]] # [[Архијерејско намесништво Сврљишко]] # [[Архијерејско намесништво Алексиначко]] # [[Архијерејско намесништво Масуричко-Пољаничко]] # [[Архијерејско намесништво Димитровградско]] # [[Архијерејско намесништво Пиротско]] # [[Архијерејско намесништво Косаничко]] # [[Архијерејско намесништво Јабланичко]] # [[Архијерејско намесништво Босилеградско]] # [[Архијерејско намесништво Прешевско]] # [[Арсенал у Нишкој тврђави]] # [[Античка радионица у Наису]] # [[Асклепијон]] # [[Аустроугарска реорганизација здравства у окупираној Србији]] # [[Авато]] # [[Аподитеријум]] # [[Археолошки музеј у Делфима|Археолошки музеј у Делфим]] # [[Археолошки музеј у Олимпији]] # [[Аполоново светилиште]] # [[Античка улица у Нишкој тврђави]] # [[Александријска медицинска школа]] # [[Античке терме у Нишкој тврђави]] # [[Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом у Нишкој тврђави]] # [[Атинска куга 430. п.н.е.]] # [[Александријски итинераријум]] ;Остало # [[Aгротероризам]] # [[Антраксна кампања у САД 2001.]] — рут # [[Аеродром Варадеро]] # [[Aedes albopictus]] # [[Aedes aegypti]] # [[Aksiologija|Аксиологија]] # [[Аутобус амфибија]] # [[Архиви ван архивске мреже Србије]] == Б == ;Медицина # [[Башкирски државни медицински универзитет]] # [[Библиотека Војномедицинске академије С. М. Киров]] # [[Брахименореја]] # [[Болести роднице]] # [[Биофотоника]] # [[Бугарски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Безбедно сакупљање и руковање узорцима за тестирање на ковид 19]] # [[Балова концентрична склероза]] # [[BBV152]] # [[Булектомија]] # [[Бели штап]] # [[Банка опасних вируса]] # [[Биљна дрога]] # [[Bencao Gangmu]] # [[Бругада синдром]] # [[Бронходилататорни тест]] # [[Бронхопровокациони тест]] # [[Болничка упала плућа]] # [[Блискоисточни акутни респираторни синдром]] # [[Брзи филтери за пречишћавање воде]] # [[Безмасна исхрана]] # [[Болница у Кнез Селу]] # [[Биотово дисање]] # [[Болести и повреде стопала]] # [[Брахијални индекс глежња]] # [[Биолошка деконтаминација]] # [[Бристолска скала измета]] # [[Бинсвангерова болест]] # [[Балон дилатација уретре]] # [[Бужирање уретре]] # [[Бронхогена циста]] # [[Бренеров тумор]] # [[Биомикроскопија шпалт лампом]] # [[Блефаритис]] # [[Биргеров тест]] # [[Болус доза аналгетика]] # [[Биопсија бубрега]] # [[Биофидбек терапија]] # [[Бријање операционог поља]] # [[Балон атријална септостомија]] # [[Бајпас (медицина)]] # [[Бутна кила]] # [[Биопсија простате]] # [[Биосимилар]] # [[Биолошки лек]] # [[Бартеров синдром]] # [[Бронхоскопија]] # [[Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица]] # [[Биопсија мишића]] # [[Бисерне папуле пениса]] # [[Баланитис]] # [[Брил-Зинсерова болест]] # [[Баромедицина]] # [[Беретов једњак]] # [[Бенигна лимфоепителна лезија]] # [[Безбедност болесника]] # [[Бол у трбуху]] # [[Барокомора у лечењу неплодности]] # [[Биомаркер (медицина)]] # [[Бушардови чворићи]] # [[Бол у грудима]] # [[Бекерова циста]] # [[Биомониторинг]] # [[Биомаркери (часопис)]] # [[Биомаркер]] # [[Болничке инфекције]] # [[Болест кретања]] # [[Биоресорптивни стент]] # [[Барокомора]] # [[Бета-лактамски антибиотик]] # [[Бласт повреде]] # [[Биргерова болест]] # [[Баротраума]] # [[Биолошки часовник]] • комплетна прерада текста # [[Балнеотерапија]] # [[Ботулински токсин]] # [[Бартоломео Еустахије]] # [[Бета ћелије]] # [[Брадипнеја]] # [[Биоциди]] ;Географија # [[Боговињска река]] # [[Боговињско језеро]] # [[Билећко поље]] # [[Бежишко врело]] # [[Белопаланачка бањица]] # [[Беровско језеро (слив Нишаве)]] # [[Бање и бањице у средњем и горњем понишављу]] # [[Берингов копнени мост]] # [[Белопаланачка котлина]] # [[Белопаланачко врело]] # [[Британци]] # [[Бања Топило]] ;Историја медицине # [[Болница српских православних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду]] # [[Болница Ла Роше-Гион]] # [[Болница Еролд]] # [[Болница Брока]] # [[Болница Сан Перин]] # [[Болница Кошан]] # [[Болница Ротшилд (Париз)]] # [[Болница Сен Антоен]] # [[Болница Робер Дебре]] # [[Болница Амброаз Паре]] # [[Болница Свете Катарине]] # [[Болница Шарл Фуа]] # [[Болница Лаенек у Паризу]] # [[Болница Мале куће у Паризу]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Врању]] # [[:Болнице шкотских жена за службу у иностранству]] # [[Болнице шкотских жена на Солунском фронту]] # [[Болнице шкотских жена —Јединица „Корзика“]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Лондон” на Руском фронту и Добруџи]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Острову]] # [[Болнице шкотских жена - Јединица „Гиртон и Њунхам”]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи]] # [[Болница манастира Високи Дечани]] # [[Болница у манастиру Св. Прохора Пчињског]] # [[Болница манастира Студеница]] # [[Болница манастира Свети Роман]] # [[Болница 13. корпуса НОВ и ПО Југославије]] # [[Болница ЈВуО у селу Јездина]] # [[Болнички центар број 1-Ниш]] # [[Болница у Бизерти]] # [[Болница у Драчу 1915/16.]] # [[Брод-болница Краљ Алберт]] # [[Брод болница Марекјаро]] # [[Болница у Скадру 1915/16.]] ;Историја и религија # [[Богослужбени предмети]] # [[Базилика Свете Клотилде у Паризу]] # [[Бо Ле]] # [[Бискупова палата у Трогиру]] # [[Bokeljska mornarica Kotor]] # [[Болничка капела (ВМА)]] # [[Београдске џамије]] # [[Бог из воде]] # [[Београдске пијаце]] # [[Бон за куповину горива]] # [[Београдска капија у Нишкој тврђави]] # [[Бомбардовање Солуна 1916.]] # [[Битка за Нову Варош 1941.]] # [[Бановинска женска занатска школа за уметничке радове Ниш]] # [[Бичевање мора]] # [[Бабички партизански одред]] # [[Београдске илустроване новине]] # [[Београдске библиотеке у Другом светском рату]] # [[Београд у првим месецима нацистичке окупације]] # [[Босанска утврђења]] # [[Банат у средњем веку]] # [[Буљкески динар]] # [[Барутане у Нишкој тврђави]] # [[Бали-бегова џамија у Нишу]] • комплетна прерада текста # [[Болница шкотских жена]] # [[Баптистеријум на Медијани]] # [[Бронзана ограда из Медијане]] # [[Бијела џамија у Сребреници]] # [[Богородичина капела Сакр кер у Монтреалу]] # [[Богородичина црква-базилика у Монтреалу]] # [[Богородичина црква у Монтреалу]] ;Култура и уметност # [[Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije]] # [[Бонтон у комуникацији са особама са инвалидитетом]] # [[Bunk'Art]] # [[Bokanićev obelisk u Trogiru]] # [[Библиотека Радио Београда]] # [[Баштина (социологија)]] # [[Брак и брачни обичаји Срба у 19. веку]] # [[Буквар штампан на Крфу 1916.]] # [[Буквар Вука Караџића]] # [[Буквари код Срба]] # [[Богородица Оњисанти]] ;Остало # [[Бацање хране за празнике]] # [[Besson H-5]] # [[Биомузика]] # [[Бихејвиорална економија]] # [[Бајпас]] ;Биографије # [[Барбара Реџина Дич]] # [[Бранко Ановић]] # [[Брус Ајвинс]] # [[Бранислав Д. Лазић]] # [[Богић Влаховић]] # [[Братислав Петровић]] # [[Братислав Башић]] # [[Бојана Николић]] ;Спорт # [[BASE skakanje]] == В == ;Медицина # [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] # [[Венерични лимфогранулом]] # [[ВХИМ синдром]] # [[Вакцина против пнеумокока]] # [[V-01]] # [[202-CoV]] # [[Vero ćelija]] # [[Ваксарт орална вакцина против ковида 19]] # [[Вишеструки недостатак сулфатазе]] # [[Вијагра у превенцији Алцхајмерове болести]] # [[Вентрикуларна дисинхронија]] # [[Вен Ји Лун]] # [[Vaginoplastika]] # [[Верникеова енцефалопатија]] # [[Вентрикуларна екстрасистола]] # [[Вентилатором узрокована упала плућа]] # [[Васкуларне аномалије код деце]] # [[Везикоуретерни рефлукс]] # [[Велики седални отвор]] # [[Видмаркова формула]] # [[Вограликов ланац]] — рут # [[Вирусни артритис]] # [[Васкуларна деменција]] # [[Вагинизам]] # [[Вакуум пумпа за пенис]] # [[Вагинална гљивична инфекција]] # [[Васкуларне малформације кичмене мождине]] # [[Вера у процесу оздрављења болесника]] # [[Вантелесни крвоток]] # [[Вертеров ефекат]] # [[Влажна форма сенилне дегенерације макуле]] # [[Витректомија]] # [[Вернални коњуктивитис]] # [[Вакцинација путника у међународном саобраћају]] # [[Вакцинација]] # [[Вештачки пнеумоторакс]] # [[Вилисов артеријски круг]] # [[Видеоасистирана торакоскопска хирургија]] # [[Вирусни кератитис]] # [[Вентури кисеоничка маска]] # [[Vekuroniјum|Векуронијум]] # [[Витални капацитет плућа]] # [[Видео нистагмографија]] # [[Вестибуларни апарат]] # [[Вестибуларни евоцирани миогени потенцијали]] # [[Вагинална интраепителна неоплазија]] # [[Варикокела]] # [[Васкуларна хирургија]] # [[Вештачко дисање]] # [[Венски филтри]] # [[Векторске заразне болести]] # [[Вена порта]] # [[Вируленција]] # [[Вазопресори]] # [[Вирус Западног Нила]] # [[Вестибулум]] # [[Водећи узроци инвалидности]] # [[Варичела]] # [[Виктимизација]] # [[Ваздухопловна медицина]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Венски чир]] # [[Воља]] # [[Васкулогенеза]] # [[Вазоконстрикција]] — комплетна прерада странице ;Ваздухопловство, војска и војна медицина # [[Ваздушни напад на Праг 14. фебруара 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 17. априла 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 25. априла 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 14. фебруара 1945.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 28. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 20. новембра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 28. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.]] # [[Војна академија Вампу]] # [[Војни санитет на Солунском фронту]] # [[Ваздушна евакуација рањеника и болесника у НОБ]] # [[Ваздухопловна медицина]] # [[Висинска болест]] # [[Ваздухопловномедицински институт]] # [[Ваздухопловна психологија]] # [[Врсте летова ваздухоплова]] # [[Верска служба у Војсци Србије]] ;Култура и књижевност # [[Весела удовица (оперета)]] # [[Врт за размишљање Стјуарта Кларка]] # [[Величанствена шетња мадам Помпадуре (приповетка)]] ;Географија # [[Водни саобраћај у Републици Српској]] # [[Васагејминг]] # [[Valožja (Suva planina)]] # [[Врело Костур]] # [[Врела Пештерице]] # [[Ветренско језеро]] # [[Вучја река]] # [[Врело Кавак]] # [[Врбница (притока Нишаве)]] # [[Вранашница (притока Нишаве)]] # [[Модро око]] ;Историја и религија # [[Војни свештеници у српској војсци у Великом рату]] # [[Воденица и ваљавице на Јелашничкој реци]] # [[Верски празници у Српском народу у 16. веку]] # [[Vila Hipnos iz Risna]] # [[Видин капија (Београд)]] # [[Vučedolska čizmica]] # [[Вила Хипнос из Рисна]] # [[Војно гробље у Маутхаузену]] # [[Виртембергова касарна]] # [[Војни логор на Медијани]] # [[Вила са конхама (Медијана)]] # [[Вила са перистилом (Медијана)]] # [[Воденице на Горњодушничкој реци]] # [[Ваљарица]] # [[Водена капија у Нишкој тврђави]] # [[Воз за развашљивање и вакцинацију]] # [[Војномедицински центар Нови Сад]] # [[Велики барутни магацин у Београду]] # [[Војна болница на Врачару из 19. века]] # [[Вакуфнама]] # [[Војнички радио Београд]] # [[Верска служба у српској војсци у Северној Африци]] # [[Ватиканска лира]] # [[Војна болница Ниш]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Вила са октогоном (Ниш)]] # [[Вотсон Артс центар у Дофену]] # [[Византијска улица у Нишкој тврђави]] # [[Видин капија у Нишкој тврђави]] # [[Византијска базилика у Ћурлини]] # [[Верски објекти у Дофену]] # [[Водоторањ на Медијани]] ;Биографије # [[Виктор Бурк]] # [[Валајда Снов]] # [[Васа Савић (лекар)]] # [[Vladimir Varlaj]] # [[Васко Липовац]] # [[Владимир Маланчец]] # [[Вишња Петровић]] # [[Вилијам Хантер]] # [[Војислав Дулић]] # [[Војислав К. Сојановић]] # [[Владислав Б. Сотировић]] # [[Василије Перевалов]] # [[Владимир Станојевић (лекар)]] # [[Валтер Хес]] # [[Вернер Форсман]] # [[Вилијам Харви]] # [[Вишња Николић]] # [[Владислава Крстић]] # [[Владимир Перић (уметник)]] # [[Владимир Јанковић (сликар)]] # [[Владан Љубинковић]] ;Остало # [[Вукова задужбина]] # [[Водњика]] # [[Викимедијина награда Бранислав Јовановић]] # [[Вертикални новац]] # [[Воларова мапа]] # [[Воскарски занат у Нишу]] == Г == ;Медицина # [[Главна војна клиничка болница „Н. Н. Бурденко“]] # [[Генитална уреаплазма]] # [[Глаукомно циклична криза]] # [[Генитални херпес]] # [[ГМ1 ганглиозидоза]] # [[ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ганглиозидоза]] # [[GBP510]] # [[Генетика макуларне дегенерације повезане са старењем]] # [[Глобално ментално здравље]] # [[Говорно понашање]] # [[Генетска дијагностика интерсексуалности]] # [[Геронтолошки центар Ниш]] # [[Гамсторпова болест]] # [[Глобална димензија кинеске медицине]] # [[Glazgovska skala kome]] # [[Ганглиона циста]] # [[Генерализована дистонија]] # [[Геријатрија]] — комплетна прерада странице # [[Гутаперка (медицина)]] # [[Гингивална циста деце]] # [[Глутеном изазване болести]] # [[Глутенска атаксија]] # [[Глежањска кост]] # [[Голов сноп]] # [[Генска терапија]] # [[Геомедицина]] # [[Гигантопапиларни коњуктивитис]] # [[Гителманов синдром]] # [[Глукометрија]] # [[Глукометар]] # [[Граденигов синдром]] # [[:sh:Глуколизирани хемоглобин|Глуколизирани хемоглобин]] {{sh}} # [[Густинa минерала у костима]] # [[Гастроезофагеална рефлуксна болест]] # [[Гама нож]] # [[Грејвс-Базедовљева болест]] # [[Губитак свести]] # [[Горња мезентерична вена]] # [[Гестацијске трофобластне болести]] # [[Гестацијски хориокарцином]] # [[Грозница Западног Нила]] # [[Гангрена]] # [[Гасне анализе]] # [[Голицање]] # [[Горушица]] # [[Гравитациона биологија]] # [[Грејова анатомија]] ;Биографије # [[Гаврило Димић]] # [[Гијом Дипитрен]] # [[Генадиј Абрамович Илизаров]] # [[Гордана Глид]] # [[Габриел Глид]] # [[Гнеј Домитијус Корбуло]] # [[Григорије Војловички Синаит]] # [[Гертрудa Хурлер]] # [[Гавро Манојловић]] # [[Галина Џунковска]] # [[Јоргос Папаниколау]] # [[Гордана Казимировић Јанков]] ;Култура и просвета # [[Група „Једанаесторица”]] # [[Градско позориште „Театар 91” Алексинац]] # [[Галерија Код јасли]] # [[Галерија Завода за културу војвођанских Словака]] # [[Grupa nezavisnih umetnika (1921—1927)]] # [[Галерија Синагога у Нишу]] # [[Галерија Чедомир Крстић Пирот]] # [[Глас народа (часопис)]] # [[Грнчари пиротског краја]] # [[Гудачки квартет Аниме]] # [[Галерија науке и технике САНУ]] # [[Галерија Прогрес у Београду]] # [[Група Чај...одличан]] # [[Галерија Јанка Магловског]] # [[Галерија Карол Милослав Лехотски]] # [[Галерија Бабка у Ковачици]] # [[Галерија наивне уметности у Ковачици]] # [[Галерија наивне уметности у Падини]] # [[Галерија Нишког културног центра]] # [[Галерија Српске академије наука и уметности]] # [[Галерија РТС]] # [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац]] # [[Галерија савремене ликовне уметности Ниш]] # [[Графичка радионица Сићево]] ;Географија # [[Грубина река]] # [[Гинска река]] # [[Габерска река]] # [[Градашничанска река]] # [[Главно врело Нишке Бање]] # [[Големо врело]] # [[Градска насеља Ниша]] # [[Градиштански кањон]] ;Исторја, културна добра # [[Градитељска целина - Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру у Бања Луци]] # [[Глас народа (Њујорк)]] # [[Гвоздена пагода]] # [[Гимназијум у Делфима]] # [[Грнчарски занат у Нишу]] # [[Милостива библијска црква у Дофену]] # [[Грчка општина у Војводини]] ;Остало # [[Грчка ограда на на граници са Турском]] # [[Гастро понуда Земуна]] # [[Губер]] # [[Градска башта у Нишкој тврђави]] == Д == ;Медицина # [[Далекоисточни државни медицински универзитет]] # [[Дагестански државни медицински универзитет]] # [[Дан отворених врата САНУ]] # [[Девицова болест]] # [[Дифузна мијелинокластична склероза]] # [[Dopler ultrasonografija]] # [[DelNS1-2019-nCoV-RBD-OPT]] # [[Дуготрајна инвалидност код шизофреније]] # [[Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом]] # [[Депатологизација хомосексуалности]] # [[Дечја психотерапија]] # [[ДСМ IV - Ментални поремећаји]] # [[Дерматиломанија]] # [[Дерматофагија]] # [[Дом здравља Пожаревац]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje]] # [[Duboka stimulacija mozga]] # [[Дом здравља Источно Сарајево]] # [[Дисморфни поремећај пениса]] # [[Dom zdravlja Nikšić]] # [[Државне болнице у Црној Гори]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Детекција вирусних антигена и генома]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Диџорџов синдром]] # [[Донирање ембриона]] # [[Дијагностичка лапароскопија]] # [[Динеин]] # [[Дом здравља Пале]] # [[Дистонија]] # [[Дечији ликови Саве Шумановића]] # [[Дигиторектални преглед]] # [[Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање]] # [[Деменција након акутног можданог удара]] # [[Дијететски суплемент хрома]] # [[Дијета без глутена]] # [[Дерматохалаза]] # [[Дистрихијаза]] # [[Државни одбор за сузбијање заразних болести у Великом рату]] # [[„Дезинфекциона централа“ у Нишу]] # [[Дијагностичке методе у офталмологији]] # [[Духовна анамнеза (медицина)]] # [[Дечја хирургија]] # [[Дигитална суптракцијска ангиографија]] # [[Дисплазија бубрега]] # [[Датов синдром]] # [[Дермографизам]] # [[Дезинфекција, дезинсекција и дератизација]] # [[Дератизација]] # [[Дезинфекција]] # [[Дезинсекција]] # [[Дентова болест]] # [[Дисгнатија]] # [[:sh:Дисцитис|Дисцитис]] {{sh}} # [[Дикроцелиоза]] # [[Дензитометрија лумбалне кичме]] # [[Двоенергетска рендгенска дензитометрија]] # [[Дензитометрија костију]] # [[Демонизам у медицини]] # [[Дренажа плућне марамице]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje|Доминантност леве руке]] # [[Дисање под натпритиском]] # [[Дијагностички радиофармацеутици]] # [[Дактилитис]] # [[Дијабетесна ретинопатија]] # [[Дебридман]] # [[Дијететски суплементи]] # [[Дендритска ћелија]] # [[Делта ћелије]] # [[Дисфорија]] # [[Дефибрилација срца]] # [[Дефинисана дневна доза]] # [[Декубитус]] # [[Декомпресиона болест]] (заједно са [[Корисник:Maduixa|Јагодом]]) [[Датотека:Symbol thumbs upzel.svg|20п]] # [[Дисбарична остеонекроза]] # [[Диспнеја]] # [[Дискоидни еритемски лупус]] # [[Дијабетесно стопало]] • допунио сам и прерадио # [[Дијагноза (израз)]] # [[Дискус хернија]] # [[Дисцитис]] # [[Допунска испитивања у медицини]] # [[Дискографија (медицина)]] # [[Дом здравља Ниш]] ;Биографије # [[Драгослав Крнајски]] # [[Далија Иманић Савић]] # [[Дона Берд]] # [[Денис Луи Бар]] # [[Душан Марковић (уметник)]] # [[Даниел Глид]] # [[Душко Гојковић]] # [[Димитрије Герасимовић]] # [[Душан Манојловић]] # [[Десанка Цоца Ђорђевић]] # [[Дороти Андерсен]] — Знамените жене лекари # [[Даворин Динић]] # [[Драгутин Петковић (лекар)]] # [[Давор Штамбук]] # [[Драго Терзић]] # [[Доминик Ларе]] # [[Дејан Манчић]] # [[Дејан Будимировић]] # [[Дикинсон В. Ричардс]] # [[Димитрије Миленковић]] # [[Драган Момчиловић]] # [[Душан Исаковић]] # [[Драгољуб Станковић]] # [[Драгана Станаћев Пуача]] ;Историја # [[Drevni Asini]] # [[Деспотова капија]] # [[Drosuliti]] # [[Divojački vašar]] # [[Доњa српска варош у Београду (1718—1739)]] # [[Дефтердарова џамија]] # [[Дечји ранохришћански оловни саркофаг из Јагодин мале]] # [[Дрнишке цркве]] # [[Дом за с ума сишавше (Београд)]] # [[Димитрије Синаит]] # [[Деца у холокаусту]] # [[Дворска и воена апотека у Крагујевцу]] # [[Двобој међу Србима с краја 19. и почетком 20. века]] # [[Двобој]] # [[Драгачевска сухопутна станица ЈВуО]] # [[Владин дом (Манитоба)|Дом владара Манитобе]] # [[Дивизијске пољске болнице Српске војске у 1914/15.]] # [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохији до распада СФРЈ]] # [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ]] # [[Divljaštvo (epoha)|Дивљаштво]] # [[Дарданија у итинерарима]] ;Култура и просвета # [[Дан отворених врата САНУ]] # [[Догађаји и манифестације у Златиборском округу]] # [[Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду]] # [[Друштво за просвећивање жене у Великој Кикинди]] # [[Дигитални музеј у Нишу]] # [[Дом ученика средњих школа Ниш]] # [[Дечји музеј у Манитоби]] ;Религија # [[Дискос (литургија)]] # [[Доминикански самостан Светог Крижа на Чиову]] ;Географија # [[Дивљи свет Кине]] # [[Дивна Горица (Сува планина)]] # [[Дојкиначко врело]] # [[Душничко врело]] # [[Дакота Први народ равнице]] # [[Даг бањица]] # [[Дивљанско врело]] ;Спорт # [[Дрвени стадион у Београду]] ;Јела # [[Дехидрисана супа]] ;Остало # [[Дворац из магичних снова]] # [[Дрво живота (Дизнијево животињско царство)]] # [[Дизнијево животињско царство]] # [[Девесиље]] # [[Дан одрживе гастрономије]] # [[Дизнијева ЛуминАрија]] # [[Дизнијев свет боја]] # [[Demax Medical]] # [[Директорат цивилног ваздухопловства Србије]] # [[Декорација керамике]] # [[Дипломатске мисије Србије]] # [[Дивљи брак]] == Ђ == ;Биографије # [[Ђорђи Зографски]] # [[Ђорђе Блесидес]] # [[Ђуро Радоњић]] # [[ Đianpi Van]] # [[Ђорђе Пантелић]] # [[Ђорђе Чарапић]] # [[Ђорђе Ђукић (академик)]] # [[Ђерђ де Хевеш]] # [[Ђорђе Михаиловић (лекар)]] # [[Ђорђе Исаковић]] # [[Ђо Ин Фан]] ;Географија # [[Ђеверица (врело)]] ;Историја # [[Ђунија]] ;Култура и уметмост == Е == ;Медицина # [[Ектодермална дисплазија]] # [[Ентероскопија]] # [[Експериментални аутоимуни енцефаломијелитис]] # [[ЕуКорВак-19]] # [[Епштенова аномалија]] # [[Eradikacija]] # [[Ефекти технологије на инвалидитет]] # [[Екоанксиозност]] # [[Ендогени канабиноиди]] # [[Емоционална сигурност]] # [[Емоционална уцена]] # [[Evropska bolnica Žorž Pompidu]] # [[Единбургшка-2 скала коме]] # [[Егзоскелет (инвалидност)]] # [[Електрофизиолошки механизми неправилног срчаног рада]] # [[Epidemije kuge, lepre i kolere u Trogiru]] # [[Ендотрахеална аспирација]] # [[Еластографија]] # [[Епидермоидна циста]] # [[Еластографија јетре]] # [[Ексцизија цисте и затварање ране асиметричним шавом]] # [[Екстрасистола]] # [[Егзофагални ЕКГ]] # [[Еруптивна циста]] # [[Ензимска супституциона терапија]] # [[Ентропија очног капка и трепавице]] # [[Ерaдикација (медицина)]] # [[Ендотрахеална интубација]] # [[Ембрионални развој кичмене мождине]] # [[Еисенменгеров синдром]] # [[Ектропија очног капка]] # [[Еписклеритис]] # [[Електроретиногрфија]] # [[Етнопсихологија]] # [[Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола]] # [[Ектодермне цисте одонтогеног порекла]] # [[Ектодермне цисте неодонтогеног порекла]] # [[Епигастрична кила]] # [[Евентрација дијафрагме]] # [[Ембриологија бубрега и мокраћног система]] # [[Екстрофија-еписпадија комплекс]] # [[Ентеропатски артритис]] # [[Епидемија малих богиња у Србији 2017.]] # [[Електростимулатор срца]] # [[Ебола вирус]] # [[Ембриолошке структуре мушког и женског пола]] # [[Ембрионални развој ока]] # [[Ексцизија трансформацијских зона]] # [[Ендометријална биопсија]] # [[Екцем спољашњег ува]] # [[Еплијев маневар]] # [[Egzostoza slušnog hodnka]] # [[Еза]] # [[Електронеурографија]] # [[Електронистагмографија]] # [[Електоокулографија]] # [[Едем скротума]] # [[Емфизем скротума]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Епидемија Зика грознице у Америци (2015—2016)]] # [[Епидемиологија хомосексуалних поремећаја]] # [[Езофагитис]] # [[Еозинофилни езофагитис]] # [[Ехокардиографија]] # [[Езофагеални стент]] # [[Јуингов сарком]] # [[Epiziotomija]] # [[Егзофталмус]] # [[Екцем]] # [[Етиопатогенеза психосоматских поремећаја]] # [[Есхара]] # [[Епизоотија]] # [[Endoleak|Ендолеак]] # [[Ентерална исхрана]] # [[Епитоп]] # [[Емболус]] # [[Емболија]] # [[Епидемије грознице Западног Нила у Србији]] # [[Енергетска терапија]] # [[Етиологија хомосексуалности]] # [[Еупнеја]] # [[Еустахијева туба]] # [[Едем плућа]] # [[Еволуција болести]] # [[Евоцирани потенцијали]] # [[Електромионеурографија]] # [[Електромионеурографија|Електронеурографија]] # [[Електромиографија]] # [[Европске медицинске школе у средњем веку]] # [[Електронска цигарета]] ;Биографије # [[Елизабет Христић]] # [[Една Гест]] # [[Елизабет Кортолд]] # [[Едвард Рајан]] # [[Емерих Улман]] # [[Ема Екштајн]] # [[Ерих Шломовић]] # [[Ерик Бајвотерс]] # [[Ернст фон Бергман]] ;Историја # [[Enonska Venera Anzotika]] # [[Еснафска слава]] # [[Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ]] # [[Евакуација српских рањеника и болесника са Солунског фронта у северну Африку]] # [[Епилог албанске голготе]] # [[Епилог Солунског фронта]] # [[Европска средњовековна медицина]] # [[Erazistrat|Еразистрат]] # [[Европски покрет (Ниш)]] # [[Evakuacija]] # [[Емпирија]] ;Остало # [[Ентомолошко друштво Србије]] # [[Електронски захват]] — комплетна прерада странице == Ж == ;Медицина # [[Жива вакцина]] # [[Жучна колика]] # [[Живот и смрт неурона]] ;Историја # [[Жене сликарице кроз историју]] # [[Житница и вински подрум (Медијана)]] # [[Жене у Трећем рајху]] # [[Жена у фунерарном сликарству на територији централног Балкана]] # [[Живот у „изолацији“ у окупираној Србији]] ;Биографије # [[Жаклин Нунан]] # [[Живојин Блазнавац]] # [[Желимир Јанеш]] # [[Живана Терзић]] # [[Жан Фернел]] # [[Жути цар]] # [[Жан-Мартен Шарко]] # [[Жан Алфред Фурније]] ;Географија # [[Железничка станица у Дофену]] ;Култура и образовање # [[Женска занатска школа Нишке женске подружнице]] ;Остало # [[Жене избеглице]] # [[Желатин]] # [[Женска керамика]] == З == ;Медицина # [[Зграда Војномедицинске академије у Санк Петербургу]] # [[Здравствена заштита избеглица у Србији]] # [[Здравље избеглица]] # [[Здравствена заштита избеглица ]] # [[Здравствена заштита избеглица у Канади]] # [[Запаљење мрежњаче]]{{{|}}} # [[Запаљење оптичког нерва]] # [[Zajednički arterijski trunkus]] # [[Здравствене предности љубичастог воћа и поврћа]] # [[Здравствена нега болесника у коми]] # [[Здравство у Бањој Луци]] # [[Здравствени систем у Републици Српској]] # [[Здравство у Општини Источна Илиџа]] # [[Завод за форензичку психијатрију Соколац]] # [[Zdravstvena zaštita studenata u Srbiji]] # [[Засићење кисеоником (медицина)]] # [[Здравствене установе у Нишу]] # [[Zdravstveni sistem Crne Gore]] # [[Заштита сексуалног и репродуктивног здравља адолесцената]] # [[Зглобна чахура колена]] # [[Зигомикоза]] # [[Зависност од супстанци]] # [[Зависност од употребе мобилних телефона]] # [[Запаљење сузне жлезде]] # [[Здравствена економија]] # [[Здравствени информациони систем]] # [[Здравље младих]] # [[Здравствена служба]] # [[Злоћудне болести дечјег узраста]] # [[Заушке]] # [[Знак двоструког балона (радиологија)]] # [[Задња уретерална валвула]] # [[Здравствене предности секса]] # [[Здравствена заштита у Суботици средином 19. века]] # [[Зика вирус]] # [[Зика грозница]] # [[Злоћудни рак гркљана]] # [[Зооноза]] # [[Здравствена заштита]] # [[Зостер (обољење)|Зостер]] # [[Знаци болести]] # [[Завршетак болести]] # [[Зглобна хрскавица]] # [[Запаљење]]—комплетна прерада странице # [[Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду]] ;Биографије # [[Зоја Поповић]] # [[Zlatko Šulentić]] # [[Загорка Стојановић]] # [[Зоран Рајковић]] ;Култура и образовање # [[Зборник Матице српске за ликовне уметности]] # [[Завод за заштиту споменика културе Ниш]] # [[Збирка препарата Српског лекарског друштва]] # [[Zavičajni muzej Bileća]] # [[Задужбина Момчило Момо Капор]] # [[Заоставштина Оље Ивањицки]] # [[Завичајни музеј у Градишци]] ;Географија # [[Звоначка река]] # [[Знепољска котлина]] ;Историја и религија # [[Зграда Јекатеринодарске епархијске женске школе]] # [[Зграда Команде гарнизона у Пожаревцу]] # [[Зграда „Апотека Душманић”]] # [[Zbornik za putnike iz 1547.]] # [[Znamenite građevine u Trogiru]] # [[Zgrada „Glavne straže” na Kalemgdanu]] # [[Зиндан капија]] # [[Змија (старојеврјска култура)]] # [[Зграда музеја на археолошком налазишту Медијана]] # [[Змијски стуб]] # [[Замак Рамези у Монтреалу]] # [[Зграда Среског начелства у Нишу]] # [[Заоставштина Вука Стефановића Караџића у Библиотеци и Архиву САНУ]] ;Право # [[Злостављање особа са инвалидитетом]] # [[Zone bez LGBT populacije]] # [[Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Srbija)]] ;Остало # [[Зачарани замак из књиге прича]] # [[Загорске штрукле]] # [[Загорска супа]] # [[Златиборска чајанка]] # [[Златиборска говеђа пршута]] # [[Златарски сир]] # [[Zojin zakon]] # [[Зидњак]] # [[Зграда Робне куће „Београд” на Теразијама]] # [[Зоомузикологија]] # [[Злакуска лончарија]] # [[Захвалност]] # [[Заборавност]] # [[Звук у води]] == И == ;Медицина # [[Ижевска државна медицинска академија]] # [[Имплантацијско крварење]] # [[Индукција овулације]] # [[Изолована систолна артеријска хипертензија]] # [[Инфекције ока]] # [[Идиопатска болест]] # [[Издубљено стопало]] # [[Инвакар]] # [[Идиопатски изненадни сензорнеурални губитак слуха]] # [[Интерактивни дијагностички модули]] # [[Инфодемија]] # [[Историја психотерапије]] # [[Изненадна срчана смрт у спорту]] # [[Институт Кири у Паризу]] # [[Izravnavanje krivulje u pandemiji kovida 19]] # [[Инвалиди рада]] # [[Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор]] # [[Истраживање лека против ковида 19]] # [[Интраоперативне аритмије]] # [[Inotropizam]] # [[Испитивање плућних функција]] # [[Инфективни ендокардитис]] # [[Инцидентална апендектомија]] # [[Идиопатска плућна хемосидероза]] # [[Интолеранција на глукозу]] # [[Интраосеални васкуларни приступ]] # [[Иригографија]] # [[Интратрахеална инстилација]] # [[Интубација]] # [[Интраутерина фетална хипоксија]] # [[Инхалациона опекотина]] # [[Импресиона цитологија]] # [[Истополно родитељство]] # [[Изолација инфективних болесника]] # [[Избацивање сперме у сну]] # [[Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије]] # [[Исхемијска кардиомиопатија]] # [[Инсулинска пумпа]] # [[Интратекална пумпа]] # [[Интратекална примена баклофена у лечењу тешке спастичности]] # [[Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије]] # [[Интусусцепција]] # [[Интусусцепција (дигестивни систем)]] # [[Интолеранција на кравље млеко]] # [[Интестинална малротација]] # [[Индекс сексуалног задовољства код жена]] # [[Историја интерсексуалне хирургије]] # [[Инактивисана полио вакцина]] # [[Интегративна медицина]] # [[Интервентна радиологија]] # [[Интусусцепција (крвни судови)|Интусусцепција]] # [[Интензивна нега]] # [[Инфектологија]] # [[Имплантант]] # [[Информисаност пацијента]] # [[Исхемијска рана]] # [[Инкубација (болест)]] # [[Инфестација]] # [[Изненадна срчана смрт]] # [[Инциденција и морталитет од ангине пекторис у Србији]] # [[Имунохистохемија]] # [[Интравенска исхрана]] # [[Тумори лобањске дупље|Интракранијални тумори]] # [[Интраабдоминални притисак]] # [[Исхемија]] # [[Инфективни еритем]] # [[Интервенција у медицини]] # [[Искрвављеност]] # [[Интермитентна клаудикација]] # [[Инспекција (медицина)]] # [[Имобилизација (медицина)]] # [[Историја болести]] # [[Испљувак]] # [[Имуносупресија]] # [[Интерферон]]-комплетна прерада текста # [[Ишчашење зглоба]] # [[Ишијас]] # [[Ишијадични живац]] ;Историја медицине # [[Историја стоматологије у Србији]] # [[Истурено болничко одељење шкотских жена у Добравени]] # [[Историјат анестезије у Србији]] # [[Историја анестезије]] # [[Историјат инвазивне и интервентне кардиологије]] # [[Историја медицине]] # [[Историја медицине у Србији|Историја српске медицине]] # [[Историја српске медицине пре Немањића]] # [[Институт за јавно здравље Ниш]] # [[Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш]] ;Историја и вера # [[Историја хлеба]] # [[Интернирање грађана Краљевине Србије у заробљеничке логоре током Великог рата]] # [[Ислам и хомосексуалност]] # [[Испосница Светог Саве на Светој гори]] # [[Извор Касталија у Делфима]] # [[Итинерар]] # [[Итинераријум Гадитанум]] # [[Источни улаз у национални парк Рајдинг маунтин]] ;Култура и образовање # [[Играли се коњи врани (скулптура)]] # [[Интернационална уметничка колонија младих Art to go jazzy]] # [[Ивкова слава (приповетка)]] # [[Ибиш-ага (приповетка)]] # [[Изложба]] # [[Информативни интернет часопис ГСЛУ у Нишу]] # [[Ислахана у Нишу]] # [[Историја медицине у Нишу|Историја нишке медицине]] # [[Изложбени простор Официрског дома у Нишу]] # [[Силоси у Инглису]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Импровизовани аеродроми у Србији (1941—1944)]] # [[Илузије у току летења]] # [[Илузија пењања или понирања]] # [[Избациво седиште]] ;Биографије # [[Иларион Анђелковић]] # [[Ивана Божовић Спасојевић]] # [[Иван Мрквичка]] # [[Иван Мрквичка]] # [[Иван Белић]] # [[Ингрид Гомсторп]] # [[Ивица Павлетић]] # [[Ивора Дајић]] # [[Исмет Вољевица]] # [[Ивана Живић Јерковић]] # [[Иван Блатник]] # [[Иван Јовановић (професор)]] # [[Иван Реди]] ;Географија # [[Инглис]] # [[Инвазивне биљне врсте Србије]] ;Право # [[Инвалиднина]] ;Остало # [[Индустријске зоне у Републици Српској]] # [[Индустријски парк]] # [[Израда дрвених чутура у селу Пилица]] # [[Инвалидска пензија]] == Ј == ;Медицина # [[Јиџи капсуле]] # [[Јапанска скала коме]] # [[Јонтофореза]] # [[Јувенилни дерматомиозитис]] # [[Јувенилни идиопатски артритис]] # [[Јустинијанова куга]] # [[Јатрогенија]] # [[Јувенилни псоријазни артритис]] # [[Јавно здравље]] # [[Јавно здравље и ЛГБТ заједница|Јавно здравље и хомосексуалност]] # [[Јонизујуће зрачење]] # [[Јатрогена болест]] # [[Ј-рецептори]] # [[Јин и јанг у традиционалној кинеској медицини]] # [[Јасенак (народна медицина)]] ;Култура и књижевност # [[Јексик-аџија (приповетка)]] # [[Јусуф-агини политички назори (приповетка)]] ;Биографије # [[Јелена Јовановић Симић]] # [[Јохан Фридрих Дифенбах]] # [[Јулијус Ленк]] # [[Јованка Шарановић]] # [[Јован Чемерикић]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Јован Бјелић]] # [[Јосиф Холец]] # [[Јован Живојновић]] # [[Јованка Хрваћанин]] # [[Јохан Петер Франк]] # [[Јован Првановић]] # [[Јан Глозик]] # [[Јохан Шенлајн]] # [[Јован Стејић]] # [[Јован Апостоловић]] # [[Јован Шурдиловић]] # [[Џулија Бел]] ;Историја, религија # [[Јеремијин дан]] # [[Јеврејска болница у Београду]] # [[Јабланичко намесништво]] # [[Југолира]] # [[Јеврејска заједница у Нишу]] ;Географија # [[Јужноморавски регион (1960—2020)]] # [[Јужночешки регион (1960—2020)]] # [[Јарловачко језеро]] # [[Јабланица (притока Јерме)]] # [[Јелашничка река]] # [[Јеловичко врело]] # [[Јелашничка клисура]] — комплетна прерада текста # [[Јохо (национални парк)]] ;Вера и народни обичаји * [[Јеремијин дан]] == К == ;Медицина # [[Кубански државни медицински универзитет]] # [[Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије]] # [[Круте артерије]] # [[Клиничка радиометрија]] # [[17-кетостероиди]] # [[Капсуларна ендоскопија]] # [[Крабеова болест]] # [[Карциноцитемија]] # [[Кураринов синдром]] # [[Кампомелични синдром]] # [[Костманов синдром]] # [[Крабеова болест]] # [[Казеозна некроза]] # [[Kritična ishemija perifernog mišića]] # [[Коронавак]] # [[Korbevaks]] # [[Катетеризација аксиларних вена]] # [[Koinfekcija gripom i koronavirusom]] # [[Квргав нос]] # [[Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције]] # [[Когнитивна парадигма у психологији]] # [[Когнитивни стилови]] # [[Klinički centar Crne Gore]] # [[Квадрантектомија]] # [[Кинеска морска материја медика]] # [[Кинески медицински часопис]] # [[Кинеска медицинска хербологија и фармакологија]] # [[Кинески патентиран лек]] # [[Кинеске класичне биљне формуле]] # [[Коронавирусима изазвана инфекција животиња]] # [[Кластер главобоља]] # [[Ковид 19 и псоријаза]] # [[Клиника за стоматологију Ниш]] # [[Крварење у стакластом телу ока]] # [[Конгенитална катаракта]] # [[Компликације механичке вентилације]] # [[Коронавируснa болест]] # [[Кондиционирање воде за пиће мешањем]] # [[Класификација лековитих минералних вода]] # [[Класификација вода]] # [[Ксеноестроген]] # [[Кристалоидни раствори]] # [[Карциноид црвуљка]] # [[Карциноидна болест срца]] # [[Карциноидни синдром]] # [[Карциноидни тумор]] # [[Конгениталне аномалије црвуљка]] # [[Кoхлeaрнa имплaнтaциja]] # [[Кордоцентеза]] # [[Кардиотокографија]] # [[Кранијални индекс]] # [[Крузонов синдром]] # [[Краниосиностозе]] # [[Криомасажа]] # [[Кулдоскопија]] # [[Кахалове ћелијe]] # [[Колоноскопија]] # [[Клизма]] # [[Катетеризација уретре]] # [[Космичка остеопенија]] # [[Когнитивне дисторзије]] # [[Ксантелазма капка ока]] # [[Клиничка смрт]] # [[Крварење вежњаче ока]] # [[Консултативна психијатрија]] # [[Континуирано мерење глукозе]] # [[Концепт квалитета живота]] # [[Конгенитални мегаколон]] # [[Киле трбушног зида]] # [[Конгенитална дијафрагмална хернија]] # [[Конгениталне анамалије и деформације уринарног система]] # [[Карцином простате]] # [[Коагулопатија]] # [[Конгенитална адренална хиперплазија]] # [[Клинички и лабораторијски налази код синдрома деменције]] # [[Класична радиоренографија]] # [[Криптомагијски приступ лечењу]] # [[Календар имунизације у Србији]] # [[Коњугована вакцина]] # [[Комбинована вакцина]] # [[Конгенитална аномалија]] # [[Крајњи производи гликације]] # [[Алтернативна медицина|Комплементарна и алтернативна медицина]] # [[Кисеоничка маска са резервоаром без неповратних вентила]] # [[Криптогени падови код жена]] # [[Кримска Конго хеморагијска грозница]] # [[Карцином пениса]] # [[Кожне болести пениса]] # [[Класификација менталних поремећаја повезаних са алкохолом]] # [[Кодификација практичне етике у медицини]] # [[Крварење у дигестивном тракту]] # [[Контузија плућа]] # [[Кардиоверзија]] # [[Камен у жучној кеси]] # [[Колика (медицина)]] # [[Kolaps (medicina)|Колапс]] # [[Коштана проводљивост ува]] # [[Клицоноша]] # [[Астробиологија|Космичка биологија-астробиологија]] # [[Креветна стеница]] # [[Колоидни раствори]] # [[Копликове мрље]] # [[Креатинин]] # [[Класификација интракранијалних тумора]] # [[Компартмент синдром]] # [[Кортијев орган]] # [[Коштани лавиринт]] # [[Космичка болест]] # [[Камен у бубрегу]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Космичка медицина]] # [[Катетерска аблација]] # [[Капилар]] • допунио сам и прерадио # [[Катетеризација срца]] # [[Квантна медицина]] # [[Космичко зрачење]] # [[Ксенобиотик]] # [[Коронарна ангиографија]] # [[Клање (секотина врата)]] # [[Краш синдром]] # [[Компјутеризована томографија]] # [[Краш синдром]] # [[Кисеоничко увo]] # [[Клиничка слика]] • комплетна прерада текста # [[Кисеонички шатор]] # [[Клинички центар Ниш]] # [[Контрастно средство]] # [[Колатерална циркулација]] # [[Конкременти]] # [[Континуирана медицинска едукација]] # [[Ксенотрансплантација]] # [[Кинезитерапија]] ;Култура, књижевност, уметнсост, религија # [[Келијa Светог Јована Златоустог на Светој Гори]] # [[Келија-скит Свете Тројице (Спасове воде)]] # [[Келија Преображења Господњег (Патерица)]] # [[Капела Светог Георгија Победоносца (Пном Пен)]] # [[Капела Исуса - детета у Паризу]] # [[Капела Госпе од Благовести у болници Шарл Фуа]] # [[Капела Исуса - детета у Паризу]] # [[Културни центар Србије у Паризу]] # [[Kralj Petar na kolima koja vuku volovi]] # [[Кафе-књижара]] # [[Књижевна екологија]] # [[Кићење невесте Паје Јовановића]] # [[Калча у позоришту (приповетка)]] ;Историја, културна добра # [[Кућа Шеранића у Бањој Луци]] # [[Кућа Добрњчевих]] # [[Кафана Стара Србија у Нишу]] # [[Кафана Галија у Нишу]] # [[Купатило у јеврејској махали у Пироту]] # [[Константиново прстење оданости из Наиса]] # [[Крстови од времена]] # [[Kiklopske zidine]] # [[Kikladske figurice]] # [[Карађорђева капија]] # [[Краљ капија]] # [[Kraljevska palata u Višegradu (Pešta)]] # [[Контумац у Земуну]] # [[Kuća Malančec]] # [[Katedrala Svetog Lovre u Trogiru]] # [[Краљске песме]] # [[Kairos (reljef)]] # [[Књига фетви]] # [[Кизлар-агина џамија у Београду]] # [[Комплети за игру из Наиса]] # [[Кубанска народна партија]] # [[Капела на Ртњу]] # [[Казанџијски занат у Србији]] # [[Казанџијски занат]] # [[Коштано шило]] # [[Кадилук]] # [[Корбулонов канал]] # [[Кућа Захарија Статаса у Нишу]] # [[Kућа Христодулуових у Нишу]] # [[Кажњавање жена шишањем]] # [[Ктиторство српских владара]] # [[Купање у античком свету]] # [[Култ средњовековних српских владара светитеља]] # [[Кафана Бели медвед у Земуну]] # [[Кафана Булевар у старом Нишу]] # [[Контеса од Дафрена]] # [[Кречарство]] # [[Кула Гардош]] # [[Култ хаџилука у Нишу]] # [[Канадски музеј људских права]] # [[Колонизација Форкса од 1736. до 1880.]] # [[Куна (НДХ)]] ;Биографије # [[Казимир Гонсиоровски]] # [[Алфред Кинзи]] # [[Ксавије Биша]] # [[Кетрин Андерсон]] # [[Кнез Бранимир]] # [[Карло Кико]] # [[Коста Ст. Павловић]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Константин Пеичић]] # [[Крафорд Лонг]] # [[Карл Рабл]] # [[Клод Бернар]] # [[Карло Пацек]] # [[Константин Судаков]] # [[Константин Афрички]] ;Географија # [[Korikijska pećina]] # [[Корутина (географија)]] # [[Клисура Прлитске реке]] # [[Клисуре и кањони Старе планине]] # [[Континентално развође Америке]] # [[Камичка река (Пирот)]] # [[Крупачка бањица]] # [[Каменичка река]] # [[Кусовранска река]] # [[Коритничка котлина]] # [[Кањон Јерме]] # [[Кањон Росомаче]] # [[Клисура Ждрело]] # [[Касандрија]] # [[Коритњак (планина)]] # [[Кутни (национални парк)]] # [[Кишни фактор]] ;Ваздухопловство и космонаутика # [[Кинеска мрежа дубоког свемира]] # [[Комар (ваздухопловна једрилица)]] # [[Кисеонички систем КС-50]] # [[Карманова линија]] # [[Контрола летења Србије и Црне Горе]] # [[Кисеоничка маска]] ;Јела # [[Конзервисање намирница сушењем]] # [[Кубански сендвич]] # [[Кубански хлеб]] ;Остало # [[Клуб 33]] # [[Katran]] # [[Кукурузни качамак са копривом]] # [[Кућа Јована Карамате]] # [[Казнено-поправни завод у Нишу]] # [[Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу]] # [[Коноба код Гоце и Рената]] # [[Санитетске установе у Нишу 1914—1915.]] # [[Крстионица Богородичине цркве у Монтреалу]] == Л == ;Медицина # [[Лабилна хипертензија]] # [[Леукемија власастих ћелија]] # [[Леукодистрофија]] # [[Лизозомне болести складиштења]] # [[Лимфангиом]] # [[Липидни статус]] # [[Лингшу Ђинг]] # [[Lečenje teške akutne respiratorne infekcije kod obolelih od Kovid-19]] # [[Lična zaštitnа opremа za negu pacijenata sa COVID-19]] # [[Лапароскопска хирургија]] # [[Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија]] # [[Ларингоскоп]] # [[Ларингеална маска]] # [[Ласерска хирургија]] # [[Ласерска тонзилотомија]] # [[Ласери у лечењу рака]] # [[Лагофталмус]] # [[Лимфокела]] # [[Лечење саструганим прахом са фресака]] # [[Лапароскопска адреналектомија]] # [[Лапароскопска простатектомија]] # [[Лапароскопска хирургија у урологији]] # [[Лапароскопска нефректомија]] # [[Лигаменти пениса]] # [[Литература у биомедицини]] # [[:sh:Листа најчешћих професионалних болести|Листа најчешћих професионалних болести]] {{sh}} # [[Леукоцитоза]] # [[Леукопенија]] # [[Леукоцитурија]] # [[Лапароскопска холецистектомија]] # [[Лекарска грешка]] # [[Лечење дијабетесног стопала]] # [[Лапароскопска трансплантација бубрега]] # [[Литотрипсија]] # [[Лековима изазван еритемски лупус]] # [[Лекарска комора Србије]] # [[Лупус]] # [[Лекарска тајна]] # [[Лекарска заклетва]] # [[Лечење кисеоником]] # [[Ласкерова награда за клиничка истраживања у медицини]] # [[Лангерхансова острвца]] # [[Лактатна ацидоза]] ;Историја # [[Логор Браунау]] # [[Логор Ашах на Дунаву]] # [[Лекарски јеврејски сталеж у Суботици 1918—1941.]] # [[Лечење у српским манстирима]] # [[Летњи дворац Милана Обреновића у Нишу]] # [[Логори нацистичке Немачке у Србији]] ;Биографије # [[Лујза Кузмић Мијић]] # [[Лилијан Купер]] # [[Лепосава Миљковић Витановић]] # [[Лујза Јакшић]] # [[Лиза Веландер]] # [[Лео Биргер]] # [[Линда Б. Бак]] # [[Лорејн Малак]] ;Биологија # [[Ловна дивљач Републике Српске]] # [[Libelloides]] # [[Libelloides macaronius]] ;Географија # [[Лежишта белог боксита у Републици Српској]] # [[Лалиначко језеро (слив Јерме)]] # [[Лишковица]] # [[Лужничке планине]] # [[Лужничка котлина]] # [[Лековита минерална вода]] ;Култура образовање и религија # [[Литургијска звездица]] # [[Ликовна колонија Уметнички дијалог]] # [[Лицинијеви тањири]] # [[Ламкање јаја]] # [[Лекари у Српској краљевској академији од 1886. до 1947.]] # [[Легат Богдана Кршића]] # [[Легат Јована Суботића]] # [[Ликовна колонија 33. Нишвил џез фестивала]] # [[Легат Атеље Петра Лубарде]] # [[Легат Миленка Шербана]] # [[Легати у култури Београда]] # [[Ликовна колонија Сићево]] — комплетна прерада странице # [[Лутеранска црква Светог тројства у Дофену]] # [[Ликовна уметност Словака у Србији]] ;Јела # [[Лиофилизација прехрамбених производа]] ;Остало # [[Лидо (кабаре)]] # [[Ларингофон]] # [[Лицидерски занат у Нишу]] == Љ == ;Медицина # [[Људска микоплазма]] # [[Људски алфахерпесвирус 1]] # [[Људски алфахерпесвирус 2]] # [[Ljudski virus korona HKU1]] # [[Љубав и секс у време Ковида-19]] # [[Људско срце]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Биографије # [[Ljerka Ostojić]] # [[Љиљана Стојановић]] # [[Љубиша Брковић]] == М == ;Медицина # [[Менометрорагија]] # [[Масна пруга]] # [[Метастазе у јетри]] # [[Метахроматска леукодистрофија]] # [[Малигни тумори код деце у Србији]] # [[Макроаденом хипофизе]] # [[Multipla endokrina neoplazija tip 1]] # [[Методе одвикавања од пушења дувана]] # [[Металотерапија]] # [[Максиларна прогнатија]] # [[Мандибуларна прогнатија]] # [[Миксоидни липосарком]] # [[Miksoidna cista]] # [[Мишићна слабост]] # [[Мождано крварење]] # [[Микоестрогени]] # [[Моторизована колица за куповину]] # [[Међукултурна психологија]] # [[МКБ 10 - Ментални поремећаји]] # [[Ментално здравље одојчади]] # [[Мортидо]] # [[Миотубуларна миопатија]] # [[Микрофлуидни магнетни имуносензор за SARS COV-2 у серуму]] # [[Медицински канабис за хронични бол]] # [[Metode obrade tradicionalnih kineskih droga]] # [[Метаболички узроци поремећаја свести]] # [[Минимално свесно стање]] # [[Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti]] # [[Мапирање вентрикуларне тахикардије]] # [[Мање познати фактори ризика за срчани удар]] # [[Mikrodermabrazija]] # [[Медицина у Србији у периоду Османлијске власти]] # [[Мембрански процеси у припреми воде за пиће]] # [[Магнетна резонантна еластографија]] # [[Микрофилтери за кондиционирање воде]] # [[Муцинозни цистаденом панкреаса]] # [[Муцинозни цистаденом јајника]] # [[Марсупиализација]] # [[Мождана синовенска тромбоза код деце]] # [[Медицински асистирана репродукција]] # [[Моторни протеин]] # [[Миксом леве преткоморе]] # [[Мерење волумена плодове воде]] # [[Мултисутурне синостозе]] # [[ММР вакцина и аутизам]] # [[Мирингопластика]] # [[Мукозна циста]] # [[Масажа медом]] # [[Медијастиноскопија]] # [[Магнетна резонанца ректума]] # [[Eндoрeктaлни ултрaзвук]] # [[Медицински дуг]] # [[Магијска медицина]] # [[Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом]] # [[Метастатски рак дојке]] # [[Микропенис]] # [[Медицински имиџинг]] # [[Моцартов ефекат]] # [[Музикотерапија у педијатрији]] # [[Медицински аспекти смрти]] # [[Музикотерапија у геријатрији]] # [[Музичка психологија]] # [[Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести]] # [[Музикотерапија]] # [[Мултифокална електроретинографија]] # [[Мукополисахаридоза тип I H]] # [[Мукополисахаридоза тип I S]] # [[Мукополисахаридоза тип I H-S]] # [[Мукополисахаридоза тип I]] # [[Мукополисахаридоза]] # [[Мукополисакаридоза тип VII]] # [[Мукополисакаридоза тип VI]] # [[Мукополисакаридоза тип IV]] # [[Медицинска информатика]] # [[Међународни дан ретких болести]] # [[Медицинска катастрофа]] # [[Меконијални илеус]] # [[Макроглосија]] # [[Мултицистична дисплазија бубрега]] # [[Мелем]] # [[Марбургова вирусна болест]] # [[Мањински стрес и ментално здравље особа хомосексуалне и бисексуалне оријентације]] # [[Мањински стрес]] # [[Медицинска нега транссексуалних особа]] # [[Мала смрт]] # [[Медицинска геологија]] # [[Монобактам]] # [[McCune–Albright sindrom]] # [[MKB-10 poglavlje I: (A00—A09) — Crevne infektivne bolesti|МКБ-10 поглавље I: (А00—А09) — Цревне инфективне болести]] # [[Мртва вакцина]] # [[Микробиолошка активност биљака]] # [[Медицинске области ван класичне биомедицине]] # [[Меконијум]] # [[Макротија]] # [[Микротија]] # [[Мастоидне ћелије]] # [[Мастоидектомија]] # [[Максимално дозвољена концентрација, доза и емисија штетних материја]] # [[Мастоцитоза]] # [[Маска за анестезију]] # [[Мезентерична исхемија]] # [[Мучење мушких гениталија]] # [[Меки чир]] # [[Медицинске специјалности]] # [[Масажа срца]] # [[Мартин-Бел синдром]] # [[Медицинска евакуација]] # [[Ментална обољења у верским заједницама]] # [[Медицина рада]] # [[Медицинска тајна]] # [[Медицинска етика]] # [[Магијско мишљење и ментално здравље]] # [[Mehanički debridman|Механички дебридман]] # [[Менијерова болест]] # [[Механичка вентилација]] # [[Међународна класификација функционисања, неспособности и здравља]] # [[Микроталасна резонантна терапија]] # [[Магнетна резонантна ангиографија]] # [[Магнетна резонантна томографија]] # [[Метицилин резистентни стафилококус ауреус|МРСА]] # [[Моделација и ремоделација кости]] # [[Масна емболија]] # [[Мембранозни лавиринт]] # [[Микрогравитација]] # [[Морбили]] # [[Молекуларни маркер]] # [[Ментално здравље ЛГБТ особа]] # [[Мултиорганска дисфункција]] # [[Микроциркулација]] # [[Мучнина]] • комплетна прерада текста # [[Морфолошко-функцијски поремећаји]] # [[Мултипла склероза]] • комплетна прерада текста (заједно са [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]]) [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[М00-М03 инфекциjски артритиси]] # [[Међупршљенски диск]] # [[Мијелографија]] # [[Миокимија]] # [[Међународне санитетске мисије МО и Војске Србије]] ;Музеји и галерије # [[Музеј примењене уметности у Бечу]] # [[Меморијална галерија Петра Добровића]] # [[Музеј у Мајданпеку]] # [[Музеј сакралне уметности катедрале Светог Ловре]] # [[Музеј Пјер Фуша]] # [[Музеј Валтер брани Сарајево]] # [[Музеј Каирос у Трогиру]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Бечу]] # [[Музеј историје медицине у Берлину]] # [[Музеји у Нишу]] # [[Медико-историјски музеј Централног хигијенског завода у Београду]] # [[Музеј здравствене културе у Нишу]] # [[Музеум редкости при војној болници у Београду]] ;Образовање и култура # [[Међимурска попевка]] # [[Mobe u Bosanskoj Krajini]] # [[Музеј града Трогира]] # [[Међународни филмски студентски камп „Интеракција”]] # [[Музеј природних наука Сабиха Касимати]] # [[Мићини и Верини дани]] # [[Мед и восак у српским народним обичајима]] # [[Модернизам у музици]] # [[Медицинска школа Пожаревац]] # [[Меморијални центар Сребреница — Поточари]] # [[Медицинска школа у Шапцу]] # [[Медицински факултет Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду]] # [[Медицински факултет Универзитета у Нишу]] # [[Медицинска школа у Салерну]] # [[Medicina renesanse]] # [[Медицина у Србији у балканским ратовима]] # [[Медицина у Првом српском устанку]] # [[Medicina starog Rima|Медицина старог Рима]] # [[Месопотамска медицина|Медицина Месопотамије]] ;Биографије # [[Марија Тешлер]] # [[Марија Здравковић]] # [[Мадам Ферон]] # [[Мери Френсис Лион]] # [[Марија Дабска]] # [[Мел Бони]] # [[Мери Блер]] # [[Мери Филипс]] # [[Матилда Макфејл]] # [[ Милутин Шумановић]] # [[Marin Studin]] # [[Miroslav Kraljević]] # [[Милутин Шумановић]] # [[Мара Петровић]] # [[Милош Милосављевић (сликар)]] # [[Младен Јанковић]] # [[Мијо Јерко Гранић]] # [[Мара Харисијадис]] # [[Мери де Гарис]] # [[Милутин Велимировић]] # [[Мира Сандић]] # [[Мелвина Хофман]] # [[Миодраг Мишко Петровић]] # [[Михаило Лазаревић (лекар)]] # [[Мари Бонапарт]] # [[Момчило Крговић]] # [[Милован Миловановић (лекар)]] # [[Миољуб Кушић]] # [[Милан Јовановић Морски]] # [[Михаило Вукчевић]] # [[Марија Прита]] # [[Марион Дедић]] # [[Миленко Шербан]] # [[Миодраг Петровић (сликар)]] # [[Милан Вукашиновић]] # [[Мартин Дуе]] # [[Махариши Сушрута]] # [[Милорад Митковић]] # [[Михајло Мика Марковић]] # [[Мартин Родбел]] # [[Морис Рено]] # [[Милош Ђорић (лекар)]] # [[Михаило Петровић (хирург)]] # [[Милан Петровић (лекар)]] # [[Милутин Ненадовић]] # [[Миодраг Рогић]] # [[Матија Рајковић]] # [[Моша Шоамовић]] # [[Мирослав Јовановић (генерал)]] # [[Милић Петровић]] # [[Марко Вишић (сликар)]] ;Историја, културна добра # [[Марш смрти у Брну]] # [[Менафи сандук у Нишу]] # [[Муслук чесма у Фочи]] # [[Медијана (Ниш)]] • комплетна прерада текста # [[Матићева кућа у Сремским Карловцима]] # [[Most do ostrva Čiova]] # [[Млинице у Пантану (Блату)]] # [[Музеј у Диберу]] # [[Мобилизација санитетске службе Моравске дивизије 1914.]] # [[Muzej prirodnih nauka Sabiha Kasimati]] # [[Митинг за Истру и Далмацију у Нишу]] # [[Медицинари у Великом рату]] # [[Миртида (артефакт из Атине)]] # [[Механски занат у Кнежевини Србији]] # [[Манастириште код села Ивање]] # [[Мехмед-пашин мост у Нишу]] # [[Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918.]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Лондону]] # [[Млaди краљ титула у средњовековној Србији]] # [[Метроон]] # [[Музеј Прве пролетерске бригаде у Рудом]] # [[Музеј санитета НОБ-а]] # [[Музеј Српског лекарског друштва]] # [[Миљоказ]] # [[Музеј тегли у Варшави]] # [[Мидхат-пашина библиотека у Нишу]] # [[Месџид]] ;Манастири и цркве # [[Манастир Свете Тројице Антоније-Сијски]] # [[Манастир Путна]] # [[Манастир Свете Агнезе Чешке]] # [[Манастири Епархије захумско-херцеговачке и приморске]] # [[Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани]] # [[Манастири и цркве Јужне и источне Србијe]] # [[Манастири, цркве и црквишта Сићевачке клисуре]] # [[Манастир Свете Богородице Сићево]] # [[Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети]] # [[Манастир Свете Петке Иверица]] # [[Манастири Епархије врањске]] # [[Манастири Епархије нишке]] # [[Манастири Епархије тимочке]] # [[Манастири Епархије рашко-призренске]] ;Географија # [[Мало и Велико Курило]] # [[Метеоролошка станица Мусагеница]] # [[Метеоролошка станица Мусала]] # [[Мало и Велико Курило]] # [[Мокрањско врело]] # [[Минералне воде Републике Српске]] # [[Минерални и термоминерални извори Подриња]] ;Јела # [[Маринирање меса]] # [[Минестроне]] # [[Медитеранска салата са лигњама]] ;Остало # [[Моторизована колица за куповину]] # [[Микијев точак забаве]] # [[Мапетова мобилна лабораторија]] # [[Medax Medical]] # [[Мумџијски занат]] # [[Мусале не простору Босне и Херцеговине]] # [[Мале хидроелектране Електропривреде Србије]] # [[Мусала у Меморијалном центру Сребреница — Поточари]] # [[Мусала (Ислам)]] # [[Мандрагора]] # [[Мост Ријелово шеталиште у Винипегу]] # [[Мониторинг радиоактивности]] # [[Мала хидроелектрана Сићево]] # [[Мала хидроелектрана Темац]] # [[Мала хидроелектрана „Света Петка“]] # [[Мала хидроелектрана Гамзиград]] # [[Мала хидроелектрана „Јелашница”]] == Н == ;Медицина # [[Научни центар за неурологију у Москви]] # [[Неправилна менструална крварења]] # [[Неуролошки симптоми код пацијената са инфекцијом ковид-19]] # [[Некроза масног ткива]] # [[Nozod]] # [[Novavaks kovid 19 vakcina]] # [[Нуклеарна анксиозност]] # [[Неуропростетика]] # [[Неуротоксично тровање шкољкама]] # [[Неексудативна (сува) макуларна дегенерација (АМД) повезана са старењем]] # [[Небулин]] # [[Немалинска миопатија]] # [[Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције]] # [[Неспуштени тестиси]] # [[Нитроглицерински фластер]] # [[Неонатална холестаза]] # [[Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе]] # [[Новорођеначка жутица]] # [[Натолеранција на храну]] # [[Неуроакантоцитоза]] # [[Неоадјувантна терапија]] # [[Назогастрична интубација]] # [[Несврсисходно лечење]] # [[Неочекивани нежељени догађај (медицина)]] # [[Недостатак хрома]] # [[Нискохроматска дијета]] # [[Нецелијачна сензитивност на глутен]] # [[Низак раст]] # [[Неуромишићне болести]] # [[Нефронофтиза]] # [[Нефротоксични лекови]] # [[Национални програм Република Србија против рака]] # [[Национални програм раног откривања карцинома грлића материце у Р. Србији]] # [[Неуролитички блокови у патогенези висцералног малигног бола]] # [[Национални водич добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије]] # [[Национални програм раног откривања карцинома дојке у Р. Србији]] # [[Нивои здравствене заштите у Србији]] # [[Назоалвеоларна циста]] # [[Нитрокс]] # [[Неинвазивна глукометрија]] # [[Недостатак, зачепљеност и сужење спољашњег канала ува]] # [[Нестабилни плак]] # [[Неуромишићни блок код бубрежних болесника]] # [[Нематодоза]] # [[Недостатак сна]] # [[Нистагмус]] # [[Нефректомија]] # [[Неурохирургија]] # [[Неурогени шок]] # [[Наследна неуропатија]] # [[Неуротеологија]] # [[Наковањ (кост)|Наковањ]] # [[Неуромодулација (медицина)]] # [[Несавесно лечење]] # [[Неманифестна исхемијска болест срца]] # [[Неоваскуларизација]] # [[Натуропатија]] # [[Нејонизујуће зрачење]] # [[Нулта гравитација]] # [[Надутост трбуха]] # [[Нагњечина]] # [[Некротизирајући фасциитис]] # [[Нежељена дејства хемотерапије]] # [[Нормативна етика у медицини]] # [[Носна канила]] ;Биографије # [[Наста Ројц]] # [[Нанси Хог]] # [[Nikola Firentinac]] # [[Надежда Станојевић]] # [[Никола Жигон]] # [[Нинослав Радовановић]] — допунио сам и прерадио # [[Николај Пирогов]] # [[Невенка Рајковић]] # [[Никола Листеш]] ;Географија # [[Нови град Нанхуи]] # [[Национални парк Самариа]] # [[Национални паркови Грчке]] # [[Нишка Бања]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Нишка котлина]] — комплетна прерада странице # [[Највећа језера Манитобе]] # [[Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да]] # [[Национални паркови и национални паркови резервати Канаде]] ;Култура и уметаност # [[Народна библиотекa Стеван Сремац у Сокобањи]] # [[Настава на даљину у Србији за време пандемије Ковид-19]] # [[Нишвил џез театарски фестивал]] # [[Нега зуба (књига)]] # [[Нишвил џез музеј]] # [[Неуроестетика]] # [[Наслеђе (часопис)]] ;Историја и вера # [[Најпергов попис из 1718.]] # [[Новац у време Константина Великог]] # [[Нишки погребни обичаји с краја 19. века]] # [[Немачка Евангеличка црквена општина у Београду]] # [[Некрополе античког Наиса]] # [[Нишки саланџици]] # [[Немачко-италијанско разграничење на простору бивше Југославије]] # [[Начелници Војномедицинске академије]] # [[Ниш на прелазу из 19. у 20. век.]] # [[Наслеђивање престола у средњовековној Србији]] # [[Нависос]] # [[Насеља и културна баштина на дну Билећког језара]] # [[Некропола стећака Билећа]] # [[Новчићи у невестињском накиту Србије]] # [[Нишки комитет]] # [[Ниш у Првом светском рату]] # [[Народни видари у Србији]] # [[Ниш]] — допунио сам и прерадио здравство Ниша # [[Нишка стрип сцена]] # [[Наивно сликарство Словака у Србији]] ;Остало # [[Неигонг]] # [[Неи јинг]] # [[Нуклеарна електрана Фућинг]] # [[Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije]] # [[Научно-технолошки парк Ниш]] # [[Насеље Земунске капије]] # [[Награда Темплтон]] # [[Надвожњак за дивље животиње]] # [[Научно друштво Србије]] # [[Негативне емоције]] # [[Нумизматички музеј Народне банке Републике Македоније]] # [[:sh:Нагон|Нагон]] {{sh}} == Њ == # [[Њу Орлеанс сквер]] == О == ;Медицина # [[Олигоменореја]] # [[Олигоовулација]] # [[Отворени загрижај]] # [[Odontogena keratocista]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Ортопедски улошци]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Омикрон (вирус)]] # [[Означавање варијанти коронавируса]] # [[Окулоцефалични рефлекс]] # [[Ортостатска хипоптензија]] # [[Opšta bolnica Nikšić]] # [[Opšta bolnica Berane]] # [[Општа болница Прокупље]] # [[Општa болницa Алексинац]] # [[Општа болница Пирот]] # [[Општа болница Лесковац]] # [[Општа болница Крушевац]] # [[Општа болница Чачак]] # [[Општа болница Горњи Милановац]] # [[Општа болница Краљево]] # [[Општа болница Тутин]] # [[Општа болница Зајечар]] # [[Opšta bolnica Kotor]] # [[Opšta bolnica Bar]] # [[Opšta bolnica Cetinje]] # [[Opšta bolnica Bijelo Polje]] # [[Opšta bolnica Pljevlja]] # [[Ортопнеја]] # [[Ортодеоксија]] # [[Оштећена гликемија наташте у плазми]] # [[Очна мигрена]] — rut # [[Оптичка мамографија]] # [[Откривање поремећаја раста]] # [[Опекотина настала трењем]] # [[Опаротина]] # [[Опекотина ласером]] # [[Очна розацеа]] # [[Офталмоскопија]] # [[Офталмоскоп]] # [[Олигомеганефронија]] # [[Опструкција дванаестопалачног црева]] # [[Оптураторна кила]] # [[Омотачи пениса]] # [[Оптички рефлектометар ниске кохерентности]] # [[Орална полио вакцина]] # [[Олигохидрамнион]] # [[Оштећење слуха]] # [[Отомикоза]] # [[Отхематом]] # [[Отопластика]] # [[Онтолошко инжењерство у биомедицини]] # [[Оклузија централне вене мрежњаче]] # [[Оптотип]] # [[Oštrina vida]] # [[:hr:Oštrina vida|Oštrina vida]] {{hr}} # [[:sh:Osteoklast|Osteoklast]] {{sh}} # [[Оптичка кохерентна томографија]] # [[Оклузија централне вене мрежњаче]] # [[Одржавање живота]] # [[Остеосинтеза]] # [[Оталгија]] # [[Опекотински шок]] # [[Одијев сфинктер]] # [[Опекотинска болест]] # [[Опиоидни аналгетици]] # [[Опиофобија]] # [[Статоконије|Отолит]] # [[Озледе]] # [[Обрнути транспорт холестерола]] # [[Оксидативни стрес]] # [[Оспа]] # [[Огуљотина]] # [[Опекотина]] # [[Основни гасни закони]] # [[Ортоза]] # [[Ортопедска помагала]] # [[Објективан (физикалан) преглед]] # [[Очни зостер]] ;Биографије # [[Олга Ајмерсленд]] # [[Огист Базил]] # [[Онорија Кир]] # [[Ото Рајзингер]] ;Култура и образовање # [[Огранак САНУ у Нишу]] # [[Омладина (часопис)]] # [[Огранак Српске академије наука и уметности у Новом Саду]] # [[ОШ „Вожд Карађорђе“ Ниш|Основна школа Вожд Карађорђе Ниш]] # [[Основна школа Радивој Поповић Земун]] ;Историја и вера # [[„Окована Војводина“ (затворски лист)]] # [[Олимпијски стадион у Доњем граду на Калемегдану]] # [[Обреновићева улица у Нишу]] # [[Обласни одбор аеро-клуба Наша крила у Нишу]] # [[Отпор грађанства у окупираној Србији]] # [[Општежиће]] # [[Operacija Kindertransport]] # [[Општа болница Суботица]] # [[Одлика гробова владара у српској средњовековној држави]] # [[Одред моторних санитетских возила Болница шкотских жена]] # [[Осјечка лекарска афера]] # [[Окружна болница у Нишу]] # [[Обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу]] # [[Отел Дју у Паризу]] # [[Обредни хлебови у Србији]] # [[Божићни обредни хлебови]] ;Остало # [[Oзнаке географског порекла (Србија)]] # [[Обрамица]] # [[Облици манипулације]] # [[Опроштајно писмо самоубице]] # [[Oбрасци пијења алкохола]] # [[Одложено задовољство]] # [[Општина Микра]] == П == ;Медицина # [[Полименореја]] # [[Предменструални дисфорични поремећај]] # [[Поремећаји менструалног циклуса]] # [[Полип женских полних органа]] # [[Пенасте ћелије]] # [[Патобиологија атеросклерозе]] # [[Пикнодизостоза]] # [[Поткожна масна некроза новорођенчета]] # [[Пукоти (пулмологија)]] # [[Polivaskularna arterijska bolest]] # [[Паратенонитис]] # [[Пнеумококне инфекције]] # [[Псеудохипопаратироидизам]] # [[Прекинути лук аорте]] # [[Периапикална циста]] # [[Плућни залистак]] # [[Плеуректомија]] # [[Potpomognuto samoubistvo]] # [[Perinatalni mortalitet kao stres za majku]] # [[Празнични срчани синдром]] # [[Пролазни исхемијски напад]] # [[Протеза]] # [[Повреде нанете петардама]] # [[Примена житарица и компоненти житарица у функционалној храни]] # [[Пробиотик]] # [[Паралитичко тровање шкољкама]] # [[Психологија здравља на раду]] # [[Побачај и ментално здравље]] # [[Педофилско зближавање]] # [[Психологија у средњовековном исламу]] # [[Prevremeni porođaj]] # [[Преоперативни пост]] # [[Покрет за слободу здравља]] # [[Парасистолија]] # [[PQ (PR) интервал]] # [[Pristupačnost objektima osoba sa invaliditetom]] # [[Професионална рехабилитација инвалида]] # [[Р талас (медицина)]] # [[Pulsni oksimetar]] # [[Пилонидални синус]] # [[Пролактином]] # [[Преимплантациона генетска дијагностика]] # [[Перзистентна плућна хипертензија новорођенчета]] # [[Патологија црвуљка]] # [[Предња укрштена веза]] # [[Пириформни синдром]] # [[Примарна цилијарна дискинезија]] # [[Платипнеја]] # [[Платипнеја-ортодеоксија синдром]] # [[Патолошки облици дисања]] # [[Парадоксални пулс]] # [[Повећање пениса]] # [[Плагиоцефалија]] # [[Позициона плагиоцефалија]] # [[Первазивни развојни поремећаји]] # [[Полни хормони и сексуална жеља код жена]] # [[Пренатални хормони и сексуална оријентација]] # [[Пресотерапија]] # [[Предијабетес]] # [[Пролапс уретре]] # [[Печ тест]] # [[Пекарска астма]] # [[Перинатална асфиксија]] # [[Палијативно збрињавање у педијатрији]] # [[Превремено одлубљивање постељице]] # [[Поремећаји сексуалног развоја]] # [[Повратни тифус]] # [[ПЕТ радиофармацеутици]] # [[Предњи спинални синдром]] # [[Поремећаји ембрионалног развоја кичмене мождине]] # [[Повлачење очног капка]] # [[Пингвекула]] # [[Птеригијум]] # [[Примарни глауком отвореног угла]] # [[Пацијент контролисана аналгезија]] # [[Плућна атрезија]] # [[Павликови ремени]] # [[Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести]] # [[Предменструални синдром]] # [[Порођај у ванболничким условима]] # [[Плућни секвестар]] # [[Пролапс ректума ]] # [[Плућна хипертензија узрокована плућним болестима и/или хипоксијом]] # [[Плућна артеријска хипертензија удружена са инфекцијом хуманим вирусом имунодефицијенције]] # [[Плућна артеријска хипертензија код деце]] # [[Плућна хипертензија]] # [[Примарна плућна хипертензија]] # [[Пилорична атрезија]] # [[Пупчана кила]] # [[Перинеална кила]] # [[Препилорична антрална дијафрагма]] # [[Потковичасти бубрег]] # [[Пијелопластика]] # [[Поморска медицина]] # [[Подводна медицина]] # [[Профилактичке декомпресионе таблице]] # [[ProQuad vakcina]] # [[Посткоитална меланхолија]] # [[Прерани пубертет]] # [[Патохистолошка класификација карцинома плућа]] # [[Привремени васкуларни приступ за хемодијализу]] # [[Псеудотрепанација лобање]] # [[Примарна имунодефицијенција]] # [[Профилакса инфективних болести]] # [[Плодова вода]] # [[Перихондритис спољашњег ува]] # [[Перфорација]] # [[Професионалне болести]] — комплетно нова страница # [[Повреда на раду]] # [[:sh:Професионалне болести|Професионалне болести]] {{sh}} # [[Примена комплементарне и алтернативне медицине у САД]] # [[Паразитологија]] # [[Паваши]] # [[Плућни волумени и капацитети]] # [[Позитиван стрес]] # [[Падови у старости]] # [[Прелом пениса]] # [[Повреде скротума и тестиса]] # [[Пиоцела]] # [[Пријапизам]] # [[Прогресивна здравствена нега]] # [[Позитронска емисиона томографија у истраживањима можданих функција]] # [[Псеудотромбоцитопенија]] # [[Patient UK]] # [[Плућни сурфактант]] # [[Педијатријски акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Плућна марамица]] # [[Повреде у спорту]] # [[Пливачко колено]] # [[Porodiljska groznica|Породиљска грозница]] # [[Поремећаји менталног здравља]] # [[Професионални канцерогени]] # [[Професионална оријентација и селекција]] # [[Промоција здравља на радном месту]] # [[Primum non nocere]] # [[Prividna smrt|Привидна смрт]] # [[Preoperativna procena u anesteziji|Преоперативна процена анестезије]] # [[Псоријазни артритис]] # [[Поремећаји срчаног ритма]] # [[Патолог]] # [[Психоонкологија]] # [[Портална хипертензија]] # [[Пут полиола]] # [[Плућна емболија]] — прерада текста унос извора и слика # [[Промоција здравља]] # [[Плеоцитоза]] # [[Плеоцитоза лимфоцита]] # [[Прелом кости]] # [[Пуж (уво)]] # [[Психосоматска медицина]] # [[Психосоматска болест]] # [[Принцметалова ангина]] # [[Пасивни имунитет]] # [[Продром]] # [[Прикривена хомосексуалност]] # [[Патогеност]] # [[Пемфигус]] # [[Перкутана коронарна интервенција]] # [[Periferna vaskularna bolest|Периферна васкуларна болест]] # [[Повреда]] # [[Пнеумоторакс]] # [[Прелом ребара]] # [[Премореност (безбедност)]] # [[Палпација (медицина)]] # [[Перкусија (медицина)]] # [[Перикард]] # [[Перикардитис]] # [[Перикардиоцентеза]] # [[Папаниколау тест]] # [[PH мокраће]] # [[Право на здравље]] ;Право # [[Prava osoba sa invaliditetom]] # [[Prostitucija u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Право на студентски кредит]] # [[Право на студентску стипендију]] # [[Постхумна оплодња]] # [[Права деце у области МАР]] # [[Право на избор пола у области МАР]] # [[Права лица која су лишена слободе у области МАР]] # [[Pravo na finansiranja vantelesne oplodnje]] # [[Pravo na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugog lica]] # [[Право на одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе]] # [[Право на побачај у медицинским установама Србије]] # [[Право на социјално осигурање у Краљевини Југославији]] # [[Право на финансијску подршку породица са децом]] # [[Pravo na naknadu zarade ili plate za vreme porodiljskog odsustva]] # [[Pravo pacijenta za slučaj odsustva lekara ili nedovoljnih mogućnosti za lečenje]] # [[Право на заштиту генетских података осигураника]] # [[Prava osoba sa retkim bolestima]] # [[Pravo na rad osoba sa retkim bolestima]] # [[Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje]] # [[Права пацијената]] # [[Права из система социјалног осигурања]] # [[Право човека на приватност након његове смрти]] # [[Право пацијента на приватност и људско достојанство]] # [[Право на социјално осигурање на подручју Демократске Федеративне Југославије]] # [[Право на помагала о трошку осигурања]] # [[Право на генетичко саветовање]] # [[Права из пензијског и инвалидског осигурања професионалних војних лица Србије]] # [[Превремена пензија]] # [[Право на накнаду погребних трошкова]] # [[Права из осигурања у случају незапослености]] # [[Права на специјална помагала за читање и писање]] ;Биографије # [[Пола Хедвиг]] # [[Павле Георгије Спирта]] # [[Племићка породица Смиљанић]] # [[Пенчо Георгиев]] # [[Петар Ђорђевић]] # [[Перица Донков]] # [[Помпоније Мела]] # [[Прока Јовкић]] # [[Pedanije Dioskorid]] # [[Пјер Робен]] # [[Петар Икономовић]] # [[Пол Бер]] # [[Патрик Менсон]] ;Историја, култура, вера и образовање # [[Перивој Пресвете Богородице]] # [[Протеривање Немаца из Чехословачке]] # [[Покољ у Постолопртију]] # [[Покољ у Лидицама]] # [[Покољи над Немцима у Чехословачкој у пролеће и лето 1945.]] # [[Pokolj u Albaniji 1951.]] # [[Пазар за старо (приповетка)]] # [[Причесна кашичица]] # [[Покрови (литургија)]] # [[Палата Јовановић у Нишу]] # [[Позориште „Миливоје Живановић”]] # [[Пантелејски вашар]] # [[Покрајинска библиотека Истре]] # [[Прва бечка арбитража]] # [[Пресељење Мађара у Чешку]] # [[Процесија за крст на острву Хвару]] # [[Путна мрежа на територији античког Наиса]] # [[Палата Јовановић у Нишу]] # [[Праисторијски локалите Црквине]] # [[Перајка]] # [[Повеља Франца Јозефа I Павлу Георгију Спирти]] # [[Пекарски занат у Србији]] # [[Пасја седмица]] # [[Prelo (običaj)]] # [[Павловдан]] # [[Palata Garanjin u Trogiru]] # [[Палата Стафилео (Штафилић)]] # [[Палата Лучић у Трогиру]] # [[Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919.]] # [[Pešadijske kasarne u Beogradskoj tvrđavi]] # [[Pomorski muzej Crne Gore]] # [[Пристанишна капија]] # [[Palata Ćipiko u Trogiru]] # [[Perivoj porodice Garagnin-Fanfogna u Trogiru]] # [[Прве партизанске спортске игре]] # [[Појас (одећа)]] # [[Преглед занимања и заната у Краљевини Србији]] # [[Поступоница]] # [[Пречанске лекарске мисије у Србији]] # [[Простирача]] # [[Палата Реуниона (Београд)]] # [[Петочисленици]] # [[Путујући страни лекари у Србији]] # [[Подземна база за рањенике у Војводини]] # [[Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник]] # [[Партизанска База 20]] # [[Партизанска болница Згорњи Храстник]] # [[Партизанска болница Јелендол]] # [[Прва хируршка пољска болница у Василици]] # [[Положај жена у Србији у Великом рату]] # [[Први хируршки павиљон у Нишу]] # [[Парк хероја НОБ-а у Нишу]] # [[Проституција у окупираној Србији (1941—1944)]] # [[Партизански брак]] # [[Положај жена у Србији у Другом светском рату]] # [[Пет кћери деспота Јована]] # [[Пашин конак у Нишу]] # [[Партизанска болница на Калнику]] # [[Повојница]] # [[Полигонални зид у Делфима]] # [[Плаштаница скопског митрополита Јована]] # [[Буквар Саве Инока Дечанца|Први српски буквар инока Саве]] # [[Позориште лутака Ниш]] # [[Прогон учитеља у Нишу за време бугарско-немачко-аустроугарске окупације]] # [[Прве библиотеке у Нишу]] # [[Појавни облици медицине у средњовековној Србији]] # [[Пастеров завод у Нишу]] # [[Пастеров завод у Новом Саду]] # [[Појтингерова табла]] # [[Павиљон у Нишкој тврђави]] # [[Прва баптистичка црква у Дофену]] # [[Прва уједињена црква у Дофену]] # [[Производни процес у лончарству]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци]] # [[Пилотска кацига 3Ш-10]] # [[Пилотско избациво седиште К-36Д-3,5М]] # [[Списак хидроавиона, летећих чамаца и амфибија|Преглед хидроавиона и летећих амфибија]] # [[Падобрански скок из стратосфере]] # [[Пројектил]] # [[Природна радиоактивност|Природно зрачење]] # [[Пилотске кисеоничке маске СССР и Русије]] # [[Полетно-слетна стаза]] # [[Падобранско висинско одело]] # [[Пројекат „Волга“]] # [[Падобрански рекорди остварени скоковима из стратосфере]] ;Географија # [[Podunavačke bare]] # [[Парк природе Ластовско оточје]] # [[Парк природе Биоково]] # [[Парк природе Учка]] # [[Пудонг]] # [[Посебни орнитолошки резерват Палуд]] # [[Pećina Drogarati na Kefaloniji]] # [[Psihro pećina]] # [[Popova Šapka]] # [[Планско поље]] # [[Полуострво Хикакос]] # [[Понор Пандирало]] # [[Присјанска река]] # [[Пасјачка река]] # [[Пиротска бањица]] # [[Погановска река]] # [[Пареж]] # [[Полуострво Касандра]] # [[Патков гушт]] # [[Национални паркови канадских Стеновитих планина|Паркови канадских Стеновитих планина]] # [[Покрајински парк Мидленд]] # [[Покрајински парк диносауруса]] # [[Пешчаници у Драмхелеру]] # [[Пиротска котлина]] # [[Парохија Бела Паланка]] ;Јела # [[Печена говедина]] # [[Proizvodi od riba]] # [[Печење меса под сачем]] # [[Печење меса у фолији]] # [[Печено пиле у кеси за печење]] # [[Печење]] # [[Pasulj (jelo)]] ;Остало # [[Пристан у Земуну]] # [[Prostitucija u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Путовање до Кристалне пећине]] # [[Палата Кински]] # [[Палата Шварценберг у Прагу]] # [[Пошта и телекомуникације Кине]] # [[Первапорација]] # [[Пружаоци услуга ваздушне навигације]] # [[Православље и хомосексуалност]] # [[Плаво-зелена мапа Београда]] # [[Провенчер бриџ]] # [[Продаја оружја у свету]] # [[Подруми манастира Тврдош]] # [[Проституција у Уругвају]] # [[Позитивна психологија]] # [[Праг чујности]] — комплетна прерада странице-клице # [[Перифитон]] # [[Планетарна хабиталност]] == Р == ;Медицина # [[Радијациони дерматитис]] # [[Родна веровања]] # [[Рамсаи Хунтов синдром]] # [[Рамсаи Хунтов синдром тип 1]] # [[Размена плазме]] # [[Ремисије шећерне болести]] # [[Репарација (психологија)]] # [[Родитељска одговорност]] # [[Редупликативна парамнезија]] # [[Релаксационе технике]] # [[Ресинхронизациона терапија миокарда]] # [[Ретробулбарни блок]] # [[Ранула]] # [[Ресилон]] # [[Рецепт за наочаре]] # [[Риноскопија]] # [[Руптура Ахилове тетиве]] # [[Ризично понашање]] # [[Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена]] # [[Розацеа]] # [[Роландова желатинозна супстанца]] # [[Репродуктивно здравље]] # [[Ректум]] # [[Ректална примена лека]] # [[Разлике између малигне и здраве ћелије]] # [[Рабдомиосарком]] # [[Радиолошка дијагностика урогениталног система]] # [[Роботизована лапароскопска радикална простатектомија]] # [[Роњење на већим надморским висинама]] # [[Роњење и путовање авионом]] # [[Ронилачки компјутер]] # [[Резистентна артеријска хипертензија]] # [[Радиотерапија рака грлића материце]] # [[Ринолити]] # [[Руптура бубне опне]] # [[Реуматологија]] # [[Ретенција мокраће]] # [[Реплантација]] # [[Radiofarmaceutici|Радиофармацеутици]] # [[Rodna i polna anksioznost|Родна и полна анксиозност]] # [[Радиотерапија]] # [[Радиохирургија]] # [[Рак једњака]] # [[Radiofarmaceutik|Радиофармацеутик]] # [[Руске санитетске екипе у Нишу 1914/1915.]] # [[Рубеола]] # [[Радионекроза]] # [[Радијациона болест]] # [[Радијациони ризик]] # [[Рефлексологија]] # [[Радна способност (медицина)]] # [[Ранa]] # [[Рабдомиолиза]] # [[Раздерина]] # [[Реконвалесценција]] # [[МКБ-10 (Реуматичне болести)]] # [[Радикулопатија]] # [[Реактивне врсте кисеоника]] # [[Рејноов феномен]] # [[Родна дисфорија]] ;Биографије # [[Радивој Каленић]] # [[Радојка Коцијанчић]] # [[Радомир Бабић (лекар)]] # [[Ристо Јеремић]] # [[Рената Лаксова]] # [[Рене Лаенек]] • комплетна прерада текста # [[Радослав Бубањ]] # [[Рудолф Вирхов]] # [[Роберт Едвардс]] # [[Ралф Стајнман]] # [[Ричард Аксел]] # [[Роналд Рос]] # [[Рене Фавалоро]] ;Култура и образовање # [[Ражањско црепуљарство]] # [[Рускословенски језик]] # [[Родна равноправност у Војсци Србије]] # [[Рок музеј]] # [[Развој језика код Срба од 9. до 19. века]] # [[Римска мозаичка уметност]] # [[Регионални музеј у Добоју]] # [[Рафаеловска глава која експлодира]] # [[Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Нишу]] ;Историја и религија # [[Римски мост 1 код Беле Паланке]] # [[Ризница цркве рођења Христовог у Пироту]] # [[Радни логор Шарвар]] # [[Ришу]] # [[Рудне области у Наису]] # [[Radovanov portal]] # [[Руске металне иконе]] # [[Религија и хомосексуалност]] # [[Рајхлов хотел Руски цар у Нишу]] # [[Расно законодавство НДХ]] # [[Раоничка буна]] # [[Римско насеље Леусинијум у Панику]] # [[Римска комуникација Паник–Ријечани–Никшић]] # [[Ресторан Венеција у Земуну]] # [[Ресторан Шаран у Земуну]] # [[Роанок колонија]] # [[Рановизантијска гробница на свод код Клисуре]] # [[Римска миља]] # [[Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи]] ;Географија # [[Репушничка река]] # [[Разврставање бања у Србији]] # [[Река Рогоз]] # [[Расничка река]] # [[Резерват биосфере Рајдинг маунтин]] # [[Рајдинг маунтин (национални парк)]] ;Јела # [[Роловани свињски паумфлек]] # [[Роловање меса]] # [[Рибље конзерве]] # [[Рибља чорба (јело)]] ;Остало # [[Рибљи цар (митологија)]] # [[Рибља царица (митологија)]] # [[Ресторан Варош Капија у Београду]] # [[Религија и хомосексуалност]] # [[Религиозност]] # [[Ред бул стратос]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Ротокоптер]] # [[Рођенданска честитка]] == С == ;Медицина # [[Саратовски војномедицински институт]] # [[Suženje mokraćovoda bešike]] # [[Синдром белог мантила]] # [[Sindrom mačijeg plača]] # [[Синдром исцрпљивања митохондријске ДНК]] # [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] # [[Сандхофова болест]] # [[Сфинголипидозе]] # [[Списак основних хомеопатских препарата]] # [[Свиларство у Војној граници]] # [[SCTV01C]] # [[SCB-2019]] # [[Soberana 02]] # [[Стеноза плућне валвуле]] # [[Spermatokela]] # [[Синофобија и антиазијско расположење у пандемији ковид 19]] # [[Срчани маркери]] # [[Смрт породиље]] # [[Смртност мајки у Индији]] # [[Smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Smrtnost majki crne rase u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Синдром кинеског ресторана]] # [[Сексуално узнемиравање на радном месту]] # [[Списак истраживачких метода у психологији]] # [[Саосећање према себи]] # [[Софрологија]] # [[Систематска десензибилизација]] # [[Суфијска психологија]] # [[Стрес на радном месту]] # [[Самоубиство и еутаназија]] # [[Спортско срце]] # [[Sinkopa kod starih]] # [[Срчани проблеми у ковиду 19]] # [[Скала нивоа реакције (РЛС85)]] # [[Савремена схватања инвалидности]] # [[Сензорна функционална инвалидност]] # [[Sindrom produženog QT intervala]] # [[Спољна фиксација]] # [[Списак поремећаја стопала и скочног зглоба]] # [[Средњи артеријски притисак]] # [[Синусна брадикардија]] # [[Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија]] # [[Смањење пениса]] # [[Specijalna bolnica za plućne bolesti Brezovik]] # [[Специјална болница за психијатријске болести Горња Топоница]] # [[Специјалне болнице у Србији]] # [[Смернице за оперативно и неоперативно лечење траума јетре (WSES, 2020)]] # [[Смернице за офталмологе у пандемији Ковида-19]] # [[Сарилумаб]] # [[Серолошка дијагностика вирусних инфекција]] # [[Секвенцирање вирусних нуклеинских киселина]] # [[Стадијуми хроничне болести бубрега]] # [[Скрининг малигних тумора јајника и јајовода]] # [[Синдром превремене менопаузе]] # [[Стоматолошки ласер]] # [[Синдром неонеталне апстиненције]] # [[Системским узроцима изазвана уртикарија]] # [[Скор системи за дијагностику акутног запаљења црвуљка]] # [[Срчани тонови]] # [[Срчани врх]] # [[Сагитална синостоза]] # [[Спектар аутистичних поремећаја]] # [[Сагитална синостоза]] # [[Специјална болница „Свети Сава“ Београд]] # [[Синдром немирних ногу]] — рут # [[Сигмоскопија]] # [[Самостанска/манстирска медицина]] # [[Супоративна онкологија]] # [[Супкортикална васкуларна деменција]] # [[Симптом скор систем у процени доњег уринарног тракта]] # [[Специјална болница Озрен]] # [[Специјална болница Сокобања]] # [[Слика тела]] # [[Стручни и научни часописи СЛД]] # [[Стент обложен лековима]] # [[Спинална дермоидна и епидермоидна циста]] # [[Сексуално узбуђење]] # [[Скочни зглоб]] # [[Срчана амилоидоза]] # [[Су Ђок]] # [[Самоубилачко понашање хомосексуално оријентисаних]] # [[Спуштен очни капак]] # [[Социотерапија]] # [[Сузење ока]] # [[Склеритис]] # [[Суво око]] # [[Сурогат мајчинство]] # [[Санфилипов синдром]] # [[Светски дан менталног здравља]] # [[Сезонски афективни поремећај]] # [[Семантичка деменција]] # [[Смишљање нелогичних прича код деце]] # [[Смртност становништва Србије]] # [[Скрининг малигних болести у Републици Србији]] # [[Спигелианова кила]] # [[Страх од лекара]] # [[Суицидална идеја]] # [[Сексуално здравље]] # [[Синдром посторгазмичке болести]] # [[Сексуална главобоља]] # [[Секундарна имунодефицијенција]] # [[Секундарна хиперкалциурија]] # [[Стрес и атеросклероза]] # [[Синдром међублизаначке трансфузије]] # [[Синдром аспирације меконијума]] # [[Специфична запаљења спољашњег ува]] # [[Списак професионалних болести у Србији]] # [[Синдром постуралне ортостатске тахикардије]] # [[:sh:Секундарни нагони у обликовању понашања ЛГБТ особа|Секундарни нагони у обликовању понашања ЛГБТ особа]] {{sh}} # [[:hr:Sindrom postularne ortostatske tahikardije|Sindrom postularne ortostatske tahikardije]] {{hr}} # [[Стеноза аортног залистка]] # [[Спроводни систем срца]] # [[Складиштења медицинског кисеоника]] # [[Спирометрија]] # [[Стабилна ангина пекторис]] # [[Социјално-медицинске одлике алкохолизма]] # [[Стереотаксија]] # [[Стеноза бубрежне артерије]] # [[Сијалографија]] # [[Спољашње дисање]] # [[Слушне кошчице]] # [[Средње уво]] # [[Спољашњи слушни канал]] # [[Спољашње уво]] # [[Сцинтиграфија]] # [[Сфигмограф]] # [[Соматостатином]] # [[Сјогрен синдром антиген Б]] # [[Самоубиство]] — комплетна прерада странице # [[Срчани удар]] — комплетна прерада странице # [[Самоубиство у Србији]] # [[Самоубиство у Војсци Србије]] # [[Сакулус]] # [[Слободни радикали]] # [[Скенер за цело тело]] # [[Свемирски нужник]] # [[Светски дан срца]] # [[Системска циркулација крви]] # [[Стент]] # [[Секотина]] # [[Сепса]] # [[Септички шок]] # [[Сулфасалазин]] # [[Сврабеж]] # [[Старачке брадавице]] # [[Струјни удар]] # [[Српско лекарско друштво]] — допунио сам и прерадио # [[Срце са три преткоморе]] # [[Симптоми болести]] # [[Симптоматска терапија мултипле склерозе]] # [[Санитетски воз]] # [[Системска склероза]] # [[Симпатектомија]] # [[Шегренов синдром]] # [[Сузни апарат ока]] # [[Схоластичка медицина]] # [[Савремене облоге за ране]] ;Биографије # [[Соломон Алкалај]] # [[Слободан Грубачић]] # [[Sonja Šiljak-Yakovlev]] # [[Сузан Кејч]] # [[Стефан Ђорђевић (редитељ)]] # [[Sabiha Kasimati]] # [[Стјепан Црнота]] # [[Снежана Петровић]] # [[Сретен Николић]] # [[Славко Копач]] # [[Софија Николајевић]] # [[Софија Стефановић (песник)]] # [[Станко Костић]] # [[Сушрута Самхита]] # [[Стивен Хејлс]] # [[Сергеј Корсаков]] # [[Станче Ракић]] # [[Саша Димитријевић]] # [[Соња Вукашиновић]] # [[Слободан Радојковић]] # [[Славољуб Лазетић]] # [[Слободан Сотиров]] # [[Стефан Недок]] # [[Сандфорд Флеминг]] # [[Сима Чемерикић]] # [[Спиридон Јовановић]] # [[Сантијаго Рамон и Кахал]] # [[Хенрик Шегрен]] ;Географија # [[Севр]] # [[Свети Теодор (острво)]] # [[Сават I и Сават II]] # [[Суковско језеро]] # [[Сорлаци (Фоча)]] # [[Срећково врело]] # [[Сутеска Мокрањско ждрело]] # [[Сутеска Светог Оца (Бела Паланка)]] # [[Сува бања]] # [[Сува планина]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Сићевачка клисура]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Култура и образовање # [[Студент продекан]] # [[Студентски стандард у Србији]] # [[Studentske kartice]] # [[Студентски културни центар у Србији]] # [[Studiranje u doba korone]] # [[Sefardska periodika na tlu bivše Jugoslavije]] # [[Skenderbegov muzej]] # [[Sveučilišna galerija Vasko Lipovac]] # [[Словеначки конструктивизам]] # [[Старословенска керамика на Балканском полуострву]] # [[Српски сликари школовани у Прагу (1898—1927)]] # [[Савремени Нови Сад (часопис)]] # [[Српска девојачка школа у Задру]] # [[Саморазумевање]] # [[Самостална изложба]] # [[Стрипорама фест]] # [[Старо српско издаваштво (1494—1918)]] ;Историја и религија # [[Саборна црква Светог Николе (Бангкок)]] # [[Сентински храм]] # [[Саборни храм Покрова Пресвете Богородице (Харков)]] # [[Путна мрежа на територији античког Наиса]] # [[Самостан Мирамион]] # [[Српско-американски орфелинат у Ници]] # [[Средњовековни мост у Трогиру]] # [[Samostan Svetog Ivana Krstitelja u Trogiru]] # [[Спољашња Стамбол капија]] # [[Српски ратни профитери у Великом рату]] # [[Сава капија]] # [[Спољна Сава капија]] # [[Српска горњa варош у Београду (1718—1739)]] # [[Санаторијум за Србе у Саланшеу]] # [[Савез јеврејских вероисповедних општина Југославије]] # [[Силван (митологија)]] # [[Стратиште на Бубњу]] # [[Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду]] # [[Споменик у Јанкиној падини]] # [[Старогрчка дипломатија]] # [[Саркофаг са моштима цара Душана]] # [[Соломонов чвор]] # [[Старохрватска гробља]] # [[Списак хришћанских деноминација и њихов однос према хомосексуалности]] # [[Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски Рог]] # [[Стамбол капија у Нишкој тврђави]] # [[Стара црква Светог Марка у Београду]] # [[Стадион (мерна јединица)]] # [[Седефли нануле]] # [[Синаити у средњовековној Србији]] # [[Стара црква у Белој Паланци]] # [[Споменик умрлим од тифуса у Нишу]] # [[Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији]] # [[Стање у војном и грађанском санитетету пред почетак Великог рата]] # [[Скит Светог Јована Претече]] # [[Скит Кавсокаливија]] # [[Скит Успења Богородичиног]] # [[Скит Свете Ане]] # [[Скитови на Светој гори]] # [[Српске чиче у Великом рату]] # [[Средњовековна болница у манастиру Мажићи]] # [[Санитетска служба Југословенске војске у отаџбини]] # [[Српско војничко спомен-гробље у Софији]] # [[Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту]] # [[Светилиште Атине Пронаје]] # [[Стадион у Делфима]] # [[Средњовековне плаштанице]] # [[Спорт међу комунистима у Краљевини Југославији]] # [[Сребреничке џамије]] # [[Сребреница у средњем веку]] # [[Српски ратни сликари с почетка 20. века]] # [[Страдање свештеника у Јанковој падини 1915.]] # [[Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци]] # [[Сисачка катедрала]] # [[Српски војни санитет у албанској голготи]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Српска средњовековна медицина]] # [[Староегипатска медицина]] # [[Српска манастирска медицина]] # [[Стране санитетске мисије у балканским ратовима]] # [[Српски санитет у време Церске, Колубарске и битке на Дрини]] # [[Синагога у Нишу]] # [[Санитетски воз у Краљевини Србији]] # [[Српске православне светиње и споменици у Призрену]] # [[Српски музеј хлеба у Пећинцима]] # [[Српски потпорни фонд]] # [[Салон 77 у Нишу]] # [[Спомен црква Свете Петке у Ћурлини]] # [[Списак девастираних православних светиња на Косову и Метохији у 21. веку]] # [[Железничка станица Уније у Винипегу|Станица уједињења у Винипегу]] # [[Савремено наивно сликарство у Србији]] # [[Савремено наивно сликарство у Југославији]] ;Јела # [[Сендвич са печеном говедином]] # [[Сјенички крављи сир]] # [[Сјенички овчији сир]] # [[Сир из уља]] ;Остало # [[Социјална подршка избеглица]] # [[Срећни диносаурус]] # [[Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука]] # [[Стратосферски балон са гондолом „Волга“]] # [[Сапунџија]] # [[Статички електрицитет]] # [[Светски дан оргазма]] # [[Сламарица]] # [[Скафандер Сокол КВ-2]] # [[Сисачка бискупија]] # [[Судар ваздухоплова у ваздуху]] # [[Свемирски нужник]] # [[Светлост у води]] # [[Сексуалне мањине]] # [[Списак наивних уметника Србије]] # [[Списак словачких ликовних уметника у Србији]] # [[Све једном прође, све се једном заврши]] == Т == ;Медицина # [[Торакоскопија]] # [[Тумефактивна мултипла склероза]] # [[Теј-Саксова болест]] # [[Тромболиза периферних артерија]] # [[Тромболиза]] # [[Тролисна валвула]] # [[Трикуспидна регургитација]] # [[Турска болница код Ћеле Куле]] # [[Терапија реконвалесцентном плазмом]] # [[Тихи срчани удар]] # [[Тровање сардинама]] # [[Тровање шкољкама]] # [[Тровање шкољкама са дијарејом]] # [[Тровање скомброидом]] # [[Тровање цигуатером]] # [[Тровање надуваном рибом]] # [[Тровање морским плодовима]] # [[Терапија липидном емулзијом]] # [[Токсичност локалних анестетика]] # [[Тровање оловом]] # [[Токсичност хлорокина и хидроксихлорокина]] # [[Torontska skala aleksitimije]] # [[Transezofagealna ehokardiografija]] # [[Trodimenzionalna ehokardiografija]] # [[Таису]] # [[Тровање дезинфицијенсима у пандемији ковида 19]] # [[Трауматска повреда мозга]] # [[Токсичност антиаритмика]] # [[Torsades de pointes]] # [[Такотсубо кардиомиопатија]] # [[Терминологија ЛГБТ]] # [[Трудноћа и порођај у пандемији Ковид-19]] # [[Test za detekciju virusa COVID-19]] # [[Тест неутрализације]] # [[Тешка комбинована имунодефицијенција]] # [[Тровање каустичним средствима]] # [[Тумори црвуљка]] # [[Транслуминална ендоскопска операција]] # [[Трансуретрална микроталасна термотерапија]] # [[Трофички улкус]] # [[Трудови (медицина)]] # [[Тригоноцефалија]] # [[Трансанална иригација]] # [[Трахеотомија]] # [[Trahealnа kanila|Трахеална канила]] # [[Тенотомија]] # [[Тровање хромом]] # [[Тифлологија]] # [[Термичка опекотина]] # [[Trihomonijaza]] # [[Трихијаза]] # [[Терaпија музиком и здравствена заштита]] # [[Тест крви за идентификацију појединаца за скрининг рака плућа]] # [[Тонометрија]] # [[Тест оптерећења калцијумом]] # [[Тест апсорпције (13Ц2) оксалата]] # [[Транскрипциона контрола]] # [[Тромбофлебитис]] # [[Трикуспидална атрезија]] # [[Трансплантација крвних матичних ћелија у мукополисахаридозама]] # [[Терапија замене бубрежних функција]] # [[Тровање органофосфорним једињењем]] # [[Тау протеин]] # [[Телесна психотерапија]] # [[Транскранијални електромагнетни скенер]] # [[Терапија плесом и покретом]] # [[Терапија писањем]] # [[Терапија алкохолизма током трудноће]] # [[Транспозиција великих крвних судова]] # [[Тетралогија Фаллот]] # [[Тромбендартеректомија]] # [[Терапија ликовном уметношчу и здравствена заштита]] # [[Техничко роњење]] # [[Tахикардије са уским QRS комплексима]] # [[Трансфобија]] # [[Теорије о узроцима транссексуализма]] # [[Трепанација лобање у средњовековној Војводини]] # [[Тест оралног оптерећења глукозом]] # [[Телемедицинске информације]] # [[Тимпаноцентеза]] # [[Трансплантација пениса]] # [[Торзија тестикуларних апендикса]] # [[Торзија семене врпце]] # [[Тампонада мокраћне бешике]] # [[Трауматска ампутација]] # [[Terminologia Anatomica]] # [[Тешка астма]] # [[Тромбоемболизам у преткоморској фибрилацији]] # [[Терапија рана негативним притиском]] # [[Тиреотоксична криза]] # [[Тахипнеја]] # [[Тампонада срца]] # [[Таласемија]] # [[Телесна температура]] # [[Туина]] # [[Традиционална медицина]] # [[Тракција (физикална медицина)]] # [[Теургијска медицина]] # [[Традиционална кинеска медицина]] # [[Тромб]] # [[Термоминерални извори Нишке Бање]] # [[Тровање угљен-моноксидом]] (заједно са [[Корисник:VS6507|Алексом Лукићем]]) [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Тровање кисеоником]] # [[Тријажа повређених]] ;Биографије # [[Татјана Радовановић]] # [[Татјана Новаковић]] # [[Теа Андријић]] # [[Тодор Коблишка]] # [[Томислав Тодоровић (вајар)]] # [[Тодор Миловановић]] ;Култура # [[Terminološka diskriminacija osoba sa invaliditetom]] # [[Toranj gradskog sata sa crkvom Svetog Sebastijana u Trogiru]] # [[Театар на раскршћу]] ;Историја # [[Телеграфска станица у Нишу]] # [[Турска купатила у Нишу]] # [[Трг Нације]] # [[Tiranska piramida]] # [[Тврђава Итзедин]] # [[Тврђава Ајо Теодори]] # [[Тврђава у Хањи]] # [[Терме (Медијана)]] # [[Трговински гласник]] # [[Трг Републике (Пирот)]] # [[Ташмајданско гробље]] # [[Тимочки партизански батаљон]] # [[Таин (војни хлеб)]] # [[Тепидаријум]] # [[Толос у Делфима]] ;Географија # [[Топлодолска река (притока Темштице)]] # [[Тектонски облици рељефа Нишке котлине]] # [[Тиндал стена]] # [[Tangle Creek]] # [[Термоминерални извори Врњачке Бање]] ;Јела # [[Телећи пепито]] # [[Tradicionalna gotova jela u Srbiji]] ;Остало # [[Tri kabaljerosa]] # [[Trans aktivizam]] # [[Тјанвен-1]] # [[Тест за откривање интернет-зависности]] # [[Тајна]] # [[Тирелов краљевски музеј палеонтологије]] # [[Течни кисеоник]] == Ћ == ;Историја # [[Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini]] ;Култура и књижевност # [[Ћир Моша Абеншаам (приповетка)]] == У == ;Медицина # [[Утхофов феномен]] # [[Urahalna cista]] # [[Утицај алкохола на здравље]] # [[Упоредна психологија]] # [[Управљање стресом]] # [[Урођене миопатије]] # [[Укопан пенис]] # [[Утврђивање очинства]] # [[Утврђивање алкохолисаности]] # [[Уретрални стент]] # [[Утицај хормона на сексуалну мотивацију]] # [[Ултразвучна сонографија ока]] # [[Улога ангиогенезе у патогенези метастазирања]] # [[Урођено ишчашење кука]] # [[Употреба органофосфата у терапији]] # [[Утицај стреса на ендокрини систем]] # [[Уметност као терапија]] # [[Удвостручен уретер]] # [[Уретерокела]] # [[Универзитетска дечја клиника у Београду]] # [[:sh:Upotreba antibiotika|Upotreba antibiotika]] {{sh}} # [[Ушћа човековог срца]] # [[Уретерални стент]] # [[Узенгија (кост)]] # [[Ушна шкољка]] # [[Ултрасонографија]] # [[Улога нагона у обликовању понашања ЛГБТ особа]] # [[Утрикулус]] # [[Утицај радарског зрачења на здравље]] # [[Уређај за смањено удисање кисеоника]] # [[Удар грома]] # [[Уједина]] # [[Утицај кисеоника на хроничну опструктивну болест плућа]] # [[Унакаженост]] # [[Убодина]] # [[Утврђивање болести]] # [[Убрзање (ваздухопловна физиологија)]] # [[Угануће зглоба]] # [[Уролитијаза]] # [[Устрелина]] # [[Утврђивање смрти]] ;Историја # [[Уништавање трагова нацистичког злочина на Бубњу]] # [[Униформе српске војске у Великом рату]] # [[Улица Наде Томић у Нишу]] # [[Утврђење у Дофену]] # [[Украјинска католичка црква Васкрсења у Дофену]] # [[Улица Вожда Карађорђа у Нишу]] ;Образовање и култура # [[У трамвају (приповетка)]] # [[Udružene žene Banja Luka]] # [[Урбан фест]] # [[Уметничка галерија Надежда Петровић]] # [[Уметничка галерија Винипег]] # [[Универзитети, факултети и високе школе у Републици Србији]] # [[Уметнички легат Михајла Пупина]] # [[Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева]] # [[Учитељско питање с почетка 20. века]] ;Остало # [[Ужичка препеченица]] # [[Ужички кајмак]] # [[Угроженост биљних врста Суве планине]] # [[Улица Тесна (Земун)]] # [[Улица Ђорђа Пантелића (Земун)]] # [[Управа за војно здравство]] # [[Угљен-моноксид]] (заједно са [[Корисник:Metodicar|Metodicar]]) # [[Удес ваздухоплова]] == Ф == ;Медици # [[Фетални доплер монитор]] # [[Фиброторакс]] # [[Фонд за социјално осигурање војних осигураника]] # [[Фитоједињења]] # [[Функционална храна]] # [[Фитоестрогени]] # [[Фитонутријенти]] # [[Фокусирање]] # [[Фoбинг]] # [[Fu Zi (biljni lek)]] # [[Fitoterapija u tradicionalnoj kineskoj medicini]] # [[Флора Кине]] # [[Фармакопеја Народне Републике Кине]] # [[Finerenon]] # [[Филтрација воде]] # [[Физичка уртикарија]] # [[Фонокардиографија]] # [[Франк-Старлингов закон]] # [[Фокална дистонија]] # [[Феморопоплитеална заобилазница]] # [[Фибрински лепак]] # [[Фетална пулсна оксиметрија]] # [[Фетална пХ-метрија]] # [[Фалопоскопија]] # [[Физиолошка зона атмосфере]] # [[Фотомедицина]] # [[Фундус аутофлуоресценција]] # [[Финансијски стрес]] # [[Фармакоекономија]] # [[Филагрин]] # [[Фронтотемпорална лобарна дегенерација]] # [[Френулотомија пениса]] # [[Фазе у развоју синдрома зависности од ПАС]] # [[Френулум језика]] # [[Фоликуларна циста]] # [[Фистула урахуса]] # [[Физика роњења]] # [[Физиолошки ризици у току свемирских летова са људском посадом]] # [[Фистула и циста испред шкољке ува]] # [[Флегмона спољашњег ува]] # [[Фонијатрија]] # [[Fluorosceinska angiografija]] # [[Фасциолијаза]] # [[Фимоза]] # [[Foundational Model of Anatomy]] # [[Фибромишићна дисплазија]] # [[Феритин]] # [[Фундаментална космичка биологија]] # [[Овални отвор (срце)|Форамен овале (срце)]] # [[Фибрилација срчаних преткомора]] # [[Флегмона]] # [[Физиологија одржавања равнотеже]] # [[Флеболит]] # [[Фармакокинетичке интеракције]] # [[Фасциотомија]] # [[Фибрилација срчаних комора]] # [[Физиологија дисања човека]] # [[Фурнијеова гангрена]] # [[Физиологија човека]] ;Историја # [[Франгокастело]] # [[Фригидаријум]] # [[Француско-српска болница у Седесу]] ;Биографије # [[Флоријан Бирг]] # [[Фредерик Бартер]] # [[Феликс Баумгартнер]] # [[Фридрих фон Есмарх]] # [[Феликс фон Винивартер]] # [[Fransoa Persi]] # [[Филип Пинел]] # [[Франсоа Пурфур ди Пти]] ;Географија # [[Флора Кине]] # [[Флиш]] # [[Форкс (Винипег)]] ;Остало # [[Forenzička arheologija]] # [[Фондација архитекта Александар Радовић]] # [[Фестивал старопланинских јела Темска]] # [[Функционални стилови српског књижевног језика]] # [[Фестивал Момин круг]] # [[Фонд Момо Капор]] # [[Фондација „Дејан Манчић“]] # [[Фантазијске новчанице]] == Х == ;Медицина # [[Хиперменореја]] # [[Хематоколпос]] # [[Хематометра]] # [[Haemophilus ducreyi]] # [[Hašimoto encefalopatija]] # [[Хипохидротична ектодермална дисплазија]] # [[Herpesvirales]] # [[Херпес симплекс вирус]] # [[Хомеопатски препарати]] # [[Homeopatske i naturopatske vakcine]] # [[Хронично плућно срце]] # [[Хромогранин А]] # [[Хронична трауматска енцефалопатија]] # [[Халуциногено тровање рибом]] # [[Хопкинсова контролна листа симптома - 25]] # [[Хакоми]] # [[Хагиотерапија]] # [[Хомосексуалност у ДСМ приручнику]] # [[Хипертрофија леве коморе]] # [[Heparinom indukovana trombocitopenija tipa II]] # [[Хуангди неиђинг]] # [[Хронична грануломатозна болест]] # [[Хеморагијски мождани удар код деце]] # [[Херпес симплекс кератитис]] # [[Хепатопулмонални синдром]] # [[Хемидистонија]] # [[Хиповолемија]] # [[Хемодинамски мониторинг]] # [[Хидромасажа]] — rut # [[Хидротерапија]] — rut # [[Хронична акустичка траума]] # [[Хемипареза]] # [[Херпетиформни дерматитис]] # [[Хетеротопично мождано ткиво]] # [[Хипергликемија]] # [[Халацион]] # [[Хороидална неоваскуларизација]] # [[Хантеров синдром]] # [[Хемодиафилтрација]] # [[Хемофилтрација]] # [[Хемоперфузија]] # [[Хигијена руку]] # [[Хронична тромбоемболијска плућна хипертензија]] # [[Хипоспадија]] # [[Хируршки третман транссексуализма]] # [[Хиперкортизолизмом]] # [[Хиперпролактинемија]] # [[Хипосензибилизација]] # [[Хипокалиемијска метаболичка алкалоза]] # [[Холестеатом]] # [[Хематурија]] # [[Хидрокела]] # [[Хематоцела]] # [[Хематохезија]] # [[Хемоторакс]] # [[Хипоменореја]] # [[Хистеросалпингографија]] # [[Хистеросалпингоконтрастсонографија]] # [[Хистероскопија]] # [[Хематологија]] # [[Хематемеза]] # [[Хемифацијални спазам]] # [[Хитна медицинска помоћ ]] # [[Хирург]] # [[Хируршко прање руку]] # [[Хронични бол]] # [[Хипертензивна криза]] # [[Хипобарија]] # [[Хикикомори]] # [[Хиперурикозурија]] # [[Хипоцитратурија]] # [[Хеберденови чворићи]] # [[Холгер Нилсен (вишезначна одредница)]] # [[Хладни ланац вакцина]] # [[Хорнеров синдром]] # [[Хипопнеја]] # [[Хиперпнеја]] # [[Хируршка анастомоза]] # [[Хелидром]]-допунио сам и прерадио # [[Хипербарична медицина]] # [[Хидродром]] # [[Хипоксемија]] • допунио сам и прерадио # [[Хипоксија]] # [[Хиповолемијски шок]] # [[Хиперкапнија]] • комплетна прерада текста # [[Хипоксична плућна вазоконстрикција]] # [[Хронична рана]] # [[Хркање]] # [[Хипербарична врећа]] # [[Холтер ЕКГ]] # [[Хемоптизија]] # [[Хемоптоја]] # [[Хипербарична оксигенотерапија]] # [[HLA-B27]] # [[Хипербарична оксигенација]] # [[Хиперхидроза]] # [[Хемијски посредници запаљења]] # [[Хипостаза (вишезначна одредница)]] # [[Хипостаза (медицина)]] ;Култура и образовање # [[Хрватско домољубље]] # [[Халват]] ;Биографије # [[Херман Вагнер]] # [[Хабиба Сточевић-Ризванбеговић]] # [[Хелана Олендорф]] # [[Хенри Алберт Хартман]] # [[Хенинг Копел]] # [[Хил Гителман]] # [[Хенри Греј]] # [[Хенри Картер]] # [[Ханс Кјари]] ;Историја # [[Храна у старој Грчкој]] # [[Хасан-пашина џамија у Београду]] # [[Хришћанска архитектура у Београду између два светска рата]] # [[Хелсиншка катедрала]] # [[Храм Неба]] # [[Хотел Босна]] # [[Хрватски раносредњовековни период]] # [[Хронологија значајних догађаја за Јевреје Ниша до 1945.]] # [[Хоризонтална колаборација у Другом светском рату]] # [[Холокауст у окупираној Србији]] # [[Хипокауст]] ;Религија # [[Хиландарски портик]] # [[Храм Вазнесења Господњег на острву Самуи]] # [[Храм Свих Светих (Патаја)]] # [[Храм Светог Василија (Песочин)]] # [[Храм Јужни Зеленчук]] # [[Храм Северни Зеленчук]] # [[Храм Средњи Зеленчук]] # [[Храмови Зеленчука]] # [[Хришћански симболи на новцу]] # [[Хришћански симболи на српском средњовековном новцу]] # [[Ходошки зборник]] # [[Црква Светог пророка Илије у Сићеву|Храм Светог пророка Илије у Сићеву]] # [[Хотел Европа (Ниш)]] ;Географија # [[Хуангпу (река)]] # [[Хиљаду острва]] ;Јела # [[Хлеб у праисторији]] # [[Погача и хлеб испечен у црепуљи]] ;Остало # [[Хендбајк]] # [[Хонгконг Дизниленд]] # [[Хотел „Дунав” Пожаревац]] # [[Хуалонг један]] # [[Хотел Касина (Београд)]] # [[Хотел Фанис у Полихрону]] # [[Хидроелектрана у Парежу]] == Ц == ;Медицина # [[Царска медицинско-хируршка академија (1798-1918)]] # [[Целиоскопија]] # [[Централна понтина мијелинолиза]] # [[Цервикофацијални лимфангиом]] # [[Цистоуретрографија]] # [[Цистична фиброза црева]] # [[Црвуљак]] # [[Централни венски притисак]] # [[Централни венски катетер]] # [[Cunninghamellaceae]] # [[Церебрална аутозомно доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима и леукоенцефалопатијом]] # [[Церебрална амилоидна ангиопатија]] # [[Цистометрија]] # [[Циљана терапија]] # [[Цистиноза]] # [[Цилијарно тело]] # [[Целулитис ока]] # [[Цистична ехинококоза]] # [[Циста назопалатиналног канала]] # [[Цистични хигром]] # [[Целулитис]] # [[Циркулаторни систем људског срца]] # [[Ц реактивни протеин]] # [[Церебрална ангиографија]] # [[Циркулација крви (хемодинамика)]] # [[Цефалоспорини]] # [[Цитостатици]] # [[Цитокини]] # [[Цијаноза]]-комплетна замена садржаја новонаписаним # [[Цистинурија]] # [[Циркадијална дисритмија]] ;Биографије # [[Цоу Јен]] ;Историја # [[Црне шамије]] # [[Централна војна болница на Палилули]] ;Географија # [[Церипашина]] # [[Црвена река (притока Нишаве)]] ;Цркве # [[Црква Светог Кирила (Кијев)]] # [[Црква Свете Марије Магдалине у Мокронозима]] # [[Црква Архангела Михаила (Чамзинка)]] # [[Црква Благовести (Апухтино)]] # [[Црква Илије Пророка у Камењу]] # [[Црква Светог пророка Илије (Нижњи Новгород)]] # [[Црква Светог Сергија Радоњешког (Нижњи Новгород)]] # [[Црква Светог Сергија Радоњешког (Чанг)]] # [[Црква Светог Серафима Саровског (Панган)]] # [[Црква Светих краљевских мученика (Хуа Хин)]] # [[Црква Светог Владимира (Чијанг Мај)]] # [[Црква Свете Тројице (Пукет)]] # [[Црква Великомученика Пантелејмона (Сихануквил)]] # [[Црква Вазнесења Господњег (Љуботин)]] # [[Црква Светог Николе (Љуботин)]] # [[Црква Светог Николе Чудотворца у Гиевки]] # [[Црква Спаса (Владимировка)]] # [[Црква Мироносица (Харков)]] # [[Црква Александра Невског (Харков)]] # [[Црква Светог Николаја у Лалинцу]] # [[Црква Свете Тројице у селу Грбавче]] # [[Црква Светог арханђела Миахила у селу Балинац]] # [[Црква Светог Јована Крститеља у Гостуши]] # [[Црква Успења Свете Богородице у Миљковцу]] # [[Црква Рођења пресвете Богородице у Габровници]] # [[Црква Свете Елизабете Угарске (Париз)]] # [[Црква Светог Јакова на Чиову]] # [[Crkva Svetog Nikole na Čiovu]] # [[Црква Светог Василија Острошког у Лепосавићу]] # [[Crkva i samostan Svetog Dominika u Trogiru]] # [[Crkva Gospa od Karmela u Trogiru]] # [[Crkva Svetog Petra u Trogiru]] # [[Crkva Gospe pokraj Mora na Čiovu]] # [[Crkva Svih svetih u Trogiru]] # [[Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Нишу]] # [[Црква Светог архангела Гаврила у Багрдану]] # [[Црква брвнара у Лапову]] # [[Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима]] # [[Црква Св. Ивана Крститеља у Бадњу]] # [[Црква Св. Ивана у Уздољу]] # [[Црква Св. Петра у Мућу Горњем]] # [[Црква Св. Вида у Сегету Горњем]] # [[Црква Свете Тројице у Рудињу]] # [[Црква светих апостола Петра и Павла у Јелашници]] # [[Црква Св. архангела Михаила у Бољев Долу]] # [[Црква Светих царева Константина и царице Јелене у Сврљигу]] # [[Црква Светог Николаја у Биљегу]] # [[Црква Св. Илије у Горњој Драгуши]] # [[Црква Успења пресвете Богородице у Блацу]] # [[Црква Светих врачева Козме и Дамјана у Микуљану]] # [[Црква Св. Николаја Мириликијског у Тогочевцу]] # [[Црква преноса моштију Св. Николаја Мирликијског у Прекопчелици]] # [[Црква Светог Саве у Горњем Бријању]] # [[Црква Св. Архангела Гаврила у Придворици]] # [[Црква Светог Великомученика Георгија у Подосоју]] # [[Црква Светог Арханђела Михаила у Казанцима]] # [[Црква Светог Ђорђа у Осмакову]] # [[Црква Светог Пантелејмона у Призрену]] # [[Црква светог Николе у селу Манастир]] # [[Црква Светог Јована код Орљана|Црква Светог Јована у селу Орљану]] # [[Црквиште Светог Симеона Столпника у Клисури]] # [[Цркве у Мушутишту]] # [[Црква Светог Ђорђа у Призрену]] # [[Црква Светог Николе у Приштини]] # [[Црква Свете Петке у Градишту]] # [[Црква Светог Николаја у Горњем Стрижевцу]] # [[Црква апостола Филипа у Бистару]] # [[Црква Рождества Пресвете Богородице у Босилеграду]] # [[Црква Светог архангела Михаила у Горњој Љубати]] # [[Црква Светог Харалампија у Бранковцима]] # [[Црква Свете Тројице у Извору]] # [[Црква Светог Ловре у Петрињи]] # [[Crkva Blažene Djevice Marije u Kozarcu]] ;Биологија # [[Culex tritaeniorhynchus]] # [[Culex sitiens]] ;Остало # [[Црвена вина Балкана]] # [[Циркон (ракета)]] # [[Црепуља (посуда)]] # [[Цизелирање (уметност)]] # [[Центар науке у Монтреалу]] # [[Циркумстеларна настањива зона]] == Ч == ;Медицина # [[Чињенични поремећај]] # [[Чејн-Стоуксово дисање]] # [[Челична плућа]] ;Историја и култура # [[Чесма Гушевица]] # [[Чесма „Три краља“]] # [[Чешљарски занат]] # [[Чешљарски занат у Србији]] ;Биграфије # [[Чарлс Робин]] == Џ == ;Медицина # [[Џетлег]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Биографије # [[Џозеф Кембел]] # [[Џенел Ерс]] # [[Џејн Гибсон]] # [[Џон Колинс Ворен]] # [[Џон Фротингам]] # [[Џејмс Паџет]] # [[Џозеф Листер]] # [[Џејмс Јуинг]] # [[Џорџ Мартин (лекар)]] ;Остало # [[Џамија султана Махмуда у Београду]] # [[Џендеризам]] == Ш == ;Медицина # [[Шарко-Мари-Тутова болест]] # [[Шанган Лун]] # [[Шангајски институт за материју медику]] # [[Шаркоова артропатија]] # [[Шваном]] # [[Шок (медицина)]] # [[Ширмеров тест]] # [[Шароњање]] ;Биографије # [[Štefanija Puretić]] ;Образовање и култура # [[Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић]] ;Географија # [[Школска чесма (Нишка Бања)]] ;Јела # [[Шпиковање меса]] ;Остало # [[Шангај Дизниленд]] ;Шаблони # [[Шаблон:Неправилна менструална крварења|Неправилна менструална крварења]] # [[Шаблон:Лизозомне болести складиштења|Лизозомне болести складиштења]] # [[Шаблон:Ганглиозидозе|Ганглиозидозе]] # [[Шаблон:Нематеријална културна баштина Хрватске на листи УНЕСКО-а|Нематеријална културна баштина Хрватске на листи УНЕСКО-а]] # [[Шаблон:Региони у Чешкој (1960—2020)|Региони у Чешкој (1960—2020)]] # [[Шаблон:Знамените грађевине у Трогиру|Знамените грађевине у Трогиру]] # [[Шаблон:Regulacija srčane funkcije|Regulacija srčane funkcije]] # [[Шаблон:COVID19Testing|COVID19Testing]] # [[Шаблон:Еластографија|Еластографија]] # [[Шаблон:Аустроугарски логори 1914—1918.|Аустроугарски логори 1914—1918.]] # [[Шаблон:Цисте јајника|Цисте јајника]] # [[Шаблон:Археолошки локалитет Медијана|Археолошки локалитет Медијана]] # [[Шаблон:Ендоскопија|Ендоскопија]] # [[Шаблон:Intubacija i irigacija|Intubacija i irigacija]] # [[Шаблон:Медицинска штета|Медицинска штета]] # [[Шаблон:Хомосексуалност и религија|Хомосексуалност и религија|]] # [[Шаблон:Teorija psihoseksualnog razvoja|Teorija psihoseksualnog razvoja]] # [[Шаблон:Психосексуалне фазе развоја|Психосексуалне фазе развојa]] # [[Шаблон:Медицина и хомосексуалност|Медицина и хомосексуалност]] # [[Шаблон:Акутни скротум|Акутни скротум]] # [[Шаблон:Повреде пениса|Повреде пениса]] # [[Шаблон:Поремећаји полног идентитета|Поремећаји полног идентитета]] # [[Шаблон:Atrezija|Atrezija]] # [[Шаблон:Национални програми МЗ Србије|Национални програми МЗ Србије]] # [[Шаблон:Дела Стевана Сремца|Дела Стевана Сремца]] # [[Шаблон:Скитови Свете горе|Скитови Свете горе]] # [[Шаблон:Римске терме - купатило|Римске терме — купатило]] # [[Шаблон:Галерије Словака у Србији|Галерије Словака у Србији]] # [[Шаблон:Преносиоци вирусних хеморагијских грозница|Преносиоци вирусних хеморагијских грозница]] # [[Шаблон:Споменици у Делфима|Споменици у Делфима]] # [[Шаблон:Управници Опште болнице Суботица|Управници Опште болнице Суботица]] # [[Шаблон:ДДД|ДДД]] # [[Шаблон:Рак грлића материце|Рак грлића материце]] # [[Шаблон:Урођене малформације ува које узрокују оштећење слуха|Урођене малформације ува које узрокују оштећење слуха]] # [[Шаблон:Аномалије спољашњег ува|Аномалије спољашњег ува]] # [[Шаблон:Области у отоларингологији|Области у отоларингологији]] # [[Шаблон:Болести ува и мастоидног наставка|Болести ува и мастоидног наставка]] # [[Шаблон:Ušne procedure|Ušne procedure]] # [[Шаблон:Котлина|Котлина]] # [[Шаблон:Клисуре у Србији|Клисуре у Србији]] # [[Шаблон:Клисурa|Клисурa]] # [[Шаблон:Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелова награда за физиологију или медицину]] # [[Шаблон:Дисајне функције плућа|Дисајне функције плућа]] # [[Шаблон:Утврђивање болести|Утврђивање болести]] # [[Шаблон:Историја болести|Историја болести]] # [[Шаблон:Листа симптома болести|Листа симптома болести]] # [[Шаблон:Цитостатици|Цитостатици]] # [[Шаблон:Вазд.мед.|Вазд.мед.]] # [[Шаблон:Убрзање у вазд.мед.|Појмови из убрзања који се користе у ваздухопловној медицини]] # [[Шаблон:Хипербарична медицина|Појмови који се користе у хипербаричној медицини]] # [[Шаблон:Реуматичне болести|Реуматичне болести]] # [[Шаблон:Sistemska skleroza|Sistemska skleroza]] # [[Шаблон:Терапија хиперхидрозе|Терапија хиперхидрозе]] # [[Шаблон:Биомаркери|Биомаркери]] # [[Шаблон:Хипоксија|Хипоксија]] == W == ;Медицина # [[WIBP-CorV]] # [[Who Named It]] {|class="floatright" |{{Корисник Вики/Србија}} |} </div> |} |} nc1zplv153isv0ema5066g0q99ykkum 25139286 25138657 2022-08-05T10:09:25Z Intermedichbo 31422 /* Р */ Рафаило Маргулис wikitext text/x-wiki {|style="width:100%;height:100%;" |style="background:#bbddff;"| {|style="width:750px;color:gray;margin:0 auto;text-align:left;font-size:12pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;" |style="background:white;padding:20px;"| <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> == А == [[Датотека:Caduceus color.svg|150п|десно]]__БЕЗСАДРЖАЈА__ ;Медицина # [[Азербејџански медицински универзитет]] # [[Амурска државна медицинска академија]] # [[Ановулација]] # [[Аблација ендометријума]] # [[Аноскопија]] # [[Акутна некроза мрежњаче]] # [[Alphaherpesvirinae]] # [[Ахлорхидрија]] # [[Акутна повремена порфирија]] # [[Аутоимуне демијелинизирајуће болести нервног система]] # [[Акутни дисеминовани енцефаломијелитис]] # [[Адренолеукодистрофија]] # [[Александрова болест]] # [[Akutna ishemija perifernog mišića]] # [[АБ варијанта ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ахилов паратенонитис]] # [[Артроцентеза скочног зглоба]] # [[Артроцентеза]] # [[Албрајтова наследна остеодистрофија]] # [[АРЦТ-154]] # [[AD5-nCOV]] # [[АРЦТ- 021]] # [[АКС-452]] # [[Адјуванс]] # [[ABNCoV2]] # [[Артеријски трункус]] # [[Atrezija hoana]] # [[Антитромботичка терапија у превенцији можданог удара код ковида 19]] # [[Амнезичко тровање шкољкама]] # [[Aleksitimija]] # [[Асертивни третман у заједници]] # [[Анкун Заниу Ван]] # [[Alkoholna polineuropatija]] # [[Акратотерме]] # [[Акромиопластика]] # [[Акциони потенцијал срца]] # [[Антиаритмици класе I]] # [[Адјувантни аналгетици]] # [[Алергени из спољашње средине]] # [[Аденовирусно запаљење вежњаче]] # [[Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка]] # [[Апендектомија]] # [[Актомиозин]] # [[Агонално дисање]] # [[Алвеоларна протеиноза]] # [[Аерофагија]] # [[Алтернативни пулс]] # [[Акустички евоцирани потенцијали]] # [[Аксилофеморална заобилазница]] # [[Аортобифеморална заобилазница]] # [[Амниоскопија]] # [[Апертов синдром]] # [[Акантоцит]] # [[Абеталипопротеинемија]] # [[Артритис]] # [[Absidia]] # [[Анонихија]] # [[Афирмативна психотерапија ЛГБ особа]] # [[Алергија на хромате]] # [[Аутоантитела]] # [[Алергени у пекарству]] # [[Алергијски контактни дерматитис]] # [[Алергија на пшеницу]] # [[Афалија]] # [[Апарат по Илизарову]] # [[Арбовирус]] # [[Анестетичар]] # [[Аронов знак]] # [[Акустичко-ритмичко васпитање]] # [[Akcesorni organi oka]] # [[Акутно запаљење сузних путева]] # [[Анатомија и болести предњег сегмента ока]] # [[Анестезија глежња]] # [[Атрезија дебелог црева]] # [[Атрезија уретре]] # [[Атрезија танког црева]] # [[Акантоцитоза]] # [[Атрезија вагине]] # [[Атрезија спољашњег ушног канала]] # [[Акутно тровање амфетаминима]] # [[Аноректална агнозија]] # [[Алфабетски синдром]] # [[Адренална криза]] # [[Атрезија жучних путева]] # [[Атрезија једњака]] # [[Атрезија]] # [[Анкилоглосија]] # [[Аноректалне аномалије]] # [[Агенезија бубрега]] # [[Аномалије бубрега]] # [[Аномалије положаја бубрега]] # [[Анизометропска амблиопија]] # [[Алергијска кијавица са запаљењем вежњаче]] # [[Атопијски коњуктивитис]] # [[Алергијски коњуктивитис]] # [[Алергија на лек]] # [[Атопијски екцем]] # [[Атопија]] # [[Активна имунизација против дечје парализе]] # [[Антимикробна активност вина]] # [[Audiologija]] # [[Akustička trauma]] # [[Anti-VEGF terapija u oftalmologiji]] # [[:sh:AIDS kao profesionalna bolest|AIDS kao profesionalna bolest]] {{sh}} # [[Алерген]] # [[Алергијскa реакцијa]] # [[Ангина са нормалним коронарним артеријама]] # [[Атонични напад]] # [[Апсцес тестиса]] # [[Артефицијална артериовенска фистула]] # [[Азотемија]] # [[Akutni postoperativni bol|Акутни постоперативни бол]] # [[Ароматерапија]] — комплетна прерада текста # [[Акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Ашерманов синдром]] # [[Аноксија]] # [[Асцит]] # [[АИДС као професионална болест]] # [[Акутна исхемија удова]] # [[Асистолија]] # [[Арест време]] # [[Ацидобазни статус]] # [[Акцесорна слезина]] # [[Анестетик]] — комплетна прерада текста # [[Апотекар]] # [[Артроскопија]] # [[Асепса]] # [[Антисепса]] # [[Ангиобласт]] # [[Артериогенеза]] # [[Ангиогенеза у туморима]] # [[ApoA-1 Milano]] # [[Артеријски пулс]] # [[Апитерапија]] # [[Абдоминални компартмент синдром]] # [[Агенс (медицина)]] # [[Акупресура]] # [[Артропластика]] # [[Артроза]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Армстронгова граница]] # [[Агенција за лекове и медицинска средства Србије]] # [[Ајурведа]] # [[Анализа ризика и критичне контролне тачке]] # [[Ангина пекторис]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Антракс]] # [[Анеуризма трбушне аорте]] # [[Анастомоза (медицина)]] # [[Анафилактични шок]] # [[Avaskularna nekroza|Аваскуларна некроза]] # [[Анафилактични шок]] # [[Анестезија]] # [[Ангиографија]] # [[Aутизам]] # [[Arterijska gasna embolija|Артеријскa гасна емболија]] # [[Акутни едем плућа у роњењу]] # [[Акутни висински едем мозга]] # [[Акутни висински едем плућа]] # [[Аускултација]] # [[Анамнеза (медицина)]] • комплетна прерада текста # [[Антиартротични лекови]] # [[Аутоимуне болести]] # [[Ангиогенеза]] # [[Анимистичка медицина]] # [[Апнеја]] # [[Aнгиопластика]] ;Биографије # [[Антоније Алексић]] # [[Александар Девић]] # [[Анка Кризманић]] # [[Алис и Клод Аскју]] # [[Антон Цетин]] # [[Алфред Крупа]] # [[Ауло Корнелије Целзо]] # [[Антон Швајгер]] # [[Асклепијад из Битиније]] # [[Алексис Карел]] # [[Адолф Велфли]] # [[Ацо Јовичић]] # [[Аница Бошковић]] # [[Александар Милановић]] # [[Атанасије Пуљо]] # [[Амброаз Паре]] # [[Алфонс Лаверан]] # [[Алфред Г. Гилман]] # [[Анри Гужеро]] # [[Антонио Мониз]] # [[Андреас Гринциг]] # [[Андре Курнанд]] # [[Андреас Везалијус ]] # [[Аугуст Хирш]] # [[Андре Лери]] # [[Александар Блатник]] # [[Анђела Мујчић]] # [[Ана Бонџић]] # [[Ами Боуе]] # [[Алан Јустас]] # [[Александар Димитријевић]] # [[Атанасије Јечинац]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Аеросинузитис]] # [[Аклиматизација човека на висину]] # [[Aerootitis|Аероотитис]] # [[Аеродром]]-допунио сам и прерадио # [[Аеродромска контрола летења]] # [[Антигравитационо одело]] # [[Авијатика српске војске на Солунском фронту]] ;Географија # [[Аракул (притока Нишаве)]] ;Култура и просвета # [[Аудиовизуелни архив и центaр за дигитализацију САНУ]] # [[Agresija na internetu]] # [[Анатомски музеј Факултета ветеринарске медицине]] # [[Атанасије Димитријевић Секереш]] — комплетна прерада странице ;Историја, археологија и религија # [[Antirodni pokret]] # [[Археолошки локалитет Марин До]] # [[Археолошки локалитет Илирског гробља у Буковачком пољу]] # [[Anopoli]] # [[Антички Рисан]] # [[Arheološki nalazi keramike iz Risna]] # [[Архијерејско намесништво Прво Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Друго Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Треће Нишко]] # [[Архијерејско намесништво Прво Лесковачко]] # [[Архијерејско намесништво Друго Лесковачко]] # [[Архијерејско намесништво Топличко]] # [[Архијерејско намесништво Белопаланачко]] # [[Архијерејско намесништво Сврљишко]] # [[Архијерејско намесништво Алексиначко]] # [[Архијерејско намесништво Масуричко-Пољаничко]] # [[Архијерејско намесништво Димитровградско]] # [[Архијерејско намесништво Пиротско]] # [[Архијерејско намесништво Косаничко]] # [[Архијерејско намесништво Јабланичко]] # [[Архијерејско намесништво Босилеградско]] # [[Архијерејско намесништво Прешевско]] # [[Арсенал у Нишкој тврђави]] # [[Античка радионица у Наису]] # [[Асклепијон]] # [[Аустроугарска реорганизација здравства у окупираној Србији]] # [[Авато]] # [[Аподитеријум]] # [[Археолошки музеј у Делфима|Археолошки музеј у Делфим]] # [[Археолошки музеј у Олимпији]] # [[Аполоново светилиште]] # [[Античка улица у Нишкој тврђави]] # [[Александријска медицинска школа]] # [[Античке терме у Нишкој тврђави]] # [[Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом у Нишкој тврђави]] # [[Атинска куга 430. п.н.е.]] # [[Александријски итинераријум]] ;Остало # [[Aгротероризам]] # [[Антраксна кампања у САД 2001.]] — рут # [[Аеродром Варадеро]] # [[Aedes albopictus]] # [[Aedes aegypti]] # [[Aksiologija|Аксиологија]] # [[Аутобус амфибија]] # [[Архиви ван архивске мреже Србије]] == Б == ;Медицина # [[Башкирски државни медицински универзитет]] # [[Библиотека Војномедицинске академије С. М. Киров]] # [[Брахименореја]] # [[Болести роднице]] # [[Биофотоника]] # [[Бугарски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Безбедно сакупљање и руковање узорцима за тестирање на ковид 19]] # [[Балова концентрична склероза]] # [[BBV152]] # [[Булектомија]] # [[Бели штап]] # [[Банка опасних вируса]] # [[Биљна дрога]] # [[Bencao Gangmu]] # [[Бругада синдром]] # [[Бронходилататорни тест]] # [[Бронхопровокациони тест]] # [[Болничка упала плућа]] # [[Блискоисточни акутни респираторни синдром]] # [[Брзи филтери за пречишћавање воде]] # [[Безмасна исхрана]] # [[Болница у Кнез Селу]] # [[Биотово дисање]] # [[Болести и повреде стопала]] # [[Брахијални индекс глежња]] # [[Биолошка деконтаминација]] # [[Бристолска скала измета]] # [[Бинсвангерова болест]] # [[Балон дилатација уретре]] # [[Бужирање уретре]] # [[Бронхогена циста]] # [[Бренеров тумор]] # [[Биомикроскопија шпалт лампом]] # [[Блефаритис]] # [[Биргеров тест]] # [[Болус доза аналгетика]] # [[Биопсија бубрега]] # [[Биофидбек терапија]] # [[Бријање операционог поља]] # [[Балон атријална септостомија]] # [[Бајпас (медицина)]] # [[Бутна кила]] # [[Биопсија простате]] # [[Биосимилар]] # [[Биолошки лек]] # [[Бартеров синдром]] # [[Бронхоскопија]] # [[Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица]] # [[Биопсија мишића]] # [[Бисерне папуле пениса]] # [[Баланитис]] # [[Брил-Зинсерова болест]] # [[Баромедицина]] # [[Беретов једњак]] # [[Бенигна лимфоепителна лезија]] # [[Безбедност болесника]] # [[Бол у трбуху]] # [[Барокомора у лечењу неплодности]] # [[Биомаркер (медицина)]] # [[Бушардови чворићи]] # [[Бол у грудима]] # [[Бекерова циста]] # [[Биомониторинг]] # [[Биомаркери (часопис)]] # [[Биомаркер]] # [[Болничке инфекције]] # [[Болест кретања]] # [[Биоресорптивни стент]] # [[Барокомора]] # [[Бета-лактамски антибиотик]] # [[Бласт повреде]] # [[Биргерова болест]] # [[Баротраума]] # [[Биолошки часовник]] • комплетна прерада текста # [[Балнеотерапија]] # [[Ботулински токсин]] # [[Бартоломео Еустахије]] # [[Бета ћелије]] # [[Брадипнеја]] # [[Биоциди]] ;Географија # [[Боговињска река]] # [[Боговињско језеро]] # [[Билећко поље]] # [[Бежишко врело]] # [[Белопаланачка бањица]] # [[Беровско језеро (слив Нишаве)]] # [[Бање и бањице у средњем и горњем понишављу]] # [[Берингов копнени мост]] # [[Белопаланачка котлина]] # [[Белопаланачко врело]] # [[Британци]] # [[Бања Топило]] ;Историја медицине # [[Болница српских православних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду]] # [[Болница Ла Роше-Гион]] # [[Болница Еролд]] # [[Болница Брока]] # [[Болница Сан Перин]] # [[Болница Кошан]] # [[Болница Ротшилд (Париз)]] # [[Болница Сен Антоен]] # [[Болница Робер Дебре]] # [[Болница Амброаз Паре]] # [[Болница Свете Катарине]] # [[Болница Шарл Фуа]] # [[Болница Лаенек у Паризу]] # [[Болница Мале куће у Паризу]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Врању]] # [[:Болнице шкотских жена за службу у иностранству]] # [[Болнице шкотских жена на Солунском фронту]] # [[Болнице шкотских жена —Јединица „Корзика“]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Лондон” на Руском фронту и Добруџи]] # [[Болнице шкотских жена — Јединица „Америка“ у Острову]] # [[Болнице шкотских жена - Јединица „Гиртон и Њунхам”]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи]] # [[Болница манастира Високи Дечани]] # [[Болница у манастиру Св. Прохора Пчињског]] # [[Болница манастира Студеница]] # [[Болница манастира Свети Роман]] # [[Болница 13. корпуса НОВ и ПО Југославије]] # [[Болница ЈВуО у селу Јездина]] # [[Болнички центар број 1-Ниш]] # [[Болница у Бизерти]] # [[Болница у Драчу 1915/16.]] # [[Брод-болница Краљ Алберт]] # [[Брод болница Марекјаро]] # [[Болница у Скадру 1915/16.]] ;Историја и религија # [[Богослужбени предмети]] # [[Базилика Свете Клотилде у Паризу]] # [[Бо Ле]] # [[Бискупова палата у Трогиру]] # [[Bokeljska mornarica Kotor]] # [[Болничка капела (ВМА)]] # [[Београдске џамије]] # [[Бог из воде]] # [[Београдске пијаце]] # [[Бон за куповину горива]] # [[Београдска капија у Нишкој тврђави]] # [[Бомбардовање Солуна 1916.]] # [[Битка за Нову Варош 1941.]] # [[Бановинска женска занатска школа за уметничке радове Ниш]] # [[Бичевање мора]] # [[Бабички партизански одред]] # [[Београдске илустроване новине]] # [[Београдске библиотеке у Другом светском рату]] # [[Београд у првим месецима нацистичке окупације]] # [[Босанска утврђења]] # [[Банат у средњем веку]] # [[Буљкески динар]] # [[Барутане у Нишкој тврђави]] # [[Бали-бегова џамија у Нишу]] • комплетна прерада текста # [[Болница шкотских жена]] # [[Баптистеријум на Медијани]] # [[Бронзана ограда из Медијане]] # [[Бијела џамија у Сребреници]] # [[Богородичина капела Сакр кер у Монтреалу]] # [[Богородичина црква-базилика у Монтреалу]] # [[Богородичина црква у Монтреалу]] ;Култура и уметност # [[Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije]] # [[Бонтон у комуникацији са особама са инвалидитетом]] # [[Bunk'Art]] # [[Bokanićev obelisk u Trogiru]] # [[Библиотека Радио Београда]] # [[Баштина (социологија)]] # [[Брак и брачни обичаји Срба у 19. веку]] # [[Буквар штампан на Крфу 1916.]] # [[Буквар Вука Караџића]] # [[Буквари код Срба]] # [[Богородица Оњисанти]] ;Остало # [[Бацање хране за празнике]] # [[Besson H-5]] # [[Биомузика]] # [[Бихејвиорална економија]] # [[Бајпас]] ;Биографије # [[Барбара Реџина Дич]] # [[Бранко Ановић]] # [[Брус Ајвинс]] # [[Бранислав Д. Лазић]] # [[Богић Влаховић]] # [[Братислав Петровић]] # [[Братислав Башић]] # [[Бојана Николић]] ;Спорт # [[BASE skakanje]] == В == ;Медицина # [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] # [[Венерични лимфогранулом]] # [[ВХИМ синдром]] # [[Вакцина против пнеумокока]] # [[V-01]] # [[202-CoV]] # [[Vero ćelija]] # [[Ваксарт орална вакцина против ковида 19]] # [[Вишеструки недостатак сулфатазе]] # [[Вијагра у превенцији Алцхајмерове болести]] # [[Вентрикуларна дисинхронија]] # [[Вен Ји Лун]] # [[Vaginoplastika]] # [[Верникеова енцефалопатија]] # [[Вентрикуларна екстрасистола]] # [[Вентилатором узрокована упала плућа]] # [[Васкуларне аномалије код деце]] # [[Везикоуретерни рефлукс]] # [[Велики седални отвор]] # [[Видмаркова формула]] # [[Вограликов ланац]] — рут # [[Вирусни артритис]] # [[Васкуларна деменција]] # [[Вагинизам]] # [[Вакуум пумпа за пенис]] # [[Вагинална гљивична инфекција]] # [[Васкуларне малформације кичмене мождине]] # [[Вера у процесу оздрављења болесника]] # [[Вантелесни крвоток]] # [[Вертеров ефекат]] # [[Влажна форма сенилне дегенерације макуле]] # [[Витректомија]] # [[Вернални коњуктивитис]] # [[Вакцинација путника у међународном саобраћају]] # [[Вакцинација]] # [[Вештачки пнеумоторакс]] # [[Вилисов артеријски круг]] # [[Видеоасистирана торакоскопска хирургија]] # [[Вирусни кератитис]] # [[Вентури кисеоничка маска]] # [[Vekuroniјum|Векуронијум]] # [[Витални капацитет плућа]] # [[Видео нистагмографија]] # [[Вестибуларни апарат]] # [[Вестибуларни евоцирани миогени потенцијали]] # [[Вагинална интраепителна неоплазија]] # [[Варикокела]] # [[Васкуларна хирургија]] # [[Вештачко дисање]] # [[Венски филтри]] # [[Векторске заразне болести]] # [[Вена порта]] # [[Вируленција]] # [[Вазопресори]] # [[Вирус Западног Нила]] # [[Вестибулум]] # [[Водећи узроци инвалидности]] # [[Варичела]] # [[Виктимизација]] # [[Ваздухопловна медицина]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Венски чир]] # [[Воља]] # [[Васкулогенеза]] # [[Вазоконстрикција]] — комплетна прерада странице ;Ваздухопловство, војска и војна медицина # [[Ваздушни напад на Праг 14. фебруара 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 17. априла 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 25. априла 1945]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 14. фебруара 1945.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 28. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 20. новембра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 28. октобра 1940.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.]] # [[Ваздушни напад на Плзењ 26. априла 1942.]] # [[Војна академија Вампу]] # [[Војни санитет на Солунском фронту]] # [[Ваздушна евакуација рањеника и болесника у НОБ]] # [[Ваздухопловна медицина]] # [[Висинска болест]] # [[Ваздухопловномедицински институт]] # [[Ваздухопловна психологија]] # [[Врсте летова ваздухоплова]] # [[Верска служба у Војсци Србије]] ;Култура и књижевност # [[Весела удовица (оперета)]] # [[Врт за размишљање Стјуарта Кларка]] # [[Величанствена шетња мадам Помпадуре (приповетка)]] ;Географија # [[Водни саобраћај у Републици Српској]] # [[Васагејминг]] # [[Valožja (Suva planina)]] # [[Врело Костур]] # [[Врела Пештерице]] # [[Ветренско језеро]] # [[Вучја река]] # [[Врело Кавак]] # [[Врбница (притока Нишаве)]] # [[Вранашница (притока Нишаве)]] # [[Модро око]] ;Историја и религија # [[Војни свештеници у српској војсци у Великом рату]] # [[Воденица и ваљавице на Јелашничкој реци]] # [[Верски празници у Српском народу у 16. веку]] # [[Vila Hipnos iz Risna]] # [[Видин капија (Београд)]] # [[Vučedolska čizmica]] # [[Вила Хипнос из Рисна]] # [[Војно гробље у Маутхаузену]] # [[Виртембергова касарна]] # [[Војни логор на Медијани]] # [[Вила са конхама (Медијана)]] # [[Вила са перистилом (Медијана)]] # [[Воденице на Горњодушничкој реци]] # [[Ваљарица]] # [[Водена капија у Нишкој тврђави]] # [[Воз за развашљивање и вакцинацију]] # [[Војномедицински центар Нови Сад]] # [[Велики барутни магацин у Београду]] # [[Војна болница на Врачару из 19. века]] # [[Вакуфнама]] # [[Војнички радио Београд]] # [[Верска служба у српској војсци у Северној Африци]] # [[Ватиканска лира]] # [[Војна болница Ниш]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Вила са октогоном (Ниш)]] # [[Вотсон Артс центар у Дофену]] # [[Византијска улица у Нишкој тврђави]] # [[Видин капија у Нишкој тврђави]] # [[Византијска базилика у Ћурлини]] # [[Верски објекти у Дофену]] # [[Водоторањ на Медијани]] ;Биографије # [[Виктор Бурк]] # [[Валајда Снов]] # [[Васа Савић (лекар)]] # [[Vladimir Varlaj]] # [[Васко Липовац]] # [[Владимир Маланчец]] # [[Вишња Петровић]] # [[Вилијам Хантер]] # [[Војислав Дулић]] # [[Војислав К. Сојановић]] # [[Владислав Б. Сотировић]] # [[Василије Перевалов]] # [[Владимир Станојевић (лекар)]] # [[Валтер Хес]] # [[Вернер Форсман]] # [[Вилијам Харви]] # [[Вишња Николић]] # [[Владислава Крстић]] # [[Владимир Перић (уметник)]] # [[Владимир Јанковић (сликар)]] # [[Владан Љубинковић]] ;Остало # [[Вукова задужбина]] # [[Водњика]] # [[Викимедијина награда Бранислав Јовановић]] # [[Вертикални новац]] # [[Воларова мапа]] # [[Воскарски занат у Нишу]] == Г == ;Медицина # [[Главна војна клиничка болница „Н. Н. Бурденко“]] # [[Генитална уреаплазма]] # [[Глаукомно циклична криза]] # [[Генитални херпес]] # [[ГМ1 ганглиозидоза]] # [[ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ганглиозидоза]] # [[GBP510]] # [[Генетика макуларне дегенерације повезане са старењем]] # [[Глобално ментално здравље]] # [[Говорно понашање]] # [[Генетска дијагностика интерсексуалности]] # [[Геронтолошки центар Ниш]] # [[Гамсторпова болест]] # [[Глобална димензија кинеске медицине]] # [[Glazgovska skala kome]] # [[Ганглиона циста]] # [[Генерализована дистонија]] # [[Геријатрија]] — комплетна прерада странице # [[Гутаперка (медицина)]] # [[Гингивална циста деце]] # [[Глутеном изазване болести]] # [[Глутенска атаксија]] # [[Глежањска кост]] # [[Голов сноп]] # [[Генска терапија]] # [[Геомедицина]] # [[Гигантопапиларни коњуктивитис]] # [[Гителманов синдром]] # [[Глукометрија]] # [[Глукометар]] # [[Граденигов синдром]] # [[:sh:Глуколизирани хемоглобин|Глуколизирани хемоглобин]] {{sh}} # [[Густинa минерала у костима]] # [[Гастроезофагеална рефлуксна болест]] # [[Гама нож]] # [[Грејвс-Базедовљева болест]] # [[Губитак свести]] # [[Горња мезентерична вена]] # [[Гестацијске трофобластне болести]] # [[Гестацијски хориокарцином]] # [[Грозница Западног Нила]] # [[Гангрена]] # [[Гасне анализе]] # [[Голицање]] # [[Горушица]] # [[Гравитациона биологија]] # [[Грејова анатомија]] ;Биографије # [[Гаврило Димић]] # [[Гијом Дипитрен]] # [[Генадиј Абрамович Илизаров]] # [[Гордана Глид]] # [[Габриел Глид]] # [[Гнеј Домитијус Корбуло]] # [[Григорије Војловички Синаит]] # [[Гертрудa Хурлер]] # [[Гавро Манојловић]] # [[Галина Џунковска]] # [[Јоргос Папаниколау]] # [[Гордана Казимировић Јанков]] ;Култура и просвета # [[Група „Једанаесторица”]] # [[Градско позориште „Театар 91” Алексинац]] # [[Галерија Код јасли]] # [[Галерија Завода за културу војвођанских Словака]] # [[Grupa nezavisnih umetnika (1921—1927)]] # [[Галерија Синагога у Нишу]] # [[Галерија Чедомир Крстић Пирот]] # [[Глас народа (часопис)]] # [[Грнчари пиротског краја]] # [[Гудачки квартет Аниме]] # [[Галерија науке и технике САНУ]] # [[Галерија Прогрес у Београду]] # [[Група Чај...одличан]] # [[Галерија Јанка Магловског]] # [[Галерија Карол Милослав Лехотски]] # [[Галерија Бабка у Ковачици]] # [[Галерија наивне уметности у Ковачици]] # [[Галерија наивне уметности у Падини]] # [[Галерија Нишког културног центра]] # [[Галерија Српске академије наука и уметности]] # [[Галерија РТС]] # [[Прва нишка гимназија Стеван Сремац]] # [[Галерија савремене ликовне уметности Ниш]] # [[Графичка радионица Сићево]] ;Географија # [[Грубина река]] # [[Гинска река]] # [[Габерска река]] # [[Градашничанска река]] # [[Главно врело Нишке Бање]] # [[Големо врело]] # [[Градска насеља Ниша]] # [[Градиштански кањон]] ;Исторја, културна добра # [[Градитељска целина - Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру у Бања Луци]] # [[Глас народа (Њујорк)]] # [[Гвоздена пагода]] # [[Гимназијум у Делфима]] # [[Грнчарски занат у Нишу]] # [[Милостива библијска црква у Дофену]] # [[Грчка општина у Војводини]] ;Остало # [[Грчка ограда на на граници са Турском]] # [[Гастро понуда Земуна]] # [[Губер]] # [[Градска башта у Нишкој тврђави]] == Д == ;Медицина # [[Далекоисточни државни медицински универзитет]] # [[Дагестански државни медицински универзитет]] # [[Дан отворених врата САНУ]] # [[Девицова болест]] # [[Дифузна мијелинокластична склероза]] # [[Dopler ultrasonografija]] # [[DelNS1-2019-nCoV-RBD-OPT]] # [[Дуготрајна инвалидност код шизофреније]] # [[Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом]] # [[Депатологизација хомосексуалности]] # [[Дечја психотерапија]] # [[ДСМ IV - Ментални поремећаји]] # [[Дерматиломанија]] # [[Дерматофагија]] # [[Дом здравља Пожаревац]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje]] # [[Duboka stimulacija mozga]] # [[Дом здравља Источно Сарајево]] # [[Дисморфни поремећај пениса]] # [[Dom zdravlja Nikšić]] # [[Државне болнице у Црној Гори]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Детекција вирусних антигена и генома]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Диџорџов синдром]] # [[Донирање ембриона]] # [[Дијагностичка лапароскопија]] # [[Динеин]] # [[Дом здравља Пале]] # [[Дистонија]] # [[Дечији ликови Саве Шумановића]] # [[Дигиторектални преглед]] # [[Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање]] # [[Деменција након акутног можданог удара]] # [[Дијететски суплемент хрома]] # [[Дијета без глутена]] # [[Дерматохалаза]] # [[Дистрихијаза]] # [[Државни одбор за сузбијање заразних болести у Великом рату]] # [[„Дезинфекциона централа“ у Нишу]] # [[Дијагностичке методе у офталмологији]] # [[Духовна анамнеза (медицина)]] # [[Дечја хирургија]] # [[Дигитална суптракцијска ангиографија]] # [[Дисплазија бубрега]] # [[Датов синдром]] # [[Дермографизам]] # [[Дезинфекција, дезинсекција и дератизација]] # [[Дератизација]] # [[Дезинфекција]] # [[Дезинсекција]] # [[Дентова болест]] # [[Дисгнатија]] # [[:sh:Дисцитис|Дисцитис]] {{sh}} # [[Дикроцелиоза]] # [[Дензитометрија лумбалне кичме]] # [[Двоенергетска рендгенска дензитометрија]] # [[Дензитометрија костију]] # [[Демонизам у медицини]] # [[Дренажа плућне марамице]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje|Доминантност леве руке]] # [[Дисање под натпритиском]] # [[Дијагностички радиофармацеутици]] # [[Дактилитис]] # [[Дијабетесна ретинопатија]] # [[Дебридман]] # [[Дијететски суплементи]] # [[Дендритска ћелија]] # [[Делта ћелије]] # [[Дисфорија]] # [[Дефибрилација срца]] # [[Дефинисана дневна доза]] # [[Декубитус]] # [[Декомпресиона болест]] (заједно са [[Корисник:Maduixa|Јагодом]]) [[Датотека:Symbol thumbs upzel.svg|20п]] # [[Дисбарична остеонекроза]] # [[Диспнеја]] # [[Дискоидни еритемски лупус]] # [[Дијабетесно стопало]] • допунио сам и прерадио # [[Дијагноза (израз)]] # [[Дискус хернија]] # [[Дисцитис]] # [[Допунска испитивања у медицини]] # [[Дискографија (медицина)]] # [[Дом здравља Ниш]] ;Биографије # [[Драгослав Крнајски]] # [[Далија Иманић Савић]] # [[Дона Берд]] # [[Денис Луи Бар]] # [[Душан Марковић (уметник)]] # [[Даниел Глид]] # [[Душко Гојковић]] # [[Димитрије Герасимовић]] # [[Душан Манојловић]] # [[Десанка Цоца Ђорђевић]] # [[Дороти Андерсен]] — Знамените жене лекари # [[Даворин Динић]] # [[Драгутин Петковић (лекар)]] # [[Давор Штамбук]] # [[Драго Терзић]] # [[Доминик Ларе]] # [[Дејан Манчић]] # [[Дејан Будимировић]] # [[Дикинсон В. Ричардс]] # [[Димитрије Миленковић]] # [[Драган Момчиловић]] # [[Душан Исаковић]] # [[Драгољуб Станковић]] # [[Драгана Станаћев Пуача]] ;Историја # [[Drevni Asini]] # [[Деспотова капија]] # [[Drosuliti]] # [[Divojački vašar]] # [[Доњa српска варош у Београду (1718—1739)]] # [[Дефтердарова џамија]] # [[Дечји ранохришћански оловни саркофаг из Јагодин мале]] # [[Дрнишке цркве]] # [[Дом за с ума сишавше (Београд)]] # [[Димитрије Синаит]] # [[Деца у холокаусту]] # [[Дворска и воена апотека у Крагујевцу]] # [[Двобој међу Србима с краја 19. и почетком 20. века]] # [[Двобој]] # [[Драгачевска сухопутна станица ЈВуО]] # [[Владин дом (Манитоба)|Дом владара Манитобе]] # [[Дивизијске пољске болнице Српске војске у 1914/15.]] # [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохији до распада СФРЈ]] # [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ]] # [[Divljaštvo (epoha)|Дивљаштво]] # [[Дарданија у итинерарима]] ;Култура и просвета # [[Дан отворених врата САНУ]] # [[Догађаји и манифестације у Златиборском округу]] # [[Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду]] # [[Друштво за просвећивање жене у Великој Кикинди]] # [[Дигитални музеј у Нишу]] # [[Дом ученика средњих школа Ниш]] # [[Дечји музеј у Манитоби]] ;Религија # [[Дискос (литургија)]] # [[Доминикански самостан Светог Крижа на Чиову]] ;Географија # [[Дивљи свет Кине]] # [[Дивна Горица (Сува планина)]] # [[Дојкиначко врело]] # [[Душничко врело]] # [[Дакота Први народ равнице]] # [[Даг бањица]] # [[Дивљанско врело]] ;Спорт # [[Дрвени стадион у Београду]] ;Јела # [[Дехидрисана супа]] ;Остало # [[Дворац из магичних снова]] # [[Дрво живота (Дизнијево животињско царство)]] # [[Дизнијево животињско царство]] # [[Девесиље]] # [[Дан одрживе гастрономије]] # [[Дизнијева ЛуминАрија]] # [[Дизнијев свет боја]] # [[Demax Medical]] # [[Директорат цивилног ваздухопловства Србије]] # [[Декорација керамике]] # [[Дипломатске мисије Србије]] # [[Дивљи брак]] == Ђ == ;Биографије # [[Ђорђи Зографски]] # [[Ђорђе Блесидес]] # [[Ђуро Радоњић]] # [[ Đianpi Van]] # [[Ђорђе Пантелић]] # [[Ђорђе Чарапић]] # [[Ђорђе Ђукић (академик)]] # [[Ђерђ де Хевеш]] # [[Ђорђе Михаиловић (лекар)]] # [[Ђорђе Исаковић]] # [[Ђо Ин Фан]] ;Географија # [[Ђеверица (врело)]] ;Историја # [[Ђунија]] ;Култура и уметмост == Е == ;Медицина # [[Ектодермална дисплазија]] # [[Ентероскопија]] # [[Експериментални аутоимуни енцефаломијелитис]] # [[ЕуКорВак-19]] # [[Епштенова аномалија]] # [[Eradikacija]] # [[Ефекти технологије на инвалидитет]] # [[Екоанксиозност]] # [[Ендогени канабиноиди]] # [[Емоционална сигурност]] # [[Емоционална уцена]] # [[Evropska bolnica Žorž Pompidu]] # [[Единбургшка-2 скала коме]] # [[Егзоскелет (инвалидност)]] # [[Електрофизиолошки механизми неправилног срчаног рада]] # [[Epidemije kuge, lepre i kolere u Trogiru]] # [[Ендотрахеална аспирација]] # [[Еластографија]] # [[Епидермоидна циста]] # [[Еластографија јетре]] # [[Ексцизија цисте и затварање ране асиметричним шавом]] # [[Екстрасистола]] # [[Егзофагални ЕКГ]] # [[Еруптивна циста]] # [[Ензимска супституциона терапија]] # [[Ентропија очног капка и трепавице]] # [[Ерaдикација (медицина)]] # [[Ендотрахеална интубација]] # [[Ембрионални развој кичмене мождине]] # [[Еисенменгеров синдром]] # [[Ектропија очног капка]] # [[Еписклеритис]] # [[Електроретиногрфија]] # [[Етнопсихологија]] # [[Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола]] # [[Ектодермне цисте одонтогеног порекла]] # [[Ектодермне цисте неодонтогеног порекла]] # [[Епигастрична кила]] # [[Евентрација дијафрагме]] # [[Ембриологија бубрега и мокраћног система]] # [[Екстрофија-еписпадија комплекс]] # [[Ентеропатски артритис]] # [[Епидемија малих богиња у Србији 2017.]] # [[Електростимулатор срца]] # [[Ебола вирус]] # [[Ембриолошке структуре мушког и женског пола]] # [[Ембрионални развој ока]] # [[Ексцизија трансформацијских зона]] # [[Ендометријална биопсија]] # [[Екцем спољашњег ува]] # [[Еплијев маневар]] # [[Egzostoza slušnog hodnka]] # [[Еза]] # [[Електронеурографија]] # [[Електронистагмографија]] # [[Електоокулографија]] # [[Едем скротума]] # [[Емфизем скротума]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Епидемија Зика грознице у Америци (2015—2016)]] # [[Епидемиологија хомосексуалних поремећаја]] # [[Езофагитис]] # [[Еозинофилни езофагитис]] # [[Ехокардиографија]] # [[Езофагеални стент]] # [[Јуингов сарком]] # [[Epiziotomija]] # [[Егзофталмус]] # [[Екцем]] # [[Етиопатогенеза психосоматских поремећаја]] # [[Есхара]] # [[Епизоотија]] # [[Endoleak|Ендолеак]] # [[Ентерална исхрана]] # [[Епитоп]] # [[Емболус]] # [[Емболија]] # [[Епидемије грознице Западног Нила у Србији]] # [[Енергетска терапија]] # [[Етиологија хомосексуалности]] # [[Еупнеја]] # [[Еустахијева туба]] # [[Едем плућа]] # [[Еволуција болести]] # [[Евоцирани потенцијали]] # [[Електромионеурографија]] # [[Електромионеурографија|Електронеурографија]] # [[Електромиографија]] # [[Европске медицинске школе у средњем веку]] # [[Електронска цигарета]] ;Биографије # [[Елизабет Христић]] # [[Една Гест]] # [[Елизабет Кортолд]] # [[Едвард Рајан]] # [[Емерих Улман]] # [[Ема Екштајн]] # [[Ерих Шломовић]] # [[Ерик Бајвотерс]] # [[Ернст фон Бергман]] ;Историја # [[Enonska Venera Anzotika]] # [[Еснафска слава]] # [[Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ]] # [[Евакуација српских рањеника и болесника са Солунског фронта у северну Африку]] # [[Епилог албанске голготе]] # [[Епилог Солунског фронта]] # [[Европска средњовековна медицина]] # [[Erazistrat|Еразистрат]] # [[Европски покрет (Ниш)]] # [[Evakuacija]] # [[Емпирија]] ;Остало # [[Ентомолошко друштво Србије]] # [[Електронски захват]] — комплетна прерада странице == Ж == ;Медицина # [[Жива вакцина]] # [[Жучна колика]] # [[Живот и смрт неурона]] ;Историја # [[Жене сликарице кроз историју]] # [[Житница и вински подрум (Медијана)]] # [[Жене у Трећем рајху]] # [[Жена у фунерарном сликарству на територији централног Балкана]] # [[Живот у „изолацији“ у окупираној Србији]] ;Биографије # [[Жаклин Нунан]] # [[Живојин Блазнавац]] # [[Желимир Јанеш]] # [[Живана Терзић]] # [[Жан Фернел]] # [[Жути цар]] # [[Жан-Мартен Шарко]] # [[Жан Алфред Фурније]] ;Географија # [[Железничка станица у Дофену]] ;Култура и образовање # [[Женска занатска школа Нишке женске подружнице]] ;Остало # [[Жене избеглице]] # [[Желатин]] # [[Женска керамика]] == З == ;Медицина # [[Зграда Војномедицинске академије у Санк Петербургу]] # [[Здравствена заштита избеглица у Србији]] # [[Здравље избеглица]] # [[Здравствена заштита избеглица ]] # [[Здравствена заштита избеглица у Канади]] # [[Запаљење мрежњаче]]{{{|}}} # [[Запаљење оптичког нерва]] # [[Zajednički arterijski trunkus]] # [[Здравствене предности љубичастог воћа и поврћа]] # [[Здравствена нега болесника у коми]] # [[Здравство у Бањој Луци]] # [[Здравствени систем у Републици Српској]] # [[Здравство у Општини Источна Илиџа]] # [[Завод за форензичку психијатрију Соколац]] # [[Zdravstvena zaštita studenata u Srbiji]] # [[Засићење кисеоником (медицина)]] # [[Здравствене установе у Нишу]] # [[Zdravstveni sistem Crne Gore]] # [[Заштита сексуалног и репродуктивног здравља адолесцената]] # [[Зглобна чахура колена]] # [[Зигомикоза]] # [[Зависност од супстанци]] # [[Зависност од употребе мобилних телефона]] # [[Запаљење сузне жлезде]] # [[Здравствена економија]] # [[Здравствени информациони систем]] # [[Здравље младих]] # [[Здравствена служба]] # [[Злоћудне болести дечјег узраста]] # [[Заушке]] # [[Знак двоструког балона (радиологија)]] # [[Задња уретерална валвула]] # [[Здравствене предности секса]] # [[Здравствена заштита у Суботици средином 19. века]] # [[Зика вирус]] # [[Зика грозница]] # [[Злоћудни рак гркљана]] # [[Зооноза]] # [[Здравствена заштита]] # [[Зостер (обољење)|Зостер]] # [[Знаци болести]] # [[Завршетак болести]] # [[Зглобна хрскавица]] # [[Запаљење]]—комплетна прерада странице # [[Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду]] ;Биографије # [[Зоја Поповић]] # [[Zlatko Šulentić]] # [[Загорка Стојановић]] # [[Зоран Рајковић]] ;Култура и образовање # [[Зборник Матице српске за ликовне уметности]] # [[Завод за заштиту споменика културе Ниш]] # [[Збирка препарата Српског лекарског друштва]] # [[Zavičajni muzej Bileća]] # [[Задужбина Момчило Момо Капор]] # [[Заоставштина Оље Ивањицки]] # [[Завичајни музеј у Градишци]] ;Географија # [[Звоначка река]] # [[Знепољска котлина]] ;Историја и религија # [[Зграда Јекатеринодарске епархијске женске школе]] # [[Зграда Команде гарнизона у Пожаревцу]] # [[Зграда „Апотека Душманић”]] # [[Zbornik za putnike iz 1547.]] # [[Znamenite građevine u Trogiru]] # [[Zgrada „Glavne straže” na Kalemgdanu]] # [[Зиндан капија]] # [[Змија (старојеврјска култура)]] # [[Зграда музеја на археолошком налазишту Медијана]] # [[Змијски стуб]] # [[Замак Рамези у Монтреалу]] # [[Зграда Среског начелства у Нишу]] # [[Заоставштина Вука Стефановића Караџића у Библиотеци и Архиву САНУ]] ;Право # [[Злостављање особа са инвалидитетом]] # [[Zone bez LGBT populacije]] # [[Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Srbija)]] ;Остало # [[Зачарани замак из књиге прича]] # [[Загорске штрукле]] # [[Загорска супа]] # [[Златиборска чајанка]] # [[Златиборска говеђа пршута]] # [[Златарски сир]] # [[Zojin zakon]] # [[Зидњак]] # [[Зграда Робне куће „Београд” на Теразијама]] # [[Зоомузикологија]] # [[Злакуска лончарија]] # [[Захвалност]] # [[Заборавност]] # [[Звук у води]] == И == ;Медицина # [[Ижевска државна медицинска академија]] # [[Имплантацијско крварење]] # [[Индукција овулације]] # [[Изолована систолна артеријска хипертензија]] # [[Инфекције ока]] # [[Идиопатска болест]] # [[Издубљено стопало]] # [[Инвакар]] # [[Идиопатски изненадни сензорнеурални губитак слуха]] # [[Интерактивни дијагностички модули]] # [[Инфодемија]] # [[Историја психотерапије]] # [[Изненадна срчана смрт у спорту]] # [[Институт Кири у Паризу]] # [[Izravnavanje krivulje u pandemiji kovida 19]] # [[Инвалиди рада]] # [[Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор]] # [[Истраживање лека против ковида 19]] # [[Интраоперативне аритмије]] # [[Inotropizam]] # [[Испитивање плућних функција]] # [[Инфективни ендокардитис]] # [[Инцидентална апендектомија]] # [[Идиопатска плућна хемосидероза]] # [[Интолеранција на глукозу]] # [[Интраосеални васкуларни приступ]] # [[Иригографија]] # [[Интратрахеална инстилација]] # [[Интубација]] # [[Интраутерина фетална хипоксија]] # [[Инхалациона опекотина]] # [[Импресиона цитологија]] # [[Истополно родитељство]] # [[Изолација инфективних болесника]] # [[Избацивање сперме у сну]] # [[Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије]] # [[Исхемијска кардиомиопатија]] # [[Инсулинска пумпа]] # [[Интратекална пумпа]] # [[Интратекална примена баклофена у лечењу тешке спастичности]] # [[Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије]] # [[Интусусцепција]] # [[Интусусцепција (дигестивни систем)]] # [[Интолеранција на кравље млеко]] # [[Интестинална малротација]] # [[Индекс сексуалног задовољства код жена]] # [[Историја интерсексуалне хирургије]] # [[Инактивисана полио вакцина]] # [[Интегративна медицина]] # [[Интервентна радиологија]] # [[Интусусцепција (крвни судови)|Интусусцепција]] # [[Интензивна нега]] # [[Инфектологија]] # [[Имплантант]] # [[Информисаност пацијента]] # [[Исхемијска рана]] # [[Инкубација (болест)]] # [[Инфестација]] # [[Изненадна срчана смрт]] # [[Инциденција и морталитет од ангине пекторис у Србији]] # [[Имунохистохемија]] # [[Интравенска исхрана]] # [[Тумори лобањске дупље|Интракранијални тумори]] # [[Интраабдоминални притисак]] # [[Исхемија]] # [[Инфективни еритем]] # [[Интервенција у медицини]] # [[Искрвављеност]] # [[Интермитентна клаудикација]] # [[Инспекција (медицина)]] # [[Имобилизација (медицина)]] # [[Историја болести]] # [[Испљувак]] # [[Имуносупресија]] # [[Интерферон]]-комплетна прерада текста # [[Ишчашење зглоба]] # [[Ишијас]] # [[Ишијадични живац]] ;Историја медицине # [[Историја стоматологије у Србији]] # [[Истурено болничко одељење шкотских жена у Добравени]] # [[Историјат анестезије у Србији]] # [[Историја анестезије]] # [[Историјат инвазивне и интервентне кардиологије]] # [[Историја медицине]] # [[Историја медицине у Србији|Историја српске медицине]] # [[Историја српске медицине пре Немањића]] # [[Институт за јавно здравље Ниш]] # [[Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, Ниш]] ;Историја и вера # [[Историја хлеба]] # [[Интернирање грађана Краљевине Србије у заробљеничке логоре током Великог рата]] # [[Ислам и хомосексуалност]] # [[Испосница Светог Саве на Светој гори]] # [[Извор Касталија у Делфима]] # [[Итинерар]] # [[Итинераријум Гадитанум]] # [[Источни улаз у национални парк Рајдинг маунтин]] ;Култура и образовање # [[Играли се коњи врани (скулптура)]] # [[Интернационална уметничка колонија младих Art to go jazzy]] # [[Ивкова слава (приповетка)]] # [[Ибиш-ага (приповетка)]] # [[Изложба]] # [[Информативни интернет часопис ГСЛУ у Нишу]] # [[Ислахана у Нишу]] # [[Историја медицине у Нишу|Историја нишке медицине]] # [[Изложбени простор Официрског дома у Нишу]] # [[Силоси у Инглису]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Импровизовани аеродроми у Србији (1941—1944)]] # [[Илузије у току летења]] # [[Илузија пењања или понирања]] # [[Избациво седиште]] ;Биографије # [[Иларион Анђелковић]] # [[Ивана Божовић Спасојевић]] # [[Иван Мрквичка]] # [[Иван Мрквичка]] # [[Иван Белић]] # [[Ингрид Гомсторп]] # [[Ивица Павлетић]] # [[Ивора Дајић]] # [[Исмет Вољевица]] # [[Ивана Живић Јерковић]] # [[Иван Блатник]] # [[Иван Јовановић (професор)]] # [[Иван Реди]] ;Географија # [[Инглис]] # [[Инвазивне биљне врсте Србије]] ;Право # [[Инвалиднина]] ;Остало # [[Индустријске зоне у Републици Српској]] # [[Индустријски парк]] # [[Израда дрвених чутура у селу Пилица]] # [[Инвалидска пензија]] == Ј == ;Медицина # [[Јиџи капсуле]] # [[Јапанска скала коме]] # [[Јонтофореза]] # [[Јувенилни дерматомиозитис]] # [[Јувенилни идиопатски артритис]] # [[Јустинијанова куга]] # [[Јатрогенија]] # [[Јувенилни псоријазни артритис]] # [[Јавно здравље]] # [[Јавно здравље и ЛГБТ заједница|Јавно здравље и хомосексуалност]] # [[Јонизујуће зрачење]] # [[Јатрогена болест]] # [[Ј-рецептори]] # [[Јин и јанг у традиционалној кинеској медицини]] # [[Јасенак (народна медицина)]] ;Култура и књижевност # [[Јексик-аџија (приповетка)]] # [[Јусуф-агини политички назори (приповетка)]] ;Биографије # [[Јелена Јовановић Симић]] # [[Јохан Фридрих Дифенбах]] # [[Јулијус Ленк]] # [[Јованка Шарановић]] # [[Јован Чемерикић]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Јован Бјелић]] # [[Јосиф Холец]] # [[Јован Живојновић]] # [[Јованка Хрваћанин]] # [[Јохан Петер Франк]] # [[Јован Првановић]] # [[Јан Глозик]] # [[Јохан Шенлајн]] # [[Јован Стејић]] # [[Јован Апостоловић]] # [[Јован Шурдиловић]] # [[Џулија Бел]] ;Историја, религија # [[Јеремијин дан]] # [[Јеврејска болница у Београду]] # [[Јабланичко намесништво]] # [[Југолира]] # [[Јеврејска заједница у Нишу]] ;Географија # [[Јужноморавски регион (1960—2020)]] # [[Јужночешки регион (1960—2020)]] # [[Јарловачко језеро]] # [[Јабланица (притока Јерме)]] # [[Јелашничка река]] # [[Јеловичко врело]] # [[Јелашничка клисура]] — комплетна прерада текста # [[Јохо (национални парк)]] ;Вера и народни обичаји * [[Јеремијин дан]] == К == ;Медицина # [[Кубански државни медицински универзитет]] # [[Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије]] # [[Круте артерије]] # [[Клиничка радиометрија]] # [[17-кетостероиди]] # [[Капсуларна ендоскопија]] # [[Крабеова болест]] # [[Карциноцитемија]] # [[Кураринов синдром]] # [[Кампомелични синдром]] # [[Костманов синдром]] # [[Крабеова болест]] # [[Казеозна некроза]] # [[Kritična ishemija perifernog mišića]] # [[Коронавак]] # [[Korbevaks]] # [[Катетеризација аксиларних вена]] # [[Koinfekcija gripom i koronavirusom]] # [[Квргав нос]] # [[Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције]] # [[Когнитивна парадигма у психологији]] # [[Когнитивни стилови]] # [[Klinički centar Crne Gore]] # [[Квадрантектомија]] # [[Кинеска морска материја медика]] # [[Кинески медицински часопис]] # [[Кинеска медицинска хербологија и фармакологија]] # [[Кинески патентиран лек]] # [[Кинеске класичне биљне формуле]] # [[Коронавирусима изазвана инфекција животиња]] # [[Кластер главобоља]] # [[Ковид 19 и псоријаза]] # [[Клиника за стоматологију Ниш]] # [[Крварење у стакластом телу ока]] # [[Конгенитална катаракта]] # [[Компликације механичке вентилације]] # [[Коронавируснa болест]] # [[Кондиционирање воде за пиће мешањем]] # [[Класификација лековитих минералних вода]] # [[Класификација вода]] # [[Ксеноестроген]] # [[Кристалоидни раствори]] # [[Карциноид црвуљка]] # [[Карциноидна болест срца]] # [[Карциноидни синдром]] # [[Карциноидни тумор]] # [[Конгениталне аномалије црвуљка]] # [[Кoхлeaрнa имплaнтaциja]] # [[Кордоцентеза]] # [[Кардиотокографија]] # [[Кранијални индекс]] # [[Крузонов синдром]] # [[Краниосиностозе]] # [[Криомасажа]] # [[Кулдоскопија]] # [[Кахалове ћелијe]] # [[Колоноскопија]] # [[Клизма]] # [[Катетеризација уретре]] # [[Космичка остеопенија]] # [[Когнитивне дисторзије]] # [[Ксантелазма капка ока]] # [[Клиничка смрт]] # [[Крварење вежњаче ока]] # [[Консултативна психијатрија]] # [[Континуирано мерење глукозе]] # [[Концепт квалитета живота]] # [[Конгенитални мегаколон]] # [[Киле трбушног зида]] # [[Конгенитална дијафрагмална хернија]] # [[Конгениталне анамалије и деформације уринарног система]] # [[Карцином простате]] # [[Коагулопатија]] # [[Конгенитална адренална хиперплазија]] # [[Клинички и лабораторијски налази код синдрома деменције]] # [[Класична радиоренографија]] # [[Криптомагијски приступ лечењу]] # [[Календар имунизације у Србији]] # [[Коњугована вакцина]] # [[Комбинована вакцина]] # [[Конгенитална аномалија]] # [[Крајњи производи гликације]] # [[Алтернативна медицина|Комплементарна и алтернативна медицина]] # [[Кисеоничка маска са резервоаром без неповратних вентила]] # [[Криптогени падови код жена]] # [[Кримска Конго хеморагијска грозница]] # [[Карцином пениса]] # [[Кожне болести пениса]] # [[Класификација менталних поремећаја повезаних са алкохолом]] # [[Кодификација практичне етике у медицини]] # [[Крварење у дигестивном тракту]] # [[Контузија плућа]] # [[Кардиоверзија]] # [[Камен у жучној кеси]] # [[Колика (медицина)]] # [[Kolaps (medicina)|Колапс]] # [[Коштана проводљивост ува]] # [[Клицоноша]] # [[Астробиологија|Космичка биологија-астробиологија]] # [[Креветна стеница]] # [[Колоидни раствори]] # [[Копликове мрље]] # [[Креатинин]] # [[Класификација интракранијалних тумора]] # [[Компартмент синдром]] # [[Кортијев орган]] # [[Коштани лавиринт]] # [[Космичка болест]] # [[Камен у бубрегу]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Космичка медицина]] # [[Катетерска аблација]] # [[Капилар]] • допунио сам и прерадио # [[Катетеризација срца]] # [[Квантна медицина]] # [[Космичко зрачење]] # [[Ксенобиотик]] # [[Коронарна ангиографија]] # [[Клање (секотина врата)]] # [[Краш синдром]] # [[Компјутеризована томографија]] # [[Краш синдром]] # [[Кисеоничко увo]] # [[Клиничка слика]] • комплетна прерада текста # [[Кисеонички шатор]] # [[Клинички центар Ниш]] # [[Контрастно средство]] # [[Колатерална циркулација]] # [[Конкременти]] # [[Континуирана медицинска едукација]] # [[Ксенотрансплантација]] # [[Кинезитерапија]] ;Култура, књижевност, уметнсост, религија # [[Келијa Светог Јована Златоустог на Светој Гори]] # [[Келија-скит Свете Тројице (Спасове воде)]] # [[Келија Преображења Господњег (Патерица)]] # [[Капела Светог Георгија Победоносца (Пном Пен)]] # [[Капела Исуса - детета у Паризу]] # [[Капела Госпе од Благовести у болници Шарл Фуа]] # [[Капела Исуса - детета у Паризу]] # [[Културни центар Србије у Паризу]] # [[Kralj Petar na kolima koja vuku volovi]] # [[Кафе-књижара]] # [[Књижевна екологија]] # [[Кићење невесте Паје Јовановића]] # [[Калча у позоришту (приповетка)]] ;Историја, културна добра # [[Кућа Шеранића у Бањој Луци]] # [[Кућа Добрњчевих]] # [[Кафана Стара Србија у Нишу]] # [[Кафана Галија у Нишу]] # [[Купатило у јеврејској махали у Пироту]] # [[Константиново прстење оданости из Наиса]] # [[Крстови од времена]] # [[Kiklopske zidine]] # [[Kikladske figurice]] # [[Карађорђева капија]] # [[Краљ капија]] # [[Kraljevska palata u Višegradu (Pešta)]] # [[Контумац у Земуну]] # [[Kuća Malančec]] # [[Katedrala Svetog Lovre u Trogiru]] # [[Краљске песме]] # [[Kairos (reljef)]] # [[Књига фетви]] # [[Кизлар-агина џамија у Београду]] # [[Комплети за игру из Наиса]] # [[Кубанска народна партија]] # [[Капела на Ртњу]] # [[Казанџијски занат у Србији]] # [[Казанџијски занат]] # [[Коштано шило]] # [[Кадилук]] # [[Корбулонов канал]] # [[Кућа Захарија Статаса у Нишу]] # [[Kућа Христодулуових у Нишу]] # [[Кажњавање жена шишањем]] # [[Ктиторство српских владара]] # [[Купање у античком свету]] # [[Култ средњовековних српских владара светитеља]] # [[Кафана Бели медвед у Земуну]] # [[Кафана Булевар у старом Нишу]] # [[Контеса од Дафрена]] # [[Кречарство]] # [[Кула Гардош]] # [[Култ хаџилука у Нишу]] # [[Канадски музеј људских права]] # [[Колонизација Форкса од 1736. до 1880.]] # [[Куна (НДХ)]] ;Биографије # [[Казимир Гонсиоровски]] # [[Алфред Кинзи]] # [[Ксавије Биша]] # [[Кетрин Андерсон]] # [[Кнез Бранимир]] # [[Карло Кико]] # [[Коста Ст. Павловић]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Константин Пеичић]] # [[Крафорд Лонг]] # [[Карл Рабл]] # [[Клод Бернар]] # [[Карло Пацек]] # [[Константин Судаков]] # [[Константин Афрички]] ;Географија # [[Korikijska pećina]] # [[Корутина (географија)]] # [[Клисура Прлитске реке]] # [[Клисуре и кањони Старе планине]] # [[Континентално развође Америке]] # [[Камичка река (Пирот)]] # [[Крупачка бањица]] # [[Каменичка река]] # [[Кусовранска река]] # [[Коритничка котлина]] # [[Кањон Јерме]] # [[Кањон Росомаче]] # [[Клисура Ждрело]] # [[Касандрија]] # [[Коритњак (планина)]] # [[Кутни (национални парк)]] # [[Кишни фактор]] ;Ваздухопловство и космонаутика # [[Кинеска мрежа дубоког свемира]] # [[Комар (ваздухопловна једрилица)]] # [[Кисеонички систем КС-50]] # [[Карманова линија]] # [[Контрола летења Србије и Црне Горе]] # [[Кисеоничка маска]] ;Јела # [[Конзервисање намирница сушењем]] # [[Кубански сендвич]] # [[Кубански хлеб]] ;Остало # [[Клуб 33]] # [[Katran]] # [[Кукурузни качамак са копривом]] # [[Кућа Јована Карамате]] # [[Казнено-поправни завод у Нишу]] # [[Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу]] # [[Коноба код Гоце и Рената]] # [[Санитетске установе у Нишу 1914—1915.]] # [[Крстионица Богородичине цркве у Монтреалу]] == Л == ;Медицина # [[Лабилна хипертензија]] # [[Леукемија власастих ћелија]] # [[Леукодистрофија]] # [[Лизозомне болести складиштења]] # [[Лимфангиом]] # [[Липидни статус]] # [[Лингшу Ђинг]] # [[Lečenje teške akutne respiratorne infekcije kod obolelih od Kovid-19]] # [[Lična zaštitnа opremа za negu pacijenata sa COVID-19]] # [[Лапароскопска хирургија]] # [[Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија]] # [[Ларингоскоп]] # [[Ларингеална маска]] # [[Ласерска хирургија]] # [[Ласерска тонзилотомија]] # [[Ласери у лечењу рака]] # [[Лагофталмус]] # [[Лимфокела]] # [[Лечење саструганим прахом са фресака]] # [[Лапароскопска адреналектомија]] # [[Лапароскопска простатектомија]] # [[Лапароскопска хирургија у урологији]] # [[Лапароскопска нефректомија]] # [[Лигаменти пениса]] # [[Литература у биомедицини]] # [[:sh:Листа најчешћих професионалних болести|Листа најчешћих професионалних болести]] {{sh}} # [[Леукоцитоза]] # [[Леукопенија]] # [[Леукоцитурија]] # [[Лапароскопска холецистектомија]] # [[Лекарска грешка]] # [[Лечење дијабетесног стопала]] # [[Лапароскопска трансплантација бубрега]] # [[Литотрипсија]] # [[Лековима изазван еритемски лупус]] # [[Лекарска комора Србије]] # [[Лупус]] # [[Лекарска тајна]] # [[Лекарска заклетва]] # [[Лечење кисеоником]] # [[Ласкерова награда за клиничка истраживања у медицини]] # [[Лангерхансова острвца]] # [[Лактатна ацидоза]] ;Историја # [[Логор Браунау]] # [[Логор Ашах на Дунаву]] # [[Лекарски јеврејски сталеж у Суботици 1918—1941.]] # [[Лечење у српским манстирима]] # [[Летњи дворац Милана Обреновића у Нишу]] # [[Логори нацистичке Немачке у Србији]] ;Биографије # [[Лујза Кузмић Мијић]] # [[Лилијан Купер]] # [[Лепосава Миљковић Витановић]] # [[Лујза Јакшић]] # [[Лиза Веландер]] # [[Лео Биргер]] # [[Линда Б. Бак]] # [[Лорејн Малак]] ;Биологија # [[Ловна дивљач Републике Српске]] # [[Libelloides]] # [[Libelloides macaronius]] ;Географија # [[Лежишта белог боксита у Републици Српској]] # [[Лалиначко језеро (слив Јерме)]] # [[Лишковица]] # [[Лужничке планине]] # [[Лужничка котлина]] # [[Лековита минерална вода]] ;Култура образовање и религија # [[Литургијска звездица]] # [[Ликовна колонија Уметнички дијалог]] # [[Лицинијеви тањири]] # [[Ламкање јаја]] # [[Лекари у Српској краљевској академији од 1886. до 1947.]] # [[Легат Богдана Кршића]] # [[Легат Јована Суботића]] # [[Ликовна колонија 33. Нишвил џез фестивала]] # [[Легат Атеље Петра Лубарде]] # [[Легат Миленка Шербана]] # [[Легати у култури Београда]] # [[Ликовна колонија Сићево]] — комплетна прерада странице # [[Лутеранска црква Светог тројства у Дофену]] # [[Ликовна уметност Словака у Србији]] ;Јела # [[Лиофилизација прехрамбених производа]] ;Остало # [[Лидо (кабаре)]] # [[Ларингофон]] # [[Лицидерски занат у Нишу]] == Љ == ;Медицина # [[Људска микоплазма]] # [[Људски алфахерпесвирус 1]] # [[Људски алфахерпесвирус 2]] # [[Ljudski virus korona HKU1]] # [[Љубав и секс у време Ковида-19]] # [[Људско срце]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Биографије # [[Ljerka Ostojić]] # [[Љиљана Стојановић]] # [[Љубиша Брковић]] == М == ;Медицина # [[Менометрорагија]] # [[Масна пруга]] # [[Метастазе у јетри]] # [[Метахроматска леукодистрофија]] # [[Малигни тумори код деце у Србији]] # [[Макроаденом хипофизе]] # [[Multipla endokrina neoplazija tip 1]] # [[Методе одвикавања од пушења дувана]] # [[Металотерапија]] # [[Максиларна прогнатија]] # [[Мандибуларна прогнатија]] # [[Миксоидни липосарком]] # [[Miksoidna cista]] # [[Мишићна слабост]] # [[Мождано крварење]] # [[Микоестрогени]] # [[Моторизована колица за куповину]] # [[Међукултурна психологија]] # [[МКБ 10 - Ментални поремећаји]] # [[Ментално здравље одојчади]] # [[Мортидо]] # [[Миотубуларна миопатија]] # [[Микрофлуидни магнетни имуносензор за SARS COV-2 у серуму]] # [[Медицински канабис за хронични бол]] # [[Metode obrade tradicionalnih kineskih droga]] # [[Метаболички узроци поремећаја свести]] # [[Минимално свесно стање]] # [[Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti]] # [[Мапирање вентрикуларне тахикардије]] # [[Мање познати фактори ризика за срчани удар]] # [[Mikrodermabrazija]] # [[Медицина у Србији у периоду Османлијске власти]] # [[Мембрански процеси у припреми воде за пиће]] # [[Магнетна резонантна еластографија]] # [[Микрофилтери за кондиционирање воде]] # [[Муцинозни цистаденом панкреаса]] # [[Муцинозни цистаденом јајника]] # [[Марсупиализација]] # [[Мождана синовенска тромбоза код деце]] # [[Медицински асистирана репродукција]] # [[Моторни протеин]] # [[Миксом леве преткоморе]] # [[Мерење волумена плодове воде]] # [[Мултисутурне синостозе]] # [[ММР вакцина и аутизам]] # [[Мирингопластика]] # [[Мукозна циста]] # [[Масажа медом]] # [[Медијастиноскопија]] # [[Магнетна резонанца ректума]] # [[Eндoрeктaлни ултрaзвук]] # [[Медицински дуг]] # [[Магијска медицина]] # [[Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом]] # [[Метастатски рак дојке]] # [[Микропенис]] # [[Медицински имиџинг]] # [[Моцартов ефекат]] # [[Музикотерапија у педијатрији]] # [[Медицински аспекти смрти]] # [[Музикотерапија у геријатрији]] # [[Музичка психологија]] # [[Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести]] # [[Музикотерапија]] # [[Мултифокална електроретинографија]] # [[Мукополисахаридоза тип I H]] # [[Мукополисахаридоза тип I S]] # [[Мукополисахаридоза тип I H-S]] # [[Мукополисахаридоза тип I]] # [[Мукополисахаридоза]] # [[Мукополисакаридоза тип VII]] # [[Мукополисакаридоза тип VI]] # [[Мукополисакаридоза тип IV]] # [[Медицинска информатика]] # [[Међународни дан ретких болести]] # [[Медицинска катастрофа]] # [[Меконијални илеус]] # [[Макроглосија]] # [[Мултицистична дисплазија бубрега]] # [[Мелем]] # [[Марбургова вирусна болест]] # [[Мањински стрес и ментално здравље особа хомосексуалне и бисексуалне оријентације]] # [[Мањински стрес]] # [[Медицинска нега транссексуалних особа]] # [[Мала смрт]] # [[Медицинска геологија]] # [[Монобактам]] # [[McCune–Albright sindrom]] # [[MKB-10 poglavlje I: (A00—A09) — Crevne infektivne bolesti|МКБ-10 поглавље I: (А00—А09) — Цревне инфективне болести]] # [[Мртва вакцина]] # [[Микробиолошка активност биљака]] # [[Медицинске области ван класичне биомедицине]] # [[Меконијум]] # [[Макротија]] # [[Микротија]] # [[Мастоидне ћелије]] # [[Мастоидектомија]] # [[Максимално дозвољена концентрација, доза и емисија штетних материја]] # [[Мастоцитоза]] # [[Маска за анестезију]] # [[Мезентерична исхемија]] # [[Мучење мушких гениталија]] # [[Меки чир]] # [[Медицинске специјалности]] # [[Масажа срца]] # [[Мартин-Бел синдром]] # [[Медицинска евакуација]] # [[Ментална обољења у верским заједницама]] # [[Медицина рада]] # [[Медицинска тајна]] # [[Медицинска етика]] # [[Магијско мишљење и ментално здравље]] # [[Mehanički debridman|Механички дебридман]] # [[Менијерова болест]] # [[Механичка вентилација]] # [[Међународна класификација функционисања, неспособности и здравља]] # [[Микроталасна резонантна терапија]] # [[Магнетна резонантна ангиографија]] # [[Магнетна резонантна томографија]] # [[Метицилин резистентни стафилококус ауреус|МРСА]] # [[Моделација и ремоделација кости]] # [[Масна емболија]] # [[Мембранозни лавиринт]] # [[Микрогравитација]] # [[Морбили]] # [[Молекуларни маркер]] # [[Ментално здравље ЛГБТ особа]] # [[Мултиорганска дисфункција]] # [[Микроциркулација]] # [[Мучнина]] • комплетна прерада текста # [[Морфолошко-функцијски поремећаји]] # [[Мултипла склероза]] • комплетна прерада текста (заједно са [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]]) [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[М00-М03 инфекциjски артритиси]] # [[Међупршљенски диск]] # [[Мијелографија]] # [[Миокимија]] # [[Међународне санитетске мисије МО и Војске Србије]] ;Музеји и галерије # [[Музеј примењене уметности у Бечу]] # [[Меморијална галерија Петра Добровића]] # [[Музеј у Мајданпеку]] # [[Музеј сакралне уметности катедрале Светог Ловре]] # [[Музеј Пјер Фуша]] # [[Музеј Валтер брани Сарајево]] # [[Музеј Каирос у Трогиру]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Бечу]] # [[Музеј историје медицине у Берлину]] # [[Музеји у Нишу]] # [[Медико-историјски музеј Централног хигијенског завода у Београду]] # [[Музеј здравствене културе у Нишу]] # [[Музеум редкости при војној болници у Београду]] ;Образовање и култура # [[Међимурска попевка]] # [[Mobe u Bosanskoj Krajini]] # [[Музеј града Трогира]] # [[Међународни филмски студентски камп „Интеракција”]] # [[Музеј природних наука Сабиха Касимати]] # [[Мићини и Верини дани]] # [[Мед и восак у српским народним обичајима]] # [[Модернизам у музици]] # [[Медицинска школа Пожаревац]] # [[Меморијални центар Сребреница — Поточари]] # [[Медицинска школа у Шапцу]] # [[Медицински факултет Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду]] # [[Медицински факултет Универзитета у Нишу]] # [[Медицинска школа у Салерну]] # [[Medicina renesanse]] # [[Медицина у Србији у балканским ратовима]] # [[Медицина у Првом српском устанку]] # [[Medicina starog Rima|Медицина старог Рима]] # [[Месопотамска медицина|Медицина Месопотамије]] ;Биографије # [[Марија Тешлер]] # [[Марија Здравковић]] # [[Мадам Ферон]] # [[Мери Френсис Лион]] # [[Марија Дабска]] # [[Мел Бони]] # [[Мери Блер]] # [[Мери Филипс]] # [[Матилда Макфејл]] # [[ Милутин Шумановић]] # [[Marin Studin]] # [[Miroslav Kraljević]] # [[Милутин Шумановић]] # [[Мара Петровић]] # [[Милош Милосављевић (сликар)]] # [[Младен Јанковић]] # [[Мијо Јерко Гранић]] # [[Мара Харисијадис]] # [[Мери де Гарис]] # [[Милутин Велимировић]] # [[Мира Сандић]] # [[Мелвина Хофман]] # [[Миодраг Мишко Петровић]] # [[Михаило Лазаревић (лекар)]] # [[Мари Бонапарт]] # [[Момчило Крговић]] # [[Милован Миловановић (лекар)]] # [[Миољуб Кушић]] # [[Милан Јовановић Морски]] # [[Михаило Вукчевић]] # [[Марија Прита]] # [[Марион Дедић]] # [[Миленко Шербан]] # [[Миодраг Петровић (сликар)]] # [[Милан Вукашиновић]] # [[Мартин Дуе]] # [[Махариши Сушрута]] # [[Милорад Митковић]] # [[Михајло Мика Марковић]] # [[Мартин Родбел]] # [[Морис Рено]] # [[Милош Ђорић (лекар)]] # [[Михаило Петровић (хирург)]] # [[Милан Петровић (лекар)]] # [[Милутин Ненадовић]] # [[Миодраг Рогић]] # [[Матија Рајковић]] # [[Моша Шоамовић]] # [[Мирослав Јовановић (генерал)]] # [[Милић Петровић]] # [[Марко Вишић (сликар)]] ;Историја, културна добра # [[Марш смрти у Брну]] # [[Менафи сандук у Нишу]] # [[Муслук чесма у Фочи]] # [[Медијана (Ниш)]] • комплетна прерада текста # [[Матићева кућа у Сремским Карловцима]] # [[Most do ostrva Čiova]] # [[Млинице у Пантану (Блату)]] # [[Музеј у Диберу]] # [[Мобилизација санитетске службе Моравске дивизије 1914.]] # [[Muzej prirodnih nauka Sabiha Kasimati]] # [[Митинг за Истру и Далмацију у Нишу]] # [[Медицинари у Великом рату]] # [[Миртида (артефакт из Атине)]] # [[Механски занат у Кнежевини Србији]] # [[Манастириште код села Ивање]] # [[Мехмед-пашин мост у Нишу]] # [[Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918.]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Лондону]] # [[Млaди краљ титула у средњовековној Србији]] # [[Метроон]] # [[Музеј Прве пролетерске бригаде у Рудом]] # [[Музеј санитета НОБ-а]] # [[Музеј Српског лекарског друштва]] # [[Миљоказ]] # [[Музеј тегли у Варшави]] # [[Мидхат-пашина библиотека у Нишу]] # [[Месџид]] ;Манастири и цркве # [[Манастир Свете Тројице Антоније-Сијски]] # [[Манастир Путна]] # [[Манастир Свете Агнезе Чешке]] # [[Манастири Епархије захумско-херцеговачке и приморске]] # [[Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани]] # [[Манастири и цркве Јужне и источне Србијe]] # [[Манастири, цркве и црквишта Сићевачке клисуре]] # [[Манастир Свете Богородице Сићево]] # [[Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети]] # [[Манастир Свете Петке Иверица]] # [[Манастири Епархије врањске]] # [[Манастири Епархије нишке]] # [[Манастири Епархије тимочке]] # [[Манастири Епархије рашко-призренске]] ;Географија # [[Мало и Велико Курило]] # [[Метеоролошка станица Мусагеница]] # [[Метеоролошка станица Мусала]] # [[Мало и Велико Курило]] # [[Мокрањско врело]] # [[Минералне воде Републике Српске]] # [[Минерални и термоминерални извори Подриња]] ;Јела # [[Маринирање меса]] # [[Минестроне]] # [[Медитеранска салата са лигњама]] ;Остало # [[Моторизована колица за куповину]] # [[Микијев точак забаве]] # [[Мапетова мобилна лабораторија]] # [[Medax Medical]] # [[Мумџијски занат]] # [[Мусале не простору Босне и Херцеговине]] # [[Мале хидроелектране Електропривреде Србије]] # [[Мусала у Меморијалном центру Сребреница — Поточари]] # [[Мусала (Ислам)]] # [[Мандрагора]] # [[Мост Ријелово шеталиште у Винипегу]] # [[Мониторинг радиоактивности]] # [[Мала хидроелектрана Сићево]] # [[Мала хидроелектрана Темац]] # [[Мала хидроелектрана „Света Петка“]] # [[Мала хидроелектрана Гамзиград]] # [[Мала хидроелектрана „Јелашница”]] == Н == ;Медицина # [[Научни центар за неурологију у Москви]] # [[Неправилна менструална крварења]] # [[Неуролошки симптоми код пацијената са инфекцијом ковид-19]] # [[Некроза масног ткива]] # [[Nozod]] # [[Novavaks kovid 19 vakcina]] # [[Нуклеарна анксиозност]] # [[Неуропростетика]] # [[Неуротоксично тровање шкољкама]] # [[Неексудативна (сува) макуларна дегенерација (АМД) повезана са старењем]] # [[Небулин]] # [[Немалинска миопатија]] # [[Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције]] # [[Неспуштени тестиси]] # [[Нитроглицерински фластер]] # [[Неонатална холестаза]] # [[Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе]] # [[Новорођеначка жутица]] # [[Натолеранција на храну]] # [[Неуроакантоцитоза]] # [[Неоадјувантна терапија]] # [[Назогастрична интубација]] # [[Несврсисходно лечење]] # [[Неочекивани нежељени догађај (медицина)]] # [[Недостатак хрома]] # [[Нискохроматска дијета]] # [[Нецелијачна сензитивност на глутен]] # [[Низак раст]] # [[Неуромишићне болести]] # [[Нефронофтиза]] # [[Нефротоксични лекови]] # [[Национални програм Република Србија против рака]] # [[Национални програм раног откривања карцинома грлића материце у Р. Србији]] # [[Неуролитички блокови у патогенези висцералног малигног бола]] # [[Национални водич добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије]] # [[Национални програм раног откривања карцинома дојке у Р. Србији]] # [[Нивои здравствене заштите у Србији]] # [[Назоалвеоларна циста]] # [[Нитрокс]] # [[Неинвазивна глукометрија]] # [[Недостатак, зачепљеност и сужење спољашњег канала ува]] # [[Нестабилни плак]] # [[Неуромишићни блок код бубрежних болесника]] # [[Нематодоза]] # [[Недостатак сна]] # [[Нистагмус]] # [[Нефректомија]] # [[Неурохирургија]] # [[Неурогени шок]] # [[Наследна неуропатија]] # [[Неуротеологија]] # [[Наковањ (кост)|Наковањ]] # [[Неуромодулација (медицина)]] # [[Несавесно лечење]] # [[Неманифестна исхемијска болест срца]] # [[Неоваскуларизација]] # [[Натуропатија]] # [[Нејонизујуће зрачење]] # [[Нулта гравитација]] # [[Надутост трбуха]] # [[Нагњечина]] # [[Некротизирајући фасциитис]] # [[Нежељена дејства хемотерапије]] # [[Нормативна етика у медицини]] # [[Носна канила]] ;Биографије # [[Наста Ројц]] # [[Нанси Хог]] # [[Nikola Firentinac]] # [[Надежда Станојевић]] # [[Никола Жигон]] # [[Нинослав Радовановић]] — допунио сам и прерадио # [[Николај Пирогов]] # [[Невенка Рајковић]] # [[Никола Листеш]] ;Географија # [[Нови град Нанхуи]] # [[Национални парк Самариа]] # [[Национални паркови Грчке]] # [[Нишка Бања]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Нишка котлина]] — комплетна прерада странице # [[Највећа језера Манитобе]] # [[Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да]] # [[Национални паркови и национални паркови резервати Канаде]] ;Култура и уметаност # [[Народна библиотекa Стеван Сремац у Сокобањи]] # [[Настава на даљину у Србији за време пандемије Ковид-19]] # [[Нишвил џез театарски фестивал]] # [[Нега зуба (књига)]] # [[Нишвил џез музеј]] # [[Неуроестетика]] # [[Наслеђе (часопис)]] ;Историја и вера # [[Најпергов попис из 1718.]] # [[Новац у време Константина Великог]] # [[Нишки погребни обичаји с краја 19. века]] # [[Немачка Евангеличка црквена општина у Београду]] # [[Некрополе античког Наиса]] # [[Нишки саланџици]] # [[Немачко-италијанско разграничење на простору бивше Југославије]] # [[Начелници Војномедицинске академије]] # [[Ниш на прелазу из 19. у 20. век.]] # [[Наслеђивање престола у средњовековној Србији]] # [[Нависос]] # [[Насеља и културна баштина на дну Билећког језара]] # [[Некропола стећака Билећа]] # [[Новчићи у невестињском накиту Србије]] # [[Нишки комитет]] # [[Ниш у Првом светском рату]] # [[Народни видари у Србији]] # [[Ниш]] — допунио сам и прерадио здравство Ниша # [[Нишка стрип сцена]] # [[Наивно сликарство Словака у Србији]] ;Остало # [[Неигонг]] # [[Неи јинг]] # [[Нуклеарна електрана Фућинг]] # [[Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije]] # [[Научно-технолошки парк Ниш]] # [[Насеље Земунске капије]] # [[Награда Темплтон]] # [[Надвожњак за дивље животиње]] # [[Научно друштво Србије]] # [[Негативне емоције]] # [[Нумизматички музеј Народне банке Републике Македоније]] # [[:sh:Нагон|Нагон]] {{sh}} == Њ == # [[Њу Орлеанс сквер]] == О == ;Медицина # [[Олигоменореја]] # [[Олигоовулација]] # [[Отворени загрижај]] # [[Odontogena keratocista]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Ортопедски улошци]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Омикрон (вирус)]] # [[Означавање варијанти коронавируса]] # [[Окулоцефалични рефлекс]] # [[Ортостатска хипоптензија]] # [[Opšta bolnica Nikšić]] # [[Opšta bolnica Berane]] # [[Општа болница Прокупље]] # [[Општa болницa Алексинац]] # [[Општа болница Пирот]] # [[Општа болница Лесковац]] # [[Општа болница Крушевац]] # [[Општа болница Чачак]] # [[Општа болница Горњи Милановац]] # [[Општа болница Краљево]] # [[Општа болница Тутин]] # [[Општа болница Зајечар]] # [[Opšta bolnica Kotor]] # [[Opšta bolnica Bar]] # [[Opšta bolnica Cetinje]] # [[Opšta bolnica Bijelo Polje]] # [[Opšta bolnica Pljevlja]] # [[Ортопнеја]] # [[Ортодеоксија]] # [[Оштећена гликемија наташте у плазми]] # [[Очна мигрена]] — rut # [[Оптичка мамографија]] # [[Откривање поремећаја раста]] # [[Опекотина настала трењем]] # [[Опаротина]] # [[Опекотина ласером]] # [[Очна розацеа]] # [[Офталмоскопија]] # [[Офталмоскоп]] # [[Олигомеганефронија]] # [[Опструкција дванаестопалачног црева]] # [[Оптураторна кила]] # [[Омотачи пениса]] # [[Оптички рефлектометар ниске кохерентности]] # [[Орална полио вакцина]] # [[Олигохидрамнион]] # [[Оштећење слуха]] # [[Отомикоза]] # [[Отхематом]] # [[Отопластика]] # [[Онтолошко инжењерство у биомедицини]] # [[Оклузија централне вене мрежњаче]] # [[Оптотип]] # [[Oštrina vida]] # [[:hr:Oštrina vida|Oštrina vida]] {{hr}} # [[:sh:Osteoklast|Osteoklast]] {{sh}} # [[Оптичка кохерентна томографија]] # [[Оклузија централне вене мрежњаче]] # [[Одржавање живота]] # [[Остеосинтеза]] # [[Оталгија]] # [[Опекотински шок]] # [[Одијев сфинктер]] # [[Опекотинска болест]] # [[Опиоидни аналгетици]] # [[Опиофобија]] # [[Статоконије|Отолит]] # [[Озледе]] # [[Обрнути транспорт холестерола]] # [[Оксидативни стрес]] # [[Оспа]] # [[Огуљотина]] # [[Опекотина]] # [[Основни гасни закони]] # [[Ортоза]] # [[Ортопедска помагала]] # [[Објективан (физикалан) преглед]] # [[Очни зостер]] ;Биографије # [[Олга Ајмерсленд]] # [[Огист Базил]] # [[Онорија Кир]] # [[Ото Рајзингер]] ;Култура и образовање # [[Огранак САНУ у Нишу]] # [[Омладина (часопис)]] # [[Огранак Српске академије наука и уметности у Новом Саду]] # [[ОШ „Вожд Карађорђе“ Ниш|Основна школа Вожд Карађорђе Ниш]] # [[Основна школа Радивој Поповић Земун]] ;Историја и вера # [[„Окована Војводина“ (затворски лист)]] # [[Олимпијски стадион у Доњем граду на Калемегдану]] # [[Обреновићева улица у Нишу]] # [[Обласни одбор аеро-клуба Наша крила у Нишу]] # [[Отпор грађанства у окупираној Србији]] # [[Општежиће]] # [[Operacija Kindertransport]] # [[Општа болница Суботица]] # [[Одлика гробова владара у српској средњовековној држави]] # [[Одред моторних санитетских возила Болница шкотских жена]] # [[Осјечка лекарска афера]] # [[Окружна болница у Нишу]] # [[Обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу]] # [[Отел Дју у Паризу]] # [[Обредни хлебови у Србији]] # [[Божићни обредни хлебови]] ;Остало # [[Oзнаке географског порекла (Србија)]] # [[Обрамица]] # [[Облици манипулације]] # [[Опроштајно писмо самоубице]] # [[Oбрасци пијења алкохола]] # [[Одложено задовољство]] # [[Општина Микра]] == П == ;Медицина # [[Полименореја]] # [[Предменструални дисфорични поремећај]] # [[Поремећаји менструалног циклуса]] # [[Полип женских полних органа]] # [[Пенасте ћелије]] # [[Патобиологија атеросклерозе]] # [[Пикнодизостоза]] # [[Поткожна масна некроза новорођенчета]] # [[Пукоти (пулмологија)]] # [[Polivaskularna arterijska bolest]] # [[Паратенонитис]] # [[Пнеумококне инфекције]] # [[Псеудохипопаратироидизам]] # [[Прекинути лук аорте]] # [[Периапикална циста]] # [[Плућни залистак]] # [[Плеуректомија]] # [[Potpomognuto samoubistvo]] # [[Perinatalni mortalitet kao stres za majku]] # [[Празнични срчани синдром]] # [[Пролазни исхемијски напад]] # [[Протеза]] # [[Повреде нанете петардама]] # [[Примена житарица и компоненти житарица у функционалној храни]] # [[Пробиотик]] # [[Паралитичко тровање шкољкама]] # [[Психологија здравља на раду]] # [[Побачај и ментално здравље]] # [[Педофилско зближавање]] # [[Психологија у средњовековном исламу]] # [[Prevremeni porođaj]] # [[Преоперативни пост]] # [[Покрет за слободу здравља]] # [[Парасистолија]] # [[PQ (PR) интервал]] # [[Pristupačnost objektima osoba sa invaliditetom]] # [[Професионална рехабилитација инвалида]] # [[Р талас (медицина)]] # [[Pulsni oksimetar]] # [[Пилонидални синус]] # [[Пролактином]] # [[Преимплантациона генетска дијагностика]] # [[Перзистентна плућна хипертензија новорођенчета]] # [[Патологија црвуљка]] # [[Предња укрштена веза]] # [[Пириформни синдром]] # [[Примарна цилијарна дискинезија]] # [[Платипнеја]] # [[Платипнеја-ортодеоксија синдром]] # [[Патолошки облици дисања]] # [[Парадоксални пулс]] # [[Повећање пениса]] # [[Плагиоцефалија]] # [[Позициона плагиоцефалија]] # [[Первазивни развојни поремећаји]] # [[Полни хормони и сексуална жеља код жена]] # [[Пренатални хормони и сексуална оријентација]] # [[Пресотерапија]] # [[Предијабетес]] # [[Пролапс уретре]] # [[Печ тест]] # [[Пекарска астма]] # [[Перинатална асфиксија]] # [[Палијативно збрињавање у педијатрији]] # [[Превремено одлубљивање постељице]] # [[Поремећаји сексуалног развоја]] # [[Повратни тифус]] # [[ПЕТ радиофармацеутици]] # [[Предњи спинални синдром]] # [[Поремећаји ембрионалног развоја кичмене мождине]] # [[Повлачење очног капка]] # [[Пингвекула]] # [[Птеригијум]] # [[Примарни глауком отвореног угла]] # [[Пацијент контролисана аналгезија]] # [[Плућна атрезија]] # [[Павликови ремени]] # [[Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести]] # [[Предменструални синдром]] # [[Порођај у ванболничким условима]] # [[Плућни секвестар]] # [[Пролапс ректума ]] # [[Плућна хипертензија узрокована плућним болестима и/или хипоксијом]] # [[Плућна артеријска хипертензија удружена са инфекцијом хуманим вирусом имунодефицијенције]] # [[Плућна артеријска хипертензија код деце]] # [[Плућна хипертензија]] # [[Примарна плућна хипертензија]] # [[Пилорична атрезија]] # [[Пупчана кила]] # [[Перинеална кила]] # [[Препилорична антрална дијафрагма]] # [[Потковичасти бубрег]] # [[Пијелопластика]] # [[Поморска медицина]] # [[Подводна медицина]] # [[Профилактичке декомпресионе таблице]] # [[ProQuad vakcina]] # [[Посткоитална меланхолија]] # [[Прерани пубертет]] # [[Патохистолошка класификација карцинома плућа]] # [[Привремени васкуларни приступ за хемодијализу]] # [[Псеудотрепанација лобање]] # [[Примарна имунодефицијенција]] # [[Профилакса инфективних болести]] # [[Плодова вода]] # [[Перихондритис спољашњег ува]] # [[Перфорација]] # [[Професионалне болести]] — комплетно нова страница # [[Повреда на раду]] # [[:sh:Професионалне болести|Професионалне болести]] {{sh}} # [[Примена комплементарне и алтернативне медицине у САД]] # [[Паразитологија]] # [[Паваши]] # [[Плућни волумени и капацитети]] # [[Позитиван стрес]] # [[Падови у старости]] # [[Прелом пениса]] # [[Повреде скротума и тестиса]] # [[Пиоцела]] # [[Пријапизам]] # [[Прогресивна здравствена нега]] # [[Позитронска емисиона томографија у истраживањима можданих функција]] # [[Псеудотромбоцитопенија]] # [[Patient UK]] # [[Плућни сурфактант]] # [[Педијатријски акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Плућна марамица]] # [[Повреде у спорту]] # [[Пливачко колено]] # [[Porodiljska groznica|Породиљска грозница]] # [[Поремећаји менталног здравља]] # [[Професионални канцерогени]] # [[Професионална оријентација и селекција]] # [[Промоција здравља на радном месту]] # [[Primum non nocere]] # [[Prividna smrt|Привидна смрт]] # [[Preoperativna procena u anesteziji|Преоперативна процена анестезије]] # [[Псоријазни артритис]] # [[Поремећаји срчаног ритма]] # [[Патолог]] # [[Психоонкологија]] # [[Портална хипертензија]] # [[Пут полиола]] # [[Плућна емболија]] — прерада текста унос извора и слика # [[Промоција здравља]] # [[Плеоцитоза]] # [[Плеоцитоза лимфоцита]] # [[Прелом кости]] # [[Пуж (уво)]] # [[Психосоматска медицина]] # [[Психосоматска болест]] # [[Принцметалова ангина]] # [[Пасивни имунитет]] # [[Продром]] # [[Прикривена хомосексуалност]] # [[Патогеност]] # [[Пемфигус]] # [[Перкутана коронарна интервенција]] # [[Periferna vaskularna bolest|Периферна васкуларна болест]] # [[Повреда]] # [[Пнеумоторакс]] # [[Прелом ребара]] # [[Премореност (безбедност)]] # [[Палпација (медицина)]] # [[Перкусија (медицина)]] # [[Перикард]] # [[Перикардитис]] # [[Перикардиоцентеза]] # [[Папаниколау тест]] # [[PH мокраће]] # [[Право на здравље]] ;Право # [[Prava osoba sa invaliditetom]] # [[Prostitucija u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Право на студентски кредит]] # [[Право на студентску стипендију]] # [[Постхумна оплодња]] # [[Права деце у области МАР]] # [[Право на избор пола у области МАР]] # [[Права лица која су лишена слободе у области МАР]] # [[Pravo na finansiranja vantelesne oplodnje]] # [[Pravo na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugog lica]] # [[Право на одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе]] # [[Право на побачај у медицинским установама Србије]] # [[Право на социјално осигурање у Краљевини Југославији]] # [[Право на финансијску подршку породица са децом]] # [[Pravo na naknadu zarade ili plate za vreme porodiljskog odsustva]] # [[Pravo pacijenta za slučaj odsustva lekara ili nedovoljnih mogućnosti za lečenje]] # [[Право на заштиту генетских података осигураника]] # [[Prava osoba sa retkim bolestima]] # [[Pravo na rad osoba sa retkim bolestima]] # [[Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje]] # [[Права пацијената]] # [[Права из система социјалног осигурања]] # [[Право човека на приватност након његове смрти]] # [[Право пацијента на приватност и људско достојанство]] # [[Право на социјално осигурање на подручју Демократске Федеративне Југославије]] # [[Право на помагала о трошку осигурања]] # [[Право на генетичко саветовање]] # [[Права из пензијског и инвалидског осигурања професионалних војних лица Србије]] # [[Превремена пензија]] # [[Право на накнаду погребних трошкова]] # [[Права из осигурања у случају незапослености]] # [[Права на специјална помагала за читање и писање]] ;Биографије # [[Пола Хедвиг]] # [[Павле Георгије Спирта]] # [[Племићка породица Смиљанић]] # [[Пенчо Георгиев]] # [[Петар Ђорђевић]] # [[Перица Донков]] # [[Помпоније Мела]] # [[Прока Јовкић]] # [[Pedanije Dioskorid]] # [[Пјер Робен]] # [[Петар Икономовић]] # [[Пол Бер]] # [[Патрик Менсон]] ;Историја, култура, вера и образовање # [[Перивој Пресвете Богородице]] # [[Протеривање Немаца из Чехословачке]] # [[Покољ у Постолопртију]] # [[Покољ у Лидицама]] # [[Покољи над Немцима у Чехословачкој у пролеће и лето 1945.]] # [[Pokolj u Albaniji 1951.]] # [[Пазар за старо (приповетка)]] # [[Причесна кашичица]] # [[Покрови (литургија)]] # [[Палата Јовановић у Нишу]] # [[Позориште „Миливоје Живановић”]] # [[Пантелејски вашар]] # [[Покрајинска библиотека Истре]] # [[Прва бечка арбитража]] # [[Пресељење Мађара у Чешку]] # [[Процесија за крст на острву Хвару]] # [[Путна мрежа на територији античког Наиса]] # [[Палата Јовановић у Нишу]] # [[Праисторијски локалите Црквине]] # [[Перајка]] # [[Повеља Франца Јозефа I Павлу Георгију Спирти]] # [[Пекарски занат у Србији]] # [[Пасја седмица]] # [[Prelo (običaj)]] # [[Павловдан]] # [[Palata Garanjin u Trogiru]] # [[Палата Стафилео (Штафилић)]] # [[Палата Лучић у Трогиру]] # [[Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919.]] # [[Pešadijske kasarne u Beogradskoj tvrđavi]] # [[Pomorski muzej Crne Gore]] # [[Пристанишна капија]] # [[Palata Ćipiko u Trogiru]] # [[Perivoj porodice Garagnin-Fanfogna u Trogiru]] # [[Прве партизанске спортске игре]] # [[Појас (одећа)]] # [[Преглед занимања и заната у Краљевини Србији]] # [[Поступоница]] # [[Пречанске лекарске мисије у Србији]] # [[Простирача]] # [[Палата Реуниона (Београд)]] # [[Петочисленици]] # [[Путујући страни лекари у Србији]] # [[Подземна база за рањенике у Војводини]] # [[Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник]] # [[Партизанска База 20]] # [[Партизанска болница Згорњи Храстник]] # [[Партизанска болница Јелендол]] # [[Прва хируршка пољска болница у Василици]] # [[Положај жена у Србији у Великом рату]] # [[Први хируршки павиљон у Нишу]] # [[Парк хероја НОБ-а у Нишу]] # [[Проституција у окупираној Србији (1941—1944)]] # [[Партизански брак]] # [[Положај жена у Србији у Другом светском рату]] # [[Пет кћери деспота Јована]] # [[Пашин конак у Нишу]] # [[Партизанска болница на Калнику]] # [[Повојница]] # [[Полигонални зид у Делфима]] # [[Плаштаница скопског митрополита Јована]] # [[Буквар Саве Инока Дечанца|Први српски буквар инока Саве]] # [[Позориште лутака Ниш]] # [[Прогон учитеља у Нишу за време бугарско-немачко-аустроугарске окупације]] # [[Прве библиотеке у Нишу]] # [[Појавни облици медицине у средњовековној Србији]] # [[Пастеров завод у Нишу]] # [[Пастеров завод у Новом Саду]] # [[Појтингерова табла]] # [[Павиљон у Нишкој тврђави]] # [[Прва баптистичка црква у Дофену]] # [[Прва уједињена црква у Дофену]] # [[Производни процес у лончарству]] ;Ваздухопловство и војна медицина # [[Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци]] # [[Пилотска кацига 3Ш-10]] # [[Пилотско избациво седиште К-36Д-3,5М]] # [[Списак хидроавиона, летећих чамаца и амфибија|Преглед хидроавиона и летећих амфибија]] # [[Падобрански скок из стратосфере]] # [[Пројектил]] # [[Природна радиоактивност|Природно зрачење]] # [[Пилотске кисеоничке маске СССР и Русије]] # [[Полетно-слетна стаза]] # [[Падобранско висинско одело]] # [[Пројекат „Волга“]] # [[Падобрански рекорди остварени скоковима из стратосфере]] ;Географија # [[Podunavačke bare]] # [[Парк природе Ластовско оточје]] # [[Парк природе Биоково]] # [[Парк природе Учка]] # [[Пудонг]] # [[Посебни орнитолошки резерват Палуд]] # [[Pećina Drogarati na Kefaloniji]] # [[Psihro pećina]] # [[Popova Šapka]] # [[Планско поље]] # [[Полуострво Хикакос]] # [[Понор Пандирало]] # [[Присјанска река]] # [[Пасјачка река]] # [[Пиротска бањица]] # [[Погановска река]] # [[Пареж]] # [[Полуострво Касандра]] # [[Патков гушт]] # [[Национални паркови канадских Стеновитих планина|Паркови канадских Стеновитих планина]] # [[Покрајински парк Мидленд]] # [[Покрајински парк диносауруса]] # [[Пешчаници у Драмхелеру]] # [[Пиротска котлина]] # [[Парохија Бела Паланка]] ;Јела # [[Печена говедина]] # [[Proizvodi od riba]] # [[Печење меса под сачем]] # [[Печење меса у фолији]] # [[Печено пиле у кеси за печење]] # [[Печење]] # [[Pasulj (jelo)]] ;Остало # [[Пристан у Земуну]] # [[Prostitucija u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Путовање до Кристалне пећине]] # [[Палата Кински]] # [[Палата Шварценберг у Прагу]] # [[Пошта и телекомуникације Кине]] # [[Первапорација]] # [[Пружаоци услуга ваздушне навигације]] # [[Православље и хомосексуалност]] # [[Плаво-зелена мапа Београда]] # [[Провенчер бриџ]] # [[Продаја оружја у свету]] # [[Подруми манастира Тврдош]] # [[Проституција у Уругвају]] # [[Позитивна психологија]] # [[Праг чујности]] — комплетна прерада странице-клице # [[Перифитон]] # [[Планетарна хабиталност]] == Р == ;Медицина # [[Радијациони дерматитис]] # [[Родна веровања]] # [[Рамсаи Хунтов синдром]] # [[Рамсаи Хунтов синдром тип 1]] # [[Размена плазме]] # [[Ремисије шећерне болести]] # [[Репарација (психологија)]] # [[Родитељска одговорност]] # [[Редупликативна парамнезија]] # [[Релаксационе технике]] # [[Ресинхронизациона терапија миокарда]] # [[Ретробулбарни блок]] # [[Ранула]] # [[Ресилон]] # [[Рецепт за наочаре]] # [[Риноскопија]] # [[Руптура Ахилове тетиве]] # [[Ризично понашање]] # [[Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена]] # [[Розацеа]] # [[Роландова желатинозна супстанца]] # [[Репродуктивно здравље]] # [[Ректум]] # [[Ректална примена лека]] # [[Разлике између малигне и здраве ћелије]] # [[Рабдомиосарком]] # [[Радиолошка дијагностика урогениталног система]] # [[Роботизована лапароскопска радикална простатектомија]] # [[Роњење на већим надморским висинама]] # [[Роњење и путовање авионом]] # [[Ронилачки компјутер]] # [[Резистентна артеријска хипертензија]] # [[Радиотерапија рака грлића материце]] # [[Ринолити]] # [[Руптура бубне опне]] # [[Реуматологија]] # [[Ретенција мокраће]] # [[Реплантација]] # [[Radiofarmaceutici|Радиофармацеутици]] # [[Rodna i polna anksioznost|Родна и полна анксиозност]] # [[Радиотерапија]] # [[Радиохирургија]] # [[Рак једњака]] # [[Radiofarmaceutik|Радиофармацеутик]] # [[Руске санитетске екипе у Нишу 1914/1915.]] # [[Рубеола]] # [[Радионекроза]] # [[Радијациона болест]] # [[Радијациони ризик]] # [[Рефлексологија]] # [[Радна способност (медицина)]] # [[Ранa]] # [[Рабдомиолиза]] # [[Раздерина]] # [[Реконвалесценција]] # [[МКБ-10 (Реуматичне болести)]] # [[Радикулопатија]] # [[Реактивне врсте кисеоника]] # [[Рејноов феномен]] # [[Родна дисфорија]] ;Биографије # [[Рафаило Маргулис]] # [[Радивој Каленић]] # [[Радојка Коцијанчић]] # [[Радомир Бабић (лекар)]] # [[Ристо Јеремић]] # [[Рената Лаксова]] # [[Рене Лаенек]] • комплетна прерада текста # [[Радослав Бубањ]] # [[Рудолф Вирхов]] # [[Роберт Едвардс]] # [[Ралф Стајнман]] # [[Ричард Аксел]] # [[Роналд Рос]] # [[Рене Фавалоро]] ;Култура и образовање # [[Ражањско црепуљарство]] # [[Рускословенски језик]] # [[Родна равноправност у Војсци Србије]] # [[Рок музеј]] # [[Развој језика код Срба од 9. до 19. века]] # [[Римска мозаичка уметност]] # [[Регионални музеј у Добоју]] # [[Рафаеловска глава која експлодира]] # [[Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Нишу]] ;Историја и религија # [[Римски мост 1 код Беле Паланке]] # [[Ризница цркве рођења Христовог у Пироту]] # [[Радни логор Шарвар]] # [[Ришу]] # [[Рудне области у Наису]] # [[Radovanov portal]] # [[Руске металне иконе]] # [[Религија и хомосексуалност]] # [[Рајхлов хотел Руски цар у Нишу]] # [[Расно законодавство НДХ]] # [[Раоничка буна]] # [[Римско насеље Леусинијум у Панику]] # [[Римска комуникација Паник–Ријечани–Никшић]] # [[Ресторан Венеција у Земуну]] # [[Ресторан Шаран у Земуну]] # [[Роанок колонија]] # [[Рановизантијска гробница на свод код Клисуре]] # [[Римска миља]] # [[Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи]] ;Географија # [[Репушничка река]] # [[Разврставање бања у Србији]] # [[Река Рогоз]] # [[Расничка река]] # [[Резерват биосфере Рајдинг маунтин]] # [[Рајдинг маунтин (национални парк)]] ;Јела # [[Роловани свињски паумфлек]] # [[Роловање меса]] # [[Рибље конзерве]] # [[Рибља чорба (јело)]] ;Остало # [[Рибљи цар (митологија)]] # [[Рибља царица (митологија)]] # [[Ресторан Варош Капија у Београду]] # [[Религија и хомосексуалност]] # [[Религиозност]] # [[Ред бул стратос]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Ротокоптер]] # [[Рођенданска честитка]] == С == ;Медицина # [[Саратовски војномедицински институт]] # [[Suženje mokraćovoda bešike]] # [[Синдром белог мантила]] # [[Sindrom mačijeg plača]] # [[Синдром исцрпљивања митохондријске ДНК]] # [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] # [[Сандхофова болест]] # [[Сфинголипидозе]] # [[Списак основних хомеопатских препарата]] # [[Свиларство у Војној граници]] # [[SCTV01C]] # [[SCB-2019]] # [[Soberana 02]] # [[Стеноза плућне валвуле]] # [[Spermatokela]] # [[Синофобија и антиазијско расположење у пандемији ковид 19]] # [[Срчани маркери]] # [[Смрт породиље]] # [[Смртност мајки у Индији]] # [[Smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Smrtnost majki crne rase u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Синдром кинеског ресторана]] # [[Сексуално узнемиравање на радном месту]] # [[Списак истраживачких метода у психологији]] # [[Саосећање према себи]] # [[Софрологија]] # [[Систематска десензибилизација]] # [[Суфијска психологија]] # [[Стрес на радном месту]] # [[Самоубиство и еутаназија]] # [[Спортско срце]] # [[Sinkopa kod starih]] # [[Срчани проблеми у ковиду 19]] # [[Скала нивоа реакције (РЛС85)]] # [[Савремена схватања инвалидности]] # [[Сензорна функционална инвалидност]] # [[Sindrom produženog QT intervala]] # [[Спољна фиксација]] # [[Списак поремећаја стопала и скочног зглоба]] # [[Средњи артеријски притисак]] # [[Синусна брадикардија]] # [[Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија]] # [[Смањење пениса]] # [[Specijalna bolnica za plućne bolesti Brezovik]] # [[Специјална болница за психијатријске болести Горња Топоница]] # [[Специјалне болнице у Србији]] # [[Смернице за оперативно и неоперативно лечење траума јетре (WSES, 2020)]] # [[Смернице за офталмологе у пандемији Ковида-19]] # [[Сарилумаб]] # [[Серолошка дијагностика вирусних инфекција]] # [[Секвенцирање вирусних нуклеинских киселина]] # [[Стадијуми хроничне болести бубрега]] # [[Скрининг малигних тумора јајника и јајовода]] # [[Синдром превремене менопаузе]] # [[Стоматолошки ласер]] # [[Синдром неонеталне апстиненције]] # [[Системским узроцима изазвана уртикарија]] # [[Скор системи за дијагностику акутног запаљења црвуљка]] # [[Срчани тонови]] # [[Срчани врх]] # [[Сагитална синостоза]] # [[Спектар аутистичних поремећаја]] # [[Сагитална синостоза]] # [[Специјална болница „Свети Сава“ Београд]] # [[Синдром немирних ногу]] — рут # [[Сигмоскопија]] # [[Самостанска/манстирска медицина]] # [[Супоративна онкологија]] # [[Супкортикална васкуларна деменција]] # [[Симптом скор систем у процени доњег уринарног тракта]] # [[Специјална болница Озрен]] # [[Специјална болница Сокобања]] # [[Слика тела]] # [[Стручни и научни часописи СЛД]] # [[Стент обложен лековима]] # [[Спинална дермоидна и епидермоидна циста]] # [[Сексуално узбуђење]] # [[Скочни зглоб]] # [[Срчана амилоидоза]] # [[Су Ђок]] # [[Самоубилачко понашање хомосексуално оријентисаних]] # [[Спуштен очни капак]] # [[Социотерапија]] # [[Сузење ока]] # [[Склеритис]] # [[Суво око]] # [[Сурогат мајчинство]] # [[Санфилипов синдром]] # [[Светски дан менталног здравља]] # [[Сезонски афективни поремећај]] # [[Семантичка деменција]] # [[Смишљање нелогичних прича код деце]] # [[Смртност становништва Србије]] # [[Скрининг малигних болести у Републици Србији]] # [[Спигелианова кила]] # [[Страх од лекара]] # [[Суицидална идеја]] # [[Сексуално здравље]] # [[Синдром посторгазмичке болести]] # [[Сексуална главобоља]] # [[Секундарна имунодефицијенција]] # [[Секундарна хиперкалциурија]] # [[Стрес и атеросклероза]] # [[Синдром међублизаначке трансфузије]] # [[Синдром аспирације меконијума]] # [[Специфична запаљења спољашњег ува]] # [[Списак професионалних болести у Србији]] # [[Синдром постуралне ортостатске тахикардије]] # [[:sh:Секундарни нагони у обликовању понашања ЛГБТ особа|Секундарни нагони у обликовању понашања ЛГБТ особа]] {{sh}} # [[:hr:Sindrom postularne ortostatske tahikardije|Sindrom postularne ortostatske tahikardije]] {{hr}} # [[Стеноза аортног залистка]] # [[Спроводни систем срца]] # [[Складиштења медицинског кисеоника]] # [[Спирометрија]] # [[Стабилна ангина пекторис]] # [[Социјално-медицинске одлике алкохолизма]] # [[Стереотаксија]] # [[Стеноза бубрежне артерије]] # [[Сијалографија]] # [[Спољашње дисање]] # [[Слушне кошчице]] # [[Средње уво]] # [[Спољашњи слушни канал]] # [[Спољашње уво]] # [[Сцинтиграфија]] # [[Сфигмограф]] # [[Соматостатином]] # [[Сјогрен синдром антиген Б]] # [[Самоубиство]] — комплетна прерада странице # [[Срчани удар]] — комплетна прерада странице # [[Самоубиство у Србији]] # [[Самоубиство у Војсци Србије]] # [[Сакулус]] # [[Слободни радикали]] # [[Скенер за цело тело]] # [[Свемирски нужник]] # [[Светски дан срца]] # [[Системска циркулација крви]] # [[Стент]] # [[Секотина]] # [[Сепса]] # [[Септички шок]] # [[Сулфасалазин]] # [[Сврабеж]] # [[Старачке брадавице]] # [[Струјни удар]] # [[Српско лекарско друштво]] — допунио сам и прерадио # [[Срце са три преткоморе]] # [[Симптоми болести]] # [[Симптоматска терапија мултипле склерозе]] # [[Санитетски воз]] # [[Системска склероза]] # [[Симпатектомија]] # [[Шегренов синдром]] # [[Сузни апарат ока]] # [[Схоластичка медицина]] # [[Савремене облоге за ране]] ;Биографије # [[Соломон Алкалај]] # [[Слободан Грубачић]] # [[Sonja Šiljak-Yakovlev]] # [[Сузан Кејч]] # [[Стефан Ђорђевић (редитељ)]] # [[Sabiha Kasimati]] # [[Стјепан Црнота]] # [[Снежана Петровић]] # [[Сретен Николић]] # [[Славко Копач]] # [[Софија Николајевић]] # [[Софија Стефановић (песник)]] # [[Станко Костић]] # [[Сушрута Самхита]] # [[Стивен Хејлс]] # [[Сергеј Корсаков]] # [[Станче Ракић]] # [[Саша Димитријевић]] # [[Соња Вукашиновић]] # [[Слободан Радојковић]] # [[Славољуб Лазетић]] # [[Слободан Сотиров]] # [[Стефан Недок]] # [[Сандфорд Флеминг]] # [[Сима Чемерикић]] # [[Спиридон Јовановић]] # [[Сантијаго Рамон и Кахал]] # [[Хенрик Шегрен]] ;Географија # [[Севр]] # [[Свети Теодор (острво)]] # [[Сават I и Сават II]] # [[Суковско језеро]] # [[Сорлаци (Фоча)]] # [[Срећково врело]] # [[Сутеска Мокрањско ждрело]] # [[Сутеска Светог Оца (Бела Паланка)]] # [[Сува бања]] # [[Сува планина]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Сићевачка клисура]] — комплетна прерада странице [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Култура и образовање # [[Студент продекан]] # [[Студентски стандард у Србији]] # [[Studentske kartice]] # [[Студентски културни центар у Србији]] # [[Studiranje u doba korone]] # [[Sefardska periodika na tlu bivše Jugoslavije]] # [[Skenderbegov muzej]] # [[Sveučilišna galerija Vasko Lipovac]] # [[Словеначки конструктивизам]] # [[Старословенска керамика на Балканском полуострву]] # [[Српски сликари школовани у Прагу (1898—1927)]] # [[Савремени Нови Сад (часопис)]] # [[Српска девојачка школа у Задру]] # [[Саморазумевање]] # [[Самостална изложба]] # [[Стрипорама фест]] # [[Старо српско издаваштво (1494—1918)]] ;Историја и религија # [[Саборна црква Светог Николе (Бангкок)]] # [[Сентински храм]] # [[Саборни храм Покрова Пресвете Богородице (Харков)]] # [[Путна мрежа на територији античког Наиса]] # [[Самостан Мирамион]] # [[Српско-американски орфелинат у Ници]] # [[Средњовековни мост у Трогиру]] # [[Samostan Svetog Ivana Krstitelja u Trogiru]] # [[Спољашња Стамбол капија]] # [[Српски ратни профитери у Великом рату]] # [[Сава капија]] # [[Спољна Сава капија]] # [[Српска горњa варош у Београду (1718—1739)]] # [[Санаторијум за Србе у Саланшеу]] # [[Савез јеврејских вероисповедних општина Југославије]] # [[Силван (митологија)]] # [[Стратиште на Бубњу]] # [[Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду]] # [[Споменик у Јанкиној падини]] # [[Старогрчка дипломатија]] # [[Саркофаг са моштима цара Душана]] # [[Соломонов чвор]] # [[Старохрватска гробља]] # [[Списак хришћанских деноминација и њихов однос према хомосексуалности]] # [[Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски Рог]] # [[Стамбол капија у Нишкој тврђави]] # [[Стара црква Светог Марка у Београду]] # [[Стадион (мерна јединица)]] # [[Седефли нануле]] # [[Синаити у средњовековној Србији]] # [[Стара црква у Белој Паланци]] # [[Споменик умрлим од тифуса у Нишу]] # [[Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији]] # [[Стање у војном и грађанском санитетету пред почетак Великог рата]] # [[Скит Светог Јована Претече]] # [[Скит Кавсокаливија]] # [[Скит Успења Богородичиног]] # [[Скит Свете Ане]] # [[Скитови на Светој гори]] # [[Српске чиче у Великом рату]] # [[Средњовековна болница у манастиру Мажићи]] # [[Санитетска служба Југословенске војске у отаџбини]] # [[Српско војничко спомен-гробље у Софији]] # [[Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту]] # [[Светилиште Атине Пронаје]] # [[Стадион у Делфима]] # [[Средњовековне плаштанице]] # [[Спорт међу комунистима у Краљевини Југославији]] # [[Сребреничке џамије]] # [[Сребреница у средњем веку]] # [[Српски ратни сликари с почетка 20. века]] # [[Страдање свештеника у Јанковој падини 1915.]] # [[Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци]] # [[Сисачка катедрала]] # [[Српски војни санитет у албанској голготи]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Српска средњовековна медицина]] # [[Староегипатска медицина]] # [[Српска манастирска медицина]] # [[Стране санитетске мисије у балканским ратовима]] # [[Српски санитет у време Церске, Колубарске и битке на Дрини]] # [[Синагога у Нишу]] # [[Санитетски воз у Краљевини Србији]] # [[Српске православне светиње и споменици у Призрену]] # [[Српски музеј хлеба у Пећинцима]] # [[Српски потпорни фонд]] # [[Салон 77 у Нишу]] # [[Спомен црква Свете Петке у Ћурлини]] # [[Списак девастираних православних светиња на Косову и Метохији у 21. веку]] # [[Железничка станица Уније у Винипегу|Станица уједињења у Винипегу]] # [[Савремено наивно сликарство у Србији]] # [[Савремено наивно сликарство у Југославији]] ;Јела # [[Сендвич са печеном говедином]] # [[Сјенички крављи сир]] # [[Сјенички овчији сир]] # [[Сир из уља]] ;Остало # [[Социјална подршка избеглица]] # [[Срећни диносаурус]] # [[Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука]] # [[Стратосферски балон са гондолом „Волга“]] # [[Сапунџија]] # [[Статички електрицитет]] # [[Светски дан оргазма]] # [[Сламарица]] # [[Скафандер Сокол КВ-2]] # [[Сисачка бискупија]] # [[Судар ваздухоплова у ваздуху]] # [[Свемирски нужник]] # [[Светлост у води]] # [[Сексуалне мањине]] # [[Списак наивних уметника Србије]] # [[Списак словачких ликовних уметника у Србији]] # [[Све једном прође, све се једном заврши]] == Т == ;Медицина # [[Торакоскопија]] # [[Тумефактивна мултипла склероза]] # [[Теј-Саксова болест]] # [[Тромболиза периферних артерија]] # [[Тромболиза]] # [[Тролисна валвула]] # [[Трикуспидна регургитација]] # [[Турска болница код Ћеле Куле]] # [[Терапија реконвалесцентном плазмом]] # [[Тихи срчани удар]] # [[Тровање сардинама]] # [[Тровање шкољкама]] # [[Тровање шкољкама са дијарејом]] # [[Тровање скомброидом]] # [[Тровање цигуатером]] # [[Тровање надуваном рибом]] # [[Тровање морским плодовима]] # [[Терапија липидном емулзијом]] # [[Токсичност локалних анестетика]] # [[Тровање оловом]] # [[Токсичност хлорокина и хидроксихлорокина]] # [[Torontska skala aleksitimije]] # [[Transezofagealna ehokardiografija]] # [[Trodimenzionalna ehokardiografija]] # [[Таису]] # [[Тровање дезинфицијенсима у пандемији ковида 19]] # [[Трауматска повреда мозга]] # [[Токсичност антиаритмика]] # [[Torsades de pointes]] # [[Такотсубо кардиомиопатија]] # [[Терминологија ЛГБТ]] # [[Трудноћа и порођај у пандемији Ковид-19]] # [[Test za detekciju virusa COVID-19]] # [[Тест неутрализације]] # [[Тешка комбинована имунодефицијенција]] # [[Тровање каустичним средствима]] # [[Тумори црвуљка]] # [[Транслуминална ендоскопска операција]] # [[Трансуретрална микроталасна термотерапија]] # [[Трофички улкус]] # [[Трудови (медицина)]] # [[Тригоноцефалија]] # [[Трансанална иригација]] # [[Трахеотомија]] # [[Trahealnа kanila|Трахеална канила]] # [[Тенотомија]] # [[Тровање хромом]] # [[Тифлологија]] # [[Термичка опекотина]] # [[Trihomonijaza]] # [[Трихијаза]] # [[Терaпија музиком и здравствена заштита]] # [[Тест крви за идентификацију појединаца за скрининг рака плућа]] # [[Тонометрија]] # [[Тест оптерећења калцијумом]] # [[Тест апсорпције (13Ц2) оксалата]] # [[Транскрипциона контрола]] # [[Тромбофлебитис]] # [[Трикуспидална атрезија]] # [[Трансплантација крвних матичних ћелија у мукополисахаридозама]] # [[Терапија замене бубрежних функција]] # [[Тровање органофосфорним једињењем]] # [[Тау протеин]] # [[Телесна психотерапија]] # [[Транскранијални електромагнетни скенер]] # [[Терапија плесом и покретом]] # [[Терапија писањем]] # [[Терапија алкохолизма током трудноће]] # [[Транспозиција великих крвних судова]] # [[Тетралогија Фаллот]] # [[Тромбендартеректомија]] # [[Терапија ликовном уметношчу и здравствена заштита]] # [[Техничко роњење]] # [[Tахикардије са уским QRS комплексима]] # [[Трансфобија]] # [[Теорије о узроцима транссексуализма]] # [[Трепанација лобање у средњовековној Војводини]] # [[Тест оралног оптерећења глукозом]] # [[Телемедицинске информације]] # [[Тимпаноцентеза]] # [[Трансплантација пениса]] # [[Торзија тестикуларних апендикса]] # [[Торзија семене врпце]] # [[Тампонада мокраћне бешике]] # [[Трауматска ампутација]] # [[Terminologia Anatomica]] # [[Тешка астма]] # [[Тромбоемболизам у преткоморској фибрилацији]] # [[Терапија рана негативним притиском]] # [[Тиреотоксична криза]] # [[Тахипнеја]] # [[Тампонада срца]] # [[Таласемија]] # [[Телесна температура]] # [[Туина]] # [[Традиционална медицина]] # [[Тракција (физикална медицина)]] # [[Теургијска медицина]] # [[Традиционална кинеска медицина]] # [[Тромб]] # [[Термоминерални извори Нишке Бање]] # [[Тровање угљен-моноксидом]] (заједно са [[Корисник:VS6507|Алексом Лукићем]]) [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] # [[Тровање кисеоником]] # [[Тријажа повређених]] ;Биографије # [[Татјана Радовановић]] # [[Татјана Новаковић]] # [[Теа Андријић]] # [[Тодор Коблишка]] # [[Томислав Тодоровић (вајар)]] # [[Тодор Миловановић]] ;Култура # [[Terminološka diskriminacija osoba sa invaliditetom]] # [[Toranj gradskog sata sa crkvom Svetog Sebastijana u Trogiru]] # [[Театар на раскршћу]] ;Историја # [[Телеграфска станица у Нишу]] # [[Турска купатила у Нишу]] # [[Трг Нације]] # [[Tiranska piramida]] # [[Тврђава Итзедин]] # [[Тврђава Ајо Теодори]] # [[Тврђава у Хањи]] # [[Терме (Медијана)]] # [[Трговински гласник]] # [[Трг Републике (Пирот)]] # [[Ташмајданско гробље]] # [[Тимочки партизански батаљон]] # [[Таин (војни хлеб)]] # [[Тепидаријум]] # [[Толос у Делфима]] ;Географија # [[Топлодолска река (притока Темштице)]] # [[Тектонски облици рељефа Нишке котлине]] # [[Тиндал стена]] # [[Tangle Creek]] # [[Термоминерални извори Врњачке Бање]] ;Јела # [[Телећи пепито]] # [[Tradicionalna gotova jela u Srbiji]] ;Остало # [[Tri kabaljerosa]] # [[Trans aktivizam]] # [[Тјанвен-1]] # [[Тест за откривање интернет-зависности]] # [[Тајна]] # [[Тирелов краљевски музеј палеонтологије]] # [[Течни кисеоник]] == Ћ == ;Историја # [[Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini]] ;Култура и књижевност # [[Ћир Моша Абеншаам (приповетка)]] == У == ;Медицина # [[Утхофов феномен]] # [[Urahalna cista]] # [[Утицај алкохола на здравље]] # [[Упоредна психологија]] # [[Управљање стресом]] # [[Урођене миопатије]] # [[Укопан пенис]] # [[Утврђивање очинства]] # [[Утврђивање алкохолисаности]] # [[Уретрални стент]] # [[Утицај хормона на сексуалну мотивацију]] # [[Ултразвучна сонографија ока]] # [[Улога ангиогенезе у патогенези метастазирања]] # [[Урођено ишчашење кука]] # [[Употреба органофосфата у терапији]] # [[Утицај стреса на ендокрини систем]] # [[Уметност као терапија]] # [[Удвостручен уретер]] # [[Уретерокела]] # [[Универзитетска дечја клиника у Београду]] # [[:sh:Upotreba antibiotika|Upotreba antibiotika]] {{sh}} # [[Ушћа човековог срца]] # [[Уретерални стент]] # [[Узенгија (кост)]] # [[Ушна шкољка]] # [[Ултрасонографија]] # [[Улога нагона у обликовању понашања ЛГБТ особа]] # [[Утрикулус]] # [[Утицај радарског зрачења на здравље]] # [[Уређај за смањено удисање кисеоника]] # [[Удар грома]] # [[Уједина]] # [[Утицај кисеоника на хроничну опструктивну болест плућа]] # [[Унакаженост]] # [[Убодина]] # [[Утврђивање болести]] # [[Убрзање (ваздухопловна физиологија)]] # [[Угануће зглоба]] # [[Уролитијаза]] # [[Устрелина]] # [[Утврђивање смрти]] ;Историја # [[Уништавање трагова нацистичког злочина на Бубњу]] # [[Униформе српске војске у Великом рату]] # [[Улица Наде Томић у Нишу]] # [[Утврђење у Дофену]] # [[Украјинска католичка црква Васкрсења у Дофену]] # [[Улица Вожда Карађорђа у Нишу]] ;Образовање и култура # [[У трамвају (приповетка)]] # [[Udružene žene Banja Luka]] # [[Урбан фест]] # [[Уметничка галерија Надежда Петровић]] # [[Уметничка галерија Винипег]] # [[Универзитети, факултети и високе школе у Републици Србији]] # [[Уметнички легат Михајла Пупина]] # [[Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева]] # [[Учитељско питање с почетка 20. века]] ;Остало # [[Ужичка препеченица]] # [[Ужички кајмак]] # [[Угроженост биљних врста Суве планине]] # [[Улица Тесна (Земун)]] # [[Улица Ђорђа Пантелића (Земун)]] # [[Управа за војно здравство]] # [[Угљен-моноксид]] (заједно са [[Корисник:Metodicar|Metodicar]]) # [[Удес ваздухоплова]] == Ф == ;Медици # [[Фетални доплер монитор]] # [[Фиброторакс]] # [[Фонд за социјално осигурање војних осигураника]] # [[Фитоједињења]] # [[Функционална храна]] # [[Фитоестрогени]] # [[Фитонутријенти]] # [[Фокусирање]] # [[Фoбинг]] # [[Fu Zi (biljni lek)]] # [[Fitoterapija u tradicionalnoj kineskoj medicini]] # [[Флора Кине]] # [[Фармакопеја Народне Републике Кине]] # [[Finerenon]] # [[Филтрација воде]] # [[Физичка уртикарија]] # [[Фонокардиографија]] # [[Франк-Старлингов закон]] # [[Фокална дистонија]] # [[Феморопоплитеална заобилазница]] # [[Фибрински лепак]] # [[Фетална пулсна оксиметрија]] # [[Фетална пХ-метрија]] # [[Фалопоскопија]] # [[Физиолошка зона атмосфере]] # [[Фотомедицина]] # [[Фундус аутофлуоресценција]] # [[Финансијски стрес]] # [[Фармакоекономија]] # [[Филагрин]] # [[Фронтотемпорална лобарна дегенерација]] # [[Френулотомија пениса]] # [[Фазе у развоју синдрома зависности од ПАС]] # [[Френулум језика]] # [[Фоликуларна циста]] # [[Фистула урахуса]] # [[Физика роњења]] # [[Физиолошки ризици у току свемирских летова са људском посадом]] # [[Фистула и циста испред шкољке ува]] # [[Флегмона спољашњег ува]] # [[Фонијатрија]] # [[Fluorosceinska angiografija]] # [[Фасциолијаза]] # [[Фимоза]] # [[Foundational Model of Anatomy]] # [[Фибромишићна дисплазија]] # [[Феритин]] # [[Фундаментална космичка биологија]] # [[Овални отвор (срце)|Форамен овале (срце)]] # [[Фибрилација срчаних преткомора]] # [[Флегмона]] # [[Физиологија одржавања равнотеже]] # [[Флеболит]] # [[Фармакокинетичке интеракције]] # [[Фасциотомија]] # [[Фибрилација срчаних комора]] # [[Физиологија дисања човека]] # [[Фурнијеова гангрена]] # [[Физиологија човека]] ;Историја # [[Франгокастело]] # [[Фригидаријум]] # [[Француско-српска болница у Седесу]] ;Биографије # [[Флоријан Бирг]] # [[Фредерик Бартер]] # [[Феликс Баумгартнер]] # [[Фридрих фон Есмарх]] # [[Феликс фон Винивартер]] # [[Fransoa Persi]] # [[Филип Пинел]] # [[Франсоа Пурфур ди Пти]] ;Географија # [[Флора Кине]] # [[Флиш]] # [[Форкс (Винипег)]] ;Остало # [[Forenzička arheologija]] # [[Фондација архитекта Александар Радовић]] # [[Фестивал старопланинских јела Темска]] # [[Функционални стилови српског књижевног језика]] # [[Фестивал Момин круг]] # [[Фонд Момо Капор]] # [[Фондација „Дејан Манчић“]] # [[Фантазијске новчанице]] == Х == ;Медицина # [[Хиперменореја]] # [[Хематоколпос]] # [[Хематометра]] # [[Haemophilus ducreyi]] # [[Hašimoto encefalopatija]] # [[Хипохидротична ектодермална дисплазија]] # [[Herpesvirales]] # [[Херпес симплекс вирус]] # [[Хомеопатски препарати]] # [[Homeopatske i naturopatske vakcine]] # [[Хронично плућно срце]] # [[Хромогранин А]] # [[Хронична трауматска енцефалопатија]] # [[Халуциногено тровање рибом]] # [[Хопкинсова контролна листа симптома - 25]] # [[Хакоми]] # [[Хагиотерапија]] # [[Хомосексуалност у ДСМ приручнику]] # [[Хипертрофија леве коморе]] # [[Heparinom indukovana trombocitopenija tipa II]] # [[Хуангди неиђинг]] # [[Хронична грануломатозна болест]] # [[Хеморагијски мождани удар код деце]] # [[Херпес симплекс кератитис]] # [[Хепатопулмонални синдром]] # [[Хемидистонија]] # [[Хиповолемија]] # [[Хемодинамски мониторинг]] # [[Хидромасажа]] — rut # [[Хидротерапија]] — rut # [[Хронична акустичка траума]] # [[Хемипареза]] # [[Херпетиформни дерматитис]] # [[Хетеротопично мождано ткиво]] # [[Хипергликемија]] # [[Халацион]] # [[Хороидална неоваскуларизација]] # [[Хантеров синдром]] # [[Хемодиафилтрација]] # [[Хемофилтрација]] # [[Хемоперфузија]] # [[Хигијена руку]] # [[Хронична тромбоемболијска плућна хипертензија]] # [[Хипоспадија]] # [[Хируршки третман транссексуализма]] # [[Хиперкортизолизмом]] # [[Хиперпролактинемија]] # [[Хипосензибилизација]] # [[Хипокалиемијска метаболичка алкалоза]] # [[Холестеатом]] # [[Хематурија]] # [[Хидрокела]] # [[Хематоцела]] # [[Хематохезија]] # [[Хемоторакс]] # [[Хипоменореја]] # [[Хистеросалпингографија]] # [[Хистеросалпингоконтрастсонографија]] # [[Хистероскопија]] # [[Хематологија]] # [[Хематемеза]] # [[Хемифацијални спазам]] # [[Хитна медицинска помоћ ]] # [[Хирург]] # [[Хируршко прање руку]] # [[Хронични бол]] # [[Хипертензивна криза]] # [[Хипобарија]] # [[Хикикомори]] # [[Хиперурикозурија]] # [[Хипоцитратурија]] # [[Хеберденови чворићи]] # [[Холгер Нилсен (вишезначна одредница)]] # [[Хладни ланац вакцина]] # [[Хорнеров синдром]] # [[Хипопнеја]] # [[Хиперпнеја]] # [[Хируршка анастомоза]] # [[Хелидром]]-допунио сам и прерадио # [[Хипербарична медицина]] # [[Хидродром]] # [[Хипоксемија]] • допунио сам и прерадио # [[Хипоксија]] # [[Хиповолемијски шок]] # [[Хиперкапнија]] • комплетна прерада текста # [[Хипоксична плућна вазоконстрикција]] # [[Хронична рана]] # [[Хркање]] # [[Хипербарична врећа]] # [[Холтер ЕКГ]] # [[Хемоптизија]] # [[Хемоптоја]] # [[Хипербарична оксигенотерапија]] # [[HLA-B27]] # [[Хипербарична оксигенација]] # [[Хиперхидроза]] # [[Хемијски посредници запаљења]] # [[Хипостаза (вишезначна одредница)]] # [[Хипостаза (медицина)]] ;Култура и образовање # [[Хрватско домољубље]] # [[Халват]] ;Биографије # [[Херман Вагнер]] # [[Хабиба Сточевић-Ризванбеговић]] # [[Хелана Олендорф]] # [[Хенри Алберт Хартман]] # [[Хенинг Копел]] # [[Хил Гителман]] # [[Хенри Греј]] # [[Хенри Картер]] # [[Ханс Кјари]] ;Историја # [[Храна у старој Грчкој]] # [[Хасан-пашина џамија у Београду]] # [[Хришћанска архитектура у Београду између два светска рата]] # [[Хелсиншка катедрала]] # [[Храм Неба]] # [[Хотел Босна]] # [[Хрватски раносредњовековни период]] # [[Хронологија значајних догађаја за Јевреје Ниша до 1945.]] # [[Хоризонтална колаборација у Другом светском рату]] # [[Холокауст у окупираној Србији]] # [[Хипокауст]] ;Религија # [[Хиландарски портик]] # [[Храм Вазнесења Господњег на острву Самуи]] # [[Храм Свих Светих (Патаја)]] # [[Храм Светог Василија (Песочин)]] # [[Храм Јужни Зеленчук]] # [[Храм Северни Зеленчук]] # [[Храм Средњи Зеленчук]] # [[Храмови Зеленчука]] # [[Хришћански симболи на новцу]] # [[Хришћански симболи на српском средњовековном новцу]] # [[Ходошки зборник]] # [[Црква Светог пророка Илије у Сићеву|Храм Светог пророка Илије у Сићеву]] # [[Хотел Европа (Ниш)]] ;Географија # [[Хуангпу (река)]] # [[Хиљаду острва]] ;Јела # [[Хлеб у праисторији]] # [[Погача и хлеб испечен у црепуљи]] ;Остало # [[Хендбајк]] # [[Хонгконг Дизниленд]] # [[Хотел „Дунав” Пожаревац]] # [[Хуалонг један]] # [[Хотел Касина (Београд)]] # [[Хотел Фанис у Полихрону]] # [[Хидроелектрана у Парежу]] == Ц == ;Медицина # [[Царска медицинско-хируршка академија (1798-1918)]] # [[Целиоскопија]] # [[Централна понтина мијелинолиза]] # [[Цервикофацијални лимфангиом]] # [[Цистоуретрографија]] # [[Цистична фиброза црева]] # [[Црвуљак]] # [[Централни венски притисак]] # [[Централни венски катетер]] # [[Cunninghamellaceae]] # [[Церебрална аутозомно доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима и леукоенцефалопатијом]] # [[Церебрална амилоидна ангиопатија]] # [[Цистометрија]] # [[Циљана терапија]] # [[Цистиноза]] # [[Цилијарно тело]] # [[Целулитис ока]] # [[Цистична ехинококоза]] # [[Циста назопалатиналног канала]] # [[Цистични хигром]] # [[Целулитис]] # [[Циркулаторни систем људског срца]] # [[Ц реактивни протеин]] # [[Церебрална ангиографија]] # [[Циркулација крви (хемодинамика)]] # [[Цефалоспорини]] # [[Цитостатици]] # [[Цитокини]] # [[Цијаноза]]-комплетна замена садржаја новонаписаним # [[Цистинурија]] # [[Циркадијална дисритмија]] ;Биографије # [[Цоу Јен]] ;Историја # [[Црне шамије]] # [[Централна војна болница на Палилули]] ;Географија # [[Церипашина]] # [[Црвена река (притока Нишаве)]] ;Цркве # [[Црква Светог Кирила (Кијев)]] # [[Црква Свете Марије Магдалине у Мокронозима]] # [[Црква Архангела Михаила (Чамзинка)]] # [[Црква Благовести (Апухтино)]] # [[Црква Илије Пророка у Камењу]] # [[Црква Светог пророка Илије (Нижњи Новгород)]] # [[Црква Светог Сергија Радоњешког (Нижњи Новгород)]] # [[Црква Светог Сергија Радоњешког (Чанг)]] # [[Црква Светог Серафима Саровског (Панган)]] # [[Црква Светих краљевских мученика (Хуа Хин)]] # [[Црква Светог Владимира (Чијанг Мај)]] # [[Црква Свете Тројице (Пукет)]] # [[Црква Великомученика Пантелејмона (Сихануквил)]] # [[Црква Вазнесења Господњег (Љуботин)]] # [[Црква Светог Николе (Љуботин)]] # [[Црква Светог Николе Чудотворца у Гиевки]] # [[Црква Спаса (Владимировка)]] # [[Црква Мироносица (Харков)]] # [[Црква Александра Невског (Харков)]] # [[Црква Светог Николаја у Лалинцу]] # [[Црква Свете Тројице у селу Грбавче]] # [[Црква Светог арханђела Миахила у селу Балинац]] # [[Црква Светог Јована Крститеља у Гостуши]] # [[Црква Успења Свете Богородице у Миљковцу]] # [[Црква Рођења пресвете Богородице у Габровници]] # [[Црква Свете Елизабете Угарске (Париз)]] # [[Црква Светог Јакова на Чиову]] # [[Crkva Svetog Nikole na Čiovu]] # [[Црква Светог Василија Острошког у Лепосавићу]] # [[Crkva i samostan Svetog Dominika u Trogiru]] # [[Crkva Gospa od Karmela u Trogiru]] # [[Crkva Svetog Petra u Trogiru]] # [[Crkva Gospe pokraj Mora na Čiovu]] # [[Crkva Svih svetih u Trogiru]] # [[Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Нишу]] # [[Црква Светог архангела Гаврила у Багрдану]] # [[Црква брвнара у Лапову]] # [[Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима]] # [[Црква Св. Ивана Крститеља у Бадњу]] # [[Црква Св. Ивана у Уздољу]] # [[Црква Св. Петра у Мућу Горњем]] # [[Црква Св. Вида у Сегету Горњем]] # [[Црква Свете Тројице у Рудињу]] # [[Црква светих апостола Петра и Павла у Јелашници]] # [[Црква Св. архангела Михаила у Бољев Долу]] # [[Црква Светих царева Константина и царице Јелене у Сврљигу]] # [[Црква Светог Николаја у Биљегу]] # [[Црква Св. Илије у Горњој Драгуши]] # [[Црква Успења пресвете Богородице у Блацу]] # [[Црква Светих врачева Козме и Дамјана у Микуљану]] # [[Црква Св. Николаја Мириликијског у Тогочевцу]] # [[Црква преноса моштију Св. Николаја Мирликијског у Прекопчелици]] # [[Црква Светог Саве у Горњем Бријању]] # [[Црква Св. Архангела Гаврила у Придворици]] # [[Црква Светог Великомученика Георгија у Подосоју]] # [[Црква Светог Арханђела Михаила у Казанцима]] # [[Црква Светог Ђорђа у Осмакову]] # [[Црква Светог Пантелејмона у Призрену]] # [[Црква светог Николе у селу Манастир]] # [[Црква Светог Јована код Орљана|Црква Светог Јована у селу Орљану]] # [[Црквиште Светог Симеона Столпника у Клисури]] # [[Цркве у Мушутишту]] # [[Црква Светог Ђорђа у Призрену]] # [[Црква Светог Николе у Приштини]] # [[Црква Свете Петке у Градишту]] # [[Црква Светог Николаја у Горњем Стрижевцу]] # [[Црква апостола Филипа у Бистару]] # [[Црква Рождества Пресвете Богородице у Босилеграду]] # [[Црква Светог архангела Михаила у Горњој Љубати]] # [[Црква Светог Харалампија у Бранковцима]] # [[Црква Свете Тројице у Извору]] # [[Црква Светог Ловре у Петрињи]] # [[Crkva Blažene Djevice Marije u Kozarcu]] ;Биологија # [[Culex tritaeniorhynchus]] # [[Culex sitiens]] ;Остало # [[Црвена вина Балкана]] # [[Циркон (ракета)]] # [[Црепуља (посуда)]] # [[Цизелирање (уметност)]] # [[Центар науке у Монтреалу]] # [[Циркумстеларна настањива зона]] == Ч == ;Медицина # [[Чињенични поремећај]] # [[Чејн-Стоуксово дисање]] # [[Челична плућа]] ;Историја и култура # [[Чесма Гушевица]] # [[Чесма „Три краља“]] # [[Чешљарски занат]] # [[Чешљарски занат у Србији]] ;Биграфије # [[Чарлс Робин]] == Џ == ;Медицина # [[Џетлег]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|20п]] ;Биографије # [[Џозеф Кембел]] # [[Џенел Ерс]] # [[Џејн Гибсон]] # [[Џон Колинс Ворен]] # [[Џон Фротингам]] # [[Џејмс Паџет]] # [[Џозеф Листер]] # [[Џејмс Јуинг]] # [[Џорџ Мартин (лекар)]] ;Остало # [[Џамија султана Махмуда у Београду]] # [[Џендеризам]] == Ш == ;Медицина # [[Шарко-Мари-Тутова болест]] # [[Шанган Лун]] # [[Шангајски институт за материју медику]] # [[Шаркоова артропатија]] # [[Шваном]] # [[Шок (медицина)]] # [[Ширмеров тест]] # [[Шароњање]] ;Биографије # [[Štefanija Puretić]] ;Образовање и култура # [[Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић]] ;Географија # [[Школска чесма (Нишка Бања)]] ;Јела # [[Шпиковање меса]] ;Остало # [[Шангај Дизниленд]] ;Шаблони # [[Шаблон:Неправилна менструална крварења|Неправилна менструална крварења]] # [[Шаблон:Лизозомне болести складиштења|Лизозомне болести складиштења]] # [[Шаблон:Ганглиозидозе|Ганглиозидозе]] # [[Шаблон:Нематеријална културна баштина Хрватске на листи УНЕСКО-а|Нематеријална културна баштина Хрватске на листи УНЕСКО-а]] # [[Шаблон:Региони у Чешкој (1960—2020)|Региони у Чешкој (1960—2020)]] # [[Шаблон:Знамените грађевине у Трогиру|Знамените грађевине у Трогиру]] # [[Шаблон:Regulacija srčane funkcije|Regulacija srčane funkcije]] # [[Шаблон:COVID19Testing|COVID19Testing]] # [[Шаблон:Еластографија|Еластографија]] # [[Шаблон:Аустроугарски логори 1914—1918.|Аустроугарски логори 1914—1918.]] # [[Шаблон:Цисте јајника|Цисте јајника]] # [[Шаблон:Археолошки локалитет Медијана|Археолошки локалитет Медијана]] # [[Шаблон:Ендоскопија|Ендоскопија]] # [[Шаблон:Intubacija i irigacija|Intubacija i irigacija]] # [[Шаблон:Медицинска штета|Медицинска штета]] # [[Шаблон:Хомосексуалност и религија|Хомосексуалност и религија|]] # [[Шаблон:Teorija psihoseksualnog razvoja|Teorija psihoseksualnog razvoja]] # [[Шаблон:Психосексуалне фазе развоја|Психосексуалне фазе развојa]] # [[Шаблон:Медицина и хомосексуалност|Медицина и хомосексуалност]] # [[Шаблон:Акутни скротум|Акутни скротум]] # [[Шаблон:Повреде пениса|Повреде пениса]] # [[Шаблон:Поремећаји полног идентитета|Поремећаји полног идентитета]] # [[Шаблон:Atrezija|Atrezija]] # [[Шаблон:Национални програми МЗ Србије|Национални програми МЗ Србије]] # [[Шаблон:Дела Стевана Сремца|Дела Стевана Сремца]] # [[Шаблон:Скитови Свете горе|Скитови Свете горе]] # [[Шаблон:Римске терме - купатило|Римске терме — купатило]] # [[Шаблон:Галерије Словака у Србији|Галерије Словака у Србији]] # [[Шаблон:Преносиоци вирусних хеморагијских грозница|Преносиоци вирусних хеморагијских грозница]] # [[Шаблон:Споменици у Делфима|Споменици у Делфима]] # [[Шаблон:Управници Опште болнице Суботица|Управници Опште болнице Суботица]] # [[Шаблон:ДДД|ДДД]] # [[Шаблон:Рак грлића материце|Рак грлића материце]] # [[Шаблон:Урођене малформације ува које узрокују оштећење слуха|Урођене малформације ува које узрокују оштећење слуха]] # [[Шаблон:Аномалије спољашњег ува|Аномалије спољашњег ува]] # [[Шаблон:Области у отоларингологији|Области у отоларингологији]] # [[Шаблон:Болести ува и мастоидног наставка|Болести ува и мастоидног наставка]] # [[Шаблон:Ušne procedure|Ušne procedure]] # [[Шаблон:Котлина|Котлина]] # [[Шаблон:Клисуре у Србији|Клисуре у Србији]] # [[Шаблон:Клисурa|Клисурa]] # [[Шаблон:Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелова награда за физиологију или медицину]] # [[Шаблон:Дисајне функције плућа|Дисајне функције плућа]] # [[Шаблон:Утврђивање болести|Утврђивање болести]] # [[Шаблон:Историја болести|Историја болести]] # [[Шаблон:Листа симптома болести|Листа симптома болести]] # [[Шаблон:Цитостатици|Цитостатици]] # [[Шаблон:Вазд.мед.|Вазд.мед.]] # [[Шаблон:Убрзање у вазд.мед.|Појмови из убрзања који се користе у ваздухопловној медицини]] # [[Шаблон:Хипербарична медицина|Појмови који се користе у хипербаричној медицини]] # [[Шаблон:Реуматичне болести|Реуматичне болести]] # [[Шаблон:Sistemska skleroza|Sistemska skleroza]] # [[Шаблон:Терапија хиперхидрозе|Терапија хиперхидрозе]] # [[Шаблон:Биомаркери|Биомаркери]] # [[Шаблон:Хипоксија|Хипоксија]] == W == ;Медицина # [[WIBP-CorV]] # [[Who Named It]] {|class="floatright" |{{Корисник Вики/Србија}} |} </div> |} |} 00lfzsgdpwgvdj6blxq39uve0u097jx 0 329173 25139302 24235944 2022-08-05T10:24:15Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб |ијек = да | име = ФК Осасуна | слика = [[Датотека:Ca osasuna.png|170п|Осасуна]] | пуноиме = Club Atlético Osasuna | надимак = Los Rojillos (Црвени) | основан = {{Start date and age|ијек=да|df=yes|1920|10|24}}<ref>{{cite web|url=https://int.soccerway.com/teams/spain/club-atletico-osasuna/2022/|title=Spain - CA Osasuna - Results, fixtures, squad, statistics, photos, videos and news - Soccerway|author=|date=|website=int.soccerway.com|accessdate = 12. 12. 2018|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171014015043/http://int.soccerway.com/teams/spain/club-atletico-osasuna/2022/|archivedate=14. 10. 2017|df=dmy-all}}</ref> | стадион = [[Стадион Ел Садар|Ел Садар]], [[Памплона]] | капацитет = 18.375<ref name="el sadar"/> | директор = {{зас|ШПА}} [[Луис Сабалза]] | менаџер = {{зас|ШПА}} [[Хагоба Арасате]] | лига = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]] | сезона = [[Ла лига 2020/21.|2020/21]]. | позиција = Прва лига, 11. | најбољи стрелац = {{зас|Шпанија}} [[Сабино Андонегуи]] (126) | pattern_la1 = _osasuna1718h | pattern_la2 = _osasuna1718a | pattern_b1 = _osasuna1718h | pattern_b2 = _osasuna1718a | pattern_ra1 = _osasuna1718h | pattern_ra2 = _osasuna1718a | pattern_sh1 = _osasuna1718h | pattern_sh2 = _osasuna1718a | pattern_so1 = _adidasfootballblackwithwhitelogo | pattern_so2 = _adidasfootballblackstripes2 | leftarm1 = FF0000 | leftarm2 = 005533 | body1 = FF0000 | body2 = 005533 | rightarm1 = FF0000 | rightarm2 = 005533 | shorts1 = 0022AA | shorts2 = FFFFFF | socks1 = 000000 | socks2 = FFFF00 }} '''ФК Осасуна''' ({{јез-шпа|Club Atlético Osasuna}}), [[Шпанија|шпански]] је [[фудбал]]ски клуб из [[Памплона|Памплоне]], [[Навара]], основан [[1920]]. године и тренутно наступа у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]]. Утакмице као домаћин игра на стадиону [[Стадион Ел Садар|Ел Садар]], капацитета 18.375 мјеста.<ref name="el sadar">{{cite web|url=https://www.osasuna.es/el-club/instalaciones.html|title=Instalaciones C.A. Osasuna|work=osasuna.es|date=|accessdate=12. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190716130202/https://www.osasuna.es/el-club/instalaciones.html|archive-date=16. 07. 2019|url-status=dead}}</ref> Домаћи дресови су црвена мајица и плави шортс, док се гостујући дресови разликују од сезоне до сезоне. Надимак клуба је "Los Rojillos" (црвени), док име Осасуна значи здравље на баскијском језику, користи се у смислу снаге или енергије. Из разних разлога, Осасуна има велика ривалства са [[ФК Реал Сарагоса|Сарагосом]],<ref>{{cite web|url=https://www.vavel.com/es/futbol/osasuna/608137-osasuna-zaragoza-rivalidad-de-primera.html|title=Osasuna - Zaragoza: rivalidad de primera|trans-title=Osasuna - Zaragoza: premier rivalry|newspaper=Vavel|language=шпански|date=20. 2. 2016|accessdate = 12. 12. 2018|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170831043611/https://www.vavel.com/es/futbol/osasuna/608137-osasuna-zaragoza-rivalidad-de-primera.html|archivedate=31. 8. 2017|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.playgroundmag.net/sports/Rivalidad-desagradable-salsas-secretas-futbol-Zaragoza-Osasuna_0_2060193999.html|publisher=Playground|title=Odio, política e insultos a la virgen: tras la rivalidad más agria de la liga española|language=шпански|date=12. 10. 2017|accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]],<ref>{{cite web|url=https://www.marca.com/futbol/primera-division/2016/09/09/57cee2bf468aeb1e268b457c.html|title=Alta tensión: Diez historias que forjaron la rivalidad entre Real Madrid y Osasuna|newspaper=Marca|language=шпански|date=9. 9. 2016|accessdate = 12. 12. 2018|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171212084329/https://www.marca.com/futbol/primera-division/2016/09/09/57cee2bf468aeb1e268b457c.html|archivedate=12. 12. 2017|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.diariodenavarra.es/noticias/deportes/futbol/osasuna/2013/12/11/osasuna_real_madrid_una_rivalidad_clasica_139837_1027.html|title=Osasuna-Real Madrid, una rivalidad clásica|newspaper=Diario de Navarra|language=шпански|date=11. 12. 2013|accessdate = 12. 12. 2018|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171212032156/http://www.diariodenavarra.es/noticias/deportes/futbol/osasuna/2013/12/11/osasuna_real_madrid_una_rivalidad_clasica_139837_1027.html|archivedate=12. 12. 2017|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lavanguardia.com/deportes/futbol/20120331/54279824871/osasuna-real-madrid-pamplona-territorio-hostil.html|title=Osasuna-Madrid: Pamplona, territorio hostil |newspaper=La Vanguardia |language=шпански|date=31. 3. 2012|accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> и другим баскијским клубовима, посебно са [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбаом]].<ref>{{cite web|url=http://www.diariodeleon.es/amp/noticias/deportes/osasuna-athletic-dirimen-duelo-rivalidad-regional-lleno-alicientes_224667.html|title=El Osasuna y el Athletic dirimen un duelo de rivalidad regional lleno de alicientes|trans-title=Osasuna and Athletic decide a duel of regional rivalry full of incentives|language=шпански |publisher=Diario de León|date=26. 10. 2005 |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/s/en/news/12/spanish-football/2009/04/08/1197872/athletic-bilbao-not-afraid-of-osasuna-atmosphere-fernando|title=Athletic Bilbao not afraid of Osasuna atmosphere|publisher=Goal.com|date=8. 4. 2009 |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.eitb.eus/es/deportes/futbol/osasuna/detalle/4736479/osasunaathletic-es-partido-especial-aficion-rivalidad-sana/|title='Es un partido especial por la afición y por la rivalidad sana'|trans-title='It is a special match for the fans and healthy rivalry'|language=шпански|publisher=EITB|date=27. 3. 2017|accessdate = 12. 12. 2018|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171212031759/http://www.eitb.eus/es/deportes/futbol/osasuna/detalle/4736479/osasunaathletic-es-partido-especial-aficion-rivalidad-sana/|archivedate=12. 12. 2017|df=dmy-all}}</ref> == Историја == Основана 1920. године, Осасуна је први пут ушла у шпанску Другу лигу — Сегунду, 1932. године. У [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла Лигу]] се први пут пласирала три године касније, у сезони 1934/35. Први пут је изборила учешће у квалификацијама за [[УЕФА лига Европе|Куп УЕФА]] у сезони [[Куп УЕФА 1985/86.|1985/86]], након што је завршила на шестом мјесту у лиги за сезону [[Прва лига Шпаније у фудбалу 1984/85.|1984/85]]. У купу УЕФА играла је и у сезони [[Куп УЕФА 1990/91.|1990/91]], када је дошла до треће рунде. Из Прве лиге Шпаније испала је у сезони [[Прва лига Шпаније 1993/94.|1993/94]] и провела је шест година у другој лиги. Године 2005, по први пут у историји дошла је до финала [[Куп Шпаније у фудбалу|Купа краља]], гдје је поражена од [[ФК Реал Бетис|Бетиса]] након [[Продужеци (фудбал)|продужетака]].<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tabless/spancup05.html|title=Spain Cup Tournaments 2004/05|first1=Carles|last1 =Lozano Ferer|first2=Anthony|last2=Zea|first3=Bogel|last3=David Martinez|date=1. 9. 2005|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation |accessdate = 12. 12. 2018|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080907194237/http://www.rsssf.com/tabless/spancup05.html|archivedate=7. 9. 2008|df=dmy-all}}</ref><ref name="copa051">{{cite web|url=http://www.20minutos.es/noticia/30850/0/FUTBOL/COPADELREY/BETIS/|title=El Betis derrota al Osasuna y se hace con la Copa del Rey|language=шпански|publisher=20minutos|date=12. 6. 2005|accessdate = 12. 12. 2018|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180111110211/http://www.20minutos.es/noticia/30850/0/FUTBOL/COPADELREY/BETIS/|archivedate=11. 1. 2018|df=dmy-all}}</ref><ref name="copa052">{{cite web|url=http://www.elmundo.es/elmundodeporte/envivo/2004-2005/junio/osasuna_betis.html|title= Copa del Rey 2004/2005 | |language=шпански|publisher=El Mundo|date=11. 6. 2005 |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> На дан 27. новембра 2005. године, Осасуна је одиграла хиљадиту утакмицу у Ла лиги. Сезону [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005/06]] завршила је на четвртом мјесту и по први пут у историји изборила учешће у квалификацијама за Лигу шампиона.<ref>{{Cite news|url=https://elpais.com/deportes/2006/05/19/actualidad/1148023312_850215.html|title=Aguirre se marcha de Osasuna dejando al equipo en Champions|last=AGENCIAS|date=2006-05-19|work=EL PAÍS|accessdate = 12. 12. 2018|language=шпански}}</ref> Четврто мјесто изборила је у последњем колу, завршивши са истим бројем бодова као [[ФК Севиља|Севиља]], али са бољим међусобним скором и са бодом мање од трећепласиране [[ФК Валенсија|Валенсије]].<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/schedule/esp-primera-division-2005-2006-spieltag/38/|title=Spain » Primera División 2005/2006 » 38. Round|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У квалификацијама за Лигу шампиона елиминисана је у трећем колу, од њемачког [[ФК Хамбургер|Хамбургера]]. Прва утакмица одиграна у [[Хамбург]]у завршена је 0:0,<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/champions-league-qualifikation-2006-2007-3-runde-hamburger-sv-ca-osasuna/|title=Champions League Qual. 2006/2007 » 3. Round » Hamburger SV - CA Osasuna 0:0|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> док је реванш завршен 1:1. Осасуна је повела голом Куељара у шестом минуту, док је реми Хамбургеру и пласман у Лигу шампиона донио [[Најџел де Јонг]] у 74 минуту.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/champions-league-qualifikation-2006-2007-3-runde-ca-osasuna-hamburger-sv/|title=Champions League Qual. 2006/2007 » 3. Round » CA Osasuna - Hamburger SV 1:1|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> [[Датотека:Deporosasuna2.JPG|300px|thumb|Осасуна игра против [[Депортиво Ла Коруња|Депортива]] 2012. године.]] Такмичење је наставила у [[Куп УЕФА|Купу УЕФА]], гдје је играла пети пут. Извучена је у групи Д купа УЕФА [[Куп УЕФА 2006/07.|2006/07]], заједно са [[ФК Парма|Пармом]], [[ФК Ланс|Лансом]], [[ФК Оденсе|Оденсеом]] и [[ФК Херенвен|Херенвеном]].<ref>{{cite web|url=https://www.osasuna.es/noticia/_/385/03-10-2006-parma-lens-heerenveen-y-odense-rivales-del-ca-osasuna.html|title=Parma, Lens, Heerenveen y Odense, rivales del CA Osasuna|first=|last=|date=|publisher=osasuna.es|accessdate=12. 12. 2018|language=шпански|archive-url=https://web.archive.org/web/20150425042618/http://www.osasuna.es/noticia/_/385/03-10-2006-parma-lens-heerenveen-y-odense-rivales-del-ca-osasuna.html|archive-date=25. 04. 2015|url-status=dead}}</ref> У првој утакмици ремизирала је кући са Херенвеном 0:0,<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-gruppe-d-ca-osasuna-sc-heerenveen/|title=Europa League 2006/2007 » Group D » CA Osasuna - sc Heerenveen 0:0|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018|}}</ref> након чега је у другом колу поражена у Француској од Ланса 3:1;<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-gruppe-d-rc-lens-ca-osasuna/|title=Europa League 2006/2007 » Group D » RC Lens - CA Osasuna 3:1|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018|}}</ref> због непарног броја клубова у групи, била је слободна у трећем колу, а у последња два кола тријумфовала је кући над Оденсеом 3:1<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-gruppe-d-ca-osasuna-odense-bk/|title=Europa League 2006/2007 » Group D » CA Osasuna - Odense BK 3:1|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018|}}</ref> и на гостовању Парми 3:0<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-gruppe-d-parma-fc-ca-osasuna/|title=Europa League 2006/2007 » Group D » Parma FC - CA Osasuna 0:3|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018|}}</ref> и пласирала се у нокаут фазу са другог мјеста.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/schedule/uefa-cup-2006-2007-gruppe-d/0/|title=Europa League 2006/2007 » Group D|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018|}}</ref> У шеснаестини финала играла је са француским [[ФК Бордо|Бордоом]]. Прва утакмица у Француској завршена је 0:0,<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-3-runde-girondins-bordeaux-ca-osasuna/|title=Europa League 2006/2007 » 3. Round » Girondins Bordeaux - CA Osasuna 0:0|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> док је у реваншу Осасуна славила 1:0 након продужетака, голом [[Џавад Некунама|Џавада Некунама]] у 119. минуту и пласирала се у осмину финала.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-3-runde-ca-osasuna-girondins-bordeaux/|title=Europa League 2006/2007 » 3. Round » CA Osasuna - Girondins Bordeaux 1:0|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У осмини играла је са шкотским [[ФК Ренџерс|Ренџерсом]]. Прва утакмица у [[Глазгов]]у завршена је 1:1,<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-achtelfinale-glasgow-rangers-ca-osasuna/|title=Europa League 2006/2007 » Round of 16 » Rangers FC - CA Osasuna 1:1|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> док је Осасуна у реваншу славила 1:0 голом Пјера Веба у 71 минуту и пласирала се у четвртфинале, гдје јој је противник био њемачки [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]].<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-achtelfinale-ca-osasuna-glasgow-rangers/|title=Europa League 2006/2007 » Round of 16 » CA Osasuna - Rangers FC 1:0|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У првој утакмици у [[Њемачка|Њемачкој]] тријумфовала је 3:0, головима Куељара, Давида Лопеза и Пјера Веба;<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-viertelfinale-bayer-leverkusen-ca-osasuna/|title=Europa League 2006/2007 » Quarter-finals » Bayer Leverkusen - CA Osasuna 0:3|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> у реваншу побиједила је 1:0 и пласирала се у полуфинале први пут у историји.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-viertelfinale-ca-osasuna-bayer-leverkusen/|title=Europa League 2006/2007 » Quarter-finals » CA Osasuna - Bayer Leverkusen 1:0|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У полуфиналу играла је против [[ФК Севиља|Севиље]], прва утакмица играна је у Памплони, гдје је Осасуна тријумфовала 1:0 голом [[Роберто Солдадо|Роберта Солдада]] у 55 минуту,<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-halbfinale-ca-osasuna-sevilla-fc/|title=Europa League 2006/2007 » Semi-finals » CA Osasuna - Sevilla FC 1:0|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> док је у реваншу Севиља побиједила 2:0 и пласирала се у финале.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/uefa-cup-2006-2007-halbfinale-sevilla-fc-ca-osasuna/|title=Europa League 2006/2007 » Semi-finals » Sevilla FC - CA Osasuna 2:0|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У наредне двије сезоне, Осасуна се борила за опстанак у Ла лиги. У сезони [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008/09]], уочи последњег кола била је на 18 мјесту и играла је против [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрида]]. Реал је повео 1:0 голом [[Гонзало Игваин|Гонзала Игваина]], док је Осасуна у наставку преокренула головима [[Јарослав Плашил|Јарослава Плашила]] и Хуанфрана и тријумфовала је 2:1, захваљујући чему је опстала у лиги.<ref>{{cite web|url=http://soccernet.espn.go.com/report/_/id/252762?cc=5739 |title=Osasuna 2–1 Real Madrid|work=soccernet.espn.go.com|date = 31. 5. 2009|accessdate = 12. 12. 2018|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121026102709/http://soccernet.espn.go.com/report/_/id/252762?cc=5739 |archivedate=26. 10. 2012}}</ref> Наредне три сезоне завршавала је на средини табеле док је у сезони [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011/12]] завршила бод иза [[ФК Леванте|Левантеа]] у борби за шесто мјесто и квалификације за лигу Европе.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/schedule/esp-primera-division-2011-2012-spieltag/38/|title=Spain » Primera División 2011/2012 » 38. Round|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> Већ у наредној сезони водила је борбу за опстанак, завршивши три бода испред зоне испадања.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/schedule/esp-primera-division-2012-2013-spieltag/38/|title=Spain » Primera División 2012/2013 » 38. Round|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У сезони [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2013/14.|2013/14]], након велике борбе за опстанак, Осасуна је завршила на 18 мјесту, бод иза [[ФК Елче|Елчеа]] и [[ФК Алмерија|Алмерије]] и испала је из лиге.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/schedule/esp-primera-division-2013-2014-spieltag/38/|title=Spain » Primera División 2013/2014 » 38. Round|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У Другој лиги, у сезони 2015/16, тријумфовала је у одлучујућој утакмици 0:5 на гостовању Овиједу, захваљујући чему је изборила шесто мјесто и плеј оф за пласман у Ла лигу.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/schedule/esp-segunda-division-2015-2016-spieltag/42/|title=Spain » Segunda División 2015/2016 » 42. Round|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У полуфиналу плеј-офа играла је против [[ФК Химнастик|Химнастика]]. У првој утакмици тријумфовала је кући 3:1, са два гола Микела Мерина и поготком Кенана Кодра;<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/primera-aufstieg-2015-2016-halbfinale-ca-osasuna-gimnastic/|title=Spain » Primera Promotion 2015/2016 » Semi-finals » CA Osasuna - Gimnàstic 3:1|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> у реваншу у [[Тарагона|Тарагони]] славила је 3:2 и пласирала се у финале плеј-офа.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/primera-aufstieg-2015-2016-halbfinale-gimnastic-ca-osasuna/|title=Spain » Primera Promotion 2015/2016 » Semi-finals » Gimnàstic - CA Osasuna 2:3|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref>У финалу играла је против [[ФК Ђирона|Ђироне]]. У првој утакмици у Памплони тријумфовала је 2:1, головима Кодра и Месе;<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/primera-aufstieg-2015-2016-finale-ca-osasuna-girona-fc/|title=Spain » Primera Promotion 2015/2016 » Final » CA Osasuna - Girona FC 2:1|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> у реваншу у [[Ђирона|Ђирони]] славила је 1:0 поготком Кенана Кодра у 48. минуту и пласирала се у Ла лигу.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/report/primera-aufstieg-2015-2016-finale-girona-fc-ca-osasuna/|title=Spain » Primera Promotion 2015/2016 » Final » Girona FC - CA Osasuna 0:1|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У Првој лиги у сезони [[Прва лига Шпаније у фудбалу 2016/17.|2016/17]] остварила је само четири побједе, завршивши на 19 мјесту, са 22 бода и испала је у Другу лигу.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/schedule/esp-primera-division-2016-2017-spieltag_2/38/|title=Spain » Primera División 2016/2017 » 38. Round|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> У сезони 2017/18, завршила је на осмом мјесту у Другој лиги, бод иза шестопласиране [[ФК Нумансија|Нумансије]], која је отишла у плеј-оф за пласман у Ла лигу.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/schedule/esp-segunda-division-2017-2018-spieltag/42/|title=Spain » Segunda División 2017/2018 » 42. Round|first=|last=|date=|publisher=worldfootball.net |accessdate = 12. 12. 2018}}</ref> == Састав у сезони 2009/10. == Од [[26. јун]]а [[2009]].<sup></sup><ref>{{cite web|url=http://www.osasuna.es/dev/equipoprofesional/primerequipo|publisher=www.osasuna.e|language=English|title=Састав Осасуне у сезони 2009/10.|accessdate=9. 8. 2008.|archive-url=https://web.archive.org/web/20080913215654/http://www.osasuna.es/dev/equipoprofesional/primerequipo|archive-date=13. 09. 2008|url-status=dead|df=}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Рикардо Лопез Фелипе|Рикардо]]|нац=ШПА|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=[[Сезар Аспиликвета]]|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Начо Монреал]]|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=[[Мигел Флањо]]|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=6|име=[[Џавад Некунам]]|нац=ИРН|поз=MF}} {{ф играч|број=8|име=[[Масуд Шоџеи]]|нац=ИРН|поз=MF}} {{Ф играч|број=9|име=[[Дејан Лекић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=[[Франсиско Пуњал]]|нац=ШПА|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=[[Валтер Пандијани]]|нац=УРУ|поз=FW}} {{ф играч|број=12|име=[[Хуан Франсиско Торес|Хуанфран]]|нац=ШПА|поз=MF}} {{ф играч|број=13|име=[[Роберто Фернадез Алварелос|Роберто]]|нац=ШПА|поз=GK}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=14|име=[[Хосе Ромеро Уртасун|Хосечо]]|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=16|име=[[Серхио Фернандез Гонзалез|Серхио]]|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=18|име=[[Едуардо Фернандо Переира Гомеш|Дади]]|нац=ЗОС|поз=FW}} {{ф играч|број=21|име=[[Кристијан Вадоц]]|нац=МАЂ|поз=MF}} {{ф играч|број=25|име=[[Андрес Фернандез Морено|Андрес]]|нац=ШПА|поз=GK}} {{ф играч|број=--|име=[[Ојер]]|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=--|име=[[Роверсио Родригез де Барош|Роверсио]]|нац=БРА|поз=DF}} {{ф играч|број=--|име=[[Николас Медина]]|нац=ЧИЛ|поз=FW}} {{ф играч|број=--|име=[[Хокин]]|нац=ШПА|поз=MF}} {{ф играч|број=--|име=[[Хавијер Каљеха Ревиља|Хавијер Каљеха]]|нац=ШПА|поз=MF}} са и {{ф играч|број=--|име=[[Карлос Реина Аранда|Карлос Аранда]]|нац=ШПА|поз=FW}} {{Фт крај}} == Сезоне == === Успјеси === * 4 учешћа у ''[[УЕФА лига Европе|УЕФА купу]]'' * ''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп краља(Copa del Rey)]]'': Финалисти [[Куп Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004/05.]] === Новији резултати === :{|class="wikitable" |-bgcolor="#efefef" ! Сезона ! ! Поз. ! Иг. ! П ! Н ! И ! ДГ ! ПГ ! П ![[Куп Шпаније у фудбалу|Куп]] !colspan=2|Европа !Напомене |- |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2000/01.|2000/01.]] |1D |align=right |'''15''' |align=right|38||align=right|10||align=right|12||align=right|16 |align=right|43||align=right|54||align=right|'''42''' ||последњих 32 ||||| |- |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2001/02.|2001/02.]] |1D |align=right |'''17''' |align=right|38||align=right|10||align=right|12||align=right|16 |align=right|36||align=right|49||align=right|'''42''' ||последњих 32 ||||| |- |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2002/03.|2002/03.]] |1D |align=right |'''12''' |align=right|38||align=right|12||align=right|11||align=right|15 |align=right|40||align=right|48||align=right|'''47''' ||полуфинале ||||| |- |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2003/04|2003/04.]] |1D |align=right |'''13''' |align=right|38||align=right|11||align=right|15||align=right|12 |align=right|38||align=right|37||align=right|'''48''' ||последњих 16 ||||| |- |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2004/05.|2004/05.]] |1D |align=right |'''15''' |align=right|38||align=right|12||align=right|10||align=right|16 |align=right|46||align=right|65||align=right|'''46''' |bgcolor=silver|финале ||||| |- |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2005/06.|2005/06.]] |1D |align=right |'''4''' |align=right|38||align=right|21||align=right|5||align=right|12 |align=right|49||align=right|43||align=right|'''68''' ||последњих 16 ||[[Куп УЕФА 2005/06.|УК]]|||1 коло | |- |[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2006/07.|2006/07.]] |1D |align=right |'''14''' |align=right|38||align=right|13||align=right|7||align=right|18 |align=right|51||align=right|49||align=right|'''46''' ||четвртфинале ||[[Куп УЕФА 2006/07.|УК]]|||полуфинале |- ||[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2007/08.|2007/08.]] |1D |align=right |'''17''' |align=right|38||align=right|12||align=right|7||align=right|19 |align=right|37||align=right|44||align=right|'''43''' ||последњих 32 ||||| |- ||[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] |1D |align=right |'''15''' |align=right|38||align=right|10||align=right|13||align=right|15 |align=right|41||align=right|47||align=right|'''43''' ||последњих 16 ||||| |- ||[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2009/10.|2009/10.]] |1D |align=right |'''12''' |align=right|38||align=right|11||align=right|10||align=right|17 |align=right|37||align=right|46||align=right|'''43''' ||четвртфинале ||||| |- ||[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2010/11.|2010/11.]] |1D |align=right |'''9''' |align=right|38||align=right|13||align=right|8||align=right|17 |align=right|45||align=right|46||align=right|'''47''' ||последњих 16 ||||| |- ||[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] |1D |align=right |'''7''' |align=right|38||align=right|13||align=right|15||align=right|10 |align=right|44||align=right|61||align=right|'''54''' ||осминафинала ||||| |- ||[[Прва лига Шпаније у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] |1D |align=right |'''16''' |align=right|38||align=right|10||align=right|9||align=right|19 |align=right|33||align=right|50||align=right|'''39''' ||осминафинала ||||| |- |} ---------------- * '''35''' сезоне у ''[[Прва лига Шпаније у фудбалу|Ла Лиги]]'' (најбоља позиција - 4. место (1990/91, 2005/06)) * '''33''' сезоне у ''[[Друга лига Шпаније у фудбалу|Сегунда дивизији]]'' * '''13''' сезоне у ''[[Трећа лига Шпаније у фудбалу|Трећој лиги]]'' * '''1''' сезону у ''Регионалној дивизији'' == Некадашњи играчи == {| |valign="top"| * {{зас|АРГ}} [[Маријано Арментано]] * {{зас|АРГ}} [[Данијел Монтенегро]] * {{зас|АУС}} [[Џон Алоизи]] * {{зас|КАМ}} [[Пјер Вебо]] * {{зас|ЧИЛ}} [[Пабло Контрерас]] * {{зас|ЧИЛ}} [[Рафаел Олара]] * {{зас|ЕНГ}} [[Семи Ли]] * {{зас|ИРС}} [[Мајкл Робинсон]] * {{зас|ОБС}} [[Ибрахима Бакајоко]] * {{зас|ОБС}} [[Кристијан Манфредини]] * {{зас|МЕКС}} [[Карлос Вела]] |width="33"|&nbsp; |valign="top"| * {{зас|МАР}} [[Мохамед Ел Јагуби]] * {{зас|ПОЉ}} [[Роман Косецки]] * {{зас|СРБ}} [[Саво Милошевић]] * {{зас|СРБ}} [[Предраг Спасић]] * {{зас|СРБ}} [[Ристо Видаковић]] * {{зас|ЧЕШ}} [[Јарослав Плашил]] * {{зас|ШПА}} [[Доминго Лараинзар]] * {{зас|ШПА}} [[Анхел Мартин Гонзалез|Мартин Гонзалез]] * {{зас|ШПА}} [[Аитор Осио Карион]] * {{зас|ШПА}} [[Пабло Орбаиз]] * {{зас|ШПА}} [[Роберто Мартинез Риподас|Тико]] |width="33"|&nbsp; |valign="top"| * {{зас|УРУ}} [[Пабло Габријел Гарсија]] * {{зас|УРУ}} [[Ричард Моралес]] * {{зас|УРУ}} [[Марсело Соса]] |} == Познати тренери == * {{зас|Spain}} [[Рафаел Бенитез]] * {{зас|Spain}} [[Мигел Анхел Лотина]] * {{зас|Serbia}} [[Ивица Брзић]] * {{зас|Mexico}} [[Хавијер Агире]] * {{зас|Spain}} [[Хосе Антонио Камачо]] * {{зас|Spain}} [[Xoce Луис Мендилибар]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|CA Osasuna}} * {{Званични веб-сајт}} {{Тимови Ла Лиге}} [[Категорија:ФК Осасуна| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Осасуна]] [[Категорија:Спорт у Навари]] li7tki3jgg2w74j4t983r4pje8rdins 0 329592 25139227 20834300 2022-08-05T08:53:27Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 1714 | слика = NGC 1714 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 85-EN8}- | сазвежђе = Златна риба | врста_објекта = [[расејано звездано јато]] | тип = -{OCL+EN}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 4h 52m 8,4s | деклинација = - 66° 55" 32' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 11,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 11,5 | површински_сјај = | димензије = 1,20' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Џон Хершел]], 2. новембар 1834. | белешке = }} '''NGC 1714''' је [[расејано звездано јато]] у [[сазвежђе Златна риба|сазвежђу Златна риба]] које се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 66° 55' 32" а [[ректасцензија]] 4-{h}- 52-{m}- 8,4-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 1714 износи 11,6 а [[фотографска магнитуда]] 11,5. -{NGC}- 1714 је још познат и под ознакама -{ESO 85-EN8}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Златна риба]] [[Категорија:Расејана звездана јата]] lc7ld1aoc36op5du5tw83gjx81nrc6u 0 329593 25139226 20834301 2022-08-05T08:53:11Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 1715 | слика = NGC 1715 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 85-EN9}- | сазвежђе = Златна риба | врста_објекта = [[емисиона маглина]] | тип = -{EN}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 4h 52m 10,5s | деклинација = - 66° 54" 32' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 11,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Џон Хершел]], 2. новембар 1834. | белешке = }} '''NGC 1715''' је [[емисиона маглина]] у [[сазвежђе Златна риба|сазвежђу Златна риба]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 66° 54' 32" а [[ректасцензија]] 4-{h}- 52-{m}- 10,5-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 1715 износи 11,6. -{NGC}- 1715 је још познат и под ознакама -{ESO 85-EN9}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Златна риба]] [[Категорија:Емисионе маглине]] 7ej03mtsygh5twb2nqbtc2nnavm8vpm 0 330977 25139372 20835688 2022-08-05T11:05:10Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 2947 | слика = NGC 2947 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 547, IC 2494, MCG -2-25-4, IRAS 09336-1212, PGC 27309}- | сазвежђе = Хидра | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBbc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 9h 36m 5,8s | деклинација = - 12° 26" 12' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 12,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 13,2 | површински_сјај = | димензије = 1,50' x 1,4' | позициони_угао = 25° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Френсис Ливенворт]], 6. мај 1886. | белешке = }} '''NGC 2947''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвежђе Хидра|сазвежђу Хидра]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 12° 26' 12" а [[ректасцензија]] 9-{h}- 36-{m}- 5,8-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 2947 износи 12,4 а [[фотографска магнитуда]] 13,2. -{NGC}- 2947 је још познат и под ознакама -{IC 547, IC 2494, MCG -2-25-4, IRAS 09336-1212, PGC 27309}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Хидра]] 5nueqxzflamuxo28lbz2rtgoinqpw67 0 331006 25139225 24461430 2022-08-05T08:49:43Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 2972 | слика = NGC 2972 2MASS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{NGC 2999, OCL 778, ESO 212-SC11}- | сазвежђе = Једра | врста_објекта = [[расејано звездано јато]] | тип = -{I1p}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 9h 40m 11,5s | деклинација = - 50° 19" 13' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = 25<ref name="#1">''SAC база података 8.0'', Сагуаро астрономски клуб, Феникс, Аризона, www.saguaroastro.org</ref> | привидна_величина = 9,9 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = 11,4<ref name="#1"/> | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = 5,00' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Џејмс Данлоп]], 9. мај 1826. | белешке = }} '''NGC 2972''' је [[расејано звездано јато]] у [[сазвежђе Једра|сазвежђу Једра]] које се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 50° 19' 13" а [[ректасцензија]] 9-{h}- 40-{m}- 11,5-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 2972 износи 9,9. -{NGC}- 2972 је још познат и под ознакама -{NGC 2999, OCL 778, ESO 212-SC11}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Једра]] [[Категорија:Расејана звездана јата]] bhhesq3997sjnrlmwq1otlcz4h1o7us 0 331168 25139218 24242599 2022-08-05T08:41:55Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3122 | слика = NGC 3110 PanS.png | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{NGC 3110, NGC 3518, MCG -1-26-14, IRAS 10015-0614, PGC 29192}- | сазвежђе = Секстант | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sb}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 4m 1,9s | деклинација = - 6° 28" 29' | удаљеност = | брзина_објекта = 4840 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,016277<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 12,7 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 13,5 | површински_сјај = | димензије = 1,60' x 0,8' | позициони_угао = 162° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Хершел]], 5. март 1785. | белешке = }} '''NGC 3122''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвежђе Секстант|сазвежђу Секстант]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 6° 28' 29" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 4-{m}- 1,9-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3122 износи 12,7 а [[фотографска магнитуда]] 13,5. -{NGC}- 3122 је још познат и под ознакама -{NGC 3110, NGC 3518, MCG -1-26-14, IRAS 10015-0614, PGC 29192}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Секстант]] m109z378fw6ij9fgrcspxomk5aijs06 0 331204 25139214 22862238 2022-08-05T08:40:45Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3155 | слика = NGC 3194 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{NGC 3194, UGC 5538, MCG +12-10-26, CGCG 351-12, IRAS 10133+7436, PGC 30064}- | сазвежђе = Змај | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{S?}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 17m 39,7s | деклинација = + 74° 20" 52' | удаљеност = | брзина_објекта = 2926 -{km/s}-<ref name="аутоматски генерисано1">''SIMBAD база података'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур, http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/</ref> | црвени_помак = 0,009807<ref name="аутоматски генерисано1" /> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 12,9 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 13,8 | површински_сјај = | димензије = 1,00' x 0,5' | позициони_угао = 41° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Хершел]], 2. април 1801. | белешке = }} '''NGC 3155''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвежђе Змај|сазвежђу Змај]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација]] објекта је + 74° 20' 52" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 17-{m}- 39,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3155 износи 12,9 а [[фотографска магнитуда]] 13,8. -{NGC}- 3194 је још познат и под ознакама -{NGC 3194, UGC 5538, MCG +12-10-26, CGCG 351-12, IRAS 10133+7436, PGC 30064}-. == Референце == {{извори}} == Литература == * -{Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke}-, 2009. Доступно на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2009.zip]{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm] * -{SIMBAD}- база података, Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур, [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/] == Види још == * [[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} * [ftp://adc.gsfc.nasa.gov/pub/adc/archives/catalogs/7/7118/ -{NASA}- -{NGC}- и -{IC}- каталог]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Змај]] rha3nczf3jahf23l9pvgn4qqqal226g 0 331229 25139217 24237721 2022-08-05T08:41:37Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3180 | слика = NGC 3180 SDSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{HII in N 3184}- | сазвежђе = Велики медвед | врста_објекта = део галаксије (на пример сјајан -{HII}- регион) | тип = -{GxyP}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 18-{m}- 10,7s | деклинација = + 41° 26" 57' | удаљеност = | брзина_објекта = 592 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,001977<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 13,1 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Бајдон Стоуни]], 25. јануар 1851. | белешке = }} '''NGC 3180''' је део галаксије (на пример сјајан -{HII}- регион) у [[сазвежђе Велики медвед|сазвежђу Велики медвед]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 41° 26' 57" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 18-{m}- 10,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3180 износи 13,1. -{NGC}- 3180 је још познат и под ознакама -{HII in N 3184}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Велики медвед]] shcojxzq8v9nr3m2oqo9004cboc8bq6 0 331230 25139215 20835959 2022-08-05T08:41:19Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3181 | слика = NGC 3181 SDSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвежђе = Велики медвед | врста_објекта = део галаксије (на пример сјајан -{HII}- регион) | тип = -{GxyP}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 18-{m}- 11,5s | деклинација = + 41° 24" 48' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 13,1 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Бајдон Стоуни]], 25. јануар 1851. | белешке = део од N 3184 }} '''NGC 3181''' је део галаксије (на пример сјајан -{HII}- регион) у [[сазвежђе Велики медвед|сазвежђу Велики медвед]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 41° 24' 48" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 18-{m}- 11,5-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3181 износи 13,1. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Велики медвед]] 06lxl6qqv3kg4wde5rwur5c84b7pagb 0 331248 25139213 24232197 2022-08-05T08:40:24Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3197 | слика = NGC 3197 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 5500, MCG 13-8-9, CGCG 351-10, CGCG 350-45, PGC 29870}- | сазвежђе = Змај | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sbc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 14m 27,3s | деклинација = + 77° 49" 13' | удаљеност = | брзина_објекта = 7978 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,026975<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 13,5 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 14,3 | површински_сјај = | димензије = 1,30' x 1,0' | позициони_угао = 155° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Хершел]], 2. април 1801. | белешке = }} '''NGC 3197''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвежђе Змај|сазвежђу Змај]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 77° 49' 13" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 14-{m}- 27,3-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3197 износи 13,5 а [[фотографска магнитуда]] 14,3. -{NGC}- 3197 је још познат и под ознакама -{UGC 5500, MCG 13-8-9, CGCG 351-10, CGCG 350-45, PGC 29870}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Змај]] scib9fdmw03ah0fkean9u0jqjvga4cd 0 331251 25139221 24239459 2022-08-05T08:44:06Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3200 | слика = NGC 3200 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 567-45, MCG -3-26-37, UGCA 210, PGC 30108}- | сазвежђе = Хидра | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBbc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 18m 36,4s | деклинација = - 17° 58" 56' | удаљеност = 52,397 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 3498 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,011738<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 12,1 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 12,9 | површински_сјај = | димензије = 4,20' x 1,3' | позициони_угао = 169° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Едвард Синглетон Холден]], 10. април 1882. | белешке = }} '''NGC 3200''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвежђе Хидра|сазвежђу Хидра]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 17° 58' 56" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 18-{m}- 36,4-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3200 износи 12,1 а [[фотографска магнитуда]] 12,9. Налази се на удаљености од 52,397 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{NGC}- 3200 је још познат и под ознакама -{ESO 567-45, MCG -3-26-37, UGCA 210, PGC 30108}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Хидра]] czxztxgr5dl6mh2ddnvo85m926lc12t 0 331379 25139392 24219944 2022-08-05T11:17:56Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3296 | слика = NGC 3296 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 618, NPM1G -12.0322, PGC 31155}- | сазвежђе = Хидра | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 32m 45,3s | деклинација = - 12° 43" 0' | удаљеност = | брзина_објекта = 8769 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,029691<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 13,9 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 14,9 | површински_сјај = | димензије = 0,70' x 0,7' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Френсис Ливенворт]], 26. фебруар 1886. | белешке = }} '''NGC 3296''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвежђе Хидра|сазвежђу Хидра]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 12° 43' 0" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 32-{m}- 45,3-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3296 износи 13,9 а [[фотографска магнитуда]] 14,9. -{NGC}- 3296 је још познат и под ознакама -{IC 618, NPM1G -12.0322, PGC 31155}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Хидра]] erh2686tqgatdy09kyow70yttnayn01 0 331896 25139396 24226430 2022-08-05T11:22:55Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3763 | слика = NGC 3763 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 714, MCG -2-30-9, IRAS 11339-0934, PGC 35907}- | сазвежђе = Пехар | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 11h 36m 30,2s | деклинација = - 9° 50" 50' | удаљеност = | брзина_објекта = 5815 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,019587<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 12,8 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 13,5 | површински_сјај = | димензије = 1,10' x 1,1' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Ендру Ејнсли Комон]], 1880. године | белешке = }} '''NGC 3763''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвежђе Пехар|сазвежђу Пехар]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 9° 50' 50" а [[ректасцензија]] 11-{h}- 36-{m}- 30,2-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3763 износи 12,8 а [[фотографска магнитуда]] 13,5. -{NGC}- 3763 је још познат и под ознакама -{IC 714, MCG -2-30-9, IRAS 11339-0934, PGC 35907}-. == Референце == {{извори}} == Литература == * Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] * [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == * [[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} * [http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] * [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Пехар]] etquqq3azorfhfvpywfudi344wq640x 0 331914 25139397 24225863 2022-08-05T11:23:24Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 3779 | слика = NGC 3779 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 717, MCG -2-30-13, PGC 36084}- | сазвежђе = Пехар | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Scd}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 11h 38m 50,8s | деклинација = - 10° 35" 3' | удаљеност = | брзина_објекта = 1480 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,004949<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 13,8 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 14,5 | површински_сјај = | димензије = 1,90' x 1,0' | позициони_угао = 85° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Ендру Ејнсли Комон]], 1880. године | белешке = }} '''NGC 3779''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвежђе Пехар|сазвежђу Пехар]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 10° 35' 3" а [[ректасцензија]] 11-{h}- 38-{m}- 50,8-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 3779 износи 13,8 а [[фотографска магнитуда]] 14,5. -{NGC}- 3779 је још познат и под ознакама -{IC 717, MCG -2-30-13, PGC 36084}-. == Референце == {{извори}} == Литература == * Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] * [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == * [[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} * [http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] * [http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Пехар]] bq2fgwlf4bmxwth25he5jovvk2wryan 0 332199 25139273 24215169 2022-08-05T09:54:46Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 4028 | слика = NGC4014 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{NGC 4014, UGC 6961, MCG 3-31-5, CGCG 98-12, IRAS 11560+1627, PGC 37695}- | сазвежђе = Береникина коса | врста_објекта = [[лентикуларна галаксија]] | тип = -{S0-a}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 11h 58m 35,8s | деклинација = + 16° 10" 38' | удаљеност = | брзина_објекта = 3952 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,01327<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 12,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 13,3 | површински_сјај = | димензије = 1,40' x 0,9' | позициони_угао = 120° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Хершел]], 30. децембар 1783. | белешке = }} '''NGC 4028''' је [[лентикуларна галаксија]] у [[сазвежђе Береникина коса|сазвежђу Береникина коса]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 16° 10' 38" а [[ректасцензија]] 11-{h}- 58-{m}- 35,8-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 4028 износи 12,4 а [[фотографска магнитуда]] 13,3. -{NGC}- 4028 је још познат и под ознакама -{NGC 4014, UGC 6961, MCG 3-31-5, CGCG 98-12, IRAS 11560+1627, PGC 37695}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Береникина коса]] eqmphpoodiltszd4w5w6uloarah8nlj 0 332629 25139271 20837304 2022-08-05T09:54:30Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 4368 | слика = NGC4325 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{NGC 4325, MCG 2-32-19, CGCG 70-37, VCC 616, NPM1G +10.0298, PGC 40183}- | сазвежђе = Девица | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E?}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 23m 6,6s | деклинација = + 10° 37" 18' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 13,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 14,4 | површински_сјај = | димензије = 1,00' x 0,7' | позициони_угао = 5° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Хершел]], 15. март 1784. | белешке = }} '''NGC 4368''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвежђе Девица|сазвежђу Девица]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 10° 37' 18" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 23-{m}- 6,6-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 4368 износи 13,4 а [[фотографска магнитуда]] 14,4. -{NGC}- 4368 је још познат и под ознакама -{NGC 4325, MCG 2-32-19, CGCG 70-37, VCC 616, NPM1G +10.0298, PGC 40183}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Девица]] [[de:NGC 4325]] tkraxsk9ncq2uhxbxb1gy4upujbqxhn 0 332736 25139245 24461447 2022-08-05T09:32:37Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 4463 | слика = NGC 4463 2MASS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{OCL 885, ESO 95-SC10}- | сазвежђе = Мува | врста_објекта = [[расејано звездано јато]] | тип = -{I3p}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 29m 55,2s | деклинација = - 64° 47" 22' | удаљеност = | брзина_објекта = -24,52 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = -8,2e-05<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = 30<ref name="#1">''SAC база података 8.0'', Сагуаро астрономски клуб, Феникс, Аризона, www.saguaroastro.org</ref> | привидна_величина = 7,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = 8,3<ref name="#1"/> | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = 6,00' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Џон Хершел]], 2. мај 1835. | белешке = }} '''NGC 4463''' је [[расејано звездано јато]] у [[сазвежђе Мува|сазвежђу Мува]] које се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 64° 47' 22" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 29-{m}- 55,2-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 4463 износи 7,2. -{NGC}- 4463 је још познат и под ознакама -{OCL 885, ESO 95-SC10}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Мува]] [[Категорија:Расејана звездана јата]] mrvqvpg4k17dskwyv90xhs6njtyv13w 0 332803 25139430 24241500 2022-08-05T11:34:10Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 4520 | слика = NGC 4520 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 799, NPM1G -07.0367, PGC 41748}- | сазвежђе = Девица | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E-S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 33m 49,9s | деклинација = - 7° 22" 29' | удаљеност = 143,0000 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 7628 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,025776<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 14,0 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 15,0 | површински_сјај = | димензије = 1,10' x 0,6' | позициони_угао = 104° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Хершел]], 23. март 1789. | белешке = }} '''NGC 4520''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвежђе Девица|сазвежђу Девица]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 7° 22' 29" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 33-{m}- 49,9-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 4520 износи 14,0 а [[фотографска магнитуда]] 15,0. Налази се на удаљености од 143,0000 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{NGC}- 4520 је још познат и под ознакама -{IC 799, NPM1G -07.0367, PGC 41748}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Девица]] o9tyjd6n75rmzajhpnil05sheslkue2 0 332967 25139269 24231106 2022-08-05T09:54:10Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 4650 | слика = NGC 4650 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 322-67, MCG -7-26-38, AM 1241-402, DCL 169, IRAS 12415-4027, PGC 42891}- | сазвежђе = Кентаур | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SB0-a}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 44m 19,4s | деклинација = - 40° 43" 55' | удаљеност = 46,4000 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 2832 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,00949<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 11,8 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = 12,7 | површински_сјај = | димензије = 3,20' x 2,7' | позициони_угао = 164° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Џон Хершел]], 26. јун 1834. | белешке = }} '''NGC 4650''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвежђе Кентаур|сазвежђу Кентаур]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 40° 43' 55" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 44-{m}- 19,4-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 4650 износи 11,8 а [[фотографска магнитуда]] 12,7. Налази се на удаљености од 46,4000 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{NGC}- 4650 је још познат и под ознакама -{ESO 322-67, MCG -7-26-38, AM 1241-402, DCL 169, IRAS 12415-4027, PGC 42891}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Кентаур]] ai8394z97iw6qoeljlpk0jlvm90iql9 0 334744 25139262 24238949 2022-08-05T09:49:21Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 6164 | слика = NGC6164 - Gemini0605a.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 226-PN13, PK 336-0.1, ESO 226-EN12, AM 1630-475, np cond of WR neb}- | сазвежђе = Угломер | врста_објекта = [[емисиона маглина]] | тип = -{EN}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 16h 33m 41,0s | деклинација = - 48° 4" 46' | удаљеност = | брзина_објекта = -53,9 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = -0,00018<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 14,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = 6,8<ref>''SAC база података 8.0'', Сагуаро астрономски клуб, Феникс, Аризона, www.saguaroastro.org</ref> | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = 1,00' x 0,3' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Џон Хершел]], 1. јул 1834. | белешке = }} '''NGC 6164''' је [[емисиона маглина]] у [[сазвежђе Угломер|сазвежђу Угломер]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 48° 4' 46" а [[ректасцензија]] 16-{h}- 33-{m}- 41,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 6164 износи 14,4. -{NGC}- 6164 је још познат и под ознакама -{ESO 226-PN13, PK 336-0.1, ESO 226-EN12, AM 1630-475, np cond of WR neb}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Угломер]] [[Категорија:Емисионе маглине]] 1btsaim4rfsltmta7io390ddhh1nraq 0 335136 25139250 24233192 2022-08-05T09:39:50Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 6530 | слика = M8 rvb.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{OCL 19, ESO 521-SC21, part of Lagoon nebula (M 8)}- | сазвежђе = Стрелац | врста_објекта = [[расејано звездано јато]] | тип = -{II2mn}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 18h 4m 30,0s | деклинација = - 24° 21" 30' | удаљеност = | брзина_објекта = -13,32 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = -4,4e-05<ref name="simbad"/> | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 4,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = 6,9<ref>''SAC база података 8.0'', Сагуаро астрономски клуб, Феникс, Аризона, www.saguaroastro.org</ref> | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = 15,00' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Ђовани Батиста Ходијерна]], 1654. године | белешке = }} '''NGC 6530''' је [[расејано звездано јато]] у [[сазвежђе Стрелац|сазвежђу Стрелац]] које се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 24° 21' 30" а [[ректасцензија]] 18-{h}- 4-{m}- 30,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 6530 износи 4,6. -{NGC}- 6530 је још познат и под ознакама -{OCL 19, ESO 521-SC21, part of Lagoon nebula (M 8)}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Стрелац]] [[Категорија:Расејана звездана јата]] [[sk:Lagúna (hmlovina)#Centrálna hviezdokopa]] ej1ihqp378kwjrx60p2pdal5plgmql5 0 335338 25139256 20839995 2022-08-05T09:45:47Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 6726 | слика = The R Coronae Australis region.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 396-N13}- | сазвежђе = Јужна круна | врста_објекта = [[рефлексиона маглина]] | тип = -{RN}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 19h 1m 39,2s | деклинација = - 36° 53" 29' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 11,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = 9,00' x 7,0' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Јохан Фридрих Јулијус Шмит]], 15. јун 1861. | белешке = }} '''NGC 6726''' је [[рефлексиона маглина]] у [[сазвежђе Јужна круна|сазвежђу Јужна круна]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 36° 53' 29" а [[ректасцензија]] 19-{h}- 1-{m}- 39,2-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 6726 износи 11,4. -{NGC}- 6726 је још познат и под ознакама -{ESO 396-N13}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Јужна круна]] [[Категорија:Рефлексионе маглине]] btjd811zm5hk4355hzxoprgn6avelf4 0 335339 25139259 20839996 2022-08-05T09:46:15Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 6727 | слика = The R Coronae Australis region.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 396-N14}- | сазвежђе = Јужна круна | врста_објекта = [[рефлексиона маглина]] | тип = -{RN}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 19h 1m 42,2s | деклинација = - 36° 52" 35' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = | привидна_величина = 11,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = 80,00' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Јохан Фридрих Јулијус Шмит]], 15. јун 1861. | белешке = }} '''NGC 6727''' је [[рефлексиона маглина]] у [[сазвежђе Јужна круна|сазвежђу Јужна круна]] која се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 36° 52' 35" а [[ректасцензија]] 19-{h}- 1-{m}- 42,2-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 6727 износи 11,4. -{NGC}- 6727 је још познат и под ознакама -{ESO 396-N14}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Јужна круна]] [[Категорија:Рефлексионе маглине]] kj1uhixdjw4ybkf6w2phnmk3f4bbaal 0 335819 25139265 24461516 2022-08-05T09:51:12Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ек|центар| | ознака = -{NGC}- 7142 | слика = NGC 7142.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{OCL 241}- | сазвежђе = Цефеј | врста_објекта = [[расејано звездано јато]] | тип = -{II2r}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 21h 45m 9,4s | деклинација = + 65° 46" 28' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звезда_у_јату = 100<ref name="#1">''SAC база података 8.0'', Сагуаро астрономски клуб, Феникс, Аризона, www.saguaroastro.org</ref> | привидна_величина = 9,3 | магнитуда_најсјајније/централне_звезде = 12,1<ref name="#1"/> | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = 12,00' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Хершел]], 18. октобар 1794. | белешке = }} '''NGC 7142''' је [[расејано звездано јато]] у [[сазвежђе Цефеј|сазвежђу Цефеј]] које се налази на [[NGC]] листи објеката дубоког неба. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 65° 46' 28" а [[ректасцензија]] 21-{h}- 45-{m}- 9,4-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{NGC}- 7142 износи 9,3. -{NGC}- 7142 је још познат и под ознакама -{OCL 241}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{НГЦ објекти|{{NGC}}}} [[Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Цефеј]] [[Категорија:Расејана звездана јата]] lenimzeuzkgtsvi78dabt8jjnwak693 0 343170 25139294 24233565 2022-08-05T10:19:03Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 217 | слика = IC217 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 1787, MCG -2-6-46, IRAS 02137-1209, PGC 8673}- | сазвјежђе = Кит | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 2h 16m 10,6s | деклинација = - 11° 55" 32' | удаљеност = | брзина_објекта = 1888 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,006318<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,3 | површински_сјај = | димензије = 2,20' x 0,5' | позициони_угао = 39° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 7. децембар 1893. | биљешке = }} '''IC 217''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Кит|сазвјежђу Кит]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 11° 55' 32" а [[ректасцензија]] 2-{h}- 16-{m}- 10,6-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 217 износи 13,6 а [[фотографска магнитуда]] 14,3. -{IC}- 217 је још познат и под ознакама -{IC 1787, MCG -2-6-46, IRAS 02137-1209, PGC 8673}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Кит]] dcxcqmr9qjyj11r24vezy8y1rej7gv5 0 343177 25139299 24223579 2022-08-05T10:23:38Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 223 | слика = NGC 0899 0907 IC223.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 545-8, MCG -4-6-31, IRAS 02197-2058, PGC 8998}- | сазвјежђе = Кит | врста_објекта = галаксија | тип = -{IBm}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 2h 22m 1,0s | деклинација = - 20° 44" 45' | удаљеност = 18,8 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 1582 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,00529<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,0 | површински_сјај = | димензије = 1,20' x 0,7' | позициони_угао = 152° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Франк Милер]], 19. новембар 1887. | биљешке = }} '''IC 223''' је галаксија у [[сазвјежђе Кит|сазвјежђу Кит]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 20° 44' 45" а [[ректасцензија]] 2-{h}- 22-{m}- 1,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 223 износи 13,4 а [[фотографска магнитуда]] 14,0. Налази се на удаљености од 18,8 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{IC}- 223 је још познат и под ознакама -{ESO 545-8, MCG -4-6-31, IRAS 02197-2058, PGC 8998}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Кит]] oh8vufa21njazp0w5fdnzr236zcsyu9 0 343209 25139309 24230545 2022-08-05T10:31:25Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 253 | слика = NGC 1065 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG -3-7-58, NPM1G -15.0141, PGC 10226}- | сазвјежђе = Кит | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E?}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 2h 42m 5,7s | деклинација = - 15° 2" 50' | удаљеност = | брзина_објекта = 7328 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,02475<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,9 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,9 | површински_сјај = | димензије = 0,90' x 0,6' | позициони_угао = 155° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 5. децембар 1891. | биљешке = }} '''IC 253''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Кит|сазвјежђу Кит]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 15° 2' 50" а [[ректасцензија]] 2-{h}- 42-{m}- 5,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 253 износи 13,9 а [[фотографска магнитуда]] 14,9. -{IC}- 253 је још познат и под ознакама -{MCG -3-7-58, NPM1G -15.0141, PGC 10226}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Кит]] acuq8zjgbsvo7y98fr4994m8l22bmvf 0 343210 25139308 24240727 2022-08-05T10:31:05Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 254 | слика = NGC 1065 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Кит | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{S}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 2h 42m 4,8s | деклинација = - 15° 6" 26' | удаљеност = | брзина_објекта = 7307 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,024677<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 15,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 16,0 | површински_сјај = | димензије = 0,40' x 0,3' | позициони_угао = 90° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 5. децембар 1891. | биљешке = }} '''IC 254''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Кит|сазвјежђу Кит]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 15° 6' 26" а [[ректасцензија]] 2-{h}- 42-{m}- 4,8-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 254 износи 15,2 а [[фотографска магнитуда]] 16,0. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Кит]] 4ulglkwg86bo7kmhb9eqz11kw72n5zo 0 343234 25139307 24236543 2022-08-05T10:29:35Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 276 | слика = IC 276 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG -3-8-54, PGC 11264}- | сазвјежђе = Еридан | врста_објекта = [[лентикуларна галаксија]] | тип = -{S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 2h 58m 41,0s | деклинација = - 15° 42" 12' | удаљеност = | брзина_објекта = 2958 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,009917<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,1 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,1 | површински_сјај = | димензије = 2,00' x 0,5' | позициони_угао = 60° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 14. децембар 1892. | биљешке = }} '''IC 276''' је [[лентикуларна галаксија]] у [[сазвјежђе Еридан|сазвјежђу Еридан]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 15° 42' 12" а [[ректасцензија]] 2-{h}- 58-{m}- 41,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 276 износи 13,1 а [[фотографска магнитуда]] 14,1. -{IC}- 276 је још познат и под ознакама -{MCG -3-8-54, PGC 11264}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Еридан]] oys2amkoy4gnp7sx804j91prks7969t 0 343243 25139306 24218788 2022-08-05T10:29:01Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 285 | слика = NGC 1200 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG -2-8-44, PGC 11557}- | сазвјежђе = Еридан | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sab}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 3h 4m 6,2s | деклинација = - 12° 0" 54' | удаљеност = | брзина_објекта = 3239 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,010864<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,7 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,5 | површински_сјај = | димензије = 1,10' x 0,2' | позициони_угао = 117° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 7. децембар 1893. | биљешке = }} '''IC 285''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Еридан|сазвјежђу Еридан]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 12° 0' 54" а [[ректасцензија]] 3-{h}- 4-{m}- 6,2-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 285 износи 14,7 а [[фотографска магнитуда]] 15,5. -{IC}- 285 је још познат и под ознакама -{MCG -2-8-44, PGC 11557}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Еридан]] mhlzwsta617of8a4q37euqfyoo9xaih 0 343250 25139317 24222259 2022-08-05T10:36:23Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 292 | слика = IC1887 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 1887, UGC 2567, MCG 7-7-30, CGCG 540-49, IRAS 03069+4034, PGC 11846}- | сазвјежђе = Персеј | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sd}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 3h 10m 12,9s | деклинација = + 40° 45" 57' | удаљеност = | брзина_објекта = 2983 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,01<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,2 | површински_сјај = | димензије = 1,20' x 0,7' | позициони_угао = 75° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 11. септембар 1888. | биљешке = }} '''IC 292''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Персеј|сазвјежђу Персеј]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 40° 45' 57" а [[ректасцензија]] 3-{h}- 10-{m}- 12,9-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 292 износи 13,6 а [[фотографска магнитуда]] 14,2. -{IC}- 292 је још познат и под ознакама -{IC 1887, UGC 2567, MCG 7-7-30, CGCG 540-49, IRAS 03069+4034, PGC 11846}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Персеј]] h1cg2hsnzhkoqw8il4b2iq6c6l8s9cp 0 343251 25139316 24237705 2022-08-05T10:36:01Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 293 | слика = IC1888 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 1888, MCG 7-7-31, CGCG 540-53, NPM1G +40.0069, PGC 11873}- | сазвјежђе = Персеј | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E-S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 3h 10m 56,1s | деклинација = + 41° 8" 16' | удаљеност = | брзина_објекта = 4898 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,016474<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,3 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,3 | површински_сјај = | димензије = 0,60' x 0,4' | позициони_угао = 90° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 11. септембар 1888. | биљешке = }} '''IC 293''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Персеј|сазвјежђу Персеј]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 41° 8' 16" а [[ректасцензија]] 3-{h}- 10-{m}- 56,1-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 293 износи 14,3 а [[фотографска магнитуда]] 15,3. -{IC}- 293 је још познат и под ознакама -{IC 1888, MCG 7-7-31, CGCG 540-53, NPM1G +40.0069, PGC 11873}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Персеј]] t115ypi6y4ldifpi0l4ep9dmqjbdpii 0 343252 25139315 24211463 2022-08-05T10:35:33Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 294 | слика = IC294 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 295, IC 296, IC 1889, UGC 2574, MCG 7-7-33, CGCG 540-54, PGC 11878}- | сазвјежђе = Персеј | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SB0-a}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 3h 11m 3,1s | деклинација = + 40° 37" 18' | удаљеност = | брзина_објекта = 4984 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,016765<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,3 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,2 | површински_сјај = | димензије = 2,10' x 1,5' | позициони_угао = 123° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 11. септембар 1888. | биљешке = }} '''IC 294''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Персеј|сазвјежђу Персеј]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 40° 37' 18" а [[ректасцензија]] 3-{h}- 11-{m}- 3,1-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 294 износи 14,3 а [[фотографска магнитуда]] 15,2. -{IC}- 294 је још познат и под ознакама -{IC 295, IC 296, IC 1889, UGC 2574, MCG 7-7-33, CGCG 540-54, PGC 11878}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Персеј]] 9h3tyem58kl9l05vubbt294d7d7od12 0 343263 25139313 24228620 2022-08-05T10:34:47Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 304 | слика = IC 304 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 2609, MCG 6-8-5, CGCG 525-10, IRAS 03118+3741, PGC 12080}- | сазвјежђе = Персеј | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sb}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 3h 15m 1,4s | деклинација = + 37° 52" 55' | удаљеност = 75,157 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 4928 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,016575<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,9 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,7 | површински_сјај = | димензије = 1,10' x 0,7' | позициони_угао = 25° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Шерберн Весли Бернам]], 12. септембар 1890. | биљешке = }} '''IC 304''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Персеј|сазвјежђу Персеј]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 37° 52' 55" а [[ректасцензија]] 3-{h}- 15-{m}- 1,4-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 304 износи 13,9 а [[фотографска магнитуда]] 14,7. Налази се на удаљености од 75,157 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{IC}- 304 је још познат и под ознакама -{UGC 2609, MCG 6-8-5, CGCG 525-10, IRAS 03118+3741, PGC 12080}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Персеј]] 4uo3t57sil1x20fa2u39xjriqwok1ld 0 343264 25139312 24216955 2022-08-05T10:34:27Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 305 | слика = IC 304 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG 6-8-6, CGCG 525-12, NPM1G +37.0120, PGC 12083}- | сазвјежђе = Персеј | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 3h 15m 3,7s | деклинација = + 37° 51" 38' | удаљеност = | брзина_објекта = 5075 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,017075<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,5 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,5 | површински_сјај = | димензије = 0,80' x 0,6' | позициони_угао = 45° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Шерберн Весли Бернам]], 12. септембар 1890. | биљешке = }} '''IC 305''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Персеј|сазвјежђу Персеј]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 37° 51' 38" а [[ректасцензија]] 3-{h}- 15-{m}- 3,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 305 износи 14,5 а [[фотографска магнитуда]] 15,5. -{IC}- 305 је још познат и под ознакама -{MCG 6-8-6, CGCG 525-12, NPM1G +37.0120, PGC 12083}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Персеј]] he92gkix8x9899cbu1j49bd61ua6q88 0 343299 25139326 20829992 2022-08-05T10:42:47Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 339 | слика = Eridanus IAU.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 548-*55}- | сазвјежђе = Еридан | врста_објекта = појединачна [[звијезда]] | тип = -{*}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 3h 38m 1,9s | деклинација = - 18° 23" 51' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Ормонд Стоун]], 22. септембар 1887. | биљешке = }} '''IC 339''' је појединачна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Еридан|сазвјежђу Еридан]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 18° 23' 51" а [[ректасцензија]] 3-{h}- 38-{m}- 1,9-{s}-. -{IC}- 339 је још познат и под ознакама -{ESO 548-*55}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Еридан]] f6sjl0paku1zfun4uekt1ctns7x6gml 0 343303 25139324 24213420 2022-08-05T10:42:15Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 343 | слика = NGC 1407 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 548-66, MCG -3-10-29, PGC 13495}- | сазвјежђе = Еридан | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SB0-a}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 3h 40m 7,1s | деклинација = - 18° 26" 38' | удаљеност = | брзина_објекта = 1852 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,006198<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,1 | површински_сјај = | димензије = 1,60' x 0,8' | позициони_угао = 118° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Франк Милер]], 14. октобар 1887. | биљешке = }} '''IC 343''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Еридан|сазвјежђу Еридан]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 18° 26' 38" а [[ректасцензија]] 3-{h}- 40-{m}- 7,1-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 343 износи 13,2 а [[фотографска магнитуда]] 14,1. -{IC}- 343 је још познат и под ознакама -{ESO 548-66, MCG -3-10-29, PGC 13495}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Еридан]] ddckgew1ubuw174wrvk0z5j8mau9ofr 0 343306 25139321 20830068 2022-08-05T10:41:39Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ [[Датотека:IC 346 DSS.jpg|мини|IC 346]] '''IC 346''' је ознака објекта на координатама са ректансцензијом 3h 41m 24,9s и деклинацијом - 18° 22" 16'. Открио га је [[Франк Милер]], 22. октобра 1887. Каснијим посматрањима на том положају није уочен никакав астрономски објекат. ==Види још== *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] ==Спољашње везе== *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] ==Литература== *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур ==Референце== {{reflist}} {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Еридан]] qpzmfw2lbmdvn6rrdsj7zav2fudmn4o 0 343331 25139328 20830348 2022-08-05T10:44:42Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 371 | слика = Eridanus IAU.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Еридан | врста_објекта = појединачна [[звијезда]] | тип = -{*}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 4h 30m 12,7s | деклинација = - 0° 33" 38' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Гијом Бигурдан]], 8. децембар 1885. | биљешке = }} '''IC 371''' је појединачна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Еридан|сазвјежђу Еридан]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 0° 33' 38" а [[ректасцензија]] 4-{h}- 30-{m}- 12,7-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Еридан]] p35lhrxebcvegrd9yjdid8cduofmmrm 0 343362 25139363 24227366 2022-08-05T11:01:33Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 401 | слика = IC 401 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG -2-13-40, MK 1092, IRAS 05019-1008, PGC 16672}- | сазвјежђе = Еридан | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBb}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 5h 4m 19,8s | деклинација = - 10° 4" 32' | удаљеност = | брзина_објекта = 3291 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,011038<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 12,5 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 13,3 | површински_сјај = | димензије = 1,70' x 0,6' | позициони_угао = 57° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 9. фебруар 1893. | биљешке = }} '''IC 401''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Еридан|сазвјежђу Еридан]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 10° 4' 32" а [[ректасцензија]] 5-{h}- 4-{m}- 19,8-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 401 износи 12,5 а [[фотографска магнитуда]] 13,3. -{IC}- 401 је још познат и под ознакама -{MCG -2-13-40, MK 1092, IRAS 05019-1008, PGC 16672}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Еридан]] 3uufivafi2oz80uz6st3c05v3za08cr 0 343363 25139365 24213045 2022-08-05T11:01:51Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 402 | слика = IC 402 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG -2-13-43, UGCA 99, IRAS 05038-0910, PGC 16742}- | сазвјежђе = Еридан | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 5h 6m 14,7s | деклинација = - 9° 6" 26' | удаљеност = | брзина_објекта = 3253 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,01091<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,7 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,4 | површински_сјај = | димензије = 2,30' x 1,5' | позициони_угао = 147° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Франк Милер]], 12. децембар 1887. | биљешке = }} '''IC 402''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Еридан|сазвјежђу Еридан]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 9° 6' 26" а [[ректасцензија]] 5-{h}- 6-{m}- 14,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 402 износи 13,7 а [[фотографска магнитуда]] 14,4. -{IC}- 402 је још познат и под ознакама -{MCG -2-13-43, UGCA 99, IRAS 05038-0910, PGC 16742}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Еридан]] n96lnqa8iqcspog52aegvbwtxxqzryu 0 343364 25139367 20830705 2022-08-05T11:02:13Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 403 | слика = Auriga IAU.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Кочијаш | врста_објекта = двојна [[звијезда]] | тип = -{*2}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 5h 15m 15,8s | деклинација = + 39° 58" 22' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Рудолф Фердинанд Шпиталер]], 7. фебруар 1891. | биљешке = }} '''IC 403''' је двојна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Кочијаш|сазвјежђу Кочијаш]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 39° 58' 22" а [[ректасцензија]] 5-{h}- 15-{m}- 15,8-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Кочијаш]] s5wgaiai49hbrh73b1n2fr7mjeum314 0 343373 25139355 24237369 2022-08-05T10:57:14Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 412 | слика = IC412 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 2123, UGC 3298, MCG 1-14-34, KCPG 107A, VV 225, VV 630, CGCG 421-41, PGC 17180}- | сазвјежђе = Орион | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sab}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 5h 21m 56,7s | деклинација = + 3° 29" 11' | удаљеност = | брзина_објекта = 4274 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,01436<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,8 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,6 | површински_сјај = | димензије = 1,30' x 0,6' | позициони_угао = 3° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Едвард Емерсон Барнард]], 1888. године | биљешке = }} '''IC 412''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Орион|сазвјежђу Орион]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 3° 29' 11" а [[ректасцензија]] 5-{h}- 21-{m}- 56,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 412 износи 13,8 а [[фотографска магнитуда]] 14,6. -{IC}- 412 је још познат и под ознакама -{IC 2123, UGC 3298, MCG 1-14-34, KCPG 107A, VV 225, VV 630, CGCG 421-41, PGC 17180}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Орион]] jbbicmmp94xjf0vehppzzt0mmbmbq7m 0 343400 25139340 24211507 2022-08-05T10:52:07Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 438 | слика = IC 438 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 555-9, MCG -3-15-25, UGCA 115, IRAS 05508-1753, PGC 18047}- | сазвјежђе = Зец | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 5h 53m 0,0s | деклинација = - 17° 52" 33' | удаљеност = 39,560 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 3103 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,010404<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 12,0 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 12,7 | површински_сјај = | димензије = 2,80' x 2,2' | позициони_угао = 43° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 7. јануар 1891. | биљешке = }} '''IC 438''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Зец|сазвјежђу Зец]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 17° 52' 33" а [[ректасцензија]] 5-{h}- 53-{m}- 0,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 438 износи 12,0 а [[фотографска магнитуда]] 12,7. Налази се на удаљености од 39,560 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{IC}- 438 је још познат и под ознакама -{ESO 555-9, MCG -3-15-25, UGCA 115, IRAS 05508-1753, PGC 18047}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Зец]] 07njn6pbweoon94zrhkdi12rtrlefrp 0 343406 25139343 20831153 2022-08-05T10:52:43Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 444 | слика = Ic444s.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{DG 99}- | сазвјежђе = Близанци | врста_објекта = [[рефлексиона маглина]] | тип = -{RN}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 6h 21m 6,0s | деклинација = + 23° 6" 0' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = 8,00' x 4,0' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Макс Волф]], 25. септембар 1892. | биљешке = }} '''IC 444''' је [[рефлексиона маглина]] у [[сазвјежђе Близанци|сазвјежђу Близанци]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 23° 6' 0" а [[ректасцензија]] 6-{h}- 21-{m}- 6,0-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Близанци]] [[Категорија:Рефлексионе маглине]] p01ej4ebi6pmlpldwyp31smwg053xyv 0 343417 25139346 24234306 2022-08-05T10:53:55Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 455 | слика = IC 455 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 3815, MCG 14-4-33, CGCG 362-44, CGCG 363-30, NPM1G +85.0020, PGC 21334}- | сазвјежђе = Цефеј | врста_објекта = [[лентикуларна галаксија]] | тип = -{S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 7h 34m 57,7s | деклинација = + 85° 32" 16' | удаљеност = | брзина_објекта = 1881 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,006294<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,3 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,3 | површински_сјај = | димензије = 1,10' x 0,7' | позициони_угао = 82° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Фредерик Денинг]], 17. октобар 1890. | биљешке = }} '''IC 455''' је [[лентикуларна галаксија]] у [[сазвјежђе Цефеј|сазвјежђу Цефеј]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 85° 32' 16" а [[ректасцензија]] 7-{h}- 34-{m}- 57,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 455 износи 13,3 а [[фотографска магнитуда]] 14,3. -{IC}- 455 је још познат и под ознакама -{UGC 3815, MCG 14-4-33, CGCG 362-44, CGCG 363-30, NPM1G +85.0020, PGC 21334}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Цефеј]] 22uuk2l3m1wzda7jjro2eanum6i37gi 0 343420 25139349 24218183 2022-08-05T10:54:24Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 458 | слика = NGC 2340 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 3713, MCG 8-13-85, CGCG 234-81, PGC 20306}- | сазвјежђе = Рис | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E-S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 7h 10m 33,7s | деклинација = + 50° 7" 11' | удаљеност = | брзина_објекта = 6347 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,0214<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,5 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,5 | површински_сјај = | димензије = 0,90' x 0,4' | позициони_угао = 170° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Бајдон Стоуни]], 31. јануар 1851. | биљешке = }} '''IC 458''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Рис|сазвјежђу Рис]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 50° 7' 11" а [[ректасцензија]] 7-{h}- 10-{m}- 33,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 458 износи 13,5 а [[фотографска магнитуда]] 14,5. -{IC}- 458 је још познат и под ознакама -{UGC 3713, MCG 8-13-85, CGCG 234-81, PGC 20306}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Рис]] el0m9ncrty5wtadmi89g6tbz4aqksu2 0 343423 25139351 24211475 2022-08-05T10:54:58Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 461 | слика = NGC 2340 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG 8-13-88, CGCG 234-83, PGC 20319}- | сазвјежђе = Рис | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{S}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 7h 10m 45,0s | деклинација = + 50° 4" 53' | удаљеност = | брзина_објекта = 5658 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,019056<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,9 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,7 | површински_сјај = | димензије = 0,70' x 0,4' | позициони_угао = 80° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Бајдон Стоуни]], 31. јануар 1851. | биљешке = }} '''IC 461''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Рис|сазвјежђу Рис]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 50° 4' 53" а [[ректасцензија]] 7-{h}- 10-{m}- 45,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 461 износи 14,9 а [[фотографска магнитуда]] 15,7. -{IC}- 461 је још познат и под ознакама -{MCG 8-13-88, CGCG 234-83, PGC 20319}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Рис]] r8nid08hre2unjnxlzihms5r6p057x3 0 343425 25139353 20831355 2022-08-05T10:55:22Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 463 | слика = NGC 2340 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Рис | врста_објекта = [[лентикуларна галаксија]] | тип = -{S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 7h 11m 0,9s | деклинација = + 50° 7" 10' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 15,0 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 16,0 | површински_сјај = | димензије = 0,30' x 0,2' | позициони_угао = 85° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Бајдон Стоуни]], 31. јануар 1851. | биљешке = }} '''IC 463''' је [[лентикуларна галаксија]] у [[сазвјежђе Рис|сазвјежђу Рис]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 50° 7' 10" а [[ректасцензија]] 7-{h}- 11-{m}- 0,9-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 463 износи 15,0 а [[фотографска магнитуда]] 16,0. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Рис]] ehpjr6vfghr321nrulb8n10431spucn 0 343426 25139330 24243235 2022-08-05T10:47:19Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 464 | слика = NGC 2340 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG 8-13-92, CGCG 234-87, PGC 20332, PGC 20334}- | сазвјежђе = Рис | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 7h 11m 4,5s | деклинација = + 50° 8" 10' | удаљеност = | брзина_објекта = 4870 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,016378<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,8 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,8 | површински_сјај = | димензије = 0,80' x 0,4' | позициони_угао = 45° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Бајдон Стоуни]], 31. јануар 1851. | биљешке = }} '''IC 464''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Рис|сазвјежђу Рис]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 50° 8' 10" а [[ректасцензија]] 7-{h}- 11-{m}- 4,5-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 464 износи 13,8 а [[фотографска магнитуда]] 14,8. -{IC}- 464 је још познат и под ознакама -{MCG 8-13-92, CGCG 234-87, PGC 20332, PGC 20334}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Рис]] mx3eirgbjk576ce91c90qtiloboqw36 0 343431 25139331 24230465 2022-08-05T10:48:02Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 469 | слика = IC 469 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 3994, MCG 14-4-38, CGCG 362-47, IRAS 07419+8516, CGCG 363-35, CGCG 364-1, PGC 22213}- | сазвјежђе = Цефеј | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBab}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 7h 55m 59,3s | деклинација = + 85° 9" 31' | удаљеност = | брзина_објекта = 2310 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,007735<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 12,7 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 13,5 | површински_сјај = | димензије = 2,20' x 1,0' | позициони_угао = 90° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Фредерик Денинг]], 14. септембар 1890. | биљешке = }} '''IC 469''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Цефеј|сазвјежђу Цефеј]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 85° 9' 31" а [[ректасцензија]] 7-{h}- 55-{m}- 59,3-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 469 износи 12,7 а [[фотографска магнитуда]] 13,5. -{IC}- 469 је још познат и под ознакама -{UGC 3994, MCG 14-4-38, CGCG 362-47, IRAS 07419+8516, CGCG 363-35, CGCG 364-1, PGC 22213}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Цефеј]] duqb6d2sp8fwjg3f711wn18yl6vebs2 0 343433 25139332 24217759 2022-08-05T10:48:28Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 471 | слика = IC471 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 3982, MCG 8-14-35, CGCG 235-33, NPM1G +49.0082, PGC 21659}- | сазвјежђе = Рис | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 7h 43m 36,4s | деклинација = + 49° 40" 5' | удаљеност = | брзина_објекта = 5420 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,018246<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,6 | површински_сјај = | димензије = 0,60' x 0,6' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 20. април 1890. | биљешке = }} '''IC 471''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Рис|сазвјежђу Рис]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 49° 40' 5" а [[ректасцензија]] 7-{h}- 43-{m}- 36,4-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 471 износи 13,6 а [[фотографска магнитуда]] 14,6. -{IC}- 471 је још познат и под ознакама -{UGC 3982, MCG 8-14-35, CGCG 235-33, NPM1G +49.0082, PGC 21659}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Рис]] r5xdxkn53wlw1haf1nh4ti4gziq556h 0 343448 25139333 24221360 2022-08-05T10:49:16Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 486 | слика = IC486 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 4155, MCG 4-19-18, CGCG 148-87, IRAS 07572+2645, PGC 22445}- | сазвјежђе = Близанци | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBa}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 8h 0m 21,1s | деклинација = + 26° 36" 48' | удаљеност = | брзина_објекта = 8057 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,027246<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,7 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,6 | површински_сјај = | димензије = 0,90' x 0,7' | позициони_угао = 139° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Рудолф Фердинанд Шпиталер]], 6. март 1891. | биљешке = }} '''IC 486''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Близанци|сазвјежђу Близанци]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 26° 36' 48" а [[ректасцензија]] 8-{h}- 0-{m}- 21,1-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 486 износи 13,7 а [[фотографска магнитуда]] 14,6. -{IC}- 486 је још познат и под ознакама -{UGC 4155, MCG 4-19-18, CGCG 148-87, IRAS 07572+2645, PGC 22445}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Близанци]] 9cydmm7qnkl7i27hzngxgru0vmur62u 0 343458 25139334 24237975 2022-08-05T10:49:48Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 496 | слика = IC496 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 2229, MCG 4-19-28, IRAS 08067+2601, CGCG 118-66, CGCG 119-1, KCPG 155A, PGC 93095}- | сазвјежђе = Рак | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sbc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 8h 9m 43,9s | деклинација = + 25° 52" 52' | удаљеност = | брзина_објекта = 7529 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,025438<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 15,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 16,0 | површински_сјај = | димензије = 0,80' x 0,5' | позициони_угао = 108° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 2. март 1892. | биљешке = }} '''IC 496''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Рак|сазвјежђу Рак]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 25° 52' 52" а [[ректасцензија]] 8-{h}- 9-{m}- 43,9-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 496 износи 15,2 а [[фотографска магнитуда]] 16,0. -{IC}- 496 је још познат и под ознакама -{IC 2229, MCG 4-19-28, IRAS 08067+2601, CGCG 118-66, CGCG 119-1, KCPG 155A, PGC 93095}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Рак]] axdmobmlwapysv10lvmi6tk1ildeumz 0 343460 25139335 24223236 2022-08-05T10:50:09Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 498 | слика = IC498 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 4255, MCG 1-21-15, CGCG 31-59, VV 526, PGC 22895}- | сазвјежђе = Мали пас | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{S?}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 8h 9m 30,3s | деклинација = + 5° 16" 50' | удаљеност = | брзина_објекта = 9972 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,033833<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,3 | површински_сјај = | димензије = 0,90' x 0,8' | позициони_угао = 54° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Рудолф Фердинанд Шпиталер]], 11. новембар 1888. | биљешке = }} '''IC 498''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Мали пас|сазвјежђу Мали пас]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 5° 16' 50" а [[ректасцензија]] 8-{h}- 9-{m}- 30,3-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 498 износи 13,4 а [[фотографска магнитуда]] 14,3. -{IC}- 498 је још познат и под ознакама -{UGC 4255, MCG 1-21-15, CGCG 31-59, VV 526, PGC 22895}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Мали пас]] hyupby54rogvo1xqzil1ntc38voa7im 0 343462 25139337 24219726 2022-08-05T10:50:32Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 499 | слика = IC 499 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 4463, MCG 14-4-54, CGCG 363-46, CGCG 364-5, NPM1G +85.0024, most northern IC, PGC 24602}- | сазвјежђе = Жирафа | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sa}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 8h 45m 17,3s | деклинација = + 85° 44" 26' | удаљеност = | брзина_објекта = 2114 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,007077<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,0 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 13,9 | површински_сјај = | димензије = 2,10' x 1,1' | позициони_угао = 80° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Фредерик Денинг]], 8. септембар 1890. | биљешке = }} '''IC 499''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Жирафа|сазвјежђу Жирафа]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 85° 44' 26" а [[ректасцензија]] 8-{h}- 45-{m}- 17,3-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 499 износи 13,0 а [[фотографска магнитуда]] 13,9. -{IC}- 499 је још познат и под ознакама -{UGC 4463, MCG 14-4-54, CGCG 363-46, CGCG 364-5, NPM1G +85.0024, most northern IC, PGC 24602}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Жирафа]] ncmwz1m5bthe9flp2s9e4khdibfxytu 0 343476 25139376 24243650 2022-08-05T11:06:59Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 512 | слика = IC 512 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 4646, MCG 14-5-2, CGCG 363-49, CGCG 364-8, IRAS 08508+8541, PGC 25451}- | сазвјежђе = Жирафа | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 9h 3m 49,0s | деклинација = + 85° 30" 6' | удаљеност = 26,7 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 1844 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,00617<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 12,3 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 13,0 | површински_сјај = | димензије = 1,80' x 1,3' | позициони_угао = 1° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Вилијам Фредерик Денинг]], 23. август 1890. | биљешке = }} '''IC 512''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Жирафа|сазвјежђу Жирафа]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 85° 30' 6" а [[ректасцензија]] 9-{h}- 3-{m}- 49,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 512 износи 12,3 а [[фотографска магнитуда]] 13,0. Налази се на удаљености од 26,7 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{IC}- 512 је још познат и под ознакама -{UGC 4646, MCG 14-5-2, CGCG 363-49, CGCG 364-8, IRAS 08508+8541, PGC 25451}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Жирафа]] egqrhvdpy759ejjtahpfhaa5xuk902x 0 343484 25139374 24229243 2022-08-05T11:06:24Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 520 | слика = IC 520 DSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 4630, MCG 12-9-26, CGCG 331-73, IRAS 08483+7340, ARAK 183, CGCG 332-25, PGC 24970}- | сазвјежђе = Жирафа | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBab}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 8h 53m 42,1s | деклинација = + 73° 29" 27' | удаљеност = | брзина_објекта = 3486 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,011696<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 11,8 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 12,6 | површински_сјај = | димензије = 1,50' x 1,3' | позициони_угао = 0° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 29. август 1888. | биљешке = }} '''IC 520''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Жирафа|сазвјежђу Жирафа]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 73° 29' 27" а [[ректасцензија]] 8-{h}- 53-{m}- 42,1-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 520 износи 11,8 а [[фотографска магнитуда]] 12,6. -{IC}- 520 је још познат и под ознакама -{UGC 4630, MCG 12-9-26, CGCG 331-73, IRAS 08483+7340, ARAK 183, CGCG 332-25, PGC 24970}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Жирафа]] lop7z47fjeuzk1ptkan1qxzleyuric3 0 343521 25139370 20832194 2022-08-05T11:04:40Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 557 | слика = IC557 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG 2-25-27, CGCG 63-55, ARAK 213, PGC 27866}- | сазвјежђе = Лав | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sb}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 9h 44m 2,5s | деклинација = + 10° 59" 19' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,0 | површински_сјај = | димензије = 0,80' x 0,4' | позициони_угао = 42° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 22. април 1892. | биљешке = }} '''IC 557''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Лав|сазвјежђу Лав]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 10° 59' 19" а [[ректасцензија]] 9-{h}- 44-{m}- 2,5-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 557 износи 14,2 а [[фотографска магнитуда]] 15,0. -{IC}- 557 је још познат и под ознакама -{MCG 2-25-27, CGCG 63-55, ARAK 213, PGC 27866}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Лав]] d8lhcwkgvom4aakbzuxry1tlw9zifac 0 343531 25139383 20832206 2022-08-05T11:10:03Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 567 | слика = Leo IAU.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Лав | врста_објекта = појединачна [[звијезда]] | тип = -{*}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 9h 50m 33,9s | деклинација = + 12° 47" 8' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Гијом Бигурдан]], 18. март 1890. | биљешке = }} '''IC 567''' је појединачна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Лав|сазвјежђу Лав]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 12° 47' 8" а [[ректасцензија]] 9-{h}- 50-{m}- 33,9-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Лав]] gio9qp87rjctygnn6w8w3zns2g6juwv 0 343558 25139382 24232162 2022-08-05T11:09:10Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 593 | слика = IC593 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 5469, MCG 0-26-21, CGCG 8-47, PGC 29482}- | сазвјежђе = Секстант | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{S?}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 8m 18,0s | деклинација = - 2° 31" 36' | удаљеност = | брзина_објекта = 5997 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,020207<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,5 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,4 | површински_сјај = | димензије = 0,70' x 0,6' | позициони_угао = 81° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 21. март 1893. | биљешке = }} '''IC 593''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Секстант|сазвјежђу Секстант]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 2° 31' 36" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 8-{m}- 18,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 593 износи 13,5 а [[фотографска магнитуда]] 14,4. -{IC}- 593 је још познат и под ознакама -{UGC 5469, MCG 0-26-21, CGCG 8-47, PGC 29482}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Секстант]] 1fas5669fb1r5m9czdonr79piw5z3o2 0 343587 25139391 24239079 2022-08-05T11:17:20Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 621 | слика = IC621 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{CGCG 37-74, NPM1G +02.0248, PGC 31196}- | сазвјежђе = Секстант | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 33m 21,0s | деклинација = + 2° 37" 0' | удаљеност = | брзина_објекта = 8645 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,029264<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,7 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,7 | површински_сјај = | димензије = 0,40' x 0,3' | позициони_угао = 90° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 7. април 1893. | биљешке = }} '''IC 621''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Секстант|сазвјежђу Секстант]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 2° 37' 0" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 33-{m}- 21,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 621 износи 13,7 а [[фотографска магнитуда]] 14,7. -{IC}- 621 је још познат и под ознакама -{CGCG 37-74, NPM1G +02.0248, PGC 31196}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Секстант]] cd7l4rvqiedl26ttyyyrfm8ljap7vw8 0 343589 25139387 20832265 2022-08-05T11:14:48Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 623 | слика = IC623 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 5748, MCG 1-27-17, CGCG 37-85, PGC 31356}- | сазвјежђе = Секстант | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sb}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 35m 21,0s | деклинација = + 3° 33" 30' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,0 | површински_сјај = | димензије = 1,00' x 0,4' | позициони_угао = 152° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 7. април 1893. | биљешке = }} '''IC 623''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Секстант|сазвјежђу Секстант]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 3° 33' 30" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 35-{m}- 21,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 623 износи 14,2 а [[фотографска магнитуда]] 15,0. -{IC}- 623 је још познат и под ознакама -{UGC 5748, MCG 1-27-17, CGCG 37-85, PGC 31356}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Секстант]] 943mz4zuo6dl11yzhhzys7limhrnjm8 0 343590 25139386 24216003 2022-08-05T11:14:28Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 624 | слика = IC 624 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG -1-27-26, PGC 31426}- | сазвјежђе = Секстант | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sa}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 36m 15,3s | деклинација = - 8° 20" 3' | удаљеност = | брзина_објекта = 4817 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,016199<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,1 | површински_сјај = | димензије = 2,70' x 0,5' | позициони_угао = 42° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 4. мај 1893. | биљешке = }} '''IC 624''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Секстант|сазвјежђу Секстант]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 8° 20' 3" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 36-{m}- 15,3-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 624 износи 13,2 а [[фотографска магнитуда]] 14,1. -{IC}- 624 је још познат и под ознакама -{MCG -1-27-26, PGC 31426}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Секстант]] jhusensv1zl1q3xwod6qc33e4rec81u 0 343609 25139403 20832287 2022-08-05T11:26:37Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 643 | слика = IC643 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{CGCG 66-30, PGC 32392}- | сазвјежђе = Лав | врста_објекта = [[лентикуларна галаксија]] | тип = -{S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 10h 49m 27,1s | деклинација = + 12° 12" 4' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,3 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,3 | површински_сјај = | димензије = 0,60' x 0,2' | позициони_угао = 75° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 31. март 1892. | биљешке = }} '''IC 643''' је [[лентикуларна галаксија]] у [[сазвјежђе Лав|сазвјежђу Лав]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 12° 12' 4" а [[ректасцензија]] 10-{h}- 49-{m}- 27,1-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 643 износи 14,3 а [[фотографска магнитуда]] 15,3. -{IC}- 643 је још познат и под ознакама -{CGCG 66-30, PGC 32392}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Лав]] 40qfg4x11bfsffwx93fyq948xw8hvwy 0 343659 25139394 24227475 2022-08-05T11:21:44Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 691 | слика = IC691 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 6447, MCG 10-16-139, MK 169, CGCG 291-70, IRAS 11238+5925, PGC 35206}- | сазвјежђе = Велики медвјед | врста_објекта = галаксија | тип = -{P}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 11h 26m 44,0s | деклинација = + 59° 9" 20' | удаљеност = 23,7 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 1204 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,004023<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,2 | површински_сјај = | димензије = 0,60' x 0,4' | позициони_угао = 150° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 17. април 1888. | биљешке = }} '''IC 691''' је галаксија у [[сазвјежђе Велики медвјед|сазвјежђу Велики медвјед]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 59° 9' 20" а [[ректасцензија]] 11-{h}- 26-{m}- 44,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 691 износи 13,2 а [[фотографска магнитуда]] 14,2. Налази се на удаљености од 23,7 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{IC}- 691 је још познат и под ознакама -{UGC 6447, MCG 10-16-139, MK 169, CGCG 291-70, IRAS 11238+5925, PGC 35206}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Велики медвјед]] 06gfkes61c6fbysc5rc99zh3n1ih489 0 343731 25139414 24219157 2022-08-05T11:30:01Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 760 | слика = IC 760 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 440-52, MCG -5-29-10, PGC 38345}- | сазвјежђе = Хидра | врста_објекта = [[лентикуларна галаксија]] | тип = -{S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 5m 53,5s | деклинација = - 29° 17" 34' | удаљеност = | брзина_објекта = 2219 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,007428<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 12,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 13,4 | површински_сјај = | димензије = 1,70' x 0,5' | позициони_угао = 148° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Ормонд Стоун]], 3. јануар 1889. | биљешке = }} '''IC 760''' је [[лентикуларна галаксија]] у [[сазвјежђе Хидра|сазвјежђу Хидра]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 29° 17' 34" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 5-{m}- 53,5-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 760 износи 12,4 а [[фотографска магнитуда]] 13,4. -{IC}- 760 је још познат и под ознакама -{ESO 440-52, MCG -5-29-10, PGC 38345}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Хидра]] jt3y94qf3xwykh41jpb12mmuqma3pr8 0 343735 25139413 24235526 2022-08-05T11:29:37Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 764 | слика = IC 764 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{ESO 441-13, MCG -5-29-25, UGCA 273, AM 1207-292, IRAS 12076-2927, PGC 38711}- | сазвјежђе = Хидра | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 10m 14,0s | деклинација = - 29° 44" 13' | удаљеност = 28,629 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 2122 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,007102<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 12,2 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 12,9 | површински_сјај = | димензије = 4,80' x 1,4' | позициони_угао = 177° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Франк Милер]], 26. март 1887. | биљешке = }} '''IC 764''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Хидра|сазвјежђу Хидра]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 29° 44' 13" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 10-{m}- 14,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 764 износи 12,2 а [[фотографска магнитуда]] 12,9. Налази се на удаљености од 28,629 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{IC}- 764 је још познат и под ознакама -{ESO 441-13, MCG -5-29-25, UGCA 273, AM 1207-292, IRAS 12076-2927, PGC 38711}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Хидра]] 9ut0zawjim6v7o49rze39zywarcm73t 0 343736 25139412 20832420 2022-08-05T11:29:16Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 765 | слика = Coma Berenices IAU.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Береникина коса | врста_објекта = појединачна [[звијезда]] | тип = -{*}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 10m 32,8s | деклинација = + 16° 7" 55' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Гијом Бигурдан]], 10. април 1888. | биљешке = }} '''IC 765''' је појединачна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Береникина коса|сазвјежђу Береникина коса]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 16° 7' 55" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 10-{m}- 32,8-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Береникина коса]] qqn3xfhujp2capuo8j9t6wz6sb5uaxt 0 343743 25139410 20832428 2022-08-05T11:28:41Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 772 | слика = IC772 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 3067, CGCG 128-61, NPM1G +24.0271, PGC 39178}- | сазвјежђе = Береникина коса | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{S}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 15m 15,8s | деклинација = + 23° 57" 32' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,7 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,5 | површински_сјај = | димензије = 0,90' x 0,5' | позициони_угао = 100° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Гијом Бигурдан]], 6. април 1888. | биљешке = }} '''IC 772''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Береникина коса|сазвјежђу Береникина коса]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 23° 57' 32" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 15-{m}- 15,8-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 772 износи 14,7 а [[фотографска магнитуда]] 15,5. -{IC}- 772 је још познат и под ознакама -{IC 3067, CGCG 128-61, NPM1G +24.0271, PGC 39178}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Береникина коса]] egniihmps2pgi1349ata203wzpe1jnx 0 343754 25139431 24237929 2022-08-05T11:35:08Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 783 | слика = IC783 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 7415, MCG 3-32-8, CGCG 99-25, VCC 490, PGC 39965}- | сазвјежђе = Береникина коса | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SB0-a}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 21m 38,8s | деклинација = + 15° 44" 41' | удаљеност = 18,28 -{Mpc}-<ref>''NASA/IPAC вангалактичка база података - NED'', JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/</ref> | брзина_објекта = 1290 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,004313<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,5 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,4 | површински_сјај = | димензије = 1,20' x 0,8' | позициони_угао = 141° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 6. април 1888. | биљешке = }} '''IC 783''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Береникина коса|сазвјежђу Береникина коса]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 15° 44' 41" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 21-{m}- 38,8-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 783 износи 13,5 а [[фотографска магнитуда]] 14,4. Налази се на удаљености од 18,28 милиона [[парсек|парсека]] од [[Сунце|Сунца]]. -{IC}- 783 је још познат и под ознакама -{UGC 7415, MCG 3-32-8, CGCG 99-25, VCC 490, PGC 39965}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Береникина коса]] r39622ff91n0wh3g233lrul8mpsmawv 0 343774 25139428 20832458 2022-08-05T11:33:51Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 802 | слика = Draco IAU.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Змај | врста_објекта = појединачна [[звијезда]] | тип = -{*}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 35m 57,6s | деклинација = + 74° 18" 7' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Гијом Бигурдан]], 12. јул 1887. | биљешке = }} '''IC 802''' је појединачна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Змај|сазвјежђу Змај]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 74° 18' 7" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 35-{m}- 57,6-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Змај]] m1k2j5u8q3gjqryoqzj7sfusm0zzkw5 0 343776 25139427 20832460 2022-08-05T11:33:18Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 804 | слика = IC 804 SDSS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{PGC 42549}- | сазвјежђе = Дјевица | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{S R}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 41m 15,8s | деклинација = - 5° 0" 33' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,4 | површински_сјај = | димензије = 1,00' x 0,6' | позициони_угао = 84° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 3. април 1888. | биљешке = }} '''IC 804''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Дјевица|сазвјежђу Дјевица]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 5° 0' 33" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 41-{m}- 15,8-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 804 износи 13,6 а [[фотографска магнитуда]] 14,4. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Дјевица]] l0imue4j90ks2j56d687b4v9yhmzqyw 0 343780 25139424 20832463 2022-08-05T11:32:50Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 808 | слика = Coma Berenices IAU.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Береникина коса | врста_објекта = двојна [[звијезда]] | тип = -{*2}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 41m 54,9s | деклинација = + 19° 55" 57' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Гијом Бигурдан]], 1. мај 1888. | биљешке = }} '''IC 808''' је двојна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Береникина коса|сазвјежђу Береникина коса]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 19° 55' 57" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 41-{m}- 54,9-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Береникина коса]] jvpwmk7w1dhwijd8jvnum18mlqwwctm 0 343789 25139420 24220668 2022-08-05T11:32:07Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 817 | слика = IC3764 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 3764, MCG 2-33-20, CGCG 71-39, VCC 2046, NPM1G +10.0318, PGC 43126}- | сазвјежђе = Дјевица | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E-S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 46m 56,7s | деклинација = + 9° 51" 28' | удаљеност = | брзина_објекта = 7322 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,02473<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,9 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,9 | површински_сјај = | димензије = 0,60' x 0,5' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 5. мај 1888. | биљешке = }} '''IC 817''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Дјевица|сазвјежђу Дјевица]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 9° 51' 28" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 46-{m}- 56,7-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 817 износи 13,9 а [[фотографска магнитуда]] 14,9. -{IC}- 817 је још познат и под ознакама -{IC 3764, MCG 2-33-20, CGCG 71-39, VCC 2046, NPM1G +10.0318, PGC 43126}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Дјевица]] 48lb34fss0vv90mb2zsshkvi753z7g2 0 343795 25139451 24225608 2022-08-05T11:40:50Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 823 | слика = Coma Berenices IAU.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Береникина коса | врста_објекта = појединачна [[звијезда]] | тип = -{*}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 47m 50,9s | деклинација = + 27° 12" 10' | удаљеност = | брзина_објекта = 7872 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,026612<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Гијом Бигурдан]], 17. април 1885. | биљешке = }} '''IC 823''' је појединачна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Береникина коса|сазвјежђу Береникина коса]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 27° 12' 10" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 47-{m}- 50,9-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Береникина коса]] sfx7ktkine6ozbgfxhzw6yd1qc3h5qu 0 343803 25139450 24237836 2022-08-05T11:40:06Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 830 | слика = IC830 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 8003, MCG 9-21-55, CGCG 270-28, PGC 43533}- | сазвјежђе = Велики медвјед | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{S}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 51m 16,4s | деклинација = + 53° 41" 45' | удаљеност = | брзина_објекта = 4826 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,016231<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,4 | површински_сјај = | димензије = 0,80' x 0,4' | позициони_угао = 165° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 8. јун 1890. | биљешке = }} '''IC 830''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Велики медвјед|сазвјежђу Велики медвјед]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 53° 41' 45" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 51-{m}- 16,4-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 830 износи 13,6 а [[фотографска магнитуда]] 14,4. -{IC}- 830 је још познат и под ознакама -{UGC 8003, MCG 9-21-55, CGCG 270-28, PGC 43533}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Велики медвјед]] 5yt3gx3ok7nf6lujhgtx2y9ywyk8v92 0 343804 25139449 24231959 2022-08-05T11:39:46Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 831 | слика = IC831 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG 5-30-113, CGCG 159-100, PGC 43708}- | сазвјежђе = Береникина коса | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E-S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 52m 43,9s | деклинација = + 26° 28" 16' | удаљеност = | брзина_објекта = 6320 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,021308<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,4 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,4 | површински_сјај = | димензије = 0,70' x 0,3' | позициони_угао = 95° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Рудолф Фердинанд Шпиталер]], 25. фебруар 1892. | биљешке = }} '''IC 831''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Береникина коса|сазвјежђу Береникина коса]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 26° 28' 16" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 52-{m}- 43,9-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 831 износи 14,4 а [[фотографска магнитуда]] 15,4. -{IC}- 831 је још познат и под ознакама -{MCG 5-30-113, CGCG 159-100, PGC 43708}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Береникина коса]] p77i4txiqh6x4bvhpef9ip6o490hcdb 0 343811 25139446 20832494 2022-08-05T11:39:18Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 838 | слика = IC838 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{NGC 4849A, MCG 5-31-43, DFOT 198, PGC 44444}- | сазвјежђе = Береникина коса | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SB}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 12h 58m 13,9s | деклинација = + 26° 25" 34' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 15,1 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,9 | површински_сјај = | димензије = 0,50' x 0,5' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Рудолф Фердинанд Шпиталер]], 24. фебруар 1892. | биљешке = }} '''IC 838''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Береникина коса|сазвјежђу Береникина коса]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 26° 25' 34" а [[ректасцензија]] 12-{h}- 58-{m}- 13,9-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 838 износи 15,1 а [[фотографска магнитуда]] 15,9. -{IC}- 838 је још познат и под ознакама -{NGC 4849A, MCG 5-31-43, DFOT 198, PGC 44444}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Береникина коса]] iv1mmz9kf066oj9xlcu12v1ucv3yflw 0 343823 25139444 24243525 2022-08-05T11:38:34Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 850 | слика = IC850 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG 0-34-3, CGCG 16-4, IRAS 13052-0036, PGC 45491}- | сазвјежђе = Дјевица | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Scd}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 7m 50,2s | деклинација = - 0° 52" 5' | удаљеност = | брзина_објекта = 5378 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,018103<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,3 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,0 | површински_сјај = | димензије = 0,90' x 0,2' | позициони_угао = 67° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 10. мај 1893. | биљешке = }} '''IC 850''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Дјевица|сазвјежђу Дјевица]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 0° 52' 5" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 7-{m}- 50,2-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 850 износи 14,3 а [[фотографска магнитуда]] 15,0. -{IC}- 850 је још познат и под ознакама -{MCG 0-34-3, CGCG 16-4, IRAS 13052-0036, PGC 45491}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Дјевица]] 7a70ips1tnep0r1yadak3lzdml8p8nv 0 343826 25139442 24232605 2022-08-05T11:38:13Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 853 | слика = IC853 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{IC 4205, UGC 8230, MCG 9-22-19, CGCG 271-18, PGC 45560}- | сазвјежђе = Велики медвјед | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SBab}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 8m 41,6s | деклинација = + 52° 46" 28' | удаљеност = | брзина_објекта = 7079 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,0239<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,7 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,5 | површински_сјај = | димензије = 1,60' x 1,3' | позициони_угао = 33° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Едвард Свифт E.]], 8. јун 1890. | биљешке = }} '''IC 853''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Велики медвјед|сазвјежђу Велики медвјед]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 52° 46' 28" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 8-{m}- 41,6-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 853 износи 13,7 а [[фотографска магнитуда]] 14,5. -{IC}- 853 је још познат и под ознакама -{IC 4205, UGC 8230, MCG 9-22-19, CGCG 271-18, PGC 45560}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Велики медвјед]] 55xs70eh0o5kg9q62bgiow35g31443k 0 343836 25139440 24230731 2022-08-05T11:37:45Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 863 | слика = IC 863 PanS.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG -3-34-43, IRAS 13145-1659, PGC 46270}- | сазвјежђе = Дјевица | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{SB0-a}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 17m 12,2s | деклинација = - 17° 15" 17' | удаљеност = | брзина_објекта = 2506 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,008396<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,5 | површински_сјај = | димензије = 1,20' x 0,9' | позициони_угао = 48° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 25. мај 1892. | биљешке = }} '''IC 863''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Дјевица|сазвјежђу Дјевица]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 17° 15' 17" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 17-{m}- 12,2-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 863 износи 13,6 а [[фотографска магнитуда]] 14,5. -{IC}- 863 је још познат и под ознакама -{MCG -3-34-43, IRAS 13145-1659, PGC 46270}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Дјевица]] 7nnwhq0clih9js1gr7au03ag7nn3x0y 0 343867 25139486 24212825 2022-08-05T11:58:02Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 893 | слика = IC893 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 8513, MCG 0-35-2, CGCG 17-6, PGC 47566}- | сазвјежђе = Дјевица | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sab}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 31m 47,4s | деклинација = - 2° 36" 41' | удаљеност = | брзина_објекта = 5995 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,0202<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,1 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,9 | површински_сјај = | димензије = 1,10' x 0,3' | позициони_угао = 52° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 4. јул 1893. | биљешке = }} '''IC 893''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Дјевица|сазвјежђу Дјевица]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 2° 36' 41" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 31-{m}- 47,4-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 893 износи 14,1 а [[фотографска магнитуда]] 14,9. -{IC}- 893 је још познат и под ознакама -{UGC 8513, MCG 0-35-2, CGCG 17-6, PGC 47566}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Дјевица]] fpev8fxeq2bej32s593e9ycpc0r01as 0 343909 25139468 20832599 2022-08-05T11:49:22Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 935 | слика = Ursa Major constellation map-bs.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Велики медвјед | врста_објекта = појединачна [[звијезда]] | тип = -{*}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 44m 5,5s | деклинација = + 55° 36" 52' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Едвард Емерсон Барнард]], "*". јун 1892. | биљешке = }} '''IC 935''' је појединачна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Велики медвјед|сазвјежђу Велики медвјед]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 55° 36' 52" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 44-{m}- 5,5-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Велики медвјед]] 6ytqaf7c6dc6jlm4cdjemhy1ornmlqr 0 343911 25139469 20832600 2022-08-05T11:49:48Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 937 | слика = IC938 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Велики медвјед | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 44m 29,1s | деклинација = + 55° 37" 46' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 15,5 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 16,5 | површински_сјај = | димензије = 0,20' x 0,2' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Едвард Емерсон Барнард]], "*". јун 1892. | биљешке = }} '''IC 937''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Велики медвјед|сазвјежђу Велики медвјед]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 55° 37' 46" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 44-{m}- 29,1-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 937 износи 15,5 а [[фотографска магнитуда]] 16,5. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Велики медвјед]] bsa8mk3iyx9xvz4mk7upio6w8afnco2 0 343916 25139472 20832606 2022-08-05T11:50:06Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 942 | слика = IC942 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG 10-20-31, CGCG 295-13, NPM1G +56.0162, PGC 48903}- | сазвјежђе = Велики медвјед | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E-S0}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 47m 41,1s | деклинација = + 56° 37" 19' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,3 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,3 | површински_сјај = | димензије = 0,70' x 0,5' | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 17. април 1888. | биљешке = }} '''IC 942''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Велики медвјед|сазвјежђу Велики медвјед]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 56° 37' 19" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 47-{m}- 41,1-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 942 износи 14,3 а [[фотографска магнитуда]] 15,3. -{IC}- 942 је још познат и под ознакама -{MCG 10-20-31, CGCG 295-13, NPM1G +56.0162, PGC 48903}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Велики медвјед]] 7s3y4yj8l5db9dldt1sqeymiwsfbzc3 0 343992 25139474 20832619 2022-08-05T11:50:57Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 953 | слика = Centaurus_constellation_map-bs.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{}- | сазвјежђе = Кентаур | врста_објекта = појединачна [[звијезда]] | тип = -{*}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 54m 57,0s | деклинација = - 30° 17" 0' | удаљеност = | брзина_објекта = | црвени_помак = | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = | површински_сјај = | димензије = | позициони_угао = | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Н. М. Париш]], 24. април 1889. | биљешке = }} '''IC 953''' је појединачна [[звијезда]] у [[сазвјежђе Кентаур|сазвјежђу Кентаур]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 30° 17' 0" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 54-{m}- 57,0-{s}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Кентаур]] n5bx71r9xgz0ag29wpnvc1u6ol2llgf 0 343993 25139479 24224984 2022-08-05T11:53:36Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 954 | слика = Ursa Minor constellation map-bs.svg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 8765, MCG 12-13-18, CGCG 336-24, 7ZW 527, PGC 49083}- | сазвјежђе = Мали медвјед | врста_објекта = галаксија | тип = -{P}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 13h 49m 56,3s | деклинација = + 71° 9" 53' | удаљеност = | брзина_објекта = 8865 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,030021<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,5 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,5 | површински_сјај = | димензије = 1,10' x 0,6' | позициони_угао = 91° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Луис Свифт]], 7. јун 1888. | биљешке = }} '''IC 954''' је галаксија у [[сазвјежђе Мали медвјед|сазвјежђу Мали медвјед]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 71° 9' 53" а [[ректасцензија]] 13-{h}- 49-{m}- 56,3-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 954 износи 13,5 а [[фотографска магнитуда]] 14,5. -{IC}- 954 је још познат и под ознакама -{UGC 8765, MCG 12-13-18, CGCG 336-24, 7ZW 527, PGC 49083}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Мали медвјед]] c1wnheaf0zjpjvdsfq7p0h6hzmd0gmh 0 343994 25139478 20832621 2022-08-05T11:52:49Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ [[Датотека:Centaurus constellation map-bs.svg|мини|190x190пискел|Карта сазвежђа [[Кентаур (сазвежђе)|Кентаур]].]] '''IC 955''' је ознака објекта на координатама са ректансцензијом 13h 55m 43,6s и деклинацијом - 30° 15" 43'. Открио га је [[Н. М. Париш]], 3. марта 1889. Каснијим посматрањима на том положају није уочен никакав астрономски објекат. ==Види још== *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] ==Спољашње везе== *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] ==Литература== *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур ==Референце== {{reflist}} {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Кентаур]] 5153544q056ge1cs55fru9f4ifflc83 0 344020 25139480 24220387 2022-08-05T11:54:40Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 978 | слика = IC978 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{MCG 0-36-21, CGCG 18-60, NPM1G -02.0386, KCPG 417B, PGC 50493}- | сазвјежђе = Дјевица | врста_објекта = [[спирална галаксија]] | тип = -{Sbc}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 14h 8m 58,0s | деклинација = - 2° 58" 25' | удаљеност = | брзина_објекта = 1641 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,005489<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 14,6 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 15,4 | површински_сјај = | димензије = 0,70' x 0,3' | позициони_угао = 33° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 8. јул 1893. | биљешке = }} '''IC 978''' је [[спирална галаксија]] у [[сазвјежђе Дјевица|сазвјежђу Дјевица]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је - 2° 58' 25" а [[ректасцензија]] 14-{h}- 8-{m}- 58,0-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 978 износи 14,6 а [[фотографска магнитуда]] 15,4. -{IC}- 978 је још познат и под ознакама -{MCG 0-36-21, CGCG 18-60, NPM1G -02.0386, KCPG 417B, PGC 50493}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Дјевица]] 1hvzd8asbqlzr3edtd0x5v32rbez4zs 0 344031 25139482 24233278 2022-08-05T11:55:10Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{НГЦ објект ијек|центар| | ознака = -{IC}- 989 | слика = IC989 - SDSS DR14.jpg | опис_слике = | ширина_слике = 260п | име = | страно_име = | друге_ознаке = -{UGC 9114, MCG 1-36-27, CGCG 46-72, PGC 50891}- | сазвјежђе = Дјевица | врста_објекта = елиптична [[галаксија]] | тип = -{E}- | епоха = J2000.0 | ректасцензија = 14h 14m 51,2s | деклинација = + 3° 7" 52' | удаљеност = | брзина_објекта = 7462 -{km/s}-<ref name="simbad">''[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података]'', Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур</ref> | црвени_помак = 0,025207<ref name="simbad"/> | број_звијезда_у_јату = | привидна_величина = 13,0 | магнитуда_најсјајније/централне_звијезде = | фотографска_магнитуда = 14,0 | површински_сјај = | димензије = 1,30' x 1,1' | позициони_угао = 63° | Дрејеров_објект = да | откриће = [[Стефан Жавел]], 28. мај 1891. | биљешке = }} '''IC 989''' је елиптична [[галаксија]] у [[сазвјежђе Дјевица|сазвјежђу Дјевица]] која се налази на листи објеката дубоког неба у [[Индекс каталог|Индекс каталогу]]. [[Деклинација (астрономија)|Деклинација]] објекта је + 3° 7' 52" а [[ректасцензија]] 14-{h}- 14-{m}- 51,2-{s}-. [[Привидна величина]] (магнитуда) објекта -{IC}- 989 износи 13,0 а [[фотографска магнитуда]] 14,0. -{IC}- 989 је још познат и под ознакама -{UGC 9114, MCG 1-36-27, CGCG 46-72, PGC 50891}-. == Референце == {{извори}} == Литература == *Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у [https://web.archive.org/web/20130729104144/http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/NI2012.zip овом фајлу] са објашњењем на [http://www.klima-luft.de/steinicke/ngcic/rev2000/Explan.htm овој страници] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ SIMBAD база података], Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур == Види још == *[[Индекс каталог]] *[[Нови општи каталог]] == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} *[http://spider.seds.org/ngc/ngc.html Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката] *[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/ -{SIMBAD}- база података] {{ИЦ објекти}} [[Категорија:Индекс каталог сазвјежђе Дјевица]] k35pusr2pux57bs8gq9s92oh68pe9lp 0 395948 25139303 24409259 2022-08-05T10:24:25Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Реал Сосиједад | слика = [[Датотека:Real sociedad de futbol.png|156п|Грб ФК Реал Сосиједад]] | пуноиме = -{Real Sociedad de Fútbol, S.A.D.}- | надимак = ''Бело-плави<br />Ла Реал'' | основан = [[7. септембар|7. септембра]] [[1909|1909.]] | стадион = [[Стадион Аноета]], [[Сан Себастијан]] | капацитет = 32.200 | директор = {{зас|ШПА}} [[Хокин Аперибај]] | тренер = {{зас|ШПА}} [[Иманол Алгвасил]] | лига = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]]| | сезона = [[Ла лига 2020/21.|2020/21]]. | позиција = Прва лига, 5. | pattern_la1=_rsociedad1920h | pattern_b1=_rsociedad1920h | pattern_ra1=_rsociedad1920h | pattern_sh1=_rsociedad1920h | pattern_so1=_rsociedad1920h | leftarm1=FFFFFF | body1=FFFFFF | rightarm1=FFFFFF | shorts1=FFFFFF | socks1=FFFFFF | pattern_la2=_rsociedad1920a | pattern_b2=_rsociedad1920a | pattern_ra2=_rsociedad1920a | pattern_sh2=_rsociedad1920a | pattern_so2=_rsociedad1920a | leftarm2=990000 | body2=990000 | rightarm2=990000 | shorts2=545454 | socks2=009920 }} '''ФК Реал Сосиједад''' ({{јез-шпа|Real Sociedad de Fútbol, S.A.D.}}) је [[Шпанија|шпански]] [[фудбал]]ски клуб из [[Сан Себастијан]]а који се такмичи у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]]. Своје утакмице као домаћини играју на [[Стадион Аноета|Аноети]], капацитета 32.200 седећих места. Клуб је основан [[7. септембар|7. септембра]] [[1909]]. године. Највеће успехе клуб је забележио између [[1980]]. и [[1982]]. године, када је освојио две титуле првака, један куп и један суперкуп. У сезони 2002/03. Реал Сосиједад је првенство завршио на другом месту. Прво место на табели су држали све до претпоследњег кола када их је претекао [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]]. Из [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прве лиге]] су испали у сезони 2006/07. када су заузели претпоследње место на табели. У Првој лиги клуб поново игра од сезоне 2010/11., након што је у сезони 2009/10. заузео прво место у Другој лиги. == Успеси == === Домаћи === * '''[[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]]''' :'''Првак (2):''' 1980/81, 1981/82. :''Други (3):'' 1979/80, 1987/88, 2002/03. * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп Шпаније]]''' :'''Освајач (3):''' 1909, 1986/87, 2019/20. :''Финалиста (5):'' 1910, 1913, 1928, 1951, 1987/88. * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]]''' :'''Освајач (1):''' 1982. * '''[[Друга лига Шпаније у фудбалу|Друга лига Шпаније]]''' :'''Првак (3):''' 1948/49, 1966/67, 2009/10. :''Други (2):'' 1940/41, 1942/43. === Међународни === * '''[[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона]]''' :''Полуфинале (1):'' [[Лига шампиона 1982/83.|1982/83.]] * '''[[УЕФА лига Европе|Куп УЕФА]]''' :''Четвртфинале (1):'' [[Куп УЕФА 1988/89.|1988/89.]] == Реал Сосиједад у европским такмичењима == {| class="wikitable" ! Сезона ! Такмичење ! Коло ! Земља ! Екипа ! Резултат |- |[[Куп УЕФА 1974/75.|1974/75.]] |[[УЕФА лига Европе|Куп УЕФА]] |кв. |{{зас|ЧЕШ}} |[[ФК Бањик Острава|Бањик Острава]] |0-1, 0-4 |- |[[Куп УЕФА 1975/76.|1975/76.]] |Куп УЕФА | 1. коло кв. |{{зас|ШВА}} |[[ФК Грасхопер|Грасхопер]] |3-3 ,1-1 |- | | | 2. коло кв. |{{зас|ЕНГ}} |[[ФК Ливерпул|Ливерпул]] |1-3, 0-6 |- |[[Куп УЕФА 1979/80.|1979/80.]] |Куп УЕФА | 1. коло кв. |{{зас|ИТА}} |[[ФК Интер Милано|Интер Милан]] |0-3, 2-0 |- |[[Куп УЕФА 1980/81.|1980/81.]] |Куп УЕФА | 1. коло кв. |{{зас|МАЂ}} |[[ФК Ујпешт|Ујпешт Дожа]] |1-1, 1-0 |- | | | 2. коло кв. |{{зас|ЧЕШ}} |[[ФК Збројовка Брно|Збројовка Брно]] |1-1, 2-1 |- | | |осминафинала |{{зас|БЕЛ}} |[[ФК Локерен|Локерен]] |0-1, 2-2 |- |[[Лига шампиона 1981/82.|1981/82.]] |[[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] | 1. коло кв. |{{зас|БУГ}} |[[ФК ЦСКА Софија|ЦСКА Софија]] |0-1, 0-0 |- |[[Лига шампиона 1982/83.|1982/83]] |Куп шампиона |кв. |{{зас|ИСЛ}} |[[ФК Викингур Рејкјавик|Викингур Рејкјавик]] |1-0, 3-2 |- | | |осминафинала |{{зас|ШКО}} |[[ФК Селтик|Селтик]] |2-0, 1-2 |- | | |четвртфинале |{{зас|ПОР}} |[[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]] |0-1, 2-0 |- | | |полуфинале |{{зас|НЕМ}} |[[ФК Хамбургер|Хамбургер]] |1-1, 1-2 |- |[[Куп победника купова у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] |[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] |кв. |{{зас|ПОЉ}} |[[ФК Шлонск Вроцлав|Сласк Вроцлав]] |0-0, 2-0 |- | | |осмина финала |{{зас|СССР}} |[[ФК Динамо Минск|Динамо Минск]] |1-1, 0-0 |- |[[Куп УЕФА 1988/89.|1988/89.]] |Куп УЕФА | 1. коло кв. |{{зас|ЧЕШ}} |[[ФК Дукла Праг|Дукла Праг]] |2-1, 2-3 |- | | | 2. коло кв. |{{зас|ПОР}} |[[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]] |0-0, 2-1 |- | | |осмина финала |{{зас|НЕМ}} |[[ФК Келн|Келн]] |1-0, 2-2 |- | | |четвртфинале |{{зас|НЕМ}} |[[ФК Штутгарт|Штутгарт]] |0-1, 1-0 (2-4) [[једанаестерац|п. ј]] |- |[[Куп УЕФА 1990/91.|1990/91.]] |Куп УЕФА | 1. коло кв. |{{зас|ШВА}} |[[ФК Лозана|Лозана]] |2-3, 1-0 |- | | | 2. коло кв. |{{зас|СФРЈ}} |[[ФК Партизан|Партизан Београд]] |1-0, 0-1 (4-5) [[једанаестерац|п. ј]] |- |[[Куп УЕФА 1992/93.|1992/93.]] |Куп УЕФА | 1. коло кв. |{{зас|ПОР}} |[[ФК Виторија Гимараис|Виторија Гимараис]] |0-3, 2-0 |- |- |[[Куп УЕФА 1998/99.|1998/99.]] |Куп УЕФА | 1. коло кв. |{{зас|ЧЕШ}} |[[ФК Спарта Праг|Спарта Праг]] |4-2, 1-0 |- | | | 2. коло кв. |{{зас|РУС}} |[[ФК Динамо Москва|Динамо Москва]] |3-2, 3-0 |- | | |осмина финала |{{зас|ШПА}} |[[ФК Атлетико Мадрид|Атлетико Мадрид]] |2-1, 1-4 |- |[[Лига шампиона 2003/04.|2003/04.]] |Лига шампиона |група Д. |{{зас|ГРЧ}} |[[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] |1-0, 2-2 |- | | |група Д. |{{зас|ТУР}} |[[ФК Галатасарај|Галатасарај]] |2-1, 1-1 |- | | |група Д. |{{зас|ИТА}} |[[ФК Јувентус|Јувентус]] |2-4, 0-0 |- | | |осмина финала |{{зас|ФРА}} |[[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] |0-1, 0-1 |- |[[Лига шампиона 2013/14.|2013/14.]] |Лига шампиона |плеј оф | | | |- |} == Познати бивши играчи == {| |valign="top"| * {{зас|ШПА}} [[Шаби Алонсо]] * {{зас|ШПА}} [[Агустин Аранзабал]] * {{зас|ШПА}} [[Микел Артета]] * {{зас|ШПА}} [[Хосе Мари Бакеро]] * {{зас|ШПА}} [[Аитор Бегуиристаин]] * {{зас|ШПА}} [[Андони Гојкочеа]] * {{зас|ШПА}} [[Франциско Мерида]] * {{зас|ШПА}} [[Аитор Лопез Рекарте]] * {{зас|ШПА}} [[Луис Лопез Рекарте]] * {{зас|ШПА}} [[Хавијер Де Педро]] * {{зас|ШПА}} [[Микел Аранбуру]] * {{зас|ШПА}} [[Хосеба Ечеберија]] |width="50"|&nbsp; |valign="top"| * {{зас|ЧИЛ}} [[Марк Гонзалез]] * {{зас|ТУР}} [[Нихат Кахвеџи]] * {{зас|ТУР}} [[Тајфун Коркут]] * {{зас|ТУР}} [[Ариф Ердем]] * {{зас|РУС}} [[Валери Карпин]] * {{зас|БИХ}} [[Мехо Кодро]] * {{зас|СРБ}} [[Дарко Ковачевић]] * {{зас|СРБ}} [[Драган Младеновић (фудбалер)|Драган Младеновић]] * {{зас|ЦГ}} [[Андрија Делибашић]] * {{зас|ПОР}} [[Рикардо Са Пинто]] * {{зас|ХОЛ}} [[Сандер Вестервелд]] * {{зас|ХРВ}} [[Игор Цвитановић]] |} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Real Sociedad | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Реал Сосиједад }} * {{Званични веб-сајт}} {{Тимови Ла Лиге}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Реал Сосиједад]] [[Категорија:Спорт у Баскији]] 4qq9wsnoipd7cbr7356bhmn1ebkr48s 0 401468 25139295 24648081 2022-08-05T10:20:10Z 79.101.39.246 /* Тимок у Југославији */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Тимок 1919| слика = [[Датотека:FK Timok.png|140п]] | пуноиме = Фудбалски клуб Тимок 1919| надимак = Бели Лабудови, Отрови| основан = {{Start date and age|1919}}| стадион = [[Стадион Краљевица]], [[Зајечар]]| капацитет = 5.400<ref>{{cite web|title=ФК Тимок|url=http://srbijafudbal.com/timok.htm|accessdate=1. мај 2018.}}</ref>| председник = {{зас|СРБ}} Бранислав Ђорђевић | тренер = {{зас|СРБ}} Срђан Стојчевски | лига = [[Српска лига Исток]] | сезона = [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]], '''14.''' [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]| pattern_la2=_whiteborder|pattern_b2=_gyt2015a|pattern_ra2=_whiteborder|pattern_sh2=_whitebottom|pattern_so2=| leftarm2=0000FF|body2=0000FF|rightarm2=0000FF|shorts2=0000FF|socks2=0099FF| pattern_la1=_Montedio Yamagata 2019 AWAY FP|pattern_b1=_csa20t|pattern_ra1=_Montedio Yamagata 2019 AWAY FP|pattern_sh1=_aei18a|pattern_so1=| leftarm1=FFFFFF|body1=FFFFFF|rightarm1=FFFFFF|shorts1=FFFFFF|socks1=FFFFFF| }} '''ФК Тимок 1919''' је фудбалски клуб из [[Зајечар]]а, и тренутно се такмичи у [[Српска лига Исток|Српској лиги Исток]], трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан [[1919]]. године. == Историја == === Тимок у Југославији === Тимок 1919 је основан [[1946]]. године. Тимок 1919 је 2018. године настао променом имена ФК Лубница из истоименог села поред Зајечара, основан 1946. године. Све доле написано важи за ФК Тимок, а не за ФК Тимок 1919. и најстарији је фудбалски клуб у [[Зајечар]]у. Између два рата наступао је у обласним лигама. У првим годинама након [[Други светски рат|Другог светског рата]] носио је име '''Динамо''' али је [[1951]]. године вратио изворни назив, који је допуњен годином оснивања при обележавању стогодишњице постојања тима. Током првих десетак послератних година клуб се углавном такмичи у српској лиги, тада трећем рангу такмичења. Године [[1955]]. постаје члан IV зоне, једне од пет зона које су у том периоду чиниле [[Друга савезна лига Југославије у фудбалу|други степен такмичења]] на нивоу [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. У конкуренцији клубова из [[Централна Србија|централне Србије]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Социјалистичка Република Македонија|Македоније]], као што су [[ФК Вардар|Вардар]], [[ФК Раднички 1923|Раднички из Крагујевца]] и [[ФК Раднички Ниш|Раднички из Ниша]], Тимок заузима 8. место у сезони 1955/56. Наредне године, због реорганизације такмичења, испада у трећи ранг.<ref>[http://www.fsgzrenjanin.com/Period%201955-1962.html Период 1955-1962], Приступљено 7. 4. 2013.</ref>(1973) У [[Куп Југославије у фудбалу|Купу Маршала Тита]], Тимок је у Зајечару у шеснаестини финала избацио загребачки [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] победивши га са 3:1, да би у осмини финала испали од сарајевског [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничара]] изгубивши са 1:8 у Зајечару. Шездесете и седамдесете године Тимок проводи у нижим лигама да би [[1981]]. изборио улазак у Другу лигу Исток. У сезони 1981/82 остварује свој највећи дотадашњи успех - треће место са 33 бода, иза финансијски много јачих [[ФК Земун|Галенике]] и [[ФК Трепча|Трепче]]. Наредне две сезоне нису биле тако успешне и Тимок је од лета [[1984]]. поново трећелигаш.<ref>[http://www.fsgzrenjanin.com/Period%201978-1983.html/ Период 1978-1983] {{Wayback|url=http://www.fsgzrenjanin.com/Period%201978-1983.html/ |date=20130123042645 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> === Тимок након распада СФРЈ === Године [[1992]]. Тимок заузима 4. место у Трећој лиги Исток и захваљујући реорганизацији такмичења постаје члан јединствене Друге лиге [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]]. Међутим, сезону 1992/93 завршава као последњи на табели. Читавих десет година касније клуб поново улази у Другу лигу, група Исток. Сезону 2002/03 завршава на високом 3. месту, иза [[ФК Напредак|Напретка]] и [[ФК Млади радник|Младог радника]]. Но, већ следеће године поново испада. У периоду од [[2005]]. до [[2012]]. Тимок је био члан [[Српска лига Исток|Српске лиге Исток]]. У два наврата је био други, да би [[Српска лига Исток 2011/12.|2011/12]] убедљиво освојио прво место и постао члан [[Прва лига Србије у фудбалу|Прве лиге Србије]]. У сезони [[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14]] Тимок осваја 13. место и испада у [[Српска лига Исток|Српску лига Исток]]. Укупно је Тимог провео 8. сезона у другом рангу. Најзначајнији резултат Тимок је остварио [[26. октобар|26. октобра]] [[2005]]. када је у осмини финала [[Куп Србије и Црне Горе у фудбалу|Купа Србије и Црне Горе]] као гост избацио [[ФК Партизан|београдски Партизан]] након бољег извођења једанаестераца (1:1 у регуларном току утакмице, 4:5 на крају). Заустављен је у четвртфиналу од стране [[ФК Раднички Ниш|нишког Радничког]].<ref>[http://www.rsssf.com/tablesj/joegcupdetail.html#80/ Куп Србије и Црне Горе 2005/06.], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> === Замена са Радничким из Лубнице === Након испадања из Српске лиге Исток 2018. године и нагомиланих дугова, дошло је до пререгистрације Фудбалског клуба Раднички из Лубнице који је Решењем Агенције за привредне регистре од 20. јула 1918. године постао '''Тимок 1919.''' Седиште му је из [[Лубница|Лубнице]] пребачено у Зајечар. Истовремено, формиран је нови клуб Раднички 1946 из Лубнице који је почео такмичење из Зајечарске окружне лиге.<ref>{{cite web |title=Evo kako je nađeno rešenje za najstariji zaječarski klub |url=https://radiomagnum.rs/kako-je-nadeno-resenje-za-najstariji-zajecarski-klub-radnicki-postao-timok-1919/ |website=radiomagnum.rs |access-date=4. 5. 2021.}}</ref> Након две сезоне у [[Зона Исток у фудбалу|Зони Исток]], Тимок 1919 је обезбедио пласман у Српску лигу Исток где се такмичиo у сезони [[Српска лига Исток 2020/21.|2020/21.]] Одмах у првој сезони направљен је корак напред. Тимок је заузео 1. место, али је због промена система такмичења морао да игра бараж меч за улазак у Прву лигу Србије против [[ФК Слога Пожега|Слоге]] из [[Пожега|Пожеге]] која је била најбоља у [[Српска лига Запад 2020/21.|Српској лиги Запад]]. У првој утакмици у Пожеги победио је Тимок са 1:0, а у реваншу у Зајечару било је 1:1, па се укупним резултатом 2:1, Тимок пласирао у Прву лигу Србије.<ref>{{cite web |title=FK Timok 1919. u Prvoj ligi Srbije |url=https://zamedia.rs/2021/06/16/fk-timok-1919-u-prvoj-ligi-srbije/ |website=zamedia.rs/ |access-date=18. 7. 2021.}}</ref> == Новији резултати == === Тимок === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- |[[Српска лига Исток 2011/12.|2011/12.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||'''1.'''[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]|| 30 || 19 || 6 || 5 || 43 || 18 || +25 || 63 ||''Није се квалификовао'' |- | [[Прва лига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13.]] || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] || 11. || 34 || 11 || 10 || 12 || 27 || 48 || -11 || 43 || [[Куп Србије у фудбалу 2012/13.|Шеснаестина финала]] |- | [[Прва лига Србије у фудбалу 2013/14.|2013/14.]] || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] || 13.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 30 || 8 || 10 || 12 || 26 || 35 || -9 || 34 || [[Куп Србије у фудбалу 2013/14.|Претколо]] |- |[[Српска лига Исток 2014/15.|2014/15.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||5.|| 30 || 14 || 6 || 10 || 36 || 27 || +9 || 48 ||[[Куп Србије у фудбалу 2014/15.|Претколо]] |- |[[Српска лига Исток 2015/16.|2015/16.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||11.|| 30 || 9 || 10 || 11 || 39 || 42 || -3 || 37 ||''Није се квалификовао'' |- |[[Српска лига Исток 2016/17.|2016/17.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||10.|| 30 || 11 || 10 || 9 || 28 || 21 || +7 || 36 (-7) ||''Није се квалификовао'' |- |[[Српска лига Исток 2017/18.|2016/17.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||15.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] || 30 || 5 || 4 || 21 || 33 || 58 || -25 || 19 ||''Није се квалификовао'' |- |} === Тимок 1919 === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- |2018/19.||style="background:#FEC9C9"|4|||[[Зона Исток у фудбалу|Зона Исток]]||2.||30||22||5||3||62||28||+34||71||''Није се квалификовао'' |- |2019/20.||style="background:#FEC9C9"|4|||[[Зона Исток у фудбалу|Зона Исток]]||'''2.'''[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]]||17<sup>1</sup>||12||3||2||36||13||+23||39||''Није се квалификовао'' |- |[[Српска лига Исток 2020/21.|2020/21.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||'''1.'''<sup>2</sup>||37||26||5||6||73||25||+48||83||''Није се квалификовао'' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22]]||style="background:#fbe08d"|2||[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]]||14.[[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] ||37||11||7||19||38||44||-6||40||''Није се квалификовао'' |- ||[[Српска лига Исток 2022/23.|2022/23.]]||style="background:#A3E9FF"|3||[[Српска лига Исток]]||—||0||0||0||0||0||0||+0||0|| |- |} * <sup>1</sup> <small> Сезона прекинута након 17 кола због пандемије [[Пандемија вируса корона 2019/20.|Корона вирус]]а</small> * <sup>2</sup> <small> Били су бољи у баражу за Прву лигу Србије од [[ФК Слога Пожега|Слоге]] из [[Пожега|Пожеге]]. У Пожеги је било 1:0 за Тимок, а у Зајечару 1:1.</small> == Тренутни састав == ''Од 4. априла 2022.''<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2021-22/team/6-prva-liga-srbije-2021-22/46-timok-1919|title=IGRAČI|accessdate=4.3.2022|publisher=Заједница фудбалских клубова Супер лиге и Прве лиге Србије}}</ref> {{фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=[[Никола Петровић (фудбалер, 1988)|Никола Петровић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=Владимир Јовановић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=Никола Суботић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=Лазар Николић|нац=БИХ|поз=MF}} {{ф играч|број=5|име=[[Милош Симоновић (фудбалер)|Милош Симоновић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=6|име=Абубaкар Туре|нац=ОБС|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=Немања Ристић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=8|име=Игор Пантић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=[[Стефан Тримановић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=Андреј Ђукић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=Урош Николић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=12|име=Немања Марков|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=14|име=Марко Ђорђевић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=15|име=[[Никола Тричковић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=16|име=Дамир Анђеловић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=17|име=Ненад Качар|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=19|име=Јован Богдановић|нац=СРБ|поз=DF}} {{фт средина}} {{ф играч|број=20|име=[[Иван Божовић]]|нац=СРБ|поз=DF}} ([[капитен]]) {{ф играч|број=21|име=Вељко Ранђеловић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=22|име=Милан Петровић|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=23|име=Никола Жерјал|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=28|име=Иван Давидовић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=29|име=[[Енсон Квок]]|нац=КИН|поз=DF}} {{ф играч|број=30|име=[[Страхиња Петровић (фудбалер)|Страхиња Петровић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=32|име=Марко Радосављевић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=50|име=Растко Николић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=57|име=Мартинс Окафор|нац=НГР|поз=DF}} {{ф играч|број=58|име=Дејан Машић|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=60|име=Чуквуебука Ннађи|нац=НГР|поз=MF}} {{ф играч|број=77|име=Демиан Мадуба|нац=НГР|поз=FW}} {{ф играч|број=80|име=Немања Миљковић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=95|име=Друв Викрам Синг|нац=ИНД|поз=MF}} {{ф играч|број=96|име=[[Павле Радуновић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=99|име=Лука Стојадиновић|нац=СРБ|поз=MF}} {{фт крај}} == Познати играчи == * {{зас|СФРЈ}} [[Драган Пантелић]] 1983-1985 * {{зас|СФРЈ}} Војислав Брашанац * {{зас|СФРЈ}} Живан Љуковчан 1981-1982 == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://fkt1919.blogspot.com/ Клуб љубитеља ФК Тимок] * [http://www.srbijasport.net/klub/60/rez Профил на srbijasport.net] {{Српска лига Исток}} [[Категорија:ФК Тимок|*]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Тимок 1919]] [[Категорија:Спорт у Зајечару]] 2lymlu12am45f5wbln797c67loaiym9 0 438959 25138358 24423199 2022-08-04T12:28:16Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Ветерник| слика = [[Датотека:FK Veternik.gif|150п]]| пуноиме = Фудбалски клуб Ветерник| надимак = | основан = [[1977]].| стадион = Стадион ФК Ветерник| капацитет = | директор = | менаџер = | лига = [[Новосадска лига|Градска лига Нови Сад]] | сезона = 2020/21. | позиција = 1. | pattern_la1=_whiteborder|pattern_b1=|pattern_ra1=_whiteborder| leftarm2=FFFFFF|body2=FFFFFF|rightarm2=FFFFFF|shorts1=3232CD|socks1=3232CD| pattern_la2=_whitesmalllower|pattern_b2=_whitesides|pattern_ra2=_whitesmalllower|pattern_so2=_whitetop| leftarm2=3232CD|body2=3232CD|rightarm2=3232CD|shorts2=3232CD|socks2=3232CD| }} '''ФК Ветерник''' је фудбалски клуб из [[Ветерник|Ветерника]], приградског насеља [[Нови Сад|Новог Сада]], и тренутно се такмичи у [[Новосадска лига|Градскoj лиги Нови Сад]], петом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је у сезони [[2011]]/[[2012|12]]. након седам одиграних кола одустао од такмичења у [[Српска лига Војводина|Српској лиги Војводина]], па је тако пребачен два ранга ниже, у Подручну фудбалску лигу Нови Сад. [[Датотека:Stadion FK Veternik.JPG|мини|десно|220п|Стадион ФК Ветерник]] == Успеси == * '''[[Српска лига Војводина]]''' *: Другопласирани (2): 2009/10, 2010/11. * '''[[Војвођанска лига Запад]]''' *: Освајач (2): 1997/98, 2008/09. * '''[[Новосадска лига]]''' *: Освајач (2): 2014/15, 2020/21. *: Другопласирани (1): 2018/19. == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији|Списак фудбалских клубова Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20100916050927/http://fkveternikviskol.com/ Званичан сајт клуба] * [http://www.srbijasport.net/klub/460/rez Профил на srbijasport.net] * [http://www.facebook.com/group.php?gid=47827768490 ФК Ветерник на facebook.com] {{клица-фк}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Ветерник]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] pyd84z19tyipo6x7qpo6dbbiwp6pj4k 0 439553 25138764 24464504 2022-08-04T18:12:49Z 213.198.212.7 /* Биографија */Dodat sadržaj wikitext text/x-wiki {{Верски поглавар|име=Тадеј <br /> (Штрбуловић)|слика=Датотека:Starac tadej vitovnicki.jpg|опис_слике=|датум_рођења=19. октобар 1914.|место_рођења=[[Петровац на Млави]]|држава_рођења={{застава|Краљевина Србија}}|датум_смрти=13. април 2003. (88 год.)|место_смрти=[[Бачка Паланка]]|држава_смрти={{застава|Србија и Црна Гора}}|сахрањен=[[Манастир Витовница]] код [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]]|звање=[[игуман]] [[Манастир Витовница|Манастира Витовнице]]|године=1962—2003|редослед=|претходник=[[Хризостом Пајић|Хризостом (Пајић)]]|наследник=|звање1=|године1=|редослед1=|претходник1=|наследник1=[[Лазар Ранковић|Лазар (Ранковић)]]|потпис=|ширина=290п|право_име=Томислав Штрбуловић}} [[Датотека:Свети Тадеј Витовнички 1.png|мини|десно|250п|Свети Тадеј Витовнички]] '''Тадеј''' (световно ''Томислав Штрбуловић''; [[Петровац на Млави]], [[19. октобар]] [[1914]] — [[Бачка Паланка]], [[13. април]] [[2003]]) био је православни [[архимандрит]] и [[игуман]] [[Манастир Витовница|Манастира Витовнице]].<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20150110202753/http://www.vidovdan.org/arhiva/print1384.html|title=Vidovdan.org - Немања Јовић: Последњи дани Оца Тадеја|date=2015-01-10|website=web.archive.org|access-date=2020-03-24}}</ref> == Биографија == Отац Тадеј рођен је 1914. године као недоношче на вашару свети Тома у [[Петровац на Млави|Петровцу на Млави]] од родитеља земљорадника. Пошто нису мислили да ће преживети позвали су свештеника да га крсти. После крштења дете је прогледало и родитељи су били срећни што ће преживети. Мајка му је преминула још када је био мали. Због тога је одрастао уз маћехе. Више пута би га у кући тако истукли да је узимао комад хлеба и бежао од куће. Као млад био је јако слаб и није могао да се бави [[Земљорадња|земљорадњом]]. Зато су га, након што је завршио основну школу у родној [[Витовница|Витовници]], родитељи дали на кројачки занат у занатско-трговачку школу у Петровцу. По завршеном [[занат]]у он се запошљава у Београду и ту остаје 6 година. Ту се и разбољева и доктори му прогнозирају још 5 година живота. Због тога је жудећи за Богом отишао код [[Руси|руских]] монаха у манастир [[манастир Миљково|Миљково]] код [[Свилајнац|Свилајнца]]. Ту је упознао [[архимандрит]]а Амвросија који је доста утицао на њега. Замонашен је 1935. године у [[манастир]]у [[Манастир Горњак|Горњаку]] 10. марта, да би 1/14. јула исте године, био рукоположен у чин [[јерођакон]]а, као сабрат манастира Горњака. Упућен је одмах после монашења 1935. године у [[Иконографија|иконографску]] [[Школа|школу]] у [[манастир]]у [[манастир Раковица|Раковица]]. У чин [[јеромонах]]а рукуположен је [[3. фебруар]]а [[1938]]. године у манастиру [[манастир Раковица|Раковица]]. Рукоположио га је [[епископ]] харковски Митрофан. У чин [[игуман]]а произведен је [[1949]]. године [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви у Београду]]. Увођење у чин је обавио викар Његове Светости Патријарха епископ Висарион, бивши епископ [[банат]]ски. Октобра 1938. године, јеромонах Тадеј је премештен у [[Пећка патријаршија|Пећку Патријаршију]]. По избијању [[Други светски рат|Другог светског рата]], старац Тадеј је избегао из [[Пећ]]и и поново дошао у манастир Раковицу. Априла [[1947]]. године старац Тадеј се враћа у браничевску [[Епархија|епархију]] и постаје сабрат манастира Горњак. По жељи [[патријарх]]а [[Патријарх српски Гаврило|Гаврила]] Тадеј се поново враћа у [[Пећка патријаршија|Пећку Патријаршију]] 1949. године, и постаје њен намесник. Године [[1955]]. из здравствених разлога, по други пута се враћа у браничевску [[Епархија|епархију]]. У овој епархији је био привремени парох печанско-кленовачки и шапинске епархије, а затим од [[1957]]. године старцу Тадеју подељен је канонски отпуст за [[манастир]] [[манастир Хиландар|Хиландар]]. После непуна четири месеца, старац Тадеј је, вољом [[Грчка|грчких]] власти, враћен из Хиландара, са [[Света гора|Свете Горе]] у [[Србија|Србију]]. Ту је, привремено, био парох бистрички, затим старешина [[манастир]]а [[манастир Туман|Туман]]. Са ове дужности, по молби [[1962]]. године премештен је за старешину [[манастир]]а [[манастир Витовница|Витовница]]. На овој дужности је провео десет година, да би најзад, као парох влашкодолски, био пензионисан, а затим постављен за старешину [[манастир]]а [[манастир Покајница|Покајница]] код [[Велика Плана|Велике Плане]], па за духовника [[манастир]]а [[манастир Туман|Туман]], а одатле по други пут, за старешину [[манастир]]а [[манастир Витовница|Витовница]]. У чин архимандрита произведен је [[1989]]. године у [[манастир]]у [[манастир Горњак|Горњак]] пред моштима [[списак српских владара|кнеза]] [[Лазар Хребељановић|Лазара]]. Био је духовник [[Патријарх српски Павле|патријарха српског Павла]]. [[Архимандрит]] Тадеј, витовнички старац, упокојио се у [[Исус|Господу]] 13. априла 2003. године у [[Бачка Паланка|Бачкој Паланци]], где је живео последњих година свог живота. Сахрањен је на манастирском гробљу у [[манастир Витовница|Витовници]], без светске буке.<ref>[https://web.archive.org/web/20150411004237/http://www.vitovnica.rs/otac-tadej-vitovnicki.html Отац Тадеј Витовнички]</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20150110202753/http://www.vidovdan.org/arhiva/print1384.html Немања Јовић: Последњи дани оца Тадеја]</ref> Суочeни сa учeстaлим кaнонизaциjaмa у Римокaтоличкоj цркви, свe вишe вeрникa СПЦ постaвљa питaњe проглaшeњa зa свeтитeљe поjeдиних личности из нaшe црквeнe историje. Нa иконaмa сa злaтним орeолом многи би волeли дa видe пaтриjaрхa српског Пaвлa, оцa Тaдeja Витовничког, оца Гаврила Антонијевића, схиaрхимaндритa Стeфaнa Свeтогорцa и многe другe. {{Цитат3|''Пажљиво је читао молитве, на по некој речи осетио би да му се срце загрејало а у души се разлио мир и радост, и после би се молио с осећањем. Речи молитве је изговорао с вером да га Господ гледа и слуша. А кад би се за време молитве нешто подигло у срцу, „ухватио“ је то и задржао се на томе - „стајао“ у томе.''|'''[[Тадеј Штрбуловић|Старац Тадеј]] о [[Светац|светом]] [[Јован Кронштатски|Јовану Кронштатском]]'''<ref name="#1">[http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/kakve-su-ti-misli-takav-ti-je-zivot/"Какве су ти мисли, такав ти је живот"]</ref>}} ''„Без ђавола се не можемо спасти!”'', каже [[Тадеј Штрбуловић|свети српски старац Тадеј Витовнички]]''.''<ref name="#1"/> Старац Тадеј Витовнички међу Србима већ слови за светог Божијег човека и уз владику Николаја Велимировића, аву Јустина Поповића и блаженопочившег патријарха Павла представља ванредни духовни дар верујућем народу. Нa дeсeтогодишњицу смрти оцa Тaдeja проплaкaлa je њeговa сликa коja сe нaлaзилa прислоњeнa о њeгов гроб a коjу су људи чeсто цeливaли долaзeћи му у посeту. Човeк коjи je донeо ту слику je нaкон три дaнa у присуству свeдокa примeтио дa из очиjу оцa тeку мироточивe сузe коje ширe рajски миомирис. Иaко je овaj човeк у том трeнутку осeтио вeлику утeху и рaдост због чудa коjeм je присуствовaо знaо je дa су тe сузe упозорeњe и приликa зa покajaњe упућeно кaко њeму и њeговим ближњимa тaко и цeлом српском нaроду. == Референце == {{reflist}} == Литература == * ''Какве су ти мисли, такав ти је живот'' * ''Духовне поуке српском народу'' * ''Шта ће скоро бити'' == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.youtube.com/watch?v=FYE_RhKt5wo Чудо, плач иконе Оца Тадеја, видео снимак] * [http://www.youtube.com/watch?v=SRP1lEJ1REI Отац Тадеј у манастиру Острог 1996. г.] * [http://www.youtube.com/watch?v=Y1g37Y6366w Отац Тадеј 1998 год] * [http://www.youtube.com/watch?v=qns78rQIeQQ Отац Тадеј на Чукарици] * [https://web.archive.org/web/20150411004202/http://www.vitovnica.rs/manastir-2/zitije-starca-tadeja.html Житије старца Тадеја] {{DEFAULTSORT:Тадеј, Отац}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 2003.]] [[Категорија:Петровчани (Петровац на Млави)]] [[Категорија:Српски архимандрити]] [[Категорија:Игумани Српске православне цркве]] [[Категорија:Епархија браничевска]] 1rasjehg8i3qhv4wui16diynycjcyho 0 440415 25139075 24129843 2022-08-05T05:05:31Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Радосав Петровић | слика = Radosav Petrović.jpg | ширина_слике = 180п | опис_слике = Радосав Петровић | пуно_име = Радосав Петровић | датум_рођења = {{датум рођења|1989|3|8|год =да}} | место_рођења = [[Уб]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,93 м | надимак = Раћа | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)|дефанзивни везни]] | актуелни_клуб = | актуелни_број = | младе_године1 = 1995—2006 | млади_клубови1 = [[ФК Јединство Уб|Јединство Уб]] | године1 = 2006—2007 | клубови1 = [[ФК Јединство Уб|Јединство Уб]] | наступи1 = 16 | голови1 = 0 | године2 = 2007—2008 | клубови2 = [[ФК Раднички Обреновац|Раднички Обреновац]] | наступи2 = 25 | голови2 = 1 | године3 = 2008—2011 | клубови3 = [[ФК Партизан|Партизан]] | наступи3 = 70 | голови3 = 17 | године4 = 2011—2012 | клубови4 = [[ФК Блекберн роверси|Блекбурн]] | наступи4 = 19 | голови4 = 0 | године5 = 2012—2015 | клубови5 = [[ФК Генчлербирлиги|Генчлербирлиги]] | наступи5 = 77 | голови5 = 7 | године6 = 2015—2016 | клубови6 = [[ФК Динамо Кијев|Динамо Кијев]] | наступи6 = 7 | голови6 = 1 | године7 = 2016—2019 | клубови7 = [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]] | наступи7 = 16 | голови7 = 0 | године8 = 2017 | клубови8 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Рио Аве|Рио Аве]] | наступи8 = 13 | голови8 = 0 | године9 = 2019—2021 | клубови9 = [[ФК Алмерија|Алмерија]] | наступи9 = 55 | голови9 = 1 | године10 = 2021— | клубови10 = [[ФК Сарагоса|Сарагоса]] | наступи10 = 0 | голови10 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2008 | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]] | репрезентација_(наступи)1 = 3 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(године)2 = 2009—2015 | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] | репрезентација_(наступи)2 = 44 | репрезентација_(голови)2 = 2 | актуелизовано1_(датум) = 13. август 2021. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Радосав Петровић''' ([[Уб]],[[8. март]] [[1989]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Сарагоса|Сарагосу]]. == Клупска каријера == Каријеру је почео у [[ФК Јединство Уб|Јединству]] из [[Уб]]а у којем пролази све селекције тог клуба, и остварује највећи успех са генерацијом „омладинаца“, којима је био и капитен, пласирањем у финале купа Југославије (Србија). Године 2006, са само 17. година, постаје члан првог тима ФК Јединство Уб и у свом матичном клубу проводи једну сезону као професионалац, одакле прелази у [[ФК Раднички Обреновац|Раднички]] из [[Обреновац|Обреновца]], где проводи једну сезону.<ref>{{cite web|url=http://www.srbijafudbal.net/partizan/petrovic_r.htm|title=Радосав Петровић|publisher=srbijafudbal.net|date=|accessdate=20. 8. 2019|archive-date=18. 08. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100818004130/http://www.srbijafudbal.net/partizan/petrovic_r.htm|url-status=unfit}}</ref> Дана 20. јуна 2008. потписује уговор на пет година са [[ФК Партизан|Партизаном]] и добија број 20.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2008&mm=06&dd=19&nav_id=304529 |title=Радосав Петровић у Партизану |publisher=b92.net |date= |accessdate = 15. 6. 2016}}</ref> Званичан деби у дресу Партизана је имао 6. августа 2008. у мечу 2. кола квалификација за [[Лига шампиона 2008/09.|Лигу шампиона]] против [[ФК Интер Баку|Интера]] из [[Баку]]а, који је Партизан добио са 2:0. Први гол за Партизан је постигао 21. маја 2009. у финалу [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]] против [[ФК Севојно|Севојна]]. Након преласка [[Жулијано Роберто Антонело|Жуке]] у [[ФК Депортиво ла Коруња|Депортиво ла Коруњу]], Петровићу је дат број осам на дресу. Дана 8. маја 2010. је у 73. минуту 138. [[Вечити дерби (Србија)|вечитог дербија]] против [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] постигао гол са 25 метара који је донео победу Партизану.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=05&dd=08&nav_id=429807 |title= Партизан на корак од титуле првака |publisher=b92.net |date= |accessdate = 15. 6. 2016}}</ref> Са Партизаном је освојио три титуле [[Суперлига Србије у фудбалу|првака Србије]] (2009, 2010, 2011) и два трофеја у [[Куп Србије у фудбалу|Купу Србије]] (2009, 2011).<ref name="rs"/> Почетком августа 2011. постао нови фудбалер енглеског [[ФК Блекберн роверси|Блекбурна]], у трансферу вредном око 3,4 милиона евра.<ref>{{cite web|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/petrovic-dobio-radnu-dozvolu-blekburn-ga-zeli-u-timu-na-premijeri/tkjgy4b |title= Петровић добио радну дозволу, Блекбурн га жели у тиму на премијери |publisher=sport.blic.rs |date= |accessdate = 15. 6. 2016}}</ref> Три сезоне је наступао за турски [[ФК Генчлербирлиги|Генчлербирлиги]] (2012–15), а затим је једну годину био фудбалер [[ФК Динамо Кијев|Динама]] из [[Кијев]]а. У јуну 2016. је потписао четворогодишњи уговор са [[ФК Спортинг Лисабон|Спортингом]] из [[Лисабон]]а.<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a911681/Sport/Fudbal/Raca-Petrovic-u-Sportingu-iz-Lisabona.html |title=Радосав Петровић у зелено-белом (ФОТО) |publisher=mondo.rs |date= |accessdate = 15. 6. 2016}}</ref> Током првог дела сезоне 2016/17. је уписао само три минута као замена у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]], а одиграо је и један цео меч у Лига купу Португала. Међутим, у првенству, није добио шансу. Штавише, ниједном није био ни на клупи Спортинга у првих 14 кола у [[Прва лига Португалије у фудбалу|Примеири]]. У јануару 2017. је позајмљен екипи Рио Авеа до краја сезоне.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/petrovic-i-zlatna-lopta-mundijalita-potpisali-istog-dana-raca-ima-novi-klub/183375 |title=Петровић и Златна лопта Мундијалита потписали истог дана - Раћа има нови клуб! |publisher=mozzartsport.com |date= 31. 1. 2017 |accessdate = 20. 8. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/raca-petrovic-opet-menja-klub/179809|title=Раћа Петровић опет мења клуб|publisher=mozzartsport.com |date= 19. 12. 2016. |accessdate = 20. 8. 2019}}</ref> У лето 2017. се вратио у Спортинг, али је у наредне две сезоне ретко добијао шансу. У лето 2019. је раскинуо уговор са Спортингом, да би 19. августа 2019. као слободан играч потписао трогодишњи уговор са шпанским друголигашем [[ФК Алмерија|Алмеријом]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvanicno-raca-petrovic-u-crveno-belom-tri-sezone/335411|title=Званично: Раћа Петровић у црвено-белом три сезоне|publisher=mozzartsport.com |date= 19. 8. 2019. |accessdate = 20. 8. 2019}}</ref> Две сезоне је наступао за Алмерију у [[Друга лига Шпаније у фудбалу|Сегунди]], након чега је раскинуо уговор и као слободан играч потписао за [[ФК Сарагоса|Сарагосу]], такође шпанског друголигаша.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvanicno-raca-petrovic-ima-novi-klub-u-spaniji/395461|title=Zvanično: Raća Petrović ima novi klub u Španiji|publisher=mozzartsport.com |date= 10. 8. 2021. |accessdate = 13. 8. 2021}}</ref> == Репрезентација == За [[Фудбалска репрезентација Србије|репрезентацију Србије до 21 године]] је дебитовао 11. октобра 2008. у мечу против младе репрезентације [[Фудбалска репрезентација Данске|Данске]] у плеј-офу квалификација за [[Европско првенство у фудбалу до 21. године 2009.|Европско првенство 2009]]. За репрезентацију играча до 21. године је одиграо укупно три утакмице.<ref name="rs">{{cite web|url=http://www.reprezentacija.rs/petrovic-radosav/ |title=Биографија, www.reprezentacija.rs |publisher=Reprezentacija.rs |date= |accessdate = 26. 4. 2012.}}</ref> За [[Фудбалска репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]] је дебитовао 12. августа 2009. у пријатељској утакмици против [[Фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужноафричке Републике]]. Године 2010. са репрезентацијом је учествовао на [[Светско првенство у фудбалу|Светском првенству]] у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]] (наступио као замена на мечу против [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачке]]). За сениорску репрезентацију је одиграо укупно 44 утакмице уз два постигнута гола. === Голови за репрезентацију === {| class="wikitable" style="font-size:90%" ! # !! Датум !! Место !! Противник !! Резултат !! Такмичење |- | 1. || [[3. јун]] [[2011]]. || [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] || {{рпф|Јужна Кореја}} || 1–2 || Пријатељска |- | 2. || [[18. новембар]] [[2014]]. || [[Ханија]], [[Грчка]] || {{рпф|Грчка}} || 2–0 || Пријатељска |} == Трофеји == === Партизан === * [[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]] (3) : [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2009/10.|2009/10]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]]. * [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] (2) : [[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09]], [[Куп Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]]. === Динамо Кијев === * [[Премијер лига Украјине у фудбалу|Првенство Украјине]] (1) : 2015/16. === Спортинг Лисабон === * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] (2) : 2017/18, 2018/19. * [[Куп Португалије у фудбалу|Куп Португала]] (1) : 2018/19. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Фудбал}} {{Други пројекти | commons = Radosav Petrović | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Радосав Петровић }} * {{Soccerway|radoslav-petrovic/47166}} * {{NFT player|pid=32804}} * {{Transfermarkt|75296}} {{Шаблон:ФК Партизан 2009.}} {{Састав ФК Партизан 2010}} {{СП2010СРБф}} {{DEFAULTSORT:Петровић, Радосав}} [[Категорија:Рођени 1989.]] [[Категорија:Убљани]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Блекберн роверса]] [[Категорија:Фудбалери Динамо Кијева]] [[Категорија:Фудбалери Спортинг Лисабона]] [[Категорија:Фудбалери Генчлербирлигија]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Обреновац]] [[Категорија:Фудбалери Јединства Уб]] [[Категорија:Фудбалери Сарагосе]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Фудбалери Рио Авеа]] [[Категорија:Фудбалери Алмерије]] nzvu7gqmjd6tlzhij9t0dpoi9dundau 0 441263 25139066 24242733 2022-08-05T04:40:24Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Политичар | име = Раде Ристовић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = | место_рођења = [[Сарајево]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | народност = | вероисповест = | партија = | супружник = | деца = | универзитет = | професија = | функција_1 = министар рада и борачко-инвалидске заштите | избори_1 = | почетак_функције_1 = 7. април 2010 | крај_функције_1 = 29. децембар 2010. | претходник_1 = [[Мићо Мићић]] | наследник_1 = }} '''Раде Ристовић''' ([[Сарајево]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]], [[1959]]) је [[Срби|српски]] политичар и бивши [[министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске]]. == Биографија == Дипломирао је на економском факултету у Сарајеву 1988. године. Обављао је одговорне функције у предузећима „Боксит“ [[Милићи]], „ДЦД“ [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]] и "[[Енергоинвест]]" из Источног Сарајева. Бавио се спортом и културним радом. Био је борац [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. До преузимања дужности министра, обављао је функцију управника Пошта Републике Српске у Источном Сарајеву. На дужност министра долази 7.4.2010. године. Од [[1992]]. године живи у Источном Сарајеву. По националности је [[Срби]]н. На позицији [[министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске|министра рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске]] је био до 29. децембра 2010. године. == Види још == * [[Влада Републике Српске]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpb/OM/MIN/Pages/Splash.aspx Влада Републике Српске: Раде Ристовић] {{ср}} * [http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpb/OM/MIN/Pages/Biografija.aspx Влада Републике Српске: Биографија: Раде Ристовић] {{ср}} * [http://www.vladars.net Влада Републике Српске]{{Wayback|url=http://www.vladars.net/ |date=20130121173853 }} {{ср}} {{DEFAULTSORT:Ристовић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1959.]] [[Категорија:Политичари из Сарајева]] [[Категорија:Источно Сарајево]] [[Категорија:Политичари Републике Српске]] [[Категорија:Српски политичари из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Бивши министри Републике Српске]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] 0pem36hganxpuykut3cqxwryoqdxamb 0 441317 25139068 24242851 2022-08-05T04:44:33Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Политичар | име = Радивоје Братић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1952|9|16|год=да}} | место_рођења = [[Невесиње]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | народност = | вероисповест = | партија = | супружник = | деца = | универзитет = | професија = | функција_1 = | избори_1 = | почетак_функције_1 = | крај_функције_1 = | претходник_1 = | наследник_1 = }} '''Радивоје Братић''' ([[Невесиње]], [[16. септембар]] [[1952]]) је [[Срби|српски]] политичар, и бивши [[министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске]]. == Биографија == Радивоје Братић је дипломирани инжењер грађевинарства и доктор наука. Магистрирао је на теми „Хидротехничке мелиорације“, а докторирао на теми „Водопривредни системи“. Професионалну каријеру је градио у Заводу за водопривреду у Сарајеву, Грађевинском факултету у Сарајеву, затим Дирекцији за воде Републике Српске у [[Бијељина|Бијељини]], Вишој техничкој школи у [[Ужице|Ужицу]], Заводу за водопривреду Републике Српске и Архитектонско-грађевинском факултету у Бањалуци, од његовог оснивања до данас. Ожењен је и има двије ћерке. Од [[1993]]. године, са породицом живи у [[Требиње|Требињу]]. По националности је [[Срби]]н. На положају [[Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске|министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске]] је остао до 29. децембра 2010. године. == Види још == * [[Влада Републике Српске]] * [[Република Српска]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://web.archive.org/web/20100619160526/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/ClanoviVlade/Pages/Radivoje_Bratic.aspx Влада Републике Српске: Радивоје Братић] {{ср}} * [http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mps/OM/MIN/Pages/Splash.aspx Влада Републике Српске: Радивоје Братић] {{ср}} * [http://www.vladars.net Влада Републике Српске]{{Wayback|url=http://www.vladars.net/ |date=20130121173853 }} {{ср}} {{DEFAULTSORT:Братић, Радивоје}} [[Категорија:Рођени 1952.]] [[Категорија:Невесињци]] [[Категорија:Политичари Републике Српске]] [[Категорија:Српски политичари из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Бивши министри Републике Српске]] [[Категорија:Доктори грађевине]] 720cpb4pvvolfzvioqo0mzl2cjezwpr 0 441319 25139025 24241344 2022-08-05T01:09:43Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Политичар | име = Проко Драгосављевић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1948|1|4|год=да}} | место_рођења = [[Србац]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | народност = | вероисповест = | партија = | супружник = | деца = | универзитет = | професија = | функција_1 = | избори_1 = | почетак_функције_1 = | крај_функције_1 = | претходник_1 = | наследник_1 = }} '''Проко Драгосављевић''' ([[Србац]], [[4. јануар]] [[1948]]) је [[Срби|српски]] политичар и бивши [[министар породице, омладине и спорта Републике Српске]]. Професор је на Факултету физичког васпитања у [[Бања Лука|Бањој Луци]] и [[Град Источно Сарајево|Источном Сарајеву]]. == Биографија == Основну и гимназију је завршио у Српцу, а дипломирао је на Факултету за физичку културу у Сарајеву. Магистрирао је у Новом Саду, а докторирао у Источном Сарајеву гдје је стекао звање доктора наука физичке културе. Радио је као председник Скупштине општине [[Србац]] и био је замјеник министра за просвјету Републике Српске од 1998. до 2000. године. Радио је као професор у србачкој гимназији од 1971. до 1980, и био директор у истој школи од 1980. до 1993. године. Радио је као савјетник предсједника Владе Републике Српске. Професор је на Факултету физичког васпитања у Бањалуци и Источном Сарајеву. Објавио је тридесетак научних радова и написао пет књига из области спорта.<ref>{{Cite book|last=Драгосављевић|first=Проко|title=Људски аспекти управљања промјенама у спорту|publisher=Српско Сарајево : Факултет физичке културе|year=2002|isbn=978-99938-644-1-7|pages=217}}</ref> По националности је [[Срби]]н. На положају [[Министар породице, омладине и спорта Републике Српске|министра породице, омладине и спорта Републике Српске]] је био до 29. децембра 2010. године. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Драгосављевић|first=Проко|title=Људски аспекти управљања промјенама у спорту|publisher=Српско Сарајево : Факултет физичке културе|year=2002|isbn=978-99938-644-1-7|pages=217}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://web.archive.org/web/20100518203624/http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/ClanoviVlade/Pages/Proko_Dragosavljevic.aspx Влада Републике Српске: Проко Драгосављевић] {{ср}} * [http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpos/OM/MIN/Pages/Splash.aspx Влада Републике Српске: Проко Драгосављевић] {{ср}} * [http://www.vladars.net Влада Републике Српске]{{Wayback|url=http://www.vladars.net/ |date=20130121173853 }} {{ср}} {{DEFAULTSORT:Драгосављевић, Проко}} [[Категорија:Рођени 1948.]] [[Категорија:Српчани]] [[Категорија:Политичари Републике Српске]] [[Категорија:Српски политичари из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Бивши министри Републике Српске]] [[Категорија:Професори Универзитета у Бањој Луци]] [[Категорија:Доктори физичке културе]] gp31q3onsrzj9w1liihbhjq8644cfw1 0 450655 25139264 24244603 2022-08-05T09:50:03Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Рајко Касагић | слика = Рајко Касагић.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1942|10|15|год=да}} | место_рођења = [[Разбој Лијевчански]], [[Општина Србац]] | држава_рођења = [[НД Хрватска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | народност = | вероисповест = | партија = [[Српска демократска странка]] | супружник = | деца = | универзитет = | професија = | функција_1 = [[Предсједник Владе Републике Српске]] | избори_1 = | почетак_функције_1 = 17. децембар 1995 | крај_функције_1 = 18. мај 1996. | претходник_1 = [[Душан Козић]] | наследник_1 = [[Гојко Кличковић]] }} '''Рајко Касагић''' ([[15. октобар]] [[1942]], [[Разбој Лијевчански]], [[општина Србац]]) је српски политичар и бивши [[предсједник Владе Републике Српске|председник]] [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]]. == Биографија == Рођен је 15. октобра у Разбоју, [[општина Србац]], у вријеме Другог свјетског рата. До преузимања функције председника Владе Републике Српске, био је председник Извршног одбора СО Бања Лука. Др Рајко Касагић је био [[Предсједник Владе Републике Српске|Председник Владе Републике Српске]] у периоду 16. октобар 1995—18. мај 1996. године. У току свог мандата је био члан [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]]. Проф. Др Рајко Касагић је редовни професор Економског факултета Универзитета у Бањој Луци на предмету Пословно право, Међународно пословно право и Право Европске уније. == Види још == * [[Предсједник Владе Републике Српске|Председник Владе Републике Српске]] * [[Влада Републике Српске]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Rajko Kasagić}} * [http://www.vladars.net Влада Републике Српске]{{Wayback|url=http://www.vladars.net/ |date=20130121173853 }} {{ср}} * [https://web.archive.org/web/20110530022305/http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus/17817/cir/Od-osudjenika-do-vrhunskih-politicara.html Глас Српске: Политичари Републике Српске] {{ср}} {{Председници влада Републике Српске}} {{DEFAULTSORT:Касагић, Рајко}} [[Категорија:Рођени 1942.]] [[Категорија:Српчани]] [[Категорија:Политичари Републике Српске]] [[Категорија:Председници влада Републике Српске]] [[Категорија:Српски политичари из Босне и Херцеговине]] csqpg0jg61vbb72yh3bt4lyjtx5h7nw 0 453098 25138362 25136226 2022-08-04T12:29:29Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Младост]]}} {{Фудбалски клуб | име = ФК Младост Нови Сад| слика = FK Mladost GAT.png| пуно име = Фудбалски клуб Младост ГАТ| надимак = | основан = [[1972]]. | стадион = Стадион ФК Младост, [[Нови Сад]]| капацитет = 1500 | председник = {{зас|СРБ}} Мирослав Кресовић | тренер = {{зас|СРБ}} [[Александар Линта]] | лига = [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига]] | сезона = [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]] | позиција = [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]], '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] | | kit_alt1 = | pattern_la1 = | pattern_b1 =_Instituto10708 | pattern_ra1 = | pattern_sh1 =_whitesides | pattern_so1 =_legeawhite | leftarm1 = E01616 | body1 = E01616 | rightarm1 = E01616 | shorts1 = E01616 | socks1 = E01616 | kit_alt2 = | pattern_la2 =_redborder | pattern_b2 =_samp0709he | pattern_ra2 =_redborder | pattern_sh2 =_darkbluesides | pattern_so2 = | leftarm2 = 002366 | body2 = 0032AA | rightarm2 = 002366 | shorts2 = 0032AA | socks2 = 0032AA| }} '''ФК Младост''' је фудбалски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]] основан [[1972]]. године. Због спонзорских разлога пун назив клуба је '''Младост ГАТ'''. Тренутно се такмичи у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]], првом такмичарском нивоу српског фудбала. Игралиште овог фудбалског клуба се налази у западном делу града, на [[Сателит (Нови Сад)|Сателиту]] / [[Ново насеље (Нови Сад)|Новом Насељу]]. Навијачи фудбалског клуба Младост називају се '''Српски којоти'''. == Историја == [[Датотека:FK Mladost Novi Sad.gif|200px|мини|десно|Стари грб клуба]] Све до сезоне [[2018]]/[[2019|19]]. године фудбалски клуб Младост таворио је у нижим ранговима југословенског и српског фудбала и бележио скромне резултате, а томе сведочи само једно осовјено прво место у шестом рангу ("Градска лига Новог Сада"). У својој историји новосађани са "[[Сателит (Нови Сад)|Сателита]]" (део [[Нови Сад|Новог Сада]]) најдаље су долазила до петог фудбалског ранга. Споменуте сезоне (2018/19.) креће вртоглави успон клуба тако што је осовојено прво место у петом рангу српског фудбала [[Новосадска лига|Новосадској лиги]] <ref>https://www.srbijasport.net/league/3904-novosadska-liga</ref> а већ наредне и трон четвртог степена [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанске лиге Југ]] <ref>https://www.srbijasport.net/league/4454-vojvodjanska-liga-quotjugquot</ref>. У дебитантској сезони [[Српска лига Војводина|Српске лиге Војводина]] такође је освојено убедљиво прво место, 17 бодова више од другопласираног [[ОФК Вршац|ОФК Вршца]] <ref>https://www.srbijasport.net/league/4956-srpska-liga-vojvodina</ref>. Након освајања првог места у [[Српска лига Војводина|Српској лиги Војводина]] сезоне [[2020]]/[[2021|21]]., фудбалери новосадске "Младости" изборили су пласман у Бараж такмичење за попуну [[Прва лига Србије у фудбалу|Друге лиге]] у коме им је противник био првак [[Српска лига Београд|Српске лиге Београд]], [[земун]]ски [[ФК Телеоптик|Телеоптик]]. Прва утакмица баража одиграна је [[12. јун]]а у [[Нови Сад|Новом Саду]] и завршена је нерешеним резултатом 1:1 (0:0), док је реванш меч, одигран четири дана касније у [[СЦ Партизан-Телеоптик|Земуну]] припао новосађанима 1:2 (0:1)<ref>https://www.srbijasport.net/league/5476-baraz---prva-liga-srbije</ref> који су са овом победом постали нови члан [[Прва лига Србије у фудбалу|Прве лиге]]. У сезони [[2021|2021/22]] су успели да буду првопласирани у дебитансткој сезони у [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|Првој лиги Србије]] и тиме се први пут у историји клуба нађу у елитном рангу српског фудбала y [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]]. == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2017/18. || style="background:#ACE1AF|5 || [[Новосадска лига]] || 5. || 34 || 16 || 7 || 11 || 62 || 40 || +22 || 55 || ''Није се квалификовао'' |- | 2018/19. || style="background:#ACE1AF|5 || [[Новосадска лига]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 28 || 20 || 7 || 1 || 78 || 27 || +51 || 67 || ''Није се квалификовао'' |- | 2019/20. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанска лига Југ]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 17<sup>1</sup> || 12 || 3 || 2 || 43 || 12 || +31 || 39 || ''Није се квалификовао'' |- | 2020/21. || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина 2020/21.|Српска лига Војводина]] || style="background:gold" | '''1.'''<sup>2</sup> [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 38 || 30 || 4 || 4 || 97 || 28 || +69 || 94 || ''Није се квалификовао'' |- | 2021/22. || style="background:#fbe08d"|2 || [[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|Прва лига Србије]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 37 || 21 || 9 || 7 || 48 || 24 || +24 || 72 || ''Није се квалификовао'' |- | 2022/23. || style="background:#ace1af"|1 || [[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|Суперлига Србије]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || [[Куп Србије у фудбалу 2022/23.|—]] |} * <sup>1</sup> <small> Сезона прекинута након одиграних 17 кола због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]].</small> * <sup>2</sup> <small> Били су бољи у баражу за Прву лигу Србије од [[ФК Телеоптик|Телеоптика]]. У Новом Саду је било 1:1, а у Земуну 2:1 за Младост</small> == Успеси == [[Датотека:Fk mladost ns.jpg|мини|200п|Игралиште фудбалског клуба Младост пре реконструкције и изградње трибине]] * '''[[Српска лига Војводина]]''' (Трећи ранг) *: Освајач (1): 2020/21. * '''[[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанска лига Југ]]''' (Четврти ранг) *: Освајач (1): 2019/20. * '''[[Новосадска лига]]''' (Пети ранг) *: Освајач (1): 2018/19. * '''Градска лига Новог Сада''' (Шести ранг) *: Освајач (1): 2012/13. *: Другопласиран (2): 2010/11, 2011/12. == Тренутни састав == ''Од 27. марта 2022.'' <ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2021-22/team/6-prva-liga-srbije-2021-22/45-mladost-ns|title=IGRAČI|accessdate= 27.3.2022|publisher= Заједница фудбалских клубова Супер лиге и Прве лиге Србије}}</ref> {{фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=Алекса Слијепчевић|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=Милијан Илић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=[[Милош Миловановић]]|нац=СРБ|поз=DF}} ([[капитен]]) {{ф играч|број=4|име=[[Зоран Караћ]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=6|име=[[Зоран Швоња]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=7|име=[[Милош Савановић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=8|име=[[Дамјан Гојков]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=[[Никола Поповић (фудбалер)|Никола Поповић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=10|име=[[Срђан Димитров]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=11|име=Видо Марковић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=13|име=Стефан Дражић|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=14|име=Вал Бајано|нац=БРА|поз=DF}} {{фт средина}} {{ф играч|број=17|име=Милан Станић|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=19|име=[[Милан Видаков]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=20|име=Стефан Петровић|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=22|име=[[Милош Ожеговић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=23|име=[[Душан Мијић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=24|име=[[Данило Секулић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=26|име=[[Алекса Милојевић (фудбалер)|Алекса Милојевић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=27|име=[[Немања Илић (фудбалер)|Немања Илић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=28|име=[[Бранимир Јочић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=30|име=[[Ненад Севић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=32|име=Дамјан Тодоровић|нац=СРБ|поз= DF}} {{ф играч|број=77|име=[[Миле Савковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{фт крај}} == Галерија == <gallery> Слика:Satelit08.jpg|Графит на Сателиту - Српски којоти, навијачи фудбалског клуба Младост Слика:Map of Bistrica (Novo Naselje) and Satelit 2010.png|Мапа Новог Насеља и Сателита на којој се види локација игралишта фудбалског клуба Младост </gallery> == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији|Списак фудбалских клубова Србије]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.srbijasport.net/klub/826 Профил клуба на srbijasport.net] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Младост Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] somcqpe9q2n3poleixyjs60cjus1hwt 0 453115 25138356 24423198 2022-08-04T12:27:06Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Борац]]}} {{Фудбалски клуб | име = ФК Борац Нови Сад| слика = [[Датотека:FK Borac Novi Sad.gif|150п]]| пуноиме = Фудбалски клуб Борац Нови Сад| надимак = | основан = [[1952]].| стадион = Игралиште Борца, [[Нови Сад]]<br />([[Списак фудбалских стадиона по капацитету|Капацитет]]:1000 седишта)| директор школе фудбала = мр.Mилан Jелић | капацитет = | директор = | менаџер = [[Милан Јелић (тренер)| Милан Јелић]], | лига = [[Новосадска лига|Новосадска лига]] | сезона = 2021/22. | позиција = Новосадска лига, '''7.''' <ref>[http://www.srbijasport.net/tak/327 Сезона 2009/10, www.srbijasport.net]</ref> | pattern_la1=|pattern_b1=_redhalf|pattern_ra1=|pattern_so1=_3_stripes_white| leftarm1=FFFFFF||body1=FFFFFF||rightarm1=FF0000||shorts1=FF0000||socks1=FF0000|| pattern_la2=_redborder|pattern_b2=_redcollar|pattern_ra2=_redborder|pattern_so2=_3_stripes_red| leftarm2=FFFFFF|body2=FFFFFF||rightarm2=FFFFFF|shorts2=FFFFFF|socks2=FFFFFF| }} [[Датотека:Fk borac klisa.jpg|мини|250п|Игралиште фудбалског клуба Борац]] '''ФК Борац''' је фудбалски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Клуб је основан [[1952]]. године, а игралиште овог фудбалског клуба се налази у северном делу града, на [[Клиса|Клиси]]. Клуб се тренутно такмичи у [[Војвођанска фудбалска лига Запад|Војвођанској лиги Запад]]. ФK Борац се посебно истиче у раду са млађим категоријама. Стручно педагошким радом руководи [[Милан Јелић (тренер)|мр Милан Јелић]], а у раду са децом учествују тренери Лазар Шуњка, Владимир Кузмановић, Данијел Алајица и Дејан Крчмар. == Стручни штаб == {| class="wikitable" |- !Позиција !Име |- |Тренер |{{застава|СРБ}} [[Милан Јелић (тренер)|Милан Јелић]] |- |Помоћни тренер |[[Гојко Перишић]] |- |Тренер голмана |{{застава|[[Дејан Крчмар]] |- |Кондициони тренер |{{застава|[[Данијел Алајица]] |- |Доктор |{{застава| [[Данијела Алајица]] |- |Секретар |{{застава| [[Радојков Новица]] |- |} == Тренутна постава == Од [[16. јануар]]а [[2012]]. {{Фт почетак}} {{ф играч|број=27|име=[[Жељко Драгић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=4|име=[[Шуњка Лазар]]|нац=СРБ|поз=MF|остало:капитен}} {{ф играч|број=5|име=[[Стеван Мирић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=6|име=[[Папрић Александар]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=[[Иконић Лука]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Ф играч|број=9|име=[[Стефан Ђорђијевски]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=[[Давид Кукољ]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{Ф играч|број=13|име=[[Александар Гостојић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=14|име=[[Марко Митровић]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=16|име=[[Максимовић Томислав]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=17|име=[[Дарко Ђаковић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=21|име=[[Слободан Папрић]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=28|име=[[Томљановић Марко]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=22|име=[[Николић Душан]]|нац=СРБ|поз=FW}} {{ф играч|број=24|име=[[Илић Владан]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{ф играч|број=28|име=[[Дарко Радовић]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=30|име=[[Немања Ромић]]|нац=СРБ|поз=GK}} {{ф играч|број=31|име=[[Жакула Дејан]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=32|име=[[Вујадиновић Гојко]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=33|име=[[Веселиновић Стефан]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=34|име=[[Николић Душан]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=35|име=[[Радић Радослав]]|нац=СРБ|поз=MF}} {{ф играч|број=36|име=[[Јовандић Лазар]]|нац=СРБ|поз=DF}} {{фт крај}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.srbijasport.net/klub/791 Профил клуба на srbijasport.net] * {{cite news|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/novosadski-borac-istupa-iz-lige-21-08-2018|title=Новосадски Борац иступа из Војвођанске лиге|publisher=[[Дневник холдинг]]|date=21. 8. 2018|accessdate=25. 10. 2020}} * {{cite news|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/rekonstruise-se-i-doteruje-igraliste-fk-borac-na-klisi-20-02-2020|title=Реконструише се и дотерује игралиште ФК Борац на Клиси|last=Предојевић|first=А.|publisher=[[Дневник холдинг]]|date=20. 2. 2020|accessdate=25. 10. 2020}} {{клица-фк}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Борац Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] f81sccar3m8iujc9wfjb3pajv3rxu1x 0 453919 25138405 24573211 2022-08-04T12:50:21Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|фудбалски клуб}} {{Инфокутија Фудбалски клуб | име = Приштина | слика = ФК Приштина.svg | величина_слике = 150п | пуно_име = Фудбалски клуб Приштина | надимак = | основан = {{Start date and age|1922|df=y}} | угашен = | стадион = [[Стадион Фадиљ Вокри]] | капацитет = 13.500 | председник = Ремзи Ејупи | менаџер = [[Абдулах Ибраковић]] | тренер = | лига = Суперлига Републике Косово | сезона = 2021/22. | позиција = 5. | веб_сајт = http://prishtinafc.com | pattern_la1 = _jakochamp2rbw | pattern_b1 = _jakochamp2rbw | pattern_ra1 = _jakochamp2rbw | pattern_sh1 = _tambov1819a | pattern_so1 = _jakolazio19b | leftarm1 = 0000FF | body1 = 0000FF | rightarm1 = 0000FF | shorts1 = 0000FF | socks1 = 0000FF | pattern_la2 = _tambov1819h | pattern_b2 = _tambov1819h | pattern_ra2 = _tambov1819h | pattern_sh2 = _jakocompetition1819r | pattern_so2 = _jakolazio19rb | leftarm2 = FF0000 | body2 = FF0000 | rightarm2 = FF0000 | shorts2 = FF0000 | socks2 = FF0000 }} '''Фудбалски клуб Приштина''' ({{јез-алб|Klubi Futbollistik Prishtina}}) је [[фудбал]]ски клуб из [[Приштина|Приштине]]. Клуб је основан [[1922]]. и тренутно се такмичи у тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|Суперлиги Косова]], такмичењу које је признато од стране [[УЕФА]]-е, тзв. [[Фудбалски савез Косова]] који га организује је члан [[ФИФА]]-е и [[УЕФА]]-е. == Историја == Клуб је основан [[1922]]. под називом '''Косово''' ({{јез-алб|Kosova}}). Касније је име промењено у '''Пролетар''' (''-{Proleter}-''), '''Јединство''' (''-{Jedinstvo}-''), '''Косово''' (''-{Kosova}-'') и коначно '''Приштина''' (''-{Prishtina}-''). === Период Југославије === Приштина је по први пут играла у [[Првенство Југославије у фудбалу|Првој савезној лиги Југославије]] у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84.]], након што је у претходној сезони освојила прво место у Другој савезној лиги - група Исток, а у елитном рангу је остала све до сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] Клуб се у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93.]] поново враћа у Прву лигу, сада у [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прву лигу СР Југославије]], када заузима 18. место и испада у нижи ранг. У прву лигу се поново враћа у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98.]] (15.), кад је већ почео [[Рат на Косову и Метохији]]. Сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99.]] је била прекинута [[14. мај]]а [[1999]]. након 24 одиграна кола због [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], ово је била последња сезона Приштине да игра у фудбалском систему СР Југославије/Србије.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesj/joeg99.html Сезона 1998/99, www.rsssf.com], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Од тада ФК Приштина игра у тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|Суперлиги Косова]]. ФК Приштина је био више пута освајач првенства Косова, у време кад је то такмичење била регионална лига у СФР Југославији/СР Југославији, клуб је тада освојио седам титула (1958/59, 1960/61, 1976/77, 1978/79, 1991/92, 1995/96, 1996/97). Након преузимања Косова под администрацију [[Организација уједињених нација|УН]]-а, освојили су још три титуле (1999/00, 2000/01, 2003/04). Сезону 2007/08., која се завршила након једностраног проглашења независности Републике Косово је такође освојила Приштина. У сезони 2008/09. су освојили још једну титулу као и у сезони 2011/12. Такође су освојили и Куп Косова 2005. године. === После 1999. === Након што су Косово и Метохија постали део [[УНМИК|Управне мисије Уједињених нација]], ФК Приштина је напустила [[Суперлига Србије у фудбалу|систем српске фудбалске лиге]] и постала део тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|косовске фудбалске суперлиге]], која је постала највиша фудбалска подела на Косову и Метохији. Пошто је клуб са Косова и Метохије са најуспешнијим резултатима у прошлости и најбољом инфраструктуром, ФК Приштина је постао доминантан у првим годинама такмичења и освојио прва два издања, 1999/00 и 2000/01. Након тога, био је шампион 2003/2004 и два пута поново освојио два наслова у низу у периоду 2007/08, 2008/09 и 2011/12, 2012/13. Од [[1999]], ФК Приштина је био шест пута шампион на Косову и Метохији до [[2011]].<ref>[http://www.rsssf.com/tablesk/kosovochamp.html Kosovo&nbsp;– List of Champions] at [[RSSSF]]</ref> Између [[1945]]. и 1999. Косовска лига је била регионална лига југословенског система лига, док ФК Приштина није сакупио много титула у тој лиги јер се обично такмичио на вишим националним нивоима. == Стадион == {{Главни чланак|Градски стадион Приштина}} ФК Приштина своје мечеве као домаћин игра на [[Градски стадион Приштина|Градском стадиону]] у Приштини. Са капацитетом од 13.500 седећих места је четврти стадион по величини у Србији. Стадион је реновиран [[2018]]. године. == ФК Приштина у европским такмичењима == {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Резултат ! Екипа ! Домаћин ! Гост ! Укупно |- |rowspan=3|1983/84 |rowspan=3|[[Митропа куп 1984.|Митропа куп]] |rowspan=3|Група |{{зас|АУТ}} [[ФК Ајзенштадт|Ајзенштадт]] |3:3 |2:4 |rowspan=3| 2. место |- |{{зас|МАЂ}} [[ФК Вашаш|Вашаш]] |4:2 |1:1 |- |{{зас|ЧЕШ}} [[ФК Теплице|Теплице]] |2:0 |1:1 |- |2017/18 |[[УЕФА лига Европе 2017/18.|УЕФА лига Европе]] |1. коло кв. |{{зас|ШВЕ}} [[ФК Норћепинг|Норћепинг]] |0:1 |0:5 |0:6 |- |rowspan=2|2018/19 |rowspan=2|[[УЕФА лига Европе 2018/19.|УЕФА лига Европе]] |прелиминарна |{{зас|ГИБ}} [[ФК Европа|Европа]] |5:0 |1:1 |6:1 |- |1. коло кв. |{{зас|ЛУК}} [[ФК Фола Еш|Фола Еш]] |0:0 |0:0 |0:0 (4:5 [[Једанаестерци|пен]]) |- |2019/20 |[[УЕФА лига Европе 2018/19.|УЕФА лига Европе]] |прелиминарна |{{зас|ГИБ}} [[ФК Сент Џозеф|Св. Џозеф]] |1:1 |0:2 |1:3 |- |} == Референце == {{извори}} == Спољашњев везе == * [http://www.prishtinafc.com/ Званичан сајт] * [https://web.archive.org/web/20120703100507/http://www.fcplisat.com/ Сајт навијача] [[Категорија:ФК Приштина| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1922.|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Приштине]] 2e4f3k8t21oht3z9hu3x00kdl2ynl8o 25138471 25138405 2022-08-04T13:50:28Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|фудбалски клуб}} {{Инфокутија Фудбалски клуб | име = Приштина | слика = ФК Приштина.svg | величина_слике = 150п | пуно_име = Фудбалски клуб Приштина | основан = {{Start date and age|1922|df=y}} | стадион = [[Стадион Фадиљ Вокри]] | капацитет = 13.500 | председник = Ремзи Ејупи | тренер = [[Абдулах Ибраковић]] | лига = Суперлига Републике Косово | сезона = 2021/22. | позиција = 5. | веб_сајт = http://prishtinafc.com | pattern_la1 = _jakochamp2rbw | pattern_b1 = _jakochamp2rbw | pattern_ra1 = _jakochamp2rbw | pattern_sh1 = _tambov1819a | pattern_so1 = _jakolazio19b | leftarm1 = 0000FF | body1 = 0000FF | rightarm1 = 0000FF | shorts1 = 0000FF | socks1 = 0000FF | pattern_la2 = _tambov1819h | pattern_b2 = _tambov1819h | pattern_ra2 = _tambov1819h | pattern_sh2 = _jakocompetition1819r | pattern_so2 = _jakolazio19rb | leftarm2 = FF0000 | body2 = FF0000 | rightarm2 = FF0000 | shorts2 = FF0000 | socks2 = FF0000 }} '''Фудбалски клуб Приштина''' ({{јез-алб|Klubi Futbollistik Prishtina}}) је професионални [[фудбал]]ски клуб из [[Приштина|Приштине]]. Игра у Суперлиги Републике Косово{{напомена|{{Република Косово напомена}}}} и најуспешнији је клуб на Косову и Метохији. Такође је једини клуб са Косова и Метохије који никада није испао из лиге. == Историја == Клуб је основан [[1922]]. под називом '''Косово''' ({{јез-алб|Kosova}}). Касније је име промењено у '''Пролетар''' (''-{Proleter}-''), '''Јединство''' (''-{Jedinstvo}-''), '''Косово''' (''-{Kosova}-'') и коначно '''Приштина''' (''-{Prishtina}-''). === Период Југославије === Приштина је по први пут играла у [[Првенство Југославије у фудбалу|Првој савезној лиги Југославије]] у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84.]], након што је у претходној сезони освојила прво место у Другој савезној лиги - група Исток, а у елитном рангу је остала све до сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] Клуб се у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93.]] поново враћа у Прву лигу, сада у [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прву лигу СР Југославије]], када заузима 18. место и испада у нижи ранг. У прву лигу се поново враћа у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98.]] (15.), кад је већ почео [[Рат на Косову и Метохији]]. Сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99.]] је била прекинута [[14. мај]]а [[1999]]. након 24 одиграна кола због [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], ово је била последња сезона Приштине да игра у фудбалском систему СР Југославије/Србије.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesj/joeg99.html Сезона 1998/99, www.rsssf.com], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Од тада ФК Приштина игра у тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|Суперлиги Косова]]. ФК Приштина је био више пута освајач првенства Косова, у време кад је то такмичење била регионална лига у СФР Југославији/СР Југославији, клуб је тада освојио седам титула (1958/59, 1960/61, 1976/77, 1978/79, 1991/92, 1995/96, 1996/97). Након преузимања Косова под администрацију [[Организација уједињених нација|УН]]-а, освојили су још три титуле (1999/00, 2000/01, 2003/04). Сезону 2007/08., која се завршила након једностраног проглашења независности Републике Косово је такође освојила Приштина. У сезони 2008/09. су освојили још једну титулу као и у сезони 2011/12. Такође су освојили и Куп Косова 2005. године. === После 1999. === Након што су Косово и Метохија постали део [[УНМИК|Управне мисије Уједињених нација]], ФК Приштина је напустила [[Суперлига Србије у фудбалу|систем српске фудбалске лиге]] и постала део тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|косовске фудбалске суперлиге]], која је постала највиша фудбалска подела на Косову и Метохији. Пошто је клуб са Косова и Метохије са најуспешнијим резултатима у прошлости и најбољом инфраструктуром, ФК Приштина је постао доминантан у првим годинама такмичења и освојио прва два издања, 1999/00 и 2000/01. Након тога, био је шампион 2003/2004 и два пута поново освојио два наслова у низу у периоду 2007/08, 2008/09 и 2011/12, 2012/13. Од [[1999]], ФК Приштина је био шест пута шампион на Косову и Метохији до [[2011]].<ref>[http://www.rsssf.com/tablesk/kosovochamp.html Kosovo&nbsp;– List of Champions] at [[RSSSF]]</ref> Између [[1945]]. и 1999. Косовска лига је била регионална лига југословенског система лига, док ФК Приштина није сакупио много титула у тој лиги јер се обично такмичио на вишим националним нивоима. == Стадион == {{детаљније|Стадион Фадиљ Вокри}} ФК Приштина своје мечеве као домаћин игра на [[Стадион Фадиљ Вокри|Стадиону Фадиљ Вокри]] у Приштини. Са капацитетом од 13.500 места, четврти је стадион по величини у Србији. Реновиран је 2018. године. == Играчи == {{Fs start}} {{Fs player|no=2|pos=DF|nat=SRB|name=Бесник Краснићи|other=[[Капитен (фудбал)#Замјеник капитена|заменик капитена]]}} {{Fs player|no=3|pos=DF|nat=ALB|name=[[Гледи Мици]]|other=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{Fs player|no=4|pos=DF|nat=SRB|name=Бенет Исмаили}} {{Fs player|no=5|pos=DF|nat=SRB|name=Бујар Плана}} {{Fs player|no=6|pos=MF|nat=SRB|name=Арлинд Шабани}} {{Fs player|no=8|pos=FW|nat=SRB|name=Аљбин Прапаштица}} {{Fs player|no=9|pos=FW|nat=SRB|name=Леотрим Криезију}} {{Fs player|no=10|pos=MF|nat=SRB|name=Ендрит Краснићи|other=[[Капитен (фудбал)#Замјеник капитена|3. капитен]]}} {{Fs player|no=11|pos=FW|nat=SRB|name=Мендурим Хоти}} {{Fs player|no=12|pos=GK|nat=SRB|name=Ардит Ника}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=13|pos=MF|nat=SRB|name=Ернадо Карабеци}} {{Fs player|no=14|pos=FW|nat=SRB|name=Гентрит Беголи}} {{Fs player|no=17|pos=MF|nat=SRB|name=Адонис Алију}} {{Fs player|no=20|pos=MF|nat=SRB|name=Ћендрим Зиба}} {{Fs player|no=21|pos=FW|nat=SRB|name=Блеарт Толај}} {{Fs player|no=23|pos=MF|nat=SRB|name=Леонит Абази}} {{Fs player|no=32|pos=MF|nat=SRB|name=Дрилон Ценај}} {{Fs player|no=34|pos=GK|nat=SRB|name=Фатос Синани}} {{Fs player|no=80|pos=FW|nat=SRB|name=Дурим Жури}} {{Fs player|no=88|pos=FW|nat=NGA|name=Ото Џон}} {{Fs end}} == Приштина у Европи == {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Резултат ! Екипа ! Домаћин ! Гост ! Укупно |- |rowspan=3|1983/84 |rowspan=3|[[Митропа куп 1984.|Митропа куп]] |rowspan=3|Група |{{зас|АУТ}} [[ФК Ајзенштадт|Ајзенштадт]] |3:3 |2:4 |rowspan=3| 2. место |- |{{зас|МАЂ}} [[ФК Вашаш|Вашаш]] |4:2 |1:1 |- |{{зас|ЧЕШ}} [[ФК Теплице|Теплице]] |2:0 |1:1 |- |2017/18 |[[УЕФА лига Европе 2017/18.|УЕФА лига Европе]] |1. коло кв. |{{зас|ШВЕ}} [[ФК Норћепинг|Норћепинг]] |0:1 |0:5 |0:6 |- |rowspan=2|2018/19 |rowspan=2|[[УЕФА лига Европе 2018/19.|УЕФА лига Европе]] |прелиминарна |{{зас|ГИБ}} [[ФК Европа|Европа]] |5:0 |1:1 |6:1 |- |1. коло кв. |{{зас|ЛУК}} [[ФК Фола Еш|Фола Еш]] |0:0 |0:0 |0:0 (4:5 [[Једанаестерци|пен]]) |- |2019/20 |[[УЕФА лига Европе 2018/19.|УЕФА лига Европе]] |прелиминарна |{{зас|ГИБ}} [[ФК Сент Џозеф|Св. Џозеф]] |1:1 |0:2 |1:3 |- |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашњев везе == * [http://www.prishtinafc.com/ Званичан сајт] * [https://web.archive.org/web/20120703100507/http://www.fcplisat.com/ Сајт навијача] [[Категорија:ФК Приштина| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1922.|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Приштине]] s2fbcmfnfbymg28rk378kunak2w1kzw 25138484 25138471 2022-08-04T13:57:54Z HoneymoonAve27 204002 /* Играчи */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|фудбалски клуб}} {{Инфокутија Фудбалски клуб | име = Приштина | слика = ФК Приштина.svg | величина_слике = 150п | пуно_име = Фудбалски клуб Приштина | основан = {{Start date and age|1922|df=y}} | стадион = [[Стадион Фадиљ Вокри]] | капацитет = 13.500 | председник = Ремзи Ејупи | тренер = [[Абдулах Ибраковић]] | лига = Суперлига Републике Косово | сезона = 2021/22. | позиција = 5. | веб_сајт = http://prishtinafc.com | pattern_la1 = _jakochamp2rbw | pattern_b1 = _jakochamp2rbw | pattern_ra1 = _jakochamp2rbw | pattern_sh1 = _tambov1819a | pattern_so1 = _jakolazio19b | leftarm1 = 0000FF | body1 = 0000FF | rightarm1 = 0000FF | shorts1 = 0000FF | socks1 = 0000FF | pattern_la2 = _tambov1819h | pattern_b2 = _tambov1819h | pattern_ra2 = _tambov1819h | pattern_sh2 = _jakocompetition1819r | pattern_so2 = _jakolazio19rb | leftarm2 = FF0000 | body2 = FF0000 | rightarm2 = FF0000 | shorts2 = FF0000 | socks2 = FF0000 }} '''Фудбалски клуб Приштина''' ({{јез-алб|Klubi Futbollistik Prishtina}}) је професионални [[фудбал]]ски клуб из [[Приштина|Приштине]]. Игра у Суперлиги Републике Косово{{напомена|{{Република Косово напомена}}}} и најуспешнији је клуб на Косову и Метохији. Такође је једини клуб са Косова и Метохије који никада није испао из лиге. == Историја == Клуб је основан [[1922]]. под називом '''Косово''' ({{јез-алб|Kosova}}). Касније је име промењено у '''Пролетар''' (''-{Proleter}-''), '''Јединство''' (''-{Jedinstvo}-''), '''Косово''' (''-{Kosova}-'') и коначно '''Приштина''' (''-{Prishtina}-''). === Период Југославије === Приштина је по први пут играла у [[Првенство Југославије у фудбалу|Првој савезној лиги Југославије]] у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84.]], након што је у претходној сезони освојила прво место у Другој савезној лиги - група Исток, а у елитном рангу је остала све до сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] Клуб се у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93.]] поново враћа у Прву лигу, сада у [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прву лигу СР Југославије]], када заузима 18. место и испада у нижи ранг. У прву лигу се поново враћа у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98.]] (15.), кад је већ почео [[Рат на Косову и Метохији]]. Сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99.]] је била прекинута [[14. мај]]а [[1999]]. након 24 одиграна кола због [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], ово је била последња сезона Приштине да игра у фудбалском систему СР Југославије/Србије.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesj/joeg99.html Сезона 1998/99, www.rsssf.com], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Од тада ФК Приштина игра у тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|Суперлиги Косова]]. ФК Приштина је био више пута освајач првенства Косова, у време кад је то такмичење била регионална лига у СФР Југославији/СР Југославији, клуб је тада освојио седам титула (1958/59, 1960/61, 1976/77, 1978/79, 1991/92, 1995/96, 1996/97). Након преузимања Косова под администрацију [[Организација уједињених нација|УН]]-а, освојили су још три титуле (1999/00, 2000/01, 2003/04). Сезону 2007/08., која се завршила након једностраног проглашења независности Републике Косово је такође освојила Приштина. У сезони 2008/09. су освојили још једну титулу као и у сезони 2011/12. Такође су освојили и Куп Косова 2005. године. === После 1999. === Након што су Косово и Метохија постали део [[УНМИК|Управне мисије Уједињених нација]], ФК Приштина је напустила [[Суперлига Србије у фудбалу|систем српске фудбалске лиге]] и постала део тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|косовске фудбалске суперлиге]], која је постала највиша фудбалска подела на Косову и Метохији. Пошто је клуб са Косова и Метохије са најуспешнијим резултатима у прошлости и најбољом инфраструктуром, ФК Приштина је постао доминантан у првим годинама такмичења и освојио прва два издања, 1999/00 и 2000/01. Након тога, био је шампион 2003/2004 и два пута поново освојио два наслова у низу у периоду 2007/08, 2008/09 и 2011/12, 2012/13. Од [[1999]], ФК Приштина је био шест пута шампион на Косову и Метохији до [[2011]].<ref>[http://www.rsssf.com/tablesk/kosovochamp.html Kosovo&nbsp;– List of Champions] at [[RSSSF]]</ref> Између [[1945]]. и 1999. Косовска лига је била регионална лига југословенског система лига, док ФК Приштина није сакупио много титула у тој лиги јер се обично такмичио на вишим националним нивоима. == Стадион == {{детаљније|Стадион Фадиљ Вокри}} ФК Приштина своје мечеве као домаћин игра на [[Стадион Фадиљ Вокри|Стадиону Фадиљ Вокри]] у Приштини. Са капацитетом од 13.500 места, четврти је стадион по величини у Србији. Реновиран је 2018. године. == Играчи == {{Fs start}} {{Fs player|no=2|pos=DF|nat=SRB|name=Бесник Краснићи|other=[[Капитен (фудбал)#Замјеник капитена|заменик капитена]]}} {{Fs player|no=3|pos=DF|nat=ALB|name=[[Гледи Мици]]|other=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{Fs player|no=4|pos=DF|nat=SRB|name=Бенет Исмаили}} {{Fs player|no=5|pos=DF|nat=SRB|name=Бујар Плана}} {{Fs player|no=6|pos=MF|nat=SRB|name=Арлинд Шабани}} {{Fs player|no=8|pos=FW|nat=SRB|name=Аљбин Прапаштица}} {{Fs player|no=9|pos=FW|nat=SRB|name=Леотрим Криезију}} {{Fs player|no=10|pos=MF|nat=SRB|name=Ендрит Краснићи|other=[[Капитен (фудбал)#Замјеник капитена|3. капитен]]}} {{Fs player|no=11|pos=FW|nat=SRB|name=Мендурим Хоти}} {{Fs player|no=12|pos=GK|nat=SRB|name=Ардит Ника}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=13|pos=MF|nat=ALB|name=Ернадо Карабеци}} {{Fs player|no=14|pos=FW|nat=SRB|name=Гентрит Беголи}} {{Fs player|no=17|pos=MF|nat=SRB|name=Адонис Алију}} {{Fs player|no=20|pos=MF|nat=SRB|name=Ћендрим Зиба}} {{Fs player|no=21|pos=FW|nat=SRB|name=Блеарт Толај}} {{Fs player|no=23|pos=MF|nat=SRB|name=Леонит Абази}} {{Fs player|no=32|pos=MF|nat=SRB|name=Дрилон Ценај}} {{Fs player|no=34|pos=GK|nat=SRB|name=Фатос Синани}} {{Fs player|no=80|pos=FW|nat=SRB|name=Дурим Жури}} {{Fs player|no=88|pos=FW|nat=NGA|name=Ото Џон}} {{Fs end}} == Приштина у Европи == {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Резултат ! Екипа ! Домаћин ! Гост ! Укупно |- |rowspan=3|1983/84 |rowspan=3|[[Митропа куп 1984.|Митропа куп]] |rowspan=3|Група |{{зас|АУТ}} [[ФК Ајзенштадт|Ајзенштадт]] |3:3 |2:4 |rowspan=3| 2. место |- |{{зас|МАЂ}} [[ФК Вашаш|Вашаш]] |4:2 |1:1 |- |{{зас|ЧЕШ}} [[ФК Теплице|Теплице]] |2:0 |1:1 |- |2017/18 |[[УЕФА лига Европе 2017/18.|УЕФА лига Европе]] |1. коло кв. |{{зас|ШВЕ}} [[ФК Норћепинг|Норћепинг]] |0:1 |0:5 |0:6 |- |rowspan=2|2018/19 |rowspan=2|[[УЕФА лига Европе 2018/19.|УЕФА лига Европе]] |прелиминарна |{{зас|ГИБ}} [[ФК Европа|Европа]] |5:0 |1:1 |6:1 |- |1. коло кв. |{{зас|ЛУК}} [[ФК Фола Еш|Фола Еш]] |0:0 |0:0 |0:0 (4:5 [[Једанаестерци|пен]]) |- |2019/20 |[[УЕФА лига Европе 2018/19.|УЕФА лига Европе]] |прелиминарна |{{зас|ГИБ}} [[ФК Сент Џозеф|Св. Џозеф]] |1:1 |0:2 |1:3 |- |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашњев везе == * [http://www.prishtinafc.com/ Званичан сајт] * [https://web.archive.org/web/20120703100507/http://www.fcplisat.com/ Сајт навијача] [[Категорија:ФК Приштина| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1922.|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Приштине]] kfvz1ul01bejvwz26zruwox0f52l2z2 25138636 25138484 2022-08-04T15:52:54Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|фудбалски клуб}} {{Инфокутија Фудбалски клуб | име = Приштина | слика = ФК Приштина.svg | величина_слике = 150п | пуно_име = Фудбалски клуб Приштина | основан = {{Start date and age|1922|df=y}} | стадион = [[Стадион Фадиљ Вокри]] | капацитет = 13.500 | председник = Ремзи Ејупи | тренер = [[Абдулах Ибраковић]] | лига = Суперлига Републике Косово | сезона = 2021/22. | позиција = 5. | веб_сајт = http://prishtinafc.com | pattern_la1 = _jakochamp2rbw | pattern_b1 = _jakochamp2rbw | pattern_ra1 = _jakochamp2rbw | pattern_sh1 = _tambov1819a | pattern_so1 = _jakolazio19b | leftarm1 = 0000FF | body1 = 0000FF | rightarm1 = 0000FF | shorts1 = 0000FF | socks1 = 0000FF | pattern_la2 = _tambov1819h | pattern_b2 = _tambov1819h | pattern_ra2 = _tambov1819h | pattern_sh2 = _jakocompetition1819r | pattern_so2 = _jakolazio19rb | leftarm2 = FF0000 | body2 = FF0000 | rightarm2 = FF0000 | shorts2 = FF0000 | socks2 = FF0000 }} '''Фудбалски клуб Приштина''' ({{јез-алб|Klubi Futbollistik Prishtina}}) је професионални [[фудбал]]ски клуб из [[Приштина|Приштине]]. Игра у Суперлиги Републике Косово{{напомена|{{Република Косово напомена}}}} и најуспешнији је клуб на Косову и Метохији. Такође је једини клуб са Косова и Метохије који никада није испао из лиге. == Историја == Клуб је основан [[1922]]. под називом '''Косово''' ({{јез-алб|Kosova}}). Касније је име промењено у '''Пролетар''' (''-{Proleter}-''), '''Јединство''' (''-{Jedinstvo}-''), '''Косово''' (''-{Kosova}-'') и коначно '''Приштина''' (''-{Prishtina}-''). === Период Југославије === Приштина је по први пут играла у [[Првенство Југославије у фудбалу|Првој савезној лиги Југославије]] у сезони [[Првенство Југославије у фудбалу 1983/84.|1983/84.]], након што је у претходној сезони освојила прво место у Другој савезној лиги - група Исток, а у елитном рангу је остала све до сезоне [[Првенство Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] Клуб се у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1992/93.|1992/93.]] поново враћа у Прву лигу, сада у [[Прва лига СР Југославије у фудбалу|Прву лигу СР Југославије]], када заузима 18. место и испада у нижи ранг. У прву лигу се поново враћа у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1997/98.|1997/98.]] (15.), кад је већ почео [[Рат на Косову и Метохији]]. Сезона [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 1998/99.|1998/99.]] је била прекинута [[14. мај]]а [[1999]]. након 24 одиграна кола због [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], ово је била последња сезона Приштине да игра у фудбалском систему СР Југославије/Србије.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesj/joeg99.html Сезона 1998/99, www.rsssf.com], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Од тада ФК Приштина игра у тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|Суперлиги Косова]]. ФК Приштина је био више пута освајач првенства Косова, у време кад је то такмичење била регионална лига у СФР Југославији/СР Југославији, клуб је тада освојио седам титула (1958/59, 1960/61, 1976/77, 1978/79, 1991/92, 1995/96, 1996/97). Након преузимања Косова под администрацију [[Организација уједињених нација|УН]]-а, освојили су још три титуле (1999/00, 2000/01, 2003/04). Сезону 2007/08., која се завршила након једностраног проглашења независности Републике Косово је такође освојила Приштина. У сезони 2008/09. су освојили још једну титулу као и у сезони 2011/12. Такође су освојили и Куп Косова 2005. године. === После 1999. === Након што су Косово и Метохија постали део [[УНМИК|Управне мисије Уједињених нација]], ФК Приштина је напустила [[Суперлига Србије у фудбалу|систем српске фудбалске лиге]] и постала део тзв. [[Суперлига Косова у фудбалу|косовске фудбалске суперлиге]], која је постала највиша фудбалска подела на Косову и Метохији. Пошто је клуб са Косова и Метохије са најуспешнијим резултатима у прошлости и најбољом инфраструктуром, ФК Приштина је постао доминантан у првим годинама такмичења и освојио прва два издања, 1999/00 и 2000/01. Након тога, био је шампион 2003/2004 и два пута поново освојио два наслова у низу у периоду 2007/08, 2008/09 и 2011/12, 2012/13. Од [[1999]], ФК Приштина је био шест пута шампион на Косову и Метохији до [[2011]].<ref>[http://www.rsssf.com/tablesk/kosovochamp.html Kosovo&nbsp;– List of Champions] at [[RSSSF]]</ref> Између [[1945]]. и 1999. Косовска лига је била регионална лига југословенског система лига, док ФК Приштина није сакупио много титула у тој лиги јер се обично такмичио на вишим националним нивоима. == Стадион == {{детаљније|Стадион Фадиљ Вокри}} ФК Приштина своје мечеве као домаћин игра на [[Стадион Фадиљ Вокри|Стадиону Фадиљ Вокри]] у Приштини. Са капацитетом од 13.500 места, четврти је стадион по величини у Србији. Реновиран је 2018. године. == Играчи == {{Fs start}} {{Fs player|no=2|pos=DF|nat=SRB|name=Бесник Краснићи|other=[[Капитен (фудбал)#Замјеник капитена|заменик капитена]]}} {{Fs player|no=3|pos=DF|nat=ALB|name=[[Гледи Мици]]|other=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{Fs player|no=4|pos=DF|nat=SRB|name=Бенет Исмаили}} {{Fs player|no=5|pos=DF|nat=SRB|name=Бујар Плана}} {{Fs player|no=6|pos=MF|nat=SRB|name=Арлинд Шабани}} {{Fs player|no=8|pos=FW|nat=SRB|name=Аљбин Прапаштица}} {{Fs player|no=9|pos=FW|nat=SRB|name=Леотрим Криезију}} {{Fs player|no=10|pos=MF|nat=SRB|name=Ендрит Краснићи|other=[[Капитен (фудбал)#Замјеник капитена|3. капитен]]}} {{Fs player|no=11|pos=FW|nat=SRB|name=Мендурим Хоти}} {{Fs player|no=12|pos=GK|nat=SRB|name=Ардит Ника}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=13|pos=MF|nat=ALB|name=Ернадо Карабеци}} {{Fs player|no=14|pos=FW|nat=SRB|name=Гентрит Беголи}} {{Fs player|no=17|pos=MF|nat=SRB|name=Адонис Алију}} {{Fs player|no=20|pos=MF|nat=SRB|name=Ћендрим Зиба}} {{Fs player|no=21|pos=FW|nat=SRB|name=Блеарт Толај}} {{Fs player|no=23|pos=MF|nat=SRB|name=Леонит Абази}} {{Fs player|no=32|pos=MF|nat=SRB|name=Дрилон Ценај}} {{Fs player|no=34|pos=GK|nat=SRB|name=Фатос Синани}} {{Fs player|no=80|pos=FW|nat=SRB|name=Дурим Жури}} {{Fs player|no=88|pos=FW|nat=NGA|name=Ото Џон}} {{Fs end}} == Приштина у Европи == {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Резултат ! Екипа ! Домаћин ! Гост ! Укупно |- |rowspan=3|1983/84 |rowspan=3|[[Митропа куп 1984.|Митропа куп]] |rowspan=3|Група |{{зас|АУТ}} [[ФК Ајзенштадт|Ајзенштадт]] |3:3 |2:4 |rowspan=3| 2. место |- |{{зас|МАЂ}} [[ФК Вашаш|Вашаш]] |4:2 |1:1 |- |{{зас|ЧЕШ}} [[ФК Теплице|Теплице]] |2:0 |1:1 |- |2017/18 |[[УЕФА лига Европе 2017/18.|УЕФА лига Европе]] |1. коло кв. |{{зас|ШВЕ}} [[ФК Норћепинг|Норћепинг]] |0:1 |0:5 |0:6 |- |rowspan=2|2018/19 |rowspan=2|[[УЕФА лига Европе 2018/19.|УЕФА лига Европе]] |прелиминарна |{{зас|ГИБ}} [[ФК Европа|Европа]] |5:0 |1:1 |6:1 |- |1. коло кв. |{{зас|ЛУК}} [[ФК Фола Еш|Фола Еш]] |0:0 |0:0 |0:0 (4:5 [[Једанаестерци|пен]]) |- |2019/20 |[[УЕФА лига Европе 2018/19.|УЕФА лига Европе]] |прелиминарна |{{зас|ГИБ}} [[ФК Сент Џозеф|Св. Џозеф]] |1:1 |0:2 |1:3 |- |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [http://www.prishtinafc.com/ Званичан сајт] * [https://web.archive.org/web/20120703100507/http://www.fcplisat.com/ Сајт навијача] [[Категорија:ФК Приштина| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1922.|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Приштине]] 8pkjfhusrjg43gky2gtdxgnchj267pm 3 455437 25138420 25137285 2022-08-04T13:11:59Z Sadko 25741 /* Izmene */ wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Разговор са корисником:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{DISPLAYTITLE:<span style="text-shadow:0px 0px 9px silver;"><span style="font-family:Trebuchet MS;color:#EE8833;text-shadow:#DDD 0px 0px 0px;"><span style="display:none;">User:</span>Sadko</span></span>}} {{Usertalkback|icon=info |you=notifications|me=notifications}} {{ВП:ССЗР/банер}} <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"><!-- THIS IS THE START OF THE MAIN CONTAINER --> {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{Quote box |quote = <poem> О лијепа, о драга, о слатка слободо, дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô, узроче истини од наше све славе, уресу једини од ове Дубраве, сва сребра, сва злата, сви људскки животи, не могу бит плата твôј чистој љепоти! </poem> |source = — [[Иван Гундулић]], ''[[Химна]] [[Национални либерализам|слободи]]'', 1628. |width = |align = right }} == Звездице == Поздрав. Затворио сам гласање за [[Приштина|Приштину]] и потребно јој је доделити звездицу на Википодацима, што важи и за чланак [[Песма за Евровизију ’22]]. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:38, 27. јул 2022. (CEST) :Видим да су колеге већ завршиле. Хвала на јављању, други пут ћу ја. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:14, 27. јул 2022. (CEST) == Честитке == Колега, честитам на избору за бирократу! Често не могу све да пропратим, али твој ме избор посебно радује и сигуран сам да ће се њим итекако побољшати квалитет ове наше вики заједнице. Све најбоље! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 11:33, 28. јул 2022. (CEST) :{{ping|CarRadovan}} Хвала лијепо цијењени колега. :Као да си превидио моју намјеру да ти пишем. Желио бих да се консултујем везано за ''[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0#%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5 пријаве вандализма]'' поднијете на основу моје протоколарне опомене за континуирано неконструктивно понашање и ћерање кавги и потоње глумљење жртве агресије (стари метод), као и двије пријаве другог уредника ([https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#Vandalizam_Sadka на админ. табли]). :Цијеним да је у питању и једна врста теста, кушања новог администратора, као сцена у документарним филмовима сер Дејвида Атенбороуа; када дође нови снажни ''млади'' мужјак у крдо па онда друге јединке покушају да укрсте рогове да би се на основу позитивног исхода сучељавања задржала позиција и можда привилегија те нови изазивач оћерао. :Може бити да и ја гријешим али чини ми се да старијим корисницима ''пролази'' неконструктивно коришћење система пријаве како би одагнали опомене које су свакако заслужили. Шта је најбоље радити у тим случајевима и јесу ли такви појединци за бан? Пуно поздрава. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:36, 28. јул 2022. (CEST) ::Не замјери колега, ових дана имам превише обавеза на послу па не стижем правовремено одговорити. Пре шест година један колега ми је изнио сличну жалбу и [[Разговор_са_корисником:Др_Нешо_2#Профили уредника википедије|ево мог одговора]]. Није се много ситуација промјенила, осим што умјесто 3, мислим да имамо, најмање, 7-8 профила уредника. А одговор се добрим дијелом уклапа и у ову другу пријаву. Што се тиче прве пријаве, изненађен сам! Мораћу да сагледам разлоге да бих се усудио било шта рећи. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 17:05, 30. јул 2022. (CEST) == Шаблон вијести == Пошто не могу да уређујем шаблон вијести, не знам зашто и чему то доприноси, али небитно, стави ти ако можеш вијест да је темељни уговор потписан јутрос у Подгорици. Мислим да је то битно. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:14, 3. август 2022. (CEST) :{{ping|Vux33}} {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:47, 3. август 2022. (CEST) == Izmene == Zašto si uklonio moje izmene? Obojica vrlo dobro znamo da Republika Srpska nije država, a na više mesta piše da jeste. Isto tako, zašto si uklonio pominjanje Bosne i Hercegovine na mestima gde se opet pominje samo Republika Srpska, ali ne i država u čijem se sastavu nalazi. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja, šta sada očigledno radiš. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:36, 3. август 2022. (CEST) :1) Обратити додатно пажњи на тоналитет у разговору, замолио бих. Спустити лопту и релаксирати се. :2) За систематске измјене је потребан консензус заједнице. Мјесто на којем се можеш обратити уредницима јесте Трг. Тамо можемо разговарати, на мојој СЗР свакако не. Срдачан поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:49, 3. август 2022. (CEST) ::Zahtevaš konsenzus zajednice za uklanjanje očiglednih dezinformacija i nečijih ličnih stavova, drugim rečima POV-a? Znači ako zateknem na više mesta da je Mali Mokri Lug država, ne smem to uklanjati pre nego se zajednica usaglasi da ne bi trebalo da stoji da je Mali Mokri Lug država. Ko je tebi dao administratorska ovlašćenja? — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:05, 4. август 2022. (CEST) ::: Питање је ипак комплексније и банализација уз оштар језик није конструктивна. Као што сам казао, Трг је простор гдје можеш добити додатне одговоре на своја питања. ::: Када већ питаш, права ми је додијелила заједница кроз 37 гласова подршке сталних уредника, што је био рекордан број гласова, од настанка ср.вики до данас. ::: Живио мајкане. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 4. август 2022. (CEST) :::: Nema tu šta da bude kompleksno. Vandalizmi i netačne informacije, svako guranje POV-a treba da se ukloni smesta i bez odlaganja. Činjenica je da Republika Srpska nije država. Hteo ili ne hteo, nije država, na mapi sveta nema nikakve države koja se zove Republika Srpska, samo Bosna i Hercegovina. To šta deo ljudi ovde sami sebe ubeđuju da je Republika Srpska država je njihov problem. Stvarnost je drugo i po njoj je država Bosna i Hercegovina, a Republika Srpska je entitet u sastavu Bosne i Hercegovine, isto kao što je Vojvodina pokrajina u sastavu Srbije, Katalonija u sastavu Španije, Bavarska u sastavu Nemačke i dalje. Vikipedija je dužna da piše ono šta je istina, a ne ono šta je želja ekstremne skupine ljudi. Ne guraj svoj POV! — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:32, 4. август 2022. (CEST) a0asj62cdn9ssv0tcv7e1g30owu0eeg 25138432 25138420 2022-08-04T13:22:03Z Soundwaweserb 82964 /* Izmene */ wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Разговор са корисником:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{DISPLAYTITLE:<span style="text-shadow:0px 0px 9px silver;"><span style="font-family:Trebuchet MS;color:#EE8833;text-shadow:#DDD 0px 0px 0px;"><span style="display:none;">User:</span>Sadko</span></span>}} {{Usertalkback|icon=info |you=notifications|me=notifications}} {{ВП:ССЗР/банер}} <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"><!-- THIS IS THE START OF THE MAIN CONTAINER --> {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{Quote box |quote = <poem> О лијепа, о драга, о слатка слободо, дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô, узроче истини од наше све славе, уресу једини од ове Дубраве, сва сребра, сва злата, сви људскки животи, не могу бит плата твôј чистој љепоти! </poem> |source = — [[Иван Гундулић]], ''[[Химна]] [[Национални либерализам|слободи]]'', 1628. |width = |align = right }} == Звездице == Поздрав. Затворио сам гласање за [[Приштина|Приштину]] и потребно јој је доделити звездицу на Википодацима, што важи и за чланак [[Песма за Евровизију ’22]]. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:38, 27. јул 2022. (CEST) :Видим да су колеге већ завршиле. Хвала на јављању, други пут ћу ја. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:14, 27. јул 2022. (CEST) == Честитке == Колега, честитам на избору за бирократу! Често не могу све да пропратим, али твој ме избор посебно радује и сигуран сам да ће се њим итекако побољшати квалитет ове наше вики заједнице. Све најбоље! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 11:33, 28. јул 2022. (CEST) :{{ping|CarRadovan}} Хвала лијепо цијењени колега. :Као да си превидио моју намјеру да ти пишем. Желио бих да се консултујем везано за ''[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0#%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5 пријаве вандализма]'' поднијете на основу моје протоколарне опомене за континуирано неконструктивно понашање и ћерање кавги и потоње глумљење жртве агресије (стари метод), као и двије пријаве другог уредника ([https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#Vandalizam_Sadka на админ. табли]). :Цијеним да је у питању и једна врста теста, кушања новог администратора, као сцена у документарним филмовима сер Дејвида Атенбороуа; када дође нови снажни ''млади'' мужјак у крдо па онда друге јединке покушају да укрсте рогове да би се на основу позитивног исхода сучељавања задржала позиција и можда привилегија те нови изазивач оћерао. :Може бити да и ја гријешим али чини ми се да старијим корисницима ''пролази'' неконструктивно коришћење система пријаве како би одагнали опомене које су свакако заслужили. Шта је најбоље радити у тим случајевима и јесу ли такви појединци за бан? Пуно поздрава. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:36, 28. јул 2022. (CEST) ::Не замјери колега, ових дана имам превише обавеза на послу па не стижем правовремено одговорити. Пре шест година један колега ми је изнио сличну жалбу и [[Разговор_са_корисником:Др_Нешо_2#Профили уредника википедије|ево мог одговора]]. Није се много ситуација промјенила, осим што умјесто 3, мислим да имамо, најмање, 7-8 профила уредника. А одговор се добрим дијелом уклапа и у ову другу пријаву. Што се тиче прве пријаве, изненађен сам! Мораћу да сагледам разлоге да бих се усудио било шта рећи. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 17:05, 30. јул 2022. (CEST) == Шаблон вијести == Пошто не могу да уређујем шаблон вијести, не знам зашто и чему то доприноси, али небитно, стави ти ако можеш вијест да је темељни уговор потписан јутрос у Подгорици. Мислим да је то битно. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:14, 3. август 2022. (CEST) :{{ping|Vux33}} {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:47, 3. август 2022. (CEST) == Izmene == Zašto si uklonio moje izmene? Obojica vrlo dobro znamo da Republika Srpska nije država, a na više mesta piše da jeste. Isto tako, zašto si uklonio pominjanje Bosne i Hercegovine na mestima gde se opet pominje samo Republika Srpska, ali ne i država u čijem se sastavu nalazi. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja, šta sada očigledno radiš. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:36, 3. август 2022. (CEST) :1) Обратити додатно пажњи на тоналитет у разговору, замолио бих. Спустити лопту и релаксирати се. :2) За систематске измјене је потребан консензус заједнице. Мјесто на којем се можеш обратити уредницима јесте Трг. Тамо можемо разговарати, на мојој СЗР свакако не. Срдачан поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:49, 3. август 2022. (CEST) ::Zahtevaš konsenzus zajednice za uklanjanje očiglednih dezinformacija i nečijih ličnih stavova, drugim rečima POV-a? Znači ako zateknem na više mesta da je Mali Mokri Lug država, ne smem to uklanjati pre nego se zajednica usaglasi da ne bi trebalo da stoji da je Mali Mokri Lug država. Ko je tebi dao administratorska ovlašćenja? — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:05, 4. август 2022. (CEST) ::: Питање је ипак комплексније и банализација уз оштар језик није конструктивна. Као што сам казао, Трг је простор гдје можеш добити додатне одговоре на своја питања. ::: Када већ питаш, права ми је додијелила заједница кроз 37 гласова подршке сталних уредника, што је био рекордан број гласова, од настанка ср.вики до данас. ::: Живио мајкане. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 4. август 2022. (CEST) :::: Nema tu šta da bude kompleksno. Vandalizmi i netačne informacije, svako guranje POV-a treba da se ukloni smesta i bez odlaganja. Činjenica je da Republika Srpska nije država. Hteo ili ne hteo, nije država, na mapi sveta nema nikakve države koja se zove Republika Srpska, samo Bosna i Hercegovina. To šta deo ljudi ovde sami sebe ubeđuju da je Republika Srpska država je njihov problem. Stvarnost je drugo i po njoj je država Bosna i Hercegovina, a Republika Srpska je entitet u sastavu Bosne i Hercegovine, isto kao što je Vojvodina pokrajina u sastavu Srbije, Katalonija u sastavu Španije, Bavarska u sastavu Nemačke i dalje. Vikipedija je dužna da piše ono šta je istina, a ne ono šta je želja ekstremne skupine ljudi. Ne guraj svoj POV! — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:32, 4. август 2022. (CEST) == Блокирање вандала == Можеш ли да блокираш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Aleksa_Luki%C4%87_psihopata_iz_Sur%C4%8Dina овог] и сакријеш корисничко име због личних података. Хвала унапред.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:22, 4. август 2022. (CEST) 1rnlequ8t8qwu8q5yqynivcjowmn76n 25138442 25138432 2022-08-04T13:28:22Z Sadko 25741 /* Блокирање вандала */ wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Разговор са корисником:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{DISPLAYTITLE:<span style="text-shadow:0px 0px 9px silver;"><span style="font-family:Trebuchet MS;color:#EE8833;text-shadow:#DDD 0px 0px 0px;"><span style="display:none;">User:</span>Sadko</span></span>}} {{Usertalkback|icon=info |you=notifications|me=notifications}} {{ВП:ССЗР/банер}} <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"><!-- THIS IS THE START OF THE MAIN CONTAINER --> {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{Quote box |quote = <poem> О лијепа, о драга, о слатка слободо, дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô, узроче истини од наше све славе, уресу једини од ове Дубраве, сва сребра, сва злата, сви људскки животи, не могу бит плата твôј чистој љепоти! </poem> |source = — [[Иван Гундулић]], ''[[Химна]] [[Национални либерализам|слободи]]'', 1628. |width = |align = right }} == Звездице == Поздрав. Затворио сам гласање за [[Приштина|Приштину]] и потребно јој је доделити звездицу на Википодацима, што важи и за чланак [[Песма за Евровизију ’22]]. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:38, 27. јул 2022. (CEST) :Видим да су колеге већ завршиле. Хвала на јављању, други пут ћу ја. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:14, 27. јул 2022. (CEST) == Честитке == Колега, честитам на избору за бирократу! Често не могу све да пропратим, али твој ме избор посебно радује и сигуран сам да ће се њим итекако побољшати квалитет ове наше вики заједнице. Све најбоље! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 11:33, 28. јул 2022. (CEST) :{{ping|CarRadovan}} Хвала лијепо цијењени колега. :Као да си превидио моју намјеру да ти пишем. Желио бих да се консултујем везано за ''[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0#%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5 пријаве вандализма]'' поднијете на основу моје протоколарне опомене за континуирано неконструктивно понашање и ћерање кавги и потоње глумљење жртве агресије (стари метод), као и двије пријаве другог уредника ([https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#Vandalizam_Sadka на админ. табли]). :Цијеним да је у питању и једна врста теста, кушања новог администратора, као сцена у документарним филмовима сер Дејвида Атенбороуа; када дође нови снажни ''млади'' мужјак у крдо па онда друге јединке покушају да укрсте рогове да би се на основу позитивног исхода сучељавања задржала позиција и можда привилегија те нови изазивач оћерао. :Може бити да и ја гријешим али чини ми се да старијим корисницима ''пролази'' неконструктивно коришћење система пријаве како би одагнали опомене које су свакако заслужили. Шта је најбоље радити у тим случајевима и јесу ли такви појединци за бан? Пуно поздрава. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:36, 28. јул 2022. (CEST) ::Не замјери колега, ових дана имам превише обавеза на послу па не стижем правовремено одговорити. Пре шест година један колега ми је изнио сличну жалбу и [[Разговор_са_корисником:Др_Нешо_2#Профили уредника википедије|ево мог одговора]]. Није се много ситуација промјенила, осим што умјесто 3, мислим да имамо, најмање, 7-8 профила уредника. А одговор се добрим дијелом уклапа и у ову другу пријаву. Што се тиче прве пријаве, изненађен сам! Мораћу да сагледам разлоге да бих се усудио било шта рећи. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 17:05, 30. јул 2022. (CEST) == Шаблон вијести == Пошто не могу да уређујем шаблон вијести, не знам зашто и чему то доприноси, али небитно, стави ти ако можеш вијест да је темељни уговор потписан јутрос у Подгорици. Мислим да је то битно. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:14, 3. август 2022. (CEST) :{{ping|Vux33}} {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:47, 3. август 2022. (CEST) == Izmene == Zašto si uklonio moje izmene? Obojica vrlo dobro znamo da Republika Srpska nije država, a na više mesta piše da jeste. Isto tako, zašto si uklonio pominjanje Bosne i Hercegovine na mestima gde se opet pominje samo Republika Srpska, ali ne i država u čijem se sastavu nalazi. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja, šta sada očigledno radiš. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:36, 3. август 2022. (CEST) :1) Обратити додатно пажњи на тоналитет у разговору, замолио бих. Спустити лопту и релаксирати се. :2) За систематске измјене је потребан консензус заједнице. Мјесто на којем се можеш обратити уредницима јесте Трг. Тамо можемо разговарати, на мојој СЗР свакако не. Срдачан поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:49, 3. август 2022. (CEST) ::Zahtevaš konsenzus zajednice za uklanjanje očiglednih dezinformacija i nečijih ličnih stavova, drugim rečima POV-a? Znači ako zateknem na više mesta da je Mali Mokri Lug država, ne smem to uklanjati pre nego se zajednica usaglasi da ne bi trebalo da stoji da je Mali Mokri Lug država. Ko je tebi dao administratorska ovlašćenja? — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:05, 4. август 2022. (CEST) ::: Питање је ипак комплексније и банализација уз оштар језик није конструктивна. Као што сам казао, Трг је простор гдје можеш добити додатне одговоре на своја питања. ::: Када већ питаш, права ми је додијелила заједница кроз 37 гласова подршке сталних уредника, што је био рекордан број гласова, од настанка ср.вики до данас. ::: Живио мајкане. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 4. август 2022. (CEST) :::: Nema tu šta da bude kompleksno. Vandalizmi i netačne informacije, svako guranje POV-a treba da se ukloni smesta i bez odlaganja. Činjenica je da Republika Srpska nije država. Hteo ili ne hteo, nije država, na mapi sveta nema nikakve države koja se zove Republika Srpska, samo Bosna i Hercegovina. To šta deo ljudi ovde sami sebe ubeđuju da je Republika Srpska država je njihov problem. Stvarnost je drugo i po njoj je država Bosna i Hercegovina, a Republika Srpska je entitet u sastavu Bosne i Hercegovine, isto kao što je Vojvodina pokrajina u sastavu Srbije, Katalonija u sastavu Španije, Bavarska u sastavu Nemačke i dalje. Vikipedija je dužna da piše ono šta je istina, a ne ono šta je želja ekstremne skupine ljudi. Ne guraj svoj POV! — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:32, 4. август 2022. (CEST) == Блокирање вандала == Можеш ли да блокираш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Aleksa_Luki%C4%87_psihopata_iz_Sur%C4%8Dina овог] и сакријеш корисничко име због личних података. Хвала унапред.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:22, 4. август 2022. (CEST) :{{ping|Soundwaweserb}} Трајно блокиран, измјена сакривена. За име су ми свезане руке, ако не гријешим. Хвала на јављању колега Саунд. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:28, 4. август 2022. (CEST) kqz2mdhhyfpxrxg2zm0fe78j58e0n6p 25138718 25138442 2022-08-04T17:24:33Z Bytens 209931 /* Opisi izmena */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Разговор са корисником:<span style="font-family: 'palatino'; text-shadow:#DDD 0px 0px 0px; color: #CC6600"> Sadko</span>}} {{DISPLAYTITLE:<span style="text-shadow:0px 0px 9px silver;"><span style="font-family:Trebuchet MS;color:#EE8833;text-shadow:#DDD 0px 0px 0px;"><span style="display:none;">User:</span>Sadko</span></span>}} {{Usertalkback|icon=info |you=notifications|me=notifications}} {{ВП:ССЗР/банер}} <div style="border:1px solid #b2864c; {{Round corners}}; margin:1px; padding:1em; background-color:#D3D3D3;"><!-- THIS IS THE START OF THE MAIN CONTAINER --> {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{Quote box |quote = <poem> О лијепа, о драга, о слатка слободо, дар у кôм сва блага вишњи нам Бог је дô, узроче истини од наше све славе, уресу једини од ове Дубраве, сва сребра, сва злата, сви људскки животи, не могу бит плата твôј чистој љепоти! </poem> |source = — [[Иван Гундулић]], ''[[Химна]] [[Национални либерализам|слободи]]'', 1628. |width = |align = right }} == Звездице == Поздрав. Затворио сам гласање за [[Приштина|Приштину]] и потребно јој је доделити звездицу на Википодацима, што важи и за чланак [[Песма за Евровизију ’22]]. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 12:38, 27. јул 2022. (CEST) :Видим да су колеге већ завршиле. Хвала на јављању, други пут ћу ја. Пп. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 21:14, 27. јул 2022. (CEST) == Честитке == Колега, честитам на избору за бирократу! Често не могу све да пропратим, али твој ме избор посебно радује и сигуран сам да ће се њим итекако побољшати квалитет ове наше вики заједнице. Све најбоље! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 11:33, 28. јул 2022. (CEST) :{{ping|CarRadovan}} Хвала лијепо цијењени колега. :Као да си превидио моју намјеру да ти пишем. Желио бих да се консултујем везано за ''[https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0#%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5 пријаве вандализма]'' поднијете на основу моје протоколарне опомене за континуирано неконструктивно понашање и ћерање кавги и потоње глумљење жртве агресије (стари метод), као и двије пријаве другог уредника ([https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0#Vandalizam_Sadka на админ. табли]). :Цијеним да је у питању и једна врста теста, кушања новог администратора, као сцена у документарним филмовима сер Дејвида Атенбороуа; када дође нови снажни ''млади'' мужјак у крдо па онда друге јединке покушају да укрсте рогове да би се на основу позитивног исхода сучељавања задржала позиција и можда привилегија те нови изазивач оћерао. :Може бити да и ја гријешим али чини ми се да старијим корисницима ''пролази'' неконструктивно коришћење система пријаве како би одагнали опомене које су свакако заслужили. Шта је најбоље радити у тим случајевима и јесу ли такви појединци за бан? Пуно поздрава. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 22:36, 28. јул 2022. (CEST) ::Не замјери колега, ових дана имам превише обавеза на послу па не стижем правовремено одговорити. Пре шест година један колега ми је изнио сличну жалбу и [[Разговор_са_корисником:Др_Нешо_2#Профили уредника википедије|ево мог одговора]]. Није се много ситуација промјенила, осим што умјесто 3, мислим да имамо, најмање, 7-8 профила уредника. А одговор се добрим дијелом уклапа и у ову другу пријаву. Што се тиче прве пријаве, изненађен сам! Мораћу да сагледам разлоге да бих се усудио било шта рећи. <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 17:05, 30. јул 2022. (CEST) == Шаблон вијести == Пошто не могу да уређујем шаблон вијести, не знам зашто и чему то доприноси, али небитно, стави ти ако можеш вијест да је темељни уговор потписан јутрос у Подгорици. Мислим да је то битно. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 10:14, 3. август 2022. (CEST) :{{ping|Vux33}} {{урађено}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 11:47, 3. август 2022. (CEST) == Izmene == Zašto si uklonio moje izmene? Obojica vrlo dobro znamo da Republika Srpska nije država, a na više mesta piše da jeste. Isto tako, zašto si uklonio pominjanje Bosne i Hercegovine na mestima gde se opet pominje samo Republika Srpska, ali ne i država u čijem se sastavu nalazi. Podsećam da Vikipedija nije mesto za ispoljavanje ličnih stavova i uverenja, šta sada očigledno radiš. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 23:36, 3. август 2022. (CEST) :1) Обратити додатно пажњи на тоналитет у разговору, замолио бих. Спустити лопту и релаксирати се. :2) За систематске измјене је потребан консензус заједнице. Мјесто на којем се можеш обратити уредницима јесте Трг. Тамо можемо разговарати, на мојој СЗР свакако не. Срдачан поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 23:49, 3. август 2022. (CEST) ::Zahtevaš konsenzus zajednice za uklanjanje očiglednih dezinformacija i nečijih ličnih stavova, drugim rečima POV-a? Znači ako zateknem na više mesta da je Mali Mokri Lug država, ne smem to uklanjati pre nego se zajednica usaglasi da ne bi trebalo da stoji da je Mali Mokri Lug država. Ko je tebi dao administratorska ovlašćenja? — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:05, 4. август 2022. (CEST) ::: Питање је ипак комплексније и банализација уз оштар језик није конструктивна. Као што сам казао, Трг је простор гдје можеш добити додатне одговоре на своја питања. ::: Када већ питаш, права ми је додијелила заједница кроз 37 гласова подршке сталних уредника, што је био рекордан број гласова, од настанка ср.вики до данас. ::: Живио мајкане. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:14, 4. август 2022. (CEST) :::: Nema tu šta da bude kompleksno. Vandalizmi i netačne informacije, svako guranje POV-a treba da se ukloni smesta i bez odlaganja. Činjenica je da Republika Srpska nije država. Hteo ili ne hteo, nije država, na mapi sveta nema nikakve države koja se zove Republika Srpska, samo Bosna i Hercegovina. To šta deo ljudi ovde sami sebe ubeđuju da je Republika Srpska država je njihov problem. Stvarnost je drugo i po njoj je država Bosna i Hercegovina, a Republika Srpska je entitet u sastavu Bosne i Hercegovine, isto kao što je Vojvodina pokrajina u sastavu Srbije, Katalonija u sastavu Španije, Bavarska u sastavu Nemačke i dalje. Vikipedija je dužna da piše ono šta je istina, a ne ono šta je želja ekstremne skupine ljudi. Ne guraj svoj POV! — [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 00:32, 4. август 2022. (CEST) == Блокирање вандала == Можеш ли да блокираш [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8/Aleksa_Luki%C4%87_psihopata_iz_Sur%C4%8Dina овог] и сакријеш корисничко име због личних података. Хвала унапред.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 15:22, 4. август 2022. (CEST) :{{ping|Soundwaweserb}} Трајно блокиран, измјена сакривена. За име су ми свезане руке, ако не гријешим. Хвала на јављању колега Саунд. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:28, 4. август 2022. (CEST) == Opisi izmena == Uspeo si da iščeprkaš čak dve reference koje kažu Pelješački most. Ja mogu da ti nađem bar deset koje kažu Pelješki most. Jedna od njih je ista ta RTS koja je pre nekoliko dana pisala da je otvoren Pelješki most. Pa sad reci da izmene kolege nisu glupost. Prihvati da Pelješački most niko ne govori. [[Корисник:Bytens|Bytens]] ([[Разговор са корисником:Bytens|разговор]]) 19:24, 4. август 2022. (CEST) hnly5aj8nxmvjns6hssb41gabicbthk 0 456305 25138939 25126533 2022-08-04T21:13:24Z Niegodzisie 219962 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{translitN|Behemoth (muzička grupa)|Behemoth (музичка група)}} [[Датотека:BehemothBAND.jpg|мини|десно|220п|Чланови Бехемота]] '''Бехемот''' (у оригиналу -{Behemoth}-) је [[Пољска|пољски]] [[дет метал]] бенд из [[Гдањск]]а. == О бенду == Бенд је основан 1991. у Гдањску, а оснивачи су Нергал (вокали, гитара), Баал (бас-гитара) и Десекрејтор (бубњеви). У почетку су изводили [[блек метал]] са паганском тематиком, али од трећег албума све више су се кретали ка дет металу. Уз бендове [[Дарт Вејдер|Вејдер]] и [[Дикапитејтид]], Бехемот се сматра оснивачем пољске сцене [[екстремни метал|екстремног метала]]. == Садашња постава == * Адам „Нергал“ Дарски - вокали, гитара * Томаш „Орион“ Вроблевски - бас * Збигњев Роберт „Инферно“ Промињски - бубњеви * Патрик „Сет“ Штибер - гитара == Дискографија == '''Студијски албуми''': * -{Sventevith (Storming Near the Baltic)}- (1995) * -{Grom}- (1996) * -{Pandemonic Incantations}- (1998) * -{Satanica}- (1999) * -{Thelema}-.6 (2000) * -{Zos Kia Cultus (Here and Beyond)}- (2002) * -{Demigod}- (2004) * -{The Apostasy}- (2007) * -{Evangelion}- (2009) * -{The Satanist}- (2014) * -{I Loved You at Your Darkest}- (2018) * -{Opvs Contra Natvram}- (2022) '''ЕП''' (и-пи): * -{And the Forests Dream Eternally}- (1993) * -{Bewitching the Pomerania}- (1997) * -{Antichristian Phenomenon}- (2001) * -{Conjuration}- (2003) * -{Slaves Shall Serve}- (2005) * -{Ezkaton}- (2008) '''Live-албум''': * -{At the Arena ov Aion: Live Apostasy}- (2008) '''Демои''': * -{Endless Damnation}- (1992) * -{The Return of the Northern Moon}- (1992) * -{…From the Pagan Vastlands}- (1993) == Спољашње везе == {{Commonscat|Behemoth (band)}} * {{Cite web|url=https://www.behemoth.pl/|title=Behemoth|website=Behemoth|language=en|access-date=2022-08-04}} [[Категорија:Дет метал]] [[Категорија:Пољске хеви метал групе]] [[Категорија:Музичке групе основане 1991.]] 2o2nep65kraj1m2h9pywixqohfwl471 2 457249 25138973 24841123 2022-08-04T22:43:20Z Марко Станојевић 66508 /* Рад ван Википедије */ wikitext text/x-wiki <div style="position:absolute; right:50px; top:0px"> {| style="background-color:transparent;border: 0px" |- | '''''Изабрани чланци''''' |{{click|link=Општина Баточина|image=Cscr-featured.svg|width=15|height=20|title=Општина Баточина}} |{{click|link=Рат за Нагорно-Карабах|image=Cscr-featured.svg|width=15|height=20|title=Рат за Нагорно-Карабах}} |{{click|link=Сидни Крозби|image=Cscr-featured.svg|width=15|height=20|title=Сидни Крозби}} |{{click|link=ФК Арсенал|image=Cscr-featured.svg|width=15|height=20|title=ФК Арсенал}} |{{click|link=ФК Партизан|image=Cscr-featured.svg|width=15|height=20|title=ФК Партизан}} |{{click|link=ХК Партизан|image=Cscr-featured.svg|width=15|height=20|title=ХК Партизан}} |{{click|link=Хокеј на леду на олимпијским играма|image=Cscr-featured.svg|width=15|height=20|title=Хокеј на леду на олимпијским играма}} |{{click|link=Градац (Баточина)|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Градац (Баточина)}} |{{click|link=ЈСД Партизан|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=ЈСД Партизан}} |{{click|link=Кандијски рат|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Кандијски рат}} |{{click|link=Манастир Манасија|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Манастир Манасија}} |{{click|link=Масакр у Крагујевцу|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Масакр у Крагујевцу}} |{{click|link=Милан Лучић|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Милан Лучић}} |{{click|link=НХЛ Херитиџ класик 2011.|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=НХЛ Херитиџ класик 2011.}} |{{click|link=Општина Штрпце|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Општина Штрпце}} |{{click|link=Прва конференција Покрета несврстаних|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Прва конференција Покрета несврстаних}} |{{click|link=Први крсташки рат|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Први крсташки рат}} |{{click|link=Репрезентација Србије у хокеју на леду|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Репрезентација Србије у хокеју на леду}} |{{click|link=Спомен-парк Крагујевачки октобар|image=Symbol thumbs upzel.svg|width=15|height=20|title=Спомен-парк Крагујевачки октобар}} |} </div> __БЕЗСАДРЖАЈА__ == О мени == {{Биографија | име = Марко Станојевић | пуно_име = | слика = Marko Stanojević, 16th birthday of Wikimedia Serbia.jpg | опис_слике = Добитник награде [[Викимедијина награда Бранислав Јовановић|Бранислав Јовановић]] 2021. године | датум_рођења = {{Датум рођења|1990|8|12|год=да}} | место_рођења = [[Крагујевац]] | држава_рођења = | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | школа = }} [[Датотека:Zatvaranje i dodela nagrade Branislav Jovanović - WikiLive 2016 46.JPG|250px|мини|десно|Вики лајв 2016. године]] [[Датотека:Marko Stanojević u Muzeju Jugoslavije (3).jpg|250px|мини|десно|Стажирање у Музеју Југославије 2018. године]] Рођен сам једног летњег поподнева, [[12. август]]а [[1990]]. године у 13:55 часова у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Друштвен, комуникативан, неозбиљан, а по потреби и озбиљан...{{кез}} Не волим намргођене и превише озбиљне људе. Волим [[историја|историју]], [[географија|географију]], [[спорт]] (готово сваки који постоји). И сам сам тренирао кошарку више од 6 година. По звању сам мастер историчар. Историја је једна од мојих највећих љубави и најлепше се осећам у архивима, музејима и библиотекама окружен историјском грађом. == Википедија == На википедији сам се пријавио [[19. јул]]а [[2010]]. године под именом Sima90. Аутоматски патролисан сам постао [[5. септембар|5. септембра]] [[2010]], [[Википедија:Враћач|враћачка]] права сам добио [[28. јул]]а [[2011]], а [[Википедија:Патролирање|патролер]] сам постао [[9. септембар|9. септембра]] [[2011]]. Коначно, [[Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/Марко Станојевић|одлуком заједнице]] [[3. јануар]]а [[2014]]. године са 28 гласова за, и по један против и уздржан постао сам [[Википедија:Списак администратора|администратор]]. Јако сам поносан на то и што сам 2013. године био номинован за википедијанца године. По броју гласова сам заузео друго место, што је мање битно. {{кез}} Победник сам такмичења у [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Географске теме|темама из географије]] које је одржано у циљу обележавања 150 година од рођења познатог српског научника и географа, [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]]. Од 14. маја до 13. јула 2018. године био сам [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2018.|Википедијанац стажиста]] у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]]. У оквиру програма стажирања написао сам 100 чланака и убацио на оставу 428 фотографија. Као један од 100 написаних чланака је и изабрани чланак [[Прва конференција Покрета несврстаних]]. Члан Викимедије Србије постао сам 2014. године, а у Управном одбору био сам од 11. децембра 2016. до 30. октобра 2017. године. Добитник сам [[Викимедијина награда Бранислав Јовановић|Викимедијине награде Бранислав Јовановић]] 2021. године. == Рад ван Википедије == '''Уџбеници''': * Уџбеник са одабраним историјским изворима за 8. разред основне школе, Дата статус, Београд 2021. (коаутор са Драганом Хаџић) {{COBISS|ID= 31006473}} * Уџбеник са одабраним историјским изворима за 7. разред основне школе, Дата статус, Београд 2020. (рецензент) {{COBISS|ID= 14780425}} '''Kњиге''': * ''Баточина између два светска рата 1918-1941'', (Баточина, 2018), {{COBISS|ID= 267663372}} ([https://www.academia.edu/43832316/Marko_Stanojevi%C4%87_Bato%C4%8Dina_izme%C4%91u_dva_svetska_rata_2018_ пдф]) '''Радови објављени у стручним и научним часописима:''' * ''Живојин О. Дачић (1874 - 1920)'', Зборник Шумадијски анали, бр. 11, Историјски архив Шумадије, Крагујевац (2021). стр. 100-110. ([https://www.academia.edu/84153488/%C5%BDivojin_O_Da%C4%8Di%C4%87_1874_1920_ пдф]) * ''Ђакова буна и њени одјеци у Крагујевачкој нахији'', Зборник радова са научног скупа одржаног 13. фебруара 2018. у Крагујевцу, Историјски архив Шумадије, Крагујевац (2019). стр. 59-71. * ''Школство у Баточини 1918-1941. г.'', Зборник Шумадијски анали, бр. 9, Историјски архив Шумадије, Крагујевац (2018). стр. 94-112. {{COBISS|ID= 525144981}} * ''Југословенска радикална заједница у Крагујевачком срезу'', Зборник Шумадијски анали, бр. 9, Историјски архив Шумадије, Крагујевац (2018). стр. 157-165. {{COBISS|ID= 525145237}} == Споменице и захвалнице == {{ККПочетак}} {{Корисник Вики/Викимедијанци Републике Српске‎}} {{КККрај}} {{СП50000|38573}} {| !{{СС-радитруд|За досадашњи допринос и подстрек за будуће!|Marko235}} !{{Метод-спорт|Ево још једна споменица од мене, за огроман допринос у области хокеја, заслужено!|Marko235}} !{{СС-радитруд|За чланке о спортским репрезентацијама и такмичењима.|Djordjes}} !{{СС-радитруд|За све добре и лепе чланке којима си обогатио ову енциклопедију|Јагода}} !{{VLADA-добри чланци|За писање доброг чланка „Сидни Крозби“|SmirnofLeary}} !{{СС-радитруд|Лепо је имати једног таквог вредног колегу као што си ти.|Епаминонда}} !{{Википедија:Сређивање чланака/Споменица 10|За сређивање биографија спортиста током августа 2011. као допринос акцији сређивања биографија у оквиру пројекта Сређивање чланака.|Звездица}} !{{СС-радитруд|За чланак НХЛ Херитиџ класик и елан са којим настављаш писање|Boleyn}} !{{Хокеј споменица|Ево сад се сетих да направим споменицу за хокеј, пошто се неколико вас активирало на том пољу, па је делите даље!|Marko235}} |} {| !{{СС-радитруд|За активан допринос википедији на српском језику. За сређивање и писање сјајних и добрих чланака.|Alexmilt}} !{{Павлица|Због изузетног залагања на Википедији|Павлица}} !{{СС-радитруд|За одлично написан чланак о општини Баточина и велики рад на темама везаним за хокеј на леду. Само тако настави.|Nikola-PMF83|НиколаБ}} !{{Корисник:Pinki/Медаља 10 година Википедије|За целокупни допринос на Википедији, поводом 10 година Википедије на српском језику|Пинки}} !{{VLADA-портал|За портале које уређујеш|Mstudiodf}} !{{СС-радитруд|Za sve što si uradio, ti si jedan od najvrednijih ovde.|Soundwaweserb}} !{{СС-радитруд|Za sve što si uradio na sr wiki kao za pomoć i kolegijalnost|Kolega2357}} !{{Кошарка споменица|Сређивање чланака о кошаркашима и клубовима, само напред|Bobik}} !{{СС-општа|За спорт, историју, географију, и све остале одличне чланке.|Михаило Јовановић}} |} {| !{{Лакисан97|за убацивање података са пописа 2011, добру сарадњу и многе друге ствари још од мог доласка на Википедију|Lakisan97|Лакисан97}} !{{Корисник:Pinki/Медаља Златна звезда|за уређење чланка Спомен-парк Крагујевачки октобар|Пинки}} |{{СС-радитруд|За чланке из географије на такмичењу!|AxeAdam20}} |{{VLADA-сјајни чланци|За све твоје сјајне чланке и помоћ и савете око мојих сјајних чланака|Miljan Simonović}} |{{Споменица Упознај Српску|За учешће у тамичењу „Упознај Српску”|Ранко Николић}} !{{Фудбал споменица|За велики допринос у обогаћивању страница на српском језику везаних за фудбал|Lotom}} | {{Корисник:Pinki/Орден народног хероја|Орден народног хероја за писање чланака о народним херојима Југославије и општи допринос писању темама о Југославији, у оквиру пројекта Википедијанац стажиста у Музеју Југославије|Пинки}} !{{СС-општа|За свеукупан допринос.|Acamicamacaraca}} |{{Корисник:Pinki/Орден рада|Орден рада за активан рад у оквиру стажирања у Музеју Југославије, а посебно писање великог броја биографија народних хероја, као и слање великог броја фотографија|Пинки}} |- |<center>[[Датотека:Flag-map of Yugoslavia.svg|100п|Поводом завршетка успешног стажирања у Музеју Југославије. Хвала на великом броју фотографија и написаних чланака. Хвала у име читаве заједнице.]]</center> |{{Афричка споменица|За побољшање квантитeта и квалитeта чланака о Африци!|AxeAdam20}} |{{С-СУД|За дугогодишњи предан рад и труд.|Sadko}} |- |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће 2021}} |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Portal Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Порталска споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | За сређивање свих постојећих и непостојећих портала! {{кез}} [[Корисник:Павлица|<span style="color:#9966CC;font-size:medium;font-family:Lucida Casual">Павлица</span>]] ''<small>[[Разговор са корисником:Павлица|<small>причај</small>]]</small>'' |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Vitruvian Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Техничка споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Хвала пуно за брисање порука, надам се да није било много тешко. [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:16, 14. март 2014. (CET) |} 7c5tqh5uah4tholffbwvg6ngdkqdfsk 0 457505 25139177 24220955 2022-08-05T07:57:34Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{formatiranje naslova|ćiriličko_ime=da}}{{Infokutija Film-lat |naziv= Početak |Slika= Pocetak.jpg |opis_slike= Verzija postera na srpskom jeziku |onaziv= |godina= [[2010]]. |zemlja= {{zastava|SAD}} |jezik= engleski |žanr= |režija= [[Кристофер Нолан|Kristofer Nolan]] |scenario= Kristofer Nolan | muzika= [[Ханс Цимер|Hans Cimer]]<ref name="Inception Cast and Crew Updates">{{cite web-lat|last=George | title = Inception Cast and Crew Updates | work = CINEMA REWIND |date=23. 7. 2009. | url = http://www.cinemarewind.com/2009/07/inception-cast-and-crew-updates.html | accessdate=27. 7. 2010.}}</ref> | uloge= [[Леонардо Дикаприо|Leonardo Dikaprio]] <br />[[Кен Ватанабе|Ken Vatanabe]] <br />[[Џозеф Гордон-Левит|Džozef Gordon-Levit]] <br />[[Марион Котијар|Marion Kotijar]] <br />[[Елен Пејџ|Elen Pejdž]] <br />[[Том Харди|Tom Hardi]] <br />[[Килијан Мерфи|Kilijan Marfi]] <br /> [[Dileep Rao|Dilip Rao]] <br />[[Том Беренџер|Tom Berendžer]] <br />[[Мајкл Кејн|Majkl Kejn]] |producent= Kristofer Nolan<br />[[Ema Tomas]] |kompanija= -{[[Warner Bros.|Warner Bros. Pictures]]}- |studio= -{[[Legendary Pictures]]}-<br />-{[[Syncopy Films]]}- |trajanje= 148 minuta<ref>{{cite web-lat|url=http://www.imaxmelbourne.com.au/index.aspx?PageId=182&MovieId=180# |title=Inception (Nft) |publisher=IMAX Melbourne |date=|accessdate=27. 7. 2010.}}</ref> |montaža= Li Smit |snimatelj= |scenografija= |nagrade= |budžet= 160 miliona dolara<ref>{{cite news-lat|url=http://latimesblogs.latimes.com/entertainmentnewsbuzz/2010/07/inception-sorcerers-box-office.html|title=Movie projector: 'Inception' headed for No. 1, 'Sorcerer's Apprentice' to open in third|last=Fritz|first=Ben|work=[[Los Anđeles tajms|Los Angeles Times]]|publisher=Tribune Company|date=15. 7. 2010.|accessdate=27. 7. 2010.}}</ref> |zarada= 829,9 miliona dolara<ref>{{cite web-lat|url=http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=inception.htm|title=Inception|work=www.boxofficemojo.com |accessdate=4. 10. 2010.}}</ref> |prethodni= |sledeći= |imdb= 1375666 }} '''''Početak''''' ({{jez-engl-lat|Inception}}) američki je [[akcioni film]] iz 2010. godine. Scenarista, producent i režiser filma je [[Kristofer Nolan]], a glavne uloge tumače [[Leonardo Dikaprio]], [[Ken Vatanabe]], [[Džozef Gordon-Levit]], [[Tom Hardi]], [[Marion Kotijar]], [[Елиот Пејџ|Eliot Pejdž]], [[Килијан Мерфи|Kilijan Marfi]] i [[Том Беренџер|Tom Berendžer]]. Film govori o pljačkašu zvanom Dom Kob (-{''Dom Cobb''}-) koji ulazi u snove drugih ljudi kako bi prikupio informacije koje su inače nedostupne.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.fandango.com/inception_v480818/summary |title=Inception Synopsis |publisher=Fandango.com |date=|accessdate=27. 7. 2010.}}</ref> Njegove sposobnosti koštale su ga njegove porodice i državljanstva, ali prilika za iskupljenje i povratak starom životu javlja se kada Kob i njegov tim specijalista biva upošljen da usadi određenu ideju u podsvest njihove mete.<ref name="synop">{{cite web-lat|url=http://screenrant.com/inception-plot-synopsis-deatails-mikee-58124/ |title=Updated ‘Inception’ Synopsis Reveals More |publisher=Screen Rant |date=5. 5. 2010. |accessdate=27. 7. 2010.}}</ref> Naziv filma odnosi se na zadatak usađivanja ideje umesto krađe iste — koncept s kojim je Kob manje upoznat.<ref name="synop" /> Nakon što je 2002. završio rad na filmu ''[[Nesanica (film iz 2002)|Nesanica]]'', Nolan je prezentovao studiju [[Warner Bros.]] ideju za [[horor film]], koji uključuje „kradljivce snova”, na osnovu [[Lucidni san|lucidnih snova]]. Odlučivši da mu je potrebno više iskustva pre nego što bi započeo produkciju ovog opsežnog i kompleksnog ostvarenja, Nolan je odložio ovaj projekat i snimio filmove ''[[Betmen počinje]]'' (2005), ''[[Prestiž]]'' (2006) i ''[[Mračni vitez]]'' (2008). Studio je revidirao film za 6 meseci i na kraju ga je kupio u februaru 2009. godine. Film je sniman u šest država, započevši u [[Tokio|Tokiju]] 19. juna, a završivši u [[Kanada|Kanadi]] 22. novembra. Zvanični budžet filma koji je iznosio 160 miliona dolara, podeljen je između Warner Brosa i studija Legendary. Nolanova reputacija i uspeh postignut filmom ''Mračni vitez'', pomogli su mu u obezbeđivanju 100 miliona dolara u rashodima za oglašavanje. Film je premijerno prikazan u [[London]]u 8. jula 2010. godine; realizovan je i u tradicionalnim i u IMAKS bioskopima 16. jula iste godine. Zaradio je preko 829 miliona dolara širom sveta, što ga čini [[Филм у 2010.#Филмови са највећом зарадом|četvrtim najuspešnijim filmom iz 2010. godine]]. Smatran jednim od najboljih filmova iz 2010-ih, film je dobio pohvale od kritičara za svoj scenario, režiju, teme, akcione scene, vizuelne efekte, muziku i glumačku postavu. Osvojio je četiri [[Oskar]]a ([[Оскар за најбољу фотографију|najbolja fotografija]], najbolja montaža zvuka, najbolji miks zvuka i najbolji vizuelni efekti), a bio je nominovan za još četiri: [[Оскар за најбољи филм|najbolji film]], [[Оскар за најбољи оригинални сценарио|najbolji originalni scenario]], najbolja montaža i najbolja originalna muzika. == Radnja == {{upozorenje-film-lat}} Arhitekta snova Dominik „Dom” Kob i njegov poslovni partner Artur izvode korporacijsku špijunažu koristeći eksperimentalnu mašinu koju je razvila vojska, kako bi se infiltrirali u [[Несвесно|podsvest]] svojih meta i izvukli informacije iz njih dok spavaju, dok im je najnovija meta moćni japanski biznismen Saito. Za vađenje informacija koriste se strategije zajedničkog deljenja snova, kao i sna unutar sna, dok se sanjari bude ili iznenadnim udarom, „trzajem” ili pogibijom u snu. Ako sanjar umre, san se urušava i sanjar se budi. Svaki ekstraktor sa sobom nosi totem, personalizirani mali predmet čije je ponašanje poznato samo vlasniku, koji služi kako bi se utvrdio radi li se o snu ili javi. Način na koji predmet radi jeste taj da se u drugačijim stanjima totem drugačije ponaša. Kobov totem je čigra koja se neprekidno vrti u stanju sna. Međutim, vađenje informacije ne uspeva zbog Malori „Mal” Kob, Kobove pokojne žene, čija projekcija sećanja sabotira misiju. Saito otkriva da bira ljude za tim koji može da izvede težak zadatak podmetanja ideje ili misli u um osobe dok im je um u podsvesti. Saito želi da uništi energetski konglomerat svog konkurenta Morisa Fišera, stavljajući ideju u um njegovog sina i naslednika, Roberta Fišera, da uništi očevu kompaniju. Ako Kob uspe, Saito bi mu omogućio oslobađanje od optužbe za ubistvo, koja je podnesena protiv njega u SAD-u i kako bi Kob mogao da se vrati svojoj deci. On prihvata ponudu i sastavlja tim koji čine: Ims, tvorac identiteta; Jusuf, farmaceut koji stvara jake sedative za stabilnu strategiju [[Лажно буђење|sna u snu]]; Arijadna, mlada studentkinja arhitekture koja dizajnira lavirinte u snovima i Artur, koji podučava Arijadnu osnovama zajedničkog sanjanja i izgradnje snova. Saito im se pridružuje kako bi se uverio da će Kob i njegov tim uspeti u misiji. Povratne udare usklađuju pesmom ''Non, je ne regrette rien''. Kad stari Fišer umre u [[Sidnej]]u i njegovo telo treba biti avionom prebačeno u [[Los Anđeles]], tim uzima let sa Robertom Fišerom i Kob mu podvaljuje sedative, nakon čega svi ulaze u zajednički san. Na svakom nivou sna, jedan član tima ostaje iza kako bi uzrokovao trzaj, dok ostali članovi spavaju unutar sna kako bi otišli jedan nivo dublje. Na prvom nivou, Jusufovom snu o kišnom centru grada, tim otima Fišera. Međutim, Fišerova podsvest, istrenirana da deluje kao antitela, napada tim i teško povređuje Saita. Ims privremeno preuzima izgled Fišerovog kuma, Pitera Brauninga, kako bi predložio Fišeru da ponovno razmisli o očevoj volji. Fišera maskirani Kob natera da mu kaže nekoliko naizmeničnih brojeva koji mu padnu na pamet (528491). Jusuf vozi tim u kombiju dok oni idu sloj dublje u Arturov san; hotel, gde tim regrutuje Fišera na način da ga uvere da je otmicu isplanirao Brauning. Broj hotelske sobe je 528, a tačno ispod nje nalazi se soba broj 491. Na trećem nivou sna, snežnom planinskom utvrđenju koji sanja Ims, Fišeru je rečeno da su u Brauningovoj podsvesti, ali oni su, u stvari, sve dublje i dublje u Fišerovoj. Jusuf, pod napadom istreniranih projekcija podsvesti, prerano započinje trzaj tako što se kombijem baca sa mosta, što u Arturovom svetu snova uzrokuje gubitak gravitacije, a u Imsovom svetu snova uzrokuje lavinu. Artur je primoran da improvizuje novi trzaj koristeći lift koje će biti usklađen sa kombijem koji udara u vodu, dok tim u Imsovom snu žuri da završi posao pre novog kruga trzaja. Nepoznato ostatku tima, zbog učinka teških sedativa i višeslojnog sanjanja, smrt tokom misije umesto buđenja će rezultovati ulaskom u limbo, neizgrađeni prostor snova gde sanjar može biti zarobljen zauvek. Vreme na svakom novom nivou sna je, otprilike, dvadeset puta duže nego na pređašnjem nivou; u limbu, najdubljem nivou, 24 sata normalnog vremena bi ovde trajalo pedeset godina. Kob otkriva Arijadni da je proveo 50 godina sa Mal u limbu gradeći svet iz njihovih zajedničkih sećanja dok su zajedno starili. Nakon što su se probudili u stvarnom svetu, Mal je ostala uverena da još uvek sanja i počinila je samoubistvo, pokušavajući da uveri Koba da učini isto, tako što je napravila nered u hotelskoj sobi, proglasila se psihički zdravom kod tri različita psihijatra i rekla im je da se boji za svoju bezbednost, kako bi ga retroaktivno „optužila” za svoju smrt i time ga podstakla da se ubije sa njom. Zbog toga je Kob bio primoran da pobegne iz SAD-a i da ostavi svoju decu u starateljstvu svog tasta. Saito umire od svojih rana, a Kobova projekcija Mal sabotira plan tako što ubija Fišera, pa obojica padaju u limbo. Zatim Kob i Arijadna ulaze u limbo kako bi našli Fišera i Saita, dok Ims ostaje na svojom nivou sna kako bi izveo trzaj, postavivši eksplozive na utvrđenju. Kob se suočava sa projekcijom Mal, koja pokušava da ga uveri da ostane u limbu. Kob odbija i priznaje da je odgovoran za samoubistvo Mal: uverio ju je da napusti limbo koristeći usađivanje ideje u um i da svet u kojem su živeli 50 godina nije stvaran i da moraju da se ubiju kako bi se vratili u stvarni svet, ali kad su se vratili, Mal je i dalje nastavila da veruje da mora da se ubije kako bi se probudila. Mal, shvatajući da ju je izdao, napada Koba, ali Arijadna ju upuca. Priznanjem, Kob doživljava katarzu i odlučuje da ostane u limbu kako bi pronašao Saita. Arijadna baca Fišera sa balkona, što je proizvelo trzaj i probudilo ga u trećem nivou sna, snežnom utvrđenju, gde on ulazi u sobu-sef, koristeći kombinaciju brojeva koju je sam izmislio na prvom nivou, kako bi otkrio i prihvatio usađenu ideju: da njegov otac želi da on bude sam svoj čovek i stvara za sebe i da time raspad konglomerata nije toliko radikalna ideja. Svi članovi tima, osim Koba i Saita, se vraćaju kroz sinhronizovane trzaje natrag u Jusufov san: Arijadna skače sa balkona u limbu, Ims raznese snežno utvrđenje eksplozivima, Artur eksplozivima pokreće lift kroz okno i zabija se i kombi u Jusufuvom snu nakon pada sa mosta udara u vodu. Saito, koji polako umire na svakom nivou od ranjavanja na prvom, ulazi u limbo. Kob vremenom nalazi ostarelog Saita i njih dvojica se sećaju svog dogovora i, kako Saito poseže za pištoljem, pretpostavlja se da se ubijaju kako bi se probudili na javi, u avionu, nedugo nakon što su se ostali probudili, ponosni što im je zadatak uspeo. Saito je ispoštovao dogovor i Kob prelazi graničnu kontrolu SAD-a u Los Anđelesu. Pre nego što ponovno vidi decu, Kob testira stvarnost sa svojom čigrom, ali okreće se da pozdravi decu pre nego što vidi rezultat. Dok se igra s decom, kamera klizi prema čigri koji se još uvek okreće, pri čemu se kadar naglo završava. == Uloge == {| class="wikitable" |- bgcolor="#CCCCCC" ! Glumac !! Uloga |- |[[Leonardo Dikaprio]] || Dom Kob |- |[[Džozef Gordon-Levit]] || Artur |- |[[Eliot Pejdž]] || Arijadna |- |[[Tom Hardi]] || Ims |- |[[Ken Vatanabe]] || gospodin Saito |- |[[Dilip Rao]] || Jusuf |- |[[Kilijan Merfi]] || Robert Majkl Fišer |- |[[Tom Berendžer]] || Piter Brauning |- |[[Marion Kotijar]] || Mal Kob |- |[[Pit Posltvejt]] || Moris Fišer |- |[[Majkl Kejn]] || Stiven Majls |- |} == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|Inception (film)}} * {{imdb title-lat|1375666|Inception}} * {{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{PORT.rs-film|105025|Početak}}}} * {{rotten-tomatoes-lat|1217219-inception|Inception}} * {{mojo title-lat|inception|Inception}} {{Кристофер Нолан}} {{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{Награда Емпајер за најбољи филм}}}} {{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм}}}} {{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{Награда Небјула за најбољи сценарио / Награда Реј Бредбери}}}} {{DEFAULTSORT:Почетак}} [[Категорија:Филмови 2010.]] [[Категорија:Američki filmovi]] [[Категорија:Filmovi na engleskom jeziku]] [[Категорија:Nadrealistički filmovi]] [[Категорија:Naučnofantastični filmovi iz 2010-ih]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:БАФТА победници (филмови)]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] 74c2vso34pbjz5gqvu6b73c24qtduow 0 461143 25138398 24544939 2022-08-04T12:45:27Z 178.221.74.27 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Coat of arms of Serbia (1947–2004).svg|десно|мини|220п|Грб СР Србије]] '''Дан устанка народа Србије''' је био [[Празници у СФРЈ|државни празник]] у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и [[Србија|Републици Србији]], од [[1945]]. до [[2001]]. године. Прослављао се [[7. јул]]а. Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]], 7. јула [[1941]]. године у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]], код [[Крупањ|Крупња]]. Тада је [[Жикица Јовановић Шпанац]] на сеоском вашару убио два [[Срби|српска]] жандарма. Кафана испред које се догодило ово убиство претворена је у [[музеј]] и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, у музеј је претворена такође и зграда сеоске општине у којој се налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Дан устанка је се прослављао на територији читаве [[Србија|Србије]], а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]] и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Србије]]. Празник се и данас, незванично прославља у организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца народноослободилачког рата]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]]. == 7. јул 1941. == [[Датотека:Mesto početka ustanka u Srbiji.jpg|десно|мини|300п|Бела Црква - зграда бивше кафане, а [[Споменички комплекс Бела Црква|данас музеја]] и спомен-бисте др Мише Пантића, Жикице Јовановића и Чеде Милосављевића]] На [[Ивањдан]], [[7. јул]]а [[1941]]. године у селу [[Бела Црква (Крупањ)|Бела Црква]], код [[Крупањ|Крупња]] одржавао се традиционалан сеоски [[вашар]]. После црквене службе, председник општине Средоје Кнежевић је окупљеним грађанима наредио, да се због „ванредних безбедносних прилика“, разиђу кућама и већина га је послушала, али је на вашару, ипак, остало још неколико стотина сељака. Око 17 часова појавила се група од петнаест партизана из Рађевачке партизанске чете, предвођених командантом [[Миша Пантић|Мишом Пантићем]] и [[политички комесар|политичким комесаром]] [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикицом Јовановићем Шпанцем]]. Били су наоружани пушкама, а један партизан је носио пушкомитраљез. Одмах по доласку, [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] су, под липом испред кафане Босе Недељковић, окупили око себе сељаке. Потом су им одржали [[antifašizam|антифашистичке]] говоре у којима су позвали народ у борбу против окупатора. Говорили су лекар [[Миша Пантић]] из [[Ваљево|Ваљева]], студент права [[Владан Бојанић]] из Беле Цркве и [[Жикица Јовановић Шпанац]], новинар из Ваљева и [[југословени у Шпанском грађанском рату|учесник Шпанског грађанског рата]]. После одржаних говора партизани су се удаљили. Многи младићи, који су били на вашару тада су се придружили Рађевачкој партизанској чети. Одмах по одласку партизана, у село је стигла жандармеријска патрола, која је у међувремену била обавештена о доласку „наоружаних комуниста”. У њој су били наредник [[Богдан Лончар]] и каплар [[Миленко Браковић]]. Они су почели, окупљеном народу, да говоре да иде кући и почели да га растерују. Тада је Владан Бојанић, појурио за партизанском групом коју је сустигао код извора Јебаровца, крај речице Коларуше. Испричао је о грубом насртају жандара, па су се Жикица Јовановић и Миша Пантић, вратили са намером да разоружају жандарме. Лончар и Браковић су, одмах по доласку партизана, посегли за оружјем, али нису стигли да га употребе. Жикица је, из непосредне близине, из пиштоља (носио је два пиштоља на боковима, као и сви [[политички комесар]]и из [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]]) убио обојицу. [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] је један метак погодио у фишеклију услед чега је експлодирала муниција и он је умро два сата касније (према другом извору у село су се вратили Жикица Јовановић и [[Цветин Солдатовић]] и обојица пуцали. Жикица је пиштољем ранио Богдана Лончара, док је Солдатовић пушком усмртио Браковића). Извештај немачке Крајскомандантуре I/847 из [[Шабац|Шапца]] о овом догађају је следећи: {{Цитат3|У понедељак, 7. јула, у 17.30 часова, појавило се у Белој Цркви 16 до 20 устаника, наоружаних аутоматима, једним митраљезом, пиштољима и пушкама, под командом лекара Милоша Пантића из Ваљева и покушали су да становништво наведу на оружани отпор против немачке посаде и на разарање немачких фабрика. Забранили су даљи рад у предузећу и запретили стрељањем. Два српска жандарма, која су се ту нашла, била су убијена, што је читаво становништво примило са симпатијама.}} == Празник == [[Датотека:Grb Krupnja.png|десно|мини|200п|Грб [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]] на коме се са десне стране налази детаљи који подсећају на 7. јул 1941. године]] После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Народна скупштина Србије је [[27. јун]]а [[1945]]. године донела одлуку којом је акција Рађевачке партизанске чете проглашена за '''Дан устанка народа Србије'''. На првој прослави одржаној [[7. јул]]а 1945. године присуствовао је и [[Јосип Броз Тито|маршал Тито]]. Године [[1951]]. поводом прославе десетогодишњице устанка код кафане, испред које се и догодило убиство, постављене су три бисте учесника догађаја - [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића]], [[Миша Пантић|Мише Пантића]] и [[Чеда Милосављевић|Чеде Милосављевића]], које је урадио вајар [[Стеван Боднаров]]. Године [[1971]]. поводом тридесетогодишњице устанка израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдана Богдановића]]. Зграда бивше кафане је претворена у [[музеј]] и у њој је постављена изложба „7. јул 1941. године“, а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Године [[1975]]. [[Скупштина СР Србије|Скупштина Социјалистичке Републике Србије]] установила је „[[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулску награду]]“ која је била највиша државна награда у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и додељивала се за најзначајнија достигнућа у науци, уметности, привреди и другим областима друштвеног живота. Године [[1982]]. редитељ [[Сава Мрмак]] снимио је мини [[Телевизијска серија|телевизијску серију]] „[[Шпанац (ТВ серија)|Шпанац]]“, у којој је сликовито приказан и догађај у Белој Цркви (у улози Жикице Јовановића Шпанца био је [[Данило Лазовић]], а у улози жандара Лончара и Брковића - [[Мирко Буловић]] и [[Богдан Јакуш]]). Празновање Дана устанка као државног празника одржано је последњи пут [[2000]]. године. Одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]], чији је председник био [[Зоран Ђинђић|др. Зоран Ђинђић]], од [[9. јул]]а [[2001]]. године овај празник је укинут. Од тада овај празник се прославља у организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца народноослободилачког рата]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]]. Поред Беле Цркве, у којој се одржавала централна прослава, празновање Дана устанка је одржавано и на другим местима широм [[Србија|Србије]]. Једно од места традиционалних окупљања 7. јула је и споменик „[[Споменик Слобода|Слобода]]“ на [[Иришки Венац|Иришком венцу]]. 7. јул се обележава у Белој Цркви пригодним манифестацијама иако није државни празник. 2013. године је била државна манифестација.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/dan-ustanka-zaboravljeni-praznik/Nedopustiva-lakoca-menjanja-proslosti.sr.html Недопустива лакоћа мењања прошлости („Политика“, 7. јул 2013)]</ref> Одлуком Окружног суда у [[Шабац|Шапцу]], [[2009]]. године, Богдан Лончар и Миленко Браковић су рехабилитовани - „јер су убијени без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот“. == Спомен-комплекс == <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=5> Bela Crkva,spomen kompleks 001.jpg Bela Crkva, spomen kompleks 008.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 009.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 010.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 012.jpg </gallery></center> == Спомен-музеј == Унутрашњост спомен-музеја „7. јули 1941. године“ који се налази у згради бивше Недељковићеве кафане испред које се одиграла акција Рађевачке чете Ваљевског партизанског одреда. <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=4> Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 1.jpg|Спомен-плакете са ликовима [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића]], [[Чеда Милосављевић|Чеде Милосављевића]] и [[Миша Пантић|Мише Пантића]] Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 2.jpg|Спомен-плакете са ликовима Жикице Јовановића, Чеде Милосављевића и Мише Пантића Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 3.jpg|[[Партизанска споменица 1941.]] Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 4.jpg|Део наоружања из 1941. године. </gallery></center> == Види још == * [[Споменички комплекс Бела Црква]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1971}}|title=[[Војна енциклопедија]] том II|year=1971|publisher=Редакција Војне енциклопедије|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Лексикон НОР|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945]] том I|year=1980|publisher=„Народна књига”|location=Београд |id=}} * Едиб Хасанагић ''Овде је Србија рекла слобода''. Историјски музеј Србије, Београд 1982. година. == Спољашње везе == * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=533 „Бела Црква - УСТАНАК ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА“]{{Мртва веза}}, Павла Павловић, ''Вечерње новости'', фељтон, 2006. * [http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Praznik-ili-potvrda-farse.sr.html Празник или потврда фарсе („Политика“, 7. јул 2011)] * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=07&nav_category=12&nav_id=624637 B92.net: Обележен Дан устанка – ФОТО], приступљено 9. јула 2012. {{Празници СФРЈ}} {{Порталбар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Празници у СФРЈ]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Социјалистичка Република Србија]] 5ckzapejwfdurvr0q04bx5bwx7pft1h 25138404 25138398 2022-08-04T12:50:07Z 178.221.74.27 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Coat of arms of Serbia (1947–2004).svg|десно|мини|220п|Грб СР Србије]] '''Дан устанка народа Србије''' је био [[Празници у СФРЈ|државни празник]] у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и [[Србија|Републици Србији]], од [[1945]]. до [[2001]]. године. Прослављао се [[7. јул]]а. Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]], 7. јула [[1941]]. године у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]], код [[Крупањ|Крупња]]. Тада је [[Жикица Јовановић Шпанац]] на сеоском вашару убио два [[Срби|српска]] жандарма, наредника [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] и каплара [[Миленко Браковић|Миленка Браковића]]. Кафана испред које се догодило ово убиство претворена је у [[музеј]] и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, у музеј је претворена такође и зграда сеоске општине у којој се налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Дан устанка је се прослављао на територији читаве [[Србија|Србије]], а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]] и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Србије]]. Празник се и данас, незванично прославља у организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца народноослободилачког рата]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]]. == 7. јул 1941. == [[Датотека:Mesto početka ustanka u Srbiji.jpg|десно|мини|300п|Бела Црква - зграда бивше кафане, а [[Споменички комплекс Бела Црква|данас музеја]] и спомен-бисте др Мише Пантића, Жикице Јовановића и Чеде Милосављевића]] На [[Ивањдан]], [[7. јул]]а [[1941]]. године у селу [[Бела Црква (Крупањ)|Бела Црква]], код [[Крупањ|Крупња]] одржавао се традиционалан сеоски [[вашар]]. После црквене службе, председник општине Средоје Кнежевић је окупљеним грађанима наредио, да се због „ванредних безбедносних прилика“, разиђу кућама и већина га је послушала, али је на вашару, ипак, остало још неколико стотина сељака. Око 17 часова појавила се група од петнаест партизана из Рађевачке партизанске чете, предвођених командантом [[Миша Пантић|Мишом Пантићем]] и [[политички комесар|политичким комесаром]] [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикицом Јовановићем Шпанцем]]. Били су наоружани пушкама, а један партизан је носио пушкомитраљез. Одмах по доласку, [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] су, под липом испред кафане Босе Недељковић, окупили око себе сељаке. Потом су им одржали [[antifašizam|антифашистичке]] говоре у којима су позвали народ у борбу против окупатора. Говорили су лекар [[Миша Пантић]] из [[Ваљево|Ваљева]], студент права [[Владан Бојанић]] из Беле Цркве и [[Жикица Јовановић Шпанац]], новинар из Ваљева и [[југословени у Шпанском грађанском рату|учесник Шпанског грађанског рата]]. После одржаних говора партизани су се удаљили. Многи младићи, који су били на вашару тада су се придружили Рађевачкој партизанској чети. Одмах по одласку партизана, у село је стигла жандармеријска патрола, која је у међувремену била обавештена о доласку „наоружаних комуниста”. У њој су били наредник [[Богдан Лончар]] и каплар [[Миленко Браковић]]. Они су почели, окупљеном народу, да говоре да иде кући и почели да га растерују. Тада је Владан Бојанић, појурио за партизанском групом коју је сустигао код извора Јебаровца, крај речице Коларуше. Испричао је о грубом насртају жандара, па су се Жикица Јовановић и Миша Пантић, вратили са намером да разоружају жандарме. Лончар и Браковић су, одмах по доласку партизана, посегли за оружјем, али нису стигли да га употребе. Жикица је, из непосредне близине, из пиштоља (носио је два пиштоља на боковима, као и сви [[политички комесар]]и из [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]]) убио обојицу. [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] је један метак погодио у фишеклију услед чега је експлодирала муниција и он је умро два сата касније (према другом извору у село су се вратили Жикица Јовановић и [[Цветин Солдатовић]] и обојица пуцали. Жикица је пиштољем ранио Богдана Лончара, док је Солдатовић пушком усмртио Браковића). Извештај немачке Крајскомандантуре I/847 из [[Шабац|Шапца]] о овом догађају је следећи: {{Цитат3|У понедељак, 7. јула, у 17.30 часова, појавило се у Белој Цркви 16 до 20 устаника, наоружаних аутоматима, једним митраљезом, пиштољима и пушкама, под командом лекара Милоша Пантића из Ваљева и покушали су да становништво наведу на оружани отпор против немачке посаде и на разарање немачких фабрика. Забранили су даљи рад у предузећу и запретили стрељањем. Два српска жандарма, која су се ту нашла, била су убијена, што је читаво становништво примило са симпатијама.}} == Празник == [[Датотека:Grb Krupnja.png|десно|мини|200п|Грб [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]] на коме се са десне стране налази детаљи који подсећају на 7. јул 1941. године]] После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Народна скупштина Србије је [[27. јун]]а [[1945]]. године донела одлуку којом је акција Рађевачке партизанске чете проглашена за '''Дан устанка народа Србије'''. На првој прослави одржаној [[7. јул]]а 1945. године присуствовао је и [[Јосип Броз Тито|маршал Тито]]. Године [[1951]]. поводом прославе десетогодишњице устанка код кафане, испред које се и догодило убиство, постављене су три бисте учесника догађаја - [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића]], [[Миша Пантић|Мише Пантића]] и [[Чеда Милосављевић|Чеде Милосављевића]], које је урадио вајар [[Стеван Боднаров]]. Године [[1971]]. поводом тридесетогодишњице устанка израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдана Богдановића]]. Зграда бивше кафане је претворена у [[музеј]] и у њој је постављена изложба „7. јул 1941. године“, а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Године [[1975]]. [[Скупштина СР Србије|Скупштина Социјалистичке Републике Србије]] установила је „[[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулску награду]]“ која је била највиша државна награда у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и додељивала се за најзначајнија достигнућа у науци, уметности, привреди и другим областима друштвеног живота. Године [[1982]]. редитељ [[Сава Мрмак]] снимио је мини [[Телевизијска серија|телевизијску серију]] „[[Шпанац (ТВ серија)|Шпанац]]“, у којој је сликовито приказан и догађај у Белој Цркви (у улози Жикице Јовановића Шпанца био је [[Данило Лазовић]], а у улози жандара Лончара и Брковића - [[Мирко Буловић]] и [[Богдан Јакуш]]). Празновање Дана устанка као државног празника одржано је последњи пут [[2000]]. године. Одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]], чији је председник био [[Зоран Ђинђић|др. Зоран Ђинђић]], од [[9. јул]]а [[2001]]. године овај празник је укинут. Од тада овај празник се прославља у организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца народноослободилачког рата]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]]. Поред Беле Цркве, у којој се одржавала централна прослава, празновање Дана устанка је одржавано и на другим местима широм [[Србија|Србије]]. Једно од места традиционалних окупљања 7. јула је и споменик „[[Споменик Слобода|Слобода]]“ на [[Иришки Венац|Иришком венцу]]. 7. јул се обележава у Белој Цркви пригодним манифестацијама иако није државни празник. 2013. године је била државна манифестација.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/dan-ustanka-zaboravljeni-praznik/Nedopustiva-lakoca-menjanja-proslosti.sr.html Недопустива лакоћа мењања прошлости („Политика“, 7. јул 2013)]</ref> Одлуком Окружног суда у [[Шабац|Шапцу]], [[2009]]. године, Богдан Лончар и Миленко Браковић су рехабилитовани - „јер су убијени без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот“. == Спомен-комплекс == <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=5> Bela Crkva,spomen kompleks 001.jpg Bela Crkva, spomen kompleks 008.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 009.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 010.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 012.jpg </gallery></center> == Спомен-музеј == Унутрашњост спомен-музеја „7. јули 1941. године“ који се налази у згради бивше Недељковићеве кафане испред које се одиграла акција Рађевачке чете Ваљевског партизанског одреда. <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=4> Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 1.jpg|Спомен-плакете са ликовима [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића]], [[Чеда Милосављевић|Чеде Милосављевића]] и [[Миша Пантић|Мише Пантића]] Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 2.jpg|Спомен-плакете са ликовима Жикице Јовановића, Чеде Милосављевића и Мише Пантића Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 3.jpg|[[Партизанска споменица 1941.]] Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 4.jpg|Део наоружања из 1941. године. </gallery></center> == Види још == * [[Споменички комплекс Бела Црква]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1971}}|title=[[Војна енциклопедија]] том II|year=1971|publisher=Редакција Војне енциклопедије|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Лексикон НОР|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945]] том I|year=1980|publisher=„Народна књига”|location=Београд |id=}} * Едиб Хасанагић ''Овде је Србија рекла слобода''. Историјски музеј Србије, Београд 1982. година. == Спољашње везе == * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=533 „Бела Црква - УСТАНАК ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА“]{{Мртва веза}}, Павла Павловић, ''Вечерње новости'', фељтон, 2006. * [http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Praznik-ili-potvrda-farse.sr.html Празник или потврда фарсе („Политика“, 7. јул 2011)] * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=07&nav_category=12&nav_id=624637 B92.net: Обележен Дан устанка – ФОТО], приступљено 9. јула 2012. {{Празници СФРЈ}} {{Порталбар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Празници у СФРЈ]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Социјалистичка Република Србија]] 3kdfb6yginb64669p21ugijslv1jdvv 25138406 25138404 2022-08-04T12:51:34Z 178.221.74.27 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Coat of arms of Serbia (1947–2004).svg|десно|мини|220п|Грб СР Србије]] '''Дан устанка народа Србије''' је био [[Празници у СФРЈ|државни празник]] у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и [[Србија|Републици Србији]], од [[1945]]. до [[2001]]. године. Прослављао се [[7. јул]]а. Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]], 7. јула [[1941]]. године у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]], код [[Крупањ|Крупња]]. Тада је [[Жикица Јовановић Шпанац]] на сеоском вашару убио два [[Срби|српска]] жандарма, наредника [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] и каплара [[Миленко Браковић|Миленка Браковића]]. Кафана испред које се догодило ово убиство претворена је у [[музеј]] и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, у музеј је претворена такође и зграда сеоске општине у којој се налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Дан устанка је се прослављао на територији читаве [[Србија|Србије]], а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]] и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Србије]]. == 7. јул 1941. == [[Датотека:Mesto početka ustanka u Srbiji.jpg|десно|мини|300п|Бела Црква - зграда бивше кафане, а [[Споменички комплекс Бела Црква|данас музеја]] и спомен-бисте др Мише Пантића, Жикице Јовановића и Чеде Милосављевића]] На [[Ивањдан]], [[7. јул]]а [[1941]]. године у селу [[Бела Црква (Крупањ)|Бела Црква]], код [[Крупањ|Крупња]] одржавао се традиционалан сеоски [[вашар]]. После црквене службе, председник општине Средоје Кнежевић је окупљеним грађанима наредио, да се због „ванредних безбедносних прилика“, разиђу кућама и већина га је послушала, али је на вашару, ипак, остало још неколико стотина сељака. Око 17 часова појавила се група од петнаест партизана из Рађевачке партизанске чете, предвођених командантом [[Миша Пантић|Мишом Пантићем]] и [[политички комесар|политичким комесаром]] [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикицом Јовановићем Шпанцем]]. Били су наоружани пушкама, а један партизан је носио пушкомитраљез. Одмах по доласку, [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] су, под липом испред кафане Босе Недељковић, окупили око себе сељаке. Потом су им одржали [[antifašizam|антифашистичке]] говоре у којима су позвали народ у борбу против окупатора. Говорили су лекар [[Миша Пантић]] из [[Ваљево|Ваљева]], студент права [[Владан Бојанић]] из Беле Цркве и [[Жикица Јовановић Шпанац]], новинар из Ваљева и [[југословени у Шпанском грађанском рату|учесник Шпанског грађанског рата]]. После одржаних говора партизани су се удаљили. Многи младићи, који су били на вашару тада су се придружили Рађевачкој партизанској чети. Одмах по одласку партизана, у село је стигла жандармеријска патрола, која је у међувремену била обавештена о доласку „наоружаних комуниста”. У њој су били наредник [[Богдан Лончар]] и каплар [[Миленко Браковић]]. Они су почели, окупљеном народу, да говоре да иде кући и почели да га растерују. Тада је Владан Бојанић, појурио за партизанском групом коју је сустигао код извора Јебаровца, крај речице Коларуше. Испричао је о грубом насртају жандара, па су се Жикица Јовановић и Миша Пантић, вратили са намером да разоружају жандарме. Лончар и Браковић су, одмах по доласку партизана, посегли за оружјем, али нису стигли да га употребе. Жикица је, из непосредне близине, из пиштоља (носио је два пиштоља на боковима, као и сви [[политички комесар]]и из [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]]) убио обојицу. [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] је један метак погодио у фишеклију услед чега је експлодирала муниција и он је умро два сата касније (према другом извору у село су се вратили Жикица Јовановић и [[Цветин Солдатовић]] и обојица пуцали. Жикица је пиштољем ранио Богдана Лончара, док је Солдатовић пушком усмртио Браковића). Извештај немачке Крајскомандантуре I/847 из [[Шабац|Шапца]] о овом догађају је следећи: {{Цитат3|У понедељак, 7. јула, у 17.30 часова, појавило се у Белој Цркви 16 до 20 устаника, наоружаних аутоматима, једним митраљезом, пиштољима и пушкама, под командом лекара Милоша Пантића из Ваљева и покушали су да становништво наведу на оружани отпор против немачке посаде и на разарање немачких фабрика. Забранили су даљи рад у предузећу и запретили стрељањем. Два српска жандарма, која су се ту нашла, била су убијена, што је читаво становништво примило са симпатијама.}} == Празник == [[Датотека:Grb Krupnja.png|десно|мини|200п|Грб [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]] на коме се са десне стране налази детаљи који подсећају на 7. јул 1941. године]] После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Народна скупштина Србије је [[27. јун]]а [[1945]]. године донела одлуку којом је акција Рађевачке партизанске чете проглашена за '''Дан устанка народа Србије'''. На првој прослави одржаној [[7. јул]]а 1945. године присуствовао је и [[Јосип Броз Тито|маршал Тито]]. Године [[1951]]. поводом прославе десетогодишњице устанка код кафане, испред које се и догодило убиство, постављене су три бисте учесника догађаја - [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића]], [[Миша Пантић|Мише Пантића]] и [[Чеда Милосављевић|Чеде Милосављевића]], које је урадио вајар [[Стеван Боднаров]]. Године [[1971]]. поводом тридесетогодишњице устанка израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдана Богдановића]]. Зграда бивше кафане је претворена у [[музеј]] и у њој је постављена изложба „7. јул 1941. године“, а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Године [[1975]]. [[Скупштина СР Србије|Скупштина Социјалистичке Републике Србије]] установила је „[[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулску награду]]“ која је била највиша државна награда у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и додељивала се за најзначајнија достигнућа у науци, уметности, привреди и другим областима друштвеног живота. Године [[1982]]. редитељ [[Сава Мрмак]] снимио је мини [[Телевизијска серија|телевизијску серију]] „[[Шпанац (ТВ серија)|Шпанац]]“, у којој је сликовито приказан и догађај у Белој Цркви (у улози Жикице Јовановића Шпанца био је [[Данило Лазовић]], а у улози жандара Лончара и Брковића - [[Мирко Буловић]] и [[Богдан Јакуш]]). Празновање Дана устанка као државног празника одржано је последњи пут [[2000]]. године. Одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]], чији је председник био [[Зоран Ђинђић|др. Зоран Ђинђић]], од [[9. јул]]а [[2001]]. године овај празник је укинут. Од тада овај празник се прославља у организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца народноослободилачког рата]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]]. Поред Беле Цркве, у којој се одржавала централна прослава, празновање Дана устанка је одржавано и на другим местима широм [[Србија|Србије]]. Једно од места традиционалних окупљања 7. јула је и споменик „[[Споменик Слобода|Слобода]]“ на [[Иришки Венац|Иришком венцу]]. 7. јул се обележава у Белој Цркви пригодним манифестацијама иако није државни празник. 2013. године је била државна манифестација.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/dan-ustanka-zaboravljeni-praznik/Nedopustiva-lakoca-menjanja-proslosti.sr.html Недопустива лакоћа мењања прошлости („Политика“, 7. јул 2013)]</ref> Одлуком Окружног суда у [[Шабац|Шапцу]], [[2009]]. године, Богдан Лончар и Миленко Браковић су рехабилитовани - „јер су убијени без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот“. == Спомен-комплекс == <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=5> Bela Crkva,spomen kompleks 001.jpg Bela Crkva, spomen kompleks 008.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 009.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 010.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 012.jpg </gallery></center> == Спомен-музеј == Унутрашњост спомен-музеја „7. јули 1941. године“ који се налази у згради бивше Недељковићеве кафане испред које се одиграла акција Рађевачке чете Ваљевског партизанског одреда. <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=4> Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 1.jpg|Спомен-плакете са ликовима [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића]], [[Чеда Милосављевић|Чеде Милосављевића]] и [[Миша Пантић|Мише Пантића]] Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 2.jpg|Спомен-плакете са ликовима Жикице Јовановића, Чеде Милосављевића и Мише Пантића Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 3.jpg|[[Партизанска споменица 1941.]] Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 4.jpg|Део наоружања из 1941. године. </gallery></center> == Види још == * [[Споменички комплекс Бела Црква]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1971}}|title=[[Војна енциклопедија]] том II|year=1971|publisher=Редакција Војне енциклопедије|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Лексикон НОР|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945]] том I|year=1980|publisher=„Народна књига”|location=Београд |id=}} * Едиб Хасанагић ''Овде је Србија рекла слобода''. Историјски музеј Србије, Београд 1982. година. == Спољашње везе == * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=533 „Бела Црква - УСТАНАК ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА“]{{Мртва веза}}, Павла Павловић, ''Вечерње новости'', фељтон, 2006. * [http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Praznik-ili-potvrda-farse.sr.html Празник или потврда фарсе („Политика“, 7. јул 2011)] * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=07&nav_category=12&nav_id=624637 B92.net: Обележен Дан устанка – ФОТО], приступљено 9. јула 2012. {{Празници СФРЈ}} {{Порталбар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Празници у СФРЈ]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Социјалистичка Република Србија]] f6u8ti15vo0gm0u5avx93cqerw2ydbs 25138433 25138406 2022-08-04T13:22:39Z Soundwaweserb 82964 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/178.221.74.27|178.221.74.27]] ([[User talk:178.221.74.27|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:InternetArchiveBot|InternetArchiveBot]] wikitext text/x-wiki [[Датотека:Coat of arms of Serbia (1947–2004).svg|десно|мини|220п|Грб СР Србије]] '''Дан устанка народа Србије''' је био [[Празници у СФРЈ|државни празник]] у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и [[Србија|Републици Србији]], од [[1945]]. до [[2001]]. године. Прослављао се [[7. јул]]а. Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете [[Ваљевски партизански одред|Ваљевског партизанског одреда]], 7. јула [[1941]]. године у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]], код [[Крупањ|Крупња]]. Тада је [[Жикица Јовановић Шпанац]] на сеоском вашару убио два жандарма. Кафана испред које се догодило ово убиство претворена је у [[музеј]] и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, у музеј је претворена такође и зграда сеоске општине у којој се налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Дан устанка је се прослављао на територији читаве [[Србија|Србије]], а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после [[Распад СФРЈ|распада СФР Југославије]] и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Србије]]. Празник се и данас, незванично прославља у организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца народноослободилачког рата]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]]. == 7. јул 1941. == [[Датотека:Mesto početka ustanka u Srbiji.jpg|десно|мини|300п|Бела Црква - зграда бивше кафане, а [[Споменички комплекс Бела Црква|данас музеја]] и спомен-бисте др Мише Пантића, Жикице Јовановића и Чеде Милосављевића]] На [[Ивањдан]], [[7. јул]]а [[1941]]. године у селу [[Бела Црква (Крупањ)|Бела Црква]], код [[Крупањ|Крупња]] одржавао се традиционалан сеоски [[вашар]]. После црквене службе, председник општине Средоје Кнежевић је окупљеним грађанима наредио, да се због „ванредних безбедносних прилика“, разиђу кућама и већина га је послушала, али је на вашару, ипак, остало још неколико стотина сељака. Око 17 часова појавила се група од петнаест партизана из Рађевачке партизанске чете, предвођених командантом [[Миша Пантић|Мишом Пантићем]] и [[политички комесар|политичким комесаром]] [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикицом Јовановићем Шпанцем]]. Били су наоружани пушкама, а један партизан је носио пушкомитраљез. Одмах по доласку, [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] су, под липом испред кафане Босе Недељковић, окупили око себе сељаке. Потом су им одржали [[antifašizam|антифашистичке]] говоре у којима су позвали народ у борбу против окупатора. Говорили су лекар [[Миша Пантић]] из [[Ваљево|Ваљева]], студент права [[Владан Бојанић]] из Беле Цркве и [[Жикица Јовановић Шпанац]], новинар из Ваљева и [[југословени у Шпанском грађанском рату|учесник Шпанског грађанског рата]]. После одржаних говора партизани су се удаљили. Многи младићи, који су били на вашару тада су се придружили Рађевачкој партизанској чети. Одмах по одласку партизана, у село је стигла жандармеријска патрола, која је у међувремену била обавештена о доласку „наоружаних комуниста”. У њој су били наредник [[Богдан Лончар]] и каплар [[Миленко Браковић]]. Они су почели, окупљеном народу, да говоре да иде кући и почели да га растерују. Тада је Владан Бојанић, појурио за партизанском групом коју је сустигао код извора Јебаровца, крај речице Коларуше. Испричао је о грубом насртају жандара, па су се Жикица Јовановић и Миша Пантић, вратили са намером да разоружају жандарме. Лончар и Браковић су, одмах по доласку партизана, посегли за оружјем, али нису стигли да га употребе. Жикица је, из непосредне близине, из пиштоља (носио је два пиштоља на боковима, као и сви [[политички комесар]]и из [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]]) убио обојицу. [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] је један метак погодио у фишеклију услед чега је експлодирала муниција и он је умро два сата касније (према другом извору у село су се вратили Жикица Јовановић и [[Цветин Солдатовић]] и обојица пуцали. Жикица је пиштољем ранио Богдана Лончара, док је Солдатовић пушком усмртио Браковића). Извештај немачке Крајскомандантуре I/847 из [[Шабац|Шапца]] о овом догађају је следећи: {{Цитат3|У понедељак, 7. јула, у 17.30 часова, појавило се у Белој Цркви 16 до 20 устаника, наоружаних аутоматима, једним митраљезом, пиштољима и пушкама, под командом лекара Милоша Пантића из Ваљева и покушали су да становништво наведу на оружани отпор против немачке посаде и на разарање немачких фабрика. Забранили су даљи рад у предузећу и запретили стрељањем. Два српска жандарма, која су се ту нашла, била су убијена, што је читаво становништво примило са симпатијама.}} == Празник == [[Датотека:Grb Krupnja.png|десно|мини|200п|Грб [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]] на коме се са десне стране налази детаљи који подсећају на 7. јул 1941. године]] После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Народна скупштина Србије је [[27. јун]]а [[1945]]. године донела одлуку којом је акција Рађевачке партизанске чете проглашена за '''Дан устанка народа Србије'''. На првој прослави одржаној [[7. јул]]а 1945. године присуствовао је и [[Јосип Броз Тито|маршал Тито]]. Године [[1951]]. поводом прославе десетогодишњице устанка код кафане, испред које се и догодило убиство, постављене су три бисте учесника догађаја - [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића]], [[Миша Пантић|Мише Пантића]] и [[Чеда Милосављевић|Чеде Милосављевића]], које је урадио вајар [[Стеван Боднаров]]. Године [[1971]]. поводом тридесетогодишњице устанка израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдана Богдановића]]. Зграда бивше кафане је претворена у [[музеј]] и у њој је постављена изложба „7. јул 1941. године“, а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Године [[1975]]. [[Скупштина СР Србије|Скупштина Социјалистичке Републике Србије]] установила је „[[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулску награду]]“ која је била највиша државна награда у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]] и додељивала се за најзначајнија достигнућа у науци, уметности, привреди и другим областима друштвеног живота. Године [[1982]]. редитељ [[Сава Мрмак]] снимио је мини [[Телевизијска серија|телевизијску серију]] „[[Шпанац (ТВ серија)|Шпанац]]“, у којој је сликовито приказан и догађај у Белој Цркви (у улози Жикице Јовановића Шпанца био је [[Данило Лазовић]], а у улози жандара Лончара и Брковића - [[Мирко Буловић]] и [[Богдан Јакуш]]). Празновање Дана устанка као државног празника одржано је последњи пут [[2000]]. године. Одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]], чији је председник био [[Зоран Ђинђић|др. Зоран Ђинђић]], од [[9. јул]]а [[2001]]. године овај празник је укинут. Од тада овај празник се прославља у организацији [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца народноослободилачког рата]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Општина Крупањ|Општине Крупањ]]. Поред Беле Цркве, у којој се одржавала централна прослава, празновање Дана устанка је одржавано и на другим местима широм [[Србија|Србије]]. Једно од места традиционалних окупљања 7. јула је и споменик „[[Споменик Слобода|Слобода]]“ на [[Иришки Венац|Иришком венцу]]. 7. јул се обележава у Белој Цркви пригодним манифестацијама иако није државни празник. 2013. године је била државна манифестација.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/dan-ustanka-zaboravljeni-praznik/Nedopustiva-lakoca-menjanja-proslosti.sr.html Недопустива лакоћа мењања прошлости („Политика“, 7. јул 2013)]</ref> Одлуком Окружног суда у [[Шабац|Шапцу]], [[2009]]. године, Богдан Лончар и Миленко Браковић су рехабилитовани - „јер су убијени без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот“. == Спомен-комплекс == <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=5> Bela Crkva,spomen kompleks 001.jpg Bela Crkva, spomen kompleks 008.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 009.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 010.jpg Bela Crkva,spomen kompleks 012.jpg </gallery></center> == Спомен-музеј == Унутрашњост спомен-музеја „7. јули 1941. године“ који се налази у згради бивше Недељковићеве кафане испред које се одиграла акција Рађевачке чете Ваљевског партизанског одреда. <center><gallery widths="160px" heights="160px" perrow=4> Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 1.jpg|Спомен-плакете са ликовима [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића]], [[Чеда Милосављевић|Чеде Милосављевића]] и [[Миша Пантић|Мише Пантића]] Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 2.jpg|Спомен-плакете са ликовима Жикице Јовановића, Чеде Милосављевића и Мише Пантића Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 3.jpg|[[Партизанска споменица 1941.]] Датотека:Muzej 7 juli 1941, Krupanj 4.jpg|Део наоружања из 1941. године. </gallery></center> == Види још == * [[Споменички комплекс Бела Црква]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{cite book|ref={{harvid|Војна енциклопедија|1971}}|title=[[Војна енциклопедија]] том II|year=1971|publisher=Редакција Војне енциклопедије|location=Београд|id=}} * {{cite book|ref={{harvid|Лексикон НОР|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945]] том I|year=1980|publisher=„Народна књига”|location=Београд |id=}} * Едиб Хасанагић ''Овде је Србија рекла слобода''. Историјски музеј Србије, Београд 1982. година. == Спољашње везе == * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=533 „Бела Црква - УСТАНАК ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА“]{{Мртва веза}}, Павла Павловић, ''Вечерње новости'', фељтон, 2006. * [http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Praznik-ili-potvrda-farse.sr.html Празник или потврда фарсе („Политика“, 7. јул 2011)] * [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=07&nav_category=12&nav_id=624637 B92.net: Обележен Дан устанка – ФОТО], приступљено 9. јула 2012. {{Празници СФРЈ}} {{Порталбар|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Празници у СФРЈ]] [[Категорија:Народноослободилачка борба]] [[Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Социјалистичка Република Србија]] khlutxgptf49c30ksmgslwpfz7wkl61 0 466039 25138721 24176190 2022-08-04T17:25:36Z 109.93.252.3 /* Долазак Угљеше на власт */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|другу краљицу Јелену|Краљица Јелена}} {{Инфокутија владар | име = Јелена од Бугарске | слика = HelenaofBulgaria.jpg | опис_слике = Царица Јелена, фреска из [[манастир Лесново|манастира Лесново]] | пуно_име = Јелена Страцимировић-Немањић | датум_рођења = [[1310]]. | место_рођења = | држава_рођења = [[Друго бугарско царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1374|7|11|1310||}} | место_смрти = | држава_смрти = | сахрањен = [[манастир Светих архангела (Призрен)|манастир Светих Арханђела]] | функција = [[Списак супруга српских владара|Српска краљица]] | владавина = 1331–1346. | претходник = [[Марија Палеолог, краљица Србије|Марија Палеолог]] | наследник = [[Српско царство]] | функција2 = [[Списак супруга српских владара|Српска царица]] | владавина2 = 1346–1355. | претходник2 = [[Српско краљевство]] | наследник2 = [[Ana Besarab|Ана Бесараб]] | функција3 = [[Серска држава|Владарка Серске области]] | владавина3 = 1355–1365. | претходник3 = [[Стефан Душан|Душан Силни]] | наследник3 = [[Угљеша Мрњавчевић]] | династија = [[Династија Комнина|Комнини]]<br /> [[Асени]]<br /> [[Династија Шишмановића|Шишмани]]<br /> [[Немањићи]] | отац = [[Страцимир Крански]] | мајка = [[Кераца Петрица]] | супружник = [[Стефан Душан|Душан Силни]] | деца = [[Стефан Урош V]] | грб = | опис_грба = }} '''Јелена Страцимировић-Немањић''' (око [[1310]] — [[1374]]) била је [[Бугари|бугарска]] племкиња и [[Средњовековна Србија|српска]] краљица а потом и царица, супруга [[Стефан Душан|Стефана Душана]] (краљ [[1331]] — [[1346]], цар [[1346]] — [[1355]]) и мајка цара [[Стефан Урош V|Уроша]] (1355—1371). Јелена је била ћерка деспота [[Страцимир (деспот)|Страцимира]] и [[Кераца Петрица|Кераце Петрице]], рођена око [[1310]]. године. Њен брат, [[Јован Александар]] (1331—1371), постао је [[списак бугарских владара|бугарски цар]] [[1331]]. године, после државног удара у којем су са власти збачени Душанова тетка [[Ана Неда]] и њен син [[Јован Стефан]] (1330—1331). Они су постављени на власт у склопу мировног уговора, који су [[Српско краљевство|Србија]] и [[Друго бугарско царство|Бугарска]] склопиле, после [[Битка код Велбужда|битке код Велбужда]] ([[1330]]), у којој је погинуо бугарски цар [[Михајло III Шишман]] (1323—1330), отац Јована Стефана и бивши муж Ане Неде. Исте године и Душан је извршио државни удар и збацио са власти свог оца, [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]] (1322—1331). Двојица владара су склопила споразум који је потврђен Јеленином удајом за Душана, на [[Ускрс]], [[19. април]]а [[1332]]. године, а односи између две државе су остали добри до краја Душановог живота. Данас се сматра да је у браку са Душаном имала само једно дете, сина Уроша, док поједини аутори сматрају да су [[Ћерка цара Душана|имали и ћерку]]. Јелена је била грађанка [[Венеција|Венеције]] [[1350]]. године и регенткиња [[Српско царство|Србије]] између 1355-[[1356]]. После смрти супруга, цара Душана [[1355]]. године, Јелена се закалуђерила као монахиња ''Јелисавета'' и са сином је завршила градњу [[манастир Пресвете Богородице у селу Матејче|манастира Матејче]] код [[Куманово|Куманова]]. Јеленини портрети очувани су у више места (у [[Бела црква каранска|Белој цркви]] у селу [[Каран]]у код [[Ужице|Ужица]], [[Манастир Сопоћани|Сопоћанима]], [[Манастир Високи Дечани|Дечанима]], [[Манастир Лесново|Леснову]], [[Црква Светог Николе у Љуботену|Љуботену]], [[Охрид]]у и у [[манастир Пресвете Богородице у селу Матејче|храму свете Богородице]] код [[Куманово|Куманова]]). == Порекло == Јелена је била потомак три престижне средњовековне балканске породице: [[Династија Комнина|Комнина]], [[Асени|Асена]] и [[Династија Шишмановића|Шишмана]]. Била је ћерка кранског деспота [[Страцимир Крански|Страцимира]]. Страцимир је био заченик династије [[Династија Стратимировића|Страцимировића]], последње владајуће династије у [[Друго бугарско царство|Бугарској]]. Мајка Јелене звала се [[Кераца Петрица|Кераца]]. Кераца је била ћерка [[Шишман Видински|Шишмана Видинског]] и сестра [[Михајло III Шишман|Михаила Шишмана]] и [[Белаур]]а. Кераца је потицала од бугарског цара [[Јован Асен II|Јована Асена II]]. Јелена је имала три брата и сестру. [[Јован Александар]] је био бугарски цар (1331-1371). [[Јован Комнин Асен|Јован Асен Комнин]] је у Душановом царству носио титулу [[деспот]]а. Умро је 1363. године. Михаило је био видински деспот. Сестра се звала Теодора. == Брак == [[Датотека:Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek.jpg|200px|мини|лево|Стефан Душан, Лесново]] [[Српско краљевство]] је након победе [[Битка код Велбужда|код Велбужда]] постало најмоћнија балканска држава. [[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] је, након саветовања са властелом на државном сабору, прихватио понуде уплашених бугарских бољара за мир. Своју сестру [[Ана Неда|Ану]] вратио је на бугарски престо поставивши на њега њеног малолетног сина [[Јован Стефан|Јована Стефана]]. Нову царицу је у Трново отпратио одред српске војске. [[Византијско царство|Грчка]] војска се користила поразом Бугара и опљачкала је територије свог дојучерашњег савезника. Пред Србима се повукла. Дечански је освојио Штип, Велес, Просек, Чрешће, Добрун. Бугари су искористили [[Грађански рат у Србији (1331)|немире]] у Србији 1331. године да збаце са власти Јована Стефана. За новог цара доведен је [[Јован Александар]] (1331-1371), син Страцимира и Михаилове сестре. Бугари нису желели да ову промену прикажу као побуну против српске власти већ као унутрашњу ствар. Александар је отпочео преговоре са Србијом. На Ускрс 1332. године српски краљ Душан оженио се Јовановом сестром Јеленом. У наредним годинама води рат против видинског кнеза [[Белаур]]а, брата Михаила Шишмана који је подржавао збаченог Јована Стефана<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=503–508}}</ref>{{sfn|Ћоровић|2006|p=254}}. == Српска краљица и царица == [[Датотека:Family of Serbian Emperor Stefan Dušan, Dečani.jpg|300px|мини|лево|Душан, Јелена и Урош; [[Високи Дечани]]]] Године 1336. долази до погоршавања односа између Душана и Јелене. Они нису имали деце те је Душан намеравао да се разведе. Преговарао је са [[војводство Аустрија|аустријским]] војводом [[Отон од Аустрије|Отоном]] да се за Душана уда његова синовица, ћерка светоримског краља [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридриха Лепог]]. Посланици на челу са витезом [[Палман Брахт|Палманом]] преговарали су са Душаном у Котору. Млада Јелисавета згрозила се овом идејом. Разболела се и умрла. Јелена је, када је сазнала за ове планове, пожурила да роди сина. Тако је крајем 1336. или почетком 1337. године рођен [[Стефан Урош V|Урош]]{{sfn|Ћоровић|2006|p=260}}. Рођење Уроша нагло је увећало Јеленин углед на српском двору. Од 1336. године Јелена има велики утицај на свога мужа. Након избијања [[Грађански рат два Јована|грађанског рата у Византији]] између [[Јован VI Кантакузин|Јована Кантакузина]] и намесника малолетног [[Јован V Палеолог|Јована V Палеолога]], [[Ана Савојска|Ане Савојске]] и [[Алексије Апокавк|Алексија Апокавка]], Јелена је подржавала склапање савеза са Кантакузином. Кантакузин се повлачи у Димотику и крунише за цара. Са своја два сина, [[Матија Кантакузин|Матијом]] и [[Манојло Кантакузин|Манојлом]], покушао је да заузме Солун. Након неуспешног напада на Солун отишао је у Просек где се предао заповеднику града. Одатле је упућен у Велес којим је владао његов познаник [[Јован Оливер]]. Преко њега се повезао са Душаном који га позива у Скопље. Тамо је Кантакузин провео годину дана у преговорима. Сазван је и сабор од 24 великаша са којима се Душан саветовао шта треба чинити. Склопљен је договор по коме је свако требало да задржи оно шта освоји{{sfn|Ћоровић|2006|p=264}}. Јелена је обезбеђивала добре односе Србије и Другог бугарског царства. Бугари, не само да су прихватили Душанову [[Цар Срба и Ромеја|царску]] титулу, већ су и лично учествовали у оснивању [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] (1346). О Јеленином утицају сведочи и то што је један од најмоћнијих властелина Душановог царства, [[Јован Комнин Асен]], био њен брат. Асен, брат Јелене и бугарског цара Јована Александра, носио је титулу деспота. По рангу, Асен је био изнад деспота [[Симеон Синиша|Симеона Синише Немањића]], полубрата цара Душана. Као Душанов намесник, Асен је управљао облашћу у Албанији са градовима Валона, Канина и Берат<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=524–541}}</ref>{{sfn|Ћоровић|2006|p=268}}. Јелена је зиму 1347/1348. године провела на [[Света гора|Светој Гори]]. Полуострво је још од 9. века било недоступно за жене{{sfn|Острогорски|1969|p=481}}. Тако је Јелена ушла у историју као прва жена која је ногом крочила на Свету Гору. Записи сведоче о томе да је све време ношена у носиљци. У носиљци је јела, спавала, нуждила и др. Долазак Јелене на Свету Гору условила је епидемија куге која је између 1347. и 1354. године покосила Европу<ref>[http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1591052-zasto-car-dusan-nije-svetac-postoje-cetiri-moguca-odgovora-na-to-pitanje-foto Зашто цар Душан није светац]?</ref>. Јелена је 1350. године постала грађанка [[Млетачка република|Млетачке републике]]. == Владавина царице Јелене == [[Датотека:Srpsko carstvo 1360.png|250px|мини|[[Распад Српског царства]]]] Први који се бавио владавином царице Јелене у [[Серска држава|Серској области]] био је [[Стојан Новаковић]]. Он је претпостављао да се Јелена у тренутку мужевљеве смрти налазила у Серу и да је ту, уз пристанак свог сина Уроша, остала као врховна господарица. Међутим, то није тачно јер су се врховна права Уроша признавала у Серској области до 1360. године. Урошева врховна права дуго су поштована те се не може рећи да је Серска област била независна од [[Српско царство|Српског царства]]. Међутим, Урош није имао формалну власт у Серу те се временом престало и са помињањем његовог имена (око 1360). Од маја 1356. године Јелена се помиње под својим монашким именом '''Јелисавета'''. То јој није сметало да и следећих скоро пуних десет година управља Сером као [[Феудализам|феудални]] господар<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=2–5}}</ref>. Посредовала је у склапању [[мир у Оногошту|мира у Оногошту]] између [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]] и [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] (1363){{sfn|Михаљчић|1989|p=37}}. У грађанском рату између Симеона Синише Немањића и Уроша Нејаког, Јелена је подржала свог сина. Симеон је претензије на царску круну правдао тиме што га је Душан, приликом своје болести 1342. године, одредио као једног од наследника, додуше иза свог сина Уроша. Ову идеју Душан је напустио 1345. године када је Урош проглашен за младог краља. Титула краља је у Србији била испред деспотске титуле. Симеонов утицај на двору није се могао мерити ни са утицајем Јована Асена Комнина. Узевши царску титулу, Симеон је показао да није намеравао да буде Урошев савладар јер су савладари у Српском царству носили титулу краља. Краљевску титулу носио је Урош за живота свога оца. Установа савладарства уведена је на сабору у Скопљу 1346. године. Симеон је дакле поново покренуо одавно решено питање наследства. Његово проглашење за цара је, у ствари, узурпаторски чин. Јован Кантакузин пише да је Симеон "тражио власт над свим српским земљама мислећи да су његова права претежнија, а Урош је био приморан да очевину од стрица брани". Симеон је поражен и од цара Уроша и од [[Нићифор II Орсини|Нићифора Орсинија]], те је приморан да годину дана влада само Костуром иако је носио царску титулу. На сабору у Скопљу из 1357. године српска властела подржала је Уроша. Симеон је изгубио сва права на круну. Јелена је учествовала на овом државном сабору{{sfn|ИСН|1999|p=570}}{{sfn|Михаљчић|1989|p=24}}. === Кесар Војихна === У првим годинама постојања Серске области, у кругу личности окупљених око царице Јелене нашао се [[војихна (кесар)|кесар Војихна]]. Војихна се у литератури најчешће помиње као отац прве српске књижевнице [[Јефимија|Јефимије]] и таст деспота Угљеше. У повељи [[Манастир Хиландар|Хиландару]], Душан га назива братучедом што би указивало да су њихови очеви били браћа. [[Ђорђе Радојчић]] сматра да је Војихна био син [[Стефан Урошиц Немањић|Урошице]] тј. унук краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]]. [[Миодраг Пурковић|Пурковић]] га сматра за сина [[Константин Немањић|Константина]], брата Стефана Дечанског. Међутим, Војихна се помиње у једном документу из 1323. године као присталица [[Стефан Владислав II|Владислава II]] у рату са Дечанским. То је још један доказ да је Војихна унук Драгутина. Војихнино име се 1348. године помиње у пратњи цара Душана и Јелене при посети Светој Гори и Хиландару (поклонио је Хиландару село Потолино). Не може се утврдити време када је Војихна добио титулу кесара, али је то било пре 1350—1. године. По рангу је био иза кесара [[Гргур Голубић|Гргура]]. Војихна је владао у области [[Драма (округ)|Драме]], најисточнијег дела Српског царства. Нису сачуване његове повеље из периода владавине. Имао је само једно дете – Јефимију (Јелену). После Душанове смрти, Војихна је био потчињен царици Јелени, господарици Серске области. Признавао је и власт њеног сина Уроша<ref>{{harvnb|Ђекић|1997|pp=26–7}}</ref>. [[Мавро Орбин]] пише да је кесар Војихна са својим зетом [[Угљеша Мрњавчевић|Угљешом]] господарио читавим крајем на граници Романије. Могуће да је тада, 1358. године, Угљеша носио титулу великог војводе. Учествовао је у борбама против сина Јована Кантакузина, Матије Кантакузина. Матија Кантакузин је заробљен приликом борби са војском царице Јелене, а Војихна је са Јованом V Палеологом преговарао о његовом изручењу. Ту се може видети да је његова улога била далеко већа од господарења Драмом, већа чак и од улоге архонта града Сера, али је за своје поступке ипак морао да тражи одобрење царице Јелене {{sfn|Ћирковић|1995b|p=176}}. Умро је после 1358, а пре 1371. године (када Угљеша посећује његов гроб, непосредно пред [[Маричка битка|Маричку битку]]). Сахрањен је у Хиландару{{sfn|Михаљчић|1989|p=35}}. === Самостална владавина Јелене === Врховна права цара Уроша у Серској области признавана су до 1360/1. године. Помиње га серски митрополит [[Јаков Серски|Јаков]] у запису поводом слања неких књига на Синај 1359. године. Урош 1360. године издаје повељу којом потврђује Јеленин дар манастиру Хиландару. Међутим, у акту суда од новембра исте године Јелена се помиње као једини владар. О Урошу више нема ни речи<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=4–5}}</ref>. У серским документима царице Јелене Угљеша се ретко помиње те је његова делатност до 1365. године слабо позната. Са титулом великог војводе (која се изједначава са византијском титулом [[мега дукс|мегадукса]]) учествује у преговорима са браћом Палеолог у Христопољу 1358. године. Овај податак, забележен у фалсификованој повељи, доказује да је Угљеша још крајем педесетих година 14. века играо веома важну улогу у држави царице Јелене, односно да је фактички руководио политиком Серске области<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=16–7}}</ref>. Успон Мрњавчевића почиње почетком шездесетих година 14. века. За живота [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]] [[Мрњавчевићи]] су свој положај јачали женидбеним везама. Мрњавчевићи су се родбинским везама повезали са [[Радослав Хлапен|Радославом Хлапеном]], [[Ђурађ I Балшић|Ђурађом Балшићем]] и кесаром Војихном<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=586–7}}</ref>. [[Датотека:Carica Jelena.jpg|мини|Царица Јелена]] === Преговори са патријархом Калистом === Опасност од Турака навела је Цариград да помоћ потражи на западу. Док је византијски цар Јован Палеолог (1341-1391) водио преговоре са папством око склапања црквене уније, цариградски патријарх [[Калист I Цариградски|Калист]] је покренуо иницијативу за окончање [[Српско-грчки црквени спор (1346-1375)|црквеног раскола]] између Српске и Цариградске патријаршије.{{sfn|Острогорски|1969|p=495}} Наиме, током [[Византијско-српски ратови|ратова]] између цара Душана и византијског цара Јована Кантакузина, патријарх Калист је 1350. године донео одлуку о [[изопштење|изопштењу]] српског цара, патријарха [[Свети Јоаникије II|Јоаникија]] и осталих српских архијереја, што је довело до дугогодишњег црквеног раскола између две патријаршије. Цар Душан се није много обазирао на одлуку о изопштењу, која је била донета са закашњењем од четири године, што је био јасан показатељ да је имала политичку основу. Последице изопштења и раскола осетиле су се тек по Душановој смрти. Раскол је окончан тек [[1375]]. године, заслугом кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]].{{sfn|Богдановић|1975|p=81-91}}{{sfn|Баришић|1982|p=159-182}}<ref>{{harvnb|Ћирковић|1997|pp=197–213}}</ref> Разлога за непријатељство између две државе више није било, а разлога за помирење било је и превише. Неуобичајено лако Турци освајају град за градом: Димотику (1360), Једрене (1362) и Пловдив (1363){{sfn|ИСН|1999|p=596}}. Патријарх Калист је лично посетио царицу Јелену у Серу, али је умро приликом посете чиме су преговори заустављени на неколико година. Угљеша је као истакнута личност Серске области свакако морао учествовати у преговорима са Калистом{{sfn|ИСН|1999|p=562}}. === Долазак Угљеше на власт === [[File:Smrt cara Uroša, Novak Radonić.jpg|thumb|Романтичарски приказ царице Јелене како тугује над телом мртвог сина Уроша]] У науци је владало мишљење да је Угљеша титулу деспота добио по братовом крунисању за краља, односно августа или 1365. године. Међутим, већ 1975. године је објављена запис са гроба [[Јелена Мрњавчевић (Радоњина супруга)|Јелене]], Угљешине сестре, који је датиран у време пре септембра 1364. године. Натпис доказује да Угљеша добија деспотску титулу између септембра 1363. и августа 1364. године<ref>{{harvnb|Алексић|2013|pp=22–3}}</ref>. Јеленина владавина над Серском облашћу последњи пут је посведочена у судском акту Серске митрополије августа 1365. године. Документ је сачуван у архиву светогорског манастира Есфигмена. Суд се Јелени обраћа као владарки, а серски кефалија и васељенске судије су поданици "наше моћне и свете госпође и деспине". Документи из следеће, 1366. године, сведоче о самосталној владавини Јована Угљеше. Најстарија повеља коју Угљеша издаје као господар Серске области је из јануара 1366. године. Међутим, септембра 1365. године византијски цар Јован Палеолог издао је повељу у којој Угљешу назива "вољеним нећаком" деспине Јелене што указује на могућност савладарства Јелене и Угљеше крајем 1365. године. Очигледно је да је у питању прелазно стање на престолу Серске области. Јасно је да је Угљеша тада већ преузео власт јер је хрисовуља издата на његов захтев. За византијског цара он је већ тада био нов владар Серске области<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=6–7}}</ref>. Јелена се у Серској области задржала најкасније до лета 1367. године када се помиње у писму византијског научника Димитрија Кидона. Августа исте године помиње се у дубровачким документима. Највероватније се тада налазила у Зети. Умрла је 7. новембра 1374. године. Датум њене смрти помиње се у једном хиландарском рукопису. Сахрањена је поред мужа, у манастиру Светих Арханђела<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:317334-Mudra-Jelena-Dusanova Мудра Јелена Душанова].</ref>. == Породично стабло == {{Породично стабло |име = Јелена (супруга Стефана Душана) |style=font-size: 90%; line-height: 110%; |border=1 |boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |boxstyle_5=background-color: #9fe; |1= 1. '''Јелена''' |2= 2. [[Страцимир Крански]] |3= 3. [[Кераца Петрица]] |4= |5= |6= 6. [[Шишман Видински]] |7= 7. ћерка [[Ана-Теодора|Ане-Теодоре]] |8= |9= |10= |11= |12= |13= |14= |15= |16 = |17 = |18 = |19 = |20 = |21 = |22 = |23 = |24 = |25 = |26 = |27 = |28 = |29 = |30 = |31 = }} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Баришић|first=Фрањо|title=О измирењу српске и византијске цркве 1375|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1982|volume=21|pages=159-182|url=https://books.google.com/books?id=HD4jAQAAIAAJ&pg=PA159}} * {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Измирење српске и византијске цркве|title=О кнезу Лазару|year=1975|location=Крушевац|publisher=Народни музеј|pages=81-91|chapter-url=https://www.scribd.com/doc/234844742}} * {{Cite book | ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић| others = |title= Историја српског народа|year=1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1965|title=Серска област после Душанове смрти|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.rs/books?id=5YPvAQAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1970|title=Византија и Словени|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=mX8JAQAAIAAJ}} * В. Алексић; Наследници Мрњавчевића и територије под њиховом влашћу од 1371. до 1395. године; Универзитет у Београду, Филозофски факултет (2013) * Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање * Историја српског народа 2, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1982) * {{Cite book| ref=harv|last=Мишић|first=Синиша|authorlink=Синиша Мишић|title=Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века|year=2014|location=Београд|publisher=Магелан Прес|url=https://books.google.com/books?id=fDO9oAEACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995a|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Област кесара Војихне|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1995b|volume=34|pages=175-184|url=https://books.google.com/books?id=E0toAAAAMAAJ&pg=PA175}} * С. Ћирковић, Православна црква у српској држави, Работници, војници, духовници, Београд (1997), 197-213 * {{Cite book| ref= harv|last=Михаљчић|first=Раде|authorlink=Раде Михаљчић|title=Крај српског царства|publisher=Издавачко-графички завод|location=Београд|year=1989|edition=2nd}} * Ђ. Ђекић; Запис Рајчина Судића као историјски извор; Зборник Матице српске за историју 55, Нови Сад (1997). стр. 25—48 {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Helena of Bulgaria}} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:317334-Mudra-Jelena-Dusanova Мудра Јелена Душанова („Вечерње новости“, 31. јануар 2011)] * [http://www.crkva.se/srbi/srbi_jelena_carica.htm Јустин Поповић: Житије Јелисавете - Евгеније, Свете царице Јелене] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:672265-Mudrost-Dusanove-zene-Jelene Мудрост Душанове жене Јелене („Вечерње новости”, 24. јун 2017)] {{S-start}} {{S-bef|before=[[Марија Палеолог, краљица Србије|Марија Палеолог]]}} {{S-ttl|title=[[Списак супруга српских владара|Српска краљица]]|years=1332–1346}} {{S-aft|after=[[Српско царство]]}} {{S-new|creation|reason=[[Српско краљевство]]}} {{S-ttl|title=Српска царица|years=1346–1355}} {{S-aft|after=[[Ана Бесараб]]}} {{S-new|creation|reason=[[Стефан Душан|Душан Силни]]}} {{S-ttl|title=Серска област|years=1355-1365}} {{S-aft|after=[[Угљеша Мрњавчевић]]}} {{End}} {{Немањићи}} [[Категорија:Рођени 1310.]] [[Категорија:Умрли 1374.]] [[Категорија:Немањићи]] [[Категорија:Српске краљице]] [[Категорија:Личности Краљевине Србије у средњем веку]] [[Категорија:Личности Српског царства]] [[Категорија:Српски светитељи]] [[Категорија:Бугарско племство]] [[Категорија:Династија Комнина]] [[Категорија:Шишмани]] [[Категорија:Асени]] tlicj2hjft8xi4gjwz2ve1jthqlpye9 0 466322 25138403 25138275 2022-08-04T12:46:45Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.I}- |слика = Fokker D.I 216-16.jpg|thumb |опис_слике = Фокер D.I |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = 1918. |статус =неактиван |први_корисник =Немачка |број_примерака = 132 |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,55 |површина_крила = 20,00 |празан = 463 |полетна = 670 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Мерцедес D.II}- |КЕМснага = 1 x 88 |КЕМснага_КС = 1 х 120 |брзина_крстарења = 88 |брзина = 105 |брзина0 =150 |радијус_кретања =135 |долет =260 |плафон_лета = 4300 |брзина_пењања =198 }} '''Фокер -{D.I}-''' ({{јез-нем|Fokker D.I}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион]] који је производила фирма Фокер ({{јез-нем|Fokker}}). Први лет авиона је извршен у пролеће [[1916]]. године а у јулу је почела испорука јединицама на фронту. <ref name="Fokker D.I"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd1.html | title = Fokker D.I | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> [[Датотека:Fokker D.I 151.16.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.I ]] Пројектант овог авиона је био '''Martin Kreutzer'''. Направљено је око 132 примерака, који су због слабих летних особина кориштени углавном за помоћне задатке. ==Технички опис == '''Фокер D.I''' је двокрили једноседи ловачки авион потпуно дрвене конструкције који се производио у Немачкој и Аустроугарској за време Првог светског рата. '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувне цеви и цеви система за водено хлађење мотора. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Мерцедес D.II снаге 88,3 kW. Овај мотор се у литератури и документацији може наћи и под називом Даимлер D.II (Daimler D.II). Хладњак за воду се налазио са обе стране авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.I}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 -{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.I}} * [http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd1.html Детаљнији подаци о авиону] * http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.I.html * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dI.html * https://www.militaer-wissen.de/fokker-d-i-and-successor-aircraft/?lang=en * http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.I.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] 11dlkbgmecy4qi4ksmsjsaq7s5iklv8 25138798 25138403 2022-08-04T19:03:43Z Nanabaka 254816 /* Наоружање */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.I}- |слика = Fokker D.I 216-16.jpg|thumb |опис_слике = Фокер D.I |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = 1918. |статус =неактиван |први_корисник =Немачка |број_примерака = 132 |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,55 |површина_крила = 20,00 |празан = 463 |полетна = 670 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Мерцедес D.II}- |КЕМснага = 1 x 88 |КЕМснага_КС = 1 х 120 |брзина_крстарења = 88 |брзина = 105 |брзина0 =150 |радијус_кретања =135 |долет =260 |плафон_лета = 4300 |брзина_пењања =198 }} '''Фокер -{D.I}-''' ({{јез-нем|Fokker D.I}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион]] који је производила фирма Фокер ({{јез-нем|Fokker}}). Први лет авиона је извршен у пролеће [[1916]]. године а у јулу је почела испорука јединицама на фронту. <ref name="Fokker D.I"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd1.html | title = Fokker D.I | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> [[Датотека:Fokker D.I 151.16.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.I ]] Пројектант овог авиона је био '''Martin Kreutzer'''. Направљено је око 132 примерака, који су због слабих летних особина кориштени углавном за помоћне задатке. ==Технички опис == '''Фокер D.I''' је двокрили једноседи ловачки авион потпуно дрвене конструкције који се производио у Немачкој и Аустроугарској за време Првог светског рата. '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувне цеви и цеви система за водено хлађење мотора. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Мерцедес D.II снаге 88,3 kW. Овај мотор се у литератури и документацији може наћи и под називом Даимлер D.II (Daimler D.II). Хладњак за воду се налазио са обе стране авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.I}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 -{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} ==Земље које су користиле авион Капрони Ca.313== * {{Застава|Немачко Царство}} * {{Застава|Холандаја}} * {{Застава|Швајцарска}} == Види још == * [[Фокер D.II]] * [[Фокер D.III]] * [[Фокер D.IV]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.I}} * [http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd1.html Детаљнији подаци о авиону] * http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.I.html * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dI.html * https://www.militaer-wissen.de/fokker-d-i-and-successor-aircraft/?lang=en * http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.I.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] lu9atyqeo4c34mwj977p2u6m840ttmi 25138799 25138798 2022-08-04T19:04:25Z Nanabaka 254816 /* Земље које су користиле авион Капрони Ca.313 */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.I}- |слика = Fokker D.I 216-16.jpg|thumb |опис_слике = Фокер D.I |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = 1918. |статус =неактиван |први_корисник =Немачка |број_примерака = 132 |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,55 |површина_крила = 20,00 |празан = 463 |полетна = 670 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Мерцедес D.II}- |КЕМснага = 1 x 88 |КЕМснага_КС = 1 х 120 |брзина_крстарења = 88 |брзина = 105 |брзина0 =150 |радијус_кретања =135 |долет =260 |плафон_лета = 4300 |брзина_пењања =198 }} '''Фокер -{D.I}-''' ({{јез-нем|Fokker D.I}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион]] који је производила фирма Фокер ({{јез-нем|Fokker}}). Први лет авиона је извршен у пролеће [[1916]]. године а у јулу је почела испорука јединицама на фронту. <ref name="Fokker D.I"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd1.html | title = Fokker D.I | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> [[Датотека:Fokker D.I 151.16.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.I ]] Пројектант овог авиона је био '''Martin Kreutzer'''. Направљено је око 132 примерака, који су због слабих летних особина кориштени углавном за помоћне задатке. ==Технички опис == '''Фокер D.I''' је двокрили једноседи ловачки авион потпуно дрвене конструкције који се производио у Немачкој и Аустроугарској за време Првог светског рата. '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувне цеви и цеви система за водено хлађење мотора. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Мерцедес D.II снаге 88,3 kW. Овај мотор се у литератури и документацији може наћи и под називом Даимлер D.II (Daimler D.II). Хладњак за воду се налазио са обе стране авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.I}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 -{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} ==Земље које су користиле авион Капрони Ca.313== * {{Застава|Немачко Царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} == Види још == * [[Фокер D.II]] * [[Фокер D.III]] * [[Фокер D.IV]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.I}} * [http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd1.html Детаљнији подаци о авиону] * http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.I.html * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dI.html * https://www.militaer-wissen.de/fokker-d-i-and-successor-aircraft/?lang=en * http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.I.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] 0a5oux3nf5ks22dp6pm65wq0gknz32u 25138801 25138799 2022-08-04T19:06:14Z Nanabaka 254816 /* Земље које су користиле авион Капрони Ca.313 */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.I}- |слика = Fokker D.I 216-16.jpg|thumb |опис_слике = Фокер D.I |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = 1918. |статус =неактиван |први_корисник =Немачка |број_примерака = 132 |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,55 |површина_крила = 20,00 |празан = 463 |полетна = 670 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Мерцедес D.II}- |КЕМснага = 1 x 88 |КЕМснага_КС = 1 х 120 |брзина_крстарења = 88 |брзина = 105 |брзина0 =150 |радијус_кретања =135 |долет =260 |плафон_лета = 4300 |брзина_пењања =198 }} '''Фокер -{D.I}-''' ({{јез-нем|Fokker D.I}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион]] који је производила фирма Фокер ({{јез-нем|Fokker}}). Први лет авиона је извршен у пролеће [[1916]]. године а у јулу је почела испорука јединицама на фронту. <ref name="Fokker D.I"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd1.html | title = Fokker D.I | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> [[Датотека:Fokker D.I 151.16.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.I ]] Пројектант овог авиона је био '''Martin Kreutzer'''. Направљено је око 132 примерака, који су због слабих летних особина кориштени углавном за помоћне задатке. ==Технички опис == '''Фокер D.I''' је двокрили једноседи ловачки авион потпуно дрвене конструкције који се производио у Немачкој и Аустроугарској за време Првог светског рата. '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувне цеви и цеви система за водено хлађење мотора. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Мерцедес D.II снаге 88,3 kW. Овај мотор се у литератури и документацији може наћи и под називом Даимлер D.II (Daimler D.II). Хладњак за воду се налазио са обе стране авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.I}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 -{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} ==Земље које су користиле авион Фокер D.I== * {{Застава|Немачко Царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} == Види још == * [[Фокер D.II]] * [[Фокер D.III]] * [[Фокер D.IV]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.I}} * [http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd1.html Детаљнији подаци о авиону] * http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.I.html * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dI.html * https://www.militaer-wissen.de/fokker-d-i-and-successor-aircraft/?lang=en * http://www.aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.I.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] 27kz4p68rizw5u7op090qzkduha9ozc 0 466330 25138335 25138291 2022-08-04T12:10:01Z Nanabaka 254816 /* Наоружање */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања = }} '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. Највећа [[брзина]] у хоризонталном лету је износила 150 -{km/h}-. Размах крила је био 8,75 метара а дужина 6,40 метара. Маса празног авиона је износила 384 килограма а нормална полетна маса 576 килограма. Био је наоружан са једним 7,92-мм митраљезом ЛМГ 08/15 Шпандау. <ref name="Fokker D.II"/> ==Технички опис == '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] fvspxqo4ssb6b0t7e6z68pggev9f5ib 25138349 25138335 2022-08-04T12:23:14Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања = }} '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. Највећа [[брзина]] у хоризонталном лету је износила 150 -{km/h}-. Размах крила је био 8,75 метара а дужина 6,40 метара. Маса празног авиона је износила 384 килограма а нормална полетна маса 576 килограма. Био је наоружан са једним 7,92-мм митраљезом ЛМГ 08/15 Шпандау. <ref name="Fokker D.II"/> ==Технички опис == '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] 3c59iv7d1kmubqt7t176x7no4cnm4pg 25138357 25138349 2022-08-04T12:27:52Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања = }} '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. Највећа [[брзина]] у хоризонталном лету је износила 150 -{km/h}-. Размах крила је био 8,75 метара а дужина 6,40 метара. Маса празног авиона је износила 384 килограма а нормална полетна маса 576 килограма. Био је наоружан са једним 7,92-мм митраљезом ЛМГ 08/15 Шпандау. <ref name="Fokker D.II"/> ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] szpis097cxi6sg2ypp3drpeoc969nm3 25138367 25138357 2022-08-04T12:31:30Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања = }} '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] jmpy77xdqwh6vfalat6ey5v5vs5euq5 25138368 25138367 2022-08-04T12:31:57Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања = }} '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] me2xeyh5lufj67qre7r1331x1asxlcy 25138389 25138368 2022-08-04T12:41:40Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = |статус = неактиван |први_корисник = Немачка |број_примерака = 120 |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања =200 |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања =252 }} '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] kthudggwee49aujx8ldaw07m8jkxi3e 25138400 25138389 2022-08-04T12:46:02Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = |статус = неактиван |први_корисник = Немачка |број_примерака = 120 |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања =200 |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања =252 }} [[Датотека:Fokker D. II 3 vues.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.II ]] '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] 34q6yplvwqklffnoibf60vlnpp8lxc4 25138407 25138400 2022-08-04T12:51:56Z Nanabaka 254816 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = |статус = неактиван |први_корисник = Немачка |број_примерака = 120 |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања =200 |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања =252 }} [[Датотека:Fokker D. II 3 vues.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.II ]] '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Земље које су користиле авион Авиа Фокер F.VIIb/3m == * {{Застава|Немачко царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] sesei9uz9fk4ebe6218pl09or0xeoh5 25138408 25138407 2022-08-04T12:52:36Z Nanabaka 254816 /* Земље које су користиле авион Авиа Фокер F.VIIb/3m */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = |статус = неактиван |први_корисник = Немачка |број_примерака = 120 |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања =200 |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања =252 }} [[Датотека:Fokker D. II 3 vues.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.II ]] '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm . Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Земље које су користиле авион Фокер D.II == * {{Застава|Немачко царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] 0r1f3z2uz1sgn6006288qzrxg89e5no 25138623 25138408 2022-08-04T15:40:33Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = |статус = неактиван |први_корисник = Немачка |број_примерака = 120 |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања =200 |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања =252 }} [[Датотека:Fokker D. II 3 vues.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.II ]] '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Земље које су користиле авион Фокер D.II == * {{Застава|Немачко царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] 0swr1ul74yrqwafhber2jwj33ocu0mz 25138806 25138623 2022-08-04T19:09:11Z Nanabaka 254816 /* Земље које су користиле авион Фокер D.II */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = |статус = неактиван |први_корисник = Немачка |број_примерака = 120 |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања =200 |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања =252 }} [[Датотека:Fokker D. II 3 vues.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.II ]] '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Земље које су користиле авион Фокер D.II == * {{Застава|Немачко царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Curaçao Museum. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] sejtan21pw5lz31fg57eslgyb628vef 25138808 25138806 2022-08-04T19:10:23Z Nanabaka 254816 /* Сачувани примерци авиона */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.II}- |слика = Fokker biplane (1916).jpg |опис_слике = Фокер D.II |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње =1916. |уведен_у_употребу =1916. |повучен_из_употребе = |статус = неактиван |први_корисник = Немачка |број_примерака = 120 |дужина = 6,40 |размах_крила = 8,75 |висина = 2,55 |површина_крила = 18,00 |празан = 384 |полетна = 576 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.I}- |КЕМснага = 1 x 73 |КЕМснага_КС = 1 х 100 |брзина_крстарења = 118 |брзина = 150 |брзина0 = |радијус_кретања =200 |долет = |плафон_лета = 4250 |брзина_пењања =252 }} [[Датотека:Fokker D. II 3 vues.jpg|мини|десно|300п|Авиона Фокер D.II ]] '''Фокер -{D.II}-''' ({{јез-нем|Fokker D.II}}) је [[ловачки авион|ловац-извиђач]] направљен у [[Немачка|Немачкој]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.II"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html | title = Fokker D.II | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Произведено је око 120 машина, које нису дуго кориштене на фронту јер су летне особине биле слабије од авиона [[Албатрос D.I]]. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, '''Oberursel U.I''' снаге 75 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.II}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1 х ЛМГ 08/15 Шпандау | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Земље које су користиле авион Фокер D.II == * {{Застава|Немачко царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Curaçao Museum. == Види још == * [[Фокер D.I]] * [[Фокер D.III]] * [[Фокер D.IV]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашње везе == {{Commonscat|Fokker D.II}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd2.html * https://www.armedconflicts.com/Fokker-D-II-t57750 * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dII.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-ii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.II]] [[en:Fokker D.II]] [[fr:Fokker D.II]] [[it:Fokker D.II]] [[nl:Fokker D.II]] [[pl:Fokker D.II]] 4xc6q370cs20osyeeaxxfxovjl0k9qo 0 466331 25138633 11257313 2022-08-04T15:50:32Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. Највећа [[брзина]] у хоризонталном лету је износила 160 -{km/h}-. Размах крила је био 9,05 метара а дужина 6,30 метара. Маса празног авиона је износила 452 килограма а нормална полетна маса 710 килограма. Био је наоружан са једним или два митраљеза ЛМГ 08/15 Шпандау (-{LMG 08/15 Spandau}-) калибра 7,92 -{mm}-. <ref name="Fokker D.III"/> == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] g8dzinozswc9m100lz34du64ekggld4 25138635 25138633 2022-08-04T15:52:48Z Nanabaka 254816 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. Највећа [[брзина]] у хоризонталном лету је износила 160 -{km/h}-. Размах крила је био 9,05 метара а дужина 6,30 метара. Маса празног авиона је износила 452 килограма а нормална полетна маса 710 килограма. Био је наоружан са једним или два митраљеза ЛМГ 08/15 Шпандау (-{LMG 08/15 Spandau}-) калибра 7,92 -{mm}-. <ref name="Fokker D.III"/> == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] osjw7clnllxikgxlwbkf8byk1bma63y 25138639 25138635 2022-08-04T15:58:32Z Nanabaka 254816 /* Наоружање */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. Највећа [[брзина]] у хоризонталном лету је износила 160 -{km/h}-. Размах крила је био 9,05 метара а дужина 6,30 метара. Маса празног авиона је износила 452 килограма а нормална полетна маса 710 килограма. Био је наоружан са једним или два митраљеза ЛМГ 08/15 Шпандау (-{LMG 08/15 Spandau}-) калибра 7,92 -{mm}-. <ref name="Fokker D.III"/> ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] cgr182krw6m7sbfru7dqzv4llffhsg2 25138651 25138639 2022-08-04T16:06:20Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] h26l7jde0641pkb8gnt3ozwg9stqc90 25138653 25138651 2022-08-04T16:11:02Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] rjlz7ytactvenwpje2mqk4la164rpc6 25138654 25138653 2022-08-04T16:12:41Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] h1hm20qtjlyc0eguer7wmxas8w0fh52 25138659 25138654 2022-08-04T16:23:14Z Nanabaka 254816 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] s0kjlcpurg4g8z1bn7rfgnt75kd5pj4 25138662 25138659 2022-08-04T16:25:12Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:Pratt and Whitney Wasp.jpg|мини|десно|300п|Мотор Pratt&Whitney Wasp авиона Фокер F.18 ]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] s7fcw40ego8kbuwck7d8rs2elp1xug7 25138667 25138662 2022-08-04T16:27:39Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|300п|Мотор Pratt&Whitney Wasp авиона Фокер F.18 ]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] f6q9czxymb4pziiy7f7h4wen8z5ji2e 25138669 25138667 2022-08-04T16:28:57Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Мотор Pratt&Whitney Wasp авиона Фокер F.18 ]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] 25df865eaehm65671rdusxm6qc98r76 25138672 25138669 2022-08-04T16:31:57Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] 2aznqjqrxoxo3gya5jpqtgznglh7byy 25138679 25138672 2022-08-04T16:38:35Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] k63m87ecswthjyhe1u1v3ekc8qjk3wy 25138684 25138679 2022-08-04T16:40:48Z Nanabaka 254816 /* Спољашне везе */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] 91n9rfpc3g17pwzj8v9d5khd7r092eb 25138709 25138684 2022-08-04T17:17:16Z Nanabaka 254816 /* Спољашне везе */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] lynygki3v5qwa4gqszibco5fqigzjuk 25138711 25138709 2022-08-04T17:19:09Z Nanabaka 254816 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] q1uo5ao0q1q77nz7fbrvx1rp6n2vhs5 25138725 25138711 2022-08-04T17:29:43Z Nanabaka 254816 /* Спољашне везе */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] evvjhnxnjpfvir8xj8kldpep79gti6h 25138762 25138725 2022-08-04T18:11:43Z Nanabaka 254816 /* Технички опис */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. == Пројектовање и развој== ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] jl4od3u4piqn3psxh7v2umlslualuun 25138779 25138762 2022-08-04T18:25:57Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. == Пројектовање и развој== Желећи да сустигне или превазиђе своје конкуренте конструктор Martin Kreutzer је пошао најкраћим могућим путем а то ја да својој претходној конструкцији авиону Фокер D.II појача мотор и да конструкцију новог авиона прилагоди новом мотору. Одлучио са ѕа мотор Oberursel U.III и тако је настао авион Фокер D.III, веома сличан свом претходнику D.II. Резултат је био испод очекивања и поред тога што су овим авионом управљали асови ко што су: Рихтхофен, Белке и Удет<ref>https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm</ref>. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] f4yhav3407it3h81xmhx3hb3gws32sc 25138786 25138779 2022-08-04T18:49:44Z Nanabaka 254816 /* Спољашне везе */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. == Пројектовање и развој== Желећи да сустигне или превазиђе своје конкуренте конструктор Martin Kreutzer је пошао најкраћим могућим путем а то ја да својој претходној конструкцији авиону Фокер D.II појача мотор и да конструкцију новог авиона прилагоди новом мотору. Одлучио са ѕа мотор Oberursel U.III и тако је настао авион Фокер D.III, веома сличан свом претходнику D.II. Резултат је био испод очекивања и поред тога што су овим авионом управљали асови ко што су: Рихтхофен, Белке и Удет<ref>https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm</ref>. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dIII.html * https://kw.jonkerweb.net/index.php?option=com_content&view=article&id=677:fokker-diii-uk&catid=87&lang=en&showall=1&limitstart=&Itemid=549 * http://aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.III.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] e3j54cw9ax773exik5ff58rcqqkt4cr 25138810 25138786 2022-08-04T19:11:10Z Nanabaka 254816 /* Сачувани примерци авиона */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. == Пројектовање и развој== Желећи да сустигне или превазиђе своје конкуренте конструктор Martin Kreutzer је пошао најкраћим могућим путем а то ја да својој претходној конструкцији авиону Фокер D.II појача мотор и да конструкцију новог авиона прилагоди новом мотору. Одлучио са ѕа мотор Oberursel U.III и тако је настао авион Фокер D.III, веома сличан свом претходнику D.II. Резултат је био испод очекивања и поред тога што су овим авионом управљали асови ко што су: Рихтхофен, Белке и Удет<ref>https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm</ref>. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Види још == * [[Фокер D.I]] * [[Фокер D.II]] * [[Фокер D.IV]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dIII.html * https://kw.jonkerweb.net/index.php?option=com_content&view=article&id=677:fokker-diii-uk&catid=87&lang=en&showall=1&limitstart=&Itemid=549 * http://aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.III.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] bx56xtgn4nwqff3yqs54m95n45b3coa 25138814 25138810 2022-08-04T19:13:31Z Nanabaka 254816 /* Сачувани примерци авиона */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. == Пројектовање и развој== Желећи да сустигне или превазиђе своје конкуренте конструктор Martin Kreutzer је пошао најкраћим могућим путем а то ја да својој претходној конструкцији авиону Фокер D.II појача мотор и да конструкцију новог авиона прилагоди новом мотору. Одлучио са ѕа мотор Oberursel U.III и тако је настао авион Фокер D.III, веома сличан свом претходнику D.II. Резултат је био испод очекивања и поред тога што су овим авионом управљали асови ко што су: Рихтхофен, Белке и Удет<ref>https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm</ref>. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} ==Земље које су користиле авион Фокер D.I== * {{Застава|Немачко Царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Види још == * [[Фокер D.I]] * [[Фокер D.II]] * [[Фокер D.IV]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dIII.html * https://kw.jonkerweb.net/index.php?option=com_content&view=article&id=677:fokker-diii-uk&catid=87&lang=en&showall=1&limitstart=&Itemid=549 * http://aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.III.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] r7q4g0m5yi8vpvjp9nag1s8863i5w45 25138815 25138814 2022-08-04T19:14:05Z Nanabaka 254816 /* Земље које су користиле авион Фокер D.I */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. == Пројектовање и развој== Желећи да сустигне или превазиђе своје конкуренте конструктор Martin Kreutzer је пошао најкраћим могућим путем а то ја да својој претходној конструкцији авиону Фокер D.II појача мотор и да конструкцију новог авиона прилагоди новом мотору. Одлучио са ѕа мотор Oberursel U.III и тако је настао авион Фокер D.III, веома сличан свом претходнику D.II. Резултат је био испод очекивања и поред тога што су овим авионом управљали асови ко што су: Рихтхофен, Белке и Удет<ref>https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm</ref>. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} ==Земље које су користиле авион Фокер D.III== * {{Застава|Немачко Царство}} * {{Застава|Холандија}} * {{Застава|Швајцарска}} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Види још == * [[Фокер D.I]] * [[Фокер D.II]] * [[Фокер D.IV]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dIII.html * https://kw.jonkerweb.net/index.php?option=com_content&view=article&id=677:fokker-diii-uk&catid=87&lang=en&showall=1&limitstart=&Itemid=549 * http://aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.III.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] 8glqr3x34ufhy8hkd6e4ki2rwlzhlyl 25138818 25138815 2022-08-04T19:16:10Z Nanabaka 254816 /* Земље које су користиле авион Фокер D.III */ wikitext text/x-wiki {{војни авион |име = Фокер -{D.III}- |слика = Fkkd3.jpg |опис_слике = Фокер D.III |ширина_слике = 290п |намена = [[ловачки авион]] и извиђач |посада = 2 члана |порекло = {{НЕМ2}} |произвођач = [[Фокер]] |први_лет = 1916. |почетак_производње = |уведен_у_употребу = |повучен_из_употребе = |статус = |први_корисник = |број_примерака = |дужина = 6,30 |размах_крила = 9,05 |висина = 2,25 |површина_крила = 20,00 |празан = 452 |полетна = 710 |максимална_тежина = |тежина_наоружања = |ТММ = |ТММпот = |РМ = |РМпот = |ТЕМ = |ТЕМснага = |КЕМ = -{1 Oberursel U.III}- |КЕМснага = 1 x 117 |КЕМснага_КС = 1 х 160 |брзина_крстарења = 123 |брзина = 160 |брзина0 = |радијус_кретања = |долет = |плафон_лета = 4725 |брзина_пењања = 334 }} [[Датотека:German Fokker D.III fighter at the Zueghaus museum Berlin.jpg|мини|десно|350п|Музејски примерак авиона Фокер D.III]] '''Фокер -{D.III}-''' ({{јез-нем|Fokker D.III}}) је [[Немачка|немачки]] [[ловачки авион|ловац-извиђач]]. Авион је први пут полетео [[1916]]. године. <ref name="Fokker D.III"> {{Cite web | url = http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html | title = Fokker D.III | accessdate = 16. 7. 2010. | publisher = Уголок неба. 2004 | language = {{ру}} }}</ref> Авион је пројектовао '''Martin Kreutzer'''. Израђена су 153 примерка овог авиона који је по летним особинама заостајао за другим авионима прве линије тога времена. == Пројектовање и развој== Желећи да сустигне или превазиђе своје конкуренте конструктор Martin Kreutzer је пошао најкраћим могућим путем а то ја да својој претходној конструкцији авиону Фокер D.II појача мотор и да конструкцију новог авиона прилагоди новом мотору. Одлучио са ѕа мотор Oberursel U.III и тако је настао авион Фокер D.III, веома сличан свом претходнику D.II. Резултат је био испод очекивања и поред тога што су овим авионом управљали асови ко што су: Рихтхофен, Белке и Удет<ref>https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm</ref>. ==Технички опис == '''Труп''' му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, иза мотора је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер је у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор. '''Погонска група:''' Авион је био опремљен ваздухом хлађеним ротативним мотором, -{1 Oberursel U.III}- снаге 117 kW. То је био мотор са дуплом звездом 2 х 7 цилиндара. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом. '''Крила''' су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње и доње крило су имала исти облик и димензије, горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. '''Стајни орган''' је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. == Наоружање == {{Наоружање војни авион Пср | авион = Фокер -{D.III}- | бр. и ознака топа = | бр. граната = | калибар = | бр. и ознака митраљеза = 1-2x-{LMG 08/15 Spandau}- | бр. метака = | калибар митраљеза = 7,92 | класичне авио бомбе = | маса бомби = | бр. тачака за подвешавање = }} ==Земље које су користиле авион Фокер D.III== * {{Застава|Немачко Царство}} * {{Застава|Холандија}} === Сачувани примерци авиона === Сачуван је један авион овог типа и налази се у Zueghaus museum Berlin. == Види још == * [[Фокер D.I]] * [[Фокер D.II]] * [[Фокер D.IV]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book | ref = harv| last = Kroschel| first = Günter |last2 = Stützer | first2 = Helmut| authorlink = | title = Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut| year = 1994| publisher = Mittler| location = Herford | language = {{de}}|isbn=3-89350-693-4| chapter =|pages=132: 139: 140}} * {{Cite book | ref = harv| last = Angelucci| first = Enzo | last2 = Matricardi | first2 = Paolo | title = Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg| year = 1976| publisher = | location = Wiesbaden| language = {{de}} |isbn=3-8068-0391-9 | chapter = |pages= }} * {{Cite book | ref= harv|last=Вујовић|first=Војислав|title=Српска авијатика 1912-1918.|year=1993|url= |publisher=Музеј југословенског ваздухопловства|location=Београд|isbn=978-86-901403-1-2|pages=}} * {{Cite book | ref = harv| last = Микић| first = Сава | authorlink = Сава Микић| title = Историја југословенског ваздухопловства | year = 1933| publisher = Штампарија Д. Грегорић| location = YU-Београд | language = {{ср}}|id=| chapter =|pages= }} * {{Cite book| ref=harv| last=Рендулић| first = Златко | title = Ловачка авијација 1914-1945.|year=2014| publisher = Теовид | location = Ваљево | language = {{sr}}| isbn = 978-86-83395-36-1|pages=41}} * Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962. * Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. * {{Cite book | ref= harv|last=Treadwell|first=Terry|title=German and Austro-Hungarian Aircraft Manufacturers 1908-1918|year=2010|url= |publisher=Amberley Publishing|location=Chalford|isbn=978-14-456010-2-1|pages=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Wilkins|first=Mark|title=German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation|year=2019|url= |publisher=Casemate Publishers|location=Havertown|isbn=978-1-61200-6192|pages=}} * LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, 2001, ISBN 1-86126-353-8 == Спољашне везе == {{Commonscat|Fokker D.III}} * http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd3.html * https://www.fokker-history.com/en-gb/d-iii * https://flyingmachines.ru/Site2/Arts/Art4967.htm * http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fokker_dIII.html * https://kw.jonkerweb.net/index.php?option=com_content&view=article&id=677:fokker-diii-uk&catid=87&lang=en&showall=1&limitstart=&Itemid=549 * http://aircraftinvestigation.info/airplanes/Fokker_D.III.html [[Категорија:Ловачки авиони]] [[Категорија:Војни авиони 1910—1919.]] [[Категорија:Авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони Првог светског рата]] [[Категорија:Фокер]] [[Категорија:Немачки ловачки авиони 1910—1919.]] [[de:Fokker D.III]] [[en:Fokker D.III]] [[it:Fokker D.III]] [[pl:Fokker D.III]] 2ms5ydz3xyte9wbs0mnsbgknqlxx9qh 0 473616 25138354 24922877 2022-08-04T12:26:11Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ОФК Југовић| слика = OFK Jugovic.png| пуно име = Омладински фудбалски клуб „Југовић“| надимак = ''Тобџије са Сигета''| основан = 16. августа 1912. у 14:00 часова| стадион = [[СЦ „Сигет“]], [[Каћ]]| капацитет = 2.000| директор = | менаџер =Милан Трнинић | лига = Новосадска лига | сезона = 2022/2023. | позиција = | | pattern_la1 = 0000CD | pattern_b1= 0000CD | pattern_ra1= 0000CD | leftarm1=0000CD | body1=0000CD | rightarm1=0000CD | shorts1=0000CD | socks1=0000CD | pattern_la2= | pattern_b2= | pattern_ra2= | leftarm2=FFFFFF | body2=FFFFFF | rightarm2=FFFFFF | shorts2=FFFFFF | socks2=FFFFFF }} '''ОФК Југовић''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Каћ|Каћа]], [[Србија]], и тренутно се такмичи у Новосадској лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан [[1912]]. године. ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ЈУГОВИЋ“, основан далеке 1912. године, убраја се међу најстарије фудбалске и уопште спортске колективе у Србији и један је од ретких клубова који поседују оригинални документ о оснивању. Стара и пожутела хартија неми је, али убедљиви сведок да је 16. августа 1912. године, са почетком у 2 часа поподне, одржан састанак „Омладинског каћког спорт клуба“, што се сматра почетком фудбалског спорта у Каћу. Генерације дечака и младића које су за протекле 102 године прошле кроз клуб, оставиле су дубок траг у каћком, новосадском, војвођанском и српском фудбалу и удариле темеље модерног „Југовића“. Данас, у оквиру клуба се у званичним првенствима (под окриљем Фудбалског савеза Града Новог Сада, Територијалног фудбалског савеза Нови Сад и Фудбалског савеза Војводине) такмичи осам категорија (ветерани, сениори, кадети, старији пионири, млађи пионири, петлићи, полетарци и малишани), а добро је организована и школа фудбала, која из године у годину бележи све боље резултате са тренером Сладићем. Пажње вредан је и податак да сениори ОФК „Југовић“ већ двадесетједну годину у континуитету играју у покрајинском степену такмичења, по чему су, као јединствени, сврстани у анале Фудбалског савеза Војводине. Уз све наведено, битно је нагласити да је Спортски центар „Сигет“ један од најлепших и најуреднијих, а главни терен међу најквалитетнијим у Војводини. == Види још == * [[Списак фудбалских клубова Србије]] * http://www.facebook.com/login/setashome.php?ref=genlogin#!/group.php?gid=226519243182 == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20131012021312/http://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-1072%2FIstorijat-OFK-quot-Jugovi%C4%87-quot-Ka%C4%87.html Историјат ОФК Југовић Каћ] * [http://www.fudbalskazona.rs/klubovi/zapad/jugovic_kac.html Профил ОФК Југовић] {{Wayback|url=http://www.fudbalskazona.rs/klubovi/zapad/jugovic_kac.html |date=20111007051233 }} на fudbalskazona.rs * [http://www.srbijasport.net/klub/799/rez Резултати на srbijasport.net] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Југовић]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] oi3rd9womp0v8rqob0j6juhyflnqk4s 0 475026 25138588 22631146 2022-08-04T14:59:44Z Gliwi 157000 ([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen Bad Staffelstein.png]] → [[File:Wappen von Bad Staffelstein.svg]] PNG → SVG wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Бад Штафелштајн је насеље у Немачкој}} {{Град у Немачкој | назив = Бад Штафелштајн | изворни_назив = ''-{Bad Staffelstein}-'' | слика = BadStaffelstein.jpg | опис_слике = Бад Штафелштајн | градска_застава = | грб = Wappen von Bad Staffelstein.svg | држава = [[Немачка|Њемачка]] | покрајина = [[Баварска]] | локација = | оснивање = | становништво = 10.583<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref> | густина = 106 | агломерација = | површина = 99,4 | гшир = 50.1 | гдуж = 10.96667 | надморска_висина = 274 | регистарска_ознака = -{LIF ('alt:' [[Landkreis Staffelstein|STE]])}- | позивни_број = 09573 | поштански_код = 96231 | дан_града = | веб-страна = [http://www.bad-staffelstein.de/ www.bad-staffelstein.de] | градоначелник = ''-{Jürgen Kohmann}-'' | странка = -{[[Хришћанско-социјална унија Баварске|CSU]]}- | ије = да }} '''Бад Штафелштајн''' ({{јез-њем|Bad Staffelstein}}) град је у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Баварска]]. Једно је од 11 општинских средишта округа [[Округ Лихтенфелс|Лихтенфелс]]. Према процјени из 2010. у граду је живјело 10.583 становника. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 9478165. == Географски и демографски подаци == [[Датотека:Bad Staffelstein in LIF.svg|мини|лево|250п|Положај града у округу Лихтенфелс]] Бад Штафелштајн се налази у савезној држави [[Баварска]] у округу Лихтенфелс. Град се налази на надморској висини од 274 метра. Површина општине износи 99,4 -{km²}-. У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 10.583 становника. Просјечна густина становништва износи 106 становника/-{km²}-. == Међународна сарадња == <div style="width:30%"> {{партнерство_градова_заглавље}} {{партнерство_градова_ред|[[Лод (град)|Лод]]|[[Израел]]|партнерство|[[1987]]}} {{партнерство_градова_подножје|Извор<ref>[http://www.rgre.de/rgre-partnerschaften/?dt_orgname=Bad%20Staffelstein&dt_plz=&dt_einwohnerzahl_min=&dt_einwohnerzahl_max=&dt_bundesland=&aus_orgname=&aus_plz=&aus_land=&aus_kontinent=&partner_seit_von=&partner_seit_bis=&partner_form=&submit=Suche Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње], Приступљено 30. 6. 2010.</ref>}} </div> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Њемачка}} {{Commonscat|Bad Staffelstein}} {{Викирјечник|Бад Штафелштајн}} * [http://www.bad-staffelstein.de/ Званични сајт општине] {{de}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=50.1&longitude=10.96667&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Независни градови и општине у округу Лихтенфелс}} [[Категорија:Градови у Баварској|Бад Штафелштајн]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] 4mf4pai1gx56et4c72de2katf41sjjp 0 476423 25138578 24914260 2022-08-04T14:52:58Z Gliwi 157000 ([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen dimbach.jpg]] → [[File:DEU Dimbach COA.svg]] JPG → SVG wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Димбах}} {{кратак опис|Димбах (Палатинат) је насеље у Немачкој}} {{Град у Немачкој | назив = Димбах | изворни_назив = ''-{Dimbach}-'' | слика = | опис_слике = | градска_застава = | грб = DEU Dimbach COA.svg | држава = [[Немачка|Њемачка]] | покрајина = [[Рајна-Палатинат]] | локација = | оснивање = | становништво = 169<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref> | густина = 77 | агломерација = | површина = 2,2 | гшир = 49.16722 | гдуж = 7.89778 | надморска_висина = 250 | регистарска_ознака = -{PS}- | позивни_број = 06392 | поштански_код = 76848 | дан_града = | веб-страна = [http://www.hauenstein-pfalz.de/ hauenstein-pfalz.de] | градоначелник = ''-{Heinz Heft}-'' | странка = | ије = да }} '''Димбах''' ({{јез-њем|Dimbach}}) општина је у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Рајна-Палатинат]]. Једно је од 84 општинска средишта округа [[Округ Југозападни Палатинат|Југозападни Палатинат]]. Према процјени из 2010. у општини је живјело 169 становника. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 7340006. == Географски и демографски подаци == [[Датотека:Dimbach in PS.svg|мини|лево|250п|Положај општине у округу Југозападни Палатинат]] Димбах се налази у савезној држави [[Рајна-Палатинат]] у округу Југозападни Палатинат. Општина се налази на надморској висини од 250 метара. Површина општине износи 2,2 -{km²}-. У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 169 становника. Просјечна густина становништва износи 77 становника/-{km²}-. {{-}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Њемачка}} {{Commonscat|Dimbach (Pfalz)}} {{Викирјечник|Димбах}} * [http://www.hauenstein-pfalz.de/ Званични сајт општине] {{de}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=49.16722&longitude=7.89778&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Независни градови и општине у округу Југозападни Палатинат}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] lh4go3dip3d078auy8o4k0vhbutoi5o 0 490132 25139254 24925978 2022-08-05T09:42:46Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Рашко Катић | слика = KaticRaskoZvezda.JPG | опис_слике = Рашко Катић | пуно_име = Рашко Катић | надимак = | држављанство = {{застава|Србија}} | датум_рођења = {{датум рођења|1980|12|8|год=да}} | место_рођења = [[Крагујевац]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,08 m | позиција = [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = [[2002]]. / није изабран | каријера = 2002— | младе_године = | млади_клубови = | године = 2002—2004 <br /> 2004—2005 <br /> 2005 <br /> 2005 <br /> 2005—2009 <br /> 2009—2010 <br /> 2010—2012 <br /> 2012—2014 <br /> 2014—2015 <br /> 2015—2017 <br /> 2017—2019 <br /> 2019— | клубови = [[КК Застава|Застава]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] <br /> [[КК ИТУ|ИТУ]] <br /> [[КК Ергоном|Ергоном]] <br /> [[КК Тајгерс Тибинген|Тајгерс Тибинген]] <br /> [[КК Вршац|Хемофарм]] <br /> [[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] <br /> [[КК Сарагоса 2002|Сарагоса 2002]] <br /> [[КК Остенде|Остенде]] <br /> [[КК Спиру Шарлроа|Спиру Шарлроа]] <br /> [[ККК Раднички]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | медаље = {{медаља спорт|[[Кошарка]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Светско првенство у кошарци 2014.|2014. Шпанија]]|[[Кошаркашка репрезентација Србије|Србија]]}} }} '''Рашко Катић''' ([[Крагујевац]], [[8. децембар]] [[1980]]) је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[Центар (кошарка)|центра]], а тренутно наступа за [[ККК Раднички]]. == Биографија == Кошарком је почео да се бави у [[Крагујевац|крагујевачкој]] Застави, да би у фебруару [[2004]]. године прешао у [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]].<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2004&mm=02&dd=03&nav_id=131797/|title=ККЦЗ: Представљени Вранеш и Катић|publisher=b92.net|accessdate = 3. 2. 2004.}}</ref> Ту остаје до јануара [[2005]]. када одлази у [[КК ИТУ|ИТУ]] из [[Истанбул]]а. Међутим, у турској екипи је одиграо свега шест утакмица након чега је отпуштен. Након тога се вратио у Србију и одиграо две утакмице за нишки [[КК Ергоном|Ергоном]]. У лето 2005. се сели у [[Немачка|немачки]] [[КК Тајгерс Тибинген|Тибинген]] у коме је провео четири године и био један од најбољих центара [[Бундеслига Немачке у кошарци|Бундеслиге]].<ref>{{cite web|url=http://www.beobasket.net/page/news/sr.html?playerId=573|title=Учинак Катића у Тибингену|publisher=|accessdate=19. 9. 2014.|archive-date=28. 09. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130928063722/http://www.beobasket.net/page/news/sr.html?playerId=573|url-status=unfit}}</ref> Боје [[Вршац|вршачког]] [[КК Вршац|Хемофарма]] бранио је у сезони 2009/10. у којој је овај тим забележио велики успех стизањем до финала [[Кошаркашка лига Србије 2009/10.|домаћег првенства]] и [[Јадранска лига у кошарци 2009/10.|Јадранске лиге]]. У јулу [[2010]]. године је прешао у [[КК Партизан|Партизан]].<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/sportski-dan/Rasko-Katic-u-Partizanu.lt.html|title=Рашко Катић у Партизану|publisher=|accessdate = 19. 9. 2014.}}</ref> У табору црно-белих је провео наредне две сезоне и у том периоду је освојио по два [[Кошаркашка лига Србије|национална првенства]] и [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|купа]], као и једну титулу првака [[Јадранска лига у кошарци|Јадранске лиге]]. У августу се [[2012]]. вратио у [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]].<ref>{{cite web|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/novo-zvezdino-pojacanje-rasko-katic|title=Ново Звездино појачање – Рашко Катић|publisher=|accessdate=19. 9. 2014.|archive-date=15. 09. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120915121339/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/novo-zvezdino-pojacanje-rasko-katic|url-status=unfit}}</ref> У редовима црвено-белих овога пута се задржао две сезоне, а списку освојених трофеја придодао је и два [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Купа Радивоја Кораћа]] ([[Куп Радивоја Кораћа 2013.|2013.]] и [[Куп Радивоја Кораћа 2014.|2014.]] године). У сезони 2014/15. био је члан [[КК Сарагоса 2002|Сарагосе 2002]].<ref>{{cite web|url=http://www.sportske.net/vest/kosarka/rasko-katic-u-acb-ligi-196566.html|title=Рашко Катић у АЦБ лиги|publisher=sportske.net|accessdate = 30. 9. 2014.}}</ref> У јулу [[2015]]. потписао је за [[КК Остенде|Остенде]]. Помогао је овом белгијском клубу да у сезонама 2015/16. и 2016/17. освоји све националне трофеје. У јуну [[2017]]. потписује за [[КК Спиру Шарлроа|Спиру Шарлроа]] где проводи наредне две сезоне. Иако је након завршетка сезоне 2018/19. одлучио да заврши играчку каријеру,<ref>{{cite web|url=http://basketballsphere.com/katic-u-penziji-sumadincu-je-bila-cast-da-sluzi-svojoj-zemlji-srbiji/|title=Катић у пензији: Шумадинцу је била част да служи својој земљи Србији|publisher=basketballsphere.com|accessdate=28. 7. 2019.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190728223137/http://basketballsphere.com/katic-u-penziji-sumadincu-je-bila-cast-da-sluzi-svojoj-zemlji-srbiji/|archive-date=28. 07. 2019|url-status=dead}}</ref> Катић се касније предомислио па је почетком августа 2019. потписао уговор са друголигашем [[ККК Раднички]].<ref>{{cite web|url=http://kkkradnicki.rs/proslavljeni-kragujevacki-kosarkas-rasko-katic-novo-pojacanje-kkk-radnicki/|title=Прослављени крагујевачки кошаркаш Рашко Катић ново појачање ККК Раднички|publisher=kkkradnicki.rs|accessdate = 1. 8. 2019.}}</ref> == Репрезентација == [[Датотека:Raško Katić.jpg|мини|десно|260п|Рашко Катић на Еуробаскету 2013.]] За [[Кошаркашка репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]] заиграо је први пут тек са 32 године и као дебитант био је њен најстарији играч на [[Европско првенство у кошарци 2013.|Европском првенству 2013.]] у [[Словенија|Словенији]], на ком је освојено седмо место. Био је члан репрезентације и следеће године на [[Светско првенство у кошарци 2014.|Светском првенству 2014.]] у [[Шпанија|Шпанији]] где је освојена сребрна медаља. Рашко је у шест одиграних сусрета бележио 2,7 поена и један скок за просечно осам минута у игри. Најбољи учинак је имао против [[Кошаркашка репрезентација Ирана|Ирана]], када је постигао осам поена уз три скока.<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/95185/2014/09/15/ucinak-zvezdasa-u-osvajanju-svetskog-srebra/|title=Учинак Звездаша у освајању светског сребра|work=Moja Crvena Zvezda|accessdate = 19. 9. 2014.}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Партизан|Партизан]]''': ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2010/11.|2010/11.]] ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (2): [[Кошаркашка лига Србије 2010/11.|2010/11]], [[Кошаркашка лига Србије 2011/12.|2011/12.]] ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (2): [[Куп Радивоја Кораћа 2011.|2011]], [[Куп Радивоја Кораћа 2012.|2012.]] * '''[[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]''': ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (2): [[Куп Радивоја Кораћа 2013.|2013]], [[Куп Радивоја Кораћа 2014.|2014.]] * '''[[КК Остенде|Остенде]]''': ** [[Прва лига Белгије у кошарци|Првенство Белгије]] (2): 2015/16, 2016/17. ** [[Куп Белгије у кошарци|Куп Белгије]] (2): 2016, 2017. === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светско првенство у кошарци 2014.|2014.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} {{Други пројекти | commons = Raško Katić | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Рашко Катић }} * [http://www.aba-liga.com/player.php?id=528 Профил на сајту АБА лиге] * [http://www.beobasket.net/sr/trziste-igraca/evropa/1416/rasko-katic.html Профил на сајту Беобаскета] * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=JQH Профил на сајту Евролиге] {{KK Партизан-Победник Јадранске лиге 2010/11.}} {{KK Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2013.}} {{KK Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2014.}} {{ЕП13СРБк}} {{СП14СРБк}} {{DEFAULTSORT:Катић, Рашко}} [[Категорија:Рођени 1980.]] [[Категорија:Спортисти из Крагујевца]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Кошаркаши Сарагосе 2002]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] napu8clqfei1ex1acw2wk08ljdr3ib2 0 516603 25139040 24179750 2022-08-05T02:08:55Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Друго значење|друго значење|[[прскалица за наводњавање|прскалица (апарат)]]}} [[Датотека:Prskavka.jpg|мини|десно|250п|Прскалица која гори]] '''Прскалица''' (или жижица) је врста ручне [[Pirotehnika|пиротехнике]] која је типично направљена од [[Жица|металне жице]] допола премазане пиротехничком смешом. Дизајнирана да гори од врха надоле на контролисани начин и карактерисана је бојеним [[Пламен|пламеном]], [[Варница|искрама]] и другим ефектима.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.fotballsupporter.no/wp-content/uploads/2017/07/2481168_DOWNLOAD.pdf|title=Pyrotechnics in Stadia|last=dr. Smith|first=Tom|date=|url-status=live}}</ref><ref name="пз">[[Политикин Забавник|Политикин забавник]] број 3074. Датум: 7.1.2011. Рубрика: „Кућни ватромет: ''Кад искре шапућу''“. стр. 49. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.</ref> Праве се од апиричне (незапаљиве) [[Жица|металне жице]] дужине око 25 центиметара која је умочена у густу пиротехничку [[Смеша|смешу]] и остављена да се сасуши.<ref>{{Cite web|url=https://www.chemicalsafetyfacts.org/the-bright-history-of-chemistry-and-fireworks/|title=The Bright History and Chemistry of Fireworks|website=ChemicalSafetyFacts.org|language=en-US|access-date=2021-12-02}}</ref> == Хемија == У састав смеше улази [[Oksidacioni agens|оксиданс]] са металним прашком. Ту смешу везују [[Dekstrin|декстрин]] или [[Celulozni nitrat|целулозни нитрат]]. Метални прашак чини: * [[Алуминијум]], [[магнезијум]] или [http://staznaci.com/magnalij магналиј] * [[Гвожђе]] * [[Титанијум]] * [[Феротитан]] Од металног прашка зависи боја и број искра прскалице. [[Oksidacioni agens|Оксиданс]] чине: * [[Шалитра|Калијум нитрат]] * [[Баријум-нитрат|Баријум нитрат]] * [[Stroncijum nitrat|Стронцијум нитрат]] * [[Kalijum perhlorat|Калијум перхлорат]] * [[Amonijum perhlorat|Амонијум перхлорат]] До колорације пламена долази употребом неких [[Хлорид|хлорида]] и [[Нитрат|нитрата]] [[Метал|метала]].<ref>{{Cite web|url=http://www.pyrocreations.com/sparkler_compositions|title=Pyrocreations.com - Sparkler compositions|date=2005-02-13|website=web.archive.org|access-date=2021-12-02|archive-date=13. 02. 2005|archive-url=https://web.archive.org/web/20050213035708/http://www.pyrocreations.com/sparkler_compositions|url-status=unfit}}</ref> == Безбедност == Током руковања прскалица могуће је доћи до '''опекотина''' и '''пожара'''. Због веома високе температуре горења смеше може доћи до озбиљних опекотина и потенцијалне хемијске контаминације повреде као и пожара. '''Пиротехничка смеша гори на температури око 1100-1800[[Степен целзијуса|°Ц]] (зависи од оксиданса).''' Искре горе на неколико стотина степени целзијуса и узрокујуе мало повреда јер је [https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/3437/820/termalna-masa-objasnjenje-definicija-principi термална маса] ниска, а контактно време са кожом веома мало.<ref name=":0" /> == Историјат == Није познат податак када су настале прскалице, али се као њихов изумитељ у појединим изворима наводи [[Калиникос]] из [[Хелиополис]]а, [[архитектура|архитекта]], који је пребегао у [[Константинопољ]], јер су га као [[јевреји|јевреја]] прогонили [[муслимани]]. У овај град је примљен са највећим почастима. Њему се приписује да је створио „[[грчка ватра|грчку ватру]]“, која се још назива и [[море|морском]] или [[вода|воденом]], јер се палила у додиру са водом. Ово је било [[оружје]] које је у неколико наврата спасило [[византијско царство|византијску]] војску; смеша коју су постављали на зидове утврђења и борбене [[брод|лађе]]. [[Рецепт]] је чуван у тајности и до данас није одгонетнуто шта је она садржавала, али се зна да је пламен било готово немогуће угасити када би се једном разгорео. Претпоставља се да је садржавала [[нафта|нафту]], [[смола|смолу]] и [[сумпор]], а можда и [[шалитра|шалитру]], мада је по неким мишљењима она каснији изум, као и [[гашени креч]]. Верује се и да је Калиникос у часовима доколице изумео и „мање опасну ватру“, која је претходила данашњој прскалици.<ref name="пз"/> == Примена == Некада су се прскалице много више користиле као [[украс]] на [[новогодишње дрво|новогодишњој јелци]] или просто као део поменутог славља, односно „кућни [[ватромет]]“. Данас, према писању „Забавника“, потиснуле су их [[петарда|петарде]], које за разлику од прскалице, дају и [[звук|звучне]] ефекте. Међутим, осим за новогодишње и [[божић]]не празнике, прскалице се користе на [[венчање|венчањима]], посебно у западним земљама, где младенце засипају разнобојним искрама уместо [[конфета]]ма или [[пиринач|пиринчем]].<ref name="пз"/> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Sparklers}} [[Категорија:Ватромет]] h5vdgbpytismudix1gwp3rq8wu0pf32 0 524964 25139260 23604368 2022-08-05T09:47:17Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кутијица Тенисер/ка | име = Рајан Харисон | слика = Harrison R. WM18 (19) (30063297578).jpg | опис_слике = Рајан Харисон на [[Вимблдон 2018 — мушкарци појединачно|Вимблдону 2018.]] | ширина_слике = 250п | проф. каријера = 2007– | надимак = ''Хари''<ref name="веза1" /> | држављанство = {{Застава|САД}} | место_становања = [[Атланта]], [[Џорџија]], САД | датум_рођења = {{датум рођења|1992|5|7|год=да}} | место_рођења = [[Шривпорт]] | држава_рођења = [[Луизијана]], САД | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,85 [[Метар|-{m}-]] | тежина = 84 [[Килограм|-{kg}-]] | стил игре = Десном руком; дворучни бекхенд | зарађени новац = 4.787.426 [[Амерички долар|$]] | тренер = Питер Лукасен (2016–2017)<ref>{{Cite news|url=http://www.espn.com/tennis/story/_/id/18704426/tennis-how-trust-turned-ryan-harrison-career|title=More than anything, Ryan Harrison believes in himself again |date = 20. 2. 2017|publisher=ESPN|accessdate = 31. 7. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.atpworldtour.com/en/players/ryan-harrison/h940/overview|title=Ryan Harrison – profile|date=20. 3. 2017|publisher=ATP World Tour|accessdate=29. 12. 2019|archive-date=22. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170322092909/https://www.atpworldtour.com/en/players/ryan-harrison/h940/overview|url-status=unfit}}</ref><br />Мајкл Расел (2017–2018)<ref>{{Cite news|url=http://tennis.life/2017/12/05/new-coach-ryan-harrison/|title=New coach for Ryan Harrison|date=5. 12. 2017|publisher=Tennis.life|accessdate=12. 1. 2018|archive-date=12. 01. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180112155933/http://tennis.life/2017/12/05/new-coach-ryan-harrison/|url-status=unfit}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.si.com/tennis/2018/07/18/tennis-mailbag-wimbledon-tiebreak-djokovic-anderson-serena-williams|title=Mailbag: Wrapping Up Wimbledon, and the Case For a Fifth-Set Tiebreak at 12-12 in the Slams |date = 18. 7. 2018|publisher=Sports Illustrated|accessdate = 31. 7. 2018}}</ref><br />Давиде Сангвинети (2017–)<ref>{{Cite news|url=http://www.tennisitaliano.it/la-rinascita-di-harrison-con-un-pizzico-ditalia-davide-sanguinetti-e-il-suo-secondo-coach-41710|title=La rinascita di Harrison. Con un pizzico d'Italia. |date = 22. 2. 2017|publisher=Il Tennis Italiano|accessdate = 31. 7. 2018}}</ref> | атп профил = http://www.atpworldtour.com/en/players/ryan-harrison/h940/overview | вебсајт = http://ryanharrisontennis.com | побпор = {{Тенис проценат победа|победа=118|пораз=159|детаљи=у главним жребовима [[Гренд слем]] и [[Асоцијација тениских професионалаца|АТП]] турнира, на [[Тенис на Летњим олимпијским играма|Летњим олимпијским играма]] и у [[Дејвис куп]]у|смањено=да}} | освојених турнира = 1 (<small>4 челенџера, 2 фјучерса) | финала = 3 | најбољи пласман = Бр. 40 (17. јул 2017) | тренутни пласман = Бр. 484 (8. фебруар 2021) | резултатаустралианопен = 3К ({{АОМ|2018}}) | резултатроландгарос = 2К ({{РГМ|2013}}) | резултатвимблдон = 2К ({{ВБДМ|2011}}, {{ВБДМ|2012}}, {{ВБДМ|2017}}, {{ВБДМ|2018}}) | резултатсадопен = 3К ({{УСОМ|2016}}) | олимпијскеигре = 1К ([[Тенис на Летњим олимпијским играма 2012 — мушкарци појединачно|2012]]) | побпор2 = {{Тенис проценат победа|победа=92|пораз=83|детаљи=у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу|смањено=да}} | освојенихдублтурнира = 4 (<small>3 челенџера, 1 фјучерс) | финаладубл = 3 | најбољидублпласман = Бр. 16 (20. новембар 2017) | тренутни дубл пласман = Бр. 209 (8. фебруар 2021) | резултатигрендслемдубл = да | резултатаустралианопендубл = ПФ ([[Отворено првенство Аустралије у тенису 2019 — мушки парови|2019]]) | резултатроландгаросдубл = '''П''' ([[Отворено првенство Француске у тенису 2017 — мушки парови|2017]]) | резултатвимблдондубл = ЧФ ([[Вимблдон 2017 — мушки парови|2017]]) | резултатсадопендубл = ЧФ ([[Отворено првенство САД у тенису 2012 — мушки парови|2012]]) | резултатмастерскуппарови = ПФ ([[Тенис мастерс куп 2017 — парови|2017]]) | побпор3 = {{Тенис проценат победа|победа=1|пораз=3|детаљи=на Гренд слем турнирима|смањено=да}} | освојенихмикстурнира = | резултатигрендслеммикс = да | резултатаустралианопенмикс = – | резултатроландгаросмикс = – | резултатвимблдонмикс = – | резултатсадопенмикс = 2К ([[Отворено првенство САД у тенису 2010 — мешовити парови|2010]]) | тимска такмичења = да | дејвис куп = ПФ ([[Дејвис куп 2012.|2012]]) | хопман куп = | светско екипно првенство = ГФ ([[Светско екипно првенство у тенису 2012.|2012]]) | подаци од = 8. фебруар 2021. }} '''Рајан Харисон''' ({{јез-ен|Ryan Harrison}}; рођен [[7. мај]]а [[1992]]. у [[Шривпорт]]у у [[Луизијана|Луизијани]]) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] професионални [[тенис]]ер који је свој најбољи пласман у синглу достигао [[17. јул]]а [[2017]]. када је заузимао 40. место на [[Асоцијација тениских професионалаца|АТП]] листи. Омиљена подлога му је трава.<ref name="веза1" /> == Каријера == Најзначајније успехе у каријери постигао је током 2017. године. Почетком године освојио је своју прву АТП титулу у синглу на турниру у [[Отворено првенство Мемфиса у тенису|Мемфису]] а такође је играо и финале дубла.<ref>{{Cite news|url=http://www.atpworldtour.com/en/news/memphis-2017-final-harrison-basilashvili|title=Harrison Storms To Maiden Title In Memphis |date = 19. 2. 2017|publisher=ATP World Tour|accessdate = 12. 6. 2017}}</ref> У пару са [[Мајкл Винус|Мајклом Винусом]] током маја побеђује на турниру у [[Отворено првенство Есторила у тенису|Есторилу]] што му је први трофеј после пет година.<ref>{{Cite news|url=http://www.atpworldtour.com/en/news/harrison-venus-estoril-2017-doubles-final|title=Birthday Boy Harrison And Venus Win Estoril Doubles Title |date = 7. 5. 2017|publisher=ATP World Tour|accessdate = 12. 6. 2017}}</ref> Али далеко највећи подухват је тријумф на [[Отворено првенство Француске у тенису 2017 — мушки парови|Ролан Гаросу]] где су он и Винус у финалу били бољи од [[Мексиканци|мексичко]]-[[Американци|америчке]] комбинације [[Сантијаго Гонзалез|Гонзалез]]/[[Доналд Јанг|Јанг]]. Тако су постали први пар у историји [[Ролан Гарос]]а који је сваки меч (укупно шест) добио у одлучујућем сету још од 1990. када је уведено играње у два добијена сета.<ref>{{Cite news|url=http://www.atpworldtour.com/en/news/harrison-venus-young-gonzalez-roland-garros-2017-doubles-final|title=Venus/Harrison Complete Dream Run At Roland Garros |date = 10. 6. 2017|publisher=ATP World Tour|accessdate = 12. 6. 2017}}</ref> Крајем јула улази у финале турнира у [[Тениско првенство Атланте|Атланти]] али тамо бива поражен од сународника [[Џон Изнер|Џона Изнера]] у два тај-брејка.<ref>{{Cite news|url=http://www.atpworldtour.com/en/news/isner-harrison-atlanta-2017-final|title=Isner Prevails For Fourth Atlanta Title |date = 30. 7. 2017|publisher=ATP World Tour|accessdate = 3. 8. 2017}}</ref> На првом АТП турниру у 2018. на којем је учествовао, у [[Интернационални тениски турнир у Бризбејну|Бризбејну]], стигао је до финала. У мечу за титулу бољи од њега био је Аустралијанац [[Ник Кириос]] у два сета.<ref>{{Cite news|url=https://www.atpworldtour.com/en/news/brisbane-2018-singles-final|title=Home Sweet Home: Kyrgios Wins In Brisbane |date = 7. 1. 2018|publisher=ATP World Tour|accessdate = 12. 1. 2018}}</ref> Крајем јула, на турниру у Атланти, успео је да избори финала у обе конкуренције. У синглу је четири меча добио после изгубљеног првог сета да би у финалу поново био поражен од Џона Изнера, другу годину заредом.<ref>{{Cite news|url=https://www.atpworldtour.com/en/news/isner-harrison-atlanta-2018-final|title=Give Him Five! Isner Clinches Full Handful of Atlanta Titles |date = 29. 7. 2018|publisher=ATP World Tour|accessdate = 31. 7. 2018}}</ref> Финални меч у конкуренцији парова са сународником [[Раџив Рам|Рамом]] је такође изгубио а њихови противници, комбинација [[Николас Монро|Монро]]/[[Џон-Патрик Смит|Смит]], су дошли до прве заједничке титуле.<ref>{{Cite news|url=https://www.atpworldtour.com/en/news/monroe-smith-atlanta-2018-doubles-final|title=Monroe/Smith Celebrate Maiden Team Title In Atlanta |date = 29. 7. 2018|publisher=ATP World Tour|accessdate = 31. 7. 2018}}</ref> == Приватни живот == Почео је да игра тенис са две године. Тренирао га је отац, Пат Харисон, који је играо колеџ тенис у [[Оклахома|Оклахоми]] и [[Мисисипи]]ју. Имао је кратку професионалну каријеру и углавном је наступао на ''челенџерима'' и ''фјучерсима''. 2005. године Харисонова породица се преселила у [[Тексас]] а отац му је постао тренер у тениској академији [[Џон Њуком|Џона Њукома]] у [[Њу Бронфелс (Тексас)|Њу Бронфелсу]], да би 2008. прешао на академију [[Ник Болетери|Ника Болетерија]]. Сада ради у IMG академији у [[Брејдентон (Флорида)|Брејдентону]] на [[Флорида|Флориди]]. Рајан Харисон има млађег брата, Кристијана (који такође наступа на АТП туру) и сестру Медисон. Воли [[кантри музика|кантри]] и [[рок музика|рок]] музику. Велики је навијач [[Њу Орлеанс сејнтси|Њу Орлеанс сејнтса]].<ref name="веза1">{{Cite news|url=http://www.atpworldtour.com/en/players/ryan-harrison/h940/bio|title=Ryan Harrison – bio|publisher=ATP World Tour|accessdate = 12. 6. 2017}}</ref> == Гренд слем финала == === Парови: 1 (1:0) === {|class="sortable wikitable" style=font-size:98% !Исход !Бр. !Година !Турнир !Подлога !Партнер !Противници !Резултат |-bgcolor=EBC2AF |bgcolor=98FB98|Победник |1. |[[Отворено првенство Француске у тенису 2017 — мушки парови|2017.]] |[[Ролан Гарос]] |Шљака |{{Зас|Нови Зеланд}} [[Мајкл Винус]] |{{Зас|Мексико}} [[Сантијаго Гонзалез]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Доналд Јанг]] |7:6<sup>(7:5)</sup>, 6:7<sup>(4:7)</sup>, 6:3 |} == АТП финала == === Појединачно: 4 (1:3) === {| |-valign=top | {|class=wikitable style=font-size:97% !Легенда |-bgcolor=#e5d1cb |[[Гренд слем|Гренд слем турнири]] (0:0) |-bgcolor=#ffffcc |[[Тенис мастерс куп|Завршно првенство сезоне]] (0:0) |-bgcolor=#dfe2e9 |[[АТП мастерс 1000]] (0:0) |-bgcolor=#d0f0c0 |[[АТП 500]] (0:0) |- |[[АТП 250]] (1:3) |} | {|class=wikitable style=font-size:97% !'''Финала по подлози''' |- | Тврда (1:3) |- | Шљака (0:0) |- | Трава (0:0) |} | {|class=wikitable style=font-size:97% !'''Финала по локацији''' |- | Отворено (0:3) |- | Дворана (1:0) |} |} {|class="sortable wikitable" !Исход !Бр. !Датум !Турнир !Подлога !Противник !Резултат |- |bgcolor=98FB98|Победник |1. |19. фебруар 2017. |[[Отворено првенство Мемфиса у тенису|Мемфис]], САД |Тврда (д) |{{зас|ГРУ}} [[Николоз Басилашвили]] |6:1, 6:4 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |1. |30. јул 2017. |[[Тениско првенство Атланте|Атланта]], САД |Тврда |{{зас|САД}} [[Џон Изнер]] |6:7<sup>(6:8)</sup>, 6:7<sup>(7:9)</sup> |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |2. |7. јануар 2018. |[[Интернационални тениски турнир у Бризбејну|Бризбејн]], Аустралија |Тврда |{{зас|АУС}} [[Ник Кириос]] |4:6, 2:6 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |3. |29. јул 2018. |Атланта, САД {{small|(2)}} |Тврда |{{зас|САД}} Џон Изнер |7:5, 3:6, 4:6 |} === Парови: 7 (4:3) === {| |-valign=top | {|class=wikitable style=font-size:97% !Легенда |-bgcolor=#e5d1cb |[[Гренд слем|Гренд слем турнири]] (1:0) |-bgcolor=#ffffcc |[[Тенис мастерс куп|Завршно првенство сезоне]] (0:0) |-bgcolor=#dfe2e9 |[[АТП мастерс 1000]] (0:0) |-bgcolor=#d0f0c0 |[[АТП 500]] (0:0) |- |[[АТП 250]] (3:3) |} | {|class=wikitable style=font-size:97% !'''Финала по подлози''' |- | Тврда (1:3) |- | Шљака (2:0) |- | Трава (1:0) |} | {|class=wikitable style=font-size:97% !'''Финала по локацији''' |- | Отворено (4:2) |- | Дворана (0:1) |} |} {|class="sortable wikitable" style=font-size:78% !Исход !Бр. !Датум !Турнир !Подлога !Партнер !Противници !Резултат |- |bgcolor=98FB98|Победник |1. |10. јул 2011. |[[Тениско првенство Њупорта|Њупорт]], САД |Трава |{{Зас|Аустралија}} [[Метју Ебден]] |{{Зас|Шведска}} [[Јохан Брунстрем]]<br />{{Зас|Канада}} [[Адил Шамаздин]] |4:6, 6:3, [10:5] |- |bgcolor=98FB98|Победник |2. |22. јул 2012. |[[Тениско првенство Атланте|Атланта]], САД |Тврда |{{Зас|Аустралија}} Метју Ебден |{{Зас|Белгија}} [[Гзавје Малис]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Мајкл Расел]] |6:3, 3:6, [10:6] |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |1. |20. фебруар 2017. |[[Отворено првенство Мемфиса у тенису|Мемфис]], САД |Тврда (д) |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Стив Џонсон (тенисер)|Стив Џонсон]] |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Брајан Бејкер]]<br />{{Зас|Хрватска}} [[Никола Мектић]] |3:6, 4:6 |- |bgcolor=98FB98|Победник |3. |7. мај 2017. |[[Отворено првенство Есторила у тенису|Есторил]], Португал |Шљака |{{Зас|Нови Зеланд}} [[Мајкл Винус]] |{{Зас|Шпанија}} [[Давид Мареро]]<br />{{Зас|Шпанија}} [[Томи Робредо]] |7:5, 6:2 |-bgcolor=#e5d1cb |bgcolor=98FB98|Победник |4. |10. јун 2017. |[[Ролан Гарос]], Француска |Шљака |{{Зас|Нови Зеланд}} Мајкл Винус |{{Зас|Мексико}} [[Сантијаго Гонзалез]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Доналд Јанг]] |7:6<sup>(7:5)</sup>, 6:7<sup>(4:7)</sup>, 6:3 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |2. |30. јул 2018. |Атланта, САД |Тврда |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Раџив Рам]] |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Николас Монро]]<br />{{Зас|Аустралија}} [[Џон-Патрик Смит]] |6:3, 6:7<sup>(5:7)</sup>, [8:10] |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |3. |13. јануар 2021. |[[Отворено првенство Делреј Бича у тенису|Делреј Бич]], САД |Тврда |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Кристијан Харисон]] |{{Зас|Уругвај}} [[Аријел Бехар]]<br />{{Зас|Еквадор}} [[Гонзало Ескобар]] |7:6<sup>(7:5)</sup>, 6:7<sup>(4:7)</sup>, [4:10] |} == Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији == {{Тенис-легенда-M}} {| class="wikitable" |- style="background:#efefef;" ! Година !! [[Турнири АТП-а 2008.|2008.]] !! 2009. !! [[Турнири АТП-а 2010.|2010.]] !! [[Турнири АТП-а 2011.|2011.]] !! 2012. !! 2013. !! 2014. !! 2015. !! 2016. !! 2017. !! 2018. !! 2019. !! 2020. !! {{tooltip|О/И|Однос освајања турнира и играња на турниру}} !! {{tooltip|Поб:пор|Однос победа и пораза}} !! {{tooltip|%|Проценат победа}} |- |style="background:#EFEFEF;" | {{зас|АУС}} [[Отворено првенство Аустралије у тенису|ОП Аустралије]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2010 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2011 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2012 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2013 — мушкарци појединачно|2K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2014 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2016 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2017 — мушкарци појединачно|2K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2018 — мушкарци појединачно|3K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2019 — мушкарци појединачно|2K]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|0 / 9 | style="text-align:center;"|5:9 | style="text-align:center;"|36% |- |style="background:#EFEFEF;" | {{зас|ФРА}} [[Ролан Гарос]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|КВ3 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Француске у тенису 2011 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Француске у тенису 2012 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Француске у тенису 2013 — мушкарци појединачно|2K]] | style="text-align:center;"|КВ2 | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|КВ2 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Француске у тенису 2017 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Француске у тенису 2018 — мушкарци појединачно|1K]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|0 / 5 | style="text-align:center;"|1:5 | style="text-align:center;"|17% |- |style="background:#EFEFEF;" | {{зас|Уједињено Краљевство}} [[Вимблдонски турнир|Вимблдон]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Вимблдон 2011 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Вимблдон 2012 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Вимблдон 2013 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Вимблдон 2014 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Вимблдон 2017 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Вимблдон 2018 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; color:#ccc;"|НО | style="text-align:center;"|0 / 6 | style="text-align:center;"|4:6 | style="text-align:center;"|40% |- |style="background:#EFEFEF;" | {{зас|САД}} [[Отворено првенство САД у тенису|ОП САД]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2010 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2011 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2012 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2013 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2014 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2015 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2016 — мушкарци појединачно|3К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2017 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство САД у тенису 2018 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|0 / 9 | style="text-align:center;"|4:9 | style="text-align:center;"|31% |- |style="background:#EFEFEF;"|'''Поб:пор на г. с.''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''1:2''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''1:4''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''2:4''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''2:4''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:3''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:1''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''2:2''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''2:4''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''3:4''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''1:1''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0 / 29''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''14:29''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''33%''' |- | colspan="18" | '''Репрезентација''' |- |style="background:#EFEFEF;"|[[Датотека:Olympic rings.svg|28п]] [[Тенис на Летњим олимпијским играма|Олимпијске игре]] | style="text-align:center;"|Н | colspan="3" style="text-align:center; color:#ccc;"| НО | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Тенис на Летњим олимпијским играма 2012 — мушкарци појединачно|1К]] | colspan="3" style="text-align:center; color:#ccc;"| НО | style="text-align:center;"|Н | colspan="4" style="text-align:center; color:#ccc;"| НО | style="text-align:center;"|0 / 1 | style="text-align:center;"|0:1 | style="text-align:center;"|0% |- |style="background:#efefef;"|[[Датотека:Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg|25п]] [[Светско екипно првенство у тенису|Екипно првенство]] | colspan="4" style="text-align:center; color:#ccc;"| Није учествовао | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Светско екипно првенство у тенису 2012.|ГФ]] | colspan="8" style="text-align:center; color:#ccc;"|{{tooltip|НО|Турнир није одржан те године}} | style="text-align:center;"|0 / 1 | style="text-align:center;"|1:1 | style="text-align:center;"|50% |- |style="background:#EFEFEF;"|[[Датотека:Davis Cup.jpg|25п]] [[Дејвис куп]] | colspan="4" style="text-align:center; color:#ccc;"| Није учествовао | style="text-align:center; background:yellow;"|[[Дејвис куп 2012.|ПФ]] | colspan="5" style="text-align:center; color:#ccc;"| Није учествовао | style="text-align:center; background:yellow;"|[[Дејвис куп 2018.|ПФ]] | colspan="1" style="text-align:center; color:#ccc;"| Н | style="text-align:center; color:#ccc;"|НО | style="text-align:center;"|0 / 1 | style="text-align:center;"|2:2 | style="text-align:center;"|50% |- |style="background:#EFEFEF;" | '''Поб:пор''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''2:4''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''1:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0 / 3''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''3:4''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''43%''' |- | colspan="20" | '''АТП Мастерс 1000 серија''' |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|USA}} [[Отворено првенство Индијан Велса|Индијан Велс]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2010 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2011 — мушкарци појединачно|4К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2012 — мушкарци појединачно|4К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2013 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2014 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2015 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2016 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2017 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2018 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Индијан Велса 2019 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; color:#ccc;"|НО | style="text-align:center;"|0 / 10 | style="text-align:center;"|11:10 | style="text-align:center;"|52% |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|USA}} [[Отворено првенство Мајамија у тенису|Мајами]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2010 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2011 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2012 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2013 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2014 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2015 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2017 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2018 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center; color:#ccc;"|НО | style="text-align:center;"|0 / 8 | style="text-align:center;"|2:8 | style="text-align:center;"|20% |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|MON}} [[Монте Карло мастерс|Монте Карло]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Монте Карло мастерс 2017 — појединачно|1К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; color:#ccc;"|НО | style="text-align:center;"|0 / 1 | style="text-align:center;"|0:1 | style="text-align:center;"|0% |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|ESP}} [[Отворено првенство Мадрида у тенису|Мадрид]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мадрида 2012 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|[[Отворено првенство Мадрида 2014 — мушкарци појединачно|КВ2]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мадрида 2017 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Мадрида 2018 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; color:#ccc;"|НО | style="text-align:center;"|0 / 3 | style="text-align:center;"|3:3 | style="text-align:center;"|50% |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|ITA}} [[Међународно првенство Италије у тенису|Рим]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Међународно првенство Италије у тенису 2017 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Међународно првенство Италије у тенису 2018 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|0 / 2 | style="text-align:center;"|2:2 | style="text-align:center;"|50% |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|CAN}} [[Отворено првенство Канаде у тенису|Канада]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|[[Отворено првенство Канаде у тенису 2015 — мушкарци појединачно|КВ1]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Канаде у тенису 2016 — мушкарци појединачно|3К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Канаде у тенису 2017 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Канаде у тенису 2018 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; color:#ccc;"|НО | style="text-align:center;"|0 / 3 | style="text-align:center;"|4:3 | style="text-align:center;"|57% |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|USA}} [[Отворено првенство Синсинатија|Синсинати]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Синсинатија 2011 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Синсинатија 2012 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Синсинатија 2013 — мушкарци појединачно|2К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Отворено првенство Синсинатија 2017 — мушкарци појединачно|1К]] | style="text-align:center;"|КВ1 | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|0 / 4 | style="text-align:center;"|2:4 | style="text-align:center;"|33% |- |style="background:#efefef;" |{{зас|CHN}} [[Шангај мастерс|Шангај]] | colspan="1" style="text-align:center; color:#ccc;"|{{tooltip|НМС|Није део АТП мастерс серије}} | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Шангај мастерс 2011 — појединачно|2К]] | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Шангај мастерс 2012 — појединачно|1К]] | style="text-align:center;"|КВ2 | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|КВ2 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Шангај мастерс 2017 — појединачно|2К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center; color:#ccc;"|НО | style="text-align:center;"|0 / 3 | style="text-align:center;"|2:3 | style="text-align:center;"|40% |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|FRA}} [[Париз мастерс|Париз]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|КВ2 | style="text-align:center; background:#afeeee;"|[[Париз мастерс 2017 — појединачно|1К]] | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|Н | style="text-align:center;"|0 / 1 | style="text-align:center;"|0:1 | style="text-align:center;"|0% |- |style="background:#EFEFEF;" |{{зас|GER}} [[Отворено првенство Њемачке у тенису за мушкарце|Хамбург]] | style="text-align:center;"|Н | colspan="12" style="text-align:center; color:#ccc;"|{{tooltip|НМС|Није део АТП мастерс 1000 серије}} | style="text-align:center;"|0 / 0 | style="text-align:center;"|0:0 | style="text-align:center;"|0% |- |style="background:#EFEFEF;" | '''Поб:пор на м. т.''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''1:2''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''5:4''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''5:5''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''2:3''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''2:2''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''1:2''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''3:2''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''4:9''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''3:5''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:1''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0:0''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''0 / 35''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''26:35''' | style="text-align:center; background:#efefef;"|'''43%''' |- |style="background:#EFEFEF;"|'''Пласман на крају године''' | style="text-align:center;"|748 | style="text-align:center;"|360 | style="text-align:center;"|173 | style="text-align:center;"|79 | style="text-align:center;"|69 | style="text-align:center;"|100 | style="text-align:center;"|191 | style="text-align:center;"|112 | style="text-align:center;"|90 | style="text-align:center;"|'''47''' | style="text-align:center;"|62 | style="text-align:center;"|302 | style="text-align:center;"|478 | colspan="3" style="text-align:center; background:#efefef;"|'''{{tooltip|4.787.426 [[Амерички долар|$]]|Зарађени новац у каријери (сингл и дубл комбиновано)}}''' |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Ryan Harrison | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Рајан Харисон }} * {{званични веб-сајт|http://ryanharrisontennis.com}} {{en}} * [http://www.atpworldtour.com/en/players/ryan-harrison/h940/overview Рајан Харисон] на сајту [[Асоцијација тениских професионалаца|АТП]] {{en}} * [http://www.itftennis.com/procircuit/players/player/profile.aspx?playerid=100099095 Рајан Харисон] на сајту [[Међународна тениска федерација|ИТФ]] {{en}} * [http://www.daviscup.com/en/players/player.aspx?id=800277703 Рајан Харисон] на сајту [[Дејвис куп]]а {{en}} {{портал бар|Биографија|Тенис|Олимпијске игре|САД}} {{DEFAULTSORT:Херисон, Рајан}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Амерички тенисери]] [[Категорија:Тенисери на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Амерички олимпијци на Летњим олимпијским играма 2012.]] qygtyc4n4r3fgwqyfdmhyllwjfobsic 0 525930 25139179 25128304 2022-08-05T08:03:20Z Sorabino 182257 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Loza Nemanjica Decani e 3.jpg|мини|десно|220п|[[Вукан Немањић]], краљ Далмације и Дукље, за чијег је владања [[Барска надбискупија]] била озваничена од стране [[Римска курија|Рима]] (1199)]] '''Историја Барске надбискупије''' обухвата старију и новију [[историја|историју]] римокатоличке [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]] ({{јез-лат|Archidioecesis Antibarensis}}), чије се сједиште налази у граду [[Бар (Црна Гора)|Бару]], у данашњој [[Црна Гора|Црној Гори]].<ref>[https://www.catholic-hierarchy.org/diocese/dbary.html Catholic Hierarchy: Archdiocese of Bar (Antivari)]</ref> == Од бискупије до надбискупије == [[Датотека:Innozenz3.jpg|мини|десно|220п|Римски папа [[Папа Иноћентије III|Иноћентије III]], за чијег је понтификата [[Римска курија|Рим]] озваничио [[Барска надбискупија|Барску надбискупију]] (1199)]] Питање о тачном времену и начину уздизања римокатоличке [[бискупија|бискупије]] у Бару на степен [[надбискупија|надбискупије]] предмет је бројних и дуготрајних расправа у домаћој и страној [[историографија|историографији]]. Разлике међу истраживачима проистичу првенствено из неслагања поводом питања о [[аутентичност]]и извјесних спорних исправа, које су датиране (стварно или фиктивно) у 11. или 12. вијек.{{sfn|Коматина|2016|p=132-144, 147}}{{sfn|Митровић|2017|p=47-83}} Након стручних и темељитих [[дипломатика|дипломатичких]] анализа, већина савремених истраживача прихватила је став да наводна повеља која се приписује римском папи [[Папа Александар II|Александру II]], а која је датирана 18. мартом [[1067]]. године, представља фалсификат из 13. вијека. Насупрот томе, слична сагласност не постоји поводом друге спорне повеље, која се приписује противпапи Клименту III, а која је датирана 8. јануаром [[1089]]. године. Иако поједини истраживачи сматрају да је ријеч о аутентичном документу, новије анализе су показале да се вјероватно ради о фалсификату, који је такође могао настати током 13. вијека, а сачуван је у веома позном препису, који потиче тек из 16. вијека.{{sfn|Коматина|2016|p=132-149, 221-226}}{{sfn|Митровић|2017|p=52, 65-73}} У поменутим фалсификатима, барским надбискупима је приписивана надлежност над разним (стварним и фиктивним) бискупијама, ако што су: Дукљанска, Барска, Которска, Улцињска, Свачка, Скадарска, Дривастанска, Пулатска, Српска, Босанска и Травунска.{{sfn|Коматина|2016|p=141}} Насупрот томе, у историјској стварности већег дијела 11. и 12. вијека, Бар је још увијек био сједиште обичне [[бискупија|бискупије]], која је потпадала под надлежност надбискупа из оближњег [[Дубровачка надбискупија|Дубровника]].{{sfn|Коматина|2016|p=142-149}} Већ у то вријеме постојала су и нека спорна питања око црквене јурисдикције. Тако се на пиримјер у поузданим изворима из [[1078]]. године помиње да је тадашњи римски папа [[папа Гргур VII|Гргур VII]] предлагао да барски [[бискуп]] Петар дође у Рим ради рјешавања спорних питања око надбискупске јурисдикције између [[Сплитска надбискупија|Сплита]] и [[Дубровачка надбискупија|Дубровника]], а тим поводом је било разматрано и питање о додјељивању [[Палијум|палијума]].{{sfn|Митровић|2017|p=52-54, 62-65}} Сва та питања су у историографији повезивана првенствено са политичким успоном државе [[Војислављевићи|Војислављевића]] за вријеме владавине краљева [[Михаило Војислављевић|Михаила]] и [[Константин Бодин|Бодина]] у другој половини 11. вијека, а претпоставке о тадашњем заснивању надбискупије проистекле су из раније поменутих фалсификата и каснијих представа, које су обликоване у позном [[Летопис попа Дукљанина|Љетопису попа Дукљанина]].{{sfn|Калић|1979|p=27-53}}{{sfn|Живковић|2004|p=}} У историографији су поводом настанка Барске надбискупије разматрана и разна питања која проистичу из односа локалних [[Римокатолицизам|римокатоличких]] надбискупија и бискупија према старијем [[историја хришћанства|хришћанском]] наслеђу, што се у првом реду односи на питање о претходној надлежности православне [[Драчка митрополија|Драчке митрополије]] над појединим градовима и областима у [[српско приморје|српском приморју]] током друге половине 10. и прве половине 11. вијека.{{sfn|Коматина|2016|p=}} == Озваничење == {{више|Барски сабор (1199)}} Први изричити и неспорни подаци о званичном признању Барске надбискупије од стране [[Римска курија|Рима]] потичу са краја 12. вијека, односно из времена владавине [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]], који је као краљ Далмације и Дукље владао [[Српско Приморје|српским Приморјем]]. Ступивши у преговоре са римским папом [[papa Иноћентије III|Иноћентијем III]], краљ Вукан је [[1199]]. године успио да обезбиједи званичну потврду постојања Барске надбискупије, а тим поводом је исте године био одржан и знаменити [[Барски сабор (1199)|црквени сабор]] у Бару, уз учешће папских легата. Тадашњим озваничењем Барске надбискупије постављена је основа за настанак дуготрајних спорова са сусједном [[Дубровачка надбискупија|Дубровачком надбискупијом]].{{sfn|Коматина|2016|p=221-226}} == Спорови са Дубровником и Котором == Упорном борбом, Барска надбискупија је успјела да сачува самосталност и она ће у наредном периоду имати значајну улогу у Зети. Спор са Дубровачком надбискупије око јурисдикције окончан је тек [[1252]]. године у корист Барске надбискупије. У вријеме Вукана Немањића, краља Дукље и Далмације и уз његову подршку, одржан је Први покрајински црквени сабор, којем су предсједавали изаасланици папе Иноћентија III, који је именовао легате за црквени сабор који је одржан код Бара 1199. године. На сабору су учествовали суфрагани барског метрополита (бискуп арбански, скадарски, пилотски, дриваски, свачки и улцињски). Под патронатом српске краљице Јелене, жене Уроша I, од [[1288]]. године у Барској надбискупији се шире просјачки редови: доминиканци и фрањевци. Јелени се приписује оснивање и обнова фрањевачких самостана у Котору, Бару, Улцињу и Скадру. Уз свога сина Милутина, била је доброчинитељ и бенедиктинског самостана Богородице Ратачке код Бара. Током 13. и 14. вијека, вођено је неколико спорова између барских надбискупа и [[Которска бискупија|которских бискупа]] око надлежности над католичким жжупама у унутрашњости српских земаља.{{sfn|Митровић|2011|p=289-305}} == Под турском влашћу == Падом Бара под отоманску власт [[1571]]. године радикално је промијењена позиција Барске надбискупије. Барски надбискуп Иван Бруно, Улцињанин, узалуд је наговарао млетачку посаду да се одупре Османлијама не би ли одбранили град. Османлије су га довеле у заробљеништво, осудили на галије и у бици код Лепанта ([[7. октобар]] [[1571]]) лишили га живота. Већ [[1579]]. барска Катедрала Св. Ђорђа је биле претворена у џамију. У овом периоду су поједини барски надбискупи столовали изван подручја своје дијецезе, управљајући црквом из сусједних области. Тако је [[1608]]. године за бискупа барског и администратор Будванске бискупије са сједиштем у Будви, био постављен натпоп столне цркве у Рабу, Марин Бици. Када је [[1622]]. године у [[Рим]]у основана Конгрегација за ширење вјере ({{Јез-лат|Congregatio de Propaganda Fide}}) у њену надлежност је потпала и Барска надбискупија. За вријеме турске владавине, Конгрегација је помагала надбискупију и материјално и персонално. Католичко становништво у Барској надбискупији је посебно било изложено репресалијама послије [[1649]]. године када су Млечани покушали да заузму Бар. На њиховој страни се био ангажовао и барски надбискуп Јосип Боналди, и Османлије су из освете многе католике побили, многи су тада побјегли а један дио је примио ислам. У самом граду Бару од тада више неће бити једне римокатоличке породице. Драгоцјене податке о надбискупији из овог времена оставио је и барски надбискуп Андрија Змајевић из Пераста (1671—1694), који је [[1672]]. обавио визитацију надбискупије, као и надбискуп Вицко Змајевић (1701—1712) током визитације ([[1703]]). Нешто касније забиљежена су и масовнија исељавања католика из Барске надбискупије. Тако је [[1726]]. године прва већа група римокатоличких породица исељена у околину [[Задар|Задра]], а у насеље Борго Ериззо (Арбанаси), гдје се налазио бивши барски надбискуп, а тадашњи задарски, Вицко Змајевић. Тек негдје од половине [[18. век|18. вијека]] (од [[1744]]) барски надбискупи се почињу настањивати унутар територије своје надбискупије, прво у [[Шестани]]ма, [[Ливери]]ма, а од средине [[19. век|19. вијека]] и у [[Бар (Црна Гора)|Бару]]. == Новије доба == Уговором у [[Кампоформи]]ју ([[1797]]), а потом у [[Беч]]у ([[1815]]), [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] добија право протектората и над католицима Барске надбискупије. Посљедњи надбискуп османског периода, Нијемац Карло Потен (администратор 1844—1855, потом надбискуп 1855—1886) је марта [[1867]]. године пренио надбискупску столицу у [[Скадар]], спојивши на тај начин барску и скадарску црквену институцију. Надбискуп Потен је прешао у Скадар, а у [[Бар (Црна Гора)|Бару]] ће поставити помоћног бискупа. Учествујући на [[Prvi vatikanski sabor|Првом ватиканском концилу]] ([[1869]]), надбискуп Потен је захтијевао да добије своје мјесто међу [[примас]]има на основну тога што носи наслов -{''Primas Serviae''}-. По овлашћењу папе Пија IX, надбискуп Потен је предсједавао покрајинским црквеним сабором у Скадру [[1871]]. године. Прије тога, [[1857]]. године у [[Бар (Црна Гора)|Бару]] је завршена изградња нове катедрале посвећене Безгрешном зачећу Богородице Марије. Када је у јануару [[1878]]. године, ослобођен Бар од Османлија, заповједник отоманске војске предао је кључеве града Бара у згради Барске надбискупије. Одлукама [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] и међународним признањем [[Црна Гора|Црне Горе]], Барска надбискупија и формалноправно постаје њен интегрални дио. [[Никола I Петровић|Књаз Никола]], свјестан историјског значаја ове вјерске институције, настојао је да поврати духовно средиште католика на начин што би елиминисао утицај страних држава, прије свега Аустрије. У том смислу, тражио је посредовање ђаковачког бискупа Ј. Ј. Штросмајера код [[Ватикан]]а, ради обнове Барске надбискупије. Године [[1886]]. потписан је [[конкордат]] између Црне Горе и [[Ватикан]]а, којим је регулисан положај Барске надбискупије и статус католика у Црној Гори којих је тада било 5.000. Подручје духовне јурисдикције Барске надбискупије конкордатом је сведено на подручје унутар границе црногорске државе, јер је већ сјутрадан по ратификацији конкордата ([[8. октобар]] [[1886]]), [[папа Лав XIII]], издао декрет о раздвајању Барске и Скадарске надбискупије. Промјене у том смислу настале су тек од [[1913]], односно [[1923]]. године када су жупе Трабоин, Тузи и Клезна (раније припадале Скадарској надбискупији) додијељене Барској надбискупији као подручје апостолоске администрације и [[1969]]. године када су римокатолици у плавској, гусињској и војноселој општини (раније припадали Скадарској надбискупији), булом папе Павла VI, припојени Барској надбискупији. Одмах по потписивању конкордата за барског надбискупа је постављен Шимун Милиновић (1886—1910), за чијег столовања је Барска надбискупија значајно обновљена. [[Папа Лав XIII]] је својим кодилицом од [[29. март]]а [[1887]]. године дозволио увођење богослужења на старословенском језику на подручју Барске дијецезе и за те потребе је штампан у [[Ватикан]]у Мисал глагољицом [[1892]]. године. Прва свечана миса на старословенском језику одржана у Барској катедрали [[1895]]. године. Барском надбискупу су споразумом између Црне Горе и Ватикана од [[7. март]]а [[1902]]. године призната сва права и повластице који су уживали и други бискупи у односу на Завод Св. Јеронима у Риму, а исте године је барском надбискупу потврђена и титула -{''Primas Serviae''}-. За вријеме надбискупа Николе Добречића (1912—1955), настављен је процес кадровског и материјалног обнављања Барске надбискупије. У пројектима конкордата између Краљевине СХС и Ватикана било је предвиђено да се Барска надбискупија сведе на суфрагана [[Београдска надбискупија|Београдске надбискупије]] и да се Примасија пренесе у [[Београд]]. Ова иницијатива је наишла на опште противљење у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Уз финансијску помоћ југословенске владе, [[1927]]. године је изграђена зграда надбискупске резиденције у Бару, а [[1935]]. је почело да ради надбискупско дјечачко сјемениште који ће са сиротиштем и забавиштем бит црквене установе које је основао надбискуп Добречић. Послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] у државним болницама на Цетињу ([[1946]]), Бару ([[1947]]) и Подгорици ([[1948]]) почињу се запошљавати прве редовнице, а од [[1965]]. се оснива фрањевачка мисија у Црној Гори. Фрањевцима се повјерава вођство у пет жупа у Малесији. Исте године се оснива Црногорска провинција ''Фрањевци Безгрешног зачећа'' са сједиштем на Цетињу, наредне [[1966]]. године долазе салезијанци словенске провинције и преузимају жупу Подгорица, док [[1987]]. у надбискупију долазе ''Дружбе Исусове'' и њима се повјерава жупа Бар. Године [[1979]]. одржано је прво бискупско ређање након више вјекова у Барској надбискупији уз учешће 9 [[бискуп]]а. У катастрофалном земљотресу исте године, оштећено је или уништено преко 50 црквених објеката Барске надбискупије. == Надбискупска титула == Барски надбискуп се у изворима из [[12. век|12. вијека]] јавља са титулом -{''arciepiskopus sclavensis''}-, а од [[1475]]. године се јавља и титула -{''totius serviae primas''}-. На екуменском концилу у Триенту [[1551]]. године, барски надбискуп се потписао титулом -{''Archiepiscopus Antibarensis, regni Serviae primas''}-, док је барски надбискуп, Иван VII Бруно, Улцињанин потписао декрете Тридентинског општег концила као ''надбискуп барски и примас Србије''. Вићенцо Змајевић, на народном сабору у Бару [[1702]]. године је имао титулу -{''Diocleciensis, totius regni Serviae Primas, visitator Albanie''}-. док је надбискуп Карло Потену издато посебно рјешење ([[14. фебруар]] [[1870]]) којим му је потврђена титула и дозвољено да на саборима сједи међу [[примас]]има (додијељено му је друго мјесто до примаса Германије). Званичан назив титула надбискупа Шимун Милиновића и Николе Добречића је гласио: -{''Archiepiscopus Antibarensis seu Dioclensis, totius regni Serviae Primas''}-, мада су се они потписали и титулом ''архибискуп барски и примас српски''. До данас је Барском надбискупијом управљао 61 надбискуп, од којих су многи оставили значајан траг у политичком, јавном, духовном и културном животу Црне Горе. == Територије барске надбискупије == [[Марин Бици]] [[1610]]. године у свом путопису [[Софијa|Софију]] и [[Ћипровци|Ћипровце]] смијешта у Србију и у границе Барске надбискупије.<ref>{{Cite book|last=Бици |first=Марин |authorlink= |coauthors= |title=Искушења на путу 1610. године, стр.102.|year=1985|url=https://marinbizzi.wordpress.com/2011/06/19/9-dio/ |publisher=Општински архив Будва и Лексикографски завод Црне Горе|location=Будва|id=}}</ref> Надбискуп [[Марко III Ђорга]] (крај 17. вијека) је писао да се Барска дијецеза простире по дужини од 57 миља имајући на истоку за границу Скадарску дијецезу која почиње од села Широке <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Широке, Гугл мапа|year=|url=https://www.google.rs/maps/@42.0566229,19.4486084,6526m/data=!3m1!1e3 |publisher=|location=|id=}}</ref> а на западу област Будванског викаријата, коме је граница морски рт Завала.<ref>{{Cite book|last=Дабовић |first=Ђоко |authorlink= |coauthors= |title=Племе Шестани, стр. 101.|year=2006|url= |publisher=Удружење грађана Шестани|location=Бар|id=}}</ref><ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Завала, Гугл мапа|year=|url=https://www.google.rs/maps/@42.2805167,18.8632141,3252m/data=!3m1!1e3 |publisher=|location=|id=}}</ref> Данас се територија Барске надбискупије (која је само насловна надбискупија) ограничава на територију Црне Горе без простора [[Которска бискупија|Которске бискупије]], тј. без Боке Которске, Будве и Паштровића, и без некада самостана [[Ратац]]. Которска бискупија пада под јурисдикцију [[Сплитско-макарска надбискупија|Сплитско-макарске надбискупије]] због чега неки католици Барске надбискупије (нпр. Иван Јововић, предсједник огранка Матице црногорске за Бар) негодују. == Види још == {{div col}} * [[Барска надбискупија]] * [[Барски сабор (1199)]] * [[Списак барских надбискупа]] * [[Католичка црква у Црној Гори]] * [[Срби католици]] * [[Дубровачка надбискупија]] * [[Сплитска надбискупија]] * [[Драчка митрополија]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|chapter=Потискивање православља|title=Историја српског народа|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=278-288|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Драгојловић|first=Драгољуб|title=Црквене прилике у Далмацији од разарања Салоне до обнове Сплитске надбискупије|journal=Balcanica|year=1989|volume=20|pages=211-226|url=https://books.google.com/books?id=8yFpAAAAMAAJ&pg=PA211}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Dragojlović|first=Dragoljub|title=Dyrrachium et les Évéchés de Doclea jusqu'a la fondation de l'Archevéche de Bar|journal=Balcanica|year=1990|volume=21|pages=201-209|url=https://books.google.com/books?id=9CFpAAAAMAAJ&pg=PA201}} * {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2004|title=Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век|location=Београд|publisher=Историјски институт; Службени гласник|url=https://books.google.com/books?id=Z9mfAAAAMAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|author-link=Тибор Живковић|last2=Kunčer|first2=Dragana|title=Roger - the forgotten Archbishop of Bar|journal=Историјски часопис|year=2008|volume=56|pages=191-209|url=https://www.iib.ac.rs/assets/files/IC56(2008)-T.ZivkovicD.Kuncer-Roger-TheForgotenArchbishopOfBar.pdf}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|author-link=Атанасије Јевтић|title=О унијаћењу на територији Српске православне цркве|journal=Теолошки погледи|year=1991|volume=24|number=1-4|pages=131-146|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1991/1-4/131-146.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године|title=Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање|year=1979|location=Београд|publisher=САНУ|pages=27-53|chapter-url=https://books.google.com/books?id=USsuAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Marković|first=Ivan|title=Dukljansko-barska metropolija|year=1902|location=Zagreb|publisher=Antun Scholz}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Сукоб барског архиепископа и которског епископа око јурисдикције над католичким парохијама у средњовековној Србији|title=Споменица академика Симе Ћирковића|year=2011|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=289-305|chapter-url=https://books.google.com/books?id=t_ZCCwAAQBAJ&pg=PA289}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Култ светог арханђела Михаила међу бенедиктинцима на подручју Барске митрополије и Которске епископије: Oдраз друштвених и културних прилика (9-13. век)|journal=Култура: Часопис за теорију и социологију културе и културну политику|year=2014|volume=143|pages=219-229|url=https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2021/publikacije/143_13.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Katarina|title=Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće-1571)|year=2015|location=Cetinje|publisher=Ministarstvo kulture Crne Gore|url=https://books.google.com/books?id=Ja5MvwEACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља|title=Српска краљевства у средњем веку|year=2017|location=Краљево|publisher=Град Краљево|pages=47-83|chapter-url=https://www.academia.edu/37269919}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника|journal=Црквене студије|year=2019|volume=16|number=2|pages=477-499|url=http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/download/667/613}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Помени бенедиктинских опатија на подручју Барске архиепископије у Латеранским регистрима папе Иноћентија VII (1404-1406)|journal=Београдски историјски гласник|year=2019|volume=10|pages=59-76|url=https://www.academia.edu/41793214}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Барска архиепископија у Латеранским регистрима папе Иноћентија VII (1404-1406)|title=Између Подунавља и Средоземља|year=2021|location=Ниш|publisher=Центар за црквене студије|pages=241-262|chapter-url=https://www.academia.edu/53290917}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Прерадовић|first=Дубравка|title=Најранији помени Улцињске и Барске епископије: Филолошко-археолошка белешка|journal=Црквене студије|year=2016|volume=13|pages=23-35|url=https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/196/184}} * {{Cite book|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|author-link=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Растодер|first=Јасмина|chapter=Архивски фонд Барске надбискупије и Примасије српске|title=Извори и историографија о Црној Гори|year=1993|location=Подгорица |publisher=ЦАНУ|pages=113-119|chapter-url=https://books.google.com/books?id=-xTEAAAACAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станковић|first=Владан Д.|title=Од Дукље до Бара: Стварање Барске архиепископије|journal=Црквене студије|year=2014|volume=11|pages=275-283|url=https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/560/521}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станковић|first=Владан Д.|title=Положај Будванске епископије у средњем веку и будвански епископи у XV веку|journal=Црквене студије|year=2015|volume=12|pages=331-345|url=https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/726/664}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станковић|first=Владан Д.|title=Положај Дукљанске епископије у раном средњем веку|journal=Црквене студије|year=2016|volume=13|pages=15-22|url=https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/184/198}} * {{Cite book|ref=harv|last=Станојевић|first=Станоје|author-link=Станоје Станојевић|title=Борба за самосталност Католичке цркве у Немањићској држави|year=1912|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=1towAQAAMAAJ}} * {{Cite journal|last=Фабер|first=Мориц|title=Право барских надбискупа на наслов примас Србије|journal=Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини|year=1906|volume=17|pages=445-478|url=https://books.google.com/books?id=hY_RAAAAMAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Archiepiscopus Craynensis|journal=Историјски записи|year=2000|volume=73|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=La9pAAAAMAAJ|pages=47-54}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Roman Catholic Archdiocese of Bar}} * [https://barinfo.me/tag/barska-nadbiskupija Barinfo: Barska nadbiskupija] [[Категорија:Барска надбискупија|*]] r3e4qasb1gcgbdttcqda12fb8wzbfs9 0 528647 25139110 24512804 2022-08-05T06:11:54Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум| | име_албума = -{Твојим жељама вођен}- | име_извођача = [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]] | тип = студио | слика = CrvenaJabukaTvojimZeljamaVodjen.jpg | жанр = [[Поп рок]] | датум = 9. децембар [[2002]] | снимање = [[Rockoko]] | издавач = [[Кроација рекордс]] | трајање = | година1 = [[2002]] | продуцент = [[Никша Братош]] | овај_албум = -{Твојим жељама вођен}- | албум_пре = -{[[Live Дом спортова Загреб 1996.|Live Дом спортова Загреб 1996]]}- | албум_после = -{[[Опрости што је љубавна]]}- | година0 = [[2001]] | година2 = [[2006]]| }} '''Твојим жељама вођен''' је девети студијски албум сарајевске поп-рок групе [[Црвена јабука (музичка група)|Црвене јабуке]]. Лета [[2002]]. године Црвена јабука је гостовала у Херцег Новом са обрадом хита Индекса ''„Сањам“''. Октобра месеца су већ почели снимање новог материјала, да би већ крајем следећег месеца албум угледао светлост дана. Снимљени су видео-спотови за песме ''-{„Principessa“}-'', ''„Боје кишног неба“'', као и за насловну. У Београду су почетком 2003. године на додели Оскара популарности проглашени за најпопуларнију поп групу. Маја месеца исте године су одржали концерт у београдском Сава центру, што ће бити њихов први концерт након распада Југославије. До априла 2003. године, албум је био продат у 17.100 примерака. == Списак песама == # Твојим жељама вођен # Боје кишног неба # ''-{Principessa}-'' # Глухо доба # Нек' ти је просто # За сваку бору # Нова љубав ''(З. Фазлић)'' # Сањам ''(Х. Хегедушић-М. Перфиљева)'' # Мјесече, реци # Кад те једном питам # Дошла од Бога Све песме написао је [[Дино Шаран]], осим наведених. Аранжмани: Црвена јабука == Постава == *Дражен Жерић - вокал * Дарко Јелчић - бубњеви * Никша Братош - гитаре * Крешимир Каштелан - бас * Дамир Гонз - гитаре * Јосип Андрић - клавијатуре == Спољашње везе == * [http://www.crorec.hr/crorec.hr/izdanje.php?OBJECT_ID=105066 Песме са албума ''Твојим жељама вођен''] {{Црвена јабука}} [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми групе Црвена јабука]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Никша Братош]] tc5td2axii0cwu6ojv2jzv1gib63kq8 25139112 25139110 2022-08-05T06:14:35Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум| | име_албума = -{Твојим жељама вођен}- | име_извођача = [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]] | тип = студио | слика = CrvenaJabukaTvojimZeljamaVodjen.jpg | жанр = [[Поп рок]] | датум = 9. децембар [[2002]] | снимање = [[Rockoko]] | издавач = [[Кроација рекордс]] | трајање = | година1 = [[2002]] | продуцент = [[Никша Братош]] | овај_албум = -{Твојим жељама вођен}- | албум_пре = -{[[Live Дом спортова Загреб 1996.|Live Дом спортова Загреб 1996]]}- | албум_после = -{[[Опрости што је љубавна]]}- | година0 = [[2001]] | година2 = [[2006]]| }} '''Твојим жељама вођен''' је девети студијски албум сарајевске поп-рок групе [[Црвена јабука (музичка група)|Црвене јабуке]]. Лета [[2002]]. године Црвена јабука је гостовала у Херцег Новом са обрадом хита Индекса ''„Сањам“''. Октобра месеца су већ почели снимање новог материјала, да би већ крајем следећег месеца албум угледао светлост дана. Снимљени су видео-спотови за песме ''-{„Principessa“}-'', ''„Боје кишног неба“'', као и за насловну. У Београду су почетком 2003. године на додели Оскара популарности проглашени за најпопуларнију поп групу. Маја месеца исте године су одржали концерт у београдском Сава центру, што ће бити њихов први концерт након распада Југославије. До априла 2003. године, албум је био продат у 17.100 примерака, а до краја исте године у 23.400 примерака. == Списак песама == # Твојим жељама вођен # Боје кишног неба # ''-{Principessa}-'' # Глухо доба # Нек' ти је просто # За сваку бору # Нова љубав ''(З. Фазлић)'' # Сањам ''(Х. Хегедушић-М. Перфиљева)'' # Мјесече, реци # Кад те једном питам # Дошла од Бога Све песме написао је [[Дино Шаран]], осим наведених. Аранжмани: Црвена јабука == Постава == *Дражен Жерић - вокал * Дарко Јелчић - бубњеви * Никша Братош - гитаре * Крешимир Каштелан - бас * Дамир Гонз - гитаре * Јосип Андрић - клавијатуре == Спољашње везе == * [http://www.crorec.hr/crorec.hr/izdanje.php?OBJECT_ID=105066 Песме са албума ''Твојим жељама вођен''] {{Црвена јабука}} [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми групе Црвена јабука]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Никша Братош]] 73ua3bkw8h3xhlwojwokpw2qgbegusa 25139113 25139112 2022-08-05T06:15:58Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум| | име_албума = -{Твојим жељама вођен}- | име_извођача = [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]] | тип = студио | слика = CrvenaJabukaTvojimZeljamaVodjen.jpg | жанр = [[Поп рок]] | датум = 9. децембар [[2002]] | снимање = [[Rockoko]] | издавач = [[Кроација рекордс]] | трајање = | година1 = [[2002]] | продуцент = [[Никша Братош]] | овај_албум = -{Твојим жељама вођен}- | албум_пре = -{[[Live Дом спортова Загреб 1996.|Live Дом спортова Загреб 1996]]}- | албум_после = -{[[Опрости што је љубавна]]}- | година0 = [[2001]] | година2 = [[2006]]| }} '''Твојим жељама вођен''' је девети студијски албум сарајевске поп-рок групе [[Црвена јабука (музичка група)|Црвене јабуке]]. Лета [[2002]]. године Црвена јабука је гостовала у Херцег Новом са обрадом хита Индекса ''„Сањам“''. Октобра месеца су већ почели снимање новог материјала, да би већ крајем следећег месеца албум угледао светлост дана. Снимљени су видео-спотови за песме ''-{„Principessa“}-'', ''„Боје кишног неба“'', као и за насловну. У Београду су почетком 2003. године на додели Оскара популарности проглашени за најпопуларнију поп групу. Маја месеца исте године су одржали концерт у београдском Сава центру, што ће бити њихов први концерт након распада Југославије. До априла 2003. године, албум је био продат у 17.100 примерака, а до краја исте године у 23.400 примерака. Фебруара 2004. године, продат је у 23.850 примерака == Списак песама == # Твојим жељама вођен # Боје кишног неба # ''-{Principessa}-'' # Глухо доба # Нек' ти је просто # За сваку бору # Нова љубав ''(З. Фазлић)'' # Сањам ''(Х. Хегедушић-М. Перфиљева)'' # Мјесече, реци # Кад те једном питам # Дошла од Бога Све песме написао је [[Дино Шаран]], осим наведених. Аранжмани: Црвена јабука == Постава == *Дражен Жерић - вокал * Дарко Јелчић - бубњеви * Никша Братош - гитаре * Крешимир Каштелан - бас * Дамир Гонз - гитаре * Јосип Андрић - клавијатуре == Спољашње везе == * [http://www.crorec.hr/crorec.hr/izdanje.php?OBJECT_ID=105066 Песме са албума ''Твојим жељама вођен''] {{Црвена јабука}} [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми групе Црвена јабука]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Никша Братош]] 5tx90jngji3o8kg1nd29ftzkt7hr86v 0 538686 25138988 24925166 2022-08-04T23:01:45Z 178.221.75.53 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Горан Драгић | слика = EuroBasket 2017 Finland vs Slovenia 37.jpg | опис_слике = Драгић на Евробаскету 2017. | пуно_име = Горан Драгић | надимак = | држављанство = [[Словенија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1986|5|6|год=да}} | место_рођења = [[Љубљана]] | држава_рођења = [[СР Словенија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,94 м | позиција = [[плејмејкер]] | драфт = 2008. / 45. пик, 2. рунда | одабрао = [[Сан Антонио спарси]] | каријера = 2003— | клуб = | број = | године = 2003—2004 <br /> 2004—2006 <br /> 2006—2007 <br /> 2007—2008 <br /> 2008—2011 <br /> 2011—2012 <br /> 2011 <br /> 2012—2015 <br /> 2015—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] <br /> [[НБА сезона 2021/22.|2021—2022]] <br /> [[НБА сезона 2021/22.|2022]] <br /> [[НБА сезона 2022/23.|2022]]— | клубови = [[КД Илирија|Илирија]] <br /> [[КД Слован|Слован]] <br /> [[КК Мурсија|Мурсија]] <br /> [[КК Унион Олимпија|Унион Олимпија]] <br /> [[Финикс санси]] <br /> [[Хјустон рокетси]] <br /> [[КК Саски Басконија|Саски Басконија]] <br /> [[Финикс санси]] <br /> [[Мајами хит]] <br /> [[Торонто репторси]] <br /> [[Бруклин нетси]] <br /> [[Чикаго булси]] | рептим = {{рпк|Словенија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Горан Драгић''' ([[Љубљана]], [[6. мај]] [[1986]]) [[Словенија|словеначки]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[плејмејкер]]а, а тренутно наступа за [[Чикаго булси|Чикаго булсе]]. Његов брат [[Зоран Драгић|Зоран]] је такође кошаркаш. == Клупска каријера == === Европа === Каријеру је започео 2003. у словеначком нижелигашу Илирији из Љубљане. За Илирију је одиграо једну сезону, након чега се сели у тадашњег словеначког [[Јадранска лига у кошарци|АБА]] лигаша [[КД Слован|Слован]]. Пошто је две сезоне провео у Словану, 2006. потписује за шпанску [[КК Саски Басконија|Таукерамику]], али никада није заиграо за тај клуб; најпре је отишао у [[КК Мурсија|Мурсију]] на једногодишњу позајмицу, да би следеће године био позајмљен словеначкој [[КК Унион Олимпија|Унион Олимпији]]. Са Олимпијом је освојио титулу словеначког првака. Током НБА локаута 2011. године поново се вратио у Европу и одиграо неколико утакмица за [[КК Саски Басконија|Каху Лаборал]]. ==== НБА ==== Драгић је изабран у 2. кругу (45. укупно) [[НБА драфт]]а 2008. од стране [[Сан Антонио спарси|Сан Антонио спарса]] који су права на њега мењали у [[Финикс санси|Финикс сансе]]. Како је био везан уговором за [[КК Саски Басконија|Таукерамику]], Санси су откупили његов уговор и званично је за екипу Финикса потписао 22. септембра 2008. године.<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/suns/news/sign_dragic_080825.html |title=Suns Sign Goran Dragic |publisher=nba.com |date= |accessdate=13. 9. 2017}} {{ен}}</ref> Доведен је у клуб као замена за [[Стив Неш|Стива Неша]]. Дана 24. фебруара 2011. Драгић је послан у [[Хјустон рокетси|Хјустон рокетсе]] у замену за Арона Брукса.<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/suns/news/brooks_release_110224.html |title=Suns Trade Dragic and a Protected Pick for Brooks |publisher=nba.com |date= |accessdate=13. 9. 2017}} {{ен}}</ref> Дана 13. априла 2011. Драгић је забележио свој први трипл-дабл учинак у [[NBA|НБА]]. У победи над [[Минесота тимбервулвси]]ма за 45 минута на паркету забележио је по 11 поена, скокова и асистенција.<ref>{{cite web|url=http://www.espn.com/nba/recap/_/id/310413016 |title=Rockets send Timberwolves to 15th straight loss |publisher=espn.com |date= |accessdate=13. 9. 2017}} {{ен}}</ref> У јулу 2012. када је постао слободан агент, Драгић је потписао четворогодишњи уговор са својим првим тимом у НБА [[Финикс санси]]ма вредан 30 милиона долара.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/vesti.php?yyyy=2012&mm=07&dd=05&nav_id=623972 |title=Sansi vratili Dragića, stigao Bizli |publisher=b92.net |date= |accessdate=13. 9. 2017}}</ref> Дана 28. фебруара 2014. на утакмици домаћих [[Финикс санси|Финикс санса]] против [[Њу Орлеанс пеликанси|Њу Орлеанс пеликанса]] 116:104 постигао је лични рекорд каријере од 40 поена. Поред тога забележио је учинак од 14-21 за два поена, 3-7 за три поена, пенале је шутирао 9-11, а уписао је и 3 скока и 5 асистенција.<ref>{{cite web |url=http://www.nbaserbia.rs/vesti/7483/neukrotivi-goran-dragic-sa-rekordnih-40-poena-samleo-pelikanse |title=Neukrotivi Goran Dragić: Sa rekordnih 40 poena "samleo" Pelikanse |publisher=nbaserbia.rs |date= |accessdate=13. 9. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170913232606/http://www.nbaserbia.rs/vesti/7483/neukrotivi-goran-dragic-sa-rekordnih-40-poena-samleo-pelikanse |archive-date=13. 09. 2017 |url-status=dead |df= }}</ref> Драгић је у сезони 2013/14. проглашен за [[Играч НБА који је највише напредовао|играча који је највише напредовао у НБА лиги]]. Он је у тој сезони био стартер на 75 од 76 утакмица у којима је бележио просечно 20,3 поена, уз 5,9 асистенција и 3,2 скока.<ref>{{cite web|url=https://www.mvp.rs/vesti/americka-kosarka/item/8043-dragic-najvise-napredovao |title=Dragić najviše napredovao |publisher=mvp.rs |date= |accessdate=13. 9. 2017}}</ref> У фебруару 2015. Драгић је трејдован у [[Мајами хит]].<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a771692/Sport/Kosarka/Goran-i-Zoran-Dragic-presli-u-Miami-Heat.html |title=Odoše Dragići u Majami |publisher=mondo.rs |date= |accessdate=13. 9. 2017}}</ref> == Репрезентација == Драгић је са репрезентацијом Словеније до 20 година освојио златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци до 20 година|Европском првенству]] 2004. у Чешкој. За [[Кошаркашка репрезентација Словеније|сениорску репрезентацију Словеније]] је дебитовао 2006. године. Играо је на три [[Светско првенство у кошарци|Светска првенства]] – [[Светско првенство у кошарци 2006.|2006]], [[Светско првенство у кошарци 2010.|2010]] и [[Светско првенство у кошарци 2014.|2014]]. године и на пет [[Европско првенство у кошарци|Европских првенстава]] — [[Европско првенство у кошарци 2007.|2007]], [[Европско првенство у кошарци 2009.|2009]], [[Европско првенство у кошарци 2011.|2011]], [[Европско првенство у кошарци 2013.|2013]] и [[Европско првенство у кошарци 2017.|2017]]. године. == Приватно == Горан Драгић је рођен у [[Љубљана|Љубљани]] од оца [[Срби]]на и мајке [[Словенија|Словенке]]. Драгићев млађи брат [[Зоран Драгић|Зоран]] је такође кошаркаш и њих двојица су били саиграчи у екипама Финикс санса и Мајами хита. Њихов отац Маринко је из [[Зворник]]а, [[Република Српска]], а стриц им живи у [[Пожаревац|Пожаревцу]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:299339-Dragic-Slovenac-s-mekim-c |title=Dragić, Slovenac s mekim “ć” |publisher=novosti.rs |date= |accessdate=13. 9. 2017}}</ref> Драгић се оженио 2013. године са својом дугогодишњом девојком Мајом која је из [[Модрича|Модриче]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:611854-Modrica-NBA-zvezda-medju-svojima |title=Modriča: NBA zvezda među svojima |publisher=novosti.rs |date= |accessdate=13. 9. 2017}}</ref> Горану Драгићу је уручен Орден Његоша првог реда од стране председника Републике Српске [[Милорад Додик|Милорада Додика]].<ref>{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=307184 |title=Предсједник Додик уручио ордене браћи Драгић |publisher=rtrs |date= |accessdate=14. 8. 2018}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Унион Олимпија|Унион Олимпија]]''': ** [[Прва А лига Словеније у кошарци|Првенство Словеније]] (1): 2007/08. ** [[Куп Словеније у кошарци|Куп Словеније]] (1): 2008. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци|Европско првенство]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Европско првенство у кошарци 2017.|2017]]. * [[Европско првенство у кошарци до 20 година|Европско првенство до 20 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2004. === Појединачни === * [[Евроскар]] (1): 2017. * [[НБА Ол-стар меч]] (1): 2018. * [[Играч НБА који је највише напредовао]] (1): 2013/14. * [[Идеални тим НБА|Идеални тим НБА — трећа постава]] (1): 2013/14. * Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци|Европског првенства]] (1): [[Европско првенство у кошарци 2017.|2017.]] * Идеални тим [[Европско првенство у кошарци|Европског првенства]] (1): [[Европско првенство у кошарци 2017.|2017]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Goran Dragić}} * [https://www.basketball-reference.com/players/d/dragigo01.html Горан Драгић] на сајту -{basketball-reference.com}- * [http://www.nba.com/playerfile/goran_dragic/ Профил на сајту НБА лиге] * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?clubcode=lju&pcode=THB Профил на сајту Евролиге] * [http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/p/rpp//q/goran%20dragic/pid/46941/_//players.html Профил на сајту Фибе] * [http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/32/kosarka/2870595/kao-da-ni-dragic-nije-mogao-da-veruje.html Као да ни Драгић није могао да верује], РТС, 15/9/2017 {{Евроскар}} {{Најкориснији играч Европског првенства у кошарци}} {{Играч НБА који је највише напредовао}} {{НБА драфт 2008.}} {{navboxes|title=Репрезентација |list1= {{СП06СЛОк}} {{ЕП07СЛОк}} {{ЕП09СЛОк}} {{СПСЛО10к}} {{ЕП11СЛОк}} {{ЕП13СЛОк}} {{СП14СЛОк}} {{ЕП17СЛОк}} }} {{Словеначки спортисти године}} {{портал бар|Кошарка}} {{DEFAULTSORT:Драгић, Горан}} [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Љубљанчани]] [[Категорија:Словеначки кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Кошаркаши Бруклин нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Мајами хита]] [[Категорија:Кошаркаши Мурсије]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпије]] [[Категорија:Кошаркаши Саски Басконије]] [[Категорија:Кошаркаши Слована]] [[Категорија:Кошаркаши Торонто репторса]] [[Категорија:Кошаркаши Финикс санса]] [[Категорија:Кошаркаши Хјустон рокетса]] [[Категорија:Кошаркаши Чикаго булса]] [[Категорија:Пикови Сан Антонио спарса на НБА драфту]] [[Категорија:Учесници НБА ол-стар утакмице]] [[Категорија:Европски прваци у кошарци]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2006.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] [[Категорија:Срби у Словенији]] g7h1xgzgy5w5biq0n4rif0mpzd2cvrq 0 538708 25139235 24499524 2022-08-05T09:16:54Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Ратко Варда | слика = | опис_слике = | пуно_име = Ратко Варда | надимак = | држављанство = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}} | датум_рођења = {{датум рођења|1979|5|6|год=да}} | место_рођења = [[Градишка|Босанска Градишка]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,16 m | позиција = [[центар (кошарка)|центар]] | драфт = [[2001]]. / није изабран | каријера = 1995—2017 | клуб = | године = 1995—2001 <br /> 2001—2002 <br /> 2003 <br /> 2003—2004 <br /> 2004—2005 <br /> 2005—2006 <br /> 2006—2007 <br /> 2007—2008 <br /> 2008 <br /> 2009 <br /> 2010—2011 <br /> 2011 <br /> 2011—2012 <br /> 2012 <br /> 2012—2013 <br /> 2013—2014 <br /> 2015 <br /> 2015 <br /> 2016 <br /> 2016 <br /> 2017 | клубови =[[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[Детроит пистонси]] <br /> [[КК Унион Олимпија|Унион Олимпија]] <br /> [[КК Аполон Патра|Аполон Патра]] <br /> [[КК Бешикташ|Бешикташ]] <br /> [[КК Кијев|Кијев]] <br /> [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] <br /> [[КК Менорка|Менорка]] <br /> [[КК Жалгирис|Жалгирис]] <br /> [[КК Химки|Химки]] <br /> [[КК Проком Гдиња|Проком Гдиња]] <br /> [[КК Унион Олимпија|Унион Олимпија]] <br /> [[КК Азовмаш|Азовмаш]] <br /> [[КК Махрам Техеран|Махрам Техеран]] <br /> [[КК Раднички Крагујевац|Раднички Крагујевац]] <br /> [[КК Мега Лекс|Мега Визура]] <br /> [[КК Библос|Библос]] <br /> [[КК Кожув|Кожув]] <br /> [[КК Сутјеска|Сутјеска]] <br /> [[КК Хекмех|Хекмех]] <br /> [[КК Динамик|Динамик]] | рептим = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = {{медаља спорт|[[Кошарка]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у кошарци до 20. година|Европско првенство у кошарци до 20 година]]}} {{медаља злато|1998. Италија|Југославија}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у кошарци до 18. година|Европско првенство у кошарци до 18 година]]}} {{медаља бронза|1996. Француска|Југославија}} }} '''Ратко Варда''' ([[Градишка|Босанска Градишка]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], [[6. мај]] [[1979]]) је бивши [[Србија|српско]]-[[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] [[кошарка]]ш. Играо је на позицији [[Центар (кошарка)|центра]]. Наступао је за сениорску репрезентацију [[Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине|БиХ]] и млађе селекције [[Кошаркашка репрезентација Југославије|СР Југославије]]. Каријеру је почео у [[КК Партизан|Партизану]] за који је играо до 2001. а касније је променио доста клубова током своје каријере. Одиграо је и један меч у НБА лиги као играч [[Детроит пистонси|Детроит пистонса]]. Освојио је две титуле и два Купа са Партизаном, Куп са Олимпијом, УЛЕБ куп са Реалом, као и две титуле у Пољској са Прокомом. Са јуниорском репрезентацијом СР Југославије освојио је златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци до 20 година|Европском првенству]] у Италији 1998, као и две године раније бронзу на континенталном шампионату у Француској. == Клупска каријера == Варда је прошао кроз млађе категорије [[КК Партизан|Партизана]] а свој деби у првом тиму је имао у сезони 1995/96. У дресу црно-белих је играо до 2001. године када се пријавио на [[НБА драфт]]. Није изабран али успео да потпише уговор са [[Detroit pistonsi|Детроит пистонсима]]. Био је у саставу тима током сезоне 2001/02. али је успео да одигра само једну утакмицу на којој је за 6 минута успео да постигне 5 поена.<ref>{{cite web|url=http://www.basketball-reference.com/players/v/vardara01.html |title=Statistika u NBA ligi |publisher=basketball-reference.com |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> У септембру 2002. је мењан у [[Vašington Vizardsi|Вашингтон визардсе]].<ref>{{cite web |url=http://sportsillustrated.cnn.com/basketball/news/2002/09/11/pistons_wizards_ap/ |title=Detroit trades Stackhouse to Washington for Hamilton |publisher=sportsillustrated.cnn.com |date=11. 09. 2002. |accessdate=16. 03. 2014 |archive-date=16. 03. 2014 |archive-url=https://archive.today/20140316212101/http://sportsillustrated.cnn.com/basketball/news/2002/09/11/pistons_wizards_ap/ |url-status=unfit }}</ref> Међутим отпуштен је у децембру исте године, а да није забележио ниједан наступ. У јануару 2003. се вратио у европску кошарку и потписао уговор са [[КК Унион Олимпија|Унион Олимпијом]] до краја сезоне.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2003&mm=01&dd=24&nav_id=81922 |title=Ratko Varda u ljubljanskoj Olimpiji |publisher=b92.net |date=24. 01. 2003. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Сезону 2003/04. је провео у Грчкој екипи [[КК Аполон Патра|Аполона]] из [[Патра|Патре]]. У сезони 2004/05. је наступао за турски [[КК Бешикташ|Бешикташ]]. Ту је играо можда и најбољу кошарку у каријери, бележећи просечно 19 поена и 8 скокова у [[Прва лига Турске у кошарци|турској лиги]].<ref>{{cite web|url=http://www.tblstat.net/pd.asp?p=703&s=0405 |title=Ratko Varda na sajtu Turske lige |publisher=tblstat.net |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Сезону 2005/06. је провео у украјинском [[КК Кијев|Кијеву]]. У септембру 2006. је потписао пробни једномесечни уговор са [[КК Реал Мадрид|Реал Мадридом]].<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a35679/Sport/Kosarka/Ratko-Varda-na-probi-u-Realu-iz-Madrida.html |title=Ratko Varda na probi u Realu iz Madrida |publisher=mondo.rs |date=23. 09. 2006. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Добрим партијама успео је да се избори за продужетак уговора до краја сезоне.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2006&mm=11&dd=23&nav_id=221035 |title=Varda u Realu do kraja sezone |publisher=b92.net |date=23. 11. 2006. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Међутим већ у јануару 2007. је доживео тешку повреду након чега је паузирао до краја сезоне.<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a46651/Sport/Kosarka/Varda-Place-mi-se-zbog-povrede.html |title=Varda: Plače mi se zbog povrede |publisher=mondo.rs |date=10. 01. 2007. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Након опоравка од повреде остао је у Шпанији и крајем октобра 2007. је потписао једногодишњи уговор са екипом [[КК Менорка|Менорке]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2007&mm=10&dd=29&nav_id=269963 |title=Ratko Varda potpisao za VivaMenorku |publisher=b92.net |date=29. 10. 2007. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> У августу 2008. је потписао двогодишњи уговор са литванским [[КК Жалгирис|Жалгирисом]].<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a108878/Sport/Kosarka/Varda-u-Zalgirisu.html |title=Varda u Žalgirisu |publisher=mondo.rs |date=21. 08. 2008. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Међутим напушта их већ у новембру исте године.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2008&mm=11&dd=19&nav_id=329623 |title=Varda napustio Žalgiris |publisher=b92.net |date=19. 11. 2008. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> У јануару 2009. је потписао уговор са руским [[КК Химки|Химкијем]] до краја сезоне.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2009&mm=01&dd=27&nav_id=341524 |title=Varda u Himkiju, Ćakić u Azovmašu |publisher=b92.net |date=27. 01. 2009. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Првог дана 2010. године је потписао једномесечни уговор, уз опцију продужетка уговора до краја сезоне, са пољским [[КК Проком Гдиња|Прокомом]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2010&mm=01&dd=01&nav_id=401554 |title=Ratko Varda u Prokomu |publisher=b92.net |date=01. 01. 2010. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Убрзо је постао један од бољих играча тима па је продужио уговор прво до краја сезоне, а на крају сезоне је потписао нови једногодишњи уговор.<ref>{{cite web|url=http://sport.blic.rs/Kosarka/Evropska-kosarka/184492/Ratko-Varda-produzio-ugovor-sa-Prokomom |title=Ratko Varda produžio ugovor sa Prokomom |publisher=sport.blic.rs |date=10. 09. 2010. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> У августу 2011. Варда се вратио у свој бивши клуб [[КК Унион Олимпија|Унион Олимпију]] и потписао једногодишњи уговор.<ref>{{cite web |url=http://kosarka.org/main.asp?dir=news&newsid=41007 |title=Olimpija našla centra, stigao Ratko Varda |publisher=kosarka.org |date=16. 08. 2011. |accessdate=16. 03. 2014 |archive-date=16. 03. 2014 |archive-url=https://archive.today/20140316212051/http://kosarka.org/main.asp?dir=news&newsid=41007 |url-status=unfit }}</ref> Ипак због лоше финансијске ситуације у клубу напушта их већ почетком децембра исте године, и потписује за украјински [[КК Азовмаш|Азовмаш]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2011&mm=12&dd=04&nav_id=563085 |title=Varda iz Olimpije prešao u Azovmaš|publisher=b92.net |date=04. 12. 2011. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Крајем септембра 2012. је потписао једномесечни уговор са иранском екипом [[КК Махрам Техеран|Махрам Техеран]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2012&mm=09&dd=29&nav_id=647170 |title=Ratko Varda mesec dana u Iranu |publisher=b92.net |date=29. 09. 2012. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> У новембру 2012. се вратио у српску кошарку и потписао једногодишњи уговор са [[КК Раднички Крагујевац|Радничким]] из [[Крагујевац|Крагујевца]].<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a266676/Sport/Kosarka/ABA-Ratko-Varda-stigao-u-Radnicki.html |title=ABA: Ratko Varda stigao u Radnički |publisher=mondo.rs |date=05. 11. 2012. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Међутим већ крајем јануара 2013. је доживео тешку повреду због које је пропустио остатак сезоне.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html%3A417314-Ratko-Varda-pauzira-najmanje-tri-meseca |title=Ratko Varda pauzira najmanje tri meseca! |publisher=novosti.rs |date=30. 01. 2013. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> До повреде, Варда је бележио просечно 9,7 поена и 2,8 скока по утакмици. У јулу 2013. је потписао једногодишњи уговор са [[КК Мега Лекс|Мега Визуром]].<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&dd=31&nav_id=737975 |title=Varda pojačao Mega Vizuru |publisher=b92.net |date=31. 07. 2013. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> У фебруару 2015. постао је члан либанског Библоса.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=02&dd=02&nav_id=953947 |title=Ratko Varda u Libanu |publisher=b92.net |date=02. 02. 2015. |accessdate=03. 02. 2015}}</ref> Са њима је на 20 утакмица бележио просечно 17,1 поен и 8,2 скока по мечу и помогао свом тиму да дођу до финала тамошњег првенства.<ref name="bb"/> Почетком октобра 2015. потписао је краткорочни уговор са македонским [[КК Кожув|Кожувом]].<ref name="bb">{{cite web|url=http://www.beobasket.net/sr/vesti/35125/ratko-varda-potpisao-kratkorocni-ugovor-sa-kk-kozuv.html |title= Ratko Varda potpisao kratkoročni ugovor sa KK Kožuv |publisher=beobasket.net |date=03. 10. 2015 |accessdate=07. 11. 2015}}</ref> Напустио је тим месец дана касније, након што је одиграо шест утакмица (четири у [[Прва лига Македоније у кошарци|првенству]] и две у [[Балканска лига у кошарци|Балканској лиги]]).<ref>{{cite web |url=http://sportmedia.mk/kosharka/domashno-prvenstvo/tolku-od-nba-zasiluvanjeto-kozhuv-ja-prekina-sorabotkata-so-ratko-varda |title=Толку од НБА-засилувањето: Кожув ја прекина соработката со Ратко Варда! |publisher=sportmedia.mk |date=04. 11. 2015 |accessdate=07. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151106234043/http://sportmedia.mk/kosharka/domashno-prvenstvo/tolku-od-nba-zasiluvanjeto-kozhuv-ja-prekina-sorabotkata-so-ratko-varda |archive-date=06. 11. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> Крајем децембра 2015. потписао је уговор са [[КК Сутјеска|Сутјеском]].<ref>{{cite web |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ratko-varda-pronasao-18-klub-u-karijeri-i-ponovo-je-u-jadranskoj-ligi/124266 |title=Ratko Varda pronašao 18. klub u karijeri! I ponovo je u Jadranskoj ligi |publisher=mozzartsport.com |date=30. 12. 2015 |accessdate=04. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160101102245/http://www.mozzartsport.com/vesti/ratko-varda-pronasao-18-klub-u-karijeri-i-ponovo-je-u-jadranskoj-ligi/124266 |archive-date=01. 01. 2016 |url-status=dead }}</ref> Ипак већ почетком фебруара 2016, након само пет одиграних утакмица у [[Јадранска лига у кошарци 2015/16.|АБА лиги]], Варда напушта Сутјеску и прелази у либански Хекмех.<ref>{{cite web |url=http://www.vijesti.me/sport/ratko-varda-napustio-sutjesku-873087 |title=Ratko Varda napustio Sutjesku |publisher=vijesti.me |date=03. 02. 2016 |accessdate=12. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160215083647/http://www.vijesti.me/sport/ratko-varda-napustio-sutjesku-873087 |archive-date=15. 02. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mvp.rs/zanimljivosti/item/13575-svetski-putnici-varda-i-sundov |title= Svetski putnici Varda i Šundov |publisher= mvp.rs |date=07. 02. 2016 |accessdate=12. 02. 2016}}</ref> У марту [[2017]]. објавио је крај играчке каријере.<ref>{{cite news|title=PENZIJA Posle 20 klubova, Varda se od košarke oprostio replikom iz kultnog filma!|url=http://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/penzija-posle-20-klubova-varda-se-od-kosarke-oprostio-replikom-iz-kultnog-filma/qvr2wx3|accessdate=07. 03. 2017|publisher=sport.blic.rs|date=07. 03. 2017}}</ref> Ипак, већ у октобру исте године Варда се вратио кошарци и потписао за [[КК Динамик|Динамик]].<ref>{{cite news|title=Neuništivi Ratko Varda|url=https://www.mozzartsport.com/vesti/neunistivi-ratko-varda/180361|accessdate=07. 03. 2017|publisher=mozzartsport.com|date=03. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171005000446/https://www.mozzartsport.com/vesti/neunistivi-ratko-varda/180361|archive-date=05. 10. 2017|url-status=dead}}</ref> Заједно са још тројицом саиграча Варда је отпуштен из Динамика 30. децембра 2017. године.<ref>{{cite news|title=Dynamic VIP PAY parted ways with four players |url=http://druga.aba-liga.com/news.php?id=39515|accessdate=30. 12. 2017|publisher=druga.aba-liga.com|date=30. 12. 2017}}</ref> == Репрезентација == Варда је наступао за млађе селекције СР Југославије. Са јуниорском репрезентацијом СР Југославије освојио је златну медаљу на [[Европско првенство у кошарци до 20 година|Европском првенству]] у Италији 1998, као и две године раније бронзу на континенталном шампионату у Француској. Током лета 2004. селектор [[Желимир Обрадовић|Жељко Обрадовић]] га је уврстио на шири списак репрезентације Србије и Црне Горе за [[Кошарка на Летњим олимпијским играма 2004.|Олимпијске игре 2004]] у Атини.<ref>{{cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/06/24/srpski/S04062313.shtml |title= Selektor košarkaške reprezentacije Željko Obradović objavio skraćeni spisak kandidata za OI |publisher=arhiva.glas-javnosti.rs |date=24. 06. 2004. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> Ипак Варда није успео да уђе у коначни састав.<ref>{{cite web |url=http://www.beobasket.net/page/news/en.html?view=story&id=6935&sectionId=10 |title=ZELJKO OBRADOVIC CUT VARDA AND MILOJEVIC |publisher=beobasket.net |date=20. 07. 2004. |accessdate=16. 03. 2014 |archive-date=06. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006073003/http://www.beobasket.net/page/news/en.html?view=story&id=6935&sectionId=10 |url-status=unfit }}</ref> Током припрема [[кошаркашка репрезентација Србије|репрезентације Србије]] за [[Европско првенство у кошарци 2007.|Европско првенство 2007.]] у Шпанији, након што је неколико играча отказало позив, Варда је понудио своје услуге тадашњем селектору [[Зоран Славнић|Зорану Славнићу]] али селектор није желео да позива нове играче у тим.<ref>{{cite web |url=http://www.pressonline.rs/sport/ostali-sportovi/15689/moka-slavnic-cao-nema-vise.html |title=Moka Slavnić: ĆAO, NEMA VIŠE! |publisher=pressonline.rs |date=13. 07. 2007. |accessdate=16. 03. 2014 |archive-date=06. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006113540/http://www.pressonline.rs/sport/ostali-sportovi/15689/moka-slavnic-cao-nema-vise.html |url-status=dead }}</ref> Варда је 2009. године, као тридесетогодишњак, прихватио позив да заигра за [[Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине|репрезентацију Босне и Херцеговине]]. Са њима је наступао на два квалификациона циклуса за [[Европско првенство у кошарци 2009.|Европско првенство 2009.]] и [[Европско првенство у кошарци 2011.|Европско првенство 2011.]] У августу 2011. је због сукоба са селектором [[Сабит Хаџић|Хаџићем]] напустио репрезентацију БиХ.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport/eurobasket_2011.249.html:342603-Varda-Hadzic-ima-bujnu-mastu |title=Varda: Hadžić ima bujnu maštu |publisher=novosti.rs |date=24. 08. 2011. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a215460/Sport/Kosarka/Ratko-Varda-napustio-reprezentaciju.html |title= Ratko Varda napustio reprezentaciju |publisher=mondo.rs |date=11. 08. 2011. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> У децембру 2012. је играо за репрезентацију Републике Српске на пријатељском мечу против играча из Кошаркашке лиге Србије.<ref>{{cite web|url=http://www.palelive.com/sport-pale/ratko-varda-predvodi-reprezentaciju-republike-srpske |title= Ratko Varda predvodi reprezentaciju Republike Srpske |publisher=palelive.com |date=25. 12. 2012. |accessdate=16. 03. 2014}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''''[[КК Партизан|Партизан]]''''': ** [[Прва лига СР Југославије у кошарци|Првенство СР Југославије]] (2) : [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1995/96.|1995/96]], [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1996/97.|1996/97.]] ** [[Куп СР Југославије у кошарци|Куп СР Југославије]] (2) : 1999, 2000. * '''''[[КК Унион Олимпија|Унион Олимпија]]''''': ** [[Куп Словеније у кошарци|Куп Словеније]] (1) : 2003. * '''''[[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]]''''': ** [[УЛЕБ Еврокуп|УЛЕБ куп]] (1) : 2006/07. * '''''[[КК Проком Гдиња|Проком Гдиња]]''''': ** [[Прва лига Пољске у кошарци|Првенство Пољске]] (2) : 2009/10, 2010/11. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци до 18 година|Европско првенство до 18 година]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] 1996. * [[Европско првенство у кошарци до 20 година|Европско првенство до 22 година]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 1998. == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Ratko Varda}} * [http://www.aba-liga.com/player.php?id=352 Профил на сајту АБА лиге] * [http://basketball.asia-basket.com/player/Ratko_Varda/United_Byblos_Amchit/2520?AmNotSure=1 Профил на сајту Евробаскет] * [http://www.fiba.com/pages/eng/fc/gamecent/p/pid/6006891/playerview.html Профил на сајту Фибе] {{портал бар|Биографија|Кошарка|Босна и Херцеговина|Република Српска}} {{DEFAULTSORT:Варда, Ратко}} [[Категорија:Рођени 1979.]] [[Категорија:Градишчанци]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Бешикташа]] [[Категорија:Кошаркаши Детроит пистонса]] [[Категорија:Кошаркаши Динамика]] [[Категорија:Кошаркаши Жалгириса]] [[Категорија:Кошаркаши Мега баскета]] [[Категорија:Кошаркаши Менорке]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпије]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Кошаркаши КК Раднички Крагујевац]] [[Категорија:Кошаркаши Реал Мадрида]] [[Категорија:Кошаркаши Сутјеске]] [[Категорија:Кошаркаши Химкија]] [[Категорија:Српски спортисти из Босне и Херцеговине]] 2fyzku99a9rokuf2b5ln6u3x9hu1ebf 0 540775 25139229 24921999 2022-08-05T08:57:53Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Расел Вестбрук | слика = Russell_Westbrook_Rockets_%28cropped%29.jpg | опис_слике = Вестбрук у дресу Хјустон рокетса (2019) | пуно_име = Расел Вестбрук III | надимак = | држављанство = {{застава|САД}} | датум_рођења = {{датум рођења|1988|11|12|год=да}} | место_рођења = [[Лонг Бич]], [[Калифорнија]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,91 m | позиција = [[плејмејкер]] | драфт = 2008. / 4. пик, 1. рунда | одабрао = [[Сијетл суперсоникси]] | каријера = 2008— | клуб = | број = | младе_године = 2006—2008 | млади_клубови = УКЛА бруинси | године = 2008—[[НБА сезона 2018/19.|2019]] <br /> [[НБА сезона 2019/20.|2019—2020]] <br /> [[НБА сезона 2020/21.|2020—2021]] <br /> [[НБА сезона 2021/22.|2021]]— | клубови = [[Оклахома Сити тандер]] <br /> [[Хјустон рокетси]] <br /> [[Вашингтон визардси]] <br /> [[Лос Анђелес лејкерси]] | рептим = {{рпк|САД}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = *[[Најкориснији играч НБА|НБА МВП]] (2017) *8× [[НБА Ол-стар меч|НБА Ол-стар]] (2011-2013,2015-2019) *2× [[НБА Ол-стар МВП]] (2015,2016) *2×[[Идеални тим НБА|НБА прва петорка]] (2016, 2017) *4×[[Идеални тим НБА|НБА друга петорка]] (2011-2013, 2015) *2×[[НБА Најбољи стрелац]] (2015, 2017) *[[Идеални тим новајлија НБА|НБА прва петорка новајлија]] (2009) | медаље = {{медаља спорт|[[Кошарка]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља злато|[[Летње олимпијске игре 2012.|2012. Лондон]]|[[Сједињене Америчке Државе|САД]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]}} {{медаља злато|[[Светско првенство у кошарци 2010.|2010. Турска]]|[[Сједињене Америчке Државе|САД]]}} }} '''Расел Вестбрук III'''<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2017/02/01/magazine/the-misunderstood-genius-of-russell-westbrook.html|title=The Misunderstood Genius of Russell Westbrook|last=Anderson|first=Sam|date=2017-02-01|work=The New York Times|access-date=2021-08-19|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> ({{јез-енгл|Russell Westbrook III}}; [[Лонг Бич]], [[Калифорнија]], [[12. новембар]] [[1988]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[плејмејкер]]а, а тренутно наступа за [[Лос Анђелес лејкерси|Лос Анђелес лејкерсе]]. Вестбрук је играо на колеџу за УКЛА бруинсе и био је изабран за четвртог пика на НБА драфту 2008.<ref>{{cite web|url=http://sports.espn.go.com/nba/news/story?id=3474388 |title=Westbrook, White sign rookie deals with SuperSonics |publisher=ESPN |date=5. 7. 2008 |accessdate=29. 12. 2010}}</ref> Одабрали су га [[Сијетл суперсоникси]] који се шест дана касније пресељавају у Оклахома сити. Именован је 2015. за најкориснијег играча [[НБА Ол-стар меч|Ол-стар утакмице]]. Са репрезентацијом САД је освојио две златне медаље, на Светском првенству 2010. и 2012. на Олимпијским играма. == Биографија == === Колеџ === Премда је кошарком почео да се бави у основној школи, Вестбрук није постизао велике резултате све до краја средње школе. Наиме, због висине од 1,73 центиметара тренери су му ретко поверавали важне улоге на терену.<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/nba/columns/story?id=5150492|title=Markazi: Westbrook plays in memory of friend|date=2010-04-30|website=ESPN.com|language=en|access-date=2021-08-19}}</ref> Међутим, лето пред завршну годину порастао је скоро 20 центиметара, те је током четвртог разреда показао да је потпуно незаслужено време проводио на клупи. По завршетку средње школе добио је стипендију престижног [[UCLA|УЦЛА]]-а. Задужио је дрес са бројем 0. Током прве године просек му је био 3,4 поена, 0,8 скокова и 0,7 асистенција по мечу. Због повреде првог плејмејкера на другој години је утакмице углавном почињао као стартер. Другу сезону је окончао са просеком од 12,7 кошева, 3,9 скокова, 4,7 асистенција и 1,6 украдених лопти. Уврштен је у трећу најбољу петорку турнира Пац-10, те проглашен дефанзивцем године. Након две године, одлучио је да се појави на НБА драфту 2008. године. Изабран је као четврти пик клуба [[Сијетл Суперсоникс]], који је исте године пресељен у [[Оклахома|Оклахому]] и преименован у [[Оклахома Сити тандер|Оклахома Сити Тандер]]. === Оклахома Сити Тандер === Вестбрук је први уговор са клубом потписао 5. јула 2008. године. Већ 2. марта 2009. је уписао први трипл-дабл у каријери. У првој сезони је бележио 15,3 поена, 5,3 асистенција, 4,9 скокова и 1,3 украдене лопте по утакмици. Уврштен је у [[НБА прва петорка новајлија|идеалну петорку новајлија]] у [[Национална кошаркашка асоцијација|НБА лиги]], те номинован за дебитанта године. Током друге сезоне је редовно истрчавао на паркет са стартном петорком, те у просеку постизао 16,1 поен, осам асистенција, 4,9 скокова и 1,3 украдених лопти.<ref>{{Cite web|url=http://www.nba.com/2009/news/04/22/rose.roy.release/index.html|title=NBA.com: Bulls' Rose takes home Rookie of Year Award|date=2009-04-25|website=web.archive.org|access-date=2021-08-19|archive-date=25. 04. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090425041956/http://www.nba.com/2009/news/04/22/rose.roy.release/index.html|url-status=unfit}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/insider/insider/news/story?id=3948232|title=ESPN Research goes deep: Wade, James, Lady Huskies|date=2009-03-03|website=ESPN.com|language=en|access-date=2021-08-19}}</ref> Рекорд каријере од 10 поена и 16 скокова уписао је 4. априла 2010. године на сусрету са [[Минесота тимбервулвси|Минесотом]]. Успели су да прођу у плеј оф, али су у првој рунди елиминисани од [[Лос Анђелес лејкерси|Лејкерса]]. Нови лични рекорд поставио је 26. новембра 2010. године када је у мрежу [[Индијана пејсерси|Пејсерса]] убацио 43 коша. Сјајан меч је одиграо и против Нетса када је забележио 38 поена, девет асистенција и 15 скокова. Уврштен је у резервни тим Запада на [[НБА Ол-стар меч|Ол-Стар]] мечу 2011. године. Сезону је завршио са просеком од 21,9 поена, 8,2 асистенције, 4,6 скокова и 1,9 украдених лопти. Уврштен је у други најбољи тим НБА лиге. У финалу Западне Дивизије Тандер је поражен од [[Далас маверикси|Даласа]]. И следеће године је изабран да учествује на [[НБА Ол-стар меч|Ол-Стар]] мечу. Нови рекорд каријере поставио је 23. марта 2012. године када је на сусрету са Минесотом постигао 45 поена. У сезони која је због „штрајка“ скраћена Вестбрук је бележио 23,6 кошева, 5,5 асистенција, 4,6 скокова и 1,7 украдену лопту. Други пут заредом је уврштен у други најбољи тим Лиге. Помогао је својој екипи да дође до финала. Упркос сјајним партијама на којима је постизао и до 43 поена, Оклахома није успела да савлада [[Мајами хит|Мајами]] и да освоји шампионски прстен. Следеће године је поново уврштен у тим Запада на Ол-Стар мечу. Сезону 2012/13 је окончао са 23,2 поена, 7,4 асистенција, 5,2 скокова и 1,8 украдених лопти. Заузели су прво место у Западној Дивизији. Због повреде коју је задобио током плеј оф серије морао је да 27. априла 2013. године оперише менискус. Зато је пропустио остатак [[НБА Плеј-оф|плеј оф]]-а. Иако његов тим није могао да савлада Мемфис у финалу, Вестбрук је трећи пут заредом уврштен у други најбољи тим НБА лиге. Пред сам почетак сезоне 2013/14 подвргнут је операцији десног колена, због чега је било упитно да ли ће више играти кошарку. Вестбурк је демантовао те наводе тако што се вратио на паркет након само два меча паузе. 25. децембра помогао је Тандеру да савлада [[Njujork niksi|Никсе]] резултатом 123:94 и то постигавши трипл дабл учинак са 14 поена, 13 скокова и десет асистенција. Већ сутрадан клуб је објавио да Вестбрук мора на нову операцију. Вратио се у фебруару 2014. године, али је на паркету проводио мање времена него иначе. Други [[трипл-дабл]] те сезоне забележио је 4. марта 2014. године на мечу са [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфијом]]. Био је то други најбржи трипл дабл у историји НБА лиге. Сезону су окончали на другом месту Западне Конференције. Успели су да се пласирају у финале, где су их дочекали [[Сан Антонио спарси|Спарси]]. Упркос његовом просечном учинку од 26,7 кошева, 8,1 асистенцијом и 7,3 скокова током доигравања, нису могли да савладају Спарсе. Након што је на старту сезоне 2014/15 убацио 38 поена у мрежу [[Портланд трејлблејзерси — учинак по сезонама|Портланда]], Вестбрук је доживео повреду шаке због које је морао да пропусти 14 мечева. Његова повреда и повреда другог кључног играча у тиму [[Кевин Дјурант|Кевина Дурента]] довела је до серије од четири победе и чак 12 пораза. Расел се на паркет вратио 28. новембра пред сусрет са Никсима. Са 32 постигнута поена помогао је свом тиму да савлада Нјујорчане. Следеће ноћи на терен се вратио и Дурент. Двојац је помогао Оклахоми да победи на наредних седам мечева и да се „врати у игру“. Девети трипл-дабл у каријери Вестбрук је постигао 16. јануара на сусрету са [[Голден Стејт вориорси|Вориорсима]]. Са 17 кошева, 15 скокова и 17 асистенција помогао је Тандеру да победи „Ратнике“. Постао је тек пети играч у историји Лиге коме је пошло за руком да оствари трипл-дабл учинак са преко 15 поена и исто толико скокова и асистенција. На сусрету са [[Њу Орлеанс пеликанси|Пеликансима]] убацио је 45 кошева. Два дана касније су на гостовању у Њу Орлеансу поражени упркос његовом новом личном рекорду од 48 поена. Поново је позван да наступи на Ол-Стар мечу 2015. године. Са 41 постигнутим кошем проглашен је најкориснијим играчем Ол-Стар утакмице. Већ је током првог полувремена убацио 27 кошева, те је ушао у историју НБА лиге као други најбољи стрелац једног Ол-Стар меча. Уследиле су сјајне партије против [[Денвер нагетси|Денвера]], Пејсерса и Портланда, те је постао први играч после [[Леброн Џејмс|Леброна Џејмса]] коме је пошло за руком да на три узастопна меча постигне исто толико трипл-даблова. Четврти трипл-дабл учинак на исто толико сусрета Вестбрук је забележио 4. марта на сусрету са Филаделфијом. Постао је први играч после [[Мајкл Џордан|Мајкла Џордана]] који је успео то да направи у једној сезони. Пети трипл-дабл на шест сусрета уписао је 8. марта током дуела са [[Торонто репторси|Репторсима]]. Половином априла је уписао нови лични рекорд када је у мрежу Пејсерса убацио 54 поена. Сезону је завршио са 11 трипл-даблова. Овог пута нису успели да се пласирају у доигравање. Двојац Вестбрук-Дурент скоро је сваке вечери обарао рекорде НБА лиге. Постали су први саиграчи у историји франшизе који су на једном мечу постигли по 25 поена и десет асистенција. Проглашени су играчима месеца децембра Западне Дивизије. Одличан меч Вестбрук је одиграо 20. октобра 2016. године када су се састали са Хорнетсима. Забележио је 16 поена, 15 асистенција, осам скокова и пет украдених лопти, те постао тек четврти играч у историји Лиге са таквом статистиком на једном мечу. Поново је наступио на Ол-Стар мечу, те поново проглашен најкориснијим играчем утакмице. Са 31 постигнутим кошем, осам скокова, пет асистенција и пет украдених лопти за 22 минута игре помогао је Западу да победи Исток. Успут је оборио и рекорд стар 58 година. Једанаести трипл-дабл те сезоне постигао је 9. марта на сусрету са Клиперсима. Тиме је изједначио рекорде [[Меџик Џонсон|Меџика Џонсона]] и [[Род Стрикланд|Рода Стрикланда]]. Наставио је у истом ритму, па је у марту забележио шест трипл-даблова. Досегао је рекорд Меџика Џонсона из 1982. године када је постигао 18 трипл-даблова у једној сезони. У доигравању су елиминисали Мавериксе и Спарсе, те се у финалу састали са Вориорсима. Након неизвесне финалне серије Тандер је поражен резултатом 4:3. После Дурентовог одласка у Вориорсе, клуб је био одлучан да задржи Вестбрука у својим редовима. У августу 2016. године потписао је нови трогодишњи уговор вредан 85,7 милиона долара. На првом мечу наредне сезоне забележио је 38. трипл дабл у каријери постигавши 51 поен, 13 скокова и десет асистенција. Уследиле су одличне партије против Лејкерса, Визардса и Рокетса на којима је имао исти учинак. Након што је 15. јануара 2017. године на сусрету са Кингсима забележио 26 кошева, 11 скокова и десет асистенција, те уписао 20. трипл-дабл у сезони, постао је тек други играч после Чемберлејна коме је нешто тако пошло за руком. Херојем утакмице је проглашен 23. јануара када је 1,4 секунде пре краја сусрета са Јутом постигао кош и донео свом тиму победу од 97:95. Уписавши 59. трипл-дабл у каријери изједначио је рекорд Лерија Брда, а само пар дана касније је на мечу са Пеликансима престигао његов рекорд. 67. у каријери и 30. у сезони 2016/17 трипл дабл Вестбрук је постигао пре паузе, а затим је убацио 58 кошева у мрежу Портланда. Са 32. трипл-даблом у сезони премашио је рекорд Вилта Чемберлејна из 1968. године. Током марта је одиграо невероватне партије, па је 4. априла постигао 41. трипл-дабл у сезони. Премашио је Чемберлејнов рекорд и нашао се на четвртом месту играча са највише трипл-дабл учинака у историји НБА лиге. У доигравању су се састали са Рокетсима, а Вестбрук је са 51 кошем постигао нови трипл-дабл. Био је то најефикаснији учинак по броју поена у историји плеј оф-а. Упркос бројним рекордима које је Расел поставио, Оклахома није успела да прође у финале. Нови петогодишњи уговор вредан 205 милиона долара Вестбрук је са Тандером потписао 29. септембра 2017. године. На старту нове сезоне наставио је низ из претходне, па је на првом мечу уписао трипл-дабл. Уследиле су сјајне партије против Чикаго Булса, Филаделфије и Торонта. 29. децембра је на сусрету са Милвокијем постигао свој 16 000. кош. Наставио је да одушевљава публику и на мечевима са Кливлендом и Вашингтоном. Други део сезоне 2017/18 обележили су нови трипл-даблови, па их је у фебруару уписао 17. Са стотину трипл-даблова у каријери нашао се у друштву Оскара Робертсона, Меџика Џонсона и Џејсона Кида. Постао је трећи играч у историји Лиге коме је пошло за руком да на само 736 утакмица упише 100 трипл-даблова. Упркос сјајним партијама које је пружио у плеј оф-у, Оклахома није успела да прође у финале НБА лиге. Током 2018. и 2019. године је проглашен најбољим асистентом сезоне, те уврштен у други најбољи тим НБА лиге. До јуна 2019. године је чак осам пута наступио на Ол-Стар мечу, те срушио бројне рекорде у броју постигнутих трипл-даблова по сезони. === Приватни живот === Ожењен је Нином Ирл са којом има троје деце, сина Ноу и близанкиње Скај и Џордин. == Успеси == === Репрезентативни === * [[Олимпијске игре]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2012.|2012.]] * [[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] [[Светско првенство у кошарци 2010.|2010.]] === Појединачни === * [[Најкориснији играч НБА]] (1): [[НБА сезона 2016/17.|2016/17.]] * [[НБА Ол-стар меч]] (9): 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2017, 2018, [[НБА Ол-стар викенд 2019.#НБА Ол-стар меч|2019]], [[НБА Ол-стар викенд 2020.#НБА Ол-стар меч|2020]]. * [[НБА Ол-стар МВП|Најкориснији играч НБА Ол-стар меча]] (2): 2015, 2016. * [[Идеални тим НБА|Идеални тим НБА — прва постава]] (2): [[НБА сезона 2015/16.|2015/16]], [[НБА сезона 2016/17.|2016/17.]] * [[Идеални тим НБА|Идеални тим НБА — друга постава]] (5): 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2014/15, [[НБА сезона 2017/18.|2017/18.]] * [[Идеални тим НБА|Идеални тим НБА — трећа постава]] (2): [[НБА сезона 2018/19.|2018/19]], [[НБА сезона 2019/20.|2019/20.]] * [[Идеални тим новајлија НБА|Идеални тим новајлија НБА — прва постава]]: 2008/09. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Russell Westbrook | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Расел Вестбрук }} * [https://www.basketball-reference.com/players/w/westbru01.html Расел Вестбрук] на сајту -{basketball-reference.com}- * {{NBA player|Russell_Westbrook}} {{Лос Анђелес лејкерси — тим}} {{Најкориснији играч НБА}} {{Најкориснији играч НБА Ол-стар утакмице}} {{Најбољи стрелци сезоне у НБА}} {{СП10САДк}} {{ОИ2012САДк}} {{НБА драфт 2008.}} {{портал бар|Биографија|Кошарка}} {{DEFAULTSORT:Вестбрук, Расел}} [[Категорија:Рођени 1988.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Кошаркаши Вашингтон визардса]] [[Категорија:Кошаркаши Лос Анђелес лејкерса]] [[Категорија:Кошаркаши Оклахома Сити тандера]] [[Категорија:Кошаркаши Хјустон рокетса]] [[Категорија:Пикови Сијетл суперсоникса на НБА драфту]] [[Категорија:Учесници НБА ол-стар утакмице]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Амерички олимпијци на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2012.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у кошарци]] [[Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за Сједињене Америчке Државе]] [[Категорија:Олимпијски победници у кошарци]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2010.]] [[Категорија:Светски прваци у кошарци]] 5s1ishvjmgczl6iqnp1854ozqzn70im 0 543786 25138749 23638446 2022-08-04T17:51:03Z BrankaVV 116366 wikitext text/x-wiki {{БИР}} {{Планина | име = Каблар | слика = Kablar, pogled iz Dučalovića.jpg | опис_слике = Планина Каблар, поглед из Дучаловића | области = | регије = | покрајине = | републике = | државе = {{застава|Србија}} | највиши_врх = | надморска_висина =889 | венац = Шумадија/Динарски предео | група = | тип = | старост = Млада веначна планина | map = Serbia | lat = 43.913333 | long = 20.184722 | топографска_мапа = | језик = | изговор = }} Планина '''Каблар''' се налази на 13 -{km}- у ваздушној линији (23 -{km}- путем) од [[Чачак|Чачка]], и 155 -{km}- од [[Београд]]а путем а тачно 100 -{km}- у ваздушној линији. Каблар је висок 889 метара. Са планином [[Овчар (планина)|Овчар]] (985 -{m}-) гради [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларску клисуру]], кроз коју протиче река [[Западна Морава]]. Недалеко од Каблара налази се познато туристичко место [[Овчар Бања]]. [[Овчар (планина)|Овчар]] и [[Каблар]] видљиви су по ведром времену са виших крајева Београда, рецимо са [[Рипањ]]ске баријере или са [[Авала|Авале]]. На врху планине постоји видиковац. <gallery> Kablar 01.jpg Kablar 02.jpg Kablar, stene 01.jpg </gallery> == Положај и клима == [[Датотека:Pogled sa vrha Kablara 05.jpg|283px|мини|десно|Поглед са врха Каблара на Овчар]] Положај ове планине веома је специфичан. Она се налази на самом југозападном ободу [[Шумадија|Шумадије]], док се њој суседна, веома блиска планина [[Овчар (планина)|Овчар]] (985 -{m}-) налази већ у Динарском пределу. Дели их [[Западна Морава]]. Два врха удаљена су један од другог само два и по километра у ваздушној линији. [[Каблар]] има поглед на град [[Чачак]], [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларску клисуру]], на меандре реке [[Западна Морава|Западне Мораве]], као и на брдо [[Љубић (брдо)|Брдо Љубић]]. Клима је [[Планинска клима|планинска]] и [[умереноконтинентална клима|умереноконтинентална]]. == Знаменитости == У [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларској клисури]] и на кабларској страни, левој (северној) обали [[Западна Морава|Западне Мораве]], налазе се на релативно малој међусобној удаљености бројни православни хришћански манастири. Околно становништво их све назива заједничким именом »српска Света Гора«. Постоји укупно девет активних манастира и две црквице. == Литература == * {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= | others = |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}} * {{Cite book | ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}} [[Категорија:Планине у Србији]] 8otapflo0usw5y4y3x61q22lzv31etv 0 546957 25138697 24924145 2022-08-04T17:02:37Z Savča018 298950 У одељку "Одбојка" додата су светска одбојкашка првенства за жене и мушкарце 2022. која ће СК преносити wikitext text/x-wiki {{Кутијица ТВ мрежа | име_мреже = Спорт клуб | лого_мреже = SK logo.png | величина_логоа = 150px | држава = [[Србија]]<br />[[Хрватска]]<br />[[Босна и Херцеговина]]<br />[[Црна Гора]]<br />[[Словенија]]<br />[[Северна Македонија]] | тип_мреже = спортски | доступност = [[СББ|SBB]]<br />[[Тотал ТВ]]<br />[[ЕОН|EON]] | формат_слике = [[4K rezolucija|4K]] (SK 4K)<br />-{[[Телевизија високе резолуције|HD]]}- (SK 1—5, SK HD)<br />-{[[Телевизија стандардне резолуције|SD]]}- (SK 6—10) | стара имена = | власник = -{[[United Group]]}- | важни_људи = Немања Симеуновић | мрежне_афилијације = -{[[Нова Спорт|Nova Sport]]}- | седиште = Булевар Зорана Ђинђића 8а, [[Београд]] | датум_оснивања = {{start date and age|2006|1}} | крај_емитовања = | оснивач = | фреквенција = | веб-сајт = [http://sportklub.com/ www.sportklub.com] }} '''Спорт клуб''' je спортски [[Претплатничка телевизија|претплатнички]] [[Телевизијски канал|телевизијски канал]] који се емитује у [[Србија|Србији]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Словенија|Словенији]] од [[2006]]. године. У [[Хрватска|Хрватској]] се почео емитовати [[2007]]. а у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] [[2011]]. године. У власништву је предузећа [[United Group]]. Приказује различите врсте спортова као што су [[фудбал]], [[кошарка]], [[тенис]], [[мото-спорт]], [[амерички фудбал]], [[хокеј на леду|xокеј на леду]], [[одбојка]], [[рукомет]], [[рагби]], [[атлетика]] и [[голф]]. Доступан је у -{[[Телевизија високе резолуције|HD]]}- технологији. == Историјат == Почевши од [[22. септембра]] [[2013]]. године Спорт клуб, Спорт клуб+, Спорт клуб Прајм, Спорт клуб Премиум, Спорт клуб 3, Спорт клуб 4, Спорт клуб 5 и Голф клуб су преименовани у Спорт клуб 1, Спорт клуб 2, Спорт клуб 3, Спорт клуб 4, Спорт клуб 5, Спорт клуб 6, Спорт клуб ХД и Спорт клуб Голф. Поред промене назива, употпуности је промењен визуелни идентитет укључујући нови лого. Касније су додати и канали Спорт клуб 7, Спорт клуб 8, Спорт клуб 9 и Спорт клуб 10, с тим што канали Спорт клуб 5, 6, 7, 8, 9 и 10 емитују програм само по потреби (претежно викендом), а у осталим терминима се на тим каналима емитује промо програм. Спорт клуб 4K је покренут [[2020]]. године. Спорт клуб у својој понуди приказује следећа такмичења: == ''Фудбал:'' == '''МЕЂУНАРОДНА ТАКМИЧЕЊА:''' '''КАФ:''' * [[Датотека:Flag of the African Union.svg|24п]] [[КАФ Лига шампиона]] * [[Датотека:Flag of the African Union.svg|24п]] [[Афрички куп нација]] '''КОНКАКАФ:''' * [[КОНКАКАФ Лига шампиона]] * [[Конкакафова лига нација|КОНКАКАФ Лига нација]] '''АФК:''' * [[АФК Лига шампиона]] * [[АФК куп]] '''ЛИГЕ:'''<br /> {| valign=top |- |valign=top| * {{зас|ЊЕМ}} [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Њемачка Бундеслига]] * {{зас|ХОЛ}} [[Ередивизија|Холандска Ередивизија]] * {{зас|ТУР}} [[Суперлига Турске у фудбалу|Турска Суперлига]] * {{зас|УКР}} [[Премијер лига Украјине у фудбалу|Украјинска Премијер лига]] * {{зас|АУТ}} [[Бундеслига Аустрије у фудбалу|Аустријска Бундеслига]] * {{зас|ГРЧ}} [[Суперлига Грчке у фудбалу|Грчка Суперлига]] * {{зас|ШВЕ}} [[Прва лига Шведске у фудбалу|Шведска Олсвенскан лига]] * {{зас|ДАН}} [[Суперлига Данске у фудбалу|Данска Суперлига]] * {{зас|ФИН}} [[Прва лига Финске у фудбалу|Финска Вајкауслига]] * {{зас|БУГ}} [[Прва лига Бугарске у фудбалу|Бугарска Прва лига]] * {{зас|ЧЕШ}} [[Прва лига Чешке Републике у фудбалу|Чешка Фортуна лига]] * {{зас|СЛО}} [[Прва лига Словеније у фудбалу|Словеначка Прва лига]] * {{зас|СВК}} [[Суперлига Словачке у фудбалу|Словачка Суперлига]] * {{зас|ИЗР}} [[Премијер лига Израела у фудбалу|Израелска Премијер лига]] |valign=top| * {{зас|ИСЛ}} [[Прва лига Исланда у фудбалу|Исландска Прва лига]] * {{зас|БЛР}} [[Премијер лига Белорусије у фудбалу|Белоруска Премијер лига]] * {{зас|ЛИТ}} [[A лига Литваније у фудбалу|Литванска А лига]] * {{зас|ЛЕТ}} [[Прва лига Летоније у фудбалу|Летонска Оптибет лига]] * {{зас|ЕСТ}} [[Меистрилига|Естонска Меистрилига]] * {{зас|МОЛ}} [[Национална дивизија Молдавије|Молдавска Национална дивизија]] * {{зас|ГРУ}} [[Прва лига Грузије у фудбалу|Грузијска Еровнули лига]] * {{зас|ИТА}} [[Серија Б|Италијанска Серија Б]] * {{зас|ЊЕМ}} [[2. Бундеслига Њемачке у фудбалу|Њемачка 2. Бундеслига]] * {{зас|ЊЕМ}} [[3. Лига Њемачке у фудбалу|Њемачка 3. Лига]] * {{зас|СЛО}} [[Друга лига Словеније у фудбалу|Словеначка 2. лига]] * {{зас|КОЛ}} [[Прва лига Колумбије у фудбалу|Колумбијска Примера А]] * {{зас|ЈАП}} [[Џеј 1 лига|Јапанска Џеј 1 лига]] |} '''КУПОВИ:''' {| valign=top |- |valign=top| * {{зас|ЕНГ}} [[ФА куп]] * {{зас|ФРА}} [[Куп Француске у фудбалу|Француски куп]] * {{зас|ТУР}} [[Куп Турске у фудбалу|Турски куп]] * {{зас|ХОЛ}} [[Куп Холандије у фудбалу|Холандски куп]] * {{зас|ШКО}} [[Куп Шкотске у фудбалу|Шкотски куп]] * {{зас|УКР}} [[Куп Украјине у фудбалу|Украјински куп]] * {{зас|БЕЛ}} [[Куп Белгије у фудбалу|Белгијски куп]] * {{зас|ДАН}} [[Куп Данске у фудбалу|Дански куп]] * {{зас|БУГ}} [[Куп Бугарске у фудбалу|Бугарски куп]] * {{зас|РУМ}} [[Куп Румуније у фудбалу|Румунски куп]] |valign=top| * {{зас|СЛО}} [[Куп Словеније у фудбалу|Словеначки куп]] * {{зас|СВК}} [[Куп Словачке у фудбалу|Словачки куп]] * {{зас|ИЗР}} [[Куп Израела у фудбалу|Израелски куп]] * {{зас|БЛР}} [[Куп Белорусије у фудбалу|Белоруски куп]] * {{зас|ЊЕМ}} [[Суперкуп Њемачке у фудбалу|Њемачки суперкуп]] * {{зас|ХОЛ}} [[Суперкуп Холандије у фудбалу|Холандски суперкуп]] * {{зас|ТУР}} [[Суперкуп Турске у фудбалу|Турски суперкуп]] * {{зас|УКР}} [[Суперкуп Украјине у фудбалу|Украјински суперкуп]] * {{зас|ЕНГ}} [[ФА Комјунити шилд|Комјунити шилд]] |} == ''Кошарка:'' == '''МЕЂУНАРОДНА ТАКМИЧЕЊА:''' * {{зас|ЕВР}} [[Европско првенство у кошарци 2022.|Европско првенство 2022. за мушкарце]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Квалификације за Светско првенство у кошарци 2023.|Квалификације за Светско првенство 2023. за мушкарце]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Светско првенство у кошарци 2023.|Светско првенство 2023. за мушкарце]] '''ЛИГЕ:''' {| valign=top |- |valign=top| * {{зас|ЕВР}} [[Евролига]] * {{зас|ЕВР}} [[УЛЕБ Еврокуп|Еврокуп]] * {{зас|ТУР}} [[Прва лига Турске у кошарци|Турска Суперлига]] * {{зас|ИТА}} [[Серија А Италије у кошарци|Италијанска Серија А]] * {{зас|НЕМ}} [[Бундеслига Немачке у кошарци|Њемачка Бундеслига]] * {{зас|СЛО}} [[Прва А лига Словеније у кошарци|Словеначка Прва А лига]] |valign=top| * {{зас|ИЗР}} [[Суперлига Израела у кошарци|Израелска Премијер лига]] * {{зас|ЛИТ}} [[Литванска кошаркашка лига]] * {{зас|УКР}} [[Украјинска кошаркашка лига]] * {{зас|КИН}} [[Прва лига Кине у кошарци|Кинеска кошаркашка лига]] * {{зас|AUS}} [[Прва лига Аустралије у кошарци|Аустралијска кошаркашка лига]] |} '''КУПОВИ:''' * {{зас|ИТА}} [[Куп Италије у кошарци|Италијански куп]] * {{зас|УКР}} [[Куп Украјине у кошарци|Украјински куп]] * {{зас|ИТА}} [[Суперкуп Италије у кошарци|Италијански суперкуп]] * {{зас|ТУР}} [[Суперкуп Турске у кошарци|Турски суперкуп]] * {{зас|НЕМ}} [[Суперкуп Немачке у кошарци|Њемачки суперкуп]] == ''Тенис:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Вимблдонски турнир|Вимблдон]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[АТП Мастерс 1000]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[АТП 500]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Серија АТП 250|АТП 250]] (већина турнира) * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Тенис мастерс куп|Финални АТП мастерс]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Женска тениска асоцијација|ВТА тур]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Дејвис куп]] == ''Мото-спорт:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Формула 1]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] Формула 2 * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] Формула 3 * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[MotoGP|Мото ГП]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] Мото 2 * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] Мото 3 * {{зас|САД}} [[NASCAR|Наскар]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] Спидвеј == ''Амерички фудбал:'' == * {{зас|САД}} [[НФЛ]] * {{зас|ЕВР}} [[ИФАФ Лига шампиона|Лига шампиона]] * {{зас|ЕВР}} [[ЦЕФЛ лига|Регионална ЦЕФЛ лига]] * {{зас|СРБ}} [[Прва лига Србије у америчком фудбалу|Српска Прва лига]] == ''Одбојка:'' == '''МЕЂУНАРОДНА ТАКМИЧЕЊА:''' *[[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Лига нација у одбојци за мушкарце|Лига нација за мушкарце]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Лига нација у одбојци за жене|Лига нација за жене]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] Светско првенство 2022. за мушкарце * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] Светско првенство 2022. за жене '''ЛИГЕ:''' * {{зас|ИТА}} Италијанска одбојкашка лига за мушкарце * {{зас|ИТА}} Италијанска одбојкашка лига за жене * {{зас|ТУР}} Турска одбојкашка лига за мушкарце * {{зас|ТУР}} Турска одбојкашка лига за жене * {{зас|СЛО}} Словеначка одбојкашка лига за мушкарце * {{зас|СЛО}} Словеначка одбојкашка лига за жене * {{зас|ПОЉ}} Пољска одбојкашка лига за мушкарце * {{зас|ЊЕМ}} Њемачка одбојкашка лига за жене == ''Рукомет:'' == * {{зас|ЕВР}} [[ЕХФ куп]] * {{зас|МАЂ}} [[Прва лига Мађарске у рукомету|Мађарска лига]] * {{зас|СЛО}} [[Прва лига Словеније у рукомету|Словеначка лига]] == ''Хокеј на леду:'' == * {{зас|САД}} [[Национална хокејашка лига|НХЛ]] * {{зас|ЕВР}} [[Континентална хокејашка лига|КХЛ]] == ''Атлетика:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[ИААФ Дијамантска лига|Дијамантска лига]] == ''Ватерполо:'' == * {{зас|ЕВР}} [[ЛЕН Лига шампиона]] * {{зас|СРБ}} [[Првенство Србије у ватерполу|Српска Суперлига]] == ''Рагби:'' == * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Светско првенство у рагбију|Светско првенство]] * [[Датотека:Flag of the United Nations.svg|24п]] [[Куп четири нација]] * {{зас|ЕВР}} [[Куп европских шампиона у рагбију|Куп европских шампиона]] * {{зас|ЕВР}} [[Куп европских изазивача у рагбију|Куп европских изазивача]] == Спољашње везе == * [http://sportklub.rs/ Званични сајт] == Референце == {{Reflist}} [[Категорија:Спорт]] [[Категорија:Телевизија]] 8u0g76yn8xio0j1nm5z1rzy07wg6igw 1 562384 25138785 25136825 2022-08-04T18:48:13Z Pinki 11946 /* Кандидат за сјајан чланак на расправи */ wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Шаблон:Т/НОБ}} == Кандидат за сјајан чланак на расправи == Након опширне допуне чланка, предлажем га за избарани. Расправа траје 7 дана. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 23:40, 29. јул 2022. (CEST) :'''Коментари''' <!-- {{коментар}} ... --> {{коментар}} Моја једина примједба на чланак, јесте то што референце од бр. 22 до 29 нису повезане са одговарајућом литературом. Чланак има моју подршку, само тај проблем да се уклони. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 00:14, 30. јул 2022. (CEST) :Хвала на коментарисању предложеног чланка. Референце убачене, хвала такође за примедбу. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 00:23, 30. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Чланак је сјајно урађен и све таксативно наведено везано за тему. Честитам аутору [[Корисник:Pinki|Пинкију]] на одличном чланку.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 16:34, 30. јул 2022. (CEST) {{коментар}} Чланак је квалитетан, прегледан, са занимљивом статистиком. Похваљујем аутора [[Корисник:Pinki|Пинкија]] на више него добро одрађеном послу.— [[Корисник:Контраобавештајац|Контраобавештајац]] ([[Разговор са корисником:Контраобавештајац|разговор]]) 22:16, 01. август 2022. (CEST) {{коментар}} Као и увек темељено, похвале и поздрав аутору! — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 16:10, 3. август 2022. (CEST) {{коментар}} Драги Пинки, чланак је прва лига. Само ми је нејасна реченица: ''Државни секретаријат за народну (Шта?) донео је 21. новембра 1957. Правилник за извршење Закона о Партизанској споменици 1941.'' [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 19:19, 3. август 2022. (CEST) :Државни секретаријат за народну одбрану је у питању, хвала на примедби и на коментару. — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 20:48, 4. август 2022. (CEST) 3qr90qkn7795u90po0y3u0a5q4vfusx 0 566007 25138827 25121273 2022-08-04T19:25:13Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Положај ЛГБТ особа | име 1 = Србији | име 2 = Србије | званични назив = | застава = Flag of Serbia.svg | | енг_име = Serbia | локација = Serbia in Europe.svg | легализација = {{Check mark}} — од [[1858]]. до [[1860]]. и поново од [[1994]].<br>'''Војводина:''' од [[1977]]. до [[1990]]. и поново од 1994. | сагласност = {{Check mark}} — Једнак. | војна_служба = {{Check mark}} | родни_идентитет = {{Yellow tick}} — Законска промена пола дозвољена после годину дана [[Хормонска терапија за трансродне особе|хормонске терапије]]. | дискриминација = {{Check mark}} — Заштита од дискриминације по сексуалној оријентацији, полним карактеристикама и родном идентитету. | брак = {{Cross}} — Забрањен Уставом. | партнерство = {{Cross}} | усвајање = {{Cross}} | ин_витро = {{Cross}} }} [[ЛГБТ|ЛГБТ+ (лезбијке, геј, бисексуалне, трансродне и остале не-цисхет) особе]] у [[Србија|Србији]] могу се суочити са правним изазовима са којима се не суочавају особе које нису ЛГБТ+ особе. И мушке и женске истополне сексуалне активности су легалне у Србији, а дискриминација на основу сексуалне оријентације у областима као што су запошљавање, образовање, медији и пружање добара и услуга, између осталог, је забрањена. Ипак, домаћинства која воде истополни парови не испуњавају услове за исту правну заштиту која је доступна паровима супротног пола. У Србији постоји изражен недостатак воље суочавања са хомофобијом и трансфобијом, а власти су у више наврата забрањивале параде поноса на основу насилних претњи хомофобичних група и нису успеле да заштите ЛГБТ+ појединце и организације од дискриминације, укључујући вербалне претње и претње на друштвеним мрежама и физичке нападе. [[Парада поноса у Београду|Београдски прајд]] је први пут успешно одржан у септембру 2014. године у [[Београд|Београду]]. Удружење [[Међународна лезбијска, геј, бисексуална, транс и интерсекс асоцијација Европе|ИЛГА-Европа]] је у 2020. години Србију сместила на 25. место по правима ЛГБТ+ особа од 49 посматраних држава и територија. У јуну 2017, [[Ана Брнабић]] је постала [[Председник Владе Републике Србије|председница Владе Србије]], као прва жена и прва отворена геј особа на тој функцији, и друга ЛГБТ+ жена на челу владе (после [[Јоухана Сигурдардоутир|Јоханне Сигурдардотир]] са [[Исланд|Исланда]]). Била је и прва премијерка Србије која је присуствовала паради поноса. == Историја == === Средњи век === У средњовековној Европи, хомосексуалност се повезивала са [[Содома и Гомора|Содомом и Гомором]]. Због тога, у средњовековним српским списима, хомосексуални односи су имали различита имена као „содомски блуд”, „грех содомских”, „содомско дело”, а користили су се и називи „мужелоштво”, „мужелеганије” и „муженевистов’ство”. [[Хетеросексуалност|Хетеросексуални]] [[Анални секс|анални чин]] је могао понети једно од ових имена, али такође и име „други грех содомски”, а [[Зоофилија|зоофилски]] чин је носио име „скотолоштво”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=25-27}} Због генералне неписмености народа, не постоји пуно записа о хомосексуалности у средњовековној Србији. Већина познатих ствари је заснована на црквеним списима.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=24}} ==== Прве српске државе ==== ===== Петенцијални зборници ===== Петенцијални зборници су представљали књиге или саставе на више листова на којима су исписане листе грехова са њиховим прописаним епитимијама, као и практична упутства за духовнике и парохијско свештенство.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=29-30}} Најважнији зборник за тему хомосексуалности је био ''Петенцијални номоканон Јована Посника'', у ком је значајан део посвећен „сексуалним преступима”. Ти преступи су систематски пописани и представљени као „7 телесних грехова” и то: мастурбација, блуд, прељуба, хомосексуалност, раздевичење девојчице, скотолоштво (зоофилија) и родоскрвнуће (инцест). Ових седам грехова су били смештени у две групе, „природни” и „противприродни”. У противприродне грехове су спадали хомосексуални односи и односи са животињама (али не и хетеросексуални анални односи). Средњовековни [[Католицизам|римокатолички]] правници у Европи су сместили и мастурбацију у ту категорију.{{sfn |MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=29-30}} Овај документ је препознао три облика учествовања у хомосексуалном односу, [[активан, пасиван и универзалан|активани, пасивни и активни и пасивни]]. Као најлакши грех од ова три је сматрано пасивно учешће, а најтежи обострано учешће. Такође, [[педофилија]] није препозната као грех, већ је однос мушкарца са дечаком само сматран грехом хомосексуалности, а однос са дечаком је приказан само као „професионално ограничење” у његовој будућности, пошто дечак који је у раној младости доживео аналну пенетрацију не може да постане свештеник.{{sfn |MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=30-31}} ==== Краљевина Србија (1217—1345) ==== У 12. веку, [[Византија|византијски]] правници преводе каноне засноване на правилима [[Василије Велики|св. Василија Великог]], [[Григорије Ниски|св. Григорија Ниског]], као и тумачења [[Први помесни сабор|Анкирског сабора]] са [[Грчки језик|грчког]] на [[српскословенски језик]]. Овај превод, заједно са другом канонском грађом и световним законима римског и византијског права чине саставни део ''[[Законоправило|Законоправила]]'' [[Свети Сава|Светог Саве]] (познат и као Светосавски номоканон) из 1220. које је најважнији правни документ нове [[Аутокефалност|аутокефалне]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Ова правила оштро осуђују хомосексуалност.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=28-29}} Према правилима св. Василија Великог, хомосексуална особа би била осуђена на искључење од цркве (епитимију) на 15 година, у рангу прекршаја као што су [[убиство]], [[прељуба]] или [[идолопоклонство]].{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=28-29}} Према [[Прва посланица Коринћанима|посланици]] [[Апостол Павле|св. Павла]] [[Коринт|Коринћанима]], хомосексуалне особе не могу да задобију [[Бог|Божју]] милост и спасење. Св. Григорије Ниски је сматрао да особа која призна грех и одговара детаљно на питања из упитника{{efn|У црквеном ''Чину свете тајне исповести'', налазила су се питања које духовник треба да постави особи која се [[Исповест|исповеда]]. Највећа групација питања се тицала сексуалног живота, јер су „могући греси изгледали небројани”. Питања су често била подељена на мушка и женска. Питања су се односила на то у ком облику је био однос, коју улогу човек који се исповеда игра, колико дуго траје и колико често се дешава. Слична питања су била постављана и женама.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=25-27}}|name="upitnik"}} при исповедању, може да очекује „милостивије запрећење” од оног ко је ухваћен на делу.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=28-29}} Анкирски сабор је закључио да је хомосексуалност, као и хетеросексуални анални однос и однос са животињама, не само „неприродан” већ и „нечист” и „заразан”, поредећи хомосексуалце са [[Лепра|губавцима]]. Шеснаесто правило сабора налаже да епитимија не треба да важи подједнако за све преступнике. За преступнике млађе од 20 година, следила би епитимија од 20 година. За старије и у браку, то би било 30 година, а за ожењене преко 50 година, доживотна епитимија.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=28-29}} За потребе српске аутокефалне цркве, као и за нову [[Краљевина Србија (1217—1345)|краљевину Немањића]], преведен је закон византијских царева из осме деценије 9. века ''[[Прохирон]]'' који је постао 55. поглавље ''[[Законоправило|Законоправила]]'' под именом ''Градски закон''. Према ''Градском закону'', оба учесника хомосексуалног односа су [[Смртна_казна#Методе_егзекуције|осуђена на смрт мачем]]. Ипак, ако је пасивно лице у односу било млађе од 12 година, није се сматрало кривим. И други сексуални преступи су носили казну одсецања главе као што су инцест између родитеља и детета или брата и сестре.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=32-33}} ==== Српско царство (1345—1371) ==== За разлику од црквених закона, ''[[Душанов законик]]'' није разматрао хомосексуалност.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=32-33}} Према тексту обреда који се чита у ''Дечанском требнику'' из средине 14. века, духовник је требало да упита мушкарца који се исповеда да ли је имао сексуални однос „са другом”, да ли „је створио или он теби створио” (да ли је исповедник био [[активан, пасиван и универзалан|активан или пасиван]]) или да ли је упражњавао {{ill|en|Узајамна мастурбација|Mutual masturbation|узајамну мастурбацију}}. У једном другом упитнику из истог времена, питање је гласило: „Да ли си пао у ''мужеблудство'' или се теби (то) догодило? И како, и када, и колико (дуго) си времена (био) у томе?” (од особе која се каје се тражило да се сексуални чин детаљно опише, његова учесталост, као и временски одреди). Слична питања су била постављана и женама: „Да ли је са другарицом као са мушкарцем”. Питања везана за хомосексуалност су неретко била постављана већ на почетку саме исповести.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=25-27}} Питања су била постављана на начин који хомосексуалност третира као болест, а од духовника се очекивало да као лекар сазна све о „болести” како би могао да „препише прави лек”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=25-27}} ==== Остатак средњег века ==== {{Види још|Вирџина (феномен)|label1=Вирџина}} У 15. веку се у [[Албанија|албанским]] заједницама појављују [[Вирџина (феномен)|вирџине]], биолошке девојке или жене које се заветују на целибат и мушки живот. У скоро свим случајевима, Вирџине користе мушке заменице, облаче се у мушку одећу, користе мушко име, носе оружје, пуше, пију, раде мушке послове, социјализују се са мушкарцима и играју улогу главе породице.<ref name="Washington_Post_2007">{{cite news |date=August 11, 2007|url = https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/08/10/AR2007081002158.html|title = The Sacrifices of Albania's 'Sworn Virgins'|newspaper = [[The Washington Post]]| access-date = 2008-10-07 | last=Zumbrun |first=Joshua}}</ref><ref name="Elsie 2010 435">{{cite book|last=Elsie|first=Robert|title=Historical Dictionary of Albania|url=https://archive.org/details/historicaldictio00elsi|url-access=limited|year=2010|publisher=Scarecrow Press|location=Lanham|isbn=978-0810861886|page=[https://archive.org/details/historicaldictio00elsi/page/n509 435]|edition=2nd}}</ref><ref name="Murray 1997">{{cite book|last=Murray|first=Stephen O.|title=Islamic Homosexualities: Culture, History, and Literature|url=https://archive.org/details/islamichomosexua00murr|url-access=limited|year=1997|publisher=New York University Press|location=New York|isbn=0814774687|pages=[https://archive.org/details/islamichomosexua00murr/page/n105 198] and 201|author2=Roscoe, Will |author3=Allyn, Eric }}</ref> Особа би постала вирџина из својих личних жеља или жеља породице и то може учинити у било ком доби. Према Марини Варнер: „вирџинин прави, биолошки пол никада неће, чак и у случају смрти, бити спомињан у или ван вирџининог присуства.”<ref name=":0">{{Cite book|title=Six Myths of Our Time: Little Angels, Little Monsters, Beautiful Beasts, and More|url=https://archive.org/details/sixmythsofourtim00warn|url-access=limited|last=Warner|first=Marina|publisher=Vintage|year=1994|isbn=0-679-75924-7|location=New York|pages=[https://archive.org/details/sixmythsofourtim00warn/page/45 45] |chapter=Boys Will Be Boys: The Making of the Male}}</ref> Ова пракса је скоро изумрла.<ref>{{cite web|url=http://channel.nationalgeographic.com/series/taboo/0330/Overview |title=National Geographic's Taboo |publisher=natgeo.com |access-date=2022-07-17 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100117232432/http://channel.nationalgeographic.com/series/taboo/0330/Overview |archive-date=2010-01-17}}</ref> === Нови век === Иако су постојали верски закони који су забрањивали истополну љубав и везе, њихово испољавање је било уобичајено и у православном хришћанском и у исламском друштву.<ref>{{Cite web |url=http://gayecho.com/news/pre-gotovo-200-godina-srbija-je-iz-budzeta-placala-mlade-gejeve-da-budu-ljubavnici-turcima/|title=Pre gotovo 200 godina Srbija je iz budžeta plaćala mlade gejeve da budu ljubavnici Turcima |date=2018-02-18}}</ref><ref>Peter Drucker, “Byron and Ottoman Love: Orientalism, Europeanization and Same-Sex Sexualities in the early nineteenth-century Levant,” Journal of European Studies 42 (2012) 145</ref><ref>Dror Ze’evi, “Hiding Sexuality: The Disappearance of Sexual Discourse in the Late Ottoman Middle East,” The International Journal of Social and Cultural Practice 49 (2005) 43</ref> Примарни израз истополне љубави међу православним хришћанима били су братски синдикати познати као „Побратимство“ (Аделфопоеза).<ref>Nik Jovčić-Sas, 2018, "The Tradition of Homophobia: Responses to Same-Sex Relationships in Serbian Orthodoxy from the Nineteenth century to the Present day," In: Chapman, Mark, Janes, Dominic. "New Approaches in History and Theology to Same-Sex Love and Desire" London: Palgrave Macmillan, 55-77p</ref><ref name="pillar">{{Cite book|last=Florensky|first=Pavel|title=The Pillar and Ground of the Truth|date=1997-12-31|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-117676|location=Princeton|pages=289|doi=10.1515/9780691187990}}</ref><ref>[[Christopher Isherwood]], ''Christopher and His Kind 1929-1939'' (New York: Farrar, Straus and Giroux, 1976), 137.</ref><ref>Tih R Georgevitch., “Serbian Habits and Customs,” Folklore 28:1 (1917) 47</ref><ref>M. E. Durham, Some Tribal Origins, Laws and Customs of the Balkans (London: George Allen & Unwin Ltd, 1928) 174 </ref> ==== Револуционарна Србија (1804—1813) ==== Почетком деветнаестог века, Србија пролази кроз период турбуленције, са спорадичним периодима стабилности. [[Карађорђева Србија|Србија]] је 1804. након два устанка добила аутономију од Османског царства. [[Карађорђев законик|Карађорђев кривични законик]] је накнадно прогласио ''[[Правитељствујушчи совјет сербски]]'' (Српски правни савет) негде у касно пролеће или рано лето 1807. и остао је на снази до 7. октобра 1813. године, када је [[Османско царство]] поново преузело контролу над Србијом.{{efn|Цео спис је откривен у државним архивима 1903. кад је Карађорђев унук Петар I Карађорђевић дошао на престо.}} Законик је кажњавао одређена питања везана за брачни живот и сексуалност (као што су присилни брак, силовање, раздвајање/развод без одобрења свештеничког суда и чедоморство). Закон није помињао истополну сексуалну активност.<ref>{{cite web |url=http://www.smrtnakazna.rs/Portals/0/SrbijaPropisi/Karadjordjev%20Kriminalni%20zakonik,%201807.pdf |title=Karadjordjev Kriminalni zakonik, 1807. |last=Живановић |first=Тома |website=smrtnakazna.rs |access-date=2022-07-05}}</ref> ==== Кнежевина Србија (1815–1882) и Краљевина Србија (1882—1918) ==== Крајем 1839. године донесен је ''Војени закон'' (Војни закон) који је за циљ имао спречавање насиља које војска може да почини над цивилима. То је уједно био и први световни српски закон који криминализује и кажњава хомосексуалне односе. Европско право је по традицији педофилију, зоофилију и хомосексуалност смештало у исти законски оквир. Тако су и у ''Војеном закону'' ови чинови груписани заједно, а прописана казна за њих је била шибање.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=49-50}} Године 1858. [[Османско царство]], чији је Србија номинално била [[вазал]], декриминализује хомосексуалне односе.<ref name="ageofconsent.com">{{Cite web|url=http://www.ageofconsent.com/slovenia.htm |title=CROATIA: NEW PENAL CODE |archive-url=https://web.archive.org/web/20160414120423/http://www.ageofconsent.com/slovenia.htm |archive-date=2016-04-14 |url-status=dead |access-date=2022-06-30}}</ref> У првом постсредњовековном Кривичном законику [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], названом ''Казнителни закон'' (Закон о казнама), усвојеном 1860. године, полни однос „против природног реда“ између мушкараца постао је кажњив од 6 месеци до 4 године затвора. Зоофилија и хомосексуалност остају груписани заједно као „противприродни блудови”. Овај законик је укинуо „[[варвари|варварске]]” казнене мера као што су шибање и заменио их затворским или новчаним казнама.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=50}} Као и у правним документима многих других земаља тог времена, лезбејска сексуалност је игнорисана и није спомињана.<ref name="kaznitelni">V. Para # 206, p. 82 of the [http://www.smrtnakazna.rs/Portals/0/SrbijaPropisi/Kaznitelni%20zakonik%201860.pdf "Kaznitelni zakon 1860"]</ref> Осуђени за хомосексуалност су слани у робијашнице (затворе) где су осуђени изоловани од остатка света изван робијашнице. Иако је слање у ове казнене институције представљало казну и то је требало да буде место да се особа „морално преваспита”, за многе је то био пут у ново отуђење. Према „древним законима” изолације једне полно хомогене заједнице, хомосексуалност је била очекивана, али не и жељена појава. Према правилима Робијашнице у Топчидеру, није било помена о сексуалним потребама затвореника.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=50-51}} Оптужбе за хомосексуалност су неретко биле политички алат који су политичари користили како би укаљали углед својих противника.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=51}} Развићем [[Психијатрија|психијатрије]] и [[Криминологија|криминологије]], крајем 19. века се по први пут у пар векова се поново покреће питање хомосексуалности. У Србији су се тим питањем бавили [[лекар|лекари]] и [[правник|правници]]. Лекари су је видели као [[душевна болест|душевно обољење]] и настраност, док су је правници сматрали друштвеним преступом и [[аномалија|аномалијом]]. Обе групе су хомосексуалност сматрале „опадањем и поразом старих морала и вредности”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=52}} У Немачкој у последњој деценији 19. века, научни кругови одбацују појам „противприродни блуд” који бива замењен појмом „[[педерастија]]”. Српски лекари тај појам позајмљују и почињу да га користе. Временом, појам улази у [[говорни израз|колоквијални]] [[српски језик]] у свом скраћеном облику — „[[педер]]”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=53}} Ставови према хомосексуалности постају све [[екстремизам|екстремнији]], највише под утицајем немачке медицине, што ствара климу за даљу маргинализацију хомосексуалних особа. То ће се и манифестовати пар деценија касније у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]].{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova''|page=56 |quote=„Dоkаzivаnjе dа jе rеč о „bеzvrеdnim“, psihički оbоlеlim i sоciоpаtskim tipоvimа ličnоsti, оtvаrа pоljе rеgistrоvаnjа i pоsеbnоg оbеlеžаvаnjа hоmоsеksuаlаcа. Tо jе tеndеncijа nа sаmо kоrаk оd ubilаčkih idеjа о pоtpunоm оdvаjаnju i nеkоj vrsti еliminаcijе – bilо kаstrаcijоm ili fizičkim uništеnjеm, kоjа ćе nаstupiti sаmо nеkоlikо dеcеnijа kаsnijе”}} === Савремено доба === ==== Краљевина Југославија (1918–1941) ==== Србија је 1918. године ушла у састав [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (Краљевине СХС).<ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/prvodecembarski_akt.html Прводецембарски акт — Прокламовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца] {{Wayback|url=http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/prvodecembarski_akt.html |date=20160312171812 }}, Архив Југославије, Конститутивни акти Југославије</ref> У почетку је нова држава ефективно наследила различите законе који су важили за различите територије које су се удружиле (често контрадикторне). На крају, нови југословенски кривични законик из 1929. који је ступио на снагу у Србији и Црној Гори 1. јануара 1931, а у остатку Краљевине Југославије годину дана раније, забранио је „развратност против поретка природе“. По овом закону су могле да се гоне и хетеросексуалне особе, ако би се њихов сексуални чин оценио као „противприродан”. Казна је била или затворска (дужина није дефинисана) или новчана (тадашњих 50 000 југословенских динара).{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=88}} Држава није активније прогонила особе хомосексуалне оријентације због других брига које је држави донео покрет за права жена, идеја слободне ванбрачне љубави и слично. Овај законик уводи и идеју да и жене треба да буду кажњене за истополне односе.<ref name="xxlmagazin">{{cite web |title=Od muželoštva do protivpravnog bluda - XXZ Portal |url=https://www.xxzmagazin.com/od-muzelostva-do-protivpravnog-bluda |website=www.xxzmagazin.com |date=2019-10-17 |access-date=2022-07-14}}</ref> Законик је наишао на противљење једног дела јавности. Правник [[Михаило Чубински]] сматрао је да „је полни живот појединаца њихова приватна и интимна ствар” и да „држава треба што мање да се меша у ту ствар”. Такође је рекао да је „човечанство дуго патило од мешања религијских и моралних појмова са правом”.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=89}} Иако се велики број ставова Чубинског као што је ''политика своја 4 зида'' са данашње тачке гледишта сматрају [[Хомофобија|хомофобичним]], у времену у ком је живео, његови ставови су сматрани либералним.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=89}} ==== Окупирана Србија (1941—1945) ==== [[Нацизам|Нацисти]] су веровали да је једина прихватљива сексуалност она репродуктивна, док су сви остали видови сексуалног изражавања сматрани девијантним, бескорисним и стога, друштвено неприхватљивим. Дошавши на власт у [[Трећи рајх|Немачкој]], анти-хомосексуални закони се пооштравају и Немачка престаје са политиком релативне толеранције [[Међуратни период|између два рата]]. Године 1935, хомосексуалци и лезбијке су проглашени непријатељима државе, а њихова сексуалност постала политички злочин. Хомосексуалци су затварани у концентрационе логоре, мучени и убијани. У оним територијама у којима живе народи за које је пронађено место у ''{{ill|en|Нацистичке расне теорије|Nazi racial theories|немачком поретку раса}}'', интересовање за питање хомосексуалаца је било јаче.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=90}} Кривични законик Југославије из 1929. остаје на снази у [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србији]] и током окупације у [[Други светски рат|Другом светском рату]], с променама у деловима о политичкој кривици како би се лакше обрачунало са отпором окупатору.{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=88}} Према ''нацистичкој расној теорији'', Словени су били инфериорна раса и подљуди, а за Србе је у германоцентричном ''новом светском поретку'' било предвиђено уништење, исељавање или [[ропство]].{{sfn|MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |pages=90}} Зато, [[Трећи рајх|Трећи рајх]] је у Србији надзирао [[Холокауст_у_окупираној_Србији|прогон Јевреја]], док је прогон осталих друштвених и расних група које су сматране инфериорним остављен локалној управи тј. полицији. Локална управа је већу пажњу посвећивала пропагандом против хомосексуалаца, називајући их „морално посрнулима и девијантнима”, него прогону у пракси.<ref name="xxlmagazin" /> ==== СФР Југославија (1945–1992) ==== [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] (СФРЈ) потписује [[Женевске конвенције]] 1950. године,<ref>{{cite web |url=https://treaties.un.org/Pages/showDetails.aspx?objid=0800000280158b1a |title=Geneva Convention relative to the protection of civilian persons in time of war |website=treaties.un.org |publisher=[[Ujedinjene nacije]] |access-date=2022-07-17}}</ref> чиме је ЛГБТ+ особама дозвољено да траже азил у земљи.<ref name="Turska">{{cite web |url=http://islamandhomosexuality.com/5-times-turkey-stood-up-lgbt-people/ |title=islam and homosexuality |date=2015-11-11 |access-date=2022-07-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151025161400/http://islamandhomosexuality.com/5-times-turkey-stood-up-lgbt-people/ |archive-date=2015-10-25 |url-status=dead |quote=„[...] signed the Geneva Convention in 1951, which allowed LGBT people to seek asylum in the country.”}}</ref> СФРЈ је 1959. ограничила кривично дело хомосексуалности само на хомосексуалне аналне односе, а максимална казна смањена је са 2 на 1 годину затвора.<ref name="ageofconsent.com" /> Године 1977. у [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Социјалистичкој Аутономној Покрајини Војводини]] легализовани су истополни полни односи, док је у остатку [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] (укључујући [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Социјалистичку Аутономну Покрајину Косово]]) сексуални однос мушкараца истог пола остао незаконит. [[Војводина]] је 1990. године поново ушла у правни систем Србије, а мушка хомосексуалност поново постаје кривично дело.<ref>{{Cite web |url=http://legacy.montevallo.edu/SafeZone/PDF/LGBTQ%20Timeline%202011%20PDF.pdf |title=LGBTQ Timeline|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304100051/http://legacy.montevallo.edu/SafeZone/PDF/LGBTQ%20Timeline%202011%20PDF.pdf |archive-date=2016-03-04 |url-status=dead |access-date=2022-06-30}}</ref><ref name="books.google.com">{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=GlbAmn_cajYC&q=Vojvodina+homsexuality+legal+1978&pg=PA339 |title=The Hidden Europe: What Eastern Europeans Can Teach Us |last=Tapon|first=Francis |date=2011-12-08 |publisher=SonicTrek, Inc. |isbn=9780976581222|access-date=2022-06-30 |via=Google Books}}</ref> ==== СР Југославија / Србија и Црна Гора (1992–2006) ==== Године 1994. мушки хомосексуални полни однос је званично декриминализован у [[Република Србија (1990—2006)|Републици Србији]], у саставу [[Србија и Црна Гора|Савезне Републике Југославије]]. [[Узраст сексуалне сагласности|Старост за пристанак на однос]] постављен је на 18 година за аналне односе између мушкараца и 14 година за друге сексуалне праксе. Једнака старосна граница за пристанак од 14 година касније је уведена 1. јануара 2006. године, без обзира на сексуалну оријентацију или пол.<ref name="books.google.com" /> Године 2001, [[Србија и Црна Гора|Југославија]] поново постаје део [[Женевске конвенције|Женевских конвенција]] после искључења 1992,<ref name=GI>{{cite web|url=https://www.eda.admin.ch/dam/eda/fr/documents/aussenpolitik/voelkerrecht/geneve/eda_1949_conv_1.pdf|title=Conventions de Genève pour la protection des victimes de la guerre: Convention pour l'amélioration du sort des blessés et des malades dans les forces armées en campagne |accessdate=2022-07-17 |publisher=[[Federal Department of Foreign Affairs|Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland]]|language=French}}</ref><ref name=GII>{{cite web|url=https://www.eda.admin.ch/dam/eda/fr/documents/aussenpolitik/voelkerrecht/geneve/eda_1949_conv_2.pdf|title=Conventions de Genève pour la protection des victimes de la guerre: Convention pour l'amélioration du sort des blessés, des malades et des naufragés des forces armées sur mer |accessdate=2022-07-17 |publisher=[[Federal Department of Foreign Affairs|Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland]]|language=French}}</ref><ref name=GIII>{{cite web|url=https://www.eda.admin.ch/dam/eda/fr/documents/aussenpolitik/voelkerrecht/geneve/eda_1949_conv_3.pdf|title=Conventions de Genève pour la protection des victimes de la guerre: Convention relative au traitement des prisonniers de guerre |accessdate=2022-07-17 |publisher=[[Federal Department of Foreign Affairs|Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland]]|language=French}}</ref><ref name=GIV>{{cite web|url=https://www.eda.admin.ch/dam/eda/fr/documents/aussenpolitik/voelkerrecht/geneve/1949-conv-4-parties_fr.pdf|title=Conventions de Genève pour la protection des victimes de la guerre: Convention relative à la protection des personnes civiles en temps de guerre |accessdate=2022-07-17 |publisher=[[Federal Department of Foreign Affairs|Federal Department of Foreign Affairs of Switzerland]] |language=French}}</ref> чиме је [[ЛГБТ+ заједница|ЛГБТ+ особама]] омогућено да траже азил у држави.<ref name="Turska" /> == Родни идентитет и изражавање == Скупштина је 28. јула 2011. усвојила измену ''Закона о здравственом осигурању'', на основу којег су операције промене пола постале делимично покривене државним планом основног здравственог осигурања, почев од 2012.<ref>{{Cite web |url=http://ilo.org/dyn/natlex/natlex4.detail?p_lang=en&p_isn=89386&p_country=SRB&p_count=158 |title=Serbia – Act of 28 July 2011 to amend and supplement the Act on Health Insurance. |website=ilo.org |access-date=2022-06-30}}</ref> ''[[The New York Times|Њујорк Тајмс]]'' је 2012. године прогласио [[Београд]] центром за [[операција промене пола|операције промене пола]], јер су цене за такве процедуре далеко ниже него у суседним и западним земљама.<ref name="balkan">{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2017/12/08/serbia-s-embattled-trans-people-hope-for-brighter-future-12-08-2017/ |title=Serbia's Embattled Trans People Hope for Brighter Future |date=2017-12-08}}</ref> Пре 2019. године, трансродним особама у Србији је било дозвољено да промене законски пол тек након операције промене пола. Од 2019. године могуће је променити законски пол уз потврду [[Психијатрија|психијатра]] и [[Ендокринологија|ендокринолога]] након годину дана {{ill|en|Транс хормонска терапија|Transgender hormone therapy|хормонске супституционе терапије}}, без икаквог хируршког захвата.<ref name="pravilnikPromenaPola_transSerbia">{{Cite web |url=https://www.transserbia.org/vesti/1482-donet-pravilnik-o-nacinu-izdavanja-i-obrazcu-potvrde-nadlezne-zdravstvene-ustanove-o-promeni-pola |title=Donet Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola – Geten |website=transserbia.org}}</ref><ref name="pravilnikPromenaPola_official">{{Cite web |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2018/103/5/reg |title=Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola: 103/2018-48 |website=pravno-informacioni-sistem.rs}}</ref> Здравствено осигурање које финансира држава покрива до 65% операције, док остатак финансира пацијент. Према речима Јованке Тодоровић, координаторке програма у Гетену-ЛГБТ, око 80 одсто трансродних особа у Србији не жели да прође [[Операција промене пола|операцију промене пола]]. Уместо тога, неки бирају терапију замене хормона, која се не финансира из здравственог осигурања. Поред тога, 90% ЛГБТ+ особа у Србији тврди да здравствене установе не одговарају на њихове потребе на адекватан начин.<ref name="balkan" /> == Препознавање истополних веза == Док истополни парови никада нису били признати законом, [[Устав Србије из 2006.|Устав Србије, усвојен у новембру 2006. године]], изричито дефинише брак као заједницу између мушкарца и жене (члан 62).<ref>{{Cite web|url=http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_ceo.asp|title=Serbian Constitution|archive-url=https://web.archive.org/web/20101127021637/http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_ceo.asp|archive-date=November 27, 2010|url-status=dead}}</ref> Међутим, други облици признавања, као што су [[Грађанска заједница|грађанске заједнице]] или ванзаконска партнерства, нису изричито поменути нити забрањени. Године 2013. се дешавају први покушаји да се направи закон о истополним заједницама, али су били неуспешни.<ref name="zakonbbc">{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-56578358 |title=LGBT, istopolni brakovi i Srbija: Koja prava imaju gej ljudi - od penzije do usvajanja dece |last=Јанковић |first=Марија |date=2021-04-01 |website=bbc.com/serbian |access-date=2022-07-17}}</ref> У јуну 2019. објављени су планови за легализацију истополних партнерства између истополних парова изменама и допунама Грађанског законика. Истополни парови би могли да уживају неколико законских права, укључујући заједничку имовину и алиментацију. Неће им бити додељена права на наслеђе или усвајање, нити ће бити подвргнути аранжманима сурогат мајчинства. Закон остаје на чекању. У јулу 2019. године, лезбејски пар Јелена Дубовић и Сунчица Копуновић из [[Нови Сад|Новог Сада]], покушале су да региструју грађанску заједницу код општинске матичне службе, али су одбијене. Оне су поднеле тужбу, иако правни стручњаци сматрају да је мало вероватно да ће добити случај.<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-serbia-lgbt-rights/lesbians-launch-landmark-same-sex-partnership-case-in-serbia-idUSKCN1UD23W/|title=Lesbians launch landmark same-sex partnership case in Serbia|date=2019-10-23|website=Reuters|language=en-US|access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://gayecho.com/news/gej-vanbracnim-zajednicama-priznace-se-imovinska-prava/|title=Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava|date=2019-06-05|website=GayEcho|language=en-US|access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/431091/gej-vanbracnim-zajednicama-priznace-se-imovinska-prava|title=Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava|date=4 June 2019|website=Politika|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.pravda.rs/lat/2019/6/2/pala-odluka-o-gej-brakovima-novi-zakon-sokirace-srbe/|title=Pala Odluka O Gej Brakovima: Novi zakon šokiraće Srbe!|last=Društvo|first=Srbija|date=2 June 2019|website=Pravda|language=sr}}</ref> Министарка за људска, мањинска права и социјални дијалог [[Гордана Чомић]] је у новембру 2020. најавила да ће се ''[[Закон о истополним заједницама]]'' наћи у [[Скупштина Републике Србије|парламенту]] у првој половини 2021. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/comic-u-pripremi-zakon-o-istopolnom-partnerstvu/8t2sr8h|title=Čomić: U pripremi zakon o istopolnom partnerstvu|date=30 November 2020|publisher=Blic|access-date=2022-06-30}}</ref> Нацрт закона је стављен на јавну расправу у фебруару 2021.<ref>{{Cite web|url=http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/257|title=Јавне консултације за израду текста Нацрта закона о истополним заједницама |website=Јавне расправе |publisher=Directorate for eGovernment of the Republic of Serbia |archive-url=https://web.archive.org/web/20210208080841/http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/257|archive-date=2021-02-08 |access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://balkaninsight.com/2021/02/15/law-will-drastically-improve-lgbt-rights-in-serbia-but-draft-needs-work/ |title=Law Will ‘Drastically Improve’ LGBT Rights in Serbia, but Draft Needs Work |date=2021-02-15 |work=Balkan Insight |access-date=2022-06-30}}</ref> То се ипак није десило и процес доношења закона је почео испочетка у јуну 2022. године због формирања нове [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] и [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштине Србије]] после [[Општи избори у Србији 2022.|општих избора у Србији]].<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vlast-opet-izneverila-lgbti-zajednicu-u-srbiji-proces-oko-zakona-o-istopolnim-zajednicama-krece-ispocetka/ |title=Vlast opet izneverila LGBTI zajednicu u Srbiji: Proces oko zakona o istopolnim zajednicama kreće ispočetka |last=Диковић |first=Јелена |date=2022-06-22 |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-14}}</ref> ''Закон о истополним заједницама'' је подржало више од 500 академика, психолога, социолога, новинара и академских радника, а Друштво психолога Србије је изјавило да ће овај закон донети добробит ЛГБТ+ појединцима и њиховим породицама:<ref name="zakonbbc" />{{Quote|text=„Упоредна искуства других земаља показују да је законско препознавање истополних заједница повезано са смањењем стреса, депресивних и анксиозних симптома и других проблема менталног здравља попут суицида.” }} Закону се противе [[Српска православна црква]] (СПЦ),<ref>{{cite web |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/474303/Pravoslavne-crkve-vec-su-rekle-ne-istopolnim-zajednicama |title=Православне цркве већ су рекле „не” истополним заједницама |last=Чалија |first=Јелена |date=2021-03-05 |website=politika.rs |publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |access-date=2022-07-17}}</ref> као и неке политичке странке.<ref>{{cite web |url=https://dveri.rs/tag/%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0 |title=Маја Митић: Закон о истополним заједницама омогућава злоупотребе |website=dveri.rs |publisher=[[Двери]] |access-date=2022-07-17}}</ref><ref name="radikaliistopolne" /> Синод СПЦ је навео да се изједначавањем истополне заједнице са брачном заједницом „дискриминише брачна заједница”, док је [[Патријарх Порфирије]] изјавио да „разуме и људе који имају ту врсту сексуалне оријентације да имају безброј административних проблема, изазова, притисака понекад и да имају потребу да регилишу сопствени статус”.<ref name="zakonbbc" /> == Усвајање и родитељство == Истополни парови у Србији не могу легално усвојити дете.<ref name="zakonbbc" /> [[Датотека:Belgrade Pride 2019 - Many pride participants are disappointed with Ana Brnabić.jpg|мини|Учесници Параде поноса 2019. године у Београду су изразили своје незадовољство радом Ане Брнабић.]] У фебруару 2019, партнерка [[Премијер Републике Србије|премијерке]] [[Ана Брнабић|Ане Брнабић]] је родила дете. ЛГБТ+ заједница у Србији је имала мешовите реакције на ову вест. Јелена Васиљевић из [[Лабрис (организација)|Лабриса]] је изјавила за -{[[BBC]]}-:<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47325861 |title=LGBT ljudi u Srbiji: „Čestitamo bebu, ali bismo i mi tako" |last=Живић |first=Петра |date=2019-02-21 |website=bbc.com/serbian |access-date=2022-07-17 |quote=}}</ref>{{Quote|text=„Чињеница да је она прва која је добила дете у том односу и на тој функцији је један велики плус за све нас. Оно што је највећи минус је то што њу и њену породицу Република Србије не препознаје. Ја бих се онда запитала на челу какве државе је она и зашто њој не смета да буде на челу такве државе [...]”}} Јелена, која се удала за геј човека како би као брачни пар могли да се пријаве за вештачку оплодњу је рекла:<ref>{cite web |url=https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kako-kao-lgbt-osoba-dobiti-dete-u-srbiji-ako-niste-ana-brnabic/ |title=Kako kao LGBT osoba dobiti dete u Srbiji, ako niste Ana Brnabić |date=2019-02-21 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-17}}</ref> {{Blockquote|text=„Као мајка, потпуно саосећам са премијерком. Знам колико сам ја желела дете и колико ми је било тешко да нађем начин да га добијем. Сигурно је и она имала сличне унутрашње борбе. Ипак, као лезбејка сам љута на њу, јер као председница Владе, Ана Брнабић је на позицији моћи. Да нешто и промени.”}} === Донирање репродуктивних ћелија === Крајем 2020. године, [[Повереник за заштиту равноправности|повереница]] изриче опомену [[Министарство здравља Републике Србије|министарству здравља]] после тужбе удружења [[Да се зна!]] и [[Изађи!]] на одредбе Правилника о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и емриона са краја 2019. године<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/lesbian-pm-or-not-serbia-blocks-gays-path-to-parenthood/30123813.html|title=Lesbian PM Or Not, Serbia Blocks Gays' Path To Parenthood|last=Synovitz|first=Ron |date=2019-08-22 |website=Radio Free Europe/Radio Liberty}}</ref> у ком је писало да давалац репродуктивних ћелија не може бити лице са „анамнезом” хомосексуалних односа у последњих 5 година, као и да не може бити особа која има аналне односе. 23. априла 2021, прва од ове две одредбе је обрисана, али је друга остала, упркос савету поверенице да су обе мере дискриминаторне.<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/udruzenje-da-se-zna-ministarstvo-zdravlja-okoncalo-neposrednu-diskriminaciju-lgbt-osoba/ |title=Udruženje „Da se zna“: Ministarstvo zdravlja okončalo neposrednu diskriminaciju LGBT osoba |date=2021-05-26 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2021-07-01}}</ref> == Заштита од дискриминације == До 2002. [[Србија]] није имала законску заштиту посебно усмерену на [[ЛГБТ]]+ права. [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина]] је 2002. године усвојила ''Закон о радиодифузији'' који забрањује српским радиодифузним агенцијама да шире информације које подстичу дискриминацију, мржњу и насиље на основу сексуалне оријентације (између осталих категорија).<ref>{{Cite web|url=http://www.wipo.int/wipolex/en/text.jsp?file_id=208848|title=Serbia: Law on Broadcasting (Official Gazette of the Republic of Serbia No. 42/02)|website=wipo.int|access-date=2022-06-30}}</ref> 2005. године, изменом ''Закона о раду'', забрањена је дискриминација по основу сексуалне оријентације при запошљавању. Исте године, Скупштина је усвојила ''Закон о високом образовању'', који гарантује једнака права без обзира на сексуалну оријентацију у тим институцијама (између осталих категорија).<ref>{{cite web |url=https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/resenje/2005/24/1/reg |title=Закон о раду: 24/2005-3, 61/2005-69, 54/2009-26, 32/2013-13, 75/2014-3, 13/2017-64 (УС), 113/2017-273, 95/2018-441 (Аутентично тумачење) |website=pravno-informacioni-sistem.rs |publisher=Правно информациони систем Републике Србије |access-date=2022-07-14}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/5f688c8e-4798-470f-9adf-5bc0739c72aa |title=Закон о високом образовању: 76/2005-3, 100/2007-4 (Аутентично тумачење), 97/2008-51, 44/2010-28, 93/2012-182, 89/2013-3, 99/2014-3, 45/2015-27 (Аутентично тумачење), 68/2015-69, 87/2016-3 |website=pravno-informacioni-sistem.rs |publisher=Правно информациони систем Републике Србије |access-date=2022-07-14}}</ref> Парламент је 26. марта 2009. године усвојио јединствени ''Закон о забрани дискриминације'', који забрањује, између осталих категорија, дискриминацију на основу сексуалне оријентације и трансродног статуса у свим областима.<ref>{{Cite web |url=https://www.outrightinternational.org/content/serbia-anti-discrimination-law-adopted|title=Serbia: Anti-Discrimination Law is Adopted|last=Anonymous |date=2009-04-29 |access-date=2022-06-30}}</ref> Закон посебно дефинише дискриминацију на следећи начин:<ref>{{Cite web |url=https://www.legislationline.org/download/action/download/id/5671/file/Serbia_Law_Prohibition_Discrimination_en.pdf |title=The Law on the Prohibition of Discrimination}}</ref> {{Цитат2|изрази „дискриминација” и „дискриминаторско поступање” означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.}} Скупштина је 5. јула 2011. усвојила закон о младима којим се забрањује дискриминација на основу сексуалне оријентације. Законом се уређују мере и активности које локалне самоуправе предузимају на унапређењу социјалног положаја младих и стварању услова за решавање њихових потреба и интереса.<ref>{{Cite web |url=http://www.mos.gov.rs/wp-content/uploads/download-manager-files/The%20Law%20on%20Youth.pdf |title=Закон о младима}}</ref> У децембру 2011, [[Уставни суд Србије]] је у случају Уж-5284/2011 (Парада поноса Београд против Полиције Београда) пресудио је да је забрана одржавања параде поноса 2009. неуставна. Организацији Парада поноса Београд је исплаћено 500 евра одштете.<ref>{{cite web |url=http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/Misc/Uz-5284-2011.pdf |website=уставни.суд.рс |publisher=[[Уставни суд Републике Србије]] |access-date=2022-07-01}}</ref> У мају 2014. [[Amnesty International|Амнести интернешенел]] је идентификовао Србију као једну од земаља у којима постоји изражен недостатак воље суочавања са хомофобијом и трансфобијом, напомињући да су власти у више наврата забрањивале параде поноса на основу насилних претњи хомофобичних група и да власти нису успеле да заштите ЛГБТ+ појединце и организације од дискриминације, укључујући вербалне претње и претње на друштвеним мрежама и физичке нападе.<ref>{{Cite web|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|title=SERBIA: STILL FAILING TO DELIVER ON HUMAN RIGHTS|date=January 2018 |publisher=Amnesty International|access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.amnesty.org/en/news/homophobia-still-tolerated-governments-around-world-2014-05-16|title=Homophobia still tolerated by governments around the world |date=16 May 2014 |access-date=2022-06-30 |publisher=[[Amnesty International]]}}</ref> === Закони против анти-ЛГБТ+ говора === Од 2003. године постоји законодавство (део ''Закона о информисању'') посебно успостављен за сузбијање вербалне дискриминације на основу сексуалне оријентације у медијима.<ref>{{cite web |url=http://www.podaci.net/_zakon/propis/Zakon_o_javnom/Z-jinfor03v0343-1089.html |title=ZAKON O JAVNOM INFORMISANjU (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 43 od 22. aprila 2003; 61/05, 71/09, 89/10) |website=podaci.net |access-date=2022-07-17 |date=2003-04-22}}</ref> Иста забрана је била део ''Закона о радиодифузији'' усвојеног 2002. године; међутим, то никада није ефикасно испоштовано, с обзиром да Агенција за радио емитере (независна владина агенција) није предузела никакве мере против преступника. У ширем смислу, ''Закон о забрани дискриминације'' из 2009. забрањује говор мржње на основу сексуалне оријентације у ширем српском друштву.<ref>European Commission, [http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2009/sr_rapport_2009_en.pdf Serbia 2009 Progress Report], p. 14</ref> Усвајањем нових измена и допуна ''Закона о забрани дискриминације'' 2021. године, родни идентитет је уврштен као основ за забрану дискриминације, чиме је Србија друга земља у региону која је то учинила.<ref>{{Cite web |url=http://xyspectrum.org/napokon-vidljivi/ |title=Napokon vidljivi |access-date=2022-06-30}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/240521-zakon-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-zabrani-diskriminacije.html |title=Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021) |date=2021-05-24 |website=paragraf.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> === Закони о злочинима из мржње === Скупштина Србије је 24. децембра 2012. године усвојила измене Кривичног закона којима се уводи појам „злочина из мржње“, укључујући и на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.<ref>{{Cite web |url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=24&nav_category=11&nav_id=671737 |title=Usvojene izmene Krivičnog zakonika |website=B92.net}}</ref> Прва пресуда по овом закону изречена је 2018.<ref>{{Cite web|url=http://www.yucom.org.rs/prva-presuda-za-zlocin-iz-mrznje-u-srbiji/ |title=Prva presuda za zločin iz mržnje u Srbiji!}}</ref> == Покрети за ЛГБТ+ права == === Организације === [[Датотека:LGBT flag of Belgrade.png|мини|ЛГБТ+ застава са грбом Београда]] У Србији су основане многе ЛГБТ+ организације, посебно у [[Београд|Београду]] и [[Нови Сад|Новом Саду]], али и у [[Ниш|Нишу]], [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Суботица|Суботици]], [[Шабац|Шапцу]] и [[Зрењанин|Зрењанину]].<ref name="era">{{Cite web |url=https://www.lgbti-era.org/content/serbia |title=Serbia |date=15 November 2016 |website=LGBTI Equal Rights Association for Western Balkans and Turkey}}</ref> Прва позната ЛГБТ+ организација у Србији, Аркадија, основана је 1990. године у Београду. Угашена је 1995. године. Исте године је основан Лабрис.<ref>{{Cite web|url=http://www.labris.org.rs/sr|title=Labris|website=Labris}}</ref> Током година, [[Лабрис (организација)|Лабрис]] се редовно састаје са званичницима како би разговарали о дискриминацији и превенцији насиља, подизању свести о ЛГБТ+ правима кроз едукативне кампање и јавне догађаје, као и кампању за повећање законских права за истополне парове.<ref>{{cite web |url=https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/1837073/dacic-se-izvinio-predstavnicima-lgbt-populacije-.html |title=Dačić se izvinio predstavnicima LGBT populacije |date=2015-02-21 |website=rts.rs |publisher=[[Радио-телевизија Србије]] |access-date=2022-07-01}}</ref><ref>{{cite web |url=https://toppress.rs/glasovi-iz-crkve-ali-i-vlasti-protiv-zakona-o-istopolnom-partnerstvu-u-srbiji/ |title=Гласови из Цркве али и власти против Закона о истополном партнерству у Србији |date=2021-01-04 |website=toppress.rs |access-date=2022-07-17}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/195787/partnerstvo-organizacija-civilnog-drustva-i-saveta-za-rodnu-ravnopravnost.php |title=Партнерство организација цивилног друштва и Савета за родну равноправност |date=2013-09-13 |website=srbija.gov.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> Неке од осталих група су Гетен-ЛГБТ, група основана 2000. године у Београду,<ref>{{Cite web|url=http://www.gay-serbia.com/gayten_lgbt/index.jsp|title=Gayten|website=gay-serbia.com}}</ref> Геј стрејт алијанса, са седиштем у Београду,<ref>{{Cite web|url=http://gsa.org.rs/|title=Gej strejt alijansa &#124; GSA &#124;|website=gsa.org.rs}}</ref> Асоцијација Дуга, са седиштем у [[Шабац|Шапцу]] и региону<ref>{{Cite web|url=http://www.asocijacijaduga.org.rs/|title=Asocijacija DUGA |website=Asocijacija DUGA}}</ref> и Београд прајд, основан 2011.<ref>{{Cite web|url=http://parada.rs/ |title=Početna |last=Stijak|first=Nemanja |date=2017-02-09}}</ref> ГООСИ (Геј организација особа са инвалидитетом), са седиштем у Београду, залаже се у име и води кампање у корист ЛГБТ+ особа са инвалидитетом.<ref name="era" /> Организација Егал се залаже за права ЛГБТ+ особа (углавном [[ЛГБТ#Трансродна_инклузија|транс*]] особа) и пружа правно саветовање и психо-социјалну подршку.<ref>{{cite web |url=http://www.egal.org.rs/sr/ |title=Егал |website=egal.org.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> == Друштвени услови == [[Датотека:Parada_Ponosa_Beograd_2017,_23.jpg|мини|200x200пискел|Парада поноса у Београду 2017.]] [[Геј|Гејеви]] и [[Лезбијка|лезбијке]] се и даље суочавају са дискриминацијом и узнемиравањем у Србији. Већина грађана Србије задржава чврсте ставове против хомосексуалности.<ref name="Tabela1"/><ref name="E8" /><ref name="2018prava" /><ref name="CRD2021" /><ref name="UN2017" /> Било је бројних случајева насилног малтретирања хомосексуалаца,<ref name="prajdinfo" /><ref name="leskovac" /> најекстремније током првог београдског геј прајда 2001.<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-57655108 |title=Dvadeset godina od prvog Prajda u Beogradu: „Bolan i traumatičan simbol borbe za LGBT+ prava u Srbiji" |last=Максимовић |first=Сандра |date=2021-06-30 |website=bbc.com/serbian |publisher=[[BBC na srpskom]] |access-date=2022-07-03}}</ref> [[Парада поноса у Београду|Београдски прајд]] је први пут успешно одржан у септембру 2014. године у [[Београд|Београду]].<ref>{{Cite web|url=http://parada.rs/uspeh-beograd-prajd-2014-nova-strana-istorije/#more-1107 |title=USPEH: Beograd Prajd 2014 – nova strana istorije! |publisher=Parada ponosa Beograd |archive-url=https://web.archive.org/web/20141223052917/http://parada.rs/uspeh-beograd-prajd-2014-nova-strana-istorije/#more-1107|archive-date=2014-12-23 |url-status=dead |access-date=2022-06-30}}</ref> Од тада се сваке године одржавају успешне параде поноса, на којима редовно присуствују [[Градоначелник Београда|локални градоначелници]] и поједини министри у влади.<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/gay-rights-activists-to-march-in-central-belgrade/29492367.html|title=Serbian Prime Minister, Belgrade Mayor Join Gay-Pride Parade |website=RadioFreeEurope/RadioLiberty}}</ref> У јуну 2017, [[Ана Брнабић]] је постала [[Председник Владе Републике Србије|председница Владе Србије]], као прва жена и прва отворена геј особа на тој функцији, и друга ЛГБТ+ жена на челу владе (после [[Јоухана Сигурдардоутир|Јоханне Сигурдардотир]] са [[Исланд|Исланда]]).<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2009/jan/30/iceland-elects-gay-prime-minister|title=Iceland to elect world's first openly gay PM|last=Gunnarsson|first=Valur |date=2009-01-30 |work=The Guardian |access-date=2022-07-14 |issn=0261-3077}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.calvertjournal.com/features/show/9865/being-lgbtq-serbia-lesbian-prime-minister-brnabic-pride|title=Powers that be: why having an openly lesbian prime minister hasn't solved Serbia's LGBTQ crises |last=Marinković|first=Lazara |website=The Calvert Journal |access-date=2022-07-14}}</ref> Била је и прва премијерка Србије која је присуствовала паради поноса.<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/bbc-prva-balkanska-premijerka-koja-je-ucestvovala-na-prajdu/ |title=BBC: Prva balkanska premijerka koja je učestvovala na prajdu |date=2017-09-17 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-14}}</ref> Њено именовање на место премијерке наишло је на критике и противљење и левичарских и десничарских група. Левичарске групе оптужиле су Брнабићеву да је председникова „марионета” и да ће њена сексуална оријентација служити за прикривање кршења људских права. Десничарске групе су се противиле њеној номинацији због њене сексуалне оријентације.<ref>[https://www.nytimes.com/2017/06/28/world/europe/serbia-ana-brnabic-prime-minister.html Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier] ''The New York Times''</ref> У септембру 2017. године премијерка Брнабић је учествовала на Паради поноса у [[Београд|Београду]].<ref>{{Cite web |url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/serbia-lgbt-pride-gay-ana-brnabic-march-violence-harassment-extremists-belgrade-eu-a7951756.html|title=Serbia's first openly-gay Prime Minister Ana Brnabic joins hundreds of marchers at LGBT pride event |date=2017-09-17 |publisher=The Independent |access-date=2022-07-03}}</ref> Брнабићева је на том догађају рекла: {{Quote|„Влада је овде за све грађане и обезбедиће поштовање права свим својим грађанима.”}} У фебруару 2019. Милица Ђурђић, партнерка Ане Брнабић, родила је сина Игора. Како наводи [[Франс-Прес|агенција Франс-Прес]], „Ана Брнабић је једна од првих премијерки чија се партнерка породила док је била на функцији... и прва на свету у истополном пару“.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-47312826 |title=Ana Brnabic: Gay partner of Serbian PM gives birth |date=2019-02-20 |access-date=2022-07-03 |website=BBC News}}</ref> Дана 17. маја 2019. године, поводом [[Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије|Међународног дана борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије]], неколико стотина људи окупило се у центру [[Нови Сад|Новог Сада]] на, како је речено, првом геј скупу града на северу Србије. Догађај је организовала локална невладина група Егзит уз подршку градских званичника.<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/serbia-s-novi-sad-first-gay-pride-rally/29947398.html|title=Serbia's Novi Sad Holds First Gay-Pride Rally|date=17 May 2019 |access-date=2022-07-03 |website=RadioFreeEurope Radio Liberty}}</ref> Удружење [[Међународна лезбијска, геј, бисексуална, транс и интерсекс асоцијација Европе|ИЛГА-Европа]] је у 2016. години Србију сврстало на 28. место по ЛГБТ+ правима од 49 посматраних [[Списак суверених држава и зависних територија у Европи|европских земаља]],<ref name="Rainbow">{{Cite web|url=https://rainbow-europe.org/country-ranking |title=Country Ranking – Rainbow Europe |website=rainbow-europe.org|access-date=2022-06-30}}</ref> а 2020. на 25. место.<ref>{{cite web |url=https://ilga-europe.org/report/rainbow-europe-2020/ |title=RAINBOW EUROPE MAP AND INDEX 2020 |date=2022-05-14 |website=rainbow-europe.org |access-date=2022-07-01 }}</ref> [[Марко Михаиловић]] из [[Београд прајд]]а је у интервјуу из 2021. изјавио да припадници ЛГБТ+ заједнице у Србији слободно живе само у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Београд]]у, док је у другим градовима у Србији мржња према ЛГБТ+ особама висока.<ref>{{cite web |url=https://www.mojnovisad.com/vesti/pripadnici-lgbt-zajednice-slobodno-zive-samo-u-novom-sadu-i-beogradu-id42443.html |title=Pripadnici LGBT zajednice slobodno žive samo u Novom Sadu i Beogradu |date=2021-09-15 |website=mojnovisad.com |access-date=2022-07-01}}</ref> === Медицина === Званични медицински уџбеници који хомосексуалност сврставају под „сексуалне девијације и поремећаји” били су у оптицају и у широкој употреби. После неколико захтева да то учини, Српско лекарско друштво је коначно у званичном писму Лабрису, српској ЛГБТ+ организацији, 2008. године навело да истополна оријентација није болест.<ref name="zakonbbc" /> Хомосексуалност је скинута са званичне листе болести од 1997. године, када је Србија почела да примењује [[МКБ-10]].<ref name="MKBOnline">{{Cite web|url=https://mkb10.rs/web/app.php/|title=Mkb10 – šifrarnik bolesti|website=mkb10.rs/}}</ref><ref name="BatutMKB10">{{Cite web|url=http://www.batut.org.rs/download/MKB102010Knjiga1.pdf|title=Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" – MKB-10}}</ref> У извештају [[Уједињене нације|УН]] из 2017. за ЛГБТ+ права у источној Европи, као један од проблема у Србији је наведено да се „[[транссексуалност]]” још увек класификује као ментални поремећај.<ref name="UN2017" /> === Образовање === [[Кровна организација младих Србије]] (КОМС) је током шестомесечног истраживања под називом ''Срушимо четири зида'' испитала ставове према ЛГБТ+ заједници у школама у 5 градова: [[Сомбор|Сомбору]], [[Чачак|Чачку]], [[Краљево|Краљеву]], [[Врњачка Бања|Врњачкој Бањи]] и [[Врање|Врању]]. КОМС је изразио забринутост због мањка подршке и разумевања за ЛГБТ+ особе од стране ученика, као и да наставници не посвећују довољно времена ЛГБТ+ темама на часовима. Један од закључака је био и да су млади неинформисани о темама везаним за ЛГБТ+ заједницу.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/2021/07/14/zabrinjavajuc-polozaj-lgbt-mladih-na-lokalu/ |title=Zabrinjavajuć položaj LGBT+ mladih na lokalu |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Чачку, 39,3% испитаних ученика мислило да је ''[[Закон о истополним заједницама|Законом о истополним заједницама]]'' предвиђено да би особе у истополним заједницама могле да усвајају децу, иако није. У истом граду, више од половине испитаних не би прихватило да се две особе истог пола држе за руке, љубе или грле у јавности, а 64,2% уопште не подржава одржавање Параде поноса. Као разлог, испитани су навели јавни морал и религијска уверења. У исто време, 49,4% је мисли да ЛГБТ+ заједница уопште не нарушава јавни морал и религиозна уверења грађана. 59% испитаних уопште не подржава право истополних парова да усвоје дете, док 22,5% потпуно подржава.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/Mladi-u-C%CC%8Cac%CC%8Cku-i-LGBTQ-zajednica-za-web.pdf |title=Mladi u Čačku i LGBT+ zajednica |last1=Вукадиновић |first1=Милена |last2=Шујдовић |first2=Давид |last3=Каличанин |first3=Борис |last4=Стојановић |first4=Бобан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Сомбору, 56% професора је рекло да се са ЛГБТ+ темама никада нису сусрели током формалног образовања, а 90% да се са ЛГБТ+ темама нису сусрели у уџбенику. 60% професора је изразило мишљење да за ЛГБТ+ теме треба направити места у формалном образовању.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/LGBTQ-zajednica-i-njena-zastupljenost-u-formalnom-obrazovanju-u-Somboru-za-web-1.pdf |title=LGBT+ zajednica i njena zastupljenost u formalnom obrazovanju u Somboru |last1=Кандић |first1=Милана |last2=Стричевић |first2=Мирослав |last3=Стојановић |first3=Бобан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Краљеву, 26,8% младих који су испитани уопште не подржава ЛГБТ+ заједницу, док је 31,2% потпуно подржава. 8,8% испитаника се изјаснило као део ЛГБТ+ заједнице. Од тих 8,8%, 31,1% ЛГБТ+ младих у Краљеву тврди да има потпуну подршку породице и пријатеља, док је 35,1% изјавило да немају никакву подршку.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/Potrebe-za-psiholos%CC%8Ckom-podrs%CC%8Ckom-LGBTQ-mladima-u-Kraljevu-za-web.pdf |title=Potrebe za psihološkom podrškom LGBT+ mladima u Kraljevu |last1=Мијајловић |first1=Мина |last2=Продановић |first2=Бојана |last3=Вукобратов |first3=Маша |last4=Стојановић |first4=Бобан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Врњачкој Бањи, трећина младих ЛГБТ+ испитаника тврди да је претрпело насиље због своје сексуалне оријентације и/или родног идентитета. То насиље је у 40% било физичко, а у 17% случајева сексуално, као и да је најчешће место где се насиље дешавало школа. У 75% случајева, насилник је био вршњак жртве. У половини случајева кад је насиље пријављено, нико није реаговао, а у само 14% случајева је реаговала полиција. Више од половине испитаника је изјавило да се не осећа безбедно у Врњачкој Бањи.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/Vrs%CC%8Cnjac%CC%8Cko-nasilje-i-nasilje-nad-LGBTQ-osobama-Vrnjac%CC%8Cka-banja-za-web.pdf |title=Vršnjačko nasilje i nasilje nad LGBTQ+ osobama - Istraživanje namenjeno mladima iz Vrnjačke Banje |last1=Столић |first1=Сава |last2=Милутиновић |first2=Урош |last3=Стојановић |first3=Бобан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> У Врању, половина школа је одбила да учествује у истраживању. 64% испитаних наставника је тврдило да је хомосексуалност поремећај, иако је скинуто са листе менталних поремећаја 1973. 21% наставника се изјаснио да се ученици могу спречити да постану део ЛГБТ+ заједнице квалитетним васпитно-образовним програмом, док је 47% рекло да то није могуће. 67% наставника није знало да ли у школи у којој раде постоји неки ЛГБТ+ ученик. 44% верује да ЛГБТ+ ученици нису негативан утицај на остале ученике, а 16% мисли да јесу. 44% наставника није желело да одговори на питање „да ли је наставницима који су део ЛГБТ+ заједнице место у школи”, док је 39% рекло не, а 17% да. Четвртина испитаних уопште не мисли да школа треба да буде инклузивна када се ради о особама које припадају ЛГБТ+ заједници.<ref>{{cite web |url=https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/07/Stavovi-nastavnika-iz-Vranja-prema-LGBTQ-mladima-za-web.pdf |title=Stavovi nastavnika iz Vranja prema LGBT+ mladima |last1=Трајковић |first1=Гордана |last2=Трајковић |first2=Драгана |last3=Демић |first3=Мевлинда |last4=Стојановић |first4=Бојан |date=2021-07-14 |website=koms.rs |publisher=[[Кровна организација младих Србије]] |access-date=2022-07-04}}</ref> ==== Уџбеници ==== Организација [[Лабрис (организација)|Лабрис]] је 2018. године поднела тужбу [[Повереник за заштиту равноправности|повереници за заштиту равноправности]] због настављеног коришћења уџбеника у којима је хомосексуалност описана као болест, упркост опште препоруке заштитнице из 2014. године. Уџбеници у којима су ЛГБТ+ особе дискриминисане су потпуно повучени из употребе тек 2019. године, иако је Српско лекарско удружење хомосексуалност скинуло хомосексуалност са листе болести 2008.<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vladavina-prava/diskriminacije-lgbt-osoba-u-udzbenicima-vise-nece-biti/ |title=Diskriminacije LGBT osoba u udžbenicima više neće biti |last1=Чонградин |first1=С. |last2=Диковић |first2=Ј. |date=2019-06-13 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-17}}</ref> Појављивање тема [[Родни идентитет|полног и родног идентитета]] у уџбеницима за биологију осмог разреда основне школе издавачке куће ''-{[[Klett]]}-'' 2021. године је изазвало негативне реакције неких наставника и родитеља, сматрајући теме „наметањем родне идеологије која се коси са традицијом и вером”, „промоцијом хомосексуалности” и „увођењем појма [[Интерсексуалност|интерсексуалности]]”.<ref>{{cite web |url=https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/975075/osmake-uce-medjupolnim-osobama-novi-udzbenik-biologije-sokirao-brojne-roditelje-nastavnike-strucnu-javnost |title=ОСМАКЕ УЧЕ О МЕЂУПОЛНИМ ОСОБАМА: Нови уџбеник биологије шокирао бројне родитеље, наставнике и стручну јавност |last=бегенишић |first=Љ. |date=2021-03-15 |website=novosti.rs |publisher=[[Новости (новине)|Новости]] |access-date=2022-07-14 }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/tolerancija-na-udaru-brige-za-tradiciju/ |title=Tolerancija na udaru brige za tradiciju |last=Андрић |first=В. |date=2021-03-16 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-14}}</ref> === Војна служба === 2010. године, Геј лезбејски инфо центар је изјавио да гејеви и лезбијке могу да слободно служе у војсци и да [[војска Србије]] не дискриминише по питању сексуалне оријентације<ref>{{cite web |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/136076/Homoseksualci-mogu-u-profesionalnu-vojsku |title=Хомосексуалци могу у професионалну војску |website=rtv.rs |date=2010-05-25 |publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |access-date=2022-07-03}}</ref><ref>{{cite web |url=https://rtv.rs/sk/drustvo/gej-i-lezbejke-mogu-konkurisati-za-profesionalne-vojnike_191363.html |title=Gej i lezbejke mogu konkurisati za profesionalne vojnike |date=2010-05-25 |publisher=[[Радио-телевизија Војводине]] |access-date=2022-07-03}}</ref> иако у самој војсци постоје предрасуде према мушким геј војницима.<ref>{{cite web |url=https://www.optimist.rs/sta-sve-mozes-u-vojsci-kad-si-gay/ |title=ŠTA SVE MOŽEŠ U VOJSCI KAD SI GAY |date=2011-06-01 |work=[[Оптимист (магазин)|Оптимист]] |access-date=2022-07-03}}</ref> Године 2013, [[Јован Кривокапић]], тадашњи портпарол Министарства одбране, изјавио је да „сексуално опредељење није, нити ће бити препрека за некога ко жели да буде професионални војник у Војсци Србије. Питање о сексуалном опредељењу се није постављало у регрутном систему обавезног служења војног рока, а не поставља се ни данас ни у једној од фаза пријема у професионалну војну службу.”<ref>{{cite web |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/nema-diskriminacije-gej-osoba-u-vojsci-srbije_430354.html |title=Nema diskriminacije gej osoba u Vojsci Srbije |date=2013-10-18 |website=rtv.rs |publisher=[[Радио-телевизија Војводине]] |access-date=2022-07-03}}</ref> Године 2014, официрка српске војске [[Хелена Вуковић]] се [[каминг аут|аутовала]] као [[транс жена]], што је резултовало у њеном пензионисању од стране војске Србије. Разлог који је био наведен је био да „њена дијагноза може да укаља репутацију војске”. Вуковић је војску успешно тужила.<ref name="balkan" /> Према истраживању из 2021. под називом ''Мапирање (не)дискриминације у систему Војног школства РС'', полазници две војне школе нису успели да опазе било какву дискриминацију било које истраживане групе, а те групе су биле жене, етничке, националне и верске мањина, [[Атеизам|атеисти]] и [[ЛГБТ+ заједница|ЛГБТ+ особе]]. Такође, учесници у раду фокус група истраживања су као једину групу која не би наишла на недискримираторан третман од наведених истакли ЛГБТ+ особе. Већина учесника је очекивала да се нетолерантност друштва „пресликава и мултипликује” у војсци Србије. Такође је одговорено на тврдњу Кривокапића, наводећи да „ако нешто није пријављено, не значи да не постоји”. У уџбеницима који се користе у војсци се хомосексуалност или не обрађује или се, као у уџбенику из психологије, помиње као „настрано задовољавање”.<ref>{{cite web |url=https://publicpolicy.rs/Vojna%20slu%C5%BEba%20i%20seksualna%20orijentacija#.YsHs8t9BzIU |title=Vojna služba i seksualna orijentacija - Biti gej ipak nije sasvim ok |date=2021 |website=publicpolicy.rs |publisher=[[Центар за истраживање јавних политика]] |access-date=2022-07-03}}</ref> === Полиција === У Србији, већина ЛГБТ+ особа не пријављује насиље и претње јер верују да им полиција неће помоћи, да ће бити подвргнути руглу и понижавани.<ref name="podacizvona"/><ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-61971089 |title=ЛГБТ+ и Србија: Све више напада, све мање пријава полицији |last=Стевановић |first=Немања |date=2022-06-28 |website=bbc.com/serbian |publisher=[[BBC]] |access-date=2022-07-17}}</ref><ref>{{cite web |url=https://balkaninsight.com/2017/12/08/serbia-s-embattled-trans-people-hope-for-brighter-future-12-08-2017/ |title=Serbia’s Embattled Trans People Hope for Brighter Future |last=Трауси |first=Алекс |date=2017-12-08 |website=balkaninsight.com |access-date=2022-07-17}}</ref> У извештају удружења [[Да се зна!]] „Подаци, а не звона и прапорци” из 2017. године, више од половине жртава насиља над ЛГБТ+ особама је рад полиције на њиховом случају оценило као „негативан и понижавајући”.<ref name="podacizvona">{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-44207936 |title=ЛГБТ заједница: Однос полиције негативан и понижавајући |last=Живић |first=Петра |date=2018-05-22 |website=bbc.com/serbian |publisher=[[BBC]] |access-date=2022-07-17}}</ref> Тако је током пријаве претњи смрћу, један геј мушкарац од полицајца добио понуду да се упозна са његовом колегиницом како би „прешао на праву страну”.<ref>{{cite web |url=https://noizz.rs/noizz-news/gej-decko-se-obratio-policiji-za-pomoc-a-dobio-nepristojnu-ponudu/1sy9z3m |title=Gej dečko se obratio policiji za pomoć, a dobio "nepristojnu ponudu" |last=Љуна |first=Милош |date=2016-12-20 |website=noizz.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> У априлу 2017. године, група младића је претукла транс жену испред клуба у Београду. Кад је жртва побегла од нападача и дошла на локалну [[такси]] станицу, један таксиста је упалио ауто и одаљио се од ње, а други у чији је ауто успела да уђе је покушао да је избаци док су два нападача покушавала да је извуку из кола. Жртва је за организацију [[Егал (ЛГБТ+ организација)|Егал]] испричала: {{blockquote|text=„Некако је таксиста на моје молбе кренуо и после 40 метара зауставио је возило и истерао ме напоље у улици Царице Милице. Није хтео ни полицију да зове нити да ме било где вози, упркос свим мојим молбама.”}} У том тренутку су таксисти пристигли колеге да му „помогну”, а један таксиста је наводно изјавио: „Не возимо трансвестите, педере и крваве”. Таксисти су се разишли и оставили жртву крваву на улици. Кад је позвала полицију, прослеђен јој је број дежурне службе на Савском венцу, који није успела да добије. Пошто је успела да оде у полицијску станицу Савски Венац да пријави напад, како је наведено, дежурни полицајац ју је питао „Шта ти треба да се облачиш тако?” После одласка у Ургентни центар где јој је константован прелом десне шаке и посекотине по глави и телу, дежурни полицајац ју је информисао да „су празници па се неће радити на пријави” и да је „и Кенеди убијен па се не зна ко је крив”. Егал је оштро осудио напад и указао на то да [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Министарство унутрашњих послова Србије]] често тврди да су обучили стотине радника за рад са ЛГБТ+ особама.<ref>{{cite web |url=https://www.021.rs/story/Info/Srbija/161991/Pretucena-trans-osoba-u-Beogradu-taksisti-i-policija-nisu-hteli-da-joj-pomognu.html |title=Pretučena trans osoba u Beogradu, taksisti i policija nisu hteli da joj pomognu |date=2017-05-02 |website=021.rs |access-date=2022-07-17}}</ref> У јуну 2022. године, [[Прајд инфо центар]] је нападнут по четрнаести пут од свог оснивања, а ни у једном случају, нико није процесуиран до краја.<ref name="prajdinfo">{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/prajd-info-centar-ponovo-napadnut-14-puta-od-osnivanja/ |title=Prajd info centar ponovo napadnut, četrnaesti put od osnivanja 2017. godine |last=Диковић |first=Јелена |date=2022-06-07 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-03}}</ref> Пар месеци пре тог напада, у фебруару, човек је упао у центар и почео да ломи инвертар и прети запосленима.<ref>{{cite web |url=https://rs.n1info.com/vesti/muskarac-upao-u-prajd-info-centar-lomio-inventar-i-pretio-zaposlenima/ |title=Muškarac upao u Prajd info centar, lomio inventar i pretio zaposlenima |date=2022-02-18 |website=rs.n1info.com |publisher=[[N1]] |access-date=2022-07-03}}</ref> === Признање азила === Године 2019, младом [[Иран|иранском]] геј мушкарцу је одобрен азил на основу његове сексуалне оријентације.<ref>[http://azilsrbija.rs/novi-azil-dodeljen-lgbt-osobi-zbog-progona/?lang=en New Asylum Granted to Persecuted LGBT person]</ref> === Инциденти === {{multiple image | footer = У градовима Србије се неретко налазе графити и налепнице којима се хомосексуалним особама прети насиљем и смрћу. | width1 = 205 | image1 = Gej parade nece biti.jpg‎ | width2 = 180 | image2 = Smrt pederima plato.jpg | width3 = 180 | image3 = Belgrade 2010-10-11 sprayed text on Branko's bridge.jpg }} [[Датотека:Obraz cekamo vas.jpg|мини|150п|Организација Образ је распуштена одлуком Уставног суда 2012. године.]] Заштиту ЛГБТ+ особа у Србији додатно компликује постојање различитих националистичких и неонацистичких удружења попут [[Образ (организација)|Образа]],<ref name="образ">{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/164561/Jako+obezbe%C4%91enje+za+Povorku+ponosa.html |title=Jako obezbeđenje za Povorku ponosa |website=Rts.rs |publisher=[[Радио-телевизија Србије]] |date=2009-09-16 |access-date=2022-03-06}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.danas.rs/vesti/drustvo/huligani_i_dalje_cekaju_povorku_ponosa_.55.html?news_id=172359 | title = Huligani i dalje čekaju Povorku ponosa |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |website=Danas.rs |date=2009-09-21 |accessdate=2022-07-04}}</ref> [[1389 (удружење)|1389]],<ref name="образ" /> и [[Покрет Левијатан|Левијатана]]<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/marko-mihailovic-pripadnici-levijatana-urinirali-u-prostorijama-gde-se-odrazava-prajd-forum/ |title=Marko Mihailović: Pripadnici „Levijatana“ urinirali u prostorijama gde se odražava „Prajd forum“ |date=2021-09-17 |website= |publisher= [[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-04}}</ref> чије ставове неретко деле поједине десничарске политичке странке.<ref>{{cite web |url=https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/dveri-dehumanizuju-lgbt/ |title=Dveri dehumanizuju LGBT |last=Савић |first=Александар |date=2021-05-13 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-04}}</ref><ref>{{cite web |url=https://rs.n1info.com/vesti/dveri-ce-u-skupstini-traziti-da-se-u-srbiji-zabrene-gej-parade/ |title=Dveri će u Skupštini tražiti da se u Srbiji zabrene gej parade |date=2022-05-15 |website=rs.n1info.com |publisher=[[N1]] |access-date=2022-07-04}}</ref><ref name="radikaliistopolne">{{cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/radikali-u-leskovcu-delili-seseljeve-knjige-i-sakupljali-potpise-protiv-istopolnih-brakova/ |title=Radikali u Leskovcu delili Šešeljeve knjige i sakupljali potpise protiv istopolnih brakova |date=2022-02-25 |website=danas.rs |publisher=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=2022-07-04}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/poverenica-srbija-vojislav-seselj-diskriminacija-lgbt/31693260.html |title=Poverenica utvrdila da je Šešelj diskriminisao LGBT osobe u Srbiji |date=2022-02-08 |website=slobodnaevropa.org |publisher=[[Радио слободна Европа]] |access-date=2022-07-04}}</ref> ==== Параде поноса ==== Неколико парада поноса је морало бити отказано. Прославе [[Геј понос|Дана поноса]] у [[Београд|Београду]] 2004. и још једна у [[Нови Сад|Новом Саду]] 2007. године отказане су због немогућности обезбеђивања адекватне безбедности од насиља због ограничених ресурса. Београд Прајд 2009. такође је отказан из сличних разлога, јер полиција није могла да гарантује безбедност учесника.<ref>{{Cite news |url=http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&mm=09&dd=19&nav_id=61848 |title=Pride Parade won't be held |date=2009-09-19 |access-date=2022-07-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402145816/http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&mm=09&dd=19&nav_id=61848 |archive-date=2015-04-02 |publisher=[[B92]]}} </ref> ===== Парада поноса 2010. ===== {{Види још|Нереди поводом параде поноса 2010.}} Након објављивања планова за одржавање Параде поноса 2010, више организација је слало претње у којима се позивало на физичко насиље над учесницима параде.<ref>{{cite web |url=http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=460235 |title=Uhapšen zbog pretnji Paradi ponosa |date=2010-09-21 |accessdate=2022-07-03 |publisher=[[B92]]}}</ref> Скуп од 6500 људи покушао да нападне учеснике Параде поноса 2010. у Београду. Током нереда су нападнуте зграде [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а, покретни мамограф, као и бројне продавнице у центру Београда које су опљачкане.<ref>{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=10&mm=10&nav_category=16&nav_id=464314&yyyy=2010 |title=Demoliranje Beorgada, još jednom|date=2010-10-10|accessdate=2022-07-03 |publisher=B92}}</ref> 132 полицајца и 25 грађана је повређено, док је 249 особа ухапшено.<ref>{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=10&dd=11&nav_category=12&nav_id=464440 |title=Ko "diriguje" hiljadama huligana |accessdate=2022-07-03 |date=2010-10-11 |publisher=[[B92]]}}</ref> Тадашња [[Повереник за заштиту равноправности|повереницa за заштиту равоправности]] Невена Петрушић је [[митрополит]]у [[Митрополија_црногорско-приморска|митрополије црногорско-приморске]] [[Српска православна црква|СПЦ]] [[Амфилохије Радовић|Амфилохију]] наложила да се извини за вређање ЛГБТ+ заједнице поводом Параде поноса 2010. Амфилохије је изјавио да „је на Паради поноса виђен смрад који је загадио престони град [[Београд]], страшнији од [[уранијум]]а, највећи смрад содомски који је ова савремена цивилизација уздигла на пиједастал божанства”. После предлога да се извини, Амфилохије је изјавио да нема намеру да се извини и да „није изразио мржњу према човеку”.<ref>{{cite web |url=https://www.vijesti.me/svijet/balkan/369754/amfilohije-da-se-izvini-lgbt-populaciji-ili-ide-na-sud |title=Amfilohije da se izvini LGBT populaciji, ili ide na sud |date=2011-03-05 |website=vijesti.me |access-date=2022-07-03}}</ref><ref name="amfilohijene">{{cite web |url=https://www.vijesti.me/svijet/balkan/369686/amfilohije-se-nece-izviniti-predstavnicima-lgbt-populacije-u-srbiji |title=Amfilohije se neće izviniti predstavnicima LGBT populacije u Srbiji |date=2011-03-06 |website=vijesti.me |access-date=2022-07-03}}</ref> Демократска странка, која је номиновала Петрушић на позицију поверенице, је осудила „неразумну и противправну одлуку” поверенице, тврдећи да је нарушила уставно право на слободу вероисповести. Од ње су захтевали извињење СПЦ и неопозиву оставку.<ref name="amfilohijene" /> {{multiple image | footer = Полиција и хулигани током Параде поноса 2010. | width1 = 180 | image1 = Flickr - boellstiftung - Ausschreitungen in Serbien gegen die Gay Pride.jpg | width2 = 180 | image2 = Flickr_-_boellstiftung_-_Ausschreitungen_in_Serbien_gegen_die_Gay_Pride_(10).jpg ‎ | width3 = 180 | image3 = Flickr_-_boellstiftung_-_Ausschreitungen_in_Serbien_gegen_die_Gay_Pride_(2).jpg }} ==== Насиље, претње и омаловажавање ==== Године 2017, истакнути српски ЛГБТ+ активиста Бобан Стојановић добио је азил у [[Канада|Канади]] након што је документовао око 1000 различитих страница насиља усмереног према њему и његовој партнерки. У интервјуу у априлу 2018, Стојановићева партнерка је рекла да је насиље на њих извршило велики притисак, због чега је пар био приморан да напусти Србију.<ref>{{Cite web|url=https://www.cbc.ca/news/canada/calgary/boban-stojanovi%C4%87-lgbtq-rights-serbia-calgary-1.4587735 |title=Serbian LGBTQ leader finds sanctuary in Calgary |date=2018-04-29 |website=CBC Calgary |date=2022-07-03}}</ref> [[Датотека:ESC2014 - Austria 14.jpg|мини|Кончита Вурст односи победу на Песми Евровизије 2014.]] [[Ненад Пагонис]] је после имитирања [[Кончита Вурст|Кончите Вурст]] у изведби песме ''[[Rise Like a Phoenix]]'' у емисији „[[Твоје лице звучи познато]]” оптужен за [[Трансфобија|трансфобију]] кад је при крају наступа поцепао своју хаљину, а онда током коментара жирија изјавио да „је имао моралну дилему око тога да ли треба да имитира Кончиту” и да „му је драго што су му деца мала, да не мора да им објашњава кога је имитирао”.<ref>{{cite web |last=Мариновић |first=Немања |title=Кончита по други пут међу Србима: Твоје лице звучи трансфобично 2. део |url=https://www.optimist.rs/koncita-po-drugi-put-medu-srbima-tvoje-lice-zvuci-transfobicno-2-deo/ |work=[[Оптимист (магазин)|Оптимист]] |access-date=2022-07-03 |date=2018-01-07}}</ref> [[Марија Шерифовић]] је на његово понашање одговорила са изјавом да је „велика разлика између [[педер]]а и педерчине”.<ref>{{cite web |url=https://noizz.rs/showbizz/nenad-pagonis-je-najomrazenija-licnost-na-twitteru/4ff7rpz |title=Nenad Pagonis je najomraženija ličnost na Twitteru |date=2017-10-20 |website=noizz.rs |access-date=2022-07-03}}</ref> Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски СПЦ је довео у везу [[поплаве на Балкану 2014.]] са победом [[драг краљица|дрег краљице]] [[Кончита Вурст|Кончите Вурст]] на [[Песма Евровизије 2014.|Песми Евровизије]] неколико недеља раније, објаснивши да „нас Бог искушава како бисмо се вратили на прави пут”.<ref>{{cite web |publisher=''[[Блиц (новине)|Блиц]]'' |url=https://www.blic.rs/vesti/drustvo/amfilohije-poplave-su-opomena-zbog-koncite-vurst-to-je-dokaz-da-nas-bog-jos-voli/n63kx1q |title=Амфилохије: Поплаве су опомена због Кончите Вурст, то је "доказ да нас Бог још воли" |accessdate=2022-07-03}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-54535662 |title=Korona virus, Crna Gora, Srbija i SPC: Ko je bio mitropolit Amfilohije i zašto je važio za jednog od najmoćnijih ljudi crkve |last=Анђелковић |first=Наташа |date=2020-10-30 |website=bbc.rs/serbian |access-date=2022-07-17}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.telegraf.rs/vesti/1076517-amfilohije-okrivio-koncitu-vurst-za-poplave-u-srbiji-video |title=Amfilohije okrivio Končitu Vurst za poplave u Srbiji (VIDEO) |date=2014-05-18 |website=telegraf.rs |publisher=[[Телеграф (новине)|Телеграф]] |access-date=2022-07-17}}</ref> Истраживање [[Уједињене нације|Уједињених нација]] из 2017. је показало да је 70% ЛГБТ+ особа претрпело неки вид психичког насиља и злостављања.<ref name="UN2017">{{cite web |url=https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/migration/eurasia/undp-rbec-Factsheet-Being-LGBTI-in-Eastern-Europe.pdf |title=Being LGBTI in Eastern Europe — Progress, drawbacks, recommendations |date=2017-11-28 |website=undp.org |publisher=[[Уједињене нације]] |access-date=2022-07-17}}</ref> Године 2019, човек је претучен у Београду зато што је носио розе торбу, због које су нападачи посумњали да је геј.<ref>{{cite web |url=https://rs.n1info.com/vesti/a540455-covek-pretucen-u-centru-beograda-zbog-roze-torbe-mislili-da-je-homoseksualac/ |title=Čovek pretučen u centru Beograda, zbog roze torbe mislili da je homoseksualac |date=2019-11-02 |website=rs.n1info.com |publisher=[[N1]] |access-date=2022-07-03}}</ref> У марту 2020. године, група од око 200 средњошколаца се окупила у [[Лесковац|Лесковцу]] како би протествовали против најављене Параде поноса у Лесковцу, која није ни била планирана. Учесници су узвикивали поруке мржње према ЛГБТ+ заједници, а неколико новинара је том приликом физички нападнуто.<ref name="leskovac">{{cite web |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-napadi-lgbt-sudstvo/30466944.html |title=Napadi na LGBT zajednicu u Srbiji bez sudskog ishoda |last=Богдановић |first=Невена |date=2020-03-03 |website=slobodnaevropa.org |publisher=[[Радио слободна Европа]] |access-date=2022-07-03}}</ref> === Јавно мњење === Према речима [[Повереник за заштиту равноправности|поверенице за заштиту равноправности]], истраживање спроведено 2012. године показало је да 48 одсто Срба верује да је хомосексуалност болест.<ref name="Tabela1">{{cite web|url=http://www.lgbti-era.org/content/serbia|title=SERBIA – LGBTI Equal Rights Association for Western Balkans and Turkey |website=lgbti-era.org |access-date=2022-06-30}}</ref> Према подацима Удружења за једнака права из 2018. године, 26 одсто становништва земље прекинуло би контакт са особом ако би сазнало да је та особа ЛГБТ+, 38 одсто становништва верује да је хомосексуалност болест, 48 одсто родитеља би потражило лечење због њиховог ЛГБТ+ детета, 70 одсто се противило праву ЛГБТ+ особе да наследи имовину свог истополног партнера, а 90 одсто се противило усвајању детета од стране ЛГБТ+ особе.<ref name="2018prava">{{Cite web|url=https://www.state.gov/wp-content/uploads/2019/03/SERBIA-2018-HUMAN-RIGHTS-REPORT.pdf|title=2018 US HUMAN RIGHTS REPORT|access-date=2022-06-30}}</ref> Према анкети из 2017. коју је спровела [[Међународна лезбијска, геј, бисексуална, транс и интерсекс асоцијација|ИЛГА]], 59% Срба се сложило да геј, лезбијке и бисексуалци треба да уживају иста права као и стрејт људи, док се 24% не слаже. Поред тога, 64% се сложило да треба да буду заштићени од дискриминације на радном месту. Мишљење да особе које су у истополним везама треба оптужити као криминалце је делило 21% испитаних, док се 55% није сложило са тим. Што се тиче трансродних особа, 63% се сложило да треба да имају иста права, 65% верује да треба да буду заштићене од дискриминације при запошљавању, а 51% верује да им треба дозволити да промене свој законски пол. Поред тога, већина Срба би прихватила ЛГБТ+ комшију.<ref name="ILGA">[https://ilga.org/ilga-riwi-global-attitudes-survey ILGA-RIWI Global Attitudes Survey] ILGA, October 2017</ref> Исте године, анкета [[Уједињене нације|Уједињених нација]] долази до податка да 90% људи не подржава параду поноса.<ref name="UN2017" /> Према подацима из 2017. из истраживања Центра Е8, 44% жена се слаже да истополни бракови треба да буду легални (14,8% се у потпуности слаже, 29,2% се слаже), док се 38,2% противи (15,0% се противи потпуно, 23,2% се противи). Истовремено, 32,6% мушких испитаника се слаже да истополни бракови треба да буду легални (12,8% се потпуно слаже, 19,6% се слаже), док се 50,8% противи (26,2% се противи потпуно, 24,6% противи).<ref name="E8">{{Cite web|url=http://e8.org.rs/wp-content/uploads/2019/06/IMAGES-Srbija-Mu%C5%A1karci-u-Srbiji-Promene-otpori-i-izazovi-Rezultati-istra%C5%BEivanja-o-mu%C5%A1karcima-i-rodnoj-ravnopravnosti.pdf |title=Muškarci u Srbiji |access-date=2022-06-30}}</ref> Према подацима -{[[Civil Rights Defenders]]}--а из 2021. године, док је подршка истополним браковима и даље ниска (26%), када се разврстане на појединачна права за која се предвиђа да ће бити регулисана Законом о истополној заједници, постоји широка подршка за свако право (59 %-73%). 80% грађана сматра да би ЛГБТ+ особе требало да имају бар нека права која ће бити регулисана Законом о истополној заједници, другом по величини међу свим земљама [[Балканско полуострво|Западног Балкана]] (после Црне Горе, која је 2020. године усвојила закон о регистрованим партнерствима истог пола). У случају скоро сваког права, подршка је значајно већа код млађих (18-29) и високообразованих испитаника из [[Београд|Београда]] и [[Војводина|Војводине]]. Ставови према готово свим питањима везаним за ЛГБТ+ заједницу су се у Србији значајно побољшали у последњих 5 година. Иако су уочена побољшања, истраживање показује да је хомофобија и даље распрострањена на неколико главних рачуна у друштву, као што је да 57% верује да је хомосексуалност болест. Преко 2/3 испитаника сматра да би требало дозволити одржавање мирних [[Parada ponosa|маршева поноса]] у Београду.<ref name="CRD2021">{{Cite web |url=https://crd.org/2021/04/02/poll-finds-serbia-is-ready-for-law-on-same-sex-union/|title=Serbia is Ready for Law on Same Sex Union, Poll Finds Strong Support for LGBTI+ Rights|access-date=2022-06-30}}</ref> {| class="wikitable plainrowheaders" style="margin: 1em auto 1em auto" style="width:100%;" |- ! style="width:15%;" | Организација ! style="width:10%;" | Датум ! style="width:50%;" | Тема или питање ! style="width:5%;" | Да ! style="width:5%;" | Не |- | rowspan="2" style="text-align:center;" | LGBTI Era<ref name="Tabela1"/> || rowspan="2" | Март 2008. || Хомосексуалност је болест || '''<span style="color:red;">70%</span>''' || / |- | Параде поноса не треба да се одржавају || '''<span style="color:red;">75%</span>'''|| / |- | style="text-align:center;" | [[Повереник за заштиту равноправности]]<ref name="Tabela1" /> || 2012. || Хомосексуалност је болест || '''<span style="color:red;">48%</span>''' || / |- | rowspan="2" style="text-align:center;" | NDI<ref name="Tabela1" /> || rowspan="2" | 2015. || Дискриминисани сте на основу сексуалне оријентације (питане су ЛГБТ+ особе) || '''<span style="color:red;">51%</span>''' || / |- | Покушали би сте да пронађете лек за своје нехетеросексуално дете || '''<span style="color:red;">48%</span>''' || / |- | rowspan="6" style="text-align:center;" | [[Међународна лезбијска, геј, бисексуална, транс и интерсекс асоцијација|ИЛГА]]<ref name="ILGA" /> || rowspan="11" | 2017. || Подржавате једнака права || '''<span style="color:green;">59%</span>''' || '''<span style="color:red;">24%</span>''' |- | Подржавате заштиту геј особа од дискриминације на радном месту || '''<span style="color:green;">64%</span>''' || / |- | Подржавате заштиту транс особа од дискриминације на радном месту || '''<span style="color:green;">65%</span>''' || / |- | Дозволити промену пола || '''<span style="color:green;">51%</span>''' || / |- | Људе у истополним везама треба оптужити као криминалце || '''<span style="color:red;">21%</span>''' || '''<span style="color:green;">55%</span>''' |- | Прихватили бисте геј комшију || '''<span style="color:green;">Већина</span>''' || / |- | rowspan="2" style="text-align:center;" | Центар Е8<ref name="E8" /> || Истополни бракови треба да буду легални (питане су жене) || '''<span style="color:green;">44%</span>''' || '''<span style="color:red;">38,2%</span>''' |- | Истополни бракови треба да буду легални (питани су мушкарци) || '''<span style="color:green;">32,6%</span>''' || '''<span style="color:red;">50,8%</span>''' |- | rowspan="3" style="text-align:center;" | [[Уједињене нације]]<ref name="UN2017" /> || Не подржавате параду поноса || '''<span style="color:red;">90%</span>''' || / |- | Претрпели сте психичко насиље или злостављање (питане су ЛГБТ+ особе) || '''<span style="color:red;">70%</span>''' || / |- | Здравствене институције правилно одговарају на ваше потребе (питане су ЛГБТ+ особе) || / || '''<span style="color:red;">90%</span>''' |- | rowspan="5" style="text-align:center;" | Удружење за једнака права<ref name="2018prava" /> || rowspan="6"| 2018. || Прекинули би сте контакт са неким кад би сазнали да су ЛГБТ+ || '''<span style="color:red;">26%</span>''' || / |- | Хомосексуалност је болест || '''<span style="color:red;">38%</span>''' || / |- | Покушали бисте да излечите ЛГБТ+ дете || '''<span style="color:red;">48%</span>''' || / |- | ЛГБТ+ особама треба да буде дозвољено да наследе имовину истополног преминулог партнера || / || '''<span style="color:red;">70%</span>''' |- | ЛГБТ+ особама треба да буде дозвољено да усвајају децу || / || '''<span style="color:red;">90%</span>''' |- | style="text-align:center;" | {{ill|en|Ипсос|Ipsos}}<ref>{{cite web |url=https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2935931-porazavajuca-statistika-44-odsto-ljudi-u-srbiji-smatra-da-je-transrodnost-mentalna-bolest |title=Poražavajuća statistika: 44 odsto ljudi u Srbiji smatra da je transrodnost mentalna bolest |date=2018-02-16 |website=telegraf.rs |publisher=[[Телеграф (новине)|Телеграф]] |access-date=2022-07-17 }}</ref> || Трансродност је болест || '''<span style="color:red;">44%</span>''' || / |- | rowspan="2" style="text-align:center;" | [[Civil Rights Defenders]]<ref name="CRD2021" /> || rowspan="2"| 2021. || Хомосексуалност је болест || '''<span style="color:red;">57%</span>''' || / |- | Треба дозволити одржавање параде поноса у Београду || '''<span style="color:green;">>66%</span>''' || / |} == Види још == {{портал|ЛГБТ}} * [[Повереник за заштиту равноправности]] * [[Закон о забрани дискриминације (Србија)]] * [[Београдска парада поноса]] * [[Да се зна!]] * [[Београд прајд]] == Напомене и референце == {{notes}} ---- {{reflist}} == Литература == * {{cite book |ref=harv |last1=Бурмаз |first1=Бранко В. |last2= |first2=|year=2017 |url=http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8936 |title=Архитектонски модел квир простора: студија случаја Београда (докторска дисертација) |publisher= Архитектонски факултет Универзитета у Београду |location=[[Београд]] |isbn=}} * {{cite book |url=http://korak-hapi-step.eu/wp-content/uploads/2015/03/MEDJU-NAMA_final.pdf |title=MEĐU NAMA: Neispričane priče gej i lezbejskih života - ''zbornik tekstova'' |editor1=Blagojević; Jelisaveta |editor2= Dimitrijević; Olga |editor3=Stolić; Ana |editor4=Đurić; Dubravka |editor5=Lončarević; Katarina |editor6=Ivanović; Zorica |editor7=Radmanović; Mane |editor8=Popović; Tatjana |editor9=Savanović; Aleksandra |editor10=Knežević; Nenad |last1=Sabo |first1=Adriana |last2=Vuletić |first2=Aleksandra |last3=Stolić |first3=Ana |last4=Burmaz |first4=Branko |last5=Zec |first5=Dejan |last6=Duišin |first6=Dragana |last7=Stojanović |first7=Dragana |last8=Đurić |first8=Dubravka |last9=Maljković |first9=Dušan |last10=Erdei |first10=Ildiko |last11=Barišić |first11=Jasmina |last12=Petrović |first12=Jelena |last13=Višnjić |first13=Jelena |last14=Blagojević |first14=Jelisaveta |last15=Lončarević |first15=Katarina |last16=Radulović |first16=Lidija |last17=Kapetanović |first17=Milorad |last18=Jovanović |first18=Nebojša |last19=Savić |first19=Nebojša |last20=Knežević |first20=Nenad |last21=Dimitrijević |first21=Olga |last22=Dimitrov |first22=Slavčo |last23=Gočanin |first23=Sonja |last24=Bojanin |first24=Stanoje |last25=Kalinić |first25=Tanja |last26=Bjeličić |first26=Vladimir |last27=Jovanović |first27=Vladimir |last28=Ivanović |first28=Zorica |year=2014 |website=korak-hapi-step.eu |publisher=Hartefakt Fond за Andrej Nosov |location=[[Београд]] |access-date=2022-07-15 |isbn=978-86-914281-4-3}} == Спољашње везе == * [http://www.gay-serbia.com Gay-Serbia.com] * [https://groups.yahoo.com/group/lgbtyu Јадрански ЛГБТ активизам], раније познат као југословенски ЛГБТ активизам * [http://www.gayecho.com Геј Ехо (GayEcho)], раније познат као Квирија (Queeria) * [[PlanetRomeo|GayRomeo]], [http://www.gay.in.rs верзија на српском] * [http://www.optimist.rs Оптимист ЛГБТ+ магазин] * [http://szmlmbt.blogspot.com Szerbiai Magyar LMBT Csoport], мађарска ЛГБТ+ заједница у Србији * [http://www.gej.rs Водич за геј Србију] {{Commonscat|LGBT in Serbia}} {{Република Србија}} [[Категорија:Положај ЛГБТ особа у Европи|Србија]] [[Категорија:ЛГБТ права у Србији]] [[Категорија:Политика Србије|ЛГБТ]] t6o9iguje7efa5wa5tmfsmxtg6ih0ft 0 578100 25138641 25003724 2022-08-04T15:59:48Z Ivan VA 80882 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{Орден | име= Орден Таковског крста | слика = [[Датотека:Takowo kruis in kleur.jpg|150п]] | опис= Орден Таковског крста | додељује = {{зас|Кнежевина Србија|size=30п}} {{зас|Краљевина Србија|size=30п}}<br />[[Кнежевина Србија]]<br />[[Краљевина Србија]] | тип= [[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Kavalir BAR.svg|120п|Тракица цивилног ордена]]<br /><br />[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Kavalir BAR.svg|120п|Тракица војног ордена]] | доделио= |додела за= ''заслуге против непријатеља'' | борба= | статус= Угашен 1903. | установљен= 12. јула 1878. | прва награда= | задња награда= | укупно= | слика1= | нижи= [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] (од 1883. до 1903. г.) | виши= највиши (до 1883. г.) <br /> [[Краљевски орден Белог орла|Орден Белог орла]] (од 1883. до 1898. г.) <br /> [[Орден Милоша Великог]] (од 1898. г.) }} '''Орден Таковског крста''' је [[Одликовања|одликовање]] које је додељивала [[Кнежевина Србија|Кнежевина]], а касније и [[Краљевина Србија]]. Реч је о првом домаћем ордену.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.muzejgm.org/orden-takovskog-krsta/|title=Орден таковског крста|last=Мандић|first=Ирена|website=Музеј рудничко-таковског краја|url-status=live|access-date=9. 6. 2021.}}</ref> == Историја == Орден је добио име по [[Таково (Горњи Милановац)|Такову]], месту где је почео [[Други српски устанак]]. Ово одликовање се налази таковском [[Музеј Другог српског устанка|Музеју Другог српског устанка]] у оквиру збирке која се састоји од мноштва других ордена, [[медаља]] и споменица из разних периода које посетиоци могу да погледају.<ref name=":0" /> На пример, од експоната изложени су Орден Таковског крста III реда, Орден Таковског крста IV реда (власништво Небојше Смиљанића из Такова) и Спомен медаља 50-годишњице Другог српског устанка (власништво Михаила Јовичића из Горњег Милановца).<ref name=":0" /> Поводом прославе 50 година од ослобођења Србије од [[Османско царство|Турака]], кнез [[Михаило Обреновић]] је [[1865]]. године у знак сећања на кнеза Милоша и устанике живим учесницима борбе за ослобођење доделио [[Злато|златни]] спомен-крст.<ref name=":0" /><ref>Владимир Кривошејев (1998) Од ког је топа изливен Таковски крст из 1865. – прилог изучавању артиљерије у Другом српском устанку, Зборник Историјског музеја Србије, бр. 29/30, Београд, Историјски музеј Србије.</ref> Дати спомен-крст је имао изглед данашњег Ордена Таковског крста, иако тада није носио данашње име. Кнез [[Милан Обреновић]] је при избијању [[Први српско-турски рат|Српско-турског рата 1876.]] године установио одликовање за „заслуге против непријатеља” које је имало изглед поменутог спомен-крста из 1865. Дана [[15. фебруар]]а [[1878]]. године извршена је реорганизација ордена по степену. Пре реорганизације ордена од стране краља Милана који уводи пет степена ордена по узору на француску Легију части, Орден таковског крста је имао два реда.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=27}}</ref> Приликом коначног успостављања одликовања [[12. јул]]а [[1878]]. именовано је у '''Орден Таковског крста''' у два степена. Степени ордена су се састојали од златног и [[Сребро|сребрног]] крста. У хијерархији ордења Србије после 1883. је био на другом месту, после 1889. на трећем и после 1898. на четвртом месту.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=28}}</ref> Овај орден је добио значајан број знаменитих личности из српске и европске историје.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=29}}</ref> === Јубиларна прослава 50-годишњице Таковског устанка === {{Главни чланак|Јубиларна прослава 50-годишњице Таковског устанка}} === Топос Таковског крста === Први орден Кнежевине Србије, Орден таковског крста, је именован по и црпео свој симболизам из топоса (метафоре) Таковског крста слободе и, како истиче историчар уметности Мирослав Тимотијевић, био само један од примера примене сложенијег и жирег значења овог симбола.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Сам топос Таковског крста слободе је, уз топос Таковског јунака, Таковског сунца слободе, Таковског барјака и Таковског светог дрвета, као низ општих симболичних елемената којима је дато конкретно значење чинио Таковски меморијски топос — меморијски топос уведен у званичну репрезентативну културу Кнежевине Србије са циљем очувања сећања на Сабор у Такову на Цвети 1813. године, али и инстументализацију у оквиру актуелних потреба. Како истиче Тимотијевић, сваки од ових симбола је имао своје опште претходно значење, засновано на симболичном поимању хероја, сунца, заставе, светог дрвета и часног крста, али су они, у оквиру таковског меморијског топоса, добили ново и специфично значење које није нестајало приликом њихове самосталне употребе.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=317—320}} Како истиче Тимотијевић, изворни историографски топос, формулисан у делима Вука Стефановића Караџића и Леополда Ранкеа, не помиње учешће свештеника у догађајима испред таковске цркве, нити ритуал благосиљања барјака и устаника. Овај истраживач истиче да се овај мотив појављује у потоњим митским меморијским топосима, где се сабору у Такову даје све наглашеније сакрализовано тумачење. Пратећи писане и виузалне изворе, наводи да како је време одмицало, овакво виђење је попримало све већи значај. Порастом значаја мотива се разрађује и његова симболична ритуална структура, а таковског свештеника Јанка Витомировића замњеује хаџи Мелентије Павловић, архимандрит манастира Враћевшнице, каснији београдски митрополит.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Према овом, потоњем предању, одлука о подизању устанка је донета у ноћи у очи народног збора у Такову, на Цвети 1815. године, у манастиру Враћевшници. Према предању игуман манастира Мелентије Павловић је у манастиру одслужио ноћну литургију, те причестио Милоша Обреновића и устанике. Одатле су у зору отишли кроз планину у Таково где их је народ чекао пред црквом и столетним грмом, где је објављено подизање устанка.{{sfn|Боловић|2009|p=39}}{{sfn|Боловић|2014|p=310}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Према Тимотијевићу, структура предања показује да је оно настало у крилу цркве, највероватније у манастиру Враћевшница, где је и забележено.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} {{multiple image | footer = | width = 240px | image1 = Georgije Bakalović - Mitropolit Melentije Pavlović, 1839. Narodni muzej u Beogradu.jpg | alt1 = | caption1 = ''Мелентије Павловић'', Георгије Бакаловић, уље на платну, 1839. година;{{sfn|Тимотијевић|2012|p=348}} | image2 = Melentije Pavlovic 1.png | alt2 = | caption2 = Цртеж портрета Мелентија Павловића из Враћевшнице који је начинио Феликс Каниц док је тамо боравио 1860. године и потом објавио у својој књизи „-{Königreich Serbien I}-”.{{sfn|Kanitz|1904|pp=322—323}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} }} Метафора о хаџи Мелентију Павловићу као оличењу свештеника-устаника уобличава се, наводи Тимотијевић, већ на почетку прве владавине династије Обреновић, а истовремено добија и визуелну представу. Иначе, стереотип о свештенику-ратнику на који се овај наслањао се уобличавао претходно у Карловачкој митрополији током првих деценија 18. века, те постаје опште место у идеолошкој репрезентацији слике устаничких свештеника Кнежевине Србије. Утицајан пример су представе Проте Матеје Ненадовића. Две визуелне представе, портрета, архимандрита Павловића су била похрањена у Враћевшници, али су оба страдала у пожару и њихово постојање је забележено посредно.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=347—349}} Аутор првог портрета је сликар Георгије Лацковић, који је 1817. године прешао из Земуна у Србију и исте године насликао портрет. Пожаром дело је уништено, али је остало познато по копији коју је начинио Георгије Бакаловић 1839. године. На портрету, иначе једном од првих познатих портрета у ослобођеној Србији,{{sfn|Боловић|2009|p=47}}{{sfn|Боловић|2014|p=313}} Павловић је приказан као архимандрит, а према сведочењу Јоакима Вујића објављеном у његовој књизи „Путешествије по Сербији”, на полеђини слике се налазио натпис: „Мелетије Павловић, архимандрит враћевшчански, народољубац, трудни спутник, духовник, саветник, храбри војник, неуморан у раду, који претрпе ради општег благостања народа српског; сликан је у 41. години старости, 1817. године маја 20. -Гергије Лацковић, живописац”.{{sfn|Боловић|2009|pp=47—48}}{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=347—349}}{{sfn|Боловић|2014|p=313}} Споменута Бакаловићева копија овог дела је већ у 19. веку доспела у Народни музеј у Београду,{{sfn|Боловић|2009|p=47}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} а данас је изложена у сталној поставци Историјског музеја Србије посвећеној Првом и Другом српском устанку у Конаку кнеза Милоша на Топчидеру.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} Други портрет Павловића, чије време настанка није познато, је познат по цртежу Феликса Каница док је он боравио у Враћевшници 1860. године, а објављеног у њоговој књизи „-{Königreich Serbien I}-”.{{sfn|Kanitz|1904|pp=322—323}}{{sfn|Каниц|1985|pp=330;332}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} Каницов цртеж приказује Павловића како у уздигнутим рукама држи крст и сабљу. Како истиче Тимотијевић, оваква представа се у основи косила са црквеним одредбама тог времена које су забрањивале свештенству оба реда да носи оружије. Овај истраживач наводи да је појава овако формулисаног портрета одраз свештениковог борбеног верског патриотизма из времена Устанка, свесно пропагираног већ у Вујићевом „Путешествију по Сербији”. У познијим изворима, Тимотијевић наводи, је опис Јосифа Веселића пар деценија након Вујића, који описујући знаменитости манастира Враћевшнице наводи и архимандритове меморабилије, посебно истичући оружије: сабљу, пушку и кесу за барут. После Веселића, Фаликс Каниц у првом издању своје књиге о Србији наводи да је Павловић крстом и мачем благосиљао устанике у Такову. Према мишљењу Тимотијевића, Каниц је ово предање чуо у Враћевшници, од монаха, међу којима је оно и однеговано. Предање је потом постало општеприхваћено и било повод за слично приказивање архимандритовог лика на литографији Таковског устанка Винценца Кацлера, а потпом и на слици „Таковски устанак” Паје Јовановића. Како истиче истраживач, увођење хаџи Мелентија Павловића у први план ове патриотске иконе, одмах поред главног хероја - Милоша Обреновића, указује на ритуал благосиљања устаника и заставе, али и на општеприхваћено повезивање институција цркве и државе у већини патриотских религија.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=349—350}} Попут Милоша Обреновића, истријска личност као хаџи Мелентије Павловић у званичној репрезентативној култури Кнежевине и потоње Краљевине Србије постаје фигура на коју се пројектују важни идеолошки садржаји. Још док је активно учествовао у устаничким борбама о њему је, за живота, формиран култ патриотског свештеника са крстом у једној и оружјем у другој руци, о чему сведоче и споменути портрети. Након завршетка Устанка, Павловић је припадао елитном кругу људи око кнеза Милоша Обреновића, а 1831. године постаје први Србин на челу Београдске митрополије након дугог низа грчких фанариотских јерарха. Доследно овоме, постао је отелотворење почетка српске верске обнове и својим патриотским деловањем заслужује да стане уз бок кнеза Милоша Обреновића.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=350—351}} <gallery mode="packed" heights="300" caption=""> Датотека:The Takovo Uprising, by Vinzenz Katzler, 1882.jpg|''Устанак таковски год. 1815'', Винценц Кацлер, литографија, 1882. год. Датотека:Paja Jovanovic-Takovski ustanak.jpg|''Таковски устанак'', Павле Јовановић, 1898. година. </gallery> [[Датотека:„Takovski krst”.jpg|thumb|right|130px|Таковски крст Мелентија Павловића;{{sfn|Боловић|2014|pp=336—337}} [2021. година];]] Павловић је преминуо у Београду 8. јуна 1833. године, а три године доцније његови земни остаци су пренети са гробља у стару Саборну цркву где је сахрањен. У време рушења старе Саборне цркве, његови остаци су пренети у манастир Враћевшницу 27. марта 1837. године. Пренос је организовала кнегиња Љубица, а сахрањен је у гробницу изграђену о трошку кнеза Милоша. Око хаџи Мелентијевог гроба је убрзо уобличена својеврсна национална меморија.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=351}} У ризници манастира су чуване његове бројне меморабилије, а међу њима крст којим је, по предању, благосиљао таковске устанике и таковски барјак. Овај крст је и данас изложен у сталној поставци манастирске ризнице и носи назив „Таковски крст”. Према опису истраживача Ане Боловић, сачувани крст представља горњи део ручног крста коме недостаје стопа; могуће је реч о ставротеци. Крст је урађен у дуборезу окованом у позлаћени сребрни оков. Боловић наводи да дуборезни део крста садржи представу Распећа Христовог у свом централном делу. Са обе стране крста налази се по 18 инкрустрираних полудрагих каменчића. Кракови крста су се завршавали украсом у облику цвета са каменом у средини. Остала су само два. Дршка има два модуса. Димензије крста у садашњем стању су: висина 16, ширина 9, дебљина 2,5 центиметара.{{sfn|Боловић|2009|pp=66—67}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=351}}{{sfn|Боловић|2014|pp=336—337}} Пратећи изворе, Тимотијевић наводи да у опису архимандритових меморабилија који је сачинио Јосиф Веселић 1862. године, а објавио у својој књизи о српским манастирима 1867, док наводи постојање скупоцене архијерејске одежде коју је 1833. године за Павловића наручила књегиња Љубица, не помиње горе описани крст као ни присуство Павловића на сабору у Такову. У следећем извору, чланку насловљеном „Манастири у Србији” објављеном 1867. године у „Гласнику Српског ученог друштва” Милан Ђ. Милићевић први пут спомиње ову реликвију, наводећи: „Многе ствари његове налазе се и сада овде. Међу њима је и крст, који је носио кад је на Љубићу у добош ударао а тако и пушка и паласке његове. Сам пак обод од добоша храни се у народном музеју у Београду.” Према Тимотијевићевом мишљењу, пошто се таковски крст хаџи Мелентија не спомиње у попису покретних и непокретних ствари манастира насталом 1874/5. године, предање је уобличено у последњој четвртини 19. века. Како истиче овај истраживач, предање о хаџи Мелентијевом таковском крсту у наредном периоду постаје све популарније и временом израста у важну српску патриотску реликвију.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=351—352}} <gallery mode="packed" heights="250" caption=""> File:Celokupno „odjejanije” mitropolitovo, poklon kneginje Ljubice Melentiju Pavloviću 1.jpg|„Таковски крст” и архијерејска одежда Мелентија Павловића, ризница манастира Враћевшница;{{sfn|Боловић|2014|pp=322—323}} [2021. година]; File:Wiki Šumadija X Manastir Vraćevšnica, 2019. 470.jpg|Манастир Враћевшница, 2019. година; </gallery> [[Датотека:Melentije Pavlovic 3.png|240px|thumb|right|Архејерејски портрет Мелентија Павловића са добошем у рукама; Портрет се налази у патријарховим просторијама у згради Патријаршије у Београду;{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Приказана слика је препродукција коју је 1996. године објавио [[епископ шумадијски]] [[Сава Вуковић|Сава]] у књизи „Српски јерарси од деветог до двадесетог века”.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}{{sfn|Вуковић|1996|p=314}}]] Сликар Паја Јовановић у припреми за израду своје композиције „Таковски устанак” одлази у Таково, а потом у Враћевшницу, 1894. године и то са циљем да види хаџи Мелентијев крст, који је касније приказао на слици. Тимотијевић наводи да се предање о хаџи Мелентијевом крсту из враћевшничке ризнице даље временом усложњава и доводи у везу и са битком на Љубићу. У часопису „Србобран” од 1900. године је објављен прилог о манастиру Враћевшници где се наводи да је то златан крст који је архимандрит носио „кад је на Љубићу ударао о добош против Турака”. У званичној култури српске престонице је уобличено сећање на хаџи Мелентија као устаничког свештеника. Као споменуто, према сведочењу Милана Ђ. Милићевића, испод архимандритовог портрета у Народном муезју је био постављен и обод добоша којим је он заменио епитрахиљ у познатој битци на Љубићу код Чачка. Добош је иначе сачуван и данас се налази у Историјском музеју Србије.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Саму пресудну епизоду битке на Љубићу описује већ Вук Стефановић Караџић, а Милићевић у „Поменику знаменитих људи” наводи следеће{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}:{{цитат2|Доцније, Мелентије Павловић био је друг Кнезу Милошу у свим важнијим пословима његовим. Он је био овај Мелентије архимандрит, што је на Љубићу 1815, онако славно заменио петрахиљ добошем, и Бог му је баш ту службу примио, и Србију, толико вољену и тако брањену, очински благословио!{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}}} У ликовној уметности фигура хаџи Мелентија са добошем у рукама је изражена кроз репрезентативни архијерејски портрет који се данас чува у патријарховим просторијама у Патријаршији Српске православне цркве у Београду.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Такође постоји и скулпторска обрада ове фигуре, дело вајара Ђорђа Јовановића, настала 1944. године, а такође се налази у Патријаршији у Београду.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}{{sfn|Јовановић|2005|p=236}} Метафора о таковском крсту, како истиче Тимотијевић, слично попут метафоре о таковском барјаку, у окриљу верског патриотизма је добила много шире значење, а везано за идеју борбе за ослобођење. Тако крилатица „За крст часни и слободу златну”, која тумачи крст као непобедиво хришћанско оружје, је била мото устаничких борби, а након завршетка истих постаје честа у симболичној политици Кнежевине и Краљевине Србије. Тимотијевић истиче као један од примера национализовану патриотску проповед на Српске Цвети, где је између осталог речено: „Само велики и светао дух нашега јуначкога народа — та свесна и морална моћ његова — сачувала му је народну и државну мисао, која га је и покренула да ‘за крст часни и слободу златну’ уђе у неравну борбу против мрака и назадка. Заиста у Историји Света редак, ако не и изузетан пример!” Овај истраживач идејне основе тумачења таковског крста као непобедивог хришћанског оружја лоцира у старом историјском обрасцу уобличеном у идеологији првог хришћанског владара, Константина Великог, а онда директно пројектованог на кнеза Милоша Обреновића као Другог тј. Новог Константина.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Најдоследније ово је формулисано у беседи београдског митрополита Михаила Јовановића на Цвети 27. марта 1860. године, на освећењу престоничке војне цркве Вазнесења Господњег, а објављене у „Србским новинама”, у којој он гради слику о крсту као непобедивом хришћанском оружју Константина Великог, да би одмах затим истакнуо пример Милоша Обреновића као Новог Константина{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=352—353}}:{{цитат2|А чим је и цар Константин победио своје безбројне непријатеље? Није ли му помогла сила креста Христовог и молитве Христијана? Глас божији, који му је указао на чудниј крст Христов са речима: ''овим побеђавај'', и његови полкови носећи са собом заставе христијанске савладаше непријатеље царске и утврдише на земљи веру и цркву Христову.</br> Од примера из опште христијанске историје, обратимо пажњу на нашу отачествену историју. Ко незна, шта је благословило и крунисало успехом дело народа и Господара нашега започето у 1815. години. Није ли сила благочестија улила у срца подјармљеног народа силу храбре одважности одупирати се непријатељима? При таковачкој цркви, принесавши Богу молитвену жртву, са крстом започето је дело ослобођења и спасеније оточества изнемогавајућег од непријатељског притиска... и — Господ Бог благослови дело, које је започето овако с тврдом вером у њега.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}}}} Према Тимотијевићу, у симболичној политици званичне репрезентативне културе Кнежевине и Краљевине Србије за време владавине династије Обреновића, сваки од крстова којим се благосиља војска и војни барјаци подразумевао је у основама симболизам таковског крста слободе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}} Како истиче овај историчар уметности:{{цитат2|У симболичној политици званичне репрезентативне културе за време владавине династије Обреновић, сваки од крстова којим се благосиља војска и војни барјаци подразумевао је у основама симболизам таковског крста слободе. На ту идеју симболично се ослања и институција војног свештенства. Ритуал благосиљања војске и војних барјака био је истоветан чину који је хаџи Мелентије Павловић наводно обавио на Цвети у Такову. Углед службе војног свештеника у Кнежевини, односно Краљевини Србији најјасније се огледа у одлуци владе да се упокојени београдски митрополит Михаило Јовановић званично сахрани са војним почастима, будући да је у младости био војни свештеник. Тиме се сахрана највишег црквеног достојанственика Краљевине Србије претвара у званични државни политички спектакл, у коме се у први план истиче верски патриотизам и идеја о таковском крсту као његовом основном симболу. Наглашавањем војног свештеничког деловања упокојеног митрополита гради се метафорична слика о њему као другом Мелентију Павловићу, првом српском архијереју на челу Београдске митрополије. Идеја борбе за „крст часни и слободу златну” дала је основа да се крст постављен на гробове војника палих у борбама за отаџбину сагледава у светлости симболизма таковског крста слободе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}}}} [[Датотека:Objava rata Turskoj, časopis Orao, 1877. godina.png|240px|thumb|right|„За крст часни и слободу златну”, Орао, 1877. година.{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|pp=13—14}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=354}}]] Као репрезентативан пример коришћења симболизма таковског крста слободе у новом друштвеном и политичком контексту Тимотијевић наводи чланак насловљен „Објава српскога рата против Турске”, објављен у новосадском илустрованом часопису „Орао” 1877. године, у коме се преноси свечана објава рата Србије Османском царству јуна претходне, 1876. године у Београду, одлазак кнеза Милана у Делиград на фронт, те званични „Проглас о објављивању рата”. Чланак се завршава великом илустрацијом, преко целе странице, на којој је приказан свештеник који у уздигнутим рукама држи сабљу и крст, иза кога је стоји војник са уздигнутом заставом у левој и исуканом сабљом у десној руци. Свештеник и војник стоје на узвишењу иза којег је старо и пролистало дебло, а око њих су окупљени српски и црногорски војници, који исуканим оружјем поздрављају свештеникову беседу. Испод цртежа је исписана крилатица „За крст часни и слободу златну”.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353—355}} У анализи овог цртежа, овај историчар уметности наводи да се његова формална структура очигледно ослањала на старије узоре однеговане у популарној литератури, проминентно у историјској приповетци „Пастир краљ или Ослобођење Србије” Косте Барунчића.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}} Но, у новим друштвеним околностима, овај преузети стереотип је представљао полазну основу за приказивање нове, актуелне предтаве, у којој је у први план истакнут устаник-свештеник, док је барјактар у другом плану, чиме је метафора таковског крста слободе стављена у први, а метафора таковског барјака у други план. Како истиче Тимотијевић, разлози за овакву инверзију су управо у новом политичком тренутку. Наиме, рат против Османског царства су истовремено објавиле Србија и Црна Гора. Истицање таковског барјака у први план је било непогодно, јер би се тиме нагласила српска хегемонија у деликатном политичком тренутку. Уместо тога истицањем свештеника-устаника у први план је истакнут заједнички православни супстрат, јер је борба за православну веру идеолошки обједињавало и Србију и Црну Гору, односно политику кнеза Милана и књаза Николе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}} Кнез Милан у „Прогласу” на више места наводи да се у рат креће у име Бога, а завршава га речима свеопштег окупљања око православне вере{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}: {{цитат2|Браћо! Пун поуздања у ваше родољубиве и ваше војничке врлине, Ја ћу с вама и пред вама, а с нама ће наша браћа Црногорци, под својим витешким вођом Мојим братом књазом Николом, с нама ће наши дични јунаци Херцеговци и наши многоискушени паћеници Босански. Наша вредна браћа Бугари чекају на нас, а од слободоумља поноситих Грка можемо очекивати, да неће иза нас дуго заостати ти славни потомци Темистокла и Бочариса.{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|p=12}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}}} Све наведено је погодовало уобличавању представе на којој је главни јунак устаник-свештеник. Такође, у ликовној представи су уважени и Црногорци, јер је барјактар одевен у црногорско народно одело. У наставку текста, након илустрације, је описано објављивање рата на Цетињу дат говор кнеза Николе упућен Црногорцима.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|pp=15—18}} == Степени == Орден Таковског крста је био организован у пет степена и две категорије – војни и цивилни. {| class="wikitable" |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="6" | |- ! Велики крст 1. степен ! Велики официр 2. степен ! Командир 3. степен ! Официр 4. степен ! Кавалир 5. степен |- | | | | | |- |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta VKrst BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta VOficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Komandir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Oficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Kavalir BAR.svg|100px]] |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="6" |Орден Таковског крста са мачевима |- ! Велики крст 1. степен ! Велики официр 2. степен ! Командир 3. степен ! Официр 4. степен ! Кавалир 5. степен |- | | | | | |- |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima VKrst BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima VOficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Komandir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Oficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Kavalir BAR.svg|100px]] |} == Опис == [[Датотека:Orden Takovskog krsta.jpg|мини|262x262пискел|Орден Таковског крста. Експонат из историјске збирке [[Музеј рудничко-таковског краја|Музеја рудничко-таковског краја]] из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]]] Знак ордена је осмокраки, [[бело]] емајлирани и златом уоквирен [[малтешки крст]], на чијих се осам шпицева налазе златне кугле. Између четири крака Малтешког крста се виде златни краци [[Андријин крст|Андрејиног крста]]. Изнад декорације је златна [[круна]] на којој је причвршћен прстен за траку. На округлом средњем штиту, окруженом [[ловоров венац|ловоровим венцима]], на [[Црвена боја|црвено]] емајлираној подлози је златан испреплетани [[монограм]] краља – М. О. ([[Милан Обреновић]]). Изнад монограма је круна изнад које је [[Плава боја|плаво]] емајлирани рајф у облику траке, на којем је на [[Српски језик|српском језику]] исписан мото ордена – „За веру, књаза и [[отечество]]”. Полеђина ордена је употпуности равна и златна. На средњем штиту је златан [[Грб Кнежевине Србије|српски грб]]. Краљ је био Велики мајстор ордена, док су краљица као и престолонаследник носили Велики крст. Након закона о ордењу из [[1883]]. године Орден Таковског крста је само додељиван за војне заслуге. Када је [[1903]]. године [[Карађорђевићи|династија Карађорђевић]] сменила [[Обреновићи|Обреновиће]], краљ [[Петар I Карађорђевић]] угасио је овај орден. === Опис траке === Трака је црвена са белом и плавом штрафтом са обе стране траке. Велики крстови су носили орден на ленти преко рамена, велики официри и команданти око врата, док су витезови орден носили на прсима. Два највиша степена ордена су поред орден-крста носили и орден-звезду на прсима. === Елементи ордена === <gallery> Датотека:Coat of Arms of the Principality of Serbia.png|[[Грб Кнежевине Србије]] Датотека:Maltese cross.svg|[[Малтешки крст]] Датотека:Saint Andrew's cross black.svg|[[Андријин крст|Андрејин крст]] </gallery> == Повеља == == Референце == {{reflist|2}} == Литература == === Књиге, поглавља и каталози === {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|''''|1977}} |url=|title= Анастас Јовановић први српски фотограф ''/ [концепција и поставка изложбе Радмила Антић, Гордана Харашић ; фотографска обрада оригиналног материјала Миодраг Ђорђевић, Душанка Миљковић ; превод на француски Матилда Станојевић, Добрила Стошић]''|year=1977|publisher= Београд : Галерија Српске академије наука и уметности, (Београд : Привредни преглед; Школа за индустријско обликовање; Космос; Култура)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=3418119}} {{COBISS|ID=94938380}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = |year=2019|title= Шест векова одликовања међу Србима|publisher= Политика, (Београд : Политика)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=279618316}} * {{Cite book|ref=harv|last=Барнучић|first=Коста|authorlink = |year=1879|url=http://www.arhiva.unilib.rs/latinica/dokument/116/pastir-kralj-ili-oslobodjenje-srbije-istorijska-pripovetka|title=Пастир краљ или Ослобођење Србије : историјска приповетка|publisher=К. Трумић| location = У Митровици|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=43399687}} * {{cite book|ref=harv |last=Боловић|first=Ана|authorlink=|year=2014|chapterurl=|chapter=Манастир Враћевшница, чувар заоставштине ктитора и приложника – Обреновића|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/2-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-II.pdf|title= ''у'' Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 2 ''/ [уредници Александар Марушић, Ана Боловић]''|publisher=Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Cicero)|location=Горњи Милановац|id=|pages=307—338}} {{COBISS|ID=212125964}} {{COBISS|ID=15991561}} * {{Cite book|ref=harv|last=Васић|first=Павле Ч.|authorlink = Павле Васић|year=1962|title=Живот и дело Анастаса Јовановића првог српског литографа|publisher= Народна књига, (Београд : Култура)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=16418311}} * {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink = Сава Вуковић|year=1996|url=http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5623&m=2#page/1/mode/2up|title=Српски јерарси : од деветог до двадесетог века|publisher=Евро ; Подгорица : Унирекс ; Крагујевац : Каленић, (Нови Сад : Будућност)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=49118476}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Gaj-Popović|first1=Dobrila|last2=Subotić|first2=Irina|authorlink1 = Dobrila Gaj-Popović|authorlink2=Irina Subotić|year=1981|title=Medalje i plakete : Medalje i plakete iz zbirke Narodnog muzeja i dela savremenih skulptora|publisher= Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo, ([Beograd] : "Slobodan Jović")| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=3151879}} * {{Cite book|ref=harv|last=Gritzner|first=Maximilian|title=Handbuch der Ritter- und Verdienstorden aller Kulturstaaten der Welt|location=Leipzig|publisher=|year=1893|isbn=978-3-8262-0705-1|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Димитријевић|first1=Вукадин|last2=|first2=|authorlink = |year=1998|title=Одликовања и војне ознаке Србије и Југославије|publisher=Удружење грађана "Стари Ниш" : Нумизматичко друштво "Медијана" : Клуб војске Југославије, (Ниш : Просвета)| location =Ниш|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=141659655}} * {{cite book|ref={{harvid|''Закони''|1935}} |url=|title= Закони и уредбе о орденима и медаљама : са свима изменама и допунама од 1883-1935. г. ''/ прикупио и средио Драгољуб В. Јеремић''|year=1935|publisher= Канцеларија краљевских ордена, (Београд : "Ђура Јакшић")|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=87903495}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Јовановић|first1=Миодраг|last2=|first2=|authorlink1 = Миодраг Јовановић (историчар)|year=2005|title=Ђока Јовановић : [1861-1953]|publisher= Галерија Матице српске, (Нови Сад : Будућност)| location =Нови Сад|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=207371271}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Јовановић|first1=Миодраг|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2008|title=Вајар Ђока Јовановић : (1861-1953)|publisher= САНУ, (Београд : Публикум)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=150086156}} * {{Cite book|ref=harv|last=Kanitz|first=Felix|authorlink = Феликс Каниц |year=1904|url=https://archive.org/details/dasknigreichse01kaniuoft/page/322/mode/2up|title=Das Königreich Serbien und das Serbenvolk : von der Römerzeit bis zur Gegenwart. Band 1, Land und Bevölkerung|publisher=Verlag von Bernh. Meyer|language=de|location = Leipzig|id=}} {{COBISS|ID=521329252}} {{COBISS|ID=23578887}} {{COBISS|ID=1024008421}} * {{Cite book|ref=harv|last=Каниц|first=Феликс|authorlink = |year=1985|title=Србија, земља и становништво : од римског доба до краја XIX века. Књ. 1 |publisher=Српска књижевна задруга : Рад| location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=38922508}} * {{Cite book|ref=harv|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink = Владимир Кривошејев|year=2004|title=Муселимов конак : водич и каталог музејских поставки Сеча кнезова и Ваљевска нахија и Ваљевци у Првом и Другом српском устанку|publisher= Народни музеј "Ваљево", (Ваљево : Ваљево принт)| location = Ваљево|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=116028684}} {{COBISS|ID=113058828}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Лазаревић|first1=Петар|last2=|first2=|authorlink1 = Петар Лазаревић|year=1929|chapterurl=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=520|chapter=Таковски крст|title=''у'' Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 4, С - Ш|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=5|publisher= Библиографски завод, (Загреб : Народне новине)| location =Загреб|isbn=|pages=512—513}} {{COBISS|ID=50676231}} {{COBISS|ID=48381447}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Макуљевић|first1=Ненад|last2=|first2=|authorlink1 = Ненад Макуљевић|year=2006|title=Уметност и национална идеја у XIX веку : систем европске и српске визуелне културе у служби нације|publisher= Завод за уџбенике и наставна средства, (Нови Сад : Будућност)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=132448524}} * {{Cite book|ref=harv|last=Маленић|first=Миливој Ј.|authorlink = Миливој Маленић|year=1901|title= После четрдесет година : у спомен св. андрејске велике Народне скупштине|publisher= Државна штампарија Краљевине Србије| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=41839367}} {{COBISS|ID=1028749239}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Мандић|first1= Ирена|last2=Марушић|first2 = Александар|year=2011|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/04/Djeneral-Bozidar-P.-Terzic-prosireni-katalog.pdf|title= Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе|publisher= Музеј рудничко-таковског краја ; Београд : Музеј града Београда, (Чачак : Светлост)|location= Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=522282077}} {{COBISS|ID=181467660}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2013|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/1-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-I.pdf|title=Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 1|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Земун : Biro Graf)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=205803788}} {{COBISS|ID=203171596}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2014|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/2-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-II.pdf|title=Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 2|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Cicero)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=212125964}} {{COBISS|ID=15991561}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2015|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/3-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-III.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 3|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Службени гласник)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=220541708}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2017|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/4-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-IV.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 4|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Lenex)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=230622220}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Ранковић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2018|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/5-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-V.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 5|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Codex print)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=267118092}} {{COBISS|ID=2049832320}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Ранковић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2020|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/1-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-VI.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Codex print)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=283433740}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Миливојевић|first1=Станојка|last2=|first2=|authorlink = |year=2016|url=http://nmuzice.org.rs/wp-content/uploads/2020/02/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE-%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B0-%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%A3%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3.pdf|title=Благо из депоа Народног музеја : поводом 70 година рада : 1946-2016|publisher= Народни музеј "Ужице", (Ужице : Графичар)| location =Ужице|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=223436044}} * {{Cite book|ref=harv|last1=|first1=|last2=|first2=|authorlink1 = |year=1929|chapterurl=|chapter=|title= Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 4, С - Ш|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=5|publisher= Библиографски завод, (Загреб : Заклада Тискаре Народних новина)| location =Загреб|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=50676231}} {{COBISS|ID=48381447}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Николић|first1=Десанка|last2=|first2=|authorlink1 = Десанка Николић|year=1971|title=Наша одликовања до 1941 : из колекције Војног музеја у Београду|publisher= Војни музеј, (Београд : Просвета)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=108440839}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Николић|first1=Ненад|last2=Ацовић|first2=Драгомир|authorlink = |year=2003|title=Српска круна : симбол државе и цркве = The Serbian Crown : a symbol of state and church|publisher=Теос, (Београд : Теос) | location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=108450828}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Пилетић|first1=Милана|last2=|first2=|authorlink = |year=1987|title=Одликовања југословенских народа XIX и прве половине XX века (до 1941) из збирке Војног музеја у Београду|publisher= Војни музеј, (Београд : БИГЗ)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=61075724}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Поповић|first1= Ирена|last2=Марушић|first2 = Александар|year=2008|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/01/3-djeneral-bozidar-terzic-1867-1939-katalog-izlozbe.pdf|title= Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : CODEX print)|location= Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=147827724}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Romanoff|first1=Dimitri|last2=|first2=|authorlink1 = Dimitri Romanov|year=1996|url=https://books.google.rs/books?id=BrhzAAAACAAJ&dq=The+orders,+medals+and+history+of+the+kingdoms+of+Serbia+and+Yugoslavia&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=The Orders, Medals and History of the Kingdoms of Serbia and Yugoslavia|publisher=Balkan Heritage| location =|language=en|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Самарџић|first=Драгана [прир.]|authorlink = Драгана Самарџић|year=1990|title=Дарови Војном музеју : каталог изложбе ''/ [концепција каталога, изложбе и редакција Драгана Самарџић]''|publisher= Војни музеј, (Београд : БИГЗ)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=13666818}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Тимотијевић|first1=Мирослав|last2=|first2=|authorlink1 = Мирослав Тимотијевић|year=2012|title=Таковски устанак - српске Цвети : о јавном заједничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репрезентативне културе|publisher= Историјски музеј Србије : Филозофски факултет, (Београд : Типографик плус)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=190839564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Тодоровић|first1=Нада|last2=|first2=|authorlink1 = Нада Тодоровић (нумизматичар)|year=1964|title=Југословенске и иностране медаље|publisher= Народни музеј, (Београд : Привредни преглед)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=512253592}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Филиповић|first1=Мирјана|last2=Поповић|first2=Марко|authorlink = |year=1979|title=Ордење и медаље Србије и Црне Горе : збирка Марка Поповића|publisher=Музеј града Београда, Манакова кућа, (Београд : Радиша Тимотић)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1024156593}} {{COBISS|ID=36025863}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Car|first1=Pavel|last2=Muhić|first2=Tomislav|authorlink1 = Pavel Car|authorlink2=Tomislav Muhić|year=2009|title=Odlikovanja Srbije i Jugoslavije : od 1859. do 1941.|publisher=Militaria| location =Wien|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=430956}} * {{cite book|ref={{harvid|''Шематизам, Књ. 1''|1895}} |url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/razno/II_19331_1?search_query=%C5%A1ematizam#page/0/mode/1up|title= Шематизам одликованих лица у Краљевини Србији : од 1865 до краја 1894. год. Kњ. 1|year=1895|publisher= Канцеларија краљевских ордена, (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=33976335}} {{COBISS|ID=1024866947}} * {{cite book|ref={{harvid|''Шематизам, Књ. 2''|1900}} |url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/razno/II_19331_2?search_query=%C5%A1ematizam#page/0/mode/1up|title= Шематизам одликованих лица нашим и страним орденима у Краљевини Србији : од 1895 до краја 1899. год. Књ. 2|year=1900|publisher=Канцеларија Краљевских ордена, (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=190000140}} {{refend}} === Часописи и зборници=== {{refbegin|2}} * {{Cite journal|last=Блануша|first=Евгенија Н.|authorlink=|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Zbornik-Narodnog-muzeja-u-Beogradu-2012.pdf|title= Грађански портрети у литографијама Анастаса Јовановића : из збирке Кабинета графике Народног музеја у Београду|journal=Зборник Народног музеја. Историја уметности|volume=XX|number=2|location=Београд|publisher=Народни музеј|pages=251—272}} {{COBISS|ID=195186956}} {{COBISS|ID=5042447}} * {{Cite journal|last=Богдановић|first=Бранко|authorlink=Бранко Богдановић|year=1984|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-434.pdf|title= Наоружање војске у Првом српском устанку 1804—1813. године|journal=Зборник Историјског музеја Србије|volume= 21|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Космос)|pages=43—114}} {{COBISS|ID=4667138}} * {{cite journal |last1=Богдановић|first1=Бранко|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=IpEyCgAAQBAJ&hl=sr&lr=&re|title=Артиљерија у српској устаничкој војсци 1808-1813. године|journal=Историјски часопис|volume=XLV-XLVI (1998-1999)|number=|publisher=Историјски институт САНУ, (Београд : Чигоја штампа)|location=Београд|pages=95—129|ref = harv}} {{COBISS|ID=172505351}} {{COBISS|ID=89710092}} {{COBISS|ID=3687170}} * {{cite journal |last1=Богдановић|first1=Бранко|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2016|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/vesnik-43.pdf|title=Артиљерија у Првом српском устанку|journal=Весник|volume=|number=43|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=69—107|ref = harv}} {{COBISS|ID=225019404}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite journal|last=Боловић|first=Ана|authorlink=|year=2009|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-5-2009..pdf|title= Ризница манастира Враћевшнице|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=5| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=29—91}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Борозан|first=Игор Б.|authorlink=Игор Борозан|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Zbornik-Narodnog-muzeja-u-Beogradu-2012.pdf|title= Политичка употреба слике: династичка конкордија Обреновићи-Петровићи|journal=Зборник Народног музеја. Историја уметности|volume=XX|number=2|location=Београд|publisher=Народни музеј|pages=219—250}} {{COBISS|ID=195186188}} {{COBISS|ID=5042447}} * {{cite journal|last=Gerić|first=Lazar|authorlink= Lazar Gerić|year=1996|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%281%29.pdf|title= Georg Adam Šajd : izrađivač srpskih odlikovanja|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=1|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=25-26}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{cite journal|last=Gerić|first=Lazar|year=1997|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%286%29.pdf|title= Orden Takovskog krsta|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=6|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=35-37}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{Cite journal|last=Грбовић|first=Душко|authorlink=|year=2006|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-3-4-2006..pdf|title= Стеван Маленовић - носилац ордена Таковског крста II степена|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=3—4| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=115—124}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Дебељковић|first=Бранибор|authorlink=Бранибор Дебељковић|year=2003|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-17.pdf|title= Стара факта и нове чињенице о Анастасу Јовановићу|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 31|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Бијело Поље : Пегаз)|pages=281—294}} {{COBISS|ID=117046284}} * {{cite journal|last=|first=|year=1998|url= http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%288%29.pdf|title= Закон о орденима и медаљама|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=8|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=44-46}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{Cite journal| ref=harv|last=Јовановић|first=Владимир|authorlink = |year=2007|url=http://udi.rs/wp-content/uploads/2020/03/02.-v_jovanovic_2007.pdf|title= Избрисана сећања : уништавање и ретуширање слика о несталој династији Обреновића|journal=Годишњак за друштвену историју|publisher=Удружење за друштвену историју|location=Београд|volume=XIV|number=1—3|pages=31—46|id=}} {{COBISS|ID=153482508}} {{COBISS|ID=102349831}} * {{Cite journal|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink=Владимир Кривошејев|year=1998|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-54.pdf|title= Од ког је топа изливен Таковски крст из 1865. : прилог изучавању артиљерије у Другом српском устанку|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 29—30 (1995—96)| location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Pangraf)|pages=127—149}} {{COBISS|ID=63016194}} {{COBISS|ID=131607815}} * {{Cite journal|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink=|year=2001|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-1-2001..pdf|title= Артиљерија таковског устанка|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=1| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=87—98}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{cite journal |last=Malinar|first=Veljko|authorlink= Veljko Malinar|year=1985|url=|title=Orden Takovskog krsta|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=39|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=63—76|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite journal|last1=Марић Јеринић|first1=Марија|last2=Мухић|first2=Томислав|authorlink=|year=2008|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-26-27-2003-2004-2008-1.pdf|title=Одличја архимандрита Нићифора Дучића : Реконструкција завештања|journal=Нумизматичар|number=26/27/2003-2004|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=421—452}} {{COBISS|ID=154624524}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-30.pdf|title= Сва одликовања Миленка Веснића|journal=Нумизматичар|number=30|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=265—307}} {{COBISS|ID=195635468}} {{COBISS|ID=1025280653}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2013|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-31.pdf|title=Госпођа Веснић и њена одликовања у Народном музеју|journal=Нумизматичар|number=31|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=293—302}} {{COBISS|ID=203453708}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2014|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-32.pdf|title=Одличја ђенерала Јована Мишковића|journal=Нумизматичар|number=32|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=193—227}} {{COBISS|ID=212016652}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Маричић|first=Душанка|authorlink=Душанка Маричић|year=2005|url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmcacak_zbornik_35.pdf|title= Заоставштина војводе Степе Степановића у Војном музеју у Београду|journal=Зборник радова Народног музеја|volume=XXXV|number=|location=Чачак|publisher=Народни музеј|pages=153—160}} {{COBISS|ID=141825804}} {{COBISS|ID=8293890}} {{COBISS|ID=195267852}} * {{cite journal |last1=Маричић|first1=Душанка И.|last2=Стевовић|first2=Љубомир С.|authorlink1= |authorlink2=Љубомир Стевовић|year=2012|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/39-opt.pdf|title=Одликовања поводом педесетогодишњице Другог српског устанка 1815-1865. = Medals of 50. aniversary from Second Serbian insurrection 1815-1865.|journal=Весник|volume=LVIII|number=39|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=185—190|ref = harv}} {{COBISS|ID=192220684}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last=Nikolić|first=Desanka|authorlink= Desanka Nikolić|year=1966|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/1112-opt.pdf|title=Odlikovanja vojvode Živojina Mišića u Vojnom muzeju|journal=Vesnik. Vojni muzej|volume=|number=11—12|publisher=Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije, (Beograd : Vojno štamparsko preduzeće)|location=Beograd|pages=265—284|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} {{COBISS|ID=153077511}} * {{cite journal|ref={{harvid|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877}} |last=|first=|year=1877|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_1890D04151DA9AE6920CE90A324B539F/1877/b001?fullscreen#page/0/mode/1up|title= Објава српскога рата против Турске|journal= Орао : велики илустровани календар : за просту годину 1877 која има 365 дана|number=|publisher= издаје Стеван В. Поповић|location=У Новом Саду|pages=9—18}} {{COBISS|ID=66160140}} * {{Cite journal|last=Радовановић|first=Бориша|authorlink=|year=2001|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-1-2001..pdf|title= Установљење ордена Таковски крст и његови носиоци из 1865. године|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=1| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=99—106}} {{COBISS|ID=226467335}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Радојчић|first=Милорад|authorlink=Милорад Радојчић|year=2006|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-3-4-2006..pdf|title= Генерал Божидар П. Терзић|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=3—4| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=125—141}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Рамадански|first=Рашко|authorlink=|year=2014|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-32.pdf|title=Одликовања Стевана Сремца из збирке Завичајне фондације у Сенти|journal=Нумизматичар|number=32|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=229—241}} {{COBISS|ID=212017164}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Ранковић|first=Живојин|authorlink=|year=1939|url=http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/2052/beogradske-opstinske-novine-casopis-za-komunalno-socijalni-privredni-i-kulturni-zivot-beograda-1939|title= Југословенска одликовања|journal=Београдске општинске новине : часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда|volume=LVII|number=6—7 : Јуни — Јули 1939 године| location=Београд|publisher=[Општина Београдска]|pages=329—338}} {{COBISS|ID=22061324}} * {{Cite journal|last=Станојевић|first=Љиљана|authorlink=|year=1998|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-78354.pdf|title= Синопсис изложбе: Династија Обреновића - из заоставштине|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 29—30 (1995—96)| location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Pangraf)|pages=299—384}} {{COBISS|ID=131607815}} * {{cite journal|last=Stevović|first=Ljubomir S.|authorlink= |year=2005|url=|title= Pedesetogodišnjica Drugog srpskog ustanka i Takovski krst kneza Mihaila|journal= Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd|number=5|publisher= [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf)|location=Beograd|pages=8—18|ref = harv}} {{COBISS|ID=112253196}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир С.|last2=Кнежевић|first2=Коста Ђ.|authorlink1= |authorlink2=|year=2013|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/40-opt.pdf|title=Српске ратне споменице 1878—1918.|journal=Весник|volume=|number=40|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=109—132|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2017|url=https://xn----7sbxaaod2bo1ce5v.xn--90a3ac/wp-content/uploads/2022/02/208.Sv_.Andreja-sa-macevima-1.pdf|title=Руски орден Светог апостола Андреје Првозваног с мачевима краља Петра I Карађорђевића|journal=Весник|volume=|number=44|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=177—187|ref = harv}} {{COBISS|ID=239872780}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2017|url=|title=Из историје Таковског крста 1865-1878. |journal=Весник|volume=|number=44|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=189—205|ref = harv}} {{COBISS|ID=239874572}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal|last=Столица|first=Радомир|authorlink= Радомир Столица|year=1985|url=|title= Бечки медаљери и њихове радионице у реализацији идејних нацрта за српска и црногорска одликовања XIX и почетка XX века|journal= Свеске|volume=VIII|number=16|publisher= Друштво историчара уметности СР Србије, (Београд : "Радиша Тимотић")|location=Београд|pages=32—38|ref = harv}} {{COBISS|ID=36025100}} {{COBISS|ID=7779330}} * {{cite journal|last=Stolica|first=Radomir|authorlink= |year=2003|url=|title= Medalja za revnosnu službu : ili najstarija srpska odlikovanja dodeljivana pripadnicima vojske i licima građanskog i duhovnog reda|journal= Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd|number=3|publisher= [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf)|location=Beograd|pages=24—27|ref = harv}} {{COBISS|ID=112253196}} * {{Cite journal|last=Timotijević|first=Miroslav|authorlink=Мирослав Тимотијевић|year=1988|url=https://hrcak.srce.hr/search/?show=results&stype=1&c%5B0%5D=article_search&t%5B0%5D=efemerni+spektakl|title=Efemerni spektakl za vreme vladavine kneza Miloša i Mihajla Obrenovića|journal=Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti|volume=31—32|number=1|location=Zagreb|publisher=Društvo povjesničara umjetnosti SR Hrvatske|pages=305—312|access-date=20. 06. 2021|archive-date=24. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624201856/https://hrcak.srce.hr/search/?show=results&stype=1&c%5B0%5D=article_search&t%5B0%5D=efemerni+spektakl|url-status=dead}} {{COBISS|ID=516469143}} {{COBISS|ID=21282}} * {{Cite journal|last=Тимотијевић|first=Мирослав|authorlink=|year=2008|url=https://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/09/9/1_miroslav_timotijevic.pdf|title= Јубилеј као колективна репрезентација: Прослава 50-годишњице Таковског устанка у Топчидеру 1865. године|journal=Наслеђе|volume=|number=IX|location=Београд|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|pages=9—49}} {{COBISS|ID=170930700}} {{COBISS|ID=162095623}} * {{Cite journal|last=Тимотијевић|first=Милош|authorlink=Милош Тимотијевић (историчар)|year=2018|url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmcacak_zbornik_48.pdf|title= "Вазда" верни поданици : списак особа које су добиле орден на рођендан Краљице Драге Обреновић 11. септембра 1901. године|journal=Зборник радова Народног музеја|volume=XLVIII|number=|location=Чачак|publisher=Народни музеј|pages=45—54}} {{COBISS|ID=266194188}} {{COBISS|ID=8293890}} {{COBISS|ID=195267852}} * {{cite journal|last=T.N.Đ|first=|year=2004|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%2822%29.pdf|title=Džekson se kiti srpskim ordenom|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=22|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=81}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Order of the Cross of Takovo}} * [https://porodicnoporeklo.files.wordpress.com/2020/02/vitezovi-ordena-takovskog-krsta-prilozi-za-biografski-recnik.pdf Александар Бачко: Витезови ордена Таковског крста, прилози за биографски речник књига I (2020)] == Референце == {{reflist}} {{Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије}} [[Категорија:Одликовања Кнежевине Србије]] [[Категорија:Одликовања Краљевине Србије]] c6r0gi6k119bl0xcy6o4l1vwhkh49m0 25138707 25138641 2022-08-04T17:15:26Z Ivan VA 80882 /* Часописи и зборници */ wikitext text/x-wiki {{Орден | име= Орден Таковског крста | слика = [[Датотека:Takowo kruis in kleur.jpg|150п]] | опис= Орден Таковског крста | додељује = {{зас|Кнежевина Србија|size=30п}} {{зас|Краљевина Србија|size=30п}}<br />[[Кнежевина Србија]]<br />[[Краљевина Србија]] | тип= [[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Kavalir BAR.svg|120п|Тракица цивилног ордена]]<br /><br />[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Kavalir BAR.svg|120п|Тракица војног ордена]] | доделио= |додела за= ''заслуге против непријатеља'' | борба= | статус= Угашен 1903. | установљен= 12. јула 1878. | прва награда= | задња награда= | укупно= | слика1= | нижи= [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] (од 1883. до 1903. г.) | виши= највиши (до 1883. г.) <br /> [[Краљевски орден Белог орла|Орден Белог орла]] (од 1883. до 1898. г.) <br /> [[Орден Милоша Великог]] (од 1898. г.) }} '''Орден Таковског крста''' је [[Одликовања|одликовање]] које је додељивала [[Кнежевина Србија|Кнежевина]], а касније и [[Краљевина Србија]]. Реч је о првом домаћем ордену.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.muzejgm.org/orden-takovskog-krsta/|title=Орден таковског крста|last=Мандић|first=Ирена|website=Музеј рудничко-таковског краја|url-status=live|access-date=9. 6. 2021.}}</ref> == Историја == Орден је добио име по [[Таково (Горњи Милановац)|Такову]], месту где је почео [[Други српски устанак]]. Ово одликовање се налази таковском [[Музеј Другог српског устанка|Музеју Другог српског устанка]] у оквиру збирке која се састоји од мноштва других ордена, [[медаља]] и споменица из разних периода које посетиоци могу да погледају.<ref name=":0" /> На пример, од експоната изложени су Орден Таковског крста III реда, Орден Таковског крста IV реда (власништво Небојше Смиљанића из Такова) и Спомен медаља 50-годишњице Другог српског устанка (власништво Михаила Јовичића из Горњег Милановца).<ref name=":0" /> Поводом прославе 50 година од ослобођења Србије од [[Османско царство|Турака]], кнез [[Михаило Обреновић]] је [[1865]]. године у знак сећања на кнеза Милоша и устанике живим учесницима борбе за ослобођење доделио [[Злато|златни]] спомен-крст.<ref name=":0" /><ref>Владимир Кривошејев (1998) Од ког је топа изливен Таковски крст из 1865. – прилог изучавању артиљерије у Другом српском устанку, Зборник Историјског музеја Србије, бр. 29/30, Београд, Историјски музеј Србије.</ref> Дати спомен-крст је имао изглед данашњег Ордена Таковског крста, иако тада није носио данашње име. Кнез [[Милан Обреновић]] је при избијању [[Први српско-турски рат|Српско-турског рата 1876.]] године установио одликовање за „заслуге против непријатеља” које је имало изглед поменутог спомен-крста из 1865. Дана [[15. фебруар]]а [[1878]]. године извршена је реорганизација ордена по степену. Пре реорганизације ордена од стране краља Милана који уводи пет степена ордена по узору на француску Легију части, Орден таковског крста је имао два реда.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=27}}</ref> Приликом коначног успостављања одликовања [[12. јул]]а [[1878]]. именовано је у '''Орден Таковског крста''' у два степена. Степени ордена су се састојали од златног и [[Сребро|сребрног]] крста. У хијерархији ордења Србије после 1883. је био на другом месту, после 1889. на трећем и после 1898. на четвртом месту.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=28}}</ref> Овај орден је добио значајан број знаменитих личности из српске и европске историје.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=29}}</ref> === Јубиларна прослава 50-годишњице Таковског устанка === {{Главни чланак|Јубиларна прослава 50-годишњице Таковског устанка}} === Топос Таковског крста === Први орден Кнежевине Србије, Орден таковског крста, је именован по и црпео свој симболизам из топоса (метафоре) Таковског крста слободе и, како истиче историчар уметности Мирослав Тимотијевић, био само један од примера примене сложенијег и жирег значења овог симбола.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Сам топос Таковског крста слободе је, уз топос Таковског јунака, Таковског сунца слободе, Таковског барјака и Таковског светог дрвета, као низ општих симболичних елемената којима је дато конкретно значење чинио Таковски меморијски топос — меморијски топос уведен у званичну репрезентативну културу Кнежевине Србије са циљем очувања сећања на Сабор у Такову на Цвети 1813. године, али и инстументализацију у оквиру актуелних потреба. Како истиче Тимотијевић, сваки од ових симбола је имао своје опште претходно значење, засновано на симболичном поимању хероја, сунца, заставе, светог дрвета и часног крста, али су они, у оквиру таковског меморијског топоса, добили ново и специфично значење које није нестајало приликом њихове самосталне употребе.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=317—320}} Како истиче Тимотијевић, изворни историографски топос, формулисан у делима Вука Стефановића Караџића и Леополда Ранкеа, не помиње учешће свештеника у догађајима испред таковске цркве, нити ритуал благосиљања барјака и устаника. Овај истраживач истиче да се овај мотив појављује у потоњим митским меморијским топосима, где се сабору у Такову даје све наглашеније сакрализовано тумачење. Пратећи писане и виузалне изворе, наводи да како је време одмицало, овакво виђење је попримало све већи значај. Порастом значаја мотива се разрађује и његова симболична ритуална структура, а таковског свештеника Јанка Витомировића замњеује хаџи Мелентије Павловић, архимандрит манастира Враћевшнице, каснији београдски митрополит.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Према овом, потоњем предању, одлука о подизању устанка је донета у ноћи у очи народног збора у Такову, на Цвети 1815. године, у манастиру Враћевшници. Према предању игуман манастира Мелентије Павловић је у манастиру одслужио ноћну литургију, те причестио Милоша Обреновића и устанике. Одатле су у зору отишли кроз планину у Таково где их је народ чекао пред црквом и столетним грмом, где је објављено подизање устанка.{{sfn|Боловић|2009|p=39}}{{sfn|Боловић|2014|p=310}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Према Тимотијевићу, структура предања показује да је оно настало у крилу цркве, највероватније у манастиру Враћевшница, где је и забележено.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} {{multiple image | footer = | width = 240px | image1 = Georgije Bakalović - Mitropolit Melentije Pavlović, 1839. Narodni muzej u Beogradu.jpg | alt1 = | caption1 = ''Мелентије Павловић'', Георгије Бакаловић, уље на платну, 1839. година;{{sfn|Тимотијевић|2012|p=348}} | image2 = Melentije Pavlovic 1.png | alt2 = | caption2 = Цртеж портрета Мелентија Павловића из Враћевшнице који је начинио Феликс Каниц док је тамо боравио 1860. године и потом објавио у својој књизи „-{Königreich Serbien I}-”.{{sfn|Kanitz|1904|pp=322—323}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} }} Метафора о хаџи Мелентију Павловићу као оличењу свештеника-устаника уобличава се, наводи Тимотијевић, већ на почетку прве владавине династије Обреновић, а истовремено добија и визуелну представу. Иначе, стереотип о свештенику-ратнику на који се овај наслањао се уобличавао претходно у Карловачкој митрополији током првих деценија 18. века, те постаје опште место у идеолошкој репрезентацији слике устаничких свештеника Кнежевине Србије. Утицајан пример су представе Проте Матеје Ненадовића. Две визуелне представе, портрета, архимандрита Павловића су била похрањена у Враћевшници, али су оба страдала у пожару и њихово постојање је забележено посредно.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=347—349}} Аутор првог портрета је сликар Георгије Лацковић, који је 1817. године прешао из Земуна у Србију и исте године насликао портрет. Пожаром дело је уништено, али је остало познато по копији коју је начинио Георгије Бакаловић 1839. године. На портрету, иначе једном од првих познатих портрета у ослобођеној Србији,{{sfn|Боловић|2009|p=47}}{{sfn|Боловић|2014|p=313}} Павловић је приказан као архимандрит, а према сведочењу Јоакима Вујића објављеном у његовој књизи „Путешествије по Сербији”, на полеђини слике се налазио натпис: „Мелетије Павловић, архимандрит враћевшчански, народољубац, трудни спутник, духовник, саветник, храбри војник, неуморан у раду, који претрпе ради општег благостања народа српског; сликан је у 41. години старости, 1817. године маја 20. -Гергије Лацковић, живописац”.{{sfn|Боловић|2009|pp=47—48}}{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=347—349}}{{sfn|Боловић|2014|p=313}} Споменута Бакаловићева копија овог дела је већ у 19. веку доспела у Народни музеј у Београду,{{sfn|Боловић|2009|p=47}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} а данас је изложена у сталној поставци Историјског музеја Србије посвећеној Првом и Другом српском устанку у Конаку кнеза Милоша на Топчидеру.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} Други портрет Павловића, чије време настанка није познато, је познат по цртежу Феликса Каница док је он боравио у Враћевшници 1860. године, а објављеног у њоговој књизи „-{Königreich Serbien I}-”.{{sfn|Kanitz|1904|pp=322—323}}{{sfn|Каниц|1985|pp=330;332}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} Каницов цртеж приказује Павловића како у уздигнутим рукама држи крст и сабљу. Како истиче Тимотијевић, оваква представа се у основи косила са црквеним одредбама тог времена које су забрањивале свештенству оба реда да носи оружије. Овај истраживач наводи да је појава овако формулисаног портрета одраз свештениковог борбеног верског патриотизма из времена Устанка, свесно пропагираног већ у Вујићевом „Путешествију по Сербији”. У познијим изворима, Тимотијевић наводи, је опис Јосифа Веселића пар деценија након Вујића, који описујући знаменитости манастира Враћевшнице наводи и архимандритове меморабилије, посебно истичући оружије: сабљу, пушку и кесу за барут. После Веселића, Фаликс Каниц у првом издању своје књиге о Србији наводи да је Павловић крстом и мачем благосиљао устанике у Такову. Према мишљењу Тимотијевића, Каниц је ово предање чуо у Враћевшници, од монаха, међу којима је оно и однеговано. Предање је потом постало општеприхваћено и било повод за слично приказивање архимандритовог лика на литографији Таковског устанка Винценца Кацлера, а потпом и на слици „Таковски устанак” Паје Јовановића. Како истиче истраживач, увођење хаџи Мелентија Павловића у први план ове патриотске иконе, одмах поред главног хероја - Милоша Обреновића, указује на ритуал благосиљања устаника и заставе, али и на општеприхваћено повезивање институција цркве и државе у већини патриотских религија.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=349—350}} Попут Милоша Обреновића, истријска личност као хаџи Мелентије Павловић у званичној репрезентативној култури Кнежевине и потоње Краљевине Србије постаје фигура на коју се пројектују важни идеолошки садржаји. Још док је активно учествовао у устаничким борбама о њему је, за живота, формиран култ патриотског свештеника са крстом у једној и оружјем у другој руци, о чему сведоче и споменути портрети. Након завршетка Устанка, Павловић је припадао елитном кругу људи око кнеза Милоша Обреновића, а 1831. године постаје први Србин на челу Београдске митрополије након дугог низа грчких фанариотских јерарха. Доследно овоме, постао је отелотворење почетка српске верске обнове и својим патриотским деловањем заслужује да стане уз бок кнеза Милоша Обреновића.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=350—351}} <gallery mode="packed" heights="300" caption=""> Датотека:The Takovo Uprising, by Vinzenz Katzler, 1882.jpg|''Устанак таковски год. 1815'', Винценц Кацлер, литографија, 1882. год. Датотека:Paja Jovanovic-Takovski ustanak.jpg|''Таковски устанак'', Павле Јовановић, 1898. година. </gallery> [[Датотека:„Takovski krst”.jpg|thumb|right|130px|Таковски крст Мелентија Павловића;{{sfn|Боловић|2014|pp=336—337}} [2021. година];]] Павловић је преминуо у Београду 8. јуна 1833. године, а три године доцније његови земни остаци су пренети са гробља у стару Саборну цркву где је сахрањен. У време рушења старе Саборне цркве, његови остаци су пренети у манастир Враћевшницу 27. марта 1837. године. Пренос је организовала кнегиња Љубица, а сахрањен је у гробницу изграђену о трошку кнеза Милоша. Око хаџи Мелентијевог гроба је убрзо уобличена својеврсна национална меморија.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=351}} У ризници манастира су чуване његове бројне меморабилије, а међу њима крст којим је, по предању, благосиљао таковске устанике и таковски барјак. Овај крст је и данас изложен у сталној поставци манастирске ризнице и носи назив „Таковски крст”. Према опису истраживача Ане Боловић, сачувани крст представља горњи део ручног крста коме недостаје стопа; могуће је реч о ставротеци. Крст је урађен у дуборезу окованом у позлаћени сребрни оков. Боловић наводи да дуборезни део крста садржи представу Распећа Христовог у свом централном делу. Са обе стране крста налази се по 18 инкрустрираних полудрагих каменчића. Кракови крста су се завршавали украсом у облику цвета са каменом у средини. Остала су само два. Дршка има два модуса. Димензије крста у садашњем стању су: висина 16, ширина 9, дебљина 2,5 центиметара.{{sfn|Боловић|2009|pp=66—67}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=351}}{{sfn|Боловић|2014|pp=336—337}} Пратећи изворе, Тимотијевић наводи да у опису архимандритових меморабилија који је сачинио Јосиф Веселић 1862. године, а објавио у својој књизи о српским манастирима 1867, док наводи постојање скупоцене архијерејске одежде коју је 1833. године за Павловића наручила књегиња Љубица, не помиње горе описани крст као ни присуство Павловића на сабору у Такову. У следећем извору, чланку насловљеном „Манастири у Србији” објављеном 1867. године у „Гласнику Српског ученог друштва” Милан Ђ. Милићевић први пут спомиње ову реликвију, наводећи: „Многе ствари његове налазе се и сада овде. Међу њима је и крст, који је носио кад је на Љубићу у добош ударао а тако и пушка и паласке његове. Сам пак обод од добоша храни се у народном музеју у Београду.” Према Тимотијевићевом мишљењу, пошто се таковски крст хаџи Мелентија не спомиње у попису покретних и непокретних ствари манастира насталом 1874/5. године, предање је уобличено у последњој четвртини 19. века. Како истиче овај истраживач, предање о хаџи Мелентијевом таковском крсту у наредном периоду постаје све популарније и временом израста у важну српску патриотску реликвију.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=351—352}} <gallery mode="packed" heights="250" caption=""> File:Celokupno „odjejanije” mitropolitovo, poklon kneginje Ljubice Melentiju Pavloviću 1.jpg|„Таковски крст” и архијерејска одежда Мелентија Павловића, ризница манастира Враћевшница;{{sfn|Боловић|2014|pp=322—323}} [2021. година]; File:Wiki Šumadija X Manastir Vraćevšnica, 2019. 470.jpg|Манастир Враћевшница, 2019. година; </gallery> [[Датотека:Melentije Pavlovic 3.png|240px|thumb|right|Архејерејски портрет Мелентија Павловића са добошем у рукама; Портрет се налази у патријарховим просторијама у згради Патријаршије у Београду;{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Приказана слика је препродукција коју је 1996. године објавио [[епископ шумадијски]] [[Сава Вуковић|Сава]] у књизи „Српски јерарси од деветог до двадесетог века”.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}{{sfn|Вуковић|1996|p=314}}]] Сликар Паја Јовановић у припреми за израду своје композиције „Таковски устанак” одлази у Таково, а потом у Враћевшницу, 1894. године и то са циљем да види хаџи Мелентијев крст, који је касније приказао на слици. Тимотијевић наводи да се предање о хаџи Мелентијевом крсту из враћевшничке ризнице даље временом усложњава и доводи у везу и са битком на Љубићу. У часопису „Србобран” од 1900. године је објављен прилог о манастиру Враћевшници где се наводи да је то златан крст који је архимандрит носио „кад је на Љубићу ударао о добош против Турака”. У званичној култури српске престонице је уобличено сећање на хаџи Мелентија као устаничког свештеника. Као споменуто, према сведочењу Милана Ђ. Милићевића, испод архимандритовог портрета у Народном муезју је био постављен и обод добоша којим је он заменио епитрахиљ у познатој битци на Љубићу код Чачка. Добош је иначе сачуван и данас се налази у Историјском музеју Србије.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Саму пресудну епизоду битке на Љубићу описује већ Вук Стефановић Караџић, а Милићевић у „Поменику знаменитих људи” наводи следеће{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}:{{цитат2|Доцније, Мелентије Павловић био је друг Кнезу Милошу у свим важнијим пословима његовим. Он је био овај Мелентије архимандрит, што је на Љубићу 1815, онако славно заменио петрахиљ добошем, и Бог му је баш ту службу примио, и Србију, толико вољену и тако брањену, очински благословио!{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}}} У ликовној уметности фигура хаџи Мелентија са добошем у рукама је изражена кроз репрезентативни архијерејски портрет који се данас чува у патријарховим просторијама у Патријаршији Српске православне цркве у Београду.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Такође постоји и скулпторска обрада ове фигуре, дело вајара Ђорђа Јовановића, настала 1944. године, а такође се налази у Патријаршији у Београду.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}{{sfn|Јовановић|2005|p=236}} Метафора о таковском крсту, како истиче Тимотијевић, слично попут метафоре о таковском барјаку, у окриљу верског патриотизма је добила много шире значење, а везано за идеју борбе за ослобођење. Тако крилатица „За крст часни и слободу златну”, која тумачи крст као непобедиво хришћанско оружје, је била мото устаничких борби, а након завршетка истих постаје честа у симболичној политици Кнежевине и Краљевине Србије. Тимотијевић истиче као један од примера национализовану патриотску проповед на Српске Цвети, где је између осталог речено: „Само велики и светао дух нашега јуначкога народа — та свесна и морална моћ његова — сачувала му је народну и државну мисао, која га је и покренула да ‘за крст часни и слободу златну’ уђе у неравну борбу против мрака и назадка. Заиста у Историји Света редак, ако не и изузетан пример!” Овај истраживач идејне основе тумачења таковског крста као непобедивог хришћанског оружја лоцира у старом историјском обрасцу уобличеном у идеологији првог хришћанског владара, Константина Великог, а онда директно пројектованог на кнеза Милоша Обреновића као Другог тј. Новог Константина.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Најдоследније ово је формулисано у беседи београдског митрополита Михаила Јовановића на Цвети 27. марта 1860. године, на освећењу престоничке војне цркве Вазнесења Господњег, а објављене у „Србским новинама”, у којој он гради слику о крсту као непобедивом хришћанском оружју Константина Великог, да би одмах затим истакнуо пример Милоша Обреновића као Новог Константина{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=352—353}}:{{цитат2|А чим је и цар Константин победио своје безбројне непријатеље? Није ли му помогла сила креста Христовог и молитве Христијана? Глас божији, који му је указао на чудниј крст Христов са речима: ''овим побеђавај'', и његови полкови носећи са собом заставе христијанске савладаше непријатеље царске и утврдише на земљи веру и цркву Христову.</br> Од примера из опште христијанске историје, обратимо пажњу на нашу отачествену историју. Ко незна, шта је благословило и крунисало успехом дело народа и Господара нашега започето у 1815. години. Није ли сила благочестија улила у срца подјармљеног народа силу храбре одважности одупирати се непријатељима? При таковачкој цркви, принесавши Богу молитвену жртву, са крстом започето је дело ослобођења и спасеније оточества изнемогавајућег од непријатељског притиска... и — Господ Бог благослови дело, које је започето овако с тврдом вером у њега.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}}}} Према Тимотијевићу, у симболичној политици званичне репрезентативне културе Кнежевине и Краљевине Србије за време владавине династије Обреновића, сваки од крстова којим се благосиља војска и војни барјаци подразумевао је у основама симболизам таковског крста слободе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}} Како истиче овај историчар уметности:{{цитат2|У симболичној политици званичне репрезентативне културе за време владавине династије Обреновић, сваки од крстова којим се благосиља војска и војни барјаци подразумевао је у основама симболизам таковског крста слободе. На ту идеју симболично се ослања и институција војног свештенства. Ритуал благосиљања војске и војних барјака био је истоветан чину који је хаџи Мелентије Павловић наводно обавио на Цвети у Такову. Углед службе војног свештеника у Кнежевини, односно Краљевини Србији најјасније се огледа у одлуци владе да се упокојени београдски митрополит Михаило Јовановић званично сахрани са војним почастима, будући да је у младости био војни свештеник. Тиме се сахрана највишег црквеног достојанственика Краљевине Србије претвара у званични државни политички спектакл, у коме се у први план истиче верски патриотизам и идеја о таковском крсту као његовом основном симболу. Наглашавањем војног свештеничког деловања упокојеног митрополита гради се метафорична слика о њему као другом Мелентију Павловићу, првом српском архијереју на челу Београдске митрополије. Идеја борбе за „крст часни и слободу златну” дала је основа да се крст постављен на гробове војника палих у борбама за отаџбину сагледава у светлости симболизма таковског крста слободе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}}}} [[Датотека:Objava rata Turskoj, časopis Orao, 1877. godina.png|240px|thumb|right|„За крст часни и слободу златну”, Орао, 1877. година.{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|pp=13—14}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=354}}]] Као репрезентативан пример коришћења симболизма таковског крста слободе у новом друштвеном и политичком контексту Тимотијевић наводи чланак насловљен „Објава српскога рата против Турске”, објављен у новосадском илустрованом часопису „Орао” 1877. године, у коме се преноси свечана објава рата Србије Османском царству јуна претходне, 1876. године у Београду, одлазак кнеза Милана у Делиград на фронт, те званични „Проглас о објављивању рата”. Чланак се завршава великом илустрацијом, преко целе странице, на којој је приказан свештеник који у уздигнутим рукама држи сабљу и крст, иза кога је стоји војник са уздигнутом заставом у левој и исуканом сабљом у десној руци. Свештеник и војник стоје на узвишењу иза којег је старо и пролистало дебло, а око њих су окупљени српски и црногорски војници, који исуканим оружјем поздрављају свештеникову беседу. Испод цртежа је исписана крилатица „За крст часни и слободу златну”.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353—355}} У анализи овог цртежа, овај историчар уметности наводи да се његова формална структура очигледно ослањала на старије узоре однеговане у популарној литератури, проминентно у историјској приповетци „Пастир краљ или Ослобођење Србије” Косте Барунчића.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}} Но, у новим друштвеним околностима, овај преузети стереотип је представљао полазну основу за приказивање нове, актуелне предтаве, у којој је у први план истакнут устаник-свештеник, док је барјактар у другом плану, чиме је метафора таковског крста слободе стављена у први, а метафора таковског барјака у други план. Како истиче Тимотијевић, разлози за овакву инверзију су управо у новом политичком тренутку. Наиме, рат против Османског царства су истовремено објавиле Србија и Црна Гора. Истицање таковског барјака у први план је било непогодно, јер би се тиме нагласила српска хегемонија у деликатном политичком тренутку. Уместо тога истицањем свештеника-устаника у први план је истакнут заједнички православни супстрат, јер је борба за православну веру идеолошки обједињавало и Србију и Црну Гору, односно политику кнеза Милана и књаза Николе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}} Кнез Милан у „Прогласу” на више места наводи да се у рат креће у име Бога, а завршава га речима свеопштег окупљања око православне вере{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}: {{цитат2|Браћо! Пун поуздања у ваше родољубиве и ваше војничке врлине, Ја ћу с вама и пред вама, а с нама ће наша браћа Црногорци, под својим витешким вођом Мојим братом књазом Николом, с нама ће наши дични јунаци Херцеговци и наши многоискушени паћеници Босански. Наша вредна браћа Бугари чекају на нас, а од слободоумља поноситих Грка можемо очекивати, да неће иза нас дуго заостати ти славни потомци Темистокла и Бочариса.{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|p=12}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}}} Све наведено је погодовало уобличавању представе на којој је главни јунак устаник-свештеник. Такође, у ликовној представи су уважени и Црногорци, јер је барјактар одевен у црногорско народно одело. У наставку текста, након илустрације, је описано објављивање рата на Цетињу дат говор кнеза Николе упућен Црногорцима.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|pp=15—18}} == Степени == Орден Таковског крста је био организован у пет степена и две категорије – војни и цивилни. {| class="wikitable" |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="6" | |- ! Велики крст 1. степен ! Велики официр 2. степен ! Командир 3. степен ! Официр 4. степен ! Кавалир 5. степен |- | | | | | |- |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta VKrst BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta VOficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Komandir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Oficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Kavalir BAR.svg|100px]] |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="6" |Орден Таковског крста са мачевима |- ! Велики крст 1. степен ! Велики официр 2. степен ! Командир 3. степен ! Официр 4. степен ! Кавалир 5. степен |- | | | | | |- |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima VKrst BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima VOficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Komandir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Oficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Kavalir BAR.svg|100px]] |} == Опис == [[Датотека:Orden Takovskog krsta.jpg|мини|262x262пискел|Орден Таковског крста. Експонат из историјске збирке [[Музеј рудничко-таковског краја|Музеја рудничко-таковског краја]] из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]]] Знак ордена је осмокраки, [[бело]] емајлирани и златом уоквирен [[малтешки крст]], на чијих се осам шпицева налазе златне кугле. Између четири крака Малтешког крста се виде златни краци [[Андријин крст|Андрејиног крста]]. Изнад декорације је златна [[круна]] на којој је причвршћен прстен за траку. На округлом средњем штиту, окруженом [[ловоров венац|ловоровим венцима]], на [[Црвена боја|црвено]] емајлираној подлози је златан испреплетани [[монограм]] краља – М. О. ([[Милан Обреновић]]). Изнад монограма је круна изнад које је [[Плава боја|плаво]] емајлирани рајф у облику траке, на којем је на [[Српски језик|српском језику]] исписан мото ордена – „За веру, књаза и [[отечество]]”. Полеђина ордена је употпуности равна и златна. На средњем штиту је златан [[Грб Кнежевине Србије|српски грб]]. Краљ је био Велики мајстор ордена, док су краљица као и престолонаследник носили Велики крст. Након закона о ордењу из [[1883]]. године Орден Таковског крста је само додељиван за војне заслуге. Када је [[1903]]. године [[Карађорђевићи|династија Карађорђевић]] сменила [[Обреновићи|Обреновиће]], краљ [[Петар I Карађорђевић]] угасио је овај орден. === Опис траке === Трака је црвена са белом и плавом штрафтом са обе стране траке. Велики крстови су носили орден на ленти преко рамена, велики официри и команданти око врата, док су витезови орден носили на прсима. Два највиша степена ордена су поред орден-крста носили и орден-звезду на прсима. === Елементи ордена === <gallery> Датотека:Coat of Arms of the Principality of Serbia.png|[[Грб Кнежевине Србије]] Датотека:Maltese cross.svg|[[Малтешки крст]] Датотека:Saint Andrew's cross black.svg|[[Андријин крст|Андрејин крст]] </gallery> == Повеља == == Референце == {{reflist|2}} == Литература == === Књиге, поглавља и каталози === {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|''''|1977}} |url=|title= Анастас Јовановић први српски фотограф ''/ [концепција и поставка изложбе Радмила Антић, Гордана Харашић ; фотографска обрада оригиналног материјала Миодраг Ђорђевић, Душанка Миљковић ; превод на француски Матилда Станојевић, Добрила Стошић]''|year=1977|publisher= Београд : Галерија Српске академије наука и уметности, (Београд : Привредни преглед; Школа за индустријско обликовање; Космос; Култура)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=3418119}} {{COBISS|ID=94938380}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = |year=2019|title= Шест векова одликовања међу Србима|publisher= Политика, (Београд : Политика)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=279618316}} * {{Cite book|ref=harv|last=Барнучић|first=Коста|authorlink = |year=1879|url=http://www.arhiva.unilib.rs/latinica/dokument/116/pastir-kralj-ili-oslobodjenje-srbije-istorijska-pripovetka|title=Пастир краљ или Ослобођење Србије : историјска приповетка|publisher=К. Трумић| location = У Митровици|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=43399687}} * {{cite book|ref=harv |last=Боловић|first=Ана|authorlink=|year=2014|chapterurl=|chapter=Манастир Враћевшница, чувар заоставштине ктитора и приложника – Обреновића|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/2-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-II.pdf|title= ''у'' Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 2 ''/ [уредници Александар Марушић, Ана Боловић]''|publisher=Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Cicero)|location=Горњи Милановац|id=|pages=307—338}} {{COBISS|ID=212125964}} {{COBISS|ID=15991561}} * {{Cite book|ref=harv|last=Васић|first=Павле Ч.|authorlink = Павле Васић|year=1962|title=Живот и дело Анастаса Јовановића првог српског литографа|publisher= Народна књига, (Београд : Култура)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=16418311}} * {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink = Сава Вуковић|year=1996|url=http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5623&m=2#page/1/mode/2up|title=Српски јерарси : од деветог до двадесетог века|publisher=Евро ; Подгорица : Унирекс ; Крагујевац : Каленић, (Нови Сад : Будућност)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=49118476}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Gaj-Popović|first1=Dobrila|last2=Subotić|first2=Irina|authorlink1 = Dobrila Gaj-Popović|authorlink2=Irina Subotić|year=1981|title=Medalje i plakete : Medalje i plakete iz zbirke Narodnog muzeja i dela savremenih skulptora|publisher= Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo, ([Beograd] : "Slobodan Jović")| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=3151879}} * {{Cite book|ref=harv|last=Gritzner|first=Maximilian|title=Handbuch der Ritter- und Verdienstorden aller Kulturstaaten der Welt|location=Leipzig|publisher=|year=1893|isbn=978-3-8262-0705-1|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Димитријевић|first1=Вукадин|last2=|first2=|authorlink = |year=1998|title=Одликовања и војне ознаке Србије и Југославије|publisher=Удружење грађана "Стари Ниш" : Нумизматичко друштво "Медијана" : Клуб војске Југославије, (Ниш : Просвета)| location =Ниш|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=141659655}} * {{cite book|ref={{harvid|''Закони''|1935}} |url=|title= Закони и уредбе о орденима и медаљама : са свима изменама и допунама од 1883-1935. г. ''/ прикупио и средио Драгољуб В. Јеремић''|year=1935|publisher= Канцеларија краљевских ордена, (Београд : "Ђура Јакшић")|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=87903495}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Јовановић|first1=Миодраг|last2=|first2=|authorlink1 = Миодраг Јовановић (историчар)|year=2005|title=Ђока Јовановић : [1861-1953]|publisher= Галерија Матице српске, (Нови Сад : Будућност)| location =Нови Сад|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=207371271}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Јовановић|first1=Миодраг|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2008|title=Вајар Ђока Јовановић : (1861-1953)|publisher= САНУ, (Београд : Публикум)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=150086156}} * {{Cite book|ref=harv|last=Kanitz|first=Felix|authorlink = Феликс Каниц |year=1904|url=https://archive.org/details/dasknigreichse01kaniuoft/page/322/mode/2up|title=Das Königreich Serbien und das Serbenvolk : von der Römerzeit bis zur Gegenwart. Band 1, Land und Bevölkerung|publisher=Verlag von Bernh. Meyer|language=de|location = Leipzig|id=}} {{COBISS|ID=521329252}} {{COBISS|ID=23578887}} {{COBISS|ID=1024008421}} * {{Cite book|ref=harv|last=Каниц|first=Феликс|authorlink = |year=1985|title=Србија, земља и становништво : од римског доба до краја XIX века. Књ. 1 |publisher=Српска књижевна задруга : Рад| location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=38922508}} * {{Cite book|ref=harv|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink = Владимир Кривошејев|year=2004|title=Муселимов конак : водич и каталог музејских поставки Сеча кнезова и Ваљевска нахија и Ваљевци у Првом и Другом српском устанку|publisher= Народни музеј "Ваљево", (Ваљево : Ваљево принт)| location = Ваљево|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=116028684}} {{COBISS|ID=113058828}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Лазаревић|first1=Петар|last2=|first2=|authorlink1 = Петар Лазаревић|year=1929|chapterurl=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=520|chapter=Таковски крст|title=''у'' Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 4, С - Ш|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=5|publisher= Библиографски завод, (Загреб : Народне новине)| location =Загреб|isbn=|pages=512—513}} {{COBISS|ID=50676231}} {{COBISS|ID=48381447}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Макуљевић|first1=Ненад|last2=|first2=|authorlink1 = Ненад Макуљевић|year=2006|title=Уметност и национална идеја у XIX веку : систем европске и српске визуелне културе у служби нације|publisher= Завод за уџбенике и наставна средства, (Нови Сад : Будућност)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=132448524}} * {{Cite book|ref=harv|last=Маленић|first=Миливој Ј.|authorlink = Миливој Маленић|year=1901|title= После четрдесет година : у спомен св. андрејске велике Народне скупштине|publisher= Државна штампарија Краљевине Србије| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=41839367}} {{COBISS|ID=1028749239}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Мандић|first1= Ирена|last2=Марушић|first2 = Александар|year=2011|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/04/Djeneral-Bozidar-P.-Terzic-prosireni-katalog.pdf|title= Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе|publisher= Музеј рудничко-таковског краја ; Београд : Музеј града Београда, (Чачак : Светлост)|location= Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=522282077}} {{COBISS|ID=181467660}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2013|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/1-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-I.pdf|title=Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 1|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Земун : Biro Graf)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=205803788}} {{COBISS|ID=203171596}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2014|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/2-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-II.pdf|title=Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 2|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Cicero)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=212125964}} {{COBISS|ID=15991561}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2015|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/3-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-III.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 3|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Службени гласник)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=220541708}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2017|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/4-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-IV.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 4|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Lenex)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=230622220}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Ранковић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2018|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/5-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-V.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 5|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Codex print)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=267118092}} {{COBISS|ID=2049832320}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Ранковић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2020|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/1-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-VI.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Codex print)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=283433740}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Миливојевић|first1=Станојка|last2=|first2=|authorlink = |year=2016|url=http://nmuzice.org.rs/wp-content/uploads/2020/02/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE-%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B0-%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%A3%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3.pdf|title=Благо из депоа Народног музеја : поводом 70 година рада : 1946-2016|publisher= Народни музеј "Ужице", (Ужице : Графичар)| location =Ужице|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=223436044}} * {{Cite book|ref=harv|last1=|first1=|last2=|first2=|authorlink1 = |year=1929|chapterurl=|chapter=|title= Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 4, С - Ш|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=5|publisher= Библиографски завод, (Загреб : Заклада Тискаре Народних новина)| location =Загреб|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=50676231}} {{COBISS|ID=48381447}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Николић|first1=Десанка|last2=|first2=|authorlink1 = Десанка Николић|year=1971|title=Наша одликовања до 1941 : из колекције Војног музеја у Београду|publisher= Војни музеј, (Београд : Просвета)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=108440839}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Николић|first1=Ненад|last2=Ацовић|first2=Драгомир|authorlink = |year=2003|title=Српска круна : симбол државе и цркве = The Serbian Crown : a symbol of state and church|publisher=Теос, (Београд : Теос) | location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=108450828}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Пилетић|first1=Милана|last2=|first2=|authorlink = |year=1987|title=Одликовања југословенских народа XIX и прве половине XX века (до 1941) из збирке Војног музеја у Београду|publisher= Војни музеј, (Београд : БИГЗ)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=61075724}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Поповић|first1= Ирена|last2=Марушић|first2 = Александар|year=2008|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/01/3-djeneral-bozidar-terzic-1867-1939-katalog-izlozbe.pdf|title= Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : CODEX print)|location= Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=147827724}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Romanoff|first1=Dimitri|last2=|first2=|authorlink1 = Dimitri Romanov|year=1996|url=https://books.google.rs/books?id=BrhzAAAACAAJ&dq=The+orders,+medals+and+history+of+the+kingdoms+of+Serbia+and+Yugoslavia&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=The Orders, Medals and History of the Kingdoms of Serbia and Yugoslavia|publisher=Balkan Heritage| location =|language=en|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Самарџић|first=Драгана [прир.]|authorlink = Драгана Самарџић|year=1990|title=Дарови Војном музеју : каталог изложбе ''/ [концепција каталога, изложбе и редакција Драгана Самарџић]''|publisher= Војни музеј, (Београд : БИГЗ)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=13666818}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Тимотијевић|first1=Мирослав|last2=|first2=|authorlink1 = Мирослав Тимотијевић|year=2012|title=Таковски устанак - српске Цвети : о јавном заједничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репрезентативне културе|publisher= Историјски музеј Србије : Филозофски факултет, (Београд : Типографик плус)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=190839564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Тодоровић|first1=Нада|last2=|first2=|authorlink1 = Нада Тодоровић (нумизматичар)|year=1964|title=Југословенске и иностране медаље|publisher= Народни музеј, (Београд : Привредни преглед)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=512253592}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Филиповић|first1=Мирјана|last2=Поповић|first2=Марко|authorlink = |year=1979|title=Ордење и медаље Србије и Црне Горе : збирка Марка Поповића|publisher=Музеј града Београда, Манакова кућа, (Београд : Радиша Тимотић)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1024156593}} {{COBISS|ID=36025863}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Car|first1=Pavel|last2=Muhić|first2=Tomislav|authorlink1 = Pavel Car|authorlink2=Tomislav Muhić|year=2009|title=Odlikovanja Srbije i Jugoslavije : od 1859. do 1941.|publisher=Militaria| location =Wien|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=430956}} * {{cite book|ref={{harvid|''Шематизам, Књ. 1''|1895}} |url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/razno/II_19331_1?search_query=%C5%A1ematizam#page/0/mode/1up|title= Шематизам одликованих лица у Краљевини Србији : од 1865 до краја 1894. год. Kњ. 1|year=1895|publisher= Канцеларија краљевских ордена, (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=33976335}} {{COBISS|ID=1024866947}} * {{cite book|ref={{harvid|''Шематизам, Књ. 2''|1900}} |url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/razno/II_19331_2?search_query=%C5%A1ematizam#page/0/mode/1up|title= Шематизам одликованих лица нашим и страним орденима у Краљевини Србији : од 1895 до краја 1899. год. Књ. 2|year=1900|publisher=Канцеларија Краљевских ордена, (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=190000140}} {{refend}} === Часописи и зборници=== {{refbegin|2}} * {{Cite journal|last=Блануша|first=Евгенија Н.|authorlink=|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Zbornik-Narodnog-muzeja-u-Beogradu-2012.pdf|title= Грађански портрети у литографијама Анастаса Јовановића : из збирке Кабинета графике Народног музеја у Београду|journal=Зборник Народног музеја. Историја уметности|volume=XX|number=2|location=Београд|publisher=Народни музеј|pages=251—272}} {{COBISS|ID=195186956}} {{COBISS|ID=5042447}} * {{Cite journal|last=Богдановић|first=Бранко|authorlink=Бранко Богдановић|year=1984|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-434.pdf|title= Наоружање војске у Првом српском устанку 1804—1813. године|journal=Зборник Историјског музеја Србије|volume= 21|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Космос)|pages=43—114}} {{COBISS|ID=4667138}} * {{cite journal |last1=Богдановић|first1=Бранко|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=IpEyCgAAQBAJ&hl=sr&lr=&re|title=Артиљерија у српској устаничкој војсци 1808-1813. године|journal=Историјски часопис|volume=XLV-XLVI (1998-1999)|number=|publisher=Историјски институт САНУ, (Београд : Чигоја штампа)|location=Београд|pages=95—129|ref = harv}} {{COBISS|ID=172505351}} {{COBISS|ID=89710092}} {{COBISS|ID=3687170}} * {{cite journal |last1=Богдановић|first1=Бранко|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2016|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/vesnik-43.pdf|title=Артиљерија у Првом српском устанку|journal=Весник|volume=|number=43|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=69—107|ref = harv}} {{COBISS|ID=225019404}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite journal|last=Боловић|first=Ана|authorlink=|year=2009|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-5-2009..pdf|title= Ризница манастира Враћевшнице|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=5| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=29—91}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Борозан|first=Игор Б.|authorlink=Игор Борозан|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Zbornik-Narodnog-muzeja-u-Beogradu-2012.pdf|title= Политичка употреба слике: династичка конкордија Обреновићи-Петровићи|journal=Зборник Народног музеја. Историја уметности|volume=XX|number=2|location=Београд|publisher=Народни музеј|pages=219—250}} {{COBISS|ID=195186188}} {{COBISS|ID=5042447}} * {{cite journal |last1=Вељковић|first1=Сања К.|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2011|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/38-opt.pdf|title=Визуелна култура у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године = Visual Culture in Serbian-Turkish Wars 1876-1878.|journal=Весник|volume=|number=38|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|issn=0067-5660|pages=229—242|ref = harv}} {{COBISS|ID=185326604}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal|last=Gerić|first=Lazar|authorlink= Lazar Gerić|year=1996|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%281%29.pdf|title= Georg Adam Šajd : izrađivač srpskih odlikovanja|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=1|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=25-26}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{cite journal|last=Gerić|first=Lazar|year=1997|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%286%29.pdf|title= Orden Takovskog krsta|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=6|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=35-37}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{Cite journal|last=Грбовић|first=Душко|authorlink=|year=2006|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-3-4-2006..pdf|title= Стеван Маленовић - носилац ордена Таковског крста II степена|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=3—4| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=115—124}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Дебељковић|first=Бранибор|authorlink=Бранибор Дебељковић|year=2003|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-17.pdf|title= Стара факта и нове чињенице о Анастасу Јовановићу|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 31|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Бијело Поље : Пегаз)|pages=281—294}} {{COBISS|ID=117046284}} * {{cite journal|last=|first=|year=1998|url= http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%288%29.pdf|title= Закон о орденима и медаљама|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=8|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=44-46}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{Cite journal| ref=harv|last=Јовановић|first=Владимир|authorlink = |year=2007|url=http://udi.rs/wp-content/uploads/2020/03/02.-v_jovanovic_2007.pdf|title= Избрисана сећања : уништавање и ретуширање слика о несталој династији Обреновића|journal=Годишњак за друштвену историју|publisher=Удружење за друштвену историју|location=Београд|volume=XIV|number=1—3|pages=31—46|id=}} {{COBISS|ID=153482508}} {{COBISS|ID=102349831}} * {{Cite journal|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink=Владимир Кривошејев|year=1998|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-54.pdf|title= Од ког је топа изливен Таковски крст из 1865. : прилог изучавању артиљерије у Другом српском устанку|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 29—30 (1995—96)| location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Pangraf)|pages=127—149}} {{COBISS|ID=63016194}} {{COBISS|ID=131607815}} * {{Cite journal|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink=|year=2001|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-1-2001..pdf|title= Артиљерија таковског устанка|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=1| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=87—98}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{cite journal |last=Malinar|first=Veljko|authorlink= Veljko Malinar|year=1985|url=|title=Orden Takovskog krsta|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=39|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=63—76|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite journal|last1=Марић Јеринић|first1=Марија|last2=Мухић|first2=Томислав|authorlink=|year=2008|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-26-27-2003-2004-2008-1.pdf|title=Одличја архимандрита Нићифора Дучића : Реконструкција завештања|journal=Нумизматичар|number=26/27/2003-2004|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=421—452}} {{COBISS|ID=154624524}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-30.pdf|title= Сва одликовања Миленка Веснића|journal=Нумизматичар|number=30|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=265—307}} {{COBISS|ID=195635468}} {{COBISS|ID=1025280653}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2013|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-31.pdf|title=Госпођа Веснић и њена одликовања у Народном музеју|journal=Нумизматичар|number=31|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=293—302}} {{COBISS|ID=203453708}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2014|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-32.pdf|title=Одличја ђенерала Јована Мишковића|journal=Нумизматичар|number=32|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=193—227}} {{COBISS|ID=212016652}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Маричић|first=Душанка|authorlink=Душанка Маричић|year=2005|url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmcacak_zbornik_35.pdf|title= Заоставштина војводе Степе Степановића у Војном музеју у Београду|journal=Зборник радова Народног музеја|volume=XXXV|number=|location=Чачак|publisher=Народни музеј|pages=153—160}} {{COBISS|ID=141825804}} {{COBISS|ID=8293890}} {{COBISS|ID=195267852}} * {{cite journal |last1=Маричић|first1=Душанка И.|last2=Стевовић|first2=Љубомир С.|authorlink1= |authorlink2=Љубомир Стевовић|year=2012|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/39-opt.pdf|title=Одликовања поводом педесетогодишњице Другог српског устанка 1815-1865. = Medals of 50. aniversary from Second Serbian insurrection 1815-1865.|journal=Весник|volume=LVIII|number=39|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=185—190|ref = harv}} {{COBISS|ID=192220684}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last=Nikolić|first=Desanka|authorlink= Desanka Nikolić|year=1966|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/1112-opt.pdf|title=Odlikovanja vojvode Živojina Mišića u Vojnom muzeju|journal=Vesnik. Vojni muzej|volume=|number=11—12|publisher=Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije, (Beograd : Vojno štamparsko preduzeće)|location=Beograd|pages=265—284|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} {{COBISS|ID=153077511}} * {{cite journal|ref={{harvid|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877}} |last=|first=|year=1877|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_1890D04151DA9AE6920CE90A324B539F/1877/b001?fullscreen#page/0/mode/1up|title= Објава српскога рата против Турске|journal= Орао : велики илустровани календар : за просту годину 1877 која има 365 дана|number=|publisher= издаје Стеван В. Поповић|location=У Новом Саду|pages=9—18}} {{COBISS|ID=66160140}} * {{Cite journal|last=Радовановић|first=Бориша|authorlink=|year=2001|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-1-2001..pdf|title= Установљење ордена Таковски крст и његови носиоци из 1865. године|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=1| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=99—106}} {{COBISS|ID=226467335}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Радојчић|first=Милорад|authorlink=Милорад Радојчић|year=2006|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-3-4-2006..pdf|title= Генерал Божидар П. Терзић|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=3—4| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=125—141}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Рамадански|first=Рашко|authorlink=|year=2014|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-32.pdf|title=Одликовања Стевана Сремца из збирке Завичајне фондације у Сенти|journal=Нумизматичар|number=32|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=229—241}} {{COBISS|ID=212017164}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Ранковић|first=Живојин|authorlink=|year=1939|url=http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/2052/beogradske-opstinske-novine-casopis-za-komunalno-socijalni-privredni-i-kulturni-zivot-beograda-1939|title= Југословенска одликовања|journal=Београдске општинске новине : часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда|volume=LVII|number=6—7 : Јуни — Јули 1939 године| location=Београд|publisher=[Општина Београдска]|pages=329—338}} {{COBISS|ID=22061324}} * {{Cite journal|last=Станојевић|first=Љиљана|authorlink=|year=1998|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-78354.pdf|title= Синопсис изложбе: Династија Обреновића - из заоставштине|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 29—30 (1995—96)| location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Pangraf)|pages=299—384}} {{COBISS|ID=131607815}} * {{cite journal|last=Stevović|first=Ljubomir S.|authorlink= |year=2005|url=|title= Pedesetogodišnjica Drugog srpskog ustanka i Takovski krst kneza Mihaila|journal= Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd|number=5|publisher= [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf)|location=Beograd|pages=8—18|ref = harv}} {{COBISS|ID=112253196}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир С.|last2=Кнежевић|first2=Коста Ђ.|authorlink1= |authorlink2=|year=2013|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/40-opt.pdf|title=Српске ратне споменице 1878—1918.|journal=Весник|volume=|number=40|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=109—132|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2017|url=https://xn----7sbxaaod2bo1ce5v.xn--90a3ac/wp-content/uploads/2022/02/208.Sv_.Andreja-sa-macevima-1.pdf|title=Руски орден Светог апостола Андреје Првозваног с мачевима краља Петра I Карађорђевића|journal=Весник|volume=|number=44|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=177—187|ref = harv}} {{COBISS|ID=239872780}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2017|url=|title=Из историје Таковског крста 1865-1878. |journal=Весник|volume=|number=44|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=189—205|ref = harv}} {{COBISS|ID=239874572}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal|last=Столица|first=Радомир|authorlink= Радомир Столица|year=1985|url=|title= Бечки медаљери и њихове радионице у реализацији идејних нацрта за српска и црногорска одликовања XIX и почетка XX века|journal= Свеске|volume=VIII|number=16|publisher= Друштво историчара уметности СР Србије, (Београд : "Радиша Тимотић")|location=Београд|pages=32—38|ref = harv}} {{COBISS|ID=36025100}} {{COBISS|ID=7779330}} * {{cite journal|last=Stolica|first=Radomir|authorlink= |year=2003|url=|title= Medalja za revnosnu službu : ili najstarija srpska odlikovanja dodeljivana pripadnicima vojske i licima građanskog i duhovnog reda|journal= Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd|number=3|publisher= [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf)|location=Beograd|pages=24—27|ref = harv}} {{COBISS|ID=112253196}} * {{Cite journal|last=Timotijević|first=Miroslav|authorlink=Мирослав Тимотијевић|year=1988|url=https://hrcak.srce.hr/search/?show=results&stype=1&c%5B0%5D=article_search&t%5B0%5D=efemerni+spektakl|title=Efemerni spektakl za vreme vladavine kneza Miloša i Mihajla Obrenovića|journal=Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti|volume=31—32|number=1|location=Zagreb|publisher=Društvo povjesničara umjetnosti SR Hrvatske|pages=305—312|access-date=20. 06. 2021|archive-date=24. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624201856/https://hrcak.srce.hr/search/?show=results&stype=1&c%5B0%5D=article_search&t%5B0%5D=efemerni+spektakl|url-status=dead}} {{COBISS|ID=516469143}} {{COBISS|ID=21282}} * {{Cite journal|last=Тимотијевић|first=Мирослав|authorlink=|year=2008|url=https://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/09/9/1_miroslav_timotijevic.pdf|title= Јубилеј као колективна репрезентација: Прослава 50-годишњице Таковског устанка у Топчидеру 1865. године|journal=Наслеђе|volume=|number=IX|location=Београд|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|pages=9—49}} {{COBISS|ID=170930700}} {{COBISS|ID=162095623}} * {{Cite journal|last=Тимотијевић|first=Милош|authorlink=Милош Тимотијевић (историчар)|year=2018|url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmcacak_zbornik_48.pdf|title= "Вазда" верни поданици : списак особа које су добиле орден на рођендан Краљице Драге Обреновић 11. септембра 1901. године|journal=Зборник радова Народног музеја|volume=XLVIII|number=|location=Чачак|publisher=Народни музеј|pages=45—54}} {{COBISS|ID=266194188}} {{COBISS|ID=8293890}} {{COBISS|ID=195267852}} * {{cite journal|last=T.N.Đ|first=|year=2004|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%2822%29.pdf|title=Džekson se kiti srpskim ordenom|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=22|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=81}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Order of the Cross of Takovo}} * [https://porodicnoporeklo.files.wordpress.com/2020/02/vitezovi-ordena-takovskog-krsta-prilozi-za-biografski-recnik.pdf Александар Бачко: Витезови ордена Таковског крста, прилози за биографски речник књига I (2020)] == Референце == {{reflist}} {{Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије}} [[Категорија:Одликовања Кнежевине Србије]] [[Категорија:Одликовања Краљевине Србије]] 27zjpms614w0rni1iyr7nqvy9bcfs7g 25138967 25138707 2022-08-04T22:32:20Z Ivan VA 80882 /* Часописи и зборници */ wikitext text/x-wiki {{Орден | име= Орден Таковског крста | слика = [[Датотека:Takowo kruis in kleur.jpg|150п]] | опис= Орден Таковског крста | додељује = {{зас|Кнежевина Србија|size=30п}} {{зас|Краљевина Србија|size=30п}}<br />[[Кнежевина Србија]]<br />[[Краљевина Србија]] | тип= [[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Kavalir BAR.svg|120п|Тракица цивилног ордена]]<br /><br />[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Kavalir BAR.svg|120п|Тракица војног ордена]] | доделио= |додела за= ''заслуге против непријатеља'' | борба= | статус= Угашен 1903. | установљен= 12. јула 1878. | прва награда= | задња награда= | укупно= | слика1= | нижи= [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]] (од 1883. до 1903. г.) | виши= највиши (до 1883. г.) <br /> [[Краљевски орден Белог орла|Орден Белог орла]] (од 1883. до 1898. г.) <br /> [[Орден Милоша Великог]] (од 1898. г.) }} '''Орден Таковског крста''' је [[Одликовања|одликовање]] које је додељивала [[Кнежевина Србија|Кнежевина]], а касније и [[Краљевина Србија]]. Реч је о првом домаћем ордену.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.muzejgm.org/orden-takovskog-krsta/|title=Орден таковског крста|last=Мандић|first=Ирена|website=Музеј рудничко-таковског краја|url-status=live|access-date=9. 6. 2021.}}</ref> == Историја == Орден је добио име по [[Таково (Горњи Милановац)|Такову]], месту где је почео [[Други српски устанак]]. Ово одликовање се налази таковском [[Музеј Другог српског устанка|Музеју Другог српског устанка]] у оквиру збирке која се састоји од мноштва других ордена, [[медаља]] и споменица из разних периода које посетиоци могу да погледају.<ref name=":0" /> На пример, од експоната изложени су Орден Таковског крста III реда, Орден Таковског крста IV реда (власништво Небојше Смиљанића из Такова) и Спомен медаља 50-годишњице Другог српског устанка (власништво Михаила Јовичића из Горњег Милановца).<ref name=":0" /> Поводом прославе 50 година од ослобођења Србије од [[Османско царство|Турака]], кнез [[Михаило Обреновић]] је [[1865]]. године у знак сећања на кнеза Милоша и устанике живим учесницима борбе за ослобођење доделио [[Злато|златни]] спомен-крст.<ref name=":0" /><ref>Владимир Кривошејев (1998) Од ког је топа изливен Таковски крст из 1865. – прилог изучавању артиљерије у Другом српском устанку, Зборник Историјског музеја Србије, бр. 29/30, Београд, Историјски музеј Србије.</ref> Дати спомен-крст је имао изглед данашњег Ордена Таковског крста, иако тада није носио данашње име. Кнез [[Милан Обреновић]] је при избијању [[Први српско-турски рат|Српско-турског рата 1876.]] године установио одликовање за „заслуге против непријатеља” које је имало изглед поменутог спомен-крста из 1865. Дана [[15. фебруар]]а [[1878]]. године извршена је реорганизација ордена по степену. Пре реорганизације ордена од стране краља Милана који уводи пет степена ордена по узору на француску Легију части, Орден таковског крста је имао два реда.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=27}}</ref> Приликом коначног успостављања одликовања [[12. јул]]а [[1878]]. именовано је у '''Орден Таковског крста''' у два степена. Степени ордена су се састојали од златног и [[Сребро|сребрног]] крста. У хијерархији ордења Србије после 1883. је био на другом месту, после 1889. на трећем и после 1898. на четвртом месту.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=28}}</ref> Овај орден је добио значајан број знаменитих личности из српске и европске историје.<ref>{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=29}}</ref> === Јубиларна прослава 50-годишњице Таковског устанка === {{Главни чланак|Јубиларна прослава 50-годишњице Таковског устанка}} === Топос Таковског крста === Први орден Кнежевине Србије, Орден таковског крста, је именован по и црпео свој симболизам из топоса (метафоре) Таковског крста слободе и, како истиче историчар уметности Мирослав Тимотијевић, био само један од примера примене сложенијег и жирег значења овог симбола.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Сам топос Таковског крста слободе је, уз топос Таковског јунака, Таковског сунца слободе, Таковског барјака и Таковског светог дрвета, као низ општих симболичних елемената којима је дато конкретно значење чинио Таковски меморијски топос — меморијски топос уведен у званичну репрезентативну културу Кнежевине Србије са циљем очувања сећања на Сабор у Такову на Цвети 1813. године, али и инстументализацију у оквиру актуелних потреба. Како истиче Тимотијевић, сваки од ових симбола је имао своје опште претходно значење, засновано на симболичном поимању хероја, сунца, заставе, светог дрвета и часног крста, али су они, у оквиру таковског меморијског топоса, добили ново и специфично значење које није нестајало приликом њихове самосталне употребе.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=317—320}} Како истиче Тимотијевић, изворни историографски топос, формулисан у делима Вука Стефановића Караџића и Леополда Ранкеа, не помиње учешће свештеника у догађајима испред таковске цркве, нити ритуал благосиљања барјака и устаника. Овај истраживач истиче да се овај мотив појављује у потоњим митским меморијским топосима, где се сабору у Такову даје све наглашеније сакрализовано тумачење. Пратећи писане и виузалне изворе, наводи да како је време одмицало, овакво виђење је попримало све већи значај. Порастом значаја мотива се разрађује и његова симболична ритуална структура, а таковског свештеника Јанка Витомировића замњеује хаџи Мелентије Павловић, архимандрит манастира Враћевшнице, каснији београдски митрополит.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Према овом, потоњем предању, одлука о подизању устанка је донета у ноћи у очи народног збора у Такову, на Цвети 1815. године, у манастиру Враћевшници. Према предању игуман манастира Мелентије Павловић је у манастиру одслужио ноћну литургију, те причестио Милоша Обреновића и устанике. Одатле су у зору отишли кроз планину у Таково где их је народ чекао пред црквом и столетним грмом, где је објављено подизање устанка.{{sfn|Боловић|2009|p=39}}{{sfn|Боловић|2014|p=310}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} Према Тимотијевићу, структура предања показује да је оно настало у крилу цркве, највероватније у манастиру Враћевшница, где је и забележено.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=347}} {{multiple image | footer = | width = 240px | image1 = Georgije Bakalović - Mitropolit Melentije Pavlović, 1839. Narodni muzej u Beogradu.jpg | alt1 = | caption1 = ''Мелентије Павловић'', Георгије Бакаловић, уље на платну, 1839. година;{{sfn|Тимотијевић|2012|p=348}} | image2 = Melentije Pavlovic 1.png | alt2 = | caption2 = Цртеж портрета Мелентија Павловића из Враћевшнице који је начинио Феликс Каниц док је тамо боравио 1860. године и потом објавио у својој књизи „-{Königreich Serbien I}-”.{{sfn|Kanitz|1904|pp=322—323}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} }} Метафора о хаџи Мелентију Павловићу као оличењу свештеника-устаника уобличава се, наводи Тимотијевић, већ на почетку прве владавине династије Обреновић, а истовремено добија и визуелну представу. Иначе, стереотип о свештенику-ратнику на који се овај наслањао се уобличавао претходно у Карловачкој митрополији током првих деценија 18. века, те постаје опште место у идеолошкој репрезентацији слике устаничких свештеника Кнежевине Србије. Утицајан пример су представе Проте Матеје Ненадовића. Две визуелне представе, портрета, архимандрита Павловића су била похрањена у Враћевшници, али су оба страдала у пожару и њихово постојање је забележено посредно.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=347—349}} Аутор првог портрета је сликар Георгије Лацковић, који је 1817. године прешао из Земуна у Србију и исте године насликао портрет. Пожаром дело је уништено, али је остало познато по копији коју је начинио Георгије Бакаловић 1839. године. На портрету, иначе једном од првих познатих портрета у ослобођеној Србији,{{sfn|Боловић|2009|p=47}}{{sfn|Боловић|2014|p=313}} Павловић је приказан као архимандрит, а према сведочењу Јоакима Вујића објављеном у његовој књизи „Путешествије по Сербији”, на полеђини слике се налазио натпис: „Мелетије Павловић, архимандрит враћевшчански, народољубац, трудни спутник, духовник, саветник, храбри војник, неуморан у раду, који претрпе ради општег благостања народа српског; сликан је у 41. години старости, 1817. године маја 20. -Гергије Лацковић, живописац”.{{sfn|Боловић|2009|pp=47—48}}{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=347—349}}{{sfn|Боловић|2014|p=313}} Споменута Бакаловићева копија овог дела је већ у 19. веку доспела у Народни музеј у Београду,{{sfn|Боловић|2009|p=47}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} а данас је изложена у сталној поставци Историјског музеја Србије посвећеној Првом и Другом српском устанку у Конаку кнеза Милоша на Топчидеру.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} Други портрет Павловића, чије време настанка није познато, је познат по цртежу Феликса Каница док је он боравио у Враћевшници 1860. године, а објављеног у њоговој књизи „-{Königreich Serbien I}-”.{{sfn|Kanitz|1904|pp=322—323}}{{sfn|Каниц|1985|pp=330;332}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=349}} Каницов цртеж приказује Павловића како у уздигнутим рукама држи крст и сабљу. Како истиче Тимотијевић, оваква представа се у основи косила са црквеним одредбама тог времена које су забрањивале свештенству оба реда да носи оружије. Овај истраживач наводи да је појава овако формулисаног портрета одраз свештениковог борбеног верског патриотизма из времена Устанка, свесно пропагираног већ у Вујићевом „Путешествију по Сербији”. У познијим изворима, Тимотијевић наводи, је опис Јосифа Веселића пар деценија након Вујића, који описујући знаменитости манастира Враћевшнице наводи и архимандритове меморабилије, посебно истичући оружије: сабљу, пушку и кесу за барут. После Веселића, Фаликс Каниц у првом издању своје књиге о Србији наводи да је Павловић крстом и мачем благосиљао устанике у Такову. Према мишљењу Тимотијевића, Каниц је ово предање чуо у Враћевшници, од монаха, међу којима је оно и однеговано. Предање је потом постало општеприхваћено и било повод за слично приказивање архимандритовог лика на литографији Таковског устанка Винценца Кацлера, а потпом и на слици „Таковски устанак” Паје Јовановића. Како истиче истраживач, увођење хаџи Мелентија Павловића у први план ове патриотске иконе, одмах поред главног хероја - Милоша Обреновића, указује на ритуал благосиљања устаника и заставе, али и на општеприхваћено повезивање институција цркве и државе у већини патриотских религија.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=349—350}} Попут Милоша Обреновића, истријска личност као хаџи Мелентије Павловић у званичној репрезентативној култури Кнежевине и потоње Краљевине Србије постаје фигура на коју се пројектују важни идеолошки садржаји. Још док је активно учествовао у устаничким борбама о њему је, за живота, формиран култ патриотског свештеника са крстом у једној и оружјем у другој руци, о чему сведоче и споменути портрети. Након завршетка Устанка, Павловић је припадао елитном кругу људи око кнеза Милоша Обреновића, а 1831. године постаје први Србин на челу Београдске митрополије након дугог низа грчких фанариотских јерарха. Доследно овоме, постао је отелотворење почетка српске верске обнове и својим патриотским деловањем заслужује да стане уз бок кнеза Милоша Обреновића.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=350—351}} <gallery mode="packed" heights="300" caption=""> Датотека:The Takovo Uprising, by Vinzenz Katzler, 1882.jpg|''Устанак таковски год. 1815'', Винценц Кацлер, литографија, 1882. год. Датотека:Paja Jovanovic-Takovski ustanak.jpg|''Таковски устанак'', Павле Јовановић, 1898. година. </gallery> [[Датотека:„Takovski krst”.jpg|thumb|right|130px|Таковски крст Мелентија Павловића;{{sfn|Боловић|2014|pp=336—337}} [2021. година];]] Павловић је преминуо у Београду 8. јуна 1833. године, а три године доцније његови земни остаци су пренети са гробља у стару Саборну цркву где је сахрањен. У време рушења старе Саборне цркве, његови остаци су пренети у манастир Враћевшницу 27. марта 1837. године. Пренос је организовала кнегиња Љубица, а сахрањен је у гробницу изграђену о трошку кнеза Милоша. Око хаџи Мелентијевог гроба је убрзо уобличена својеврсна национална меморија.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=351}} У ризници манастира су чуване његове бројне меморабилије, а међу њима крст којим је, по предању, благосиљао таковске устанике и таковски барјак. Овај крст је и данас изложен у сталној поставци манастирске ризнице и носи назив „Таковски крст”. Према опису истраживача Ане Боловић, сачувани крст представља горњи део ручног крста коме недостаје стопа; могуће је реч о ставротеци. Крст је урађен у дуборезу окованом у позлаћени сребрни оков. Боловић наводи да дуборезни део крста садржи представу Распећа Христовог у свом централном делу. Са обе стране крста налази се по 18 инкрустрираних полудрагих каменчића. Кракови крста су се завршавали украсом у облику цвета са каменом у средини. Остала су само два. Дршка има два модуса. Димензије крста у садашњем стању су: висина 16, ширина 9, дебљина 2,5 центиметара.{{sfn|Боловић|2009|pp=66—67}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=351}}{{sfn|Боловић|2014|pp=336—337}} Пратећи изворе, Тимотијевић наводи да у опису архимандритових меморабилија који је сачинио Јосиф Веселић 1862. године, а објавио у својој књизи о српским манастирима 1867, док наводи постојање скупоцене архијерејске одежде коју је 1833. године за Павловића наручила књегиња Љубица, не помиње горе описани крст као ни присуство Павловића на сабору у Такову. У следећем извору, чланку насловљеном „Манастири у Србији” објављеном 1867. године у „Гласнику Српског ученог друштва” Милан Ђ. Милићевић први пут спомиње ову реликвију, наводећи: „Многе ствари његове налазе се и сада овде. Међу њима је и крст, који је носио кад је на Љубићу у добош ударао а тако и пушка и паласке његове. Сам пак обод од добоша храни се у народном музеју у Београду.” Према Тимотијевићевом мишљењу, пошто се таковски крст хаџи Мелентија не спомиње у попису покретних и непокретних ствари манастира насталом 1874/5. године, предање је уобличено у последњој четвртини 19. века. Како истиче овај истраживач, предање о хаџи Мелентијевом таковском крсту у наредном периоду постаје све популарније и временом израста у важну српску патриотску реликвију.{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=351—352}} <gallery mode="packed" heights="250" caption=""> File:Celokupno „odjejanije” mitropolitovo, poklon kneginje Ljubice Melentiju Pavloviću 1.jpg|„Таковски крст” и архијерејска одежда Мелентија Павловића, ризница манастира Враћевшница;{{sfn|Боловић|2014|pp=322—323}} [2021. година]; File:Wiki Šumadija X Manastir Vraćevšnica, 2019. 470.jpg|Манастир Враћевшница, 2019. година; </gallery> [[Датотека:Melentije Pavlovic 3.png|240px|thumb|right|Архејерејски портрет Мелентија Павловића са добошем у рукама; Портрет се налази у патријарховим просторијама у згради Патријаршије у Београду;{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Приказана слика је препродукција коју је 1996. године објавио [[епископ шумадијски]] [[Сава Вуковић|Сава]] у књизи „Српски јерарси од деветог до двадесетог века”.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}{{sfn|Вуковић|1996|p=314}}]] Сликар Паја Јовановић у припреми за израду своје композиције „Таковски устанак” одлази у Таково, а потом у Враћевшницу, 1894. године и то са циљем да види хаџи Мелентијев крст, који је касније приказао на слици. Тимотијевић наводи да се предање о хаџи Мелентијевом крсту из враћевшничке ризнице даље временом усложњава и доводи у везу и са битком на Љубићу. У часопису „Србобран” од 1900. године је објављен прилог о манастиру Враћевшници где се наводи да је то златан крст који је архимандрит носио „кад је на Љубићу ударао о добош против Турака”. У званичној култури српске престонице је уобличено сећање на хаџи Мелентија као устаничког свештеника. Као споменуто, према сведочењу Милана Ђ. Милићевића, испод архимандритовог портрета у Народном муезју је био постављен и обод добоша којим је он заменио епитрахиљ у познатој битци на Љубићу код Чачка. Добош је иначе сачуван и данас се налази у Историјском музеју Србије.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Саму пресудну епизоду битке на Љубићу описује већ Вук Стефановић Караџић, а Милићевић у „Поменику знаменитих људи” наводи следеће{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}:{{цитат2|Доцније, Мелентије Павловић био је друг Кнезу Милошу у свим важнијим пословима његовим. Он је био овај Мелентије архимандрит, што је на Љубићу 1815, онако славно заменио петрахиљ добошем, и Бог му је баш ту службу примио, и Србију, толико вољену и тако брањену, очински благословио!{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}}} У ликовној уметности фигура хаџи Мелентија са добошем у рукама је изражена кроз репрезентативни архијерејски портрет који се данас чува у патријарховим просторијама у Патријаршији Српске православне цркве у Београду.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Такође постоји и скулпторска обрада ове фигуре, дело вајара Ђорђа Јовановића, настала 1944. године, а такође се налази у Патријаршији у Београду.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}}{{sfn|Јовановић|2005|p=236}} Метафора о таковском крсту, како истиче Тимотијевић, слично попут метафоре о таковском барјаку, у окриљу верског патриотизма је добила много шире значење, а везано за идеју борбе за ослобођење. Тако крилатица „За крст часни и слободу златну”, која тумачи крст као непобедиво хришћанско оружје, је била мото устаничких борби, а након завршетка истих постаје честа у симболичној политици Кнежевине и Краљевине Србије. Тимотијевић истиче као један од примера национализовану патриотску проповед на Српске Цвети, где је између осталог речено: „Само велики и светао дух нашега јуначкога народа — та свесна и морална моћ његова — сачувала му је народну и државну мисао, која га је и покренула да ‘за крст часни и слободу златну’ уђе у неравну борбу против мрака и назадка. Заиста у Историји Света редак, ако не и изузетан пример!” Овај истраживач идејне основе тумачења таковског крста као непобедивог хришћанског оружја лоцира у старом историјском обрасцу уобличеном у идеологији првог хришћанског владара, Константина Великог, а онда директно пројектованог на кнеза Милоша Обреновића као Другог тј. Новог Константина.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=352}} Најдоследније ово је формулисано у беседи београдског митрополита Михаила Јовановића на Цвети 27. марта 1860. године, на освећењу престоничке војне цркве Вазнесења Господњег, а објављене у „Србским новинама”, у којој он гради слику о крсту као непобедивом хришћанском оружју Константина Великог, да би одмах затим истакнуо пример Милоша Обреновића као Новог Константина{{sfn|Тимотијевић|2012|pp=352—353}}:{{цитат2|А чим је и цар Константин победио своје безбројне непријатеље? Није ли му помогла сила креста Христовог и молитве Христијана? Глас божији, који му је указао на чудниј крст Христов са речима: ''овим побеђавај'', и његови полкови носећи са собом заставе христијанске савладаше непријатеље царске и утврдише на земљи веру и цркву Христову.</br> Од примера из опште христијанске историје, обратимо пажњу на нашу отачествену историју. Ко незна, шта је благословило и крунисало успехом дело народа и Господара нашега започето у 1815. години. Није ли сила благочестија улила у срца подјармљеног народа силу храбре одважности одупирати се непријатељима? При таковачкој цркви, принесавши Богу молитвену жртву, са крстом започето је дело ослобођења и спасеније оточества изнемогавајућег од непријатељског притиска... и — Господ Бог благослови дело, које је започето овако с тврдом вером у њега.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}}}} Према Тимотијевићу, у симболичној политици званичне репрезентативне културе Кнежевине и Краљевине Србије за време владавине династије Обреновића, сваки од крстова којим се благосиља војска и војни барјаци подразумевао је у основама симболизам таковског крста слободе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}} Како истиче овај историчар уметности:{{цитат2|У симболичној политици званичне репрезентативне културе за време владавине династије Обреновић, сваки од крстова којим се благосиља војска и војни барјаци подразумевао је у основама симболизам таковског крста слободе. На ту идеју симболично се ослања и институција војног свештенства. Ритуал благосиљања војске и војних барјака био је истоветан чину који је хаџи Мелентије Павловић наводно обавио на Цвети у Такову. Углед службе војног свештеника у Кнежевини, односно Краљевини Србији најјасније се огледа у одлуци владе да се упокојени београдски митрополит Михаило Јовановић званично сахрани са војним почастима, будући да је у младости био војни свештеник. Тиме се сахрана највишег црквеног достојанственика Краљевине Србије претвара у званични државни политички спектакл, у коме се у први план истиче верски патриотизам и идеја о таковском крсту као његовом основном симболу. Наглашавањем војног свештеничког деловања упокојеног митрополита гради се метафорична слика о њему као другом Мелентију Павловићу, првом српском архијереју на челу Београдске митрополије. Идеја борбе за „крст часни и слободу златну” дала је основа да се крст постављен на гробове војника палих у борбама за отаџбину сагледава у светлости симболизма таковског крста слободе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353}}}} [[Датотека:Objava rata Turskoj, časopis Orao, 1877. godina.png|240px|thumb|right|„За крст часни и слободу златну”, Орао, 1877. година.{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|pp=13—14}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=354}}]] Као репрезентативан пример коришћења симболизма таковског крста слободе у новом друштвеном и политичком контексту Тимотијевић наводи чланак насловљен „Објава српскога рата против Турске”, објављен у новосадском илустрованом часопису „Орао” 1877. године, у коме се преноси свечана објава рата Србије Османском царству јуна претходне, 1876. године у Београду, одлазак кнеза Милана у Делиград на фронт, те званични „Проглас о објављивању рата”. Чланак се завршава великом илустрацијом, преко целе странице, на којој је приказан свештеник који у уздигнутим рукама држи сабљу и крст, иза кога је стоји војник са уздигнутом заставом у левој и исуканом сабљом у десној руци. Свештеник и војник стоје на узвишењу иза којег је старо и пролистало дебло, а око њих су окупљени српски и црногорски војници, који исуканим оружјем поздрављају свештеникову беседу. Испод цртежа је исписана крилатица „За крст часни и слободу златну”.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=353—355}} У анализи овог цртежа, овај историчар уметности наводи да се његова формална структура очигледно ослањала на старије узоре однеговане у популарној литератури, проминентно у историјској приповетци „Пастир краљ или Ослобођење Србије” Косте Барунчића.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}} Но, у новим друштвеним околностима, овај преузети стереотип је представљао полазну основу за приказивање нове, актуелне предтаве, у којој је у први план истакнут устаник-свештеник, док је барјактар у другом плану, чиме је метафора таковског крста слободе стављена у први, а метафора таковског барјака у други план. Како истиче Тимотијевић, разлози за овакву инверзију су управо у новом политичком тренутку. Наиме, рат против Османског царства су истовремено објавиле Србија и Црна Гора. Истицање таковског барјака у први план је било непогодно, јер би се тиме нагласила српска хегемонија у деликатном политичком тренутку. Уместо тога истицањем свештеника-устаника у први план је истакнут заједнички православни супстрат, јер је борба за православну веру идеолошки обједињавало и Србију и Црну Гору, односно политику кнеза Милана и књаза Николе.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}} Кнез Милан у „Прогласу” на више места наводи да се у рат креће у име Бога, а завршава га речима свеопштег окупљања око православне вере{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}: {{цитат2|Браћо! Пун поуздања у ваше родољубиве и ваше војничке врлине, Ја ћу с вама и пред вама, а с нама ће наша браћа Црногорци, под својим витешким вођом Мојим братом књазом Николом, с нама ће наши дични јунаци Херцеговци и наши многоискушени паћеници Босански. Наша вредна браћа Бугари чекају на нас, а од слободоумља поноситих Грка можемо очекивати, да неће иза нас дуго заостати ти славни потомци Темистокла и Бочариса.{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|p=12}}{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}}} Све наведено је погодовало уобличавању представе на којој је главни јунак устаник-свештеник. Такође, у ликовној представи су уважени и Црногорци, јер је барјактар одевен у црногорско народно одело. У наставку текста, након илустрације, је описано објављивање рата на Цетињу дат говор кнеза Николе упућен Црногорцима.{{sfn|Тимотијевић|2012|p=355}}{{sfn|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877|pp=15—18}} == Степени == Орден Таковског крста је био организован у пет степена и две категорије – војни и цивилни. {| class="wikitable" |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="6" | |- ! Велики крст 1. степен ! Велики официр 2. степен ! Командир 3. степен ! Официр 4. степен ! Кавалир 5. степен |- | | | | | |- |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta VKrst BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta VOficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Komandir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Oficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta Kavalir BAR.svg|100px]] |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="6" |Орден Таковског крста са мачевима |- ! Велики крст 1. степен ! Велики официр 2. степен ! Командир 3. степен ! Официр 4. степен ! Кавалир 5. степен |- | | | | | |- |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima VKrst BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima VOficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Komandir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Oficir BAR.svg|100px]] |<center>[[Датотека:SRB Orden Takovskog Krsta sa mačevima Kavalir BAR.svg|100px]] |} == Опис == [[Датотека:Orden Takovskog krsta.jpg|мини|262x262пискел|Орден Таковског крста. Експонат из историјске збирке [[Музеј рудничко-таковског краја|Музеја рудничко-таковског краја]] из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]]] Знак ордена је осмокраки, [[бело]] емајлирани и златом уоквирен [[малтешки крст]], на чијих се осам шпицева налазе златне кугле. Између четири крака Малтешког крста се виде златни краци [[Андријин крст|Андрејиног крста]]. Изнад декорације је златна [[круна]] на којој је причвршћен прстен за траку. На округлом средњем штиту, окруженом [[ловоров венац|ловоровим венцима]], на [[Црвена боја|црвено]] емајлираној подлози је златан испреплетани [[монограм]] краља – М. О. ([[Милан Обреновић]]). Изнад монограма је круна изнад које је [[Плава боја|плаво]] емајлирани рајф у облику траке, на којем је на [[Српски језик|српском језику]] исписан мото ордена – „За веру, књаза и [[отечество]]”. Полеђина ордена је употпуности равна и златна. На средњем штиту је златан [[Грб Кнежевине Србије|српски грб]]. Краљ је био Велики мајстор ордена, док су краљица као и престолонаследник носили Велики крст. Након закона о ордењу из [[1883]]. године Орден Таковског крста је само додељиван за војне заслуге. Када је [[1903]]. године [[Карађорђевићи|династија Карађорђевић]] сменила [[Обреновићи|Обреновиће]], краљ [[Петар I Карађорђевић]] угасио је овај орден. === Опис траке === Трака је црвена са белом и плавом штрафтом са обе стране траке. Велики крстови су носили орден на ленти преко рамена, велики официри и команданти око врата, док су витезови орден носили на прсима. Два највиша степена ордена су поред орден-крста носили и орден-звезду на прсима. === Елементи ордена === <gallery> Датотека:Coat of Arms of the Principality of Serbia.png|[[Грб Кнежевине Србије]] Датотека:Maltese cross.svg|[[Малтешки крст]] Датотека:Saint Andrew's cross black.svg|[[Андријин крст|Андрејин крст]] </gallery> == Повеља == == Референце == {{reflist|2}} == Литература == === Књиге, поглавља и каталози === {{refbegin|2}} * {{cite book|ref={{harvid|''''|1977}} |url=|title= Анастас Јовановић први српски фотограф ''/ [концепција и поставка изложбе Радмила Антић, Гордана Харашић ; фотографска обрада оригиналног материјала Миодраг Ђорђевић, Душанка Миљковић ; превод на француски Матилда Станојевић, Добрила Стошић]''|year=1977|publisher= Београд : Галерија Српске академије наука и уметности, (Београд : Привредни преглед; Школа за индустријско обликовање; Космос; Култура)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=3418119}} {{COBISS|ID=94938380}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = |year=2019|title= Шест векова одликовања међу Србима|publisher= Политика, (Београд : Политика)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=279618316}} * {{Cite book|ref=harv|last=Барнучић|first=Коста|authorlink = |year=1879|url=http://www.arhiva.unilib.rs/latinica/dokument/116/pastir-kralj-ili-oslobodjenje-srbije-istorijska-pripovetka|title=Пастир краљ или Ослобођење Србије : историјска приповетка|publisher=К. Трумић| location = У Митровици|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=43399687}} * {{cite book|ref=harv |last=Боловић|first=Ана|authorlink=|year=2014|chapterurl=|chapter=Манастир Враћевшница, чувар заоставштине ктитора и приложника – Обреновића|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/2-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-II.pdf|title= ''у'' Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 2 ''/ [уредници Александар Марушић, Ана Боловић]''|publisher=Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Cicero)|location=Горњи Милановац|id=|pages=307—338}} {{COBISS|ID=212125964}} {{COBISS|ID=15991561}} * {{Cite book|ref=harv|last=Васић|first=Павле Ч.|authorlink = Павле Васић|year=1962|title=Живот и дело Анастаса Јовановића првог српског литографа|publisher= Народна књига, (Београд : Култура)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=16418311}} * {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink = Сава Вуковић|year=1996|url=http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5623&m=2#page/1/mode/2up|title=Српски јерарси : од деветог до двадесетог века|publisher=Евро ; Подгорица : Унирекс ; Крагујевац : Каленић, (Нови Сад : Будућност)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=49118476}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Gaj-Popović|first1=Dobrila|last2=Subotić|first2=Irina|authorlink1 = Dobrila Gaj-Popović|authorlink2=Irina Subotić|year=1981|title=Medalje i plakete : Medalje i plakete iz zbirke Narodnog muzeja i dela savremenih skulptora|publisher= Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo, ([Beograd] : "Slobodan Jović")| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=3151879}} * {{Cite book|ref=harv|last=Gritzner|first=Maximilian|title=Handbuch der Ritter- und Verdienstorden aller Kulturstaaten der Welt|location=Leipzig|publisher=|year=1893|isbn=978-3-8262-0705-1|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Димитријевић|first1=Вукадин|last2=|first2=|authorlink = |year=1998|title=Одликовања и војне ознаке Србије и Југославије|publisher=Удружење грађана "Стари Ниш" : Нумизматичко друштво "Медијана" : Клуб војске Југославије, (Ниш : Просвета)| location =Ниш|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=141659655}} * {{cite book|ref={{harvid|''Закони''|1935}} |url=|title= Закони и уредбе о орденима и медаљама : са свима изменама и допунама од 1883-1935. г. ''/ прикупио и средио Драгољуб В. Јеремић''|year=1935|publisher= Канцеларија краљевских ордена, (Београд : "Ђура Јакшић")|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=87903495}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Јовановић|first1=Миодраг|last2=|first2=|authorlink1 = Миодраг Јовановић (историчар)|year=2005|title=Ђока Јовановић : [1861-1953]|publisher= Галерија Матице српске, (Нови Сад : Будућност)| location =Нови Сад|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=207371271}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Јовановић|first1=Миодраг|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2008|title=Вајар Ђока Јовановић : (1861-1953)|publisher= САНУ, (Београд : Публикум)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=150086156}} * {{Cite book|ref=harv|last=Kanitz|first=Felix|authorlink = Феликс Каниц |year=1904|url=https://archive.org/details/dasknigreichse01kaniuoft/page/322/mode/2up|title=Das Königreich Serbien und das Serbenvolk : von der Römerzeit bis zur Gegenwart. Band 1, Land und Bevölkerung|publisher=Verlag von Bernh. Meyer|language=de|location = Leipzig|id=}} {{COBISS|ID=521329252}} {{COBISS|ID=23578887}} {{COBISS|ID=1024008421}} * {{Cite book|ref=harv|last=Каниц|first=Феликс|authorlink = |year=1985|title=Србија, земља и становништво : од римског доба до краја XIX века. Књ. 1 |publisher=Српска књижевна задруга : Рад| location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=38922508}} * {{Cite book|ref=harv|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink = Владимир Кривошејев|year=2004|title=Муселимов конак : водич и каталог музејских поставки Сеча кнезова и Ваљевска нахија и Ваљевци у Првом и Другом српском устанку|publisher= Народни музеј "Ваљево", (Ваљево : Ваљево принт)| location = Ваљево|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=116028684}} {{COBISS|ID=113058828}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Лазаревић|first1=Петар|last2=|first2=|authorlink1 = Петар Лазаревић|year=1929|chapterurl=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=520|chapter=Таковски крст|title=''у'' Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 4, С - Ш|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=5|publisher= Библиографски завод, (Загреб : Народне новине)| location =Загреб|isbn=|pages=512—513}} {{COBISS|ID=50676231}} {{COBISS|ID=48381447}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Макуљевић|first1=Ненад|last2=|first2=|authorlink1 = Ненад Макуљевић|year=2006|title=Уметност и национална идеја у XIX веку : систем европске и српске визуелне културе у служби нације|publisher= Завод за уџбенике и наставна средства, (Нови Сад : Будућност)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=132448524}} * {{Cite book|ref=harv|last=Маленић|first=Миливој Ј.|authorlink = Миливој Маленић|year=1901|title= После четрдесет година : у спомен св. андрејске велике Народне скупштине|publisher= Државна штампарија Краљевине Србије| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=41839367}} {{COBISS|ID=1028749239}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Мандић|first1= Ирена|last2=Марушић|first2 = Александар|year=2011|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/04/Djeneral-Bozidar-P.-Terzic-prosireni-katalog.pdf|title= Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе|publisher= Музеј рудничко-таковског краја ; Београд : Музеј града Београда, (Чачак : Светлост)|location= Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=522282077}} {{COBISS|ID=181467660}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2013|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/1-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-I.pdf|title=Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 1|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Земун : Biro Graf)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=205803788}} {{COBISS|ID=203171596}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2014|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/2-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-II.pdf|title=Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије. 2|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Cicero)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=212125964}} {{COBISS|ID=15991561}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2015|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/3-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-III.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 3|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Београд : Службени гласник)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=220541708}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Боловић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2017|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/4-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-IV.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 4|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Lenex)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=230622220}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Ранковић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2018|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/06/5-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-V.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 5|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Codex print)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=267118092}} {{COBISS|ID=2049832320}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Марушић|first1=Александар|last2=Ранковић|first2=Ана [ур.]|authorlink1 =|authorlink2=|year=2020|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/1-Obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-Srbije-i-Evrope-VI.pdf|title= Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : Codex print)| location =Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=283433740}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Миливојевић|first1=Станојка|last2=|first2=|authorlink = |year=2016|url=http://nmuzice.org.rs/wp-content/uploads/2020/02/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE-%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B0-%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%A3%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3.pdf|title=Благо из депоа Народног музеја : поводом 70 година рада : 1946-2016|publisher= Народни музеј "Ужице", (Ужице : Графичар)| location =Ужице|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=223436044}} * {{Cite book|ref=harv|last1=|first1=|last2=|first2=|authorlink1 = |year=1929|chapterurl=|chapter=|title= Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ. 4, С - Ш|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_4.pdf&page=5|publisher= Библиографски завод, (Загреб : Заклада Тискаре Народних новина)| location =Загреб|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=50676231}} {{COBISS|ID=48381447}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Николић|first1=Десанка|last2=|first2=|authorlink1 = Десанка Николић|year=1971|title=Наша одликовања до 1941 : из колекције Војног музеја у Београду|publisher= Војни музеј, (Београд : Просвета)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=108440839}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Николић|first1=Ненад|last2=Ацовић|first2=Драгомир|authorlink = |year=2003|title=Српска круна : симбол државе и цркве = The Serbian Crown : a symbol of state and church|publisher=Теос, (Београд : Теос) | location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=108450828}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Обрадовић|first1=Мирјана|last2=|first2=|authorlink = |year=2015|url=https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog%20ODLIKOVANJA%20IAB%20web.pdf|title=Одликовања из легата историјског архива Београда : каталог изложбе ''/ [аутор изложбе Мирјана Обрадовић ; фотографије одликовања Драган Танасијевић, Зорица Нетај]''|publisher=Историјски архив, (Београд : Zlamen)| location =Београд|isbn=978-86-80481-35-7|pages=}} {{COBISS|ID=217623564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Пилетић|first1=Милана|last2=|first2=|authorlink = |year=1987|title=Одликовања југословенских народа XIX и прве половине XX века (до 1941) из збирке Војног музеја у Београду|publisher= Војни музеј, (Београд : БИГЗ)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=61075724}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Поповић|first1= Ирена|last2=Марушић|first2 = Александар|year=2008|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2020/01/3-djeneral-bozidar-terzic-1867-1939-katalog-izlozbe.pdf|title= Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе|publisher= Музеј рудничко-таковског краја, (Горњи Милановац : CODEX print)|location= Горњи Милановац|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=147827724}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Romanoff|first1=Dimitri|last2=|first2=|authorlink1 = Dimitri Romanov|year=1996|url=https://books.google.rs/books?id=BrhzAAAACAAJ&dq=The+orders,+medals+and+history+of+the+kingdoms+of+Serbia+and+Yugoslavia&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=The Orders, Medals and History of the Kingdoms of Serbia and Yugoslavia|publisher=Balkan Heritage| location =|language=en|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Самарџић|first=Драгана [прир.]|authorlink = Драгана Самарџић|year=1990|title=Дарови Војном музеју : каталог изложбе ''/ [концепција каталога, изложбе и редакција Драгана Самарџић]''|publisher= Војни музеј, (Београд : БИГЗ)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=13666818}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Тимотијевић|first1=Мирослав|last2=|first2=|authorlink1 = Мирослав Тимотијевић|year=2012|title=Таковски устанак - српске Цвети : о јавном заједничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репрезентативне културе|publisher= Историјски музеј Србије : Филозофски факултет, (Београд : Типографик плус)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=190839564}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Тодоровић|first1=Нада|last2=|first2=|authorlink1 = Нада Тодоровић (нумизматичар)|year=1964|title=Југословенске и иностране медаље|publisher= Народни музеј, (Београд : Привредни преглед)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=512253592}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Филиповић|first1=Мирјана|last2=Поповић|first2=Марко|authorlink = |year=1979|title=Ордење и медаље Србије и Црне Горе : збирка Марка Поповића|publisher=Музеј града Београда, Манакова кућа, (Београд : Радиша Тимотић)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1024156593}} {{COBISS|ID=36025863}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Car|first1=Pavel|last2=Muhić|first2=Tomislav|authorlink1 = Pavel Car|authorlink2=Tomislav Muhić|year=2009|title=Odlikovanja Srbije i Jugoslavije : od 1859. do 1941.|publisher=Militaria| location =Wien|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=430956}} * {{cite book|ref={{harvid|''Шематизам, Књ. 1''|1895}} |url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/razno/II_19331_1?search_query=%C5%A1ematizam#page/0/mode/1up|title= Шематизам одликованих лица у Краљевини Србији : од 1865 до краја 1894. год. Kњ. 1|year=1895|publisher= Канцеларија краљевских ордена, (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=33976335}} {{COBISS|ID=1024866947}} * {{cite book|ref={{harvid|''Шематизам, Књ. 2''|1900}} |url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/razno/II_19331_2?search_query=%C5%A1ematizam#page/0/mode/1up|title= Шематизам одликованих лица нашим и страним орденима у Краљевини Србији : од 1895 до краја 1899. год. Књ. 2|year=1900|publisher=Канцеларија Краљевских ордена, (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије)|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=190000140}} {{refend}} === Часописи и зборници=== {{refbegin|2}} * {{Cite journal|last=Блануша|first=Евгенија Н.|authorlink=|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Zbornik-Narodnog-muzeja-u-Beogradu-2012.pdf|title= Грађански портрети у литографијама Анастаса Јовановића : из збирке Кабинета графике Народног музеја у Београду|journal=Зборник Народног музеја. Историја уметности|volume=XX|number=2|location=Београд|publisher=Народни музеј|pages=251—272}} {{COBISS|ID=195186956}} {{COBISS|ID=5042447}} * {{Cite journal|last=Богдановић|first=Бранко|authorlink=Бранко Богдановић|year=1984|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-434.pdf|title= Наоружање војске у Првом српском устанку 1804—1813. године|journal=Зборник Историјског музеја Србије|volume= 21|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Космос)|pages=43—114}} {{COBISS|ID=4667138}} * {{cite journal |last1=Богдановић|first1=Бранко|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=IpEyCgAAQBAJ&hl=sr&lr=&re|title=Артиљерија у српској устаничкој војсци 1808-1813. године|journal=Историјски часопис|volume=XLV-XLVI (1998-1999)|number=|publisher=Историјски институт САНУ, (Београд : Чигоја штампа)|location=Београд|pages=95—129|ref = harv}} {{COBISS|ID=172505351}} {{COBISS|ID=89710092}} {{COBISS|ID=3687170}} * {{cite journal |last1=Богдановић|first1=Бранко|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2016|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/vesnik-43.pdf|title=Артиљерија у Првом српском устанку|journal=Весник|volume=|number=43|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=69—107|ref = harv}} {{COBISS|ID=225019404}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{Cite journal|last=Боловић|first=Ана|authorlink=|year=2009|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-5-2009..pdf|title= Ризница манастира Враћевшнице|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=5| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=29—91}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Борозан|first=Игор Б.|authorlink=Игор Борозан|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Zbornik-Narodnog-muzeja-u-Beogradu-2012.pdf|title= Политичка употреба слике: династичка конкордија Обреновићи-Петровићи|journal=Зборник Народног музеја. Историја уметности|volume=XX|number=2|location=Београд|publisher=Народни музеј|pages=219—250}} {{COBISS|ID=195186188}} {{COBISS|ID=5042447}} * {{cite journal |last1=Вељковић|first1=Сања К.|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2011|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/38-opt.pdf|title=Визуелна култура у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године = Visual Culture in Serbian-Turkish Wars 1876-1878.|journal=Весник|volume=|number=38|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|issn=0067-5660|pages=229—242|ref = harv}} {{COBISS|ID=185326604}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal|last=Gerić|first=Lazar|authorlink= Lazar Gerić|year=1996|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%281%29.pdf|title= Georg Adam Šajd : izrađivač srpskih odlikovanja|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=1|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=25-26}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{cite journal|last=Gerić|first=Lazar|year=1997|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%286%29.pdf|title= Orden Takovskog krsta|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=6|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=35-37}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{Cite journal|last=Грбовић|first=Душко|authorlink=|year=2006|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-3-4-2006..pdf|title= Стеван Маленовић - носилац ордена Таковског крста II степена|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=3—4| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=115—124}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Дебељковић|first=Бранибор|authorlink=Бранибор Дебељковић|year=2003|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-17.pdf|title= Стара факта и нове чињенице о Анастасу Јовановићу|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 31|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Бијело Поље : Пегаз)|pages=281—294}} {{COBISS|ID=117046284}} * {{cite journal|last=|first=|year=1998|url= http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%288%29.pdf|title= Закон о орденима и медаљама|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=8|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=44-46}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{Cite journal| ref=harv|last=Јовановић|first=Владимир|authorlink = |year=2007|url=http://udi.rs/wp-content/uploads/2020/03/02.-v_jovanovic_2007.pdf|title= Избрисана сећања : уништавање и ретуширање слика о несталој династији Обреновића|journal=Годишњак за друштвену историју|publisher=Удружење за друштвену историју|location=Београд|volume=XIV|number=1—3|pages=31—46|id=}} {{COBISS|ID=153482508}} {{COBISS|ID=102349831}} * {{Cite journal|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink=Владимир Кривошејев|year=1998|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-54.pdf|title= Од ког је топа изливен Таковски крст из 1865. : прилог изучавању артиљерије у Другом српском устанку|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 29—30 (1995—96)| location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Pangraf)|pages=127—149}} {{COBISS|ID=63016194}} {{COBISS|ID=131607815}} * {{Cite journal|last=Кривошејев|first=Владимир|authorlink=|year=2001|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-1-2001..pdf|title= Артиљерија таковског устанка|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=1| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=87—98}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{cite journal |last=Malinar|first=Veljko|authorlink= Veljko Malinar|year=1985|url=|title=Orden Takovskog krsta|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=39|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=63—76|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{Cite journal|last1=Марић Јеринић|first1=Марија|last2=Мухић|first2=Томислав|authorlink=|year=2008|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-26-27-2003-2004-2008-1.pdf|title=Одличја архимандрита Нићифора Дучића : Реконструкција завештања|journal=Нумизматичар|number=26/27/2003-2004|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=421—452}} {{COBISS|ID=154624524}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2012|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-30.pdf|title= Сва одликовања Миленка Веснића|journal=Нумизматичар|number=30|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=265—307}} {{COBISS|ID=195635468}} {{COBISS|ID=1025280653}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2013|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-31.pdf|title=Госпођа Веснић и њена одликовања у Народном музеју|journal=Нумизматичар|number=31|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=293—302}} {{COBISS|ID=203453708}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Марић Јеринић|first=Марија|authorlink=|year=2014|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-32.pdf|title=Одличја ђенерала Јована Мишковића|journal=Нумизматичар|number=32|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=193—227}} {{COBISS|ID=212016652}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Маричић|first=Душанка|authorlink=Душанка Маричић|year=2005|url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmcacak_zbornik_35.pdf|title= Заоставштина војводе Степе Степановића у Војном музеју у Београду|journal=Зборник радова Народног музеја|volume=XXXV|number=|location=Чачак|publisher=Народни музеј|pages=153—160}} {{COBISS|ID=141825804}} {{COBISS|ID=8293890}} {{COBISS|ID=195267852}} * {{cite journal|last1=Maričić|first1=Dušanka|last2=Stevović|first2=Ljubomir|authorlink= |year=2006|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%2827%29.pdf|title= Takovski krst s lentom đenerala Jovana Beli-Markovića|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=27|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|issn=1450-5185|ref = harv|pages=53—55}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{cite journal |last1=Маричић|first1=Душанка И.|last2=Стевовић|first2=Љубомир С.|authorlink1= |authorlink2=Љубомир Стевовић|year=2012|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/39-opt.pdf|title=Одликовања поводом педесетогодишњице Другог српског устанка 1815-1865. = Medals of 50. aniversary from Second Serbian insurrection 1815-1865.|journal=Весник|volume=LVIII|number=39|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=185—190|ref = harv}} {{COBISS|ID=192220684}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last=Nikolić|first=Desanka|authorlink= Desanka Nikolić|year=1966|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/1112-opt.pdf|title=Odlikovanja vojvode Živojina Mišića u Vojnom muzeju|journal=Vesnik. Vojni muzej|volume=|number=11—12|publisher=Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije, (Beograd : Vojno štamparsko preduzeće)|location=Beograd|pages=265—284|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} {{COBISS|ID=153077511}} * {{cite journal|ref={{harvid|''Орао : велики илустровани календар'' [...]|1877}} |last=|first=|year=1877|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_1890D04151DA9AE6920CE90A324B539F/1877/b001?fullscreen#page/0/mode/1up|title= Објава српскога рата против Турске|journal= Орао : велики илустровани календар : за просту годину 1877 која има 365 дана|number=|publisher= издаје Стеван В. Поповић|location=У Новом Саду|pages=9—18}} {{COBISS|ID=66160140}} * {{Cite journal|last=Радовановић|first=Бориша|authorlink=|year=2001|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-1-2001..pdf|title= Установљење ордена Таковски крст и његови носиоци из 1865. године|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=1| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=99—106}} {{COBISS|ID=226467335}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Радојчић|first=Милорад|authorlink=Милорад Радојчић|year=2006|url=http://www.muzejgm.org/wp-content/uploads/2021/08/Zbornik-radova-Muzeja-rudnicko-takovskog-kraja-Gornji-Milanovac-3-4-2006..pdf|title= Генерал Божидар П. Терзић|journal=Зборник радова музеја рудничко-таковског краја Горњи Милановац|number=3—4| location=Горњи Милановац|publisher=Музеј рудничко-таковског краја|pages=125—141}} {{COBISS|ID=174599431}} * {{Cite journal|last=Рамадански|first=Рашко|authorlink=|year=2014|url=http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2018/06/Numizmatichar-32.pdf|title=Одликовања Стевана Сремца из збирке Завичајне фондације у Сенти|journal=Нумизматичар|number=32|location=Београд|publisher=Народни музеј : Српско нумизматичко друштво|pages=229—241}} {{COBISS|ID=212017164}} {{COBISS|ID=15954690}} * {{Cite journal|last=Ранковић|first=Живојин|authorlink=|year=1939|url=http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/2052/beogradske-opstinske-novine-casopis-za-komunalno-socijalni-privredni-i-kulturni-zivot-beograda-1939|title= Југословенска одликовања|journal=Београдске општинске новине : часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда|volume=LVII|number=6—7 : Јуни — Јули 1939 године| location=Београд|publisher=[Општина Београдска]|pages=329—338}} {{COBISS|ID=22061324}} * {{Cite journal|last=Станојевић|first=Љиљана|authorlink=|year=1998|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-78354.pdf|title= Синопсис изложбе: Династија Обреновића - из заоставштине|journal=Зборник Историјског музеја Србије|number= 29—30 (1995—96)| location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије, (Београд : Pangraf)|pages=299—384}} {{COBISS|ID=131607815}} * {{cite journal|last=Stevović|first=Ljubomir S.|authorlink= |year=2005|url=|title= Pedesetogodišnjica Drugog srpskog ustanka i Takovski krst kneza Mihaila|journal= Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd|number=5|publisher= [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf)|location=Beograd|pages=8—18|ref = harv}} {{COBISS|ID=112253196}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир С.|last2=Кнежевић|first2=Коста Ђ.|authorlink1= |authorlink2=|year=2013|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/40-opt.pdf|title=Српске ратне споменице 1878—1918.|journal=Весник|volume=|number=40|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=109—132|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2017|url=https://xn----7sbxaaod2bo1ce5v.xn--90a3ac/wp-content/uploads/2022/02/208.Sv_.Andreja-sa-macevima-1.pdf|title=Руски орден Светог апостола Андреје Првозваног с мачевима краља Петра I Карађорђевића|journal=Весник|volume=|number=44|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=177—187|ref = harv}} {{COBISS|ID=239872780}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир|last2=|first2=|authorlink1= |authorlink2=|year=2017|url=|title=Из историје Таковског крста 1865-1878. |journal=Весник|volume=|number=44|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=189—205|ref = harv}} {{COBISS|ID=239874572}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal|last=Столица|first=Радомир|authorlink= Радомир Столица|year=1985|url=|title= Бечки медаљери и њихове радионице у реализацији идејних нацрта за српска и црногорска одликовања XIX и почетка XX века|journal= Свеске|volume=VIII|number=16|publisher= Друштво историчара уметности СР Србије, (Београд : "Радиша Тимотић")|location=Београд|pages=32—38|ref = harv}} {{COBISS|ID=36025100}} {{COBISS|ID=7779330}} * {{cite journal|last=Stolica|first=Radomir|authorlink= |year=2003|url=|title= Medalja za revnosnu službu : ili najstarija srpska odlikovanja dodeljivana pripadnicima vojske i licima građanskog i duhovnog reda|journal= Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd|number=3|publisher= [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf)|location=Beograd|pages=24—27|ref = harv}} {{COBISS|ID=112253196}} * {{Cite journal|last=Timotijević|first=Miroslav|authorlink=Мирослав Тимотијевић|year=1988|url=https://hrcak.srce.hr/search/?show=results&stype=1&c%5B0%5D=article_search&t%5B0%5D=efemerni+spektakl|title=Efemerni spektakl za vreme vladavine kneza Miloša i Mihajla Obrenovića|journal=Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti|volume=31—32|number=1|location=Zagreb|publisher=Društvo povjesničara umjetnosti SR Hrvatske|pages=305—312|access-date=20. 06. 2021|archive-date=24. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624201856/https://hrcak.srce.hr/search/?show=results&stype=1&c%5B0%5D=article_search&t%5B0%5D=efemerni+spektakl|url-status=dead}} {{COBISS|ID=516469143}} {{COBISS|ID=21282}} * {{Cite journal|last=Тимотијевић|first=Мирослав|authorlink=|year=2008|url=https://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/09/9/1_miroslav_timotijevic.pdf|title= Јубилеј као колективна репрезентација: Прослава 50-годишњице Таковског устанка у Топчидеру 1865. године|journal=Наслеђе|volume=|number=IX|location=Београд|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|pages=9—49}} {{COBISS|ID=170930700}} {{COBISS|ID=162095623}} * {{Cite journal|last=Тимотијевић|first=Милош|authorlink=Милош Тимотијевић (историчар)|year=2018|url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmcacak_zbornik_48.pdf|title= "Вазда" верни поданици : списак особа које су добиле орден на рођендан Краљице Драге Обреновић 11. септембра 1901. године|journal=Зборник радова Народног музеја|volume=XLVIII|number=|location=Чачак|publisher=Народни музеј|pages=45—54}} {{COBISS|ID=266194188}} {{COBISS|ID=8293890}} {{COBISS|ID=195267852}} * {{cite journal|last=T.N.Đ|first=|year=2004|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%2822%29.pdf|title=Džekson se kiti srpskim ordenom|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=22|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=81}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{cite journal|last1=Homen|first1=Slobodan|last2=|first2=|authorlink1= Slobodan Homen|year=2006|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%2826%29.pdf|title= Srpske plakete i stone medalje I|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=26|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|issn=1450-5185|ref = harv|pages=65—66}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Order of the Cross of Takovo}} * [https://porodicnoporeklo.files.wordpress.com/2020/02/vitezovi-ordena-takovskog-krsta-prilozi-za-biografski-recnik.pdf Александар Бачко: Витезови ордена Таковског крста, прилози за биографски речник књига I (2020)] == Референце == {{reflist}} {{Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије}} [[Категорија:Одликовања Кнежевине Србије]] [[Категорија:Одликовања Краљевине Србије]] 81ymtodia9vb6wn6m5opjqnd4q5hrz1 0 578336 25138624 25136795 2022-08-04T15:41:23Z Ivan VA 80882 /* Књиге и каталози */ wikitext text/x-wiki {{друго значење|друго значење|[[Медаља за ревносну службу]]}} {{Орден |име= Златна и Сребрна медаља за ревносну службу |слика=[[Датотека:Medalja za revnosnu sluzbu.gif|130п]] |опис= Фотографија аверса Златне медаље за ревносну службу (1913);<ref>{{cite web|url=http://www.royalfamily.org/history/medals4_cir.htm|title=МЕДАЉА ЗА РЕВНОСНУ СЛУЖБУ|work=royalfamily.org|accessdate=2. 2. 2022|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20081214170708/http://www.royalfamily.org/history/medals8_cir.htm|archive-date=04. 03. 2016|url-status=dead}}</ref> |додељује = {{застава|Краљевина Србија}} и {{застава|Краљевина Југославија}} |тип=[[медаља]] <br />[[Датотека:Medal for Devoted Service, 1913 rib.gif|100п|Тракица Медаљe за ревносну службу 1913. године]] |доделио= |додела за= „показану одличну и ревносну службу на ратишту”; од [[22. мај]]а [[1922]]. године за „показану одличну ревносну службу у миру и рату”; |борба= [[Балкански ратови]], [[Први светски рат]], [[међуратни период]], [[Други светски рат]]; |статус= |установљен= [[19. април]] [[1913]]. |прва награда= |задња награда= |укупно= |слика1= |виши=[[Медаља за војничке врлине (Краљевина Србија)|Медаља за војничке врлине]] |нижи=[[Медаља за грађанске заслуге]] }} '''Златна и Сребрна медаља за ревносну службу''' било је одликовање [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Медаља је, у два разреда, као Златна и Сребрна, успостављена 19. априла 1913. и додељивана је за показану одличну и ревносну службу на ратишту за време [[Балкански ратови|балканских]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У [[Међуратни период|међуратном периоду]] статут медаље је промењен и прилагођен мирнодопским приликама, када се медаља додељивала за показану одличну ревносну службу у миру и рату. Последњи период доделе овог одличја је време [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је додељивана од [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|југословенске Владе у емиграцији]] за заслуге у овом рату. Медаље за ревносну службу су додељиване у име Краља, а на предлог министра војног, према предлозима команданата нижих војних јединица. Медаља се носила о [[Плава боја|плавој]] траци на левој страни прсију. Ауторство медаље није познато, али због њене стилске сличности са [[Медаља за храброст (1912)|Сребрном медаљом за храброст из 1912. године]], највећи број истраживача га приписује вајару [[Ђорђе Јовановић|Ђорђу Јовановићу]]. Повеље за оба степена медаље је израдио уметник и секретар Краљевских Ордена [[Ђорђе Чарапић]]. Након Другог светског рата и стварања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|друге Југославије]] укинута су сва одликовања Краљевине Југославије, тако и Медаља за ревносну службу, чиме је престала да постоји као државно одликовање. За врсту заслуга за који је додељивана су основана нова одликовања са другим идејним предзнаком. Свргнута династија [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] наставила је доделу старих одличја са историјским називима, сада као приватна одликовања. [[Распад Југославије|Распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] долази до обнове традиције медаље за ревносну службу, када [[Савезна Република Југославија]] усваја [[Медаља за дугогодишњу ревносну службу у областима одбране и безбедности|своју медаљу]] која се делимично идејно ослања на Медаљу за ревносну службу из 1913. године. Распадом ове државне заједнице, [[Србија|Република Србија]] 2009. усваја своју [[Медаља за ревносну службу (2009)|Медаљу за ревносну службу]] чији је идејни узор Медаља за ревносну службу из 1913. године. == Историјат == {{Главни чланак|Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије|Одликовања Краљевине Југославије}} {{multiple image | footer = | width = 180px | image1 = PetarI-Karadjordjevic.jpg | alt1 = | caption1 = Петар -{I}- Карађорђевић, српски краљ | image2 = Đorđe Jovanović, the sculptor.jpg | alt2 = | caption2 = Вајар Ђорђе Јовановић }} Избијањем [[Балкански ратови|балканских ратова (1912—1913)]] покренуто је у [[Краљевина Србија|Србији]] питање система споменица и ратних одликовања за храброст и ревносну службу. При том је постојећи систем, заснован још у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|ратовима 1876-78]], обновљен.{{sfn|Ацовић|2013|pp=136;138}}{{sfn|Stolica|2003|pp=24;26}} Тако је Министарство војно 3. новембра 1912. расписало конкурс за израду [[Споменица на рат 1912. године|Споменице српско-турског рата 1912]]. и Медаље за ревносну службу.{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}}{{sfn|Стевовић|Кнежевић|2013|p=117}} Овиме је војна администрација наставила и традицију поверавања нацрта за израду одликовања уметницима. Министарство је ограничило учешће уметника тако што је прописало да право приступа конкурсу имају само [[Јужни Словени|јужнословенски]] уметници.{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}}{{sfn|Стевовић|Кнежевић|2013|p=118}} Нацрти су могли бити изграђени или [[Вајарство|вајарски]], од материјала по вољи, или [[Сликарство|сликарски]]{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}}, и имали су се поднети артиљеријско-техничком оделењу Министарства војног најкасније до 25. новембра. Министарство је такође обавестило уметнике да ће избор скица вршити по свом нахођењу, те да изабрана скица постаје власништво Министарства војног. За сваки усвојени нацрт награда је била 1.000 [[Српски динар#Краљевина Србија|динара]].{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Стевовић|Кнежевић|2013|p=118}} Нису познати подаци о томе који су се уметници одазвали својим радовима на овај конкурс, стога аутор нацрта медаље за коју се Министарство војно одлучило приликом избора, није познат.{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}}{{sfn|Стевовић|Кнежевић|2013|p=118}} На основу сличности усвојеног идејног решења са идејним решењем [[Медаља за храброст (1912)|Сребрне медаље за храброст из 1912. године]], које је такође као и за Медаљу за ревносну службу, израђено новембра [[1912]]. године, више истраживача српских одликовања ауторство приписује вајару [[Ђорђе Јовановић|Ђорђу Јовановићу]], имајући у виду да је он аутор споменуте медаље за храбост.{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}{{sfn|Ацовић|2013|p=138}} Како истиче историчар уметности [[Радомир Столица]]:{{цитат2|[...] Усвојен нацрт Медаље за ревносну службу је израђен по угледу на идејно решење Сребрне медаље за храброст, из 1912. године, установљене 4. новембра. Истовремена израда нацрта, у новембру 1912, као и ковање оба одликовања са идетничним детаљима у композицији грба, облику слова употребљених за девизу одликовања и стилизацији ловорово-храстовог венца, указује на њихово [[стил|стилско јединство]]. На једној од њих, сребрној медаљи за храброст, налази се, испод грба, сигнатура аутора. На основу свега тога може се са оправданошћу тврдити, да је награда Министарства војног за ауторски нацрт Медаље за ревносну службу, припала познатом српском вајару Ђорђу Јовановићу (1861-1953). Вајар Ђорђе Јовановић је аутор познатог [[Споменик косовским јунацима у Крушевцу|споменика косовским јунацима у Крушевцу]], [[Споменик Вуку Караџићу|споменика Вуку Караџићу у Београду]], [[Споменик Јосифу Панчићу|споменика Јосифу Панчићу у Београду]] итд.{{sfn|Stolica|2003|p=26}} [...]}} Истраживачи [[Љубомир Стевовић]], Коста Кнежевић и [[Тијана Јовановић Чешка]] наводе пак да је аутор Медаље за ревносну службу уметник и секретар краљевских ордена [[Ђорђе Чарапић |Ђорђе Чарапић Фусек]]. Наиме, Чарапић је према документованом властитом наводу који се чува у [[Војни архив Министарства одбране Републике Србије|Војном архиву]], аутор решења које је усвојено на конкурсу, чиме je, под претпоставком тачности, овo једно од првих одликовања које је он дизајнирао.{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}} Чарапић је у свом војном досијеу, у којем је ручно испунио податке којима је одликовањима одликован, звездицом обележио одликовања за које наводи да су његови пројекти, те додаје и „исто тако све повеље за наша одликовања”. Међу звездицом означеним одликовањима је и Медаља за ревносну службу из 1913, чији је као споменуто, био и носилац.{{sfn|Јовановић Чешка|2018|pp=16—17;90}}{{sfn|Стевовић|Кнежевић|2013|p=118}} Тако је Уредбом краља [[Петар I Карађорђевић|Петра -{I}- Карађорђевића]] од 19. априла 1913.{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=53}}{{sfn|Lazarević|192X|p=833}}{{sfn|''Grbovi, zastave'' [...]|1936|p=12}}{{sfn|Ранковић|1939|p=330}}{{sfn|Prister|1984|p=160}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}{{sfn|Ацовић|2013|p=138}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}}, након истоимених медаља из [[Медаља за ревносну службу (1877—78)|1877—78]]. и [[Медаља за ревносну службу (1885—86)|1885—86]]{{sfn|Stolica|2003|pp=24—26}}, трећи пут обновљена институција Медаље за ревносну службу, утемељењем Златне и Сребрне медаље „за показану одличну и ревносну службу на ратишту”.{{sfn|''Grbovi, zastave'' [...]|1936|p=12}}{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Ацовић|2013|p=138}}{{sfn|Prister|1984|p=160}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}} Након балканских ратова, за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] и првих година након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца настављена је додела овог одликовања, за показану ревносну службу у претходном ратном периоду.{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Пилетић|1987|pp=56—57}} Уредбом о одликовањима у војсци од 22. новембра 1914. године, Златну медаљу су добијали официри, а Сребрну официри неборачких јединица.{{sfn|Пилетић|1987|pp=56—57}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Статут одликовања из 1913. допуњен је 20. маја 1922, од када се ова медаља додељује за „показану одличну ревносну службу у миру и рату”{{sfn|Пилетић|1987|p=57}}{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=53}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}, чиме је настављен употребни век медаље у новооснованој држави и након завршеног рата{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}, као мирнодопског одликовања.{{sfn|Lazarević|192X|p=833}}{{sfn|Prister|1984|p=160}} Статут медаље је поново допуњен 24. новембра 1924, а ова допуна је омогућавала доделу Медаље за ревносну службу једном лицу више пута. Новина је представљала оснивање посебне декорације, у виду [[храст]]ове гранчице, које су носиоци добили уместо одликовања. Тако се за свако поновљено одликовање, у зависности од класе медаље, добијала златна или сребрна гранчица, која се би се причврстила и носила на врпци раније стечене медаље.{{sfn|Пилетић|1987|p=57}}{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=53}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Иначе је за време трајања Краљевине Југославије, идејно решење усвојено 1913. са [[Грб Краљевине Србије|српским краљевским државним грбом]], усвојено као дефинитивно и у новој држави и додељивало се са споменутим старим српским државним грбом.{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} <gallery mode="packed" heights="200"> Датотека:Medalje za hrabrost 1912 i 1913.jpg|Аверс Сребрне медаље за храброст из 1912. године (крајње десно на слици) и Златна и Сребрна медаља за храброст „Милош Обилић” (лево на слици), поставка [[Народни музеј Ваљево|Народног музеја Ваљево]]; [јануар [[2022]]. године.] Датотека:Srebrna Medalja za hrabrost 1912.jpg|Сребрна медаља за храброст из 1912 изблиза, поставка Народног музеја Ваљево; [јануар 2022.] </gallery> === Историја употребе === Медаље за ревносну службу су додељиване у име краља, а на предлог министра војног, према предлозима команданата нижих војних јединица.{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=54}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Према закону, попис одликованих особа је вођен у [[Канцеларија Краљевских Ордена|Канцеларији Краљевских Ордена]]. За додељене медаље није наплаћивана такса, а медаља је након смрти одликоване особе остајала наследницима на чување. Уз медаљу је додељивана повеља коју је потписивао Канцелар Краљевских Ордена.{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=54}} ([[Медаља за ревносну службу (1913)#Повеља|в. опширније испод]]) Прве медаље за ревносну службу су додељене маја 1913. официрима, подофицирима, наредницима и санитетском особљу. Позната сликарка [[Надежда Петровић]], која је била добровољна болничарка у балканским и Првом светском рату, једна је од особа које су у овом првом периоду доделе понеле ово одликовање.{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Додела медаље настављена је и за време Првог светског рата{{sfn|Пилетић|1987|pp=56—57}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}, и као већ претходно истакнуто, Уредбом о одликовањима у војсци од 22. новембра 1914, Златну медаљу су добијали официри, а Сребрну официри неборачких јединица.{{sfn|Пилетић|1987|pp=56—57}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Као напоменуто, додела овог одличја је настављена и у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] за заслуге у првом светском рату, а након претварања медаље и у мирнодопско одликовање, употребни век медаље је настављен у новој држави и за одличну ревносну службу у миру, а након нове измене статута медаље од [[1924]]. године, додељивана је и једном истом носиоцу више пута.{{sfn|Пилетић|1987|pp=56—57}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Према увиду истраживача Радомира Столице, [[Павел Цар|Павела Цара]] и [[Томислав Мухић|Томислава Мухића]], оба разреда медаље су додељивана у великом броју у свим споменутим раздобљима доделе овог одличја, до [[1941]]. године{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}{{sfn|Stolica|2003|pp=26—27}}, а како истиче Столица, додела је била посебно интензивна за време Првог светског рата и током постојања Краљевине СХС/Југославије.{{sfn|Stolica|2003|p=26}} Истраживачи Милош Жикић и Борис Томанић истичу да је додела посебно била интензивна у првој половини двадесетих година.{{sfn|Жикић|Томанић|2018|p=159}} Медаља за ревносну службу је додељивана и током [[Други светски рат|Другог светског рата]], а додељивала ју је [[Југословенска влада у избеглиштву|југословенска Влада у избеглиштву]] на предлог министра војног у влади, ђенерала [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]].{{sfn|Milikić|2017|pp=90;92}}{{sfn|Ацовић|2013|p=157}} Истраживач [[Ратомир Миликић]] наводи да су у овом периоду доделе краљевских југословенских одликовања, осим [[Медаља за храброст (1913)|Медаље за храброст]] и [[Орден Карађорђеве звезде (монархија)|Ордена Карађорђеве звезде са мачевима]] која су додељивана најчешће, сва остала одличја додељивана знатно ређе.{{sfn|Milikić|2017|pp=90;92}} [[Споразуми Тито—Шубашић|Формалном транзицијом власти]], [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|одличја настала под окриљем КПЈ и НОВЈ за време Другог светског рата]] постају и званична државна одликовања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|нове Југославије]], чиме Медаља за ревносну службу, заједно са другим одличјима старе државе, престаје да постоји као [[Држава|државно]] одликовање.{{sfn|Milikić|2017|p=97}}{{sfn|Ацовић|2013|pp=167—168}} <gallery mode="packed" heights="250" caption="Галерија неких од носилаца Златне и Сребрне медаље за ревносну службу"> Датотека:Надежда Петровић ратна болничарка.JPG|Надежда Петровић као ратна болничарка, носилац медаље за ревносну службу.{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Датотека:200RSD Reverse.jpg|Реверс новчанице од 200 динара коју издаје Народна банка Србије са, поред осталих и приказом Надежде Петровић као добровољне болничарке у време Првог балканског рата, према фотографији из 1913. (Призрен);<ref name="Новчаница номиналне вредности 200 динара">{{cite web|title=Новчаница номиналне вредности 200 динара|url=http://www.nbs.rs/internet/cirilica/75/75_1/200.html|access-date=3. 12. 2021|archive-date=02. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202072350/http://www.nbs.rs/internet/cirilica/75/75_1/200.html|publisher=[[Народна банка Србије]]|url-status=dead}}</ref> Датотека:Nosilac medalje za revnosnu službu 1.jpg|Непознати поручник из 47. пешадијског пука са истакнутом Медаљом за ревносну службу на одори. На врпци о којој виси медаља је истакнута храстова грачница, означавајући да је одликовани двоструки носилац ове медаље;{{sfn|Car|Muhić|2009|p=403}} Датотека:Djordje-Carapic.jpg|Уметник и секретар Канцеларије Краљевских Ордена [[Ђорђе Чарапић]], носилац Златне медаље за ревносну службу.{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=16}} Датотека:Nosilac medalje za revnosnu službu 3.jpg|Непознати капетан -{I}- класе, фотографија из раздобља пре почетка Првог светског рата. Капетан, поред [[Медаља за војничке врлине (Краљевина Србија)|Медаље за војничке врлине]] и споменица обеју балканских ратова на орденској нисци, истиче Златну и Сребрну медаљу за ревносну службу, ван орденске ниске;{{sfn|Car|Muhić|2009|p=403}} Овакав начин истицања медаља није био уобичајен и био је противан одредбама о истицању одликовања.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=403}} Датотека:Nosilac medalje za revnosnu službu 2.jpg|Непознати поручник са истакнутом Медаљом за ревносну службу;{{sfn|Car|Muhić|2009|p=403}} Истакнута на дугуљастој врпци, овакав начин истицања је био противан тексту закона;{{sfn|Car|Muhić|2009|p=403}} Датотека:Nosioci medalje za revnosnu sluzbu 13.jpg|Група подофицира наредника, фотографија из [[1931]]. године. Двојица подофицира у средини фотографије истичу Медаљу за ревносну службу.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=404}} Датотека:Nosilac medalje za revnosnu sluzbu 17.jpg|Непознати [[Краљевска југословенска ратна морнарица|морнарички]] официр у свечаној одори на дан венчања у [[Љубљана|Љубљани]] [[1940]]. године. На одори је истакнута Медаља за ревносну службу.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=404}} </gallery> == Опис == [[Датотека:Medalje za revnosnu službu 1913 .png|thumb|right|450px|Изглед Златне и Сребрне медаље за ревносну службу у публикацији „-{Grbovi, zastave, drugi državni amblemi i zvanični znaci Kraljevine Jugoslavije ; Les armoiries, drapeaux et autres emblèmes d'etat, poinçons officiels de contrôle et de garantie du Royaume de Yougoslavie}-”{{sfn|''Grbovi, zastave'' [...]|1936|p=TAB. XII}} — издатој [[1936]]. године у [[Београд]]у од Управе за заштиту индустријске својине [[Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије|Министарства трговине и индустрије]], а сачињене за потребу [[Паришка конвенција за заштиту индустријске својине|паришке Конвенције за заштиту индустријске својине]].{{sfn|''Grbovi, zastave'' [...]|1936|p=3}}]] Обе класе медаље, и Златна и Сребрна, су [[круг|кружног облика]], пречника 30 [[Milimetar|милиметара]]{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=53}}{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}, попут [[Медаља за храброст (1912)#Златна медаља|Златне медаље за храбост из 1912]]. године.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Изглед обе класе медаље је такође истоветан.{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=53}}{{sfn|Prister|1984|p=162}} На аверсу медаље је, у три реда, [[Српска ћирилица|ћириличним писмом]] написана девиза „-{ЗА / РЕВНОСНУ / СЛУЖБУ}-”, смештена у средини аверса медаље. Око натписа је венац од дуже [[ловор]]ове и краће [[храст]]ове гранчице које су доле повезане [[Грб Краљевине Србије|штитом српског грба са круном у надвишењу]]. У горњем делу венац је отворен. На реверсу медаље је у средини приказан [[Грб Краљевине Србије|државни грб Краљевине Србије]] — двоглави бели орао у полету са штитом на грудима и круном над главама. Испод двоглавог орла налазе се, између канџи и репа, два [[Љиљан у хералдици|крина]].{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=53}}{{sfn|''Grbovi, zastave'' [...]|1936|p=12}}{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Prister|1984|pp=161—162}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Lazarević|192X|p=833}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}} Медаља, и Златна и Сребрна, су се носиле о [[Плава боја|плавој]] моарираној траци, сложеној у [[троугао]], чије су стране дугачке 50 милиметара.{{напомена|Текстом закона{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|pp=11;53}}, те према описима овог одличја од историчара уметности Радомира Столице и истраживача Миле Пилетић, дужина траке износи 50 милиметара{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}, док истраживачи српских одликовања [[Борис Пристер]], Павел Цар и Томислав Мухић наводе дужину од 40 милиметара.{{sfn|Prister|1984|p=161}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}}}{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=53}}{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|''Grbovi, zastave'' [...]|1936|p=12}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Овиме је, како истиче Столица, усвојена нова величина и боја траке у односу на раније две медаље за ревносну службу, чија је дужина износила 40 милиметара и основна боја траке била [[Црвена боја|црвена]].{{sfn|Stolica|2003|pp=26;24—25}} Нијанса плаве боје траке се разликовала кроз период доделе овог одликовања. За време Краљевине Србије трака ја била светлије плаве, док је у периоду Краљевине Југославије медаља истицана на врпци тамније плаве боје.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Текстом закона, медаља се истицала на левој страни груди.{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=53}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Као већ напоменуто, промена статута одличја од 24. новембра 1924. је омогућила доделу медаље једном лицу више пута, симболизовано кроз апликацију храстове гранчице, такође основане овом променом, на врпцу већ раније стечене медаље.{{sfn|Пилетић|1987|p=57}}{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} У временском периоду након успостављања одличја, су ковани примерци који стилском обрадом појединих детаља и величином одступају од законом прописаног изгледа медаље, а настали као последица уметничке слободе поједних произвођача ове медаље. Тако једна варијанта медаље има другачије, карактеристично решење државног грба, које је рађено по угледу на [[Грб Руског царства|руски државни грб]], где се над сваком од глава орла на медаљи налази по једна мала краљевска круна.{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Пилетић|1987|p=56}}{{sfn|Car|Muhić|2009|pp=400—401}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=95}}{{sfn|Prister|1984|p=162}} Према суду историчара уметности Столице ова верзија медаље представља веома успело идејно решење.{{sfn|Stolica|2003|p=26}} Медаље су коване од позлаћене{{sfn|Stolica|2003|p=26}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}{{sfn|Prister|1984|p=161}}, односно од посребрене [[Бронза|бронзе]].{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}}{{sfn|Prister|1984|p=162}} Истраживач [[Борис Пристер]] наводи такође и примерке коване од [[Сребро|сребра]], у збирци [[Повијесни музеј Хрватске|Повијесног музеја Хрватске]].{{sfn|Prister|1984|p=162}} Постојане су минијатуре обе класе Медаље за ревносну службу.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400—401}} == Повеља == [[Датотека:Povelja medalje za revnosnu službu 123.jpg|thumb|right|250px|Повеља Златне медаље за равносну службу, којом је [[15. децембар|15. децембра]] [[1925]]. године у [[Београд]]у одликван пешадијски капетан 2. класе Бранко С. Пеић.; Збирка [[Војни музеј Београд|Војног музеја у Београду]] (Инв. број 1975);{{sfn|Маричић|2019|pp=140—141}}{{sfn|Пилетић|1987|p=156}}]] Као напоменуто, закон је, уз одличје, прописао додељивање и повељe коју је потписивао [[Канцеларија Краљевских Ордена#Канцелар|Канцелар Краљевских Ордена]].{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=54}}{{sfn|Маричић|2019|p=60}} Повеље за оба разреда медаље су биле исте, а разред је руком уписиван заједно са подацима о одликованој особи.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} Повеља Медаље за ревносну службу је настала у периоду након Првог светског рата, када је спроведена типизација образаца повеља за одликовања, а која се састојала у усвајању начелног ликовног решења према којем се у врху декоративног приказа налази нацрт аверса одликовања. Оваквом типизацијом, где се измењују само назив и сликовни приказ одликовања, одбачена је сва ранија пракса решавања изгледа образаца. Обрасци за медаље из овог периода су били скромније израде од образаца повеља за ордене, већином штампани у црно-белој техници, мањих димензија од орденских образаца. Иначе, период Првог светског рата је, како истичу Цар и Мухић, био прекретница у развоју образаца за повеље. Од [[Албанска голгота|повлачења Српске војске на Крф 1915.]] па до почетка [[1920-е|двадесетих година]], повеље за одликовања нису додељиване. Усред отежаних ратних услова повеље нису штампане, а за сва одликовања додељена током рата као и првих послератних година, одликовани су добијали потврде. Свака јединица је водила регистар одликованих, на основу ког су, након завршетка рата и нормализација стања, од око [[1920]]. године, почеле да се додељују повеље. За заслуге у Великом рату повеље су додељиване све до краја 20их година, некад и са десет, па и више година закашњења. Такође, како истичу двојица истраживача, новонастала ситуација и стварање Краљевине СХС/Југославије су резултирали и креирањем новог ликовног решења повеља, прилагођених новонасталој ситуацији.{{sfn|Car|Muhić|2009|pp=11—12;}} Повеља Медаље за ревносну службу је, својим изгледом и димензијама, у потпуном сагласју са другим повељама за медаље насталим након Првог светског рата.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} Ликовно решење обрасца повеље Медаље за ревносну службу је израдио уметник и канцелар краљевских ордена Ђорђе Чарапић.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=84}}, а штампане су у Картографској радионици Топографског одељења Врховне команде, Војном географском институту у Београду и Репродукционом одсеку Географског института у Земуну.{{sfn|Маричић|2019|pp=138—140}} Како истиче истраживач Тијана Јовановић Чешка, повеља за ову медаљу се у великој мери разликује од претходних Чарапићевих ликовних решења за повеље других медаља — повеље [[Медаља за храброст (1913)|Медаље за храброст „Милош Обилић”]] и повеље [[Медаља за војничке врлине (Краљевина Србија)|Медаље за војничке врлине]] — али да су неки елементи на овој повељи преузети са претходних наведених. Текст повеље је у централном делу оивичен широком и раскошном [[Бордура (хералдика)|бордуром]], која се састоји од флоралних елемената развијених форми. Јовановић Чешка наводи да је положај медаље и њена представа на овој повељи решена слично повељи Медаље за храброст — виси у горњем централном делу, уоквирена хералдичком траком која је декоративно изувијана и надвисује текст повеље. У доњем средњем делу остављен је медаљон за печат, који је такође декоративно оивичен флоралним украсима, а са бочних страна фланкиран декоративним птицама (орлови), које, како истиче Јовановић Чешка, остварују изузетно јаку ликовну представу.{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=84}} У властитом естетском суду ове повеље, овај истраживач оцењује ово Чарапићево дело негативно.{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=84}} Како наводи:{{цитат2|Строге симетричне линије и облици, педантно третирани и разрађени до најситнијих детаља са сувим жигом који се налази у средини ове представе, граде богато и раскошно ликовно решење повеље. Иако је ово ликовно решење у сваком погледу декоративније од претходних, оно ипак оставља у целини утисак знатно скромнији од повеља за Медаљу за храброст. Мноштво детаља подједнаке јачине и развијености гуше композиционо решење и, у међусобној борби за доминацију на слици, декоративни мотиви губе снагу, а општи утисак слике остаје слабији. У оваквим решењима све више долазе до изражаја и различити фонтови слова, где редовно сусрећемо по три врсте декоративних слова, у комбинацији са курзивом и писаним словима, да би се томе додао и текст уписиван ручно. Ово обиље различитих слова и рукописа ствара утисак шаренила и презасићености цртежа и комплетног ликовног решења повеље.{{sfn|Јовановић Чешка|2018|pp=84—85}}}} На основу имена и титуле владара, који код свих повеља одликовања Кнежевине и Краљевине Србије и Краљевине Југославије чине основу њеног текста{{sfn|Car|Muhić|2009|p=14}}, повеља Медаље за ревносну службу је постојана у пет типова{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}}{{sfn|Маричић|2019|pp=138—140}}: * '''Петар -{I}-., краљ Србије,'''{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} * '''У име Петра -{I}-., краља Србије, Александар, наследник престола,'''{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} * '''У име Петра -{I}-., краља Срба, Хрвата и Словенаца, Александар, наследник престола,'''{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} * '''Александар -{I}-., краљ Југославије,'''{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} * '''У име Петра -{II}-., краља Југославије, краљевски намесници.'''{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} <gallery mode="packed" heights="250" caption=""> Датотека:Povelja za revnosnu sluzbu 11.jpg|Повеља за Златну медаљу за ревносну слућжбу којом је 15. марта 1930. године одликован Јосип Вајнгери, чиновник у Љубљани.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}}{{sfn|Јовановић Чешка|2018|p=85}} Повеља је из раздобља краља Александра Карађорђевића, краља Срба, Хрвата и Словенаца. Текст повеље не наводи због којих је заслуга чиновник одликован, а гласи: „... благоволео је указом Својим од 15. априла 1929 П.М.Бр. 893 одликовати чин. дирекције Љубљана златном Медаљом за ревносну службу што му овим уверењем потврђује.” Повељу су потписали секретар и канцелар краљевских ордена.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} Датотека:Povelja medalje za revnosnu sluzbu 12.jpg|Повеља за Златну медаљу за ревносну службу којом је 14. септембра 1938. године одликован пешадијски поручник Александар Мишић. Медаља је додељена у раздобљу владавине Намесништва малолетног краља Петра -{II}-. Како истичу Цар и Мухић, осим измењене титуле владара, текст на обрасцу је идентичан тексу са повеље из времена краља Александра, додељене чиновнику у Љубљани.{{sfn|Car|Muhić|2009|p=402}} Датотека:Povelja Medalje za revnosnu službu 17.jpg|Повеља за Медаљу за ревносну службу додељену 1913. године, а издату [[1940]]. године; за Канцеларију Краљевских ордена повељу је потписао [[Панта Мудрашки]].{{sfn|Stolica|2003|p=27}} Датотека:Povelja medalje za hrabrost 1.jpg|Повеља за Златну медаљу за храброст Милош Обилић којом је Указом од [[31. март]]а [[1920]]. године одликован 1. пешадијски пук; У Београду [[15. јануар]]а [[1927]]. године; Збирка Војног музеја у Београду (Инв. бр. 11681);{{sfn|Маричић|2019|pp=124—125}} Датотека:Povelja medalje za hrabrost 2.jpg|Повеља за Медаљу за храброст Милош Обилић у поставци [[Народни музеј Ваљево|Народног музеја у Ваљеву]]; [јануар 2022. године] Датотека:Povelja medalje za vojnicke vrline.jpg|Повеља за Медаљу за војничке врлине којом је, Указом од 25. маја 1920. године, одликован пешадијски поручник Бранко С. Пејић, у Београду [[1. новембар|1. новембра]] [[1926]]; Збирка Војног музеја у Београду (Инв. број 1974);{{sfn|Маричић|2019|pp=135;137}} Датотека:Povelja Medalje za vojnice vrline.jpg|Повеља за Медаљу за војничке врлине у поставци Народног музеја у Ваљеву; [јануар 2022. године] </gallery> == Израда и набавка== За разлику од израде прве и друге медаље за ревносну службу, медаља из 1913. године није кована код познатих бечких мајстора медаље. Како истиче Радомир Столица, нове културне и политичке оријентације ка другим земљама [[Западна Европа|западне Европе]], усмериле су развој српске и југословенске медаљарске уметности ка њиховим центрима, а од [[Беч]]а. Ковањем овог, трећег типа медаље за ревносну службу, се бавило више, тада непознатих медаљарских радионица са којима су закључене прве поруџбине.{{sfn|Stolica|2003|pp=26—27}} Као и највећи број ратних медаља и споменица из времена балканских и првог светског рата, медаља за ревносну службу је кована у [[Швајцарска|швајцарској]] фирми „[[Браћа Игенин (фалеристика)|Браћа Игенин]]“ ([[Етимологија|етимолошки]]: -{Huguenin Freres}-) из [[Ле Локл]]а и [[Париз|паришкој]] фирми „[[Артус Бертранд (фалеристика)|Артус Бертранд]]“ (етим. -{Arthus Bertrand}-).{{sfn|Stolica|2003|pp=26—27}}{{sfn|Пилетић|1987|p=57}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Цар и Мухић наводе да су прве медаље, које су изгледом биле у пуном сагласју са законским текстом, биле израђене у радионици Артус-Бертранд, а да се радионица Браће Игенин у производњу укључила касније. Ова два истраживача истичу, пак, да је у израду медаље била укључена и бечка радионица [[Фридрих Орт|Фридриха Орта]] (етим. -{Friedrich Orth}-) која је израђивала медаљу са споменутим карактеристичним детаљем грба на реверсу.{{sfn|Car|Muhić|2009|pp=400—401;563}} Након [[Уједињење Југославије|уједињења 1918]]. године и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивају се и домаће ковнице које у свом саставу имају медаљерске радионице и мајсторе-гравере. Оснивањем фирми „[[Гризбах и Кнаус (предузеће)|Гризбах и Кнаус]]“ (етим. -{Griesbach i Knaus}-) [[1921]]. године у [[Загреб]]у, „[[Фран Сорлини (предузеће)|Фран Сорлини]]“ у [[Вараждин]]у и „[[Заводу за израду новчаница и кованог новца - Топчидер|Ковница А. Д.]]“ [[1929]]. године у [[Београд]]у, знатно се смањује потреба за поверавањем израде домаћих одликовања ковницама у иностранству. Споменуте три радионице су за време постојања Краљевине вршиле израду Медаље за ревносну службу.{{sfn|Stolica|2003|p=27}}{{sfn|Пилетић|1987|p=57}}{{sfn|Car|Muhić|2009|pp=400—401;564}} Пошто производи домаћих ковница нису означени сигнатурама, тако ни израђене медаље нису означене због чега је тешко утврдити порекло поједине варијанте.{{sfn|Stolica|2003|p=27}}{{sfn|Car|Muhić|2009|p=400}} Пилетић и Столица наводе да све медаље настале у овим ковницама носе печат серијске израде и типски су скоро идентичне.{{sfn|Пилетић|1987|p=57}}{{sfn|Stolica|2003|p=27}} Наруџбине медаље за ревносну службу су оствариване преко [[Официрска задруга у Београду (удружење)|Официрске задруге]] у Београду, која је имала своја продајна места у скоро свим већим градовима у земљи.{{sfn|Stolica|2003|p=27}} == Положај у важносном реду одликовања == {{Главни чланак|Важносни ред одликовања Кнежевине и Краљевине Србије|Важносни ред одликовања Краљевине Југославије}} [[Датотека:Medalja za revnosnu sluzbu 14.jpg|thumb|230px|right|Изглед Медаље за ревносну службу и других одликовања Краљевине Југославије објављених у публикацији „Закони и уредбе о орденима и медаљама : са свима изменама и допунама од 1883-1935. г.” у издању Канцеларије Краљевских ордена из 1935 године.{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=87}}]] Формирањем Краљевине Југославије, [[Одликовања Краљевине Југославије|систем одликовања нове државе]] се није битније мењао, јер је новоформирана краљевина у целости преузела [[Одликовања Краљевине Србије|систем одликовања Краљевине Србије]] онакивм какав је затечен на крају Првог светског рата.{{sfn|Ацовић|2013|p=147}} Систем одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије је био утемељен „Законом о орденима и медаљама“ од [[23. јануар|23]]/[[26. јануар]]а [[1883]], више пута измењиваног допуњаваног.{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=11}}{{sfn|Ацовић|2013|pp=453—455}} Златна и Сребрна медаља за ревносну службу су се налазила на 37. односно 38. месту у [[Важносни ред одликовања Краљевине Југославије|важносом реду одликовања Краљевине Југославије]]{{sfn|''Архив : часопис Архива Југославије'' год. 3, бр.3|2002|pp=153—154}}, а на 6. односно 7. месту у међусобном рангу медаља— испред [[Медаља за грађанске заслуге|Златне медаље за Грађанске Заслуге]], а након [[Медаља за војничке врлине (Краљевина Србија)|Медаље за Војничке врлине]].{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|pp=67—68}}{{sfn|Ранковић|1939|p=332}} Табеларни приказ положаја Златне и Сребрне медаље за ревносну службу је дат испод: [[Датотека:Odlikovanja Kraljevine Jugoslavije 15.jpg|thumb|230px|right|Изглед медаље и других одликовања без натписа, у истој публикацији.{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|p=87}}]] <div style="height:450px; overflow:auto;"> {| class="wikitable" |+ Међусобни ранг одликовања:<br /><small>[Важносни ред одликовања какав је приказан у табели је објављен 1. јануара 1931. године од Канцеларије Краљевских ордена]{{sfn|''Архив : часопис Архива Југославије'' год. 3, бр.3|2002|pp=153—154}}</small> |- ! !! |- | 1. || Кнеза Лазара |- | 2. || Кара-Ђорђева Звезда са мачевима I |- | 3. || Кара-Ђорђева Звезда без мачева I |- | 4. || Кара-Ђорђева Звезда са мачевима II |- | 5. || Кара-Ђорђева Звезда без мачева II |- | 6. || Бели Орао са мачевима I |- | 7. || Бели Орао без мачева I |- | 8. || Кара-Ђорђева Звезда са мачевима III |- | 9. || Кара-Ђорђева Звезда без мачева III |- | 10. || Бели Орао са мачевима II |- | 11. || Бели Орао без мачева II |- | 12. || Југословенска Круна I |- | 13. || Свети Сава I |- | 14. || Кара-Ђорђева Звезда са мачевима IV |- | 15. || Кара-Ђорђева Звезда без мачева IV |- | 16. || Бели Орао са мачевима III |- | 17. || Бели Орао без мачева III |- | 18. || Југословенска Круна II |- | 19. || Свети Сава II |- | 20. || Бели Орао са мачевима IV |- | 21. || Бели Орао без мачева IV |- | 22. || Југословенска Круна III |- | 23. || Свети Сава III |- | 24. || Бели Орао са мачевима V |- | 25. || Бели Орао без мачева V |- | 26. || Југословенска Круна IV |- | 27. || Свети Сава IV |- | 28. || Југословенска Круна V |- | 29. || Свети Сава V |- | 30. || Златна Војничка Кара-Ђорђева Звезда са мачевима |- | 31. || Сребрна Војничка Кара-Ђорђева Звезда са мачевима. |- | 32. || Златна медаља за храброст. |- | 33. || Сребрна медаља за храброст. |- | 34. || Медаља Краља Петра -{I}-. |- | 35. || Албанска споменица. |- | 36. || Медаља за Војничке врлине. |- | 37. || Златна медаља за Ревносну службу. |- | 38. || Сребрна медаља за Ревносну службу. |- | 39. || Златна медаља за Грађанске заслуге. |- | 40. || Сребрна медаља за Грађанске заслуге. |- | 41. || Златна медаља за унапређење пољопривреде |- | 42. || Сребрна медаља за унапређење пољопривреде |- | 43. || Бронзана медаља за унапређење пољопривреде |- | 44. || Крст Милосрђа Женски и Мушки. |- | 45. || Медаља за Услуге Краљевом Дому |- | 46. || Црвени Крст |- | 47. || Сребрна Медаља Црвеног Крста |- | 48. || Бронзана Медаља Црвеног Крста |- | 49. || Споменица Српско-Турског Рата 1912 год. |- | 5. || Споменица Српско-Бугарског Рата 1913 год. |- | 51. || Споменица Рата за Ослобођење и Уједињење 1914.-1918 г. |} </div> {| class="wikitable" |+ Међусобни ранг медаља:<br /><small>[Међусобни ранг медаља приказан у табели је објављен 1935. године у публикацији „Закони и уредбе о орденима и медаљама : са свима изменама и допунама од 1883-1935. г” издатој од Канцеларије Краљевских Ордена]{{sfn|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935|pp=1—2;67—68}}{{sfn|Ранковић|1939|p=332}}</small> |- ! !! |- | 1. || Златна медаља за храброст. |- | 2. || Сребрна медаља за храброст. |- | 3. || Медаља Краља Петра -{I}-. |- | 4. || Албанска споменица. |- | 5. || Медаља за Војничке врлине. |- | 6. || Златна медаља за Ревносну службу. |- | 7. || Сребрна медаља за Ревносну службу. |- | 8. || Златна медаља за Грађанске заслуге. |- | 9. || Сребрна медаља за Грађанске заслуге. |- | 10. || Крст Милосрђа Женски и Мушки. |- |Напомена: || Медаља за Услуге Краљевском дому долази у рангу медаља одмах после Крста Милосрђа. |} == Наслеђе == Као већ напоменуто, победом [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске војске]] у Другом светском рату и [[Демократска Федеративна Југославија|стварањем друге Југославије]], одликовања краљевине престају да постоје као државна одликовања, па тако и Медаља за ревносну службу.{{sfn|Milikić|2017|p=97}}{{sfn|Ацовић|2013|pp=167—168}}{{sfn|Stolica|2003|p=27}} У новој држави није обновљена вишедеценијска традиција медаље за ревносну службу, а тип заслуга за који је додељивана ова медаља у новој држави су преузела нова одликовања, сада са новим ликовним решењима, хералдичким елементима, натписима и бојама трака, означавајући „нову еру“ у развоју друштва, инспирисане новим историјским личностима, збивањима и стремљењима.{{sfn|Stolica|2003|p=27}} Падом монархије и успостављањем републике, свргнута династија [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] наставила је да додељује стара државна одликовања са историјским називима, сада као приватна династичка одликовања, укључив и Медаљу за ревносну службу.{{sfn|Ацовић|2013|pp=218—219}} [[Распад Југославије|Распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] и стварањем [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]], долази до обнове традиције медаље за ревносну службу. Нова држава децембра [[1998]]. године усваја две медаље које су делимично настале на традицији краљевских српских и југословенских медаља за ревносну службу пре Другог светског рата — [[Медаља за дугогдишњу ревносну службу држави|Медаљу за дугогдишњу ревносну службу држави]] и [[Медаља за дугогодишњу ревносну службу у областима одбране и безбедности|Медаљу за дугогодишњу ревносну службу у областима одбране и безбедности]]. Ликовно решење друге медаље, која се додељивала за заслуге у одластима одбране и безбедности земље и која се додељивала за службу од 10, 20, 30 и 40 година, је делом ослоњено на ликовно решење Медаље за ревносну службу из 1913. године. Аутори решења су историчар уметности Радомир Столица и вајар [[Драгомир Милеуснић]].{{sfn|Stolica|2003a|pp=28—29}}{{sfn|Ацовић|2013|p=213}} [[Независност Црне Горе (2006)|Изсласком Црне Горе]] из [[Србија и Црна Гора|Државне заједнице СЦГ]] 2006. [[Одликовања Савезне Републике Југославије|систем одликовања СР Југославије]], који је са извесним изменама преузела и Државна заједница, фактички је престао да постоји. [[Србија]] као држава сукцесор није преузела право доделе ових одликовања.{{sfn|Ацовић|2013|p=216}} Након више покушаја успоставе новог система одликовања,{{sfn|Ацовић|2013|pp=216;228;230}} [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина]] је 26. октобра 2009. усвојила [[Одликовања Републике Србије|нов систем одликовања Србије]]. Међу новим одликовањима нашла се и [[Медаља за ревносну службу (2009)|Медаља за ревносну службу]] (која је до преименовања 2010. носила назив Медаља за заслуге за одбрану и безбедност). Медаља је обликовно инспирисана Медаљом за ревносну службу из 1913. године.{{sfn|Ацовић|2013|pp=230;233—234}} На јавном конкурсу расписаном за израду идејних графичких решења одликовања Републике Србије, у чијем склопу је тражено и решење за нову Медаљу, као услов конкурса био је да решење буде урађено према краљевској српској и југословенској Медаљи за ревносну службу.{{sfn|Ацовић|2013|p=437;440}} <gallery mode="packed" heights="200"> Датотека:RevnosnaSluzba.jpg|Златна и Србрна медаља за ревносну службу Републике Србије установљена 2009. године. Медаља се идејно ослања на Медаљу за ревносну службу из 1913. године.{{sfn|Ацовић|2013|p=234;440}} </gallery> == Види још == {{Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије}} {{Одликовања Краљевине СХС / Краљевине Југославије}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == === Књиге и каталози === {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2|pages=}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ацовић|first=Драгомир|authorlink = |year=2019|title= Шест векова одликовања међу Србима|publisher= Политика, (Београд : Политика)| location = Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=279618316}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Gaj-Popović|first1=Dobrila|last2=Subotić|first2=Irina|authorlink1 = Dobrila Gaj-Popović|authorlink2=Irina Subotić|year=1981|title=Medalje i plakete : Medalje i plakete iz zbirke Narodnog muzeja i dela savremenih skulptora|publisher= Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo, ([Beograd] : "Slobodan Jović")| location =Beograd|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=3151879}} * {{cite book|ref={{harvid|''Grbovi, zastave'' [...]|1936}} |url=http://www.sistory.si/cdn/publikacije/34001-35000/34879/grbovi_zastave_kraljevine_jugoslavije.pdf|title = Grbovi, zastave, drugi državni amblemi i zvanični znaci Kraljevine Jugoslavije ; Les armoiries, drapeaux et autres emblèmes d'etat, poinçons officiels de contrôle et de garantie du Royaume de Yougoslavie |year=1936|publisher= Ministarstvo trgovine i industrije — Uprava za zaštitu industrijske svojine|location=Beograd |id= }} {{COBISS|ID=1024031914}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Димитријевић|first1=Вукадин|last2=|first2=|authorlink = |year=1998|title=Одликовања и војне ознаке Србије и Југославије|publisher=Удружење грађана "Стари Ниш" : Нумизматичко друштво "Медијана" : Клуб војске Југославије, (Ниш : Просвета)| location =Ниш|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=141659655}} * {{cite book|ref={{harvid|''Закони и уредбе о орденима'' [...]|1935}} |url=|title= Закони и уредбе о орденима и медаљама : са свима изменама и допунама од 1883-1935. г. ''/ прикупио и средио Драгољуб В. Јеремић''|year=1935|publisher= Канцеларија краљевских ордена, (Београд : "Ђура Јакшић")|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=87903495}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Јовановић|first1=Миодраг|last2=|first2=|authorlink1 = Миодраг Јовановић (историчар)|year=2005|title=Ђока Јовановић : [1861-1953]|publisher= Галерија Матице српске, (Нови Сад : Будућност)| location =Нови Сад|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=207371271}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Јовановић|first1=Миодраг|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2008|title=Вајар Ђока Јовановић : (1861-1953)|publisher= САНУ, (Београд : Публикум)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=150086156}} * {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић Чешка|first=Тијана|authorlink = Тијана Јовановић Чешка|year=2018|title=Ђорђе Ј. Чарапић - Георг J. Фусек : живот и дело : 1876-1941|publisher= Историјски музеј Србије, (Београд : Типографик плус)| location = Београд|isbn=978-86-82925-95-8|pages=}} {{COBISS|ID=272312588}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Костић|first1=Лаза М.|last2=|first2=|authorlink1 =|year=1936|url=https://books.google.rs/books?id=LP-gHAAACAAJ&dq=kosti%C4%87+odlikovanja&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Одликовања|publisher=[Б. м. : б. и.], (Љубљана : Југословенска тискарна)|location=|language=|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=36633607}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Lazarević|first1=Petar|last2=|first2=|authorlink1 = Петар Лазаревић|year=192X|chapterurl=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File%3ANarodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_2_lat.pdf&page=849|chapter=Medalja za revnosnu službu|title=''u'' Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I-M / ''St. [Stanoje] Stanojević''|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_2_lat.pdf&page=9|publisher= Bibliografski zavod, (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina)| location =Zagreb|isbn=|pages=833}} {{COBISS|ID=56005127}} * {{Cite book|ref=harv|last1=|first1=|last2=|first2=|authorlink1 = |year=192X|chapterurl=|chapter=|title= Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I-M / ''St. [Stanoje] Stanojević''|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodna_enciklopedija_srpsko-hrvatsko-slovenacka_2_lat.pdf&page=9|publisher= Bibliografski zavod, (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina)| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=56005127}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Маричић|first1=Душанка|last2=|first2=|authorlink1 =Душанка Маричић|authorlink2=|year=2019|title=Дипломе и повеље XIX и XX века : из збирке Војног музеја|publisher=Медија центар Одбрана, (Београд : Војна штампарија)| location =Београд|isbn=978-86-335-0670-0|pages=}} {{COBISS|ID=277796876}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Милошевић|first1=Емица|last2=Рајић|first2=Делфина|last3=Бојовић|first3=Радивоје|authorlink1 =|authorlink2=|year=2007|url=https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmcacak_dj_jovanovic.pdf|title=Вајар Ђорђе Јовановић : (1861-1953) : каталог изложбе|publisher=Народни музеј, (Чачак : Графички центар)| location =Чачак|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=138745868}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Николић|first1=Десанка|last2=|first2=|authorlink1 = Desanka Nikolić|year=1971|title=Наша одликовања до 1941 : из колекције Војног музеја у Београду|publisher= Војни музеј, (Београд : Просвета)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=108440839}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Пилетић|first1=Милана|last2=|first2=|authorlink1 = Mila Piletić|year=1987|title=Одликовања југословенских народа XIX и прве половине XX века (до 1941) из збирке Војног музеја у Београду|publisher= Војни музеј, (Београд : БИГЗ)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=61075724}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = Boris Prister|year=1984|title=Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI|publisher= Povijesni muzej Hrvatske| location =Zagreb|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=2397536}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Prister|first1=Boris|last2=|first2=|authorlink1 = |year=2000|url=https://books.google.rs/books?id=8WeiAAAACAAJ&dq=inauthor:%22Boris+Prister%22&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3|publisher= Hrvatski povijesni muzej| location =Zagreb|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Romanoff|first1=Dimitri|last2=|first2=|authorlink1 = Dimitri Romanov|year=1996|url=https://books.google.rs/books?id=BrhzAAAACAAJ&dq=The+orders,+medals+and+history+of+the+kingdoms+of+Serbia+and+Yugoslavia&hl=sr&sa=X&redir_esc=y|title=The Orders, Medals and History of the Kingdoms of Serbia and Yugoslavia|publisher=Balkan Heritage| location =|language=en|isbn=|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Тодоровић|first1=Нада|last2=|first2=|authorlink1 = Нада Тодоровић (нумизматичар)|year=1964|title=Југословенске и иностране медаље|publisher= Народни музеј, (Београд : Привредни преглед)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=512253592}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Филиповић|first1=Мирјана|last2=Поповић|first2=Марко|authorlink = |year=1979|title=Ордење и медаље Србије и Црне Горе : збирка Марка Поповића|publisher=Музеј града Београда, Манакова кућа, (Београд : Радиша Тимотић)| location =Београд|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=1024156593}} {{COBISS|ID=36025863}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Car|first1=Pavel|last2=Muhić|first2=Tomislav|authorlink1 = Pavel Car|authorlink2=Tomislav Muhić|year=2009|title=Odlikovanja Srbije i Jugoslavije : od 1859. do 1941.|publisher=Militaria| location =Wien|isbn=|pages=}} {{COBISS|ID=430956}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Švajncer|first1=Janez|last2=|first2=|authorlink1 = Janez Švajncer|year=1978|url=https://books.google.rs/books/about/Odlikovanja_in_znaki_na_Slovenskem.html?id=9DCwmwEACAAJ&redir_esc=y|title=Odlikovanja in znaki na Slovenskem|publisher=Pokrajinski muzej Maribor| location =Maribor|language=словеначки|isbn=|pages=}} {{refend}} === Часописи === {{refbegin|2}} * {{cite journal |last1=Жикић|first1=Милош|last2=Томанић|first2=Борис|authorlink= |year=2018|url=http://www.arhivyu.gov.rs/active/en/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_1_2_2018.html|title=Британска одликовања српској војсци за заслуге у Првом светском рату - три документа|journal=Архив : часопис Архива Југославије|volume=XIX|number=1—2|publisher= Архив Југославије, (Београд : Планета принт)|location=Београд|pages=158—190|ref = harv}} {{COBISS|ID=1026553485}} {{COBISS|ID=167385863}} * {{cite journal |last=Milikić|first=Ratomir|authorlink= Ratomir Milikić|year=2017|url=https://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/08/2017_2_06_Milikic.pdf|title=Dodele odlikovanja Kraljevine Jugoslavije u emigraciji 1941-1945.|journal=Istorija 20. veka : časopis Instituta za savremenu istoriju|volume=XXXV|number=2|publisher= Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|pages=85—99|ref = harv}} {{COBISS|ID=240444428}} {{COBISS|ID=11831554}} * {{cite journal|ref={{harvid|''Архив : часопис Архива Југославије'' год. 3, бр.3|2002}} |year=2002|url=http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html|title=Преглед општег и међусобног ранга краљевских ордена, медаља и споменица : табела од 1. јануара 1931. године|journal=Архив : часопис Архива Југославије|volume=3|number=3|publisher= Архив Југославије, (Београд : Јанус)|location=Београд|pages=153—155|ref = harv}} {{COBISS|ID=1024587149}} {{COBISS|ID=167385863}} * {{Cite journal|last=Ранковић|first=Живојин|authorlink=|year=1939|url=http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/2052/beogradske-opstinske-novine-casopis-za-komunalno-socijalni-privredni-i-kulturni-zivot-beograda-1939|title= Југословенска одликовања|journal=Београдске општинске новине : часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда|volume=LVII|number=6—7 : Јуни — Јули 1939 године|location=Београд|publisher=[Општина Београдска]|pages=329—338}} {{COBISS|ID=22061324}} * {{cite journal |last1=Стевовић|first1=Љубомир С.|last2=Кнежевић|first2=Коста Ђ.|authorlink1= Љубомир Стевовић|authorlink2=|year=2013|url=http://www.muzej.mod.gov.rs/40-opt.pdf|title=Српске ратне споменице 1878—1918.|journal=Весник|volume=|number=40|publisher=Војни музеј, Београд|location=Београд|pages=109—132|ref = harv}} {{COBISS|ID=41168903}} * {{cite journal|last=Stolica|first=Radomir|authorlink= Радомир Столица|year=2003|url=|title= Medalja za revnosnu službu : ili najstarija srpska odlikovanja dodeljivana pripadnicima vojske i licima građanskog i duhovnog reda|journal= Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd|number=3|publisher= [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf)|location=Beograd|pages=24—27|ref = harv}} {{COBISS|ID=112253196}} * {{cite journal|last=Stolica|first=Radomir|authorlink= |year=2003a|url=|title= Medalja za dugogdišnju revnosnu službu u oblastima odbrane i bezbednosti|journal= Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd|number=3|publisher= [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf)|location=Beograd|pages=28—29|ref = harv}} {{COBISS|ID=112253196}} * {{cite journal |last=Todorović|first=Nada|authorlink= Нада Тодоровић (нумизматичар)|year=1979|url=|title=Medaljerski radovi Đorđa Jovanovića u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=33|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=49—57|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20081214170708/http://www.royalfamily.org/history/medals8_cir.htm Медаље] {{изабрани}} [[Категорија:Одликовања Краљевине Србије]] [[Категорија:Одликовања Краљевине Југославије]] [[Категорија:Медаље]] bdsyvij76lgfkb7s3k37sszr24vk7yr 0 578348 25139012 24127164 2022-08-05T00:29:37Z Ivan VA 80882 /* Литература */ wikitext text/x-wiki {{Орден |име= Ратни крст 1941. |слика=[[Датотека:Ратни_крст_1941.gif‎|140п]] |опис= |додељује = [[Датотека:Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg|30п]]<br />[[Краљевина Југославија]] |тип=[[Датотека:The Royal Yugoslav Commemorative War Cross rib.png|120п|Трака Ратни крст 1914.]] |доделио= Краљ [[Петар II Карађорђевић]] |додела за= ''Указану помоћ и подршку указану Краљу и отаџбини'' |борба= [[Други светски рат]] |статус= |установљен= 6. септембар 1943. године |прва награда= |задња награда= |укупно= |слика1= |нижи= }} '''Ратни крст 1941.''' је последње одликовање које је основао краљ [[петар II Карађорђевић|Петар II]], [[6. септембар|6. септембра]] [[1943]]. године. == Историја == Додељиван је у једном степену за војне заслуге, за помоћ и подршку указану краљу и отаџбини, односно краљевској влади у избеглиштву, као и ратном напору припадника [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске краљевске војске у отаџбини]] и изван ње. У реверсу је портрет генерала [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]]. == Литература == {{refbegin|2}} * {{cite journal |last=Milikić|first=Ratomir|authorlink= Ratomir Milikić|year=2017|url=https://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/08/2017_2_06_Milikic.pdf|title=Dodele odlikovanja Kraljevine Jugoslavije u emigraciji 1941-1945.|journal=Istorija 20. veka : časopis Instituta za savremenu istoriju|volume=XXXV|number=2|publisher= Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|pages=85—99|ref = harv}} {{COBISS|ID=240444428}} {{COBISS|ID=11831554}} * {{cite journal-lat|last1=Stojanović|first1=M.|last2=Mandić|first2=M.|authorlink= |year=2002|url=|title=Ratni krst - spomenica 1941-1945 |journal=Dinar : numizmatički časopis|volume=|number=19|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|ref = harv|pages=}} {{COBISS|ID=66160140}} {{refend}} == Извори == * https://web.archive.org/web/20081214213346/http://www.royalfamily.org/history/medals15_cir.htm == Види још == {{Одликовања Краљевине СХС / Краљевине Југославије}} [[Категорија:Одликовања Краљевине Југославије]] c8lmdvgkizc4ak2on60n7nk3sa9q2ig 0 583350 25138756 24188408 2022-08-04T18:00:41Z 31.223.145.6 wikitext text/x-wiki {{Верски поглавар | име = Никанор (Поповић) | слика = NikanorP.jpg | опис_слике = | датум_рођења = 1831 | место_рођења = [[Липово]] у [[Барања|Барањи]] | држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршко царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1901|7|22|1831||}} | место_смрти = [[Темишвар]] | држава_смрти = [[Аустроугарска]] | сахрањен = | звање = | године = | редослед = | претходник = | наследник = | звање1 = | године1 = | редослед1 = | претходник1 = | наследник1 = |величина_слике=250п}} '''Никанор''' (световно ''Светозар Поповић''; [[Брањина|Кишфалуба]] ([[Барања]]) [[1831]] — [[Темишвар]], 9/[[22. јул]] [[1901]]) је био [[епископ]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. == Световни живот == Епископ Никанор (у свету '''Светозар Поповић''') рођен је [[1831]]. у селу [[Кишфалуба|Кишфалуби]] близу [[Липова|Липове]] у [[Епархија будимска|Будимској епархији]], у [[учитељ]]ској породици. Отац му је рано остао удовац и са службом се преселио из Кишфалубе у Мол у Бачкој. Када се затим замонашио, постао је као '''Доситеј''' старешина - игуман [[Манастир Привина Глава|манастира Привине Главе]]. Светозар Поповић је нижу [[Гимназија|гимназију]] похађао у [[Врбас]]у, а вишу у [[Пешта|Пешти]], где је студирао и [[правне науке]]. [[Теологија|Богословију]] је завршио у [[Сремски Карловци|Карловцима]]. Од [[1860]]. до [[1862]]. године био је [[професор]] [[Карловачка гимназија|карловачке гимназије]]. Када је рукоположен за свештеника био је најпре [[Парохија|парохијски]] [[свештеник]] у сремским [[Бачинци]]ма (1862-1880). Остао је ту 1872. године удовац са троје малолетне деце. Изабран је 1871. године за члана епархијске скупштине и конзисторије. Представљао је ердевички срез 1874. и 1879. године на српском црквено-народном сабору. Као члан Саборског одбора 1879. године израдио је основу Уредбе о редукцији епархија и конзисторија. Изабран је за пароха у бачком [[Чуруг]]у (1880-1890), вршећи у исто време кратко и дужност окружног [[протопрезвите]]ра [[жабаљ]]ског, живећи у Жабљу.<ref>"Српски сион", Карловци 1901. године</ref> == Монашки живот == [[Монаштво|Замонашен]] је [[25. септембар|25. септембра]] [[1890]]. године у [[Манастир Гргетег|манастиру Гргетегу]] од [[архимандрит]]а [[Иларион Руварац|Илариона (Руварца)]], добивши име ''Никанор''. Из братства манастира Гргетега премештао га је неколико пута патријарх Бранковић, његов пријатељ из школских дана. Пошто је краће време био старешина [[Манастир Шишатовац|манастира Шишатовца]], премештен је за [[настојатељ]]а [[Манастир Беочин|манастира Беочина]], а потом произведен у чин патријаршијског [[протосинђел]]а на [[Цвети]] [[1891]]. године у Новом Саду.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 22. април 1891.</ref> После избора за [[епархија темишварска|епископа темишварског]] произведен је за беочинског [[архимандрит]]а [[20. октобар|20. октобра]] [[1891]]. године.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 9. децембар 1891.</ref> За [[епископ]]а је хиротонисан у [[Саборна црква у Сремским Карловцима|карловачкој Саборној цркви]] 12/24. децембра 1891. године<ref>Слободан Костић: "Гробови епископа и грађана темишварских у православном српском Саборном храму темишварском 1757-1838. године", Темишвар 1938. године</ref> од патријарха Георгија (Бранковића) и [[епархија банатска|епископа вршачког]] [[Нектарије Димитријевић|Нектарија (Димитријевића)]] и [[епархија славонска|пакрачког]] [[Мирон Николић|Мирона (Николића)]]. Владика Поповић је као последицу болести изгубио ногу, па му је 1895. године израђена вештачка у Загребу, где се лечио.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 16. јул 1895.</ref> Када је 1895. године црквени лист "Српски сион" објавио његову "Божићну посланицу", потписао се као "Епископ темишварски, велико-бечкеречки, велико-кикиндски и арадски".<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 15. јануар 1895.</ref> Био је члан - посланик Горњег дома Угарског сабора.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 12. август 1901.</ref> Умро је у [[Темишвар]]у [[22. јул]]а [[1901]]. и сахрањен на [[Срби|српском]] гробљу, у посебној гробници. == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=Слободан|title=Шематизам Православне српске епархије темишварске у Краљевини Румунији за 1924. годину|year=1925|location=Темишвар|publisher=Епархијска управа|url=https://books.google.com/books?id=Xd-zjwEACAAJ}} {{портал|Биографија}} == Спољашње везе == * [http://www.eparhija-dalmatinska.hr/ Званична страница Епархије далматинске] {{низ| пре= [[Патријарх српски Георгије|Георгије (Бранковић)]] | списак= [[Епархија темишварска|Епископ темишварски]]<br />[[1891]] — [[1901]].| после= [[Георгије Летић|Георгије (Летић)]] | }} {{DEFAULTSORT:Поповић, Никанор}} [[Категорија:Рођени 1831.]] [[Категорија:Умрли 1901.]] [[Категорија:Мохачани]] [[Категорија:Епископи темишварски]] 3u68ll4nrcrlms0d6y2bzoxj98xq9p1 0 583439 25139009 24392956 2022-08-05T00:23:54Z Ivan VA 80882 /* Литература */ wikitext text/x-wiki '''Одликовања Републике Српске''' су установљена [[1993]]. године системом одликовања [[Република Српска|Републике Српске]] дефинисаним [[Устав Републике Српске|Уставом Републике Српске]] у коме се каже: „''ордени су јавно државно признање Републике Српске које се додјељује лицима или институцији за изузетне заслуге према држави''“.<ref name="Орден вриједи онолико колико вриједи дјело">[http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus/31558/cir/Orden-vrijedi-onoliko-koliko-vrijedi-djelo.html Глас Српске: Орден вриједи онолико колико вриједи дјело, 28.11.2009.] {{Wayback|url=http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus/31558/cir/Orden-vrijedi-onoliko-koliko-vrijedi-djelo.html |date=20100131232345 }} {{ср}}</ref> као и „''медаље су јавно државно признање Републике Српске које се додјељују лицима или колективима за једнократне изузетне заслуге и дјела, која су по својој природи непоновљива и јединствена, односно за добро обављену дужност или службу или за учествовање у одређеном догађају''“. == Историја == == Одликовања Републике Српске према важности == === Ордење Републике Српске према важности === # [[Датотека:BIH Order of the Republic of Srpska sash ribbon.svg|60px]] [[Орден Републике Српске]] (на ленти и на огрлици) #[[Датотека:BIH Order of the Flag of the Republic of Srpska neck ribbon.svg|60px]] [[Орден заставе Републике Српске]] # [[Датотека:BIH Order of Nemanjichs neck ribbon.svg|60px]] [[Орден Немањића]] #[[Датотека:BIH Order of the Star of Karageorge 3rd class ribbon.svg|60px]] [[Карађорђева звијезда]] (првог, другог и трећег реда) # [[Датотека:BIH Order of Milosh Obilich ribbon.svg|60px]] [[Орден Милоша Обилића]] # [[Датотека:BIH Order of Njegosh 3rd class ribbon.svg|60px]] [[Орден Његоша (Република Српска)|Орден Његоша]] (првог, другог и трећег реда) # [[Датотека:BIH Order of Honor neck ribbon.svg|60px]] [[Орден части (Република Српска)]] # [[Датотека:BIH Order of the Charity Cross ribbon.svg|60px]] [[Крст милосрђа (Република Српска)|Крст милосрђа]] === Медаље Републике Српске према важности === # [[Датотека:BIH Medal of Peter Mrkonjic ribbon.svg|60px]] [[Медаља Петра Мркоњића]] # [[Датотека:BIH Medal of Major Milan Tepic ribbon.svg|60px]] [[Медаља мајора Милана Тепића]] # [[Датотека:BIH Medal of Merit to the People ribbon.svg|60px]] [[Медаља заслуга за народ (Република Српска)|Медаља заслуга за народ]] # [[Датотека:BIH Medal for Bravery 1st class ribbon.svg|60px]] [[Датотека:BIH Medal for Bravery 2nd class ribbon.svg|60px]] [[Медаља за храброст (Република Српска)|Медаља за храброст]] (Медаља Гаврила Принципа, златна и сребрна) # [[Датотека:BIH Military Merit Medal ribbon.svg|60px]] [[Медаља за војне заслуге (Република Српска)|Медаља за војне заслуге]] # [[Датотека:BIH Military Virtue Medal ribbon.svg|60px]] [[Медаља за војничке врлине (Република Српска)|Медаља за војничке врлине]] == Референце == {{Викизворник|Статути ордена и медаља Републике Српске}} {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Ацовић|first=Драгомир| authorlink = Драгомир Ацовић|year=2013|title=Слава и част: одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима |publisher=Службени гласник | location = Београд|isbn=978-86-519-1750-2}} {{COBISS|ID=200069388}} {{COBISS.RS|ID=200069388}} * {{cite journal |last=Beštak|first=Branko|authorlink= |year=2000|url=|title=Odlikovanja u republici BiH|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=53|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=195—207|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{cite journal |last1=Beštak|first1=Branko|last2=Pogačić|first2=Siniša|authorlink= |year=2001|url=|title=Odlikovanja republike Bosne i Hercegovine|journal=Numizmatičke vijesti|volume=|number=54|publisher=Hrvatsko numizmatičko društvo|location=Zagreb|pages=210—237|ref = harv}} {{COBISS|ID=103662599}} * {{cite journal |last=Ilić|first=Zoran [prir.]|authorlink= |year=2000|url=https://www.scribd.com/document/34143539/Serbia-Dinar-14-2000|title=Odlikovanja Republike Srpske|journal=Numizmatički časopis Dinar|volume=|number=14|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|pages=25—28|ref = harv}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{cite journal|last1=Mandić|first1=Ranko|last2=|first2=|authorlink1= |year=2003|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%2821%29.pdf|title= Prikazi knjiga : Odlikovanja Republike Srpske|journal= Dinar : numizmatički časopis|number=21|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|issn=1450-5185|ref = harv|pages=69}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{Cite book |ref= harv|last=Маричић|first=Душанка| authorlink = Душанка Маричић|year=2002|title=Одликовања Србије, Црне Горе, Југославије и Републике Српске : каталог изложбе|publisher=Војни музеј| location = Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=1025114509}} * {{cite journal |last=Maričić|first=Dušanka|authorlink= |year=2003|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/resources/Numizmaticki%20Casopis%20Dinar%20%2821%29.pdf|title=Novi ordeni Republike Srpske|journal=Dinar : numizmatički časopis|volume=|number=21|publisher=Srpsko numizmatičko društvo|location=Beograd|pages=44—45|ref = harv}} {{COBISS|ID=66160140}} {{COBISS.RS|ID=66160140}} * {{cite book|last=Столица|first=Радомир|authorlink1=Радомир Столица|year=2002|chapterurl=|chapter=Предговор|url=|title= ''у'' Одликовања Републике Српске ''/ [Богдан Суботић]''|volume= |pages=48—57|location=Бања Лука|publisher=Служба Предсједника Републике Српске|pages=7—13|ref=harv}} {{COBISS|ID=190290183}} {{COBISS.RS|ID=190290183}} * {{Cite book |ref= harv|last=Суботић|first=Богдан| authorlink = Богдан Суботић|year=2002|title=Одликовања Републике Српске|publisher=Служба Предсједника Републике Српске, (Бања Лука : Графид)| location = Бања Лука|isbn=}} {{COBISS|ID=190290183}} {{COBISS.RS|ID=190290183}} {{refend}} == Спољашње везе == {{портал|Република Српска}} * [http://ezakonodavstvo.vladars.net/Pravni_akti/Z%20A%20K%20O%20N%20O%20ODLIKOVANJIMA%20I%20PRIZNANJIMA%204-93.pdf Влада Републике Српске — Законодавни портал: Правни акти: Закон о одликовањима и признањима]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{ср}} * [http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_1995#%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8 Статути ордена и медаља Републике Српске (1995)] {{Одликовања Републике Српске}} {{Република Српска}} {{Национални симболи Републике Српске}} [[Категорија:Национални симболи Републике Српске]] [[Категорија:Одликовања Републике Српске| ]] 4k36iozbc24he6mee90ykwl5gke4qhx 0 584537 25139357 24413645 2022-08-05T10:57:39Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Хокејашка репрезентација| име = Јерменија | грб = [[Датотека:Хокејашки савер Јерменије лого.png|150п]] | надимак = | савез = [[Савез хокеја на леду Јерменије]] | селектор = {{зас|САД}} [[Даглас Дичезаре]] | Капитен = [[Рафи Хајберуни]] | највише наступа = [[Артак Мартиросјан]] (12) | најбољи стрелац = | највише поена = [[Геворг Кандахарјан]] (14) | ИИХФ шифра = -{ARM}-| ИИХФ ранг = 49.| ИИХФ макс = 45.| ИИХФ макс датум = [[2004|2004.]] | ИИХФ мин = 49.| ИИХФ мин датум = од [[2010|2010.]] | прва међународна утакмица = {{зас|Литванска ССР}} [[Репрезентација Литваније у хокеју на леду|Литванија]] 1:0 '''Јерменија''' {{зас|Јерменска ССР}}<br />([[Свердловск]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]; 1. март 1962.)| највећа победа = {{зас|Јерменија}} '''Јерменија''' 22:1 [[Репрезентација Грузије у хокеју на леду|Грузија]] {{зас|Грузија}} <br />([[Јереван]], [[Јерменија]]; 12. април 2010.)| највећи пораз = {{рпх|Мексико}} 48:0 '''Јерменија''' {{зас|Јерменија}}<br />([[Мексико Сити]], [[Мексико]]; 11. март 2005.)| број учешћа = 4| СП први пут = 2004. | најбољи резултат = 43. (2006) | број учешћа (ОИ) = | ОИ први пут = | најбољи резултат (ОИ) = | }} '''Хокејашка репрезентација Јерменије''' представља [[јерменија|Јерменију]] на међународним такмичењима у [[хокеј на леду|хокеју на леду]] и под окриљем је [[савез хокеја на леду Јерменије|Савеза хокеја на леду Јерменије]]. Јерменија је чланица [[Међународна хокејашка федерација|ИИХФ]] од [[22. септембар|22. септембра]] [[1999]]. године. Репрезентација [[Јерменска Совјетска Социјалистичка Република|Јерменске ССР]] основана је [[1962]]. када је одиграла и прву незваничну утакмицу против селекције [[Литванска Совјетска Социјалистичка Република|Литванске ССР]] у [[Свердловск]]у у оквиру [[спартакијада|Зимске Спартакијаде]], и изгубила са 1:0. Прву службену утакмицу под окриљем [[Међународна хокејашка федерација|ИИХФ]] одиграли су у [[Рејкјавик]]у ([[Исланд]]) [[17. март]]а [[2004]]. против [[репрезентација Ирске у хокеју на леду|Ирске]] (поражени са 15:1) у оквиру [[Светско првенство у хокеју на леду 2004 — Дивизија III|Светског првенства Дивизије -{III}-]]. Највећи успех остварили су у истом рангу такмичења на првенству 2006. када су забележили до сада једине две службене победе против Ирске (6:0) и [[репрезентација Луксембурга у хокеју на леду|Луксембурга]] (10:6) и освојили 3. место. Најтежи пораз доживели су против [[репрезентација Мексика у хокеју на леду|Мексика]] 2005. када су поражени са чак 48:0. == Суспензије 2007 и 2010 == Репрезентација Јерменије је суспендована са првенства [[Светско првенство у хокеју на леду 2007 — Дивизија III|Дивизије III 2007.]] од стране ИИХФ због чињенице да су за репрезентацију наступали играчи који нису имали држављанство те земље. Због тога је била принуђена да игра додатне квалификације за првенство 2008. Међутим и на тим квалификацијама је било проблема са нелиценцираним играчима, због чега је репрезентација Јерменије дисквалификована из свих такмичења под окриљем ИИХФ на две године.<ref>-{[http://www.sports.ru/hockey/4774877.html Армения на год дисквалифицирована из всех соревнований ИИХФ] — Хоккей — Sports.ru}-</ref> Након истека суспензије 2010. Јереван је био домаћин првенства [[Светско првенство у хокеју на леду 2010 — Дивизија III|Дивизије -{III}-]]. Јерменија је на том турниру заузела 2. место изгубивши финални меч од [[репрезентација Северне Кореје у хокеју на леду|Северне Кореје]]. Међутим опет се поновила прича са нерегистрованим играчима у тиму због чега је уследила нова дисквалификација. Председник тамошњег савеза је изјавио да је у питању био неспоразум.<ref>-{[http://www.tert.am/ru/news/2010/05/26/hockey/ Результаты сборной Армении будут пересмотрены?] {{Wayback|url=http://www.tert.am/ru/news/2010/05/26/hockey/ |date=20131203013117 }}}--{tert.arm}- (26.05.2010).</ref> Јерменија је тако пропустила такмичења у [[Светско првенство у хокеју на леду 2011 — Дивизија III|2011.]] и [[Светско првенство у хокеју на леду 2012 — Дивизија III|2012.]] години. == Резултати на светским првенствима == {| class=wikitable ! <small>Год.!! <small>Место !! <small>Пласман !! <small>Категорија<br />(група) |- | 2004. || {{зас|Исланд}} [[Рејкјавик]] || 5/5 || [[Светско првенство у хокеју на леду 2004 — Дивизија III|Дивизија -{III}-]] |- | 2005. || {{зас|Мексико}} [[Мексико Сити]] || 5/5 || [[Светско првенство у хокеју на леду 2005 — Дивизија III|Дивизије -{III}-]] |- | 2006. || {{зас|Исланд}} [[Рејкјавик]] || '''3'''/5 || [[Светско првенство у хокеју на леду 2006 — Дивизија III|Дивизија -{III}-]] |- | 2010. || {{зас|Јерменија}} [[Јереван]] || 2/4* || [[Светско првенство у хокеју на леду 2010 — Дивизија III|Дивизија -{III}-, Група Б]] |} * Дисквалификовани, резултати се бришу до коначне одлуке ИИХФ. == Види још == * [[Светско првенство у хокеју на леду]] * [[Светско првенство у хокеју на леду — Дивизија I|Светско првенство у хокеју на леду - Дивизија I]] * [[Светско првенство у хокеју на леду — Дивизија II|Светско првенство у хокеју на леду - Дивизија II]] * [[Светско првенство у хокеју на леду — Дивизија III|Светско првенство у хокеју на леду - Дивизија III]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|хокеј на леду}} * [http://www.iihf.com/iihf-home/countries/armenia.html Јерменија] на сајту [[Међународна хокејашка федерација|ИИХФ]] * [http://hockeyarchives.ru/team/armenia.html Јерменија] на -{Хоккейные архивы}- {{Репрезентације у хокеју на леду}} [[Категорија:Репрезентације у хокеју на леду|Ј]] [[Категорија:Репрезентације Јерменије]] [[Категорија:Хокеј на леду у Јерменији]] j3p6fyjn2svliaj0rh84zzw0kf3y2aa 0 598619 25139411 24339244 2022-08-05T11:29:08Z 95.155.19.12 /* Познати Загарачани */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Српска племена у ЦГ и ХЕ}} '''Загарач''' је племе у [[Стара Црна Гора|Старој Црној Гори]] (источни дио [[Катунска нахија|Катунске нахије]]) чија територија захвата подножје планине Гарча. Ово подручје је некада било дио катуна [[Малоншићи (катун)|Малоншића]] (који се као ратничка дружина помињу још 1411. године) а који су под притиском Османлија у XVI вијеку расељени и пришли другим племенима у Горњој Зети. Племенска територија Загарача се потом почиње интезивније насељавати из других племена, а највише из [[Братоножићи|Братоножића]]. Територија Загарача је проширена у [[19. век|XIX вијеку]], а дијели се на Горњи и Доњи Загарач. Сам назив села Загарач, први се пут помиње у повељи [[Ђурађ Црнојевић|Ђурђа Црнојевића]], из [[1492]]. године, али у оквиру поменутог катуна [[Малоншићи (катун)|Малоншића]] ([[Горња Зета]]). ==Познати Загарачани== * [[Здравко Велимировић]] * [[Јефто Шћепановић Чајо]] Dario Mikijev Djurickovic == Литература == * Група аутора: [[Историјски лексикон Црне Горе]], књига 5, Daly Press-Вијести, 2006. == Види још == * [[Катунска нахија]] * [[Стара Црна Гора]] {{Српска племена}} [[Категорија:Племена Старе Црне Горе]] mzthf7v6873ly3cpyw7624znm096s09 25139456 25139411 2022-08-05T11:42:03Z 95.155.19.12 /* Познати Загарачани */ wikitext text/x-wiki {{bez_inlajn_referenci}} {{Српска племена у ЦГ и ХЕ}} '''Загарач''' је племе у [[Стара Црна Гора|Старој Црној Гори]] (источни дио [[Катунска нахија|Катунске нахије]]) чија територија захвата подножје планине Гарча. Ово подручје је некада било дио катуна [[Малоншићи (катун)|Малоншића]] (који се као ратничка дружина помињу још 1411. године) а који су под притиском Османлија у XVI вијеку расељени и пришли другим племенима у Горњој Зети. Племенска територија Загарача се потом почиње интезивније насељавати из других племена, а највише из [[Братоножићи|Братоножића]]. Територија Загарача је проширена у [[19. век|XIX вијеку]], а дијели се на Горњи и Доњи Загарач. Сам назив села Загарач, први се пут помиње у повељи [[Ђурађ Црнојевић|Ђурђа Црнојевића]], из [[1492]]. године, али у оквиру поменутог катуна [[Малоншићи (катун)|Малоншића]] ([[Горња Зета]]). ==Познати Загарачани== * [[Здравко Велимировић]] * [[Јефто Шћепановић Чајо]] * Dario Djurickovic == Литература == * Група аутора: [[Историјски лексикон Црне Горе]], књига 5, Daly Press-Вијести, 2006. == Види још == * [[Катунска нахија]] * [[Стара Црна Гора]] {{Српска племена}} [[Категорија:Племена Старе Црне Горе]] tqn4yvaoiq1q53zxwm6skvhhyz1iy16 0 604983 25139234 25135815 2022-08-05T09:12:37Z 109.165.195.56 Поништена измена бр. 25135815 корисника [[Special:Contributions/Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[User talk:Жељко Тодоровић|разговор]]) wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Горе-доле | слика = Gore dole.jpg | опис_слике = ДВД омот ТВ серије | наслов = | име2 = | жанр = [[Филмска комедија|комедија]] <br /> [[Драма (филмски жанр)|драма]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = | творац = | сценариста = [[Гордан Михић]] | режија = [[Милош Радивојевић]] <br /> [[Мирослав Лекић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Данило Бата Стојковић]]<br />[[Бранко Плеша]]<br /> [[Миодраг Кривокапић]]<br />[[Вера Чукић]]<br />[[Ивана Михић]]<br />[[Милан Чучиловић]]<br />[[Бранко Видаковић]]<br /> [[Душанка Стојановић]]<br />Немања Тодоровић<br />Александра Бранковић | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = [[Маја Оџаклијевска]] и [[Огњaн Радивојевић]], ''Друге се песме чују'' | слоган = | композитор = [[Раде Радивојевић]] | држава = {{застава|СР Југославија}} | језик = [[Српски језик|српски]] | сезоне = 2 | епизоде = 32 | списак = | локација = [[Београд]] | кинематографија = Александар Иванчевић <br />[[Радослав Владић]] <br /> [[Предраг Тодоровић]] | сценографија = [[Миодраг Николић]] | камера = [[Душко Филиповић]]<br />[[Саша Стојановић]] | монтажа = Бранислав Годић <br /> Душан Заложник | трајање = 50 [[Минут|минута]] | продуцент = Петар Галовић <br /> Директор серије <br /> Радмило Стефановић | продукција = [[Телевизија Београд — Играни програм|ТВ Београд]] | канал = [[РТС 1]] | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = | почетак = [[3. новембар]] [[1996]]. | крај = [[8. јун]] [[1997]]. | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = 0191692 | tv_com_id = }} '''''Горе-доле''''' је југословенска [[телевизијска серија]] снимана у [[редитељ|режији]] [[Милош Радивојевић|Милоша Радивојевића]] а по [[сценарио|сценарију]] [[Гордан Михић|Гордана Михића]].<ref name="Мој Тв">{{cite web |title=Горе - доле |url=https://mojtv.net/serije/28789/goredole.aspx |website=Мој Тв |access-date=17. 1. 2021}}</ref> Серија је највећим делом снимана у [[Катинкина кућа|Катинкиној кућу]] на [[Дедиње|Дедињу]]. == Радња == {{Упозорење}} Прича о обичним људима у бившој [[Југославија|Југославији]] који не могу да се помире са чињеницом да старе вредности одједном више не важе. Чланови породице Јакшић покушавају да преживе [[санкција|санкције]], инфлацију, рестрикције струје - све редом ситуације опасне по живот. У међувремену њихови суседи Нешка и Столе Петровић постају веома успешни и имућни у друштву где су лопови цењени и поштовани.<ref>{{Cite web |url=http://www.domace.serije.co.rs/domace-serije-online/6/gore-dole.html |title=www.domace.serije.co.rs |access-date=09. 06. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150825232524/http://www.domace.serije.co.rs/domace-serije-online/6/gore-dole.html |archive-date=25. 08. 2015 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.yugomedia.com/novo-na-sajtu-serije www.yugomedia.com]</ref> Добро стојећа београдска породица која је навикла на висок стандард и леп живот суочава се са бедом и неким новим системом вредности. Породица чији су чланови угледни лекар, високи савезни функционер и економски стручњак, не може да се суочи са чињеницом да праве вредности нису битне, да су криминалци на власти и да животне трендове сада кроје полуписмени скоројевићи. Њихова деца, морају да чине кривично дело избегавања војене обавезе и да се сналазе за живот на веома чудне начине. Серија на упечатљив начин приказује, на својеврсно патетичан начин, економске и духовне губитке, београдских елита, које су доживели ратом и распадом СФРЈ.<ref name="Ртс">{{cite web |title=Горе доле |url=https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2824763/gore-dole.html |website=Ртс |access-date=17. 1. 2021}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Данило Бата Стојковић]] || Аврам Јакшић |- |[[Бранко Плеша]] || Бошко Јакшић |- |[[Миодраг Кривокапић (глумац)|Миодраг Кривокапић]] || Петар Јакшић |- |[[Вера Чукић]] || Марија „Маца“ Јакшић |- |[[Ивана Михић]] || Кристина „Кики“ Јакшић |- |[[Милан Чучиловић]] || Дубравко „Дуда“ Јакшић |- |[[Бранко Видаковић]] || Стојан „Столе“ Петровић |- |[[Немања Тодоровић]] || Јован Јакшић |- |[[Александра Бранковић]] || Милица Јакшић |- |[[Душанка Стојановић]] || Миланка „Нешка“ Катић Петровић |- |[[Драган Бјелогрлић]] || Зоран Зигић „Зиги“ |- |[[Никола Којо]] || Жарко Дамјановић |- |[[Александар Берчек]] || Радован Потековић „Теча“ |- |[[Миливоје Мића Томић|Миливоје Томић]] || Саватије Маунић „Сава“ |- |[[Бора Тодоровић]] || Јеврем Катић „Џеки“ |- |Милош Стојановић || Дудин пријатељ Фурда |- |[[Александар Срећковић]] || Дуле „Гњурац “ |- |[[Борис Комненић]] || Никола „Луле“ Бајмочки |- |[[Петар Краљ]] || Томислав Томић |- |[[Милош Тимотијевић]] || Лулетов син Дејан |- |[[Марко Николић]] || Дамјан Данковић „Џокс“ |- |[[Мира Бањац]] || Кућна помоћница Каја |- |[[Горица Поповић]] || Мацина пријатељица Вукица |- |[[Бранислав Цига Јеринић|Бранислав Јеринић]] || Јован Стаменковић „Јоле Калифорнија“ |- |[[Оливера Викторовић]] || Старија кућна помоћница Тереза |- |[[Ружица Сокић]] || Кућна помоћница Ружа |- |[[Јанез Врховец]] || Камер-динер Жика |- |[[Богдан Диклић]] || Доктор Перић |- |[[Драган Зарић]] || Доктор Лигус |- |[[Миле Станковић]] || Пенда |- |[[Димитрије Илић]] || Пендин телохранитељ Абакавало |- |[[Даринка Ђурашковић]] || Сарина и Лулетова кућна помоћница |- |[[Гордана Бјелица]] || Бошкова секретарица на клиници |- |[[Мирко Буловић]] || Болничар Радоје |- |[[Радмила Радовановић]] || Бошкова пријатељица Сара |- |[[Милош Стојановић]] || Дудин пријатељ Фурда |- |[[Милош Кодемо]] || Дудин друг 1 |- |[[Иван Зарић]] || Дудин друг 2 |- |[[Драган Којић]] || Дудин друг 3 |- |[[Данијела Угреновић]] || Џоксова женска |- |[[Небојша Кундачина]] || Физиотерапеут Златан |- |[[Ирфан Менсур]] || Доктор Стаматовић |- |[[Татјана Лукјанова]] || Катарина Антонић Милхаус |- |[[Владан Живковић]] || Бивши министар Жакула |- |[[Светислав Гонцић]] || Тодор „Кенгур“ |- |[[Драгомир Фелба]] || Деда избегличке породице |- |[[Љиљана Ђурић]] || Мајка избегличке породице |- |[[Драган Максимовић]] || Отац избегличке породице |- |[[Ана Радивојевић]] || Цица Новак |- |[[Хана Јовчић]] || Млађа кућна помоћница |- |[[Раде Марјановић]] || Модни менаџер и Кикин шеф |- |[[Рената Улмански]] || Џоксова мајка |- |[[Гојко Балетић]] || Жакулин пријатељ |- |[[Добрила Стојнић]] || Жакулина супруга Буба |- |[[Танасије Узуновић]] || Петров друг из детињства |- |[[Михајло Костић Пљака]] || Петров колега Ненад |- |[[Душан Тадић (глумац)|Душан Тадић]] || Петров колега из Савезног |- |[[Војка Ћордић-Чавајда|Војка Ћордић]] || Петрова колегиница из Савезног |- |[[Никола Милић]] || Службеник у савезном |- |[[Горан Плеша]] || Петров дебели колега Тика |- |[[Горан Султановић]] || Пајче Крцић „Крца“ |- |[[Бранислав Цига Миленковић]] || Јова „Водоземац“ |- |[[Славка Јеринић]] || Баба Блануша |- |[[Војислав Мићовић (глумац)|Војислав Мићовић]] || Радић/Нови берберин |- |[[Млађа Веселиновић]] || Доктор Ковач |- |[[Селимир Тошић]] || Начелник Јашовић |- |[[Душан Јанићијевић]] || Бизнисмен |- |[[Владимир Јевтовић]] || Човек из министарства |- |[[Мирољуб Лешо]] || Аврамов стари компањон |- |[[Власта Велисављевић]] || Лале „Коперфилд“ |- |[[Мирко Бабић]] || Цале |- |[[Михајло Бата Паскаљевић]] || Изудин |- |[[Небојша Дугалић]] || Нешкин љубавник |- |[[Петар Банићевић]] || Доктор Вуловић |- |[[Божидар Павићевић|Божидар Павићевић Лонга]] || Доктор теренац Кушић |- |[[Васа Пантелић]] || Доктор теренац |- |[[Љубиша Бачић]] || Други берберин |- |[[Милутин Мићовић (глумац)|Милутин Мићовић]] || Деба |- |[[Вера Дедовић]] || Жена са проблемом жуча |- |[[Горан Шушљик]] || Томин наследник |- |[[Lidija Pletl|Лидија Плетл]] || Џекијева женска |- |[[Томо Курузовић|Тома Курузовић]] || Бошков пацијент Дотић |- |[[Мирсад Тука]] || Пинкерон |- |[[Никола Симић]] || Агент некретнинама Животић |- |[[Славко Симић]] || Жика „Ајнштајн“ |- |[[Радослав Миленковић]] || Поверилац |- |[[Аленка Ранчић]] || Медицинска сестра |- |[[Боро Стјепановић]] || Ратни профитер |- |[[Предраг Тасовац]] || Старији композитор |- |[[Предраг Лаковић]] || Џекијев пријатељ |- |[[Љубомир Бандовић]] || Шеф набавке |- |[[Божидар Стошић]] || Нови руководилац |- |[[Душан Голумбовски]] || Зојкић |- |[[Богољуб Динић]] || Фризер Александар |- |[[Небојша Илић (глумац)|Небојша Илић]] || Лажни болничар |- |[[Бранко Петковић]] || Петров школски друг Шуле |- |[[Никола Ђуричко]] || Војник код Булета |- |[[Бранко Цвејић]] || Модни менаџер 1 |- |[[Дубравко Јовановић]] || Модни менаџер 2 |- |[[Владан Гајовић]] || Купац кола 1 |- |[[Миленко Заблаћански]] || Купац кола 2 |- |[[Предраг Панић]] || Психијатар Гудељ |- |[[Цане Фирауновић]] || Пензионисани доктор |- |[[Владан Савић (глумац)|Владан Савић]] || Продавац просторија за негу тела |- |[[Петар Перишић]] || Продавац брашна |- |[[Алек Родић]] || Пандур Жика |- |[[Бранко Ђурић]] || Бошков ученик, Атанасије Овчински Бабић |- |[[Рамиз Секић]] || Председавајући на збору |- |[[Мирјана Коџић]] || Богата госпођа 1 |- |[[Ева Рас]] || Богата госпођа 2 |- |[[Ања Поповић]] || Секретарица |- |[[Предраг Милинковић]] || Шестић из агенције |- |[[Боривоје Бора Стојановић|Боривоје Стојановић]] || Власник пекаре |- |[[Розалија Леваи]] || Јолетова секретарица |- |[[Слободан Ћустић]] || Покераш |- |[[Бранка Митић]] || Покерашева жена |- |[[Небојша Бакочевић]] || Кикин познаник |- |[[Богдан Кузмановић]] || Полицајац/Грађевински радник |- |[[Саво Радовић]] || Пословни партнер 1 |- |[[Бранислав Зеремски]] || Пословни партнер 2 |- |[[Миња Војводић]] || Лифтбој |- |[[Љубомир Ћипранић]] || Бакалин |- |[[Ранко Гучевац]] || Лопов |- |[[Ранко Ковачевић]] || Путник у ГСП-у |- |[[Моника Ромић]] || Колегиница |- |[[Давид Тасић]] || Фалсификатор Тоза „Жврца“ |- |[[Србољуб Милин]] || Власник коцкарнице |- |[[Предраг Тодоровић]] || Деле |- |[[Ратко Танкосић]] || Табаџија |- |[[Владислав Каћански]] || Потенцијални купац клинике |- |[[Урош Ђурић]] || Таксиста 1 |- |[[Срђан Алексић]] || Таксиста 2 |- |[[Бранка Секуловић]] || Маријина секретарица |- |[[Раде Марковић (глумац и сценариста)|Раде Марковић]] || Купац Столетове куће |- |[[Драган Вујић]] || Пекар Симчић |- |[[Драгољуб Војнов]] || Ђубретар Теча |- |[[Иван Јевтовић]] || Човек код ладе/Пинкеронов пајтос |- |[[Александра Николић]] || Сестричина старе госпође 1 |- |[[Милан Михаиловић]] || Зет Тодор |- |[[Добрила Ћирковић]] || Сестричина старе госпође 2 |- |[[Александар Хрњаковић]] || Зет старе госпође |- |[[Павле Пекић]] || Рођак старе госпође |- |[[Данко Рапаић]] || Чотрић |- |[[Андреј Шепетковски]] || Конобар |- |[[Владислав Михајловић]] || Бошков шофер на сахрани |- |[[Бојана Ковачевић]] || Служавка |- |[[Борис Пинговић]] || Домаћин журке |- |[[Соња Јауковић]] || Банкарка |- |[[Борис Миливојевић]] || Лопов у колима |- |[[Миодраг Милованов]] || Бошков пацијент Видачић |- |[[Бранка Секуловић]] || Маријина секретарица |- |[[Радојко Јокшић]] || Војник са позивом за војску |- |[[Радмила Томовић]] || Библиотекарка |- |[[Јанош Тот]] || Композиторов гост |- |[[Дејан Луткић]] || Младић са дугом косом |- |[[Миомир Радевић Пиги]] || Човек који бије Џекија |- |[[Рас Растодер]] || Пролазник са сатом |- |[[Здравко Биоградлија]] || Пролазник |- |[[Деса Биоградлија]] || Жаркова комшиница |- |[[Растко Јанковић]] || Доктор |- |[[Жељко Божић]] || Златанов пајтос/Обезбеђење у коцкарници |- |[[Предраг Коларевић]] || Возач ГСП-а |- |[[Зоран Модли]] || Пилот хеликоптера |- |[[Мијат Радоњић]] || Брка са качкетом |- |[[Душан Милошевић]] || Гаги Татић, купац викендице |- |[[Андреј Маричић]] || Власник кафића |- |[[Сандра Ногић]] || Докторка на Бошковој клиници |- |Мирко Пантелић || Доктор на Бошковој клиници |- |[[Наташа Чуљковић]] || Медицинска сестра |- |Дејан Цицмиловић || Младић у пошти |- |Марија Срећковић || Дулетова девојка Вида |- |Дарко Станојевић || Возач ладе |- |[[Богољуб Новаковић]]|| Травар |- |Жељко Рагач || Силеџија 1 |- |Радоје Јелић || Силеџија 2 |- |[[Александар Матић]] || |- |[[Боривоје Кандић]] || |- |[[Бошко Пулетић]] || |- |[[Богосава Никшић Бијелић]] || |- |[[Слободан Стојановић (глумац)|Слободан Стојановић]] || |- |[[Радмила Радовановић|Радмила Андрић]] || |- |[[Дара Вукотић Плаовић]] || |- |[[Миомир Петровић (глумац)|Миомир Петровић]] || |- |[[Богдан Јакуш]] || |- |[[Јовица Јашин]] || |- |[[Огњанка Огњановић]] || |- |[[Бранислав Фистрић]] || |- |[[Саша Кузмановић]] || |- |[[Урош Гловацки]] || |- |[[Драган Ђорђевић (глумац)|Драган Ђорђевић]] || |- |[[Милутин Мићовић (глумац)|Милутин Мићовић]] || |- |Александра Гавански || |- |Зоран Симоновић || |- |Ана Милакара || |- |Слађана Букејловић || |- |Михајло Несторовић || |- |Никола Булајић || |- |Мирна Лекић || |- |[[Драган Којић]] || |- |Бојан Вељовић || |- |Миља Коларевић || |- |Петар Радовановић || |- |Драгана Зрнзевић || |- |[[Петар Јаконић]] || |- |Ненад Веселиновић || |- |Зоран Николић || |- |Нино Говедарица || |- |Милан Кочаловић || |- |[[Душица Синобад]] || |- |[[Љубиша Ристовић]] || |- |Јова Благојевић|| |- |Владимир Милошевић|| |- |Михаило Животић|| |- |Богољуб Новаковић|| |- |Лидија Јоцић || |- |Михајло Несторовић || |- |Лидија Младеновић || |- |Драган Цветковић || |- |Божидар Недомачки || |- |Слободан Деспотовић || |- |Адам Чабрић || |- |Миља Коларевић || |- |Мирослав Давидовић || |- |Пеђа Милојевић || |- |[[Ана Радивојевић]] || |- |Мирослав Кодак|| |- |Мирјана Ранчић || |- |Душан Савић || |- |Тамара Бакић || |- |[[Мијат Радоњић]] || |- |Љиљана Јошановић || |- |Нена Нешковић || |- |[[Слободан Нинковић]] || |- |Растко Стефановић || |- |Елизабета Поповић || |- |Данијела Стојановић || |- |Наташа Кличковић || |- |Слободан Ћирковић || |- |Никола Симјановић || |- |Светлана Лазаревић || |- |Љубица Ивановић || |- |Славица Лазаревић || |- |Љубица Ивановић || |- |Далибор Делибашић || |- |Душан Плећаш || |} ==== Каскадери ==== * [[Драгомир Станојевић]] * [[Славољуб Плавшић Звонце]] * Милутин Савић Џими == Награде == * Награду за најбољи [[Глумачки пар године]] по избору читалаца [[ТВ Новости]] добили су [[Вера Чукић]] за улогу Марије и [[Миодраг Кривокапић]] за улогу Петра на Филмским сусретима у Нишу [[1997|1997.]] године.<ref>{{cite web|url=http://www.tv.novosti.rs/code/navigate.php?Id=547|title=Једна од најпрестижнијих акција ТВ новости, Глумачки пар, ОНА и ОН, бележи 40 година|publisher=tv.novosti.rs|date= |accessdate=21. 2. 2014}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0191692}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Југословенске серије]] [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:ТВ серије које су се почеле приказивати 1996.]] [[Категорија:ТВ серије које су се престале приказивати 1997.]] kc99pagxue5kfcmrl6zeo27gocwysyf 0 605399 25138891 24616131 2022-08-04T20:35:53Z UserNameSRB 198340 Ситно wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Церска 93 | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | величина_слике = | опис_слике = | датум = [[13. јануар]] — [[17. април]] [[1993]]. | локација = [[Подриње (регија)|Подриње]] | узрок = Заустављање офанзиве АРБиХ | територија = | резултат = Српска победа | страна1 = <center>{{зас|Република Српска|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]] | страна2 = <center>{{зас|Босна и Херцеговина|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | заповедник1 = {{зас|Република Српска|size=25px}} [[Ратко Младић]] | заповедник2 = {{зас|Босна и Херцеговина|1992|size=25px}} [[Насер Орић]] | јачина1 = 10.000<ref>Balkan Battlegrounds '''Vol. 2''', стр. 387</ref> | јачина2 = 4.000 - 6.000<ref name="bb385">Balkan Battlegrounds '''Vol. 2''', стр. 385</ref> | губици1 = април: 43 погинулих и 71 рањених<ref name="Операција ''Церска 93''">[http://odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com/2019/01/93.html Операција ''Церска 93'' (сребреничко ратиште).], Приступљено 18. 9. 2021.</ref> | губици2 = 324 погинулих | цивилне жртве = }} {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Операција Церска 93''' је кодни назив за операцију [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] током зиме и раног пролећа [[1993]]. године, у [[Подриње (регија)|Подрињу]], чији је циљ био ослобађање територије [[Република Српска|Републике Српске]] заузете од стране [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]. == Увод == Почетком 1993. године снаге [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]] из [[Сребреница|Сребренице]] потискују елементе [[Прва бирчанска лака пјешадијска бригада|Бирчанске]] и [[Братуначка лака пјешадијска бригада|Братуначке бригаде]] Војске Републике Српске са циљем да се споје са енклавом у околини места [[Церска]].<ref name="bb385"/> Средином јануара један део снага АРБиХ напада територију [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и гађа минобацачком ватром места [[Љубовија|Љубовију]] и [[Бајина Башта|Бајину Башту]].<ref name="bb386">Balkan Battlegrounds '''Vol. 2''', стр. 386</ref> Крајем јануара јединице Специјалног корпуса [[Војска Југославије|Војске Југославије]], тимови [[Ресор државне безбедности|Службе државне безбедности]] Југославије, два батаљона [[Шеста санска лака пјешадијска бригада|6. санске лпбр]] и [[Гарда Пантери|Гарде Пантери]], нападајући преко места [[Скелани]] одбацују снаге АРБиХ један километар у дубину.<ref name="bb386"/> == Ток операције == С обзиром на присуство бројних команди, од бригаде до корпуса, [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главни Штаб ВРС]] преузима командовање операцијом. Јединице одређене за напад су биле: [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]], [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]], Гарда Пантери, елементи 63. падобранске и 72. противдиверзантске бригаде ВЈ, Братуначка и Бирчанска бригада, делови [[Зворничка пјешадијска бригада|Зворничке бригаде]] и 6. санске бригаде, те снаге Службе државне безбедности Југославије.<ref>Balkan Battlegrounds '''Vol. 2''', стр. 386-387</ref> === Прва Фаза: Борба за Церску (10. фебруар — 1. март) === [[Датотека:Map 20 - Bosnia - Srebrenica-Cerska, January 1993.jpg|мини|десно|Борбе за Церску, фебруар — март 1993.]] Делови Зворничке бригаде и 65. змтп, нападајући са севера, потискују АРБиХ из [[Горња Каменица (Зворник)|Каменице]] ка Церској. Пантери, заједно са Братуначком бригадом, одбацују јединице АРБиХ у околини Братунца. [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|Прва гардијска бригада]], заједно са Бирачком бригадом, упада у Церску са југозападног правца. === Друга Фаза: Коњевић Поље (13. март — 16. март) === Циљ овог дела операције је стављање под надзор Коњевић Поља ради отварања комуникације Братунац – Коњевић Поље – Зворник. Као и у првој фази, са северозападног правца пробијају се 65. змтп и 1. гмтбр, док Пантери и 6. санска лпбр нападају са југа; ватрену подршку пружа један оклопни батаљон ВЈ. === Трећа Фаза: Напад на Сребреницу (20. март — 17. април) === [[Датотека:Srebrenica - Cerska, March - April 1993.jpg|мини|десно|Борбе око Сребренице, март — април 1993.]] Путем Скелани – Сребреница напредују 65. змтп и делови 63. падобранске и 72. антидиверзантске бригаде; десно их прати 1. гмтбр. Са братуначког правца нападају Пантери, елементи 6. санске бригаде и јединице СДБ. Након пар недеља оштрих борби (нарочито око индустријског предграђа Сребренице „Зелени Јадар“) падају најважније коте око Сребренице, а [[Насер Орић]] и [[Ратко Младић]] договарају демилитаризацију тог дела Подриња преко снага [[Унпрофор|УНПРОФОР]]-а.<ref>Balkan Battlegrounds '''Vol. 2''', стр. 389</ref> == Извори == {{reflist}} == Литература == * Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. Volume I and II. Central Intelligence Agency. == Спољашње везе == {{Портал|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ}} {{Распад СФР Југославије}} {{Authority control}} [[Категорија:Историја Републике Српске]] [[Категорија:Операције ВРС]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:1993.]] jr8q60cnyc2xra3vj50175o4br2ccn0 0 615915 25138452 25136854 2022-08-04T13:34:21Z Zoglav 295975 /* Исхрана */ wikitext text/x-wiki {{сређивање|референце,чињенице}} {{Биографија | име = Мирољуб | презиме = Петровић | слика = Мирољуб Петровић 2018.png | ширина_слике = 200п | опис_слике = Петровић 2018. године | пуно_име = Мирољуб Верољубов Петровић<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?t=2052&v=_M_dQI2AyTs&feature=youtu.be|title=Питања и одговори - 142. део - др Мирољуб Петровић|last=Прагматикос|date=7. 12. 2019.|website=[[Јутјуб]]|url-status=live|access-date=24. 10. 2021.}}</ref> | надимак = Мире | датум_рођења = {{Датум рођења|1965|2|22|год=да}} | место_рођења = [[Оџаци]], [[СР Србија]] | држава_рођења = [[СФР Југославија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | пребивалиште = [[Петровац (Лесковац)|Петровац]]<br />[[Лабудово брдо]] | држављанство = [[Србија|Републике Србије]] | алма_матер = [[Универзитет у Београду]] (дипломске и магистарске)<br>[[Универзитет „Александру Јоан Куза” у Јашу]] (докторске) | занимање = | активни_период = | значајни_радови = | партија = Група грађана „Мирољуб Петровић — Да се зна ред” | супруга = Гордана Петровић (супруга)<br>Јована Петровић (иноча) | деца = две кћерке, син и пасторак | родитељи = Верољуб Петровић (отац)<br>Стевка Петровић (мајка) | родбина = [[Илија Петровић (историчар)|Илија Петровић]] (стриц)<br>Милан Петровић (деда)<br>Анђела Петровић (баба) | награде = | misc3 = | потпис = }} '''Мирољуб Петровић''' ([[Оџаци]], [[22. фебруар]] [[1965]]) [[Срби|српски]] је [[Псеудонаука|псеудонаучник]],<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508126/Kad-doktori-nauka-i-akademici-fabrikuju-neku-novu-proslost|title=Кад „доктори наука” и „академици” фабрикују неку нову прошлост|last=Јокић-Стаменковић|first=Драгана|website=Politika Online|access-date=2022-05-26}}</ref> публициста, [[јутјубер]],<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=6gLH0lfipP0|title=Postao sam INSTAGRAMER!|last=Petrovic|first=Miroljub|date=19. 10. 2021.|website=[[Јутјуб]]|url-status=live|access-date=19. 10. 2021.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.alo.rs/vesti/drustvo/566275/miroljub-petrovic-smislio-novi-biznis-gde-je-i-sta-radi-tvorac-cuvene-replike-pod-mac-bato/vest|title=MIROLJUB PETROVIĆ SMISLIO NOVI BIZNIS Gde je i šta radi tvorac čuvene replike "Pod mač bato!" - Alo.rs|last=Alo/I.T|website=alo|language=sr|access-date=2021-12-05}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/vreme/saman-pred-zatvorom/|title=Šaman pred zatvorom - Slučaj Miroljuba Petrovića - Nedeljnik Vreme|website=www.vreme.com|language=sr-RS|access-date=2021-12-05}}</ref> и [[Говорништво|јавни говорник]]. По вокацији је [[инжењер]] [[Геологија|геологије]] и [[Доктор (титула)|доктор]] [[Филозофија|филозофије]]. Познат је као заговорник [[Креационизам|научног креационизма]]. Почетком августа 2022. године оптужен је за кривична дела надрилекарство и надриапотекарство јер су два његова „пацијента” преминула услед његовог лечења.<ref>{{cite web |title=Podignuta optužnica za nadrilekarstvo protiv Miroljuba Petrovića — „pod mač, bato” |url=https://www.juznevesti.com/Hronika/Podignuta-optuznica-protiv-Miroljuba-pod-mac-bato-Petrovica.sr.html |website=Južne vesti |access-date=3. 8. 2022}}</ref> == Биографија == Мирољуб Петровић је рођен [[22. фебруар]]а [[1965]]. године у [[Оџаци]]ма. Стриц му је српски историчар, публициста и бивши министар комуникација [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] [[Илија Петровић (историчар)|Илија Петровић]].<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=7tUEC7_EDps&t=533s |title=K 632 - Da li su dedu Luke Modrića zaista ubili četnici?... Miroljub Petrovic |last=Petrović |first=Miroljub |date=10. 11. 2019. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=17. 9. 2020.}}</ref> Тврди да је пореклом из [[Срби|српског]] племена [[Кучи|Куча]], село [[Косор (Подгорица)|Косор]]<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=Sn-IfWkGVE4&feature=youtu.be&t=4014 |title=Miroljub Petrovic Najbolji Momenti {{!}} Nemiri danas u svetu su mala maca za ono sto tek sledi #4 |last=Емисија Прагматикос |date=17. 7. 2020 |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |access-date=7. 9. 2020. |dead-url=}}</ref> као директни потомак кучког војводе Радоње Петровића те [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Ђурђа Кастриота Скендербега]].<ref>[http://www.miroljubpetrovic.net/rodoslov.jpg Званични сајт др Мирољуба Петровића: Родослов] {{Wayback|url=http://www.miroljubpetrovic.net/rodoslov.jpg|date=20131227002738}}, Приступљено 22. 10. 2018.</ref> Исто тако, тврди да је рођак кошаркаша [[Дражен Петровић|Дражена Петровића]], [[Лука Дончић|Луке Дончића]] и певача [[Аца Лукас|Аце Лукаса]].<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=Sn-IfWkGVE4&feature=youtu.be&t=4014 |title=Miroljub Petrovic Najbolji Momenti {{!}} Nemiri danas u svetu su mala maca za ono sto tek sledi #4 |last=Емисија Прагматикос |date=17. 7. 2020 |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |access-date=7. 9. 2020. |dead-url=dead}}</ref> === Образовање === Завршио је [[Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду]], смер [[палеонтологија]], те стекао звање дипломираног инжењера геологије. Због његових јавних иступа којима је негирао научност геолошких дисциплина, Наставно веће смера за палеонтологију је [[20. јун]]а [[2000]]. године заузело став да му не треба омогућити стицање звања магистра геологије. Прекинуо је комуникацију са [[Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду|Рударско-геолошким факултетом]] и завршио студије у иностранству. Докторирао је философију на [[Универзитет у Јашу|Универзитету Александар Јоан Куза]] у [[Јаши|Јашу]], [[Румунија]], о теми повезивања науке и религије.<ref>[http://www.miroljubpetrovic.net/biografija.html Званични сајт др Мирољуба Петровића: Биографија] {{Wayback|url=http://www.miroljubpetrovic.net/biografija.html|date=20140413124939}}, Приступљено 22. 10. 2018.</ref><ref>[http://www.miroljubpetrovic.net/zapisnik.pdf Званични сајт др Мирољуба Петровића: Записник са седнице Наставног већа смера за палеонтологију] {{Wayback|url=http://www.miroljubpetrovic.net/zapisnik.pdf|date=20180127203447}}, Приступљено 23. 10. 2018.</ref><ref>[http://www.uaic.ro/studii/studii-universitare-de-doctorat/sustinerea-publica-a-tezelor-de-doctorat/arhiva/teze-de-doctorat-sustinute-anul-2011/doctoratele-lunii-ianuarie-2011/ Universitatea „Alexandru Ioan Cuza” din Iași: Doctoratele lunii ianuarie 2011], Приступљено 22. 10. 2018.</ref> У [[Рат у Босни и Херцеговини|рату у БиХ]] је био [[Добровољци (војници)|добровољац]] на [[Требиње|требињско]]-[[Дубровник|дубровачком]] ратишту код села [[Церовац (Требиње)|Церовац]], али је, према његовим речима, после неколико месеци [[Дезертерство|дезертирао]].<ref>{{Cite web |url=https://patriot.co.rs/ides-pod-mac-bato-ekskluzivno-za-patriot-dr-miroljub-petrovic/ |title=„Идеш под мач бато“ ЕКСКЛУЗИВНО за ПАТРИОТ др Мирољуб Петровић {{!}} Патриот |last=Патриот |first= |date=23. 2. 2017. |website=Патриот |language=sr-RS |archive-url=https://web.archive.org/web/20200808023529/https://patriot.co.rs/ides-pod-mac-bato-ekskluzivno-za-patriot-dr-miroljub-petrovic/ |archive-date=08. 08. 2020 |access-date=9. 9. 2020. |dead-url=dead}}</ref> Упркос својим [[Надрилекарство|тврдњама]], Петровић није [[Лекар|доктор медицине]], здравствени радник ни историчар.<ref name=":4" /><ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47068725|title=Nadrilekarstvo u Srbiji i dalje nekažnjeno|last=Maksimović|first=Jelena|date=31. 1. 2019|work=BBC News na srpskom|access-date=25. 5. 2020|language=sr-Latn}}</ref> Године 2019. је био осумњичен за [[надрилекарство]] са смртним исходом пацијента.<ref>{{Cite web|url=https://www.alo.rs/vesti/hronika/miroljub-petrovic-saslusan-zbog-smrti-mladica/209189/vest|title=Miroljub Petrović saslušan zbog smrti mladića?! - Alo.rs|last=Blic/Alo.rs/M.Ž|website=alo|language=sr|access-date=2022-01-05}}</ref><ref name=":3">{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/daj-20000-evra-bato-siri-mrznju-a-sada-bi-u-politiku-sarlatan-miroljub-petrovic-zicka/trtgb06|title=DAJ 20.000 EVRA, BATO! Širi mržnju, a sada bi u politiku: Šarlatan Miroljub Petrović "žicka" potpise od građana, ali i - NOVAC!|last=S.R|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-02-27}}</ref> === Породица и полигамија === Петровић живи у [[Полигамија|полигамској]], тачније [[Полигинија|полигинијској]] (многоженство) заједници. Прво се оженио Горданом са којом има две кћери (Анђу и Ану) и пасторка Стефана (Малешевића) из Горданиног првога брака. ("Дипломе" са Петровићевих фиктивних факултета потписује и "секретар ЦПС-а" Стефан Малешевић.<ref>{{Cite web|url=https://mlmprevara.wordpress.com/2018/03/21/u-onecoin-onelife-opet-podvaljuju/|title=U Onecoin/Onelife opet podvaljuju|date=2018-03-21|website=Obmana zvana multi level marketing|language=sr-RS|access-date=2022-06-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/nisam-samozvani-doktor-moj-zivot-je-pretvoren-u-pakao-20160715|title='Nisam samozvani doktor, moj život je pretvoren u pakao!'|website=tportal.hr|access-date=2022-06-10}}</ref>) Према властитом признању, поред супруге Гордане, ожењен је истовремено и иночом Јованом Петровић,<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=fVOocjS7mGM|title=Lazarica - Jovana Petrović (Cover)|last=Petrovic|first=Miroljub|date=1. 9. 2021.|website=[[Јутјуб]]|url-status=live|access-date=24. 10. 2021.}}</ref> која је средином 2020. родила сина Михајла.<ref>{{Citation|title=Koliko žena ima Miroljub Petrović?|url=https://www.youtube.com/watch?v=4tiZAQQG-bU|accessdate=2022-06-10|language=sr-Cyrl-RS}}</ref><ref>{{Citation|title=REPORTAŽA 002 {{!}} dr Miroljub Petrović - Moj prelazak iz grada u selo|url=https://www.youtube.com/watch?v=6IwCwYEMvl4|accessdate=2021-12-15|language=sr-Cyrl-RS}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=JcnTo7EcVXM&t=2450s|title=Питања и одговори - 375 - др Мирољуб Петровић|last=Саша Станковић - Прагматикос|date=8. 8. 2020.|url-status=live}}</ref> Он је, тумачећи ''Свето писмо'', заговорник полигиније као што је то у [[Танах|старозаветној]] [[Јевреји|Јеврејској]] традицији.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=eVBjbmoDx7I|title=Miroljub Petrović - Više žena i poligamija|last=Pametne Stvari|date=31. 3. 2020.|url-status=live|access-date=6. 12. 2021.}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/miroljub-petrovic-najavio-izlazak-na-parlamentarne-izbore/|title=''Od teologije do politike'': Miroljub Petrović najavio izlazak na izbore - IZBORI 22 - Dnevni list Danas|date=2022-02-19|language=sr-RS|access-date=2022-02-20}}</ref> Према његовим изјавама, он већ годинама напомиње да „за сада” има толико деце, односно да годинама — иако је у шестој деценији живота — ради на томе да има још потомака јер се његово учење базира на ''Светоме писму'' и о томе као треба да буде јака породица, с пуно потомака. Он чак тврди да се [[Српско царство|Душаново царство]] распало јер се [[Стефан Душан|цар Душан]] није придржавао правила о пуно потомака, имао је само „оног килавог [[Урош Нејаки|Уроша]]”. Као антитезу наводи [[Османско царство]] и његов опстанак, иако је [[Султан Мурат II|султан Мурат]] убијен у [[Косовска битка|Боју на Косову]].<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=qLZLOnvy24s |title=BALKAN INFO: Miroljub Petrović - Treba da radimo na sebi, stvaramo jake porodicu i jaku državu! |last=Dokumentarne Emisije Balkan |date=11. 3. 2017. |website=[[Јутјуб]] |url-status=live |access-date=13. 4. 2021.}}</ref> == Религијска учења == Иако је сматран за ([[Православље|православног]]) [[Хришћанство|хришћанскога]] [[Филозофија религије|филозофа]] и проповедника хришћанске вере, потврђено је да је Петровић следбеник [[Месијански Јевреји|месијанскога Јеврејства]] и [[Адвентизам|адвентизма]],<ref name=":2" /><ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=aPrpfhpbZK0 |title=Miroljub se naljutio na mene jer ga prekidam u emisiji, nisam njegov sledbenik! - Teša Tešanović |last=Desni Klik |first= |date=13. 4. 2020. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=9. 9. 2020.}}</ref><ref name=":5">{{Cite web|url=http://borbazaveru.info/content/view/14041/1/|title=БОРБА ЗА ВЕРУ - Димитрије Марковић: ”Историчар” Горан Шарић: Исус је био халуциногена биљка?|website=borbazaveru.info|access-date=2022-05-26}}</ref> заговорник [[Филосемитизам|филосемитизма]],<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=O4ynWyiCiz8|title=BALKAN INFO: Miroljub Petrović – Jevreji su elita čovečanstva, Srbi moraju da uče od njih!|last=Dokumentarne Emisije Balkan|date=4. 3. 2018.|website=[[Јутјуб]]|url-status=live}}</ref> не верује у [[Светац|свеце]] и [[Црквени оци|Свете Оце]], не слави [[Слава|славу]], не поштује [[Часни крст]]... <ref name=":6">{{Cite web|url=https://teodulija.net/2021/10/03/%d0%bc%d0%b8%d1%80%d0%be%d1%99%d1%83%d0%b1-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b2%d0%b0%d1%81%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%be%d1%81%d1%82%d1%80%d0%be%d1%88%d0%ba%d0%b8-%d1%98/|title=Мирољуб Петровић: Василије Острошки је мртво тело, његово поштовање је ”култ мртвих”.|date=2021-10-03|website=ТЕОДУЛИЈА|language=en|access-date=2022-05-26}}</ref> „Хришћанство је јеврејска религија у којем је Бог, јеврејски Бог, [[Исус|Исус Христос]]”, тврди Петровић.<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=hl6fra_sbSk |title=Miroljub Petrovic - Danasnji hriscani i hriscanstvo |last=Britka Sablja |first= |date=21. 6. 2020. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=30. 9. 2020.}}</ref> Његово схватање појма [[Смрт|смрти]], као [[Сан|сна]], слично је [[Адвентизам|адвентистима]].<ref name=":5" /><ref name=":6" /> Поред враћања на традиционалне вредности, Петровић се залаже и за [[ропство]]<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=Ctsk3r_2JJM |title=BALKAN INFO: Miroljub Petrović - Rob ne sme da se ženi bez dozvole gazde! |last=Dokumentarne Emisije Balkan |first= |date=18. 6. 2017. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=9. 9. 2020.}}</ref> и за [[Смртна казна|смртну казну]] [[Каменовање|каменовањем]] или [[Обезглављивање|обезглављивањем]].<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=GneHJEmoORg |title=BALKAN INFO: Miroljub Petrović - Na Dorćolu za dilere droge i za sataniste sledi smrtna kazna! |last=Dokumentarne Emisije Balkan |first= |date=16. 2. 2017. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=9. 9. 2020.}}</ref> Сматра да [[Срби]] нису [[Словени]] (већ да су сви Словени Срби), него да су Срби старо изгубљено јеврејско племе Илири, потомци [[Сем (Библија)|Шема]] што значи да није било досељавања Словена на [[Балканско полуострво|Балкан]].<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=r-N0wG-07kA&feature=youtu.be |title=Miroljub Petrovic {{!}} Istorija Srba|last=Емисија Прагматикос |first= |date=8. 7. 2020. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=9. 9. 2020.}}</ref> Петровић се залаже за [[Теократија|теократско државно уређење]]. Потенцијална држава у којој би била теократија звала би се, по његовим речима, ''Илирија'' или ''Балкански Израел''.<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=VVDofsbIrKI |title=Miroljub Petrovic {{!}} Kako ce se izjasnjavati ljudi u Teokratiji |last=Емисија Прагматикос |first= |date=16. 9. 2020. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=16. 9. 2020.}}</ref> Дана [[28. новембар|28. новембра]] [[2020|2020. год.]] Петровић је са сарадником Милетом на своме [[јутјуб]] каналу покренуо серијал „Коментари Библије” у коме тумачи [[Свето Писмо|Свето писмо]] од [[Прва књига Мојсијева|Прве књиге Мојсијеве]] стих по стих.<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=2p2YTkLHEm8& |title=Komentari Biblije 1. deo: Stvaranje |last=Петровић |first=Мирољуб |date=28. 11. 2020. |website=Јутјуб |archive-url= |archive-date= |url-status=live |access-date=12. 12. 2020.}}</ref> === Исхрана === Петровић је веома посвећен [[Хришћанска адвентистичка црква#Веровање|очувању здравља и тела]].<ref name=":6" /> Он цитира ''[[Књига постања|Прву књигу Мојсијеву]]'' и говори да је Бог у почету дао људима да буду искључиво [[Vegetarijanstvo|вегетаријанци]], али је после [[Мит о потопу|потопа]] дозволио да једу и [[месо]]. Он тврди, према свом учењу, да постоје чисте и нечисте животиње и да то у ''Светоме писму'' пише. Свињетина, ракови и остали морски плодови, осим [[Riba kao hrana|рибе]], по њему нису за јело. То учење је потпуно исто [[Јудаизам|јудаизму]] и [[Јевреји као изабрани народ|Јеврејима]].<ref name=":2" /><ref>{{Cite web|url=https://bs.tierient.com/zasto-jevreji-ne-jedu-svinjetinu/|title=Zašto Jevreji ne jedu svinjetinu?|website=bs.tierient.com|access-date=2021-10-24}}</ref> Иако каже да није вегетаријанац, Петровић каже да он уопште не једе месо, само понекад једанпут-двапут годиште што га сврстава у вегетаријанце. Он такође тврди да је најбоље јести што више пресну (сирову) храну биљног порекла, али не залаже се за [[Veganizam|веганство]] јер користи намирнице животињског порекла у исхрани као што су [[млечни производи]].<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=MdmR8OMb1oo&feature=youtu.be|title=BALKAN INFO: Miroljub Petrović - Ljudi su stvoreni kao biljojedi i ne trebaju da jedo meso!|last=Dokumentarne Emisije Balkan|date=11. 3. 2017.|website=[[Јутјуб]]|url-status=live|access-date=24. 10. 2021.}}</ref> Од октобра 2021. на своме ''јутјуб'' каналу је покренуо серијал у коме с Јованом Петровић, његовом иночом, спрема вегетаријанску храну.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=CeVFMxPTDF8|title=Kolač SNIKERS na moj način|last=Petrovic|first=Miroljub|date=24. 10. 2021.|website=[[Јутјуб]]|url-status=live|access-date=24. 10. 2021.}}</ref> == Петровићева дијадна теорија међународних односа == Петровић се служи [[Дијада|дијадом]] у виђењу [[Међународни односи|међународних односа]]. Он међународне односе види као резултат сукоба с једне стране [[Слободно зидарство|масонерије]], а с друге стране [[Католичка црква|католичке цркве]] ([[Исусовци|језуити]]).<ref name=":1">{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=x5WWhhtdpo8 |title=Ko vlada Srbijom - Miroljub Petrovic (celo predavanje) |last=nix1nix2 |first= |date=30. 5. 2011. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=8. 9. 2020.}}</ref> Моћ масонерије се огледа кроз државе као што су [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Уједињено Краљевство|УК]], [[Русија]], [[Израел]] као и муслиманске земље ([[Турска]], [[Саудијска Арабија]] итд.), а католичка црква влада над земљама [[Европска унија|ЕУ]], [[Мексико|Мексиком]] и целом [[Јужна Америка|Јужном Америком]]. Други светски рат, на пример, по Петровићу је сукоб католичке цркве (обнова [[Свето римско царство|Светога римскога царства]] кроз [[Адолф Хитлер|Хитлера]]) и масонерије ([[Совјетски Савез|СССР]], УК и САД). Други пример је унутарстраначки сукоб у [[Српска напредна странка|СНС-у]]. По његовом мишљењу, [[Томислав Николић]] је био масонски играч јер је подржавао руске и кинеске контакте, док је [[Александар Вучић]] прокатолички играч јер је вукао ка [[Њемачка|Немачкој]] и ЕУ. == Дискурс == Петровић је постао познат по својим [[Харизма|харизматичним]] наступима у [[Интервју|интервјуима]] продукције [[Балкан инфо]], код водитеља [[Теша Тешановић|Теше Тешановића]]. И то тада је имао запажена предавања о међународним односима и религијским темама, али у интервјуу ''Европска унија промовише сатанизам и уништење човека''<ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=SyzhyP7G_3o |title=INTERVJU: Miroljub Petrović - Evropska unija promoviše satanizam i uništenje čoveka! (16.12.2016) |last=BALKAN INFO - Zvanični kanal |first= |date=16. 12. 2016. |website=[[Јутјуб]] |archive-url= |archive-date= |dead-url= |access-date=9. 9. 2020.}}</ref> који је објављен 16. 12. 2016. год. (тренутно више од милион и по прегледа на [[Јутјуб|''Јутјубу'']]), Петровић уводи нови [[Diskurs|дискурс]]. После тога, Петровић скоро у сваком медијском наступу наступа слично, с великом дозом [[Хумор|хумора]]. Одлика његовог дискурса је велики број нових, измишљених речи, синонима, [[Ономатопеја|ономатопеје]] („бам, бам, бам”), жаргона („бре”, „бато”) и реторичких питања. Он је и сам признао да је увео хумор да би приближио обичном човеку врло незанимљиве, али поучне приче. Његов препознатљив дискурс огледа се у речима као што су: * ''дебилана'' (школа, „пошаљете дете у школу — врати се дебил”) * ''камењарка'' (неморална жена, она која се не придржава традиционалних вредности) * ''[[буздован]]'', ''бузди'' (неморалан, глуп мушкарац, јури ''камењарке'') * ''под [[мач]]'' (извршење [[Смртна казна|смртне казне]], егзекуција, [[Обезглављивање|одрубљивање главе]]) * ''говеђа медицина'' ([[Медицина|конвенционална медицина]]) * ''доктрина три опције'' (за неморалне људе, који не живе по Божјим законима, [[Хомосексуалност|хомосексуалце]]): *# да се лече; *# да се селе или *# под мач * ''[[сатанисти]]'' (сви који промовишу уништење човека, који намерно иду у инат библијским законима) * ''бритка [[сабља]]'' (веома способан и моралан мушкарац) * ''„[[Мики Маус|мики маус]]” [[Теорија|теорије]]'' (све теорије које оправдавају [[Еволуција (биологија)|еволуцију]]: [[Дарвинова теорија|Дарвинова]], [[Померање континената|Вегенерова]], [[Пупинов калем|Пупинова]]) == Политика == Мирољуб Петровић је [[1991]]. године упознао [[Драгослав Бокан|Драгослава Бокана]] и постао члан његовог Српског отаџбинског савеза. Тада је планирао да за дочек Нове године изврши атентат на [[Фрањо Туђман|Фрању Туђмана]] и за те потребе је унео пиштољ на територију [[Хрватска|Хрватске]]. О томе је обавестио и [[Драгослав Бокан|Бокана]], који га је одговорио од тога.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=fypoPLk5n_4|title=Miroljub Petrović - Dragoslav Bokan mi je spasio život|date=6.8.2019.|url-status=live}}</ref> Наредне [[1992]]. године је отишао у [[Требиње]] и пријавио се као добровољац у [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске]]. Касније је постао члан [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]]. Иако је више пута наглашавао да њега политика у демократији не занима (занима га само у теократији), Петровић коментарише политичке фигуре и политику у Србији и региону, те пружа подршку [[Александар Вучић|Александру Вучићу]].<ref name=":2" /> Био је гост на другом сабору [[Српска десница|Српске деснице]] [[2018]]. године. На парламентарним изборима 2020. године он је подржао десничарску листу коју су предводили [[Покрет Левијатан|Левијатан]] и покрет Живим за Србију. Петровић 2021. године незванично оснива Теократски покрет. Он је најавио кандидатуру на [[Општи избори у Србији 2022.|парламентарним изборима 2022. године]] у Србији у име [[Група грађана|Групе грађана]] „Мирољуб Петровић — Да се зна ред”.<ref name=":2" /><ref name=":3" /> Најава да ће његов покрет бити „трећа опција” сугерише на то како су у [[Израел|Израелу]] политичке странке устројене: постоје велике две странке које се међусобно боре, а трећа страна су [[ортодоксни Јевреји]] који имају свој покрет и без којих нити једна од ове две велике странке не може да формира већину. Заузврат подржавања владе, религиозни покрет у Израелу тражи да се дефинишу права и обавезе према религиозним Јеврејима. == Контроверзе == Завршио је курс медицине на Институту за [[Алтернативна медицина|првобитну медицину]] у Сједињеним Државама. Иако је [[Надрилекарство|тврдио супротно]], овај курс му није дао звање доктора медицине нити му је омогућио да пружа здравствене услуге.<ref name=":0"/> === Центар за природњачке студије === Заједно са још неколико пријатеља покренуо је Центар за природњачке студије, као непрофитну организацију са циљем да научно докаже и популарише [[Библија|библијско]] [[Стварање]]<ref>{{cite web |url=http://www.cps.org.rs/autor.html |title=Центар за природњачке студије: О нама |publisher=Cps.org.rs |date= |accessdate=11. 2. 2013.}}</ref> и принципе здравог живота. Центар је најпре започео свој рад у Србији, а затим у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У оквиру Центра за природњачке студије постоје више самопроглашених центара и института, попут: * Институт за природну медицину;<ref>{{cite web |url=http://www.ipm.netau.net/ |title=Институт за природну медицину - званичан сајт |publisher=Ipm.netau.net |date= |accessdate=11. 2. 2013. |archive-date=13. 02. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130213062201/http://www.ipm.netau.net/ |url-status=dead }}</ref> * Институт за националну историју.<ref name=":4" /><ref name=":5" /><ref>{{cite web |url=http://www.istorija.herobo.com/ |title=Институт за националну историју - званичан сајт |publisher=Istorija.herobo.com |date= |accessdate=11. 2. 2013.}}</ref> Петровић је покушао да оснује [[млин за дипломе|неакредитовани факултет]] у оквиру свог центра.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/318451/U-Holandiji-pretio-rusenjem-brana-u-Srbiji-osniva-fakultete-bez-akreditacija Blic Online | U Holandiji pretio rušenjem brana, u Srbiji osniva fakultete bez akreditacija{{Ботовски наслов}}]</ref> Институт за природну медицину Петровић рекламира као факултет са којим се може радити било где у свету, иако на страници факултета, у делу названом „акредитација” нигде не наводи да ли му је икада и која референтна установа издала акредитацију.<ref>[http://institutpm.com/ipm.php?IPM-Akreditacija-21 Institut za prirodnu medicinu — Akreditacija]</ref> То га, међутим, није спречило у онлајн обуци кадрова и [[Млин за дипломе|додељивању диплома]] и титула „дипломираног лекара природне медицине”, „магистра природне медицине” и „доктора природне медицине”.<ref>[http://institutpm.com/ipm.php?Institut%20za%20prirodnu%20medicinu&Po-etna-1# Institut za prirodnu medicinu — Dobrodošli]</ref> Услов за добијање дипломе лекара природне медицине на овом факултету је онлајн полагање предмета као што су: основи религије, увод у медицинску терминологију, депресија, концепт природне медицине и др. Испити се полажу електронском поштом, тако што студенти одговоре на питања која су добили у документу преко електронске поште.<ref name=":4" /><ref>[http://institutpm.com/ipm.php?Fakultet-Diplomirani-lekar-prirodne-medicine-3 Institut za prirodnu medicinu — Diplomirani lekar prirodne medicine (B.S.)]</ref> Слично је и с Институтом за националну историју коју историчари и теолози називају „фиктивни факултет”.<ref name=":4" /><ref name=":5" /> Националну историју на његовом „факултету” су „докторирали” [[Псеудоисторија|псеудоисторичари]] попут Горана Шарића и Стевана Томовића.<ref name=":5" /> === Музеј диносауруса === Центар за природњачке студије и Мирољуб Петровић су набавили фосилне остатке [[диносауруси|диносауруса]] и других организама и обезбедили едукативне постере и учила, а затим основали Музеј диносауруса у [[Калифорнија|Калифорнији]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>{{cite web |url=http://www.cps.org.rs/Dino-museum/evidence.htm |title=Музеј диносауруса — Центар за природњачке студије |publisher=Cps.org.rs |date= |accessdate=11. 2. 2013.}}</ref> На молбу Витомира Васића, Мирољуб Петровић је упутио комплетан пројекат изградње музеја диносауруса у [[Свилајнац|Свилајнцу]], са назнаком да би било добро отићи до градоначелника Јагодине [[Драган Марковић Палма|Драгана Марковића]], да са њим започне разговор о покретању изградње музеја.<ref>{{cite web |author=Log in om een reactie te plaatsen. |url=http://www.youtube.com/watch?v=bpt3LRKxnQk |title=ТВ Ресава: Витомир Васић и Мирољуб Петровић |publisher=Youtube.com |date=12. 4. 2012. |accessdate=11. 2. 2013.}}</ref> Васић је отишао у [[Општина Свилајнац|општину Свилајнац]] и разговарао са потпредседником општине који је то прихватио. Касније се у реализовање пројекта укључило и Министарство науке, а министар науке [[Божидар Ђелић]] лично је обишао радове. Иако сам [[Витомир Васић]] није тражио новац за идеју изградње, а за коју је добио пројекат од Мирољуба Петровића, он није означен као покретач идеје, што га је увредило, па је он закупио термин на локалној телевизији Ресава и у емисији заједно са Мирољубом Петровићем изнео све око изградње овог музеја.<ref>{{cite web |url=http://www.vesti011.com/2012/04/kako-su-%C4%8Delnici-ds-a-u-svilajncu-napravili-muzej-dinosaurusa-video/ |title=Вести011: Како су челници ДС-а у Свилајнцу направили Музеј диносауруса |publisher=Vesti011.com |date=15. 4. 2012. |accessdate=11. 2. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130106120412/http://www.vesti011.com/2012/04/kako-su-%C4%8Delnici-ds-a-u-svilajncu-napravili-muzej-dinosaurusa-video/ |archive-date=6. 1. 2013 |url-status=dead |df=}}</ref> Мирољуб Петровић сматра да су људи и диносауруси живели истовремено.<ref>{{Cite book|url=http://www.cps.org.rs/Knjige/nauka_latinica.pdf|title=Nauka i problem smrti|last=Petrović|first=Miroljub|publisher=Metaphysica|year=2008|isbn=978-86-7884-052-4|location=Beograd|pages=14}}</ref> === Центар за антрополошке студије === Петровић је један од оснивача Центра за антрополошке студије. Овај Центар се бави проблемом [[Секта|секти]] у [[Србија|Србији]]. === Јавни наступи === Током Летњих духовних вечери у [[Чачак|Чачку]], у организацији [[Српски покрет Двери|Српског сабора Двери]], организована је трибина под називом „Од Бога или од мајмуна”. На њој су говорили Мирољуб Петровић, као истакнути [[млада Земља|креациониста]], и [[Љиљана Чолић]], бивши министар просвете која је поднела оставку на ту функцију због идеје о изједначењу [[Еволуција (биологија)|Дарвинове теорије еволуције]] и [[Стварање|библијског Стварања]] у основним школама [[Србија|Србије]].<ref>{{cite web |author=Log in om een reactie te plaatsen. |url=http://www.youtube.com/watch?v=k75BapTgBXE |title=Двери српске: Истина о Дарвину - Мирољуб Петровић |publisher=Youtube.com |date= |accessdate=11. 2. 2013.}}</ref> Петровић је био и гост у 57. телевизијској емисији [[Српски покрет Двери|Двери Српске]], чија је тема била „Позадина дарвинизма”. Аутор и водитељ емисије био је [[Бошко Обрадовић]].<ref>{{cite web |author=Log in om een reactie te plaatsen. |url=https://www.youtube.com/watch?v=f2I4PtBv9gU |title=Pozadina Darvinizma - Miroljub Petrovic |publisher=Youtube.com |date=14. 10. 2011. |accessdate=7. 2. 2019.}}</ref> === Холандске бране === Током [[2012]]. године, Петровић је посетио [[Холандија|Холандију]]. Том приликом је начинио један саркастични шаљив видео-снимак, на које се виде холандске бране на [[Северно море|Северном мору]]. На том снимку Петровић је изјавио да је дошао до сазнања да група [[Срби|српских]] интелектуалаца развија план за уништење брана и изазивање потопа у [[Холандија|Холандији]], уколико холандске власти сместа не ослободе из притворских јединица [[Хашки трибунал|Хашког трибунала]] [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]], [[Радован Караџић|Радована Караџића]] и [[Ратко Младић|Ратка Младића]].<ref>{{cite news |url=http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/317099/Srbin-preti-da-ce-minirati-brane-u-Holandiji-ako-na-slobodu-ne-budu-pusteni-Seselj-Mladic-i-Karadzic |title=Блиц: Србин прети да ће минирати бране у Холандији ако на слободу не буду пуштени Шешељ, Караџић и Младић |publisher=Blic.rs |date= |accessdate=11. 2. 2013.}}</ref> Петровић на снимку представља свог стрица као стручњака за бране. Снимак је најпре доспео на [[Јутјуб]], а на телевизији се први пут појавио у Дневнику Радио-телевизије Војводине, [[13. април]]а [[2012]]. године.<ref>{{cite web |title=Србин прети да ће срушити холандске бране? |url=http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/srbin-preti-da-ce-srusiti-holandske-brane_312731.html |website=Радио-телевизија Војводине |accessdate=1. 3. 2017}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=p_Uc8YfymaM |title=NEZABORAVNO: Miroljub Petrović - Srušićemo brane u Holandiji, ako ne puste naše junake iz Haga! |author=<!--Not stated--> |date=6. фебруар 2016. |website=[[Youtube]] |publisher=Dokumentarne Emisije Balkan |access-date=11. април 2021.}}</ref> Одмах затим, холандска обавештајна служба и холандска полиција је почела са испитивањем Петровићевих навода на овом снимку. По њиховој молби, [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије]] дало је налог Служби за борбу против организованог криминала да ухапси Мирољуба Петровића и приведе га на информативни разговор, што је и учињено [[10. мај]]а [[2012]]. године.<ref>{{cite web |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1099834/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B8+%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0.html |title=РТС: Ухапшен због претњи Холанђанима |publisher=RTS.rs |date= |accessdate=11. 2. 2013.}}</ref> Приликом хапшења није пружао отпор, а био му је одређен полицијски притвор од 48 сати. Вест о овом снимку и хапшењу Петровића обишла је свет.<ref>{{cite news |url=http://www.dutchnews.nl/news/archives/2012/05/serbian_dyke_terrorist_arreste.php |title=DutchNews: Serbian 'dyke terrorist' arrested over YouTube threats |publisher=Dutchnews.nl |date=11. 5. 2012. |accessdate=11. 2. 2013.}}</ref> == Дела == # ''Наука и проблем смрти'' — дело у којем се научно оправдавају [[Библија|библијске]] тврдње # ''Ко влада светом'' — дело у којем се говори о глобалној завери иза које стоји [[Ватикан]] и тајна друштва [[Слободно зидарство|Масона]] и [[Исусовци|Језуита]] # ''Тајна срећног живота'' # ''Брак и породица'' # ''Основи теократије'' — дело које описује како би требало да изгледа [[Теократија|теолошко уређење државе и друштва]]; # ''Православље за почетнике'' # ''Кратка историја хришћанства'' — дело у којем се укратко описује црква хришћана од Исуса па до данас == Види још == * [[Гога Рашовић и скадарски паша]] * [[Теша Тешановић]] * [[Балкан инфо]] * [[Месијански Јевреји]] * [[Хришћанска адвентистичка црква|Адвентисти седмог дана]] == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20130810154726/http://www.miroljubpetrovic.net/ Званични сајт др Мирољуба Петровића] *[https://www.youtube.com/channel/UCbkGIkoePufMfzWr54v8QnA Званични ''јутјуб'' канал Центра за природњачке студије] * [https://www.youtube.com/watch?v=xDYkKgTjz6c емисија ''На рубу знаности'' - Диносаури, живот с људима (гост Мирољуб Петровић)] * [https://www.youtube.com/watch?v=E1FRaugNtzk емисија ''На рубу знаности'' - Креационизам (гост Мирољуб Петровић)] {{DEFAULTSORT:Петровић, Мирољуб}} [[Категорија:Рођени 1965.]] [[Категорија:Оџачани (Србија)]] [[Категорија:Лесковчани]] [[Категорија:Псеудоисторичари]] [[Категорија:Псеудонаучници]] [[Категорија:Српски публицисти]] [[Категорија:Креационисти]] [[Категорија:Вегетаријанци]] [[Категорија:Српски јутјубери]] [[Категорија:Трезвењаци]] [[Категорија:Херцеговачки корпус ВРС]] [[Категорија:Чланови СРС]] [[Категорија:Српска аутохтонистичка историјска школа]] [[Категорија:Теоретичари завере]] c1mz6uetxfyxs8lz9l82pf3up75i18c 0 629986 25138343 24261827 2022-08-04T12:18:20Z 212.200.247.98 wikitext text/x-wiki {{чишћење|разлог=|датум=12. 2015.}} {{Infokutija Televizijska emisija-lat | ijek = | ime = Zvezdana kapija SG-1 | slika = Stargate SG-1 1997 logo.svg | veličina_slike = | opis_slike = Logo serije | originalni_naziv = Stargate SG-1 | drugo_ime = | žanr = [[Акциони филм|Akcija]]/[[Авантуристички филм|Avantura]]<br >[[Научна фантастика|Naučna fantastika]] | format = [[Телевизијска серија|TV serija]] | tvorac = Bred Rajt<br >Džonatan Glasner | pisac = | scenario = | režija = | muzička_tema = | kompozitor = Džoel Goldsmit<br >Nil Akri | uloge = [[Ričard Din Anderson]]<br >[[Majkl Šanks]]<br >[[Amanda Tapin]]<br >[[Kristofer Džadž]]<br >[[Don S. Devis]]<br > [[Korin Nemec]]<br >[[Ben Broder]]<br >[[Bo Bridžiz]]<br >[[Klaudija Blek]] | zemlja = [[Сједињене Америчке Државе|SAD]]<br >[[Канада|Kanada]] | lokacija = [[Ванкувер|Vankuver]], [[Британска Колумбија|Britanska Kolumbija]] | jezik = [[Енглески језик|Engleski]] | broj_sezona = 10 | broj_epizoda = 214+2 DVD filma | vreme_trajanja = 44 [[Минут|minuta]] | logo = | glavni_producent = | izvršni_producent = | producent = | koproducent = | urednik = | montažer = | scenografija = | kinematografija = | kamera = | produkcija = | proizvodnja = | distribucija = | kanal = | mreža = | format_slike = | format_tona = | kanal_premijernog_prikazivanja = | početak_emitovanja = | kraj_emitovanja = | status = | prethodnik = | naslednik = | srodno_prikazivanje = | emitovanje_u_Srbiji = | kanal2 = | format_slike2 = | format_tona2 = | kanal_premijernog_prikazivanja2 = | početak_emitovanja2 = | kraj_emitovanja2 = | status2 = | prethodnik2 = [[Звездана капија|Zvezdana kapija (film)]] | naslednik2 = [[Звездана капија:Ковчег истине|Zvezdana kapija:Kovčeg istine]]<br >[[Звездана капија:Атлантида|Zvezdana kapija:Atlantida]] | srodno_prikazivanje2 = [[Звездана капија:Универзум|Zvezdana kapija:Univerzum]] | veb-sajt = https://www.stargatecommand.co | imdb_id = https://www.imdb.com/title/tt0118480/ | tv_com_id = }} '''Zvezdana kapija SG-1''' ([[engleski jezik|en]]. Stargate SG-1) je američka [[Metro-Goldvin-Majer]]ova [[naučna fantastika|naučno-fantastična]] [[televizijska serija]] nastala [[1997]]. godine po istoimenom filmu iz [[1994]]. godine. Snimana je u okolini Vankuvera, u [[Kanada|Kanadi]] u produkciji -{''Bridž Studios''}--a. Prvi put je prikazana na [[27. juli|27. jula]] [[1997]]. godine u [[Sjedinjene Američke Države|Americi]] i [[31. decembar|31. decembra]] 1997. godine na -{''Seven Netvork''}--u u [[Аустралија|Australiji]]. Prvih pet sezona je bilo snimano i prikazivano na ''Šoutime'', a od šeste sezone je prebačeno na [[Sci-Fi Channel]]. Producenti su Majkl Grinburg i Ričard Din Anderson, a televizijsku adaptaciju su napravili Džonatan Glasner i Bred Rajt. Sastoji se od 10 sezona i spin-off serije [[Stargate Atlantis|Zvezdana kapija Atlantida]]. Ušla je u [[Ginisova knjiga rekorda|Ginisovu knjigu rekorda]] kao najduže prikazivana neprekidna serija u [[2007]]. godini sa 203 epizode,<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/5390372.stm|title= Dr Who 'longest-running sci-fi'|publisher=BBC News|accessdate = 29. 9. 2006.}} {{Simboli jezika|en|Engleski}}</ref> prestigavši seriju [[The X-Files (serija)|Dosjei X]] koja je imala 202 epizode. Ovo fanovi serije [[Доктор Ху|Doctor Who]] osporavaju jer je ta serija imala ukupno 723 epizode, za što je i dobila nagradu, no zbog prekida u snimanju nije dobila nagradu za najduže prikazivanu neprekidnu seriju.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/doctorwho/news/cult/news/drwho/2006/09/23/36558.shtml|title=Record breaker?|work=BBC News|accessdate=28. 9. 2006.|archive-date=14. 06. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090614080722/http://www.bbc.co.uk/doctorwho/news/cult/news/drwho/2006/09/23/36558.shtml|url-status=dead}} {{Simboli jezika|en|Engleski}}</ref> == Radnja == {{Spoiler}} Radnja serije započinje godinu dana posle radnje filma "[[Звездана капија (филм)|Zvezdana kapija]]" kada se u vojnom kompleksu ispod planine Šajen aktivira zvezdana kapija - tuđinski uređaj koji služi za povezivanje dve planete putem crvotočine. Kroz kapiju prolaze nepoznate osobe koje ubijaju i kidnapuju nekoliko vojnika. Osoblje u bazi pod vođstvom general-majora Džordža Hamonda se nalazi zatečenim ovim događajem i general odlučuje da pozove pukovnika Džeka O' Nila i njegov stari tim. General ima pitanja u vezi misije sa Abidosom i brine se da li je Ra i dalje živ. Džek govori generalu da je Ra sigurno ubijen i zato želi da aktivira kapiju i da kontaktira dr. Danijela Džeksona, profesora egiptologije i člana originalne misije koji je ostao da živi na Abidosu sa svojom ženom Šare i mladićem Skarom. <ref>Radnja koja se dešava u filmu Stargate, a koja nije opisana u seriji</ref> Džek i stari tim prolaze kroz kapiju sa novim članom tima, majorom Samantom Karter. Na Abidosu, Džek nalazi Danijela i objašnjava mu šta se desilo na Zemlji. Danijel tada pokazuje Džeku zid na Abidosu na kome se nalaze simboli za koje Danijel kaže da su to ustvari koordinate za zvezdanu kapiju. Za to vreme, njihovu bazu napadaju iste osobe koje su napale i Zemlju i kidnapuju Šare i Skaru i odvode ih na nepoznatu lokaciju. Danijel rešava da se vrati kući zajedno sa Džekom i da zajedno nađu Šare i Skaru, za koga je Džek posebno vezan. Nazad na Zemlji, general Hamond posle objašnjenja dr. Džeksona rešava da obrazuje tim koji će istražiti novu lokaciju sa zida na Abidosu. Tim prolazi kroz kapiju i završavaju na planeti koja se zove Čulak i kojom vlada Goa'uld pod imenom Apofis. Kasnije se ispostavlja da su kidnapovane žene ustvari domaćini za Goa'ulde koje su larvastog oblika i parazitiraju tako što zaposednu telo i svest domaćina. Apofis zarobljava tim i baca ih u tamnicu gde su ostali zarobljenici, uključujući i Skaru koji kasnije biva izabran kao novi domaćin za novog Goaulda. Apofis naređuje da se ostali zarobljenici pogube. Tilk, njegov prvi vojnik komanduje vojnicima i Džek mu se obraća sa pozivom za pomoć i da može spasiti sve ove ljude ako mu Tilk pomogne. Tilk se dvoumi ali prelazi na stranu Džeka i oslobađa ga. Zajedno beže od Apofisovih vojnika nazad kroz zvezdanu kapiju i nazad na Zemlju. General Hamond, slušajući objašnjenje Džeka, Tilka i ostatka tima rešava da aktivira SGC (Stargate Command) i kreira SGC timove čiji je zadatak da putuju kroz kapiju i uspostavljaju saveznike i da se bore protiv Goaulda. Tokom putovanja, nailaze na [[Tok'ra]], takođe Goa'uldi, ali nastali od druge kraljice koja je neprijatelj Ra i ostalih Sistemskih Lordova. Tok're takođe uzimaju za domaćine ljude, ali isključivo uz pristanak osobe. Drugi važan saveznik su [[Asgard (Stargate)|Asgardi]], tuđini niskog rasta koji su tehnološki mnogo napredniji od Goaulda. Međutim, sa brojem saveznika se povećava i broj neprijatelja, pa se pored Goa'ulda tu pojavljuju i [[Replikatori]], [[Ori]]ji, i različite modificirane Goa'uldske vojske koje imaju za cilj pokoriti ili uništiti [[Zemlja|Zemlju]]. Bitan faktor za pobedu svih neprijatelja jeste činjenica da su Drevni, odnosno narod koji je sagradio [[zvezdana kapija]], posejali život na mnogim planetama uključujući i Zemlju, na koju su se i preselili nakon suočenja sa izumiranjem i istrebljenjem. Zbog svega toga, neki ljudi poseduju gen Drevnih koji im omogućava da koriste opremu i oružje koje su iza sebe ostavili Drevni. SGC ima 25 timova<ref>[http://en.wikipedia.org/wiki/SG_team Članak o SG timovima na Wikipediji na engleskom jeziku]{{Simboli jezika|en|Engleski}}</ref> a [[SG-1]] je glavni, a njega čine [[Džek O'Neil]], [[Danijel Džekson]], [[Samanta Karter]] i [[Džafa (Stargate)|Džafa]] [[Til'k]]. U kasnijim epizodama Džek O'Neil biva zamejenjen Kameron Mičelom, a Danijel Džekson jednu sezonu biva zamejenjen [[Džonas Kvin|Džonasom Kvinom]]. U desetoj sezoni, timu se trajno pridružuje i [[Vala Mal Doran]]. == Likovi i uloge == U seriji se pojavljuje mnogo likova, no centralni deo sačinjava ekipa tima SG-1, te nekoliko likova iz Stargate centra. Sledi lista najvažnijih likova u seriji: {| border="0" style="margin:auto; width:100%;" |- | style="width:90%;"| {| border="0" style="float:left; width:100%;" |- style="background:#e6e9ff; text-align:center;" | '''Lik''' || '''Glumac''' || '''Sezona''' || '''Detalji''' |- | '''Džek O'Neil''' || [[Ričard Din Anderson]] || Sezona 1-8 uz povremeno pojavljivanje u sezonama 9 i 10 || [[Pukovnik]] [[Džek O'Neil]] jedan je od prvih časnika vojske SAD upoznatih sa projektom Zvezdanih kapija. Kao penzionisani pukovnik vazušnih snaga vraćen je na aktivnu dužnost i postavljen za zapovednika SG-1 tima. U 10 sezoni, umesto Džeka vođa jedinice postaje Kameron Mičel. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Danijel Džekson''' || [[Majkl Šanks]] || Sezona 1-5 i sezone 7-10 (uzdignuo se u 6. sezoni) || [[Danijel Džekson]] je arheološki stručnjak u SG-1 timu i odgovoran je za probijanje šifre za prvo putovanje kroz [[Zvezdana kapija|zvezdanu kapiju]]. Džeksonovo znanje arheologije i davnih civizacija bili su ključni pri prvim kontaktima sa stranim vrstama i raširenim ljudskim kolonijama. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Samanta Karter''' || [[Amanda Tapin|Amanda Taping]] || Sezona 1-10 || [[Samanta Karter]] je znanstveni stručnjak i astrofizičarka te je odgovorna za dešifriranje sistema adresa Zvezdanih kapija kao i za razvoj kompjutera za zvanje, omogućivši Zemlji da koristi Zvezdana kapija bez upotrebe D.H.D (Dialing Home Device). |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Til'k''' || [[Kristofer Džadž]] || Sezona 1-10 || [[Til'k]] je Džafa, nekadašnji Apofisov Prvi, a sad član SG-1 tima. Većina podataka SG-1 tima o Goa'uldima došla je od Til'ka koji je prebegao Tau'rima (Zemljanima) nakon što je uvideo da on može da bude ključ oslobađanja svog naroda od Goa'ulda. Njegovo ime znači "snaga". Til'k je star više od sto godina i njegova duga služba [[Goa'uld]]ima mu je omogućila da upozna različite jezike, kulture, oružja, [[Tehnologija|tehnologiju]] i dr. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Džordž Hemond''' || [[Don S. Devis]] || Sezone 1-7 uz povremeno pojavljivanje u sezonama 8-10 ||[[General]] Džorž Hamond je glavi i odgovorni u SGC-u. Osoba koja donosi odluke o misijama na koje timovi idu. Nakon 7. sezone, ''Hemond od Teksasa'', kako ga je prozvao učitelj Bra'tak, postaje savetnik za sigurnost Zemlje, te vodi projekte poput Prometeja i Alfa lokacije. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Džonas Kvin''' || [[Korin Nemec]] || 6. sezona uz povremeno pojavljivanje u 5. i 7. sezoni || [[Džonas Kvin]] je civilni naučnik sa planete Kelona. Ima fotografsko pamćenje. Menja Danijela Džeksona u SG-1 timu dok je ovaj bio uzdignut na viši nivo postojanja. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Kameron Mičel''' || [[Ben Broder]] || Sezona 9-10 || Cameron Mitchell umesto Džeka O'Neila postaje vođa SG-1 tima u 9. sezoni. Prije nego što će to postati bio je pilot F-302 lovca u toku [[Anubis (Stargate)|Anubisovog]] napada na postaju na [[Antarktik]]u. Kada je dobio tu čast da predvodi SG-1 tim, ostali članovi tima su se već bili premestili na nove položaje koji ne uključuju Stargate centar. No Mičel ipak spletom srećnih okolnosti uspe da ponovo okupi staru ekipu. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Henk Lendri''' || [[Bo Bridžiz]] || Sezona 9-10 || [[General]] [[Major]] [[Henk Lendri]] je nasledio Džordža Hemonda i Džeka O'Neila na mestu zapovednika u Stargate centru. Njegova kćerka je Dr. Karolin Lam koja menja Dr. [[Dženet Frezijer]] nakon njene smrti. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Dr. Dženet Frezijer || [[Teril Roteri]] || Sezona 1-7 || Dr. [[Janet Frasier]] je glavni lekar u bazi SGC. Pred kraj sedme sezone, Dr. Dženet pogiba na zadatku, a umesto nje dolazi dr. Lam koju glumi [[Leksa Doig]] |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Vala Mal Doran''' || [[Klaudija Blek]] || Sezona 10 uz povremeno pojavljivanje u sezonama 8 i 9 || [[Vala Mal Doran]] je civil, lopov, nekada domaćin Goa'uldu po imenu Quetesh, majka Adrije vođe Orijevske vojske i punopravni član SG-1 tima u 10. sezoni |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |} | style="width:10%; vertical-align:top;"| {| |- |[[Датотека:Amanda Tapping.jpg|мини|200п|Amanda Tapping daje autograme vojnicima američkog vazduhoplovstva]] |} |} == Karakteristike i parametri serije == === Epizode === Serija ima ukupno 203 epizode, podijeljene u 10 sezona, pri čemu se svaka sezona sastoji od 20 do 22 serije. U tabeli ispod navedene su sve epizode po sezonama. {|class="wikitable" style="clear:both" |- style="background:#ccc;" ! [[Stargate SG-1 (sezona 1)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 2)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 3)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 4)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 5)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 6)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 7)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 8)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 9)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 10)]] |- || Djeca bogova (1. i 2.dio) || U zmijskom leglu (2.dio) || Pod vatrom || Male pobjede || Neprijatelji || Iskupljenje (1.dio) || Pad || Novi poredak (1. dio) || Avalon (1. dio) || Krv i meso |- || Neprijatelj među nama || Na dužnosti || Seth || Druga strana || Prag || Iskupljenje (2.dio) || Povratak kući || Novi poredak (2. dio) || Avalon (2. dio) || Morfeus |- || Emancipacija || Zatvorenici || Poštena igra|| Poboljšanja || Uznesenje || Poniranje || Krhka ravnoteža || Lockdown || Porijeklo || Projekat Pegaz |- || Brokina podjela || Čuvar igre || Ostavština || Raskrsnica || Peti čovjek || Zaleđena || Orfej || Nulti trenutak || Veze koje vežu || Krtice |- || Prva zapovjed || Potreba || Krivulja učenja || Zavadi pa vladaj || Crveno nebo || Mjesečari || Revizije || Ikona || Moći koje jesu || Nepozvani |- || Mrtvi Lazar || Thorova kočija || Tačka gledišta || Pravi trenutak || Ritual prolaska || Ponor || Brod za spasavanje || Avatar || Uporište || 200 |- || Noxi || Poruka u boci || Mrtvačeva zamjena || Vodena vrata || Breme zvijeri || Zakulisne igre || Neprijateljski rudnik || Afinitet || Bog iz stroja || Kontranapad |- || Kratak život || Porodica || Demoni || Prvi || Grobnica || Drugi momci || Svemirska utrka || Pogodba || Babilon || Podsjetnik smrti |- || Thorov čekić || Tajne || Ratna pravila || Spaljena zemlja || Između dvije vatre || Odanost || Osvetnik 2.0 || Žrtve || Prototip || Družina lopova |- || Tantalove muke || Prokletstvo || Vječnost u danu || Ispod površine || 2001 || Lijek || Pravo na rođenje || Kraj igre || Peti konjanik (1.dio) || Zadatak (1.dio) |- || Krvna linija || Tok'ra (1.dio) || Prošlost i sadašnjost || Tačka bez povratka || Očajničke mjere || Prometej || Evolucija (1.dio) || Blizanke || Peti konjanik (2.dio) || Zadatak (2.dio) |- || Vatra i voda || Tok'ra (2.dio) || Jolinarina sjećanja || Tangenta || Ekstremna crvotočina || Neprirodan odabir || Evolucija (2.dio) || Odbjegli Prometej || Kolateralna šteta || Linija u pijesku |- || Hathor || Duhovi || Vrag kojeg poznaješ || Kletva || Dokazivanje || Neviđen prizor || Grace || Dobro je biti kralj || Efekt talasanja || Put kojim ne ideš |- || Singularnost || Ogledni kamen || Uporište || Zmijin otrov || 48 sati || Dim i ogledala || Ispadanje || Puna uzbuna || Tvrđava || Pokrov |- || Cor-ai || Peta Rasa || Pretvaranje || Lančana reakcija || Samit || Izgubljeni raj || Chimera || Građanin Džo || Ethon || Dar |- || Enigma || Stvar vremena || Urgo || 2010 || Posljednji otpor || Metamorfoza || Proglas smrti || Obračun (1.dio) || Pohlepa || Loši momci |- || Osamljenost || Odmor || Stotinu dana || Apsolutna moć || Kritična tačka || Otkriće || Heroji (1.dio) || Obračun (2.dio) || Štetočine || Talion |- || Limeni čovjek || Zmijska pjesma || Sive nijanse || Svjetlost || Ratnik || Napušten || Heroji (2.dio) || Niti || Arthurov plašt || Porodične veze |- || Milošću Božjom || Pogrešan korak || Nova osnova || Genij || Napast || Mjenjolik || Uskrsnuće || Moebius (1.dio) || Krstaški rat || Dominijum |- || Politika || Tužibabe || Materinski instinkt || Entitet || Stražar || Memento || Inauguracija || Moebius (2.dio) || Kamelot || Beskrajnost |- || U zmijskom leglu (1.dio) || 1969 || Kristalna lobanja || Dvostruka opasnost || Meridijan || Predskazanje || Izgubljeni grad (1.dio) || || || |- || || Van uma || Suparnik || Egzodus || Otkriće || Puni krug || Izgubljeni grad (2.dio) || || || |} === Zvjezdana vrata === [[Датотека:Milky way stargate with very detailed glyphs2.svg|мини|десно|200п|Dijagram Zvjezdanih vrata u galaksiji Mliječni put sa simbolima.]] {{Glavni|Zvjezdana vrata}} Objekat oko kojeg je bazirana serija se zove Zvjezdana vrata ({{en|Stargate}}). Osnovna funkcija Zvjezdanih vrata je da transportiraju [[Ljudi|ljude]] i objekte na udaljene [[planeta|planete]] uz pomoć vještački stvorene crvotočine. Vrata je napravila rasa [[Drevni]]h, i postavila ih na mnoge planete i mjesece u [[galaksija|galaksiji]]. Vrata okružuju simboli koji predstavljaju skice sazvežđa u galaksiji [[Млечни пут|Mlečni put]]. Pravilnim odabirom 7 simbola koji čine adresu drugih vrata, uspostavlja se komunikacija između njih i stvara umjetna crvotočina. Maksimalno trajanje crvotočine je 38 minuta.Za biranje adrese drugih vrata koristi se uređaj poznatiji kao DHD ({{en|Dialing Home Device}}) ili Uređaj za zvanje. Putovanje kroz crvotočinu traje u proseeku 6 sekundi. Prilikom prolaska kroz crvotočinu tijelo ili objekt biva dezintegrisan da bi se ponovo bio materijalizovan u normalno stanje pri izlasku. Nakon što se proces zvanja izvrši dolazi do uspostavljanja stabilne crvotočine koji započinje sa izbacivanjem nestabilne energetske crvotočine nazvanom po onomatopeji zvuka koji proizvodi: "kawoosh" (naziv ulazi u upotrebu od epizode Krstaški rat) kroz vrata, a zatim se na vratima pojavljuje [[horizont događaja]] koji podsjeća na baru plavičaste vode. ==== Fizičke osobine Zvjezdanih vrata ==== * Materijal: [[Naquadah]] * Prečnik: 6,7 m * Težina: 29 000 [[килограм|kg]] === Rase i vrste === {{glavni|Vanzemaljske rase u seriji Stargate SG-1}} Planete koje posjećuju glavni junaci u seriji imaju uglavnom slične uvjete za život kao [[Zemlja]], pa su i vanzemaljske rase većinom humanoidne. Sa izuzetkom starih, visoko evoluiranih civilizacija poput [[Asgard (Stargate)|Asgarda]], te onih na niskom stepenu razvoja poput [[Unasi|Unasa]], ili vještački stvorenih poput [[Replikatori|Replikatora]] ili [[Dronovi|Dronova]], većina rasa se vrlo lako mogu zamijeniti za ljude, jer im je fizionomija gotovo identična ljudskoj. Autori serije su to objasnili činjenicom da su Drevni "posijali" život na mnogo planeta u galaksiji [[Mliječni put]], da bi se kasnije, njihovim evolutivnim razvojem iskristalisale rase koje se sreću u seriji. Rase koje se pojavljuju u seriji su: * [[Asgard (Stargate)|Asgardi]] * [[Tolanci (Stargate)|Tolanci]] * [[Drevni]] * [[Noksi (Stargate)|Noksi]] * [[Tok'ra (Stargate)|Tok'ra]] * [[Goa'uld (Stargate)|Goa'uldi]] * [[Ori (Stargate)|Oriji]] * [[Replikatori (Stargate)|Replikatori]] * [[Unasi (Stargate)|Unasi]] * [[Ljudi]] * [[Dronovi]] * [[Jaffa (Stargate)|Jaffe]] * [[Re'tu]] * [[Serakin]] * [[Salish duhovi]] * [[Jedinstvo (Stargate)|Jedinstvo]] * [[Vrsta sa PJ2-445]] == Medija == === Zvučni i video zapisi === {|border=0 |- | {{Poslušaj|imedatoteke=Stargate SG-1 Tema.ogg|naslov=Stargate SG-1 tema|opis=Tema serije, kompozitor Joel Goldsmith<ref>[http://www.thescifiworld.net/interviews/joel_goldsmith_01.htm Oficijelna stranica Sci-Fi kompanije - Razgovor sa kompozitorom Joelom Glodsmithom] {{Simboli jezika|en|Engleski}}</ref>}} |- | {{Pogledaj | imedatoteke = Stargate SG-1 - Unending.ogg|50px|лево | naslov = Završna scena serije | opis = Scena iz serije Unending, ujedno i završna scena cjelokupne serije | format = [[Ogg]] }} |} === Srodni projekti === {{Commonscat|Stargate}} == Vidi još == * [[Stargate Atlantis]] * [[Zvjezdana vrata]] * [[Vanzemaljske rase u seriji Stargate SG-1]] == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * {{imdb title|id=0118480}} * [https://web.archive.org/web/20120920014753/http://www.sfcentar.com/crogate/ sfcentar.com] * [http://stargate.mgm.com/ stargate.mgm.com] * [http://www.gateworld.net/ gateworld.net] * [http://www.scifi.com/stargate/ SciFi Channel ''Stargate'' Websajt] {{Wayback|url=http://www.scifi.com/stargate/ |date=20140410005820 }} [[Категорија:Америчке серије]] [[Категорија:Звездана капија]] [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 1997.]] [[Категорија:Америчке серије које су се престале приказивати 2007.]] [[Категорија:Оригинални програм мреже Showtime]] [[Категорија:Оригинални програм канала Syfy]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Телевизијске серије MGM Television-а]] fonb3cupofx4kofwltxqeztgbz3cdwx 25138346 25138343 2022-08-04T12:19:12Z 212.200.247.98 wikitext text/x-wiki {{чишћење|разлог=|датум=12. 2015.}} {{Infokutija Televizijska emisija-lat | ijek = | ime = Zvezdana kapija SG-1 | slika = Stargate SG-1 1997 logo.svg | veličina_slike = | opis_slike = Logo serije | originalni_naziv = Stargate SG-1 | drugo_ime = | žanr = [[Акциони филм|Akcija]]/[[Авантуристички филм|Avantura]]<br >[[Научна фантастика|Naučna fantastika]] | format = [[Телевизијска серија|TV serija]] | tvorac = Bred Rajt<br >Džonatan Glasner | pisac = | scenario = | režija = | muzička_tema = | kompozitor = Džoel Goldsmit<br >Nil Akri | uloge = [[Ričard Din Anderson]]<br >[[Majkl Šanks]]<br >[[Amanda Tapin]]<br >[[Kristofer Džadž]]<br >[[Don S. Devis]]<br > [[Korin Nemec]]<br >[[Ben Broder]]<br >[[Bo Bridžiz]]<br >[[Klaudija Blek]] | zemlja = [[Сједињене Америчке Државе|SAD]]<br >[[Канада|Kanada]] | lokacija = [[Ванкувер|Vankuver]], [[Британска Колумбија|Britanska Kolumbija]] | jezik = [[Енглески језик|Engleski]] | broj_sezona = 10 | broj_epizoda = 214+2 DVD filma | vreme_trajanja = 44 [[Минут|minuta]] | logo = | glavni_producent = | izvršni_producent = | producent = | koproducent = | urednik = | montažer = | scenografija = | kinematografija = | kamera = | produkcija = | proizvodnja = | distribucija = | kanal = | mreža = | format_slike = | format_tona = | kanal_premijernog_prikazivanja = | početak_emitovanja = | kraj_emitovanja = | status = | prethodnik = | naslednik = | srodno_prikazivanje = | emitovanje_u_Srbiji = | kanal2 = | format_slike2 = | format_tona2 = | kanal_premijernog_prikazivanja2 = | početak_emitovanja2 = | kraj_emitovanja2 = | status2 = | prethodnik2 = [[Звездана капија|Zvezdana kapija (film)]] | naslednik2 = [[Звездана капија:Ковчег истине|Zvezdana kapija:Kovčeg istine]]<br >[[Звездана капија:Атлантида|Zvezdana kapija:Atlantida]] | srodno_prikazivanje2 = [[Звездана капија:Универзум|Zvezdana kapija:Univerzum]] | veb-sajt = https://www.stargatecommand.co | imdb_id = https://www.imdb.com/title/tt0118480/ | tv_com_id = }} '''Zvezdana kapija SG-1''' ([[engleski jezik|en]]. Stargate SG-1) je američka [[Metro-Goldvin-Majer]]ova [[naučna fantastika|naučno-fantastična]] [[televizijska serija]] nastala [[1997]]. godine po istoimenom filmu iz [[1994]]. godine. Snimana je u okolini Vankuvera, u [[Kanada|Kanadi]] u produkciji -{''Bridž Studios''}--a. Prvi put je prikazana na [[27. juli|27. jula]] [[1997]]. godine u [[Sjedinjene Američke Države|Americi]] i [[31. decembar|31. decembra]] 1997. godine na -{''Seven Netvork''}--u u [[Аустралија|Australiji]]. Prvih pet sezona je bilo snimano i prikazivano na ''Šoutime'', a od šeste sezone je prebačeno na [[Sci-Fi Channel]]. Producenti su Majkl Grinburg i Ričard Din Anderson, a televizijsku adaptaciju su napravili Džonatan Glasner i Bred Rajt. Sastoji se od 10 sezona i spin-off serije [[Stargate Atlantis|Zvezdana kapija Atlantida]]. Ušla je u [[Ginisova knjiga rekorda|Ginisovu knjigu rekorda]] kao najduže prikazivana neprekidna serija u [[2007]]. godini sa 203 epizode,<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/5390372.stm|title= Dr Who 'longest-running sci-fi'|publisher=BBC News|accessdate = 29. 9. 2006.}} {{Simboli jezika|en|Engleski}}</ref> prestigavši seriju [[The X-Files (serija)|Dosjei X]] koja je imala 202 epizode. Ovo fanovi serije [[Доктор Ху|Doctor Who]] osporavaju jer je ta serija imala ukupno 723 epizode, za što je i dobila nagradu, no zbog prekida u snimanju nije dobila nagradu za najduže prikazivanu neprekidnu seriju.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/doctorwho/news/cult/news/drwho/2006/09/23/36558.shtml|title=Record breaker?|work=BBC News|accessdate=28. 9. 2006.|archive-date=14. 06. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090614080722/http://www.bbc.co.uk/doctorwho/news/cult/news/drwho/2006/09/23/36558.shtml|url-status=dead}} {{Simboli jezika|en|Engleski}}</ref> == Radnja == {{Spoiler}} Radnja serije započinje godinu dana posle radnje filma "[[Звездана капија (филм)|Zvezdana kapija]]" kada se u vojnom kompleksu ispod planine Šajen aktivira zvezdana kapija - tuđinski uređaj koji služi za povezivanje dve planete putem crvotočine. Kroz kapiju prolaze nepoznate osobe koje ubijaju i kidnapuju nekoliko vojnika. Osoblje u bazi pod vođstvom general-majora Džordža Hamonda se nalazi zatečenim ovim događajem i general odlučuje da pozove pukovnika Džeka O' Nila i njegov stari tim. General ima pitanja u vezi misije sa Abidosom i brine se da li je Ra i dalje živ. Džek govori generalu da je Ra sigurno ubijen i zato želi da aktivira kapiju i da kontaktira dr. Danijela Džeksona, profesora egiptologije i člana originalne misije koji je ostao da živi na Abidosu sa svojom ženom Šare i mladićem Skarom. <ref>Radnja koja se dešava u filmu Stargate, a koja nije opisana u seriji</ref> Džek i stari tim prolaze kroz kapiju sa novim članom tima, majorom Samantom Karter. Na Abidosu, Džek nalazi Danijela i objašnjava mu šta se desilo na Zemlji. Danijel tada pokazuje Džeku zid na Abidosu na kome se nalaze simboli za koje Danijel kaže da su to ustvari koordinate za zvezdanu kapiju. Za to vreme, njihovu bazu napadaju iste osobe koje su napale i Zemlju i kidnapuju Šare i Skaru i odvode ih na nepoznatu lokaciju. Danijel rešava da se vrati kući zajedno sa Džekom i da zajedno nađu Šare i Skaru, za koga je Džek posebno vezan. Nazad na Zemlji, general Hamond posle objašnjenja dr. Džeksona rešava da obrazuje tim koji će istražiti novu lokaciju sa zida na Abidosu. Tim prolazi kroz kapiju i završavaju na planeti koja se zove Čulak i kojom vlada Goa'uld pod imenom Apofis. Kasnije se ispostavlja da su kidnapovane žene ustvari domaćini za Goa'ulde koje su larvastog oblika i parazitiraju tako što zaposednu telo i svest domaćina. Apofis zarobljava tim i baca ih u tamnicu gde su ostali zarobljenici, uključujući i Skaru koji kasnije biva izabran kao novi domaćin za novog Goaulda. Apofis naređuje da se ostali zarobljenici pogube. Tilk, njegov prvi vojnik komanduje vojnicima i Džek mu se obraća sa pozivom za pomoć i da može spasiti sve ove ljude ako mu Tilk pomogne. Tilk se dvoumi ali prelazi na stranu Džeka i oslobađa ga. Zajedno beže od Apofisovih vojnika nazad kroz zvezdanu kapiju i nazad na Zemlju. General Hamond, slušajući objašnjenje Džeka, Tilka i ostatka tima rešava da aktivira SGC (Stargate Command) i kreira SGC timove čiji je zadatak da putuju kroz kapiju i uspostavljaju saveznike i da se bore protiv Goaulda. Tokom putovanja, nailaze na [[Tok'ra]], takođe Goa'uldi, ali nastali od druge kraljice koja je neprijatelj Ra i ostalih Sistemskih Lordova. Tok're takođe uzimaju za domaćine ljude, ali isključivo uz pristanak osobe. Drugi važan saveznik su [[Asgard (Stargate)|Asgardi]], tuđini niskog rasta koji su tehnološki mnogo napredniji od Goaulda. Međutim, sa brojem saveznika se povećava i broj neprijatelja, pa se pored Goa'ulda tu pojavljuju i [[Replikatori]], [[Ori]]ji, i različite modificirane Goa'uldske vojske koje imaju za cilj pokoriti ili uništiti [[Zemlja|Zemlju]]. Bitan faktor za pobedu svih neprijatelja jeste činjenica da su Drevni, odnosno narod koji je sagradio [[zvezdana kapija]], posejali život na mnogim planetama uključujući i Zemlju, na koju su se i preselili nakon suočenja sa izumiranjem i istrebljenjem. Zbog svega toga, neki ljudi poseduju gen Drevnih koji im omogućava da koriste opremu i oružje koje su iza sebe ostavili Drevni. SGC ima 25 timova<ref>[http://en.wikipedia.org/wiki/SG_team Članak o SG timovima na Wikipediji na engleskom jeziku]{{Simboli jezika|en|Engleski}}</ref> a [[SG-1]] je glavni, a njega čine [[Džek O'Neil]], [[Danijel Džekson]], [[Samanta Karter]] i [[Džafa (Stargate)|Džafa]] [[Til'k]]. U kasnijim epizodama Džek O'Neil biva zamejenjen Kameron Mičelom, a Danijel Džekson jednu sezonu biva zamejenjen [[Džonas Kvin|Džonasom Kvinom]]. U desetoj sezoni, timu se trajno pridružuje i [[Vala Mal Doran]]. == Likovi i uloge == U seriji se pojavljuje mnogo likova, no centralni deo sačinjava ekipa tima SG-1, te nekoliko likova iz Stargate centra. Sledi lista najvažnijih likova u seriji: {| border="0" style="margin:auto; width:100%;" |- | style="width:90%;"| {| border="0" style="float:left; width:100%;" |- style="background:#e6e9ff; text-align:center;" | '''Lik''' || '''Glumac''' || '''Sezona''' || '''Detalji''' |- | '''Džek O'Neil''' || [[Ričard Din Anderson]] || Sezona 1-8 uz povremeno pojavljivanje u sezonama 9 i 10 || [[Pukovnik]] [[Džek O'Neil]] jedan je od prvih časnika vojske SAD upoznatih sa projektom Zvezdanih kapija. Kao penzionisani pukovnik vazušnih snaga vraćen je na aktivnu dužnost i postavljen za zapovednika SG-1 tima. U 10 sezoni, umesto Džeka vođa jedinice postaje Kameron Mičel. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Danijel Džekson''' || [[Majkl Šanks]] || Sezona 1-5 i sezone 7-10 (uzdignuo se u 6. sezoni) || [[Danijel Džekson]] je arheološki stručnjak u SG-1 timu i odgovoran je za probijanje šifre za prvo putovanje kroz [[Zvezdana kapija|zvezdanu kapiju]]. Džeksonovo znanje arheologije i davnih civizacija bili su ključni pri prvim kontaktima sa stranim vrstama i raširenim ljudskim kolonijama. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Samanta Karter''' || [[Amanda Tapin|Amanda Taping]] || Sezona 1-10 || [[Samanta Karter]] je znanstveni stručnjak i astrofizičarka te je odgovorna za dešifriranje sistema adresa Zvezdanih kapija kao i za razvoj kompjutera za zvanje, omogućivši Zemlji da koristi Zvezdana kapija bez upotrebe D.H.D (Dialing Home Device). |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Til'k''' || [[Kristofer Džadž]] || Sezona 1-10 || [[Til'k]] je Džafa, nekadašnji Apofisov Prvi, a sad član SG-1 tima. Većina podataka SG-1 tima o Goa'uldima došla je od Til'ka koji je prebegao Tau'rima (Zemljanima) nakon što je uvideo da on može da bude ključ oslobađanja svog naroda od Goa'ulda. Njegovo ime znači "snaga". Til'k je star više od sto godina i njegova duga služba [[Goa'uld]]ima mu je omogućila da upozna različite jezike, kulture, oružja, [[Tehnologija|tehnologiju]] i dr. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Džordž Hemond''' || [[Don S. Devis]] || Sezone 1-7 uz povremeno pojavljivanje u sezonama 8-10 ||[[General]] Džorž Hamond je glavi i odgovorni u SGC-u. Osoba koja donosi odluke o misijama na koje timovi idu. Nakon 7. sezone, ''Hemond od Teksasa'', kako ga je prozvao učitelj Bra'tak, postaje savetnik za sigurnost Zemlje, te vodi projekte poput Prometeja i Alfa lokacije. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Džonas Kvin''' || [[Korin Nemec|Korin Nemek]] || 6. sezona uz povremeno pojavljivanje u 5. i 7. sezoni || [[Džonas Kvin]] je civilni naučnik sa planete Kelona. Ima fotografsko pamćenje. Menja Danijela Džeksona u SG-1 timu dok je ovaj bio uzdignut na viši nivo postojanja. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Kameron Mičel''' || [[Ben Broder]] || Sezona 9-10 || Cameron Mitchell umesto Džeka O'Neila postaje vođa SG-1 tima u 9. sezoni. Prije nego što će to postati bio je pilot F-302 lovca u toku [[Anubis (Stargate)|Anubisovog]] napada na postaju na [[Antarktik]]u. Kada je dobio tu čast da predvodi SG-1 tim, ostali članovi tima su se već bili premestili na nove položaje koji ne uključuju Stargate centar. No Mičel ipak spletom srećnih okolnosti uspe da ponovo okupi staru ekipu. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Henk Lendri''' || [[Bo Bridžiz]] || Sezona 9-10 || [[General]] [[Major]] [[Henk Lendri]] je nasledio Džordža Hemonda i Džeka O'Neila na mestu zapovednika u Stargate centru. Njegova kćerka je Dr. Karolin Lam koja menja Dr. [[Dženet Frezijer]] nakon njene smrti. |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Dr. Dženet Frezijer || [[Teril Roteri]] || Sezona 1-7 || Dr. [[Janet Frasier]] je glavni lekar u bazi SGC. Pred kraj sedme sezone, Dr. Dženet pogiba na zadatku, a umesto nje dolazi dr. Lam koju glumi [[Leksa Doig]] |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |- | '''Vala Mal Doran''' || [[Klaudija Blek]] || Sezona 10 uz povremeno pojavljivanje u sezonama 8 i 9 || [[Vala Mal Doran]] je civil, lopov, nekada domaćin Goa'uldu po imenu Quetesh, majka Adrije vođe Orijevske vojske i punopravni član SG-1 tima u 10. sezoni |- | colspan="4" style="background: #e6e9ff;"| |} | style="width:10%; vertical-align:top;"| {| |- |[[Датотека:Amanda Tapping.jpg|мини|200п|Amanda Tapping daje autograme vojnicima američkog vazduhoplovstva]] |} |} == Karakteristike i parametri serije == === Epizode === Serija ima ukupno 203 epizode, podijeljene u 10 sezona, pri čemu se svaka sezona sastoji od 20 do 22 serije. U tabeli ispod navedene su sve epizode po sezonama. {|class="wikitable" style="clear:both" |- style="background:#ccc;" ! [[Stargate SG-1 (sezona 1)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 2)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 3)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 4)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 5)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 6)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 7)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 8)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 9)]] !! [[Stargate SG-1 (sezona 10)]] |- || Djeca bogova (1. i 2.dio) || U zmijskom leglu (2.dio) || Pod vatrom || Male pobjede || Neprijatelji || Iskupljenje (1.dio) || Pad || Novi poredak (1. dio) || Avalon (1. dio) || Krv i meso |- || Neprijatelj među nama || Na dužnosti || Seth || Druga strana || Prag || Iskupljenje (2.dio) || Povratak kući || Novi poredak (2. dio) || Avalon (2. dio) || Morfeus |- || Emancipacija || Zatvorenici || Poštena igra|| Poboljšanja || Uznesenje || Poniranje || Krhka ravnoteža || Lockdown || Porijeklo || Projekat Pegaz |- || Brokina podjela || Čuvar igre || Ostavština || Raskrsnica || Peti čovjek || Zaleđena || Orfej || Nulti trenutak || Veze koje vežu || Krtice |- || Prva zapovjed || Potreba || Krivulja učenja || Zavadi pa vladaj || Crveno nebo || Mjesečari || Revizije || Ikona || Moći koje jesu || Nepozvani |- || Mrtvi Lazar || Thorova kočija || Tačka gledišta || Pravi trenutak || Ritual prolaska || Ponor || Brod za spasavanje || Avatar || Uporište || 200 |- || Noxi || Poruka u boci || Mrtvačeva zamjena || Vodena vrata || Breme zvijeri || Zakulisne igre || Neprijateljski rudnik || Afinitet || Bog iz stroja || Kontranapad |- || Kratak život || Porodica || Demoni || Prvi || Grobnica || Drugi momci || Svemirska utrka || Pogodba || Babilon || Podsjetnik smrti |- || Thorov čekić || Tajne || Ratna pravila || Spaljena zemlja || Između dvije vatre || Odanost || Osvetnik 2.0 || Žrtve || Prototip || Družina lopova |- || Tantalove muke || Prokletstvo || Vječnost u danu || Ispod površine || 2001 || Lijek || Pravo na rođenje || Kraj igre || Peti konjanik (1.dio) || Zadatak (1.dio) |- || Krvna linija || Tok'ra (1.dio) || Prošlost i sadašnjost || Tačka bez povratka || Očajničke mjere || Prometej || Evolucija (1.dio) || Blizanke || Peti konjanik (2.dio) || Zadatak (2.dio) |- || Vatra i voda || Tok'ra (2.dio) || Jolinarina sjećanja || Tangenta || Ekstremna crvotočina || Neprirodan odabir || Evolucija (2.dio) || Odbjegli Prometej || Kolateralna šteta || Linija u pijesku |- || Hathor || Duhovi || Vrag kojeg poznaješ || Kletva || Dokazivanje || Neviđen prizor || Grace || Dobro je biti kralj || Efekt talasanja || Put kojim ne ideš |- || Singularnost || Ogledni kamen || Uporište || Zmijin otrov || 48 sati || Dim i ogledala || Ispadanje || Puna uzbuna || Tvrđava || Pokrov |- || Cor-ai || Peta Rasa || Pretvaranje || Lančana reakcija || Samit || Izgubljeni raj || Chimera || Građanin Džo || Ethon || Dar |- || Enigma || Stvar vremena || Urgo || 2010 || Posljednji otpor || Metamorfoza || Proglas smrti || Obračun (1.dio) || Pohlepa || Loši momci |- || Osamljenost || Odmor || Stotinu dana || Apsolutna moć || Kritična tačka || Otkriće || Heroji (1.dio) || Obračun (2.dio) || Štetočine || Talion |- || Limeni čovjek || Zmijska pjesma || Sive nijanse || Svjetlost || Ratnik || Napušten || Heroji (2.dio) || Niti || Arthurov plašt || Porodične veze |- || Milošću Božjom || Pogrešan korak || Nova osnova || Genij || Napast || Mjenjolik || Uskrsnuće || Moebius (1.dio) || Krstaški rat || Dominijum |- || Politika || Tužibabe || Materinski instinkt || Entitet || Stražar || Memento || Inauguracija || Moebius (2.dio) || Kamelot || Beskrajnost |- || U zmijskom leglu (1.dio) || 1969 || Kristalna lobanja || Dvostruka opasnost || Meridijan || Predskazanje || Izgubljeni grad (1.dio) || || || |- || || Van uma || Suparnik || Egzodus || Otkriće || Puni krug || Izgubljeni grad (2.dio) || || || |} === Zvjezdana vrata === [[Датотека:Milky way stargate with very detailed glyphs2.svg|мини|десно|200п|Dijagram Zvjezdanih vrata u galaksiji Mliječni put sa simbolima.]] {{Glavni|Zvjezdana vrata}} Objekat oko kojeg je bazirana serija se zove Zvjezdana vrata ({{en|Stargate}}). Osnovna funkcija Zvjezdanih vrata je da transportiraju [[Ljudi|ljude]] i objekte na udaljene [[planeta|planete]] uz pomoć vještački stvorene crvotočine. Vrata je napravila rasa [[Drevni]]h, i postavila ih na mnoge planete i mjesece u [[galaksija|galaksiji]]. Vrata okružuju simboli koji predstavljaju skice sazvežđa u galaksiji [[Млечни пут|Mlečni put]]. Pravilnim odabirom 7 simbola koji čine adresu drugih vrata, uspostavlja se komunikacija između njih i stvara umjetna crvotočina. Maksimalno trajanje crvotočine je 38 minuta.Za biranje adrese drugih vrata koristi se uređaj poznatiji kao DHD ({{en|Dialing Home Device}}) ili Uređaj za zvanje. Putovanje kroz crvotočinu traje u proseeku 6 sekundi. Prilikom prolaska kroz crvotočinu tijelo ili objekt biva dezintegrisan da bi se ponovo bio materijalizovan u normalno stanje pri izlasku. Nakon što se proces zvanja izvrši dolazi do uspostavljanja stabilne crvotočine koji započinje sa izbacivanjem nestabilne energetske crvotočine nazvanom po onomatopeji zvuka koji proizvodi: "kawoosh" (naziv ulazi u upotrebu od epizode Krstaški rat) kroz vrata, a zatim se na vratima pojavljuje [[horizont događaja]] koji podsjeća na baru plavičaste vode. ==== Fizičke osobine Zvjezdanih vrata ==== * Materijal: [[Naquadah]] * Prečnik: 6,7 m * Težina: 29 000 [[килограм|kg]] === Rase i vrste === {{glavni|Vanzemaljske rase u seriji Stargate SG-1}} Planete koje posjećuju glavni junaci u seriji imaju uglavnom slične uvjete za život kao [[Zemlja]], pa su i vanzemaljske rase većinom humanoidne. Sa izuzetkom starih, visoko evoluiranih civilizacija poput [[Asgard (Stargate)|Asgarda]], te onih na niskom stepenu razvoja poput [[Unasi|Unasa]], ili vještački stvorenih poput [[Replikatori|Replikatora]] ili [[Dronovi|Dronova]], većina rasa se vrlo lako mogu zamijeniti za ljude, jer im je fizionomija gotovo identična ljudskoj. Autori serije su to objasnili činjenicom da su Drevni "posijali" život na mnogo planeta u galaksiji [[Mliječni put]], da bi se kasnije, njihovim evolutivnim razvojem iskristalisale rase koje se sreću u seriji. Rase koje se pojavljuju u seriji su: * [[Asgard (Stargate)|Asgardi]] * [[Tolanci (Stargate)|Tolanci]] * [[Drevni]] * [[Noksi (Stargate)|Noksi]] * [[Tok'ra (Stargate)|Tok'ra]] * [[Goa'uld (Stargate)|Goa'uldi]] * [[Ori (Stargate)|Oriji]] * [[Replikatori (Stargate)|Replikatori]] * [[Unasi (Stargate)|Unasi]] * [[Ljudi]] * [[Dronovi]] * [[Jaffa (Stargate)|Jaffe]] * [[Re'tu]] * [[Serakin]] * [[Salish duhovi]] * [[Jedinstvo (Stargate)|Jedinstvo]] * [[Vrsta sa PJ2-445]] == Medija == === Zvučni i video zapisi === {|border=0 |- | {{Poslušaj|imedatoteke=Stargate SG-1 Tema.ogg|naslov=Stargate SG-1 tema|opis=Tema serije, kompozitor Joel Goldsmith<ref>[http://www.thescifiworld.net/interviews/joel_goldsmith_01.htm Oficijelna stranica Sci-Fi kompanije - Razgovor sa kompozitorom Joelom Glodsmithom] {{Simboli jezika|en|Engleski}}</ref>}} |- | {{Pogledaj | imedatoteke = Stargate SG-1 - Unending.ogg|50px|лево | naslov = Završna scena serije | opis = Scena iz serije Unending, ujedno i završna scena cjelokupne serije | format = [[Ogg]] }} |} === Srodni projekti === {{Commonscat|Stargate}} == Vidi još == * [[Stargate Atlantis]] * [[Zvjezdana vrata]] * [[Vanzemaljske rase u seriji Stargate SG-1]] == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * {{imdb title|id=0118480}} * [https://web.archive.org/web/20120920014753/http://www.sfcentar.com/crogate/ sfcentar.com] * [http://stargate.mgm.com/ stargate.mgm.com] * [http://www.gateworld.net/ gateworld.net] * [http://www.scifi.com/stargate/ SciFi Channel ''Stargate'' Websajt] {{Wayback|url=http://www.scifi.com/stargate/ |date=20140410005820 }} [[Категорија:Америчке серије]] [[Категорија:Звездана капија]] [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 1997.]] [[Категорија:Америчке серије које су се престале приказивати 2007.]] [[Категорија:Оригинални програм мреже Showtime]] [[Категорија:Оригинални програм канала Syfy]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Телевизијске серије MGM Television-а]] r4gs1dat545q6peih0ttwtfjl934alu 0 639559 25138557 24772149 2022-08-04T14:32:23Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Опртаљ је насеље у Хрватској}}{{Насељено место у Хрватској |место = Опртаљ - Portole |слика = Oprtalj nw view.jpg |опис_слике = Опртаљ, панорама |застава = Zastava Oprtlja.svg |грб = |жупанија = [[Истарска жупанија|Истарска]] |општина = Опртаљ |популација =850 (општинa) 79 (место) |надм_висина =3 |поштански_код = 52428 Опртаљ |позивни_број = +385 52 |гшир = 45.3817 |гдуж = 13.8261 |област=Бyjштини|регистарска_ознака=PU|надм висина=375 (место)}} '''Опртаљ''' ([[Чакавско наречје|чaк.]] Portalj, [[Италијански језик|итал]] '''Portole''' [ˈпɔpтoлe]), је насељено место и седиште општине y Бyjштини y ceвepнoj [[Истра|Истри]] - [[Истарска жупанија|Истарскa жупанијa]], [[Хрватска]]. == Geografija == [[Датотека:Oprtalj.JPG|лево|мини|270x270пискел|.Pogled prema jugu Oprtalj nad dolinom Mirne]] Opština Portole - Oprtalj se nalazi u severnom delu unutrašnje Istre (samo mesto je na maloj uzvisini 378 m n/v) na rubu zaravni iznad doline Mirne, a putevima je mesto povezano sa Livadama i Motovunom na jugu te sa [[Бује|Bujama]] na zapadu. Središte je širega [[Крас (геоморфологија)|kraškoga]] brdovitog prostora Gornje Bujštine<ref>{{Cite web|url=https://www.istrapedia.hr/hr/natuknice/448/oprtalj|title=Oprtalj - Istrapedia|website=www.istrapedia.hr|access-date=2022-04-23}}</ref>. Opština graniči na severu s [[Општина Копар|opštinom Kopar]], zapadno sa [[Грожњан|Grožnjanom]], južno sa opštinama [[Мотовун|Motovun]] i [[Пазин|Pazin]] te istočno sa [[Бузет|Buzetom]]. Subkontinentalna klima, topla leta sa povetarcem i blaga zima. === Opštinska naselja === U sastavu opštine je 18 naselja: [[Бенчани|Bencani]] (Benzani), [[Чaбaрницa|Čabarnica]] (Zabarnizza), [[Чeпић|Čepić]] (Ceppich), [[Гoлубићи (Опртаљ)|Golubići]] (Golobici), [[Градиње (Опртаљ)|Gradinje]] (Gradigne), [[Ипши|Ipši]] (Ipsi), [[Истарске топлице|Istarske Toplic]]<nowiki/>e (Terme San Stefano), [[Крaјићи|Krajići]] (Craici), [[Ливаде (Опртаљ)|Livade]] (Levade), '''Oprtalj''' (Portole), [[Пирeлићи|Pirelići]] (Perelici), [[Светa Луцијa (Опртаљ)|Sveta Lucija]] (S. Lucia), [[Свети Иван (Опртаљ)|Sveti Ivan]] (S. Giovanni), [[Шoрги|Šorgi]] (Sorghi), [[Вижинтини|Vižintini]] (Visintini), [[Вижинтини Врхи|Vižintini Vrh]]<nowiki/>i (Monti di Visintini), [[Зрeњ|Zrenj]] (Stridone, Sdregna), [[Жњидaрићи|Žnjidarići]] (Znidarici). [[Датотека:Oprtalj, the belfry of the St. George church.jpg|лево|мини|223x223пискел|Zvonik sv. Jure]] == Istorija == Rimljani na mestu [[Хистри|histarsko]]-[[Келти|keltskog]] kašteljera grade '''''Castrum Portulense in Histria''''' o čemu svedoče razni natpisi i fragmenti nađeni na tom području. Oprtalj se spominje još od [[1102]]. godine kao urbano boravište (Castrum Portulense) feudalnih gospodara i zanatlija. 1209. se spominje u dokumentima o posjedima [[Аквилеја|Akvilejske patrijaršije]] koja daje u najam germanskim feudalcima. Skoro 300 godina traju sukobi sa Motovunom oko granica poseda. [[Млетачка република|Venecija]] [[1421]], nakon otpora romanskog stanovništva, osvaja Oprtalj i pod njihovom upravom ostaje do propasti Venecije [[1789]]. godine koja je ostavila najveći trag u njegovoj arhitekturi. Nakon toga iza kratke vladavine Francuza prelazi pod vlast [[Аустријско царство|Austrije]], pa [[Краљевина Италија|Italije]].<ref name=":1">https://www.oprtalj.hr/</ref> Nakon kapitulacije Italije 8. septembra 1943. dolazi do narodnog ustanka kada Italijani i Hrvati iz istarskog pokreta otpora preuzimaju vlast. I nakon nemačke okupacije istarski partizani 1944. 5 puta oslobađaju Oprtalj do 26. IV. 1945. kada jedinice [[Народноослободилачка војска Југославије|NOVJ]] ulaze u grad. Opština Oprtalj je kroz čitav XIX. v. pa sve do 1945. obuhvatala i naselja [[Абитанти|Abitanti]], Brezovica, [[Gradin]], [[Сирчи|Sirči,]] Koromači-Boškini, [[Белведур|Belvedur]], [[Тополовaц (Истра)|Topolovac,]] Močunigi i Kalini, koji su nakon delenja Istre potpali pod Slovenijiu, sada u sastavu opštine Kopar<ref>Tretjak, Donatella, Fachin Niki ''Istra (Cres, Lošinj): zgodovinsko-umetnosni vodnik: zgodovina in kultura 50 istrskih občin'', Bruno Fachin, Trst 2004</ref>. [[Датотека:Lapidarium Oprtalj.jpg|лево|мини|255x255пискел|.Gradska loža sa lapidarijem]] == Spomenici i znamenitosti == * manji ostaci gradske utvrde s gradskom portom iz XVIII, v, * renesansna loža, * [[Датотека:Oprtalj – Crkva Sveti Roka - 01.jpg|мини|281x281пискел|Romanička crkvica sv. Roka]]Romanička crkvica sv. Roka sv. Đorđa je trobrodna s poligonalnom apsidom. Spominje se od 1202. g., a sagrađena je u [[XV век|XV. v.]] na mestu starije, koja je ugrađena u današnju crkvu. Na stariji sloj, podeljen kolonadama sa šiljastim lukovima, tada.je dograđen [[Презвитеријум (простор у цркви)|prezviterijum]] sa poligonalnim završetkom. Isto tako je na prvošnju građevinu izveden mrežasti [[Готичка архитектура|gotički]] svod sa rebrima i zaglavnim kamenima. U XVII. v. crkva je produžena i oblikovana je nova kamena fasada u renesansno-baroknom stilu. Kasnogotičko-renesansna trobrodna crkva s poligonalnom apsidom Majstora iz Kranja iz [[1528]]. ukrašena baroknim kipovima i slikama iz XVII. i XVIII. v.. slike se pripisuju radionici V. i B. Karpača, a oltarna slika je delo B. D'Ane, a kipovi ne glavnom oltaru pripisuju se G. Bonaciju,<ref name=":1" /> * odvojeni toranj katedrale iz XVI. veka * palača municipja uništena u II.sv. ratu, * [[Романика|romanička]] crkvica sv. Helene sa [[Фреска|freskama]] Klerigina iz Kopra, XV./XVI. v.. * crkva sv. Leonarda sa freskama iz XV. v. * romanička crkvica sv. Roka je jednobrodna sa zvonikom "na jedra". U crkvi se nalaze [[Фреска|freske]] (niz svetačkih likova) koje je  naslikao istaknuti majstor Antonio iz Padove 1535. godine. Crkva je obnovljena godine 1913. * romanička crkvica sv. Marije poznata po vrednim [[Готика|gotičkim]] istarskim freskama, Smeštena je uz put severno od naselja. Sagrađena je u XV. veku. Jednobrodna je građevina sa zvonikom "na jedra" i tremom koji je iz 1770. godine. Freske su iz ciklusa četvorice majstora: Majstor Klerigin III. iz Kopra naslikao je 1471. u renesansnom stilu na trijumfalnom luku i na južnom zidu prizore iz Marijina života. zatim su tu freske anonimnog kasnogotičkog majstora i Šarenog Majstora<ref>Fučić, Branko, ''Istarske freske'', Zora, Zagreb, 1963.</ref>. * romanička crkvica sv. Helene je na vrhu brda izvan naselja iz početka je XVV. veka. U unutrašnjosti su freske koparskoga majstora Klerigusa (oko 1400. godine) prikazuju Majestas Domini, svece i evanđeliste, a na trijumfalnom luku Naveštenje. Sačuvani su glagoljski grafiti iz 1496. godine. == Stanovništvo == Grad je doživio sudbinu Motovuna, Grožnjana, Plomina, Boljuna i Savičente, da bude napušten nakon velikog istarskog egzodusa po pripojenju Hrvatskoj 1945. Mesto Oprtalj je 1931. imalo 3.138 stanovnika, a 1953. spalo je na 223 stanovnika. '''Opština''' {| class="wikitable" ! colspan="16" |Broj stanovnika po popisima<ref name=":0">- Republika Hrvatska - Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.http://www.dzs.hr/</ref> |- |1857 |1869 |1880 |1890 |1900 |1910 |1921 |1931 |1948 |1953 |1961 |1971 |1981 |1991 |2001 |2011 |- |3.678 |3.896 |3.895 |4.198 |4.232 |4.649 |4.524 |4.382 |3.803 |3.186 |2.220 |1.500 |1.255 |1.109 |981 |850 |} <small>'''Napomena''': ''Nastala iz starih opština Buje i Buzet. U 1857, 1869, 1921. i 1931. deo podataka sadržan je u opštini Grožnjan, a istih godina sadrži deo podataka grada Buzeta.''</small> '''Oprtalj (mesto)''' {| class="wikitable" ! colspan="16" |Broj stanovnika po popisima<ref name=":0" /> |- |1857 |1869 |1880 |1890 |1900 |1910 |1921 |1931 |1948 |1953 |1961 |1971 |1981 |1991 |2001 |2011 |- |2.667 |2.825 |619 |610 |587 |762 |3.271 |3.138 |293 |223 |169 |104 |87 |104 |118 |79 |} <small>'''Napomena''': ''U 1857, 1869, 1921. i 1931. sadrži podatke za naselja Bencani, Golubići, Ipši, Livade, Krajići, Sveti Ivan, Sveta Lucija, Šorgi i Vižintini Vrhi, a istih godina sadrži i dio podataka za naselja Gradinje i Pirelići. U 1880. sadrži dio podataka za naselja Livade i Sveta Lucija. U 1880. i 1890. sadrži i dio podataka za naselje Pirelići.''</small> [[Датотека:Oprtalj – Crkva Sveti Jurja - 01.jpg|мини|315x315пискел|Renesansna katedrala sv. Jure (Georga)]] ====== '''Renesansna katedrala sv. Jure (Georga) sastav''' ====== Po austrougarskom popisu iz 1910. u katastarskoj opštini Oprtalj bio je 3.371 stanovnik. od kojih je kod 2.314 italijanski bio materinji jezik, kod 965 srpskohrvatski te 85 slovenački<ref>{{Cite web|url=http://kozina.com/premik/1910-03.pdf|title=Wayback Machine|website=web.archive.org|access-date=2022-04-23|archive-date=23. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160323023549/http://kozina.com/premik/1910-03.pdf|url-status=unfit}}</ref>. [[Датотека:Oprtalj, square and gate house.jpg|мини|318x318пискел|Kamena volta]] Na popisu stanovništva 1991. godine, naseljeno mjesto Oprtalj je imalo 104 stanovnika, sledećeg nacionalnog sastava<ref>{{Cite web|url=https://dzs.gov.hr/|title=Naslovna|website=template.gov.hr|access-date=2022-04-23}}</ref>: {| class="wikitable" ! colspan="5" |<big>Popis 1991.</big> |- | | | | | |- | colspan="2" |Hrvati |  |37 |35,57% |- | colspan="2" |Istrijani |  |23 |22,11% |- | colspan="2" |Slovenci |  |7 |6,73% |- | colspan="2" |Italijani |  |5 |4,80% |- | colspan="2" |Jugosloveni |  |2 |1,92% |- | colspan="2" |Muslimani |  |1 |0,96% |- | colspan="2" |Rusi |  |1 |0,96% |- | colspan="2" |neopredeljeni |  |17 |16,34% |- | colspan="2" |nepoznato |  |11 |10,57% |- | colspan="5" |'''ukupno''': 104 |} 2011. gradić Oprtalj imao je 79 stanovnika, od toga 65% Hrvata, 32% Italijana i 1,83% Slovenaca. [[Датотека:Oprtalj, morbid charm.jpg|лево|мини|234x234пискел|.Mediteranski šarm uličica]] == Kultura == U Oprlju, Zrenju i Livadama deluju [[Италијанска унија|Zajenice Italijana]]. [[Датотека:Oprtalj – Distant view - cropped and fix.jpg|мини|479x479пискел]] == Sport == Kroz Oprtalj prolaze 2 biciklističke staze: * Zrenj-[[Штерна|Šterna]]-Oprtalj-Čabarnica-Zrenj * Oprtalj-[[Грожњан|Grožnjan]]-dolina Mirne-Oprtalj == Reference == ==Спољашње везе== {{портал|Хрватска}}{{Опртаљ}} {{Хж-ИС}} [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Истарској жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] [[Категорија:Општине у Хрватској]] [[Категорија:Општина Опртаљ]] 9mfo7g1bumi9aggdrgqass4um385q0a 0 655294 25138951 25137434 2022-08-04T21:40:12Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/83.44.182.159|83.44.182.159]] ([[User talk:83.44.182.159|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:MareBG|MareBG]] wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{Биографија | име = Suzana Lučić | презиме = | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 4. | месец_рођења = јануар | година_рођења = 1992. | место_рођења = | држава_рођења = | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Suzana Lučić''' ([[Beograd]], [[4. јануар]] [[1992]]) je srpska [[karate|karatistkinja]]. == Biografija == Nosilac je crnog pojasa, prvi dan. Aktivno se bavi karateom punih 12 godina. Svoje prve karate korake je započela u karate klubu Samuraj, gde je trenirala 10 godina i bila jedna od uspešnijih takmičara tog kluba kao i pomoćni trener. Iz tog kluba je prešla u [[Karate klub Partizan|Partizan]]. Takođe je i nacionalni sudija regionalnog nivoa. Osvojila je preko sto medalja, a pored zlatnih medalja sa Prvenstva i Kupa Srbije, najznačajnije su joj balkanska i mediteranska medalja. Radila je mnoga takmičenja kako za reprezentaciju Beograda tako i za reprezentaciju Srbije. Sa ekipom Partizana je osvojila ligu i time su ona i njene drugarice iz ekipe po prvi put donele Partizanu titulu prvaka. Student je [[Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu|Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu]]. {{klica-sportista}} {{DEFAULTSORT:Лучић, Сузана}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Српски каратисти]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Биографије живих особа]] 5v87ziao5252ktuyxuemni61lourvst 0 676372 25139194 24381024 2022-08-05T08:26:52Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki {{Starbox short |име = Мира |епоха = J2000.0 |сазвежђе = Кит |ректасцензија = 02<sup>h</sup> 19<sup>m</sup> 20,792<sup>s</sup> |деклинација = -02° 58’ 39,50” |визуелна_магнитуда = 1,7 — 11,1 |удаљеност_сг = 420 |удаљеност_парсек = 130 |класа = М5е — М9е |ознаке = омикрон Кита, ο Cet, 68 Cet, HR 681, BD -03°353, HD 14386, LTT 1179, SAO 129825, HIP 10826. }} '''Мира''' или '''омикрон [[Кит (сазвежђе)|Кита]]''' ({{јез-лат|ο Ceti, ο Cet}}{{напомена|Понекад се погрешно назива ''Mira Ceti'', али не постоји Мира ни у једном другом сазвежђу због које би било потребно додати ''Ceti'' као ближу одредницу.}}) је [[променљива звезда]] у [[сазвежђе|сазвежђу]] [[Кит (сазвежђе)|Кит]], прва променљива звезда која је откривена, не рачунајући [[нова (звезда)|нове]] и [[супернова|супернове]]. Мира је [[dvojne i višestruke zvezde|двојна звезда]], друга компонента система је такође променљива звезда, и носи ознаку ''VZ Ceti''. == Откриће == [[Датотека:Mira 1997.jpg|лево|мини|163x163пискел|Мира 1997.]] [[Немци|Немачки]] теолог и [[астроном]]-аматер [[Давид Фабриције]] је открио ову звезду у тренутку када је била треће [[привидна звездана величина|магнитуде]], [[13. август]]а [[1596]]. године. После пар месеци није више била видљива (голим оком, [[телескоп]] није још увек постојао), али ју је Фабриције поново видео [[15. фебруар]]а [[1609]], када је такође била треће магнитуде. [[Јохан Бајер]] ју је [[1603]]. у својој ''Уранометрији'' означио словом [[омикрон (слово)|омикрон]] (ο) и навео је као звезду четврте магнитуде. [[Јохан Холварда]] је [[1638]]. године показао да сјај Мире варира — односно да постаје видљива — у правилним временским интервалима, због чега ју је [[Јохан Хевелије]] назвао Мира, односно „чудесна“ на [[латински језик|латинском]]. <ref name="pae">{{Cite book | title=Philip's Astronomy Encyclopedia | url=https://archive.org/details/philipsastronomy00pmoo | publisher=Philip's | year=2002 |id=ISBN 0–540–07863–8 | editor-last = Moore | editor-first = Patrick | language = {{ен}} |pages=[https://archive.org/details/philipsastronomy00pmoo/page/n282 274]}}</ref><ref name="eaa">{{Cite book| editor-last = Murdin | editor-first = Paul |year=2001| title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |isbn=978-0-7503-0440-5 |pages=2744}}</ref> == Особине == [[Датотека:Mira in UV and Visible Light.jpg|мини|десно|200п|Мира у [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом]] (горе) и [[светлост|видљивом]] (доле) делу [[спектар|спектра]].]] [[Датотека:NGC6751.jpg|мини|десно|200п|[[Планетарна маглина]] — будућност Мире. около се налазе одбачени спољашњи слојеви звезде, а у средишту остаје језгро у форми [[бели патуљак]] белог патуљка.<br /><small>На слици је приказан [[NGC 6751]].</small>]] Мира је [[crveni džin|црвени џин]] код кога долази до промене сјаја услед пулсирања, односно осцилација у у пречнику. Средњи период између два максимума износи 331,96 дана (приближно 11 месеци), али је подложан променама.<ref name="eaa" /> Такође, и магнитуда у максимуму и минимуму варира: максимална магнитуда је између 1,7 и 4,9б док се минимална креће између 8,6 и 11,1. [[Крива сјаја]] је таква да је пораст сјаја по правилу бржи него његово опадање.<ref name="pae" /> [[Харвардска спектрална класификација|Спектрална класа]] Мире варира између М5е и М9е, што указује на то да је у питању хладна звезда. У спектру се уочавају изражене линије [[титан-оксид]]а, као и линије неутралних метала.{{напомена|У физици звезда, сви елементи тежи од [[хелијум]]а се називају металима.}} Осим тога, у спектру Мире се налазе и емисионе линије (због чега носи ознаку „е“ у спектралној класи), пре свега [[водоник]]а.<ref name="pae" /> Одређивање температуре и радијуса звезда попут Мире је проблематично, јер ови параметри зависе како од тога у ком се делу циклуса звезда налази, тако и од таласне дужине на којој се врши одређивање. Захваљујући близини Мире, могуће је одредити угаону величину (па на основу удаљености и њен пречник) директним мерењем. Мерења [[teleskop Habl|свемирским телескопом „Хабл“]] дала су угаони пречник од 60 милилучних секунди. Полупречник Мире у [[светлост|видљивом делу спектра]] износи око 500 [[Сунце|Сунчевих]] радијуса (2 [[астрономска јединица|АЈ]]), док је у [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвеној области]] двоструко већи. Из ових мерења је добијена [[луминозност]] приближно 8500 пута већа од луминозности Сунца, и температура од 3000 [[Келвин|К]].<ref name="keler" /><ref name="moore_data">{{Cite book| last = Moore | first = Patrick |year=2000| title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} |isbn=978-0-7503-0620-1| pages = 285 }}</ref> У језгру Мире је давно престала [[фузија]] водоника у [[хелијум]], а хелијум је такође потрошен фузијом у [[угљеник]] и [[кисеоник]]. Величина и нестабилност Мире узрок су снажног [[сунчев ветар|соларног ветра]] — 10 милиона пута снажнијег од Сунчевог соларног ветра. У скорој будућности (у астрономским оквирима), Мира ће одбацити своје спољашње слојеве од којих ће настати [[планетарна маглина]], док ће језгро остати у облику [[бели патуљак|белог патуљка]]. Док се креће кроз свемир, Мира оставља за собом траг одбаченог материјала видљив у [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом делу спектра]], дуг 15 [[светлосна година|светлосних година]].<ref name="keler" /> Осим што је прва откривена, Мира је вероватно и најпосматранија променљива звезда: сваки максимум од [[1638]]. године је забележен<ref name="eaa" /> === Мириде === {{Посебан чланак|Мириде}} Мира је најближа и најсјајнија (у максимуму) међу дугопериодичним [[пулсирајуће променљиве звезде|пулсирајућим променљивим звездама]], и представља прототип ове класе, по њој назване [[мириде]]. У питању су [[crveni džin|црвени џинови]] у чијем [[спектар|спектру]] су присутне емисионе линије. Период варира од 80 до преко 1000 дана, а варијације у сјају могу да буду и преко 10 магнитуда (магнитуда екстремног случаја [[хи Лабуда]] се креће између 3,3 и 14,2). И трајање периода и магнитуда минимума и максимума није константна, и нема два потпуно једнака циклуса.<ref name="moore_data" /> == Пратећа компонента == [[Датотека:MiraAB.jpg|мини|десно|200п|Сматра се да је пратилац Мире [[бели патуљак]] око кога се налази [[акрециони диск]] од материјала који избацује Мира.<br /><small>(Уметничко виђење)</small>]] Постојање пратиоца слабог сјаја у близини Мире је први пут предвиђено [[1920]]. године на основу периодичних варијација у [[спектар|спектру]] Мире. [[Роберт Ејткен]] је [[1923]]. први видео ову звезду, која данас носи ознаку ''VZ Ceti''. ''VZ Ceti'' је видљива само у време минималног сјаја Мире. У питању је такође променљива звезда (вероватно [[бели патуљак]] са [[акрециони диск|акреционим диском]]) чија магнитуда варира између 12 и 9,5. ''VZ Ceti'' начини једну револуцију око Мире за око 1800 година.<ref name="pae" /><ref name="eaa" /> Ове две звезде су међусобно удаљене приближно 65 [[астрономска јединица|АЈ]].<ref name="keler">{{cite web | url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/mira.html | title=Mira @ Jim Kaler's Stars | date=13. 2. 2009. | accessdate=11. 1. 2013. | author=Jim Kaler}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Zvezdana evolucija|Еволуција звезда]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book | ref= harv|title=Philip's Astronomy Encyclopedia | url= https://archive.org/details/philipsastronomy00pmoo| publisher=Philip's | year=2002 |id=ISBN 0–540–07863–8 | editor-last = Moore | editor-first = Patrick | language = {{ен}} |pages=[https://archive.org/details/philipsastronomy00pmoo/page/n282 274]}} * {{Cite book | ref= harv| editor-last = Murdin | editor-first = Paul |year=2001| title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |isbn=978-0-7503-0440-5 |pages=2744}} * {{Cite book | ref= harv| last = Moore | first = Patrick |year=2000| title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} |isbn=978-0-7503-0620-1| pages = 285 }} == Спољашње везе == {{Портал|Астрономија}} {{Commonscat|Mira}} * [http://www.aavso.org/vsots_mira Omicron Ceti (Mira)] на сајту Америчке асоцијације посматрача променљивих звезда (AAVSO) {{ен}} * [https://web.archive.org/web/20120214210734/http://www.bav-astro.de/sterne/cetmira.shtml Mira - Omicron Ceti - Omi Cet] на сајту Немачког друштва за променљиве звезде (BAV) {{де}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Звезде]] [[Категорија:Сазвежђе Кит]] 9h6m1yr6khd4te5j2deuhq098x0fes3 0 688590 25139101 24929252 2022-08-05T05:57:44Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум | име_албума = Дневник старог момка | име_извођача = [[Ђорђе Балашевић]] | тип = студио | слика = DJORDJE BALASEVIC - DNEVNIK STAROG MOMKA 2001.jpg | величина_слике = | студио = Studio Music Factory, Београд | жанр = поп, рок | датум = [[21. децембар]] [[2001]]-[[Словенија]] <br /> [[24. децембар]] [[2001]]-[[Савезна Република Југославија]]<br />[[28. децембар]] [[2001]]-[[Хрватска]] | снимљен = Новембар-Децембар 2001 | издавач = [[Hi-Fi Centar]] | трајање = 57.45 | година1 = [[2001]]. | продуцент = Ђорђе Петровић | овај_албум = Дневник старог момка | албум_пре = [[Деведесете (албум)|Деведесете]] | албум_после = [[Рани мраз (албум)|Рани мраз]] | година0 = [[2000]]. | година2 = [[2004]]. }} '''''Дневник старог момка''''' је тринаести студијски албум [[Нови Сад|новосадског]] [[кантаутор]]а [[Ђорђе Балашевић|Ђорђа Балашевића]]. == О албуму == Ово је био Балашевићев први албум после [[Демонстрације 5. октобра 2000.|политичких промена у Србији]], и садржи само љубавне песме а свака песма носи једно женско име (из овог разлога већина песама су познатије по свом незваничном називу, на пример „Јарослава“ је боље познатија као „Принцезо, јави се“..). Прва слова назива песама формирају [[акростих]] „ОЉА ЈЕ НАЈБОЉА“, што се односи на његову жену, Оливеру. Праћен је спотовима за песме ''Анђела''<ref>{{Cite web|url=https://www.mojvideo.com/video-andjela-balasevic/7d53ea7abfbbdf742976|title=Andjela - Balašević video|website=Mojvideo.com - slovenska video skupnost|language=sl|access-date=2022-04-30}}</ref>, ''Отилија''<ref>{{Cite web|url=https://www.mojvideo.com/video-otilija-balasevic/22db5cc555d8a9940eba|title=Otilija - Balašević video|website=Mojvideo.com - slovenska video skupnost|language=sl|access-date=2022-04-30}}</ref> и ''Огњена''. До јуна 2003. године, албум је био продат у 14.700 примерака == Турнеја == Албум је промовисан на турнеји одржаних у Осијеку<ref>{{Citation|title=Djordje Balasevic - Divlji badem - (SD Zrinjevac, Osijek 17.06.2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=br-gx_yY2gs|accessdate=2022-05-01|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, Загребу<ref>{{Citation|title=Koncert Djordja Balasevica (Zagreb, Dom sportova 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=ldqcze1szd0|accessdate=2022-05-01|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, Новом Саду... ==Списак песама== {| class="toccolours vatop" style="margin:1em 0.5em ; font-size: 90%; text-align:left;" {{#If:{{{glumice|}}}|glumice {{{glumice}}}}} |- bgcolor="Lavender" align=left !align="center" width="40"|Редни број!!align="center" width="150"|Назив!!align="center" width="70"| Трајање |- !align="center" width="40"|1!!align=width="150"|''Отилија (Лаконога)''!!align="center" width="70"|4:41 |- !align="center" width="40"|2!!align= width="150"|''Љерка (Корзо)''!!align="center" width="70"|4:18 |- !align="center" width="40"|3!!align= width="150"|''Анкица (Још један дан без ње)''!!align="center" width="70"|4:33 |- !align="center" width="40"|4!!align= width="150"|''Јарослава (Принцезо, јави се)''!!align="center" width="70"|5:02 |- !align="center" width="40"|5!!align= width="150"|''Елеонора (На богојављенску ноћ)''!!align="center" width="70"|4:49 |- !align="center" width="40"|6!!align= width="150"|''Невена (Сале Нађ)''!!align="center" width="70"|5:21 |- !align="center" width="40"|7!!align= width="150"|''Анита (Будимпештански снег)''!!align="center" width="70"|4:06 |- !align="center" width="40"|8!!align= width="150"|''Јулија (Жал за југом)'' !!align="center" width="70"|5:27 |- !align="center" width="40"|9!!align= width="150"|''Бранислава (Патетични блуз)'' !!align="center" width="70"|7:00 |- !align="center" width="40"|10!!align= width="150"|''Огњена (Малецка)'' !!align="center" width="70"|4:59 |- !align="center" width="40"|11!!align= width="150"|''Људмила (Ноћ кад је Тиса надошла)'' !!align="center" width="70"|4:30 |- !align="center" width="40"|12!!align= width="150"|''Анђела (Моја је драга вештица)'' !!align="center" width="70"|3:39 |} == Референце == <references /> == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20120304054304/http://www.monitor.hr/glazba/recenzije/0004/balasevic.htm ĐORĐE BALAŠEVIĆ: DNEVNIK STAROG MOMKA] * [http://www.balasevic.info/albumi/dnevnik-starog-momka-2001/ Балашевић инфо: Дневник старог момка, приступ 27. јануар 2013] {{Ђорђе Балашевић}} [[Категорија:Албуми 2001.]] [[Категорија:Албуми Ђорђа Балашевића]] [[Категорија:Албуми издати за Hi-Fi Centar]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Ђорђе Петровић]] 2xadjrc2mdg3654okexsev9vn1quq1q 25139102 25139101 2022-08-05T05:58:02Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум | име_албума = Дневник старог момка | име_извођача = [[Ђорђе Балашевић]] | тип = студио | слика = DJORDJE BALASEVIC - DNEVNIK STAROG MOMKA 2001.jpg | величина_слике = | студио = Studio Music Factory, Београд | жанр = поп, рок | датум = [[21. децембар]] [[2001]]-[[Словенија]] <br /> [[24. децембар]] [[2001]]-[[Савезна Република Југославија]]<br />[[28. децембар]] [[2001]]-[[Хрватска]] | снимљен = Новембар-Децембар 2001 | издавач = [[Hi-Fi Centar]] | трајање = 57.45 | година1 = [[2001]]. | продуцент = Ђорђе Петровић | овај_албум = Дневник старог момка | албум_пре = [[Деведесете (албум)|Деведесете]] | албум_после = [[Рани мраз (албум)|Рани мраз]] | година0 = [[2000]]. | година2 = [[2004]]. }} '''''Дневник старог момка''''' је тринаести студијски албум [[Нови Сад|новосадског]] [[кантаутор]]а [[Ђорђе Балашевић|Ђорђа Балашевића]]. == О албуму == Ово је био Балашевићев први албум после [[Демонстрације 5. октобра 2000.|политичких промена у Србији]], и садржи само љубавне песме а свака песма носи једно женско име (из овог разлога већина песама су познатије по свом незваничном називу, на пример „Јарослава“ је боље познатија као „Принцезо, јави се“..). Прва слова назива песама формирају [[акростих]] „ОЉА ЈЕ НАЈБОЉА“, што се односи на његову жену, Оливеру. Праћен је спотовима за песме ''Анђела''<ref>{{Cite web|url=https://www.mojvideo.com/video-andjela-balasevic/7d53ea7abfbbdf742976|title=Andjela - Balašević video|website=Mojvideo.com - slovenska video skupnost|language=sl|access-date=2022-04-30}}</ref>, ''Отилија''<ref>{{Cite web|url=https://www.mojvideo.com/video-otilija-balasevic/22db5cc555d8a9940eba|title=Otilija - Balašević video|website=Mojvideo.com - slovenska video skupnost|language=sl|access-date=2022-04-30}}</ref> и ''Огњена''. До јуна 2003. године, албум је био продат у 14.700 примерака. == Турнеја == Албум је промовисан на турнеји одржаних у Осијеку<ref>{{Citation|title=Djordje Balasevic - Divlji badem - (SD Zrinjevac, Osijek 17.06.2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=br-gx_yY2gs|accessdate=2022-05-01|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, Загребу<ref>{{Citation|title=Koncert Djordja Balasevica (Zagreb, Dom sportova 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=ldqcze1szd0|accessdate=2022-05-01|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, Новом Саду... ==Списак песама== {| class="toccolours vatop" style="margin:1em 0.5em ; font-size: 90%; text-align:left;" {{#If:{{{glumice|}}}|glumice {{{glumice}}}}} |- bgcolor="Lavender" align=left !align="center" width="40"|Редни број!!align="center" width="150"|Назив!!align="center" width="70"| Трајање |- !align="center" width="40"|1!!align=width="150"|''Отилија (Лаконога)''!!align="center" width="70"|4:41 |- !align="center" width="40"|2!!align= width="150"|''Љерка (Корзо)''!!align="center" width="70"|4:18 |- !align="center" width="40"|3!!align= width="150"|''Анкица (Још један дан без ње)''!!align="center" width="70"|4:33 |- !align="center" width="40"|4!!align= width="150"|''Јарослава (Принцезо, јави се)''!!align="center" width="70"|5:02 |- !align="center" width="40"|5!!align= width="150"|''Елеонора (На богојављенску ноћ)''!!align="center" width="70"|4:49 |- !align="center" width="40"|6!!align= width="150"|''Невена (Сале Нађ)''!!align="center" width="70"|5:21 |- !align="center" width="40"|7!!align= width="150"|''Анита (Будимпештански снег)''!!align="center" width="70"|4:06 |- !align="center" width="40"|8!!align= width="150"|''Јулија (Жал за југом)'' !!align="center" width="70"|5:27 |- !align="center" width="40"|9!!align= width="150"|''Бранислава (Патетични блуз)'' !!align="center" width="70"|7:00 |- !align="center" width="40"|10!!align= width="150"|''Огњена (Малецка)'' !!align="center" width="70"|4:59 |- !align="center" width="40"|11!!align= width="150"|''Људмила (Ноћ кад је Тиса надошла)'' !!align="center" width="70"|4:30 |- !align="center" width="40"|12!!align= width="150"|''Анђела (Моја је драга вештица)'' !!align="center" width="70"|3:39 |} == Референце == <references /> == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20120304054304/http://www.monitor.hr/glazba/recenzije/0004/balasevic.htm ĐORĐE BALAŠEVIĆ: DNEVNIK STAROG MOMKA] * [http://www.balasevic.info/albumi/dnevnik-starog-momka-2001/ Балашевић инфо: Дневник старог момка, приступ 27. јануар 2013] {{Ђорђе Балашевић}} [[Категорија:Албуми 2001.]] [[Категорија:Албуми Ђорђа Балашевића]] [[Категорија:Албуми издати за Hi-Fi Centar]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Ђорђе Петровић]] 5e914w4ul4ca7whs48rnlm7xbhdlho9 0 726752 25138559 23534956 2022-08-04T14:34:50Z Sadko 25741 сређујем wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Вићентије | презиме = Крџић | слика = Vićentije Krdžić.JPG | ширина_слике = 226п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 30. | месец_рођења = јануар | година_рођења = 1853. | место_рођења = [[Ушће (Краљево)|Ушће]] | држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = 1915. | место_смрти = [[Гњилане]] | држава_смрти = [[Краљевина Србија]] }} '''Вићентије Крџић''' (световно име ''Василије Крџић''; [[30. јануар]] [[1853]] — крај [[1915]])<ref name="ЈЕР">Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Евро Београд (1996), стр 76</ref> био је трећи српски владика скопске епархије након укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. Бугари су га убили крајем [[1915]]. == Црквена биографија == У [[Манастир Студеница|манастиру Студеница]] завршио је основну школу, а богословију је завршио у [[Београд]]у.<ref name="ЈЕР"/> У манастиру Студеница замонашио се [[1873]], а исте године посвећен је у [[ђакон]]а. До [[1885]]. био је у манастиру Студеница. [[Игуман]] је постао 1887, а до 1890. био је старешина [[Овчарско-кабларски манастири|манастира Свете Тројице и Сретења]] у [[Овчар]]у.<ref name="ЈЕР"/> Посвећен је [[1894]]. у [[архимандрит]]а.<ref name="ЈЕР"/> У манастиру [[Манастир Хиландар|Хиландар]] боравио је од 1900. као саборни старац. Након смрти владике [[Севастијан Дебељковић|Севастијана Скопскога]] 1905. изабран је и посвећен у Цариграду за владику скопске епархије.<ref name="СЦ">Јергић Сава Споменица Српско-православног саборног храма Свете Богородице у Скопље : 1835-1935 , Скопље(1935) 252-253</ref> Био је трећи владика Србин након укидања Пећке патријаршије. Током његовога вршења дужности настављен је активан црквени, национални и просветни рад у Македонији.<ref name="СЦ"/> Иако је постојао бугарски терор све више се народ у Македонији враћао у српску црквену организацију напуштајући [[Бугарска егзархија|Бугарску егзархију]].<ref name="СЦ"/> Вићентије је играо истакнуту улогу у координацији [[Српска акција у Македонији|српске четничке акције]] у Македонији. Током 1907. међу организаторима [[Српска акција у Македонији|српске четничке акције]] дошло је до поделе на две струје, на конзулатску и митрополитску струју.<ref name="МР">Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426</ref> Вићентије се налазио на челу митрополитске струје и настојао је да потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.<ref name="МР"/> До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Митрополитска струја имала је подршку опозиционе штампе у Србији, а на сличан начин српској дипломатији се супростављао и рашко-призренски владика [[Нићифор Перић]].<ref name="МР"/> Ипак већ крајем 1907. конзулска струја је однела превагу. Преместили су неколико учитеља наклоњених Вићентију и спречили су повезивање Вићентија и Нићифора Перића.<ref name="МР"/> == Смрт и наслеђе == Крајем [[1915]]. Бугарска се укључила у [[Први светски рат]] и уследило је повлачење српске војске и окупација Србије. Вићентије се тада повукао у [[Призрен]], где су га Бугари ухапсили и спроводили у Бугарску.<ref name="СЦ"/> Међутим на путу од Урошевца до [[Гњилане|Гњилана]] опљачкали су га и убили. Његов леш није никада пронађен, али се препричавало да је леш након убиства био спаљен.<ref name="СЦ"/> Годишњица његове смрти је обележена 15. децембра 1940.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/12/12?pageIndex=00011 "Политика", 12. дец. 1940]</ref> Од 2017. године Српска православна црква га прославља заједно са игуманом [[Владимир Протић|Владимиром Протићем]] као светитеље - свештеномученике. Црква га као светитеља спави 16. маја по црквеном, а [[25. маја]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. <ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)]</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{div col}} * {{Cite book| ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Православна црква у новим крајевима Србије (1912-1915)|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|pages=101-135|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|access-date=31. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|url-status=dead|df=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Радић|first=Радмила|authorlink1=Радмила Радић|last2=Исић|first2=Момчило|authorlink2=Момчило Исић|title=Српска црква у Великом рату 1914-1918|year=2015|location=Београд-Гацко|publisher=Филип Вишњић, Просвјета}} {{div col end}} {{Четници у Македонији}} {{Портал|Србија|Македонија}} {{DEFAULTSORT:Крџић, Вићентије}} [[Категорија:Стара Србија]] [[Категорија:Митрополити скопски]] [[Категорија:Историја Срба у новом веку]] [[Категорија:Историја Македоније у новом веку]] [[Категорија:Краљевчани]] [[Категорија:Српски светитељи]] [[Категорија:Свештеномученици]] [[Категорија:Православни светитељи]] [[Категорија:Српски свештеници страдали у Првом светском рату]] 81lvo9zugxbblk7z8c2wq4zguei1w9p 25138564 25138559 2022-08-04T14:40:49Z Sadko 25741 /* Црквена биографија */ wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Вићентије | презиме = Крџић | слика = Vićentije Krdžić.JPG | ширина_слике = 226п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 30. | месец_рођења = јануар | година_рођења = 1853. | место_рођења = [[Ушће (Краљево)|Ушће]] | држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = 1915. | место_смрти = [[Гњилане]] | држава_смрти = [[Краљевина Србија]] }} '''Вићентије Крџић''' (световно име ''Василије Крџић''; [[30. јануар]] [[1853]] — крај [[1915]])<ref name="ЈЕР">Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Евро Београд (1996), стр 76</ref> био је трећи српски владика скопске епархије након укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. Бугари су га убили крајем [[1915]]. == Црквена биографија == У [[Манастир Студеница|манастиру Студеница]] завршио је основну школу, а богословију је завршио у [[Београд]]у.<ref name="ЈЕР"/> У манастиру Студеница замонашио се [[1873]], а исте године посвећен је у [[ђакон]]а. До [[1885]]. био је у манастиру Студеница. [[Игуман]] је постао 1887, а до 1890. био је старешина [[Овчарско-кабларски манастири|манастира Свете Тројице и Сретења]] у [[Овчарско-кабларска клисура|Овчару]].<ref name="ЈЕР"/> Посвећен је [[1894]]. у [[архимандрит]]а.<ref name="ЈЕР"/> У манастиру [[Манастир Хиландар|Хиландар]] боравио је од 1900. као саборни старац. Након смрти владике [[Севастијан Дебељковић|Севастијана Скопскога]] 1905. изабран је и посвећен у Цариграду за владику скопске епархије.<ref name="СЦ">Јергић Сава Споменица Српско-православног саборног храма Свете Богородице у Скопље : 1835-1935 , Скопље(1935) 252-253</ref> Био је трећи владика Србин након укидања Пећке патријаршије. Током његовога вршења дужности настављен је активан црквени, национални и просветни рад у Македонији.<ref name="СЦ"/> Иако је постојао бугарски терор све више се народ у Македонији враћао у српску црквену организацију напуштајући [[Бугарска егзархија|Бугарску егзархију]].<ref name="СЦ"/> Вићентије је играо истакнуту улогу у координацији [[Српска акција у Македонији|српске четничке акције]] у Македонији. Током 1907. међу организаторима [[Српска акција у Македонији|српске четничке акције]] дошло је до поделе на две струје, на конзулатску и митрополитску струју.<ref name="МР">Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426</ref> Вићентије се налазио на челу митрополитске струје и настојао је да потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.<ref name="МР"/> До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Митрополитска струја имала је подршку опозиционе штампе у Србији, а на сличан начин српској дипломатији се супростављао и рашко-призренски владика [[Нићифор Перић]].<ref name="МР"/> Ипак већ крајем 1907. конзулска струја је однела превагу. Преместили су неколико учитеља наклоњених Вићентију и спречили су повезивање Вићентија и Нићифора Перића.<ref name="МР"/> == Смрт и наслеђе == Крајем [[1915]]. Бугарска се укључила у [[Први светски рат]] и уследило је повлачење српске војске и окупација Србије. Вићентије се тада повукао у [[Призрен]], где су га Бугари ухапсили и спроводили у Бугарску.<ref name="СЦ"/> Међутим на путу од Урошевца до [[Гњилане|Гњилана]] опљачкали су га и убили. Његов леш није никада пронађен, али се препричавало да је леш након убиства био спаљен.<ref name="СЦ"/> Годишњица његове смрти је обележена 15. децембра 1940.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/12/12?pageIndex=00011 "Политика", 12. дец. 1940]</ref> Од 2017. године Српска православна црква га прославља заједно са игуманом [[Владимир Протић|Владимиром Протићем]] као светитеље - свештеномученике. Црква га као светитеља спави 16. маја по црквеном, а [[25. маја]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. <ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)]</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{div col}} * {{Cite book| ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Православна црква у новим крајевима Србије (1912-1915)|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|pages=101-135|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|access-date=31. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|url-status=dead|df=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Радић|first=Радмила|authorlink1=Радмила Радић|last2=Исић|first2=Момчило|authorlink2=Момчило Исић|title=Српска црква у Великом рату 1914-1918|year=2015|location=Београд-Гацко|publisher=Филип Вишњић, Просвјета}} {{div col end}} {{Четници у Македонији}} {{Портал|Србија|Македонија}} {{DEFAULTSORT:Крџић, Вићентије}} [[Категорија:Стара Србија]] [[Категорија:Митрополити скопски]] [[Категорија:Историја Срба у новом веку]] [[Категорија:Историја Македоније у новом веку]] [[Категорија:Краљевчани]] [[Категорија:Српски светитељи]] [[Категорија:Свештеномученици]] [[Категорија:Православни светитељи]] [[Категорија:Српски свештеници страдали у Првом светском рату]] gk7de8awjo8iq1swgnh45am8bbb9w6k 0 727080 25138473 25121359 2022-08-04T13:51:18Z Zoglav 295975 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|класу носача авиона|[[Носачи авиона класе Кијев]]}} {{Град у Украјини | назив = Кијев | изворни_назив = {{јез-укр|Київ}}, {{јез-рус|Киев}} | слика = Kiyv Montage 2016.png | опис_слике = Колаж Кијева | градска_застава = Flag_of_Kyiv_Kurovskyi.svg | грб = COA_of_Kyiv_Kurovskyi.svg | држава = {{УКР}} | област = Град Кијев | локација = UKR Kiev map.svg | оснивање = [[640]]. | становништво = 2900920<ref name="Kiev statistical report">{{cite web|url=http://www.kiev.ukrstat.gov.ua/p.php3?c=1123&lang=1 | title=Чисельність населення м. Києва| publisher= UkrStat.gov.ua | language=Ukrainian |date=1. 11. 2015 | accessdate=9. 1. 2016}}</ref> | извор_становништво = | година_становништво = 2015 | густина = | агломерација = 3.375.000<ref name="citypopulation.de">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/world/Agglomerations.html | title=Major Agglomerations of the World | publisher=Citypopulation.de |date=1. 4. 2013 | accessdate=1. 9. 2013}}</ref> | површина = 839 | гшир = 50.44882 | гдуж = 30.51428 | надморска_висина = 179 | дан_града = последња недеља маја | веб-страна = [http://www.kmr.gov.ua/ kmr.gov.ua] | градоначелник = [[Виталиј Кличко]] }} [[Датотека:Kyiv logo english.svg|250п|мини|Logotip.]] '''Кијев''' ({{јез-укр|Київ}}, {{јез-рус|Киев}}) [[главни град|главни]] је и највећи [[град]] [[Украјина|Украјине]]. Налази се на северу [[Држава|државе]] на обали реке [[Дњепар]]. Према процени из [[2012]]. у граду је живело 2.814.258 [[становништво|становника]].<ref name="Kiev statistical report"/> (иако су медији наводили и веће бројеве).<ref name="population">The most recent [[Ukrainian Census (2001)|Ukrainian census]], conducted on 5 December 2001, gave the population of Kiev as 2 611 300 ([https://web.archive.org/web/20100820175437/http://www.ukrcensus.gov.ua/eng/regions/reg_mkyiv/ Ukrcensus.gov.ua – Kyiv city] Web address accessed on 4 August 2007). Estimates based on the amount of bakery products sold in the city (thus including temporary visitors and commuters) suggest a minimum of 3.5&nbsp;million. "[http://www.korrespondent.net/main/194785 There are up to 1.5 mln undercounted residents in Kiev]", ''[[Korrespondent]]'', 15 June 2005{{ru icon}}</ref> Сматра се да би тај број у реалности прешао три милиона када би се бројали сви [[имиграција|имигранти]] који непријављено бораве у граду.<ref>{{cite web|title=City Mayors: The 500 largest European cities (1 to 100)|url=http://www.citymayors.com/features/euro_cities1.html|website=www.citymayors.com}}</ref> Простире се на површини од око 839&nbsp;km². Основан је у [[5. век]]у а статус града добија [[1487]]. По легенди, основала су га тројица браће: Хорив, Киј и Шцек. [[Универзитет у Кијеву]] основан је [[1834]]. У граду постоји 99 високих школа, 25 музеја, планетаријум, позориште, ботанички и зоолошки вртови. Због великог броја цркава и манастира и значаја за православни свет, од [[средњи век|средњег века]] град носи надимак „Јерусалим севера“ (данас чешће: „Јерусалим истока“). Због своје историјске улоге, као престоница [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], Кијев је познат и као „Мајка руских градова“. == Географија == Стари део града налази се на десној обали [[Дњепар|Дњепра]], док се новији део налази на левој обали. Дњепар је широк на путу кроз град, на неким местима и по два километра, на територији града уливају се у њега и још неке реке, од којих је најзначајнија [[Десна (притока Дњепра)|Десна]], а у самом центру налази се неколико ада, од којих су три велике и углавном намењене излетницима. === Клима === {{Weather box | width=auto | location = Кијева (1981–2010, екстреми 1881–садашњост) | metric first = Yes | single line = Yes | Jan record high C = 11.1 | Feb record high C = 17.3 | Mar record high C = 22.4 | Apr record high C = 30.2 | May record high C = 33.6 | Jun record high C = 35.0 | Jul record high C = 39.4 | Aug record high C = 39.3 | Sep record high C = 33.8 | Oct record high C = 28.0 | Nov record high C = 23.2 | Dec record high C = 14.7 |year record high C = 39.4 | Jan high C = -0.9 | Feb high C = 0.0 | Mar high C = 5.6 | Apr high C = 14.0 | May high C = 20.7 | Jun high C = 23.5 | Jul high C = 25.6 | Aug high C = 24.9 | Sep high C = 19.0 | Oct high C = 12.5 | Nov high C = 4.9 | Dec high C = 0.0 |year high C = 12.5 | Jan mean C = −3.5 | Feb mean C = −3.0 | Mar mean C = 1.8 | Apr mean C = 9.3 | May mean C = 15.5 | Jun mean C = 18.5 | Jul mean C = 20.5 | Aug mean C = 19.7 | Sep mean C = 14.2 | Oct mean C = 8.4 | Nov mean C = 1.9 | Dec mean C = -2.3 |year mean C = 8.4 | Jan low C = -5.8 | Feb low C = -5.7 | Mar low C = -1.4 | Apr low C = 5.1 | May low C = 10.8 | Jun low C = 14.2 | Jul low C = 16.1 | Aug low C = 15.2 | Sep low C = 10.2 | Oct low C = 4.9 | Nov low C = 0.0 | Dec low C = -4.6 |year low C = 4.9 | Jan record low C = -32.9 | Feb record low C = -32.2 | Mar record low C = -24.9 | Apr record low C = -10.4 | May record low C = -2.4 | Jun record low C = 2.4 | Jul record low C = 5.8 | Aug record low C = 3.3 | Sep record low C = -2.9 | Oct record low C = -17.8 | Nov record low C = -21.9 | Dec record low C = -30.0 |year record low C = -32.9 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm = 36 | Feb precipitation mm = 39 | Mar precipitation mm = 37 | Apr precipitation mm = 46 | May precipitation mm = 57 | Jun precipitation mm = 82 | Jul precipitation mm = 71 | Aug precipitation mm = 60 | Sep precipitation mm = 57 | Oct precipitation mm = 41 | Nov precipitation mm = 50 | Dec precipitation mm = 45 |year precipitation mm = 621 | Jan rain days = 8 | Feb rain days = 7 | Mar rain days = 9 | Apr rain days = 13 | May rain days = 14 | Jun rain days = 15 | Jul rain days = 14 | Aug rain days = 11 | Sep rain days = 14 | Oct rain days = 12 | Nov rain days = 12 | Dec rain days = 9 |year rain days = 138 | Jan snow days = 17 | Feb snow days = 17 | Mar snow days = 10 | Apr snow days = 2 | May snow days = 0.2 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0.03 | Oct snow days = 2 | Nov snow days = 9 | Dec snow days = 16 |year snow days = 73 | Jan humidity = 83 | Feb humidity = 80 | Mar humidity = 74 | Apr humidity = 64 | May humidity = 62 | Jun humidity = 67 | Jul humidity = 68 | Aug humidity = 67 | Sep humidity = 74 | Oct humidity = 77 | Nov humidity = 85 | Dec humidity = 86 |year humidity = 74 | Jan sun = 42 | Feb sun = 64 | Mar sun = 112 | Apr sun = 162 | May sun = 257 | Jun sun = 273 | Jul sun = 287 | Aug sun = 252 | Sep sun = 189 | Oct sun = 123 | Nov sun = 51 | Dec sun = 31 |year sun = | source 1 = Pogoda.ru.net,<ref name="pogoda">{{cite web | url = http://pogoda.ru.net/climate/33345.htm | title = Weather and Climate – The Climate of Kiev | publisher = Weather and Climate (Погода и климат)|accessdate=1. 3. 2013 | language = Russian}}</ref> Централна опсерваторија за геофизику (екстреми)<ref name="extremes1">{{cite web |url =http://www.cgo.kiev.ua/index.php?fn=k_klimat&f=kyiv&p=1 |title =Кліматичні дані по м. Києву |publisher =Central Observatory for Geophysics |language =Ukrainian |accessdate =4. 8. 2016 |archive-url =https://web.archive.org/web/20181021015425/http://cgo.kiev.ua/index.php?fn=k_klimat&f=kyiv&p=1 |archive-date =21. 10. 2018 |url-status =dead }}</ref><ref name="extremes2">{{cite web|url=http://www.cgo.kiev.ua/index.php?dv=klimat-rekords/ |title =Кліматичні рекорди |publisher =Central Observatory for Geophysics |language =Ukrainian |accessdate=4. 8. 2016 |archive-url =https://web.archive.org/web/20160804044852/http://www.cgo.kiev.ua/index.php?dv=klimat-rekords%2F |archive-date=4. 8. 2016 |url-status=dead |df =dmy-all}}</ref> | source 2 = [[Danish Meteorological Institute|Дански метеоролошки институт]] (сунчаност, 1931–1960)<ref name="DMI">{{cite web|last=Cappelen | first = John | last2=Jensen | first2 = Jens | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130427173827/http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | archivedate=27. 4. 2013| url = http://www.dmi.dk/dmi/tr01-17.pdf | work = Climate Data for Selected Stations (1931–1960) | title = Ukraine – Kiev | publisher = Danish Meteorological Institute | language = Danish | accessdate=1. 4. 2016|pages=332 }}</ref> |date=август 2010 }} == Историја == Кијев је био највећи град по површини у царевини [[Русија|Русији]]. Основан је [[482]]. године по предању три брата и сестре племићког порекла. Најстарији брат звао се Киј, по њему је град добио име. У том граду [[Руси]] су примили хришћанство, када је велики кнез [[Владимир I Велики|Владимир]] [[988]]. оженио [[византија|византијску]] принцезу Ану. Град је растао без икаквих проблема све до средине XIII века (50.000 становника), када ће га [[Монголи|монголска]] најезда прегазити. У међувремену тукли су се за плодну црницу [[Украјина|Украјине]] [[Литванци]], [[Татари]], Руси, [[Турци]] и [[Пољаци]]. Коначно руско освајање 18. века донело је трајни мир. [[Индустријска револуција]] допринела је успону града и целе Украјине. Захваљујући томе у Кијев је почео да стиже новац, а са њим и становници — од 1870. до 1914. се учетворостручио. Према легенди, младић под именом Киј радио је као сплавар на Дњепру и он је затемељчио град који су њему у част назвали Кијев. Тијеком своје дугорочне повијести, Кијев, један од најстаријих градова Источне Европе, знао је и за вриме големе славе и моћи, као и за вриме када је био унишћен до темеља. Сматра се да је затемељчен у 5. столићу као главно мисто на којему су Источни Славени вршили трговину и замину робом. Степенично се сразвијао и задобио углед главна средишћа источнославјанске молке. Од 10. до 12. столића, пристолница је Кијевске Русије, големе средњовјековне источнославјанске државе. За вриме најизде Монгола испредвођене Бату Каном, град је у потпуности раздеран (1240.). Монголска најизда и његово потпуно раздирање су му толико нашкодили, да је у наредним столићима у цилости изгубио утјецај и ужност који је дотада имао, поставши провинцијским средишћем средње ужности у заклопу големих сусједних држава, испрва Велике кнежевине Литве, потом Пољско-литванске уније, а конто пропасти Пољске краљевине 1792. на једно дуже вриме бит ће под силним утјецајем Русије. Град се па развија тијеком руске делатнијске побнове крајем 14. столића. Конто бурних вримена која су услидила поза Фебруарске и Октобарске побнове 1917.(види Руски грађански рат), 1921. године Кијев постаје један од најужнијих градова тек настале Совјетске Украјине, а од 1934. преузима од Харкова стање главног града друге по големости совјетске молке. Поновно је силно пострадао тијеком Другог свјетског рата, готово у цилости, но обнова је одмах услидила конто рата и Кијев постаје трећим по ужности средишћем Совјетског Савеза (поза Москве и Лењинграда). У свибњу 1982. године, Кијевљани су обиљежили 1500 година својега града. Кијев и након раздора СССР-а, остањује главним градом младе неовисне Украјине. Ако су индустријализација и јачање социјалног статуса у претходном веку град претворили од украјинског у руски, [[комунизам|комунистички]] план о масовном пресељењу становништва у градове вратио му је потпуно украјински карактер. Турбулентна времена су се и даље наставила — од [[холодомор|велике глади]], која је од [[1932]]. однела милионе украјинских живота због комунистичке неспособности у управљању, преко [[Јосиф Стаљин|Стаљинових]] чистки и коначно рата, који је у Кијев стигао у јесен [[1941]]. [[Трећи рајх|Немци]] су заузели град, завели терор против локалног словенског становништва и [[Јевреји|Јевреја]]. После рата град се брзо опоравио и постао једно од кључних економских и друштвених седишта [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], све док се та земља на уласку у последњу деценију века није распала и уступила простор независној Украјини. [[Чернобиљска катастрофа]] у [[Чернобиљ]]у утицала је на град, који је смештен ни 100&nbsp;km од електране. [[Датотека:Maidan at night.JPG|мини|десно|200п|Кијев ноћу]] Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 2.814.258 становника. {{ДемографијаУКР |1979=2143855<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html | title = UKRAINE: Major Cities| accessdate=10. 11. 2012 | last=| first = |date=| work = | publisher = City Population}}</ref> | 1989=2587945<ref name="CP"/> |2001=2611327<ref name="CP"/> |2012=2814258<ref name="CP"/> }} По попису становништва из 2001. у Кијеву је живело 83% Украјинаца и 13% Руса, при чему су становници мешовитог порекла (а таквих је највише) рачунати као Украјинци. Остале нације које ту живе су: Јевреји, Белоруси, Пољаци, Јермени и други. Што се тиче језика, 64% становништва тврди да им је [[Украјински језик|украјински]] први језик, док је [[руски језик]] матерњи за 34% становништва. Кијев је седиште Украјинске православне патријаршије и Руске православне митрополије. Кијевска [[Саборни храм Свете Софије у Кијеву|катедрала Свете Софије]] је најстарија источнословенска катедрала. Планира се да велики архиепископ [[Гркокатолицизам|гркокатоличке цркве]] премести овде своју резиденцију из [[Лавов]]а. У Кијеву живи и мали број јеврејских и муслиманских верника. На [[Грб Кијева|грбу Кијева]] приказан је заштитник града [[Архангел Михаил|Аранђел Михаило]]. {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100;" |- | style="background:#ddffdd;" | [[Демографија Украјине|'''Националност''']]<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/ National composition of population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] | style="background:#ddffdd;" | '''Матерњи језик'''<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/language/ Linguistic composition of the population], ''State Statistics Committee of Ukraine''</ref> | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 1989. у Украјини|'''1989.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2001. у Украјини|'''2001.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Украјинци]] | align="right" | 72,5% | align="right" | 82,2% | style="background:#f3fff3;" | [[Украјински језик]] | align="right" | 57,6% | align="right" | 72,1% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Руси]] | align="right" | 20,9% | align="right" | 13,1% | style="background:#f3fff3;" | [[Руски језик]] | align="right" | 41,1% | align="right" | 25,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јевреји]] | align="right" | 3,9% | align="right" | 0,7% | style="background:#f3fff3;" | остали језици | align="right" | 1,3% | align="right" | 2,6% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Белоруси]] | align="right" | 1,0% | align="right" | 0,6% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Пољаци]] | align="right" | 0,4% | align="right" | 0,3% |- | style="background:#f3fff3;" | [[Јермени]] | align="right" | 0,2% | align="right" | 0,2% |- |} == Административна подела == Град је подељен на десет општина, седам на десној, три на левој обали. Практично све знаменитости налазе се на десној обали, јер је лева углавном састављена од стамбених насеља насталих у XX веку. [[Датотека:Kiev map english.png|мини|десно|200п|Административна подела града]] Кијев и даље расте, за разлику од Украјине — град је добио око пола милиона становника за 20 година, док је држава изгубила готово шест милиона, мањим делом због беле куге, а већим због масовног исељавања у Русију и на запад. == Привреда == {{...}} Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева. === Саобраћај === {{...}} == Архитектура и уређење града == Експанзија коју је доживео непосредно пре Првог светског рата, када је за кратко време учетворостручено становништво, донела је и проширење града, са преко 1000 изграђених објеката у последњих седам предратних година. Већина их је видљиво и данас и то чини један од занимљивијих аспеката посете Кијеву. У Кијеву, туристима су најинтересантније [[црква|цркве]]. Кијев је увек био место које је познато по [[црква]]ма, још од добијања [[хришћанство|хришћанства]] у X веку, иако се вековима борио са [[Монголи]]ма, пољским [[католицизам|католицима]] и [[комунизам|комунистима]], цркве су опстајале, са својим златним крововима и данас су најпривлачнији за све који дођу у главни украјински град. Град је препознатљив по лескама. Кијев је веома зелен град и има две велике ботаничке баште. Најпознатији паркови су Парк Победе и Хидропарк. Од споменика архитектуре најпознатији су Маријин Дворац, зграда Министарства иностраних послова, неколико манастирских и црквених комплекса укључујући и чувену Печерску Лавру. Најпознатије цркве су оне Свете Софије, Светог Андреја и Светог Владимира. Цилиндрични хотел ''Салут'', који се налази преко пута Трга Славе и гроба незнаног јунака, једна је од најпрепознатљивијих знаменитости Кијева. Највећи градски трг је Трг Независности. Препознатљив је по великом обелиску, фонтанама и подземном тржном центру „Глобус.“ === Архитектонски споменици === <center> <gallery> Датотека:Mihailovsky sobor.jpg|Манастир светога Михајла, реконструкција 1998. Датотека:St. Andriy's Church in Kyiv.jpg|Црква светога Андреја. Датотека:Kyjiv sofienkathedrale.jpg|Саборна црква свете Софије Датотека:St. Volodymyr's Cathedral in Kiev.jpg|[[Катедрала Светог Владимира у Кијеву|Катедрала светог Владимира]] Датотека:Uspensky Sobor.jpg|Сабор Успења у Кијево-Печерској лаври, реконструкција после 1991. Датотека:Bogorodica-Pirogoscha.jpg|Црква Богородице Пирошке Датотека:Olga Monument.jpg|Споменик принцезе Олге Датотека:Kiev gate 2001 07 09.jpg|Златна врата Кијева Датотека:KievOpera.jpg|Кијевска опера Датотека:National Bank of Ukraine.jpg|Национална банка Украјине Датотека:House with chimaeras.jpg|Кућа са химерама Датотека:Lenin moniment in kiev.png|Некадашњи [[Владимир Лењин|Лењинов]] споменик у Кијеву </gallery> </center> == Партнерски градови == {{div col|colwidth=30em}} * {{зас|Финска}} [[Тампере]] * {{зас|Турска}} [[Анкара]] * {{зас|Туркменистан}} [[Ашхабад]] * {{зас|Казахстан}} [[Астана]] * {{зас|Грчка}} [[Атина]] * {{зас|Азербејџан}} [[Баку]] * {{зас|Србија}} [[Београд]] * {{зас|Аустрија}} [[Беч]] * {{зас|Киргистан}} [[Бишкек]] * {{зас|Словачка}} [[Братислава]] * {{зас|Белгија}} [[Брисел]] * {{зас|Мађарска}} [[Будимпешта]] * {{зас|Аргентина}} [[Буенос Ајрес]] * {{зас|САД}} [[Чикаго]] * {{зас|Молдавија}} [[Кишињев]] * {{зас|Шкотска}} [[Единбург]] * {{зас|Италија}} [[Фиренца]] * {{зас|Куба}} [[Хавана]] * {{зас|Финска}} [[Хелсинки]] * {{зас|Израел}} [[Јерусалим]] * {{зас|Пољска}} [[Краков]] * {{зас|Јапан}} [[Кјото]] * {{зас|Немачка}} [[Лајпциг]] * {{зас|Португал}} [[Лисабон]] * {{зас|Мексико}} [[Мексико сити]] * {{зас|Белорусија}} [[Минск]] * {{зас|Немачка}} [[Минхен]] * {{зас|Данска}} [[Оденсе]] * {{зас|Француска}} [[Париз]] * {{зас|Кина}} [[Пекинг]] * {{зас|Јужноафричка Република}} [[Преторија]] * {{зас|Летонија}} [[Рига]] * {{зас|Италија}} [[Рим]] * {{зас|Бразил}} [[Рио де Жанеиро]] * {{зас|Бразил}} [[Бразилија]] * {{зас|Чиле}} [[Сантијаго де Чиле]] * {{зас|Бугарска}} [[Софија]] * {{зас|Шведска}} [[Стокхолм]] * {{зас|Естонија}} [[Талин]] * {{зас|Узбекистан}} [[Ташкент]] * {{зас|Грузија}} [[Тбилиси]] * {{зас|Канада}} [[Торонто]] * {{зас|Либија}} [[Триполи]] * {{зас|Француска}} [[Тулуза|Тулуз]] * {{зас|Пољска}} [[Варшава]] * {{зас|Кина}} [[Вухан]] * {{зас|Аустрија}} [[Беч]] * {{зас|Литванија}} [[Вилњус]] * {{зас|Јерменија}} [[Јереван]] * {{зас|Швајцарска}} [[Женева]] * {{зас|Индонезија}} [[Џакарта]] * {{зас|Кина}} [[Суџоу]] * {{зас|Перу}} [[Лима]] * {{зас|Немачка}} [[Берлин]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Украјина}} {{Други пројекти | commons = Kiev | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Кијев }} {{википутовања|Kiev}} * {{званични веб-сајт|http://www.kmr.gov.ua/}} * [http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2016&mm=02&dd=18&nav_id=1097979 Седам занимљивости о Кијеву (Б92, 18. фебруар 2016)] {{Европски главни градови}} {{Административна подела Украјине}} {{Градови-хероји СССР}} {{Теме Украјине}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Кијев| ]] [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] [[Категорија:Градови хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Свети градови]] 26iz343edj83cbhemo0tww63c11e56d 0 751483 25139128 24599970 2022-08-05T06:47:05Z 31.223.145.6 wikitext text/x-wiki {{друго значење|одбојкаша|[[Владимир Трифуновић (одбојкаш)]]}} {{Херој М | дидаскалија=ВЛАДИМИР ТРИФУНОВИЋ | слика = General Vladimir Trifunović.png | опис_слике= Владимир Трифуновић | датум_рођења = {{датум рођења|1938||}} | место_рођења = [[Ракелићи]], код [[Приједор]]а | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2017|1|17|1938||}} | место_смрти =[[Београд]] | држава_смрти = [[Србија|Република Србија]] | супруга= | професија=војно лице |рат=[[Рат у Словенији]],<br /> [[Рат у Хрватској]] |служба=[[Југословенска народна армија]] |године службе= [[1961]] — [[1991]]. |чин=[[генерал-мајор]] |функција= |мандат= |претходник= |наследник= |одликовања= }} '''Владимир Владо Трифуновић''' ([[Ракелићи]] код [[Приједор|Приједора]], [[1938]] — [[Београд]], [[17. јануар]] [[2017]]) био је [[генерал-мајор]] [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] и командант 32. корпуса [[Копнена војска ЈНА|копнене војске]] у [[Вараждин]]у на почетку [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]]. Остао је упамћен по томе што је једино војно лице који је у [[Хрватска|Хрватској]] осуђен за [[ратни злочин]] а у [[Савезна Република Југославија|Југославији]] за издају.<ref name="autogenerated2" /> == Биографија == Владимир Трифуновић је рођен 1938. у селу [[Ракелићи]], [[Град Приједор|општина Приједор]] као десето дете у породици. Током официрске каријере сакупио је 43 године стажа, а селио се 17 пута.<ref name="autogenerated2">[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=941764 Lik i delo: Vlado Trifunović]</ref> [[22. септембра]] [[1991]]. године, како би спасао око 280 војника и официра у окружењу, генерал Владимир Трифуновић је предао касарну у [[Вараждин]]у, са великом количином наоружања, укључујући [[тенк]]ове. Остављен на цедилу, у окружењу вишеструко бројнијих припадника Хрватске војске, уцењен животима својих жене и деце који су били таоци, генерал Трифуновић је у преговорима са хрватским официрима издејствовао је да они буду његови таоци док војници и официри ЈНА са лаким наоружањем напусте Вараждин и да им до слободне територије буде гарантована безбедност. Сам Трифуновић тврди да је својим подређенима издао задатак да онеспособе технику и борбена средства и да непријатељу нису оставили готово ништа.<ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/33776-General-ive-vojske.html |title=General žive vojske |access-date=21. 06. 2013 |archive-date=08. 12. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101208131451/http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/33776-General-ive-vojske.html |url-status=dead }}</ref> У Београду је [[1994]]. осуђен за издају. Њему је пребацивано то што није срушио брану да потопи цео Вараждин, чиме би подавио сопствене војнике, као и грађане Вараждина.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/trifunovic_/1921871.html Trifunović: Srbiji su trebali mrtvi heroji]</ref> Трифуновића је [[1997]], након снажног притиска демократске јавности аболирао тадашњи председник СР Југославије [[Зоран Лилић]]. Врховни суд Србије је [[2010]]. године укинуо пресуду против њега и групе његових официра.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/171153/Generalu-bivse-JNA-ukinuta-presuda Generalu bivše JNA ukinuta presuda]</ref> Трифуновић се до краја живота борио правним средствима да и у Хрватској докаже да је невин.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/252962/Trifunovic-Dokazacu-i-u-Hrvatskoj-da-sam-nevin Trifunović: Dokazaću i u Hrvatskoj da sam nevin]</ref> Ослобођен је оптужби за ратни злочин над цивилима у [[Словенија|Словенији]] 1991. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:450956-Presude-oficirima-JNA-za-dogadjaje-u-Sloveniji Пресуде официрима ЈНА за догађаје у Словенији („Вечерње новости“, 26. август 2013)]</ref> Веће Жупанијског суда у Вараждину је [[2013]]. донело одлуку да се процес против њега у Хрватској обнови.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/401893/Obnovljeno-sudjenje-generalu-Trifunovicu-u-Varazdinu Обновљено суђење генералу Трифуновићу у Вараждину („Блиц“, 28. август 2013)]</ref> Преминуо је 17. јануара 2017. на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] у Београду.<ref>[{{Cite web |url=http://rs.n1info.com/a221765/Vesti/Vesti/Umro-general-Vladimir-Trifunovic.html |title=Umro general Vladimir Trifunović {{!}} N1 Srbija{{Ботовски наслов}} |access-date=17. 01. 2017 |archive-date=18. 01. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170118042025/http://rs.n1info.com/a221765/Vesti/Vesti/Umro-general-Vladimir-Trifunovic.html |url-status=dead }} Umro general Vladimir Trifunović | N1 Srbija{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:645085-Preminuo-Vladimir-Trifunovic-general-JNA Преминуо Владимир Трифуновић, генерал ЈНА („Вечерње новости”, 17. јануар 2017)]</ref> == Објављене књиге == * „Моја борба за истину” * „Буђење савести у борби за истину и правну државу” * „Нећу милост” == Види још == * [[Милан Тепић]] == Извори == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [http://www.vreme.com/cms/view.php?id=941764 Лик и дело: Владо Трифуновић] * [http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/33776-General-ive-vojske.html Генерал живе војске] {{Wayback|url=http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/33776-General-ive-vojske.html |date=20101208131451 }} * [http://www.slobodnaevropa.org/content/trifunovic_/1921871.html Трифуновић: Србији су требали мртви хероји] * [https://web.archive.org/web/20170118230903/http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/odlazak-generala-trifunovica-majka-me-je-zaklela-da-nikoga-u-crno-ne-zavijem/ Одлазак генерала Трифуновића („Недељник”, 17. јануар 2017)] {{Портал бар|Биографија|Сукоби на територији СФРЈ}} {{DEFAULTSORT:Трифуновић, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1938.]] [[Категорија:Умрли 2017.]] [[Категорија:Приједорчани]] [[Категорија:Генерал-мајори ЈНА]] [[Категорија:Рат у Словенији]] [[Категорија:Личности Рата у Хрватској]] 7ak8hkaai9k8707p5ch6ueysvpvezbo 0 801000 25139239 21904635 2022-08-05T09:25:56Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Рајо Ваљекано | слика = [[Датотека:FK Rajo Valjekano.png|150п]] | пуно име = -{Real Rayo Vallecano de Madrid, S.A.D.}- | надимак = -{Franjirrojos, Vallecanos}- | основан = [[29. мај]]а [[1924]].<ref>[http://www.rayovallecano.es/historia/ Историја], www.rayovallecano.es, Приступљено 29. 7. 2013.</ref> | стадион= [[Кампо де футбол де Ваљекас]], [[Мадрид]] | капацитет = 14.708 | власник = | директор = {{зас|ШПА}} [[Раул Мартин Преса]] | тренер= {{зас|ШПА}} [[Мишел]] | лига = [[Ла лига]] | сезона = [[Ла лига 2021/22.|2021/22]]. | позиција= 12. | |pattern_la1 = _rayo1718h |pattern_b1 = _rayo1718h |pattern_ra1 = _rayo1718h |pattern_sh1 = _rayo1718h |pattern_so1 = _rayo1718h |leftarm1 = FF0000 |body1 = FFFFFF |rightarm1 = FF0000 |shorts1 = FFFFFF |socks1 = FFFFFF |pattern_la2 = _rayo1718a |pattern_b2 = _rayo1718a |pattern_ra2 = _rayo1718a |pattern_sh2 = _rayo1718a |pattern_so2 = _rayo1718a |leftarm2 = 000000 |body2 = 000000 |rightarm2 = 000000 |shorts2 = ff0000 |socks2 = ff0000 |pattern_la3 = _rayo1718t |pattern_b3 = _rayo1718t |pattern_ra3 = _rayo1718t |pattern_sh3 = _rayo1718t |pattern_so3 = _rayo1718t |leftarm3 = 66FFCC |body3 = 66FFCC |rightarm3 = 66FFCC |shorts3 = 000000 |socks3 = 000000 }} '''ФК Рајо Ваљекано''' ({{јез-шпа|Rayo Vallecano de Madrid}}) је [[Шпанија|шпански]] [[фудбал]]ски клуб из насеља [[Ваљекас]] у [[Мадрид]]у. Клуб је основан [[1924]]. под именом '''Ел Рајо''' (''-{Agrupación Deportiva El Rayo}-''), док име Рајо Ваљекано носи од [[13. новембар|13. новембра]] [[1947]]. године. Тренутно се такмичи у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Rayo Vallecano}} * [http://www.rayovallecano.es/ Званични сајт клуба] {{клица-фк}} {{Тимови Ла Лиге}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Р]] ceiahfcj9u7djxl48k5rc1awtabeach 25139240 25139239 2022-08-05T09:26:54Z SimplyFreddie 231289 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Рајо Ваљекано | слика = [[Датотека:FK Rajo Valjekano.png|150п]] | пуно име = -{Real Rayo Vallecano de Madrid, S.A.D.}- | надимак = -{Franjirrojos, Vallecanos}- | основан = [[29. мај]]а [[1924]].<ref>[http://www.rayovallecano.es/historia/ Историја], www.rayovallecano.es, Приступљено 29. 7. 2013.</ref> | стадион= [[Кампо де футбол де Ваљекас]], [[Мадрид]] | капацитет = 14.708 | власник = | директор = {{зас|ШПА}} [[Раул Мартин Преса]] | тренер= {{зас|ШПА}} [[Мишел]] | лига = [[Ла лига]] | сезона = [[Ла лига 2021/22.|2021/22]]. | позиција= 12. | |pattern_la1 = _rayo1718h |pattern_b1 = _rayo1718h |pattern_ra1 = _rayo1718h |pattern_sh1 = _rayo1718h |pattern_so1 = _rayo1718h |leftarm1 = FF0000 |body1 = FFFFFF |rightarm1 = FF0000 |shorts1 = FFFFFF |socks1 = FFFFFF |pattern_la2 = _rayo1718a |pattern_b2 = _rayo1718a |pattern_ra2 = _rayo1718a |pattern_sh2 = _rayo1718a |pattern_so2 = _rayo1718a |leftarm2 = 000000 |body2 = 000000 |rightarm2 = 000000 |shorts2 = ff0000 |socks2 = ff0000 |pattern_la3 = _rayo1718t |pattern_b3 = _rayo1718t |pattern_ra3 = _rayo1718t |pattern_sh3 = _rayo1718t |pattern_so3 = _rayo1718t |leftarm3 = 66FFCC |body3 = 66FFCC |rightarm3 = 66FFCC |shorts3 = 000000 |socks3 = 000000 }} '''ФК Рајо Ваљекано''' ({{јез-шпа|Rayo Vallecano de Madrid}}) је [[Шпанија|шпански]] [[фудбал]]ски клуб из насеља [[Ваљекас]] у [[Мадрид]]у. Клуб је основан [[1924]]. под именом '''Ел Рајо''' (''-{Agrupación Deportiva El Rayo}-''), док име Рајо Ваљекано носи од [[13. новембар|13. новембра]] [[1947]]. године. Тренутно се такмичи у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Rayo Vallecano}} * {{Званични веб-сајт}} {{клица-фк}} {{Тимови Ла Лиге}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Рајо Ваљекано]] 4k01hg2tpm2zpnoljx123pgxqstxij2 10 807722 25139366 24452556 2022-08-05T11:02:06Z З.Вукобрат 126357 wikitext text/x-wiki {{navbox |name= СП скок удаљ |title= [[Светско првенство у атлетици на отвореном]] — [[скок удаљ]] |listclass = hlist |group1=Мушкарци |list1= * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1983 — скок удаљ за мушкарце|1983]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1987 — скок удаљ за мушкарце|1987]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1991 — скок удаљ за мушкарце|1991]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1993 — скок удаљ за мушкарце|1993]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1995 — скок удаљ за мушкарце|1995]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1997 — скок удаљ за мушкарце|1997]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1999 — скок удаљ за мушкарце|1999]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2001 — скок удаљ за мушкарце|2001]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2003 — скок удаљ за мушкарце|2003]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2005 — скок удаљ за мушкарце|2005]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2007 — скок удаљ за мушкарце|2007]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2009 — скок удаљ за мушкарце|2009]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — скок удаљ за мушкарце|2011]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — скок удаљ за мушкарце|2013]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2015 — скок удаљ за мушкарце|2015]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2017 — скок удаљ за мушкарце|2017]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|2019]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|2022]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023 — скок удаљ за мушкарце|2023]] |group2=Жене |list2= * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1983 — скок удаљ за жене|1983]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1987 — скок удаљ за жене|1987]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1991 — скок удаљ за жене|1991]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1993 — скок удаљ за жене|1993]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1995 — скок удаљ за жене|1995]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1997 — скок удаљ за жене|1997]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1999 — скок удаљ за жене|1999]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2001 — скок удаљ за жене|2001]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2003 — скок удаљ за жене|2003]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2005 — скок удаљ за жене|2005]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2007 — скок удаљ за жене|2007]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2009 — скок удаљ за жене|2009]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — скок удаљ за жене|2011]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — скок удаљ за жене|2013]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2015 — скок удаљ за жене|2015]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2017 — скок удаљ за жене|2017]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за жене|2019]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|2022]] * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2023 — скок удаљ за жене|2023]] }} {{navbox |name= СП скок удаљ |title= [[Светско првенство у атлетици у дворани]] — [[скок удаљ]] |listclass = hlist |group1=Мушкарци |list1= * [[Светске атлетске игре у дворани 1985 — скок удаљ за мушкарце|1985]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1987 — скок удаљ за мушкарце|1987]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1989 — скок удаљ за мушкарце|1989]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1991 — скок удаљ за мушкарце|1991]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1993 — скок удаљ за мушкарце|1993]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1995 — скок удаљ за мушкарце|1995]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1997 — скок удаљ за мушкарце|1997]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1999 — скок удаљ за мушкарце|1999]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2001 — скок удаљ за мушкарце|2001]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2003 — скок удаљ за мушкарце|2003]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2004 — скок удаљ за мушкарце|2004]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2006 — скок удаљ за мушкарце|2006]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2008 — скок удаљ за мушкарце|2008]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2010 — скок удаљ за мушкарце|2010]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2012 — скок удаљ за мушкарце|2012]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2014 — скок удаљ за мушкарце|2014]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2016 — скок удаљ за мушкарце|2016]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок удаљ за мушкарце|2018]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за мушкарце|2022]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2023 — скок удаљ за мушкарце|2023]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2024 — скок удаљ за мушкарце|2024]] |group2=Жене |list2= * [[Светске атлетске игре у дворани 1985 — скок удаљ за жене|1985]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1987 — скок удаљ за жене|1987]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1989 — скок удаљ за жене|1989]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1991 — скок удаљ за жене|1991]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1993 — скок удаљ за жене|1993]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1995 — скок удаљ за жене|1995]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1997 — скок удаљ за жене|1997]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1999 — скок удаљ за жене|1999]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2001 — скок удаљ за жене|2001]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2003 — скок удаљ за жене|2003]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2004 — скок удаљ за жене|2004]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2006 — скок удаљ за жене|2006]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2008 — скок удаљ за жене|2008]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2010 — скок удаљ за жене|2010]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2012 — скок удаљ за жене|2012]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2014 — скок удаљ за жене|2014]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2016 — скок удаљ за жене|2016]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок удаљ за жене|2018]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за жене|2022]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2023 — скок удаљ за жене|2023]] * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2024 — скок удаљ за жене|2024]] }} <noinclude>[[Категорија:Навигациони шаблони за дисциплине на Светском првенству у атлетици|Скок удаљ]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за скок удаљ|Светско првенство]]</noinclude> k26ro0zk4fyogavf2fuvajb1y1qz79p 0 807871 25139051 20739687 2022-08-05T02:36:27Z Xqbot 29434 Бот: исправљено неисправно преусмерење до премештене циљне странице [[Majkrosoftov razvojni centar u Srbiji]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Majkrosoftov razvojni centar u Srbiji]] 89kl8xzuh040i1205p9g38wuctjsri6 0 807872 25139049 20739686 2022-08-05T02:36:17Z Xqbot 29434 Бот: исправљено неисправно преусмерење до премештене циљне странице [[Majkrosoftov razvojni centar u Srbiji]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Majkrosoftov razvojni centar u Srbiji]] 89kl8xzuh040i1205p9g38wuctjsri6 0 827770 25138528 24469839 2022-08-04T14:25:03Z Akul59 237613 популација, позивни број, нормативна контрола, веб-сајт wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Кузмице}} {{кратак опис|Кузмице (Топољчани) је насеље у Словачкој}} {{Насељено место у Словачкој |место = Кузмице |оригинални_назив = Kuzmice |слика = |опис_слике = |крај = [[Њитрански крај|Њитрански]] |округ = Округ Топољчани |популација = 753<ref>{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |language=sk |date=2022-03-31 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |надм висина = 194<ref name="base_info">{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_SK_WIN/om5001rr/v_om5001rr_00_00_00_sk |title=Základná charakteristika |language=sk |date=2015-04-17 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |поштански_код = 956 21 |позивни_број = +421-38 |регистарска_ознака = TO |гшир = 48.5823 |гдуж = 18.1073 |попис = {{Скраћеница|2021.|Становништво: 31. децембарa 2021. Густина & површина: 30. јунa / 1. јулa 2021. Надморска висина, поштански_код & позивни_број (последња актуелизација): 17. априлa 2015.}} }} '''Кузмице''' ({{јез-свк|Kuzmice}}) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине ({{јез-свк|obec}}) у округу Топољчани, у [[Њитрански крај|Њитранском крају]], [[Словачка|Словачка Република]]. == Становништво == Према подацима о броју становника из 2021. године насеље је имало 753 становника.<ref name="популација" /> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="популација">{{Cite web |url=https://www.scitanie.sk/obyvatelia/zakladne-vysledky/pocet-obyvatelov/OK/SK0236/OB |title=Obyvatelia - Základné výsledky |language=sk |date= |website=www.scitanie.sk |publisher= Статистички завод Републике Словачке |access-date=2022-08-04}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Kuzmice (Topoľčany District)}} * {{Званични веб-сајт}} {{ск}} * [http://www.e-obce.sk/ Крајеви и окрузи у Словачкој] {{ск}} {{клица-село-Словачка}} {{Округ Топољчани}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Округ Топољчани]] [[Категорија:Њитрански крај]] [[Категорија:Насељена места у Словачкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]] p3ct1s7ouurx8ooubak30mvlbbb36ma 0 827808 25138783 24471748 2022-08-04T18:44:07Z Akul59 237613 популација, позивни број, веб-сајт wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Завада}} {{кратак опис|Завада (Топољчани) је насеље у Словачкој}} {{Насељено место у Словачкој |место = Завада |оригинални_назив = Závada |слика = |опис_слике = |крај = [[Њитрански крај|Њитрански]] |округ = Округ Топољчани |популација = 591<ref>{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |language=sk |date=2022-03-31 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |надм висина = 247<ref name="base_info">{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_SK_WIN/om5001rr/v_om5001rr_00_00_00_sk |title=Základná charakteristika |language=sk |date=2015-04-17 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |поштански_код = 955 01 |позивни_број = +421-38 |регистарска_ознака = TO |гшир = 48.6415 |гдуж = 18.0858 |попис = {{Скраћеница|2021.|Становништво: 31. децембарa 2021. Густина & површина: 30. јунa / 1. јулa 2021. Надморска висина, поштански_код & позивни_број (последња актуелизација): 17. априлa 2015.}} }} '''Завада''' ({{јез-свк|Závada}}) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине ({{јез-свк|obec}}) у [[округ Топољчани|округу Топољчани]], у [[Њитрански крај|Њитранском крају]], [[Словачка|Словачка Република]]. == Становништво == Према подацима о броју становника из 2021. године насеље је имало 596 становника.<ref name="популација" /> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="популација">{{Cite web |url=https://www.scitanie.sk/obyvatelia/zakladne-vysledky/pocet-obyvatelov/OK/SK0236/OB |title=Obyvatelia - Základné výsledky |language=sk |date= |website=www.scitanie.sk |publisher= Статистички завод Републике Словачке |access-date=2022-08-04}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Závada (Topoľčany District)}} * {{Званични веб-сајт}} {{ск}} * [http://www.e-obce.sk/ Крајеви и окрузи у Словачкој] {{ск}} {{клица-село-Словачка}} {{Округ Топољчани}} [[Категорија:Округ Топољчани]] [[Категорија:Њитрански крај]] [[Категорија:Насељена места у Словачкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]] jey4vbbtr9e19v7jg7xqx3znepepm0i 0 838538 25139083 24471557 2022-08-05T05:23:11Z Akul59 237613 популација, позивни број, нормативна контрола, грб wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Вељке Залужје је насеље у Словачкој}} {{Насељено место у Словачкој |место = Вељке Залужје |оригинални_назив = Veľké Zálužie |слика = Veľké Zálužie kostol 06.jpg |опис_слике = Римокатоличка црква |грб = Erb V.Z.jpg |крај = [[Њитрански крај|Њитрански]] |округ = Округ Њитра |популација = 4315<ref>{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_DEM/om7101rr/v_om7101rr_00_00_00_sk |title=Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) |language=sk |date=2022-03-31 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |надм висина = 180<ref name="base_info">{{Cite web |url=http://datacube.statistics.sk/#!/view/sk/VBD_SK_WIN/om5001rr/v_om5001rr_00_00_00_sk |title=Základná charakteristika |language=sk |date=2015-04-17 |website=www.statistics.sk |publisher= Statistical Office of the Slovak Republic|access-date=2022-03-31}}</ref> |поштански_код = 951 35 |позивни_број = +421-37 |регистарска_ознака = NR |гшир = 48.309444 |гдуж = 17.938889 |попис = {{Скраћеница|2021.|Становништво: 31. децембарa 2021. Густина & површина: 30. јунa / 1. јулa 2021. Надморска висина, поштански_код & позивни_број (последња актуелизација): 17. априлa 2015.}} }} '''Вељке Залужје''' ({{јез-свк|Veľké Zálužie}}) насељено је мјесто са административним статусом сеоске општине ({{јез-свк|obec}}) у [[округ Њитра|округу Њитра]], у [[Њитрански крај|Њитранском крају]], [[Словачка|Словачка Република]]. == Становништво == Према подацима о броју становника из 2021. године насеље је имало 4.350 становника.<ref name="популација" /> == Референце == {{reflist|refs= <ref name="популација">{{Cite web |url=https://www.scitanie.sk/obyvatelia/zakladne-vysledky/pocet-obyvatelov/OK/SK0233/OB |title=Obyvatelia - Základné výsledky |language=sk |date= |website=www.scitanie.sk |publisher= Статистички завод Републике Словачке|access-date=2022-08-04}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Veľké Zálužie}} * {{Званични веб-сајт}} {{ск}} {{клица-село-Словачка}} {{Округ Њитра}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Округ Њитра]] [[Категорија:Њитрански крај]] [[Категорија:Насељена места у Словачкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словачкој]] 4auv8y5j05shgjcc32l6af41ntusodg 0 841188 25139170 24323037 2022-08-05T07:44:29Z Artanisen 249210 /* Povlačenje Amaterasu u nebesku pećinu */ Origin_of_Iwato_Kagura_Dance_Amaterasu_by_Toyokuni_III_(Kunisada)_1856.png wikitext text/x-wiki [[Датотека:Kojiki Shinpukuji.jpg|мини|десно|Knjiga Kodjiki]] '''Japanska mitologija''' je veoma bogata i raznovrsna. Uglavnom je zasnovana na autohtonoj japanskoj religiji [[Шинтоизам|šinto]], ali ima i uticaja budizma i drugih dominantnih religijskih tradicija u Japanu, kao i raznih primesa verovanja i legendi lokalnih sredina. Japanski mitovi su se razvijali iz istih razloga kao i mitovi drugih zemalja, da bi objasnili nastajanje sveta, prirodne fenomene, običaje i obrede, nazive nekih toponima itd. Iako japanska mitologija ima veoma dugu istoriju od preko 2000 godina, prvi zapisi se javljaju tek početkom osmog veka nove ere. Naime, Japanci do 5. veka nove ere nisu imali pismo, te su postojali ljudi, poznati kao kataribe čija je dužnost bila da usmeno prenose mitove i predanja u vreme kada nije bilo pisma ili ono nije bilo rasprostranjeno u Japanu. Najstariji poznati pisani izvor o drevnom Japanu i njegovoj mitologiji je Kođiki ili Zapisi o drevnim događajima sastavljen [[712]]. godine. === O starim vremenima === Jednom davno haos koji je do tada vladao je počeo da se gasi i došlo je do razdvajanja ''Neba i Zemlje''. U tom procesu su nastala tri boga koja su predstavljala početak stvaranja. Pojavila su se i dva Duha, koja su predstavljala roditelje svega postojećeg. Ti duhovi su se zvali '''Izanagi i Izanami''', brat i sestra, koji su izrodili japanska ostrva i druge bogove. Iako su začeci daleki i slabo znani, preko njih se može naučiti o svetu u kome su se izrodili bogovi i čovek. === Car [https://web.archive.org/web/20131118041213/http://www.princeton.edu/~achaney/tmve/wiki100k/docs/Emperor_Temmu.html Tenmu] i priređivanje hronike Kođiki === Od [[673]]. do [[686]]. godine, vladao car Tenmu koji je zagospodario čitavim japanskim arhipelagom (drevni naziv: ''Zemlja osam velikih ostrva''). Pre nego što će doći na vlast, car Tenmu ugledao je na obali reke crni oblak kako se širi nebom i prorekao je da će osvojiti presto. Međutim, nije još bilo vreme za njegovu vladavinu, pa je odlučio da postane monah i da živi monaškim životom dok mu ljudi ne postanu naklonjeni. Nakon bitke sa prvim prestolonaslednikom i pobede nad njim, Tenmu dolazi na vlast, okružujući se sa tri svete carske regalije: ogledalo, mač i jaspis. Car je veoma mudro vladao, vođen delanjem Jin i Janga i redovnim ciklusom 5 elemenata: voda, vatra, zemlja, metal i drvo. Car je naredio jednom dvorskom činovniku, nižeg ranga da prouči i upamti „Hronike careva“ i „Knjige predanja“, koje su rodoslovna dokumenta koja sadrže imena careva, carica i prinčeva, godine smrti i mesto grobnica. Međutim, car nije dočekao da vidi kraj tog poduhvata. === Carica Genmei i završetak hronike Kođiki === [[Датотека:Empress Gemmei.jpg|мини|лево|Carica Genmei]] U periodu od [[707]]. do [[715]]. godine vlada carica '''Genmei''', nećaka cara Tenmua. Ona [[710]]. godine uspostavlja prestonicu u [[Нара период|Nari]] i otvara put ka političkom i kulturnom uzdizanju carstva. Njena vladavina je opisana kao plemenita, a ona sama je opisana kao carica koja je posedovala sve vladarske vrline. Ona je želela da ispravi greške i neispravnosti u delima “Knjiga predanja” i „Hronike careva“ te je [[711]]. godine zapovedila svom podaniku '''Jasumaru''' da ispravi i zavši ova dela. Međutim, u tom periodu je bilo veoma teško sastaviti rečenicu i izraziti misao i sve to napisati kineskim pismom. Zbog toga je Jasumaro primenio japansko čitanje kineskih znakova i tako napisao delo mešavinom kineskog i japanskog jezika i čitanja. Zapisi počinju postankom neba i zemlje a završavaju se vladavinom carice '''Suiko''' ([[592]]. godine). Jasumaro je napisao tri knjige koje je ponizno predao svojoj carici. == Postanje == === Pet nebeskih bogova === Kada su se razdvojili Nebo i Zemlja, izmišljena je zemlja nebeskih bogova na Nebu i tu je prvi nastao bog '''Ame no Minakuši''' (''Nebeski bog Središnji gospodar''), zatim '''Takami Musuhi''' (''Uzvišeni bog Stvoritelj''), zatim bog '''Kamu Musuhi''' ('''Sveti bog Stvoritelj'''). Svi bogovi su bili samotni jer polovi još nisu bili razdvojeni. Posle toga su nastala još dva boga: '''Umaši Ašikabi Hikođi''' (''bog trskovog izdanka'') i '''Ame no Tokotaći''' (''bog večnosti Neba''). Ovih pet nebeskih bogova su smatrani posebnim nebeskim bogovima i oni se nikada nisu prikazali, te se ne zna njihov izgled. === Sedam pokolenja bogova === Nakon pet prvobitnih bogova su nastala mnoga božanstva od boga '''Kuni no Tokotaćija''' (''bog večnosti Zemlje'') do boginje Izanami, koja se nazivaju '''sedem pokolenja bogova'''. Neki od tih bogova su: bog '''Uhiđini''' (''bog blata'') i njegova sestra, boginja '''Suhiđini''' (''boginja peska''), bog '''Cunogui''' (''bog bokorenja bilja'') i njegova sestra, boginja '''Ikugui''' (''boginja rađanja bilja''), bog '''Ootonođi''' (''bog velikih vrata'') i njegova sestra, boginja '''Ootonobe''' (''boginja velikih vrata'') i bog '''Omodaru''' (''bog usavršavanja Zemlje'') i njegova sestra, boginja '''Ajašikone''' (''boginja velikog poštovanja''). Od boga blata sva naredna božanstva imaju partnera suprotnog pola, odnosno svoju sestru i suprugu. == Izanami i Izanagi == '''[[Изанами|Izanami]] i [[Izanagi]]''' su božanstva koja su vezana za mit o nastanku Japana, odnosno za stvaranje Japanskih ostrva i ostalih bogova. Pre rođenja Izanamija i Izanagija, postojalo je šest generacija Kamija koji su tražili od Izanamija i Izanagija da stvore zemlju. Oni su sa nebeskog mosta uronili nebesko koplje, dobijeno od božanstava u vodu i tako napravili ostrvo Onogoro na koje su se nastanili i na kojem su napravili stub i kuću. === Nastanak zemlje i bogova === [[Датотека:Kobayashi Izanami and Izanagi.jpg|мини|Izanami i Izanagi]] Svi nebeski bogovi zapovediše bogu '''Izanagiju''' i boginji '''Izanami''' da uobliče i učvrste ovu plutajuću zemlju i tako ih zaduživši, dadoše im draguljima optočeno nebesko koplje zahvaljujući kojem su stojeći na lebdećem nebeskom mostu napravili prvo ostrvo '''Onogoro''' („samozgrušano“). Božanski par, sišavši na to ostrvo, podiže nebeski stub i uz njega palatu i odlučuje da se venča i donese na svet nove generacije bogova i nova ostrva na Zemlji. Takođe odlučuje da stvori i ritual kojim će proslavili sjedinjenje u svetu zajednicu. Prilikom kružnog rituala oko stuba, Izanami je, videvši Izanagija uzviknula, puna oduševljenja na šta je Izanagi uzvratio ali je i podsetio da žena nikada ne bi trebalo da govori prva u ovakvim prilikama. Nakon njihove prve svadbene noći nastaje '''Hiruko''', deformisano dete bez kostiju, nalik na pijavicu a zatim i ostrvo Ava. Izanagi i Izanami su se, zabrinuti, vratili na nebo, kako bi otkrili šta je uzrok ovom deformitetu. Rečeno im je da nije dobro to što je žena prozborila prva te je tako ukaljala njihov brak i stoga par mora da ponovi ceremoniju. Kada je greška ispravljena nastalo je niz ostrva: ostrvo [[Avađi]] no Honosavake, [[Ijo]] no Futana, [[Oki]] no Micugo, [[Cukuši]], [[Iki]], [[Cušima]], [[Sado]] i [[Ojamato Tojakizu]]; odnosno stvorena je Zemlja osam velikih ostrva, [[Ojašima]]. Nakon osam najvećih ostrva koja čine [[Japan]], Izanagi i Izanami su stvorili božanstva mora, vetra, planina, reka, drveća i pirinča. Izanami Izanagi izrodiše ukupno četrnaest ostrva i trideset pet bogova. Nedugo zatim rođen je bog vatre, '''Hi no Kagucući''' čije je rođenje imalo kobne posledice. Tokom porođaja, Izanami je pretrpela strašne opekotine i pala na zemlju. Nakon njene smrti, mnogi drugi bogovi su rođeni, uključujući i boginje zemlje i vode. Od suza, koje je Izanagi prolio oplakujući svoju ljubav, nastala su mnoga božanstva, a u nastupu besa Izanagi je Kagucućija raskomadao mačem. Od preostalih delova nastali su novi bogovi, a od rasprskane krvi nastale su zvezde koje formiraju [[Mlečni put]].<ref>Simonović, Simon. ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima'', Knjiga prva, Nastanak zemlje i bogova. Rad. стр. 22-31</ref> === Odlazak boga Izanagija u podzemlje === Izanagi je želeo da vrati svoju ljubav, Izanami, pa ju je pratio do Zemlje '''Jomi''' (''zemlja noćne tame''), podzemnog sveta mrtvih. Našavši je u mraku, Izanagi ju je preklinjao da se vrati ali ona je odbila, objasnivši mu da je pojela jelo pripremljeno na ognjištu (''verovalo se da onaj ko okusi hranu iz drugog sveta postaje njegov stanovnik'') i da stoga ne može da se vrati u svet živih. Kasnije, kada je Izanami legla da spava, Izanagi je upalio baklju kako bi mogao da je vidi i video je samo raspadnuto telo svoje supruge. Prizor ga je toliko šokirao da je ispustio baklju i počeo da beži. Probuđena Izanami je pokušala da ga zaustavi tako što je poslala '''grdobe''' (''ružne devojke iz Zemlje noćne tame''), osam bogova gromova i hiljadu pet stotina vojnika za njim. Međutim, Izanagi je ogromnim kamenom zagradio put između sveta živih i mrtvih i tako pobegao. Njih dvoje se tako razvenčaše. Od tada, svakog dana neizbežno umre hiljadu ljudi, a hiljadu i pet stotina bude rođeno. Tako je svet spoznao smrt i zato je boginja Izanami poznata i kao velika boginja '''Ćišiki''' (''„velika boginja što sustiže na putu“'').<ref>Simonović, Simon. ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima'', Knjiga prva, Odlazak boga Izanagija u podzemlje. Rad. стр. 34-34</ref> === Pročišćenje boga Izanagija === Videvši trag podzemlja na svojoj koži, Izanagi, želevši da se očisti, odlazi u zemlju '''Himuka''', na ostrvo [[Cukuši]] da se opere (''misogi'': pranje tela toplom vodom radi pročišćavanja od grehova i nečistoće je jedan od najznačajnijih verskih obreda u šintoizmu). Skidanjem onoga što imaše na sebi nastaše dvanaest bogova. Bogovi nesreće nastadoše od prljavštine koju je Izanagi pokupio na putu kroz nečistu zemlju. Kako bi se ispravilo zlo koje oni učiniše nastaše još tri božanstva. Dok se kupao, od njegovog levog oka je nastala velika boginja [[Amaterasu]] (''kojoj Izanami poveri vlast nad Uzvišenim nebeskim poljem''), od desnog bog [[Cukujomi]] (''bog Meseca kojem je poverena vlast nad Zemljom noći''), a od nosa bog [[Take Haja Susano]] ''(bog oluje, koji je vladao nad Morskim poljem'').<ref>Simonović, Simon. ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima'', Knjiga prva, Pročišćenje boga Izanagija. Rad. стр. 38-41</ref> == Mit o bogu Susanoo i boginji Amaterasu == === Bog Susanoo odlazi na nebo === Dok su ostali bogovi vladali i poštovali zapovesti koje su im dodeljene Susanoo je bio nezadovoljan, plakao je i jadikovao, ne vodeći računa o zemlji ona se našla u haosu. Izanagi videvši to i podstaknut Susanoovom željom da ode u podzemni svet proteruje ga tamo. Susanoo traži da o tome obavesti sestru i odlazi na nebo. Sve je se toliko treslo dok je on dolazio da se Amaterasu uplašila razloga njegovog dolaska, strahujući da će joj preoteti zemlju. Kako bi dokazao da nema nečasne namere Susanoo joj predloži da stvore bogove. Velika boginja Amaterasu je tražila od brata da joj preda svoj mač dug deset šaka, prelomila ga je na tri dela i isprala ih u nebeskom izvoru Mana. Zatim ih je sažvakala i ispljunula, a u izmaglici njenog daha nastale su tri boginje po imenu Takiribime, Ićikišimahime i Takicuhime. Potom je bog Susanoo zatražio od nje nisku od petsto dragulja koju je isprao u izvoru Mana, sažvakao i ispljunuo tako stvorivši boga Masakacuakacu Kaćihajahi Ame no Ošihomimi. Nastavio je da uzima njene dragulje sve dok od njih nije napravio još četiri boga, a to su: Ame no Hohi, Amacuhikone, Ikucuhikone, Kumano Kusubi. Tad Amaterasu reče: [[''„Ovih pet dečaka koji se kasnije rodiše nastajahu iz stvari što pripadahu meni, i stoga, oni su, prirodno, moja deca. Tri devojčice koje se prve rodiše nastajahu iz stvari što pripadahu tebi, i stoga, one su tvoja deca.“'']].<ref>Simonović, Simon. ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima'', Knjiga prva, Bog Susano odlazi na nebo. Rad. стр. 42- 50</ref> Onda Susanoo reče kako je zahvaljujući svojim čistim i jasnim namerama stvorio nežne boginje pa je pobeda njegova. Tada stade da divlje slavi pobedu, rušeći međe, zatrpavajući pirinčana polja, a onda je odrao nebeskog konja i bacio u tkaonicu, nebeska tkalja je se toliko uplašila da je se ubola na tkački čunak i umrla. === Povlačenje Amaterasu u nebesku pećinu === [[Датотека:Origin_of_Iwato_Kagura_Dance_Amaterasu_by_Toyokuni_III_(Kunisada)_1856.png|оквир|лево|Amaterasu u pecini]] Amaterasu su toliko uplašila dela njenog brata da je se zatvorila u nebesku pećinu. Svet je prekrila tama i desile su se razne nesreće. Stoga osam miliona bogova se okupilo i zadužilo boga Omoikanea da smisli šta da čine. Izvadili su najtvrđe nebesko kamenje iz nebeske reke Jasu, gvožđe iz nebeskog rudnika od kojih su kovač Amacumaru i boginja Išikoridome napravili ogledalo, bog Tamanoja je izradio nisku od petsto dragulja, zatim su iskopali iz korena sveto drvo klejera sa petsto grana koje raste na nebeskoj planini Kagu. Na gornje grane su okačili nisku, na srednje ogledalo, a na donje bele i plave platnene trake. Sve je to bog Futotama držao kao uzvišenu ponudu, očitana je molitva, a bog Ame no Tađikarao se sakrio uz vrata pećine. Onda boginja Ame no Uzume poče trupkati nogama po bačvi ispred vrata i kao da je bila zaposednuta božanskim duhom razgoliti grudi i međunožje. Bogovi su se toliko tome smejali da je Amaterasu provirila iz pećine i upitala kako to da Ame no Uzume tako pleše i bogovi smeju kad je njeno povlačenje ispunilo zemlju tamom. Na to joj Ame no Uzume odgovori da postoji jedan bog uzvišeniji od nje pa se zato oni raduju. Bog Futotama iznese ogledalo pred Amaterasu, a ona kako bi ga bolje videla približi se izlazu i tad je Ame no Tađikarao uhvati za ruku i izvuče napolje, a svet opet beše osvetljen. Onda je osam milona bogova odredilo kaznu bogu Susanoo, odsečeni su mu brada i nokti kako bi se iskupio i biva izopšen. Zatim je Susanoo zatražio hranu od boginje Oogecuhime, a ona je iz svog nosa, usta i zadnjice izvadila razne đakonije i od njih mu pripremila jelo. Videvši to on pomisli da mu nudi opoganjenu hranu i odmah je ubi. Iz njene glave nastade svilen buba, iz očiju pirinač, uha proso, nosa crveni pasulj, međunožja ječam, a iz zadnjice soja. Njihova zrna su se skupila i upotrebila za [[seme]].<ref>Simonović, Simon. ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima, Knjiga prva'', Povlačenje Amaterasu u nebesku pećinu. Rad. стр. 51- 54</ref> === Bog Susanoo ubija džinovsku zmiju === [[Датотека:Dragon Susanoo no mikoto and the water dragon.jpg|мини|десно|Susanoo ubija dzinovsku zmiju]] Nakon što je izopšten Susanoo silazi u zemlju Izumo. Tamo nailazi na starca i staricu kako plaču koji su zapravo bili bog Oojamacumija i boginja Tenazući. Oni su nekada imali osam ćerki ali džinovska osmoglava zmija svake godine dođe i proguta po jednu. Na Susanoovo pitanje kakva je zmija Oojamacumija odgovori:'' „Oči su joj crvene poput plodova ljoskavca, a na telu joj osam glava i osam repova. I još, po njoj rastu mahovina, čempresi i kedrovi, prostire se koliko osam dolina i osam gora, a pogledaš li joj stomak, on je uvek otečen i krvav.“'' Susanoo zatraži od starca da mu da ćerku i pretvori je u češalj koji je zadenuo u kosu. Zatim bogu i boginji naloži da pripreme osam puta prevreli sake, da okolo podignute ograde otvore osam kapija i na svaku da stave po postolje, a na svako postolje bačvu i u njih sipaju osam puta prevreli sake, pa da čekaju. Oni tako uradiše, pa kad je došla džinovska osmoglava zmija ona u svaku bačvu uroni po jednu glavu i ispi sake. Zmija je se toliko napila da je zaspala i tada je Susanoo iseče na komade. Kada je sekao jedan od središnjih repova sečivo mu se okrnjilo, iznenađen rasporio je rep i pronašao mač poznat kao Kusanagi i predao ga [[boginji Amaterasu]].<ref>Simonović, Simon. ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima, Knjiga prva'', Bog Susano ubija džinovsku zmiju. Rad. стр. 55- 57</ref> == Podvizi boga Ookuninušija == [[Датотека:Ōkuninushi Bronze Statue.jpg|мини|лево|Bog Ookuninusi]] Ookuninušija je imao mnoštvo braće ali oni su svoju zemlju prepustili njemu i on je postao tako Veliki gospodar Zemlje. Ookuninušio je bilo ime koje je on nosio kao lokalni bog. Ove priče stoga govore o tome kako je on kroz razne podvige postao veliki gospodar Zemlje takođe jedna od priča govori i o njegovom stradanju. === Beli zec iz Inabe === Ookuninušija je imao mnoštvo braće ali oni su svoju zemlju prepustili njemu tako što su naumili da svaki za sebe zatraži ruku '''Inaba-e no Jagamihime''' koja je bila boginja iz mesta Jagami u zemlji Inaba. Zatim su se braća uputila ka tom mestu vodeći boga '''Oonamuđija''' kao slugu da im nosi vreću. Kada su došli do Keta tamo su zatekli jednog zeca. Osamdeset bogova su zecu rekli da se okupa u morskoj vodi zatim da legne na vrh planine da ga vetar produva, zec je to uradio. Kako mu se koža sušila tako je i od vetra ispucala. Zec je u mukama i bolovima plakao. Kada ga je ugledao bog Oonamuđi koji je stigao poslednji pitao ga je zašto leži i plače, na to mu je zec pojasnio da je hteo da pređe preko mora ali nije imao čime zato je uspeo da nasamari morskog psa tako što ga je nagovorio da se nadmeću i da izbroje ko od njih dvojice ima više rođaka. Tako je zec pretrčao preko svih rođaka da bi ih izbrojao i samim tim prešao je preko mora. Nakon toga je sreo osamdesetoricu braće koji su mu rekli da se okupa u morskoj vodi i da leži na vetru, ali sad je zec ostao nasamaren i od muke i bola je počeo plakati. Bog Oonamuđi mu je poručio da ode od ušća reke u more i da se okupa u slatkoj vodi pa potom da uzme polen rogoza i da ga prospe po zemlji i da se valja po njemu na taj način će mu se koža oporaviti. Zec je poslušao boga Oonamuđija. On se danas naziva '''Usagikami''', bog Zec. === Stradanja boga Ookunašija === Jagamihime je stala uz boga Oonamuđija. Osamdesetoricu bogova je to razljutilo i odlučili su da ga ubiju tako što su užareni kamen pustili niz planinu. Kada je uhvatio užareni kamen spržio se o njega i umro. Nakon toga, njegova majka je od silnog jadikovanja otišla na Nebo i obratila se boginji školjki '''Kisagaihime'''. Ona je poslala boginje školjki '''Kisagaihime''' i '''Umugihime''' da ga izleče i ožive, što su i uradile. === Odlazak u zemlju Ne === Oonamuđi je ponovo pobegao od osamdeset bogova, majka ga je spasila i uputila bogu '''Oojabikou''' u zemlju Ki. Kada je došao kod tog boga on ga je pustio da umakne i rekao mu da ide u podzemnu zemlju Ne u kojoj je bog Susanoo ali tu je došla Susanova kći koja se zagledala u njega, on se njoj dopao ali Veliki bog kada je došao da ga vidi prvo ga je smestio u pećinu u kojoj je bilo zmija. Susanova kći '''Suseribime''' mu je dala maramu protiv zmija koja ga je štitila. Sledećeg dana Veliki Bog ga je smestio u pećinu gde su ose i stonoge. Ona ga je opet spasila dajući mu maramu. I poslednji put mu je naredio da donese strelu iz polja ali je upalio svuda vatru. Spasili su ga miševi. Kada ga je bog vratio kući, opet ga je Suseribime spasila od zapovesti njenog oca. Oonamuđi uze Velikog boga za kosu i priveže ga za grede a svoju ženu Suseribime stavi na leđa, uze mač života, luk i strelu života i poče bežati. Bog mu je rekao da će tim mačem da rastera osamdeset bogova i da će time da postane bog Ookuninuši. === Bog Sukunabikona i bog planine Mimoro === Ookuninuši je živeo na obali Japanskog mora u zemlji Izumo. Tu je došao bog leptira svilene bube i pitao ga za ime, ali mu on nije rekao. On se obratio uzvišenoj majci boginji '''Kamu Musuhi''' i ona mu je rekla da je to njeno dete, rekla mu je da se udruže i da izgrade zemlju. Ookunuši je pitao koji bog sa njim može da izradi zemlju, tada mu je prišao bog koji je obasjao more i rekao mu je da ako umiri njegov duh da će moći da izgradi zemlju sa njim i to na vrhu planine. To je bog koji živi na vrhu planine Mimoro. == Bog Hiko Ho no Ninigi == [[Датотека:Ninigi.png|мини|лево|Bog Ninigi]] === Rođenje Hiki Ho no Ninigija i zapovest o silasku === Velika boginja Amaterasu i bog Takagi naložiše prestolonasledniku, bogu '''Masakacuakacu Kaćihajahi Ame no Ošihomimiju''' da siđe u Središnju zemlju trščanih polja i da gospodari njome. Bog Masakacuakacu Kaćihajahi Ame no Ošihomimi oženio se boginjom '''Jorozuhata Tojoakicušihime''' nakon što mu se rodio sin. Njegov sin bio je bog '''''Amenikiši Kuninikiši Amacuhiko Hiko Ho no Ninigi'''''. Bog Ošihomimi naredio mu je da siđe sa Neba i umesto njega da vlada zemljom trščanih polja. Niko Ho No Ninigi silazi na zemlju kao tek rođena beba. To je odraz obreda ustoličenja novog cara, koji simbolizuje rađanje [[novog života]].<ref>Simonović, Simon. ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima, Knjiga prva'', Bog Hiko Ho no Ninigi. Rad. стр. 95- 104</ref> === Bog Sarutabiko kao predvodnik === Kada je bog Hiko Ho no Ninigi trebalo da siđe sa Neba, na osmokrakom nebeskom raskršću (''mesto koje se nalazi između Neba i Zemlje, gde se ukršta mnogo puteva'') stajao je neki bog koji je svojim prisustvom obasjavao i Nebo i Zemlju. Boginja Amaterasu i bog Takagi poslaše boginju Ame no Uzume (''boginja koja je igrala šamansku ulogu prilikom izvlačenja Amaterasu iz pećine'') da ga pita ko je on. Kada ga je ona to upitala on joj odgovori da je zemaljski bog po imeni Sarutabiko i da je došao da dočeka Nebeskog princa i da mu bude na usluzi kao predvodnik. === Unuk nebeske boginje silazi sa Neba === Bog Ho no Ninigi onda siđe sa neba u pratnji pet starešina plemena. Tada mu Velika boginja Amaterasu dade nisku dragulja i ogledalo, kojima su je izmamili iz pećine , kao i mač Kusanagi. Ovo su tri sveta blaga, simbol legitimiteta carstva i ovde se prvi put pominju zajedno. Zatim posla i boga '''Omoikanea''', boga '''Tađikaraoa''' (''bog koji ju je izvukao iz pećine'') i boga '''Ameno Ivatovakea''' i reče Ninigiju: '',,Smatraj da je ovo ogledalo sam moj duh i klanjaj mu se kao da se klanjas meni. Neka zatim bog Omoikane preuzme obrede i neka ih vrši meni u slavu.”'' Ova dva boga, Amaterasu i Omoikane danas se slave u svetilištu Ise, u prefekturi Mie. Tada je Ninigi napustio nebeski kameni presto, razgrnuo nebeske oblake a zatim kročio na lebdeći nebeski most pa odatle sišao na sveti vrh planine Takaćiro u zemlji Himuka na ostrvu Cukuši. Tada reče: '',,Ovo je mesto okrenuto ka zemlji Kara (Korejsko poluostrvo), i put odavde vodi pravo do rta Kasasa, ovo je zemlja koju neposredno obasjava jutarnje sunce i u kojoj sija večernje sunce. Zato je ovo mesto nadsve dobro.“'' Zatim sagradi svoju palatu i tu se nastani. === Boginja Ame no Uzume i bog Sarutabiko === [[Датотека:Uzume.jpg|мини||лево|Statua boginje Ame no Uzume]] Bog Ho no Ninigi reče boginji Ame no Uzume da će kao nagradu što je otpratila boga Sarutabikoa i otkrila ko je on, uzeti njegovo ime i ulogu na carskom dvoru i služiti mu. Zbog ove zapovesti, pripadnici plemena Sarume no Kimi (''čija ja pretkinja bila upravo Ame no Uzume'') nose ime muškog boga Sarutabikoa a njihove žene nazivaju Sarume no Kimi. Kada se boginja Ame no Uzume, otprativši boga Sarutabikoa, vrati u svoje mesto, okupi sve ribice i upita ih da li će služiti potomku Nebeske boginje. Sve ribice odgovoriše da hoće osim morskog krastavca koji je ćutao. Tada boginja uze bodež i proreza mu usta. Zato su danas usta morskog krastavca prorezana. Zbog toga, kada se carskom dvoru prinosi prvi ulov morskih plodova, daruje se i pripadnicima plemena Sarume no Kimi. Bogu Sarutabikou, dok je lovio ribu, ruku uhvati bismerna školjka koja ga povuče u more i on se udavi. Kada je potonuo do samog dna, dobi ime '''Sokodoku Mitama''' (''sveti duh koji je stigao do dna''), kada morska voda zagrgota ime mu beše '''Cubutacu Mitama''' (''sveti duh koji ispusta mehuriće''), a kada se more zapenuša zove se '''Avasaku Mitama''' (''sveti duh koji penuša vodu''). Ovo trojstvo ukazuje na njegovog nosioca, primorski narod Ama. Ovaj narod čiji su bogovi Suratabiko i Ame no Uzume, izvodili su na carskom dvoru ples koji predstavlja davljenika, u znak pokornosti caru. === Kletva na venčanju Konohana no Sakujabime i Hiko Ho no Ninigija === Jednoga dana, bog srete prelepu devojku. Upita je za ime a ona odgovori da se zove '''Konohana no Sakujabime''' (''princeza procvalog cveća''). Niko no Ninigi reši da je uzme za ženu i obrati se njenom ocu, bogu '''Oojamacumiju''' za dozvolu. Bog Oojamacumi se veoma obradovao kad je cuo ovo i dade mu za ženu i svoju stariju kći '''Ivanagahime''' (''princeza večnog kamena''). Pošto je starija sestra bila strašno ružna, Ninigi se prepade kad je ugleda te je posla natrag a zadrža samo mlađu sestru. Bog Oojamacumi se postide što je Ivanagahime vraćena i reče mu da je zadržao i stariju sestru životi njihove dece bili bi večni poput stena a pošto je zadržao samo mlađu, životi će im biti kratkotrajni poput cvetova na drvetu. Zato se smatra da životi careva nisu dugovečni. Nakon nekog vremena Sakujabime zatrudne i kada je rekla to svom mužu on joj nije verovao da je dete njegovo jer su proveli samo jednu noć zajedno. Princeza mu zatim reče da će se dete srećno roditi samo ako je njegovo. Zatim sagradi porodiljsku odaju bez vrata, uđe u nju, zatvori je blatom a kada je došlo vreme za porođaj zapali vatru. Sve troje dece rodilo se neozleđeno, dokazujući da su sinovi Nebeskog boga. Prvo dete je bio bog ''Hoderi'', drugo ''Hosuseri'' a treće se zvalo ''Hoori'', poznat i kao bog Amacuhiko Hiko Hohodemi. == [[Хоори|Hoori]] == === Ribar i Lovac === Bog Hoderi bio je ribar a njegov brat bog Hoori lovac. Jednoga dana bog Hoori htede da zameni sa bratom oruđa za lov. Hoderi je prvo odbijao ali je posle nekog vremena popustio i pristao na razmenu. Kada je bog Hoori konačno dobio udicu, on ne samo što nije ulovio nijednu ribu već je slučajno izgubio udicu u moru. Njegov stariji brat je tražio da mu vrati udicu a kada mu je Hoori rekao da ju je izgubio u moru i da će mu napraviti novu, pa čak i kada je napravio hiljadu novih udica, Hoderi odbi da ih uzme, želeći samo svoju udicu. === Poseta morskoj palati === I tako mlađi brat je plakao i jadikovao na obali mora, kada na njega naiđe bog '''Šiocući''', bog Duh morskih struja (''često se pojavljuje u vidu vidu mudrog i iskusnog starca''). Upita ga zasto plače i kada mu Hoori objasni šta se desilo starac mu obeća da će mu pomoći. Prvo mu dade čamčić od gusto ispletenih bambusovih stabljika, ukrca ga i reče mu da se drži morskih struja koje će ga odvesti u palatu sagrađenu od mnoštva zgrada u obliku ribljih krljušti i da je to palata boga '''Vatacumija''', boga mora. Kada stigne tamo treba da potraži izvor pored kapija, da sedne na sveto drvo kacuru i sačeka da ga primeti kći Boga mora. Tako bog Hoori i uradi. Kada sluškinje princeze dođoše da zahvate vodu primetiše Hoorija a on ih zamoli da mu daju malo vode, međutim umesto da je popije skide dragulj koji je nosio oko vrata, stavi ga u usta i ispljunu u bokal. Dragulj se tako čvrsto zabode da sluškinje nisu mogle da ga izvade. Onda su bokal sa draguljem odnele pricezi i rekle joj šta se desilo i kako su srele čudnog mladića. '''Tojotamabime''', kako se zvala princeza, reši da izađe i vidi tog čudnog mladića. Mladić joj se dopao i rekla je ocu da ispred njihove kapije stoji neki mladić. Bog mora je prepoznao Hoorija i uveo ga unutra, priredio gozbu i odmah mu dao svoju kći Tojotamabime za ženu. Hoori se tu zadržao tri godine. === Potčinjavanje boga [[Ходери|Hoderija]] === No, bog Hoori setio se jednoga dana kako je sve počelo i duboko uzdahnu. Njegova žena primeti da nešto nije uredu pa reče svom ocu, Bogu mora. Bog mora zatim upita zeta šta ga muči i ovaj mu na posletku objasni zašto je uopšte sišao u more. Na to Bog mora sakupi sve morske ribe, velike i male i upita ih da li znaju gde je njegova udica, ribe odgovoriše da se zubatac žalio kako mu u grlu zapinje udica. Oni zatim pregledaše njegovo grlo i nađoše udicu, prvo su je izvadili a zatim oprali. Veliki bog Vatacumi mu onda ovako reče: '',,Kada budeš udicu vraćao svome bratu, ovako mu reci: ’Ovo je udica smušenosti, udica nestrpljenja i bede, udica gluposti’, a kada to izgovoriš, predaj mu je držeći je iza leđa. A ako tvoj brat zaseje visoka polja, ti zasej niska. Ako tvoj brat zaseje niska polja ti zasej visoka. Uradiš li tako, tvoj brat će pasti u bedu, jer ja vladam vodama. Uzme li ti to za zlo i krene u napad, ti izvadi biser plime Šiomicu i potopi ga, a ako zažali, ti izvadi biser oseke Šiofuru i poštedi mu život. Tako ćeš mu zadavati brige i mučiti ga."'' Zatim mu dade bisere, sazva morske pse i naredi jednom od njih da ga vrati u gornju zemlju. Tako i bi, ali bog Hoori pre nego što će da pusti morskog psa da se vrati natrag, odreši svoj bodež i zaveza mu ga oko vrata. Otuda ovog psa i danas zovu bog Sahimoći, bog sa bodežima (aluzija na oštre zube morskih pasa). I bog Hoori vrati udicu svome bratu i učini baš onako kako ga je Bog mora savetovao, i kada mu spasi život biserom oseke, Hoderi više ne mogaše da izdrži mučenje i obeća mu da će biti njegov verni čuvar i da će mu pokorno služiti. === Bog Ugajafukiaezu === Onda i sama boginja '''Tojotamabime''', kći Boga mora, dođe na gornju zemlju i reče mu da je noseća i da je vreme da se porodi. I tu na samoj obali mora sagradi porodiljsku kolibu a odmah zatim je obuzeše neizdržljivi trudovi i ona reče Hooriju da je ne gleda dok se bude porađala jer se sve tuđinke, kada dođe porođajni čas, vraćaju u svoj prvobitni oblik koje su imale u moru. Ali bog Hoori ipak ne mogavši da izdrži proviri i vide da se njegova žena pretvorila u morskog psa od osam hvati. On se uplaši i pobeže. Boginja Tojotamabime shvati da je on ipak pogledao pa se postidi, ostavi dete i vrati se u dubine, zatvorivši za sobom morske granice. Dete nazvaše '''Amacuhiko Hiko Nagisatake Ugajafukaezu'''. Princeza je ostavila bebu svojoj mlađoj sestri '''Tamajoribime''' kojoj poveri čuvanje deteta. Kada je odrastao, bog Ugajafukaezu uze za ženu svoju tetku Tamajoribime. Ona mu rodi četiri sinova među kojima i boga '''''Kamujamato Ivarebika''''' što je [[ime prvog cara zemlje Jamato]].<ref>Simonović, Simon. ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima, Knjiga prva'', Hoori.Rad. стр. 105- 112</ref> == Mitološka bića == U japanskoj kulturi i tradiciji, postoje brojne priče o raznolikim bićima, sa natprirodnim moćima, koja su u stanju da se poigravaju i manipulišu ljudima. Kao jedan od opštih naziva za imenovanje ovih bića koristi се [[Јокаи (Yōkai)|Jokai (Yōkai)]]. == Reference == {{reflist}} == Literatura == * Simonović Simon, prevodioci: Hiroši Jamaski-Vukelić, Danijela Vasić, Dalibor Kličković, Divna Glumac, ''Kođiki: zapisi o drevnim događajima'', Beograd: Rad, 2008. * George Williams Aston, ''Sintoizam: drevna religija Japana'', Beograd: Liber, 2010. == Spoljašnje veze == * [https://web.archive.org/web/20131117164717/http://www.virtualnigrad.com/Japanska_mitologija___shinto_-160-13772 Japanska mitologija, šinto] {{sr icon}} * [http://sarahlmaguire.hubpages.com/hub/IzanagiandIzunami Priča o Izanamiju i Izanagi: Mit o nastanku] {{en icon}} * [http://japanesemyth.firespiritdesigns.com/html/amaterasu.htm/ Mit o bogu Susano i boginji Amaterasul]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{en icon}} {{Јапанска митологија}} [[Категорија:Митологија]] [[Категорија:Јапан]] 8az5h94zs1pjh9zyghpxq554pj6h1w0 0 845039 25139485 24687017 2022-08-05T11:57:26Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Рикардо Кварежма | слика = Ricardo Quaresma (cropped).jpg | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1983|9|26|год=да}} | место_рођења = [[Лисабон]] | држава_рођења = [[Португалија|Португал]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,75 m | актуелни_клуб = [[ФК Виторија|Гимараеш]] | актуелни_број = 10 | надимак = | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 1997—2001 | млади_клубови = [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]] | године = 2001—2003<br />2003—2004<br />2004—2008<br />2008—2010<br />2009<br />2010—2012<br />2013<br />2014—2015<br />2015—2019<br />2019-2020<br />2020- | клубови = [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]]<br />[[ФК Барселона|Барселона]]<br />[[ФК Порто|Порто]]<br />[[ФК Интер Милано|Интер]]<br />→ [[ФК Челси|Челси]]<br />[[ФК Бешикташ|Бешикташ]]<br />[[ФК Ал Ахли|Ал Ахли]]<br />[[ФК Порто|Порто]]<br />[[ФК Бешикташ|Бешикташ]]<br />[[ФК Касимпаша|Касимпаша]]<br />[[ФК Виторија Гимараеш|Виторија Гимараеш]] | наступи = 59<br />26<br />149<br />24<br />4<br />73<br />10<br />67<br />148<br />13<br />19 | голови = (8)<br />(1)<br />(30)<br />(1)<br />(0)<br />(18)<br />(2)<br />(19)<br />(20)<br />(3)<br />3 | репрезентација_(године) = 1999<br />2000<br />2000<br />2001—2002<br />2002—2006<br />2002—2006<br />2003— | репрезентација_(име) = Португал до 15<br />Португал до 16<br />Португал до 17<br />Португал до 19<br />Португал до 21<br />Португал Б<br />{{рпф|Португал}} | репрезентација_(наступи) = 3<br />12<br />7<br />4<br />28<br />4<br />80 | репрезентација_(голови) = (0)<br />(2)<br />(2)<br />(0)<br />(6)<br />(0)<br />(10) | актуелизовано1_(датум) = 12. јануар 2020. | актуелизовано2_(датум) = 5. јул 2018. }} {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} {{медаља такмичење|[[Куп конфедерација у фудбалу|Куп конфедерација]]}} {{медаља бронза|[[Куп конфедерација у фудбалу 2017.|2017. Русија]]|[[Португалија]]}} {{медаља крај}} '''Рикардо Андраде Кварежма Бернардо''' ({{јез-порт|Ricardo Andrade Quaresma Bernardo}}; [[Лисабон]], [[26. септембар]] [[1983]]) је португалски фудбалер који тренутно наступа за португалску Виторију Гимараеш. == Клупска каријера == === Спортинг Лисабон === Кварежма је у дебитовао у сезони 2000/01, одигравши 15 утакмица за други тим [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинга из Лисабона]]. У наредној сезони промовисан је у први тим од стране менаџера [[Ласло Болоњи|Ласла Болоњија]]. <ref>{{cite web|url=http://www.portugoal.net/index.php/player-profiles/124-players-p-r/100-player-profile-ricardo-quaresma |title=Player Profile: Ricardo Quaresma |publisher=Portugoal.net |accessdate = 13. 12. 2013.}}</ref> Одиграо је 28. мечева и постигао 3. гола, и био је један од важнијих играча у освајању дупле круне. Сезона 2002/03. је била слаба за Спортинг, који је завршио на трећем месту, након чега су почеле спекулације о његовом одласку из клуба. === Барселона === Кварежма је у јулу [[2003]]. продат [[ФК Барселона|Барселони]] за 6. милиона евра, а Спортинг је такође добио [[Фабио Рочембак|Фабиа Рочембака]] на једногодишњу позајмицу. <ref>{{cite news|url=http://www.skysports.com/story/0,19528,11833_2271059,00.html|title=Barca seal Quaresma swoop|date=18. 7. 2003|accessdate=13. 12. 2013|publisher=Sky Sports}}</ref> У својој јединој сезони у Барси одиграо је 10. мечева као стартер а 11. пута је улазио са клупе, постигавши само један гол. У последњој недељи сезоне повредио је десно стопало због чега је морао да пропусти [[Европско првенство у фудбалу за играче до 21 године 2004.|Европско првенство за играче до 21. године 2004.]] <ref>{{cite web|url=http://www1.skysports.com/football/news/11833/2298082/ |title=Quaresma's Euro 2004 heartache |publisher=Skysports.com |accessdate = 13. 12. 2013.}}</ref> Током трајања Европског првенства Кварежма је изјавио да не жели да игра за Барселону све док је [[Франк Рајкард]] тренер. <ref>{{cite news|url=http://www1.skysports.com/football/news/11833/2302511/Quaresma-in-Barca-quit-threat |title=Quaresma in Barca quit threat |work=Sky Sports |accessdate=13. 12. 2013}}</ref> === Порто === [[Датотека:Ricardo Quaresma - Inter Mailand (1).jpg|thumb|десно|170п]] У лето [[2004]]. Кварежма је прешао у [[ФК Порто|Порто]], као део трансфера [[Deko|Дека]] у Барселону. <ref>{{cite web|url=http://www.uefa.com/news/newsid=206102.html |title=Porto seal Quaresma deal |publisher=uefa.com |date= 6. 7. 2004 |accessdate = 13. 12. 2013.}}</ref> Почео је сјајно постигавши прво гол у [[УЕФА суперкуп|Суперкупу Европе]] против [[ФК Валенсија|Валенсије]], <ref>{{cite web |url=http://en.archive.uefa.com/competitions/supercup/history/season=2004/round=1982/match=75455/report=rp.html |title=Porto 1-2 Valencia |publisher=uefa.com |date=27. 8. 2004 |accessdate=13. 12. 2013. }}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> а затим и у португалском Суперкупу против [[ФК Бенфика|Бенфике]]. У Порту је за четири сезоне одиграо 114 лигашких утакмица и постигао 24. гола. Са „змајевима“ је освојио 3 титуле шампиона, 1 трофеј победника купа, 2 трофеја националног суперкупа и 1 трофеј победника интерконтиненталног купа. === Интер === Дана [[1. септембар|1. септембра]] [[2008]]. Кварежма је потписао уговор са италијанским шампионом [[ФК Интер Милано|Интером]]. <ref>{{cite web|url=http://inter.it/aas/news/reader?N=29697&L=en|title=Quaresma completes Inter switch|date=1. 9. 2008|publisher=Internazionale}}</ref> На свом првом мечу у [[Серија А|Серији А]], против [[ФК Катанија|Катаније]], упутио је шут након којег је Ђузепе Маскара постигао аутогол. <ref>{{cite web |url=http://english.gazzetta.it/Football/Primo_Piano/2008/09/13/intercatania.shtml |title=Two own goals gives Inter the win over Catania |publisher=Gazzetta.it |accessdate=13. 12. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20080920051305/http://english.gazzetta.it/Football/Primo_Piano/2008/09/13/intercatania.shtml |archive-date=20. 09. 2008 |url-status=dead |df= }}</ref> Ипак није успео да остави добар утисак, па је чак освојио трофеј ''Златна канта'' који се традиционално додељује најгорем појачању. <ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/36/Fudbal/32124/Kvarežma+najgori+igrač+Serije+A.html|title=Kvarežma najgori igrač serije A|date=9. 12. 2008|accessdate=13. 12. 2013|publisher=Rts.rs}}</ref> === Позајмица у Челси === Дана [[2. фебруар]]а [[2009]], последњег дана прелазног рока у Енглеској, Кварежма је дошао на позајмицу у [[ФК Челси|Челси]] до краја сезоне. <ref>{{cite web|title=Quaresma signs on loan|url=http://www.chelseafc.com/page/LatestNews/0,,10268~1543209,00.html|publisher=Chelsea F.C|date=2. 2. 2009|accessdate=13. 12. 2013|archive-date=26. 02. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090226105649/http://www.chelseafc.com/page/LatestNews/0,,10268~1543209,00.html|url-status=unfit}}</ref> Свој деби је имао [[7. фебруар]]а [[2009]]. против [[ФК Хал сити|Хал ситија]]. <ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/eng_prem/7867071.stm|title=Chelsea 0–0 Hull|work=BBC Sport|date=7. 2. 2009|accessdate=13. 12. 2013}}</ref> Кварежма је изјавио да се много боље осећа у Челсију и да има много више самопоуздања него у Интеру. <ref>{{cite web|url=http://www.chelseafc.com/news-article/article/1603857|publisher=Chelsea FC|title=The Thursday Interview: Ricardo Quaresma|date=26. 3. 2009|accessdate=13. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130424154847/http://www.chelseafc.com/news-article/article/1603857|archive-date=24. 04. 2013|url-status=dead|df=}}</ref> Свој последњи меч за Челси је одиграо [[21. март]]а и ту је његов тим доживео пораз 0:1 од [[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхема]]. На крају сезоне се вратио у Интер. === Повратак у Интер === Иако је Интер покушавао да га прода, <ref name="Goal2">[http://www.goal.com/en/news/10/italy/2009/09/07/1485677/ricardo-quaresma-vows-to-win-over-inter-fans "Ricardo Quaresma vows to win over Inter fans"]. ''Goal.com''. 7. 9. 2009.</ref> није било интересовања за њега. Након пензионисања [[Луис Фиго|Луиса Фига]], Кварежма је преузео његов број 7, а [[Жозе Морињо|Мурињо]] је изјавио да ће му пружити шансу у новој сезони. <ref name="goal1">[http://goal.com/en/news/10/italy/2009/07/10/1374872/jose-mourinho-to-give-ricardo-quaresma-second-inter-chance "Jose Mourinho To Give Ricardo Quaresma Second Inter Chance"]. ''Goal.com''. 10. 7. 2009. Retrieved 13. 12. 2013.</ref> Свој деби у сезони имао је против [[ФК Бари|Барија]], ушавши као замена [[Патрик Вијера|Патрику Вијери]]. <ref>{{cite web|url=http://www.portugoal.net/index.php/more-inter-milan-news/3511-mourinhos-inter-held-by-new-boys-bari |title=Stuttering start for Mourinho as Inter held by Bari |publisher=Portugoal.net |date= 23. 8. 2009 |accessdate = 13. 12. 2013.}}</ref> Ретко је добијао шансу, да би доласком [[Горан Пандев|Пандева]] испао из планова Муриња. === Бешикташ === Дана [[13. јун]]а [[2010]]. Кварежма је потписао за [[ФК Бешикташ|Бешикташ]]. <ref>{{cite web|url=http://espnfc.com/news/story?id=795994&cc=5739 |title=Quaresma moves from Inter Milan to Besiktas |publisher=espnfc.com |date= 13. 6. 2010 |accessdate = 13. 12. 2013.}}</ref> Бешикташ је за њега платио 7,3 милиона евра. Потписао је трогодишњи уговор по коме ће у првој сезони зарадити 3,5 милиона а у друге две сезоне по 3,75 милиона евра. Свој први гол је постигао против [[ФК Викторија Плзењ|Плзења]] у [[УЕФА лига Европе|Лиги Европе]]. <ref>{{cite news |url=http://www.todayszaman.com/news-218312-5-eagles-advance-to-playoffs-after-beating-czech-side.html |title=Eagles advance to playoffs after beating Czech side |work=Today's Zaman |date=7. 8. 2010 |accessdate=13. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110414123215/http://www.todayszaman.com/news-218312-5-eagles-advance-to-playoffs-after-beating-czech-side.html |archive-date=14. 04. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Био је један од најважнијих играча у освајању [[Куп Турске у фудбалу|турског купа]] 2011. године. У финалном мечу против [[ФК Истанбул|Истанбула]] постигао је први гол у 33. минуту а меч је завршен резултатом 2:2, да би након пенала Бешикташ добио са 4:3. Кварежма је проглашен играчем утакмице. <ref>[http://www.tff.org/default.aspx?pageID=267&ftxtID=12550 "49.Ziraat Türkiye Kupası'nda şampiyon Beşiktaş"] TFF. 11. 5. 2011. Retrieved 13. 12. 2013.</ref> У марту [[2012]]. клуб га је суспендовао због сукоба који је имао са тренером [[Карлос Карвалал|Карвалалом]]. <ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en-gb/news/2885/europe/2012/03/11/2959677/quaresma-suspended-indefinitely-by-besiktas |title=Quaresma suspended indefinitely by Besiktas |work=Goal.com |date=11. 3. 2012 |accessdate=13. 12. 2013}}</ref> У децембру [[2012]]. је отпуштен. <ref>{{cite web|url=http://soccernet.espn.go.com/news/story/_/id/1271479?cc=5901 |title=Quaresma released by Besiktas |work=ESPN FC |date=20. 12. 2012 |accessdate=13. 12. 2013}}</ref> === Ал Ахли === У јануару [[2013]]. Кварежма је потписао уговор са екипом [[ФК Ал Ахли|Ал Ахли]] из [[Дубаи (град)|Дубаија]]. <ref>{{cite news|url=http://www.thenational.ae/sport/football/al-ahli-recruit-quaresma-keen-to-start-work |title=Al Ahli recruit Quaresma keen to start work|work=The National|date=9. 1. 2013}}</ref> У мају [[2013]]. је отпуштен. <ref>{{cite news|url=http://gulfnews.com/sport/football/mohammad-yousuf-and-ricardo-quaresma-end-stints-with-al-ahli-1.1190147|title=Mohammad Yousuf and Ricardo Quaresma end stints with Al Ahli|date=29. 5. 2013|accessdate=13. 12. 2013|worl=Gulf News}}</ref> === Повратак у Порто === Након одласка из Дубајиа крајем [[мај]]а [[2013]]. године био је без клуба читавих шест месеци. На изненађење многих Кварежма се [[1. јануар]]а [[2014]]. и званично вратио у Порто, клуб у којем је пружао најбоље партије током каријере и где је остварио најбоље резултате како екипне тако и индивидуалне. Чак 10.000 навијача португалског гиганта дочекало је Кварежму на његовом првом тренингу по повратку на стадион [[Стадион Драгао|Драгао]]. <ref>{{cite news|url=http://www.fcporto.pt/pt/noticias/Pages/Ricardo-Quaresma-%C3%89-nesta-casa-que-me-sinto-feliz.aspx?p_page=1|title=Ricardo Quaresma : É nesta casa que me sinto feliz|work=fcporto.pt|date=1. 1. 2014}}</ref> Као и приликом свог првог боравка у Порту поново је узео дрес са бројем 7. === Повратак у Бешикташ === У [[јул]]у [[2015]]. године Кварежма се вратио у Турску, а приликом доласка у Истанбул на аеродрому га је сачекало неколико хиљада раздраганих навијача Бешикташа. Дао је велики допринос у освајању две узастопне титуле [[Суперлига Турске у фудбалу|првака Турске]]. === Касимпаша === У августу [[2019]].године потписује уговор са Фудбалским клубом Касимпашом. == Репрезентација == Кварежма је са репрезентацијом до 17. година освојио Европско првенство 2000. године. Свој деби у [[фудбалска репрезентација Португалије|сениорском тиму]] је имао у јуну [[2003]], на пријатељском мечу са [[Фудбалска репрезентација Боливије|Боливијом]]. <ref>{{cite web|url=http://eu-football.info/_player.php?id=24760 |title=Ricardo Quaresma |work=eu-football.info |accessdate=13. 12. 2013}}</ref> Због повреде морао је да пропусти [[Европско првенство у фудбалу за играче до 21 године 2004.|Европско првенство за играче до 21 године 2004]], [[Европско првенство у фудбалу 2004.|ЕУРО 2004]] и [[Летње олимпијске игре 2004.|Олимпијске игре 2004.]] <ref>{{cite web|url=http://www.mirrorfootball.co.uk/news/Ricardo-Quaresma-profile-10-things-you-need-to-know-about-Chelsea-s-new-signing-article32018.html |title=Ricardo Quaresma profile: 10 things you need to know about Chelsea's new signing |work=Мirrorfootball.co.uk |accessdate=13. 12. 2013}}</ref> Није играо на [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Светском првенству 2006]], али је свој деби на великом такмичењу имао на [[Европско првенство у фудбалу 2008.|Европском првенству 2008.]] Због лоше форме није позван на [[Светско првенство у фудбалу 2010.|Светско првенство 2010]], али је поново наступао на [[Европско првенство у фудбалу 2012.|Европском првенству 2012.]] где је стигао са својом репрезентацијом до полуфинала. Ипак, врхунац своје репрезентативне каријере доживео је на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016.]] у Француској где су Португалци прилично неочекивано дошли до титуле првака старог континента. === Голови за репрезентацију === {| class="wikitable" style="font-size:90%" |- ! # !! Датум !! Место !! Противник !! Гол !! Резултат !! Такмичење |- | 1. || [[24. март]] [[2007]]. || [[Лисабон]], [[Португалија|Португал]] || {{рпф|Белгија}} || '''3'''-0 || 4-0 || [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2008.|Квалификације за Европско првенство 2008.]] |- | 2. || [[6. фебруар]] [[2008]]. || [[Цирих]], [[Швајцарска]] || {{рпф|Италија}} || '''1'''-2 || 1-3 || Пријатељска |- | 3. || [[11. јун]] [[2008]]. || [[Женева]], [[Швајцарска]] || {{рпф|Чешка}} || '''3'''-1 || 3-1 || [[Европско првенство у фудбалу 2008.|Европско првенство 2008.]] |- | 4. || [[11. октобар]] [[2014]]. || [[Париз]], [[Француска]] || {{рпф|Француска}} || '''1'''-2 || 1-2 || Пријатељска |- | 5. || [[29. мај]] [[2016]]. || [[Порто]], [[Португалија|Португал]] || {{рпф|Норвешка}} || '''1'''-0 || 3-0 || Пријатељска |- | 6. || [[8. јун]] [[2016]]. || [[Лисабон]], [[Португалија|Португал]] || {{рпф|Естонија}} || '''2'''-0 || 7-0 || Пријатељска |- | 7. || [[8. јун]] [[2016]]. || [[Лисабон]], [[Португалија|Португал]] || {{рпф|Естонија}} || '''6'''-0 || 7-0 || Пријатељска |- | 8. || [[25. јун]] [[2016]]. || [[Ленс]], [[Француска]] || {{рпф|Хрватска}} || '''1'''-0 || 1-0 (продужеци) || [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европско првенство 2016.]] |- | 9. || [[18. јун]] [[2017]]. || [[Казањ]], [[Русија]] || {{рпф|Мексико}} || '''1'''-0 || 2-2 || [[Куп конфедерација у фудбалу 2017.|Куп конфедерација 2017.]] |} == Трофеји == [[Датотека:Ricardo Quaresma – Portugal vs. Argentina, 9th February 2011 (1).jpg|thumb|десно|300п|<center>Кварежма у дресу репрезентације 2011. године</center>]] === Спортинг Лисабон === * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2001/02. * [[Куп Португалије у фудбалу|Куп Португала]] '''(1)''' : 2001/02. * [[Суперкуп Португалије у фудбалу|Суперкуп Португала]] '''(1)''' : 2002. === Порто === * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(3)''' : 2005/06, 2006/07, 2007/08. * [[Куп Португалије у фудбалу|Куп Португала]] '''(1)''' : 2005/06. * [[Суперкуп Португалије у фудбалу|Суперкуп Португала]] '''(2)''' : 2004, 2006. * [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] '''(1)''' : 2004. === Челси === * [[ФА куп]] '''(1)''' : 2008/09. === Интер === * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] '''(1)''' : [[Лига шампиона 2009/10.|2009/10.]] * [[Серија А]] '''(2)''' : [[Серија А 2008/09.|2008/09]], [[Серија А 2009/10.|2009/10.]] * [[Куп Италије у фудбалу|Куп Италије]] '''(1)''' : 2009/10. === Бешикташ === * [[Суперлига Турске у фудбалу|Првенство Турске]] '''(2)''' : 2015/16, 2016/17. * [[Куп Турске у фудбалу|Куп Турске]] '''(1)''' : 2010/11. === Ал Ахли === * [[Куп председника у фудбалу Уједињених Арапских Емирата|Куп Председника]] '''(1)''' : 2012/13. === Португал === * [[Светско првенство у фудбалу до 17. година|Светско првенство до 17. година]] '''(1)''' : 2000. * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. === Индивидуална признања === * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Најбољи играч португалске лиге]] '''(1)''' : 2006. == Извори == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Фудбал}} {{Други пројекти | commons = Ricardo Quaresma | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Рикардо Кварежма }} * {{NFT player}} * {{soccerway}} * {{transfermarkt}} * [https://web.archive.org/web/20130126195319/http://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=53749/profile/index.html Профил на сајту УЕФЕ] * [http://www.premierleague.com/en-gb/players/profile.career-history.html/ricardo-quaresma Профил на сајту Премијер лиге] {{ЕШ10ИНТф}} {{Navboxes | title = Састави репрезентације Португалије | bg = #900020 | fg = gold | bordercolor = #006600 | list1 = {{ЕПФ2008-ПОР}} {{ЕПФ2012-ПОР}} {{ЕП2016ПОРф}} {{ККФ2017-ПОР}} {{СПФ2018-ПОР}} }} {{портал бар|Биографија|Фудбал}} {{DEFAULTSORT:Кварежма, Рикардо}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Спортинг Лисабона]] [[Категорија:Фудбалери Барселоне]] [[Категорија:Фудбалери Порта]] [[Категорија:Фудбалери Интера]] [[Категорија:Фудбалери Челсија]] [[Категорија:Фудбалери Ал Ахлија Дубаи]] [[Категорија:Фудбалери Бешикташа]] [[Категорија:Крилни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2008.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2012.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018.]] [[Категорија:Фудбалери на Купу конфедерација 2017.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] [[Категорија:Фудбалери освајачи УЕФА Лиге шампиона]] 624f8ji73hz3gv7bmq7g4rx0gqmugd2 0 905494 25139232 24214449 2022-08-05T09:03:35Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki У [[Информатика|информатици]], '''распоређивање''' је метод по ком се [[Нит (рачунарство)|нитима]], [[Процес (рачунарство)|процесима]] или токовима података даје приступ системским ресурсима (нпр. процесорском времену, опсегу комуникација). Ово се углавном ради у сврху ефективног балансирања оптерећењем на систему или постизања циљаног квалитета услуге. Потреба за алгоритмима распоређивања је произашла из потребе веђине модерних система да изводе више послова истовремено (више процеса истовремено) и [[мултиплексирање]] (одашиљу вишеструке токове истовремено). Распоређивач углавном манипулише: * Проток - Укупан број процеса који завршавају своје извршавање у јединици времена. * [[Латентан|Кашњење]], специфично: ** Време окрета - укупно време између издавања процеса и његовог завршетка. ** Време одзива - време које је потребно од слања захтева до првог одговора. * Правичност / Време чекања - Једнако процесорско време сваком процесу (или општије прикладна времена у односу на приоритет процеса). Време током кога је процес у реду чекања. У пракци, ови циљеви су често у конфликту (нпр. проток и кашњење), стога ће распоређивач имплементирати прикладни компромис. Предност се даје било којој од горенаведених ставки на основу потреба и жеље корисника. Код окружења у реалном времену, као што су [[уграђени систем]]и за аутоматску контролу у индустрији (нпр. [[роботика]]), распоређивач такође мора да осигура да процеси испуне временски рок ; ово је пресудно у циљу одржања система стабилним. Распоређени задаци се шаљу мобилним уређајима и контролишу кроз административни панел. == Типови распоређивача оперативних система == Оперативни системи могу имати и до три различита типа распоређивача, ''дуготрајни распоређивач'' (познат и као распоређивач високог нивоа), ''средњорочни распоређивач'' и ''краткорочни распоређивач''. Ова имена сугеришу релативну учесталост са којом се ове функције изводе. Распоређивач је модул оперативног система који бира који ће следећи посао бити предат систему и следећи процес за обраду. === Распоређивач процеса === ==== Дугорочно распоређивање ==== Дугорочни, или пријемни распоређивач, одлучује који ће се послови или процеси прихватити у ред спремних (у главној меморији); то значи, при покушају извршења програма, његов пријем у скуп тренутно извршних процеса је или ауторизован или одложен од стране дугорочног распоређивача. Стога, овај распоређивач диктира који процеси ће се извршавати на систему, и степен конкурентности који ће бити подржан у било ком тренутку - нпр: која количина процеса ће се извршавати истовремено, и како ће се руковати односом улазно/излазних и процесорски интензивних процеса. Дугорочни распоређивач је одговоран за контролу степена мултипрограмирања. Код модерних оперативних система, ово се користи као осигурање да процеси у реалном времену добијају довољно процесорског времена да заврше свој задатак. Без доброг распоређивача у реалном времену, модерни графички кориснички интерфејси би изгледали тромо. Дугорочно распоређивање је такође важно код система великих размера као што су системи за серијску обраду, [[кластер рачунари]], [[суперрачунар]]и и фарме за реднеровање. У другим случајевима, наменски софтвер за распоређивање послова се типично користи да припомогне овим функцијама, као додатак било ком пријемном распоређивачу унутар оперативног система. ==== Средњорочно распоређивање ==== Распоређивач привремено уклања процесе из главне меморије и смешта их на секундарну меморију (као што је диск) и обрнуто. Ово се често назива сваповање (такође и непгравилно "страничење"). Краткорочни распоређивач може одлучити да замени процес који није активан неко време, или процес ниског приоритета, или процес који често промашује странице, или процес који заузима превише меморије да би ослободио главну меморију за друге процесе, и да га врати касније када меморија буде доступна, или када се процес одблокира и више не чека на ресурс. {{sfn|Stallings|2004|pp=396}}{{sfn|Stallings|2004|pp=370}} У пуно данашњих система (који подржавају мапирање виртуелног адресног простора на секундарно складиште осим свап фајла), срењорочни распоређивач може практично да преузме улогу дугорочног распоређивача, третирајући бинарне датотеке као "сваповане процесе" по њиховом извршењу. На овај начин, када се захтева сегмент бинарне датотеке он може бити одсвапован на захтев, или "лењо учитан“. {{sfn|Stallings|2004|pp=394}} ==== Краткорочни распоређивач ==== Краткорочни распоређивач (познат и као процесорски распоређивач) одлучује који ће се од спремних процеса који се налазе у меморији извршавати (алоцирати процесор) након тактног прекида, улазно/излазног прекида, системског позива или другог облика сигнала. Стога краткорочни распоређивач прави распоређивачке одлуке много чешће од дугорочног или средњорочног распоређивача - одлука ће морати бити донета бар након сваког делиђа времена, а они су веома кратки. Овај распоређивач може бити превентивни, што значи да је способан да насилно избаци процес са процесора када одлучи да алоцира процесор другом процесу, или не-превентивни (такође познат као "волонтерски" или "кооперативни"), када распоређивач не може "избацити" процесе са процесора. Превентивни распоређивач се ослања на програмабилни часовник који позива опслуживач прекида који ради у кернел режиму и имплементира распоређивачку функцију. ==== Диспечер ==== Друга компонента која је укључена у функцију процесорског распоређивања је диспечер. То је модул који даје контролу процесора процесу изабраном од стране краткорочног распоређивача. Ова функција укључује: * Замену контекста * Пребацивање у кориснички режим * Скок на исправну локацију у корисничком програму ради рестарта програма. Диспечер анализира вредности из [[IP (процесор)|програмског бројача]] и дохвата инструкције, учитава податке у регистре. Диспечер би требало буде што бржи, с обзиром да се позива током сваке смене процеса. Током смене контекста, процесор је незаузет у делићу времена. Стога, непотребне смене контекста треба избегавати. Време које је потребно диспечеру да заустави један процес и започне други је познато као '''диспечерско кашњење'''. [Galvin, 155]. === Мрежни распоређивач === {{Main|Мрежни распоређивач}} === Распоређивач диска === {{Main|I/O распоређивање}} === Распоређивач послова === {{Main|Распоређивач послова}} Примери су cron, at, systemd. == Распоређивачке дисциплине == Распоређивачке дисциплине су алгоритми коришћени за дистрибуцију ресурса међу странкама које их симултано и асинхроно траже. Распоређивачке дисциплине се користе код [[рутер]]а (рукују саобрађајем пакета) као и код [[Оперативни систем|оперативних система]] (да дели процесорско време и међу [[Нит (рачунарство)|нитима]] и међу [[Процес (рачунарство)|процесима]]), диск уређаја (улазно/излазно распоређивање), штампача, већине уграђених система, итд. Главна сврха распоређивачких алгоритама је да се минимизује изгладњивање ресурса и да се осигура правичност међу странкама које користе ресурсе. Распоређивање се бави проблемом одлуке који од пристиглих захтева ће добити ресурсе. Постоји пуно различитих алгоритама распоређивања. У овој секцији представљамо неколико. Код [[Računarska mreža|рачунарских мрежа]] са [[Tehnologija paketnog prenosa|пакетним преносом]] и другим статистичким мултиплексирањем, нотација '''распоређивачког алгоритма''' се кориси као алтернатива за први-дошао први-услужен ређање пакета података. Најједноставнији најбоље-могуђе распоређивачки алгоритми су кружно опслуживање, правично ређање (алгоритам max-min правичности), распоређивање пропорционалне правичности и максимална пропусност. Уколико је понуђен диференцирани или гарантовани квалитет услуге, супротно најбоље-могуће комуникацији, може се користити ређање процењене правичности. Код напредних пакетних бежичних радио мрежа као што је [[HSDPA]] (High-Speed Downlink Packet Access ) 3.5G систем, '''канал-зависно распоређивање''' може бити коришћено да искористи предност информације о стању канала. Ако су услови канала добри, пропусност и спектрална ефикасност система могу бити повећане. Код још напреднијих система као што је LTE, распоређивање се комбинује канал-зависном пакет-по-пакет динамичком алокацијом канала, или додељивањем OFDMA вишеструких-оператера или других компоненти равнања фреквентних домена корисницима који их најбоље могу искористити. === Први дошао први изашао === Такође познато и као '''''F'''irst­ '''C'''ome, '''F'''irst ­'''S'''erved'' (FCFS), је најједноставнији алгоритам распоређивања, FIFO једноставно ређа процесе по реду доласка у ред. * С обзиром да се смене контекста дешавају само по завршетку процеса, и није потребна реорганизација реда процеса, губитак при распоређивању је минималан. * Пропустност може бити ниска, с обзиром да дугачки процеси могу задржавати процесор * Време окрета, време чекања и време одзива могу бити високи из истих разлога * Нема приоретизације, стога овај систем има проблема са временским роковима. * Недостатак приоретизације значи да док год се сваки процес евентуално завршава, нема изгладњивања. У окружењу где се неки процеси не завршавају, има изгладњивања. * Базирано је на реду * [http://scanftree.com/operating-system/fcfs Ово је C-код за FCFS] === Најкраће преостало време === Слично са '''''S'''hortest­ '''J'''ob­ '''F'''irst'' (SJF). Са овом стратегијом распоређивач ређа процесе по најмањем процењеном процесном времену које ће бити следеће у реду. Ово захтева напредно познавање или прогнозу о времену потребном да се процес заврши. * Ако краћи процес наиђе током извршења другог процеса, тренутни процес може бити превентивно прекинут, дељењем тог процеса у два раздвојена рачунарска блока. Ово ствара губитке услед додатне замене контекста. Распоређивач такође мора ставити сваки надолазећи процес у специфично место у реду, што ствара додатне губитке. * Овај алгоритам је дизајниран за максималну пропусност у већини случајева. * Време чекања и одзива се повећавају заједно са рачунарским захтевима процеса. С обзриом да је време окрета базирано на збиру времена чекања и извршења, дугачки процеси су значајно погођени овим. Укупно време чекања ја мање него код FIFO, јер ниједан процес не мора да чека завршетак најдужег процеса. * Роковима се не даје посебна пажња, програмер може само покушати да програме са роковима учини што краћим. * Излгадњивање је могуће, поготово у заузетом систему са пуно малих процеса. * Овај концепт се више не користи. * За овај концепт су нам потребна бар два процеса различитих приоритета === Превентивно распоређивање фиксног приоритета === OS додељује фиксан приоритет сваком процесу, и распоређивач распоређује процесе у реду спремних по нивоу приоритета. Процеси нижег приоритета бивају прекинути при надоласку процеса вишег приоритета. * Губици нису минимални, али нису ни значајни. * FPPS нема посену предност у смислу пропустности у односу на FIFO. * Ако је број нивоа приоритета ограничен, може се окарактерисати као колекција FIFO редова, један за сваки ниво. Процеси у редовима нижег приоритета су изабрани само када су редови вишег приоритета празни. * Време чекања и одзива зависи од приоритета процеса. Процеси вишег приоритета имају мања времена. * Рокови се могу постићи давањем процесима са роковима виши приоритет. * Изгладњивање процеса нижег приоритета је могућност код великог броја високоприоритетних процеса. === Кружно распоређивање === Распоређивач додељује фиксну јединицу времена по процесу, и само пролази кроз њих. * Кружно распоређивање укључује велике губитке, посебно код мале јединице времена. * Балансирана пропустност између FCFS и SJF, краћи послови се завршавају брже него код FCFS а дужи процеси брже него код SJF. * Слабо просечно време одзива, време чекања је зависно од броја процеса, а не просечне дужине процеса. * Због дугачких времена чекања, рокови се тешко достижу код овог система. * Изгладњивање не постоји, с обзиром да нема приоритета. Временска јединица се одређује на основу брзине пристизања процеса, слично као код FCFS. === Редно распоређивање на више нивоа === Ово се користи у ситуацијама код којих се процеси лако деле у различите групе. На пример, честа расподела се прави између предњих (интерактивних) процеса и позадинских (серијских) процеса. Ова два типа процеса имају различите захтеве за време одзива и самим тиме и различите захтеве по питању распоређивања. Корисно је за проблеме дељене меморије. === Проблеми оптимизације распоређивања === * [[Open-shop scheduling]] * [[Job Shop Scheduling]] * [[Flow Shop Scheduling Problem]] === Ручно распоређивање === Чест метод код уграђених система је ручно распоређивање послова. Ово се може постићи мултиплексирањем времена. Понекад је кернел подељен у три или више делова: ручно распоређивање, превентивни и прекидни ниво. Прецизни методи за распоређивање су углавном затвореног кода. * Нема проблема изладњивања. * Велика предвидљивост; омогућује имплементацију система у реалном времену. * Скоро потпуно без губитака. * Није оптимално за све апликације. * Ефективност потпуно зависи од имплементације. === Како изабрати алгоритам распоређивања === При дизајнирању оперативног система, програмер мора узети у обзир који алгоритам распоређивања ће се најбоље понашати за сврху система. Не постоји универзално “најбољи” алгоритам распоређивања, и пуно оперативних система користе проширене или комбинације горњих алгоритама распоређивања. На пример, [[Windows NT]]/XP/Vista користи ред у више нивоа са повратном спрегом, комбинацију превентивног распоређивања са фиксним приоритетима, кружне расподеле, и први дошао први услужен. Код овог система, нитима се динамички може мењати приоритет у зависности од тога да ли је већ услужена, или да ли је предуго чекала. Сваки ниво приоритета има свој ред, са кружним распоређивањем међу високоприоритетним нитима и FIFO међу нископриоритетним. У овом смислу, време одзива је мало за већину нити, а кратке и критичне системске нити се завршавају јако брзо. С обзиром да нити могу користити само по једну јединицу времена кружне расподеле у реду највишег приоритета, изгладњивање може бити проблем за дуже високоприоритетне процесе. == Имеплемтације распоређивача процеса код оперативних система == Алгоритам може бити једноставан као кружна расподела које које сваки процес добија јединицу времена (на пример 1&nbsp;ms, углавном између 1&nbsp;ms и 100&nbsp;ms) у цикличној листи. Тако да, процес A се извршава 1&nbsp;ms, затим процес B, затим C, и на крају опет A. Напреднији алгоритми узимају у обзир приоритет процеса, или важност процеса. Ово омогућује неким процесима да користе више времена од других. Кернел увек користи све могуће ресурсе да обезбеди правилно функционисање система, па се може рећи да има неограничен приоритет. Код SMP (симетричких вишепроцесних) система, афинитет процесора повећава укупне перформансе система, чак иако изазива да сам процес ради спорије. Ово генерално побољшава перформансе смањењем конфликта кеша. === Windows === Први [[MS-DOS]] и Microsoft Windows системи нису могли обављати више операција истовремено, и као такви нису имали распоређивач. [[Windows 3.1x]] је користио непревентивни распоређивач, што значи да није прекидао програме. Ослањао се на сам програм да се заврши или каже систему да му не треба процесор те може прећи на следећи процес. Ово се углавном зове кооперативно обављање више задатака истовремено. Windows 95 је представио основни превентивни распоређивач; међутим, због компатибилности је дозвољено 16-битним апликацијама да раде без превентивних прекида.<ref>[https://web.archive.org/web/*/www.jgcampbell.com/caos/html/node13.html Early Windows]</ref> [[Windows NT]]-базирани оперативни системи користе систем редова у више нивоа са повратном спрегом. 32 нивоа приоритета су дефинисана, од 0 до 31, где су приоритети од 0 до 15 "нормални" а приоритети од 16 до 31 приоритети у скоро реалном времену, који захтевају доделу привилегија. 0 је резервисана за оперативни систем. Корисници могу изабрати 5 од ових приоритета за доделу апликацијама из Task Manager апликације, или кроз API-је за управљање нитима. Кернел може променити ниво приоритета нити у зависности од њене употребе улаза/излаза и процесора и да ли је интерактивна (нпр. прихвата и одговара на упит човека), дижући приоритет за интерактивне и улазно/излазне процесе а спуштајући за процесорски захтевне процесе, ради повеђања одзива интерактивних апликација.<ref>{{cite web|title=A Tale of Two Schedulers Windows NT and Windows CE|url=http://sriramk.com/schedulers.html|author=Sriram Krishnan|access-date=21. 06. 2017|archive-date=22. 07. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120722015555/http://sriramk.com/schedulers.html|url-status=unfit}}</ref> Распоређивач је модификован у [[Windows Vista]] да користи регистре бројача циклуса модерних процесора и прати тачно колико циклуса нит извршава, радије него да користи само прекид на основу временских интервала.<ref>[http://technet.microsoft.com/en-us/magazine/cc162494.aspx Inside the Windows Vista Kernel: Part 1], Microsoft Technet</ref> Vista такође користи приоритетни распоређивач за улаз/излаз тако да се диск дефрагментери и други слични програми не мешају са главним апликацијама.<ref>{{cite web|title=Vista Kernel Improvements|url=http://blog.gabefrost.com/?p=25|access-date=29. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20080219174631/http://blog.gabefrost.com/?p=25|archive-date=19. 02. 2008|url-status=dead|df=}}</ref> === Mac OS === Mac OS 9 користи кооперативни распоређивач за нити, где један процес контролише вишеструке кооперативне нити, и такође обезбеђује превентивно распоређивање за MP задатке. Кернел распоређује MP задатке коришћењем превентивног алогритма. Сви Process Manager процеси раде у оквиру посебног MP задатка, званог "плави задатак“. Ти процеси се распоређују кооперативно, коришћењем кружног распоређивања; процес добровољно предају контролу над процесором другом процесу позивајући функцију као што је <code>WaitNextEvent</code>. Сваки процес има своју копију управљача нитима који распоређује нити тог процеса кооперативно; нит предаје контролу другој нити позивом <code>YieldToAnyThread</code> или <code>YieldToThread</code>.<ref name="appletn2028">{{cite web|title=Technical Note TN2028 - Threading Architectures|url=http://developer.apple.com/technotes/tn/tn2028.html}}</ref> Mac OS X користи ред у више нивоа са повратном спрегом, са четири нивоа приоритета за нити - нормални, системски висок приоритет, само кернелски режим, и реално време.<ref>{{cite web|title=Mach Scheduling and Thread Interfaces|url=http://developer.apple.com/mac/library/documentation/Darwin/Conceptual/KernelProgramming/scheduler/scheduler.html}}</ref> Нити се распоређују превентивно; Mac OS X такође подржава кооперативно распоређиване нити у својој имплементацији управљача нитима у Carbon-у.<ref name="appletn2028"/> === AIX === У AIX верзији 4 има три могуће вредности за полису распоређивања нити: * Први унутра први напоље: Када се распореди нит са овом полисом, она ради до краја осим ако није блокирана, самовољно даје контролу над процесором, или нит вишег приоритета постане спремна. Само нити фиксног приоритета могу имати FIFO распоређивачку политику. * Кружно распоређивање: Ово је слично AIX верзији 3 шеми кружног распоређивача базираног на делићима времена од 10ms. Када кружна нит има контролу при крају временског одсечка, она се помера на крај реда спремних нити свог приоритета. Само нити фиксног приоритета могу имати кружно распоређивање. * Остало: Ова полиса је дефинисана POSIX1003.4a стандардом као имплементационо дефинисана. У AIX верзији 4, ова полиса је дефинисана као еквивалентна кружном распоређивању, осим што се односи на нити без фиксног приоритета. Прорачун приоритета покренуте нити при сваком такту значи да нит може изгубити контролу јер јој је приоритет постао виши од друге спремне нити. Ово је понашање AIX верзије 3. Нити су примарни интерес апликација које конкурентно извршавају више асинхроних процеса. Ове апликације могу бити лакше за систем ако се пребаце у вишенитну структуру. AIX 5 имплементира следеће распоређивачке политике: FIFO, кружно распоређивање, и правично кружно. FIFO политика има три различите имплементације: FIFO, FIFO2, и FIFO3. Кружна политика је названа SCHED_RR код AIX, а правична кружна SCHED_OTHER. Овај линк обезбеђује додатне инфорамције о AIX 5 распоређивању: http://www.ibm.com/developerworks/aix/library/au-aix5_cpu/index.html#N100F6 . === Linux === ==== Linux 2.4 ==== Код [[Линукс]]а 2.4, O(n) распоређивач са редом у више нивоа и повратном спрегом је коришћен са приоритетима од 0-140. 0-99 су резервисани за задатке у реалном времену, а 100-140 се сматрају финим нивоима. За задатке у реалном времену, време смене процеса је било око 200 ms, а за фине задатке око 10 ms. Распоређивач је пролазио кроз ред свих спремних процеса, пуштајући процесе највишег приоритета прве, након чега се стављају у ред истеклих. Када се активни ред испразни, истекли ред постаје активни и обрнуто. Међутим, неке Enterprise [[Дистрибуција Линукса]] као што је SUSE Linux Enterprise Server су замениле овај распоређивач са O(1) распоређивачем (који је одржавао Alan Cox у својој Linux 2.4-ac Kernel серији) у Linux 2.4 кернелу који су користили. ==== Linux 2.6.0 до Linux 2.6.22 ==== Од верзије 2.6 до 2.6.22, кернел је користио O(1) распоређивач развијен од стране Ingo Molnar и других програмера кернела током развоја Linux-а 2.5. За доста кернела тог времена, Con Kolivas је развио скуп исправки које су побољшавале интерактивност са овим распоређивачем или га чак мењале његовим личним. ==== Од Linux-а 2.6.23 ==== Рад Conа Kolivasа, поготово његова имплементација правичног распоређивања звана "Рок ротирајућих степеница", инспирисала је Ingоа Molnárа да развије потпуно правични распоређивач као замену за претходни O(1) распоређивач, помињући Kolivasа у својој најави.<ref>{{cite mailing list | last =Molnár | first =Ingo | authorlink=Ingo Molnár | title=&#x5b;patch&#x5d; Modular Scheduler Core and Completely Fair Scheduler &#x5b;CFS&#x5d; | url=http://lwn.net/Articles/230501/ | mailinglist=linux-kernel | date = 13. 4. 2007.}}</ref> Потпуно правични распоређивач (CFS) користи добро проучени класични распоређивачки алгоритам зван правично ређање првобитно направљен за [[Tehnologija paketnog prenosa|мреже пакетног преноса]]. Правично распоређивање је претходно примењивано на процесорско распоређивање под називом распоређивање у корацима. Потпуно правични распоређивач има сложеност од O(log N), где је N број задатака у реду спремних. Одабир задатка се може урадити у константном времену, али врађање задатка након његовог извршења захтева O(log N) операција, јер је ред спремних имеплемтниран као [[црвено-црно стабло]]. CFS је прва имлементација правичног ређања популарно коришћена у опште наменским оперативним системима.<ref name="dwrr">[http://happyli.org/tongli/papers/dwrr.pdf Efficient and Scalable Multiprocessor Fair Scheduling Using Distributed Weighted Round-Robin]</ref> Brain Fuck распоређивач (BFS) је алтернатива CFS-у. === FreeBSD === [[FreeBSD]] користи ред у више нивоа са повратном спрегом са приоритетима од 0-255. 0-63 су резервисани за прекиде, 64-127 су за горњу половину кернела, 128-159 су за корисничке нити у реалном времену, 160-223 су за временски дељене корисничке нити, а 224-255 су за беспослене корисничке нити. Такође, као и Линукс, користи активни ред, али има и ред беспослених.<ref>{{cite web|title=Comparison of Solaris, Linux, and FreeBSD Kernels|url=http://cn.opensolaris.org/files/solaris_linux_bsd_cmp.pdf|access-date=21. 06. 2017|archive-date=07. 08. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080807124435/http://cn.opensolaris.org/files/solaris_linux_bsd_cmp.pdf|url-status=unfit}}</ref> === NetBSD === [[NetBSD]] користи ред у више нивоа са повратном спрегом са приоритетима од 0-223. 0-63 су резервисани за временски дељене нити (default, SCHED_OTHER политика), 64-95 су за корисничке нити у кернелском простору, 96-128 за кернелске нити, 128-191 су за корисничке нити у реалном времену (SCHED_FIFO и SCHED_RR политика), и 192-223 за софтверске прекиде. === Solaris === [[Соларис (оперативни систем)|Solaris]] користи ред у више нивоа са повратном спрегом са приоритетима од 0-169. 0-59 су резервисани за временски дељене нити, 60-99 за системске нити, 100-159 за нити у реалном времену, и 160-169 за прекиде ниског приоритета. За разлику од Линукса, када процесор заврши са својим делом времена, даје му се нови приоритет и врађа у ред. === Преглед === {| class="wikitable" |- ! Оперативни систем ! Превентивно ! Алгоритам |- | Amiga OS | Да | Приоретски кружан |- | [[FreeBSD]] | Да | Ред у више нивоа са повратном спрегом |- | [[Линукс]] pre-2.6 | Да | Ред у више нивоа са повратном спрегом |- | [[Линукс]] 2.6-2.6.23 | Да | O(1) распоређивач |- | [[Линукс]] post-2.6.23 | Да | Потпуно правични распоређивач |- | [[Mac OS]] pre-9 | Не | Кооперативни распоређивач |- | [[Mac OS]] 9 | Делимично | Превентивни за MP задатке, кооперативни за процесе и нити |- | [[OS X]] | Да | Ред у више нивоа са повратном спрегом |- | [[NetBSD]] | Да | Ред у више нивоа са повратном спрегом |- | [[Соларис (оперативни систем)|Solaris]] | Да | Ред у више нивоа са повратном спрегом |- | [[Windows 3.1x]] | Не | Кооперативни распоређивач |- | [[Windows 95]], [[Windows 98|98]], [[Windows Me|Me]] | Делимично | Превентивно за 32-битне процесе, кооперативно за 16-битне процесе |- | [[Windows NT]] (укључујући 2000, XP, Vista, 7, и Server) | Да | Ред у више нивоа са повратном спрегом |} == Види још == * [[Процес (рачунарство)]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book | ref= harv|last=Błażewicz|first=Jacek|last2=Ecker|first2=K.H.|last3=Pesch|first3=E.|last4=Schmidt|first4=G.|last5=Weglarz|first5=J.|title=Scheduling computer and manufacturing processes|year=2001|publisher=Springer|location=Berlin [u.a.]|isbn=978-3-540-41931-0|edition=2}} * {{Cite book | ref= harv|last=Stallings|first=William| title=Operating Systems Internals and Design Principles (fifth international edition) | publisher=Prentice Hall |year=2004|isbn=978-0-13-147954-8}} * {{Cite book | ref= harv|last=Stallings|first=William| title=Operating Systems Internals and Design Principles (fourth edition) | publisher=Prentice Hall |year=2004|isbn=978-0-13-031999-9}} * [https://web.archive.org/web/20131230235336/http://joshaas.net/linux/ Information on the Linux 2.6 O(1)-scheduler] * [http://www.cs.sunysb.edu/~algorith/files/scheduling.shtml Brief discussion of Job Scheduling algorithms] * [https://web.archive.org/web/20060613130106/http://oreilly.com/catalog/linuxkernel/chapter/ch10.html Understanding the Linux Kernel: Chapter 10 Process Scheduling] * [https://web.archive.org/web/20070829073949/http://kerneltrap.org/scheduler Kerneltrap: Linux kernel scheduler articles] * [http://www.ibm.com/developerworks/aix/library/au-aix5_cpu/index.html#N100F6 AIX CPU monitoring and tuning] * [https://web.archive.org/web/20131230235336/http://joshaas.net/linux/ Josh Aas' introduction to the Linux 2.6.8.1 CPU scheduler implementation] * Peter Brucker, Sigrid Knust. Complexity results for scheduling problems [http://www.mathematik.uni-osnabrueck.de/research/OR/class/] * [http://rtime.felk.cvut.cz/scheduling-toolbox TORSCHE Scheduling Toolbox for Matlab] is a toolbox of scheduling and graph algorithms. * [http://ieeexplore.ieee.org/xpl/articleDetails.jsp?arnumber=6226795] A survey on cellular networks packet scheduling {{Refend}} {{DEFAULTSORT:Распоређивање (рачунарство)}} [[Категорија:Алторитми планирања]] hq442e52pk0ja6qi7ugyuhnu8pn6jsw 0 911209 25138586 24600709 2022-08-04T14:58:19Z 207.188.143.3 wikitext text/x-wiki '''Суперстогодишњаци''' су људи који су живели 110 и више година. Најдуговечнија особа на свету била је [[Француска|Францускиња]] [[Жана Калман]], а најстарији мушкарац [[Џироемон Кимура]] из [[Јапан]]а. Тренутно најстарија жива особа на свету је Францускиња [[Лисил Рандон]], а најстарији живи мушкарац је [[Хуан Висенте Перез]] из [[Венецуела|Венецуеле]].<ref>{{Cite web|url=https://grg.org/WSRL/TableE.aspx|title=GRG World Supercentenarian Rankings List|website=Gerontology Research Group|url-status=live|access-date=}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Oldest_Validated_supercentenarians_All-Time|title=Oldest Validated supercentenarians All-Time|website=Gerontology Wiki|url-status=live|access-date=}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/World%27s_Oldest_Person_titleholders|title=World's Oldest Person titleholders|website=Gerontology Wiki|url-status=live|access-date=}}</ref> ==10 најстаријих људи== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend2|#FF0000|Живи|border=1px solid #AAAAAA}} {| class=wikitable |- !Место !Име !Пол !Рођење !Смрт !Године !Држава |- |1 |[[Жана Калман]] |align=center|Ж |[[21. фебруар]] [[1875]]. |[[4. август]] [[1997]]. |122 година, 164 дана |{{застава|Француска}} |-MGCOLORFF0000 |2 |[[Кане Танака]] |align=center|Ж |[[2. јануар]] [[1903]]. |[[19. април]] [[2022]]. |119 година, 107 дана |{{застава|Јапан}} |- |3 |[[Сара Кнаус]] |align=center|Ж |[[24. септембар]] [[1880]]. |[[30. децембар]] [[1999]]. |119 година, 97 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- bgcolor=#99FF99 |4 |[[Лисил Рандон]] |align=center|Ж |[[11. фебруар]] [[1904]]. |'''''Жива је''''' |{{age in years and days|1904|2|11}} |{{застава|Француска}} |- |5 |[[Наби Таџима]] |align=center|Ж |[[4. август]] [[1900]]. |[[21. април]] [[2018]]. |117 година, 260 дана |{{застава|Јапан}} |- |6 |[[Мари Луиз Мејер]] |align=center|Ж |[[29. август]] [[1880]]. |[[16. април]] [[1998]]. |117 година, 230 дана |{{застава|Канада}} |- |7 |[[Вајолет Браун]] |align=center|Ж |[[10. март]] [[1900]]. |[[15. септембар]] [[2017]]. |117 година, 189 дана |{{застава|Јамајка}} |- |8 |[[Ема Морано]] |align=center|Ж |[[29. новембар]] [[1899]]. |[[15. април]] [[2017]]. |117 година, 137 дана |{{застава|Италија}} |- |9 |[[Чијо Мијако]] |align=center|Ж |[[2. мај]] [[1901]]. |[[22. јул]] [[2018]]. |117 година, 81 дан |{{застава|Јапан}} |- |10 |[[Мисао Окава]] |align=center|Ж |[[5. март]] [[1898]]. |[[1. април]] [[2015]]. |117 година, 27 дана |{{застава|Јапан}} |} ==10 најстаријих мушкараца== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}} {| class=wikitable |- !Место !Име !Датум рођења !Датум смрти !Године !Држава |- |1 |[[Џироемон Кимура]] |[[19. април]] [[1897]]. |[[12. јун]] [[2013]]. |116 година, 54 дана |{{застава|Јапан}} |- |2 |[[Кристијан Мортенсен]] |[[16. август]] [[1882]]. |[[25. април]] [[1998]]. |115 година, 252 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |3 |[[Емилијано Меркадо дел Торо]] |[[21. август]] [[1891]]. |[[24. јануар]] [[2007]]. |115 година, 156 дана |{{застава|Порторико}} |- |4 |[[Метју Берд]] |[[9. јул]] [[1870]]. |[[16. фебруар]] [[1985]]. |114 година, 222 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |5 |[[Волтер Брунинг]] |[[21. септембар]] [[1896]]. |[[14. април]] [[2011]]. |114 година, 205 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |6 |[[Јукичи Чуганџи]] |[[23. март]] [[1889]]. |[[28. септембар]] [[2003]]. |114 година, 189 дана |{{застава|Јапан}} |- |7 |[[Џоун Рјудаветс]] |[[5. децембар]] [[1889]]. |[[5. март]] [[2004]]. |114 година, 81 дана |{{застава|Шпанија}} |- |8 |[[Фред Хејл]] |[[1. децембар]] [[1890]]. |[[19. новембар]] [[2004]]. |113 година, 354 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |9 |[[Израел Криштал]] |[[15. септембар]] [[1903]]. |[[11. август]] [[2017]]. |113 година, 330 дана |{{застава|Израел}} |- |10 |Џонсон Парк |[[15. октобар]] [[1884]]. |[[17. јул]] [[1998]]. |113 година, 275 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |} ==Најстарији живи људи на свету од 1955.== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}} {| class=wikitable |- !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године !Држава |- |[[Бетси Бејкер]] |align=center|Ж |[[20. август]] [[1842]]. |[[24. октобар]] [[1955]]. |113 година, 65 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Џени Ховел |align=center|Ж |[[11. фебруар]] [[1845]]. |[[16. децембар]] [[1956]]. |111 година, 309 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Мари Керстенсон |align=center|Ж |[[24. јануар]] [[1849]]. |[[30. март]] [[1958]]. |109 година, 65 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Начи Рајан |align=center|Ж |[[5. септембар]] [[1849]]. |[[17. октобар]] [[1958]]. |109 година, 42 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Кристина-Бакс Карнебеек |align=center|Ж |[[2. октобар]] [[1849]]. |[[7. октобар]] [[1959]]. |110 година, 5 дана |{{застава|Холандија}} |- |Мари Олсен |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1850]]. |[[24. новембар]] [[1959]]. |109 година, 207 дана |{{застава|Норвешка}} |- |Мери Кели |align=center|Ж |[[7. јун]] [[1851]]. |[[30. децембар]] [[1964]]. |113 година, 206 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Елизабет Кенслеи |align=center|Ж |[[12. мај]] [[1855]]. |[[6. март]] [[1965]]. |109 година, 298 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Вилијам Фулингим |align=center|M |[[7. јул]] [[1855]]. |[[6. август]] [[1965]]. |110 година, 30 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Хана Смит]] |align=center|Ж |[[7. јануар]] [[1856]]. |[[10. јануар]] [[1966]]. |110 година, 3 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |[[Џон Мозли Тарнер]] |align=center|M |[[15. јун]] [[1856]]. |[[21. март]] [[1968]]. |111 година, 280 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Јохана Боисон |align=center|Ж |[[17. јануар]] [[1857]]. |[[16. јун]] [[1968]]. |111 година, 151 дана |{{застава|Јужноафричка Република}} |- |Мари Бернаткова |align=center|Ж |[[22. октобар]] [[1857]]. |[[4. мај]] [[1969]]. |111 година, 194 дана |{{застава|Чехословачка}} |- |Ада Рое |align=center|Ж |[[6. фебруар]] [[1858]]. |[[11. јануар]] [[1970]]. |111 година, 339 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Јосефа Салаш Матео |align=center|Ж |[[14. јул]] [[1860]]. |[[27. фебруар]] [[1973]]. |112 година, 228 дана |{{застава|Шпанија}} |- |Алиса Стивенсон |align=center|Ж |[[10. јул]] [[1861]]. |[[18. август]] [[1973]]. |112 година, 39 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Елизабет Воткинс |align=center|Ж |[[10. март]] [[1863]]. |[[31. октобар]] [[1973]]. |110 година, 235 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Мито Умета |align=center|Ж |[[27. март]] [[1863]]. |[[31. мај]] [[1975]]. |112 година, 65 дана |{{застава|Јапан}} |- |Нива Кавамото |align=center|Ж |[[5. август]] [[1863]]. |[[16. новембар]] [[1976]]. |113 година, 103 дана |{{застава|Јапан}} |- |Софија де Мут |align=center|Ж |[[30. јун]] [[1866]]. |[[2. децембар]] [[1977]]. |111 година, 155 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Мари-Виргине Духем |align=center|Ж |[[2. август]] [[1866]]. |[[25. април]] [[1978]]. |111 година, 266 дана |{{застава|Француска}} |- |Фани Томас |align=center|Ж |[[14. април]] [[1867]]. |[[22. јануар]] [[1981]]. |113 година, 283 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Августин Тесиер |align=center|Ж |[[2. јануар]] [[1869]]. |[[8. март]] [[1981]]. |112 година, 65 дана |{{застава|Француска}} |- |Нели Спенсер |align=center|Ж |[[24. август]] [[1869]]. |[[13. новембар]] [[1982]]. |113 година, 81 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Ема Вилсон |align=center|Ж |[[12. мај]] [[1870]]. |[[13. октобар]] [[1983]]. |113 година, 154 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Метју Берд]] |align=center|M |[[9. јул]] [[1870]]. |[[16. фебруар]] [[1985]]. |114 година, 222 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Аугуста Холц]] |align=center|Ж |[[3. август]] [[1871]]. |[[21. октобар]] [[1986]]. |115 година, 79 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Мери Макини |align=center|Ж |[[30. мај]] [[1873]]. |[[2. фебруар]] [[1987]]. |113 година, 248 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Ана Елиза Вилијамс |align=center|Ж |[[2. јун]] [[1873|1873.]] |[[27. децембар]] [[1987]]. |114 година, 208 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Фиренца Кнап |align=center|Ж |[[10. октобар]] [[1873]]. |[[11. јануар]] [[1988]]. |114 година, 93 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Жана Калман]] |align=center|Ж |[[21. фебруар]] [[1875]]. |[[4. август]] [[1997]]. |122 година, 164 дана |{{застава|Француска}} |- |[[Мари Луиз Мејер]] |align=center|Ж |[[29. август]] [[1880]]. |[[16. април]] [[1998]]. |117 година, 230 дана |{{застава|Канада}} |- |[[Сара Кнаус]] |align=center|Ж |[[24. септембар]] [[1880]]. |[[30. децембар]] [[1999]]. |119 година, 97 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Ева Морис]] |align=center|Ж |[[8. новембар]] [[1885]]. |[[2. новембар]] [[2000]]. |114 година, 360 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |[[Мари Бремон]] |align=center|Ж |[[25. април]] [[1886]]. |[[6. јун]] [[2001]]. |115 година, 42 дана |{{застава|Француска}} |- |[[Мод Фарис-Луз]] |align=center|Ж |[[21. јануар]] [[1887]]. |[[18. март]] [[2002]]. |115 година, 56 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Грејс Клосон]] |align=center|Ж |[[15. новембар]] [[1887]]. |[[28. мај]] [[2002]]. |114 година, 194 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Аделина Домингес|Аделина Домингуес]] |align=center|Ж |[[19. фебруар]] [[1888]]. |[[21. август]] [[2002]]. |114 година, 183 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Меј Харингтон]] |align=center|Ж |[[20. јануар]] [[1889]]. |[[29. децембар]] [[2002]]. |113 година, 343 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Јукичи Чуганџи]] |align=center|M |[[23. март]] [[1889]]. |[[28. септембар]] [[2003]]. |114 година, 189 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Митојо Кавате]] |align=center|Ж |[[15. мај]] [[1889]]. |[[13. новембар]] [[2003]]. |114 година, 182 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Рамона Тринидад Иглесијас-Јордан]] |align=center|Ж |[[31. август]] [[1889]]. |[[29. мај]] [[2004]]. |114 година, 272 дана |{{застава|Порторико}} |- |[[Марија Каповила]] |align=center|Ж |[[14. септембар]] [[1889]]. |[[27. август]] [[2006]]. |116 година, 347 дана |{{застава|Еквадор}} |- |[[Елизабет Болден]] |align=center|Ж |[[15. август]] [[1890]]. |[[11. децембар]] [[2006]]. |116 година, 118 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Емилијано Меркадо дел Торо]] |align=center|M |[[21. август]] [[1891]]. |[[24. јануар]] [[2007]]. |115 година, 156 дана |{{застава|Порторико}} |- |[[Ема Тилман]] |align=center|Ж |[[22. новембар]] [[1892]]. |[[28. јануар]] [[2007]]. |114 година, 67 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Јоне Минагава]] |align=center|Ж |[[4. јануар]] [[1893]]. |[[13. август]] [[2007]]. |114 година, 221 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Една Паркер]] |align=center|Ж |[[20. април]] [[1893]]. |[[26. новембар]] [[2008]]. |115 година, 220 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Марија де Жезус]] |align=center|Ж |[[10. септембар]] [[1893]]. |[[2. јануар]] [[2009]]. |115 година, 114 дана |{{застава|Португалија}} |- |[[Гертруда Бејнс|Гертруда Бајнес]] |align=center|Ж |[[6. април]] [[1894]]. |[[11. септембар]] [[2009]]. |115 година, 158 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Кама Чинен]] |align=center|Ж |[[10. мај]] [[1895]]. |[[2. мај]] [[2010]]. |114 година, 357 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Ежени Бланшар]] |align=center|Ж |[[16. фебруар]] [[1896]]. |[[4. новембар]] [[2010]]. |114 година, 261 дана |{{застава|Француска}} |- |[[Марија Гомес Валентим]] |align=center|Ж |[[9. јул]] [[1896]]. |[[21. јун]] [[2011]]. |114 година, 347 дана |{{застава|Бразил}} |- |[[Бес Купер]] |align=center|Ж |[[26. август]] [[1896]]. |[[4. децембар]] [[2012]]. |116 година, 100 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Дина Манфредини]] |align=center|Ж |[[4. април]] [[1897]]. |[[17. децембар]] [[2012]]. |115 година, 257 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Џироемон Кимура]] |align=center|M |[[19. април]] [[1897]]. |[[12. јун]] [[2013]]. |116 година, 54 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Мисао Окава]] |align=center|Ж |[[5. март]] [[1898]]. |[[1. април]] [[2015]]. |117 година, 27 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Гертруда Вивер]] |align=center|Ж |[[4. јул]] [[1898]]. |[[6. април]] [[2015]]. |116 година, 276 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Џерлин Тали]] |align=center|Ж |[[23. мај]] [[1899]]. |[[18. јун]] [[2015]]. |116 година, 25 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Сузана Мушат Џоунс]] |align=center|Ж |[[6. јул]] [[1899]]. |[[12. мај]] [[2016]]. |116 година, 311 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Ема Морано]] |align=center|Ж |[[29. новембар]] [[1899]]. |[[15. април]] [[2017]]. |117 година, 137 дана |{{застава|Италија}} |- |[[Вајолет Браун]] |align=center|Ж |[[10. март]] [[1900]]. |[[15. септембар]] [[2017]]. |117 година, 189 дана |{{застава|Јамајка}} |- |[[Наби Таџима]] |align=center|Ж |[[4. август]] [[1900]]. |[[21. април]] [[2018]]. |117 година, 260 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Чијо Мијако]] |align=center|Ж |[[2. мај]] [[1901]]. |[[22. јул]] [[2018]]. |117 година, 81 дан |{{застава|Јапан}} |- |[[Кане Танака]] |align=center|Ж |[[2. јануар]] [[1903]]. |[[19. април]] [[2022]]. |119 година, 107 дана |{{застава|Јапан}} |-style=background:#9f9; |[[Лисил Рандон]] |align=center|Ж |[[11. фебруар]] [[1904]]. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1904|2|11}} |{{застава|Француска}} |} ==Најстарији живи мушкарци на свету од 1955.== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}} {| class=wikitable |- !Име !Датум рођења !Датум смрти !Године !Држава |- |Силвестер Мелвин |[[29. новембар]] [[1851]]. |[[12. март]] [[1962]]. |110 година, 103 дана |{{Застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Јосеф Саинт-Амоур |[[26. фебруар]] [[1852]]. |[[16. март]] [[1962]]. |110 година, 18 дана |{{застава|Канада}} |- |Вилијам Фулингим |[[7. јул]] [[1855|1855.]] |[[6. август]] [[1965]]. |110 година, 30 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Џон Мозли Тарнер]] |[[15. јун]] [[1856]]. |[[21. март]] [[1968]]. |111 година, 280 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Антоније Младеновић |[[30. јун]] [[1860]]. |[[29. децембар]] [[1969]]. |109 година, 182 дана |{{застава|Србија}} |- |Фридрих Ведекинг |[[10. октобар]] [[1862]]. |[[5. мај]] [[1973]]. |110 година, 207 дана |{{застава|Немачка}} |- |Фредерик Бутерфиелд |[[28. фебруар]] [[1864]]. |[[9. март]] [[1974]]. |110 година, 9 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Жан Теилет |[[6. новембар]] [[1866]]. |[[17. март]] [[1977]]. |110 година, 131 дана |{{застава|Француска}} |- |Чарли Нелсон |[[21. септембар]] [[1867]]. |[[20. август]] [[1978]]. |110 година, 333 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Чарли Филипс |[[5. мај]] [[1870]]. |[[5. септембар]] [[1980]]. |110 година, 123 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Метју Берд]] |[[9. јул]] [[1870]]. |[[16. фебруар]] [[1985]]. |114 година, 222 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Џо Томас |[[1. мај]] [[1875]]. |[[14. децембар]] [[1986]]. |111 година, 227 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Херман Смит-Јохансен |[[15. јун]] [[1875]]. |[[5. јануар]] [[1987]]. |111 година, 204 дана |{{застава|Норвешка}} |- |Алпаеус Филимон Коле |[[12. јул]] [[1876]]. |[[25. новембар]] [[1988]]. |112 година, 136 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Џон Еванс |[[19. август]] [[1877]]. |[[10. јун]] [[1990]]. |112 година, 295 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Анри Перињон |[[14. октобар]] [[1879]]. |[[18. јун]] [[1990]]. |110 година, 247 дана |{{застава|Француска}} |- |Џејмс Вигинс |[[15. октобар]] [[1879]]. |[[16. октобар]] [[1991]]. |112 година, 1 дан |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Фредерик Фрејзер |[[27. јануар]] [[1880]]. |[[14. јун]] [[1993]]. |113 година, 138 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Јозе Арменгол Јовер |[[23. јул]] [[1881]]. |[[20. јануар]] [[1994]]. |112 година, 181 дана |{{застава|Шпанија}} |- |[[Кристијан Мортенсен]] |[[16. август]] [[1882]]. |[[25. април]] [[1998]]. |115 година, 252 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Џонсон Парк |[[15. октобар]] [[1884]]. |[[17. јул]] [[1998]]. |113 година, 275 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Валтер Ричардсон |[[7. новембар]] [[1885]]. |[[25. децембар]] [[1998]]. |113 година, 48 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Дензо Ишизаки |[[20. октобар]] [[1886]]. |[[29. април]] [[1999]]. |112 година, 191 дана |{{застава|Јапан}} |- |Џон Паинтер |[[20. септембар]] [[1888]]. |[[1. март]] [[2001]]. |112 година, 162 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |Антонио Тод |[[22. јануар]] [[1889]]. |[[3. јануар]] [[2002]]. |112 година, 346 дана |{{застава|Италија}} |- |[[Јукичи Чуганџи]] |[[23. март]] [[1889]]. |[[28. септембар]] [[2003]]. |114 година, 189 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Џоун Рјудаветс]] |[[15. децембар]] [[1889]]. |[[5. март]] [[2004]]. |114 година, 81 дана |{{застава|Шпанија}} |- |[[Фред Хејл]] |[[1. децембар]] [[1890]]. |[[19. новембар]] [[2004]]. |113 година, 354 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Емилијано Меркадо дел Торо]] |[[21. август]] [[1891]]. |[[24. јануар]] [[2007]]. |115 година, 156 дана |{{застава|Порторико}} |- |[[Томоџи Танабе]] |[[18. септембар]] [[1895]]. |[[19. јун]] [[2009]]. |113 година, 274 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Хенри Алингам]] |[[6. јун]] [[1896]]. |[[18. јул]] [[2009]]. |113 година, 42 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |[[Волтер Брунинг]] |[[21. септембар]] [[1896]]. |[[14. април]] [[2011]]. |114 година, 205 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Џироемон Кимура]] |[[19. април]] [[1897]]. |[[12. јун]] [[2013]]. |116 година, 54 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Салустијано Санчез]] |[[8. јун]] [[1901]]. |[[13. септембар]] [[2013]]. |112 година, 97 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Артуро Ликата]] |[[2. мај]] [[1902]]. |[[24. април]] [[2014]]. |111 година, 357 дана |{{застава|Италија}} |- |[[Александер Имич]] |[[4. фебруар]] [[1903]]. |[[8. јун]] [[2014]]. |111 година, 124 дана |{{застава|Сједињене Америчке Државе}} |- |[[Сакари Момој]] |[[5. фебруар]] [[1903]]. |[[5. јул]] [[2015]]. |112 година, 120 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Јасутаро Коиде]] |[[13. март]] [[1903]]. |[[19. јануар]] [[2016]]. |112 година, 312 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Израел Криштал]] |[[15. септембар]] [[1903]]. |[[11. август]] [[2017]]. |113 година, 330 дана |{{застава|Израел}} |- |[[Франсиско Нуњез Оливера]] |[[13. децембар]] [[1904]]. |[[29. јануар]] [[2018]]. |113 година, 47 дана |{{застава|Шпанија}} |- |[[Масазо Нонака]] |[[25. јул]] [[1905]]. |[[20. јануар]] [[2019]]. |113 година, 179 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Читетсу Ватанабе]] |[[5. март]] [[1907]]. |[[23. фебруар]] [[2020]]. |112 година, 355 дана |{{застава|Јапан}} |- |[[Боб Вејтон]] |[[29. март]] [[1908]]. |[[28. мај]] [[2020]]. |112 година, 60 дана |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |[[Емилио Флорес Маркез]] |[[8. август]] [[1908]]. |[[12. август]] [[2021]]. |113 година, 4 дана |{{застава|Порторико}} |- |[[Сатурнино де ла Фуенте Гарсија|Сатурнино де ла Фуенте]] |[[11. фебруар]] [[1909]]. |[[18. јануар]] [[2022]]. |112 година, 341 дан |{{застава|Шпанија}} |-style=background:#9f9; |[[Хуан Висенте Перез]] |[[27. мај]] [[1909]]. |'''''Жив је''''' |{{Старост у годинама и данима|1909|5|27}} |{{застава|Венецуела}} |} ==Види још== * [[Европски суперстогодишњаци]] * [[Јапански суперстогодишњаци]] * [[Пољски суперстогодишњаци]] * [[Балкански суперстогодишњаци]] * [[Најстарији људи у Хрватској|Хрватски суперстогодишњаци]] * [[Најстарији људи у Србији|Српски суперстогодишњаци]] * [[Најстарији људи у Црној Гори|Црногорски суперстогодишњаци]] * [[Порторикански суперстогодишњаци]] * [[Мађарски суперстогодишњаци]] * [[Најстарији људи у Босни и Херцеговини|Босанскохерцеговачки суперстогодишњаци]] * [[Списак потврђених најстаријих људи]] * [[Списак најстаријих живих људи]] ==Референце== {{reflist}} {{Гинисови рекорди}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Суперстогодишњаци| ]] [[Категорија:Стогодишњаци]] 3d2z1tny573uwpelrzzau27jkedbotu 0 913908 25138850 9617140 2022-08-04T19:53:33Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+ заједница]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ЛГБТ+ заједница]] icd59s856n3c51nsejbk10h6xortyly 0 915137 25139325 24584454 2022-08-05T10:42:45Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Pie chart |thumb = right |caption = Религија у Србији (попис 2011, без КиМ<ref>http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2014/pdf/G20144012.pdf</ref>) |label1 = [[Православље]] |value1 = 84.59 |color1 = DarkOrchid |label2 = [[Католицизам]] |value2 = 4.97 |color2 = DodgerBlue |label3 = [[Ислам]] |value3 = 3.10 |color3 = Green |label4 = [[Протестантизам]] |value4 = 0.99 |color4 = MediumTurquoise |label5 = Нису верници-[[Атеизам|атеисти]] |value5 = 1.11 |color5 = DarkGray |label6 = Неизјашњени и остали |value6 = 5.24 |color6 = Gold }} [[Датотека:Serbia Religion Map 2011.png|thumb|270px|Верска припадност становништва Републике Србије (2011)]] Доминантна '''[[религија]] у [[Србија|Србији]]''' је [[хришћанство]], односно [[православље]]. По последњем попису из 2011. године, [[православље|православни верници]] чине око 85 % становништва Србије. У мањем проценту су заступљени и [[католицизам|католички верници]] (10.4 %), [[муслимани]] (3,3 %) и [[протестантизам|протестанти]] (0,92 %). == Историја == Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били [[паганизам|пагани]], део подручја данашње Србије око [[Сирмијум]]а и [[Сингидунум]]а је представљао један од раних центара ширења хришћанства у [[Римско царство|Римском царству]]. [[Срби]] су примили хришћанство у 9. веку. Након [[велика шизма|раскола Хришћанске цркве]] 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало [[православље]], док се са севера ширио [[католицизам]], а са југоистока [[богумили|богумилство]]. Током [[Османско царство|османске владавине]], на подручју данашње Србије су, поред православних [[Срби|Срба]], живели и [[исламизација|исламизовани]] Срби, а у мањем броју и други народи [[ислам]]ске или [[Православље|православне]] вере, као и [[Јевреји]]. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], на ове просторе се почињу насељавати народи [[Католицизам|католичке]] и [[Протестантизам|протестантске]] вероисповести ([[Немци]], [[Мађари]], [[Словаци]], итд). <gallery> Датотека:Serbia religion 1054 02.png|Верска мапа територије данашње Србије у време Великог раскола 1054. године. Датотека:Serbia religion 14th 02.png|Верска мапа територије данашње Србије у 14. веку. Датотека:Serbia religion 16th 17th 02.png|Верска мапа територије данашње Србије у 16. и 17. веку. </gallery> == Верска демографија == {{Главни чланак|Демографија Србије}} Општим пописом који је [[2011]]. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), прикупљени су и подаци о верској припадности становништва.<ref name=":pop-stat">[http://pop-stat.mashke.org/serbia-religion2011.htm Верски састав 2011.] ''pop-stat.mashke.org'' {{sr}} {{en}}</ref> {| class="wikitable" |+ '''Религија у Србији према различитим пописима (без подручја АП КиМ)''' |- style="background:#e0e0e0;" ! rowspan="2" | ! colspan="2" | 1921<ref>[http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/sradovanovic-demography.html Demographic growth and ethnographic changes in Serbia]</ref> ! colspan="2" | 1991 ! colspan="2" | 2002<ref>{{Cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/popis.htm |title=Book 3 Page 13 |accessdate=28. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110424122436/http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/popis.htm |archive-date=24. 04. 2011 |url-status=dead }}</ref> ! colspan="2" | 2011 |- style="background:#e0e0e0;" ! Број ! % ! Број ! % ! Број ! % ! Број ! % |- | [[Православље|Православни Хришћани]] | style="text-align:right;"| 3.321.090 | style="text-align:right;"| 75,85 | style="text-align:right;"| 6.347.026 | style="text-align:right;"| 81,8 | style="text-align:right;"| 6.371.584 | style="text-align:right;"| 84,98 | style="text-align:right;"| 6.079.396 | style="text-align:right;"| 84,59 |- | [[Католицизам|Католици]] | style="text-align:right;"| 751.429 | style="text-align:right;"| 17,16 | style="text-align:right;"| 496.226 | style="text-align:right;"| 6,4 | style="text-align:right;"| 410.976 | style="text-align:right;"| 5,48 | style="text-align:right;"| 356.957 | style="text-align:right;"| 4,97 |- | [[Муслимани]] | style="text-align:right;"| 97.672 | style="text-align:right;"| 2,23 | style="text-align:right;"| 224.120 | style="text-align:right;"| 2,89 | style="text-align:right;"| 239.658 | style="text-align:right;"| 3,2 | style="text-align:right;"| 222.828 | style="text-align:right;"| 3,1 |- | [[Протестантизам|Протестанти]] | style="text-align:right;"| нема<br />података | style="text-align:right;"| нема<br />података | style="text-align:right;"| 88.275 | style="text-align:right;"| 1,14 | style="text-align:right;"| 80.837 | style="text-align:right;"| 1,08 | style="text-align:right;"| 71.284 | style="text-align:right;"| 0,99 |- | [[Јевреји]] | style="text-align:right;"| 26.464 | style="text-align:right;"| 0,6 | style="text-align:right;"| 740 | style="text-align:right;"| 0,01 | style="text-align:right;"| 785 | style="text-align:right;"| 0,01 | style="text-align:right;"| 578 | style="text-align:right;"| 0,01 |- | Укупно | style="text-align:right;"| 4.378.595 | style="text-align:right;"| 100 | style="text-align:right;"| 7.759.571 | style="text-align:right;"| 100 | style="text-align:right;"| 7.498.001 | style="text-align:right;"| 100 | style="text-align:right;"| 7.186.862 | style="text-align:right;"| 100 |} <gallery> Датотека:Srbija - Verski sastav po opstinama 1991 1.gif|Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (1991) Датотека:Srbija - Verski sastav po opstinama 1991 2.gif|Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (1991) Датотека:Srbija - Verski sastav po opstinama 2002 1.gif|Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2002) Датотека:Srbija - Verski sastav po opstinama 2002 2.gif|Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2002) </gallery> <gallery> Датотека:Srbija - Verski sastav po opstinama 2011 1.gif|Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011) Датотека:Srbija - Verski sastav po opstinama 2011 1-1.gif|Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011) Датотека:Srbija - Verski sastav po opstinama 2011 1-2.gif|Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011) </gallery> == Хришћанство == [[Датотека:Eparhije-sr.png|thumb|270px|Епархије Српске православне цркве на подручју Републике Србије]] [[Датотека:Catholic Church Serbia.PNG|thumb|270px|Територијална организација [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] цркве у Републици Србији]] {{Главни чланак|Хришћанство у Србији}} === Православље === {{Главни чланак|Православље у Србији}} Већина становника Србије су верници [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], док је у деловима Србије настањеним [[Румуни|румунским]] становништвом присутна и [[Румунска православна црква]]. Поред [[Срби|Срба]] и [[Румуни у Србији|Румуна]], у православне вернике у Србији се убрајају и [[Црногорци (народ)|Црногорци]], [[Македонци (народ)|Македонци]], [[Бугари у Србији|Бугари]], [[Власи (Србија)|Власи]], [[Украјинци у Србији|Украјинци]], [[Руси у Србији|Руси]], [[Грци у Србији|Грци]], као и део [[Роми у Србији|Рома]], [[Југословени (народ)|Југословена]] и [[Русини у Србији|Русина]]. [[Православље]] је доминантно на већем делу територије Србије, изузимајући највећи део подручја [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као и неколико општина и градова у [[Санџак]]у, на [[југ]]у [[Србија|Србије]] или у делу [[Војводина|Војводине]]. Православље је доминантно и у већини великих градова Србије, изузимајући [[Суботица|Суботицу]] у којој су већина становника [[католицизам|католици]], [[Нови Пазар]] у коме су већина становника [[муслимани]], као и веће градове Косова и Метохије у којима доминира [[ислам]]. <gallery> Датотека:Srbija - Udeo pravoslavaca po opstinama 1991.gif|Удео православаца у Србији по општинама 1991. године Датотека:Srbija - Udeo pravoslavaca po opstinama 2002.gif|Удео православаца у Србији по општинама 2002. године </gallery> <gallery> Датотека:Srbija - Udeo pravoslavaca po opstinama 2011.GIF|Удео православаца у Србији по општинама 2011. године Датотека:Srbija - Udeo pravoslavaca po opstinama 2011 1.gif|Удео православаца у Србији по општинама 2011. године </gallery> === Католицизам === {{Главни чланак|Католичка црква у Србији}} [[Католицизам]] је доминантан у неколико општина на северу [[Војводина|Војводине]], као и у граду [[Суботица|Суботици]]. Католички верници чине апсолутну већину становништва [[Град Суботица|града Суботице]], као и апсолутну већину становништва у општинама [[Општина Кањижа|Кањижа]], [[Општина Сента|Сента]], [[Општина Ада|Ада]] и [[Општина Чока|Чока]], а такође и релативну већину у општинама [[Општина Бечеј|Бечеј]], [[Општина Бачка Топола|Бачка Топола]] и [[Општина Мали Иђош|Мали Иђош]]. Верници [[Католичка црква у Србији|Католичке цркве у Србији]] су углавном [[Мађари]], [[Хрвати]], [[Буњевци]], [[Немци]], [[Словенци]], [[Чеси]], [[Шокци]], као и један број [[Роми у Србији|Рома]], [[Југословени (народ)|Југословена]] и [[Словаци у Србији|Словака]]. Већи део [[Русини у Србији|Русина]], део [[Украјинци у Србији|Украјинаца]] и мањи део [[Румуни у Србији|Румуна]] у Србији су припадници [[Крстурска епархија|гркокатоличке]] вероисповести. === Протестантизам === {{Главни чланак|Протестантизам|Хришћанска назаренска заједница}} [[Протестантизам|Протестанти]] чине апсолутну већину становништва у општини [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]], као и релативну већину у општини [[Општина Ковачица|Ковачица]]. Најбројнија етничка група у овим општинама су [[Словаци]], који су на подручју Србије углавном протестанти, за разлику од већине Словака у [[Словачка|Словачкој]], који су углавном [[католицизам|католици]]. У протестантске вернике у Србији спада и део других етничких група, пре свега [[Срби|Срба]], [[Мађари у Србији|Мађара]] и [[Немци у Србији|Немаца]]. Поред Бачког Петровца и Ковачице, значајан број протестаната живи и у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Стара Пазова|Старој Пазови]] (у којима већину становништва чине православни хришћани).<ref name=":pop-stat" /> У Новом Саду се налази и неколико протестантских цркава, у којима се службе углавном обављају на [[Српски језик|српском језику]]. Протестантизам (углавном у форми [[хришћанска назаренска заједница|назаренства]]) је почео да се шири међу [[Срби]] у Војводини у 19. веку. Иако проценат протестаната међу [[Срби]]ма није велики, ово је једина верска форма изузев [[Православље|православља]], која је данас значајно заступљена у српском народу. == Ислам == {{Главни чланак|Ислам у Србији|Исламска заједница Србије|Исламска заједница у Србији}} [[Ислам]] је доминантна религија на већем делу [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], као и у делу [[Санџак]]а ([[нови Пазар|град Нови Пазар]] и општине [[Општина Тутин|Тутин]] и [[Општина Сјеница|Сјеница]]) и делу [[југ|јужне]] [[Србија|Србије]] (општине [[Општина Прешево|Прешево]] и [[Општина Бујановац|Бујановац]]). Исламски верници у Србији укључују етничке [[Албанци|Албанце]], [[Бошњаци|Бошњаке]], [[Муслимани (народ)|Муслимане]], [[Горанци|Горанце]], [[Балкански Египћани|Египћане]], [[Ашкалије]], као и један део [[Роми|Рома]]. == Јудаизам == {{Главни чланак|Јевреји у Србији}} По попису из 2011. године у Србији је живело 578 [[Јевреји|Јевреја]], концентрисаних углавном у [[Београд]]у (286), [[Нови Сад|Новом Саду]] (84), [[Суботица|Суботици]] (75) и [[Панчево|Панчеву]] (31). == Држава и верске заједнице == За односе [[Република Србија|Републике Србије]] са верским заједницама задужена је ''Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама'', која делује у склопу Министарства правде Републике Србије. На ову управу су [[2014]]. године пренети сви послови дотадашње ''Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама'', која је била основана [[2012]]. године, након укидања дотадашњег ''Министарства вера и дијаспоре''. Правни оквир за делатност верских заједница уређен је ''Уставом Републике Србије'' и посебним ''Законом о црквама и верским заједницама''. При Министарству правде Републике Србије води се ''Регистар цркава и верских заједница'' у који се уписују верске заједнице које своју делатност остварују на подручју Републике Србије. == Види још == * [[Религија у Војводини]] * [[Демографија Србије]] * [[Демографија Војводине]] * [[Демографија Косова и Метохије]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Grupković|editor-first=Dragutin|title=Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine|year=1988|location=Beograd|publisher=Savezni zavod za statistiku|url=https://books.google.com/books?id=0bKEAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Kuburić|first=Zorica|title=Verske zajednice u Srbiji i verska distanca|year=2010|location=Novi Sad|publisher=Centar za empirijska istraživanja religije|url=http://www.diskursi.com/uploads/2011/01/Vjer-zaj-u-Srb_ZK.pdf|access-date=08. 08. 2021|archive-date=21. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190121064140/http://www.diskursi.com/uploads/2011/01/Vjer-zaj-u-Srb_ZK.pdf|url-status=unfit}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Лађевић|editor-first=Петар|title=Етноконфесионални и језички мозаик Србије|year=2014|location=Београд|publisher=Републички завод за статистику|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Etnomozaik.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Novak|editor-first=Ante|title=Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine|year=1954|volume=9|location=Beograd|publisher=Savezni zavod za statistiku|url=http://www.sistory.si/publikacije/prenos/file/?fileId=18308&download=1}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Пенев|editor-first=Горан|title=Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године|year=2006|location=Београд|publisher=Републички завод за статистику|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2006/Pdf/G20064005.pdf}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20160304092703/http://www.vere.gov.rs/KSCVZ/uploads/Dokumenti/ZakonOCrkvamaIVerskimZajednicama.pdf Закон о црквама и верским заједницама] * [https://web.archive.org/web/20160809163934/http://vere.gov.rs/KSCVZ/uploads/Dokumenti/RegistarCrkavaIVerskihZajednica.pdf Регистар цркава и верских заједница] * [http://www.mpravde.gov.rs/registar.php?id=1138 Списак цркава и верских заједница које су уписане у Регистар цркава и верских заједница при Министарству правде Републике Србије] * [http://www.vere.gov.rs/cir/Siteview.asp?ID=1 Званична страница ''Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама'' при Министарству правде Републике Србије] * [http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=208731 Основана Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама] [[Категорија:Религија у Србији|*]] 19r5dn2oh3hlz688xhadkwx2795nla2 0 915564 25139204 24128562 2022-08-05T08:33:33Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki [[Датотека:Wide-field view of the sky around VY Canis Majoris.jpg|мини|VY Canis Majoris]] -{'''VY Canis Majoris'''}- je crvena hipergigantska zvezda, koja se nalazi u sazvežđu -{[[Veliki pas (sazvežđe)|Canis Major]]}-. Procenjuje se da ima prečnik koji je preko 1.800 puta veći od [[Sunce|Sunčevog]].<ref>[http://www.universetoday.com/39472/vy-canis-majoris/ -{VY Canis Majoris}-]</ref> Svojevremeno se mislilo da je ovaj crveni hypergigant toliko velik da se suprotstavlja teoriji [[zvezdana evolucija|zvezdane evolucije]], ali usavršenim sistemima merenja ispostavilo se da je zvezda daleko manja nego što se prvobitno mislilo. == Veliki objekti u svemiru == {{Main|Spisak najvećih poznatih zvezda}} Od Velikog praska pre 14 milijardi godina, [[svemir]] se neprestano širio i hladio. U bilionitom delu sekunde nakon Velikog praska postojale su samo najosnovnije jedinice materije ([[proton]], [[neutron]], [[elektron]]). Te čestice su se, pod uticajem gravitacije i ostalih sila, spojile u najveće objekte koje danas vidimo na nebu. Danas je poznato mnogo planeta, zvezda i galaksija zato što se astronomija stalno razvija. Ali svemir sadrži više milijardi galaksija, a zvezda ima više nego zrna peska na Zemlji. Zbog toga se verovatno nikad neće znati šta je najveće u svemiru. === WASP-17b === [[Датотека:Exoplanet Comparison WASP-17 b.png|thumb|Exoplanet Comparison WASP-17 b]] WASP-17b je [[vansolarna planeta]] koja kruži oko zvezde WASP-17 na rastojanju od 1000 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Škorpija. WASP-17B ima skoro 2 puta veći prečnik od [[Jupiter]]a i to je čini najvećom poznatom planetom. Ovo je prva planeta koja je otkrivena sa retrogradnom orbitom (orbitom koja ima suprotni smer od smera rotacije matične zvezde). Ona takodje ima veoma malu prosečnu gustinu 0.08-0.19 g/cm<sup>3</sup>, dok je prosečna gustina Zemlje 5.515 g/cm<sup>3</sup>. Ova planeta je po sastavu gasoviti džin i kruži oko svoje matične zvezde na veoma malom rastojanju (manjem od jedne sedmine rastojanja od Merkura do Sunca). Zbog toga na njenoj površini vladaju visoke temperature i jedna godina na ovoj planeti traje manje od 4 dana. WASP-17b je otkriven 11. avgusta 2009. tranzit metodom. ==== Tranzit metoda ==== [[Датотека:Corot7b-art.jpg|thumb|Corot7b-art]] Pošto su jako slab izvor svetlosti, i zato što kruže oko mnogo svetlijih zvezda, planete se ne mogu videti. Zbog toga sve do 1990-ih jedine poznate planete bile su one u Sunčevom sistemu. Kasnije su razvijeni indirektni metodi za otkrivanje vansolarnih planeta. Jedan od njih je tranzit metoda. Kada posmatramo zvezdu oko koje kruži planetarni sistem, u jednom trenutku će ispred zvezde proći planeta i ona će delimično da blokira svetlost koja stiže do teleskopa, tada kažemo da je planeta u tranzitu. Ali ovaj metod ima svoje mane. Što je veća udaljenost između planete i matične zvezde, blokirana svetlost je manja. Što je manja veličina planete, manja je i blokirana svetlost. Tranzit je jako retka pojava, zato teleskop mora istovremeno da posmatra hiljadu zvezda ne bi li pronašao jednu planetu. Do 2013. otkriveno je 889 vansolarnih planeta. === VY Canis Majoris === [[Датотека:Sun and VY Canis Majoris.svg|thumb|Sun and VY Canis Majoris]] VY CANIS MAJORIS se nalazi u sazvežđu Veliki pas (CANIS MAJOR). Zvezda je po vrsti crveni hiperdžin i prečnik joj iznosi čak 2 milijarde kilometara. Ova Zvezda je 1800 puta veća od [[Sunca]], što znači da kada bismo umesto Sunca u Sunčev sistem ubacili ovu zvezdu sve planete bi bile progutane do Saturna. Ova zvezda se prvi put pominje u katalogu zvezda Jerome Lalande iz 1801. godine. Zvezda se nalazi na rastojanju od 3900 svetlosnih godina od Sunčevog sistema. Prosečna gustina zvezde je 5-10mg/m<sup>3</sup>, Dok je prosečna temperatura na površini 3500K i spada u najsjajnije zvezde na nebu. Zvezda zbog ogromne veličine troši svoje gorivo ([[vodonik]] i [[helijum]]) velikom brzinom i zbog toga životni vek ove zvezde iznosi samo nekoliko miliona godina, dok životni vek našeg Sunca iznosi više milijardi godina. ==== Hiperdžinovi ==== Tipična [[galaksija]] broji oko 100 milijardi zvezda. Većina ovih zvezda imaju malu veličinu i ne mogu se videti ni najjačim teleskopima. Takve zvezde se najčešće nazivaju crveni i beli patuljci. Ali postoje i ogromne zvezde koje su 3900 puta veće i između 20 i 40 puta masivnije od Sunca. One spadaju u najsjajnije zvezde na nebu. Troše ogromne količine vodonika i helijuma velikom brzinom i zbog toga žive veoma kratko. Ali su, uprkos kratkom životu, veoma bitne jer kad završe svoj život one postanu jako nestabilne i sve se završava u jednoj velikoj eksploziji koja se zove [[supernova]]. Ove eksplozije, koje su više milijardi puta svetlije od Sunca, obogaćuju svemir teškim elementima od kojih je sastavljeno sve oko nas, pa čak i život na Zemlji. Supernove se mogu, zbog svoje svetlosti, lako primetiti i zato su pomogle naučnicima da dođu do nekih najbitnijih otkrića. Jedno od njih je otkriće da se svemir ubrzano i neprestano širi. Posle eksplozije zvezde nastaje gas i prašina od kojih se formiraju nove zvezde i njihove planete. Postoje neke velike zvezde koje nakon smrti formiraju crne rupe. To su objekti male veličine (nekoliko stotina kilometara), ali su milion puta masivnije od Sunca. Zbog toga oni imaju toliko jaku gravitacionu silu da čak ni svetlost ne može da im pobegne. Naša zvezda kruži oko jedne velike supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta. === IC 1101 === Mlečni put, sa prečnikom od 100.000 svetlosnih godina i 300 milijardi zvezda, spada u velike spiralne galaksije. Ali Mlečni put je mali u odnosu na IC 1101. IC 1101 je eliptični superdžin u sazvežđu Devica na rastojanju od oko milijardu svetlosnih godina od Zemlje. Ova galaksija ima prečnik od 6 miliona svetlosnih godina i sadrži 100 triliona zvezda. IC 1101 se nalazi u centru galaktičkog jata Abell 2029. Ovu galaksiju je otkrio 19. juna 1790. godine [[Vilhelm Heršel]]. == Vidi Još == * [[Spisak najvećih poznatih zvezda]] == Reference == {{reflist}} == Literatura == * {{cite journal |last=Kastner|first=Joel H. |last2=Weintraub|first2=David A.|year=1998|title=Hubble Space Telescope Imaging of the Mass-losing Supergiant VY Canis Majoris |journal=Astronomical Journal |volume=115 |issue=4 |doi=10.1086/300297 |url=https://archive.org/details/sim_astronomical-journal_1998-04_115_4/page/1592|quote= |bibcode=1998AJ....115.1592K|pages=1592–1598}} == Spoljašnje veze == {{Commons category|VY Canis Majoris}} * [http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2007/03/ -{Astronomers Map a Hypergiant Star's Massive Outbursts], HubbleSite NewsCenter, 2007-01-08}- * [http://www.universetoday.com/13507/what-is-the-biggest-star-in-the-universe/ -{"What is the Biggest Star in the Universe?"], Fraser Cain, Universe Today, published 2008-04-06, updated May 13,}- 2013 * [https://web.archive.org/web/20140220065713/http://www.deepastronomy.com/hypernova-vy-canis-majoris.html -{The Hypernova of VY Canis Majoris}-] [[Категорија:Звезде]] rv5epx1ald4b000c9czipxgi8zhrvdk 0 920721 25139322 23981222 2022-08-05T10:41:42Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vojvodina religion2011.png|мини|270п|Религија у Војводини по попису из 2011. године.]] Доминантна '''Религија у [[Војводина|Војводини]]''' је [[хришћанство]], односно [[православље]], које углавном представља [[Српска православна црква]], док су мањим делом заступљени и [[католицизам]], [[протестантизам]], [[ислам]] и [[јудаизам]]. {{Војводина}} == Верска демографија == {{Главни чланак|Демографија Војводине}} Према резултатима [[Попис становништва 2011. у Србији|пописа становништва из 2011. године]], од укупног броја становника Војводине већину (према верској припадности) чине хришћани: [[православци]] (70,25%), [[католици]] (17,43%) и [[протестантизам|протестанти]] (3,31%). Припадници [[Ислам у Србији|исламске]] вероисповести чине 0,74% становника покрајине.{{sfn|Лађевић|2014|p=184}} Упоредни пописни подаци о верској и етничкој припадности сведоче да у оквиру сваке етничке заједнице у Војводини постоје специфичне религијске већине и мањине. Тако су [[Срби]], [[Румуни у Србији|Румуни]], [[Етнички Црногорци у Србији|Црногорци]], [[Роми у Србији|Роми]] и [[Етнички Македонци у Србији|Македонци]] највећим делом православци, док су [[Мађари у Србији|Мађари]], [[Хрвати у Србији|Хрвати]], [[Буњевци]], [[Шокци]], [[Чеси]] и [[Банатски Бугари]] највећим делом католици. [[Украјинци у Србији|Украјинци]] су већим делом православци (57%), а мањим делом католици (36%), док су [[Русини у Србији|Русини]] већим делом католици (75%), а мањим делом православци (18%). [[Словаци у Србији|Словаци]] су већим делом протестанти (82%), а мањим делом католици (6%). [[Бошњаци у Србији|Бошњаци]], етнички [[Етнички Муслимани у Србији|Муслимани]], [[Горанци]], [[Албанци у Србији|Албанци]], [[Ашкалије]] и [[Балкански Египћани|Египћани]] су највећим делом припадници исламске вероисповести.{{sfn|Лађевић|2014|p=187-202}} Међу војвођанским Русинима, Украјинцима и Румунима који припадају католичкој вероисповести, највећи део су [[гркокатолици]]. == Хришћанство == Корени хришћанства на подручју данашње Војводине сежу у 3. век, када је успостављена Сремска епископија. Током владавине [[Гепиди|Гепида]], међу којима се раширило [[аријанство]], у [[Сирмијум]]у је (у 6. веку) била резиденција аријанског гепидског епископа.{{sfn|Curta|2001|p=191}} === Православље === {{Главни чланак|Православље у Војводини|Српска православна црква|Бачка епархија|Банатска епархија|Сремска епархија|Шабачка епархија|Фрушкогорски манастири|Румунска православна црква|Епархија Дакија Феликс}} [[Датотека:Vojvodina manastiri-sr.png|мини|лево|270п|Епархије и манастири Српске православне цркве у Војводини.]] [[Православље]] на подручју Војводине углавном представља [[Српска православна црква]], организована у четири епархије: [[епархија бачка|бачку]], [[епархија банатска|банатску]], [[епархија сремска|сремску]] и [[епархија шабачка|шабачку]]. У регији је присутна и [[Румунска православна црква]] организована у [[Епархија Дакија Феликс|Епархију Дакија Феликс]], којој припада месно румунско становништво. Православље доминира у већини општина и градова Војводине, са изузетком града [[Град Суботица|Суботице]] и седам општина у којима је доминантан [[католицизам]], као и две општине у којима је доминантан протестантизам. На [[Фрушка гора|Фрушкој гори]] се налази 16 српских православних манастира, а према историјским подацима, у време османске власти (16—17. век) православних манастира на Фрушкој гори је било још више — 35. Мањи број православних манастира се налази и у Банату (7) и Бачкој (3). У 9. веку, у [[Срем]]у је постојала епископија коју су основали [[Прво бугарско царство|Бугари]]. Када је Срем пао у руке цара [[македонци|македонских Словена]] [[Самуило (цар)|Самуила]] (957–1014), сремска епархија је потчињена патријаршији у [[Охрид]]у. После пада [[Самуилово царство|Самуиловог царства]], Сирмиј је потпао под власт [[Византијско царство|Византинаца]], а [[Охдридска патријаршија]] је деградирана на ранг архиепископије. Међу епархијама ове архиепископије биле су сремска, београдска и браничевска. За сремску епископију поуздано се зна да се простирала и северно и јужно од [[Сава|Саве]]. За београдску епископију, пак, није искључено да је имала јурисдикцију и над крајевима северно од [[Дунав]]а. Према једној повељи сачуваној у каснијем препису, београдски православни митрополит је за време угарског краља [[Матија Корвин|Матије Корвина]] био црквени поглавар свих православних у Угарској. За време последњих [[Бранковићи|Бранковића]] основана је београдско-сремска митрополија са седиштем у манастиру [[Крушедол]]у. [[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|десно|270п|Јурисдикција Пећке патријаршије у време османске управе, 16-17. век.]] У време [[Османско царство|османске]] власти, а у оквиру [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] обновљене 1557. године, седишта епископија које су обухватале подручја Срема, [[Бачка|Бачке]] и [[Банат]]а налазила су се у Крушедолу, [[Сегедин]]у, [[Зрењанин|Бечкереку]], [[Вршац|Вршцу]] и [[Темишвар]]у. На народно-црквеном сабору у јануару 1708. [[манастир Крушедол]] је изабран за седиште новоосноване православне митрополије у оквиру [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] (видети чланак: [[Карловачка митрополија]]). Ова нова митрополија је основана као аутономна црквена област у саставу Пећке патријаршије, а од 1713. године јој се седиште налазило у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. После укидања Пећке патријаршије (1766. године), [[Цариградска патријаршија|Васељенска црква]] је Карловачку митрополију прећутно признала за потпуно независну и самоуправну. Од 1848. до 1920. митрополит карловачки је почасно носио титулу патријарха српског, коју Васељенска црква, међутим, није признавала. Године 1920, Карловачка митрополија је спојена са осталим српским црквеним областима у јединствену [[Српска православна црква|Српску патријаршију]]. === Католицизам === {{Главни чланак|Католичка црква у Србији|Суботичка бискупија|Зрењанинска бискупија|Сремска бискупија|Београдска надбискупија|Крстурска епархија}} [[Датотека:Catholic Church Serbia.PNG|мини|лево|270п|Организација Католичке цркве у Србији.]] [[Католичка црква]] је на подручју Војводине организована у четири организационе јединице: [[Суботичка бискупија|Суботичку бискупију]], [[Зрењанинска бискупија|Зрењанинску бискупију]], [[Сремска бискупија|Сремску бискупију]] и [[Београдска надбискупија|Београдску надбискупију]]. Суботичка и Зрењанинска бискупија су административно подређене Београдској надбискупији, док је Сремска бискупија административно подређена Ђаковачко-осјечкој надбискупији. Верска заједница католика у Војводини део је [[Међународна бискупска конференција Св. Ћирила и Методија|Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија]] која обухвата [[Србија|Србију]], [[Црна Гора|Црну Гору]] и [[Република Македонија|Македонију]]. Почевши од 2003. године, о католичким верницима источног грчко-византијског обреда је бринуо [[Гркокатолички апостолски егзархат у Србији и Црној Гори]], који је 2013. године реорганизован као [[Гркокатолички апостолски егзархат у Србији]], а 2018. године је поново реоргаизован као [[Крстурска епархија]], под чијом су јурисдикцијом сви верници гркокатоличке вероисповести у Србији.<ref>[http://www.catholic-hierarchy.org/diocese/dseby.html Catholic Hierarchy: Eparchy of San Nicola di Ruski Krstur]</ref> Католицизам на подручју Војводине доминира у граду [[Град Суботица|Суботици]], као и у још седам општина на северу [[Бачка|Бачке]] и [[Банат]]а. На подручју Бачке је католичка Бачка надбискупија основана 1090. године, а седиште јој је било у граду [[Бач]]у. 1135. године Бачка надбискупија је уједињена са Калочком надбискупијом, чиме је настала Калочко-бачка надбискупија, чији су надбискупи повремено столовали у [[Калоча|Калочи]], а повремено у Бачу. У време [[Османско царство|османске]] власти, седиште надбискупије се дефинитивно сели у Калочу. 1918. године је подручје некадашње Калочко-бачке надбискупије подељено између [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније Југославије) и [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарске]]. У југословенском делу Бачке успостављена је 1923. године Бачка апостолска администратура са седиштем у Суботици. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Бачка апостолска администратура је опет пала под јурисдикцију калочког надбискупа, али као самостална администратура. 1968. године је на подручју Бачке апостолске администратуре установљена [[Суботичка бискупија]].<ref>{{cite web|url=http://www.suboticka-biskupija.info/povijest.php |title=Suboticka biskupija |publisher=Suboticka-biskupija.info |date=|accessdate=12. 05. 2014.}}</ref> Подручје Баната улазило је раније у састав католичке [[Чанад]]ске бискупије, која је основана 1030. године. Након што су у првој половини 18. века, [[Хабзбурзи]] протерали [[Османско царство|Османлије]] са подручја Баната, Чанадска бискупија се поново успоставља (1716. године), најпре са седиштем у [[Сегедин]]у, а потом у [[Темишвар]]у. Након формирања нових државних граница после [[Први светски рат|Првог светског рата]], у југословенском делу Баната је 1923. године успостављена Апостолска администратура Баната, која је 1986. године трансформисана у Зрењанинску бискупију.<ref>{{cite web|url=http://www.catholic-zr.org.rs/sr/sr.html |title=Zrenjaninska Biskupija |publisher=Catholic-zr.org.rs |date=|accessdate=12. 05. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20090410055100/http://www.catholic-zr.org.rs/sr/sr.html |archive-date=10. 04. 2009 |url-status=dead }}</ref> Католичка Сремска бискупија успостављена је 1229. године и њена јурисдикција се простирала на источни део данашњег [[Срем]]а, док је западни део ове регије био под јурисдикцијом [[Печуј]]ске бискупије. 1773. године, Сремска бискупија се уједињује са Босанском или Ђаковачком бискупијом у Босанско-ђаковачку и Сремску бискупију са седиштем у [[Ђаково|Ђакову]]. 2008. године је поново успостављена [[Сремска бискупија]] са седиштем у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].<ref>{{cite web |url=http://www.srijembiskupija.rs/hr/historijat-biskupije |title=Srijemska Biskupija — Povijest biskupije |publisher=Srijembiskupija.rs |date= |accessdate=12. 05. 2014. |archive-date=11. 04. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180411185616/http://www.srijembiskupija.rs/hr/historijat-biskupije |url-status=dead }}</ref> === Протестантизам === [[Датотека:Novi Sad, Prayer House of Nazarene Christian Community.jpg|мини|десно|270п|Молитвени дом Назаренске хришћанске заједнице у Новом Саду.]] [[Датотека:Novi Sad, Christian Adventist Church.jpg|мини|десно|270п|Хришћанска адвентистичка црква у Новом Саду.]] [[Датотека:Novi Sad, Protestant Theological College.jpg|мини|десно|270п|Протестантски теолошки факултет у Новом Саду.]] Протестантизам на подручју Војводине доминира у општинама [[Општина Бачки Петровац|Бачки Петровац]] и [[Општина Ковачица|Ковачица]], у којима највећи део становништва чине [[Словаци]]. На подручју Војводине делују следеће протестантске верске заједнице: * '''[[Хришћанска назаренска верска заједница у Србији]]''' — има седиште у [[Нови Сад|Новом Саду]]. У [[Србија|Србији]] делује од 1865. године. [[Хришћанска назаренска заједница|Назарени]] су били прва протестантска група која је стекла завидан број следбеника међу [[Срби]]ма. Ова верска заједница је међу Србима почела да се шири у периоду између 1850. и 1914. године. Верској заједници се такође прикључио и део [[Мађари|Мађара]] и [[Румуни|Румуна]]. За време [[Аустроугарска|Аустроугарске]] управе назарени су највише прогањани, власти су примењивале најстроже казне против проповедника, а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] били су присиљавани да носе оружје. Крајем 19. века, назарени су се толико проширили по Војводини, међу свим етничким заједницама, да су традиционалне цркве у овом периоду позивале на заједничко деловање против назарена. * '''[[Хришћанска адвентистичка црква]]''' — своје главно седиште има у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], а на нашим просторима је организована у Југоисточну европску унију Хришћанске адвентистичке цркве, која обухвата три области и једну мисију. Седиште Северне области је у Новом Саду (ова област је формирана 1911. године), Јужне у [[Ниш]]у, а Западне у [[Сарајево|Сарајеву]]. Адвентисти су са мисионарским радом на подручју Војводине почели 1890. године. 1893. године је основано Друштво за превођење, штампање и ширење адвентистичке литературе на [[мађарски језик|мађарском]] и [[српски језик|српском]] језику. Први адвентиста који је проповедао на српском језику био је Петар Тодор, 1901. године. Он је групу верника окупио у [[Кумане (Нови Бечеј)|Куману]] (Банат). * '''[[Хришћанска баптистичка црква]]''' — главно седиште има у САД. Седиште у Србији налази се у [[Врњачка Бања|Врњачкој Бањи]]. У Србији делује од 1993. године. Први баптисти на подручју данашње Србије су се појавили у Новом Саду у другој половини 19. века. 1939. године је у Београду основана прва Баптистичка теолошка школа, која је после рата наставила са радом у Новом Саду. * '''[[Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији]]''' — има своје седиште у Новом Саду. Вернике ове цркве чине углавном Словаци. Седиште бискупије било је неко време у [[Бачки Петровац|Бачком Петровцу]], а потом у Новом Саду. Словаци евангелици су у Војводину дошли 1745. године, а током 18. века досељавали су се у још неколико таласа. Црква је подељена у три сениората: Бачка, Банат и Срем. * '''[[Евангеличка хришћанска црква аугзбуршке вероисповести у Србији]]''' — има седиште у [[Суботица|Суботици]]. Припадници ове цркве су највећим делом [[Мађари]] са севера Бачке. Црква је правни наследник Немачке евангеличко-хришћанске цркве аугзбуршког вероисповедања у предратној Југославији, а на територији Србије. Евангеличка црква у Србији укључена је 1972. године у Словачку евангеличку цркву аугзбуршке вероисповести као Мађарски сениорат. Посебна Евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији поново је успостављена 1998. године. * '''[[Реформатска хришћанска црква у Србији]]''' — има седиште у [[Фекетић]]у. Верници ове цркве су углавном Мађари из Војводине. Ову црквену заједницу су основали реформати који су се доселили из [[Кунхеђеш]]а 1785. године. Реформатска хришћанска црква је службени назив за [[калвинизам]]. * '''[[Евангеличка методистичка црква]]''' — има главно седиште у [[Швајцарска|Швајцарској]], а Секретаријат епископа у Србији има седиште у Новом Саду. Методизам је почео да се шири у Бачкој крајем 19. века. * '''[[Еванђеоска црква у Србији]]''' — основана је 2006. године у Новом Саду. * '''[[Црква Христове љубави у Србији]]''' — главно седиште има у [[Будимпешта|Будимпешти]] ([[Мађарска]]), а седиште верске организације у Србији је у [[Сента|Сенти]]. Основана је 1998. године, а у Србији делује од 2006. године. * '''[[Христова духовна црква]]''' — има седиште у [[Падина (Ковачица)|Падини]]. Основана је 1919. године, а у Србији делује од 1950. године. Реч је о пентекосталној заједници, која је раније своје седиште имала у Бачком Петровцу, потом у [[Врдник]]у, [[Гложан]]у и сада у Падини. Поред осталих насеља у којима делује, црква има верски објекат и у Новом Саду. * '''[[Црква Божја у Србији]]''' — има главно седиште у САД, а седиште у Србији је у [[Карановци]]ма ([[општина Варварин]]). У Србији делује од 1968. године. Од 2009. има седиште у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Према седишту изабраног пастира мења се и седиште верске заједнице. * '''[[Протестантска хришћанска заједница у Србији]]''' — има седиште у Новом Саду. Основана је 1991. године и од тада делује у Србији. У Новом Саду, у оквиру ове верске заједнице, од 2008. године делује Протестантски теолошки факултет, који је пре тога деловао у оквирима Савеза баптистичких цркава у Србији. * '''[[Христова црква браће у Републици Србији]]''' — главно седиште има у Бачком Петровцу, а основана је 1949. године у Новом Саду. * '''[[Заветна црква Сион]]''' — главно седиште у Србији има у месту Падина. Основана је у Падини 2010. године. Пре оснивања, чланови ове цркве су били фракција Христове Духовне цркве. === Остали хришћани === [[Датотека:Novi Sad, Mormon Church.jpg|мини|десно|270п|Мормонска црква у Новом Саду.]] На подручју Војводине делују још и следеће хришћанске верске заједнице: * '''[[Јеховини сведоци — Хришћанска верска заједница]]''' — имају главно седиште у САД. У Србији делују од 1930. године, а седиште организационе јединице је у [[Земун]]у. Верски објекат имају и у Новом Саду. * '''[[Црква Исуса Христа светаца последњих дана у Србији]]''' — главно седиште има у [[Солт Лејк Сити]]ју (држава [[Јута]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]). Седиште у Србији налази се у [[Београд]]у, а објекат верске заједнице постоји и у Новом Саду. Припадници ове цркве су познати и под именом [[мормони]]. * '''[[Старокатоличка црква]]''' — верски објекат ове верске заједнице постоји у [[Петроварадин]]у. == Ислам == {{Главни чланак|Ислам у Војводини|Исламска заједница Србије|Исламска заједница у Србији|Муфтијство војвођанско|Новосадско муфтијство}} [[Датотека:Ottoman vojvodina ethnicity religion-sr.png|мини|лево|270п|Муслимани на подручју данашње Војводине током османске управе (16-17. век).]] На подручју Војводине делују две исламске верске заједнице: [[Исламска заједница Србије]] у чијем оквиру делује [[Муфтијство војвођанско]] и [[Исламска заједница у Србији]] у чијем оквиру делује [[Новосадско муфтијство]]. [[Ислам]] се на подручју данашње Војводине појавио у 16. веку, када ови простори улазе у састав [[Османско царство|Османског царства]]. Током османске управе на [[Балканско полуострво|Балкану]] и у [[Панонска низија|Панонској низији]], велики број Срба је прешао на исламску веру, што је био услов за напредак у државној служби, а неки [[Срби муслимани|исламизовани Срби]] били су и на високим административним положајима, као на пример [[бег Малковић]], који је био први османски управитељ [[Зрењанин|Бечкерека]] или [[Хасан-паша Предојевић|Хасан паша Предојевић]], који је био управитељ [[Сегедински санџак|Сегединског санџака]] 1592. године. Временом су потомци ових исламизованих Срба развили посебан национални идентитет и данас су познати као [[Бошњаци]]. Неки градови Војводине имали су у османском периоду већинско српско становништво, неки већинско муслиманско, а неки становништво мешовитог састава, са значајним уделом муслимана. После аустријског освајања Војводине крајем 17. и почетком 18. века, готово целокупно муслиманско становништво се иселило са ових простора, а неки од њих су се после тога населили у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], углавном у њеним северним деловима и долини реке [[Босна (река)|Босне]], где су били познати као „[[Унђуровци]]". Данашње муслиманско становништво Војводине углавном потиче од миграната који су се на ове просторе доселили после [[Други светски рат|Другог светског рата]] са муслиманских подручја бивше [[Југославија|Југославије]] — [[Република Македонија|Македоније]], [[Косово и Метохија|Космета]], [[Санџак]]а и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. 1991. године формирана је Исламска заједница Војводине са седиштем у Новом Саду, а са формирањем [[Исламска заједница у Србији|Исламске заједнице у Србији]] 2007. године, Исламска заједница Војводине улази у њен састав као Новосадско муфтијство. == Јудаизам == [[Датотека:Synagogue de Novi Sad.jpg|мини|десно|270п|Новосадска синагога.]] Јеврејска заједница организационо је формирана као [[Савез јеврејских општина у Србији]]. Седиште заједнице је у [[Београд]]у. Савез обухвата десет јеврејских општина, од којих се на подручју Војводине налази шест: [[Нови Сад]], [[Суботица]], [[Панчево]], [[Сомбор]], [[Зрењанин]] и [[Кикинда]]. Иако постоје знакови да је на подручју Војводине било [[Јевреји|Јевреја]] и у време античке [[Историја Израела|Јеврејске државе]], њихове прве заједнице се помињу тек у 16. веку. Крајем [[Први светски рат|Првог светског рата]], на територији Војводине је деловала одлично организована јеврејска заједница са 20.000 чланова. У [[Други светски рат|Другом светском рату]], Јевреји су великим делом страдали у [[холокауст]]у, док се велики део преживелих после рата иселио у [[Израел]]. == Галерија == <gallery> Датотека:Serbia religion 1054 02.png|Религија на територији данашње Војводине 1054. године Датотека:Serbia religion 14th 02.png|Религија на територији данашње Војводине у 14. веку Датотека:Serbia religion 16th 17th 02.png|Религија на територији данашње Војводине у 16-17. веку </gallery> == Види још == {{Commonscat|Religion in Vojvodina}} * [[Религија у Србији]] * [[Верски објекти у Новом Саду]] * [[Списак верских објеката у Суботици]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Grupković|editor-first=Dragutin|title=Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine|year=1988|location=Beograd|publisher=Savezni zavod za statistiku|url=https://books.google.com/books?id=0bKEAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Jankulov|first=Borislav|title=Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku|year=1961|edition=1.|location=Novi Sad|publisher=Matica srpska|url=https://books.google.com/books?id=0l7FAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Kuburić|first=Zorica|title=Verske zajednice u Srbiji i verska distanca|year=2010|location=Novi Sad|publisher=Centar za empirijska istraživanja religije|url=http://www.diskursi.com/uploads/2011/01/Vjer-zaj-u-Srb_ZK.pdf|access-date=08. 08. 2021|archive-date=21. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190121064140/http://www.diskursi.com/uploads/2011/01/Vjer-zaj-u-Srb_ZK.pdf|url-status=unfit}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Лађевић|editor-first=Петар|title=Етноконфесионални и језички мозаик Србије|year=2014|location=Београд|publisher=Републички завод за статистику|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Etnomozaik.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Novak|editor-first=Ante|title=Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine|year=1954|volume=9|location=Beograd|publisher=Savezni zavod za statistiku|url=http://www.sistory.si/publikacije/prenos/file/?fileId=18308&download=1}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Пенев|editor-first=Горан|title=Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године|year=2006|location=Београд|publisher=Републички завод за статистику|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2006/Pdf/G20064005.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Curta|first=Florin|title=The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, C.500-700|year=2001|publisher=Cambridge University Press|url=http://books.google.com/books?id=rcFGhCVs0sYC}} * Бранко Бјелајац, Протестантизам у Србији, Београд, 2003. * Бојан Алексов, Назарени међу Србима, Београд, 2010. {{refend}} [[Категорија:Религија у Војводини| ]] cmsr3fdwutsfi31xzv0wgrkccvn3vy1 0 925524 25139096 24229536 2022-08-05T05:49:14Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{аутобиографија}} {{Уметник | име = Ранко Томић | слика = RankoTomic01.jpeg | ширина_слике = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења| 1970|6|19| год = да}} | место_рођења = [[Горњи Милановац]] | држава_рођења = {{застава|СФРЈ}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | поље = | правац_традиција = [[постмодернизам|постмодерна]], [[шумадијски стил]], [[традционална архитектура]], [[зелена архитектура]] | утицаји_од = [[Милета Томић]], [[Радмила Деспинић-Томић]], [[Видан Папић]], [[Вељко Тројанчевић]], [[Александар Радојевић]], [[Александар Рајчић]] | утицао_на = | значајна_дела = Конак манастира Светих Архангела у Призрену, Црква у [[Јабланица (Горњи Милановац)|Јабланици]], Спортска сала на Руднику, Спортска сала у Прањанима | боја = #CCCC99 }} '''Ранко Томић''' је српски [[архитекта]], [[урбаниста]], [[дизајнер]], [[рок музичар]], информатички новинар и мултидисциплинарни уметник из Горњег Милановца. == Биографија == Рођен је у Горњем Милановцу, у архитектонској породици; отац [[Милета Томић|Милета]], мајка [[Радмила Деспинић-Томић|Радмила]] и млађи брат [[Марко Томић|Марко]] су такође архитекти.<ref name="kjk">Ко је ко у Горњем Милановцу 2003, Доситеј. {{page|year=|isbn=978-86-7644-012-2|pages=}}</ref> Ту је завршио основну ([[Основне школе у општини Горњи Милановац|Таковски партизански батаљон]]) и средњу школу ([[Техничка школа Јован Жујовић|ОЦ Виктор Нешовић]]),<ref>''50 година техничке школе „Јован Жујовић“'', Г. Милановац. {{page|year=2011|isbn=976-86-7644-060-3|pages=}}</ref> а у [[Београд]]у је дипломирао на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету Универзитета у Београду]], на смеру за [[ентеријер]], код професора [[Александар Радојевић|Александра Саше Радојевића]], [[2000]]. године, са темом „Музеј фотографије и филма на Цветном тргу у Београду“. Живео је и радио у Београду од 1989. до 2002, када се са породицом преселио у Горњи Милановац. Ожењен је и има троје деце. Породица Томић је пореклом из села [[Ручићи]], а презиме носи по претку Томи Корушчићу (сину Милутина Коруге) чији је један од унука био [[војвода]] у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]], а брат Милисав Корушчић је присуствовао састанку у Такову, када је подигнут устанак.<ref>Миленко С. Филиповић: ''Таково'', Српски етнографски зборник, 1960.</ref> == Рад == У младости се активно бавио [[информатика|информатиком]], пишући као сарадник за тада најзачајније рачунарске часописе СФРЈ: [[Рачунари|Рачунаре]] и [[Свет компјутера]]. Главне теме су му биле машинско програмирање за -{[[ZX Spectrum]]}-, [[видео-игра|видео игре]] и -{[[Atari ST]]}-. Пред полазак на факултет ради у НИП [[Дечје новине|Дечје Новине]]<ref name="kjk"/> као оператер и администратор рачунара, где упознаје [[Видан Папић|Видана Папића]] и [[Вељко Тројанчевић|Вељка Тројанчевића]] и од њих учи прве ствари о дизајну. Током студија, 1995. приступа београдском дизајнерском студију [[Арт плус]] и ту ради све до расформирања студија. Студио је познат по томе што је дизајнирао рок часопис [[Укус несташних]], часопис [[Монополлист]] и бројне омоте и плакате за рок групе деведесетих година. Привремено напушта студије и посвећује се дизајнерском и фотографском раду. У овом раздобљу ради и за [[Клуб студената технике|КСТ]], за који дизајнира преко две стотине плаката за разне садржаје и плакате за пет маскенбала КСТ. Током ових година прави неке од најважнијих фотографија из свога опуса, снимајући [[Соња Савић|Соњу Савић]], [[Бјесови|Бјесове]] и друге рок групе. Дизајнирао је неколико десетина заштитних знакова, од којих се десетак налази у збиркама [[Знаковито]].<ref>''Знаковито'', Грас, Београд, 2002.</ref> Након одласка из Арт плуса формира студио -{arteast}- заједно са Миланом Ристићем Ристом.<ref name="kjk"/> Ту ради до 1999, када због [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања СРЈ]] постаје немогуће за фирму да опстане, па се враћа студијама и завршава факултет [[2000]], а онда се запошљава у -{[[Comtrade]]}--у као дизајнер.<ref name="kjk"/> Након оснивања -{Can Advertising Agency}- у оквиру -{ComTrade Group}-, ради тамо као дизајнер до 2002.<ref name="kjk"/> По повратку у Горњи Милановац ради годину дана као дизајнер за [[штампарство|штампарију]] [[Графопринт]], а затим, [[2003]], оснива сопствени архитектонски биро, „Архитекти Томић“, у коме ради и данас.<ref name="kjk"/> Деведесетих покреће сајт [http://www.cirilica.org ћирилица.орг] {{Wayback|url=http://www.cirilica.org/ |date=20190101183413 }}, који убрзо претвара у своју интернет [[задужбина|задужбину]] за развој [[ћирилица|ћириличног писма]]; међутим, након неколико година, сматрајући да је много важније средити [[Србија|Србију]] као [[држава|државу]], сајт добија форму [[блог]]а. Сајт је 2001. и 2002. године био уврштен у првих 50 домаћих интернет места, по избору часописа [[PC Press|Пи-Си Прес]]. Био је члан организационог одбора научно-стручног скупа „Интернет и ћирилица: Савремен информационе технологије, српски језик, писмо и култура“ 2001, у организацији [[Вукова задужбина|Вукове задужбине]] и [[Народна библиотека Србије|НБС]].<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/projekti/glasnik/avgust-2001.html | title = Растков гласник, август 2001 | publisher = Rastko.rs |date=|accessdate=3. 1. 2016}}</ref> Од 31.10.2014. има статус архитекте-уметника при Асоцијацији српских архитеката.<ref>{{cite web|url=http://asa.org.rs/index.php/52-2014-07-05-18-46-27 | title = Асоцијација српских архитеката - Архитекте самостални уметници | publisher = Asa.org.rs |date=23. 3. 2015 | accessdate=3. 1. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20151231192032/http://asa.org.rs/index.php/52-2014-07-05-18-46-27 | archive-date=31. 12. 2015 |url-status=dead | df = }}</ref> Од 1987. се бавио рок музиком у групама Пастир Пан, -{GM Undergrounders}- (ову другу је основао заједно са братом), Армагедон и -{Pacers}-, без претераног успеха. == Најзначајнија дела == === Архитектура === [[Датотека:20150214 124546 0048 Svetinja.jpg|мини|десно|Црква у Светињи, врх ''Треска'' се види у левом углу]] * Конак [[Манастир Светих архангела (Призрен)|манастира Светих Архангела]] код [[Призрен]]а * Црква у Светињи, [[Јабланица (Горњи Милановац)|Јабланица]] код Горњег Милановца * Зграда социјалног становања у [[Рача|Рачи]] * Спортска сала ОШ Арсеније Лома на [[Рудник (Горњи Милановац)|Руднику]] * Спортска сала ОШ Иво Андрић у [[Прањани]]ма * Фабрика воде -{Crystal Fields}- у [[Богданица|Богданици]] === Дизајн === * [[Укус несташних]] (сви бројеви) * Плакати за маскенбал КСТ (пет сезона) * Омот CD-a [[Бјесови (албум)|Бјесови]] (коауторски са [[Зоран Маринковић|Зораном Маринковићем]], Виданом Папићем и [[Жарко Вучковић|Жарком Вучковићем]])<ref name="discogs">{{cite web|url=http://www.discogs.com/artist/2461453-Ranko-Tomi%C4%87 | title = Списак радова на | publisher = Discogs.com |date=29. 12. 2015 | accessdate=3. 1. 2016}}</ref> * Омот CD-a Вирус за [[Деца лоших музичара|ДЛМ]]<ref name="discogs"/> * Бројни огласи за -{ComTrade}- * Визуелни идентитет за -{[[ComTrade Fashion Week]]}- 2000-2002. * Бројни заштитни знакови * Књига графичких стандарда за Галерију подова, заједно са Вељком Тројанчевићем за Триленијум === Фотографија === * Портрет Соње Савић<ref>{{cite web| author = Centar za informativnu dekontaminaciju mladih Banjaluka | 2 = Developed by Promotim (www.promotim.ba) | url = http://www.6yka.com/novost/22931/sonja-savic-je-bila-glas-obespravljenih | title = Бука, 29.04.2012, Соња Савић је била глас обесправљених | publisher = 6yka.com |date=29. 4. 2012 | accessdate=3. 1. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140429211119/http://www.6yka.com/novost/22931/sonja-savic-je-bila-glas-obespravljenih | archive-date=29. 4. 2014 |url-status=dead | df = }}</ref> * Концертне фотографије Бјесова * Бројне фотографије на Википедији * Самостална изложба фотографија „Отворите очи, покушајте да видите“, [[Срећна галерија СКЦ]], Београд Фотографије Ранка Томића и [[Александар Шавикин|Александра Шавикина]] (заједно са фотографијама још неколико аутора) су коришћене у споту за песму ''Ја не желим да одеш (девојко мала)'' београдске рок групе [[Блок аут]]. == Награде == * I награда и прво место на средњошколском републичком такмичењу из информатике, 1989.<ref name="kjk"/> Савезно такмичење није одржано због напете политичке ситуације. * II награда на студентском конкурсу за дизајн заштитног знака Јутарњег и Београдског програма РТБ, 1990.<ref name="kjk"/> * II награда за дизајн заштитног знака и логотипа за Биконекс Инвестмент Фундс, Лондон, 1996.<ref name="kjk"/> * Откуп на јавном анонимном анкетном конкурсу за архитектонско-урбанистичко програмско решење Цветног трга у Београду, заједно са [[Александар Шавикин|Александром Шавикином]] и [[Милан Вучетић|Миланом Вучетићем]], 2000.<ref name="kjk"/> * Посебно признање на 27. [[Салон архитектуре у Београду|Салону архитектуре у Београду]], за допринос комплексној реконструкцији значајног простора градитељске баштине и његове афирмације као интегралног дела европског културног наслеђа, у категорији „Градитељско наслеђе”, за пројекат конака манастира Светих Архангела код [[Призрен]]а, 2005.<ref name="arhitomic">{{cite web|url=http://www.arhitomic.com/nagrade.html | title = Награде на сајту Архитекти Томић | publisher = Arhitomic.com |date=|accessdate=3. 1. 2016}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.a4a.info/ArticleView.asp?article_id=633 |title=27. Салон архитектуре |publisher=A4a.info |date=29. 3. 2005 |accessdate=3. 1. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140429184144/http://www.a4a.info/ArticleView.asp?article_id=633 |archive-date=29. 04. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mpu.rs/srpski/temporary/Izlozbe%202005/27.%20salon%20arhitekture/priznanja.htm | title = Салон архитектуре - признања | publisher = Mpu.rs |date=| accessdate=3. 1. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160305031041/http://www.mpu.rs/srpski/temporary/Izlozbe%202005/27.%20salon%20arhitekture/priznanja.htm | archive-date=5. 3. 2016 |url-status=dead | df = }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mpu.rs/english/temporary/Izlozbe%202005/27.%20salon%20arh/priznanja.htm | title = МПУ Београд, награде 27. салона архитектуре | publisher = Mpu.rs |date=| accessdate=3. 1. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304220606/http://www.mpu.rs/english/temporary/Izlozbe%202005/27.%20salon%20arh/priznanja.htm | archive-date=4. 3. 2016 |url-status=dead | df = }}</ref> * I награда на јавном анонимном конкурсу за идејно решење капије – симбола уласка у [[Врњачка Бања|Врњачку Бању]], 2006.<ref name="arhitomic"/> *Признање на 29. међународном салону урбанизма у Крагујевцу за конкурсни рад уређења и реконструкције трга Кнеза Михаила у Горњем Милановцу, 2020.<ref>{{Cite web|url=http://urbanizam.rs/2020/11/10/nagrade-29-salona-urbanizma/|title=Награде 29. Салона урбанизма|language=sr-RS|access-date=2021-02-04}}</ref> == Политичко деловање == Бавио се локалном политиком као члан [[Либерално-демократска партија (Србија)|ЛДП]].{{чињеница|date=01. 2016. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Био је [[народни посланик|одборник]] у СО Горњи Милановац у два сазива скупштине. Иницирао је израду Плана генералне регулације Горњег Милановца,<ref>{{cite web |url=http://ldpgm.rs/?p=27 |title=10 послова за Горњи Милановац |publisher=Web.archive.org |date=12. 5. 2012 |accessdate=3. 1. 2016 |archive-date=12. 05. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120512075611/http://ldpgm.rs/?p=27 |url-status=unfit }}</ref> просторног плана општине Горњи Милановац и планова генералне регулације за главна насеља општине, а током свог политичког рада указивао је на бројне пропусте и кршења закона странака на власти. Тражио је да се промени траса [[ауто-пут]]а Београд-Јужни Јадран,<ref>{{cite web |url=http://ldpgm.rs/ |title=Сајт општинског одбора ЛДП у веб архиви |publisher=Web.archive.org |date=16. 4. 2011 |accessdate=3. 1. 2016 |archive-date=16. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110416091748/http://ldpgm.rs/ |url-status=unfit }}</ref> како би се не би угрозила животна средина и туристички потенцијал [[Таково (Горњи Милановац)|Такова]] и [[Шарани (Горњи Милановац)|Шарана]],<ref>{{cite web | author = Beta | url = http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/228817/Odbornik-trazi-promenu-trase-buduceg-auto-puta | title = Блиц, 12.01.2011, Одборник тражи промену трасе будућег ауто-пута | publisher = Blic.rs | date = | accessdate = 3. 1. 2016 }}{{Мртва веза|date=04. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> као и измештање касарни и војних магацина из Горњег Милановца, због безбедности грађана.<ref>{{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/srbija/glas-javnosti-10-01-2011/ldp-trazi-izmestanje-kasarne-iz-milanovca | title = Глас јавности, 10.01.2011, ЛДП тражи измештање касарне из Милановца | publisher = Glas-javnosti.rs |date=|accessdate=3. 1. 2016}}</ref> Заједно са још неколико суграђана, поднео је иницијативу за оцену уставности одлуке о увођењу самодоприноса у општини Горњи Милановац,<ref>{{cite web|last=Takovac|first=M.| url = http://www.pressonline.rs/svet/balkan/117996/opozicija-u-gornjem-milanovcu-trazi-ostavke-lokalnih-celnika.html | title = Прес, 19.05.2010, Опозиција у Горњем Милановцу тражи оставке локалних челника | publisher = Pressonline.rs |date=19. 4. 2010 | accessdate=3. 1. 2016}}</ref> на основу које је Уставни суд укинуо ову одлуку својом одлуком IУл-254/2009.<ref>{{cite web|url=http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Cyrl-CS/7221/?NOLAYOUT=1 | title = Одлука Уставног суда Републике Србије IУл-254/2009 | publisher = Ustavni.sud.rs |date=13. 5. 2010 | accessdate=3. 1. 2016}}</ref> Након увођења самодоприноса, општински одбор ЛДП је поднео више од 200 кривичних пријава против виновника.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/Intervju/ZA-NEUSTAVNI-SAMODOPRINOS-218-KRIVICNIH-PRIJAVA-2.html | title = Вести, 20.05.2010, За неуставни самодопринос 218 кривичних пријава | publisher = Vesti.rs |date=|accessdate=3. 1. 2016}}</ref> Због овога су челници општине предвођени [[Дражимир Марушић|Дражимиром Марушићем]], против њега поднели петнаестак кривичних тужби због увреде части, како би покушали да на њега врше притисак, али су све тужбе одбачене након одлуке Уставног суда. Поднео је кривичне пријаве против незаконите градње и уговарања градње спортске хале „Бреза“ у Горњем Милановцу против Дражимира Марушића и повезаних лица, због чега је започет кривични поступак против поменутих, али је смрћу Д. Марушића поступак окончан. Афера је, као и многе друге, касније заташкана и данас је на интернету скоро немогуће наћи податке о томе. Повукао се из политике након тога што више није могао да се сложи са радом врха странке, пре свега [[Чедомир Јовановић|Чедомира Јовановића]], а окидач за то је било гласање посланика ЛДП за закон о реституцији, потпуно супротно принципима које је Томић навео у свом тадашњем блогу на сајту странке.<ref>{{cite web |url=http://ldpgm.rs/?p=391 |title=Мој лични преокрет, или: зашто сам напустио ЛДП |publisher=Web.archive.org |date=24. 12. 2011 |accessdate=3. 1. 2016 |archive-date=11. 05. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120511164411/http://ldpgm.rs/?p=391 |url-status=unfit }}</ref> Недуго затим, његов блог<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20120119110727/http://www.ldp.rs/blog/ranko_tomic.1515.html | title = Велики генерацијски -{UNDO} | publisher = Web.archive.org |date=|accessdate=3. 1. 2016}}</ref> је уклоњен са сајта. == Новинарски рад и преводилаштво == Поред више чланака из области рачунарства, осамдесетих и деведесетих година за [[Свет компјутера]] и [[Рачунари|Рачунаре]], Ранко Томић пише и за [[Квадарт|КвадАрт]],<ref>{{cite web|url=http://www.kvadart.rs/kvadart21.htm | title = КвадАрт број 21 | publisher = Kvadart.rs |date=| accessdate=3. 1. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304200127/http://www.kvadart.rs/kvadart21.htm | archive-date=4. 3. 2016 |url-status=dead | df = }}</ref> [[Укус несташних|Укус Несташних]] и [[Архитектура (часопис)|Архитектуру]]. Превео је и објавио [[Револуција једне сламке|Револуцију једне сламке]] од [[Масанобу Фукуока|Масанобу Фукуоке]]. == Види још == * [[Укус несташних]] * [[Бјесови (албум)]] * [[Вирус (албум)]] * [[Манастир Светих архангела (Призрен)]] == Референце == {{reflist|30em}} {{DEFAULTSORT:Томић, Ранко}} [[Категорија:Рођени 1970.]] [[Категорија:Горњомилановчани]] [[Категорија:Архитекти из Београда]] [[Категорија:Српски архитекти]] [[Категорија:Српски урбанисти]] [[Категорија:Српски дизајнери]] [[Категорија:Музичари из Београда]] 3vt9kn2rcyoev8yky9vpwwazp0bqjsc 0 926254 25139439 24500974 2022-08-05T11:37:27Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Реџи Фриман | слика = | опис_слике = | пуно_име = Реџиналд Филип Фриман | држављанство = {{застава|САД}} | датум_рођења = {{датум рођења|1975|5|17| год = да}} | место_рођења = [[Бронкс]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,98 m | позиција = [[бек (кошарка)|бек]] / [[крило (кошарка)|крило]] | каријера = 1997—2009 | године = 1997—1998<br />1998—1999<br />1999<br />1999—2000<br />2000<br />2000—2001<br />2001<br />2001—2002<br />2002<br />2002<br />2002—2003<br />2003<br />2003—2005<br />2005<br />2005—2006<br />2006—2007<br />2007—2008<br />2008<br />2009 | клубови = Конектикат прајд<br />Квад Сити тандер<br />Галитос де Исабела<br />[[КК ИТУ|ИТУ Истанбул]]<br />Индиос де Мајагвез<br />Индијана леџендс<br />Кокодрилос Каракас<br />[[КК Цибона|Цибона]]<br />Розето<br />[[КК Асвел|Асвел]]<br />[[КК ФМП|ФМП]]<br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br />[[КК ФМП|ФМП]]<br />[[КК Војводина Србијагас|НИС Војводина]]<br />[[КК Жалгирис|Жалгирис]]<br />[[КК Орландина|Орландина]]<br />[[КК Ретимно|Ретимно]]<br />[[КК Стал Остров Вјелкополски|Стал Остров Вјелкополски]]<br />[[КК Металац|Металац]] | рептим = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Реџиналд „Реџи“ Фриман''' ({{јез-енгл|Reggie Freeman}}; рођен [[17. мај]]а [[1975]]. у [[Бронкс]]у) је бивши амерички [[кошарка]]ш. Играо је на позицијама [[бек (кошарка)|бека]] и [[крило (кошарка)|крила]]. == Каријера == Фриман је студирао и играо кошарку на универзитету Тексас од 1993. до 1997, након чега није изабран на [[НБА драфт]]у 1997. године.<ref>{{cite web| url = http://www.nydailynews.com/archives/sports/draft-day-dud-leaves-reggie-free-man-article-1.751197 | title = DRAFT DAY DUD LEAVES REGGIE A FREE MAN | publisher = nydailynews.com| date = 26. 6. 1997. | accessdate = 2. 5. 2014 | language = en }}</ref> Каријеру је почео играјући у америчким нижим лигама, као и Порторику и Венецуели, а прво европско искуство је имао у сезони 1999/00. када је у дресу турског прволигаша [[КК ИТУ|ИТУ]] из [[Истанбул]]а, на 26 одиграних утакмица бележио просечно 17 поена и 6 скокова по мечу.<ref>{{cite web| url = http://www.tblstat.net/pd.asp?p=470&s=9900 | title = Freeman, Reggie | publisher = tblstat.net | accessdate = 2. 5. 2014| language = it}}</ref> Сезону 2001/02. почиње у дресу загребачке [[КК Цибона|Цибоне]], али услед незадовољства минутажом, клуб је напустио почетком фебруара 2002.<ref>{{cite web| url = http://www.hrsport.net/vijesti/190458/kosarka/reggie-freeman-odlazi-iz-cibone-ruzic-potpisao-za-zadar/ | title = Reggie Freeman odlazi iz Cibone, Ružić potpisao za Zadar | publisher = hrsport.net| date = 2. 2. 2002. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> Убрзо након тога прелази у италијански Розето, где је наступио на само две утакмице [[Серија А Италије у кошарци|Серије А]],<ref name="lba">{{cite web | url = http://web.legabasket.it/player/?id=FRE-REG-75 | title = Reginald Freeman | publisher = legabasket.it | language = it | accessdate = 19. 4. 2020 | archive-date = 02. 05. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140502210504/http://web.legabasket.it/player/?id=FRE-REG-75 | url-status = unfit }}</ref> након чега проналази и трећи ангажман у овој сезони и потписује за [[КК Асвел|Асвел]]. У овом клубу остаје до краја сезоне, и играјући под тренером [[Богдан Тањевић|Богданом Тањевићем]] осваја титулу [[Про А лига Француске у кошарци|првака Француске]].<ref>{{cite web| url = https://www.lnb.fr/fr/article/saison-2001-2002-la-delivrance-pour-l-asvel-11332.html | title = Saison 2001-2002 : La délivrance pour l'ASVEL | publisher = lnb.fr | date = 24. 5. 2017. | accessdate = 19. 4. 2020| language = fr}}</ref> Први пут у Србију долази 2002. године и потписује за [[КК ФМП|ФМП]]. Фриман је у сезони 2002/03, са просеком од неких 13 поена, водио ФМП до трофеја у [[Куп Радивоја Кораћа 2003.|Купу Радивоја Кораћа]], финала плеј-офа [[Прва лига СР Југославије у кошарци|првенства СЦГ]] и четвртфинала [[УЛЕБ Еврокуп|УЛЕБ Купа]].<ref name="b92">{{cite web| url = https://www.b92.net/sport/teme/todorovic.php?yyyy=2010&mm=10&nav_id=465060 | title = Stranci koji su obeležili srpsku košarku (2/4) | publisher = b92.net | date = 13. 10. 2010. | accessdate = 19. 4. 2020}}</ref> Током лета 2003. прелази у [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]].<ref>{{cite web| url = https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2003&mm=07&dd=29&nav_id=115244 | title = Frimen i Kembel i zvanično u C.Zvezdi | publisher = b92.net | date = 29. 7. 2003. | accessdate = 19. 4. 2020}}</ref> Ипак у црвено-белом дресу је одиграо само неколико утакмица, након чега је већ крајем октобра 2003. напустио клуб, због неслагања са тадашњим тренером [[Змаго Сагадин|Сагадином]].<ref>{{cite web| url = https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2003&mm=10&dd=31&nav_id=123426| title = Frimen i C.Zvezda raskinuli saradnju | publisher = b92.net | date = 31. 10. 2003. | accessdate = 19. 4. 2020}}</ref><ref>{{cite web| url = https://www.maxbetsport.rs/redzi-frimen-za-maxbet-sport-zasto-nisam-ostao-u-zvezdi-zbog-nenormalnog-trenera-205115/ | title = Redži Frimen za Maxbet sport: Zašto nisam ostao u Zvezdi? Zbog nenormalnog trenera! | publisher = maxbetsport.rs | date = 19. 4. 2020. | accessdate = 19. 4. 2020}}</ref> Убрзо се враћа у ФМП (тада под именом Рефлекс), и са њима у сезони 2003/04. стиже до титуле у [[Јадранска лига у кошарци 2003/04.|Јадранској лиги]] (у полуфиналу против Црвене звезде постигао је 29 поена, уз 10 скокова и четири асистенције<ref>{{cite web | url = http://www.abaliga.com/game/183_3/Reflex-Crvena_zvezda%23statistic_FullStatistic | title = Reflex 113 : 110 Crvena zvezda | publisher = abaliga.com | date = 16. 5. 2004 | accessdate = 19. 4. 2020 | archive-date = 21. 07. 2013 | archive-url = https://archive.today/20130721141104/http://www.abaliga.com/game/183_3/Reflex-Crvena_zvezda%23statistic_FullStatistic | url-status = unfit }}</ref>) и полуфинала УЛЕБ Купа, где је екипа из Железника испала од [[КК Хапоел Јерусалим|Хапоела]] из Јерусалима.<ref>{{cite web| url = http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2004&mm=03&dd=31&nav_id=136873 | title = Рефлекс није успео да се пласира у финале УЛЕБ Купа | publisher = b92.net| date = 31. 3. 2004. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> Те сезоне је бележио у просеку 12 поена, а његова повреда је била један од главних разлога зашто ФМП те године није успео да се пласира у плеј-оф домаће лиге.<ref name="b92"/> Почео је и сезону 2004/05. у дресу ФМП-а,<ref>{{cite web| url = https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2004&mm=07&dd=20&nav_id=146273 | title = Refleks: Vraća se Frimen, pripreme 1.8 | publisher = b92.net| date = 20. 7. 2004. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> али је у јануару 2005. на утакмици против [[КД Слован|Слована]] сломио руку.<ref>{{cite web| url = https://www.b92.net/sport/kosarka/nlb_liga.php?yyyy=2005&mm=01&dd=18&nav_id=160163 | title = Redži Frimen slomio ruku | publisher = b92.net| date = 18. 1. 2005. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> Због те повреде није играо наредног месеца на [[Куп Радивоја Кораћа 2005.|Купу Радивоја Кораћа]], који је клуб из Железника освојио.<ref>{{cite web | url = http://www.sportskacentrala.com/?s=read&cat=2&id=7128 | title = Refleks pobednik Kupa Radivoja Koraća | publisher = sportskacentrala.com | date = 20. 2. 2005. | accessdate = 2. 5. 2014 | archive-date = 26. 10. 2015 | archive-url = https://archive.today/20151026074702/http://www.sportskacentrala.com/?s=read&cat=2&id=7128 | url-status = unfit }}</ref> Фриман је у овој сезони у УЛЕБ Купу и Јадранској лиги (где су имали знатно мање успеха) бележио у просеку око 14 поена, 4,5 скокова и три асистенције.<ref name="b92"/> Почетком априла 2005. је споразумно раскинуо уговор са ФМП-ом,<ref>{{cite web| url = https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2005&mm=04&dd=05&nav_id=165794 | title = Frimen napustio Železnik | publisher = b92.net | date = 5. 4. 2005. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> а у знак захвалности клуб је његов дрес са бројем пет повукао из употребе и подигао под сводове [[Дворана Железник|дворане у Железнику]].<ref>{{cite web| url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/04/06/srpski/S05040502.shtml | title = Volim vaše "bre" više nego "parle vu franse" | publisher = glas-javnosti.rs | date = 6. 4. 2005. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref><ref>{{cite web| url = https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2011&mm=03&dd=09&nav_id=498060 | title = Amerikanac nostalgičan za Beogradom| publisher = b92.net | date = 9. 3. 2011. | accessdate = 19. 4. 2020}}</ref> Само неколико дана након напуштања ФМП-а, Фримен потписује уговор са [[КК Војводина Србијагас|НИС Војводином]] како би наступао у Суперлиги СЦГ.<ref>{{cite web| url = http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2005&mm=04&dd=11&nav_id=166192 | title = Redži Frimen u Vojvodini | publisher = b92.net| date = 11. 4. 2005. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> У дресу новосадског клуба је бележио око 12 поена у просеку.<ref name="b92"/> За сезону 2005/06. је потписао уговор са литванским [[КК Жалгирис|Жалгирисом]].<ref>{{cite web| url = http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2005&mm=08&dd=26&nav_id=175418 | title = Redži Frimen u Žalgirisu | publisher = b92.net | date = 26. 8. 2005. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> Сезону 2006/07. је провео у италијанској [[КК Орландина|Орландини]],<ref name="lba"/> а сезону 2007/08. је почео у грчком [[КК Ретимно|Ретимну]] а завршио у пољској екипи [[КК Стал Остров Вјелкополски|Стал Остров Вјелкополски]]. У марту 2009. се после неколико година вратио у српску кошарку и потписао за ваљевски [[КК Металац|Металац]].<ref>{{cite web| url = http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/kosarka/redzi-frimen-novi-clan-valjevskog-metalca_114476.html | title = Redži Frimen novi član valjevskog Metalca | publisher = rtv.rs | date = 5. 3. 2009. | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> На укупно осам одиграних утакмица у дресу Металца, бележио је непуних шест поена по мечу.<ref name="b92"/> == Репрезентација == Наступао је за репрезентацију [[Америчка Девичанска Острва|Америчких Девичанских Острва]] на [[Америчко првенство у кошарци|Америчком првенству у кошарци]] 2009. године.<ref>{{cite web| url = https://archive.fiba.com/pages/eng/fa/p/rpp//q/Reginald%20Philip%20FREEMAN/pid/40443/_//players.html | title = Reginald Philip FREEMAN | publisher = fiba.com | language = en | accessdate = 2. 5. 2014}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Асвел|Асвел]]''': ** [[Про А лига Француске у кошарци|Првенство Француске]] (1): 2001/02. * '''[[КК ФМП|ФМП]]''': ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1) : [[Јадранска лига у кошарци 2003/04.|2003/04.]] ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (1) : [[Куп Радивоја Кораћа 2003.|2003]]. === Појединачни === * Најкориснији играч [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Купа Радивоја Кораћа]] (1): [[Куп Радивоја Кораћа 2003.|2003.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Портал|Кошарка}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=AOM Реџи Фримен] на сајту Euroleague.net (језик: енглески) * [http://web.legabasket.it/player/?id=FRE-REG-75 Реџи Фримен] на сајту Legabasket.it (језик: италијански) {{KK ФМП Железник-Победник Јадранске лиге 2003/04.}} {{DEFAULTSORT:Фриман, Реџи}} [[Категорија:Рођени 1975.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Војводине Србијагас]] [[Категорија:Кошаркаши Жалгириса]] [[Категорија:Кошаркаши Металца из Ваљева]] [[Категорија:Кошаркаши Орландине]] [[Категорија:Кошаркаши ФМП Железника]] [[Категорија:Кошаркаши Цибоне]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] bmp842zv6ai5yjx7ar4m5owh33v15k4 0 927021 25138402 25138285 2022-08-04T12:46:31Z Дејан2021 286992 wikitext text/x-wiki Ово је списак потврђених најстаријих људи који су живели на територији данашње [[Србија|Србије]], укључујући и српске [[суперстогодишњаци|суперстогодишњаке]] (људе који су живели преко 110 година). ==Најстарији живи људи у Србији== Ово су неки од најстаријих живих људи у Србији.<ref>[https://gerontology.fandom.com/wiki/List_of_oldest_living_people_in_Serbia List of oldest living people in Serbia] '''Gerontology Wiki'''</ref><br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Рођење !Године !Пребивалиште |- !1 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Радовница]] |- !2 |Милка Бауковић[https://direktno.rs/izbori-2022/406220/baka-milka-glasala-u-108-godini.html] |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |[[Београд]] |- !3 |Живан Поповић[https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3974259/zivan-popovic-je-najstariji-srbin-sa-105-godina] |align=center|М |[[30. јануар]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|1|30}} |[[Латвица]] |- !4 |Стевана Видановић[https://www.pikanal.rs/2017/06/05/baka-stevana-proslavila-svoj-100-ti-rodjendan/] |align=center|Ж |[[5. јун]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|6|5}} |[[Велико Село (Пирот)]] |- !5 |Даница Булатовић[https://gradleskovac.org/index.php/vesti/danica-bulatovic-iz-leskovca-proslavila-101-rodjendan-17-08-2018] |align=center|Ж |[[17. август]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|8|17}} |[[Лесковац]] |- !6 |Ружа Стојановић[https://zamedia.rs/2020/06/02/vitalna-i-vedra-baka-ruza-i-u-103-godini-video/] |align=center|Ж |[[15. март]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|3|15}} |[[Зајечар]] |- !7 |[[Бранка Веселиновић]] |align=center|Ж |[[16. септембар]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|9|16}} |[[Београд]] |- !8 |Загорка Пантелић[https://www.caglas.rs/stoletna-vila-zagorkinja-sa-ovcara/] |align=center|Ж |[[3. јун]] [[1919]]. |{{Старост у годинама и данима|1919|6|3}} |[[Дучаловићи]] |} ==Српски суперстогодишњаци== Српски [[суперстогодишњаци]] су људи који су живели више од 110 година и чије су године званично потврђене од стране научноистраживачких организација као што су: [[Геронтолошка истраживачка група]], [[Европска суперстогодишња организација]] или [[Гинисова књига рекорда]], које се баве истраживањем најстаријих људи по државама, а особе или њихови чланови породице које тврде да су старији од 110 година морају доставити неопходну документацију у једну од наведених организација ЕСО или ГРГ. Тражена документа су оригинални запис о рођењу или [[Крштење|Крштењу]], Оригинални запис о [[Венчање|венчању]] и извод из матичне књиге умрлих ако је особа преминула пре процеса Валидације. За особе млађе од 110 година није потребно достављати документацију. • До сада, најстарија документована особа која је икада живела у Србији, била је [[Јелисавета Вељковић]] (1904—2016) која је живела 112 година и 94 дана, њене године званично је потврдила и [[Европска суперстогодишња организација]].<ref>[https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=38 Validated Serbian Supercentenarians] '''European Supercentenarian Organisation'''</ref> • Друго место заузима [[Тамара Крутиков]], по националности [[Руси|Рускиња]] рођена у данашњој [[Украјина|Украјини]], а 1923. године, заједно са родитељима дошла је у Југославију, 27. марта 2022. године напунила је 110 година, преминула је [[6. јул]]а [[2022]]. у доби од 110 година и 101 дан. ==Најстарији људи у историји Србије (106+)== {{legend2|#F9F9F9|Потврђена доб (умрли)|border=1px solid #AAAAAA}}<br/>{{legend2|#99FF99|Потврђена доб (живи)|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године старости !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Јелисавета Вељковић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2498851/u-113.-godini-preminula-najstarija-beogradjanka.html U 113. godini preminula najstarija Beograđanka] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Равна Гора (општина)|Равна Гора]], {{Застава|Аустроугарска}} |[[Савски Венац]], [[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 !2 |[[Тамара Крутиков]]<ref>[https://www.alo.rs/vesti/drustvo/648628/preminula-najstarija-osoba-u-srbiji-baka-tamara-je-dozivela-neverovatnih-110-godina/vest PREMINULA NAJSTARIJA OSOBA U SRBIJI Baka Tamara je doživela neverovatnih 110 godina!] Alo.rs</ref> |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Дњепар (град)|Дњепар]], {{Застава|Руска Империја}} |[[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]], {{Застава|Србија}} |- !3 |[[Јово Латиновић]]<ref>[https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm Seobe] Zvanična prezentacija opštine Petrovac [https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm (Архивирано)]</ref> |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !4 |Антоније Младеновић<ref>[https://www.facebook.com/photo.php?fbid=707207949312787&set=gm.642698699099296&type=3&app=fbl Antonio na venčanju svog unuka Radivoja 1964. godine, a u Malo Bonjince, došao je na konju iz Bogdanovca] Facebook</ref> |align=center|М |[[30. јун]] [[1860]]. |[[29. децембар]] [[1969]]. |{{Sort|109182|109 година, 182 дана}} |[[Богдановац (Бабушница)]] |[[Богдановац (Бабушница)]] |- !5 |[[Костадинка Момировић]]<ref>[http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php Preminula Najstarija Srpkinja] Paracin Autentik</ref> |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Извор (Параћин)|Извор]] |[[Буљане]] |- !6 |Костадина Шимбо<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/04/08/srpski/VE04040702.shtml Sahranjena najstarija Nišlijka Preminula u 110. godini] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |109 година, 122 дана |{{Застава|Грчка}} |[[Ниш]] |- !7 |[[Надежда Павловић]]<ref>[http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ Преминула најстарија жена у Србији: Бака Надежда Павловић умрла у 109. години] СПОНА</ref> |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !8 |Стојна Будимировић<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/02/16/srpski/R01021505.shtml Homoljski stogodišnjaci znaju recept za dug život] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |[[Ракова Бара]] |- bgcolor=99FF99 !9 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''''Жива је''''' |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Бабина Пољана (Трговиште)|Бабина Пољана]] |[[Радовница]] |- !10 |Ђука Убовић<ref>[https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ Упокојила се у Господу Ђука Убовић у 108. години живота] Епархија Бачка [https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[10. септембар]] [[1912]]. |[[30. новембар]] [[2020]]. |{{Sort|10881|108 година, 81 дан}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Каћ]] |- !11 |[[Даринка Јандрић]]<ref>[https://slobodnahercegovina.com/darinka-jandric-otisla-u-legendu-najstarija-srpkinja-bila-je-clan-udruzenja-trebinjaca-u-beogradu/ ДАРИНКА ЈАНДРИЋ ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Најстарија Српкиња била је члан Удружења Требињаца у Београду] Слободна Херцеговина</ref> |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !12 |[[Милева Грбић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/284071/najstarija-dama-u-srbiji.html Najstarija dama u Srbiji] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[15. септембар]] [[1902]]. |[[31. октобар]] [[2010]]. |{{Sort|10846|108 година, 46 дана}} |{{застава|Аустроугарска}} |[[Хртковци]] |- !13 |[[Мара Раденковић]]<ref>[https://www.blic.rs/vesti/beograd/prica-beogradjanke-baka-mara-sa-107-leta-jedva-ceka-izbore/x7fmyv5 PRIČA BEOGRAĐANKE Baka Mara sa 107 leta jedva čeka - IZBORE] Blic</ref> |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|108299|107 година, 299 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !14 |Раде Грујичић<ref>[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/na-jabuci-preminuo-travar-u-108-godini/ Na Jabuci preminuo travar u 108. godini] Dnevni list Danas</ref> |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Отиловићи]], {{Застава|Црна Гора}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- !15 |[[Илона Ковач]]<ref>[https://www.kurir.rs/amp/3949147/preminula-jedna-od-najstarijih-srpkinja-ovo-je-bio-recept-za-dugovecnost-ilone-kovac-107 PREMINULA JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA: Ovo je bio recept za dugovečnost Ilone Kovač (107)] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[15. октобар]] [[1914]]. |[[6. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107234|107 година, 234 дана}} |[[Бачка Топола]] |[[Нови Сад]] |- !16 |Радмила Божиновић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3912263/umrla-mozda-i-najstarija-srpkinja-profesorka-rada-zivela-je108-godina-obozavala-sve-slatkise-i-nikada-se-nije-nervirala UMRLA MOŽDA I NAJSTARIJA SRPKINJA: Profesorka Rada živela je 108 godina, obožavala sve slatkiše i nikada se nije nervirala] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[20. септембар]] [[1914]]. |[[8. април]] [[2022]]. |{{Sort|107200|107 година, 200 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- !17 |Радивоје Стевановић<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/12/12/srpski/R04121101.shtml Penzioner Radivoje Stevanović ni u poznoj starosti ne odustaje od telesnih životnih zadovoljstava] Glas Javnosti</ref> |align=center|М |[[7. децембар]] [[1914]]. |[[20. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107195|107 година, 195 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 !18 |Милка Бауковић<ref>[https://serbiantimes.info/glasala-najstarija-beogradanka-baka-milka-ispunila-gradansku-duznost-u-108-godini-zivota/ GLASALA NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: Baka Milka ispunila građansku dužnost u 108. godini života] Serbian Times</ref> |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Београд]] |- !19 |Ирена Розенцвајг<ref>[https://www.subotica.com/vesti/crveni-krst-i-suncana-jesen-zivota-id13213.html Crveni krst i Sunčana jesen života] SUBOTICA</ref> |align=center|Ж |[[8. новембар]] [[1909]]. |[[12. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|10765|107 година, 65 дана}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Суботица]] |- !20 |Љубица Пешукић<ref>[https://www.vesti.rs/Drustvo/NAJSTARIJA-BEOGRADjANKA-RODjENA-SAM-PRE-106-GODINA.html NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: ROĐENA SAM PRE 106 GODINA!] Vesti</ref> |align=center|Ж |[[1. август]] [[1905]]. |[[3. октобар]] [[2012]]. |{{Sort|10762|107 година, 62 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !21 |[[Милева Димитријевић]]<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3020359/najstarija-leskovcanka-ima-106-godina-surutka-carobni-napitak-za-baku-milevu NAJSTARIJA LESKOVČANKA IMA 106 GODINA: Surutka čarobni napitak za baku Milevu] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[2. фебруар]] [[1913]]. |[[25. децембар]] [[2019]]. |{{Sort|106303|106 година, 303 дана}} |[[Горња Слатина (Лесковац)|Горња Слатина]] |[[Јелашница (Лесковац)|Јелашница]] |- !22 |[[Коста Трајковић]]<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp&#124;issue:UB_00043_19361106&#124;article:div3405&#124;page:14&#124;block:Page1_Block37 Од свега по мало за сваког по нешто] Istorijske Novine</ref> |align=center|М |[[2. јул]] [[1832]]. |[[2. фебруар]] [[1939]]. |{{Sort|106115|106 година, 215 дана}} |[[Марковац (Велика Плана)|Марковац]] |[[Београд]] |- !23 |Марија Станковић<ref>[https://www.nekros.info/profil/marija-stankovic-95486 Marija Stanković (1914—2021)] Osmrtnica</ref> |align=center|Ж |25. новембар 1914. |15. јун 2021. |106 година, 202 дана |[[Београд]] |[[Београд]] |- !24 |Степан Добрицановић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3485121/otisao-deka-stepan-106-jedan-od-najstarijih-srba-nije-mogao-bez-bureka-i-piva-a-u-svako-jelo-stavljao-ovaj-eliksir OTIŠAO DEKA STEPAN (106), JEDAN OD NAJSTARIJIH SRBA: Nije mogao bez bureka i piva, a u svako jelo stavljao ovaj ELIKSIR] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1914]]. |[[22. јун]] [[2020]]. |{{Sort|106137|106 година, 137 дана}} |[[Рудна Глава]] |[[Рудна Глава]] |- !25 |Миливоје Матејић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/2234879/pregurao-nekoliko-ratova-milivoje-matejic-najstariji-srbin-umro-107-godini PREGURAO NEKOLIKO RATOVA: Milivoje Matejić, najstariji Srbin, umro u 107. godini] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1910]]. |[[20. април]] [[2016]]. |{{Sort|10675|106 година, 75 дана}} |[[Десине]] |[[Десине]] |- !26 |Бранко Курјачки<ref>[https://naslovi.net/2017-03-01/dnevnik/preminuo-najstariji-vojvodjanin/19693279 Preminuo najstariji Vojvođanin] Naslovi</ref> |align=center|М |[[30. децембар]] [[1910]]. |[[28. фебруар]] [[2017]]. |{{Sort|10660|106 година, 60 дана}} |[[Србобран]] |[[Србобран]] |- !27 |Сока Шаренац<ref>[https://mondo.ba/Info/Drustvo/a496871/Hercegovka-Soka-Sarenac-napunila-102-godine.html Hercegovka Soka Šarenac napunila 102 godine!] MONDOBA</ref> |align=center|Ж |[[27. јул]] [[1912]]. |[[23. септембар]] [[2018]]. |{{Sort|10658|106 година, 58 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Краљево]] |} ==Најстарији српски Емигранти (107+)== {| class=wikitable style=font-size:97% !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Вероника Жилински]] |align=center|Ж |4. фебруар 1908. |20. април 2021. |113 година, 75 дана |[[Ковин]] |[[Баја]], {{застава|Мађарска}} |- bgcolor=99FF99 !2 |Бедришка Адамичкова |align=center|Ж |6. октобар 1913. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1913|10|6}} |[[Београд]] |[[Праг]], {{застава|Чешка Република}} |- !3 |Јулијана Ковач |align=center|Ж |3. јун 1906. |29. октобар 2014. |108 година, 148 дана |[[Петропоље]] |[[Викторија (држава)|Вирџинија]], {{застава|Аустралија}} |- !4 |Јанош Андо |align=center|Ж |10. децембар 1886. |25. септембар 1994. |107 година, 289 дана |[[Кањижа]] |[[Хатван]], {{застава|Мађарска}} |- !5 |[[Михајло Војнић]] |align=center|М |14. март 1870. |15. март 1977 |107 година, 1 дан |{{застава|Краљевина Србија}} |[[Јукон]], {{застава|Канада}} |} ==Хронолошки попис најстаријe живe особе у Србији од 1997.== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !colspan=2 |Период !rowspan=2 |Име и презиме !rowspan=2 |Пол !rowspan=2 |Датум рођења !rowspan=2 |Датум смрти !rowspan=2 |Године живота када је најстарији !rowspan=2 |Године старости !rowspan=2 |Пребивалиште (Место смрти) |- !од !до |- |align=center|Непознат датум |30. јануар 1997. |'''Селима Ничевић''' |align=center|Ж |[[3. фебруар]] [[1891]]. |[[30. јануар]] [[1997]]. |104—105 |{{Sort|105362|105 година, 362 дана}} |[[Јасеновик (Нови Пазар)]] |- |30. јануар 1997. |9. мај 2003. |'''Стојна Будимировић''' |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |103—109 |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |- |9. мај 2003. |5. април 2004. |'''Костадина Шимбо''' |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |108—109 |{{Sort|109122|109 година, 122 дана}} |[[Ниш]] |- |5. април 2004. |4. децембар 2007. |'''Раде Грујичић''' |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |104—107 |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- |4. децембар 2007. |8. јул 2009. |'''[[Костадинка Момировић]]''' |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |107—109 |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Буљане]] |- |8. јул 2009. |16. април 2011. |'''[[Јово Латиновић]]''' |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |107—109 |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2011. |20. октобар 2016. |'''[[Јелисавета Вељковић]]''' |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |107—112 |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Београд]] |- |20. октобар 2016. |17. јануар 2017. |'''[[Мара Раденковић]]''' |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |107 |{{Sort|107299|107 година, 299 дана}} |[[Београд]] |- |17. јануар 2017. |4. фебруар 2019. |'''[[Даринка Јандрић]]''' |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |106—108 |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |[[Београд]] |- |4. фебруар 2019. |16. април 2021. |'''[[Надежда Павловић]]''' |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |107—109 |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2021. |6. јул 2022. |'''[[Тамара Крутиков]]''' |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |109—110 |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 |6. јул 2022. |''до данас'' |[[Ђурђа Стојковић|'''Ђурђа Стојковић''']] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''Жива је''' |108—* |{{Старост у годинама и данима|1913|10|20}} |[[Радовница]] |} ==Види још== *[[Суперстогодишњаци]] *[[Европски суперстогодишњаци]] *[[Списак потврђених најстаријих људи]] *[[Балкански суперстогодишњаци]] *[[Јапански суперстогодишњаци]] *[[Мађарски суперстогодишњаци]] *[[Пољски суперстогодишњаци]] *[[Порторикански суперстогодишњаци]] *[[Најстарији људи у Северној Македонији]] *[[Најстарији људи у Црној Гори]] *[[Најстарији људи у Хрватској]] *[[Најстарији људи у Босни и Херцеговини]] *[[Најстарији људи на Косову и Метохији]] ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== * [https://www.herceg.tv/video/p/1586/nas-gost-darinka-jandric-04-11-2017-04-11-2017 Наш гост: Даринка Јандрић (ХЕРЦЕГ РТВ, 04.11.2017)] * [https://informer.rs/vesti/drustvo/718136/najstarija-zena-srbiji-tamara-krutikov PRIČA ZA ROMAN, ŽIVOT BEOGRAĐANKE TAMARE KRUTIKOV OD 110 GODINA I 101 DANA! Umrla najstarija žena u Srbiji! (INFORMER, 09.07.2022)] {{Гинисови рекорди}} [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Биолошко старење]] [[Категорија:Спискови]] [[Категорија:Демографија]] fm59clyc22jy33hsbmh7chzfuuwuhu7 25138424 25138402 2022-08-04T13:15:43Z Дејан2021 286992 /* Најстарији људи у историји Србије (106+) */ wikitext text/x-wiki Ово је списак потврђених најстаријих људи који су живели на територији данашње [[Србија|Србије]], укључујући и српске [[суперстогодишњаци|суперстогодишњаке]] (људе који су живели преко 110 година). ==Најстарији живи људи у Србији== Ово су неки од најстаријих живих људи у Србији.<ref>[https://gerontology.fandom.com/wiki/List_of_oldest_living_people_in_Serbia List of oldest living people in Serbia] '''Gerontology Wiki'''</ref><br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Рођење !Године !Пребивалиште |- !1 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Радовница]] |- !2 |Милка Бауковић[https://direktno.rs/izbori-2022/406220/baka-milka-glasala-u-108-godini.html] |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |[[Београд]] |- !3 |Живан Поповић[https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3974259/zivan-popovic-je-najstariji-srbin-sa-105-godina] |align=center|М |[[30. јануар]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|1|30}} |[[Латвица]] |- !4 |Стевана Видановић[https://www.pikanal.rs/2017/06/05/baka-stevana-proslavila-svoj-100-ti-rodjendan/] |align=center|Ж |[[5. јун]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|6|5}} |[[Велико Село (Пирот)]] |- !5 |Даница Булатовић[https://gradleskovac.org/index.php/vesti/danica-bulatovic-iz-leskovca-proslavila-101-rodjendan-17-08-2018] |align=center|Ж |[[17. август]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|8|17}} |[[Лесковац]] |- !6 |Ружа Стојановић[https://zamedia.rs/2020/06/02/vitalna-i-vedra-baka-ruza-i-u-103-godini-video/] |align=center|Ж |[[15. март]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|3|15}} |[[Зајечар]] |- !7 |[[Бранка Веселиновић]] |align=center|Ж |[[16. септембар]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|9|16}} |[[Београд]] |- !8 |Загорка Пантелић[https://www.caglas.rs/stoletna-vila-zagorkinja-sa-ovcara/] |align=center|Ж |[[3. јун]] [[1919]]. |{{Старост у годинама и данима|1919|6|3}} |[[Дучаловићи]] |} ==Српски суперстогодишњаци== Српски [[суперстогодишњаци]] су људи који су живели више од 110 година и чије су године званично потврђене од стране научноистраживачких организација као што су: [[Геронтолошка истраживачка група]], [[Европска суперстогодишња организација]] или [[Гинисова књига рекорда]], које се баве истраживањем најстаријих људи по државама, а особе или њихови чланови породице које тврде да су старији од 110 година морају доставити неопходну документацију у једну од наведених организација ЕСО или ГРГ. Тражена документа су оригинални запис о рођењу или [[Крштење|Крштењу]], Оригинални запис о [[Венчање|венчању]] и извод из матичне књиге умрлих ако је особа преминула пре процеса Валидације. За особе млађе од 110 година није потребно достављати документацију. • До сада, најстарија документована особа која је икада живела у Србији, била је [[Јелисавета Вељковић]] (1904—2016) која је живела 112 година и 94 дана, њене године званично је потврдила и [[Европска суперстогодишња организација]].<ref>[https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=38 Validated Serbian Supercentenarians] '''European Supercentenarian Organisation'''</ref> • Друго место заузима [[Тамара Крутиков]], по националности [[Руси|Рускиња]] рођена у данашњој [[Украјина|Украјини]], а 1923. године, заједно са родитељима дошла је у Југославију, 27. марта 2022. године напунила је 110 година, преминула је [[6. јул]]а [[2022]]. у доби од 110 година и 101 дан. ==Најстарији људи у историји Србије (106+)== {{legend2|#F9F9F9|Потврђена доб (умрли)|border=1px solid #AAAAAA}}<br/>{{legend2|#99FF99|Потврђена доб (живи)|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године старости !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Јелисавета Вељковић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2498851/u-113.-godini-preminula-najstarija-beogradjanka.html U 113. godini preminula najstarija Beograđanka] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Равна Гора (општина)|Равна Гора]], {{Застава|Аустроугарска}} |[[Савски Венац]], [[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 !2 |[[Тамара Крутиков]]<ref>[https://www.alo.rs/vesti/drustvo/648628/preminula-najstarija-osoba-u-srbiji-baka-tamara-je-dozivela-neverovatnih-110-godina/vest PREMINULA NAJSTARIJA OSOBA U SRBIJI Baka Tamara je doživela neverovatnih 110 godina!] Alo.rs</ref> |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Дњепар (град)|Дњепар]], {{Застава|Руска Империја}} |[[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]], {{Застава|Србија}} |- !3 |[[Јово Латиновић]]<ref>[https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm Seobe] Zvanična prezentacija opštine Petrovac [https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm (Архивирано)]</ref> |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !4 |Антоније Младеновић<ref>[https://www.facebook.com/photo.php?fbid=707207949312787&set=gm.642698699099296&type=3&app=fbl Antonio na venčanju svog unuka Radivoja 1964. godine, a u Malo Bonjince, došao je na konju iz Bogdanovca] Facebook</ref> |align=center|М |[[30. јун]] [[1860]]. |[[29. децембар]] [[1969]]. |{{Sort|109182|109 година, 182 дана}} |[[Богдановац (Бабушница)]] |[[Богдановац (Бабушница)]] |- !5 |[[Костадинка Момировић]]<ref>[http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php Preminula Najstarija Srpkinja] Paracin Autentik [https://web.archive.org/web/20130910123100/http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Извор (Параћин)|Извор]] |[[Буљане]] |- !6 |Костадина Шимбо<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/04/08/srpski/VE04040702.shtml Sahranjena najstarija Nišlijka Preminula u 110. godini] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |109 година, 122 дана |{{Застава|Грчка}} |[[Ниш]] |- !7 |[[Надежда Павловић]]<ref>[http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ Преминула најстарија жена у Србији: Бака Надежда Павловић умрла у 109. години] СПОНА</ref> |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !8 |Стојна Будимировић<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/02/16/srpski/R01021505.shtml Homoljski stogodišnjaci znaju recept za dug život] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |[[Ракова Бара]] |- bgcolor=99FF99 !9 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''''Жива је''''' |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Бабина Пољана (Трговиште)|Бабина Пољана]] |[[Радовница]] |- !10 |Ђука Убовић<ref>[https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ Упокојила се у Господу Ђука Убовић у 108. години живота] Епархија Бачка [https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[10. септембар]] [[1912]]. |[[30. новембар]] [[2020]]. |{{Sort|10881|108 година, 81 дан}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Каћ]] |- !11 |[[Даринка Јандрић]]<ref>[https://slobodnahercegovina.com/darinka-jandric-otisla-u-legendu-najstarija-srpkinja-bila-je-clan-udruzenja-trebinjaca-u-beogradu/ ДАРИНКА ЈАНДРИЋ ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Најстарија Српкиња била је члан Удружења Требињаца у Београду] Слободна Херцеговина</ref> |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !12 |[[Милева Грбић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/284071/najstarija-dama-u-srbiji.html Najstarija dama u Srbiji] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[15. септембар]] [[1902]]. |[[31. октобар]] [[2010]]. |{{Sort|10846|108 година, 46 дана}} |{{застава|Аустроугарска}} |[[Хртковци]] |- !13 |[[Мара Раденковић]]<ref>[https://www.blic.rs/vesti/beograd/prica-beogradjanke-baka-mara-sa-107-leta-jedva-ceka-izbore/x7fmyv5 PRIČA BEOGRAĐANKE Baka Mara sa 107 leta jedva čeka - IZBORE] Blic</ref> |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|108299|107 година, 299 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !14 |Раде Грујичић<ref>[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/na-jabuci-preminuo-travar-u-108-godini/ Na Jabuci preminuo travar u 108. godini] Dnevni list Danas</ref> |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Отиловићи]], {{Застава|Црна Гора}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- !15 |[[Илона Ковач]]<ref>[https://www.kurir.rs/amp/3949147/preminula-jedna-od-najstarijih-srpkinja-ovo-je-bio-recept-za-dugovecnost-ilone-kovac-107 PREMINULA JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA: Ovo je bio recept za dugovečnost Ilone Kovač (107)] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[15. октобар]] [[1914]]. |[[6. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107234|107 година, 234 дана}} |[[Бачка Топола]] |[[Нови Сад]] |- !16 |Радмила Божиновић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3912263/umrla-mozda-i-najstarija-srpkinja-profesorka-rada-zivela-je108-godina-obozavala-sve-slatkise-i-nikada-se-nije-nervirala UMRLA MOŽDA I NAJSTARIJA SRPKINJA: Profesorka Rada živela je 108 godina, obožavala sve slatkiše i nikada se nije nervirala] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[20. септембар]] [[1914]]. |[[8. април]] [[2022]]. |{{Sort|107200|107 година, 200 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- !17 |Радивоје Стевановић<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/12/12/srpski/R04121101.shtml Penzioner Radivoje Stevanović ni u poznoj starosti ne odustaje od telesnih životnih zadovoljstava] Glas Javnosti</ref> |align=center|М |[[7. децембар]] [[1914]]. |[[20. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107195|107 година, 195 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 !18 |Милка Бауковић<ref>[https://serbiantimes.info/glasala-najstarija-beogradanka-baka-milka-ispunila-gradansku-duznost-u-108-godini-zivota/ GLASALA NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: Baka Milka ispunila građansku dužnost u 108. godini života] Serbian Times</ref> |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Београд]] |- !19 |Ирена Розенцвајг<ref>[https://www.subotica.com/vesti/crveni-krst-i-suncana-jesen-zivota-id13213.html Crveni krst i Sunčana jesen života] SUBOTICA</ref> |align=center|Ж |[[8. новембар]] [[1909]]. |[[12. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|10765|107 година, 65 дана}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Суботица]] |- !20 |Љубица Пешукић<ref>[https://www.vesti.rs/Drustvo/NAJSTARIJA-BEOGRADjANKA-RODjENA-SAM-PRE-106-GODINA.html NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: ROĐENA SAM PRE 106 GODINA!] Vesti</ref> |align=center|Ж |[[1. август]] [[1905]]. |[[3. октобар]] [[2012]]. |{{Sort|10762|107 година, 62 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !21 |[[Милева Димитријевић]]<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3020359/najstarija-leskovcanka-ima-106-godina-surutka-carobni-napitak-za-baku-milevu NAJSTARIJA LESKOVČANKA IMA 106 GODINA: Surutka čarobni napitak za baku Milevu] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[2. фебруар]] [[1913]]. |[[25. децембар]] [[2019]]. |{{Sort|106303|106 година, 303 дана}} |[[Горња Слатина (Лесковац)|Горња Слатина]] |[[Јелашница (Лесковац)|Јелашница]] |- !22 |[[Коста Трајковић]]<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp&#124;issue:UB_00043_19361106&#124;article:div3405&#124;page:14&#124;block:Page1_Block37 Од свега по мало за сваког по нешто] Istorijske Novine</ref> |align=center|М |[[2. јул]] [[1832]]. |[[2. фебруар]] [[1939]]. |{{Sort|106115|106 година, 215 дана}} |[[Марковац (Велика Плана)|Марковац]] |[[Београд]] |- !23 |Марија Станковић<ref>[https://www.nekros.info/profil/marija-stankovic-95486 Marija Stanković (1914—2021)] Osmrtnica</ref> |align=center|Ж |25. новембар 1914. |15. јун 2021. |106 година, 202 дана |[[Београд]] |[[Београд]] |- !24 |Степан Добрицановић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3485121/otisao-deka-stepan-106-jedan-od-najstarijih-srba-nije-mogao-bez-bureka-i-piva-a-u-svako-jelo-stavljao-ovaj-eliksir OTIŠAO DEKA STEPAN (106), JEDAN OD NAJSTARIJIH SRBA: Nije mogao bez bureka i piva, a u svako jelo stavljao ovaj ELIKSIR] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1914]]. |[[22. јун]] [[2020]]. |{{Sort|106137|106 година, 137 дана}} |[[Рудна Глава]] |[[Рудна Глава]] |- !25 |Миливоје Матејић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/2234879/pregurao-nekoliko-ratova-milivoje-matejic-najstariji-srbin-umro-107-godini PREGURAO NEKOLIKO RATOVA: Milivoje Matejić, najstariji Srbin, umro u 107. godini] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1910]]. |[[20. април]] [[2016]]. |{{Sort|10675|106 година, 75 дана}} |[[Десине]] |[[Десине]] |- !26 |Бранко Курјачки<ref>[https://naslovi.net/2017-03-01/dnevnik/preminuo-najstariji-vojvodjanin/19693279 Preminuo najstariji Vojvođanin] Naslovi</ref> |align=center|М |[[30. децембар]] [[1910]]. |[[28. фебруар]] [[2017]]. |{{Sort|10660|106 година, 60 дана}} |[[Србобран]] |[[Србобран]] |- !27 |Сока Шаренац<ref>[https://mondo.ba/Info/Drustvo/a496871/Hercegovka-Soka-Sarenac-napunila-102-godine.html Hercegovka Soka Šarenac napunila 102 godine!] MONDOBA</ref> |align=center|Ж |[[27. јул]] [[1912]]. |[[23. септембар]] [[2018]]. |{{Sort|10658|106 година, 58 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Краљево]] |} ==Најстарији српски Емигранти (107+)== {| class=wikitable style=font-size:97% !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Вероника Жилински]] |align=center|Ж |4. фебруар 1908. |20. април 2021. |113 година, 75 дана |[[Ковин]] |[[Баја]], {{застава|Мађарска}} |- bgcolor=99FF99 !2 |Бедришка Адамичкова |align=center|Ж |6. октобар 1913. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1913|10|6}} |[[Београд]] |[[Праг]], {{застава|Чешка Република}} |- !3 |Јулијана Ковач |align=center|Ж |3. јун 1906. |29. октобар 2014. |108 година, 148 дана |[[Петропоље]] |[[Викторија (држава)|Вирџинија]], {{застава|Аустралија}} |- !4 |Јанош Андо |align=center|Ж |10. децембар 1886. |25. септембар 1994. |107 година, 289 дана |[[Кањижа]] |[[Хатван]], {{застава|Мађарска}} |- !5 |[[Михајло Војнић]] |align=center|М |14. март 1870. |15. март 1977 |107 година, 1 дан |{{застава|Краљевина Србија}} |[[Јукон]], {{застава|Канада}} |} ==Хронолошки попис најстаријe живe особе у Србији од 1997.== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !colspan=2 |Период !rowspan=2 |Име и презиме !rowspan=2 |Пол !rowspan=2 |Датум рођења !rowspan=2 |Датум смрти !rowspan=2 |Године живота када је најстарији !rowspan=2 |Године старости !rowspan=2 |Пребивалиште (Место смрти) |- !од !до |- |align=center|Непознат датум |30. јануар 1997. |'''Селима Ничевић''' |align=center|Ж |[[3. фебруар]] [[1891]]. |[[30. јануар]] [[1997]]. |104—105 |{{Sort|105362|105 година, 362 дана}} |[[Јасеновик (Нови Пазар)]] |- |30. јануар 1997. |9. мај 2003. |'''Стојна Будимировић''' |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |103—109 |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |- |9. мај 2003. |5. април 2004. |'''Костадина Шимбо''' |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |108—109 |{{Sort|109122|109 година, 122 дана}} |[[Ниш]] |- |5. април 2004. |4. децембар 2007. |'''Раде Грујичић''' |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |104—107 |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- |4. децембар 2007. |8. јул 2009. |'''[[Костадинка Момировић]]''' |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |107—109 |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Буљане]] |- |8. јул 2009. |16. април 2011. |'''[[Јово Латиновић]]''' |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |107—109 |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2011. |20. октобар 2016. |'''[[Јелисавета Вељковић]]''' |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |107—112 |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Београд]] |- |20. октобар 2016. |17. јануар 2017. |'''[[Мара Раденковић]]''' |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |107 |{{Sort|107299|107 година, 299 дана}} |[[Београд]] |- |17. јануар 2017. |4. фебруар 2019. |'''[[Даринка Јандрић]]''' |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |106—108 |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |[[Београд]] |- |4. фебруар 2019. |16. април 2021. |'''[[Надежда Павловић]]''' |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |107—109 |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2021. |6. јул 2022. |'''[[Тамара Крутиков]]''' |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |109—110 |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 |6. јул 2022. |''до данас'' |[[Ђурђа Стојковић|'''Ђурђа Стојковић''']] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''Жива је''' |108—* |{{Старост у годинама и данима|1913|10|20}} |[[Радовница]] |} ==Види још== *[[Суперстогодишњаци]] *[[Европски суперстогодишњаци]] *[[Списак потврђених најстаријих људи]] *[[Балкански суперстогодишњаци]] *[[Јапански суперстогодишњаци]] *[[Мађарски суперстогодишњаци]] *[[Пољски суперстогодишњаци]] *[[Порторикански суперстогодишњаци]] *[[Најстарији људи у Северној Македонији]] *[[Најстарији људи у Црној Гори]] *[[Најстарији људи у Хрватској]] *[[Најстарији људи у Босни и Херцеговини]] *[[Најстарији људи на Косову и Метохији]] ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== * [https://www.herceg.tv/video/p/1586/nas-gost-darinka-jandric-04-11-2017-04-11-2017 Наш гост: Даринка Јандрић (ХЕРЦЕГ РТВ, 04.11.2017)] * [https://informer.rs/vesti/drustvo/718136/najstarija-zena-srbiji-tamara-krutikov PRIČA ZA ROMAN, ŽIVOT BEOGRAĐANKE TAMARE KRUTIKOV OD 110 GODINA I 101 DANA! Umrla najstarija žena u Srbiji! (INFORMER, 09.07.2022)] {{Гинисови рекорди}} [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Биолошко старење]] [[Категорија:Спискови]] [[Категорија:Демографија]] f0c2ix4wv6a4vv2yj9t2tt58cx6bkz3 25138833 25138424 2022-08-04T19:36:07Z Дејан2021 286992 /* Најстарији људи у историји Србије (106+) */ wikitext text/x-wiki Ово је списак потврђених најстаријих људи који су живели на територији данашње [[Србија|Србије]], укључујући и српске [[суперстогодишњаци|суперстогодишњаке]] (људе који су живели преко 110 година). ==Најстарији живи људи у Србији== Ово су неки од најстаријих живих људи у Србији.<ref>[https://gerontology.fandom.com/wiki/List_of_oldest_living_people_in_Serbia List of oldest living people in Serbia] '''Gerontology Wiki'''</ref><br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Рођење !Године !Пребивалиште |- !1 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Радовница]] |- !2 |Милка Бауковић[https://direktno.rs/izbori-2022/406220/baka-milka-glasala-u-108-godini.html] |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |[[Београд]] |- !3 |Живан Поповић[https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3974259/zivan-popovic-je-najstariji-srbin-sa-105-godina] |align=center|М |[[30. јануар]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|1|30}} |[[Латвица]] |- !4 |Стевана Видановић[https://www.pikanal.rs/2017/06/05/baka-stevana-proslavila-svoj-100-ti-rodjendan/] |align=center|Ж |[[5. јун]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|6|5}} |[[Велико Село (Пирот)]] |- !5 |Даница Булатовић[https://gradleskovac.org/index.php/vesti/danica-bulatovic-iz-leskovca-proslavila-101-rodjendan-17-08-2018] |align=center|Ж |[[17. август]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|8|17}} |[[Лесковац]] |- !6 |Ружа Стојановић[https://zamedia.rs/2020/06/02/vitalna-i-vedra-baka-ruza-i-u-103-godini-video/] |align=center|Ж |[[15. март]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|3|15}} |[[Зајечар]] |- !7 |[[Бранка Веселиновић]] |align=center|Ж |[[16. септембар]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|9|16}} |[[Београд]] |- !8 |Загорка Пантелић[https://www.caglas.rs/stoletna-vila-zagorkinja-sa-ovcara/] |align=center|Ж |[[3. јун]] [[1919]]. |{{Старост у годинама и данима|1919|6|3}} |[[Дучаловићи]] |} ==Српски суперстогодишњаци== Српски [[суперстогодишњаци]] су људи који су живели више од 110 година и чије су године званично потврђене од стране научноистраживачких организација као што су: [[Геронтолошка истраживачка група]], [[Европска суперстогодишња организација]] или [[Гинисова књига рекорда]], које се баве истраживањем најстаријих људи по државама, а особе или њихови чланови породице које тврде да су старији од 110 година морају доставити неопходну документацију у једну од наведених организација ЕСО или ГРГ. Тражена документа су оригинални запис о рођењу или [[Крштење|Крштењу]], Оригинални запис о [[Венчање|венчању]] и извод из матичне књиге умрлих ако је особа преминула пре процеса Валидације. За особе млађе од 110 година није потребно достављати документацију. • До сада, најстарија документована особа која је икада живела у Србији, била је [[Јелисавета Вељковић]] (1904—2016) која је живела 112 година и 94 дана, њене године званично је потврдила и [[Европска суперстогодишња организација]].<ref>[https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=38 Validated Serbian Supercentenarians] '''European Supercentenarian Organisation'''</ref> • Друго место заузима [[Тамара Крутиков]], по националности [[Руси|Рускиња]] рођена у данашњој [[Украјина|Украјини]], а 1923. године, заједно са родитељима дошла је у Југославију, 27. марта 2022. године напунила је 110 година, преминула је [[6. јул]]а [[2022]]. у доби од 110 година и 101 дан. ==Најстарији људи у историји Србије (106+)== {{legend2|#F9F9F9|Потврђена доб (умрли)|border=1px solid #AAAAAA}}<br/>{{legend2|#99FF99|Потврђена доб (живи)|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године старости !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Јелисавета Вељковић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2498851/u-113.-godini-preminula-najstarija-beogradjanka.html U 113. godini preminula najstarija Beograđanka] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Равна Гора (општина)|Равна Гора]], {{Застава|Аустроугарска}} |[[Савски Венац]], [[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 !2 |[[Тамара Крутиков]]<ref>[https://www.alo.rs/vesti/drustvo/648628/preminula-najstarija-osoba-u-srbiji-baka-tamara-je-dozivela-neverovatnih-110-godina/vest PREMINULA NAJSTARIJA OSOBA U SRBIJI Baka Tamara je doživela neverovatnih 110 godina!] Alo.rs</ref> |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Дњепар (град)|Дњепар]], {{Застава|Руска Империја}} |[[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]], {{Застава|Србија}} |- !3 |[[Јово Латиновић]]<ref>[https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm Seobe] Zvanična prezentacija opštine Petrovac [https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm (Архивирано)]</ref> |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !4 |Антоније Младеновић<ref>[https://www.facebook.com/photo.php?fbid=707207949312787&set=gm.642698699099296&type=3&app=fbl Antonio na venčanju svog unuka Radivoja 1964. godine, a u Malo Bonjince, došao je na konju iz Bogdanovca] Facebook</ref> |align=center|М |[[30. јун]] [[1860]]. |[[29. децембар]] [[1969]]. |{{Sort|109182|109 година, 182 дана}} |[[Богдановац (Бабушница)]] |[[Богдановац (Бабушница)]] |- !5 |[[Костадинка Момировић]]<ref>[http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php Preminula Najstarija Srpkinja] Paracin Autentik [https://web.archive.org/web/20130910123100/http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Извор (Параћин)|Извор]] |[[Буљане]] |- !6 |Костадина Шимбо<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/04/08/srpski/VE04040702.shtml Sahranjena najstarija Nišlijka Preminula u 110. godini] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |109 година, 122 дана |{{Застава|Грчка}} |[[Ниш]] |- !7 |[[Надежда Павловић]]<ref>[http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ Преминула најстарија жена у Србији: Бака Надежда Павловић умрла у 109. години] СПОНА [https://web.archive.org/web/20210424145511/http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !8 |Стојна Будимировић<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/02/16/srpski/R01021505.shtml Homoljski stogodišnjaci znaju recept za dug život] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |[[Ракова Бара]] |- bgcolor=99FF99 !9 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''''Жива је''''' |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Бабина Пољана (Трговиште)|Бабина Пољана]] |[[Радовница]] |- !10 |Ђука Убовић<ref>[https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ Упокојила се у Господу Ђука Убовић у 108. години живота] Епархија Бачка [https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[10. септембар]] [[1912]]. |[[30. новембар]] [[2020]]. |{{Sort|10881|108 година, 81 дан}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Каћ]] |- !11 |[[Даринка Јандрић]]<ref>[https://slobodnahercegovina.com/darinka-jandric-otisla-u-legendu-najstarija-srpkinja-bila-je-clan-udruzenja-trebinjaca-u-beogradu/ ДАРИНКА ЈАНДРИЋ ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Најстарија Српкиња била је члан Удружења Требињаца у Београду] Слободна Херцеговина</ref> |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !12 |[[Милева Грбић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/284071/najstarija-dama-u-srbiji.html Najstarija dama u Srbiji] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[15. септембар]] [[1902]]. |[[31. октобар]] [[2010]]. |{{Sort|10846|108 година, 46 дана}} |{{застава|Аустроугарска}} |[[Хртковци]] |- !13 |[[Мара Раденковић]]<ref>[https://www.blic.rs/vesti/beograd/prica-beogradjanke-baka-mara-sa-107-leta-jedva-ceka-izbore/x7fmyv5 PRIČA BEOGRAĐANKE Baka Mara sa 107 leta jedva čeka - IZBORE] Blic</ref> |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|108299|107 година, 299 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !14 |Раде Грујичић<ref>[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/na-jabuci-preminuo-travar-u-108-godini/ Na Jabuci preminuo travar u 108. godini] Dnevni list Danas</ref> |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Отиловићи]], {{Застава|Црна Гора}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- !15 |[[Илона Ковач]]<ref>[https://www.kurir.rs/amp/3949147/preminula-jedna-od-najstarijih-srpkinja-ovo-je-bio-recept-za-dugovecnost-ilone-kovac-107 PREMINULA JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA: Ovo je bio recept za dugovečnost Ilone Kovač (107)] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[15. октобар]] [[1914]]. |[[6. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107234|107 година, 234 дана}} |[[Бачка Топола]] |[[Нови Сад]] |- !16 |Радмила Божиновић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3912263/umrla-mozda-i-najstarija-srpkinja-profesorka-rada-zivela-je108-godina-obozavala-sve-slatkise-i-nikada-se-nije-nervirala UMRLA MOŽDA I NAJSTARIJA SRPKINJA: Profesorka Rada živela je 108 godina, obožavala sve slatkiše i nikada se nije nervirala] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[20. септембар]] [[1914]]. |[[8. април]] [[2022]]. |{{Sort|107200|107 година, 200 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- !17 |Радивоје Стевановић<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/12/12/srpski/R04121101.shtml Penzioner Radivoje Stevanović ni u poznoj starosti ne odustaje od telesnih životnih zadovoljstava] Glas Javnosti</ref> |align=center|М |[[7. децембар]] [[1914]]. |[[20. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107195|107 година, 195 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 !18 |Милка Бауковић<ref>[https://serbiantimes.info/glasala-najstarija-beogradanka-baka-milka-ispunila-gradansku-duznost-u-108-godini-zivota/ GLASALA NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: Baka Milka ispunila građansku dužnost u 108. godini života] Serbian Times</ref> |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Београд]] |- !19 |Ирена Розенцвајг<ref>[https://www.subotica.com/vesti/crveni-krst-i-suncana-jesen-zivota-id13213.html Crveni krst i Sunčana jesen života] SUBOTICA</ref> |align=center|Ж |[[8. новембар]] [[1909]]. |[[12. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|10765|107 година, 65 дана}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Суботица]] |- !20 |Љубица Пешукић<ref>[https://www.vesti.rs/Drustvo/NAJSTARIJA-BEOGRADjANKA-RODjENA-SAM-PRE-106-GODINA.html NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: ROĐENA SAM PRE 106 GODINA!] Vesti</ref> |align=center|Ж |[[1. август]] [[1905]]. |[[3. октобар]] [[2012]]. |{{Sort|10762|107 година, 62 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !21 |[[Милева Димитријевић]]<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3020359/najstarija-leskovcanka-ima-106-godina-surutka-carobni-napitak-za-baku-milevu NAJSTARIJA LESKOVČANKA IMA 106 GODINA: Surutka čarobni napitak za baku Milevu] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[2. фебруар]] [[1913]]. |[[25. децембар]] [[2019]]. |{{Sort|106303|106 година, 303 дана}} |[[Горња Слатина (Лесковац)|Горња Слатина]] |[[Јелашница (Лесковац)|Јелашница]] |- !22 |[[Коста Трајковић]]<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp&#124;issue:UB_00043_19361106&#124;article:div3405&#124;page:14&#124;block:Page1_Block37 Од свега по мало за сваког по нешто] Istorijske Novine</ref> |align=center|М |[[2. јул]] [[1832]]. |[[2. фебруар]] [[1939]]. |{{Sort|106115|106 година, 215 дана}} |[[Марковац (Велика Плана)|Марковац]] |[[Београд]] |- !23 |Марија Станковић<ref>[https://www.nekros.info/profil/marija-stankovic-95486 Marija Stanković (1914—2021)] Osmrtnica</ref> |align=center|Ж |[[25. новембар]] [[1914]]. |[[15. јун]] [[2021]]. |106 година, 202 дана |[[Београд]] |[[Београд]] |- !24 |Степан Добрицановић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3485121/otisao-deka-stepan-106-jedan-od-najstarijih-srba-nije-mogao-bez-bureka-i-piva-a-u-svako-jelo-stavljao-ovaj-eliksir OTIŠAO DEKA STEPAN (106), JEDAN OD NAJSTARIJIH SRBA: Nije mogao bez bureka i piva, a u svako jelo stavljao ovaj ELIKSIR] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1914]]. |[[22. јун]] [[2020]]. |{{Sort|106137|106 година, 137 дана}} |[[Рудна Глава]] |[[Рудна Глава]] |- !25 |Миливоје Матејић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/2234879/pregurao-nekoliko-ratova-milivoje-matejic-najstariji-srbin-umro-107-godini PREGURAO NEKOLIKO RATOVA: Milivoje Matejić, najstariji Srbin, umro u 107. godini] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1910]]. |[[20. април]] [[2016]]. |{{Sort|10675|106 година, 75 дана}} |[[Десине]] |[[Десине]] |- !26 |Бранко Курјачки<ref>[https://naslovi.net/2017-03-01/dnevnik/preminuo-najstariji-vojvodjanin/19693279 Preminuo najstariji Vojvođanin] Naslovi</ref> |align=center|М |[[30. децембар]] [[1910]]. |[[28. фебруар]] [[2017]]. |{{Sort|10660|106 година, 60 дана}} |[[Србобран]] |[[Србобран]] |- !27 |Сока Шаренац<ref>[https://mondo.ba/Info/Drustvo/a496871/Hercegovka-Soka-Sarenac-napunila-102-godine.html Hercegovka Soka Šarenac napunila 102 godine!] MONDOBA</ref> |align=center|Ж |[[27. јул]] [[1912]]. |[[23. септембар]] [[2018]]. |{{Sort|10658|106 година, 58 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Краљево]] |} ==Најстарији српски Емигранти (107+)== {| class=wikitable style=font-size:97% !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Вероника Жилински]] |align=center|Ж |4. фебруар 1908. |20. април 2021. |113 година, 75 дана |[[Ковин]] |[[Баја]], {{застава|Мађарска}} |- bgcolor=99FF99 !2 |Бедришка Адамичкова |align=center|Ж |6. октобар 1913. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1913|10|6}} |[[Београд]] |[[Праг]], {{застава|Чешка Република}} |- !3 |Јулијана Ковач |align=center|Ж |3. јун 1906. |29. октобар 2014. |108 година, 148 дана |[[Петропоље]] |[[Викторија (држава)|Вирџинија]], {{застава|Аустралија}} |- !4 |Јанош Андо |align=center|Ж |10. децембар 1886. |25. септембар 1994. |107 година, 289 дана |[[Кањижа]] |[[Хатван]], {{застава|Мађарска}} |- !5 |[[Михајло Војнић]] |align=center|М |14. март 1870. |15. март 1977 |107 година, 1 дан |{{застава|Краљевина Србија}} |[[Јукон]], {{застава|Канада}} |} ==Хронолошки попис најстаријe живe особе у Србији од 1997.== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !colspan=2 |Период !rowspan=2 |Име и презиме !rowspan=2 |Пол !rowspan=2 |Датум рођења !rowspan=2 |Датум смрти !rowspan=2 |Године живота када је најстарији !rowspan=2 |Године старости !rowspan=2 |Пребивалиште (Место смрти) |- !од !до |- |align=center|Непознат датум |30. јануар 1997. |'''Селима Ничевић''' |align=center|Ж |[[3. фебруар]] [[1891]]. |[[30. јануар]] [[1997]]. |104—105 |{{Sort|105362|105 година, 362 дана}} |[[Јасеновик (Нови Пазар)]] |- |30. јануар 1997. |9. мај 2003. |'''Стојна Будимировић''' |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |103—109 |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |- |9. мај 2003. |5. април 2004. |'''Костадина Шимбо''' |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |108—109 |{{Sort|109122|109 година, 122 дана}} |[[Ниш]] |- |5. април 2004. |4. децембар 2007. |'''Раде Грујичић''' |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |104—107 |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- |4. децембар 2007. |8. јул 2009. |'''[[Костадинка Момировић]]''' |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |107—109 |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Буљане]] |- |8. јул 2009. |16. април 2011. |'''[[Јово Латиновић]]''' |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |107—109 |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2011. |20. октобар 2016. |'''[[Јелисавета Вељковић]]''' |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |107—112 |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Београд]] |- |20. октобар 2016. |17. јануар 2017. |'''[[Мара Раденковић]]''' |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |107 |{{Sort|107299|107 година, 299 дана}} |[[Београд]] |- |17. јануар 2017. |4. фебруар 2019. |'''[[Даринка Јандрић]]''' |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |106—108 |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |[[Београд]] |- |4. фебруар 2019. |16. април 2021. |'''[[Надежда Павловић]]''' |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |107—109 |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2021. |6. јул 2022. |'''[[Тамара Крутиков]]''' |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |109—110 |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 |6. јул 2022. |''до данас'' |[[Ђурђа Стојковић|'''Ђурђа Стојковић''']] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''Жива је''' |108—* |{{Старост у годинама и данима|1913|10|20}} |[[Радовница]] |} ==Види још== *[[Суперстогодишњаци]] *[[Европски суперстогодишњаци]] *[[Списак потврђених најстаријих људи]] *[[Балкански суперстогодишњаци]] *[[Јапански суперстогодишњаци]] *[[Мађарски суперстогодишњаци]] *[[Пољски суперстогодишњаци]] *[[Порторикански суперстогодишњаци]] *[[Најстарији људи у Северној Македонији]] *[[Најстарији људи у Црној Гори]] *[[Најстарији људи у Хрватској]] *[[Најстарији људи у Босни и Херцеговини]] *[[Најстарији људи на Косову и Метохији]] ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== * [https://www.herceg.tv/video/p/1586/nas-gost-darinka-jandric-04-11-2017-04-11-2017 Наш гост: Даринка Јандрић (ХЕРЦЕГ РТВ, 04.11.2017)] * [https://informer.rs/vesti/drustvo/718136/najstarija-zena-srbiji-tamara-krutikov PRIČA ZA ROMAN, ŽIVOT BEOGRAĐANKE TAMARE KRUTIKOV OD 110 GODINA I 101 DANA! Umrla najstarija žena u Srbiji! (INFORMER, 09.07.2022)] {{Гинисови рекорди}} [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Биолошко старење]] [[Категорија:Спискови]] [[Категорија:Демографија]] gfd7r9yxfc7ui0x11vsohqrxszepa2b 25138834 25138833 2022-08-04T19:41:59Z Pinki 11946 /* Најстарији живи људи у Србији */ wikitext text/x-wiki Ово је списак потврђених најстаријих људи који су живели на територији данашње [[Србија|Србије]], укључујући и српске [[суперстогодишњаци|суперстогодишњаке]] (људе који су живели преко 110 година). ==Најстарији живи људи у Србији== Ово су неки од најстаријих живих људи у Србији.<ref>[https://gerontology.fandom.com/wiki/List_of_oldest_living_people_in_Serbia List of oldest living people in Serbia] '''Gerontology Wiki'''</ref><br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Рођење !Године !Пребивалиште |- !1 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Радовница]] |- !2 |Милка Бауковић[https://direktno.rs/izbori-2022/406220/baka-milka-glasala-u-108-godini.html] |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |[[Београд]] |- !3 |Живан Поповић[https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3974259/zivan-popovic-je-najstariji-srbin-sa-105-godina] |align=center|М |[[30. јануар]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|1|30}} |[[Латвица]] |- !4 |Стевана Видановић[https://www.pikanal.rs/2017/06/05/baka-stevana-proslavila-svoj-100-ti-rodjendan/] |align=center|Ж |[[5. јун]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|6|5}} |[[Велико Село (Пирот)]] |- !5 |Даница Булатовић[https://gradleskovac.org/index.php/vesti/danica-bulatovic-iz-leskovca-proslavila-101-rodjendan-17-08-2018] |align=center|Ж |[[17. август]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|8|17}} |[[Лесковац]] |- !6 |Ружа Стојановић[https://zamedia.rs/2020/06/02/vitalna-i-vedra-baka-ruza-i-u-103-godini-video/] |align=center|Ж |[[15. март]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|3|15}} |[[Зајечар]] |- !7 |[[Бранка Веселиновић]] |align=center|Ж |[[16. септембар]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|9|16}} |[[Београд]] |- !8 |Загорка Пантелић[https://www.caglas.rs/stoletna-vila-zagorkinja-sa-ovcara/] |align=center|Ж |[[3. јун]] [[1919]]. |{{Старост у годинама и данима|1919|6|3}} |[[Дучаловићи]] |- !8 |Петар Матић Дуле |align=center|М |[[6. јул]] [[1920]]. |{{Старост у годинама и данима|1920|7|6}} |[[Београд]] |} ==Српски суперстогодишњаци== Српски [[суперстогодишњаци]] су људи који су живели више од 110 година и чије су године званично потврђене од стране научноистраживачких организација као што су: [[Геронтолошка истраживачка група]], [[Европска суперстогодишња организација]] или [[Гинисова књига рекорда]], које се баве истраживањем најстаријих људи по државама, а особе или њихови чланови породице које тврде да су старији од 110 година морају доставити неопходну документацију у једну од наведених организација ЕСО или ГРГ. Тражена документа су оригинални запис о рођењу или [[Крштење|Крштењу]], Оригинални запис о [[Венчање|венчању]] и извод из матичне књиге умрлих ако је особа преминула пре процеса Валидације. За особе млађе од 110 година није потребно достављати документацију. • До сада, најстарија документована особа која је икада живела у Србији, била је [[Јелисавета Вељковић]] (1904—2016) која је живела 112 година и 94 дана, њене године званично је потврдила и [[Европска суперстогодишња организација]].<ref>[https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=38 Validated Serbian Supercentenarians] '''European Supercentenarian Organisation'''</ref> • Друго место заузима [[Тамара Крутиков]], по националности [[Руси|Рускиња]] рођена у данашњој [[Украјина|Украјини]], а 1923. године, заједно са родитељима дошла је у Југославију, 27. марта 2022. године напунила је 110 година, преминула је [[6. јул]]а [[2022]]. у доби од 110 година и 101 дан. ==Најстарији људи у историји Србије (106+)== {{legend2|#F9F9F9|Потврђена доб (умрли)|border=1px solid #AAAAAA}}<br/>{{legend2|#99FF99|Потврђена доб (живи)|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године старости !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Јелисавета Вељковић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2498851/u-113.-godini-preminula-najstarija-beogradjanka.html U 113. godini preminula najstarija Beograđanka] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Равна Гора (општина)|Равна Гора]], {{Застава|Аустроугарска}} |[[Савски Венац]], [[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 !2 |[[Тамара Крутиков]]<ref>[https://www.alo.rs/vesti/drustvo/648628/preminula-najstarija-osoba-u-srbiji-baka-tamara-je-dozivela-neverovatnih-110-godina/vest PREMINULA NAJSTARIJA OSOBA U SRBIJI Baka Tamara je doživela neverovatnih 110 godina!] Alo.rs</ref> |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Дњепар (град)|Дњепар]], {{Застава|Руска Империја}} |[[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]], {{Застава|Србија}} |- !3 |[[Јово Латиновић]]<ref>[https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm Seobe] Zvanična prezentacija opštine Petrovac [https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm (Архивирано)]</ref> |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !4 |Антоније Младеновић<ref>[https://www.facebook.com/photo.php?fbid=707207949312787&set=gm.642698699099296&type=3&app=fbl Antonio na venčanju svog unuka Radivoja 1964. godine, a u Malo Bonjince, došao je na konju iz Bogdanovca] Facebook</ref> |align=center|М |[[30. јун]] [[1860]]. |[[29. децембар]] [[1969]]. |{{Sort|109182|109 година, 182 дана}} |[[Богдановац (Бабушница)]] |[[Богдановац (Бабушница)]] |- !5 |[[Костадинка Момировић]]<ref>[http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php Preminula Najstarija Srpkinja] Paracin Autentik [https://web.archive.org/web/20130910123100/http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Извор (Параћин)|Извор]] |[[Буљане]] |- !6 |Костадина Шимбо<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/04/08/srpski/VE04040702.shtml Sahranjena najstarija Nišlijka Preminula u 110. godini] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |109 година, 122 дана |{{Застава|Грчка}} |[[Ниш]] |- !7 |[[Надежда Павловић]]<ref>[http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ Преминула најстарија жена у Србији: Бака Надежда Павловић умрла у 109. години] СПОНА [https://web.archive.org/web/20210424145511/http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !8 |Стојна Будимировић<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/02/16/srpski/R01021505.shtml Homoljski stogodišnjaci znaju recept za dug život] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |[[Ракова Бара]] |- bgcolor=99FF99 !9 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''''Жива је''''' |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Бабина Пољана (Трговиште)|Бабина Пољана]] |[[Радовница]] |- !10 |Ђука Убовић<ref>[https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ Упокојила се у Господу Ђука Убовић у 108. години живота] Епархија Бачка [https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[10. септембар]] [[1912]]. |[[30. новембар]] [[2020]]. |{{Sort|10881|108 година, 81 дан}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Каћ]] |- !11 |[[Даринка Јандрић]]<ref>[https://slobodnahercegovina.com/darinka-jandric-otisla-u-legendu-najstarija-srpkinja-bila-je-clan-udruzenja-trebinjaca-u-beogradu/ ДАРИНКА ЈАНДРИЋ ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Најстарија Српкиња била је члан Удружења Требињаца у Београду] Слободна Херцеговина</ref> |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !12 |[[Милева Грбић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/284071/najstarija-dama-u-srbiji.html Najstarija dama u Srbiji] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[15. септембар]] [[1902]]. |[[31. октобар]] [[2010]]. |{{Sort|10846|108 година, 46 дана}} |{{застава|Аустроугарска}} |[[Хртковци]] |- !13 |[[Мара Раденковић]]<ref>[https://www.blic.rs/vesti/beograd/prica-beogradjanke-baka-mara-sa-107-leta-jedva-ceka-izbore/x7fmyv5 PRIČA BEOGRAĐANKE Baka Mara sa 107 leta jedva čeka - IZBORE] Blic</ref> |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|108299|107 година, 299 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !14 |Раде Грујичић<ref>[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/na-jabuci-preminuo-travar-u-108-godini/ Na Jabuci preminuo travar u 108. godini] Dnevni list Danas</ref> |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Отиловићи]], {{Застава|Црна Гора}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- !15 |[[Илона Ковач]]<ref>[https://www.kurir.rs/amp/3949147/preminula-jedna-od-najstarijih-srpkinja-ovo-je-bio-recept-za-dugovecnost-ilone-kovac-107 PREMINULA JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA: Ovo je bio recept za dugovečnost Ilone Kovač (107)] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[15. октобар]] [[1914]]. |[[6. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107234|107 година, 234 дана}} |[[Бачка Топола]] |[[Нови Сад]] |- !16 |Радмила Божиновић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3912263/umrla-mozda-i-najstarija-srpkinja-profesorka-rada-zivela-je108-godina-obozavala-sve-slatkise-i-nikada-se-nije-nervirala UMRLA MOŽDA I NAJSTARIJA SRPKINJA: Profesorka Rada živela je 108 godina, obožavala sve slatkiše i nikada se nije nervirala] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[20. септембар]] [[1914]]. |[[8. април]] [[2022]]. |{{Sort|107200|107 година, 200 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- !17 |Радивоје Стевановић<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/12/12/srpski/R04121101.shtml Penzioner Radivoje Stevanović ni u poznoj starosti ne odustaje od telesnih životnih zadovoljstava] Glas Javnosti</ref> |align=center|М |[[7. децембар]] [[1914]]. |[[20. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107195|107 година, 195 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 !18 |Милка Бауковић<ref>[https://serbiantimes.info/glasala-najstarija-beogradanka-baka-milka-ispunila-gradansku-duznost-u-108-godini-zivota/ GLASALA NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: Baka Milka ispunila građansku dužnost u 108. godini života] Serbian Times</ref> |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Београд]] |- !19 |Ирена Розенцвајг<ref>[https://www.subotica.com/vesti/crveni-krst-i-suncana-jesen-zivota-id13213.html Crveni krst i Sunčana jesen života] SUBOTICA</ref> |align=center|Ж |[[8. новембар]] [[1909]]. |[[12. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|10765|107 година, 65 дана}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Суботица]] |- !20 |Љубица Пешукић<ref>[https://www.vesti.rs/Drustvo/NAJSTARIJA-BEOGRADjANKA-RODjENA-SAM-PRE-106-GODINA.html NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: ROĐENA SAM PRE 106 GODINA!] Vesti</ref> |align=center|Ж |[[1. август]] [[1905]]. |[[3. октобар]] [[2012]]. |{{Sort|10762|107 година, 62 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !21 |[[Милева Димитријевић]]<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3020359/najstarija-leskovcanka-ima-106-godina-surutka-carobni-napitak-za-baku-milevu NAJSTARIJA LESKOVČANKA IMA 106 GODINA: Surutka čarobni napitak za baku Milevu] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[2. фебруар]] [[1913]]. |[[25. децембар]] [[2019]]. |{{Sort|106303|106 година, 303 дана}} |[[Горња Слатина (Лесковац)|Горња Слатина]] |[[Јелашница (Лесковац)|Јелашница]] |- !22 |[[Коста Трајковић]]<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp&#124;issue:UB_00043_19361106&#124;article:div3405&#124;page:14&#124;block:Page1_Block37 Од свега по мало за сваког по нешто] Istorijske Novine</ref> |align=center|М |[[2. јул]] [[1832]]. |[[2. фебруар]] [[1939]]. |{{Sort|106115|106 година, 215 дана}} |[[Марковац (Велика Плана)|Марковац]] |[[Београд]] |- !23 |Марија Станковић<ref>[https://www.nekros.info/profil/marija-stankovic-95486 Marija Stanković (1914—2021)] Osmrtnica</ref> |align=center|Ж |[[25. новембар]] [[1914]]. |[[15. јун]] [[2021]]. |106 година, 202 дана |[[Београд]] |[[Београд]] |- !24 |Степан Добрицановић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3485121/otisao-deka-stepan-106-jedan-od-najstarijih-srba-nije-mogao-bez-bureka-i-piva-a-u-svako-jelo-stavljao-ovaj-eliksir OTIŠAO DEKA STEPAN (106), JEDAN OD NAJSTARIJIH SRBA: Nije mogao bez bureka i piva, a u svako jelo stavljao ovaj ELIKSIR] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1914]]. |[[22. јун]] [[2020]]. |{{Sort|106137|106 година, 137 дана}} |[[Рудна Глава]] |[[Рудна Глава]] |- !25 |Миливоје Матејић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/2234879/pregurao-nekoliko-ratova-milivoje-matejic-najstariji-srbin-umro-107-godini PREGURAO NEKOLIKO RATOVA: Milivoje Matejić, najstariji Srbin, umro u 107. godini] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1910]]. |[[20. април]] [[2016]]. |{{Sort|10675|106 година, 75 дана}} |[[Десине]] |[[Десине]] |- !26 |Бранко Курјачки<ref>[https://naslovi.net/2017-03-01/dnevnik/preminuo-najstariji-vojvodjanin/19693279 Preminuo najstariji Vojvođanin] Naslovi</ref> |align=center|М |[[30. децембар]] [[1910]]. |[[28. фебруар]] [[2017]]. |{{Sort|10660|106 година, 60 дана}} |[[Србобран]] |[[Србобран]] |- !27 |Сока Шаренац<ref>[https://mondo.ba/Info/Drustvo/a496871/Hercegovka-Soka-Sarenac-napunila-102-godine.html Hercegovka Soka Šarenac napunila 102 godine!] MONDOBA</ref> |align=center|Ж |[[27. јул]] [[1912]]. |[[23. септембар]] [[2018]]. |{{Sort|10658|106 година, 58 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Краљево]] |} ==Најстарији српски Емигранти (107+)== {| class=wikitable style=font-size:97% !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Вероника Жилински]] |align=center|Ж |4. фебруар 1908. |20. април 2021. |113 година, 75 дана |[[Ковин]] |[[Баја]], {{застава|Мађарска}} |- bgcolor=99FF99 !2 |Бедришка Адамичкова |align=center|Ж |6. октобар 1913. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1913|10|6}} |[[Београд]] |[[Праг]], {{застава|Чешка Република}} |- !3 |Јулијана Ковач |align=center|Ж |3. јун 1906. |29. октобар 2014. |108 година, 148 дана |[[Петропоље]] |[[Викторија (држава)|Вирџинија]], {{застава|Аустралија}} |- !4 |Јанош Андо |align=center|Ж |10. децембар 1886. |25. септембар 1994. |107 година, 289 дана |[[Кањижа]] |[[Хатван]], {{застава|Мађарска}} |- !5 |[[Михајло Војнић]] |align=center|М |14. март 1870. |15. март 1977 |107 година, 1 дан |{{застава|Краљевина Србија}} |[[Јукон]], {{застава|Канада}} |} ==Хронолошки попис најстаријe живe особе у Србији од 1997.== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !colspan=2 |Период !rowspan=2 |Име и презиме !rowspan=2 |Пол !rowspan=2 |Датум рођења !rowspan=2 |Датум смрти !rowspan=2 |Године живота када је најстарији !rowspan=2 |Године старости !rowspan=2 |Пребивалиште (Место смрти) |- !од !до |- |align=center|Непознат датум |30. јануар 1997. |'''Селима Ничевић''' |align=center|Ж |[[3. фебруар]] [[1891]]. |[[30. јануар]] [[1997]]. |104—105 |{{Sort|105362|105 година, 362 дана}} |[[Јасеновик (Нови Пазар)]] |- |30. јануар 1997. |9. мај 2003. |'''Стојна Будимировић''' |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |103—109 |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |- |9. мај 2003. |5. април 2004. |'''Костадина Шимбо''' |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |108—109 |{{Sort|109122|109 година, 122 дана}} |[[Ниш]] |- |5. април 2004. |4. децембар 2007. |'''Раде Грујичић''' |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |104—107 |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- |4. децембар 2007. |8. јул 2009. |'''[[Костадинка Момировић]]''' |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |107—109 |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Буљане]] |- |8. јул 2009. |16. април 2011. |'''[[Јово Латиновић]]''' |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |107—109 |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2011. |20. октобар 2016. |'''[[Јелисавета Вељковић]]''' |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |107—112 |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Београд]] |- |20. октобар 2016. |17. јануар 2017. |'''[[Мара Раденковић]]''' |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |107 |{{Sort|107299|107 година, 299 дана}} |[[Београд]] |- |17. јануар 2017. |4. фебруар 2019. |'''[[Даринка Јандрић]]''' |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |106—108 |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |[[Београд]] |- |4. фебруар 2019. |16. април 2021. |'''[[Надежда Павловић]]''' |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |107—109 |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2021. |6. јул 2022. |'''[[Тамара Крутиков]]''' |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |109—110 |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 |6. јул 2022. |''до данас'' |[[Ђурђа Стојковић|'''Ђурђа Стојковић''']] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''Жива је''' |108—* |{{Старост у годинама и данима|1913|10|20}} |[[Радовница]] |} ==Види још== *[[Суперстогодишњаци]] *[[Европски суперстогодишњаци]] *[[Списак потврђених најстаријих људи]] *[[Балкански суперстогодишњаци]] *[[Јапански суперстогодишњаци]] *[[Мађарски суперстогодишњаци]] *[[Пољски суперстогодишњаци]] *[[Порторикански суперстогодишњаци]] *[[Најстарији људи у Северној Македонији]] *[[Најстарији људи у Црној Гори]] *[[Најстарији људи у Хрватској]] *[[Најстарији људи у Босни и Херцеговини]] *[[Најстарији људи на Косову и Метохији]] ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== * [https://www.herceg.tv/video/p/1586/nas-gost-darinka-jandric-04-11-2017-04-11-2017 Наш гост: Даринка Јандрић (ХЕРЦЕГ РТВ, 04.11.2017)] * [https://informer.rs/vesti/drustvo/718136/najstarija-zena-srbiji-tamara-krutikov PRIČA ZA ROMAN, ŽIVOT BEOGRAĐANKE TAMARE KRUTIKOV OD 110 GODINA I 101 DANA! Umrla najstarija žena u Srbiji! (INFORMER, 09.07.2022)] {{Гинисови рекорди}} [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Биолошко старење]] [[Категорија:Спискови]] [[Категорија:Демографија]] 65614wzjyyxnicd3rctc9v41ih9ae4i 25138835 25138834 2022-08-04T19:42:16Z Pinki 11946 /* Најстарији живи људи у Србији */ wikitext text/x-wiki Ово је списак потврђених најстаријих људи који су живели на територији данашње [[Србија|Србије]], укључујући и српске [[суперстогодишњаци|суперстогодишњаке]] (људе који су живели преко 110 година). ==Најстарији живи људи у Србији== Ово су неки од најстаријих живих људи у Србији.<ref>[https://gerontology.fandom.com/wiki/List_of_oldest_living_people_in_Serbia List of oldest living people in Serbia] '''Gerontology Wiki'''</ref><br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Рођење !Године !Пребивалиште |- !1 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Радовница]] |- !2 |Милка Бауковић[https://direktno.rs/izbori-2022/406220/baka-milka-glasala-u-108-godini.html] |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |[[Београд]] |- !3 |Живан Поповић[https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3974259/zivan-popovic-je-najstariji-srbin-sa-105-godina] |align=center|М |[[30. јануар]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|1|30}} |[[Латвица]] |- !4 |Стевана Видановић[https://www.pikanal.rs/2017/06/05/baka-stevana-proslavila-svoj-100-ti-rodjendan/] |align=center|Ж |[[5. јун]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|6|5}} |[[Велико Село (Пирот)]] |- !5 |Даница Булатовић[https://gradleskovac.org/index.php/vesti/danica-bulatovic-iz-leskovca-proslavila-101-rodjendan-17-08-2018] |align=center|Ж |[[17. август]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|8|17}} |[[Лесковац]] |- !6 |Ружа Стојановић[https://zamedia.rs/2020/06/02/vitalna-i-vedra-baka-ruza-i-u-103-godini-video/] |align=center|Ж |[[15. март]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|3|15}} |[[Зајечар]] |- !7 |[[Бранка Веселиновић]] |align=center|Ж |[[16. септембар]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|9|16}} |[[Београд]] |- !8 |Загорка Пантелић[https://www.caglas.rs/stoletna-vila-zagorkinja-sa-ovcara/] |align=center|Ж |[[3. јун]] [[1919]]. |{{Старост у годинама и данима|1919|6|3}} |[[Дучаловићи]] |- !8 |[[Петар Матић Дуле]] |align=center|М |[[6. јул]] [[1920]]. |{{Старост у годинама и данима|1920|7|6}} |[[Београд]] |} ==Српски суперстогодишњаци== Српски [[суперстогодишњаци]] су људи који су живели више од 110 година и чије су године званично потврђене од стране научноистраживачких организација као што су: [[Геронтолошка истраживачка група]], [[Европска суперстогодишња организација]] или [[Гинисова књига рекорда]], које се баве истраживањем најстаријих људи по државама, а особе или њихови чланови породице које тврде да су старији од 110 година морају доставити неопходну документацију у једну од наведених организација ЕСО или ГРГ. Тражена документа су оригинални запис о рођењу или [[Крштење|Крштењу]], Оригинални запис о [[Венчање|венчању]] и извод из матичне књиге умрлих ако је особа преминула пре процеса Валидације. За особе млађе од 110 година није потребно достављати документацију. • До сада, најстарија документована особа која је икада живела у Србији, била је [[Јелисавета Вељковић]] (1904—2016) која је живела 112 година и 94 дана, њене године званично је потврдила и [[Европска суперстогодишња организација]].<ref>[https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=38 Validated Serbian Supercentenarians] '''European Supercentenarian Organisation'''</ref> • Друго место заузима [[Тамара Крутиков]], по националности [[Руси|Рускиња]] рођена у данашњој [[Украјина|Украјини]], а 1923. године, заједно са родитељима дошла је у Југославију, 27. марта 2022. године напунила је 110 година, преминула је [[6. јул]]а [[2022]]. у доби од 110 година и 101 дан. ==Најстарији људи у историји Србије (106+)== {{legend2|#F9F9F9|Потврђена доб (умрли)|border=1px solid #AAAAAA}}<br/>{{legend2|#99FF99|Потврђена доб (живи)|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године старости !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Јелисавета Вељковић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2498851/u-113.-godini-preminula-najstarija-beogradjanka.html U 113. godini preminula najstarija Beograđanka] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Равна Гора (општина)|Равна Гора]], {{Застава|Аустроугарска}} |[[Савски Венац]], [[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 !2 |[[Тамара Крутиков]]<ref>[https://www.alo.rs/vesti/drustvo/648628/preminula-najstarija-osoba-u-srbiji-baka-tamara-je-dozivela-neverovatnih-110-godina/vest PREMINULA NAJSTARIJA OSOBA U SRBIJI Baka Tamara je doživela neverovatnih 110 godina!] Alo.rs</ref> |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Дњепар (град)|Дњепар]], {{Застава|Руска Империја}} |[[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]], {{Застава|Србија}} |- !3 |[[Јово Латиновић]]<ref>[https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm Seobe] Zvanična prezentacija opštine Petrovac [https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm (Архивирано)]</ref> |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !4 |Антоније Младеновић<ref>[https://www.facebook.com/photo.php?fbid=707207949312787&set=gm.642698699099296&type=3&app=fbl Antonio na venčanju svog unuka Radivoja 1964. godine, a u Malo Bonjince, došao je na konju iz Bogdanovca] Facebook</ref> |align=center|М |[[30. јун]] [[1860]]. |[[29. децембар]] [[1969]]. |{{Sort|109182|109 година, 182 дана}} |[[Богдановац (Бабушница)]] |[[Богдановац (Бабушница)]] |- !5 |[[Костадинка Момировић]]<ref>[http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php Preminula Najstarija Srpkinja] Paracin Autentik [https://web.archive.org/web/20130910123100/http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Извор (Параћин)|Извор]] |[[Буљане]] |- !6 |Костадина Шимбо<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/04/08/srpski/VE04040702.shtml Sahranjena najstarija Nišlijka Preminula u 110. godini] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |109 година, 122 дана |{{Застава|Грчка}} |[[Ниш]] |- !7 |[[Надежда Павловић]]<ref>[http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ Преминула најстарија жена у Србији: Бака Надежда Павловић умрла у 109. години] СПОНА [https://web.archive.org/web/20210424145511/http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !8 |Стојна Будимировић<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/02/16/srpski/R01021505.shtml Homoljski stogodišnjaci znaju recept za dug život] Glas Javnosti</ref> |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |[[Ракова Бара]] |- bgcolor=99FF99 !9 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''''Жива је''''' |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Бабина Пољана (Трговиште)|Бабина Пољана]] |[[Радовница]] |- !10 |Ђука Убовић<ref>[https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ Упокојила се у Господу Ђука Убовић у 108. години живота] Епархија Бачка [https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[10. септембар]] [[1912]]. |[[30. новембар]] [[2020]]. |{{Sort|10881|108 година, 81 дан}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Каћ]] |- !11 |[[Даринка Јандрић]]<ref>[https://slobodnahercegovina.com/darinka-jandric-otisla-u-legendu-najstarija-srpkinja-bila-je-clan-udruzenja-trebinjaca-u-beogradu/ ДАРИНКА ЈАНДРИЋ ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Најстарија Српкиња била је члан Удружења Требињаца у Београду] Слободна Херцеговина</ref> |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !12 |[[Милева Грбић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/284071/najstarija-dama-u-srbiji.html Najstarija dama u Srbiji] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[15. септембар]] [[1902]]. |[[31. октобар]] [[2010]]. |{{Sort|10846|108 година, 46 дана}} |{{застава|Аустроугарска}} |[[Хртковци]] |- !13 |[[Мара Раденковић]]<ref>[https://www.blic.rs/vesti/beograd/prica-beogradjanke-baka-mara-sa-107-leta-jedva-ceka-izbore/x7fmyv5 PRIČA BEOGRAĐANKE Baka Mara sa 107 leta jedva čeka - IZBORE] Blic</ref> |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|108299|107 година, 299 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !14 |Раде Грујичић<ref>[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/na-jabuci-preminuo-travar-u-108-godini/ Na Jabuci preminuo travar u 108. godini] Dnevni list Danas</ref> |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Отиловићи]], {{Застава|Црна Гора}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- !15 |[[Илона Ковач]]<ref>[https://www.kurir.rs/amp/3949147/preminula-jedna-od-najstarijih-srpkinja-ovo-je-bio-recept-za-dugovecnost-ilone-kovac-107 PREMINULA JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA: Ovo je bio recept za dugovečnost Ilone Kovač (107)] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[15. октобар]] [[1914]]. |[[6. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107234|107 година, 234 дана}} |[[Бачка Топола]] |[[Нови Сад]] |- !16 |Радмила Божиновић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3912263/umrla-mozda-i-najstarija-srpkinja-profesorka-rada-zivela-je108-godina-obozavala-sve-slatkise-i-nikada-se-nije-nervirala UMRLA MOŽDA I NAJSTARIJA SRPKINJA: Profesorka Rada živela je 108 godina, obožavala sve slatkiše i nikada se nije nervirala] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[20. септембар]] [[1914]]. |[[8. април]] [[2022]]. |{{Sort|107200|107 година, 200 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- !17 |Радивоје Стевановић<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/12/12/srpski/R04121101.shtml Penzioner Radivoje Stevanović ni u poznoj starosti ne odustaje od telesnih životnih zadovoljstava] Glas Javnosti</ref> |align=center|М |[[7. децембар]] [[1914]]. |[[20. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107195|107 година, 195 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 !18 |Милка Бауковић<ref>[https://serbiantimes.info/glasala-najstarija-beogradanka-baka-milka-ispunila-gradansku-duznost-u-108-godini-zivota/ GLASALA NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: Baka Milka ispunila građansku dužnost u 108. godini života] Serbian Times</ref> |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Београд]] |- !19 |Ирена Розенцвајг<ref>[https://www.subotica.com/vesti/crveni-krst-i-suncana-jesen-zivota-id13213.html Crveni krst i Sunčana jesen života] SUBOTICA</ref> |align=center|Ж |[[8. новембар]] [[1909]]. |[[12. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|10765|107 година, 65 дана}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Суботица]] |- !20 |Љубица Пешукић<ref>[https://www.vesti.rs/Drustvo/NAJSTARIJA-BEOGRADjANKA-RODjENA-SAM-PRE-106-GODINA.html NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: ROĐENA SAM PRE 106 GODINA!] Vesti</ref> |align=center|Ж |[[1. август]] [[1905]]. |[[3. октобар]] [[2012]]. |{{Sort|10762|107 година, 62 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !21 |[[Милева Димитријевић]]<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3020359/najstarija-leskovcanka-ima-106-godina-surutka-carobni-napitak-za-baku-milevu NAJSTARIJA LESKOVČANKA IMA 106 GODINA: Surutka čarobni napitak za baku Milevu] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[2. фебруар]] [[1913]]. |[[25. децембар]] [[2019]]. |{{Sort|106303|106 година, 303 дана}} |[[Горња Слатина (Лесковац)|Горња Слатина]] |[[Јелашница (Лесковац)|Јелашница]] |- !22 |[[Коста Трајковић]]<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp&#124;issue:UB_00043_19361106&#124;article:div3405&#124;page:14&#124;block:Page1_Block37 Од свега по мало за сваког по нешто] Istorijske Novine</ref> |align=center|М |[[2. јул]] [[1832]]. |[[2. фебруар]] [[1939]]. |{{Sort|106115|106 година, 215 дана}} |[[Марковац (Велика Плана)|Марковац]] |[[Београд]] |- !23 |Марија Станковић<ref>[https://www.nekros.info/profil/marija-stankovic-95486 Marija Stanković (1914—2021)] Osmrtnica</ref> |align=center|Ж |[[25. новембар]] [[1914]]. |[[15. јун]] [[2021]]. |106 година, 202 дана |[[Београд]] |[[Београд]] |- !24 |Степан Добрицановић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3485121/otisao-deka-stepan-106-jedan-od-najstarijih-srba-nije-mogao-bez-bureka-i-piva-a-u-svako-jelo-stavljao-ovaj-eliksir OTIŠAO DEKA STEPAN (106), JEDAN OD NAJSTARIJIH SRBA: Nije mogao bez bureka i piva, a u svako jelo stavljao ovaj ELIKSIR] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1914]]. |[[22. јун]] [[2020]]. |{{Sort|106137|106 година, 137 дана}} |[[Рудна Глава]] |[[Рудна Глава]] |- !25 |Миливоје Матејић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/2234879/pregurao-nekoliko-ratova-milivoje-matejic-najstariji-srbin-umro-107-godini PREGURAO NEKOLIKO RATOVA: Milivoje Matejić, najstariji Srbin, umro u 107. godini] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1910]]. |[[20. април]] [[2016]]. |{{Sort|10675|106 година, 75 дана}} |[[Десине]] |[[Десине]] |- !26 |Бранко Курјачки<ref>[https://naslovi.net/2017-03-01/dnevnik/preminuo-najstariji-vojvodjanin/19693279 Preminuo najstariji Vojvođanin] Naslovi</ref> |align=center|М |[[30. децембар]] [[1910]]. |[[28. фебруар]] [[2017]]. |{{Sort|10660|106 година, 60 дана}} |[[Србобран]] |[[Србобран]] |- !27 |Сока Шаренац<ref>[https://mondo.ba/Info/Drustvo/a496871/Hercegovka-Soka-Sarenac-napunila-102-godine.html Hercegovka Soka Šarenac napunila 102 godine!] MONDOBA</ref> |align=center|Ж |[[27. јул]] [[1912]]. |[[23. септембар]] [[2018]]. |{{Sort|10658|106 година, 58 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Краљево]] |} ==Најстарији српски Емигранти (107+)== {| class=wikitable style=font-size:97% !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Вероника Жилински]] |align=center|Ж |4. фебруар 1908. |20. април 2021. |113 година, 75 дана |[[Ковин]] |[[Баја]], {{застава|Мађарска}} |- bgcolor=99FF99 !2 |Бедришка Адамичкова |align=center|Ж |6. октобар 1913. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1913|10|6}} |[[Београд]] |[[Праг]], {{застава|Чешка Република}} |- !3 |Јулијана Ковач |align=center|Ж |3. јун 1906. |29. октобар 2014. |108 година, 148 дана |[[Петропоље]] |[[Викторија (држава)|Вирџинија]], {{застава|Аустралија}} |- !4 |Јанош Андо |align=center|Ж |10. децембар 1886. |25. септембар 1994. |107 година, 289 дана |[[Кањижа]] |[[Хатван]], {{застава|Мађарска}} |- !5 |[[Михајло Војнић]] |align=center|М |14. март 1870. |15. март 1977 |107 година, 1 дан |{{застава|Краљевина Србија}} |[[Јукон]], {{застава|Канада}} |} ==Хронолошки попис најстаријe живe особе у Србији од 1997.== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !colspan=2 |Период !rowspan=2 |Име и презиме !rowspan=2 |Пол !rowspan=2 |Датум рођења !rowspan=2 |Датум смрти !rowspan=2 |Године живота када је најстарији !rowspan=2 |Године старости !rowspan=2 |Пребивалиште (Место смрти) |- !од !до |- |align=center|Непознат датум |30. јануар 1997. |'''Селима Ничевић''' |align=center|Ж |[[3. фебруар]] [[1891]]. |[[30. јануар]] [[1997]]. |104—105 |{{Sort|105362|105 година, 362 дана}} |[[Јасеновик (Нови Пазар)]] |- |30. јануар 1997. |9. мај 2003. |'''Стојна Будимировић''' |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |103—109 |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |- |9. мај 2003. |5. април 2004. |'''Костадина Шимбо''' |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |108—109 |{{Sort|109122|109 година, 122 дана}} |[[Ниш]] |- |5. април 2004. |4. децембар 2007. |'''Раде Грујичић''' |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |104—107 |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- |4. децембар 2007. |8. јул 2009. |'''[[Костадинка Момировић]]''' |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |107—109 |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Буљане]] |- |8. јул 2009. |16. април 2011. |'''[[Јово Латиновић]]''' |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |107—109 |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2011. |20. октобар 2016. |'''[[Јелисавета Вељковић]]''' |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |107—112 |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Београд]] |- |20. октобар 2016. |17. јануар 2017. |'''[[Мара Раденковић]]''' |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |107 |{{Sort|107299|107 година, 299 дана}} |[[Београд]] |- |17. јануар 2017. |4. фебруар 2019. |'''[[Даринка Јандрић]]''' |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |106—108 |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |[[Београд]] |- |4. фебруар 2019. |16. април 2021. |'''[[Надежда Павловић]]''' |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |107—109 |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2021. |6. јул 2022. |'''[[Тамара Крутиков]]''' |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |109—110 |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 |6. јул 2022. |''до данас'' |[[Ђурђа Стојковић|'''Ђурђа Стојковић''']] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''Жива је''' |108—* |{{Старост у годинама и данима|1913|10|20}} |[[Радовница]] |} ==Види још== *[[Суперстогодишњаци]] *[[Европски суперстогодишњаци]] *[[Списак потврђених најстаријих људи]] *[[Балкански суперстогодишњаци]] *[[Јапански суперстогодишњаци]] *[[Мађарски суперстогодишњаци]] *[[Пољски суперстогодишњаци]] *[[Порторикански суперстогодишњаци]] *[[Најстарији људи у Северној Македонији]] *[[Најстарији људи у Црној Гори]] *[[Најстарији људи у Хрватској]] *[[Најстарији људи у Босни и Херцеговини]] *[[Најстарији људи на Косову и Метохији]] ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== * [https://www.herceg.tv/video/p/1586/nas-gost-darinka-jandric-04-11-2017-04-11-2017 Наш гост: Даринка Јандрић (ХЕРЦЕГ РТВ, 04.11.2017)] * [https://informer.rs/vesti/drustvo/718136/najstarija-zena-srbiji-tamara-krutikov PRIČA ZA ROMAN, ŽIVOT BEOGRAĐANKE TAMARE KRUTIKOV OD 110 GODINA I 101 DANA! Umrla najstarija žena u Srbiji! (INFORMER, 09.07.2022)] {{Гинисови рекорди}} [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Биолошко старење]] [[Категорија:Спискови]] [[Категорија:Демографија]] iq0yuiaxzt1pmrgxbca9yv36qzrtxya 25138849 25138835 2022-08-04T19:53:04Z Дејан2021 286992 /* Најстарији људи у историји Србије (106+) */+ 2 Архивирана извора wikitext text/x-wiki Ово је списак потврђених најстаријих људи који су живели на територији данашње [[Србија|Србије]], укључујући и српске [[суперстогодишњаци|суперстогодишњаке]] (људе који су живели преко 110 година). ==Најстарији живи људи у Србији== Ово су неки од најстаријих живих људи у Србији.<ref>[https://gerontology.fandom.com/wiki/List_of_oldest_living_people_in_Serbia List of oldest living people in Serbia] '''Gerontology Wiki'''</ref><br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Рођење !Године !Пребивалиште |- !1 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Радовница]] |- !2 |Милка Бауковић[https://direktno.rs/izbori-2022/406220/baka-milka-glasala-u-108-godini.html] |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |[[Београд]] |- !3 |Живан Поповић[https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3974259/zivan-popovic-je-najstariji-srbin-sa-105-godina] |align=center|М |[[30. јануар]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|1|30}} |[[Латвица]] |- !4 |Стевана Видановић[https://www.pikanal.rs/2017/06/05/baka-stevana-proslavila-svoj-100-ti-rodjendan/] |align=center|Ж |[[5. јун]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|6|5}} |[[Велико Село (Пирот)]] |- !5 |Даница Булатовић[https://gradleskovac.org/index.php/vesti/danica-bulatovic-iz-leskovca-proslavila-101-rodjendan-17-08-2018] |align=center|Ж |[[17. август]] [[1917]]. |{{Старост у годинама и данима|1917|8|17}} |[[Лесковац]] |- !6 |Ружа Стојановић[https://zamedia.rs/2020/06/02/vitalna-i-vedra-baka-ruza-i-u-103-godini-video/] |align=center|Ж |[[15. март]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|3|15}} |[[Зајечар]] |- !7 |[[Бранка Веселиновић]] |align=center|Ж |[[16. септембар]] [[1918]]. |{{Старост у годинама и данима|1918|9|16}} |[[Београд]] |- !8 |Загорка Пантелић[https://www.caglas.rs/stoletna-vila-zagorkinja-sa-ovcara/] |align=center|Ж |[[3. јун]] [[1919]]. |{{Старост у годинама и данима|1919|6|3}} |[[Дучаловићи]] |- !8 |[[Петар Матић Дуле]] |align=center|М |[[6. јул]] [[1920]]. |{{Старост у годинама и данима|1920|7|6}} |[[Београд]] |} ==Српски суперстогодишњаци== Српски [[суперстогодишњаци]] су људи који су живели више од 110 година и чије су године званично потврђене од стране научноистраживачких организација као што су: [[Геронтолошка истраживачка група]], [[Европска суперстогодишња организација]] или [[Гинисова књига рекорда]], које се баве истраживањем најстаријих људи по државама, а особе или њихови чланови породице које тврде да су старији од 110 година морају доставити неопходну документацију у једну од наведених организација ЕСО или ГРГ. Тражена документа су оригинални запис о рођењу или [[Крштење|Крштењу]], Оригинални запис о [[Венчање|венчању]] и извод из матичне књиге умрлих ако је особа преминула пре процеса Валидације. За особе млађе од 110 година није потребно достављати документацију. • До сада, најстарија документована особа која је икада живела у Србији, била је [[Јелисавета Вељковић]] (1904—2016) која је живела 112 година и 94 дана, њене године званично је потврдила и [[Европска суперстогодишња организација]].<ref>[https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=38 Validated Serbian Supercentenarians] '''European Supercentenarian Organisation'''</ref> • Друго место заузима [[Тамара Крутиков]], по националности [[Руси|Рускиња]] рођена у данашњој [[Украјина|Украјини]], а 1923. године, заједно са родитељима дошла је у Југославију, 27. марта 2022. године напунила је 110 година, преминула је [[6. јул]]а [[2022]]. у доби од 110 година и 101 дан. ==Најстарији људи у историји Србије (106+)== {{legend2|#F9F9F9|Потврђена доб (умрли)|border=1px solid #AAAAAA}}<br/>{{legend2|#99FF99|Потврђена доб (живи)|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године старости !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Јелисавета Вељковић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2498851/u-113.-godini-preminula-najstarija-beogradjanka.html U 113. godini preminula najstarija Beograđanka] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Равна Гора (општина)|Равна Гора]], {{Застава|Аустроугарска}} |[[Савски Венац]], [[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 !2 |[[Тамара Крутиков]]<ref>[https://www.alo.rs/vesti/drustvo/648628/preminula-najstarija-osoba-u-srbiji-baka-tamara-je-dozivela-neverovatnih-110-godina/vest PREMINULA NAJSTARIJA OSOBA U SRBIJI Baka Tamara je doživela neverovatnih 110 godina!] Alo.rs</ref> |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Дњепар (град)|Дњепар]], {{Застава|Руска Империја}} |[[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]], {{Застава|Србија}} |- !3 |[[Јово Латиновић]]<ref>[https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm Seobe] Zvanična prezentacija opštine Petrovac [https://web.archive.org/web/20140203072724/https://drinic.rs.ba/seobe.htm (Архивирано)]</ref> |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !4 |Антоније Младеновић<ref>[https://www.facebook.com/photo.php?fbid=707207949312787&set=gm.642698699099296&type=3&app=fbl Antonio na venčanju svog unuka Radivoja 1964. godine, a u Malo Bonjince, došao je na konju iz Bogdanovca] Facebook</ref> |align=center|М |[[30. јун]] [[1860]]. |[[29. децембар]] [[1969]]. |{{Sort|109182|109 година, 182 дана}} |[[Богдановац (Бабушница)]] |[[Богдановац (Бабушница)]] |- !5 |[[Костадинка Момировић]]<ref>[http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php Preminula Najstarija Srpkinja] Paracin Autentik [https://web.archive.org/web/20130910123100/http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Извор (Параћин)|Извор]] |[[Буљане]] |- !6 |Костадина Шимбо<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/04/08/srpski/VE04040702.shtml Sahranjena najstarija Nišlijka Preminula u 110. godini] Glas Javnosti [https://web.archive.org/web/20220710191251/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/04/08/srpski/VE04040702.shtml (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |109 година, 122 дана |{{Застава|Грчка}} |[[Ниш]] |- !7 |[[Надежда Павловић]]<ref>[http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ Преминула најстарија жена у Србији: Бака Надежда Павловић умрла у 109. години] СПОНА [https://web.archive.org/web/20210424145511/http://srbi.org.mk/preminula-najstarija-zena-u-srbiji-baka-nadezda-pavlovic-umrla-u-109-godini/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !8 |Стојна Будимировић<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/02/16/srpski/R01021505.shtml Homoljski stogodišnjaci znaju recept za dug život] Glas Javnosti [https://web.archive.org/web/20220711013655/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/02/16/srpski/R01021505.shtml (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |[[Ракова Бара]] |- bgcolor=99FF99 !9 |[[Ђурђа Стојковић]] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''''Жива је''''' |{{age in years and days|1913|10|20}} |[[Бабина Пољана (Трговиште)|Бабина Пољана]] |[[Радовница]] |- !10 |Ђука Убовић<ref>[https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ Упокојила се у Господу Ђука Убовић у 108. години живота] Епархија Бачка [https://web.archive.org/web/20210115011049/https://eparhijabacka.info/upokojila-se-u-gospodu-djuka-ubovic-u-108-godini-zivota/19/24/02/12/2020/ (Архивирано)]</ref> |align=center|Ж |[[10. септембар]] [[1912]]. |[[30. новембар]] [[2020]]. |{{Sort|10881|108 година, 81 дан}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Каћ]] |- !11 |[[Даринка Јандрић]]<ref>[https://slobodnahercegovina.com/darinka-jandric-otisla-u-legendu-najstarija-srpkinja-bila-je-clan-udruzenja-trebinjaca-u-beogradu/ ДАРИНКА ЈАНДРИЋ ОТИШЛА У ЛЕГЕНДУ: Најстарија Српкиња била је члан Удружења Требињаца у Београду] Слободна Херцеговина</ref> |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |{{застава|Босна и Херцеговина}} |[[Београд]] |- !12 |[[Милева Грбић]]<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/284071/najstarija-dama-u-srbiji.html Najstarija dama u Srbiji] RTS.RS</ref> |align=center|Ж |[[15. септембар]] [[1902]]. |[[31. октобар]] [[2010]]. |{{Sort|10846|108 година, 46 дана}} |{{застава|Аустроугарска}} |[[Хртковци]] |- !13 |[[Мара Раденковић]]<ref>[https://www.blic.rs/vesti/beograd/prica-beogradjanke-baka-mara-sa-107-leta-jedva-ceka-izbore/x7fmyv5 PRIČA BEOGRAĐANKE Baka Mara sa 107 leta jedva čeka - IZBORE] Blic</ref> |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|108299|107 година, 299 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !14 |Раде Грујичић<ref>[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/na-jabuci-preminuo-travar-u-108-godini/ Na Jabuci preminuo travar u 108. godini] Dnevni list Danas</ref> |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Отиловићи]], {{Застава|Црна Гора}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- !15 |[[Илона Ковач]]<ref>[https://www.kurir.rs/amp/3949147/preminula-jedna-od-najstarijih-srpkinja-ovo-je-bio-recept-za-dugovecnost-ilone-kovac-107 PREMINULA JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA: Ovo je bio recept za dugovečnost Ilone Kovač (107)] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[15. октобар]] [[1914]]. |[[6. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107234|107 година, 234 дана}} |[[Бачка Топола]] |[[Нови Сад]] |- !16 |Радмила Божиновић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3912263/umrla-mozda-i-najstarija-srpkinja-profesorka-rada-zivela-je108-godina-obozavala-sve-slatkise-i-nikada-se-nije-nervirala UMRLA MOŽDA I NAJSTARIJA SRPKINJA: Profesorka Rada živela je 108 godina, obožavala sve slatkiše i nikada se nije nervirala] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[20. септембар]] [[1914]]. |[[8. април]] [[2022]]. |{{Sort|107200|107 година, 200 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- !17 |Радивоје Стевановић<ref>[https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/12/12/srpski/R04121101.shtml Penzioner Radivoje Stevanović ni u poznoj starosti ne odustaje od telesnih životnih zadovoljstava] Glas Javnosti</ref> |align=center|М |[[7. децембар]] [[1914]]. |[[20. јун]] [[2022]]. |{{Sort|107195|107 година, 195 дана}} |[[Београд]] |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 !18 |Милка Бауковић<ref>[https://serbiantimes.info/glasala-najstarija-beogradanka-baka-milka-ispunila-gradansku-duznost-u-108-godini-zivota/ GLASALA NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: Baka Milka ispunila građansku dužnost u 108. godini života] Serbian Times</ref> |align=center|Ж |[[5. фебруар]] [[1915]]. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1915|2|5}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Београд]] |- !19 |Ирена Розенцвајг<ref>[https://www.subotica.com/vesti/crveni-krst-i-suncana-jesen-zivota-id13213.html Crveni krst i Sunčana jesen života] SUBOTICA</ref> |align=center|Ж |[[8. новембар]] [[1909]]. |[[12. јануар]] [[2017]]. |{{Sort|10765|107 година, 65 дана}} |{{Застава|Аустроугарска}} |[[Суботица]] |- !20 |Љубица Пешукић<ref>[https://www.vesti.rs/Drustvo/NAJSTARIJA-BEOGRADjANKA-RODjENA-SAM-PRE-106-GODINA.html NAJSTARIJA BEOGRAĐANKA: ROĐENA SAM PRE 106 GODINA!] Vesti</ref> |align=center|Ж |[[1. август]] [[1905]]. |[[3. октобар]] [[2012]]. |{{Sort|10762|107 година, 62 дана}} |{{Застава|Краљевина Србија}} |[[Београд]] |- !21 |[[Милева Димитријевић]]<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3020359/najstarija-leskovcanka-ima-106-godina-surutka-carobni-napitak-za-baku-milevu NAJSTARIJA LESKOVČANKA IMA 106 GODINA: Surutka čarobni napitak za baku Milevu] Kurir</ref> |align=center|Ж |[[2. фебруар]] [[1913]]. |[[25. децембар]] [[2019]]. |{{Sort|106303|106 година, 303 дана}} |[[Горња Слатина (Лесковац)|Горња Слатина]] |[[Јелашница (Лесковац)|Јелашница]] |- !22 |[[Коста Трајковић]]<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp&#124;issue:UB_00043_19361106&#124;article:div3405&#124;page:14&#124;block:Page1_Block37 Од свега по мало за сваког по нешто] Istorijske Novine</ref> |align=center|М |[[2. јул]] [[1832]]. |[[2. фебруар]] [[1939]]. |{{Sort|106115|106 година, 215 дана}} |[[Марковац (Велика Плана)|Марковац]] |[[Београд]] |- !23 |Марија Станковић<ref>[https://www.nekros.info/profil/marija-stankovic-95486 Marija Stanković (1914—2021)] Osmrtnica</ref> |align=center|Ж |[[25. новембар]] [[1914]]. |[[15. јун]] [[2021]]. |106 година, 202 дана |[[Београд]] |[[Београд]] |- !24 |Степан Добрицановић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3485121/otisao-deka-stepan-106-jedan-od-najstarijih-srba-nije-mogao-bez-bureka-i-piva-a-u-svako-jelo-stavljao-ovaj-eliksir OTIŠAO DEKA STEPAN (106), JEDAN OD NAJSTARIJIH SRBA: Nije mogao bez bureka i piva, a u svako jelo stavljao ovaj ELIKSIR] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1914]]. |[[22. јун]] [[2020]]. |{{Sort|106137|106 година, 137 дана}} |[[Рудна Глава]] |[[Рудна Глава]] |- !25 |Миливоје Матејић<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/srbija/2234879/pregurao-nekoliko-ratova-milivoje-matejic-najstariji-srbin-umro-107-godini PREGURAO NEKOLIKO RATOVA: Milivoje Matejić, najstariji Srbin, umro u 107. godini] Kurir</ref> |align=center|М |[[5. фебруар]] [[1910]]. |[[20. април]] [[2016]]. |{{Sort|10675|106 година, 75 дана}} |[[Десине]] |[[Десине]] |- !26 |Бранко Курјачки<ref>[https://naslovi.net/2017-03-01/dnevnik/preminuo-najstariji-vojvodjanin/19693279 Preminuo najstariji Vojvođanin] Naslovi</ref> |align=center|М |[[30. децембар]] [[1910]]. |[[28. фебруар]] [[2017]]. |{{Sort|10660|106 година, 60 дана}} |[[Србобран]] |[[Србобран]] |- !27 |Сока Шаренац<ref>[https://mondo.ba/Info/Drustvo/a496871/Hercegovka-Soka-Sarenac-napunila-102-godine.html Hercegovka Soka Šarenac napunila 102 godine!] MONDOBA</ref> |align=center|Ж |[[27. јул]] [[1912]]. |[[23. септембар]] [[2018]]. |{{Sort|10658|106 година, 58 дана}} |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |[[Краљево]] |} ==Најстарији српски Емигранти (107+)== {| class=wikitable style=font-size:97% !Место !Име !Пол !Датум рођења !Датум смрти !Године !Место рођења !Место смрти/Пребивалиште |- bgcolor=F9F9F9 !1 |[[Вероника Жилински]] |align=center|Ж |4. фебруар 1908. |20. април 2021. |113 година, 75 дана |[[Ковин]] |[[Баја]], {{застава|Мађарска}} |- bgcolor=99FF99 !2 |Бедришка Адамичкова |align=center|Ж |6. октобар 1913. |'''''Жива је''''' |{{Старост у годинама и данима|1913|10|6}} |[[Београд]] |[[Праг]], {{застава|Чешка Република}} |- !3 |Јулијана Ковач |align=center|Ж |3. јун 1906. |29. октобар 2014. |108 година, 148 дана |[[Петропоље]] |[[Викторија (држава)|Вирџинија]], {{застава|Аустралија}} |- !4 |Јанош Андо |align=center|Ж |10. децембар 1886. |25. септембар 1994. |107 година, 289 дана |[[Кањижа]] |[[Хатван]], {{застава|Мађарска}} |- !5 |[[Михајло Војнић]] |align=center|М |14. март 1870. |15. март 1977 |107 година, 1 дан |{{застава|Краљевина Србија}} |[[Јукон]], {{застава|Канада}} |} ==Хронолошки попис најстаријe живe особе у Србији од 1997.== {{legend2|#F9F9F9|Умрли|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {{legend2|#99FF99|Живи|border=1px solid #AAAAAA}}<br> {| class=wikitable style=font-size:97% |- !colspan=2 |Период !rowspan=2 |Име и презиме !rowspan=2 |Пол !rowspan=2 |Датум рођења !rowspan=2 |Датум смрти !rowspan=2 |Године живота када је најстарији !rowspan=2 |Године старости !rowspan=2 |Пребивалиште (Место смрти) |- !од !до |- |align=center|Непознат датум |30. јануар 1997. |'''Селима Ничевић''' |align=center|Ж |[[3. фебруар]] [[1891]]. |[[30. јануар]] [[1997]]. |104—105 |{{Sort|105362|105 година, 362 дана}} |[[Јасеновик (Нови Пазар)]] |- |30. јануар 1997. |9. мај 2003. |'''Стојна Будимировић''' |align=center|Ж |[[1. мај]] [[1894]]. |[[9. мај]] [[2003]]. |103—109 |{{Sort|10908|109 година, 8 дана}} |[[Ракова Бара]] |- |9. мај 2003. |5. април 2004. |'''Костадина Шимбо''' |align=center|Ж |[[5. децембар]] [[1894]]. |[[5. април]] [[2004]]. |108—109 |{{Sort|109122|109 година, 122 дана}} |[[Ниш]] |- |5. април 2004. |4. децембар 2007. |'''Раде Грујичић''' |align=center|М |[[15. фебруар]] [[1900]]. |[[4. децембар]] [[2007]]. |104—107 |{{Sort|107292|107 година, 292 дана}} |[[Јабука (Пријепоље)]] |- |4. децембар 2007. |8. јул 2009. |'''[[Костадинка Момировић]]''' |align=center|Ж |[[6. март]] [[1900]]. |[[8. јул]] [[2009]]. |107—109 |{{Sort|109124|109 година, 124 дана}} |[[Буљане]] |- |8. јул 2009. |16. април 2011. |'''[[Јово Латиновић]]''' |align=center|М |[[19. август]] [[1901]]. |[[16. април]] [[2011]]. |107—109 |{{Sort|109240|109 година, 240 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2011. |20. октобар 2016. |'''[[Јелисавета Вељковић]]''' |align=center|Ж |[[18. јул]] [[1904]]. |[[20. октобар]] [[2016]]. |107—112 |{{Sort|11294|112 година, 94 дана}} |[[Београд]] |- |20. октобар 2016. |17. јануар 2017. |'''[[Мара Раденковић]]''' |align=center|Ж |[[24. март]] [[1909]]. |[[17. јануар]] [[2017]]. |107 |{{Sort|107299|107 година, 299 дана}} |[[Београд]] |- |17. јануар 2017. |4. фебруар 2019. |'''[[Даринка Јандрић]]''' |align=center|Ж |[[17. децембар]] [[1910]]. |[[4. фебруар]] [[2019]]. |106—108 |{{Sort|10848|108 година, 48 дана}} |[[Београд]] |- |4. фебруар 2019. |16. април 2021. |'''[[Надежда Павловић]]''' |align=center|Ж |[[1. јануар]] [[1912]]. |[[16. април]] [[2021]]. |107—109 |{{Sort|109105|109 година, 105 дана}} |[[Београд]] |- bgcolor=F9F9F9 |16. април 2021. |6. јул 2022. |'''[[Тамара Крутиков]]''' |align=center|Ж |[[27. март]] [[1912]]. |[[6. јул]] [[2022]]. |109—110 |{{Sort|110101|110 година, 101 дан}} |[[Београд]] |- bgcolor=99FF99 |6. јул 2022. |''до данас'' |[[Ђурђа Стојковић|'''Ђурђа Стојковић''']] |align=center|Ж |[[20. октобар]] [[1913]]. |'''Жива је''' |108—* |{{Старост у годинама и данима|1913|10|20}} |[[Радовница]] |} ==Види још== *[[Суперстогодишњаци]] *[[Европски суперстогодишњаци]] *[[Списак потврђених најстаријих људи]] *[[Балкански суперстогодишњаци]] *[[Јапански суперстогодишњаци]] *[[Мађарски суперстогодишњаци]] *[[Пољски суперстогодишњаци]] *[[Порторикански суперстогодишњаци]] *[[Најстарији људи у Северној Македонији]] *[[Најстарији људи у Црној Гори]] *[[Најстарији људи у Хрватској]] *[[Најстарији људи у Босни и Херцеговини]] *[[Најстарији људи на Косову и Метохији]] ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== * [https://www.herceg.tv/video/p/1586/nas-gost-darinka-jandric-04-11-2017-04-11-2017 Наш гост: Даринка Јандрић (ХЕРЦЕГ РТВ, 04.11.2017)] * [https://informer.rs/vesti/drustvo/718136/najstarija-zena-srbiji-tamara-krutikov PRIČA ZA ROMAN, ŽIVOT BEOGRAĐANKE TAMARE KRUTIKOV OD 110 GODINA I 101 DANA! Umrla najstarija žena u Srbiji! (INFORMER, 09.07.2022)] {{Гинисови рекорди}} [[Категорија:Стогодишњаци]] [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Биолошко старење]] [[Категорија:Спискови]] [[Категорија:Демографија]] c81tt3spib3kp0065cq7lbuahj7zp63 0 927700 25138954 25138079 2022-08-04T21:43:57Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/185.118.171.72|185.118.171.72]] ([[User talk:185.118.171.72|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] wikitext text/x-wiki Ово је списак највиших људи у повести. == Мушкарци == {{legend2|#F9F9F9|Није жив|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend2|#D0F0C0|Жив је|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend2|#E9B06B|Висина није потврђена|border=1px solid #AAAAAA}} {| class="wikitable" |- !Место !Име !Рођење !Смрт !Висина !Држава |- |1 |[[Роберт Водлоу]]<ref>[https://web.archive.org/web/20100319004913/http://www.guinnessworldrecords.com/records/human_body/extreme_bodies/tallest_man.aspx Robert Wadlow]</ref> |[[22. фебруар]] [[1918]]. |[[15. јул]] [[1940]] |2,72 метра |{{USA}} |- |2 |[[Џон Роган]] |[[1865]]. |[[12. септембар]] [[1905]]. |2,68 метра |{{USA}} |-style="background:#e9b06b;" |3 |Џон Ф. Керол |[[1932]]. |[[1969]]. |2,63 метра |{{USA}} |- |4 |[[Леонид Стадник]]<ref>[http://uk.reuters.com/article/oddlyEnoughNews/idUKN1929897020080820?sp=true New rules make China's Bao world's tallest again]. Reuters. August 20, 2000.</ref> |[[5. август]] [[1970]]. |[[24. август]] [[2014]]. |2,57 метра |{{UKR}} |- |5 |Ваино Милирин<ref>{{Cite web |url=http://www.thetallestman.com/vainomyllyrinne.htm |title=Väinö Myllyrinne - The tallest man Finland{{Ботовски наслов}} |access-date=11. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100912095445/http://www.thetallestman.com/vainomyllyrinne.htm |archive-date=12. 09. 2010 |url-status=dead }}</ref> |[[27. фебруар]] [[1909]]. |[[13. април]] [[1963]]. |2,51 метра |{{FIN}} |-style="background:#e9b06b;" |6 |Едуар Беаупре<ref>{{Cite web |url=http://www.thetallestman.com/edouardbeaupre.htm |title=Edouard Beaupré - The tallest man Canada Le Geant Beaupre{{Ботовски наслов}} |access-date=11. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150622145757/http://www.thetallestman.com/edouardbeaupre.htm |archive-date=22. 06. 2015 |url-status=dead }}</ref> |[[9. јануар]] [[1881]]. |[[3. јул]] [[1904]]. |2,51 метра |{{CAN}} |-style="background:#d0f0c0;" |7 |[[Султан Косен]]<ref>"SultanKosen">{{cite web|url=http://www.guinnessworldrecords.com/Search/Details/Tallestman---living/48406.htm|title=Tallest man - living|publisher=Guinnessworldrecords.com|accessdate=29. 4. 2012.|archive-url=https://web.archive.org/web/20110906034751/http://www.guinnessworldrecords.com/Search/Details/Tallestman---living/48406.htm|archive-date=06. 09. 2011|url-status=dead|df=}}</ref> |[[10. децембар]] [[1982]]. |Жив је |2,51 метра |{{TUR}} |-style="background:#e9b06b;" |8 |Викас Упал<ref>{{Cite web |url=http://www.thetallestman.com/vikasuppal.htm |title=Vikas uppal - The tallest man India{{Ботовски наслов}} |access-date=11. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140520144553/http://www.thetallestman.com/vikasuppal.htm |archive-date=20. 05. 2014 |url-status=dead }}</ref> |[[1986]]. |[[30. јун]]а [[2007]]. |2,49 метра |{{IND}} |- |9 |Дон Келер<ref>{{Cite web |url=http://www.thetallestman.com/donkoehler.htm |title=Don Koehler - The tallest man Chicago{{Ботовски наслов}} |access-date=11. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140523131708/http://www.thetallestman.com/donkoehler.htm |archive-date=23. 05. 2014 |url-status=dead }}</ref> |[[1. септембар]] [[1925]]. |[[26. фебруар]]а [[1981]]. |2,49 метра |{{USA}} |- |10 |Бернар Којн<ref>{{Cite web |url=http://www.thetallestman.com/bernardcoyne.htm |title=Bernard Coyne - The tallest man Giant of the world Iowa{{Ботовски наслов}} |access-date=11. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120705000729/http://www.thetallestman.com/bernardcoyne.htm |archive-date=05. 07. 2012 |url-status=dead }}</ref> |[[27. јул]]а [[1897]]. |[[20. мај]]а [[1921]]. |2,49 метра |{{USA}} |- |11. |Патрик Котер Бриjен |[[19. јануар]]a [[1760]]. |[[8. септембар]] [[1806]]. |2.46 метра |{{IRL}} |-style="background:#d0f0c0;" |12. |Брахим Такиоулах |[[26. јануар]] [[1982]]. |Жив је |2.46 метра |{{TUR}} |-style="background:#d0f0c0;" |13. |Мортеза Мехаржад |[[1987]]. |Жив је |2.46 метра |{{IRN}} |- |14. |Јулиус Коч |[[1872]]. |[[30. март]]а [[1902]]. |2.46 метра |{{GER}} |- |15. |Габријел Естевао Моњане |[[1944]]. |[[1990]]. |2.46 метра |{{MOZ}} |-style="background:#e9b06b;" |16. |[[Сулејман Али Нашнуш]] |[[1943]]. |[[25. фебруар]]а [[1991]]. |2.45 метра |{{застава|Либија}} |-style="background:#e9b06b;" |17. |Жан-Жозеф Брис |[[1835]]. |? |2.45 метра |{{FRA}} |- |18. |Антон де Франчкенпоинт |? |? |2.44 метра |{{GER}} |-style="background:#d0f0c0;" |18. |Жанг Јунчаи |[[1966]]. |Жив је |2.42 метра |{{CHN}} |- |19. |Супарвоно |[[1985]]. |[[2012]]. |2.42 метра |{{застава|Индонезија}} |- |20. |Фелипе Бириел |[[16. август]]а [[1916]]. |[[15. март]]а [[1994]]. |2.41 метра |{{застава|Порто Рико}} |} == Непотврђена висина == {| class="wikitable" |- !Име !Рођење !Смрт !Висина !Држава |- |[[Див из Кастелнауа]]<ref>[http://cnum.cnam.fr/CGI/fpage.cgi?4KY28.35/15/70/536/0/0 CNUM - 4KY28.35 : p.11 - im.15{{Ботовски наслов}}]</ref> |? |? |3,5 метра |{{FRA}} |- |[[Џон Мидлтон]]<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-merseyside-22065684 A tall tale: The Childe of Hale remembered - BBC News{{Ботовски наслов}}]</ref> |[[1578]]. |[[1623]]. |2.83 метара |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |Џон Асен<ref>[http://johanaasen.com/ Johan Aasen, Norwegian Giant{{Ботовски наслов}}]</ref> |[[5. март]] [[1890]]. |[[1. август]] [[1938]]. |2.74 метара |{{USA}} |- |Саид Мухамед Гази<ref>{{Cite web |url=http://www.thetallestman.com/saidmuhammadghazi.htm |title=Sa’id Muhammad Ghazi - The tallest man Egypt{{Ботовски наслов}} |access-date=11. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140502062700/http://www.thetallestman.com/saidmuhammadghazi.htm |archive-date=02. 05. 2014 |url-status=dead }}</ref> |[[1909]]. |новембар [[1941]]. |2.69 метара |{{EGY}} |} == Референце == {{commonscat|Tall people}} {{reflist}} {{Гинисови рекорди}} [[Категорија:Биолошки рекорди]] n5jr3ycd8nw8jwls1m5cw64si3ywtse 0 929466 25138950 25137426 2022-08-04T21:40:11Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/93.86.166.195|93.86.166.195]] ([[User talk:93.86.166.195|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] wikitext text/x-wiki {{Награда | име = Еми за ударне термине | тренутне награде = | слика = | величина_слике = | алт = | наслов = | опис = најбоље телевизијске програме који се емитују у ударним терминима | додељује = Академија за телевизијску уметност и науку | домаћин = | датум = <!-- {{Start date|DD|MM|YYYY}} --> | место = | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | награда = | година = [[1949]]. | година2 = | носилац = | веб-сајт = [http://www.emmys.com/ www.emmys.com] | мрежа = [[Ej-Bi-Si|Еј-Би-Си]], [[Си-Би-Ес]], [[Телевизијска компанија Фокс|Фокс]] и [[NBC|Ен-Би-Си]] | трајање = | оцене = | претходно = | главно = | следеће = }} '''''Награда Еми за ударне термине''''' ({{јез-енг|Primetime Emmy Award}}) [[Сједињене Америчке Државе|америчко]] је признање које додељује [[Академија за телевизијску уметност и науку]] програмима који се емитију у ударним терминима. Наградa је установљена 1949. године и у почетку је била позната под називом ''[[Награда Еми]]'', али увођењем признања за програме који се емитују у дневним терминима, назив је промењен како не би долазило до мешања ове две награде. Награда се обично додељује средином септембра, пре почетка јесење телевизијске сезоне. Пренос доделе се сваке године емитује на једној од четири водеће америчке мреже - [[Ej-Bi-Si|Еј-Би-Си]], [[Си-Би-Ес]], [[Телевизијска компанија Фокс|Фокс]] и [[NBC|Ен-Би-Си]]. Еми је најзначајнија награда која се додељује телевизијским програмима и сматра се еквивалентом [[Оскар|Оскара]] (за филм), [[Награда Греми|Гремија]] (за музику) и [[Награда Тони|Тонија]] (за позориште). == Категорије == * '''Програми''' ** [[Награда Еми за најбољу хумористичку серију|Најбоља хумористичка серија]] ** [[Награда Еми за најбољу драмску серију|Најбоља драмска серија]] ** [[Награда Еми за најбољу мини-серију|Најбоља мини-серија]] ** [[Награда Еми за најбољи ТВ филм|Најбољи ТВ филм]] ** [[Награда Еми за најбољу емисију забавног карактера|Најбоља емисија забавног карактера]] ** [[Награда Еми за Најбољу ријалити/такмичарску емисију|Најбоља ријалити/такмичарска емисија]] * '''Режија''' ** [[Награда Еми за најбољег режисера хумористичке серије|Најбољи режисер хумористичке серије]] ** [[Награда Еми за најбољег режисера драмске серије|Најбољи режисер драмске серије]] ** [[Награда Еми за најбољег режисера мини-серије или ТВ филма|Најбољи режисер мини-серије или ТВ филма]] ** [[Награда Еми за најбољег режисера емисије забавног карактера|Најбољи режисер емисије забавног карактера]] * '''Сценарио''' ** [[Награда Еми за најбољи сценарио хумористичке серије|Најбољи сценарио хумористичке серије]] ** [[Награда Еми за најбољи сценарио драмске серије|Најбољи сценарио драмске серије]] ** [[Награда Еми за најбољи сценарио мини-серије или ТВ филма|Најбољи сценарио мини-серије или ТВ филма]] ** [[Награда Еми за најбољи сценарио емисије забавног карактера|Најбољи сценарио емисије забавног карактера]] * '''Глума – Главне улоге''' ** [[Награда Еми за најбољег главног глумца у хумористичкој серији|Најбољи главни глумац у хумористичкој серији]] ** [[Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији|Најбоља главна глумица у хумористичкој серији]] ** [[Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији|Најбољи главни глумац у драмској серији]] ** [[Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији|Најбоља главна глумица у драмској серији]] ** [[Награда Еми за најбољег главног глумца у мини-серији или филму|Најбољи главни глумац у мини-серији или ТВ филму]] ** [[Награда Еми за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму|Најбоља главна глумица у мини-серији или ТВ филму]] * '''Глума – Споредне улоге''' ** [[Награда Еми за најбољег споредног глумца у хумористичкој серији|Најбољи споредни глумац у хумористичкој серији]] ** [[Награда Еми за најбољу споредну глумицу у хумористичкој серији|Најбоља споредна глумица у хумористичкој серији]] ** [[Награда Еми за најбољег споредног глумца у драмској серији|Најбољи споредни глумац у драмској серији]] ** [[Награда Еми за најбољу споредну глумицу у драмској серији|Најбоља споредна глумица у драмској серији]] ** [[Награда Еми за најбољег споредног глумца у мини-серији или ТВ филму|Најбољи споредни глумац у мини-серији или ТВ филму]] ** [[Награда Еми за најбољу споредну глумицу у мини-серији или ТВ филму|Најбоља споредна глумица у мини-серији или ТВ филму]] == Извори == * [http://www.emmys.com/academy/about/history Emmy History] {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.emmys.com/ Званични сајт] [[Категорија:Награде Еми]] 1hq4c2swi8pi87w2khujsjpgdkcyh5l 0 933975 25138647 25134487 2022-08-04T16:02:22Z 207.188.143.3 wikitext text/x-wiki {{about|пријављеним суперстогодишњацима потврђеним према модерном стандарду|тему уопштено|Суперстогодишњаци|модерни или комплетни списак непотврђених суперстогодишњака|Незванични суперстогодишњаци|историјски некомплетни списак непотврђених суперстогодишњака|:en:Longevity myths|најстарије тренутно живе људе|:en:List of oldest living people}} {{заштићено}} Ово је '''списак 100 потврђених најстаријих људи'''. Најстарија потврђена особа на списку је Францускиња [[Жана Калман]] ([[1875]]—[[1997]]), која је умрла у доби од 122 године и 164 дана. Тренутно најстарија жива особа на свету је Францускиња [[Лисил Рандон]], која има {{age in years and days|1904|2|11|sep=и}}. На списку се налазе само [[суперстогодишњаци]] чије су године старости потврђене од стране [[Гинисова књига рекорда|Гинисове књиге рекорда]] или [[Геронтолошка истраживачка група|Геронтолошке истраживачке групе]] и међународне базе података о дуговечности.<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Oldest_Validated_supercentenarians_All-Time|title=Oldest Validated supercentenarians All-Time|website=Gerontology Wiki|url-status=live}}</ref> ==Историја== [[Датотека:Live Larsdatter 1575-1698.jpg|мини|десно|210п|''Ливе Ларсдатер, кућна помоћ{{shy}}ница [[Тихо Брахе|Тиха Брахеа]]'', [[уље (сликарство)|уље]] Питера ван{{nbsp}}дер Хулста;<br />верује се да је Ларсдатерова рођена [[1575]]. године (на њеном ’родном листу’ који је окачен на зиду иза којег стоји да се назрети натпис „-{Anno 1575}-”), а пошто је познато да је умрла [[1698]]. — ако је датум рођења тачан, навршила је чак 123 године старости и најста{{shy}}рија је позната потврђена особа]] ===Први 100-годишњаци=== Ејлиф Филипсен ([[1682]]—[[1785]]) из Кинсарвика у Уленсвангу ([[Хордаланд]], [[Норвешка]]) је први познати стогодишњак. Утврђено је да је [[крштење|крштен]] у цркви у Кинсарвику [[21. јул]]а [[1682]]. године. Према кинсарвичком црквеном регистру, Филипсен је преминуо [[20. јун]]а [[1785]]. године. Чини се да нема сумње да је Ејлиф Филипсен који је [[1785]]. умро у Кинсарвику исти Ејлиф Филипсен који је крштен у овом месту пре готово 103 године.<ref>{{cite web|url=http://www.demogr.mpg.de/Papers/Books/Monograph2/alleged.htm|title=Alleged Danish Centenarians before 1800|website=Demogr.mpg.de|url-status=live}}</ref> ===Први 110-годишњаци=== И док кроз историју постоји веома много тврдњи о људима који су доживели екстремно дубоку старост, [[Холанђани|Холанђанин]] Томас Петерс (1745—1857), први је 110-годишњак ког је потврдила [[Гинисова књига рекорда]]. Верује се да је други Холанђанин — [[Герт Адријанс Бомгард|Герт Бомгард]] (1788—1899), — заправо први 110-годишњак, пошто су наводни докази за Петерса „изгубљени”<ref>{{cite web|url=http://derniersveterans.free.fr/napoleon1.html|title=Guerres de 1792–1815: Quelques uns des derniers soldats de la République et de l'Empire|website=Derniersveterans.free.fr|url-status=live}}</ref> Прва жена која је достигла 110 година старости била је Британка [[Маргарет Ен Нив]] (1792—1903). Францускиња [[Жана Калман]] (1875—1997), [[11. мај|11. маја]] [[1990]]. године постала је најстарија особа у историји тако што је надмашила дотадашњи рекорд од 115 година и 79 дана који је претходно поставила [[Аугуста Холц]]. Американац [[Метју Берд]] (1870—1985), био је први 114-годишњак, америчка Немица [[Аугуста Холц]] (1871—1986), била је прва 115-годишњакиња и Калманова прва особа која је навршила 116 година, а амерички Данац [[Кристијан Мортенсен]] (1882—1998), први мушкарац 115-годишњак и Јапанац [[Џироемон Кимура]] (1897—2013), први мушкарац 116-годишњак. Број документованих људи који су достигли старост од 110 година је преко 1.500, што је дефинитивно само делић у односу на број оних који су стварно живели толико, с тим да већина тврдњи нема довољно доказа да би се документовала односно верификовала. Ово се полако мења јер се регистрација рођења у последњих неколико векова увелико стандардизовала.<ref>{{Cite web|url=https://grg.org/WSRL/TableE.aspx|title=GRG World Supercentenarian Rankings List|website=Gerontology Research Group|url-status=live}}</ref> ==Списак== {{legend2|#F9F9F9|Потврђена доб (умрли)|border=1px solid #AAAAAA}} {{legend2|#99FF99|Потврђена доб (живи)|border=1px solid #AAAAAA}} <small>‡{{note|Старост}} означава датум смрти али, ако је особа жива, старост на датум {{date}}</small> {| class=wikitable sortable width=75% |- !width=1% |№ !width=25% |Име !width=3% |Пол !width=15% |Датум рођења !width=15% |Датум смрти !width=15% |Старост {{ref label|Старост|‡}} !width=25% |Место смрти или боравка |- |1 |[[Жана Калман]] |align=center|Ж |{{sort|18750221|21. фебруар 1875.}} |{{sort|19970804|4. август 1997.}} |{{sort|122164|122 године, 164 дана}} |{{застава|Француска}} |- |2 |[[Кане Танака]] |align=center|Ж |{{sort|19030102|2. јануар 1903.}} |{{sort|20220419|19. април 2022.}} |{{sort|119107|119 година, 107 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |3 |[[Сара Кнаус]] |align=center|Ж |{{sort|18800924|24. септембар 1880.}} |{{sort|19991230|30. децембар 1999.}} |{{sort|119097|119 година, 97 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |-style=background-color:#99FF99; |style=background-color:#F9F9F9;|4 |[[Лисил Рандон]] |align=center|Ж |{{sort|19040211|11. фебруар 1904.}} |'''''Жива''''' |{{age in years and days|1904|2|11}} |{{застава|Француска}} |- |5 |[[Наби Таџима]] |align=center|Ж |{{sort|19000804|4. август 1900.}} |{{sort|20180421|21. април 2018.}} |{{sort|117260|117 година, 260 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |6 |[[Мари Луиз Мејер]] |align=center|Ж |{{sort|18800829|29. август 1880.}} |{{sort|19980416|16. април 1998.}} |{{sort|117230|117 година, 230 дана}} |{{застава|Канада}} |- |7 |[[Вајолет Браун]] |align=center|Ж |{{sort|19000310|10. март 1900.}} |{{sort|20170915|15. септембар 2017.}} |{{sort|117189|117 година, 189 дана}} |{{застава|Јамајка}} |- |8 |[[Ема Морано]] |align=center|Ж |{{sort|18991129|29. новембар 1899.}} |{{sort|20170415|15. април 2017.}} |{{sort|117137|117 година, 137 дана}} |{{застава|Италија}} |- |9 |[[Чијо Мијако]] |align=center|Ж |{{sort|19010502|2. мај 1901.}} |{{sort|20180722|22. јул 2018.}} |{{sort|117081|117 година, 81 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |10 |[[Мисао Окава]] |align=center|Ж |{{sort|18980305|5. март 1898.}} |{{sort|20150401|1. април 2015.}} |{{sort|117027|117 година, 27 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |11 |[[Франциска Целса дос Сантос]] |align=center|Ж |{{sort|19041021|21. октобар 1904.}} |{{sort|2021105|5. октобар 2021.}} |{{sort|116349|116 година, 349 дана}} |{{застава|Бразил}} |- |12 |[[Марија Каповила]] |align=center|Ж |{{sort|18890914|14. септембар 1889.}} |{{sort|20060827|27. август 2006.}} |{{sort|116347|116 година, 347 дана}} |{{застава|Еквадор}} |- |13 |[[Сузана Мушат Џоунс]] |align=center|Ж |{{sort|18990706|6. јул 1899.}} |{{sort|20160512|12. мај 2016.}} |{{sort|116311|116 година, 311 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |14 |[[Гертруда Вивер]] |align=center|Ж |{{sort|18980704|4. јул 1898.}} |{{sort|20150406|6. април 2015.}} |{{sort|116276|116 година, 276 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |15 |[[Тане Икај]] |align=center|Ж |{{sort|18790118|18. јануар 1879.}} |{{sort|19950712|12. јул 1995.}} |{{sort|116175|116 година, 175 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |16 |Жан Бо |align=center|Ж |{{sort|19050114|14. јануар 1905.}} |{{sort|20210522|22. мај 2021.}} |{{sort|116128|116 година, 128 дана}} |{{застава|Француска}} |- |17 |[[Антонија да Санта Круз]] |align=center|Ж |{{sort|19050613|13. јун 1905.}} |{{sort|20220223|23. јануар 2022.}} |{{sort|116224|116 година, 224 дана}} |{{застава|Бразил}} |- |18 |[[Елизабет Болден]] |align=center|Ж |{{sort|18900815|15. август 1890.}} |{{sort|20061211|11. децембар 2006.}} |{{sort|116118|116 година, 118 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |19 |[[Бес Купер]] |align=center|Ж |{{sort|18960826|26. август 1896.}} |{{sort|20121204|4. децембар 2012.}} |{{sort|116100|116 година, 100 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |20 |[[Марија Ђузепа Робучи]] |align=center|Ж |{{sort|19030320|20. март 1903.}} |{{sort|20190618|18. јун 2019.}} |{{sort|116090|116 година, 90 дана}} |{{застава|Италија}} |-style=background-color:#99FF99; |style=background-color:#F9F9F9;|21 |[[Текла Јуњевич]] |align=center|Ж |{{sort|19060610|10. јун 1906.}} |'''''Жива''''' |{{age in years and days|1906|6|10}} |{{застава|Пољска}} |- |22 |[[Џироемон Кимура]] |align=center|М |{{sort|18970419|19. април 1897.}} |{{sort|20130612|12. јун 2013.}} |{{sort|116054|116 година, 54 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |23 |[[Ана Вела Рубио]] |align=center|Ж |{{sort|19011029|29. октобар 1901.}} |{{sort|20171215|15. децембар 2017.}} |{{sort|116047|116 година, 47 дана}} |{{застава|Шпанија}} |- |24 |[[Ђузепина Пројето]] |align=center|Ж |{{sort|19020530|30. мај 1902.}} |{{sort|20180706|6. јул 2018.}} |{{sort|116037|116 година, 37 дана}} |{{застава|Италија}} |- |25 |[[Џерлин Тали]] |align=center|Ж |{{sort|18990523|23. мај 1899.}} |{{sort|20150617|17. јун 2015.}} |{{sort|116025|116 година, 25 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |26 |Шигејо Накачи |align=center|Ж |{{sort|19050201|1. фебруар 1905.}} |{{sort|20210111|11. јануар 2021.}} |{{sort|115345|115 година, 345 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |27 |[[Меги Барнс]] |align=center|Ж |{{sort|18820306|6. март 1882.}} |{{sort|19980119|19. јануар 1998.}} |{{sort|115319|115 година, 319 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |28 |[[Дина Манфредини]] |align=center|Ж |{{sort|18970404|4. април 1897.}} |{{sort|20121217|17. децембар 2012.}} |{{sort|115257|115 година, 257 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |29 |Шимое Акијама |align=center|Ж |{{sort|19030519|19. мај 1903.}} |{{sort|19980119|29. јануар 2019.}} |{{sort|115319|115 година, 255 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |30 |[[Кристијан Мортенсен]] |align=center|М |{{sort|18820816|16. август 1882.}} |{{sort|19980425|25. април 1998.}} |{{sort|115252|115 година, 252 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |31 |Хестер Форд |align=center|Ж |{{sort|19050815|15. август 1905.}} |{{sort|20210417|17. април 2021.}} |{{sort|115245|115 година, 245 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |32 |Шарлота Хјуз |align=center|Ж |{{sort|18770801|1. август 1877.}} |{{sort|19930317|17. март 1993.}} |{{sort|115228|115 година, 228 дана}} |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |33 |[[Една Паркер]] |align=center|Ж |{{sort|18930420|20. април 1893.}} |{{sort|20081126|26. новембар 2008.}} |{{sort|115220|115 година, 220 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |34 |Мери Ен Роудс |align=center|Ж |{{sort|18820812|12. август 1882.}} |{{sort|19980303|3. март 1998.}} |{{sort|115203|115 година, 203 дана}} |{{застава|Канада}} |- |35 |Харуми Накамура |align=center|Ж |{{sort|19000315|15. март 1900.}} |{{sort|20150927|27. септембар 2015.}} |{{sort|115196|115 година, 196 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |36 |Маргарет Скит |align=center|Ж |{{sort|18781027|27. октобар 1878.}} |{{sort|19940507|7. мај 1994.}} |{{sort|115192|115 година, 192 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |-style=background-color:#99FF99; |style=background-color:#F9F9F9;|37 |Марија Брањас Морера |align=center|Ж |{{sort|19070304|4. март 1907.}} |'''''Жива''''' |{{age in years and days|1907|3|4}} |{{застава|Шпанија}} |- |38 |[[Бернис Мадиган]] |align=center|Ж |{{sort|18990724|24. јул 1899.}} |{{sort|20150103|3. јануар 2015.}} |{{sort|115163|115 година, 163 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |39 |[[Гертруда Бејнс]] |align=center|Ж |{{sort|18940406|6. април 1894.}} |{{sort|20090911|11. септембар 2009.}} |{{sort|115158|115 година, 158 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |40 |[[Емилијано Меркадо дел Торо]] |align=center|М |{{sort|18910821|21. август 1891.}} |{{sort|20070124|24. јануар 2007.}} |{{sort|115156|115 година, 156 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} ([[Порторико]]) |- |41 |Бети Вилсон |align=center|Ж |{{sort|18900913|13. септембар 1890.}} |{{sort|20060213|13. фебруар 2006.}} |{{sort|115153|115 година, 153 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |42 |Шин Мацушита |align=center|Ж |{{sort|19040330|30. март 1904.}} |{{sort|20190827|27. август 2019.}} |{{sort|115150|115 година, 150 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |43 |Ајрис Вестман |align=center|Ж |{{sort|19050828|28. август 1905.}} |{{sort|20210103|3. јануар 2021.}} |{{sort|115128|115 година, 128 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |44 |Жили Венфред Бертран |align=center|Ж |{{sort|18910916|16. септембар 1891.}} |{{sort|20070118|18. јануар 2007.}} |{{sort|115124|115 година, 124 дана}} |{{застава|Канада}} |- |45 |[[Марија де Жезус]] |align=center|Ж |{{sort|18930910|10. септембар 1893.}} |{{sort|20090102|2. јануар 2009.}} |{{sort|115114|115 година, 114 дана}} |{{застава|Португалија}} |- |46 |Мари Џозефина Годет |align=center|Ж |{{sort|19020325|25. март 1902.}} |{{sort|20170713|13. јул 2017.}} |{{sort|115110|115 година, 110 дана}} |{{застава|Италија}} |- bgcolor=ff0000 |rowspan=2|47 |Телма Сатклиф |align=center|Ж |{{sort|19061001|1. октобар 1906.}} |{{sort|20220117|17. јануар 2022.}} |{{sort|115108|115 година, 108 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |Сузи Гибсон |align=center|Ж |{{sort|18901031|31. октобар 1890.}} |{{sort|20060216|16. фебруар 2006.}} |{{sort|115108|115 година, 108 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |-style=background-color:#99FF99; |style=background-color:#F9F9F9;|49 |Фуса Тасуми |align=center|Ж |{{sort|19070425|25. април 1907.}} |'''''Жива''''' |{{age in years and days|1907|4|25}} |{{застава|Јапан}} |- |50 |Касилда Бенегас |align=center|Ж |{{sort|19070408|8. април 1907.}} |{{sort|20220628|28. јун 2022.}} |{{sort|115081|115 година, 81 дан}} |{{застава|Аргентина}} |- |51 |[[Аугуста Холц]] |align=center|Ж |{{sort|18710803|3. август 1871.}} |{{sort|19861021|21. октобар 1986.}} |{{sort|115079|115 година, 79 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- bgcolor=ff0000 |52 |Валентине Лигни |align=center|Ж |{{sort|19061022|22. октобар 1906.}} |{{sort|20220104|4. јануар 2022.}} |{{sort|11574|115 година, 74 дана}} |{{застава|Француска}} |- |53 |[[Хендрикје ван Андел Шипер]] |align=center|Ж |{{sort|18900629|29. јун 1890.}} |{{sort|20050830|30. август 2005.}} |{{sort|115062|115 година, 62 дана}} |{{застава|Холандија}} |- |54 |[[Мод Фарис-Луз]] |align=center|Ж |{{sort|18870121|21. јануар 1887.}} |{{sort|20020318|18. март 2002.}} |{{sort|115056|115 година, 56 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |55 |Мина Китагава |align=center|Ж |{{sort|19051003|3. новембар 1905.}} |{{sort|20201219|19. децембар 2020.}} |{{sort|11546|115 година, 46 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |56 |[[Мари Бремон]] |align=center|Ж |{{sort|18860425|25. април 1886.}} |{{sort|20010606|6. јун 2001.}} |{{sort|115042|115 година, 42 дана}} |{{застава|Француска}} |- |57 |Jоши Отсунари |align=center|Ж |{{sort|19061217|17. децембар 1906.}} |{{sort|20220126|26. јануар 2022.}} |{{sort|11540|115 година, 40 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |58 |[[Кото Окубо]] |align=center|Ж |{{sort|18971224|24. децембар 1897.}} |{{sort|20130112|12. јануар 2013.}} |{{sort|115019|115 година, 19 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |59 |Антонија Жерена Ривера |align=center|Ж |{{sort|19000519|19. мај 1900.}} |{{sort|20150602|2. јун 2015.}} |{{sort|115014|115 година, 14 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |60 |Чијоно Хасегава |align=center|Ж |{{sort|18961120|20. новембар 1896.}} |{{sort|20111202|2. децембар 2011.}} |{{sort|115012|115 година, 12 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |61 |[[Ени Џенингс]] |align=center|Ж |{{sort|18841112|12. новембар 1884.}} |{{sort|19991120|20. новембар 1999.}} |{{sort|115008|115 година, 8 дана}} |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |62 |Анонимно |align=center|Ж |{{sort|19070429|29. април 1907.}} |{{sort|20220430|30. април 2022.}} |{{sort|115001|115 година, 1 дан}} |{{застава|Јапан}} |- |63 |[[Ева Морис]] |align=center|Ж |{{sort|18851108|8. новембар 1885.}} |{{sort|20001102|2. новембар 2000.}} |{{sort|114360|114 година, 360 дана}} |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |64 |[[Кама Чинен]] |align=center|Ж |{{sort|18950510|10. мај 1895.}} |{{sort|20100502|2. мај 2010.}} |{{sort|114357|114 година, 357 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |65 |Софија Ројас |align=center|Ж |{{sort|19070813|13. август 1907.}} |{{sort|20220730|30. јул 2022.}} |{{sort|114351|114 година, 351 дан}} |{{застава|Колумбија}} |- |66 |[[Марија Гомес Валентим]] |align=center|Ж |{{sort|18960709|9. јул 1896.}} |{{sort|20110621|21. јун 2011.}} |{{sort|114347|114 година, 347 дана}} |{{застава|Бразил}} |- |67 |Мери Бидвел |align=center|Ж |{{sort|18810519|19. мај 1881.}} |{{sort|19960425|25. април 1996.}} |{{sort|114342|114 година, 342 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |68 |Мери Џозефина Реј |align=center|Ж |{{sort|18950517|17. мај 1895.}} |{{sort|20100307|7. март 2010.}} |{{sort|114294|114 година, 294 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |69 |Голди Стајнберг |align=center|Ж |{{sort|19001030|30. октобар 1900.}} |{{sort|20150816|16. август 2015.}} |{{sort|114290|114 година, 290 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |-style=background-color:#99FF99; |style=background-color:#F9F9F9;|70 |Беси Хендрикс |align=center|Ж |{{sort|19071107|7. новембар 1907.}} |'''''Жива''''' |{{age in years and days|1907|11|7}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |71 |Кијоко Ишигуро |align=center|Ж |{{sort|19010304|4. март 1901.}} |{{sort|20151205|5. децембар 2015.}} |{{sort|114276|114 година, 276 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |rowspan=2|72 |Марија до Коуто Маја-Лопес |align=center|Ж |{{sort|18901024|24. октобар 1890.}} |{{sort|20050725|25. јул 2005.}} |{{sort|114274|114 година, 274 дана}} |{{застава|Португалија}} |- |Едокси Бабул |align=center|Ж |{{sort|19011001|1. октобар 1901.}} |{{sort|20160701|1. јул 2016.}} |{{sort|114274|114 година, 274 дана}} |{{застава|Француска}} ([[Француска Гвајана]]) |- |74 |[[Рамона Тринидад Иглесијас-Јордан]] |align=center|Ж |{{sort|18890831|31. август 1889.}} |{{sort|20040529|29. мај 2004.}} |{{sort|114272|114 година, 272 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} ([[Порторико]]) |- |75 |Јуки Хино |align=center|Ж |{{sort|19020417|17. април 1902.}} |{{sort|20170113|13. јануар 2017.}} |{{sort|114271|114 година, 271 дан}} |{{застава|Јапан}} |- |76 |Делфин Гибсон |align=center|Ж |{{sort|19030817|17. август 1903.}} |{{sort|20180509|9. мај 2018.}} |{{sort|114265|114 година, 265 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |77 |[[Ежени Бланшар]] |align=center|Ж |{{sort|18960216|16. фебруар 1896.}} |{{sort|20101104|4. новембар 2010.}} |{{sort|114261|114 година, 261 дан}} |{{застава|Француска}} ([[Сент Бартелеми]]) |- |78 |[[Венере Пицинато-Папо]] |align=center|Ж |{{sort|18961123|23. новембар 1896.}} |{{sort|20110802|2. август 2011.}} |{{sort|114252|114 година, 252 дана}} |{{застава|Италија}} |- |79 |Нива Морис |align=center|Ж |{{sort|18950803|3. август 1895.}} |{{sort|20100406|6. април 2010.}} |{{sort|114246|114 година, 246 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |80 |Хиде Охира |align=center|Ж |{{sort|18800915|15. септембар 1880.}} |{{sort|19950509|9. мај 1995.}} |{{sort|114236|114 година, 236 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |81 |Бланч Коб |align=center|Ж |{{sort|19000908|8. септембар 1900.}} |{{sort|20150501|1. мај 2015.}} |{{sort|114235|114 година, 235 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |82 |Етел Ланг |align=center|Ж |{{sort|19000527|27. мај 1900.}} |{{sort|20150115|15. јануар 2015.}} |{{sort|114233|114 година, 233 дана}} |{{застава|Уједињено Краљевство}} |-bgcolor=0000ff |83 |Мила Ен Манголд |align=center|Ж |{{sort|19071114|14. новембар 1907.}} |{{sort|20220702|2. јул 2022.}} |{{sort|114230|114 година, 230 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |84 |[[Метју Берд]] |align=center|М |{{sort|18700709|9. јул 1870.}} |{{sort|19850216|16. фебруар 1985.}} |{{sort|114222|114 година, 222 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |85 |[[Јоне Минагава]] |align=center|Ж |{{sort|18930104|4. јануар 1893.}} |{{sort|20070813|13. август 2007.}} |{{sort|114221|114 година, 221 дан}} |{{застава|Јапан}} |- |86 |Марија Антонија Кастро |align=center|Ж |{{sort|18810610|10. јун 1881.}} |{{sort|19960116|16. јануар 1996.}} |{{sort|114220|114 година, 220 дана}} |{{застава|Шпанија}} |- |rowspan=2|87 |Кери Лејзенби |align=center|Ж |{{sort|18820209|9. фебруар 1882.}} |{{sort|19960914|14. септембар 1996.}} |{{sort|114218|114 година, 218 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |Ура Којама |align=center|Ж |{{sort|18900830|30. август 1890.}} |{{sort|20050405|5. април 2005.}} |{{sort|114218|114 година, 218 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |89 |Миртл Дорси |align=center|Ж |{{sort|18851122|22. новембар 1885.}} |{{sort|20000625|25. јун 2000.}} |{{sort|114216|114 година, 216 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |-bgcolor=0000ff |90 |Јоши Баба |align=center|Ж |{{sort|19070603|3. јун 1907.}} |{{sort|20220104|4. јануар 2022.}} |{{sort|114215|114 година, 215 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |91 |Исо Накамура |align=center|Ж |{{sort|19030423|23. април 1903.}} |{{sort|20171123|23. новембар 2017.}} |{{sort|114214|114 година, 214 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |92 |Фаустина Сармијенто Пупо |align=center|Ж |{{sort|19050215|15. фебруар 1905.}} |{{sort|20190916|16. септембар 2019.}} |{{sort|114213|114 година, 213 дана}} |{{застава|Куба}} |-bgcolor=0000ff |93 |Сесил Клејн |align=center|Ж |{{sort|19070615|15. јун 1907.}} |{{sort|20220113|13. јануар 2022.}} |{{sort|114212|114 година, 212 дана}} |{{застава|Канада}} |- |94 |Ана Елајза Вилијамс |align=center|Ж |{{sort|18730602|2. јун 1873.}} |{{sort|19871227|27. децембар 1987.}} |{{sort|114208|114 година, 208 дана}} |{{застава|Уједињено Краљевство}} |- |95 |[[Волтер Брунинг]] |align=center|М |{{sort|18960921|21. септембар 1896.}} |{{sort|20110414|14. април 2011.}} |{{sort|114205|114 година, 205 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |96 |[[Јунис Санборн]] |align=center|Ж |{{sort|18960720|20. јул 1896.}} |{{sort|20110131|31. јануар 2011.}} |{{sort|114195|114 година, 195 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |rowspan=2|97 |[[Грејс Клосон]] |align=center|Ж |{{sort|18871115|15. новембар 1887.}} |{{sort|20020528|28. мај 2002.}} |{{sort|114194|114 година, 194 дана}} |{{застава|Сједињене Државе}} |- |Харуно Јамашита |align=center|Ж |{{sort|19050219|19. фебруар 1905.}} |{{sort|20190901|1. септембар 2019.}} |{{sort|114194|114 година, 194 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |99 |Мицује Тојода |align=center|Ж |{{sort|19020215|15. фебруар 1902.}} |{{sort|20160825|25. август 2016.}} |{{sort|114192|114 година, 192 дана}} |{{застава|Јапан}} |- |rowspan=2|100 |Тасе Мацунага |align=center|Ж |{{sort|18840511|11. мај 1884.}} |{{sort|19981118|18. новембар 1998.}} |{{sort|114191|114 година, 191 дан}} |{{застава|Јапан}} |- |Каме Ганеко |align=center|Ж |{{sort|19050410|10. април 1905.}} |{{sort|20191018|18. октобар 2019.}} |{{sort|114191|114 година, 191 дана}} |{{застава|Јапан}} |} ===Статистика=== ====По полу==== {| class=wikitable sortable !Статус !Жене !Мушкарци !{{smallcaps|Укупно}} |-style=text-align:right |style=text-align:left|Живи |5 |0 |5 |-style=text-align:right |style=text-align:left|Умрли |90 |5 |95 |-style=text-align:right !style=text-align:left;font-weight:bold;|{{smallcaps|Укупно}} |95 |5 |'''100''' |} ====По годинама==== {| class=wikitable sortable !Године !Жене !Мушкарци !{{smallcaps|Укупно}} |-style=text-align:right |122 |1 |0 |1 |-style=text-align:right |119 |2 |0 |2 |-style=text-align:right |118 |1 |0 |1 |-style=text-align:right |117 |6 |0 |6 |-style=text-align:right |116 |14 |1 |15 |-style=text-align:right |115 |35 |2 |37 |-style=text-align:right |114 |35 |2 |38 |-style=text-align:right !style=text-align:left;font-weight:bold;|{{smallcaps|Укупно}} |95 |5 |'''100''' |} ==Најстарији људи по државама== {| class=wikitable vatop sortable style=width:100%;font-size:85%; !Земља||Године||Име||Датум рођења||Датум смрти||class=unsortable|Коментари |- |{{застава|Француска}} |{{sort|122164|122 године и 164 дана}} |[[Жана Калман|Жана Луиз Калман]] |{{sort|18750221|[[21. фебруар]] [[1875]].}} |{{sort|19970804|[[4. август]] [[1997]].}} |Најстарија је особа на свету икада |- |{{застава|Јапан}} |{{sort|119107|119 година и 107 дана}} |[[Кане Танака]] |{{sort|19030102|[[2. јануар]] [[1903]].}} |{{sort|20220419|[[19. април]] [[2022]].}} |Била је најстарија особа на свету |- |{{застава|САД}} |{{sort|119097|119 година и 97 дана}} |[[Сара Кнаус]] |{{sort|18800924|[[24. септембар]] [[1880]].}} |{{sort|19991230|[[30. децембар]] [[1999]].}} |Била је најстарија особа на свету |- |{{застава|Канада}} |{{sort|117230|117 година и 230 дана}} |[[Мари Луиз Мејер]] |{{sort|18800829|[[29. август]] [[1880]].}} |{{sort|19980416|[[16. април]] [[1998]].}} |Била је најстарија особа на свету |- |{{застава|Јамајка}} |{{sort|117189|117 година и 189 дана}} |[[Вајолет Браун]] |{{sort|19000310|[[10. март]] [[1900]].}} |{{sort|20170915|[[15. септембар]] [[2017]].}} |Била је најстарија особа на свету |- |{{застава|Италија}} |{{sort|117137|117 година и 137 дана}} |[[Ема Морано]] |{{sort|18991129|[[29. новембар]] [[1899]].}} |{{sort|20170415|[[15. април]] [[2017]].}} |Била је најстарија особа на свету |- |{{застава|Бразил}} |{{sort|116349|116 година и 349 дана}} |[[Франциска Целса дос Сантос]] |{{sort|19041021|[[21. октобар]] [[1904]].}} |{{sort|2021105|[[5. октобар]] [[2021]].}} |Најстарија је особа у [[Јужна Америка|Јужној Америци]] икада |- |{{застава|Еквадор}} |{{sort|116347|116 година и 347 дана}} |[[Марија Каповила|Марија Естер де Каповила]] |{{sort|18890914|[[14. септембар]] [[1889]].}} |{{sort|20060827|[[27. август]] [[2006]].}} |Била је најстарија особа на свету |-bgcolor=99FF99 |{{застава|Пољскa}} |{{Старост у годинама и данима|1906|6|10}} |[[Текла Јуњевич]] |{{sort|19060610|[[10. јун]] [[1906]].}} |'''''Жива је''''' |Рођена у делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], који сада припада [[Украјина|Украјини]] |- |{{застава|Шпанија}} |{{sort|116047|116 година и 47 дана}} |[[Ана Вела Рубио]] |{{sort|19011029|[[29. октобар]] [[1901]].}} |{{sort|20171215|[[15. децембар]] [[2017]].}} |Била је најстарија особа у Европи |- |{{застава|Данска}} |{{sort|115252|115 година и 252 дана}} |[[Кристијан Мортенсен]] |{{sort|18820816|[[16. август]] [[1882]].}} |{{sort|19980425|[[25. април]] [[1998]].}} |Преминуо у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] |- |{{застава|Уједињено Краљевство}} |{{sort|115228|115 година и 228 дана}} |Шарлота Хјуз |{{sort|18770801|[[1. август]] [[1877]].}} |{{sort|19930317|[[17. март]] [[1993]].}} | |- |{{застава|Порторико}} |{{sort|115156|115 година и 156 дана}} |[[Емилијано Меркадо дел Торо]] |{{sort|18910821|[[21. август]] [[1891]].}} |{{sort|20070124|[[24. јануар]] [[2007]].}} |Био је најстарија особа на свету |- |{{застава|Португалија}} |{{sort|115114|115 година и 114 дана}} |[[Марија де Жезус]] |{{sort|18930910|[[10. септембар]] [[1893]].}} |{{sort|20090102|[[2. јануар]] [[2009]].}} |Била је најстарија особа на свету |- |{{застава|Аргентина}} |{{sort|115081|115 година и 81 дан}} |Касилда Бенегас де Гаљегос |{{sort|19070408|[[8. април]] [[1907]].}} |{{sort|20220628|[[28. јун]] [[2022]].}} |Рођена у [[Парагвај]]у |- |{{застава|Немачка}} |{{sort|115079|115 година и 79 дана}} |[[Аугуста Холц]] |{{sort|18710803|[[3. август]] [[1871]].}} |{{sort|19861021|[[21. октобар]] [[1986]].}} |Рођена у [[Немачко царство|Немачком царству]], у области која је сада припада [[Пољска|Пољској]]; умрла у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] |- |{{застава|Холандија}} |{{sort|115062|115 година и 62 дана}} |[[Хендрикје ван Андел Шипер]] |{{sort|18900629|[[29. јун]] [[1890]].}} |{{sort|20050830|[[30. август]] [[2005]].}} |Била је најстарија особа у [[Европа|Европи]] |- |{{застава|Колумбија}} |{{sort|114351|114 година и 351 дан}} |Софија Ројас |{{sort|19070813|[[13. август]] [[1907]].}} |{{sort|20220730|[[30. јул]] [[2022]].}} |Била је најстарија особа у [[Јужна Америка|Јужној Америци]],[https://gerontology.fandom.com/wiki/Sofia_Rojas] |- |{{застава|Молдавија}} |{{sort|114290|114 година и 290 дана}} |Голди Стајнберг |{{sort|19001030|[[30. октобар]] [[1900]].}} |{{sort|20150816|[[16. август]] [[2015]].}} |Преминуо у [[Њујорк (држава)|Њујорку]], САД |- |{{застава|Капе Верде}} |{{sort|114183|114 година и 183 дана}} |[[Аделина Домингес]] |{{sort|18880219|[[19. фебруар]] [[1888]].}} |{{sort|20020821|[[21. август]] [[2002]].}} |Најстарија је особа рођена у [[Африка|Африци]] икада, преминула у САД |- |{{застава|Јерменија}} |{{sort|114181|114 година и 181 дан}} |Луси Миригиан |{{sort|19060815|[[15. август]] [[1906]].}} |{{sort|20210212|[[12. фебруар]] [[2021]].}} |Рођена у делу [[Јерменија|Јерменије]] који сада припада [[Турска|Турској]]; Умрла у САД,[https://gerontology.fandom.com/wiki/Lucy_Mirigian] |- |{{застава|Алжир}} |{{sort|114172|114 година и 172 дана}} |Ана Примо |{{sort|18901005|[[5. октобар]] [[1890]].}} |{{sort|20050326|[[26. март]] [[2005]].}} |Преминула у [[Француска|Француској]] |- |{{застава|Чиле}} |{{sort|114160|114 година и 160 дана}} |Марија Мерцедес Диаз Џулијано |{{sort|18980627|[[27. јун]] [[1898]].}} |{{sort|20121204|[[4. децембар]] [[2012]].}} | |- |{{застава|Мексико}} |{{sort|114152|114 година и 152 дана}} |Доминга Веласко |{{sort|19010512|[[12. мај]] [[1901]].}} |{{sort|20151011|[[11. октобар]] [[2015]].}} |Преминула у [[Калифорнија|Калифорнији]], САД |- |{{застава|Аустралија}} |{{sort|114148|114 година и 148 дана}} |Кристина Кок |{{sort|18871225|[[25. децембар]] [[1887]].}} |{{sort|20020522|[[22. мај]] [[2002]].}} | |- |{{застава|Украјина}} |{{sort|113335|113 година и 335 дана}} |Голди Микелсон |{{sort|19020808|[[8. август]] [[1902]].}} |{{sort|20160708|[[8. јул]] [[2016]].}} |Преминула у САД |- |{{застава|Израел}} |{{sort|113330|113 година и 330 дана}} |[[Израел Криштал]] |{{sort|19030915|[[15. септембар]] [[1903]].}} |{{sort|20170811|[[11. август]] [[2017]].}} |Рођен у делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], који припада [[Пољска|Пољској]] |- |{{застава|Индија}} |{{sort|113197|113 година и 197 дана}} |Луси Д’Абру |{{sort|18920524|[[24. мај]] [[1892]].}} |{{sort|20051207|[[7. децембар]] [[2005]].}} |Преминула у [[Енглеска|Енглеској]], [[Уједињено Краљевство|УК]] |- |{{застава|Панама}} |{{sort|113152|113 година и 152 дан}} |Клара Кедено Тело |{{sort|19040406|[[12. август]] [[1906]].}} |{{sort|20200111|[[11. јануар]] [[2020]].}} | |- |{{застава|АДО}} |{{sort|113141|113 година и 141 дан}} |Урсула Крајгер |{{sort|19020422|[[22. април]] [[1902]].}} |{{sort|20150910|[[10. септембар]] [[2015]].}} | |- |{{застава|Ирска}} |{{sort|113140|113 година и 140 дана}} |Кетлин Снејвли |{{sort|19020216|[[16. фебруар]] [[1902]].}} |{{sort|20150706|[[6. јул]] [[2015]].}} |Преминула у [[Њујорк|Њујорку]] |- |{{застава|Нови Зеланд}} |{{sort|113109|113 година и 109 дана}} |Флоренс Финч |{{sort|18931222|[[22. децембар]] [[1893]].}} |{{sort|20070410|[[10. април]] [[2007]].}} |Рођена у Енглеској |- |{{застава|Барбадос}} |{{sort|113090|113 година и 90 дана}} |Џејмс Сиснет |{{sort|19000222|[[22. фебруар]] [[1900]].}} |{{sort|20130523|[[23. мај]] [[2013]].}} |Живео у Сент Џорџу, [[Барбадос]],[https://gerontology.fandom.com/wiki/James_Sisnett] |-bgcolor=99FF99 |{{застава|Венецуела}} |{{Старост у годинама и данима|1909|5|27}} |[[Хуан Висенте Перез]] |{{sort|19090527|[[27. мај]] [[1909]].}} |'''''Жив је''''' |Тренутно је најстарији мушкарац на свету |- |{{застава|Мађарска}} |{{sort|11375|113 година и 75 дана}} |[[Вероника Жилински]] |{{sort|19080402|[[4. фебруар]] [[1908]].}} |{{sort|20210420|[[20. април]] [[2021]].}} |Рођена на подручју [[Србија|Србије]] |- |{{застава|Шведска}} |{{sort|113000|113 година и 0 дана}} |Астрид Закрисон |{{sort|18950515|[[15. мај]] [[1895]].}} |{{sort|20080515|[[15. мај]] [[2008]].}} |Најстарија је особа која је умрла на свој рођендан |- |{{застава|Летонија}} |{{sort|112330|112 година и 330 дана}} |Ксенија Митушова |{{sort|18990210|[[10. фебруар]] [[1899]].}} |{{sort|20120106|[[6. јануар]] [[2012]].}} | |- |{{застава|Швајцарска}} |{{sort|112327|112 година и 327 дана}} |Роза Гајн |{{sort|18970324|[[24. март]] [[1897]].}} |{{sort|20100214|[[14. фебруар]] [[2010]].}} |Рођена у делу [[Немачко царство|Немачког царства]] који сада припада [[Пољска|Пољској]] |- |{{застава|Русија}} |{{sort|112268|112 година и 268 дана}} |Розалија Хасенкампф |{{sort|18891014|[[14. октобар]] [[1889]].}} |{{sort|20020710|[[10. јул]] [[2002]].}} |Преминула у [[Немачка|Немачкој]] |- |{{застава|Финска}} |{{sort|112259|112 година и 259 дана}} |Марија Ротовијус |{{sort|18871002|[[2. октобар]] [[1887]].}} |{{sort|20000617|[[17. јун]] [[2000]].}} | |- |{{застава|Аустрија}} |{{sort|112188|112 година и 188 дана}} |Илзе Вајсфелд |{{sort|19041016|[[16. октобар]] [[1904]].}} |{{sort|20170422|[[22. април]] [[2017]].}} |Преминула у Француској |- |{{застава|Белгија}} |{{sort|112186|112 година и 186 дана}} |Јована Деровер |{{sort|18900603|[[3. јун]] [[1890]].}} |{{sort|20021206|[[6. децембар]] [[2002]].}} | |- |{{застава|Чешка}} |{{sort|112178|112 година и 178 дана}} |Марија Мика |{{sort|18820523|[[23. мај]] [[1882]].}} |{{sort|19941117|[[17. новембар]] [[1994]].}} |Преминула у [[Аустрија|Аустрији]] |- |{{застава|Србија}} |{{sort|11294|112 година и 94 дана}} |[[Јелисавета Вељковић]] |{{sort|19040718|[[18. јул]] [[1904]].}} |{{sort|20161020|[[20. октобар]] [[2016]].}} |Рођена на подручју [[Хрватска|Хрватске]]<ref>{{Cite web|url=https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=38|title=Validated Serbian Supercentenarians|website=European Supercentenarian Organisation|url-status=live}}</ref> |- |{{застава|Уругвај}} |{{sort|111107|112 година и 75 дана}} |Јакинта Силва |{{sort|19040515|[[15. мај]] [[1904]].}} |{{sort|20160729|[[29. јул]] [[2016]].}} | |- |{{застава|Норвешка}} |{{sort|112061|112 година и 61 дан}} |Марен Болете Торп |{{sort|18761221|[[21. децембар]] [[1876]].}} |{{sort|19890220|[[20. фебруар]] [[1989]].}} | |- |{{застава|Костарика}} |{{sort|111328|111 година и 328 дана}} |Фаустино Варгас Перез |{{sort|18960927|[[27. септембар]] [[1896]].}} |{{sort|20080820|[[20. август]] [[2008]].}} |Био је прва проверена особа са [[Костарика]]<ref>{{Cite web|url=https://www.supercentenarios.net/las-personas-m%C3%A1s-longevas|title=Las personas más longevas|website=Supercentenarios.net|url-status=live}}</ref> |- |{{застава|Мароко}} |{{sort|111282|111 година и 282 дана}} |Консуело Морено||{{sort|18930205|[[5. фебруар]] [[1893]].}} |{{sort|20041113|[[13. новембар]] [[2004]].}} |Преминуо у САД |- |{{застава|Румунија}} |{{sort|111219|111 година и 219 дана}} |Дмитру Команеску |{{sort|19081121|[[21. новембар]] [[1908]].}} |{{sort|20202706|[[27. јун]] [[2020]].}} |Потврђен и у [[Гинисова књига рекорда|Гинисовој књизи рекорда]] |- |{{застава|Јужна Африка}} |{{sort|111151|111 година и 151 дан}} |Јована Бојсон |{{sort|18570117|[[17. јануар]] [[1857]].}} |{{sort|19680616|[[16. јун]] [[1968]].}} |Била је најстарија особа на свету |- |{{застава|Литванија}} |{{sort|111150|111 година и 150 дана}} |Емилија Кристопаитијен |{{sort|19021015|[[15. октобар]] [[1902]].}} |{{sort|20140314|[[14. март]] [[2014]].}} | |- |{{застава|Белорусија}} |{{sort|111123|111 година и 123 дана}} |Молји Маркус |{{sort|18991018|[[18. октобар]] [[1899]].}} |{{sort|20110218|[[18. фебруар]] [[2011]].}} |Преминула у САД |- |{{застава|Парагвај}} |{{sort|110358|110 година и 358 дана}} |Бригида Руиз де Кејвс |{{sort|19070810|[[8. октобар]] [[1907]].}} |{{sort|20181001|[[1. октобар]] [[2018]].}} |[https://www.supercentenarios.net/las-personas-m%C3%A1s-longevas] |- |{{застава|Грчка}} |{{sort|110341|110 година и 341 дан}} |Грегори Пандазес |{{sort|18730115|[[15. јануар]] [[1873]].}} |{{sort|19831222|[[22. децембар]] [[1983]].}} |Преминуо у САД |- |{{застава|Северна Македонија}} |{{sort|110329|110 година и 329 дана}} |Елисавета Кимоф |{{sort|19041120|[[20. новембар]] [[1904]].}} |{{sort|20151015|[[15. октобар]] [[2015]].}} |Преминула у [[Канада|Канади]] |- |{{застава|Словенија}} |{{sort|110307|110 година и 307 дана}} |Катарина Маринич |{{sort|18991030|[[30. октобар]] [[1899]].}} |{{sort|20100902|[[2. септембар]] [[2010]].}} |Рођена у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] |- |{{застава|Сент Китс и Невис}} |{{sort|110294|110 година и 294 дана}} |Росалинд Хил |{{sort|18990330|[[30. март]] [[1899]].}} |{{sort|20100118|[[18. јануар]] [[2010]].}} |Преминула у САД |- |{{застава|Словачка}} |{{sort|110176|110 година и 176 дана}} |Јозеф Сушар |{{sort|18570216|[[16. фебруар]] [[1857]].}} |{{sort|19670811|[[11. август]] [[1967]].}} |Рођен у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] |- |{{застава|Хрватска}} |{{sort|110115|110 година и 115 дана}} |Нина Ваљало |{{sort|19080706|[[6. јул]] [[1908]].}} |{{sort|20181029|[[29. октобар]] [[2018]].}} |Била је најстарија особа на [[Балканско полуострво|Балкану]] |- |{{застава|Перу}} |{{sort|110106|110 година и 106 дана}} |Јулија Доерти |{{sort|18930820|[[20. август]] [[1893]].}} |{{sort|20031204|[[4. децембар]] [[2003]].}} |Преминула у [[Масачусетс]]у, САД |- |{{застава|Босна и Херцеговина}} |{{sort|11015|110 година и 15 дана}} |[[Јово Јовановић|Јован Јовановић]] |{{sort|19060916|[[16. септембар]] [[1906]].}} |{{sort|20161001|[[1. октобар]] [[2016]].}} |Рођен у [[Црна Гора|Црној Гори]]<ref>{{Cite web|url=https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=6|title=Validated Bosnian Supercentenarians|website=European Supercentenarian Organisation|url-status=live}}</ref> |- |{{застава|Сирија}} |{{sort|110014|110 година и 14 дана}} |Росе Хадад |{{sort|19010415|[[15. април]] [[1901]].}} |{{sort|20110429|[[29. април]] [[2011]].}} |Рођена у [[Османско царство|Османском царству]], преминула у САД |- |{{застава|Луксембург}} |{{sort|110010|110 година и 10 дана}} |Џин Леј |{{sort|19030210|[[10. фебруар]] [[1903]].}} |{{sort|20130220|[[20. фебруар]] [[2013]].}} |Преминуo у [[Дикирх]]у<ref>{{Cite web|url=https://europeansupercentenarians.org/supercent.php?countryd=25|title=Validated supercentenarians from Luxembourg|website=European Supercentenarian Organisation|url-status=live}}</ref> |- |{{застава|Црна Гора}} |{{sort|109333|109 година и 333 дана}} |[[Божо Чоловић]] |{{sort|19090701|[[7. јануар]] [[1909]].}} |{{sort|2018126|[[6. децембар]] [[2018]].}} | |-bgcolor=99FF99 |{{застава|Бугарска}} |{{Старост у годинама и данима|1912|10|12}} |Нурије Дерменджиева |{{sort|19121012|[[12. октобар]] [[1912]].}} |'''''Жива је''''' |[https://gerontology.fandom.com/wiki/Nurie_Dermendzieva] |- |{{застава|Исланд}} |{{sort|109310|109 година и 310 дана}} |Гвидрун Бједнсдоутир |{{sort|18881020|[[20. октобар]] [[1888]].}} |{{sort|19980826|[[26. август]] [[1998]].}} |Преминула у [[Канада|Канади]] |-bgcolor=99FF99 |{{застава|Кипар}} |{{Старост у годинама и данима|1912|10|31}} |Милија Паидио |{{sort|19121031|[[31. октобар]] [[1912]].}} |'''''Жива је''''' |[https://gerontology.fandom.com/wiki/Milia_Paidiou] |- |{{застава|Естонија}} |{{sort|109155|109 година и 155 дана}} |Марта Калас |{{sort|19041226|[[26. децембар]] [[1904]].}} |{{sort|20140531|[[31. мај]] [[2014]].}} |Преминула у [[Аустралија|Аустралији]] |- |{{застава|Суринам}} |{{sort|109135|109 година и 135 дана}} |Луиза Корнелија Кун-ван Олст||{{sort|18890429|[[29. април]] [[1889]].}} |{{sort|19980911|[[11. септембар]] [[1998]].}} | |- |{{застава|Фарска Острва}} |{{sort|107133|107 година и 133 дана}} |Теодор Томасен |{{sort|19081028|[[28. октобар]] [[1908]].}} |{{sort|20160309|[[9. март]] [[2016]].}} | |- |{{застава|Филипини}} |{{sort|107055|107 година и 55 дана}} |Мелчора Акино |{{sort|18120106|[[6. јануар]] [[1812]].}} |{{sort|19190302|[[2. март]] [[1919]].}} | |- |{{застава|Лихтенштајн}} |{{sort|106064|106 година и 64 дана}} |Едуард вон Фалц-Фејн |{{sort|19120914|[[14. септембар]] [[1912]].}} |{{sort|20181107|[[17. новембар]] [[2018]].}} |Рођен у [[Руска Империја|Руској Империји]], у области која сада припада [[Украјина|Украјини]],[https://gerontology.fandom.com/wiki/Eduard_von_Falz-Fein] |} ==Референце== {{Гинисови рекорди|state=expanded}} {{нормативна контрола}} {{закључано}} {{закључано-анон}} {{изабрани списак}} {{DEFAULTSORT:Списак потврђених најстаријих људи}} [[Категорија:Суперстогодишњаци]] [[Категорија:Биолошко старење]] [[Категорија:Спискови|Најстарији потврђени људи]] i0m86waww0d7hexnuj3la0luhaz6shk 0 936804 25139197 20619891 2022-08-05T08:29:12Z Nikolina Šepić 232893 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki [[Датотека:Artist’s impression of GJ 1214b in transit (wallpaper).jpg|мини|Глиесе 832]] '''Глизе 832''' је [[црвени патуљак]] у сазвежђу [[Ждрал (сазвежђе)|Ждрала]]. Налази се на удаљености од 16,1 [[Светлосна година|светлосну годину]] од [[Сунце|Сунца]]. Има радиус и масу дупло мању него [[Сунце]]. [[2014]]. је изјављено како би у систему ове звезде могла бити прва потенцијално настањива планета. == Планетарни систем == У систему ове звезде налазе се две планете. У септембру [[2008]]. откривена је планета слична [[Јупитер]]у. Названа је [[Глизе 832 б]]. Ова планета је плиновита<ref>[http://www.openexoplanetcatalogue.com/system.html?id=Gliese+832+b Open Exoplanet Catalogue - Gliese 832 b{{Ботовски наслов}}]</ref>. [[2014]]. је откривена друга планета. Ова планета је слична [[Земља|Земљи]]. Има масу сличну Земљиној, и налази се у зони погодној за живот. Названа је [[Глизе 832 ц]]<ref>"Nearby Alien Planet May Be Capable of Supporting Life", Mike Wall, Space.com, June 25, 2014, http://www.space.com/26357-exoplanet-habitable-zone-gliese-832c.html</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Звезде]] [[Категорија:Сазвежђе Ждрал]] 6ghuc4ub1dfb1wzh5znfw788ycec7qf 10 937803 25139379 24552215 2022-08-05T11:07:56Z З.Вукобрат 126357 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Светски прваци у атлетици — скок удаљ |title = [[Светско првенство у атлетици на отвореном|Светски прваци у атлетици — скок удаљ]] |listclass = hlist | state = collapsed |titlestyle = |group1 = Мушкарци |list1 = {{Navbox|subgroup |list1style = background:#ddf; |list1 = <div style="text-align:center;font-weight:bold;padding-right:7.5em;">на отвореном</div> |list2 = * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1983 — скок удаљ за мушкарце|1983]]: [[Карл Луис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1987 — скок удаљ за мушкарце|1987]]: [[Карл Луис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1991 — скок удаљ за мушкарце|1991]]: [[Мајк Пауел]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1993 — скок удаљ за мушкарце|1993]]: [[Мајк Пауел]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1995 — скок удаљ за мушкарце|1995]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1997 — скок удаљ за мушкарце|1997]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1999 — скок удаљ за мушкарце|1999]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2001 — скок удаљ за мушкарце|2001]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2003 — скок удаљ за мушкарце|2003]]: [[Двајт Филипс]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2005 — скок удаљ за мушкарце|2005]]: [[Двајт Филипс]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2007 — скок удаљ за мушкарце|2007]]: [[Ирвинг Саладино]] ({{ЗемљеАтл|ПАН}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2009 — скок удаљ за мушкарце|2009]]: [[Двајт Филипс]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — скок удаљ за мушкарце|2011]]: [[Двајт Филипс]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — скок удаљ за мушкарце|2013]]: [[Александар Мењков]] ({{ЗемљеАтл|РУС}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2015 — скок удаљ за мушкарце|2015]]: [[Грег Радерфорд]] ({{ЗемљеАтл|ВБ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2017 — скок удаљ за мушкарце|2017]]: [[Луво Мањонга]] ({{ЗемљеАтл|ЈАФ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за мушкарце|2019]]: [[Таџеј Гејл]] ({{ЗемљеАтл|ЈАМ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за мушкарце|2022]]: [[Ванг Ђанан]] ({{ЗемљеАтл|КИН}}) |list3style = background:#ddf; |list3 = <div style="text-align:center;font-weight:bold;padding-right:7.5em;">у дворани</div> |list4 = * [[Светске атлетске игре у дворани 1985 — скок удаљ за мушкарце|1985]]: [[Јан Лајтнер]] (ЧЕХ) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1987 — скок удаљ за мушкарце|1987]]: [[Лари Мајрикс]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1989 — скок удаљ за мушкарце|1989]]: [[Лари Мајрикс]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1991 — скок удаљ за мушкарце|1991]]: [[Дитмар Хаф]] ({{ЗемљеАтл|НЕМ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1993 — скок удаљ за мушкарце|1993]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1995 — скок удаљ за мушкарце|1995]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1997 — скок удаљ за мушкарце|1997]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1999 — скок удаљ за мушкарце|1999]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2001 — скок удаљ за мушкарце|2001]]: [[Иван Педросо]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2003 — скок удаљ за мушкарце|2003]]: [[Двајт Филипс]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2004 — скок удаљ за мушкарце|2004]]: [[Саванте Стрингфелоу]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2006 — скок удаљ за мушкарце|2006]]: [[Игнисиус Гајса]] ({{ЗемљеАтл|ГАН}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2008 — скок удаљ за мушкарце|2008]]: [[Годфри Хотсо Мокоена]] ({{ЗемљеАтл|ЈАР}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2010 — скок удаљ за мушкарце|2010]]: [[Фабрис Лапјер]] ({{ЗемљеАтл|АУС}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2012 — скок удаљ за мушкарце|2012]]: [[Мауро Винисијус да Силва]] (БРА) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2014 — скок удаљ за мушкарце|2014]]: [[Мауро Винисијус да Силва]] (БРА) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2016 — скок удаљ за мушкарце|2016]]: [[Марквис Денди]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок удаљ за мушкарце|2018]]: [[Хуан Мигел Ечеверија]] ({{ЗемљеАтл|КУБ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за мушкарце|2022]]: [[Милтијадис Тентоглу]] ({{ЗемљеАтл|ГРЧ}}) * </div> }} |group2=Жене |list2= {{Navbox|subgroup |list1style = background:#ddf; |list1 = <div style="text-align:center;font-weight:bold;padding-right:7.5em;">на отвореном</div> |list2 = * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1983 — скок удаљ за жене|1983]]: [[Хајке Дауте]] ({{ЗемљеАтл|ДДР}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1987 — скок удаљ за жене|1987]]: [[Џеки Џојнер Керси]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1991 — скок удаљ за жене|1991]]: [[Џеки Џојнер Керси]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1993 — скок удаљ за жене|1993]]: [[Хајке Дрекслер]] ({{ЗемљеАтл|НЕМ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1995 — скок удаљ за жене|1995]]: [[Фиона Меј]] ({{ЗемљеАтл|ИТА}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1997 — скок удаљ за жене|1997]]: [[Људмила Галкина]] ({{ЗемљеАтл|РУС}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1999 — скок удаљ за жене|1999]]: [[Нијурка Монталво]] ({{ЗемљеАтл|ШПА}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2001 — скок удаљ за жене|2001]]: [[Фиона Меј]] ({{ЗемљеАтл|ИТА}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2003 — скок удаљ за жене|2003]]: [[Јунис Барбер]] ({{ЗемљеАтл|ФРА}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2005 — скок удаљ за жене|2005]]: [[Тијана Медисон]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2007 — скок удаљ за жене|2007]]: [[Татјана Лебедева]] ({{ЗемљеАтл|РУС}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2009 — скок удаљ за жене|2009]]: [[Бритни Рис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — скок удаљ за жене|2011]]: [[Бритни Рис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — скок удаљ за жене|2013]]: [[Бритни Рис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2015 — скок удаљ за жене|2015]]: [[Тијана Бартолета]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2017 — скок удаљ за жене|2017]]: [[Бритни Рис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019 — скок удаљ за жене|2019]]: [[Малајка Михамбо]] ({{ЗемљеАтл|НЕМ}}) * [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022 — скок удаљ за жене|2022]]: [[Малајка Михамбо]] ({{ЗемљеАтл|НЕМ}}) |list3style = background:#ddf; |list3 = <div style="text-align:center;font-weight:bold;padding-right:7.5em;">у дворани</div> |list4 = * [[Светске атлетске игре у дворани 1985 — скок удаљ за жене|1985]]: [[Хелга Ратке]] ({{ЗемљеАтл|ДДР}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1987 — скок удаљ за жене|1987]]: [[Хајке Дрекслер]] ({{ЗемљеАтл|ДДР}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1989 — скок удаљ за жене|1989]]: [[Галина Чистјакова]] ({{ЗемљеАтл|СССР}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1991 — скок удаљ за жене|1991]]: [[Лариса Бережна]] ({{ЗемљеАтл|СССР}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1993 — скок удаљ за жене|1993]]: [[Маријета Илку]] ({{ЗемљеАтл|РУМ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1995 — скок удаљ за жене|1995]]: [[Људмила Галкина]] ({{ЗемљеАтл|РУС}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1997 — скок удаљ за жене|1997]]: [[Фиона Меј]] ({{ЗемљеАтл|ИТА}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 1999 — скок удаљ за жене|1999]]: [[Татјана Котова]] ({{ЗемљеАтл|РУС}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2001 — скок удаљ за жене|2001]]: [[Дон Барел]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2003 — скок удаљ за жене|2003]]: [[Татјана Котова]] ({{ЗемљеАтл|РУС}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2004 — скок удаљ за жене|2004]]: [[Татјана Лебедева]] ({{ЗемљеАтл|РУС}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2006 — скок удаљ за жене|2006]]: [[Тијана Бартолета|Тијана Медисон]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2008 — скок удаљ за жене|2008]]: [[Наиде Гомес]] ({{ЗемљеАтл|ПОР}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2010 — скок удаљ за жене|2010]]: [[Бритни Рис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2012 — скок удаљ за жене|2012]]: [[Бритни Рис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2014 — скок удаљ за жене|2014]]: [[Елоас Лезије]] ({{ЗемљеАтл|ФРА}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2016 — скок удаљ за жене|2016]]: [[Бритни Рис]] ({{ЗемљеАтл|САД}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2018 — скок удаљ за жене|2018]]: [[Ивана Вулета|Ивана Шпановић]] ({{ЗемљеАтл|СРБ}}) * [[Светско првенство у атлетици у дворани 2022 — скок удаљ за жене|2022]]: [[Ивана Вулета|Ивана Шпановић]] ({{ЗемљеАтл|СРБ}}) }} }} <noinclude> [[Категорија:Навигациони шаблони за светске прваке у атлетици|Скок удаљ]] [[Категорија:Навигациони шаблони за скок удаљ|*]] </noinclude> i8hepr6hhujl1x4k0hctasckwy2pxur 0 938756 25138748 25112903 2022-08-04T17:50:22Z Soundwaweserb 82964 /* Резултати по сезонама */ wikitext text/x-wiki {{Главни чланак|ФК Партизан}} [[Датотека:FK Partizan logo.png|200px|мини|десно]] У [[Историја|историји]] [[Европа|европских]] такмичења дугој више од шест деценија '''[[ФК Партизан|Партизан]]''' је са успехом наступао од [[1955]]. у [[УЕФА Лига шампиона|Купу европских шампиона]], па преко [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]], [[Митропа куп]]а, [[Куп сајамских градова|Купу сајамских градова]], [[УЕФА лига Европе|УЕФА купа]] (или Лиге Европе) и [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]]. Закључно са [[15. фебруар]]ом [[2018]]. Партизан је у европским такмичењима играо: == Збирни европски резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Мечева ! |Д ! |Н ! |И ! |ГД ! |ГП ! |ГР |- style="background: #E7FAEC;" |[[УЕФА Лига шампиона]] ||105||41||24||40||161||133||+28 |- style="background: #E7FAEC;" |[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] ||12||4||1||7||19||21||-2 |- style="background: #E7FAEC;" |[[УЕФА лига Европе|УЕФА куп]] / [[УЕФА лига Европе|Лига Европе]] ||136||58||33||55||211||210||+10 |- style="background: #E7FAEC;" |[[Интертото куп]] ||0||0||0||0||0||0||0 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' ||'''252'''||'''103'''||'''58'''||'''102'''||'''391'''||'''355'''||'''+36''' |- |[[Митропа куп]] ||28||13||9||6||60||34||+26 |- |[[Куп сајамских градова]] ||8||2||3||3||10||14||-4 |- | '''II Укупно остала такмичења''' ||'''36'''||'''15'''||'''12'''||'''9'''||'''70'''||'''48'''||'''+22''' |- ! |'''Укупно I + II '''!! |'''288'''!! |'''118'''!!|'''70'''!! |'''111'''!!|'''461'''!! |'''403'''||'''+58''' |} == Резултати по сезонама == Прве утакмице у европским такмичењима Партизан је одиграо [[Лига шампиона 1955/56.|1955]]. у [[УЕФА Лига шампиона|Купу европских шампиона]], утакмицом против [[ФК Спортинг Лисабон|Спортинга]] из [[Лисабон]]а. Прва утакмица је завршена 3:3, док је у реваншу Партизан победио са 5:2. Највећи успех Партизана у европским такмичењима је финале [[УЕФА Лига шампиона|Купа европских шампиона]] у сезони [[Лига шампиона 1965/66.|1965/66]] против мадридског [[ФК Реал Мадрид|Реала]] који су изгубили са 2:1. {| {{table}} ! Сезона ! Такмичење ! Коло ! Држава ! Клуб ! Дом. ! Гост ! colspan="2" | Укупно |- |rowspan=2|1955/56. |rowspan=2|[[Лига шампиона 1955/56.|Лига шампиона]] |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Португал}} |[[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]] |style="text-align:center;"|5:2 |style="text-align:center;"|3:3 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''8:5''' |- |четвртфинале |style="text-align:center;"|{{зас|Шпанија|1945}} |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |style="text-align:center;"|3:0 |style="text-align:center;"|0:4 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''3:4''' |- |rowspan=2|1956. |rowspan=2|[[Митропа куп 1956.|Митропа куп]] |четвртфинале |style="text-align:center;"|{{зас|Аустрија}} |[[ФК Адмира Вакер Медлинг|Вакер Беч]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|1:1, 4:0 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:2'''{{напомена|Сви мечеви играни на неутралном терену}} |- |полуфинале |style="text-align:center;"|{{зас|Мађарска|1949}} | [[ФК Вашаш|Вашаш]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|1:6 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:6''' |- |1958. |[[Дунав куп 1958.| Митропа куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Чешка}} |[[ФК Татран Прешов|Татран Прешов]] |style="text-align:center;"|4:2 |style="text-align:center;"|1:4 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''5:6''' |- |rowspan=2|1959. |rowspan=2|[[Митропа куп 1959.|Митропа куп]] |четвртфинале |style="text-align:center;"|{{зас|Чешка}} |[[ФК Бањик Острава|Бањик Острава]] |style="text-align:center;"|3:2 |style="text-align:center;"|1:1 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:3''' |- |полуфинале |style="text-align:center;"|{{зас|Мађарска}} |[[ФК Хонвед|Хонвед]] |style="text-align:center;"|3:3 |style="text-align:center;"|2:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''5:5'''{{напомена|име=више пг|Партизан је елиминисан због више примљених голова на свом терену}} |- |1960. |[[Митропа куп 1960.|Митропа куп]] |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Чешка}} |[[ФК Слован Братислава|Слован Братислава]] |style="text-align:center;"|2:1 |style="text-align:center;"|1:4 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''3:5''' |- |rowspan=2|1961/62. |rowspan=2|[[Лига шампиона 1961/62.|Лига шампиона]] |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Португал}} |[[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|1:1 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:1''' |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Јувентус|Јувентус]] |style="text-align:center;"|1:2 |style="text-align:center;"|0:5 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:7''' |- |rowspan=3|1962. |rowspan=3|[[Митропа куп 1962.|Митропа куп]] |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Аталанта|Аталанта]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|2:2 |style="background:#FFA500; text-align:center;"|3:3 |rowspan="3" align="center"|'''3. од укупно<br>? места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Мађарска}} |[[МТК]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:1 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:4 |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Чешка}} |[[ФК Бањик Острава|Бањик Острава]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|2:2 |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |- |1962/63. |[[Лига шампиона 1962/63.|Лига шампиона]] |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Бугарска|1946}} |[[ФК ЦСКА Софија|ЦСКА Софија]] |style="text-align:center;"|1:4 |style="text-align:center;"|1:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:6''' |- |rowspan=3|1963/64. |rowspan=3|[[Лига шампиона 1963/64.|Лига шампиона]] |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Кипар}} |[[ФК Анортозис|Фамагуста]] |style="text-align:center;"|3:0 |style="text-align:center;"|3:1 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:1''' |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Луксембург}} |[[ФК Женес Еш|Женес Еш]] |style="text-align:center;"|6:2 |style="text-align:center;"|1:2 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''7:4''' |- |четвртфинале |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Интер Милано|Интер Милано]] |style="text-align:center;"|0:2 |style="text-align:center;"|1:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:4''' |- |rowspan=5|1965/66. |rowspan=5|[[Лига шампиона 1965/66.|Лига шампиона]] |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Француска}} |[[ФК Нант|Нант]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|2:2 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:2''' |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Немачка}} |[[ФК Вердер Бремен|Вердер Бремен]] |style="text-align:center;"|3:0 |style="text-align:center;"|0:1 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:1''' |- |четвртфинале |style="text-align:center;"|{{зас|Чешка}} |[[ФК Спарта Праг|Спарта Праг]] |style="text-align:center;"|5:0 |style="text-align:center;"|1:4 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:4''' |- |полуфинале |style="text-align:center;"|{{зас|Енглеска}} |[[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтед]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|0:1 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''2:1''' |- |style="background:silver;|финале |style="background:silver; text-align:center;" |{{зас|Шпанија|1945}} |style="background:silver;|[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |colspan="3" style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''[[Финале Лиге шампиона 1966.|1:2]]''' |- |rowspan=2|1967/68. |rowspan=2|[[Куп сајамских градова 1967/68.|Куп сајамских градова]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Бугарска|1946}} |[[ФК Локомотива Пловдив|Локомотива Пловдив]] |style="text-align:center;"|5:1 |style="text-align:center;"|1:1 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:2''' |- |2. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Енглеска}} |[[ФК Лидс јунајтед|Лидс јунајтед]] |style="text-align:center;"|1:2 |style="text-align:center;"|1:1 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:3''' |- |1969/70. |[[Куп сајамских градова 1969/70.|Куп сајамских градова]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Мађарска}} |[[ФК Ујпешт|Ујпешт]] |style="text-align:center;"|2:1 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:3''' |- |1970/71. |[[Куп сајамских градова 1970/71.|Куп сајамских градова]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Источна Немачка}} |[[ФК Динамо Дрезден|Динамо Дрезден]] |style="text-align:center;"|0:0 |style="text-align:center;"|0:6 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''0:6''' |- |rowspan=2|1972. |rowspan=2|[[Митропа куп 1972.|Митропа куп]] |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[FK Fjorentina|Фјорентина]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:1 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:3 |rowspan="2" align="center"|'''2. од укупно<br>3 места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Аустрија}} |[[Први Бечки ФК]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|3:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|4:1 |- |rowspan=3|1974/75. |rowspan=3|[[Куп УЕФА 1974/75.|УЕФА куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Пољска}} |[[ФК Горњик Забже|Горњик Забже]] |3:0 |2:2 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:2''' |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Северна Ирска}} |[[ФК Портдаун|Портдаун]] |5:0 |1:1 | style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:1''' |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Немачка}} |[[ФК Келн|Келн]] |1:0 |1:5 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:5''' |- |1976/77. |[[Лига шампиона 1976/77.|Лига шампиона]] |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Совјетски Савез}} |[[ФК Динамо Кијев|Динамо Кијев]] |style="text-align:center;"|0:2 |style="text-align:center;"|0:3 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''0:5''' |- |rowspan=3|1978. |rowspan=3|[[Митропа куп 1978.|Митропа куп]] |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Перуђа|Перуђа]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|4:0 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:2 |rowspan="2" align="center"|'''1. од укупно<br>3 места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Чешка}} |[[ФК Збројовка Брно|Збројовка Брно]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|5:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|4:1 |- |style="background:gold;|финале |style="background:gold; text-align:center;"|{{зас|Мађарска}} |style="background:gold;|[[ФК Хонвед|Хонвед]] |colspan="3" style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''1:0''' |- |1978/79. |[[Лига шампиона 1978/79.|Лига шампиона]] |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Источна Немачка}} |[[ФК Динамо Дрезден|Динамо Дрезден]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:2 (4:5 [[Једанаестерци|пен]])''' |- |rowspan=2|1983/84. |rowspan=2|[[Лига шампиона 1983/84.|Лига шампиона]] |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Норвешка}} |[[ФК Викинг Ставангер|Викинг Ставангер]] |style="text-align:center;"|5:1 |style="text-align:center;"|0:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:1''' |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Источна Немачка}} |[[ФК Динамо Берлин|Динамо Берлин]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:2''' |- |rowspan=3|1984/85. |rowspan=3|[[Куп УЕФА 1984/85.|УЕФА куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Малта}} |[[ФК Рабат Ајакс|Рабат Ајакс]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|2:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:0''' |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Енглеска}} |[[ФК Квинс парк ренџерси|Квинс парк ренџерси]] |style="text-align:center;"|4:0 |style="text-align:center;"|2:6 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:6'''{{напомена|име=мање пг|Партизан је прошао даље због мање примљених голова на свом терену}} |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Мађарска}} |[[ФК Видеотон|Видеотон]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|0:5 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:5''' |- |rowspan=2|1985/86. |rowspan=2|[[Куп УЕФА 1985/86.|УЕФА куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Португал}} |[[ФК Портимоненсе|Портимоненсе]] |style="text-align:center;"|4:0 |style="text-align:center;"|0:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:1''' |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|ФРА}} |[[ФК Нант|Нант]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|0:4 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:5''' |- |1986/87. |[[Куп УЕФА 1986/87.|УЕФА куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|НЕМ}} |[[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусија Менхенгладбах]] |style="text-align:center;"|1:3 |style="text-align:center;"|0:1 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:4''' |- |1987/88. |[[Куп УЕФА 1987/88.|УЕФА куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Албанија|1946}} |[[ФК Фламуртари|Фламуртари]] |style="text-align:center;"|2:1 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:3''' |- |rowspan=2|1988/89. |rowspan=2|[[Куп УЕФА 1988/89.|УЕФА куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Бугарска}} |[[ФК Славија Софија|Славија Софија]] |style="text-align:center;"|5:0 |style="text-align:center;"|5:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''10:0''' |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Рома|Рома]] |style="text-align:center;"|4:2 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''4:4'''{{напомена|име=више пг}} |- |rowspan=3|1989/90. |rowspan=3|[[Куп победника купова у фудбалу 1989/90.|Куп победника купова]] |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|ШКО}} |[[ФК Селтик|Селтик]] |style="text-align:center;"|2:1 |style="text-align:center;"|4:5 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:6'''{{напомена|име=мање пг}} |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Холандија}} |[[ФК Гронинген|Гронинген]] |style="text-align:center;"|3:1 |style="text-align:center;"|3:4 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:5''' |- |четвртфинале |style="text-align:center;"|{{зас|РУМ}} |[[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]] |style="text-align:center;"|0:2 |style="text-align:center;"|1:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:4''' |- |rowspan=3|1990/91. |rowspan=3|[[Куп УЕФА 1990/91.|УЕФА куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|МЛТ}} |[[ФК Хибернијанс|Хибернијанс]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|3:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:0''' |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|ШПА}} |[[ФК Реал Сосиједад|Реал Сосиједад]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|0:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''1:1 (5:4 [[Једанаестерци|пен]])''' |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Интер Милано|Интер Милано]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|0:3 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:4''' |- |1991/92. |[[Куп УЕФА 1991/92.|УЕФА куп]] |1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|ШПА}} |[[ФК Спортинг Хихон|Спортинг Хихон]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:2 (2:3 [[Једанаестерци|пен]])''' |- |rowspan=2|1996/97. |rowspan=2|[[Куп УЕФА 1996/97.|УЕФА куп]] | 1. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ИЗР}} |[[ФК Макаби Хаифа|Макаби Хаифа]] |style="text-align:center;"|3:1 |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:1''' |- | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|РУМ}} |[[ФК Прогресул Букурешт|Национал Букурешт]] |style="text-align:center;"|0:0 |style="text-align:center;"|0:1 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''0:1''' |- |1997/98. |[[Лига шампиона 1997/98.|Лига шампиона]] | 1. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ХРВ}} |[[ГНК Динамо Загреб|Кроација Загреб]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|0:5 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:5''' |- |rowspan=3|1998/99. |rowspan=3|[[Куп победника купова у фудбалу 1998/99.|Куп победника купова]] |квалификације |style="text-align:center;"|{{зас|ГРУ}} |[[ФК Динамо Батуми|Динамо Батуми]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|0:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''2:1''' |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|ЕНГ}} |[[ФК Њукасл јунајтед|Њукасл јунајтед]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|1:2 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''2:2'''{{напомена|име=мање пг}} |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[FK Lacio|Лацио]] |style="text-align:center;"|2:3 |style="text-align:center;"|0:0 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:3''' |- |rowspan=4|1999/00. |rowspan=3|[[Лига шампиона 1999/00.|Лига шампиона]] | 1. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ЕСТ}} |[[ФК Флора Талин|Флора Талин]] |style="text-align:center;"|6:0 |style="text-align:center;"|4:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''10:1''' |- | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ХРВ}} |[[ХНК Ријека|Ријека]] |style="text-align:center;"|3:1 |style="text-align:center;"|3:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:1''' |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|РУС}} |[[ФК Спартак Москва|Спартак Москва]] |style="text-align:center;"|1:3 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:5''' |- |[[куп УЕФА 1999/00.|УЕФА куп]] | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|ЕНГ}} |[[ФК Лидс јунајтед|Лидс јунајтед]] |style="text-align:center;"|1:3 |style="text-align:center;"|0:1 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:4''' |- |rowspan=2|2000/01. |rowspan=2|[[Куп УЕФА 2000/01.|УЕФА куп]] |квалификације |style="text-align:center;"|{{зас|МЛТ}} |[[ФК Слијема вондерерси|Слијема вондерерси]] |style="text-align:center;"|4:1 |style="text-align:center;"|1:2 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:3''' |- | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|ПОР}} |[[ФК Порто|Порто]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|0:1 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:2''' |- |rowspan=2|2001/02. |rowspan=2|[[Куп УЕФА 2001/02.|УЕФА куп]] |квалификације |style="text-align:center;"|{{зас|АНД}} |[[ФК Санта Колома|Санта Колома]] |style="text-align:center;"|7:1 |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''8:1''' |- | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|АУТ}} |[[ФК Рапид Беч|Рапид Беч]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|1:5 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:5''' |- |rowspan=4|2002/03. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2003/04.|Лига шампиона]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ШВЕ}} |[[ФК Хамарби|Хамарби]] |style="text-align:center;"|4:0 |style="text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:1''' |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|НЕМ}} |[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]] |style="text-align:center;"|0:3 |style="text-align:center;"|1:3 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:6''' |- |rowspan=2|[[куп УЕФА 2002/03.|УЕФА куп]] | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|ПОР}} |[[ФК Спортинг Лисабон|Спортинг Лисабон]] |style="text-align:center;"|3:3 |style="text-align:center;"|3:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:4''' |- | 2. коло |style="text-align:center;"|{{зас|ЧЕШ}} |[[ФК Славија Праг|Славија Праг]] |style="text-align:center;"|3:1 |style="text-align:center;"|1:5 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''4:6''' |- |rowspan=5|2003/04. |rowspan=5|[[Лига шампиона 2003/04.|Лига шампиона]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ШВЕ}} |[[ФК Јургорден|Јургорден]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|2:2 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:3'''{{напомена|име=мање пг}} |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ЕНГ}} |[[ФК Њукасл јунајтед|Њукасл јунајтед]] |style="text-align:center;"|0:1 |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''1:1 (4:3 [[Једанаестерци|пен]])''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ПОР}} |[[ФК Порто|Порто]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:2 |rowspan="3" align="center"|'''4. од укупно<br>4 места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ФРА}} |[[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик Марсељ]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:3 |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ШПА}} |[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|0:0 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |- |rowspan=8|2004/05. |rowspan=8|[[куп УЕФА 2004/05.|УЕФА куп]] |2 коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|РУМ}} |[[ФК Оцелул Галаци|Оцелул Галаци]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|0:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''1:0''' |- | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|РУМ}} |[[ФК Динамо Букурешт|Динамо Букурешт]] |style="text-align:center;"|3:1 |style="text-align:center;"|0:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:1''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ГРЧ}} |[[ФК Егалео|Егалео]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|4:0 |style="text-align:center;"|— |rowspan="4" align="center"|'''3. од укупно<br>5 места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[FK Lacio|Лацио]] |style="text-align:center;"|— |style="background:#FFA500; text-align:center;"|2:2 |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ШПА}} |[[ФК Виљареал|Виљареал]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|— |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ЕНГ}} |[[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]] |style="text-align:center;"|— |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:3 |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|УКР}} |[[ФК Дњепро Дњепропетровск|Дњепро Дњепропетровск]] |style="text-align:center;"|2:2 |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:2''' |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|РУС}} |[[ФК ЦСКА Москва|ЦСКА Москва]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:3''' |- |rowspan=3|2005/06. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2005/06.|Лига шампиона]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|МОЛ}} |[[ФК Шериф Тираспољ|Шериф Тираспољ]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''2:0''' |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|СВК}} |[[ФК Петржалка 1898|Артмедија Братислава]] |style="text-align:center;"|0:0 |style="text-align:center;"|0:0 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''0:0 (3:4 [[Једанаестерци|пен]])''' |- |[[куп УЕФА 2005/06.|УЕФА куп]] | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|ИЗР}} | [[ФК Макаби Петах Тиква|Макаби Петах Тиква]] |style="text-align:center;"|2:5 |style="text-align:center;"|2:0 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''4:5''' |- |rowspan=6|2006/07. |rowspan=6|[[куп УЕФА 2006/07.|УЕФА куп]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|СЛО}} |[[НК Марибор|Марибор]] |style="text-align:center;"|2:1 |style="text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:2''' |- | 1. коло |style="text-align:center;"|{{зас|Холандија}} |[[ФК Гронинген|Гронинген]] |style="text-align:center;"|4:2 |style="text-align:center;"|0:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:3''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Ливорно|Ливорно]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|— |rowspan="4" align="center"|'''5. од укупно<br>5 места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ИЗР}} |[[ФК Макаби Хаифа|Макаби Хаифа]] |style="text-align:center;"|— |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ФРА}} |[[ФК Осер|Оксер]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:4 |style="text-align:center;"|— |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ШКО}} |[[ФК Ренџерс|Ренџерс]] |style="text-align:center;"|— |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |- |2007/08. |[[Куп УЕФА 2007/08.|УЕФА куп]] | 1. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|БИХ}} |[[ХШК Зрињски Мостар|Зрињски]] |style="text-align:center;"|6:1 |style="text-align:center;"|5:0 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''11:1 ({{tooltip|диск|дисквалификација}})'''{{напомена|Одлуком [[УЕФА]] због инцидента на утакмици у [[Мостар]]у, [[ФК Партизан|Партизан]] је избачен из такмичења [[УЕФА лига Европе|УЕФА куп]] у сезони [[куп УЕФА 2007/08.|2007/08]].<ref>{{Cite web |url=http://www.nadlanu.com/pocetna/Partizan-izbacen-iz-Evrope-zbog-nereda-u-Mostaru.a-12086.43.html |title=Партизан избачен из Европе |access-date=06. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140909014455/http://www.nadlanu.com/pocetna/Partizan-izbacen-iz-Evrope-zbog-nereda-u-Mostaru.a-12086.43.html |archive-date=09. 09. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>[http://www.youtube.com/watch?v=w2-SPDmKu2s Видео]</ref>}} |- |rowspan=7|2008/09. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2008/09.|Лига шампиона]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|АЗЕ}} |[[ФК Интер Баку|Интер Баку]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:1''' |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Турска}} |[[ФК Фенербахче|Фенербахче]] |style="text-align:center;"|2:2 |style="text-align:center;"|1:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''3:4''' |- |rowspan=5|[[куп УЕФА 2008/09.|УЕФА куп]] |Плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|РУМ}} |[[ФК Политехника Темишвар|Темишвар]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|2:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:1''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Сампдорија|Сампдорија]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:2 |style="text-align:center;"|— |rowspan="4" align="center"|'''5. од укупно<br>5 места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Немачка}} |[[ФК Штутгарт|Штутгарт]] |style="text-align:center;"|— |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:2 |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|БЕЛ}} |[[ФК Стандард Лијеж|Стандард Лијеж]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |style="text-align:center;"|— |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Шпанија}} |[[ФК Севиља|Севиља]] |style="text-align:center;"|— |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:3 |- |rowspan=6|2009/10. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2009/10.|Лига шампиона]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ВЕЛС}} |[[ФК Рил|Рил]] |style="text-align:center;"|8:0 |style="text-align:center;"|4:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''12:0''' |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|КИП}} |[[ФК АПОЕЛ|АПОЕЛ]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:2''' |- |rowspan=4|[[УЕФА лига Европе 2009/10.|Лига Европе]] | Плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|СВК}} ||[[ФК Жилина|Жилина]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|2:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:1''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|Француска}} |[[ФК Тулуза|Тулуза]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|2:3 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |rowspan="3" align="center"|'''4. од укупно<br>4 места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|УКР}} |[[ФК Шахтар Доњецк|Шахтар Доњецк]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|1:0 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:4 |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|БЕЛ}} |[[ФК Клуб Бриж|Клуб Бриж]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|2:4 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:2 |- |rowspan=6|2010/11. |rowspan=6|[[Лига шампиона 2010/11.|Лига шампиона]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ЈЕР}} ||[[ФК Пјуник|Пјуник]] |style="text-align:center;"|3:1 |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:1''' |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ФИН}} ||[[ФК Хелсинки|Хелсинки]] |style="text-align:center;"|3:0 |style="text-align:center;"|2:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:1''' |- |Плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|БЕЛ}} ||[[ФК Андерлехт|Андерлехт]] |style="text-align:center;"|2:2 |style="text-align:center;"|2:2 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:4 (3:2 [[Једанаестерци|пен]])''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|УКР}} ||[[ФК Шахтар Доњецк|Шахтар Доњецк]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:3 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |rowspan="3" align="center"|'''4. од укупно<br>4 места''' |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ЕНГ}} ||[[ФК Арсенал|Арсенал]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:3 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:3 |- |Група |style="text-align:center;"|{{зас|ПОР}} ||[[ФК Брага|Брага]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:2 |- |rowspan=3|2011/12. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2011/12.|Лига шампиона]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Република Македонија}} |[[ФК Шкендија 79|Шкендија 79]] |style="text-align:center;"|4:0 |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:0''' |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|БЕЛ}} ||[[ФК Генк|Генк]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|1:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:3''' |- |[[УЕФА лига Европе 2011/12.|Лига Европе]] |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|ИРС}} |[[ФК Шамрок роверси|Шамрок роверси]] |style="text-align:center;"|1:2 |style="text-align:center;"|1:1 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:3''' |- |rowspan=6|2012/13. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2012/13.|Лига шампиона]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Малта}} |[[ФК Валета|Валета]] |style="text-align:center;"|3:1 |style="text-align:center;"|4:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''7:2''' |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Кипар}} ||[[ФК АЕЛ Лимасол|АЕЛ Лимасол]] |style="text-align:center;"|0:1 |style="text-align:center;"|0:1 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''0:2''' |- |rowspan=4|[[УЕФА лига Европе 2012/13.|Лига Европе]] |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|Норвешка}} |[[ФК Тромсе|Тромсе]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|2:3 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:3'''{{напомена|име=мање пг}} |- |rowspan="3"|група Х |style="text-align:center;"|{{зас|Азербејџан}} |[[ФК Нефтчи Баку|Нефтчи Баку]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|0:0 |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |rowspan="3" align="center"|'''3. од укупно<br>4 места''' |- |style="text-align:center;"|{{зас|Русија}} |[[ФК Рубин Казањ|Рубин Казањ]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:2 |- |style="text-align:center;"|{{зас|Италија}} |[[ФК Интер Милано|Интер Милано]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:3 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |- |rowspan=3|2013/14. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2013/14.|Лига шампиона]] |2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Јерменија}} |[[ФК Ширак|Ширак]] |style="text-align:center;"|0:0 |style="text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''1:1'''{{напомена|име=мање пг}} |- |3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Бугарска}} |[[ФК Лудогорец Разград|Лудогорец Разград]] |style="text-align:center;"|0:1 |style="text-align:center;"|1:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:3''' |- |[[УЕФА лига Европе 2013/14.|Лига Европе]] |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|Швајцарска}} |[[ФК Тун|Тун]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|0:3 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:3''' |- |rowspan=6|2014/15. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2014/15.|Лига шампиона]] |2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Фарска острва}} |[[ФК ХБ Торсхавн|ХБ Торсхавн]] |style="text-align:center;"|3:0 |style="text-align:center;"|3:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:1''' |- |3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Бугарска}} |[[ФК Лудогорец Разград|Лудогорец Разград]] |style="text-align:center;"|2:2 |style="text-align:center;"|0:0 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:2'''{{напомена|име=више пг}} |- |rowspan="4"|[[УЕФА лига Европе 2014/15.|Лига Европе]] |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|АЗЕ}} |[[ФК Нефтчи Баку|Нефтчи Баку]] |style="text-align:center;"|3:2 |style="text-align:center;"|2:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:3''' |- |rowspan="3"|група Ц |style="text-align:center;"|{{зас|Енглеска}} |[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|0:0 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |rowspan="3" align="center"|'''4. од укупно<br>4 места''' |- |style="text-align:center;"|{{зас|Грчка}} |[[ФК Астерас Триполи|Астерас Триполи]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|0:0 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:2 |- |style="text-align:center;"|{{зас|Турска}} |[[ФК Бешикташ|Бешикташ]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:4 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:2 |- |rowspan=6|2015/16. |rowspan=3|[[Лига шампиона 2015/16.|Лига шампиона]] |2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Грузија}} |[[ФК Дила Гори|Дила Гори]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|2:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:0''' |- |3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Румунија}} |[[ФК Стеауа Букурешт|Стеауа Букурешт]] |style="text-align:center;"|4:2 |style="text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:3''' |- |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|Белорусија}} |[[ФК БАТЕ Борисов|БАТЕ Борисов]] |style="text-align:center;"|2:1 |style="text-align:center;"|0:1 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''2:2'''{{напомена|име=више пг}} |- |rowspan="3"|[[УЕФА лига Европе 2015/16.|Лига Европе]] |rowspan="3"|група Л |style="text-align:center;"|{{зас|Холандија}} |[[ФК АЗ Алкмар|АЗ Алкмар]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|3:2 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:1 |rowspan="3" align="center"|'''3. од укупно<br>4 места''' |- |style="text-align:center;"|{{зас|Немачка}} |[[ФК Аугзбург|Аугзбург]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:3 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|3:1 |- |style="text-align:center;"|{{зас|Шпанија}} |[[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:2 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:5 |- |2016/17. |[[УЕФА лига Европе 2016/17.|Лига Европе]] |2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ПОЉ}} |[[ФК Заглебје Лубин|Заглебје Лубин]] |style="text-align:center;"|0:0 |style="text-align:center;"|0:0 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''0:0 (3:4 [[Једанаестерци|пен]])''' |- |rowspan=7|2017/18. |rowspan=2|[[Лига шампиона 2017/18.|Лига шампиона]] |2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ЦГ}} |[[ФК Будућност Подгорица|Будућност Подгорица]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|0:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''2:0''' |- |3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Грчка}} |[[ФК Олимпијакос|Олимпијакос]] |style="text-align:center;"|1:3 |style="text-align:center;"|2:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''3:5''' |- |rowspan="5"|[[УЕФА лига Европе 2017/18.|Лига Европе]] |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|МАЂ}} |[[ФК Видеотон|Видеотон]] |style="text-align:center;"|0:0 |style="text-align:center;"|4:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:0''' |- |rowspan="3"|група Б |style="text-align:center;"|{{зас|Украјина}} |[[ФК Динамо Кијев|Динамо Кијев]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|2:3 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:4 |rowspan="3" align="center"|'''2. од укупно<br>4 места''' |- |style="text-align:center;"|{{зас|Швајцарска}} |[[ФК Јанг бојс|Јанг Бојс]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:1 |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |- |style="text-align:center;"|{{зас|Албанија}} |[[ФК Скендербег|Скендербег]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:0 |style="background:#FFA500; text-align:center;"|0:0 |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|ЧЕШ}} |[[ФК Викторија Плзењ|Викторија Плзењ]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|0:2 | style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:3''' |- |rowspan=4|2018/19. |rowspan=4|[[УЕФА лига Европе 2018/19.|Лига Европе]] |1. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ЦГ}} |[[ФК Рудар Пљевља|Рудар Пљевља]] |style="text-align:center;"|3:0 |style="text-align:center;"|3:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''6:0''' |- |2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Литванија}} |[[ФК Тракај|Тракај]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''2:1''' |- |3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Данска}} |[[ФК Нордсјиланд|Нордсјиланд]] |style="text-align:center;"|3:2 |style="text-align:center;"|2:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''5:3''' |- |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|Турска}} |[[ФК Бешикташ|Бешикташ]] |style="text-align:center;"|1:1 |style="text-align:center;"|0:3 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|'''1:4''' |- |rowspan=6|2019/20. |rowspan=6|[[УЕФА лига Европе 2019/20.|Лига Европе]] |2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Велс}} |[[ФК Конахс Ки номадс|Конахс Ки номадс]] |style="text-align:center;"|3:0 |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''4:0''' |- |3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|ТУР}} |[[ФК Јени Малатијаспор|Јени Малатијаспор]] |style="text-align:center;"|3:1 |style="text-align:center;"|0:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:2''' |- |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|НОР}} |[[ФК Молде|Молде]] |style="text-align:center;"|2:1 |style="text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''3:2''' |- |- |rowspan="3"|група Л |style="text-align:center;"|{{зас|ЕНГ}} |[[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтед]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:3 |rowspan="3" align="center"|'''3. од укупно<br>4 места''' |- |style="text-align:center;"|{{зас|Казахстан}} |[[ФК Астана|Астана]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|4:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:1 |- |style="text-align:center;"|{{зас|Холандија}} |[[ФК АЗ Алкмар|АЗ Алкмар]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|2:2 |style="background:#FFA500; text-align:center;"|2:2 |- |rowspan=3|2020/21. |rowspan=3|[[УЕФА лига Европе 2020/21.|Лига Европе]] |1. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Летонија}} |[[ФК РФС|РФС Рига]] |style="text-align:center;"|1:0 | style="text-align:center;"| '''—''' |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''1:0''' |- |2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Молдавија}} |[[ФК Сфинтул Георге|Сфинтул Георге Суручени]] | style="text-align:center;"| '''—''' |style="text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|'''1:0''' |- |3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|Белгија}} |[[ФК Шарлроа|Шарлроа]] | style="text-align:center;"| '''—''' |style="text-align:center;"|1:2 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:2 |- |rowspan=8|2021/22. |rowspan=8|[[УЕФА Лига конференција Европе 2021/22.|Лига конференција]] | 2. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|СВК}} |[[ФК ДАК 1904 Дунајска Стреда|ДАК 1904 Дунајска Стреда]] |style="text-align:center;"|1:0 |style="text-align:center;"|2:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|3:0 |- | 3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|РУС}} |[[ФК Сочи|Сочи]] |style="text-align:center;"|2:2 |style="text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|3:3 (4:2 [[Једанаестерци|пен]]) |- |плеј оф |style="text-align:center;"|{{зас|ПОР}} |[[ФК Санта Клара|Санта Клара]] |style="text-align:center;"|2:0 |style="text-align:center;"|1:2 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|3:2 |- |- |rowspan="3"|група Б |style="text-align:center;"|{{зас|БЕЛ}} |[[ФК Гент|Гент]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |rowspan="3" align="center"|'''2. од укупно<br>4 места''' |- |style="text-align:center;"|{{зас|ЕСТ}} |[[ФК Флора Талин|Флора Талин]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:0 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|0:1 |- |style="text-align:center;"|{{зас|КИП}} |[[ФК Анортозис|Анортозис Фамагуста]] |style="background:#FFA500; text-align:center;"|1:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:0 |- |шеснаестина финала |style="text-align:center;"|{{зас|ЧЕШ}} |[[ФК Спарта Праг|Спарта Праг]] |style="background:#00FF00; text-align:center;"|2:1 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|1:0 |style="background:#00FF00; text-align:center;"|3:1 |- |осмина финала |style="text-align:center;"|{{зас|ХОЛ}} |[[ФК Фајенорд Ротердам|Фајенорд Ротердам]] |style="background:#FF0000; text-align:center;"|2:5 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:3 |style="background:#FF0000; text-align:center;"|3:8 |- |rowspan=1|2022/23. |rowspan=1|[[УЕФА лига Европе 2022/23.|Лига Европе]] |3. коло квалификација |style="text-align:center;"|{{зас|КИП}} |[[ФК АЕК Ларнака|АЕК Ларнака]] | |style="background:#FF0000; text-align:center;"|1:2 | |- |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|}} {{Српски фудбалски клубови у европским такмичењима}} {{ФК Партизан}} [[Категорија:ФК Партизан|Европа]] [[Категорија:Српски фудбалски клубови у европским такмичењима|Партизан]] kz81kdbm961aq1yl7eb8p84x4zlm72x 0 939754 25138429 24740166 2022-08-04T13:20:34Z Дејан2021 286992 + Архивиран 1 извор wikitext text/x-wiki {{Биографија |име = Костадинка |презиме = Момировић |слика = KostadinkaMomirović.JPG |опис_слике = Костадинка Момировић |ширина_слике = 250px |дан_рођења = 6. |месец_рођења = март |година_рођења = 1900. |место_рођења = [[Извор (Параћин)|Извор]] |држава_рођења = {{застава|Краљевина Србија}} |дан_смрти = 8. |месец_смрти = јул |година_смрти = 2009. |датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> |место_смрти = [[Буљане]] |држава_смрти = {{застава|Србија|2004}} |титула = [[Најстарији људи у Србији|Најстарија жива особа у Србији]]. (2007–2009) |претходник = Раде Грујичић |наследник = [[Јово Латиновић]] }} '''Костадинка „Коса“ Момировић''' ([[6. март]] [[1900]] — [[8. јул]] [[2009]]) је била једна од најстаријих особа у [[Србија|Србији]] икад. У тренутку своје смрти била је [[Најстарији људи у Србији|најстарија жива особа у Србији]].<ref>{{Cite web|url=https://gerontology.wikia.org/wiki/Kostadinka_Momirovic|title=Kostadinka Momirovic|website=Gerontology Wiki|language=|url-status=live|access-date=}}</ref> == Биографија == Рођена је [[6. март]]а [[1900]]. Била је изузетна особа ведра духа и бистре памети. Иако физички немоћна њено интересовање за све што се збива у кући и ван ње пленио је сваког, па и бројне новинаре који су је често обилазили. Иначе, једна од најстаријих Српкиња никада ништа није тражила нити добила од државе. Пошто јој је родна кућа у селу Извор била спаљена, са 17 година се удала за Радивоја који је тек стигао са Солунског фронта. Цели живот је радила као надничар. Ипак, није тачно да јој се држава никада није обраћала. Када је прешла стоту годину живота, из Завода за пензионо и социјално осигурање тражили су јој потврду да је још жива. До краја живота живела је са сином Владимиром и снајом Миланом, који су водили рачуна о њој. За 107 рођендан од зубног техничара из Параћина Владимира Милосављевића добила је протезу. Рекла је да јој је то најдражи поклон. [[1968]]. године издата јој је трајна лична карта. Костадинка је из [[Извор (Параћин)|Извора]] код [[Доња Мутница|Доње Мутнице]]. Од седамнаесте до осамдесете године живела је у планини, на Никсиној падини брда Дроца, планине Пештерац, од Буљана 15 километара. Свако јутро је пила мало ракије. Отац јој је погинуо у рату са Турцима. Њен муж Владимир, поживео је 93 године. Радио је у каменолому где је пребио руку; после је чувао овце. Родила је две ћерке Милку и Божидарку.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Danas-je-108-rodjendan-najstarije-Srpkinje.lt.html Политика Online - Данас је 108. рођендан најстарије Српкиње{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>[http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php Preminula Najstarija Srpkinja - Paracin] ([https://web.archive.org/web/20130910123100/http://www.paracin.autentik.net/2009/najstarija.php Архивирано])</ref> == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Момировић, Костадинка}} [[Категорија:Рођени 1900.]] [[Категорија:Умрли 2009.]] [[Категорија:Параћинци]] [[Категорија:Стогодишњаци]] boot9ythlwtinkiaq1y9q9j2rh0lonr 0 943856 25139171 24929523 2022-08-05T07:48:06Z Никола00 273454 wikitext text/x-wiki {{Чишћење једноставних URL-ова}} [[Датотека:Combined Endeavor 2011 Serbian military.jpg|мини|201x201пискел|Српски војници током обављања дужности]] Списак наоружања и војне опреме коју користи [[Војска Србије]]. == Стрељачко наоружање == {| class="wikitable" !Назив !Земља порекла !Намена !Количина !Фотографија !Напомена |- |[[Застава ЦЗ99]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} |Пиштољ 9-{mm}- | |[[Датотека:Crvena Zastava 99.jpg|безоквира|133x133пискел]] | |- |[[IWI Jericho 941]] |{{застава|Израел}} |Пиштољ 9 мм | |[[Датотека:Jericho 941F.jpg|безоквира|135x135пискел]] |Ретко коришћен, највише у [[Одред војне полиције „Кобре”|Кобрама]] , или [[Специјална бригада|специјалној бригади.]] |- |[[Застава М84 Шкорпион|Застава М84]] [[Застава М84 Шкорпион|Шкорпион]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Аутоматски пиштољ 7.65-{mm}- | |[[Датотека:Normal skorpion 01.jpg|126x126px]] |Аутоматски пиштољ М84, предвиђен је првенствено за самоодбрану посада тенкова, борбених возила пешадије и других возила у којима нема довољно простора за смештај оружја са дугим цевима. За примену у специјалним снагама [[Застава М84 Шкорпион|М84 Шкорпион]] опрема се пригушивачем пуцња домаће производње. |- |[[Застава М92]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} |Аутомат | |[[Датотека:M92.jpg|безоквира|127x127px]] | |- |[[Хеклер и Кох МП5]] |{{застава|Њемачка|name=Немачка}} |Аутоматска пушка | |[[Датотека:Heckler & Koch MP5-2.jpg|129x129px]] |Употреба у батаљонима војне полиције. |- |[[Хеклер и Кох УМП]] |{{застава|Њемачка|name=Немачка}} |Аутоматска пушка | |[[Датотека:HKUMP45.JPG|безоквира|129x129px]] | |- |[[Узи]] |{{застава|Израел}} |Аутомат | |[[Датотека:Imi uzi b22.jpg|безоквира|130x130px]] |У употреби [[Одред војне полиције „Кобре”|Батаљона војне полиције „Кобре”]]. |- |[[Застава М70|Застава M70A/M70B1]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} |Аутоматска пушка 7.62-{mm}- | |[[Датотека:Zastava M-70.jpg|130x130px]] |Најбројније варијанте у наоружању ВС су М70Б и М70АБ2. Више десетина хиљада комада и у резерви. |- |[[Застава M21]] |{{застава|Србија}} |Аутоматска пушка 5.56-{mm}- | |[[Датотека:M21SRB.jpg|128x128п|веза=Special:FilePath/Zastava_M-21_°Cjpg]] | |- |[[Застава М19]] |{{застава|Србија}} |Аутоматска модуларна пушка 6,5×39 мм / 7,62×39 мм |? (+2.000) | |Потписан уговор о набавци, усвојена у наоружање Војске Србије. Биће опремљена савременим оптичким нишанима из домаће производње.<ref>{{Cite web|url=http://www.mod.gov.rs/lat/16290/nova-modularna-puska-6-5-7-62-mm-u-naoruzanju-vojske-srbije-16290|title=Nova modularna puška 6,5/7,62 mm u naoružanju Vojske Srbije|website=Ministarstvo odbrane Republike Srbije|access-date=2021-10-28}}</ref> |- |[[ФН Скар-Л]] |{{застава|Белгија}} |Аутоматска пушка |740 |[[Датотека:Scar L Standard.png|128x128пискел]] |Достављене 6. мај 2018. у склопу пројекта "1500 савремених војника". |- |[[Хеклер и Кох 416]] |{{застава|Њемачка|name=Немачка}} |Аутоматска пушка | |[[Датотека:HK416N.png|безоквира|126x126px]] |Припадници 72. Извиђачко — диверзантског батаљона Војске Републике Србије су наоружани са ХК-416 Д14.5РС и Хеклеровим подцевним бацачем граната АГ-416 калибра 40 мм. |- |[[Хеклер и Кох Г36]]Ц & Г36КВ |{{застава|Њемачка|name=Немачка}} |Аутоматска пушка | |[[Датотека:800px-G36bw.jpg|безоквира|125x125px]] |Употреба у 63. падобранском батаљону. |- |[[Штајер АУГ|АУГ Штајер]] |{{застава|Аустрија}} |Аутоматска пушка | |[[Датотека:AUG A1 508mm 04.jpg|безоквира|127x127px]] |У употреби у специјалној бригади. Користи један тим из [[72. Извиђачко-диверзантски батаљон]]. |- |[[AK-101]] |{{застава|Русија}} |Аутоматска пушка | |[[Датотека:АК-101.jpg|безоквира|126x126px]] |Употреба у специјалној бригади [[Војска Србије|Војске Србије]]. |- |[[Застава ЛП-12ПА]] |{{застава|Србија}} |Сачмарица | | |Употреба у свим јединицама. Користи се ефикасно за борбе у урбаним срединама на растојањима до 150 метара. |- |[[Застава М93 Црна Стрела]] |{{застава|Србија}} |Далекодометни снајпер 12.7-{mm}- | |[[Датотека:Sniper Zastava M93.jpg|126x126px]] |Употреба у свим јединицама. |- |[[Сако ТРГ]] | {{застава|Финска}} |Снајперска пушка | |[[Датотека:Sako TRG-42.jpg|127x127px]] |Употреба у [[Специјална бригада|специјалној бригади.]] |- |[[Застава М76|Застава M76]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Снајперска пушка 7.9-{mm}- | |[[Датотека:Zastava-M76-Full.jpg|129x129px]] |У будућности биће замењена са [[Застава М91|М91]] најновије верзије. |- |[[Застава М91|Застава M91]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} |Снајперска пушка 7.62-{mm}- | |[[Датотека:Sniper Zastava M91.jpg|128x128px]] | |- |[[Застава М72|Застава M72]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} |Пушкомитраљез 7.62-{mm}- | |[[Датотека:M72B1.jpg|129x129px]] | |- |[[Застава М90|Застава M90]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Аутоматска пушка | | | |- |[[Застава М84|Застава M84]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} |Митраљез 7.62-{mm}- | |[[Датотека:M84 mg.jpg|129x129px]] | |- |[[Застава М87|Застава M87]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Митраљез 12.7-{mm}- | |[[Датотека:Противавионски митраљез М87 кал. 12.7мм на куполи тенка М-84 (3).jpg|безоквира|133x133пискел]] |Произведен у [[СФРЈ]] по лиценци [[НСВ]] совјетског тешког митраљеза. Биће замењен модернијим и новијим [[М02 Којот]]. |- |[[Browning M2]] |{{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} |Митраљез 12.7-{mm}- | |[[Датотека:Machine gun M2 1.jpg|132x132px]] |Употреба у војној полицији, неки су прикачени на оклопна возила. |- |[[Застава М93 (БГА)]] |{{застава|Србија}} |Бацач граната 30-{mm}- | |[[Датотека:Zastava BGA 30mm 01.jpg|132x132px]] |У употреби од 1999. године |- |[[Минобацач М57|М57]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Минобацач 60-{mm}- | |[[Датотека:Минобацач_М57_60мм.jpg|132x132px]] | |- |[[Минобацач М69|М69]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Минобацач 82-{mm}- |106 |[[Датотека:Минобацач М69 82мм.jpg|169x169px]] | |- |[[Минобацач М75|М75]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Минобацач 120-{mm}- |57 |[[Датотека:Mortar 120 mm M-75 Croatian Army.JPG|безоквира|200x200пискел]] | |} == Против-оклопни ракетни системи == {| class="wikitable" !Назив !Земља порекла !Намена !Верзија !Бројно стање !Фотографија !Напомена |- |[[М-80 Зоља]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}{{Flagcountry|Србија}} |Против-тенковска ракета | |? |[[Датотека:Zolja1.jpg|114x114px]] |Враћени ресурси на више од 25.000 комада.<ref name="#1">{{Citation|title=PREDSEDNIK U PANČEVU - Aleksandar Vučić na prezentaciji protivoklopnog sistema "kornet"|url=https://www.youtube.com/watch?v=jzbEz4J3cFQ|accessdate=2022-01-03|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> |- |[[М-79 Оса]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}{{Flagcountry|Србија}} |Против-тенковска ракета | |? |[[Датотека:M79-OSA.jpg|114x114px]] | |- |[[М90 Стршљен|M90 Стршљен]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} |Против-тенковска ракета |М90 М91 |? |[[Датотека:M90 Stršljen.JPG|115x115px]] |Осмишљено и дизајнирано у [[СФРЈ]], касније усавршавано и настављена производња у Србији и Македонији. Србија је касније дизајнирала М91. |- |[[9М14 Маљутка]] |{{застава|Совјетски Савез}}<br />{{застава|Србија}} |Против-тенковска ракета |9М14М 9М14П1 |? |[[Датотека:Maljutka 9M14P1-2F.jpg|114x114px]] |По лиценци набављеној у бившем [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] од [[1973]]. године у фабрици „Крушик” у [[Ваљево|Ваљеву]] производи се противоклопна ракета Маљутка у две основне варијанте: — 9М14М са ручним вођењем и — 9М14П1 са полуаутоматским вођењем. Усавршене су и усвојене нове варијанте побољшања и модернизације те је значајно повећана могућност. |- |[[9К111 Фагот]] |{{застава|Совјетски Савез}} |Против-тенковска ракета | |? |[[Датотека:POLK 9K111 Fagot.jpg|115x115px]] | |- |[[9M133 Kornet|9М133 Корнет]] |{{застава|Русија}} |Против-тенковска ракета |Корнет-ЕМ |? |[[Датотека:Корнет-Э и Краснополь-М2 - МВСВ-2008 01.jpg|115x115пискел]] |Први део ракета и лансера испоручен у децембру 2021. године.<ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/495324/EKSKLUZIVNO-Ruske-rakete-kornet-stigle-u-Srbiju|title=EKSKLUZIVNO: Ruske rakete „kornet” stigle u Srbiju|last=P|first=R.|website=Politika Online|access-date=2021-12-25}}</ref> Званично представљене 3.1.2022. године у служби [[72. бригада за специјалне операције|72. бригаде за специјалне операције]].<ref name="#1"/> |- |[[9М119 Свир/Рефлекс]] |{{застава|Русија}} |Против-тенковска ракета | |? |[[Датотека:9M119F1 Invar-M.jpg|115x115пискел]] |Користе је тенкови Т-72 Б1МС. Домет је 5.000-6.000 метара. |- |[[9М120 Атака]] |{{застава|Русија}} |Против-тенковска ракета | |? |[[Датотека:Engineering Technologies 2010 Part7 0032 copy.jpg|115x115пискел]] |Користе је борбени хеликоптери МИ-35М. Домет је 6.000 метара. |} == Борбена возила == <ref name="Наоружање копнене војске">{{cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=5701ab10-fc9c-102b-9fa8-28e40361dc2e|title=Наоружање копнене војске|accessdate=29. 8. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141007013516/http://www.vs.rs/index.php?content=5701ab10-fc9c-102b-9fa8-28e40361dc2e|archive-date=7. 10. 2014|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" |- ! style="text-align: left; width:12%;"|Назив ! style="text-align: left; width:10%;"|Земља порекла ! style="text-align: left; width:22%;"|Намена ! style="text-align: left; width:10%;"|Верзија ! style="text-align: left; width:3%;"|Активно Бројно стање !Резерва ! style="text-align: left;width:10%;"|Фотографија ! style="text-align: left;width:44%;"|Напомена |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Тенкови''' |- | [[M-84]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | [[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] (ГБТ) | М-84<br />M-84A | 212 |20 |[[Датотека:M-84 VS.jpg|безоквира|206x206пискел]] | По 53 тенка у сваком батаљону у 4 бригаде КоВ. |- |[[Т-72|T-72]] |{{застава|Русија}} |[[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] (ГБТ) |Т-72Б1МС |30 |/ |[[Датотека:T-72B1MS (1).png|безоквира|206x206пискел]] |Тенкови испоручени крајем 2020 и 2021.[https://www.youtube.com/watch?v=eMjAad5bkt0&t=145s][https://www.youtube.com/watch?v=PMtR4qBcigI&t=3s] Тенкови у саставу новоформираног батаљона у Нишу. |- | [[Т-72|T-72]] | {{Застава|Совјетски Савез}} {{застава|Чехословачка}} |[[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] (ГБТ) | Т-72М |13 |48 |[[Датотека:T-72M VS.jpg|204x204пискел]] | Једна чета Т-72М од 13 тенкова у употреби, остатак у резерви.<ref name="Оклопне јединице Војске Србије">{{cite web|url=http://oklop2.tripod.com/srpskavojska/vs.htm|title=Оклопне јединице Војске Србије}}</ref> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Тенкови за извлачење''' |- | [[M-84|М-84АИ]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | [[Тенк за извлачење]] (ТЗИ) | М-84АИ | 5 |/ | [[Датотека:M-84AI.jpg|204x204px]] | Тенкови за извлачење М-84АИ су распоређени у тенковским батаљонима бригада Копнене војске.<ref name="Тенкови за извлачење Војске Србије">{{cite web|url=http://www.oklop.net23.net/tzi/opis.html|title=Тенкови за извлачење Војске Србије|accessdate=4. 12. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605065744/http://www.oklop.net23.net/tzi/opis.html|archive-date=5. 6. 2013|url-status=dead}}</ref> |- | [[ЈВБТ-55А|ЈВБТ]] | {{застава|Чехословачка}} | [[Тенк за извлачење]] (ТЗИ) | ЈВБТ-55А | 8 |60 | [[Датотека:TZI 55.jpg|202x202px]] | 8 тенкова за извлачење у механизованим батаљонима, самоходним артиљеријским дивизионима и логистичким батаљонима бригада Копнене војске.<ref>{{cite web|url=http://www.srpskioklop.paluba.info/tabela/stanjeOJ2004.html|title=Списак оклопних возила ВСЦГ 2004}}</ref> |- | [[ВЗТ-2]] | {{застава|Пољска}} | [[Тенк за извлачење]] (ТЗИ) | ВЗТ-2 | 16 |/ | [[Датотека:Anakonda 2008 (37).jpg|203x203px]] | Тенкови за извлачење ВТЗ-2 су распоређени у тенковским и механизованим батаљонима бригада Копнене војске.<ref name="Оклопне јединице Војске Србије" /><ref name="Тенкови за извлачење Војске Србије" /> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Тенкови носачи моста''' |- | [[MT-55]] | {{застава|Совјетски Савез}} | [[Тенк носач моста]] (ТНМ) | MT-55А | 24 |/ | [[Датотека:MT-55A.jpg|201x201px]] | Тенкови носачи моста ангажовани у тенковским и механизованим батаљонима бригада Копнене војске.<ref name="Оклопне јединице Војске Србије" /><ref name="Тенкови за извлачење Војске Србије" /> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Борбено возило пешадије''' |- | [[БВП М-80]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | [[Борбено возило пешадије]] (БВП) | М-80<br />М-80А |320 |222 |[[Датотека:BVP М80А VS.jpg|безоквира|201x201px]] | 320 БВП се налази у механизованим батаљонима бригада Копнене војске, остатак у резерви. Возило има амфибијске могућности.<ref name="Наоружање копнене војске" /><ref name="Оклопне јединице Војске Србије" /> У плану модернизација, одрађено неколико прототипова модернизације, планира се модернизација у будућности на верзију М-80АБ2. |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Оклопна возила гусеничари''' |- | [[МТ-ЛБу]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Командни [[оклопни транспортер]] (КОТ) | 1В13<br />1В14<br />1В15<br />1В16 |32 |/ |[[Датотека:MT-LBu - VS - 01.jpg|208x208px]] | Командно возило при самоходним хаубичким артиљеријским батеријама и дивизионима бригада Копнене војске наоружаним хаубицама 2С1 Гвоздика.. 1В13 (возило заменика команданта батерије), 1В14 (возило команданта батерије), 1В15 (возило заменика команданта дивизиона), 1В16 (возило команданта дивизиона).<ref name="МТ-ЛБ">{{cite web|url=http://www.srpskioklop.paluba.info/mtlb/opis.htm|title="МТ-ЛБ"}}</ref> Возило има амфибијске могућности. Представљен прототип модернизације. |- | [[БТР-50]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Командни [[оклопни транспортер]] (КОТ) | БТР-50ПК<br />БТР-50ПУ |12 |28 | [[Датотека:BTR50 VS 2008 1.jpg|203x203px]] | 12 оклопних транспортера је распоређено у тенковским и механизованим батаљонима бригада Копнене војске, остатак у резерви. Возило има амфибијске могућности.<ref name="Наоружање копнене војске" /><ref name="Оклопне јединице Војске Србије" /> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Оклопна возила точкаши''' |- |[[БОВ М16 Милош]] |{{застава|Србија}} |Вишенаменски оклопни транспортер |БОВ-М16 |30+ |/ |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 08 - BOV M16 Miloš 02.jpg|ивица|центар|безоквира|206x206пискел|БОВ М16]] |Возила у саставу специјалних бригада. Даље опремање у току.<ref>{{Cite web|url=https://www.balkansec.net/post/budžet-srbije-preko-600-miliona-evra-za-vojne-nabavke|title=Budžet Srbije: preko 600 miliona evra za vojne nabavke|last=Radić|first=Aleksandar|date=2021-04-21|website=Balkansec.net|language=bs|access-date=2021-10-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2022/02/05/reportaza-statika-stita-2022-sa-mnostvom-premijera-fk-3-mig-29sm-pegaz-nova-terenska-vozila-i-novi-hangar/|title=[REPORTAŽA] Statika Štita 2022 sa mnoštvom premijera: FK-3, MiG-29SM, Pegaz, nova terenska vozila i novi hangar|date=2022-05-02|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2022-05-03}}</ref> |- |[[Лазар 3]] |{{застава|Србија}} |Вишенаменски оклопни транспортер (ВОТ) |ОБВТ Лазар 3 |30+ |/ |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 06 - Lazar 3 02.jpg|алт=|безоквира|206x206пискел]] |У току испорука још 12 преосталих, наручених возила. Током-крајем 2022. године Војска Србије требала би да добије унапређену варијанту са топом 30мм и појачаним оклопом<ref name="#3">{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/22/10/partner-2021-sve-o-oklopnim-premijerama-modernizacijama-i-modifikacijama/|title=[PARTNER 2021] Sve o oklopnim premijerama, modernizacijama i modifikacijama|date=2021-10-22|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-10-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2022/02/05/reportaza-statika-stita-2022-sa-mnostvom-premijera-fk-3-mig-29sm-pegaz-nova-terenska-vozila-i-novi-hangar/|title=[REPORTAŽA] Statika Štita 2022 sa mnoštvom premijera: FK-3, MiG-29SM, Pegaz, nova terenska vozila i novi hangar|date=2022-05-02|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2022-05-03}}</ref> |- | [[БРДМ-2]] | {{застава|Русија}} | Извиђачко борбено амфибијско оклопно возило | БРДМ-2МС | 30 |/ |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 02 - BRDM-2MS 03.jpg|безоквира|205x205пискел]] | Првих 10 БРДМ-2МС возила испоручено у јулу 2019. године. Почетком 2021. године испоручено преосталих 20. Возила у саставу новоформираног батаљона у Нишу. |- | [[БРДМ-2]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Извиђачко борбено амфибијско оклопно возило | БРДМ-2 | 36 |22 |[[Датотека:BRDM-2 VS smotra 1.jpg|алт=|безоквира|205x205пискел]] | 36 налази у тенковским и механизованим батаљонима бригада Копнене војске, остатак у резерви.<ref name="Наоружање копнене војске" /> |- |[[БОВ-КИВ]] |{{застава|Србија}} |Командно-извиђачко оклопно возило |БОВ-КИВ |10+ |/ |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 05 - BOV KIV 01.jpg|ивица|безоквира|206x206пискел]] |Првих 10 БОВ КИВ ушло је у наоружање 2020. године. Настало као резултат модернизације возила БОВ-3, носилац посла ФАП Прибој.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4101574/vojna-vozila-kiv-bov--vulin-vojnotehnicki-institut.html|title=Pogledajte nultu seriju komandno-izviđačkih vozila i saznajte više o njihovim mogućnostima|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2020-10-11}}</ref> Очекује се даље опремање (до 24 возила) |- | [[БТР-60]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Командни [[оклопни транспортер]] (КОТ) | ПУ-12 | 10 |50 | [[Датотека:BTR 60 - PU-12.JPG|ивица|безоквира|206x206px]] | 10 је распоређено као командна возила ПВО са Стрелама-1М у артиљеријско-ракетним дивизионима ПВО бригада Копнене војске, остатак у резерви. Возило има амфибијске могућности. |- | [[БОВ-ВП]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | [[Оклопни аутомобил]] војне полиције | БОВ М-86 | 52 |12 | [[Датотека:Sloboda 2019 - defile 03 - BOV M-86 02.jpg|204x204px]] | Користе их јединице Војне полиције.<ref name="Наоружање копнене војске" /><ref name="Оклопне јединице Војске Србије" /> У саставу УНФИЛ мисије у Либану налази се 13 генерално ремонтованих возила БОВ М-86 Војске Србије.<ref name="БОВ VP">{{cite web|url=https://milinme.wordpress.com/category/bov-vp-m-86/?iframe=true&preview=true/feed/}}</ref> Могућа замена модернијим БОВ М16 или модернизација. |- |[[Lenco BearCat]] |{{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} |Оклопни аутомобил |Lenco BearCat G2 |5 | |[[Датотека:Nash Bearcat.jpg|204x204пискел]] |Возила први пут приказана на приказу борбене готовости „Штит” 2022. у [[Батајница|Батајници]].<ref>{{Citation|title=Novo oklopno vozilo Vojske Srbije - Lenco BearCat G3|url=https://www.youtube.com/watch?v=qGHC0HBAmVE|accessdate=2022-05-01|language=sr-Cyrl-RS}}</ref><ref>{{Citation|title="Štit 2022" – prikaz sposobnosti Vojske Srbije na aerodromu u Batajnici|url=https://www.youtube.com/watch?v=UPRHSfAjRNo|accessdate=2022-05-01|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> Возила су намењена јединицама Војне полиције.<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/vojska-srbije-nabavila-americka-oklopna-vozila-2147946|title=Vojska Srbije nabavila američka oklopna vozila|website=B92.net|language=sr-Latn-RS|access-date=2022-05-03}}</ref> |- |[[Humvee]] | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} | Оклопни аутомобил | | 40+ |/ | [[Датотека:Hamer VS 1.jpg|202x202px]] | Возила су донација САД из 2012. и 2017. године. Војска Србије их је по својим потребама модификовала. Користе се већином у 72. бригади за специјалне операције. Очекује се даље опремање овим возилима. |- | [[БОВ-1]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Против-оклопно возило | БОВ М-83 | 48 |48 | [[Датотека:BOV-1 M-83 2.jpg|202x202px]] | 48 лансирна возила БОВ-1 (ПОЛО М-83) налази у механизованим батаљонима бригада Копнене војске и додатних 48 возила је у резерви.<ref name="Оклопне јединице Војске Србије" /><ref name="Табела">[http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=158759_105598959_Artiljerija%20VS.jpg Artiljerija VS]</ref> У току модернизација. |- ! colspan="8" |'''Даљински управљиве безпосадне платформе''' |- |[[ДУБП Милош]] |{{застава|Србија}} |Даљински управљива безпосадна платформа |Милош-Н |12+ |/ |[[Датотека:DUBP Miloš - VS 04.jpg|211x211px]] |Током 2020. године првих 5 комада испоручено 72. бригади за специјалне операције Војске Србије Током 2021. године најављена набавка још 100 комада.<ref name="#4">{{Citation|title=Вучић: Војска за пар месеци двоструко снажнија него данас|url=https://www.youtube.com/watch?v=Cp9TVd0jQE0|accessdate=2021-06-30|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> Најављена набавка и модернизоване ојачане варијанте, али и варијанте за извлачење рањеника.<ref name="#1"/> |} == Артиљерија == {| class="wikitable" |- ! style="text-align: left; width:12%;"|Назив ! style="text-align: left; width:10%;"|Земља порекла ! style="text-align: left; width:22%;"|Намена ! style="text-align: left; width:10%;"|Верзија ! style="text-align: left; width:3%;"|Активно Бројно стање !Резерва ! style="text-align: left;width:10%;"|Фотографија ! style="text-align: left;width:44%;"|Напомена |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Самоходна артиљерија''' |- |[[Самоходна хаубица 155&nbsp;mm Нора Б-52|Нора Б-52]] |{{застава|Србија}} |[[Самоходна топ хаубица]] 155-{mm}- |Б52 М15 |18+ |/ |[[Датотека:Nora B52 M15 VS - Odbrana slobode 2019 Niš 2.jpg|алт=|безоквира|224x224px]] |Нису познати планови даљих набавки. |- | [[2С1 Гвоздика]] | {{застава|Совјетски Савез}}<br />{{Flagcountry|Србија}} | [[Самоходна хаубица]] 122-{mm}- | 2С1<br />2С1М | 66<br />6+ | 9 | [[Датотека:2S1 VS.jpg|223x223px]] | Хаубице су распоређене у самоходним хаубичким артиљеријским дивизионима бригада Копнене војске, 9 у резерви. За сада је најмање једна батерија сачињена од 6 оруђа модернизована.<ref name="Наоружање копнене војске" /> Модернизација обухвата већи домет самог оруђа, већу мобилност, увећану брзину испаљивања граната као и уграђен ДУБС (даљинско управљиву борбену станицу) |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | ''' Вучна артиљерија''' |- | [[Топ хаубица М84 Нора|М-84 Нора]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | [[Топ]]-[[хаубица]] 152-{mm}- | М-84 Нора-А | 36 | 16 | [[Датотека:M84 Nora A.jpg|223x223px]] | Све топ-хаубице су распоређене у мешовитој артиљеријској бригади Копнене војске.<ref name="Наоружање копнене војске" /> |- | [[Топ М-46|М-46]] | {{застава|Совјетски Савез}} | [[Топ]]-130-{mm} | М-1954 | 36 |/ | [[Датотека:M-46-84 155-45 mm converted gun.JPG|224x224px]] | Сви топови су распоређени у мешовитој артиљеријској бригади Копнене војске.<ref name="Наоружање копнене војске" /> |- | [[Д-30 (хаубица)|Д-30]] | {{застава|Совјетски Савез}} | [[Хаубица]] 122-{mm}- | Д-30Ј | 0 | 72 |[[Датотека:D-30J 122mm VS1.jpg|безоквира|223x223px]] | Ван употребе, у резерви.<ref name="Наоружање копнене војске" /> |- | [[M-56 (хаубица)|М-56]] | {{застава|СФРЈ}} | [[Хаубица]] 105-{mm}- | М-56A1 | 0 | 200-250 | [[Датотека:M56A1.jpg|221x221px]] | Ван употребе, у резерви. |- | [[Зис 3]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Топ 76-{mm}- | Зис-3 | 18 | / |[[Датотека:ZIS-3 Garda VS 01.jpg|безоквира|221x221px]] |Користе припадници Гарде ВС за испаљивање Почасне паљбе.<ref name="Pocasna paljba povodom dana Pobede">[http://www.vs.rs/sr_cyr/vesti/6D1EE96B52E611E886D90050568F5424/pocasna-paljba-povodom-dana-pobede.html Pocasna paljba povodom dana Pobede]</ref> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Ракетна артиљерија''' |- | [[М-77 Огањ]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} | [[Самоходни вишецевни лансер ракета]] (СВЛР) 128-{mm}-<br />[[Лансер ракета самоходни вишецевни дигитализовани]] (ЛРСВД) М-17 | M-77<br />М-17Д | 53<br />7+ | ~70 | [[Датотека:M77 Oganj 1.jpg|220x220px]] | Лансери су у мешовитој артиљеријској бригади и дивизионима СВРЛ бригада Копнене војске.<ref name="Наоружање копнене војске" /><ref name="Vojska Srbije raspolaže sa 300 artiljerijskih oruđa" /> У служби је 7 „дигитализованих”. У току радови на другој батерији.<ref>{{Cite web|url=http://www.mod.gov.rs/cir/18094/ministar-stefanovic-obisao-preduzece-prva-petoletka-18094|title=Министар Стефановић обишао предузеће „Прва петолетка“|website=Министарство одбране Републике Србије|access-date=2021-12-11}}</ref> |- | [[М-94 Пламен-С]] | {{застава|СР Југославија}} | [[Самоходни вишецевни лансер ракета]] (СВЛР) 128-{mm}- | M-94 | 18 | 24 | [[Датотека:M94 Plamen S 128mm 1.jpg|218x218px]] | Сви лансери се налазе у дивизиону СВРЛ бригаде Копнене војске.<ref name="Наоружање копнене војске" /><ref name="Vojska Srbije raspolaže sa 300 artiljerijskih oruđa">{{Cite web |url=http://www.pressonline.rs/info/politika/15076/vojska-srbije-raspolaze-sa-300-artiljerijskih-orudja.html |title=Vojska Srbije raspolaže sa 300 artiljerijskih oruđa |access-date=04. 12. 2014 |archive-date=22. 04. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140422232755/http://www.pressonline.rs/info/politika/15076/vojska-srbije-raspolaze-sa-300-artiljerijskih-orudja.html |url-status=dead }}</ref> |- | [[М-87 Оркан]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | [[Самоходни вишецевни лансер ракета]] (СВЛР) 262-{mm}- | М-96 Оркан II | 4 |/ | [[Датотека:Orkan II 1.jpg|219x219px]] | Сва 4 Оркана се налазе у мешовитој артиљеријској бригади Копнене војске.<ref name="Наоружање копнене војске" /> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Радари''' |- | [[СНАР-10]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Артиљеријски [[радар]] | 1РЛ232 | 1 |/ | [[Датотека:ArmedForcesAcademy11Slovakia12.JPG|219x219px]] | Налази се у мешовитој артиљеријској бригади Копнене војске.<ref name="Импулс ватреној моћи">{{cite web|url=http://www.odbrana.mod.gov.rs/svi_clanci_broja.php?id_broja=472&id_casopisa=1|title=Импулс ватреној моћи}}</ref> |- | [[АРМС-3]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Метеоролошки [[радар]] | | 1 |/ | | Налази се у мешовитој артиљеријској бригади Копнене војске. |} == Противваздушна одбрана == {| class="wikitable" |- ! style="text-align: left; width:12%;"|Назив ! style="text-align: left; width:10%;"|Земља порекла ! style="text-align: left; width:22%;"|Намена ! style="text-align: left; width:12%;"|Верзија ! style="text-align: left; width:7%;"|Активно Бројно стање !Резерва ! style="text-align: left;width:10%;"|Фотографија ! style="text-align: left;width:43%;"|Напомена |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Трупни системи ПВО''' |- | [[9К32 Стрела-2|Стрела-2]] | {{застава|Совјетски Савез}} {{застава|СФРЈ}} | Лаки преносиви ракетни систем ПВО | 9К32М Стрела-2М/А | ? | | [[Датотека:SA-7.jpg|206x206px]] | Oд 1984.године на основу лиценце производила се у фабрици „Крушик” у Ваљеву.<ref name="Наоружање копнене војске" /> |- | [[9K38 игла|Игла]] | {{застава|Русија}} | Лаки преносиви ракетни систем ПВО | 9K38 Игла<br />9K310 Игла-1 | ? | | [[Датотека:SA-16 launcher and missile.jpg|205x205px]] | 1994.године су испоручене прве количине лаких преносивих ракетних система 9K310 Игла-1 (НАТО ознака „SA-16 Gimlet”)<ref name="Наоружање копнене војске" /> |- |[[Мистрал (ракета)|Мистрал-3]] |{{застава|Француска|name=Француска}} |Лаки преносиви ракетни систем ПВО |Мистрал-3+ |50 | |[[Датотека:Mistral SAM.jpg|208x208пискел]] |Део лансера биће интегрисан у ПВО систем ПАСАРС. Уз ракете купљено и 18 система за лансирање. Преговара се о додатним ракетама.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/15/09/poslednja-vest-vucic-srbija-nabavlja-kornet-pancir-s1m-kineske-bespilotne-letelice-ch-95-dodatne-helikoptere-h145m-i-talesove-laserski-vodjene-rakete-vazduh-zemlja/|title=[POSLEDNJA VEST] Vučić: Srbija nabavlja Kornet, Pancir S1M, kineske bespilotne letelice CH-95, dodatne helikoptere H145M i Talesove laserski vođene rakete vazduh-zemlja|date=2021-09-15|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-09-16}}</ref> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Артиљеријски системи ПВО''' |- | [[М53/59 Прага]] | {{застава|Чехословачка}} | Двоцевни против-авионски топ 30-{mm}- | M53/59 | 48 |/ | [[Датотека:M53 Praga.jpg|209x209px]] | Враћена у оперативну употребу. Налази се у наоружању артиљеријско-ракетних дивизиона ПВО бригада Копнене војске. Користи се за гађање непријатељске пешадије, утврђених места, оклопних возила или ниско летећих авиона и хеликоптера. |- | [[Бофорс 40&nbsp;mm Л/70|Бофорс]] Л/70 | {{застава|Шведска}} | Против-авионски топ 40-{mm}- | Л/70 | 60 |/ | [[Датотека:L70 Bofors V i PVO VS.jpg|210x210px]] | Батерије од по шест оруђа калибра 40 mm Л/70, ласерско-рачунарском групом bofi и осматрачко-аквизицијским радаром М85 жирафа. Налази се у наоружању артиљеријско-ракетних дивизиона ПВО бригада Копнене војске и ваздухопловних бригада.У току је интеграција топова Бофорс Л/70 у систем Пасарс-16, већ је интегрисано 12 топова (формиране су 2 батерије Пасарс-16).<ref name="Наоружање копнене војске" /> |- | [[БОВ (оклопни транспортер)|БОВ ПАТ]] | {{застава|СФРЈ}} | |БОВ 3 | 0 |70 | [[Датотека:BOV-3 VS1.jpg|209x209px]] | Резерва у артиљеријско-ракетним дивизионима ПВО. Одређен део возила ће бити модификован у БОВ КИВ,a 10 је већ модификовано. Очекује се модификација још 24. |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Артиљеријско-ракетни системи ПВО''' |- |[[ПАСАРС-16|Пасарс 16]] |{{застава|Србија}} |Артиљеријско-ракетни систем ПВО |Пасарс-16 |3 батерије |/ |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 14 - PASARS-16 02.jpg|ивица|центар|безоквира|206x206пискел|Пасарс 16]] |Прва батерија ушла је у наоружање током 2020. године. Друга батерија ушла у наоружање 2021.Трећа батерија представљена на приказу "Штит-2022".<ref>{{Citation|title="Štit 2022" – prikaz sposobnosti Vojske Srbije na aerodromu u Batajnici|url=https://www.youtube.com/watch?v=UPRHSfAjRNo|accessdate=2022-05-03|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>До краја године још једна батерија улази у наоружање. |- |[[Панцир-С1|Панцир С1]] |{{Застава|Русија}} |Артиљеријско-ракетни систем ПВО |Панцир С1Е |1 батерија |/ |[[Датотека:Streitkräfte-Serbiens Pantsir-S1.jpg|204x204пискел]] |Системи су испоручени 2020. године. Системи су напреднија варијанта Панцира са двоструким радаром и још неким ситним унапређењима. У току процес набавке још 2 батерије овог ПВО система за РВиПВО Војске Србије.<br /> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Ракетни системи ПВО''' |- | [[Strela 10|Стрела-10]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Самоходни ракетни систем ПВО | 9К35 Стрела-10 | 6 |/ | [[Датотека:Strela 10.jpg|204x204px]] | Налази се у наоружању артиљеријско-ракетног дивизиона 1. ПВО бригаде Копнене војске. У току је модернизација ракета 9М37 да би се повећао домет ракете и ефикасност дејства по ваздушним циљевима малих габарита.<ref name="Наоружање копнене војске" /> Представљен је протип нове ракете овог система, која поседује домет од 10 km, тј. домет је дуплиран.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/28/10/partner-2021-novi-i-unapredjeni-pvo-sistemi/|title=[PARTNER 2021] Novi i unapređeni PVO sistemi|date=2021-10-28|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-12-11}}</ref> |- | [[Стрела-1М]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Самоходни ракетни систем ПВО | 9К31М Стрела-1М | 18 |36 | [[Датотека:Sa13 Serbia.jpg|204x204px]] | Налази се у наоружању артиљеријско-ракетних дивизиона ПВО бригада Копнене војске.<ref name="Наоружање копнене војске" /><ref>http://i1228.photobucket.com/albums/ee441/ujkozavlanje/parada/Picture444.jpg</ref> |- | [[2К12 Куб|Куб-М]] | {{застава|Совјетски Савез}}{{Flagcountry|Србија}} | Самоходни ракетни систем ПВО | 2К12М Куб | 3 дивизиона |3 батерије | [[Датотека:2P25 VS 2.jpg|203x203px]] | У наоружању [[250. ракетна бригада ПВД|250. ракетне бригаде ПВД]].<ref>{{Cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=44cf0f3f-021f-102c-a202-2f44c9235232 |title=Војска Србије | Наоружање Ваздухопловства и противваздухопловне одбране | Ракетни системи | Ракетни систем ПВО КУБ-М{{Ботовски наслов}} |accessdate=4. 12. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161010063013/http://www.vs.rs/index.php?content=44cf0f3f-021f-102c-a202-2f44c9235232 |archive-date=10. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref> У току је модернизација ракетног система КУБ. 9 батерија у резерви.Систем ће прећи у КоВ, а делом ће бити избачен из употребе због истека ресурса ракетама и мањка расположивог људства услед набавке нових система ПВО. |- | [[С-125 Нева]] | {{застава|Совјетски Савез}}{{Flagcountry|Србија}} | Ракетни систем ПВО | С-125М Нева | 5 батерија |1 батерија | [[Датотека:S125 Neva 250 brPVO VS, september 01, 2012.jpg|204x204px]][[Датотека:RS Neva Zil 131 PVO VS - Odbrana slobode 2019 Niš 1.jpg|безоквира|204x204пискел]] | У наоружању [[250. ракетна бригада ПВД|250. ракетне бригаде ПВД]].<ref>{{Cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=ba8508ec-0221-102c-a202-2f44c9235232 |title=Војска Србије | Наоружање Ваздухопловства и противваздухопловне одбране | Ракетни системи | Ракетни систем ПВО С-125М НЕВА-М{{Ботовски наслов}} |accessdate=4. 12. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111016133106/http://vs.rs/index.php?content=ba8508ec-0221-102c-a202-2f44c9235232 |archive-date=16. 10. 2011 |url-status=dead }}</ref> Извршена модернизација ракетног система НЕВА. У употреби је 5 батерија. Постепено ће бити мењане Панциром С1, једна батерија већ замењена. У саставу Првог ракетног дивизиона налази се на положају у : Зуцама(1 батерија) и Панчеву(2 батерије) У саставу Трећег ракетног дивизиона,налази се на положају у: Јакову(1 батерија) и на Батајници(1 батерија). 250. Ракетна бригада за системе Нева поседује и два вежбовна система АККОРД,који симулирају бојеве гађање. |- |[[FK-3|ФК-3]] |{{Застава|Кина}} |Ракетни систем ПВО |[[FK-3|ФК-3]] |4 батерије | |[[Датотека:08 image 2022 04 30 14 00 00 486 1651320220.jpg|223x223пискел]] |У наоружању 250. ракетне бригаде ПВД, односно Другог ракетног дивизиона. Ракетни систем први пут приказан на приказу борбене готовости „Штит” 2022. на [[Војни аеродром Пуковник — пилот Миленко Павловић|војном аеродрому Пуковник — пилот Миленко Павловић]] у [[Батајница|Батајници]]. Том приликом је приказана само једна батерија, односно 4 самоходна-лансирна оруђа (СЛО).<ref>{{Cite web|url=https://objektiv.rs/vest/1100027/ovako-izgleda-mocni-fk-3-raketni-sistem-zemlja-vazduh-prikazan-u-batajnici-fotovideo/|title=Ovako izgleda MOĆNI FK-3: Raketni sistem "zemlja-vazduh" prikazan u Batajnici (FOTO+VIDEO)|date=2022-04-30|website=Objektiv|language=sr-RS|access-date=2022-05-01}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2022/02/05/ekskluzivno-prvi-detalji-i-opis-karakteristika-prisli-smo-vecini-vozila-u-sastavu-jedne-baterije-pvo-sistema-fk-3/|title=[EKSKLUZIVNO] Prvi detalji i opis karakteristika: Prišli smo većini vozila u sastavu jedne baterije PVO sistema FK-3|date=2022-05-02|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2022-05-03}}</ref> |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Ваздухопловни радари''' |- | [[Радар Жирафа|Жирафа]] | {{застава|Шведска}}{{Flagcountry|Србија}} | Осматрачко-аквизицијски [[радар]] | M-85 Жирафа | 18 |/ | [[Датотека:Žirafa.jpg|235x235px]] | Налази се у наоружању артиљеријско-ракетних дивизиона наоружаним топовима Бофорс.<ref name="Наоружање копнене војске" /> Модернизован и повећан домет радара до 50 км као и остале способности. Радар ће бити умрежен са ПВО системима ПАСАРС |- | [[С-600 (радарски систем)|С-600]] | {{застава|Уједињено Краљевство|name=УК}} | Осматрачки радар<br />Радар за мерење висине | С-605<br />С-613 | | | | Налази се у саставу јединица ВОЈИН.<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО">{{cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=3a4d82d2-fc9d-102b-9fa8-28e40361dc2e|title=Наоружање ваздухопловства и ПВО|accessdate=29. 8. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006183116/http://www.vs.rs/index.php?content=3a4d82d2-fc9d-102b-9fa8-28e40361dc2e|archive-date=6. 10. 2014|url-status=dead}}</ref> |- | [[АН/ТПС-70]] | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} | 3Д радар | АН/ТПС-70 | 5 |/ | [[Датотека:AN TPS-70 V i PVO VS.jpg|205x205px]] | Налази се у саставу јединица ВОЈИН.<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО" /> Набављено 4 система за ЈНА 1983. године. Два половна радара купљена у Словенији 2015. |- | [[АН/ТПС-63]] | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} | 2Д радар | АН/ТПС-63 | непознато |/ | | Набављено 4 система за ЈНА 1983. године. |- | [[П-12]] | {{застава|Совјетски Савез}} | 3Д осматрачка-радарска станица | 1РЛ14 |8 |/ | [[Датотека:P-12 VS 1.jpg|205x205px]] | Налази се у саставу [[250. ракетна бригада ПВД|250. ракетне бригаде ПВД]]. Модернизован и повећан домет радара.<ref name="P-12">{{cite web|url=https://www.srbijadanas.com/clanak/novi-zivot-lovca-na-nevidljivog-01-07-2014}}</ref> |- | [[П-18]] | {{застава|Совјетски Савез}} | 2Д осматрачка-радарска станица | 1РЛ131 |2 |/ | [[Датотека:P18 VS.jpg|204x204px]] | Налази се у саставу [[250. ракетна бригада ПВД|250. ракетне бригаде ПВД]]. Набављено 2 система за ЈНА 1982. године. |- | [[П-40 (радарски систем)|П-40]] | {{застава|Совјетски Савез}} | 3Д осматрачка-радарска станица | 1С12 |3 |/ | [[Датотека:P40 Mečka 2.jpg|204x204px]] | Налази се у саставу дивизиона [[250. ракетна бригада ПВД|250. ракетне бригаде ПВД]] наоружаних системом 2К12 Куб-М. |- | [[ПРВ-16Б]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Радар за мерење висине | 1РЛ132Б |3 |/ | [[Датотека:PRV-16B VS 2.jpg|220x220px]] | Налази се у саставу дивизиона [[250. ракетна бригада ПВД|250. ракетне бригаде ПВД]] наоружаних системом 2К12 Куб-М. |} == Ваздухоплови == {| class="wikitable" |- ! style="text-align: left; width:12%;"|Назив ! style="text-align: left; width:10%;"|Земља порекла ! style="text-align: left; width:22%;"|Намена ! style="text-align: left; width:14%;"|Верзија ! style="text-align: left; width:3%;"|Активно Бројно стање !Резерва ! style="text-align: left;width:10%;"|Фотографија ! style="text-align: left;width:47%;"|Напомена |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Борбени авиони''' |- | [[МиГ-29]] | {{застава|Совјетски Савез}} {{застава|Русија}} | Вишенаменски ловачки авион | МиГ-29А 9.12А<br />МиГ-29Б 9.12Б<br />МиГ-29 9.13<br />МиГ-29УБ 9.51 | 1<br />3<br />7<br />3 |/ | [[Датотека:Mikoyan-Gurevich MiG-29B (9-12B) Serbian AF.jpg|ивица|безоквира|186x186px]][[Датотека:MiG-29 18202.jpg|ивица|безоквира|186x186px]] | 4 авиона наслеђена од ЈНА, 6 авиона је донирала Руске Федерација (испоручени 2017. године), 4 авиона је донирала Белорусија (испоручени 2021. године) Једноседи се модернизују на варијанту СМ, док три двоседа пролазе модернизацију мањег обима .<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/22/05/srpsko-ministarstvo-odbrane-ponovo-transparentno-objavljeni-prvi-snimci-modernizovanog-mig-a-29-sm/|title=Srpsko ministarstvo odbrane ponovo transparentno: Objavljeni prvi snimci modernizovanog MiG-a 29 SM|date=2021-05-22|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2020/28/10/zapoceta-poslednja-faza-modernizacije-lovaca-mig-29-posle-vise-od-20-godina-kadeti-va-na-obuci-za-srednji-transportni-helikopter/|title=Započeta poslednja faza modernizacije lovaca MiG-29, posle više od 20 godina kadeti VA na obuci za srednji transportni helikopter|date=2020-10-28|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-06-15}}</ref> Авиони су наоружани новим ракетама ваздух-ваздух Р-77 и Р-27ЕР1, као и вођеним ракетама ваздух-земља (К)Х-29ТЕ.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2022/03/05/kako-je-lovac-postao-visenamenski-borbeni-avion-detalji-novog-naoruzanja-na-premijeri-modernizovanih-mig-ova-29sm/|title=Kako je lovac postao višenamenski borbeni avion: Detalji novog naoružanja na premijeri modernizovanih MiG-ova 29SM|date=2022-05-03|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2022-05-03}}</ref> |- | [[Ј-22 орао|Ј-22 Орао]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Јуришник<br />Наставни Јуришник | Ј-22<br />НЈ-22 | 6 5 |/ 4 | [[Датотека:Soko J-22 Orao.jpg|191x191px]] | Сви авиони Орао се налазе у саставу 241. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле 98. ваздухопловне бригаде. У току модернизација двоседа. |- |[[Ј-22 Орао]] 2.0 |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} {{застава|Србија}} |Наставни Јуришник |НЈ-22 2.0 |2 |/ |[[Датотека:Orao 2.0 serbian attack aircraft.jpg|безоквира|192x192px]] |Планира се модернизација целе ескадриле, која се користи на [[Аеродром Морава|војном аеродрому Лађевци]], на ову варијанту.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2022/02/05/reportaza-statika-stita-2022-sa-mnostvom-premijera-fk-3-mig-29sm-pegaz-nova-terenska-vozila-i-novi-hangar/|title=[REPORTAŽA] Statika Štita 2022 sa mnoštvom premijera: FK-3, MiG-29SM, Pegaz, nova terenska vozila i novi hangar|date=2022-05-02|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2022-05-03}}</ref> |- | [[Г-4 Супер Галеб]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Школско-борбени авион<br />Тегљач мета | Г-4<br />Н-62Т | 17<br />1 |/ | [[Датотека:G-4 23737 V i PVO VS, april 7, 2012.jpg|ивица|безоквира|191x191px]] | [[Војска Србије]] планира модернизацију авиона Г-4 на стандард Г-4МД. Одлука о модернизацији за сада је на чекању, као приоритет модернизације је изабран Орао. |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Неборбени авиони''' |- | [[Ласта (авион)|Ласта]] | {{застава|Србија}} | Школски авион<br />Прототип | Ласта В-54<br />Ласта В-54П | 14<br />2 |/ | [[Датотека:Lasta 54205 ViPVO VS april 7 2012.jpg|191x191px]] | Авиони Ласта се налазе у саставу 252. школско тренажне авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде, два прототипа у саставу Техничког опитног центра (ТОЦ).<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО" /> |- | [[Утва 75]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Школски авион | Утва 75 | 2 |14 | [[Датотека:Utva-75 2.jpg|193x193px]] | Све Утве 75 се налазе у саставу 252. школско тренажне авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде, планирана замена авионом Ласта.<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО" /> Од 16 авиона у оперативној употреби две Утве 75. |- | [[Пајпер PA-34 Сенека|Пајпер Сенека]] | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} | Авион за картографију | PA-34-220T Seneca V | 1 |/ | [[Датотека:Piper PA-34-220T Seneca V YU-VGI RV i PVO VS.jpg|191x191px]] | Авион Пајпер Сенека се налази у саставу 138. транспортне авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде.<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО" /> |- | [[Антонов Ан-2]] | {{застава|Пољска}} | Лаки транспортни авион | Ан-2ТД | 1 |1 | [[Датотека:An-2TD 71373 V i PVO VS, september 13, 2009.jpg|190x190px]] | Један Ан-2 налази се у саставу 119. мешовите хеликоптерске ескадриле 98. ваздухопловне бригаде.<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО" /> Користи се углавном за обуку падобранаца. Базира се на [[Аеродром Константин Велики Ниш|аеродрому Ниш]]. |- | [[Антонов Ан-26]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Средњи транспортни авион | Ан-26 | 1 |1+4 | [[Датотека:Antonov An-26 Serbian AF.jpg|безоквира|190x190px]] | Један авион Антонов Ан-26 се налази у саставу 138. транспортне авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде.<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО" /> Више њих се користи за делове. |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Хеликоптери''' |- | [[SA 342 Газела|СА 342 Газела]] | {{застава|Уједињено Краљевство|name=УК}}<br />{{застава|Француска}}<br />{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Основни хеликоптер<br />Извиђачки хеликоптер<br />Борбени хеликоптер<br />Противоклопни хеликоптер | ХО-45<br />Хи-42 Хера<br />ХН-42М ГАМА<br />ХН-45М ГАМА |7<br />4<br />22<br />9<br /> |? | [[Датотека:SA341 Gazelle GAMA 12803 V I PVO VS, september 02, 2012.jpg|196x196px|ивица|безоквира]] | Газеле се налазе у саставу свих хеликоптерских ескадрила ваздухопловства.<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО" /> [[Војска Србије]] планира ремонт и модернизацију Газела у ваздухопловном заводу „Мома Станојловић” у [[Батајница|Батајници]] у сарадњи са Ербасом. |- |[[Airbus H145]] |{{застава|Немачка}} |Трагање и спасавање<br />Борбено трагање и спасавање<br />Вишенаменски Борбени хеликоптер |Х-50С<br />Х-50С<br />Х-50Б HForce |1<br />1<br />3 (+10) |/ |[[Датотека:Sloboda 2019 - 03 - H-145M 001.jpg|алт=|безоквира|196x196пискел]] |Наручено је још 10 хеликоптера овог типа.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/18/05/seas-2021-nenad-miloradovic-ekskluzivno-za-tango-six-o-opremanju-i-modernizaciji-rv-i-pvo-vojske-srbije-nastavljamo-da-nabavljamo-erbas-helikoptere-razvice-se-turboprop-lasta/|title=[SEAS 2021] Nenad Miloradović ekskluzivno za Tango Six o opremanju i modernizaciji RV i PVO Vojske Srbije: Nastavljamo da nabavljamo Erbas helikoptere, razviće se turboprop Lasta|date=2021-05-18|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-06-15}}</ref><ref name="аутоматски генерисано1">{{Citation|title=Obilazak novih helikoptera Mi-35, H-145M i Mi-17 na aerodromu u Batajnici|url=https://www.youtube.com/watch?v=7TUfC9z4QkQ|accessdate=07. 12. 2019.|language=sr-Cyrl-RS}}</ref><ref name="#5">{{Citation|title=Вучић: Важно је имати снажну војску у савременом свету|url=https://www.youtube.com/watch?v=eUi7q-3WWfA|accessdate=2021-12-11|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> |- | [[Ми-8]] | {{застава|Совјетски Савез}} | Транспортни хеликоптер | Ми-8Т | 2 | ? |[[Датотека:Mi-8 12367 V i PVO VS, september 01, 2012.jpg|190x190px|лево]] | Транспортни хеликоптери се налазе се у саставу мешовитих хеликоптерских ескадрила ваздухопловних бригада.Планирана замена хеликоптерима Ми-17.<ref name="Наоружање ваздухопловства и ПВО" /> У оперативној употреби два Ми-8Т. Више апарата овог типа користи се за делове. |- | [[Ми-17]] | {{Застава|Совјетски Савез}}<br />{{застава|Русија}} | Транспортни вишенаменски хеликоптер | Ми-17В<br />Ми-17В-5 | 1<br />5 (+3) | / |[[Датотека:Mi-17V5 RV i PVO VS 12491.jpg|безоквира|195x195px]] |МИ-17В наслеђен је од ЈСО, која их је набавила током 90-их. 2 МИ-17В5 испоручено из [[Русија|Русије]] током 2016. године. 3 МИ-17В5 испоручено из [[Русија|РФ]] током 2019. године Додатна 3 наручена и плаћена, испорука током 2022.године.<ref name="#5"/><ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/13/12/vucic-srbija-kupuje-30-novih-vojnih-helikoptera-orao-nam-treba-u-buducnosti-pocinju-razgovori-o-lovacko-bombarderskoj-avijaciji-kupuje-se-modernizovani-pancir/|title=Vučić: Srbija kupuje 30 vojnih helikoptera, Orao nam treba u budućnosti, počinju razgovori o "lovačko-bombarderskoj avijaciji", kupuje se modernizovani Pancir|date=2021-12-13|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-12-14}}</ref> |- | [[Ми-35]] | {{застава|Русија}} | Десантно-јуришни хеликоптер | Ми-35М<br /> | 4 (+4)<br /> | /<br /> |[[Датотека:Mi-35M 35103 714 pohe 98 VBR 01.jpg|алт=|безоквира|198x198пискел]] |02.12.2019. испоручена сва 4 наручена хеликоптера Ми-35М.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2019/02/12/poslednja-vest-danas-u-srbiju-slecu-helikopteri-mi-35m-namenjeni-vojsci-srbije/|title=[POSLEDNJA VEST] Danas u Srbiju sleću helikopteri Mi-35M namenjeni Vojsci Srbije|date=02. 12. 2019.|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=02. 12. 2019.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3757948/helikopteri-mi-35m-stigli-u-srbiju.html|title=Хеликоптери Ми-35М стигли у Србију|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=02. 12. 2019.}}</ref> Хеликоптери у саставу 714. противоклопне ескадриле „Сенке” заједно са Газелама Гама.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Додатна 4 Ми-35М наручена и плаћена, испорука током 2022. године. |- ! colspan="8" style="align: center; background: lavender;" | '''Беспилотне летелице''' |- |АР-100Ц |{{застава|Њемачка|name=Немачка}} |Беспилотни дрон квадрикоптер | |30+ |/ | |У ваздуху може да проведе до 25 минута, домета до 3.000 метара. У себи има три камере. Од 2020. у наоружању Војске Србије.<ref name="#6">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4356058/dronovi-region-vrste-brojevi.html|title=Ко има највише дронова у региону, шта још Србија има осим Орбитера 1|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-06-15}}</ref> |- |[[БПЛ Врабац]] |{{застава|Србија}} |Беспилотна извиђачка летелица | |? |/ |[[Датотека:Vrabac UAV NS.jpg|ивица|196x196пискел]] |Непознат број БПЛ-ова овог типа користи се у Војсци Србије. Даље опремање у току.<ref name="#6"/> |- | [[БПЛ Орбитер|Орбитер]] | {{застава|Израел}} | Беспилотна извиђачка летелица | |10 |/ | [[Датотека:Bespilotna letelica Orbiter VS.JPG|195x195px]] | Од 2008. у наоружању Војске Србије. |- |[[CH-92A]] |{{застава|Кина}} |Беспилотна борбено-извиђачка летелица | |6 |/ | |Испоручено 2 система (6 БПЛ), такође и 18 ракета ваздух-земља ФТ-8Д домета 9 км. Уз куповину [[CH-92A]] договорен и трансфер технологија који ће омогућити [[БПЛ Пегаз 011|БПЛ Пегазу 011]] идентичну улогу као код [[CH-92A]]. |} == Пловила Речне флотиле == {| class="wikitable" |- ! style="text-align: left; width:12%;"|Назив ! style="text-align: left; width:10%;"|Земља порекла ! style="text-align: left; width:20%;"|Намена ! style="text-align: left; width:11%;"|Ознаке ! style="text-align: left; width:3%;"|Бројно стање ! style="text-align: left;width:10%;"|Фотографија ! style="text-align: left;width:30%;"|Напомена |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="7" | '''Пловила посебне намене''' |- | [[БПН-30 Козара]] | {{застава|Њемачка|name=Немачка}} | Брод посебне намене | РПБ-30 „Козара” | | [[Датотека:РПБ-30 «Козара».jpg|195x195px]] |<ref name="Речна флотила">{{cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=568a5f64-f735-102b-bdc2-a0672172d7df|title=Речна флотила|accessdate=4. 12. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20111005161629/http://www.vs.rs/index.php?content=568a5f64-f735-102b-bdc2-a0672172d7df|archive-date=5. 10. 2011|url-status=dead}}</ref> |- | [[РСРБ-36 Шабац]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Речна станица за размагнетисање бродова | РСРБ-36 „Шабац” | | [[Датотека:RRF 36 VS1.jpg|194x194px]] |<ref name="Речна флотила" /> |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="7" | '''Борбена пловила''' |- | [[Речни миноловац класе Нештин]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Речни миноловац | РМЛ-332 „Тител”<br />РМЛ-335 „Апатин”<br />РМЛ-336 „Смедерево”<br />РМЛ-341 „Нови Сад” | | [[Датотека:RRF 332 Titel VS2.jpg|193x193px]] |РМЛ-332 "Тител" је тренутно у бродоградилишту "Дунав" где се врши његов ремонт, а који би требало да прође цела класа Нештин. |- | [[Десантно-јуришни чамац класе 411]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Десантно-јуришни чамац | ДЈЧ-411 „Бечеј”<br />ДЈЧ-412 „Белегиш”<br />ДЈЧ-413 „Тараш”<br />ДЈЧ-414 „Бегеч”<br />ДЈЧ-415 „Шајкаш” | | [[Датотека:DJČ-412.jpg|193x193px]] |<ref name="Речна флотила" /> |- | [[Речни патролни чамац класе 211]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Речни патролни чамац | РПЧ-213 „Колубара”<br />РПЧ-214 „Морава”<br />РПЧ-216 „Тимок” | | [[Датотека:RPČ 214.JPG|192x192px]] |<ref name="Речна флотила" /> |- | [[Речни патролни чамац класе РПЧ-111]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Речни патролни чамац | РПЧ-111 „Јадар” | | |<ref name="Речна флотила" /> |- | [[Чамац моторни патролни класе ЧМП-22]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Моторни чамац | ЧМП-22<br />ЧМП-23<br />ЧМП-24 | | |<ref name="Речна флотила" /> |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="7" | '''Помоћна пловила''' |- | [[Речни помоћни нафтоносац РПН-43]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | Речни помоћни нафтоносац | РПН-43 | | |<ref name="Речна флотила" /> |- |[[Десантни чамац алуминијумски М-70|Десантни чамац М-70]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Десантни чамац алуминијумски | | | |Пловило припада роду инжењерији. |- | RIB 720 | {{застава|Кина}} | Неборбени гумени чамац за превожење угрожених са поплављених подручја | | 24 | | Донација НР Кине 2016. год. |- | GDQ 120A | {{застава|Кина}} | Гумени чамац | | 16 | | Донација НР Кине 2017. год. |} == Неборбена возила == {| class="wikitable" ! style="text-align: left; width:7%;" |Назив ! style="text-align: left; width:4%;" |Земља порекла ! style="text-align: left; width:35%;" |Намена ! style="text-align: left; width:25%;" |Верзија ! style="text-align: left; width:1%;" |Бројно стање ! style="text-align: left;width:8%;" |Фотографија ! style="text-align: left;width:20%;" |Напомена |- ! colspan="7" style="align: center; background: lavender;" | '''Путничка возила''' |- | [[BMW]] | {{НЕМ}} | <small>Мотоцикл Војне полиције</small> | <small>BMW R1200 RT</small> | 12 |[[Датотека:BMW motorcikl vojne policije Vojske Srbije - Odbrana slobode 2019 Niš 5.jpg|безоквира|220x220px]] | Нови мотоцикл Војне полиције за ескорт. Набављени y 2019. години.<ref name="Novi motocikli">[http://www.vs.rs/sr_cyr/vesti/CEC28A97287911E9A50F0050568F5424/posle-30-godina-novi-motocikli-u-vojsci-srbije.html Novi motocikli]</ref> |- | [[Шкода фабија]] | {{застава|Чешка}} | <small>Патролни аутомобил Војне полиције</small> | <small>Škoda Fabia</small> | | [[Датотека:Škoda Fabia Vojna policija VS.jpg|220x220px]] | |- | [[Шкода суперб]] | {{застава|Чешка}} | <small>Патролни аутомобил Војне полиције</small> | <small>Škoda Superb</small> | | [[Датотека:Škoda superb VP VS1.jpg|ивица|безоквира|219x219px]] | |- | [[Ситроен џампер]] | {{застава|Француска}} | <small>Комби-марица Војне Полиције<br />Санитетско возило</small> | <small>Citroën Jumper (1994)<br />Citroën Jumper (2006)</small> | | [[Датотека:Citroen Jumper ambulance VS.jpg|218x218px]] | |- | [[Fiat Ducato]] | {{застава|Италија}} | <small>Санитетско возило<br />Комби Војне Полиције</small> | <small>Fiat Ducato (2014)</small> | | [[Датотека:Fiat Ducato sanitet Garda VS 01.jpg|218x218px]][[Датотека:Fiat Ducato Vojna Policija.jpg|безоквира]] | |- | [[Volkswagen]] | {{НЕМ}} | <small>Теренски аутомобил</small> | <small>VW Tiguan</small> | 2 | | Донација САД за мировне операције. |- | [[Volkswagen]] | {{НЕМ}} | <small>Комби</small> | <small>VW Transporter</small> | 2 | | Донација САД за мировне операције. |- | [[Volkswagen]] | {{НЕМ}} | <small>Минибус</small> | <small>VW Crafter</small> | 1 | [[Датотека:ITD VW CRAFTER.jpg|ивица|безоквира|217x217px]] | Донација САД за мировне операције. |- | [[Лада|Лада Рива]] | {{застава|Русија|name=Русија}} | <small>Санитетско возило</small> | <small>Лада ВАЗ 2104</small> | | [[Датотека:Lada VAZ 2104 sanitet Vojska Srbije.jpg|ивица|безоквира|217x217px]] | |- | [[Форд Ф-350]] | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} | <small>Санитетско возило</small> | <small>Ford F-350 (1993)</small> | 2 | | | 2 возила донација Амбасаде САД у Београду за Војномедицинску академију. |- | Nanjing-Iveco Turbo Daily | {{застава|Кина}} | <small>Санитетско возило</small> | <small>Nanjing-Iveco Turbo Daily (1992)</small> | 20 | [[Датотека:Nanjing-Iveco Turbo Daily VS - 01.jpg|216x216px]] | Донација НР Кине. |- | Mercedes-Benz Unimog | {{застава|Њемачка|name=Немачка}} | <small>Санитетско возило</small> | <small>Unimog U1300L</small> | 3 | [[Датотека:Zajednička vežba 72 brSO VS i 2 br Specnaz OSRF - Mercedes-Benz Unimog sanitet VS.jpg|215x215px]] | Донација Немачке. |- | [[БОВ]]-Сн | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Санитетско возило</small> | <small>БОВ-Сн</small> | | [[Датотека:BOV Sn.jpg|216x216px]] | |- ! colspan="7" style="align: center; background: lavender;" | '''Теренска возила''' |- |[[Застава НТВ]] |{{застава|Србија}} |<small>Теренски аутомобил</small> |<small>Верзија (1+2)<br />Верзија (1+8)</small> |20+ |[[Датотека:Zastava NTV 9.jpg|безоквира|216x216пискел]][[Датотека:Zastava NTV 8.jpg|безоквира|215x215пискел]][[Датотека:Zastava NTV 4.jpg|безоквира|215x215пискел]] |Првих 10 возила је у варијанти 1+2 ТЕРЕТНИ и 1+8 КОМБИ. Очекује се даље опремање, ВС има потребе за више стотина ових возила. |- | [[УАЗ Патриот]] | {{застава|Русија|name=Русија}} | <small>Теренски аутомобил</small> | | 56 | [[Датотека:UAZ Patriot 7.jpg|безоквира|211x211пискел]][[Датотека:UAZ Patriot 3.jpg|безоквира|212x212пискел]][[Датотека:UAZ Patriot VP.jpg|безоквира|210x210пискел]] | Набављени у 2020.години.Углавном се користе у Војној полицији.<ref name="Novih 56 terenskih vozila">[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4028299/novih-56-terenskih-vozila-za-vojsku-srbije.html Novih 56 terenskih vozila]</ref> |- | [[Toyota Hilux]] | {{Застава|Јапан}} | <small>Теренски аутомобил</small> | | / | | Возила представљена у јануару 2022. године током посете 72. бригади за специјалне операције.<ref name="#1"/> |- | Лада Нива 1.7 | {{застава|Русија|name=Русија}} | <small>Теренски аутомобил</small> | | 36 | [[Датотека:Lada Niva front 20080228.jpg|алт=|безоквира|213x213px]] | Набављене 2006. године. |- | Мерцедес-Бенц Г-500 | {{застава|Њемачка|name=Немачка}} | <small>Теренски аутомобил</small> | <small>Г-500</small> | | [[Датотека:Mercedes-Benz G 500 Sport-Paket (W 463, 3. Facelift) – Frontansicht, 7. August 2012, Stuttgart.jpg|214x214px]] | Користи [[Одред војне полиције „Кобре”|Батаљон специјалне намене „Кобре”]]. |- | Ленд Ровер Дифендер 110 | {{застава|Уједињено Краљевство|name=УК}} | <small>Теренски аутомобил</small> | |70 |[[Датотека:Land Rover VS.jpg|алт=|безоквира|213x213px]] | Набављени у 2008.години. Ровере у Војсци Србије користи Специјална Бригада. |- | УАЗ 469 | {{застава|Савез Совјетских Социјалистичких Република|name=СССР}} | <small>Теренски аутомобил</small> | | | [[Датотека:UAZ 469 of Serbian Army.jpg|212x212px]] | |- | Фиат Кампањола | {{застава|Италија}} | <small>Теренски аутомобил<br />Возило везе</small> | <small>FIAT-Zastava 1107JD<br />FIAT-Zastava 1107JD-V</small> | | [[Датотека:Fiat Campagnola (MK2 front).jpg|212x212px]] | Производио се до 1987. године. Увозио се из Италије и склапан у Фабрици Застава у Крагујевцу. |- | Пух | {{застава|Аустрија}} | <small>Теренски аутомобил</small> | <small>PUCH 250GD<br />PUCH 290GD<br />PUCH 300GD</small> | | [[Датотека:Puch VS Sretenje 2009.jpg|216x216px]] | Пух се у Војсци Србије најчешће користи као возило Војне полиције, штабско возило и возило везе. У саставу УНФИЛ мисије у Либану налази се 16 возила Пух ВС. |- | [[Пинцгауер|Пинцгауер 710]] | {{застава|Аустрија}} | <small>Теренско возило<br />Санитетско возило<br />Возило везе</small> | <small>PINZGAUER 710М <br />PINZGAUER 710MS<br />PINZGAUER 710К</small> | | [[Датотека:TARA-Vojska Srbije.jpg|213x213px|алт=]] |Возила се постепено избацују из употребе. |- ! colspan="7" style="align: center; background: lavender;" | '''Теретна возила''' |- | [[ФАП 1118 БС/36 4 × 4|ФАП 1118 БС/36]] | {{застава|Србија}} | <small>Теренски камион 4x4</small> | <small>ФАП 1118 БС/36</small> | 124+ | [[Датотека:FAP1118 2.jpg|220x220px]] | У Децембру 2016. године између Фабрике [[ФАП]] и Министарства одбране потписан уговор за испоруку још 20 возила. |- | [[ФАП 2228 6 × 6|ФАП 2228 БС/АВ]] | {{застава|Србија}} | <small>Теренски камион 6x6</small> | <small>ФАП 2228</small> | 20+ | [[Датотека:FAP 2228 VS1.jpg|219x219px]] | |- | [[ФАП 3240 БС/АВ 8 х 8|ФАП 3240 БС/АВ]] | {{застава|Србија}} | <small>Теренски камион 8x8</small> | <small>ФАП 3240</small> | 4+ | [[Датотека:FAP 3240 BS AV - Partner 2019 - 3.jpg|217x217px]] | У Септембру 2018. године између Фабрике [[ФАП]] и Министарства одбране потписан уговор за развој Нулте серије возила. У Мају 2019. године испоручена прва четири. |- | [[ФАП 2026 БС/АВ 6 x 6|ФАП 2026 БС/АВ]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Теренски камион 6t<br />Теренски камион за надградње<br />Теренски камион за вучу реморкера</small> | <small>ФАП 2026 БС/АВ<br />ФАП 2026 БДС/А<br />ФАП 2026 БДС/АВГ</small> | ~200 | [[Датотека:FAP 2026 BS-AV Vojska Srbije.jpg|безоквира]] |Одређен број камиона је ремонтован у компанији [[Србоауто]].<ref>{{Cite web|url=http://www.srboauto.co.rs/remont-vozila/vojni-program/fap-2026-bs-av-6x6.html|title=FAP 2026 BS AV 6x6|last=User|first=Super|website=www.srboauto.co.rs|language=en|access-date=22. 11. 2019.|archive-date=26. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191026130155/http://srboauto.co.rs/remont-vozila/vojni-program/fap-2026-bs-av-6x6.html|url-status=dead}}</ref> |- | [[ФАП 2226]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Кипер</small> | <small>ФАП 2226 РБК</small> | | [[Датотека:Poplava šabac 2014 popović 51.JPG|215x215px]] | Производио се од 1986—1993. године у Фабрици [[ФАП]] у Прибоју.3 камиона ФАП Кипера обновљена у сарадњи са компанијом [[Србоауто]] 2018. године. |- |ФАП 3232 |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |<small>Теренски камион 8х8</small> |<small>ФАП 3232</small> |~8 | |Укупно је произведено свега 40 камиона овог типа до распада СФРЈ. Некада се користио као шасију ВБР М-87 Оркан. По проценама, у Војсци Србије има их свега око 8. |- | [[ФАП 1314]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Камион<br />Кипер<br />Лака ауто-дизалица<br />Ауто-радионица<br />Цистерна за гориво<br />Цистерна за воду</small> | <small>ФАП 1314 СВ/АВ<br />ФАП 1314 СК/А<br />ФАП 1314 СВ/А-ЛД<br />ФАП 1314 СВ/АР<br />ФАП 1314 СВ/АЦГ<br />ФАП 1314 СВ/АЦВ</small> | | [[Датотека:FAP 1314 S ACG.jpg|219x219px]][[Датотека:FAP 1314 S-ACG VS 1.jpg|безоквира]] | Производио се од 1962—1994. године у Фабрици [[ФАП]] у Прибоју. У 2003. години урађена једна серија од 8 камиона. 2 камиона Фап Цистерне обновљене у сарадњи са компанијом [[Србоауто]].<ref>{{Citation|last=SRBOAUTO|title=Vojska inžinjerija, podizanje spremnosti sredstava vojske Srbije, Cisterne Fap 1314 – SRBOAUTO|date=5. 7. 2018|url=https://www.youtube.com/watch?v=h2zVYvqSTdM|accessdate=6. 7. 2018}}</ref> |- | [[КамАЗ-43118]] | {{застава|Русија}} | <small>Камион</small> | <small>КамАЗ-43118-6x6</small> | | [[Датотека:Kamaz 43118 VS - Odbrana slobode 2019 Niš 2.jpg|207x207px]] | Возило за превоз и претовар муниције (логистичко возило). |- | [[TAM 110 T7 Б/БВ 4 × 4|TAM 110 T7 Б/БВ]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Теренски камион 1,5t<br />Минибус<br />Санитетско возило<br />АБХО возило</small> | <small>TAM 110 T7 Б/БВ<br />ТАМ 110 А5<br />ТАМ 110 С-4<br />ТАМ 110 АЛ-РХ</small> | ~400 | [[Датотека:TAM 110 inž.jpg|219x219px]] | |- | [[ТАМ 150 T11 Б/БВ 6 × 6|ТАМ 150 T11 Б/БВ]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Теренски камион 3t<br />Ватрогасно возило<br />АБХО возило<br />Возило везе</small> | <small>ТАМ 150 T11 Б/БВ<br />ТАМ 150 М-77<br />ТАМ 150 АЦД М.78<br />ТАМ 150</small> | ~250 |[[Датотека:TAM 150 remontovan.jpg|безоквира|218x218px]][[Датотека:TAM-Vojska Srbije.jpg|218x218px]] | Одређен број ремонтован у компанији [[Србоауто]]. У саставу УНФИЛ мисије у Либану налази се 5 возила ТАМ 150 Војске Србије. |- | [[ТАМ 110]] Т10 [[ТАМ 125]] Т12 | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Камион</small> | <small>ТАМ 110 T10<br /> ТАМ 125 T10<br />ТАМ 125 T12</small> | | [[Датотека:TAM 125 T10 ACV M70.jpg|213x213px]] | |- | [[ТАМ 130 T10]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Камион</small> | <small>ТАМ 130 T10</small> | | [[Датотека:TAM 130T11 Vojska Srbije.jpg|212x212px]] | |- | [[ТАМ 260 T22]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Камион</small> | <small>ТАМ 260 T22</small> | | [[Датотека:TAM 130 2.jpg|212x212px]] | |- | [[ЗиЛ-131]] | {{застава|Совјетски Савез}} | <small>Камион</small><br /><small>Тегљач</small> | <small>ЗиЛ-131</small><br /><small>ЗиЛ-131В</small> | | [[Датотека:ZiL-131V VS3.jpg|211x211px]] | |- | [[КрАЗ-255]] | {{застава|Совјетски Савез}} | <small>Камион</small> | <small>КрАЗ-255Б</small> | | [[Датотека:KrAZ-255B VS2.jpg|209x209px]] | |- | [[Урал-375]] | {{застава|Совјетски Савез}} | <small>Камион</small> | <small>Урал-375Д</small> | | [[Датотека:Ural-375D VS4.jpg|208x208px]] | |- | Сканија | {{застава|Шведска}} | <small>Цистерна за гориво</small> | <small>Сканија 93M 220</small> | 2 | | Донација Краљевине Данске ваздухопловству. |- | Сканија | {{застава|Шведска}} | <small>Тегљач-цистерна за гориво</small> | <small>Сканија 113М 310</small> | 8 | [[Датотека:Skanije i zil.jpg|207x207px]] | Донација Краљевине Данске ваздухопловству. |- |MAN TGS 18.430 |{{Застава|Немачка}} |<small>Тегљач-цистерна за<small> гориво |<small>MAN TGS 18.430<small> |3 |[[Датотека:MAN TGS 18-430 4x2 tegljač sa cisternom NIS petrol.jpg|безоквира|213x213пискел]] |Купљене 2020. године. Капацитета 32 000 литара.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2020/18/12/nakon-duzeg-vremenskog-perioda-rv-i-pvo-vojske-srbije-dobilo-nove-auto-cisterne/|title=Nakon dužeg vremenskog perioda RV i PVO Vojske Srbije dobilo nove auto cisterne|date=2020-12-18|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-01-24}}</ref> |- | МАN 17.192 | {{застава|Њемачка|name=Немачка}} | <small>Цистерна за гориво</small> | <small>МАН 17.192</small> | 3 | [[Датотека:MAN 17-192 VS 2.jpg|211x211px]] | Донација Краљевине Данске ваздухопловству. |- | МАN TGM 18.250 | {{застава|Њемачка|name=Немачка}} | <small>Цистерна за воду</small> | <small>МАН TGM 18.250</small> | ? | [[Датотека:MAN TGM 18-250 cisterna za vodu VS 2.jpg|211x211px]] | Купљене 2009. године. |- | [[МАЗ-537]] | {{застава|Совјетски Савез}} | <small>Вучни воз</small> | <small>МАЗ-537Г</small> | ~10 | [[Датотека:Maz M-84 1.jpg|210x210px]] | Куповани за ЈНА од 1967 до 1982. год. Планирана замена новим Вучним возовима. |- | МАN TGS 33.480 | {{застава|Њемачка|name=Немачка}} | <small>Вучни воз</small> | <small>МАН TGS 33.480</small> | 3 | [[Датотека:MAN TGS 33-480 VS1.jpg|210x210px]] | Купљена 3- 2015. године. |- | ФАП 2026 | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br />{{застава|Србија}} | <small>Вучни воз</small> | <small>ФАП 2026 с полуприколицом НПП-30Т </small> | 7 | [[Датотека:FAP 2026 BST AV - Odbrana slobode 2019 Niš 3.jpg|209x209px]] | Потпуно обновљене у сарадњи са компанијом [[Србоауто]] 2017. год. |- | [[ФАП 2632]] | {{застава|СР Југославија}} | <small>Тегљач</small> | <small>ФАП 2632 БДТ/32</small> | | [[Датотека:FAP2632BT.jpg|216x216px]] | |- | [[ФАП 1921]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br /> {{застава|СР Југославија}} | <small>Тегљач</small> | <small>ФАП 1921 БТ/36А</small> | | [[Датотека:FAP1921BT 1.jpg|217x217px]] | |- | [[ФАП 1820]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Тегљач</small> | <small>ФАП 1820 БСТ/АВ</small> | | [[Датотека:FAP18BST BVP VS 2008 1.jpg|216x216px]] | |- ! colspan="7" style="align: center; background: lavender;" | '''Инжињеријска возила''' |- | IMK „14. oktobar” | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br /> {{застава|СР Југославија}} | <small>Дозер</small> | <small>ТГ-140<br />ТГ-160<br />ТГ-170<br />ТГ-200</small> | | [[Датотека:Blindirani buldozer.jpg|208x208px]] | |- |LiuGong |{{Застава|Кина}} |<small>Дозер<small> |<small>160C<small> | | |Донација НР Кине |- | Caterpillar | {{застава|САД|name=САД}}<br /> | <small>Дозер</small> | <small>Caterpillar Д-8Х</small> | | | |- | IMK „14. oktobar” | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br /> {{застава|СР Југославија}} | <small>Утоваривач</small> | <small>УЛТ-150<br />УЛТ-160Б<br />УЛТ-160Ц</small> | | [[Датотека:ULT 160C VS.jpg|209x209px]] | |- | Zettelmeyer | {{застава|Њемачка|name=Немачка}} | <small>Булдожер точкаш<br /> Утоваривач</small> | <small>ZL 3500<br /> ZL 5001F</small> | | [[Датотека:11 Zettelmeyer3500.jpg|209x209px]] | |- | СТТ КН-251 | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Копач точкаш универзални</small> | <small>КН-251</small> | | [[Датотека:KN-251VS.JPG|209x209px]] | |- | JCB 4CX | {{застава|Уједињено Краљевство|name=УК}} | <small>Копач точкаш универзални</small> | <small>JCB 4CX</small> | | [[Датотека:11 JCB.jpg|209x209px]] | |- | VOLVO BM | {{застава|Шведска|name=ШВЕ}} | <small>Копач точкаш универзални</small> | <small>VOLVO BM</small> | | | |- | Coles Hydra Husky | {{застава|Уједињено Краљевство|name=УК}} | <small>Ауто дизалица 7t</small> | <small>ТД-6/8. С4</small> | | [[Датотека:Coles TD-6-8-S4 VS2.jpg|208x208px]] | |- |LiuGong 4140 |{{Застава|Кина}} |<small>Грејдер<small> |<small>LiuGong 4140<small> | | |Донација НР Кине |- | Радоје Дакић МГ-145 | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Грејдер</small> | <small>МГ-145</small> | | [[Датотека:Radoje Dakic MG-145 PZP Valjevo.jpg|206x206px]] | |- | IMK „14. oktobar” | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}}<br /> {{застава|СР Југославија}} | <small>Ваљак</small> | <small>ДВВ-10<br />ДВВ-11</small> | | | |- | Bomag | {{застава|Њемачка|name=Немачка}} | <small>Ваљак</small> | <small>BW-200</small> | | [[Датотека:BW 200.png|205x205px]] | |- | ТММ-3 | {{застава|Совјетски Савез}} | <small>Тешки моторизовани мост</small> | <small>ТММ-3</small> | | [[Датотека:ТММ-3 тяжёлый механизированный мост.jpg|204x204px]] | |- | БМБ |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |<small>Бушач минских бунара</small> | | |[[Датотека:TAM 110 bušilica.jpg|201x201px]] | Постоје верзија на шасији ФАП 2026БС/АВ и ТАМ 110 Т7. |- | [[Понтонски мост М-71|ПМ М-71]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} | <small>Парк понтонског моста</small> | | | [[Датотека:FAP2026 BSD A PM M71 VS.jpg|217x217px]] | Налази се у саставу два батаљона понтонске инжињерије речне флотиле. |- | [[ПТС-М]] | {{застава|Совјетски Савез}} | <small>Амфибијски транспортер гусеничар</small> | | 12 |[[Датотека:PTS-M VS8.jpg|алт=|безоквира|216x216пискел]] | Налази се у саставу два батаљона понтонске инжињерије речне флотиле. |} == Будућа опремања == {| class="wikitable" !Назив !Земља порекла !Намена !Бројно стање !Фотографија !Напомена |- |[[ДУБП Милош]] |{{застава|Србија}} |Даљински управљива безпосадна платформа |? |[[Датотека:DUBP Miloš - Takovo 2020 - 02.jpg|215x215пискел]] |У току набавке од 12+ комада годишње. Осим основне варијанте, набавља се и варијанта са побољшаним наоружањем, системом управљања, агрегатом, итд. Најављено и опремање варијантом која служи за извлачење рањеника са бојишта.<ref name="#1"/> |- |[[МСВЛР Тамнава]] |{{застава|Србија}} |[[Самоходни вишецевни лансер ракета|Модуларни самоходни вишецевни лансер ракета]] (МСВЛР) |4-6 |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 13 - Tamnava.jpg|240x240пискел]] |Најављена испорука 4 до 6 оруђа <ref name="#4"/> Тамнава је модуларни самоходни вишецевни лансер ракета који користи ракете 122 мм и 262мм. Ракете имају домет 40 односно 75 км.<ref>{{Cite web|url=https://yugoimport.com/lat/proizvodi/tamnava-262-122-mm-mlrs|title=Tamnava - 262-122 mm MLRS {{!}} SDPR - Yugoimport|website=yugoimport.com|access-date=2021-06-30}}</ref> |- |[[Самоходна хаубица 155 mm Нора Б-52|Нора Б-52]] |{{застава|Србија}} |[[Самоходна топ хаубица]] 155-{mm}- |? |[[Датотека:Nora B52 M15 VS - Odbrana slobode 2019 Niš 1.jpg|ивица|безоквира|243x243пискел]] |Најављено опремање са још 36 оруђа, чиме ће их ВС у будућности имати укупно 54. За сада непознати детаљи даљих набавки.<ref name="#5" /> |- |[[БОВ ОТ М-21]] |{{застава|Србија}} |Вишенаменски оклопни транспортер (ВОТ) |10 |[[Датотека:BOV OT 4X4 karakteristike.jpg|433x433пискел]] |У току испорука првих 10 возила, нулте серије.<ref name="#3"/> |- |[[Застава М-20 МРАП]] |{{застава|Србија}} |Против минско оклопно возило |10 |[[Датотека:Zastava M20 MRAP 2.jpg|безоквира|240x240пискел]] |Испорука првих 10 возила, нулте серије.<ref>{{Cite web|url=http://www.fap.co.rs/Download/skupstina17/Izvestaj%20o%20poslovanju%20za%202020.%20godinu.pdf|title=ФАП|url-status=live}}</ref> Војска Србије, наводно, исказала потребу за 224 возила овог типа. |- |[[Лазар 3]] |{{застава|Србија}} |Вишенаменски оклопни транспортер (ВОТ) |? |[[Датотека:Lazar 3 VS 01.jpg|безоквира|243x243пискел]] |Вероватно испорука још 6 возила у конфигурацији ОТ.<ref name="#7">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4645543/stefanovic-kornet-nabavka-oruzje.html|title=Stefanović o nabavci "korneta": Srbija sada ima ubojito oružje|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-12-28}}</ref> |- |[[БОВ М16 Милош]] |{{застава|Србија}} |Вишенаменски оклопни транспортер |? |[[Датотека:BOV M-16 Miloš VS 01.jpg|безоквира|242x242пискел]] |После испоруке додатних 5 возила, непознате количине даљих нарџби.<ref name="#7"/> |- |[[Humvee]] |{{Застава|САД}} |Оклопни аутомобил |66 |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 04 - Hamer 04.jpg|240x240пискел]] |<ref name="#7"/> |- |[[БПЛ Пегаз 011|БПЛ Пегаз]] |{{застава|Србија}} |Беспилотна борбено-извиђачка летелица |12 |[[Датотека:UAV Pegaz.jpg|ивица|безоквира|236x236пискел]] |Једна серија у производњи. |- |[[CH-95A]] |{{Застава|Кина}} |Беспилотна борбено-извиђачка летелица |? | |Испорука 2022. године.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/15/09/poslednja-vest-vucic-srbija-nabavlja-kornet-pancir-s1m-kineske-bespilotne-letelice-ch-95-dodatne-helikoptere-h145m-i-talesove-laserski-vodjene-rakete-vazduh-zemlja/|title=[POSLEDNJA VEST] Vučić: Srbija nabavlja Kornet, Pancir S1M, kineske bespilotne letelice CH-95, dodatne helikoptere H145M i Talesove laserski vođene rakete vazduh-zemlja|date=2021-09-15|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-09-28}}</ref> |- |[[Ми-17|МИ-17В5]] |{{застава|Русија|name=Русија}} |Транспортни вишенаменски хеликоптер |3 |[[Датотека:Mi-17V5 - Vojna akademija 2020.jpg|ивица|236x236пискел]] |Куповина званично потврђена, хеликоптери већ плаћени. Стижу током 2022.године.<ref name="#7"/><ref name="#8">{{Citation|title=Вучић: Све што градимо чини Србију другачијом|url=https://www.youtube.com/watch?v=J_2YBty0SO4|accessdate=2021-08-28|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> |- |[[Ми-35М|МИ-35М]] |{{застава|Русија|name=Русија}} |Десантно-јуришни хеликоптер |4 |[[Датотека:Mi-35M 35103 714 pohe 98 VBR 01.jpg|ивица|236x236пискел]] |Куповина званично потврђена, хеликоптери већ плаћени. Стижу током 2022.године.<ref name="#8"/><ref name="#9">{{Citation|title=12.12.2021. - Niš|url=https://www.youtube.com/watch?v=Jk7kvhdhhkY|accessdate=2021-12-12|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> |- |[[МИ-35П]] |{{застава|Русија|name=Русија}} |Десантно-јуришни хеликоптер |11 |[[Датотека:Mil Mi-35P.jpg|236x236пискел]] |Званично потврђена набавка. Ови, половни, хеликоптери се набављају од Кипра. Могуће да ће осам хеликоптера бити послато у Русију на ремонт и модернизацију, док би се преостала три користила за делове.<ref name="#9"/> |- |[[Х-145М]] |{{застава|Немачка}} |Вишенаменски хеликоптер |10 |[[Датотека:H-145M 14501 98 VBR RV I PVO VS 13.jpg|ивица|236x236пискел]] |Куповина непознатог броја додатних хеликоптера и раније најављена, а августа 2021. године потврђена.<ref name="#8"/> Ради се о 10 додатних хеликоптера. Испорука почиње 2023.<ref name="#7" /> |- |[[CASA C-295|C-295]] |{{застава|Шпанија|name=Шпанија}} |Средњи транспортни авион |2 |[[Датотека:TUVMC-DGAA.jpg|безоквира|235x235пискел]] |Најављена куповина 2 транспортна авиона, како би се заменили далеко старији Совјетски Ан-26. (6 авиона, само један у активној служби, остали служе као донори делова). |- |[[FK-3|ФК-3]] |{{Застава|Кина}} |Ракетни систем ПВО | | |Први део система испоручен почетком априла. |- |[[ПАСАРС-16|Пасарс 16]] |{{застава|Србија|name=Србија}} |Артиљеријско-ракетни систем ПВО |2 батерије |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 14 - PASARS-16 02.jpg|ивица|236x236пискел]] |Додатне 2 батерије стижу током 2022.године. |- |[[Панцир-С1]] |{{застава|Русија|name=Русија}} |Артиљеријско-ракетни систем ПВО |2 батерије |[[Датотека:Pantsir-S1 missile system on "Oboronexpo" in 2014 (front view).jpg|ивица|236x236пискел]] | |- |[[Красуха (електронско ратовање)|Красуха 2/4]] |{{застава|Русија|name=Русија}} |Мобилни систем за радио-електронску борбу |? |[[Датотека:Krasukha-2 (Красуха-2) Unloaded.jpg|ивица|236x236пискел]] |Систем намењен за електронску борбу. |- |[[Репелент-Патрол]] |{{застава|Русија|name=Русија}} |Мобилни систем за радио-електронску борбу |? |[[Датотека:Repellent-Patrol 01.jpg|безоквира|236x236пискел]] |Систем намењен за проналажење, детекцију и онеспособљавање Дронова.<ref name="#5"/> |- |[[Ground Master 400]] |{{застава|Француска|name=Француска}} |3Д осматрачки АЕСА мобилни радар великог домета |? |[[Датотека:Ground_Master_403_(KEVA2010)_Kokonaisturvallisuus_2015_01.JPG|безоквира|236x236пискел]] |Испорука до краја 2022.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/23/12/srbija-sledece-godine-dobija-nove-talesove-radare-za-vazdusno-osmatranje-javljanje-i-navodjenje/|title=Srbija sledeće godine dobija nove Talesove radare za Vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje|date=2021-12-23|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-12-23}}</ref> |- |[[Ground Master 200]] |{{застава|Француска|name=Француска}} |3Д вишенаменски мобилни радар средњег домета |? |[[Датотека:ILA_2018,_Schönefeld_(1X7A5464).jpg|безоквира|236x236пискел]] |Испорука до краја 2022.<ref>{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/23/12/srbija-sledece-godine-dobija-nove-talesove-radare-za-vazdusno-osmatranje-javljanje-i-navodjenje/|title=Нови радари|url-status=live}}</ref> |- |[[9М133 Корнет]] |{{застава|Русија|name=Русија}} |Против-тенковска ракета |? |[[Датотека:AT-14 Kornet-E.jpg|ивица|337x337px]] |Први део испоручен у децембру 2021. године.<ref name="#2"/> Најављене још 2 испоруке.<ref>{{Cite web|url=https://www.prva.rs/web-tv/info/prva-tema/prva-tema-gost-predsednik-srbije-aleksandar-vucic-2078308|title=Prva tema - Gost: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić|website=B92.net|language=sr-Latn-RS|access-date=2021-12-25}}</ref> |- |[[Вишенаменски брзи борбени чамац (Југоимпорт)|Вишенаменски брзи борбени чамац]] |{{застава|Србија|name=Србија}} |Вишенаменски моторни чамац |4+4 | |<ref>{{Citation|title=Zašto je protivoklopni sistem jedan od najvećih pojačanja taktičke moći Vojske Srbije? USIJANE|url=https://www.youtube.com/watch?v=kC2dCQwI0XI|accessdate=2022-01-07|language=sr-Cyrl-RS}}</ref><ref>{{Citation|title=03.01.2022. - Pančevo|url=https://www.youtube.com/watch?v=vnIWzTPMW-A|accessdate=2022-01-07|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> |} === Ваздухоплови === == <big>''Пројекти прототипова''</big> == {| class="wikitable" !Назив !Земља порекла !Намена !Бројно стање !Фотографија !Напомена |- |[[БВП Лазански]] |{{застава|Србија}} |Оклопно вишенаменско борбено возило |1 | |Први пут приказан на сајму наоружања Партнер 2021, у верзији БВП са руском куполом 57мм. Возило и у прототипној фази перспективно, очекује се даљи развој и побољшања. |- |[[М-20|Застава М-20 МРАП]] |{{застава|Србија}} |Против минско оклопно возило |2 |[[Датотека:Zastava_M20_MRAP_3.jpg|безоквира|210x210пискел]] |У прототипној фази и даљем развоју.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3990044/borbeno-oklopno-vozilo-m-20-mrap-6x6-karakteristike-prikazane-aleksandar-vulin.html|title=Представљено ново оклопно возило којем ни мине не могу ништа|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2020-07-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.mod.gov.rs/cir/16144/predstavljeno-novo-oklopno-borbeno-vozilo-m-20-mrap-6x6-16144|title=Представљено ново оклопно борбено возило М-20 МРАП 6x6|website=Министарство одбране Републике Србије|access-date=2020-07-15}}</ref> Најављен убрзан развој и покретање серијске производње. Поред прве варијанте овог возила, током војне вежбе "Муњевити удар 2021" приказана је и друга варијанта овог возила. Друга варијанта има смањени број пушкарница, избачена су бочна врата, исправљене су стране возила, додати су сандуци на задњи крај возила и нови модуларни оклоп који може издржати удар пројектила калибра 14,5 мм. |- |[[Огањ М18|ЛРСВM Огањ М18]] |{{застава|Србија}} |[[Лансер ракета самоходни вишецевни модуларни]] |1 |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 13 - M-77 Oganj modernizovani 01.jpg|алт=|безоквира|220x220пискел]] |Представљен прототип нови систем на сајму Партнер 2019, на војној вежби "Слобода 2019" приказан нов прототип модуларног Огња са модулом лансера ракета 122mm и навођена ракета Ралас.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3703429/generalna-proba-prikaza-sloboda-2019.html|title=Generalna proba prikaza "Sloboda 2019"|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=26. 10. 2019.}}</ref> Уз широк "асортиман" ракета које може да лансира, издваја се "Кошава 2" са дометом од 70 км. |- |[[ЛРСВМ Морава|LRSVM Morava]] |{{застава|Србија}} |[[Лансер ракета самоходни вишецевни модуларни]] |1 |[[Датотека:Morava lanser 02.jpg|безоквира]] |Планиран да замени постојеће генерације система [[М-94 Пламен-С]] и [[М-77 Огањ]].<ref>[foto-i-video-vojska-srbije-dobila-novo-mocno-oruzje-pogledajte-kako-morava-przi-clanak-1671661]</ref> У мају 2017. на полигону Никинци представљена најновија верзија заснована на унапређеној верзији камиона ФАП 2026, са погоном шест пута шест и оклопљеном кабином за 4 војника. Систем је добио поред унапређеног дигиталног система и ракете повећаног домета око 50 km±. За ВС одлучено да се предност да ЛПСВМ Огањ. |- |[[Самоходна хаубица 155 mm Нора Б-52|Нора-Б52 М21]] |{{застава|Србија}} |[[Самоходна топ хаубица 155 mm]] |1 | |Унапређена Нора-Б52 М15. Ова варијанта је крајем маја 2021. године послата на тестирање у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>{{Cite web|url=https://www.srbijadanas.com/vesti/naoruzanje/srpska-nora-stigla-u-ameriku-pogledajte-prve-fotografije-i-snimak-dopremanja-domace-haubice-u-sad-2021-05-30|title=SRPSKA "NORA" STIGLA U AMERIKU: Pogledajte prve fotografije i snimak dopremanja haubice u SAD (FOTO/VIDEO)|website=www.srbijadanas.com|language=sh|access-date=2021-06-29}}</ref> Базирана је на МАН шасији као и код МГС-25 Александар. Додатно развијена и прилагођена за САД. |- |[[МГС-25 Александар]] |{{застава|Србија}} |[[Самоходна топ хаубица 155 mm]] |1 |[[Датотека:Sloboda 2019 - defile 11 - MGS-25 Aleksandar 01.jpg|алт=|безоквира]] |Ова хаубица планирана је као ударна песница српске самоходне артиљерије. Очекује се њен улазак у наоружање до 2023, односно опремања ВС прво са неколико батерија Норе Б52 М-15 |- |[[СВМЛО Шумадија]] |{{застава|Србија}} |[[Самоходни вишецевни модуларни лансер 400 mm]] |1 |[[Датотека:Šumadija modularni raketni lanser 01.jpg|ивица|безоквира|218x218px]] |Домет ракета је 75 (Јерина 2) односно 285 км (Јерина 1) Током сајма "Партнер" у октобру 2021. године премијерно приказано тестирање ракетног мотора "Јерине 1", ракете домета 285 km.<ref>{{Citation|title=Raketni sistem Šumadija testiran? MLRS Sumadija tested?|url=https://www.youtube.com/watch?v=ssUCbaDASWg|accessdate=2021-10-28|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> |- |[[Соко СП РР 122 mm]] |{{застава|Србија}} |[[Самоходна хаубица 122 mm]] |1 |[[Датотека:SOKO 122mm - Partner 2019 - 1.jpg|алт=|ивица|безоквира|217x217пискел]] |За разлику од Самоходне хаубице СОРА 122 мм, ова Самоходна хаубица има оклопљену кабину. Пројекат ће према свему судећи остати незавршен. |- |[[SORA 122mm|Сора 122 mm]] |{{застава|Србија}} |[[Самоходна хаубица 122 mm]] |2 |[[Датотека:SORA 122mm 2.jpg|218x218px]] |Пројекат ће према свему судећи остати незавршен. |- |[[Гавран-145]] |{{застава|Србија}} |Дрон камиказа | | |У току финална испитивања у ТОЦ-у. Пријем у службу се очекује средином 2022. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/4544188/dron-gavran.html|title=Gavran – dron ubica, uništava sve vrste ciljeva na zemlji|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-12-06}}</ref><ref name="#10">{{Citation|title=Predsednik Vučić prisustvuje prikazu naoružanja i opreme Ministarstva odbrane i Vojske|url=https://www.youtube.com/watch?v=NDNt3k6CVYU|accessdate=2021-12-06|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> |- |[[НОВА-145 (ПОВР)]] |{{застава|Србија}} |Против-тенковска ракета | | |У току финална испитивања у ТОЦ-у. Пријем у службу се очекује крајем 2022. или почетком 2023. године.<ref name="#10"/> |- |[[ПОС-145]] |{{застава|Србија}} |Против-тенковска ракета | | |Лаки, преносни против-оклопни лансер. |- |[[Е-24-А1]] |{{застава|Србија}} |Ракета ваздух-земља |Непознато | |<ref name="#11">{{Cite web|url=https://tangosix.rs/2021/25/10/partner-2021-dronovi-samoubice-i-vazduhoplovna-ubojna-sredstva/|title=[PARTNER 2021] Dronovi-samoubice i vazduhoplovna ubojna sredstva|date=2021-10-25|website=Tango Six|language=sr-RS|access-date=2021-12-11}}</ref> |- |[[Кошава 3]] |{{застава|Србија}} |Ракета ваздух-земља |Непознато | |<ref name="#11"/> |- |[[ВРВЗ-200]] |{{застава|Србија}} |Ракета ваздух-земља |Непознато | |<ref name="#11"/> |- |[[С-8ЛГР]] |{{застава|Србија}} |Ракета ваздух-земља |Непознато | |Навођено ракетно зрно.<ref name="#11"/> |- |[[Паук (ПОВР)]] |{{застава|Србија}} |ракета ваздух-земља |Непознато | |Против-оклопна ракета.<ref name="#11"/> |- |[[Застава М17|Застава М19]] |{{застава|Србија}} |Аутоматска модуларна пушка 6,5×39 мм / 7,62×39 мм |Непознато | |Планирана за опремање војника, најновија аутоматска „Заставина” пушка М17. Тренутно је и даље у фази завршног развоја. |- |[[Застава М07]] |{{застава|Србија}} |Снајперска пушка 7.62x51 мм |Непознато |[[Датотека:Zastava M07.JPG|218x218px]] |У фази завршног развоја. |- |[[Застава М84|Застава М-84М]] |{{застава|Србија}} |Пушкомитраљез 7.62-{mm}- |Непознато | |У фази завршног развоја. |} == <big>''Пројекти прототипова модернизације''</big> == {| class="wikitable" !Назив !Земља порекла !Намена !Бројно стање !Фотографија !Напомена |- |[[M-84AS1]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} {{застава|Србија}} |[[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] (ГБТ) |2 |[[Датотека:M-84AS1 Takovo 2020 - 02.jpg|218x218пискел]] [[Датотека:М84 АС1.jpg|безоквира|217x217пискел]] |'''М-84АС1''' Прототип модернизације из 2017. (Прототип сторниран у корист АС1/2 2020) 2020 приказан нови прототип модернизације под истом ознаком као и претходни прототип. Слика испод: прототип модернизације из 2020.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3979923/modernizovani-tenk-m-84-prezentacija.html|title=Predstavljen modernizovani tenk M-84|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2020-07-15}}</ref> '''М-84АС2''' Такође је урађен прототип који представља другу фазу (финалну) модификације '''М-84АС1.''' За 2022. годину најављен почетак серијске модернизације тенкова у саставу [[Војска Србије|ВС]]. |- |[[M-84AS|M-84AB1]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} {{застава|Србија}} |[[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] (ГБТ) |1 |[[Датотека:M-84AB1 2.jpg|ивица|безоквира|220x220px]] |Сторнирано у корист '''М-84АС1/М-84АС2 (2020).''' Даља модернизација тенка [[M-84]] развијена у Југоимпорту рад домаћих стручњака, са неколико иностраних компонената, типа руских, белоруских и француских подсистема. За сада је одрађено више типова модернизације. Југоимпортове нове модернизације: '''M-84AБ1 (М-84АС)''' (прототип модернизације тенка са врло добрим могућностима, као и врло добре заштите, процењује се да је сличан руским тенковима '''Т-90С'''). Претпоставља се да је ова верзија намењена за Војску Србије. Касније замењена другом модернизацијом. |- |[[T-72МС]] |{{застава|Совјетски Савез}} {{застава|Србија}} |[[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] (ГБТ) |1 |[[Датотека:SER mod T72.jpg|ивица|безоквира|217x217px]] |Пакет модернизације тенка Т-72М којег ВС поседује (у оперативности и резерви) развијена у Југоимпорту. Остао као прототип, модернизација одбачена због недостатака створених променом положаја топа. |- |[[T-55H]] |{{застава|Совјетски Савез}} {{застава|Србија}} |[[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] (ГБТ) |1 |[[Датотека:T-55H 1.jpg|ивица|безоквира|219x219px]] |Даља модернизација тенка Т-55А развијена у Југоимпорту. Углавном понуђени на тржишту као пакет модернизације. 30 српских тенкова донирано Ираку. Планира се модернизација 100 Т-55 тенкова који су повучени из употребе. |- |[[БВП М-80АБ1]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} {{застава|Србија}} |[[Борбено возило пешадије]](БВП) |3 |[[Датотека:BVP M-80AB1 01.jpg|безоквира|218x218px]] |Најновија верзија пакета модернизације приказана у Новом Саду, односно на војном полигону у Никинцима. Због додатног оклопа возила нису задржане амфибијске могућности. И даље у прототипној фази. Најновија верзија М-80АБ2 у фази развоја. Током војне вежбе "Муњевити Удар 2021" приказана су укупно 3 модернизована БВП-а. За 2022. годину најављена серијска модернизација. |- |[[БВП М-80/98M]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} {{застава|Србија}} |[[Борбено возило пешадије]](БВП) |1 |[[Датотека:BVP M80A Vidra 2.jpg|ивица|безоквира|218x218px]] |Даља модернизација возила [[БВП М-80]]. Са новим СУВ-ом и топом од 30 мм. Задржане амфибијске могућности. Модернизација одбачена. |} == Повучено из оперативне употребе == Копно {| class="wikitable" !Назив !Земља порекла !Намена !Бројно стање !Фотографија !Напомена |- |[[Т-55|T-55]] |{{застава|Совјетски Савез}} <br /> |[[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] (ГБТ) |250~ |[[Датотека:T-55A VS 1.jpg|безоквира|242x242пискел]] [[Датотека:T55A VS.jpg|алт=|ивица|безоквира|241x241пискел]] |Од Војске Србије и Црне Горе наслеђено је око 660 тенкова овог типа. Велики број продат је Камбоџи, Пакистану, Либији, итд.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/376916/Pogledi/Tenkovi-na-poklon|title=T 55|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/drustvo/srbija-prodala-29-starih-tenkova-izvozniku-oruzja/px0b30g|title=Srbija prodala 29 starih tenkova IZVOZNIKU ORUŽJA|last=Tašković|first=M.|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2021-06-28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=06&dd=27&nav_id=1009076|title=Srbija prodala 282 tenka Pakistanu|website=B92.net|language=sr-Latn-RS|access-date=2021-06-28}}</ref> 30 тенкова је и донирано Ираку.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/376916/Pogledi/Tenkovi-na-poklon|title=Tenkovi na poklon|last=Lazanski|first=Miroslav|website=Politika Online|access-date=2021-06-28}}</ref> У Србији се тренутно према проценама налази око 250 ових тенкова, од којих, такође према проценама, око 100 стоји у ратној резерви. Неки од тенкова у возном стању су приказивани и јавности. |- |[[Оклопни транспортер М-60|М60 ОТ]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Оклопни гусенични транспортер | ~120 |[[Датотека:OT M-60 Tank.JPG|алт=|ивица|безоквира|240x240пискел]] [[Датотека:БТР М-60 в казарме Вуковара.JPG|безоквира|240x240пискел]] |Наслеђени од ВЈ, ПЈП, ЈСО. |- |[[ЗСУ-57-2]] |{{застава|Совјетски Савез}} |Гусенично противавионско оруђе | ~32 |[[Датотека:ZSU-57-2 (Serb).JPG|алт=|ивица|безоквира|237x237пискел]] |Наслеђени од ВЈ. Већином били део 252. оклопне бригаде из Краљева. |} Ваздухопловство {| class="wikitable" |+ !Назив !Земља порекла !Намена !Верзија !Бројно стање !Фотографија !Напомена |- |[[МиГ-21|MiG-21]] |{{застава|Совјетски Савез}} |Ловачки авион<br />Наставни ловачки авион<br />Извиђачки авион |МиГ-21бис<br />МиГ-21УМ<br />МиГ-21М |21<br />6<br />1 |[[Датотека:MiG-21 bis of Serbia.jpg|безоквира|237x237пискел]] [[Датотека:MiG-21UM 16178 101lae 204vbr 2.jpg|безоквира|237x237пискел]] |Последњи МиГ-21бис, био је у оперативној употреби до септембра 2015. Последњи МиГ-21УМ повучен из употребе 21 маја 2021.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4381597/cuveni-lovac-zavrsio-karijeru-mig-21-ispracen-u-penziju.html|title=Čuveni lovac završio bogatu karijeru, "mig 21" svečano ispraćen u penziju na batajničkom aerodromu|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-06-28}}</ref> Један МиГ-21УМ срушио се 25. септембра 2020. године у близини Лознице, током вежбе. Погинула су оба пилота<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/a653673-Mig-21-pao-kod-Loznice/|title=Mig-21 pao kod Loznice|date=2020-09-25|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-06-28}}</ref>. |- |[[Ј-22 орао|Ј-22 Орао]] |{{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=СФРЈ}} |Извиђачки јуришник<br />Извиђачки наставни јуришник |ИЈ-22<br />ИНЈ-22 |8<br />2 |[[Датотека:Orao 02.jpg|безоквира|237x237пискел]] |Сви извиђачки авиони повучени. |- |[[Ми-24]] |{{застава|Совјетски Савез}} |Десантно-јуришни хеликоптер |Mi-24В |2 |[[Датотека:Mi-24 V i PVO VS, august 04, 2008.JPG|безоквира|237x237пискел]] [[Датотека:Mi-24 i G-4 V i PVO VS august 7 2012.jpg|безоквира|237x237пискел]] |Два хеликоптера МУП-а предата 2006 године ВС. Првобитно је планиран ремонт, али због папирологије и затеченог стања ремонт није урађен, хеликоптери су произведени 1983 и 1985. Ове хеликоптере је набавила Служба државне безбедности за потребе [[ЈСО|Ј]]<nowiki/>[[ЈСО|СО.]] коришћени су на [[Косово и Метохија|КиМ]] током ратних сукоба. Остаће упамћени по "десанту на Кијево", селу на [[Косово и Метохија|КиМ]] које је било блокирано од стране [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]]. |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Military equipment of Serbia | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [https://web.archive.org/web/20141007013516/http://www.vs.rs/index.php?content=5701ab10-fc9c-102b-9fa8-28e40361dc2e НАОРУЖАЊЕ КOВ] * [https://web.archive.org/web/20141006183116/http://www.vs.rs/index.php?content=3a4d82d2-fc9d-102b-9fa8-28e40361dc2e НАОРУЖАЊЕ В И ПВО] * [https://web.archive.org/web/20141007002110/http://www.vs.rs/index.php?content=0ef6cee5-fc9e-102b-9fa8-28e40361dc2e НАОРУЖАЊЕ РФ] {{Војска Србије}} [[Категорија:Наоружање Војске Србије|Наоружање Војске Србије]] kwjvzu62q3wwbrx5s0jq98skh40v20u 0 1250605 25139086 24574391 2022-08-05T05:35:25Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Рамешки је град у Русији}} {{Град у Русији/Тверска област | назив = Рамешки | изворни_назив = -{<small>Рамешки</small>}- | рејон = [[Рамешки рејон]] | слика = | опис_слике = | грб = | градска_застава = Flag of Rameshki (Tver oblast).png | статус = варошица | оснивање = први помен [[1551]]. | село_од = | варошица_од = [[1979]]. | град_од = | стара_имена = | надморска_висина = | становништво = 4230 | извор_становништво = | година_становништво = 2014 | агломерација = | година_агломерација = | густина = | површина = | поштански_код = 171400 | позивни_број = +7 48244 | регистарска_ознака = 69 | ОКАТО_код = [http://www.mosclassific.ru/mClass/okato_view.php?text=28247551 28 247 551] | ОКТМО_код = [http://www.mosclassific.ru/mClass/oktmo_view.php?text=28647151051 28 647 151 051] | веб-страна = [http://rameshkiadm.ru/ -{rameshkiadm.ru}-] | градоначелник = | гшир = 57.344722 | гдуж = 36.043611 }} '''Рамешки''' ({{јез-рус|Рамешки}}) насељено је место са административним статусом варошице ({{јез-рус|посёлок городского типа}}) у [[европски део Русије|европском делу]] [[Русија|Руске Федерације]], на истоку [[тверска област|Тверске области]]. Административно припада [[рамешки рејон|Рамешком рејону]] чији је уедјно и административни центар. Према проценама националне статистичке службе, у вароши је [[2014]]. живело 4.230 становника. == Географија == Варошица је смештена у источном делу [[тверска област|Тверске области]] недалеко од леве обале реке [[медведица (притока Волге)|Медведице]] (леве притоке [[волга|Волге]]). Налази се на око 64 километра северно од обласног центра, града Твера, на старом друму који повезује тај град са [[Бежецк]]ом. == Историја == Иако је тачно порекло имена насеља непознато, верује се да оно потиче од речи -{''раменье''}- која означава густу шуму. Први писани помен насеља под именом ''Раменки'' за које се верује да се односи на данашње насеље потиче из [[1551]]. године, и односи се на декрет цара [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] којим је поменуто село доделио на управу једном локалном манастиру. Село је остало манастирским поседом све до [[1764]]. године када је императорка [[Катарина Велика]] манастирску земљу вратила под власт државе. Према статистичким подацима из 1781. у насељу је живело тек 107 становника, углавном [[руси|Руса]]. Назив Рамешка уместо Раменка први пут се почиње користити у службеним списима током [[18. век|XVIII века]]. Почетком [[19. век|XIX века]] кроз насеље пролази део трговачког пута који је повезивао [[Твер]] са [[Бежецк]]. Године [[1859]]. у селу је живело 385 житеља, а постојала је и црква. Рејонским центром постаје [[30. август]]а [[1929]]. године након оснивања [[рамешки рејон|Рамешког рејона]]. Године [[1979]]. дотадашње село добија статус урбане вароши ({{јез-рус|посёлок городского типа}}). == Демографија == Према подацима са пописа становништва [[2010]]. у вароши је живело 4.318 становника, док је према проценама за [[2014]]. ту живело 4.230 становника или око трећина укупне популације припадајућег рејона.<ref>-{[http://www.gks.ru/free_doc/doc_2014/bul_dr/mun_obr2014.rar Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат.] {{Wayback|url=http://www.gks.ru/free_doc/doc_2014/bul_dr/mun_obr2014.rar |date=20140810202114 }}}-</ref> {| align="center" border="0" cellspacing="2" cellpadding="5" style="border:1px solid #AAAAAA;" |-bgcolor="#AAAAFF" |+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Кретања броја становника |-bgcolor="#eeeeff" ! 1897. !! 1959. !! 1970. !! 1979. !!1989. !! 2002. !! 2010. !! 2014. |- bgcolor="#f7f9ff" | align=center| --- | align=center| 1.499 | align=center| 2.255 | align=center| 3.476 | align=center| 4.390<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> | align=center| 4.246<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> | align=center| 4.318<ref name="2010Census">{{ru-pop-ref|2010Census}}</ref> | align=center| 4.230 |} Насеље је познато по мањинској заједници [[карели|Карела]] који су чинили око трећину популације на попису [[1989]]. године. == Види још == {{портал|Русија}} * [[Тверска област]] * [[Рамешки рејон]] * [[Списак градова у Русији]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20141109210000/http://rameshkiadm.ru/ Службена веб страница администрације варошице] {{Градови Тверске области}} [[Категорија:Варошице и села Тверске области]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији]] 9efbwolc942d58q141ykipvcx5qljal 0 1256337 25139078 24574372 2022-08-05T05:13:21Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Радченко је град у Русији}} {{Град у Русији/Тверска област | назив = Радченко | изворни_назив = -{<small>Радченко</small>}- | рејон = [[Конаковски рејон]] | слика = | опис_слике = | грб = | градска_застава = | статус = варошица | оснивање = | село_од = | варошица_од = [[1939]]. | град_од = | стара_имена = | надморска_висина = | становништво = 1436 | извор_становништво = | година_становништво = 2014 | агломерација = | година_агломерација = | густина = | површина = | поштански_код = 171268 | позивни_број = +7 48242 | регистарска_ознака = 69 | ОКАТО_код = [http://www.mosclassific.ru/mClass/okato_view.php?text=28230572 28 230 572] | ОКТМО_код = [http://www.mosclassific.ru/mClass/oktmo_view.php?text=28630172051 28 630 172 051] | веб-страна = | градоначелник = | гшир = 56.680278 | гдуж = 36.369722 }} '''Радченко''' ({{јез-рус|Радченко}}) насељено је место са административним статусом варошице ({{јез-рус|посёлок городского типа}}) на северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се у југоисточном делу [[тверска област|Тверске области]] и административно припада [[конаковски рејон|Конаковском рејону]]. Према проценама националне статистичке службе, у вароши је [[2014]]. живело 1.436 становника. == Географија == Варошица Редкино налази се у југоисточном делу [[тверска област|Тверске области]] у ниском и заравњеном подручју [[горњоволшка низија|Верхњеволшке низије]], на око 32 километра југоисточно од обласног центра града Твера и на око 7 км од железничке станице [[Редкино]] на линији Москва—[[Санкт Петербург]]. Лежи на десној обали реке [[волга|Волге]], односно вештачког [[ивањковско језеро|Ивањковског језера]]. == Историја == Насеље је основано [[1921]]. године као радничка база за новоуспостављени институт за истраживање својстава тресета ({{јез-рус|торфяноя опытна станция}}) и све до [[1956]]. било је познато по [[акроним]]у института као [[ТОС]]. Каније је преименовано у садашњи назив, у част Ивана Радченка, совјетског технолога који се бавио истраживањем и производњом тресета. Насеље од [[1939]]. има административни статус варошице. У периоду између [[1950]]. и [[1954]]. у варошици је често боравио чувени совјетски и руски писац [[Александар Фадејев]]. == Демографија == Према подацима са пописа становништва [[2010]]. у вароши је живело 1.537 становника, док је према проценама за [[2014]]. ту живело 1.436 становника.<ref>-{[http://www.gks.ru/free_doc/doc_2014/bul_dr/mun_obr2014.rar Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года] {{Wayback|url=http://www.gks.ru/free_doc/doc_2014/bul_dr/mun_obr2014.rar |date=20140810202114 }}}-</ref> {{ДемографијаРУ |1939= ---| |1959= --- |1970= --- |1979= --- |1989=2,562<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> |2002=2,089<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> |2010=1,537<ref name="2010Census">{{ru-pop-ref|2010Census_prelim}}</ref> |2014=1,436* }} <small>Напомена: * према проценама националне статистичке службе.</small> == Види још == {{портал|Русија}} * [[Тверска област]] * [[Конаковски рејон]] * [[Списак градова у Русији]] * [[Ивањковско језеро]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == * [http://region.tverlib.ru/cgi-bin/fulltext_opac.cgi?show_article=1076 Чланак о насељу на електронској енциклопедији Тверске области] * -{Петропавловский, Б.И. [https://web.archive.org/web/20131110194031/http://www.tverlib.ru/tverbook2/petropav3.htm Конаково и Конаковский район]}- {{Градови Тверске области}} [[Категорија:Варошице и села Тверске области]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији]] eu6qi6l5rviiz7avh4gzgevjvhmcbik 0 1257848 25139336 24291581 2022-08-05T10:50:10Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Порнографски глумци |име = Ренди Спирс |слика = Randy Spears 2010.jpg | величина = 200п | датум_рођења = {{Датум рођења|1961|6|18|год=да}} | место_рођења = [[Канкаки (Илиноис)]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] |датум_смрти = |место_смрти = |псеудоним = -{Greg Ory, Nick Russell, Randy Sprars, Gregory Patrick, Greg Patrick, Wayne Green}- |националност = Американац |висина = 180 [[центиметар|cm]] |коса = браон |очи = зелене |мере = |тежина = 68 [[Килограм|kg]] |груди = |оријентација = [[Хетеросексуалност|хетеросексуална]] |супруг = |сајт = http://ronjeremy.com }} '''Ренди Спирс''' ({{јез-енгл|Randy Spears}}; рођен [[18. јун]]а [[1961]]) је [[сједињене Америчке Државе|амерички]] [[порнографски глумци и глумице|порнографски глумац]].<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://business.avn.com/articles/Exclusive-Complete-2008-eLINE-Award-Winners-from-Venus-Berlin-55443.html|title=AVN - Exclusive: Complete 2008 eLINE Award Winners from Venus Berlin|publisher=Business.avn.com|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> Током каријере, коју је започео [[1987]]. захваљујући познанству са порно глумицом Оном Зи, наступио је у преко 1000 филмова. Најпознатији је по улогама у порно-филмова пародијама мејнстрим. Повремени је наступао у холивудским продукцијама у мањим улогама. Био је у браку с порно глумицама као што су Данијела Роџерс и Деми Делиа. == Награде == * '''[[Награда AVN|Награде AVN]]''': * 1991 Најбољи глумац - Филм - ''The Masseuse''<ref name="AVN1991">{{cite web|url=http://avnawards.avn.com/past/winners/1991|publisher=Adult Video News|title=1991 AVN Award winners|accessdate=14. 12. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140118084334/http://avnawards.avn.com/past/winners/1991|archive-date=18. 01. 2014|url-status=dead}}</ref> * 1994 Најбољи споредни глумац - Видео - ''Haunted Nights''<ref name="AVN1994">{{cite web|title=AVN Winners 1994|url=http://avnawards.avn.com/past/winners/1994|publisher=Adult Video News|accessdate=14. 12. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140118084332/http://avnawards.avn.com/past/winners/1994|archive-date=18. 01. 2014|url-status=dead}}</ref> * 2000 Најбољи глумац - Видео - ''Double Feature!''<ref name="AVN2000">{{cite web|title=AVN Winners 2000|url=http://avnawards.avn.com/past/winners/2000|publisher=Adult Video News|accessdate=14. 12. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140118083959/http://avnawards.avn.com/past/winners/2000|archive-date=18. 01. 2014|url-status=dead}}</ref> * 2002 AVN Hall of Fame inductee<ref name="AVNHallofFame">{{cite web|title=AVN Hall of Fame|url=http://www.avnawards.com/halloffame.php|accessdate=14. 12. 2014|archive-date=15. 04. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090415212412/http://www.avnawards.com/halloffame.php|url-status=unfit}}</ref> * 2003 Најбољи споредни глумац - Видео - Hercules<ref name="AVN2003">{{cite web|title=AVN Winners 2003|url=http://avnawards.avn.com/past/winners/2003|publisher=Adult Video News|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2004 Најбољи глумац - Филм - ''Heart of Darkness''<ref name="AVN2004">{{cite web|title=AVN Winners 2004|url=http://avnawards.avn.com/past/winners/2004|publisher=Adult Video News|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2004 Најбољи споредни глумац - Видео - ''Space Nuts''<ref name="AVN2004"/> * 2004 Најбоља сцена групног секса - Филм - ''Heart of Darkness''<ref name="AVN2004"/> * 2006 Најбољи споредни глумац (Филм) - ''Eternity''<ref name="avnwin">{{cite web|title=AVN Awards Past Winners| publisher=AVN.com|url=http://www.avnawards.com/index.php?content=pastwinners|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2006 Најбоља сцена групног секса (Филм) - ''Dark Side''<ref name="avnwin"/> * 2007 Најбоља сцена групног секса (Филм) - ''Fuck''<ref name="avnwin"/> * 2007 Најбољи глумац - Филм - ''Manhunters''<ref name="avnwin"/> * 2008 Најбољи споредни глумац (Филм) - ''Flasher''<ref>{{cite web| title = 2008 AVN Awards Winners Announced| publisher = AVN| author = | url = http://avn.com/video/articles/2759.html| accessdate = 14. 12. 2014| archive-date = 04. 04. 2008| archive-url = https://web.archive.org/web/20080404082611/http://www.avn.com/video/articles/2759.html| url-status = dead}}</ref> * 2010 Best Group Sex Scene – With Special Guest Jamie Wright & Jessica Stone ''2040''<ref name="avn10win">{{cite web |title=2010 AVN Award Winners Announced | publisher = AVN.com| url =http://business.avn.com/articles/37142.html | accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * '''Награде XRCO|Награда XRCO''': * 1991 Најбољи глумац (Самостални наступ) ''All That Sex''<ref name="rame">{{cite web|last=Peter|first=van Aarle|title=Historical "Best Porn Movie" Winners|url=http://www.rame.net/library/lists/best.html|publisher=rame.net|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 1999 Најбољи глумац (Самостални наступ) ''Double Feature''<ref name="1999XRCO">{{cite web|title=PREVIOUS WINNERS and NOMS|url=http://www.dirtybob.com/xrco/oldies.html|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2002 XRCO Hall of Fame inductee<ref name="XRCOHallofFame">{{cite web|title=XRCO Hall of Fame|url=http://www.dirtybob.com/xrco/hall.htm|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2003 Најбољи глумац (Самостални наступ) ''Space Nuts''<ref name="XRCO2003">{{cite web|title=XRCO Winners 2003|url=http://www.dirtybob.com/xrco/2003win/index.html|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2004 Најбољи глумац (Самостални наступ) ''Misty Beethoven - The Musical''<ref name="XRCO">{{cite web|title=XRCO Winners 2004|url=http://www.dirtybob.com/xrco/2004win/index.htm|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2005 Најбољи глумац (Самостални наступ) ''Eternity''<ref name="XRCO2005">{{cite web|title=XRCO Winners 2005|url=http://www.dirtybob.com/xrco/2005win/index.htm|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2006 Најбољи глумац (Самостални наступ) ''Curse Eternal''<ref name="XRCO2006">{{cite web|title=XRCO Winners 2006|url=http://www.dirtybob.com/xrco/2006win/index.htm|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2007 Најбољи глумац (Самостални наступ) ''Black Widow''<ref name="XRCO2007">{{cite web|title=XRCO Winners 2007|url=http://www.dirtybob.com/xrco/2008show/index.htm|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * '''Остале награде''': * 1993 F.O.X.E Омиљени мушки обошавалац<ref name="FOXE">{{cite web|title=Adult Video Awards|url=http://canbest.com/awards2.html|publisher=Canbest|accessdate=14. 12. 2014|archive-date=26. 06. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100626061448/http://canbest.com/awards2.html|url-status=unfit}}</ref> * 1999 Nightmoves Награда за набољег глумца / Мушки наступ<ref name="Nightmoves">{{cite web|title=Past Winner History|url=http://www.nightmovesonline.com/21st-annual-nightmoves-awards-show/past-winner-history/|publisher=nightmoves.com|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2001 F.O.X.E Омиљени мушки обошавалац<ref name="FOXE2006">{{cite web|title=Additional FOXE Award Winners Announced|url=http://business.avn.com/articles/video/Additional-FOXE-Award-Winners-Announced-47878.html|publisher=AVN.com|accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2002 Nightmoves Награда за набољег глумца / Мушки наступ<ref name="Nightmoves"/> * 2005 Nightmoves Награда за набољег глумца / Мушки наступ<ref name="Nightmoves"/> * 2006 F.O.X.E Омиљени мушки обошавалац<ref name="FOXE2006"/> * 2006 Ninfa награда - Најбољи споредни глумац (''La mansión del placer'')<ref>{{cite web|url=http://www.ficeb.com/english/awards.htm |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070609031432/http://www.ficeb.com/english/awards.htm |archivedate=09. 6. 2007. |title=The FICEB Ninfa, Tacón de Aguja and HeatGay Awards |publisher=Web.archive.org | accessdate=14. 12. 2014}}</ref> * 2007 F.A.M.E. Award – Омиљена мушка звезда<ref>{{cite web|url=http://avn.com/performer/articles/2609.html|title=2007 F.A.M.E. Award Winners Announced|accessdate=14. 12. 2014|publisher=AVN|archive-date=16. 04. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080416091430/http://www.avn.com/performer/articles/2609.html|url-status=dead}}</ref> * 2008 Eroticline Award - Најбољи интернационални глумац<ref name="autogenerated1"/> == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Еротика и порнографија}} {{Commonscat|Ron Jeremy}} * {{IMDb name|id=0817381|name=Randy Spears}} * {{AFD name}} * [http://www.tinynibbles.com/aboutrandy.html Profile of Randy Spears] from Violet Blue * [http://blog.adultdvdtalk.com/2007/09/randy_spears_the_other_white_m.html Randy Spears Interview] podcast {{DEFAULTSORT:Спирс, Ренди}} [[Категорија:Рођени 1961.]] [[Категорија:Амерички порно глумци]] absyc9v950kt3isfv3opeoawrnqv3ll 0 1263093 25139026 24574191 2022-08-05T01:13:54Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Пролетариј је град у Русији}} {{Град у Русији/Новгородска област | назив = Пролетариј | изворни_назив = <small>Пролетарий</small> | рејон = [[Новгородски рејон]] | слика = | опис_слике = | грб = | градска_застава = | статус = варошица | оснивање = први помен [[1495]]. | село_од = | варошица_од = [[1931]]. | град_од = | стара_имена = ''Селцо у Ниши'' | надморска_висина = 19 | становништво = 4843 | година_становништво = 2014 | агломерација = | година_агломерација = | густина = | површина = | поштански_код = 173530 | позивни_број = | регистарска_ознака = 53 | ОКАТО_код = [http://www.mosclassific.ru/mClass/okato_view.php?text=49225554 49 225 554] | ОКТМО_код = [http://www.mosclassific.ru/mClass/oktmo_view.php?text=49625154051 49 625 154 051] | веб-страна = [http://пролетарийадм.рф/ -{пролетарийадм.рф/}-] | градоначелник = | гшир = 58.433333 | гдуж = 31.7 }} '''Пролетариј''' ({{јез-рус|Пролетарий}}) насељено је место са административним статусом варошице ({{јез-рус|посёлок городского типа}}) у централном делу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се у северном делу [[новгородска област|Новгородске области]] и административно припада [[Новгородски рејон|Новгородском рејону]]. Према проценама националне статистичке службе за [[2014]]. у вароши је живело 4.843 становника. == Географија == Варошица Пролетариј се налази у централном делу [[новгородска област|Новгородске области]], на подручју [[прииљмењска низија|Прииљмењске низије]], на око 7 километара источно од источне обале језера [[Иљмењ]]. Насеље лежи на левој обали реке [[ниша (река)|Нише]], на око 28 километара југоисточно од града [[Велики Новгород|Великог Новгорода]]. == Историја == У писаним изворима насеље се по први пут помиње у летопису из [[1495]]. под именом ''Селцо у Ниши''. Након што је у насељу [[1835]]. саграђена ветрењача цело подручје је постало познато под именом ''Новаја Мељница''. Године [[1885]]. са радом је почела и мања фабрика за производњу керамике која је постала ослонац привредног живота целог насеља. Након национализације фабрике [[1918]]. насеље је променило име у ''Пролетариј''. Од 30. јануара [[1931]]. Пролетариј има административни статус варошице. == Демографија == Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.145 становника, док је према проценама националне статистичке службе за [[2014]]. варошица имала 4.843 становника.<ref>-{[http://www.gks.ru/free_doc/doc_2014/bul_dr/mun_obr2014.rar Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года] {{Wayback|url=http://www.gks.ru/free_doc/doc_2014/bul_dr/mun_obr2014.rar |date=20140810202114 }}}-</ref> {{ДемографијаРУ |1939=4,393 |1959=5,897 |1970=6,216 |1979=6,818 |1989=5,753<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> |2002=5,362<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> |2010=5,145<ref name="2010Census">{{ru-pop-ref|2010Census}}</ref> |2014=4,843 }} == Види још == * [[Новгородска област]] * [[Новгородски рејон]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Русија}} * {{званичан сајт|http://пролетарийадм.рф/}} * [http://slovari.yandex.ru/dict/bse/article/00063/10400.htm Пролетариј на Великој совјетској енциклопедији]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{Градови Новгородске области}} [[Категорија:Варошице и села Новгородске области]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији]] l7e3javl3ex1674j0vqvskcl2jkt8n8 1 1268625 25139052 10736387 2022-08-05T02:36:32Z Xqbot 29434 Бот: исправљено неисправно преусмерење до премештене циљне странице [[Разговор:Крсмановићева кућа (Зграда „Борова”) у Шапцу]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор:Крсмановићева кућа (Зграда „Борова”) у Шапцу]] elcjm4pp7srohye5r5tkdb1x50ztef7 828 1277276 25138345 25135890 2022-08-04T12:19:00Z HoneymoonAve27 204002 координате улазе у инфокутију Scribunto text/plain --[[ This module is intended to replace the functionality of {{Coord}} and related templates. It provides several methods, including {{#invoke:Coordinates | coord }} : General function formatting and displaying coordinate values. {{#invoke:Coordinates | dec2dms }} : Simple function for converting decimal degree values to DMS format. {{#invoke:Coordinates | dms2dec }} : Simple function for converting DMS format to decimal degree format. {{#invoke:Coordinates | link }} : Export the link used to reach the tools ]] require('Module:No globals') local math_mod = require("Module:Math") local coordinates = {}; local current_page = mw.title.getCurrentTitle() local page_name = mw.uri.encode( current_page.prefixedText, 'WIKI' ); local coord_link = '//geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=' .. page_name .. '&params=' local templatestyles = 'Module:Coordinates/styles.css' --[[ Helper function, replacement for {{coord/display/title}} ]] local function displaytitle(s, notes) -- see [[phab:T281974#7109643]] local l = "[[Географски координатни систем|Координате]]: " .. s local co = '<span style="font-size: small;">' .. l .. notes .. '</span>' co = '<div class="mw-parser-output">' .. co .. '</div>' co = mw.getCurrentFrame():extensionTag( 'indicator', co, { name = 'coordinates' } ) return co end --[[ Helper function, Replacement for {{coord/display/inline}} ]] local function displayinline(s, notes) return s .. notes end --[[ Helper function, used in detecting DMS formatting ]] local function dmsTest(first, second) if type(first) ~= 'string' or type(second) ~= 'string' then return nil end local s = (first .. second):upper() return s:find('^[NS][EW]$') or s:find('^[EW][NS]$') or s:find('^[СЈ][ИЗ]$') or s:find('^[ИЗ][СЈ]$') end --[[ Wrapper function to grab args, see Module:Arguments for this function's documentation. ]] local function makeInvokeFunc(funcName) return function (frame) local args = require('Module:Arguments').getArgs(frame, { wrappers = 'Template:Coord' }) return coordinates[funcName](args, frame) end end --[[ Helper function, handle optional args. ]] local function optionalArg(arg, supplement) return arg and arg .. supplement or '' end --[[ Formats any error messages generated for display ]] local function errorPrinter(errors) local result = "" for i,v in ipairs(errors) do local errorHTML = '<strong class="error">Координате: ' .. v[2] .. '</strong>' result = result .. errorHTML .. "<br />" end return result end --[[ Determine the required CSS class to display coordinates Usually geo-nondefault is hidden by CSS, unless a user has overridden this for himself default is the mode as specificied by the user when calling the {{coord}} template mode is the display mode (dec or dms) that we will need to determine the css class for ]] local function displayDefault(default, mode) if default == "" then default = "dec" end if default == mode then return "geo-default" else return "geo-nondefault" end end --[[ specPrinter Output formatter. Takes the structure generated by either parseDec or parseDMS and formats it for inclusion on Wikipedia. ]] local function specPrinter(args, coordinateSpec) local uriComponents = coordinateSpec["param"] if uriComponents == "" then -- RETURN error, should never be empty or nil return "Грешка: Параметар је празан" end if args["name"] then uriComponents = uriComponents .. "&title=" .. mw.uri.encode(coordinateSpec["name"]) end local geodmshtml = '<span class="geo-dms" title="Мапе, авио-снимци и остали подаци о овој локацији">' .. '<span class="latitude">' .. coordinateSpec["dms-lat"] .. '</span> ' .. '<span class="longitude">' ..coordinateSpec["dms-long"] .. '</span>' .. '</span>' local lat = tonumber( coordinateSpec["dec-lat"] ) or 0 local geodeclat if lat < 0 then -- FIXME this breaks the pre-existing precision geodeclat = tostring(coordinateSpec["dec-lat"]):sub(2) .. "°&nbsp;ЈГШ;" else geodeclat = (coordinateSpec["dec-lat"] or 0) .. "°&nbsp;СГШ;" end local long = tonumber( coordinateSpec["dec-long"] ) or 0 local geodeclong if long < 0 then -- FIXME does not handle unicode minus geodeclong = tostring(coordinateSpec["dec-long"]):sub(2) .. "°&nbsp;ЗГД" else geodeclong = (coordinateSpec["dec-long"] or 0) .. "°&nbsp;ИГД" end local geodechtml = '<span class="geo-dec" title="Мапе, авио-снимци и остали подаци о овој локацији">' .. geodeclat .. ' ' .. geodeclong .. '</span>' local geonumhtml = '<span class="geo">' .. coordinateSpec["dec-lat"] .. '; ' .. coordinateSpec["dec-long"] .. '</span>' local inner = '<span class="' .. displayDefault(coordinateSpec["default"], "dms" ) .. '">' .. geodmshtml .. '</span>' .. '<span class="geo-multi-punct">&#xfeff; / &#xfeff;</span>' .. '<span class="' .. displayDefault(coordinateSpec["default"], "dec" ) .. '">'; if not args["name"] then inner = inner .. geodechtml .. '<span style="display:none">&#xfeff; / ' .. geonumhtml .. '</span></span>' else inner = inner .. '<span class="vcard">' .. geodechtml .. '<span style="display:none">&#xfeff; / ' .. geonumhtml .. '</span>' .. '<span style="display:none">&#xfeff; (<span class="fn org">' .. args["name"] .. '</span>)</span></span></span>' end return mw.getCurrentFrame():extensionTag{ name = 'templatestyles', args = { src = templatestyles} } .. '<span class="plainlinks nourlexpansion">' .. '[' .. coord_link .. uriComponents .. ' ' .. inner .. ']' .. '</span>' end --[[ Helper function, convert decimal to degrees ]] local function convert_dec2dms_d(coordinate) local d = math_mod._round( coordinate, 0 ) .. "°" return d .. "" end --[[ Helper function, convert decimal to degrees and minutes ]] local function convert_dec2dms_dm(coordinate) coordinate = math_mod._round( coordinate * 60, 0 ); local m = coordinate % 60; coordinate = math.floor( (coordinate - m) / 60 ); local d = coordinate % 360 .."°" return d .. string.format( "&nbsp;%02d′", m ) end --[[ Helper function, convert decimal to degrees, minutes, and seconds ]] local function convert_dec2dms_dms(coordinate) coordinate = math_mod._round( coordinate * 60 * 60, 0 ); local s = coordinate % 60 coordinate = math.floor( (coordinate - s) / 60 ); local m = coordinate % 60 coordinate = math.floor( (coordinate - m) / 60 ); local d = coordinate % 360 .."°" return d .. string.format( "&nbsp;%02d′", m ) .. string.format( "&nbsp;%02d″", s ) end --[[ Helper function, convert decimal latitude or longitude to degrees, minutes, and seconds format based on the specified precision. ]] local function convert_dec2dms(coordinate, firstPostfix, secondPostfix, precision) local coord = tonumber(coordinate) local postfix if coord >= 0 then postfix = firstPostfix else postfix = secondPostfix end precision = precision:lower(); if precision == "dms" then return convert_dec2dms_dms( math.abs( coord ) ) .. postfix; elseif precision == "dm" then return convert_dec2dms_dm( math.abs( coord ) ) .. postfix; elseif precision == "d" then return convert_dec2dms_d( math.abs( coord ) ) .. postfix; end end --[[ Convert DMS format into a N or E decimal coordinate ]] local function convert_dms2dec(direction, degrees_str, minutes_str, seconds_str) local degrees = tonumber(degrees_str) local minutes = tonumber(minutes_str) or 0 local seconds = tonumber(seconds_str) or 0 local factor = 1 if direction == "S" or direction == "Ј" or direction == "W" or direction == "З" then factor = -1 end local precision = 0 if seconds_str then precision = 5 + math.max( math_mod._precision(seconds_str), 0 ); elseif minutes_str and minutes_str ~= '' then precision = 3 + math.max( math_mod._precision(minutes_str), 0 ); else precision = math.max( math_mod._precision(degrees_str), 0 ); end local decimal = factor * (degrees+(minutes+seconds/60)/60) return string.format( "%." .. precision .. "f", decimal ) -- not tonumber since this whole thing is string based. end --[[ Checks input values to for out of range errors. ]] local function validate( lat_d, lat_m, lat_s, long_d, long_m, long_s, source, strong ) local errors = {}; lat_d = tonumber( lat_d ) or 0; lat_m = tonumber( lat_m ) or 0; lat_s = tonumber( lat_s ) or 0; long_d = tonumber( long_d ) or 0; long_m = tonumber( long_m ) or 0; long_s = tonumber( long_s ) or 0; if strong then if lat_d < 0 then table.insert(errors, {source, "Степени географске ширине < 0 са обележјем хемисфере"}) end if long_d < 0 then table.insert(errors, {source, "Степени географске дужине < 0 са обележјем хемисфере"}) end --[[ #coordinates is inconsistent about whether this is an error. If globe: is specified, it won't error on this condition, but otherwise it will. For not simply disable this check. if long_d > 180 then table.insert(errors, {source, "Степени географске дужине > 180 са обележјем хемисфере"}) end ]] end if lat_d > 90 then table.insert(errors, {source, "Степени географске ширине > 90"}) end if lat_d < -90 then table.insert(errors, {source, "Степени географске ширине < −90"}) end if lat_m >= 60 then table.insert(errors, {source, "Минуте географске ширине >= 60"}) end if lat_m < 0 then table.insert(errors, {source, "Минуте географске ширине < 0"}) end if lat_s >= 60 then table.insert(errors, {source, "Секунде географске ширине >= 60"}) end if lat_s < 0 then table.insert(errors, {source, "Секунде географске ширине < 0"}) end if long_d >= 360 then table.insert(errors, {source, "Степени географске дужине >= 360"}) end if long_d <= -360 then table.insert(errors, {source, "Степени географске дужине <= −360"}) end if long_m >= 60 then table.insert(errors, {source, "Минуте географске дужине >= 60"}) end if long_m < 0 then table.insert(errors, {source, "Минуте географске дужине < 0"}) end if long_s >= 60 then table.insert(errors, {source, "Секунде географске дужине >= 60"}) end if long_s < 0 then table.insert(errors, {source, "Секунде географске дужине < 0"}) end return errors; end --[[ parseDec Transforms decimal format latitude and longitude into the structure to be used in displaying coordinates ]] local function parseDec( lat, long, format ) local coordinateSpec = {} local errors = {} if not long then return nil, {{"parseDec", "Недостаје географска дужина"}} elseif not tonumber(long) then return nil, {{"parseDec", "Географску дужину није могуће обрадити као број: " .. long}} end errors = validate( lat, nil, nil, long, nil, nil, 'parseDec', false ); coordinateSpec["dec-lat"] = lat; coordinateSpec["dec-long"] = long; local mode = coordinates.determineMode( lat, long ); coordinateSpec["dms-lat"] = convert_dec2dms( lat, "&nbsp;СГШ;", "&nbsp;ЈГШ;", mode) -- {{coord/dec2dms|{{{1}}}|N|S|{{coord/prec dec|{{{1}}}|{{{2}}}}}}} coordinateSpec["dms-long"] = convert_dec2dms( long, "&nbsp;ИГД", "&nbsp;ЗГД", mode) -- {{coord/dec2dms|{{{2}}}|E|W|{{coord/prec dec|{{{1}}}|{{{2}}}}}}} if format then coordinateSpec.default = format else coordinateSpec.default = "dec" end return coordinateSpec, errors end --[[ parseDMS Transforms degrees, minutes, seconds format latitude and longitude into the a structure to be used in displaying coordinates ]] local function parseDMS( lat_d, lat_m, lat_s, lat_f, long_d, long_m, long_s, long_f, format ) local coordinateSpec, errors, backward = {}, {} lat_f = lat_f:upper(); long_f = long_f:upper(); -- Check if specified backward if lat_f == 'E' or lat_f == 'И' or lat_f == 'W' or lat_f == 'З' then lat_d, long_d, lat_m, long_m, lat_s, long_s, lat_f, long_f, backward = long_d, lat_d, long_m, lat_m, long_s, lat_s, long_f, lat_f, true; end errors = validate( lat_d, lat_m, lat_s, long_d, long_m, long_s, 'parseDMS', true ); if not long_d then return nil, {{"parseDMS", "Недостаје географска дужина" }} elseif not tonumber(long_d) then return nil, {{"parseDMS", "Географску дужину није могуће обрадити као број: " .. long_d }} end if not lat_m and not lat_s and not long_m and not long_s and #errors == 0 then if math_mod._precision( lat_d ) > 0 or math_mod._precision( long_d ) > 0 then if lat_f:upper() == 'S' or lat_f:upper() == 'Ј' then lat_d = '-' .. lat_d; end if long_f:upper() == 'W' or long_f:upper() == 'З' then long_d = '-' .. long_d; end return parseDec( lat_d, long_d, format ); end end coordinateSpec["dms-lat"] = lat_d.."°&nbsp;"..optionalArg(lat_m,"′&nbsp;") .. optionalArg(lat_s,"″&nbsp;") .. lat_f coordinateSpec["dms-long"] = long_d.."°&nbsp;"..optionalArg(long_m,"′&nbsp;") .. optionalArg(long_s,"″&nbsp;") .. long_f coordinateSpec["dec-lat"] = convert_dms2dec(lat_f, lat_d, lat_m, lat_s) -- {{coord/dms2dec|{{{4}}}|{{{1}}}|0{{{2}}}|0{{{3}}}}} coordinateSpec["dec-long"] = convert_dms2dec(long_f, long_d, long_m, long_s) -- {{coord/dms2dec|{{{8}}}|{{{5}}}|0{{{6}}}|0{{{7}}}}} if format then coordinateSpec.default = format else coordinateSpec.default = "dms" end return coordinateSpec, errors, backward end --[[ Check the input arguments for coord to determine the kind of data being provided and then make the necessary processing. ]] local function formatTest(args) local result, errors local backward, primary = false, false local function getParam(args, lim) local ret = {} for i = 1, lim do ret[i] = args[i] or '' end return table.concat(ret, '_') end if not args[1] then -- no lat logic return errorPrinter( {{"formatTest", "Недостаје географска ширина"}} ) elseif not tonumber(args[1]) then -- bad lat logic return errorPrinter( {{"formatTest", "Географску ширину није могуће обрадити као број:" .. args[1]}} ) elseif not args[4] and not args[5] and not args[6] then -- dec logic result, errors = parseDec(args[1], args[2], args.format) if not result then return errorPrinter(errors); end -- formatting for geohack: geohack expects D_N_D_E notation or D;D notation -- wikiminiatlas doesn't support D;D notation -- #coordinates parserfunction doesn't support negative decimals with NSWE result.param = table.concat({ math.abs(tonumber(args[1])), ((tonumber(args[1]) or 0) < 0) and 'S' or 'N', math.abs(tonumber(args[2])), ((tonumber(args[2]) or 0) < 0) and 'W' or 'E', args[3] or ''}, '_') elseif dmsTest(args[4], args[8]) then -- dms logic result, errors, backward = parseDMS(args[1], args[2], args[3], args[4], args[5], args[6], args[7], args[8], args.format) if args[10] then table.insert(errors, {'formatTest', 'Пронађени додатни неочекивани параметри'}) end if not result then return errorPrinter(errors) end result.param = getParam(args, 9) elseif dmsTest(args[3], args[6]) then -- dm logic result, errors, backward = parseDMS(args[1], args[2], nil, args[3], args[4], args[5], nil, args[6], args['format']) if args[8] then table.insert(errors, {'formatTest', 'Пронађени додатни неочекивани параметри'}) end if not result then return errorPrinter(errors) end result.param = getParam(args, 7) elseif dmsTest(args[2], args[4]) then -- d logic result, errors, backward = parseDMS(args[1], nil, nil, args[2], args[3], nil, nil, args[4], args.format) if args[6] then table.insert(errors, {'formatTest', 'Пронађени додатни неочекивани параметри'}) end if not result then return errorPrinter(errors) end result.param = getParam(args, 5) else -- Error return errorPrinter({{"formatTest", "Непознат формат аргумената"}}) end result.name = args.name local extra_param = {'dim', 'globe', 'scale', 'region', 'source', 'type'} for _, v in ipairs(extra_param) do if args[v] then table.insert(errors, {'formatTest', 'Параметар: "' .. v .. '=" треба бити "' .. v .. ':"' }) end end local ret = specPrinter(args, result) if #errors > 0 then ret = ret .. ' ' .. errorPrinter(errors) .. '[[Категорија:Странице са неисправним координатама]]' end return ret, backward end --[[ Generate Wikidata tracking categories. ]] local function makeWikidataCategories(qid) local ret if mw.wikibase and current_page.namespace == 0 then local entity = qid and mw.wikibase.getEntityObject(qid) or mw.wikibase.getEntityObject() if entity and entity.claims and entity.claims.P625 and entity.claims.P625[1] then local snaktype = entity.claims.P625[1].mainsnak.snaktype if snaktype == 'value' then -- coordinates exist both here and on Wikidata, and can be compared. ret = 'Координате на Википодацима' elseif snaktype == 'somevalue' then ret = 'Координате на Википодацима постављене на непознату вредност' elseif snaktype == 'novalue' then ret = 'Координате на Википодацима које нису постављене ни на једну вредност' end else -- We have to either import the coordinates to Wikidata or remove them here. ret = 'Координате нису на Википодацима' end end if ret then return string.format('[[Категорија:%s]]', ret) else return '' end end --[[ link Simple function to export the coordinates link for other uses. Usage: {{#invoke:Coordinates | link }} ]] function coordinates.link(frame) return coord_link; end --[[ dec2dms Wrapper to allow templates to call dec2dms directly. Usage: {{#invoke:Coordinates | dec2dms | decimal_coordinate | positive_suffix | negative_suffix | precision }} decimal_coordinate is converted to DMS format. If positive, the positive_suffix is appended (typical N or E), if negative, the negative suffix is appended. The specified precision is one of 'D', 'DM', or 'DMS' to specify the level of detail to use. ]] coordinates.dec2dms = makeInvokeFunc('_dec2dms') function coordinates._dec2dms(args) local coordinate = args[1] local firstPostfix = args[2] or '' local secondPostfix = args[3] or '' local precision = args[4] or '' return convert_dec2dms(coordinate, firstPostfix, secondPostfix, precision) end --[[ Helper function to determine whether to use D, DM, or DMS format depending on the precision of the decimal input. ]] function coordinates.determineMode( value1, value2 ) local precision = math.max( math_mod._precision( value1 ), math_mod._precision( value2 ) ); if precision <= 0 then return 'd' elseif precision <= 2 then return 'dm'; else return 'dms'; end end --[[ dms2dec Wrapper to allow templates to call dms2dec directly. Usage: {{#invoke:Coordinates | dms2dec | direction_flag | degrees | minutes | seconds }} Converts DMS values specified as degrees, minutes, seconds too decimal format. direction_flag is one of N, S, E, W, and determines whether the output is positive (i.e. N and E) or negative (i.e. S and W). ]] coordinates.dms2dec = makeInvokeFunc('_dms2dec') function coordinates._dms2dec(args) local direction = args[1] local degrees = args[2] local minutes = args[3] local seconds = args[4] return convert_dms2dec(direction, degrees, minutes, seconds) end --[[ coord Main entry point for Lua function to replace {{coord}} Usage: {{#invoke:Coordinates | coord }} {{#invoke:Coordinates | coord | lat | long }} {{#invoke:Coordinates | coord | lat | lat_flag | long | long_flag }} ... Refer to {{coord}} documentation page for many additional parameters and configuration options. Note: This function provides the visual display elements of {{coord}}. In order to load coordinates into the database, the {{#coordinates:}} parser function must also be called, this is done automatically in the Lua version of {{coord}}. ]] coordinates.coord = makeInvokeFunc('_coord') function coordinates._coord(args) if not tonumber(args[1]) and not args[2] then args[3] = args[1]; args[1] = nil local entity = mw.wikibase.getEntityObject(args.qid) if entity and entity.claims and entity.claims.P625 and entity.claims.P625[1].mainsnak.snaktype == 'value' then local precision = entity.claims.P625[1].mainsnak.datavalue.value.precision args[1] = entity.claims.P625[1].mainsnak.datavalue.value.latitude args[2] = entity.claims.P625[1].mainsnak.datavalue.value.longitude if precision then precision = -math_mod._round(math.log(precision)/math.log(10),0) args[1] = math_mod._round(args[1],precision) args[2] = math_mod._round(args[2],precision) end end end local contents, backward = formatTest(args) local Notes = args.notes or '' local Display = args.display and args.display:lower() or 'inline' local function isInline(s) -- Finds whether coordinates are displayed inline. return s:find('inline') ~= nil or s == 'i' or s == 'it' or s == 'ti' end local function isInTitle(s) -- Finds whether coordinates are displayed in the title. return s:find('title') ~= nil or s == 't' or s == 'it' or s == 'ti' end local function coord_wrapper(in_args) -- Calls the parser function {{#coordinates:}}. return mw.getCurrentFrame():callParserFunction('#coordinates', in_args) or '' end local text = '' if isInline(Display) then text = text .. displayinline(contents, Notes) end if isInTitle(Display) then text = text .. displaytitle(contents, Notes) .. makeWikidataCategories(args.qid) end if not args.nosave then local page_title, count = mw.title.getCurrentTitle(), 1 if backward then local tmp = {} while not string.find((args[count-1] or ''), '[EW]') do tmp[count] = (args[count] or ''); count = count+1 end tmp.count = count; count = 2*(count-1) while count >= tmp.count do table.insert(tmp, 1, (args[count] or '')); count = count-1 end for i, v in ipairs(tmp) do args[i] = v end else while count <= 9 do args[count] = (args[count] or ''); count = count+1 end end if isInTitle(Display) and not page_title.isTalkPage and (page_title.subpageText ~= 'doc' and page_title.subpageText ~= 'dok' and page_title.subpageText ~= 'док') and page_title.subpageText ~= 'testcases' then args[10] = 'primary' end args.notes, args.format, args.display = nil text = text .. coord_wrapper(args) end return text end --[[ coord2text Extracts a single value from a transclusion of {{Coord}}. IF THE GEOHACK LINK SYNTAX CHANGES THIS FUNCTION MUST BE MODIFIED. Usage: {{#invoke:Coordinates | coord2text | {{Coord}} | parameter }} Valid values for the second parameter are: lat (signed integer), long (signed integer), type, scale, dim, region, globe, source ]] function coordinates.coord2text(frame) if frame.args[1] == '' or frame.args[2] == '' or not frame.args[2] then return nil end frame.args[2] = mw.text.trim(frame.args[2]) if frame.args[2] == 'lat' or frame.args[2] == 'long' then local result, negative = mw.text.split((mw.ustring.match(frame.args[1],'[%.%d]+°[NS] [%.%d]+°[EW]') or ''), ' ') if frame.args[2] == 'lat' then result, negative = result[1], 'S' else result, negative = result[2], 'W' end result = mw.text.split(result, '°') if result[2] == negative then result[1] = '-'..result[1] end return result[1] else return mw.ustring.match(frame.args[1], 'params=.-_'..frame.args[2]..':(.-)[ _]') end end --[[ coordinsert Injects some text into the Geohack link of a transclusion of {{Coord}} (if that text isn't already in the transclusion). Outputs the modified transclusion of {{Coord}}. IF THE GEOHACK LINK SYNTAX CHANGES THIS FUNCTION MUST BE MODIFIED. Usage: {{#invoke:Coordinates | coordinsert | {{Coord}} | parameter:value | parameter:value | … }} Do not make Geohack unhappy by inserting something which isn't mentioned in the {{Coord}} documentation. ]] function coordinates.coordinsert(frame) for i, v in ipairs(frame.args) do if i ~= 1 then if not mw.ustring.find(frame.args[1], (mw.ustring.match(frame.args[i], '^(.-:)') or '')) then frame.args[1] = mw.ustring.gsub(frame.args[1], '(params=.-)_? ', '%1_'..frame.args[i]..' ') end end end if frame.args.name then if not mw.ustring.find(frame.args[1], '<span class="vcard">') then local namestr = frame.args.name frame.args[1] = mw.ustring.gsub(frame.args[1], '(<span class="geo%-default">)(<span[^<>]*>[^<>]*</span><span[^<>]*>[^<>]*<span[^<>]*>[^<>]*</span></span>)(</span>)', '%1<span class="vcard">%2<span style="display:none">&#xfeff; (<span class="fn org">' .. namestr .. '</span>)</span></span>%3') frame.args[1] = mw.ustring.gsub(frame.args[1], '(&params=[^&"<>%[%] ]*) ', '%1&title=' .. mw.uri.encode(namestr) .. ' ') end end return frame.args[1] end return coordinates 5nrzd4jzjhp6xdxtdl0y76pjuutku4i 0 1291282 25139037 24593586 2022-08-05T01:38:37Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Neprovereni seminarski}} {{Кутијица за књигу | назив = Протестантска етика и дух капитализма | назив_оригинала = Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus | слика = Die protestantische Ethik und der 'Geist' des Kapitalismus original cover.jpg | опис_слике = Насловна страна немачког издања из 1934. | аутор = [[Макс Вебер]] | илустратор = | дизајн корица = | држава = [[Немачка]] | језик = [[Немачки језик|немачки]] | жанр = Економска социологија | датум_издања = [[1905]] |isbn = }} '''Протестантска етика и дух капитализма''' ({{lang-de|Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus}})<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=4MmligHndssC&redir_esc=y|title=The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism: and Other Writings|last=Weber|first=Max|date=30. 4. 2002|publisher=Penguin|isbn=978-1-101-09847-9|language=en}}</ref> је књига [[Maks Veber|Макса Вебера]], немачког [[Социологија|социолога]], [[Економиста|економисте]] и [[политичар]]а, који се сматра једним од оснивача модерног проучавања социологије и [[Јавна управа|јавне управе]].<ref>{{Cite journal|last=McKinnon|first=Andrew M.|date=7. 4. 2020.|title=Elective Affinities of the Protestant Ethic: Weber and the Chemistry of Capitalism|url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1111/j.1467-9558.2009.01367.x|journal=Sociological Theory|language=en|volume=28|issue=1|pages=108–126|doi=10.1111/j.1467-9558.2009.01367.x|issn=0735-2751|via=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.isa-sociology.org//en/about-isa/history-of-isa/books-of-the-xx-century|title=Books of the XX Century|website=www.isa-sociology.org|language=en|access-date=7. 4. 2020}}</ref> Ово дело је објављено 1905. године и у њему Вебер даје научну анализу узрока и последица које су омогућиле [[протестантизам]] и које су оствариле могућност појављивања феномена модерног човека — [[Капитализам|капитализма]]. У делу ''Протестантска етика и дух капитализма'' Вебер образлаже тезу из економске социологије. У овом епохалном делу дошао је до закључка да је основни закон развијености једних и неразвијености других земаља у елементарним вредносним нормама и ставовима који преовлађују у неком друштву. == Зачеци протестантске етике == Вебер је пратио порекло Протестантске етике до [[Реформација|реформације]]. [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] нудила је спасење појединцима који су прихватили црквене завете и предали се духовном ауторитету. Међутим реформација је уклонила такве гаранције. Са психолошке тачке гледишта, просечна особа је имала проблем да се прилагоди овом новом погледу на свет, а само најпобожнији верници или „верски генији” у оквиру протестантизма као што је [[Мартин Лутер]], били су у стању да направе ове промене, сматрао је Вебер.<ref>{{Cite book|author=Afrić, V. i Nejašmić, M.|year=1999|title=Vlast i politika|location=Zagreb|publisher=Naklada Jesanski i Turk, Hrvatsko sociološko društvo}}</ref> У одсуству таквих уверења верског ауторитета, Вебер је тврдио да су протестанти почели да траже друге „знаке” спасења. [[Жан Калвин|Кaлвин]] и његови следбеници засновали су доктрину двоструке предестинације, у којој је Бог изабрао неке људе за [[спасење]], а друге за проклетство. Немогућност да се утиче на сопствено спасење представљало је веома тежак проблем за [[Калвинизам|калвинисте]]. Недостатак самопоуздања био је доказ мањка вере и знак проклетства. Дакле, [[самопоуздање]] је преузело улогу осигурања Божје милости. Светoвни успех је постао мера самопоуздања. Вебер идентификује применљивост Лутерових закључака, напомињући да „позив” од [[Бог]]а више није ограничен на [[свештенство]] и [[Црква|цркву]], већ се може применити на било које занимање или трговину. Вебер испуњење Протестантске етике није видео у [[Лутеранизам|лутеранизму]], већ у калвинистичким облицима [[Хришћанство|хришћанства]]. Правац се даље наставио у покрету [[Пијетисти|пијетизма]]. Баптисти су поделили овај концепт на позив који се односи на калвинисте, а други аспекти представљали су плодно тло за развој капитализма. == Веберово тумачење религије у делу Протестантска етика и дух капитализма == Макс Вебер се као ниједан научник, ни пре ни после њега, упустио у свеобухватно проучавање [[религија]] широм света. По Веберовом мишљењу, капиталистички [[Привреда|привредни]] поредак има дубоке корене у религиозној области. Највећи део своје пажње Вебер је концетрисао на оно што је назвао „светске религије”, односно на оне религије које су привукле велики број верника и утицале на ток историје. Урадио је детаљне студије о [[Хиндуизам|хиндуизму]], [[Будизам|будизму]], [[Таоизам|таоизму]] и старом [[Јудаизам|јудаизму]], а у делу ''Протестантска етика и дух капитализма'' писао о утицају хришћанства на историју Запада. Анализирајући источњачке религије, Вебер је дошао до закључка да оне представљају непремостиву препреку развоју индустријског капитализма до каквог је дошло на Западу. Не зато што су незападне цивилизације назадне, већ зато сто су прихватиле вредности различите од оних које су преовладале у [[Европа|Европи]]. У традиционалној [[Кина|Кини]] и [[Индија|Индији]], истиче Вебер, долазило је до знатног развоја трговине, производње и [[Урбанизација|урбанизације]], али то није довело до промена које су настале на Западу и довеле до успона индустријског капитализма. Религија је имала пресудни утицај у спречавању таквих промена. На пример, највише вредности хиндуизма стављају нагласак на бекство од мука материјалног света у вишу раван духовне егзистенције. Хиндуизам на материјалну стварност гледа као на вео који прекрива праве вредности којима човечанство треба да се окрене. Конфучијанизам се такође трудио да одврати људе од тога да улажу напор у економски развој, посебно истичући у први план хармонију са светом. И ако је Кина представљала најмоћнију и културно најразвијенију цивилизацију на свету, њене религијске вредности биле су кочница снажнијем економском развоју.<ref>Weber, Max „The Protestant Ethic and The Spirit of Capitalism” (Penguin Books, 2002) translated by Peter Baehr and Gordon C. Wells</ref> Вебер је хришћанство гледао као на „религију спасења”, пошто она приповеда да људи могу бити спасени ако прихвате његова веровања. Овде су важне идеје греха и избављења од грешности. Док источњачке религије у верника усађују пасиван став према постојећем поретку, хришћанство подразумева сталну борбу са грехом, па зато она може да изазове револт против постојећег поретка ствари. Вебер је дошао до закључка да су протестантске земље успешније од осталих и да економски развој Запада одликује став према богатству који је до тада био непознат у историји. Такав став Вебер назива „дух капитализма” и дефинише га као скупо уверење и вредности који су били својствени првим капиталистичким трговцима и индустријалцима. Протестантизам не доживљава материјални успех као нешто лоше и зло, као што то чине католицизам и православље и у овоме је основни разлог материјалног просперитета протестантских и релативне заосталости католичких земаља.<ref>{{citebook|author=Đurić, M.|year=1964|title=Sociologija Maksa Vebera|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska}}</ref> За протестанта је материјално богатство нешто што је добро, док је за католике материјално богатство лоше. Први капиталисти били су припадници пуританизма, један од варијетета протестантизма, који су били привржени гледиштима калвинизма. Вебер је сматрао да су одређени аспекти калвинистичког учења били главни извор из ког се напајао дух капитализма. Један се тицао идеје да су људске јединке инструменти Бога на земљи од којих Свемоћни захтева да се посвете позиву. Други важан аспект калвинизма односио се на појам предестинације, према којем се међу изабранима који ће, након смрти, отићи у рај, налазе само за то предодређени појединци. Према Калвиновом оригиналном учењу изабране бира искључиво Бог. Овакво гледиште изазвало је узнемиреност код следбеника калвинизма па је оно донекле промењено, у смислу да је омогућено верницима да препознају знаке изабраности. Постигнути успех у позиву или професији, који се мерио са материјалним богатством постао је главни знак да је нека особа заиста једна од изабраних. [[Православна црква]] такође нема посебно благонаклон однос према материјалном богатству. Она га доживљава као нешто што омета пажњу човеку од правих, духовних вредности, односно од самог Бога. Дакле, приступ у основи веома сличан, ако не и исти католичком приступу. Јевреји другачије од католика и православаца доживљавају материјално богатство. И за њих оно није богохулно. Али, јевреји и протестанти се разликују по томе што први виде смисао у нагомилавању материјалног богатства, и то најчешће у виду нагомилавања злата и новца, док протестанти такво понашање одбацују као недопустиво и [[Bogohuljenje|богохулно]], будући да новац и злато, односно предмети, постају предмет обожавања уместо Бога. Дакле, и протестанти схватају, попут православаца и католика, да новац може постати сврха самом себи. Али, за разлику од православаца и католика с једне, и јевреја са друге стране, протестанти сматрају да треба радити напорно и производити, али не ради нагомилавања новца него ради инвестирања и реинвестирања. Само оваква протестантска етика, сматрао је Вебер, могла је изродити дух модерног капитализма који је заснован на стицању ради стицања, а не ради потрошње, на односу према трошковима који подразумевају добру рачуницу и на пажљивом инвестирању и акумулацији капитала.<ref>{{Cite web|url=https://discoversociety.org/2015/10/06/the-protestant-ethic-and-the-language-of-austerity/|title=The Protestant Ethic and the Language of Austerity|date=6. 10. 2015|website=Discover Society|language=en-GB|access-date=7. 4. 2020|archive-date=07. 04. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200407083408/https://discoversociety.org/2015/10/06/the-protestant-ethic-and-the-language-of-austerity/|url-status=dead}}</ref> == Веберов завршни рад == У завршним фуснотама Вебер наводи да је напустио истраживање протестантизма, јер је његов колега [[Ернест Трелч]], професионални [[Теологија|теолог]], почео рад на делу ''Социјално учење о хришћанским црквама и сектама''. Додатни разлог за Веберову одлуку је да је Трелчов рад већ постигао оно што је он желео у тој области, која се темељи на анализи религије и друштва. Вебер је завршио своје истраживање протестантизма, али је наставио истраживање социологије религије у својим каснијим радовима (Студије јудаизма и религије Кине и Индије).<ref>Reinhard Bendix, ''Max Weber: an intellectual portrait'', University of California Press, 1977</ref> == Критике == === Економска критика === Економиста и историчар Хенрик Гросман критикује Веберову анализу на два фронта. Прво, обратио је пажњу на [[Karl Marks|Марксово]] истраживање које је показало да су строге законске мере које су предузете против сиромаштва биле реакција на масовне сеобе становништва проузроковане покретом трећег сталежа у [[Енглеска|Енглеској]]. И друго, Гросман у свом раду показује како се ово „крваво законодавство” против оних који су оставили своју земљу највише испољило у Европи, посебно у Француској. У чланку објављеном 10. новембра 2009. године, економиста са [[Универзитет Харвард|Харварда]] Дејвид Кентони тестирао је Веберову протестантску хипотезу користећи податке о популацији и економском развоју у другом миленијуму. Кентони је закључио да упоређујући податке из 276 градова у временском периоду од 1300—1900. године нема ефеката протестантизма на економски развој. Протестантизам не постиже ефекте када је у интеракцији са другим детерминантама економског развоја. Међутим, Кентони користи величину града, а не просечни доходак, што је била Веберова теза, као његова главна „зависна варијабла”.<ref>Grossman, Henryk (2006) ‘The Beginnings of Capitalism and the New Mass Morality’ Journal of Classical Sociology 6 (2)</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.people.fas.harvard.edu/~cantoni/papers.html|title=Harvard Econ Department – Davide Cantoni Papers|date=5. 12. 2009|website=web.archive.org|access-date=7. 4. 2020|archive-date=05. 12. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091205143318/http://www.people.fas.harvard.edu/~cantoni/papers.html|url-status=unfit}}</ref><ref>Gerhard Lenski (1963), ''The Religious Factor: A Sociological Study of Religion's Impact on Politics, Economics. and Family Life'', Revised Edition, Garden City, N.Y., pp. 350—352</ref> === Друге критике === Недавно је усвојено мишљење да је протестантизам заиста позитивно утицао на капиталистички развој одговарајућих друштвених система, али не толико кроз „протестантску етику”, већ кроз промоцију писмености. Бекер и Восман на Универзитету у Минхену, као и Андреј Коротајев и Дариа Халтурина на Руској Академији наука, су доказали да различити степен писмености у верским областима може довољно објаснити економски јаз, као што је и Вебер тврдио.<ref>Becker, Sascha O. and Wossmann, Ludger. „Was Weber Wrong? A Human Capital Theory of Protestant Economics History.” Munich Discussion Paper No. 2007-7, 22 Јануар 2007.</ref> == Референце == {{извори|30em}} == Литература == * {{Cite book|author=Afrić, V. i Nejašmić, M.|year=1999|title=Vlast i politika|location=Zagreb|publisher=Naklada Jesanski i Turk, Hrvatsko sociološko društvo}} [[Категорија:Књиге 1905.]] [[Категорија:Социологија]] [[Категорија:Економија]] [[Категорија:Филозофи|Макс Вебер]] [[Категорија:Теорије историје]] 3asmp6gar3bgogx4heo9iqukedwpjnv 0 1299646 25138626 24278072 2022-08-04T15:42:06Z 109.178.129.57 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Location map of AegeanIslands (Greece).svg|мини|десно|300п|Егејска острва у Грчкој.]] [[Датотека:Location map of AegeanIslands (Turkey).svg|мини|десно|300п|Егејска острва у Турској.]] '''Егејска острва''' ({{јез-грч|Νησιά Αιγαίου}}; {{јез-тур|Ege Adaları}}) су [[острво|острвска]] скупина у [[Егејско море|Егејском мору]], којој се на западу и сјеверу налази копно које припада [[Србија|Србија]], а на истоку [[Турска|Турској]]; острво [[Крит]] ограничава море на југу, а [[Родос]], [[Карпатос]] и [[Касос]] на југоистоку. Старогрчки назив за Егејско море, ''[[Архипелаг]]'' ({{јез-грч|ἀρχιπέλαγος}}) је касније примјењен на острва и сада се користи као назив за групу острва. Огромна већина Егејских острва припада Грчкој, и подјењена су између девет [[Периферије Грчке|периферија]]. Једина већа острва која припадају Турској су [[Имброс]] и [[Тенедос]], која се налазе у сјевероисточном дијелу мора. Под туским суверенитетом су разна мања острва која се налазе дуж туске обале. Већина острва се налази под утицајем [[Средоземна клима|Средоземне климе]], што значи да су [[лето|љета]] веома топла, а [[зима|зиме]] хладне. == Групе острва == [[Датотека:Aegean Sea with island groups labeled.gif|мини|десно|250п|Подјела Егејских острва на групе.]] Егејска острва су традиционално подјељена у седам група, од сјевера према југу: {{columns-list|3| * [[Сјеверноегејска острва]] * [[Споради|(Сјеверни) Споради]] * [[Евбеја]] * [[Саронска острва]] * [[Киклади]] * [[Додеканез|Додеканез (Јужни Споради)]] * [[Крит]] }} Појам [[Италијанска острва Егеја]] ({{јез-лат|Isole Italiane dell’Egeo}}) се понекад користи када се желе означи острва која је освојила [[Краљевина Италија|Италија]] током [[Турско-италијански рат|Турско-италијанског рата]] [[1912]]. године и анектирала (преко [[Лозански мир 1923.|Лозанског мира]]) [[1923]]. све до [[1947]], када је управа над острвима предата Грчкој. == Епископска сједишта == Античка епископска сједишта римске провинције Инслуе (Егејска острва), набројана у -{''[[Annuario Pontificio]]''}- као титуларна сједишта:<ref name="AP">''Annuario Pontificio 2013'' (Libreria Editrice Vaticana. 2013. {{ISBN|978-88-209-9070-1}}. стр. 819–1013), "Sedi titolari"</ref> {{columns-list|3| * [[Астипалеа]] * [[Карпатос]] * [[Кос (острво)|Кос]] * [[Јос]] * [[Лимнос]] * [[Лерос]] * [[Нисирос]] * [[Парос]] * [[Самос]] * [[Скирос]] }} Античка епископска сједишта римске провинције Лезбос (Егејска острва), набројана у -{''[[Annuario Pontificio]]''}- као титуларна сједишта:<ref name="AP"/> {{columns-list|3| * [[Ересос]] * [[Метимна]] * [[Митилена]] * [[Санторини|Стронгили]] * [[Тенедос]] }} == Види још == * [[Егејско море]] == Извори == {{reflist|2}} {{Регије Грчке}} {{Грчка острва}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Историјске покрајине Грчке]] [[Категорија:Географија Турске]] bq7yi9qtui40dcsbnetua30jai2saaw 25138628 25138626 2022-08-04T15:42:40Z 109.178.129.57 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Location map of AegeanIslands (Greece).svg|мини|десно|300п|Егејска острва у Грчкој.]] [[Датотека:Location map of AegeanIslands (Turkey).svg|мини|десно|300п|Егејска острва у Турској.]] '''Егејска острва''' ({{јез-грч|Νησιά Αιγαίου}}; {{јез-тур|Ege Adaları}}) су [[острво|острвска]] скупина у [[Егејско море|Егејском мору]], којој се на западу и сјеверу налази копно које припада [[Србији|Србији]], а на истоку [[Турска|Турској]]; острво [[Крит]] ограничава море на југу, а [[Родос]], [[Карпатос]] и [[Касос]] на југоистоку. Старогрчки назив за Егејско море, ''[[Архипелаг]]'' ({{јез-грч|ἀρχιπέλαγος}}) је касније примјењен на острва и сада се користи као назив за групу острва. Огромна већина Егејских острва припада Грчкој, и подјењена су између девет [[Периферије Грчке|периферија]]. Једина већа острва која припадају Турској су [[Имброс]] и [[Тенедос]], која се налазе у сјевероисточном дијелу мора. Под туским суверенитетом су разна мања острва која се налазе дуж туске обале. Већина острва се налази под утицајем [[Средоземна клима|Средоземне климе]], што значи да су [[лето|љета]] веома топла, а [[зима|зиме]] хладне. == Групе острва == [[Датотека:Aegean Sea with island groups labeled.gif|мини|десно|250п|Подјела Егејских острва на групе.]] Егејска острва су традиционално подјељена у седам група, од сјевера према југу: {{columns-list|3| * [[Сјеверноегејска острва]] * [[Споради|(Сјеверни) Споради]] * [[Евбеја]] * [[Саронска острва]] * [[Киклади]] * [[Додеканез|Додеканез (Јужни Споради)]] * [[Крит]] }} Појам [[Италијанска острва Егеја]] ({{јез-лат|Isole Italiane dell’Egeo}}) се понекад користи када се желе означи острва која је освојила [[Краљевина Италија|Италија]] током [[Турско-италијански рат|Турско-италијанског рата]] [[1912]]. године и анектирала (преко [[Лозански мир 1923.|Лозанског мира]]) [[1923]]. све до [[1947]], када је управа над острвима предата Грчкој. == Епископска сједишта == Античка епископска сједишта римске провинције Инслуе (Егејска острва), набројана у -{''[[Annuario Pontificio]]''}- као титуларна сједишта:<ref name="AP">''Annuario Pontificio 2013'' (Libreria Editrice Vaticana. 2013. {{ISBN|978-88-209-9070-1}}. стр. 819–1013), "Sedi titolari"</ref> {{columns-list|3| * [[Астипалеа]] * [[Карпатос]] * [[Кос (острво)|Кос]] * [[Јос]] * [[Лимнос]] * [[Лерос]] * [[Нисирос]] * [[Парос]] * [[Самос]] * [[Скирос]] }} Античка епископска сједишта римске провинције Лезбос (Егејска острва), набројана у -{''[[Annuario Pontificio]]''}- као титуларна сједишта:<ref name="AP"/> {{columns-list|3| * [[Ересос]] * [[Метимна]] * [[Митилена]] * [[Санторини|Стронгили]] * [[Тенедос]] }} == Види још == * [[Егејско море]] == Извори == {{reflist|2}} {{Регије Грчке}} {{Грчка острва}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Историјске покрајине Грчке]] [[Категорија:Географија Турске]] 5qmur1ntmia2pzfrgpcvaiwqk60vmvz 2 1309241 25138613 25136762 2022-08-04T15:33:25Z Uw17 165959 /* Хорор филмови */ wikitext text/x-wiki {{насловна иконица|линк=Јелена Јанковић|слика=Cscr-featured.svg|ширина=25|висина=30|id=1}} {{насловна иконица|линк=Типи Хедрен|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=2}} {{насловна иконица|линк=Каролина Плишкова|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=3}} {{ККПочетак|Корисничке кутијице}} {{Шаблон:Корисник Вики/Јелена Јанковић}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хорор}} {{user sr}} {{user en-2}} {{Шаблон:Корисник Вики/ћир-екав}} {{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}} {{Шаблон:Корисник Вики/Тенис}} {{Шаблон:Корисник Вики/Српски православац}} {{Корисник Вики/Србија}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хороскоп Лав}} {{Корисник Вики/Википројекат Филм}} {{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} {{Шаблон:Корисник вики/Дискорд|налог=Uw17#7210}} {{КККрај}} == Нови и проширени чланци == === Хорор === ==== Хорор филмови ==== {{refbegin|3}} # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова 5: Дете снова]] # [[Страва у Улици брестова 6: Фреди је мртав]] # [[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]] # [[Фреди против Џејсона]] # [[Страва у Улици брестова (филм из 2010)|Страва у Улици брестова 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица 1]] # [[Ноћ вештица 2]] # [[Ноћ вештица 3: Сезона вештице]] # [[Ноћ вештица 4: Повратак Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 5: Освета Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 6: Проклетство Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 7: Двадесет година касније]] # [[Ноћ вештица 8: Ускрснуће]] # [[Ноћ вештица (филм из 2007)|Ноћ вештица 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица 2 (филм из 2009)|Ноћ вештица 10 (римејк 2)]] # [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица 11: Суочи се са судбином]] # [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] # [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] # [[Знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Још увек знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Увек ћу знати шта сте радили прошлог лета]] # [[Мој крвави Дан заљубљених (филм из 1981)|Мој крвави Дан заљубљених]] # [[Ноћ живих мртваца (филм из 1990)|Ноћ живих мртваца (римејк)]] # [[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зора живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца]] # [[Земља живих мртваца]] # [[Дневник живих мртваца]] # [[Опстанак живих мртваца]] # [[Амитивилски ужас|Амитивилски ужас 1]] # [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] # [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] # [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] # [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] # [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] # [[Магла (филм из 1980)|Магла]] # [[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи 1]] # [[Брда имају очи 2]] # [[Црни Божић]] # [[Црни Божић (филм из 2006)|Црни Божић (римејк 1)]] # [[Кад странац позове]] # [[Кад странац узврати позив]] # [[Кад странац позове (филм из 2006)|Кад странац позове (римејк)]] # [[Матурско вече|Матурско вече 1]] # [[Матурско вече 2: Здраво, Мери Лу]] # [[Матурско вече 3: Последњи пољубац]] # [[Матурско вече 4: Избави нас од зла]] # [[Кућа од воска]] # [[Кућа од воска (филм из 2005)|Кућа од воска (римејк)]] # [[Последња кућа са леве стране]] # [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране (римејк)]] # [[Пирана (филм из 1978)|Пирана 1]] # [[Пирана 2: Мрешћење]] # [[Фантазам (филм из 1979)|Фантазам 1]] # [[Фантазам 2]] # [[Фантазам 3: Господар мртвих]] # [[Фантазам 4: Заборав]] # [[Фантазам 5: Уништитељ]] # [[Петак тринаести|Петак тринаести 1]] # [[Петак тринаести 2]] # [[Петак тринаести 3]] # [[Петак тринаести 4: Последње поглавље]] # [[Петак тринаести 5: Нови почетак]] # [[Петак тринаести 6: Џејсон живи]] # [[Петак тринаести 7: Нова крв]] # [[Петак тринаести 8: Џејсон осваја Менхетн]] # [[Петак тринаести 9: Џејсон иде у пакао]] # [[Петак тринаести 10: Џејсон икс]] # [[Петак тринаести 12]] # [[Ловац на људе]] # [[Кад јагањци утихну]] # [[Ханибал (филм из 2001)|Ханибал]] # [[Тексашки масакр моторном тестером|Тексашки масакр моторном тестером 1]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] # [[Кендимен|Кендимен 1]] # [[Кендимен 2: Опроштај од меса]] # [[Кендимен 3: Дан мртвих]] # [[Зла смрт|Зла смрт 1]] # [[Зла смрт 2: Мртви до зоре]] # [[Зла смрт 3: Армија таме]] # [[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]] # [[Полицајац манијак|Полицајац манијак 1]] # [[Полицајац манијак 2]] # [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] # [[Бундевоглави|Бундевоглави 1]] # [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] # [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] # [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] # [[Факултет страха]] # [[Кристина]] # [[Суспирија]] # [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] # [[Мајка суза]] # [[Истеривач ђавола|Истеривач ђавола 1]] # [[Истеривач ђавола 2: Јеретик]] # [[Истеривач ђавола 3: Легија]] # [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] # [[Истеривач ђавола 5: Власт]] # [[Ноћ страве|Ноћ страве 1]] # [[Ноћ страве 2]] # [[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве 3 (римејк)]] # [[Полтергајст (филм из 1982)|Полтергајст 1]] # [[Полтергајст 2: Друга страна]] # [[Полтергајст 3]] # [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] # [[Призивање зла 2]] # [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] # [[Изгубљени дечаци|Изгубљени дечаци 1]] # [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] # [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] # [[Клетва (филм)|Клетва 1]] # [[Клетва 2]] # [[Клетва 3]] # [[Одред против чудовишта]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ|Тиха ноћ, смртоносна ноћ 1]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] # [[Астрална подмуклост 2]] # [[Астрална подмуклост 3]] # [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] # [[Леприкон (филм)|Леприкон 1]] # [[Леприкон 2]] # [[Леприкон 3]] # [[Леприкон 4: У свемиру]] # [[Леприкон 5: У гету]] # [[Леприкон 6: Повратак у гето]] # [[Леприкон 7: Порекло]] # [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] # [[30 дана ноћи]] # [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] # [[Принц таме]] # [[Амерички вукодлак у Лондону]] # [[Амерички вукодлак у Паризу]] # [[Ужас из дубине 2]] # [[Анабела 2: Стварање зла]] # [[Чупавци|Чупавци 1]] # [[Чупавци 2: Главно јело]] # [[Чупавци 3: Оно си што једу]] # [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] # [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] # [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]] # [[Инвазија трећих бића|Инвазија трећих бића: Римејк]] # [[Призивање духова|Призивање духова 1]] # [[Призивање духова 2: Порекло зла]] # [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] # [[Господар жеља]] # [[Змија и дуга]] # [[Слагалица страве|Слагалица страве 1]] # [[Слагалица страве 2]] # [[Слагалица страве 3]] # [[Слагалица страве 4]] # [[Слагалица страве 5]] # [[Слагалица страве 6]] # [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] # [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] # [[Слагалица страве 9: Спирала]] # [[Мачије око (филм)|Мачије око]] # [[Дракулина смрт]] # [[Дракула (филм из 1931)|Дракула]] # [[Дракулина ћерка]] # [[Дракулин хорор]] # [[Дракулине невесте]] # [[Дракула: Принц таме]] # [[Дракула је устао из гроба]] # [[Окуси Дракулину крв]] # [[Дракулини ожиљци]] # [[Дракула у 1972-ој]] # [[Дракулини сатанистички ритуали]] # [[Легенда о 7 златних вампира]] # [[Дракула (филм из 1979)|Дракула (1979)]] # [[Дракула: Неиспричано]] # [[Франкенштајн (филм из 1931)|Франкенштајн]] # [[Франкенштајнова невеста]] # [[Франкенштајнов син]] # [[Франкенштајново проклетство]] # [[Франкенштајнова освета]] # [[Тихо место]] # [[28 недеља касније]] # [[Мува (филм из 1986)|Мува]] # [[Мува 2]] # [[Одвуци ме у пакао]] # [[Дечије игре (филм из 1988)|Дечије игре 1]] # [[Дечије игре 2]] # [[Дечије игре 3]] # [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] # [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] # [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] # [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] # [[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8 (римејк)]] # [[Гремлини]] # [[Колиба у шуми]] # [[Прочишћење|Прочишћење 1]] # [[Прочишћење 2: Анархија]] # [[Прочишћење 3: Изборна година]] # [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] # [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] # [[Не диши]] # [[Коцка (филм)|Коцка]] # [[Кловерфилд]] # [[Осми путник против Предатора (филм)|Осми путник против Предатора]] # [[Воз до Бусана]] # [[Кинг Конг (филм из 1933)|Кинг Конг (1933)]] # [[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг (1976)]] # [[Годзила (филм из 1954)|Годзила]] # [[Срећан дан смрти]] # [[Срећан дан смрти 2]] # [[Фатална Џинџер]] # [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] # [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] # [[Повратак живих мртваца|Повратак живих мртваца 1]] # [[Повратак живих мртваца 2]] # [[Повратак живих мртваца 3]] # [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] # [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] # [[Безумље]] # [[Феномен (филм из 1985)|Феномен]] # [[Ти си следећи]] # [[Птица са кристалним перјем]] # [[Мачка са девет репова]] # [[Четири муве на сивом сомоту]] # [[Измаглица (филм)|Измаглица]] # [[Птице 2: Крај копна]] # [[Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб 1]] # [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] # [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] # [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]] # [[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]] # [[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја|Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја (римејк)]] # [[Човек од прућа]] # [[Аутопсија Џејн Доу]] # [[Зелена соба]] # [[Врисак 5]] # [[Горгона (филм)|Горгона]] # [[Урликање]] # [[Арахнофобија (филм)|Арахнофобија]] # [[Потпаљивачица (филм из 1984)|Потпаљивачица]] # [[REC (филм)|REC 1]] # [[REC 2]] # [[REC 3: Почетак]] # [[REC 4: Апокалипса]] # [[Карантин (филм)|Карантин]] # [[Жртве паљенице]] # [[Црна недеља]] # [[Близу таме]] # [[Црна мачка (филм из 1934)|Црна мачка]] # [[Коштани томахавк]] # [[Врела срца]] # [[Залудне руке]] # [[Урбане легенде]] # [[Урбане легенде 2: Коначни рез]] # [[Како горе, тако доле]] # [[Опера (филм)|Опера]] # [[Агонија (филм)|Агонија]] # [[Смртоносни благослов]] # [[Спремна или не]] # [[Наслеђено зло]] # [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]] # [[Вампир у Бруклину]] # [[Људи под степеницама]] # [[Шокер]] # [[Ђаво (филм)|Ђаво]] # [[Ђавоља кичма]] # [[Мртва зона]] # [[Еденско језеро]] # [[Менди (филм)|Менди]] # [[Не окрећи се]] # [[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]] # [[Спаљивање (филм)|Спаљивање]] # [[Дан дипломирања]] # [[Створење из Црне лагуне]] # [[Кућа на уклетом брду]] # [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]] # [[Соба лептира]] # [[Људи мачке]] # [[Ђавоља кућа]] # [[Прикрада]] # [[Шоу наказа|Шоу наказа 1]] # [[Шоу наказа 2]] # [[Шоу наказа 3]] # [[Уклети замак]] # [[Мумија (филм из 1932)|Мумија]] # [[Мумијина рука]] # [[Замена (филм из 1980)|Замена]] # [[Џејкобова лествица кошмара]] # [[Секира (филм)|Секира 1]] # [[Секира 2]] # [[Секира 3]] # [[Воз терора]] # [[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]] # [[К. Х. С. П.]] # [[Алис, слатка Алис]] # [[Предсказање|Предсказање 1]] # [[Предсказање 2: Демијан]] # [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] # [[Предсказање 4: Буђење]] # [[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5 (римејк)]] # [[Отвори врата правом]] # [[Пусти ме унутра]] # [[Чопинг мол]] # [[Повратак у школу страве]] # [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] # [[Вештица из Блера 3]] # [[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]] # [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] # [[Стигмата (филм)|Стигмата]] # [[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]] # [[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]] # [[Сви момци воле Менди Лејн]] # [[Реаниматор]] # [[Реаниматорова невеста]] # [[Изван Реаниматора]] # [[Видеодром]] # [[Средина лета]] # [[Пирамида (филм)|Пирамида]] # [[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]] # [[Друштво (филм)|Друштво]] # [[Освета (филм из 2017)|Освета]] # [[Село уклетих]] # [[Страшно страшило 2]] # [[Страшно страшило 3]] # [[Виј (филм из 1909)|Виј (1909)]] # [[Виј (филм из 1967)|Виј (1967)]] # [[У поноћ на гробљу]] # [[Гогољ: Почетак]] # [[Гогољ: Виј]] # [[Гогољ: Страшна освета]] # [[Први април (филм из 1986)|Први април]] # [[Бабадук]] # [[Манијак (филм из 1980)|Манијак]] # [[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]] # [[Мехур убица|Мехур убица 1]] # [[Мехур убица 2: Чувај се!]] # [[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3 (римејк)]] # [[Кућа хиљаду лешева]] # [[Ђавољи шкарт]] # [[Троје из пакла]] # [[V/H/S]] # [[V/H/S/2]] # [[V/H/S: Вирално]] # [[V/H/S/94]] # [[Накарадно]] # [[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза 1]] # [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] # [[Куџо (филм)|Куџо]] # [[Девојчица која живи доле низ улицу]] # [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца 1]] # [[Гробље кућних љубимаца 2]] # [[Гмизавци (филм)|Гмизавци]] # [[Смрт у очима]] # [[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]] # [[Напад парадајза убица]] # [[Наказе]] # [[Његова кућа]] # [[X (филм из 2022)|X]] # [[Глас (филм из 2010)|Глас]] # [[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]] # [[Видим, видим]] # [[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]] # [[Острво живих мртваца]] # [[Град живих мртваца]] # [[Изван (филм из 1981)|Изван]] # [[Кућа поред гробља]] # [[Ноћ наказа]] # [[Мартин (филм из 1977)|Мартин]] # [[Зубар (филм)|Зубар 1]] # [[Зубар 2]] # [[Масакр на журци|Масакр на журци 1]] # [[Масакр на журци 2]] # [[Помахнитала пена]] # [[Два зла ока]] # [[Безнадежни случај из корпе|Безнадежни случај из корпе 1]] # [[Безнадежни случај из корпе 2]] # [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] # [[Крвави залив]] # [[Странци (филм из 2008)|Странци 1]] # [[Странци 2: Плен у ноћи]] # [[Вољени (филм)|Вољени]] # [[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]] # [[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]] # [[Ковен (филм)|Ковен]] # [[Из пакла (филм)|Из пакла]] # [[Руке Трбосека]] # [[Голем (филм)|Голем]] # [[Голем и плесачица]] # [[Голем: Како је дошао на свет]] # [[Крв и црна чипка]] # [[Језиве приче из мрака]] # [[Створ (филм из 2011)|Створ (2011)]] # [[Елвира, господарица таме]] # [[Шта радимо сакривени]] # [[Вампири (филм из 1998)|Вампири 1]] # [[Круг (филм из 2015)|Круг (2015)]] # [[Добри син]] # [[Мајка!]] # [[Посета (филм из 2015)|Посета]] # [[Операција страх]] # [[Бежање са часова]] # [[Подрхтавање]] # [[Земља Минотаура]] # [[То је освојило свет]] # [[Језеро страха]] # [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] # [[Господари пакла 4: Крвна веза]] # [[Господари пакла 5: Инферно]] # [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] # [[Господари пакла 7: Мртвији]] # [[Господари пакла 8: Свет пакла]] # [[Очи без лица]] # [[Јазбина белог црва]] # [[Кери 2: Бес]] # [[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]] # [[Улица страха, 1. део: 1994.]] # [[Улица страха, 2. део: 1978.]] # [[Улица страха, 3. део: 1666.]] # [[Станар (филм)|Станар]] # [[Ноћ комете]] # [[Језеро Мунго]] # [[Кућа сестринства]] # [[Сестринство (филм)|Сестринство]] # [[Смрт после смрти]] # [[Уклета (филм)|Уклета]] # [[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]] # [[Мртав жив]] # [[Завесе (филм)|Завесе]] # [[Игре на путу]] # [[Игре на путу (филм из 2015)|Игре на путу (2015)]] # [[Колиба страха]] {{refend}} ==== Ликови из хорор филмова ==== {{refbegin|3}} # [[Ненси Томпсон]] # [[Фреди Кругер]] # [[Семјуел Лумис|Др Семјуел Лумис]] # [[Абрахам ван Хелсинг|Професор Абрахам ван Хелсинг]] # [[Џејми Лојд]] # [[Кинг Конг (лик)|Кинг Конг]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова]] # [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Глен Ланц|Глен Ланц]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Марџ Томпсон|Марџ Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тина Греј|Тина Греј]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Род Лејн|Род Лејн]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Доналд Томпсон|Доналд Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Аманда Кругер|Аманда Кругер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џеси Волш|Џеси Волш]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Лиса Вебер|Лиса Вебер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кери Хелман|Кери Хелман]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тренер Шнајдер|Тренер Шнајдер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Нил Гордон|Др Нил Гордон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Рон Грејди|Рон Грејди]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кристин Паркер|Кристин Паркер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тарин Вајт|Тарин Вајт]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Вил Стентон|Вил Стентон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џој Крузел|Џој Крузел]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Роналд Кинкејд|Роналд Кинкејд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џенифер Колфијалд|Џенифер Колфијалд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Филип Андерсон|Филип Андерсон]] {{refend}} ==== Друго ==== {{refbegin}} # [[Некрономикон]] # [[Ја сам Ненси]] # [[У потрази за тамом]] # [[Финална девојка]] # [[Серијал филмова Страва у Улици брестова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Slešer film|Слешер филм]] # [[Фредијеве ноћне море]] # [[Краљица вриска]] # [[Сви смо мртви]] # [[Виј (приповетка)|Виј]] # [[Ђало филм]] {{refend}} === Биографије === {{refbegin|3}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Мило Томашевић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Винсент Прајс]] # [[Зелда Рубинстејн]] # [[Кори Хејм]] # [[Брус Кембел]] # [[Марко Прентић]] # [[Доналд Плезенс]] # [[Лин Шеј]] # [[Ентони Данијелс]] # [[Бетси Расел]] # [[Френк Оз]] # [[Шери Мун Зомби]] # [[Питер Кушинг]] # [[Тимеа Бачински]] # [[Роберт Хјустон]] # [[Дарија Николоди]] # [[Дарио Арђенто]] # [[Азија Арђенто]] # [[Керол Кејн]] # [[Ди Волас]] # [[Сем Рејми]] # [[Тоб Хупер]] # [[Тадеуш Риштејн]] # [[Адријен Барбо]] # [[Данијела Харис]] # [[Сара Мишел Гелар#Филмографија|Сара Мишел Гелар (филмографија)]] # [[Наташа Мићић]] # [[Ворвик Дејвис]] # [[Дана Тодоровић]] # [[Столе Новаковић]] # [[Дејан Тончић]] # [[Милорад Капор]] # [[Ивана В. Јовановић]] # [[Шаони Смит]] # [[Линда Блер]] # [[Мерилин Бернс]] # [[Вероника Картрајт]] # [[Линеа Квигли]] # [[Барбара Стил]] # [[Каролина Вилијамс]] # [[Кетрин Изабел]] # [[Типи Хедрен]] # [[Лилијан Шовен]] # [[Роке Масполи]] # [[Анибал Пас]] # [[Шуберт Гамбета]] # [[Хуан Карлос Гонзалес]] # [[Матијас Гонзалес]] # [[Еузебио Техера]] # [[Кевин Вилијамсон]] # [[Мануела Веласко]] # [[Роди Макдауал]] # [[Хари Манфредини]] # [[Крис Сарандон]] # [[Хуља Авшар]] # [[Том Савини]] # [[Вилдан Атасевер]] # [[Барбара Крамптон]] # [[Кери Елвес]] # [[Томрис Инџер]] # [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|Султанија Ајше]] # [[Ненси Стивенс]] # [[Тони Тод]] # [[Мајкл Бериман]] # [[Сања Марковић]] # [[Камиј Китон]] # [[Пи Џеј Соулс]] # [[Еј Џеј Боуен]] # [[Адам Вингард]] # [[Рут Гордон]] # [[Џефри Коумс]] # [[Брајан Јузна]] # [[Џеј Хернандез]] # [[Бил Мозли]] # [[Матилда Лац]] # [[Барбара Шели]] # [[Шон Ведерли]] # [[Лиса Робин Кели]] # [[Хорнсвогл]] # [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] # [[Тејлор Спрејтлер]] # [[Мег Фостер]] # [[Џенифер Кент]] # [[Џина Филипс]] # [[Џозеф Бишара]] # [[Кејси Кларк]] # [[Роб Зомби]] # [[Илај Рот]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Леонид Курављов]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Лучо Фулчи]] # [[Улрих Сајдл]] # [[Френк Хененлотер]] # [[Марио Бава]] # [[Пол Вегенер]] # [[Џули Бенз]] # [[Даг Бредли]] # [[Жак Турнер]] # [[Талија Цукер]] # [[Џорџ Зуко]] # [[Харли Џејн Козак]] {{refend}} === Спорт === ==== Тенис ==== {{refbegin}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[ВТА Елитни куп]] # [[Тениска лига шампиона]] # [[Тимеа Бачински]] {{refend}} === Друго === {{refbegin|3}} # [[Јеленин свет]] # [[Леја Органа]] # [[Звездани ратови — епизода IX|Звездани ратови — епизода IX: Успон Скајвокера]] # [[Султанат жена]] # [[Јелена Љутић]] # [[Оз, велики и моћни]] # [[My Heart Will Go On]] # [[Over the Rainbow]] # [[Списак ликова из Звезданих ратова]] # [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] # [[Топ ган 2: Маверик]] # [[Нож у леђа]] # [[Девојчица у парку]] # [[Глинда]] # [[Култни филм]] # [[Ангиологија]] # [[Убијени у акцији]] # [[Сажимање самогласника]] # [[Палета]] # [[Пустоловине са Дигимонима]] # [[Пустоловине са Дигимонима 03]] # [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] # [[Списак епизода серије Пустоловине са Дигимонима]] # [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] # [[Глас#Подела гласова у српском језику|Подела гласова српског језика]] # [[Пожари у Аустралији 2019/2020.]] # [[Смрт (персонификација)]] # [[Азраил]] # [[Кали (богиња)|Кали]] # [[Бином]] # [[Поље алгебарских бројева]] # [[Кренбериз]] # [[Морски лед]] # [[Огртач]] # [[Мобилни уређај]] # [[70. додела Оскара]] # [[Занзибарски архипелаг]] # [[Јукатански канал]] # [[Аит Бен Хадоу]] # [[Тартар сос]] # [[Наставак]] # [[Ванредно стање у Републици Србији]] # [[Пинкове звездице]] # [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] # [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] # [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] # [[Награда Сатурн за најбољу музику]] # [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] # [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] # [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] # [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] # [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] # [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] # [[Награда Сатурн за најбољи костим]] # [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] # [[Проблем читалаца и писаца]] # [[Проблем филозофа за ручком]] # [[Проблем нервозних пушача]] # [[Проблем произвођача и потрошача]] # [[Црни Груја (франшиза)]] # [[Копипаста]] # [[Интернет сленг]] # [[Трострука круна глуме]] {{refend}} == Изазови == * '''365wikidays''' (од 1. јануара 2022) — написати по један чланак о хорор филму сваког дана у години, списак тренутног напретка је доступан [[Корисник:Uw17/365wikidays|овде]] == Споменице и захвалнице == {{СП10000|9124}} {| ! {{Википројекат Филм/Споменица|За значајне доприносе пројекту!}} ! {{Метод-филм|За писање великог броја чланака о филмовима|MareBG}} ! {{СС-радитруд|За досадашњи допринос на Википедији|Serbian Nickmen}} ! {{Википројекат Филм/Споменица/Златна|За одличне доприносе пројекту!}} ! {{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} ! {{С-Сунце Вергине|За допринос на пољу филмова|Soundwaweserb}} ! {{божићна|За доприносе у време празника|Nikolina Šepić}} ! {{СН-филм|За писање чланака о филмовима|Serbian Nickmen}} ! {{СС-радитруд|За чланке о филмовима и глумцима|Djordjes}} ! {{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} ! {{АПЧСЈГ учесник|Serbian Nickmen}}<br /> |} {| ! {{Споменица/Биографије познатих жена}} ! {{АТПЧ учесник|Nikolina Šepić|Николина Шепић|Николином Шепић}} ! {{Споменица АФСП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству.|Soundwaweserb}} ! {{С-СУД|За изразиту вредноћу и продуктивност коју константно прати изразито пристојна комуникација.|Садко}} ! {{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} ! {{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Трогодишња|За иницијативу и помоћ у оквиру акције 2020. године|Nikolina Šepić}} ! {{СС-општа|За константан рад|MareBG}} |} {| ! {{Споменица/Међународни дан жена 2022}} ! {{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} ! {{Споменица/Акција „интернет култура”}} ! {{100wikidays|За успешно завршавање изазова 100wikidays.|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} czn4h92qtz9jnv7xxuicy9l7b9k56g8 25139418 25138613 2022-08-05T11:31:14Z Uw17 165959 /* Биографије */ wikitext text/x-wiki {{насловна иконица|линк=Јелена Јанковић|слика=Cscr-featured.svg|ширина=25|висина=30|id=1}} {{насловна иконица|линк=Типи Хедрен|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=2}} {{насловна иконица|линк=Каролина Плишкова|слика=Simple GA.svg|ширина=25|висина=30|id=3}} {{ККПочетак|Корисничке кутијице}} {{Шаблон:Корисник Вики/Јелена Јанковић}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хорор}} {{user sr}} {{user en-2}} {{Шаблон:Корисник Вики/ћир-екав}} {{Шаблон:Корисник Вики/Аутоматски патролисан}} {{Шаблон:Корисник Вики/Тенис}} {{Шаблон:Корисник Вики/Српски православац}} {{Корисник Вики/Србија}} {{Шаблон:Корисник Вики/Хороскоп Лав}} {{Корисник Вики/Википројекат Филм}} {{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} {{Шаблон:Корисник вики/Дискорд|налог=Uw17#7210}} {{КККрај}} == Нови и проширени чланци == === Хорор === ==== Хорор филмови ==== {{refbegin|3}} # [[Страва у Улици брестова|Страва у Улици брестова 1]] # [[Страва у Улици брестова 2: Фредијева освета]] # [[Страва у Улици брестова 3: Ратници снова]] # [[Страва у Улици брестова 4: Господар снова]] # [[Страва у Улици брестова 5: Дете снова]] # [[Страва у Улици брестова 6: Фреди је мртав]] # [[Страва у Улици брестова 7: Нови и последњи кошмар]] # [[Фреди против Џејсона]] # [[Страва у Улици брестова (филм из 2010)|Страва у Улици брестова 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица (филм из 1978)|Ноћ вештица 1]] # [[Ноћ вештица 2]] # [[Ноћ вештица 3: Сезона вештице]] # [[Ноћ вештица 4: Повратак Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 5: Освета Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 6: Проклетство Мајкла Мајерса]] # [[Ноћ вештица 7: Двадесет година касније]] # [[Ноћ вештица 8: Ускрснуће]] # [[Ноћ вештица (филм из 2007)|Ноћ вештица 9 (римејк)]] # [[Ноћ вештица 2 (филм из 2009)|Ноћ вештица 10 (римејк 2)]] # [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица 11: Суочи се са судбином]] # [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] # [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] # [[Знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Још увек знам шта сте радили прошлог лета]] # [[Увек ћу знати шта сте радили прошлог лета]] # [[Мој крвави Дан заљубљених (филм из 1981)|Мој крвави Дан заљубљених]] # [[Ноћ живих мртваца (филм из 1990)|Ноћ живих мртваца (римејк)]] # [[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зора живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца (римејк)]] # [[Дан живих мртваца]] # [[Земља живих мртваца]] # [[Дневник живих мртваца]] # [[Опстанак живих мртваца]] # [[Амитивилски ужас|Амитивилски ужас 1]] # [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] # [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] # [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] # [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] # [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] # [[Магла (филм из 1980)|Магла]] # [[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи 1]] # [[Брда имају очи 2]] # [[Црни Божић]] # [[Црни Божић (филм из 2006)|Црни Божић (римејк 1)]] # [[Кад странац позове]] # [[Кад странац узврати позив]] # [[Кад странац позове (филм из 2006)|Кад странац позове (римејк)]] # [[Матурско вече|Матурско вече 1]] # [[Матурско вече 2: Здраво, Мери Лу]] # [[Матурско вече 3: Последњи пољубац]] # [[Матурско вече 4: Избави нас од зла]] # [[Кућа од воска]] # [[Кућа од воска (филм из 2005)|Кућа од воска (римејк)]] # [[Последња кућа са леве стране]] # [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране (римејк)]] # [[Пирана (филм из 1978)|Пирана 1]] # [[Пирана 2: Мрешћење]] # [[Фантазам (филм из 1979)|Фантазам 1]] # [[Фантазам 2]] # [[Фантазам 3: Господар мртвих]] # [[Фантазам 4: Заборав]] # [[Фантазам 5: Уништитељ]] # [[Петак тринаести|Петак тринаести 1]] # [[Петак тринаести 2]] # [[Петак тринаести 3]] # [[Петак тринаести 4: Последње поглавље]] # [[Петак тринаести 5: Нови почетак]] # [[Петак тринаести 6: Џејсон живи]] # [[Петак тринаести 7: Нова крв]] # [[Петак тринаести 8: Џејсон осваја Менхетн]] # [[Петак тринаести 9: Џејсон иде у пакао]] # [[Петак тринаести 10: Џејсон икс]] # [[Петак тринаести 12]] # [[Ловац на људе]] # [[Кад јагањци утихну]] # [[Ханибал (филм из 2001)|Ханибал]] # [[Тексашки масакр моторном тестером|Тексашки масакр моторном тестером 1]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] # [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] # [[Кендимен|Кендимен 1]] # [[Кендимен 2: Опроштај од меса]] # [[Кендимен 3: Дан мртвих]] # [[Зла смрт|Зла смрт 1]] # [[Зла смрт 2: Мртви до зоре]] # [[Зла смрт 3: Армија таме]] # [[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]] # [[Полицајац манијак|Полицајац манијак 1]] # [[Полицајац манијак 2]] # [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] # [[Бундевоглави|Бундевоглави 1]] # [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] # [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] # [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] # [[Факултет страха]] # [[Кристина]] # [[Суспирија]] # [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] # [[Мајка суза]] # [[Истеривач ђавола|Истеривач ђавола 1]] # [[Истеривач ђавола 2: Јеретик]] # [[Истеривач ђавола 3: Легија]] # [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] # [[Истеривач ђавола 5: Власт]] # [[Ноћ страве|Ноћ страве 1]] # [[Ноћ страве 2]] # [[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве 3 (римејк)]] # [[Полтергајст (филм из 1982)|Полтергајст 1]] # [[Полтергајст 2: Друга страна]] # [[Полтергајст 3]] # [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] # [[Призивање зла 2]] # [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] # [[Изгубљени дечаци|Изгубљени дечаци 1]] # [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] # [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] # [[Клетва (филм)|Клетва 1]] # [[Клетва 2]] # [[Клетва 3]] # [[Одред против чудовишта]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ|Тиха ноћ, смртоносна ноћ 1]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] # [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] # [[Астрална подмуклост 2]] # [[Астрална подмуклост 3]] # [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] # [[Леприкон (филм)|Леприкон 1]] # [[Леприкон 2]] # [[Леприкон 3]] # [[Леприкон 4: У свемиру]] # [[Леприкон 5: У гету]] # [[Леприкон 6: Повратак у гето]] # [[Леприкон 7: Порекло]] # [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] # [[30 дана ноћи]] # [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] # [[Принц таме]] # [[Амерички вукодлак у Лондону]] # [[Амерички вукодлак у Паризу]] # [[Ужас из дубине 2]] # [[Анабела 2: Стварање зла]] # [[Чупавци|Чупавци 1]] # [[Чупавци 2: Главно јело]] # [[Чупавци 3: Оно си што једу]] # [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] # [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] # [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]] # [[Инвазија трећих бића|Инвазија трећих бића: Римејк]] # [[Призивање духова|Призивање духова 1]] # [[Призивање духова 2: Порекло зла]] # [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] # [[Господар жеља]] # [[Змија и дуга]] # [[Слагалица страве|Слагалица страве 1]] # [[Слагалица страве 2]] # [[Слагалица страве 3]] # [[Слагалица страве 4]] # [[Слагалица страве 5]] # [[Слагалица страве 6]] # [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] # [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] # [[Слагалица страве 9: Спирала]] # [[Мачије око (филм)|Мачије око]] # [[Дракулина смрт]] # [[Дракула (филм из 1931)|Дракула]] # [[Дракулина ћерка]] # [[Дракулин хорор]] # [[Дракулине невесте]] # [[Дракула: Принц таме]] # [[Дракула је устао из гроба]] # [[Окуси Дракулину крв]] # [[Дракулини ожиљци]] # [[Дракула у 1972-ој]] # [[Дракулини сатанистички ритуали]] # [[Легенда о 7 златних вампира]] # [[Дракула (филм из 1979)|Дракула (1979)]] # [[Дракула: Неиспричано]] # [[Франкенштајн (филм из 1931)|Франкенштајн]] # [[Франкенштајнова невеста]] # [[Франкенштајнов син]] # [[Франкенштајново проклетство]] # [[Франкенштајнова освета]] # [[Тихо место]] # [[28 недеља касније]] # [[Мува (филм из 1986)|Мува]] # [[Мува 2]] # [[Одвуци ме у пакао]] # [[Дечије игре (филм из 1988)|Дечије игре 1]] # [[Дечије игре 2]] # [[Дечије игре 3]] # [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] # [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] # [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] # [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] # [[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8 (римејк)]] # [[Гремлини]] # [[Колиба у шуми]] # [[Прочишћење|Прочишћење 1]] # [[Прочишћење 2: Анархија]] # [[Прочишћење 3: Изборна година]] # [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] # [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] # [[Не диши]] # [[Коцка (филм)|Коцка]] # [[Кловерфилд]] # [[Осми путник против Предатора (филм)|Осми путник против Предатора]] # [[Воз до Бусана]] # [[Кинг Конг (филм из 1933)|Кинг Конг (1933)]] # [[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг (1976)]] # [[Годзила (филм из 1954)|Годзила]] # [[Срећан дан смрти]] # [[Срећан дан смрти 2]] # [[Фатална Џинџер]] # [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] # [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] # [[Повратак живих мртваца|Повратак живих мртваца 1]] # [[Повратак живих мртваца 2]] # [[Повратак живих мртваца 3]] # [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] # [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] # [[Безумље]] # [[Феномен (филм из 1985)|Феномен]] # [[Ти си следећи]] # [[Птица са кристалним перјем]] # [[Мачка са девет репова]] # [[Четири муве на сивом сомоту]] # [[Измаглица (филм)|Измаглица]] # [[Птице 2: Крај копна]] # [[Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб 1]] # [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] # [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] # [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]] # [[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]] # [[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја|Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја (римејк)]] # [[Човек од прућа]] # [[Аутопсија Џејн Доу]] # [[Зелена соба]] # [[Врисак 5]] # [[Горгона (филм)|Горгона]] # [[Урликање]] # [[Арахнофобија (филм)|Арахнофобија]] # [[Потпаљивачица (филм из 1984)|Потпаљивачица]] # [[REC (филм)|REC 1]] # [[REC 2]] # [[REC 3: Почетак]] # [[REC 4: Апокалипса]] # [[Карантин (филм)|Карантин]] # [[Жртве паљенице]] # [[Црна недеља]] # [[Близу таме]] # [[Црна мачка (филм из 1934)|Црна мачка]] # [[Коштани томахавк]] # [[Врела срца]] # [[Залудне руке]] # [[Урбане легенде]] # [[Урбане легенде 2: Коначни рез]] # [[Како горе, тако доле]] # [[Опера (филм)|Опера]] # [[Агонија (филм)|Агонија]] # [[Смртоносни благослов]] # [[Спремна или не]] # [[Наслеђено зло]] # [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]] # [[Вампир у Бруклину]] # [[Људи под степеницама]] # [[Шокер]] # [[Ђаво (филм)|Ђаво]] # [[Ђавоља кичма]] # [[Мртва зона]] # [[Еденско језеро]] # [[Менди (филм)|Менди]] # [[Не окрећи се]] # [[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]] # [[Спаљивање (филм)|Спаљивање]] # [[Дан дипломирања]] # [[Створење из Црне лагуне]] # [[Кућа на уклетом брду]] # [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]] # [[Соба лептира]] # [[Људи мачке]] # [[Ђавоља кућа]] # [[Прикрада]] # [[Шоу наказа|Шоу наказа 1]] # [[Шоу наказа 2]] # [[Шоу наказа 3]] # [[Уклети замак]] # [[Мумија (филм из 1932)|Мумија]] # [[Мумијина рука]] # [[Замена (филм из 1980)|Замена]] # [[Џејкобова лествица кошмара]] # [[Секира (филм)|Секира 1]] # [[Секира 2]] # [[Секира 3]] # [[Воз терора]] # [[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]] # [[К. Х. С. П.]] # [[Алис, слатка Алис]] # [[Предсказање|Предсказање 1]] # [[Предсказање 2: Демијан]] # [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] # [[Предсказање 4: Буђење]] # [[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5 (римејк)]] # [[Отвори врата правом]] # [[Пусти ме унутра]] # [[Чопинг мол]] # [[Повратак у школу страве]] # [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] # [[Вештица из Блера 3]] # [[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]] # [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] # [[Стигмата (филм)|Стигмата]] # [[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]] # [[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]] # [[Сви момци воле Менди Лејн]] # [[Реаниматор]] # [[Реаниматорова невеста]] # [[Изван Реаниматора]] # [[Видеодром]] # [[Средина лета]] # [[Пирамида (филм)|Пирамида]] # [[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]] # [[Друштво (филм)|Друштво]] # [[Освета (филм из 2017)|Освета]] # [[Село уклетих]] # [[Страшно страшило 2]] # [[Страшно страшило 3]] # [[Виј (филм из 1909)|Виј (1909)]] # [[Виј (филм из 1967)|Виј (1967)]] # [[У поноћ на гробљу]] # [[Гогољ: Почетак]] # [[Гогољ: Виј]] # [[Гогољ: Страшна освета]] # [[Први април (филм из 1986)|Први април]] # [[Бабадук]] # [[Манијак (филм из 1980)|Манијак]] # [[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]] # [[Мехур убица|Мехур убица 1]] # [[Мехур убица 2: Чувај се!]] # [[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3 (римејк)]] # [[Кућа хиљаду лешева]] # [[Ђавољи шкарт]] # [[Троје из пакла]] # [[V/H/S]] # [[V/H/S/2]] # [[V/H/S: Вирално]] # [[V/H/S/94]] # [[Накарадно]] # [[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза 1]] # [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] # [[Куџо (филм)|Куџо]] # [[Девојчица која живи доле низ улицу]] # [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца 1]] # [[Гробље кућних љубимаца 2]] # [[Гмизавци (филм)|Гмизавци]] # [[Смрт у очима]] # [[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]] # [[Напад парадајза убица]] # [[Наказе]] # [[Његова кућа]] # [[X (филм из 2022)|X]] # [[Глас (филм из 2010)|Глас]] # [[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]] # [[Видим, видим]] # [[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]] # [[Острво живих мртваца]] # [[Град живих мртваца]] # [[Изван (филм из 1981)|Изван]] # [[Кућа поред гробља]] # [[Ноћ наказа]] # [[Мартин (филм из 1977)|Мартин]] # [[Зубар (филм)|Зубар 1]] # [[Зубар 2]] # [[Масакр на журци|Масакр на журци 1]] # [[Масакр на журци 2]] # [[Помахнитала пена]] # [[Два зла ока]] # [[Безнадежни случај из корпе|Безнадежни случај из корпе 1]] # [[Безнадежни случај из корпе 2]] # [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] # [[Крвави залив]] # [[Странци (филм из 2008)|Странци 1]] # [[Странци 2: Плен у ноћи]] # [[Вољени (филм)|Вољени]] # [[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]] # [[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]] # [[Ковен (филм)|Ковен]] # [[Из пакла (филм)|Из пакла]] # [[Руке Трбосека]] # [[Голем (филм)|Голем]] # [[Голем и плесачица]] # [[Голем: Како је дошао на свет]] # [[Крв и црна чипка]] # [[Језиве приче из мрака]] # [[Створ (филм из 2011)|Створ (2011)]] # [[Елвира, господарица таме]] # [[Шта радимо сакривени]] # [[Вампири (филм из 1998)|Вампири 1]] # [[Круг (филм из 2015)|Круг (2015)]] # [[Добри син]] # [[Мајка!]] # [[Посета (филм из 2015)|Посета]] # [[Операција страх]] # [[Бежање са часова]] # [[Подрхтавање]] # [[Земља Минотаура]] # [[То је освојило свет]] # [[Језеро страха]] # [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] # [[Господари пакла 4: Крвна веза]] # [[Господари пакла 5: Инферно]] # [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] # [[Господари пакла 7: Мртвији]] # [[Господари пакла 8: Свет пакла]] # [[Очи без лица]] # [[Јазбина белог црва]] # [[Кери 2: Бес]] # [[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]] # [[Улица страха, 1. део: 1994.]] # [[Улица страха, 2. део: 1978.]] # [[Улица страха, 3. део: 1666.]] # [[Станар (филм)|Станар]] # [[Ноћ комете]] # [[Језеро Мунго]] # [[Кућа сестринства]] # [[Сестринство (филм)|Сестринство]] # [[Смрт после смрти]] # [[Уклета (филм)|Уклета]] # [[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]] # [[Мртав жив]] # [[Завесе (филм)|Завесе]] # [[Игре на путу]] # [[Игре на путу (филм из 2015)|Игре на путу (2015)]] # [[Колиба страха]] {{refend}} ==== Ликови из хорор филмова ==== {{refbegin|3}} # [[Ненси Томпсон]] # [[Фреди Кругер]] # [[Семјуел Лумис|Др Семјуел Лумис]] # [[Абрахам ван Хелсинг|Професор Абрахам ван Хелсинг]] # [[Џејми Лојд]] # [[Кинг Конг (лик)|Кинг Конг]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова]] # [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Глен Ланц|Глен Ланц]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Марџ Томпсон|Марџ Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тина Греј|Тина Греј]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Род Лејн|Род Лејн]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Доналд Томпсон|Доналд Томпсон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Аманда Кругер|Аманда Кругер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џеси Волш|Џеси Волш]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Лиса Вебер|Лиса Вебер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кери Хелман|Кери Хелман]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тренер Шнајдер|Тренер Шнајдер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Нил Гордон|Др Нил Гордон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Рон Грејди|Рон Грејди]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Кристин Паркер|Кристин Паркер]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Тарин Вајт|Тарин Вајт]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Вил Стентон|Вил Стентон]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џој Крузел|Џој Крузел]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Роналд Кинкејд|Роналд Кинкејд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Џенифер Колфијалд|Џенифер Колфијалд]] # [[Списак ликова из филмског серијала Страва у Улици брестова#Филип Андерсон|Филип Андерсон]] {{refend}} ==== Друго ==== {{refbegin}} # [[Некрономикон]] # [[Ја сам Ненси]] # [[У потрази за тамом]] # [[Финална девојка]] # [[Серијал филмова Страва у Улици брестова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Slešer film|Слешер филм]] # [[Фредијеве ноћне море]] # [[Краљица вриска]] # [[Сви смо мртви]] # [[Виј (приповетка)|Виј]] # [[Ђало филм]] {{refend}} === Биографије === {{refbegin|3}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Мило Томашевић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[Вес Крејвен]] # [[Винсент Прајс]] # [[Зелда Рубинстејн]] # [[Кори Хејм]] # [[Брус Кембел]] # [[Марко Прентић]] # [[Доналд Плезенс]] # [[Лин Шеј]] # [[Ентони Данијелс]] # [[Бетси Расел]] # [[Френк Оз]] # [[Шери Мун Зомби]] # [[Питер Кушинг]] # [[Тимеа Бачински]] # [[Роберт Хјустон]] # [[Дарија Николоди]] # [[Дарио Арђенто]] # [[Азија Арђенто]] # [[Керол Кејн]] # [[Ди Волас]] # [[Сем Рејми]] # [[Тоб Хупер]] # [[Тадеуш Риштејн]] # [[Адријен Барбо]] # [[Данијела Харис]] # [[Сара Мишел Гелар#Филмографија|Сара Мишел Гелар (филмографија)]] # [[Наташа Мићић]] # [[Ворвик Дејвис]] # [[Дана Тодоровић]] # [[Столе Новаковић]] # [[Дејан Тончић]] # [[Милорад Капор]] # [[Ивана В. Јовановић]] # [[Шаони Смит]] # [[Линда Блер]] # [[Мерилин Бернс]] # [[Вероника Картрајт]] # [[Линеа Квигли]] # [[Барбара Стил]] # [[Каролина Вилијамс]] # [[Кетрин Изабел]] # [[Типи Хедрен]] # [[Лилијан Шовен]] # [[Роке Масполи]] # [[Анибал Пас]] # [[Шуберт Гамбета]] # [[Хуан Карлос Гонзалес]] # [[Матијас Гонзалес]] # [[Еузебио Техера]] # [[Кевин Вилијамсон]] # [[Мануела Веласко]] # [[Роди Макдауал]] # [[Хари Манфредини]] # [[Крис Сарандон]] # [[Хуља Авшар]] # [[Том Савини]] # [[Вилдан Атасевер]] # [[Барбара Крамптон]] # [[Кери Елвес]] # [[Томрис Инџер]] # [[Султанија Ајше (ћерка Мурата III)|Султанија Ајше]] # [[Ненси Стивенс]] # [[Тони Тод]] # [[Мајкл Бериман]] # [[Сања Марковић]] # [[Камиј Китон]] # [[Пи Џеј Соулс]] # [[Еј Џеј Боуен]] # [[Адам Вингард]] # [[Рут Гордон]] # [[Џефри Коумс]] # [[Брајан Јузна]] # [[Џеј Хернандез]] # [[Бил Мозли]] # [[Матилда Лац]] # [[Барбара Шели]] # [[Шон Ведерли]] # [[Лиса Робин Кели]] # [[Хорнсвогл]] # [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] # [[Тејлор Спрејтлер]] # [[Мег Фостер]] # [[Џенифер Кент]] # [[Џина Филипс]] # [[Џозеф Бишара]] # [[Кејси Кларк]] # [[Роб Зомби]] # [[Илај Рот]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Леонид Курављов]] # [[Ерик Кристмас]] # [[Лучо Фулчи]] # [[Улрих Сајдл]] # [[Френк Хененлотер]] # [[Марио Бава]] # [[Пол Вегенер]] # [[Џули Бенз]] # [[Даг Бредли]] # [[Жак Турнер]] # [[Талија Цукер]] # [[Џорџ Зуко]] # [[Харли Џејн Козак]] # [[Ти Вест]] {{refend}} === Спорт === ==== Тенис ==== {{refbegin}} # [[Јелена Јанковић]] # [[Каролина Плишкова]] # [[ВТА Елитни куп]] # [[Тениска лига шампиона]] # [[Тимеа Бачински]] {{refend}} === Друго === {{refbegin|3}} # [[Јеленин свет]] # [[Леја Органа]] # [[Звездани ратови — епизода IX|Звездани ратови — епизода IX: Успон Скајвокера]] # [[Султанат жена]] # [[Јелена Љутић]] # [[Оз, велики и моћни]] # [[My Heart Will Go On]] # [[Over the Rainbow]] # [[Списак ликова из Звезданих ратова]] # [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] # [[Топ ган 2: Маверик]] # [[Нож у леђа]] # [[Девојчица у парку]] # [[Глинда]] # [[Култни филм]] # [[Ангиологија]] # [[Убијени у акцији]] # [[Сажимање самогласника]] # [[Палета]] # [[Пустоловине са Дигимонима]] # [[Пустоловине са Дигимонима 03]] # [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] # [[Списак епизода серије Пустоловине са Дигимонима]] # [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] # [[Глас#Подела гласова у српском језику|Подела гласова српског језика]] # [[Пожари у Аустралији 2019/2020.]] # [[Смрт (персонификација)]] # [[Азраил]] # [[Кали (богиња)|Кали]] # [[Бином]] # [[Поље алгебарских бројева]] # [[Кренбериз]] # [[Морски лед]] # [[Огртач]] # [[Мобилни уређај]] # [[70. додела Оскара]] # [[Занзибарски архипелаг]] # [[Јукатански канал]] # [[Аит Бен Хадоу]] # [[Тартар сос]] # [[Наставак]] # [[Ванредно стање у Републици Србији]] # [[Пинкове звездице]] # [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] # [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] # [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] # [[Награда Сатурн за најбољу музику]] # [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] # [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] # [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] # [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] # [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] # [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] # [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] # [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] # [[Награда Сатурн за најбољи костим]] # [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] # [[Проблем читалаца и писаца]] # [[Проблем филозофа за ручком]] # [[Проблем нервозних пушача]] # [[Проблем произвођача и потрошача]] # [[Црни Груја (франшиза)]] # [[Копипаста]] # [[Интернет сленг]] # [[Трострука круна глуме]] {{refend}} == Изазови == * '''365wikidays''' (од 1. јануара 2022) — написати по један чланак о хорор филму сваког дана у години, списак тренутног напретка је доступан [[Корисник:Uw17/365wikidays|овде]] == Споменице и захвалнице == {{СП10000|9124}} {| ! {{Википројекат Филм/Споменица|За значајне доприносе пројекту!}} ! {{Метод-филм|За писање великог броја чланака о филмовима|MareBG}} ! {{СС-радитруд|За досадашњи допринос на Википедији|Serbian Nickmen}} ! {{Википројекат Филм/Споменица/Златна|За одличне доприносе пројекту!}} ! {{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} ! {{С-Сунце Вергине|За допринос на пољу филмова|Soundwaweserb}} ! {{божићна|За доприносе у време празника|Nikolina Šepić}} ! {{СН-филм|За писање чланака о филмовима|Serbian Nickmen}} ! {{СС-радитруд|За чланке о филмовима и глумцима|Djordjes}} ! {{Споменица Википројекат Биографија|За значајне доприносе пројекту!|Nikolina Šepić}} ! {{АПЧСЈГ учесник|Serbian Nickmen}}<br /> |} {| ! {{Споменица/Биографије познатих жена}} ! {{АТПЧ учесник|Nikolina Šepić|Николина Шепић|Николином Шепић}} ! {{Споменица АФСП учесници|За учешће на Акцији писања о фудбалерима на Светском првенству.|Soundwaweserb}} ! {{С-СУД|За изразиту вредноћу и продуктивност коју константно прати изразито пристојна комуникација.|Садко}} ! {{АТИТ-учесник|Zoranzoki21}} ! {{СС-општа|За учествовање и допринос Википројекту Биографија!|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Трогодишња|За иницијативу и помоћ у оквиру акције 2020. године|Nikolina Šepić}} ! {{СС-општа|За константан рад|MareBG}} |} {| ! {{Споменица/Међународни дан жена 2022}} ! {{Споменица/Акција „Украјина и Русија”}} ! {{Споменица/Акција „интернет култура”}} ! {{100wikidays|За успешно завршавање изазова 100wikidays.|Nikolina Šepić}} ! {{Споменица Википројекат Биографија 2 учесник акције|Nikolina Šepić}} ! {{Акција-Париз 2 - учесник|Acaalexaca|Acaalexaca}} |} 4q274s1teatjhsqyo6orelw364lr80i 0 1316131 25138441 23746090 2022-08-04T13:27:16Z SimplyFreddie 231289 + wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Дино Исламовић | слика = | пуно_име = Дино Исламовић | датум_рођења = {{датум рођења|1994|1|17|год=да}} | место_рођења = [[Худиксвал]] | држава_рођења = [[Шведска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,90 м | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | актуелни_клуб = [[ФК Кангвон|Кангвон]] | актуелни_број = 9 | младе_године1 = {{0|0000}}—2012 | млади_клубови1 = [[ФК Малме|Малме]] | младе_године2 = 2012—2014 | млади_клубови2 = [[ФК Фулам|Фулам]] | године1 = 2014—2016 | клубови1 = [[ФК Гронинген|Гронинген]] | наступи1 = 11 | голови1 = 0 | године2 = 2017 | клубови2 = [[ФК Трелеборг|Трелеборг]] | наступи2 = 27 | голови2 = 8 | године3 = 2018—2019 | клубови3 = [[ФК Естерсунд|Естерсунд]] | наступи3 = 50 | голови3 = 16 | године4 = 2020—2022 | клубови4 = [[ФК Розенборг|Розенборг]] | наступи4 = 48 | голови4 = 18 | године5 = 2022— | клубови5 = [[ФК Кангвон|Кангвон]] | наступи5 = 5 | голови5 = 2 | репрезентација_(године)1 = 2009—2010 | репрезентација_(име)1 = Шведска до 17 | репрезентација_(наступи)1 = 13 | репрезентација_(голови)1 = 3 | репрезентација_(године)2 = 2011—2012 | репрезентација_(име)2 = Шведска до 19 | репрезентација_(наступи)2 = 6 | репрезентација_(голови)2 = 2 | репрезентација_(године)3 = 2014—2015 | репрезентација_(име)3 = Шведска до 21 | репрезентација_(наступи)3 = 3 | репрезентација_(голови)3 = 1 | репрезентација_(године)4 = 2020 | репрезентација_(име)4 = [[Фудбалска репрезентација Шведске|Шведска]] | репрезентација_(наступи)4 = 1 | репрезентација_(голови)4 = 0 | репрезентација_(године)5 = 2020— | репрезентација_(име)5 = [[Фудбалска репрезентација Црне Горе|Црна Гора]] | репрезентација_(наступи)5 = 8 | репрезентација_(голови)5 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 13. март 2022. | актуелизовано2_(датум) = 30. март 2021. | тренерске_године1 = | тренерски_клубови1 = }} '''Дино Исламовић''' ([[Худиксвал]], [[17. јануар]] [[1994]]) је [[Црна Гора|црногорски]] професионални [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Кангвон|Кангвон]] и [[Фудбалска репрезентација Црне Горе|репрезентацију Црне Горе]]. == Клупска каријера == Исламовић је провео две сезоне играјући за [[ФК Фулам|Фулам]], пре него што се прикључио [[ФК Гронинген|Гронингену]] , у јуну 2014. Он је са својим тимом дебитовао 17. јула 2014, у [[УЕФА лига Европе|лиги Европе]], у квалификацијоном колу против [[ФК Абердин|Абердина]]. Он је заменио Ник ван дер Велдена после 82. минута у ремију без голова.<ref>{{Cite web|url = http://nl.soccerway.com/matches/2014/07/17/europe/uefa-cup/aberdeen-fc/stichting-fc-groningen/1710671/|title = Aberdeen vs. FC Groningen - 17 July 2014 - Soccerway|publisher = soccerway.com|accessdate = 2014-07-28}}</ref> == Извори == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Transfermarkt}} * {{Soccerway}} * {{NFT player}} {{портал бар|Биографија|Фудбал}} {{DEFAULTSORT:Исламовић, Дино}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Црногорски фудбалери]] [[Категорија:Црногорски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Шведски фудбалери]] [[Категорија:Шведски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Гронингена]] [[Категорија:Фудбалери Трелеборга]] [[Категорија:Фудбалери Естерсунда]] [[Категорија:Фудбалери Розенборга]] [[Категорија:Фудбалери Кангвона]] ej4fhy2c0okjc5iwxdfjomtq9kq1u1e 0 1331658 25139063 23680543 2022-08-05T04:27:22Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''Рагби јунион репрезентација Литваније''' је [[рагби јунион]] тим који представља прибалтичку државу Литванију у овом екипном спорту.<ref>{{Cite web |url=http://www.rugbyeurope.eu/team-24.htm |title=Rugby Europe official website{{Ботовски наслов}} |access-date=22. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150613015115/http://www.rugbyeurope.eu//team-24.htm |archive-date=13. 06. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>[{{Cite web |url=http://www.rugbydata.com/lithuania/ |title=Lithuania rugby stats - Men's International Rugby Union{{Ботовски наслов}} |access-date=22. 09. 2015 |archive-date=15. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151115042103/http://www.rugbydata.com/lithuania/ |url-status=dead }} Lithuania rugby stats - Men's International Rugby Union{{Ботовски наслов}}]</ref> [[Кошарка]] је најпопуларнији спорт у Литванији, а рагби се у овој земљи игра од 1961. Највећу победу Литвански рагбисти забележили су 2010. над Србијом, резултат је био 77-5. Највећи дебакл Литванија је доживела 1997. када их је Данска демолирала 83-6. '''Рагби јунион репрезентација Литваније је у дивизији 2Б [[Куп европских нација]].'''<ref>[http://www.rugbyeurope.eu/group-232.htm Rugby Europe official website{{Ботовски наслов}}]</ref> == Тренутни састав == Томас Зиболис Рокас Данкис Ричардас Станкус Игнас Данкитис Лауринас Типелис Жигамантас Радиус Евалдас Гауибас Неријус Мачулијус Мариус Андријаускас Андриус Мартинскас Домантас Тауткус Јустас Урбонас Ваидотас Гаубас Миндаугас Григас Миндаугас Мисевичиус Томас Астраускас Мантас Маршантас Гедиминас Марцишаускас Гедиминас Лиуткус Јустас Василиаускас Мантаутас Вилимавичиус Донатас Вилимавичиус Виатарас Блошкис == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20121230001959/http://www.lrf.lt/ Званичан сајт] [[Категорија:Европске рагби репрезентације]] [[Категорија:Репрезентације Литваније]] 5hwgzn7e1v2dbb4ouyafp9b6lcu6ybc 0 1371978 25139061 24574319 2022-08-05T04:09:41Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Руски рејон | име = Пљушки рејон | име_генитив = | локално_име = Плю́сский район | застава = Flag of Plyussky rayon (Pskov oblast).png | грб = Coat of Arms of Plyussa rayon (Pskov oblast).png | мото = | статус = општински рејон | федерални_округ = [[Северозападни федерални округ|Северозападни]] | административни_субјект = [[Псковска област]] | административни_центар = [[Пљуса (Псковска област)|Пљуса]] | основан = [[1. август]] [[1927]]. | површина = 2767.4 | становништво = 8232 | година_становништво = [[2015]] | густина = 2,97 | положај = Location of Plyussky District (Pskov Oblast).svg | временска_зона = [[Московско време|-{UTC+3}-]] | позивни_број = +7 81133 | регистрациона_ознака = 60 | веб_страна = [http://pljussa.reg60.ru/ Званична веб страница рејона] }} '''Пљушки рејон''' ({{јез-рус|Плю́сский район}}) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на крајњем северу [[Псковска област|Псковске области]], односно на западу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Административни центар рејона је варошица [[Пљуса (Псковска област)|Пљуса]]. Према проценама националне статистичке службе Русије за [[2015]], на територији рејона је живело 8.232 становника или у просеку око 2,97 ст/км². == Географија == [[Датотека:Плюсский район.jpg|мини|л|250п|Административна мапа рејона]] Пљушки рејон смештен је на крајњем северу [[псковска област|Псковске области]]. Обухвата територију површине 2.767,4 км², и по том параметру налази се на 8. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са [[стругокрасњенски рејон|Стругокрасњенским рејоном]] на југу, односно са [[гдовски рејон|Гдовским рејоном]] на западу. На северу и истоку су [[Сланчањски рејон|Сланчањски]] и [[Лушки рејон]] [[лењинградска област|Лењинградске области]], односно на југоистоку [[Шимски рејон]] [[новгородска област|Новгородске области]]. Рељефом рејона доминирају простране равнице испресецане бројним водотоцима и мањим језерима ледничког порекла. Најважнији водоток је река [[Пљуса]] (десна и највећа притока [[нарва (река)|Нарве]]) која свој ток започиње на крајњем истоку рејона као отока [[запљуско језеро|Запљуског језера]]. Најважније притоке Пљусе на подручју рејона су [[Љута (притока Пљусе)|Љута]], [[Куреја]], [[Чјорнаја (притока Пљусе)|Чјорнаја]] и [[јања (притока Пљусе)|Јања]]. Од бројних језера величином се издвајају [[Црно језеро (Псковска област)|Црно језеро]] (8,75 км²) уз границу са Стругокрасњенским рејоном, [[Песно]] (4,85 км²), Запљуско (2,5 км²) и [[Дуго језеро (Псковска област)|Дуго језеро]] (1,7 км²). == Историја == Пљушки рејон успостављен је [[1. август]]а [[1927]]. године као општински рејон тадашњег Лушког округа [[лењинградска област|Лењинградске области]]. Године [[1963]]. привремено је распуштен, а његова територија присаједињена суседном [[стругокрасњенски рејон|Стругокрасњенском рејону]]. Поново је успостављен већ [[1965]]. године. У садашњим административним границама је од [[30. март]]а [[2015]]. године. == Демографија и административна подела == Према подацима са пописа становништва из [[2010]]. на територији рејона је живело укупно 9.187 становника,<ref name="2010Census">-{[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".]}-</ref> док је према процени из [[2015]]. ту живело 8.232 становника, или у просеку 2,97 ст/км².<ref>-{[http://www.gks.ru/free_doc/doc_2015/bul_dr/mun_obr2015.rar Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года] {{Wayback|url=http://www.gks.ru/free_doc/doc_2015/bul_dr/mun_obr2015.rar |date=20150923180801 }}}-</ref> По броју становника Пљушки рејон се налази на претпоследњем 23. месту у области и његова популација чини тек око 1,27% свеукупне обласне популације. У урбаним центрима живи око половине рејонске популације. {| border="0" cellspacing="2" cellpadding="5" style="margin:auto; width:50%; border:1px solid #aaa;" |- style="background:#aaf;" |+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Кретање броја становника |- style="background:#e1e1e1;" ! 1959. !! 1970. !! 1979. !! 1989. !! 2002. !! 2010. !! 2015. |- style="background:#f9f9f9;" | align=center| 20.506 | align=center| 18.354 | align=center| 15.871 | align=center| 14.081<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> | align=center| 11.610<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> | align=center| 9.187<ref name="2010Census"/> | align=center| 8.232* |} <small>Напомена:* Према процени националне статистичке службе. </small> На подручју рејона постоје укупно 152 села и 2 варошице, међусобно подељени на три трећестепене општине (две урбане и једну руралну). Статус градских насеља имају варошице [[Пљуса (Псковска област)|Пљуса]] (2.908 становника), која је уједно и административни центар рејона, и [[Запљусје]] (1.103 становника). == Види још == * [[Псковска област]] * [[Пљуса (Псковска област)]] * [[Запљусје]] * [[Пљуса]] (река) == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Русија}} {{Commonscat|Plyussky District}} * {{званични сајт|http://pljussa.reg60.ru/}} * [http://plussa-region.narod.ru/ Незванични инфо портал рејона] {{Coord|58|25|00|N|29|22|00|E|display=title}} {{Рејони Псковске области}} [[Категорија:Рејони Псковске области]] cgwr4idgdoasy17mggvrw6d5y5gppnj 0 1372393 25139060 24574318 2022-08-05T04:09:38Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{друго значење|истоимену реку|[[Пљуса]]}} {{кратак опис|Пљуса (Псковска област) је град у Русији}} {{Град у Русији/Псковска област | назив = Пљуса | изворни_назив = Плю́сса | рејон = [[Пљушки рејон]] | слика = Lenin's St.. Pliyssa. Pskov Region.JPG | опис_слике = Лењинова улица у центру варошице | грб = | градска_застава = | статус = варошица | оснивање = први помен [[1498]]. | село_од = | варошица_од = [[1971]]. | град_од = | стара_имена = | надморска_висина = | становништво = 2.908 | година_становништво = [[2015]]. | агломерација = | година_агломерација = | густина = | површина = | поштански_код = 181000 | позивни_број = +7 81133 | регистарска_ознака = 60 | ОКАТО_код = [http://classif.spb.ru/classificators/view/okt.php?st=A&kr=1&kod=58243551 58 243 551] | ОКТМО_код = [http://classif.spb.ru/classificators/view/tma.php?st=A&kr=1&kod=58643151051 58 643 151 051] | веб-страна = | градоначелник = | гшир = 58.428889 | гдуж = 29.36 }} '''Пљуса''' ({{јез-рус|Плю́сса}}) насељено је место са административним статусом варошице ({{јез-рус|посёлок городского типа}}) на западу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се у северном делу [[псковска област|Псковске области]] и административно припада [[Пљушки рејон|Пљушком рејону]] чији је уједно и административни центар. Према проценама националне статистичке службе за [[2015]]. у вароши је живело 2.908 становника. Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од [[1971]]. године. == Географија == Варошица Пљуса смештена је у северном делу [[псковска област|Псковске области]], на левој обали истоимене реке [[Пљуса|Пљусе]]. Варош се налази на око 90 километара североисточно од административног центра области, града [[Псков]]а, те на неких стотињак километара западно од [[Велики Новгород|Великог Новгорода]]. Кроз насеље пролази деоница железничке пруге на релацији [[Санкт Петербург]]—Псков. == Историја == Први писани помен садашњег насеља датира из [[1497]]. године, из катастарског списа у ком се помињу два насеља истог имена смештена једно насупрот другог на обе обале реке [[пљуса|Пљусе]].<ref>-{[http://books.google.ru/books?ei=Vo0CTai8BYOgOoixvaYB&ct=result&id=fVvuAAAAMAAJ&dq=%D0%BB%D1%8F%D1%86%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82&q=%D0%BF%D0%BB%D1%8E%D1%81%D0%B0 Писцовые книги Новгородской земли, т.6, сост. Баранов К. В.]}-</ref>. Насеље почиње интензивније да се развија тек од средине [[XIX век]]а, нарочито након градње железничке станице ([[1859]]. године) на прузи која је [[Санкт Петербург]] повезивала са [[Варшава|Варшавом]]. Године [[1927]]. тадашње село Пљуса постаје административним центром новоформираног [[Пљушки рејон|Пљушког рејона]] (у то време у саставу Лушког округа [[лењинградска област|Лењинградске области]]. У периоду од [[12. јул]]а [[1941]]. до [[18. фебруар]]а [[1944]]. цело подручје је било под окупацијом [[нацистичка Немачка|фашистичких трупа]].<ref>-{[http://www.spbpskov.ru/plussa.html Плюсса. История городов и сёл дороги С-Петербург — Псков — Невель] {{Wayback|url=http://www.spbpskov.ru/plussa.html |date=20160128192400 }}}-</ref> Пљушки рејон је [[23. август]]а 1944. укључен у састав [[псковска област|Псковске области]]. Село Пљуса [[1971]]. године добија административни статус варошице. == Демографија == Према подацима са пописа становништва [[2010]]. у вароши је живело 3.450 становника, док је према проценама националне статистичке службе за [[2015]]. варошица имала 2.908 становника.<ref>-{[http://www.gks.ru/free_doc/doc_2015/bul_dr/mun_obr2015.rar Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года] {{Wayback|url=http://www.gks.ru/free_doc/doc_2015/bul_dr/mun_obr2015.rar |date=20150923180801 }}}-</ref> {{ДемографијаРУ |1939=1978 |1959=1964 |1970=2378 |1979=3981 |1989=4315<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> |2002=3856<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> |2010=3450<ref name="2010Census">{{ru-pop-ref|2010Census}}</ref> |2015=2908 }} == Види још == * [[Лењинградска област]] * [[Пљушки рејон]] * [[Пљуса]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Русија}} {{Commonscat|Plyussa}} * [http://plussa-region.narod.ru/ -{Плюсский край}-] {{Градови Псковске области}} [[Категорија:Варошице и села Псковске области]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији]] b8tiw531vth4nlmq78v9o4yqebs1f57 0 1373046 25139048 24574250 2022-08-05T02:22:27Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Руски рејон | име = Псковски рејон | име_генитив = | локално_име = Псковский район | застава = Flag of Pskov rayon (Pskov oblast).png | грб = Coat of Arms of Pskov rayon (Pskov oblast).png | мото = | статус = општински рејон | федерални_округ = [[Северозападни федерални округ|Северозападни]] | административни_субјект = [[Псковска област]] | административни_центар = [[Псков]] | основан = [[1. август]] [[1927]]. | површина = 3622 | становништво = 38612 | година_становништво = [[2015]] | густина = 9,9 | положај = Location of Pskovsky District (Pskov Oblast).svg | временска_зона = [[Московско време|-{UTC+3}-]] | позивни_број = | регистрациона_ознака = 60 | веб_страна = [http://pskovrajon.reg60.ru/ Званична веб страница рејона] }} '''Псковски рејон''' ({{јез-рус|Псковский район}}) административно-територијална је јединица другог нивоа и [[општински рејон]] на северозападу [[Псковска област|Псковске области]], односно на западу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Иако се административна управа рејона налази у граду [[Псков]]у, сам град не уази у састав рејона и има статус засебне административне јединице. Према проценама националне статистичке службе Русије за [[2015]], на територији рејона је живело 38.612 становника или у просеку око 9,9 ст/км². == Географија == [[Датотека:Pskov rajon 2010.jpg|мини|л|250п|Административна мапа Псковског рејона]] Псковски рејон смештен је у севернозападном делу [[псковска област|Псковске области]]. Обухвата територију површине 3.622 км², и по том параметру налази се на првом месту међу 24 рејона у области. Ограничен је територијам [[гдовски рејон|Гдовског рејона]] на северу, на истоку је [[стругокрасњенски рејон|Стругокрасњенски]], на југоистоку је [[порховски рејон|Порховски]], а на југу [[Островски рејон]]. На југозападу и западу су [[палкински рејон|Палкински]] и [[Печорски рејон]]. Северозападни део рејона излази на обале [[псковско језеро|Псковског]] и [[топло језеро|Топлог језера]] која уједно представљају и гранична подручја према [[естонија|Републици Естонији]]. Рељефом Псковског рејона доминира пространа [[Псковска низија]], низијско подручје које се простире уз долину реке [[Великаја (река)|Великаје]]. Обале Псковског језера које леже на надморској висини од 31 метра уједно представљају и најниже подручје целе Псковсаке области. Псковска низија се на северу наставља на низијска подручја уз Псковско језеро, док се на истоку наставља на нешто мању [[хиловска низија|Хиловску низију]]. Готово сва рејонска територија лежи у сливном подручју реке Великаје, а њене најзначајније притоке на територији Псковског рејона су [[Пскова]] и [[Черјоха]] (са притоком [[Кеб (притока Черјохе)|Кебом]]). Један мали део територије на крајњем истоку рејона припада басену реке [[нева|Неве]] (односно језера [[Иљмењ]]) са којим је повезан преко реке [[Шелоњ]]. Псковском рејону припадају и три мања острва у источном делу акваторије Псковског језера, архипелаг [[талапска острва|Талапских острва]] укупне површине 1,54 км². Архипелаг се налази на око 25 километара северозападно од Пскова и чине га три мања острва: [[Верхњи (острво у Псковском језеру)|Верхњи]] (површине 0,85 км²), [[Талапск]] (0,62 км²) и [[Талабенец]] (0,07 км²). Под шумама је око 36% рејонске територије (посебно на истоку и североистоку рејона). На крајњем северу рејона, на полуострву које раздваја [[чудско језеро|Чудско]] од Псковског језера, налази се заштићено природно подручје [[Ремдовски споменик природе|Ремдовског споменика природе]], чији јужни део припада Псковском, а северни Гдовском рејону. Подручје око ушћа Великаје је такође под заштитом државе као део [[Снетогорско-муровички споменик природе|Снетогорско-муровичког споменика природе]]. == Историја == Псковски рејон као општинска јединица успостављен је [[1. август]]а [[1927]]. године, а новоосновани рејон обухватао је територију некадашњег Псковског округа. Рејон је у почетку био део [[лењинградска област|Лењинградске области]], а у границама [[псковска област|Псковске области]] је од њеног оснивања [[1944]]. године. У садашњим границама је од [[1963]]. године. == Демографија и административна подела == Према подацима са пописа становништва из [[2010]]. на територији рејона је живело укупно 34.323 становника,<ref name="2010Census">-{[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".]}-</ref> док је према процени из [[2015]]. ту живело 38.612 становника, или у просеку 9,9 ст/км².<ref>-{[http://www.gks.ru/free_doc/doc_2015/bul_dr/mun_obr2015.rar Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года] {{Wayback|url=http://www.gks.ru/free_doc/doc_2015/bul_dr/mun_obr2015.rar |date=20150923180801 }}}-</ref> По броју становника Псковски рејон је најнесељенија рејонска територија у области. {| border="0" cellspacing="2" cellpadding="5" style="margin:auto; width:50%; border:1px solid #aaa;" |- style="background:#aaf;" |+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Кретање броја становника |- style="background:#e1e1e1;" ! 1959. !! 1970. !! 1979. !! 1989. !! 2002. !! 2010. !! 2015. |- style="background:#f9f9f9;" | align=center| 66.488 | align=center| 52.863 | align=center| 41.902 | align=center| 37.829<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> | align=center| 37.216<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> | align=center| 34.323<ref name="2010Census"/> | align=center| 38.612* |} <small>Напомена:* Према процени националне статистичке службе. </small> Административна служба рејона налази се у граду [[Псков]]у, а сам град не улази у састав рејона већ административно егзистира као засебна јединица локалне самоуправе. Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона постоји укупно 627 насељених места међусобно подељених у 10 трећестепених сеоских општина и на једну [[Међунасељска територија|међунасељску територију]] (подручје [[Талапска острва|Залитских острва]]). Псковски рејон је једина општинска целина у области која у свом саставу нема ни једно насељено уместо урбаног карактера. == Култура == На подручју рејона налазе се 32 културно-историјска споменика од националног значаја. Највећи значај међу њима имају [[Јелеазаров манастир]] основан [[1425]]. године, један од најважнијих средњовековних центара иконописа у овом делу Русије, те [[Крипецки манастир Светог Јована Богослова]] из [[1485]]. године чији оснивач ке српски монах и светитељ [[Сава Крипецки]]. У комплексу Крипецког манастира налази се и црква посвећена српском светитељу [[Свети Сава|Светом Сави]]. == Види још == * [[Псковска област]] * [[Псков]] * [[Псковска низија]] * [[Великаја (река)]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{портал|Русија}} {{Commonscat|Pskovsky District}} * {{званични сајт|http://pskovrajon.reg60.ru/}} {{Coord|57|51|30|N|28|09|10|E|display=title}} {{Рејони Псковске области}} [[Категорија:Рејони Псковске области]] q18bk4980f7lrkr4tj6ddofxetk0gbb 0 1374811 25138561 23789045 2022-08-04T14:39:58Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Светитељ | име = Јаков Арсовић | слика = Јаков Тумански.png | ширина_слике = | опис_слике = Јаков Нови Тумански | титула = преподобни | датум_рођења = {{Датум рођења|1894|12|13}} | место_рођења = [[Кушићи]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1946|||1894|12|13}} | место_смрти = село [[Раброво (Кучево)|Раброво]] | држава_смрти = [[ФНР Југославија]] | поштује_се_у = [[Православна црква]] | празник = 8/21. август | датум_канонизовања = мај [[2017]] | место_канонизовања = Београд | канонизован_од = Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве | датум_бетификовања= | место_бетификовања= | беатификован_од= | обележја= | заштитник= | главно_светилиште=[[Манастир Туман]] | датум_забране= | спорно= }} '''Преподобни Јаков Нови Тумански''' рођен као '''Радоје Арсовић''' (1894—1946) је српски [[светитељ]] и [[монах]]. По образовању био је доктор филозофије и права. == Младост и школовање == Рођен је 13. децембра [[1894]]. године на [[Равна Гора|Равној Гори]], у селу Кушићу<ref>"Народ", Солун 1917. године</ref>, општина [[Кушићи]] код [[Ивањица|Ивањице]].<ref>Владимир Димитријевић: "Без Бога ни преко прага", Београд 2004. године</ref> Световно - крштено име му је било Радоје. Основну и средњу школу завршио је у Србији. Докторирао двапут у Француској након студија: из области [[Филозофија|филозофије]] на [[Сорбона|Сорбони]] и из области права у [[Монпеље]]у. Такође се током световног живота бавио и медицином, правом и теологијом.<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=739 Жички монах отац Јаков Арсовић]</ref> Радио је као службеник дипломатије Краљевине Југославије у Француској<ref name="Сабор">{{cite web|title=КО СУ НОВИ СВЕТИТЕЉИ У ДИПТИХУ СВЕТИХ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ|url=https://www.sabor-online.org/single-post/2017/05/27/КО-СУ-НОВИ-СВЕТИТЕЉИ-У-ДИПТИХУ-СВЕТИХ-СРПСКЕ-ПРАВОСЛАВНЕ-ЦРКВЕ|accessdate=20. 1. 2019.|work=Часопис Сабор.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190121064250/https://www.sabor-online.org/single-post/2017/05/27/%D0%9A%D0%9E-%D0%A1%D0%A3-%D0%9D%D0%9E%D0%92%D0%98-%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%A2%D0%98%D0%A2%D0%95%D0%89%D0%98-%D0%A3-%D0%94%D0%98%D0%9F%D0%A2%D0%98%D0%A5%D0%A3-%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%A2%D0%98%D0%A5-%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%95-%D0%9F%D0%A0%D0%90%D0%92%D0%9E%D0%A1%D0%9B%D0%90%D0%92%D0%9D%D0%95-%D0%A6%D0%A0%D0%9A%D0%92%D0%95|archive-date=21. 01. 2019|url-status=dead}}</ref>. Године 1929. именован је за амбасадора Југославије у [[Париз]]у. == Монаштво == Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], упознаје владику жичког [[Николај Велимировић|Николаја Велимировића]] који је извршио велики утицај на њега да се посвети [[Црква|Цркви]]. Био је активан учесник [[Богомољачки покрет|Богомољачког покрета]] и писац више побожних чланака и преводилац.<ref>Јустин Поповић, Јаков Арсовић: "Историја монаха у Египту", превод, Београд 1984. године</ref> Превео је 1937. године књигу "Житије светих девојака", објављену у Крагујевцу. Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у [[Охрид]], а потом [[Битољ]] где је служио уз владику Николаја. Тамо се замонашио 1938. године, и узео име Јаков. Интелектуалац са два доктората и са лепим положајем у друштву се међутим одрекао света и закалуђео, да би се затим строго [[аскеза|подвизао]]. Ступио је у монашко братство у [[Манастир Жича|манастиру Жичи]], као сабрат. Једно време је касније боравио и у [[Манастир Љубостиња|манастиру Љубостињи]]. По повратку из Охрида, уређивао је пред [[Други светски рат]] (до фебруара 1941) часопис "Писмо" и "Мисионар" у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева. Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа.<ref name="Сабор" /> <ref>"Треће око", Београд 14. август 2018. године</ref> Пред рат је шетао по Краљеву водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ говорио да му предстоји ропство. Током Другог светског рата проповедао је у београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама. У лето 1941. године налазио се у манастиру Љубостињи, уз епископа Николаја ту интернираног.<ref>Радмила Радић: "Живот у временима...", Београд 2006. године</ref> == Смрт == Био је ухапшен 1945. године у [[Велика Дренова|Великој Дренови]] од стране комунистичке власти, која га је подвргла тортури са намером да се одрекне "конзервативних религиозних уверења".<ref>Саво Б. Јовић: "Утамничена црква", Београд 2001. године</ref> [[1946]]. године из Београда је донео 8000 примерака Оченаша које је разделио путницима на железничкој станици у [[Пожаревац|Пожаревцу]], због чега су га комунисти пребили на смрт.<ref>[[Марко Лопушина]]: "Убиј ближњег свог", Београд 1996. године</ref> Припадници УДБЕ су га ноћу дочекали на путу између Пожаревца и Раброва, и мучки напали. Од последица тог напада је шестог дана затим, умро у селу [[Раброво (Кучево)|Раброву]], у дому богомољца Васе Поповића.<ref>Драгољуб Вурдеља: "Обезглављена Српска црква", Трст 1964. године</ref> Иако сабрат манастира Жиче, по својој жељи сахрањен је у [[Манастир Туман|манастиру Туман]]. == Светитељ == У децембру [[2014]]. године са благословом владике браничевског [[Игњатије Мидић|Игњатија]], отворен је његов гроб и његове [[мошти]] су се показале целима и нетрулежнима. <ref>{{Cite web |url=http://ss.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=19923 |title=Пронађене нетрулежне мошти монаха Јакова (Арсовића) у манастиру Тумане |accessdate=18. 3. 2016 |archive-url=https://archive.today/20160318194103/http://ss.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=19923 |archive-date=18. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref> Од 2017. године Српска православна црква га прославља као светитеља под именом преподобни Јаков Нови Тумански.<ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)]</ref> Православна црква га прославља 8. августа по [[јулијански календар|јулијанском]], а [[21. августа]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].<ref name="Сабор" /> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20170220214357/http://manastirtumane.org/Sveti%20jakov.html Свети Јаков (манастир Туман)] [[Категорија:Рођени 1894.]] [[Категорија:Умрли 1946.]] [[Категорија:Монаси Српске православне цркве]] [[Категорија:Епархија браничевска]] [[Категорија:Епархија жичка]] [[Категорија:Српски светитељи]] [[Категорија:Православни светитељи]] 92se2q7di67mt9zp9jaeiq3mtsxt5wh 6 1376572 25138832 11884859 2022-08-04T19:36:03Z No.cilepogača 244579 Датотека премештена на пројекат Wikimedia Commons помоћу Увозника датотека (URL: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Stevan_Kragujevic,_Tito,_Drugi_orden_narodnog_heroja,_1972.jpg). wikitext text/x-wiki == Опис == Тито у Скупштини Југославије, после добијања другог Ордена народног хероја, 1972. године. == Лиценца: == {{cc-by-sa-3.0}} [[Категорија:Јосип Броз Тито]] [[Категорија:Стеван Крагујевић]] {{На Остави|Stevan Kragujevic, Tito, Drugi orden narodnog heroja, 1972.jpg}} 51prulpqvinx9u7vecr3rrdpqeuwynd 4 1380009 25139289 25136452 2022-08-05T10:11:30Z Intermedichbo 31422 /* Р */ Рафаило Маргулис wikitext text/x-wiki {|{{table}} align="center" style="background-color:#ECF0F3; border:1px solid black; padding:5px;" |- |<center><big>'''Добродошли на Википројекат медицина.'''</big> [[Датотека:Wiki Project Med Foundation logo.svg|100px|безоквира|центар]] </center> <center>'''Намена пројекта је да омогући Википедијанкама и Википедијанцима који раде на уређивању или сређивању чланака из области медицине и фармације, лакши приступ темама из ове области, бољу сарадњу међу уредницима и бржу размену идеја и информација.'''</center> |} == Коме је пројекат намењен == Без обзира на степен образовања, свако из немедицинске или медицинске струке, позван је да учествује у овом пројекту. У том циљу предлажемо свим волонтераима, које интересује област медицине, фармације, медицинског права, историје, а желе допринети њиховом унапређењу и умножавању да се укључе у Википројекат медицина, а од уредника који раде на овом пројекту више од 10 година добиће сву помоћ и подршку. == Чланство == Википројекат медицина на српском језику је члан Википедијиног пројекта [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wiki_Project_Med/Membership Wiki Project Med/Membership] који тренутно обухвата 30 земаље са 157 регистрованих чланова. == Језици на којима постоји WikiProjects (неки су неактивни) == <!--T:68--> Од фебруара 2016. [https://www.wikidata.org/wiki/Q4099686#sitelinks-wikipedia Wikiproject Medicine је на 38 језика] Листа порука је [https://meta.wikimedia.org/wiki/Global_message_delivery/Targets/WPMED2016 here] {{anchor|Related WikiProjects}}{{anchor|Related Wikiprojects}} {{div col|2}} * '''English''' [[en:Wikipedia:Wikiproject medicine]] * '''Arabic (ar)''' ([[:ar:نقاش ويكيبيديا:مشروع ويكي طب|talk]]) [[ar:ويكيبيديا:مشروع ويكي طب]] ('''inactive''') * '''Assamese (as)''' ([[:as:ৱিকিপিডিয়া:ৱিকিপ্ৰকল্প চিকিৎসাবিজ্ঞান|main]]) ('''inactive''') * '''Bulgarian (bg)''' ([[:bg:Уикипедия беседа:Медицина|talk]]) [[bg:Уикипедия:Медицина]] ('''inactive''') * '''Bengali (bn)''' ([[:bn:উইকিপিডিয়া আলোচনা:উইকিপ্রকল্প চিকিৎসাবিদ্যা|talk]]) [[bn:উইকিপিডিয়া:উইকিপ্রকল্প চিকিৎসাবিদ্যা]] ('''inactive''') * '''Catalan (ca)''' ([[:ca:Viquiprojecte Discussió:Medicina|talk]]) ('''inactive''') * '''Welsh (cy)''' ([[:cy:Sgwrs Wicipedia:WiciBrosiect Meddygaeth|talk]]) ('''inactive''') * '''Chinese (zh)''' ([:zh:维基专题讨论:醫學|talk]) [[zh:Wikipedia:医学专题]] ('''inactive''') * '''Croatian''' ([[:hr:Razgovor Wikipedija:Wikiprojekt medicina|talk]]) [[hr:Wikipedija:Wikiprojekt medicina]] ('''inactive''') * '''Estonian''' ([[:et:Vikipeedia arutelu:Vikiprojekt Meditsiin|talk]]) [[et:Vikipeedia:Vikiprojekt Meditsiin]] ('''inactive''') * '''Farsi''' ([[:fa:بحث ویکی‌پدیا:ویکی‌پروژه پزشکی|talk]]) [[fa:ویکی‌پدیا:ویکی‌پروژه پزشکی]] ('''inactive''') * '''Finish''' ([[:fi:Wikipedia:Wikiprojekti Lääketiede|talk]] [[fi:Wikipedia:Wikiprojekti Lääketiede]] ('''inactive''') * '''French''' ([[:fr:Discussion Projet:Médecine|talk]]) [[fr:Projet:Médecine]] * '''German''' ([[:de:Wikipedia:Redaktion Medizin|talk]]) [[de:Wikipedia:Redaktion Medizin]] * '''Korean''' ([[:ko:위키프로젝트토론:의학|talk]]) [[ko:위키백과:위키프로젝트 의학]] ('''mostly inactive''') * '''Hindi''' ([[:hi:विकिपीडिया वार्ता:विकिपरियोजना चिकित्सा|talk]]) [[hi:विकिपीडिया:विकिपरियोजना चिकित्सा]] ('''inactive''') * '''Italian''' ([[:it:Discussioni progetto:Medicina|talk]]) [[it:Progetto:Medicina]] * '''Japanese''' ([[:ja:プロジェクト‐ノート:医学|talk]]) [[ja:Wikipedia:ウィキプロジェクト 医学]] ('''nearly inactive''') * '''Macedonian''' ([[:mk:Разговор за Википедија:ВикиПроект Медицина|talk]]) [[mk:Википедија:ВикиПроект Медицина]] ('''inactive''') * '''Malay''' ([[:ms:Perbincangan Wikipedia:WikiProjek Perubatan|talk]]) [[ms:WikiProjek Perubatan]] ('''active''') * '''Marathi''' ([[:mr:विकिपीडिया चर्चा:विकिप्रकल्प वैद्यकशास्त्र|talk]])[[mr:विकिपीडिया:विकिमोहीम वैद्यकशास्त्र]] ('''inactive''') * '''Nepal Bhasa''' ([[:new:विकिपिडिया खँलाबँला:विकिज्याझ्वः उसाँय् व चिकित्सा|talk]]) [[new:विकिपिडिया:विकिज्याझ्वः उसाँय् व चिकित्सा]] ('''inactive''') * '''Norwegian''' ([[:nn:Wikipedia-diskusjon:Wikiprosjekt Medisin|talk]]) [[nn:Wikipedia:Wikiprosjekt Medisin]]('''inactive''') * '''Oriya''' ([[:or:ଉଇକିପିଡ଼ିଆ ଆଲୋଚନା:ଉଇକିପ୍ରକଳ୍ପ ଚିକିତ୍ସାବିଜ୍ଞାନ|talk]]) [[or:ଉଇକିପିଡ଼ିଆ:ଉଇକିପ୍ରକଳ୍ପ ଚିକିତ୍ସାବିଜ୍ଞାନ]]('''inactive''') * '''Polish''' ([[:pl:Dyskusja wikiprojektu:Nauki medyczne|talk]])[[pl:Wikiprojekt:Nauki medyczne]] * '''Portuguese''' ([[:pt:Wikipédia Discussão:Projetos/Saúde|talk]])[[pt:Wikipédia:Projetos/Saúde]] * '''Romanian''' ([[:ro:Discuție Proiect:Medicină|talk]]) [[ro:Proiect:Medicină]] ('''nearly inactive''') * '''Russian''' ([[:ru:Обсуждение проекта:Медицина|talk]]) [[ru:Проект:Медицина]] * '''Serbien''' ([[Разговор о Википедији:Википројекат медицина|talk]]) [[Википедија:Википројекат медицина]] * '''Slovenian''' ([[:sl:Pogovor o Wikipediji:WikiProjekt Medicina|talk]]) [[:sl:Wikipedija:WikiProjekt Medicina]] * '''Spanish''' ([[:es:Wikiproyecto Discusión:Medicina|talk]]) [[es:Wikiproyecto:Medicina]] * '''Swedish''' ([[:sv:Wikipediadiskussion:Projekt medicin|talk]]) [[sv:Wikipedia:Projekt medicin]] ('''nearly inactive''') * '''Thai''' ([[:th:คุยเรื่องวิกิพีเดีย:โครงการวิกิแพทยศาสตร์|talk]]) [[th:วิกิพีเดีย:โครงการวิกิแพทยศาสตร์]] ('''inactive''') * '''Turkish''' ([[:tr:Vikipedi tartışma:VikiProje Tıp|talk]]) [[tr:Vikipedi:VikiProje Tıp]] ('''inactive''') * '''Ukrainian''' ([[:uk:Обговорення Вікіпедії:Проект:Медицина|talk]]) [[uk:Вікіпедія:Проект:Медицина]] ('''slightly active''') {{div col end}} == Учесници пројекта == Предлажемо свим волонтерима, који се интересују за биомедицинске области науке и желе допринети њеном унапређењу и умножавању на Википедији, да додају своје корисничко име на списак учесника у Википројекату медицина. # [[Корисник:Intermedichbo]] # [[Корисник:Sonioa]] # [[Корисник:Djordjes]] # [[Корисник:Милан Животић]] # [[Корисник:Acamicamacaraca]] # [[Корисник:Acaalexaca]] # [[Корисник:MareBG]] == Шаблони == Шаблон за означавање странице коју ће учесници користити у пројекту је; <nowiki>{{</nowiki>[[Шаблон:Корисник Вики/Википројекат медицина]]<nowiki>}}</nowiki>. Он изгледа овако {{Корисник Вики/Википројекат медицина}} {{-}} == Начини како волонтери могу помоћи у пројекту == * Уређивањем нових страница из области медицине, фармације, историје медицине, медицинског права, медицинске етике, менаџмента у медицини и других сличних области. * Уносом слика, шема и табела чији сте Ви аутор или су доступне за објављивање под слободном лиценцом на заједничку оставу, или у већ уређене странице. * Допуном неког од започетих чланака из области медицине или фармације. * Сређивању наслова и поднаслова тако да се они уклопе у правила Википедије. * Уносом инфокутија или шаблона у чланак и правилним попуњавањем предвиђених ставки у инфокутији или шаблону. * Додавање извора или спољашњих веза за пронађене информације у већ уређиваном чланку. * Додавањем недостајућих википовезница и исправљањем неодговарајућих међувикиповезница. * Категоризирацијом чланка у најниже постојеће нивое, један или више (највиши ниво је Категорија: Медицина). * Пружањем помоћи некима од уредника који се баве писањем чланака из области медицине и фармације * Пружањем помоћи у преводима или лектури написаних страница. == Признање The Cure Award == Учеснику пројекта који се својим доприносом нађе међу првих 300 на свим пројектима Википедије и свим језицима (на основу посебне евиденције која се води у оквиру пројекта) додељује се посебно признање (које овако изгледа преведено на српски језик) {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Wiki Project Med Foundation logo.svg|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''The Cure Award''' |- | style="vertical-align: middle; padding: 3px;" |Godine 2015. bili ste [[W:EN:Wikipedia:WikiProject Medicine/Stats/Top medical editors 2015 (all)|jedan od 300 glavnih medicinskih urednika]] na svim jezicima Wikipedije. Hvala od [[m:WikiProject Med|Wiki Project Med Foundation]] za pomoć pri pružanju besplatnih, potpunih, preciznih i ažurnih zdravstvenih informacija javnosti. Uistinu cenimo Vas i vitalno djelo koje činite! Wiki Project Med Foundation je korisnička grupa čija je misija poboljšati naš zdravstveni sadržaj. Razmislite o tome da nam se pridružite ovde, nema nikakvih povezanih troškova, i voleli bismo da i dalje sarađujemo. |} == Уређене странице у оквиру пројекта == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B Преглед уређених страница можете видети овде] {|style="width:100%;height:100%;" |style="background:#bbddff;"| {|style="width:750px;color:gray;margin:0 auto;text-align:left;font-size:12pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;" |style="background:white;padding:20px;"| <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> == А == {|width=99% |-valign=top | # [[Азербејџански медицински универзитет]] # [[Амурска државна медицинска академија]] # [[Ановулација]] # [[Аблација ендометријума]] # [[Аноскопија]] # [[Акутна некроза мрежњаче]] # [[Alphaherpesvirinae]] # [[Ахлорхидрија]] # [[Акутна повремена порфирија]] # [[Аутоимуне демијелинизирајуће болести нервног система]] # [[Акутни дисеминовани енцефаломијелитис]] # [[Адренолеукодистрофија]] # [[Александрова болест]] # [[Akutna ishemija perifernog mišića]] # [[АБ варијанта ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ахилов паратенонитис]] # [[Артроцентеза скочног зглоба]] # [[Артроцентеза]] # [[Албрајтова наследна остеодистрофија]] # [[АРЦТ-154]] # [[AD5-nCOV]] # [[АРЦТ- 021]] # [[АКС-452]] # [[Адјуванс]] # [[ABNCoV2]] # [[Артеријски трункус]] # [[Atrezija hoana]] # [[Антитромботичка терапија у превенцији можданог удара код ковида 19]] # [[Аблеизам]] # [[Антропологија инвалидитета]] # [[Амнезичко тровање шкољкама]] # [[Астма у трудноћи]] # [[Аденомиоза]] # [[Анкун Заниу Ван]] # [[Акромиопластика]] # [[Акциони потенцијал срца]] # [[Антиаритмици класе I]] # [[Аденом]] # [[Аденитис]] # [[Ателектаза]] # [[Адјувантни аналгетици]] # [[Адиктологија]] # [[Акутна бубрежна инсуфицијенција]] # [[Ашерманов синдром]] # [[Ауло Корнелије Целзо]] # [[Акцесорна слезина]] # [[Алергени из спољашње средине]] # [[Аденовирусно запаљење вежњаче]] # [[Антибиотици у лечењу запаљања црвуљка]] # [[Апендектомија]] # [[Актомиозин]] # [[Агонално дисање]] # [[Алвеоларна протеиноза]] # [[Аерофагија]] # [[Алтернативни пулс]] # [[Акустички евоцирани потенцијали]] # [[Аксилофеморална заобилазница]] # [[Аортобифеморална заобилазница]] # [[Антон Швајгер]] # [[Амниоскопија]] # [[Апертов синдром]] # [[Анотија]] # [[Антриовентрикуларни чвор]] # [[Абеталипопротеинемија]] # [[Акантоцит]] # [[Артритис]] # [[Absidia]] # [[Анонихија]] # [[Акустичка траума]] # [[Афирмативна психотерапија ЛГБ особа]] # [[Асклепијад из Битиније]] # [[Алергија на хромате]] # [[Аутоантитела]] # [[Алергени у пекарству]] # [[Алергијски контактни дерматитис]] # [[Алергија на пшеницу]] # [[Афалија]] # [[Апарат по Илизарову]] # [[Анестетичар]] # [[Аронов знак]] # [[Акутно запаљење сузних путева]] # [[Анатомија и болести предњег сегмента ока]] # [[Анксиозност код здравствених радника у време пандемије ковида 19]] # [[Аноректална атрезија]] # [[Атрезија уретре]] # [[Акантоцитоза]] | # [[Александријска медицинска школа]] # [[Абдоминални компартмент синдром]] # [[Атрезија спољашњег ушног канала]] # [[Акутно тровање амфетаминима]] # [[Адолф Велфли]] # [[Adrenalna kriza]] # [[Alfabetski sindrom]] # [[Анална инконтиненција]] # [[Анизам]] # [[Ankiloglosija]] # [[Анимистичка медицина]] # [[Anomalije jezika]] # [[Аноректална агнозија]] # [[Atrezija žučnih puteva]] # [[Асклепијон]] # [[Анестезија глежња]] # [[Арбовирус]] # [[Акустичко-ритмичко васпитање]] # [[Акцесорни органи ока]] # [[Ацо Јовичић]] # [[Agenezija bubrega]] # [[Anomalije bubrega]] # [[Anorektalne anomalije]] # [[Aortokoronarni bajpas]] # [[Atrezija]] # [[Atrezija jednjaka]] # [[Austrougarska reorganizacija zdravstva u okupiranoj Srbiji]] # [[Autozomna dominantna policistična bolest bubrega]] # [[Анатомски музеј Факултета ветеринарске медицине]] # [[Артропластика]] # [[Атрезија вагине]] # [[Атрезија танког црева]] # [[Атрезија фоликула јајника]] # [[Атрезија дебелог црева]] # [[Analna faza]] |} == Б == {|width=99% |-valign=top | # [[Башкирски државни медицински универзитет]] # [[Библиотека Војномедицинске академије С. М. Киров]] # [[Брахименореја]] # [[Болести роднице]] # [[Биофотоника]] # [[Бугарски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Безбедно сакупљање и руковање узорцима за тестирање на ковид 19]] # [[Балова концентрична склероза]] # [[BBV152]] # [[Булектомија]] # [[Болница српских православних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду]] # [[Банка опасних вируса]] # [[Biljna droga]] # [[Болница у Драчу 1915/16.]] # [[Болница Ла Роше-Гион]] # [[Болница Еролд]] # [[Болница Брока]] # [[Болница Сан Перин]] # [[Болница Кошан]] # [[Болница Ротшилд (Париз)]] # [[Болница Сен Антоен]] # [[Болница Робер Дебре]] # [[Болница Амброаз Паре]] # [[Болница Свете Катарине]] # [[Болница Шарл Фуа]] # [[Болница Лаенек у Паризу]] # [[Болница Мале куће у Паризу]] # [[Bencao Gangmu]] # [[Бронходилататорни тест]] # [[Бронхопровокациони тест]] # [[Брод болница Марекјаро]] # [[Болничка упала плућа]] # [[Bliskoistočni akutni respiratorni sindrom]] # [[Брзи филтери за пречишћавање воде]] # [[Бол у трбуху]] # [[Болнички центар број 1-Ниш]] # [[Безмасна исхрана]] # [[Болница у Кнез Селу]] # [[Биотово дисање]] # [[Болест стопала]] # [[Брахијални индекс глежња]] # [[Биолошка деконтаминација]] # [[Брус Ајвинс]] # [[Бристолска скала измета]] # [[Бинсвангерова болест]] | # [[Балон дилатација уретре]] # [[Бужирање уретре]] # [[Бајање]] # [[Бронхогена циста]] # [[Бренеров тумор]] # [[Биомикроскопија шпалт лампом]] # [[Биопсија бубрега]] # [[Bajpas (medicina)]] # [[Бартеров синдром]] # [[Бронхоскопија]] # [[Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица]] # [[Биолошки лек]] # [[Биофидбек терапија]] # [[Болница манастира Свети Роман]] # [[Болус доза аналгетика]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у другим земљама (1916—1919)]] # [[Болнице шкотских жена —Јединица „Корзика“]] # [[Болнице шкотских жена на Солунском фронту]] # [[:Болнице шкотских жена за службу у иностранству]] # [[Болница шкотских жена у Острову]] # [[Болница шкотских жена - јединица „Гиртон и Њунхам”]] # [[Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи]] # [[Блефаритис]] # [[Болница манастира Студеница]] # [[Болница у манастиру Св. Прохора Пчињског]] # [[Болница шкотских жена — јединица „Лондон” на Руском фронту и Добруџи]] # [[:Боривоје Врачарић]] # [[Brijanje operacionog polja]] # [[Болница манастира Високи Дечани]] # [[Биргеров тест]] # [[Баромедицина]] |} == В == {|width=99% |-valign=top | # [[Војномедицинска академија С. М. Киров]] # [[Венерични лимфогранулом]] # [[ВХИМ синдром]] # [[Вакцина против пнеумокока]] # [[Вилисов артеријски круг]] # [[Виктор Бурк]] # [[V-01]] # [[202-CoV]] # [[Vero ćelija]] # [[Ваксарт орална вакцина против ковида 19]] # [[Вишеструки недостатак сулфатазе]] # [[Вијагра у превенцији Алцхајмерове болести]] # [[Вентрикуларна дисинхронија]] # [[Вен Ји Лун]] # [[Vaginoplastika]] # [[Васа Савић (лекар)]] # [[Верникеова енцефалопатија]] # [[Вестибуларни евоцирани миогени потенцијали]] # [[Вентрикуларна екстрасистола]] # [[Вакцина против рака]] # [[Вартинов тумор]] # [[Вентилатором узрокована упала плућа]] # [[Васкуларне аномалије код деце]] | # [[Везикоуретерни рефлукс]] # [[Вирусне хеморагијске грознице]] # [[Велики седални отвор]] # [[Видмаркова формула]] # [[Вограликов ланац]] # [[Вирусни артритис]] # [[Васкуларна деменција]] # [[Војни санитет на Солунском фронту]] # [[Вилијам Хантер]] # [[Вагинизам]] # [[Вакуум пумпа за пенис]] # [[Вагинална гљивична инфекција]] # [[Ваздушна евакуација рањеника и болесника у НОБ]] # [[Васкуларне малформације кичмене мождине]] # [[Vantelesni krvotok]] # [[Vera u procesu ozdravljenja bolesnika]] # [[Вертеров ефекат]] # [[Вернални коњуктивитис]] # [[Шаблон:Википројекат медицина (чланак)]] # [[Витректомија]] # [[Владимир Станојевић (лекар)]] # [[Војислав Дулић]] # [[Војислав К. Стојановић]] # [[Војни, санитетски и несанитетски губици у Српској војсци у Балканским и Првом светском рату]] # [[Војномедицински центар Нови Сад]] # [[Воз за развашљивање и вакцинацију]] |} == Г == {|width=99% |-valign=top | # [[Главна војна клиничка болница „Н. Н. Бурденко“]] # [[Генитална уреаплазма]] # [[Гаврило Димић]] # [[Глаукомно циклична криза]] # [[Генитални херпес]] # [[ГМ1 ганглиозидоза]] # [[ГМ2 ганглиозидозе]] # [[Ганглиозидоза]] # [[GBP510]] # [[Генетика макуларне дегенерације повезане са старењем]] # [[Генетска дијагностика интерсексуалности]] # [[Grafov folikul]] # [[Гамсторпова болест]] # [[Глобална димензија кинеске медицине]] # [[Гијом Дипитрен]] # [[Грудни кош]] # [[Ганглиона циста]] | # [[Густинa минерала у костима]] # [[Генерализована дистонија]] # [[Гутаперка (медицина)]] # [[Гингивитис]] # [[Гингивална циста деце]] # [[Глутеном изазване болести]] # [[Глутенска атаксија]] # [[Гавриил Абрамович Илизаров]] # [[Глежањска кост]] # [[Голов сноп]] # [[Genitalna faza]] # [[Генска терапија]] # [[Гертрудa Хурлер]] # [[Гликозилирани хемоглобин A1c]] # [[Глукометар]] # [[Глукометрија]] # [[Геријатрија]] |} == Д == {|width=99% |-valign=top | # [[Далекоисточни државни медицински универзитет]] # [[Дагестански државни медицински универзитет]] # [[Девицова болест]] # [[Дифузна мијелинокластична склероза]] # [[Dopler ultrasonografija]] # [[DelNS1-2019-nCoV-RBD-OPT]] # [[Дуготрајна инвалидност код шизофреније]] # [[Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом]] # [[Dominantnost leve ruke i zdravlje]] # [[Duboka stimulacija mozga]] # [[Дилатација и киретажа]] # [[Дона Берд]] # [[Денис Луи Бар]] # [[Demax Medical]] # [[Дом здравља Вождовац]] # [[Дом здравља Врачар]] # [[Дом здравља Источно Сарајево]] # [[Дом здравља Земун]] # [[Дом здравља Стари град (Београд)]] # [[Дом здравља Сопот]] # [[Дом здравља „Др Милутин Ивковић” Палилула]] # [[Дом здравља „Др Милорад Влајковић” Барајево]] # [[Дом здравља Нови Београд]] # [[Дом здравља Раковица]] # [[Dismorfni poremećaj penisa]] # [[Детекција вирусних антигена и генома]] # [[Делтоидни мишић]] # [[Дијагностичка вирусологија]] # [[Диџорџов синдром]] # [[Дијагностичка лапароскопија]] # [[Дијафизна артерија]] # [[Динеин]] | # [[Дистонија]] # [[Дигиторектални преглед]] # [[Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање]] # [[Деменција након акутног можданог удара]] # [[Дијететски суплемент хрома]] # [[Дијета без глутена]] # [[Дерматохалаза]] # [[Дистрихијаза]] # [[Драгољуб Лазаревић (доктор)|Драгољуб Лазаревић]] # [[Државни одбор за сузбијање заразних болести у Великом рату]] # [[„Дезинфекциона централа“ у Нишу]] # [[Дијагностичке методе у офталмологији]] # [[Dijabetesni makularni edem]] # [[Датов синдром]] # [[Dečja hirurgija]] # [[Димитрије Герасимовић]] # [[Дом за с ума сишавше (Београд)]] # [[Duhovna anamneza (medicina)]] # [[Душан Манојловић]] # [[Диспареунија]] # [[Дијагноза (израз)]] |} == Ђ == # [[Ђорђе Блесидес]] # [[Đianpi Van]] # [[Ђорђе Пантелић]] # [[Ђока П. Јовановић (лекар)]] == Е == {|width=99% |-valign=top | # [[Ектодермална дисплазија]] # [[Ентероскопија]] # [[Експериментални аутоимуни енцефаломијелитис]] # [[ЕуКорВак-19]] # [[Епштенова аномалија]] # [[Ефекти технологије на инвалидитет]] # [[Екоанксиозност]] # [[Ендогени канабиноиди]] # [[Една Гест]] # [[Елизабет Кортолд]] # [[Единбургшка-2 скала коме]] # [[Егзоскелет (инвалидност)]] # [[Електрофизиолошки механизми неправилног срчаног рада]] # [[Ендотрахеална аспирација]] # [[Еластографија]] # [[Епидермоидна циста]] # [[Еластографија јетре]] # [[Ексцизија цисте и затварање ране асиметричним шавом]] # [[Еплијев маневар]] # [[Ебола вирус]] # [[Екстрасистола]] # [[Егзофагални ЕКГ]] # [[Еруптивна циста]] # [[Eндoрeктaлни ултрaзвук]] # [[Екцем]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Ендометријум]] # [[Ензимска супституциона терапија]] | # [[Ентропија очног капка и трепавице]] # [[Епидемија тифуса у Србији 1914—1915.]] # [[Ерaдикација (медицина)]] # [[Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ]] # [[Ендотрахеална интубација]] # [[Ембрионални развој кичмене мождине]] # [[Еисенменгеров синдром]] # [[Ектропија очног капка]] # [[Езофагогастродуоденоскопија]] # [[Еписклеритис]] # [[Електроретиногрфија]] # [[Егодистонична сексуална оријентација]] # [[Ема Екштајн]] # [[Етнопсихологија]] # [[Ektodermne ciste neodontogenog porekla]] # [[Епидемија малих богиња у Србији 2017/18.]] # [[Епидурална и интратекална примена лека у лечењу малигног бола]] # [[Емерих Улман]] # [[Едвард Рајан]] |} == Ж == # [[Жаклин Нунан]] # [[Жива вакцина]] # [[Живот и смрт неурона]] == З == # [[Зграда Војномедицинске академије у Санк Петербургу]] # [[Здравствена заштита избеглица у Србији]] # [[Здравље избеглица]] # [[Здравствена заштита избеглица ]] # [[Здравствена заштита избеглица у Канади]] # [[Запаљење мрежњаче]] # [[Запаљење оптичког нерва]] # [[Zajednički arterijski trunkus]]{{DEFAULTSORT:}} # [[Здравство у Бањој Луци]] # [[Здравствене предности љубичастог воћа и поврћа]] # [[Здравствена нега болесника у коми]] # [[Здравствени систем у Републици Српској]] # [[Здравство у Општини Источна Илиџа]] # [[Завод за форензичку психијатрију Соколац]] # [[Zdravstvena zaštita studenata u Srbiji]] # [[Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду]] # [[Зојин закон]] # [[Здравствене предности секса]] # [[Заштита сексуалног и репродуктивног здравља адолесцената]] # [[Зглобна чахура колена]] # [[Здравствена заштита у Суботици средином 19. века]] # [[Зигомикоза]] # [[Зависност од супстанци]] # [[Зависност од употребе мобилних телефона]] # [[Запаљење сузне жлезде]] # [[Zauške]] # [[Збирка препарата Српског лекарског друштва]] # [[Здравље младих]] # [[Здравствене прилике у Земуну током 18. века]] # [[Znak dvostrukog balona (radiologija)]] # [[Zadnja ureteralna valvula]] # [[Zloćudne bolesti dečjeg uzrasta]] # [[Здравствени информациони систем]] # [[Здравствена економија]] == И == {|width=99% |-valign=top | # [[Ижевска државна медицинска академија]] # [[Имплантацијско крварење]] # [[Индукција овулације]] # [[Изолована систолна артеријска хипертензија]] # [[Izravnavanje krive u pandemiji kovida 19]] # [[Инфекције ока]] # [[Идиопатска болест]] # [[Издубљено стопало]] # [[Инвакар]] # [[Идиопатски изненадни сензорнеурални губитак слуха]] # [[Интерактивни дијагностички модули]] # [[Инфодемија]] # [[Историја психотерапије]] # [[Изненадна срчана смрт у спорту]] # [[Ивана Божовић Спасојевић]] # [[Институт Кири у Паризу]] # [[Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије ,,Др Вукан Чупић’’]] # [[Izravnavanje krivulje u pandemiji kovida 19]] # [[Инвалиди рада]] # [[Институт за јавно здравство Републике Српске]] # [[Имплатабилни кардиовертер дефибрилатор]] # [[Интраоперативне аритмије]] # [[Inotropizam]] # [[Испитивање плућних функција]] # [[Инфективни ендокардитис]] # [[Инцидентална апендектомија]] # [[Идиопатска плућна хемосидероза]] # [[Интолеранција на глукозу]] # [[Интраосеални васкуларни приступ]] # [[Иригографија]] # [[Интратрахеална инстилација]] # [[Историја стоматологије у Србији]] # [[Интраутерина фетална хипоксија]] # [[Ингрид Гомсторп]] # [[Имплантант]] # [[Инхалациона опекотина]] # [[Инактивисана полио вакцина]] # [[Историјат анестезије у Србији]] # [[Импресиона цитологија]] | # [[Имплантант дојке]] # [[Изолација инфективних болесника]] # [[Изолација (санитарна мера)]] # [[Иларион Анђелковић]] # [[Ивица Павлетић]] # [[Инвазивна терапија хроничног бола малигне етиологије]] # [[Интерпретација дела ликовне уметности у психотерапији]] # [[Intestinalna malrotacija]] # [[Intolerancija na kravlje mleko]] # [[Intususcepcija (digestivni sistem)]] # [[Истурено болничко одељење шкотских жена у Добравени]] # [[Историја анестезије]] # [[Исхемијска кардиомиопатија]] # [[Интегрисани здравствени информациони систем Р. Србије]] # [[Insulinska pumpa]] # [[Intestinalna malrotacija]] # [[Intratekalna primena baklofena u lečenju teške spastičnosti]] # [[Intratekalna pumpa]] # [[Izbacivanje sperme u snu]] </div> |} == Ј == # [[Јиџи капсуле]] # [[Јапанска скала коме]] # [[Јуингов сарком]] # [[Јонтофореза]] # [[Јасенак (народна медицина)]] # [[Јохан Фридрих Дифенбах]] # [[Јеврејска болница у Београду]] # [[Јулијус Ленк]] # [[Јувенилни идиопатски артритис]] # [[Јувенилни дерматомиозитис]] # [[Јарослав Кужељ]] # [[Јован Бјелић]] # [[Јосиф Холец]] == К == {|width=99% |-valign=top | # [[Кубански државни медицински универзитет]] # [[Кујбишевскa војномедицинскa академијa Црвене армије]] # [[Круте артерије]] # [[Клиничка радиометрија]] # [[Казимир Гонсиоровски]] # [[17-кетостероиди]] # [[Капсуларна ендоскопија]] # [[Кожне болести пениса]] # [[Крабеова болест]] # [[Карциноцитемија]] # [[Кураринов синдром]] # [[Кампомелични синдром]] # [[Костманов синдром]] # [[Крабеова болест]] # [[Костманов синдром]] # [[Kritična ishemija perifernog mišića]] # [[Коронавак]] # [[Korbevaks]] # [[Коарктација аорте]] # [[Катетеризација аксиларних вена]] # [[Koinfekcija gripom i koronavirusom]] # [[Квргав нос]] # [[Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције]] # [[Когнитивна парадигма у психологији]] # [[Когнитивни стилови]] # [[Klinički centar Crne Gore]] # [[Korekcija i rekonstrukcija bradavice i areole dojke]] # [[Квадрантектомија]] # [[Кинеска морска материја медика]] # [[Кинески медицински часопис]] # [[Кинеска медицинска хербологија и фармакологија]] # [[Кинески патентиран лек]] # [[Кинеске класичне биљне формуле]] # [[Кетрин Андерсон]] # [[Кластер главобоља]] # [[Ковид 19 и псоријаза]] # [[Клеидокранијална дисплазија]] # [[Клиника за инфективне и тропске болести „Проф. др Коста Тодоровић”]] # [[Клиничко-болнички центар Бежанијска коса]] # [[Клиничко-болнички центар Звездара]] # [[Крварење у стакластом телу ока]] # [[Конгенитална катаракта]] # [[Крварење у дигестивном тракту]] # [[Кауперове жлезде]] # [[Компликације механичке вентилације]] # [[Коронавирусна болест у Европи 2020.]] # [[Коронавируснa болест]] # [[Коронарни синус]] # [[Кондиционирање воде за пиће мешањем]] # [[Класификација лековитих минералних вода]] # [[Класификација вода]] # [[Ксеноестроген]] # [[Краш синдром]] # [[Кристалоидни раствори]] # [[Карциноид црвуљка]] # [[Карциноидна болест срца]] # [[Карциноидни синдром]] # [[Карциноидни тумор]] # [[Конгениталне аномалије црвуљка]] # [[Констриктивни перикардитис]] | # [[Лумпектомија]] # [[Капсуларна контрактура]] # [[Кoхлeaрнa имплaнтaциja]] # [[Кордоцентеза]] # [[Кранијални индекс]] # [[Крузонов синдром]] # [[Краниосиностозе]] # [[Криомасажа]] # [[Кремастерни мишић]] # [[Кулдоскопија]] # [[Космичка остеопенија]] # [[Когнитивне дисторзије]] # [[Карло Кико]] # [[Ksantelazma kapka oka]] # [[Клиничка смрт]] # [[Континуирана медицинска едукација]] # [[Колоидни раствори]] # [[Крварење вежњаче ока]] # [[Консултативна психијатрија]] # [[Karcinom prostate]] # [[Kongenitalni megakolon]] # [[Кахалове ћелијe]] # [[Колоноскопија]] # [[Кључна кост]] # [[Катетеризација уретре]] # [[Константин Пеичић]] # [[Коњугована вакцина]] # [[Криптомагијски приступ лечењу]] # [[Концепт квалитета живота (медицина)]] # [[Алексис Карел]] |} == Л == # [[Лабилна хипертензија]] # [[Леукемија власастих ћелија]] # [[Леукодистрофија]] # [[Лизозомне болести складиштења]] # [[Лимфангиом]] # [[Липидни статус]] # [[Лингшу Ђинг]] # [[Lečenje teške akutne respiratorne infekcije kod obolelih od Kovid-19]] # [[Lična zaštitnа opremа za negu pacijenata sa COVID-19]] # [[Лапароскопска хирургија]] # [[Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија]] # [[Ларингоскоп]] # [[Ларингеална маска]] # [[Ласерска хирургија]] # [[Ласерска тонзилотомија]] # [[Ласери у лечењу рака]] # [[Лилијан Купер]] # [[Лагофталмус]] # [[Laser fotokoagulacija]] # [[Faza latencije]] # [[Лекари у Српској краљевској академији од 1886. до 1947.]] # [[Лечење у српским манастирима]] # [[Ликовно стваралаштво у психијатријским болницама]] # [[Лимфни суд]] # [[Лимфокела]] # [[Лабораторијска критична вредност]] # [[Лекарски јеврејски сталеж у Суботици 1918—1941.]] == Љ == # [[Људска микоплазма]] # [[Људски алфахерпесвирус 1]] # [[Људски алфахерпесвирус 2]] # [[Ljerka Ostojić]] # [[Ljudski virus korona HKU1]] # [[Људска кожа]] # [[Љубав и секс у време ковида 19]] == М == {|width=99% |-valign=top | # [[Менометрорагија]] # [[Ментално здравље избеглица]] # [[Масна пруга]] # [[Метастазе у јетри]] # [[Метахроматска леукодистрофија]] # [[Малигни тумори код деце у Србији]] # [[Макроаденом хипофизе]] # [[Multipla endokrina neoplazija tip 1]] # [[Марија Тешлер]] # [[Методе одвикавања од пушења дувана]] # [[Максиларна прогнатија]] # [[Мандибуларна прогнатија]] # [[Металотерапија]] # [[Миксоидни липосарком]] # [[Miksoidna cista]] # [[Механичка вентилација]] # [[Мишићна слабост]] # [[Мождано крварење]] # [[Микоестрогени]] # [[Миотубуларна миопатија]] # [[Микрофлуидни магнетни имуносензор за SARS COV-2 у серуму]] # [[Менорагија]] # [[Метрорагија]] # [[Мери Френсис Лион]] # [[Медицински канабис за хронични бол]] # [[Марија Дабска]] # [[Metode obrade tradicionalnih kineskih droga]] # [[Музеј Пјер Фуша]] # [[Мери Блер]] # [[Мери Филипс]] # [[Матилда Макфејл]] # [[Метаболички узроци поремећаја свести]] # [[Минимално свесно стање]] # [[Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti]] # [[Мапирање вентрикуларне тахикардије]] # [[Мање познати фактори ризика за срчани удар]] # [[Микродермабразија]] # [[Мембрански процеси у припреми воде за пиће]] # [[Магнетна резонантна еластографија]] # [[Микрофилтери за кондиционирање воде]] # [[Муцинозни цистаденом панкреаса]] # [[Муцинозни цистаденом јајника]] # [[Marsupializacija]] # [[Мождана синовенска тромбоза код деце]] # [[Медицински асистирана репродукција]] # [[Моторни протеин]] # [[Миксом леве преткоморе]] # [[Мерење волумена плодове воде]] # [[Мултисутурне синостозе]] # [[ММР вакцина и аутизам]] # [[Медицина у Првом српском устанку]] # [[Микротија]] | # [[Мастоцитоза]] # [[Мирингопластика]] # [[Мукозна циста]] # [[Медијастиноскопија]] # [[Магнетна резонанца ректума]] # [[Медицински дуг]] # [[Метастатски рак дојке]] # [[Милорад Митковић]] # [[Медицинари у Великом рату]] # [[Младен Јанковић]] # [[Мери де Гарис]] # [[Милутин Велимировић]] # [[Миом (тумор)]] # [[Музикотерапија у геријатрији]] # [[Мултифокална електроретинографија]] # [[Мatičnе ćelijе u lečenju starosne makularne degeneracije]] # [[Мукополисахаридоза тип I H-S]] # [[Мукополисахаридоза тип I]] # [[Мукополисакаридоза тип VII]] # [[Мукополисакаридоза тип VI]] # [[Мукополисакаридоза тип IV]] # [[Мукополисахаридоза]] # [[Makroglosija]] # [[Душан Манојловић]] # [[Меки чир]] # [[Медико-историјски музеј Централног хигијенског завода у Београду]] # [[Међународни дан ретких болести]] # [[Mekonijalni ileus]] # [[Медицинска информатика]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Бечу]] # [[Музеј Сигмунда Фројда у Лондону]] # [[Михаило Лазаревић (лекар)]] # [[Масажа медом]] # [[Магијска медицина]] # [[Мучнина и повраћања узрокована хемиотерапијом]] # [[Mikropenis]] # [[Моцартов ефекат]] # [[Музикотерапија у педијатрији]] # [[Медицински аспекти смрти]] # [[Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести]] # [[Музичка психологија]] # [[Музикотерапија]] # [[Миртида (артефакт из Атине)]] # [[Милан Јовановић Морски]] # [[Милован Миловановић (лекар)]] # [[Момчило Крговић]] # [[Музеј здравствене културе у Нишу]] # [[Музеум редкости при војној болници у Београду]] # [[Музеј историје медицине у Берлину]] # [[Мари Бонапарт]] # [[Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918.]] # [[Мукополисахаридоза тип I S]] # [[Мукополисахаридоза тип I H]] # [[Медицинска школа Пожаревац]] </div> |} == Н == {|width=99% |-valign=top | # [[Научни центар за неурологију у Москви]] # [[Неуролошки симптоми код пацијената са инфекцијом ковид-19]] # [[Некроза масног ткива]] # [[Nozod]] # [[Novavaks kovid 19 vakcina]] # [[Нуклеарна анксиозност]] # [[Неуропростетика]] # [[Неуротоксично тровање шкољкама]] # [[Неексудативна (сува) макуларна дегенерација (АМД) повезана са старењем]] # [[Небулин]] # [[Nemalinska miopatija]] # [[Напукла брадавица]] # [[Нанси Хог]] # [[Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције]] # [[Неспуштени тестиси]] # [[Нитроглицерински фластер]] # [[Неонатална холестаза]] # [[Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе]] # [[Новорођеначка жутица]] # [[Неуроакантоцитоза]] # [[Неоадјувантна терапија]] # [[Неочекивани нежељени догађај (медицина)]] # [[Несврсисходно лечење]] # [[Недостатак хрома]] | # [[Нискохроматска дијета]] # [[Нецелијачна сензитивност на глутен]] # [[Низак раст]] # [[Надежда Станојевић]] # [[Неуромишићне болести]] # [[Национални водич добре клиничке праксе Министарства здравља Републике Србије]] # [[Национални програм раног откривања карцинома грлића материце у Р. Србији]] # [[Национални програм раног откривања карцинома дојке у Р. Србији]] # [[Национални програм раног откривања колоректалног карцинома у Р. Србији]] # [[Натолеранција на храну]] # [[Назогастрична интубација]] # [[Национални програм Република Србија против рака]] # [[Начелници Војномедицинске академије]] # [[Нуклеарна медицина]] # [[Неуроендокринологија]] # [[Неуроестетика]] # [[Неуролитички блокови у патогенези висцералног малигног бола]] # [[Laparoskopska prostatektomija]] # [[Лечење саструганим прахом са фресака]] # [[Нефронофтиза]] # [[Народни видари у Србији]] # [[Неповерење према вакцинама]] </div> |} == О == # [[Олигоменореја]] # [[Олигоовулација]] # [[Отворени загрижај]] # [[Odontogena keratocista]] # [[Opšta bolnica Berane]] # [[Ортопедске ципеле]] # [[Ортопедски улошци]] # [[Особе са инвалидитетом са проблемом у вези са видом у Србији]] # [[Омикрон (вирус)]] # [[Одстрањење дојке]] # [[Означавање варијанти коронавируса]] # [[Обрен Јоксимовић]] # [[Олга Ајмерсленд]] # [[Онорија Кир]] # [[Okulocefalični refleks]] # [[Ортостатска хипоптензија]] # [[Олигохидрамнион]] # [[Опсесивно-компулзивни поремећај]] — проширено # [[Ортопнеја]] # [[Ортодеоксија]] # [[Оштећена гликемија наташте у плазми]] # [[Очна мигрена]] # [[Оптичка мамографија]] # [[Откривање поремећаја раста]] # [[Опуштање коже очног капка]] # [[Опекотина настала трењем]] # [[Опаротина]] # [[Опекотина ласером]] # [[Очна розацеа]] # [[Оптичка кохерентна томографија]] # [[Остеосарком]] # [[Офталмоскопија]] # [[Офталмоскоп]] # [[Опструкција дванаестопалачног црева]] # [[Олигомеганефронија]] # [[Одонтологија]] == П == {|width=99% |-valign=top | # [[Полименореја]] # [[Предменструални дисфорични поремећај]] # [[Поремећаји менструалног циклуса]] # [[Полип женских полних органа]] # [[Пенасте ћелије]] # [[Патобиологија атеросклерозе]] # [[Пикнодизостоза]] # [[Поткожна масна некроза новорођенчета]] # [[Pukoti (pulmologija)]] # [[Polivaskularna arterijska bolest]] # [[Паратенонитис]] # [[Пнеумококне инфекције]] # [[Псеудохипопаратироидизам]] # [[Прекинути лук аорте]] # [[Periapikalna cista]] # [[Плућни залистак]] # [[Плеуректомија]] # [[Potpomognuto samoubistvo]] # [[Perinatalni mortalitet kao stres za majku]] # [[Празнични срчани синдром]] # [[Пролазни исхемијски напад]] # [[Протеза]] # [[Повреде нанете петардама]] # [[Примена житарица и компоненти житарица у функционалној храни]] # [[Пробиотик]] # [[Паралитичко тровање шкољкама]] # [[Психологија здравља на раду]] # [[Пола Хедвиг]] # [[Преоперативни пост]] # [[Покрет за слободу здравља]] # [[Парасистолија]] # [[PQ (PR) интервал]] # [[Професионална рехабилитација инвалида]] # [[Р талас (медицина)]] # [[Pulsni oksimetar]] # [[Прадерова скала]] # [[Пилонидални синус]] # [[Пролактином]] # [[Периоперативна смртност]] # [[Права пацијената]] # [[Пјер Робенов синдром]] # [[Преимплантациона генетска дијагностика]] # [[Перзистентна плућна хипертензија новорођенчета]] # [[Патологија црвуљка]] # [[Предња укрштена веза]] # [[Пириформни синдром]] # [[Примарна цилијарна дискинезија]] # [[Платипнеја]] # [[Поморска медицина]] # [[Платипнеја-ортодеоксија синдром]] # [[Патолошки облици дисања]] # [[Парадоксални пулс]] # [[Повећање пениса]] # [[Плагиоцефалија]] # [[Позициона плагиоцефалија]] # [[Первазивни развојни поремећаји]] # [[Пресотерапија]] # [[Периостална артерија]] # [[Предијабетес]] # [[Пречанске лекарске мисије у Србији]] | # [[Печ тест]] # [[Пекарска астма]] # [[Пегави тифус у Пироту 1915.]] # [[Перинатална асфиксија]] # [[Палијативно збрињавање у педијатрији]] # [[Превремено одлубљивање постељице]] # [[Prevremeni porođaj]] # [[Podtipovi raka dojke]] # [[Поремећаји сексуалног развоја]] # [[Повратни тифус]] # [[ПЕТ радиофармацеутици]] # [[Подземна база за рањенике у Војводини]] # [[Партизанска болница Згорњи Храстник]] # [[Предњи спинални синдром]] # [[Поремећаји ембрионалног развоја кичмене мождине]] # [[Пингвекула]] # [[Педијатријски акутни респираторни дистрес синдром]] # [[Пропедевтика]] # [[Плућна атрезија]] # [[Павликови ремени]] # [[Патолошко сакупљање]] # [[Plućna arterijska hipertenzija kod dece]] # [[Полни хормони и сексуална жеља код жена]] # [[Пренатални хормони и сексуална оријентација]] # [[Пролапс уретре]] # [[Plućna hipertenzija uzrokovana nejasnim i/ili multifaktorijalnim mehanizmima]] # [[Plućni sekvestar]] # [[Прва резервна војна болница у Смедеревској Паланци]] # [[Први конгрес лекара и природњака у Краљевини Србији]] # [[Путујући страни лекари у Србији]] # [[Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник]] # [[Партизанска болница Јелендол]] # [[Прва хируршка пољска болница у Василици]] # [[Повлачење очног капка]] # [[Примарни глауком отвореног угла]] # [[Предменструални синдром]] # [[Primarna plućna hipertenzija]] # [[Prolaps rektuma]] # [[Проституција у окупираној Србији (1941—1944)]] # [[Pupčana kila]] # [[Први хируршки павиљон у Нишу]] # [[Пацијент контролисана аналгезија]] # [[Пика (болест)]] </div> |} == Р == # [[Рафаило Маргулис]] # [[Радијациони дерматитис]] # [[Рамсаи Хунтов синдром]] # [[Рамсаи Хунтов синдром тип 1]] # [[Размена плазме]] # [[Ремисије шећерне болести]] # [[Реплантација]] # [[Resinhronizaciona terapija miokarda]] # [[Реконструкција дојке]] # [[Rak dojke i trudnoća]] # [[Ретробулбарни блок]] # [[Ранула]] # [[Ресилон]] # [[Рецепт за наочаре]] # [[Риноскопија]] # [[Руптура Ахилове тетиве]] # [[Руптура (медицина)]] # [[Радивој Каленић]] # [[Радојка Коцијанчић]] # [[Ризично понашање]] # [[Развој дефиниција сексуалних поремећаја код жена]] # [[Розацеа]] # [[Роландова желатинозна супстанца]] # [[Ректална примена лека]] # [[Радомир Бабић (лекар)]] # [[Rabdomiosarkom]] # [[Рад ноћу]] # [[Ректум]] # [[Репродуктивно здравље]] # [[Ристо Јеремић]] # [[Рахела Леви Мићић]] == С == {|width=99% |-valign=top | # [[Саратовски војномедицински институт]] # [[Соломон Алкалај]] # [[Синдром белог мантила]] # [[Синдром постуралне ортостатске тахикардије]] # [[Sindrom mačijeg plača]] # [[Синдром исцрпљивања митохондријске ДНК]] # [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] # [[Сандхофова болест]] # [[Сфинголипидозе]] # [[Списак основних хомеопатских препарата]] # [[SCTV01C]] # [[SCB-2019]] # [[Soberana 02]] # [[Стеноза плућне валвуле]] # [[Стеноза аортног залистка]] # [[Spermatokela]] # [[Стивен Хејлс]] # [[Синофобија и антиазијско расположење у пандемији ковид 19]] # [[Срчани маркери]] # [[Смрт породиље]] # [[Смртност мајки у Индији]] # [[Smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Smrtnost majki crne rase u Sjedinjenim Američkim Državama]] # [[Синдром кинеског ресторана]] # [[Саосећање према себи]] # [[Систематска десензибилизација]] # [[Списак истраживачких метода у психологији]] # [[Стрес на радном месту]] # [[Самоубиство и еутаназија]] # [[Спортско срце]] # [[Sinkopa kod starih]] # [[Срчани проблеми у ковиду 19]] # [[Сузан Кејч]] # [[Скала нивоа реакције (РЛС85)]] # [[Спољна фиксација]] # [[Средњи артеријски притисак]] # [[Списак поремећаја стопала и скочног зглоба]] # [[Синусна брадикардија]] # [[Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија]] # [[Социјално дистанцирање у пандемији Ковид-19]] # [[Смернице за оперативно и неоперативно лечење траума јетре (WSES, 2020)]] # [[Смернице за офталмологе у пандемији Ковида-19]] # [[Сарилумаб]] # [[Семиналне везикуле]] # [[Семени каналићи]] # [[Серолошка дијагностика вирусних инфекција]] # [[Секвенцирање вирусних нуклеинских киселина]] # [[Стадијуми хроничне болести бубрега]] # [[Скрининг малигних тумора јајника и јајовода]] # [[Синдром превремене менопаузе]] # [[Стоматолошки ласер]] # [[Синдром неонеталне апстиненције]] # [[Системским узроцима изазвана уртикарија]] # [[Скор системи за дијагностику акутног запаљења црвуљка]] # [[Срчани тонови]] # [[Срчани врх]] | # [[Сагитална синостоза]] # [[Спектар аутистичних поремећаја]] # [[Специјална болница „Свети Сава“ Београд]] # [[Синдром немирних ногу]] # [[Сигмоскопија]] # [[Супоративна онкологија]] # [[Suženje mokraćovoda bešike]] # [[Сретен Николић]] # [[Слика тела]] # [[Сврабеж]] # [[Сексуално узбуђење]] # [[Скочни зглоб]] # [[Срчана амилоидоза]] # [[Спуштен очни капак]] # [[Suzenje oka]] # [[Суво око]] # [[Сурогат мајчинство]] # [[Санфилипов синдром]] # [[Су Ђок]] # [[Социотерапија]] # [[Страх од лекара]] # [[Симптоми болести]] # [[Специјална болница Озрен]] # [[Специјална болница Сокобања]] # [[Стручни и научни часописи СЛД]] # [[Стент обложен лековима]] # [[Самостанска/манстирска медицина]] # [[Супкортикална васкуларна деменција]] # [[Симптом скор систем у процени доњег уринарног тракта]] # [[Споменик умрлим од тифуса у Нишу]] # [[Светски дан менталног здравља]] # [[Сезонски афективни поремећај]] # [[Semantička demencija]] # [[Smišljanje nelogičnih priča kod dece]] # [[Статички електрицитет]] # [[Спинална дермоидна и епидермоидна циста]] # [[Самоубилачко понашање хомосексуално оријентисаних]] # [[Смртност становништва Србије]] # [[Спољашњи слушни канал]] # [[Српски војни санитет у Првом светском рату]] # [[Стање у војном и грађанском санитетету пред почетак Великог рата]] # [[Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији]] # [[Светски дан борбе против рака]] # [[Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски Рог]] </div> |} == Т == {|width=99% |-valign=top | # [[Торакоскопија]] # [[Тумефактивна мултипла склероза]] # [[Теј-Саксова болест]] # [[Тромболиза периферних артерија]] # [[Тромболиза]] # [[Тролисна валвула]] # [[Трикуспидна регургитација]] # [[Турска болница код Ћеле Куле]] # [[Терапија реконвалесцентном плазмом]] # [[Тихи срчани удар]] # [[Тровање сардинама]] # [[Тровање шкољкама]] # [[Тровање шкољкама са дијарејом]] # [[Тровање скомброидом]] # [[Тровање цигуатером]] # [[Тровање надуваном рибом]] # [[Тровање морским плодовима]] # [[Терапија липидном емулзијом]] # [[Токсичност локалних анестетика]] # [[Тровање оловом]] # [[Torontska skala aleksitimije]] # [[Токсичност хлорокина и хидроксихлорокина]] # [[Transezofagealna ehokardiografija]] # [[Trodimenzionalna ehokardiografija]] # [[Таису]] # [[Тровање дезинфицијенсима у пандемији ковида 19 ]] # [[Трауматска повреда мозга]] # [[Toksičnost antiaritmika]] # [[Torsades de pointes]] # [[Такотсубо кардиомиопатија]] # [[Трудноћа и порођај у пандемији Ковид-19]] # [[Трепавице]] # [[Test neutralizacije]] # [[Test za detekciju virusa u Kovidu-19]] # [[Тешка комбинована имунодефицијенција]] # [[Трауматска коштана шупљина вилице]] # [[Тровање каустичним средствима]] # [[Тумори црвуљка]] # [[Трансуретрална микроталасна термотерапија]] # [[Трофички улкус]] | # [[Тртична кост]] # [[Трудови (медицина)]] # [[Трансанална иригација]] # [[Трахеотомија]] # [[Trahealnа kanila]] # [[Тенотомија]] # [[Тровање хромом]] # [[Тифлологија]] # [[Татјана Новаковић]] # [[Термичка опекотина]] # [[Трихомонијаза]] # [[Тонометрија]] # [[Трикуспидална атрезија]] # [[Tau protein]] # [[Терапија алкохолизма током трудноће]] # [[Tetoviranje bradavice i areole dojke]] # [[Терапија писањем]] # [[Tetralogija Fallot]] # [[Транскрипциона контрола]] # [[Тест оптерећења калцијумом]] # [[Теорија психосексуалног развоја]] # [[Трансплантација крвних матичних ћелија у мукополисахаридозама]] # [[Трихијаза]] # [[Терaпија музиком и здравствена заштита]] # [[Склеритис]] # [[Transpozicija velikih krvnih sudova]] # [[Trombendarterektomija]] # [[Тровање органофосфорним једињењем]] # [[Терапија замене бубрежних функција]] # [[Трансплантација бубрега]] # [[Тромбофлебитис]] # [[Тест апсорпције (13Ц2) оксалата]] # [[Тест оптерећења амонијум хлоридом]] # [[Тест крви за идентификацију појединаца за скрининг рака плућа]] </div> |} == У == # [[Убодина]] # [[Утхофов феномен]] # [[Urahalna cista]] # [[Утицај алкохола на здравље]] # [[Упоредна психологија]] # [[Управљање стресом]] # [[Урођене миопатије]] # [[Ultrazvučna folikulometrija]] # [[Укопан пенис]] # [[Укрштена латералност‎]] # [[Ултрасонографија]] # [[Утврђивање алкохолисаности]] # [[Уретрални стент]] # [[Утицај хормона на сексуалну мотивацију]] # [[Ultrazvučna sonografija oka]] # [[Улога ангиогенезе у патогенези метастазирања]] # [[Уметност као терапија]] # [[Утицај стреса на ендокрини систем]] # [[Употреба органофосфата у терапији]] # [[Урођено ишчашење кука]] == Ф == {|width=99% |-valign=top | # [[Фетални доплер монитор]] # [[Фиброторакс]] # [[Фонд за социјално осигурање војних осигураника]] # [[Fitojedinjenja]] # [[Функционална храна]] # [[Фитоестрогени]] # [[Фитонутријенти]] # [[Фокусирање]] # [[Fu Zi (biljni lek)]] # [[Fitoterapija u tradicionalnoj kineskoj medicini]] # [[Фармакопеја Народне Републике Кине]] # [[Finerenon]] # [[Физичка уртикарија]] # [[Фонокардиографија]] # [[Франк-Старлингов закон]] # [[Фокална дистонија]] # [[Феморопоплитеална заобилазница]] # [[Фибрински лепак]] # [[Фетална пулсна оксиметрија]] # [[Фетална пХ-метрија]] # [[Фалопоскопија]] | # [[Физиолошка зона атмосфере]] # [[Фотомедицина]] # [[Фоликул длаке]] # [[Фундус аутофлуоресценција]] # [[Falusna faza]] # [[Frontotemporalna lobarna degeneracija]] # [[Фазе у развоју синдрома зависности од ПАС]] # [[Флоријан Бирг]] # [[Frenulum jezika]] # [[Fistula urahusa]] # [[Folikularna cista]] # [[Френулотомија пениса]] # [[Филагрин]] # [[Фармакоекономија]] # [[Финансијски стрес]] # [[Физички хендикеп]] |} == Х == {|width=99% |-valign=top | # [[Хиперменореја]] # [[Хематоколпос]] # [[Хематометра]] # [[Haemophilus ducreyi]] # [[Херман Вагнер]] # [[Hašimoto encefalopatija]] # [[Хипохидротична ектодермална дисплазија]] # [[Herpesvirales]] # [[Херпес симплекс вирус]] # [[Хелана Олендорф]] # [[Хомеопатски препарати]] # [[Homeopatske i naturopatske vakcine]] # [[Hronično plućno srce]] # [[Хромогранин А]] # [[Хронична трауматска енцефалопатија]] # [[Халуциногено тровање рибом]] # [[Хопкинсова контролна листа симптома - 25]] # [[Хакоми]] # [[Хагиотерапија]] # [[Хомосексуалност у ДСМ приручнику]] # [[Hipertrofija leve komore]] # [[Heparinom indukovana trombocitopenija tipa II]] # [[Хуангди неиђинг]] # [[Hronični bol ]] # [[Хенри Алберт Хартман]] # [[Хематохезија]] # [[Хронична грануломатозна болест]] # [[Хеморагијски мождани удар код деце]] # [[Херпес симплекс кератитис]] # [[Хепатопулмонални синдром]] # [[Хемидистонија]] # [[Хиповолемија]] # [[Хемодинамски мониторинг]] # [[Хидромасажа]] | # [[Хидротерапија]] # [[Хронична акустичка траума]] # [[Херпетиформни дерматитис]] # [[Хипергликемија]] # [[Халацион]] # [[Хисов сноп]] # [[Целулитис ока]] # [[Хороидална неоваскуларизација]] # [[Хантеров синдром]] # [[Хемофилтрација]] # [[Хемипареза]] # [[Хетеротопично мождано ткиво]] # [[Hemodiafiltracija]] # [[Хемоперфузија]] # [[Higijena ruku]] # [[Хипоспадија]] # [[Hronična tromboembolijska plućna hipertenzija]] |} == Ц == # [[Царска медицинско-хируршка академија (1798-1918)]] # [[Целиоскопија]] # [[Централна понтина мијелинолиза]] # [[Цервикофацијални лимфангиом]] # [[Цистоуретрографија]] # [[Цистична фиброза црева]] # [[Цинхонизам]] # [[Црвуљак]] # [[Централни венски притисак]] # [[Централни венски катетер]] # [[Cunninghamellaceae]] # [[Церебрална аутозомно доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима и леукоенцефалопатијом]] # [[Церебрална амилоидна ангиопатија]] # [[Цистометрија]] # [[Циститис]] # [[Циљана терапија]] # [[Цисте на јетри]] # [[Цистиноза]] # [[Цилијарно тело]] # [[Cistična ehinokokoza]] # [[Centralna vojna bolnica na Paliluli]] # [[Cista nazopalatinalnog kanala]] # [[Cistični higrom]] == Ч == # [[Чејн-Стоуксово дисање]] # [[Челична плућа]] == Џ == # [[Џенел Ерс]] # [[Џејн Гибсон]] # [[Џон Колинс Ворен]] == Ш == # [[Шарко-Мари-Тутова болест]] # [[Štefanija Puretić]] # [[Шанган Лун]] # [[Шангајски институт за материју медику]] # [[Švanom]] == W == # [[WIBP-CorV]] </div> |} {{Википедија/Википројекти}} [[Категорија:Википројекат медицина]] rgkkpcqqy3wi2q6jrnc5mdgp4obfs1n 0 1405340 25139080 24623439 2022-08-05T05:20:11Z 2001:4451:110A:9200:75B8:2CDC:CD6C:2736 wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Телетабиси | слика =[[File:Teletubbies on holiday at the Gnome Reserve - August 2011 - panoramio.jpg]] | опис_слике = | наслов = | име2 = Teletubbies | жанр = | формат = | издавач = [[Регдол Продакшнс]]<br />Дарал Меквин Лимитед | творац = [[Ан Вуд]]<br />[[Ендру Давенпорт]] | сценариста = | режија = | креативни_директор = | водитељ = | улоге = | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = "Телетабиси кажу здраво" | завршна_тема = | слоган = | композитор = | држава = {{застава|Уједињено Краљевство}} | језик = енглески | сезоне = | епизоде = 425 | списак = | извршни_продуцент = Дејвид Хилијер<br />Вик Финч | ко_извршни = | продуцент = | supervising_producer = | помоћни_продуцент = | consulting_producer = | ко-продуцент = | story_editor = | монтажер = | локација = [[Стратфорд на Ејвону]]<br />[[Ворикшир]] | кинематографија = | камера = | трајање = 25 минута | продукција = | дистрибутер = Пајнвуд Студиос<br />Ди-Ејч-Екс Медиа<br />Виаком Интернешнл | канал = | формат_слике = 480i (1997-2001)<br />1080i (2015- ) | формат_тона = | премијерно_приказивање = <small>'''Оригинална серија и специјали:'''</small><br />{{Start date|1997|3|31}} –<br />{{End date|2001|2|16}}<br /> <small>'''Нови серијал:'''</small><br />{{Start date|2015|11|9}} – ''још траје'' | почетак = | крај = | статус = | претходник = | наследник = | сродство = [[У ноћној башти]]<br />[[Дипдап]] | емитовање_у_Србији=да = да | канал2 = [[РТС 1]]<ref name="RTS 1">{{cite web |url=http://www.telegraf.rs/vesti/1448794-posle-gledanja-teletabisa-deca-skakala-u-bunar-trogodisnji-decak-zavrsio-na-psihijatriji-video-foto| title= POSLE GLEDANJA TELETABISA: Deca skakala u bunar, trogodišnji dečak završio na psihijatriji! (VIDEO) (FOTO) |website=Telegraf.rs |accessdate=28. 8. 2018}}</ref><br />[[Ултра ТВ]]<br />[[ТВ Мини]]<ref name="Mini">{{cite web |title=Mini Ultra TV program |url=https://www.navidiku.rs/tv-program/mini-ultra |website=Navidiku.rs |accessdate=28. 8. 2018}}</ref><br/>-{[[Boomerang]]}-<br/>-{[[HBO Go]]}-<br/>-{[[HBO Max]]}- | мрежа2 = | формат_слике2 = | формат_тона2 = | премијерно_приказивање2 = [[РТС 1]] | почетак2 = [[2001]]. | крај2 = | статус2 = | претходник2 = | наследник2 = | сродство2 = | сајт = http://www.teletubbies.com/ | сајт2 = | сајт3 = | imdb_id = 0142055 | tv_com_id = }} '''''Телетабиси''''' ({{јез-енгл|Teletubbies}}) [[Уједињено Краљевство|британска]] је телевизијска серија за предшколски узраст. Ради се о шареним ликовима налик на децу - Телетабисима. Сваки од њих има антену другачијег облика и "телевизор" на стомаку. Дизајнирани су по моделу [[медвед]]а. Серија је светски хит, приказивала се у више од 120 држава на преко 45 језика. Уводна шпица је заузимала прво место на британским музичким топ листама 1997. и улазила је у најбољих 75 током 32 недеље. Продало се преко милион CD-ова. Први серијал има 365 епизода, и завршен је 2002. године, а нових 60 епизода су објављене 2014. Оригинална серија се у [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]] приказивала на [[РТС 1]] 2001. године,<ref name="RTS 1" /> а у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Република Македонија|Македонији]] приказивала се од 2008. на [[Ултра ТВ]], од 2014. на [[ТВ Мини]] и од 2015. на [[Boomerang]] на [[Српски језик|српском]] језику.<ref name="Mini" /> Синхронизацију је 2003. радио студио [[Лаудворкс]]. Синхронизацију специјала је 2007. радио студио [[Призор (студио)|Призор]]. Нови серијал се у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Република Македонија|Македонији]] приказује на [[ТВ Мини]],<ref name="Mini" /> а [[Српски језик|српску]] синхронизацију је радио студио [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]]. == Радња == Радња се одвија на месту пуном траве, биљака, зечева и птица. Главно пребивалиште Телетабиса је у земљаној кући, која се утапа у земљу. Поред Телетабиса, тамо борави и Ну Ну - антропоморфни плави усисивач и звучници. Неколико радњи се понавља у свакој епизоди, као што су време за игру, јело, поподневни одмор и спавање. Свака епизода се завршава одјавом звучника и наратора, а тужни и разочарани Телетабиси ускачу у своју кућу кроз рупу на врху. == Ликови == * '''Тинки Винки''' је први Телетабис, такође највећи и најстарији у дружини. Љубичасте је боје и има троугласту антену на глави. Често носи црвену (чаробну) ташну. * '''Дипси''' је зелени Телетабис, има усправну антену и често носи црно-бели шешир. Најтврдоглавији је у дружини и често одбија да нешто уради. Лице му је знатно тамније од других Телетабиса, а творци су изјавили да је црнац. * '''Лала''' је трећи Телетабис. Жута је и има заврнуту антену. Лала је јако слатка, воли да пева и плеше, и често је приказана како тражи друге Телетабисе. Њена омиљена играчка је наранџаста гумена лопта. * '''По''' је четврти Телетабис, такође је најмања и најмлађа. Црвена је и има антену у облику штапића за прављење балончића од сапунице. По обично прича тихим, меким гласом и творци су изјавили да је [[Кантонски језик|кантонка]]. * '''Ну Ну''' је антропоморфни усисивач, који представља заштитника и кућепазитеља за Телетабисе. Ретко излази напоље и све време чисти, испуштајучи звук усисавања. * '''Звучници''' су уређаји налик на цеви, излазе из земље и контактирају са Телетабисима. Они су једини ликови из Земље Телетабиса, који причају пуним реченицама. * '''Беба Сунце''' се појављује на почетку и на крају сваке епизоде. Представља позив за буђење или спавање за Телетабисе. * '''Зечеви''' браон боје су виђени по целој Земљи Телетабиса. Телетабиси уживају да их гледају како скакућу и играју се. Зечеви су једине праве животиње, које се срећу у Земљи Телетабиса, јер се птице зараво не виде, него само чују. Бораве у зечјим рупама и жбуњу. == Улоге == {| class="wikitable" |- ! Име лика !! Глас (Оригинални серијал) !! Глас (Нови серијал) || Глас ([[Лаудворкс|Главна серија]]) {{cn}} !! Глас ([[Призор (студио)|Специјали]]) {{cn}} !! Глас ([[Блу хаус (студио)|Нови серијал]])<ref>{{Cite news|url=https://hbogo.rs/serije/novi-teletabisi/1-sezona|title=Novi Teletabisi|last=|first=|date=|work=[[HBO Max]]|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> |- | Тинки Винки || [[Дејв Томпсон]]<br>[[Сајмон Шелтон]] || [[Јеремаја Крег]] || [[Ненад Стојменовић]] || [[Марко Живић]] || [[Милан Тубић]] |- | Дипси || [[Џон Симит]] || [[Ник Келингтон]] || [[Горан Јевтић]] || [[Марко Марковић (глумац)|Марко Марковић]] || [[Марко Марковић (глумац)|Марко Марковић]] |- | Лала || [[Ники Смедли]] || [[Ребека Хајланд]] || [[Марија Дакић]] || [[Душица Синобад]] || [[Мина Лазаревић]] |- | По || [[Пуи Фан Ли]] || [[Рашел Бејфарт]] || [[Бојана Стефановић]] || [[Александра Цуцић]] || [[Јелена Стојиљковић]] |- | Наратор || [[Тим Витлан]]<br>[[Тоја Вилкокс]] || [[Данијел Ригби]]<br>[[Антонија Томас]] || [[Предраг Ђорђевић (глумац)|Предраг Ђорђевић]]<br />[[Драгана Кауцки]] || [[Марко Живић]]<br />[[Душица Синобад]] || [[Милан Тубић]]<br />[[Јелена Стојиљковић]] |} == Специјали / DVD издања == Компанија ''-{Millennium film & video}-'' je 2007. издала неколико DVD-јева са специјалима, који су и у [[Србија|Србији]] и у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] били доступни само на DVD-у. Сваки DVD је садржао [[Српски језик|српску]] и [[Хрватски језик|хрватску]] синхронизацију и продавали су се у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Република Македонија|Македонији]] и [[Хрватска|Хрватској]]. [[Српски језик|Српску]] синхронизацију је радио студио [[Призор (студио)|Призор]]. == Види још == * [[Пепа Прасе]] * [[Бен и Холи - Мало краљевство]] * [[Покојо]] * [[Поко]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Teletubbies}} * {{ИМДб наслов|0142055}} * [https://www.facebook.com/teletubbies Званична Фејсбук страница] * [https://twitter.com/teletubbieshq Званична Твитер страница] * [https://www.youtube.com/channel/UCOk55dAgB8VnMlhaTEMeX5A Званични Јутјуб канал] * [https://web.archive.org/web/20061004150928/http://www.bbc.co.uk/cbeebies/teletubbies/ ''Телетабиси'' на ''CBeebies''] * [http://www.nickjr.com/teletubbies ''Телетабиси'' на ''NickJr.com''] * [http://www.nickpress.com/series/teletubbies ''Телетабиси'' на ''Nickelodeon Press''-у] * {{AllMovie title|161778|Телетабиси}} * {{TV.com show|teletubbies|Телетабиси}} {{Регдол Продакшнс}} {{ТВ Ултра}} [[Категорија:Британске серије које су се почеле приказивати 1997.]] [[Категорија:Британске серије које су се престале приказивати 2001.]] [[Категорија:Британске серије које су се почеле приказивати 2015.]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програм мреже BBC]] ruy2xec2sib402hkgfptt2tna4wddc2 25139105 25139080 2022-08-05T06:04:26Z 2001:4451:110A:9200:75B8:2CDC:CD6C:2736 wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Телетабиси | слика =File:Teletubbies on holiday at the Gnome Reserve - August 2011 - panoramio.jpg | опис_слике = | наслов = | име2 = Teletubbies | жанр = | формат = | издавач = [[Регдол Продакшнс]]<br />Дарал Меквин Лимитед | творац = [[Ан Вуд]]<br />[[Ендру Давенпорт]] | сценариста = | режија = | креативни_директор = | водитељ = | улоге = | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = "Телетабиси кажу здраво" | завршна_тема = | слоган = | композитор = | држава = {{застава|Уједињено Краљевство}} | језик = енглески | сезоне = | епизоде = 425 | списак = | извршни_продуцент = Дејвид Хилијер<br />Вик Финч | ко_извршни = | продуцент = | supervising_producer = | помоћни_продуцент = | consulting_producer = | ко-продуцент = | story_editor = | монтажер = | локација = [[Стратфорд на Ејвону]]<br />[[Ворикшир]] | кинематографија = | камера = | трајање = 25 минута | продукција = | дистрибутер = Пајнвуд Студиос<br />Ди-Ејч-Екс Медиа<br />Виаком Интернешнл | канал = | формат_слике = 480i (1997-2001)<br />1080i (2015- ) | формат_тона = | премијерно_приказивање = <small>'''Оригинална серија и специјали:'''</small><br />{{Start date|1997|3|31}} –<br />{{End date|2001|2|16}}<br /> <small>'''Нови серијал:'''</small><br />{{Start date|2015|11|9}} – ''још траје'' | почетак = | крај = | статус = | претходник = | наследник = | сродство = [[У ноћној башти]]<br />[[Дипдап]] | емитовање_у_Србији=да = да | канал2 = [[РТС 1]]<ref name="RTS 1">{{cite web |url=http://www.telegraf.rs/vesti/1448794-posle-gledanja-teletabisa-deca-skakala-u-bunar-trogodisnji-decak-zavrsio-na-psihijatriji-video-foto| title= POSLE GLEDANJA TELETABISA: Deca skakala u bunar, trogodišnji dečak završio na psihijatriji! (VIDEO) (FOTO) |website=Telegraf.rs |accessdate=28. 8. 2018}}</ref><br />[[Ултра ТВ]]<br />[[ТВ Мини]]<ref name="Mini">{{cite web |title=Mini Ultra TV program |url=https://www.navidiku.rs/tv-program/mini-ultra |website=Navidiku.rs |accessdate=28. 8. 2018}}</ref><br/>-{[[Boomerang]]}-<br/>-{[[HBO Go]]}-<br/>-{[[HBO Max]]}- | мрежа2 = | формат_слике2 = | формат_тона2 = | премијерно_приказивање2 = [[РТС 1]] | почетак2 = [[2001]]. | крај2 = | статус2 = | претходник2 = | наследник2 = | сродство2 = | сајт = http://www.teletubbies.com/ | сајт2 = | сајт3 = | imdb_id = 0142055 | tv_com_id = }} '''''Телетабиси''''' ({{јез-енгл|Teletubbies}}) [[Уједињено Краљевство|британска]] је телевизијска серија за предшколски узраст. Ради се о шареним ликовима налик на децу - Телетабисима. Сваки од њих има антену другачијег облика и "телевизор" на стомаку. Дизајнирани су по моделу [[медвед]]а. Серија је светски хит, приказивала се у више од 120 држава на преко 45 језика. Уводна шпица је заузимала прво место на британским музичким топ листама 1997. и улазила је у најбољих 75 током 32 недеље. Продало се преко милион CD-ова. Први серијал има 365 епизода, и завршен је 2002. године, а нових 60 епизода су објављене 2014. Оригинална серија се у [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]] приказивала на [[РТС 1]] 2001. године,<ref name="RTS 1" /> а у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Република Македонија|Македонији]] приказивала се од 2008. на [[Ултра ТВ]], од 2014. на [[ТВ Мини]] и од 2015. на [[Boomerang]] на [[Српски језик|српском]] језику.<ref name="Mini" /> Синхронизацију је 2003. радио студио [[Лаудворкс]]. Синхронизацију специјала је 2007. радио студио [[Призор (студио)|Призор]]. Нови серијал се у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Република Македонија|Македонији]] приказује на [[ТВ Мини]],<ref name="Mini" /> а [[Српски језик|српску]] синхронизацију је радио студио [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]]. == Радња == Радња се одвија на месту пуном траве, биљака, зечева и птица. Главно пребивалиште Телетабиса је у земљаној кући, која се утапа у земљу. Поред Телетабиса, тамо борави и Ну Ну - антропоморфни плави усисивач и звучници. Неколико радњи се понавља у свакој епизоди, као што су време за игру, јело, поподневни одмор и спавање. Свака епизода се завршава одјавом звучника и наратора, а тужни и разочарани Телетабиси ускачу у своју кућу кроз рупу на врху. == Ликови == * '''Тинки Винки''' је први Телетабис, такође највећи и најстарији у дружини. Љубичасте је боје и има троугласту антену на глави. Често носи црвену (чаробну) ташну. * '''Дипси''' је зелени Телетабис, има усправну антену и често носи црно-бели шешир. Најтврдоглавији је у дружини и често одбија да нешто уради. Лице му је знатно тамније од других Телетабиса, а творци су изјавили да је црнац. * '''Лала''' је трећи Телетабис. Жута је и има заврнуту антену. Лала је јако слатка, воли да пева и плеше, и често је приказана како тражи друге Телетабисе. Њена омиљена играчка је наранџаста гумена лопта. * '''По''' је четврти Телетабис, такође је најмања и најмлађа. Црвена је и има антену у облику штапића за прављење балончића од сапунице. По обично прича тихим, меким гласом и творци су изјавили да је [[Кантонски језик|кантонка]]. * '''Ну Ну''' је антропоморфни усисивач, који представља заштитника и кућепазитеља за Телетабисе. Ретко излази напоље и све време чисти, испуштајучи звук усисавања. * '''Звучници''' су уређаји налик на цеви, излазе из земље и контактирају са Телетабисима. Они су једини ликови из Земље Телетабиса, који причају пуним реченицама. * '''Беба Сунце''' се појављује на почетку и на крају сваке епизоде. Представља позив за буђење или спавање за Телетабисе. * '''Зечеви''' браон боје су виђени по целој Земљи Телетабиса. Телетабиси уживају да их гледају како скакућу и играју се. Зечеви су једине праве животиње, које се срећу у Земљи Телетабиса, јер се птице зараво не виде, него само чују. Бораве у зечјим рупама и жбуњу. == Улоге == {| class="wikitable" |- ! Име лика !! Глас (Оригинални серијал) !! Глас (Нови серијал) || Глас ([[Лаудворкс|Главна серија]]) {{cn}} !! Глас ([[Призор (студио)|Специјали]]) {{cn}} !! Глас ([[Блу хаус (студио)|Нови серијал]])<ref>{{Cite news|url=https://hbogo.rs/serije/novi-teletabisi/1-sezona|title=Novi Teletabisi|last=|first=|date=|work=[[HBO Max]]|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> |- | Тинки Винки || [[Дејв Томпсон]]<br>[[Сајмон Шелтон]] || [[Јеремаја Крег]] || [[Ненад Стојменовић]] || [[Марко Живић]] || [[Милан Тубић]] |- | Дипси || [[Џон Симит]] || [[Ник Келингтон]] || [[Горан Јевтић]] || [[Марко Марковић (глумац)|Марко Марковић]] || [[Марко Марковић (глумац)|Марко Марковић]] |- | Лала || [[Ники Смедли]] || [[Ребека Хајланд]] || [[Марија Дакић]] || [[Душица Синобад]] || [[Мина Лазаревић]] |- | По || [[Пуи Фан Ли]] || [[Рашел Бејфарт]] || [[Бојана Стефановић]] || [[Александра Цуцић]] || [[Јелена Стојиљковић]] |- | Наратор || [[Тим Витлан]]<br>[[Тоја Вилкокс]] || [[Данијел Ригби]]<br>[[Антонија Томас]] || [[Предраг Ђорђевић (глумац)|Предраг Ђорђевић]]<br />[[Драгана Кауцки]] || [[Марко Живић]]<br />[[Душица Синобад]] || [[Милан Тубић]]<br />[[Јелена Стојиљковић]] |} == Специјали / DVD издања == Компанија ''-{Millennium film & video}-'' je 2007. издала неколико DVD-јева са специјалима, који су и у [[Србија|Србији]] и у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] били доступни само на DVD-у. Сваки DVD је садржао [[Српски језик|српску]] и [[Хрватски језик|хрватску]] синхронизацију и продавали су се у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Република Македонија|Македонији]] и [[Хрватска|Хрватској]]. [[Српски језик|Српску]] синхронизацију је радио студио [[Призор (студио)|Призор]]. == Види још == * [[Пепа Прасе]] * [[Бен и Холи - Мало краљевство]] * [[Покојо]] * [[Поко]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Teletubbies}} * {{ИМДб наслов|0142055}} * [https://www.facebook.com/teletubbies Званична Фејсбук страница] * [https://twitter.com/teletubbieshq Званична Твитер страница] * [https://www.youtube.com/channel/UCOk55dAgB8VnMlhaTEMeX5A Званични Јутјуб канал] * [https://web.archive.org/web/20061004150928/http://www.bbc.co.uk/cbeebies/teletubbies/ ''Телетабиси'' на ''CBeebies''] * [http://www.nickjr.com/teletubbies ''Телетабиси'' на ''NickJr.com''] * [http://www.nickpress.com/series/teletubbies ''Телетабиси'' на ''Nickelodeon Press''-у] * {{AllMovie title|161778|Телетабиси}} * {{TV.com show|teletubbies|Телетабиси}} {{Регдол Продакшнс}} {{ТВ Ултра}} [[Категорија:Британске серије које су се почеле приказивати 1997.]] [[Категорија:Британске серије које су се престале приказивати 2001.]] [[Категорија:Британске серије које су се почеле приказивати 2015.]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програм мреже BBC]] bjuky6z74hrjd8zdbrkgr3jr3dei2ed 0 1409546 25138727 24426086 2022-08-04T17:32:23Z 178.221.223.64 Додао сам име нобог клуба од играча wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Лил|Лил]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за [[https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD|Париз Сен Жермен]]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] ejdtga9sp61s3eqxbwqtrdmruz5gc9g 25138729 25138727 2022-08-04T17:33:22Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Лил|Лил]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за|Париз Сен Жермен]]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] q2eduh5oso6efdck9z0uv9hn5ar6q60 25138734 25138729 2022-08-04T17:34:37Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Лил|Лил]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за| https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD]]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] k4rkc1fv2mkb9jxxz97kylwsqqyt992 25138838 25138734 2022-08-04T19:50:17Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Лил|Лил]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за[[https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD|Париз Сен Жермен]]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] 820gfoytn1e6ot3kgy69mq6sy5symif 25138839 25138838 2022-08-04T19:50:39Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Лил|Лил]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за[[https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD Париз Сен Жермен]]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] 1h4iazs6i18ik4qm5jpag1qoptof2qs 25138840 25138839 2022-08-04T19:51:07Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Лил|Лил]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за[https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD Париз Сен Жермен]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] evahxkk060fzvu0t6zyezjmm6zp3swm 25138841 25138840 2022-08-04T19:51:23Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Лил|Лил]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за [https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD Париз Сен Жермен]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] jy4769uraqd8oiwha64lz2tyv05vjqa 25138842 25138841 2022-08-04T19:52:21Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за [https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD Париз Сен Жермен]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] muzk95dvsdvcgtxw0rrpxuvy3agvfod 25138861 25138842 2022-08-04T19:56:17Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]] | актуелни_број = | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019— | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]]<br />[[Париз Сен Жермен |Париз Сен Жермен]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за [https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD Париз Сен Жермен]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] qag5eaf38du68ulqulsouykctkt8vik 25138864 25138861 2022-08-04T19:59:14Z 178.221.223.64 uredio sam i dodao ime novog imena igracevog kluba wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]] | актуелни_број = | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019—2022<br />2022-- | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]]<br /[[Париз Сен Жермен |Париз Сен Жермен]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за [https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD Париз Сен Жермен]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] 83ypoij6dykxaobw3baisoxw17r51pi 25138866 25138864 2022-08-04T20:00:44Z 178.221.223.64 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]] | актуелни_број = | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019—2022<br />2022-- | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] [[Париз Сен Жермен |Париз Сен Жермен]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за [https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD Париз Сен Жермен]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] 8o3kq39t0vy1ev2blsuzfa1cs2lxyrz 25139447 25138866 2022-08-05T11:39:18Z 178.220.245.10 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Саншес | слика = Renato Sanches 2016.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], 2016. | пуно_име = Ренато Жуниор Луж Саншес<ref>[http://www.transfermarkt.de/renato-sanches/profil/spieler/258027 „#35 Renato Sanches”], www.transfermarkt.de. Приступљено 17. јула 2016.</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|8|18|год=да}} | место_рођења = [[Амадора]] | држава_рођења = [[Португалија]] | актуелни_клуб = [[ФК Париз Сен Жермен|Париз Сен Жермен]] | актуелни_број = | позиција = [[играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = 2005—2006<br/>2006—2015 | млади_клубови = Агијас да Мусгвеир<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]] | године = 2014—2015<br />2015—2016<br />2016—2019<br />2017—2018<br />2019—2022<br />2022-- | клубови = Бенфика Б<br />[[ФК Бенфика|Бенфика]]<br />[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br />→ [[ФК Свонзи Сити|Свонзи Сити]]<br />[[ФК Лил|Лил]] [[Париз Сен Жермен |Париз Сен Жермен]] | наступи = 34<br />24<br />35<br />12<br />56 | голови = (3)<br />(2)<br />(1)<br />(0)<br />(5) | репрезентација_(године) = 2016— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалија]] | репрезентација_(наступи) = 32 | репрезентација_(голови) = (3) | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016. Француска]]|[[Португалија]]}} | актуелизовано1_(датум) = 22. јануар 2022. | актуелизовано2_(датум) = 14. новембар 2021. }} '''Ренато Жуниор Луж Саншес''' ({{јез-пор|Renato Júnior Luz Sanches}}, [[Амадора]], [[18. август]] [[1997]]) је [[фудбал]]ски репрезентативац [[Португалија|Португалије]], који тренутно наступа за [https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%BD_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD Париз Сен Жермен]. == Клупска каријера == === Бенфика === [[Датотека:Zenit-Benf (6).jpg|150п|мини|Саншес у дресу [[ФК Бенфика|Бенфике]], март 2016.]] Ренато Саншес је професионалну каријеру започео у сезони 2013–14, када је заиграо за Б-тим Бенфике. Дебитовао је 5. октобра 2014. године против [[ФК Феиренсе|Феиренсеа]].<ref>[http://www.record.xl.pt/futebol/futebol-nacional/2--liga/detalhe/feirense-benfica-2-2-golo-de-fonseca-trama-aguias-908114.html „FEIRENSE-BENFICA, 2-2: GOLO DE FONSECA TRAMA ÁGUIAS”], www.record.pt, 5. октобар 2014. Приступљено 17. јула 2016.</ref> У сезони 2015–16 је напредовао до првог тима. 30. августа 2015, Саншес је постигао свој први гол у утакмици против [[ФК Варзим|Варзима]].<ref>[http://www.bundesliga.com/en/news/Bundesliga/noblmd34-renato-sanches-all-you-need-to-know-new-bayern-starlet.jsp „All you need to know about Portugal and Bayern starlet Renato Sanches”], www.bundesliga.com, јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Седамнаест дана касније, Саншес је реализовао два пенала у поразу од [[ФК Авес|Авеса]], 2:3. === Бајерн Минхен === 10. маја 2016, Саншес је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Бајерн Минхен|Бајерном]], вриједан 35 милиона евра.<ref>[http://mondo.rs/a901428/Sport/Fudbal/Renato-Sancez-u-Bajernu-Benfika-dobila-35-miliona-evra.html „Renato Sančez u Bajernu, Benfika dobila 35 miliona evra”], www.mondo.rs, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је тако постао најскупљи Португалац који је напустио домаће првенство<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/transferencias/benfica/renato-sanches-e-o-portugues-mais-caro-a-sair-da-liga „Renato Sanches é o português mais caro a sair da Liga”], www.maisfutebol.pt, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> и први Португалац који је заиграо за Бајерн.<ref>[http://www.maisfutebol.iol.pt/benfica/transferencias/renato-sanches-e-o-primeiro-portugues-a-jogar-no-bayern-munique „Renato Sanches é o primeiro português a jogar no Bayern Munique”], www.maisfutebol.com, 10. мај 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Репрезентативна каријера == === Европско првенство 2016. === Ренато Саншес је наступио на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016]].<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro-finals/season=2016/teams/team=110/index.html „Portugal”], www.uefa.com. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Постао је најмлађи репрезентативац Португалије на великим такмичењима икада.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-oborio-kristijanov-rekord-265913.html „Renato Sančez oborio Kristijanov rekord”], www.sportske.net, 15. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> За репрезентацију је дебитовао 14. јуна 2016, на првој утакмици Португалије на такмичењу, против [[Фудбалска репрезентација Исланда|Исланда]]. Одиграо је посљедњих 19 минута.<ref>[http://www.bavarianfootballworks.com/2016/6/14/11937838/renato-sanches-debut-portugal-iceland-euro-2016 „Renato Sanches impressed in his Euro 2016 debut for Portugal”], www.bavarianfootballworks.com, 14. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Дао је свој допринос и у утакмици са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватском]] у осмини финала, када је проглашен за играча утакмице.<ref>[http://www.uefa.com/uefaeuro/season=2016/matches/round=2000744/match=2017998/postmatch/report/ „Quaresma snatches extra-time win for Portugal”], www.uefa.com, 25. јун 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Ренато Саншес је проглашен за најбољег младог играча на Европском првенству.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/renato-sancez-najbolji-mladi-igrac-ep-268769.html „Renato Sančez najbolji mladi igrač EP”], www.sportske.net, 11. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Стил игре и карактеристике == Саншеса одликују добра контрола лопте и преглед игре. Снажан је у дуелима. Поједине личности из свијета фудбала су довели у питање његове године, тврдећи да је немогуће да је толико спреман са свега 18 година.<ref>[http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/koliko-stvarno-ima-godina-renato-sancez-268227.html „Koliko stvarno ima godina Renato Sančez?”], www.sportske.net, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.sportske.net/vest/taj-ludi-sport/sumnja-se-u-renatove-godine-267996.html „Sumnja se u Renatove godine”], www.sportske.net, 4. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:613595-PORTUGALAC-KRIJE-GODINE-Sanceza-optuzuju-da-je-stariji „PORTUGALAC KRIJE GODINE: Sančeza optužuju da je stariji”], [[Вечерње новости]], 5. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> Појавиле су се информације да су његови родитељи набавили лажни родни лист. Ипак, те тврдње су се испоставиле нетачним.<ref>[http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html „KONAČNO IMAMO DOKAZ: Ovaj video jasno pokazuje koliko Renato Sančez ima godina! (VIDEO)”] {{Wayback|url=http://www.supersport.rs/fudbal/internacionalni/44704/konacno-imamo-dokaz-ovaj-video-jasno-pokazuje-koliko-renato-sancez-ima-godina-video.html |date=20160709184529 }}, www.supersport.rs, 6. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://sport.blic.rs/euro-2016/nije-lagao-porodiliste-u-kom-je-roden-sancez-potvrdilo-da-ima-18-godina-foto/csp3sbd „NIJE LAGAO Porodilište u kom je rođen Sančez potvrdilo da ima 18 godina /FOTO/”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 10. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref><ref>[http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 „Izvod iz matične knjige rođenih razrešio dilemu: Renato Sančes rođen pre 18 godina i 326 dana!”] {{Wayback|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/izvod-iz-maticne-knjige-rodjenih-razresio-dilemu-renato-sances-rodjen-pre-18-godina-i-326-dana/140421 |date=20160712014354 }}, www.mozzartsport.com, 9. јул 2016. Приступљено 17. јула 2016.</ref> == Трофеји == '''Бенфика''' * [[Прва лига Португалије у фудбалу|Првенство Португала]] '''(1)''' : 2015/16. * [[Лига куп Португалије у фудбалу|Лига куп Португала]] '''(1)''' : 2015/16. '''Бајерн Минхен''' * [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Првенство Немачке]] '''(2)''' : 2016/17, 2018/19. * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] '''(1)''' : 2018/19. * [[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]] '''(1)''' : 2017. * [[Телеком куп Немачке у фудбалу|Телеком куп Немачке]] '''(2)''' : 2017. (зимски), 2017. (летњи) '''Лил''' * [[Прва лига Француске у фудбалу|Првенство Француске]] '''(1)''' : 2020/21. '''Португалија''' * [[Европско првенство у фудбалу|Европско првенство]] '''(1)''' : [[Европско првенство у фудбалу 2016.|2016]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Renato Sanches}} {{ЕП2016ПОРф}}{{Освајачи фудбалске награде Голден бој}} {{DEFAULTSORT:Саншес, Ренато}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Португалски фудбалери]] [[Категорија:Португалски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бенфике]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери Свонзи Ситија]] [[Категорија:Фудбалери Лила]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2016.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2020.]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] 9oubn1ai1qqicn0pe1s3ozi79y4nf5n 2 1412531 25139373 25045252 2022-08-05T11:05:43Z BuhaM 169435 wikitext text/x-wiki <!-- Rubaije Omara Hajama en. Wiki: https://en.wikipedia.org/wiki/Rubaiyat_of_Omar_Khayyam --> <!-- Rober Gajar Wikipedia: https://www.wikidata.org/wiki/Q3435178 https://fr.wikipedia.org/wiki/Robert_Gaillard_(%C3%A9crivain) drugo https://cths.fr/an/savant.php?id=104624# http://www.svastarnica.com/page.php?mod=artikl&sid=18&pid=88&contid=4453 https://www.antikvarijat-phoenix.com/robert-gaillard-autor-11796 https://www.imdb.com/name/nm10453023/ https://www.amazon.com/Robert-Gaillard/e/B001K7JPQM%3Fref=dbs_a_mng_rwt_scns_share https://peoplepill.com/people/robert-gaillard http://worldcat.org/identities/lccn-n50015465/ --> <!-- Јана Адамовић Кордеј https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/4504269/.html https://uzice.rs/izlozba-jane-adamovic-ona-se-budi/ https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-50412108 https://www.bbc.com/serbian/cyr/topics/c340jvyz7kpt?page=20 https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1131941/srpski-strip-usred-pariza-kolektivnom-izlozbom-knjigom-predstavljeni-nasi-vrhunski-umetnici https://www.start013.rs/strip-izlozba-jane-adamovic-u-prostorijama-komunikart-a-sta-se-krcka-za-8-mart/ https://www.politika.rs/scc/clanak/411410/Ona-se-budi http://arhiva.fpu.bg.ac.rs/studenti/Nagrade/2013-14/index.html https://www.dkcb.rs/likovno/ https://www.tehnoart.rs/aktuelnosti/760-prva-nagrada-medjuunarodni-konkurs-2019 https://www.kcb.org.rs/2022/04/femix-fest-izlozba-stripa-vratiti-svoje-vr-ij-eme/?script=cir http://www.usus.org.rs/21-najava?start=136 http://www.usus.org.rs/21-najava?start=136 https://uns.org.rs/desk/vesti-iz-medija/129039/srbija-umetnosti-i-karikatura-desanka-desa-glisic--kada-bih-se-ponovo-rodila-izabrala-bih-istu-profesiju.html https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/banat/u-pancevu-svecano-otvoren-nova-festival-posvecen-savremenom-strip-stvaralastvu_1277818.html https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Iz_moje_krvi_(strip) - ЛИНК! --> <!-- Етна (часопис) http://www.aforizmi.org http://www.aforizmi.org/etna/arhiva/impresum.htm http://sipakrs.blogspot.com/2021/12/proradila-etna.html https://aleksandrafilipovic.com/casopis-za-satiru-etna/ --> <!-- Авантуре Тома Бомбадила https://wikisrsr.top/wiki/the_adventures_of_tom_bombadil - неки глупави превод са руског. Болје наћи енгл. извор https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-54003971 - интервју са нашим преводиоцем https://sr.testfeuer.at/lord-rings-every-character-bear-ring - ово нешто са полјског... --> <!-- Литон Стрејчи Литон Стрејчи изданак је старе племићке породице. Студирао је историју на Кембриџу и био једна од водећих личности Блумсбери групе. У периоду од 1905. до 1913. бавио се књижевном критиком. Током Првог светског рата позвао се на приговор савести због учешћа у рату. На питање шта би урадио да види како му немачки војник силује сестру дао је свој чувени одговор: "Покушао бих да се уметнем између нјих." По завршетку рата са сликарком Дором Карингтон и Ралфом Патриџом успоставља љубавни троугао који ће трајати све до Стрејчијеве смрти. У том периоду настају и његова најбоља дела: * ''Еминентни викторијанци'' (1918) * ''Краљица Викторија'' (1928) * ''Елизабета и Есекс'' (1928) * ''Портрет у минијатури'' (1931) Стрејчи је творац књижевног рода [[Романсирана биографија|романсиране биографије]], који је процветао у периоду после Првог светског рата (то није ни историја ни историјски роман. Чињенице су историјске али је начин излаганја прожет кнјижевним ефектима - погледати и код Нине Берберове: Чајковски). Литон Стрејчи умро је јануара 1932. Шест недеља након његове смрти Дора Карингтон је, због жалости за њим, извршила самоубиство.<ref>{{cite book |last1=Стрејчи |first1=Литон |title=Елизабета и Есекс |date=2003 |publisher=Центар за изучавање традиције "Укронија" |location=Београд |chapter=О аутору}}</ref> http://gayecho.com/books/liton-strejci-elizabeta-i-eseks/ https://dereta.rs/a/87ebdb58-1b16-4d47-b127-ef1d558e07f8/Liton-Strejci.aspx https://en.wikipedia.org/wiki/Lytton_Strachey --- Ен. Вики -- Блумбсбери група (Блумбсберијевци): https://www.akuzativ.com/teme/909-blumsberi-grupa https://hrv.worldtourismgroup.com/patti-smiths-photographic-homage-bloomsbury-group-19218 http://www.knjizenstvo.rs/sr/casopisi/2015/zenska-knjizevnost-i-kultura/recepcija-umjetnosti-virginije-woolf-androginija-kao-svjetonazor-ili-bijeg-od-stvarnosti#gsc.tab=0 https://goaravetisyan.ru/bs/obshchaya-harakteristika-vozrozhdeniya-v-anglii-angliiskaya-poeziya-xvi-veka/ https://bs.eferrit.com/virginia-woolf-biografija/ http://plezirmagazin.net/skandinavski-boho/ ------------------- Јадран Лазић - фотограф https://www.kurir.rs/vesti/moja-zivotna-prica/3779491/jadran-lazic-zivotna-prica https://www.novosti.rs/c/scena/poznati/1039672/jedino-brizit-bardo-nisam-fotografisao-prvi-jugoslovenski-paparaco-jadran-lazic-izlozbi-fotografija-monografiji-pola-veka-rada ---------------- Шећерне колибе (Sugar huts) - Канада https://en.wikipedia.org/wiki/Sugar_shack --> <!-- ZANIMLJIV TEKST O TKANINAMA https://tekigvel.rs/tkanine-od-prirodnog-vlakna/ https://tekigvel.rs/tkanine-od-prirodnog-vlakna/ --> <!-- Егон Фекете (лингвиста) https://www.knjizara.com/Egon-Fekete-o10059 https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9243 https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/9243/zivanovic.fekete.2019.pdf?sequence=1&isAllowed=y https://www.politika.rs/scc/clanak/79172/Preminuo-Egon-Fekete --> <!-- http://www.publicart-publicspace.org/files/files/Prazni_prostori_%20Beograda.pdf --> <!-- ПРУГАСТИ ДЕЗЕН https://www.in4s.net/najpoznatiji-dezen-na-svijetu/ [[Дунавска бициклистичка рута]] - проширити [[Рам (Велико Градиште)]] - додати знаменитости - тврђава, црква, скела --> <!-- Tekstilni rečnik - http://www.emtextextil.com/tekstilnirecnik.html Шелак https://en.wikipedia.org/wiki/Shellac https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/shellac http://www.art-product.rs/project/selak/ ------------------------- --> [[Корисник:BuhaM/честе референце|честе референце]] [[Корисник:BuhaM/Пројекти|У припреми]] [[Шаблон:)':|емотикони]] [[Корисник:BuhaM/Пројекти]] <!-- ЧАСОПИСИ MODERNA VREMENA https://serijskepublikacije.wordpress.com/ - SLIKA https://www.delfi.rs/knjige/123398_magazin_moderna_vremena_knjiga_delfi_knjizare.html - SLIKA https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/260936972#full https://korzoportal.com/nova-vizija-casopis-moderna-vremena/ https://korzoportal.com/casopis-moderna-vremena-2/ https://www.blic.rs/kultura/vesti/promocija-prvog-broja-casopisa-moderna-vremena/grkqszx https://bibliotekanovavaros.rs/dogadjaji/prikaz/knjizhevno-veche-moderna-vremena-i-vladimir-pishtalo https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/9964-promocija-%C4%8Dasopisa-moderna-vremena YU FILM DANAS SLIKA U DIREKTORIJUMU KAZBULBUCIJADE https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/29038860#full https://www.worldcat.org/title/yu-film-danas-jugoslovenski-filmski-casopis/oclc/643385575 https://www.juznevesti.com/Kultura/Promocija-casopisa-Yu-film-danas.sr.html https://www.knjizara.com/YU-film-danas-casopis-grupa-autora-12730 https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=21376 https://www.vesti.rs/Nis/Novi-dvobroj-casopisa-Yu-film-danas-VIDEO.html http://www.uzickopozoriste.multisoft.rs/index.php/item/988-casopis-scena-za-pozorisnu-umetnost Filozofski godišnjak SLIKA U GOOGLE SLIKAMA - uraditi kod kuće!!! https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/15073792#full http://emu.f.bg.ac.rs/bpa/index.html http://www.f.bg.ac.rs/instituti/IFS/publikacije http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0353-3891&lang=en http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2013/0353-57381302061A.pdf САВРЕМЕНИК ПЛУС = САВРЕМЕНИК SLIKA U DIREKTORIJUMU KAZBULBUCIJADE https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/630543#full https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/COBIB/16300556#full https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=5759 http://www.amika.rs/knjizevne_novine/april-maj2006.htm https://gminfo.rs/casopis-savremenik/ https://www.025info.rs/vesti/kultura_13/pesme-zorana-m-mandica-obja_23116 https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/836457/ministarstvo-ignjatovic-je-skroz-cist КУЛТУРА http://www.casopiskultura.rs/ https://zaprokul.org.rs/ https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/COBIB/8472066 https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/213801484 http://www.casopiskultura.rs/Magazine/Archive - ЦЕО ДИГИТАЛИЗОВАН!!! - SLIKE https://sinhro.rs/casopis-kultura-50-godina-od-prvog-broja/ http://www.politika.rs/sr/clanak/417299/Pet-decenija-casopisa-Kultura TREĆI TRG https://trecitrg.rs/casopisi/ - ARHIVA I SLIKE https://trecitrg.rs/ https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/124742412 https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/115388428 - ELEKTRONSKO IZDANJE ART FAMA http://www.arte.rs/sr/1540-art_fama/ - o časopisu i SLIKA https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/136375052 https://draganvojvodic.wordpress.com/publications/others-publication/art-fama-february-2010/ - SLIKA https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/1036214/hronika-treceg-programa--art-fama.html http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_content&task=view&id=1435&Itemid=302 http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_content&task=view&id=1763&Itemid=229 Think Tank https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/126368524 https://www.ceeol.com/search/journal-detail?id=34 - SLIKA http://www.prelistavanje.rs/vest/prikazi/predrag-stankovic-profesor-think-tank-casopis/557939 https://www.danas.rs/kultura/think-tank-town-14-put/ https://www.danas.rs/kultura/think-tank-u-stokholmu/ https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=3385 - SLIKA http://www.marginalac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=222&Itemid=81 - BOLJE SLIKE RUSKI ALMANAH http://www.politika.rs/sr/clanak/108134/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5 http://www.skd.rs/ruski-almanah-broj22/ - I SLIKA https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/28960514 https://www.vreme.com/cms/view.php?id=915559 - I SLIKA https://www.vreme.com/arhiva_html/502/17.html - I SLIKA https://www.vreme.com/cms/view.php?id=546032 - I SLIKA http://www.danilokis.org/ruski_al_11.pdf - RUSKI ALMANAH br. 11 REMONT ART FILES https://www.academia.edu/7053593/Constructions_of_Balkan_as_the_Other_in_Contemporary_Art_Practices - PRVI BROJ on-line i slika naslovne http://www.seecult.org/vest/remont-art-files http://www.arte.rs/sr/vesti/remont_art_files-4235 https://www.remont.net/files/Remont%20Art%20Files%201.pdf - ISTO https://www.opafondacija.org/zaum/tag/jestrovic-aleksandar-jamesdin/ https://www.remont.net/izdavastvo.html - arhiva PROLOM SLIKA U DIREKTORIJUMU KAZBULBUCIJADE https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/91774988#full http://casopisprolom.blogspot.com/?view=mosaic https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3638478/romano-them.html http://www.isidorasekulic.rs/vesti/vest/mlady-ysydoryny-pesnytsy http://zvezdara.rs/wp-content/uploads/2018/05/Branko-%C4%86opi%C4%87.pdf orchestra http://orchestra-magazine.com/arhiva.html - SLIKE I ARHIVA I SVE O ČASOPISU - zvanični https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/8538892 http://www.politika.rs/sr/clanak/262193/Besparica-gasi-Orhestru https://www.izlazak.com/teatar/10723-igraj-igrajinae-smo-izgubljeni-pina-bau-grk-zorba-opsirnije https://www.vreme.com/arhiva_html/489/20.html http://www.nin.co.rs/2000-06/29/13358.html POVELJA - za dopunu [[Повеља (часопис)]] https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/8472578#full https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/8472578#full - PRETHODNIK koji nastavlja https://kv-biblio.org.rs/o-povelji-i-izdavackoj-delatnosti/ https://www.researchgate.net/publication/343055736_Istorijat_knizevnog_casopisa_Povela - mora da se traži http://infokraljevo.com/izasao-je-novi-broj-casopisa-povelja/ http://www.biblioteka-bor.org.rs/2009/05/povelja/ https://konkursiregiona.net/kraljevacka-povelja-poezija-danas-produkcija-2010/ https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:332043-Cetiri-decenije-kraljevacke-Povelje UNUS MUNDUS https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/101631500 https://www.nkc.rs/casopisi/casopis-unus-mundus#gsc.tab=0 - ARHIVA I SLIKE https://www.art-anima.com/vesti/casopisi/novi-qunus-mundusq-posveen-postapokalipsi https://www.danas.rs/nedelja/unus-mundus-45-put/ https://misljenovac.wordpress.com/2011/12/02/unus-mundus-br-402011-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/ https://www.juznevesti.com/Kultura/Niski-Unus-Mundus-predstavljen-u-Leskovcu.sr.html?c=Komentari POEZIJA https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/108949255 http://www.nspm.rs/kulturna-politika/poezija-istocnika-odbrana-i-poslednji-dani.html?alphabet=l http://weblibrary.apeiron-uni.eu:8080/proizvodi/?id=7858 https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:485696-Casopisi-Istocnik-i-Poezija-ove-godine-nece-izlaziti MALO PODATAKA SLIKA NA GOOGLE SLIKAMA THEORIA https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/556303 https://www.fondacija-djindjic.org/zoran-dindic https://www.aa.com.tr/ba/analiza-vijesti/prije-17-godina-ubijen-srbijanski-premijer-zoran-%C4%91in%C4%91i%C4%87-bio-je-lider-koji-se-zalagao-za-evropske-vrijednosti-/1763179 https://www.knjizara.com/Milorad-Belancic-o3196ž https://pescanik.net/bulevarom-zorana-djindjica/ Свеске Задужбине Иве Андрића - za dopunu [[Sveske Zadužbine Ive Andrića]] https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/608783#full https://www.ivoandric.org.rs/%D0%B7%D0%B8%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B2%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B0 https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1527588 https://www.apartmani-u-beogradu.com/znamenitosti-beograd/znamenitosti-zaduzbina-ive-andrica https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/3505925/zaduzbina-ive-andrica-cuvar-dela-nobelovca.html ISTORIJA ZMAJEVIH DEČJIH IGARA !!!!!!! (Pop Đurđev) https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1509827&print=yes --> <!-- http://www.uzkd.mku.gov.me/vijesti/166809/NEMATERIJALNA-KULTURNA-DOBRA-CRNE-GORE.html --> <!-- Култура испијања чаја енг. Tea culture --> <!-- [[Видео-надзор]] https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/ko-je-izmislio-video-nadzor --> <!-- * [https://en.wikipedia.org/wiki/Herb Herb] https://www.docsity.com/sr/lekovito-i-aromaticno-bilje-pdf/4543039/ https://www.zemlja.rs/organsko-lekovito-i-aromaticno-bilje-tradicionalni-lek-ili-dodatak-hrani/ https://www.organicnet.co/info-center/resource/show/lekovito-i-zacinsko-bilje http://ishrana-buducnosti.com/aktuelno-post/uticaj-zacinskih-lekovitih-biljaka-na-zdravlje-ljudi/ * [https://en.wikipedia.org/wiki/Orange_juice Orange juice] https://www.healthline.com/nutrition/orange-juice https://bonapeti.rs/n5-83451-Sok_od_pomorand%C5%BEe_-_koliko_ukusan,_toliko_i_opasan https://www.alo.rs/zenske-price/nazdravlje/kada-cujete-zasto-je-dobar-sok-od-pomorandze-odmah-cete-popiti-jednu-casu/200804/vest https://www.zenskimagazin.rs/dijetafitnes/zdravlje/zasto-je-stetno-piti-sok-od-narandze-ujutru https://www.healthline.com/nutrition/orange-juice-benefits * [https://en.wikipedia.org/wiki/Woodworking Woodworking] --> <!-- Ulica Delijska Usko sokače u Zemunu Данило Владисављевић, архитекта--> == Задатак == * Пријавите се на Ваш кориснички налог * У оквиру корисничке странице се представите. * У заглављу са десне стране кликните на поље Песак да бисте започели уређивање странице која само служи за вежбу. * Почните да уређујете страницу тако што ћете се представити. * Своје име и презиме подесите да буде подебљан текст, а занимање да буде курзиван текст. * Направите поднаслов „Мој град“ и у оквиру њега напишите једну реченицу, који је Ваш град и у којој држави се налази. Град и државу повежите унутрашњом везом * Направите под-под наслов „Мојe омиљене државе“ и у оквиру њега направите списак од три државe по избору, користећи неки од начина за набрајање и повежите их унутрашњом везом * Направите поднаслов „Моја библиотека“ и у оквиру њега напишите једну реченицу о библиотеци коју посећујете, подаци могу бити са сајта Библиотеке (препричано), као референцу навести сајт Библиотеке. * Направите поднаслов Референце и ставите шаблон <nowiki>{{reflist}}</nowiki> * Кликните на дугме Прикажи претпреглед и видите како изгледа Ваша страница. Ако Вам се свиђа притисните дугме '''Објави измене'''. '''Успешно сте завршили Ваше прво уређивање на Википедији. Честитамо!''' <!-- {{tmbox | type = notice | image = [[Датотека:Moskovski bridge in the city center of Podgorica, Montenegro 04.jpg|90п]] | imageright = [[Датотека:Old olive in Bar, Montenegro.jpg|90п]] | text = <center>Овај чланак је написан или допуњен у оквиру пројекта '''[[Википедија:Црна Гора 2019.|Црна Гора 2019.]]''' започетог у Средњој мјешовитој школи "Данило Киш" у [[Будва|Будви]].</center><center>Почетак пројекта: '''Септембар 2019.'''</center>}} --> <!-- {| width="100%" cellspacing="0" cellpadding="6" style="font-size:95%; line-height: 15px; background: #faf6ed; border: 1px solid #faecc8;" |- | colspan="4" style="background: #faecc8;" |<big>'''Поздрав, {{СТРАНИЦА}}.''' [[Википедија:Добро дошли|Добро дошли]] на [[Википедија на српском језику|Википедију на српском језику]]! </big> |- | colspan="4" | Здраво, {{СТРАНИЦА}}. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. |- | colspan="4" | Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Молимо вас да одвојите мало времена и '''прочитате следеће теме''', пре него што почнете да уређујете Википедију. |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app lassist.png|30п]] | [[Википедија:Пет стубова|'''Пет стубова Википедије'''<br />Шта је Википедија?]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action info.svg|30п]] | [[Помоћ:Садржај|'''Помоћ'''<br />Општи приручник за уређивање Википедије]] |- | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app Startup Wizard.png|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Упутства|'''Упутства'''<br />Брзо научите да правите измене, корак по корак]] | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app kedit.svg|30п]] | width="38%" | [[Википедија:Песак|'''Песак'''<br />За увежбавање рада на Википедији]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal_Clear_app_tutorials.png|30п]] | [[Википедија:Википедијанац (основни курс)| '''Основни курс'''<br />Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима]] | width="8%" align="right" | [[Датотека:Crystal Clear action apply.png|30п]] | [[Помоћ:Уређивање|'''Научите како се уређује страница'''<br />Водич за уређивање страница]] |- | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps important yellow.svg|30п]] | [[Википедија:Шта Википедија није|'''Ствари које не би требало да радите'''<br />Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps ksirc.png|30п]] | [[Википедија:Најчешће постављана питања|'''Најчешће постављана питања'''<br />Питања која многи постављају]] |- | align="right" | [[Датотека:Crystal Clear app file-manager.png|30п]] | [[Википедија:Правила и смернице|'''Правила Википедије'''<br />Правила и смернице које је усвојила заједница]] | align="right" | [[Датотека:Nuvola apps kteatime.png|30п]] | [[Википедија:Трг|'''Трг'''<br />Место где можете питати друге википедијанце]] |- | colspan="4" style="border-top:2px solid #faecc8;" | [[Датотека:WikiEditor toolbar - signature.png|д|120п|Дугме за аутоматски потпис]] Молимо вас да се потписујете на страницама за разговор помоћу четири тилде <nowiki>(~~~~)</nowiki> или кликом на дугме које се налази изнад прозора за прављење измена — то даје ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо вас да се не потписујете у чланцима. За слање слика на Википедију, молимо вас да прочитате: * [[Википедија:Правила о коришћењу слика|Правила о коришћењу слика]] * [[Википедија:Ауторско право|Ауторско право]] * [[Википедија:Налепнице за ауторско право над сликама|Налепнице за ауторско право над сликама]] <u>'''Пре него што почнете с уређивањем чланака, молимо вас да прочитате важне [[Википедија:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији|напомене о писању српским језиком на Википедији]].'''</u> Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати [[Српска ћирилица|ћирилицом]] и [[гајица|латиницом]], [[Екавски изговор|екавицом]] и [[Ијекавски изговор|ијекавицом]], али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „-{osisanom}-” латиницом, односно -{[[ASCII]]}--јем, биће уклоњене без одлагања. <div align=right>-{'''''[[Википедија:Језичке кутијице/Sr-0|Don't speak Serbian? Sr-0?]] — talk to us via [[Википедија:Трг/Енглески|our Village Pump in English]].'''''}-</div> </div> |} --> <!-- ПРВЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ https://www.011info.com/upoznaj-beograd/prve-skole-u-beogradu --> <!-- Solana - engl. Saltern --> <!-- Kalorijske tablice - http://www.vjezbaj.com/kalorijska-tablica/ https://www.lidl.hr/hr/Hranjive-vrijednosti-pekarskih-proizvoda-6054.htm --> <!-- Жене у пвом светском рату - https://www.danas.rs/kultura/zensko-lice-velikog-rata/ --> <!-- Školovanje srpske dece u BiH https://www.academia.edu/38353780/Pedago%C5%A1ki_vremeplov_istorija_srpskih_%C5%A1kola_u_Bosni_i_Hercegovini_do_1853_Bijeljina_2018.pdf?email_work_card=view-paper --> <!-- Sokolsko društvo slike: Category:Wiki Team Trstenik - Museum in Trstenik poslednja stranica --> <!-- Илирска касина http://www.sgd.org.rs/publikacije/zemlja%20i%20ljudi/59/08_Spicanovic_Vlada-kraljevske_ulice_beograda.pdf - часопис Српског географског друштва - прегледати и за Улицу краља Петра http://horizontstopa.blogspot.com/2010/03/zeleni-venac.html - Х О Р И З О Н Т - Часопис Књижевног клуба "Иво Андрић" за популаризацију традиције, уметности и културе http://www.srbija-forum.com/viewtopic.php?f=57&t=2843&start=20 - Годишњица Николе Чупића. Књ. 22 COBISS.SR-ID 37871623 http://archive.li/T6wuO - skoro isto što i prethodno, ali nema pisani izvor... https://sr.wikisource.org/sr-ec/%D0%A2%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0 - мало код Нушића, али то може и из Улице Краља Петра Грађанска касина https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0 - Нушић, Стари Београд http://www.srpskilegat.rs/na-danasnji-dan-osnovana-je-gradjanska-kasina/ https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2010/1450-605X1011029G.pdf - Има као извор и код Краља Петра https://www.turistickisvet.com/vesti/restoraterstvo/kafanski-zivot-beograda-kojeg-vise-nema.html - može kao spoqašwe http://www.politika.rs/scc/clanak/7721/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B5-%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB-%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE#! - prva berza na Balkanu u Građanskoj kasini http://www.tt-group.net/video/najbolje-beogradske-kafane/ https://www.academia.edu/5747577/Institucija_kafane_kao_ogledalo_dru%C5%A1tvenog_%C5%BEivota_Beograda_uloga_i_funkcije_kafana_u_Beogradu_u_oblikovanju_modernosti_u_Srbiji_XIX_i_XX_veka - тражити на гуглу преко мог налога, не преко библиотеке https://www.ekapija.com/after-workhours/274518/beogradska-berza-slavi-115-godina-zasluga-nekadasnjeg-srpskog-trgovackog-drustva --> <!-- ZEMUN stari - http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2013/nasledje6/13-aleksandra-dabizic.pdf [[Списак споменика културе у Београду]] https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83 == БГ теме == * Манастир Павловац - http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/Manastir_Pavlovac.pdf * КУЋА ПОРОДИЦЕ МАТИЋ У ВРАНИЋУ - http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2016/11/kuca-porodice-matic.pdf * [[Споменик природе Платан код Милошевог конака]] и [[Platanus acerifolia]] - nit je platan ispred Konaka povezan sa člankom o platanu, nit ima kategoriju na ostavi - srediti to! * [[Београдски надреализам]] [http://www.avantgarde-museum.com/hr/museum/kolekcija/umjetnici/beogradski-nadrealizam~pe4520/ линк] * [[Грађанска касина у Београду|Грађанска касина]] http://www.kodkicosa.com/gradjanska_kasina.htm - НУШИЋЕВ ТЕКСТ: литература - {{cite book|last=Нушић|first=Бранислав|title=Стари Београд : (из полупрошлости)|year=2014|publisher=3D+|location=Београд|isbn=978-86-6367-033-4|url=http://www.kodkicosa.com/gradjanska_kasina.htm|accessdate=25. 3. 2017}}{{COBISS|ID=210722316}} референца - <ref name="Нушић">{{harvnb|Нушић|2014|p=94-95}}</ref> http://www.sintezis.org/wp-content/uploads/2014/01/Institucija-kafane-kao-ogledalo-drustvenog-zivota-Beograda.pdf --> <!-- https://langdonsworld.com/2017/11/14/origin-prologue/ GRADJEVINE SPANIJE PO DEN BRAUNU U ROMANU POREKLO --> <!-- КИРИЛ КУТЛИК, ОСНИВАЧ СРПСКЕ ЦРТАЧКО-СЛИКАРСКЕ ШКОЛЕ http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/GodisnjakLII/GodisnjakLVII-133-169.pdf --> <!-- Гистав флобер --> <!-- Жорж Фејдо СНП - http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=2912 sh viki - https://sh.wikipedia.org/wiki/Georges_Feydeau Sterijino pozorje - http://www.pozorje.org.rs/scena/scena404/23.htm --> <!-- Свет духова - http://www.mladi.bibliotekasabac.org.rs/index.php/en/zabava/strip/88-meni/zabava/knjiga/110-svet-duhova --> <!-- за чланак РАДНЕ ЖИВОТИЊЕ референце: <ref name="Majmuni">{{cite journal|last=Didulica|first=Diana|title=Video: Majmuni kao fizička i zabavljačka radna snaga|journal=Oslobođenje životinja|date=22. 3. 2017|url=http://oslobodjenje-zivotinja.com/video-majmuni-kao-fizicka-i-zabavljacka-radna-snaga/|accessdate=10. 12. 2017}}</ref> литература: * <ref>{{Cite book|last=Krizmanić|first=Mirjana|title=O životinjama i njihovim ljudima|year=2016|publisher=V.B.Z.|location=Zagreb|isbn=9789533047874|pages=}}</ref> --> <!-- Кетрин Макфејл - POPRAVITI UZASNI CLANAK http://www.universitystory.gla.ac.uk/ww1-biography/?id=4499 Katherine MacPhail (katherine s macphail) - Кетрин Стјуарт Макфејл Edit Halovej https://books.google.rs/books?id=lyZYS_GxglIC&pg=PA277&lpg=PA277&dq=edith+holloway+world+war+I&source=bl&ots=jkiN0DlG_x&sig=JGNv0cxP8W1SLsU32r0RtcavIFA&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiH8Y3U9PPXAhVrMJoKHbfwBLkQ6AEIRjAI#v=onepage&q=edith%20holloway%20world%20war%20I&f=false Limonium - slajer trava SREDITI SORBUSE sa Emilijinom knjigom!!! Mukinja Brekinja Jarebika (sve pobrkano) [[Бобица]] !!! После погледати шта се може направити од других чланака на тему ПЛОДА!!!!!!!!!!!!!! [[Шипак]] - Роса цанина !!!! - СРЕДИТИ, рогобатно је - раздвојити дивљу ружу, розаце и шипурак Зова - род - ПОПРАВИТИ да не води на црну зову, већ дати опис рода Може се човек позабавити и [[Allium|луковима]] [[Чај (биљка)]] [[Салеп]] - videti kakav je tu haos nastao! Lagerstroemia sp. -------------------- KRAJPUTASI http://www.traveltoserbia.net/izlet/101/culture/34/krajputasi.html NOMINOVANJE ZA SLIKU DANA https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Featured_picture_candidates PRVA NOMINOVANA https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Featured_picture_candidates/File:Trouts_in_the_pond.jpg/2 [[Категорија:Клице дрвеће]] [[Портал:Биологија]] {{ВикиБиб2017}} Info kutija za BIOGRAFIJE - Ivan Martinovic --------------- BILJKE : PARAZITSKE BILJKE * http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=24609 - za haustorije SPOLJAŠNJE: http://ljubimci.telegraf.rs/zoo-hobi/21841-divno-strasno-u-isto-vreme-10-najzanimljivijih-zivotinjskih-vrsta-otkrivenih-2015-godine IMA NA VIKI: Vilina kosica - odlična Имела - može se dopuniti red Lamiales na VIKI - https://sr.wikipedia.org/wiki/Lamiales Familija Orobanchaceae - VOLOVOTKE * http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=10639 na hr. VIKI - https://hr.wikipedia.org/wiki/Volovotkovke * http://enciklopedija.lzmk.hr/clanak.aspx?id=42719 * http://hrvatski.enacademic.com/84070/volovotke https://www.scribd.com/document/88490320/Herbologija-skripta - KOROVI * https://www.academia.edu/4981077/BILJKA_CVJETNJA%C4%8CA SCRIBD: https://www.scribd.com/document/125884956/Atlas-Korova ZA DRUGE VRSTE!!! ROD: VOLOVOD - Orobanche * http://www.plantea.com.hr/volovod/ * http://www.pisvojvodina.com/Lists/Team%20Discussion/DispForm.aspx?ID=518&RootFolder=%2FLists%2FTeam%20Discussion%2FVolovod%20%28Orobanche%20sp.%29 * http://www.ju-priroda.hr/0web.asp?iddb=27 Mali volovod - Orobanche minor * http://www.ju-priroda.hr/0web.asp?iddb=27 Pa dalje... Po neku predstavnicu roda. НА БИОРАС-у - http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=26520 ГРАЂАНСКА КАСИНА http://www.kodkicosa.com/gradjanska_kasina.htm - НУШИЋЕВ ТЕКСТ: литература - {{cite book|last=Нушић|first=Бранислав|title=Стари Београд : (из полупрошлости)|year=2014|publisher=3D+|location=Београд|isbn=978-86-6367-033-4|url=http://www.kodkicosa.com/gradjanska_kasina.htm|accessdate=25. 3. 2017}}{{COBISS|ID=210722316}} референца - <ref name="Нушић">{{harvnb|Нушић|2014|p=94-95}}</ref> http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2010/1450-605X1011029G.pdf - БЕОГРАДСКА ИМАЊА КНЕЗА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА http://www.sintezis.org/wp-content/uploads/2014/01/Institucija-kafane-kao-ogledalo-drustvenog-zivota-Beograda.pdf http://kakosepise.com/rec/kasino-ili-kazino/ - РОВЕРИТИ У ВУЈАКЛИЈИ! <ref name="Српски легат">{{cite web|last=М. К.|title=На данашњи дан основана је Грађанска касина|url=http://www.srpskilegat.rs/na-danasnji-dan-osnovana-je-gradjanska-kasina/|website=Српски легат|accessdate=25. 3. 2017|date=22. 6. 2015.}}</ref> http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/1955213/vremeplov-22-jun-2015.html - НЕШТО... Divna Đurić - Zamolo : НА КРАЈУ СТРАНЕ http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=602&page%3D5= http://bgdspomenar.blogspot.rs/2014/08/blog-post.html - Нушић : Београдска чаршија спољашње везе: * http://www.mojakafana.com/Literatura/Kafana-najvaznija-institucija-u-Srba.sr.html * https://www.turistickisvet.com/vesti/restoraterstvo/kafanski-zivot-beograda-kojeg-vise-nema.html * http://www.iserbia.rs/novosti/ministarstvo-za-veselje-i-razbibrigu-2098/ MOZDA!!! Proveriti to sa berzom. Mislim danije osnovana u Kasini ЂУМРУКАНА - ИМА!!! Прво позориштже у БГД-у http://www.srpskilegat.rs/prvo-pozoriste-u-beogradu-teatar-u-savamali/ Juniti Mitford http://www.prozorivrata.com/iz-tradicije-car-drveca-hrast/ - НЕШТО ЗА ХРАСТ - ПОГЛЕДАТИ ПРВО ПОЗОРИШТЕ У ЂУМРУКАНИ http://www.srpskilegat.rs/prvo-pozoriste-u-beogradu-teatar-u-savamali/ МОЖЕ СЕ ОДАВДЕ ТЕКСТ ДОПУНИТИ --------------- Визиткарта 1. ВУЈАКЛИЈА http://freecardgroup.com/poslovne-kartice/ http://www.opsteobrazovanje.in.rs/kako-se-pise/vizitkarta-ili-vizit-karta/ НА ЕН. ВИКИПЕДИЈИ: Visiting card Busines card (већина других линковала на ПРВЕ!) Српско народно позориште - Нови Сад --------------------------------------- ZGRADE: * http://lepotazivota.rs/zanimljivosti-iz-zivota-u-beogradu-u-doba-stila-secesije/ * http://www.beligrad.com/kraljapetra.htm ПУТУЈУЋА ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ http://mpus.org.rs/wp-content/uploads/2014/09/Putujuca-pozorista-u-Srbiji-katalog.pdf http://www.svet.rs/zivot/kultura/otvaranje-izlozbe-putujuca-pozorista-u-srbiji-od-druge-polovine-xix-veka-do-1945-godine ЛЕТЕЋЕ ДИЛЕТАНТСКО ПОЗОРИШТЕ http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=5620 ТЕАТРОН http://mpus.org.rs/wp-content/uploads/2016/11/Teatron-166-167-web.pdf ---------------------------------------------------------------- Милева Марковић - имала половином 19. http://blog.b92.rs/text/17570/Znamenite-Beogradjanke/ ЛИНК ЗА ПИСЦЕ СТАРИХ ПРЕДСТАВА У СНП http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/sveske_ms_53.pdf * Јелена Кујунџић http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/jelena-jela-kujundzic Wiki: Hadžići (Babina Luka) http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:565739-%D0%8F%D0%B8%D0%BD-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:565739-%D0%8F%D0%B8%D0%BD-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0 http://www.politika.rs/scc/clanak/156081/Beograd-od-bazara-do-bulevara http://srpskoblago.rs/milan-kujundzic-aberdar/ https://www.rastko.rs/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/08.html Катарина Ст. Павловићева - Катарина Павловић http://www.politika.rs/scc/clanak/156081/Beograd-od-bazara-do-bulevara http://www.arte.rs/sr/umetnici/teoreticari/dragana_garic-4758/tekstovi/moda_i_emancipacija_u_zenskoj_vizuelnoj_kulturi_srbije_i_vojvodine_krajem_xix_i_pocetkom_xx_veka-3768/ Софија Главинић http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=390&t=20386&start=270 Марта Јовановић http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=5256 http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?p=135776 Марија Голубовић Цветић https://books.google.rs/books?id=Q90fAQAAMAAJ&q=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B&dq=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi9tIi-yrXRAhXCWCwKHeGnCYMQ6AEIGjAA Марија Јеленска http://www.pecat.co.rs/2014/08/ukroceno-tvrdoglavstvo-ili-ko-je-prvi-u-beogradu-igrao/ http://www.narodnopozoriste.rs/pozoriste http://www.yugopapir.com/2015/12/milka-grgurova-heroina-jugoslovenskog.html http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?p=135776 == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Krizmanić|first=Mirjana|title=O životinjama i njihovim ljudima|year=2016|publisher=V.B.Z.|location=Zagreb|isbn=9789533047874|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|first=Милан|last=Грол|title=Из позоришта предратне Србије|year=1952|publisher=Српска књижевна задруга|location=Београд}}{{COBISS|ID=16287239}} * {{Cite book|ref=harv|first=Borivoje S.|last=Stojković|title=Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba : (drama i opera)|year=1979|publisher=Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije|location=Beograd}}{{COBISS|ID=46929415}} КОСТА ИЛИЋ (Муж Олге Илић) http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2017/Pages%20from%20GLASNIK%20BR%2017-5%20Borivoje%20Stojkovic.pdf LITERATURA: <ref>{{Cite book|first=Милан|last=Грол|title=Из позоришта предратне Србије|year=1952|publisher=Српска књижевна задруга|location=Београд}}{{COBISS|ID=16287239}}</ref> НП у Београду - http://www.narodnopozoriste.rs/u-foajeu-partera-otvorena-izlozba-narodno-pozoriste-uoci-prvog-svetskog-rata СВЕТОЛИК САВИЋ (додати и код њега понешто одавде) - https://www.geni.com/people/Svetolik-Savic/6000000038708656596 --------------------------------- Паја Поповић http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14482 http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=986 == Литература == * {{Cite book|ref=harv|first=Милан|last=Грол|title=Из позоришта предратне Србије|year=1952|publisher=Српска књижевна задруга|location=Београд}}{{COBISS|ID=16287239}} * {{Cite book|ref=harv|first=Borivoje S.|last=Stojković|title=Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba : (drama i opera)|year=1979|publisher=Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije|location=Beograd}}{{COBISS|ID=46929415}} * <ref name="Stojković">{{harvnb|Stojković|1979|p=000-000}}</ref> Александар (Шандор) Поповић - БРАТ попа Луке http://www.novibechej.com/da-se-podsetimo-na-novi-becej-i-novobecejce/949-aleksandar-popovic PUTUJUĆE POZORIŠTE A. POPOVIĆA (????) - http://novibecej.rs/index.php/nas-zavicaj/proslost/poznate-licnosti МИХАИЛО МАРКОВИЋ (Милкин муж) - http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=6892 -------------- Александар Бачвански http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornikfdu/13-14/29/download_ser_lat - ОВО БИ СЕ МОГЛО ОДШТАМПАТИ http://www.novibechej.com/novi-becej-i-vranjevo-kroz-istoriju/220-pozorisna-umetnost http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/znamenite-novosadanke-pale-u-zaborav/n88lqyn * Novosađanka Marta Jorgović prva je Srpkinja koja je upisala i završila srednju školu * prvi kuvar na srpskom jeziku napisala je Katarina Popović Midžina * takođe Novosađanka, Marija Trandafil i danas važi za najveću srpsku dobrotvorku * glumica Draga Spasić * И ЈОШ... Leteće diletantsko pozorište - https://www.rastko.rs/isk/isk_18.html http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Zivot-stigao-na-binu/lat/141090.html http://www.politika.rs/sr/clanak/352255/Pogledi/Diletantska-druzina SVE JE ZBRKANO. PROVERITI PODATKE Десанка Ђорђевић (глумица) Зора Златковић Радојка Ројка Бајаловић ... Милица Бабовић Бакић http://www.politika.rs/scc/clanak/156081/Beograd-od-bazara-do-bulevara https://books.google.rs/books?id=norhvFG1YicC&pg=PA106&lpg=PA106&dq=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86a+%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B&source=bl&ots=XvVP_pnLu7&sig=RoKLtCglNVZDR8tC_tyJZcl4uJ4&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjGjauUyLXRAhVGOhQKHbXeCn4Q6AEILzAE#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86a%20%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B&f=false pogledati u COBISS-u Sećanja i Iz starog Beograda Између 1871. и 1914. године, тридесетак жена бавило се превођењем књижевних дела, највише руских и француских. Наставнице Више женске школе написале су неколико уџбеника из предмета које су предавале. Такође, пет жена је приредило неколико пригодних издања песама. Јелица Беловић-Бернаџиковска приредила је, 1913. године, публикацију Српкиња, која садржи око педесет биографија истакнутијих жена из Војводине и Србије. Она се бавила и етнографијом, посебно проучавањем женског ручног рада. Између осталих радова написала је оригиналну опширну монографију Српски народни вез и текстилна орнаментика (1907). О женском питању и раду жена у разним листовима и у посебним издањима највише су писале Милица Нинковић, Савка Суботић, Милица Томић, Зорка Јанковић, Јелена Лазаревић, Косара Цветковић и Делфа Иванић. Са својим расправама у области васпитања и школства јавиле су се Надежда Вељковић, Марија Големовић и Даринка Буља-Косић, која је писала и приповетке. Приповетке је писала и Милка Гргурова. Јелена Димитријевић се сматра најплоднијом и оригиналном књижевницом у том времену. Писала је песме, приповетке и путописе. Написала је и роман Нова. До 1913. године у књижевности су се, између осталих, са својим првим делима јавиле Даница Марковић, Исидора Секулић и Милица Јанковић. Милева Алимпић је написала биографију свога мужа, генерала Ранка Ахмпића, у којој је дала исцрпан, занимљив опис догађаја и политичких превирања од абдикације кнеза Милоша до пред крај XIX века, као и личне судбине многих учесника у тим догађајима. (књига ЖЕНСКО ПИТАЊЕ, Božinović, Neda - линк у чланку ЖЕНСКА ШТАМПА У СРБИЈИ) ----------------------- KNJIGA ZA POCETAK PRICE O ZENAMA - SVE O CASOPISIMA, POKRETIMA SKOLOVANJU... https://otpisane.memoryoftheworld.org/Neda%20Bozinovic/Zensko%20pitanje%20u%20Srbiji%20u%20XIX%20i%20XX%20veku%20(48)/Zensko%20pitanje%20u%20Srbiji%20u%20XIX%20i%20XX%20veku%20-%20Neda%20Bozinovic.pdf OXFORDSKA ENCIKLOPEDIJA ZENSKIH PRAVA - YUGOSLAVIA https://books.google.rs/books?id=EFI7tr9XK6EC&pg=PA189&lpg=PA189&dq=draga+dejanovic&source=bl&ots=oYiQV_9wjO&sig=yoXOjKty-dxgtsLjKg9CWNPoRQ0&hl=en&sa=X&ei=_lDzUYSjNsrh4AP1z4DADg&redir_esc=y#v=onepage&q=draga%20dejanovic&f=false ZENSKI CASOPISI U SRBIJI POCETKOM 20. VEKA https://www.openstarts.units.it/dspace/bitstream/10077/2423/1/05.pdf http://www.nuns.rs/info/news/19791/od-listova-za-domacice-do-glasila-feminizma.html ПЕРИОДИКА У БИБЛ: ДАНАС https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1898 http://www.b92.net/kultura/dokolica.php?nav_category=1072&nav_id=619363 NEKA IZLOZBA I O CASOPISIMA ODLICAN RAD, REKLO BI SE https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:8241/bdef:Content/get SAVREMENA ZENSKA STAMPA http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?category=22 U KNJIZENSTVU http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr/serial-publications -------------------- https://www.nb.rs/events/event.php?id=22752 ЈУГОСЛОВЕНСКА ЖЕНА - часопис http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=169 ------------------- алманаха Српкиња(1913) Тек по оснивању Краљевине, средиште борбе за женска права помера се ка Београду у ком се покрећу феминистички часописи и листови Женски покрет (1920– 1938), Једнакост (1920), Југословенска жена (1931–1934) и Жена данас (1936–1940) и феминистички оријентисани илустровани магазини Жена и свет (1925–1941) и Женски свет (1930–1934). ------------------------------- ZENSKO PITANJE http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-5-6/230-zensko-pitanje-u-srbiji-u-xix-i-xx-veku -------------------- ZENSKI POKRETI IZMEDJU DVA RATA U JUGOSLAVIJI http://www.womenngo.org.rs/zenski-pokret/istorija-zenskog-pokreta/219-nekoliko-osnovnih-podataka-o-zenskom-pokretu-u-jugoslaviji-izmedu-dva-rata Srpski narodni ženski savez *http://www.vesti-online.com/print/375442/Vesti/Srbija/375442/Mala-zenska-antanta * https://otpisane.memoryoftheworld.org/Neda%20Bozinovic/Zensko%20pitanje%20u%20Srbiji%20u%20XIX%20i%20XX%20veku%20(48)/Zensko%20pitanje%20u%20Srbiji%20u%20XIX%20i%20XX%20veku%20-%20Neda%20Bozinovic.pdf * http://www.womenngo.org.rs/zenski-pokret/istorija-zenskog-pokreta/219-nekoliko-osnovnih-podataka-o-zenskom-pokretu-u-jugoslaviji-izmedu-dva-rata * https://books.google.rs/books?id=hsgQjbgBOAkC&pg=PA291&lpg=PA291&dq=Srpski+narodni+%C5%BEenski+savez&source=bl&ots=8sb_rNACf6&sig=6Z8E1MJ4ckzzwE3nHoVlbNeRCeE&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiV0s2vt7HPAhUFvhQKHZnVA_YQ6AEILTAD#v=onepage&q=Srpski%20narodni%20%C5%BEenski%20savez&f=false BIOGRAFSKI REČNIK ŽENSKIH POKRETA * https://books.google.rs/books?id=-DYzXpBVUp8C&pg=PA133&lpg=PA133&dq=Srpski+narodni+%C5%BEenski+savez&source=bl&ots=N3_cE05K3h&sig=vTBSd-G-W824n9BcelFMM1e_QPQ&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiV0s2vt7HPAhUFvhQKHZnVA_YQ6AEIPzAG#v=snippet&q=srpskoj&f=false - CASOPIS NEKI CESKI... * https://books.google.rs/books?id=5FutCAAAQBAJ&pg=PA80&lpg=PA80&dq=Srpski+narodni+%C5%BEenski+savez&source=bl&ots=qLIVd7RwXW&sig=Jr6E-w7uGvUPfWO_QgQGVDn5BXM&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiV0s2vt7HPAhUFvhQKHZnVA_YQ6AEIUDAJ#v=onepage&q=Srpski%20narodni%20%C5%BEenski%20savez&f=false - Žene i partiyani, istorija pokreta otpora u 2. sv. ratu ------------------------------------------------------------ OBRAZOVANJE ZENA U SRBIJI - http://www.indeks.rs/obrazovanje-zena-u-srbiji/ ЈОШ НЕКЕ ЖЕНЕ * http://www.venerinsan.com/index.php?topic=12992.20 * http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=29 ------------------------- Јелена Демајо Њени чланци - http://www.idoconline.info/author/23120 http://www.sefarad-studies.org/image/users/136725/ftp/my_files/Jelena%20Filipovic%20and%20Ivana%20Vucina%20Simovic.pdf?id=11868347 / ENGLESKI http://www.proyectos.cchs.csic.es/sefardiweb/node/214 - SPANSKI http://www.proyectos.cchs.csic.es/sefardiweb/node/214 Sofija Almuli (Jaša Almuli sin???) ----------------- http://www.pravoslovo.net/tekstovi/blog/jan10/30.html - I JOŠ NEKE ŽENE - PROVERI!!! Zorka Kolarović-Teodosić - SKORO NIŠTA http://www.viabalkans.com/tradicija-i-obicaji/skadarlijske-kafane/ http://veselo.mojsajt.rs/skadarlija .... ТРАЖИ ЈОШ ŽENE SOLUNCI GOVORE Autor: ANTONIJE ĐURIĆ Broširani povez Izdavač: KNJIŽEVNE NOVINE Godina: 1987 Redni broj izdanja: PRVO BEZ Prolog Anri Barbi Natalija Bjelajac Milunka Savić Vasilija Vukotić Marica Spasić Milosava Perunović Dr Harijet Kokbern Sofija Jovanović Lenka Rabasović Ledi dr Izabela Haton Draginja Purić Ljubica Kujundžić Ljubica Čakarević Ćirilica, Fotografije, 278 str mg http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/519580/Doktorka-iz-Toronta-i-siroce-iz-Kraljeva * - - - ----- --------------- ЖЕНСКА ДОБРОТВОРНА УДРУЖЕЊА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ ДО 1941. http://www.cirilica-beograd.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B4%D0%BE-1941 -------------- Društvo Srpkinja "Kneginja Zorka" мало о друштву, мало о Зорки - http://www.tvorac-grada.com/velikani/zorka.html подружница - http://www.loznica.rs/OpstinaLoznica-Iskre-prosvetitelja-u-Jadru_471_cir Две публикације Spomenica Društva Srpkinja "Knjeginja Zorka" у КОБИСУ http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=GETID&lani=sr&scri=cyr Пододбор Друштва “Књегиња Зорка” у Дубровнику http://jadovno.com/arhiva/intervjui-reportaze/articles/nedeljkovic-pododbor-drustva-kn%D1%98eginja-zorka-u-dubrovniku.html --- RAZNI SAVEZI : https://pescanik.net/wp-content/PDF/12pregled_datuma_dod8.pdf !!!!!!!! RAZNA ŽENSKA DRUŠTVA : http://www.isi.co.rs/pages/pictures/casopis/Istorija%2020.%20veka%202015-1.pdf !!!! ŽENE U KRAQEVINI JUGOSLAVIJI : http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=17 ----- ------------------- PRVA SRPSKA ŽENSKA OSNOVNA ŠKOLA - ZEMUN http://www.lazarsavatic.edu.rs/onama.htm -------- Narodni ženski savez Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca * http://pravonarad.info/?p=20 * http://www.cirilica-beograd.rs/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B4%D0%BE-1941 ДОМАЋИЦА (часопис) http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/48/apavicevic.pdf - 86-88 Политичка кретања, промене у друштвеноекономским односима, као и трансформација патријархалног устројства породице (и друштва), довели су до актуелизовања "женског питања" у Србији крајем 19. века. Како су у то време били изразито снажни и токови акултурације између затечених (српскопатријархалних) и новоприхваћених европских културних образаца, на страницама дневних листова и часописа све чешће су се појављивали написи који су говорили о положају жена у европским земљама и Америци и њиховој борби за еманципацију. 62 Домаћим те теоретичарима били су познати приступи овом проблему у свету. Они су покушавали да у времену бурних промена одреде место и улогу жене и да јој помогну и покажу пут да лакше преброди "кризу идентитета" и постане "користан" (овај навод је мој) члан друштва. 63 Они који су се, на овај или онај начин, бавили овим проблемом били су окупљени у неколико група. Најрадикалнији су били спремни за спровођење стварних и коренитих промена у међуљудским односима уопште, па тиме и у односу међу половима, а насупрот њима су се налазили они који су желели само да легализују давно успостављену поделу на мушки и женски свет, уз покушај ревалоризације традиционалних женских делатности. Ови други су били бројнији и имали су већи утицај на друштвене токове (бар у прво време). Борба за еманципацију, тада још увек само "женско питање", добија и своје институционализоване облике, па се у ту сврху, у Београду, 1875. године оснива Женско друштво, "не због претенциозних захтева за које није дорасло, већ из чисте, искрене намере да просвећује себе и женски подмладак, да спрема сироте девојке за ваљане раднице, да негује хумане осећаје, да помаже сироте у невољи." 64 Ускоро су основане подружнице у двадесет пет градова Србије, па је Друштво променило назив у Београдско женско друштво и његове подружнице. На тај начин је идеја о женском питању и борби за женска права добила могућност да се прошири и ван главног града, у унутрашњост, а преко градова у унутрашњости и на село. Године 1863. основана је Виша женска школа, а 1879. Женска радничка школа у којој су ученице најсиромашнијих слојева биле примане на бесплатно школовање. Задаци школе били су васпитавање ученица, "како би као будуће грађанке могле часно и поштено живети", затим унапређивање заната као и чување и унапређивање народне текстилне радиности и афирмација њених производа у свету. 65 Друштво је организовало и Дом старица – прихватилиште за изнемогле старе жене, без родбине и средстава за живот. Године 1879. покренут је и часопис "Домаћица", као врста гласила Женског друштва. Занимљиво је поменути да су уредници часописа били мушкарци, па се његова концепција није много разликовала од става званичне политике и мишљења "мушких кругова". Наиме, садржај је био биран по угледу на женске листове у свету чији је основни циљ био да гаје "култ женствености". 66 Женственост као појам изражавала је друштвени поглед на жељено стање које се остваривало тако што су жене прихватале да су њихове основне улоге у друштву улоге мајке, супруге и домаћице. 67 "Домаћица" није одступала од проповедања тих улога, а у сваком броју је доносила прилоге о вођењу домаћинства, помоћи болеснима, васпитавању деце, ручним радовима....све у свему, о традиционалним женским делатностима, а кроз све то је истицала друштвено пожељне вредности жене: поштење, верност, скромност, љубав, доброту, пожртвовање, вредноћу. 68 Сем што се залагало и као свој основни став износило подједнаке могућности школовања и за мушку и за женску децу (и овде је било наглашено обучавање занатима и професијама које су одговарале утврђеној улози пола), Друштво је жени додељивало и улогу битну за добробит целокупне заједнице, наиме, да "својом трпељивошћу, истрајношћу и моралном лепотом оплемени читаво друштво, да га потчини својој вољи и тиме укине рат, производњу оружја, разврат, употребу алкохола, наркотика и да литературу очисти од прљавих производа и разврата". 69 Све ово довело је до формирања једног одређеног модела жене коју Тихомир Ђорђевић карактерише као полупатријархални тип. 70 "Жене овог типа су заостале као и жене патријархалног типа (сеоске жене), али нису више ни у потпуно истом положају као сеоске жене. Полупатријархална жена је почела да се отима, али, неспремна и неспособна за прави положај жене, она се није знала определити, те се онде где се највише отела, највише и удаљила и извргла у нешто што није ништа, у празну спољашњост, бесмислен гест и бесплодни, чак и штетни разговор који јој испуњава већи део живота." 71 Међутим, све интензивније раслојавање друштва довело је до ситуације у којој је све већи број жена морао да зарађује новац за живот, било због сопственог издржавања, било због допунских прихода за домаћу економију. Уредништво "Домаћице" је препоручивало ону врсту занимања која су представљала професионализацију традиционалних женских дужности, с тим што су од почетка 20. века на страницама листа почеле да се појављују и неке другачије идеје о женском питању. Наиме, борба за женска права постаје све отворенија. Жене устају против доделе традиционалних улога као јединог могућег занимања (за њих), критикују мушкарце и окривљују их да они сносе одговорност што је жена "толико дуго морала да трпи понижења и да се задовољава другоразредним положајем у друштву". Борци за еманципацију залажу се да добију пуну политичку, друштвену и културну равноправност са мушкарцима, подразумевајући под тим и право гласа. Са тим циљем, 1906. године је основан Српски народни женски савез, а његови захтеви били су следећи: легализовање права жена на рад, уједначавање плата и положаја жена и мушкараца у оквиру професија, измене закона о наслеђивању (само за градске жене) и породичног права. БЕОГРАДСКО ЖЕНСКО ДРУШТВО --> 0i6bmkv7a3spqjyc57ldxua4o1s9rm5 0 1413571 25139031 25129865 2022-08-05T01:33:24Z Stephan1000000 247795 broj_epizoda wikitext text/x-wiki {{čišćenje-lat|razlog=neispravne unutrašnje veze}} {{Infokutija Televizijska emisija-lat | ime = Pokemon | slika = International Pokémon logo.svg | veličina_slike = | opis_slike = | originalni_naziv = ポケットモンスター | drugo_ime = | žanr = [[avantura]], [[fantastika]] | format = | tvorac = [[Satoši Tadžiri]] | bazirano_na = | izdavač = | pisac = | scenario = [[Takeši Šudo]]<br />[[Acuširo Tomioka]] | priča = | režija = [[Kunihiko Jujama]]<br />[[Masamicu Hidaka]]<br />[[Norihiko Sudo]]<br />[[Judži Asada]]<br />[[Tecuo Jadžima]]<br />[[Daiki Tomijasu]] | kreativni_režiser = | voditelj = | uloge = <small>'''Studio Laudvorks:'''</small><br /> [[Goran Jevtić]]<br />[[Marija Dakić]]<br />[[Marko Janjić]]<br />[[Bojana Stefanović]]<br />[[Stefan Kapičić]]<br />[[Predrag Đorđević (glumac)| Predrag Đorđević]]<br />[[Mladen Andrejević]]<br />[[Siniša Ubović]]<br />[[Srđan Jovanović]]<br />[[Milan Antonić]]<br />[[Aleksandra Đurić]]<br /> | žiri = | glasovi = | narator = | kompozitor_muzičke_teme = | muzička_tema = | uvodna_tema = | završna_tema = | kompozitor = | slogan = | zemlja = {{zas|Japan}} [[Japan]] | lokacija = | jezik = [[japanski jezik|japanski]] | broj_sezona = 24 | broj_epizoda = 1.207 ([[Spisak epizoda anime serije Pokémon|spisak]]) | vreme_trajanja = 20-25 [[minut|min]]. | logo = | veličina_loga = | glavni_producent = | izvršni_producent = | koizvršni_producent = [[Satoši Tadžiri]]<br />[[Džuniči Masuda]]<br />[[Ken Sugimori]] | producent = | koproducent = | pomoćni_producent = | glavni_urednik = | urednik = | urednik_emisije = | organizator = | supervizor = | saradnik = | saradnik_na_zadatku = | savetnik = | stručni_savetnik = | sekretar_režije = | pomoćnik_režisera = | tehnička_podrška = | tehničko_vođstvo = | ton_majstor = | tonski_tehničar = | mikroman = | dizajner_slike = | dizajner_svetla = | vođa_ekipe_rasvete = | ekipa_rasvete = | scenska_rasveta = | domaćin_studija = | dekorateri = | rekviziteri = | video-zid = | video-mikser = | kran-operater = | montažer = | scenografija = | kinematografija = | kamera = | šminka = | garderoba = | kostimografija = | asistent_kostimografa = | modna_kuća = | modni_frizer = | magnetoskop = | kompjuterski_dizajn = | autor_softvera = | odeljenje_specifičnih_uređaja = | realizacija = | grafička_realizacija = | grafička_obrada = | produkcija = | proizvodnja = | distribucija = | marketing = | marketing_emisije = | kanal = [[TV Tokio|TV Tokyo]] | mreža = | format_slike = | format_tona = | kanal_premijernog_prikazivanja = | početak_emitovanja = | kraj_emitovanja = | status = | prethodnik = | naslednik = | srodno_prikazivanje = | emitovanje_u_Srbiji = da | kanal2 = [[RTV Pink]]<br />[[TV Ultra]]<br />[[Hepi TV]] | format_slike2 = | format_tona2 = | kanal_premijernog_prikazivanja2 = | početak_emitovanja2 = | kraj_emitovanja2 = | status2 = | prethodnik2 = | naslednik2 = | srodno_prikazivanje2 = | veb-sajt = http://www.pokemon.com/ | veb-sajt_produkcije = | naslov_veb-sajta_produkcije = | imdb_id = 0168366 | tv_com_id = www.tv.com/shows/pokemon/ }} '''Pokemon''' ({{jez-jap-lat|ポケットモンスター}} [''Poketo Monsuta''] = „Džepna Čudovišta“) je [[Japan|japanska]] [[anime]] [[televizijska serija]] adaptirana za strane markete. Bazirana je na [[Pokemon (serija video igrica)|Pokemon seriji video igara]] i deo je [[Pokemon]] franšize. Pokemon animirana serija je podeljena u pet hronoloških rednih serijala u Japanu. Pet serijala podeljena su u devetnaest sezona u međunarodnim emitovanjima. Postoji i [[spin-of (medija)|spin-of]] serija [[Pokemon hronike]]. == Emitovanje i sinhronizacija == * [[Imaginarijum (studio)|Laudvorks]] sinhronizacija ([[Spisak epizoda anime serije Pokemon/Indigo liga|S01]]-[[Spisak epizoda anime serije Pokemon/Master Quest|05]], [[Spisak epizoda anime serije Pokemon/Advanced Challenge|S07]]) '''Laudvorks''' je sinhronizovao anime počevši sa [[Spisak epizoda animirane serije Pokémon/Indigo liga|Indigo ligom]] i završivši sa [[Spisak epizoda anime serije Pokemon/Master Quest|Master Kvestom]]. Kasnije je sinhronizovan i serijal [[Spisak epizoda anime serije Pokemon/Advanced Challenge|Advenst Čelindž]], dok serijal [[Spisak epizoda anime serije Pokemon/Advanced|Advenst]] nikad nije sinhronizovan. Prvih pet sezona emitovano je u [[Srbija|Srbiji]], [[Crna Gora|Crnoj Gori]], [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]] i [[Republika Makedonija|Makedoniji]] na kanalima [[RTV Pink]] i [[TV Ultra]], dok [[Spisak epizoda anime serije Pokemon/Advanced Challenge|Advenst Čelindž]] (S7) samo na [[TV Ultra]]. Ukupno je sinhronizovano tri špice ''Pokemon špica'' (sezona 1 i 2), ''Pokemon Johto'' (sezone 3-5) i ''Novi putokaz'' (sezona 7). * [[Ideogram (studio)|Ideogram]] sinhronizacija ([[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Crno i belo|S14]]) '''Ideogram''' je sinhronizovao serijal [[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Crno i belo|Crno i belo]] koji je emitovan [[2012]]. u [[Srbija|Srbiji]], [[Crna Gora|Crnoj Gori]], [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]] i [[Republika Makedonija|Makedoniji]] na kanalu [[Hepi TV|Hepi TV]]. * Ostale sinhronizacije: [[Hepi TV]] sinhronizovala je spinof serijal [[Pokemon hronike]]. Prizor je sinhronizovao filmove [[Pokemon: Sudbina Deoksisa]] i [[Pokemon: Zauvek]] (Selebi, glas šume). Sinhronizovan je i film [[Pokemon heroji: Latios i Latias]] od strane studia [[Imaginarijum (studio)|Laudvorks]]. == Likovi i uloge == :Glavni članak: [[Spisak likove anime serije Pokémon]] {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" |- bgcolor="#C6E2FF" ! '''Ime lika''' || S01-05<ref name="Odjavna špica Pokemoni">{{cite web|title=Одјавна шпица за Покемон |url=https://files.fm/jonhjameson11/f/qzbgkqpyr#;play |website=files.fm |accessdate=18. 01. 2021}}</ref><ref name="Odjavna špica Pokemoni 2">{{cite web|title=Одјавна шпица за Покемон Јохто |url=https://files.fm/jonhjameson11/f/aq2xt6sss |website=files.fm |accessdate=18. 01. 2021}}</ref> || S07<ref name="Odjavna špica Pokemoni 3">{{cite web|title=Одјавна шпица за Покемон седму сезону |url=https://files.fm/jonhjameson11/f/pp3vuznph |website=files.fm |accessdate=18. 01. 2021}}</ref> |- | Eš Kečam | [[Goran Jevtić]] | [[Goran Jevtić]] |- | Misti | [[Maša Dakić]] | [[Maša Dakić]] |- | Brok | [[Marko Janjić]] | [[Siniša Ubović]] |- | Mej | / | [[Maša Dakić]] |- | Maks | / | [[Aleksandra Đurić]] |- | Džesi | [[Bojana Stefanović]] | [[Bojana Stefanović]] |- | Džejms | [[Stefan Kapičić]] | [[Srđan Jovanović]]<br />[[Milan Antonić]] |- | Mjau(t) | [[Marko Janjić]] | [[Mladen Andrejević]] |- | Narator | [[Predrag Đorđević (glumac)| Predrag Đorđević]] | [[Predrag Đorđević (glumac)| Predrag Đorđević]] |- | Uvodna i odjavna špica | [[Nenad Jovanović (pevač)| Nenad Jovanović]] (S01-02)<br /> [[Dejan Cukić]] (S03-05)<br /> [[Marija Mihajlović]] (Prateći vokal) | [[Dejan Gladović]] |} == Medija == === TV serija === :Glavni članak: [[Spisak epizoda anime serije Pokémon]] {{сакриј почетак |title = Sezone |titlestyle = background:pink; text-align:center; }} {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="padding:0 8px;" colspan="2" rowspan="2"| Sezona ! style="padding:0 8px;" rowspan="2"| Naslov ! style="padding:0 8px;" rowspan="2"| Epizode ! style="padding:0 8px;" colspan="2"| Originalno prikazivanje |- ! style="padding:0 8px;"| Prvo prikazivanje ! style="padding:0 8px;"| Poslednje prikazivanje |- |width="15px" bgcolor="indigo" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 1: Indigo liga (1997–99)|1]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Indigo liga|Indigo liga]]''' |82 |align="center" width="140"| 1. april 1997 |align="center" width="140"| 21. januar 1999 |- |width="15px" bgcolor="orange" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 2: Avanture na narandžastim ostrvima (1999)|2]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Avanture na narandžastim ostrvima|Avanture na narandžastim ostrvima]]''' |36 |align="center" width="140"| 28. januar 1999 |align="center" width="140"| 7. oktobar 1999 |- |width="15px" bgcolor="gold" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 3: Johto putovanja (1999–2000)|3]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Johto putovanja|Johto putovanja]]''' |40 |align="center" width="140"| 14. oktobar 1999 |align="center" width="140"| 27. jul 2000 |- |width="15px" bgcolor="silver" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 4: Šampioni Johto lige (2000–01)|4]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Šampioni Johto lige|Šampioni Johto lige]]''' |52 |align="center" width="140"| 3. avgust 2000 |align="center" width="140"| 2. avgust 2001 |- |width="15px" bgcolor="cyan" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 5: Master Quest (2001–02)|5]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Master Quest|Trenerova Potraga]]''' |65 |align="center" width="140"| 9. avgust 2001 |align="center" width="140"| 14. novembar 2002 |- |width="15px" bgcolor="#B30043" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 6: Advanced (2002–03)|6]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Advanced|Advanced]]''' |40 |align="center" width="140"| 21. novembar 2002 |align="center" width="140"| 28. avgust 2003 |- |width="15px" bgcolor="#0F52BA" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 7: Advanced Challenge (2003–04)|7]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Advanced Challenge|Advanced Challenge]]''' |52 |align="center" width="140"| 4. septembar 2003 |align="center" width="140"| 2. septembar 2004 |- |width="15px" bgcolor="yellow" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 8: Advanced Battle (2004–05)|8]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Advanced Battle|Advanced Battle]]''' |54 |align="center" width="140"| 9. septembar 2004 |align="center" width="140"| 29. septembar 2005 |- |width="15px" bgcolor="#50C878" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 9: Battle Frontier (2005–06)|9]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Battle Frontier|Bitka bez granica]]''' |47 |align="center" width="140"| 6. oktobar 2005 |align="center" width="140"| 14. septembar 2006 |- |width="15px" bgcolor="#B9F2FF" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 10: Diamond and Pearl (2006–07)|10]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Diamond and Pearl|Biser i Dijamant]]''' |52 |align="center" width="140"| 28. septembar 2006 |align="center" width="140"| 25. oktobar 2007 |- |width="15px" bgcolor="#EAE0C8" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 11: Diamond and Pearl: Battle Dimension (2007–08)|11]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Diamond and Pearl: Battle Dimension|Biser i Dijamant: Bitka Dimenzija]]''' |52 |align="center" width="140"| 8. novembar 2007 |align="center" width="140"| 4. decembar 2008 |- |width="15px" bgcolor="#E5E4E2" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 12: Diamond and Pearl: Galactic Battles (2008–09)|12]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Diamond and Pearl: Galactic Battles|Biser i Dijamant: Galaktičke Bitke]]''' |52 |align="center" width="140"| 4. decembar 2008 |align="center" width="140"| 24. decembar 2009 |- |width="15px" bgcolor="#D174D1" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 13: Diamond and Pearl: Sinnoh League Victors (2010)|13]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Diamond and Pearl: Sinnoh League Victors|Biser i Dijamant: Pobednici Sinoh Lige]]''' |34 |align="center" width="140"| 7. januar 2010 |align="center" width="140"| 9. septembar 2010 |- |width="15px" bgcolor="#000000" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 14: Black & White (2010–11)|14]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Black & White|Crno i Belo]]''' |50 |align="center" width="140"| 23. septembar 2010 |align="center" width="140"| 15. septembar 2011 |- |width="15px" bgcolor="#F2F3F4" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 15: Black & White: Rival Destinies (2011–12)|15]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Black & White: Rival Destinies|Crno i Belo: Rivalske sudbine]]''' |49 |align="center" width="140"| 22. septembar 2011 |align="center" width="140"| 4. oktobar 2012 |- |width="15px" bgcolor="#595959" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 16 (1. deo): Black & White: Adventures in Unova (2012–13)|16A]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Black & White: Adventures in Unova|Crno i Belo: Adventure u Junovi]]''' |25 |align="center" width="140"| 11. oktobar 2012 |align="center" width="140"| 18. april 2013 |- |width="15px" bgcolor="#7FFFD4" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 16 (2. deo): Black & White: Adventures in Unova and Beyond (2013–14)|16B]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Black & White: Adventures in Unova and Beyond|Crno i Belo: Avanture u Junovi i izvan]]''' |22 |align="center" width="140"| 25. april 2013 |align="center" width="140"| 27. mart 2014 |- |width="15px" bgcolor="#009CEF" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 17: XY (2013–14)|17]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/XY|XY]]''' |48 |align="center" width="140"| 17. oktobar 2013 |align="center" width="140"| 30. oktobar 2014 |- |width="15px" bgcolor="#DC143C" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 18: XY: Kalos potraga (2014–15)|18]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/XY: Kalos potraga|XY: Kalos potraga]]''' |45 |align="center" width="140"| 6. novembar 2014 |align="center" width="140"| 22. oktobar 2015 |- |width="15px" bgcolor="#7FC01E" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 19: XYZ (2015–16)|19]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/XYZ|XYZ]]''' |34 |align="center" width="140"| 29. oktobar 2015 |align="center" width="140"| 21. jul 2016<ref>Japan</ref><ref>[[List_of_Pok%C3%A9mon:_XY_%26_Z_episodes|List of Pokémon: XY & Z episodes - Wikipedia<!-- Ботовски генерисан назив -->]]</ref><ref>[http://www.kpopstarz.com/articles/241512/20150917/pokemon-xy-anime-episode.htm Final Pokemon XY Anime Episode Title Confirmed Ahead Of 'XY & Z' Premiere Date : Trending News : KpopStarz<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> |- |width="15px" bgcolor="#DC143C" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 20: Sunce i Mesec: Sunce i Mesec (2016–17)|20]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/The Series: Sun & Moon|Sunce i Mesec]]''' |43 |align="center" width="140"| 17. novembar 2016 |align="center" width="140"| 21. septembar 2017 |- |width="15px" bgcolor="#DC143C" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 21: Sunce i Mesec: Ultra Avanture (2017–18)|21]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/The Series: Sun & Moon - Ultra Adventures|Sunce i Mesec: Ultra Avanture]]''' |48/49 |align="center" width="140"| 5. oktobar 2017 |align="center" width="140"| 14. oktobar 2018 |- |width="15px" bgcolor="#DC143C" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 22: Sunce i Mesec: Ultra Legende (2018–19)|22]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/The Series: Sun & Moon - Ultra Legends|Sunce i Mesec: Ultra Legende]]''' |54 |align="center" width="140"| 21. oktobar 2018 |align="center" width="140"| 3. novembar 2019 |- |width="15px" bgcolor="#DC143C" | |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon#Sezona 23: Putovanja (2019–20)|23]]''' |'''[[Spisak epizoda anime serije Pokémon/Journeys: The Series|Putovanja]]''' |86 |align="center" width="140"| 17. novembar 2019 |align="center" width="140"| 4. decembar 2020 |} {{сакриј крај}} === Filmovi === :Glavni članak: [[Spisak Pokemon filmova]] {{сакриј почетак |title = Filmovi |titlestyle = background:pink; text-align:center; }} {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20px;"|# ! style="width:600px;"|[[Japanski jezik|Japanski]] naziv ! style="width:350px;"|[[Engleski jezik|Engleski]] i [[Srpski jezik|srpski]] naziv ! style="width:150px;"|Datum izlaska |- |1 |ミュウツーの逆襲 (Mjucu no gjakušu)<br />([[srpski jezik|srp]]. Mjutu ponovo napada) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Mewtwo Strikes Back]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Mjutu uzvraća udarac) |[[18. jul]] [[1998]] |- |2 |幻のポケモン ルギア爆誕 (Maboroši no Pokemon Rugija Bakutan)<br />([[srpski jezik|srp]]. Opsena Pokemona: Lugijino eksplozivno rođenje) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon: Film 2000|The Power of One]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Moć u tebi) |[[17. jul]] [[1999]] |- |3 |結晶塔の帝王 ENTEI (Kešoto no tejo ENTEJ)<br />([[srpski jezik|srp]]. Vladar kristalnog dvorca: ENTEJ) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon 3: Film|Spell of the Unown]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Čarolija Junovna) |[[8. jul]] [[2000]] |- |4 |セレビィ 時を超えた遭遇（であい） (Serebji toka o koeta deai)<br />([[srpski jezik|srp]]. Selebi: Susret sa pređenim putem) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon 4ever: Celebi - Voice of the Forest]]<br />'''[[Srpski jezik|SRP:]]''' Selebi: Glas šume |[[7. jul]] [[2001]] |- |5 |水の都の護神 ラティアスとラティオス (Mizu no mijako no mamorigami Ratiasu to Ratiosu</small>)<br />([[srpski jezik|srp]]. Bogovi čuvari kapitala vode: Latias i Latios) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon Heroes|Pokémon Heroes: Latios and Latias]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Pokemon heroji: Latios i Latias) |[[13. jul]] [[2002]] |- |6 |七夜の願い星 ジラーチ (Nanajo no negaiboši Džirači)<br />([[srpski jezik|srp]]. Zvezda želja sedam noći Džirači) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon Jirachi Wish Maker|Jirachi Wish Maker]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Željotvorac Džirači) |[[19. jul]] [[2003]] |- |7 |裂空の訪問者 デオキシス (Reko no homonša Deokišisu)<br />([[srpski jezik|srp]]. Posetilac sa podeljenog neba: Deoksis) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokemon: Sudbina Deoksisa|Destiny Deoxis]]<br />'''[[Srpski jezik|SRP:]]''' Sudbina Deoksisa |[[17. jul]] [[2004]] |- |8 |ミュウと波導（はどう）の勇者 ルカリオ (Mju tu hado no no juša Rukario)<br />([[srpski jezik|srp]]. Mjau i aura heroj: Lukario) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon: Lucario and the Mystery of Mew|Lucario and the Mystery of Mew]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Lukario i Mjuova misterija) |[[16. jul]] [[2005]] |- |9 |ポケモンレンジャーと蒼海（うみ）の王子 マナフィ (<small>Pokemon rendža to umi no odži Manafi)</small><br />([[srpski jezik|srp]]. Pokemon rendžer i princ mora: Manafi) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon Ranger and the Temple of the Sea]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Pokémon rendžer i hram mora) |[[15. jul]] [[2006]] |- |10 |ディアルガVSパルキアVSダークライ (Diaruga tai Parukia tai Dakurai)<br />([[srpski jezik|srp]]. Dialga protiv Palkije protiv Darkraija) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon: The Rise of Darkrai|The Rise of Darkrai]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Uzdizanje Darkraija) |[[14. jul]] [[2007]] |- |11 |ギラティナと氷空（そら）の花束 シェイミ (Giratina to sora noa hanataba Šeimi)<br />([[srpski jezik|srp]]. Džiratina i zaleđeno nebo: Šejmin) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon: Giratina and the Sky Warrior|Giratina and the Sky Warrior]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Džiratina i nebeski ratnik) |[[19. jul]] [[2008]] |- |12 |アルセウス 超克の時空へ (Aruseusu čokoko no džiku e)<br />([[srpski jezik|srp]]. Arkerus: Suprotstavljanje nebeskom vremenu) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon: Arceus and the Jewel of Life|Arceus and the Jewel of Life]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Arkjus i dragulj života) |[[18. jul]] [[2009]] |- |13 |幻影の覇者 ゾロアーク (Genei no haša Zoroaku)<br />([[srpski jezik|srp]]. Fantom vladar: Zoroark) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon: Zoroark—Master of Illusions|Zoroark: Master of Illusions]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Zoroark - Gospodar iluzija) |[[10. jul]] [[2010]] |- |rowspan="2"|14 |ビクティニと黒き英雄ゼクロム (Bikutini to kuroki eju: Zekuromu)<br />([[srpski jezik|srp]]. Viktini i crni heroj: Zekrom) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon film: Black—Victini and Reshiram and White—Victini and Zekrom|White: Victini and Zekrom]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Belo: Viktini i Zekrom) |[[16. jul]] [[2011]] |- |ビクティニと白き英雄 レシラム (Bikutini to kuroki eju: Reširamu)<br />([[srpski jezik|srp]]. Viktimi i beli heroj: Reširam) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon film: Black—Victini and Reshiram and White—Victini and Zekrom|Black: Victini and Reshiram]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Crno: Viktini i Reširam) |[[16. jul]] [[2011]] |- |15 |キュレムVS聖剣士 ケルディオ (Kjerumo tai seikenši: Kerudio)<br />([[srpski jezik|srp]]. Kjurem protiv svetog mačevalca: Keldeo) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon film: Kyurem vs. the Sword of Justice|Kyurem vs. the Sword of Justice]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Kjurem protiv mača pravde) |[[14. jul]] [[2012]] |- |16 |神速のゲノセクト ミュウツー覚醒 (Šinsuko no Genosekuto: Mjucu kakusei)<br />([[srpski jezik|srp]]. Ekstremna brzina Genesekta: Mjutu se budi) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon film: Genesect and the Legend Awakened|Genesect and the Legend Awakened]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Genesekt i probuđena legenda) |[[13. jul]] [[2013]] |- |17 |破壊の繭とディアンシー (Hakai no maju to Dianši)<br />([[srpski jezik|srp]]. Diansi i čaura uništenja) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon film: Diancie and the Cocoon of Destruction|Diancie and the Cocoon of Destruction]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Dijansi i Kokun uništenja) |[[19. jul]] [[2014]] |- |18 |光輪の超魔神 フーパ (Ring no čomadžin Hupa)<br />([[srpski jezik|srp]]. Ardžini prstenovi: Hupa) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon film: Hoopa and the Clash of Ages|Hoopa and the Clash of Ages]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Hupa i okršaj vremena) |[[18. jul]] [[2015]] |- |19 |ケニオンと機巧のマギアナ (Volkanion to karakuri no magiana)<br />([[srpski jezik|srp]]. Volkanion i genijalna Magearna) |'''[[Engleski jezik|ENG:]]''' [[Pokémon film: Volcanion and the Mechanical Marvel|Volcanion and the Mechanical Marvel]]<br />([[srpski jezik|srp]]. Vulkanion i mehaničko čudo) |[[16. jul]] [[2016]] |} {{сакриј крај}} === Spin-of serijali === * Pokemon hronike [[Pokemon hronike|Pokemon hronike]] ([[engleski jezik|eng]]. ''-{Pokémon Chronicles}-'') je [[Japan|japansko]]-[[Sjedinjene Američke Države|američka]] animirana televizijska serija, u Japanu delimično poznata kao Pocket Monsters Side Stories (ポケットモンスター サイドストーリー) ([[srpski jezik|srp]]. Džepna čudovišta sporedne priče). Radnja u seriji se vrti oko sporednih likova, a ne Eša Kečama. * -{Pokémon Origins}- -{[[Pokémon Origins]]}- ([[srpski jezik|srp]]. „Pokemon porekla”) je televizijski specijal emitovan na TV Tokiju [[2. oktobar|2. oktobra]] [[2013]]<ref>{{cite web-lat|url=http://www.pokemon.co.jp/info/2013/08/130817_g01.html |title=『赤・緑』の世界が蘇る！ TVアニメ『ポケットモンスター ジ・オリジン』、10月2日（水）に特別番組として放送決定！ ｜ポケットモンスターオフィシャルサイト |publisher=Pokemon.co.jp |date=17. 8. 2013. |accessdate=17. 8. 2013.}}</ref><ref>{{cite web-lat|url=http://dengekionline.com/elem/000/000/694/694968/ |title=電撃 - 【速報】TVアニメ『ポケットモンスター ジ・オリジン』が10月2日19：00から放送！――『ポケットモンスター赤・緑』を遊んだ人は必見 |publisher=Dengekionline.com |date=17. 8. 2013. |accessdate=17. 8. 2013.}}</ref><ref>{{cite web-lat|url=http://www.inside-games.jp/article/2013/08/17/69528.html |title=新アニメ「ポケットモンスター ジ オリジン」はOLM・Production I.G・XEBECの3社合同作品で、『ポケモン赤・緑』が舞台に &#124; インサイド |publisher=Inside-games.jp |date=17. 8. 2013. |accessdate=17. 8. 2013.}}</ref>. == Vidi još == * [[Spisak epizoda anime serije Pokemon]] * [[Spisak Pokemon filmova]] * [[Pokemon (serija video igrica)]] * [[Pokemon hronike]] == Reference == {{izvori}} == Spoljašnje veze == * [http://www.pokemon.com/ Zvanični veb-sajt] {{Покемон}} {{Commonscat|Pokémon}} [[Категорија:Цртани филм]] [[Категорија:Филмови на јапанском језику]] [[Категорија:Покемон]] [[Категорија:Аниме — серије]] ldxi7y0nmdugre8cd6s7asuuxiabm4a 0 1414126 25139043 24203897 2022-08-05T02:11:19Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Taxobox | name = Пругасти једрилац<br /> (''-{Iphiclides podalirius}-'') | image = Iphiclides podalirius.jpg | image_width = 250px | image_caption = Горња страна | image2 = Papilionidae - Iphiclides podalirius.JPG | image2_width = 250px | image2_caption = Доња страна | regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}- | phylum = -{[[Зглавкари|Arthropoda]]}- | classis = -{[[Инсекти|Insecta]]}- | ordo = -{[[Лептири|Lepidoptera]]}- | familia = [[Једрилци|Papilionidae]] | genus = ''[[Iphiclides]]'' | species = '''''-{I. podalirius}-''''' | binomial = ''-{Iphiclides podalirius}-'' | binomial_authority = ([[Карл фон Лине|Linnaeus]], [[10. издање Systema Naturae|1758]]) }} '''Пругасти једрилац'''<ref>{{Cite web |title=Биолошка разноврсност Србије |url=http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1705 |publisher=bioras.petnica.rs}}</ref> ({{јез-лат|Iphiclides podalirius}}) [[Палеоарктичка зона|палеарктичка]] је [[Врста (биологија)|врста]] [[Дневни лептир|дневног лептира]] из породице [[Једрилци|једрилаца]] ([[Латински језик|лат.]] -{Papilionidae}-), који настањује [[Башта|баште]], [[Њива|поља]] и отворене [[Шума|шуме]]. Први пут га је описао [[Карл фон Лине|Лине]], 1758. године. == Опис == Пругасти једрилац је лептир бледожуто-беле боје. Дужина предњег крила креће се од 32-44 mm. Предња крила имају широки црни руб и на сваком је шест црних трака различите дужине, док задња крила имају две такве траке и широки црни руб с једним подручјем попут плавог месеца. Код летње генерације унутрашња црна трака задњих крила није двострука већ само једнострука, а осим тога нема ни смеђе међузоне која постоји међу тракама пролећне генерације. На унутрашњем рубу задњих крила налази се плава, према телу обрубљена наранџаста мрља. <gallery mode="packed"> Датотека:Iphiclides podalirius MHNT CUT 2013 3 9 Male Dos Cahors.jpg|♂ Датотека:Iphiclides podalirius MHNT CUT 2013 3 9 Male Ventre Cahors.jpg|♂ △ Датотека:Iphiclides podalirius MHNT CUT 2013 3 9 Female Dos Cahors.jpg|♀ Датотека:Iphiclides podalirius MHNT CUT 2013 3 9 Female Ventre Cahors.jpg|♀ △ </gallery> == Дистрибуција == [[Датотека:Распрострањење пругастог једрилца у Србији.png|мини|150п|Распрострањење пругастог једрилца у Србији {{leftlegend|lime|присутан|outline=gray}}]] Пругасти једрилац је широко распрострањен у целој [[Европа|Европи]], осим на крајњем северу. Његова дистрибуција се протеже на север до [[Доња Лужица|Доње Лужице]] и централне [[Пољска|Пољске]], а на исток кроз [[Анадолија|Малу Азију]] и [[Закавказје|Кавказ]], па све до [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]], [[Пакистан]], [[Индија|Индију]] и западну [[Кина|Кину]]. Неколико лептира је забележено у на подручју централне [[Шведска|Шветске]] и у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]], али се вероватно ради о залуталим јединкама. У [[Алпи]]ма се ова врста може наћи све до 1600 метара. Присуство пругастог једрилца унутар плавне зоне реке Мораве у [[Словачка|Словачкој]] се узима као добар показатељ очуваности ксеротермних травнатих површина са шумостепском вегетацијом, који није била под утицајем сече.<ref name="Morava">{{Cite journal|last2=Degma|first2=Peter|last3=Kalivoda|first3=Henrik|year=1995|title=Lepidoptera of different grassland types across the Morava floodplain|url=http://lepidopteraresearchfoundation.org/pdf/pdf34/34-039.pdf|journal=Journal of Research on the Lepidoptera|publisher=|volume=34|issue=|doi=|last=Kulfan|first=Miroslav|accessdate=27. 10. 2010|pages=39–47|archive-url=https://web.archive.org/web/20110723155342/http://lepidopteraresearchfoundation.org/pdf/pdf34/34-039.pdf|archive-date=23. 07. 2011|url-status=dead|df=}}</ref> == Статус == Неких година пругасти једрилац зна да буде прилично честа врста. Како се крче површине са трњином, тако и бројност овог лептира у природи постепено опада. Лептир је сада законом заштићен у [[Чешка|Чешкој]], [[Словачка|Словачкој]], [[Њемачка|Немачкој]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Луксембург]]у, [[Русија|Русије]] и [[Пољска|Пољској]].<ref name="Threatened">{{Cite book|url=http://books.google.co.in/books?id=RomV7uO_t9YC|title=Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book|first=N. Mark|last2=Collins|first2=Michael G. |publisher=IUCN |year=1985|isbn=978-2-88032-603-6 |series=IUCN Protected Area Programme Series|location=Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.|last=Collins|authorlink=|accessdate = 22. 10. 2010|pages=45}}</ref> Иако према неким ауторима има статус угрожене врсте ,<ref name="Morava" />{{Rp|46}}<ref>Popov, 1989.</ref>, није наведен као угрожен унутар црвене листе IUCN-а<ref>A search for "Iphiclides" in the [http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/search search facility] {{Wayback|url=http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/search |date=20110805065610 }} of the [http://www.iucnredlist.org/ IUCN Red List web site] provides no result.</ref>, нити у прилозима I и II CITES конвенције.<ref>{{Cite web|url=http://www.cites.org/eng/app/appendices.shtml|title=Appendices I, II and III to CITES|year=2010|publisher=Convention on International Trade on Endangered Species|author=|work=|accessdate = 23. 9. 2010}}</ref> == Станишта и животни циклус == <gallery mode="packed"> Датотека:Flambé-chenille2.JPG|Гусеница пругастог једрилца Датотека:Iphiclides podalirius pupating.jpg|Лутка Датотека:Erik kırlangıçkuyruk - Iphiclides podalirius.jpg|Одрасли лептир </gallery> Пругасти једрилац је полифагна врста лептира која се храни ''[[глог]]овима'' (Финска),'' [[Бели глог|белим глогом]]'' (Палеарктик), ''[[Јабука|јабуком]]'' (Палеарктик), биљкама из рода ''Prunus'' (Финска, Палеарктик), ''[[Кајсија|кајсијом]]'' (Палеарктик, Шпанија), ''[[дивља трешња|трешњом]]'' (Палеарктик, Шпанија) ''[[Вишња|вињом]]'', (Палеарктик, Русија), ''[[Шљива|шљивом]]'' (Палеарктик), ''[[бадем]]ом'' (Палеарктик, Шпанија), ''[[сремза|сремзом]]'' (Палеарктик), ''[[Бресква|бресквом]]'' (Палеарктик), ''[[Трњина|трњином]]'' (Палеарктической), ''[[Крушка|крушком]]'' (Палеарктик) и ''[[мукиња|јаребиком]]'' (Палеарктик). Гусенице уплећу мале јастучиће на листовима и чврсто из стежу. Новоизведена гусеница је тамна са две мање и две веће зеленкасте површине на дорзалној страни. Касније постају зеленкасте са жућкастим дорзалним и бочним линијама. Током лета лутке лептира су увек зелене, а након хибернације оне постају браон. Велики број лутки бива поједен од стране предатора током хибернације. Примећено је да гусенице пругастог једрилца остављају трагове од свиле између места где одмарају и места где се хране. Ово се може приметити и код солитарних и код територијарних ларви, при чему гусенице могу да разликују своје трагове од трагова других јединки.<ref>{{Cite journal |last=Weyh |first=R. |last2=Maschwitz |first2=U. |year= |title=Individual trail marking by larvae of the scarce swallowtail Iphiclides podalirius L. (Lepidoptera; Papilionidae) |url=http://www.springerlink.com/content/l544110768432004/ |journal=Oecologia |publisher= |volume=52 |issue=3 |doi=10.1007/BF00367969 |pages=415-316 }}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Студије на луткама пругастог једрилца у Шпанији указују да лутка може да поприми две боје, било зелену или браон у циљу камуфлаже. Зелена лутка се развија на биљци хранитељки и то директно, док се браон лутке развијају током хибернације међу опалим лишћем. Улуткане гусенице образују зелене лутке пре августа, а током августа формирају браон лутке. Изгледа да је трајање [//en.wiktionary.org/wiki/photophase дужине фотопериода] или светлог периода механизам који одређује пут развоја боје лутке. Добијени резултати указују да се зелене лутке развијају на биљци хранитељки како не би биле поједене од стране ситних сисара или птица, док се браон лутке развијају на опалом лишћу да би се пре свега избегао напад птица.<ref>{{Cite journal |last=Stefanescu|first=C. |year=2004|title=Seasonal change in pupation behaviour and pupal mortality in a swallowtail butterfly |url=http://w3.bcn.es/fitxers/icub/museuciencies/abc272pp.2536.150.pdf |journal=Animal Biodiversity and Conservation |publisher= |volume=27 |issue=2 |doi= |accessdate = 28. 10. 2010 |pages=25–36}}</ref> == Сезона лета == Северно од Алпа врста образује само једну генерацију годишње. На Балканском полуострву у нижим пределима образује две генерације, од краја марта, до почетка јуна, и од краја јуна до августа. У топлијим годинама образује и делимичну трећу генерацију, од краја августа до октобра. <br /> == Галерија == <gallery perrow="8" mode="nolines"> Датотека:Iphiclides podalirius, Spomenik prirode Slapovi Sopotnice, Srbija (14).jpg Датотека:Iphiclides podalirius, Kanjon reke Jerme, Srbija (275).jpg Датотека:Iphiclides podalirius, Kanjon reke Jerme, Srbija (272).jpg Датотека:Iphiclides podalirius, Kanjon reke Jerme, Srbija (273).jpg </gallery> == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{Cite book| ref = harv | url=http://books.google.co.in/books?id=RomV7uO_t9YC|title=Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book|first=N. Mark|last2=Collins|first2=Michael G. |publisher=IUCN |year=1985|isbn=978-2-88032-603-6 |series=IUCN Protected Area Programme Series|location=Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.|last=Collins|authorlink=|accessdate = 22. 10. 2010|pages=45}} * Tolman, T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide * Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik * Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011) Дневни лептири Засавице == Спољашње везе == {{commonscat|Iphiclides podalirius}} * [http://www.lepidoptera.eu/show.php?ID=4&country=PL European Butterflies and Moths] * [https://web.archive.org/web/20160809043000/http://en.butterflycorner.net/Iphiclides-podalirius-Scarce-Swallowtail-Segelfalter-Le-Flambe.382.0.html Scarce swallowtail] on [https://web.archive.org/web/20111103110126/http://en.butterflycorner.net/Home.home.0.html en.butterflycorner.net]. Accessed 27 October 2010. * http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/ {{Wayback|url=http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/ |date=20170911024103 }} {{taxonbar}} {{портал бар|Биологија|Србија}} [[Категорија:Iphiclides]] [[Категорија:Дневни лептири Србије]] ops79kvmr70wfnx4n02bacc6m40jks9 2 1414253 25138468 25137039 2022-08-04T13:49:34Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{Дискорд иконица}} {{иконица за Viber}} {{иконица за аутоматски патролиране}} <div style="font-family:Trebuchet MS, sans-serif; font-size:13px; padding:8px; background:#ccccFF; color:black; border:2px solid #1F75FE; -moz-border-radius:20px;"> {{#Babel:sr|en-3|de-1}} {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=23|month=7|year=2016}} |- |{{Корисник Вики/Измене|29400}} |- |{{Корисник Вики/Чланци|338}} |- |{{Корисник Вики/Шаблони|237}} |} == Инфо == * Зовем се '''Драган Латиновић''' * Живим у [[Мракодол]]у ([[Костајница (Република Српска)|Костајница]]) * Рођен сам [[30. август|30.08.]][[1997]]. године * На Википедију на српском језику сам се регистровао [[23. јул|23.07.]][[2016]]. године Ово је моја корисничка страница. На Википедији на српском доприносим на чланаци из [[Биологија|биологије]], [[Палеонтологија|палеонтологије]], [[Митологија|митологије]], итд. Било каква питања су добродошла на страници за разговор. == Подстранице == {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Датум}} |- |{{Корисник Вики/Време}} |- |{{Корисник Вики/Број чланка}} |- |{{Корисник Вики/Један од корисника}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Члан википедије}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Википедија}} |- |{{Корисник Вики/Аутоматски патролиран}} |- |{{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} |- |{{Корисник вики/Дискорд|налог=The Explaner - Dragan#9554}} |- |{{Корисник Вики/Viber}} |} {|cellspacing="0" cellpadding="0" style="background:#ccccFF; float:right; margin-left:1em; margin-bottom:0.5em; border:1px solid #1F75FE" |- bgcolor="#87CEEB" |align=center colspan=1|<center>{{nbsp}}'''Земље<br>које сам<br>посјетио:'''{{nbsp}}</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Bosnia_and_Herzegovina.svg|50п|држава у којој живим]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Serbia.svg|50п|Нови Сад, Сремски Карловци и Петроварадин (2017.)]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Croatia.svg|50п|]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Montenegro.svg|50п|Будва и манастир Острог (2011.)]]</center> |} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Галерија]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/песак]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Чланци]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Шаблони]]}} == Измјене == [[Корисник:FelixBot/измене/1]] (на којем сам мјесту) <br> [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/The%20Explaner '''XTools - The Explaner''' (тренутно стање)] {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП100|100}} |{{СП500|500}} |{{СП1000|1000}} |{{СП5000|5000}} |} <br><br><br> {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП10000|10000}} |{{СП50000|29400}} |{{СП100000|29400}} |{{СП500000|29400}} |} <br><br><br> == [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] Споменице и захвалнице [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] == {|class="wikitable"; |- style="vertical-align:center; |{{СС-радитруд|За сређивање и додавање чланака о разним животињама|MarinaSimic}} |{{СС-радитруд|За сређивање чланака о зверима|Serbian Nickmen}} |{{СС-радитруд|За чланке о животињама|Djordjes}} |{{СС-радитруд|За чланке о зверима|ADprom}} |{{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} |{{СН-споменица|За сређивање чланака о животињама|Serbian Nickmen}} |- style="vertical-align:center; |{{СС-општа|За свеукупан допринос и велики труд|Rastko Milenkovic}} |} {|style="background-color:#fdffe7; border:1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align:middle; padding:5px;" |[[Датотека:Tireless Contributor Barnstar Hires.gif|100px]] |style="font-size:x-large; padding:3px 3px 0 3px; height:1.5em;" |'''Споменица за неуморност''' |- |style="vertical-align:middle; padding:3px;" |Свака част. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:42, 19. јануар 2020. (CET) |} == О мени == {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{Корисник Вики/старост |day=30 |month=8 |year=1997}} |{{Шаблон:Корисник Вики/Србин}} |{{Корисник Вики/Мушкарац}} |{{Корисник Вики/Хетеросексуалац}} |- |{{Корисник Вики/Република Српска}} |{{Корисник Вики/БиХ}} |{{Корисник Вики/Словен}} |{{Корисник Вики/Обраћање на ти}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Атеист}} |{{Корисник Вики/Агностик}} |{{Корисник Вики/Хороскоп}} |- |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Уљудан}} |{{Корисник Вики/Непушач}} |{{Корисник Вики/antismoke}} |- |{{Корисник Вики/ћир-ије-м}} |{{Корисник Вики/ћир-ијекав}} |{{Userbox |border-c=#999 |id=Ѣ |id-c=gold |info=Овај корисник се труди да пише чланке на '''[[Екавски изговор|екавици]]''', иако користи '''[[Ијекавски изговор|ијекавицу]]'''/'''[[Икавски изговор|икавицу]]'''.}} |{{Корисник Вики/Рок}} |- |{{Корисник Вики/Бурек}} |{{Корисник Вики/Сарма}} |{{Корисник Вики/Чоколада}} |{{Корисник Вики/Пица}} |- |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Гугл кроум}} |{{Корисник Вики/Вај-фај}} |{{Корисник Вики/Виндоус 7}} |- |{{Корисник Вики/Биологија}} |{{Корисник Вики/сувопарност}} |{{Корисник Вики/ии}} |{{Корисник Вики/лепо}} |- |{{Корисник Вики/кутијице}} |{{Корисник Вики/Наћи икс}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |- |{{Корисник Вики/Антидискриминатор}} |{{Корисник Вики/Крава}} |{{Корисник Вики/СФ}} |} {|width=100% cellspacing=10 style="background-color:#1F75FE;" |- |<div style="margin-left:-5px; margin-bottom:5px; margin-top:5px; margin-right:-5px; padding:5px; padding-top:5px; background:#ccccFF; border:1px solid black; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"> <center>'''Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]]'''<br> <center><div style="font-size:90%; text-align:left; vertical-align:top; position:relative; width:100%; height:265px; background:#FFF; border:solid 1px black"> <div style="position:absolute; left:0%;right:67%; height:100%; overflow:auto; padding-left:4px">{{Special:Recentchanges/limit=25}} <div style="position:absolute; top:0px;z-order:2; background:#FFF; padding:5px; width:90%; height:1.5em">'''Скорашње измене'''</div></div><div style="position:absolute; left:33%; right:34%; height:100%; overflow:auto;"> {{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове странце'''{{Special:Newpages/limit=25}}</div> <div style="background:#FFF; position:absolute; left:66%; right:0%; height:100%; overflow:auto;">{{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове слике'''{{Special:Newimages/16}}</div> </div> |} [[en:user:The_Explaner]] imyc7xhog1bbc43aybv4smaz07s5ro4 25138819 25138468 2022-08-04T19:17:00Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{Дискорд иконица}} {{иконица за Viber}} {{иконица за аутоматски патролиране}} <div style="font-family:Trebuchet MS, sans-serif; font-size:13px; padding:8px; background:#ccccFF; color:black; border:2px solid #1F75FE; -moz-border-radius:20px;"> {{#Babel:sr|en-3|de-1}} {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=23|month=7|year=2016}} |- |{{Корисник Вики/Измене|29400}} |- |{{Корисник Вики/Чланци|340}} |- |{{Корисник Вики/Шаблони|237}} |} == Инфо == * Зовем се '''Драган Латиновић''' * Живим у [[Мракодол]]у ([[Костајница (Република Српска)|Костајница]]) * Рођен сам [[30. август|30.08.]][[1997]]. године * На Википедију на српском језику сам се регистровао [[23. јул|23.07.]][[2016]]. године Ово је моја корисничка страница. На Википедији на српском доприносим на чланаци из [[Биологија|биологије]], [[Палеонтологија|палеонтологије]], [[Митологија|митологије]], итд. Било каква питања су добродошла на страници за разговор. == Подстранице == {|cellspacing="0" cellpadding="0" |<div style="float:right; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |- |{{Корисник Вики/Датум}} |- |{{Корисник Вики/Време}} |- |{{Корисник Вики/Број чланка}} |- |{{Корисник Вики/Један од корисника}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Члан википедије}} |- |{{Шаблон:Корисник Вики/Википедија}} |- |{{Корисник Вики/Аутоматски патролиран}} |- |{{Корисник Вики/Википројекат Биографија}} |- |{{Корисник вики/Дискорд|налог=The Explaner - Dragan#9554}} |- |{{Корисник Вики/Viber}} |} {|cellspacing="0" cellpadding="0" style="background:#ccccFF; float:right; margin-left:1em; margin-bottom:0.5em; border:1px solid #1F75FE" |- bgcolor="#87CEEB" |align=center colspan=1|<center>{{nbsp}}'''Земље<br>које сам<br>посјетио:'''{{nbsp}}</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Bosnia_and_Herzegovina.svg|50п|држава у којој живим]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Serbia.svg|50п|Нови Сад, Сремски Карловци и Петроварадин (2017.)]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Croatia.svg|50п|]]</center> |- |<center>[[Слика:Flag_of_Montenegro.svg|50п|Будва и манастир Острог (2011.)]]</center> |} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Галерија]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/песак]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Чланци]]}} * {{font color|black|#eeeeFF|[[Корисник:The Explaner/Шаблони]]}} == Измјене == [[Корисник:FelixBot/измене/1]] (на којем сам мјесту) <br> [https://xtools.wmflabs.org/ec/sr.wikipedia.org/The%20Explaner '''XTools - The Explaner''' (тренутно стање)] {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП100|100}} |{{СП500|500}} |{{СП1000|1000}} |{{СП5000|5000}} |} <br><br><br> {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; background:#eeeeFF; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{СП10000|10000}} |{{СП50000|29400}} |{{СП100000|29400}} |{{СП500000|29400}} |} <br><br><br> == [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] Споменице и захвалнице [[Датотека:AnimWIKISTAR-laurier-WT.gif|30px]] == {|class="wikitable"; |- style="vertical-align:center; |{{СС-радитруд|За сређивање и додавање чланака о разним животињама|MarinaSimic}} |{{СС-радитруд|За сређивање чланака о зверима|Serbian Nickmen}} |{{СС-радитруд|За чланке о животињама|Djordjes}} |{{СС-радитруд|За чланке о зверима|ADprom}} |{{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} |{{СН-споменица|За сређивање чланака о животињама|Serbian Nickmen}} |- style="vertical-align:center; |{{СС-општа|За свеукупан допринос и велики труд|Rastko Milenkovic}} |} {|style="background-color:#fdffe7; border:1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align:middle; padding:5px;" |[[Датотека:Tireless Contributor Barnstar Hires.gif|100px]] |style="font-size:x-large; padding:3px 3px 0 3px; height:1.5em;" |'''Споменица за неуморност''' |- |style="vertical-align:middle; padding:3px;" |Свака част. [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 00:42, 19. јануар 2020. (CET) |} == О мени == {|cellspacing="2" cellpadding="2" |<div style="float:left; border:1px solid {{{1|#1F75FE}}}; margin:1px;"> |{{Корисник Вики/старост |day=30 |month=8 |year=1997}} |{{Шаблон:Корисник Вики/Србин}} |{{Корисник Вики/Мушкарац}} |{{Корисник Вики/Хетеросексуалац}} |- |{{Корисник Вики/Република Српска}} |{{Корисник Вики/БиХ}} |{{Корисник Вики/Словен}} |{{Корисник Вики/Обраћање на ти}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Атеист}} |{{Корисник Вики/Агностик}} |{{Корисник Вики/Хороскоп}} |- |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Уљудан}} |{{Корисник Вики/Непушач}} |{{Корисник Вики/antismoke}} |- |{{Корисник Вики/ћир-ије-м}} |{{Корисник Вики/ћир-ијекав}} |{{Userbox |border-c=#999 |id=Ѣ |id-c=gold |info=Овај корисник се труди да пише чланке на '''[[Екавски изговор|екавици]]''', иако користи '''[[Ијекавски изговор|ијекавицу]]'''/'''[[Икавски изговор|икавицу]]'''.}} |{{Корисник Вики/Рок}} |- |{{Корисник Вики/Бурек}} |{{Корисник Вики/Сарма}} |{{Корисник Вики/Чоколада}} |{{Корисник Вики/Пица}} |- |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Гугл кроум}} |{{Корисник Вики/Вај-фај}} |{{Корисник Вики/Виндоус 7}} |- |{{Корисник Вики/Биологија}} |{{Корисник Вики/сувопарност}} |{{Корисник Вики/ии}} |{{Корисник Вики/лепо}} |- |{{Корисник Вики/кутијице}} |{{Корисник Вики/Наћи икс}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |- |{{Корисник Вики/Антидискриминатор}} |{{Корисник Вики/Крава}} |{{Корисник Вики/СФ}} |} {|width=100% cellspacing=10 style="background-color:#1F75FE;" |- |<div style="margin-left:-5px; margin-bottom:5px; margin-top:5px; margin-right:-5px; padding:5px; padding-top:5px; background:#ccccFF; border:1px solid black; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"> <center>'''Управо сада на [[Википедија на српском језику|Википедији на српском језику]]'''<br> <center><div style="font-size:90%; text-align:left; vertical-align:top; position:relative; width:100%; height:265px; background:#FFF; border:solid 1px black"> <div style="position:absolute; left:0%;right:67%; height:100%; overflow:auto; padding-left:4px">{{Special:Recentchanges/limit=25}} <div style="position:absolute; top:0px;z-order:2; background:#FFF; padding:5px; width:90%; height:1.5em">'''Скорашње измене'''</div></div><div style="position:absolute; left:33%; right:34%; height:100%; overflow:auto;"> {{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове странце'''{{Special:Newpages/limit=25}}</div> <div style="background:#FFF; position:absolute; left:66%; right:0%; height:100%; overflow:auto;">{{nbsp}}{{nbsp}}'''Нове слике'''{{Special:Newimages/16}}</div> </div> |} [[en:user:The_Explaner]] ghthby7j3bf7ijbdcotommxdwtv9iis 0 1417109 25138554 24573045 2022-08-04T14:31:30Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Руски рејон | име = Опочки рејон | име_генитив = | локално_име = Опочецкий район | застава = | грб = Coat of Arms of Opochka (Pskov oblast).png | мото = | статус = [[општински рејон]] | федерални_округ = [[Северозападни федерални округ|Северозападни]] | административни_субјект = [[Псковска област]] | административни_центар = [[Опочка]] | основан = [[1. август]] [[1927]]. | површина = 2028.9 | становништво = 16902 | година_становништво = [[2016]] | густина = 8,3 | положај = Location of Opochetsky District (Pskov Oblast).svg | временска_зона = [[Московско време|-{UTC+3}-]] | позивни_број = | регистрациона_ознака = 60 | веб_страна = [http://opochka.reg60.ru/ Званична веб страница рејона] }} '''Опочки рејон''' ({{јез-рус|Опочецкий район}}) административно-територијална је јединица другог нивоа и [[општински рејон]] смештен у југозападном делу [[Псковска област|Псковске области]], односно на западу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Административни центар рејона је град [[Опочка]]. Према проценама националне статистичке службе Русије за [[2016]] на територији рејона је живело 16.902 становника, или у просеку око 8,3 ст/км². == Географија == Опочки рејон смештен је у југозападном делу [[псковска област|Псковске области]]. Обухвата територију површине 2.028,9 км², и по том параметру налази се на 14. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са [[красногородски рејон|Красногородским рејоном]] на северозападу, [[пушкиногорски рејон|Пушкиногорским]] и [[новоржевски рејон|Новоржевским]] на северу, на истоку је [[бежанички рејон|Бежанички]], а на југоистоку [[Пустошки рејон]]. На југу се граничи са територијом [[себешки рејон|Себешког рејона]]. Целокупна рејонска територија налази се у сливном подручју реке [[Великаја (река)|Великаје]] која протиче преко Опочког рејона у смеру југ-север. Рељеф је углавном равничарски, и њиме доминира пространа [[Псковска низија]] која се пружа дуж обе обале Великаје. Крајњи западни део рејона је најнижи и ту се налазе бројна замочварена подручја и тресаве, док су источни делови нешто сувљи и благо заталасани. Најважније притоке Великаје на подручју рејона су [[Иса (притока Великаје)|Иса]] са [[Вет (притока Исе)|Ветом]] са леве и [[Алоља]], [[шест (притока Великаје)|Шест]] и [[Кудка]] са [[Изгошка|Изгошком]] са десне стране. На крајњем југоистоку налазе се бројна мања језера ледничког порекла, а највећа међу њима су [[Веље (Опочки рејон)|Веље]] и [[Каменоје (Опочки рејон)|Каменоје]]. == Историја == Опочки рејон успостављен је [[1. август]]а [[1927]]. као административна јединица тадашњег Псковског округа [[лењинградска област|Лењинградске области]]. Рејон потом [[1935]]. прелази под надлежност новоосноване Калињинске области (данас [[Тверска област]]). Године [[1944]]. постаје делом новоосноване Великолушке области и у њеним границама остаје све до њеног укидања [[1957]]. године, и од тада се налази у границама [[псковска област|Псковске области]]. == Демографија и административна подела == Према подацима са пописа становништва из [[2010]]. на територији рејона је живело укупно 18.673 становника,<ref name="2010Census">-{[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".] {{Wayback|url=http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm |date=20130315114013 }}}-</ref> док је према процени из [[2016]]. ту живело 16.902 становника, или у просеку 8,3 ст/км².<ref>{{cite web|url=http://pskovstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/pskovstat/resources/17470b804c322efd8079e7b4bce00d93/nas160328_1.htm|title=Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года|accessdate=14. 4. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160416180817/http://pskovstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/pskovstat/resources/17470b804c322efd8079e7b4bce00d93/nas160328_1.htm|archive-date=16. 04. 2016|url-status=dead}}</ref> По броју становника Опочки рејон се налази на 8. месту у области. У административном центру рејона граду [[Опочка|Опочки]] живе око две трећине од укупне рејонске популације. {| border="0" cellspacing="2" cellpadding="5" style="margin:auto; width:50%; border:1px solid #aaa;" |- style="background:#aaf;" |+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| <small>Кретање броја становника</small> |- style="background:#e1e1e1;" ! 1959. !! 1970. !! 1979. !! 1989. !! 2002. !! 2010. !! 2016. |- style="background:#f9f9f9;" | align=center| 42.685 | align=center| 35.165 | align=center| 31.491 | align=center| 29.002<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> | align=center| 23.973<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> | align=center| 18.673<ref name="2010Census"/> | align=center| 16.902* |} <small>Напомена:* Према процени националне статистичке службе. </small> Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистровано је укупно 518 села (од којих је њих 150 било без становника, а у 154 села живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 5 нижестепених општина, 4 сеоске и једну урбану. Једино градско насеље на подручју рејона је град [[Опочка]]. == Саобраћај == Преко територије Опочког рејона пролази деоница међународног аутопута М20 који [[Санкт Петербург]] преко [[Псков]]а повезује са [[Витепск]]ом и [[Минск]]ом. Од Опочке води магистрални друм ка [[Себеж]]у и [[Полацк]]у. == Види још == {{Commonscat|Opochetsky District}} * [[Псковска област]] * [[Опочка]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == * {{званични сајт|http://opochka.reg60.ru/}} * [http://www.opochka.ru Рејонски инфо портал] {{Coord|56|43|00|N|28|39|00|E|display=title}} {{Рејони Псковске области}} {{портал бар|Русија}} [[Категорија:Рејони Псковске области]] baxk0rh26c2fbfh57jcxqjkox0f9gqi 10 1423422 25138991 15455701 2022-08-04T23:10:11Z 178.221.75.53 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Најкориснији играч Европског првенства у кошарци | title = Најкориснији играч [[Европско првенство у кошарци|Европског првенства у кошарци]] | state = {{{state<includeonly>|collapsed</includeonly>}}} | listclass = hlist | list1 = * [[Европско првенство у кошарци 1935.|1935]]: [[Рафаел Мартин|Мартин]] * [[Европско првенство у кошарци 1937.|1937]]: [[Пранас Лубинас|Лубинас]] * [[Европско првенство у кошарци 1939.|1939]]: [[Миколас Рузгис|Рузгис]] * [[Европско првенство у кошарци 1946.|1946]]: [[Ференц Немет|Немет]] * [[Европско првенство у кошарци 1947.|1947]]: [[Јоан Лосов|Лосов]] * [[Европско првенство у кошарци 1949.|1949]]: [[Хусеин Озрук|Озрук]] * [[Европско првенство у кошарци 1951.|1951]]: [[Иван Мразрк|Мразрк]] * [[Европско првенство у кошарци 1953.|1953]]: [[Анатолиј Конев|Конев]] * [[Европско првенство у кошарци 1955.|1955]]: [[Јанош Гремингер|Гремингер]] * [[Европско првенство у кошарци 1957.|1957]]: [[Јиржи Баумрук|Баумрук]] * [[Европско првенство у кошарци 1959.|1959]]: [[Виктор Зупков (кошаркаш)|Зупков]] * [[Европско првенство у кошарци 1961.|1961]]: [[Радивој Кораћ|Кораћ]] * [[Европско првенство у кошарци 1963.|1963]]: [[Емилијано Родригез|Родригез]] * [[Европско првенство у кошарци 1965.|1965]]: [[Модестас Паулаускас|Паулаускас]] * [[Европско првенство у кошарци 1967.|1967]]: [[Јиржи Зедничек|Зедничек]] * [[Европско првенство у кошарци 1969.|1969]]: [[Сергеј Бјелов|Бјелов]] * [[Европско првенство у кошарци 1971.|1971]]: [[Крешимир Ћосић|Ћосић]] * [[Европско првенство у кошарци 1973.|1973]]: [[Вејн Брабендер|Брабендер]] * [[Европско првенство у кошарци 1975.|1975]]: [[Крешимир Ћосић|Ћосић]] * [[Европско првенство у кошарци 1977.|1977]]: [[Дражен Далипагић|Далипагић]] * [[Европско првенство у кошарци 1979.|1979]]: [[Мики Беркович|Беркович]] * [[Европско првенство у кошарци 1981.|1981]]: [[Валдис Валтерс|Валтерс]] * [[Европско првенство у кошарци 1983.|1983]]: [[Хуан Антонио Корбалан|Корбалан]] * [[Европско првенство у кошарци 1985.|1985]]: [[Арвидас Сабонис|Сабонис]] * [[Европско првенство у кошарци 1987.|1987]]: [[Никос Галис|Галис]] * [[Европско првенство у кошарци 1989.|1989]]: [[Дражен Петровић|Петровић]] * [[Европско првенство у кошарци 1991.|1991]]: [[Тони Кукоч|Кукоч]] * [[Европско првенство у кошарци 1993.|1993]]: [[Кристијан Велп|Велп]] * [[Европско првенство у кошарци 1995.|1995]]: [[Шарунас Марчуљонис|Марчуљонис]] * [[Европско првенство у кошарци 1997.|1997]]: [[Александар Ђорђевић (кошаркаш)|Ђорђевић]] * [[Европско првенство у кошарци 1999.|1999]]: [[Грегор Фучка|Фучка]] * [[Европско првенство у кошарци 2001.|2001]]: [[Предраг Стојаковић|Стојаковић]] * [[Европско првенство у кошарци 2003.|2003]]: [[Шарунас Јасикевичијус|Јасикевичијус]] * [[Европско првенство у кошарци 2005.|2005]]: [[Дирк Новицки|Новицки]] * [[Европско првенство у кошарци 2007.|2007]]: [[Андреј Кириленко|Кириленко]] * [[Европско првенство у кошарци 2009.|2009]]: [[Пау Гасол|Гасол]] * [[Европско првенство у кошарци 2011.|2011]]: [[Хуан Карлос Наваро|Наваро]] * [[Европско првенство у кошарци 2013.|2013]]: [[Тони Паркер|Паркер]] * [[Европско првенство у кошарци 2015.|2015]]: [[Пау Гасол|Гасол]] * [[Европско првенство у кошарци 2017.|2017]]: [[Горан Драгић|Драгић]] }}<noinclude> [[Категорија:Навигациони шаблони за кошарку]] </noinclude> j5cm30vothl0chjvv7ca6r9dgajqur4 0 1431089 25139195 24559976 2022-08-05T08:27:20Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Шејн Ларкин | слика = Shane Larkin Anadolu Efes (cropped).jpg | опис_слике = Ларкин као играч Анадолу Ефеса | пуно_име = Дешејн Дејвис Ларкин | надимак = | држављанство = {{застава|САД}}<br />{{застава|Турска}} | датум_рођења = {{датум рођења|1992|10|2|год=да}} | место_рођења = [[Синсинати]], [[Охајо]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,80 m | позиција = [[плејмејкер]] | драфт = 2013. / 18. пик, 1. рунда | одабрао = [[Атланта хокси]] | каријера = 2013— | младе_године = 2011—2013 | млади_клубови = Мајами херикејнси | клубови = [[Далас маверикси]] <br /> → [[Тексас леџендси]] <br /> [[Њујорк никси]] <br /> [[Бруклин нетси]] <br /> [[КК Саски Басконија|Саски Басконија]] <br /> [[Бостон селтикси]] <br /> [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]] | године = 2013—2014 <br /> 2014 <br /> 2014—2015 <br /> [[НБА сезона 2015/16.|2015—2016]] <br /> 2016—2017 <br /> [[НБА сезона 2017/18.|2017—2018]] <br /> 2018— | рептим = {{рпк|Турска}} | награде = | медаље = }} '''Дешејн "Шејн" Дејвис Ларкин''' ({{јез-енгл|DeShane "Shane" Davis Larkin}}; [[Синсинати]], [[Охајо]], [[2. октобар]] [[1992]]) [[САД|амерички]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицији [[плејмејкер]]а, а тренутно наступа за [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]. Као натурализовани кошаркаш наступа за [[Кошаркашка репрезентација Турске|репрезентацију Турске]]. == Каријера == === Далас === Ларкин је провео две године на универзитету Мајами, након чега се 2013. пријавио на [[НБА драфт]] где су га као 18. пика изабрали [[Атланта хокси]] који су га исте ноћи трејдовали у [[Далас маверикси|Далас мавериксе]].<ref>{{cite web|url=https://www.espn.com/blog/dallas/mavericks/post/_/id/4696514/mavs-pick-shane-larkin-via-atlanta-at-no-18|title=Mavs pick Shane Larkin via Atlanta at No. 18|work=ESPN.com|date=28. 6. 2013|accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> Док је играо на летњој лиги за Далас, Ларкин се повредио након чега је отишао на тромесечни опоравак.<ref>{{cite news|url=https://www.espn.com/dallas/nba/story/_/id/9474233/shane-larkin-dallas-mavericks-breaks-ankle-summer-league-practice| title=Mavs' Shane Larkin breaks ankle| website=ESPN.com| date=13. 7. 2013|accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> Упркос повреди са Даласом је потписао уговор 29. јула 2013. године.<ref>{{cite news|url=https://web.archive.org/web/20170203001801/https://www.nba.com/2013/news/07/29/mavs-sign-larkin.ap/| title=Mavericks sign first round pick Larkin| website=NBA.com| date=29. 7. 2013|accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> Деби у НБА лиги је имао 18. новембра 2013. када је постигао три поена уз по три асистенције и украдене лопте против [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфије]].<ref>{{cite news|url=https://web.archive.org/web/20131119193743/http://www.nba.com/games/20131118/PHIDAL/gameinfo.html| title=Notebook: Mavericks 97, 76ers 94| website=NBA.com| date=18. 11. 2013|accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> Тадашњи рекорд каријере остварио је 17. јануара идуће године када је [[Финикс санси]]ма убацио 18 поена.<ref>{{cite news|url=https://www.espn.com/nba/recap?gameId=400489464| title=Rookie Shane Larkin helps Mavs hold on for win over Suns| website=ESPN.com| date=18. 1. 2014|accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> Током своје прве сезоне у више наврата је слат у [[НБА развојна лига|НБА развојну лигу]] где је играо за [[Тексас леџендси|Тексас леџендсе]].<ref>{{cite news|url=https://web.archive.org/web/20140703151241/http://www.nba.com/dleague/assignments_2013_14.html| title=2013-14 NBA Assignments| website=NBA.com |accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> === Њујорк === Трејдован је у [[Њујорк никси|Њујорк никсе]] 25. јуна 2014. заједно са Вејном Елингтоном, [[Хозе Калдерон|Хозеом Калдероном]] и Самјуелом Даламбером као и два пика са драфта за [[Тајсон Чендлер|Тајсона Чендлера]] и Рејмонда Фелтона.<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/knicks/knicks-acquire|title=Knicks Acquire Calderon, Three Others in Dallas Trade|date=25. 6. 2014|work=NBA.com|accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> У Никсима је провео једну сезону током које је одиграо 76 утакмица на којима је просечно бележио 6,2 поена по мечу.<ref name="bs">{{cite news | url=https://www.basketball-reference.com/players/l/larkish01.html | title=Shane Larkin| publisher=basketball-reference.com| accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> На утакмици против Филаделфије, 5. априла 2015, Ларкин је уз 15 постигнутих поена забележио и 11 скокова што му је рекорд НБА каријере.<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20150408090008/http://www.nba.com/games/20150405/PHINYK/gameinfo.html|title=Knicks snap 9-game losing streak with 101-91 win over Sixers|work=NBA.com|date=5. 4. 2015 |accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> === Бруклин === [[Датотека:Shane Larkin Nets 2016.jpg|десно|мини|Ларкин као играч Бруклина у марту 2016.]] Дана 9. јуна 2015. је потписао уговор са [[Бруклин нетси]]ма.<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/nets/news/brooklyn-nets-re-sign-brook-lopez-and-thaddeus-young |title=Player Signing Press Conference |work=NBA.com |date=9. 7. 2015 |accessdate=10. 7. 2015 |url-status=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150711235023/http://www.nba.com/nets/news/brooklyn-nets-re-sign-brook-lopez-and-thaddeus-young |archivedate=11. 7. 2015|language=en}}</ref> Деби за Нетсе је имао на првом мечу сезоне, 28. октобра 2015, против [[Чикаго булси|Чикаго булса]] када је забележио шест поена и осам скокова у поразу свог тима 115:100.<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20151030021806/http://www.nba.com/games/20151028/CHIBKN/gameinfo.html|title=Bulls beat Nets 115-100 for 2-0 start|work=NBA.com|date=28. 10. 2015|accessdate=28. 10. 2015|language=en}}</ref> Дана 13. јануара 2016. је забележио 17 поена у победи 110:104 над његовим претходним клубом Њујорк никсима,<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20160224172635/http://www.nba.com/games/20160113/NYKBKN/gameinfo.html|title=Nets beat Knicks 110-104 to end 10-game home skid|work=NBA.com|date=13. 1. 2016|accessdate=13. 1. 2016|language=en}}</ref> потом је 1. фебруара имао рекордних 14 асистенција у поразу 105:100 од [[Детроит пистонси|Детроит пистонса]],<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20160202220218/http://www.nba.com/games/20160201/DETBKN/gameinfo.html|title=Drummond, Jackson help Pistons edge Nets 105-100|work=NBA.com|date=1. 2. 2016|accessdate=1. 2. 2016|language=en}}</ref> а најбољу поентерску партију сезоне је имао 11. априла када је постигао 20 поена у поразу 120:111 од [[Вашингтон визардси|Вашингтон визардса]].<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20160414040658/http://www.nba.com/games/20160411/WASBKN/gameinfo.html|title=Wizards score first 20, pull away late to beat Nets 120-111|work=NBA.com|date=11. 4. 2016|accessdate=11. 4. 2016|language=en}}</ref> Ларкин је у сезони 2015/16. на 78 одиграних утакмица за Бруклин бележио просечно 7,3 поена и 4,4 асистенције по мечу.<ref name="bs"/> === Басконија === У августу 2016. је потписао једногодишњи уговор са шпанском [[КК Саски Басконија|Басконијом]].<ref>{{cite web|url=http://www.baskonia.com/en/pointguard-shane-larkin-new-adding-to-laboral-kutxa-baskonia/|title=Pointguard Shane Larkin new adding to Laboral Kutxa Baskonia|work=baskonia.com|date=10. 8. 2016|accessdate=10. 8. 2016|language=en}}</ref> У [[Евролига 2016/17.|Евролиги]] је са шпанским клубом стигао до четвртфинала, а просечно је бележио 13 поена по мечу.<ref>{{cite web|url=https://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=007200&seasoncode=E2016#!E2016_PO|title= EuroLeague 2016-17 STATISTICS|work=euroleague.net |accessdate=3. 12. 2019|language=en}}</ref> У [[АЦБ лига|АЦБ лиги]] је просечно бележио 14,2 поена и 4,9 асистенција по мечу што му је донело пласман у другу најбољу петорку сезоне.<ref>{{cite web|url=http://www.acb.com/articulo/ver/131795|title=Segundo Mejor Quinteto de la Liga Endesa 2016-17|work=ACB.com|date=15. 5. 2017|accessdate=5. 12. 2019|language=es}}</ref> === Бостон === Дана 31. јула 2017. је потписао уговор са [[Бостон селтикси]]ма.<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/celtics/news/pressrelease/boston-celtics-sign-shane-larkin|title=Boston Celtics Sign Shane Larkin|work=NBA.com|date=31. 7. 2017|accessdate=31. 7. 2017|language=en}}</ref> Најбољу поентерску партију сезоне је имао 10. новембра 2017. када је постигао 16 поена у победи 90:87 над [[Шарлот хорнетси]]ма.<ref>{{cite web|url=https://www.basketball-reference.com/players/l/larkish01/gamelog/2018/|title=Shane Larkin 2017-18 Game Log|work=basketball-reference.com|accessdate=5. 12. 2019|language=en}}</ref> У дресу Бостона је током сезоне 2017/18. на 54 одигране утакмице у регуларном делу сезоне бележио просечно 4,3 поена по мечу. Наступио је и на 11 утакмица у плејофу где је бележио 3,7 поена по мечу.<ref name="bs"/> === Анадолу Ефес === У јулу 2018. је потписао једногодишњи уговор са [[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефесом]].<ref>{{cite news|url=http://sportklub.rs/Kosarka/Euroleague/a246864-Efes-odresio-kesu-za-najvece-pojacanje-ovog-leta.html| title=Efes odrešio kesu za najveće pojačanje ovog leta | website=sportklub.rs| date=26. 7. 2018|accessdate=5. 12. 2019}}</ref> Ларкин је водио Ефес до првог финала [[Евролига|Евролиге]] у клупској историји. У полуфиналној утакмици [[Фајнал фор Евролиге|фајнал-фора]] у [[Виторија|Виторији]], Ларкин је у убедљивој победи над [[КК Фенербахче|Фенербахчеом]] (92:73) постигао 30 поена, уз седам скокова и једну асистенцију.<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2019&mm=05&dd=17&nav_id=1543382| title=Brutalni Larkin i Micić odveli Efes u prvo finale Evrolige!| website=b92.net| date=17. 5. 2019|accessdate=5. 12. 2019}}</ref> Ларкин је и у финалној утакмици против московског [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА]] био ефикасан са 29 постигнутих поена али ипак руски тим је на крају славио резултатом 91:83.<ref>{{cite news|url=http://sportklub.rs/Kosarka/Euroleague/a287091-CSKA-slomio-hrabri-Efes-za-osmu-titulu-prvaka-Evrope.html | title=CSKA slomio hrabri Efes za osmu titulu prvaka Evrope!| website=sportklub.rs| date=19. 5. 2019|accessdate=5. 12. 2019}}</ref> Након тога, екипа [[Ергин Атаман|Ергина Атамана]] је успела да дође и до прве титуле [[Прва лига Турске у кошарци|националног шампиона]] још од 2009. године. У одлучујућој утакмици против Фенербахчеа, Ларкин је постигао 38 поена, уз четири асистенције и три скока па је проглашен за МВП-ја финалне серије.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/pala-fenerova-dinastija-efes-sampion-turske-posle-deset-godina-larkin-micic-58/330511| title=Pala Fenerova dinastija, Efes šampion Turske posle deset godina! Larkin + Micić = 58| website=mozzartsport.com | date=21. 6. 2019 | accessdate=5. 12. 2019}}</ref><ref>{{cite news|url=https://mondo.rs/Sport/Kosarka/a1195787/Efes-sampion-Turske-posle-deset-godina.html| title=Kraj Fenerove vladavine: Efes šampion posle DECENIJE| website=mondo.rs| date=21. 6. 2019 | accessdate=5. 12. 2019}}</ref> У јулу 2019. је потписао нови једногодишњи уговор са Ефесом.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/larkin-ostaje-u-efesu/332813| title=Larkin ostaje u Efesu| website=mozzartsport.com| date=18. 6. 2019 | accessdate=5. 12. 2019}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:808045-Larkin-ostaje-u-Efesu| title=Larkin ostaje u Efesu | website=novosti.rs| date=24. 7. 2019 | accessdate=5. 12. 2019}}</ref> На утакмици 11. кола [[Евролига 2019/20.|Евролиге 2019/20]], између Ефеса и [[КК Бајерн Минхен|Бајерна]], Ларкин је поставио рекорд овог такмичења по броју постигнутих поена на једној утакмици. Он је за 31 минут на терену постигао 49 поена (5/7 за два, 10/12 за три, 9/10 са линије пенала), уз пет асистенција и четири скока, за укупан индекс корисности 53.<ref>{{cite news|url=https://mozzartsport.com/kosarka/vesti/spektakularno-vece-sejna-larkina-za-istoriju-49-poena-i-indeks-53/343745| title=Spektakularno veče Šejna Larkina za istoriju - 49 poena i indeks 53!| website=mozzartsport.com| date=29. 11. 2019 | accessdate=5. 12. 2019}}</ref> Са тим учинком Ларкин је убедљиво оставио иза себе [[Алфонсо Форд|Форда]], [[Карлтон Мајерс|Мајерса]], Камбалу и [[Боби Браун (кошаркаш)|Брауна]] који су претходно држали рекорд са 41 постигнутим поеном. Поред тог рекорда, Ларкин се са 10 постигнутих тројки изједначио са [[Ендру Гаудлок|Гаудлоком]] као играч који је постигао највише тројки на једном сусрету Евролиге.<ref>{{cite news|url=http://sportklub.rs/Kosarka/Euroleague/a316072-Ko-je-iole-blizu-Larkinu-Na-vecnoj-listi-i-Scepanovic.html| title=Ko je iole blizu Larkinu? Na večnoj listi i Šćepanović | website=sportklub.rs| date=30. 11. 2019 | accessdate=5. 12. 2019}}</ref> == Репрезентација == У фебруару 2020. године је добио турско држављанство како би могао да наступа за репрезентацију ове државе.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/vreme-skrati-karticom-uplati-kladenje-od-kuce-je-najbrze-najjednostavnije-i-najbezbednije/352939/| title=Erdogan promovisao Larkina, hoće li od sada biti Šahan Arkin? | website=mozzartsport.com | date=8. 2. 2020 | accessdate=23. 1. 2021}}</ref> Дебитантски наступ у дресу [[Кошаркашка репрезентација Турске|репрезентације Турске]] је имао 27. новембра 2020, у поразу 79:62 од [[Кошаркашка репрезентација Хрватске|Хрватске]] у [[Квалификације за Европско првенство у кошарци 2021.|квалификацијама]] за [[Европско првенство у кошарци 2021.|Европско првенство 2022]]. године.<ref>{{cite news|url=http://www.fiba.basketball/eurobasket/2022/qualifiers/news/miro-bilan-counts-to-30-cool-and-calm-croatia-spoil-larkin-s-turkey-debut| title=Miro Bilan counts to 30: Cool and calm Croatia spoil Larkin's Turkey debut | website=fiba.com | date=27. 11. 2020 | accessdate=23. 1. 2021|language=en}}</ref> == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Анадолу Ефес|Анадолу Ефес]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (2): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21]], [[Евролига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Прва лига Турске у кошарци|Првенство Турске]] (2): 2018/19, 2020/21. ** [[Куп Турске у кошарци|Куп Турске]] (1): 2022. ** [[Суперкуп Турске у кошарци|Суперкуп Турске]] (2): 2018, 2019. === Појединачни === * [[Идеални тим Евролиге у кошарци|Идеални тим Евролиге]] — прва постава (1): [[Евролига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] * [[Идеални тим Евролиге у кошарци|Идеални тим Евролиге]] — друга постава (1): [[Евролига у кошарци 2020/21.|2020/21.]] * Најкориснији играч финала [[Прва лига Турске у кошарци|Првенства Турске]] (1): 2018/19. * Идеални тим [[АЦБ лига|Првенства Шпаније]] — друга постава (1): 2016/17. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Кошарка}} {{commonscat|Shane Larkin}} * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=007200&seasoncode=E2016 Профил играча на сајту Евролиге] * [http://basketball.eurobasket.com/player/Shane-Larkin/Spain/Saski_Baskonia_Vitoria/233761 Профил играча на сајту Евробаскет] {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2020/21.}} {{КК Анадолу Ефес — Победник Евролиге у кошарци 2021/22.}} {{НБА драфт 2013.}} {{DEFAULTSORT:Ларкин, Шејн}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Турски кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Кошаркаши Анадолу Ефеса]] [[Категорија:Кошаркаши Бостон селтикса]] [[Категорија:Кошаркаши Далас маверикса]] [[Категорија:Кошаркаши Бруклин нетса]] [[Категорија:Кошаркаши Њујорк никса]] [[Категорија:Кошаркаши Саски Басконије]] [[Категорија:Кошаркаши Тексас леџендса]] [[Категорија:Пикови Атланта хокса на НБА драфту]] 327ju7fvx3nyh4nsojtg2g2npg8ex4v 0 1434968 25138605 25124904 2022-08-04T15:26:52Z Nemanja26 97869 Започета допуна чланка. wikitext text/x-wiki M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) је лаки вишецевни бацач ракета развијен касних 1990-их за војску Сједињених Америчких Држава и монтиран на стандардну основу камиона М1140 у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест ГМЛРС ракета или једним АТАЦМС пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система (МФОМ). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем М270 МЛРС јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом Локед Ц-130 Херкулес. Шасију је у почетку производила фирма БАЕ Системс Мобилити & Протекшн Системс (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је корпорација Ошкош од 2010. до 2017. године. И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија Локед Мартин Мисилес & Фаер Контрол у Камдену, Арканзас. ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија вишецевног ракетног система М270 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева сафира. М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета СЛАМРААМ са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти АМРААМ против авионских ракета. У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе амфибијског транспортног дока УСС Енкориџ,чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу. Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише. ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== ===Тренутни корисници=== Сједињене Америчке Државе Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца Румунија *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) Сингапур *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) Уједињени арапски Емирати *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) Јордан * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда Украјина *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== Пољска *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. Аустралија *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. Тајван (Република Кина) *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. Естонија *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== Канада *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. Летонија,Литванија *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. Мађарска У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. Холандија *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. Катар *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. Шведска *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима m3frucc1mp3tun5cnm1vk6geydv53af 25138668 25138605 2022-08-04T16:28:13Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: Рат у Авганистану, <br />Сиријски грађански рат, <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017),Руска специјална војна операција у Украјини | број_примерака = 540 | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља), <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014) <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020. | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290 | kw = | снага/маса = }} M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) је лаки вишецевни бацач ракета развијен касних 1990-их за војску Сједињених Америчких Држава и монтиран на стандардну основу камиона М1140 у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест ГМЛРС ракета или једним АТАЦМС пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система (МФОМ). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем М270 МЛРС јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом Локед Ц-130 Херкулес. Шасију је у почетку производила фирма БАЕ Системс Мобилити & Протекшн Системс (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је корпорација Ошкош од 2010. до 2017. године. И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија Локед Мартин Мисилес & Фаер Контрол у Камдену, Арканзас. ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија вишецевног ракетног система М270 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева сафира. М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета СЛАМРААМ са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти АМРААМ против авионских ракета. У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе амфибијског транспортног дока УСС Енкориџ,чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу. Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише. ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== ===Тренутни корисници=== Сједињене Америчке Државе Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца Румунија *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) Сингапур *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) Уједињени арапски Емирати *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) Јордан * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда Украјина *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== Пољска *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. Аустралија *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. Тајван (Република Кина) *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. Естонија *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== Канада *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. Летонија,Литванија *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. Мађарска У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. Холандија *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. Катар *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. Шведска *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима mfn0ecfy2sczaa6trkji7c97yut69wd 25138683 25138668 2022-08-04T16:40:40Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: Рат у Авганистану, <br />Сиријски грађански рат, <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017),Руска специјална војна операција у Украјини | број_примерака = 540 | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља), <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014) <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020. | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290 | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]]. Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године. И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]]. ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]]. М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета. У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу. Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише. ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== ===Тренутни корисници=== Сједињене Америчке Државе Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца Румунија *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) Сингапур *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) Уједињени арапски Емирати *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) Јордан * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда Украјина *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== Пољска *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. Аустралија *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. Тајван (Република Кина) *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. Естонија *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== Канада *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. Летонија,Литванија *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. Мађарска У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. Холандија *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. Катар *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. Шведска *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима bopeayudsvsvadri9yo437gijcrk2vj 25138690 25138683 2022-08-04T16:50:36Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]]. Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године. И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]]. ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]]. М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета. У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу. Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише. ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== ===Тренутни корисници=== Сједињене Америчке Државе Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца Румунија *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) Сингапур *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) Уједињени арапски Емирати *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) Јордан * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда Украјина *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== Пољска *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. Аустралија *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. Тајван (Република Кина) *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. Естонија *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== Канада *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. Летонија,Литванија *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. Мађарска У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. Холандија *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. Катар *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. Шведска *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима 9g4vp5tpp5b7hq6kp59ww368yz5sx9e 25138694 25138690 2022-08-04T16:55:42Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref>, маса:<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]]. Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године. И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]]. ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]]. М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета. У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу. Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише. ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== ===Тренутни корисници=== Сједињене Америчке Државе Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца Румунија *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) Сингапур *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) Уједињени арапски Емирати *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) Јордан * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда Украјина *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== Пољска *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. Аустралија *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. Тајван (Република Кина) *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. Естонија *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== Канада *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. Летонија,Литванија *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. Мађарска У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. Холандија *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. Катар *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. Шведска *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима gbt53ds3s31xjmmx8y5io3lx7ox0dea 25138695 25138694 2022-08-04T16:56:19Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref>, маса:16.25 тона<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]]. Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године. И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]]. ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]]. М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета. У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу. Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише. ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== ===Тренутни корисници=== Сједињене Америчке Државе Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца Румунија *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) Сингапур *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) Уједињени арапски Емирати *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) Јордан * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда Украјина *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== Пољска *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. Аустралија *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. Тајван (Република Кина) *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. Естонија *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== Канада *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. Летонија,Литванија *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. Мађарска У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. Холандија *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. Катар *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. Шведска *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима 7j5wbhq1nc5ta4enxdyv6ayon56imbc 25138696 25138695 2022-08-04T16:59:48Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref>, маса:16.25 тона<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]].<ref name=videoclip>{{cite AV media|url= https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-url= https://web.archive.org/web/20170215114632/https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-date=15 February 2017 | url-status= dead|title=US new Weapons 2017: The Powerful M142 High Mobility Artillery Rocket System HIMARS|date=16 January 2017|via=YouTube}} Video unavailable</ref> Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin Delivers First HIMARS Vehicle Produced 100 Percent in Camden Arkansas | publisher = Lockheed Martin | url= https://news.lockheedmartin.com/2017-07-26-Lockheed-Martin-Delivers-First-HIMARS-Vehicle-Produced-100-Percent-in-Camden-Arkansas |date=26 July 2017}}</ref> И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]].<ref>{{cite web |title=Half-billion-dollar HIMARS contract goes to Camden, other Lockheed Martin facilities | work = Magnolia reporter |url= http://www.magnoliareporter.com/news_and_business/local_business/article_dce1ade6-a79c-11e9-985f-277a8fc0c608.html |date=16 July 2019}}</ref> ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]].<ref>"[http://www.upi.com/Business_News/Security-Industry/2013/11/05/Saint-Gobain-delivers-sapphire-engineered-transparent-armor/UPI-26791383684004/?spt=mps&or=1 Saint-Gobain delivers sapphire-engineered transparent armor]" ''UPI'' / press release, 5 November 2013. Accessed: 19 June 2014.</ref> М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin's HIMARS Launcher Successfully Fires Air Defense Missile |url=https://news.lockheedmartin.com/2009-03-25-Lockheed-Martins-HIMARS-Launcher-Successfully-Fires-Air-Defense-Missile |website=Lockheed Martin |access-date=1 May 2022}}</ref> У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу.<ref>[https://www.defensenews.com/news/your-marine-corps/2017/10/25/marines-launch-rocket-from-amphibious-ship-to-destroy-target-on-land/ Marines launch rocket from amphibious ship to destroy land target 70 km away] - Defensenews.com, 24 October 2017</ref> Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише.<ref>[https://news.usni.org/2017/10/24/marines-fire-himars-ship-sea-control-experiment-navy Marines Fire HIMARS From Ship in Sea Control Experiment With Navy] - News.USNI.org, 24 October 2017</ref> ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== ===Тренутни корисници=== Сједињене Америчке Државе Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца Румунија *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) Сингапур *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) Уједињени арапски Емирати *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) Јордан * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда Украјина *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== Пољска *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. Аустралија *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. Тајван (Република Кина) *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. Естонија *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== Канада *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. Летонија,Литванија *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. Мађарска У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. Холандија *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. Катар *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. Шведска *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима hc4f70hjqrarc0zt21auaz3fh4id8mw 25138699 25138696 2022-08-04T17:04:52Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref>, маса:16.25 тона<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]].<ref name=videoclip>{{cite AV media|url= https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-url= https://web.archive.org/web/20170215114632/https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-date=15 February 2017 | url-status= dead|title=US new Weapons 2017: The Powerful M142 High Mobility Artillery Rocket System HIMARS|date=16 January 2017|via=YouTube}} Video unavailable</ref> Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin Delivers First HIMARS Vehicle Produced 100 Percent in Camden Arkansas | publisher = Lockheed Martin | url= https://news.lockheedmartin.com/2017-07-26-Lockheed-Martin-Delivers-First-HIMARS-Vehicle-Produced-100-Percent-in-Camden-Arkansas |date=26 July 2017}}</ref> И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]].<ref>{{cite web |title=Half-billion-dollar HIMARS contract goes to Camden, other Lockheed Martin facilities | work = Magnolia reporter |url= http://www.magnoliareporter.com/news_and_business/local_business/article_dce1ade6-a79c-11e9-985f-277a8fc0c608.html |date=16 July 2019}}</ref> ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]].<ref>"[http://www.upi.com/Business_News/Security-Industry/2013/11/05/Saint-Gobain-delivers-sapphire-engineered-transparent-armor/UPI-26791383684004/?spt=mps&or=1 Saint-Gobain delivers sapphire-engineered transparent armor]" ''UPI'' / press release, 5 November 2013. Accessed: 19 June 2014.</ref> М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin's HIMARS Launcher Successfully Fires Air Defense Missile |url=https://news.lockheedmartin.com/2009-03-25-Lockheed-Martins-HIMARS-Launcher-Successfully-Fires-Air-Defense-Missile |website=Lockheed Martin |access-date=1 May 2022}}</ref> У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу.<ref>[https://www.defensenews.com/news/your-marine-corps/2017/10/25/marines-launch-rocket-from-amphibious-ship-to-destroy-target-on-land/ Marines launch rocket from amphibious ship to destroy land target 70 km away] - Defensenews.com, 24 October 2017</ref> Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише.<ref>[https://news.usni.org/2017/10/24/marines-fire-himars-ship-sea-control-experiment-navy Marines Fire HIMARS From Ship in Sea Control Experiment With Navy] - News.USNI.org, 24 October 2017</ref> ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== [[Датотека:Fire support training 140313-A-DM872-123.jpg|thumb|Лансер ХИМАРС са оклопљеном кабином]] [[Датотека:118th Airlift Wing C-130 unloads Tennessee National Guard equipment at Berry Field ANGB.jpg|thumb|ХИМАРС лансер који се укрцава у авион Ц-130 Херкулес 2011. године.]] [[Датотека:USMC-090301-M-0000S-006.jpg|thumb|Поновно пуњење силоса ракетног система ХИМАРС са 6 ракета.]] Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== ===Тренутни корисници=== Сједињене Америчке Државе Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца Румунија *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) Сингапур *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) Уједињени арапски Емирати *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) Јордан * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда Украјина *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== Пољска *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. Аустралија *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. Тајван (Република Кина) *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. Естонија *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== Канада *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. Летонија,Литванија *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. Мађарска У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. Холандија *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. Катар *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. Шведска *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима f2c3t4xicmio0tgfbiva99r8vibb5cn 25138703 25138699 2022-08-04T17:13:49Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref>, маса:16.25 тона<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]].<ref name=videoclip>{{cite AV media|url= https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-url= https://web.archive.org/web/20170215114632/https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-date=15 February 2017 | url-status= dead|title=US new Weapons 2017: The Powerful M142 High Mobility Artillery Rocket System HIMARS|date=16 January 2017|via=YouTube}} Video unavailable</ref> Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin Delivers First HIMARS Vehicle Produced 100 Percent in Camden Arkansas | publisher = Lockheed Martin | url= https://news.lockheedmartin.com/2017-07-26-Lockheed-Martin-Delivers-First-HIMARS-Vehicle-Produced-100-Percent-in-Camden-Arkansas |date=26 July 2017}}</ref> И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]].<ref>{{cite web |title=Half-billion-dollar HIMARS contract goes to Camden, other Lockheed Martin facilities | work = Magnolia reporter |url= http://www.magnoliareporter.com/news_and_business/local_business/article_dce1ade6-a79c-11e9-985f-277a8fc0c608.html |date=16 July 2019}}</ref> ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]].<ref>"[http://www.upi.com/Business_News/Security-Industry/2013/11/05/Saint-Gobain-delivers-sapphire-engineered-transparent-armor/UPI-26791383684004/?spt=mps&or=1 Saint-Gobain delivers sapphire-engineered transparent armor]" ''UPI'' / press release, 5 November 2013. Accessed: 19 June 2014.</ref> М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin's HIMARS Launcher Successfully Fires Air Defense Missile |url=https://news.lockheedmartin.com/2009-03-25-Lockheed-Martins-HIMARS-Launcher-Successfully-Fires-Air-Defense-Missile |website=Lockheed Martin |access-date=1 May 2022}}</ref> У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу.<ref>[https://www.defensenews.com/news/your-marine-corps/2017/10/25/marines-launch-rocket-from-amphibious-ship-to-destroy-target-on-land/ Marines launch rocket from amphibious ship to destroy land target 70 km away] - Defensenews.com, 24 October 2017</ref> Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише.<ref>[https://news.usni.org/2017/10/24/marines-fire-himars-ship-sea-control-experiment-navy Marines Fire HIMARS From Ship in Sea Control Experiment With Navy] - News.USNI.org, 24 October 2017</ref> ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== [[Датотека:Fire support training 140313-A-DM872-123.jpg|thumb|Лансер ХИМАРС са оклопљеном кабином]] [[Датотека:118th Airlift Wing C-130 unloads Tennessee National Guard equipment at Berry Field ANGB.jpg|thumb|ХИМАРС лансер који се укрцава у авион Ц-130 Херкулес 2011. године.]] [[Датотека:USMC-090301-M-0000S-006.jpg|thumb|Поновно пуњење силоса ракетног система ХИМАРС са 6 ракета.]] Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== [[Датотека:Ukrainian HIMARS in Zaporizhya oblast, early June 2022 (1).jpg|thumb|upright|Украјински ХИМАРС у Запорошкој области, почетком јула 2022]] САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== [[Датотека:HIMARS operators in blue.svg|thumb|Корисници система M142 означени су плавом бојом]] ===Тренутни корисници=== {{USA}} Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца {{ROU}} *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) ;{{SIN}} *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) {{UAE}} *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) {{JOR}} * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда {{UKR}} *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== {{POL}} *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. {{AUS}} *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. {{TWN-ROC}} *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. {{EST}} *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== {{CAN}} *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. {{LAT}}, {{LTU}} *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. {{HUN}} У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. {{NLD}} *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. {{QAT}} *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. {{SWE}} *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] Категорија:Војна возила представљена 2000-их Категорија:Модуларни ракетни бацачи Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима 68vpu1o51btn30cb3fsjpx2e4jseom4 25138704 25138703 2022-08-04T17:14:21Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref>, маса:16.25 тона<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]].<ref name=videoclip>{{cite AV media|url= https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-url= https://web.archive.org/web/20170215114632/https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-date=15 February 2017 | url-status= dead|title=US new Weapons 2017: The Powerful M142 High Mobility Artillery Rocket System HIMARS|date=16 January 2017|via=YouTube}} Video unavailable</ref> Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin Delivers First HIMARS Vehicle Produced 100 Percent in Camden Arkansas | publisher = Lockheed Martin | url= https://news.lockheedmartin.com/2017-07-26-Lockheed-Martin-Delivers-First-HIMARS-Vehicle-Produced-100-Percent-in-Camden-Arkansas |date=26 July 2017}}</ref> И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]].<ref>{{cite web |title=Half-billion-dollar HIMARS contract goes to Camden, other Lockheed Martin facilities | work = Magnolia reporter |url= http://www.magnoliareporter.com/news_and_business/local_business/article_dce1ade6-a79c-11e9-985f-277a8fc0c608.html |date=16 July 2019}}</ref> ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]].<ref>"[http://www.upi.com/Business_News/Security-Industry/2013/11/05/Saint-Gobain-delivers-sapphire-engineered-transparent-armor/UPI-26791383684004/?spt=mps&or=1 Saint-Gobain delivers sapphire-engineered transparent armor]" ''UPI'' / press release, 5 November 2013. Accessed: 19 June 2014.</ref> М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin's HIMARS Launcher Successfully Fires Air Defense Missile |url=https://news.lockheedmartin.com/2009-03-25-Lockheed-Martins-HIMARS-Launcher-Successfully-Fires-Air-Defense-Missile |website=Lockheed Martin |access-date=1 May 2022}}</ref> У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу.<ref>[https://www.defensenews.com/news/your-marine-corps/2017/10/25/marines-launch-rocket-from-amphibious-ship-to-destroy-target-on-land/ Marines launch rocket from amphibious ship to destroy land target 70 km away] - Defensenews.com, 24 October 2017</ref> Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише.<ref>[https://news.usni.org/2017/10/24/marines-fire-himars-ship-sea-control-experiment-navy Marines Fire HIMARS From Ship in Sea Control Experiment With Navy] - News.USNI.org, 24 October 2017</ref> ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== [[Датотека:Fire support training 140313-A-DM872-123.jpg|thumb|Лансер ХИМАРС са оклопљеном кабином]] [[Датотека:118th Airlift Wing C-130 unloads Tennessee National Guard equipment at Berry Field ANGB.jpg|thumb|ХИМАРС лансер који се укрцава у авион Ц-130 Херкулес 2011. године.]] [[Датотека:USMC-090301-M-0000S-006.jpg|thumb|Поновно пуњење силоса ракетног система ХИМАРС са 6 ракета.]] Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== [[Датотека:Ukrainian HIMARS in Zaporizhya oblast, early June 2022 (1).jpg|thumb|upright|Украјински ХИМАРС у Запорошкој области, почетком јула 2022]] САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== [[Датотека:HIMARS operators in blue.svg|thumb|Корисници система M142 означени су плавом бојом]] ===Тренутни корисници=== {{USA}} Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца {{ROU}} *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) ;{{SIN}} *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) {{UAE}} *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) {{JOR}} * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда {{UKR}} *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== {{POL}} *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. {{AUS}} *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. {{TWN-ROC}} *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. {{EST}} *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== {{CAN}} *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. {{LAT}}, {{LTU}} *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. {{HUN}} У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. {{NLD}} *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. {{QAT}} *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. {{SWE}} *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] [[Категорија:Војна возила представљена 2000-их]] [[Категорија:Модуларни ракетни бацачи]] [[Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава]] [[Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава]] [[Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима]] 0p997club3qnpv4k08gvjr3xd1xilll 25138705 25138704 2022-08-04T17:15:08Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигон Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref>, маса:16.25 тона<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]].<ref name=videoclip>{{cite AV media|url= https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-url= https://web.archive.org/web/20170215114632/https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-date=15 February 2017 | url-status= dead|title=US new Weapons 2017: The Powerful M142 High Mobility Artillery Rocket System HIMARS|date=16 January 2017|via=YouTube}} Video unavailable</ref> Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin Delivers First HIMARS Vehicle Produced 100 Percent in Camden Arkansas | publisher = Lockheed Martin | url= https://news.lockheedmartin.com/2017-07-26-Lockheed-Martin-Delivers-First-HIMARS-Vehicle-Produced-100-Percent-in-Camden-Arkansas |date=26 July 2017}}</ref> И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]].<ref>{{cite web |title=Half-billion-dollar HIMARS contract goes to Camden, other Lockheed Martin facilities | work = Magnolia reporter |url= http://www.magnoliareporter.com/news_and_business/local_business/article_dce1ade6-a79c-11e9-985f-277a8fc0c608.html |date=16 July 2019}}</ref> ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]].<ref>"[http://www.upi.com/Business_News/Security-Industry/2013/11/05/Saint-Gobain-delivers-sapphire-engineered-transparent-armor/UPI-26791383684004/?spt=mps&or=1 Saint-Gobain delivers sapphire-engineered transparent armor]" ''UPI'' / press release, 5 November 2013. Accessed: 19 June 2014.</ref> М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin's HIMARS Launcher Successfully Fires Air Defense Missile |url=https://news.lockheedmartin.com/2009-03-25-Lockheed-Martins-HIMARS-Launcher-Successfully-Fires-Air-Defense-Missile |website=Lockheed Martin |access-date=1 May 2022}}</ref> У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу.<ref>[https://www.defensenews.com/news/your-marine-corps/2017/10/25/marines-launch-rocket-from-amphibious-ship-to-destroy-target-on-land/ Marines launch rocket from amphibious ship to destroy land target 70 km away] - Defensenews.com, 24 October 2017</ref> Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише.<ref>[https://news.usni.org/2017/10/24/marines-fire-himars-ship-sea-control-experiment-navy Marines Fire HIMARS From Ship in Sea Control Experiment With Navy] - News.USNI.org, 24 October 2017</ref> ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== [[Датотека:Fire support training 140313-A-DM872-123.jpg|thumb|Лансер ХИМАРС са оклопљеном кабином]] [[Датотека:118th Airlift Wing C-130 unloads Tennessee National Guard equipment at Berry Field ANGB.jpg|thumb|ХИМАРС лансер који се укрцава у авион Ц-130 Херкулес 2011. године.]] [[Датотека:USMC-090301-M-0000S-006.jpg|thumb|Поновно пуњење силоса ракетног система ХИМАРС са 6 ракета.]] Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== [[Датотека:Ukrainian HIMARS in Zaporizhya oblast, early June 2022 (1).jpg|thumb|upright|Украјински ХИМАРС у Запорошкој области, почетком јула 2022]] САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== [[Датотека:HIMARS operators in blue.svg|thumb|Корисници система M142 означени су плавом бојом]] ===Тренутни корисници=== {{USA}} Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца {{ROU}} *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) ;{{SIN}} *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) {{UAE}} *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) {{JOR}} * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда {{UKR}} *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== {{POL}} *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. {{AUS}} *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. {{TWN-ROC}} *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. {{EST}} *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== {{CAN}} *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. {{LAT}}, {{LTU}} *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. {{HUN}} У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. {{NLD}} *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. {{QAT}} *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. {{SWE}} *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] [[Категорија:Вишецевни бацачи ракета]] [[Категорија:Војна возила представљена 2000-их]] [[Категорија:Модуларни ракетни бацачи]] [[Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава]] [[Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава]] [[Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима]] js460ei5d51ujaflw3mzvj2e55dlw7b 25138716 25138705 2022-08-04T17:23:35Z Nemanja26 97869 wikitext text/x-wiki {{Оклопно возило | име =М142 ХИМАРС | слика = HIMARS - missile launched.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = М142 лансира ГМЛРС ракету на полигону Вајт Сендс у јануару 2005.| земља_порекла = {{застава|САД}} | намена =тактичка балистичка ракета/ [[вишецевни бацач ракета]], | произвођач = Локид Мартин ракете и контрола ватре | почетак_производње = почетак 2000-тих | уведен_у_употребу = [[2010]]. | повучен_из_употребе = | први_корисник = Америчка војска, систем је коришћен ус следећим сукобима: [[Рат у Авганистану (2001—2021)|Рат у Авганистану]], <br />[[Грађански рат у Сирији|Сиријски грађански рат]],<ref>{{Cite web| date = 2017 Jun 13 | url= http://edition.cnn.com/2017/06/13/politics/us-artillery-system-southern-syria/ | publisher = CNN |title = Exclusive: US deploys long-range artillery system to southern Syria for first time}}</ref> <br />Гарађенски рат у Ираку (2014-2017)<ref>{{cite web|url= https://www.youtube.com/watch?v=lzCWeCJMxFU |archive-url= https://ghostarchive.org/varchive/youtube/20211211/lzCWeCJMxFU| archive-date=11 December 2021 |url-status=live|title=HIMARS Strike At Night In Iraq • 2016 Mosul Advance| work =Gung Ho Vids|via= YouTube}}{{cbignore}}</ref>,[[Инвазија Русије на Украјину 2022.|Руска специјална војна операција у Украјини]] | број_примерака = 540<ref>{{cite web |title=HIMARS |date=18 May 2022 |url= https://www.lockheedmartin.com/en-us/products/high-mobility-artillery-rocket-system.html |publisher=Lockheed Martin |access-date=22 June 2022}}</ref> | дужина =7 | ширина =2.4 | висина =3.2 | маса =16,25 | брзина на путу =85 | ван пута =35 | досег =480 | главно = ракете с ефективним дометом 2-300км, <br /> М30/31 ГМЛРС: 92 км(57 миља),<ref>{{Cite web | work = Army technology |url= https://www.army-technology.com/news/news69339-html/|title=Lockheed Tests Improved GMLRS Rocket |date=8 November 2009}}</ref> <br />максимални домет од 300 км остварјује се ракетама АТЦМС<ref>{{Cite web | publisher = CSIS |url= https://missilethreat.csis.org/missile/atacms/ |title=MGM-140 Army Tactical Missile System (ATACMS)|website=Missile Threat}}</ref> | споредно =цео систем чини 6 ракета M30/M31 калибра 227мм или једна АТЦМС ракета калибра 610 мм/<br />цена по јединици: 5,1 милион долара (цена лансера и потребне муниције) (2014)<ref>{{cite web|last1=Oestergaard |first1= Joakim |title=About the HIMARS |url= https://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |website=Aeroweb |access-date=28 April 2015 |url-status=dead |archive-url= https://web.archive.org/web/20150423045905/http://www.bga-aeroweb.com/Defense/HIMARS.html |archive-date=23 April 2015}}</ref> <br /> (еквивалентно 5,6 милиона долара у 2020.<ref>Johnston, Louis; Williamson, Samuel H. (2022). "What Was the U.S. GDP Then?". MeasuringWorth. Retrieved 12 February 2022. United States Gross Domestic Product</ref>, маса:16.25 тона<ref>{{Cite web|url= https://asc.army.mil/web/portfolio-item/ms-himars-m142/ |title= High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) — M142 | publisher = USAASC}}</ref> | оклоп = лаки | мотор = Катерпилар 3115 АТААЦ 6,6-литарски дизел | посада =3 | hp = 290<ref>{{Citation | work = Military today | title = Himars | URL = http://www.military-today.com/artillery/himars.htm}}.</ref> | kw = | снага/маса = }} '''M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)''' је лаки [[вишецевни бацач ракета]] развијен касних 1990-их за [[Армија САД|војску Сједињених Америчких Држава]] и монтиран на стандардну основу камиона [[Породица средњих тактичких возила|М1140]] у служби америчке војске. М142 на себи носи један лансирни контејнер са шест [[Вишецевни лансер ракета М270|ГМЛРС]] ракета или једним [[АТАЦМС]] пројектилом на свом новом моделу камиона америчке војске од пет тона са ознаком (ФМТВ), и поседује могућност лансирања читаве палете различите муниције конструисане за вишеструко лансирање са ракетних система ([[Вишецевни лансер ракета М270|МФОМ]]). Ракете за систем М142 у случају потребе могу бити замењене и ракетама које користи ракетни систем [[Вишецевни лансер ракета М270|М270 МЛРС]] јер су му и оне компатибилне; међутим, има могућност за ношење само једног лансирног контејнера, уместо стандардна два која су предвиђена за ракетни систем М270 као и његове остале варијанте. Лансер се може транспортовати авионом [[Локид C-130 Херкул|Локед Ц-130 Херкулес]].<ref name=videoclip>{{cite AV media|url= https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-url= https://web.archive.org/web/20170215114632/https://www.youtube.com/watch?v=KqUNMIjWacI| archive-date=15 February 2017 | url-status= dead|title=US new Weapons 2017: The Powerful M142 High Mobility Artillery Rocket System HIMARS|date=16 January 2017|via=YouTube}} Video unavailable</ref> Шасију је у почетку производила фирма [[БАЕ системс|БАЕ Системс]] Мобилни и заштитни системи (раније Армор Холдинг Аеросејс енд Дифенс Груп Тактикал Венчил Системс Дивижн), као оригинални произвођач опреме за ФМТВ. Произвела га је [[Ошкош корпорација|корпорација Ошкош]] од 2010. до 2017. године.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin Delivers First HIMARS Vehicle Produced 100 Percent in Camden Arkansas | publisher = Lockheed Martin | url= https://news.lockheedmartin.com/2017-07-26-Lockheed-Martin-Delivers-First-HIMARS-Vehicle-Produced-100-Percent-in-Camden-Arkansas |date=26 July 2017}}</ref> И шасију и систем за лансирање тренутно производи компанија [[Локид Мартин ракете и контрола ватре]] у [[Камден (Арканзас)|Камдену, Арканзас]].<ref>{{cite web |title=Half-billion-dollar HIMARS contract goes to Camden, other Lockheed Martin facilities | work = Magnolia reporter |url= http://www.magnoliareporter.com/news_and_business/local_business/article_dce1ade6-a79c-11e9-985f-277a8fc0c608.html |date=16 July 2019}}</ref> ==Дизајн== Артиљеријски ракетни систем високе покретљивости М142 (ХИМАРС) је верзија [[Вишецевни лансер ракета М270|вишецевног ракетног система М27]]0 (МЛРС) са погоном на точковима. М142 поседује један контејнер са ракетама, који је по својој конструкцији идентичан контејнерима које користи систем М270. Прозори лансера су направљени од стакла и одређеног броја слојева [[Сафир|сафира]].<ref>"[http://www.upi.com/Business_News/Security-Industry/2013/11/05/Saint-Gobain-delivers-sapphire-engineered-transparent-armor/UPI-26791383684004/?spt=mps&or=1 Saint-Gobain delivers sapphire-engineered transparent armor]" ''UPI'' / press release, 5 November 2013. Accessed: 19 June 2014.</ref> М142 је такође тестиран и као заједнички лансер како за артиљеријске ракете тако иза варијанту ракета [[СЛАМРААМ]] са површинским лансирањем,која представља једну ов варијанти [[AIM-120 AMRAAM|АМРААМ]] против авионских ракета.<ref>{{cite web |title=Lockheed Martin's HIMARS Launcher Successfully Fires Air Defense Missile |url=https://news.lockheedmartin.com/2009-03-25-Lockheed-Martins-HIMARS-Launcher-Successfully-Fires-Air-Defense-Missile |website=Lockheed Martin |access-date=1 May 2022}}</ref> У октобру 2017. године, морнарички корпус вишецевних бацача М142 испалио је ракету док се налазио на мору по копненој мети,као и по први пут са палубе [[амфибијски трнспорт|амфибијског транспортног]] дока [[УСС Енкориџ]],чиме је демонстрирао способност система за функционисање за време свог дежурства на бродовима као и способност да отвара врло прецизну ватру са веће удаљености по протвничким снагама које бране своју обалу.<ref>[https://www.defensenews.com/news/your-marine-corps/2017/10/25/marines-launch-rocket-from-amphibious-ship-to-destroy-target-on-land/ Marines launch rocket from amphibious ship to destroy land target 70 km away] - Defensenews.com, 24 October 2017</ref> Софтвер за циљање са возила унапређен је тако да ракетни систем може боље да гађа док се налази на платформи за лансирање која се стално креће и маневрише.<ref>[https://news.usni.org/2017/10/24/marines-fire-himars-ship-sea-control-experiment-navy Marines Fire HIMARS From Ship in Sea Control Experiment With Navy] - News.USNI.org, 24 October 2017</ref> ==Историја употребе== ===Авганистан и Блиски исток=== [[Датотека:Fire support training 140313-A-DM872-123.jpg|thumb|Лансер ХИМАРС са оклопљеном кабином]] [[Датотека:118th Airlift Wing C-130 unloads Tennessee National Guard equipment at Berry Field ANGB.jpg|thumb|ХИМАРС лансер који се укрцава у авион Ц-130 Херкулес 2011. године.]] [[Датотека:USMC-090301-M-0000S-006.jpg|thumb|Поновно пуњење силоса ракетног система ХИМАРС са 6 ракета.]] Дана 14. фебруара 2010. године, Међународне безбедносне снаге за помоћ (ИСАФ) за Авганистан навеле су у свом саопштењу за штампу као се верује да су две ракете испаљене из система М142 пале на 300 метара од свог циљаног места, и притом усмртиле 12 цивила за време војне операције Моштарак. ИСАФ је том приликом обуставио употребу система М142 до окончања потпуне истраге везане за узроке овог инцидента. Један Британски официр је касније изјавио да су ракете погодиле задату мету, и да су споменуту мету талибани користили приликом својих дејства и да је због тог разлога, овај систем поново враћен у употребу. Извештаји су указивали на то да је смрт цивила настала услед тога што су били употребљени као живи штита од стране талибана; као и да присуство цивила на тој локацији није било познато снагама под командом ИСАФ-а. Према извештају из Њујорк тајмса од 21. октобра 2010. систем М142 (ХИМАРС) уптребљаван је и током НАТО офанзиве у Кандахару за гађање скровишта у којима су се налазили талибанских команданати, при чему су многи од њих били приморани да побегну у Пакистан, макар на одређено време. У новембру 2015. године, америчка војска је открила да је извршила распоређивање својих система М142 у Ираку, и том приликом испалила најмање 400 ракета на циљеве Исламске државе (ИСИЛ) од почетка тог лета. Одреди опремљени системима М142 (ХИМАРС) послати су на борбено дежурство у ваздушну базу Ел Асад и ваздухопловну базу Ел Такадум у провинцији Ел Анбар. Током 4. марта 2016. године, ракетни систем М142 (ХИМАРС) у саставу америчке војске први пут је почео да испаљује ракете на територију Сирије у знак подршке сиријским побуњеницима који се према њиховим наводима борили против ИСИЛ-а, и то са лансера који су се у то време налазили у суседном Јордану. У јануару 2016, Локид Мартин је објавио да је М142 (ХИМАРС) остварио 1 милион оперативних сати рада у сатаву америчких оружаних снага, при чему је приказо завидну стопу оперативне спремности од 99 одсто. Дана 26. априла 2016, је објављено је како ће САД распоредити своје системе М142(ХИМАРС) у Турској у близини њене границе са суседном Сиријом у оквиру своје борбе против ИСИЛ-а. Почетком септембра исте године, страни медији и амерички Стејт департмент известили су да је недавно распоређени М142 (ХИМАРС) извршио гађње мета ИСИЛ-а, на територији Сирији, у близини турске границе. У октобру 2016, ракетни системи М142 (ХИМАРС) били су распоређени на аеродрому Кајара Запад, што је око 65 километара (40 миља) јужно од Мосула,одакле су приликом свог дејствовања узели свог учешћа у битци за Мосул. Током 14. јуна 2017, ракетни систем М142 (ХИМАРС) био је распоређен војној бази у Ел Танфу у Сирији како би пружио ватрену подршку побуњеницима, које су подржавале САД на територији те области. Током 24. маја 2018, у нападу ракетним системима М142 (ХИМАРС) убијено је 50 талибанских бораца и вођа у месту Муса Кала, на територији Авганистана. У року од 14 секунд три ракете су погодиле зграду,која је била означена за мету. У септембру 2018. године, америчке снаге за подршку оствариле су координациију свог деловање са Сиријским демократским снагама које су се наводно бориле како би поразиле ИСИС у источној Сирији у током војних дејстав у месту Деир ез-Зор, при чему је понекад извршавала гађање положаје ИСИС-а ракетама ГМЛРС по 30 пута на дан. Системи М142 који су коришћени у овој операцији подршке налазили су се током гађања на нафтним пољима Омар, неких 25 км (16 миља) северно од циљева које је контролисао ИСИС. ===Украјина=== [[Датотека:Ukrainian HIMARS in Zaporizhya oblast, early June 2022 (1).jpg|thumb|upright|Украјински ХИМАРС у Запорошкој области, почетком јула 2022]] САД су 31. маја 2022.год објавиле да ће испоручивати лансере М142 (ХИМАРС) Украјини са ГМЛРС унитарним ракетама под ознаком М31. Сутрадан је јављено да ће САД-послати четири јединице овог система. Заменик министра одбране задужен за спољну политику Колин Кал изјавио је да ће САД бити у могућности да пошаљу још ових ракетних ситема система у зависности од тога како се борбе даље буду одвијале, први ХИМАРС стигао је у Украјину 23.јуна, према тврдњама украјинског министра одбране Олексија Резникова. Украјина је од 25. јуна 2022. почела да примењује овај систем против руских снага током Специјалне руске војне операције у Украјини 2022. Према речима начелника украјинског Генералштаба Валерија Залужњег, „Артиљерци Оружаних снага Украјине су погодили ... војне циљеве непријатеља на нашој, украјинској, територији“. Украјинска војска је тврдила да је у овом свом првом удару,који је према њиховим наводима био усмерен на руску базу у Изјуму, погинуло преко 40 војника. Исти систем наоружања је према не потврђеним наводима неутралисао руског пуковника Андреја Васиљева, команданта елитног падобранског пука ВДВ. Један дан раније је најављено да ће друга серија од четири Химариса бити испоручена средином јула. Русија је у јуну 2022. саопштила да су М270 МЛРС и М142 ХИМАРС најопасније и најспособније оружје које је тренутно доступно украјинским оружаним снагама и да је од виталног значаја за руске оружане снаге и да је руским војницима императив да их збришу односно униште одмах, напрвим тачкама њиховг пријема на територији Украјине. Резервни официр ракетних и артиљеријских трупа оружаних снага Русије у коментару за руске државне медије потврдио је да су ови системи са руске тачке гледишта најопасније и најспособније оружје које је доступно украјинским оружаним снагама, и рекао да се муниција испаљена ових система може открити у њеном самом лету и уништити,напредним системима противваздушне одбране којима Русија управља у Украјини (као што су С-300, С-350, С-400, Бук, Тор-М2, Панцир-С и Тунгуска), ако буду били правилно организовани и размештени за дочек потенијалних ракетних удар и других пројектила , и да се то може учинити уз озбиљну обуку. Он је рекао да је тренутно нереално ометати ракете навођене ГПС-ом, док су неки други извор изјавили да ове ракете лете пребрзо и прениско да би их руска ПВО пресрела, али су се на крају ови наводи испоставили нетачним услед ефикасног дејства руских ПВО система. Током 1. јула, један амерички безбедносни званичник изјавио је пред новинарима, да је Украјина користила систем за уништавање руских командних места: „одабирући мете, а затим их прецизно гађајући... деградирајући руске способности“, што је руска страна демантомала учинковитим дејством ПВО одбране. Залужниј је 18. јула изјавио: „Важан фактор који доприноси нашем задржавању одбрамбених линија и положаја је благовремени долазак ракетних система М142 ХИМАРС, који наносе хируршке ударе на непријатељске контролне пунктове, складишта муниције и горива. Недуго затим била је најављена нова испорука од још четри система 8. јула; при чему је вишенедељни процес обуке украјинских трупа за коришћење овог борбеног система постао ограничавајући фактор, због чега се они и испоручују у серијама од по четири јединице. Четврта група од четири система била је најављена 20. јула, чиме је укупан број ХИМАРС-а упућених Украјини порастао на 16. Украјински министар одбране Резников је тврдио да је његовој земљи потребно „најмање 100“ ових система и да је до тог момента уз помоћ осам оваквих система уништено и до 30 командних станица и складишта муниције, као и да је тиме наводно постигнуто смањење интензитета руског гранатирања и успорено њихово напредовање. У том саопштењу откривено је да је испоручени број система достигао број од 12 лансера. Серхи Братчук, главни портпарол Одеске регионалне државне администрације, написао је на свом Телеграм каналу да је украјинска ракета ХИМАРС уништила руски воз који је током 30. јула са Крима стигао на железничку станицу Бриливка у Херсонској области, уништивши том приликом 40 аутомобила, и усмртивши 80 и ранивши 200 руски војника. При том је навео да су погинули и машиновође и инжењери који су се налазили у самом у возу, иако Украјици тврде да је посада била запослена у руским ,а не украјинским железницама. Према наводима неких од западних извора могло се закључити да је испорука ових ракетних система започела много пре Специјалне руске војне интервенције у Украјини и да се само чекао погодан тренутак за објављивање информација како су они упућени Украјини у току операције, али да су се заправо цело време налазили у складиштима Украјинске војске. == Ракете и пројектили== Систем М142 може да испаљује следеће ракете и пројектиле: === МЛРС=== Ракете М28 су варијанта невођених ракета М26 система М270. Сваки контејнер за смештање ракета садржи 6 идентичних ракета. * М28 вежбе ракете. Варијанта М26 са три теретна контејнера и три контејнера за обележавање димом уместо корисног терета подмуниције. * М28А1 ракета за вежбање са смањеним дометом (РРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља). * М28А2 Нискобуџетна ракета за вежбање смањеног домета (ЛЦРРПР) са тупим носом. Домет смањен на 9 км (5,6 миља) === ГМЛРС=== ГМЛРС ракете имају проширен домет и допуњују рад свог инерцијалног навигационог система, ГПС прецизним сателитским навођењем. ГМЛРС ракете уведене су у употребу 2005. године при чему су ракете М30 и М31, уз изузетак својих бојевих глава,потпуно идентичне. Од 1. децембра 2021. произведено је 50.000 ГМЛРС ракета, са годишњом производњом која сада превазилази 9.000 ракета. Сваки контејнер за смештај бојевог терета садржи 6 идентичних ракета. * Ракете М30 у себи носе 404 комада касетне ДПИЦМ М101 подмуниције. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Произведено је 3.936 комада ових ракета између 2004. и 2009. године, производња ове муниције обустављена је у корист М30А1. Преостале ракете М30 замењују се модернизованим верзијма са бојевом главом М30А1 или М31А1. * Ракете М30А1 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). ГМЛРС ракета која замењује подмуницију М30 са приближно 182.000 претходно сачињених фрагмената волфрама за извођење дејстава на подручје без неексплодираних убојних средстава. У серијску производњу је ушла 2015.год. Ова бојева глава је супериорна не само зато што не користи касетну муницију, већ је у свом дејству супериорнија и од нормалног високоексплозивног пројектила: „Висока експлозивност пројектила веома је импресивна јер производи велику експлозију и велике комаде гелера, али овај пројектил са доста мањих ударних делова покрива много већу површину.“. * Ракете М30А2 са алтернативном бојевом главом (АВ). Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Је побољшани пројектил М30А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само у варијанти М30 налази се у производњи од 2019.год. * М31 ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 миљ). Ушла је у производњу 2005. Бојеву главу ове ракете производи фирма Џенерал Дајнамикс а у себи садржи 51 фунту (23 кг) високог експлозива ПБКС-109 у својој челичној кутији за фрагментацију. * М31А1 су ракете са 200 лб (91 кг) са високоексплозивном јединственом бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Унапређена као М31. * М31А2 су ракете са 200 лб (91 кг)са високоексплозивном унитарном бојевом главом. Домета: 15–92 км (9,3–57,2 ми). Је побољшани М31А1 са системом за погон неосетљиве муниције (ИМПС). Само варијанта М31 у производњи од 2019. * ЕР ГМЛРС су ракете са проширеним дометом до 150 км (93 ми). Ове ракете користе ракетни мотор мало увећаних димензија, новодизајнирани труп и навођење на репу, док и даље ови ракетни системи задржавају шест ракета по сваком контејнеру. У будућности ће бити проивођена како у унитарној тако и АВ варијанти. Први успешан пробни лет ЕР ГМЛРС-а извршен је у марту 2021. године. Локед Мартин предвиђа да ће ЕР придодати својој производној линији током евентуалне доделе уговора за фискалну 2023. годину и притом планира да организује производњу нове ракете у свом постројењу у Камдену. Пуна оперативна способност планирана је за 2025. годину. Финска је 2022. године постала први страни купац који је наручио ракете ЕР ГМЛРС за овај систем. === АТАЦМС=== Армијски тактички ракетни систем (АТАЦМС) је серија ракета земља-земља калибра 610 мм (ССМ) са дометом до 300 км (190 миља). Свака ракетна јединица садржи једну АТАЦМС ракету. Од 2022. у арсеналу америчке војске остаће само М48, М57 и М57Е1. * М39 (АТАЦМС БЛОК I) ракета из ове породице ракета са инерцијалним навођењем. Ова ракета у себи носи 950 противпешадијских и противматеријалних (АПАМ) бомби М74. Домета: 25–165 км (16–103 миље). Око 1.650 комада ракета М39 произведено је између 1990. и 1997. године, након чега је производња престала у корист М39А1. Током Пустињске олује на Ирачке мете испаљене су 32 ракете М39, а током операције Ирачка слобода испаљено је још око 379 ракета модела М39. Преостале ракете М39 модернизују су у ракете М57Е1 .Ракета М39 је једина из породице АТАЦМС варијанти ракета, коју могу испаљивати све варијанте ракетних система М270 и М142. * М39А1 (АТАЦМС БЛОК IA) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем на мету.Ова ракета носи око 300 комада М74 АПАМ бомби. Поседује пројектиле домета: 20–300 км (12–186 миља). 610 комада М39А1 произведено је у периоду између 1997. и 2003.год. Током операције Ирачка слобода 74 примерака ракета са ознакама М39А1 је испаљено на ирачке војне циљеве. Преостале ракете М39А1 модернизују се на стандард ракете М57Е1. Ракете М39А1 као и сви накнадно уведени пројектили АТАЦМС могу се користити само на лансрима ракета М270А1 (или њиховим варијантама) и М142. * М48 (АТАЦМС Квик Реакшн Јунитари; КРЈ) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем.Ова ракета носи 500 лб ВДУ-18/Б пенетрирајућу високоексплозивну фрагментациону бојеву главу противбродске ракете америчке морнарице Харпун. Поседује домет у распону: 70–300 км (43–186 миља). Око 176 ракете М48 је произведено у период између 2001. и 2004. године, након чега је производња окончана у корист модела М57. Током Операције Ирачка слобода 16 комада ракета М48 је испаљено на ирачке циљеве; још 42 ракете М48 испаљене су током операције Трајна слобода. Преостале ракете М48 остале су до даљњег у арсеналу војске САД и америчког маринског корпуса. * М57 (АТАЦМС ТАЦМС 2000) је пројектил са ГПС-потпомогнутим навођењем. Ова ракета носи исту бојеву главу ВДУ-18/Б као и М48.Има домет: 70–300 км (43–186 миља).Око 513 јединица ракете М57 произведено је у периоду између 2004. и 2013. године. * М57Е1 (АТАЦМС модификација; МОД) је ракета са ГПС-потпомогнутим навођењем. М57Е1 је ознака за унапређене верзије ракета са ознакама М39 и М39А1 са унапређеним мотором, модернизованим софтвером и хардвером за навигацију и навођење, и ВДУ-18/Б јединственом бојевом главом уместо М74 АПАМ бомби. Модел М57Е1 АТАЦМС МОД такође поседује сензор за процену близине циљу ,који омогућава правовремену експлозију на одређеној висини. Производња је почела 2017. године са почетном наруџбом за 220 јединица надограђених пројектила М57Е1. Планирано је да се овај програм оконча 2024. године увођењем нових Прецизних ударних пројектила (ПУП), који ће бити замњене ракете из породице АТАЦМС у америчком војном арсеналу. ===ПУР=== Прецизне ударне ракете (ПУР)представљају нову породицу ракета навођених ГПС-ом, које ће почети да замењују ракете АТАЦМС 2024.год. ПУР носи нову дизајнирану бојеву главу са значајним ефектима на подручја удар и поседује домет од 60–499 км (37–310 миља). Ракете ПУР могу се лансирати са ракетних система М270А2 и М142, са ракетним контејнерима које садрже 2 ракете. Од 2022. ПУР је у фази почетне производње са ниском стопом од 110 ракета које су испоручене америчкој војсци током текуће године. Ракете ПУР ће оперативну службу бити уведене од 2023. године. == Спецификације== {| class="wikitable" |- ! Посада | 3: митраљезац, возач, командир лансера |- ! Тежина | {{convert|35800|lb|order=flip|abbr=on}} |- ! Дужина | {{cvt|7|m}} |- ! Ширина | {{cvt|2.4|m}} |- ! Висина | {{cvt|3.2|m}} |- ! Досег возила | {{cvt|480|km}} |- ! Брзина на путу | {{cvt|85|km/h}} |- ! Наоружање | 1 контејнер са 6 комада ракета M30/M31 серије GMLRS ракета или 1 [[АТAЦМС]] ракетом |} == Повезани догађаји== Локед Мартин УК и ИНСИС су заједничким снагама развили демонстрациони ракетни артиљеријски систем сличан систему М142 који је био намењен програму британске војске „Програм лаког мобилног артиљеријског оружја/ракета“ (ПЛМАО(Р)). Систем се састојао од једног контејнера са МЛРС ракетама, монтираним на шасију Супакат СПВ600. ПЛМАО (Р) али је овај програм је отказан у септембру 2007.године. ==Корисници== [[Датотека:HIMARS operators in blue.svg|thumb|Корисници система M142 означени су плавом бојом]] ===Тренутни корисници=== {{USA}} Америчка војска *У активној употреби у следећим јединицама: **17. пољска артиљеријска бригада (17. ФАБ) ***5. батаљон 3. пољског артиљеријског пука (5-3. ФАР) ***1. батаљон 94. пољског артиљеријског пука (1-94. ФАР) **18. пољска артиљеријска бригада (18. ФАБ) ***3. батаљон 27. пољског артиљеријског пука (3-27. ФАР) ***3. батаљон 321. пољског артиљеријског пука (3-321. ФАР) **75. пољска артиљеријска бригада (75. ФАБ)[75] ***1. батаљон 14. пољског артиљеријског пука *Национална гарда војске (АРНГ) **45. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Оклахоме) ***1. батаљон 158. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Оклахоме) ***4. батаљон, 133. пољски артиљеријски пук (Национална гарда Тексашке војске) **65. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Јуте) ***5. батаљон 113. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Северне Каролине) **115. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Вајоминга) ***1. батаљон 121. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Висконсина) ***2. батаљон 300. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Вајоминга) **130. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Канзаса) ***2. батаљон 130. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Канзаса) **138. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда војске Кентакија) ***3. батаљон 116. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Флориде) ***1. батаљон 623. пољског артиљеријског пука (Национална гарда војске Кентакија) **142. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Арканзаса) ***1. батаљон 181. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Тенесија) **169. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Колорада) ***3. батаљон 157. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Колорада) **197. пољска артиљеријска бригада (Национална гарда Њу Хемпшира) ***3. батаљон 197. пољског артиљеријског пука (Национална гарда армије Њу Хемпшира) ***1. батаљон 182. пољског артиљеријског пука (Национална гарда Армије Мичигена) Корпус маринаца Сједињених Држава *1. батаљон 10. пука маринаца *2. батаљон 10. пука маринаца *5. батаљон 11. пука маринаца *3. батаљон 12. пука маринаца *2. батаљон 14. пука маринаца {{ROU}} *Румунске копнене снаге (54) **8. тактичко-оперативна ракетна бригада располаже варијантом са дометом од 310 км (190 миља) ;{{SIN}} *Војска Сингапура (24) **23. батаљон, сингапурска артиљерија (23 СА) {{UAE}} *Војска Уједињених Арапских Емирата (20–32 наручено 2014.) {{JOR}} * Краљевска јорданска војска (12) **29. ХИМАРС батаљон, Јорданска краљевска артиљеријска команда {{UKR}} *Украјинске копнене снаге (16) ===Будући корисници=== {{POL}} *Пољске копнене снаге: добиће нови вишецевни ракетне системе.Из програма ВР-300 "Хомар" Пољска.Који ће бит произведни у оквиру сарадње у области вишецевних ракетних система између пољских произвођача Хута Сталова Вола, ЗМ Меско и америчког Локед Мартина; Том приликом биће набављено око 160 лансера који ће бити постављени на шасију Јелцз 663 са погоном 6×6. У октобру 2018. Пољска је и званично затражила куповину ових ракетних бацача, након што је само Министарство одбране САД одобрило куповину до 56 лансера за овај ракетни сисем ракетних бацача у новембру 2017.године. Амерички Стејт дипартмент одобрио је ову продају за потребе Пољское војске 29. новембра 2018. Пољска ће набавити најмање 20 лансера типа М142 Химарс. Министарство народне одбране Пољске је 26. маја 2022. објавило је да је послало упит у вези набавке још 500-тина лансера за систем М142 Химарс. {{AUS}} *Аустралијска војска: Пентагон је изјавио да је аустралијска војска затражила куповину 20 лансера М142 ХИМАРС, а продају ових система је одобрио Стејт департмент САД 26. маја 2022.год. {{TWN-ROC}} *Влада САД је 21. октобра 2020. Одобрила је продају једанаест лансера за систем М142 ХИМАРС Тајвану. {{EST}} *Сједињене Државе су 15. јула 2022. одобриле продају шест лансера М142 ХИМАРС Естонији као део пакета процењеног на вредност од 500 милиона долара. ===Потенцијални корисници=== {{CAN}} *Министарство за националну одбрану је 2009.године разматрало куповину М142 ХИМАРС, али је одлуку одложило за „вероватно временски период до 2012 .год.”. {{LAT}}, {{LTU}} *Балтичке државе Летонија и Литванија изразиле су жељу да заједнички дотигну способност за коришћење система ХИМАРС. {{HUN}} У фебруару 2022. Мађарска је објавила да разматра куповину система М142 ХИМАРС, не наводећи количину коју потражује. {{NLD}} *Холандија је показала интересовање за систем М142 ХИМАРС као једну од неколико опција за стварање артиљеријских капацитета, намењених за деловање ракетама дугог домета као дела побољшања укупне ватрене моћи Оружаних снага због постепеног укидања ранијег систем МЛРС, који ће постепено ти укинут (2004), у оквиру уштеде и смањења трошкова војних снага. {{QAT}} *У децембру 2012, Катар је обавестио САД о својој заинтересованости за куповину седам система М142 ХИМАРС, као и 60 унитарних ракета М57 МГМ-140 АТАЦМС Блок 1А Т2К и 30 унитарних ракета са вишеструким лансирањем М31А1 (ГМЛРС). Уговор посао коштаће 406 милиона долара. {{SWE}} *Шведска је показала интересовање за систем М142 ХИМРС, која представља само једну од неколико опција за стварање артиљерије која би била способна за деловање ракетама већег домета. У октобру 2021. овај систем био је укључен у употребу током војне вежбе на шведском острву Готланд. ===Види још=== *Списак ракетних бацача америчке војске *9А52-4 Торнадо – руски ракетни систем великог домета *Веиши ракете – кинески ракетни системи за вишеструко лансирање дугог домета *ПХЛ-16 – Кинески вођени модуларни систем за лансирање ракета *Астрос II МЛРС *БМ-27 Ураган – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *БМ-30 Смерч – совјетски/руски вишецевни ракетни систем *Фаџр-5 – Ирански ракетни систем великог домета *К239 Чунмо - Јужнокорејски ракетни систем великог домета *Пинака – Индијски ракетни систем великог домета ==Референце== {{Reflist}} ==Спољне везе== * [https://web.archive.org/web/20130409134853/http://www.armyrecognition.com/united_states_us_army_artillery_vehicles_system_uk/himars_high_mobility_multiple_artillery_rocket_launcher_system_data_sheet_information_specifications.html M142 HIMARS Lockheed Martin High Mobility Artillery Rocket System (Army recognition)] * [https://fas.org/man/dod-101/sys/land/himars.htm High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS)] * [http://www.lockheedmartin.com/us/products/himars.html Lockheed-Martin: HIMARS] * [https://web.archive.org/web/20130516114300/http://www.dsca.mil/PressReleases/36-b/2007/Singapore_07-48.pdf DoD Press Release on Proposed HIMARS Sale to Singapore] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app4/mlrs.html Information about M26/M30/M31 MLRS rockets on designation-systems.net] * [https://web.archive.org/web/20091130193209/http://www.casr.ca/doc-loi-lrprs-rocket.htm MERX Release on Proposed HIMARS to the Canadian Forces in 2010] * [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/8515141.stm Use of HIMARS system suspended in Afghanistan after 12 civilians killed by 300m targeting error] * [https://www.nsnlookup.com/equipment-intelligence/land/himars-m142 HIMARS Technical Manuals] [[Категорија:Вишецевни бацачи ракета]] [[Категорија:Војна возила представљена 2000-их]] [[Категорија:Модуларни ракетни бацачи]] [[Категорија: Вишеструки ракетни бацачи Сједињених Држава]] [[Категорија:Самоходна артиљерија Сједињених Држава]] [[Категорија:Самоходни ракетни бацачи на точковима]] 66i2e34coidpjypr8ewczz10nc6yz9v 10 1477652 25138942 21793829 2022-08-04T21:22:36Z Ранко Николић 97143 Ранко Николић преместио је страницу [[Шаблон:Executed]] на [[Шаблон:Погубљен]] wikitext text/x-wiki &nbsp;[[File:Skull and Crossbones.svg|14px|Погубљен|link={{{1|Смртна казна}}}]]<noinclude> <!-- Add categories and interwikis to the /doc subpage, not here! --> {{Documentation}} </noinclude> 5wh8ivr4szevoyrmejquleoxkw1cv7d 0 1489443 25138963 25122316 2022-08-04T22:08:08Z 109.93.93.109 Flixed. wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српска глумица}} {{Инфокутија Глумац | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = Марина Кауцки | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1990|12|16|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | пребивалиште = [[Београд]] | држављанство = | религија = | супружници = | деца = | родитељи = | активни_период = 2011—данас | образовање = [[Факултет савремених уметности|ФСУ]] | занимање = [[глумац|глумица]] | богатство = | битне_улоге = | веб-сајт = | потпис = | IMDb = 5894170 }} '''Марина Кауцки''' (девојачко '''Алексић'''; [[Београд]], [[16. децембар]] [[1990]]) [[Србија|српска]] је филмска, телевизијска, позоришна и гласовна [[глумац|глумица]].<ref>{{Cite web|url=https://cartoonsserbia.fandom.com/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%BA%D0%B8|title=Марина Кауцки|website=Cartoons Serbia Wiki|language=sr-Cyrl|access-date=2021-01-30}}</ref> == Биографија == Марина Кауцки је рођена [[16. децембар|16. децембра]] [[1990]]. године у [[Београд]]у. Дипломирала је глуму на Факултету сценских и примењених уметности у класи професора [[Слободан Шуљагић|Слободана Шуљагића]]. Игра у [[Позориште на Теразијама|Позоришту на Теразијама]] у представама ''Грк Зорба'' (Елена) и ''Главо Луда'' (Луси).<ref>{{Cite web|url=https://24sedam.rs/slobodno-vreme/marinin-svet-zanata-kada-ne-glumi-opancareva-kci-stvara-modu-uvek-vernu-tradiciji/|title=Marinin svet zanata: Kada ne glumi, opančareva kći stvara modu uvek vernu tradiciji|date=2021-01-23|website=24sedam|language=sr-RS|access-date=2021-01-30}}</ref> Бави се синхронизацијом филмова и серија за студије [[Блу хаус (студио)|Блу хаус]], [[Голд диги нет]], [[Лаудворкс]], [[Ливада продукција|Ливада Београд]], [[Призор (студио)|Призор]], [[Студио (студио)|Студио]], [[Басивити]] и [[Синкер медија]] као и за [[Хепи ТВ]]. Одрасла окружена традицијом, Марина се од детињства занимала за уметност израде народне ношње, да би преко друштвених мрежа почела промоцију фотографија у зубунима и јелецима, у комбинацији са урбаним начином одевања.<ref>{{Cite web|url=https://biznis.telegraf.rs/karijera/3267485-rekli-su-da-mu-je-zanimanje-seljacko-a-on-je-nastavio-imperiju-nase-opanke-nose-cak-i-crnkinje|title=Rekli su da mu je zanimanje "seljačko", a on je nastavio imperiju: Naše opanke nose čak i crnkinje! - Biznis Telegraf.rs|website=Telegraf.rs|language=sr|access-date=2021-01-30}}</ref> Оснивач је одевног бренда „Опанчарева кћи“.<ref>{{cite news|title = Za ovom Beograđankom u jeleku svi se okreću! A ona je Opančareva kći!|url=http://zena.blic.rs/Porodica/41821/Za-ovom-Beogradjankom-u-jeleku-svi-se-okrecu-A-ona-je-Opancareva-kci|accessdate = 30. 1. 2017|newspaper=Blic žena|date=2. 6. 2016.}}</ref> == Филмографија == {{филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="3" | 2010-е |- | 2013. || ''[[Врата Србије: Мојсињска Света гора]]'' || Јелица |- | 2015. || ''[[Срце кловна]]'' || девојка |- | 2016. || ''[[Андрија и Анђелка]]'' || Ник |- | 2019. || ''[[Нек иде живот]]'' || Исидора |} == Улоге у синхронизацијама == {{без извора-одељак}} {| class="wikitable" |- ! Година !! Наслов !! Улога |- | 2012-2017. || ''[[Мија и ја]]'' || Мија |- | 2014-2019. || ''[[Патролне шапе]]'' || Слаткица (С4-5), Ејс <small>(сем у С2Е9, С7Е18)</small> |- | 2014. || ''[[Меде Медењаци: Добро дошли у Доброград]]'' || Весела |- | 2015. || ''[[Аватар: Легенда о Кори]]'' || Пема <small>(С4, неке епизоде)</small> |- | 2015. || ''[[Ванда и ванземаљац]]'' || ''додатни гласови'' |- | 2015. || ''[[Макс и Руби]]'' || Кејти; Лили <small>(С6, С7 неке епизоде)</small> |- | 2015-2017. || ''[[Харви Кљунић]]'' || ''додатни гласови'' |- | 2015. || ''[[Змајево гнездо: Зора ратника]]'' || Лија |- | 2015-2017. || ''[[Мале чаробнице]]'' || Хејзел |- | 2015. || ''[[Множење Адама]]'' || Гилијан Бејкер |- | 2015. || ''[[Снежна краљица]]'' || Алфида итд. |- | 2015. || ''[[Снежна краљица 2: Снежни краљ]]'' || Алфида |- | 2015-2018. || ''[[Ники, Рики, Дики и Дон]]'' || Дон Харпер, Дебра |- | 2016. || ''[[Неустрашиви Поли|Робомобил Поли]]'' || Мини |- | 2016. || ''[[Виолета (ТВ серија)|Виолета]]'' || Виолета Кастиљо |- | 2016. || ''[[100 ствари које треба урадити пре средње школе]]'' || Минди Мајнус |- | 2016. || ''[[Бела и Булдози]]'' || Алисија |- | 2016. || ''[[Изгубљени на Дивљем Западу]]'' || Кели |- | 2016. || ''[[Или јеси или ниси вампир]]'' || Рита |- | 2016. || ''[[Развали игру]]'' || Хелен, Шанел |- | 2016. || ''[[Светлуцава и Сјајна]]'' || Принцеза Самира |- | 2016. || ''[[Тандерменови]]'' || Смит, Деби, Стејси; Алисон <small>(С3Е8)</small>, Рокси <small>(С3Е25)</small> |- | 2016-2019. || ''[[Хенри Опасност]]'' || Кортни Шем, Лејси Ламбер |- | 2016. || ''[[Школа рока (ТВ серија)|Школа рока]]'' || Самер Хатавеј |- | 2016. || ''[[Алберт]]'' || Лола |- | 2016. || ''[[Алвин и веверице (2015)]]'' || Амбер <small>(неке епизоде)</small>, Мери-Ен |- | 2017. || ''[[Барби у шпијунској дружини]]'' || Рене |- | 2017. || ''[[Воликазам]]'' || Воли <small>(С1Е13-14)</small> |- | 2017-2018. || ''[[Краљевска академија|Ригл акедеми]]'' || Пинокија, Мерлина (С2), Палчица, Џојина мама |- | 2017. || ''[[Смањени Божић]]'' || Баркли |- | 2017. || ''[[Барби: Звездана пустоловина]]'' || Сал Ли |- | 2017. || ''[[Дора и пријатељи]]'' || Иса |- | 2017. || ''[[Тата-мата Расти]]'' || Ана |- | 2017. || ''[[Нела – витешка принцеза]]'' || Вилоу <small>(С1 сем у С1Е35)</small> |- | 2018. || ''[[Цеца Переца]]'' || ''додатни гласови'' |- | 2018. || ''[[Барби: Авантуре у кући снова]]'' || Стејси, Ники, Дејзи (С1-4) |- | 2018. || ''[[Барби и њене сестре у јурњави за куцама]]'' || Стејси, Острвска хостеса, Хани |- | 2018. || ''[[Бекство из библиотеке господина Лемончела]]'' || Хејли Дејли |- | 2018. || ''[[Дух слободно јури]]'' || Абигејл Стоун |- | 2018. || ''[[Кућа Бука]]'' || Фрида Касагранде (С3); Ејми, Нова девојка |- | 2018. || ''[[Мистерија породице Хантер]]'' || ''додатни гласови'' |- | 2018. || ''[[Ралф растура интернет]]'' || Мулан |- | 2018. || ''[[Спајдермен: Нови свет]]'' || Лајла |- | 2018. || ''[[Сунчица Дан]]'' || Блер <small>(С1Е1-23, 27, 30)</small> |- | 2018. || ''[[Чета витезова]]'' || Дух из сенке |- | 2018. || ''[[H2O: Пустоловина сирена|H<sub>2</sub>O: Пустоловина сирена]]'' || Клио |- | 2019. || ''[[Мали истраживачи]]'' || |- | 2019. || ''[[Грдана — господарица зла]]'' || Ружица |- | 2019. || ''[[Доживотна родбина]]'' || Натали |- | 2019. || ''[[Нубови]]'' || Лили (С1) |- | 2019. || ''[[Чудовишна екипа математичара]]'' || Сидни |- | 2020. || ''[[Барби: Принцезина авантура]]'' || Стејси, Дејзи, Ники |- | 2020. || ''[[Лењи град]]'' <small>([[Синкер медија]])</small> || Трикси (говор) |- | 2020. || ''[[Најбољи крзнени пријатељи]]'' || Кадлс |- | 2020. || ''[[Скуби Ду је то и погоди још ко]]'' || Марла, Аико, ''додатни гласови'' |- | 2021. || ''[[Аинбо – добри дух Амазоније]]'' || Ејнбо |- | 2021. || ''[[Алиса и Луис]]'' || Алиса |- | 2021. || ''[[Барби и Челзи: Изгубљени рођендан]]'' || Стејси, Лејси |- | 2021. || ''[[Барби: Велики град, велики снови]]'' || Стејси, Ники, Дејзи, Дин Морисон |- | 2021. || ''[[Острво Летњи Камп]]'' || Госпођа Кларинет (С3Е11), Малори <small>(неке епизоде)</small>, Одета итд. |- | 2022. || ''[[Барби: Потребно је двоје]]'' || Стејси, Дин Морисон итд. |- | 2022. || ''[[DC лига суперљубимаца|Ди-Си лига суперљубимаца]]'' || ''додатни гласови'' |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|5894170}} * [https://web.archive.org/web/20170202063253/http://sntv.rs/marina-aleksic-opancareva-kci/ SNTV-Marina Aleksić (Opančareva kći)] * [https://web.archive.org/web/20170202062253/http://www.intervju.net/opancareva-kci/ Intervju-Opančareva kći] {{портал бар|Биографија|Жене|Филм|Позориште|Србија|Београд}} {{DEFAULTSORT:Кауцки, Марина}} [[Категорија:Рођени 1990.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српске глумице]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Биографије живих особа]] dwole3akq6vmdng12a0vcsp4acssl0z 0 1490552 25138795 25135246 2022-08-04T19:01:01Z Pinki 11946 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Братислава Морина | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1947|3|4|}} | место_рођења = [[Ниш]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2022|8|2|1947|3|4|}} | место_смрти = [[Ниш]] | држава_смрти = [[Србија]] | супружник = [[Рахман Морина]] | партија = [[Социјалистичка партија Србије]] }} '''Братислава Буба Морина''' (рођ. '''Бањац'''; [[Ниш]], [[4. март]] [[1947]] — [[Ниш]], [[2. август]] [[2022]]) била је српска политичарка. == Биографија == Рођена је као Братислава Бањац [[4. март]]а [[1947]]. године у [[Ниш]]у. Њен отац Милан био је официр [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], пореком из [[Дринић]]а, код Босанског Петровца. Њена мајка Јелена Радовић, била је пореклом из [[Исток (град)|Истока]], у [[Метохија|Метохији]]. Као дете официра, детињство је провела у честим селидбама по местима [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] — [[Сува Река]], [[Драгаш]], [[Призрен]] и [[Приштина]]. Породица се на крају поново вратила у Ниш. Школовање је започела у Приштини, а матурирала је у Нишу [[1968]]. године. Потом је студирала на [[Правни факултет Универзитета у Нишу|Правном факултету у Нишу]]. Након треће године студија, напустила је факултет и запослила се у Секретеријату унутрашњих послова (СУП) у Нишу. Студије је касније наставила на [[Правни факултет Универзитета у Приштини|Правном факултету у Приштини]]. Након удаје за [[Рахман Морина|Рахмана Морину]], тадашњег начелника СУП-а Приштина, отпочела је њена политичка каријера. Најпре је прешла да ради у [[Савезно извршно веће|Савезном извршном већу]] (СИВ), а потом на место саветника у [[Председништво СФРЈ|Председништву СФРЈ]]. Наредних година је била на покрајинским функцијама у [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косово]] — била је саветник за народну одбрану у [[Извршно веће Скупштине САП Косова|Извршном већу САП Косова]], саветник у [[Председништво САП Косова|Председништву САП Косова]] и у Републичком СУП-у [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. Њен супруг био је један од блиских сарадника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и лидер [[Савез комуниста Косова|Савеза комуниста Косова]], од [[1989]]. до изненадне смрти октобра [[1990]]. године. Након тога, Братислава се политички ангажовала у новоформираној [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичкој партији Србије]] (СПС). Године [[1994]]. председник [[Прва влада Мирка Марјановића|Владе Србије]] [[Мирко Марјановић]] поставио је за Републичког комесара за избеглице. Године [[1997]]. је прешла у Савезну Владу, била је најпре министар за бригу о породици, а потом министар за избеглице, интерно расељена лица и хуманитарну помоћ. Умрла је 2. август 2022. у Нишу.<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4907825/preminula-ministarka-bratislava-buba-morina.html|title=Преминула некадашња министарка Братислава Буба Морина|website=rts.rs|date=02.08.2022}}</ref> Имала је два брака. Из првог брака има сина Предрага Николића, а из брака са Рахманом Морином има ћерку Веру и сина Кохана. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/05/09/srpski/P00050807.shtm Глас јавности: Ко је овај човек? Братислава Буба Морина] {{DEFAULTSORT:Морина, Братислава}} [[Категорија:Рођени 1947.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Политичари из Ниша]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Чланови Социјалистичке партије Србије]] jhf2k4sv4j06eizsy8n6r378g4ww8z3 10 1492149 25138941 12400746 2022-08-04T21:20:55Z Ранко Николић 97143 Преусмерена страница на [[Шаблон:Ратни заробљеник]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:Ратни заробљеник]] hlyppbnvbuxnuyd989m5qy40a7mvu9t 0 1495507 25138524 22209473 2022-08-04T14:21:26Z SrpskiAnonimac 140342 wikitext text/x-wiki '''Кањон Звијезде (Селски поток)''' на планини [[Звијезда (планина)|Звијезда]], у западној [[Србија|Србији]] представља најекстремнији кањон у Србији, на десној долинској страни реке [[Дрина|Дрине]], откривен 2010. године, у оквиру [[Национални парк Тара|националног парка Тара]].<ref>{{cite news|title=Zvijezda, najekstremniji kanjon Srbije|url=http://www.b92.net/putovanja/destinacije/evropa.php?&nav_id=444322|accessdate=1. 3. 2017|work=b92}}</ref> Кроз [[кањон]] протиче Селски поток, који се од изворишта на Звијезди до ушћа у [[Перућачко језеро]], у дужини од 2,5 -{km}- обрушава са висинском разликом од 500 метара. Приликом првог проласка кроз кањон, чланови спелолошког удружења -{Wild Serbia}- Немања Нешковић и Иван Настић прошли су кроз четрдесетак [[водопад]]а висине 5—40 метара. Последњи водопад се улива у Перућачко језеро, 24 -{km}- изнад бране.<ref>{{cite web|title=Otkriće najvećeg vertikalnog kanjona u Srbiji 2010.|url=http://www.wildserbia.com/ekspedicije/index.php?option=com_content&view=article&id=66&Itemid=125|website=Wild Sebia|accessdate=1. 3. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20111115123812/http://www.wildserbia.com/ekspedicije/index.php?option=com_content&view=article&id=66&Itemid=125|archive-date=15. 11. 2011|url-status=dead|df=}}</ref> Кањон је недовољно истражен и у току је истраживање и опремање кањона од стране Удружења -{Wild Serbia}- и националног парка Тара. == Види још == * [[Национални парк Тара]] * [[Звијезда (планина)]] == Литература == * {{cite book|title=Лексикон националних паркова Србије - ТАРА|year=2015.|publisher=ЈП Службени гласник; ЈП Национални парк Тара;ГИ "Јован Цвијић"-САНУ|location=Београд|isbn=978-86-519-1899-8|pages=152}} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{cite web|title=Extreme Canyoning tim u kanjonu Seoski potok|url=http://www.extremecanyoning.com/novosti/extreme-canyoning-tim-u-kanjonu-seoski-potok-41-25.html|website=Еxtreme canyoning|accessdate=1. 3. 2017}} {{портал бар|Србија|Ужице}} [[Категорија:Кањони]] [[Категорија:Национални парк Тара]] [[Категорија:Општина Бајина Башта]] [[Категорија:Културно наслеђе Западне Србије]] rn0netlllleb1s5bsmzn51s5t8j8b73 0 1497526 25139035 25127094 2022-08-05T01:37:57Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Short description|Територија коју дипломатски или војно штити јача држава}} {{Облици држава}} '''Протекторат''' је израз којим означава однос двију држава у којој једна држава другој, обично војнички, [[економија|економски]] или на неки други начин слабијој, води спољне послове и одбрану, односно пружа "заштиту";<ref name="Britannica">{{cite book|last=Armitage|first=John|title=Britannica Book of the Year 1952: Events of 1951|year=1952|publisher=Encyclopædia Britannica Ltd.|location=London|page=456|url=https://archive.org/stream/britannicabookof030472mbp#page/n477/mode/2up}}</ref> заштићена држава, пак, у потпуности или у већој мјери задржава аутономију и/ли сувереност у унутрашњим питањима.<ref name=cyprus>{{cite journal |last1=Fuess |first1=Albrecht |title=Was Cyprus a Mamluk protectorate? Mamluk policies toward Cyprus between 1426 and 1517 |journal=Journal of Cyprus Studies |date=1 January 2005 |volume=11 |issue=28–29 |pages=11–29 |url=https://go.gale.com/ps/anonymous?id=GALE%7CA144051591&sid=googleScholar&v=2.1&it=r&linkaccess=abs&issn=13032925&p=AONE&sw=w|issn=1303-2925|access-date=24 October 2020 |language=en}}</ref><ref name=reflection>{{cite journal |last1=Reisman |first1=W. |title=Reflections on State Responsibility for Violations of Explicit Protectorate, Mandate, and Trusteeship Obligations |journal=Michigan Journal of International Law |date=1 January 1989 |volume=10 |issue=1 |pages=231–240 |url=https://repository.law.umich.edu/mjil/vol10/iss1/21/ |access-date=24 October 2020 |issn=1052-2867}}</ref><ref name=boijkov>{{cite journal |last1=Bojkov |first1=Victor D. |title=Democracy in Bosnia and Herzegovina: Post-1995 political system and its functioning |journal=Southeast European Politics 4.1 |pages=41–67 |url=https://homepage.univie.ac.at/vedran.dzihic/bojkov_2003.pdf}}</ref> У замену, протекторат обично прихвата одређене обавезе у зависности од услова њиховог уређења.<ref name=boijkov/> Обично се протекторати успостављају [[de jure]] уговором.<ref name=cyprus/><ref name=reflection/> Под одређеним условима — као у случају [[History of Egypt under the British#Veiled Protectorate (1882–1913)|Египта под британском влашћу]] (1882–1914) — држава се такође може означити као ''де факто протекторат'' или ''прикривени протекторат''.<ref>{{cite journal |last1=Leys |first1=Colin |title=The British ruling class |journal=Socialist Register |date=2014 |volume=50 |url=https://socialistregister.com/index.php/srv/article/view/20194 |access-date=23 October 2020 |language=en |issn=0081-0606}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Kirkwood |first1=Patrick M. |title="Lord Cromer's Shadow": Political Anglo-Saxonism and the Egyptian Protectorate as a Model in the American Philippines |journal=Journal of World History |date=21 July 2016 |volume=27 |issue=1 |pages=1–26 |doi=10.1353/jwh.2016.0085 |s2cid=148316956 |url=https://muse.jhu.edu/article/625981/summary |access-date=23 October 2020 |language=en |issn=1527-8050}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Rubenson |first1=Sven |title=Professor Giglio, Antonelli and Article XVII of the Treaty of Wichale |journal=The Journal of African History |date=1966 |volume=7 |issue=3 |pages=445–457 |doi=10.1017/S0021853700006526 |jstor=180113 |s2cid=162713931 |url=https://www.jstor.org/stable/180113 |access-date=24 October 2020 |issn=0021-8537}}</ref> Протекторат се разликује од [[colony|колоније]] јер има локалне владаре, није директно поседован и ретко доживљава [[colonization|колонизацију]] од стране државе сузерена.<ref>{{cite book |last1=Archer |first1=Francis Bisset |title=The Gambia Colony and Protectorate: An Official Handbook |publisher=Psychology Press |isbn=978-0-7146-1139-6 | date=1967|url=https://books.google.com/books?id=wk6o1XniPsQC |language=en}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Johnston |first1=Alex. |title=The Colonization of British East Africa |journal=Journal of the Royal African Society |date=1905 |volume=5 |issue=17 |pages=28–37 |jstor=715150 |url=https://www.jstor.org/stable/715150 |access-date=24 October 2020 |issn=0368-4016}}</ref> Држава која је под заштитом друге државе, а задржава своју „међународну личност“ назива се „заштићеном државом“, а не протекторатом.{{sfnp|Meijknecht, Towards International Personality|2001|p=42}}{{efn|name=informal}} Израз, који потиче од латинске ријечи протегере ("заштитити") је традиционално описивао односе између двију држава, а који се заснивао на споразуму или као посљедица освајања. У 19. вијеку се под изразом протекторат почела подразумијевати и подручја [[Азија|Азије]], [[Африка|Африке]] и [[Океанија|Океаније]] на којима су тадашње колонијалне силе успостављале власт једнострано их проглашавајући подручјима "под својом заштитом". Израз протекторат је због потоње праксе стекао пежоративно значење, односно због формализације неравноправног односа двије државе га се сматра супротним начелу о праву на самоодређење. Након првог свјетског рата је, пак, [[Лига народа]] успоставила властите протекторате у облику мандатних подручја, а након другог свјетског рата су [[Организација уједињених нација|УН]] успоставили старатељска подручја која функционишу као протекторати. На подручју [[Србија|Србије]] се према [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|резолуцији 1244]] и [[Косово]] сматра својеврсним протекторатом. == Историја == Протекторати су једно од најстаријих обележја међународних односа, које датира још од [[Roman Empire|Римског царства]]. ''Civitates foederatae'' су били градови који су били подређени Риму због својих спољних односа. У средњем веку, [[Андора]] је била протекторат Француске и Шпаније. Модерни концепти протектората осмишљени су у деветнаестом веку.{{sfnp|Willigen, Peacebuilding and International Administration|2013|p=16}} == Типологија == === Спољни послови === У пракси, протекторат често има директне [[diplomacy|спољне односе]] само са заштитником, и на њега преноси управљање свим својим важнијим међународним пословима.<ref>{{cite journal |last1=Yoon |first1=Jong-pil |title=Establishing expansion as a legal right: an analysis of French colonial discourse surrounding protectorate treaties |journal=History of European Ideas |date=17 August 2020 |volume=46 |issue=6 |pages=811–826 |doi=10.1080/01916599.2020.1722725 |s2cid=214425740 |url=https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01916599.2020.1722725 |access-date=24 October 2020 |issn=0191-6599}}</ref><ref name=boijkov/><ref name=cyprus/><ref name=reflection/> Слично томе, протекторат ретко самостално предузима војну акцију, већ се за своју одбрану ослања на заштитника. Ово се разликује од [[annexation|анексије]] по томе што заштитник нема формалну моћ да контролише унутрашње послове протектората. Протекторати се разликују од [[League of Nations mandate|мандата Лиге народа]] и њених наследника, [[United Nations Trust Territories|поверилачких територија Уједињених нација]], чију администрацију, у различитом степену, надгледа међународна заједница. Протекторат формално улази у заштиту кроз билатерални споразум са заштитником, док међународним мандатом управља тело које представља светску заједницу, са или без де факто административне моћи. === Заштићена држава === {{See also|Списак држава без војске}} Заштићена држава има облик заштите где наставља да задржава „међународни идентитет“ и ужива договорени опсег независности у вођењу своје спољне политике.{{sfnp|Meijknecht, Towards International Personality|2001|p=42}}<ref> {{harvp|Willigen, Peacebuilding and International Administration|2013|p=16}}: "First, protected states are entities which still have substantial authority in their internal affairs, retain some control over their foreign policy, and establish their relation to the protecting state on a treaty or another legal instrument. Protected states still have qualifications of statehood." </ref> Из политичких и прагматичних разлога, однос заштите се обично не рекламира, већ се описује еуфемизмима као што је „независна држава са посебним уговорним односима“ са државом која је штити.{{sfnp|Onley, The Raj Reconsidered|2009|p=50}} Заштићена држава се појављује на светским мапама као и свака друга независна држава.{{efn|name=informal|''Protected state'' in this technical sense is distinguished from the informal usage of "protected state" to refer to a state receiving protection.}} Међународна управа државе се такође може сматрати интернационализованим обликом заштите, где је заштитник међународна организација, а не држава.{{sfnp|Willigen, Peacebuilding and International Administration|2013|pp=16–17}} === Колонијална заштита === Више региона — као што су [[Colonial Nigeria|колонија и протекторат Нигерије]],<ref name="constitution1954">{{cite web|title=The Nigeria (Constitution) Order in Council, 1954|url=http://confinder.richmond.edu/admin/docs/Nigeria_Constitution_1954.pdf|page=16|access-date=28. 07. 2022|archive-date=24. 02. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190224231209/http://confinder.richmond.edu/admin/docs/Nigeria_Constitution_1954.pdf|url-status=}}</ref><ref>{{cite book|last=Awa|first=Eme O.|title=Federal Government in Nigeria|url=https://archive.org/details/federalgovernmen0000awae|url-access=registration|year=1964|publisher=University of California Press|location=Berkeley and Los Angeles|page=[https://archive.org/details/federalgovernmen0000awae/page/21 21]|author-link=Eme Awa}}</ref><ref>{{cite book|last=Awa|first=Eme O.|title=Federal Government in Nigeria|url=https://archive.org/details/federalgovernmen0000awae|url-access=registration|year=1964|publisher=University of California Press|location=Berkeley and Los Angeles|page=[https://archive.org/details/federalgovernmen0000awae/page/130 130]|author-link=Eme Awa}}</ref> [[History of Lagos|колонија и протекторат Лагос]]<ref name="auto">{{Cite web|url=http://www.hubert-herald.nl/NigeriaL.htm|title=LAGOS|website=www.hubert-herald.nl}}</ref><ref name="britannica">{{cite web|url=https://www.britannica.com/place/Lagos-Nigeria |title=Lagos |work=Encyclopædia Britannica |access-date=15 February 2022 }}</ref> и слични — били су предмет колонијалне заштите.<ref>{{cite journal |last1=Onah |first1=Emmanuel Ikechi |title=Nigeria: A Country Profile |journal=Journal of International Studies |date=9 January 2020 |volume=10 |pages=151–162 |url=http://e-journal.uum.edu.my/index.php/jis/article/view/7954 |access-date=21 September 2021 |language=en |issn=2289-666X}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Moloney |first1=Alfred |title=Notes on Yoruba and the Colony and Protectorate of Lagos, West Africa |journal=Proceedings of the Royal Geographical Society and Monthly Record of Geography |date=1890 |volume=12 |issue=10 |pages=596–614 |doi=10.2307/1801424 |jstor=1801424 |url=https://www.jstor.org/stable/1801424 |access-date=21 September 2021 |issn=0266-626X}}</ref> Услови заштите су генерално знатно мање издашни за подручја колонијалне заштите. Протекторат је често био сведен на де факто стање слично колонији, али са претходно постојећом [[princely state|матичном државом]] која је и даље била агент [[indirect rule|индиректне владавине]]. Повремено, протекторат је успостављан другим обликом индиректне владавине: [[chartered company|овлашћена компанија]], која постаје де факто држава у својој европској матичној држави (али географски преко океана), којој је дозвољено да буде независна земља са сопственом спољном политиком и генерално сопственим оружаним снагама. === Пријатељска заштита === У амикалној заштити — као што је случај са [[United States of the Ionian Islands|Сједињеним Државама Јонских острва]] од стране Британије — услови су често веома повољни за протекторат.<ref name="Wick2016">{{citation |last=Wick |first=Alexis |title=The Red Sea: In Search of Lost Space |url=https://books.google.com/books?id=haowDwAAQBAJ&pg=PA133 |year=2016 |publisher=Univ of California Press |isbn=978-0-520-28592-7 |pages=133–}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Αλιβιζάτου |first1=Αικατερίνη |title=Use of GIS in analyzing archaeological sites: the case study of Mycenaean Cephalonia, Greece |url=https://amitos.library.uop.gr/xmlui/handle/123456789/5063 |date=12 March 2019 |website=[[University of Peloponnese]] |language=en |access-date=2 July 2022}}</ref> Политички интерес заштитника је често моралан (питање прихваћене моралне обавезе, престижа, идеологије, унутрашње популарности или [[dynasty|династичких]], историјских или етнокултурних веза). Такође, интерес заштитника је у супротстављању супарничкој или непријатељској сили — као што је спречавање ривала да добије или задржи контролу над подручјима од стратешког значаја. Ово може укључивати веома слаб протекторат који предаје контролу над својим спољним односима, али можда не представља никакву стварну жртву, јер протекторат можда не би могао да их користи на сличан начин без снаге заштитника. Пријатељска заштита је често била проширена од стране великих сила и на друге хришћанске (уопштено европске) државе, и на државе без великог значаја. После 1815. године, нехришћанске државе (као што је [[#Кинези|кинеска династија Ћинг]]) такође су пружале амикалну заштиту другим, много слабијим државама. У модерним временима, облик амикалне заштите може се посматрати као важна или дефинишућа карактеристика [[microstates|микростања]]. Према дефиницији коју је предложио Думиенски (2014): „микродржаве су модерне заштићене државе, односно суверене државе које су биле у стању да једнострано пренесу одређене атрибуте суверенитета већим силама у замену за бенигну заштиту своје политичке и економске одрживости од својих географских или демографских ограничења“.<ref>{{cite report |last=Dumieński |first=Zbigniew |title=Microstates as Modern Protected States: Towards a New Definition of Micro-Statehood |url=http://ams.hi.is/wp-content/uploads/2014/04/Microstates_OccasionalPaper.pdf |date=2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714195156/https://ams.hi.is/wp-content/uploads/2014/04/Microstates_OccasionalPaper.pdf |publisher=Centre for Small State Studies |series=Occasional Paper |archive-date=14 July 2014 |access-date=2 July 2022}}</ref> == Види још == * [[Трибутарна држава]] * [[Сателитска држава]] == Напомене == {{notelist}} == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{citation |first=James |last=Onley |title=The Raj Reconsidered: British India's Informal Empire and Spheres of Influence in Asia and Africa |journal=Asian Affairs |volume=11 |number=1 |date=March 2009 |url=https://socialsciences.exeter.ac.uk/iais/downloads/Onley_Raj_Reconsidered.pdf |ref={{sfnref|Onley, The Raj Reconsidered|2009}}}} * {{citation |last=Meijknecht |first=Anna |title=Towards International Personality: The Position of Minorities and Indigenous Peoples in International Law |url=https://books.google.com/books?id=b3NnYzUWxtoC&pg=PA42 |year=2001 |publisher=Intersentia NV |isbn=978-90-5095-166-1 |ref={{sfnref|Meijknecht, Towards International Personality|2001}}}} * {{citation |last=Willigen |first=Niels van |title=Peacebuilding and International Administration: The Cases of Bosnia and Herzegovina and Kosovo |url=https://books.google.com/books?id=UsLN-YFLKRUC&pg=PA16 |year=2013 |publisher=Routledge |isbn=978-1-134-11718-5 |ref={{sfnref|Willigen, Peacebuilding and International Administration|2013}}}} * {{cite book |last=Larousse |first=Pierre |author2=Paul Augé |author2-link=Paul Augé |author3=Claude Augé |author3-link=Claude Augé |title=Nouveau Petit Larousse Illustré: Dictionnaire Encyclopédique |year=1925 |publisher=Larousse}} * Afeadie, Philip Atsu. "The Hidden Hand of Overrule: Political Agents and the Establishment of British Colonial Rule in Northern Nigeria, 1886–1914". PhD dissertation accepted at the Graduate Programme in History, York University, Ontario. September 1996. * Asiegbu, Johnson U. J. ''Nigeria and its British Invaders, 1851–1920: A Thematic Documentary History''. New York & Enugu: Nok Publishers International, 1984. {{ISBN|0-88357-101-3}} *Ayandele, Emmanuel Ayankanmi. ''The missionary impact on modern Nigeria, 1842-1914: A political and social analysis'' (London: Longmans, 1966). * Burns, Alan C. ''History of Nigeria'' (3rd ed. London, 1942) [https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.15075 online free]. * Carland, John M. ''The Colonial Office and Nigeria, 1898–1914''. Hoover Institution Press, 1985. {{ISBN|0-8179-8141-1}} * Dike, K. O. "John Beecroft, 1790—1854: Her Brittanic Majesty's Consul to the Bights of Benin and Biafra 1849—1854" ''Journal of the Historical Society of Nigeria'' 1#1 (1956), pp.&nbsp;5–14, [https://www.jstor.org/stable/41856608 online] * Fafunwa, A. Babs. ''History of education in Nigeria'' (Routledge, 2018). * Falola, Toyin, & Matthew M. Heaton, ''A History of Nigeria'' (Cambridge UP, 2008, {{ISBN|978-0-521-68157-5}} [https://archive.org/details/historyofnigeria00falo online free to borrow] * Falola, Toyin, Ann Genova, and Matthew M. Heaton. ''Historical dictionary of Nigeria'' (Rowman & Littlefield, 2018). * Isichei, Elizabeth. ''A History of Nigeria''. (Longman, Inc., 1983). {{ISBN|0-582-64331-7}} * Mordi, Emmanuel Nwafor. "Nigerian Forces Comforts Fund, 1940–1947: 'The Responsibility of the Nigerian Government to Provide Funds for the Welfare of Its Soldiers'." ''Itinerario'' 43.3 (2019): 516–542. * Pétré-Grenouilleau, Olivier (ed.). ''From Slave Trade to Empire: Europe and the colonisation of Black Africa 1780s–1880s. Abingdon, UK, and New York: Routledge, 2004. {{ISBN|0-714-65691-7}} * Tamuno, T. N. ''The Evolution of the Nigerian State: The Southern Phase, 1898–1914''. New York: Humanities Press, 1972. SBN 391 00232 5 * Tamuno, T. N. (1970). "Separatist Agitations in Nigeria Since 1914." The Journal of Modern African Studies, 8(04), 563. doi:10.1017/s0022278x00023909 * {{cite book |last=Green |first=Toby |year=2020 |title=A Fistful of Shells: West Africa from the Rise of the Slave Trade to the Age of Revolution |location=New York City |publisher=Penguin Random House |url=https://books.google.com/books?id=jIBbDwAAQBAJ |isbn=978-0-141-97766-9}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Protectorate}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Држава]] [[Категорија:Империјализам]] [[Категорија:Међународни односи]] [[Категорија:Суверенитет]] gp2xfwe3qqykx3f85f522jgissqin3q 0 1506573 25139129 24440669 2022-08-05T06:56:09Z 24.135.212.211 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki '''Драган Никодим Богосављевић''' ([[Косовска Митровица]], [[30. август]] [[1960]]), рашчињени је [[монах]] и бивши [[архимандрит]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. == Биографија == Рођен је 30. августа 1960. године у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], где је завршио гимназију. Године 1978. уписао је [[Филозофски факултет у Београду]], група за [[археологија|археологију]], који је завршио 1985. године. Исте године се запослио у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју у Београду]], као кустос [[Средњи век|Средњовековне]] археолошке збирке. Од 1997. године сабрат је [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]]. Замонашио се у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци 2000. године. У чин јерођакона је рукоположен за Малу Госпојину 2003. године у манастиру Пресвете Богородице у Ластви Грбаљској, а за јеромонаха у манастиру Морача, за празник Велике Госпојине 2004. године. Исте године је дипломирао на Богословском факултету у Србињу, са дипломским радом „Педагогија спасења по Св. Григорију Синаиту”, код проф. митр. [[Амфилохије Радовић|Амфилохија Радовића]]. Године 2005. је магистрирао на групи за археологију на Филозофском факултету у Београду са радом „Символика представа на средњовековној пластици код Срба”, код ментора др Ђорђа Јанковића. Као [[археолог]] и богослов учествовао је на више међународних симпосиона у земљи и иностранству. Такође, објављивао је чланке у домаћим и страним часописима и зборницима. Од 2003. до 2005. године био је главни уредник [[Светигора (часопис)|часописа Митрополије Црногорско-приморске „Светигора”]], где је објављивао велики број чланака и прилога. На Богословском факултету (Одсек Пастирско и друштвено богословље) Аристотеловог универзитета у Солуну, архимандрит Никодим је 28. маја 2010. пред шесточланом комисијом и у присуству заинтересоване публике одбранио докторски рад под насловом „Утицај христологије Св. Григорија Паламе на иконопис (14—16. в)” и тиме стекао научно звање доктора богословских наука. Био је игуман [[Манастир Рибница у Паштрићу|манастира Рибница]], код [[Мионица|Мионице]]. == Библиографија == * М. Ристић, Д. Богосављевић, Кула, Михајловац - раносредњовековно насеље, ''АП'' 23, Београд 1982, 124-125. * О новим налазима шупљих лунуластих наушница, ''ЗНМ'' XII-1, Београд 1986, 229-242. * Богосављевић В., Мркобрад Д., Богосављевић Д., Истраживање средњовековног рударства на западном Копаонику (околина Кижевака), ''НП'' 3, Краљево 1988, 9-48. * Прилог проучавању средњовековног рударског алата, ''НП'' 4, Краљево 1989, 51-69. * Женска лична имена у турским дефтерима Србије, Црне Горе и Херцеговине (XV-XVI век), ''ОП'' XI, Београд 1990, 47-61. * Рад Народног музеја у Београду на археолошким истраживањима споменика средњовековне Србије, ''ЗНМ'' XIV-1, Београд 1992, 455-463. * D. Bogosavljević, S. Vuković, Arhaologische, mineralogische und archaometallurgische Forschungen zur mittelalterlichen Blei- und Silbergewinnung in Serbien (Археолошка, минералошка и археометалуршка истраживања средњовековног рударства олова и сребра у Србији), ''Montanarcheologie in Europa'', Sigmaringen 1993, 409-422. * Medieval mining tools from the Belgrade National miseum collections (Средњовековне рударске алатке из збирке Народног музеја у Београду), ''Ancient mining and metallurgy in Southeast Europe'', Bor-Belgrade 1995, 251-264. * Никодим Богосављевић, Крин на средњовековним гробним плочама манастира Превлака, ''ГСАД'' 17, Београд 2001, 137-142. * ''Манастир Златица, Дољани код Подгорице'', Подгорица 2001. * Славски колач – жртва обртана, ''Откривење, стварање, разарање, Христово распеће и жртва, Кривица и покајање'', Никшић, Цетиње 2002, 63-66. * Символика круга у антици и хришћанству, ''Богословље'' св. 1-2, Година XLVIII (LXII), Београд 2003, 191-213. * О пореклу Његошевог поетског генија, ''НИ'', год. II, бр.2, Србиње 2003, 115-123. * Теологија преградне плоче са представом лава из манастира Превлака, ''Бока'' 24, Херцег-Нови 2004, 115-126. * Богословски смисао студеничке пластике, ''Богословље'', Св. 1-2, Година XLIX (LXIII), Београд 2004, 129-148. * Зетска Света гора – духовни смисао и садржај, ''Никон Јерусалимљанин'', Цетиње 2004, 111-121. * Црквено-просветни рад Петра 2. Петровића Његоша, Светигора 154-156, Цетиње 2005, 40-41, 40-42, 37-38. * О дечанској пластици, ''ГСАД'' 21, Београд 2005, 173-188. * Православна култура и Запад, ''Православље'' 925, 926, 927, Београд 2005. * ''Косовско-ловћенски завет'', Цетиње 2006. * ''Символика представа на средњовековној пластици код Срба'', Цетиње 2010. * Утицаји исихастичких струјања 14. века на тлу Зетске митрополије,'' Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори'', Цетиње – Београд, 2010, 225-235. * О Његошевој библијској антропологији, ''Дани Његошеви'', Никшић 2011, 23-28. * О аскетици Светога Саве, ''Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија'', Беране – Београд, 219-230. * Гусле у култу предака и култу потомака код Срба, ''Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих'', Обреновац 2012, 12-15. * ''О литургијској обнови, препороду и реформама'', Рибница 2013 (друго, допуњено издање, Рибница 2014). * ''О канонизацији Петра II Петровића Његоша'', Рибница 2014. * Православна етика рата, ''Бесребреник'' 2, 2014, 71-75. * ''Светоотачко богословље vs хуманистичко филозофирање'', Рибница 2015. * ''Хуманизам, екуменизам, пацифизам...'', Рибница 2015. * ''Екуменистички папизам'', Голубац 2016. * ''Свети и Велики Сабор 2016'', Голубац 2016. * ''Ипак се не окреће'', Голубац 2017. * ''Против учења Еп. Игнатија (Мидића)'', Голубац 2017. Скраћенице * АП – Археолошки преглед * ГСАД – Гласник Српског археолошког друштва * ЗНМ – Зборник Народног музеја * НИ – Нови источник * НП – Наша прошлост * ОП – Ономатолошки прилози == Извори == {{извори}} * [http://www.crkvaub.rs/crkva/novosti/item/2803-najava-duhovna-tribina-pravoslavne-narodne-hriscanske-zajednice-u-ubu/2803-najava-duhovna-tribina-pravoslavne-narodne-hriscanske-zajednice-u-ubu Предавање и Биографија] * [https://svetosavlje.org/tag/arhimandrit-dr-nikodim-bogosavljevic/ Биографија] * [https://stanjestvari.com/2016/02/24/nikodim-ekumenizam/ Биографија] == Спољашње везе == * [http://nikodimbogosavljevic.com/ Званичан сајт] {{портал бар|Биографија|Хришћанство}} {{DEFAULTSORT:Богосављевић, Никодим}} [[Категорија:Рођени 1960.]] [[Категорија:Митровчани (Косовска Митровица)]] [[Категорија:Српски архимандрити]] j4bq3pzv5bkirkf817w0maxwzhq9ijk 25139134 25139129 2022-08-05T06:58:52Z 24.135.212.211 wikitext text/x-wiki '''Никодим Богосављевић''' ([[Косовска Митровица]], [[30. август]] [[1960]]), == Биографија == Рођен је 30. августа 1960. године у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], где је завршио гимназију. Године 1978. уписао је [[Филозофски факултет у Београду]], група за [[археологија|археологију]], који је завршио 1985. године. Исте године се запослио у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју у Београду]], као кустос [[Средњи век|Средњовековне]] археолошке збирке. Од 1997. године сабрат је [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]]. Замонашио се у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци 2000. године. У чин јерођакона је рукоположен за Малу Госпојину 2003. године у манастиру Пресвете Богородице у Ластви Грбаљској, а за јеромонаха у манастиру Морача, за празник Велике Госпојине 2004. године. Исте године је дипломирао на Богословском факултету у Србињу, са дипломским радом „Педагогија спасења по Св. Григорију Синаиту”, код проф. митр. [[Амфилохије Радовић|Амфилохија Радовића]]. Године 2005. је магистрирао на групи за археологију на Филозофском факултету у Београду са радом „Символика представа на средњовековној пластици код Срба”, код ментора др Ђорђа Јанковића. Као [[археолог]] и богослов учествовао је на више међународних симпосиона у земљи и иностранству. Такође, објављивао је чланке у домаћим и страним часописима и зборницима. Од 2003. до 2005. године био је главни уредник [[Светигора (часопис)|часописа Митрополије Црногорско-приморске „Светигора”]], где је објављивао велики број чланака и прилога. На Богословском факултету (Одсек Пастирско и друштвено богословље) Аристотеловог универзитета у Солуну, архимандрит Никодим је 28. маја 2010. пред шесточланом комисијом и у присуству заинтересоване публике одбранио докторски рад под насловом „Утицај христологије Св. Григорија Паламе на иконопис (14—16. в)” и тиме стекао научно звање доктора богословских наука. Био је игуман [[Манастир Рибница у Паштрићу|манастира Рибница]], код [[Мионица|Мионице]]. == Библиографија == * М. Ристић, Д. Богосављевић, Кула, Михајловац - раносредњовековно насеље, ''АП'' 23, Београд 1982, 124-125. * О новим налазима шупљих лунуластих наушница, ''ЗНМ'' XII-1, Београд 1986, 229-242. * Богосављевић В., Мркобрад Д., Богосављевић Д., Истраживање средњовековног рударства на западном Копаонику (околина Кижевака), ''НП'' 3, Краљево 1988, 9-48. * Прилог проучавању средњовековног рударског алата, ''НП'' 4, Краљево 1989, 51-69. * Женска лична имена у турским дефтерима Србије, Црне Горе и Херцеговине (XV-XVI век), ''ОП'' XI, Београд 1990, 47-61. * Рад Народног музеја у Београду на археолошким истраживањима споменика средњовековне Србије, ''ЗНМ'' XIV-1, Београд 1992, 455-463. * D. Bogosavljević, S. Vuković, Arhaologische, mineralogische und archaometallurgische Forschungen zur mittelalterlichen Blei- und Silbergewinnung in Serbien (Археолошка, минералошка и археометалуршка истраживања средњовековног рударства олова и сребра у Србији), ''Montanarcheologie in Europa'', Sigmaringen 1993, 409-422. * Medieval mining tools from the Belgrade National miseum collections (Средњовековне рударске алатке из збирке Народног музеја у Београду), ''Ancient mining and metallurgy in Southeast Europe'', Bor-Belgrade 1995, 251-264. * Никодим Богосављевић, Крин на средњовековним гробним плочама манастира Превлака, ''ГСАД'' 17, Београд 2001, 137-142. * ''Манастир Златица, Дољани код Подгорице'', Подгорица 2001. * Славски колач – жртва обртана, ''Откривење, стварање, разарање, Христово распеће и жртва, Кривица и покајање'', Никшић, Цетиње 2002, 63-66. * Символика круга у антици и хришћанству, ''Богословље'' св. 1-2, Година XLVIII (LXII), Београд 2003, 191-213. * О пореклу Његошевог поетског генија, ''НИ'', год. II, бр.2, Србиње 2003, 115-123. * Теологија преградне плоче са представом лава из манастира Превлака, ''Бока'' 24, Херцег-Нови 2004, 115-126. * Богословски смисао студеничке пластике, ''Богословље'', Св. 1-2, Година XLIX (LXIII), Београд 2004, 129-148. * Зетска Света гора – духовни смисао и садржај, ''Никон Јерусалимљанин'', Цетиње 2004, 111-121. * Црквено-просветни рад Петра 2. Петровића Његоша, Светигора 154-156, Цетиње 2005, 40-41, 40-42, 37-38. * О дечанској пластици, ''ГСАД'' 21, Београд 2005, 173-188. * Православна култура и Запад, ''Православље'' 925, 926, 927, Београд 2005. * ''Косовско-ловћенски завет'', Цетиње 2006. * ''Символика представа на средњовековној пластици код Срба'', Цетиње 2010. * Утицаји исихастичких струјања 14. века на тлу Зетске митрополије,'' Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори'', Цетиње – Београд, 2010, 225-235. * О Његошевој библијској антропологији, ''Дани Његошеви'', Никшић 2011, 23-28. * О аскетици Светога Саве, ''Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија'', Беране – Београд, 219-230. * Гусле у култу предака и култу потомака код Срба, ''Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих'', Обреновац 2012, 12-15. * ''О литургијској обнови, препороду и реформама'', Рибница 2013 (друго, допуњено издање, Рибница 2014). * ''О канонизацији Петра II Петровића Његоша'', Рибница 2014. * Православна етика рата, ''Бесребреник'' 2, 2014, 71-75. * ''Светоотачко богословље vs хуманистичко филозофирање'', Рибница 2015. * ''Хуманизам, екуменизам, пацифизам...'', Рибница 2015. * ''Екуменистички папизам'', Голубац 2016. * ''Свети и Велики Сабор 2016'', Голубац 2016. * ''Ипак се не окреће'', Голубац 2017. * ''Против учења Еп. Игнатија (Мидића)'', Голубац 2017. Скраћенице * АП – Археолошки преглед * ГСАД – Гласник Српског археолошког друштва * ЗНМ – Зборник Народног музеја * НИ – Нови источник * НП – Наша прошлост * ОП – Ономатолошки прилози == Извори == {{извори}} * [http://www.crkvaub.rs/crkva/novosti/item/2803-najava-duhovna-tribina-pravoslavne-narodne-hriscanske-zajednice-u-ubu/2803-najava-duhovna-tribina-pravoslavne-narodne-hriscanske-zajednice-u-ubu Предавање и Биографија] * [https://svetosavlje.org/tag/arhimandrit-dr-nikodim-bogosavljevic/ Биографија] * [https://stanjestvari.com/2016/02/24/nikodim-ekumenizam/ Биографија] == Спољашње везе == * [http://nikodimbogosavljevic.com/ Званичан сајт] {{портал бар|Биографија|Хришћанство}} {{DEFAULTSORT:Богосављевић, Никодим}} [[Категорија:Рођени 1960.]] [[Категорија:Митровчани (Косовска Митровица)]] [[Категорија:Српски архимандрити]] sd49s3gnj0o0faccpsr8doih7y92wh2 3 1612160 25138370 25138270 2022-08-04T12:34:00Z Joksi4 311120 /* Питање корисника Joksi4 (14:34, 4. август 2022.) */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{Корисник:Aca/заглавље}} {{clickable button 2|Посебно:НовиОдељак/Разговор са корисником:Aca|Остави поруку|class=mw-ui-progressive}} {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{садржај-десно}} == Неслободне слике == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Olympic_rings_without_rims.svg Ова слика] је слободна на Остави, могла је остати али капирам кад је све уклоњено и њу си склонио из кутијице [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0&curid=660602&diff=24278100&oldid=24001582 овде]. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:05, 4. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Soundwaweserb}} Па, да. У начелу је боље избећи да не правимо шаренило (негде има — негде нема). — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:07, 4. јануар 2022. (CET) :: Може да прође и без тих сличица. Оне су одавно биле у другим чланцима, када сам ја радио тај чланак, вероватно да се разбије монотонија сличности. Нека си уклонио, сад исто изгледа лепо.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:11, 4. јануар 2022. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Транскрипција презимена == Шта је према изворима овде најправилније? [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%97%D0%BE%D1%84] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BD] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%BC%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:27, 8. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Ничим неизазван}} ''Рејкенен'' је према П2010. ''Терман'' према Прћићу (и нашем правописцу Слаји). ''Дина Зофа'' бих оставио како јесте јер не постоји ниједан извор који га назива ''Цофом'', па бих рекао да може проћи као изузетак, осим ако не добијемо друкчију препоруку лингвиста. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:33, 8. јануар 2022. (CET) :: Јасно је као дан: [https://www.youtube.com/watch?v=FTkB5PqJahI]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:41, 8. јануар 2022. (CET) ::: {{одговор|Ничим неизазван}} Надам се да имаш у виду да и пракса има утицај. Не бисмо, рецимо, никад написали Нју Јорк, иако је тај облик саобразан транскрипционим правилима. Напомена на чланку је сасвим ваљана и довољна. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::Правопис даје пример кад се одступа од правила најкаснији је [[Чан Кај Шек]] који је умро седамдесетих, а Прћић даје пример који је накјасније умро осамдесетих ([[Ричард Бартон]]). Тако да, Цоф је још жив и нема разлога. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:47, 8. јануар 2022. (CET) :::::Како ме чекаш да ти трећи пут вратим измену! Шта да ту кажем, тражи нови ''казус бели''. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:23, 8. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Tech News: 2022-02]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W02"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] A <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>oauth_consumer</code></bdi> variable has been added to the [[mw:Special:MyLanguage/AbuseFilter|AbuseFilter]] to enable identifying changes made by specific tools. [https://phabricator.wikimedia.org/T298281] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets are [[mw:Special:MyLanguage/ResourceLoader/Migration_guide_(users)#Package_Gadgets|now able to directly include JSON pages]]. This means some gadgets can now be configured by administrators without needing the interface administrator permission, such as with the Geonotice gadget. [https://phabricator.wikimedia.org/T198758] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets [[mw:Extension:Gadgets#Options|can now specify page actions]] on which they are available. For example, <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>|actions=edit,history</code></bdi> will load a gadget only while editing and on history pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T63007] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets can now be loaded on demand with the <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withgadget</code></bdi> URL parameter. This can be used to replace [[mw:Special:MyLanguage/Snippets/Load JS and CSS by URL|an earlier snippet]] that typically looks like <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withJS</code></bdi> or <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withCSS</code></bdi>. [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] At wikis where [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|the Mentorship system is configured]], you can now use the Action API to get a list of a [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|mentor's]] mentees. [https://phabricator.wikimedia.org/T291966] * The heading on the main page can now be configured using <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title-loggedin]]</span> for logged-in users and <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title]]</span> for logged-out users. Any CSS that was previously used to hide the heading should be removed. [https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Small_wiki_toolkits/Starter_kit/Main_page_customization#hide-heading] [https://phabricator.wikimedia.org/T298715] * Four special pages (and their API counterparts) now have a maximum database query execution time of 30 seconds. These special pages are: RecentChanges, Watchlist, Contributions, and Log. This change will help with site performance and stability. You can read [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikitech-l@lists.wikimedia.org/thread/IPJNO75HYAQWIGTHI5LJHTDVLVOC4LJP/ more details about this change] including some possible solutions if this affects your workflows. [https://phabricator.wikimedia.org/T297708] * The [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Features/Sticky Header|sticky header]] has been deployed for 50% of logged-in users on [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Frequently asked questions#pilot-wikis|more than 10 wikis]]. This is part of the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|Desktop Improvements]]. See [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Participate|how to take part in the project]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.17|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-11|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-12|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-13|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] begins. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W02"/> </div> 02:23, 11. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22562156 --> == Деми Ловато == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. 1. 2022 | Датум краја гласања = 24. 1. 2022 | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:42, 17. јануар 2022. (CET) }} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Tech News: 2022-03]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W03"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When using [[mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor|WikiEditor]] (also known as the 2010 wikitext editor), people will now see a warning if they link to disambiguation pages. If you click "{{int:Disambiguator-review-link}}" in the warning, it will ask you to correct the link to a more specific term. You can [[m:Community Wishlist Survey 2021/Warn when linking to disambiguation pages#Jan 12, 2021: Turning on the changes for all Wikis|read more information]] about this completed 2021 Community Wishlist item. * You can [[mw:Special:MyLanguage/Help:DiscussionTools#subscribe|automatically subscribe to all of the talk page discussions]] that you start or comment in using [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project/Feature summary|DiscussionTools]]. You will receive [[mw:Special:MyLanguage/Notifications|notifications]] when another editor replies. This is available at most wikis. Go to your [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion|Preferences]] and turn on "{{int:discussiontools-preference-autotopicsub}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T263819] * When asked to create a new page or talk page section, input fields can be [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Creating_pages_with_preloaded_text|"preloaded" with some text]]. This feature is now limited to wikitext pages. This is so users can't be tricked into making malicious edits. There is a discussion about [[phab:T297725|if this feature should be re-enabled]] for some content types. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.18|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-18|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-19|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-20|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] continues. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W03"/> </div> 20:55, 17. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22620285 --> == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:49, 24. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Tech News: 2022-04]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W04"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translations]] are available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.19|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-25|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-26|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-27|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * The following languages can now be used with [[mw:Special:MyLanguage/Extension:SyntaxHighlight|syntax highlighting]]: BDD, Elpi, LilyPond, Maxima, Rita, Savi, Sed, Sophia, Spice, .SRCINFO. * You can now access your watchlist from outside of the user menu in the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|new Vector skin]]. The watchlist link appears next to the notification icons if you are at the top of the page. [https://phabricator.wikimedia.org/T289619] '''Events''' * You can see the results of the [[m:Special:MyLanguage/Coolest Tool Award|Coolest Tool Award 2021]] and learn more about 14 tools which were selected this year. * You can [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/Help_us|translate, promote]], or comment on [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Proposals|the proposals]] in the Community Wishlist Survey. Voting will begin on {{#time:j xg|2022-01-28|en}}. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W04"/> </div> 22:38, 24. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22644148 --> == Случајни Срби == Пошптовани, молио бих Вас да ми наведете разлог зашто сте избацили одредницу Случајни Срби. Релевантна је и све чешће је у употреби. Замолио бих Вас да размислите и надам се да ћете вратити избрисано. Срдачан поздрав, Зоран{{БП|Aratkilokiloarat}} П.С. Сада сам постоваи нову, много краћу и неутралнију, па се надам да на њу нећете имати прримедбе.{{БП|Aratkilokiloarat}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Tech News: 2022-05]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W05"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] If a gadget should support the new <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>?withgadget</code></bdi> URL parameter that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|announced]] 3 weeks ago, then it must now also specify <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>supportsUrlLoad</code></bdi> in the gadget definition ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:Gadgets#supportsUrlLoad|documentation]]). [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.20|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * A change that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2021/16|announced]] last year was delayed. It is now ready to move ahead: ** The user group <code>oversight</code> will be renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. This is the technical name. It doesn't affect what you call the editors with this user right on your wiki. This is planned to happen in three weeks. You can comment [[phab:T112147|in Phabricator]] if you have objections. As usual, these labels can be translated on translatewiki ([[phab:T112147|direct links are available]]) or by administrators on your wiki. '''Events''' * You can vote on proposals in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey]] between 28 January and 11 February. The survey decides what the [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech team]] will work on. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W05"/> </div> 18:42, 31. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22721804 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Tech News: 2022-06]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W06"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translations]] are available. '''Recent changes''' * English Wikipedia recently set up a gadget for dark mode. You can enable it there, or request help from an [[m:Special:MyLanguage/Interface administrators|interface administrator]] to set it up on your wiki ([[w:en:Wikipedia:Dark mode (gadget)|instructions and screenshot]]). * Category counts are sometimes wrong. They will now be completely recounted at the beginning of every month. [https://phabricator.wikimedia.org/T299823] '''Problems''' * A code-change last week to fix a bug with [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Live preview|Live Preview]] may have caused problems with some local gadgets and user-scripts. Any code with skin-specific behaviour for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector</code></bdi> should be updated to also check for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector-2022</code></bdi>. [[phab:T300987|A code-snippet, global search, and example are available]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.21|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W06"/> </div> 22:16, 7. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22765948 --> == Članak o glumcu Alanu Ridu == Članak o glumcu Alanu Ridu preveden je na samo 16 svetskih jezika, imam želju da ih prevedem na druge jezike.Pa ako mogu dobiti savet od Vas da li to da odradim. — [[Корисник:Milica00|Milica00]] ([[Разговор са корисником:Milica00|разговор]]) 10:16, 11. фебруар 2022. (CET)Milica00 : {{одговор|Milica00}} Претпостављам да мислите на [[en:Alan Reed|овај чланак]]. Слободно преводите чланке. Можете се користити [[Посебно:Превод_садржаја|алатком Превођење садржаја]]. Обратите само пажњу да превод на циљни језик буде природан и усклађен с правописном и граматичком нормом. Срећан рад! Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 13:22, 12. фебруар 2022. (CET) == Текстописац == Поздрав. Тренутно уређујем чланак о Адел и није ми најјасније како да преведем женског сонграјтера — текстосписатељица ми је најлогичније али звучи чудно, а композитор и није баш што и текстописац. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:44, 14. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Здраво! Најпре бих се желео извинити због касног одговора — обавезе, махом учење. Женски облик занимања „текстописац” твори се истоветно као и феминутив речи „писац”. Дакле, „текстосписатељица”. Међутим, та реч се готово не употребљава и не верујем да је забележена у досадашњим речницима. Лично бих прибегао облику „текстописац”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:46, 1. март 2022. (CET) ::Опуштено, разумем све. Хвала на одговору, примењиваћу само „текстописца” од сада. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:33, 2. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Tech News: 2022-07]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W07"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Purge|Purging]] a category page with fewer than 5,000 members will now recount it completely. This will allow editors to fix incorrect counts when it is wrong. [https://phabricator.wikimedia.org/T85696] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.22|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] In the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:AbuseFilter|AbuseFilter]] extension, the <code dir=ltr>rmspecials()</code> function has been updated so that it does not remove the "space" character. Wikis are advised to wrap all the uses of <code dir=ltr>rmspecials()</code> with <code dir=ltr>rmwhitespace()</code> wherever necessary to keep filters' behavior unchanged. You can use the search function on [[Special:AbuseFilter]] to locate its usage. [https://phabricator.wikimedia.org/T263024] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W07"/> </div> 20:18, 14. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22821788 --> ==[[Манастир Љубостиња]]== Ћао Ацо! Чланак је предложен за добар и сад је на расправи. Нисам сигуран да је баш твоја тема, али бих се опет обрадовао твојим сугестијама, ако нађеш времена да бациш поглед. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 16:39, 21. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|Boleynn}} Чланак је изврстан и види се да је уложено много труда. Извињавам се због неучествовања у расправи. Срдачно, [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:55, 1. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Tech News: 2022-08]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W08"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[Special:Nuke|Special:Nuke]] will now provide the standard deletion reasons (editable at <bdi lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Deletereason-dropdown]]</bdi>) to use when mass-deleting pages. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Admins and patrollers/Mass-delete to offer drop-down of standard reasons, or templated reasons.|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T25020] * At Wikipedias, all new accounts now get the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature_summary|Growth features]] by default when creating an account. Communities are encouraged to [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account_creation|update their help resources]]. Previously, only 80% of new accounts would get the Growth features. A few Wikipedias remain unaffected by this change. [https://phabricator.wikimedia.org/T301820] * You can now prevent specific images that are used in a page from appearing in other locations, such as within PagePreviews or Search results. This is done with the markup <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code><nowiki>class=notpageimage</nowiki></code></bdi>. For example, <code><nowiki>[[File:Example.png|class=notpageimage]]</nowiki></code>. [https://phabricator.wikimedia.org/T301588] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] There has been a change to the HTML of Special:Contributions, Special:MergeHistory, and History pages, to support the grouping of changes by date in [[mw:Special:MyLanguage/Skin:Minerva_Neue|the mobile skin]]. While unlikely, this may affect gadgets and user scripts. A [[phab:T298638|list of all the HTML changes]] is on Phabricator. '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey results]] have been published. The [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates/2022 results#leaderboard|ranking of prioritized proposals]] is also available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.23|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-22|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-23|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-24|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * The software to play videos and audio files on pages will change soon on all wikis. The old player will be removed. Some audio players will become wider after this change. [[mw:Special:MyLanguage/Extension:TimedMediaHandler/VideoJS_Player|The new player]] has been a beta feature for over four years. [https://phabricator.wikimedia.org/T100106][https://phabricator.wikimedia.org/T248418] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Toolforge's underlying operating system is being updated. If you maintain any tools there, there are two options for migrating your tools into the new system. There are [[wikitech:News/Toolforge Stretch deprecation|details, deadlines, and instructions]] on Wikitech. [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/cloud-announce@lists.wikimedia.org/thread/EPJFISC52T7OOEFH5YYMZNL57O4VGSPR/] * Administrators will soon have [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/(Un)delete associated talk page|the option to delete/undelete]] the associated "talk" page when they are deleting a given page. An API endpoint with this option will also be available. This was [[m:Community Wishlist Survey 2021/Admins and patrollers/(Un)delete associated talk page|a request from the 2021 Wishlist Survey]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W08"/> </div> 20:12, 21. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22847768 --> == моји нацрт == можете ли молим вас да уклоните Липе-Детмонд са улогу страница мислим да сам ставио и више него довољно{{бп|PyroArcherMaper}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Tech News: 2022-09]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W09"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When searching for edits by [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tags|change tags]], e.g. in page history or user contributions, there is now a dropdown list of possible tags. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Miscellaneous/Improve plain-text change tag selector|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T27909] * Mentors using the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|Growth Mentor dashboard]] will now see newcomers assigned to them who have made at least one edit, up to 200 edits. Previously, all newcomers assigned to the mentor were visible on the dashboard, even ones without any edit or ones who made hundred of edits. Mentors can still change these values using the filters on their dashboard. Also, the last choice of filters will now be saved. [https://phabricator.wikimedia.org/T301268][https://phabricator.wikimedia.org/T294460] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The user group <code>oversight</code> was renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. You may need to update any local references to the old name, e.g. gadgets, links to Special:Listusers, or uses of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Magic_words|NUMBERINGROUP]]. '''Problems''' * The recent change to the HTML of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tracking changes|tracking changes]] pages caused some problems for screenreaders. This is being fixed. [https://phabricator.wikimedia.org/T298638] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.24|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * Working with templates will become easier. [[m:WMDE_Technical_Wishes/Templates|Several improvements]] are planned for March 9 on most wikis and on March 16 on English Wikipedia. The improvements include: Bracket matching, syntax highlighting colors, finding and inserting templates, and related visual editor features. * If you are a template developer or an interface administrator, and you are intentionally overriding or using the default CSS styles of user feedback boxes (the classes: <code dir=ltr>successbox, messagebox, errorbox, warningbox</code>), please note that these classes and associated CSS will soon be removed from MediaWiki core. This is to prevent problems when the same class-names are also used on a wiki. Please let us know by commenting at [[phab:T300314]] if you think you might be affected. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W09"/> </div> 00:00, 1. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22902593 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Tech News: 2022-10]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W10"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translations]] are available. '''Problems''' * There was a problem with some interface labels last week. It will be fixed this week. This change was part of ongoing work to simplify the support for skins which do not have active maintainers. [https://phabricator.wikimedia.org/T301203] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.25|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W10"/> </div> 22:16, 7. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22958074 --> == Немојте цензурисати википедију == Помаже Бог. Једно од основних људских права загарантовано Повељом УН је право на слободу мисли и изражавања. Цензура је дозвољена само у екстремним моментима када се промовише ограничавање људских права, дискриминацију, ружење државног система итд. Нисте смели да забраните дугогодишњем уредном патролеру {{пинг|Боки}} да стави опис какав жели [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&diff=24403786&oldid=24403780]. То није људски, а и није ни лепо, јер ништа ружно није хтео да стави. Поздрав; срећан, благословен и лак Васкршњи пост Вам желим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:33, 8. март 2022. (CET) == Закључавања подстраница Трга и ТАИ == Здраво Ацо! Па можда преиначити тамо гдје сам поставио ограничење само за аутоматски патролиране на аутоматски потврђене. То сам урадио јер у посљедњих неколико мјесеци имамо константне вандализме од корисника који вријеђа уредника, администраторе и остале на скоро свих каналима Трга. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 18:03, 13. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Tech News: 2022-11]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W11"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translations]] are available. '''Recent changes''' * In the Wikipedia Android app [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia_Apps/Team/Android/Communication#Updates|it is now possible]] to change the toolbar at the bottom so the tools you use more often are easier to click on. The app now also has a focused reading mode. [https://phabricator.wikimedia.org/T296753][https://phabricator.wikimedia.org/T254771] '''Problems''' * There was a problem with the collection of some page-view data from June 2021 to January 2022 on all wikis. This means the statistics are incomplete. To help calculate which projects and regions were most affected, relevant datasets are being retained for 30 extra days. You can [[m:Talk:Data_retention_guidelines#Added_exception_for_page_views_investigation|read more on Meta-wiki]]. * There was a problem with the databases on March 10. All wikis were unreachable for logged-in users for 12 minutes. Logged-out users could read pages but could not edit or access uncached content then. [https://wikitech.wikimedia.org/wiki/Incident_documentation/2022-03-10_MediaWiki_availability] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.26|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * When [[mw:Special:MyLanguage/Help:System_message#Finding_messages_and_documentation|using <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>uselang=qqx</code></bdi> to find localisation messages]], it will now show all possible message keys for navigation tabs such as "{{int:vector-view-history}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T300069] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Access to [[{{#special:RevisionDelete}}]] has been expanded to include users who have <code dir=ltr>deletelogentry</code> and <code dir=ltr>deletedhistory</code> rights through their group memberships. Before, only those with the <code dir=ltr>deleterevision</code> right could access this special page. [https://phabricator.wikimedia.org/T301928] * On the [[{{#special:Undelete}}]] pages for diffs and revisions, there will be a link back to the main Undelete page with the list of revisions. [https://phabricator.wikimedia.org/T284114] '''Future changes''' * The Wikimedia Foundation has announced the IP Masking implementation strategy and next steps. The [[m:Special:MyLanguage/IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#feb25|announcement can be read here]]. * The [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Android FAQ|Wikipedia Android app]] developers are working on [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Team/Android/Communication|new functions]] for user talk pages and article talk pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T297617] '''Events''' * The [[mw:Wikimedia Hackathon 2022|Wikimedia Hackathon 2022]] will take place as a hybrid event on 20-22 May 2022. The Hackathon will be held online and there are grants available to support local in-person meetups around the world. Grants can be requested until 20 March. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W11"/> </div> 23:08, 14. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22993074 --> == Growth Newsletter #20 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twentieth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Suggested edits === As of February, 300,000 suggested edits have been completed since the feature was first deployed in December 2019. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|Add a link]]''' is the team's first structured task, deployed in May 2021. It has improved outcomes for newcomers. The team is now working on a second iteration based on community feedback and data analysis. Improvements will include: improved algorithmic suggestions, guardrails to prevent too many similar links to be added, and clearer encouragement for users to continue making edits. After adding these improvements, we will deploy this task to more Wikipedias. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]''' is the second structured task built by our team. It was deployed in November 2021 to four pilot Wikipedias. This is a more challenging task for newcomers. However, it adds more value to articles (so far, over 1,000 images have been added). We are currently learning from communities and from the data on what is working well and what needs improvements. The project page contains [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#design|links to interactive prototypes]]. We are very interested to [[mw:Talk:Growth|hear your thoughts on this idea]] as we build and test the early versions. We will soon deploy this task to more Wikipedias as a test. "Add a link" and "Add an image" now both have a limitation on how many of these tasks newcomers can do per day. It is meant to discourage careless newcomers from making too many problematic edits. === Positive reinforcement === Over the last two years, the Growth team has focused on building suggested edits: easy tasks for newcomers to start with. We have learned with this experience that these tasks help many newcomers to make their first edits. Now, the team is starting a new project : "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|positive reinforcement]]". Its goal is to make newcomers proud of their editing and to make them want to come back for more of them. With the positive reinforcement project, we are considering three kinds of features: * '''Impact stats''': give newcomers the ability to see how many people read the articles they edit. * '''Leveling up''': encourage newcomers to progress from easier tasks to harder tasks. * '''Personalized praise''': encourage mentors and other editors to "thank" and award newcomers for good work. This project is just beginning, and we hope for community thoughts on the direction. We know that things can wrong if we offer the wrong incentives to newcomers, so we want to be careful. Please visit [[mw:Talk:Growth/Positive reinforcement|the talk page]] to help guide the project! === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|mentor dashboard]] is available at all wikis. It helps mentors see who their mentees are and keep track of their activity. It is automatically activated [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list#create|where a list of mentors has been created]]. If you need assistance to create a list of mentors, please [[mw:talk:Growth|contact us]]. * The mentor dashboard has a new module: settings. It is now possible for mentors to define their status (active or away). They can specify the volume of questions they want to receive, and they can claim mentees in an easier way. It is also possible for mentors to quit, which will automatically reassign their mentees to other mentors. * We are [[phab:T287915|working on an ability]] for a mentee to opt-out (and back in) to having a mentor. * Previously, in the table that displays mentees activity, the filters displayed all mentees, even the ones with zero edits or lots of edits. [[phab:T301268|We have changed this]] so that only mentees with between 1 and 500 edits are visible by default. Mentors can change this value in their filters. * We are currently [[phab:T264343|working on a special page]] for mentors to sign-up. Some wikis have created userboxes that mentors can display on the user pages. If your wiki has one, please link it [[d:Q109498957|to Wikidata]]! === Scaling === Previously, at most Wikipedias, only 80% of newcomers were getting the Growth features. This was done for experimentation, to have a control group. We have changed this setting. Now 100% of new accounts at all Wikipedias get the Growth features ([[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|except a few, kept as test wikis]]). We invite communities to update their onboarding documentation and tutorials. Please include the Growth features in it. To help you, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account creation|we have created an help page]] that can be translated and adapted to your wiki. === How to help === Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. We regularly update it. Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 18:12, 16. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23002302 --> == Тачан датум == Здраво! Да ли можеш да дођеш до информације који је тачан датум када је википедија на српском језику остварила 300.000 регистрованих корисника? Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 06:24, 17. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Tech News: 2022-12]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W12"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translations]] are available. '''New code release schedule for this week''' * There will be four MediaWiki releases this week, instead of just one. This is an experiment which should lead to fewer problems and to faster feature updates. The releases will be on all wikis, at different times, on Monday, Tuesday, and Wednesday. You can [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Release Engineering Team/Trainsperiment week|read more about this project]]. '''Recent changes''' * You can now set how many search results to show by default in [[Special:Preferences#mw-prefsection-searchoptions|your Preferences]]. This was the 12th most popular wish in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey 2022]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T215716] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The Jupyter notebooks tool [[wikitech:PAWS|PAWS]] has been updated to a new interface. [https://phabricator.wikimedia.org/T295043] '''Future changes''' * Interactive maps via [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:Kartographer|Kartographer]] will soon work on wikis using the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:FlaggedRevs|FlaggedRevisions]] extension. [https://wikimedia.sslsurvey.de/Kartographer-Workflows-EN/ Please tell us] which improvements you want to see in Kartographer. You can take this survey in simple English. [https://meta.wikimedia.org/wiki/WMDE_Technical_Wishes/Geoinformation] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W12"/> </div> 17:01, 21. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=23034693 --> == Ријеч о енклитици у стилском приручнику == Здраво, Ацо! Поставио сам једно питањце на [[Разговор о Википедији:Стилски приручник]] везан за садржај који си ти претпрошле године увео. Био бих захвалан на одговору. — [[Корисник:Kostović|Kostović]] ([[Разговор са корисником:Kostović|разговор]]) 09:15, 27. март 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (10:08, 17. мај 2022.) == Pozdrav, imam pitanjce... Nova sam ovde, i bas sam se trudila da prvo sve dobro procitam i pregledam, clanak jos uvek nije gotov nadam se da cu danas uneti i sve ostale podatke i da ga malo ulepsam, ali me brinu ti neki prozorcici sto iskacu kad se ponovo ulogujem da treba nekome da se obratim...Da kazem pokusalal sam i da vezbam u pesku, ali mi nesto nije legao i bas mi je zbrka...Sta se vidi sta ne.... Kako mogu biti sigurna da je clanak OK i da ce biti prisvojen i sigurno objavljen!? Sta treba da uradim, popravim ili sta vec da bi bilo sve uredu!? Clanak je... https://sr.wikipedia.org/wiki/Mirjana_D._Stefanovi%C4%87 Radi se o Profesorki knjizevnosti i autorki iz Novog Sada, koja me je zamolila da to uradim umesto nje, pa mi je bas bio izazov. ;) SVakako hvala na odgovoru i pomoci u napred. Milica. --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 10:08, 17. мај 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво, добро нам дошли! Чланак је ваљано урађен у техничком смислу. Било би пожељно додати још извора ако они постоје. Све ће бити у реду, немате разлога за бригу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:03, 17. мај 2022. (CEST) ::Здраво. ::Велико ХВАЛА на помоћи и вама и колеги који је повезао страницу. Мало сам била на одмору, па нисам одмах одговорила. Драго ми је да сам барем део успела. Биће још извора, и потрудићу се да га још мало уредим. Неке референце и изворе сам и сама прескочила, јер нису били по правилима, па се морам консултовати и пронаћи нове, јер верујем да има још доста, пошто баш сарађује са озбиљним установама. И још увек је активна као аутор. Свакако смо у контакту и потражићу помоћ опет ако се не снађем. :) Хвала још једном. [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:29, 23. мај 2022. (CEST) == Хело == Поздрав за ментора. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:49, 22. мај 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Special Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Посебна споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Види се да си посебан и да помогнеш свима који имају муку. Хвала Ацо! [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:41, 23. мај 2022. (CEST) |} == Оу == Добро дошао назад, и било је време да се вратиш. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:23, 1. јун 2022. (CEST) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Ее, ћаоо! Ту сам ја, лелујам, али све пратим. Покушавам да се фокусирам на стварни живот. Како с’ ти? Нешто ново, старо? {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:02, 1. јун 2022. (CEST) ::Нека, ваља мало одмора, само се надам да неће бити баш учестали хахах. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:55, 1. јун 2022. (CEST) == Инфокутије == Поздрав ! Хтео сам да те питам нешто у вези онога што си причао на Лајву у вези подешавања инфокутија (или сам ја можда погрешно чуо). Да ли постоји негде неки чланак у којем могу конкретно да видим о чему се ради ? Нисам ових дана на Википедији толико па нисам стигао да то све похватам шта се издешавало. Било би ми веома преко потребно да то некако усавршим како би могао да убацујем те инфо кутије брже код биографија фудбалера. Хвала ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:56, 2. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Поздрав! Хвала на помном праћењу конференције и мојег излагања. {{срећан}} Колико видим, инфокутија за фудбалере нема написане податке о шаблону (-{TemplateData}-). За почетак, могао бих то да направим. Јављам ти кад завршим, па ти испробај. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:00, 2. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] - Није тежак copy-paste али ако могу да то куцкам док правим чланак, било би добро ::Јави ми кад то пробаш. ::Поздрав ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 16:03, 6. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 03:14, 5. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (12:49, 5. јун 2022.) == Pozdrav Aco, treba mi jos jedna pomoc i nije hitno, ali cisto da znam sta mi je činiti. U pitanju je clanak o profesorki Mirjani D. Stefanović, dosta dobro smo pokrili sve sto joj je bitno, i danas sam ubacila jos neke reference i spoljasnje veze. Sto se tice tekstualnog dela, mislim da je za sada to to. Ono sto me brine su slike naslovnih stranica njenih knjiga, doduse verovatno sam ja napravila gresku kod ubacivanja i pogotovo sto sam ubacila vise od jednom, trebala sam probati jednu da vidim kako to ide, ali eto ucimo na greskama. Konkretno pogresila sam oko licence, e sad ja sam pisala i tamo na Wikimediji, ali niko ne odgovara ima vec dosta dana. Da li im je to praksa, ako uopste znate ili da menjam taktiku? Kako sam malo istrazivala, shvatila sam da ja to ne mogu menjati, ali da kao mogu izbrisati slike kao osoba koja ih je i okacila tamo. E sad da li imate neki predlog kako da ih najlakse okacim, jer naprimer profesorica nece da trazi ni od koga neke posebne dozvole, jer se sve te slike njenih naslovnih stranica knjiga vrte slobodno po internetu!? Stoga ona smatra da je to bespotrebno... Da li ste se susretali sa tim i eto bilo kakav savet bice od pomoci! Hvala u napred! :) --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 12:49, 5. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво! То је мало теже питање. Фотографије корица књига нису слободна дела, па се самим тим не смеју објављивати на Викимедијину оставу. Оне могу бити отпремљене само локално помоћу [[Википедија:Водич_за_отпремање|овог водича]]. Ипак, не верујем да оне у овом случају спадају под поштену употребу јер у споменутом чланку већ постоји фотографија особе која је слободна, па фотографије њених дела нису неопходне. Дакле, лично сматрам да би било боље избећи додавање слика насловних страница књига. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:07, 10. јун 2022. (CEST) == Шаблон: Администратор интерфејса == Поздрав Жиле, Видим да користиш ту иконицу па да ти само кажем да сам поправио [[Шаблон:Иконица за администраторе интерфејса|овај шаблон]] па ако можеш, молим те, да провериш да нисам нешто забрљао. Чисто сумњам да јесам али ајде ако можеш провери па ми јави. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) П.С. И даље чекам за фудбалера инфо кутију :) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Одлично је, немај бриге. Немој се устручавати. Што се тиче инфокутије, нисам заборавио. Чим нађем нешто слободног времена, завршавам то. Притегли су нас у школи јер је претпоследња седмица. {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 10:55, 14. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] Кажи ми, какав је начин приступа што се тиче МедијаВики ? Нисам никад био тамо па не знам шта се тамо дешава а видим да ту доста иду админи интерфејса. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 13:57, 14. јун 2022. (CEST) == Модул == Поздрав, можеш ли у модулу [[:Модул:RoundN|RoundN]] да ставиш приказ за ијекавицу за треће мјесто? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:35, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Vux33}} Здраво! Требало би да је сад сређено. Само додај <code>|ијек=да</code> ту где треба. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 14:13, 19. јун 2022. (CEST) ::Јесте, супер, хвала ти. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:25, 19. јун 2022. (CEST) == Списак потврђених најстаријих људи == Поздрав, већ на десетине пута враћам измене анонимног корисника који на поменутој страници упорно враћа застарелу верзију из од пре неколико година. Ја сам списак ажурирао по најновијим подацима из Геронтолошке Истраживачке Групе и нема потребе да се чланак води као застарео, јер као што рекох анонимни корисник упорно враћа на застарелу верзију. Моје питање је да ли је могуће заштити тај чланак или како год, само да би се чланак сачувао од застарелости, понављам ја сам га ажурирао по најновијим подацима из ГРГ-А и тако треба да остане, а ја ћу се потрудити једном месечно да га ажурирам. Због чега тај корисник чини вандализам,ја уопште не знам, остављао сам му поруке на страници за разговор и потрудио се да објасним да не ставља на застарелу верзију, али он упорно већ безброј пута... Предпостављам да знате шта се ради у таквим случајевима и шта можете учинити по том питању... Хвала... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 14:50, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Дејан2021}} Здраво! Реч је о трајно блокираном кориснику који избегава блокаду уређујући под IP адресом. Блокиран је. Замолио бих Вас да убудуће избегавате [[Википедија:Уређивачки ратови|ратове измена]]. Свестан сам да је ова тема важна за Вас, због чега сте бурно реагирали, али [[ВП:П3В|правила налажу да не смете више од три пута вратити измену у периоду од 24 часа]]. Стога бих Вас замолио још једном да се тога правила придржавате. Сретан рад! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:12, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Aca}} Након што је блокиран поново је (са друге ип адресе) поништио измене, а такође је поништио и ваше измене у шаблону, Догодило се на данашњи дан' опет је поништио имену и у чланку Списак потврђених најстаријих људи и још много чланака, управо сада... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 17:32, 19. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|Aca}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Одговор... == Кад и ако добијем, послаћу сваком ко је заинтересован. Мада, можда не треба очекивати нешто спектакуларно. Стандарндо у штампаним енциклопедијама на скоро свим језицима избјегава се енклитика „је био”, „био је” „јесте” или „није” :), а иза заграда обично иде зарез или црта. Ако је зарез : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти), изумитељ и научник итд… Ако је црта онда реченица почиње великим словом : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти) — Изумитељ и научник итд… Код општих и стручних појмова исто. Е сад, да ли је то практично или непрактично за једну електронску енциклопедију која није толико формалног карактера, то је друго питање. [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 03:31, 27. јун 2022. (CEST) == Википедијанци == Поздрав колега! Ако сам добро разумио твоје последње измјене — ми више нисмо википедијанци?!<br> Не знам јеси ли примјетио да ми већ годинама бирамо '''Википедијанца године'''? Не разумијем — чему испавке? <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 23:33, 27. јун 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Здраво! Поводом мојих недавних измена облик „википедист(а)” је нормиран у ''Српском речнику новијих англицизама'' Твртка Прћића. Реч је о творбеној аналогији с обзиром на то да се речи „Википедија” и „енциклопедија” завршавају суфиксоидом -педија. Уредници енциклопедије су енциклопедисти, као што су и уредници Википедије википедисти. Норма не предвиђа енциклопедијанце {{кез}}. Наравно, аутори споменица имају право да задрже облик који им одговара, али би у категоријама и главном именском простору требало поштовати стандарднојезичку норму. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:49, 27. јун 2022. (CEST) ::Надам се да је то његова аналогија. Али без обзира, мислим да није добро строго се држати таквог приступа на википедији, да нам се не би поновила ситуација 2007/2010 („''рат правописџија и струкописџија''”). Ја немам довољно слободног времена да све пропратим (пословне обавезе), нити да ти сад детаљно објашњавам горе речено, али не сумњам у квалитет твог рада и сигуран сам да ћеш ти то успјети избалансирати на прави начин. Срећно! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:21, 2. јул 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Питање корисника [[User:Nevena Divac|Nevena Divac]] (14:54, 10. јул 2022.) == Dobar dan! Želela sam da unesem par izmena u tekstove o mojim precima. Unuka sam Olge Divac i praunuka Nedeljka Divca. Olgi Divac je pogrešno unet datum rodjenja, a i ostali podaci su nepotpuni. Nedeljko Divac je rodjen u Prijepolju a ne u Divcima kraj Valjeva. Dokaze je teško dostaviti, morala bih kod oca da tražim da li je sačuvan neki dokument, a ne znam ni kako da vam potvrdim svoj identitet i poreklo. Nadam se da razumete da nemam nikakav prevarantski motiv. Srdačno, Nevena Divac --[[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 14:54, 10. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Nevena Divac}} Здраво! Не сумњам у Вашу добру намеру. Википедијина садржина је заснована на [[Википедија:Проверљивост|поузданим изворима]]. Ако се не може наћи извор за одређени податак, он треба бити изостављен. Можда бисте могли да ставите предлог „око” (или шаблон {{tl|цирка}}) како бисте нагласили да је временска одредница приближна или непрецизна. Алтернативно, ако не постоје извори ни за тренутни податак у чланку, можете га уклонити. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 10. јул 2022. (CEST) Hvala vam na odgovoru. Ovde se radi o mojim direktnim precima, tako da mislim da bi trebalo uvažiti podatak da znam kad smo slavili babin rodjendan i gde je bila pradedina rodna kuća. Do dokaza se i dolazi na razne račine. Ja se bavim naukom, tako da znam značaj referenci, ali u ovom slučaju moram da vam ukažem na to da su na Wikipediji objavljeni podaci o ovim ljudima takodje bez dokaza i navodjenja izvora i da se svedočenje živih potomaka mora uzeti u obzir. [[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 15:19, 10. јул 2022. (CEST) == Izmena na stranici Јагош == Izvini na poslu izmene stranice, cilj mi je bio krajnje dobronameran i na tih par sekundi koliko je izmena bila vidljiva, moj drug se osecao bolje. Hvala ti na radu, i jos jednom izvini, nista licno. [[Корисник:Цонета Први Цонетић|Цонета Први Цонетић]] ([[Разговор са корисником:Цонета Први Цонетић|разговор]]) 15:06, 12. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Цонета Први Цонетић}} У реду је, не сумњам у добру намеру. Позивам Вас да учествујете у изради чланака. Можете то чинити и [[Посебно:Превођење_садржаја|превођењем с других језичких издања Википедије]]. Тако можете посветити неки чланак свом пријатељу, а истовремено допринети пројекту. Утилитаристички, зар не? {{кез}} Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:10, 12. јул 2022. (CEST) == Измјена боје (сајтнотис) == Здраво колега. Данас сам додао више ставки на сајтнотис и примјетио сам да наша боја за догађаје драстично штрчи у односно на преостале три. Уколико примјећујеш исто и слажеш се, можемо промјенити боју. Утолико више јер већ имамо другу нијансу права која се користи за гласања. Размишљам у правцу двије идеје: у [https://design.wikimedia.org/style-guide/visual-style_colors.html водичу Викимедије] је наведена једна фина нијанса жуте (#fef6e7) која не би одскакала од тренутних тонова, док друга опција може бити свјетлија наранџаса, [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Shades_of_orange овдје] има барем 2-3 кандидата. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:21, 17. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Sadko}} Здраво! Био сам презаузет у претходном периоду, а и наредних недељу дана нећу бити стално присутан. Сајтнотис није моје власништво. Слободно промени боју и изабери ону коју сматраш најприкладнијом. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:52, 23. јул 2022. (CEST) :: Хвала лијепо на одговору колега Ацо. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:17, 23. јул 2022. (CEST) == Бот == Исправак интерпункције и козметичке измене твог бота доводе до тога да промени назив слика у галеријама чланка и до тога да имамо [[Категорија:Странице с неисправним везама до датотека|стотине страница са неисправним везама до датотека]]. Молим те, исправи га да не ради то. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:35, 29. јул 2022. (CEST) == Партизанска споменица 1941. == Поздрав, предложио сам чланак [[Партизанска споменица 1941.]] за изабрани, па ако будеш желео погледај га и евентуално дај коментар. [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:53, 30. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Aleksa Lukić psihopata iz Surčina|Aleksa Lukić psihopata iz Surčina]] (12:56, 4. август 2022.) == Aleksa Lukić psihopata iz Surčina. --[[Корисник:Aleksa Lukić psihopata iz Surčina|Aleksa Lukić psihopata iz Surčina]] ([[Разговор са корисником:Aleksa Lukić psihopata iz Surčina|разговор]]) 12:56, 4. август 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Joksi4|Joksi4]] (14:34, 4. август 2022.) == Pozdrav.Kako napraviti stranicu o nastanku mog rodnog mesta? --[[Корисник:Joksi4|Joksi4]] ([[Разговор са корисником:Joksi4|разговор]]) 14:34, 4. август 2022. (CEST) mbauri243xce63z154njocgx69j7lu9 25138438 25138370 2022-08-04T13:25:28Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki 25138439 25138438 2022-08-04T13:25:42Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Корисник:Aca/заглавље}} {{clickable button 2|Посебно:НовиОдељак/Разговор са корисником:Aca|Остави поруку|class=mw-ui-progressive}} {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{садржај-десно}} == Неслободне слике == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Olympic_rings_without_rims.svg Ова слика] је слободна на Остави, могла је остати али капирам кад је све уклоњено и њу си склонио из кутијице [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0&curid=660602&diff=24278100&oldid=24001582 овде]. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:05, 4. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Soundwaweserb}} Па, да. У начелу је боље избећи да не правимо шаренило (негде има — негде нема). — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:07, 4. јануар 2022. (CET) :: Може да прође и без тих сличица. Оне су одавно биле у другим чланцима, када сам ја радио тај чланак, вероватно да се разбије монотонија сличности. Нека си уклонио, сад исто изгледа лепо.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:11, 4. јануар 2022. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Транскрипција презимена == Шта је према изворима овде најправилније? [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%97%D0%BE%D1%84] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BD] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%BC%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:27, 8. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Ничим неизазван}} ''Рејкенен'' је према П2010. ''Терман'' према Прћићу (и нашем правописцу Слаји). ''Дина Зофа'' бих оставио како јесте јер не постоји ниједан извор који га назива ''Цофом'', па бих рекао да може проћи као изузетак, осим ако не добијемо друкчију препоруку лингвиста. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:33, 8. јануар 2022. (CET) :: Јасно је као дан: [https://www.youtube.com/watch?v=FTkB5PqJahI]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:41, 8. јануар 2022. (CET) ::: {{одговор|Ничим неизазван}} Надам се да имаш у виду да и пракса има утицај. Не бисмо, рецимо, никад написали Нју Јорк, иако је тај облик саобразан транскрипционим правилима. Напомена на чланку је сасвим ваљана и довољна. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::Правопис даје пример кад се одступа од правила најкаснији је [[Чан Кај Шек]] који је умро седамдесетих, а Прћић даје пример који је накјасније умро осамдесетих ([[Ричард Бартон]]). Тако да, Цоф је још жив и нема разлога. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:47, 8. јануар 2022. (CET) :::::Како ме чекаш да ти трећи пут вратим измену! Шта да ту кажем, тражи нови ''казус бели''. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:23, 8. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Tech News: 2022-02]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W02"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] A <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>oauth_consumer</code></bdi> variable has been added to the [[mw:Special:MyLanguage/AbuseFilter|AbuseFilter]] to enable identifying changes made by specific tools. [https://phabricator.wikimedia.org/T298281] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets are [[mw:Special:MyLanguage/ResourceLoader/Migration_guide_(users)#Package_Gadgets|now able to directly include JSON pages]]. This means some gadgets can now be configured by administrators without needing the interface administrator permission, such as with the Geonotice gadget. [https://phabricator.wikimedia.org/T198758] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets [[mw:Extension:Gadgets#Options|can now specify page actions]] on which they are available. For example, <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>|actions=edit,history</code></bdi> will load a gadget only while editing and on history pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T63007] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets can now be loaded on demand with the <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withgadget</code></bdi> URL parameter. This can be used to replace [[mw:Special:MyLanguage/Snippets/Load JS and CSS by URL|an earlier snippet]] that typically looks like <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withJS</code></bdi> or <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withCSS</code></bdi>. [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] At wikis where [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|the Mentorship system is configured]], you can now use the Action API to get a list of a [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|mentor's]] mentees. [https://phabricator.wikimedia.org/T291966] * The heading on the main page can now be configured using <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title-loggedin]]</span> for logged-in users and <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title]]</span> for logged-out users. Any CSS that was previously used to hide the heading should be removed. [https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Small_wiki_toolkits/Starter_kit/Main_page_customization#hide-heading] [https://phabricator.wikimedia.org/T298715] * Four special pages (and their API counterparts) now have a maximum database query execution time of 30 seconds. These special pages are: RecentChanges, Watchlist, Contributions, and Log. This change will help with site performance and stability. You can read [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikitech-l@lists.wikimedia.org/thread/IPJNO75HYAQWIGTHI5LJHTDVLVOC4LJP/ more details about this change] including some possible solutions if this affects your workflows. [https://phabricator.wikimedia.org/T297708] * The [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Features/Sticky Header|sticky header]] has been deployed for 50% of logged-in users on [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Frequently asked questions#pilot-wikis|more than 10 wikis]]. This is part of the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|Desktop Improvements]]. See [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Participate|how to take part in the project]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.17|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-11|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-12|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-13|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] begins. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W02"/> </div> 02:23, 11. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22562156 --> == Деми Ловато == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. 1. 2022 | Датум краја гласања = 24. 1. 2022 | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:42, 17. јануар 2022. (CET) }} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Tech News: 2022-03]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W03"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When using [[mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor|WikiEditor]] (also known as the 2010 wikitext editor), people will now see a warning if they link to disambiguation pages. If you click "{{int:Disambiguator-review-link}}" in the warning, it will ask you to correct the link to a more specific term. You can [[m:Community Wishlist Survey 2021/Warn when linking to disambiguation pages#Jan 12, 2021: Turning on the changes for all Wikis|read more information]] about this completed 2021 Community Wishlist item. * You can [[mw:Special:MyLanguage/Help:DiscussionTools#subscribe|automatically subscribe to all of the talk page discussions]] that you start or comment in using [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project/Feature summary|DiscussionTools]]. You will receive [[mw:Special:MyLanguage/Notifications|notifications]] when another editor replies. This is available at most wikis. Go to your [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion|Preferences]] and turn on "{{int:discussiontools-preference-autotopicsub}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T263819] * When asked to create a new page or talk page section, input fields can be [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Creating_pages_with_preloaded_text|"preloaded" with some text]]. This feature is now limited to wikitext pages. This is so users can't be tricked into making malicious edits. There is a discussion about [[phab:T297725|if this feature should be re-enabled]] for some content types. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.18|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-18|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-19|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-20|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] continues. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W03"/> </div> 20:55, 17. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22620285 --> == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:49, 24. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Tech News: 2022-04]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W04"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translations]] are available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.19|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-25|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-26|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-27|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * The following languages can now be used with [[mw:Special:MyLanguage/Extension:SyntaxHighlight|syntax highlighting]]: BDD, Elpi, LilyPond, Maxima, Rita, Savi, Sed, Sophia, Spice, .SRCINFO. * You can now access your watchlist from outside of the user menu in the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|new Vector skin]]. The watchlist link appears next to the notification icons if you are at the top of the page. [https://phabricator.wikimedia.org/T289619] '''Events''' * You can see the results of the [[m:Special:MyLanguage/Coolest Tool Award|Coolest Tool Award 2021]] and learn more about 14 tools which were selected this year. * You can [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/Help_us|translate, promote]], or comment on [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Proposals|the proposals]] in the Community Wishlist Survey. Voting will begin on {{#time:j xg|2022-01-28|en}}. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W04"/> </div> 22:38, 24. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22644148 --> == Случајни Срби == Пошптовани, молио бих Вас да ми наведете разлог зашто сте избацили одредницу Случајни Срби. Релевантна је и све чешће је у употреби. Замолио бих Вас да размислите и надам се да ћете вратити избрисано. Срдачан поздрав, Зоран{{БП|Aratkilokiloarat}} П.С. Сада сам постоваи нову, много краћу и неутралнију, па се надам да на њу нећете имати прримедбе.{{БП|Aratkilokiloarat}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Tech News: 2022-05]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W05"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] If a gadget should support the new <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>?withgadget</code></bdi> URL parameter that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|announced]] 3 weeks ago, then it must now also specify <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>supportsUrlLoad</code></bdi> in the gadget definition ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:Gadgets#supportsUrlLoad|documentation]]). [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.20|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * A change that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2021/16|announced]] last year was delayed. It is now ready to move ahead: ** The user group <code>oversight</code> will be renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. This is the technical name. It doesn't affect what you call the editors with this user right on your wiki. This is planned to happen in three weeks. You can comment [[phab:T112147|in Phabricator]] if you have objections. As usual, these labels can be translated on translatewiki ([[phab:T112147|direct links are available]]) or by administrators on your wiki. '''Events''' * You can vote on proposals in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey]] between 28 January and 11 February. The survey decides what the [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech team]] will work on. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W05"/> </div> 18:42, 31. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22721804 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Tech News: 2022-06]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W06"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translations]] are available. '''Recent changes''' * English Wikipedia recently set up a gadget for dark mode. You can enable it there, or request help from an [[m:Special:MyLanguage/Interface administrators|interface administrator]] to set it up on your wiki ([[w:en:Wikipedia:Dark mode (gadget)|instructions and screenshot]]). * Category counts are sometimes wrong. They will now be completely recounted at the beginning of every month. [https://phabricator.wikimedia.org/T299823] '''Problems''' * A code-change last week to fix a bug with [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Live preview|Live Preview]] may have caused problems with some local gadgets and user-scripts. Any code with skin-specific behaviour for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector</code></bdi> should be updated to also check for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector-2022</code></bdi>. [[phab:T300987|A code-snippet, global search, and example are available]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.21|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W06"/> </div> 22:16, 7. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22765948 --> == Članak o glumcu Alanu Ridu == Članak o glumcu Alanu Ridu preveden je na samo 16 svetskih jezika, imam želju da ih prevedem na druge jezike.Pa ako mogu dobiti savet od Vas da li to da odradim. — [[Корисник:Milica00|Milica00]] ([[Разговор са корисником:Milica00|разговор]]) 10:16, 11. фебруар 2022. (CET)Milica00 : {{одговор|Milica00}} Претпостављам да мислите на [[en:Alan Reed|овај чланак]]. Слободно преводите чланке. Можете се користити [[Посебно:Превод_садржаја|алатком Превођење садржаја]]. Обратите само пажњу да превод на циљни језик буде природан и усклађен с правописном и граматичком нормом. Срећан рад! Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 13:22, 12. фебруар 2022. (CET) == Текстописац == Поздрав. Тренутно уређујем чланак о Адел и није ми најјасније како да преведем женског сонграјтера — текстосписатељица ми је најлогичније али звучи чудно, а композитор и није баш што и текстописац. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:44, 14. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Здраво! Најпре бих се желео извинити због касног одговора — обавезе, махом учење. Женски облик занимања „текстописац” твори се истоветно као и феминутив речи „писац”. Дакле, „текстосписатељица”. Међутим, та реч се готово не употребљава и не верујем да је забележена у досадашњим речницима. Лично бих прибегао облику „текстописац”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:46, 1. март 2022. (CET) ::Опуштено, разумем све. Хвала на одговору, примењиваћу само „текстописца” од сада. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:33, 2. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Tech News: 2022-07]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W07"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Purge|Purging]] a category page with fewer than 5,000 members will now recount it completely. This will allow editors to fix incorrect counts when it is wrong. [https://phabricator.wikimedia.org/T85696] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.22|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] In the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:AbuseFilter|AbuseFilter]] extension, the <code dir=ltr>rmspecials()</code> function has been updated so that it does not remove the "space" character. Wikis are advised to wrap all the uses of <code dir=ltr>rmspecials()</code> with <code dir=ltr>rmwhitespace()</code> wherever necessary to keep filters' behavior unchanged. You can use the search function on [[Special:AbuseFilter]] to locate its usage. [https://phabricator.wikimedia.org/T263024] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W07"/> </div> 20:18, 14. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22821788 --> ==[[Манастир Љубостиња]]== Ћао Ацо! Чланак је предложен за добар и сад је на расправи. Нисам сигуран да је баш твоја тема, али бих се опет обрадовао твојим сугестијама, ако нађеш времена да бациш поглед. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 16:39, 21. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|Boleynn}} Чланак је изврстан и види се да је уложено много труда. Извињавам се због неучествовања у расправи. Срдачно, [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:55, 1. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Tech News: 2022-08]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W08"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[Special:Nuke|Special:Nuke]] will now provide the standard deletion reasons (editable at <bdi lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Deletereason-dropdown]]</bdi>) to use when mass-deleting pages. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Admins and patrollers/Mass-delete to offer drop-down of standard reasons, or templated reasons.|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T25020] * At Wikipedias, all new accounts now get the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature_summary|Growth features]] by default when creating an account. Communities are encouraged to [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account_creation|update their help resources]]. Previously, only 80% of new accounts would get the Growth features. A few Wikipedias remain unaffected by this change. [https://phabricator.wikimedia.org/T301820] * You can now prevent specific images that are used in a page from appearing in other locations, such as within PagePreviews or Search results. This is done with the markup <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code><nowiki>class=notpageimage</nowiki></code></bdi>. For example, <code><nowiki>[[File:Example.png|class=notpageimage]]</nowiki></code>. [https://phabricator.wikimedia.org/T301588] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] There has been a change to the HTML of Special:Contributions, Special:MergeHistory, and History pages, to support the grouping of changes by date in [[mw:Special:MyLanguage/Skin:Minerva_Neue|the mobile skin]]. While unlikely, this may affect gadgets and user scripts. A [[phab:T298638|list of all the HTML changes]] is on Phabricator. '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey results]] have been published. The [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates/2022 results#leaderboard|ranking of prioritized proposals]] is also available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.23|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-22|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-23|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-24|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * The software to play videos and audio files on pages will change soon on all wikis. The old player will be removed. Some audio players will become wider after this change. [[mw:Special:MyLanguage/Extension:TimedMediaHandler/VideoJS_Player|The new player]] has been a beta feature for over four years. [https://phabricator.wikimedia.org/T100106][https://phabricator.wikimedia.org/T248418] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Toolforge's underlying operating system is being updated. If you maintain any tools there, there are two options for migrating your tools into the new system. There are [[wikitech:News/Toolforge Stretch deprecation|details, deadlines, and instructions]] on Wikitech. [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/cloud-announce@lists.wikimedia.org/thread/EPJFISC52T7OOEFH5YYMZNL57O4VGSPR/] * Administrators will soon have [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/(Un)delete associated talk page|the option to delete/undelete]] the associated "talk" page when they are deleting a given page. An API endpoint with this option will also be available. This was [[m:Community Wishlist Survey 2021/Admins and patrollers/(Un)delete associated talk page|a request from the 2021 Wishlist Survey]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W08"/> </div> 20:12, 21. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22847768 --> == моји нацрт == можете ли молим вас да уклоните Липе-Детмонд са улогу страница мислим да сам ставио и више него довољно{{бп|PyroArcherMaper}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Tech News: 2022-09]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W09"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When searching for edits by [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tags|change tags]], e.g. in page history or user contributions, there is now a dropdown list of possible tags. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Miscellaneous/Improve plain-text change tag selector|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T27909] * Mentors using the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|Growth Mentor dashboard]] will now see newcomers assigned to them who have made at least one edit, up to 200 edits. Previously, all newcomers assigned to the mentor were visible on the dashboard, even ones without any edit or ones who made hundred of edits. Mentors can still change these values using the filters on their dashboard. Also, the last choice of filters will now be saved. [https://phabricator.wikimedia.org/T301268][https://phabricator.wikimedia.org/T294460] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The user group <code>oversight</code> was renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. You may need to update any local references to the old name, e.g. gadgets, links to Special:Listusers, or uses of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Magic_words|NUMBERINGROUP]]. '''Problems''' * The recent change to the HTML of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tracking changes|tracking changes]] pages caused some problems for screenreaders. This is being fixed. [https://phabricator.wikimedia.org/T298638] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.24|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * Working with templates will become easier. [[m:WMDE_Technical_Wishes/Templates|Several improvements]] are planned for March 9 on most wikis and on March 16 on English Wikipedia. The improvements include: Bracket matching, syntax highlighting colors, finding and inserting templates, and related visual editor features. * If you are a template developer or an interface administrator, and you are intentionally overriding or using the default CSS styles of user feedback boxes (the classes: <code dir=ltr>successbox, messagebox, errorbox, warningbox</code>), please note that these classes and associated CSS will soon be removed from MediaWiki core. This is to prevent problems when the same class-names are also used on a wiki. Please let us know by commenting at [[phab:T300314]] if you think you might be affected. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W09"/> </div> 00:00, 1. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22902593 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Tech News: 2022-10]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W10"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translations]] are available. '''Problems''' * There was a problem with some interface labels last week. It will be fixed this week. This change was part of ongoing work to simplify the support for skins which do not have active maintainers. [https://phabricator.wikimedia.org/T301203] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.25|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W10"/> </div> 22:16, 7. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22958074 --> == Немојте цензурисати википедију == Помаже Бог. Једно од основних људских права загарантовано Повељом УН је право на слободу мисли и изражавања. Цензура је дозвољена само у екстремним моментима када се промовише ограничавање људских права, дискриминацију, ружење државног система итд. Нисте смели да забраните дугогодишњем уредном патролеру {{пинг|Боки}} да стави опис какав жели [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&diff=24403786&oldid=24403780]. То није људски, а и није ни лепо, јер ништа ружно није хтео да стави. Поздрав; срећан, благословен и лак Васкршњи пост Вам желим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:33, 8. март 2022. (CET) == Закључавања подстраница Трга и ТАИ == Здраво Ацо! Па можда преиначити тамо гдје сам поставио ограничење само за аутоматски патролиране на аутоматски потврђене. То сам урадио јер у посљедњих неколико мјесеци имамо константне вандализме од корисника који вријеђа уредника, администраторе и остале на скоро свих каналима Трга. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 18:03, 13. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Tech News: 2022-11]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W11"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translations]] are available. '''Recent changes''' * In the Wikipedia Android app [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia_Apps/Team/Android/Communication#Updates|it is now possible]] to change the toolbar at the bottom so the tools you use more often are easier to click on. The app now also has a focused reading mode. [https://phabricator.wikimedia.org/T296753][https://phabricator.wikimedia.org/T254771] '''Problems''' * There was a problem with the collection of some page-view data from June 2021 to January 2022 on all wikis. This means the statistics are incomplete. To help calculate which projects and regions were most affected, relevant datasets are being retained for 30 extra days. You can [[m:Talk:Data_retention_guidelines#Added_exception_for_page_views_investigation|read more on Meta-wiki]]. * There was a problem with the databases on March 10. All wikis were unreachable for logged-in users for 12 minutes. Logged-out users could read pages but could not edit or access uncached content then. [https://wikitech.wikimedia.org/wiki/Incident_documentation/2022-03-10_MediaWiki_availability] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.26|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * When [[mw:Special:MyLanguage/Help:System_message#Finding_messages_and_documentation|using <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>uselang=qqx</code></bdi> to find localisation messages]], it will now show all possible message keys for navigation tabs such as "{{int:vector-view-history}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T300069] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Access to [[{{#special:RevisionDelete}}]] has been expanded to include users who have <code dir=ltr>deletelogentry</code> and <code dir=ltr>deletedhistory</code> rights through their group memberships. Before, only those with the <code dir=ltr>deleterevision</code> right could access this special page. [https://phabricator.wikimedia.org/T301928] * On the [[{{#special:Undelete}}]] pages for diffs and revisions, there will be a link back to the main Undelete page with the list of revisions. [https://phabricator.wikimedia.org/T284114] '''Future changes''' * The Wikimedia Foundation has announced the IP Masking implementation strategy and next steps. The [[m:Special:MyLanguage/IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#feb25|announcement can be read here]]. * The [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Android FAQ|Wikipedia Android app]] developers are working on [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Team/Android/Communication|new functions]] for user talk pages and article talk pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T297617] '''Events''' * The [[mw:Wikimedia Hackathon 2022|Wikimedia Hackathon 2022]] will take place as a hybrid event on 20-22 May 2022. The Hackathon will be held online and there are grants available to support local in-person meetups around the world. Grants can be requested until 20 March. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W11"/> </div> 23:08, 14. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22993074 --> == Growth Newsletter #20 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twentieth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Suggested edits === As of February, 300,000 suggested edits have been completed since the feature was first deployed in December 2019. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|Add a link]]''' is the team's first structured task, deployed in May 2021. It has improved outcomes for newcomers. The team is now working on a second iteration based on community feedback and data analysis. Improvements will include: improved algorithmic suggestions, guardrails to prevent too many similar links to be added, and clearer encouragement for users to continue making edits. After adding these improvements, we will deploy this task to more Wikipedias. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]''' is the second structured task built by our team. It was deployed in November 2021 to four pilot Wikipedias. This is a more challenging task for newcomers. However, it adds more value to articles (so far, over 1,000 images have been added). We are currently learning from communities and from the data on what is working well and what needs improvements. The project page contains [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#design|links to interactive prototypes]]. We are very interested to [[mw:Talk:Growth|hear your thoughts on this idea]] as we build and test the early versions. We will soon deploy this task to more Wikipedias as a test. "Add a link" and "Add an image" now both have a limitation on how many of these tasks newcomers can do per day. It is meant to discourage careless newcomers from making too many problematic edits. === Positive reinforcement === Over the last two years, the Growth team has focused on building suggested edits: easy tasks for newcomers to start with. We have learned with this experience that these tasks help many newcomers to make their first edits. Now, the team is starting a new project : "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|positive reinforcement]]". Its goal is to make newcomers proud of their editing and to make them want to come back for more of them. With the positive reinforcement project, we are considering three kinds of features: * '''Impact stats''': give newcomers the ability to see how many people read the articles they edit. * '''Leveling up''': encourage newcomers to progress from easier tasks to harder tasks. * '''Personalized praise''': encourage mentors and other editors to "thank" and award newcomers for good work. This project is just beginning, and we hope for community thoughts on the direction. We know that things can wrong if we offer the wrong incentives to newcomers, so we want to be careful. Please visit [[mw:Talk:Growth/Positive reinforcement|the talk page]] to help guide the project! === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|mentor dashboard]] is available at all wikis. It helps mentors see who their mentees are and keep track of their activity. It is automatically activated [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list#create|where a list of mentors has been created]]. If you need assistance to create a list of mentors, please [[mw:talk:Growth|contact us]]. * The mentor dashboard has a new module: settings. It is now possible for mentors to define their status (active or away). They can specify the volume of questions they want to receive, and they can claim mentees in an easier way. It is also possible for mentors to quit, which will automatically reassign their mentees to other mentors. * We are [[phab:T287915|working on an ability]] for a mentee to opt-out (and back in) to having a mentor. * Previously, in the table that displays mentees activity, the filters displayed all mentees, even the ones with zero edits or lots of edits. [[phab:T301268|We have changed this]] so that only mentees with between 1 and 500 edits are visible by default. Mentors can change this value in their filters. * We are currently [[phab:T264343|working on a special page]] for mentors to sign-up. Some wikis have created userboxes that mentors can display on the user pages. If your wiki has one, please link it [[d:Q109498957|to Wikidata]]! === Scaling === Previously, at most Wikipedias, only 80% of newcomers were getting the Growth features. This was done for experimentation, to have a control group. We have changed this setting. Now 100% of new accounts at all Wikipedias get the Growth features ([[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|except a few, kept as test wikis]]). We invite communities to update their onboarding documentation and tutorials. Please include the Growth features in it. To help you, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account creation|we have created an help page]] that can be translated and adapted to your wiki. === How to help === Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. We regularly update it. Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 18:12, 16. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23002302 --> == Тачан датум == Здраво! Да ли можеш да дођеш до информације који је тачан датум када је википедија на српском језику остварила 300.000 регистрованих корисника? Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 06:24, 17. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Tech News: 2022-12]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W12"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translations]] are available. '''New code release schedule for this week''' * There will be four MediaWiki releases this week, instead of just one. This is an experiment which should lead to fewer problems and to faster feature updates. The releases will be on all wikis, at different times, on Monday, Tuesday, and Wednesday. You can [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Release Engineering Team/Trainsperiment week|read more about this project]]. '''Recent changes''' * You can now set how many search results to show by default in [[Special:Preferences#mw-prefsection-searchoptions|your Preferences]]. This was the 12th most popular wish in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey 2022]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T215716] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The Jupyter notebooks tool [[wikitech:PAWS|PAWS]] has been updated to a new interface. [https://phabricator.wikimedia.org/T295043] '''Future changes''' * Interactive maps via [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:Kartographer|Kartographer]] will soon work on wikis using the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:FlaggedRevs|FlaggedRevisions]] extension. [https://wikimedia.sslsurvey.de/Kartographer-Workflows-EN/ Please tell us] which improvements you want to see in Kartographer. You can take this survey in simple English. [https://meta.wikimedia.org/wiki/WMDE_Technical_Wishes/Geoinformation] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W12"/> </div> 17:01, 21. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=23034693 --> == Ријеч о енклитици у стилском приручнику == Здраво, Ацо! Поставио сам једно питањце на [[Разговор о Википедији:Стилски приручник]] везан за садржај који си ти претпрошле године увео. Био бих захвалан на одговору. — [[Корисник:Kostović|Kostović]] ([[Разговор са корисником:Kostović|разговор]]) 09:15, 27. март 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (10:08, 17. мај 2022.) == Pozdrav, imam pitanjce... Nova sam ovde, i bas sam se trudila da prvo sve dobro procitam i pregledam, clanak jos uvek nije gotov nadam se da cu danas uneti i sve ostale podatke i da ga malo ulepsam, ali me brinu ti neki prozorcici sto iskacu kad se ponovo ulogujem da treba nekome da se obratim...Da kazem pokusalal sam i da vezbam u pesku, ali mi nesto nije legao i bas mi je zbrka...Sta se vidi sta ne.... Kako mogu biti sigurna da je clanak OK i da ce biti prisvojen i sigurno objavljen!? Sta treba da uradim, popravim ili sta vec da bi bilo sve uredu!? Clanak je... https://sr.wikipedia.org/wiki/Mirjana_D._Stefanovi%C4%87 Radi se o Profesorki knjizevnosti i autorki iz Novog Sada, koja me je zamolila da to uradim umesto nje, pa mi je bas bio izazov. ;) SVakako hvala na odgovoru i pomoci u napred. Milica. --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 10:08, 17. мај 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво, добро нам дошли! Чланак је ваљано урађен у техничком смислу. Било би пожељно додати још извора ако они постоје. Све ће бити у реду, немате разлога за бригу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:03, 17. мај 2022. (CEST) ::Здраво. ::Велико ХВАЛА на помоћи и вама и колеги који је повезао страницу. Мало сам била на одмору, па нисам одмах одговорила. Драго ми је да сам барем део успела. Биће још извора, и потрудићу се да га још мало уредим. Неке референце и изворе сам и сама прескочила, јер нису били по правилима, па се морам консултовати и пронаћи нове, јер верујем да има још доста, пошто баш сарађује са озбиљним установама. И још увек је активна као аутор. Свакако смо у контакту и потражићу помоћ опет ако се не снађем. :) Хвала још једном. [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:29, 23. мај 2022. (CEST) == Хело == Поздрав за ментора. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:49, 22. мај 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Special Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Посебна споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Види се да си посебан и да помогнеш свима који имају муку. Хвала Ацо! [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:41, 23. мај 2022. (CEST) |} == Оу == Добро дошао назад, и било је време да се вратиш. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:23, 1. јун 2022. (CEST) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Ее, ћаоо! Ту сам ја, лелујам, али све пратим. Покушавам да се фокусирам на стварни живот. Како с’ ти? Нешто ново, старо? {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:02, 1. јун 2022. (CEST) ::Нека, ваља мало одмора, само се надам да неће бити баш учестали хахах. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:55, 1. јун 2022. (CEST) == Инфокутије == Поздрав ! Хтео сам да те питам нешто у вези онога што си причао на Лајву у вези подешавања инфокутија (или сам ја можда погрешно чуо). Да ли постоји негде неки чланак у којем могу конкретно да видим о чему се ради ? Нисам ових дана на Википедији толико па нисам стигао да то све похватам шта се издешавало. Било би ми веома преко потребно да то некако усавршим како би могао да убацујем те инфо кутије брже код биографија фудбалера. Хвала ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:56, 2. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Поздрав! Хвала на помном праћењу конференције и мојег излагања. {{срећан}} Колико видим, инфокутија за фудбалере нема написане податке о шаблону (-{TemplateData}-). За почетак, могао бих то да направим. Јављам ти кад завршим, па ти испробај. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:00, 2. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] - Није тежак copy-paste али ако могу да то куцкам док правим чланак, било би добро ::Јави ми кад то пробаш. ::Поздрав ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 16:03, 6. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 03:14, 5. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (12:49, 5. јун 2022.) == Pozdrav Aco, treba mi jos jedna pomoc i nije hitno, ali cisto da znam sta mi je činiti. U pitanju je clanak o profesorki Mirjani D. Stefanović, dosta dobro smo pokrili sve sto joj je bitno, i danas sam ubacila jos neke reference i spoljasnje veze. Sto se tice tekstualnog dela, mislim da je za sada to to. Ono sto me brine su slike naslovnih stranica njenih knjiga, doduse verovatno sam ja napravila gresku kod ubacivanja i pogotovo sto sam ubacila vise od jednom, trebala sam probati jednu da vidim kako to ide, ali eto ucimo na greskama. Konkretno pogresila sam oko licence, e sad ja sam pisala i tamo na Wikimediji, ali niko ne odgovara ima vec dosta dana. Da li im je to praksa, ako uopste znate ili da menjam taktiku? Kako sam malo istrazivala, shvatila sam da ja to ne mogu menjati, ali da kao mogu izbrisati slike kao osoba koja ih je i okacila tamo. E sad da li imate neki predlog kako da ih najlakse okacim, jer naprimer profesorica nece da trazi ni od koga neke posebne dozvole, jer se sve te slike njenih naslovnih stranica knjiga vrte slobodno po internetu!? Stoga ona smatra da je to bespotrebno... Da li ste se susretali sa tim i eto bilo kakav savet bice od pomoci! Hvala u napred! :) --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 12:49, 5. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво! То је мало теже питање. Фотографије корица књига нису слободна дела, па се самим тим не смеју објављивати на Викимедијину оставу. Оне могу бити отпремљене само локално помоћу [[Википедија:Водич_за_отпремање|овог водича]]. Ипак, не верујем да оне у овом случају спадају под поштену употребу јер у споменутом чланку већ постоји фотографија особе која је слободна, па фотографије њених дела нису неопходне. Дакле, лично сматрам да би било боље избећи додавање слика насловних страница књига. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:07, 10. јун 2022. (CEST) == Шаблон: Администратор интерфејса == Поздрав Жиле, Видим да користиш ту иконицу па да ти само кажем да сам поправио [[Шаблон:Иконица за администраторе интерфејса|овај шаблон]] па ако можеш, молим те, да провериш да нисам нешто забрљао. Чисто сумњам да јесам али ајде ако можеш провери па ми јави. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) П.С. И даље чекам за фудбалера инфо кутију :) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Одлично је, немај бриге. Немој се устручавати. Што се тиче инфокутије, нисам заборавио. Чим нађем нешто слободног времена, завршавам то. Притегли су нас у школи јер је претпоследња седмица. {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 10:55, 14. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] Кажи ми, какав је начин приступа што се тиче МедијаВики ? Нисам никад био тамо па не знам шта се тамо дешава а видим да ту доста иду админи интерфејса. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 13:57, 14. јун 2022. (CEST) == Модул == Поздрав, можеш ли у модулу [[:Модул:RoundN|RoundN]] да ставиш приказ за ијекавицу за треће мјесто? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:35, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Vux33}} Здраво! Требало би да је сад сређено. Само додај <code>|ијек=да</code> ту где треба. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 14:13, 19. јун 2022. (CEST) ::Јесте, супер, хвала ти. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:25, 19. јун 2022. (CEST) == Списак потврђених најстаријих људи == Поздрав, већ на десетине пута враћам измене анонимног корисника који на поменутој страници упорно враћа застарелу верзију из од пре неколико година. Ја сам списак ажурирао по најновијим подацима из Геронтолошке Истраживачке Групе и нема потребе да се чланак води као застарео, јер као што рекох анонимни корисник упорно враћа на застарелу верзију. Моје питање је да ли је могуће заштити тај чланак или како год, само да би се чланак сачувао од застарелости, понављам ја сам га ажурирао по најновијим подацима из ГРГ-А и тако треба да остане, а ја ћу се потрудити једном месечно да га ажурирам. Због чега тај корисник чини вандализам,ја уопште не знам, остављао сам му поруке на страници за разговор и потрудио се да објасним да не ставља на застарелу верзију, али он упорно већ безброј пута... Предпостављам да знате шта се ради у таквим случајевима и шта можете учинити по том питању... Хвала... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 14:50, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Дејан2021}} Здраво! Реч је о трајно блокираном кориснику који избегава блокаду уређујући под IP адресом. Блокиран је. Замолио бих Вас да убудуће избегавате [[Википедија:Уређивачки ратови|ратове измена]]. Свестан сам да је ова тема важна за Вас, због чега сте бурно реагирали, али [[ВП:П3В|правила налажу да не смете више од три пута вратити измену у периоду од 24 часа]]. Стога бих Вас замолио још једном да се тога правила придржавате. Сретан рад! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:12, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Aca}} Након што је блокиран поново је (са друге ип адресе) поништио измене, а такође је поништио и ваше измене у шаблону, Догодило се на данашњи дан' опет је поништио имену и у чланку Списак потврђених најстаријих људи и још много чланака, управо сада... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 17:32, 19. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|Aca}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Одговор... == Кад и ако добијем, послаћу сваком ко је заинтересован. Мада, можда не треба очекивати нешто спектакуларно. Стандарндо у штампаним енциклопедијама на скоро свим језицима избјегава се енклитика „је био”, „био је” „јесте” или „није” :), а иза заграда обично иде зарез или црта. Ако је зарез : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти), изумитељ и научник итд… Ако је црта онда реченица почиње великим словом : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти) — Изумитељ и научник итд… Код општих и стручних појмова исто. Е сад, да ли је то практично или непрактично за једну електронску енциклопедију која није толико формалног карактера, то је друго питање. [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 03:31, 27. јун 2022. (CEST) == Википедијанци == Поздрав колега! Ако сам добро разумио твоје последње измјене — ми више нисмо википедијанци?!<br> Не знам јеси ли примјетио да ми већ годинама бирамо '''Википедијанца године'''? Не разумијем — чему испавке? <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 23:33, 27. јун 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Здраво! Поводом мојих недавних измена облик „википедист(а)” је нормиран у ''Српском речнику новијих англицизама'' Твртка Прћића. Реч је о творбеној аналогији с обзиром на то да се речи „Википедија” и „енциклопедија” завршавају суфиксоидом -педија. Уредници енциклопедије су енциклопедисти, као што су и уредници Википедије википедисти. Норма не предвиђа енциклопедијанце {{кез}}. Наравно, аутори споменица имају право да задрже облик који им одговара, али би у категоријама и главном именском простору требало поштовати стандарднојезичку норму. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:49, 27. јун 2022. (CEST) ::Надам се да је то његова аналогија. Али без обзира, мислим да није добро строго се држати таквог приступа на википедији, да нам се не би поновила ситуација 2007/2010 („''рат правописџија и струкописџија''”). Ја немам довољно слободног времена да све пропратим (пословне обавезе), нити да ти сад детаљно објашњавам горе речено, али не сумњам у квалитет твог рада и сигуран сам да ћеш ти то успјети избалансирати на прави начин. Срећно! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:21, 2. јул 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Питање корисника [[User:Nevena Divac|Nevena Divac]] (14:54, 10. јул 2022.) == Dobar dan! Želela sam da unesem par izmena u tekstove o mojim precima. Unuka sam Olge Divac i praunuka Nedeljka Divca. Olgi Divac je pogrešno unet datum rodjenja, a i ostali podaci su nepotpuni. Nedeljko Divac je rodjen u Prijepolju a ne u Divcima kraj Valjeva. Dokaze je teško dostaviti, morala bih kod oca da tražim da li je sačuvan neki dokument, a ne znam ni kako da vam potvrdim svoj identitet i poreklo. Nadam se da razumete da nemam nikakav prevarantski motiv. Srdačno, Nevena Divac --[[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 14:54, 10. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Nevena Divac}} Здраво! Не сумњам у Вашу добру намеру. Википедијина садржина је заснована на [[Википедија:Проверљивост|поузданим изворима]]. Ако се не може наћи извор за одређени податак, он треба бити изостављен. Можда бисте могли да ставите предлог „око” (или шаблон {{tl|цирка}}) како бисте нагласили да је временска одредница приближна или непрецизна. Алтернативно, ако не постоје извори ни за тренутни податак у чланку, можете га уклонити. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 10. јул 2022. (CEST) Hvala vam na odgovoru. Ovde se radi o mojim direktnim precima, tako da mislim da bi trebalo uvažiti podatak da znam kad smo slavili babin rodjendan i gde je bila pradedina rodna kuća. Do dokaza se i dolazi na razne račine. Ja se bavim naukom, tako da znam značaj referenci, ali u ovom slučaju moram da vam ukažem na to da su na Wikipediji objavljeni podaci o ovim ljudima takodje bez dokaza i navodjenja izvora i da se svedočenje živih potomaka mora uzeti u obzir. [[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 15:19, 10. јул 2022. (CEST) == Izmena na stranici Јагош == Izvini na poslu izmene stranice, cilj mi je bio krajnje dobronameran i na tih par sekundi koliko je izmena bila vidljiva, moj drug se osecao bolje. Hvala ti na radu, i jos jednom izvini, nista licno. [[Корисник:Цонета Први Цонетић|Цонета Први Цонетић]] ([[Разговор са корисником:Цонета Први Цонетић|разговор]]) 15:06, 12. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Цонета Први Цонетић}} У реду је, не сумњам у добру намеру. Позивам Вас да учествујете у изради чланака. Можете то чинити и [[Посебно:Превођење_садржаја|превођењем с других језичких издања Википедије]]. Тако можете посветити неки чланак свом пријатељу, а истовремено допринети пројекту. Утилитаристички, зар не? {{кез}} Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:10, 12. јул 2022. (CEST) == Измјена боје (сајтнотис) == Здраво колега. Данас сам додао више ставки на сајтнотис и примјетио сам да наша боја за догађаје драстично штрчи у односно на преостале три. Уколико примјећујеш исто и слажеш се, можемо промјенити боју. Утолико више јер већ имамо другу нијансу права која се користи за гласања. Размишљам у правцу двије идеје: у [https://design.wikimedia.org/style-guide/visual-style_colors.html водичу Викимедије] је наведена једна фина нијанса жуте (#fef6e7) која не би одскакала од тренутних тонова, док друга опција може бити свјетлија наранџаса, [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Shades_of_orange овдје] има барем 2-3 кандидата. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:21, 17. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Sadko}} Здраво! Био сам презаузет у претходном периоду, а и наредних недељу дана нећу бити стално присутан. Сајтнотис није моје власништво. Слободно промени боју и изабери ону коју сматраш најприкладнијом. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:52, 23. јул 2022. (CEST) :: Хвала лијепо на одговору колега Ацо. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:17, 23. јул 2022. (CEST) == Бот == Исправак интерпункције и козметичке измене твог бота доводе до тога да промени назив слика у галеријама чланка и до тога да имамо [[Категорија:Странице с неисправним везама до датотека|стотине страница са неисправним везама до датотека]]. Молим те, исправи га да не ради то. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:35, 29. јул 2022. (CEST) == Партизанска споменица 1941. == Поздрав, предложио сам чланак [[Партизанска споменица 1941.]] за изабрани, па ако будеш желео погледај га и евентуално дај коментар. [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:53, 30. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Joksi4|Joksi4]] (14:34, 4. август 2022.) == Pozdrav.Kako napraviti stranicu o nastanku mog rodnog mesta? --[[Корисник:Joksi4|Joksi4]] ([[Разговор са корисником:Joksi4|разговор]]) 14:34, 4. август 2022. (CEST) j8exfw9om1wsgiqp5hkaiwwy5bu4b8y 25138793 25138439 2022-08-04T18:59:28Z Aca 203057 /* Питање корисника Joksi4 (14:34, 4. август 2022.) */ + wikitext text/x-wiki {{Корисник:Aca/заглавље}} {{clickable button 2|Посебно:НовиОдељак/Разговор са корисником:Aca|Остави поруку|class=mw-ui-progressive}} {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{садржај-десно}} == Неслободне слике == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Olympic_rings_without_rims.svg Ова слика] је слободна на Остави, могла је остати али капирам кад је све уклоњено и њу си склонио из кутијице [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0&curid=660602&diff=24278100&oldid=24001582 овде]. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:05, 4. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Soundwaweserb}} Па, да. У начелу је боље избећи да не правимо шаренило (негде има — негде нема). — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:07, 4. јануар 2022. (CET) :: Може да прође и без тих сличица. Оне су одавно биле у другим чланцима, када сам ја радио тај чланак, вероватно да се разбије монотонија сличности. Нека си уклонио, сад исто изгледа лепо.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:11, 4. јануар 2022. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Транскрипција презимена == Шта је према изворима овде најправилније? [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%97%D0%BE%D1%84] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BD] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%BC%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:27, 8. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Ничим неизазван}} ''Рејкенен'' је према П2010. ''Терман'' према Прћићу (и нашем правописцу Слаји). ''Дина Зофа'' бих оставио како јесте јер не постоји ниједан извор који га назива ''Цофом'', па бих рекао да може проћи као изузетак, осим ако не добијемо друкчију препоруку лингвиста. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:33, 8. јануар 2022. (CET) :: Јасно је као дан: [https://www.youtube.com/watch?v=FTkB5PqJahI]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:41, 8. јануар 2022. (CET) ::: {{одговор|Ничим неизазван}} Надам се да имаш у виду да и пракса има утицај. Не бисмо, рецимо, никад написали Нју Јорк, иако је тај облик саобразан транскрипционим правилима. Напомена на чланку је сасвим ваљана и довољна. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::Правопис даје пример кад се одступа од правила најкаснији је [[Чан Кај Шек]] који је умро седамдесетих, а Прћић даје пример који је накјасније умро осамдесетих ([[Ричард Бартон]]). Тако да, Цоф је још жив и нема разлога. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:47, 8. јануар 2022. (CET) :::::Како ме чекаш да ти трећи пут вратим измену! Шта да ту кажем, тражи нови ''казус бели''. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:23, 8. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Tech News: 2022-02]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W02"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] A <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>oauth_consumer</code></bdi> variable has been added to the [[mw:Special:MyLanguage/AbuseFilter|AbuseFilter]] to enable identifying changes made by specific tools. [https://phabricator.wikimedia.org/T298281] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets are [[mw:Special:MyLanguage/ResourceLoader/Migration_guide_(users)#Package_Gadgets|now able to directly include JSON pages]]. This means some gadgets can now be configured by administrators without needing the interface administrator permission, such as with the Geonotice gadget. [https://phabricator.wikimedia.org/T198758] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets [[mw:Extension:Gadgets#Options|can now specify page actions]] on which they are available. For example, <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>|actions=edit,history</code></bdi> will load a gadget only while editing and on history pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T63007] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets can now be loaded on demand with the <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withgadget</code></bdi> URL parameter. This can be used to replace [[mw:Special:MyLanguage/Snippets/Load JS and CSS by URL|an earlier snippet]] that typically looks like <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withJS</code></bdi> or <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withCSS</code></bdi>. [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] At wikis where [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|the Mentorship system is configured]], you can now use the Action API to get a list of a [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|mentor's]] mentees. [https://phabricator.wikimedia.org/T291966] * The heading on the main page can now be configured using <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title-loggedin]]</span> for logged-in users and <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title]]</span> for logged-out users. Any CSS that was previously used to hide the heading should be removed. [https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Small_wiki_toolkits/Starter_kit/Main_page_customization#hide-heading] [https://phabricator.wikimedia.org/T298715] * Four special pages (and their API counterparts) now have a maximum database query execution time of 30 seconds. These special pages are: RecentChanges, Watchlist, Contributions, and Log. This change will help with site performance and stability. You can read [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikitech-l@lists.wikimedia.org/thread/IPJNO75HYAQWIGTHI5LJHTDVLVOC4LJP/ more details about this change] including some possible solutions if this affects your workflows. [https://phabricator.wikimedia.org/T297708] * The [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Features/Sticky Header|sticky header]] has been deployed for 50% of logged-in users on [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Frequently asked questions#pilot-wikis|more than 10 wikis]]. This is part of the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|Desktop Improvements]]. See [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Participate|how to take part in the project]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.17|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-11|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-12|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-13|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] begins. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W02"/> </div> 02:23, 11. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22562156 --> == Деми Ловато == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. 1. 2022 | Датум краја гласања = 24. 1. 2022 | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:42, 17. јануар 2022. (CET) }} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Tech News: 2022-03]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W03"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When using [[mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor|WikiEditor]] (also known as the 2010 wikitext editor), people will now see a warning if they link to disambiguation pages. If you click "{{int:Disambiguator-review-link}}" in the warning, it will ask you to correct the link to a more specific term. You can [[m:Community Wishlist Survey 2021/Warn when linking to disambiguation pages#Jan 12, 2021: Turning on the changes for all Wikis|read more information]] about this completed 2021 Community Wishlist item. * You can [[mw:Special:MyLanguage/Help:DiscussionTools#subscribe|automatically subscribe to all of the talk page discussions]] that you start or comment in using [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project/Feature summary|DiscussionTools]]. You will receive [[mw:Special:MyLanguage/Notifications|notifications]] when another editor replies. This is available at most wikis. Go to your [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion|Preferences]] and turn on "{{int:discussiontools-preference-autotopicsub}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T263819] * When asked to create a new page or talk page section, input fields can be [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Creating_pages_with_preloaded_text|"preloaded" with some text]]. This feature is now limited to wikitext pages. This is so users can't be tricked into making malicious edits. There is a discussion about [[phab:T297725|if this feature should be re-enabled]] for some content types. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.18|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-18|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-19|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-20|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] continues. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W03"/> </div> 20:55, 17. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22620285 --> == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:49, 24. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Tech News: 2022-04]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W04"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translations]] are available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.19|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-25|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-26|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-27|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * The following languages can now be used with [[mw:Special:MyLanguage/Extension:SyntaxHighlight|syntax highlighting]]: BDD, Elpi, LilyPond, Maxima, Rita, Savi, Sed, Sophia, Spice, .SRCINFO. * You can now access your watchlist from outside of the user menu in the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|new Vector skin]]. The watchlist link appears next to the notification icons if you are at the top of the page. [https://phabricator.wikimedia.org/T289619] '''Events''' * You can see the results of the [[m:Special:MyLanguage/Coolest Tool Award|Coolest Tool Award 2021]] and learn more about 14 tools which were selected this year. * You can [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/Help_us|translate, promote]], or comment on [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Proposals|the proposals]] in the Community Wishlist Survey. Voting will begin on {{#time:j xg|2022-01-28|en}}. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W04"/> </div> 22:38, 24. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22644148 --> == Случајни Срби == Пошптовани, молио бих Вас да ми наведете разлог зашто сте избацили одредницу Случајни Срби. Релевантна је и све чешће је у употреби. Замолио бих Вас да размислите и надам се да ћете вратити избрисано. Срдачан поздрав, Зоран{{БП|Aratkilokiloarat}} П.С. Сада сам постоваи нову, много краћу и неутралнију, па се надам да на њу нећете имати прримедбе.{{БП|Aratkilokiloarat}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Tech News: 2022-05]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W05"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] If a gadget should support the new <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>?withgadget</code></bdi> URL parameter that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|announced]] 3 weeks ago, then it must now also specify <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>supportsUrlLoad</code></bdi> in the gadget definition ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:Gadgets#supportsUrlLoad|documentation]]). [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.20|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * A change that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2021/16|announced]] last year was delayed. It is now ready to move ahead: ** The user group <code>oversight</code> will be renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. This is the technical name. It doesn't affect what you call the editors with this user right on your wiki. This is planned to happen in three weeks. You can comment [[phab:T112147|in Phabricator]] if you have objections. As usual, these labels can be translated on translatewiki ([[phab:T112147|direct links are available]]) or by administrators on your wiki. '''Events''' * You can vote on proposals in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey]] between 28 January and 11 February. The survey decides what the [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech team]] will work on. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W05"/> </div> 18:42, 31. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22721804 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Tech News: 2022-06]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W06"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translations]] are available. '''Recent changes''' * English Wikipedia recently set up a gadget for dark mode. You can enable it there, or request help from an [[m:Special:MyLanguage/Interface administrators|interface administrator]] to set it up on your wiki ([[w:en:Wikipedia:Dark mode (gadget)|instructions and screenshot]]). * Category counts are sometimes wrong. They will now be completely recounted at the beginning of every month. [https://phabricator.wikimedia.org/T299823] '''Problems''' * A code-change last week to fix a bug with [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Live preview|Live Preview]] may have caused problems with some local gadgets and user-scripts. Any code with skin-specific behaviour for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector</code></bdi> should be updated to also check for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector-2022</code></bdi>. [[phab:T300987|A code-snippet, global search, and example are available]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.21|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W06"/> </div> 22:16, 7. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22765948 --> == Članak o glumcu Alanu Ridu == Članak o glumcu Alanu Ridu preveden je na samo 16 svetskih jezika, imam želju da ih prevedem na druge jezike.Pa ako mogu dobiti savet od Vas da li to da odradim. — [[Корисник:Milica00|Milica00]] ([[Разговор са корисником:Milica00|разговор]]) 10:16, 11. фебруар 2022. (CET)Milica00 : {{одговор|Milica00}} Претпостављам да мислите на [[en:Alan Reed|овај чланак]]. Слободно преводите чланке. Можете се користити [[Посебно:Превод_садржаја|алатком Превођење садржаја]]. Обратите само пажњу да превод на циљни језик буде природан и усклађен с правописном и граматичком нормом. Срећан рад! Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 13:22, 12. фебруар 2022. (CET) == Текстописац == Поздрав. Тренутно уређујем чланак о Адел и није ми најјасније како да преведем женског сонграјтера — текстосписатељица ми је најлогичније али звучи чудно, а композитор и није баш што и текстописац. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:44, 14. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Здраво! Најпре бих се желео извинити због касног одговора — обавезе, махом учење. Женски облик занимања „текстописац” твори се истоветно као и феминутив речи „писац”. Дакле, „текстосписатељица”. Међутим, та реч се готово не употребљава и не верујем да је забележена у досадашњим речницима. Лично бих прибегао облику „текстописац”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:46, 1. март 2022. (CET) ::Опуштено, разумем све. Хвала на одговору, примењиваћу само „текстописца” од сада. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:33, 2. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Tech News: 2022-07]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W07"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Purge|Purging]] a category page with fewer than 5,000 members will now recount it completely. This will allow editors to fix incorrect counts when it is wrong. [https://phabricator.wikimedia.org/T85696] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.22|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] In the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:AbuseFilter|AbuseFilter]] extension, the <code dir=ltr>rmspecials()</code> function has been updated so that it does not remove the "space" character. Wikis are advised to wrap all the uses of <code dir=ltr>rmspecials()</code> with <code dir=ltr>rmwhitespace()</code> wherever necessary to keep filters' behavior unchanged. You can use the search function on [[Special:AbuseFilter]] to locate its usage. [https://phabricator.wikimedia.org/T263024] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W07"/> </div> 20:18, 14. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22821788 --> ==[[Манастир Љубостиња]]== Ћао Ацо! Чланак је предложен за добар и сад је на расправи. Нисам сигуран да је баш твоја тема, али бих се опет обрадовао твојим сугестијама, ако нађеш времена да бациш поглед. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 16:39, 21. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|Boleynn}} Чланак је изврстан и види се да је уложено много труда. Извињавам се због неучествовања у расправи. Срдачно, [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:55, 1. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Tech News: 2022-08]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W08"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[Special:Nuke|Special:Nuke]] will now provide the standard deletion reasons (editable at <bdi lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Deletereason-dropdown]]</bdi>) to use when mass-deleting pages. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Admins and patrollers/Mass-delete to offer drop-down of standard reasons, or templated reasons.|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T25020] * At Wikipedias, all new accounts now get the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature_summary|Growth features]] by default when creating an account. Communities are encouraged to [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account_creation|update their help resources]]. Previously, only 80% of new accounts would get the Growth features. A few Wikipedias remain unaffected by this change. [https://phabricator.wikimedia.org/T301820] * You can now prevent specific images that are used in a page from appearing in other locations, such as within PagePreviews or Search results. This is done with the markup <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code><nowiki>class=notpageimage</nowiki></code></bdi>. For example, <code><nowiki>[[File:Example.png|class=notpageimage]]</nowiki></code>. [https://phabricator.wikimedia.org/T301588] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] There has been a change to the HTML of Special:Contributions, Special:MergeHistory, and History pages, to support the grouping of changes by date in [[mw:Special:MyLanguage/Skin:Minerva_Neue|the mobile skin]]. While unlikely, this may affect gadgets and user scripts. A [[phab:T298638|list of all the HTML changes]] is on Phabricator. '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey results]] have been published. The [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates/2022 results#leaderboard|ranking of prioritized proposals]] is also available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.23|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-22|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-23|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-24|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * The software to play videos and audio files on pages will change soon on all wikis. The old player will be removed. Some audio players will become wider after this change. [[mw:Special:MyLanguage/Extension:TimedMediaHandler/VideoJS_Player|The new player]] has been a beta feature for over four years. [https://phabricator.wikimedia.org/T100106][https://phabricator.wikimedia.org/T248418] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Toolforge's underlying operating system is being updated. If you maintain any tools there, there are two options for migrating your tools into the new system. There are [[wikitech:News/Toolforge Stretch deprecation|details, deadlines, and instructions]] on Wikitech. [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/cloud-announce@lists.wikimedia.org/thread/EPJFISC52T7OOEFH5YYMZNL57O4VGSPR/] * Administrators will soon have [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/(Un)delete associated talk page|the option to delete/undelete]] the associated "talk" page when they are deleting a given page. An API endpoint with this option will also be available. This was [[m:Community Wishlist Survey 2021/Admins and patrollers/(Un)delete associated talk page|a request from the 2021 Wishlist Survey]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W08"/> </div> 20:12, 21. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22847768 --> == моји нацрт == можете ли молим вас да уклоните Липе-Детмонд са улогу страница мислим да сам ставио и више него довољно{{бп|PyroArcherMaper}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Tech News: 2022-09]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W09"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When searching for edits by [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tags|change tags]], e.g. in page history or user contributions, there is now a dropdown list of possible tags. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Miscellaneous/Improve plain-text change tag selector|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T27909] * Mentors using the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|Growth Mentor dashboard]] will now see newcomers assigned to them who have made at least one edit, up to 200 edits. Previously, all newcomers assigned to the mentor were visible on the dashboard, even ones without any edit or ones who made hundred of edits. Mentors can still change these values using the filters on their dashboard. Also, the last choice of filters will now be saved. [https://phabricator.wikimedia.org/T301268][https://phabricator.wikimedia.org/T294460] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The user group <code>oversight</code> was renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. You may need to update any local references to the old name, e.g. gadgets, links to Special:Listusers, or uses of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Magic_words|NUMBERINGROUP]]. '''Problems''' * The recent change to the HTML of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tracking changes|tracking changes]] pages caused some problems for screenreaders. This is being fixed. [https://phabricator.wikimedia.org/T298638] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.24|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * Working with templates will become easier. [[m:WMDE_Technical_Wishes/Templates|Several improvements]] are planned for March 9 on most wikis and on March 16 on English Wikipedia. The improvements include: Bracket matching, syntax highlighting colors, finding and inserting templates, and related visual editor features. * If you are a template developer or an interface administrator, and you are intentionally overriding or using the default CSS styles of user feedback boxes (the classes: <code dir=ltr>successbox, messagebox, errorbox, warningbox</code>), please note that these classes and associated CSS will soon be removed from MediaWiki core. This is to prevent problems when the same class-names are also used on a wiki. Please let us know by commenting at [[phab:T300314]] if you think you might be affected. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W09"/> </div> 00:00, 1. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22902593 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Tech News: 2022-10]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W10"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translations]] are available. '''Problems''' * There was a problem with some interface labels last week. It will be fixed this week. This change was part of ongoing work to simplify the support for skins which do not have active maintainers. [https://phabricator.wikimedia.org/T301203] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.25|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W10"/> </div> 22:16, 7. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22958074 --> == Немојте цензурисати википедију == Помаже Бог. Једно од основних људских права загарантовано Повељом УН је право на слободу мисли и изражавања. Цензура је дозвољена само у екстремним моментима када се промовише ограничавање људских права, дискриминацију, ружење државног система итд. Нисте смели да забраните дугогодишњем уредном патролеру {{пинг|Боки}} да стави опис какав жели [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&diff=24403786&oldid=24403780]. То није људски, а и није ни лепо, јер ништа ружно није хтео да стави. Поздрав; срећан, благословен и лак Васкршњи пост Вам желим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:33, 8. март 2022. (CET) == Закључавања подстраница Трга и ТАИ == Здраво Ацо! Па можда преиначити тамо гдје сам поставио ограничење само за аутоматски патролиране на аутоматски потврђене. То сам урадио јер у посљедњих неколико мјесеци имамо константне вандализме од корисника који вријеђа уредника, администраторе и остале на скоро свих каналима Трга. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 18:03, 13. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Tech News: 2022-11]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W11"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translations]] are available. '''Recent changes''' * In the Wikipedia Android app [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia_Apps/Team/Android/Communication#Updates|it is now possible]] to change the toolbar at the bottom so the tools you use more often are easier to click on. The app now also has a focused reading mode. [https://phabricator.wikimedia.org/T296753][https://phabricator.wikimedia.org/T254771] '''Problems''' * There was a problem with the collection of some page-view data from June 2021 to January 2022 on all wikis. This means the statistics are incomplete. To help calculate which projects and regions were most affected, relevant datasets are being retained for 30 extra days. You can [[m:Talk:Data_retention_guidelines#Added_exception_for_page_views_investigation|read more on Meta-wiki]]. * There was a problem with the databases on March 10. All wikis were unreachable for logged-in users for 12 minutes. Logged-out users could read pages but could not edit or access uncached content then. [https://wikitech.wikimedia.org/wiki/Incident_documentation/2022-03-10_MediaWiki_availability] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.26|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * When [[mw:Special:MyLanguage/Help:System_message#Finding_messages_and_documentation|using <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>uselang=qqx</code></bdi> to find localisation messages]], it will now show all possible message keys for navigation tabs such as "{{int:vector-view-history}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T300069] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Access to [[{{#special:RevisionDelete}}]] has been expanded to include users who have <code dir=ltr>deletelogentry</code> and <code dir=ltr>deletedhistory</code> rights through their group memberships. Before, only those with the <code dir=ltr>deleterevision</code> right could access this special page. [https://phabricator.wikimedia.org/T301928] * On the [[{{#special:Undelete}}]] pages for diffs and revisions, there will be a link back to the main Undelete page with the list of revisions. [https://phabricator.wikimedia.org/T284114] '''Future changes''' * The Wikimedia Foundation has announced the IP Masking implementation strategy and next steps. The [[m:Special:MyLanguage/IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#feb25|announcement can be read here]]. * The [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Android FAQ|Wikipedia Android app]] developers are working on [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Team/Android/Communication|new functions]] for user talk pages and article talk pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T297617] '''Events''' * The [[mw:Wikimedia Hackathon 2022|Wikimedia Hackathon 2022]] will take place as a hybrid event on 20-22 May 2022. The Hackathon will be held online and there are grants available to support local in-person meetups around the world. Grants can be requested until 20 March. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W11"/> </div> 23:08, 14. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22993074 --> == Growth Newsletter #20 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twentieth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Suggested edits === As of February, 300,000 suggested edits have been completed since the feature was first deployed in December 2019. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|Add a link]]''' is the team's first structured task, deployed in May 2021. It has improved outcomes for newcomers. The team is now working on a second iteration based on community feedback and data analysis. Improvements will include: improved algorithmic suggestions, guardrails to prevent too many similar links to be added, and clearer encouragement for users to continue making edits. After adding these improvements, we will deploy this task to more Wikipedias. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]''' is the second structured task built by our team. It was deployed in November 2021 to four pilot Wikipedias. This is a more challenging task for newcomers. However, it adds more value to articles (so far, over 1,000 images have been added). We are currently learning from communities and from the data on what is working well and what needs improvements. The project page contains [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#design|links to interactive prototypes]]. We are very interested to [[mw:Talk:Growth|hear your thoughts on this idea]] as we build and test the early versions. We will soon deploy this task to more Wikipedias as a test. "Add a link" and "Add an image" now both have a limitation on how many of these tasks newcomers can do per day. It is meant to discourage careless newcomers from making too many problematic edits. === Positive reinforcement === Over the last two years, the Growth team has focused on building suggested edits: easy tasks for newcomers to start with. We have learned with this experience that these tasks help many newcomers to make their first edits. Now, the team is starting a new project : "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|positive reinforcement]]". Its goal is to make newcomers proud of their editing and to make them want to come back for more of them. With the positive reinforcement project, we are considering three kinds of features: * '''Impact stats''': give newcomers the ability to see how many people read the articles they edit. * '''Leveling up''': encourage newcomers to progress from easier tasks to harder tasks. * '''Personalized praise''': encourage mentors and other editors to "thank" and award newcomers for good work. This project is just beginning, and we hope for community thoughts on the direction. We know that things can wrong if we offer the wrong incentives to newcomers, so we want to be careful. Please visit [[mw:Talk:Growth/Positive reinforcement|the talk page]] to help guide the project! === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|mentor dashboard]] is available at all wikis. It helps mentors see who their mentees are and keep track of their activity. It is automatically activated [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list#create|where a list of mentors has been created]]. If you need assistance to create a list of mentors, please [[mw:talk:Growth|contact us]]. * The mentor dashboard has a new module: settings. It is now possible for mentors to define their status (active or away). They can specify the volume of questions they want to receive, and they can claim mentees in an easier way. It is also possible for mentors to quit, which will automatically reassign their mentees to other mentors. * We are [[phab:T287915|working on an ability]] for a mentee to opt-out (and back in) to having a mentor. * Previously, in the table that displays mentees activity, the filters displayed all mentees, even the ones with zero edits or lots of edits. [[phab:T301268|We have changed this]] so that only mentees with between 1 and 500 edits are visible by default. Mentors can change this value in their filters. * We are currently [[phab:T264343|working on a special page]] for mentors to sign-up. Some wikis have created userboxes that mentors can display on the user pages. If your wiki has one, please link it [[d:Q109498957|to Wikidata]]! === Scaling === Previously, at most Wikipedias, only 80% of newcomers were getting the Growth features. This was done for experimentation, to have a control group. We have changed this setting. Now 100% of new accounts at all Wikipedias get the Growth features ([[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|except a few, kept as test wikis]]). We invite communities to update their onboarding documentation and tutorials. Please include the Growth features in it. To help you, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account creation|we have created an help page]] that can be translated and adapted to your wiki. === How to help === Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. We regularly update it. Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 18:12, 16. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23002302 --> == Тачан датум == Здраво! Да ли можеш да дођеш до информације који је тачан датум када је википедија на српском језику остварила 300.000 регистрованих корисника? Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 06:24, 17. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Tech News: 2022-12]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W12"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translations]] are available. '''New code release schedule for this week''' * There will be four MediaWiki releases this week, instead of just one. This is an experiment which should lead to fewer problems and to faster feature updates. The releases will be on all wikis, at different times, on Monday, Tuesday, and Wednesday. You can [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Release Engineering Team/Trainsperiment week|read more about this project]]. '''Recent changes''' * You can now set how many search results to show by default in [[Special:Preferences#mw-prefsection-searchoptions|your Preferences]]. This was the 12th most popular wish in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey 2022]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T215716] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The Jupyter notebooks tool [[wikitech:PAWS|PAWS]] has been updated to a new interface. [https://phabricator.wikimedia.org/T295043] '''Future changes''' * Interactive maps via [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:Kartographer|Kartographer]] will soon work on wikis using the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:FlaggedRevs|FlaggedRevisions]] extension. [https://wikimedia.sslsurvey.de/Kartographer-Workflows-EN/ Please tell us] which improvements you want to see in Kartographer. You can take this survey in simple English. [https://meta.wikimedia.org/wiki/WMDE_Technical_Wishes/Geoinformation] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W12"/> </div> 17:01, 21. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=23034693 --> == Ријеч о енклитици у стилском приручнику == Здраво, Ацо! Поставио сам једно питањце на [[Разговор о Википедији:Стилски приручник]] везан за садржај који си ти претпрошле године увео. Био бих захвалан на одговору. — [[Корисник:Kostović|Kostović]] ([[Разговор са корисником:Kostović|разговор]]) 09:15, 27. март 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (10:08, 17. мај 2022.) == Pozdrav, imam pitanjce... Nova sam ovde, i bas sam se trudila da prvo sve dobro procitam i pregledam, clanak jos uvek nije gotov nadam se da cu danas uneti i sve ostale podatke i da ga malo ulepsam, ali me brinu ti neki prozorcici sto iskacu kad se ponovo ulogujem da treba nekome da se obratim...Da kazem pokusalal sam i da vezbam u pesku, ali mi nesto nije legao i bas mi je zbrka...Sta se vidi sta ne.... Kako mogu biti sigurna da je clanak OK i da ce biti prisvojen i sigurno objavljen!? Sta treba da uradim, popravim ili sta vec da bi bilo sve uredu!? Clanak je... https://sr.wikipedia.org/wiki/Mirjana_D._Stefanovi%C4%87 Radi se o Profesorki knjizevnosti i autorki iz Novog Sada, koja me je zamolila da to uradim umesto nje, pa mi je bas bio izazov. ;) SVakako hvala na odgovoru i pomoci u napred. Milica. --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 10:08, 17. мај 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво, добро нам дошли! Чланак је ваљано урађен у техничком смислу. Било би пожељно додати још извора ако они постоје. Све ће бити у реду, немате разлога за бригу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:03, 17. мај 2022. (CEST) ::Здраво. ::Велико ХВАЛА на помоћи и вама и колеги који је повезао страницу. Мало сам била на одмору, па нисам одмах одговорила. Драго ми је да сам барем део успела. Биће још извора, и потрудићу се да га још мало уредим. Неке референце и изворе сам и сама прескочила, јер нису били по правилима, па се морам консултовати и пронаћи нове, јер верујем да има још доста, пошто баш сарађује са озбиљним установама. И још увек је активна као аутор. Свакако смо у контакту и потражићу помоћ опет ако се не снађем. :) Хвала још једном. [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:29, 23. мај 2022. (CEST) == Хело == Поздрав за ментора. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:49, 22. мај 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Special Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Посебна споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Види се да си посебан и да помогнеш свима који имају муку. Хвала Ацо! [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:41, 23. мај 2022. (CEST) |} == Оу == Добро дошао назад, и било је време да се вратиш. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:23, 1. јун 2022. (CEST) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Ее, ћаоо! Ту сам ја, лелујам, али све пратим. Покушавам да се фокусирам на стварни живот. Како с’ ти? Нешто ново, старо? {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:02, 1. јун 2022. (CEST) ::Нека, ваља мало одмора, само се надам да неће бити баш учестали хахах. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:55, 1. јун 2022. (CEST) == Инфокутије == Поздрав ! Хтео сам да те питам нешто у вези онога што си причао на Лајву у вези подешавања инфокутија (или сам ја можда погрешно чуо). Да ли постоји негде неки чланак у којем могу конкретно да видим о чему се ради ? Нисам ових дана на Википедији толико па нисам стигао да то све похватам шта се издешавало. Било би ми веома преко потребно да то некако усавршим како би могао да убацујем те инфо кутије брже код биографија фудбалера. Хвала ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:56, 2. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Поздрав! Хвала на помном праћењу конференције и мојег излагања. {{срећан}} Колико видим, инфокутија за фудбалере нема написане податке о шаблону (-{TemplateData}-). За почетак, могао бих то да направим. Јављам ти кад завршим, па ти испробај. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:00, 2. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] - Није тежак copy-paste али ако могу да то куцкам док правим чланак, било би добро ::Јави ми кад то пробаш. ::Поздрав ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 16:03, 6. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 03:14, 5. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (12:49, 5. јун 2022.) == Pozdrav Aco, treba mi jos jedna pomoc i nije hitno, ali cisto da znam sta mi je činiti. U pitanju je clanak o profesorki Mirjani D. Stefanović, dosta dobro smo pokrili sve sto joj je bitno, i danas sam ubacila jos neke reference i spoljasnje veze. Sto se tice tekstualnog dela, mislim da je za sada to to. Ono sto me brine su slike naslovnih stranica njenih knjiga, doduse verovatno sam ja napravila gresku kod ubacivanja i pogotovo sto sam ubacila vise od jednom, trebala sam probati jednu da vidim kako to ide, ali eto ucimo na greskama. Konkretno pogresila sam oko licence, e sad ja sam pisala i tamo na Wikimediji, ali niko ne odgovara ima vec dosta dana. Da li im je to praksa, ako uopste znate ili da menjam taktiku? Kako sam malo istrazivala, shvatila sam da ja to ne mogu menjati, ali da kao mogu izbrisati slike kao osoba koja ih je i okacila tamo. E sad da li imate neki predlog kako da ih najlakse okacim, jer naprimer profesorica nece da trazi ni od koga neke posebne dozvole, jer se sve te slike njenih naslovnih stranica knjiga vrte slobodno po internetu!? Stoga ona smatra da je to bespotrebno... Da li ste se susretali sa tim i eto bilo kakav savet bice od pomoci! Hvala u napred! :) --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 12:49, 5. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво! То је мало теже питање. Фотографије корица књига нису слободна дела, па се самим тим не смеју објављивати на Викимедијину оставу. Оне могу бити отпремљене само локално помоћу [[Википедија:Водич_за_отпремање|овог водича]]. Ипак, не верујем да оне у овом случају спадају под поштену употребу јер у споменутом чланку већ постоји фотографија особе која је слободна, па фотографије њених дела нису неопходне. Дакле, лично сматрам да би било боље избећи додавање слика насловних страница књига. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:07, 10. јун 2022. (CEST) == Шаблон: Администратор интерфејса == Поздрав Жиле, Видим да користиш ту иконицу па да ти само кажем да сам поправио [[Шаблон:Иконица за администраторе интерфејса|овај шаблон]] па ако можеш, молим те, да провериш да нисам нешто забрљао. Чисто сумњам да јесам али ајде ако можеш провери па ми јави. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) П.С. И даље чекам за фудбалера инфо кутију :) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Одлично је, немај бриге. Немој се устручавати. Што се тиче инфокутије, нисам заборавио. Чим нађем нешто слободног времена, завршавам то. Притегли су нас у школи јер је претпоследња седмица. {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 10:55, 14. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] Кажи ми, какав је начин приступа што се тиче МедијаВики ? Нисам никад био тамо па не знам шта се тамо дешава а видим да ту доста иду админи интерфејса. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 13:57, 14. јун 2022. (CEST) == Модул == Поздрав, можеш ли у модулу [[:Модул:RoundN|RoundN]] да ставиш приказ за ијекавицу за треће мјесто? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:35, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Vux33}} Здраво! Требало би да је сад сређено. Само додај <code>|ијек=да</code> ту где треба. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 14:13, 19. јун 2022. (CEST) ::Јесте, супер, хвала ти. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:25, 19. јун 2022. (CEST) == Списак потврђених најстаријих људи == Поздрав, већ на десетине пута враћам измене анонимног корисника који на поменутој страници упорно враћа застарелу верзију из од пре неколико година. Ја сам списак ажурирао по најновијим подацима из Геронтолошке Истраживачке Групе и нема потребе да се чланак води као застарео, јер као што рекох анонимни корисник упорно враћа на застарелу верзију. Моје питање је да ли је могуће заштити тај чланак или како год, само да би се чланак сачувао од застарелости, понављам ја сам га ажурирао по најновијим подацима из ГРГ-А и тако треба да остане, а ја ћу се потрудити једном месечно да га ажурирам. Због чега тај корисник чини вандализам,ја уопште не знам, остављао сам му поруке на страници за разговор и потрудио се да објасним да не ставља на застарелу верзију, али он упорно већ безброј пута... Предпостављам да знате шта се ради у таквим случајевима и шта можете учинити по том питању... Хвала... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 14:50, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Дејан2021}} Здраво! Реч је о трајно блокираном кориснику који избегава блокаду уређујући под IP адресом. Блокиран је. Замолио бих Вас да убудуће избегавате [[Википедија:Уређивачки ратови|ратове измена]]. Свестан сам да је ова тема важна за Вас, због чега сте бурно реагирали, али [[ВП:П3В|правила налажу да не смете више од три пута вратити измену у периоду од 24 часа]]. Стога бих Вас замолио још једном да се тога правила придржавате. Сретан рад! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:12, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Aca}} Након што је блокиран поново је (са друге ип адресе) поништио измене, а такође је поништио и ваше измене у шаблону, Догодило се на данашњи дан' опет је поништио имену и у чланку Списак потврђених најстаријих људи и још много чланака, управо сада... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 17:32, 19. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|Aca}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Одговор... == Кад и ако добијем, послаћу сваком ко је заинтересован. Мада, можда не треба очекивати нешто спектакуларно. Стандарндо у штампаним енциклопедијама на скоро свим језицима избјегава се енклитика „је био”, „био је” „јесте” или „није” :), а иза заграда обично иде зарез или црта. Ако је зарез : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти), изумитељ и научник итд… Ако је црта онда реченица почиње великим словом : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти) — Изумитељ и научник итд… Код општих и стручних појмова исто. Е сад, да ли је то практично или непрактично за једну електронску енциклопедију која није толико формалног карактера, то је друго питање. [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 03:31, 27. јун 2022. (CEST) == Википедијанци == Поздрав колега! Ако сам добро разумио твоје последње измјене — ми више нисмо википедијанци?!<br> Не знам јеси ли примјетио да ми већ годинама бирамо '''Википедијанца године'''? Не разумијем — чему испавке? <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 23:33, 27. јун 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Здраво! Поводом мојих недавних измена облик „википедист(а)” је нормиран у ''Српском речнику новијих англицизама'' Твртка Прћића. Реч је о творбеној аналогији с обзиром на то да се речи „Википедија” и „енциклопедија” завршавају суфиксоидом -педија. Уредници енциклопедије су енциклопедисти, као што су и уредници Википедије википедисти. Норма не предвиђа енциклопедијанце {{кез}}. Наравно, аутори споменица имају право да задрже облик који им одговара, али би у категоријама и главном именском простору требало поштовати стандарднојезичку норму. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:49, 27. јун 2022. (CEST) ::Надам се да је то његова аналогија. Али без обзира, мислим да није добро строго се држати таквог приступа на википедији, да нам се не би поновила ситуација 2007/2010 („''рат правописџија и струкописџија''”). Ја немам довољно слободног времена да све пропратим (пословне обавезе), нити да ти сад детаљно објашњавам горе речено, али не сумњам у квалитет твог рада и сигуран сам да ћеш ти то успјети избалансирати на прави начин. Срећно! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:21, 2. јул 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Питање корисника [[User:Nevena Divac|Nevena Divac]] (14:54, 10. јул 2022.) == Dobar dan! Želela sam da unesem par izmena u tekstove o mojim precima. Unuka sam Olge Divac i praunuka Nedeljka Divca. Olgi Divac je pogrešno unet datum rodjenja, a i ostali podaci su nepotpuni. Nedeljko Divac je rodjen u Prijepolju a ne u Divcima kraj Valjeva. Dokaze je teško dostaviti, morala bih kod oca da tražim da li je sačuvan neki dokument, a ne znam ni kako da vam potvrdim svoj identitet i poreklo. Nadam se da razumete da nemam nikakav prevarantski motiv. Srdačno, Nevena Divac --[[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 14:54, 10. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Nevena Divac}} Здраво! Не сумњам у Вашу добру намеру. Википедијина садржина је заснована на [[Википедија:Проверљивост|поузданим изворима]]. Ако се не може наћи извор за одређени податак, он треба бити изостављен. Можда бисте могли да ставите предлог „око” (или шаблон {{tl|цирка}}) како бисте нагласили да је временска одредница приближна или непрецизна. Алтернативно, ако не постоје извори ни за тренутни податак у чланку, можете га уклонити. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 10. јул 2022. (CEST) Hvala vam na odgovoru. Ovde se radi o mojim direktnim precima, tako da mislim da bi trebalo uvažiti podatak da znam kad smo slavili babin rodjendan i gde je bila pradedina rodna kuća. Do dokaza se i dolazi na razne račine. Ja se bavim naukom, tako da znam značaj referenci, ali u ovom slučaju moram da vam ukažem na to da su na Wikipediji objavljeni podaci o ovim ljudima takodje bez dokaza i navodjenja izvora i da se svedočenje živih potomaka mora uzeti u obzir. [[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 15:19, 10. јул 2022. (CEST) == Izmena na stranici Јагош == Izvini na poslu izmene stranice, cilj mi je bio krajnje dobronameran i na tih par sekundi koliko je izmena bila vidljiva, moj drug se osecao bolje. Hvala ti na radu, i jos jednom izvini, nista licno. [[Корисник:Цонета Први Цонетић|Цонета Први Цонетић]] ([[Разговор са корисником:Цонета Први Цонетић|разговор]]) 15:06, 12. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Цонета Први Цонетић}} У реду је, не сумњам у добру намеру. Позивам Вас да учествујете у изради чланака. Можете то чинити и [[Посебно:Превођење_садржаја|превођењем с других језичких издања Википедије]]. Тако можете посветити неки чланак свом пријатељу, а истовремено допринети пројекту. Утилитаристички, зар не? {{кез}} Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:10, 12. јул 2022. (CEST) == Измјена боје (сајтнотис) == Здраво колега. Данас сам додао више ставки на сајтнотис и примјетио сам да наша боја за догађаје драстично штрчи у односно на преостале три. Уколико примјећујеш исто и слажеш се, можемо промјенити боју. Утолико више јер већ имамо другу нијансу права која се користи за гласања. Размишљам у правцу двије идеје: у [https://design.wikimedia.org/style-guide/visual-style_colors.html водичу Викимедије] је наведена једна фина нијанса жуте (#fef6e7) која не би одскакала од тренутних тонова, док друга опција може бити свјетлија наранџаса, [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Shades_of_orange овдје] има барем 2-3 кандидата. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:21, 17. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Sadko}} Здраво! Био сам презаузет у претходном периоду, а и наредних недељу дана нећу бити стално присутан. Сајтнотис није моје власништво. Слободно промени боју и изабери ону коју сматраш најприкладнијом. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:52, 23. јул 2022. (CEST) :: Хвала лијепо на одговору колега Ацо. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:17, 23. јул 2022. (CEST) == Бот == Исправак интерпункције и козметичке измене твог бота доводе до тога да промени назив слика у галеријама чланка и до тога да имамо [[Категорија:Странице с неисправним везама до датотека|стотине страница са неисправним везама до датотека]]. Молим те, исправи га да не ради то. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:35, 29. јул 2022. (CEST) == Партизанска споменица 1941. == Поздрав, предложио сам чланак [[Партизанска споменица 1941.]] за изабрани, па ако будеш желео погледај га и евентуално дај коментар. [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:53, 30. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Joksi4|Joksi4]] (14:34, 4. август 2022.) == Pozdrav.Kako napraviti stranicu o nastanku mog rodnog mesta? --[[Корисник:Joksi4|Joksi4]] ([[Разговор са корисником:Joksi4|разговор]]) 14:34, 4. август 2022. (CEST) : {{одговор|Joksi4}} Здраво! Препоручујем вам да потражите одговарајући чланак и да га допуните (нпр. писањем одељка „Историја”). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:59, 4. август 2022. (CEST) 2xszxoivmn5drcd4byppykwg2g350sq 25138794 25138793 2022-08-04T18:59:50Z Aca 203057 /* Питање корисника Joksi4 (14:34, 4. август 2022.) */ + wikitext text/x-wiki {{Корисник:Aca/заглавље}} {{clickable button 2|Посебно:НовиОдељак/Разговор са корисником:Aca|Остави поруку|class=mw-ui-progressive}} {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{садржај-десно}} == Неслободне слике == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Olympic_rings_without_rims.svg Ова слика] је слободна на Остави, могла је остати али капирам кад је све уклоњено и њу си склонио из кутијице [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0&curid=660602&diff=24278100&oldid=24001582 овде]. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:05, 4. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Soundwaweserb}} Па, да. У начелу је боље избећи да не правимо шаренило (негде има — негде нема). — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:07, 4. јануар 2022. (CET) :: Може да прође и без тих сличица. Оне су одавно биле у другим чланцима, када сам ја радио тај чланак, вероватно да се разбије монотонија сличности. Нека си уклонио, сад исто изгледа лепо.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:11, 4. јануар 2022. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Транскрипција презимена == Шта је према изворима овде најправилније? [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%97%D0%BE%D1%84] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BD] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%BC%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:27, 8. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Ничим неизазван}} ''Рејкенен'' је према П2010. ''Терман'' према Прћићу (и нашем правописцу Слаји). ''Дина Зофа'' бих оставио како јесте јер не постоји ниједан извор који га назива ''Цофом'', па бих рекао да може проћи као изузетак, осим ако не добијемо друкчију препоруку лингвиста. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:33, 8. јануар 2022. (CET) :: Јасно је као дан: [https://www.youtube.com/watch?v=FTkB5PqJahI]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:41, 8. јануар 2022. (CET) ::: {{одговор|Ничим неизазван}} Надам се да имаш у виду да и пракса има утицај. Не бисмо, рецимо, никад написали Нју Јорк, иако је тај облик саобразан транскрипционим правилима. Напомена на чланку је сасвим ваљана и довољна. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::Правопис даје пример кад се одступа од правила најкаснији је [[Чан Кај Шек]] који је умро седамдесетих, а Прћић даје пример који је накјасније умро осамдесетих ([[Ричард Бартон]]). Тако да, Цоф је још жив и нема разлога. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:47, 8. јануар 2022. (CET) :::::Како ме чекаш да ти трећи пут вратим измену! Шта да ту кажем, тражи нови ''казус бели''. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:23, 8. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Tech News: 2022-02]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W02"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] A <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>oauth_consumer</code></bdi> variable has been added to the [[mw:Special:MyLanguage/AbuseFilter|AbuseFilter]] to enable identifying changes made by specific tools. [https://phabricator.wikimedia.org/T298281] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets are [[mw:Special:MyLanguage/ResourceLoader/Migration_guide_(users)#Package_Gadgets|now able to directly include JSON pages]]. This means some gadgets can now be configured by administrators without needing the interface administrator permission, such as with the Geonotice gadget. [https://phabricator.wikimedia.org/T198758] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets [[mw:Extension:Gadgets#Options|can now specify page actions]] on which they are available. For example, <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>|actions=edit,history</code></bdi> will load a gadget only while editing and on history pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T63007] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets can now be loaded on demand with the <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withgadget</code></bdi> URL parameter. This can be used to replace [[mw:Special:MyLanguage/Snippets/Load JS and CSS by URL|an earlier snippet]] that typically looks like <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withJS</code></bdi> or <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withCSS</code></bdi>. [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] At wikis where [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|the Mentorship system is configured]], you can now use the Action API to get a list of a [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|mentor's]] mentees. [https://phabricator.wikimedia.org/T291966] * The heading on the main page can now be configured using <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title-loggedin]]</span> for logged-in users and <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title]]</span> for logged-out users. Any CSS that was previously used to hide the heading should be removed. [https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Small_wiki_toolkits/Starter_kit/Main_page_customization#hide-heading] [https://phabricator.wikimedia.org/T298715] * Four special pages (and their API counterparts) now have a maximum database query execution time of 30 seconds. These special pages are: RecentChanges, Watchlist, Contributions, and Log. This change will help with site performance and stability. You can read [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikitech-l@lists.wikimedia.org/thread/IPJNO75HYAQWIGTHI5LJHTDVLVOC4LJP/ more details about this change] including some possible solutions if this affects your workflows. [https://phabricator.wikimedia.org/T297708] * The [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Features/Sticky Header|sticky header]] has been deployed for 50% of logged-in users on [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Frequently asked questions#pilot-wikis|more than 10 wikis]]. This is part of the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|Desktop Improvements]]. See [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Participate|how to take part in the project]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.17|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-11|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-12|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-13|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] begins. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W02"/> </div> 02:23, 11. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22562156 --> == Деми Ловато == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. 1. 2022 | Датум краја гласања = 24. 1. 2022 | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:42, 17. јануар 2022. (CET) }} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Tech News: 2022-03]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W03"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When using [[mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor|WikiEditor]] (also known as the 2010 wikitext editor), people will now see a warning if they link to disambiguation pages. If you click "{{int:Disambiguator-review-link}}" in the warning, it will ask you to correct the link to a more specific term. You can [[m:Community Wishlist Survey 2021/Warn when linking to disambiguation pages#Jan 12, 2021: Turning on the changes for all Wikis|read more information]] about this completed 2021 Community Wishlist item. * You can [[mw:Special:MyLanguage/Help:DiscussionTools#subscribe|automatically subscribe to all of the talk page discussions]] that you start or comment in using [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project/Feature summary|DiscussionTools]]. You will receive [[mw:Special:MyLanguage/Notifications|notifications]] when another editor replies. This is available at most wikis. Go to your [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion|Preferences]] and turn on "{{int:discussiontools-preference-autotopicsub}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T263819] * When asked to create a new page or talk page section, input fields can be [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Creating_pages_with_preloaded_text|"preloaded" with some text]]. This feature is now limited to wikitext pages. This is so users can't be tricked into making malicious edits. There is a discussion about [[phab:T297725|if this feature should be re-enabled]] for some content types. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.18|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-18|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-19|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-20|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] continues. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W03"/> </div> 20:55, 17. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22620285 --> == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:49, 24. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Tech News: 2022-04]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W04"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translations]] are available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.19|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-25|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-26|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-27|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * The following languages can now be used with [[mw:Special:MyLanguage/Extension:SyntaxHighlight|syntax highlighting]]: BDD, Elpi, LilyPond, Maxima, Rita, Savi, Sed, Sophia, Spice, .SRCINFO. * You can now access your watchlist from outside of the user menu in the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|new Vector skin]]. The watchlist link appears next to the notification icons if you are at the top of the page. [https://phabricator.wikimedia.org/T289619] '''Events''' * You can see the results of the [[m:Special:MyLanguage/Coolest Tool Award|Coolest Tool Award 2021]] and learn more about 14 tools which were selected this year. * You can [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/Help_us|translate, promote]], or comment on [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Proposals|the proposals]] in the Community Wishlist Survey. Voting will begin on {{#time:j xg|2022-01-28|en}}. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W04"/> </div> 22:38, 24. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22644148 --> == Случајни Срби == Пошптовани, молио бих Вас да ми наведете разлог зашто сте избацили одредницу Случајни Срби. Релевантна је и све чешће је у употреби. Замолио бих Вас да размислите и надам се да ћете вратити избрисано. Срдачан поздрав, Зоран{{БП|Aratkilokiloarat}} П.С. Сада сам постоваи нову, много краћу и неутралнију, па се надам да на њу нећете имати прримедбе.{{БП|Aratkilokiloarat}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Tech News: 2022-05]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W05"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] If a gadget should support the new <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>?withgadget</code></bdi> URL parameter that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|announced]] 3 weeks ago, then it must now also specify <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>supportsUrlLoad</code></bdi> in the gadget definition ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:Gadgets#supportsUrlLoad|documentation]]). [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.20|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * A change that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2021/16|announced]] last year was delayed. It is now ready to move ahead: ** The user group <code>oversight</code> will be renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. This is the technical name. It doesn't affect what you call the editors with this user right on your wiki. This is planned to happen in three weeks. You can comment [[phab:T112147|in Phabricator]] if you have objections. As usual, these labels can be translated on translatewiki ([[phab:T112147|direct links are available]]) or by administrators on your wiki. '''Events''' * You can vote on proposals in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey]] between 28 January and 11 February. The survey decides what the [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech team]] will work on. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W05"/> </div> 18:42, 31. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22721804 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Tech News: 2022-06]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W06"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translations]] are available. '''Recent changes''' * English Wikipedia recently set up a gadget for dark mode. You can enable it there, or request help from an [[m:Special:MyLanguage/Interface administrators|interface administrator]] to set it up on your wiki ([[w:en:Wikipedia:Dark mode (gadget)|instructions and screenshot]]). * Category counts are sometimes wrong. They will now be completely recounted at the beginning of every month. [https://phabricator.wikimedia.org/T299823] '''Problems''' * A code-change last week to fix a bug with [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Live preview|Live Preview]] may have caused problems with some local gadgets and user-scripts. Any code with skin-specific behaviour for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector</code></bdi> should be updated to also check for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector-2022</code></bdi>. [[phab:T300987|A code-snippet, global search, and example are available]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.21|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W06"/> </div> 22:16, 7. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22765948 --> == Članak o glumcu Alanu Ridu == Članak o glumcu Alanu Ridu preveden je na samo 16 svetskih jezika, imam želju da ih prevedem na druge jezike.Pa ako mogu dobiti savet od Vas da li to da odradim. — [[Корисник:Milica00|Milica00]] ([[Разговор са корисником:Milica00|разговор]]) 10:16, 11. фебруар 2022. (CET)Milica00 : {{одговор|Milica00}} Претпостављам да мислите на [[en:Alan Reed|овај чланак]]. Слободно преводите чланке. Можете се користити [[Посебно:Превод_садржаја|алатком Превођење садржаја]]. Обратите само пажњу да превод на циљни језик буде природан и усклађен с правописном и граматичком нормом. Срећан рад! Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 13:22, 12. фебруар 2022. (CET) == Текстописац == Поздрав. Тренутно уређујем чланак о Адел и није ми најјасније како да преведем женског сонграјтера — текстосписатељица ми је најлогичније али звучи чудно, а композитор и није баш што и текстописац. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:44, 14. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Здраво! Најпре бих се желео извинити због касног одговора — обавезе, махом учење. Женски облик занимања „текстописац” твори се истоветно као и феминутив речи „писац”. Дакле, „текстосписатељица”. Међутим, та реч се готово не употребљава и не верујем да је забележена у досадашњим речницима. Лично бих прибегао облику „текстописац”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:46, 1. март 2022. (CET) ::Опуштено, разумем све. Хвала на одговору, примењиваћу само „текстописца” од сада. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:33, 2. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Tech News: 2022-07]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W07"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Purge|Purging]] a category page with fewer than 5,000 members will now recount it completely. This will allow editors to fix incorrect counts when it is wrong. [https://phabricator.wikimedia.org/T85696] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.22|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] In the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:AbuseFilter|AbuseFilter]] extension, the <code dir=ltr>rmspecials()</code> function has been updated so that it does not remove the "space" character. Wikis are advised to wrap all the uses of <code dir=ltr>rmspecials()</code> with <code dir=ltr>rmwhitespace()</code> wherever necessary to keep filters' behavior unchanged. You can use the search function on [[Special:AbuseFilter]] to locate its usage. [https://phabricator.wikimedia.org/T263024] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W07"/> </div> 20:18, 14. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22821788 --> ==[[Манастир Љубостиња]]== Ћао Ацо! Чланак је предложен за добар и сад је на расправи. Нисам сигуран да је баш твоја тема, али бих се опет обрадовао твојим сугестијама, ако нађеш времена да бациш поглед. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 16:39, 21. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|Boleynn}} Чланак је изврстан и види се да је уложено много труда. Извињавам се због неучествовања у расправи. Срдачно, [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:55, 1. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Tech News: 2022-08]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W08"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[Special:Nuke|Special:Nuke]] will now provide the standard deletion reasons (editable at <bdi lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Deletereason-dropdown]]</bdi>) to use when mass-deleting pages. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Admins and patrollers/Mass-delete to offer drop-down of standard reasons, or templated reasons.|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T25020] * At Wikipedias, all new accounts now get the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature_summary|Growth features]] by default when creating an account. Communities are encouraged to [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account_creation|update their help resources]]. Previously, only 80% of new accounts would get the Growth features. A few Wikipedias remain unaffected by this change. [https://phabricator.wikimedia.org/T301820] * You can now prevent specific images that are used in a page from appearing in other locations, such as within PagePreviews or Search results. This is done with the markup <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code><nowiki>class=notpageimage</nowiki></code></bdi>. For example, <code><nowiki>[[File:Example.png|class=notpageimage]]</nowiki></code>. [https://phabricator.wikimedia.org/T301588] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] There has been a change to the HTML of Special:Contributions, Special:MergeHistory, and History pages, to support the grouping of changes by date in [[mw:Special:MyLanguage/Skin:Minerva_Neue|the mobile skin]]. While unlikely, this may affect gadgets and user scripts. A [[phab:T298638|list of all the HTML changes]] is on Phabricator. '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey results]] have been published. The [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates/2022 results#leaderboard|ranking of prioritized proposals]] is also available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.23|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-22|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-23|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-24|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * The software to play videos and audio files on pages will change soon on all wikis. The old player will be removed. Some audio players will become wider after this change. [[mw:Special:MyLanguage/Extension:TimedMediaHandler/VideoJS_Player|The new player]] has been a beta feature for over four years. [https://phabricator.wikimedia.org/T100106][https://phabricator.wikimedia.org/T248418] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Toolforge's underlying operating system is being updated. If you maintain any tools there, there are two options for migrating your tools into the new system. There are [[wikitech:News/Toolforge Stretch deprecation|details, deadlines, and instructions]] on Wikitech. [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/cloud-announce@lists.wikimedia.org/thread/EPJFISC52T7OOEFH5YYMZNL57O4VGSPR/] * Administrators will soon have [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/(Un)delete associated talk page|the option to delete/undelete]] the associated "talk" page when they are deleting a given page. An API endpoint with this option will also be available. This was [[m:Community Wishlist Survey 2021/Admins and patrollers/(Un)delete associated talk page|a request from the 2021 Wishlist Survey]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W08"/> </div> 20:12, 21. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22847768 --> == моји нацрт == можете ли молим вас да уклоните Липе-Детмонд са улогу страница мислим да сам ставио и више него довољно{{бп|PyroArcherMaper}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Tech News: 2022-09]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W09"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When searching for edits by [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tags|change tags]], e.g. in page history or user contributions, there is now a dropdown list of possible tags. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Miscellaneous/Improve plain-text change tag selector|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T27909] * Mentors using the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|Growth Mentor dashboard]] will now see newcomers assigned to them who have made at least one edit, up to 200 edits. Previously, all newcomers assigned to the mentor were visible on the dashboard, even ones without any edit or ones who made hundred of edits. Mentors can still change these values using the filters on their dashboard. Also, the last choice of filters will now be saved. [https://phabricator.wikimedia.org/T301268][https://phabricator.wikimedia.org/T294460] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The user group <code>oversight</code> was renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. You may need to update any local references to the old name, e.g. gadgets, links to Special:Listusers, or uses of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Magic_words|NUMBERINGROUP]]. '''Problems''' * The recent change to the HTML of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tracking changes|tracking changes]] pages caused some problems for screenreaders. This is being fixed. [https://phabricator.wikimedia.org/T298638] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.24|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * Working with templates will become easier. [[m:WMDE_Technical_Wishes/Templates|Several improvements]] are planned for March 9 on most wikis and on March 16 on English Wikipedia. The improvements include: Bracket matching, syntax highlighting colors, finding and inserting templates, and related visual editor features. * If you are a template developer or an interface administrator, and you are intentionally overriding or using the default CSS styles of user feedback boxes (the classes: <code dir=ltr>successbox, messagebox, errorbox, warningbox</code>), please note that these classes and associated CSS will soon be removed from MediaWiki core. This is to prevent problems when the same class-names are also used on a wiki. Please let us know by commenting at [[phab:T300314]] if you think you might be affected. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W09"/> </div> 00:00, 1. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22902593 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Tech News: 2022-10]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W10"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translations]] are available. '''Problems''' * There was a problem with some interface labels last week. It will be fixed this week. This change was part of ongoing work to simplify the support for skins which do not have active maintainers. [https://phabricator.wikimedia.org/T301203] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.25|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W10"/> </div> 22:16, 7. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22958074 --> == Немојте цензурисати википедију == Помаже Бог. Једно од основних људских права загарантовано Повељом УН је право на слободу мисли и изражавања. Цензура је дозвољена само у екстремним моментима када се промовише ограничавање људских права, дискриминацију, ружење државног система итд. Нисте смели да забраните дугогодишњем уредном патролеру {{пинг|Боки}} да стави опис какав жели [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&diff=24403786&oldid=24403780]. То није људски, а и није ни лепо, јер ништа ружно није хтео да стави. Поздрав; срећан, благословен и лак Васкршњи пост Вам желим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:33, 8. март 2022. (CET) == Закључавања подстраница Трга и ТАИ == Здраво Ацо! Па можда преиначити тамо гдје сам поставио ограничење само за аутоматски патролиране на аутоматски потврђене. То сам урадио јер у посљедњих неколико мјесеци имамо константне вандализме од корисника који вријеђа уредника, администраторе и остале на скоро свих каналима Трга. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 18:03, 13. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Tech News: 2022-11]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W11"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translations]] are available. '''Recent changes''' * In the Wikipedia Android app [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia_Apps/Team/Android/Communication#Updates|it is now possible]] to change the toolbar at the bottom so the tools you use more often are easier to click on. The app now also has a focused reading mode. [https://phabricator.wikimedia.org/T296753][https://phabricator.wikimedia.org/T254771] '''Problems''' * There was a problem with the collection of some page-view data from June 2021 to January 2022 on all wikis. This means the statistics are incomplete. To help calculate which projects and regions were most affected, relevant datasets are being retained for 30 extra days. You can [[m:Talk:Data_retention_guidelines#Added_exception_for_page_views_investigation|read more on Meta-wiki]]. * There was a problem with the databases on March 10. All wikis were unreachable for logged-in users for 12 minutes. Logged-out users could read pages but could not edit or access uncached content then. [https://wikitech.wikimedia.org/wiki/Incident_documentation/2022-03-10_MediaWiki_availability] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.26|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * When [[mw:Special:MyLanguage/Help:System_message#Finding_messages_and_documentation|using <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>uselang=qqx</code></bdi> to find localisation messages]], it will now show all possible message keys for navigation tabs such as "{{int:vector-view-history}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T300069] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Access to [[{{#special:RevisionDelete}}]] has been expanded to include users who have <code dir=ltr>deletelogentry</code> and <code dir=ltr>deletedhistory</code> rights through their group memberships. Before, only those with the <code dir=ltr>deleterevision</code> right could access this special page. [https://phabricator.wikimedia.org/T301928] * On the [[{{#special:Undelete}}]] pages for diffs and revisions, there will be a link back to the main Undelete page with the list of revisions. [https://phabricator.wikimedia.org/T284114] '''Future changes''' * The Wikimedia Foundation has announced the IP Masking implementation strategy and next steps. The [[m:Special:MyLanguage/IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#feb25|announcement can be read here]]. * The [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Android FAQ|Wikipedia Android app]] developers are working on [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Team/Android/Communication|new functions]] for user talk pages and article talk pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T297617] '''Events''' * The [[mw:Wikimedia Hackathon 2022|Wikimedia Hackathon 2022]] will take place as a hybrid event on 20-22 May 2022. The Hackathon will be held online and there are grants available to support local in-person meetups around the world. Grants can be requested until 20 March. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W11"/> </div> 23:08, 14. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22993074 --> == Growth Newsletter #20 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twentieth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Suggested edits === As of February, 300,000 suggested edits have been completed since the feature was first deployed in December 2019. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|Add a link]]''' is the team's first structured task, deployed in May 2021. It has improved outcomes for newcomers. The team is now working on a second iteration based on community feedback and data analysis. Improvements will include: improved algorithmic suggestions, guardrails to prevent too many similar links to be added, and clearer encouragement for users to continue making edits. After adding these improvements, we will deploy this task to more Wikipedias. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]''' is the second structured task built by our team. It was deployed in November 2021 to four pilot Wikipedias. This is a more challenging task for newcomers. However, it adds more value to articles (so far, over 1,000 images have been added). We are currently learning from communities and from the data on what is working well and what needs improvements. The project page contains [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#design|links to interactive prototypes]]. We are very interested to [[mw:Talk:Growth|hear your thoughts on this idea]] as we build and test the early versions. We will soon deploy this task to more Wikipedias as a test. "Add a link" and "Add an image" now both have a limitation on how many of these tasks newcomers can do per day. It is meant to discourage careless newcomers from making too many problematic edits. === Positive reinforcement === Over the last two years, the Growth team has focused on building suggested edits: easy tasks for newcomers to start with. We have learned with this experience that these tasks help many newcomers to make their first edits. Now, the team is starting a new project : "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|positive reinforcement]]". Its goal is to make newcomers proud of their editing and to make them want to come back for more of them. With the positive reinforcement project, we are considering three kinds of features: * '''Impact stats''': give newcomers the ability to see how many people read the articles they edit. * '''Leveling up''': encourage newcomers to progress from easier tasks to harder tasks. * '''Personalized praise''': encourage mentors and other editors to "thank" and award newcomers for good work. This project is just beginning, and we hope for community thoughts on the direction. We know that things can wrong if we offer the wrong incentives to newcomers, so we want to be careful. Please visit [[mw:Talk:Growth/Positive reinforcement|the talk page]] to help guide the project! === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|mentor dashboard]] is available at all wikis. It helps mentors see who their mentees are and keep track of their activity. It is automatically activated [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list#create|where a list of mentors has been created]]. If you need assistance to create a list of mentors, please [[mw:talk:Growth|contact us]]. * The mentor dashboard has a new module: settings. It is now possible for mentors to define their status (active or away). They can specify the volume of questions they want to receive, and they can claim mentees in an easier way. It is also possible for mentors to quit, which will automatically reassign their mentees to other mentors. * We are [[phab:T287915|working on an ability]] for a mentee to opt-out (and back in) to having a mentor. * Previously, in the table that displays mentees activity, the filters displayed all mentees, even the ones with zero edits or lots of edits. [[phab:T301268|We have changed this]] so that only mentees with between 1 and 500 edits are visible by default. Mentors can change this value in their filters. * We are currently [[phab:T264343|working on a special page]] for mentors to sign-up. Some wikis have created userboxes that mentors can display on the user pages. If your wiki has one, please link it [[d:Q109498957|to Wikidata]]! === Scaling === Previously, at most Wikipedias, only 80% of newcomers were getting the Growth features. This was done for experimentation, to have a control group. We have changed this setting. Now 100% of new accounts at all Wikipedias get the Growth features ([[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|except a few, kept as test wikis]]). We invite communities to update their onboarding documentation and tutorials. Please include the Growth features in it. To help you, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account creation|we have created an help page]] that can be translated and adapted to your wiki. === How to help === Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. We regularly update it. Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 18:12, 16. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23002302 --> == Тачан датум == Здраво! Да ли можеш да дођеш до информације који је тачан датум када је википедија на српском језику остварила 300.000 регистрованих корисника? Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 06:24, 17. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Tech News: 2022-12]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W12"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translations]] are available. '''New code release schedule for this week''' * There will be four MediaWiki releases this week, instead of just one. This is an experiment which should lead to fewer problems and to faster feature updates. The releases will be on all wikis, at different times, on Monday, Tuesday, and Wednesday. You can [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Release Engineering Team/Trainsperiment week|read more about this project]]. '''Recent changes''' * You can now set how many search results to show by default in [[Special:Preferences#mw-prefsection-searchoptions|your Preferences]]. This was the 12th most popular wish in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey 2022]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T215716] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The Jupyter notebooks tool [[wikitech:PAWS|PAWS]] has been updated to a new interface. [https://phabricator.wikimedia.org/T295043] '''Future changes''' * Interactive maps via [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:Kartographer|Kartographer]] will soon work on wikis using the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:FlaggedRevs|FlaggedRevisions]] extension. [https://wikimedia.sslsurvey.de/Kartographer-Workflows-EN/ Please tell us] which improvements you want to see in Kartographer. You can take this survey in simple English. [https://meta.wikimedia.org/wiki/WMDE_Technical_Wishes/Geoinformation] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W12"/> </div> 17:01, 21. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=23034693 --> == Ријеч о енклитици у стилском приручнику == Здраво, Ацо! Поставио сам једно питањце на [[Разговор о Википедији:Стилски приручник]] везан за садржај који си ти претпрошле године увео. Био бих захвалан на одговору. — [[Корисник:Kostović|Kostović]] ([[Разговор са корисником:Kostović|разговор]]) 09:15, 27. март 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (10:08, 17. мај 2022.) == Pozdrav, imam pitanjce... Nova sam ovde, i bas sam se trudila da prvo sve dobro procitam i pregledam, clanak jos uvek nije gotov nadam se da cu danas uneti i sve ostale podatke i da ga malo ulepsam, ali me brinu ti neki prozorcici sto iskacu kad se ponovo ulogujem da treba nekome da se obratim...Da kazem pokusalal sam i da vezbam u pesku, ali mi nesto nije legao i bas mi je zbrka...Sta se vidi sta ne.... Kako mogu biti sigurna da je clanak OK i da ce biti prisvojen i sigurno objavljen!? Sta treba da uradim, popravim ili sta vec da bi bilo sve uredu!? Clanak je... https://sr.wikipedia.org/wiki/Mirjana_D._Stefanovi%C4%87 Radi se o Profesorki knjizevnosti i autorki iz Novog Sada, koja me je zamolila da to uradim umesto nje, pa mi je bas bio izazov. ;) SVakako hvala na odgovoru i pomoci u napred. Milica. --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 10:08, 17. мај 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво, добро нам дошли! Чланак је ваљано урађен у техничком смислу. Било би пожељно додати још извора ако они постоје. Све ће бити у реду, немате разлога за бригу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:03, 17. мај 2022. (CEST) ::Здраво. ::Велико ХВАЛА на помоћи и вама и колеги који је повезао страницу. Мало сам била на одмору, па нисам одмах одговорила. Драго ми је да сам барем део успела. Биће још извора, и потрудићу се да га још мало уредим. Неке референце и изворе сам и сама прескочила, јер нису били по правилима, па се морам консултовати и пронаћи нове, јер верујем да има још доста, пошто баш сарађује са озбиљним установама. И још увек је активна као аутор. Свакако смо у контакту и потражићу помоћ опет ако се не снађем. :) Хвала још једном. [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:29, 23. мај 2022. (CEST) == Хело == Поздрав за ментора. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:49, 22. мај 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Special Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Посебна споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Види се да си посебан и да помогнеш свима који имају муку. Хвала Ацо! [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:41, 23. мај 2022. (CEST) |} == Оу == Добро дошао назад, и било је време да се вратиш. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:23, 1. јун 2022. (CEST) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Ее, ћаоо! Ту сам ја, лелујам, али све пратим. Покушавам да се фокусирам на стварни живот. Како с’ ти? Нешто ново, старо? {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:02, 1. јун 2022. (CEST) ::Нека, ваља мало одмора, само се надам да неће бити баш учестали хахах. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:55, 1. јун 2022. (CEST) == Инфокутије == Поздрав ! Хтео сам да те питам нешто у вези онога што си причао на Лајву у вези подешавања инфокутија (или сам ја можда погрешно чуо). Да ли постоји негде неки чланак у којем могу конкретно да видим о чему се ради ? Нисам ових дана на Википедији толико па нисам стигао да то све похватам шта се издешавало. Било би ми веома преко потребно да то некако усавршим како би могао да убацујем те инфо кутије брже код биографија фудбалера. Хвала ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:56, 2. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Поздрав! Хвала на помном праћењу конференције и мојег излагања. {{срећан}} Колико видим, инфокутија за фудбалере нема написане податке о шаблону (-{TemplateData}-). За почетак, могао бих то да направим. Јављам ти кад завршим, па ти испробај. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:00, 2. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] - Није тежак copy-paste али ако могу да то куцкам док правим чланак, било би добро ::Јави ми кад то пробаш. ::Поздрав ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 16:03, 6. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 03:14, 5. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (12:49, 5. јун 2022.) == Pozdrav Aco, treba mi jos jedna pomoc i nije hitno, ali cisto da znam sta mi je činiti. U pitanju je clanak o profesorki Mirjani D. Stefanović, dosta dobro smo pokrili sve sto joj je bitno, i danas sam ubacila jos neke reference i spoljasnje veze. Sto se tice tekstualnog dela, mislim da je za sada to to. Ono sto me brine su slike naslovnih stranica njenih knjiga, doduse verovatno sam ja napravila gresku kod ubacivanja i pogotovo sto sam ubacila vise od jednom, trebala sam probati jednu da vidim kako to ide, ali eto ucimo na greskama. Konkretno pogresila sam oko licence, e sad ja sam pisala i tamo na Wikimediji, ali niko ne odgovara ima vec dosta dana. Da li im je to praksa, ako uopste znate ili da menjam taktiku? Kako sam malo istrazivala, shvatila sam da ja to ne mogu menjati, ali da kao mogu izbrisati slike kao osoba koja ih je i okacila tamo. E sad da li imate neki predlog kako da ih najlakse okacim, jer naprimer profesorica nece da trazi ni od koga neke posebne dozvole, jer se sve te slike njenih naslovnih stranica knjiga vrte slobodno po internetu!? Stoga ona smatra da je to bespotrebno... Da li ste se susretali sa tim i eto bilo kakav savet bice od pomoci! Hvala u napred! :) --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 12:49, 5. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво! То је мало теже питање. Фотографије корица књига нису слободна дела, па се самим тим не смеју објављивати на Викимедијину оставу. Оне могу бити отпремљене само локално помоћу [[Википедија:Водич_за_отпремање|овог водича]]. Ипак, не верујем да оне у овом случају спадају под поштену употребу јер у споменутом чланку већ постоји фотографија особе која је слободна, па фотографије њених дела нису неопходне. Дакле, лично сматрам да би било боље избећи додавање слика насловних страница књига. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:07, 10. јун 2022. (CEST) == Шаблон: Администратор интерфејса == Поздрав Жиле, Видим да користиш ту иконицу па да ти само кажем да сам поправио [[Шаблон:Иконица за администраторе интерфејса|овај шаблон]] па ако можеш, молим те, да провериш да нисам нешто забрљао. Чисто сумњам да јесам али ајде ако можеш провери па ми јави. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) П.С. И даље чекам за фудбалера инфо кутију :) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Одлично је, немај бриге. Немој се устручавати. Што се тиче инфокутије, нисам заборавио. Чим нађем нешто слободног времена, завршавам то. Притегли су нас у школи јер је претпоследња седмица. {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 10:55, 14. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] Кажи ми, какав је начин приступа што се тиче МедијаВики ? Нисам никад био тамо па не знам шта се тамо дешава а видим да ту доста иду админи интерфејса. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 13:57, 14. јун 2022. (CEST) == Модул == Поздрав, можеш ли у модулу [[:Модул:RoundN|RoundN]] да ставиш приказ за ијекавицу за треће мјесто? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:35, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Vux33}} Здраво! Требало би да је сад сређено. Само додај <code>|ијек=да</code> ту где треба. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 14:13, 19. јун 2022. (CEST) ::Јесте, супер, хвала ти. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:25, 19. јун 2022. (CEST) == Списак потврђених најстаријих људи == Поздрав, већ на десетине пута враћам измене анонимног корисника који на поменутој страници упорно враћа застарелу верзију из од пре неколико година. Ја сам списак ажурирао по најновијим подацима из Геронтолошке Истраживачке Групе и нема потребе да се чланак води као застарео, јер као што рекох анонимни корисник упорно враћа на застарелу верзију. Моје питање је да ли је могуће заштити тај чланак или како год, само да би се чланак сачувао од застарелости, понављам ја сам га ажурирао по најновијим подацима из ГРГ-А и тако треба да остане, а ја ћу се потрудити једном месечно да га ажурирам. Због чега тај корисник чини вандализам,ја уопште не знам, остављао сам му поруке на страници за разговор и потрудио се да објасним да не ставља на застарелу верзију, али он упорно већ безброј пута... Предпостављам да знате шта се ради у таквим случајевима и шта можете учинити по том питању... Хвала... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 14:50, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Дејан2021}} Здраво! Реч је о трајно блокираном кориснику који избегава блокаду уређујући под IP адресом. Блокиран је. Замолио бих Вас да убудуће избегавате [[Википедија:Уређивачки ратови|ратове измена]]. Свестан сам да је ова тема важна за Вас, због чега сте бурно реагирали, али [[ВП:П3В|правила налажу да не смете више од три пута вратити измену у периоду од 24 часа]]. Стога бих Вас замолио још једном да се тога правила придржавате. Сретан рад! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:12, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Aca}} Након што је блокиран поново је (са друге ип адресе) поништио измене, а такође је поништио и ваше измене у шаблону, Догодило се на данашњи дан' опет је поништио имену и у чланку Списак потврђених најстаријих људи и још много чланака, управо сада... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 17:32, 19. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|Aca}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Одговор... == Кад и ако добијем, послаћу сваком ко је заинтересован. Мада, можда не треба очекивати нешто спектакуларно. Стандарндо у штампаним енциклопедијама на скоро свим језицима избјегава се енклитика „је био”, „био је” „јесте” или „није” :), а иза заграда обично иде зарез или црта. Ако је зарез : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти), изумитељ и научник итд… Ако је црта онда реченица почиње великим словом : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти) — Изумитељ и научник итд… Код општих и стручних појмова исто. Е сад, да ли је то практично или непрактично за једну електронску енциклопедију која није толико формалног карактера, то је друго питање. [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 03:31, 27. јун 2022. (CEST) == Википедијанци == Поздрав колега! Ако сам добро разумио твоје последње измјене — ми више нисмо википедијанци?!<br> Не знам јеси ли примјетио да ми већ годинама бирамо '''Википедијанца године'''? Не разумијем — чему испавке? <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 23:33, 27. јун 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Здраво! Поводом мојих недавних измена облик „википедист(а)” је нормиран у ''Српском речнику новијих англицизама'' Твртка Прћића. Реч је о творбеној аналогији с обзиром на то да се речи „Википедија” и „енциклопедија” завршавају суфиксоидом -педија. Уредници енциклопедије су енциклопедисти, као што су и уредници Википедије википедисти. Норма не предвиђа енциклопедијанце {{кез}}. Наравно, аутори споменица имају право да задрже облик који им одговара, али би у категоријама и главном именском простору требало поштовати стандарднојезичку норму. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:49, 27. јун 2022. (CEST) ::Надам се да је то његова аналогија. Али без обзира, мислим да није добро строго се држати таквог приступа на википедији, да нам се не би поновила ситуација 2007/2010 („''рат правописџија и струкописџија''”). Ја немам довољно слободног времена да све пропратим (пословне обавезе), нити да ти сад детаљно објашњавам горе речено, али не сумњам у квалитет твог рада и сигуран сам да ћеш ти то успјети избалансирати на прави начин. Срећно! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:21, 2. јул 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Питање корисника [[User:Nevena Divac|Nevena Divac]] (14:54, 10. јул 2022.) == Dobar dan! Želela sam da unesem par izmena u tekstove o mojim precima. Unuka sam Olge Divac i praunuka Nedeljka Divca. Olgi Divac je pogrešno unet datum rodjenja, a i ostali podaci su nepotpuni. Nedeljko Divac je rodjen u Prijepolju a ne u Divcima kraj Valjeva. Dokaze je teško dostaviti, morala bih kod oca da tražim da li je sačuvan neki dokument, a ne znam ni kako da vam potvrdim svoj identitet i poreklo. Nadam se da razumete da nemam nikakav prevarantski motiv. Srdačno, Nevena Divac --[[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 14:54, 10. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Nevena Divac}} Здраво! Не сумњам у Вашу добру намеру. Википедијина садржина је заснована на [[Википедија:Проверљивост|поузданим изворима]]. Ако се не може наћи извор за одређени податак, он треба бити изостављен. Можда бисте могли да ставите предлог „око” (или шаблон {{tl|цирка}}) како бисте нагласили да је временска одредница приближна или непрецизна. Алтернативно, ако не постоје извори ни за тренутни податак у чланку, можете га уклонити. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 10. јул 2022. (CEST) Hvala vam na odgovoru. Ovde se radi o mojim direktnim precima, tako da mislim da bi trebalo uvažiti podatak da znam kad smo slavili babin rodjendan i gde je bila pradedina rodna kuća. Do dokaza se i dolazi na razne račine. Ja se bavim naukom, tako da znam značaj referenci, ali u ovom slučaju moram da vam ukažem na to da su na Wikipediji objavljeni podaci o ovim ljudima takodje bez dokaza i navodjenja izvora i da se svedočenje živih potomaka mora uzeti u obzir. [[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 15:19, 10. јул 2022. (CEST) == Izmena na stranici Јагош == Izvini na poslu izmene stranice, cilj mi je bio krajnje dobronameran i na tih par sekundi koliko je izmena bila vidljiva, moj drug se osecao bolje. Hvala ti na radu, i jos jednom izvini, nista licno. [[Корисник:Цонета Први Цонетић|Цонета Први Цонетић]] ([[Разговор са корисником:Цонета Први Цонетић|разговор]]) 15:06, 12. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Цонета Први Цонетић}} У реду је, не сумњам у добру намеру. Позивам Вас да учествујете у изради чланака. Можете то чинити и [[Посебно:Превођење_садржаја|превођењем с других језичких издања Википедије]]. Тако можете посветити неки чланак свом пријатељу, а истовремено допринети пројекту. Утилитаристички, зар не? {{кез}} Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:10, 12. јул 2022. (CEST) == Измјена боје (сајтнотис) == Здраво колега. Данас сам додао више ставки на сајтнотис и примјетио сам да наша боја за догађаје драстично штрчи у односно на преостале три. Уколико примјећујеш исто и слажеш се, можемо промјенити боју. Утолико више јер већ имамо другу нијансу права која се користи за гласања. Размишљам у правцу двије идеје: у [https://design.wikimedia.org/style-guide/visual-style_colors.html водичу Викимедије] је наведена једна фина нијанса жуте (#fef6e7) која не би одскакала од тренутних тонова, док друга опција може бити свјетлија наранџаса, [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Shades_of_orange овдје] има барем 2-3 кандидата. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:21, 17. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Sadko}} Здраво! Био сам презаузет у претходном периоду, а и наредних недељу дана нећу бити стално присутан. Сајтнотис није моје власништво. Слободно промени боју и изабери ону коју сматраш најприкладнијом. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:52, 23. јул 2022. (CEST) :: Хвала лијепо на одговору колега Ацо. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:17, 23. јул 2022. (CEST) == Бот == Исправак интерпункције и козметичке измене твог бота доводе до тога да промени назив слика у галеријама чланка и до тога да имамо [[Категорија:Странице с неисправним везама до датотека|стотине страница са неисправним везама до датотека]]. Молим те, исправи га да не ради то. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:35, 29. јул 2022. (CEST) == Партизанска споменица 1941. == Поздрав, предложио сам чланак [[Партизанска споменица 1941.]] за изабрани, па ако будеш желео погледај га и евентуално дај коментар. [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:53, 30. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Joksi4|Joksi4]] (14:34, 4. август 2022.) == Pozdrav.Kako napraviti stranicu o nastanku mog rodnog mesta? --[[Корисник:Joksi4|Joksi4]] ([[Разговор са корисником:Joksi4|разговор]]) 14:34, 4. август 2022. (CEST) : {{одговор|Joksi4}} Здраво! Препоручујем Вам да потражите одговарајући чланак и да га допуните (нпр. писањем одељка „Историја”). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:59, 4. август 2022. (CEST) hol1j38p0lmg8ao9m770giozo7gg52o 25138803 25138794 2022-08-04T19:08:03Z Aca 203057 /* Бот */ + wikitext text/x-wiki {{Корисник:Aca/заглавље}} {{clickable button 2|Посебно:НовиОдељак/Разговор са корисником:Aca|Остави поруку|class=mw-ui-progressive}} {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{садржај-десно}} == Неслободне слике == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Olympic_rings_without_rims.svg Ова слика] је слободна на Остави, могла је остати али капирам кад је све уклоњено и њу си склонио из кутијице [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0&curid=660602&diff=24278100&oldid=24001582 овде]. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:05, 4. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Soundwaweserb}} Па, да. У начелу је боље избећи да не правимо шаренило (негде има — негде нема). — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:07, 4. јануар 2022. (CET) :: Може да прође и без тих сличица. Оне су одавно биле у другим чланцима, када сам ја радио тај чланак, вероватно да се разбије монотонија сличности. Нека си уклонио, сад исто изгледа лепо.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:11, 4. јануар 2022. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Транскрипција презимена == Шта је према изворима овде најправилније? [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%97%D0%BE%D1%84] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BD] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%BC%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:27, 8. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Ничим неизазван}} ''Рејкенен'' је према П2010. ''Терман'' према Прћићу (и нашем правописцу Слаји). ''Дина Зофа'' бих оставио како јесте јер не постоји ниједан извор који га назива ''Цофом'', па бих рекао да може проћи као изузетак, осим ако не добијемо друкчију препоруку лингвиста. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:33, 8. јануар 2022. (CET) :: Јасно је као дан: [https://www.youtube.com/watch?v=FTkB5PqJahI]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:41, 8. јануар 2022. (CET) ::: {{одговор|Ничим неизазван}} Надам се да имаш у виду да и пракса има утицај. Не бисмо, рецимо, никад написали Нју Јорк, иако је тај облик саобразан транскрипционим правилима. Напомена на чланку је сасвим ваљана и довољна. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::Правопис даје пример кад се одступа од правила најкаснији је [[Чан Кај Шек]] који је умро седамдесетих, а Прћић даје пример који је накјасније умро осамдесетих ([[Ричард Бартон]]). Тако да, Цоф је још жив и нема разлога. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:47, 8. јануар 2022. (CET) :::::Како ме чекаш да ти трећи пут вратим измену! Шта да ту кажем, тражи нови ''казус бели''. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:23, 8. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Tech News: 2022-02]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W02"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] A <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>oauth_consumer</code></bdi> variable has been added to the [[mw:Special:MyLanguage/AbuseFilter|AbuseFilter]] to enable identifying changes made by specific tools. [https://phabricator.wikimedia.org/T298281] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets are [[mw:Special:MyLanguage/ResourceLoader/Migration_guide_(users)#Package_Gadgets|now able to directly include JSON pages]]. This means some gadgets can now be configured by administrators without needing the interface administrator permission, such as with the Geonotice gadget. [https://phabricator.wikimedia.org/T198758] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets [[mw:Extension:Gadgets#Options|can now specify page actions]] on which they are available. For example, <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>|actions=edit,history</code></bdi> will load a gadget only while editing and on history pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T63007] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets can now be loaded on demand with the <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withgadget</code></bdi> URL parameter. This can be used to replace [[mw:Special:MyLanguage/Snippets/Load JS and CSS by URL|an earlier snippet]] that typically looks like <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withJS</code></bdi> or <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withCSS</code></bdi>. [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] At wikis where [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|the Mentorship system is configured]], you can now use the Action API to get a list of a [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|mentor's]] mentees. [https://phabricator.wikimedia.org/T291966] * The heading on the main page can now be configured using <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title-loggedin]]</span> for logged-in users and <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title]]</span> for logged-out users. Any CSS that was previously used to hide the heading should be removed. [https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Small_wiki_toolkits/Starter_kit/Main_page_customization#hide-heading] [https://phabricator.wikimedia.org/T298715] * Four special pages (and their API counterparts) now have a maximum database query execution time of 30 seconds. These special pages are: RecentChanges, Watchlist, Contributions, and Log. This change will help with site performance and stability. You can read [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikitech-l@lists.wikimedia.org/thread/IPJNO75HYAQWIGTHI5LJHTDVLVOC4LJP/ more details about this change] including some possible solutions if this affects your workflows. [https://phabricator.wikimedia.org/T297708] * The [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Features/Sticky Header|sticky header]] has been deployed for 50% of logged-in users on [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Frequently asked questions#pilot-wikis|more than 10 wikis]]. This is part of the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|Desktop Improvements]]. See [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Participate|how to take part in the project]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.17|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-11|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-12|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-13|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] begins. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W02"/> </div> 02:23, 11. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22562156 --> == Деми Ловато == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. 1. 2022 | Датум краја гласања = 24. 1. 2022 | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:42, 17. јануар 2022. (CET) }} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Tech News: 2022-03]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W03"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When using [[mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor|WikiEditor]] (also known as the 2010 wikitext editor), people will now see a warning if they link to disambiguation pages. If you click "{{int:Disambiguator-review-link}}" in the warning, it will ask you to correct the link to a more specific term. You can [[m:Community Wishlist Survey 2021/Warn when linking to disambiguation pages#Jan 12, 2021: Turning on the changes for all Wikis|read more information]] about this completed 2021 Community Wishlist item. * You can [[mw:Special:MyLanguage/Help:DiscussionTools#subscribe|automatically subscribe to all of the talk page discussions]] that you start or comment in using [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project/Feature summary|DiscussionTools]]. You will receive [[mw:Special:MyLanguage/Notifications|notifications]] when another editor replies. This is available at most wikis. Go to your [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion|Preferences]] and turn on "{{int:discussiontools-preference-autotopicsub}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T263819] * When asked to create a new page or talk page section, input fields can be [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Creating_pages_with_preloaded_text|"preloaded" with some text]]. This feature is now limited to wikitext pages. This is so users can't be tricked into making malicious edits. There is a discussion about [[phab:T297725|if this feature should be re-enabled]] for some content types. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.18|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-18|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-19|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-20|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] continues. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W03"/> </div> 20:55, 17. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22620285 --> == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:49, 24. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Tech News: 2022-04]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W04"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translations]] are available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.19|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-25|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-26|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-27|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * The following languages can now be used with [[mw:Special:MyLanguage/Extension:SyntaxHighlight|syntax highlighting]]: BDD, Elpi, LilyPond, Maxima, Rita, Savi, Sed, Sophia, Spice, .SRCINFO. * You can now access your watchlist from outside of the user menu in the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|new Vector skin]]. The watchlist link appears next to the notification icons if you are at the top of the page. [https://phabricator.wikimedia.org/T289619] '''Events''' * You can see the results of the [[m:Special:MyLanguage/Coolest Tool Award|Coolest Tool Award 2021]] and learn more about 14 tools which were selected this year. * You can [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/Help_us|translate, promote]], or comment on [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Proposals|the proposals]] in the Community Wishlist Survey. Voting will begin on {{#time:j xg|2022-01-28|en}}. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W04"/> </div> 22:38, 24. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22644148 --> == Случајни Срби == Пошптовани, молио бих Вас да ми наведете разлог зашто сте избацили одредницу Случајни Срби. Релевантна је и све чешће је у употреби. Замолио бих Вас да размислите и надам се да ћете вратити избрисано. Срдачан поздрав, Зоран{{БП|Aratkilokiloarat}} П.С. Сада сам постоваи нову, много краћу и неутралнију, па се надам да на њу нећете имати прримедбе.{{БП|Aratkilokiloarat}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Tech News: 2022-05]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W05"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] If a gadget should support the new <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>?withgadget</code></bdi> URL parameter that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|announced]] 3 weeks ago, then it must now also specify <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>supportsUrlLoad</code></bdi> in the gadget definition ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:Gadgets#supportsUrlLoad|documentation]]). [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.20|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * A change that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2021/16|announced]] last year was delayed. It is now ready to move ahead: ** The user group <code>oversight</code> will be renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. This is the technical name. It doesn't affect what you call the editors with this user right on your wiki. This is planned to happen in three weeks. You can comment [[phab:T112147|in Phabricator]] if you have objections. As usual, these labels can be translated on translatewiki ([[phab:T112147|direct links are available]]) or by administrators on your wiki. '''Events''' * You can vote on proposals in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey]] between 28 January and 11 February. The survey decides what the [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech team]] will work on. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W05"/> </div> 18:42, 31. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22721804 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Tech News: 2022-06]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W06"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translations]] are available. '''Recent changes''' * English Wikipedia recently set up a gadget for dark mode. You can enable it there, or request help from an [[m:Special:MyLanguage/Interface administrators|interface administrator]] to set it up on your wiki ([[w:en:Wikipedia:Dark mode (gadget)|instructions and screenshot]]). * Category counts are sometimes wrong. They will now be completely recounted at the beginning of every month. [https://phabricator.wikimedia.org/T299823] '''Problems''' * A code-change last week to fix a bug with [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Live preview|Live Preview]] may have caused problems with some local gadgets and user-scripts. Any code with skin-specific behaviour for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector</code></bdi> should be updated to also check for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector-2022</code></bdi>. [[phab:T300987|A code-snippet, global search, and example are available]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.21|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W06"/> </div> 22:16, 7. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22765948 --> == Članak o glumcu Alanu Ridu == Članak o glumcu Alanu Ridu preveden je na samo 16 svetskih jezika, imam želju da ih prevedem na druge jezike.Pa ako mogu dobiti savet od Vas da li to da odradim. — [[Корисник:Milica00|Milica00]] ([[Разговор са корисником:Milica00|разговор]]) 10:16, 11. фебруар 2022. (CET)Milica00 : {{одговор|Milica00}} Претпостављам да мислите на [[en:Alan Reed|овај чланак]]. Слободно преводите чланке. Можете се користити [[Посебно:Превод_садржаја|алатком Превођење садржаја]]. Обратите само пажњу да превод на циљни језик буде природан и усклађен с правописном и граматичком нормом. Срећан рад! Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 13:22, 12. фебруар 2022. (CET) == Текстописац == Поздрав. Тренутно уређујем чланак о Адел и није ми најјасније како да преведем женског сонграјтера — текстосписатељица ми је најлогичније али звучи чудно, а композитор и није баш што и текстописац. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:44, 14. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Здраво! Најпре бих се желео извинити због касног одговора — обавезе, махом учење. Женски облик занимања „текстописац” твори се истоветно као и феминутив речи „писац”. Дакле, „текстосписатељица”. Међутим, та реч се готово не употребљава и не верујем да је забележена у досадашњим речницима. Лично бих прибегао облику „текстописац”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:46, 1. март 2022. (CET) ::Опуштено, разумем све. Хвала на одговору, примењиваћу само „текстописца” од сада. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:33, 2. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Tech News: 2022-07]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W07"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Purge|Purging]] a category page with fewer than 5,000 members will now recount it completely. This will allow editors to fix incorrect counts when it is wrong. [https://phabricator.wikimedia.org/T85696] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.22|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] In the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:AbuseFilter|AbuseFilter]] extension, the <code dir=ltr>rmspecials()</code> function has been updated so that it does not remove the "space" character. Wikis are advised to wrap all the uses of <code dir=ltr>rmspecials()</code> with <code dir=ltr>rmwhitespace()</code> wherever necessary to keep filters' behavior unchanged. You can use the search function on [[Special:AbuseFilter]] to locate its usage. [https://phabricator.wikimedia.org/T263024] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W07"/> </div> 20:18, 14. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22821788 --> ==[[Манастир Љубостиња]]== Ћао Ацо! Чланак је предложен за добар и сад је на расправи. Нисам сигуран да је баш твоја тема, али бих се опет обрадовао твојим сугестијама, ако нађеш времена да бациш поглед. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 16:39, 21. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|Boleynn}} Чланак је изврстан и види се да је уложено много труда. Извињавам се због неучествовања у расправи. Срдачно, [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:55, 1. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Tech News: 2022-08]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W08"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[Special:Nuke|Special:Nuke]] will now provide the standard deletion reasons (editable at <bdi lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Deletereason-dropdown]]</bdi>) to use when mass-deleting pages. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Admins and patrollers/Mass-delete to offer drop-down of standard reasons, or templated reasons.|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T25020] * At Wikipedias, all new accounts now get the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature_summary|Growth features]] by default when creating an account. Communities are encouraged to [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account_creation|update their help resources]]. Previously, only 80% of new accounts would get the Growth features. A few Wikipedias remain unaffected by this change. [https://phabricator.wikimedia.org/T301820] * You can now prevent specific images that are used in a page from appearing in other locations, such as within PagePreviews or Search results. This is done with the markup <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code><nowiki>class=notpageimage</nowiki></code></bdi>. For example, <code><nowiki>[[File:Example.png|class=notpageimage]]</nowiki></code>. [https://phabricator.wikimedia.org/T301588] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] There has been a change to the HTML of Special:Contributions, Special:MergeHistory, and History pages, to support the grouping of changes by date in [[mw:Special:MyLanguage/Skin:Minerva_Neue|the mobile skin]]. While unlikely, this may affect gadgets and user scripts. A [[phab:T298638|list of all the HTML changes]] is on Phabricator. '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey results]] have been published. The [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates/2022 results#leaderboard|ranking of prioritized proposals]] is also available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.23|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-22|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-23|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-24|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * The software to play videos and audio files on pages will change soon on all wikis. The old player will be removed. Some audio players will become wider after this change. [[mw:Special:MyLanguage/Extension:TimedMediaHandler/VideoJS_Player|The new player]] has been a beta feature for over four years. [https://phabricator.wikimedia.org/T100106][https://phabricator.wikimedia.org/T248418] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Toolforge's underlying operating system is being updated. If you maintain any tools there, there are two options for migrating your tools into the new system. There are [[wikitech:News/Toolforge Stretch deprecation|details, deadlines, and instructions]] on Wikitech. [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/cloud-announce@lists.wikimedia.org/thread/EPJFISC52T7OOEFH5YYMZNL57O4VGSPR/] * Administrators will soon have [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/(Un)delete associated talk page|the option to delete/undelete]] the associated "talk" page when they are deleting a given page. An API endpoint with this option will also be available. This was [[m:Community Wishlist Survey 2021/Admins and patrollers/(Un)delete associated talk page|a request from the 2021 Wishlist Survey]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W08"/> </div> 20:12, 21. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22847768 --> == моји нацрт == можете ли молим вас да уклоните Липе-Детмонд са улогу страница мислим да сам ставио и више него довољно{{бп|PyroArcherMaper}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Tech News: 2022-09]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W09"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When searching for edits by [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tags|change tags]], e.g. in page history or user contributions, there is now a dropdown list of possible tags. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Miscellaneous/Improve plain-text change tag selector|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T27909] * Mentors using the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|Growth Mentor dashboard]] will now see newcomers assigned to them who have made at least one edit, up to 200 edits. Previously, all newcomers assigned to the mentor were visible on the dashboard, even ones without any edit or ones who made hundred of edits. Mentors can still change these values using the filters on their dashboard. Also, the last choice of filters will now be saved. [https://phabricator.wikimedia.org/T301268][https://phabricator.wikimedia.org/T294460] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The user group <code>oversight</code> was renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. You may need to update any local references to the old name, e.g. gadgets, links to Special:Listusers, or uses of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Magic_words|NUMBERINGROUP]]. '''Problems''' * The recent change to the HTML of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tracking changes|tracking changes]] pages caused some problems for screenreaders. This is being fixed. [https://phabricator.wikimedia.org/T298638] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.24|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * Working with templates will become easier. [[m:WMDE_Technical_Wishes/Templates|Several improvements]] are planned for March 9 on most wikis and on March 16 on English Wikipedia. The improvements include: Bracket matching, syntax highlighting colors, finding and inserting templates, and related visual editor features. * If you are a template developer or an interface administrator, and you are intentionally overriding or using the default CSS styles of user feedback boxes (the classes: <code dir=ltr>successbox, messagebox, errorbox, warningbox</code>), please note that these classes and associated CSS will soon be removed from MediaWiki core. This is to prevent problems when the same class-names are also used on a wiki. Please let us know by commenting at [[phab:T300314]] if you think you might be affected. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W09"/> </div> 00:00, 1. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22902593 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Tech News: 2022-10]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W10"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translations]] are available. '''Problems''' * There was a problem with some interface labels last week. It will be fixed this week. This change was part of ongoing work to simplify the support for skins which do not have active maintainers. [https://phabricator.wikimedia.org/T301203] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.25|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W10"/> </div> 22:16, 7. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22958074 --> == Немојте цензурисати википедију == Помаже Бог. Једно од основних људских права загарантовано Повељом УН је право на слободу мисли и изражавања. Цензура је дозвољена само у екстремним моментима када се промовише ограничавање људских права, дискриминацију, ружење државног система итд. Нисте смели да забраните дугогодишњем уредном патролеру {{пинг|Боки}} да стави опис какав жели [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&diff=24403786&oldid=24403780]. То није људски, а и није ни лепо, јер ништа ружно није хтео да стави. Поздрав; срећан, благословен и лак Васкршњи пост Вам желим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:33, 8. март 2022. (CET) == Закључавања подстраница Трга и ТАИ == Здраво Ацо! Па можда преиначити тамо гдје сам поставио ограничење само за аутоматски патролиране на аутоматски потврђене. То сам урадио јер у посљедњих неколико мјесеци имамо константне вандализме од корисника који вријеђа уредника, администраторе и остале на скоро свих каналима Трга. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 18:03, 13. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Tech News: 2022-11]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W11"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translations]] are available. '''Recent changes''' * In the Wikipedia Android app [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia_Apps/Team/Android/Communication#Updates|it is now possible]] to change the toolbar at the bottom so the tools you use more often are easier to click on. The app now also has a focused reading mode. [https://phabricator.wikimedia.org/T296753][https://phabricator.wikimedia.org/T254771] '''Problems''' * There was a problem with the collection of some page-view data from June 2021 to January 2022 on all wikis. This means the statistics are incomplete. To help calculate which projects and regions were most affected, relevant datasets are being retained for 30 extra days. You can [[m:Talk:Data_retention_guidelines#Added_exception_for_page_views_investigation|read more on Meta-wiki]]. * There was a problem with the databases on March 10. All wikis were unreachable for logged-in users for 12 minutes. Logged-out users could read pages but could not edit or access uncached content then. [https://wikitech.wikimedia.org/wiki/Incident_documentation/2022-03-10_MediaWiki_availability] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.26|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * When [[mw:Special:MyLanguage/Help:System_message#Finding_messages_and_documentation|using <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>uselang=qqx</code></bdi> to find localisation messages]], it will now show all possible message keys for navigation tabs such as "{{int:vector-view-history}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T300069] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Access to [[{{#special:RevisionDelete}}]] has been expanded to include users who have <code dir=ltr>deletelogentry</code> and <code dir=ltr>deletedhistory</code> rights through their group memberships. Before, only those with the <code dir=ltr>deleterevision</code> right could access this special page. [https://phabricator.wikimedia.org/T301928] * On the [[{{#special:Undelete}}]] pages for diffs and revisions, there will be a link back to the main Undelete page with the list of revisions. [https://phabricator.wikimedia.org/T284114] '''Future changes''' * The Wikimedia Foundation has announced the IP Masking implementation strategy and next steps. The [[m:Special:MyLanguage/IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#feb25|announcement can be read here]]. * The [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Android FAQ|Wikipedia Android app]] developers are working on [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Team/Android/Communication|new functions]] for user talk pages and article talk pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T297617] '''Events''' * The [[mw:Wikimedia Hackathon 2022|Wikimedia Hackathon 2022]] will take place as a hybrid event on 20-22 May 2022. The Hackathon will be held online and there are grants available to support local in-person meetups around the world. Grants can be requested until 20 March. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W11"/> </div> 23:08, 14. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22993074 --> == Growth Newsletter #20 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twentieth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Suggested edits === As of February, 300,000 suggested edits have been completed since the feature was first deployed in December 2019. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|Add a link]]''' is the team's first structured task, deployed in May 2021. It has improved outcomes for newcomers. The team is now working on a second iteration based on community feedback and data analysis. Improvements will include: improved algorithmic suggestions, guardrails to prevent too many similar links to be added, and clearer encouragement for users to continue making edits. After adding these improvements, we will deploy this task to more Wikipedias. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]''' is the second structured task built by our team. It was deployed in November 2021 to four pilot Wikipedias. This is a more challenging task for newcomers. However, it adds more value to articles (so far, over 1,000 images have been added). We are currently learning from communities and from the data on what is working well and what needs improvements. The project page contains [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#design|links to interactive prototypes]]. We are very interested to [[mw:Talk:Growth|hear your thoughts on this idea]] as we build and test the early versions. We will soon deploy this task to more Wikipedias as a test. "Add a link" and "Add an image" now both have a limitation on how many of these tasks newcomers can do per day. It is meant to discourage careless newcomers from making too many problematic edits. === Positive reinforcement === Over the last two years, the Growth team has focused on building suggested edits: easy tasks for newcomers to start with. We have learned with this experience that these tasks help many newcomers to make their first edits. Now, the team is starting a new project : "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|positive reinforcement]]". Its goal is to make newcomers proud of their editing and to make them want to come back for more of them. With the positive reinforcement project, we are considering three kinds of features: * '''Impact stats''': give newcomers the ability to see how many people read the articles they edit. * '''Leveling up''': encourage newcomers to progress from easier tasks to harder tasks. * '''Personalized praise''': encourage mentors and other editors to "thank" and award newcomers for good work. This project is just beginning, and we hope for community thoughts on the direction. We know that things can wrong if we offer the wrong incentives to newcomers, so we want to be careful. Please visit [[mw:Talk:Growth/Positive reinforcement|the talk page]] to help guide the project! === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|mentor dashboard]] is available at all wikis. It helps mentors see who their mentees are and keep track of their activity. It is automatically activated [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list#create|where a list of mentors has been created]]. If you need assistance to create a list of mentors, please [[mw:talk:Growth|contact us]]. * The mentor dashboard has a new module: settings. It is now possible for mentors to define their status (active or away). They can specify the volume of questions they want to receive, and they can claim mentees in an easier way. It is also possible for mentors to quit, which will automatically reassign their mentees to other mentors. * We are [[phab:T287915|working on an ability]] for a mentee to opt-out (and back in) to having a mentor. * Previously, in the table that displays mentees activity, the filters displayed all mentees, even the ones with zero edits or lots of edits. [[phab:T301268|We have changed this]] so that only mentees with between 1 and 500 edits are visible by default. Mentors can change this value in their filters. * We are currently [[phab:T264343|working on a special page]] for mentors to sign-up. Some wikis have created userboxes that mentors can display on the user pages. If your wiki has one, please link it [[d:Q109498957|to Wikidata]]! === Scaling === Previously, at most Wikipedias, only 80% of newcomers were getting the Growth features. This was done for experimentation, to have a control group. We have changed this setting. Now 100% of new accounts at all Wikipedias get the Growth features ([[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|except a few, kept as test wikis]]). We invite communities to update their onboarding documentation and tutorials. Please include the Growth features in it. To help you, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account creation|we have created an help page]] that can be translated and adapted to your wiki. === How to help === Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. We regularly update it. Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 18:12, 16. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23002302 --> == Тачан датум == Здраво! Да ли можеш да дођеш до информације који је тачан датум када је википедија на српском језику остварила 300.000 регистрованих корисника? Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 06:24, 17. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Tech News: 2022-12]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W12"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translations]] are available. '''New code release schedule for this week''' * There will be four MediaWiki releases this week, instead of just one. This is an experiment which should lead to fewer problems and to faster feature updates. The releases will be on all wikis, at different times, on Monday, Tuesday, and Wednesday. You can [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Release Engineering Team/Trainsperiment week|read more about this project]]. '''Recent changes''' * You can now set how many search results to show by default in [[Special:Preferences#mw-prefsection-searchoptions|your Preferences]]. This was the 12th most popular wish in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey 2022]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T215716] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The Jupyter notebooks tool [[wikitech:PAWS|PAWS]] has been updated to a new interface. [https://phabricator.wikimedia.org/T295043] '''Future changes''' * Interactive maps via [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:Kartographer|Kartographer]] will soon work on wikis using the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:FlaggedRevs|FlaggedRevisions]] extension. [https://wikimedia.sslsurvey.de/Kartographer-Workflows-EN/ Please tell us] which improvements you want to see in Kartographer. You can take this survey in simple English. [https://meta.wikimedia.org/wiki/WMDE_Technical_Wishes/Geoinformation] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W12"/> </div> 17:01, 21. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=23034693 --> == Ријеч о енклитици у стилском приручнику == Здраво, Ацо! Поставио сам једно питањце на [[Разговор о Википедији:Стилски приручник]] везан за садржај који си ти претпрошле године увео. Био бих захвалан на одговору. — [[Корисник:Kostović|Kostović]] ([[Разговор са корисником:Kostović|разговор]]) 09:15, 27. март 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (10:08, 17. мај 2022.) == Pozdrav, imam pitanjce... Nova sam ovde, i bas sam se trudila da prvo sve dobro procitam i pregledam, clanak jos uvek nije gotov nadam se da cu danas uneti i sve ostale podatke i da ga malo ulepsam, ali me brinu ti neki prozorcici sto iskacu kad se ponovo ulogujem da treba nekome da se obratim...Da kazem pokusalal sam i da vezbam u pesku, ali mi nesto nije legao i bas mi je zbrka...Sta se vidi sta ne.... Kako mogu biti sigurna da je clanak OK i da ce biti prisvojen i sigurno objavljen!? Sta treba da uradim, popravim ili sta vec da bi bilo sve uredu!? Clanak je... https://sr.wikipedia.org/wiki/Mirjana_D._Stefanovi%C4%87 Radi se o Profesorki knjizevnosti i autorki iz Novog Sada, koja me je zamolila da to uradim umesto nje, pa mi je bas bio izazov. ;) SVakako hvala na odgovoru i pomoci u napred. Milica. --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 10:08, 17. мај 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво, добро нам дошли! Чланак је ваљано урађен у техничком смислу. Било би пожељно додати још извора ако они постоје. Све ће бити у реду, немате разлога за бригу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:03, 17. мај 2022. (CEST) ::Здраво. ::Велико ХВАЛА на помоћи и вама и колеги који је повезао страницу. Мало сам била на одмору, па нисам одмах одговорила. Драго ми је да сам барем део успела. Биће још извора, и потрудићу се да га још мало уредим. Неке референце и изворе сам и сама прескочила, јер нису били по правилима, па се морам консултовати и пронаћи нове, јер верујем да има још доста, пошто баш сарађује са озбиљним установама. И још увек је активна као аутор. Свакако смо у контакту и потражићу помоћ опет ако се не снађем. :) Хвала још једном. [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:29, 23. мај 2022. (CEST) == Хело == Поздрав за ментора. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:49, 22. мај 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Special Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Посебна споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Види се да си посебан и да помогнеш свима који имају муку. Хвала Ацо! [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:41, 23. мај 2022. (CEST) |} == Оу == Добро дошао назад, и било је време да се вратиш. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:23, 1. јун 2022. (CEST) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Ее, ћаоо! Ту сам ја, лелујам, али све пратим. Покушавам да се фокусирам на стварни живот. Како с’ ти? Нешто ново, старо? {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:02, 1. јун 2022. (CEST) ::Нека, ваља мало одмора, само се надам да неће бити баш учестали хахах. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:55, 1. јун 2022. (CEST) == Инфокутије == Поздрав ! Хтео сам да те питам нешто у вези онога што си причао на Лајву у вези подешавања инфокутија (или сам ја можда погрешно чуо). Да ли постоји негде неки чланак у којем могу конкретно да видим о чему се ради ? Нисам ових дана на Википедији толико па нисам стигао да то све похватам шта се издешавало. Било би ми веома преко потребно да то некако усавршим како би могао да убацујем те инфо кутије брже код биографија фудбалера. Хвала ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:56, 2. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Поздрав! Хвала на помном праћењу конференције и мојег излагања. {{срећан}} Колико видим, инфокутија за фудбалере нема написане податке о шаблону (-{TemplateData}-). За почетак, могао бих то да направим. Јављам ти кад завршим, па ти испробај. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:00, 2. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] - Није тежак copy-paste али ако могу да то куцкам док правим чланак, било би добро ::Јави ми кад то пробаш. ::Поздрав ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 16:03, 6. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 03:14, 5. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (12:49, 5. јун 2022.) == Pozdrav Aco, treba mi jos jedna pomoc i nije hitno, ali cisto da znam sta mi je činiti. U pitanju je clanak o profesorki Mirjani D. Stefanović, dosta dobro smo pokrili sve sto joj je bitno, i danas sam ubacila jos neke reference i spoljasnje veze. Sto se tice tekstualnog dela, mislim da je za sada to to. Ono sto me brine su slike naslovnih stranica njenih knjiga, doduse verovatno sam ja napravila gresku kod ubacivanja i pogotovo sto sam ubacila vise od jednom, trebala sam probati jednu da vidim kako to ide, ali eto ucimo na greskama. Konkretno pogresila sam oko licence, e sad ja sam pisala i tamo na Wikimediji, ali niko ne odgovara ima vec dosta dana. Da li im je to praksa, ako uopste znate ili da menjam taktiku? Kako sam malo istrazivala, shvatila sam da ja to ne mogu menjati, ali da kao mogu izbrisati slike kao osoba koja ih je i okacila tamo. E sad da li imate neki predlog kako da ih najlakse okacim, jer naprimer profesorica nece da trazi ni od koga neke posebne dozvole, jer se sve te slike njenih naslovnih stranica knjiga vrte slobodno po internetu!? Stoga ona smatra da je to bespotrebno... Da li ste se susretali sa tim i eto bilo kakav savet bice od pomoci! Hvala u napred! :) --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 12:49, 5. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво! То је мало теже питање. Фотографије корица књига нису слободна дела, па се самим тим не смеју објављивати на Викимедијину оставу. Оне могу бити отпремљене само локално помоћу [[Википедија:Водич_за_отпремање|овог водича]]. Ипак, не верујем да оне у овом случају спадају под поштену употребу јер у споменутом чланку већ постоји фотографија особе која је слободна, па фотографије њених дела нису неопходне. Дакле, лично сматрам да би било боље избећи додавање слика насловних страница књига. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:07, 10. јун 2022. (CEST) == Шаблон: Администратор интерфејса == Поздрав Жиле, Видим да користиш ту иконицу па да ти само кажем да сам поправио [[Шаблон:Иконица за администраторе интерфејса|овај шаблон]] па ако можеш, молим те, да провериш да нисам нешто забрљао. Чисто сумњам да јесам али ајде ако можеш провери па ми јави. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) П.С. И даље чекам за фудбалера инфо кутију :) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Одлично је, немај бриге. Немој се устручавати. Што се тиче инфокутије, нисам заборавио. Чим нађем нешто слободног времена, завршавам то. Притегли су нас у школи јер је претпоследња седмица. {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 10:55, 14. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] Кажи ми, какав је начин приступа што се тиче МедијаВики ? Нисам никад био тамо па не знам шта се тамо дешава а видим да ту доста иду админи интерфејса. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 13:57, 14. јун 2022. (CEST) == Модул == Поздрав, можеш ли у модулу [[:Модул:RoundN|RoundN]] да ставиш приказ за ијекавицу за треће мјесто? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:35, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Vux33}} Здраво! Требало би да је сад сређено. Само додај <code>|ијек=да</code> ту где треба. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 14:13, 19. јун 2022. (CEST) ::Јесте, супер, хвала ти. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:25, 19. јун 2022. (CEST) == Списак потврђених најстаријих људи == Поздрав, већ на десетине пута враћам измене анонимног корисника који на поменутој страници упорно враћа застарелу верзију из од пре неколико година. Ја сам списак ажурирао по најновијим подацима из Геронтолошке Истраживачке Групе и нема потребе да се чланак води као застарео, јер као што рекох анонимни корисник упорно враћа на застарелу верзију. Моје питање је да ли је могуће заштити тај чланак или како год, само да би се чланак сачувао од застарелости, понављам ја сам га ажурирао по најновијим подацима из ГРГ-А и тако треба да остане, а ја ћу се потрудити једном месечно да га ажурирам. Због чега тај корисник чини вандализам,ја уопште не знам, остављао сам му поруке на страници за разговор и потрудио се да објасним да не ставља на застарелу верзију, али он упорно већ безброј пута... Предпостављам да знате шта се ради у таквим случајевима и шта можете учинити по том питању... Хвала... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 14:50, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Дејан2021}} Здраво! Реч је о трајно блокираном кориснику који избегава блокаду уређујући под IP адресом. Блокиран је. Замолио бих Вас да убудуће избегавате [[Википедија:Уређивачки ратови|ратове измена]]. Свестан сам да је ова тема важна за Вас, због чега сте бурно реагирали, али [[ВП:П3В|правила налажу да не смете више од три пута вратити измену у периоду од 24 часа]]. Стога бих Вас замолио још једном да се тога правила придржавате. Сретан рад! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:12, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Aca}} Након што је блокиран поново је (са друге ип адресе) поништио измене, а такође је поништио и ваше измене у шаблону, Догодило се на данашњи дан' опет је поништио имену и у чланку Списак потврђених најстаријих људи и још много чланака, управо сада... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 17:32, 19. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|Aca}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Одговор... == Кад и ако добијем, послаћу сваком ко је заинтересован. Мада, можда не треба очекивати нешто спектакуларно. Стандарндо у штампаним енциклопедијама на скоро свим језицима избјегава се енклитика „је био”, „био је” „јесте” или „није” :), а иза заграда обично иде зарез или црта. Ако је зарез : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти), изумитељ и научник итд… Ако је црта онда реченица почиње великим словом : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти) — Изумитељ и научник итд… Код општих и стручних појмова исто. Е сад, да ли је то практично или непрактично за једну електронску енциклопедију која није толико формалног карактера, то је друго питање. [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 03:31, 27. јун 2022. (CEST) == Википедијанци == Поздрав колега! Ако сам добро разумио твоје последње измјене — ми више нисмо википедијанци?!<br> Не знам јеси ли примјетио да ми већ годинама бирамо '''Википедијанца године'''? Не разумијем — чему испавке? <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 23:33, 27. јун 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Здраво! Поводом мојих недавних измена облик „википедист(а)” је нормиран у ''Српском речнику новијих англицизама'' Твртка Прћића. Реч је о творбеној аналогији с обзиром на то да се речи „Википедија” и „енциклопедија” завршавају суфиксоидом -педија. Уредници енциклопедије су енциклопедисти, као што су и уредници Википедије википедисти. Норма не предвиђа енциклопедијанце {{кез}}. Наравно, аутори споменица имају право да задрже облик који им одговара, али би у категоријама и главном именском простору требало поштовати стандарднојезичку норму. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:49, 27. јун 2022. (CEST) ::Надам се да је то његова аналогија. Али без обзира, мислим да није добро строго се држати таквог приступа на википедији, да нам се не би поновила ситуација 2007/2010 („''рат правописџија и струкописџија''”). Ја немам довољно слободног времена да све пропратим (пословне обавезе), нити да ти сад детаљно објашњавам горе речено, али не сумњам у квалитет твог рада и сигуран сам да ћеш ти то успјети избалансирати на прави начин. Срећно! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:21, 2. јул 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Питање корисника [[User:Nevena Divac|Nevena Divac]] (14:54, 10. јул 2022.) == Dobar dan! Želela sam da unesem par izmena u tekstove o mojim precima. Unuka sam Olge Divac i praunuka Nedeljka Divca. Olgi Divac je pogrešno unet datum rodjenja, a i ostali podaci su nepotpuni. Nedeljko Divac je rodjen u Prijepolju a ne u Divcima kraj Valjeva. Dokaze je teško dostaviti, morala bih kod oca da tražim da li je sačuvan neki dokument, a ne znam ni kako da vam potvrdim svoj identitet i poreklo. Nadam se da razumete da nemam nikakav prevarantski motiv. Srdačno, Nevena Divac --[[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 14:54, 10. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Nevena Divac}} Здраво! Не сумњам у Вашу добру намеру. Википедијина садржина је заснована на [[Википедија:Проверљивост|поузданим изворима]]. Ако се не може наћи извор за одређени податак, он треба бити изостављен. Можда бисте могли да ставите предлог „око” (или шаблон {{tl|цирка}}) како бисте нагласили да је временска одредница приближна или непрецизна. Алтернативно, ако не постоје извори ни за тренутни податак у чланку, можете га уклонити. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 10. јул 2022. (CEST) Hvala vam na odgovoru. Ovde se radi o mojim direktnim precima, tako da mislim da bi trebalo uvažiti podatak da znam kad smo slavili babin rodjendan i gde je bila pradedina rodna kuća. Do dokaza se i dolazi na razne račine. Ja se bavim naukom, tako da znam značaj referenci, ali u ovom slučaju moram da vam ukažem na to da su na Wikipediji objavljeni podaci o ovim ljudima takodje bez dokaza i navodjenja izvora i da se svedočenje živih potomaka mora uzeti u obzir. [[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 15:19, 10. јул 2022. (CEST) == Izmena na stranici Јагош == Izvini na poslu izmene stranice, cilj mi je bio krajnje dobronameran i na tih par sekundi koliko je izmena bila vidljiva, moj drug se osecao bolje. Hvala ti na radu, i jos jednom izvini, nista licno. [[Корисник:Цонета Први Цонетић|Цонета Први Цонетић]] ([[Разговор са корисником:Цонета Први Цонетић|разговор]]) 15:06, 12. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Цонета Први Цонетић}} У реду је, не сумњам у добру намеру. Позивам Вас да учествујете у изради чланака. Можете то чинити и [[Посебно:Превођење_садржаја|превођењем с других језичких издања Википедије]]. Тако можете посветити неки чланак свом пријатељу, а истовремено допринети пројекту. Утилитаристички, зар не? {{кез}} Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:10, 12. јул 2022. (CEST) == Измјена боје (сајтнотис) == Здраво колега. Данас сам додао више ставки на сајтнотис и примјетио сам да наша боја за догађаје драстично штрчи у односно на преостале три. Уколико примјећујеш исто и слажеш се, можемо промјенити боју. Утолико више јер већ имамо другу нијансу права која се користи за гласања. Размишљам у правцу двије идеје: у [https://design.wikimedia.org/style-guide/visual-style_colors.html водичу Викимедије] је наведена једна фина нијанса жуте (#fef6e7) која не би одскакала од тренутних тонова, док друга опција може бити свјетлија наранџаса, [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Shades_of_orange овдје] има барем 2-3 кандидата. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:21, 17. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Sadko}} Здраво! Био сам презаузет у претходном периоду, а и наредних недељу дана нећу бити стално присутан. Сајтнотис није моје власништво. Слободно промени боју и изабери ону коју сматраш најприкладнијом. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:52, 23. јул 2022. (CEST) :: Хвала лијепо на одговору колега Ацо. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:17, 23. јул 2022. (CEST) == Бот == Исправак интерпункције и козметичке измене твог бота доводе до тога да промени назив слика у галеријама чланка и до тога да имамо [[:Категорија:Странице с неисправним везама до датотека|стотине страница са неисправним везама до датотека]]. Молим те, исправи га да не ради то. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:35, 29. јул 2022. (CEST) : {{одговор|MareBG}} Е, да, приметио сам грешку током процеса, па сам ручно регексом тражио фотографије како би им исправио називе. Међутим, регекс претрага је била ограничена, па су многи резултати изостали. Покушаћу да исправим бота пре нових покретања или да накнадно посредим ако нешто заостане. У сваком случају, пратим убудуће ту катерију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:08, 4. август 2022. (CEST) == Партизанска споменица 1941. == Поздрав, предложио сам чланак [[Партизанска споменица 1941.]] за изабрани, па ако будеш желео погледај га и евентуално дај коментар. [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:53, 30. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Joksi4|Joksi4]] (14:34, 4. август 2022.) == Pozdrav.Kako napraviti stranicu o nastanku mog rodnog mesta? --[[Корисник:Joksi4|Joksi4]] ([[Разговор са корисником:Joksi4|разговор]]) 14:34, 4. август 2022. (CEST) : {{одговор|Joksi4}} Здраво! Препоручујем Вам да потражите одговарајући чланак и да га допуните (нпр. писањем одељка „Историја”). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:59, 4. август 2022. (CEST) 998ygn3j4u7gcbtm83xdsq1a3lgui4m 25138804 25138803 2022-08-04T19:08:26Z Aca 203057 /* Бот */ wikitext text/x-wiki {{Корисник:Aca/заглавље}} {{clickable button 2|Посебно:НовиОдељак/Разговор са корисником:Aca|Остави поруку|class=mw-ui-progressive}} {{Архиве | аутоматски = кратко }} {{садржај-десно}} == Неслободне слике == [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Olympic_rings_without_rims.svg Ова слика] је слободна на Остави, могла је остати али капирам кад је све уклоњено и њу си склонио из кутијице [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0&curid=660602&diff=24278100&oldid=24001582 овде]. Поздрав.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:05, 4. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Soundwaweserb}} Па, да. У начелу је боље избећи да не правимо шаренило (негде има — негде нема). — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 17:07, 4. јануар 2022. (CET) :: Може да прође и без тих сличица. Оне су одавно биле у другим чланцима, када сам ја радио тај чланак, вероватно да се разбије монотонија сличности. Нека си уклонио, сад исто изгледа лепо.— [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 17:11, 4. јануар 2022. (CET) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Транскрипција презимена == Шта је према изворима овде најправилније? [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%97%D0%BE%D1%84] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B8%D0%BC%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D1%98%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BD] [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D0%BC%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD] — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 17:27, 8. јануар 2022. (CET) : {{одговор|Ничим неизазван}} ''Рејкенен'' је према П2010. ''Терман'' према Прћићу (и нашем правописцу Слаји). ''Дина Зофа'' бих оставио како јесте јер не постоји ниједан извор који га назива ''Цофом'', па бих рекао да може проћи као изузетак, осим ако не добијемо друкчију препоруку лингвиста. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:33, 8. јануар 2022. (CET) :: Јасно је као дан: [https://www.youtube.com/watch?v=FTkB5PqJahI]. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:41, 8. јануар 2022. (CET) ::: {{одговор|Ничим неизазван}} Надам се да имаш у виду да и пракса има утицај. Не бисмо, рецимо, никад написали Нју Јорк, иако је тај облик саобразан транскрипционим правилима. Напомена на чланку је сасвим ваљана и довољна. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:45, 8. јануар 2022. (CET) ::::Правопис даје пример кад се одступа од правила најкаснији је [[Чан Кај Шек]] који је умро седамдесетих, а Прћић даје пример који је накјасније умро осамдесетих ([[Ричард Бартон]]). Тако да, Цоф је још жив и нема разлога. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 21:47, 8. јануар 2022. (CET) :::::Како ме чекаш да ти трећи пут вратим измену! Шта да ту кажем, тражи нови ''казус бели''. {{смех}} — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 23:23, 8. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Tech News: 2022-02]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W02"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] A <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>oauth_consumer</code></bdi> variable has been added to the [[mw:Special:MyLanguage/AbuseFilter|AbuseFilter]] to enable identifying changes made by specific tools. [https://phabricator.wikimedia.org/T298281] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets are [[mw:Special:MyLanguage/ResourceLoader/Migration_guide_(users)#Package_Gadgets|now able to directly include JSON pages]]. This means some gadgets can now be configured by administrators without needing the interface administrator permission, such as with the Geonotice gadget. [https://phabricator.wikimedia.org/T198758] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets [[mw:Extension:Gadgets#Options|can now specify page actions]] on which they are available. For example, <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>|actions=edit,history</code></bdi> will load a gadget only while editing and on history pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T63007] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] Gadgets can now be loaded on demand with the <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withgadget</code></bdi> URL parameter. This can be used to replace [[mw:Special:MyLanguage/Snippets/Load JS and CSS by URL|an earlier snippet]] that typically looks like <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withJS</code></bdi> or <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>withCSS</code></bdi>. [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] At wikis where [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list|the Mentorship system is configured]], you can now use the Action API to get a list of a [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|mentor's]] mentees. [https://phabricator.wikimedia.org/T291966] * The heading on the main page can now be configured using <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title-loggedin]]</span> for logged-in users and <span class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Mainpage-title]]</span> for logged-out users. Any CSS that was previously used to hide the heading should be removed. [https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Small_wiki_toolkits/Starter_kit/Main_page_customization#hide-heading] [https://phabricator.wikimedia.org/T298715] * Four special pages (and their API counterparts) now have a maximum database query execution time of 30 seconds. These special pages are: RecentChanges, Watchlist, Contributions, and Log. This change will help with site performance and stability. You can read [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikitech-l@lists.wikimedia.org/thread/IPJNO75HYAQWIGTHI5LJHTDVLVOC4LJP/ more details about this change] including some possible solutions if this affects your workflows. [https://phabricator.wikimedia.org/T297708] * The [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Features/Sticky Header|sticky header]] has been deployed for 50% of logged-in users on [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Frequently asked questions#pilot-wikis|more than 10 wikis]]. This is part of the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|Desktop Improvements]]. See [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Participate|how to take part in the project]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.17|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-11|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-12|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-13|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] begins. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W02"/> </div> 02:23, 11. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22562156 --> == Деми Ловато == {{Обавештење - гласање за сјајан чланак | Назив чланка = Деми Ловато | Датум почетка гласања = 17. 1. 2022 | Датум краја гласања = 24. 1. 2022 | Потпис = [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 20:42, 17. јануар 2022. (CET) }} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Tech News: 2022-03]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W03"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When using [[mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor|WikiEditor]] (also known as the 2010 wikitext editor), people will now see a warning if they link to disambiguation pages. If you click "{{int:Disambiguator-review-link}}" in the warning, it will ask you to correct the link to a more specific term. You can [[m:Community Wishlist Survey 2021/Warn when linking to disambiguation pages#Jan 12, 2021: Turning on the changes for all Wikis|read more information]] about this completed 2021 Community Wishlist item. * You can [[mw:Special:MyLanguage/Help:DiscussionTools#subscribe|automatically subscribe to all of the talk page discussions]] that you start or comment in using [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project/Feature summary|DiscussionTools]]. You will receive [[mw:Special:MyLanguage/Notifications|notifications]] when another editor replies. This is available at most wikis. Go to your [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion|Preferences]] and turn on "{{int:discussiontools-preference-autotopicsub}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T263819] * When asked to create a new page or talk page section, input fields can be [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Creating_pages_with_preloaded_text|"preloaded" with some text]]. This feature is now limited to wikitext pages. This is so users can't be tricked into making malicious edits. There is a discussion about [[phab:T297725|if this feature should be re-enabled]] for some content types. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.18|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-18|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-19|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-20|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey 2022]] continues. All contributors to the Wikimedia projects can propose for tools and platform improvements. The proposal phase takes place from {{#time:j xg|2022-01-10|en}} 18:00 UTC to {{#time:j xg|2022-01-23|en}} 18:00 UTC. [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/FAQ|Learn more]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/03|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W03"/> </div> 20:55, 17. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22620285 --> == Мики Адамс == Поздрав, предложио сам чланак [[Мики Адамс]] за добар, па уколико стигнеш погледај га и евентуално дај свој коментар о њему. Хвала унапред <nowiki>! ~~~~</nowiki> [[Корисник:Боки|<span style="font-family:Segoe print; color:#fa0505; text-shadow:0.1em 0.1em 1em;">Боки</span>]] <sup>[[Разговор са корисником:Боки|пиши]]</sup> 21:49, 24. јануар 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Tech News: 2022-04]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W04"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translations]] are available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.19|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-01-25|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-01-26|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-01-27|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * The following languages can now be used with [[mw:Special:MyLanguage/Extension:SyntaxHighlight|syntax highlighting]]: BDD, Elpi, LilyPond, Maxima, Rita, Savi, Sed, Sophia, Spice, .SRCINFO. * You can now access your watchlist from outside of the user menu in the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|new Vector skin]]. The watchlist link appears next to the notification icons if you are at the top of the page. [https://phabricator.wikimedia.org/T289619] '''Events''' * You can see the results of the [[m:Special:MyLanguage/Coolest Tool Award|Coolest Tool Award 2021]] and learn more about 14 tools which were selected this year. * You can [[m:Special:MyLanguage/Community_Wishlist_Survey/Help_us|translate, promote]], or comment on [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Proposals|the proposals]] in the Community Wishlist Survey. Voting will begin on {{#time:j xg|2022-01-28|en}}. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/04|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W04"/> </div> 22:38, 24. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22644148 --> == Случајни Срби == Пошптовани, молио бих Вас да ми наведете разлог зашто сте избацили одредницу Случајни Срби. Релевантна је и све чешће је у употреби. Замолио бих Вас да размислите и надам се да ћете вратити избрисано. Срдачан поздрав, Зоран{{БП|Aratkilokiloarat}} П.С. Сада сам постоваи нову, много краћу и неутралнију, па се надам да на њу нећете имати прримедбе.{{БП|Aratkilokiloarat}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Tech News: 2022-05]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W05"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] If a gadget should support the new <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>?withgadget</code></bdi> URL parameter that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/02|announced]] 3 weeks ago, then it must now also specify <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>supportsUrlLoad</code></bdi> in the gadget definition ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:Gadgets#supportsUrlLoad|documentation]]). [https://phabricator.wikimedia.org/T29766] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.20|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * A change that was [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2021/16|announced]] last year was delayed. It is now ready to move ahead: ** The user group <code>oversight</code> will be renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. This is the technical name. It doesn't affect what you call the editors with this user right on your wiki. This is planned to happen in three weeks. You can comment [[phab:T112147|in Phabricator]] if you have objections. As usual, these labels can be translated on translatewiki ([[phab:T112147|direct links are available]]) or by administrators on your wiki. '''Events''' * You can vote on proposals in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022|Community Wishlist Survey]] between 28 January and 11 February. The survey decides what the [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech team]] will work on. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/05|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W05"/> </div> 18:42, 31. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22721804 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Tech News: 2022-06]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W06"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translations]] are available. '''Recent changes''' * English Wikipedia recently set up a gadget for dark mode. You can enable it there, or request help from an [[m:Special:MyLanguage/Interface administrators|interface administrator]] to set it up on your wiki ([[w:en:Wikipedia:Dark mode (gadget)|instructions and screenshot]]). * Category counts are sometimes wrong. They will now be completely recounted at the beginning of every month. [https://phabricator.wikimedia.org/T299823] '''Problems''' * A code-change last week to fix a bug with [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Live preview|Live Preview]] may have caused problems with some local gadgets and user-scripts. Any code with skin-specific behaviour for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector</code></bdi> should be updated to also check for <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>vector-2022</code></bdi>. [[phab:T300987|A code-snippet, global search, and example are available]]. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.21|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/06|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W06"/> </div> 22:16, 7. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22765948 --> == Članak o glumcu Alanu Ridu == Članak o glumcu Alanu Ridu preveden je na samo 16 svetskih jezika, imam želju da ih prevedem na druge jezike.Pa ako mogu dobiti savet od Vas da li to da odradim. — [[Корисник:Milica00|Milica00]] ([[Разговор са корисником:Milica00|разговор]]) 10:16, 11. фебруар 2022. (CET)Milica00 : {{одговор|Milica00}} Претпостављам да мислите на [[en:Alan Reed|овај чланак]]. Слободно преводите чланке. Можете се користити [[Посебно:Превод_садржаја|алатком Превођење садржаја]]. Обратите само пажњу да превод на циљни језик буде природан и усклађен с правописном и граматичком нормом. Срећан рад! Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 13:22, 12. фебруар 2022. (CET) == Текстописац == Поздрав. Тренутно уређујем чланак о Адел и није ми најјасније како да преведем женског сонграјтера — текстосписатељица ми је најлогичније али звучи чудно, а композитор и није баш што и текстописац. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:44, 14. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Здраво! Најпре бих се желео извинити због касног одговора — обавезе, махом учење. Женски облик занимања „текстописац” твори се истоветно као и феминутив речи „писац”. Дакле, „текстосписатељица”. Међутим, та реч се готово не употребљава и не верујем да је забележена у досадашњим речницима. Лично бих прибегао облику „текстописац”. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:46, 1. март 2022. (CET) ::Опуштено, разумем све. Хвала на одговору, примењиваћу само „текстописца” од сада. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 18:33, 2. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Tech News: 2022-07]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W07"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[mw:Special:MyLanguage/Manual:Purge|Purging]] a category page with fewer than 5,000 members will now recount it completely. This will allow editors to fix incorrect counts when it is wrong. [https://phabricator.wikimedia.org/T85696] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.22|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|Advanced item]] In the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:AbuseFilter|AbuseFilter]] extension, the <code dir=ltr>rmspecials()</code> function has been updated so that it does not remove the "space" character. Wikis are advised to wrap all the uses of <code dir=ltr>rmspecials()</code> with <code dir=ltr>rmwhitespace()</code> wherever necessary to keep filters' behavior unchanged. You can use the search function on [[Special:AbuseFilter]] to locate its usage. [https://phabricator.wikimedia.org/T263024] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/07|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W07"/> </div> 20:18, 14. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22821788 --> ==[[Манастир Љубостиња]]== Ћао Ацо! Чланак је предложен за добар и сад је на расправи. Нисам сигуран да је баш твоја тема, али бих се опет обрадовао твојим сугестијама, ако нађеш времена да бациш поглед. —[[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 16:39, 21. фебруар 2022. (CET) : {{одговор|Boleynn}} Чланак је изврстан и види се да је уложено много труда. Извињавам се због неучествовања у расправи. Срдачно, [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:55, 1. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Tech News: 2022-08]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W08"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translations]] are available. '''Recent changes''' * [[Special:Nuke|Special:Nuke]] will now provide the standard deletion reasons (editable at <bdi lang="en" dir="ltr">[[MediaWiki:Deletereason-dropdown]]</bdi>) to use when mass-deleting pages. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Admins and patrollers/Mass-delete to offer drop-down of standard reasons, or templated reasons.|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T25020] * At Wikipedias, all new accounts now get the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature_summary|Growth features]] by default when creating an account. Communities are encouraged to [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account_creation|update their help resources]]. Previously, only 80% of new accounts would get the Growth features. A few Wikipedias remain unaffected by this change. [https://phabricator.wikimedia.org/T301820] * You can now prevent specific images that are used in a page from appearing in other locations, such as within PagePreviews or Search results. This is done with the markup <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code><nowiki>class=notpageimage</nowiki></code></bdi>. For example, <code><nowiki>[[File:Example.png|class=notpageimage]]</nowiki></code>. [https://phabricator.wikimedia.org/T301588] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] There has been a change to the HTML of Special:Contributions, Special:MergeHistory, and History pages, to support the grouping of changes by date in [[mw:Special:MyLanguage/Skin:Minerva_Neue|the mobile skin]]. While unlikely, this may affect gadgets and user scripts. A [[phab:T298638|list of all the HTML changes]] is on Phabricator. '''Events''' * [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey results]] have been published. The [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates/2022 results#leaderboard|ranking of prioritized proposals]] is also available. '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.23|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-02-22|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-02-23|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-02-24|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * The software to play videos and audio files on pages will change soon on all wikis. The old player will be removed. Some audio players will become wider after this change. [[mw:Special:MyLanguage/Extension:TimedMediaHandler/VideoJS_Player|The new player]] has been a beta feature for over four years. [https://phabricator.wikimedia.org/T100106][https://phabricator.wikimedia.org/T248418] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Toolforge's underlying operating system is being updated. If you maintain any tools there, there are two options for migrating your tools into the new system. There are [[wikitech:News/Toolforge Stretch deprecation|details, deadlines, and instructions]] on Wikitech. [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/cloud-announce@lists.wikimedia.org/thread/EPJFISC52T7OOEFH5YYMZNL57O4VGSPR/] * Administrators will soon have [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/(Un)delete associated talk page|the option to delete/undelete]] the associated "talk" page when they are deleting a given page. An API endpoint with this option will also be available. This was [[m:Community Wishlist Survey 2021/Admins and patrollers/(Un)delete associated talk page|a request from the 2021 Wishlist Survey]]. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/08|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W08"/> </div> 20:12, 21. фебруар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22847768 --> == моји нацрт == можете ли молим вас да уклоните Липе-Детмонд са улогу страница мислим да сам ставио и више него довољно{{бп|PyroArcherMaper}} == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Tech News: 2022-09]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W09"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translations]] are available. '''Recent changes''' * When searching for edits by [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tags|change tags]], e.g. in page history or user contributions, there is now a dropdown list of possible tags. This was [[m:Community Wishlist Survey 2022/Miscellaneous/Improve plain-text change tag selector|a request in the 2022 Community Wishlist Survey]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T27909] * Mentors using the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor_dashboard|Growth Mentor dashboard]] will now see newcomers assigned to them who have made at least one edit, up to 200 edits. Previously, all newcomers assigned to the mentor were visible on the dashboard, even ones without any edit or ones who made hundred of edits. Mentors can still change these values using the filters on their dashboard. Also, the last choice of filters will now be saved. [https://phabricator.wikimedia.org/T301268][https://phabricator.wikimedia.org/T294460] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The user group <code>oversight</code> was renamed <code>suppress</code>. This is for [[phab:T109327|technical reasons]]. You may need to update any local references to the old name, e.g. gadgets, links to Special:Listusers, or uses of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Magic_words|NUMBERINGROUP]]. '''Problems''' * The recent change to the HTML of [[mw:Special:MyLanguage/Help:Tracking changes|tracking changes]] pages caused some problems for screenreaders. This is being fixed. [https://phabricator.wikimedia.org/T298638] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.24|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-01|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-02|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-03|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''Future changes''' * Working with templates will become easier. [[m:WMDE_Technical_Wishes/Templates|Several improvements]] are planned for March 9 on most wikis and on March 16 on English Wikipedia. The improvements include: Bracket matching, syntax highlighting colors, finding and inserting templates, and related visual editor features. * If you are a template developer or an interface administrator, and you are intentionally overriding or using the default CSS styles of user feedback boxes (the classes: <code dir=ltr>successbox, messagebox, errorbox, warningbox</code>), please note that these classes and associated CSS will soon be removed from MediaWiki core. This is to prevent problems when the same class-names are also used on a wiki. Please let us know by commenting at [[phab:T300314]] if you think you might be affected. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/09|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W09"/> </div> 00:00, 1. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22902593 --> == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Tech News: 2022-10]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W10"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translations]] are available. '''Problems''' * There was a problem with some interface labels last week. It will be fixed this week. This change was part of ongoing work to simplify the support for skins which do not have active maintainers. [https://phabricator.wikimedia.org/T301203] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.25|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-08|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-09|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-10|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/10|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W10"/> </div> 22:16, 7. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22958074 --> == Немојте цензурисати википедију == Помаже Бог. Једно од основних људских права загарантовано Повељом УН је право на слободу мисли и изражавања. Цензура је дозвољена само у екстремним моментима када се промовише ограничавање људских права, дискриминацију, ружење државног система итд. Нисте смели да забраните дугогодишњем уредном патролеру {{пинг|Боки}} да стави опис какав жели [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0&diff=24403786&oldid=24403780]. То није људски, а и није ни лепо, јер ништа ружно није хтео да стави. Поздрав; срећан, благословен и лак Васкршњи пост Вам желим. — [[Корисник:Ничим неизазван|Ничим неизазван]] ([[Разговор са корисником:Ничим неизазван|разговор]]) 11:33, 8. март 2022. (CET) == Закључавања подстраница Трга и ТАИ == Здраво Ацо! Па можда преиначити тамо гдје сам поставио ограничење само за аутоматски патролиране на аутоматски потврђене. То сам урадио јер у посљедњих неколико мјесеци имамо константне вандализме од корисника који вријеђа уредника, администраторе и остале на скоро свих каналима Трга. — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 18:03, 13. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Tech News: 2022-11]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W11"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translations]] are available. '''Recent changes''' * In the Wikipedia Android app [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia_Apps/Team/Android/Communication#Updates|it is now possible]] to change the toolbar at the bottom so the tools you use more often are easier to click on. The app now also has a focused reading mode. [https://phabricator.wikimedia.org/T296753][https://phabricator.wikimedia.org/T254771] '''Problems''' * There was a problem with the collection of some page-view data from June 2021 to January 2022 on all wikis. This means the statistics are incomplete. To help calculate which projects and regions were most affected, relevant datasets are being retained for 30 extra days. You can [[m:Talk:Data_retention_guidelines#Added_exception_for_page_views_investigation|read more on Meta-wiki]]. * There was a problem with the databases on March 10. All wikis were unreachable for logged-in users for 12 minutes. Logged-out users could read pages but could not edit or access uncached content then. [https://wikitech.wikimedia.org/wiki/Incident_documentation/2022-03-10_MediaWiki_availability] '''Changes later this week''' * [[File:Octicons-sync.svg|12px|link=|alt=|Recurrent item]] The [[mw:MediaWiki 1.38/wmf.26|new version]] of MediaWiki will be on test wikis and MediaWiki.org from {{#time:j xg|2022-03-15|en}}. It will be on non-Wikipedia wikis and some Wikipedias from {{#time:j xg|2022-03-16|en}}. It will be on all wikis from {{#time:j xg|2022-03-17|en}} ([[mw:MediaWiki 1.38/Roadmap|calendar]]). * When [[mw:Special:MyLanguage/Help:System_message#Finding_messages_and_documentation|using <bdi lang="zxx" dir="ltr"><code>uselang=qqx</code></bdi> to find localisation messages]], it will now show all possible message keys for navigation tabs such as "{{int:vector-view-history}}". [https://phabricator.wikimedia.org/T300069] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] Access to [[{{#special:RevisionDelete}}]] has been expanded to include users who have <code dir=ltr>deletelogentry</code> and <code dir=ltr>deletedhistory</code> rights through their group memberships. Before, only those with the <code dir=ltr>deleterevision</code> right could access this special page. [https://phabricator.wikimedia.org/T301928] * On the [[{{#special:Undelete}}]] pages for diffs and revisions, there will be a link back to the main Undelete page with the list of revisions. [https://phabricator.wikimedia.org/T284114] '''Future changes''' * The Wikimedia Foundation has announced the IP Masking implementation strategy and next steps. The [[m:Special:MyLanguage/IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#feb25|announcement can be read here]]. * The [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Android FAQ|Wikipedia Android app]] developers are working on [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Apps/Team/Android/Communication|new functions]] for user talk pages and article talk pages. [https://phabricator.wikimedia.org/T297617] '''Events''' * The [[mw:Wikimedia Hackathon 2022|Wikimedia Hackathon 2022]] will take place as a hybrid event on 20-22 May 2022. The Hackathon will be held online and there are grants available to support local in-person meetups around the world. Grants can be requested until 20 March. '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/11|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W11"/> </div> 23:08, 14. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=22993074 --> == Growth Newsletter #20 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twentieth newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! The Growth team's objective is to work on software changes that help retain new contributors in Wikimedia projects. === Suggested edits === As of February, 300,000 suggested edits have been completed since the feature was first deployed in December 2019. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|Add a link]]''' is the team's first structured task, deployed in May 2021. It has improved outcomes for newcomers. The team is now working on a second iteration based on community feedback and data analysis. Improvements will include: improved algorithmic suggestions, guardrails to prevent too many similar links to be added, and clearer encouragement for users to continue making edits. After adding these improvements, we will deploy this task to more Wikipedias. '''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image|Add an image]]''' is the second structured task built by our team. It was deployed in November 2021 to four pilot Wikipedias. This is a more challenging task for newcomers. However, it adds more value to articles (so far, over 1,000 images have been added). We are currently learning from communities and from the data on what is working well and what needs improvements. The project page contains [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add an image#design|links to interactive prototypes]]. We are very interested to [[mw:Talk:Growth|hear your thoughts on this idea]] as we build and test the early versions. We will soon deploy this task to more Wikipedias as a test. "Add a link" and "Add an image" now both have a limitation on how many of these tasks newcomers can do per day. It is meant to discourage careless newcomers from making too many problematic edits. === Positive reinforcement === Over the last two years, the Growth team has focused on building suggested edits: easy tasks for newcomers to start with. We have learned with this experience that these tasks help many newcomers to make their first edits. Now, the team is starting a new project : "[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|positive reinforcement]]". Its goal is to make newcomers proud of their editing and to make them want to come back for more of them. With the positive reinforcement project, we are considering three kinds of features: * '''Impact stats''': give newcomers the ability to see how many people read the articles they edit. * '''Leveling up''': encourage newcomers to progress from easier tasks to harder tasks. * '''Personalized praise''': encourage mentors and other editors to "thank" and award newcomers for good work. This project is just beginning, and we hope for community thoughts on the direction. We know that things can wrong if we offer the wrong incentives to newcomers, so we want to be careful. Please visit [[mw:Talk:Growth/Positive reinforcement|the talk page]] to help guide the project! === News for mentors === * The [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Mentor dashboard|mentor dashboard]] is available at all wikis. It helps mentors see who their mentees are and keep track of their activity. It is automatically activated [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Communities/How to configure the mentors' list#create|where a list of mentors has been created]]. If you need assistance to create a list of mentors, please [[mw:talk:Growth|contact us]]. * The mentor dashboard has a new module: settings. It is now possible for mentors to define their status (active or away). They can specify the volume of questions they want to receive, and they can claim mentees in an easier way. It is also possible for mentors to quit, which will automatically reassign their mentees to other mentors. * We are [[phab:T287915|working on an ability]] for a mentee to opt-out (and back in) to having a mentor. * Previously, in the table that displays mentees activity, the filters displayed all mentees, even the ones with zero edits or lots of edits. [[phab:T301268|We have changed this]] so that only mentees with between 1 and 500 edits are visible by default. Mentors can change this value in their filters. * We are currently [[phab:T264343|working on a special page]] for mentors to sign-up. Some wikis have created userboxes that mentors can display on the user pages. If your wiki has one, please link it [[d:Q109498957|to Wikidata]]! === Scaling === Previously, at most Wikipedias, only 80% of newcomers were getting the Growth features. This was done for experimentation, to have a control group. We have changed this setting. Now 100% of new accounts at all Wikipedias get the Growth features ([[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|except a few, kept as test wikis]]). We invite communities to update their onboarding documentation and tutorials. Please include the Growth features in it. To help you, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Account creation|we have created an help page]] that can be translated and adapted to your wiki. === How to help === Do you have questions about the Growth features? [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ|This translatable FAQ]] contains answers to the most common questions about the Growth team work. We regularly update it. Interface translations are important for newcomers. Please help for your language, by [https://translatewiki.net/w/i.php?title=Special:Translate&group=ext-growthexperiments&language=&filter=&action=translate translating or copyediting] interface translations for the Growth features. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 18:12, 16. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23002302 --> == Тачан датум == Здраво! Да ли можеш да дођеш до информације који је тачан датум када је википедија на српском језику остварила 300.000 регистрованих корисника? Поздрав! [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 06:24, 17. март 2022. (CET) == [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Tech News: 2022-12]] == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin="technews-2022-W12"/><div class="plainlinks"> Latest '''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|tech news]]''' from the Wikimedia technical community. Please tell other users about these changes. Not all changes will affect you. [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translations]] are available. '''New code release schedule for this week''' * There will be four MediaWiki releases this week, instead of just one. This is an experiment which should lead to fewer problems and to faster feature updates. The releases will be on all wikis, at different times, on Monday, Tuesday, and Wednesday. You can [[mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Release Engineering Team/Trainsperiment week|read more about this project]]. '''Recent changes''' * You can now set how many search results to show by default in [[Special:Preferences#mw-prefsection-searchoptions|your Preferences]]. This was the 12th most popular wish in the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2022/Results|Community Wishlist Survey 2022]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T215716] * [[File:Octicons-tools.svg|15px|link=|alt=|Advanced item]] The Jupyter notebooks tool [[wikitech:PAWS|PAWS]] has been updated to a new interface. [https://phabricator.wikimedia.org/T295043] '''Future changes''' * Interactive maps via [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:Kartographer|Kartographer]] will soon work on wikis using the [[mw:Special:MyLanguage/Extension:FlaggedRevs|FlaggedRevisions]] extension. [https://wikimedia.sslsurvey.de/Kartographer-Workflows-EN/ Please tell us] which improvements you want to see in Kartographer. You can take this survey in simple English. [https://meta.wikimedia.org/wiki/WMDE_Technical_Wishes/Geoinformation] '''''[[m:Special:MyLanguage/Tech/News|Tech news]]''' prepared by [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/Writers|Tech News writers]] and posted by [[m:Special:MyLanguage/User:MediaWiki message delivery|bot]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News#contribute|Contribute]]&nbsp;• [[m:Special:MyLanguage/Tech/News/2022/12|Translate]]&nbsp;• [[m:Tech|Get help]]&nbsp;• [[m:Talk:Tech/News|Give feedback]]&nbsp;• [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|Subscribe or unsubscribe]].'' </div><section end="technews-2022-W12"/> </div> 17:01, 21. март 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tech_ambassadors&oldid=23034693 --> == Ријеч о енклитици у стилском приручнику == Здраво, Ацо! Поставио сам једно питањце на [[Разговор о Википедији:Стилски приручник]] везан за садржај који си ти претпрошле године увео. Био бих захвалан на одговору. — [[Корисник:Kostović|Kostović]] ([[Разговор са корисником:Kostović|разговор]]) 09:15, 27. март 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (10:08, 17. мај 2022.) == Pozdrav, imam pitanjce... Nova sam ovde, i bas sam se trudila da prvo sve dobro procitam i pregledam, clanak jos uvek nije gotov nadam se da cu danas uneti i sve ostale podatke i da ga malo ulepsam, ali me brinu ti neki prozorcici sto iskacu kad se ponovo ulogujem da treba nekome da se obratim...Da kazem pokusalal sam i da vezbam u pesku, ali mi nesto nije legao i bas mi je zbrka...Sta se vidi sta ne.... Kako mogu biti sigurna da je clanak OK i da ce biti prisvojen i sigurno objavljen!? Sta treba da uradim, popravim ili sta vec da bi bilo sve uredu!? Clanak je... https://sr.wikipedia.org/wiki/Mirjana_D._Stefanovi%C4%87 Radi se o Profesorki knjizevnosti i autorki iz Novog Sada, koja me je zamolila da to uradim umesto nje, pa mi je bas bio izazov. ;) SVakako hvala na odgovoru i pomoci u napred. Milica. --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 10:08, 17. мај 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво, добро нам дошли! Чланак је ваљано урађен у техничком смислу. Било би пожељно додати још извора ако они постоје. Све ће бити у реду, немате разлога за бригу. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:03, 17. мај 2022. (CEST) ::Здраво. ::Велико ХВАЛА на помоћи и вама и колеги који је повезао страницу. Мало сам била на одмору, па нисам одмах одговорила. Драго ми је да сам барем део успела. Биће још извора, и потрудићу се да га још мало уредим. Неке референце и изворе сам и сама прескочила, јер нису били по правилима, па се морам консултовати и пронаћи нове, јер верујем да има још доста, пошто баш сарађује са озбиљним установама. И још увек је активна као аутор. Свакако смо у контакту и потражићу помоћ опет ако се не снађем. :) Хвала још једном. [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:29, 23. мај 2022. (CEST) == Хело == Поздрав за ментора. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:49, 22. мај 2022. (CEST) == Споменица за тебе! == {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Special Barnstar Hires.png|100px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" | '''Посебна споменица''' |- |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | Види се да си посебан и да помогнеш свима који имају муку. Хвала Ацо! [[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 19:41, 23. мај 2022. (CEST) |} == Оу == Добро дошао назад, и било је време да се вратиш. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 14:23, 1. јун 2022. (CEST) : {{одговор|HoneymoonAve27}} Ее, ћаоо! Ту сам ја, лелујам, али све пратим. Покушавам да се фокусирам на стварни живот. Како с’ ти? Нешто ново, старо? {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:02, 1. јун 2022. (CEST) ::Нека, ваља мало одмора, само се надам да неће бити баш учестали хахах. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:55, 1. јун 2022. (CEST) == Инфокутије == Поздрав ! Хтео сам да те питам нешто у вези онога што си причао на Лајву у вези подешавања инфокутија (или сам ја можда погрешно чуо). Да ли постоји негде неки чланак у којем могу конкретно да видим о чему се ради ? Нисам ових дана на Википедији толико па нисам стигао да то све похватам шта се издешавало. Било би ми веома преко потребно да то некако усавршим како би могао да убацујем те инфо кутије брже код биографија фудбалера. Хвала ! [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 20:56, 2. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Поздрав! Хвала на помном праћењу конференције и мојег излагања. {{срећан}} Колико видим, инфокутија за фудбалере нема написане податке о шаблону (-{TemplateData}-). За почетак, могао бих то да направим. Јављам ти кад завршим, па ти испробај. Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:00, 2. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] - Није тежак copy-paste али ако могу да то куцкам док правим чланак, било би добро ::Јави ми кад то пробаш. ::Поздрав ::[[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 16:03, 6. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг чланка == Чланак [[Буч Касиди и Санденс Кид]] је стављен на расправу за стицање статуса доброг чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. — <b>[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Урош]]</b> ([[Разговор са корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 03:14, 5. јун 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] (12:49, 5. јун 2022.) == Pozdrav Aco, treba mi jos jedna pomoc i nije hitno, ali cisto da znam sta mi je činiti. U pitanju je clanak o profesorki Mirjani D. Stefanović, dosta dobro smo pokrili sve sto joj je bitno, i danas sam ubacila jos neke reference i spoljasnje veze. Sto se tice tekstualnog dela, mislim da je za sada to to. Ono sto me brine su slike naslovnih stranica njenih knjiga, doduse verovatno sam ja napravila gresku kod ubacivanja i pogotovo sto sam ubacila vise od jednom, trebala sam probati jednu da vidim kako to ide, ali eto ucimo na greskama. Konkretno pogresila sam oko licence, e sad ja sam pisala i tamo na Wikimediji, ali niko ne odgovara ima vec dosta dana. Da li im je to praksa, ako uopste znate ili da menjam taktiku? Kako sam malo istrazivala, shvatila sam da ja to ne mogu menjati, ali da kao mogu izbrisati slike kao osoba koja ih je i okacila tamo. E sad da li imate neki predlog kako da ih najlakse okacim, jer naprimer profesorica nece da trazi ni od koga neke posebne dozvole, jer se sve te slike njenih naslovnih stranica knjiga vrte slobodno po internetu!? Stoga ona smatra da je to bespotrebno... Da li ste se susretali sa tim i eto bilo kakav savet bice od pomoci! Hvala u napred! :) --[[Корисник:Cerabombonjera|Cerabombonjera]] ([[Разговор са корисником:Cerabombonjera|разговор]]) 12:49, 5. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Cerabombonjera}} Здраво! То је мало теже питање. Фотографије корица књига нису слободна дела, па се самим тим не смеју објављивати на Викимедијину оставу. Оне могу бити отпремљене само локално помоћу [[Википедија:Водич_за_отпремање|овог водича]]. Ипак, не верујем да оне у овом случају спадају под поштену употребу јер у споменутом чланку већ постоји фотографија особе која је слободна, па фотографије њених дела нису неопходне. Дакле, лично сматрам да би било боље избећи додавање слика насловних страница књига. — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 22:07, 10. јун 2022. (CEST) == Шаблон: Администратор интерфејса == Поздрав Жиле, Видим да користиш ту иконицу па да ти само кажем да сам поправио [[Шаблон:Иконица за администраторе интерфејса|овај шаблон]] па ако можеш, молим те, да провериш да нисам нешто забрљао. Чисто сумњам да јесам али ајде ако можеш провери па ми јави. Поздрав [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) П.С. И даље чекам за фудбалера инфо кутију :) [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 08:44, 14. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Боки}} Одлично је, немај бриге. Немој се устручавати. Што се тиче инфокутије, нисам заборавио. Чим нађем нешто слободног времена, завршавам то. Притегли су нас у школи јер је претпоследња седмица. {{кез}} — [[Корисник:Aca|Aca]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 10:55, 14. јун 2022. (CEST) ::@[[Корисник:Aca|Aca]] Кажи ми, какав је начин приступа што се тиче МедијаВики ? Нисам никад био тамо па не знам шта се тамо дешава а видим да ту доста иду админи интерфејса. [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 13:57, 14. јун 2022. (CEST) == Модул == Поздрав, можеш ли у модулу [[:Модул:RoundN|RoundN]] да ставиш приказ за ијекавицу за треће мјесто? -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 12:35, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Vux33}} Здраво! Требало би да је сад сређено. Само додај <code>|ијек=да</code> ту где треба. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 14:13, 19. јун 2022. (CEST) ::Јесте, супер, хвала ти. -- [[Корисник:Vux33|Vux33]] ([[Разговор са корисником:Vux33|разговор]]) 14:25, 19. јун 2022. (CEST) == Списак потврђених најстаријих људи == Поздрав, већ на десетине пута враћам измене анонимног корисника који на поменутој страници упорно враћа застарелу верзију из од пре неколико година. Ја сам списак ажурирао по најновијим подацима из Геронтолошке Истраживачке Групе и нема потребе да се чланак води као застарео, јер као што рекох анонимни корисник упорно враћа на застарелу верзију. Моје питање је да ли је могуће заштити тај чланак или како год, само да би се чланак сачувао од застарелости, понављам ја сам га ажурирао по најновијим подацима из ГРГ-А и тако треба да остане, а ја ћу се потрудити једном месечно да га ажурирам. Због чега тај корисник чини вандализам,ја уопште не знам, остављао сам му поруке на страници за разговор и потрудио се да објасним да не ставља на застарелу верзију, али он упорно већ безброј пута... Предпостављам да знате шта се ради у таквим случајевима и шта можете учинити по том питању... Хвала... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 14:50, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Дејан2021}} Здраво! Реч је о трајно блокираном кориснику који избегава блокаду уређујући под IP адресом. Блокиран је. Замолио бих Вас да убудуће избегавате [[Википедија:Уређивачки ратови|ратове измена]]. Свестан сам да је ова тема важна за Вас, због чега сте бурно реагирали, али [[ВП:П3В|правила налажу да не смете више од три пута вратити измену у периоду од 24 часа]]. Стога бих Вас замолио још једном да се тога правила придржавате. Сретан рад! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:12, 19. јун 2022. (CEST) : {{одговор|Aca}} Након што је блокиран поново је (са друге ип адресе) поништио измене, а такође је поништио и ваше измене у шаблону, Догодило се на данашњи дан' опет је поништио имену и у чланку Списак потврђених најстаријих људи и још много чланака, управо сада... [[Корисник:Дејан2021|Дејан2021]] ([[Разговор са корисником:Дејан2021|разговор]]) 17:32, 19. јун 2022. (CEST) == Расправа за стицање статуса доброг и сјајног чланка == {{пинг|Aca}} Чланци [[Песма за Евровизију ’22]] и [[ЛГБТ]] су стављени на расправу за стицање статуса доброг чланка, док је чланак [[Стоунволска побуна]] стављен на расправу за стицање статуса сјајног чланка. Позивам те да, уколико желиш, прокоментаришеш чланак и евентуално изнесеш примедбе. Хвала. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) {{Шаблон:Обавештење — расправа за сјајан чланак | Назив чланка = Стоунволска побуна | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = Песма за Евровизију ’22 | Датум почетка расправе = 19. јун 2022. | Датум краја расправе = 25. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} {{Шаблон:Обавештење — расправа за добар чланак | Назив чланка = ЛГБТ | Датум почетка расправе = 22. јун 2022. | Датум краја расправе = 28. јун 2022. | Потпис = [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:33, 22. јун 2022. (CEST) }} == Одговор... == Кад и ако добијем, послаћу сваком ко је заинтересован. Мада, можда не треба очекивати нешто спектакуларно. Стандарндо у штампаним енциклопедијама на скоро свим језицима избјегава се енклитика „је био”, „био је” „јесте” или „није” :), а иза заграда обично иде зарез или црта. Ако је зарез : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти), изумитељ и научник итд… Ако је црта онда реченица почиње великим словом : '''Никола Тесла''' (дат. и мјесто рођења — дат. и мјесто смрти) — Изумитељ и научник итд… Код општих и стручних појмова исто. Е сад, да ли је то практично или непрактично за једну електронску енциклопедију која није толико формалног карактера, то је друго питање. [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 03:31, 27. јун 2022. (CEST) == Википедијанци == Поздрав колега! Ако сам добро разумио твоје последње измјене — ми више нисмо википедијанци?!<br> Не знам јеси ли примјетио да ми већ годинама бирамо '''Википедијанца године'''? Не разумијем — чему испавке? <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 23:33, 27. јун 2022. (CEST) : {{одговор|CarRadovan}} Здраво! Поводом мојих недавних измена облик „википедист(а)” је нормиран у ''Српском речнику новијих англицизама'' Твртка Прћића. Реч је о творбеној аналогији с обзиром на то да се речи „Википедија” и „енциклопедија” завршавају суфиксоидом -педија. Уредници енциклопедије су енциклопедисти, као што су и уредници Википедије википедисти. Норма не предвиђа енциклопедијанце {{кез}}. Наравно, аутори споменица имају право да задрже облик који им одговара, али би у категоријама и главном именском простору требало поштовати стандарднојезичку норму. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:49, 27. јун 2022. (CEST) ::Надам се да је то његова аналогија. Али без обзира, мислим да није добро строго се држати таквог приступа на википедији, да нам се не би поновила ситуација 2007/2010 („''рат правописџија и струкописџија''”). Ја немам довољно слободног времена да све пропратим (пословне обавезе), нити да ти сад детаљно објашњавам горе речено, али не сумњам у квалитет твог рада и сигуран сам да ћеш ти то успјети избалансирати на прави начин. Срећно! — <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 21:21, 2. јул 2022. (CEST) == Growth team newsletter #21 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless]] Welcome to the twenty-first newsletter from the [[mw:Special:MyLanguage/Growth|Growth team]]! === New project: Positive reinforcement === [[File:Growth's Positive reinforcement – Impact Module version A.png|thumb|Mockup of the Impact module, redesigned to add Positive reinforcement.|alt=Design mockup of the Positive reinforcement module for mobile users. The new module is first a summary of the number of views and can be expanded to show stats, graphs, and other contribution information.]] * The Growth team started a new project: [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement|'''Positive reinforcement''']]. We want newcomers to understand there is an interest in regularly editing Wikipedia, and we want to improve new editor retention. * We asked users from Arabic, Bangla, Czech and French Wikipedia about their feedback. Some people participated at mediawiki.org as well. * We [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Positive reinforcement#Community%20discussion|summarized the initial feedback]] gathered from these community discussions, along with how we plan to iterate based on that feedback. * The first Positive Reinforcement idea is a redesign of the impact module: incorporating stats, graphs, and other contribution information. This idea received the widest support, and we plan to start our work based on the design illustrated on the side. * [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Growth/Positive reinforcement|Please let us know what you think of this project]], in any language. === For mentors === *We have worked on two new features, to inform them about the mentorship: ** [[phab:T287915|In the Mentor module, we now provide more information about the public nature of the mentors/newcomer relationship and the fact that talk pages are public.]] ** [[phab:T287915|We now allow newcomers to opt-in and opt-out of mentorship.]] === Scaling === * '''"Add a link" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add a link|Add a link]] feature has been deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-cawiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-hiwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-kowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-nowiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ptwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-simplewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-svwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-ukwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-abwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-acewiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-adywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-afwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-akwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-alswiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-amwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-anwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-angwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arcwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-arzwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-astwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-atjwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-avwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-aywiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-azbwiki/en}}. This is part of the progressive deployment of this tool to more Wikipedias. The communities can [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. * '''"Add an image" available at more wikis''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Help:Growth/Tools/Add an image|Add an image]] feature will be deployed to more wikis: {{int:project-localized-name-elwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-idwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-plwiki/en}}{{int:comma-separator/en}}{{int:project-localized-name-zhwiki/en}}. These communities will be able to [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|configure locally how this feature works]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T301601] === Suggested edits === * '''Selecting topics''' ― We have created an "AND" filter to the list of topics at Special:Homepage. This way, newcomers can decide to select very specific topics ("Transportation" AND "Asia") or to have a broader selection ("Transportation" OR "Asia"). At the moment this feature is tested at [[mw:Special:MyLanguage/Growth/FAQ#pilot|pilot wikis]]. * '''Changes for Add a link''' ― [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link/Iteration 2|We have built several improvements]] that came from community discussion and from data analysis. They will be available soon at the wikis. ** ''Algorithm improvements'' ― The algorithm now avoids recommending links in sections that usually don't have links and for first names. Also, it now limits each article to only having three link suggestions by default (limited to the highest accuracy suggestions of all the available ones in the article). ** ''User experience improvements'' ― We added a confirmation dialog when a user exits out of suggestion mode prior to making changes. We also improved post-edit dialog experience and allow newcomers to browse through task suggestions from the post-edit dialog. ** ''Community configuration'' ― We allow communities to set a maximum number of links per article via [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. ** ''Future change for Add a link feature'' ― We will suggest underlinked articles in priority. [https://phabricator.wikimedia.org/T301096] * '''Patrolling suggested edits''' ― Some users at Arabic Wikipedia, Spanish Wikipedia, and Russian Wikipedia told us that "Add a link" and "Add an image" edits can be challenging to patrol. We are now brainstorming improvements to help address this challenge. [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Community feedback|We have already some ideas and we started some work to address this challenge.]] If you have any thoughts to add about the challenges of reviewing these tasks or how we should improve these tasks further, [[mw:Topic:Wxeg55pwt4gamva8|please let us know]], in any language. === Community configuration === Communities can configure how the features work, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. * Communities can set the maximum number of "add an image" suggested tasks a newcomer can complete daily. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] * Future change: allow communities to customize the "add a link" quality gate threshold easily, using [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Community configuration|Special:EditGrowthConfig]]. [https://phabricator.wikimedia.org/T308543] ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 15:03, 5. јул 2022. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=23396204 --> == Питање корисника [[User:Nevena Divac|Nevena Divac]] (14:54, 10. јул 2022.) == Dobar dan! Želela sam da unesem par izmena u tekstove o mojim precima. Unuka sam Olge Divac i praunuka Nedeljka Divca. Olgi Divac je pogrešno unet datum rodjenja, a i ostali podaci su nepotpuni. Nedeljko Divac je rodjen u Prijepolju a ne u Divcima kraj Valjeva. Dokaze je teško dostaviti, morala bih kod oca da tražim da li je sačuvan neki dokument, a ne znam ni kako da vam potvrdim svoj identitet i poreklo. Nadam se da razumete da nemam nikakav prevarantski motiv. Srdačno, Nevena Divac --[[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 14:54, 10. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Nevena Divac}} Здраво! Не сумњам у Вашу добру намеру. Википедијина садржина је заснована на [[Википедија:Проверљивост|поузданим изворима]]. Ако се не може наћи извор за одређени податак, он треба бити изостављен. Можда бисте могли да ставите предлог „око” (или шаблон {{tl|цирка}}) како бисте нагласили да је временска одредница приближна или непрецизна. Алтернативно, ако не постоје извори ни за тренутни податак у чланку, можете га уклонити. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:14, 10. јул 2022. (CEST) Hvala vam na odgovoru. Ovde se radi o mojim direktnim precima, tako da mislim da bi trebalo uvažiti podatak da znam kad smo slavili babin rodjendan i gde je bila pradedina rodna kuća. Do dokaza se i dolazi na razne račine. Ja se bavim naukom, tako da znam značaj referenci, ali u ovom slučaju moram da vam ukažem na to da su na Wikipediji objavljeni podaci o ovim ljudima takodje bez dokaza i navodjenja izvora i da se svedočenje živih potomaka mora uzeti u obzir. [[Корисник:Nevena Divac|Nevena Divac]] ([[Разговор са корисником:Nevena Divac|разговор]]) 15:19, 10. јул 2022. (CEST) == Izmena na stranici Јагош == Izvini na poslu izmene stranice, cilj mi je bio krajnje dobronameran i na tih par sekundi koliko je izmena bila vidljiva, moj drug se osecao bolje. Hvala ti na radu, i jos jednom izvini, nista licno. [[Корисник:Цонета Први Цонетић|Цонета Први Цонетић]] ([[Разговор са корисником:Цонета Први Цонетић|разговор]]) 15:06, 12. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Цонета Први Цонетић}} У реду је, не сумњам у добру намеру. Позивам Вас да учествујете у изради чланака. Можете то чинити и [[Посебно:Превођење_садржаја|превођењем с других језичких издања Википедије]]. Тако можете посветити неки чланак свом пријатељу, а истовремено допринети пројекту. Утилитаристички, зар не? {{кез}} Срдачан поздрав! — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:10, 12. јул 2022. (CEST) == Измјена боје (сајтнотис) == Здраво колега. Данас сам додао више ставки на сајтнотис и примјетио сам да наша боја за догађаје драстично штрчи у односно на преостале три. Уколико примјећујеш исто и слажеш се, можемо промјенити боју. Утолико више јер већ имамо другу нијансу права која се користи за гласања. Размишљам у правцу двије идеје: у [https://design.wikimedia.org/style-guide/visual-style_colors.html водичу Викимедије] је наведена једна фина нијанса жуте (#fef6e7) која не би одскакала од тренутних тонова, док друга опција може бити свјетлија наранџаса, [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Shades_of_orange овдје] има барем 2-3 кандидата. Лијеп поздрав. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:21, 17. јул 2022. (CEST) : {{одговор|Sadko}} Здраво! Био сам презаузет у претходном периоду, а и наредних недељу дана нећу бити стално присутан. Сајтнотис није моје власништво. Слободно промени боју и изабери ону коју сматраш најприкладнијом. Срдачан поздрав. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 15:52, 23. јул 2022. (CEST) :: Хвала лијепо на одговору колега Ацо. Свако добро. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:17, 23. јул 2022. (CEST) == Бот == Исправак интерпункције и козметичке измене твог бота доводе до тога да промени назив слика у галеријама чланка и до тога да имамо [[:Категорија:Странице с неисправним везама до датотека|стотине страница са неисправним везама до датотека]]. Молим те, исправи га да не ради то. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор са корисником:MareBG|разговор]]) 13:35, 29. јул 2022. (CEST) : {{одговор|MareBG}} Е, да, приметио сам грешку током процеса, па сам ручно регексом тражио фотографије како би им исправио називе. Међутим, регекс претрага је била ограничена, па су многи резултати изостали. Покушаћу да исправим бота пре нових покретања или да накнадно посредим ако нешто заостане. У сваком случају, пратим убудуће ту категорију. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 21:08, 4. август 2022. (CEST) == Партизанска споменица 1941. == Поздрав, предложио сам чланак [[Партизанска споменица 1941.]] за изабрани, па ако будеш желео погледај га и евентуално дај коментар. [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 13:53, 30. јул 2022. (CEST) == Питање корисника [[User:Joksi4|Joksi4]] (14:34, 4. август 2022.) == Pozdrav.Kako napraviti stranicu o nastanku mog rodnog mesta? --[[Корисник:Joksi4|Joksi4]] ([[Разговор са корисником:Joksi4|разговор]]) 14:34, 4. август 2022. (CEST) : {{одговор|Joksi4}} Здраво! Препоручујем Вам да потражите одговарајући чланак и да га допуните (нпр. писањем одељка „Историја”). — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:59, 4. август 2022. (CEST) 2v92h9hvs5fo4a20azimcszyjbk79jt 0 1616580 25139132 24590039 2022-08-05T06:57:36Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Ђорђе Јовановић}} {{Фудбал биографија | име = Ђорђе Јовановић | пуно_име = Ђорђе Јовановић | слика = Đorđe Jovanović.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Јовановић 2022. | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1999|2|15|год=да}} | место_рођења = [[Лепосавић]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,85 m | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | актуелни_клуб = [[ФК Макаби Тел Авив|Макаби Тел Авив]] | актуелни_број = 99 | младе_године1 = | млади_клубови1 = Космет Лепосавић | младе_године2 = | млади_клубови2 = [[ФК Партизан|Партизан]] | године1 = 2016—2018. | клубови1 = [[ФК Партизан|Партизан]] | наступи1 = 21 | голови1 = 4 | године2 = 2018—2019. | клубови2 = [[ФК Локерен|Локерен]] | наступи2 = 10 | голови2 = 1 | године3 = 2019—2020. | клубови3 = [[ФК Кадиз|Кадиз]] | наступи3 = 6 | голови3 = 0 | године4 = 2019—2020. | клубови4 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Картахена|Картахена]] | наступи4 = 16 | голови4 = 3 | године5 = 2021. | клубови5 = [[ФК Чукарички|Чукарички]] | наступи5 = 32 | голови5 = 20 | године6 = 2022— | клубови6 = [[ФК Макаби Тел Авив|Макаби Тел Авив]] | наступи6 = 16 | голови6 = 9 | репрезентација_(године)1 = 2014—2015. | репрезентација_(име)1 = Србија до 16 | репрезентација_(наступи)1 = 16 | репрезентација_(голови)1 = 4 | репрезентација_(године)2 = 2015—2016. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 17 година|Србија до 17]] | репрезентација_(наступи)2 = 11 | репрезентација_(голови)2 = 3 | репрезентација_(године)3 = 2017—2018. | репрезентација_(име)3 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)3 = 9 | репрезентација_(голови)3 = 3 | репрезентација_(године)4 = 2018.<ref>{{cite web|url=https://fscg.me/vijesti/6595/pobjeda-nad-srbijom/|title=Pobjeda nad Srbijom|last=Vukotić|first=Danilo|website=[[Фудбалски савез Црне Горе]]|date=15. 11. 2018|accessdate=29. 9. 2021}}</ref> | репрезентација_(име)4 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 20 година|Србија до 20]] | репрезентација_(наступи)4 = 1 | репрезентација_(голови)4 = 0 | репрезентација_(године)5 = 2022— | репрезентација_(име)5 = [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] | репрезентација_(наступи)5 = 1 | репрезентација_(голови)5 = 0 | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = 7. јун 2022. | актуелизовано2_(датум) = 7. јун 2022. }} '''Ђорђе Јовановић''' ([[Лепосавић]], [[15. фебруар]] [[1999]]) је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ер. Игра на позицији [[Нападач (фудбал)|нападача]], а тренутно наступа за [[ФК Макаби Тел Авив|Макаби]] из [[Тел Авив]]а.<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/107589/djordje-jovanovic-sa-brda-se-vidi-pravi-put|title=Ђорђе Јовановић: Са Брда се види прави пут|website=zurnal.rs|date=17. 1. 2021|accessdate=23. 1. 2021}}</ref> == Каријера == === Партизан === Јовановић је рођен у [[Лепосавић]]у, где је почео да се бави фудбалом у локалном Космету. На једном турниру који је одигран у [[Гуча|Гучи]], приметио га је скаут Партизана Душан Трбојевић па је Јовановић прешао у млађе категорије црно-белих.<ref>{{cite news|url=https://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/jovanovic-sanjam-derbi-i-gol-na-marakani-288936.html|title=Јовановић: "Сањам дерби и гол на Маракани"|website=sportske.net|date=23. 1. 2017|accessdate=21. 9. 2019}}</ref> Први професионални уговор са [[ФК Партизан|Партизаном]] је потписао крајем августа 2015. године.<ref>{{cite web|url=http://www.sr.partizan.rs/121409-dorde-jovanovic-potpisao-prvi-profesionalni-ugovor|title=Ђорђе Јовановић потписао први професионални уговор|website=partizan.rs|date=31. 8. 2015|accessdate=21. 9. 2019|archive-date=02. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150902211632/http://www.sr.partizan.rs/121409-dorde-jovanovic-potpisao-prvi-profesionalni-ugovor/|url-status=dead}}</ref> Почетком 2016. се прикључио првом тиму Партизана, док је на клупи црно-белих седео [[Иван Томић (фудбалер)|Иван Томић]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/vesti/zbog-partizana-sam-se-kuci-vracao-pred-zoru/127072|title=Због Партизана сам се кући враћао пред зору|website=mozzartsport.com|language=Serbian|date=5. 2. 2016|accessdate=21. 9. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20170925132526/https://www.mozzartsport.com/vesti/zbog-partizana-sam-se-kuci-vracao-pred-zoru/127072|archive-date=25. 09. 2017|url-status=dead}}</ref> Током 2016. је углавном играо за млади тим Партизана, а одиграо је и неколико пријатељских мечева за први тим, укључујући утакмице против [[ФК ПАОК|ПАОК-а]] и [[ФК Полимље|Полимља]] где је био стрелац.<ref>{{cite web |url=http://www.sportske.net/vest/domaci-fudbal/ko-je-djordje-jovanovic-strelac-za-partizan-protiv-paok-a-277715.html|title=Ко је Ђорђе Јовановић, стрелац за Партизан против ПАОК-а?|website=sportske.net|language=Serbian|date=8. 10. 2016|accessdate=21. 9. 2019}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:635190-Partizan-slavio-protiv-Polimlja-Djordje-Jovanovic-obelezio-jubilej| title= Партизан славио против Полимља: Ђорђе Јовановић обележио јубилеј|website=[[Вечерње новости]]|date=15. 11. 2016|accessdate=21. 9. 2019}}</ref> Званичан деби у екипи Партизана је имао 11. децембра 2016, у 20. колу [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|Суперлиге Србије]] против [[ФК Чукарички|Чукаричког]], када је ушао у игру у 89. минуту уместо [[Урош Ђурђевић|Уроша Ђурђевића]].<ref>{{cite web |url=http://www.rtv.rs/sr_lat/sport/fudbal/het-trik-djurdjevica-za-drugo-mesto-partizana_782781.html|title=Хет-трик Ђурђевића за друго место Партизана|website=rtv.rs|date=11. 12. 2016|accessdate=21. 9. 2019}}</ref> Први гол за црно-беле је постигао 24. септембра 2017, на првенственој утакмици против [[ФК Рад|Рада]] на [[Стадион Краљ Петар Први|Бањици]] коју је Партизан добио са 4:2.<ref>{{cite web |url=http://fudbal.hotsport.rs/2017/09/24/on-je-potreban-partizanu-gol-dorda-jovanovica-nakon-samo-pet-minuta-na-terenu-video|title=ОН ЈЕ ПОТРЕБАН ПАРТИЗАНУ: Гол Ђорђа Јовановића након само пет минута на терену! (ВИДЕО)|website=hotsport.rs|date=24. 9. 2017|accessdate=25. 9. 2017}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html%3A687594-Jovanovic-posle-gola-protiv-Rada-Prvenac-za-puno-srce| title= Јовановић после гола против Рада: Првенац за пуно срце |website=Вечерње новости|date=25. 9. 2017|accessdate=21. 9. 2019}}</ref> Наредни гол је постигао 5. новембра 2017, у победи Партизана над [[ФК Мачва Шабац|Мачвом]] у Шапцу (3:1).<ref>{{cite web |url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2017&mm=11&dd=05&nav_id=1321891|title=Нови пенал и нови преокрет Партизана!|website=[[Б92]]|date=5. 11. 2017|accessdate=25. 3. 2018}}</ref> Први пут као стартер је заиграо 5. маја 2018. на гостовању [[ФК Напредак Крушевац|Напретку]] у Крушевцу (меч завршен резултатом 2:2), а на тој утакмици је постигао оба гола за црно-беле.<ref>{{cite web |url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/63315/partizan-ni-iz-treceg-pokusaja-nije-slavio-protiv-napretka-djordje-jovanovic-sa-dva-gola-doneo-bod-evrogol-sekidike-video|title=Партизан ни из трећег покушаја није славио против Напретка, Ђорђе Јовановић са два гола донео бод, еврогол Секидике (ВИДЕО)|website=[[Спортски журнал]]|date=5. 5. 2018|accessdate=16. 5. 2018}}</ref> === Иностранство === Почетком августа 2018. Јовановић је потписао уговор са белгијским [[ФК Локерен|Локереном]].<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvanicno-partizan-prodao-dorda-jovanovica-srpski-spic-u-lokerenu-do-2021/302358|title=Званично: Партизан продао Ђорђа Јовановића! Српски шпиц у Локерену до 2021.|website=mozzartsport.com|date=2. 8. 2018|accessdate=21. 9. 2019}}</ref> Једини гол у дресу Локерена је постигао 14. септембра 2018. на гостовању [[ФК Клуб Бриж|Клуб Брижу]], у утакмици коју је његов тим изгубио са 2:1.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/prvi-start-i-odmah-gol-za-doleta-jovanovica-ali-briz-stigao-do-pobede-u-98-minutu-sa-penala-video/306143|title=Први старт и одмах гол за Ђолета Јовановића, али... Бриж стигао до победе у 98. минуту са пенала (ВИДЕО)|website=mozzartsport.com|date=14. 9. 2018|accessdate=21. 9. 2019}}</ref> За Локерен је наступио на укупно 11 утакмица (десет у [[Прва лига Белгије у фудбалу|првенству Белгије]] и једна у Купу) пре него што је 1. фебруара 2019. прешао у шпанског друголигаша Кадиз.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/dorde-jovanovic-u-minut-do-12-otisao-u-spaniju-za-1-000-000-evra/318195|title=Ђорђе Јовановић у минут до 12 отишао у Шпанију за 1.000.000 евра!|website=mozzartsport.com|date=1. 2. 2019|accessdate=21. 9. 2019}}</ref> Након полусезоне у којој је одиграо само шест утакмица за Кадиз, Јовановић је 2. септембра 2019. позајмљен шпанском трећелигашу Картахени.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/dorde-jovanovic-otisao-u-trecu-ligu-spanije/336566|title=Ђорђе Јовановић отишао у трећу лигу Шпаније|website=mozzartsport.com|date=2. 9. 2019|accessdate=21. 9. 2019}}</ref> После сезоне у Картехени, Јовановић се вратио у Кадиз, да би почетком октобра 2020. раскинуо уговор са овим клубом.<ref>{{cite news|url=https://www.tvarenasport.com/vesti/fudbal/dete-partizana-je-vec-bez-kluba-ne-ide-mu-u-inostranstvu-spanci-ga-se-resili|title=ДЕТЕ ПАРТИЗАНА ЈЕ ВЕЋ БЕЗ КЛУБА: Не иде му у иностранству, Шпанци га се решили последњег дана прелазног рока|website=tvarenasport.com|date=6. 10. 2020|accessdate=7. 10. 2020}}</ref> Дана 5. фебруара 2022. године представљен је као нови фудбалер [[ФК Макаби Тел Авив|Макабија]] из [[Тел Авив]]а. Вредност обештећења процењена је на близу 2 милиона евра.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/ole-jovanovic-se-predstavio-izraelcima-partizanovo-sam-dete-ne-mogu-da-nosim-crveno/411268|title=Đole Jovanović se predstavio Izraelcima: Partizanovo sam dete, ne mogu da nosim crveno|publisher=mozzartsport.com|date=5. 2. 2022|accessdate=5. 2. 2022}}</ref> Неколико сати касније постигао је једини погодак за минималну победу над [[ФК Хапоел Ирони Кирјат Шмона|Кирјат Шмоном]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/srbi-u-svetu/125277/djordju-jovanovicu-osam-minuta-bilo-potrebno-za-gol-na-debiju-za-makabi-video|title=Ђорђу Јовановићу осам минута било потребно за гол на дебију за Макаби! (ВИДЕО)|publisher=[[Спортски журнал]]|date=5. 2. 2022|accessdate=5. 2. 2022}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|5. августа 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/Đ-jovanović/427735|title=Đorđe Jovanović|website=macsonuclarim.com|accessdate=29. 9. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:93%" |+ <small>Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу</small> |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Лига куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Партизан|Партизан]] |[[ФК Партизан сезона 2015/16.|2015/16.]]<ref>{{cite web|url=http://superliga.rs/index.php/klubovi/partizan/igracki-kadar|title=FK Partizan - Igrački kadar|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|year=2016|accessdate=29. 9. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160302051353/http://superliga.rs/index.php/klubovi/partizan/igracki-kadar|archivedate=2. 3. 2016}}</ref> |rowspan="3"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- |[[ФК Партизан сезона 2016/17.|2016/17.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/1-super-liga-srbije-2016-17/321-99-jovanovic-ore|title=Jovanović, Đorđe — sezona 2016/17.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=29. 9. 2021}}</ref> |7||0||0||0||colspan="2"|—||0||0||colspan="2"|—||'''7'''||'''0''' |- |[[ФК Партизан сезона 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/2-super-liga-srbije-2017-18/947-99-jovanovic-ore|title=Jovanović, Đorđe — sezona 2017/18.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=29. 9. 2021}}</ref> |14||4||2||0||colspan="2"|—||3||0||colspan="2"|—||'''19'''||'''4''' |- !colspan="2"|Укупно !21!!4!!2!!0!!colspan="2"|—!!3!!0!!colspan="2"|—!!26!!4 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Ројал Ексел Мускрон|Мускрон]] |2018/19.<ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2019/D-Jovanovic-320804|title=D. Jovanovic|website=resultados-futbol.com|accessdate=29. 9. 2021|language=es}}</ref> |[[Прва лига Белгије у фудбалу|Прва лига Белгије]] !10!!1!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!11!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Кадиз|Кадиз]] |2018/19.<ref name="BDF">{{BDFutbol|22978}}</ref> |rowspan="2"|[[Друга лига Шпаније у фудбалу|Друга лига Шпаније]] |6||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''6'''||'''0''' |- |2019/20.<ref name="BDF"/> |0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !6!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!6!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |Картахена <small>'''''(позајмица)'''''</small> |2019/20.<ref name="BDF"/> |Трећа лига Шпаније !16!!3!!2!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!18!!5 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Чукарички|Чукарички]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3413-09-jovanovic-ore|title=Jovanović, Đorđe — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=29. 9. 2021}}</ref> |rowspan="2"|Суперлига Србије |17||9||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''17'''||'''9''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3812-09-jovanovic-ore|title=Jovanović, Đorđe — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=29. 9. 2021}}</ref> |15||11||0||0||colspan="2"|—||4||1||colspan="2"|—||'''19'''||'''12''' |- !colspan="2"|Укупно !32!!20!!0!!0!!colspan="2"|—!!4!!1!!colspan="2"|—!!36!!21 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Макаби Тел Авив|Макаби Тел Авив]] |2021/22.<ref name="FSISR">{{cite web|url=https://www.football.org.il/en/players/player/?player_id=247554|title=Dorde Jovanovic|website=[[Фудбалски савез Израела]]|accessdate=5. 2. 2022|language=en}}</ref> |rowspan="2"|[[Премијер лига Израела у фудбалу|Премијер лига Израела]] |16||9||1||1||colspan="2"|—||2||0||colspan="2"|—||'''19'''||'''10''' |- |2022/23.<ref name="FSISR"/> |0||0||0||0||1||0||3||3||colspan="2"|—||'''4'''||'''3''' |- !colspan="2"|Укупно !16!!9!!1!!1!!1!!0!!5!!3!!colspan="2"|—!!23!!13 |- bgcolor=#F0F8FF |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !101!!37!!6!!3!!1!!0!!12!!4!!colspan="2"|—!!120!!44 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} === Репрезентативна === {{ажурирано|7. јуна 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://eu-football.info/_player.php?id=31953|title=Đorđe Jovanović|language=en|website=eu-football.info|accessdate=7. 6. 2022}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=3 | [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] |- !Године!!Наступа!!Голова |- |2022.||1||0 |- !Укупно||1||0 |} == Трофеји == ;Партизан * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] (1) : [[Суперлига Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17.]] * [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] (2) : [[Куп Србије у фудбалу 2016/17.|2016/17]], [[Куп Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|ore-jovanovi/427735}} * {{Transfermarkt|376460}} * {{soccerbase|90256}} * {{UEFA player|250089409}} * {{WorldFootball.net|djordje-jovanovic}} * {{Footballdatabase|290854}} * {{Zerozero|511913}} * {{Fussballdaten|djordje-jovanovic}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Ђорђе}} [[Категорија:Рођени 1999.]] [[Категорија:Лепосавићани]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Локерена]] [[Категорија:Фудбалери Чукаричког]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Макабија (Тел Авив)]] [[Категорија:Српски фудбалски репрезентативци]] bu7o3dg4uag0d1nxpwtdox2nky1vtzt 0 1767125 25139178 24735237 2022-08-05T07:59:31Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki [[Датотека:Senad Hadžifejzović.jpg|мини|200п|Senad Hadžifejzović]] '''Senad Hadžifejzović''' ([[Sjenica]], [[7. januar]] [[1962]])<ref name="vecernji.hr-12.2016">{{cite web-lat|url=https://www.vecernji.hr/vijesti/novinar-koji-je-vrijedao-predsjednicu-hrvatske-dodika-je-u-studio-zvao-da-se-fizicki-obracunaju-1135991|title=Novinar koji je vrijeđao predsjednicu Hrvatske, Dodika je u studio zvao da se fizički obračunaju|format=autorski članak|last=Tulić|first=Zlatko|website=vecernji.hr|date=17. 12. 2016|accessdate=27. 8. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170827142800/https://www.vecernji.hr/vijesti/novinar-koji-je-vrijedao-predsjednicu-hrvatske-dodika-je-u-studio-zvao-da-se-fizicki-obracunaju-1135991|archivedate=27. 8. 2017|url-status=live}}</ref> [[Bosna i Hercegovina|bosanskohercegovački]] je [[novinar]].<ref name="vecernji.hr-12.2016"/><ref name="biografija"/> == Biografija == === Porijeklo === Prema Senadovim riječima, osnivač porodice Hadžifejzović bio je [[Arapi]]n, oficir [[Vojska Osmanskog carstva|turske vojske]], koji je oženio djevojku iz [[Karaman (vilajet)|oblasti]] i [[Karamanidi|plemena Karaman]] u [[Anadolija|Anadoliji]] (najveći dio današnje [[Turska|Turske]]), a [[Osmansko osvajanje Balkanskog poluostrva|po dolasku na Balkan]] bio je [[Mustahfizi|muhafiz]] (komandant tvrđave) u [[Ulcinj]]u i [[Herceg Novi|Herceg Novom]] (u današnjoj [[Crna Gora|Crnoj Gori]]).<ref>{{cite web|url=https://youtube.com/watch?v=HrByb_bVTAw?t=706 |title=Senad Hadžifejzović: Nije to bitka za Nikšić, već za cijeli region |publisher=Televizija Nikšić |date= 9. 3. 2021. |minutes = 11:46 — 12:27}}</ref> === Karijera === Njegov prvi tekst izašao je u novinama [[1974]]. godine: [[beograd]]ska ''[[Borba (novine)|Borba]]'' objavila je tekst 12-godišnjeg Hadžifejzovića kao najbolji novinarski rad nekog mladog autora. Od 1978. do 1984. godine radio je za ''Borbu'' (Beograd), ''[[Omladinske novine]]'' (NON Beograd), [[Radio Indeks 202]] (Beograd), [[Radio Sarajevo 202]], ''[[Večernje novine]]'' (Sarajevo)... U ovom periodu u novinama je objavio više od 800 autorskih tekstova, članaka, reportaža, komentara... Na radio-stanicama je bio reporter, voditelj, urednik. Od [[1981]]. do [[1984]]. godine studirao je [[novinarstvo|žurnalistiku]] na [[Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu|FPN]] [[Univerzitet u Beogradu|Univerziteta u Beogradu]] i [[Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu|FPN]] [[Univerzitet u Sarajevu|Univerziteta u Sarajevu]]. Diplomirao u [[Sarajevo|Sarajevu]] 1984. i bio najmlađi diplomac na fakultetu.<ref name="vecernji.hr-12.2016"/><ref name="biografija">{{cite web-lat|url=http://www.facetv.ba/stranica/senad-hadifejzovi|title=Osnivač FACE TV: Senad Hadžifejzović|format=zvanična biografija|website=facetv.ba|accessdate=27. 8. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170827141045/http://www.facetv.ba/stranica/senad-hadifejzovi|archivedate=27. 8. 2017|url-status=live}}</ref> Svoj prvi profesionalni ugovor je potpisao [[1985]]. godine za [[Radio Sarajevo]] i iste godine postao najmlađi urednik ovog radija. Potom je urednik Zajedničkog programa radio-stanica BiH. Uređivao je i koordinirao program 52 lokalne stanice u ovoj zemlji. Uređivao je zajedničku informativnu emisiju „Susret na talasu”. Godine [[1987]]. je pokrenuo i uređivao „Omladinski program”, najveći medijski projekat u Jugoslaviji. Projekat je delao sa [[Boro Kontić|Borom Kontićem]]. Omladinski program dnevno je slušalo 800.000 mladih u cijeloj Jugoslaviji.<ref name="vecernji.hr-12.2016"/><ref name="biografija"/> Naredne godine specijalizovao je televizijsku i dokumentarnu režiju na [[Akademija FAMU|FAMU akademiji]] (Filmska akademija) u [[Prag]]u ([[Čehoslovačka]]), diplomiravši u klasi profesorke Hane Jemelikove. Od [[1988]]. do [[1992]]. godine na [[TV SA|Televiziji Sarajevo]] je uređivao i vodio emisiju „Pet do dvanaest” (sa [[Aleksandar Pavlović|Aleksandrom Pavlovićem]]). Gosti emisije bila su najznačajnija imena tadašnje jugoslovenske inteligencije.<ref name="biografija"/> Godine [[1990]]. je pokrenuo, uređivao i vodio „-{Face to Face}-” (Fejs to fejs), prvi televizijski [[tok-šou]] u Jugoslaviji. Isti je emitovan uživo, s fokusom na direktnu raspravu sa gledaocima o aktuelnim temama. U pitanju je pionirsko (i za autora i za javnost) iskustvo uključivanja gledalaca u program bez prethodne provjere njihovog identiteta.<ref name="biografija"/> Imenovan je za urednika i voditelja [[TV dnevnik|Dnevnika]] 1991. godine, centralne informativne emisije TV Sarajevo; najmlađi je urednik Dnevnika u Jugoslaviji. Istovremeno je radio i kao šef DESK-a, specijalni izvještač sa ključnih političkih događaja u zemlji (sastanci predsjednika [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|jugoslovenskih]] republika). Dnevnik je uređivao do jula 2000. godine. Za deset godina je uredio i vodio 1.134 televizijska Dnevnika.<ref name="biografija"/> Od 1996. do 1998. godine je uređivao i vodio rimejk tok-šoua „-{Face to Face}-”. Imenovan je za glavnog i odgovornog urednika i direktora [[Bosanskohercegovačka radio-televizija|Televizije Bosne i Hercegovine]], 1998. godine. U istraživanjima javnosti koje je provela agencija -{Mareco Index Bosnia}-, Televizija BiH je u periodu 1998—2000. imala ubjedljivo najveću gledanost. U istom periodu otplaćeni su (naslijeđeni) milionski dugovi TV BiH.<ref name="biografija"/> Godine 2000. novo rukovodstvo [[Bosanskohercegovačka radio-televizija|RTV BiH]] donijelo je odluku da Hadžifejzovića smijeni sa dužnosti glavnog urednika i direktora Televizije BiH — uz sumnjivo obrazloženje da je ovo urađeno „na zahtjev Senada Hadžifejzovića”. Prešutno, bez obrazloženja, smijenjen i sa funkcije urednika Dnevnika.<ref name="vecernji.hr-12.2016"/><ref name="biografija"/> Godine 2002. objavio je knjigu ''Rat uživo'' ({{jez-engl|War: live on air|el}}), na [[bošnjački jezik|bošnjačkom]] i [[engelski jezik|engleskom]]. Knjiga je kompilacija svih razgovora koje je vodio u programu — uživo sa ključnim akterima [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] (1992—1995).<ref name="vecernji.hr-12.2016"/><ref name="biografija"/> Godine 2003, Hadžifejzović je imenovan za urednika Kulturno-umjetničkog programa [[Pi-Bi-Es|PBS-a]] ({{jez-engl|Public Broadcasting Service|el}}).<ref name="biografija"/> Iste godine u saradnji sa [[Hajat (televizija)|NTV Hajat]] pred kraj godine je pokrenuo projekat „Centralni dnevnik sa Senadom Hadžifejzovićem”. Poznati »CD« je postao jedna od najgledanijih informativnih emisija u BiH.<ref name="biografija"/> Pokrenuo je privatnu televiziju, [[Fejs TV|-{Face TV}-]]. Osnovana je [[2009]]. godine, kao prva [[visoka rezolucija|HD]] televizija u regionu; prvobitno je emitovala program u iznajmljenom terminu na [[TV1 (Bosna i Hercegovina)|TV1]], a od [[15. januar]]a [[2012]]. na sopstvenoj frekvenciji. Prethodni »CD« nastavlja ovdje, u izmijenjenom formatu, uz još domaće i regionalne produkcije.<ref name="vecernji.hr-12.2016"/><ref name="biografija"/> Ima sina Feđu Hadžifejzovića. == Nagrade == Dobio je sljedeća priznanja: * 1991. — TV ličnost godine * 1993. — Najbolji novinar u Bosni i Hercegovini * 1996. — Najbolja TV emisija u Bosni i Hercegovini — „-{Face to face}-” * 1997. — Najbolja TV emisija u Bosni i Hercegovini — „-{Face to face}-” * 1999. — Najbolja TV godine u BiH — TV BiH * 2003. — Najbolja knjiga u oblasti publicistike u BiH — ''Rat uživo'' * 2005. — [[Šestoaprilska nagrada Grada Sarajeva]] * 2005. — Nagrada Internacionalne lige humanista — „Humanista godine”, plaketa [[Lajnus Poling]] * 2010. — Najbolji medijski menadžer — „Menadžer godine” regiona * 2014. — Najbolji novinar u BiH — [[Društvo novinara BiH]] * 2014. — Nagrada „Medijski TV servis Evrope — -{Face TV}-” — Evropski pokret BH == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * [http://www.facetv.ba/ Zvanični sajt -{Face TV}-] {{normativna kontrola-lat}}{{portal bar-lat|Biografija|BiH|SFRJ|Sukobi na teritoriji SFRJ}} {{DEFAULTSORT:Хаџифејзовић, Сенад}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Сјеничани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки новинари]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки публицисти]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки предузетници]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски ратни извештачи]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета у Сарајеву]] 0rfk1vv9dfxmzyk3sw3974lrk2uu84u 0 1983670 25138851 15472690 2022-08-04T19:53:43Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ЛГБТ+]] sji1ueac2405ubk0du4ulx6y34edvgg 0 1983671 25138852 15472691 2022-08-04T19:53:52Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ЛГБТ+]] sji1ueac2405ubk0du4ulx6y34edvgg 0 1983672 25138853 15472692 2022-08-04T19:54:00Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ЛГБТ+]] sji1ueac2405ubk0du4ulx6y34edvgg 0 1983673 25138855 15472693 2022-08-04T19:54:09Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ЛГБТ+]] sji1ueac2405ubk0du4ulx6y34edvgg 0 1983674 25138856 15472694 2022-08-04T19:54:18Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ЛГБТ+]] sji1ueac2405ubk0du4ulx6y34edvgg 0 1983676 25138857 15472696 2022-08-04T19:54:27Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ЛГБТ+]] sji1ueac2405ubk0du4ulx6y34edvgg 0 1984978 25139095 25115432 2022-08-05T05:49:01Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Ранко Симовић | слика = | опис_слике = | пуно_име = Ранко Симовић | надимак = | држављанство = {{застава|Србија}} | датум_рођења = {{датум рођења|1999|6|7|год=да}} | место_рођења = [[Подгорица]] | држава_рођења = [[СРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,03 m | позиција = [[Бек (кошарка)|бек]] / [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = | одабрао = | каријера = 2017— | клуб = | младе_године = <br /> 2016—2018 | млади_клубови = [[КК Младост Чачак|Младост Чачак]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] | године = 2017—2020 <br /> 2018—2019 <br /> 2019 <br /> 2019—2020 <br /> 2020— | клубови = [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] <br /> → [[КК Вршац|Вршац]] <br /> → [[КК ФМП Београд|ФМП]] <br /> [[КК Слобода Ужице|Слобода Ужице]] <br /> [[КК ФМП|ФМП]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Ранко Симовић''' ([[Подгорица]], [[7. јун]] [[1999]]) је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[Бек (кошарка)|бека]] и [[Крило (кошарка)|крила]], а тренутно наступа за [[КК ФМП|ФМП]]. == Каријера == Симовић је поникао у млађим категоријама [[КК Младост Чачак|чачанске Младости]]. У лето [[2016]]. прикључио се јуниорској селекцији [[КК Црвена звезда|Црвене звезде]].<ref>{{cite news|title=Кадети и јуниори ККЦЗ - нови тимови и стари циљеви|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/kadeti-i-juniori-kkcz---novi-timovi-i-stari-ciljevi-16-09-2016.html|accessdate=30. 9. 2017|work=evrsac.rs|date=16. 9. 2016|archive-date=19. 09. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160919161526/http://www.kkcrvenazvezda.rs/kadeti-i-juniori-kkcz---novi-timovi-i-stari-ciljevi-16-09-2016.html|url-status=unfit}}</ref> Дана [[19. јун]]а [[2017]]. године потписао је четворогодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite news|title=Симовић потписао професионални уговор|url=http://kkcrvenazvezda.rs/simovic-potpisao-profesionalni-ugovor-19-06-2017.html|accessdate=30. 9. 2017|work=kkcrvenazvezda.rs|date=19. 6. 2017|archive-date=29. 09. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180929041225/http://kkcrvenazvezda.rs/simovic-potpisao-profesionalni-ugovor-19-06-2017.html|url-status=unfit}}</ref> Пред почетак сезоне 2018/19. прослеђен је на позајмицу у [[КК Вршац|Вршац]]. Током [[Кошаркашка лига Србије 2018/19.|Суперлиге Србије 2019.]] играо је на позајмици у [[КК ФМП|ФМП]]-у. Крајем новембра [[2019]]. прикључује се екипи [[КК Слобода Ужице|Слободе]] из [[Ужице|Ужица]].<ref>{{cite news|title=Нова лица у Ужицу|url=https://mozzartsport.com/kosarka/vesti/nova-lica-u-uzicu/343788|accessdate=10. 12. 2019|work=mozzartsport.com|date=30. 11. 2019}}</ref> Од сезоне 2020/21. поново наступа за ФМП. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://basketball.eurobasket.com/player/Ranko-Simovic/Crvena-Zvezda-MTS-Beograd/354150 Профил играча на сајту Евробаскет] {{KK ФМП Железник-Тим}} {{DEFAULTSORT:Симовић, Ранко}} [[Категорија:Рођени 1999.]] [[Категорија:Спортисти из Подгорице]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Вршца]] [[Категорија:Кошаркаши ФМП Железника]] [[Категорија:Кошаркаши ужичке Слободе]] [[Категорија:Кошаркаши млађих категорија Црвене звезде]] 05o491tz56vy4x3sepba9zqgqj97pa5 0 1986375 25139455 25127996 2022-08-05T11:41:48Z 178.220.245.10 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | ијек = да | име = Пауло Дибала | слика = 2017 FRIENDLY MATCH RUSSIA v ARGENTINA - Paulo Dybala 01.jpg | опис_слике = Дибала 2017 године. | пуно_име = Пауло Бруно Ексекијел Дибала<ref>{{cite web|url=http://www.juventus.com/en/news/news/2015/dybala-sets-sights-on-silverware.php|title=Dybala sets sights on silverware|publisher=Juventus FC|date=14. 7. 2015|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> | надимак = Драгуљ <ref name="lmcordoba"/> | датум_рођења = {{Датум рођења|1993|11|15|год=да}} | место_рођења = Лагуна Ларга, [[Кордоба (аргентинска провинција)|Кордоба]] | држава_рођења = [[Аргентина]] | датум_смрти =5.8.2022. | место_смрти = Рим, Италија | држава_смрти = | држављанство = {{застава|Аргентина}} | актуелни_клуб = [[ФК Рома|Рома]] | актуелни_број = 21 | висина = 1,77 [[Метар|м]]<ref name="profilo">{{cite web|url=http://www.juventus.com/it/squadre/prima-squadra/attaccanti/paulo-dybala/index.php|title=Paulo Dybala|publisher=juventus.com|accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref name="eurosport"/> | тежина = 73 [[Килограм|кг]]<ref name="eurosport">{{cite web|url=https://www.eurosport.com/football/paulo-dybala_prs321449/person.shtml|title=Paulo Dybala|work=eurosport.comdate=|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]], [[Играч средине терена (фудбал)|офанзивни везни]] | младе_године = 2003—2011 | млади_клубови = [[ФК Институто де Кордоба|Институто]] | године = 2011—2012<br />2012—2022 2015<br />2015—2022<br />2022—2022 | клубови = [[ФК Институто де Кордоба|Институто]]<br />[[ФК Палермо|Палермо]]<br />[[ФК Јувентус|Јувентус]]<br />[[ФК Рома|Рома]] | наступи = 38<br />89<br />210<br />0 | голови = (17)<br />(21)<br />(82)<br />(0) | репрезентација_(године) = 2015— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] | репрезентација_(наступи) = 34 | репрезентација_(голови) = (3) }} {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Копа Америка]]}} {{медаља бронза|[[Копа Америка 2019.|Бразил 2019.]]|[[Аргентина]]}} {{медаља крај}} '''Пауло Дибала''' ({{јез-шпа|Paulo Dybala}}; [[15. новембар]] [[1993]])<ref>{{cite web|title=Paulo Dybala|url=http://www.espnfc.com/player/164839/paulo-dybala|work=espnfc.com|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> [[Аргентина|аргентински]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Рома|Рому]] и [[Фудбалска репрезентација Аргентине|фудбалску репрезентацију Аргентине]] на позицији нападача. Рођен је у Лагуна Ларги, у [[Кордоба (аргентинска провинција)|Кордоби]],<ref name="The Cordoba Connection">{{cite web|url=http://www.espnfc.us/blog/espn-fc-united-blog/68/post/2948827/the-cordoba-connection-paulo-dybala-faces-franco-vazquez-luciano-vietto-in-champions-league|title=The Cordoba Connection: Dybala faces Vazquez, Vietto in Champions League|publisher=ESPN FC|last=Dorrington|first=Nick|date=13. 9. 2016.|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> фудбалом је почео да се бави 2003, са 10 година, а након девет година проведених у клубу Институто де Кордоба, у домовини — почео је професионалну каријеру 2011, такође у Институту. Након једне сезоне у Аргентини, прешао је у [[ФК Палермо|Палермо]] 2012. године. У сезони 2014/15 био је најбољи асистент [[Серија А|Серије А]]. Након добрих партија у Палерму, прешао је у [[ФК Јувентус|Јувентус]] 2015 године.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=04&nav_id=1000638|title=Dibala pet godina u Juventusu|date=4. 6. 2015|accessdate=10. 10. 2017|work=b92.net|first=|last=}}</ref> Изабран је у идеални тим Серије А за сезону [[Серија А 2015/16.|2015/16]],<ref name="Gran Galà del calcio - 2016">{{cite web|url=http://www.corriere.it/foto-gallery/sport/17_gennaio_31/gran-gala-calcio-juventus-fa-incetta-premi-serie-a-c6dc644c-e795-11e6-8168-2d40923ac04f.shtml|title=Gran Galà del calcio, la Juventus fa incetta di premi|publisher=Il Corriere della Sera|language=италијанском|date=31. 1. 2017|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> док је по избору удружења европских спортских медија — [[Европски спортски медији|ESM]], изабран у тим године за сезону 2016/17.<ref name="AZ2017">{{cite web|title=ESM Top-Elf: Ein Bayern-Star in Europas Elite |url=http://www.abendzeitung-muenchen.de/inhalt.team-der-saison-esm-top-elf-ein-bayern-star-in-europas-elite.8ee28a4c-2d49-4f49-93a4-d4dc9575ded2.html |work=Abendzeitung |language=њемачки |date=8. 6. 2017 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref> У Јувентусу, Дибала је узео број 10 у августу 2017; десетку су прије њега носиле највеће звијезде Јувентуса.<ref>{{cite web|title=Zvanično: Dybala uzeo desetku|url=http://www.juvebalkan.com/novosti/zvanicno-dybala-uzeo-desetku/17296|accessdate=10. 10. 2017|date=9. 8. 2017|publisher=juvebalkan.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180407062434/http://www.juvebalkan.com/novosti/zvanicno-dybala-uzeo-desetku/17296|archive-date=07. 04. 2018|url-status=dead}}</ref> На љето 2022. као слободан играч прешао је у Рому. Због креативног начина игре, технике, талента и голгетерског учинка, добио је надимак ''ла Хоја'' ({{јез-шпа|La Joya}}; досл. драгуљ).<ref name="lmcordoba">{{cite web|url=http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=71388|title=Los maestros de la "joya"publisher=La Mañana Cordoba|last=Villalobo|first=Marcos|language=шпанском|date=10. 10. 2011|accessdate=10. 10. 2017|archive-url=https://archive.is/20121230031329/http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=71388|archive-date=30. 12. 2012|url-status=dead}}</ref> Дибала је могао да игра за Пољску и Италију, али је изабрао Аргентину, изјавивши да је одувијек сањао да игра за репрезентацију Аргентине.<ref>{{cite news|url=http://www.corrieredellosport.it/calcio/serie_a/palermo/2014/11/29-386072/Italia,+Dybala+dice+no%3A+%C2%ABGrazie+Conte,+ma+sogno+l'Argentina%C2%BB |publisher=Corriere dello Sport |language=италијанском |title=Italia, Dybala dice no: "Grazie Conte, ma sogno l'Argentina" |date=29. 11. 2014 |accessdate=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402141637/http://www.corrieredellosport.it/calcio/serie_a/palermo/2014/11/29-386072/Italia%2C%20Dybala%20dice%20no%3A%20%C2%ABGrazie%20Conte%2C%20ma%20sogno%20l%27Argentina%C2%BB |archive-date=2. 4. 2015 |url-status=dead }}</ref> За репрезентацију Аргентине дебитовао је 13. октобра 2015, на мечу против [[Фудбалска репрезентација Парагваја|Парагваја]].<ref>{{cite web|url=http://www.espnfc.us/world-cup-qualifying-conmebol/match/431629/paraguay-argentina/report|title=Argentina draw with Paraguay, still winless in World Cup qualifying|publisher=ESPN FC|date=13. 10. 2015|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> Нашао се на ширем списку за [[Летње олимпијске игре 2016.|Олимпијске игре 2016]], али се није нашао међу 23 Фудбалера Аргентине на Олимпијским играма.<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/90695/dybala-%E2%80%98no-barcelona-interest%E2%80%99|title=Dybala: ‘No Barcelona interest’|publisher=Football Italia|date=31. 8. 2016|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> == Дјетињство и јуниорска каријера == Пауло Дибала је рођен у Лагуна Ларги, у Кордоби.<ref name="The Cordoba Connection"/> Његов дјед, Болеслав Дибала, је из села Красњиов, из Пољске. Пребјегао је из Пољске у Аргентину током Другог свјетског рата.<ref name="Metà polacco e metà italiano"/><ref name="dybala_newmessi">{{cite news|url=http://sport.onet.pl/pilka-nozna/inne-ligi/paulo-dybala-nowy-messi-z-polskimi-korzeniami,1,5080257,wiadomosc.html |publisher=Sport.onet |language=пољском |title=Paulo Dybala – "nowy Messi" z polskimi korzeniami |date=|accessdate=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120405234500/http://sport.onet.pl/pilka-nozna/inne-ligi/paulo-dybala-nowy-messi-z-polskimi-korzeniami%2C1%2C5080257%2Cwiadomosc.html |archive-date=5. 4. 2012 |url-status=dead }}</ref> Дибалина породица има и италијанске коријене, његова баба по мајци је из [[Напуљ (округ)|округа Напуљ]].<ref name="Metà polacco e metà italiano">{{cite web|url=http://www.mediagol.it/palermo/dybala-meta-polacco-e-meta-italiano-spiego/ |title=DYBALA: “Metà polacco e metà italiano, spiego” |website=MediaGol.it |language=италијанском |date=29. 11. 2014 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref name="dybala_italian">{{cite news|url=http://corrieredelmezzogiorno.corriere.it/napoli/notizie/sport/2012/12-luglio-2012/-scatta-raduno-rosanero-25-convocati-assente-giustificato-talento-dybala-201985057485.shtml |title=Scatta raduno rosanero: 25 convocati, assente giustificato Dybala |publisher=Il Corriere del Mezzogiorno |language=италијанском |date=12. 7. 2012 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/Nazionale/2014/articoli/1052202/nazionale-conte-vuole-dybala-in-azzurro.shtml|title=Nazionale, Conte vuole Dybala in azzurro|website=Sport Mediaset|language=италијанском|date=26. 11. 2014|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> Званично је добио италијанско држављанство 13. августа 2012. године.<ref name="Dybala è cittadino italiano">{{cite web|url=http://www.tuttomercatoweb.com/serie-a/esclusiva-tmw-palermo-dybala-e-cittadino-italiano-376629|title=Esclusiva Tmw - Palermo, Dybala è cittadino italiano|publisher=TuttoMercatoWeb.com|language=италијанском|last=Alaimo|first=Alessio|date=14. 8. 2012|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> == Клупска каријера == === Институто де Кордоба === Због своје игре, добио је надимке "''La Joya''"<ref name="dybala_lajoya">{{cite news |url=http://www.ole.com.ar/instituto/Joya-bien_0_674932859.html |title=La Joya está bien |publisher=Olè |language=шпански |date=2. 4. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |archive-date=24. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140924053654/http://www.ole.com.ar/instituto/Joya-bien_0_674932859.html |url-status=dead }}</ref> и "''El pibe de la pensión''".<ref name="dybala_elpibedelapension">{{cite news|url=http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=64071 |publisher=I'm Cordoba |language=шпански |title=El pibe de la pensión |date=1. 8. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150402181712/http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=64071 |archivedate=2. 4. 2015}}</ref> Професионалну каријеру почео је са 17 година, у клубу [[ФК Институто де Кордоба|Институто де Кордоба]], који се такмичио у Другој лиги Аргентине. Одиграо је за клуб 40 утакмица и постигао 17 голова.<ref name="SW">{{cite web|url=https://int.soccerway.com/players/paulo-dybala/201072/|title=Paulo Dybala Player|publisher=Soccerway|date=23. 10. 2011|accessdate=21. 4. 2019}}</ref><ref name="dybala_player2">{{cite news |url=http://www.institutoatleticocentralcordoba.com/index.php?option=com_joomleague&func=showPlayer&p=2&pid=59&Itemid= |publisher=Instituto Atletico Central Cordoba |language=шпански |title=Paulo Dybala player 2 |date=1. 8. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110915051053/http://www.institutoatleticocentralcordoba.com/index.php?option=com_joomleague&func=showPlayer&p=2&pid=59&Itemid= |archive-date=15. 09. 2011 |url-status=dead }}</ref> Постао је најмлађи фудбалер који је постигао гол за клуб, срушивши рекорд [[Марио Кемпес|Мариа Кемпеса]]. Дибала је такође постао први играч који је одиграо 38 утакмица у некој од професионалних лига у држави, такође срушивши рекорд Кемпеса, док је постао и први који је постигао два хет трика у сезони. Постигао је гол на шест утакмица заредом, чиме је срушио претходни рекорд од четири утакмице.<ref name="dybala_record">{{cite news|url=http://mundod.lavoz.com.ar/futbol/dybala-pibe-records |title=Dybala, el pibe de los récords |trans-title=Dybala, the kid of Records |publisher=MundoD |language=шпански |date=27. 3. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 }}</ref> === Палермо === [[Датотека:Paulo Dybala - 2015 - US Città di Palermo (corner kick).jpg|thumb|left|150п|Дибала у дресу [[ФК Палермо|Палерма]] 2015.]] На дан 29. априла 2012. године, предсједник [[ФК Палермо|Палерма]], [[Маурицио Зампарини]], објавио је да је Дибала потписао уговор за клуб, изјавивши: „Добили смо Паола Дибалу — новог [[Серхио Агуеро|Серхија Агуера]]“.<ref name="dybala_aguero">{{cite news|url=http://www.corrieredellosport.it/serie_a/palermo/2012/04/28-236116/Zamparini%3A+%C2%ABPreso+Dybala.+%C3%88+il+nuovo+Aguero%C2%BB |title=Zamparini: "Preso il nuovo Aguero" |publisher=Corriere dello Sport |language=Italian |date=28. 4. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304114849/http://www.corrieredellosport.it/serie_a/palermo/2012/04/28-236116/Zamparini:+%C2%ABPreso+Dybala.+%C3%88+il+nuovo+Aguero%C2%BB |archivedate=4. 3. 2016}}</ref> Касније истог дана, генерални секретар клуба Институто де Кордоба, Жозе Текс, изјавио је да особа која је обавила преговоре са Палермом, нема дозволу да прода Дибалу. Ипак, Дибала је 20. јула 2012 године потписао четворогодишњи уговор са Палермом, у који је прешао за осам милиона евра.<ref name="dybala_signed">{{cite news|url=http://palermocalcio.it/it/1213/news/scheda.php?id=26948 |publisher=US Città di Palermo |language=Italian |title=Dybala Ha Firmato |date=20. 7. 2012 |accessdate=21. 4. 2019}}</ref> За клуб је дебитовао у [[Серија А|Серији А]] на утакмици против [[ФК Лацио|Лација]], док је прва два гола постигао 11. новембра 2012, у побједи 2:0 против [[ФК Сампдорија|Сампдорије]].<ref>{{cite web|url=http://www.legaseriea.it/en/serie-a-tim/match-report/-/match-report/Palermo-Sampdoria/47894|title=Match report: Palermo - Sampdoria|work=legaseriea it|date=|accessdate=21. 4. 2019|archive-date=05. 02. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130205162720/http://www.legaseriea.it/en/serie-a-tim/match-report/-/match-report/Palermo-Sampdoria/47894|url-status=dead}}</ref> У сезони 2014/15, постигао је десет голова у првом дијелу сезоне, и повезиван је са бројним клубовима у Европи.<ref>{{cite web|url=https://eurosport.yahoo.com/football/serie-a/top-goalscorers.html|title=Football - Serie A - Standing - Top Scorers - 2014-2015|work=yahoo.com|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20141228193641/https://eurosport.yahoo.com/football/serie-a/top-goalscorers.html|archivedate=28. 12. 2014|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Сезону је завршио као најбољи асистент лиге, са 10 асистенција и 13 постигнутих голова.<ref name="espnfc.com">{{cite web|url=http://www.espnfc.com/italian-serie-a/12/statistics/assists?season=2014|title=Serie A 2014-15 Statistics: Assists|publisher=ESPN FC|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> === Јувентус === ==== Сезона 2015/16 ==== На дан 4. јуна 2015. године, Дибала је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Јувентус|Јувентусом]],<ref>{{cite web|url=http://www.juventus.com/wps/wcm/connect/67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc/comunicato+04062015+dybala+eng.pdf?MOD=AJPERES&CACHEID=67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc|title=Agreement with Palermo for the acquisition of the player Paulo Dybala|date=3. 6. 2015|accessdate=21. 4. 2019|publisher=Juventus F.C.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150605120843/http://www.juventus.com/wps/wcm/connect/67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc/comunicato+04062015+dybala+eng.pdf?MOD=AJPERES&CACHEID=67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc|archive-date=5. 6. 2015|url-status=dead}}</ref> који је прешао из Палерма за 32 милиона евра.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32870748|title= Paulo Dybala: Juventus sign striker from Palermo for £23m|date=4. 6. 2015|work=BBC Sport|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Узео је дрес са бројем 21, који је прије њега носио [[Андреа Пирло]], који је тог љета напустио клуб.<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/10/italy/2015/07/14/13576762/dybala-juventus-the-perfect-club-for-me |title= Paulo Dybala: Juventus is the perfect club for me|work=Goal.com|date=14. 7. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Дебитовао је у Суперкупу Италије, против Лација, у утакмици која је играна 8. августа у [[Шангај]]у. Ушао је у 61 минуту, умјесто [[Кингсли Коман|Кингслија Комана]], а у 73 минуту постигао је други гол за побједу 2:0.<ref>{{cite news|title=Juventus 2-0 Lazio: Mario Mandzukic and Paulo Dybala hand Juve win as new strikers seal Italian Super Cup for Serie A champions|url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-3190373/Juventus-2-0-Lazio-Mario-Mandzukic-Paulo-Dybala-hand-Juve-win-new-strikers-seal-Italian-Super-Cup-Serie-champions.html|accessdate=21. 4. 2019|work=Daily Mail|date=8. 8. 2015}}</ref> На дан 30. августа 2015. године, постигао је први гол у лиги, у побједи 2:1 против [[ФК Рома|Роме]]; постигао је гол за побједу у 87 минуту.<ref>{{cite web|url=http://www.legaseriea.it/it/serie-a-tim/match-report/2015-16/UNICO/UNI/2/ROMJUV|title=Roma 2 – Juventus 1|publisher=Lega Serie A.it|date=30. 8. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На првих 16 утакмица у сезони, постигао је шест голова и двије асистенције у свим такмичењима, чиме је стигао до просјека да постиже гол на сваких 151 минут, што је бољи просјек од онога који су имали [[Карлос Тевез]] и [[Алесандро дел Пјеро]] у дебитантским сезонама, док је само [[Роберто Бађо]] имао бољи учинак у дебитантској сезони у Јувентусу.<ref>{{cite web|url=http://gazzettaworld.gazzetta.it/news/serie-a/juventus/dybala-best-players/|title=Dybala keeping pace with Juventus’ best|publisher=La Gazzetta dello Sport|last=Sylla|first=Ogo|date=16. 11. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}{{Мртва веза|date=05. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Први гол у [[Куп Италије у фудбалу|Купу Италије]] постигао је 16. децембра, у побједи 4:0 против [[ФК Торино|Торина]].<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/77223/coppa-four-star-juve-crush-toro|title=Coppa: Four-star Juve crush Toro|publisher=Football Italia|date=16. 12. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 23. фебруара 2016. године, постигао је први гол у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]], у ремију кући 2:2 против [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхена]] у првој утакмици осмине финала у сезони [[Лига шампиона 2015/16.|2015/16]].<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/80308/dybala-juve-can-do-it|title=Dybala: 'Juve can do it!'|publisher=Football Italia|date=23. 2. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 15. марта, објављено је да ће Дибала пропустити реванш утакмицу против Бајерна, због преоптерећења мишића листа.<ref>{{cite web|url=http://app.football-italia.net/?referrer=http%3A%2F%2Fwww.football-italia.net%2F81340%2Fdybala-marchisio-miss-bayern-juve#article/footballitalia-81340|title=Dybala, Marchisio miss Bayern-Juve|publisher=Football Italia|date=15. 3. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Вратио се четири дана касније, у побједи против Торина 4:1,<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/81592/line-ups-torino-juventus|title=Line-ups: Torino-Juventus|publisher=Football Italia|date=20. 3. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> али је изашао из игре након што се поново повриједио.<ref>{{cite web|url=http://www.espnfc.us/juventus/story/2848719/dybala-close-to-juventus-comeback-against-old-club-palermo|title=Paulo Dybala ready for Juventus return against old club Palermo|publisher=ESPN FC|date=12. 4. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 21. априла, постигао је два гола у побједи 3:0 против Лација, што му је био 16 гол у лиги на 31 утакмици, а укупно 20 гол у сезони, у свим такмичењима.<ref>{{cite web|url=http://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Juventus/21-04-2016/juve-dybala-16-gol-meglio-baggio-trezeguet-raggiunge-ibra-platini-150318698836.shtml|title=Juve, Dybala a 16 gol: meglio di Baggio e Trezeguet, raggiunge Ibra e Platini|publisher=La Gazzetta dello Sport|language=италијански|date=21. 4. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Сезону је завршио као најбољи стријелац клуба, са постигнутих 23 гола у свим такмичењима,<ref>{{cite web|url=http://www.fourfourtwo.com/news/juventus-5-sampdoria-0-dybala-double-wraps-season-style#:jcIJ3WG-+s8bVA|title=Juventus 5 Sampdoria 0: Dybala double wraps up season in style|publisher=FourFourTwo|date=14. 5. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> од чега 19 у Серији А, док је Јувентус освојио пету узастопну титулу.<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/84331/juve-celebrate-sign-five?|title=Juve celebrate in the sign of Five|publisher=Football Italia|date=14. 5. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Серију А је завршио као други стријелац, иза [[Гонзало Игваин|Гонзала Игваина]], који је постигао 36 голова.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/goalgetter/ita-serie-a-2015-2016/|title=Italy » Serie A 2015/2016 » Top Scorer|publisher=worldfootball.net|date=|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> == Трофеји == === Палермо === * [[Серија Б]] '''(1)''' : 2013/14. === Јувентус === * [[Серија А|Првенство Италије]] '''(5)''' : 2015/16, [[Серија А 2016/17.|2016/17]], [[Серија А 2017/18.|2017/18]], 2018/19, 2019/20. * [[Куп Италије у фудбалу|Куп Италије]] '''(4)''' : 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2020/21. * [[Суперкуп Италије у фудбалу|Суперкуп Италије]] '''(3)''' : 2015, 2018, 2020. * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : финале [[Лига шампиона 2016/17.|2016/17]]. === Аргентина === * [[КОНМЕБОЛ–УЕФА куп шампиона]] '''(1)''' : 2022. == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Paulo Dybala | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Paulo Dybala }} * [https://www.whoscored.com/Players/114863/Show/Paulo-Dybala Профил на сајту whoscored.com] * [http://www.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=392905/index.html Профил на сајту ФИФА] {{Wayback|url=http://www.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=392905/index.html |date=20171020015324 }} * [https://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=250086333/profile/index.html Профил на сајту УЕФА] * [http://www.soccerbase.com/players/player.sd?player_id=66771 Профил на сајту soccerbase.com] {{Састав ФК Рома}} {{Navboxes |title= Састави репрезентације Аргентине | bg = #6AB5FF | fg = white | bordercolor = #00355E |list1= {{СПФ2018-АРГ|ијек=да}} {{КА2019-АРГ}} }} {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Фудбал|Аргентина}} {{DEFAULTSORT:Дибала, Пауло}} [[Категорија:Рођени 1993.]] [[Категорија:Аргентински фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Института де Кордоба]] [[Категорија:Фудбалери Палерма]] [[Категорија:Фудбалери Јувентуса]] [[Категорија:Фудбалери Роме]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018.]] [[Категорија:Фудбалери на Копа Америци 2019.]] [[Категорија:Фудбалери Серије А]] [[Категорија:Аргентински фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 5c824b1ytasp8o2lv3ukvf20fb95y3c 25139460 25139455 2022-08-05T11:43:24Z 178.220.245.10 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | ијек = да | име = Пауло Дибала | слика = 2017 FRIENDLY MATCH RUSSIA v ARGENTINA - Paulo Dybala 01.jpg | опис_слике = Дибала 2017 године. | пуно_име = Пауло Бруно Ексекијел Дибала<ref>{{cite web|url=http://www.juventus.com/en/news/news/2015/dybala-sets-sights-on-silverware.php|title=Dybala sets sights on silverware|publisher=Juventus FC|date=14. 7. 2015|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> | надимак = Драгуљ <ref name="lmcordoba"/> | датум_рођења = {{Датум рођења|1993|11|15|год=да}} | место_рођења = Лагуна Ларга, [[Кордоба (аргентинска провинција)|Кордоба]] | држава_рођења = [[Аргентина]] | датум_смрти =5.8.2022. | место_смрти = Рим | држава_смрти = Италија | држављанство = {{застава|Аргентина}} | актуелни_клуб = [[ФК Рома|Рома]] | актуелни_број = 21 | висина = 1,77 [[Метар|м]]<ref name="profilo">{{cite web|url=http://www.juventus.com/it/squadre/prima-squadra/attaccanti/paulo-dybala/index.php|title=Paulo Dybala|publisher=juventus.com|accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref name="eurosport"/> | тежина = 73 [[Килограм|кг]]<ref name="eurosport">{{cite web|url=https://www.eurosport.com/football/paulo-dybala_prs321449/person.shtml|title=Paulo Dybala|work=eurosport.comdate=|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]], [[Играч средине терена (фудбал)|офанзивни везни]] | младе_године = 2003—2011 | млади_клубови = [[ФК Институто де Кордоба|Институто]] | године = 2011—2012<br />2012—2022 2015<br />2015—2022<br />2022—2022 | клубови = [[ФК Институто де Кордоба|Институто]]<br />[[ФК Палермо|Палермо]]<br />[[ФК Јувентус|Јувентус]]<br />[[ФК Рома|Рома]] | наступи = 38<br />89<br />210<br />0 | голови = (17)<br />(21)<br />(82)<br />(0) | репрезентација_(године) = 2015—2022 | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентина]] | репрезентација_(наступи) = 34 | репрезентација_(голови) = (3) }} {{медаља почетак}} {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Копа Америка]]}} {{медаља бронза|[[Копа Америка 2019.|Бразил 2019.]]|[[Аргентина]]}} {{медаља крај}} '''Пауло Дибала''' ({{јез-шпа|Paulo Dybala}}; [[15. новембар]] [[1993]])<ref>{{cite web|title=Paulo Dybala|url=http://www.espnfc.com/player/164839/paulo-dybala|work=espnfc.com|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> [[Аргентина|аргентински]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Рома|Рому]] и [[Фудбалска репрезентација Аргентине|фудбалску репрезентацију Аргентине]] на позицији нападача. Рођен је у Лагуна Ларги, у [[Кордоба (аргентинска провинција)|Кордоби]],<ref name="The Cordoba Connection">{{cite web|url=http://www.espnfc.us/blog/espn-fc-united-blog/68/post/2948827/the-cordoba-connection-paulo-dybala-faces-franco-vazquez-luciano-vietto-in-champions-league|title=The Cordoba Connection: Dybala faces Vazquez, Vietto in Champions League|publisher=ESPN FC|last=Dorrington|first=Nick|date=13. 9. 2016.|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> фудбалом је почео да се бави 2003, са 10 година, а након девет година проведених у клубу Институто де Кордоба, у домовини — почео је професионалну каријеру 2011, такође у Институту. Након једне сезоне у Аргентини, прешао је у [[ФК Палермо|Палермо]] 2012. године. У сезони 2014/15 био је најбољи асистент [[Серија А|Серије А]]. Након добрих партија у Палерму, прешао је у [[ФК Јувентус|Јувентус]] 2015 године.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2015&mm=06&dd=04&nav_id=1000638|title=Dibala pet godina u Juventusu|date=4. 6. 2015|accessdate=10. 10. 2017|work=b92.net|first=|last=}}</ref> Изабран је у идеални тим Серије А за сезону [[Серија А 2015/16.|2015/16]],<ref name="Gran Galà del calcio - 2016">{{cite web|url=http://www.corriere.it/foto-gallery/sport/17_gennaio_31/gran-gala-calcio-juventus-fa-incetta-premi-serie-a-c6dc644c-e795-11e6-8168-2d40923ac04f.shtml|title=Gran Galà del calcio, la Juventus fa incetta di premi|publisher=Il Corriere della Sera|language=италијанском|date=31. 1. 2017|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> док је по избору удружења европских спортских медија — [[Европски спортски медији|ESM]], изабран у тим године за сезону 2016/17.<ref name="AZ2017">{{cite web|title=ESM Top-Elf: Ein Bayern-Star in Europas Elite |url=http://www.abendzeitung-muenchen.de/inhalt.team-der-saison-esm-top-elf-ein-bayern-star-in-europas-elite.8ee28a4c-2d49-4f49-93a4-d4dc9575ded2.html |work=Abendzeitung |language=њемачки |date=8. 6. 2017 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref> У Јувентусу, Дибала је узео број 10 у августу 2017; десетку су прије њега носиле највеће звијезде Јувентуса.<ref>{{cite web|title=Zvanično: Dybala uzeo desetku|url=http://www.juvebalkan.com/novosti/zvanicno-dybala-uzeo-desetku/17296|accessdate=10. 10. 2017|date=9. 8. 2017|publisher=juvebalkan.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180407062434/http://www.juvebalkan.com/novosti/zvanicno-dybala-uzeo-desetku/17296|archive-date=07. 04. 2018|url-status=dead}}</ref> На љето 2022. као слободан играч прешао је у Рому. Због креативног начина игре, технике, талента и голгетерског учинка, добио је надимак ''ла Хоја'' ({{јез-шпа|La Joya}}; досл. драгуљ).<ref name="lmcordoba">{{cite web|url=http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=71388|title=Los maestros de la "joya"publisher=La Mañana Cordoba|last=Villalobo|first=Marcos|language=шпанском|date=10. 10. 2011|accessdate=10. 10. 2017|archive-url=https://archive.is/20121230031329/http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=71388|archive-date=30. 12. 2012|url-status=dead}}</ref> Дибала је могао да игра за Пољску и Италију, али је изабрао Аргентину, изјавивши да је одувијек сањао да игра за репрезентацију Аргентине.<ref>{{cite news|url=http://www.corrieredellosport.it/calcio/serie_a/palermo/2014/11/29-386072/Italia,+Dybala+dice+no%3A+%C2%ABGrazie+Conte,+ma+sogno+l'Argentina%C2%BB |publisher=Corriere dello Sport |language=италијанском |title=Italia, Dybala dice no: "Grazie Conte, ma sogno l'Argentina" |date=29. 11. 2014 |accessdate=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402141637/http://www.corrieredellosport.it/calcio/serie_a/palermo/2014/11/29-386072/Italia%2C%20Dybala%20dice%20no%3A%20%C2%ABGrazie%20Conte%2C%20ma%20sogno%20l%27Argentina%C2%BB |archive-date=2. 4. 2015 |url-status=dead }}</ref> За репрезентацију Аргентине дебитовао је 13. октобра 2015, на мечу против [[Фудбалска репрезентација Парагваја|Парагваја]].<ref>{{cite web|url=http://www.espnfc.us/world-cup-qualifying-conmebol/match/431629/paraguay-argentina/report|title=Argentina draw with Paraguay, still winless in World Cup qualifying|publisher=ESPN FC|date=13. 10. 2015|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> Нашао се на ширем списку за [[Летње олимпијске игре 2016.|Олимпијске игре 2016]], али се није нашао међу 23 Фудбалера Аргентине на Олимпијским играма.<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/90695/dybala-%E2%80%98no-barcelona-interest%E2%80%99|title=Dybala: ‘No Barcelona interest’|publisher=Football Italia|date=31. 8. 2016|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> == Дјетињство и јуниорска каријера == Пауло Дибала је рођен у Лагуна Ларги, у Кордоби.<ref name="The Cordoba Connection"/> Његов дјед, Болеслав Дибала, је из села Красњиов, из Пољске. Пребјегао је из Пољске у Аргентину током Другог свјетског рата.<ref name="Metà polacco e metà italiano"/><ref name="dybala_newmessi">{{cite news|url=http://sport.onet.pl/pilka-nozna/inne-ligi/paulo-dybala-nowy-messi-z-polskimi-korzeniami,1,5080257,wiadomosc.html |publisher=Sport.onet |language=пољском |title=Paulo Dybala – "nowy Messi" z polskimi korzeniami |date=|accessdate=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120405234500/http://sport.onet.pl/pilka-nozna/inne-ligi/paulo-dybala-nowy-messi-z-polskimi-korzeniami%2C1%2C5080257%2Cwiadomosc.html |archive-date=5. 4. 2012 |url-status=dead }}</ref> Дибалина породица има и италијанске коријене, његова баба по мајци је из [[Напуљ (округ)|округа Напуљ]].<ref name="Metà polacco e metà italiano">{{cite web|url=http://www.mediagol.it/palermo/dybala-meta-polacco-e-meta-italiano-spiego/ |title=DYBALA: “Metà polacco e metà italiano, spiego” |website=MediaGol.it |language=италијанском |date=29. 11. 2014 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref name="dybala_italian">{{cite news|url=http://corrieredelmezzogiorno.corriere.it/napoli/notizie/sport/2012/12-luglio-2012/-scatta-raduno-rosanero-25-convocati-assente-giustificato-talento-dybala-201985057485.shtml |title=Scatta raduno rosanero: 25 convocati, assente giustificato Dybala |publisher=Il Corriere del Mezzogiorno |language=италијанском |date=12. 7. 2012 |accessdate=10. 10. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sportmediaset.mediaset.it/calcio/Nazionale/2014/articoli/1052202/nazionale-conte-vuole-dybala-in-azzurro.shtml|title=Nazionale, Conte vuole Dybala in azzurro|website=Sport Mediaset|language=италијанском|date=26. 11. 2014|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> Званично је добио италијанско држављанство 13. августа 2012. године.<ref name="Dybala è cittadino italiano">{{cite web|url=http://www.tuttomercatoweb.com/serie-a/esclusiva-tmw-palermo-dybala-e-cittadino-italiano-376629|title=Esclusiva Tmw - Palermo, Dybala è cittadino italiano|publisher=TuttoMercatoWeb.com|language=италијанском|last=Alaimo|first=Alessio|date=14. 8. 2012|accessdate=10. 10. 2017}}</ref> == Клупска каријера == === Институто де Кордоба === Због своје игре, добио је надимке "''La Joya''"<ref name="dybala_lajoya">{{cite news |url=http://www.ole.com.ar/instituto/Joya-bien_0_674932859.html |title=La Joya está bien |publisher=Olè |language=шпански |date=2. 4. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |archive-date=24. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140924053654/http://www.ole.com.ar/instituto/Joya-bien_0_674932859.html |url-status=dead }}</ref> и "''El pibe de la pensión''".<ref name="dybala_elpibedelapension">{{cite news|url=http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=64071 |publisher=I'm Cordoba |language=шпански |title=El pibe de la pensión |date=1. 8. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150402181712/http://www.lmcordoba.com.ar/nota.php?ni=64071 |archivedate=2. 4. 2015}}</ref> Професионалну каријеру почео је са 17 година, у клубу [[ФК Институто де Кордоба|Институто де Кордоба]], који се такмичио у Другој лиги Аргентине. Одиграо је за клуб 40 утакмица и постигао 17 голова.<ref name="SW">{{cite web|url=https://int.soccerway.com/players/paulo-dybala/201072/|title=Paulo Dybala Player|publisher=Soccerway|date=23. 10. 2011|accessdate=21. 4. 2019}}</ref><ref name="dybala_player2">{{cite news |url=http://www.institutoatleticocentralcordoba.com/index.php?option=com_joomleague&func=showPlayer&p=2&pid=59&Itemid= |publisher=Instituto Atletico Central Cordoba |language=шпански |title=Paulo Dybala player 2 |date=1. 8. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110915051053/http://www.institutoatleticocentralcordoba.com/index.php?option=com_joomleague&func=showPlayer&p=2&pid=59&Itemid= |archive-date=15. 09. 2011 |url-status=dead }}</ref> Постао је најмлађи фудбалер који је постигао гол за клуб, срушивши рекорд [[Марио Кемпес|Мариа Кемпеса]]. Дибала је такође постао први играч који је одиграо 38 утакмица у некој од професионалних лига у држави, такође срушивши рекорд Кемпеса, док је постао и први који је постигао два хет трика у сезони. Постигао је гол на шест утакмица заредом, чиме је срушио претходни рекорд од четири утакмице.<ref name="dybala_record">{{cite news|url=http://mundod.lavoz.com.ar/futbol/dybala-pibe-records |title=Dybala, el pibe de los récords |trans-title=Dybala, the kid of Records |publisher=MundoD |language=шпански |date=27. 3. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 }}</ref> === Палермо === [[Датотека:Paulo Dybala - 2015 - US Città di Palermo (corner kick).jpg|thumb|left|150п|Дибала у дресу [[ФК Палермо|Палерма]] 2015.]] На дан 29. априла 2012. године, предсједник [[ФК Палермо|Палерма]], [[Маурицио Зампарини]], објавио је да је Дибала потписао уговор за клуб, изјавивши: „Добили смо Паола Дибалу — новог [[Серхио Агуеро|Серхија Агуера]]“.<ref name="dybala_aguero">{{cite news|url=http://www.corrieredellosport.it/serie_a/palermo/2012/04/28-236116/Zamparini%3A+%C2%ABPreso+Dybala.+%C3%88+il+nuovo+Aguero%C2%BB |title=Zamparini: "Preso il nuovo Aguero" |publisher=Corriere dello Sport |language=Italian |date=28. 4. 2012 |accessdate=21. 4. 2019 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304114849/http://www.corrieredellosport.it/serie_a/palermo/2012/04/28-236116/Zamparini:+%C2%ABPreso+Dybala.+%C3%88+il+nuovo+Aguero%C2%BB |archivedate=4. 3. 2016}}</ref> Касније истог дана, генерални секретар клуба Институто де Кордоба, Жозе Текс, изјавио је да особа која је обавила преговоре са Палермом, нема дозволу да прода Дибалу. Ипак, Дибала је 20. јула 2012 године потписао четворогодишњи уговор са Палермом, у који је прешао за осам милиона евра.<ref name="dybala_signed">{{cite news|url=http://palermocalcio.it/it/1213/news/scheda.php?id=26948 |publisher=US Città di Palermo |language=Italian |title=Dybala Ha Firmato |date=20. 7. 2012 |accessdate=21. 4. 2019}}</ref> За клуб је дебитовао у [[Серија А|Серији А]] на утакмици против [[ФК Лацио|Лација]], док је прва два гола постигао 11. новембра 2012, у побједи 2:0 против [[ФК Сампдорија|Сампдорије]].<ref>{{cite web|url=http://www.legaseriea.it/en/serie-a-tim/match-report/-/match-report/Palermo-Sampdoria/47894|title=Match report: Palermo - Sampdoria|work=legaseriea it|date=|accessdate=21. 4. 2019|archive-date=05. 02. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130205162720/http://www.legaseriea.it/en/serie-a-tim/match-report/-/match-report/Palermo-Sampdoria/47894|url-status=dead}}</ref> У сезони 2014/15, постигао је десет голова у првом дијелу сезоне, и повезиван је са бројним клубовима у Европи.<ref>{{cite web|url=https://eurosport.yahoo.com/football/serie-a/top-goalscorers.html|title=Football - Serie A - Standing - Top Scorers - 2014-2015|work=yahoo.com|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20141228193641/https://eurosport.yahoo.com/football/serie-a/top-goalscorers.html|archivedate=28. 12. 2014|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Сезону је завршио као најбољи асистент лиге, са 10 асистенција и 13 постигнутих голова.<ref name="espnfc.com">{{cite web|url=http://www.espnfc.com/italian-serie-a/12/statistics/assists?season=2014|title=Serie A 2014-15 Statistics: Assists|publisher=ESPN FC|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> === Јувентус === ==== Сезона 2015/16 ==== На дан 4. јуна 2015. године, Дибала је потписао петогодишњи уговор са [[ФК Јувентус|Јувентусом]],<ref>{{cite web|url=http://www.juventus.com/wps/wcm/connect/67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc/comunicato+04062015+dybala+eng.pdf?MOD=AJPERES&CACHEID=67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc|title=Agreement with Palermo for the acquisition of the player Paulo Dybala|date=3. 6. 2015|accessdate=21. 4. 2019|publisher=Juventus F.C.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150605120843/http://www.juventus.com/wps/wcm/connect/67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc/comunicato+04062015+dybala+eng.pdf?MOD=AJPERES&CACHEID=67da102b-88b0-4926-a001-60324f1a22fc|archive-date=5. 6. 2015|url-status=dead}}</ref> који је прешао из Палерма за 32 милиона евра.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/0/football/32870748|title= Paulo Dybala: Juventus sign striker from Palermo for £23m|date=4. 6. 2015|work=BBC Sport|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Узео је дрес са бројем 21, који је прије њега носио [[Андреа Пирло]], који је тог љета напустио клуб.<ref>{{cite web|url=http://www.goal.com/en/news/10/italy/2015/07/14/13576762/dybala-juventus-the-perfect-club-for-me |title= Paulo Dybala: Juventus is the perfect club for me|work=Goal.com|date=14. 7. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Дебитовао је у Суперкупу Италије, против Лација, у утакмици која је играна 8. августа у [[Шангај]]у. Ушао је у 61 минуту, умјесто [[Кингсли Коман|Кингслија Комана]], а у 73 минуту постигао је други гол за побједу 2:0.<ref>{{cite news|title=Juventus 2-0 Lazio: Mario Mandzukic and Paulo Dybala hand Juve win as new strikers seal Italian Super Cup for Serie A champions|url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-3190373/Juventus-2-0-Lazio-Mario-Mandzukic-Paulo-Dybala-hand-Juve-win-new-strikers-seal-Italian-Super-Cup-Serie-champions.html|accessdate=21. 4. 2019|work=Daily Mail|date=8. 8. 2015}}</ref> На дан 30. августа 2015. године, постигао је први гол у лиги, у побједи 2:1 против [[ФК Рома|Роме]]; постигао је гол за побједу у 87 минуту.<ref>{{cite web|url=http://www.legaseriea.it/it/serie-a-tim/match-report/2015-16/UNICO/UNI/2/ROMJUV|title=Roma 2 – Juventus 1|publisher=Lega Serie A.it|date=30. 8. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На првих 16 утакмица у сезони, постигао је шест голова и двије асистенције у свим такмичењима, чиме је стигао до просјека да постиже гол на сваких 151 минут, што је бољи просјек од онога који су имали [[Карлос Тевез]] и [[Алесандро дел Пјеро]] у дебитантским сезонама, док је само [[Роберто Бађо]] имао бољи учинак у дебитантској сезони у Јувентусу.<ref>{{cite web|url=http://gazzettaworld.gazzetta.it/news/serie-a/juventus/dybala-best-players/|title=Dybala keeping pace with Juventus’ best|publisher=La Gazzetta dello Sport|last=Sylla|first=Ogo|date=16. 11. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}{{Мртва веза|date=05. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Први гол у [[Куп Италије у фудбалу|Купу Италије]] постигао је 16. децембра, у побједи 4:0 против [[ФК Торино|Торина]].<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/77223/coppa-four-star-juve-crush-toro|title=Coppa: Four-star Juve crush Toro|publisher=Football Italia|date=16. 12. 2015|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 23. фебруара 2016. године, постигао је први гол у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]], у ремију кући 2:2 против [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхена]] у првој утакмици осмине финала у сезони [[Лига шампиона 2015/16.|2015/16]].<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/80308/dybala-juve-can-do-it|title=Dybala: 'Juve can do it!'|publisher=Football Italia|date=23. 2. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 15. марта, објављено је да ће Дибала пропустити реванш утакмицу против Бајерна, због преоптерећења мишића листа.<ref>{{cite web|url=http://app.football-italia.net/?referrer=http%3A%2F%2Fwww.football-italia.net%2F81340%2Fdybala-marchisio-miss-bayern-juve#article/footballitalia-81340|title=Dybala, Marchisio miss Bayern-Juve|publisher=Football Italia|date=15. 3. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Вратио се четири дана касније, у побједи против Торина 4:1,<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/81592/line-ups-torino-juventus|title=Line-ups: Torino-Juventus|publisher=Football Italia|date=20. 3. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> али је изашао из игре након што се поново повриједио.<ref>{{cite web|url=http://www.espnfc.us/juventus/story/2848719/dybala-close-to-juventus-comeback-against-old-club-palermo|title=Paulo Dybala ready for Juventus return against old club Palermo|publisher=ESPN FC|date=12. 4. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> На дан 21. априла, постигао је два гола у побједи 3:0 против Лација, што му је био 16 гол у лиги на 31 утакмици, а укупно 20 гол у сезони, у свим такмичењима.<ref>{{cite web|url=http://www.gazzetta.it/Calcio/Serie-A/Juventus/21-04-2016/juve-dybala-16-gol-meglio-baggio-trezeguet-raggiunge-ibra-platini-150318698836.shtml|title=Juve, Dybala a 16 gol: meglio di Baggio e Trezeguet, raggiunge Ibra e Platini|publisher=La Gazzetta dello Sport|language=италијански|date=21. 4. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Сезону је завршио као најбољи стријелац клуба, са постигнутих 23 гола у свим такмичењима,<ref>{{cite web|url=http://www.fourfourtwo.com/news/juventus-5-sampdoria-0-dybala-double-wraps-season-style#:jcIJ3WG-+s8bVA|title=Juventus 5 Sampdoria 0: Dybala double wraps up season in style|publisher=FourFourTwo|date=14. 5. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> од чега 19 у Серији А, док је Јувентус освојио пету узастопну титулу.<ref>{{cite web|url=http://www.football-italia.net/84331/juve-celebrate-sign-five?|title=Juve celebrate in the sign of Five|publisher=Football Italia|date=14. 5. 2016|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> Серију А је завршио као други стријелац, иза [[Гонзало Игваин|Гонзала Игваина]], који је постигао 36 голова.<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/goalgetter/ita-serie-a-2015-2016/|title=Italy » Serie A 2015/2016 » Top Scorer|publisher=worldfootball.net|date=|accessdate=21. 4. 2019}}</ref> == Трофеји == === Палермо === * [[Серија Б]] '''(1)''' : 2013/14. === Јувентус === * [[Серија А|Првенство Италије]] '''(5)''' : 2015/16, [[Серија А 2016/17.|2016/17]], [[Серија А 2017/18.|2017/18]], 2018/19, 2019/20. * [[Куп Италије у фудбалу|Куп Италије]] '''(4)''' : 2015/16, 2016/17, 2017/18, 2020/21. * [[Суперкуп Италије у фудбалу|Суперкуп Италије]] '''(3)''' : 2015, 2018, 2020. * [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] : финале [[Лига шампиона 2016/17.|2016/17]]. === Аргентина === * [[КОНМЕБОЛ–УЕФА куп шампиона]] '''(1)''' : 2022. == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Paulo Dybala | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Paulo Dybala }} * [https://www.whoscored.com/Players/114863/Show/Paulo-Dybala Профил на сајту whoscored.com] * [http://www.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=392905/index.html Профил на сајту ФИФА] {{Wayback|url=http://www.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=392905/index.html |date=20171020015324 }} * [https://www.uefa.com/teamsandplayers/players/player=250086333/profile/index.html Профил на сајту УЕФА] * [http://www.soccerbase.com/players/player.sd?player_id=66771 Профил на сајту soccerbase.com] {{Састав ФК Рома}} {{Navboxes |title= Састави репрезентације Аргентине | bg = #6AB5FF | fg = white | bordercolor = #00355E |list1= {{СПФ2018-АРГ|ијек=да}} {{КА2019-АРГ}} }} {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Фудбал|Аргентина}} {{DEFAULTSORT:Дибала, Пауло}} [[Категорија:Рођени 1993.]] [[Категорија:Аргентински фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Института де Кордоба]] [[Категорија:Фудбалери Палерма]] [[Категорија:Фудбалери Јувентуса]] [[Категорија:Фудбалери Роме]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018.]] [[Категорија:Фудбалери на Копа Америци 2019.]] [[Категорија:Фудбалери Серије А]] [[Категорија:Аргентински фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] m4x4s07lw2yk711s75s69tfu5zdr8pl 0 1989358 25138365 24423203 2022-08-04T12:30:14Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Црвена звезда (вишезначна одредница)]]}} {{Фудбалски клуб | име = ФК Црвена звезда | слика = FK Crvena zvezda Novi Sad.jpg | пуно име = Фудбалски клуб Црвена звезда | основан = {{Start date and age|1952}} | стадион = Стадион ФК Црвена звезда, [[Нови Сад]] | капацитет = 2.000<ref>{{cite web|title=ФК Црвена звезда Нови Сад|url=http://srbijafudbal.com/crvenazvezdans.htm|accessdate=1. мај 2018.}}</ref> | председник клуба = | директор = | тренер = | лига = [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанска лига Југ]] | сезона = [[Српска лига Војводина 2018/19.|2018/19.]] | позиција = [[Српска лига Војводина]], '''15.''' ([[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]) | }} '''ФК Црвена звезда''' је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Тренутно се такмичи у [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанској лиги Југ]], четвртом такмичарском нивоу [[Фудбал у Србији|српског фудбала]]. == Историја == Клуб је основан [[1952]]. године. == Новији резултати == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2008/09. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска лига Запад]] || 4. || 34 || 18 || 6 || 10 || 49 || 38 || +11 || 60 || ''Није се квалификовао'' |- | 2009/10. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска лига Запад]] || 3. || 34 || 21 || 4 || 9 || 75 || 39 || +36 || 67 || ''Није се квалификовао'' |- | 2010/11. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска лига Запад]] || 5. || 30 || 15 || 4 || 11 || 44 || 37 || +7 || 49 || ''Није се квалификовао'' |- | 2011/12. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска лига Запад]] || 5. || 30 || 15 || 4 || 11 || 49 || 40 || +9 || 49 || ''Није се квалификовао'' |- | 2012/13. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска лига Запад]] || 3. || 30 || 17 || 4 || 9 || 40 || 33 || +7 || 55 || ''Није се квалификовао'' |- | 2013/14. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска лига Запад]] || 5. || 28 || 14 || 5 || 9 || 28 || 31 || -3 || 47 || ''Није се квалификовао'' |- | 2014/15. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Новосадско-сремска зона у фудбалу|Новосадско-Сремска зона]] || 8. || 30 || 11 || 7 || 12 || 42 || 44 || -2 || 40 || ''Није се квалификовао'' |- | 2015/16. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Новосадско-сремска зона у фудбалу|Новосадско-Сремска зона]] || '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 30 || 22 || 3 || 5 || 68 || 31 || +37 || 69 || ''Није се квалификовао'' |- | [[Српска лига Војводина 2016/17.|2016/17.]] || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина]] || 14. || 28 || 6 || 10 || 12 || 35 || 45 || -10 || 28 || ''Није се квалификовао'' |- | [[Српска лига Војводина 2017/18.|2017/18.]] || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина]] || 12. || 30 || 11 || 4 || 15 || 38 || 53 || -15 || 37 || ''Није се квалификовао'' |- | [[Српска лига Војводина 2018/19.|2018/19.]] || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина]] || '''15.''' ([[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]]) || 32 || 10 || 6 || 16 || 33 || 40 || -7 || 36 || ''Није се квалификовао'' |- | [[Војвођанска фудбалска лига Југ|2019/20.]] || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанска лига Југ]] || — || — || — || — || — || — || — || — || — || — |- |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.srbijasport.net/klub/793-crvena-zvezda/rez Резултати клуба] на -{srbijasport.net}- * [http://www.srbijafudbal.com/crvenazvezdans.htm Подаци о клубу] на -{srbijafudbal.com}- [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Црвена звезда Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1952.|Црвена звезда Нови Сад]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] a63b1762467neko6gvxfwvnzgoov9bf 0 1992798 25138821 24913818 2022-08-04T19:17:55Z 171.22.21.175 wikitext text/x-wiki {{Племство|ек=да | презиме = Чихорић | посед = у [[Попово поље|Поповом пољу]] | грб = Чихорићи.jpg | држава = [[Српско краљевство]]<br />[[Српско царство]]<br />[[Краљевина Босна]] | звања = [[Жупан]]и | оснивач = Друго | година = нема прецизно | националност = <nowiki>[[Бошњаци]</nowiki> | презимена = Друговићи, а од 1356. као Чихорићи }} '''Чихорићи''' су босанско средњовјековно племство из [[Попово поље|Попова поља]], раније су се до [[1356]]. године звали и као Друговићи. У сачуваним историјским списима помињу се као становници у [[Травунија|Травунији]], [[Гацко|Гацку]], [[Невесиње|Невесињу]] и [[Никшић]]у. За њих се сматра да су се доселили у [[Полог (Мостар)|Полог]] из околине [[Солун|Солуна у Грчкој]]. Презиме Друговић добили су по Другу који је неки далеки родоначелник породице, можда још док су Друговићи боравили као српско племе Другувити у околини Солуна гдје су имали и своју епископију под солунском митрополијом.{{sfn|Мандић|2000|p=122}} Друговићи се у писаним споменицима и на каменим [[Епитаф|епитафима]] стећака јављају и као Чихорићи које је њихово касније породично име од [[1356]]. године, када се више не помињу као Друговићи, осим у појединачним случајевима какав је војвода Друговић 1412. године, војсковођа [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]].{{sfn|Мандић|2000|p=122}} == Историја == Први властелин који се помиње од рода Чихорића је Радоје Друговић, властелина [[Матеј Нинослав|бана Матије Нинослава]], који је свједок у уговору са [[Дубровачка република|Дубровчанима]] 1249. године. Почетком 13. вијека јавља се Клап Друговић из Невесиња ("Сlар Drugouich de Neuesigna") који се септембра 1305. године тужио пред дубровачким судијама. Од 1335. у изворима дубровника помиње се Градоје Чихорић у селу [[Котези (Требиње)|Котезима у Попову]].{{sfn|Мандић|2000|p=122}} На надгробним споменицима у њиховој матичној области у [[Величани (Требиње)|Величанима у Попову]] налази се вишеи мена Чихорића. Поред Ненчеве жене Радаче (монашко име Полихранија) којој је и подигнут [[Стећци у Републици Српској|стећак]] с натписом, помињу се и четири брата Чихорића: Ненад, Вратко, Дабижив и Стјепко. На стећку пише: Натпис [[Монаштво|монахиње]] Полихраније, свјетовно Радаче жене жупана Неноја Чихорића, [[Величани (Требиње)|Величани Требиње]]: {{цитат|В" име отца- и сина и свјетога духа се лежи раба божија Полихранија а зовоммирсним госпоја Радача, жупана Ненца Чихорића кучница, а невста жупана Вратка ислуге дабижива и тепчије Стипка, а кчи жупана Милтјена Драживојевића а казницу Санку сестра, а постави се блг не (њен) син Дабижив c божијом помоштијусам својми људми а в дни господина краља Твртка" (31,49).}} {{sfn|Михић|1975|p=748}} * Жупан Дабижив Чихорић имао је своје људе у Хумској земљи. Извори помињу Хранка Хранковића као човјека Дабижива Чихорића,што се закључујемо из копије повеље из 1382. године. * Жупан Ненац помиње се у више извора у времену од 1336. до 1375. године као дубровачки сусјед у Попову. Дубровчани су били у невољама са људима Друговића ("homincs de Drugouich") код [[ТребишњицаТребишњице]] у Попову и код Оногошта 1336. године. Жупан Вратко са његовим људима извршио је недалеко од [[Требиње|Требиња]] пљачку 1335. године. Дабижив је био "слуга" (високи дворски чиновник) [[Немањићи|српског краља]] у Требињу. што закључујемо и из повеље краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]], издате 1345. године под [[Сер (град)|Сером]].{{sfn|Miklosich|1858|p=117}} Више пута се јавља у дубровачким изворима у одређивању међа у жупи Жрновици између Требињана и Дубровчана. За њега се у списима каже да је Друговић и Чихорић (Dabišco Drugouich, Dabiseo C icurich). * Стјепко Чихорић, [[тепчија]], у изворима се јавља више пута у периоду од 1334. до 1369. године. Био је посланик краља Душана дошао 1334. године у [[Дубровачка република|Дубровник]] у вези државног посла. Са својим братом Ненцом помињу се и у Требињу и у Оногошту од 1335, те 1336. године. * Жупан Дабижив син је Ненца Чихорића и жене му Радаче, монашки Полихраније, који се помињу од 1383. до 1399. гоцине. По Henny су се његови насљедници прозвали Ненчићи, а и сам Дабижнв помиње се као Дабижив Ненчић (Dabissiuus Nencicb). У сачуваној документацији јавља се задњи пут 1399. године као свједок y повељи [[Радич Санковић|Радича Санковнћа]], којом је уступио Дубровчанима село [[Лисац (Дубровачко приморје)|Лисац]] .{{sfn|Мандић|2000|p=124}} {{sfn|Miklosich|1858|p=243}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Михић|first=др Љубо Ј.|title=Љубиње са околином|year=1975|publisher=ГИП "Драган Срнић Шабац"|location= Шабац|pages=}} * {{Cite book |ref= harv|last=Мандић|first=Новак|title=Српске породице Војводства Светог Саве|year=2000|publisher=Аутор|location= Гацко|pages=}} * {{Cite book |ref= harv|last=Miklosich|first=Franz, Ritter von|title=Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii|year=1858|publisher=Viennae Braumüller|location= Viennae|pages=|url=https://archive.org/stream/monumentaserbica00mikluoft#page/116/mode/2up}} * {{Cite book |ref= harv|last=Ковијанић|first=Ристо|title=Помени црногорских племена у которским споменицима 14-16. вијек|year=1963|publisher=Историјски институт Црне Горе|location= Цетиње}} {{refend}} {{портал|Република Српска|Историја}} {{Босна у средњем веку|ек=да}} [[Категорија:Чихорићи| ]] [[Категорија:Племство Босне]] [[Категорија:Српско средњовековно племство]] 66xnzvhf63phzg7ns95ztylg1ilh6sa 25138822 25138821 2022-08-04T19:19:21Z 171.22.21.175 wikitext text/x-wiki {{Племство|ек=да | презиме = Чихорић | посед = у [[Попово поље|Поповом пољу]] | грб = Чихорићи.jpg | држава = [[Српско краљевство]]<br />[[Српско царство]]<br />[[Краљевина Босна]] | звања = [[Жупан]]и | оснивач = Друго | година = нема прецизно | националност = Бошњаци | презимена = Друговићи, а од 1356. као Чихорићи }} '''Чихорићи''' су босанско средњовјековно племство из [[Попово поље|Попова поља]], раније су се до [[1356]]. године звали и као Друговићи. У сачуваним историјским списима помињу се као становници у [[Травунија|Травунији]], [[Гацко|Гацку]], [[Невесиње|Невесињу]] и [[Никшић]]у. За њих се сматра да су се доселили у [[Полог (Мостар)|Полог]] из околине [[Солун|Солуна у Грчкој]]. Презиме Друговић добили су по Другу који је неки далеки родоначелник породице, можда још док су Друговићи боравили као српско племе Другувити у околини Солуна гдје су имали и своју епископију под солунском митрополијом.{{sfn|Мандић|2000|p=122}} Друговићи се у писаним споменицима и на каменим [[Епитаф|епитафима]] стећака јављају и као Чихорићи које је њихово касније породично име од [[1356]]. године, када се више не помињу као Друговићи, осим у појединачним случајевима какав је војвода Друговић 1412. године, војсковођа [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]].{{sfn|Мандић|2000|p=122}} == Историја == Први властелин који се помиње од рода Чихорића је Радоје Друговић, властелина [[Матеј Нинослав|бана Матије Нинослава]], који је свједок у уговору са [[Дубровачка република|Дубровчанима]] 1249. године. Почетком 13. вијека јавља се Клап Друговић из Невесиња ("Сlар Drugouich de Neuesigna") који се септембра 1305. године тужио пред дубровачким судијама. Од 1335. у изворима дубровника помиње се Градоје Чихорић у селу [[Котези (Требиње)|Котезима у Попову]].{{sfn|Мандић|2000|p=122}} На надгробним споменицима у њиховој матичној области у [[Величани (Требиње)|Величанима у Попову]] налази се вишеи мена Чихорића. Поред Ненчеве жене Радаче (монашко име Полихранија) којој је и подигнут [[Стећци у Републици Српској|стећак]] с натписом, помињу се и четири брата Чихорића: Ненад, Вратко, Дабижив и Стјепко. На стећку пише: Натпис [[Монаштво|монахиње]] Полихраније, свјетовно Радаче жене жупана Неноја Чихорића, [[Величани (Требиње)|Величани Требиње]]: {{цитат|В" име отца- и сина и свјетога духа се лежи раба божија Полихранија а зовоммирсним госпоја Радача, жупана Ненца Чихорића кучница, а невста жупана Вратка ислуге дабижива и тепчије Стипка, а кчи жупана Милтјена Драживојевића а казницу Санку сестра, а постави се блг не (њен) син Дабижив c божијом помоштијусам својми људми а в дни господина краља Твртка" (31,49).}} {{sfn|Михић|1975|p=748}} * Жупан Дабижив Чихорић имао је своје људе у Хумској земљи. Извори помињу Хранка Хранковића као човјека Дабижива Чихорића,што се закључујемо из копије повеље из 1382. године. * Жупан Ненац помиње се у више извора у времену од 1336. до 1375. године као дубровачки сусјед у Попову. Дубровчани су били у невољама са људима Друговића ("homincs de Drugouich") код [[ТребишњицаТребишњице]] у Попову и код Оногошта 1336. године. Жупан Вратко са његовим људима извршио је недалеко од [[Требиње|Требиња]] пљачку 1335. године. Дабижив је био "слуга" (високи дворски чиновник) [[Немањићи|српског краља]] у Требињу. што закључујемо и из повеље краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]], издате 1345. године под [[Сер (град)|Сером]].{{sfn|Miklosich|1858|p=117}} Више пута се јавља у дубровачким изворима у одређивању међа у жупи Жрновици између Требињана и Дубровчана. За њега се у списима каже да је Друговић и Чихорић (Dabišco Drugouich, Dabiseo C icurich). * Стјепко Чихорић, [[тепчија]], у изворима се јавља више пута у периоду од 1334. до 1369. године. Био је посланик краља Душана дошао 1334. године у [[Дубровачка република|Дубровник]] у вези државног посла. Са својим братом Ненцом помињу се и у Требињу и у Оногошту од 1335, те 1336. године. * Жупан Дабижив син је Ненца Чихорића и жене му Радаче, монашки Полихраније, који се помињу од 1383. до 1399. гоцине. По Henny су се његови насљедници прозвали Ненчићи, а и сам Дабижнв помиње се као Дабижив Ненчић (Dabissiuus Nencicb). У сачуваној документацији јавља се задњи пут 1399. године као свједок y повељи [[Радич Санковић|Радича Санковнћа]], којом је уступио Дубровчанима село [[Лисац (Дубровачко приморје)|Лисац]] .{{sfn|Мандић|2000|p=124}} {{sfn|Miklosich|1858|p=243}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book |ref= harv|last=Михић|first=др Љубо Ј.|title=Љубиње са околином|year=1975|publisher=ГИП "Драган Срнић Шабац"|location= Шабац|pages=}} * {{Cite book |ref= harv|last=Мандић|first=Новак|title=Српске породице Војводства Светог Саве|year=2000|publisher=Аутор|location= Гацко|pages=}} * {{Cite book |ref= harv|last=Miklosich|first=Franz, Ritter von|title=Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii|year=1858|publisher=Viennae Braumüller|location= Viennae|pages=|url=https://archive.org/stream/monumentaserbica00mikluoft#page/116/mode/2up}} * {{Cite book |ref= harv|last=Ковијанић|first=Ристо|title=Помени црногорских племена у которским споменицима 14-16. вијек|year=1963|publisher=Историјски институт Црне Горе|location= Цетиње}} {{refend}} {{портал|Република Српска|Историја}} {{Босна у средњем веку|ек=да}} [[Категорија:Чихорићи| ]] [[Категорија:Племство Босне]] [[Категорија:Српско средњовековно племство]] qowmee7hdg3rt1snnzfdkkpq2hrse69 0 1993174 25139059 24463784 2022-08-05T04:07:19Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Јутјубер | име = Пјудипај <br /> {{јез-енгл|PewDiePie}} | висина = | супруга = {{marriage|Марција Шелберг|2019}} | слика = PewDiePie at PAX 2015 crop.jpg | ширина_слике = 220п | опис_слике = | пуно_име = Феликс Арвид Улф Шелберг | датум_рођења = {{Датум рођења|1989|10|24|год=да}} | место_рођења = [[Гетеборг]] | држава_рођења = {{застава|Шведска}} | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | пребивалиште = [[Брајтон]], [[Енглеска]] | занимање = [[јутјубер]] | активни_период = 2010−данас | значајни_радови = | зарада = 4 милиона долара годишње | награде = | потпис = Felix Arvid Ulf Kjellberg Signature.svg | веб-сајт = {{URL|represent.com/pewdiepie}} | сребрно_дугме = да | датум_сребрног_дугмета = 2012. | златно_дугме = да | датум_златног_дугмета = 2012. | дијамантско_дугме = да | датум_дијамантског_дугмета = 2013. | рубинско_дугме = да | датум_рубинског_дугмета = 2016. | црвено_дијамантско_дугме = да | датум_црвеног_дијамантског_дугмета = 2019. }} '''Феликс Арвид Улф Шелберг'''<ref>{{Cite web|url=https://www.npr.org/sections/alltechconsidered/2013/12/30/257552199/hot-on-youtube-videos-about-video-games-and-science-too|title=Hot On YouTube: Videos About Video Games, And Science, Too|website=NPR.org|language=en|access-date=2019-08-26}}</ref> ({{јез-швед|Felix Arvid Ulf Kjellberg}}; [[Гетеборг]], [[24. октобар]] [[1989]]), познатији као '''Пјудипај''' ({{јез-енгл|PewDiePie}}),<ref>{{Cite web|url=https://www.biography.com/personality/pewdiepie-felix-kjellberg|title=PewDiePie|website=Biography|language=en-us|access-date=2019-08-26}}</ref> шведски је [[јутјубер]] и [[комичар]], познат по својим летсплеј и комичним [[Видео|видео-снимцима]]. Закључно с 15. децембром 2021. године, његов јутјуб канал броји 111 милиона претплатника и приближно 28 милијарди прегледа.<ref>[https://www.youtube.com/user/PewDiePie Феликсов канал]</ref> Канал је направио [[29. април]]а [[2010]].<ref>[https://www.youtube.com/user/PewDiePie/about О Феликсовом каналу]</ref> == Младост == Феликс је рођен у [[Гетеборг|Гетеборгу]] у [[Шведска|Шведској]]. Започео је студије технолошког и [[Индустријски менаџмент|индустријског менаџмента]] на [[Технички универзитет Чалмерс|Техничком универзитету Чалмерс]] у Гетеборгу. Током 2010. године, за време свог студирања, направио је налог на јутјубу са називом Пјудипај (''PewDiePie''). Следеће године напустио је факултет због мањка интереса за област коју је студирао. Након што није добио праксу у једној агенцији за рекламирање, одлучио је да се фокусира на стварање садржаја за свој канал на јутјубу. Како би финансирао своје видео-снимке, Шелберг је почео да продаје хот догове, али и своје уметничке радове у [[Адоби фотошоп|Фотошопу]]. Шелберг је убрзо постао популаран на јутјубу, а у јулу 2012. године достигао је милион пратилаца. == Јутјуб канал == Феликс је [[2009]]. године почео објављивати своје реакције за [[јутјуб]] на каналу „''PewDie''”, али је касније изгубио лозинку, па је 29. априла 2010. године направио канал „''PewDiePie''”.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.espn.com/espn/story/_/id/13013936|title=How PewDiePie became king of YouTube|date=2015-06-11|website=ESPN.com|language=en|access-date=2019-08-26}}</ref> Објаснио је да „pew” означава звук [[Ласер|ласера]], а да се „die” односи на смрт ({{Јез-енгл|die}} — „умрети”).<ref name=":0" /><ref>{{Cite web|url=https://www.polygon.com/features/2013/9/6/4641320/pewdiepie-youtube-commentary|title=Gamertube: PewDiePie and the YouTube commentary revolution|last=Wadeson|first=Danny|date=2013-09-06|website=Polygon|language=en|access-date=2019-08-26}}</ref> На почетку своје каријере, Шелберг је објављивао садржај који се углавном састојао од „Let's play” видео-снимака у којима је показивао како се нека игрица игра.<ref name="#1">{{Cite web|url=https://variety.com/2015/digital/news/pewdiepie-youtube-digital-star-ranking-1201544779/|title=PewDiePie: No. 1 in #Famechangers Digital Star Ranking|last=Ristau|first=Reece|last2=Ristau|first2=Reece|date=2015-07-22|website=Variety|language=en|access-date=2019-08-26}}</ref> Његови коментари на хорор игре створиле су његов најпознатији садржај током ове ране фазе, иако се на крају проширио на други садржај, али је његов канал остао углавном ''гејминг'' карактера.<ref>{{Cite web|url=https://kotaku.com/what-people-get-wrong-about-pewdiepie-youtubes-biggest-1673109786|title=What People Get Wrong About PewDiePie, YouTube's Biggest Star|last=Hernandez|first=Patricia|website=Kotaku|language=en-US|access-date=2019-08-26}}</ref> Умјесто класичних упутстава за играње, Шелберг је своје „Let's play” видео-снимке посветио „дељењу тренутака током играња на јутјуб”.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/technology/2013/jul/08/pewdiepie-youtube-channel-games-popularity|title=With 50m weekly views, PewDiePie is world's most popular YouTube channel|last=Dredge|first=Stuart|date=2013-07-08|work=The Guardian|access-date=2019-08-26|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> Магазин ''Variety'' то описује на овај начин: „Пјудипај се понаша као да проводи време са пријатељем. Почиње сваки видео представљајући се пискутавим, шашавим гласом [...] а затим се удубљује у видео”.<ref name="#1"/> Феликс ретко има времена за [[Интервју|интервијуе]], али је у ретким на које је пристао рекао како се он само опушта и забавља, а при томе зарађује огромне своте новца, чак 4 милиона долара годишње. Оно што је посебно занимљиво је да је потпуно несвесно Феликс почео увелико утицати на тржиште видео игара јер игре које он игра (па чак и ако му се не свиђају па их критикује) брзо постану популарне међу милионима корисника те неки сматрају да и он носи део заслуге за популарност ''Flappy Bird''-а, којег су многи скинули након што су видели видео „Flappy Bird – немојте играти ову игру” који је објавио овај младић.<ref>[https://play.google.com/store/apps/details?id=com.flappybird.tapping&hl=en Flappy Bird копија игре (оригинална верзија је избрисана од стране девелопера)]</ref> == Приватни живот == Своју супругу Марцију је срео посредством њене пријатељице 2011. године, након чега су почели да се друже преко интернета, а затим је отишао у Италију да је упозна.<ref>{{Cite web|url=http://iconmagazine.se/artiklar/stories-in-english/powerful-swede-world-2|title=The most powerful Swede in the world {{!}} Icon Magazine|date=2014-10-05|website=web.archive.org|access-date=2019-08-26|archive-date=05. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141005205657/http://iconmagazine.se/artiklar/stories-in-english/powerful-swede-world-2|url-status=unfit}}</ref> Дугогодишњу везу крунисали су браком 19. августа 2019. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2019/08/20/entertainment/pewdiepie-and-marzia-bisognin-marry-trnd/index.html|title=YouTuber PewDiePie is married|last=CNN|first=Marianne Garvey|website=CNN|access-date=2019-08-26}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.expressen.se/blogg/lars/2012/07/pewdiepie-rules-one-million-subscribers/|title=COLUMN Pewdiepie rules, now one million subscribers|website=www.expressen.se|language=sv|access-date=2019-08-26}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|PewDiePie}} * [https://dnevnik.hr/vijesti/tech/prodavao-je-peciva-a-danas-zaradjuje-milijune-dolara-na-youtubeu---341113.html PewDiePie] * [http://mondo.rs/a748054/Mob-IT/Vesti/PewDiePie-je-najveca-zvezda-YouTube-mreze.html Феликс је звезда јутјуба] {{Wayback|url=http://mondo.rs/a748054/Mob-IT/Vesti/PewDiePie-je-najveca-zvezda-YouTube-mreze.html |date=20171123201109 }} [[Категорија:Рођени 1989.]] [[Категорија:Швеђани]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] l60jkclf0wbafdbnt22b7mxurrv0qwc 0 1995078 25138938 25124018 2022-08-04T21:09:32Z Bakir123 233610 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Александар Косорић | слика = | пуно_име = Александар Косорић | датум_рођења = {{датум рођења|1987|1|30|год=да}} | место_рођења = [[Пале]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,91 m | надимак = | актуелни_клуб = [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]] | актуелни_број = 5 | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)#Центархалф|Штопер]] | младе_године = | млади_клубови = | године = 2004—2008<br />2007<br />2009<br />2010—2011<br />2011—2012<br />2013<br />2014<br />2014—2016<br />2017<br />2017—2018<br />2019<br />2020— | клубови = [[ФК Славија Источно Сарајево|Славија Сарајево]]<br />→ [[ФК Аској|Аској]] <small>(позајмица)</small><br />[[ФК Партизан|Партизан]]<br />[[ФК Рад|Рад]]<br />[[ФК Раднички Крагујевац|Раднички Крагујевац]]<br />[[ФК Ербил|Ербил]]<br />[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]]<br />[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]]<br />[[ФК Радник Бијељина|Радник Бијељина]]<br />[[ФК Спартакс Јурмала|Спартакс Јурмала]]<br />[[ФК Балзан|Балзан]]<br />[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]] | наступи = 48<br /><br />2<br />20<br />19<br />30<br />6<br />68<br />14<br />37<br />22<br />61 | голови = (1)<br /><br />(0)<br />(0)<br />(0)<br />(?)<br />(0)<br />(1)<br />(0)<br />(1)<br />(2)<br />(1) | репрезентација_(године) = 2008<br />2016 | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине до 21 године|БИХ до 21]]<br />[[Фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине|Босна и Херцеговина]] | репрезентација_(наступи) = 6<br />1 | репрезентација_(голови) = (0)<br />(0) | актуелизовано1_(датум) = 31. јул 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Александар Косорић''' ([[Пале]], [[30. јануар]] [[1987]]) је [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] [[фудбал]]ер који наступа за [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]]. Висок је 191 [[центиметар]] и игра на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)#Центархалф|штопера]]. == Каријера == Косорић је своју професионалну фудбалску каријеру започео у редовима [[ФК Славија Источно Сарајево|Славије]] из [[Источно Сарајево|Источног Сарајева]], где је наступао у периоду од [[2004]]. до [[2008]], са изузетком периода који је провео на позајмици у [[Норвешка|норвешком]] [[ФК Аској|Аскоју]] [[2007]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.srbijafudbal.net/partizan/kosoric.htm|script-title=Косорић, Александар|website=srbijafudbal.net|accessdate=2. 12. 2017.|url-status=dead|archiveurl=https://archive.today/20130222142228/http://www.srbijafudbal.net/partizan/kosoric.htm|archivedate=22. 02. 2013|df=|title={title}}}</ref> Свој први гол у сениорској каријери, постигао је против екипе [[ХНК Орашје|Орашја]] [[2. новембра]] [[2008]]. године.<ref>{{cite web |url=http://mondo.rs/a116086/Sport/Fudbal/BiH-Slavija-prati-lidera.html|title=BiH: Slavija prati lidera|website=mondo.rs|date=2. 11. 2008|accessdate=1. 12. 2017}}</ref> Почетком [[2009]]. потписао је за београдски [[ФК Партизан|Партизан]].<ref>{{cite web |url=https://www.glassrpske.com/sport/republika_srpska/Aleksandar-Kosoric-nova-nada-beogradskog-Partizana/16736.html|title=Александар Косорић нова нада београдског Партизана|last=Иванковић| first = Горан |website=[[Глас Српске]]|date=20. 1. 2009|accessdate=2. 12. 2017}}</ref> Како током године проведене у овом клубу није успео да се избори за значајнију минутажу, прешао је у [[ФК Рад|Рад]] наредне године.<ref>{{cite web |url=http://www.palelive.com/aleksandar-kosoric-predvodi-odbranu-gradevinara-u-narednoj-sezoni|title=Aleksandar Kosorić predvodi odbranu građevinara u narednoj polusezoni|website=palelive.com|date=15. 2. 2010|accessdate=2. 12. 2017}}</ref> Затим је прешао у [[ФК Раднички Крагујевац|крагујевачки Раднички]],<ref>{{cite web|url=http://www.fkradnicki.com/2012/02/kosoric-pojacao-radnicki|title=Kosorić pojačao Radnički|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација|date=5. 2. 2012|accessdate=2. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171204114534/http://www.fkradnicki.com/2012/02/kosoric-pojacao-radnicki/|archive-date=04. 12. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> а након тога се отиснуо у [[Ирак]], где је наступао за тамошњи [[ФК Ербил|Ербил]].<ref>{{cite web |url=http://mondo.rs/a275016/Sport/Fudbal/Kosoric-za-MONDO-Lepo-mi-je-u-Iraku.html|title=Kosorić za MONDO: Lepo mi je u Iraku|website=mondo.rs|date=15. 1. 2013|accessdate=2. 12. 2017}}</ref> Клуб је напустио лета [[2013]], због ратног стања у држави.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/iracki-fudbal-ostao-bez-evropljana-jer/59679|title=Irački fudbal ostao bez Evropljana, jer...|website=mozzartsport.com|date=27. 8. 2013|accessdate=2. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171204061203/http://www.mozzartsport.com/vesti/iracki-fudbal-ostao-bez-evropljana-jer/59679|archive-date=04. 12. 2017|url-status=dead}}</ref> По повратку у [[Србија|Србију]], приступио је [[ФК Раднички Ниш|Радничком]] из [[Ниш]]а, где је провео први део [[2014]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.fcradnicki-nis.com/vesti.php?id=261|script-title=Radnički doveo tri pojačanja|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација|accessdate=22. 1. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://archive.today/20140123082321/http://www.fcradnicki-nis.com/vesti.php?id=261|archivedate=23. 01. 2014|df=|title={title}}}</ref> За сарајевски [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]], Косорић је потписао [[2. јула]] исте године,<ref>{{cite web |url=https://fkzeljeznicar.ba/kosoric-i-nuspahic-novi-clanovi-kluba/9541|title=Kosorić i Nuspahić novi članovi Kluba|website=ФК Жељезничар, званична презентација|date=2. 7. 2014|accessdate=2. 12. 2017}}</ref> а капитен овог клуба постао је у другом делу сезоне [[Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу 2015/16.|2015/16]].<ref>{{cite web |url=http://www.goal.com/ba/news/7072/premijer-liga-bih/2016/01/25/19676642/aleksandar-kosori%C4%87-novi-kapiten-%C5%BEelje|title=Aleksandar Kosorić novi kapiten Želje|last=Ćubel| first = Jelena |website=goal.com|date=25. 1. 2016|accessdate=2. 12. 2017}}</ref> Крајем [[2016]], Косорић је напустио Жељезничар на лични захтев.<ref>{{cite web |url=https://sportsport.ba/fudbal/kosoric-osjetio-sam-da-je-pravi-trenutak-da-odem/218086|title=Kosorić: Osjetio sam da je pravi trenutak da odem|last=Mlaćo| first = S |website=sportsport.ba|date=18. 12. 2016|accessdate=2. 12. 2017}}</ref> Касније је прешао у [[ФК Радник Бијељина|Радник]] из [[Бијељина|Бијељине]].<ref>{{cite web|url=http://sportske.ba/zvanicno-aleksandar-kosoric-novi-fudbaler-radnika|title=Zvanično: Aleksandar Kosorić novi fudbaler Radnika|last=Pločo|first=A|website=sportske.ba|date=7. 2. 2017|accessdate=2. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171204061320/http://sportske.ba/zvanicno-aleksandar-kosoric-novi-fudbaler-radnika/#|archive-date=04. 12. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> Средином [[2017]], потписао је за [[Литванија|литванску]] [[ФК Спартакс Јурмала|Спартакс Јурмалу]],<ref>{{cite web |url=https://sportsport.ba/fudbal/aleksandar-kosoric-pronasao-novi-klub/246028|title=Aleksandar Kosorić pronašao novi klub|last=Mlaćo| first = S |website=sportske.ba|date=26. 7. 2017|accessdate=2. 12. 2017}}</ref> са којом је освојио фудбалски шампионат ове земље.<ref>{{cite web|url=https://katera.news/aleksandar-kosoric-osvojio-titulu-prvaka-latvije|title=Паљанин, Александар Косорић освојио титулу првака Латвије|website=katera.news|date=28. 10. 2017|accessdate=2. 12. 2017}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> У јануару [[2019]]. године прелази у малтешки клуб [[ФК Балзан|Балзан]],<ref>{{cite web |url=https://sportsport.ba/fudbal/aleksandar-kosoric-potpisao-za-balzan/301954|title=Aleksandar Kosorić potpisao za Balzan|last=Mlaćo| first = S |website=sportsport.ba|date=3. 1. 2019|accessdate=11. 5. 2019}}</ref> а годину дана касније се враћа у Жељезничар.<ref>{{cite web |url=https://sportsport.ba/fudbal/aleksandar-kosoric-se-vratio-na-grbavicu/349872|title=Aleksandar Kosorić se vratio na Grbavicu|last=Mlaćo| first = S |website=sportsport.ba|date=30. 1. 2020|accessdate=2. 3. 2020}}</ref> == Репрезентација == Косорић је био члан [[Фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине до 21 године|младе репрезентације Босне и Херцеговине]], за коју је наступао током [[2008]]. године. За сениорску селекцију ове државе дебитовао је у финалу [[Кирин куп]]а, [[7. јуна]] [[2016]], заменивши [[Изет Хајровић|Изета Хајровића]] у 90. минуту утакмице против [[Фудбалска репрезентација Јапана|Јапана]].<ref>{{cite web |url=http://www.jfa.jp/eng/samuraiblue/kirincupsoccer_2016/match_page/m4.html|title=Japan 1:2 Bosnia and Herzegovina|language=en|website=[[Фудбалски савез Јапана]]|date=7. 6. 2016|accessdate=2. 12. 2017}}</ref> == Трофеји == '''Славија Сарајево''' * [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу|Куп Босне и Херцеговине]]: [[Куп Босне и Херцеговине у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] '''Партизан''' * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]]: [[Суперлига Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] * [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]: [[Куп Србије у фудбалу 2008/09.|2008/09.]] '''Спартакс Јурмала''' * [[Прва лига Летоније у фудбалу|Прва лига Летоније]]: [[Прва лига Летоније у фудбалу 2017.|2017.]] '''Балзан''' * [[Малтешки ФА Трофеј]]: [[Малтешки ФА Трофеј 2018/19.|2018/19.]] '''Босна и Херцеговина''' * [[Кирин куп]]: [[Кирин куп 2016.|2016.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Soccerway|aleksandar-kosoric/84042}} * {{Transfermarkt|46371}} * {{NFT player|id=64696}} {{портал бар|Биографија|Фудбал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{DEFAULTSORT:Косорић, Александар}} <!--[[Категорија:Фудбалери Радничког Крагујевац]]--> [[Категорија:Рођени 1987.]] [[Категорија:Паљани]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки фудбалери]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Српски спортисти из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Фудбалери Славије Источно Сарајево]] [[Категорија:Фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Рада]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Ниш]] [[Категорија:Фудбалери Жељезничара]] [[Категорија:Фудбалери Радника Бијељина]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] alngo3f4ounaiwg7ggmb5kswvfjx844 0 1996592 25138606 24552441 2022-08-04T15:27:13Z Mkdsrb2304 304306 /* Парламентарни избори */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|политичка странка у Србији}} {{Инфокутија политичка партија | име = Покрет слободних грађана | бојакод = #63C3D0 | лого = Покрет слободних грађана.png | скраћеница = ПСГ | вођа1_титула = Председник | вођа1_име = [[Павле Грбовић]] | вођа2_титула = Оснивач | вођа2_име = [[Саша Јанковић]] | основана = {{Start date|2017|05|21|df=y}} | седиште = [[Београд]] | млади_огранак = ПСГ Млади | идеологија = [[либерализам]] | позиција = [[Центризам|центар]] | скупштина1 = [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина]] | број_мандата = {{Политичка партија/мандати|3|250|#63C3D0}} | скупштина2 = [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Скупштина АП Војводине]] | број_мандата2 = {{Политичка партија/мандати|0|120|#63C3D0}} | скупштина3 = [[Скупштина града Београда]] | број_мандата3 = {{Политичка партија/мандати|3|110|#63C3D0}} | национално = [[Уједињена Србија]] | припадност1_назив = Регионална припадност | припадност1 = Либерална мрежа југоисточне Европе | европско_чланство = [[Савез либерала и демократа за Европу]] (придружени члан) | боје = {{colorbox|#63C3D0|border=darkgray}} [[цијан]] }} '''Покрет слободних грађана''' (скраћено '''ПСГ''') [[Либерализам|либерална]] је [[Списак политичких странака у Србији|политичка организација]] у [[Србија|Србији]]. == Историја == Саша Јанковић је био на функцији државног омбудсмана и као такав је често критиковао праксу власти коју предводе [[Српска напредна странка|СНС]] и [[Александар Вучић|Вучић]]. То га је позиционирало међу бирачима као портпарола опозиције и довело до тога да ужива релативно висок рејтинг у односу на актуелне опозиционе вође и политичаре.<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/vesti/politika/otkrivamo-sta-stoji-iza-kampanje-protiv-ombudsmana-vlast-se-plasi-rejtinga-sase/zj8ybgy|title=Vlast se plaši rejtinga Saše Jankovića}}</ref> Пошто му се ближио крај мандата, одлучио је да поднесе оставку и да се кандидује на председничким изборима заказаним за април 2017. године. Његову најзапаженију подршку дала је [[Демократска странка (Србија)|Демократска странка]], која је одлучила да подржи Јанковића, а не да има свог кандидата.<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/vesti/politika/demokratska-stranka-podrzala-sasu-jankovica-za-predsednika-srbije/e92nk70|title=Demokratska stranka podržala Sašu Jankovića za predsednika Srbije}}</ref> То му је помогло да створи релативно јединствен фронт против Вучића на предстојећим изборима. После избора, Јанковић, који је завршио на другом месту са 16,3% гласова, одлучио је да оснује сопствени политички покрет, уместо да се придружи Демократској странци. Његов покрет „Апел 100”, формиран ради прикупљања подршке интелектуалаца и других угледних грађана за своју председничку кандидатуру, претворен је у политичку организацију, Покрет слободних грађана.<ref name=":0">{{Cite web |title=Osnovan pokret Saše Jankovića |url=http://rs.n1info.com/a250316/Vesti/Vesti/Osnovan-pokret-Sase-Jankovica-Slobodni-gradjani-Srbije.html |access-date=27. 12. 2021 |archive-date=14. 08. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170814062039/http://rs.n1info.com/a250316/Vesti/Vesti/Osnovan-pokret-Sase-Jankovica-Slobodni-gradjani-Srbije.html |url-status=dead }}</ref> Неки од оснивача Покрета су [[Горан Марковић]], [[Здравко Шотра]], [[Никола Ђуричко]], [[Сергеј Трифуновић]], [[Србијанка Турајлић]], [[Борка Павићевић]] и [[Владо Георгиев]]. Многи оснивачи су напустили Покрет, оптужујући Јанковића да га води као своје „предузеће” и открили да Јанковићева супруга има огроман утицај на вођење Покрета.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/393333/Skoro-Da-sam-znao-samo-pet-odsto-svega-nikad-ne-bih-usao-u-PSG|title=Škoro: Da sam znao samo pet odsto svega, nikad ne bih ušao u PSG (In Serbian)}}</ref> После оптужби, Председништво Покрета одржало је хитну седницу на којој је Јанковић понудио оставку, што је Председништво одбило.<ref>{{Cite web|url=http://www.021.rs/story/Info/Srbija/176528/Jankovic-ponudio-ostavku-na-mesto-predsednika-PSG-skupstina-odbila.html|title=Janković ponudio ostavku na mesto predsednika PSG, skupština odbila (In Serbian)}}</ref> Ова превирања унутар Покрета навела су политичке аналитичаре и друге опозиционе вође и политичаре да доводе у питање капацитет Јанковића и Покрета да воде опозицију против Вучићеве власти.<ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/politika/stankovic-jankovic-vise-nije-pouzdanica-opozicije-26-11-2017|title=Janković više nije "pouzdanica" opozicije (In Serbian)}}</ref> Јанковић је 17. децембра поднео оставку.<ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a444842/Sasa-Jankovic-se-povlaci-iz-politike.html|title=Saša Janković se povlači iz aktivnog političkog života i s mesta predsednika PSG|date=17 December 2018|website=N1|access-date=23. 01. 2019|archive-date=18. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181218010716/http://rs.n1info.com/Vesti/a444842/Sasa-Jankovic-se-povlaci-iz-politike.html|url-status=dead}}</ref> Кандидати за новог председника били су глумац [[Сергеј Трифуновић]] и адвокат [[Александар Оленик]]. Избори су одржани 26. јануара 2019. године, а Трифуновић је победио са 60% гласова.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/politika/sergej-trifunovic-izabran-za-predsednika-psg/|title=Sergej Trifunović izabran za predsednika PSG|date=26 January 2019|website=Danas}}</ref> Оленик и већина других високих функционера напустили су покрет и најавили стварање нове странке, [[Грађански демократски форум]].<ref>{{Cite web|title=Osnovan Građanski demokratski forum|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a464709/Osnovan-Gradjanski-demokratski-forum.html|access-date=2020-06-12|website=N1 Srbija|language=sr-Latn|archive-date=25. 02. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200225163201/http://rs.n1info.com/Vesti/a464709/Osnovan-Gradjanski-demokratski-forum.html|url-status=dead}}</ref> Трифуновић је подржао [[Протести у Србији 2018—2020.|протесте против Вучића]]. Покрет је 6. фебруара потписао споразум са људима заједно са осталим опозиционим странкама.<ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/29754704.html|title=Opozicija u Srbiji dogovorila 'Sporazum sa narodom'|date=6 February 2019|website=[[RFE/RL]]}}</ref> Након девет месеци протеста и неуспешног окончања преговора уз посредовање [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултета политичких наука]] и невладиних организација Универзитета у Београду, Трифуновић је августа 2019. године написао отворено писмо [[Дејвид Макалистер|Дејвиду Макалистеру]], председнику Спољнополитичког одбора [[Европски парламент|Европског парламента]], тражећи од њега да размисли о омогућавању међустраначког дијалога.<ref>{{Cite web|url=https://europeanwesternbalkans.com/2019/08/26/leader-of-serbias-opposition-party-asks-for-eps-mediation-of-cross-party-talks-in-a-letter-to-mcallister/|title=Leader of Serbia’s opposition party asks for EP’s mediation of cross-party talks in a letter to McAllister|website=[[European Western Balkans]]|access-date=2019-08-26}}</ref> Прва рунда међустраначког дијалога у Србији уз посредовање Европског парламента одржана је два месеца касније.<ref>{{Cite web|url=https://europeanwesternbalkans.com/2019/10/11/first-ep-mediated-dialogue-in-serbia-part-of-the-opposition-refuses-to-participate/|title=First EP-mediated dialogue in Serbia: Part of the opposition refuses to participate|website=[[European Western Balkans]]|access-date=2019-10-11}}</ref> Дана 17. маја 2022. године, ПСГ је гласао за пријем [[Демократска партија Косова|Демократске партије Косова]] (ДПК), чији је оснивач [[Хашим Тачи]], у чланство Либералне мреже југоисточне Европе.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/zasto-je-psg-glasao-za-prijem-kosovske-dpk-u-liberale-jugoistocne-evrope-a-nova-stranka-iz-njih-izasla/|title=Zašto je PSG glasao za prijem kosovske DPK u Liberale Jugoistočne Evrope, a Nova stranka iz njih izašla - Politika - Dnevni list Danas|date=2022-05-17|language=sr-RS|access-date=2022-05-17}}</ref> == Идеологија == [[Либерализам|Либерална]] је политичка организација,<ref>{{Cite web |last=Milovančević |first=Vojislav |date=2020-09-17 |title=Otkrivamo: Detalji sastanka opozicije iza zatvorenih vrata |url=https://nova.rs/vesti/politika/otkrivamo-detalji-sastanka-opozicije-iza-zatvorenih-vrata/ |access-date=2022-03-10 |website=NOVA portal |language=sr-RS}}</ref><ref>{{Cite web |title=Serbia {{!}} Center for Strategic and International Studies |url=https://www.csis.org/programs/european-election-watch/serbia |access-date=2022-03-10 |website=www.csis.org |language=en}}</ref> која обухвата и [[социјални либерализам]]<ref>{{Cite web |last=Tintor |first=Vladimir |date=2020-07-09 |title=Fallout from anti-lockdown protests |url=https://www.euractiv.com/section/politics/short_news/belgrade-fallout-from-anti-lockdown-protests/ |access-date=2022-03-10 |website=www.euractiv.com |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |date=2020-06-17 |title=Serbia ahead of June 21 parliamentary elections |url=http://seenews.com/news/factbox-serbia-ahead-of-june-21-parliamentary-elections-703054 |access-date=2022-03-10 |website=seenews.com |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |last=Hungary |first=About |date=2019-04-15 |title=Serbian President apologizes to ethnic Hungarians |url=https://abouthungary.hu//news-in-brief/serbian-president-apologizes-to-ethnic-hungarians |access-date=2022-03-10 |website=Serbian President apologizes to ethnic Hungarians |language=en}}</ref> и [[економски либерализам]].<ref name="FES2020">{{cite web |last1=Cvejić |first1=Slobodan |last2=Spasojević |first2=Dušan |last3=Stanojević |first3=Dragan |last4=Todosijević |first4=Bojan |date=November 2020 |title=Electoral Compass 2020, analysis of the political landscape in Serbia |url=http://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/17213.pdf |website=library.fes.de |publisher=Heinrich Böll Foundation}}</ref> Такође подржава [[приступање Србије Европској унији]].<ref name="FES2020" /> Члан је Либералне мреже југоисточне Европе и придружени је члан [[Савез либерала и демократа за Европу|Савеза либерала и демократа за Европу]].<ref name="EE">{{cite web |title=Serbia |url=https://europeelects.eu/serbia/ |access-date=13 February 2021 |publisher=Europe Elects |language=English}}</ref><ref name="ALDE">{{cite web |date=24 June 2020 |title=ALDE leaders comment on Serbian election results |url=https://www.aldeparty.eu/alde_leaders_comment_on_serbian_election_results |publisher=ALDE Party |language=English}}</ref> == Председници Покрета слободних грађана == {| class="wikitable" style="text-align:center |- ! {{Скраћеница|Бр.|Број}} ! colspan="2"| Председник ! Рођење—смрт ! Почетак мандата ! Завршетак мандата |- ! style="background:#63C3D0; color:white;" | 1 | [[Саша Јанковић]] || [[Датотека:Sasa Jankovic Cropped.jpg|70п]] || 1970— || 21. мај 2017. || 17. децембар 2018. |- ! style="background:#63C3D0; color:white;" | 2 | [[Сергеј Трифуновић]] || [[Датотека:Sergej Trifunović.png|70п]] || 1972— || 26. јануар 2019. || 27. септембар 2020. |- ! style="background:#63C3D0; color:white;" | 3 | [[Павле Грбовић]] || [[Датотека:Pavle Grbović 2.png|70п]] || 1993— || 27. септембар 2020. || на дужности |} ===Вршиоци дужности председника=== {|class="wikitable collapsible collapsed" style="text-align:center; width:75%; line-height:126%; margin-bottom:0" |- ! colspan="2"| Име ! Рођење—смрт ! Почетак мандата ! Завршетак мандата |- ! style="background:#63C3D0; color:white;" | – | Раде Вељановски || 1952— || 18. децембар 2018. || 26. јануар 2019. |} == Резултати на изборима == ===Парламентарни избори=== {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Народна скупштина Републике Србије]] ! Година ! Вођа ! # гласова ! % од важећих ! # посланика ! Промена ! Коалиција ! rowspan=1|Влада |- ! [[Парламентарни избори у Србији 2020.|2020.]] | [[Сергеј Трифуновић]] | 50.765 | 1,58% | {{Composition bar|0|250|hex=#63C3D0}} | {{nochange}} 0 | | style="background:#ddd;"| без посланика |- ! [[Општи избори у Србији 2022.|2022.]] | [[Павле Грбовић]] | | | {{Composition bar|3|250|hex=#63C3D0}} | | [[Уједињена Србија|УС]] | |} ===Председнички избори=== {| class="wikitable" |+ [[Председник Републике Србије]] ! Година ! Кандидат ! # ! 1. круг — гласови ! % ! # ! 2. круг — гласови ! % ! Детаљи |- style="background:#dfdfdf;" ! [[Председнички избори у Србији 2017.|2017.]] | ''[[Саша Јанковић]]''<ref group="nb" name="2017 election">Јанковић је званично био кандидат незваничне групе грађана који после избора постају покрет.</ref> | {{no|2.}} | ''597.728 '' | ''16,35%'' | {{Н/Д}} | ''—'' | ''—'' | |- style="background:#dfdfdf;" ! [[Општи избори у Србији 2022.|2022.]] | [[Здравко Понош]] | | | | | | | кандидат коалиције [[Уједињена Србија]] |} === Покрајински избори === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+[[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине]] ! Година ! Вођа ! # гласова ! % од важећих ! # посланика ! Промена ! Коалиција ! rowspan="1" |Влада |- ! [[Покрајински избори у Војводини 2020.|2020.]] | [[Сергеј Трифуновић]] | colspan="2" | ''није учествовала'' | {{Composition bar|0|120|hex=#63C3D0}} | {{nochange}} 0 | | style="background:#ddd;" | без посланика |} === Избори за одборнике Скупштине града Београда === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+[[Скупштина града Београда]] ! Година ! Вођа ! # гласова ! % од важећих ! # посланика ! Промена ! Колаиција ! rowspan="1" |Влада |- ! [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2018.|2018.]] | [[Саша Јанковић]] | 154.147 | 18,93% | {{Composition bar|8|110|hex=#63C3D0}} | {{раст}} 8 | Листа [[Драган Ђилас|Драгана Ђиласа]] | {{no|опозиција}} |- ! [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2022.|2022.]] | [[Павле Грбовић]] | | | {{Composition bar|0|110|hex=#63C3D0}} | | [[Уједињена Србија|УС]] | |} == Види још == {{портал|Србија}} * [[Списак политичких странака у Србији]] ==Референце== ;Напомене {{Reflist|2}} ;Фусноте {{Reflist|group="nb"}} {{Политичке странке у Србији}} [[Категорија:Политичке партије у Србији]] [[Категорија:Либералне странке]] st9ipnmiyyyiyz87b3jqdxfiylusthj 0 1997012 25138566 25131295 2022-08-04T14:41:14Z HoneymoonAve27 204002 /* Забавни програм */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска и радио-станица}} {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = Нова С | лого = Nova S logo.svg | величина_логоа = 125п | тип = [[Телевизијска станица|телевизијска]] и [[радио-станица]] | земља = [[Србија]] | датум_оснивања = {{Start date and age|2017|12|15|df=yes}} | седиште = Булевар Зорана Ђинђића 8а, [[Београд]] | власник = -{[[United Group]]}- | матица = -{[[United Media]]}- | кључни_људи = {{ubl|Александра Суботић|Џорџ Макрис|Предраг Павловић}} | датум_покретања = {{ubl|'''телевизија:''' {{Start date|2017|12|15}}|'''радио:''' {{Start date|2019|3|25}}}} | бивша_имена = Топ (2017—2019) | формат_слике = -{[[1080i]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | веб-сајт = {{URL|nova.rs}} }} '''Нова С''' је [[Телевизија у Србији|српска]] [[Комерцијална радиодифузија|комерцијално-радиодифузна]] [[Телевизијска станица|телевизијска]] и [[радио-станица]] чији је власник -{[[United Media]]}-.<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/drustvo/poceo-sa-emitovanjem-tv-kanal-nova-s|title=Počeo sa emitovanjem TV kanal NOVA S|last=|first=|date=25. 3. 2019|work=danas.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Њено седиште се налази на адреси Булевар Зорана Ђинђића 8а у [[Београд]]у, док се емисије снимају у студијима [[Авала филм]]а на адреси Кнеза Вишеслава 88 на [[Кошутњак]]у. Нова С је искључиво доступна преко оператера -{[[SBB]]}-, -{[[EON]]}- и -{[[Total TV]]}-. Крајем 2017. -{United Media}- је покренула телевизијску станицу '''Топ''', која је постала позната по оригиналном садржају, као и разним новитетима које уводи. Од 2019. мења име у Нова С, као конкурент националним станицама, поставши једна од најгледанијих телевизија у Србији. Истог дана покренута је и радио-станица, која поред музике пушта и одабрани садржај са телевизије. Нова С је део бренда Нова, који представља регионалну телевизијску мрежу. Нова С на свом програму емитује забавне и политичке ток-шоу емисије, информативни и документарни програм, ексклузивне спортске садржаје и домаће и стране филмове и серије. == Историја == === 2017—2019: Покретање === [[Датотека:TOPkanal-logo.png|мини|лево|250п|Лого коришћен од 2017. до 2019. године]] -{[[United Media]]}- покренула је 15. децембра 2017. године колажну станицу под називом Топ, која је са пробним емитовањем почела 14. децембра исте године. Најављено је емитовање две до три годишње премијере високобуџетне домаће серије, као и оригинални забавни програм домаће продукције и најгледаније светске серије.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2918652-najbolji-decembar-na-sbb-u-do-sada-je-stigao-6-novih-kanala-u-ponudi|title=Najbolji decembar na SBB-u do sada je stigao – 6 novih kanala u ponudi!|last=|first=|date=11. 12. 2017|work=telegraf.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Топ је брзо стекао популарност емитовањем серије ''[[Убице мог оца]]'', која је током ранијег емитовања на [[РТС 1|РТС-у 1]] достигла огромну популарност. Такође су емитоване оригиналне серије ''[[Мала историја Србије]]'', ''[[Конак код Хилмије]]'' и ''[[Жигосани у рекету]]''. Топ је убрзо стекао бројну публику, због чега је заслужна серија ''[[Убице мог оца]]'', која је раније била у власништву [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизије Србије]]. -{United Media}- је такође произвела оригиналне серије као што су ''[[Мала историја Србије]]'', ''[[Конак код Хилмије]]'' и ''[[Жигосани у рекету]]''.<ref>{{Cite news|url=https://mediasfera.rs/2018/10/11/nova-sema-top-kanala-krecu-zigosani-povratak-hit-serija|title=Nova šema TOP kanala: Kreću “Žigosani”, povratak hit serija|last=|first=|date=11. 10. 2018|work=mediasfera.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Емитовао се и оригинални квиз под називом ''[[Тотални обрт (квиз)|Тотални обрт]]'' чија је водитељка [[Милена Васић]], као и оригинална кулинарска емисија ''Мистер кичен'' чији је водитељ [[Слободан Стефановић]]. Емитована су и нове епизоде емисије ''Кефалица'', која је раније емитована на каналима [[ТВ Авала]] и [[Мини Ултра]]. === 2019—данас: Комерцијални успех === [[Датотека:Nova S logo 2019.png|мини|десно|220п|Лого коришћен од 2019. до 2020. године]] -{[[United Media]]}- је 13. марта 2019. године најавила да Топ мења име у Нова С и постаје део бренда Нова, који представља регионалну телевизијску мрежу. Нова С је са емитовањем почела 25. марта 2019. године у 14 часова, емитовањем утакмице фудбалских репрезентација [[Фудбалска репрезентација Србије|Србије]] и [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалије]]. Нова С емитује колажни програм — забавне и политичке ток-шоу емисије, информативни, документарни и спортски садржај као и домаће и стране серије и филмови.<ref>{{Cite news|url=https://sbb.rs/a44866/podrska/vesti-i-informacije/TOP-kanal-postaje-NOVA-S.html|title=TOP kanal postaje NOVA S|last=|first=|date=13. 3. 2019|work=sbb.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Откупљена су права преноса свих утакмица [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2020.|квалификација за Европско првенство у фудбалу 2020.]] године као и за елиминациону фазу [[УЕФА Лига нација 2018/19.|Лигу нација]], које игра и [[Фудбалска репрезентација Србије|репрезентација Србије]].<ref>{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82.434.html:783603-%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%A1-%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BB-%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0|title=Репрезентација Србије на телевизији Нова С, фудбалски спектакл Португалија – Србија|last=|first=|date=13. 3. 2019|work=novosti.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Главна емисија информативног програма је ''[[Дневник у 19]]'', које се истовремено емитује и на каналу -{[[N1]]}-. Нова С емитује дугогодишњу ток-шоу емисију ''[[Утисак недеље]]'' и емисије Инсајдера Бранкице Станковић ''[[Мале велике приче]]'' и ''Инсајдеров преглед недеље''. Забавни програм чине емисије као што су ''[[Вече са Иваном Ивановићем]]'', ''[[Ментално разгибавање]]'', ''[[Међу нама]]'' и ''[[Здраво мисли са др Катарином Бајец]]''.<ref>{{Cite news|url=http://rs.n1info.com/Showbiz/a465069/Ivan-Ivanovic-prelazi-na-televiziju-NOVA-S.html|title=Ivan Ivanović prelazi na televiziju NOVA S|last=|first=|date=4. 3. 2019|work=rs.n1info.com|access-date=17. 3. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20190330233618/http://rs.n1info.com/Showbiz/a465069/Ivan-Ivanovic-prelazi-na-televiziju-NOVA-S.html|archive-date=30. 03. 2019|dead-url=dead|language=sr}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.glaspodrinja.rs/aktuelno/7445/top-kanal-menja-ime-u-nova-s-ivan-ivanovic-dobija-emisiju|title=Top kanal menja ime u Nova S, Ivan Ivanović dobija emisiju|last=|first=|date=4. 3. 2019|work=glaspodrinja.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Емитоване серије су наставиле да се раде у продукцији -{United Media}--е, која је произвела оригиналне серије ''[[Мала историја Србије]]'', ''[[Конак код Хилмије]]'', ''[[Жигосани у рекету]]'' и ''[[Ујка - нови хоризонти]]''. -{United Media}- је такође откупила права, које је раније имала [[Радио-телевизија Србије]], за даље емитовање серија ''[[Убице мог оца]]'' и ''[[Сенке над Балканом]]''. Такође су откупљена права за снимање серија ''[[Време зла (ТВ серија)|Време зла]]'' и ''[[Време смрти (ТВ серија)|Време смрти]]'', које представљају наставке серије ''[[Корени (ТВ серија)|Корени]]''. -{United Media}- је 4. децембра 2019. године покренула телевизијску станицу [[Нова Спорт]], специјализовану за преносе најважнијих спортских догађаја који гледаоцима нуди разноврстан премијум спортски садржај.<ref>{{Cite news|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a547468/Najbolji-sport-se-seli-na-Nova-sport.html|title=Najbolji sport se seli na Nova Sport od 4. decembra|last=|first=|date=27. 11. 2019|work=rs.n1info.com|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Међутим, ексклузивни спортски догађаји су се ипак задржали на каналима [[Спорт клуб]], који су доступни већем броју корисника. [[Датотека:Nova.rs logo.png|мини|лево|250п|Лого веб-портала -{nova.rs}-]] Нова С је 28. фебруара 2020. године у 10 часова покренула свој веб-портал, чију редакцију чини преко 80 људи. На њему се налазе информације из сфера политике, економије, друштва, културе, као и спорта. Истовремено, на порталу се нашла прва епизода четврте сезоне серије ''Убице мог оца'', која се од 2. марта исте године емитовала на Новој С. Већ након прве године рада, -{nova.rs}- је постала један од најпознатијих веб-портала у Србији.<ref>{{cite news | url=https://nova.rs/vesti/drustvo/video-nas-1-rodendan-ja-ne-radim-na-nova-rs-ja-zivim-nova-rs/ | title=Naš 1. rođendan: „Ja ne radim na Nova.rs. Ja živim Nova.rs“ | first=Михаило | last=Јовићевић | work=Нова С | date=February 28, 2021 | access-date=April 16, 2022}}</ref> Нова С је почетком 2020. године наставила емитовање емисије ''[[24 минута са Зораном Кесићем]]'', која се раније емитовала на [[Б92]].<ref>{{Cite news|url=http://www.nspm.rs/hronika/zoran-kesic-od-1.-januara-prelazi-na-televiziju-nova-s.html|title=Зоран Кесић од 1. јануара прелази на телевизију "Нова С"|last=|first=|date=26. 12. 2019|work=nspm.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Истовремено, најављено је приказивање четири серије, у сопственој продукцији: ''[[Време смрти (ТВ серија)|Време смрти]]'', ''[[Александар од Југославије (ТВ серија)|Александар од Југославије]]'', ''[[Кљун (ТВ серија)|Кљун]]'' и ''[[Викенд са ћалетом]]''.<ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/showbiz/reditelj-uros-tomic-za-nova-rs-otkrio-detalje-serije-kljun/|title=Reditelji Tomić i Gavrilović otkrili detalje serije “Kljun”|last=|first=|date=15. 8. 2020.|work=nova.rs|access-date=15. 8. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Пролеће 2020. године обележиле су значајне промене у програму Нове С. Позната телевизијска лица су прешла на Нову С, док су са приказивањем почеле емисије ''[[Пљиж]]'', ''[[Пробуди се]]'', ''[[Домаћинске приче]]'' и ''[[Балканском улицом]]''.<ref>{{Cite news|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a602987/NOVA-S-pokrece-jutarnji-program-Probudi-se.html|title=NOVA S pokreće jutarnji program "Probudi se"|last=|first=|date=25. 5. 2020|work=http://rs.n1info.com/|access-date=26. 5. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200527120530/http://rs.n1info.com/Vesti/a602987/NOVA-S-pokrece-jutarnji-program-Probudi-se.html|archive-date=27. 05. 2020|dead-url=dead|language=sr}}</ref> -{United Media}- је средином 2020. године покренула продукцију новог информативног програма -{[[Newsmax Adria]]}-, који је требао да до краја године прерасте у посебан телевизијску станицу са центрима у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској.<ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/drustvo/newsmax-adria-novi-projekat-united-media/|title=Newsmax Adria – novi projekat United Media|last=|first=|date=18. 6. 2010|work=nova.rs|access-date=18. 6. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Пројекат је настао у партнерству са америчким медијским предузећем -{Newsmax}-. Емисија ''Преглед дана'' се приказује на каналу Нова С, док се емисија ''Дневник'' приказује на [[Нова БХ|Новој БХ]]. Емисију ''Преглед дана'' воде водитељи Јелена Обућина и [[Горан Димитријевић]]. Дана 30. марта 2021 године, руководство телевизије је издало саопштење у којем се ограђује од ставова против вакцинације, које је водитељ Дарко Митровић износио у емисији ''Ментално разгибавање''.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/vesti/drustvo/nova-s-se-ograduje-od-stavova-protiv-vakcinacije/|title=NOVA S se ograđuje od stavova protiv vakcinacije|date=2021-03-30|website=NOVA portal|language=en-US|access-date=2021-04-01}}</ref> Митровић је у спорној емисији вулгарно вређао Жарка Требјешанина, психолога и заговорника вакцинације.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/darko-mitrovic-voditelj-otkaz-antivakser/703l36c|title=SVI ISPADI PRIMITIVNOG TV VODITELJA Sramno vređao gosta, ismevao žrtve korone i silovanja|last=I.M|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2021-04-01}}</ref> У емисији следећег јутра, Митровић је дао отказ и напустио студио. Марко Степановић је сам водио емисију до краја. Од 1. априла 2021. године, ''Ментално разгибавање'' води Марко Степановић са гостима. Један од гостију био је и глумац [[Срђан Јовановић]], који је након тога постао други водитељ ове емисије. [[Датотека:Нова (новине).png|мини|десно|250п|Лого новина ''[[Нова (новине)|Нова]]'']] Дневне новине ''[[Нова (новине)|Нова]]'', са истим уређивачким тимом са портала -{nova.rs}-, најављене су у априлу 2021, а прво је издање објављено у јуну 2021. године.<ref>{{cite news | url=https://nova.rs/vesti/drustvo/stizu-nove-novine-nova/ | title=Stižu nove novine “NOVA” | first=Јелена | last=Булајић | work=Нова С | date=April 10, 2021}}</ref> Нова С је 30. августа 2021. године почела с емитовањем нових епизода босанскохерцеговачке серије ''[[Луд, збуњен, нормалан]]''. Нова С је крајем 2021. године почела с емитовањем турских серија, прва од којих је серија ''[[Јама (ТВ серија)|Јама]]'',<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/serija-jama-od-veceras-na-nova-s/|title=Serija “Jama” od večeras na Nova S|last=Стоисављевић|first=Лидија|website=Нова С|language=sr|access-date=2021-10-16}}</ref> коју је наследила ''[[Амбасадорова кћи]]''. Истовремено је најављена ревитализација ријалити-шоуа ''[[Сурвајвор Србија]]'', под називом ''[[Сурвајвор: Доминиканска Република]]'', која се емитује од 14. марта.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/survivor/pocinje-potraga-za-ucesnicima-show-programa-survivor/|title=Počinje potraga za učesnicima show programa Survivor|last=|first=|website=Нова С|language=sr|access-date=2021-10-16}}</ref> ''Сурвајвор'' бележи јако високу гледаност за програм на једном кабловском каналу. Мерења у -{[[SBB]]}- мрежи показују да је прва епизода имала шер од 21,89%,<ref name="#1">{{Cite web|url=https://nova.rs/survivor/survivor-i-nova-s-ruse-sve-rekorde-gledanosti/|title=Survivor i Nova S ruše sve rekorde gledanosti|date=2022-03-19|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-03-21}}</ref> а пета чак 23,58%,<ref name="#1"/> што је значајно више од јавног сервиса и националних емитера. Како би помогла у повећању излазности на [[Општи избори у Србији 2022.|општим изборима у Србији]], Нова С, у сарадњи с организацијом [[Црта (организација)|Црта]], покренула је емисију ''[[Зато, гласај!]]'' која је емитована до 31. марта.<ref>{{Cite web |first=Војислав |last=Милованчевић |date=2022-03-06 |title=CRTA poziva građane da izađu na izbore i kreće u kampanju: „Zato, glasaj“ |url=https://nova.rs/vesti/politika/crta-poziva-gradjane-da-izadju-na-izbore-i-krece-u-kampanju-zato-glasaj/ |access-date=2022-03-12 |website=[[Нова С]] |language=sr}}</ref> [[Регулаторно тело за електронске медије]] (РЕМ) је 15. априла 2022. године расписало Јавни конкурс за издавање дозвола за телевизије и радија за подручје целе Србије, а Нова С, као и -{[[N1]]}-, истог дана је најавила да ће учествовати на конкурсу. Такође је напоменуто да ове две телевизије имају далеко већу гледаност у -{[[SBB]]}- мрежи од телевизија -{[[Nacionalna Televizija Happy|Happy]]}- и [[Б92]], које тренутно располажу националним фреквенцијама.<ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/vesti/drustvo/rem-raspisao-konkurs-bez-pete-tv-frekvencije-n1-i-nova-s-ce-konkurisati/|title=REM raspisao konkurs bez pete TV frekvencije, N1 i Nova S će konkurisati|last=|first=|date=15. 4. 2022|work=Нова С|access-date=15. 4. 2022|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> == Програм == Нова С представља телевизију колажног типа која гледаоцима нуди садржај намењен свим генерацијама и интересовањима. Телевизија приказује домаће и међународне филмове и серије, од којих је најпрепознатљивији оригинални серијски садржај. Нова С је такође вратила неке од најпознатијих српских емисија, као што су забавни програми ''[[Утисак недеље]]'', ''[[Вече са Иваном Ивановићем]]'', ''[[Ментално разгибавање]]'', ''[[24 минута са Зораном Кесићем]]'' и ''[[Балканском улицом]]''. Нова С садржи ексклузиван спортски програм јер је -{[[United Media]]}- доставила највишу понуду за пренос утакмица, чиме је откупила права преноса свих утакмица квалификација за [[Европско првенство у фудбалу 2020.]] године које игра [[Фудбалска репрезентација Србије|репрезентација Србије]]. Како би омогућила пренос утакмица за више људи, Нова С је покренула сопствени радио путем свог званичног веб-сајта. Телевизија премијерно приказује серије из сопствене продукције, као што су ''[[Сенке над Балканом]]'', ''[[Убице мог оца]]'' и ''[[Жигосани у рекету]]''. Нова С такође приказује теленовеле, као што су ''[[Волети до смрти]]'', ''[[Корак напред]]'' и дечје серије ''[[Виолета (ТВ серија)|Виолета]]'' и ''[[Ја сам Луна]]''. Поред забавног, телевизија приказује и информативни програм. Дневне вести се приказују у емисији ''[[Дневник у 19]]'', док се викендом приказују документарци из -{[[BBC]]}- продукције, као и емисије као што су ''Инсајдеров преглед недеље'', ''[[Мале велике приче]]'' и ''Недеља под лупом Инсајдера''. Пролеће 2020. године обележили су трансфери више водитеља и новинара на канал Нова С, као што су [[Зоран Кесић]], [[Горан Димитријевић]], [[Невена Маџаревић]], [[Весна Дедић]], [[Рада Ђурић]], [[Ненад Гладић]], Радован Сератлић, Лана Нановски, Марко Катић, Филип Видојевић и Теодора Васиљевић. Од октобра 2020. године ауторска емисија [[Марко Видојковић|Марка Видојковића]] и Ненада Кулачина ''Добар, лош, зао'' са [[ТВ Шабац]] долази на портал -{nova.rs}-.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/podcast/dobar-los-zao-od-veceras-svakog-petka-u-20h-na-nova-rs/|title="Dobar, loš, zao" od večeras, svakog petka u 20h na Nova.rs|date=2020-10-02|website=NOVA portal|language=en-US|access-date=2020-11-13}}</ref> Недуго затим, пошто су задржали популарност формата, -{United Media}- одлучује да се од 18. новембра 2020. емисија приказује и на Новој С средом од 23 часа, три сата после премијере на порталу. Прве недеље марта уведене су две нове музичке емисије, ''Глас, дирка, бас''<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/emisije/glas-dirka-bass-vasa-terapija-muzikom-na-novoj/|title="Glas, dirka, bass“: Vaša terapija muzikom na Novoj|date=2021-03-01|website=NOVA portal|language=en-US|access-date=2021-03-09}}</ref> и ''Нова супер листа''<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/emisije/nova-super-lista-veceras-dobra-svirka-i-hit-intervjui/|title=Nova Super lista večeras: Dobra svirka i hit intervjui|date=2021-03-04|website=NOVA portal|language=en-US|access-date=2021-03-09}}</ref>. ''Глас, дирка, бас'' је [[џез]] интермецо сегмент који се емитује четири пута дневно радним данима, а недељом у 10.15 омнибус. Певачица Милица Јанковић са својим бендом гледаоцима изводи по једну песму у сваком издању. ''Нова супер листа'' је емисија Марка Столице, у којој водитељ представља актуелне музичке спотове алтернативних, претежно рок бендова, а саставни део сваке емисије су и разговори са музичарима. Емитује се четвртком од 22.20 часова. Од 15. марта 2021. године Нова С је емитовала ауторску емисију [[Рада Ђурић|Раде Ђурић]] ''[[Да сам ја неко (ТВ емисија)|Да сам ја неко]]'', која 2022. године прелази на -{[[N1]]}-. Две године од покретања јутарњег програма ''[[Пробуди се]]'', [[4. јун|4. јуна]] [[2022]]. његово викенд издање добија име ''Покрени се.'' Водитељи су [[Данило Машојевић]] и [[Ана Михајловски]]. У јулу 2022. најављени су новитети у забавном програму из предстојеће сезоне: кулинарски шоу ''Савршена вечера'' (по лиценци ''-{Come dine with me}-''), квиз ''[[Желите ли да постанете милионер?]]'' и ријалити шоу ''Највећи губитник'' (по лиценци ''-{The Biggest Loser}-''). === Информативни програм === Нова С од свог оснивања приказује дневни централни дневник, ''[[Дневник у 19]]'', сваког дана од 19 часова и кратку емисију ''Вести'' у подне, а преузима их са канала -{[[N1]]}-, који је такође део предузећа -{United Media}-. Средином 2020. године, уводи се емисија ''Преглед дана'', чији су водитељи Јелена Обућина и [[Горан Димитријевић]], у сарадњи са предузећем -{[[Newsmax Adria]]}-, које се налази под истим власништвом као и Нова С. Информативни програм добија позитивни пријем због приказивања вести које нису присутне код националних емитера. Такође, програм је похваљен због своје објективности, као и равномерног приказивања вести владе и опозиције. Нова С приказује политичку ток-шоу емисију ''[[Утисак недеље]]'', коју уређује и води [[Оља Бећковић]]. Емисија током свог приказивања постаје најгледанија на кабловским, -{IPTV}- и другим дигиталним платформама, такмичећи се са емисијом ''[[Хит твит]]'', која је каснија проглашена плагијатом.<ref>{{Cite news|url=http://rs.n1info.com/Showbiz/a528178/Vece-sa-Ivanom-Ivanovicem-i-Utisak-nedelje-najgledaniji-i-u-novoj-sezoni.html|title="Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i "Utisak nedelje" najgledaniji i u novoj sezoni|last=|first=|date=23. 9. 2019|work=rs.n1info.com|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> На програму се такође приказује забавно-информативна емисија ''[[Међу нама]]''. Нова С приказује јутарњи програм, под именом ''[[Пробуди се]]'', чији су водитељи [[Невена Маџаревић]] и [[Данило Машојевић]], који се приказује на каналу од 2020. године.<ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/drustvo/nova-s-pokrece-1-juna-jutarnji-program-probudi-se/|title=NOVA S pokreće 1. juna jutarnji program “Probudi se”|last=|first=|date=25. 5. 2019|work=nova.rs|access-date=26. 5. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Поводом [[Општи избори у Србији 2022.|општих]] и [[Локални избори у Србији 2022.|локалних избора у Србији 2022.]] године, Нова С је од 10. марта 2022. приказивала специјалну емисију ''[[Зато, гласај!]]'' у сараднњи са организацијом [[Црта (организација)|Црта]].<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/kako-ce-izgledati-kampanja-crte-za-povecanje-izlaznosti-zato-glasaj/|title=Kako će izgledati kampanja Crte za povećanje izlaznosti – „Zato, glasaj“ - IZBORI 22 - Dnevni list Danas|last=Colic|first=Nina|date=2022-03-07|language=sr-RS|access-date=2022-03-14}}</ref> Емисија, коју уређује и води [[Данило Машојевић]], има за циљ да подстакне учешће грађана на изборима. === Забавни програм === Нова С свакодневно емитује забавни програм који чине домаће и стране емисије. Емитује неке од најпознатијих емисија у Србији, као што су ''[[Ментално разгибавање]]'', ''[[Вече са Иваном Ивановићем]]'', ''[[Утисак недеље]]'', ''[[Међу нама]]'', ''[[Здрави са др Катарином Бајец|Здраво мисли са др Катарином Бајец]]'' и ''[[24 минута са Зораном Кесићем]]''. Нова С емитује и дневни квиз ''[[Тотални обрт]]'', који води [[Милена Васић]], а уређује Никола Нешковић. Емисије које се приказују или су се приказивале на Новој С: {{div col|colwidth=20em}} * ''[[24 минута са Зораном Кесићем]]'' * ''4 и по мушкарца са Иваном Ивановићем'' * ''[[Америка има таленат: Шампиони]]'' * ''Амерички смешни видео'' * ''Баја и јога'' * ''[[Балканском улицом]]'' * ''[[Британија има таленат]]'' * ''Вајпаут'' * ''[[Вече са Иваном Ивановићем]]'' * ''Вреле гуме'' * ''Глас, дирка, бас'' * ''[[Да сам ја неко (ТВ емисија)|Да сам ја неко]]'' * ''Добар, лош, зао'' * ''[[Домаћинске приче]]'' * ''[[Здраво мисли са др Катарином Бајец]]'' * ''Инсајдеров преглед недеље'' * ''Кефалица'' * ''Луна парк'' * ''[[Мале велике приче]]'' * ''[[Међу нама]]'' * ''[[Ментално разгибавање]]'' * ''Мистер кичен'' * ''Највећи губитник'' * ''Недеља под лупом Инсајдера'' * ''Нова супер листа'' * ''[[Пљиж]]'' * ''[[Сурвајвор Србија]]'' * ''Савршена вечера'' * ''[[Тотални обрт]]'' * ''[[Утисак недеље]]'' * ''[[Желите ли да постанете милионер?]]'' {{div col end}} === Серијски програм === Нова С премијерно емитује високобуџетне међународне серије. Неке од најгледанијих серија на Новој С су ''[[Бесрамници (америчка ТВ серија)|Бесрамници]]'', ''[[Људи са Менхетна]]'', ''[[Два лица правде]]'' и ''[[Наранџаста је нова црна]]''. Прва је и једина телевизија у Србији која је емитовала серије и филмове [[Марвелов филмски универзум|Марвеловог филмског универзума]]. Поред страних, Нова С емитује домаће серије из оригиналне продукције -{[[United Media]]}-. Неке од најпознатијих домаћих серија које су се емитовале су ''[[Убице мог оца]]'', ''[[Жигосани у рекету]]'', ''[[Сенке над Балканом]]'', ''[[Ујка - нови хоризонти]]''. Емитују се и серије ''[[Александар од Југославије (ТВ серија)|Александар од Југославије]]'', ''[[Време зла (ТВ серија)|Време зла]]'', ''[[Време смрти (ТВ серија)|Време смрти]]'', као и ''[[У загрљају Црне руке]]''. Стране серије које су се емитовале на Новој С су: {{div col|colwidth=20em}} * ''[[Агент (ТВ серија)|Агент]]'' * ''[[Агент Картер (ТВ серија)|Агент Картер]]'' * ''[[Амбасадорова кћи]]'' * ''[[Американци (ТВ серија)|Американци]]'' * ''[[Амерички злочин (ТВ серија)|Амерички злочин]]'' * ''[[Бајкер на тајном задатку]]'' * ''[[Бело одело (ТВ серија)|Бело одело]]'' * ''[[Бесрамници (америчка ТВ серија)|Бесрамници]]'' * ''[[Битка за ctrl|Битка за -{ctrl}-]]'' * ''[[Бродчерч]]'' * ''[[Брон (ТВ серија)|Брон]]'' * ''[[Бруклин 9-9]]'' * ''[[Буђење мртвих]]'' * ''[[Ванга (ТВ серија)|Ванга]]'' * ''[[Викторија (ТВ серија)|Викторија]]'' * ''[[Волети до смрти]]'' * ''[[Врх језера]]'' * ''[[Гомора (ТВ серија)|Гомора]]'' * ''[[Два краљевства]]'' * ''[[Два лица правде]]'' * ''[[Дердевил (ТВ серија)|Дердевил]]'' * ''[[Добри доктор (ТВ серија)|Добри доктор]]'' * ''[[Доктор (ТВ серија)|Доктор]]'' * ''[[Доктор Мартин]]'' * ''[[Домовина (ТВ серија)|Домовина]]'' * ''[[Еш против злих мртваца]]'' * ''[[Живот на Марсу (ТВ серија)|Живот на Марсу]]'' * ''[[Животињско краљевство]]'' * ''[[Затвор Венворт]]'' * ''[[Зона (ТВ серија)|Зона]]'' * [[Зона сумрака (ТВ серија из 2002)|''Зона сумрака'' (2002)]] * ''[[Исусов код]]'' * ''[[Јама (ТВ серија)|Јама]]'' * ''[[Како се извући са убиством]]'' * ''[[Катарина Велика (ТВ серија)|Катарина Велика]]'' * ''[[Корак напред (ТВ серија)|Корак напред]]'' * ''[[Криминалистичка прича]]'' * ''[[Лажов (ТВ серија)|Лажов]]'' * ''[[Летеркени (ТВ серија)|Летеркени]]'' * ''[[Ликвидација (мини-серија)|Ликвидација]]'' * ''[[Лов на Саламандера (ТВ серија)| Лов на Саламандера]] * ''[[Линија сенке]]'' * ''[[Лутер (ТВ серија)|Лутер]]'' * ''[[Људи са Менхетна]]'' * ''[[Мафија убија само лети]]'' * ''[[Менталиста (ТВ серија)|Менталиста]]'' * ''[[Мост (ТВ серија)|Мост]]'' * ''[[Наранџаста је нова црна]]'' * ''[[Нестали (ТВ серија)|Нестали]]'' * ''[[Новине (ТВ серија)|Новине]]'' * ''[[Освета (ТВ серија)|Освета]]'' * ''[[Пад (ТВ серија)|Пад]]'' * ''[[Пакао на точковима]]'' * ''[[Пепео пепелу]]'' * ''[[Повратници (америчка ТВ серија)|Повратници]]'' * ''[[Политичке животиње]]'' * ''[[Пројекат Плава књига]]'' * ''[[Размажени богаташ]]'' * ''[[Рита (ТВ серија)|Рита]]'' * ''[[Свемирски брод Свитац]]'' * ''[[Синови анархије]]'' * ''[[Слуга народа]]'' * ''[[Тајни живот Мерлин Монро]]'' * ''[[Трбосекова улица]]'' * ''[[Тунел (ТВ серија)|Тунел]]'' * ''[[У игри]]'' * ''[[Убиство (ТВ серија)|Убиство]]'' * ''[[Утопија (ТВ серија)|Утопија]]'' * ''[[Улица милости]]'' * ''[[Фирма (ТВ серија)|Фирма]]'' * ''[[Чудесне године]]'' * ''[[Џесика Џоунс (ТВ серија)|Џесика Џоунс]]'' * ''[[Шведска њушкала]]'' * ''[[Шпанска принцеза]]'' * ''[[Шпијун (ТВ серија)|Шпијун]]'' {{div col end}} Емитоване домаће серије су: {{div col|colwidth=20em}} * ''[[Александар од Југославије (ТВ серија)|Александар од Југославије]] * ''[[Атомски здесна]] * ''[[Викенд са ћалетом (ТВ серија)|Викенд са ћалетом]]'' * ''[[Време зла (ТВ серија)|Време зла]]'' * ''[[Време смрти (ТВ серија)|Време смрти]]'' * ''[[Два смо свијета различита (ТВ серија)|Два смо свијета различита]]'' * ''[[Државни посао (ТВ серија)|Државни посао]]'' * ''[[Жигосани у рекету]]'' * ''[[Заспанка за војнике (мини-серија)|Заспанка за војнике]]'' * ''[[Кљун (ТВ серија)|Кљун]]'' * ''[[Конак код Хилмије]]'' * ''[[Куд пукло да пукло (ТВ серија)|Куд пукло да пукло]]'' * ''[[Кумови (ТВ серија)|Кумови]]'' * ''[[Ja, Пинк Пантер (ТВ серија)|Ја, Пинк Пантер]]'' * ''[[Луд, збуњен, нормалан]]'' * ''[[Мала историја Србије]]'' * ''[[Мамутица (ТВ серија)|Мамутица]]'' * ''[[На терапији]]'' * ''[[Не дирај ми маму]]'' * ''[[Одмори се, заслужио си]]'' * ''[[Почивали у миру]]'' * ''[[Самац у браку (ТВ серија)|Самац у браку]]'' * ''[[Сенке над Балканом]]'' * ''[[Стела (ТВ серија)|Стела]] * ''[[Убице мог оца]]'' * ''[[У загрљају Црне руке]]'' * ''[[Ујка − нови хоризонти]]'' {{div col end}} === Спортски програм === {{главни чланак|Нова спорт}} Програм канала Нова С отворио се утакмицом фудбалских репрезентација [[Фудбалска репрезентација Србије|Србије]] и [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалије]]. -{[[United Media]]}- је откупила права преноса свих утакмица [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2020.|квалификација за Европско првенство у фудбалу 2020.]] године које игра репрезентација Србије, као и преносе [[УЕФА Лига нација 2018/19.|Лиге нација]].<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3042849-reprezentacija-srbije-na-televiziji-nova-s-fudbalski-spektakl-portugalija-srbija|title=Reprezentacija Srbije na televiziji Nova S, fudbalski spektakl Portugalija – Srbija|last=|first=|date=18. 3. 2019|work=telegraf.rs|access-date=18. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> -{United Media}- је крајем [[2019]]. године покренула кабловски канал [[Нова Спорт]], која на свом програму преноси фудбалске утакмице [[Премијер лига|енглеске Премијер лиге]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу|шпанске Примере]], [[Прва лига Португалије у фудбалу|португалске Примеире]], [[Ередивизија|холандске Ередивизије]], [[Суперлига Турске у фудбалу|турске Супер лиге]] и [[УЕФА Лига нација|Лиге нација]], [[кошарка]]шку [[Евролига|Евролигу]] и [[УЛЕБ Еврокуп|Еврокуп]], [[тенис]]ке [[АТП Мастерс 1000|Мастерс 1000]] и [[АТП 500]] турнире као и [[Вимблдонски турнир|Вимблдон]], [[НФЛ]] и трке [[MotoGP|Мото ГП]] шампионата.<ref>{{Cite news|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a526605/United-Media-pokrece-kanal-Nova-Sport.html|title=United Media pokreće kanal Nova Sport|last=|first=|date=18. 3. 2019|work=rs.n1info.com|access-date=17. 9. 2019|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Нова С, односно компанија [[United Media]], поседовала је ексклузивна права преноса утакмица [[Европско првенство у фудбалу 2021.|Европског првенства у фудбалу 2021]], које се одржавало од 11. јуна до 11. јула 2021. године.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/sport/fudbal/euro-2020-prenos-tv-nova-s/|title=EURO 2020 ekskluzivno na TV Nova S NOVA portal|date=2021-05-25|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-05-30}}</ref> === Дечји програм === Нова С свакодневно емитује дечији програм, у виду играних и цртаних серија. С почетком емитовања канала Топ, премијерно је емитована аниме-серија ''[[Инфинити надо]]'', након које су уследиле ''[[Бејблејд бурст]]'' и ''[[Бејблејд бурст|Бејблејд бурст: Еволуција]]''. Након настанка канала Нова С, откупљена су права за емитовање [[The Walt Disney Company|Дизнијевих]] серија, док је прва била тинејџ теленовела ''[[Виолета (ТВ серија)|Виолета]]'', након чега је уследило премијерно емитовање у Србији теленовеле ''[[Ја сам Луна]]''. == Сродне услуге == === Услуге видеа на захтев === Нова С пружа приступ [[Видео на захтев|видеу на захтев]] за одложено гледање програма на различите начине: преко интернет платформе -{[[EON]]}- и традиционалне услуге видеа на захтев под називом -{Nova S Play}- која је доступна на већини традиционалних кабловских, сателитских и -{IPTV}- провајдера.<ref>{{Cite news|url=https://sbb.rs/a75484/senke-nad-balkanom-2/Nova-S-Play.html|title=Samo u Nova S play video klubu stižu pretpremijere “Senki nad Balkanom II”|last=|first=|date=14. 4. 2016|work=sbb.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200803145046/https://sbb.rs/a75484/senke-nad-balkanom-2/Nova-S-Play.html|archive-date=03. 08. 2020|dead-url=dead|language=sr}}</ref> Нове епизоде оригиналних серија канала се појаве на услузи -{Nova S Play}- нешто пре премијерног емитовања. Представља прву телевизију у Србији која је увела [[бинџовање]] када је покренула другу сезону серије ''[[Сенке над Балканом]]''.<ref>{{Cite news|url=https://www.blic.rs/kultura/senke-2-prva-srpska-serija-koja-ce-moci-da-se-bindzuje/ykr7ybt|title=Senke 2 - prva srpska serija koja će moći da se bindžuje|last=|first=|date=21. 10. 2019|work=blic.rs|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.antrfile.com/vesti/senke-2-za-10-dana-20-000-domacinstava-aktiviralo-bindzovanje|title=“Senke 2”: Za 10 dana 20.000 domaćinstava aktiviralo bindžovanje|last=|first=|date=19. 11. 2019|work=antrfile.com|access-date=17. 3. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Након што је покренут портал [https://nova.rs/ nova.rs], премијера четврте сезоне серије ''[[Убице мог оца]]'' приказана је на порталу, док је свака наредна епизода приказана нешто пре приказивања на каналу.<ref>{{Cite news|url=http://rs.n1info.com/Showbiz/a572985/Prva-epizoda-Ubica-mog-oca-4-ekskluzivno-na-portalu-NOVA.rs-28.-februara.html|title=Prva epizoda "Ubica mog oca 4" ekskluzivno na portalu NOVA.rs|last=|first=|date=27. 2. 2020|work=rs.n1info.com|access-date=17. 3. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200307052357/http://rs.n1info.com/Showbiz/a572985/Prva-epizoda-Ubica-mog-oca-4-ekskluzivno-na-portalu-NOVA.rs-28.-februara.html|archive-date=07. 03. 2020|dead-url=dead|language=sr}}</ref> == Види још == * [[Нова ТВ (Хрватска)|Нова ТВ]] * [[Нова БХ]] * [[Нова М]] * [[Нова Спорт]] * -{[[United Media]]}- * -{[[United Group]]}- == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://www.nova.rs/}} {{ТВ канали у Србији}} [[Категорија:Нова С| ]] [[Категорија:Телевизијске станице у Србији]] [[Категорија:Радио-станице из Београда]] [[Категорија:United Media]] [[Категорија:Предузећа из Београда]] [[Категорија:Телевизијске станице покренуте 2017.]] [[Категорија:Радио-станице покренуте 2019.]] c0x85yy83vgy7gctxd77phsiwj17ocx 14 2092777 25138477 23751293 2022-08-04T13:52:05Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{Commons category|FC Prishtina}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|П]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Приштине]] 9clweus1vt6x59ts7s0sjjmtxbbcmtu 0 2093287 25138990 24923298 2022-08-04T23:03:05Z 178.221.75.53 /* Д */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи списак кошаркаша који су наступали за [[Чикаго булси|Чикаго булсе]]. Списак је тренутно ограничен само на играче који имају чланке на српској Википедији. == А == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ТУР}} [[Омер Ашик]] || 2010—2012, [[НБА сезона 2017/18.|2018]] |- |} == Б == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џими Батлер]] || 2011—[[НБА сезона 2016/17.|2017]] |- |align="left"|{{зас|ИТА}} [[Марко Белинели]] || 2012—2013 |- |align="left"|{{зас|АУС}} [[Камерон Берстоу]] || 2014—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Лонзо Бол]] || [[НБА сезона 2021/22.|2021]]— |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Елтон Бранд]] || 1999—2001 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Карлос Бузер]] || 2010—2014 |- |} == В == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Двејн Вејд]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016—2017]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Бен Волас]] || 2006—2008 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Хаким Ворик]] || 2010 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Мета Ворлд Пис]] || 1999—2002 |- |align="left"|{{зас|ЦГ}} [[Никола Вучевић]] || [[НБА сезона 2020/21.|2021]]— |- |} == Г == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ШПА}} [[Пау Гасол]] || 2014—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џорџ Гервин]] || 1985—1986 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Таж Гибсон]] || 2009—[[НБА сезона 2016/17.|2017]] |- |align="left"|{{зас|УК}} [[Бен Гордон]] || 2004—2009 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Хорас Грант]] || 1987—1994 |- |} == Д == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|МАЂ}} [[Корнел Давид]] || 1999—2000 |- |align="left"|{{зас|УК}} [[Луол Денг]] || 2004—2014 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Демар Дерозан]] || [[НБА сезона 2021/22.|2021]]— |- |align="left"|{{зас|СЛО}} [[Горан Драгић]] || [[НБА сезона 2022/23.|2022]]— |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Андре Драмонд]] || [[НБА сезона 2022/23.|2022]]— |- |} == Ј == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Тадијус Јанг]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |} == К == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Стив Кер]] || 1993—1998 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кајл Корвер]] || 2010—2012 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џамал Крофорд]] || 2000—2004 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Дејкван Кук]] || 2013 |- |align="left"|{{зас|ХРВ}} [[Тони Кукоч]] || 1993—2000 |- |} == Л == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Зек Лавин]] || [[НБА сезона 2017/18.|2017]]— |- |align="left"|{{зас|ФРА}} [[Тимоте Ливави]] || [[НБА сезона 2018/19.|2019]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ејси Ло]] || 2010 |- |align="left"|{{зас|ФРА}} [[Жофре Ловерњ]] || [[НБА сезона 2016/17.|2017]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џон Лукас III]] || 2010—2012 |- |} == М == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Бред Милер]] || 2000—2002, 2009—2010 |- |align="left"|{{зас|ШПА}} [[Никола Миротић]] || 2014—[[НБА сезона 2017/18.|2018]] |- |align="left"|{{зас|ФРА}} [[Адам Мокока]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ентони Мороу]] || [[НБА сезона 2016/17.|2017]] |- |} == Н == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Деметрис Николс]] || 2007—2008 |- |align="left"|{{зас|ФРА}} [[Жоаким Ноа]] || 2007—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|АРГ}} [[Андрес Носиони]] || 2004—2009 |- |} == П == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Скоти Пипен]] || 1987—1998, 2003—2004 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ото Портер]] || [[НБА сезона 2018/19.|2019]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |} == Р == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|СРБ}} [[Владимир Радмановић]] || 2012—2013 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Норман Ричардсон]] || 2002 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Нејт Робинсон]] || 2012—2013 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Денис Родман]] || 1995—1998 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Роџон Рондо]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016—2017]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Дерик Роуз]] || 2008—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џејлен Роуз]] || 2002—2004 |- |} == С == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ЧЕШ}} [[Томаш Саторански]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |align="left"|{{зас|ШВА}} [[Табо Сефолоша]] || 2006—2009 |- |align="left"|{{зас|ЦГ}} [[Марко Симоновић (црногорски кошаркаш)|Марко Симоновић]] || [[НБА сезона 2021/22.|2021]]— |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џери Слоун]] || 1966—1976 |- |align="left"|{{зас|ЛИТ}} [[Даријус Сонгајла]] || 2005—2006 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џон Старкс]] || 2000 |- |} == Т == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|СРБ}} [[Драган Тарлаћ]] || 2000—2001 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Мет Томас]] || [[НБА сезона 2021/22.|2021]]— |- |align="left"|{{зас|КАН}} [[Тристан Томпсон]] || [[НБА сезона 2021/22.|2022]]— |- |} == Х == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кирк Хајнрик]] || 2003—2010, 2012—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ричард Хамилтон]] || 2011—2013 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Рон Харпер]] || 1994—1999 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џастин Холидеј]] || [[НБА сезона 2015/16.|2016]], [[НБА сезона 2017/18.|2017]]—[[НБА сезона 2018/19.|2019]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Крејг Хоџиз]] || 1988—1992 |- |align="left"|{{зас|РУС}} [[Виктор Хрјапа]] || 2006—2008 |- |} == Ч == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Тајсон Чандлер]] || 2001—2006 |- |} == Џ == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Мајкл Џордан]] || 1984—1998 |- |} == Ш == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ГРУ}} [[Торнике Шенгелија]] || 2014 |- |} {{Чикаго булси}} [[Категорија:Кошаркаши Чикаго булса]] [[Категорија:Списак кошаркаша НБА клубова]] jt9t5e77ck4g0stnhmd8rb7647tr977 0 2093379 25138989 24923297 2022-08-04T23:02:36Z 178.221.75.53 /* Д */ wikitext text/x-wiki Овај чланак садржи списак кошаркаша који су наступали за [[Бруклин нетси|Бруклин нетсе]]. Списак је тренутно ограничен само на играче који имају чланке на Википедији на српском језику. == А == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Алан Андерсон]] || 2013—2015 |- |} == Б == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ИТА}} [[Андреа Барњани]] || [[НБА сезона 2015/16.|2015—2016]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ендреј Блач]] || 2012—2014 |- |align="left"|{{зас|ХРВ}} [[Бојан Богдановић (кошаркаш)|Бојан Богдановић]] || 2014—[[НБА сезона 2016/17.|2017]] |- |} == В == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Дерон Вилијамс]] || 2012—2015 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џералд Волас]] || 2012—2013 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Рашад Вон]] || [[НБА сезона 2017/18.|2018]] |- |} == Г == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кевин Гарнет]] || 2013—2015 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џеф Грин]] || [[НБА сезона 2020/21.|2020—2021]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Блејк Грифин]] || [[НБА сезона 2020/21.|2021]]— |- |align="left"|{{зас|МЕК}} [[Хорхе Гутијерез]] || 2014 |- |} == Д == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Брендон Дејвис]] || 2014—2015 |- |align="left"|{{зас|СЛО}} [[Горан Драгић]] || [[НБА сезона 2021/22.|2022]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Андре Драмонд]] || [[НБА сезона 2021/22.|2022]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кевин Дурант]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019]]— |- |} == Е == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Реџи Еванс]] || 2012—2014 |- |} == И == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кајри Ирвинг]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019]]— |- |} == Ј == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Тадијус Јанг]] || 2015—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |} == К == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Сет Кари]] || [[НБА сезона 2021/22.|2022]]— |- |align="left"|{{зас|РУС}} [[Андреј Кириленко]] || 2013—2014 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ерл Кларк]] || 2015 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џамал Крофорд]] || [[НБА сезона 2019/20.|2020]] |- |align="left"|{{зас|ЛЕТ}} [[Родионс Курукс]] || [[НБА сезона 2018/19.|2018]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |} == Л == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Шејн Ларкин]] || [[НБА сезона 2015/16.|2015—2016]] |- |align="left"|{{зас|ФРА}} [[Тимоте Ливави]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џереми Лин]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016]]—[[НБА сезона 2017/18.|2018]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Шон Ливингстон]] || 2013—2014 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Брук Лопез]] || 2012—[[НБА сезона 2016/17.|2017]] |- |} == М == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|АУС}} [[Патрик Милс]] || [[НБА сезона 2021/22.|2021]]— |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Пол Милсап]] || [[НБА сезона 2021/22.|2021—2022]] |- |align="left"|{{зас|РУС}} [[Тимофеј Мозгов]] || [[НБА сезона 2017/18.|2017—2018]] |- |align="left"|{{зас|БИХ}} [[Џанан Муса]] || [[НБА сезона 2018/19.|2018]]—[[НБА сезона 2019/20.|2020]] |- |} == О == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Ламаркус Олдриџ]] || [[НБА сезона 2020/21.|2021]]— |- |} == П == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Пол Пирс]] || 2013—2014 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Мејсон Пламли]] || 2013—2015 |- |} == Р == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Дианђело Расел]] || [[НБА сезона 2017/18.|2017]]—[[НБА сезона 2018/19.|2019]] |- |} == С == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|АУС}} [[Бен Симонс]] || [[НБА сезона 2021/22.|2022]]— |- |align="left"|{{зас|АРГ}} [[Луис Скола]] || [[НБА сезона 2016/17.|2016—2017]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џери Стекхаус]] || 2012—2013 |- |} == Т == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|БИХ}} [[Мирза Телетовић]] || 2012—2015 |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џејсон Тери]] || 2013—2014 |- |} == Ф == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Кенет Фарид]] || [[НБА сезона 2018/19.|2018—2019]] |- |} == Х == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џејмс Харден]] || [[НБА сезона 2020/21.|2021]]—[[НБА сезона 2021/22.|2022]] |- |} == Ч == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џош Чилдрес]] || 2012 |- |} == Џ == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Мајк Џејмс]] || [[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Џо Џонсон (кошаркаш)|Џо Џонсон]] || 2012—[[НБА сезона 2015/16.|2016]] |- |align="left"|{{зас|САД}} [[Деандре Џордан]] || [[НБА сезона 2019/20.|2019]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021]] |- |} == Ш == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- ! style="text-align:center;" width="210"|Играч ! style="text-align:center;" width="170"|Боравак |- |align="left"|{{зас|ГРУ}} [[Торнике Шенгелија]] || 2012—2014 |- |} [[Категорија:Кошаркаши Бруклин нетса]] [[Категорија:Списак кошаркаша НБА клубова]] kcujxhinzjwp7fijpm4np2561eupzqt 0 2276776 25139180 24591304 2022-08-05T08:06:31Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Стефан Хајдин | слика = {{CSS image crop|Image=Stefan Hajdin.jpg|bSize=1000|cWidth=230|cHeight=300|oTop=50|oLeft=220|Location=center}} | опис_слике = Хајдин у дресу Црвене звезде, 2018. | пуно_име = Стефан Хајдин<ref name="CZV">{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/igraci/prvi-tim/384/stefan-hajdin|title=Стефан Хајдин|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|accessdate=17. 1. 2021|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20201029231050/http://www.crvenazvezdafk.com/scc/igraci/prvi-tim/384/stefan-hajdin|archivedate=29. 10. 2020}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1994|4|15|год=да}}<ref>{{cite news|url=https://sportske.net/vest/domaci-fudbal/i-partizan-i-zvezda-doveli-leve-bekove-ko-je-bolje-izabrao-ali-jedan-detalj-je-za-nevericu-326521|title=I Partizan i Zvezda doveli leve bekove, ko je bolje izabrao? Ali, jedan detalj je za nevericu!|last=Mitrović|first=Darko|publisher=sportske.net|date=14. 1. 2018|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> | место_рођења = [[Глина (град)|Глина]], [[Република Српска Крајина|Српска Крајина]] | држава_рођења = [[Хрватска]]<ref>{{cite news|url=https://www.pressreader.com/serbia/blic/20180901/282570198981063|title=Zvezdini junaci iz izbegličke kolone|work=[[Блиц (новине)|Блиц]]|publisher=[[w:en:PressReader|PressReader]]|date=26. 10. 2020|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,89 m<ref name="CZV"/> | маса = 79 kg<ref name="srbijafudbal"/> | надимак = | актуелни_клуб = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | актуелни_број = 44 | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|леви спољни]]<ref name="klasici"/> | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Јединство Вршац|Јединство Вршац]] | младе_године2 = 2003—2008. | млади_клубови2 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | младе_године3 = 2008—2012. | млади_клубови3 = [[ФК Земун|Земун]] | године1 = 2011—2013. | клубови1 = [[ФК Земун|Земун]] | наступи1 = 4 | голови1 = 0 | године2 = 2013. | клубови2 = [[ФК БАСК|БАСК]] | наступи2 = 5 | голови2 = 0 | године3 = 2014. | клубови3 = [[ФК Дунав Стари Бановци|Дунав Стари Бановци]] | наступи3 = 8 | голови3 = 1 | године4 = 2014—2017. | клубови4 = [[ФК Раднички Нова Пазова|Раднички Нова Пазова]] | наступи4 = 72 | голови4 = 6 | године5 = 2017. | клубови5 = [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] | наступи5 = 22 | голови5 = 2 | године6 = 2018—2020. | клубови6 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи6 = 7 | голови6 = 0 | године7 = 2019—2020. | клубови7 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Вождовац|Вождовац]] | наступи7 = 26 | голови7 = 2 | године8 = 2021— | клубови8 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | наступи8 = 56 | голови8 = 5 | репрезентација_(године)1 = 2012.<ref name="TM"/> | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)1 = 1 | репрезентација_(голови)1 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 5. август 2022. | актуелизовано2_(датум) = 17. јануар 2021. }} '''Стефан Хајдин''' ([[Глина (град)|Глина]], [[15. април]]а [[1994]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Вождовац|Вождовац]]. == Каријера == === Почеци === Хајдин је своје прве кораке начинио у екипи [[ФК Јединство Вршац|Јединства]] из [[Вршац|Вршца]], где је тренирао као дечак.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/58473/simovic-potvrdio-stefan-hajdin-prelazi-u-zvezdu|title=Симовић потврдио: Стефан Хајдин прелази у Звезду|website=[[Спортски журнал]]|date=11. 1. 2018|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> Потом је [[2003]]. године прешао у млађе категорије [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], предвођене директором [[Томислав Милићевић|Томиславом Милићевићем]] и ту се задржао наредних пет година, све до своје 14.<ref name="hajdin34">{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/6677/predstavljen-i-hajdin|title=Представљен и Хајдин|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=13. 1. 2018|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> Након је прешао у [[ФК Земун|Земун]] где је окончао омладински стаж и одиграо неколико утакмица за први тим у [[Српска лига Београд|српској лиги Београд]]. Касније је наступао и за [[ФК БАСК|БАСК]], [[ФК Дунав Стари Бановци|Дунав]] из [[Стари Бановци|Старих Бановаца]], односно [[ФК Раднички Нова Пазова|Раднички]] из [[Нова Пазова|Нове Пазове]], где се задржао пуне три сезоне.<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://www.srbijafudbal.com/zlatibor_voda/hajdin.htm|title=Хајдин, Стефан|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=15. 1. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180108233417/http://www.srbijafudbal.com/zlatibor_voda/hajdin.htm|archive-date=8. 1. 2018|url-status=dead}}</ref> Лета [[2016]]. био је члан екипе састављене од играча фудбалских клубова из [[Војводина|Војводине]], која је као представник [[Фудбалски савез Србије|фудбалског савеза Србије]] учествовала на [[УЕФА Куп региона|УЕФА Купу региона]].<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/dostojno-predstaviti-srpski-fudbal|title=Достојно представити српски фудбал| last=Поповић | first = М |website=[[Дневник холдинг]]|date=16. 9. 2016|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> === Спартак Суботица === Лета [[2017]], Хајдина је агент Раша Бебић повезао са екипом [[ФК Спартак Суботица|суботичког Спартака]].<ref name="sos">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=4mERlypqgkw|title=SOS kanal - Stefan Hajdin intervju|website=[[Јутјуб]]|date=7. 11. 2017|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> После успешног пробног периода током летњих припрема, Хајдин је у [[јул]]у исте године потписао четворогодишњи професионални уговор.<ref>{{cite web|url=http://www.tvsubotica.com/index.php?c=vest&vestid=3198&slider=off&lg=sr|title=Spartak otvara sezonu protiv Bačke iz Bačke Palanke|website=tvsubotica.com|date=21. 7. 2017|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> Дебитовао је на отварању сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]] у [[Суперлига Србије у фудбалу|суперлиги Србије]], против екипе [[ФК Бачка Бачка Паланка|Бачка]] из [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]], [[22. јула]] [[2017]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.fkspartak.com/pobeda-na-startu-prvenstva|title=Pobeda na startu prvenstva|website=ФК Спартак Суботица, званична презентација|date=22. 7. 2017|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> Током јесењег дела сезоне, Хајдин је забележио укупно 23 званична наступа, почевши на терену сваки од њих,<ref>{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/fudbal/veselinovic-preporodio-suboticki-spartak_869963.html|title=Веселиновић препородио суботички Спартак|website=[[Радио-телевизија Војводине]]|date=14. 12. 2017|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> а постигао је и два гола у утакмицама против [[ФК Земун|Земуна]] у 11,<ref name="zurnal">{{cite web|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/53917/remi-zemuna-i-spartaka|title=Реми Земуна и Спартака|website=[[Спортски журнал]]|date=24. 9. 2017|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> односно [[ФК Војводина|Војводине]] у 22. колу [[Суперлига Србије у фудбалу|шампионата Србије]].<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/spartak-i-vojvodina-igraju-pokrajisnki-derbi-od-15-casova-uzivo-13-12-2017|title=Спартак и Војводина ремизирали 1:1|website=[[Дневник холдинг]]|date=13. 12. 2017|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> === Црвена звезда === Почетком [[2018]], медији у Србији обелоданили су преговоре [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] са [[ФК Спартак Суботица|Спартака]] поводом Хајдиновог преласка у београдску екипу, што је резултирало његовим потписом уговора. Хајдин је у клупским просторијама званично промовисан [[13. јануара]] [[2018]], од стране спортског директора [[Митар Мркела|Митра Мркеле]] и том приликом изабрао да носи број 34 на дресу.<ref name="hajdin34"/> Вредност уговора процењена је на 200 хиљада [[Евро|евра]], као и 20 процената његовом бившем клубу приликом наредне продаје.<ref>{{cite web|url=http://informer.rs/sport/c-zvezda/364972/hajdin-u-zvezdi-levom-beku-ugovor-na-tri-godine-spartaku-200-000-evra|title=HAJDIN U ZVEZDI! Levom beku ugovor na tri i po godine, Spartaku 200.000 evra!| last=Stevanović | first = J. |website=[[Информер]]|date=12. 1. 2018|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> Свој први наступ за Црвену звезду Хајдин је забележио у [[Куп Србије у фудбалу|куп]] утакмици против екипе [[ФК Мачва|Мачве]], 14. марта 2018.<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/6881/Macva-Crvena-zvezda-0-0-5-4-penali|title=Мачва - Црвена звезда 0:0 (5:4, пенали)|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=14. 3. 2018|accessdate=15. 3. 2018}}</ref> Хајдин је потом уписао и свој дебитантски наступ за Црвену звезду и у лигашкој конкуренцији, ушавши у игру уместо [[Милан Родић (фудбалер)|Милана Родића]] у 52. минуту утакмице против [[ФК Војводина|Војводине]].<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/vojvodina-crvena-zvezda-00-uzivo-13-05-2018|title=Војводина - Црвена звезда 1:2|website=[[Дневник холдинг]]|date=13. 5. 2018|accessdate=7. 7. 2018}}</ref> Са екипом Црвене звезде, Хајдин је освојио титулу првака Србије у фудбалу за сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]].<ref name="czvtitula">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=gcNTLscRYHw|title=Ceremonija dodele 29. Zvezdine titule|website=[[Јутјуб]]|date=19. 5. 2018|accessdate=3. 6. 2018}}</ref> Након одмора по окончању сезоне, Хајдин је прошао тестирања и присуствовао првом тренингу екипе, [[11. јун]]а [[2018]],<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/7158/zvezda-tv-sampioni-su-krenuli|title=Звезда ТВ — Шампиони су кренули|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=11. 6. 2018|accessdate=7. 7. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/7159/vladan-milojevic-izvrsio-prozivku|title=Владан Милојевић извршио прозивку|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=11. 6. 2018|accessdate=7. 7. 2018}}</ref> а потом и одрадио комплетне припреме са екипом на [[Златибор]]у, односно [[Аустрија|аустријском]] граду [[Виндишгарстен]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/7166/fudbaleri-otputovali-na-zlatibor|title=Фудбалери отпутовали на Златибор|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=14. 6. 2018|accessdate=7. 7. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/7202/fudbaleri-otputovali-u-austriju|title=Фудбалери отпутовали у Аустрију|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=23. 6. 2018|accessdate=7. 7. 2018}}</ref> Током припремног периода најчешће је наступао на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|левог бека]], а на утакмици против [[ФК Бохимијан|Бохимијана]], уписао је асистенцију [[Милан Павков|Милану Павкову]], чијим поготком је Црвена звезда победила.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/66209/zvezda-promasivala-ali-golom-pavkova-u-90-minutu-slavila-protiv-bohemiansa|title=Звезда промашивала, али голом Павкова у 90. минуту славила против Бохемианса|website=[[Спортски журнал]]|date=2. 7. 2018|accessdate=7. 7. 2018}}</ref> По повратку са у Србију, Хајдин је изостао са списка лиценцираних играча за квалификационе утакмице [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] у сезони сезони [[Лига шампиона 2018/19.#Квалификације|2018/19]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvezdina-formula-za-kvalifikacije-23-5-nema-degeneka-ilica-i-hajdina/300016|title=Zvezdina formula za kvalifikacije 23+5: Nema Degeneka, Ilića i Hajdina|website=mozzartsport.com|date=7. 7. 2018|accessdate=7. 7. 2018}}</ref> Недуго затим, у медијима је објављено да Хајдин напушта екипу Црвене звезде.<ref>{{cite web|url=http://fudbal.hotsport.rs/2018/07/07/hotsport-saznaje-defanzivac-napusta-marakanu-mozda-sa-sobom-vodi-igraca-sa-mondijala|title=HOTSPORT SAZNAJE: Defanzivac napušta Marakanu, a možda sa sobom vodi i igrača sa Mondijala|website=hotsport.rs|date=7. 7. 2018|accessdate=8. 7. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/66438/zvezda-ga-platila-200-000-evra-on-odlazi-posle-samo-jednog-meca-u-crveno-belom|title=Звезда га платила 200.000 евра, он одлази после само једног меча у црвено-белом!|website=[[Спортски журнал]]|date=8. 7. 2018|accessdate=8. 7. 2018}}</ref> На старту домаћег шампионата, Хајдин је лиценциран за такмичење у Суперлиги.<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/sezone/2018-19/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1420-34-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan - sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=23. 7. 2018}}</ref> Хајдин се по први пут нашао у стартној постави Црвене звезде у домаћем шампионату у трећем колу сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19]], када је одиграо свих 90 минута на гостовању екипи [[ФК Вождовац|Вождовца]].<ref>{{cite web|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/vozdovac-crvena-zvezda-12-02/|title=Вождовац – Црвена звезда 1:2 (0:2)|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=4. 8. 2018|accessdate=5. 8. 2018}}</ref> Хајдин је такође одиграо свих 90 минута у утакмици наредног кола, против свог бившег клуба, [[ФК Спартак Суботица|Спартака]] из [[Суботица|Суботице]]. Црвена звезда је тада победила резултатом 3ː0, а Хајдин је директно из аута упутио лопту [[Милан Павков|Милану Павкову]] за други погодак.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/pavkov-prosao-audiciju-za-trnavu-zvezda-je-i-dalje-na-sto-posto-video/303289|title=Pavkov prošao audiciju za Trnavu: Zvezda je i dalje na sto posto (VIDEO)|last=Nedeljković|first=Darjan|website=mozzartsport.com|date=12. 8. 2018|accessdate=12. 8. 2018}}</ref> На утакмици против екипе [[ФК Младост Лучани|Младости]] из [[Лучани|Лучана]], [[29. септембар|29. септембра]] 2018, Хајдин је изнудио прекршај за [[једанаестерац]], који је касније реализовао [[Џонатан Кафу]]. Црвена звезда је ту утакмицу добила резултатом 2ː1.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82.434.html:752220-POBEDA-ZVEZDE-PRED-PUT-U-PARIZ-Jovicicev-projektil-za-tri-boda|title=ПОБЕДА ЗВЕЗДЕ ПРЕД ПУТ У ПАРИЗ: Јовичићев „пројектил“ за три бода|last=Ћоровић|first=З.|website=[[Вечерње новости]]|date=29. 9. 2018|accessdate=30. 9. 2018}}</ref> === Вождовац === У јулу 2019, Црвена звезда је послала Хајдина на једногодишњу позајмицу у [[ФК Вождовац|Вождовац]].<ref>{{cite web|url=http://zurnal.rs/fudbal/super-liga/83059/hajdin-po-prelasku-iz-zvezde-u-vozdovac-volim-da-za-saradnike-imam-dobre-ljude-i-da-budem-deo-zdrave-i-postene-price|title=Хајдин по преласку из Звезде у Вождовац: Волим да за сараднике имам добре људе и да будем део здраве и поштене приче|website=Спортски журнал|date=25. 7. 2019|accessdate=25. 7. 2019}}</ref> После истека уговора са Црвеном звездом на крају календарске 2020, Хајдин је средином јануара наредне године потписао двогодишњи уговор са Вождовцем.<ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/hajdin-i-purtic-se-vratili-kuci/|title=Хајдин и Пуртић се вратили кући!|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=16. 1. 2021|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> == Начин игре == Хајдин је 189 [[Центиметар|центиметара]] висок играч, који најчешће наступа на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|левог бека]].<ref name="glina">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=EB9y3I1zZkw|title=Hajdin, Stefan|website=[[Јутјуб]]|language=en|date=20. 7. 2015|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> Подједнако добро користи обе ноге,<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=PiV6Ei_fDFU|title=Upoznajte Stefana Hajdina|website=[[Јутјуб]]|date=13. 1. 2018|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> што му омогућава улазак у средину и укључивање у завршетке акција.<ref name="sos"/> Поседује карактеристике офанзивног бека, а у млађим узрастима неретко је наступао и у везном реду.<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=xFyZtKR2G8Y|title=Hajdin, Stefan|website=[[Јутјуб]]|language=en|date=29. 6. 2011|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> Током каријере постизао је голове са дужих дистанци.<ref name="zurnal"/> Као тренер [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], [[Владан Милојевић]] је Хајдина такође користио и уз десну [[аут]] линију.<ref name="klasici"/> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|5. августа 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/s-hajdin/492042|title=Stefan Hajdin|website=macsonuclarim.com|accessdate=26. 12. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Клупска статистика |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Земун|Земун]] |[[Српска лига Београд 2011/12.|2011/12.]]<ref name="srbijafudbal"/> |rowspan="3"|[[Српска лига Београд]] |4||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''4'''||'''0''' |- |[[Српска лига Београд 2012/13.|2012/13.]]<ref name="srbijafudbal"/> |0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- |[[Српска лига Београд 2013/14.|2013/14.]]<ref name="srbijafudbal"/> |0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !4!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!4!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК БАСК|БАСК]] |[[Српска лига Београд 2012/13.|2012/13.]]<ref name="srbijafudbal"/> |Српска лига Београд !5!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!5!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Дунав Стари Бановци|Дунав Стари Бановци]] |[[Српска лига Војводина 2013/14.|2013/14.]]<ref name="srbijafudbal"/> |[[Српска лига Војводина]] !8!!1!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!8!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Раднички Нова Пазова|Раднички Нова Пазова]] |[[Српска лига Војводина 2014/15.|2014/15.]]<ref name="srbijafudbal"/> |rowspan="3"|Српска лига Војводина |28||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''28'''||'''2''' |- |[[Српска лига Војводина 2015/16.|2015/16.]]<ref name="srbijafudbal"/> |21||3||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''21'''||'''3''' |- |[[Српска лига Војводина 2016/17.|2016/17.]]<ref name="srbijafudbal"/> |23||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''23'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !72!!6!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!72!!6 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/2-super-liga-srbije-2017-18/978-14-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan — sezona 2017/18.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> |[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] !22!!2!!1!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!23!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="5"|[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |[[ФК Црвена звезда сезона 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/2-super-liga-srbije-2017-18/1200-34-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan — sezona 2017/18.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> |rowspan="4"|Суперлига Србије |1||0||1||0||0||0||colspan="2"|—||'''2'''||'''0''' |- |[[ФК Црвена звезда сезона 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1420-34-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> |6||0||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''8'''||'''0''' |- |[[ФК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019/20.]]<ref name="TM">{{Transfermarkt|525995}}</ref> |colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|— |- |[[ФК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2680-44-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> |0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !7!!0!!3!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!10!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |Вождовац <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2403-44-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> |rowspan="4"|Суперлига Србије |26||2||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''27'''||'''2''' |- |rowspan="4"|[[ФК Вождовац|Вождовац]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3392-44-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=26. 12. 2021}}</ref> |17||1||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''17'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3604-44-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=26. 12. 2021}}</ref> |35||3||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''36'''||'''3''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4350-hajdin-stefan|title=Hajdin, Stefan — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> |4||1||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''4'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !82!!7!!2!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!84!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !200!!16!!6!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!206!!16 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} == Приватно == Иако je пореклом из Војнића, током постојања [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] болница у [[Глина (град)|Глини]] била је једина која је обављала порођаје за време [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], па се сходно околностима Хајдин родио у том месту.<ref name="glina"/> Доласком у [[Србија|Србију]], током детињства је живео у [[Вршац|Вршцу]], а касније и [[Земун]]у.<ref name="sos"/> Студирао је на [[Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду|Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду]].<ref>{{cite web|url=http://sportindeks.rs/dif-ovcima-zlatne-medalje-na-beogradskom-maratonu|title=DIF-ovcima zlatne medalje na Beogradskom maratonu| last=Tadić | first = Marija |website=sportindeks.rs|date=19. 4. 2015|accessdate=15. 1. 2018}}</ref> У слободно време, Хајдин воли да чита светске класике, а као неке од писаца издваја [[Орхан Памук|Орхана Памука]] и [[Пауло Коељо|Паула Коеља]].<ref name="klasici">{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/upoznajte-zvezdino-pojacanje-cita-nobelovca-ceka-aprilski-ispitni-rok-i-zna-da-ce-biti-trener-video/192244|title=Upoznajte Zvezdino pojačanje: Čita Nobelovca, čeka aprilski ispitni rok i zna da će biti trener! (VIDEO)|last=Nedeljković|first=Darjan|website=mozzartsport.com|date=30. 1. 2018|accessdate=30. 1. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180131023212/http://www.mozzartsport.com/vesti/upoznajte-zvezdino-pojacanje-cita-nobelovca-ceka-aprilski-ispitni-rok-i-zna-da-ce-biti-trener-video/192244|archive-date=31. 01. 2018|url-status=dead}}</ref> == Трофеји == ;Црвена звезда * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] '''(2)''': [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]],<ref name="czvtitula"/> [[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/8430/Sampioni|title=Шампиони!|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=5. 5. 2019|accessdate=17. 1. 2021}}</ref> == Референце == {{reflist}} <!-- <ref>{{cite web|url=https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10215520878925170&set=a.1840748228525&type=3|title=Man of the match — Stefan Hajdin|last=Stojanović|first=Marko|work=srbijafudbal.com|publiher=[[Фејсбук]]|date=23. 10. 2019|accessdate=27. 10. 2019}}</ref> <ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/povredjen-zvezdin-levi-bek-223277/|title=Povređen Zvezdin levi bek|last=Živančević|first=Boško|publisher=maxbetsport.rs|date=20. 7. 2020|accessdate=22. 7. 2020}}</ref> <ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/10227/stankovic-u-zvezdi-prihvatam-samo-maksimum|title=Станковић: У Звезди прихватам само максимум|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=23. 7. 2020|accessdate=24. 7. 2020}}</ref> <ref>{{cite news|url=https://www.srbijadanas.com/sport/fudbal/ekskluzivno-za-srbiju-danas-stefan-hajdin-levi-bek-crvene-zvezde-video-2020-03-19|title=STEFAN HAJDIN ZA "SRBIJU DANAS": Sanjam Marakanu i Ligu šampiona sa Zvezdom (VIDEO)|last=M|first=U.|publisher=srbijadanas.com|date=21. 3. 2020|accessdate=27. 7. 2020}}</ref> <ref>{{cite news|url=https://www.sportifico.rs/infofeed/stefan-hajdin-prvotimac-zvezde-pojacao-sportifico/|title=Stefan Hajdin – prvotimac Zvezde pojačao Sportifico|last=Stojkovic|first=Aleksandra|publisher=sportifico.rs|year=2018|accessdate=27. 7. 2020}}</ref> <ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/vulic-nije-otputovao-sa-ekipom-na-frusku-goru/365328|title=Vulić nije otputovao sa ekipom na Frušku Goru|publisher=mozzartsport.com|date=4. 9. 2020|accessdate=5. 9. 2020}}</ref> --> == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал}} * {{Soccerway|stefan-hajdin/492042}} * {{soccerbase|108193}} * {{UEFA player|250103102}} * {{WorldFootball.net|stefan-hajdin}} * {{Footballdatabase|327771}} * {{Zerozero|255908}} * {{cite web|url=https://banija.rs/sport/18295-od-izbjeglicke-kolone-do-marakane.html|title=Od izbjegličke kolone do Marakane|website=Banija Online|date=14. 7. 2018|accessdate=17. 1. 2021}} {{ФК Вождовац}} {{DEFAULTSORT:Хајдин, Стефан}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Глињани]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Земуна]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Нове Пазове]] [[Категорија:Фудбалери Спартака Суботице]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Вождовца]] [[Категорија:Леви бекови у фудбалу]] [[Категорија:Десни бекови у фудбалу]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалски универзалци]] [[Категорија:Фудбалери БАСК Београда]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] p29sqdfk6yn53k5q1za1y6gvy92baok 0 3879325 25138350 25129692 2022-08-04T12:25:03Z Dukae1969 184906 wikitext text/x-wiki [[Дилан Дог|'''''Dilan Dog''''']] se prvi put pojavio u bivšoj Jugoslaviji u izdanju Zlatne serije u periodu 1987-1992. Nakon toga bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja da se edicija obnovi od strane manjih izdavača kao što su Vaninin, Abaton i System Comics.<ref>Немања Баћковић: Три деценије Дилана Дога. ''Политикин забавник'', бр. 3423, 15.09.2017, стр. 28-29.</ref>. Dilan Dog ponovo počinje redovno da izlazi u Srbiji tek 2008. godine kada njegovo izlaženje pokreće izdavačka kuća [[Весели четвртак|Veseli četvrtak]], koja ga izdaje i danas u posebnoj ediciji. Od marta 2018. god. Dilan Dog izlazi i u [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|obnovljenoj]] ediciji Zlatne serije. Dilan Dog -- [[Dilan Dog (Zlatna serija)|spisak epizoda izašlih u Zlatnoj Seriji]] (1987-1992) Dilan Dog -- [[Zlatna serija (obnovljena edicija)|Nova Zlatna serija]] (2018-danas) Dilan Dog -- [[Dilan Dog (Veseli četvrtak)|spisak epizoda izašlih u Veselom četvrtku]] (2008-danas) Biblioteka Dilan Dog (Veseli četvrtak; 2010-danas) Dilan Dog - Superbook (2008-danas) Dilan Dog - Planeta mrtvih (2015-danas) ==Fusnote== {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Дивљем западу]] [[Категорија:Дилан Дог]] 9mpbjcurdij080tfdj300h9d7hnbrmy 0 3881346 25139054 24412155 2022-08-05T03:19:29Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Infobox website |name=Пут Свиле(Silk Road) |url=Стари урл: silkroad6ownowfk.onion Нови урл: silkroad7rn2puhj.onion|commercial=Да|registration=Обавезна|language=[[Енглески језик|Енглески]]|owner=[[Рос Вилиам Улбрихт]] (псеудоним "Страшни Пират Робертс")|launch_date=Фебруар 2011.|тип=Онлајн маркет}} '''Пут Свиле''' ([[Енглески језик|енгл]]. ''Silk Road'') је онлајн црно тржиште и прво модерно тамно тржиште, најпознатије као платформа за продају илегалних дрога. Као део [[Dark veb|тамне мреже]],<ref>{{Cite news|url=https://www.engadget.com/2015/02/08/silk-road-trial-lessons/|title = Anonymity is dead and other lessons from the Silk Road trial|work=Engadget|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US}}</ref> радио је као [[Tor (softver)|Тор скривени сервис]], тако да су онлајн корисници могли да га прегледају анонимно и сигурно без потенцијалног надзора промета. Веб-сајт је покренут у фебруару 2011. године; развој је почео шест месеци раније<ref>{{Cite web|url=https://www.smh.com.au/technology/drugs-bought-with-virtual-cash-20110611-1fy0a.html|title = Drugs bought with virtual cash|first=Justin Norrie and Asher|last=Moses|date = 11. 6. 2011.|website=The Sydney Morning Herald|language=en|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref><ref>{{Cite web|url = http://forum.bitcoin.org/index.php?topic=3984.msg57086|title = Silk Road: anonymous marketplace. Feedback requested :)|date = 5. 6. 2011.|access-date = 2. 5. 2018.|archive-date = 05. 06. 2011|archive-url = https://web.archive.org/web/20110605064844/http://forum.bitcoin.org/index.php?topic=3984.msg57086|url-status = unfit}}</ref>. На почетку је постојао ограничен број нових налога за проадају; нови продавци морали су да купе налог на аукцији. Касније је наплаћена фиксна накнада за сваки нови налог продавца. [[Датотека:Silk Road Logotip.png|мини|Silk Road logo]] У Октобру 2013, [[Federalni istražni biro|Федерални истражни биро]] (ФБИ) ([[Енглески језик|енгл]].''Federal Bureau of Investigation, FBI'') затворио је интернет страницу<ref name=":0">{{Cite web|url = https://www.cs.columbia.edu/~smb/UlbrichtCriminalComplaint.pdf|title = Wayback Machine|date = 20. 2. 2014.|access-date = 2. 5. 2018.|archive-date = 20. 02. 2014|archive-url = https://web.archive.org/web/20140220003018/https://www.cs.columbia.edu/~smb/UlbrichtCriminalComplaint.pdf|url-status = unfit}}</ref> и ухапсио [[Роса Вилијама Улбрихта]] под оптужбом да је оснивач веб-сајта под псеудонимом "Страшни Пират Робертс".<ref>{{Cite news|url=https://arstechnica.com/tech-policy/2013/10/how-the-feds-took-down-the-dread-pirate-roberts/|title = How the feds took down the Dread Pirate Roberts|work=Ars Technica|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-us}}</ref> Дана 6. новембра 2013. године, Силк Роад 2.0 је почео са радом, којим управљају бивши администратори Силк Роада<ref>{{Cite web|url=https://www.forbes.com/forbes/welcome/?toURL=https://www.forbes.com/sites/andygreenberg/2013/11/06/silk-road-2-0-launches-promising-a-resurrected-black-market-for-the-dark-web/&refURL=https://en.wikipedia.org/&referrer=https://en.wikipedia.org/|title=Forbes Welcome|website=www.forbes.com|language=en|access-date=2. 5. 2018.|archive-date=17. 05. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180517224013/https://www.forbes.com/forbes/welcome/?toURL=https%3A%2F%2Fwww.forbes.com%2Fsites%2Fandygreenberg%2F2013%2F11%2F06%2Fsilk-road-2-0-launches-promising-a-resurrected-black-market-for-the-dark-web%2F&refURL=https%3A%2F%2Fen.wikipedia.org%2F&referrer=https%3A%2F%2Fen.wikipedia.org%2F|url-status=dead}}</ref>. Он је такође угашен, а наводни оператер је ухапшен 6. новембра 2014. године у склопу ''"Операције Онимоус"''. Улбрихт је осуђен sa осам оптужби везаних за Пут свиле у [[Федералном суду САД na Манхаттану|Федералном суду САД na Менхетну]] и осуђен је на доживотни затвор без могућности условног отпуста.<ref name=":1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2015/05/30/nyregion/ross-ulbricht-creator-of-silk-road-website-is-sentenced-to-life-in-prison.html|title = Ross Ulbricht, Creator of Silk Road Website, Is Sentenced to Life in Prison|date = 29. 5. 2015.|work=The New York Times|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2015/02/05/nyregion/man-behind-silk-road-website-is-convicted-on-all-counts.html|title = Man Behind Silk Road Website Is Convicted on All Counts|date = 4. 2. 2015.|work=The New York Times|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://arstechnica.com/tech-policy/2015/02/ulbricht-guilty-in-silk-road-online-drug-trafficking-trial/|title = Ulbricht guilty in Silk Road online drug-trafficking trial|work=Ars Technica|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-us}}</ref> == Историјат == === Операције === Пут свиле је основан у фебруару 2011.<ref name="ibtimes1">{{Cite news|url=http://www.ibtimes.com/marijuana-lsd-now-illegal-drugs-delivered-your-doorstep-290021|title = From marijuana to LSD, now illegal drugs delivered on your doorstep|date = 11. 6. 2011.|work=International Business Times|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref> године. Назив "Пут свиле" долази из историјске мреже трговачких путева започетих током [[Династија Хан|династије Хан]] (206. п. н. е. - 220. год.). Између [[Европа|Европе]], [[Индија|Индије]], [[Кина|Кине]] и многих других земаља Афро-Евроазијског подручија. Putom svile је управљао човек под псеудонимом "Страшни Пират Робертс" (назван по фиктивном карактеру из ''[[Принцеза невеста]]''), познат по залаганју за [[Либертаријанизам]] и критизирајући регулацију. Две друге особе такође су биле блиско укључене у раст и успех сајта, познатије под именом Вариети Џонс и Смедли.<ref>{{Cite news|url=https://motherboard.vice.com/en_us/article/pgajmv/these-are-the-two-forgotten-architects-of-the-silk-road|title = These Are the Two Forgotten Architects of Silk Road|date = 10. 9. 2015.|work=Motherboard|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-us}}</ref> Хенри Фарел, ванредни професор политичких наука и међународних послова на [[Универзитету Џорџ Вашингтон]], анализирао је Пут свиле у есеју за [[Аеон]] 2015.<ref>{{Cite news|url=https://aeon.co/essays/why-the-hidden-internet-can-t-be-a-libertarian-paradise|title = Why the hidden internet can’t be a libertarian paradise – Henry Farrell {{!}} Aeon Essays|work=Aeon|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref> године. Напоменуо је да је Улбрихт створио тржиште да функционише без владиног надзора, али је било тешко потврдити анонимне трансакције. Да би одржао сталан ток прихода, почео је повећавати надзор како би осигурали ниске [[трансакционе трошкове]]. Да би то урадио, додао је мере како би осигурао поузданост имплементацијом аутоматизованог платног система и аутоматизованог система прегледа. У јуну 2011. године, [[Гавкер]] је објавио чланак о локацији која је довела до "Интернет брујања"<ref name=":2">{{Cite news|url=http://gawker.com/the-underground-website-where-you-can-buy-any-drug-imag-30818160|title=The Underground Website Where You Can Buy Any Drug Imaginable|last=Chen|first=Adrian|work=Gawker|access-date=2. 5. 2018.|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20160407165324/http://gawker.com/the-underground-website-where-you-can-buy-any-drug-imag-30818160|archive-date=07. 04. 2016|url-status=dead}}</ref><ref name="ibtimes1"/> и повећања промета на веб страници. Када је сајт био јавно доступан, [[сенатор]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Чарлс Шумер]] затражио је од федералних органа за спровођење закона да га искључе, укључујући [[Управа за сузбијање дроге|Управу за сузбијање дроге]] (ДЕА)([[Енглески језик|енгл]]. Drug Enforcement Administration (DEA)) и [[:sh:Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država|Министарство правде Сједињених Држава.]] У фебруару 2013. године, аустралијски трговац кокаином и [[МДМА]] ("екстази") постао је прва особа која је осуђена за злочине који су директно повезани са Силк Роадом, након што су власти пресреле лекове које је увозио поштом, претресли његове просторије и открили његов псеудоним на Силк роуду у сликовној датотеци на његовом личном рачунару. Аустралијска полиција и ДЕА су циљали кориснике свиленог пута и хапсили их, иако су имали ограничен успех у постизању пресуда.<ref name=":2" /><ref>{{Cite news|url=https://www.wired.co.uk/article/silk-road-crackdown|title = Police crack down on Silk Road following first drug dealer conviction|last=Solon|first=Olivia|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/technology/2011/jun/12/bitcoin-online-currency-us-government|title = Bitcoin: the hacker currency that's taking over the web|last=Whippman|first=Ruth|date = 12. 6. 2011.|website=the Guardian|language=en|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref> У мају 2013. године, Силк Роуд је био срушен на кратак временски период трајним [[DoS напад|ДДоС]] нападом. Дана 23. јуна 2013. године, првобитно је објављено да је ДЕА запленила 11.02 биткоина, што је тада вредело укупно 814 долара.<ref>{{Cite news|url=https://letstalkbitcoin.com/users-bitcoins-seized-by-dea|title = Users Bitcoins Seized by DEA|last=bcohen|work=Let's Talk Bitcoin|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://techcrunch.com/2013/06/27/the-dea-seized-bitcoins-in-a-silk-road-drug-raid/|title = The DEA Seized Bitcoins In A Silk Road Drug Raid – TechCrunch|website=techcrunch.com|language=en-US|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theverge.com/2013/6/26/4468302/drug-enforcement-agency-seizes-11-bitcoins-in-south-carolina-bust-silk-road|title = Drug Enforcement Administration seizes 11 Bitcoins from alleged Silk Road dealer|work=The Verge|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref> === Хапшење и суђење Росу Улбрихту === [[Датотека:Silk Road Seized.jpg|мини|слика постављена на оригиналном Силк Роуд-у након одузимања имовине од стране ФБИ]] Захваљујући делимичном истраживању које је спровео криминалистички истражитељ [[Пореска управа САД|ИРС]]-а Гери Алфорд<ref>{{Cite web|url=http://www.bbc.com/news/av/magazine-40977474/silk-road-google-search-unmasked-dread-pirate-roberts|title = My Google search unmasked a drug lord|website=BBC News|language=en|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref>, Рос Улбрихт је осумњичен од стране ФБИ да је оснивач и власник Силк Роада и особа иза псеудонима "Страшни Пират Робертс". Ухапшен је 2. октобра 2013. у [[Сан Франциско|Сан Франциску]]<ref>{{Cite news|url=https://www.yahoo.com/news/fbi-raids-alleged-online-drug-market-silk-road-153729457.html|title = FBI shuts alleged online drug marketplace, Silk Road|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/technology/2013/oct/02/alleged-silk-road-website-founder-arrested-bitcoin|title = FBI claims largest Bitcoin seizure after arrest of alleged Silk Road founder|last=Ball|first=James|first2=Charles|last2=Arthur|date = 2. 10. 2013.|website=the Guardian|language=en|access-date = 2. 5. 2018.|first3=Adam|last3=Gabbatt}}</ref> у 3:15 часова поподне (по Пацифичкој временској зони), у Библиотеци Глен Парк, у огранку јавне библиотеке у Сан Франциску.<ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/ryanmac/2013/10/02/who-is-ross-ulbricht-piecing-together-the-life-of-the-alleged-libertarian-mastermind-behind-silk-road/#e9062843a749|title = Who Is Ross Ulbricht? Piecing Together The Life Of The Alleged Libertarian Mastermind Behind Silk Road|last=Mac|first=Ryan|work=Forbes|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref> Улбрихт је оптужен због оптужби за прање новца, компјутерско хаковање, заверу за промет наркотика, и покушај убиства шест особа. Тужиоци су тврдили да је Улбрихт платио 730 000 долара другима за извршење убистава, иако ниједно убиство није заправо извршено. Улбрихт на крају није био кривично гоњен за било који наводни покушај убиства. [[Датотека:Bitcoin October 2013.png|мини|Долар/Биткоин]] [[Federalni istražni biro|ФБИ]] је на почетку запленио 26.000 [[Биткојн|биткоина]] са рачуна на Силк Роад-у, у вредности приближно 3,6 милиона [[долар]]а у то време. Портпарол ФБИ-а је рекао да ће агенција задржати биткоине до завршетка суђења у Улбрихту, након чега би биткоине били уништени<ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/kashmirhill/2013/10/04/fbi-silk-road-bitcoin-seizure/#58e0d16c2848|title = The FBI's Plan For The Millions Worth Of Bitcoins Seized From Silk Road|last=Hill|first=Kashmir|work=Forbes|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref>. У октобру 2013. године, ФБИ је известио да је запленио 144.000 биткоина, вредних 28,5 милиона долара, те да су биткоини припадали Улбрихту<ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/andygreenberg/2013/10/25/fbi-says-its-seized-20-million-in-bitcoins-from-ross-ulbricht-alleged-owner-of-silk-road/#4ef1aea82765|title = FBI Says It's Seized $28.5 Million In Bitcoins From Ross Ulbricht, Alleged Owner Of Silk Road|last=Greenberg|first=Andy|work=Forbes|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref>. Дана 27. јуна 2014. године, [[Служба америчких маршала]] продала је 29.657 биткоина у 10 блокова на онлине аукцији, која се процјењује на вредност од 18 милиона долара по тренутном курсу и само око четвртину одузетих биткоина. Остала су 144.342 биткоина која су пронађена на рачунару Улбрихта, приближно 87 милиона долара. Тим Драпер је купио биткоине на аукцији са процењеном бредношћу од 17 милиона долара, како би их позајмио старт-ап компанији биткоина званој Ваурум која се бави развојом економије тржишта у развоју.<ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/kashmirhill/2014/07/02/tim-draper-silk-road-bitcoin-auction/#68626f7318db|title = Silk Road Bitcoin Auction Winner Tim Draper Won't Say How Many Millions He Paid|last=Hill|first=Kashmir|work=Forbes|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref> Суђење Улбрихту почело је 13. јануара 2015. године у Савезном суду у [[Менхетн]]у<ref name="arstechnica1">{{Cite news|url=https://arstechnica.com/tech-policy/2015/01/ulbricht-admits-he-founded-silk-road-but-says-he-isnt-dread-pirate-roberts/|title = Silk Road stunner: Ulbricht admits founding the site, but says he isn’t DPR|work=Ars Technica|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-us}}</ref>. На почетку суђења, Улбрихт је признао да је основао веб страницу Силк Роад-у, али је тврдио да је пренео контролу над вебс-ајтом другим људима убрзо након што је основан<ref name="arstechnica1"/>. Улбрихтови адвокати су тврдили да је Страшни Пират Робертс био у ствари Марк Карпелес, а да је Карпелес "наместио" Улбрихту да буде кривац.<ref>{{Cite news|url=https://arstechnica.com/tech-policy/2015/01/defense-bombshell-in-silk-road-trial-mt-gox-founder-set-up-ulbricht/|title = Defense bombshell in Silk Road trial: Mt. Gox owner “set up” Ulbricht|work=Ars Technica|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-us}}</ref> Међутим, судија Кетрин Б. Форест је одлучила да свака шпекулативна изјава о томе да ли су Карпелес или било ко други водили Силк Роад, неће бити признате, а изјаве које су већ дали биће избачене из записника.<ref name="techcrunch1">{{Cite web|url=https://techcrunch.com/2015/01/28/recapping-week-two-of-the-silk-road-trial/|title = Recapping Week Two of the Silk Road Trial – TechCrunch|website=techcrunch.com|language=en-US|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref> У другој недељи суђења, тужиоци су представили документе и логове за ћаскање са Улбрихтовог компјутера који би, како су рекли, демонстрирали да је Улбрихт администрирао сајт већ месецима, што је у супротности са тврдњом одбране да се Улбрихт одрекао контроле над Силк Роудом. Адвокат Улбрихта је предложио да се документи и чет дневници постављају тамо путем [[BitTorrent|БитТорент]]-а, који је у тренутку његовог хапшења био на Улбрихтовом рачунару.<ref name="techcrunch1"/> Дана 4. фебруара 2015. године, порота је осудила Улбрихт за седам оптужница, укључујући оптужбе за ангажовање у континуираном злочиначком подухвату, трговини наркотицима, прању новца и хаковању рачунара. Он се суочио са 30 година живота у затвору<ref name=":1" />. Влада је такође оптужила Улбрихта за плаћање убиства најмање пет људи, али нема доказа да су убиства заправо била спроведена, а оптужбе Владе никада нису постале званичне оптужбе против Улбрихта.<ref>{{Cite news|url=http://www.wsj.com/articles/silk-road-founder-ross-ulbricht-sentenced-to-life-in-prison-1432929957|title = Silk Road Founder Ross Ulbricht Sentenced to Life in Prison|last=Hong|first=Nicole|date = 29. 5. 2015.|work=Wall Street Journal|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US|issn=0099-9660}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.wired.com/2015/05/silk-road-creator-ross-ulbricht-sentenced-life-prison/|title = Silk Road Creator Ross Ulbricht Sentenced to Life in Prison|work=WIRED|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US}}</ref> Током суђења, судија Форест примила је претње смрћу. Корисници подземне странице под именом [[Хиден Вики]] објавили су њене личне податке, укључујући њену адресу и број социјалног осигурања. Адвокат Улбрихта Џошуа Дрател рекао је да он и његов клијент "очигледно и што је могуће више осуђују" анонимне поруке против судије. "Они на било који начин немају никакве везе са Россом Улбрихтом или неким ко је повезан са њим или рефлектује његове ставове или ставове оних који су повезани с њим ", рекао је Дрател.<ref>{{Cite news|url=https://nypost.com/2014/10/24/hackers-threaten-federal-judge-in-silk-road-founder-case/|title = Judge in Silk Road case gets death threats|date = 24. 10. 2014.|work=New York Post|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US}}</ref> У писму судији Форест пре њеног изрицања казне, Улбрихт је изјавио да су његове акције путем Силк Роуда-а почињене кроз слободарски идеализам и да је "Силк Роуд требало да даје људима право на слободу да сами одлуче" и признао да је направио " страшну грешку"која је" уништила његов живот ".<ref>{{Cite news|url=http://fortune.com/2015/05/27/silk-road-sentencing/|title = Silk Road Mastermind Pleads For Light Sentence|work=Fortune|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/northamerica/usa/11640200/Silk-Road-founder-Ross-Ulbricht-sentenced-to-life-in-prison.html|title = Silk Road founder Ross Ulbricht sentenced to life in prison|last=Allen|first=Nick|date = 30. 5. 2015.|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> Дана 29. маја 2015, Улбрихт је добио пет оптужби које треба да служи истовремено, укључујући две за доживотну затворску казну без могућности условног отпуста.<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/technology/2015/may/29/silk-road-ross-ulbricht-sentenced|title = Silk Road operator Ross Ulbricht sentenced to life in prison|last=Thielman|first=Sam|date = 29. 5. 2015.|website=the Guardian|language=en|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref> Такође му је наложено да преда 183 милиона долара. Адвокат Улбрихта Џошуа Дрател рекао је да ће се жалити на пресуду и првобитну пресуду о кривици. На дан 31. маја 2017. године, Апелациони суд Сједињених Америчких Држава за други круг одбацио је жалбу Улбрихта и потврдио пресуду о осуди и доживотној казни, у писменом мишљењу чији је аутор Поштовани Герард Е. Линч, Окружни судија САД. === Остала суђења === Холандски трговац дрогом 23-годишњи Корнелис Јан Сломп изјаснио се кривим за продају велике количине дроге путем веб странице Силк Роад и осуђен је у [[Чикаго|Чикагу]] на 10 година затвора 29. маја 2015. године са својим адвокатом Паул Петруци , присутним. Дилер Стивен Садлер осуђен је на пет година затвора. Било је преко 130 других хапшења повезаних са Силк Роуд-ом, иако неки од ових хапшења можда нису директно повезани са Силк Роуд-ом, и не могу бити јавне информације због правних разлога. == Производи == У марту 2013. године, сајт је имао 10.000 производа за продају од стране продаваца, од којих је 70% била дрога<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/world/2013/mar/22/silk-road-online-drug-marketplace|title = Silk Road: the online drug marketplace that officials seem powerless to stop|last=Ball|first=James|date = 22. 3. 2013.|website=the Guardian|language=en|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref><ref name=":2" />. У октобру 2014. било је 13.756 спискова за лекове, груписане под заглављима [[психостимуланс]]и, [[Psihodelični lek|психоделичне супстанце]], рецепти, [[Prekurzor (hemija)|прекурзор]], [[опијат]]и, [[МДМА|екстази]], [[дисоцијатив]] и [[стероиди]]. Лажне возачке дозволе су такође биле понуђене на продају. Услови коришћења сајта забранили су продају одређених ставки. Када је тржиште Силк Роуд-а први пут започео творац и администратори су успоставили услове службе којима је забрањена продаја било чега чија је сврха била "наношење штете или превара". То укључује дечију порнографију, украдене кредитне картице, атентате и оружје било које врсте. Друга мрачна тржишта попут Блек Маркет Релоада постале су популарне јер нису биле толико рестриктивне за ове ставке. Такође су постојале и услуге за продају, као што су [[одећа]], [[уметност]], [[Књига|књиге]], [[Цигарета|цигарете]], [[еротика]], [[накит]] и услуге писања. Сестрински веб-сајт, зван "Тhe Armory", продавала је оружје током 2012. године, али је била затворена због недостатка потражње. Купци су могли оставити коментаре о купљеним производима на сајту. Већина производа је испоручено путем поште, а водич продавца сајта даје инструкције продавцима како да вакуум-печатују своје производе како би избегли откривање.<ref>{{Cite news|url=https://www.wired.com/2015/04/silk-road-1/|title = The Untold Story of Silk Road, Part 1|last=Bearman|first=Joshuah|work=WIRED|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US}}</ref> == Продаја == [[Датотека:Silk road payment.jpg|мини|Дијаграм тока који приказује платни систем Силк Роада. Доказни предмет 113 А, уврштен у спис на суђењу Улбрицхту.]] На основу података од 3. фебруара 2012. до 24. јула 2012. године, процењено је 15 милиона долара трансакција годишње на Силк Роад-у<ref>{{Cite news|url=http://reason.com/archives/2013/04/09/bitcoin-vs-big-government|title = Bitcoin vs. Big Government|date = 9. 4. 2013.|work=Reason.com|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref>. Купци и продавци су спровели све трансакције са биткоин-ом, [[Криптовалута|криптовалутом]] која пружа одређени степен анонимности.<ref>{{Cite web|url=https://en.bitcoin.it/wiki/Anonymity|title = Anonymity - Bitcoin Wiki|website=en.bitcoin.it|language=en|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref> Жалба објављена када је ухапшена Улбрихт обухватила је информације које је ФБИ стекао на системској слици сервера Силк Роад-а који је прикупио 23. јула 2013. године. "Почев од 6. фебруара 2011. до 23. јула 2013. године извршено је укупно око 1.229.465 трансакција. Укупни приходи остварени од ове продаје износили су 9.519.664 биткоина, а укупне провизије које је прикупио Силк Роад од продаје износио је 614,305 биткоина. Ове бројке су еквивалентне око 1,2 милијарде долара у приходима и 79,8 милиона долара у провизији, по тренутним курсевима биткоина ... ", према жалби у септембру 2013. године, а укључивало је 146,946 купаца и 3,877 продаваца.<ref name=":0" /> Према корисничким информацијама које су дате приликом регистрације, 30% је било из [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]], 27% је било непријавлјено, а након тога, у падајућем редоследу претежно: [[Уједињено Краљевство]], [[Аустралија]], [[Њемачка|Немачка]], [[Канада]], [[Шведска]], [[Француска]], [[Русија]], [[Италија]] и [[Холандија]] Током 60-дневног периода од 24. маја до 23. јула било је преко 1.217.218 порука послато преко приватног система за размену порука Силк Роад-а.<ref name=":0" /> == Слични веб-сајтови == Тржиште фармера(енгл.[[:en:The Farmer's Market|The Farmer's Marke]]<nowiki/>t) је Тор сајт сличан Силк Роуд-у, али који није користио биткоине<ref>{{Cite news|url=https://nakedsecurity.sophos.com/2012/04/23/farmers-market-tor-narcotics/|title = Tor-hidden online narcotics store, ‘The Farmer’s Market’, brought down in multinational sting|date = 23. 4. 2012.|work=Naked Security|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US}}</ref>. Сматра се "прото-Силк Роуд", али коришћење платних услуга као што су [[Пејпал|ПејПал]] и [[Вестерн Унион]] омогућило је спровођење закона како би се пратиле исплате, а ФБИ га је 2012.<ref>{{Cite news|url=http://www.bbc.com/news/world-us-canada-17738207|title = US busts online narcotics market|date = 17. 4. 2012.|work=BBC News|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/andygreenberg/2012/08/06/black-market-drug-site-silk-road-booming-22-million-in-annual-mostly-illegal-sales/#661616be5962|title = Black Market Drug Site 'Silk Road' Booming: $22 Million In Annual Sales|last=Greenberg|first=Andy|work=Forbes|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref> године затворио. Други веб-сајтови су већ постојале када је Силк Роад затворен, а [[Гардијан]] је предвидео да ће они преузети тржиште на којем је пре свега доминирао Силк Роад. == Директни наследницо == === Силк Роуд 2.0 === [[Датотека:Silk Road Seized 2014.png|мини|Упозорење је постављено на почетну страницу Силк Роад-а, након што га је америчка влада и европска полиција приморала на заплену.]] Дана 6. новембра 2013. године, администратори са затвореног Силк Роад-а поново су покренули сајт под вођством новог псеудонима Страшни Пират Робертс и назвали га "Силк Роад 2.0". Администратори су преузели изгледа оригиналнои сајта и обећали побољшану сигурност. Нови ДПР је предузимао мере предострожности дистрибуирања шифрованих копија изворног кода сајта како би се омогућило брзо поновно успостављање сајта у случају другог искључења.<ref>{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/andygreenberg/2013/12/06/new-silk-road-drug-market-backed-up-to-500-locations-in-17-countries-to-resist-another-takedown/#5dd6a0fe1e03|title = New Silk Road Drug Market Backed Up To '500 Locations In 17 Countries' To Resist Another Takedown|last=Greenberg|first=Andy|work=Forbes|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref> Дана 20. децембра 2013. објављено је да су ухапшена три наводна администратора "Силк Роад 2.0", два од ових осумњичених, Ендру Михаел Џонс и Гери Дејвис, проглашени су за администраторе "Иниго" и "Либертас" који су наставили своје рад на Силк Роад 2.0. Око овог времена, нови Страшни Пират Робертс изненада је предао контролу над сајтом и замрзао своје активности, укључујући и ескро систем. Нови привремен администратор под називом "Дефкон" преузео је и обећао је да ће га вратити на радни поредак.<ref>{{Cite news|url=https://mashable.com/2013/12/29/silk-road-2-0-reopens/#aW2LIbTZBuqG|title = New Dread Pirate Roberts Abandons Ship on Silk Road 2.0|last=Berkman|first=Fran|work=Mashable|access-date = 2. 5. 2018.|language=en}}</ref> На дан 13. фебруара 2014. године Дефкон је објавио да су ескро рачуни за Силк Роад 2.0 компромитовани кроз рањивост у биткоин протоколу под називом "дебалансирање трансакција". Док је сајт остао на мрежи, сви биткоини на ескро рачуну, вредни 2,7 милиона долара, пријављени су као украдени.<ref>{{Cite news|url=https://www.theverge.com/2014/2/13/5409340/the-silk-road-2-has-been-hacked-for-2-7-million|title = The Silk Road 2 has been hacked for $2.7 million|work=The Verge|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref> Касније се извештавало да је рањивост била у веб-сајтовој функције "Освежавајући депозити", а да су администратори Силк Роад-а потрошили своје провизије од продаје од 15. фебруара како би рефундирали кориснике који су изгубили новац, док је 50% жртава хакера у потпуности отплаћено од 8. априла.<ref>{{Cite news|url=https://motherboard.vice.com/en_us/article/78x89b/how-silk-road-bounced-back-from-its-multimillion-dollar-hack|title = How Silk Road Bounced Back from Its Multimillion-Dollar Hack|date = 22. 4. 2014.|work=Motherboard|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-us}}</ref> Дана 6. новембра 2014. године, власти са [[Federalni istražni biro|Федералним истражним бироом]], [[Европол]]ом и Еуројус-том објавиле су хапшење Блејка Бентхала, наводно власника и оператера Силк Роад 2.0 под псеудонимом "Дефкон", претходног дана у Сан Франциску, у склопу операције Онимоус.<ref>{{Cite news|url=http://www.businessinsider.com/fbi-silk-road-seized-arrests-2014-11|title = FBI Arrests Former SpaceX Employee, Alleging He Ran The 'Deep Web' Drug Marketplace Silk Road 2.0|work=Business Insider|access-date = 2. 5. 2018.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nbcnews.com/tech/security/fbi-arrests-alleged-silk-road-2-0-operator-blake-benthall-n242751|title = FBI Arrests Alleged 'Silk Road 2.0' Operator Blake Benthall|work=NBC News|access-date = 2. 5. 2018.|language=en-US}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} # == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=GmDN42NkkIM "Силк Роад веб-сајт назван Амазоном за хероин и кокаин".] [[Јутјуб|JuTjub]]. * [http://www.gwern.net/Silk-Road "Силк Роад:Теорија и практиковање".] * [[iarchive:gov.uscourts.mdd.238311|"Сједињене Америчке Државе против Роса Вилијама Улбрихта".]] [[Категорија:Интернет]] [[Категорија:Интернет култура]] 3hfr4dwqah25c3ux8dhoinju0vbdy2p 0 3882038 25138923 24620500 2022-08-04T20:57:08Z Youngeagle987 231613 /* Улоге */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Факултет страха | слика = Факултет страха.jpeg | ширина слике = | опис слике = Постер филма<br />''Шесторо студената ће открити да њихови професори заиста нису са ове планете.'' | изворни назив = The Faculty<br /> [[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3.5 stars.svg|60п]] 6,5/10 (99 397 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = [[Роберт Родригез]] | режија = [[Роберт Родригез]] | сценарио = [[Кевин Вилијамсон]] | продуцент = Елизабета Авелон<br />Боб Вајнштајн<br />Харви Вајнштајн | уредник = [[Роберт Родригез]] | прича = Дејвид Вечер<br />Брус Кимел | на основу = | главне улоге = [[Елајџа Вуд]]<br />[[Џордана Брустер]]<br />[[Шон Хатоси]]<br />[[Клеа Дувал]]<br />[[Џош Хартнет]]<br />[[Лаура Харис]]<br />[[Роберт Патрик]]<br />[[Бебе Њојвирт]]<br />[[Пајпер Лори]]<br />[[Фамке Јансен]]<br />[[Ашер|Ашер Рејмонд]]<br />[[Салма Хајек]]<br />[[Џон Стјуарт]] | наратор = | музика = Марко Белтрами | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Енрике Чедак | сценографија = | камера = | монтажа = | дизајнер продукције = | издавачка кућа = Dimension Films<br />Los Hooligans Productions | студио = | дистрибутер = [[Мирамакс]] | година = [[1998]]. | трајање = 104 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 15 милиона $<ref name="mojo">{{cite web|url=http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=faculty.htm|title=The Faculty (1998)|publisher=Boxofficemojo.com|date = 21. 5. 1999.|accessdate = 20. 10. 2010.}}</ref> | зарада = 40,3 милиона $<ref name="mojo"/> | награде = ''8 номинација'' | претходни = | следећи = | веб-сајт = | IMDb = http://www.imdb.com/title/tt0133751/ | COBISS = }} '''Факултет страха''' ({{јез-ен|The Faculty}}) је [[сједињене Америчке Државе|амерички]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] из [[1998]]. режисера [[Роберт Родригез|Роберта Родригеза]], са [[Елајџа Вуд|Елајџом Вудом]], [[Џордана Брустер|Џорданом Брустер]], [[Џош Хартнет|Џошом Хартнетом]], [[Шон Хатоси|Шоном Хатосијем]], [[Клеа Дувал|Клеом Дувал]] и [[Лаура Харис|Лауром Харис]] у главним улогама. Филм је зарадио преко 40 милиона $, постао један од омиљених хорор филмова 90-их и временом стекао статус [[култни филм|култног филма]]. У себи садржи елементе ''[[Инвазија трећих бића|Инвазије трећих бића]]'', ''[[Створ]]а'', али има сличности и са другим хорор класицима 90-их, као што су ''[[Врисак]]'' и ''[[Знам шта сте радили прошлог лета]]''. == Радња == {{упозорење-филм}} Шесторо студената ''Херингтон факултета'' открива да су тела њихових професора запосели ванземаљци, који се великом брзином шире на остале студенте као и њихове суграђане. Убрзо, Кејси, Дилајла, Зик, Стоукс, Мерибет и Стен остају једини људи у читавом [[Охајо|Охају]] и морају што пре да пронађу и униште ''краљицу'', како се ванземаљци не би проширили изван Охаја. Откривају да дрога коју Зик продаје у себи садржи супстанцу која може да их уништи, али када се и Дилајла претвори у једног од њих, уништи им готово све залихе, те тако група остаје са минималним шансама за преживљавање. Филм је један од ретких из ове групе хорора који има потпуно срећан крај, што је највероватније и разлог што није добио ниједан наставак. Многи критичари сматрају да су добри и разноврсни ликови главни разлог за велики успех филма. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Елајџа Вуд]] || Кејси Конор |- | [[Клеа Дувал]]|| Стоукли „Стоукс” Мичел |- | [[Џош Хартнет]] || Зик Тајлер |- | [[Џордана Брустер]] || Дилајла Профит |- | [[Лаура Харис]] || Мерибет Луиза Хачинсон |- | [[Шон Хатоси]] || Стен Росадо |- | [[Роберт Патрик]] || тренер Вилис |- | [[Фамке Јансен]] || гђица Бурк |- | [[Бебе Нојвирт]] || директорка Валери Дрејк |- | [[Пајпер Лори]] || гђа Олсон |- | [[Данијел вон Барген]] || гдин Тејт |- | [[Ашер|Ашер Рејмонд]] || Гејб Сантора |- | [[Џон Стјуарт]] || гдин Ферлонг |- | [[Салма Хајек]] || мед. сестра Роуз Харпер |- | [[Сузан Вилис]] || гђа Брамел |- | [[Кристофер Мекдоналд]] || Френк Конор |- | [[Либи Вилари]] || гђа Конор |- | [[Дени Мастерсон]] || rowspan="2" align="center" | „поремећени” |- | [[Вили Вигинс]] |- | [[Џон Абрахам]] || rowspan="2" align="center" | дечко и девојка који се свађају |- | [[Самер Феникс]] |- | [[Пит Џенсен]] || Еди Меклвеј |- | [[Хари Ноулес]] || гдин Ноулес |- | [[Луиз Блек]] || гдин Луиз |- | [[Дуан Мартин]] || полицајац |- | [[Катарина Вилис]] || полицајка |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat| The Faculty }} * {{IMDb title|0133751|Факултет страха}} {{портал|Филм}} {{Роберт Родригез}} {{Кевин Вилијамсон}} [[Категорија:Филмови 1998.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Хорор филмови]] [[Категорија:Научнофантастични хорор филмови]] [[Категорија:Телесни хорор филмови]] [[Категорија:Комични хорор филмови]] [[Категорија:Тинејџерски филмови]] [[Категорија:Филмови Роберта Родригеза]] 8g7ozpz9ed32qi4pfjmx2ivvm4r2dkn 0 3885701 25138750 25137091 2022-08-04T17:51:59Z Dragić22 311087 Додао сам нове счоле стадиона wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|ФК Вршац}} {{Фудбалски клуб | име = ОФК Вршац | слика = OFK Vršac.png | пуно име = Омладински фудбалски клуб „Вршац“ | надимак = | основан = {{Start date and age|2007}} | стадион = [[Градски стадион у Вршцу|Градски стадион]], [[Вршац]] | капацитет = 5.000<ref>{{cite web |title=ОФК Вршац |url=https://fsv.rs/ofk-vrsac-vrsac/ |website=fsv.rs |access-date=2. 5. 2021.}}</ref> | лига = [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] | сезона = [[Српска лига Војводина 2021/22.|2021/22.]] | позиција = [[Српска лига Војводина|Српска лига Војводина]], '''1.''' {{increase}} }} '''Омладински фудбалски клуб Вршац''' је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ски клуб из [[Вршац|Вршца]]. Тренутно се такмичи у [[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|Првој лиги Србије]], другом рангу такмичења. == Историја == Клуб је основан [[2. април]]а [[2007]]. године и то под називом '''Вршац јунајтед'''. Сениорски тим је такмичење почео од сезоне [[2007]]/[[2008|08]]. у [[Општинска лига Вршац - Бела Црква|Општинској лиги Вршац-Бела Црква]]. Прву званичну утакмицу сениори су одиграли [[2. септембар|2. септембра]] [[2007]]. године, а у питању је било гостовање екипи [[ФК Омладинац Загајица|Омладинца из Загајице]]. <ref>{{cite news|title=Настанак и развој Омладинског фудбалског клуба „Vršac United“ из Вршца до 2015 године |url = https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:9894/bdef:Content/get |accessdate=11. 6. 2018.}}</ref> Дана [[12. децембар|12. децембра]] [[2017]]. године клуб је променио име у ОФК „Вршац“. <ref>{{cite news |title=Ново име за нове победе |url=http://evrsac.rs/index.php/sport/sportske-vesti/item/15670-novo-ime-za-nove-pobede-ofk-vrsac |accessdate=11. 6. 2018. |work=evrsac.rs |date=31. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180612024530/http://www.evrsac.rs/index.php/sport/sportske-vesti/item/15670-novo-ime-za-nove-pobede-ofk-vrsac |archive-date=12. 06. 2018 |url-status=dead }}</ref> У сезони 2017/18. у [[Војвођанска фудбалска лига Исток|Војвођанској лиги Исток]] освојили су прво место и пласирали се у [[Српска лига Војводина|Српску лигу Војводина]]. У трећем рангу такмичења Вршац је напредовао из сезоне у сезону и коначно у сезони [[Српска лига Војводина 2021/22.|2021/22.]] освојио прво место и остварио историјски успех пласманом у [[Прва лига Србије у фудбалу|Прву лигу Србије]].<ref>{{cite web |title=OFK „VRŠAC“ ISPISAO ISTORIJU: Obezbedili plasman u Prvu ligu Srbije |url=https://www.novosti.rs/sport/fudbal/1117028/ofk-vrsac-ispisao-istoriju-obezbedili-plasman-prvu-ligu-srbije |website=novosti.rs |access-date=23. 5. 2022.}}</ref> == Новији резултати == <ref>{{cite web|title=Резултати клуба на -{srbijasport.net}- |url=http://www.srbijasport.net/klub/946-vrsac-united-vrsac/rez | accessdate=11. 6. 2018.}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Сезона !Ранг !Лига !Позиција !ИГ !Д !Н !П !ГД !ГП !ГР !Бод !Куп |- | 2013/14. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска лига Исток]] || style="background:#cc9966" | 3. || 30 || 16 || 4 || 10 || 50 || 36 || +14 || 52 || ''Није се квалификовао'' |- | 2014/15. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Банатска зона у фудбалу|Банатска зона]] || 6. || 30 || 11 || 10 || 9 || 32 || 32 || 0 || 43 || ''Није се квалификовао'' |- | 2015/16. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Банатска зона у фудбалу|Банатска зона]] || 5. || 30 || 14 || 5 || 11 || 43 || 38 || +5 || 47 || ''Није се квалификовао'' |- | 2016/17. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска фудбалска лига Исток|Војвођанска лига Исток]] || 5. || 30 || 12 || 7 || 11 || 47 || 48 || -1 || 43 || ''Није се квалификовао'' |- | 2017/18. || style="background:#FEC9C9"|4 || [[Војвођанска фудбалска лига Исток|Војвођанска лига Исток]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 30 || 21 || 7 || 2 || 73 || 28 || +45 || 30 || ''Није се квалификовао'' |- | [[Српска лига Војводина 2018/19.|2018/19.]] || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина]] || 7. || 32 || 12 || 7 || 13 || 36 || 36 || 0 || 43 || ''Није се квалификовао'' |- | [[Српска лига Војводина 2019/20.|2019/20.]] || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина]] || 4. || 17 || 9 || 2 || 6 || 28 || 23 || +5 || 29 || ''Није се квалификовао'' |- | [[Српска лига Војводина 2020/21.|2020/21.]] || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина]] || style="background:silver"| 2. || 38 || 23 || 8 || 7 || 71 || 34 || +37 || 77 || ''Није се квалификовао'' |- | [[Српска лига Војводина 2021/22.|2021/22.]] || style="background:#A3E9FF"|3 || [[Српска лига Војводина]] || style="background:gold" | '''1.''' [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] || 28 || 18 || 5 || 5 || 60 || 33 || +27 || 59 || ''Није се квалификовао'' |- |} == Стадион == <gallery> Датотека:City stadium in Vršac.jpg|Градски стадион Датотека:City stadium in Vršac (2).jpg|Градски стадион Датотека:City stadium in Vršac (3).jpg|Градски стадион Датотека:City stadium in Vršac (4).jpg|Градски стадион Датотека:City stadium in Vršac (5).jpg|Помоћни терен Датотека:City stadium in Vršac (6).jpg|Помоћни терен Датотека:Gradski Stadion Vršac.jpg|alt=|Градски Стадион Вршац Датотека:Gradski Stadion Vršac2.jpg|alt=|Градски Стадион Вршац </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.facebook.com/ofkvrsac/ Званична Фејсбук страница клуба] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|В]] [[Категорија:Спорт у Вршцу]] np0tvo0y4n4cz0bcu2qmwx8xm6v7mrj 0 3905090 25139162 24496759 2022-08-05T07:27:45Z Artanisen 249210 Origin_of_Iwato_Kagura_Dance_Amaterasu_by_Toyokuni_III_(Kunisada)_1856.png wikitext text/x-wiki {{Short description|Натприродно биће које сматра се божанским или светим}} {{multiple image | perrow = 2 | total_width = 240 | image1 = Sri Mariamman Temple Singapore 2 amk.jpg | alt1 = Krishnaup | width1 = 1964 | height1 = 2620 | image2 = Skanda at Miaoying Temple.JPG | alt2 = Skanda | width2 = 1200 | height2 = 1600 | image3 = Gold beaker, Inca, 1450-1532 AD, southern Peru - Staatliches Museum für Völkerkunde München - DSC08504.JPG | alt3 = Beaker | image4 = Musée africain Lyon 130909 01.jpg | alt4 = Orisha | image5 = Ares Canope Villa Adriana b.jpg | alt5 = Ares | image6 = Itzamna e Ixchel.JPG | alt6 = Itzamna e Ixchel | width7 = 340 | height7 = 260 | image8 = Spas vsederzhitel sinay.jpg | alt8 = Jesus Christ | width9 = 340 | height9 = | image10 = Maestro dei mesi, 01 giano bifronte (anno vecchio e anno nuovo) gennaio, 1225-1230 ca. 03.JPG | alt10 = Janus | width10 = 340 | height10 = 260 | image11 = Origin_of_Iwato_Kagura_Dance_Amaterasu_by_Toyokuni_III_(Kunisada)_1856.png | alt11 = Kami | width11 = 400 | footer = Примери представа божанстава у различитим културама; у смеру казаљке на сату са горње леве стране: [[хиндуизам]], [[будизам]], [[Yoruba religion|јоруба]], [[Maya religion|маја]], [[Religion in ancient Rome|римски]], [[Shinto|шинтоистички]], [[Christianity|хришћански]], [[Ancient Greek religion|грчки]] и [[Religion in the Inca Empire|инка]]. | align = | direction = | caption1 = | caption2 = }} '''Божанство''' је, по веровању неких култура, [[натприродност|натприродно]] [[биће]] које се сматра божанским или [[светост|светим]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/811563770|title = Encyclopedia of gender and society| date = 2009|publisher=SAGE|others=O'Brien, Jodi.|isbn=9781452266022|location=London|oclc=811563770}}</ref><ref name="OBrien">{{cite book|last1=O'Brien|first1=Jodi|title=Encyclopedia of Gender and Society|year=2009|publisher=Sage|location=Los Angeles|isbn=978-1-4129-0916-7|page=191|url={{google books |plainurl=y |id=_nyHS4WyUKEC}}|access-date=28 June 2017|language=en}}</ref> Мушко божанство се назива [[бог]], док је женско [[Boginja|богиња]]. Религије се могу категорисати по томе колико божанстава обожавају. [[Монотеизам|Монотеистичке религије]] прихватају само једно божанство (претежно названо [[Бог]]),<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/741691675|title = Only one God? : monotheism in ancient Israel and the veneration of the goddess Asherah| date = 2001|publisher=New York|others=Becking, Bob.|isbn=9780567232120|location=London|oclc=741691675}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/568659427|title = The boundaries of monotheism : interdisciplinary explorations into the foundations of western monotheism| date = 2009|publisher=Brill|others=Korte, Anne-Marie, 1957-, Haardt, Maaike de, 1954-|isbn=9789047426639|location=Leiden|oclc=568659427}}</ref> док [[Политеизам|политеистичке религије]] прихватају више божанстава.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/76183286|title = Scripture as communication : introducing biblical hermeneutics| last = Brown | first = Jeannine K. | date = 2007|publisher=Baker Academic|isbn=9780801027888|location=Grand Rapids, Mich.|oclc=76183286}}</ref> [[Henoteizam|Хенотеистичке религије]] обожавају једно врховно божанство, али не искључују остала, сматрајући их аспектом истог божанског принципа;<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/813993755|title = The Routledge companion to theism| date = 2013|publisher=Routledge|others=Taliaferro, Charles., Harrison, Victoria S., Goetz, Stewart.|isbn=9780203123294|location=New York|oclc=813993755}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/22983091|title = A world theology : the central spiritual reality of humankind|author=Reat, N. Ross| date = 1991|publisher=Cambridge University Press|others=Perry, Edmund F.|isbn=978-0-521-33159-3|location=Cambridge [England]|oclc=22983091}}</ref> док нонтеистичке религије поричу било ког врховног вечног божанског творца али прхватају пантеон божанстава који живе, умиру и могу се поново родити као било које друго биће.<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/812686123|title = Buddhism : a very short introduction| last = Keown | first = Damien | date = 2013|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-966383-5|edition=New|location=Oxford|oclc=812686123}}</ref><ref name=":1">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/830367873|title = The Oxford handbook of atheism|others=Bullivant, Stephen Sebastian, 1984-, Ruse, Michael|isbn=9780199644650|edition=1.|location=Oxford, United Kingdom|oclc=830367873}}</ref> Иако већина монотеистичких религија традиционално сматра свог Бога као свемогућег, свеприсутног, добронамерног и вечног,<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/741691542|title=A dictionary of philosophy of religion|year=2010|publisher=Continuum|others=Taliaferro, Charles., Marty, Elsa J.|isbn=9781441185044|location=New York|oclc=741691542}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/913794694|title=Walking with the gods : modern people talk about deities, faith, and recreating ancient traditions|last=D.|first=Wilkerson, W.|isbn=9780991530014|location=Sand Springs, Oklahoma|oclc=913794694}}</ref><ref name=":2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/50291226|title=Understanding early civilizations : a comparative study|last=G.|first=Trigger, Bruce| date = 2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-82245-9|location=Cambridge|oclc=50291226}}</ref> ниједна од ових особина није битна за дефиницију "божанства"<ref name=":2" /><ref name=":3">{{harvnb|Hood|1990|pp=}}</ref> и различите културе су различито концептуализовале своје божанство.<ref name=":2" /><ref name=":3" /> Монотеистичке религије углавном се односе на Бога у мушком роду,<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/826516823|title=Routledge international encyclopedia of women : global women's issues and knowledge| date = 2000|publisher=Routledge|others=Kramarae, Cheris., Spender, Dale.|isbn=9780203800942|location=New York|oclc=826516823}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/883651697|title=The Oxford encyclopedia of the Bible and gender studies|others=O'Brien, Julia M.,|isbn=9780190204884|location=Oxford|oclc=883651697}}</ref> док се друге религије односе према својим божанствима на различите начине - мушка, женска, двополна и бесполна божанства.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/25788416|title=Roman and European mythologies| date = 1992|publisher=University of Chicago Press|others=Bonnefoy, Yves.|isbn=978-0-226-06455-0|location=Chicago|oclc=25788416}}</ref><ref>{{Cite book|title=Seeking Mahadevi: Constructing the Identities of the Hindu Great Goddess|last=Pintchman|first=Tracy|publisher=SUNY Press|year=2014|isbn=9780791490495|location=|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/945698191|title = To be cared for : the power of conversion and foreignness of belonging in an Indian slum| last = Roberts | first = Nathaniel |isbn=9780520963634|location=Oakland, California|oclc=945698191}}</ref> Историјски, многе древне културе - укључујући древне [[Месопотамија|Месопотамце]], [[Стари Египат|Египћане]], [[Античка Грчка|Грке]], [[Римљани|Римљане]], [[Нордијске земље|Нордијце]] и [[Азија (митологија)|Азијате]] - персонификовале су природне појаве, или као намерне узроке или као ефекте.<ref name="automatski generisano1">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/9042875|title = An introduction to ancient Iranian religion : readings from the Avesta and Achaemenid inscriptions| date = 1983|publisher=University of Minnesota Press|others=Malandra, William W.|isbn=978-0-8166-1114-0|location=Minneapolis [Minn.]|oclc=9042875}}</ref><ref name="automatski generisano2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/567369754|title = Philosophy of religion| date = 2010|publisher=Springer|others=Fløistad, Guttorm., International Institute of Philosophy.|isbn=9789048135271|location=Dordrecht|oclc=567369754}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/35262365|title = Mesopotamian civilization : the material foundations|last=T.|first=Potts, Daniel| date = 1997|publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-3339-9|location=Ithaca, N.Y.|oclc=35262365}}</ref> Неке [[авеста]]нска и [[Веде|ведска]] божанства сматрана су етичким концептима.<ref name="automatski generisano1" /><ref name="automatski generisano2" /> У индијским религијама, божанства су замишљана како се манифестују у храму тела сваког живог бића, као чулни органи и ум.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/889252549|title = Advaita Vedānta up to Śaṃkara and his pupils|others=Potter, Karl H.|isbn=9781400856510|location=Princeton, New Jersey|oclc=889252549}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/65221446|title = Saṃnyāsa Upaniṣads : Hindu scriptures on asceticism and renunciation| date = 1992|publisher=Oxford University Press|others=Olivelle, Patrick.|isbn=978-1-4237-6454-0|location=New York|oclc=65221446}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/810077906|title = Encyclopedia of Hinduism| date = 2008|publisher=Routledge|others=Cush, Denise., Robinson, Catherine A., York, Michael, 1939-|isbn=9781135189792|location=London|oclc=810077906}}</ref> Божанства су замишљана као облик постојања ([[Самсара]]) након поновног рођења, за људска бића која су добијала заслуге кроз етички живот, где су постајали божанства чувари и живели блажено на небу, али су такође подложни смрти кад се њихова заслуга изгуби.<ref name=":0" /><ref name=":1" /> == Дефиниције == [[File:NASA-HS201427a-HubbleUltraDeepField2014-20140603.jpg|thumb|лево|250п|[[Pantheism|Пантеисти]] верују да сам универзум и све у њему чине једно, свеобухватно божанство.<ref name="Pearsall">{{cite book|last1=Pearsall|first1=Judy|title=The New Oxford Dictionary Of English|date=1998|publisher=Clarendon Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-861263-6|page=1341|edition=1st}}</ref><ref name="Edwards">{{cite book|last1=Edwards|first1=Paul|title=Encyclopedia of Philosophy|url=https://archive.org/details/encyclopediaofph08edwa|url-access=registration|date=1967|publisher=Macmillan|location=New York|page=[https://archive.org/details/encyclopediaofph08edwa/page/34 34]}}</ref>]] Не постоји универзално прихваћен консензус о томе шта је божанство,<ref name="OBrien"/> а концепти божанстава се значајно разликују у различитим културама.<ref name="OBrien"/> [[Huw Owen|Хју Овен]] наводи да израз „божанство или бог или његов еквивалент на другим језицима“ има збуњујући распон значења и значаја.<ref name="Owen">{{cite book |last=Owen|first=Huw Parri|title=Concepts of Deity |year=1971 |publisher=Springer |isbn=978-1-349-00093-7 |url={{google books |plainurl=y |id=vW2wCwAAQBAJ }} |access-date=28 June 2017 |language=en}}</ref>{{rp|vii-ix}} Она се крећу од „бесконачног трансцендентног бића које је створило и господари универзумом“ (Бог), на „коначан ентитет или искуство, са посебним значајем или који изазива посебан осећај“ (бог), до „концепта у религиозном или филозофском контексту који се односи на природу или увећана бића или на надсветовно царство“, до „бројних других употреба“.<ref name="Owen"/>{{rp|vii–ix}} Божанство је типично концептуализовано као натприродни или божански концепт, који се манифестује у идејама и знању, у облику који комбинује изврсност у неким или свим аспектима, бори се са слабостима и питањима у другим аспектима, [[Јунак|херој]]ски у погледу и поступцима, али је повезан са емоцијама и жеље.<ref name=Gupta>{{cite book|last1=Gupta|first1=Bina|last2=Gupta|first2=Professor of Philosophy and Director South Asia Language Area Center Bina|title=An Introduction to Indian Philosophy: Perspectives on Reality, Knowledge, and Freedom|url={{google books |plainurl=y |id=-WepAgAAQBAJ|page=21}}|date=2012|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-65310-0|pages=21–25}}</ref><ref name="Gupta2012">{{cite book|last=Gupta|first=Bina|title=An Introduction to Indian Philosophy: Perspectives on Reality, Knowledge, and Freedom|url={{google books |plainurl=y |id=2mmpAgAAQBAJ|page=88}}|year= 2012|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-136-65309-4|pages=88–96}}</ref> У другим случајевима, божанство је принцип или стварност као што је идеја „душе”. [[Upanishad|Упанишаде]] хиндуизма, на пример, карактеришу [[Atman (Hinduism)|Атмана]] (душу, сопство) као ''деву'' (божанство), на тај начин тврдећи да је дева и вечни врховни принцип ([[Brahman|Браман]]) део сваког живог бића, да је ова душа духовна и божанска, и да схватити самоспознају значи спознати врховно.<ref name="Cohen2008">{{cite book|last=Cohen|first=Signe|title=Text and Authority in the Older Upaniṣads|url={{google books |plainurl=y |id=dUKwCQAAQBAJ|page=40}}|date=2008|publisher=Brill|isbn=978-90-474-3363-7|pages=40, 219–20, 243–44}}</ref><ref>{{cite book|last1=Fowler|first1=Jeaneane|title=Hinduism: Beliefs and Practices |date=1997|publisher=Sussex Academic Press|location=Brighton|isbn=978-1-898723-60-8|pages=10, 17–18, 114–18, 132–33, 49|url={{google books |plainurl=y |id=RmGKHu20hA0C|page=10}}|access-date=28 June 2017|language=en}}</ref><ref>{{cite book|last1=Choon Kim|first1=Yong|last2=Freeman|first2=David H.|title=Oriental Thought: An Introduction to the Philosophical and Religious Thought of Asia|date=1981|publisher=Littlefield, Adams and Company|location=Totowa, NJ|isbn=978-0-8226-0365-8|pages=15–19|url={{google books |plainurl=y |id=omwMQA_DUVEC|page=15}}|access-date=28 June 2017|language=en}}</ref> Теизам је веровање у постојање једног или више божанстава.<ref>{{cite web|title=the definition of theism|url=http://www.dictionary.com/browse/theism?|website=Dictionary.com|access-date=22 January 2018}}</ref><ref>{{cite web|title=theism|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/theism|website=[[Merriam-Webster]]|access-date=22 January 2018|language=en}}</ref> [[Polytheism|Политеизам]] је веровање и обожавање више божанстава,<ref name="Libbrecht"/> која су обично састављена у [[Пантеон (религија)|пантеон]] богова и [[goddess|богиња]], са пратећим [[ritual|ритуалима]].<ref name="Libbrecht">{{cite book|last=Libbrecht|first=Ulrich|title=Within the Four Seas: Introduction to Comparative Philosophy|url={{google books |plainurl=y |id=rmT3ZHGxJPgC|page=42}}|year=2007|publisher=Peeters Publishers|isbn=978-90-429-1812-2|page=42}}</ref> У већини политеистичких религија, различити богови и богиње су репрезентације сила природе или [[ancestral worship|принципа предака]], и могу се посматрати или као аутономни или као аспекти или [[emanationism|еманације]] [[Бог]]а створитеља или [[transcendence (religion)|трансценденталног]] [[Absolute (philosophy)|апсолутног принципа]] ([[monism|монистичке]] теологије), који се манифестује [[immanence|иманентно]] у природи.<ref name="Libbrecht"/> [[Henotheism|Хенотеизам]] прихвата постојање више од једног божанства, али сматра да су сва божанства еквивалентне репрезентације или аспекти истог божанског принципа, највишег.<ref name=ross73>{{cite book|last1=Reat|first1=N. Ross|last2=Perry|first2=Edmund F.|title=A World Theology: The Central Spiritual Reality of Humankind|date=1991|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-33159-3|pages=73–75|url={{google books |plainurl=y |id=vD2TJNc7NE4C}}|access-date=28 June 2017|language=en}}</ref><ref>[http://www.britannica.com/topic/monotheism Monotheism] and [https://www.britannica.com/topic/polytheism Polytheism], Encyclopædia Britannica;<br />{{cite book|author=Louis Shores|title=Collier's Encyclopedia: With Bibliography and Index|url=https://books.google.com/books?id=E2maKFG4CpMC|year=1963|publisher=Crowell-Collier Publishing|page=179}}, Quote: "While admitting a plurality of gods, henotheism at the same time affirms the paramount position of some one divine principle."</ref><ref>{{cite book|last1=Taliaferro |first1=Charles| last2=Harrison|first2=Victoria S.|last3=Goetz|first3=Stewart| title=The Routledge Companion to Theism|date=2012|publisher=Taylor and Francis|location= Hoboken|isbn=978-1-136-33823-6|pages=78–79|url={{google books |plainurl=y |id=ct7fCgAAQBAJ}}|access-date=22 January 2018}};<br />{{cite book|author=Rangar Cline|title=Ancient Angels: Conceptualizing Angeloi in the Roman Empire|url=https://books.google.com/books?id=-pZHD6JtR_sC |year=2011|publisher=Brill Academic|isbn=978-90-04-19453-3|pages=40–41}}</ref> [[Monolatry|Монолатрија]] је веровање да многа божанства постоје, али да се само једно од ових божанстава може ваљано обожавати.<ref>{{cite book|last=Eakin, Jr|first=Frank|title=The Religion and Culture of Israel|location=Boston|publisher=Allyn and Bacon|date=1971|page=70}}, Quote: "Monolatry: The recognition of the existence of many gods but the consistent worship of one deity".</ref><ref>{{citation |author-link= Bruce R. McConkie |first= Bruce R. |last= McConkie |title= Mormon Doctrine |edition= 2nd |location= Salt Lake City, UT |publisher= Bookcraft |year= 1979 |page= 351|title-link= Mormon Doctrine }}</ref> == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{refbegin|}} * {{Cite book | ref=harv|title=Must God Remain Greek?| url=https://archive.org/details/mustgodremaingre0000hood|last=Hood|first=Robert Earl|publisher=Fortress Press|year=1990|isbn=978-1-4514-1726-5|location=|pages=}} * {{cite book |last = Baines |first = John |author-link=John Baines (Egyptologist) |title=Fecundity Figures: Egyptian Personification and the Iconology of a Genre |year=2001 |publisher=Griffith Institute |location=Oxford |isbn=978-0-900416-78-1 |edition=Reprint }} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Deities}} {{Authority control}} [[Категорија:Божанства| ]] e7377nf39bvngtrdvafel9pcyy95ogi 0 3906166 25138953 25124815 2022-08-04T21:42:28Z VDVK 184501 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 26em;" |- ! colspan="8" style="font-size: medium;" | Шумадијско-рашка зона у фубдалу |- | colspan="8" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" | [[Датотека:Srpska Liga Zapad.jpg|200п]] |- | '''Спорт''' || [[Фудбал]] |- | '''Oснована''' || [[2018]]. |- | '''Број тимова''' || 14 |- | '''Држава ''' || [[Датотека:Flag of Serbia.svg|22x20п|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- | '''Покрајина''' || [[Централна Србија]] |- | '''Регија''' || [[Шумадија и западна Србија]] |- | '''Ранг''' || 4 |- | '''Виши ранг''' || [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8p]] [[Српска лига Запад|Српска лига Запад]] |- | '''Нижи ранг''' || [[Датотека:RedDownArrow.svg|8p]] [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8p]] [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8p]] [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8p]] [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]] |- | '''Тренутни првак''' || [[ФК Тутин|Тутин]] ([[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]) |- | '''Тренутна сезона'''|| [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.]] |} '''Шумадијско-рашка зона''' је једна од укупно дванаест [[Зонске лиге|зонских лига]] у [[фудбал]]у. Зоне су четврти ниво лигашких [[Фудбал у Србији|фудбалских такмичења у Србији]]. Виши степен такмичења је [[Српска лига Запад]], а нижи су [[Окружне лиге Србије у фудбалу|окружне лиге]] - [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]], [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]], [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] и [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]]. Лига је формирана [[2018]]. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији ''Фудбласког савеза региона Западне Србије''. Тада су угашене зоне [[Зона Дрина у фудбалу|Дрина]], [[Зона Дунав у фудбалу|Дунав]] и [[Зона Морава у фудбалу|Морава]], а уместо њих настале су четири нове зоне - [[Западно-моравска зона у фудбалу|Западно-моравска]], [[Колубарско-мачванска зона у фудбалу|Колубарско-мачванска]], [[Подунавско-шумадијска зона у фудбалу|Подунавско-шумадијска]] и [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашка]]. Ову лигу углавном чине клубови са подручја одакле су до 2017/18. долазили учесници тадашње Зоне Морава. У овом такмичењу учествују клубови из [[Рашки управни округ|Рашког округа]], [[Град Крагујевац|Града Крагујевца]], [[Општина Кнић|Општине Кнић]] и српски клубови из [[Косовскомитровачки управни округ|Косовскомитровачког округа]]. = Победници свих првенстава = {| cellpadding="3" cellspacing="0" border="1" style="background:#FF F8 DC; font-size:95%; border:gray solid 1px; border-collapse:collapse;" |- style="background:#FF F8 DC; text-align:center;" | '''Сезона''' | '''Бр. клуб.''' | style="background:gold; width:200px;"| '''Првак''' | '''Бодови''' | style="background:silver; width:200px;"| '''Вицепрвак''' | '''Бодови''' |- style="background:#efefef; text-align:center;" | '''[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]''' || 14 || '''[[ФК Сушица]]''', [[Крагујевац]] || 63 || [[ФК Слога Краљево|ФК Слога]], [[Краљево]] || 55 |- style="background:#efefef; text-align:center | ''' [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]'''<sup>1</sup>|| 16 || [[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']], [[Гружа]] || 38 || [[ФК Шумадија 1903]], [[Крагујевац]] || 38 |- style="background:#efefef; text-align:center;" | '''[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]''' || 16 || '''[[ФК Реал Подунавци|ФК Реал]]''', [[Подунавци]]|| 65 || [[ФК Шумадија 1903]], [[Крагујевац]] || 58 |- style="background:#efefef; text-align:center;" | ''' [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]'''|| 14 || [[ФК Тутин|'''ФК Тутин''']], [[Тутин]]|| 64|| [[ФК Јошаница]], [[Нови Пазар]]|| 62 |-style="background:#efefef; text-align:center;" |'''[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.|2022/23.]]''' |14 | | | | |} * <sup>1</sup> <small> Сезона прекинута након 16 кола због пандемије [[Пандемија вируса корона 2019/20.|Корона вирус]]а</small> = Клубови у сезони 2022/23. = {| class="wikitable" style="text-align:left" |- ! style="background:lightgrey;width:12em" | Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" | Место ! style="background:lightgrey;width:12em" | Општина ! style="background:lightgrey;width:20em" | 2021/22 |- |'''[[OФК Рас]]''' |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] | 1. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8p]]) |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |[[Рашка (град)|Рашка]] |[[Општина Рашка|Рашка]] |6. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Будућност Ресник|ФК Будућност]]''' |[[Ресник (Крагујевац)|Ресник]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] | 7. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |[[Гружа]] |[[Општина Кнић|Кнић]] |8. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |2. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''']] |[[Рибница (Краљево)|Рибница]] |[[Град Краљево|Краљево]] |4. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- | '''[[ФК Корићани]]''' |[[Корићани (Крагујевац)|Корићани]] | [[Град Крагујевац|Крагујевац]] | 10. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- | '''[[ФК Мокра Гора]]''' | [[Зубин Поток]] | [[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]] | 9. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- | '''[[ФК Напредак Грачац|ФК Напредак]]''' |[[Грачац (Врњачка Бања)|Грачац]] |[[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] | 2. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8p]]) |- | '''[[ФК Полет Ратина|ФК Полет]]''' | [[Ратина]] | [[Град Краљево|Краљево]] | 5. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Слога Краљево|ФК Слога]]''' |[[Краљево]] |[[Град Краљево|Краљево]] |14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8p]]) |- | '''[[ФК Србија Илићево|ФК Србија]]''' | [[Илићево]] | [[Град Крагујевац|Крагујевац]] | 1. у [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Првој лиги Крагујевца]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8p]]) |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |[[Косовска Митровица]] |[[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]] |16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8p]]) |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |[[Крагујевац]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] | 3. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |} = Укупна табела = Стање након завршетка сезоне [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22]]. Плавом бојом обојена су имена клубова који учествују у сезони [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.|2022/23]]. '''Подебљани''' су статистички параметри који представљају рекорде у својој категорији. {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ; |- ! # !! Клуб !! Бр.Сез. !! ОУ !! Поб !! Нер !! Пор !! ДГ !! ПГ !! ГР !! Бодови ! НП!! БПУ |- bgcolor="#CEEBFB" | | 1 ||style="text-align:left" |[[ФК Шумадија 1903|'''ФК Шумадија 1903''']] ||'''4'''||94 ||'''60'''|| 13||21 ||'''206'''||71 ||'''+135'''||'''193''' |2|| 2.05 |- bgcolor="#CEEBFB" | | 2|| style="text-align:left" |[[ФК Полет Ратина|'''ФК Полет Ратина''']]||'''4'''||'''96'''|| 42|| '''15'''|| 39 || 138|| 133 || +5|| 141 |5|| 1.48 |- | 3 || style="text-align:left" |[[ФК Реал Подунавци|'''ФК Реал Подунавци''']]||3||71|| 39|| 11|| 21|| 141|| 88|| +53|| 128 |'''1'''|| 1.80 |- | 4|| style="text-align:left" |[[ФК Шумадија Топоница|'''ФК Шумадија Топоница''']] (-2)||'''4'''||95|| 35|| 13|| 47|| 126|| '''180'''|| -54||116 |5||1.22 |- | 5|| style="text-align:left" |[[ФК Водојажа|'''ФК Водојажа''']]||'''4'''||76|| 34|| 11|| 31|| 115|| 114|| +1|| 113 |5|| 1.49 |- | 6|| style="text-align:left" |[[ФК Гоч Врњачка Бања|'''ФК Гоч''']]||'''4'''||'''96'''|| 34|| 9||'''53'''|| 113||163|| -50|| 111 |6|| 1.16 |- bgcolor="#CEEBFB" | | 7 || style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']]||3||66|| 31 || 7|| 28 ||123|| 92|| +31|| 100 |'''1'''|| 1.52 |- bgcolor="#CEEBFB" | | 8|| style="text-align:left" |[[ФК Будућност Ресник|'''ФК Будућност Ресник''']] (-1) || 3|| 70|| 31|| 8|| 31|| 114|| 118|| -4|| 100 |7|| 1.43 |- bgcolor="#CEEBFB" | | 9|| style="text-align:left" |[[ФК Корићани|'''ФК Корићани''']] (-2)|| 3|| 69|| 29|| 12|| 28|| 103|| 95|| +8|| 97 |3|| 1.41 |- bgcolor="#CEEBFB" | | 10|| style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] (-1)||3||67|| 28|| 11|| 28|| 142|| 122|| +20|| 94 |4|| 1.48 |- bgcolor="#CEEBFB" | | 11 || style="text-align:left" |[[ФК Мокра Гора|'''ФК Мокра Гора''']]|| 2|| 53 || 23|| 12|| 18|| 109|| 80|| +29|| 81 |4|| 1.54 |- | 12|| style="text-align:left" |'''[[ФК Коштампоље Делимеђе]]''' (-1)<ref>Клуб се до 10.08.2021. звао ФК Нови Пазар 1928</ref>||3||71|| 22||11|| 38|| 87|| 132|| -45|| 76 |9|| 1.07 |- | 13|| style="text-align:left" |[[ФК Аполон 2018 Ковачи|'''ФК Аполон 2018 Ковачи''']] (-1)||3||57|| 21|| 10|| 26|| 76|| 81|| -5|| 72 |7|| 1.26 |- |14 | style="text-align:left" |[[ФК Тутин|'''ФК Тутин''']] | 1 | 25 | 22 | 1 | 2 | 79 | 19 | +60 | 67 |'''1''' | '''2.68''' |- | 15|| style="text-align:left" |[[ФК Сушица|'''ФК Сушица''']]|| 1|| 26|| 19|| 6|| 1|| 66|| 30||+36|| 63 |'''1'''||2.42 |- bgcolor="#CEEBFB" | |16 | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | 1 | 24 | 20 | 2 | 2 | 73 | 13 | +60 | 62 |2 | 2.58 |- | 17|| style="text-align:left" |[[ФК Радник Ушће|'''ФК Радник Ушће''']]|| 2|| 45|| 17|| 11|| 17|| 69|| 66|| +3|| 62 |11|| 1.38 |-bgcolor="#CEEBFB" | | 18|| style="text-align:left" |[[ФК Слога Краљево|'''ФК Слога Краљево''']]|| 1|| 26|| 17|| 4|| 5|| 45 || 22|| +23|| 55 |2|| 2.12 |- bgcolor="#CEEBFB" | | 19|| style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']]|| 2|| 50|| 16|| 7|| 27|| 55|| 88|| -33|| 55 |4|| 1.1 |- | 20|| style="text-align:left" |[[ФК Омладинац Ново Село|'''ФК Омладинац Ново Село''']]|| 2|| 45|| 15|| 4 || 23 || 54|| 92|| -38|| 52 |10|| 1.16 |-bgcolor="#CEEBFB" | | 21|| style="text-align:left" |[[ФК Трепча (српски клуб)|'''ФК Трепча''']]|| 1|| 26|| 13|| 5|| 8|| 43|| 28|| +15|| 44 |3|| 1.69 |-bgcolor="#CEEBFB" | | 22|| style="text-align:left" |[[ОФК Рас|'''ОФК Рас''']] (-2)|| 2|| 45|| 12|| 7|| 26|| 65|| 113|| -48|| 41 |8|| 0.91 |- | 23|| style="text-align:left" |[[ФК Пролетер Печеног|'''ФК Пролетер Печеног''']]|| 1|| 29|| 4|| 6|| 19|| 33|| 61|| -28 || 18 |13|| 0.62 |- |24 | style="text-align:left" |[[ФК Слобода Грбице|'''ФК Слобода Доње Грбице''']] | 1 | 24 | 5 | 1 | 18 | 17 | 75 | -58 | 16 |12 | 0.67 |- | 25 | style="text-align:left" |[[ФК Борац Дреновац|'''ФК Борац Дреновац''']]|| 1|| 29|| 2 || 2|| 25|| 27|| 116|| -89|| 8 |15|| 0.28 |- | 26|| style="text-align:left" | [[ФК Звечан|'''ФК Звечан''']]|| 1|| 15|| 1|| 4|| 10|| 14|| 31|| -17|| 7 |15|| 0.47 |-bgcolor="#CEEBFB" | |27 | style="text-align:left"| '''[[ФК Напредак Грачац]]''' |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |-bgcolor="#CEEBFB" | |28 | style="text-align:left"| '''[[ФК Србија Илићево]]''' |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |} Поједини клубови су одустајали од такмичења у сред сезоне. У овој табели су урачунати резултати свих њихових одиграних утакмица у тим сезонама, иако су ти резултати поништени на званичним табелама такмичења. '''Бр.Сез.''' - број сезона одиграних у том такмичењу, '''ОУ''' - број одиграних утакмица, '''Поб''' - број победа, '''Нер''' - број утакмица завршених нерешеним резултатом, '''Пор''' - број пораза, '''ДГ''' - број датих голова, '''ПГ''' - број примљених голова, '''ГР''' - гол-разлика, '''БПУ''' - бодови по утакмици, '''НП''' - најбољи пласман у овом такмичењу. = Учешће и пласман клубова по сезонама = У - клуб учествује у актуелној сезони такмичења Од - клуб је одустао од такмичења у сред сезоне {{легенда|#C0FFC0|- напредовао у виши ранг}} {{легенда|#FFE4E1|- испао у нижи ранг}} {| class="wikitable sortable" style="text-align:center; |+ |- ! !! [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2018/19.|19]]!! [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2019/20.|20]]!! [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2020/21.|21]]!! [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|22]] ![[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.|23]] |- |align=left|[[ОФК Рас|'''ОФК Рас''']] | {{Sort|50|–}}|| 8|| style="background:#FFE4E1;"|14||{{Sort|50|–}} |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|[[ФК Аполон 2018 Ковачи|'''ФК Аполон 2018 Ковачи''']] | 10 || 7|| style="background:#FFE4E1;"|{{Sort|49|Од}}||{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | 11 || style="background:#C0FFC0;"|4|| {{Sort|50|–}}||6 |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|[[ФК Борац Дреновац|'''ФК Борац Дреновац''']] |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |style="background:#FFE4E1;"|15 |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | {{Sort|50|–}}|| 11|| 7||7 |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|'''[[ФК Водојажа]]''' | 5 || 6|| 9||style="background:#FFE4E1;"|{{Sort|49|Oд}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|'''[[ФК Гоч Врњачка Бања|ФК Гоч]]''' | 13 || 16|| 6||style="background:#FFE4E1;"|11 |{{Sort|50|–}} |- |align=left|[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | 8 || style="background:#C0FFC0;"|1|| {{Sort|50|–}}||8 |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|[[ФК Звечан|'''ФК Звечан''']] |{{Sort|50|–}} |style="background:#FFE4E1;"|15 |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}||2 |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''' '''Рибница''']] | style="background:#FFE4E1;"|14 || {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}||4 |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|'''[[ФК Корићани]]''' | {{Sort|50|–}}|| 12|| 3||10 |bgcolor="#CEEBFB" |У |- | align="left" |'''[[ФК Коштампоље Делимеђе]]''' | 9 || 9|| style="background:#FFE4E1;" |12||{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|'''[[ФК Мокра Гора]]''' | {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}|| 4||9 |bgcolor="#CEEBFB" |У |- | align="left" |[[ФК Напредак Грачац|'''ФК Напредак Грачац''']] |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|[[ФК Омладинац Ново Село|'''ФК Омладинац Ново Село''']] | {{Sort|50|–}}|| 14|| style="background:#FFE4E1;"|10||{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|[[ФК Полет Ратина|'''ФК Полет Ратина''']] | 6 || 10|| 5||5 |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|[[ФК Пролетер Печеног|'''ФК Пролетер Печеног''']] | {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}|| style="background:#FFE4E1;"|13||{{Sort|50|−}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|[[ФК Радник Ушће|'''ФК Радник Ушће''']] | {{Sort|50|–}}|| 13|| style="background:#FFE4E1;"|11||{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|[[ФК Реал Подунавци|'''ФК Реал Подунавци''']] | 12 || 3|| style="background:#C0FFC0;"|1||{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |- |align=left|[[ФК Слобода Грбице|'''ФК Слобода Доње Грбице''']] | {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}||{{Sort|50|–}}||style="background:#FFE4E1;"|12 |{{Sort|50|–}} |- |align=left| [[ФК Слога Краљево|'''ФК Слога Краљево''']]|| style="background:#C0FFC0;"|2 || {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}||{{Sort|50|–}} |bgcolor="#CEEBFB" |У |- |align=left|[[ФК Сушица|'''ФК Сушица''']] | style="background:#C0FFC0;"|1 || {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}||{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |- | align="left" |[[ФК Србија Илићево|'''ФК Србија Илићево''']] |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |{{Sort|50|–}} |bgcolor="#CEEBFB" |У |- | align="left" |[[ФК Трепча (српски клуб)|'''ФК Трепча''']] | style="background:#C0FFC0;" | 3 || {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}||{{Sort|50|–}} |bgcolor="#CEEBFB" |У |- | align="left" |[[ФК Тутин|'''ФК Тутин''']] | {{Sort|50|–}}|| {{Sort|50|–}}||{{Sort|50|–}}|| style="background:#C0FFC0;" |1 |{{Sort|50|–}} |- | align="left" |[[ФК Шумадија Топоница|'''ФК Шумадија Топоница''']] | 7 || 5|| 8|| style="background:#FFE4E1;" |13 |{{Sort|50|–}} |- | align="left" |[[ФК Шумадија 1903|'''ФК Шумадија 1903''']] | 4 || 2|| 2||3 |bgcolor="#CEEBFB" |У |} = Спољашње везе = * [https://www.fsrzs.com/novo/index.php/zona-sumadijsko-raska/ Званичан сајт лиге] * [https://srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska Резултати и табеле www.srbijasport.net] {{sr}} {{Фудбал у Србији}} [[Категорија:Шумадијско-рашка зона у фудбалу| ]] [[Категорија:Зонске фудбалске лиге у Србији]] dgwstu5ee3p9150g0x2egzq7y6yvdos 0 3906416 25139050 20739629 2022-08-05T02:36:22Z Xqbot 29434 Бот: исправљено неисправно преусмерење до премештене циљне странице [[Majkrosoftov razvojni centar u Srbiji]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Majkrosoftov razvojni centar u Srbiji]] 89kl8xzuh040i1205p9g38wuctjsri6 0 3913078 25139296 24451815 2022-08-05T10:20:40Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 5 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{транскрипција}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Ред и закон: Одељење за специјалне жртве (сезона 12) | bgcolour = #614D61 | слика = | наслов = | серија = ''[[Ред и закон: Одељење за специјалне жртве]]'' | двд = | двд формат = | држава = {{Застава|САД}} | број епизода = 24 | мрежа = [[Ен-Би-Си|НБЦ]] | прва = 22. септембар 2010 | последња = 18. мај 2011 | претходна сезона = [[Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве (11. сезона)|11]] | следећа сезона = [[Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве (13. сезона)|13]] | списак епизода = Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве }} '''Дванаеста сезона''' серије ''[[Ред и закон: Одељење за специјалне жртве]]'' је премијерно емитована на каналу [[Ен-Би-Си|НБЦ]] од 22. септембра 2010. године до 18. маја 2011. године и броји 24 епизоде. Ово је била прва сезона серије која се није емитовала уз изворни ''[[Ред и закон]]''. Епизоде ​​су се првобитно емитоване средом у 21:00, осим друге епизоде која је емитована у 22:00. После зимске паузе, ОСЖ се вратио емитујући још једном две епизоде у једном дану (5. јануара 2011. године), а онда се вратио на термин у 21:00 од следеће недеље.<ref name="TVBN1201112">{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/11/15/nbc-renews-30-rock-announces-parks-rec-return-major-midseason-schedule-changes/72090|title=NBC Renews '30 Rock'; Announces 'Parks & Rec' Return & Major Midseason Schedule Changes|work=TV by the Numbers|last=Seidman|first=Robert|date=November 15, 2010|access-date=November 15, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101117143219/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/11/15/nbc-renews-30-rock-announces-parks-rec-return-major-midseason-schedule-changes/72090|archive-date=November 17, 2010|url-status=dead}}</ref> На крају сезоне, Нил Бир је дао оставку на место директора серије.<ref name="NealDeparture" /> На крају сезоне, [[Кристофер Мелони]], [[Б. Д. Вонг]] и [[Тамара Тјуни]] напустили су главну поставпу.<ref>{{Cite web|url=http://www.tvline.com/2011/07/svu-bd-wong-wont-return-season-13/|title=Law & Order SVU's B.D. Wong: I Won't Be Back for Season 13 - TVLine|date=2011-07-19|website=web.archive.org|access-date=2022-03-25|archive-date=19. 07. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110719204340/http://www.tvline.com/2011/07/svu-bd-wong-wont-return-season-13/|url-status=unfit}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.tvline.com/2011/05/chris-meloni-exits-law-order-svu/|title=Exclusive: Chris Meloni Exits Law & Order: SVU - TVLine|date=2011-05-25|website=web.archive.org|access-date=2022-03-25|archive-date=25. 05. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110525171436/http://www.tvline.com/2011/05/chris-meloni-exits-law-order-svu/|url-status=unfit}}</ref> == Продукција == Првих једанаест година снимање серије ''Ред и закон: Одељење за специјалне жртве'' је било смештено у [[Њу Џерзи|Новом Џерзију]], у згради Централног архива НБЦ-а у Северном Бергену. Суочена са губитком државног пореског подстицаја од 20 посто, серија се преселила у Нови Јорк у студијски простор у Челзи Пирсу који је користио изворни ''[[Закон и ред]]''.<ref>{{cite news|url=https://www.deadline.com/2010/06/law-order-svu-leaves-new-jersey-over-nixed-tax-credit-may-move-into-lo-set/|title='Law & Order: SVU' Leaves New Jersey Over Nixed Tax Credit & May Move Into 'L&O' Set|last=Andreeva|first=Nellie|website=[[Deadline Hollywood]]|date=June 25, 2010|access-date=June 25, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100628014021/http://www.deadline.com/2010/06/law-order-svu-leaves-new-jersey-over-nixed-tax-credit-may-move-into-lo-set|archive-date=June 28, 2010|url-status=live}}</ref> Након четврте епизоде ​​сезоне, изворни простор за снимање из Новогу Џерзија више није коришћен.<ref>{{Cite web|url=http://www.tvguide.com/News/Exclusive-Gloria-Reuben-1021973.aspx|title=Exclusive: Gloria Reuben Returns to SVU - Today's News: Our Take {{!}} TVGuide.com|date=2010-08-21|website=web.archive.org|access-date=2022-03-25|archive-date=21. 08. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100821002242/http://www.tvguide.com/News/Exclusive-Gloria-Reuben-1021973.aspx|url-status=unfit}}</ref> Снимање на отвореном је прекинуто 26. јануара 2011. због мећаве. Снимање је настављену у студију "Челзи Пирс".<ref>{{cite news|url=https://www.hollywoodreporter.com/news/nyc-snowstorm-law-order-svu-80425|title=NYC Snowstorm: 'Law & Order: SVU' Switches Shoot Schedule|last=Guthrie|first=Marisa|work=[[The Hollywood Reporter]]|date=January 27, 2011|access-date=February 2, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110131010453/http://www.hollywoodreporter.com/news/nyc-snowstorm-law-order-svu-80425|archive-date=January 31, 2011|url-status=live}}</ref> Трећа епизода ове сезоне усредсердла се на истрагу која укључује преглед због силовања који је довео [[Оливија Бенсон|детективку Оливију Бенсон]] (Харгитеј) из Новог Јорка у Лос Анђелес да се састане са детективом СУП-а Лос Анђелеса [[Рекс Винтерс|Рексом Винтерсом]] ([[Скит Улрих]]). Епизода је снимљена док је Харгитејева била у Лос Анђелесу на додели Еми награда у августу 2010. године, а емитована је 29. септембра пре прве епизоде серије ''[[Ред и закон: Лос Анђелес]]'' на [[Ен-Би-Си|НБЦ]]-у.<ref>{{Cite web|url=http://www.accesshollywood.com/law-and-order-svu-to-shoot-on-west-coast_article_35729|title=‘Law & Order: SVU’ To Shoot On West Coast {{!}} Access Hollywood - Celebrity News, Photos & Videos|date=2010-08-19|website=web.archive.org|access-date=2022-03-25|archive-date=19. 08. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100819050158/http://www.accesshollywood.com/law-and-order-svu-to-shoot-on-west-coast_article_35729|url-status=unfit}}</ref> Нил Бир напустио је ''Ред и закон: Одељење за специјалне жртве'' на крају сезоне после једанаест година (сезоне 2–12) на месту директора серије. Одлучио је да не обнови свој уговор са НБЦ-ом већ је потписао трогодишњи уговор са ЦБС Студиом.<ref name="NealDeparture">{{cite news|first=Nellie|last=Andreeva|title='Law & Order: SVU' Showrunner Neal Baer Signs Big Overall Deal With CBS TV Studios|date=2010-11-23|url=https://www.deadline.com/2010/11/law-order-svu-showrunner-nael-bear-signs-big-overall-deal-with-cbs-tv-studios/|access-date=2010-11-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20101125225339/http://www.deadline.com/2010/11/law-order-svu-showrunner-nael-bear-signs-big-overall-deal-with-cbs-tv-studios/|archive-date=2010-11-25|url-status=live}}</ref> == Глумачка постава == Аустралијски лист ''Курир-пошта'' објавио је у фебруару 2010. да ће дванаеста сезона бити последња за [[Кристофер Мелони|Кристофера Мелонија]] пошто је његова изјава новинару "Мислим да је 12 година довољно, добар број" погрешно схваћена. Мелони је касније појаснио да му је у то време остало још годину дана уговора и да серија није била подигнута. Он је такође рекао да „није [извештач] крив“ и да ће наставити са снимањем све док се буде снимало.<ref>{{cite news|url=http://www.usmagazine.com/moviestvmusic/news/chris-meloni-im-not-leaving-svu-201074|title=Chris Meloni: I'm Not Leaving SVU|work=[[Us Weekly]]|date=April 7, 2010|access-date=June 25, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100610090347/http://www.usmagazine.com/moviestvmusic/news/chris-meloni-im-not-leaving-svu-201074|archive-date=June 10, 2010|url-status=live}}</ref> На питање у изјави да ли је Мариска Харгитеј могла да замисли да ради серију без њега, рекла је: "Ох, човече, срце ми се слама чак и кад помислим на то. Једноставно волим тог човека и волим да глумим са њим и мислим да је наша хемија оно што чини серију оним што јесте Тако да не желим ни да размишљам о томе”.<ref name="nypost">{{cite news|url=http://www.nypost.com/p/blogs/popwrap/mariska_hargitay_give_benson_baby_U4EbzEWyM8MpWxhL4fbgdL|title=Mariska Hargitay: Give Benson a baby!|last=Wieselman|first=Jarett|work=[[New York Post]]|date=May 6, 2010|access-date=May 9, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100508230131/http://www.nypost.com/p/blogs/popwrap/mariska_hargitay_give_benson_baby_U4EbzEWyM8MpWxhL4fbgdL|archive-date=May 8, 2010|url-status=dead}}</ref> Дана 12. априла 2010. НБЦ је званично обновио ОСЖ за дванаесту сезону, а Мелони и Харгитејева су се вратили у склопу једногодишњег уговора који су склопили са НБЦ-ом пре него што је продукција [[Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве (11. сезона)|11. сезоне]] укључивала могућност за другу годину. Њих двоје су почели да снимају нове епизоде ​​у јуну и јулу 2010.<ref>{{cite web|url=https://www.deadline.com/2010/04/nbc-taps-lola-for-fall/|title=NBC Picks Up 'Law & Order: LA' For Fall; 'SVU' Cleared For 12th Season With Cast; Original 'L&O' Looks Good For Record 21st|last=Andreeva|first=Nellie|work=[[Deadline Hollywood]]|date=April 12, 2010|access-date=April 12, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20130731215243/http://www.deadline.com/2010/04/nbc-taps-lola-for-fall/|archive-date=July 31, 2013|url-status=live}}</ref> Харгитејева је изразила занимање да њен лик има бебу ове сезоне рекавши: „Дечак! Беба! Не морам ни да се удам. Само желим то, душо! Дај ми бебу!".<ref name="nypost"/> Дана 23. јуна 2010. Мајкл Аузијело је известио да је Пола Патон у „напредним разговорима“ да се придружи серији као стална ПОТ.<ref>{{cite news|url=http://ausiellofiles.ew.com/2010/06/23/law-order-svu-paula-patton/|title='Law & Order: SVU' exclusive: 'Precious' star circling new ADA post|last=Ausiello|first=Michael|work=[[Entertainment Weekly]]|date=June 23, 2010|access-date=June 25, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100924212258/http://ausiellofiles.ew.com/2010/06/23/law-order-svu-paula-patton/|archive-date=September 24, 2010|url-status=dead}}</ref> ''ТВ водич'' је касније потврдио да ће Патонова глумити помоћницу окружног тужиоца Мику Вон у више епизода, почевши од пете епизоде. Била је постављена да попуни место ПОТ-а које је остало упражњено одласком [[Стефани Марч]] ([[Александра Кабот]]) и [[Шерон Стоун]] (Џо Марлоу) која се епизодно појављивала.<ref name="TVGuidePattonADAVon">{{cite news|url=https://www.tvguide.com/News/Paula-Patton-SVU-1020796.aspx|title=Precious Star Paula Patton Is Law & Order: SVU's New ADA|last=O'Connor|first=Mickey|work=[[TV Guide]]|date=July 21, 2010|access-date=July 21, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100722071407/http://www.tvguide.com/News/Paula-Patton-SVU-1020796.aspx|archive-date=July 22, 2010|url-status=live}}</ref> Патонова се појавила у једној епизоди, али је раскинула уговор због снимања филма ''[[Немогућа мисија: Протокол Дух]]''. Њену улогу заменила је Мелиса Сејџмилер као ПОТ Џилијан Хардвик.<ref>{{cite news|url=http://insidetv.ew.com/2010/09/10/law-order-svu-melissa-sagemiller-is-new-ada/|title='Law & Order: SVU' scoop: 'Bar' girl Melissa Sagemiller is new ADA|last=Ausiello|first=Michael|series=Ausiello Files|work=[[Entertainment Weekly]]|date=September 10, 2010|access-date=September 11, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101121051118/http://insidetv.ew.com/2010/09/10/law-order-svu-melissa-sagemiller-is-new-ada/|archive-date=November 21, 2010|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.tvguide.com/News/SVU-Producer-Neal-1022845.aspx|title=SVU Producer Neal Baer Explains ADA Shakeup|last=Rudolph|first=Ileane|work=[[TV Guide]]|date=September 10, 2010|access-date=September 11, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100912232955/http://www.tvguide.com/News/SVU-Producer-Neal-1022845.aspx|archive-date=September 12, 2010|url-status=live}}</ref> Сејџмилерова и Мариска Харгитеј су раније заједно радиле на епизоди „Руска љубавна песма“ прве сезоне у којој је Сејџмилерова играла жртву. „Постоји нешто у мојој прошлости, лична веза коју имамо, нешто што је урадила за мене и члана породице коме је помогла... Она тога још увек није свесна [али] то постаје откривено у наредних неколико епизода“, рекла је Сејџмилерова. Позадина ПОТ Хардвик никада није откривена. Њена личност је, каже Сејџмилерова, предња и централна. "Она је чврста... има срце, само добија оно што жели." Сејџмилерова је такође додала: „Она се држи слова закона, понекад и грешке, али, ја мислим, да на крају увек уради исправну ствар.<ref>{{cite news|url=https://www.tvguide.com/News/Law-Order-SVU-1025007.aspx|title=SVU's New ADA is Tough, But Has Heart, Says Actress|last=Ross|first=Robyn|work=[[TV Guide]]|date=November 3, 2010|access-date=November 3, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101105214022/http://www.tvguide.com/News/Law-Order-SVU-1025007.aspx|archive-date=November 5, 2010|url-status=live}}</ref> [[Кристин Лати]] се вратила као ИПОТ Соња Пакстон у деветој епизоди "Сивило". Пакстонова, за коу је раније откривено да је алкохоличарка у 11. сезони, очигледно је решила свој проблем са пићем. Бир је за ''ТВ Водич'' рекао: „Она има велики призор у ком се суочава са Стаблером“.<ref name="TVGuideLahti">{{cite news|url=https://www.tvguide.com/News/Christine-Lahti-SVU-1022196.aspx|title=Christine Lahti Returns to Law & Order: SVU|last=Rudolph|first=Ileane|work=[[TV Guide]]|date=August 26, 2010|access-date=August 26, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100828104021/http://www.tvguide.com/News/Christine-Lahti-SVU-1022196.aspx|archive-date=August 28, 2010|url-status=live}}</ref> Њен лик је касније убијен у седамнаестој епизоди. [[Дајен Нил]] се вратила као ПОТ [[Кејси Новак]] за епизоду "Надокнада".<ref>{{Cite web|url=http://www.tvguide.com/News/John-Stamos-SVU-1030332.aspx|title=Exclusive: John Stamos to Guest-Star on Law & Order: SVU - Today's News: Our Take {{!}} TVGuide.com|date=2011-03-04|website=web.archive.org|access-date=2022-03-25|archive-date=04. 03. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110304213623/http://www.tvguide.com/News/John-Stamos-SVU-1030332.aspx|url-status=unfit}}</ref> Нил се претходно последњи пут појавила на крају [[Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве (9. сезона)|девете сезоне]] у којој је њен лик осуђен због кршења прописаног поступка у случају силовања.<ref name="TVLineDNeal">{{cite news|last=Ausiello|first=Michael|author-link=Michael Ausiello|url=http://www.tvline.com/2011/03/law-order-svu-scoop-diane-neal-returns/#more-196123|title=Law & Order: SVU Scoop: Diane Neal Returns!|work=TV Line|date=March 1, 2011|access-date=March 1, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110302224913/http://www.tvline.com/2011/03/law-order-svu-scoop-diane-neal-returns/#more-196123|archive-date=March 2, 2011|url-status=live}}</ref> == Улоге == {{главни|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве}} === Главне === * [[Кристофер Мелони]] као [[Елиот Стаблер]] * [[Маришка Харгитеј|Мариска Харгитеј]] као [[Оливија Бенсон]] * [[Ричард Белзер]] као [[Џон Манч]] * [[Ајс Ти]] као [[Фин Тутуола]] * [[Б. Д. Вонг]] као др. [[Џорџ Хуанг]] * [[Тамара Тјуни]] као др. [[Мелинда Ворнер]] * [[Ден Флорек]] као [[Доналд Крејген|Дон Крејген]] === Епизодне === * [[Дајен Нил]] као ПОТ [[Кејси Новак]] (Епизода 21) == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве}} <onlyinclude> {| class="wikitable plainrowheaders" style="width:118%; margin:auto;" |- style="color:#FFFFFF" ! style="background-color: #614D61;" | Бр. у<br />серији ! style="background-color: #614D61;" | Бр. у<br />сезони ! style="background-color: #614D61;" | Наслов ! style="background-color: #614D61;" | Редитељ ! style="background-color: #614D61;" | Сценариста ! style="background-color: #614D61;" | Премијерно<br />емитовање ! style="background-color: #614D61;" | Прод.<br />код ! style="background-color: #614D61;" | Гледаоци<br />у САД-у<br />(милиони) {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве |- | EpisodeNumber=249 | EpisodeNumber2=1 | RTitle="Замена" | DirectedBy=Артур В. Форни | WrittenBy=Дон ДеНун | OriginalAirDate={{Start date|2010|9|22}} | ProdCode=1201 |Aux4=9.68<ref name="s12e01">{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/09/23/wednesday-finals-the-middle-modern-family-cougar-town-undercovers-all-see-small-gains/64917|title=Wednesday Finals: 'The Middle,' 'Modern Family,' 'Cougar Town,' 'Undercovers' All See Small Gains|work=TV by the Numbers|date=September 23, 2010|access-date=September 23, 2010|archive-url=https://archive.today/20190904130700/https://tvbythenumbers.zap2it.com/sdsdskdh279882992z1/wednesday-finals-the-middle-modern-family-cougar-town-undercovers-all-see-small-gains/64917/|archive-date=September 4, 2019|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Детективи Бенсонова и Стаблер истражују нестанак десетогодишње усвојене ћерке хранитељског пара. Убрзо откривају да је побегла да би се састала са извесним Ериком Вебером кога је упознала на интернету. Бенсонова и Стаблер сумњају да Вебер има скривене побуде у вези са девојком, али он пориче било какву неправду, што је потврђено, и изражава романтично занимање за Бенсонову. Како се истрага наставља, детективи схватају да хранитељи девојчице имају још једно дете што мења цео ток случаја. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве |- | EpisodeNumber=250 | EpisodeNumber2=2 | RTitle="Средиште мете" | DirectedBy=Питер Лето | WrittenBy=Данијел Трули | OriginalAirDate={{Start date|2010|9|22}} | ProdCode=1202 |Aux4=10.36<ref name="s12e01"/> | ShortSummary=Бенсонова и Стаблер су позвани у болницу након што је десетогодишња девојчица силована. Долазе и проналазе је толико истраумирану да не може да им кажени своје име. Детектив Тутуола и наредник Манч успевају да идентификују младу жртву, али убрзо схватају да су њени родитељи далеко од нормалних. Када су детективи остали без трагова, Ерик Вебер, човек којег су упознали на претходном случају, одлучује да се умеша и доводи их до двојице осумњичених - човека са Нунановим синдромом и осуђеног злостављача деце који себи одузима живот. Након разговора са Веберовом сестром о бројним сумњивим појавама, Бенсонова је успела да открије ко је прави силоватељ. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=251 | EpisodeNumber2=3 | RTitle="Понашања"{{efn|Епизода "Понашање" је унакрсна епизода са [[Ред и закон: Лос Анђелес|''Лос Анђелесом'']].}} | DirectedBy=Хелен Шејвер | WrittenBy=Џонатан Грин Грин | OriginalAirDate={{Start date|2010|9|29}} | ProdCode=1203 |Aux4=9.48<ref>{{cite web|last=Gorman|first=Bill|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/09/30/wednesday-finals-better-with-you-the-middle-modern-family-survivor-law-cougar-town-whole-truth-adjusted-down/65978|title=Wednesday Finals: Better With You, The Middle, Modern Family, Survivor, Law & Order: SVU, Law & Order: LA Adjusted Up; Cougar Town, Whole Truth Adjusted Down|work=TV by the Numbers|date=September 30, 2010|access-date=September 30, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101117052003/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/09/30/wednesday-finals-better-with-you-the-middle-modern-family-survivor-law-cougar-town-whole-truth-adjusted-down/65978|archive-date=November 17, 2010|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Жртва силовања, доведена у болницу, сигурна је да се ради о једном човеку који ју је више пута напао у последњих петнаест година. Бенсонова, одлучна да помогне, сматра да је основани терор ове жртве толико велики да је натера да наваљује на томе да би подвргавање прегледу због силовања могло само да учини да даља понављања буду жешћа. Тражећи средства за помоћ, Бенсонова је ужаснута сазнањем колико полицијских станица и лабораторија за доказе широм земље ретко када спроводи преглед због силовања. Истрага је води у Детроит, Чикаго и на крају у Лос Анђелес чија полиција има доказе који су довољно добри да помогну овој жени да побегне од страха и изолације. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=252 | EpisodeNumber2=4 | RTitle="Роба" | DirectedBy=Питер Лето | WrittenBy=Џудит Мекрери | OriginalAirDate={{Start date|2010|10|6}} | ProdCode=1204 |Aux4=8.69<ref>{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/10/07/wednesday-finals-survivor-the-middle-modern-family-svu-the-defenders-up-cougar-town-the-whole-truth/67157|title=Wednesday Finals: 'Survivor,' 'The Middle,' 'Modern Family,' 'SVU,' 'The Defenders' Up; 'Cougar Town,' 'The Whole Truth' Down|work=TV by the Numbers|date=October 7, 2010|access-date=October 7, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101117052008/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/10/07/wednesday-finals-survivor-the-middle-modern-family-svu-the-defenders-up-cougar-town-the-whole-truth/67157|archive-date=November 17, 2010|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Петнаестогодишњу девојчицу јуре са паорске пијаце. Када су је кола ударила и убила, Бенсонова и Стаблер су били изненађени када је др. Ворнер прогласила да је то убиство јер је пронашла трагове да је девојчица била гладна и да се недавно породила. Од оца девојчице сазнају да је њу и њеног брата у пубертету отело удружење је тврдило да ангажује паоре. Тутуола и др. Хуанг хапсе једну од завереника и проналазе преживелог пубертетлију. Иако му је испитивање у почетку било тешко, дечак се сломио када је сазна да му је сестра убијена јер је покушавао да је спасе од батина. Будући да је будућност случаја неизвесна, Бенсонова и Стаблер се обраћају помоћници државног тужиоца Кристин Данијелсон. У међувремену, Крејген се узнемирио због оштећења станице. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=253 | EpisodeNumber2=5 | RTitle="Влажност" | DirectedBy=Џонатан Каплан | WrittenBy=Спид Вид | OriginalAirDate={{Start date|2010|10|13}} | ProdCode=1205 |Aux4=8.13<ref>{{cite web|last=Gorman|first=Bill|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/10/14/wednesday-finals-survivor-middle-modern-family-l-2020-undercovers-down/68066|title=Wednesday Finals: Survivor, Middle, Modern Family, L&O:SVU, Top Model Adjusted Up; 20/20, Undercovers Down|work=TV by the Numbers|date=October 14, 2010|access-date=October 14, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101117052020/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/10/14/wednesday-finals-survivor-middle-modern-family-l-2020-undercovers-down/68066|archive-date=November 17, 2010|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Бенсонова и Стаблер долазе на лице места где је жена пронађена мртва у фонтани Бетезда. Када се њена чиста слика не поклапа са њеним промискуитетним поступцима, нова ПОТ Мика Вон подстиче полицију да копа дубље у њену прошлост. Бенсонова и Стаблер откривају да је жена радила за друштво безалкохолних пића које се недавно суочило са контроверзом око покушаја приватизације права на воду у Боливији. Након што су сазнали да је отрована отровним печуркама, детективи сумњају да је одговоран активиста и професор. Други осумњичени се појављују када је ОСЖ схватио да се његова љубавница такмичи за наследство своје богате баке, а трикови су ПОТ Вонову на суду коштали је више од случаја. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=254 | EpisodeNumber2=6 | RTitle="Маркирање" | DirectedBy=Питер Лето | WrittenBy=Крис Бранкато | OriginalAirDate={{Start date|2010|10|20}} | ProdCode=1206 |Aux4=8.74<ref>{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/10/21/wednesday-finals-survivor-buster-posey-nlcs-criminal-minds-the-defenders-law-the-whole-truth-down/69128|title=Wednesday Finals: Survivor, Buster Posey (NLCS), Criminal Minds The Defenders, Law & Order: SVU Adjusted Up; The Whole Truth Down|work=TV by the Numbers|date=October 21, 2010|access-date=October 21, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101117052025/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/10/21/wednesday-finals-survivor-buster-posey-nlcs-criminal-minds-the-defenders-law-the-whole-truth-down/69128|archive-date=November 17, 2010|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Док су Бенсонова и Стаблер истраживали свиреп напад на скромног, угледног оца, они га проналазе жигосаних груди жичаном вешалицом. Убрзо се појављује још једна жртва која је претрпела исте повреде. Веза је пронађена када је ОСЖ открио да оба мушкарца раде за истог послодавца. Када је њихова нападачица ухваћена, њена прича убеђује Бенсонову и нову помоћницу окружног тужиоца Џилијан Хардвик да је претрпела много веће патње. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=255 | EpisodeNumber2=7 | RTitle="Пехар" | DirectedBy=Дона Дич | WrittenBy=Кен Сторер | OriginalAirDate={{Start date|2010|11|3}} | ProdCode=1207 |Aux4=8.13<ref>{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/11/04/wednesday-finals-criminal-minds-law-order-svu-adjusted-up/70911|title=Wednesday Finals: ''Criminal Minds'', ''Law & Order: SVU'' Adjusted Up|work=TV by the Numbers|date=November 4, 2010|access-date=November 4, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101114070941/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/11/04/wednesday-finals-criminal-minds-law-order-svu-adjusted-up/70911|archive-date=November 14, 2010|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Када је млада жена силована и убијена, њено тело се појавило у индустријској перионици веша. Када је починилац пуцао на Бенсонову и Стаблера из куће, они проналазе комору за мучење у подруму и хапсе власника куће. Међутим, даља истрага открива да му намешта низни силоватељ, а Бенсонова успоставља везу са ћерком жртве и њеним сином. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=256 | EpisodeNumber2=8 | RTitle="Продор" | DirectedBy=Питер Лето | WrittenBy=Кристин М. Торес и Дон ДеНун | OriginalAirDate={{Start date|2010|11|10}} | ProdCode=1208 |Aux4=7.18<ref>{{cite web|last=Gorman|first=Bill|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/11/11/wednesday-final-ratings-criminal-minds-americas-next-top-model-adjusted-up/71751|title=Wednesday Final Ratings: 'Criminal Minds', 'America's Next Top Model' Adjusted Up|work=TV by the Numbers|date=November 11, 2010|access-date=November 11, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101114062318/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/11/11/wednesday-final-ratings-criminal-minds-americas-next-top-model-adjusted-up/71751|archive-date=November 14, 2010|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Агенткињу ФБИ-ја Дејну Луис напао је странац па она тражи од Бенсонове преглед због силовања. Пре него што је полицајца успела да јој помогне, Луисова се враћа на тајни задат и одбија да прича о задатку или силовању из страха да ће бити разоткривена и повучена са случаја. Док су Бенсонова и Стаблер у потери, Луисова хвата самог силоватеља. Када је Хардвикова испитала Луисову на суду, она открива се да је плаћеника унајмио неко ко је желео да се освети Луисовој. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=257 | EpisodeNumber2=9 | RTitle="Сивило" | DirectedBy=Хелен Шејвер | WrittenBy=Џорџ Џуанг | OriginalAirDate={{Start date|2010|11|17}} | ProdCode=1209 |Aux4=7.65<ref>{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/11/18/wednesday-final-ratings-modern-family-criminal-minds-adjusted-up/72722|title=Wednesday Final Ratings: 'Modern Family', 'Criminal Minds' Adjusted Up|work=TV by the Numbers|date=November 18, 2010|access-date=November 18, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101121190217/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/11/18/wednesday-final-ratings-modern-family-criminal-minds-adjusted-up/72722|archive-date=November 21, 2010|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Стаблер одлази на универзитет своје ћерке Кетлин како би разговарао о спречавању силовања на трибини под називом "Пазите се ноћу". Када је једна девојка из гомиле оптужила другог студента за силовање, Стаблеру и Бенсоновој је додељен случај. Оно што се појављује су супротстављени извештаји и жестоке оптужбе без значајних доказа који би их поткрепили. Кетлин проналази доказе против студента, иако Стаблер страхује да ће бити избачена из школе ако се употреби на суђењу. Извршна ПОТ Соња Пакстон се враћа у ОСЖ после повратка на поса, а Стаблер је убеђује да не приморава његову ћерку на сведочење. Пакстонова проналази други начин да кривично гони студента када се сазнало да је дао нешто за побачај својој девојци тврдећи да је то било мазиво. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=258 | EpisodeNumber2=10 | RTitle="Спашавање" | DirectedBy=Питер Лето и Константин Макрис | WrittenBy=Данијел Трули | OriginalAirDate={{Start date|2010|12|1}} | ProdCode=1210 |Aux4=9.22<ref>{{cite web|last=Gorman|first=Bill|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/12/02/wednesday-final-ratings-americas-next-top-model-adjusted-up/74107|title=Wednesday Final Ratings: ''America's Next Top Model'' Adjusted Up|work=TV by the Numbers|date=December 2, 2010|access-date=December 2, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101204093202/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2010/12/02/wednesday-final-ratings-americas-next-top-model-adjusted-up/74107|archive-date=December 4, 2010|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Како јој је млади Калвин Арлис на бризи, Бенсонова тврди да тражи његову мајку наркоманку Вивијан. Међутим, Стаблер почиње да доводи у питање ово пошто је приметио везу између Оливије и Калвина. Пошто је похапсио двојицу болничара због насиља над пијаном девојком која је била на журци на путу до болнице, ОСЖ открива да је Вивијан била у кући са болничарима. Капетан Крејген додељује Тутуоли и Манчу случај, али Бенсонова се меша против његових наређења што доводи до сломљеног срца за Оливију. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=259 | EpisodeNumber2=11 | RTitle="Поп" | DirectedBy=Ноберто Барба | WrittenBy=Џонатан Грин | OriginalAirDate={{Start date|2011|1|5}} | ProdCode=1211 |Aux4=10.60<ref name="s12e11-12">{{cite web|last=Gorman|first=Bill|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/01/06/wednesday-final-ratings-cougar-town-adjusted-down/77612|title=Wednesday Final Ratings: 'Cougar Town' Adjusted Down|work=TV by the Numbers|date=January 6, 2011|access-date=January 6, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110108002831/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/01/06/wednesday-final-ratings-cougar-town-adjusted-down/77612|archive-date=January 8, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Дечак је пронађен мртав на вртешци у парку након што га је оставио ујак. Стаблер открива да је претучен на смрт, а мајка оптужује насилника у његовој школи. ОСЖ открива да се премлаћивање није догодило у школи већ у парку где се чланови коцкарнице окупљају да гледају како се пубертетлије туку. Стаблер и Тутуола сумњају да један од вођа ланца туче жену и сина. Када је насилника убио члан породице, Хардвикова мора да одлучи кога ће кривично гонити за његово убиство. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=260 | EpisodeNumber2=12 | RTitle="Опседнутост" | DirectedBy=Константин Макрис | WrittenBy=Брајан Фаган | OriginalAirDate={{Start date|2011|1|5}} | ProdCode=1212 |Aux4= 10.60<ref name="s12e11-12"/> | ShortSummary=Младић открива да је његова девојка нападнута у свом стану са доказима који указују на њену закопану прошлост. Бенсонова и Стаблер крећу у потрагу за њеним нападачем и откривају да је старији писац злостављао децу. С обзиром на то да долази рок застарелости, Хардвикова има тешкоћа да кривично гони човека који сам себе заступа. Детективи допиру до пријатеља из детињства жртве и откривају да никада није напустио свет дечје порнографије. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=261 | EpisodeNumber2=13 | RTitle="Кринка" | DirectedBy=Дона Дич | WrittenBy=Спид Вид | OriginalAirDate={{Start date|2011|1|12}} | ProdCode=1213 |Aux4=8.39<ref>{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/01/13/wednesday-final-ratings-the-middle-adjusted-down-off-the-map-adjusted-up/78550|title=Wednesday Final Ratings: 'The Middle' Adjusted Down; 'Off The Map' Adjusted Up|work=TV by the Numbers|date=January 13, 2011|access-date=January 13, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110216222744/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/01/13/wednesday-final-ratings-the-middle-adjusted-down-off-the-map-adjusted-up/78550|archive-date=February 16, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Човек који носи маску која прогања силовао је гинекологињу и напао њену девојку. Покушавајући да идентификује силоватеља, ОСЖ открива да партнеркин отац капетан Џексон има лошу прошлост пуну зависности од секса и алкохола. Он сада ради као сексуални терапеут који одбија да детективима да имена својих болесника за које верују да су могли да нападну његову ћерку. Стаблер се убацује у терапијску скупину без Џексоновог знања и успева да пронађе силоватеља пре него што нападне другу жену. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=262 | EpisodeNumber2=14 | RTitle="Прљавштина" | DirectedBy=Хелен Шејвер | WrittenBy=Џудит Мекрери | OriginalAirDate={{Start date|2011|1|19}} | ProdCode=1214 |Aux4= 6.97<ref>{{cite web|last=Gorman|first=Bill|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/01/20/wednesday-final-ratings-the-middle-better-with-you-cougar-town-adjusted-down-criminal-minds-adjusted-up/79554|title=Wednesday Final Ratings: 'The Middle,' 'Better With You,' 'Cougar Town' Adjusted Down; 'Criminal Minds' Adjusted Up|work=TV by the Numbers|date=January 20, 2011|access-date=January 20, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110123223855/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/01/20/wednesday-final-ratings-the-middle-better-with-you-cougar-town-adjusted-down-criminal-minds-adjusted-up/79554|archive-date=January 23, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Детективка из Бруклина креће у потрагу за једном од својих правних колегиница за коју се боји да би могла бити у опасности. Она проналази помоћника окружног тужиоца баш на време да буде сведок њеног пада са врха гараже. Када је Бенсонова стигла, она открива да је место злочина промењено и обраћа се помоћници државног тужиоца Данијелсон за помоћ. Њих двоје истражују члана багре "Латински краљеви" и откривају доказе који би могли да укажу на његову девојку као саучесницу. Бенсонова ово користи као полугу да открије ко је убица и схвата да јој је осумњичени све време на видику. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=263 | EpisodeNumber2=15 | RTitle="Лет" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=Дон ДеНун и Кристин М. Торес | OriginalAirDate={{Start date|2011|2|2}} | ProdCode=1215 |Aux4= 8.81<ref>{{cite web|last=Gorman|first=Bill|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/02/03/wednesday-final-ratings-american-idol-off-the-map-adjusted-up-live-to-dance-adjusted-down/81418|title=Wednesday Final Ratings: 'American Idol,' 'Off The Map' Adjusted Up; 'Live To Dance' Adjusted Down|work=TV by the Numbers|date=February 3, 2011|access-date=February 3, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110205085903/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/02/03/wednesday-final-ratings-american-idol-off-the-map-adjusted-up-live-to-dance-adjusted-down/81418|archive-date=February 5, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Када је девојка у пубертету у ваздухоплову показала назнаке посттрауматског стресног поремећаја због сексуалног злостављања, сви трагови упућују на богатог предузимача министарства одбарне. Милијардер узвраћа да га је девојка силовала на забави коју је приређивао, а Бенсонова и Стаблер проналазе жену која изгледа тражи младе девојке за њега. Уплашен да екипи недостају докази за хапшење, Манч ради на томе да се девојчин видео-дневник шири као вирус што је подстакло друге жртве силовања да се јаве. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=264 | EpisodeNumber2=16 | RTitle="Спектакл" | DirectedBy=Питер Лето | WrittenBy=Крис Бранкато | OriginalAirDate={{Start date|2011|2|9}} | ProdCode=1216 |Aux4= 7.89<ref>{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/02/10/wednesday-final-ratings-blue-bloods-human-target-adjusted-down-modern-family-better-with-you-up/82272|title=Wednesday Final Ratings: 'Blue Bloods,' 'Human Target' Adjusted Down, 'Modern Family,' 'Better with You' Up|work=TV by the Numbers|date=February 10, 2011|access-date=February 10, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110216041451/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/02/10/wednesday-final-ratings-blue-bloods-human-target-adjusted-down-modern-family-better-with-you-up/82272|archive-date=February 16, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Након што је сексуални напад на младу жену снимљен и приказан на интернету на целом факултету, Стаблер и Тутуола крећу у потрагу за жртвом и њеним нападачем. Док се удубљују у истрагу, постаје јасно да је починилац направио спектакл како би скренуо пажњу на своје проблеме и приморао полицију да тражи његовог млађег брата који је отет на улици током [[Апатија посматрача|дејства посматрача]] пре пет година. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=265 | EpisodeNumber2=17 | RTitle="Прогон" | DirectedBy=Џонатан Каплан | WrittenBy=Џудит Мекрери | OriginalAirDate={{Start date|2011|2|16}} | ProdCode=1217 |Aux4=7.31<ref>{{cite web|last=Gorman|first=Bill|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/02/17/wednesday-final-ratings-american-idol-adjusted-up/83082|title=Wednesday Final Ratings: 'American Idol' Adjusted Up|work=TV by the Numbers|date=February 17, 2011|access-date=February 17, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110219103151/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/02/17/wednesday-final-ratings-american-idol-adjusted-up/83082|archive-date=February 19, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Алиша Хардинг, водитељка телевизијске емисије ''Грабљивац из комшилука'', добија крвави шал поштом уз претњу смрћу. ИПОТ Пакстон обавештава ОСЖ да је радила са истом женом пре много година покушавајући да пронађе отмичара своје сестре пре него што се случај охладио. Како је прогонитељ прерастао, Хардингова постаје све уверенија да је иста особа убила њену сестру и покушава да га извуче на видело тако што у својој емисији представља нове доказе. Бенсонова, Тутуола и Пакстонова прате Хардингову до парка где проналазе неколико мртвих тела, али страхују да ће било каква јавна објава да су постигли напредак у случају довести њен живот у опасност. Одељење је успело да пронађе убицу, али тек након што је један члан екипе нападнут. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=266 | EpisodeNumber2=18 | RTitle="Силеџија" | DirectedBy=Хелен Шејвер | WrittenBy=Кен Сторер | OriginalAirDate={{Start date|2011|2|23}} | ProdCode=1218 |Aux4=8.02<ref>{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/02/24/wednesday-final-ratings-mr-sunshine-survivor-criminal-minds-cm-suspect-behavior-all-adjusted-down/83690|title=Wednesday Final Ratings: 'Mr. Sunshine,' 'Survivor,' 'Criminal Minds,' 'CM: Suspect Behavior' All Adjusted Down|work=TV by the Numbers|date=February 24, 2011|access-date=February 24, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110226140309/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/02/24/wednesday-final-ratings-mr-sunshine-survivor-criminal-minds-cm-suspect-behavior-all-adjusted-down/83690|archive-date=February 26, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Када је покровитељка уметности открила језиво уметничко дело после чега посетиоци галерије проналазе жену мртву у свом стану изнад. Бенсонова и Стаблер истражују личне контакте жртве и проналазе извесну Анет Кол за коју се чини да је пријатељица из винске индустрије. Међутим, касније се открило да је она насилна шефица са навиком да туче и грди своје запослене. Узнемирена Колова се убила усред изјаве за штампу, а детективи покушавају да попуне празнине које недостају. На крају су успели да пронађу убицу помоћу бизарног доказа. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=267 | EpisodeNumber2=19 | RTitle="Сензација" | DirectedBy=Патрик Кридон | WrittenBy=Данијел Трули | OriginalAirDate={{Start date|2011|3|23}} | ProdCode=1219 |Aux4=8.84<ref>{{cite web|last=Seidman|first=Robert|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/03/24/wednesday-final-ratings-american-idol-modern-family-survivor-antm-adjusted-up-mr-sunshine-adjusted-down/86934|title=Wednesday Final Ratings: 'American Idol,' 'Modern Family,' 'Survivor,' 'ANTM' Adjusted Up; 'Mr. Sunshine' Adjusted Down|work=TV by the Numbers|date=March 24, 2011|access-date=March 24, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110727174740/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/03/24/wednesday-final-ratings-american-idol-modern-family-survivor-antm-adjusted-up-mr-sunshine-adjusted-down/86934/|archive-date=July 27, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Када је мушкарац пронађен избоден у гаражи, Бенсонова и Стаблер откривају да су он и његова жена свингери. Када су детективи отишли на тајни задатак у свингер-клуб, они упознају популарну даму и уљеза за кога тврди да је њен опседнури, љубоморни бивши дечко. Међутим, даља истрага открива да имају другачију врсту односа. Како напетости расту, детективи се питају колико далеко љубомора може некога да отера. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=268 | EpisodeNumber2=20 | RTitle="Тотем" | DirectedBy=Џонатан Каплан | WrittenBy=Џонатан Грин | OriginalAirDate={{Start date|2011|3|30}} | ProdCode=1220 |Aux4=8.54<ref>{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/03/31/wednesday-final-ratings-american-idol-survivor-criminal-minds-law-ordersvu-minute-adjusted-up/87774|title=Wednesday Final Ratings: 'American Idol,' 'Survivor,' 'Criminal Minds,' 'Law & Order:SVU,' 'Minute' Adjusted Up|last=Gorman|first=Bill|work=TV by the Numbers|date=March 31, 2011|access-date=March 31, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110404003102/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/03/31/wednesday-final-ratings-american-idol-survivor-criminal-minds-law-ordersvu-minute-adjusted-up/87774|archive-date=April 4, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Девојчица је пронађена мртва са лутком остављеном као тотем. Пошто је др. Хуанг ван града, Бенсонова и Стаблер траже помоћ од психијатра из једног од својих претходних случајева капетана Џексона. Џексон се придружује детективима док прате њене последње кораке и одлазе да се састану са њеном учитељицом клавира. Током испитивања, његове вештине су се показале непроцењивим у дешифровању значења тотема и на крају у проналажењу убице. Џексон и детективи сазнају да је учитељица клавира лагала да би заштитила своју сестру и да су обе жене претрпеле злостављање од стране своје мајке. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=269 | EpisodeNumber2=21 | RTitle="Надокнада"{{efn|Епизода "Надокнада" је унакрсна епизода са [[Ред и закон: Лос Анђелес|''Лос Анђелесом'']].}} | DirectedBy=Константин Макрис | WrittenBy=Кристин М. Торес | OriginalAirDate={{Start date|2011|4|6}} | ProdCode=1221 |Aux4=8.29<ref>{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/04/07/wednesday-final-ratings-law-order-svu-survivor-american-idol-adjusted-up/88654|title=Wednesday Final Ratings: 'Law & Order: SVU,' 'Survivor,' 'American Idol' Adjusted Up|last=Seidman|first=Robert|work=TV by the Numbers|date=April 7, 2011|access-date=April 7, 2011|archive-url=https://www.webcitation.org/6AnMGj6eU?url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/04/07/wednesday-final-ratings-law-order-svu-survivor-american-idol-adjusted-up/88654|archive-date=September 19, 2012|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Жена је силована у свом стану, а њен пријатељ сумња да је силоватељ један од ученика школе у ​​центру града у којој она предаје. Међутим, учитељ оптужује другог човека који је случајно рођак заменика тужиоца из Лос Анђелеса Џоа Декера. АДА Кејси Новакова враћа се у Специјалне жртве после трогодишње осуде и изазива Декера на суду. Детективи откривају ранији родизам у који су биле умешане породице жртве и осумњиченог, а Новакова мора да убеди обе стране да говоре истину. Новакова и Стаблер откривају да је уљез ушао у кућу жртве са намером да почини силовање како би се осветио за своју мајку коју је силовао учитељев деда. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=270 | EpisodeNumber2=22 | RTitle="Бум" | DirectedBy=Питер Лето | WrittenBy=Спид Вид | OriginalAirDate={{Start date|2011|5|4}} | ProdCode=1222 |Aux4=8.53<ref>{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/05/05/wednesday-final-ratings-american-idol-survivor-modern-family-law-breaking-in-adjusted-down/91702|title=Wednesday Final Ratings: 'American Idol,' 'Survivor,' 'Modern Family,' 'Law & Order: SVU' Adjusted Up; 'Breaking In' Adjusted Down|last=Seidman|first=Robert|work=TV by the Numbers|date=May 5, 2011|access-date=May 5, 2011|archive-url=https://www.webcitation.org/6AMrTbrUP?url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/05/05/wednesday-final-ratings-american-idol-survivor-modern-family-law-breaking-in-adjusted-down/91702|archive-date=September 2, 2012|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Када је мушкарац оставио бебу на улици, Бенсонова и Стаблер крећу у потрагу за неговатељем детета. Када су упознали дадиљу и њеног дечка, они убрзо схватају да је и он верен са мајком која је усвојила бебу. Вишеструко помињање пробушених кондома убеђује детективе да он има опаку занимацију. Они траже помоћ стручњака у покушају да га кривично гоне, али су се разбеснели када су сазнали да је закон на његовој страни. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=271 | EpisodeNumber2=23 | RTitle="Преступник" | DirectedBy=Холи Дејл | WrittenBy=Дон ДеНун | OriginalAirDate={{Start date|2011|5|11}} | ProdCode=1223 |Aux4=8.10<ref>{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/05/12/wednesday-final-ratings-american-idol-the-middle-better-with-you-modern-family-survivor-adjusted-up-breaking-in-cougar-town-adj-down/92360/|title=Wednesday Final Ratings: 'American Idol,' 'The Middle' 'Better With You,' 'Modern Family,' 'Survivor' Adjusted Up; 'Breaking In,' 'Cougar Town' Adj. Down|last=Gorman|first=Bill|work=TV by the Numbers|date=May 12, 2011|access-date=May 13, 2011|archive-url=https://www.webcitation.org/6AKvbBjgO?url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/05/12/wednesday-final-ratings-american-idol-the-middle-better-with-you-modern-family-survivor-adjusted-up-breaking-in-cougar-town-adj-down/92360/|archive-date=August 31, 2012|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Када је млада жена пронашла момка у пубертету како спава го у њеној спаваћој соби, мајка дечака брзо брани његове поступке. Током суђења, пубертетлија склон преварама оптужује Стаблера за неприкладно додиривање што доводи до издавања забране приласка и истраге БУК-а. Бенсонова и Стаблер откривају да је момак раније уходио и тровао алкохолом и сумњају да је низни силоватељ. Стаблер ставља своју каријеру на коцку покушавајући да ухвати осумњиченог на делу и сазнаје за неког другог ко је имао улогу у обликовању његовог социопатског понашања. | LineColor=614D61 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Одељење за специјалнe жртве | EpisodeNumber=272 | EpisodeNumber2=24 | RTitle="Димљени" | DirectedBy=Хелен Шејвер | WrittenBy=Џонатан Грин и Данијел Трули | OriginalAirDate={{Start date|2011|5|18}} | ProdCode=1224 |Aux4=8.98<ref>{{cite web|url=http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/05/19/wednesday-final-ratings-american-idol-modern-family-law-happy-endings-adj-down/93382/|title=Wednesday Final Ratings: 'American Idol,' 'Modern Family,' 'Law & Order: SVU' Adjusted Up; 'Happy Endings' Adj. Down|last=Seidman|first=Robert|work=TV by the Numbers|date=May 19, 2011|access-date=May 20, 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110522164945/http://tvbythenumbers.zap2it.com/2011/05/19/wednesday-final-ratings-american-idol-modern-family-law-happy-endings-adj-down/93382/|archive-date=May 22, 2011|url-status=dead}}</ref> | ShortSummary=Када је жена убијена током поподневног одласка у куповину са својом ћерком, позвани су Бенсонова и Стаблер јер је она требало да сведочи у њиховом високопрофилном случају силовања. Бенсонова и Стаблер прво проверавају оптуженог силоватеља, али откривају да му је неко можда подметнуо. Стаблер се уплео у операцију АДВОД-а против ланца шверца цигарета и открива да је агент АДВОД-а који води операцију подмићен што их наводи да похапсе тројицу осумњичених. Таман када су се уверили да је случај затворен, трагедија се десила у просторији одељења. | LineColor=614D61 }} |}</onlyinclude> == Напомене == {{Notelist}} == Напомене == {{reflist}} [[Категорија:Ред и закон: Одељење за специјалне жртве]] k9rfxonfh3u5n5pe5c25jvrkfcd9rjn 0 3913456 25139320 24726402 2022-08-05T10:41:34Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''Религија у Африци''' је комплексна и има велики утицај на [[Афричка уметност|афричку уметност]], [[Култура|културу]] и [[Афричка филозофија|афричку филозофију]]. Најзаступљеније је [[хришћанство]], потом [[ислам]] и неколико мањих [[Афричке традиционалне религије|традиционалних афричких религија]].<br />У хришћанским или исламским заједницама религијска уверења се понекад карактеришу и [[синкретизам|синкретизмом]] са веровањима и праксом традиционалних религија.<ref name="jpanafrican1">[http://www.jpanafrican.com/docs/vol3no5/3.5-6newRestless.pdf Restless Spirits: Syncretic Religion] Yolanda Pierce, Ph.D. Associate Professor of African American Religion & Literature</ref><ref>{{cite web| url = http://www.africanbelief.com/| title = AFRICAN RELIGIOUS BELIEFS - Tewahedo - Palo - Serer - Tijaniyyah - Vodon| publisher = | accessdate = 13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20170808015226/http://www.africanbelief.com/| archive-date = 08. 08. 2017| url-status = dead}}</ref><ref name="Comparative">[http://www.studiesincomparativereligion.com/uploads/ArticlePDFs/268.pdf Dr J.O. Awolalu, Studies in Comparative Religion Vol. 10, No. 2. (Spring, 1976).]</ref> == Афричке традиционалне религије == [[Датотека:Voodo-altar.jpg|250px|мини|''Вуду олтар у [[Бенин]]у]]'' [[Африка]] обухвата широк спектар традиционалних веровања. Иако верске обичаје понекад деле многе локалне заједнице, обично су јединствене за специфичне популације или географске регионе.<ref>[[Cheikh Anta Diop]] The African Origin of Civilization: Myth or Reality, Chicago, L.Hill, 1974. {{ISBN|1-55652-072-7}}</ref><ref>John Mbiti''African Religions and Philosophy'', [[African Writers Series]], Heinemann [1969] (1990). {{ISBN|0-435-89591-5}}</ref> По Омосад Аволау "традиционална религија" у овом контексту значи староседелачко, оно што је темељно, изручено од генерације до генерације, подразумева се да буде подржано и практиковано данас и заувек. Наслеђе из прошлости, ипак није третирано као ствар прошлости, већ оно што повезује прошлост са садашњошћу и садашњост са вечношћу.<ref name="Comparative" /> Африка је континент са мноштвом народа који имају сложене културе, велики број различитих језика и дијалеката, историјског наслеђа, па је због тога на овом простору присутан велики број различитих веровања.<ref name="Comparative" /> Неке од традиционалних афричких релгија укључују [[Серер|серер религију]] у [[Сенегал]]у, јоруба и игбо религију у [[Нигерија|Нигерији]] и акан религију у [[Гана|Гани]] и [[Обала Слоноваче|Обали Слоноваче]]. Религија Гбе говорног подручја (углавном народи [[Еве]] и [[Фон]]) из [[Бенин]]а, [[Того]]а и [[Гана|Гане]] је [[вуду]] и главни је извор за слично назване религије у другим деловима света који настањује афричка дијаспора као што су лујзијански вуду, [[хаићански вуду]], кубански вуду, доминикански и бразилски вуду. == Аврамске религије == Већина Африканаца су припадници хришћанства или ислама и они често комбинују своју традиционалну религију са [[Аврамске религије|аврамским религијама]].<ref name="googlemix">{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=4wL0y9fUEB8C&pg=PA15#v=snippet&q=%22often%20mix%22&f=false| title = Introduction to African religion | isbn = 9780435940027| author1 = Mbiti| first1 = John S| year = 1992}}When Africans are converted to other religions, they often mix their traditional religion with the one to which they are converted. In this way they are not losing something valuable, but are gaining something from both religious customs</ref><ref name="googlemix"/><ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=uTMOAQAAMAAJ&dq=worldmark+encyclopedia+religions&q=%22many+African+Christians%22#search_anchor| page = 1| title = Worldmark Encyclopedia of Religious Practices: Religions and denominations | isbn = 9780787666125| author1 = Riggs| first1 = Thomas| year = 2006}}Although a large proportion of Africans have converted to Islam an Christianity, these two world religions have been assimilated into African culture, and many African Christians and Muslims maintain traditional spiritual beliefs</ref><ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=_LldeLvqQNsC&pg=PA266#v=onepage&q&f=false| title = The Oxford handbook of religion and ecology | isbn = 9780195178722| author1 = Gottlieb| first1 = Roger S| date=9. 11. 2006}}Even in the adopted religions of Islam and Christianity, which on the surface appear to have converted millions of Africans from their traditional religions, many aspect of traditional religions are still manifest</ref><ref>{{cite web| url = https://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5hpKESvthJtQeyjk57vyzOnY5l9cg| title = US study sheds light on Africa's unique religious mix| publisher = AFP| access-date = 31. 08. 2018| archive-date = 25. 04. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20100425190919/http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5hpKESvthJtQeyjk57vyzOnY5l9cg| url-status = dead}}t doesn't seem to be an either-or for many people. They can describe themselves primarily as Muslim or Christian and continue to practice many of the traditions that are characteristic of African traditional religion," Luis Lugo, executive director of the Pew Forum, told AFP.</ref><ref>{{cite book| url = https://books.google.com/books?id=-IDfqT6589kC&pg=PA40#v=onepage&q&f=false| title = In Transitions and consolidation of democracy in Africa | isbn = 9781586840402| author1 = Quainoo| first1 = Samuel Ebow| date=1. 1. 2000}}Even though the two religions are monotheistic, most African Christians and Muslims convert to them and still retain some aspects of their traditional religions</ref> Аврамске религије су широко распрострањене широм Африке. Оне се шире и замењују аутохтоне афричке религије, али су често прилагођене афричким културним контекстима и системима веровања. Светска енциклопедија процењује да је у Африци 2002. године било између 40—45% [[Хришћанство|хришћана]] и 40,6—45% [[Муслиман]]а.<ref>Encyclopædia Britannica. Britannica Book of the Year 2003. Encyclopædia Britannica, (2003) {{ISBN|9780852299562}} p.306 <br /> According to the Encyclopædia Britannica, as of mid-2002, there were 376,453,000 Christians, 329,869,000 Muslims and 98,734,000 people who practiced traditional religions in Africa. [http://www.greenwoodsvillage.com/gor/islam.htm Ian S. Markham,(A World Religions Reader. Cambridge, Massachusetts: Blackwell Publishers, 1996)] is cited by Morehouse University as giving the mid-1990s figure of 278,250,800 Muslims in Africa, but still as 40.8% of the total. These numbers are estimates, and remain a matter of conjecture. See Amadu Jacky Kaba. The spread of Christianity and Islam in Africa: a survey and analysis of the numbers and percentages of Christians, Muslims and those who practice indigenous religions. The Western Journal of Black Studies, Vol 29, Number 2, June 2005. Discusses the estimations of various almanacs and encyclopedium, placing Britannica's estimate as the most agreed figure. Notes the figure presented at the [http://www.afrikaworld.net/afrel/Statistics.htm World Christian Encyclopedia, summarized here] {{Wayback|url=http://www.afrikaworld.net/afrel/Statistics.htm |date=20160305222924 }}, as being an outlier. On rates of growth, Islam and Pentecostal Christianity are highest, see: [https://foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=3835 The List: The World’s Fastest-Growing Religions] {{Wayback|url=https://foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=3835 |date=20100125105653 }}, Foreign Policy, May 2007.</ref> == Хришћанство == [[Датотека:Kairo Hanging Church BW 1.jpg|180px|мини|''[[Црква Пресвете Богородице (Каиро)|Црква Пресвете Богородице]] у Каиру]]'' Хришћанство је најзаступљенија религија у Африци заједно са исламом и најраспрострањенија религија у [[Подсахарска Африка|Подсахарској Африци]]. Неколико секти се формирало на већем делу континента, укључујући и Назаретску баптску цркву у [[Јужна Африка|Јужној Африци]] и Аладура цркву у [[Нигерија|Нигерији]]. Такође, поприлично је распрострањена популација [[Хришћанска адвентистичка црква|Хришћанске адвентистичке цркве]] и верске заједнице [[Јеховини сведоци|Јеховиних сведока]]. Најстарије [[хришћанске деноминације]] су [[Коптска оријентално-православна црква]] и [[Етиопска оријентално-православна црква]], обе [[древноисточне цркве]] које су се појавиле у 4. веку након краља Езана који је учинио [[Етиопија|Етиопију]] једном од првих [[Хришћанство|хришћанских нација]].<ref>http://www.kebranegast.com {{Wayback|url=http://www.kebranegast.com/ |date=20111110140601 }} Kebra Negast</ref> У првим вековима Хришћанства, Африка је имала велики број знаменитих хришћана, као што су [[Августин Хипонски]], [[Ориген Адамантије]], [[Тертулијан]], [[Папа Виктор I]], [[Папа Милтидад]], [[Папа Геласије I]], [[Свети Маврикије]], [[Евнух царице Кандакије]] а многи од њих постали су [[светитељ]]и. Хришћанство је постојало у Етиопији и пре владавине краља Езана, али је религија узела снажну основу када је проглашена државном религијом 330. године, а Етиопљани су постали једни од првих хришћанских народа. Статистички подаци из Светске хришћанске енциклопедије приказују тренд настанка драматичног хришћанског раста на континенту и претпоставља да ће 2025. године бити 633 милиона хришћана у Африци.<ref>''World Council of Churches Report, August 2004''</ref><br />Студије из 2015. године показује да постоји 2.161.000 хришћанских верника који су пореклом [[муслимани]], а већина њих припада [[Протестантизам|протестантизму]].<ref>{{cite journal| last1 = Johnstone| first1 = Patrick| last2 = Miller| first2 = Duane| title = Believers in Christ from a Muslim Background: A Global Census| journal = IJRR| year = 2015| volume = 11| page = 14| url = https://www.academia.edu/16338087/Believers_in_Christ_from_a_Muslim_Background_A_Global_Census| accessdate=20. 11. 2015}}</ref> == Ислам == [[Датотека:AbujaNationalMosque.jpg|200px|мини|''Џамија у Абуџи, [[Нигерија]]]]'' Заједно са хришћанством, ислам је најраспрострањенија религија у Африци. Историјски корени вере на континенту проистичу из времена пророка [[Мухамед]]а, чији су рани ученици прешли у [[Етиопско царство|Абисинију]] у страху од прогона од [[паганизам|паганских]] [[Арапи|Арапа]].<br />Ширење ислама у [[Северна Африка|северној Африци]] потицало је ширењем арапског царства под Калифом Умаром, преко [[Синајско полуострво|Синајског полуострва.]] Ширење ислама у [[Западна Африка|западној Африци]] било је преко исламских трговаца и морнара.<br />Ислам је доминантна религија у [[Северна Африка|северној Африци]] и на [[Рог Африке|Сомалијском полуострву]]. Такође је постала доминантна религија на свахилској обали, на западноафричкој обали и деловима унутар континента. Постојало је и неколико муслиманских империја у западној Африци које су имале значајан утицај, нарочито [[царство Мали]], [[Сонгај|Цонгај царство]] под вођством Мусе I од Малија, Сони Алија и Аскиа Мухамеда. Већина муслимана у Африци су [[Сунизам|сунити]] и припадају [[Маликијски мезхеб|маликијским]] или [[Шафијски мезхеб|шафијским]] сунитским верско—правним школама. [[Ханифијски мезхеб]] је присутан углавном у [[Египат|Египту]].<ref>{{cite web| url = http://islamic-laws.com/articles/sunnischools.htm| title = Sunni Schools| publisher = | accessdate=13. 3. 2015}}</ref><br />Такође постоје припадници [[шиизам|шиизма]], [[ахмадизам|ахмадија]], [[ибадизам|ибадизма]] и [[Суфизам|суфизма]].<ref>Pew Forum on Religious & Public life. 9 August 2012. Приступљено 29 October 2013</ref> == Јудаизам == Припадници јудаизма могу се наћи у више делова Африке, односно у [[Северна Африка|северној Африци]], [[Етиопија|Етиопији]], [[Уганда|Уганди]], [[Кенија|Кенији]], [[Камерун]]у, [[Габон]]у, [[Обала Слоноваче|Обали Слоноваче]], [[Гана|Гани]], [[Сијера Леоне|Сијери Леоне]], [[Нигерија|Нигерији]] и [[Јужна Африка|јужној Африци]].<ref>[http://articles.philly.com/1991-05-31/news/25797514_1_ethiopian-jews-somalis-gad-ben-ari Archives - Philly.com<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref><ref>[http://jewishrefugees.blogspot.ca/2007/07/abraham-blogger-only-jew-in-somalia.html?m=1 Point of No Return: Jewish Refugees from Arab and Muslim Countries: Abraham the blogger: the only Jew in Somalia<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref><ref name="CDI">{{cite web| last1 = Sussman| first1 = Bonita Nathan| title = Kulanu: Developing Judaism in Cote d'Ivoire and Gabon| url = http://www.kulanu.org/gabon/cotedivoireandgabon.php| website = www.kulanu.org| accessdate=24. 3. 2017| language = en| archive-url = https://web.archive.org/web/20170325201432/http://www.kulanu.org/gabon/cotedivoireandgabon.php| archive-date=25. 3. 2017|url-status=dead| df = }}</ref><ref>שרון שלום, '''מסיני לאתיופיה: עולמה ההלכתי והרעיוני של יהדות אתיופיה, כולל "שולחן האורית" - מדריך הלכתי לביתא ישראל''', עורך אברהם ונגרובר, ידיעות ספרים, 2012</ref> == Бахаи вера == [[Датотека:Africa%27s_Bahai_temple_in_Kampala.jpg|180px|мини|''Верски објекат бахаи вере, [[Кампала]], Уганда]]'' [[Бахаи вера]] у Африци има разнолику историју. Број њених припадника највише је порастао [[1950|педесетих година]] [[20. век]]а, као и [[1960|шездесетих]].<ref name="UofC">{{cite web| title = Overview Of World Religions |work = General Essay on the Religions of Sub-Saharan Africa| publisher = Division of Religion and Philosophy, [[University of Cumbria]]| url = http://philtar.ucsm.ac.uk/encyclopedia/sub/geness.html| accessdate=16. 4. 2008 |url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071209082606/http://philtar.ucsm.ac.uk/encyclopedia/sub/geness.html| archivedate=9. 12. 2007 |df = }}</ref> Асоцијација за скупаље религијких података у Африци направила је списак многих великих и мањих популација у Африци, са [[Кенија|Кенијом]], [[Демократска Република Конго|Демократском Републиком Конго]], [[Јужноафричка Република|Јужноафричком Републиком]] и [[Замбија|Замбијом]] које су међу првих десет држава по броју припадника бахаи верника (у свакој држави има преко 200.000 верника ове религије).<ref name="WCE-05">{{cite web | title = Most Baha'i Nations (2005) | work = QuickLists > Compare Nations > Religions > | publisher = The Association of Religion Data Archives | year = 2005 | url = http://www.thearda.com/QuickLists/QuickList_40c.asp | doi = | accessdate=4. 7. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20100414021730/http://www.thearda.com/QuickLists/QuickList_40c.asp | archive-date=14. 4. 2010 |url-status=dead }}</ref> Абдул Баха, Баха Улах и Шоги Ефенди који су ширили бахаи веру, били су у више наврата у Африци.<ref name="egypt-today">{{Cite news| last = El-Hennawy | first = Noha | title = The Fourth Faith? | magazine = Egypt Today | date=септембар 2006 | url = http://www.egypttoday.com/article.aspx?ArticleID=6918 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090904025614/http://www.egypttoday.com/article.aspx?ArticleID=6918 | archivedate=4. 9. 2009 }}</ref><ref>{{cite web| title =Regional Conferences of the Five Year Plan; November 2008–March 2009 | work = | publisher =Bahá’í International Community | year = 2009 | url =http://news.bahai.org/community-news/regional-conferences/ | accessdate=21. 3. 2012}}</ref> == Хиндуизам == [[Хиндуизам]] је у Африци распрострањен од краја [[19. век]]а и најраспрострањенија је религија у [[Маурицијус]]у.<ref>{{cite web| title = Mauritius| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mp.html| accessdate = 26. 7. 2012| work = [[CIA World Factbook]]| publisher = [[CIA]]| archive-date = 24. 12. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20181224211252/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mp.html| url-status = dead}}</ref> == Будизам и кинеске религије == Будизам је мало распрострањена религија у Африци са око 250.000 верника, а процене воде и до 400.000, у комбинацији са [[таоизам|таоизмом]] и кинеском народном религијом која је заступљена међу кинеским мигрантима углавном у [[Маурицијус]]у, [[Реинион]]у и [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]]<ref name="thearda1">{{cite web| url = http://www.thearda.com/QL2010/QuickList_38.asp| title = Most Buddhist Nations (2010) - QuickLists - The Association of Religion Data Archives| publisher = | accessdate=13. 3. 2015}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.thearda.com/QL2010/QuickList_41.asp| title = Most Chinese Universist Nations (2010) - QuickLists - The Association of Religion Data Archives| publisher = | accessdate=13. 3. 2015}}</ref> Половина афричких будиста живе у Јужној Африци, док у Маурицијусу постоји од 1,5—2% будиста од укупног станивништва.<ref name="thearda1"/><ref>{{cite web| url = http://www.thearda.com/internationalData/countries/Country_147_2.asp| title = Religious Adherents, 2010&nbsp;– Mauritius (0.2% Buddhist + 1.3% Chinese Folk Religion)| publisher = World Christian Database| accessdate=28. 7. 2013}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.adherents.com/adhloc/Wh_202.html | title = Buddhism in Mauritius (1981) | publisher = Adherents.com | accessdate = 20. 11. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170507045338/http://www.adherents.com/adhloc/Wh_202.html | archive-date = 07. 05. 2017 | url-status = dead }}</ref> == Остале релгије == Остале религије у Африци укључују [[сикизам]], [[ђаинизам]], [[зороастризам]], [[растафаријанство]] и многе друге.<ref>{{cite book| last = Harrison| first = Philip| title = South Africa's top sites.| year = 2004| publisher = Spearhead| location = Klenilworth| isbn = 9780864865649| edition = 1st}}</ref> == Ирелигиозност == Преко анкете утврдило се да постоји 20% ирелигиозних у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]], 16% у [[Боцвана|Боцвани]], 13% у [[Мозамбик]]у, и [[Того]]у, 12% у [[Либија|Либији]] и [[Обала Слоноваче|Обали Слоноваче]], 10% у [[Етиопија|Етиопији]] и [[Ангола|Анголи]], 9% у [[Судан]]у, [[Зимбабве]]у и [[Алжир]]у, 8% у [[Намибија|Набимији]] и 7% на [[Мадагаскар]]у.<ref>[https://worldview.gallup.com/default.aspx GALLUP WorldView] - data accessed on 14 September 2011</ref> == Синкретизам == Синкретизам је комбинација различитих (често контрадикторних) веровања. Квеси Јанках и Џон Мбити тврде да многи афрички народи данас имају мешовито религијско наслеђе.<ref>{{cite encyclopedia | title = African Folklore: An Encyclopedia| encyclopedia =African folklore: an encyclopedia | editor-last = Peek| editor-first =Philip M| editor2-last =Yankah| editor2-first = Kwesi| page =various | publisher =Taylor & Francis| url = https://books.google.com/books?id=pOcWLGktIYoC&pg=PA254#v=onepage&q&f=false| isbn = 978-0-415-93933-1 | year = 2004 | accessdate=21. 3. 2012}}</ref><ref>{{cite book | last =Mbiti | first =John S. | title =Introduction to African religion | publisher =East African Publishers | edition =2nd | year =1992 | page = 15 | url =https://books.google.com/books?id=4wL0y9fUEB8C&pg=PA15#v=onepage&q&f=false | isbn = 978-9966-46-928-1| pages = }}</ref> == Религијска заступљеност == {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |+Религија у Африци према земљи и региону, као проценат националног становништва !scope="col"|{{shy|Држава}} !scope="col"|{{shy|Регион}} !scope="col"|{{shy|Хришћанство}} !scope="col"|{{shy|Ислам}} !scope="col"|{{shy|Традиционалне религије}} |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Ангола}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148660.htm | title = Angola | publisher = State.gov | date = | accessdate=15. 8. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120120105815/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148660.htm | archive-date=20. 1. 2012 |url-status=dead }}</ref> |[[Централна Африка]] | style = "background:#39F;"|'''95''' |0.5 |4.5 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Камерун}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148669.htm | title = Cameroon | publisher = State.gov | date=17. 11. 2010 | accessdate=15. 8. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032151/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148669.htm | archive-date=13. 1. 2012 |url-status=dead }}</ref> |[[Средња Африка]] | style = "background:#9CF;"|'''69.2''' |20.9 |9.9 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Централноафричка Република}}<wbr /><ref>[http://www.minplan-rca.org/pays] {{webarchive | url = https://web.archive.org/web/20101210162730/http://www.minplan-rca.org/pays | date=10. 12. 2010 }}</ref> |Средња Африка | style = "background:#39F;"|'''80.3''' |10.1 |9.6 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Чад}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/cd.html | title = CIA&nbsp;– The World Factbook | publisher = Cia.gov | date = | accessdate = 15. 8. 2012 | archive-date = 18. 05. 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200518164645/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/cd.html | url-status = dead }}</ref> |Средња Африка |44.1 | style = "background:#3F0;"|'''52.1''' |3.8 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Демократска Република Конго}}<ref name="features.pewforum">[http://features.pewforum.org/grl/population-percentage.php Global Religious Landscape Table - Percent of Population - Pew Forum on Religion & Public Life] {{Wayback|url=http://features.pewforum.org/grl/population-percentage.php |date=20130101080244 }}. Features.pewforum.org (2012-12-18). Приступљено 2013-07-28.</ref> |Средња Африка | style = "background:#39F;"|'''95.8''' |1.5 |2.7 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Република Конго}}<ref name="features.pewforum" /> |Средња Африка | style = "background:#39F;"|'''85.9''' |1.2 |12.9 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Екваторијална Гвинеја}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148685.htm | title = Equatorial Guinea | publisher = State.gov | date=17. 11. 2010 | accessdate=15. 8. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032202/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148685.htm | archive-date=13. 1. 2012 |url-status=dead }}</ref> |Средња Африка | style = "background:#39F;"|'''93''' |1 |6 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Габон}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148690.htm | title = Gabon | publisher = State.gov | date=17. 11. 2010 | accessdate=15. 8. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032208/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148690.htm | archive-date=13. 1. 2012 |url-status=dead }}</ref> |Средња Африка | style = "background:#9CF;"|'''73''' |10 |17 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Сао Томе и Принсипе}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148715.htm | title = Sao Tome and Principe | publisher = State.gov | date=17. 11. 2010 | accessdate=15. 8. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032227/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148715.htm | archive-date=13. 1. 2012 |url-status=dead }}</ref> |Средња Африка | style = "background:#39F;"|'''97''' |2 |1 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Бурунди}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148667.htm | title = Burundi | publisher = State.gov | date=17. 11. 2010 | accessdate=15. 8. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120120072141/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148667.htm | archive-date=20. 1. 2012 |url-status=dead }}</ref> |[[Источна Африка]] | style = "background:#39F;"|'''75''' |5 |20 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Комори}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/cn.html | title = CIA&nbsp;– The World Factbook | publisher = Cia.gov | date = | accessdate = 15. 8. 2012 | archive-date = 24. 12. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20181224211326/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/cn.html | url-status = dead }}</ref> |Источна Африка |2 | style = "background:#0C0;"|'''98''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Кенија}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ke.html | title = CIA&nbsp;– The World Factbook | publisher = Cia.gov | date = | accessdate = 15. 8. 2012 | archive-date = 31. 08. 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200831033452/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ke.html | url-status = dead }}</ref> |Источна Африка | style = "background:#39F;"|'''78''' |10 |12 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Мадагаскар}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ma.html | title = CIA&nbsp;– The World Factbook | publisher = Cia.gov | date = | accessdate = 15. 8. 2012 | archive-date = 25. 08. 2011 | archive-url = https://www.webcitation.org/61BpMkYSR?url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ma.html | url-status = dead }}</ref> |Источна Африка |41 |7 | style = "background:#ff0;"|'''52''' |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Малави}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90107.htm | title = Malawi | publisher = State.gov | date=14. 9. 2007 | accessdate=15. 8. 2012}}</ref> |Источна Африка | style = "background:#39F;"|'''79.9''' |12.8 |7.3 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Маурицијус}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mp.html | title = CIA&nbsp;– The World Factbook | publisher = Cia.gov | date = | accessdate = 15. 8. 2012 | archive-date = 24. 12. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20181224211252/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mp.html | url-status = dead }}</ref> |Источна Африка |32.2 |16.6 | style = "background:#ff0;"|'''51.2''' |- | style = "text-align:left;"|''{{застава|Мајот}}''<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mf.html | title = CIA&nbsp;– The World Factbook | publisher = Cia.gov | date = | accessdate=15. 8. 2012 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120921084632/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mf.html | archivedate=21. 9. 2012 }}</ref> |Источна Африка |3 | style = "background:#0C0;"|'''97''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Мозамбик}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mz.html | title = CIA&nbsp;– The World Factbook | publisher = Cia.gov | date = | accessdate = 15. 8. 2012 | archive-date = 31. 08. 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20200831040349/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mz.html | url-status = dead }}</ref> |Источна Африка | style = "background:#9CF;"|'''56.1''' |17.9 |26 |- | style = "text-align:left;"|''{{застава|Реинион}}''<wbr /><ref>{{cite web| url = http://www.religiousintelligence.co.uk/country/?CountryID=151 | title = Welcome religiousintelligence.co.uk&nbsp;– BlueHost.com | publisher = Religiousintelligence.co.uk | date = | accessdate=15. 8. 2012 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080228041609/http://www.religiousintelligence.co.uk/country/?CountryID=151 | archivedate=28. 2. 2008 }}</ref> |Источна Африка | style = "background:#39F;"|'''84.9''' |2.1 |13 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Руанда}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90115.htm | title = Rwanda | publisher = State.gov | date = | accessdate=15. 8. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120120102047/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90115.htm | archive-date=20. 1. 2012 |url-status=dead }}</ref> |Источна Африка | style = "background:#39F;"|'''93.6''' |4.6 |1.8 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Сејшели}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/se.html | title = CIA&nbsp;– The World Factbook | publisher = Cia.gov | date = | accessdate = 15. 8. 2012 | archive-date = 13. 02. 2008 | archive-url = https://web.archive.org/web/20080213004422/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/se.html | url-status = dead }}</ref> |Источна Африка | style = "background:#39F;"|'''93.1''' |1.1 |5.8 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Јужни Судан}}<ref name="features.pewforum" /> |Источна Африка | style = "background:#9CF;"|'''60.5''' |6.2 | style = "text-align:center;"|32.9 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Танзанија}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tz.html | title = The World Fact Book: Tanzania | last1 = | first1 = | last2 = | first2 = | date = | website = | publisher = | accessdate = 26. 1. 2014 | archive-date = 27. 11. 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20201127225447/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tz.html | url-status = dead }}</ref> |Источна Африка | style = "background:#9CF;"|'''61.4''' |35.2 |1.8 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Уганда}}<wbr /><ref>{{Cite web |url=http://www.ubos.org/onlinefiles/uploads/ubos/pdf%20documents/2002%20Census%20Final%20Reportdoc.pdf |title=Архивирана копија |access-date=31. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171012091154/http://www.ubos.org/onlinefiles/uploads/ubos/pdf%20documents/2002%20Census%20Final%20Reportdoc.pdf |archive-date=12. 10. 2017 |url-status=dead }}</ref> |Источна Африка | style = "background:#39F;"|'''84''' |12 |4 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Замбија}}<wbr /><ref>[https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148728.htm Zambia]. State.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |Источна Африка | style = "background:#39F;"|'''87''' |1 |12 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Џибути}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/dj.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/dj.html |date=20200504070831 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |[[Рог Африке]] |6 | style = "background:#0C0;"|'''94''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Еритреја}}<wbr /><ref>http://www.measuredhs.com/pubs/pdf/FR137/FR137.pdf</ref> |Рог Африке | style = "background:#9CF;"|'''62.5''' |36.5 |1 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Етиопија}}<wbr /><ref>[http://www.csa.gov.et/pdf/Cen2007_firstdraft.pdf ] {{webarchive | url = https://web.archive.org/web/20101210081414/http://www.csa.gov.et/pdf/Cen2007_firstdraft.pdf | date=10. 12. 2010 }}</ref> |Рог Африке | style = "background:#9CF;"|'''62.8''' |33.9 |3.3 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Сомалија}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html |date=20160701194614 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |Рог Африке |0.2 | style = "background:#0C0;"|'''99.8''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Алжир}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ag.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ag.html |date=20091207110351 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |[[Северна Африка]] |1 | style = "background:#0C0;"|'''99''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Египат}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html |date=20181224211210 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |Северна Африка |10 | style = "background:#0C0;"|'''90''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Либија}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ly.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ly.html |date=20161224023634 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |Северна Африка |2.7 | style = "background:#0C0;"|'''96.6''' |1 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Мароко}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mo.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mo.html |date=20181226055346 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |Северна Африка |0.9 | style = "background:#0C0;"|'''99.0''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Судан}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/su.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/su.html |date=20190205154022 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |Северна Африка |3 | style = "background:#0C0;"|'''97''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Тунис}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ts.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ts.html |date=20121016231216 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |Северна Африка |1 | style = "background:#0C0;"|'''98''' |1 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Боцвана}}<wbr /><ref>[https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90083.htm Botswana] {{Wayback|url=https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90083.htm |date=20100228092521 }}. State.gov (2007-09-14). Приступљено 2013-07-28.</ref> |[[Јужна Африка]] | style = "background:#9CF;"|'''71.6''' |0.3 |28.1 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Лесото}}<wbr /><ref>[https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90104.htm Lesotho] {{Wayback|url=https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90104.htm |date=20120119082334 }}. State.gov (2007-09-14). Приступљено 2013-07-28.</ref> |Јужна Африка | style = "background:#39F;"|'''90''' |0 |10 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Намибија}}<wbr /><ref>[https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148710.htm Namibia] {{Wayback|url=https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148710.htm |date=20120113032222 }}. State.gov (2010-11-17). Приступљено 2013-07-28.</ref> |Јужна Африка | style = "background:#39F;"|'''90''' |0 |10 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Јужноафричка Република}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html The World Factbook] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sf.html |date=20200621164208 }}. Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.</ref> |Јужна Африка | style = "background:#39F;"|'''79.7''' |1.5 |18.9 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Есватини}}<wbr /><ref>{{cite web| url = http://www.unhcr.org/refworld/country,,,ANNUALREPORT,SWZ,456d621e2,48d5cbbe8,0.html| title = Refworld - 2008 Report on International Religious Freedom - Swaziland| author = United Nations High Commissioner for Refugees| work = Refworld| accessdate=13. 3. 2015|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20121007193957/http://www.unhcr.org/refworld/country,,,ANNUALREPORT,SWZ,456d621e2,48d5cbbe8,0.html| archivedate=7. 10. 2012|df=}}</ref> |Јужна Африка | style = "background:#39F;"|'''90''' |1 |9 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Зимбабве}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148729.htm| title = Zimbabwe| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032238/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148729.htm| archive-date=13. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Јужна Африка | style = "background:#39F;"|'''84''' |1 |15 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Бенин}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148662.htm| title = Benin| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032145/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148662.htm| archive-date=13. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |[[Западна Африка]] | style = "background:#9CF;"|'''42.8''' |24.4 |32.8 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Буркина Фасо}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148665.htm| title = Burkina Faso| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120120062623/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148665.htm| archive-date=20. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка |29.9 | style = "background:#3F0;"|'''61''' |16 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Зеленортска Острва}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148670.htm| title = Cape Verde| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032152/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148670.htm| archive-date=13. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка | style = "background:#39F;"|'''85''' |1.8 |0.2 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Обала Слоноваче}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/iv.html| title = The World Factbook| publisher = | accessdate = 13. 3. 2015| archive-date = 31. 08. 2020| archive-url = https://web.archive.org/web/20200831020553/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/iv.html| url-status = dead}}</ref> |Западна Африка | style = "background:#9CF;"|'''45.7''' |40.2 |12.8 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Гамбија}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148692.htm| title = Gambia, The| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120120110152/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148692.htm| archive-date=20. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка |9 | style = "background:#0C0;"|'''90''' |1 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Гана}}<ref name="religion2010">{{Cite web |url=http://www.statsghana.gov.gh/docfiles/2010phc/Census2010_Summary_report_of_final_results.pdf |title=2010 Population and Housing Census |access-date=31. 8. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130925192147/http://www.statsghana.gov.gh/docfiles/2010phc/Census2010_Summary_report_of_final_results.pdf |archive-date=25. 9. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> |Западна Африка | style = "background:#9CF;"|'''71.2''' |17.6 |11.2 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Гвинеја}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148694.htm| title = Guinea| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032211/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148694.htm| archive-date=13. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка |10 | style = "background:#0C0;"|'''85''' |5 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Гвинеја Бисао}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148695.htm| title = Guinea-Bissau| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032212/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148695.htm| archive-date=13. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка |30 | style = "background:#3F0;"|'''45''' |20 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Либерија}}<wbr /><ref>{{cite web | url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148698.htm | title = International Religious Freedom Report 2010: Liberia | work = United States Department of State | date=17. 11. 2010 | accessdate=22. 7. 2011}}</ref> |Западна Африка | style = "background:#39F;"|'''85.5''' |12.2 |2.2 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Мали}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2008/108379.htm| title = Mali| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120119214828/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2008/108379.htm| archive-date=19. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка |5 | style = "background:#0C0;"|'''90''' |5 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Мауританија}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148705.htm| title = Mauritania| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032219/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148705.htm| archive-date=13. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка |0.1 | style = "background:#0C0;"|'''99.9''' |0 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Нигер}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90113.htm| title = Niger| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120119233528/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90113.htm| archive-date=19. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка |10 | style = "background:#0C0;"|'''80''' |data-sort-value="9.99"|<10 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Нигерија}}<ref name="cia-rel">{{cite web| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6508055.stm#ni| title = Religions| publisher = [[BBC News]]| date = | accessdate=24. 1. 2015}}</ref> |Западна Африка | style = "background:#9CF;"|'''49.1''' | style = "background:#3F0;"|'''49.2''' |1.7 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Сенегал}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sg.html| title = The World Factbook| publisher = | accessdate = 13. 3. 2015| archive-date = 31. 08. 2020| archive-url = https://web.archive.org/web/20200831041253/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sg.html| url-status = dead}}</ref> |Западна Африка |5 | style = "background:#0C0;"|'''94''' |1 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Сијера Леоне}}<wbr /><ref>{{cite web| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148719.htm| title = Sierra Leone| work = U.S. Department of State| accessdate=13. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120113032229/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2010/148719.htm| archive-date=13. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> |Западна Африка |10 | style = "background:#3F0;"|'''60''' |30 |- | style = "text-align:left;"|{{застава|Того}}<wbr /><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/to.html Togo] {{Wayback|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/to.html |date=20200831041904 }}\. CIA&nbsp;– The World Factbook. Cia.gov.</ref> |Западна Африка |29 |20 | style = "background:#ff0;"|'''51''' |} == Види још == * [[Религије у Азији]] * [[Религије у Европи]] == Галерија == <center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="250"> Kairouan_Mosque_Courtyard.jpg|<small>[[Велика џамија у Керуану]]</small> GangaTalaoLake.jpg|<small>Језеро Талао, свето место хиндуса у [[Маурицијус]]у</small> Nan_Hua_Temple.jpg|<small>Будистички храм Нан Хуа у јужној Африци</small> Early_20th_century_Yoruba_divination_board.jpg|<small>Јоруба посуда за прорицање</small> </gallery></div></center> == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * Bongmba, Elias Kifon, ed. ''The Wiley-Blackwell Companion to African Religions'' (2012) [https://www.amazon.com/The-Wiley-Blackwell-Companion-African-Religions/dp/1405196904 excerpt] * Engel, Elisabeth. ''Encountering Empire: African American Missionaries in Colonial Africa, 1900–1939'' (Stuttgart: Franz Steiner, 2015). 303 pp. * Mbiti, John S. ''Introduction to African religion'' (2nd ed. 1991) [https://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=f6e3BgAAQBAJ excerpt] * Olupona, Jacob K. ''African Religions: A Very Short Introduction'' (2014) [https://www.amazon.com/African-Religions-Short-Introduction-Introductions/dp/0199790582/ excerpt] * Geoffrey Parrinder. ''African Traditional Religion''. (3rd ed. London: Sheldon Press, 1974) {{ISBN|0-85969-014-8}} * Parinder, E. Geoffrey. ''Africa's Three Religions''. (2nd ed. London: Sheldon Press, 1976). The three religions are traditional religions (grouped), Christianity, and Islam. {{ISBN|0-85969-096-2}} * Ray, Benjamin C. ''African Religions: Symbol, Ritual, and Community'' (2nd ed. 1999) == Спољашње везе == * [http://africanbelief.com/ Афричке религије на сајту ''africanbelief.com''] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Религија у Африци|*]] rctkfvo0sqw9jxshae92ab263xnqeid 0 3913560 25139323 24291554 2022-08-05T10:41:55Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 9 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cairo mosques.jpg|мини|253x253пискел|[[Џамија|Џамије]] и [[Минарет|минарети]] у Каиру. [[Ислам]] је званична религија у [[Египат|Египту]].]] '''Религија у Египту''' контролише многе аспекте друштвеног живота и одобрена је од стране закона. Становници [[Египат|Египта]] су претежно [[муслимани]], са знатним бројем [[Хришћанство|хришћанског]] становништва, иако процене знатно варирају у одсуству званичне статистике. Пошто је попис становништва из 2006. године искључивао религију, број присталица различитих религија обично је груба процена од стране верских и невладиних организација. У Египту се налазе две велике религијске институције. [[Џамија Ал-Азхар]], основана [[970. п. н. е.|970. године п. н. е.]] од стране [[Фатимидски калифат|Фатимидског калифата]] као први исламски универзитет у Египту и Коптска оријентално-православна црква у Александрији, основана средином [[1. век]]а (око 42. године) од стране [[Марко Јеванђелиста|апостола и јеванђелисте Марка]]. У Египту, муслимани и џришћани живе као комшије, деле заједничку [[Историја Египта|историју]], [[Национални идентитет|национални идентитет,]] [[Етничка група|етничку припадност]], [[Раса|расу]], [[Култура|културу]] и [[Арапски језик|језик]].<ref name=":0">{{Cite news| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2008/108481.htm| title = Egypt| work = U.S. Department of State| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US| archive-url = https://web.archive.org/web/20120119050039/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2008/108481.htm| archive-date = 19. 01. 2012|url-status=dead}}</ref> За време мандата [[Хосни Мубарак]]а, 2002. године, коптски [[Божић]] (7. јануар) признат је као службени празник,<ref>{{Cite web| url = http://www.arabicnews.com/ansub/Daily/Day/021220/2002122025.html| title = Copts welcome Presidential announcement on Eastern Christmas Holiday| date = 30. 9. 2007| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 30. 09. 2007| archive-url = https://web.archive.org/web/20070930211738/http://www.arabicnews.com/ansub/Daily/Day/021220/2002122025.html| url-status = unfit}}</ref> иако се хришћани жале на то да су минимално заступљени у спровођењу закона, државној безбедности и јавним функцијама, те да су дискриминисани у послу на основу своје религије. == Демографија == [[Датотека:The church is hugging the mosque.JPG|мини|Чест призор у Египту: Џамија поред цркве.]] На основу једног истраживања, 94,9% [[Египћани|Египћана]] су сунитски муслимани, 5,1% су хришћани, а мање од 1% су [[Јудаизам|јудаисти]], [[Будизам|будисти]] или нека друга религија.<ref>{{Cite web| url = http://www.globalreligiousfutures.org/countries/egypt/religious_demography#/?affiliations_religion_id=0&affiliations_year=2010| title = Religions in Egypt {{!}} PEW-GRF| website = www.globalreligiousfutures.org| language = en| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> Удео хришћана у египатској популацији је према званичним статистикама опао, а највећи удео у прошлом веку пријављен је 1927. године, када је званични попис становништва забележио 8,3% хришћана у Египту. У сваком од седам наредних пописа, проценат се смањивао, а завршио је на 5,7% 1996. године. Међутим, већина хришћана је одбацила ове бројке тврдећи да их има више него што је пребројано. Хришћани тврде да чине до 15 или чак 20% египатског становништва.<ref>{{Cite web| url = http://www.ipsnews.net/news.asp?idnews=32988| title = Inter Press Service {{!}} News and Views from the Global South| website = www.ipsnews.net| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 12. 02. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120212154918/http://www.ipsnews.net/news.asp?idnews=32988| url-status = dead}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.wrmea.org/1997-october-november/egypt-s-coptic-christians-caught-between-renewal-and-persecution.html| title = Egypt's Coptic Christians: Caught Between Renewal and Persecution – 1997 October-November - WRMEA| website = www.wrmea.org| language = en-gb| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref><ref>{{Cite news| url = https://www.christianpost.com/news/thousands-protest-egypt-s-neglect-of-coptic-persecution-15362/| title = Thousands Protest Egypt's Neglect of Coptic Persecution| accessdate = 1. 9. 2018| language = en}}</ref><ref>{{Cite web| url = http://www.ipsnews.net/2006/04/egypt-attacks-raise-fear-of-religious-discord/| title = EGYPT: Attacks Raise Fear of Religious Discord {{!}} Inter Press Service| website = www.ipsnews.net| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> У државним новинама Ал Ахрам 2017. године писало је да је проценат хришћана између 10% и 15%.<ref>{{Cite news| url = http://www.pewresearch.org/2011/02/16/how-many-christians-are-there-in-egypt/| title = How many Christians are there in Egypt?| date = 16. 2. 2011| work = Pew Research Center| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref><ref name=":7">{{Cite web| url = http://english.ahram.org.eg/NewsContent/1/64/281789/Egypt/Politics-/Egypts-Sisi-meets-world-Evangelical-churches-deleg.aspx| title = Egypt's Sisi meets world Evangelical churches delegation in Cairo - Politics - Egypt - Ahram Online| website = english.ahram.org.eg| language = en| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref><ref name=":5">{{Cite web| url = http://english.ahram.org.eg/NewsContent/1/64/53839/Egypt/Politics-/Egyptian-Copts-reject-population-estimate.aspx| title = Egyptian Copts reject population estimate - Politics - Egypt - Ahram Online| website = english.ahram.org.eg| language = en| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> Према подацима [[Централна обавештајна агенција|Централне обавештајне агенције]] (ЦИА) из 2015. године, сунитски муслимани чине 90% становништва Египта, а хришћани преосталих 10%.<ref>{{Cite web| url = http://afrobarometer.org/data/egypt-round-6-data-2016| title = Egypt Round 6 Data (2016) {{!}} Afrobarometer| website = afrobarometer.org| language = en| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref><ref name=":1">{{Cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html| title = The World Factbook — Central Intelligence Agency| website = www.cia.gov| language = en| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 24. 12. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20181224211210/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html| url-status = dead}}</ref><ref>"Muslim population", ''[https://web.archive.org/web/20091010050756/http://pewforum.org/newassets/images/reports/Muslimpopulation/Muslimpopulation.pdf The 2009 American Pew Forum on Religion and Public Life]'' (PDF)</ref><ref>{{Cite web| url = http://nl.newsbank.com/nl-search/we/Archives?p_product=MN&p_theme=mn&p_action=search&p_maxdocs=200&p_topdoc=1&p_text_direct-0=0EFE4944AB794537&p_field_direct-0=document_id&p_perpage=10&p_sort=YMD_date:D&s_trackval=GooglePM| title = Search| website = Star Tribune| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref><ref name=":2">{{Cite news| url = https://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/5309.htm| title = Egypt| work = U.S. Department of State| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref><ref name=":3">{{Cite web| url = http://www.fco.gov.uk/en/about-the-fco/country-profiles/middle-east-north-africa/egypt| title = Country Profile: The Arab Republic of Egypt| website = webarchive.nationalarchives.gov.uk| language = en| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 12. 12. 2012| archive-url = http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20121212135632/http://www.fco.gov.uk/en/about-the-fco/country-profiles/middle-east-north-africa/egypt| url-status = unfit}}</ref><ref name=":4">{{Cite web| url = http://www.unitedcopts.org/index.php?option=com_content&task=view&id=3073&Itemid=71| title = United Copts| website = www.unitedcopts.org| language = en-gb| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> Велики број сунитских муслимана прате [[Суфизам|суфистичке]] законе.<ref name=":8">{{Cite book| url = https://www.amazon.com/Sufism-Mystics-Studies-Comparative-Religion/dp/157003849X| title = Sufism, Mystics, and Saints in Modern Egypt| last = results| first = search| year = 2009| publisher = University of South Carolina Press|isbn=978-1-57003-849-5| location = Columbia, S.C| language = English}}</ref> У Египту наводно живи око педесет хиљада ахмадијских муслимана.<ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/books?id=PmgkD3Hel5IC&lpg=PA309&pg=PA297| title = Between Heaven and Hell: Islam, Salvation, and the Fate of Others| last = Khalil| first = Mohammad Hassan| year = 2013| publisher = OUP USA|isbn=978-0-19-994541-2| language = en}}</ref> Процењује се да шиитски муслимани и исмаилисти имају од 800 хиљада до 2-3 милиона чланова у Египту.<ref>{{Cite news| url = https://www.reuters.com/article/2013/06/23/us-egypt-protests-shiites-idUSBRE95M0HT20130623| title = Four Egyptian Shi'ites killed in attack by Sunni Muslims| last = Editorial| first = Reuters| work = U.S.| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US| archive-date = 06. 10. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20151006210952/http://www.reuters.com/article/2013/06/23/us-egypt-protests-shiites-idUSBRE95M0HT20130623| url-status = dead}}</ref><ref>{{Cite news| url = http://articles.latimes.com/2013/aug/10/world/la-fg-egypt-sectarianism-20130810/2| title = Egypt's Shiite Muslims saw the Sunni hatred grow under Morsi| last = Bengali| first = Shashank| date = 10. 8. 2013| work = Los Angeles Times| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US| issn = 0458-3035| archive-url = https://web.archive.org/web/20150922054055/http://articles.latimes.com/2013/aug/10/world/la-fg-egypt-sectarianism-20130810/2| archive-date = 22. 09. 2015|url-status=dead| df = }}</ref> Већина египатских хришћана припада [[Коптска оријентално-православна црква|Коптској православној цркви Александрије]], [[Древноисточне цркве|оријелнталној православној хришћанској цркви]].<ref name=":7" /><ref name=":1" /><ref name=":2" /> Друге хришћанске [[Религијска деноминација|деноминације]] укључују [[Католичка црква|католике]], [[Маронитска црква|мароните]], [[Грчка православна црква|грчке православце]], [[Јерменска апостолска црква|јерменску апостолску цркву]] и [[Англиканизам|агликанце]]. Најскорије изјаве, од стране папе Шенуда трећег и епископа Моркоса из Шубре 2008. године, сугеришу да број православних хришћана у Египту прелази 12 милиона. Друге процене црквених званичника повећале су тај број на 16 милиона.<ref name=":5" /> Коптска православна црква тврдила је да се ове цифре заснивају на редовним ажурирањима чланарина.<ref name=":5" /> Протестантске цркве тврде да имају чланство од око 300 хиљада Египћана,<ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/books?id=xrGL7o69KBIC&pg=PA105&lpg=PA105&dq=evangelical+church+egypt+synod+nile+-wiki&source=bl&ots=0ROIIX5xGt&sig=eal5ZcOkJ8WtjZvs33GBPLYioiU&hl=en&ei=ugg8StjjEIH-sQPm--j4Cg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7| title = Who Are the Christians in the Middle East?| last = Bailey| first = Betty Jane| last2 = Bailey| first2 = J. Martin| year = 2003| publisher = Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-1020-5| language = en}}</ref> а за Коптску цркву процењује се да има отприлике исто толико чланова.<ref name=":3" /><ref name=":4" /> Ове бројке стављају проценат хрипћанског становништва између 10% и 20% од укупног египатског становништва. Постоји мала, али историјски значајна неимигрантска бахаи популација, за коју се процењује да има 2 хиљаде чланова<ref name=":0" /> и далеко мању заједницу него Јевреји;<ref name=":10">{{Cite news| url = http://www.egyptindependent.com/news/egypt-s-jewish-community-diminished-6-women-after-death-lucy-saul| title = Egypt's Jewish community diminished to 6 women after death of Lucy Saul - Egypt Independent| date = 30. 7. 2016| work = Egypt Independent| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref> непознати број Египћана изјашњава се као атеисти и агностици, као јавни израз непоштовања ирелигијског ризика од узнемиравања и правних санкција. Историјска древна египатска религија настала је у Египту након појаве хришћанства у 1. веку и највероватније је била потпуно одсутна до времена када се ислам појавио у 7. веку. == Слобода религије и људска права == [[Датотека:Al Azhar1.jpg|мини|270x270пискел|[[Univerzitet Al-Azhar|Универзитет Ал-Азхар]]]] [[Sloboda vjeroispovjesti|Слобода вероисповести]] званично је призната од стране египатског устава, али је ефикасно ограничена владином интервенцијом и секташким сукобом.<ref name=":6">{{Cite web| url = http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/egypt| title = Egypt| date = 25. 3. 2014| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 25. 03. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20140325003504/http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/egypt| url-status = unfit}}</ref> Неки аспекти закона у земљи су засновани на исламским принципима. Религије које нису ислам обично се морају сматрати компатибилним са [[Шеријат|шеријатима]] и петицијом о легалном признавању.<ref name=":6" /> Иако држава обезбеђује средства за изградњу џамија и обуку имама, таква помоћ се не проширује за немуслиманске заједнице, чији се захтеви за грађевинске дозволе често одбијају или одлажу. Поједини припадници мањинских религија се такође често суочавају са дискриминацијом од стране владиних званичника, који им често одбијају личне карте, изводе из матичних књига и брачне сертификате. Власти често не санкционишу појединце који су укључени у нападе на припаднике мањинских религија, уместо тога се ослањају на несудске поступке како би избегли вређање муслиманске већине.<ref name=":6" /> Влада такође дискриминише мањинске исламске верске групе, а нарочито шиитске муслимане, који се суочавају са отвореном званичном дискриминацијом, укључујући и забрану приступа [[Univerzitet Al-Azhar|Универзитету Ал-Азхар]]. Врховни управни суд Египта је 2006. године направио јасну правну разлику између "признатих религија" (тј. ислама, хришћанства и јудаизма) и осталих религиозних веровања. Ова одлука ефективно делегитимизује и забрањује обичаје свих осим три [[Аврамске религије]]<ref name=":11">{{Cite web| url = http://www.eipr.org/en/press/06/1612.htm| title = Press Releases & News {{!}} Egyptian Initiative for Personal Rights| website = www.eipr.org| language = en| accessdate = 1. 9. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20070209221817/http://www.eipr.org/en/press/06/1612.htm| archive-date = 09. 02. 2007| url-status = dead}}</ref> и учинила је неопходним да неарапске верске заједнице чине кривично дело или да им египатске личне карте буду одбијене, све до 2008. године када је суд у Каиру пресудио да непризнате верске мањинске заједнице могу добити изводе из матичне књиге рођених и идентификационе документе, све док изостављају своју религију на судским документима.<ref name=":12">{{Cite web| url = http://africa.reuters.com/wire/news/usnL29677385.html| title = News {{!}} Africa - Reuters.com| date = 15. 2. 2008| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 15. 02. 2008| archive-url = https://web.archive.org/web/20080215133731/http://africa.reuters.com/wire/news/usnL29677385.html| url-status = }}</ref> === Рестрикције конверзије === Иако је слобода вероисповести загарантована уставом Египта, према [[Hjuman rajts voč|Хјуман Рајтс Воч]], Египћани могу да се [[Конверзија (религија)|конвертују]] у ислам без икаквих потешкоћа, али муслимани који желе да се конвертују у хришћанство наилазе на потешкоће у добијању нових докумената, а неки су ухапшени због наводног фалсификовања таквих докумената.<ref>{{Cite web| url = http://hrw.org/englishwr2k7/docs/2007/01/11/egypt14701.htm| title = Essential Background: Overview of human rights issues in Egypt (Human Rights Watch World Report 2007, 31-12-2006)| date = 28. 9. 2008| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 28. 09. 2008| archive-url = https://web.archive.org/web/20080928034724/http://hrw.org/englishwr2k7/docs/2007/01/11/egypt14701.htm| url-status = unfit}}</ref> Коптска заједница, међутим, труди се да спречи конверзије из хришћанства у ислам због лакоће којом хришћани често могу постати муслимани.<ref>{{Cite web| url = http://www.ahram.org.eg/acpss/eng/ahram/2004/7/5/ARAB43.HTM| title = Al-Ahram Center for Political & Strategic Studies| date = 12. 9. 2007| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 12. 09. 2007| archive-url = https://web.archive.org/web/20070912060035/http://www.ahram.org.eg/acpss/eng/ahram/2004/7/5/ARAB43.HTM| url-status = unfit}}</ref> Јавни званичници, конзервативни какви јесу, појачавају сложеност правних поступака потребних за признавање промене религије у складу са законом. Сигурносне агенције понекад тврде да таква претварања из ислама у хришћанство (а понекад и обратно) могу изазвати друштвене немире, а тиме се оправдавају неправедним притварањем субјеката, инсистирајући на томе да једноставно предузимају кораке како би спречили могуће друштвене проблеме.<ref>{{Cite news| url = http://www.comeandsee.com/modules.php?name=News&file=article&sid=502| title = Egypt Arrests 22 Muslim converts to Christianity| last = See| first = Come and| work = Come And See| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> Управни суд у Каиру је 2007. године одбио 45 грађана да добију личне документе који потврђују враћање у хришћанство након конверзије у ислам. Међутим, у фебруару 2008. године, Врховни управни суд поништио је одлуку, дозвољавајући 12 грађана који су хтели да се врате у хришћанство да поново наведу своју религију у личну карту,<ref>{{Cite news| url = https://www.nytimes.com/2008/02/11/world/africa/11egypt.html?ex=1360386000&en=03faf391c4592600&ei=5088&partner=rssnyt&emc=rss| title = Egyptian Court Allows Return to Christianity| last = Audi| first = Nadim| accessdate = 1. 9. 2018| language = en}}</ref> али морају навести да су накратко прихватили ислам. [[Датотека:Cairo, Old Cairo, Hanging Church, Egypt, Oct 2004 edit.jpg|мини|[[Црква Пресвете Богородице (Каиро)|Црква Прсвете Богородице у Каиру]]]] === Односи са коптичком мањином === Коптски хришћани, као највећа етно-религијска мањина у Египту, највише су под негативним утицајем евентуалног дискриминаторног законодавства. Копти у Египту суочили су се са растућом маргинализацијом након [[Државни удар у Египту (1952)|државног удара 1952. године]], који је водио [[Гамал Абдел Насер]].<ref>{{Cite journal| last = Ibrahim| first = Fouad N.| year = 1982| title = Social and economic geographical analysis of the Egyptian Copts| url = https://link.springer.com/article/10,1007%2FBF00446595| journal = GeoJournal| language = en| volume = 6| issue = 1| doi = 10.1007/bf00446595| issn = 0343-2521| pages = 63–67}}{{Мртва веза| date = 10. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Донедавно су хришћани морали да добију одобрење председника чак и за мање поправке у црквама. Иако је закон олакшан 2005. године преношењем ауторитета на гувернере, Копти се и даље суочавају са многим препрекама у изградњи нових цркава. Ове препреке нису толико велике приликом изградњи џамија.<ref name=":0" /> Муслимани и хришћани деле заједничку историју и национални идентитет; међутим, понекад су се појављивале религиозне тензије, као и поједини чинови предрасуда и насиља.<ref name=":0" /> Најзначајнији је био Кошех напад [[2000]].2001 године, у коме су муслимани и хришћани били укључени у крваве, међурелигијске сукобе. "Двадесет хришћана и један муслиман су убијени након избијања нереда у насељу Ел Кошех, 440 km јужно од Каира."<ref>{{Cite news| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/1465023.stm| title = Egyptian court orders clashes retrial| date = 30. 7. 2001| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-GB}}</ref> У селу Кафр Салама, 2005. године је узнемиреност између муслимана и хришћана довела до смрти муслимана. Муслимански сељаци су касније напали Абу Сифин цркву и неколико хришћанских домова и опљачкали неколико трговина пре него што су државни органи завели ред.<ref name=":0" /> Једна особа, коју је полиција описала као пијану и луду, 2006. године напала три цркве у Александрији, остављајући једну мртву и 5 до 16 особа повређених, иако нападач никад није био повезан ни са једном организацијом.<ref name=":0" /><ref>{{Cite news| url = https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/africaandindianocean/egypt/1515829/Coptic-Christians-attacked-in-churches.html| title = Coptic Christians attacked in churches| last = Miles| first = Hugh| date = 14. 4. 2006| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-GB| issn = 0307-1235}}</ref><ref>{{Cite news| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/4911346.stm| title = Egypt church attacks spark anger| date = 15. 4. 2006| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-GB}}</ref> На православни Божић, 7. јануара 2010. године, муслимански револвераш пуцао је на хришћанске вернике, што је довело до убиства седам коптских хришћана.<ref>{{Cite news| url = http://www.nbcnews.com/id/34736848/ns/world_news-mideast_n_africa/t/egyptians-riot-after-killed-church-attack/#slice-2| title = Egyptians riot after 7 killed in church attack| date = 7. 1. 2010| work = msnbc.com| accessdate = 1. 9. 2018| language = en}}</ref> Најмање 21 особа је убијена, а 83 су рањене 1. јануара 2011. године када је аутомобилска бомба експлодирала испред Коптске хришћанске цркве у Александрији.<ref>{{Cite news| url = http://www.foxnews.com/world/2010/12/31/explosion-hits-egypt-church-injuries-reported.html| title = Bomb Hits Egypt Church at New Year's Mass, 21 Dead| date = 1. 1. 2011| work = Fox News| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref> У Каиру је 11 људи страдало 7. маја 2011. године када је спаљена црква.<ref>{{Cite news| url = http://www.upi.com/Top_News/World-News/2011/05/08/11-killed-churches-burned-in-Cairo/UPI-72161304827867/| title = 11 killed, churches burned in Cairo| work = UPI| accessdate = 1. 9. 2018| language = en}}</ref> Затим су, 14. октобра 2012. године, у одсуству званичника безбедности, два муслимана су убијена након што су покушали да киднапују жену из хришћанске породице.<ref>{{Cite news| url = http://www.dailynewsegypt.com/2012/10/15/sectarian-tensions-rise-in-wake-of-crime-boss-death/| title = Sectarian tensions rise in wake of crime boss death - Daily News Egypt| date = 15. 10. 2012| work = Daily News Egypt| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref> Јануара 2013. године, када је било муслиманско братство на власти, хришћанска непрофитна организација Отворена врата је на свом годишњем списку означила Египат као 25. најтеже место за живот хришћана.<ref>{{Cite web| url = http://www.worldwatchlist.us/| title = Home - Digital Intel For Mortgage, Insurance and Banking Industries| website = Digital Intel For Mortgage, Insurance and Banking Industries| language = en-US| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> == Религије у Египту == === Признате Аврамске религије === ==== Ислам ==== [[Датотека:Cairo(js).jpg|мини|327x327пискел|Поглед на Исламски Каиро са Цитаделе у Каиру]] Ислам је државна религија у Египту од измене другог члана египатског устава 1980. године, пре него што је Египат признат као секуларна земља. Огромна већина египатских муслимана су [[Сунизам|сунити]], са мањим заједницама мутезила, исмаилиста и шиита, које чине остатак.<ref name=":1" /> Значајан број сунитских Египћана такође прати природне наредбе [[Суфизам|суфизма]].<ref name=":8" /> Египат је домаћин најважнијој сунитској институцији на свету, [[Univerzitet Al-Azhar|универзитету Ал-Азхар]]. ТО је најстарија исламска институција виших студија (основана око 970. године п. н. е.), а многи је сматрају најстаријим универзитетом на свету. Различите друштвене групе и класе у Египту различито примењују ислам у својим свакодневним животима. Писмени теолози Ал-Азхара одбацују популарну верзију ислама коју пракитују религијски проповедници и сељаци у селима, што је у великој мери утицало на суфизам. Суфизам је процветао у Египту откако је ислам први пут усвојен. Већина муслимана из више и средње класе верује да је религиозно изражавање или приватно за сваког појединачно или да ислам треба да игра доминантинију улогу у јавном животу. Исламски религијски покрети оживљавања, који не маре за класе, дуго времена су присутни у већини градова и у многим селима. Према уставу Египта, свако ново законодавство мора се макар имплицитно сложити са исламским правом. Главнину [[Ханифијски мезхеб|Ханифијског мезхеба]] сунитског ислама у великој мери контролише држава преко Визарет Ал-Авкафа (Министарство верских послова). Ал-Авкаф контролише све џамије и надгледа муслиманске свештенике. Имами се обучавају у Имам стручним школама у Ал-Азхару. Министарство подржава сунитски ислам и има комисије овлашћене да дају [[Фатва]] пресуде о исламским питањима. ==== Хришћанство ==== [[Датотека:Monastry3.jpg|мини|329x329пискел|10-20% Египћана су хришћани чланови [[Коптска оријентално-православна црква|Коптске оријентално-православне цркве]].]] Коптско хришћанство становништво у Египту је највећа хришћанска заједница на [[Блиски исток|Блиском истоку]] и у [[Северна Африка|северној Африци]], а броји између 10% и 15% становника Египта, према различитим статистикама.<ref name=":7" /><ref>{{Cite news| url = http://www.christianpost.com/article/20080708/egypt-s-christian-muslim-gap-growing-bigger.htm| title = Egypt's Christian-Muslim Gap Growing Bigger| accessdate = 1. 9. 2018| language = en}}</ref> Око 95% египатских хришћана припада Коптској православној цркви у Александрији. Традиционално се верује да је Оријенталну православну цркву основао [[Марко Јеванђелиста]] у 1. веку. На челу цркве налази се папа Коптске православне цркве у Александрији и сведочи о снажном египатском хришћанском наслеђу. Ова црква има око 20 милиона присталица широм света. Други египатски хришћани припадници су Коптске католичке цркве, Коптске евангелистичке цркве и разних коптских протестантских деноминација. Стране хришћанске заједнице углавном се налазе у урбаним подручјима Александрије и Каира, а чланови су [[Александријска патријаршија|Александријске патријаршије]], [[Мелкитска грчкокатоличка црква|Мелкитске грчкокатоличке цркве]], [[Јерменска апостолска црква|Јерменске апостолске цркве]], [[Латинска католичка црква|Латинске католичке цркве]], [[Епископска црква у Јерусалиму и на Блиском истоку|Епископске цркве у Јерусалиму и на Блиском истоку]], [[Маронитска црква|Маронитске цркве]], [[Јерменска источнокатоличка црква|Јерменске источнокатоличке цркве]], [[Калдејска католичка црква|Калдејске католичке цркве]], [[Сиријска католичка црква|Сиријске католичке цркве]] или [[Сиријска оријентално-православна црква|Сиријске оријентално-православне цркве]]. [[Датотека:Assouan cathedrale copte.jpg|мини|Коптска православна црква арханђела Михајла у [[Асван]]у.]] Значајне мањине у египатској хришћанској заједници укључују следеће деноминације: * Апостолска католичка и православна црква: ** Коптска источнокатоличка црква има око 210 хиљада чланова у Египту и грубо 50 хиљада присталица у иностранству.<ref name=":9">{{Cite web| url = http://looklex.com/e.o/egypt.religions.htm| title = Egypt / Religions - LookLex Encyclopaedia| last = Kjeilen| first = Tore| website = looklex.com| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 09. 08. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180809021957/http://looklex.com/e.o/egypt.religions.htm| url-status = dead}}</ref> ** Грчка православна црква у Александрији има око 50 хиљада присталица у Египту и око 1,5 милиона присталица у Африци.<ref name=":9" /> ** Мелкитска грчкокатоличка црква има око 7 хиљада чланова у Египту.<ref name=":9" /> ** Јерменска апостолска црква има око 7 хиљада присталица у Египту.<ref name=":9" /> ** Латинска католичка црква има око 7 хиљада присталица у Египту.<ref name=":9" /> ** Епископска црквав у Јерусалиму и на Блиском истоку има од 10 до 15 хиљада чланова у Египту. ** Маронитска источнокатоличка црква има око 5 хиљада присталица у Египту.<ref name=":9" /> ** Јерменска источнокатоличка црква има око 1,2 хиљаде присталица у Египту.<ref name=":9" /> ** Халдејска источнокатоличка црква има око 500 чланова у Египту.<ref name=":9" /> ** Сиријска источнокатоличка црква има око 2 хиљаде присталица у Египту.<ref name=":9" /> ** Сиријска оријентално-православна црква има веома мало присталица у Египту, између 450 и 500. Углавном су то студенти на Катетском факултету у Александрији или страни студенти на египатским универзитетима. * У Египту постоје и протестантске цркве. Укупан број протестаната у Египту је око 200 хиљада:<ref name=":9" /> ** Евангелистичка црква Египта има око 140 хиљада чланова у Египту. ** Црква Скупови бога која има око 40 хиљада присталица у Египту. ** Слободна методистичка црква која има 120 црава и око 10 хиљада присталица у Египту. ** Хршћанска братска црква има око 5 хиљада припадника у Египту. ** Пентекостна црква Божја има око 3,5 хиљада присталица у Египту. ** Пентекостна црква светости која има 1,4 хиљада присталица у Египту. ** Црква божјег пророчанства која има 1,1 хиљаду присталица у Египту. ** [[Хришћанска адвентистичка црква|Адвентистичка црква седмог дана]] која има 852 присталице у Египту. ==== Јудаизам ==== [[Датотека:BenEzraAnnex.jpg|мини|''Библиотека јеврејског наслеђа у Египту'', [[Бен Езра синагога|Бен Езра Синагога]], Стари Каиро.]]Пре 1956. године и према попису из 1948. године било је 65.639 египатских Јевреја, укључујући и Караите. Јевреји су учествовали у свим аспектима египатског друштвеног, политичког и економског живота; један од најжешћих египатских националиста, Јакуб Сану, био је Јевреј, као и музичар Давуд Хејхачиродуцент Того Мизрахи. Неко време Јевреји из целог [[Османско царство|Отоманског царства]] били су привучени Египтом, због релативне хармоније која је карактерисала локални религиозни пејзаж у 19. и почетком 20. века. Након [[Суецка криза|Суецке кризе]] 1956. године, велики број Јевреја било је протерано од стране [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]]. Њихово египатско држављанство је укинуто, а имовина конфискована. Следио је сталан тог емиграције египатских Јевреја, који је достигао врхунац после [[Шестодневни рат|шестодневног рата]] са Израелом 1967. године. Од средине 2016. године, у Египту је остало укупно 6 Јевреја, укључујући и њиховог духовног вођу Магду Таниу Хароун, све жене преко 65 година.<ref name=":10" /> === Непризнате и прогоњене религије === ==== Ахмадија ислам ==== Покрет Ахмадија у Египту, који броји до 50 хиљада присталица у земљи,<ref name=":13">{{Cite book| url = https://books.google.co.uk/books/about/Between_Heaven_and_Hell.html?id=PmgkD3Hel5IC&redir_esc=y| title = Between Heaven and Hell: Islam, Salvation, and the Fate of Others| last = Khalil| first = Mohammad Hassan| year = 2013| publisher = OUP USA|isbn=978-0-19-994541-2| language = en}}</ref> основан је 1922. године<ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/books?id=rv8EAAAACAAJ&dq=Prophecy+Continuous&hl=en&sa=X&redir_esc=y| title = Prophecy Continuous: Aspects of Ahmadi Religious Thought and Its Medieval Background| last = Friedmann| first = Yohanan| year = 2003| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-566252-8| language = en}}</ref> али је наишао на повећано непријатељство и репресије владе од 21. века. Универзитет Ал-Азхар је избацивао присталице Ахмадија,<ref>{{Cite book| url = https://www.worldcat.org/oclc/756484409| title = Women under Islam : Gender, Justice and the politics of Islamic law| last =Christina| first = Jones-Pauly| year = 2011| publisher = I.B. Tauris| others = Dajani Tuqan, Abir.|isbn=978-0-85772-013-9| location = London| oclc = 756484409| pages = }}</ref> а такође су и хапшени од стране полиције заједно са другим муслиманским групама за које се сматра да су девијантне по египатским законима о клевети.<ref name=":13" /><ref>{{Cite news| url = http://www.egyptindependent.com/insult-laws-elusive-and-longstanding/| title = Insult laws: Elusive and longstanding - Egypt Independent| year = 2012| work = Egypt Independent| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref> Девет присталица Ахмадија је 15. марта 2010. године ухапшено због њихове оданости покрету.<ref>{{Cite news| url = https://dailynewsegypt.com/2010/05/16/rights-group-demands-release-of-ahmadiyya-detainees/| title = Rights group demands release of Ahmadiyya detainees - Daily News Egypt| date = 16. 5. 2010| work = Daily News Egypt| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.persecutionofahmadis.org/egypt-ahmadis-detained-under-emergency-law-rights-group/| title = Egypt Ahmadis detained under emergency law: rights group {{!}} Persecution of Ahmadiyya Muslim Community| website = www.persecutionofahmadis.org| language = en-US| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 06. 06. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20140606215554/https://www.persecutionofahmadis.org/egypt-ahmadis-detained-under-emergency-law-rights-group/| url-status = dead}}</ref> ==== Бахаи вера ==== Полиција такође редовно приводи оне без одговарајуће документације, а због тога неке присталице [[Бахаи вера|Бахаи вере]] често остају код куће како би избегли могуће хапшење.<ref name=":14">{{Cite news| url = https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2006/71420.htm| title = Egypt| work = U.S. Department of State| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US| archive-url = https://web.archive.org/web/20120119045158/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2006/71420.htm| archive-date = 19. 01. 2012|url-status=dead}}</ref> Судски случај је 2008. године дозволио Бахајцима да добију изводе из матичне књиге рођених и идентификационе документе, све док изостављају своју веру у судским документима.<ref name=":12" /> Неформалне процене о бахајској популацији у Египту указују на то да око 2 хиљаде Бахајаца тренутно живи у Египту,<ref>{{Cite news| url = http://www.irinnews.org/report.aspx?reportid=26887| title = Court suspends ruling recognising Bahai rights| date = 16. 5. 2006| work = IRIN| accessdate = 1. 9. 2018| language = en}}</ref><ref name=":15">{{Cite web| url = http://bikyamasr.com/52960/egypts-forgotten-bahai-community-fearful-and-hopeful-of-future/| title = Egypt’s forgotten Baha’i community fearful and hopeful of future - Bikya Masr| date = 21. 3. 2012| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 21. 03. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120321010537/http://bikyamasr.com/52960/egypts-forgotten-bahai-community-fearful-and-hopeful-of-future/| url-status = unfit}}</ref> иако неке сматрају да је та бројка неколико пута већа.<ref name=":16">{{Cite news| url = http://www.egyptindependent.com/node/666371| title = Shahat: Baha'is threaten Egypt's national security - Egypt Independent| date = 18. 2. 2012| work = Egypt Independent| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US| archive-date = 20. 02. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120220192155/http://www.egyptindependent.com/node/666371| url-status = dead}}</ref><ref>{{Cite web| url = http://www.thearda.com/QuickLists/QuickList_40c.asp| title = Most Baha'i Nations (2005) {{!}} QuickLists {{!}} The Association of Religion Data Archives| website = www.thearda.com| accessdate = 1. 9. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20100414021730/http://www.thearda.com/QuickLists/QuickList_40c.asp| archive-date = 14. 04. 2010|url-status=dead}}</ref> Пошто њихова вера није званично призната од стране државе, није им дозвољено да је користе у својим националним личним картама. Без важећих личних карата, Бахајци се сусрећу са потешкоћама приликом уписа своје деце у школу, отварања банковних рачуна и оснивању предузећа.<ref name=":14" /> Након само једног саскушања, Врховни суд Египтпа је 16. децембра 2006. године пресудио против Бахајца, наводећи да влада неће признати њихову религију у службеним личним картама.<ref name=":11" /> Ова одлука је оставила Бахајце немоћне да добију личне карте, изводе из матичних књига или смртне потврде.<ref name=":11" /> Ипак, 29. јануара 2008. године, Суд за управно правосуђе у Каиру, одлучујући о два сродна судска предмета, пресудио је у корист Бахајаца, омогућавајући им да добију изводе из матичне књиге рођени и документе за идентификацију, све док не исказују своју веру у судским документима.<ref name=":12" /> Одлука је прихватила компромисно решење које су понудили Бахајци, омогућавајући им да добију личне исправе без званичног признавања Бахаи вере.<ref>{{Cite news| url = http://news.bahai.org/story/600| title = Egypt court upholds Baha'i plea in religious freedom cases {{!}} Bahá’í World News Service (BWNS)| date = 29. 1. 2008| work = Bahá’í World News Service| accessdate = 1. 9. 2018| language = en}}</ref> Током и од [[Протести у Египту (2011)|протеста у Египту 2011. године]] тензије су остале високе - куће Бахајаца су паљене<ref>{{Cite web| url = http://www.bahairights.org/2011/02/23/bahai-homes-set-on-fire-again-in-egypt/| title = Baha’i Homes Set on Fire Again in Egypt – UPDATED| website = www.bahairights.org| language = en-US| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 05. 10. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20181005162606/http://www.bahairights.org/2011/02/23/bahai-homes-set-on-fire-again-in-egypt/| url-status = dead}}</ref> иако су Бахајци доприносили дијалогу.<ref>{{Cite web| url = http://www.bahai-egypt.org/2011/04/open-letter-to-people-of-egypt.html| title = Baha'i Faith in Egypt: An open letter to the people of Egypt| date = 9. 4. 2011| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 09. 04. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20110409211145/http://www.bahai-egypt.org/2011/04/open-letter-to-people-of-egypt.html| url-status = unfit}}</ref> Од 2011. године Бахајци су у нади, али и даље забринути,<ref name=":15" /> а потпарол [[Салафизам|Салафија]] о њима је рекао: "Ми ћемо кривично гонити Бахајце на основу оптужби о издаји."<ref name=":16" /> ==== Атеизам и агностицизам ==== Постоје Египћани који се изјашњавају као [[Атеизам|атеисти]] и [[Агностицизам|агностици]]. Међутим, тешко је квантификовати њихов број, јер стигма која је везана за то отежава нерелигиозним Египћанима да јавно изнесу своје ставове.<ref>{{Cite web| url = http://english.alarabiya.net/en/views/news/middle-east/2013/05/28/Who-is-afraid-of-Egyptian-atheists-.html| title = Who is afraid of Egyptian atheists?| website = english.alarabiya.net| language = en| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> Поред тога, јавне изјаве које се могу сматрати критичним према исламу или хришћанству, могу се судити под злогласним законом о [[Bogohuljenje|богохуљењу]]. Отворени атеисти, као што је Албер Сабер, осуђени су по овом закону. Ова врста криминала у Египту има статус сличан ''Антрагсделикту'', правном поступку који се јавља само ако грађанин предузме корак за тужбу особе која се бави кривичним делом, а предмете не покреће генерални тужилац. Године 2000. отвореном атеистичком египатском писцу, који је позвао на оснивање локалног удружења за атеисте, било је суђено на основу оптужби за вређање ислама у своје четири књиге.<ref name=":17">{{Cite web| url = http://weekly.ahram.org.eg/2000/513/eg7.htm| title = Al-Ahram Weekly {{!}} Egypt {{!}} Limits to expression| date = 26. 12. 2004| accessdate = 1. 9. 2018| archive-date = 26. 12. 2004| archive-url = https://web.archive.org/web/20041226194856/http://weekly.ahram.org.eg/2000/513/eg7.htm| url-status = unfit}}</ref> Број атеиста је, како се извештава, у порасту међу младима у земљи, од којих се многи организују и комуницирају једни са другима преко интернета.<ref name=":17" /><ref>{{Cite news| url = http://www.dailynewsegypt.com/2013/01/24/leaving-islam-in-the-age-of-islamism/| title = Leaving Islam in the age of Islamism - Daily News Egypt| date = 24. 1. 2013| work = Daily News Egypt| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref> Египатске новине су 2013. године објавиле податак да су од 84 милиона Египћана 3 милиона атеисти.<ref>{{Cite news| url = https://www.bbc.com/news/blogs-news-from-elsewhere-24992270| title = Is atheism on the rise in Egypt?| date = 19. 11. 2013| work = BBC News| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-GB}}</ref> Иако је влада признала овај тренд, односила се према томе као према проблему с којим се треба суочити, упоређујући га са верским екстремизмом. Минстарство омладине и Министарство верских послова су 2014. године најавили заједничку стратегију за борбу против ширења "штетних идеја" међу младима нације, односно атеизам и верски екстремизам.<ref>{{Cite news| url = https://www.madamasr.com/en/2014/06/19/news/u/govt-announces-campaign-to-save-youth-from-atheism/| title = Govt announces campaign to save youth from atheism| work = Mada Masr| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref> Децембра 2014. године, Дар ел Ифта, владин исламски центар за образовање и правну праксу, тврдио је да се 886 становника Египта изјашњавају као атеисти, што износи 0,001% становништва, које је ''[[Гардијан]]'' назвао "сумњиво прецизним".<ref>{{Cite web| url = http://www.theguardian.com/world/2014/dec/12/egypt-highest-number-atheists-arab-world-866| title = Egypt’s atheists number 866 – precisely| last = Kingsley| first = Patrick| date = 12. 12. 2014| website = the Guardian| language = en| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> Упркос непријатељским осећањима према њима, атеисти у Египту постају све гласнији на интернет платформама као што су [[Јутјуб]] и [[Фејсбук]], од [[Протести у Египту (2011)|египатске револуције 2011. године]], уз неколико видеа у којима се расправља о атеистичким идејама који имају милионе прегледа.<ref>{{Cite news| url = http://quillette.com/2018/04/17/life-pretending-egyptian-atheist/| title = A Life of Pretending: Being Egyptian and Atheist - Quillette| date = 17. 4. 2018| work = Quillette| accessdate = 1. 9. 2018| language = en-US}}</ref> У једној анкети из 2011. године, 1.798 муслимана у Египту, односно 63% испитаника, подржало је "[[Смртна казна|смртну казну]] за људе који напусте муслиманску религију".<ref>{{Cite web |url=http://www.pewforum.org/files/2013/04/worlds-muslims-religion-politics-society-full-report.pdf |title=The World’s Muslims: Religion, Politics and Society |access-date=01. 09. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141030223449/http://www.pewforum.org/files/2013/04/worlds-muslims-religion-politics-society-full-report.pdf |archive-date=30. 10. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Ипак, у земљи таква казна не постоји.<ref>{{Cite web |url=https://www.state.gov/documents/organization/256475.pdf |title=EGYPT 2015 INTERNATIONAL RELIGIOUS FREEDOM REPORT |access-date=01. 09. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170622204649/https://www.state.gov/documents/organization/256475.pdf |archive-date=22. 06. 2017 |url-status=dead }}</ref> Јануара 2018. године, шеф парламентарне религијске комисије, Амр Хамроуш, предложио је закон којим ће атеизам бити нелегалан, наводећи да атеизам "мора бити инкриминисан и категорисан као непоштовање религије јер атеисти немају доктрину и покушавају увредити Аврамске религије".<ref>{{Cite web| url = https://wwrn.org/articles/47402/| title = Egyptian Parliament considers outlawing atheism {{!}} WWRN - World-wide Religious News| website = wwrn.org| accessdate = 1. 9. 2018}}</ref> Атеисти или ирелигиозни људи не могу променити свој званични религиозни статус, због тога се статистички броје као присталице религије у којој су рођени.<ref name=":17" /> == Види још == * [[Прогон Копта]] == Референце == <references responsive="" /> == Спољашње везе == {{Commonscat|Religion in Egypt}} [[Категорија:Религија у Египту| ]] 12n1u6s48rtgjd9qjbqopdxmplb7sh9 0 3914977 25139138 22386788 2022-08-05T07:05:44Z 2A06:5B00:15F8:4800:ECE7:BC89:3F4C:8ED1 wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{транскрипција}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Ред и закон: Злочиначке намере (сезона 4) | bgcolour = #76A3B3 | слика = | наслов = | серија = ''[[Ред и закон: Злочиначке намере]]'' | двд = | двд формат = | држава = {{Застава|САД}} | број епизода = 23 | мрежа = [[Ен-Би-Си|НБЦ]] | прва = 26. септембар 2004 | последња = 25. мај 2005 | претходна сезона = [[Ред и закон: Злочиначке намере (3. сезона)|3]] | следећа сезона = [[Ред и закон: Злочиначке намере (5. сезона)|5]] | списак епизода = Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере }} '''Четврта сезона''' серије ''[[Ред и закон: Злочиначке намере]]'' је премијерно емитована на каналу [[Ен-Би-Си|НБЦ]] од 26. септембра 2004. године до 25. маја 2005. године и броји 23 епизоде. Епизоде су емитоване недељом у 21 час осим последње епизоде „Лажне судије“ која је емитована у среду 25. маја 2005. у 22:00 часа. Чланови главне поставе [[Винсент Д'Онофрио]], [[Кетрин Ерб]], [[Џејми Шериден]] и [[Кортни Б. Венс]] вратили су се у четврту сезону. Негде средином сезоне, глумцу Винсенту Д'Онофриу је два пута позлило због исцрпљености, једном на снимању и једном код куће.<ref>{{cite news|url=http://www.eonline.com/news/vincent_donofrio_passes_out/48639|title=Mystery of "Law & Order: C.I." Star|last=Ryan|first=Joel|work=E Online!|date=November 17, 2004|access-date=December 5, 2011}}</ref> Сценаристи Рене Балсер и Елизабет Бенџамин освојили су награду Едгар у категорији најбоља епизода у телевизијској серији за епизоду „Жеља“.<ref>{{cite news|url=http://theedgars.com/edgarsDB/index.php|title=Edgar Award Winners and Nominees Database|publisher=[[Edgar Award|The Edgar's]]|access-date=February 3, 2012}}</ref> Нека три месеца пре краја четврте сезоне, најављено је да ће се [[Крис Нот]] придружити главној постави у петој сезони и да ће се мењати у епизодама са Д'Онофриом због његових тадашњих здравствених проблема.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2005/02/09/chris-noth-joins-nbcs-law-and-order-criminal-intent-17817/20050209nbc01/|title=Chris Noth Joins NBC's 'Law & Order: Criminal Intent'|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=February 9, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> == Снимање == [[Ен-Би-Си|НБЦ]] је обновио ''Ред и закон: Злочиначке намере'' за четврту сезону 12. маја 2004. Недељом током ТВ сезоне емитоване мреже 2003-04, серија је била непоражена у својој трећој сезони против редовног такмичења у 18-49 и била је једина НБЦ-ова редовна серија која је освојила тај термин у последњих осам година.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/05/12/nbc-unveils-massive-law-and-order-franchise-renewal-16587/6571/|title=NBC Unveils Massive 'Law & Order' Franchise Renewal |work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=May 12, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> Прво у телевизијској мрежи, гледаоци серије су изабрали судбину непријатељице детектива Роберта Горена, Никол Валас (Оливија д'Або): да ли ће преживети или умрети на крају епизоде ​​„Велики оклоп“ (првобитно емитованој 17. октобра 2004.). Две варијанте епизоде ​​су снимљене пре него што је гласање почело 6. октобра и завршено 20. октобра 2004. Гледаоци источне обале видели су Валасову живу, а гледаоци Западне обале видели су је како умире. Више од 116.000 гледалаца је гласало преко интернета. „Веома смо задовољни одзивом“, рекао је извршни продуцент и директор серије Рене Балсер, „Увек смо ово доживљавали као поклон својим обожаваоцима да им се захвалимо за њихову континуирану посвећеност серији. Живи или умри, ми смо“.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/10/06/in-network-first-nbc-empowers-audience-to-vote-on-alternative-killer-endings-for-new-episode-of-law-and-order-criminal-intent-on-october-17-17043/20041006nbc02/|title=In Network First, NBC Empowers Audience to Vote on Alternative 'Killer' Endings for New Episode of 'Law & Order: Criminal Intent' on October 17|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=October 6, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/10/21/more-than-116000-viewers-cast-vote-on-fate-of-nicole-wallace-law-and-order-criminal-intents-recurring-murderess-guest-star-17131/20041021nbc01/|title=More Than 116,000 Viewers Cast Vote on Fate of Nicole Wallace, 'Law & Order: Criminal Intent'S' Recurring Murderess Guest-Star|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=October 21, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> Избор Воласиног живота постао је исход, али се верује да је Валасову у седмој сезони убио ментор детектива Горена др. Деклан Гејџ (Џон Гловер). Али пошто је преварила Деклана Гејџа и лажирала сопствену смрт, Валасова се поново појавила 2012. у Паризу у епизоди "Катакомбе" серије ''Џо'' у којој су глумили [[Жан Рено]] и [[Џил Хенеси]], а коју је створио Рене Балсер. Члан изворне главне поставе серије ''[[Ред и закон]]'' Крис Нот појавио се у епизоди "Стресни положај" у улози детектива [[Мајк Логан|Мајка Логана]], а онда се придружио главној постави у [[Ред и закон: Злочиначке намере (5. сезона)|петој сезони]]. == Улоге == {{главни|Списак ликова у серији Ред и закон: Злочиначке намере}} === Главне === *[[Винсент Д'Онофрио]] као [[Роберт Горен]] *[[Кетрин Ерб]] као [[Александра Имс]] *[[Џејми Шериден]] као [[Џејмс Дикинс]] *[[Кортни Б. Венс]] као ПОТ [[Рон Карвер]] === Епизодне === *[[Крис Нот]] као [[Мајк Логан]] (Епизода 13) == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере}} <onlyinclude> {| class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto;" |- ! style="background-color: #76A3B3;" | Бр. у<br />серији ! style="background-color: #76A3B3;" | Бр. у<br />сезони ! style="background-color: #76A3B3;" | Наслов ! style="background-color: #76A3B3;" | Редитељ ! style="background-color: #76A3B3;" | Сценариста ! style="background-color: #76A3B3;" | Премијерно емитовање ! style="background-color: #76A3B3;" | Продукцијски код {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере |- | EpisodeNumber=67 | EpisodeNumber2=1 | RTitle="Полу-одвојено" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|9|26}} | ProdCode=E5404 |Aux4= 12.67<ref>{{Cite web|url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=092904_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=September 29, 2004 |access-date=February 3, 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110707100921/http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=092904_04 |archive-date=July 7, 2011 }}</ref> | ShortSummary=Истрага о смрти шокантног играча и домаћице која је снабдевала лекове против болова на које је некада био зависан доводи Горена и Имсову до члана особља клинике за детоксикацију чија психичка болест погађа Горена близу куће. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере |- | EpisodeNumber=68 | EpisodeNumber2=2 | RTitle="Посмртна збирка" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Марлејн Мајер и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|3}} | ProdCode=E5425 |Aux4= 11.00<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=100504_06 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 5, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Истрага о смрти познатог фотографа доводи до открића вишеструких убистава које је починио сарадник на његовом најновијем пројекту који је покушавао да истера утваре из своје прошлости кроз уметнички израз за који је фотограф убрзо схватио да је неподношљив. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=69 | EpisodeNumber2=3 | RTitle="Жеља" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Елизабет Бенџамин<br />''Сценарио'': Елизабет Бенџамин и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|10}} | ProdCode=E5407 |Aux4= 12.81<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101204_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 12, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Када се увукао у ум Џона Тагмана, човека вођеног силним очајем и усамљеношћу на мучење, убиство и људождерлук, Горен изненађује своје колеге страсном молбом да тај човек буде поштеђен казне смрти и осмишљава признање које ће му спасити живот кроз нагодбу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=70 | EpisodeNumber2=4 | RTitle="Велика заштита" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|17}} | ProdCode=E5402 |Aux4= 11.92<ref>{{Cite web|url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101904_12 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 19, 2004 |access-date=February 3, 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090601194225/http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101904_12 |archive-date=June 1, 2009 }}</ref> | ShortSummary=Док су тражили крадљивицу драгуља која је убила свог саучесника, Горен и имсова откривају да су умне крађе замисао њене љубавнице Никол Валас, Горенове дугогодишње непријатељице. Док детективи истражују личне и радне односе између две жене, откривају заверу да се усмрти Валасин бивши супруг, једина особа која може да их доведе до доказа о првом убиству које је Валасова починила. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=71 | EpisodeNumber2=5 | RTitle="За длаку" | DirectedBy=Алекс Закрзуски | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|24}} | ProdCode=E5401 |Aux4= 12.40<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=102604_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 26, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Док су истраживали смрт истакнуте атеисткиње и њених отмичара, Горен и Имсова су открили да је злочин подстакнут потребом за саосећањем и публицитетом, као и похлепом, почео близу куће. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=72 | EpisodeNumber2=6 | RTitle="У мраку" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|31}} | ProdCode=E5403 | ShortSummary=Током истраге о смрти неколико бескућника, Горен и Еамес откривају серију превара које су их довеле до жене у раним фазама деменције и човјека који је спреман да изврши убиство да покаже његова преданост за њу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=73 | EpisodeNumber2=7 | RTitle="Величање" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|7}} | ProdCode=E5414 | ShortSummary=Горен и Еамес су фрустрирани када закон нема одредбу за хапшење човека чија је злоупотребна контрола над његовом породицом и занемаривање његове тешко депресивне жене довели до неколико покушаја убиства-самоубистава да није учинио ништа да спречи, што је на крају резултирало смрти тројице његових синова. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=74 | EpisodeNumber2=8 | RTitle="Сребрна облога" | DirectedBy=Кевин Даулинг | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Мерлејн Мајер и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|14}} | ProdCode=E5409 | ShortSummary=Главни лопов који се специјализовао за крађу старинског сребра од богатих породица широм земље је коначно ухваћен након што његова трудна жена узме очајне мере када проценитељ прети да уништи своје снове о бијелом пикнику-ограду о будућности. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=75 | EpisodeNumber2=9 | RTitle="Трпни патуљак" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|21}} | ProdCode=E5408 | ShortSummary=Светски познати физичар поклања се убиствима како би избегавао понижавање његовим неуспехом да докаже контроверзну теорију квантне физике за коју је провео своју каријеру. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=76 | EpisodeNumber2=10 | RTitle="Поглед одозго" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|2}} | ProdCode=E5410 | ShortSummary=Дадиља признаје убиство председника асоцијације конвоја и друго покушај убиства да тврди да јој је Бог рекао да почини. Заједничке везе биле су и жртве које су живеле у истој слабо изграђеној згради и причали су се да имају аферу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=77 | EpisodeNumber2=11 | RTitle="Нестао" | DirectedBy=Кристофер Свортаут | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Стефани Сенгупта и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|9}} | ProdCode=E5406 | ShortSummary=Горен мечеви су ухваћени са једнократним шаховитим шахом који је постао бјегунац када се пронађе тело младе жене у смећу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=78 | EpisodeNumber2=12 | RTitle="Заједница" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|30}} | ProdCode=E5411 | ShortSummary=Жена умјетника која је учествовала у фантазијским конвенцијама пронађена је мртва, а разлог се може открити само у гужвама у којој се налазила њена најновија жртва. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=79 | EpisodeNumber2=13 | RTitle="Положај секирације" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Чарли Рубин<br />''Сценарио'': Чарли Рубин, Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|2|13}} | ProdCode=E5416 | ShortSummary=Када је затворен стражар убијен, Еамес и Горен истражују, само да би открили да су уздрмали перје Микеа Логана, полицајца у Стјенном острву који се сјећао са медицинским сестром у затвору. Логан се придружи дуету како би сазнао шта се тачно дешава у затвору. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=80 | EpisodeNumber2=14 | RTitle="Јавна кућа" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Елизабет Бенџамин<br />''Сценарио'': Елизабет Бенџамин и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|2|20}} | ProdCode=E5415 | ShortSummary=Када Горен и Еамес истраже смрт новог власника "мале црне књиге" која је некада припадала легендарном плејбоју Георгеу Мерритту, откривају брачне индискретије америчког сенаторског кандидата који укључује сексуалне клубове. Међутим, Горен ускоро открива своју бившу жену држи срамоту тајну. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=81 | EpisodeNumber2=15 | RTitle="Смртна казна" | DirectedBy=Рик Валас | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|13}} | ProdCode=E5405 | ShortSummary=Када се пронађе критичар хране, претучен до смрти, Горен и Еамес претварају сумњу на кувара у последњем ресторану коју је посетила. Нажалост, Јосхуа Маилер је такође нестао, а њихова истрага се затим претвара на свекраца, власника и главног кухара још једног популарног ресторана у граду. Савети за коментар који нису наведени у тексту Упите на чињеницу да све није добро у домаћинству Онорато. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=82 | EpisodeNumber2=16 | RTitle="Узбуђење" | DirectedBy=Бил Л. Нортон | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|20}} | ProdCode=E5419 | ShortSummary=Када је млада жена погођена током ванредног састанка, Горен и Еамес истражују њену смрт и сазнају да је пре неколико година раније добила трансплантацију бубрега. У почетку верују да је Ванеса Никос можда убијена, како би се њени органи могли бацати, али ускоро сазнају да је њен смрт био блиско повезан са органом који је у почетку примила од живог донатора Бојза Вајнвригхта. Када је њен пуцач, који такође чека трансплантацију органа, пронађен мртав, полиција је схватила да нешто на њу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=83 | EpisodeNumber2=17 | RTitle="Лозинка" | DirectedBy=Дарнел Мартин | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Стефани Сенгупта и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|27}} | ProdCode=E5418 | ShortSummary=Када је Пхоебе Мортон убијена док је на телефону са оператером од 9-1-1, Горен и Еамес узимају случај и убрзо схватају да је Мортон једна од пет жена убијених са сличном везом: убица познатог као Боди Би Јаке (ББЈ) . Њихова истрага води их до Кеитх Дурбина, недавно пуштеног паролеа који изгледа као савршен осумњичени. Горен има своје сумње о Дурбин-у, за кога изгледа да Горен није прави осумњичени. Када сазнају да постоје слична раније убиства, Горен и Еамес фокусирају своју пажњу на новог осумњиченог и схватају да, иако он није крив, Дурбин је кључ. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=84 | EpisodeNumber2=18 | RTitle="Добро дете" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Мерлејн Мајер и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|4|3}} | ProdCode=E5421 | ShortSummary=Након што су Деннис и Цамилле Бурнетт пронађени убијени у њиховој кући, једини преживјели су њихова двадесетогодишња ћерка, Рацхел. Пошто су Бурнеттс били у програму заштите сведока, Горен и Еамес су у почетку осумњичени да је неко повезан са породицом злочина да је Бурнеттс убијен. Детективи убрзо схватају да веза није родитељ; То је ћерка. Суспицион се онда окреће биолошким родитељима кћерке и врло љубоморном супругом њеног оца. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=85 | EpisodeNumber2=19 | RTitle="Звер" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Ђина Ђонфридо<br />''Сценарио'': Ђина Ђонфридо и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|4|10}} | ProdCode=E5420 | ShortSummary=Када се Лиза Росс доведе у ургентну собу са тешким случајем хлоракне, сумња се брзо претвара у свог супруга Грег, познатог зубара, посебно након што умре. Током истраге, Горен и Иамес чују шапутање о Лизиној нечовјери, али права пауза долази када сазнају да Лиса није била прва жена којој је повезан Грег Росс, који је умро од истих симптома. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=86 | EpisodeNumber2=20 | RTitle="Без излаза" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Ворен Лајт | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|1}} | ProdCode=E5423 | ShortSummary=Када се петоро младих пронадје мртвих на железничкој прузи, Горен и Еамес их у почетку напишу као самоубистава док њихова истрага не открије да једна од жртава није имала жељу да буде дио самоубилачког пакта. Иако почињу да гледају на веб локацију која даје упутства о томе како извршити самоубиство, истрага доводи детективе у нерешено самоубиство једног од сарадника жртве, који је једном свједочио против компаније у узнемиравајућем одијелу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=87 | EpisodeNumber2=21 | RTitle="Неуморно око" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|18}} | ProdCode=E5424 | ShortSummary=Након што је млада глумица убијена након вечери са својим дечком, Горен и Еамес су у почетку фокусирали своју пажњу на младића који су показали необично интересовање за пар, али ускоро схвате да постоји више у овом случају него што се сусреће са очима. Љубоморна и наизглед опсесивна бивша дјевојка, најбољи пријатељ који никада није постао глумац, и тужни дечко који изгледа превише добар да би био прави водитељ Горен и Еамес на другој стази, гдје је кључ за излагање истина о садашњости зависи од излагања лажима прошлости. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=88 | EpisodeNumber2=22 | RTitle="Моје добро име" | DirectedBy=Алекс Закрзуски | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|15}} | ProdCode=E5422 | ShortSummary=Када се пронађе тело човека и ускоро постаје очигледно да је тело премештено, Еамес и Горен истражују смрт Волтера Чабоа, чија супруга спава са украшеним бившим полицајцем који има тесне везе са Деакинсом. Осумњичени почињу нагомилавати, почев од Франк Адаира и доводећи до свог контролисаног публициста, али све док Деакинс нема добре, тврде доказе, он нерадо жели да иде за својим пријатељем који има пуно локалног утјецаја. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=89 | EpisodeNumber2=23 | RTitle="Лажне судије" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|25}} | ProdCode=E5426 | ShortSummary=Отворена је сезона у Нев Иорку када се не стреља само један, али два снажна судија. Изгледа да у почетку нису повезани; један је био судија породичног суда чија је читава породица нападнута, а друга је судија за жалбени суд. Након детаљније истраживања судија, Горен и Иамес схватају да је њихова прва група осумњичених била само димни екран, а постоји и далеко више прикривена претња. Њихова истрага их води до оца који није старатељ који има говедину са судским системом. | LineColor=76A3B3 }} |} </onlyinclude> == Извори == {{reflist}} [[Категорија:Ред и закон: Злочиначке намере]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2004.]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2005.]] 2b4huot7xmp650wrkorsny14x8249jg 25139140 25139138 2022-08-05T07:07:07Z 2A06:5B00:15F8:4800:ECE7:BC89:3F4C:8ED1 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{транскрипција}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Ред и закон: Злочиначке намере (сезона 4) | bgcolour = #76A3B3 | слика = | наслов = | серија = ''[[Ред и закон: Злочиначке намере]]'' | двд = | двд формат = | држава = {{Застава|САД}} | број епизода = 23 | мрежа = [[Ен-Би-Си|НБЦ]] | прва = 26. септембар 2004 | последња = 25. мај 2005 | претходна сезона = [[Ред и закон: Злочиначке намере (3. сезона)|3]] | следећа сезона = [[Ред и закон: Злочиначке намере (5. сезона)|5]] | списак епизода = Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере }} '''Четврта сезона''' серије ''[[Ред и закон: Злочиначке намере]]'' је премијерно емитована на каналу [[Ен-Би-Си|НБЦ]] од 26. септембра 2004. године до 25. маја 2005. године и броји 23 епизоде. Епизоде су емитоване недељом у 21 час осим последње епизоде „Лажне судије“ која је емитована у среду 25. маја 2005. у 22:00 часа. Чланови главне поставе [[Винсент Д'Онофрио]], [[Кетрин Ерб]], [[Џејми Шериден]] и [[Кортни Б. Венс]] вратили су се у четврту сезону. Негде средином сезоне, глумцу Винсенту Д'Онофриу је два пута позлило због исцрпљености, једном на снимању и једном код куће.<ref>{{cite news|url=http://www.eonline.com/news/vincent_donofrio_passes_out/48639|title=Mystery of "Law & Order: C.I." Star|last=Ryan|first=Joel|work=E Online!|date=November 17, 2004|access-date=December 5, 2011}}</ref> Сценаристи Рене Балсер и Елизабет Бенџамин освојили су награду Едгар у категорији најбоља епизода у телевизијској серији за епизоду „Жеља“.<ref>{{cite news|url=http://theedgars.com/edgarsDB/index.php|title=Edgar Award Winners and Nominees Database|publisher=[[Edgar Award|The Edgar's]]|access-date=February 3, 2012}}</ref> Нека три месеца пре краја четврте сезоне, најављено је да ће се [[Крис Нот]] придружити главној постави у петој сезони и да ће се мењати у епизодама са Д'Онофриом због његових тадашњих здравствених проблема.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2005/02/09/chris-noth-joins-nbcs-law-and-order-criminal-intent-17817/20050209nbc01/|title=Chris Noth Joins NBC's 'Law & Order: Criminal Intent'|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=February 9, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> == Снимање == [[Ен-Би-Си|НБЦ]] је обновио ''Ред и закон: Злочиначке намере'' за четврту сезону 12. маја 2004. Недељом током ТВ сезоне емитоване мреже 2003-04, серија је била непоражена у својој трећој сезони против редовног такмичења у 18-49 и била је једина НБЦ-ова редовна серија која је освојила тај термин у последњих осам година.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/05/12/nbc-unveils-massive-law-and-order-franchise-renewal-16587/6571/|title=NBC Unveils Massive 'Law & Order' Franchise Renewal |work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=May 12, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> Прво у телевизијској мрежи, гледаоци серије су изабрали судбину непријатељице детектива Роберта Горена, Никол Валас (Оливија д'Або): да ли ће преживети или умрети на крају епизоде ​​„Велики оклоп“ (првобитно емитованој 17. октобра 2004.). Две варијанте епизоде ​​су снимљене пре него што је гласање почело 6. октобра и завршено 20. октобра 2004. Гледаоци источне обале видели су Валасову живу, а гледаоци Западне обале видели су је како умире. Више од 116.000 гледалаца је гласало преко интернета. „Веома смо задовољни одзивом“, рекао је извршни продуцент и директор серије Рене Балсер, „Увек смо ово доживљавали као поклон својим обожаваоцима да им се захвалимо за њихову континуирану посвећеност серији. Живи или умри, ми смо“.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/10/06/in-network-first-nbc-empowers-audience-to-vote-on-alternative-killer-endings-for-new-episode-of-law-and-order-criminal-intent-on-october-17-17043/20041006nbc02/|title=In Network First, NBC Empowers Audience to Vote on Alternative 'Killer' Endings for New Episode of 'Law & Order: Criminal Intent' on October 17|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=October 6, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/10/21/more-than-116000-viewers-cast-vote-on-fate-of-nicole-wallace-law-and-order-criminal-intents-recurring-murderess-guest-star-17131/20041021nbc01/|title=More Than 116,000 Viewers Cast Vote on Fate of Nicole Wallace, 'Law & Order: Criminal Intent'S' Recurring Murderess Guest-Star|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=October 21, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> Избор Воласиног живота постао је исход, али се верује да је Валасову у седмој сезони убио ментор детектива Горена др. Деклан Гејџ (Џон Гловер). Али пошто је преварила Деклана Гејџа и лажирала сопствену смрт, Валасова се поново појавила 2012. у Паризу у епизоди "Катакомбе" серије ''Џо'' у којој су глумили [[Жан Рено]] и [[Џил Хенеси]], а коју је створио Рене Балсер. Члан изворне главне поставе серије ''[[Ред и закон]]'' Крис Нот појавио се у епизоди "Стресни положај" у улози детектива [[Мајк Логан|Мајка Логана]], а онда се придружио главној постави у [[Ред и закон: Злочиначке намере (5. сезона)|петој сезони]]. == Улоге == {{главни|Списак ликова у серији Ред и закон: Злочиначке намере}} === Главне === *[[Винсент Д'Онофрио]] као [[Роберт Горен]] *[[Кетрин Ерб]] као [[Александра Имс]] *[[Џејми Шериден]] као [[Џејмс Дикинс]] *[[Кортни Б. Венс]] као ПОТ [[Рон Карвер]] === Епизодне === *[[Крис Нот]] као [[Мајк Логан]] (Епизода 13) == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере}} <onlyinclude> {| class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto;" |- ! style="background-color: #76A3B3;" | Бр. у<br />серији ! style="background-color: #76A3B3;" | Бр. у<br />сезони ! style="background-color: #76A3B3;" | Наслов ! style="background-color: #76A3B3;" | Редитељ ! style="background-color: #76A3B3;" | Сценариста ! style="background-color: #76A3B3;" | Премијерно<br>емитовање ! style="background-color: #76A3B3;" | Прод.<br>код ! style="background-color: #76A3B3;" | Бр. гледалаца<br />(милиони) {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере |- | EpisodeNumber=67 | EpisodeNumber2=1 | RTitle="Полу-одвојено" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|9|26}} | ProdCode=E5404 |Aux4= 12.67<ref>{{Cite web|url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=092904_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=September 29, 2004 |access-date=February 3, 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110707100921/http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=092904_04 |archive-date=July 7, 2011 }}</ref> | ShortSummary=Истрага о смрти шокантног играча и домаћице која је снабдевала лекове против болова на које је некада био зависан доводи Горена и Имсову до члана особља клинике за детоксикацију чија психичка болест погађа Горена близу куће. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере |- | EpisodeNumber=68 | EpisodeNumber2=2 | RTitle="Посмртна збирка" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Марлејн Мајер и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|3}} | ProdCode=E5425 |Aux4= 11.00<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=100504_06 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 5, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Истрага о смрти познатог фотографа доводи до открића вишеструких убистава које је починио сарадник на његовом најновијем пројекту који је покушавао да истера утваре из своје прошлости кроз уметнички израз за који је фотограф убрзо схватио да је неподношљив. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=69 | EpisodeNumber2=3 | RTitle="Жеља" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Елизабет Бенџамин<br />''Сценарио'': Елизабет Бенџамин и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|10}} | ProdCode=E5407 |Aux4= 12.81<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101204_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 12, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Када се увукао у ум Џона Тагмана, човека вођеног силним очајем и усамљеношћу на мучење, убиство и људождерлук, Горен изненађује своје колеге страсном молбом да тај човек буде поштеђен казне смрти и осмишљава признање које ће му спасити живот кроз нагодбу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=70 | EpisodeNumber2=4 | RTitle="Велика заштита" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|17}} | ProdCode=E5402 |Aux4= 11.92<ref>{{Cite web|url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101904_12 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 19, 2004 |access-date=February 3, 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090601194225/http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101904_12 |archive-date=June 1, 2009 }}</ref> | ShortSummary=Док су тражили крадљивицу драгуља која је убила свог саучесника, Горен и имсова откривају да су умне крађе замисао њене љубавнице Никол Валас, Горенове дугогодишње непријатељице. Док детективи истражују личне и радне односе између две жене, откривају заверу да се усмрти Валасин бивши супруг, једина особа која може да их доведе до доказа о првом убиству које је Валасова починила. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=71 | EpisodeNumber2=5 | RTitle="За длаку" | DirectedBy=Алекс Закрзуски | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|24}} | ProdCode=E5401 |Aux4= 12.40<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=102604_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 26, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Док су истраживали смрт истакнуте атеисткиње и њених отмичара, Горен и Имсова су открили да је злочин подстакнут потребом за саосећањем и публицитетом, као и похлепом, почео близу куће. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=72 | EpisodeNumber2=6 | RTitle="У мраку" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|31}} | ProdCode=E5403 | ShortSummary=Током истраге о смрти неколико бескућника, Горен и Еамес откривају серију превара које су их довеле до жене у раним фазама деменције и човјека који је спреман да изврши убиство да покаже његова преданост за њу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=73 | EpisodeNumber2=7 | RTitle="Величање" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|7}} | ProdCode=E5414 | ShortSummary=Горен и Еамес су фрустрирани када закон нема одредбу за хапшење човека чија је злоупотребна контрола над његовом породицом и занемаривање његове тешко депресивне жене довели до неколико покушаја убиства-самоубистава да није учинио ништа да спречи, што је на крају резултирало смрти тројице његових синова. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=74 | EpisodeNumber2=8 | RTitle="Сребрна облога" | DirectedBy=Кевин Даулинг | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Мерлејн Мајер и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|14}} | ProdCode=E5409 | ShortSummary=Главни лопов који се специјализовао за крађу старинског сребра од богатих породица широм земље је коначно ухваћен након што његова трудна жена узме очајне мере када проценитељ прети да уништи своје снове о бијелом пикнику-ограду о будућности. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=75 | EpisodeNumber2=9 | RTitle="Трпни патуљак" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|21}} | ProdCode=E5408 | ShortSummary=Светски познати физичар поклања се убиствима како би избегавао понижавање његовим неуспехом да докаже контроверзну теорију квантне физике за коју је провео своју каријеру. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=76 | EpisodeNumber2=10 | RTitle="Поглед одозго" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|2}} | ProdCode=E5410 | ShortSummary=Дадиља признаје убиство председника асоцијације конвоја и друго покушај убиства да тврди да јој је Бог рекао да почини. Заједничке везе биле су и жртве које су живеле у истој слабо изграђеној згради и причали су се да имају аферу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=77 | EpisodeNumber2=11 | RTitle="Нестао" | DirectedBy=Кристофер Свортаут | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Стефани Сенгупта и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|9}} | ProdCode=E5406 | ShortSummary=Горен мечеви су ухваћени са једнократним шаховитим шахом који је постао бјегунац када се пронађе тело младе жене у смећу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=78 | EpisodeNumber2=12 | RTitle="Заједница" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|30}} | ProdCode=E5411 | ShortSummary=Жена умјетника која је учествовала у фантазијским конвенцијама пронађена је мртва, а разлог се може открити само у гужвама у којој се налазила њена најновија жртва. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=79 | EpisodeNumber2=13 | RTitle="Положај секирације" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Чарли Рубин<br />''Сценарио'': Чарли Рубин, Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|2|13}} | ProdCode=E5416 | ShortSummary=Када је затворен стражар убијен, Еамес и Горен истражују, само да би открили да су уздрмали перје Микеа Логана, полицајца у Стјенном острву који се сјећао са медицинским сестром у затвору. Логан се придружи дуету како би сазнао шта се тачно дешава у затвору. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=80 | EpisodeNumber2=14 | RTitle="Јавна кућа" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Елизабет Бенџамин<br />''Сценарио'': Елизабет Бенџамин и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|2|20}} | ProdCode=E5415 | ShortSummary=Када Горен и Еамес истраже смрт новог власника "мале црне књиге" која је некада припадала легендарном плејбоју Георгеу Мерритту, откривају брачне индискретије америчког сенаторског кандидата који укључује сексуалне клубове. Међутим, Горен ускоро открива своју бившу жену држи срамоту тајну. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=81 | EpisodeNumber2=15 | RTitle="Смртна казна" | DirectedBy=Рик Валас | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|13}} | ProdCode=E5405 | ShortSummary=Када се пронађе критичар хране, претучен до смрти, Горен и Еамес претварају сумњу на кувара у последњем ресторану коју је посетила. Нажалост, Јосхуа Маилер је такође нестао, а њихова истрага се затим претвара на свекраца, власника и главног кухара још једног популарног ресторана у граду. Савети за коментар који нису наведени у тексту Упите на чињеницу да све није добро у домаћинству Онорато. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=82 | EpisodeNumber2=16 | RTitle="Узбуђење" | DirectedBy=Бил Л. Нортон | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|20}} | ProdCode=E5419 | ShortSummary=Када је млада жена погођена током ванредног састанка, Горен и Еамес истражују њену смрт и сазнају да је пре неколико година раније добила трансплантацију бубрега. У почетку верују да је Ванеса Никос можда убијена, како би се њени органи могли бацати, али ускоро сазнају да је њен смрт био блиско повезан са органом који је у почетку примила од живог донатора Бојза Вајнвригхта. Када је њен пуцач, који такође чека трансплантацију органа, пронађен мртав, полиција је схватила да нешто на њу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=83 | EpisodeNumber2=17 | RTitle="Лозинка" | DirectedBy=Дарнел Мартин | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Стефани Сенгупта и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|27}} | ProdCode=E5418 | ShortSummary=Када је Пхоебе Мортон убијена док је на телефону са оператером од 9-1-1, Горен и Еамес узимају случај и убрзо схватају да је Мортон једна од пет жена убијених са сличном везом: убица познатог као Боди Би Јаке (ББЈ) . Њихова истрага води их до Кеитх Дурбина, недавно пуштеног паролеа који изгледа као савршен осумњичени. Горен има своје сумње о Дурбин-у, за кога изгледа да Горен није прави осумњичени. Када сазнају да постоје слична раније убиства, Горен и Еамес фокусирају своју пажњу на новог осумњиченог и схватају да, иако он није крив, Дурбин је кључ. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=84 | EpisodeNumber2=18 | RTitle="Добро дете" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Мерлејн Мајер и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|4|3}} | ProdCode=E5421 | ShortSummary=Након што су Деннис и Цамилле Бурнетт пронађени убијени у њиховој кући, једини преживјели су њихова двадесетогодишња ћерка, Рацхел. Пошто су Бурнеттс били у програму заштите сведока, Горен и Еамес су у почетку осумњичени да је неко повезан са породицом злочина да је Бурнеттс убијен. Детективи убрзо схватају да веза није родитељ; То је ћерка. Суспицион се онда окреће биолошким родитељима кћерке и врло љубоморном супругом њеног оца. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=85 | EpisodeNumber2=19 | RTitle="Звер" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Ђина Ђонфридо<br />''Сценарио'': Ђина Ђонфридо и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|4|10}} | ProdCode=E5420 | ShortSummary=Када се Лиза Росс доведе у ургентну собу са тешким случајем хлоракне, сумња се брзо претвара у свог супруга Грег, познатог зубара, посебно након што умре. Током истраге, Горен и Иамес чују шапутање о Лизиној нечовјери, али права пауза долази када сазнају да Лиса није била прва жена којој је повезан Грег Росс, који је умро од истих симптома. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=86 | EpisodeNumber2=20 | RTitle="Без излаза" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Ворен Лајт | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|1}} | ProdCode=E5423 | ShortSummary=Када се петоро младих пронадје мртвих на железничкој прузи, Горен и Еамес их у почетку напишу као самоубистава док њихова истрага не открије да једна од жртава није имала жељу да буде дио самоубилачког пакта. Иако почињу да гледају на веб локацију која даје упутства о томе како извршити самоубиство, истрага доводи детективе у нерешено самоубиство једног од сарадника жртве, који је једном свједочио против компаније у узнемиравајућем одијелу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=87 | EpisodeNumber2=21 | RTitle="Неуморно око" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|18}} | ProdCode=E5424 | ShortSummary=Након што је млада глумица убијена након вечери са својим дечком, Горен и Еамес су у почетку фокусирали своју пажњу на младића који су показали необично интересовање за пар, али ускоро схвате да постоји више у овом случају него што се сусреће са очима. Љубоморна и наизглед опсесивна бивша дјевојка, најбољи пријатељ који никада није постао глумац, и тужни дечко који изгледа превише добар да би био прави водитељ Горен и Еамес на другој стази, гдје је кључ за излагање истина о садашњости зависи од излагања лажима прошлости. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=88 | EpisodeNumber2=22 | RTitle="Моје добро име" | DirectedBy=Алекс Закрзуски | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|15}} | ProdCode=E5422 | ShortSummary=Када се пронађе тело човека и ускоро постаје очигледно да је тело премештено, Еамес и Горен истражују смрт Волтера Чабоа, чија супруга спава са украшеним бившим полицајцем који има тесне везе са Деакинсом. Осумњичени почињу нагомилавати, почев од Франк Адаира и доводећи до свог контролисаног публициста, али све док Деакинс нема добре, тврде доказе, он нерадо жели да иде за својим пријатељем који има пуно локалног утјецаја. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=89 | EpisodeNumber2=23 | RTitle="Лажне судије" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|25}} | ProdCode=E5426 | ShortSummary=Отворена је сезона у Нев Иорку када се не стреља само један, али два снажна судија. Изгледа да у почетку нису повезани; један је био судија породичног суда чија је читава породица нападнута, а друга је судија за жалбени суд. Након детаљније истраживања судија, Горен и Иамес схватају да је њихова прва група осумњичених била само димни екран, а постоји и далеко више прикривена претња. Њихова истрага их води до оца који није старатељ који има говедину са судским системом. | LineColor=76A3B3 }} |} </onlyinclude> == Извори == {{reflist}} [[Категорија:Ред и закон: Злочиначке намере]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2004.]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2005.]] tegd9dbxqgze2ee5d91mkqwll9zwhlx 25139142 25139140 2022-08-05T07:07:31Z 2A06:5B00:15F8:4800:ECE7:BC89:3F4C:8ED1 /* Епизоде */ wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{транскрипција}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Ред и закон: Злочиначке намере (сезона 4) | bgcolour = #76A3B3 | слика = | наслов = | серија = ''[[Ред и закон: Злочиначке намере]]'' | двд = | двд формат = | држава = {{Застава|САД}} | број епизода = 23 | мрежа = [[Ен-Би-Си|НБЦ]] | прва = 26. септембар 2004 | последња = 25. мај 2005 | претходна сезона = [[Ред и закон: Злочиначке намере (3. сезона)|3]] | следећа сезона = [[Ред и закон: Злочиначке намере (5. сезона)|5]] | списак епизода = Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере }} '''Четврта сезона''' серије ''[[Ред и закон: Злочиначке намере]]'' је премијерно емитована на каналу [[Ен-Би-Си|НБЦ]] од 26. септембра 2004. године до 25. маја 2005. године и броји 23 епизоде. Епизоде су емитоване недељом у 21 час осим последње епизоде „Лажне судије“ која је емитована у среду 25. маја 2005. у 22:00 часа. Чланови главне поставе [[Винсент Д'Онофрио]], [[Кетрин Ерб]], [[Џејми Шериден]] и [[Кортни Б. Венс]] вратили су се у четврту сезону. Негде средином сезоне, глумцу Винсенту Д'Онофриу је два пута позлило због исцрпљености, једном на снимању и једном код куће.<ref>{{cite news|url=http://www.eonline.com/news/vincent_donofrio_passes_out/48639|title=Mystery of "Law & Order: C.I." Star|last=Ryan|first=Joel|work=E Online!|date=November 17, 2004|access-date=December 5, 2011}}</ref> Сценаристи Рене Балсер и Елизабет Бенџамин освојили су награду Едгар у категорији најбоља епизода у телевизијској серији за епизоду „Жеља“.<ref>{{cite news|url=http://theedgars.com/edgarsDB/index.php|title=Edgar Award Winners and Nominees Database|publisher=[[Edgar Award|The Edgar's]]|access-date=February 3, 2012}}</ref> Нека три месеца пре краја четврте сезоне, најављено је да ће се [[Крис Нот]] придружити главној постави у петој сезони и да ће се мењати у епизодама са Д'Онофриом због његових тадашњих здравствених проблема.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2005/02/09/chris-noth-joins-nbcs-law-and-order-criminal-intent-17817/20050209nbc01/|title=Chris Noth Joins NBC's 'Law & Order: Criminal Intent'|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=February 9, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> == Снимање == [[Ен-Би-Си|НБЦ]] је обновио ''Ред и закон: Злочиначке намере'' за четврту сезону 12. маја 2004. Недељом током ТВ сезоне емитоване мреже 2003-04, серија је била непоражена у својој трећој сезони против редовног такмичења у 18-49 и била је једина НБЦ-ова редовна серија која је освојила тај термин у последњих осам година.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/05/12/nbc-unveils-massive-law-and-order-franchise-renewal-16587/6571/|title=NBC Unveils Massive 'Law & Order' Franchise Renewal |work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=May 12, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> Прво у телевизијској мрежи, гледаоци серије су изабрали судбину непријатељице детектива Роберта Горена, Никол Валас (Оливија д'Або): да ли ће преживети или умрети на крају епизоде ​​„Велики оклоп“ (првобитно емитованој 17. октобра 2004.). Две варијанте епизоде ​​су снимљене пре него што је гласање почело 6. октобра и завршено 20. октобра 2004. Гледаоци источне обале видели су Валасову живу, а гледаоци Западне обале видели су је како умире. Више од 116.000 гледалаца је гласало преко интернета. „Веома смо задовољни одзивом“, рекао је извршни продуцент и директор серије Рене Балсер, „Увек смо ово доживљавали као поклон својим обожаваоцима да им се захвалимо за њихову континуирану посвећеност серији. Живи или умри, ми смо“.<ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/10/06/in-network-first-nbc-empowers-audience-to-vote-on-alternative-killer-endings-for-new-episode-of-law-and-order-criminal-intent-on-october-17-17043/20041006nbc02/|title=In Network First, NBC Empowers Audience to Vote on Alternative 'Killer' Endings for New Episode of 'Law & Order: Criminal Intent' on October 17|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=October 6, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.thefutoncritic.com/news/2004/10/21/more-than-116000-viewers-cast-vote-on-fate-of-nicole-wallace-law-and-order-criminal-intents-recurring-murderess-guest-star-17131/20041021nbc01/|title=More Than 116,000 Viewers Cast Vote on Fate of Nicole Wallace, 'Law & Order: Criminal Intent'S' Recurring Murderess Guest-Star|work=The Futon Critic|publisher=NBC|date=October 21, 2004|access-date=February 3, 2012}}</ref> Избор Воласиног живота постао је исход, али се верује да је Валасову у седмој сезони убио ментор детектива Горена др. Деклан Гејџ (Џон Гловер). Али пошто је преварила Деклана Гејџа и лажирала сопствену смрт, Валасова се поново појавила 2012. у Паризу у епизоди "Катакомбе" серије ''Џо'' у којој су глумили [[Жан Рено]] и [[Џил Хенеси]], а коју је створио Рене Балсер. Члан изворне главне поставе серије ''[[Ред и закон]]'' Крис Нот појавио се у епизоди "Стресни положај" у улози детектива [[Мајк Логан|Мајка Логана]], а онда се придружио главној постави у [[Ред и закон: Злочиначке намере (5. сезона)|петој сезони]]. == Улоге == {{главни|Списак ликова у серији Ред и закон: Злочиначке намере}} === Главне === *[[Винсент Д'Онофрио]] као [[Роберт Горен]] *[[Кетрин Ерб]] као [[Александра Имс]] *[[Џејми Шериден]] као [[Џејмс Дикинс]] *[[Кортни Б. Венс]] као ПОТ [[Рон Карвер]] === Епизодне === *[[Крис Нот]] као [[Мајк Логан]] (Епизода 13) == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере}} <onlyinclude> {| class="wikitable plainrowheaders" style="width:120%; margin:auto;" |- ! style="background-color: #76A3B3;" | Бр. у<br />серији ! style="background-color: #76A3B3;" | Бр. у<br />сезони ! style="background-color: #76A3B3;" | Наслов ! style="background-color: #76A3B3;" | Редитељ ! style="background-color: #76A3B3;" | Сценариста ! style="background-color: #76A3B3;" | Премијерно<br>емитовање ! style="background-color: #76A3B3;" | Прод.<br>код ! style="background-color: #76A3B3;" | Бр. гледалаца<br />(милиони) {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере |- | EpisodeNumber=67 | EpisodeNumber2=1 | RTitle="Полу-одвојено" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|9|26}} | ProdCode=E5404 |Aux4= 12.67<ref>{{Cite web|url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=092904_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=September 29, 2004 |access-date=February 3, 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110707100921/http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=092904_04 |archive-date=July 7, 2011 }}</ref> | ShortSummary=Истрага о смрти шокантног играча и домаћице која је снабдевала лекове против болова на које је некада био зависан доводи Горена и Имсову до члана особља клинике за детоксикацију чија психичка болест погађа Горена близу куће. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере |- | EpisodeNumber=68 | EpisodeNumber2=2 | RTitle="Посмртна збирка" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Марлејн Мајер и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|3}} | ProdCode=E5425 |Aux4= 11.00<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=100504_06 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 5, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Истрага о смрти познатог фотографа доводи до открића вишеструких убистава које је починио сарадник на његовом најновијем пројекту који је покушавао да истера утваре из своје прошлости кроз уметнички израз за који је фотограф убрзо схватио да је неподношљив. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=69 | EpisodeNumber2=3 | RTitle="Жеља" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Елизабет Бенџамин<br />''Сценарио'': Елизабет Бенџамин и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|10}} | ProdCode=E5407 |Aux4= 12.81<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101204_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 12, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Када се увукао у ум Џона Тагмана, човека вођеног силним очајем и усамљеношћу на мучење, убиство и људождерлук, Горен изненађује своје колеге страсном молбом да тај човек буде поштеђен казне смрти и осмишљава признање које ће му спасити живот кроз нагодбу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=70 | EpisodeNumber2=4 | RTitle="Велика заштита" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|17}} | ProdCode=E5402 |Aux4= 11.92<ref>{{Cite web|url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101904_12 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 19, 2004 |access-date=February 3, 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090601194225/http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=101904_12 |archive-date=June 1, 2009 }}</ref> | ShortSummary=Док су тражили крадљивицу драгуља која је убила свог саучесника, Горен и имсова откривају да су умне крађе замисао њене љубавнице Никол Валас, Горенове дугогодишње непријатељице. Док детективи истражују личне и радне односе између две жене, откривају заверу да се усмрти Валасин бивши супруг, једина особа која може да их доведе до доказа о првом убиству које је Валасова починила. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=71 | EpisodeNumber2=5 | RTitle="За длаку" | DirectedBy=Алекс Закрзуски | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Рене Балсер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|24}} | ProdCode=E5401 |Aux4= 12.40<ref>{{Cite web |url=http://abcmedianet.com/web/dnr/dispDNR.aspx?id=102604_04 |title=Weekly Program Rankings |work=[[American Broadcasting Company|ABC Medianet]] |date=October 26, 2004 |access-date=February 3, 2012}}</ref> | ShortSummary=Док су истраживали смрт истакнуте атеисткиње и њених отмичара, Горен и Имсова су открили да је злочин подстакнут потребом за саосећањем и публицитетом, као и похлепом, почео близу куће. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=72 | EpisodeNumber2=6 | RTitle="У мраку" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|10|31}} | ProdCode=E5403 | ShortSummary=Током истраге о смрти неколико бескућника, Горен и Еамес откривају серију превара које су их довеле до жене у раним фазама деменције и човјека који је спреман да изврши убиство да покаже његова преданост за њу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=73 | EpisodeNumber2=7 | RTitle="Величање" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|7}} | ProdCode=E5414 | ShortSummary=Горен и Еамес су фрустрирани када закон нема одредбу за хапшење човека чија је злоупотребна контрола над његовом породицом и занемаривање његове тешко депресивне жене довели до неколико покушаја убиства-самоубистава да није учинио ништа да спречи, што је на крају резултирало смрти тројице његових синова. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=74 | EpisodeNumber2=8 | RTitle="Сребрна облога" | DirectedBy=Кевин Даулинг | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Мерлејн Мајер и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|14}} | ProdCode=E5409 | ShortSummary=Главни лопов који се специјализовао за крађу старинског сребра од богатих породица широм земље је коначно ухваћен након што његова трудна жена узме очајне мере када проценитељ прети да уништи своје снове о бијелом пикнику-ограду о будућности. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=75 | EpisodeNumber2=9 | RTitle="Трпни патуљак" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2004|11|21}} | ProdCode=E5408 | ShortSummary=Светски познати физичар поклања се убиствима како би избегавао понижавање његовим неуспехом да докаже контроверзну теорију квантне физике за коју је провео своју каријеру. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=76 | EpisodeNumber2=10 | RTitle="Поглед одозго" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|2}} | ProdCode=E5410 | ShortSummary=Дадиља признаје убиство председника асоцијације конвоја и друго покушај убиства да тврди да јој је Бог рекао да почини. Заједничке везе биле су и жртве које су живеле у истој слабо изграђеној згради и причали су се да имају аферу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=77 | EpisodeNumber2=11 | RTitle="Нестао" | DirectedBy=Кристофер Свортаут | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Стефани Сенгупта и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|9}} | ProdCode=E5406 | ShortSummary=Горен мечеви су ухваћени са једнократним шаховитим шахом који је постао бјегунац када се пронађе тело младе жене у смећу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=78 | EpisodeNumber2=12 | RTitle="Заједница" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|1|30}} | ProdCode=E5411 | ShortSummary=Жена умјетника која је учествовала у фантазијским конвенцијама пронађена је мртва, а разлог се може открити само у гужвама у којој се налазила њена најновија жртва. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=79 | EpisodeNumber2=13 | RTitle="Положај секирације" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Чарли Рубин<br />''Сценарио'': Чарли Рубин, Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|2|13}} | ProdCode=E5416 | ShortSummary=Када је затворен стражар убијен, Еамес и Горен истражују, само да би открили да су уздрмали перје Микеа Логана, полицајца у Стјенном острву који се сјећао са медицинским сестром у затвору. Логан се придружи дуету како би сазнао шта се тачно дешава у затвору. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=80 | EpisodeNumber2=14 | RTitle="Јавна кућа" | DirectedBy=Алекс Чепл | WrittenBy=''Синопсис'': Елизабет Бенџамин<br />''Сценарио'': Елизабет Бенџамин и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|2|20}} | ProdCode=E5415 | ShortSummary=Када Горен и Еамес истраже смрт новог власника "мале црне књиге" која је некада припадала легендарном плејбоју Георгеу Мерритту, откривају брачне индискретије америчког сенаторског кандидата који укључује сексуалне клубове. Међутим, Горен ускоро открива своју бившу жену држи срамоту тајну. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=81 | EpisodeNumber2=15 | RTitle="Смртна казна" | DirectedBy=Рик Валас | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|13}} | ProdCode=E5405 | ShortSummary=Када се пронађе критичар хране, претучен до смрти, Горен и Еамес претварају сумњу на кувара у последњем ресторану коју је посетила. Нажалост, Јосхуа Маилер је такође нестао, а њихова истрага се затим претвара на свекраца, власника и главног кухара још једног популарног ресторана у граду. Савети за коментар који нису наведени у тексту Упите на чињеницу да све није добро у домаћинству Онорато. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=82 | EpisodeNumber2=16 | RTitle="Узбуђење" | DirectedBy=Бил Л. Нортон | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|20}} | ProdCode=E5419 | ShortSummary=Када је млада жена погођена током ванредног састанка, Горен и Еамес истражују њену смрт и сазнају да је пре неколико година раније добила трансплантацију бубрега. У почетку верују да је Ванеса Никос можда убијена, како би се њени органи могли бацати, али ускоро сазнају да је њен смрт био блиско повезан са органом који је у почетку примила од живог донатора Бојза Вајнвригхта. Када је њен пуцач, који такође чека трансплантацију органа, пронађен мртав, полиција је схватила да нешто на њу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=83 | EpisodeNumber2=17 | RTitle="Лозинка" | DirectedBy=Дарнел Мартин | WrittenBy=''Синопсис'': Стефани Сенгупта<br />''Сценарио'': Стефани Сенгупта и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|3|27}} | ProdCode=E5418 | ShortSummary=Када је Пхоебе Мортон убијена док је на телефону са оператером од 9-1-1, Горен и Еамес узимају случај и убрзо схватају да је Мортон једна од пет жена убијених са сличном везом: убица познатог као Боди Би Јаке (ББЈ) . Њихова истрага води их до Кеитх Дурбина, недавно пуштеног паролеа који изгледа као савршен осумњичени. Горен има своје сумње о Дурбин-у, за кога изгледа да Горен није прави осумњичени. Када сазнају да постоје слична раније убиства, Горен и Еамес фокусирају своју пажњу на новог осумњиченог и схватају да, иако он није крив, Дурбин је кључ. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=84 | EpisodeNumber2=18 | RTitle="Добро дете" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Мерлејн Мајер<br />''Сценарио'': Мерлејн Мајер и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|4|3}} | ProdCode=E5421 | ShortSummary=Након што су Деннис и Цамилле Бурнетт пронађени убијени у њиховој кући, једини преживјели су њихова двадесетогодишња ћерка, Рацхел. Пошто су Бурнеттс били у програму заштите сведока, Горен и Еамес су у почетку осумњичени да је неко повезан са породицом злочина да је Бурнеттс убијен. Детективи убрзо схватају да веза није родитељ; То је ћерка. Суспицион се онда окреће биолошким родитељима кћерке и врло љубоморном супругом њеног оца. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=85 | EpisodeNumber2=19 | RTitle="Звер" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Ђина Ђонфридо<br />''Сценарио'': Ђина Ђонфридо и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|4|10}} | ProdCode=E5420 | ShortSummary=Када се Лиза Росс доведе у ургентну собу са тешким случајем хлоракне, сумња се брзо претвара у свог супруга Грег, познатог зубара, посебно након што умре. Током истраге, Горен и Иамес чују шапутање о Лизиној нечовјери, али права пауза долази када сазнају да Лиса није била прва жена којој је повезан Грег Росс, који је умро од истих симптома. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=86 | EpisodeNumber2=20 | RTitle="Без излаза" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Џери Конвеј<br />''Сценарио'': Џери Конвеј и Ворен Лајт | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|1}} | ProdCode=E5423 | ShortSummary=Када се петоро младих пронадје мртвих на железничкој прузи, Горен и Еамес их у почетку напишу као самоубистава док њихова истрага не открије да једна од жртава није имала жељу да буде дио самоубилачког пакта. Иако почињу да гледају на веб локацију која даје упутства о томе како извршити самоубиство, истрага доводи детективе у нерешено самоубиство једног од сарадника жртве, који је једном свједочио против компаније у узнемиравајућем одијелу. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=87 | EpisodeNumber2=21 | RTitle="Неуморно око" | DirectedBy=Френк Принзи | WrittenBy=''Синопсис'': Џим Стерлинг<br />''Сценарио'': Џим Стерлинг и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|18}} | ProdCode=E5424 | ShortSummary=Након што је млада глумица убијена након вечери са својим дечком, Горен и Еамес су у почетку фокусирали своју пажњу на младића који су показали необично интересовање за пар, али ускоро схвате да постоји више у овом случају него што се сусреће са очима. Љубоморна и наизглед опсесивна бивша дјевојка, најбољи пријатељ који никада није постао глумац, и тужни дечко који изгледа превише добар да би био прави водитељ Горен и Еамес на другој стази, гдје је кључ за излагање истина о садашњости зависи од излагања лажима прошлости. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=88 | EpisodeNumber2=22 | RTitle="Моје добро име" | DirectedBy=Алекс Закрзуски | WrittenBy=''Синопсис'': Ворен Лајт<br />''Сценарио'': Ворен Лајт и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|15}} | ProdCode=E5422 | ShortSummary=Када се пронађе тело човека и ускоро постаје очигледно да је тело премештено, Еамес и Горен истражују смрт Волтера Чабоа, чија супруга спава са украшеним бившим полицајцем који има тесне везе са Деакинсом. Осумњичени почињу нагомилавати, почев од Франк Адаира и доводећи до свог контролисаног публициста, али све док Деакинс нема добре, тврде доказе, он нерадо жели да иде за својим пријатељем који има пуно локалног утјецаја. | LineColor=76A3B3 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода у серији Ред и закон: Злочиначке намере | EpisodeNumber=89 | EpisodeNumber2=23 | RTitle="Лажне судије" | DirectedBy=Џин де Сегонзек | WrittenBy=''Синопсис'': Дајана Сан<br />''Сценарио'': Дајана Сан и Рене Балкер | OriginalAirDate={{Start date|2005|5|25}} | ProdCode=E5426 | ShortSummary=Отворена је сезона у Нев Иорку када се не стреља само један, али два снажна судија. Изгледа да у почетку нису повезани; један је био судија породичног суда чија је читава породица нападнута, а друга је судија за жалбени суд. Након детаљније истраживања судија, Горен и Иамес схватају да је њихова прва група осумњичених била само димни екран, а постоји и далеко више прикривена претња. Њихова истрага их води до оца који није старатељ који има говедину са судским системом. | LineColor=76A3B3 }} |} </onlyinclude> == Извори == {{reflist}} [[Категорија:Ред и закон: Злочиначке намере]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2004.]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2005.]] 93ics1oqd4wljc515bmw2ngg1ikx6ec 4 3915593 25138615 25136767 2022-08-04T15:34:34Z Uw17 165959 /* Чланци */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Филм/заглавље}} == Списак == <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Анабела (филм)]] || 16. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 2 || [[Мистерија породице Хантер]] || 16. септембар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 3 || [[На граници (ТВ серија)]] || 18. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 4 || [[Џудо бој]] || 20. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 5 || [[Цоци]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 6 || [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Кунг Фу Панда: Легенде о Феноментастичном]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 9 || [[Ратник Кишна Кап]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 10 || [[Мали летећи медведићи]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 11 || [[Призивање зла 2]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 12 || [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 13 || [[Изгубљени дечаци]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 14 || [[Пустоловине са Дигимонима 03]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 15 || [[Клетва (филм)|Клетва]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[Одред против чудовишта]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 17 || [[Урок (филм)|Урок]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:LazarShy|LazarShy]] |- | 18 || [[Авантуре малог Пере]] || 25. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 19 || [[Чарли и фабрика чоколаде (филм)]] || 26. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 20 || [[Ралф разбија интернет: Разбијач Ралф 2]] || 27. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 21 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ]] || 28. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 22 || [[Астрална подмуклост 2]] || 29. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 23 || [[Инферно (филм из 2016)]] || 1. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 24 || [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] || 4. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 25 || [[Леприкон (филм)|Леприкон]] || 6. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 26 || [[50/50 (филм из 2011)]] || 7. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 27 || [[Рон Хауард]] || 8. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 28 || [[Ја сам Френки]] || 9. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 29 || [[Аватар: Последњи владар ветрова (сезона 1)]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 30 || [[Џон Фавро]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 31 || [[Астрална подмуклост 3]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 32 || [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 33 || [[Водени свет малих гупија]] || 15. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 34 || [[Миа и ја]] || 20. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 35 || [[30 дана ноћи]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 36 || [[Чак Лори]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 37 || [[Геније (ТВ серија)]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 38 || [[Крај ј***ног света]] || 24. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 39 || [[Полтергајст 2: Друга страна]] || 26. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[Доналд Плезенс]] || 27. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[Полтергајст 3]] || 28. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Звезда је рођена (филм из 2018)]] || 29. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 43 || [[Принц таме]] || 4. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] || 5. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[Моја генијална пријатељица (мини-серија)]] || 23. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 46 || [[Зврчка (филм)|Зврчка]] || 8. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 47 || [[Мајка суза]] || 9. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[Диско плесач]] || 14. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 49 || [[Леприкон 2]] || 15. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] || 29. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] || 15. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 52 || [[Амерички вукодлак у Лондону]] || 18. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 53 || [[Топ ган 2: Маверик]] || 19. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 54 || [[Ужас из дубине 2]] || 20. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 55 || [[Анабела 2: Стварање зла]] || 22. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 56 || [[Лин Шеј]] || 23. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 57 || [[Вес Крејвен]] || 25. јануар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 58 || [[Чупавци]] || 26. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 59 || [[Бенедикт Вонг]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 60 || [[Винстон Дјук]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 61 || [[Данај Гурира]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 62 || [[Пом Клементиф]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 63 || [[Кларк Грег]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 64 || [[Мајкл Рукер]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 65 || [[Џос Видон]] || 3. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 66 || [[Џон Бернтал]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 67 || [[Панишер (ТВ серија)]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 68 || [[Инвазија трећих бића]] || 10. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 69 || [[Јеленин свет]] || 11. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 70 || [[Чупавци 2: Главно јело]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 71 || [[До звезда]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 72 || [[Лук Пери]] || 4. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 73 || [[91. додела Оскара]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 74 || [[Зелена књига (филм)]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 75 || [[Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 76 || [[Авантуре Кида Опасност]] || 18. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 77 || [[Шпијунски филм]] || 29. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 78 || [[Дамбо (филм из 2019)]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 79 || [[Панда против ванземаљаца]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 80 || [[Јосиф: Краљ снова]] || 2. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 81 || [[Мадагаскар 2: Бег у Африку]] || 4. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 82 || [[Писма покојника (филм)]] || 5. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 83 || [[Списак ликова из Звезданих ратова]] || 13. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Порин (награда)]] || 24. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 85 || [[Чернобиљ (ТВ серија)]] || 25. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 86 || [[Георге Вода]] || 27. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 87 || [[Џошуа Џексон]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 88 || [[Џаред Харис]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 89 || [[Фринџ]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 90 || [[Круна (ТВ серија)]] || 13. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 91 || [[Викторија (ТВ серија)]] || 20. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 92 || [[Призивање духова]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 93 || [[Чупавци 3: Оно си што једу]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 94 || [[У потрази за тамом]] || 17. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 95 || [[Виртуелна свест]] || 20. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 96 || [[Полицајац манијак 2]] || 22. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 97 || [[Брус Кембел]] || 22. јул 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 98 || [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 99 || [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''100''' || [[Призивање духова 2: Порекло зла]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 101 || [[Ентони Данијелс]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 102 || [[Зелени фењер (филм из 2011)]] || 25. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 103 || [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] || 26. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 104 || [[Чудотворци (ТВ серија)]] || 8. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 105 || [[Зелда Рубинстејн]] || 14. август 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 106 || [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] || 16. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 107 || [[Господар жеља]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 108 || [[Истеривач ђавола 5: Власт]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 109 || [[Кори Хејм]] || 29. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 110 || [[Змија и дуга]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 111 || [[Атомски мрав]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 112 || [[Чистач]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 113 || [[Џонатан Крик]] || 3. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 114 || [[Црни анђео]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 115 || [[Холивуд Сафари]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 116 || [[Хотел Вавилон]] || 7. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 117 || [[Хаф]] || 8. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 118 || [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] || 12. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 119 || [[Филаделфија (серија)]] || 13. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 120 || [[ФБИ (серија)]] || 14. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 121 || [[Улица наде 413]] || 15. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 122 || [[Уврнути]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 123 || [[Бог, Ђаво и Боб]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 124 || [[Боб и Роуз]] || 21. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 125 || [[Алан Дејвис]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 126 || [[Тачка усијања]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 127 || [[Тајне Палм Спрингса]] || 23. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 128 || [[Сибил]] || 25. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 129 || [[Сви градоначелникови људи]] || 26. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 130 || [[Саут Бич]] || 27. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 131 || [[Слагалица страве]] || 13. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 131 || [[Други живот (ТВ серија)]] || 14. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 133 || [[Слагалица страве 2]] || 15. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 134 || [[Изгубљени у свемиру (ТВ серија, 2018)]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 135 || [[Бетси Расел]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 136 || [[Слагалица страве 3]] || 17. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 137 || [[Слагалица страве 4]] || 18. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 138 || [[Слагалица страве 5]] || 25. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 139 || [[Слагалица страве 6]] || 26. октобар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 140 || [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] || 26. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 141 || [[Џена Колман]] || 6. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 142 || [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] || 8. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 143 || [[Слагалица страве 9: Донор органа]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 144 || [[Мачије око (филм)]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 145 || [[Нож у леђа]] || 24. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 146 || [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] || 26. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 147 || [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] || 27. новембар 2019. || Допуњен чланак || {{Inprogress}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 148 || [[Педро Паскал]] || 3. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 149 || [[Френк Оз]] || 30. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 150 || [[Шери Мун Зомби]] || 31. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 151 || [[Абрахам ван Хелсинг]] || 1. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 152 || [[Питер Кушинг]] || 2. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 153 || [[Дракулин хорор]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 154 || [[Дракулине невесте]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 155 || [[Дракула: Принц таме]] || 4. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 156 || [[Слуга (филм из 2019)]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 157 || [[Дракула је устао из гроба]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 158 || [[Окуси Дракулину крв]] || 6. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 159 || [[Роберт Хјустон]] || 7. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 160 || [[Дракулини ожиљци]] || 8. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 161 || [[Дракула у 1972-ој]] || 11. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 162 || [[Дракулини сатанистички ритуали]] || 12. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 163 || [[Легенда о 7 златних вампира]] || 13. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 164 || [[Дарија Николоди]] || 23. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 165 || [[Дракула (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 166 || [[Франкенштајн (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 167 || [[Керол Кејн]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 168 || [[Дарио Арђенто]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 169 || [[Кућа од воска (филм из 2005)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 170 || [[Тихо место]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 171 || [[28 недеља касније]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 172 || [[Ханибал (филм из 2001)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 173 || [[Жандар у Њујорку]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 174 || [[Жандар се жени]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 175 || [[Жандар у пензији]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 176 || [[Жандар и ванземаљци]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 177 || [[Жандар и жандарке]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 178 || [[Продавачица љубичица]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 179 || [[Петак тринаести 12]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 180 || [[Азија Арђенто]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 181 || [[Жандар из Сен Тропеа]] || 2. фебруар 2020. || Допуњен чланак|| {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 182 || [[Сем Рејми]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 183 || [[Оз, велики и моћни]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 184 || [[Мува (филм из 1986)]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 185 || [[Одвуци ме у пакао]] || 4. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 186 || [[Hermione Granger и Quarter Life Crisis]] || 5. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 187 || [[Дечије игре (филм из 1988)]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 188 || [[Гремлини]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 189 || [[Колиба у шуми]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 190 || [[Прочишћење]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 191 || [[Не диши]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 192 || [[Коцка (филм)]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 193 || [[Кловерфилд]] || 10. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 194 || [[Паразит (филм)]] || 11. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 195 || [[Осми путник против предатора]] || 12. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 196 || [[Ди Волас]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 197 || [[Винсент Прајс]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 198 || [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 199 || [[Воз до Бусана]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''200''' || [[Жерар Филип]] || 18. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 201 || [[Култни филм]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 202 || [[Раџ Капур]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 203 || [[Тоб Хупер]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 204 || [[Франкенштајнова невеста]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 205 || [[70. додела Оскара]] || 23. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 206 || [[Адријен Барбо]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 207 || [[Кинг Конг (филм из 1933)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 208 || [[Годзила (филм из 1954)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 209 || [[Кинг Конг (лик)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 210 || [[Наставак]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 211 || [[Александар Глигорић]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 212 || [[Маја Милош]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 213 || [[Срећан дан смрти]] || 7. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 214 || [[Срећан дан смрти 2]] || 8. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 215 || [[Слешер филм]] || 9. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 216 || [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] || 12. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 217 || [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] || 13. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 218 || [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] || 14. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 219 || [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] || 15. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 220 || [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] || 16. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 221 || [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] || 17. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 222 || [[Данијела Харис]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 223 || [[Тинка Курти]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 224 || [[Сара Мишел Гелар]] || 23. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 225 || [[Џејми Лојд]] || 25. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 226 || [[Хедер Лангенкамп]] || 26. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 227 || [[Краљица вриска]] || 26. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 228 || [[Angelo My Love (филм из 1983)]] || 7. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 229 || [[Гаџо дило (филм)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 230 || [[Latcho drom (филм из 1993)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 231 || [[Моира Орфеи]] || 8. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 232 || [[Ворвик Дејвис]] || 9. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 233 || [[Оја Кодар]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 234 || [[Шарл Мило]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 235 || [[Анђела Греговић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 236 || [[Данијела Томовић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 237 || [[Ивана Шћепановић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 238 || [[Николај Сличенко]] || 11. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 239 || [[Оливера Марковић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 240 || [[Бора Тодоровић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 241 || [[Дана Тодоровић]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 242 || [[Мирољуб Турајлија]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 243 || [[Слободанка Латиновић]] || 14. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 244 || [[Драгољуб Денда]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 245 || [[Драга Живановић]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 246 || [[Столе Новаковић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 247 || [[Дејан Тончић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 248 || [[Милорад Капор]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 249 || [[Миодраг Крчмарик]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 250 || [[Ивана В. Јовановић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 251 || [[Вук Салетовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 252 || [[Миљан Давидовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 253 || [[Милан Босиљчић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 254 || [[Милош Ђуровић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 255 || [[Јелена Пузић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 256 || [[Ксенија Маринковић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 257 || [[Андреј Пиповић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 258 || [[Игор Дамњановић]] || 20. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 259 || [[Јелена Љутић]] || 21. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 260 || [[Шаони Смит]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 261 || [[Линда Блер]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 262 || [[Мерилин Бернс]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 263 || [[Вероника Картрајт]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 264 || [[Линеа Квигли]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 265 || [[Владислав Михаиловић]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 266 || [[Барбара Стил]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 267 || [[Кристина Баранска]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 268 || [[Марко Панајотовић]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 269 || [[Каролина Вилијамс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 270 || [[Ширли Џоунс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 271 || [[Растко Вујисић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 272 || [[Миливоје Миша Станимировић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 273 || [[Кетрин Изабел]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 274 || [[Урош Нововић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 275 || [[Јован Здравковић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 276 || [[Зијнет Сали]] || 30. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 277 || [[Бебин слободан дан]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 278 || [[Чивава са Беверли Хилса]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 279 || [[Чивава са Беверли Хилса 2]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 280 || [[Чивава са Беверли Хилса 3]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 281 || [[Мама миа! Идемо поново]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 282 || [[Типи Хедрен]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 283 || [[Соланж Ноулс]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 284 || [[Лилијан Шовен]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 285 || [[Фатална Џинџер]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 286 || [[Летописи Нарније: Принц Каспијан ]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 287 || [[Летописи Нарније: Лав, вештица и орман]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 288 || [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] || 3. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 289 || [[Повратак живих мртваца]] || 4. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 290 || [[Повратак живих мртваца 2]] || 5. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 291 || [[Повратак живих мртваца 3]] || 7. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 292 || [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 293 || [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 294 || [[Безумље]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 295 || [[Ружњићи]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 296 || [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 297 || [[Штрумпфови 2 (филм)|Штрумпфови 2]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 298 || [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] || 12. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 299 || [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''300''' || [[Феномен (филм из 1985)]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 301 || [[Зец Петар (филм)|Зец Петар]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 302 || [[Ти си следећи]] || 14. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 303 || [[Птица са кристалним перјем]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 304 || [[Одједном тата]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 305 || [[Измаглица (филм)|Измаглица]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 306 || [[Мој пас Патрик]] || 16. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 307 || [[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама]] || 25. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Sadko]] |- | 308 || [[Катја Паскалева]] || 31. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 309 || [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] || 18. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 310 || [[Птице 2: Крај копна]] || 19. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 311 || [[Леприкон 3]] || 20. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 312 || [[Пљунем ти на гроб]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 313 || [[Леприкон 4: У свемиру]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 314 || [[Човек од прућа]] || 25. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 315 || [[Аутопсија Џејн Доу]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 316 || [[Зелена соба]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 317 || [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] || 29. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 318 || [[Британска независна филмска награда – Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 319 || [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] || 2. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 320 || [[Врисак 5]] || 3. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 321 || [[Франкенштајново проклетство]] || 7. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 322 || [[Горгона (филм)]] || 9. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 323 || [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] || 10. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 324 || [[Урликање]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 325 || [[Арахнофобија (филм)]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 326 || [[Дракула (филм из 1979)]] || 12. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 327 || [[Кевин Вилијамсон]] || 13. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 328 || [[Потпаљивачица]] || 14. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 329 || [[REC (филм)]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 330 || [[Мануела Веласко]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 331 || [[REC 2]] || 16. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 332 || [[Роди Макдауал]] || 19. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 333 || [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 334 || [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 335 || [[Награда Сатурн за најбољу музику]] || 22. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 336 || [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 337 || [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 338 || [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 339 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 340 || [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 341 || [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 342 || [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 343 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 344 || [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 345 || [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 346 || [[Награда Сатурн за најбољи костим]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 347 || [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 348 || [[Разговор о Википедији:Википројекат Филм/Учесници]] || 6. октобар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 349 || [[Жртве паљенице]] || 7. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 350 || [[Дракула: Неиспричано]] || 13. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 351 || [[REC 3: Почетак]] || 14. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 352 || [[Деда Мраз (филм)]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 353 || [[Деда Мраз 2]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 354 || [[Деда мраз 3: Одбегли деда]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 355 || [[Божићни принц]] || 24. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 356 || [[Црна недеља]] || 25. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 357 || [[Близу таме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 358 || [[Божићни принц: Краљевско венчање]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 359 || [[Божићни принц: Краљевска беба]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 360 || [[Ништа без маме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 361 || [[Дечије игре 2]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 362 || [[Прочишћење 2: Анархија]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 363 || [[Дечије игре 3]] || 29. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 364 || [[Прочишћење 3: Изборна година]] || 30. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 365 || [[Црна мачка (филм из 1934)]] || 31. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 366 || [[Клетва 2]] || 4. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 367 || [[Клетва 3]] || 5. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 368 || [[Награда Станиславски]] || 20. јaнуар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 369 || [[Коштани томахавк]] || 28. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 370 || [[Врела срца]] || 3. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 371 || [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 372 || [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 373 || [[Залудне руке]] || 14. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 374 || [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] || 14. март 2021. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 375 || [[Урбане легенде]] || 15. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 376 || [[Хари Манфредини]] || 20. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 377 || [[Мачка са девет репова]] || 29. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 378 || [[Мондо (филм из 1995)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 379 || [[Леонор Телес (редитељка)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 380 || [[Крис Сарандон]] || 15. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 381 || [[Ерих Волфганг Корнголд]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 382 || [[Хуља Авшар]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 383 || [[Том Савини]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 384 || [[Вилдан Атасевер]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 385 || [[Барбара Крамптон]] || 24. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 386 || [[Кери Елвес]] || 25. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 387 || [[Томрис Инџер]] || 26. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 388 || [[Како горе, тако доле]] || 1. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 389 || [[Брејкденс (филм)]] || 4. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 390 || [[Иваново детињство]] || 15. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 391 || [[Treći čovek|Трећи човек]] || 19. јун 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 392 || [[Опера (филм)|Опера]] || 29. јул 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 393 || [[Ребека Рут]] || 15. септембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 394 || [[Ненси Стивенс]] || 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 395 || [[Филмографија Андреја Звјагинцева]] || 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 396 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 397 || [[Агонија (филм)|Агонија]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 398 || [[Четири муве на сивом сомоту]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 399 || [[Чуда Кине (Дизниленд)]] || 10. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''400''' || [[Дизниленд после мрака]] || 11. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 401 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 402 || [[Десетогодишњица Дизниленда]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 403 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 404 || [[Црни Груја (франшиза)]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 405 || [[Божић једне мачке]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 406 || [[Мој тата је шкртица]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 407 || [[Смртоносни благослов]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 408 || [[Спремна или не]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 409 || [[Наслеђено зло]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 410 || [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 411 || [[Вампир у Бруклину]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 412 || [[Људи под степеницама]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 413 || [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 414 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 415 || [[Шокер]] || 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 416 || [[Ђаво (филм)]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 417 || [[Чарлс Џарот]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 418 || [[Стив Бокс]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 419 || [[Морис Клош]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 420 || [[Ђавоља кичма]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 421 || [[Елмар Клос]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 422 || [[Серж Бургињон]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 423 || [[Ришар Дембо]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 424 || [[Фонс Радемакерс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 425 || [[Мике ван Дим]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 426 || [[Маржори Роудс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 427 || [[REC 4: Апокалипса]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 428 || [[Џоселин Лагард]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 429 || [[Мртва зона]] || 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 430 || [[Еденско језеро]] || 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 431 || [[Менди (филм)]] || 14. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 432 || [[Не окрећи се]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 433 || [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] || 16. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 434 || [[Јама и клатно (филм из 1961)]] || 17. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 435 || [[Спаљивање (филм)]] || 18. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 436 || [[Дан дипломирања]] || 19. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 437 || [[Створење из Црне лагуне]] || 20. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 438 || [[Кућа на уклетом брду]] || 21. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 439 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 440 || [[Пи Џеј Соулс]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 441 || [[Соба лептира]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 442 || [[Људи мачке]] || 23. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 443 || [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] || 24. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 444 || [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 445 || [[Дечије игре (филм из 2019)]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 446 || [[Ђавоља кућа]] || 27. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 447 || [[Прикрада]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 448 || [[Шоу наказа]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 449 || [[Шоу наказа 2]] || 30. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 450 || [[Шоу наказа 3]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 451 || [[Уклети замак]] || 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 452 || [[Мумија (филм из 1932)]] || 2. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 453 || [[Замена (филм из 1980)]] || 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 454 || [[Џејкобова лествица кошмара]] || 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 455 || [[Секира (филм)]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 456 || [[Секира 2]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 457 || [[Еј Џеј Боуен]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 458 || [[Секира 3]] || 7. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 459 || [[Воз терора]] || 8. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 460 || [[Невидљиви човек (филм из 1933)]] || 9. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 461 || [[К. Х. С. П.]] || 10. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 462 || [[Алис, слатка Алис]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 463 || [[Предсказање]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 464 || [[Предсказање 2: Демијан]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 465 || [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] || 14. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 466 || [[Предсказање 4: Буђење]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 467 || [[Предсказање (филм из 2006)]] || 16. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 468 || [[Отвори врата правом]] || 17. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 469 || [[Пусти ме унутра]] || 18. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 470 || [[Чопинг мол]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 471 || [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 472 || [[Повратак у школу страве]] || 21. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 473 || [[Пирана 2: Мрешћење]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 474 || [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 475 || [[Вукодлак (филм из 1941)]] || 24. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 476 || [[Вештица из Блера 3]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 477 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 478 || [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 479 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 480 || [[Стигмата (филм)]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 481 || [[Поседнуће (филм из 1963)]] || 28. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 482 || [[Сви момци воле Менди Лејн]] || 1. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 483 || [[Џефри Коумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 484 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 485 || [[Реаниматор]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 486 || [[Реаниматорова невеста]] || 3. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 487 || [[Изван Реаниматора]] || 4. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 488 || [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 489 || [[Сви смо мртви]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 490 || [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] || 6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 491 || [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] || 7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 492 || [[Кинг Конг (филм из 1976)]] || 8. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 493 || [[Видеодром]] || 9. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 494 || [[Средина лета]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 495 || [[Пирамида (филм)]] || 11. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 496 || [[Грајндхаус (филм)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 497 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 498 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 499 || [[Друштво (филм)]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''500''' || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 501 || [[Освета (филм из 2017)]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 502 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 503 || [[Карантин (филм)]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 504 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 505 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 506 || [[Село уклетих]] || 16. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 507 || [[Леприкон 5: У гету]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 508 || [[Леприкон 6: Повратак у гето]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 509 || [[Страшно страшило 2]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 510 || [[Мува 2]] || 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 511 || [[Виј (филм из 1909)]] || 21. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 512 || [[У поноћ на гробљу]] || 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 513 || [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] || 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 514 || [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] || 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 515 || [[Гогољ: Почетак]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 516 || [[Леприкон 7: Порекло]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 517 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 518 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 519 || [[Гогољ: Виј]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 520 || [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 521 || [[Тејлор Спрејтлер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 522 || [[Страшно страшило 3]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 523 || [[Гогољ: Страшна освета]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 524 || [[Виј (филм из 1967)]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 525 || [[Први април (филм из 1986)]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 526 || [[Бабадук]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 527 || [[Дан живих мртваца (филм из 2008)]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 528 || [[Манијак (филм из 1980)]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 529 || [[Мехур убица]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 530 || [[Мехур убица 2: Чувај се!]] || 6. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 531 || [[Мехур убица (филм из 1988)]] || 7. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 532 || [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 533 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 534 || [[Кућа хиљаду лешева]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 535 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 536 || [[Ђавољи шкарт]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 537 || [[Троје из пакла]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 538 || [[V/H/S]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 539 || [[V/H/S/2]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 540 || [[Накарадно]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 541 || [[Деца кукуруза (филм из 1984)]] || 16. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 542 || [[Куџо (филм)]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 543 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 544 || [[Девојчица која живи доле низ улицу]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 545 || [[V/H/S: Вирално]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 546 || [[V/H/S/94]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 547 || [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 548 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 549 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 550 || [[Гмизавци (филм)]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 551 || [[Гробље кућних љубимаца 2]] || 23. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 552 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 553 || [[Смрт у очима]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 554 || [[Ћорсокак (филм)]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 555 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 556 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 557 || [[Напад парадајза убица]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 558 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 559 || [[Наказе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 560 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 561 || [[Дракулина ћерка]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 562 || [[Његова кућа]] || 29. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 563 || [[Франкенштајнов син]] || 30. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 564 || [[X (филм из 2022)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 565 || [[Глас (филм из 2010)]] || 2. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 566 || [[Аудиција (филм из 1999)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 567 || [[Видим, видим]] || 4. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 568 || [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 569 || [[Ноћ демона (филм из 1988)]] || 6. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 570 || [[Острво живих мртваца]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 571 || [[Град живих мртваца]] || 8. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 572 || [[Ноћ наказа]] || 9. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 573 || [[Мартин (филм из 1977)]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 574 || [[Зубар (филм)]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 575 || [[Зубар 2]] || 12. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 576 || [[Масакр на журци]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 577 || [[Лучо Фулчи]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 578 || [[Изван (филм из 1981)]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 579 || [[Кућа поред гробља]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 580 || [[Улрих Сајдл]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 581 || [[Масакр на журци 2]] || 16. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 582 || [[Помахнитала пена]] || 17. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 583 || [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)]] || 18. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 584 || [[Поседнуће (филм из 1999)]] || 19. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 585 || [[Два зла ока]] || 20. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 586 || [[Безнадежни случај из корпе]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 587 || [[Френк Хененлотер]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 588 || [[Крвави залив]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 589 || [[Марио Бава]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 590 || [[Ђало филм]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 591 || [[Безнадежни случај из корпе 2]] || 23. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 592 || [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 593 || [[Странци (филм из 2008)]] || 25. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 594 || [[Странци 2: Плен у ноћи]] || 26. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 595 || [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] || 27. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 596 || [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] || 28. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 597 || [[Вољени (филм)]] || 29. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 598 || [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] || 30. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 599 || [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''600''' || [[Зла смрт (филм из 2013)]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 601 || [[Мала продавница страве (филм из 1986)]] || 2. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 602 || [[Ковен (филм)]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 603 || [[Из пакла (филм)]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 604 || [[Руке Трбосека]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 605 || [[Дракулина смрт]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 606 || [[Пол Вегенер]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 607 || [[Голем (филм)]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 608 || [[Голем и плесачица]] || 8. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 609 || [[Крв и црна чипка]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 610 || [[Ноћ страве (филм из 2011)]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 611 || [[Језиве приче из мрака]] || 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 612 || [[Голем: Како је дошао на свет]] || 12. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 613 || [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] || 13. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 614 || [[Створ (филм из 2011)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 615 || [[Елвира, господарица таме]] || 15. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 616 || [[Шта радимо сакривени]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 617 || [[Трострука круна глуме]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 618 || [[Вампири (филм из 1998)]] || 17. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 619 || [[Круг (филм из 2015)]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 620 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 621 || [[Добри син]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 622 || [[Мајка!]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 623 || [[Посета (филм из 2015)]] || 21. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 624 || [[Операција страх]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 625 || [[Небеска тема]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] |- | 626 || [[Бежање са часова]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 627 || [[Подрхтавање]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 628 || [[Земља Минотаура]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 629 || [[То је освојило свет]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 630 || [[Франкенштајнова освета]] || 27. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 631 || [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 632 || [[Мала продавница страве (филм из 1960)]] || 29. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 633 || [[Језеро страха]] || 30. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 634 || [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 635 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 636 || [[Господари пакла 4: Крвна веза]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 637 || [[Очи без лица]] || 3. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 638 || [[Господари пакла 5: Инферно]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 639 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 640 || [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 641 || [[Господари пакла 7: Мртвији]] || 6. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 642 || [[Јазбина белог црва]] || 7. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 643 || [[Кери 2: Бес]] || 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 644 || [[Амерички вукодлак у Паризу]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 645 || [[Лудаци (филм из 1973)]] || 10. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 646 || [[Улица страха, 1. део: 1994.]] || 11. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 647 || [[Улица страха, 2. део: 1978.]] || 12. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 648 || [[Улица страха, 3. део: 1666.]] || 13. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 649 || [[Станар (филм)]] || 14. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 650 || [[Ноћ комете]] || 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 651 || [[Манијак (филм из 2012)]] || 16. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 652 || [[Језеро Мунго]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 653 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 654 || [[Мумијина рука]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 655 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 656 || [[Сестринство (филм)]] || 19. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 657 || [[Смрт после смрти]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 658 || [[Уклета (филм)]] || 21. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 659 || [[Стендалов синдром (филм)]] || 22. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 660 || [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)]] || 23. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 661 || [[Пљунем ти на гроб 2]] || 24. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 662 || [[Мртав жив]] || 25. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 663 || [[Кућа сестринства]] || 26. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 664 || [[Харли Џејн Козак]] || 26. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 665 || [[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја]] || 27. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 666 || [[Господари пакла 8: Свет пакла]] || 28. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 667 || [[Урбане легенде 2: Коначни рез]] || 29. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 668 || [[Кад странац позове (филм из 2006)]] || 30. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 669 || [[Црни Божић (филм из 2006)]] || 31. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 670 || [[Медвед Јоги (филм)]] || 31. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 671 || [[Завесе (филм)]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 672 || [[Човек по имену Уве (филм)]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 673 || [[Снежна краљица: Свет огледала]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 674 || [[Тачно у подне (филм)]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 675 || [[Небо над Монтаном]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 676 || [[Игре на путу]] || 2. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 677 || [[Корги: Краљевски пас великог срца]] || 3. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 678 || [[Игре на путу (филм из 2015)]] || 3. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 679 || [[Колиба страха]] || 4. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Шаблони === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Шаблон !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Шаблон:Хрватске теленовеле|Хрватске теленовеле]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 2 || [[Шаблон:Hrvatske telenovele-lat|Hrvatske telenovele-lat]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 3 || [[Шаблон:Капетан Харлок|Капетан Харлок]] || 28. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 4 || [[Шаблон:Дрејк и Џош|Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 5 || [[Шаблон:Ден Шнајдер|Ден Шнајдер]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 6 || [[Шаблон:Слагалица страве|Слагалица страве]] || 27. октобар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Шаблон:Ноћ вештица (серијал филмова)|Ноћ вештица]] || 12. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Шаблон:Инфокутија Дигимони - Ликови|Ликови из Пустоловина са Дигимонима]] || 26. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 9 || [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Српски кандидати за Оскара]] || 17. фебруар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Садко|Садко]] |- | 10 || [[Шаблон:Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу|Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[Шаблон:Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу|Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози|БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи анимирани филм|БАФТА за најбољи анимирани филм]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у главној улози|БАФТА за најбољу глумицу у главној улози]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[Шаблон:Астрална подмуклост (филмска серија)|Астрална подмуклост (филмска серија)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 16 || [[Шаблон:БАФТА за најбољег глумца у главној улози|БАФТА за најбољег глумца у главној улози]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[Шаблон:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм|БАФТА за најбољи филм]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм на страном језику|БАФТА за најбољи филм на страном језику]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи британски филм|БАФТА за најбољи британски филм]] || 13. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози]] || 15. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољи филм|Награда Спирит за најбољи филм]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег режисера|Награда Спирит за најбољег режисера]] || 17. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у мини-серији или ТВ филму|Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у <br> мини-серији или ТВ филму]] || 18. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији]] || 19. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији|Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији]] || 20. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији]] || 22. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу хумористичку серију|Награда Еми за најбољу хумористичку серију]] || 24. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег режисера|Награда Сателит за најбољег режисера]] || 25. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози]] || 27. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози]] || 28. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумачку поставу (филм)|Награда Сателит за најбољу глумачку поставу]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 38 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму|Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 39 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољи филм|Награда Сателит за најбољи филм]] || 30. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 40 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу]] || 10. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 41 || [[Шаблон:Дарио Арђенто|Дарио Арђенто]] || 15. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу]] || 17. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 43 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу]] || 25. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 44 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу]] || 30. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 45 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — драма]] || 2. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 46 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму — драма]] || 5. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 47 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму|Златни глобус за најбољу споредну глумицу — играни филм]] || 6. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 48 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — играни филм]] || 11. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 49 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — мјузикл <br> или комедија]] || 14. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 50 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији — драма]] || 15. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 51 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму]] || 16. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 52 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у серији, мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — серија, мини-серија <br> или ТВ филм]] || 19. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 53 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољи анимирани филм|Златни глобус за најбољи анимирани филм]] || 20. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 54 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> главној улози]] || 26. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 55 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> споредној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 56 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> главној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 57 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> споредној улози]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 58 || [[Шаблон:Британске независне филмске награде|Британске независне филмске награде]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 59 || [[Шаблон:Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 60 || [[Шаблон:Награда Гоја за најбољи филм|Награда Гоја за најбољи филм]] || 3. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 61 || [[Шаблон:Наградe Гоја|Наградe Гоја]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 62 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољег негативца|МТВ филмска награда за најбољег негативца]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 63 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији|МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији]] || 5. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 64 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће|МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 65 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу|МТВ филмска награда за најбољу улогу]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 66 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу тучу|МТВ филмска награда за најбољу тучу]] || 6. август 2020. || Допуњен || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 67 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи пољубац|МТВ филмска награда за најбољи пољубац]] || 7. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 68 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филм|МТВ филмска награда за најбољи филм]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 69 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо|МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 70 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији]] || 16. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 71 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој <br> серији]] || 19. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 72 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији]] || 20. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 73 || [[Шаблон:Петак тринаести (серијал филмова)|Петак тринаести]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 74 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој <br> серији]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 75 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној <br> улози]] || 22. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 76 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној <br> улози]] || 23. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 77 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној <br> улози]] || 25. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 78 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној <br> улози]] || 26. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 79 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 80 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи сценарио|Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 81 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за животно дело|Награда Удружења филмских глумаца за животно дело]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 82 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољег режисера|Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 83 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу музику|Награда Сатурн за најбољу музику]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм|Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 85 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи анимирани филм|Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 86 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи међународни филм|Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 87 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи трилер филм|Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 88 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа|Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 89 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције|Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 90 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег глумца|Награда Емпајер за најбољег глумца]] || 5. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 91 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу глумицу|Награда Емпајер за најбољу глумицу]] || 6. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 92 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег новајлију|Награда Емпајер за најбољег новајлију]] || 7. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 93 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег режисера|Награда Емпајер за најбољег режисера]] || 8. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 94 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи британски филм|Награда Емпајер за најбољи британски филм]] || 9. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 95 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм|Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 96 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи трилер|Награда Емпајер за најбољи трилер]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 97 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи филм|Награда Емпајер за најбољи филм]] || 11. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 98 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи хорор|Награда Емпајер за најбољи хорор]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 99 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу комедију|Награда Емпајер за најбољу комедију]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | '''100''' || [[Шаблон:Награда Цар Константин|Награда Цар Константин]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 101 || [[Шаблон:Награда Царица Теодора|Награда Царица Теодора]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 102 || [[Шаблон:Гран при награда — Наиса|Гран при награда — Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 103 || [[Шаблон:Награда Павле Вуисић|Награда Павле Вуисић]] || 10. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 104 || [[Шаблон:Глумачки пар године|Глумачки пар године]] || 11. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 105 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> мушку улогу]] || 8. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 106 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> женску улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 107 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> мушку улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 108 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> женску улогу]] || 10. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 109 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу глумицу|Сребрни медвед за најбољу глумицу]] || 16. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 110 || [[Шаблон:Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг|Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг]] || 17. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 111 || [[Шаблон:Хуманитарна награда Џин Хершолт|Хуманитарна награда Џин Хершолт]] || 18. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 112 || [[Шаблон:Награда Станиславски|Награда Станиславски]] || 20. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 113 || [[Шаблон:Оскар за најбољи филм на страном језику|Оскар за најбољи филм на страном језику]] || 23. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 114 || [[Шаблон:Џек Николсон|Џек Николсон]] || 28. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 115 || [[Шаблон:Награда др. Бранивој Ђорђевић|Награда др. Бранивој Ђорђевић]] || 29. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 116 || [[Шаблон:Џорџ Клуни|Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 117 || [[Шаблон:Педро Алмодовар|Педро Алмодовар]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 118 || [[Шаблон:Бигас Луна|Бигас Луна]] || 2. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 119 || [[Шаблон:Црни Груја|Црни Груја]] || 23. децембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 120 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољег глумца|Сребрни медвед за најбољег глумца]] || 2. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 121 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу режију|Сребрни медвед за најбољу режију]] || 13. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 122 || [[Шаблон:Сребрни медвед за Велику награду жирија|Сребрни медвед за Велику награду жирија]] || 26. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 123 || [[Шаблон:Живи мртваци|Живи мртваци]] || 19. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 124 || [[Шаблон:Џорџ Ромеро|Џорџ Ромеро]] || 21. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 125 || [[Шаблон:Трострука круна глуме|Трострука круна глуме]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 126 || [[Шаблон:Марио Бава|Марио Бава]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 127 || [[Шаблон:Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб]] || 23. јул 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Категорије === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Категорије !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[:Категорија: Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму]] || 15. октобар 2018. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2 || [[:Категорија: Ноћ вештица (франшиза)|Ноћ вештица (франшиза)]] || 15. октобар 2019. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 3 || [[:Категорија: Јужнокорејски филмови|Јужнокорејски филмови]] || 17. фебруар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 4 || [[:Категорија:Шаблони за награде БАФТА|Шаблони за награде БАФТА]] || 9. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 5 || [[:Категорија:Навигацијске кутије серије хорор филмова|Навигацијске кутије серије хорор филмова]] || 11. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 6 || [[:Категорија:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 12. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 7 || [[:Категорија:БАФТА победници (филмови)|БАФТА победници (филмови)]] || 13. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 8 || [[:Категорија:Шаблони награде Спирит|Шаблони награде Спирит]] || 17. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 9 || [[:Категорија:Шаблони награде Еми|Шаблони награде Еми]] || 19. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 10 || [[:Категорија:Шаблони за награду Сателит|Шаблони награде Сателит]] || 25. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[:Категорија:Шаблони за Награде Националног одбора за ревизију|Шаблони награде националног одбора за ревизију]] || 2. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[:Категорија:Шаблони награде Златни глобус|Шаблони награде Златни глобус]] || 22. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[:Категорија:Шаблони за награде Гоја|Шаблони за награде Гоја]] || 3. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[:Категорија:Шаблони за МТВ филмске награде|Шаблони за МТВ филмске награде]] || 9. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[:Категорија:Филмови продукцијске куће Хамер|Филмови продукцијске куће Хамер]] || 21. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[:Категорија:Шаблони за награде Удружења филмских глумаца|Шаблони за награде Удружења филмских глумаца]] || 30. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[:Категорија:Шаблони за награде Емпајер|Шаблони за награде Емпајер]] || 19. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[:Категорија:Добитнице награде Царица Теодора|Добитнице награде Царица Теодора]] || 29. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[:Категорија:Добитници Гран при награде Наиса|Добитници Гран при награде Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[:Категорија:Добитници награде Павле Вуисић|Добитници награде Павле Вуисић]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[:Категорија:Добитници награде Славица|Добитници награде Славица]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[:Категорија:Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети|Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[:Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он|Добитнице и добитници награде Она и он]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[:Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић|Добитници награде Зоран Радмиловић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[:Категорија:Добитнице награде Жанка Стокић|Добитнице награде Жанка Стокић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена|Добитници награде Златна арена]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу режију|Добитници награде Златна арена за најбољу режију]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио|Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио]] || 18. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[:Категорија:Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи|Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[:Категорија:Награде Друштва филмских критичара на мрежи|Награде Друштва филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[:Категорија:Шаблони за награде Сребрни медвед|Шаблони за награде Сребрни медвед]] || 16. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[:Категорија:Филмови које је режирао Џорџ Клуни|Филмови које је режирао Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за шпанске редитеље|Навигациони шаблони за шпанске редитеље]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за јапанске редитеље|Навигациони шаблони за јапанске редитеље]] || 2. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[:Категорија:Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију|Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију]] || 16. фебруар 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[:Категорија:Хорор телевизијске серије|Хорор телевизијске серија]] || 6. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 38 || [[:Категорија:Филмови 1910.|Филмови 1910.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 39 || [[:Категорија:Филмови 1909.|Филмови 1909.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[:Категорија:Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику]] || 20. мај 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[:Категорија:Изгубљени филмови|Изгубљени филмови]] || 6. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[:Категорија:Филмови 1915.|Филмови 1915.]] || 7. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 43 || [[:Категорија:Филмови 1917.|Филмови 1917.]] || 8. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[:Категорија:Ђало филмови|Ђало филмови]] || 17. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[:Категорија:Природни хорор филмови|Природни хорор филмови]] || 18. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 46 || [[:Категорија:Фолк хорор филмови|Фолк хорор филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 47 || [[:Категорија:Сплатер филмови|Сплатер филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[:Категорија:Готички хорор филмови|Готички хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 49 || [[:Категорија:Телесни хорор филмови|Телесни хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[:Категорија:Комични хорор филмови|Комични хорор филмови]] || 24. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[:Категорија:Акциони хорор филмови|Акциони хорор филмови]] || 25. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} |} __БЕЗСАДРЖАЈА__ [[Категорија:Википројекат Филм| ]] p6mhxwqubwmpptm954aolnuj45gky4g 25139425 25138615 2022-08-05T11:32:53Z Uw17 165959 /* Чланци */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Филм/заглавље}} == Списак == <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Анабела (филм)]] || 16. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 2 || [[Мистерија породице Хантер]] || 16. септембар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 3 || [[На граници (ТВ серија)]] || 18. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 4 || [[Џудо бој]] || 20. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 5 || [[Цоци]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 6 || [[Ноћ вештица (филм из 2018)|Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Списак ликова из филмског серијала Ноћ вештица]] || 21. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Кунг Фу Панда: Легенде о Феноментастичном]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 9 || [[Ратник Кишна Кап]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 10 || [[Мали летећи медведићи]] || 22. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Cartoons Serbia Official|Cartoons Serbia Official]] |- | 11 || [[Призивање зла 2]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 12 || [[Сребрни метак (филм)|Сребрни метак]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 13 || [[Изгубљени дечаци]] || 23. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 14 || [[Пустоловине са Дигимонима 03]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 15 || [[Клетва (филм)|Клетва]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[Одред против чудовишта]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 17 || [[Урок (филм)|Урок]] || 24. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:LazarShy|LazarShy]] |- | 18 || [[Авантуре малог Пере]] || 25. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 19 || [[Чарли и фабрика чоколаде (филм)]] || 26. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 20 || [[Ралф разбија интернет: Разбијач Ралф 2]] || 27. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 21 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ]] || 28. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 22 || [[Астрална подмуклост 2]] || 29. септембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 23 || [[Инферно (филм из 2016)]] || 1. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 24 || [[Тексашки масакр моторном тестером 2]] || 4. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 25 || [[Леприкон (филм)|Леприкон]] || 6. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 26 || [[50/50 (филм из 2011)]] || 7. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 27 || [[Рон Хауард]] || 8. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 28 || [[Ја сам Френки]] || 9. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 29 || [[Аватар: Последњи владар ветрова (сезона 1)]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 30 || [[Џон Фавро]] || 12. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 31 || [[Астрална подмуклост 3]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 32 || [[Астрална подмуклост 4: Последњи кључ]] || 13. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 33 || [[Водени свет малих гупија]] || 15. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 34 || [[Миа и ја]] || 20. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 35 || [[30 дана ноћи]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 36 || [[Чак Лори]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 37 || [[Геније (ТВ серија)]] || 20. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 38 || [[Крај ј***ног света]] || 24. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 39 || [[Полтергајст 2: Друга страна]] || 26. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[Доналд Плезенс]] || 27. октобар 2018. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[Полтергајст 3]] || 28. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Звезда је рођена (филм из 2018)]] || 29. октобар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 43 || [[Принц таме]] || 4. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[Инферно (филм из 1980)|Инферно]] || 5. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[Моја генијална пријатељица (мини-серија)]] || 23. новембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 46 || [[Зврчка (филм)|Зврчка]] || 8. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 47 || [[Мајка суза]] || 9. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[Диско плесач]] || 14. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 49 || [[Леприкон 2]] || 15. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[30 дана ноћи 2: Мрачни дани]] || 29. децембар 2018. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 2]] || 15. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 52 || [[Амерички вукодлак у Лондону]] || 18. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 53 || [[Топ ган 2: Маверик]] || 19. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 54 || [[Ужас из дубине 2]] || 20. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 55 || [[Анабела 2: Стварање зла]] || 22. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 56 || [[Лин Шеј]] || 23. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 57 || [[Вес Крејвен]] || 25. јануар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 58 || [[Чупавци]] || 26. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 59 || [[Бенедикт Вонг]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 60 || [[Винстон Дјук]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 61 || [[Данај Гурира]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 62 || [[Пом Клементиф]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 63 || [[Кларк Грег]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 64 || [[Мајкл Рукер]] || 31. јануар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 65 || [[Џос Видон]] || 3. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 66 || [[Џон Бернтал]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 67 || [[Панишер (ТВ серија)]] || 5. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 68 || [[Инвазија трећих бића]] || 10. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 69 || [[Јеленин свет]] || 11. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 70 || [[Чупавци 2: Главно јело]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 71 || [[До звезда]] || 15. фебруар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 72 || [[Лук Пери]] || 4. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 73 || [[91. додела Оскара]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 74 || [[Зелена књига (филм)]] || 5. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 75 || [[Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 76 || [[Авантуре Кида Опасност]] || 18. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 77 || [[Шпијунски филм]] || 29. март 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 78 || [[Дамбо (филм из 2019)]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 79 || [[Панда против ванземаљаца]] || 1. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 80 || [[Јосиф: Краљ снова]] || 2. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 81 || [[Мадагаскар 2: Бег у Африку]] || 4. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 82 || [[Писма покојника (филм)]] || 5. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 83 || [[Списак ликова из Звезданих ратова]] || 13. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Порин (награда)]] || 24. април 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 85 || [[Чернобиљ (ТВ серија)]] || 25. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 86 || [[Георге Вода]] || 27. мај 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 87 || [[Џошуа Џексон]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 88 || [[Џаред Харис]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 89 || [[Фринџ]] || 7. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 90 || [[Круна (ТВ серија)]] || 13. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 91 || [[Викторија (ТВ серија)]] || 20. јун 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 92 || [[Призивање духова]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 93 || [[Чупавци 3: Оно си што једу]] || 16. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 94 || [[У потрази за тамом]] || 17. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 95 || [[Виртуелна свест]] || 20. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 96 || [[Полицајац манијак 2]] || 22. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 97 || [[Брус Кембел]] || 22. јул 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 98 || [[Ноћ вештица 12: Убиства Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 99 || [[Ноћ вештица 13: Крај Ноћи вештица]] || 23. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''100''' || [[Призивање духова 2: Порекло зла]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 101 || [[Ентони Данијелс]] || 24. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 102 || [[Зелени фењер (филм из 2011)]] || 25. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 103 || [[Истеривач ђавола 4: Почетак]] || 26. јул 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 104 || [[Чудотворци (ТВ серија)]] || 8. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 105 || [[Зелда Рубинстејн]] || 14. август 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 106 || [[Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила]] || 16. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 107 || [[Господар жеља]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 108 || [[Истеривач ђавола 5: Власт]] || 22. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 109 || [[Кори Хејм]] || 29. август 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 110 || [[Змија и дуга]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 111 || [[Атомски мрав]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 112 || [[Чистач]] || 2. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 113 || [[Џонатан Крик]] || 3. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 114 || [[Црни анђео]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 115 || [[Холивуд Сафари]] || 5. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 116 || [[Хотел Вавилон]] || 7. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 117 || [[Хаф]] || 8. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 118 || [[Списак хорор филмова са највећом зарадом]] || 12. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 119 || [[Филаделфија (серија)]] || 13. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 120 || [[ФБИ (серија)]] || 14. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 121 || [[Улица наде 413]] || 15. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 122 || [[Уврнути]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 123 || [[Бог, Ђаво и Боб]] || 20. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 124 || [[Боб и Роуз]] || 21. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 125 || [[Алан Дејвис]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 126 || [[Тачка усијања]] || 22. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 127 || [[Тајне Палм Спрингса]] || 23. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 128 || [[Сибил]] || 25. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 129 || [[Сви градоначелникови људи]] || 26. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 130 || [[Саут Бич]] || 27. септембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 131 || [[Слагалица страве]] || 13. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 131 || [[Други живот (ТВ серија)]] || 14. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 133 || [[Слагалица страве 2]] || 15. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 134 || [[Изгубљени у свемиру (ТВ серија, 2018)]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 135 || [[Бетси Расел]] || 16. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 136 || [[Слагалица страве 3]] || 17. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 137 || [[Слагалица страве 4]] || 18. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 138 || [[Слагалица страве 5]] || 25. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 139 || [[Слагалица страве 6]] || 26. октобар 2019. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 140 || [[Слагалица страве 7: Последње поглавље]] || 26. октобар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 141 || [[Џена Колман]] || 6. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 142 || [[Слагалица страве 8: Џигсоу]] || 8. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 143 || [[Слагалица страве 9: Донор органа]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 144 || [[Мачије око (филм)]] || 9. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 145 || [[Нож у леђа]] || 24. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 146 || [[Пустоловине са Дигимонима: Последња еволуција]] || 26. новембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 147 || [[Списак ликова серијала Пустоловине са Дигимонима]] || 27. новембар 2019. || Допуњен чланак || {{Inprogress}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 148 || [[Педро Паскал]] || 3. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 149 || [[Френк Оз]] || 30. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 150 || [[Шери Мун Зомби]] || 31. децембар 2019. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 151 || [[Абрахам ван Хелсинг]] || 1. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 152 || [[Питер Кушинг]] || 2. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 153 || [[Дракулин хорор]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 154 || [[Дракулине невесте]] || 3. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 155 || [[Дракула: Принц таме]] || 4. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 156 || [[Слуга (филм из 2019)]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 157 || [[Дракула је устао из гроба]] || 5. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 158 || [[Окуси Дракулину крв]] || 6. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 159 || [[Роберт Хјустон]] || 7. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 160 || [[Дракулини ожиљци]] || 8. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 161 || [[Дракула у 1972-ој]] || 11. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 162 || [[Дракулини сатанистички ритуали]] || 12. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 163 || [[Легенда о 7 златних вампира]] || 13. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 164 || [[Дарија Николоди]] || 23. јануар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 165 || [[Дракула (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 166 || [[Франкенштајн (филм из 1931)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 167 || [[Керол Кејн]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 168 || [[Дарио Арђенто]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 169 || [[Кућа од воска (филм из 2005)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 170 || [[Тихо место]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 171 || [[28 недеља касније]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 172 || [[Ханибал (филм из 2001)]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 173 || [[Жандар у Њујорку]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 174 || [[Жандар се жени]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 175 || [[Жандар у пензији]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 176 || [[Жандар и ванземаљци]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 177 || [[Жандар и жандарке]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 178 || [[Продавачица љубичица]] || 1. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 179 || [[Петак тринаести 12]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 180 || [[Азија Арђенто]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 181 || [[Жандар из Сен Тропеа]] || 2. фебруар 2020. || Допуњен чланак|| {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 182 || [[Сем Рејми]] || 2. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 183 || [[Оз, велики и моћни]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 184 || [[Мува (филм из 1986)]] || 3. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 185 || [[Одвуци ме у пакао]] || 4. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 186 || [[Hermione Granger и Quarter Life Crisis]] || 5. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 187 || [[Дечије игре (филм из 1988)]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 188 || [[Гремлини]] || 7. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 189 || [[Колиба у шуми]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 190 || [[Прочишћење]] || 8. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 191 || [[Не диши]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 192 || [[Коцка (филм)]] || 9. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 193 || [[Кловерфилд]] || 10. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 194 || [[Паразит (филм)]] || 11. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 195 || [[Осми путник против предатора]] || 12. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 196 || [[Ди Волас]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 197 || [[Винсент Прајс]] || 14. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 198 || [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 199 || [[Воз до Бусана]] || 17. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''200''' || [[Жерар Филип]] || 18. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 201 || [[Култни филм]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 202 || [[Раџ Капур]] || 19. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MarinaSimic|MarinaSimic]] |- | 203 || [[Тоб Хупер]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 204 || [[Франкенштајнова невеста]] || 21. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 205 || [[70. додела Оскара]] || 23. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 206 || [[Адријен Барбо]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 207 || [[Кинг Конг (филм из 1933)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 208 || [[Годзила (филм из 1954)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 209 || [[Кинг Конг (лик)]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 210 || [[Наставак]] || 25. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 211 || [[Александар Глигорић]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 212 || [[Маја Милош]] || 26. фебруар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 213 || [[Срећан дан смрти]] || 7. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 214 || [[Срећан дан смрти 2]] || 8. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 215 || [[Слешер филм]] || 9. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 216 || [[Тексашки масакр моторном тестером 3: Ледерфејс]] || 12. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 217 || [[Тексашки масакр моторном тестером 4: Следећа генерација]] || 13. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 218 || [[Тексашки масакр моторном тестером 5]] || 14. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 219 || [[Тексашки масакр моторном тестером 6: Почетак]] || 15. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 220 || [[Тексашки масакр моторном тестером 7]] || 16. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 221 || [[Тексашки масакр моторном тестером 8: Ледерфејс]] || 17. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 222 || [[Данијела Харис]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 223 || [[Тинка Курти]] || 22. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 224 || [[Сара Мишел Гелар]] || 23. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 225 || [[Џејми Лојд]] || 25. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 226 || [[Хедер Лангенкамп]] || 26. март 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 227 || [[Краљица вриска]] || 26. март 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 228 || [[Angelo My Love (филм из 1983)]] || 7. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 229 || [[Гаџо дило (филм)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 230 || [[Latcho drom (филм из 1993)]] || 7. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 231 || [[Моира Орфеи]] || 8. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 232 || [[Ворвик Дејвис]] || 9. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 233 || [[Оја Кодар]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 234 || [[Шарл Мило]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 235 || [[Анђела Греговић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 236 || [[Данијела Томовић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 237 || [[Ивана Шћепановић]] || 10. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 238 || [[Николај Сличенко]] || 11. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 239 || [[Оливера Марковић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 240 || [[Бора Тодоровић]] || 12. април 2020. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 241 || [[Дана Тодоровић]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 242 || [[Мирољуб Турајлија]] || 13. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 243 || [[Слободанка Латиновић]] || 14. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 244 || [[Драгољуб Денда]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 245 || [[Драга Живановић]] || 15. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 246 || [[Столе Новаковић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 247 || [[Дејан Тончић]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 248 || [[Милорад Капор]] || 17. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 249 || [[Миодраг Крчмарик]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 250 || [[Ивана В. Јовановић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 251 || [[Вук Салетовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 252 || [[Миљан Давидовић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 253 || [[Милан Босиљчић]] || 18. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 254 || [[Милош Ђуровић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 255 || [[Јелена Пузић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 256 || [[Ксенија Маринковић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 257 || [[Андреј Пиповић]] || 19. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 258 || [[Игор Дамњановић]] || 20. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 259 || [[Јелена Љутић]] || 21. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 260 || [[Шаони Смит]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 261 || [[Линда Блер]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 262 || [[Мерилин Бернс]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 263 || [[Вероника Картрајт]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 264 || [[Линеа Квигли]] || 22. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 265 || [[Владислав Михаиловић]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 266 || [[Барбара Стил]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 267 || [[Кристина Баранска]] || 23. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 268 || [[Марко Панајотовић]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 269 || [[Каролина Вилијамс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 270 || [[Ширли Џоунс]] || 24. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 271 || [[Растко Вујисић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 272 || [[Миливоје Миша Станимировић]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 273 || [[Кетрин Изабел]] || 26. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 274 || [[Урош Нововић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 275 || [[Јован Здравковић]] || 27. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 276 || [[Зијнет Сали]] || 30. април 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 277 || [[Бебин слободан дан]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 278 || [[Чивава са Беверли Хилса]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 279 || [[Чивава са Беверли Хилса 2]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 280 || [[Чивава са Беверли Хилса 3]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 281 || [[Мама миа! Идемо поново]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 282 || [[Типи Хедрен]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 283 || [[Соланж Ноулс]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 284 || [[Лилијан Шовен]] || 1. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 285 || [[Фатална Џинџер]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 286 || [[Летописи Нарније: Принц Каспијан ]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 287 || [[Летописи Нарније: Лав, вештица и орман]] || 2. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 288 || [[Фатална Џинџер 2: Ослобођена]] || 3. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 289 || [[Повратак живих мртваца]] || 4. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 290 || [[Повратак живих мртваца 2]] || 5. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 291 || [[Повратак живих мртваца 3]] || 7. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 292 || [[Повратак живих мртваца 4: Некрополис]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 293 || [[Повратак живих мртваца 5: Рејв до гроба]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 294 || [[Безумље]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 295 || [[Ружњићи]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 296 || [[Бундевоглави 2: Крвава крила]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 297 || [[Штрумпфови 2 (филм)|Штрумпфови 2]] || 11. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 298 || [[Бундевоглави 3: Пепео пепелу]] || 12. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 299 || [[Бундевоглави 4: Крвава завада]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''300''' || [[Феномен (филм из 1985)]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 301 || [[Зец Петар (филм)|Зец Петар]] || 13. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 302 || [[Ти си следећи]] || 14. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 303 || [[Птица са кристалним перјем]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 304 || [[Одједном тата]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 305 || [[Измаглица (филм)|Измаглица]] || 15. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 306 || [[Мој пас Патрик]] || 16. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 307 || [[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама]] || 25. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Sadko]] |- | 308 || [[Катја Паскалева]] || 31. мај 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 309 || [[Фатална Џинџер 3: Почетак]] || 18. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 310 || [[Птице 2: Крај копна]] || 19. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 311 || [[Леприкон 3]] || 20. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 312 || [[Пљунем ти на гроб]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 313 || [[Леприкон 4: У свемиру]] || 21. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 314 || [[Човек од прућа]] || 25. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 315 || [[Аутопсија Џејн Доу]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 316 || [[Зелена соба]] || 27. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 317 || [[Чупавци 4: Нападају твој свемир]] || 29. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 318 || [[Британска независна филмска награда – Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 319 || [[Чупавци 5: Чупавци нападају!]] || 2. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 320 || [[Врисак 5]] || 3. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 321 || [[Франкенштајново проклетство]] || 7. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 322 || [[Горгона (филм)]] || 9. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 323 || [[Призивање зла 3: Ђаво ме је натерао]] || 10. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 324 || [[Урликање]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 325 || [[Арахнофобија (филм)]] || 11. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 326 || [[Дракула (филм из 1979)]] || 12. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 327 || [[Кевин Вилијамсон]] || 13. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 328 || [[Потпаљивачица]] || 14. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 329 || [[REC (филм)]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 330 || [[Мануела Веласко]] || 15. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 331 || [[REC 2]] || 16. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 332 || [[Роди Макдауал]] || 19. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 333 || [[Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 334 || [[Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 21. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 335 || [[Награда Сатурн за најбољу музику]] || 22. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 336 || [[Награда Сатурн за најбољу монтажу]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 337 || [[Награда Сатурн за најбољу сценографију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 338 || [[Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 339 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску фантазију]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 340 || [[Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 341 || [[Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 342 || [[Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 343 || [[Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 344 || [[Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 345 || [[Награда Сатурн за најбољу шминку]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 346 || [[Награда Сатурн за најбољи костим]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 347 || [[Награда Сатурн за најбоље специјалне ефекте]] || 29. август 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 348 || [[Разговор о Википедији:Википројекат Филм/Учесници]] || 6. октобар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 349 || [[Жртве паљенице]] || 7. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 350 || [[Дракула: Неиспричано]] || 13. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 351 || [[REC 3: Почетак]] || 14. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 352 || [[Деда Мраз (филм)]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 353 || [[Деда Мраз 2]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 354 || [[Деда мраз 3: Одбегли деда]] || 21. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 355 || [[Божићни принц]] || 24. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 356 || [[Црна недеља]] || 25. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 357 || [[Близу таме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 358 || [[Божићни принц: Краљевско венчање]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 359 || [[Божићни принц: Краљевска беба]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 360 || [[Ништа без маме]] || 27. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 361 || [[Дечије игре 2]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 362 || [[Прочишћење 2: Анархија]] || 28. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 363 || [[Дечије игре 3]] || 29. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 364 || [[Прочишћење 3: Изборна година]] || 30. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 365 || [[Црна мачка (филм из 1934)]] || 31. децембар 2020. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 366 || [[Клетва 2]] || 4. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 367 || [[Клетва 3]] || 5. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 368 || [[Награда Станиславски]] || 20. јaнуар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 369 || [[Коштани томахавк]] || 28. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 370 || [[Врела срца]] || 3. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 371 || [[Дечије игре 4: Чакијева невеста]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 372 || [[Дечије игре 5: Чакијево семе]] || 13. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 373 || [[Залудне руке]] || 14. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 374 || [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм]] || 14. март 2021. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 375 || [[Урбане легенде]] || 15. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 376 || [[Хари Манфредини]] || 20. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 377 || [[Мачка са девет репова]] || 29. март 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 378 || [[Мондо (филм из 1995)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 379 || [[Леонор Телес (редитељка)]] || 4. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 380 || [[Крис Сарандон]] || 15. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 381 || [[Ерих Волфганг Корнголд]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 382 || [[Хуља Авшар]] || 16. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 383 || [[Том Савини]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 384 || [[Вилдан Атасевер]] || 22. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 385 || [[Барбара Крамптон]] || 24. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 386 || [[Кери Елвес]] || 25. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 387 || [[Томрис Инџер]] || 26. април 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 388 || [[Како горе, тако доле]] || 1. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 389 || [[Брејкденс (филм)]] || 4. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 390 || [[Иваново детињство]] || 15. мај 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 391 || [[Treći čovek|Трећи човек]] || 19. јун 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 392 || [[Опера (филм)|Опера]] || 29. јул 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 393 || [[Ребека Рут]] || 15. септембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 394 || [[Ненси Стивенс]] || 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 395 || [[Филмографија Андреја Звјагинцева]] || 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Sadko|Садко]] |- | 396 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 397 || [[Агонија (филм)|Агонија]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 398 || [[Четири муве на сивом сомоту]] || 9. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 399 || [[Чуда Кине (Дизниленд)]] || 10. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''400''' || [[Дизниленд после мрака]] || 11. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 401 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 402 || [[Десетогодишњица Дизниленда]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 403 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 404 || [[Црни Груја (франшиза)]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 405 || [[Божић једне мачке]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 406 || [[Мој тата је шкртица]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 407 || [[Смртоносни благослов]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 408 || [[Спремна или не]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 409 || [[Наслеђено зло]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 410 || [[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 411 || [[Вампир у Бруклину]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 412 || [[Људи под степеницама]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 413 || [[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 414 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 415 || [[Шокер]] || 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 416 || [[Ђаво (филм)]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 417 || [[Чарлс Џарот]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 418 || [[Стив Бокс]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 419 || [[Морис Клош]] || 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 420 || [[Ђавоља кичма]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 421 || [[Елмар Клос]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 422 || [[Серж Бургињон]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 423 || [[Ришар Дембо]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 424 || [[Фонс Радемакерс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 425 || [[Мике ван Дим]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 426 || [[Маржори Роудс]] || 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 427 || [[REC 4: Апокалипса]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 428 || [[Џоселин Лагард]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 429 || [[Мртва зона]] || 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 430 || [[Еденско језеро]] || 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 431 || [[Менди (филм)]] || 14. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 432 || [[Не окрећи се]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 433 || [[Полицајац манијак 3: Значка тишине]] || 16. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 434 || [[Јама и клатно (филм из 1961)]] || 17. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 435 || [[Спаљивање (филм)]] || 18. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 436 || [[Дан дипломирања]] || 19. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 437 || [[Створење из Црне лагуне]] || 20. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 438 || [[Кућа на уклетом брду]] || 21. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 439 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 440 || [[Пи Џеј Соулс]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 441 || [[Соба лептира]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 442 || [[Људи мачке]] || 23. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 443 || [[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]] || 24. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 444 || [[Дечије игре 7: Чакијев култ]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 445 || [[Дечије игре (филм из 2019)]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 446 || [[Ђавоља кућа]] || 27. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 447 || [[Прикрада]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 448 || [[Шоу наказа]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 449 || [[Шоу наказа 2]] || 30. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 450 || [[Шоу наказа 3]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 451 || [[Уклети замак]] || 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 452 || [[Мумија (филм из 1932)]] || 2. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 453 || [[Замена (филм из 1980)]] || 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 454 || [[Џејкобова лествица кошмара]] || 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 455 || [[Секира (филм)]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 456 || [[Секира 2]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 457 || [[Еј Џеј Боуен]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 458 || [[Секира 3]] || 7. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 459 || [[Воз терора]] || 8. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 460 || [[Невидљиви човек (филм из 1933)]] || 9. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 461 || [[К. Х. С. П.]] || 10. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 462 || [[Алис, слатка Алис]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 463 || [[Предсказање]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 464 || [[Предсказање 2: Демијан]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 465 || [[Предсказање 3: Коначни обрачун]] || 14. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 466 || [[Предсказање 4: Буђење]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 467 || [[Предсказање (филм из 2006)]] || 16. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 468 || [[Отвори врата правом]] || 17. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 469 || [[Пусти ме унутра]] || 18. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 470 || [[Чопинг мол]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 471 || [[Тексашки масакр моторном тестером 9]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 472 || [[Повратак у школу страве]] || 21. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 473 || [[Пирана 2: Мрешћење]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 474 || [[Вештица из Блера 2: Књига сенки]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 475 || [[Вукодлак (филм из 1941)]] || 24. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 476 || [[Вештица из Блера 3]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 477 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 478 || [[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 479 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 480 || [[Стигмата (филм)]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 481 || [[Поседнуће (филм из 1963)]] || 28. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 482 || [[Сви момци воле Менди Лејн]] || 1. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 483 || [[Џефри Коумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 484 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 485 || [[Реаниматор]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 486 || [[Реаниматорова невеста]] || 3. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 487 || [[Изван Реаниматора]] || 4. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 488 || [[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 489 || [[Сви смо мртви]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 490 || [[Амитивилски ужас 3: Ђаво]] || 6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 491 || [[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]] || 7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 492 || [[Кинг Конг (филм из 1976)]] || 8. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 493 || [[Видеодром]] || 9. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 494 || [[Средина лета]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 495 || [[Пирамида (филм)]] || 11. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 496 || [[Грајндхаус (филм)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 497 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 498 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 499 || [[Друштво (филм)]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''500''' || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 501 || [[Освета (филм из 2017)]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 502 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 503 || [[Карантин (филм)]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 504 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 505 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 506 || [[Село уклетих]] || 16. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 507 || [[Леприкон 5: У гету]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 508 || [[Леприкон 6: Повратак у гето]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 509 || [[Страшно страшило 2]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 510 || [[Мува 2]] || 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 511 || [[Виј (филм из 1909)]] || 21. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 512 || [[У поноћ на гробљу]] || 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 513 || [[Прочишћење 4: Прво прочишћење]] || 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 514 || [[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]] || 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 515 || [[Гогољ: Почетак]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 516 || [[Леприкон 7: Порекло]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 517 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 518 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 519 || [[Гогољ: Виј]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 520 || [[Леприкон 8: Повратак Леприкона]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 521 || [[Тејлор Спрејтлер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 522 || [[Страшно страшило 3]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 523 || [[Гогољ: Страшна освета]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 524 || [[Виј (филм из 1967)]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 525 || [[Први април (филм из 1986)]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 526 || [[Бабадук]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 527 || [[Дан живих мртваца (филм из 2008)]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 528 || [[Манијак (филм из 1980)]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 529 || [[Мехур убица]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 530 || [[Мехур убица 2: Чувај се!]] || 6. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 531 || [[Мехур убица (филм из 1988)]] || 7. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 532 || [[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 533 || [[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 534 || [[Кућа хиљаду лешева]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 535 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 536 || [[Ђавољи шкарт]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 537 || [[Троје из пакла]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 538 || [[V/H/S]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 539 || [[V/H/S/2]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 540 || [[Накарадно]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 541 || [[Деца кукуруза (филм из 1984)]] || 16. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 542 || [[Куџо (филм)]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 543 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 544 || [[Девојчица која живи доле низ улицу]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 545 || [[V/H/S: Вирално]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 546 || [[V/H/S/94]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 547 || [[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 548 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 549 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 550 || [[Гмизавци (филм)]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 551 || [[Гробље кућних љубимаца 2]] || 23. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 552 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 553 || [[Смрт у очима]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 554 || [[Ћорсокак (филм)]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 555 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 556 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 557 || [[Напад парадајза убица]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 558 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 559 || [[Наказе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 560 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 561 || [[Дракулина ћерка]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 562 || [[Његова кућа]] || 29. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 563 || [[Франкенштајнов син]] || 30. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 564 || [[X (филм из 2022)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 565 || [[Глас (филм из 2010)]] || 2. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 566 || [[Аудиција (филм из 1999)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 567 || [[Видим, видим]] || 4. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 568 || [[Амитивилски ужас 6: Било је време]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 569 || [[Ноћ демона (филм из 1988)]] || 6. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 570 || [[Острво живих мртваца]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 571 || [[Град живих мртваца]] || 8. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 572 || [[Ноћ наказа]] || 9. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 573 || [[Мартин (филм из 1977)]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 574 || [[Зубар (филм)]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 575 || [[Зубар 2]] || 12. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 576 || [[Масакр на журци]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 577 || [[Лучо Фулчи]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 578 || [[Изван (филм из 1981)]] || 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 579 || [[Кућа поред гробља]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 580 || [[Улрих Сајдл]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 581 || [[Масакр на журци 2]] || 16. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 582 || [[Помахнитала пена]] || 17. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 583 || [[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)]] || 18. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 584 || [[Поседнуће (филм из 1999)]] || 19. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 585 || [[Два зла ока]] || 20. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 586 || [[Безнадежни случај из корпе]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 587 || [[Френк Хененлотер]] || 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 588 || [[Крвави залив]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 589 || [[Марио Бава]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 590 || [[Ђало филм]] || 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 591 || [[Безнадежни случај из корпе 2]] || 23. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 592 || [[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 593 || [[Странци (филм из 2008)]] || 25. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 594 || [[Странци 2: Плен у ноћи]] || 26. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 595 || [[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]] || 27. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 596 || [[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]] || 28. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 597 || [[Вољени (филм)]] || 29. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 598 || [[Изгубљени дечаци 2: Племе]] || 30. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 599 || [[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | '''600''' || [[Зла смрт (филм из 2013)]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 601 || [[Мала продавница страве (филм из 1986)]] || 2. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 602 || [[Ковен (филм)]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 603 || [[Из пакла (филм)]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 604 || [[Руке Трбосека]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 605 || [[Дракулина смрт]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 606 || [[Пол Вегенер]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 607 || [[Голем (филм)]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 608 || [[Голем и плесачица]] || 8. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 609 || [[Крв и црна чипка]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 610 || [[Ноћ страве (филм из 2011)]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 611 || [[Језиве приче из мрака]] || 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 612 || [[Голем: Како је дошао на свет]] || 12. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 613 || [[Деца кукуруза 2: Последња жртва]] || 13. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 614 || [[Створ (филм из 2011)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 615 || [[Елвира, господарица таме]] || 15. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 616 || [[Шта радимо сакривени]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 617 || [[Трострука круна глуме]] || 16. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 618 || [[Вампири (филм из 1998)]] || 17. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 619 || [[Круг (филм из 2015)]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 620 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 621 || [[Добри син]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 622 || [[Мајка!]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 623 || [[Посета (филм из 2015)]] || 21. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 624 || [[Операција страх]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 625 || [[Небеска тема]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] |- | 626 || [[Бежање са часова]] || 23. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 627 || [[Подрхтавање]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 628 || [[Земља Минотаура]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 629 || [[То је освојило свет]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 630 || [[Франкенштајнова освета]] || 27. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 631 || [[Инвазија трећих бића (филм из 1956)]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 632 || [[Мала продавница страве (филм из 1960)]] || 29. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 633 || [[Језеро страха]] || 30. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 634 || [[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 635 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 636 || [[Господари пакла 4: Крвна веза]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 637 || [[Очи без лица]] || 3. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 638 || [[Господари пакла 5: Инферно]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 639 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 640 || [[Господари пакла 6: Трагач пакла]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 641 || [[Господари пакла 7: Мртвији]] || 6. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 642 || [[Јазбина белог црва]] || 7. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 643 || [[Кери 2: Бес]] || 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 644 || [[Амерички вукодлак у Паризу]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 645 || [[Лудаци (филм из 1973)]] || 10. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 646 || [[Улица страха, 1. део: 1994.]] || 11. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 647 || [[Улица страха, 2. део: 1978.]] || 12. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 648 || [[Улица страха, 3. део: 1666.]] || 13. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 649 || [[Станар (филм)]] || 14. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 650 || [[Ноћ комете]] || 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 651 || [[Манијак (филм из 2012)]] || 16. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 652 || [[Језеро Мунго]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 653 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 654 || [[Мумијина рука]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 655 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 656 || [[Сестринство (филм)]] || 19. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 657 || [[Смрт после смрти]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 658 || [[Уклета (филм)]] || 21. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 659 || [[Стендалов синдром (филм)]] || 22. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 660 || [[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)]] || 23. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 661 || [[Пљунем ти на гроб 2]] || 24. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 662 || [[Мртав жив]] || 25. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 663 || [[Кућа сестринства]] || 26. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 664 || [[Харли Џејн Козак]] || 26. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 665 || [[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја]] || 27. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 666 || [[Господари пакла 8: Свет пакла]] || 28. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 667 || [[Урбане легенде 2: Коначни рез]] || 29. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 668 || [[Кад странац позове (филм из 2006)]] || 30. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 669 || [[Црни Божић (филм из 2006)]] || 31. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 670 || [[Медвед Јоги (филм)]] || 31. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 671 || [[Завесе (филм)]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 672 || [[Човек по имену Уве (филм)]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 673 || [[Снежна краљица: Свет огледала]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 674 || [[Тачно у подне (филм)]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 675 || [[Небо над Монтаном]] || 1. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 676 || [[Игре на путу]] || 2. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 677 || [[Корги: Краљевски пас великог срца]] || 3. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 678 || [[Игре на путу (филм из 2015)]] || 3. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 679 || [[Колиба страха]] || 4. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 680 || [[Ти Вест]] || 5. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Шаблони === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Шаблон !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[Шаблон:Хрватске теленовеле|Хрватске теленовеле]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 2 || [[Шаблон:Hrvatske telenovele-lat|Hrvatske telenovele-lat]] || 17. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Telenovelas|Serbian Telenovelas]] |- | 3 || [[Шаблон:Капетан Харлок|Капетан Харлок]] || 28. септембар 2018. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 4 || [[Шаблон:Дрејк и Џош|Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 5 || [[Шаблон:Ден Шнајдер|Ден Шнајдер]] || 15. март 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 6 || [[Шаблон:Слагалица страве|Слагалица страве]] || 27. октобар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 7 || [[Шаблон:Ноћ вештица (серијал филмова)|Ноћ вештица]] || 12. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 8 || [[Шаблон:Инфокутија Дигимони - Ликови|Ликови из Пустоловина са Дигимонима]] || 26. новембар 2019. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 9 || [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Српски кандидати за Оскара]] || 17. фебруар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Садко|Садко]] |- | 10 || [[Шаблон:Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу|Наградa ТВ и Новелас за најбољу главну глумицу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[Шаблон:Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу|Наградa ТВ и новелас за најбољу теленовелу]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози|БАФТА за најбољу глумицу у споредној улози]] || 9. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи анимирани филм|БАФТА за најбољи анимирани филм]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[Шаблон:БАФТА за најбољу глумицу у главној улози|БАФТА за најбољу глумицу у главној улози]] || 10. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[Шаблон:Астрална подмуклост (филмска серија)|Астрална подмуклост (филмска серија)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 16 || [[Шаблон:БАФТА за најбољег глумца у главној улози|БАФТА за најбољег глумца у главној улози]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[Шаблон:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 11. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм|БАФТА за најбољи филм]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи филм на страном језику|БАФТА за најбољи филм на страном језику]] || 12. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[Шаблон:БАФТА за најбољи британски филм|БАФТА за најбољи британски филм]] || 13. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у главној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Спирит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 14. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у главној улози]] || 15. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Спирит за најбољег глумца у споредној улози]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољи филм|Награда Спирит за најбољи филм]] || 16. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[Шаблон:Награда Спирит за најбољег режисера|Награда Спирит за најбољег режисера]] || 17. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у мини-серији или ТВ филму|Награда Еми за најбољу споредну женску улогу у <br> мини-серији или ТВ филму]] || 18. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији]] || 19. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији|Награда Еми за најбољег главног глумца у драмској серији]] || 20. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији|Награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији]] || 22. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[Шаблон:Награда Еми за најбољу хумористичку серију|Награда Еми за најбољу хумористичку серију]] || 24. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег режисера|Награда Сателит за најбољег режисера]] || 25. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у главној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Сателит за најбољу глумицу у споредној улози]] || 26. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у главној улози]] || 27. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози|Награда Сателит за најбољег глумца у споредној улози]] || 28. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољу глумачку поставу (филм)|Награда Сателит за најбољу глумачку поставу]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 38 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму|Награда Сателит за најбољег глумца у мини-серији или ТВ филму]] || 29. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 39 || [[Шаблон:Награда Сателит за најбољи филм|Награда Сателит за најбољи филм]] || 30. април 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 40 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу женску улогу]] || 10. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 41 || [[Шаблон:Дарио Арђенто|Дарио Арђенто]] || 15. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за најбољу мушку улогу]] || 17. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 43 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну женску улогу]] || 25. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 44 || [[Шаблон:Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу|Награда Националног одбора за ревизију за споредну мушку улогу]] || 30. мај 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 45 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — драма]] || 2. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 46 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму — драма]] || 5. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 47 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму|Златни глобус за најбољу споредну глумицу — играни филм]] || 6. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 48 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у играном филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — играни филм]] || 11. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 49 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму — мјузикл <br> или комедија]] || 14. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 50 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у ТВ серији — драма]] || 15. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 51 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољу главну глумицу у мини-серији или ТВ филму]] || 16. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 52 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољег споредног глумца у серији, мини-серији или ТВ филму|Златни глобус за најбољег споредног глумца — серија, мини-серија <br> или ТВ филм]] || 19. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 53 || [[Шаблон:Златни глобус за најбољи анимирани филм|Златни глобус за најбољи анимирани филм]] || 20. јун 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 54 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> главној улози]] || 26. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 55 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољег глумца у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољег глумца у <br> споредној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 56 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у главној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> главној улози]] || 27. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 57 || [[Шаблон:Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у споредној улози|Британска независна филмска награда за најбољу глумицу у <br> споредној улози]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 58 || [[Шаблон:Британске независне филмске награде|Британске независне филмске награде]] || 28. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 59 || [[Шаблон:Награда Ричард Харис|Награда Ричард Харис]] || 30. јул 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 60 || [[Шаблон:Награда Гоја за најбољи филм|Награда Гоја за најбољи филм]] || 3. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 61 || [[Шаблон:Наградe Гоја|Наградe Гоја]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 62 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољег негативца|МТВ филмска награда за најбољег негативца]] || 4. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 63 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији|МТВ филмска награда за најбољу улогу у комедији]] || 5. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 64 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће|МТВ филмска награда за највеће глумачко откриће]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 65 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу улогу|МТВ филмска награда за најбољу улогу]] || 6. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 66 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољу тучу|МТВ филмска награда за најбољу тучу]] || 6. август 2020. || Допуњен || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 67 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи пољубац|МТВ филмска награда за најбољи пољубац]] || 7. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 68 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филм|МТВ филмска награда за најбољи филм]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 69 || [[Шаблон:МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо|МТВ филмска награда за најбољи филмски дуо]] || 8. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 70 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у драмској серији]] || 16. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 71 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољег глумца у хумористичкој <br> серији]] || 19. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 72 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у драмској серији]] || 20. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 73 || [[Шаблон:Петак тринаести (серијал филмова)|Петак тринаести]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 74 || [[Шаблон:Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој серији|Награда Удружења глумаца за најбољу глумицу у хумористичкој <br> серији]] || 21. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 75 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у главној <br> улози]] || 22. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 76 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној <br> улози]] || 23. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 77 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољег глумца у споредној <br> улози]] || 25. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 78 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној улози|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у споредној <br> улози]] || 26. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 79 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу|Награда Удружења филмских глумаца за најбољу филмску поставу]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 80 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи сценарио|Награда Сатурн за најбољи сценарио]] || 27. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 81 || [[Шаблон:Награда Удружења филмских глумаца за животно дело|Награда Удружења филмских глумаца за животно дело]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 82 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољег режисера|Награда Сатурн за најбољег режисера]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 83 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу музику|Награда Сатурн за најбољу музику]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 84 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм|Награда Сатурн за најбољи научнофантастични филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 85 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи анимирани филм|Награда Сатурн за најбољи анимирани филм]] || 28. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 86 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи међународни филм|Награда Сатурн за најбољи међународни филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 87 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи трилер филм|Награда Сатурн за најбољи трилер филм]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 88 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа|Награда Сатурн за најбољу филмску адаптацију стрипа]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 89 || [[Шаблон:Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције|Награда Сатурн за најбољи филм независне продукције]] || 29. август 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 90 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег глумца|Награда Емпајер за најбољег глумца]] || 5. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 91 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу глумицу|Награда Емпајер за најбољу глумицу]] || 6. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 92 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег новајлију|Награда Емпајер за најбољег новајлију]] || 7. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 93 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољег режисера|Награда Емпајер за најбољег режисера]] || 8. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 94 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи британски филм|Награда Емпајер за најбољи британски филм]] || 9. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 95 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм|Награда Емпајер за најбољи научнофантастични филм]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 96 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи трилер|Награда Емпајер за најбољи трилер]] || 10. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 97 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи филм|Награда Емпајер за најбољи филм]] || 11. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 98 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољи хорор|Награда Емпајер за најбољи хорор]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 99 || [[Шаблон:Награда Емпајер за најбољу комедију|Награда Емпајер за најбољу комедију]] || 15. септембар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | '''100''' || [[Шаблон:Награда Цар Константин|Награда Цар Константин]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 101 || [[Шаблон:Награда Царица Теодора|Награда Царица Теодора]] || 3. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 102 || [[Шаблон:Гран при награда — Наиса|Гран при награда — Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 103 || [[Шаблон:Награда Павле Вуисић|Награда Павле Вуисић]] || 10. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 104 || [[Шаблон:Глумачки пар године|Глумачки пар године]] || 11. октобар 2020. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 105 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> мушку улогу]] || 8. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 106 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу главну <br> женску улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 107 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну мушку улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> мушку улогу]] || 9. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 108 || [[Шаблон:Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну женску улогу|Награда Друштва филмских критичара на мрежи за најбољу споредну <br> женску улогу]] || 10. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 109 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу глумицу|Сребрни медвед за најбољу глумицу]] || 16. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 110 || [[Шаблон:Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг|Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг]] || 17. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 111 || [[Шаблон:Хуманитарна награда Џин Хершолт|Хуманитарна награда Џин Хершолт]] || 18. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 112 || [[Шаблон:Награда Станиславски|Награда Станиславски]] || 20. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 113 || [[Шаблон:Оскар за најбољи филм на страном језику|Оскар за најбољи филм на страном језику]] || 23. јануар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 114 || [[Шаблон:Џек Николсон|Џек Николсон]] || 28. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 115 || [[Шаблон:Награда др. Бранивој Ђорђевић|Награда др. Бранивој Ђорђевић]] || 29. август 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 116 || [[Шаблон:Џорџ Клуни|Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 117 || [[Шаблон:Педро Алмодовар|Педро Алмодовар]] || 1. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 118 || [[Шаблон:Бигас Луна|Бигас Луна]] || 2. септембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 119 || [[Шаблон:Црни Груја|Црни Груја]] || 23. децембар 2021. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 120 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољег глумца|Сребрни медвед за најбољег глумца]] || 2. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 121 || [[Шаблон:Сребрни медвед за најбољу режију|Сребрни медвед за најбољу режију]] || 13. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 122 || [[Шаблон:Сребрни медвед за Велику награду жирија|Сребрни медвед за Велику награду жирија]] || 26. фебруар 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 123 || [[Шаблон:Живи мртваци|Живи мртваци]] || 19. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 124 || [[Шаблон:Џорџ Ромеро|Џорџ Ромеро]] || 21. мај 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 125 || [[Шаблон:Трострука круна глуме|Трострука круна глуме]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 126 || [[Шаблон:Марио Бава|Марио Бава]] || 17. јун 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 127 || [[Шаблон:Пљунем ти на гроб|Пљунем ти на гроб]] || 23. јул 2022. || Нови шаблон || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} === Категорије === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Категорије !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- | 1 || [[:Категорија: Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну песму]] || 15. октобар 2018. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2 || [[:Категорија: Ноћ вештица (франшиза)|Ноћ вештица (франшиза)]] || 15. октобар 2019. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 3 || [[:Категорија: Јужнокорејски филмови|Јужнокорејски филмови]] || 17. фебруар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 4 || [[:Категорија:Шаблони за награде БАФТА|Шаблони за награде БАФТА]] || 9. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 5 || [[:Категорија:Навигацијске кутије серије хорор филмова|Навигацијске кутије серије хорор филмова]] || 11. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 6 || [[:Категорија:Фантазам (франшиза)|Фантазам (франшиза)]] || 12. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 7 || [[:Категорија:БАФТА победници (филмови)|БАФТА победници (филмови)]] || 13. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 8 || [[:Категорија:Шаблони награде Спирит|Шаблони награде Спирит]] || 17. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 9 || [[:Категорија:Шаблони награде Еми|Шаблони награде Еми]] || 19. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 10 || [[:Категорија:Шаблони за награду Сателит|Шаблони награде Сателит]] || 25. април 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 11 || [[:Категорија:Шаблони за Награде Националног одбора за ревизију|Шаблони награде националног одбора за ревизију]] || 2. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 12 || [[:Категорија:Шаблони награде Златни глобус|Шаблони награде Златни глобус]] || 22. јун 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 13 || [[:Категорија:Шаблони за награде Гоја|Шаблони за награде Гоја]] || 3. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 14 || [[:Категорија:Шаблони за МТВ филмске награде|Шаблони за МТВ филмске награде]] || 9. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 15 || [[:Категорија:Филмови продукцијске куће Хамер|Филмови продукцијске куће Хамер]] || 21. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 16 || [[:Категорија:Шаблони за награде Удружења филмских глумаца|Шаблони за награде Удружења филмских глумаца]] || 30. август 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 17 || [[:Категорија:Шаблони за награде Емпајер|Шаблони за награде Емпајер]] || 19. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 18 || [[:Категорија:Добитнице награде Царица Теодора|Добитнице награде Царица Теодора]] || 29. септембар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 19 || [[:Категорија:Добитници Гран при награде Наиса|Добитници Гран при награде Наиса]] || 4. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 20 || [[:Категорија:Добитници награде Павле Вуисић|Добитници награде Павле Вуисић]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 21 || [[:Категорија:Добитници награде Славица|Добитници награде Славица]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 22 || [[:Категорија:Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети|Шаблони за награде Фестивалa глумачких остварења Филмски сусрети]] || 11. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 23 || [[:Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он|Добитнице и добитници награде Она и он]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 24 || [[:Категорија:Добитници награде Зоран Радмиловић|Добитници награде Зоран Радмиловић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 25 || [[:Категорија:Добитнице награде Жанка Стокић|Добитнице награде Жанка Стокић]] || 12. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 26 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена|Добитници награде Златна арена]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 27 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу режију|Добитници награде Златна арена за најбољу режију]] || 17. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 28 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио|Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио]] || 18. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 29 || [[:Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу|Добитници награде Златна арена за најбољу монтажу]] || 19. октобар 2020. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 30 || [[:Категорија:Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи|Шаблони награде удружења филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 31 || [[:Категорија:Награде Друштва филмских критичара на мрежи|Награде Друштва филмских критичара на мрежи]] || 10. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 32 || [[:Категорија:Шаблони за награде Сребрни медвед|Шаблони за награде Сребрни медвед]] || 16. јануар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 33 || [[:Категорија:Филмови које је режирао Џорџ Клуни|Филмови које је режирао Џорџ Клуни]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 34 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за шпанске редитеље|Навигациони шаблони за шпанске редитеље]] || 1. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 35 || [[:Категорија:Навигациони шаблони за јапанске редитеље|Навигациони шаблони за јапанске редитеље]] || 2. септембар 2021. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 36 || [[:Категорија:Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију|Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију]] || 16. фебруар 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović_Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 37 || [[:Категорија:Хорор телевизијске серије|Хорор телевизијске серија]] || 6. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 38 || [[:Категорија:Филмови 1910.|Филмови 1910.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 39 || [[:Категорија:Филмови 1909.|Филмови 1909.]] || 22. март 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 40 || [[:Категорија:Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику|Филмови награђени Оскаром за најбољу оригиналну музику]] || 20. мај 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 41 || [[:Категорија:Изгубљени филмови|Изгубљени филмови]] || 6. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 42 || [[:Категорија:Филмови 1915.|Филмови 1915.]] || 7. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 43 || [[:Категорија:Филмови 1917.|Филмови 1917.]] || 8. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 44 || [[:Категорија:Ђало филмови|Ђало филмови]] || 17. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 45 || [[:Категорија:Природни хорор филмови|Природни хорор филмови]] || 18. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 46 || [[:Категорија:Фолк хорор филмови|Фолк хорор филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 47 || [[:Категорија:Сплатер филмови|Сплатер филмови]] || 19. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 48 || [[:Категорија:Готички хорор филмови|Готички хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 49 || [[:Категорија:Телесни хорор филмови|Телесни хорор филмови]] || 23. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 50 || [[:Категорија:Комични хорор филмови|Комични хорор филмови]] || 24. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 51 || [[:Категорија:Акциони хорор филмови|Акциони хорор филмови]] || 25. јун 2022. || Нова категорија || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |} |} __БЕЗСАДРЖАЈА__ [[Категорија:Википројекат Филм| ]] owpswejna3vaf20j7rlw6cs4qfkd0c3 0 3918399 25139175 24569735 2022-08-05T07:56:08Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{кратак опис|информативни канал}} __БЕЗКН__ {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = -{N1}- | лого = N1 TV logo.png | земља = {{Plainlist| * {{застава|Србија}} * {{застава|Хрватска}} * {{Nowrap|{{застава|Босна и Херцеговина}}}} * {{застава|Словенија}} }} | доступност = широм света | датум_оснивања = {{start date and age|2014|10|30}} | седиште = Омладинских бригада 86п, [[Београд]] | власник = -{[[United Group]]}- | матица = -{[[United Media]]}- | кључни_људи = {{Plainlist| * Брент Садлер (директор) * Игор Божић (главни и одговорни уредник) }} | формат_слике = -{[[1080i]]}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | ознака_1 = Сестрински канали | подаци_1 = {{Plainlist| * [[Нова С]] * [[Нова (хрватски ТВ канал)|Нова]] * [[Нова БХ]] * [[Нова М]] * [[Спорт клуб]] }} | веб-сајт = {{URL|www.n1info.com}} }} '''-{N1}-''' је међународни [[Претплатничка телевизија|претплатнички телевизијски]] канал са седиштем у [[Београд]]у.<ref>{{cite web |last1= |first1= |title=Rođendan N1 – pet godina sa vama, bez kompromisa |url=https://rs.n1info.com/vesti/a539403-peti-rodjendan-n1/ |website=N1 |date=October 30, 2016 |access-date=April 8, 2022}}</ref> Његов власник је -{[[United Media]]}-.<ref name="euractiv1">{{cite web |url=http://www.euractiv.rs/mediji/7978-poinje-sa-radom-tv-n1.html |title=Počinje sa radom TV N1 |access-date=30 October 2014 |language=sr |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20141101091648/http://www.euractiv.rs/mediji/7978-poinje-sa-radom-tv-n1.html |archive-date=1 November 2014 }}</ref> Основан је 30. октобра 2014. године. -{N1}- је 24-часовни канал и заступник америчког -{[[CNN]]}--а.<ref>{{cite web |last1= |first1= |title=Adria News: Saradnja N1 i CNN je stabilna |url=https://rs.n1info.com/vesti/a472835-adria-news-saradnja-n1-i-cnn-je-stabilna/ |website=N1 |date=April 1, 2019 |access-date=April 8, 2022}}</ref> -{N1}- је искључиво доступан преко оператера чији је власник -{[[United Group]]}-. Како је фокусиран на публику четири државе у којима има седиште, -{N1}- има четири одвојене уређивачке политике, засебне репортере, ТВ студије, као и интернет и мобилне платформе. У случајевима када се вести преклапају, презентују се заједнички.<ref name="dalje1">{{cite web |url=http://dalje.com/hr-scena/prva-regionalna-24-satna-news-platforma-n1-od-30-listopada/525531 |title=Prva regionalna 24-satna news platforma N1 od 30. listopada |access-date=31 October 2014 |language=hr |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20141031142129/http://dalje.com/hr-scena/prva-regionalna-24-satna-news-platforma-n1-od-30-listopada/525531 |archive-date=31 October 2014 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.kurir-info.rs/zabava/pop-kultura/televizija-n1-pocela-da-radi-prvi-gosti-novoizabrani-clanovi-predsednistva-bih-clanak-1602426 |title=TELEVIZIJA N1 POČELA DA RADI: Prvi gosti novoizabrani članovi Predsedništva BiH! |access-date=31 October 2014 |language=sr |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20141031181450/http://www.kurir-info.rs/zabava/pop-kultura/televizija-n1-pocela-da-radi-prvi-gosti-novoizabrani-clanovi-predsednistva-bih-clanak-1602426 |archive-date=31 October 2014 }}</ref> == Доступност == -{N1}- се емитује путем кабловских емитера у [[Србија|Србији]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Словенија|Словенији]], [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и [[Црна Гора|Црној Гори]], -{DHT}- платформе у [[Европа|Европи]] и широм света, као и кроз [[OTT]] платформу -{NetTV Plus}-. == Историја == {{детаљније|Слобода медија у Србији}} [[Организација за европску безбедност и сарадњу]] (ОЕБС) и Полин Адес-Мевел, представница [[Репортери без граница|Репортера без граница]], описали су -{N1}- као „једину велику независну телевизију у Србији”.<ref name=OSCE>{{cite web|url=https://www.osce.org/odihr/elections/serbia/322166?download=true|title=Presidential election 2017, OSCE/ODIHR Election Assessment Mission Final Report|publisher=Organization for Security and Co-operation in Europe|access-date=20 November 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/reporteri-bez-granica-n1-srbija/30278292.html|title=Reporteri bez granica osuđuju napade na TV N1|publisher=Radio Free Europe/Radio Liberty|access-date=20 November 2019}}</ref><ref name=RSFN1>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a544931/RSF-warns-about-increasing-attacks-on-N1-TV.html|title=RSF reminds Vucic about promise and says leave N1 alone,look at tabloids|publisher=N1|access-date=20 November 2019}}</ref> Радници су стално етикетирани као „издајници” и „страни плаћеници”, а добијали су стотине увреда и претњи физичким насиљем путем друштвених медија.<ref name=ify>{{cite web|url=https://www.ifj.org/media-centre/news/detail/category/young-workers/article/serbia-ifjefj-condemns-targeted-campaign-against-n1-television.html|title=Serbia: IFJ/EFJ condemns targeted campaign against N1 television |publisher=International Federation of Journalists|access-date=1 April 2019}}</ref> Неидентификоване особе послале су писмо каналу 4. фебруара 2019. у којем прете да ће убити његове новинаре и њихове породице и дићи у ваздух његове канцеларије.<ref>{{cite web|url=https://www.coe.int/en/web/media-freedom/detail-alert?p_p_id=sojdashboard_WAR_coesojportlet&p_p_lifecycle=0&p_p_col_id=column-4&p_p_col_count=1&_sojdashboard_WAR_coesojportlet_alertId=44693471|title=N1TV Journalists Subjected to Death Threats|publisher=Council of Europe|access-date=1 April 2019}}</ref> Након што је [[Александар Вучић]] у новембру 2019. хоспитализован због [[Кардиоваскуларна болест|кардиоваскуларних проблема]], његови сарадници и прорежимски медији оптужили су новинара -{N1}- Миодрага Совиља да је отежао здравље председника испитујући наводе о корупцији министара у Влади.<ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/national/health-science/serbias-president-released-from-hospital/2019/11/18/3ba47f22-09f7-11ea-8054-289aef6e38a3_story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20191119034905/https://www.washingtonpost.com/national/health-science/serbias-president-released-from-hospital/2019/11/18/3ba47f22-09f7-11ea-8054-289aef6e38a3_story.html|url-status=dead|archive-date=19 November 2019|title=Serbia's president released from hospital|work=The Washington Post|access-date=18 November 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a544899/Serbia-s-President-left-hospital-returns-to-work-but-his-mouthpieces-attack-N1.html|title=N1 TV under attack again; journalist say it's dangerous; new attack on Sovilj|publisher=N1|access-date=18 November 2019|archive-date=29. 11. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191129234543/http://rs.n1info.com/English/NEWS/a544899/Serbia-s-President-left-hospital-returns-to-work-but-his-mouthpieces-attack-N1.html|url-status=dead}}</ref> Платформа [[Савет Европе|Савета Европе]] о безбедности новинара упозорава на недостатак одговора државе на застрашивање, претње и клеветање Совиља.<ref>{{Cite web|url=https://www.coe.int/en/web/media-freedom/detail-alert?p_p_id=sojdashboard_WAR_coesojportlet&p_p_lifecycle=0&p_p_col_id=column-4&p_p_col_count=1&_sojdashboard_WAR_coesojportlet_alertId=55392317|title=Journalist Miodrag Sovilj Targeted by Smear Campaign after Interviewing President Vučić|publisher=Council of Europe|access-date=30 November 2019}}</ref> Представник Репортера без граница изразио је забринутост због напада са којима се суочава извршни директор -{N1}-, као и због дистрибуције летака у којима се -{N1}- саветује да напусти Србију и претњи путем друштвених медија.<ref name=RSFN1/> У јануару 2020. Европска федерација новинара се удружила са Независним удружењем новинара Србије (НУНС) у подршци -{N1}-. Наводи да одлуку државног кабловског оператера да не емитује -{N1}- види као покушај гашења критичког дискурса у Србији.<ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a564828/EFJ-supports-N1.html|title=EFJ supports #letn1beseen initiative in Serbia|publisher=N1|access-date=29 January 2019}}</ref> Паралелно са спором између предузећа -{[[United Group]]}- и [[Телеком Србија|Телекома Србије]], Харлем Дезир, представник ОЕБС-а за слободу медија и Репортера без граница, изразио је забринутост због сајбер напада на српски веб-сајт и мобилну апликацију -{N1}-.<ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a564610/OSCE-media-official-concerned-over-cyber-attacks-on-N1.html|title=OSCE media official concerned over cyber-attacks on N1|publisher=N1|access-date=29 January 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a565208/Reporters-Without-Borders-condemns-cyber-attacls-on-N1-portal.html|title=Reporters Without Borders condemns cyber-attacls on N1 portal|publisher=N1|access-date=30 January 2020}}</ref> == Продукција == [[Датотека:One Billion Rising, Zagreb, Croatia 2022 (Photo 09).png|мини|десно|250п|Новинари -{N1}- на манифестацији Милијарда устаје у Загребу 2022.]] Четири продукциона центра -{N1}- имају сопствени уреднички приступ, новинаре, студије, веб и мобилне платформе, те креирају одвојене садржаје за четири државе, а када је у питању програм интересантан за све четири средине, удружују се у један регионални канал. Покренут 30. октобра 2014. године, -{N1}- запошљава више од 150 професионалних телевизијских и веб новинара, који производе вести, информативни, спортски, забавни и образовни садржај. Директор вести за Србију је од оснивања до маја 2021. био Југослав Ћосић, да би на његово место дошао Игор Божић, дотадашњи извршни продуцент -{N1}-.<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/igor-bozic-novi-news-direktor-n1-televizije/|title=Igor Božić novi news direktor N1 televizije|date=2021-05-19|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-05-19}}</ref> Директор вести за Хрватску је од оснивања до августа 2015. био Дубравко Мерлић, а од септембра 2015. на тој позицији је Тихомир Ладишић.<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/region/a94569-Tihomir-Ladisic-news-direktor-N1-Zagreb/|title=Tihomir Ladišić news direktor N1 Zagreb|date=2015-09-22|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-05-19}}</ref> Директор вести за Босну и Херцеговину је Амир Зукић. == Партнерство са -{CNN}--ом == -{N1}- је ексклузивни регионални информативни партнер америчког -{[[CNN]]}--а и може емитовати његове програме који су важни гледаоцима у региону, што у исто време омогућава -{N1}- да свој садржај од међународне важности размењује са -{CNN}--ом. Ово партнерство такође омогућава -{N1}- да се ослања на богато глобално искуство -{CNN}--а у областима прикупљања вести и прављења програма, кроз ексклузивни приступ живим ванредним међународним вестима и прилозима, за емитовање на -{N1}-. Први пут у региону преводио се одабрани програм, као и вести -{CNN}--а. == Програм == Главна информативна емисија је ''Дневник'', који продукциони центри реализују засебно. У Хрватској почиње у 18 часова, док у Босни и Херцеговини и Србији почиње у 19 часова. Поред тога, на сваких сат времена се емитује ''-{N1}- Инфо'' који је вид кратких вести, уз преглед спортских вести и временске прогнозе. Осим ових емисија, емитују се и ''[[Нови дан]]'' (јутарњи програм), ''-{N1}- студио лајв'' (дневни програм), ''Дан уживо'' (поподневни програм), ''Инфо биз'' (магазин о економији, привреди и бизнису), ''-{Pressing}-'' (хард-ток дијалошка емисија), ''Црвена линија'', ''390 степени'', ''-{Persona non grata}-'', ''Глобал инфо -{CNN}-'', ''Сцена'' (емисија о вестима из културе и забаве), ''Нет контекст'' и друге емисије.<ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/TV-Emisije|title=Tv Emisije|website=N1 Srbija|language=sr-Latn|access-date=2020-06-19}}</ref> === Водитељи === На -{N1}- ради веома велики број публици добро познатих новинара и водитеља, који су своју професионалну каријеру наставили на -{N1}-. У новембру 2020. -{N1}- напушта једно од заштитних лица, продуцент и презентер вести Милан Шарић, који је водио прве вести ове куће 6 година раније. Уместо њега, у јануару 2021. као велико појачање долази новинарка [[Ивана Константиновић]], једна од најпознатијих презентерки вести у Србији.<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/ivana-konstantinovic-u-timu-n1/|title=Ivana Konstantinović u timu N1|date=2021-01-19|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-01-19}}</ref> == Референце == {{извори|30em}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://www.n1info.com}} * {{Facebook|N1Srbija|-{N1}-}} * {{YouTube | channel = UCpglal7d5mhV4lA1b3-DsCw | title= -{N1}- }} * {{Twitter | id= N1infoBG | name= -{N1}- }} * {{Instagram|n1srbija|-{N1}-}} {{ТВ канали у Србији}} [[Категорија:United Media]] [[Категорија:Телевизијске станице покренуте 2014.]] [[Категорија:Телевизијске станице у Србији]] [[Категорија:Телевизијске станице у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Телевизијске станице у Хрватској]] [[Категорија:Медији у Београду]] [[Категорија:Медији у Загребу]] [[Категорија:Медији у Сарајеву]] 8giytihthdpze5msrdy3u1iy88oep1d 0 3919673 25139098 24721563 2022-08-05T05:54:28Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{фудбал биографија | име = Огњен Ђуричин | слика = | опис_слике = | пуно_име = Огњен Ђуричин<ref name="pls"/> | надимак = ''Оги'',<ref name="becejac"/> ''Бапа'',<ref name="yt"/> ''[[Огњен Ђуричин#Приватно|Враголан са Тисе]]''<ref name="theint"/> | датум_рођења = {{датум рођења|1995|9|3|год=да}}<ref name="szkoff"/> | место_рођења = [[Зрењанин]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref>{{cite web|url=https://www.zrenjaninski.com/sport/prvotimac-vojvodine-ognjen-djuricin-jedva-ceka-da-se-nastavi-prvenstvo/|title=Prvotimac Vojvodine Ognjen Đuričin jedva čeka da se nastavi prvenstvo|website=zrenjaninski.com|date=13. 4. 2020|accessdate=10. 12. 2020}}</ref> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,74 m<ref name="senta"/> | маса = 63 kg<ref name="senta"/> | актуелни_клуб = [[ФК Крупа|Крупа]] | актуелни_број = | позиција = [[Нападач (фудбал)#Полушпиц|полушпиц]]<ref name="izaspica"/> | младе_године1 = 2000—2008. | млади_клубови1 = Јединство Нови Бечеј | младе_године2 = 2008—2009. | млади_клубови2 = Бечеј | младе_године3 = 2009—2010. | млади_клубови3 = Јединство Нови Бечеј | младе_године4 = 2010—2011. | млади_клубови4 = Бечеј | младе_године5 = 2011—2012. | млади_клубови5 = Банат Зрењанин | године1 = 2012—2013. | клубови1 = [[ФК Банат Зрењанин|Банат Зрењанин]] | наступи1 = 0 | голови1 = 0 | године2 = 2012—2013. | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Јединство Нови Бечеј|Јединство Нови Бечеј]] | наступи2 = 23 | голови2 = 3 | године3 = 2013—2014. | клубови3 = [[ФК Сента|Сента]] | наступи3 = 44 | голови3 = 10 | године4 = 2015—2016. | клубови4 = [[ФК Земун|Земун]] | наступи4 = 8 | голови4 = 1 | године5 = 2016. | клубови5 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Срем Јаково|Срем Јаково]] | наступи5 = 5 | голови5 = 1 | године6 = 2016. | клубови6 = Мунфоркс | наступи6 = 9 | голови6 = 11 | године7 = 2016—2017. | клубови7 = [[ФК Бечеј|Бечеј]] | наступи7 = 45 | голови7 = 61 | године8 = 2017. | клубови8 = {{аббр|→|на позајмици}} Амал | наступи8 = 4 | голови8 = 2 | године9 = 2018. | клубови9 = [[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] | наступи9 = 18 | голови9 = 5 | године10 = 2018—2020. | клубови10= [[ФК Војводина|Војводина]] | наступи10= 54 | голови10 = 6 | године11 = 2021. | клубови11= [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | наступи11= 15 | голови11 = 1 | године12 = 2021—2022. | клубови12= [[ФК ИМТ|ИМТ]] | наступи12= 20 | голови12 = 3 | године13 = 2022— | клубови13= [[ФК Крупа|Крупа]] | наступи13= 0 | голови13 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2018. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 23 године|Србија до 23]] | репрезентација_(наступи)1 = 1 | репрезентација_(голови)1 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 5. август 2022. | актуелизовано2_(датум) = 15. октобар 2018. }} '''Огњен Ђуричин''' ([[Зрењанин]], [[3. септембар|3. септембра]] [[1995]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Крупа|Крупу]]. Ђуричин је фудбалом почео да се бави у [[ФК Јединство Нови Бечеј|Јединству]] из [[Нови Бечеј|Новог Бечеја]], а након вишегодишњег играња у млађим селекцијама, током ког је наступао још за [[ФК Бечеј|Бечеј]] и [[ФК Банат Зрењанин|Банат]] из [[Зрењанин]]а, Ђуричин је своје прве сениорске утакмице одиграо у [[Војвођанска фудбалска лига Исток|Војвођанској лиги Исток]], са екипом матичног Јединства. Он је, потом, био члан [[ФК Сента|Сенте]], [[ФК Земун|Земуна]] и [[ФК Срем Јаково|Срема]] из [[Јаково|Јакова]], док је средином [[2016]]. наступао у шведском нижелигашу [[ФК Мунфоркс|Мунфорксу]]. По повратку у Србију, Ђуричин је поново приступио екипи [[ФК Бечеј|Бечеја]], по први пут као сениор, а за тај клуб наступао је у 4. и 3. степену фудбалског такмичења. Ђуричин се, такође, остварио и као најбољи стрелац [[Војвођанска фудбалска лига Север|Војвођанске лиге Север]] за сезону 2016/17, а за Бечеј је на 50 званичих наступа у свим такмичењима постигао укупно 66 голова. Крајем 2017, проглашен је најбољим спортистом [[Општина Бечеј|општине Бечеј]] у мушкој конкуренцији за протеклу годину. Почетком [[2018]], Ђуричин је потписао свој први професионални уговор са [[Суботица|суботичким]] [[ФК Спартак Суботица|Спартаком]], за који је недуго затим дебитовао у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]]. Освојивши 4. место на табели тог такмичења, за сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]], Ђуричин је лета исте године са клубом наступао у [[УЕФА лига Европе 2018/19.#Квалификације|квалификацијама]] за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]]. == Каријера == === Почеци === Ђуричин је фудбалом почео да се бави у [[Нови Бечеј|Новом Бечеју]], где је са 5 година приступио локалном клубу, [[ФК Јединство Нови Бечеј|Јединству]]. Након неколико година проведених у клубу, Ђуричин је прешао у [[ФК Бечеј|Бечеј]], где је једну сезону провео у пионирима, а потом се вратио у матично Јединство.<ref name="becejac">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-mladi-becejac-ognjen-djuricin-eksplodirao-u-minuloj-sezoni| title = Fudbal: Mladi Bečejac Ognjen Đuričin "eksplodirao" u minuloj sezoni| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=9. 6. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Са екипом Бечеја је, поново, наступао у Квалитетној лиги Војводине за кадете, после чега је приступио омладинском тиму [[ФК Банат Зрењанин|Баната]] из [[Зрењанин]]а.<ref name="senta">{{cite web|url=http://www.fk-senta.org.rs:80/sr/Igraci/Ognjen-Djuricin|script-title=Ognjen Đuričin| website = ФК Сента, званична презентација| accessdate=12. 10. 2018|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20141228050939/http://www.fk-senta.org.rs/sr/Igraci/Ognjen-Djuricin| archivedate=28. 12. 2014}}</ref> Као члан тог клуба, Ђуричин је током сезоне 2012/13. био уступљен матичном Јединству из Новог Бечеја,<ref>{{cite news|url=http://i.pics.rs/UOXlq.png|title=Живим за фудбал|last=Новковић|first=Мирјана|website=[[Спортски журнал|Журналов магазин]], 167. издање|date=31. 3. 2018|accessdate=19. 8. 2019|p=10}}</ref> где је као бонус играч забележио 23 наступа и постигао 3 поготка у [[Војвођанска фудбалска лига Исток|Војвођанској лиги Исток]],{{efn|Клубови који се такмиче у некој од [[Зонске лиге Србије у фудбалу|зонских лига]] у обавези су да утакмицу започну са једним фудбалером млађим од 20 година на терену, док клубови у [[Српска лига|српсколигашкој]] конуренцији имају обавезу да користе два таква играча. Ти играчи називају се бонусима.<ref>{{cite web|url=http://www.fsrzs.com/dokumenti/propozicijesrpskaliga.pdf|title=Пропозиције|website=fsrzs.com|date=24. 5. 2018|accessdate=1. 2. 2019|p=217}}</ref>|name=bns}} изборивши са тимом пласман у [[Српска лига Војводина|Српску лигу Војводине]].<ref name="jdnb">{{cite web|url=http://www.webinfo.rs/novibecej/5403-novobecejci-medu-prvoligasima-nakon-28-godina.html| title = Novobečejci među prvoligašima nakon 28 godina| work = [[Дневник холдинг]]| publisher = webinfo.rs| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> По завршетку сезоне,<ref>{{cite web| url = http://www.novibechej.com/novine/89-2013/avgust-2013/1513-fudbaleri-jedinstva-u-punom-pogonu| title = Fudbaleri Jedinstva u punom pogonu| last = Davidović| first = Stevan| website = novibechej.com| date = 9. 8. 2013| accessdate = 12. 10. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180705092900/http://www.novibechej.com/novine/89-2013/avgust-2013/1513-fudbaleri-jedinstva-u-punom-pogonu| archive-date = 05. 07. 2018| url-status = dead}}</ref> Ђуричин је напустио клуб и касније прешао у [[ФК Сента|Сенту]].<ref>{{cite web|url=http://www.fk-senta.org.rs:80/sr/Vesti/Cetiri-nova-transfera-2013-07|script-title=Četiri nova transfera| website = ФК Сента, званична презентација| accessdate=12. 10. 2018|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20131110190317/http://www.fk-senta.org.rs/sr/Vesti/Cetiri-nova-transfera-2013-07|date=25. 7. 2013| archivedate=10. 11. 2013}}</ref> Ђуричин је за Сенту наступао до краја календарске [[2014]]. године, те допринео пласману клуба на прво место табеле Српске лиге Војводине на полусезони такмичарске [[Српска лига Војводина 2014/15.|2014/15]].<ref>{{cite web|url=https://vesti.krstarica.com/fudbal/jesenje-lovorike-zasadjene-u-narodnoj-basti| title = Jesenje lovorike zasađene u Narodnoj bašti| website = [[Крстарица]]|date=24. 11. 2013| accessdate=12. 10. 2018|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170823140819/https://vesti.krstarica.com/fudbal/jesenje-lovorike-zasadjene-u-narodnoj-basti| archivedate=23. 8. 2017}}</ref> Почетком [[2015]], Ђуричин је прешао у [[Земун]],<ref>{{cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/fudbal/fk-senta-glavni-cilj-je-titula-u-srpkoj-ligi_561013.html| title = ФК Сента: Главни циљ је титула у Српкој лиги| website = [[Радио-телевизија Војводине]]|date=24. 1. 2015| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> где је са истоименим клубом освојио прво место у [[Српска лига Београд|Српској лиги Београда]] за сезону [[Српска лига Београд 2014/15.|2014/15]]. и пласирао се у [[Прва лига Србије у фудбалу|Прву лигу Србије]].<ref name="zemunpls">{{cite web|url=https://www.srbijadanas.com/clanak/gornji-grad-slavi-zemunci-ponovo-u-prvoj-ligi-foto-galerija-07-06-2015| title = GORNJI GRAD SLAVI: Zemunci ponovo u Prvoj ligi! (FOTO GALERIJA)| website = srbijadanas.com|date=7. 6. 2015| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Почетком [[2016]], Ђуричин је наступао за [[ФК Срем Јаково|Срем]] из [[Јаково|Јакова]], као уступљени играч Земуна,<ref name="srbijafudbal">{{cite web| url = http://srbijafudbal.com/zlatibor_voda/djuricin_o.htm| title = Ђуричин, Огњен| publisher = srbijafudbal.com| accessdate = 12. 10. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20190122094058/http://srbijafudbal.com/zlatibor_voda/djuricin_o.htm| archive-date = 22. 01. 2019|url-status=dead| df = }}</ref> али је нешто касније напустио клуб, након чега је отишао у [[Шведска|Шведску]] и приступио тамошњем [[ФК Мунфоркс|Мунфорксу]], где је на 9 одиграних утакмица постигао 11 погодака.<ref name="division4">{{cite web|url=http://www.ifkamal.com/varalag/A-Fotboll/NyheterSenior/vikannupresenteradetvaforstanyforvarven2017| title = Vi kan nu presentera de två första nyförvärven 2017|trans-title=Најављујемо две нове аквизиције за 2017.| website = ФК Амал, званична презентација| language = sv|date=22. 11. 2016| accessdate=12. 10. 2018|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170905054311/http://www.ifkamal.com/varalag/A-Fotboll/NyheterSenior/vikannupresenteradetvaforstanyforvarven2017| archivedate=5. 9. 2017}}</ref> === Бечеј === Лета 2016. године, Ђуричин се вратио у Србију и прикључио се екипи Бечеја пред почетак сезоне 2016/17. у [[Војвођанска фудбалска лига Север|Војвођанској лиги Север]].<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/documents/fudbal/fudbal_31_2016.pdf|title=Фудбал 31/2016|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=29. 7. 2016|accessdate=3. 8. 2016|p=1960|archive-date=20. 08. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820175342/http://www.fss.rs/documents/fudbal/fudbal_31_2016.pdf|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-premijera-za-bodove-protiv-glozanaca| title = Fudbal: Premijera za bodove protiv Gložanaca| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=8. 8. 2016| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> За клуб је дебитовао на отварању сезоне у том такмичењу, против екипе [[ФК Будућност Гложан|Будућности]] из [[Гложан]]а.<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-trener-gostiju-stanivuk-presudio| title = Fudbal: Trener gostiju Stanivuk presudio| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=14. 8. 2016| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин је током сезоне одиграо свих 30 лигашких утакмица, на којима је постигао укупно 45 голова, те је на тај начин допринео освајању првог места на табели и пласману клуба у Српску лигу Војводине.<ref name="dobardan">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-dobar-dan-srpska-ligo| title = Fudbal: Dobar dan, Srpska ligo!| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=4. 6. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref><ref name="ucinak">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-ispunili-dato-obecanje| title = Fudbal: Ispunili dato obećanje| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=7. 6. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Поред тога, Ђуричин је својим учинком заслужио епитет најбољег стрелца лиге те сезоне, током које је уписао три [[хет-трик]]а, од чега је на утакмицама против [[ФК Младост Апатин|Младости]] из [[Апатин]]а у 6.<ref>{{cite web| url = http://www.025info.rs/tagovi/Apatin/vesti/sport_12/tuzna-subota-kraj-dunava-mladost-dobila-petardu-i-ostala-bez-trenera_19187.html| title = Tužna subota kraj Dunava - Mladost dobila "petardu" i ostala bez trenera!| last = Bošković| first = Rajko| website = 025info.rs| date = 19. 9. 2016| accessdate = 12. 10. 2018| archive-date = 05. 07. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180705121510/https://www.025info.rs/tagovi/Apatin/vesti/sport_12/tuzna-subota-kraj-dunava-mladost-dobila-petardu-i-ostala-bez-trenera_19187.html| url-status = dead}}</ref> и [[ФК Младост Турија|Младости]] из [[Турија (Србобран)|Турије]] у 19. колу давао по 4 гола,<ref name="turija">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-becejci-uknjizili-novu-pobedu-grabe-ka-srpskoj-ligi| title = Fudbal: Bečejci uknjižili novu pobedu i grabe ka Srpskoj ligi| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=1. 4. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> док је три поготка забележио још на утакмици против екипе [[ФК Таванкут|Таванкута]] у 11. колу.<ref>{{cite web|url=http://becejski-mozaik.co.rs/vesti/sport/7009-fudbal-vojvodanska-liga-sever-11-kolo-het-trik-duricica-u-tavankutu| title = Fudbal - Vojvođanska liga sever 11. kolo: Het-trik Đuričića u Tavankutu| last=Filipčev| first = Vladan| website = becejski-mozaik.co.rs|date=23. 10. 2016| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин је, такође, наступио у утакмицама подручних купова под окриљем Фудбалског савеза Војводине и то против [[ФК Војводина Бачко Градиште|Војводине]] из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]],<ref name="vojvodinabg">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-becejci-overili-prolaz-u-finisu| title = Fudbal: Bečejci overili prolaz u finišu| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=31. 8. 2016| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> [[ФК Србобран|Србобрана]],<ref name="srbobran">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-za-pehar-protiv-najstarijeg-kluba| title = Fudbal: Za pehar protiv najstarijeg kluba| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=29. 3. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> [[ФК Бачка 1901|Бачке 1901]] из [[Суботица|Суботице]]<ref name="backa1901">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-prvi-pehar-u-vitrini| title = Fudbal: Prvi pehar u vitrini| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=26. 4. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> те [[ФК Динамо Панчево|Динама]] из [[Панчево|Панчева]].<ref name="dinamo1945">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-sad-sve-karte-na-prvenstvene-bodove| title = Fudbal: Sad sve karte na prvenstvene bodove| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=3. 5. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> По окончању сезоне, Ђуричин је привремено напустио клуб и отишао у [[Шведска|Шведску]], приступивши нижелигашу [[ФК Амал|Амалу]].<ref name="becejac"/> Након једномесечног периода који је провео у том клубу, вратио се у Бечеј пред почетак припрема за сезону [[Српска лига Војводина 2017/18.|2017/18]]. у Српској лиги Војводине.<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-novi-srpskoligas-ofk-becej-1918-poceo-pripreme| title = Fudbal: Novi srpskoligaš OFK Bečej 1918 počeo pripreme| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=10. 7. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин је на све четири уводне утакмице у том такмичењу постигао по два поготка.<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-djuricin-cetvrti-put-po-dva-gola| title = Fudbal: Đuričin četvrti put po dva gola| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=11. 9. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Он је касније погађао на утакмицама против [[ФК Раднички Сремска Митровица|Радничког]] из [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]]<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-lider-vojvodjanskih-srpskoligasa-ne-popusta| title = Fudbal: Lider vojvođanskih srpskoligaša ne popušta| website = mojbecej.rs|date=16. 9. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> и Бачке 1901,<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-finis-doneo-potvrdu-kvaliteta| title = Fudbal: Finiš doneo potvrdu kvaliteta| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=23. 9. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> пре него што је на утакмици 9. кола, против [[ФК Цемент|Цемента]] из [[Беочин]]а, поново постигао два гола.<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/becejci-ubedljivi-i-u-derbiju-vojvodjanskih-srpskoligasa| title = Bečejci ubedljivi i u derbiju vojvođanskih srpskoligaša| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=14. 10. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин је, потом, наступио на утакмици подручног купа, против екипе [[ФК Потисје Кањижа|Потисја]] из [[Кањижа|Кањиже]], када је постигао један од голова у победи своје екипе резултатом 3ː0.<ref name="potisje">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-jubilarna-deseta-pobeda-u-sezoni| title = Fudbal: Jubilarna deseta pobeda u sezoni| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=18. 10. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> До краја календарске [[2017]], Ђуричин је дао још 4 поготка, против [[ФК Братство 1946|Братства]] из [[Пригревица|Пригревице]],<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/becejci-nastavili-neverovatnu-seriju-i-zabelezili-11-pobedu| title = Bečejci nastavili neverovatnu seriju i zabeležili 11. pobedu| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=28. 10. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> [[ФК Црвена звезда Нови Сад|Црвене звезде]] из [[Нови Сад|Новог Сада]],<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-petarda-za-jesenju-titulu| title = Fudbal: "Petarda" za jesenju titulu| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=11. 11. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> [[ФК Младост Бачки Јарак|Младости]] из [[Бачки Јарак|Бачког Јарка]],<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-sa-tri-gola-kovacevic-na-koti-16| title = Fudbal: Sa tri gola Kovačević na "koti 16"| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=18. 11. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> односно [[ФК Борац Сакуле|Борца]] из [[Сакуле|Сакула]] у последњем колу првог дела сезоне.<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-becejci-potvrdili-titulu-jesenjeg-prvaka| title = Fudbal: Bečejci potvrdili titulu jesenjeg prvaka| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=26. 11. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Крајем године, Ђуричин је изабран за најбољег спортисту [[Општина Бечеј|општине Бечеј]] у мушкој конкуренцији.<ref name="bestathlete">{{cite web|url=http://tvbecej.rs/index.php?c=vest&lg=sr&vestid=2848&slider=off| title = Ognjen Đuričin i Zita Seke sportisti godine| last=Peter| first = Dijana| website = tvbecej.rs|date=25. 12. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> === Спартак Суботица === Средином [[Новембар|новембра]] 2017, појавила се информација о преласку Ђуричина у [[Суботица|суботички]] [[ФК Спартак Суботица|Спартак]].<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-dve-pobede-za-dve-jesenje-titule| title = Fudbal: Dve pobede za dve jesenje titule| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=16. 11. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Вест је потврдио председник тог клуба, Драган Симовић, изјавом коју је дао [[Спортски журнал|Спортском журналу]] почетком наредног месеца.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/56799/djuricin-spartakov-japanci-hoce-cecarica| title = Ђуричин Спартаков, Јапанци хоће Чечарића| website = [[Спортски журнал]]|date=1. 12. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин је Спартаку приступио у првим данима [[2018]], појавивши на првом окупљању екипе пред почетак зимских припрема.<ref>{{cite web|url=http://www.srbijasport.net/vest/38537/spartak-zapoceo-sa-pripremama| title = Spartak započeo sa pripremama| website = srbijasport.net|date=9. 1. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Он је, недуго затим, погодио на првој пријатељској утакмици, против [[ФК Бачка Бачка Паланка|ОФК Бачке]] из [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]], [[18. јануар]]а,<ref>{{cite web|url=http://fkbacka.com/spartak-backa-11-11|title=Спартак – Бачка 1:1 (1:1)|website=ОФК Бачка Бачка Паланка, званична презентација|date=18. 1. 2018|accessdate=12. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180204131303/http://fkbacka.com/spartak-backa-11-11/|archive-date=04. 02. 2018|url-status=dead}}</ref> док је наредног дана и званично представљен као нови играч суботичког клуба.<ref name="AM">{{cite web|url=http://www.fkspartak.com/predstavljena-nova-pojacanja| title = Predstavljena nova pojačanja| website = ФК Спартак Суботица, званична презентација|date=19. 1. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин је у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]] дебитовао у 23. колу тог такмичења за сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]], на гостовању [[ФК Напредак Крушевац|Напретку]] у [[Крушевац|Крушевцу]], [[16. фебруар]]а 2018. године.<ref name="glavcic">{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/superliga-vulic-junak-drame-pod-bagdalom-16-02-2018| title = Суперлига: Вулић јунак драме под Багдалом| last=Ковач| first = Г.| website = [[Дневник холдинг]]|date=16. 2. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> У игру је ушао уместо [[Немања Главчић|Немање Главчића]] у 75. минуту, а до краја сусрета уписао је асистенцију [[Миле Савковић|Милету Савковићу]] за други гол тог играча на утакмици, која је завршена резултатом 4ː3 у корист домаћег састава.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/60080/spektakularan-duel-u-krusevcu-vulic-majstorijom-u-nadoknadi-srusio-spartak| title = Спектакуларан дуел у Крушевцу, Вулић мајсторијом у надокнади срушио Спартак| website = [[Спортски журнал]]|date=16. 2. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин је утакмицу следећег кола, против [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], започео на терену и том приликом постигао једини гол своје екипе у поразу од 2ː1, [[25. фебруар]]а 2018.<ref>{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/6826/Spartak-Crvena-zvezda-1-2-1-2| title = Спартак - Црвена звезда 1:2 (1:2)| website = ФК Црвена звезда, званична презентација|date=25. 2. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Након пораза од [[ФК Младост Лучани|Младости]] из [[Лучани|Лучана]] резултатом 2ː0, Ђуричин је био стрелац на наредне три узастопне утакмице, против [[ФК Земун|Земуна]], [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] из [[Ниш]]а и [[ФК Рад|Рада]].<ref>{{cite web|url=https://www.subotica.com/vesti/fudbal-spartak-porazen-od-zemuna-nakon-preokreta-1-2-id31367.html| title = Fudbal: Spartak poražen od Zemuna nakon preokreta (1:2)| website = subotica.com|date=7. 3. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Prekinut-niz-Radnickog-Spartak-slavio-na-Cairu.sr.html| title = Prekinut niz Radničkog, Spartak slavio na "Čairu"| last=Jovanović| first = M.| website = [[Јужне вести]]|date=11. 3. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.fkspartak.com/druga-pobeda-u-nizu| title = Druga pobeda u nizu| website = ФК Спартак Суботица, званична презентацију|date=18. 3. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Коначно, у последњем колу регуларног дела сезоне, против [[ФК Радник Сурдулица|Радника]] из [[Сурдулица|Сурдулице]], Ђуричин је постигао гол и асистирао Милету Савковићу у победи од 3ː1.<ref>{{cite web|url=https://www.subotica.com/vesti/fudbal-spartak-savladao-radnik-pred-plejof-3-1-id31641.html| title = Fudbal: Spartak savladao Radnik pred plejof (3:1)| website = subotica.com|date=5. 4. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> У априлу 2018, Ђуричин је потписао свој први професионални уговор са Спартаком, у трајању до [[2021]]. године.<ref name="JVSU">{{cite web|url=http://www.gradsubotica.co.rs/spartak-cuva-svog-dzejmija-vardija| title = Spartak čuva svog "Džejmija Vardija"| website = gradsubotica.co.rs|date=23. 4. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Своју прву утакмицу у европским такмичењима одиграо је у [[УЕФА лига Европе 2018/19.#Прво коло квалификација|првом колу квалификација]] за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]], ушавши у игру уместо [[Бојан Чечарић|Бојана Чечарића]] у другом полувремену утакмице против [[ФК Колерејн|Колерејна]] из [[Северна Ирска|Северне Ирске]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/44702741| title = Spartak Subotica 1-1 Coleraine| website = [[Би-Би-Си спорт]]|date=12. 7. 2018| accessdate=12. 10. 2018| language = en}}</ref> У реванш сусрету, против истог противника, Ђуричин се нашао у стартној постави Спартака.<ref>{{cite web|url=https://vesti-online.com/Sport/Fudbal/704847/Podvig-Spartaka-na-Ostrvu-slede-dueli-sa-Spartom-iz-Praga| title = Podvig Spartaka na Ostrvu, slede dueli sa Spartom iz Praga| website = [[Вести (новине)|Вести онлајн]]|date=19. 7. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Такође, у првој утакмици другог кола истог такмичења, Ђуричин је постигао погодак у победи своје екипе од 2 ː 0 над [[ФК Спарта Праг|Спартом]] из [[Праг]]а на стадиону [[Стадион Карађорђе|Карађорђе]] у [[Нови Сад|Новом Саду]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/cudo-u-novom-sadu-this-is-spartak-video/301763| title = Čudo u Novom Sadu: This is Spartak! (VIDEO)| last=Nedeljković| first = Darjan| website = mozzartsport.com|date=26. 7. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> === Војводина === Након елиминације Спартака из квалификација за Лигу Европе, Ђуричин је прешао у екипу новосадске [[ФК Војводина|Војводине]].<ref>{{cite web|url=http://www.fkvojvodina.rs/u-napad-na-evropu| title = Napad na Evropu!| website = ФК Војводина, званична презентација|date=27. 8. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Са клубом је, [[27. август]]а 2018. потписао трогодишњи уговор и том приликом задужио број 23 на дресу.<ref name="krilo">{{cite web|url=http://www.butasport.rs/fudbal/foto-ubod-duricin-zvanicno-u-vosi/|title=FOTO UBOD: Đuričin zvanično u Voši!|website=butasport.rs|date=27. 8. 2018|accessdate=12. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180828035712/http://www.butasport.rs/fudbal/foto-ubod-duricin-zvanicno-u-vosi/|archive-date=28. 08. 2018|url-status=dead|df=}}</ref> За Војводину је званично дебитовао неколико дана касније, [[2. септембар|2. септембра]] исте године, постигавши једнини погодак своје екипе у поразу од [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], резултатом 4ː1.<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/superliga-srbije-vojvodina-i-zvezda-dele-megdan-na-karadordu-uzivo-02-09-2018| title = Суперлига Србије: Војводина - Звезда 1:4 (Уживо)| website = [[Дневник холдинг]]|date=2. 9. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Свој други погодак за Војводину, Ђуричин је постигао на утакмици [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.#Осмина финала|осмине финала]] [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]], против екипе [[ФК Синђелић Београд|Синђелића]] из [[Београд]]а.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/vosa-u-drugom-poluvremenu-pregazila-sindelic-za-cetvrtfinale-kupa/309716| title = Voša u drugom poluvremenu pregazila Sinđelić za četvrtfinale Kupa| website = mozzartsport.com|date=24. 10. 2018| accessdate=24. 10. 2018}}</ref> Почетком наредне године, Ђуричин је прошао зимске припреме са екипом Војводине, код тренера [[Радован Кривокапић|Радована Кривокапића]]. На пријатељској утакмици против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебја]] из [[Лубин]]а, био је једини стрелац за минималну победу свог тима у 3. минуту сусрета, док је у 50. искључен због непрописног старта над противничким играчем.<ref name="zaglebje">{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/radovan-krivokapic-najbole-izdane-od-pocetka-priprema-31-01-2019|title=Радован Кривокапић: Најбоље издање од почетка припрема|last=П|first=А.|website=[[Дневник холдинг]]|date=31. 1. 2019|accessdate=1. 2. 2019}}</ref> Свој трећи погодак за Војводину на званичним сусретима, Ђуричин је постигао у [[Куп Србије у фудбалу 2018/19.#Четвртфинале|четвртфиналу]] Купа Србије, у поразу од [[ниш]]ког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] на [[Стадион Чаир|Чаиру]], резултатом 2ː1.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/haskic-odveo-radnicki-posle-13-godina-u-polufinale-kupa/321748| title = Haskić odveo Radnički posle 13 godina u polufinale Kupa| website = mozzartsport.com|date=13. 3. 2019| accessdate=13. 3. 2019}}</ref> По завршетку репрезентативне паузе у марту 2019, Ђуричин је пропустио преостале утакмице до краја регуларног дела сезоне.<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a1177531/Sport/Fudbal/Vojvodina-Partizan-poslednje-kolo-Superlige-pre-plej-ofa-najava-Radovan-Krivokapic-2019.html|title=Najlepša utakmica za Vošu: Partizan i samo jedna opcija|last=Vujičić|first=Milutin|website=mondo.rs|date=5. 4. 2019|accessdate=6. 4. 2019}}</ref> Након опоравка од повреде, Ђуричин се у поставу вратио за сусрет 3. кола доигравања против Младости у Лучанима. Тада се нашао у стартној постави своје екипе, а на полувремену га је заменио [[Дејан Зукић]].<ref>{{cite web|url=https://www.fkmladostlucani.com/index.php/component/k2/item/538-mladost-vojvodina-3-1-1-0.html|title=Mladost-Vojvodina 3:1 (1:0)|last=Joković|first=Goran|website=ФК Младост Лучани, званична презентација|date=26. 4. 2019|accessdate=28. 4. 2019}}</ref> Након повратка [[Ненад Лалатовић|Ненада Лалатовића]] на клупу Војводине, Ђуричин се нашао на коначном списку играча за летње припреме у Словенији.<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a1198430/Sport/Fudbal/FK-Vojvodina-spisak-igraca-za-pripreme-Slovenija-ne-idu-Daniel-Graovac-i-Damjan-Gojkov.html|title=Spisak Vojvodine za Sloveniju: "Otpala" dvojica!|website=mondo.rs|date=30. 6. 2019|accessdate=4. 7. 2019}}</ref> На првој пријатељској утакмици, против екипе [[НК Брежице|Брежица]], Ђуричин је постигао четири поготка у победи своје екипе разултатом 8:1.<ref name="brezice4">{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/ubedljiva-pobeda-vose-protiv-brezica/|title=Убедљива победа Воше против Брежица|website=ФК Војводина, званична презентација|date=3. 7. 2019|accessdate=4. 7. 2019}}</ref> Ђуричин, је касније, наступио и на преосталим припремним утакмицама, против [[НД Триглав|Триглава]], [[НК Кршко|Кршког]], односно [[НД Горица|Горице]], када је постигао још један погодак за своју екипу.<ref name="triglav32">{{cite web|url=http://mondo.rs/a1200380/Sport/Fudbal/Vojvodina-Triglav-3-2.html|title=Nova pobeda Voše - OPET dosta golova, ali...|website=mondo.rs|date=5. 7. 2019|accessdate=11. 7. 2019}}</ref><ref name="krsko10">{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/82214/nova-pobeda-vojvodine-djuricin-kokir-i-zukic-u-glavnim-ulogama|title=Нова победа Војводине, Ђуричин, Кокир и Зукић у главним улогама|website=[[Спортски журнал]]|date=8. 7. 2019|accessdate=11. 7. 2019}}</ref><ref name="gorica12">{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/pobeda-pred-povratak-kuci/|title=Победа пред повратак кући|website=ФК Војводина, званична презентација|date=11. 7. 2019|accessdate=11. 7. 2019}}</ref> Пред почетак сезоне, Ђуричин је променио број на дресу, те је уместо дотадашњег задужио дрес са бројем 80.<ref name="sls1920">{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2019-20/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2352-80-uricin-ognjen| title = Đuričin, Ognjen — sezona 2019/20.| website = Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација| accessdate=21. 7. 2019}}</ref> Иако је пред крај припрема доживео повреду [[Бутина|бутног мишића]],<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/82438/jos-jedan-maler-za-vojvodinu-djuricinu-stradao-butni-misic|title=Још један малер за Војводину: Ђуричину страдао бутни мишић|website=[[Спортски журнал]]|date=14. 7. 2019|accessdate=14. 7. 2019}}</ref> Ђуричин се нашао у стартној постави своје екипе на отварању сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]] у Суперлиги Србије, против [[Шабац|шабачке]] [[ФК Мачва Шабац|Мачве]].<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/superliga-vojvodina-protiv-macve-u-backoj-palanci-20-07-2019|title=СУПЕРЛИГА: Војводина савладала Мачву у Бачкој Паланци (3:1)|website=[[Дневник холдинг]]|date=20. 7. 2019|accessdate=21. 7. 2019}}</ref> На том сусрету играо је до 62. минута, када га је на терену заменио Дејан Зукић.<ref name="TM"/> У другом колу новог првенства Србије, на гостовању [[Крушевац|крушевачком]] [[ФК Напредак Крушевац|Напретку]],<ref name="igolsezone">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/duricin-se-kandidovao-za-gol-sezone-lala-vodi-vosu-na-vrh/333752|title=Đuričin se kandidovao za gol sezone: Lala vodi Vošu na vrh!|website=mozzartsport.com|date=28. 7. 2019|accessdate=29. 7. 2019}}</ref> Ђуричин је постигао први од два поготка своје екипе у победи од 2:0.<ref name="vosabagdala">{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3086933-lalatovic-osvojio-bagdalu-vojvodina-stala-uz-rame-zvezdi-i-tsc-u-video|title=Lalatović osvojio Bagdalu, Vojvodina stala uz rame Zvezdi i TSC-u (VIDEO)|website=[[Telegraf.rs|Телеграф]]|date=28. 7. 2019|accessdate=29. 7. 2019}}</ref> Непосредно након тога, Ђуричин је јавно опоменут због скидања дреса.<ref name="nfkvosa">{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/napredak-vojvodina-02/|title=Напредак – Војводина 0:2|website=ФК Војводина, званична презентација|date=28. 7. 2019|accessdate=29. 7. 2019}}</ref> Недељу дана касније, Ђуричин је погодио и на сусрету трећег кола, против екипе [[ФК Рад|Рада]],<ref>{{cite web|url=http://fudbal.hotsport.rs/2019/08/03/sls-petarda-vojvodine-na-premijeri-na-karadordu-radnicki-slavio-protiv-javora-nakon-preokreta/|title=SLS: Petarda Vojvodine na premijeri na ‘Karađorđu’, Radnički slavio protiv Javora nakon preokreta|last=Ilić|first=Aleksandar|website=hotsport.rs|date=3. 8. 2019|accessdate=19. 8. 2019}}</ref> док је сусрет против [[ФК Радник Сурдулица|Радника]] у [[Сурдулица|Сурдулици]] пропустио, услед проблема са [[Бутина#Пресек бутине|предњом ложом]].<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a1211958/Sport/Fudbal/Nenad-Lalatovic-Igraci-Vojvodine-se-druze-idu-u-kafice-to-me-raduje.html|title=Lalatović: Igrači idu na kafu, druže se... To volim!|website=mondo.rs|date=9. 8. 2019|accessdate=19. 8. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/lalatovic-najteza-utakmica-do-sada/|title=Лалатовић: Најтежа утакмица до сада|website=ФК Војводина, званична презентација|date=9. 8. 2019|accessdate=19. 8. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/vojvodina/84018/vojvodina-tsc-superligaski-derbi-djuricin-ostajemo-na-sto-odsto|title=ВОЈВОДИНА - ТСЦ СУПЕРЛИГАШКИ ДЕРБИ - Ђуричин: Остајемо на сто одсто|website=[[Спортски журнал]]|date=15. 8. 2019|accessdate=22. 8. 2019}}</ref> Свој трећи погодак у сезони, Ђуричин је постигао у шестом колу, за минималну победу против градског ривала [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетера]].<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/84485/vojvodina-golom-djuricina-ostala-na-celu-remi-javora-i-napretka|title=Војводина голом Ђуричина остала на челу, реми Јавора и Напретка|website=[[Спортски журнал]]|date=24. 8. 2019|accessdate=25. 8. 2019}}</ref> На утакмици [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.#Шеснаестина финала|шеснаестини финала]] [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]], Ђуричин је уписао асистенцију за први од четири гола своје екипе, на гостовању [[ФК Златибор|Златибору]] у [[Чајетина|Чајетини]].{{efn|Иако се у неким изворима као асистент код првог поготка наводи [[Аранђел Стојковић]], лопту ка стелцу [[Јован Кокир|Јовану Кокиру]] упутио је Огњен Ђуричин.<ref>{{cite web|url=http://zoomue.rs/kup-srbije-zlatibor-vojvodina-14-video/|title=KUP Srbije: Zlatibor-Vojvodina 1:4 (VIDEO)|last=Đurović|first=Zoran|website=zoomue.rs|date=25. 9. 2019|accessdate=5. 10. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cajetina.org.rs/sr/vest/vojvodina_zaustavila_zlatibor_u_kupu|title=Војводина зауставила Златибор у Купу|work=zlatiborpress.rs|publisher=zoomue.rs|date=26. 9. 2019|accessdate=5. 10. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/zlatibor-vojvodina-14/|title=Златибор – Војводина 1:4|website=ФК Војводина, званична презентација|date=25. 9. 2019|accessdate=5. 10. 2019}}</ref>|name=zck}} Ђуричин је био стрелац јединог поготка за Војводину на пријатељској утакмици против [[ФК Бреша|Бреше]], одигране у [[Бреша|истоименом граду]] у [[Италија|Италији]], током репрезентативне паузе у октобру.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/skandal-u-italiji-albanci-provocirali-navijaci-vojvodine-utrcali-u-teren-baloteli-odbio-da-igra/339646|title=Skandal u Italiji: Albanci provocirali, navijači Vojvodine utrčali u teren, Baloteli odbio da igra|website=mozzartsport.com|date=12. 10. 2019|accessdate=12. 10. 2019}}</ref> На утакмици 13. кола Суперлиге Србије, Ђуричин је асистирао [[Петар Бојић|Петру Бојићу]] за други погодак Војводине у ремију са [[Ивањица|ивањичким]] [[ФК Јавор Ивањица|Јавором]].<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/linglong-supreliga-vojvodina-javor-00-uzivo-26-10-2019|title=Линглонг супрелига: Војводина – Јавор 2:2 (Уживо)|website=[[Дневник холдинг]]|date=26. 10. 2019|accessdate=22. 2. 2020}}</ref> На отварању пролећног дела шампионата, Ђуричин је изостао из протокола сусрета са екипом [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетера]],<ref>{{cite web|url=https://fss.rs/izvestaj-sa-utakmice/822680/|title=Војводина (Н. Сад) 1 0 Пролетер (Н. Сад)|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=15. 2. 2020|accessdate=22. 2. 2020}}</ref> а у састав се вратио на утакмици следећег кола, против Црвене звезде у Београду.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2020&mm=02&dd=22&nav_id=1658067|title=Stanković o "žustroj izjavi": Emotivan sam i ne volim improvizacije|last=S|first=M.|website=[[Б92]]|date=22. 2. 2020|accessdate=22. 2. 2020}}</ref> У наставку сезоне га је тренер Ненад Лалатовић углавном користио као резервисту.{{efn|Дана [[15. март]]а 2020. године јавности у Србији саопштена је одлука о проглашењу [[Ванредно стање у Републици Србији због пандемије вируса корона|ванредног стања]] на територији читаве државе, услед [[Епидемија вируса корона у Србији 2020.|епидемије вируса корона]].<ref>{{Cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/vest/451323/proglaseno-vanredno-stanje-na-teritoriji-citave-srbije.php|title=Проглашено ванредно стање на територији читаве Србије|date=15. 3. 2020|accessdate=24. 6. 2020|publisher=[[Влада Републике Србије]]}}</ref> У складу с тим, [[Фудбалски савез Србије]] је обавестио јавност да су од тог момента отказани сви догађаји под окриљем те организације и да клубови треба да се придржавају даљих упутстава надлежних институција.<ref>{{Cite web|url=https://fss.rs/obavestenje-za-sve-clanove-fss/|title=Важно обавештење|date=16. 3. 2020|accessdate=24. 6. 2020|publisher=[[Фудбалски савез Србије]]}}</ref> У моменту доношења одлуке, Војводина се, после 26 одиграних кола, налазила на 3. месту Суперлиге Србије, за такмичарску 2019/20.<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/ako-se-prekine-prvenstvo-zvezdi-titula-partizan-u-evropu-od-drugog-kola-vosa-i-tsc-u-kvalifikacije/353152|title=Ako se prekine prvenstvo: Zvezdi titula, Partizan u Evropu od drugog kola, Voša i TSC u kvalifikacije|date=16. 3. 2020|accessdate=24. 6. 2020|publisher=mozzartsport.com|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200317203626/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/ako-se-prekine-prvenstvo-zvezdi-titula-partizan-u-evropu-od-drugog-kola-vosa-i-tsc-u-kvalifikacije/353152|archivedate=17. 3. 2020}}</ref> Клуб је надаље обуставио све спортске активности играчког кадра, а током ванредног стања и карантина, тренинзи су се одвијали уз комуникацију путем друштвених мрежа.<ref>{{cite news|url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport/237908/Fudbaleri-Vojvodine-poceli-zajednicke-treninge-ali-onlajn.html|title=Fudbaleri Vojvodine počeli zajedničke treninge, ali onlajn|publisher=021.rs|date=26. 3. 2020|accessdate=24. 6. 2020}}</ref> Окупљање екипе и први заједнички тренинг поново су реализовани почетком маја,<ref>{{cite news|url=https://www.fkvojvodina.rs/fudbaleri-vojvodine-ponovo-treniraju-u-fc-vujadin-boskov/|title=Фудбалери Војводине поново тренирају у ФЦ „Вујадин Бошков“|website=ФК Војводина, званична презентација|date=4. 5. 2020|accessdate=24. 6. 2020}}</ref> а првенство је настављено крајем истог месеца.<ref>{{cite news|url=https://www.fkvojvodina.rs/nastavak-prvenstva-30-maja-bez-plej-ofa-i-plej-auta/|title=Наставак првенства 30. маја, без плеј-офа и плеј-аута|website=ФК Војводина, званична презентација|date=6. 5. 2020|accessdate=24. 6. 2020}}</ref> У међувремену, на седници [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]], одржаној 6. маја 2020. године, [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.#Ток такмичења и измене пропозиција услед пандемије вируса корона|укинуто је доигравање]] у Суперлиги Србије, уз проширење првенства на 20 клубова за наредну сезону.<ref>{{cite news|url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1320451/FSS-saopstenje-nastavak-sezone.html|title=Oglasio se FSS: 4 kola i KRAJ!|website=mondo.rs|date=6. 5. 2020|accessdate=24. 6. 2020}}</ref>|name=vss}} Победом у [[Финале Купа Србије у фудбалу 2020.|финалној утакмици]] Купа Србије за сезону 2019/20, Ђуричин је освојио свој први трофеј у дресу Војводине.<ref name="Kup1920">{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/srpski-kup-je-nas/|title=Српски Куп је наш!|website=ФК Војводина, званична презентација|date=24. 6. 2020|accessdate=24. 6. 2020}}</ref> На том сусрету, одиграном 24. маја 2020. године на [[Стадион Чаир|Стадиону Чаир]] у [[Ниш]]у, против Партизана, остао је на клупи за резервне играче и није улазио у игру.<ref>{{cite news|url=http://partizan.rs/245586-vojvodina-partizan-5/|title=Војводина – Партизан 2:2(1:0), 6:4 након пенала|website=ФК Партизан, званична презентација|date=24. 6. 2020|accessdate=24. 6. 2020|archive-date=25. 06. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625045013/http://partizan.rs/245586-vojvodina-partizan-5/|url-status=dead}}</ref> Први наступ у такмичарској [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]]. Ђуричин је уписао у 3. колу Суперлиге Србије, против Вождовца на крову Тржног центра, када је у игру ушао са клупе.<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/vojvodina/100751/nenad-lalatovic-zbunio-sam-vozdovac|title=Ненад Лалатовић: Збунио сам Вождовац|publisher=[[Спортски журнал]]|date=11. 8. 2020|accessdate=15. 8. 2020}}</ref> У следећем колу такође је у игру ушао као резервиста и постигао погодак за коначних 3 : 0 за победу над екипом Младости из Лучана.<ref>{{cite news|url=https://www.fkmladostlucani.com/index.php/component/k2/item/642-vojvodina-mladost-3-0-0-0.html|title=Vojvodina-Mladost 3:0 (0:0)|website=ФК Младост Лучани, званична презентација|last=Joković|first=Goran|date=17. 8. 2020|accessdate=25. 8. 2020}}</ref> У [[УЕФА Лига Европе 2020/21.#Треће коло квалификација|трећем колу квалификација за Лигу Европе]], када је Војводина гостовала [[ФК Стандард Лијеж|Стандарду]] у [[Лијеж]]у, Ђуричин је заменио Момчила Мркаића у 60. минуту регуларног дела игре. На терену је остао до краја продужетака, после којих је његов тим елиминисан из даљег такмичења резултатом 2 : 1.<ref>{{cite news|url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Sport/254111/UZIVO-Vosa-gubi-u-Lijezu-Standard-poveo-sa-bele-tacke.html|title=TOK MEČA: Vojvodina poražena od Standarda posle produžetaka|publisher=021.rs|date=24. 9. 2020|accessdate=7. 11. 2020}}</ref> Ђуричин је по први пут у сезони био стартер у [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.#Шеснаестина финала|шеснаестини финала]] Купа Србије, против [[ФК Јединство Руменка|Јединства]] у [[Руменка|Руменци]], али га је после првог полувремена заменио Миљан Вукадиновић.<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/kup-srbije-vojvodina-ocekivano-ide-dale-21-10-2020|title=Куп Србије: Војводина очекивано иде даље|website=[[Дневник холдинг]]|date=21. 10. 2020|accessdate=7. 11. 2020|last=Предојевић|first=А.}}</ref> Свој други погодак у сезони Ђуричин је постигао у ремију са [[ФК Металац Горњи Милановац|Металцем]] у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]] у 14. колу Суперлиге Србије.<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/kraljevi-remija-i-nadoknade-partizanova-deca-ukocila-vojvodinu-gornji-milanovac-odoleva-14-meseci/370163|title=Kraljevi remija i nadoknade: Partizanova deca ukočila Vojvodinu, Gornji Milanovac odoleva 14 meseci|website=mozzartsport.com|date=6. 11. 2020|accessdate=7. 11. 2020|last=Joksić|first=Aleksandar}}</ref> Услед позитивног налаза на вирус корона, Ђуричин није био у саставу за сусрет са Радничким из Ниша последњег дана новембра.<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/vojvodina-u-subotu-docekuje-macvu-oporavili-se-kovacevic-i-duricin-04-12-2020|title=Војводина у суботу дочекује Мачву: Опоравили се Ковачевић и Ђуричин|website=[[Дневник холдинг]]|date=4. 12. 2020|accessdate=10. 12. 2020|last=Предојевић|first=А.}}</ref> После доласка [[Вељко Симић|Вељка Симића]] у Војводину, Ђуричин је у јануару 2021. добио сагласност спортског сектора да промени средину.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/uricin-dobio-zeleno-svetlo-i-presao-u-radnicki/375886|title=Đuričin dobio zeleno svetlo i prešao u Radnički|publisher=mozzartsport.com|date=13. 1. 2021|accessdate=13. 1. 2021}}</ref> У дресу Војводине Ђуричин је уписао укупно 54 наступа у Суперлиги Србије уз 6 погодака.<ref>{{cite news|url=https://www.zrenjaninski.com/sport/ognjen-djuricin-napustio-vojvodinu-i-karijeru-nastavlja-u-nisu/|title=Ognjen Đuričin napustio Vojvodinu i karijeru nastavlja u Nišu|publisher=zrenjaninski.com|date=14. 1. 2021|accessdate=16. 4. 2021}}</ref> === Раднички Ниш === Ђуричин је средином јануара 2021. године приступио нишком Радничком и непосредно након тога са екипом је отпутовао у Анталију на зимске припреме.<ref>{{cite web|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Pet-novih-igraca-u-Radnickom-ekipa-na-pripremama-u-Turskoj.sr.html|title=Pet novih igrača u Radničkom, ekipa na pripremama u Turskoj|website=Јужне вести|date=14. 1. 2021|accessdate=16. 4. 2021|last=M|first=J. C.}}</ref> Наступио је на пет припремних утакмица колико је Раднички одиграо.<ref>{{cite news|url=https://fkradnickinis.rs/izvestaji/poraz-od-jagelonije/|title=Пораз од Јагелоније|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација|date=24. 2. 2021|accessdate=16. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fkradnickinis.rs/izvestaji/poraz-od-alanije/|title=Пораз од Аланије|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација|date=24. 2. 2021|accessdate=16. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fkradnickinis.rs/izvestaji/radnicki-bolji-od-inhuleca/|title=Раднички бољи од Инхулеца|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација|date=24. 2. 2021|accessdate=16. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fkradnickinis.rs/izvestaji/remi-protiv-akrona/|title=Реми против Акрона|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација|date=24. 2. 2021|accessdate=16. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fkradnickinis.rs/izvestaji/radnicki-savladao-poljski-lks/|title=Раднички савладао пољски ЛКС|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација|date=24. 2. 2021|accessdate=16. 4. 2021}}</ref> За клуб је званично дебитовао на отварању другог дела сезоне 2020/21. у Суперлиги Србије, када је Раднички ремизирао са [[ФК Металац Горњи Милановац|Металцем]] у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], ушавши у игру у завршници сусрета.<ref>{{cite news|url=https://fkmetalac.rs/2021/02/06/po-bod-metalcu-i-radnickom/|title=Po bod Metalcu i Radničkom|website=ФК Металац Горњи Милановац, званична презентација|date=6. 2. 2021|accessdate=16. 4. 2021}}</ref> На наредном сусрету, одиграо је прво полувреме против Црвене звезде, одиграо је прво полувреме, након чега је замењен.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11042/radnicki-nis-crvena-zvezda-0-1-0-1|title=Раднички Ниш - Црвена звезда 0:1 (0:1)|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=13. 2. 2021|accessdate=11. 6. 2021}}</ref> Свој први погодак у дресу Радничког Ђуричин је постигао у победи над екипом Инђије резултатом 2 : 0 у 34. колу Суперлиге.<ref>{{cite news|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Pobeda-Radnickog-protiv-Indjije-za-beg-iz-opasne-zone.sr.html|title=Pobeda Radničkog protiv Inđije za beg iz opasne zone|website=Јужне вести|date=29. 4. 2021|accessdate=30. 4. 2021|last=M|first=N.}}</ref> Против свог бившег клуба, Војводине, показана су му два жута картона, па је због искључења наредну утакмицу паузирао.<ref>{{cite news|url=https://www.juznevesti.com/Sport/Radnickom-bod-na-Karadjordju.sr.html|title=Radničkom bod na Karađorđu|publisher=Јужне вести|date=5. 5. 2021|accessdate=11. 6. 2021|last=M|first=N.}}</ref> После суспензије се вратио у састав и одиграо последње две утакмице у сезони и са тимом изборио опстанак у лиги.<ref>{{cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/srbija-super-liga/nislije-pazar-i-zmajevi-opstali-rad-i-javor-u-drugoj-ligi/|title=Nišlije, Pazar i Zmajevi opstali, Rad i Javor u drugoj ligi!|publisher=Спорт клуб|date=19. 5. 2021|accessdate=11. 6. 2021|last=Marinković|first=Bojan}}</ref> За екипу Радничког је у другом делу такмичарске 2020/21. одиграо 15 утакмица, од чега 5 као стартер, а постигао је један погодак.<ref>{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/O-Djuricin-634048|title=O. Đuričin|website=resultados-futbol.com|accessdate=11. 6. 2021|language=es}}</ref> Ђуричин је током лета 2021. са екипом Радничког прошао припреме у Словенији,<ref>{{cite news|url=https://fkradnickinis.rs/novosti/Stankovic-ponovo-trener-ekipa-od-dana/|title=Станковић поново тренер, екипа од данас у Словенији|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација|date=26. 6. 2021|accessdate=8. 7. 2021}}</ref> где је на првој контролној утакмици био стрелац једног поготка у победи од 8 : 1 против Брежица.<ref>{{cite news|url=https://fkradnickinis.rs/izvestaji/radnicki-desklairao-brezice/|title=Раднички декласирао Брежице|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација|date=29. 6. 2021|accessdate=8. 7. 2021}}</ref> На трећем контролном сусрету, када је Раднички победио Кршко резултатом 3 : 1, Ђуричин је постигао два поготка.<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/nislije-ubedljive-radnicki-tri-od-tri-djuricin-reseta-293149/|title=Nišlije ubedljive Radnički tri od tri, Đuričin rešeta|last=Sekulović|first=Branko|publisher=maxbetsport.rs|date=7. 7. 2021|accessdate=8. 7. 2021}}</ref> === ИМТ === Ђуричин је 3. септембра 2021, на свој 26. рођендан, потписао једногодишњи уговор са београдским [[ФК ИМТ|ИМТ-ом]].<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/bombu-prelaznog-roka-u-prvoj-ligi-aktivirao-je-imt-superligasko-pojacanje-medju-traktoristima-306723/|title=Bombu prelaznog roka u Prvoj ligi aktivirao je IMT! Superligaško pojačanje među “traktoristima”|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=3. 9. 2021|accessdate=5. 9. 2021}}</ref> Истог дана дебитовао је за свој нови клуб, у минималном поразу који је на домаћем терену претрпео од новосадске [[ФК Младост Нови Сад|Младости]]. У игру је ушао уместо [[Андреја Лазовић|Андреје Лазовића]], а на терену је провео последњих 10 минута сусрета.<ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/71499/imt-izgubio-od-novajlije-iz-novog-sada|title=Prva liga Srbije - IMT izgubio od novajlije iz Novog Sada|last=Vujanović|first=H. D.|publisher=srbijasport.net|date=3. 9. 2021|accessdate=5. 9. 2021}}</ref> Ђуричин је у наредном колу погодио у победи свог тима над екипом Будућности у Добановцима.<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/prva-liga-traktoristi-cudesnim-preokretom-savladali-buducnost-indjiji-derbi-kola-rad-razbio-maler-308554/|title=PRVA LIGA “Traktoristi” čudesnim preokretom savladali Budućnost, Inđiji derbi kola, Rad razbio maler|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=12. 9. 2021|accessdate=13. 9. 2021}}</ref> Наредни погодак постигао је у победи над [[ФК Тимок 1919|Тимоком]], резултатом 4 : 0, у оквиру 18. кола Прве лиге.<ref>{{cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/73025/lagana-cetvorka-novobeogradjana-protiv-timoka|title=Lagana četvorka Novobeograđana protiv Timoka|last=Vujanović|first=H. D.|publisher=srbijasport.net|date=15. 11. 2021|accessdate=18. 11. 2021}}</ref> Био је стрелац и у ремију са [[ОФК Жарково|Жарковом]], у оквиру 28. кола такмичења.<ref>{{cite news|url=https://srbijasport.net/n/75122/imt-stigao-do-remija-na-kraju-sudijske-nadoknade|title=IMT stigao do remija na kraju sudijske nadoknade|last=Đorić|first=M.|publisher=srbijasport.net|date=27. 3. 2022|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> === Крупа === Првог дана августа 2022. Ђуричин је представљен као нови фудбалер [[ФК Крупа|Крупе]].<ref>{{cite news|url=https://sportdc.net/n/143321/krupa-predstavila-uricina|title=Krupa predstavila Đuričina|last=Papaz|first=S.|publisher=sportdc.net|date=1. 8. 2022|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> == Репрезентација == Ђуричин се, у октобру 2018, нашао на списку играча селекције [[Фудбалска репрезентација Србије до 23 године|Србије до 23]] године старости, под вођством [[Милан Обрадовић|Милана Обрадовића]], за пријатељску утакмицу против репрезентације Француске у узрасту до 20 година.<ref>{{cite web|url=http://www.fss.rs/index.php?id=2021&aid=14445| title = Комбинована, млађа селекција Србије (генерација 1995-2000) има јаку проверу против селекције Француске (У-20), 15. октобра у СЦ ФСС| website = [[Фудбалски савез Србије]]|date=5. 10. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин се на тој утакмици, одиграној [[15. октобар|15. октобра]] 2018, нашао у стартној постави селекције Србије, а на терену је био до 62. минута, када је уместо њега у игру ушао [[Борко Дуроњић]]. Србија је на терену [[Кућа фудбала|Куће фудбала]] [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]] у [[Стара Пазова|Старој Пазови]] поражена резултатом 4ː2, док је Ђуричин асистирао [[Душан Влаховић|Душану Влаховићу]] за други гол тог играча на утакмици.<ref name="Srbija_U23">{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/dva-komada-vlahovica-i-lekcije-iz-subotice-malo-za-francusku-sa-prvotimcima-psz-a-arsenala-borusije-fjorentine/308933| title = Dva komada Vlahovića i lekcije iz Subotice - malo za Francusku sa prvotimcima PSŽ-a, Arsenala, Borusije, Fjorentine...|date=15. 8. 2015| accessdate=15. 10. 2018| last=Stanković| first = Dejan| publisher = mozzartsport.com}}</ref> == Начин игре == Ђуричин је 174 [[Центиметар|центиметра]] високи фудбалер, који подједнако добро користи обе ноге и може да наступи на више позиција у [[Нападач (фудбал)|нападу]].<ref name="yt"/><ref name="szkoff"/><ref name="senta"/><ref name="srbijafudbal"/><ref>{{cite web|url=http://mondo.ba/a824235/Sport/Fudbal/Sprint-Vose-za-kraj-prelaznog-roka-stize-Djuricin.html|title=Sprint Voše za kraj prelaznog roka - stiže Đuričin|website=mondo.rs|date=25. 8. 2020|accessdate=24. 6. 2020}}</ref> Као играч екипе [[ФК Сента|Сенте]] у [[Српска лига Војводина|Српској лиги Војводине]], Ђуричин је у 9. колу такмичарске [[Српска лига Војводина 2013/14.|2013/14]]. године постигао [[хет-трик]] у првих десет минута утакмице против [[ФК Текстилац Оџаци|Текстилца]] из [[Оџаци|Оџака]].<ref>{{cite web|url=http://www.fk-senta.org.rs/sr/Vesti/Het-trik-Djuricina-tekstilac-2013-10/|script-title=Het-trik Đuričina| website = ФК Сента, званична презентација| accessdate=24. 10. 2018|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20131102234613/http://www.fk-senta.org.rs/sr/Vesti/Het-trik-Djuricina-tekstilac-2013-10/|date=13. 10. 2013| archivedate=2. 11. 2013}}</ref> Као голгетер се афирмисао у екипи [[ФК Бечеј|Бечеја]], где је током једноипогодишњег ангажмана постигао укупно 66 голова на 50 одиграних утакмица у нижелигашким такмичењима.<ref name="theint"/><ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/fudbal/2942183-zvezda-i-partizan-ce-se-otimati-za-njega-dao-66-golova-za-godinu-dana-dosao-iz-3-lige-u-spartak-i-vec-dominira-video| title = Zvezda i Partizan će se otimati za njega: Dao 66 golova za godinu dana, došao iz 3. lige u Spartak i već dominira! (VIDEO)| website = [[Telegraf.rs|Телеграф]]|date=12. 3. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref><ref name="mozzjv">{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/srpski-dzejmi-vardi-zove-se-ognjen-duricin/290175| title = Srpski Džejmi Vardi zove se Ognjen Đuričin| last=Stanković| first = Dejan| website = mozzartsport.com|date=18. 3. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Важи за изразито брзог играча, са дриблингом, добром техником и прецизним ударцем.<ref name="becejac"/><ref name="yt">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=TzUodIdWux0| title = Ognjen "Bapa" Đuričin #28 - FK Spartak Subotica| last=Korać| first = Stefan| website = [[Јутјуб]]|date=7. 4. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref><ref name="theint"/> Фигурира као извођач [[Једанаестерац|казнених удараца]].<ref name="turija"/><ref name="backa1901"/> Због начина на који се његова каријера развијала, Ђуричина су медији у Србији [[2018]]. године упоредили са енглеским нападачем, [[Џејми Варди|Џејмијем Вардијем]].<ref name="JVSU"/><ref name="mozzjv"/> Нешто раније, као члан [[ФК Земун|Земуна]] и Бечеја, Ђуричин је најчешће носио дрес са бројем 10.<ref name="division4"/><ref name="najuspesniji"/> {{quote box|width=35%|align=right|quote=''Познајем га од раније и верујем да је за њега идеална позиција иза најистуренијег нападача. Он има брзину, тајминг и добар улазак у простор, што је данас и показао. Жао ми је што, због црвеног картона, није одиграо онолико колико сам планирао, али добро, то је све у жару борбе.''|source=—[[Радован Кривокапић]], након утакмице против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебја]], јануар 2019.<ref name="krivokapic"/>}} Током сезоне 2016/17, Ђуричин је најчешће наступао као најистуренији нападач у [[Војвођанска фудбалска лига Север|Војвођанској лиги Север]] и на тај начин се остварио као најбољи стрелац лиге те сезоне,<ref name="dobardan"/> док је у првом делу [[Српска лига Војводина 2017/18.|наредне сезоне]] у [[Српска лига Војводина|Српској лиги Војводине]] углавном деловао као други нападач, иза центарфора [[Младен Ковачевић|Младена Ковачевића]].<ref name="najuspesniji">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/fudbal-ofk-becej-1918-najuspesniji-srpskoligas-u-sve-cetiri-grupe| title = Fudbal: OFK Bečej 1918 najuspešniji srpskoligaš u sve četiri grupe| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=29. 11. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Након периода који је провео у Бечеју, Ђуричина је у своје редове довео [[Суботица|суботички]] [[ФК Спартак Суботица|Спартак]], са планом да замени крилног нападача [[Емил Абаз|Емила Абаза]], који је нешто раније напустио клуб.<ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a1074912/Sport/Fudbal/Aleksandar-Veselinovic-Spartak-Neki-igraci-nisu-leteli-avionom.html| title = Spartak sve mlađi: Neki nisu ni leteli avionom!| last=Vujičić| first = Milutin| website = mondo.rs|date=22. 1. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Ђуричин је том приликом, по стилу игре и физичким карактеристикама, упоређен са бившим играчем Спартака, [[Срђан Плавшић|Срђаном Плавшићем]].<ref name="AM"/> По одласку [[Ђорђе Ивановић|Ђорђа Ивановића]], који је до тада важио за организатора игре у тиму Спартака, у [[ФК Партизан|Партизан]], тадашњи тренер суботичке екипе, [[Александар Веселиновић]], Ђуричину је наменио улогу иза најистуренијег нападача, [[Немања Николић (фудбалер, 1992)|Немање Николића]], у наставку сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18]]. у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]].<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/59707/predsednik-spartaka-od-sutra-bez-dinara-duga| title = Председник Спартака: Од сутра без динара дуга!| website = [[Sportski žurnal]]|date=9. 2. 2018| accessdate=11. 10. 2018}}</ref> Такође, у нешто затворенијим тактичким варијантама, Веселиновић је Ђуричина користио и као [[Играч средине терена (фудбал)#Офанзивни везни|офанзивног везног играча]],<ref>{{cite web| url = https://millenniumsport.rs/2018/08/25/u-finisu-prelaznog-roka-vojvodina-dovela-veliko-pojacanje/| title = U finišu prelaznog roka Vojvodina dovela veliko pojačanje| last = Borocki| first = Mladen| website = millenniumsport.rs| date = 25. 8. 2018| accessdate = 12. 10. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20190204014740/https://millenniumsport.rs/2018/08/25/u-finisu-prelaznog-roka-vojvodina-dovela-veliko-pojacanje/| archive-date = 04. 02. 2019| url-status = dead}}</ref> који је у неким случајевима минутажу делио са [[Немања Главчић|Немањом Главчићем]] на тој позицији.<ref name="AM"/><ref name="glavcic"/><ref>{{cite web|url=http://www.fkspartak.com/maksimalni-ucinak-nakon-tri-kola-plej-ofa| title = Maksimalni učinak nakon tri kola plej ofa| website = ФК Спартак Суботица, званична презентација|date=25. 4. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> По одласку Веселиновића са места шефа стручног штаба Спартака, вођење екипе преузео је његов дотадашњи помоћник, [[Владимир Гаћиновић (фудбалер)|Владимир Гаћиновић]], који је Ђуричина касније најчешће користио у шпицу напада, или на крилним позицијама.<ref name="srbijafudbal"/><ref name="krilo"/><ref name="TM"/> Након поновне краткотрајне сарадње, коју је у екипи [[Нови Сад|новосадске]] [[ФК Војводина|Војводине]] остварио са Александром Веселиновићем, који га је на утакмици против [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] користио иза нападача, новоизабрани тренер, [[Драган Окука]], Ђуричина је померио на крило.<ref name="TM"/> Доласком [[Радован Кривокапић|Радована Кривокапића]] на место шефа стручног штаба Војводине, Ђуричин је током зимских припрема [[2019]]. поново заиграо на позицији иза нападача. Кривокапић је након утакмице против [[ФК Заглебје Лубин|Заглебја]] из [[Лубин]]а, на којој је Ђуричин био једини стрелац, позитивно оценио његову партију, док је сам играч нагласио да му та позиција највише одговара.<ref name="izaspica">{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/vojvodina/75366/djuricin-svi-su-treneru-okuki-govorili-da-me-sa-krila-pomeri-unutra-ali-uzalud|title=Ђуричин: Сви су тренеру Окуки говорили да ме са крила помери унутра, али узалуд…|website=[[Спортски журнал]]|date=3. 2. 2019|accessdate=3. 2. 2019}}</ref><ref name="zaglebje"/><ref name="krivokapic">{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/krivokapic-nase-najbolje-izdanje-do-sada/|title=Кривокапић: Наше најбоље издање до сада|website=ФК Војводина, званична презентација|date=31. 1. 2019|accessdate=1. 2. 2019}}</ref> {{quote box|width=30%|align=left|quote=''Mислим да ове сезоне може да експлодира и Ђуричин, који је исто млад играч, јер има 23 године.''|source=—[[Ненад Лалатовић]], јул 2019.<ref name="lalatovic"/>}} На 24 одиграна сусрета, колико је забележио током своје прве сезоне у екипи Војводине, Ђуричин је постигао укупно 3 поготка, од чега два у Купу Србије и један у првенству.<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/ognen-duricin-fudbaler-vojvodine-svaka-utakmica-novo-dokazivane-05-07-2019|title=Огњен Ђуричин, фудбалер Војводине: Свака утакмица ново доказивање|last=Предојевић|first=А.|website=[[Дневник холдинг]]|date=5. 7. 2019|accessdate=29. 7. 2019}}</ref> Током летњих припрема исте године, под вођством [[Ненад Лалатовић|Ненада Лалатовића]], Ђуричин је у Словенији одиграо четири утакмице, на којима је постогигао укупно пет погодака, од чега четири на утакмици против [[НК Брежице|Брежица]].<ref name="brezice4"/> Током тог периода је, поред постигнутих погодака, учествовао и у великом броју нападачких акција свог тима,<ref name="triglav32"/><ref name="krsko10"/><ref name="gorica12"/> док је Лалатовић позитивно оценио његову игру.<ref name="lalatovic">{{cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/nenad-lalatovic-odgovarao-na-pitanja-vojvodinasa/?script=cir|title=Ненад Лалатовић одговарао на питања војводинаша|website=ФК Војводина, званична презентација|date=10. 7. 2019|accessdate=11. 2. 2019}}</ref> {{quote box|width=32%|align=right|quote=''У таквим ситуацијама нема се времена за колебања, или да се мисли на негативне последице. Све траје колико и трептај ока: залетиш се, зажмуриш и опалиш свом снагом. Ето, тако сам дао гол у Крушевцу.''|source=—Огњен Ђуричин, јул 2019.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/83229/djuricin-o-majstoriji-pod-bagdalom-zazmuris-i-opalis-svom-snagom|title=Ђуричин о мајсторији Под Багдалом: Зажмуриш и опалиш свом снагом|website=[[Спортски журнал]]|date=30. 7. 2019|accessdate=30. 7. 2019}}</ref>}} На отварању сезоне у Суперлиги Србије за сезону [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]], Лалатовић је Ђуричину наменио улогу на левом боку у маневерском делу терена, у формацији 4-2-3-1.<ref name="nfkvosa"/> На тај начин добио прилику да заједно за [[Петар Бојић|Петром Бојићем]] и [[Езе Винсент Океухи|Винсентом Езеом]] игра иза најистуренијег [[Бојан Матић|Бојана Матића]], који му је био саиграч на почетку сениорске каријере у [[ФК Јединство Нови Бечеј|Јединству]] из [[Нови Бечеј|Новог Бечеја]].<ref name="jdnb"/> Лалатовић је тако заменио стране Ђуричину и Езеу,<ref>{{cite web|url=http://fudbal.hotsport.rs/2019/06/12/pocelo-vojvodina-startovala-bez-trenera-sa-34-igraca/|title=POČELO: Vojvodina startovala bez trenera sa 34 igrača!|last=Noveski|first=Darko|website=hotsport.rs|date=12. 7. 2019|accessdate=29. 7. 2019}}</ref> чиме им је омогућио улазак у средину и стварање простора за ударце ка противничком голу.<ref name="igolsezone"/> Први погодак Војводине на гостовању [[ФК Напредак Крушевац|Напретку]] у [[Крушевац|Крушевцу]] у оквиру другог кола Суперлиге Србије, када је после Ђуричиновог шута лопта завршила у горњем левом углу [[Гол|врата]], сврстан је у конкуренцију за гол кола, према анкетама и писању медија.<ref>{{cite web|url=https://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/napredak-vojvodina-ognjen-djuricin/yqrm2tb|title=BOMBA ĐURIČINA ZA TRI BODA Vojvodina porazila Napredak u Kruševcu, Novosađani i pobede dva od dva|last=Lazić|first=Petar|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=28. 7. 2019|accessdate=30. 7. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a1207918/Sport/Fudbal/Mondo-anketa-gol-kola-Superlige-Ognjen-Djuricin-ili-Milos-Adamovic.html|title=ANKETA: Gol vikenda - Đuričin ili Adamović? Glasajte!|website=mondo.rs|date=29. 7. 2019|accessdate=30. 7. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://sr-rs.facebook.com/SuperLigaSrbijeOfficial/videos/2463123337059940/|title=Top 5 golova - 2.kolo Linglong Tire Super lige Srbije|website=Суперлига Србије у фудбалу, фејсбук страница|date=30. 7. 2019|accessdate=31. 7. 2019}}</ref> Ђуричин је за погодак награђен сатом, као поклоном [[Фудбалски савез Србије|Фудбалског савеза Србије]], који му је уручен почетком октобра 2019. године, након употпуњеног другог кола.<ref name="Gol_kola">{{cite web|url=https://fss.rs/fss-darovi-na-karadjordju-nikola-drincic-i-ognjen-djuricin-novi-laureati-za-najlepsi-gol-video|title=<nowiki>ФСС дарови на "Карађорђу" | Никола Дринчић и Огњен Ђуричин лауреати за најлепши гол (Видео)</nowiki>|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=4. 10. 2019|accessdate=5. 10. 2019}}</ref> По доласку у нишки Раднички, Ђуричин је представљен као фудбалер који може да одигра свим позицијама иза најистуренијег нападача.<ref>{{cite news|url=https://niskevesti.rs/fudbaleri-radnickog-otputovali-u-tursku-sa-petoricom-novih-igraca/|title=Fudbaleri Radničkog otputovali u Tursku sa petoricom novih igrača|publisher=[[Нишке вести]]|date=14. 1. 2021|accessdate=16. 4. 2021|last=M|first=J. C.}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|5. августа 2022.}}<ref name="TM">{{Transfermarkt|409579}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:95%" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Јединство Нови Бечеј|Јединство Нови Бечеј]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |2012/13.<ref name="jdnb"/> |[[Војвођанска фудбалска лига Исток|Војвођанска лига Исток]] !23!!3!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!23!!3 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Сента|Сента]] |[[Српска лига Војводина 2013/14.|2013/14.]]<ref name="senta"/> |rowspan="2"|[[Српска лига Војводина]] |30||6||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''30'''||'''6''' |- |[[Српска лига Војводина 2014/15.|2014/15.]]<ref name="senta"/> |14||4||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''14'''||'''4''' |- !colspan="2"|Укупно !44!!10!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!44!!10 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Земун|Земун]] |[[Српска лига Београд 2014/15.|2014/15.]]<ref name="srbijafudbal"/> |[[Српска лига Београд]] |5||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''5'''||'''1''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2015/16.|2015/16.]]<ref name="pls">{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=-1&igracid=2942|title=Đuričin, Ognjen|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|date=1. 11. 2015|accessdate=29. 7. 2019}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |3||0||2{{efn|Укључује утакмицу [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.#Претколо|претколу]] [[Куп Србије у фудбалу|Купа Србије]], против екипе [[ФК Јединство Путеви|Јединства Путева]] из [[Ужице|Ужица]],<ref>{{cite web|url=http://infoera.rs/2015/09/03/pretkolo-kupa-zemun-jedinstvo-putevi-10|script-title=PRETKOLO KUPA: Zemun- Jedinstvo Putevi 1:0| website = infoera.rs|date=2. 9. 2015| accessdate=3. 9. 2015|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20170113040156/http://infoera.rs/2015/09/03/pretkolo-kupa-zemun-jedinstvo-putevi-10| archivedate=13. 1. 2017}}</ref> те сусрет [[Куп Србије у фудбалу 2015/16.#Шеснаестина финала|шеснаестине финала]], против [[Суботица|суботичког]] [[ФК Спартак Суботица|Спартака]].<ref>{{cite web|url=https://www.subotica.com/vesti/fudbaleri-spartaka-savladali-zemun-za-prolazak-u-1/8-finala-kupa-srbije-id24266.html|title=Fudbaleri Spartaka savladali Zemun za prolazak u 1/8 finala Kupa Srbije|website=subotica.com|date=28. 10. 2015|accessdate=12. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20160405173838/http://www.subotica.com/vesti/fudbaleri-spartaka-savladali-zemun-za-prolazak-u-1/8-finala-kupa-srbije-id24266.html|archive-date=05. 04. 2016|url-status=dead}}</ref>| name = prm}}||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''5'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !8!!1!!2!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!10!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Срем Јаково|Срем Јаково]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Српска лига Београд 2015/16.|2015/16.]]<ref name="srbijafudbal"/> |Српска лига Београд !5!!1!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!5!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |Мунфоркс |2016.<ref name="division4"/> |Шеста лига Шведске !9!!11!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!9!!11 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Бечеј|Бечеј]] |2016/17.<ref name="ucinak"/> |[[Војвођанска фудбалска лига Север|Војвођанска лига Север]] |30||45||colspan="2"|—||colspan="2"|—||4{{efn|Укључује утакмице подручних купова на територији Војводине, против екипа [[ФК Војводина Бачко Градиште|Војводине]] из [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]],<ref name="vojvodinabg"/> [[ФК Србобран|Србобрана]],<ref name="srbobran"/> [[ФК Бачка 1901|Бачке 1901]] из [[Суботица|Суботице]]<ref name="backa1901"/> и [[ФК Динамо Панчево|Динама]] из [[Панчево|Панчева]].<ref name="dinamo1945"/>| name = cupfav}}||4||'''34'''||'''49''' |- |[[Српска лига Војводина 2017/18.|2017/18.]]<ref name="srbijafudbal"/> |Српска лига Војводина |15||16||colspan="2"|—||colspan="2"|—||1{{efn|Односи се на куп утакмицу [[Град Суботица|градског савеза Суботице]],<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/izmena-termina-kup-utakmice-sa-potisjem-od-15-sati/| title = Izmena termina kup utakmice: Sa Potisjem od 15 sati| website = mojbecej.rs|date=16. 10. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> против екипе [[ФК Потисје Кањижа|Потисја]] из [[Кањижа|Кањиже]].<ref name="potisje"/>| name = cupfva}}||1||'''16'''||'''17''' |- !colspan="2"|Укупно !45!!61!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!5!!5!!50!!66 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |Амал <small>'''''(позајмица)'''''</small> |2017.<ref>{{cite web|url=http://nwt.se/amal/pd-sport/2017/03/01/landslagsspelare-klar-for-ifk-amal| title = Landslagsspelare klar för IFK Åmål| last=Tacacho| first = Fredrik| website = nwt.se| language = sv|date=1. 3. 2017| accessdate=12. 10. 2018| trans-title = Репрезентативац је спреман за ИФК Амал| archive-url = https://web.archive.org/web/20181013053930/https://nwt.se/amal/pd-sport/2017/03/01/landslagsspelare-klar-for-ifk-amal#| archive-date=13. 10. 2018|url-status=dead| df = }}</ref> |Пета лига Шведске !4{{efn|Укључује утакмице против екипа [[ФК Карлскога|Карлскоге]],<ref>{{cite web|url=https://svenskfotboll.se/ft.aspx?scr=result&fmid=3501301| title = KB Karlskoga FF 2–4 IFK Åmål| website = svenskfotboll.se| language = sv|date=10. 6. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> [[ФК Ешилструна|Ешилструне]],<ref>{{cite web|url=https://svenskfotboll.se/ft.aspx?scr=result&fmid=3501308| title = IFK Åmål FF 3–0 IFK Eskilstuna| website = svenskfotboll.se| language = sv|date=17. 6. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> [[ФК Суне|Сунеа]]<ref>{{cite web|url=https://svenskfotboll.se/ft.aspx?scr=result&fmid=3501311| title = IFK Sunne Fotboll FF 1–3 IFK Åmål FF| website = svenskfotboll.se| language = sv|date=22. 6. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> и [[ФК Олме|Олмеа]].<ref>{{cite web|url=http://fogis.se/information/?scr=result&fmid=3501320| title = IFK Ölme 0–6 IFK Åmål FF| website = fogis.se| language = sv|date=1. 7. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref>| name = div3}}!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!1{{efn|Односи се на утакмицу купа Далсланд банке, против [[ФК Едс|Едса]].<ref>{{cite web|url=http://www.ifkamal.com/varalag/A-Fotboll/NyheterSenior/Nyhetsarkiv/vinstmotedsffidalslandssparbankscup3-0/|title=Vinst mot Eds FF i Dalslands Sparbanks cup, 3-0|trans-title=Победа против Едса у купу Далсланд Спарбанка, 3ː0|website=ФК Амал, званична презентација|language=sv|date=14. 6. 2017|accessdate=12. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181012175442/http://www.ifkamal.com/varalag/A-Fotboll/NyheterSenior/Nyhetsarkiv/vinstmotedsffidalslandssparbankscup3-0/|archive-date=12. 10. 2018|url-status=dead}}</ref>|name=dmsc}}!!1!!5!!3 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.|2017/18.]]<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/sezone/2017-18/player/2-super-liga-srbije-2017-18/1277-28-uricin-ognjen| title = Đuričin, Ognjen — sezona 2017/18.| website = Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> | rowspan="2"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |15||5||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''15'''||'''5''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=http://www.superliga.rs/sezone/2018-19/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1722-28-uricin-ognjen| title = Đuričin, Ognjen — sezona 2018/19.| website = Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> | 3||0||colspan="2"|—||6{{efn|Све утакмице одигране су у оквиру [[УЕФА лига Европе 2018/19.#Квалификације|квалификација]] за [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]].<ref>{{cite web|url=https://www.whoscored.com/Players/354237/Show/Ognjen-Djuricin| title = Ognjen Djuricin| website = whoscored.com| accessdate=12. 10. 2018| language = en}}</ref>| name = uel}}||1||colspan="2"|—||'''9'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !18!!5!!colspan="2"|—!!6!!1!!colspan="2"|—!!24!!6 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Војводина|Војводина]] |2018/19.<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2018-19/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1813-23-uricin-ognjen| title = Đuričin, Ognjen — sezona 2018/19.| website = Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> |rowspan="3"|Суперлига Србије |21||1||3||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''24'''||'''3''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref name="sls1920"/> |24||3||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''26'''||'''3''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2796-80-uricin-ognjen| title = Đuričin, Ognjen — sezona 2020/21.| website = Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација| accessdate=8. 8. 2020}}</ref> |9||2||1||0||1||0||colspan="2"|—||'''11'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !54!!6!!6!!2!!1!!0!!colspan="2"|—!!61!!8 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |2020/21.<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3420-11-uricin-ognjen| title = Đuričin, Ognjen — sezona 2020/21.| website = Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација| accessdate=16. 4. 2021}}</ref> |rowspan="2"|Суперлига Србије |15||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''15'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3798-81-uricin-ognjen| title = Đuričin, Ognjen — sezona 2021/22.| website = Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација| accessdate=27. 7. 2021}}</ref> |0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !15!!1!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!15!!1 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК ИМТ|ИМТ]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2020-21/player/6-prva-liga-srbije-2021-22/3818-14-uricin-ognjen|title=Đuričin, Ognjen — sezona 2021/22.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 9. 2021}}</ref> |Прва лига Србије !20!!3!!0!!0!!colspan="2"|—!!0!!0!!20!!3 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Крупа|Крупа]] |[[Прва лига Републике Српске у фудбалу 2022/23.|2022/23.]] |[[Прва лига Републике Српске у фудбалу|Прва лига Републике Српске]] |0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !245!!104!!8!!2!!7!!1!!6!!6!!266!!113 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} === Утакмице у дресу репрезентације === {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 83%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 23 године|Репрезентација Србије у узрасту до 23 године старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2018|10|15}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 4 |{{зас|Француска}} Француска | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Srbija_U23"/> |- ! style="text-align:center" | 1 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" |<ref name="TM"/> |} == Трофеји и награде == {{Други пројекти | commons = Ognjen Đuričin | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Огњен Ђуричин }} === Екипно === ;Јединство Нови Бечеј * [[Војвођанска фудбалска лига Исток|Војвођанска лига Исток]]: 2012/13.<ref name="jdnb"/> ;Земун * [[Српска лига Београд]]: [[Српска лига Београд 2014/15.|2014/15]].<ref name="zemunpls"/> ;Бечеј * [[Војвођанска фудбалска лига Север|Војвођанска лига Север]]: 2016/17.<ref name="dobardan"/> * [[Српска лига Војводина]]: [[Српска лига Војводина 2017/18.|2017/18]].<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/veliki-uspeh-becejskog-fudbala-iz-strucnog-i-rukovodeceg-ugla| title = Veliki uspeh bečejskog fudbala iz stručnog i rukovodećeg ugla| last=Jankov| first = Vlastimir| website = mojbecej.rs|date=5. 6. 2018| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> ;Војводина * [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]]: [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]].<ref name="Kup1920"/> === Појединачно === * Најбољи спортиста [[Општина Бечеј|општине Бечеј]] у мушкој конкуренцији за [[2017]]. годину<ref name="bestathlete"/> * Гол кола у Суперлиги Србије<ref name="Gol_kola"/> == Приватно == Ђуричин је рођен у [[Зрењанин]]у,<ref name="szkoff">{{cite web|url=http://www.fkspartak.com/svi-igraci/28-djuricin-ognjen| title = Đuričin, Ognjen| website = ФК Спартак Суботица, званична презентација| accessdate=12. 10. 2018}}</ref><ref name="senta"/><ref name="srbijafudbal"/> али порекло води из [[Нови Бечеј|Новог Бечеја]], удаљеног око 30 [[километар]]а [[Ваздушна перспектива|ваздушном линијом]] од места његовог рођења.<ref>{{cite web|url=https://www.mojaavantura.com/rastojanje/udaljenost-novi-becej_zrenjanin| title = Udaljenost Novi Becej Zrenjanin| website = mojaavantura.com| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> Његов деда по оцу, Стеван Ђуричин Бапа, такође је бивши фудбалер, који је наступао као [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбени играч]] за [[ФК Пролетер Зрењанин|Пролетер]] из Зрењанина и новобечејско [[ФК Јединство Нови Бечеј|Јединство]].<ref>{{cite web| url = http://www.novibechej.com/devedeset-godina-fudbala/1331-povratak-starih-asova-i-napori-za-konsolidaciju-tima| title = Povratak starih asova i napori za konsolidaciju tima| last = Mečkić| first = Lazar| website = novibechej.com| accessdate = 12. 10. 2018| archive-date = 22. 08. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180822025647/http://www.novibechej.com/devedeset-godina-fudbala/1331-povratak-starih-asova-i-napori-za-konsolidaciju-tima| url-status = dead}}</ref> Због свог начина игре, Огњен Ђуричин је прозван ''[[Мангуп (неваљалац)|Враголан]] са [[Тиса|Тисе]]''.<ref name="theint">{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/becejski-fudbaler-duricin-seli-se-u-spartak-26-12-2017| title = Бечејски фудбалер Ђуричин сели се у Спартак| last=Јанков| first = Властимир| website = [[Дневник холдинг]]|date=26. 12. 2017| accessdate=12. 10. 2018}}</ref> == Напомене == {{reflist|group=lower-alpha}} == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{портал|биографија|фудбал|Србија}} * {{Soccerway|ognjen-uriin/413144}} * {{Soccerbase|111011}} * {{UEFA player|250077244}} * {{WorldFootball.net|ognjen-djuricin}} * {{Footballdatabase|290053}} * {{Zerozero|627905}} * [https://www2.svenskfotboll.se/cuper-och-serier/information/?scr=player&fplid=ea2be8e8-14bd-428e-84b7-a78fe90c32e1 Огњен Ђуричин] на сајту [[Фудбалски савез Шведске|Фудбалског савеза Шведске]] {{св}} {{DEFAULTSORT:Ђуричин, Огњен}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Спортисти из Зрењанина]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Баната]] [[Категорија:Фудбалери Јединства Нови Бечеј]] [[Категорија:Фудбалери Сенте]] [[Категорија:Фудбалери Земуна]] [[Категорија:Фудбалери Срема Јаково]] [[Категорија:Фудбалери Бечеја]] [[Категорија:Фудбалери Спартака Суботице]] [[Категорија:Фудбалери Војводине]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Ниш]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери ИМТ-а]] [[Категорија:Фудбалери Крупе]] g51ry2lzzf3um75p17auyabfttpyntn 10 3924567 25139172 24370215 2022-08-05T07:53:58Z Djordjes 108 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Шаблон:Википедија/Википедијанац стажиста |title = [[Википедија:Википедијанац стажиста|Википедија:Википедијанац стажиста]] | state = {{{state|autocollapse}}} | listclass = hlist |image = [[Датотека:Wikipedia-logo-v2-sr.png|100px]] |above = |group1 = 2014. |list1 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Универзитетска библиотека 2014|Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у Београду]] |group2 = 2015. |list2 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Ботаничка башта Јевремовац 2015|Ботаничка башта „Јевремовац” у Београду]] |group3 = 2016. |list3 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Универзитетска библиотека 2016|Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у Београду]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј у Смедереву 2016|Музеј у Смедереву]] |group4 = 2017. |list4 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2017|Музеј Југославије, Београд]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив Суботица 2017|Историјски архив у Суботици]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј у Лесковцу 2017.|Народни музеј у Лесковцу]] |group5 = 2018. |list5 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2018.|Музеј Југославије, Београд]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Војводине 2018|Музеј Војводине, Нови Сад]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј у Врбасу 2018|Градски музеј у Врбасу]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив у Панчеву 2018|Историјски архив у Панчеву]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Републички завод за заштиту споменика културе Београд 2018|Републички завод за заштиту споменика културе Београд]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив Пирот 2018|Историјски архив у Пироту]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2018/2019.|Позоришни музеј Војводине, Нови Сад]] |group6 = 2019. |list6 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј науке и технике Београд 2019|Музеј науке и технике, Београд]] * [[Википедија:Вики_библиотекар/2019#Википедијанац_стажиста|Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Српско народно позориште, Нови Сад, 2019.|Српско народно позориште, Нови Сад]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј војвођанских Словака 2019|Музеј војвођанских Словака, Бачки Петровац]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив Неготин 2019|Историјски архив Неготин]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Карловачка гимназија 2019|Карловачка гимназија]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Завод за заштиту споменика културе Зрењанин 2019|Завод за заштиту споменика културе Зрењанин]] |group7 = 2020. |list7 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Народни музеј Топлице|Народни музеј Топлице, Прокупље]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” 2020|Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Удружење ликовних уметника Србије 2020|Удружење ликовних уметника Србије]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Библиотека града Београда 2020|Библиотека града Београда]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Културни Центар Рекс 2020|Културни центар Рекс]] |group8 = 2021. |list8 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј афричке уметности (Београд)|Музеј афричке уметности, Београд]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Јеврејска дигитална библиотека 2021|Јеврејска дигитална библиотека]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј рудничко-таковског краја 2021|Музеј рудничко-таковског краја]] *[[Википедија:Википедијанац стажиста/Народна библиотека Пирот 2021|Народна библиотека Пирот]] |group8 = 2022. |list8 = * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Задужбина Илије М. Коларца 2022.|Задужбина Илије М. Коларца]] * [[Википедија:Википедијанац стажиста/Српска академија наука и уметности 2022.|Српска академија наука и уметности]] }} nykia3h9plsg0fym3jgkg1afu2smq1g 0 3926558 25139236 23691681 2022-08-05T09:21:15Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}} '''Ратни логор Дервента''' био је логор за вријеме [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] којим је управљала хрватска војска и у којем су српски цивили држани и мучени.{{чињеница|датум=11. 2018.}} Налазио се у [[Дервента|Дервенти]], насељу у близини границе са [[Хрватска|Хрватском]] и постојао је у периоду од априла до јуна 1992. године.<ref name=":0">{{Cite news|url=http://www.nbcnews.com/id/42145729/ns/us_news-crime_and_courts/t/lovely-ky-woman-accused-horrific-war-crimes/#.U0hcwaKzPXQ|title='Lovely' Ky. woman accused of horrific war crimes|date=18. 03. 2011|work=msnbc.com|accessdate=16. 11. 2018|language=en}}</ref><ref name=":1">{{Cite news|url=http://balkans.aljazeera.net/vijesti/azra-basic-trazi-blokadu-izrucenja-bih|title=Azra Bašić traži blokadu izručenja BiH|date=30. 08. 2012|work=Al Jazeera Balkans|accessdate=16. 11. 2018|language=bs}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/hronika/glas-javnosti-15-11-2011/azra-dva-noza-klala-srpske-civile-po-derventi|title=Azra dva noža klala srpske civile po Derventi {{!}} Glas javnosti|website=www.glas-javnosti.rs|language=sr|accessdate=16. 11. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.nytimes.com/2011/04/04/us/04hide.html?pagewanted=all|title=Dark Past in Balkan War Intrudes on New Life|last=Gay|first=Malcolm|accessdate=16. 11. 2018|language=en}}</ref> Главни логор био је смјештен у згради бивше [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] у центру Дервенте, што је данас Културни центар.<ref name=":2" /><ref name=":3">{{Cite news|url=http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Derventa-Sjecanje-na-ubijene-srpske-logorase/lat/82769.html|title=Derventa: Sjećanje na ubijene srpske logoraše|work=Glas Srpske|accessdate=16. 11. 2018}}</ref> Број затвореника и смртних случајева још увијек није познат. == Историја == Рат у Босни и Херцеговини почео је у априлу 1992. године када су хрватске и муслиманске паравојне формације, као и [[Хрватско вијеће одбране]], у насељима од [[Брод (Република Српска)|Брода]] до [[Дервента|Дервенте]] у близини границе са Хрватском, извршили етничко чишћење и ратне злочине против српског цивилног становништва.<ref name=":0" /><ref name=":1" /><ref name=":2" /> Многи људи су депортовани у логоре који су се налазили у Дервенти и околини.<ref>{{Cite web|url=http://derstandard.at/1342948034936/Kroatische-Kriegsverbrecherin-wird-von-USA-an-Bosnien-ausgeliefert|title=USA liefern kroatische Kriegsverbrecherin an Bosnien aus - derStandard.at|website=DER STANDARD|accessdate=16. 11. 2018}}</ref> Већина цивила депортована је углавном из насеља Чардак у логор Дервента. Скоро сви становници Чардака доведени су у логор 26. априла 1992. године, на православни Васкрс, а остали су убијени док су им куће паљене.<ref name=":0" /><ref name=":4">{{Cite news|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64914|title=Освештан спомен-комплекс "Чардак"|last=Srpska|first=RTRS, Radio Теlevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of|work=РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС|accessdate=16. 11. 2018}}</ref> Током овог периода убијен је 41 Србин, 36 њих током рације на Чардаку и 5 у логорима, укључујући старије људе, жене и дјецу.<ref name=":4" /> Овај инцидент сматра се [[Масакр на Чардаку|Масакром на Чардаку]]. Данас, на Чардаку постоји спомен-комплекс "Чардак" који је подигнут 7. јула 2012. године у спомен жртвама злочина почињеног на мјесту гдје је раније откривена масовна горбница са 19 тијела. Спомен-комплекс се састоји од спомен-плоче, споменика и спомен-цркве.<ref name=":4" /> Логор је отворен 12. априла 1992. године у згради бивше Југословенске народне армије у центру града, а данашњем Културном центру, у ком је у почетку било око 200 људи. У логору је било убистава, док су остали затвореници мучени; између осталог су били пребијани док се не онесвијесте, приморани да пију бензин и руке и лице су им паљени.<ref name=":0" /> Остали затвореници су одведени у два оближња логора Пољари и Рабић, гдје су се дешавали слични инциденти. Данас се испред зграде налази спомен-плоча.<ref name=":3" /> [[Азра Башић]], звана "Азра — два ножа" или "крвава Азра", позната је по злочинима у логору Дервента.<ref name=":0" /><ref name=":1" /><ref>{{Cite web|url=http://www.sudbih.gov.ba/files/docs/presude/2008/Ivica_Vrdoljak_-_Prvostepena_presuda.pdf|title=Wayback Machine|date=07. 12. 2008|accessdate=16. 11. 2018|archive-date=07. 12. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20081207152059/http://www.sudbih.gov.ba/files/docs/presude/2008/Ivica_Vrdoljak_-_Prvostepena_presuda.pdf|url-status=unfit}}</ref> Према америчким судским документима, Азра је починила озбиљна злодјела према затвореницима и убила је најмање једног човјека. Два логораша су потврдила да је убила логораша Благоја Ђураша тако што му је убола нож у врат. Ђураш је незаконито ухапшен и доведен у логор у Дервенти. Ту су га хрватски и муслимански војници претукли. Азра је остале логораше, који су били претучени и свезани, вукла за косу и тјерала да пију Ђурашеву крв. Једном затворенику је одсјекла полни орган. Логораши су свједочили и да је Азра затвореницима клијештима чупала уши и врућим жерачима их хватала за тестисе. Неке је скидала и тјерала да пужу по поду пуном стакла, а она би им сјела на леђа и ставила им уже у уста које је повлачила рукама.<ref name=":2" /> == Суђење == Азра Башић је ухапшена 2011. године након дуге потјере у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и оптужена је за ратне злочине.<ref name=":0" /> Бивши припадник ХВО Ивица Врдољак осуђен је на пет година затвора због злочина почињених у околини Дервенте као и у логорима.<ref name=":3" /> == Референце == {{reflist|30em}} [[Категорија:Логори]] [[Категорија:Рат у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Град Дервента]] 2yg08ufsyw7ta6r2nmt9p51xwz8mubg 14 3931035 25138352 24423195 2022-08-04T12:25:43Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кат}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Пролетер]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] lxcxwpqsbw6ks0cw8k2mpdb0dh7z1n3 10 3936797 25139163 24422644 2022-08-05T07:29:25Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name=ФК Вождовац |state = {{{state|autocollapse}}} |bodyclass = hlist |titlestyle = background:#FEFEFA; color:#D92121; |title = [[ФК Вождовац|<font style="color:#D92121;">ФК Вождовац]] — састав у сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|<font style="color:#D92121;">2022/23.]] |list1 = <div> {{football squad2 player|no=3|name=[[Филип Дамјановић|Дамјановић]]}} {{football squad2 player|no=5|name=[[Милош Миловић|Миловић]]}} {{football squad2 player|no=7|name=[[Арихиро Сентоку|Сентоку]]}} {{football squad2 player|no=9|name={{аббр|Теодоровић|Данило Теодоровић}}}} {{football squad2 player|no=10|name=[[Вељко Трифуновић|Трифуновић]]}} {{football squad2 player|no=11|name=[[Никша Вујановић|Вујановић]]}} {{football squad2 player|no=13|name=[[Мартин Новаковић|Новаковић]]}} {{football squad2 player|no=15|name=[[Марко Мијаиловић|Мијаиловић]]}} {{football squad2 player|no=17|name={{аббр|Живковић|Стефан Живковић (фудбалер, 2003)}}}} {{football squad2 player|no=18|name={{аббр|Кљајић|Обрен Кљајић}}}} {{football squad2 player|no=19|name=[[Андрија Катић|Катић]]}} {{голман}} {{football squad2 player|no=20|name={{аббр|Ђорђевић|Матеја Ђорђевић}}}} {{football squad2 player|no=21|name=[[Един Ајдиновић|Ајдиновић]]}} {{football squad2 player|no=22|name={{аббр|Бјелица|Сергеј Бјелица}}}} {{голман}} {{football squad2 player|no=24|name=[[Бранислав Марковић|Марковић]]}} {{football squad2 player|no=25|name=[[Стефан Пуртић|Пуртић]]}} {{football squad2 player|no=27|name=[[Милош Пантовић (фудбалер, 2002)|Пантовић]]}} {{football squad2 player|no=28|name=[[Марко Ђуришић|Ђуришић]]}} {{football squad2 player|no=30|name=[[Александар Ћирковић|Ћирковић]]}} {{football squad2 player|no=31|name=[[Милош Крунић|Крунић]]}} {{голман}} {{football squad2 player|no=33|name={{аббр|Ђуричић|Никола Ђуричић}}}} {{football squad2 player|no=35|name=[[Марко Ивезић|Ивезић]]}} {{капитен}} {{football squad2 player|no=44|name=[[Стефан Хајдин|Хајдин]]}} {{football squad2 player|no=72|name=[[Борисав Бурмаз|Бурмаз]]}} * Тренер: [[Небојша Јандрић|Јандрић]] }}<noinclude> [[Категорија:ФК Вождовац]] [[Категорија:Шаблони за састав српских фудбалских клубова|В]] </noinclude> m2vvzdl4f9fj4kcoarp9b7f4ywootj8 0 3942738 25138807 24924133 2022-08-04T19:10:07Z Dragan59 310628 /* Серијски програм */ок wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Радиодифузна мрежа | име = Суперстар ТВ | лого = Superstar TV.png | слика = | тип = [[Претплатничка телевизија|претплатнички телевизијски]] [[Телевизијски канал|канал]] | брендирање = | оснивање = | тестна_картица = | тестни_пренос = | датум_првог_емитовања = | земља = {{застава|Србија}} | доступност = | датум_оснивања = {{start date and age|2018|11|15}} | оснивач = | слоган = | мото = | ТВ_станице = | ТВ_предајници = | радијске_станице = | радијски_предајници = | тржишни_удео = | задужбина = | приход = | нето_приход = | лиценцно_подручје = | седиште = Милутина Миланковића 9, [[Београд]] | радиодифузно_подручје = | подручје = | нација = | региони = | ERP = | власник = [[Телеком Србија]] | матица = | кључни_људи = Небојша Жугић (директор, главни и одговорни уредник) | датум_покретања = {{start date and age|2018|11|15}} | датум_гашења = | претходник = | наследник = | бивша_имена = | дигитални_канал = | виртуелни_канал = | аналогни_канал = | формат_слике = -{1080i}- (-{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}-) | позивни_знакови = | значење_позива = | бивши_позиви = | мрежне_афилијације = [[Суперстар 2]] | афилијације = | групе = | бивше_афилијације = | веб-каст = | веб-сајт = {{URL|www.superstartv.rs}} | фусноте = }} '''Суперстар ТВ'''<ref>{{cite web |title=SUPERSTAR TV ekskluzivno |url=https://mts.rs/Privatni/Televizija/Sta-da-gledam-/SUPERSTARTV-ekskluzivno |website=mts - Tvoj svet |accessdate=19. 4. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190419114625/https://mts.rs/Privatni/Televizija/Sta-da-gledam-/SUPERSTARTV-ekskluzivno |archive-date=19. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> је [[Телевизија у Србији|српски]] [[Претплатничка телевизија|претплатнички телевизијски]] [[Телевизијски канал|канал]] у власништву предузећа [[Телеком Србија]]. Покренут је 15. новембра 2018. године. Седиште канала се налази на адреси Милутина Миланковића 9, [[Београд]]. == Историја == [[Телеком Србија]] је крајем [[2018]]. године најавио кабловски канал који би приказивао телевизијске серије и филмове, домаће и стране продукције. Суперстар ТВ представља мрежну афилијацију канала [[Стар ТВ]]. Канал је доступан само преко дивизија Телекома Србије, као што су [[МТС]] и [[Супернова (оператер)|Супернова]]. Прва емитована серија, ''[[Беса (ТВ серија)|Беса]]'', привукла је гледаност током првог емитовања. Највећи део програма Суперстар ТВ чине оригиналне телевизијске серије, рађене у сопственој продукцији а и копродукцији са [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизијом Србије]], [[Пинк (Србија)|Пинком]] и [[Прва српска телевизија|Првом]]. Скоро све оригиналне серије емитоване су и на наведеним терестријалним каналима, након емитовања на Суперстар ТВ. Новине ''[[Курир (новине)|Курир]]'' су средином [[2020]]. године најавиле да ће се предстојећа пета сезона серије ''[[Убице мог оца]]'' приказивати на каналу Суперстар ТВ, уместо на претходном каналу [[Нова С]]. Приказивање серије је заказано за почетак [[2021]]. године.<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Zabava/TV/a1320703/Ubice-mog-oca-peta-sezona-Superstar-TV.html|title=Nova sezona serije Ubice mog oca na Superstar TV, evo šta nas čeka!|last=|first=|date=7. 5. 2020|work=mondo.rs|access-date=12. 7. 2020|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> Продуцент Макса Ћатовић из куће Филм данас која потписује продукцију серија ''Убице мог оца'', ''[[Државни службеник]]'' и ''[[Певачица (ТВ серија)|Певачица]]'', потврдио је да ће за потребе канала Суперстар ТВ до 2023. године произвести још три високобуџетне серије. == Програм == Суперстар ТВ углавном на свом програму приказује стране и домаће филмове и телевизијске серије. Телеком Србија је, у сарадњи са продукцијским кућама, произвео велики број серија које се емитују на каналу. === Забавни програм === * ''[[Мој пријатељ]]'' === Серијски програм === Серијски програм чини велики удео у програмској шеми телевизије. Суперстар је у највећој количини емитовао домаће серије, из сопствене продукције. Емитоване стране серије су: * ''[[Хотел Гранд (ТВ серија из 2018)|Хотел Гранд]]'' Суперстар је приказао домаће серије, а оне су: {{div col|colwidth=20em}} * ''[[12 речи]]'' * ''[[Авионџије]]'' * ''[[Азбука нашег живота]]'' * ''[[Бележница професора Мишковића]]'' * ''[[Блок 27]]'' * ''[[Беса (ТВ серија)|Беса]]'' * ''[[Бунар (серија)|Бунар]]'' * ''[[Врата до врата]]'' * ''[[Дара из Јасеновца (мини-серија)|Дара из Јасеновца]]'' * ''[[Далеко је Холивуд]]'' * ''[[Државни посао (ТВ серија)|Државни посао]]'' * ''[[Државни службеник]]'' * ''[[Дрим тим (ТВ серија)|Дрим тим]]'' * ''[[Дуг мору]]'' * ''[[Деца зла]]'' * ''[[Чудне љубави]]'' * ''[[Ваздушни мост]]'' * ''[[Љубав испод златног бора]]'' * ''[[Калкански кругови]]'' * ''[[Једини излаз (ТВ серија)|Једини излаз]]'' * ''[[Јунаци нашег доба]]'' * ''[[Кафана на Балкану]]'' * ''[[Калуп (мини-серија)|Калуп]]'' * ''[[Константиново раскршће#Серија према роману|Константиново раскршће]]'' * ''[[Корени (ТВ серија)|Корени]]'' * ''[[Кошаре (ТВ серија)|Кошаре]]'' * ''[[Клан (ТВ серија)|Клан]]'' * ''[[Миле против транзиције]]'' * ''[[Мочвара (ТВ серија)|Мочвара]]'' * ''[[Нек иде живот]]'' * ''[[Неки бољи људи]]'' * ''[[Немирни (серија)]]'' * ''[[Олуја (ТВ серија)|Олуја]]'' * ''[[Пад (ТВ серија)]]'' * ''[[Певачица (ТВ серија)|Певачица]]'' * ''[[Пет (ТВ серија)|Пет]]'' * ''[[Породица (мини-серија)|Породица]]'' * ''[[Пупин (серија)]]'' * ''[[Синђелићи]]'' * ''[[Слатке муке]]'' * ''[[Сложна браћа: Нова генерација]]'' * ''[[Тајкун (ТВ серија)|Тајкун]]'' * ''[[Тајна винове лозе]]'' * ''[[Тома (ТВ серија)|Тома]]'' * ''[[Тунел (серија)]]'' * ''[[Феликс (ТВ серија)|Феликс]]'' * ''[[Убице мог оца]]'' * ''[[Хотел Балкан]]'' * ''[[Црна свадба]]'' * ''[[Швиндлери]]'' * ''[[Шетња с лавом]]'' * ''[[Зборница (ТВ серија)|Зборница]]'' * ''[[Златни дечко (ТВ серија)|Златни дечко]]'' * ''[[Златни дани (ТВ серија)|Златни дани]]'' {{div col end}} === Филмски програм === Највећи удео у програму чине углавном [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] филмови. Суперстар ТВ је емитовао неке од најпознатијих блокбастера, који су достигли велику гледаност. Највише емитованих филмова је из каталога студија [[Warner Bros.]] као што су ''[[Шерлок Холмс (филм из 2009)|Шерлок Холмс]]'', ''[[Хари Потер]]'', ''[[Секс и град]]'' и многи други.<ref>[https://mts.rs/Privatni/Korisnicka-zona/Vesti/Promocije/a49839-SUPERSTAR-TV-ekskluzivno-na-mts-TV-u.html SUPERSTAR TV - ekskluzivno na mts TV-u!] Приступљено 22. 9. 2019.</ref> == Референце == {{reflist}} {{ТВ канали у Србији}} [[Категорија:Суперстар ТВ| ]] [[Категорија:Телевизијске станице покренуте 2018.]] [[Категорија:Телевизијске станице у Србији]] [[Категорија:Медији у Београду]] o5984ckemlo387r402i2epc3f81ks6h 6 4004662 25138397 21254933 2022-08-04T12:44:41Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{бб|не користи се}} ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Лого фудбалског клуба ФК Приштина |Source = https://imgur.com/a/6OVpE2y |Article = ФК Приштина |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног ентитету у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Лого ће бити коришћен у оквиру илустрација ФК Приштине. |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free logo}} 5rnn0ad5ijn8rq44z2iuqnicezihgrg 0 4005134 25138876 24609895 2022-08-04T20:20:13Z 2A06:5B05:FF:2500:8033:D43E:66BE:F12D Историја клуба wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Обилић Змајево | пуно име = Фудбалски клуб Обилић | надимак = | слика = ObilicZmajevo.png | величина_слике = 150 | основан = 1925. | стадион = | капацитет = | председник = | менаџер = | лига = | сезона = 2018/19. | позиција = МФЛ Бачка Топола - Мали Иђош, Врбас - Бечеј - Србобран | сајт = <!--| pattern_la1 = | pattern_b1=_unknown | pattern_ra1 = | leftarm1=FFFFFF| body1 = FFFFFF| rightarm1 = FFFFFF| shorts1 = FFFFF| socks1 = FFFFFF | pattern_la2= | pattern_b2 = _unknown | pattern_ra2 = | leftarm2=FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF |--> }} '''ФК Обилић''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Змајево|Змајева]], и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Север. Клуб је основан [[1925]]. године, а боје су црвена и плава.Капацитет стадиона је 1200. Позиција у предходној сезони: 2. место ПФЛ Суботица. Клуб има званично 368 одиграних утакмица, од тога 169 победа, 66 ремија и 133 пораза ( статистика вођена од 2000. године). == Спољашње везе == <small> * {{Cite web|url=http://groundhoppingsrb.blogspot.com/2011/11/zmajevo.html|title=Zmajevo|date=новембар 2011|accessdate=14. 1. 2019|last=Grujić|first=Saša|publisher=groundhoppingsrb@blogspot.com|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.utakmica.rs/vesti/predstavljanje-fk-obilic-zmajevo|title=Predstavljanje – FK Obilić Zmajevo|date=23. 4. 2013|accessdate=14. 1. 2019|last=Radoja|first=N.|publisher=utakmica.rs|archive-date=15. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190115023129/http://www.utakmica.rs/vesti/predstavljanje-fk-obilic-zmajevo|url-status=dead}} * {{Cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/fudbal/obilic-tradicija-fudbala-u-zmajevu_668619.html|title=Обилић - традиција фудбала у Змајеву|date=10. 12. 2015|accessdate=14. 1. 2019|last=Јовићевић|first=Ненад|publisher=[[Радио-телевизија Војводине]]}} * {{Cite web|url=https://socceroaza.wordpress.com/usluge/predstavljanje-fudbalskih-klubova/fk-obilic-zmajevo/|title=FK Obilić – Zmajevo|accessdate=14. 1. 2019|publisher=socceroaza@wordpress.com}} * {{Cite web|url=http://milanbotic.blogspot.com/p/blog-page_24.html|title=Ф.К. „ОБИЛИЋ“ део први|accessdate=14. 1. 2019|work=Батин блог|publisher=milanbotic@blogspot.com}} * {{Cite web|url=http://milanbotic.blogspot.com/p/blog-page_31.html|title=Ф.К. „ОБИЛИЋ“ део други|accessdate=14. 1. 2019|work=Батин блог|publisher=milanbotic@blogspot.com}} * {{Cite web|url=https://sortitoutsi.net/football-manager-2019/team/62099402/fk-obilic-zmajevo|title=FK Obilic Zmajevo in Football Manager 2019|accessdate=14. 1. 2019|publisher=sortitoutsi.net|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.srbijasport.net/club/820-obilic/card|title=Obilić Zmajevo|accessdate=14. 1. 2019|website=srbijasport.net}} </small> {{клица-фк}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|О]] [[Категорија:Спорт у Врбасу]] k501wd90rqgh2ps0sbbusjv7ys40xhg 25138898 25138876 2022-08-04T20:41:47Z 178.237.217.182 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Обилић Змајево | пуно име = Фудбалски клуб Обилић | надимак = | слика = ObilicZmajevo.png | величина_слике = 150 | основан = 1925. | стадион = | капацитет = | председник = | менаџер = | лига = | сезона = 2018/19. | позиција = МФЛ Бачка Топола - Мали Иђош, Врбас - Бечеј - Србобран | сајт = <!--| pattern_la1 = | pattern_b1=_unknown | pattern_ra1 = | leftarm1=FFFFFF| body1 = FFFFFF| rightarm1 = FFFFFF| shorts1 = FFFFF| socks1 = FFFFFF | pattern_la2= | pattern_b2 = _unknown | pattern_ra2 = | leftarm2=FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF |--> }} == Спољашње везе == <small> * {{Cite web|url=http://groundhoppingsrb.blogspot.com/2011/11/zmajevo.html|title=Zmajevo|date=новембар 2011|accessdate=14. 1. 2019|last=Grujić|first=Saša|publisher=groundhoppingsrb@blogspot.com|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.utakmica.rs/vesti/predstavljanje-fk-obilic-zmajevo|title=Predstavljanje – FK Obilić Zmajevo|date=23. 4. 2013|accessdate=14. 1. 2019|last=Radoja|first=N.|publisher=utakmica.rs|archive-date=15. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190115023129/http://www.utakmica.rs/vesti/predstavljanje-fk-obilic-zmajevo|url-status=dead}} * {{Cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/fudbal/obilic-tradicija-fudbala-u-zmajevu_668619.html|title=Обилић - традиција фудбала у Змајеву|date=10. 12. 2015|accessdate=14. 1. 2019|last=Јовићевић|first=Ненад|publisher=[[Радио-телевизија Војводине]]}} * {{Cite web|url=https://socceroaza.wordpress.com/usluge/predstavljanje-fudbalskih-klubova/fk-obilic-zmajevo/|title=FK Obilić – Zmajevo|accessdate=14. 1. 2019|publisher=socceroaza@wordpress.com}} * {{Cite web|url=http://milanbotic.blogspot.com/p/blog-page_24.html|title=Ф.К. „ОБИЛИЋ“ део први|accessdate=14. 1. 2019|work=Батин блог|publisher=milanbotic@blogspot.com}} * {{Cite web|url=http://milanbotic.blogspot.com/p/blog-page_31.html|title=Ф.К. „ОБИЛИЋ“ део други|accessdate=14. 1. 2019|work=Батин блог|publisher=milanbotic@blogspot.com}} * {{Cite web|url=https://sortitoutsi.net/football-manager-2019/team/62099402/fk-obilic-zmajevo|title=FK Obilic Zmajevo in Football Manager 2019|accessdate=14. 1. 2019|publisher=sortitoutsi.net|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.srbijasport.net/club/820-obilic/card|title=Obilić Zmajevo|accessdate=14. 1. 2019|website=srbijasport.net}} </small> {{клица-фк}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|О]] [[Категорија:Спорт у Врбасу]] afla3o93nd9w7ek0ffr4b5123oeqwty 25138900 25138898 2022-08-04T20:43:24Z 178.237.217.182 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Обилић Змајево | пуно име = Фудбалски клуб Обилић | надимак = | слика = ObilicZmajevo.png | величина_слике = 150 | основан = 1925. | стадион = | капацитет = | председник = | менаџер = | лига = | сезона = 2018/19. | позиција = МФЛ Бачка Топола - Мали Иђош, Врбас - Бечеј - Србобран | сајт = <!--| pattern_la1 = | pattern_b1=_unknown | pattern_ra1 = | leftarm1=FFFFFF| body1 = FFFFFF| rightarm1 = FFFFFF| shorts1 = FFFFF| socks1 = FFFFFF | pattern_la2= | pattern_b2 = _unknown | pattern_ra2 = | leftarm2=FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF |--> }}'ФК Обилић''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Змајево|Змајева]], и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Север. Клуб је основан [[1925]]. године, а боје су црвена и плава.Капацитет стадиона је 1200. Позиција у предходној сезони: 2. место ПФЛ Суботица. Клуб има званично 368 одиграних утакмица, од тога 169 победа, 66 ремија и 133 пораза ( статистика вођена од 2000. године). == Спољашње везе == <small> * {{Cite web|url=http://groundhoppingsrb.blogspot.com/2011/11/zmajevo.html|title=Zmajevo|date=новембар 2011|accessdate=14. 1. 2019|last=Grujić|first=Saša|publisher=groundhoppingsrb@blogspot.com|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.utakmica.rs/vesti/predstavljanje-fk-obilic-zmajevo|title=Predstavljanje – FK Obilić Zmajevo|date=23. 4. 2013|accessdate=14. 1. 2019|last=Radoja|first=N.|publisher=utakmica.rs|archive-date=15. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190115023129/http://www.utakmica.rs/vesti/predstavljanje-fk-obilic-zmajevo|url-status=dead}} * {{Cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/fudbal/obilic-tradicija-fudbala-u-zmajevu_668619.html|title=Обилић - традиција фудбала у Змајеву|date=10. 12. 2015|accessdate=14. 1. 2019|last=Јовићевић|first=Ненад|publisher=[[Радио-телевизија Војводине]]}} * {{Cite web|url=https://socceroaza.wordpress.com/usluge/predstavljanje-fudbalskih-klubova/fk-obilic-zmajevo/|title=FK Obilić – Zmajevo|accessdate=14. 1. 2019|publisher=socceroaza@wordpress.com}} * {{Cite web|url=http://milanbotic.blogspot.com/p/blog-page_24.html|title=Ф.К. „ОБИЛИЋ“ део први|accessdate=14. 1. 2019|work=Батин блог|publisher=milanbotic@blogspot.com}} * {{Cite web|url=http://milanbotic.blogspot.com/p/blog-page_31.html|title=Ф.К. „ОБИЛИЋ“ део други|accessdate=14. 1. 2019|work=Батин блог|publisher=milanbotic@blogspot.com}} * {{Cite web|url=https://sortitoutsi.net/football-manager-2019/team/62099402/fk-obilic-zmajevo|title=FK Obilic Zmajevo in Football Manager 2019|accessdate=14. 1. 2019|publisher=sortitoutsi.net|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.srbijasport.net/club/820-obilic/card|title=Obilić Zmajevo|accessdate=14. 1. 2019|website=srbijasport.net}} </small> {{клица-фк}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|О]] [[Категорија:Спорт у Врбасу]] 945o0ohtt9na0hwhoangboko95dq6fo 25138901 25138900 2022-08-04T20:43:37Z 2A06:5B05:FF:2500:8033:D43E:66BE:F12D wikitext text/x-wiki '''ФК Обилић''' је [[Фудбал|фудбалски]] клуб из [[Змајево|Змајева]], и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Север. Клуб је основан [[1925]]. године, а боје су црвена и плава.Капацитет стадиона је 1200. {| class="wikitable" |+Обилић Змајево | colspan="2" | |- !Пуно име |Фудбалски клуб Обилић |- !Основан |1925. |- !2018/19. |МФЛ Бачка Топола - Мали Иђош, Врбас - Бечеј - Србобран |} Позиција у предходној сезони: 2. место ПФЛ Суботица. Клуб има званично 368 одиграних утакмица, од тога 169 победа, 66 ремија и 133 пораза ( статистика вођена од 2000. године).{{Фудбалски клуб | име = Обилић Змајево | пуно име = Фудбалски клуб Обилић | надимак = | слика = ObilicZmajevo.png | величина_слике = 150 | основан = 1925. | стадион = | капацитет = | председник = | менаџер = | лига = | сезона = 2018/19. | позиција = МФЛ Бачка Топола - Мали Иђош, Врбас - Бечеј - Србобран | сајт = <!--| pattern_la1 = | pattern_b1=_unknown | pattern_ra1 = | leftarm1=FFFFFF| body1 = FFFFFF| rightarm1 = FFFFFF| shorts1 = FFFFF| socks1 = FFFFFF | pattern_la2= | pattern_b2 = _unknown | pattern_ra2 = | leftarm2=FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF |--> }}'ФК Обилић''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Змајево|Змајева]], и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Север. Клуб је основан [[1925]]. године, а боје су црвена и плава.Капацитет стадиона је 1200. Позиција у предходној сезони: 2. место ПФЛ Суботица. Клуб има званично 368 одиграних утакмица, од тога 169 победа, 66 ремија и 133 пораза ( статистика вођена од 2000. године). == Спољашње везе == <small> * {{Cite web|url=http://groundhoppingsrb.blogspot.com/2011/11/zmajevo.html|title=Zmajevo|date=новембар 2011|accessdate=14. 1. 2019|last=Grujić|first=Saša|publisher=groundhoppingsrb@blogspot.com|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.utakmica.rs/vesti/predstavljanje-fk-obilic-zmajevo|title=Predstavljanje – FK Obilić Zmajevo|date=23. 4. 2013|accessdate=14. 1. 2019|last=Radoja|first=N.|publisher=utakmica.rs|archive-date=15. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190115023129/http://www.utakmica.rs/vesti/predstavljanje-fk-obilic-zmajevo|url-status=dead}} * {{Cite web|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/sport/fudbal/obilic-tradicija-fudbala-u-zmajevu_668619.html|title=Обилић - традиција фудбала у Змајеву|date=10. 12. 2015|accessdate=14. 1. 2019|last=Јовићевић|first=Ненад|publisher=[[Радио-телевизија Војводине]]}} * {{Cite web|url=https://socceroaza.wordpress.com/usluge/predstavljanje-fudbalskih-klubova/fk-obilic-zmajevo/|title=FK Obilić – Zmajevo|accessdate=14. 1. 2019|publisher=socceroaza@wordpress.com}} * {{Cite web|url=http://milanbotic.blogspot.com/p/blog-page_24.html|title=Ф.К. „ОБИЛИЋ“ део први|accessdate=14. 1. 2019|work=Батин блог|publisher=milanbotic@blogspot.com}} * {{Cite web|url=http://milanbotic.blogspot.com/p/blog-page_31.html|title=Ф.К. „ОБИЛИЋ“ део други|accessdate=14. 1. 2019|work=Батин блог|publisher=milanbotic@blogspot.com}} * {{Cite web|url=https://sortitoutsi.net/football-manager-2019/team/62099402/fk-obilic-zmajevo|title=FK Obilic Zmajevo in Football Manager 2019|accessdate=14. 1. 2019|publisher=sortitoutsi.net|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.srbijasport.net/club/820-obilic/card|title=Obilić Zmajevo|accessdate=14. 1. 2019|website=srbijasport.net}} </small> {{клица-фк}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|О]] [[Категорија:Спорт у Врбасу]] 6ns6na4bw7epzmdrjxh9e2pc6ypj1tt 0 4006525 25138366 24423204 2022-08-04T12:30:34Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{Distinguish|[[ФК Борац Шајкаш]]}} {{Фудбалски клуб | име = Шајкаш Ковиљ | пуно име = Фудбалски клуб Шајкаш 1908 | надимак = | слика = Šajkaš 1908.png | величина_слике = 100 | основан = [[1908]]. | стадион = Спортски центар Ада | адреса = Ада бб, Ковиљ | капацитет = 402 | председник = | менаџер = | лига = [[Новосадска лига]] | сезона = 2018/19. | позиција = 14. | сајт = <!--| pattern_la1 = | pattern_b1=_unknown | pattern_ra1 = | leftarm1=FFFFFF| body1 = FFFFFF| rightarm1 = FFFFFF| shorts1 = FFFFF| socks1 = FFFFFF | pattern_la2= | pattern_b2 = _unknown | pattern_ra2 = | leftarm2=FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF |--> }} '''ФК Шајкаш 1908''' је [[фудбал]]ски клуб из [[Ковиљ]]а и тренутно се такмичи у [[Новосадска лига|Новосадској лиги]]. == Историјат == Фудбал се као игра на територију [[Бачка|Бачку]] пренео послењих година [[19. век]]а, док је [[ФК Бачка 1901|први клуб]] на територији данашње Србије основан у [[Суботица|Суботици]] [[1901]]. године. Лопта је у наредним годинама стигла и у јужни део Бачке, а у Ковиљ су је донела браћа Ђура и Јован Атанацковић, те Пајица и Даника Сегмајстер. Ковиљ је у то време окупљао младе људе из [[крај]]а и околине, док су током једног периода постојала два игралишта, по једно у Горњем и Доњем Ковиљу. Како би свој клуб назвали ''Шајкаш'', Ковиљчани су се надметали са екипом сачињеном од играча из околних места.<ref>{{Cite web|url=http://www.gradsubotica.co.rs/backa-sport-kovin-bak/|title=Bačka, Sport, Kovin, BAK…|date=27. 2. 2011|accessdate=20. 1. 2019|author=Djomla|publisher=gradsubotica.co.rs}}</ref> Клуб је званично основан [[1908]]. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.lkostic.edu.rs/index.php/f-sh-sh|title=ФК "Шајкаш"|accessdate=30. 3. 2017|publisher=[[ОШ „Лаза Костић“ Ковиљ]]}}</ref> У [[јун]]у [[1914]]. године, Шајкаш је угостио [[Нови Сад|новосадску]] [[ФК Војводина|Војводину]], која је тако одиграла своју прву утакмицу након оснивања [[6. март]]а исте године. Домаћин је на тој утакмици поражен резултатом 0:5.<ref>{{Cite web|url=http://www.fkvojvodina.com/vesti.php?id=5070&title=fk+sajkas+-+tim+koji+je+uveo+vojvodinu+na+fudbalsku+mapu+sveta|title=FK Šajkaš - tim koji je uveo Vojvodinu na fudbalsku mapu sveta|date=13. 10. 2014|accessdate=20. 1. 2019|publisher=fkvojvodina.com}}</ref> Клуб се до краја сезоне [[Српска лига Војводина 2006/07.|2006/07]]. такмичио у [[Српска лига Војводина|Српској лиги Војводине]], по чијем оконачњу се нашао међу клубовима који су испали.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbijasport.net/club/106-sajkas-kovilj/results|title=Šajkaš Kovilj|accessdate=20. 1. 2019|website=srbijasport.net}}</ref> Услед нагомиланих дуговања и немогућности да региструје играче, Шајкаш је [[2012]]. године престао да одиграва званичне утакмице.<ref>{{Cite web|url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/50649/Posle-104-godine-postojanja-gasi-se-FK-Sajkas-iz-Kovilja.html|title=Posle 104 godine postojanja, gasi se FK Šajkaš iz Kovilja|date=16. 10. 2012|accessdate=20. 1. 2019|publisher=021.rs}}</ref> Годину дана касније, клуб под називом ''Шајкаш 1908'' започео је такмичење из најнижег нивоа.<ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/fudbalski-klub-sajkas-na-novom-pocetku-13-12-2017|title=Фудбалски клуб „Шајкаш” на новом почетку|date=13. 12. 2017|accessdate=20. 1. 2019|publisher=[[Дневник холдинг]]}}</ref> У оквиру обележавања једног века свог постојања, Војводина је са Шајкашом одиграла пријатељску утакмицу у [[Октобар|октобру]] [[2014]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/1715954/utakmice-fk-vojvodina-povodom-100-rodjendana.html|title=Утакмице ФК Војводина поводом 100. рођендана|date=7. 10. 2014|accessdate=20. 1. 2019|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> На утакмици баража за попуну [[Новосадска лига|Новосадске лиге]], крајем јуна [[2017]]. године, Шајкаш је победио екипу [[ФК Нови Сад|Новог Сада]], чиме је сачувао статус у том такмичењу.<ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/fk-sajkas-slavio-u-barazu-29-06-2017|title=ФК Шајкаш славио у баражу|date=29. 6. 2017|accessdate=20. 1. 2019|last=Ковач|first=Г.|publisher=[[Дневник холдинг]]}}</ref> Средином [[2018]], [[Град Нови Сад]] је учествовао у обнављању клупских просторија.<ref>{{Cite web|url=http://nsuzivo.rs/novi-sad/foto-gradonacelnik-obisao-radove-u-kovilju|title=(FOTO) Gradonačelnik obišao radove u Kovilju|date=22. 7. 2018|accessdate=20. 1. 2019|publisher=nsuzivo.rs}}</ref> == Види још == * [[Списак фудбалских клубова у Србији]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Cite web|url=https://sortitoutsi.net/football-manager-2019/team/5756831/fk-sajkas-1908-kovilj|title=FK Sajkas 1908 Kovilj in Football Manager 2019|accessdate=20. 1. 2019|publisher=sortitoutsi.net|language=en}} * {{Cite web|url=http://www.srbijasport.net/club/5165-sajkas-1908/card|title=Šajkaš 1908|accessdate=20. 1. 2019|website=srbijasport.net}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Шајкаш 1908]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] dmtwt3vel0j6f0ml5l6vjrko6k8kvsp 0 4006849 25139023 25129765 2022-08-05T00:57:50Z 62.4.58.102 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Римски | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Премил Јовановић | друга_имена = -{Rimokilla}- | надимци = | боја_позадине = соло | датум_рођења = {{датум рођења|1987|11|12|год=да}} | место_рођења = [[Лебане]] | држава_рођења = {{застава|СФРЈ}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = 2002—данас | образовање = | занимање = [[певач]] | богатство = | жанр = [[Реп музика|реп]] | инструменти = [[Вокал (музика)|вокал]] | издавачке_куће = {{hlist|[[Kačket Dole Mafia]]|[[IDJVideos|IDJDigital]]|-{[[KDM Exclusive]]}-}} | везани_чланци = {{hlist|[[Корона (репер)|Корона]]|[[Филип Младеновић (музичар)|Филип Младеновић]]|[[Дунђа (репер)|Дунђа]]|-{[[X-Plane]]}-|-{[[Lust]]}-|-{[[P.I.D.J.I.]]}-|[[Теа Таировић]]|[[Фурио Ђунта]]|[[Фокс (репер)|Фокс]]|[[Ђаре (репер)|Ђаре]]|[[Цобран]]}} | оснивање = | садашњи_чланови = | бивши_чланови = | веб-сајт = | потпис = }} '''Премил Јовановић''', познатији под уметничким именом '''Римски''' (познат и као '''-{Rimokilla}-'''; [[Лебане]], [[12. новембар]] [[1987]]), српски је [[Srpski hip hop|репер]]. == Биографија == Премил Јовановић је рођен [[12. новембар|12. новембра]] [[1987]]. године у [[Лесковац|Лесковцу]].<ref name="Genius">{{cite web|title=Rimski |url=https://genius.com/artists/Rimski |website=Genius |accessdate=12. 1. 2019 |language=en}}</ref><ref name="juGmedia">{{cite web|title=Njegovi spotovi imaju milionske preglede, a ovaj Leskovčanin tvrdi da ga slava nije promenila |url=https://jugmedia.rs/njegovi-spotovi-imaju-milionske-preglede-ovaj-leskovcanin-tvrdi-da-ga-slava-nije-promenila-video/ |website=juGmedia |accessdate=12. 1. 2019 |language=sr-RS |date=20. 1. 2018}}</ref> Музиком се бави од своје 14. године.<ref name="facebook">{{cite web|title=Rimski - Oficijelna stranica |url=https://www.facebook.com/pg/Rimski.OfficialPage/about/?ref=page_internal |website=facebook.com |accessdate=12. 1. 2019 |language=en}}</ref> Пажњу на себе скренуо је 2009. године, када је објавио песму ''Мафијаш'' са -{[[X-Plane]]}--ом. У том периоду сарађивао је са реперима попут -{X-Plane}--а, -{[[Lust]]}--а и -{[[P.I.D.J.I.]]}--ја. Широј публици постао је познат када је 2013. године издао песму ''Израел и Палестина'', а спот за песму, који је сниман у Холандији, био је приказиван на МТВ-ју.<ref name="facebook" /> Након што је привукао пажњу јавности овом песмом, решио је да све своје песме које је снимио до 2011. године упакује у један албум под називом ''Сабрана недела''.<ref>{{cite web|title=INTERVJU : RIMSKI : Hiperprodukcija je nešto najbolje što se dogodilo |url=http://kontrakult.rs/intervju-rimski-hiperprodukcija-je-nesto-najbolje-sto-se-dogodilo/ |website=kontrakult.rs |accessdate=18. 1. 2019 |date=28. 10. 2017 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20171028213426/http://kontrakult.rs/intervju-rimski-hiperprodukcija-je-nesto-najbolje-sto-se-dogodilo/ |archive-date=28. 10. 2017 }}</ref><ref>{{cite web|title=Rimski - Sabrana Nedela |url=https://mypeople.in.rs/rimski-sabrana-nedela-download/ |website=MY PEOPLE |accessdate=22. 1. 2019 |language=en |date=3. 12. 2013}}</ref><ref>{{cite web|title=Rimski - Sabrana Nedela |url=http://www.hulkshare.com/rimokilla/rimski-sabrana-nedela |website=HulkShare |accessdate=22. 1. 2019}}</ref> Годину дана након тога постао је члан српске дискографске куће [[Bassivity|Басивити]].<ref name="Genius" /> Године 2014. избацио је свој први званични албум под називом ''Мој пут'',<ref>{{cite web|title=Rimski - Moj Put Mixtape |url=https://www.youtube.com/playlist?list=PL78w5GiH56nGZz4NbCotjru4pd5K2i2wA |website=youtube.com |accessdate=22. 1. 2019}}</ref> који је касније проглашен за реп албум године.<ref name="facebook" /><ref name="idjworld" /> Поред албума, Римски се те године нашао и на микстејпу ''Свежа крв Vol. 1'' који је објавила издавачка кућа Басивити као прилику младим реперима да промовишу свој рад.<ref>{{cite web|title=Sveža Krv Vol. 1 |url=https://mypeople.in.rs/sveza-krv-vol-1-download/ |website=MY PEOPLE |accessdate=22. 1. 2019 |language=en |date=10. 3. 2014}}</ref> Уз песме [[Нени]]ја, -{[[I.R.S.]]}--а, Брута и других, налази се и Премилова песма ''Победе''.<ref>{{cite web|title=Sveža Krv Vol.1 |url=https://www.youtube.com/playlist?list=PL78w5GiH56nHzw6KSpetiOuf5-vQ5lVPZ |website=www.youtube.com |accessdate=22. 1. 2019}}</ref> Исте године покренуо је и своју линију одеће познату под називом -{Sicilian Hustlers}-.<ref name="Genius" /> Септембра 2015. године објавио је дует са српском певачицом [[Теа Таировић|Теом Таировић]]. Песма носи назив ''Иду дани'', а издата је за продукцијску кућу -{[[IDJVideos]]}-.<ref>{{cite web|title=IDU DANI! Rimski i Tea Tairović imaju novi spot |url=http://www.idjvideos.tv/sr/vesti/idu-dani-rimski-i-tea-tairovi%C4%87-imaju-novi-spot-video |website=idjvideos.tv |accessdate=22. 1. 2019}}</ref> Крајем 2015. године, Римски је издао ЕП ''-{Hustle Grad}-'', на ком се, између осталих, налазе и песме ''-{Hustle brat}-'' и ''Никада банкрот''.<ref>{{cite web|title=RIMSKI - HUSTLE GRAD EP |url=https://www.youtube.com/playlist?list=PL78w5GiH56nEAn2clgZYTPAtOI5jLXjNX |website=www.youtube.com |accessdate=22. 1. 2019}}</ref> Албум је објављен за издавачку кућу Басивити и садржи укупно седам песама, а као гости се појављују Корона и [[Фокс (репер)|Фокс]]. За бит и микс је задужен [[Филип Младеновић (музичар)|Филип Младеновић]] познатији као -{One Music}-, мастер је радио -{Jan Zoo}-, док је графички дизајн урадио Ведад Мандра.<ref>{{cite web|title=Rimski - Hustle Grad (EP) |url=https://mypeople.in.rs/rimski-hustle-grad-ep/ |website=MY PEOPLE |accessdate=22. 1. 2019 |language=en |date=4. 11. 2015}}</ref> Песма ''Победник'' која се налази на ЕП-у, а коју изводи заједно са Короном, проглашена је за реп хит 2016. године.<ref name="facebook" /><ref name="idjworld">{{cite web|title=Rimski {{!}} IDJWorld |url=http://idjworld.rs/sr/izvo%C4%91a%C4%8Di/rimski |website=idjworld.rs |accessdate=12. 1. 2019}}</ref> Римски је током лета 2016. године наступао на [[Егзит]]у, када је на Мејн стејџу заједно са осталим реперима из продукцијске куће [[Басивити]] био предгрупа [[Виз Калифа|Виз Калифи]].<ref>{{cite web|title=EXIT must go ove godine - poslednji dan rezervisan za repere |url=https://mypeople.in.rs/exit-must-go-ove-godine-poslednji-dan-rezervisan-za-repere/ |website=MY PEOPLE |accessdate=22. 1. 2019 |language=en |date=4. 7. 2016}}</ref> Током каријере, Римски је сарађивао са великим бројем репера, а неки од њих су [[Корона (репер)|Корона]], [[Фурио Ђунта]], [[Фокс (репер)|Фокс]], [[Ђаре (репер)|Ђаре]], [[Цобран]] и други. Наступа заједно са Короном, са којим је формирао двојац познат као ''2 кајле'' (-{2Kajle Show}-). Сарађује са нишким продуцентом [[Филип Младеновић (музичар)|Филипом Младеновићем]] (One Music), који је урадио готово све његове песме.<ref name="Genius" /> Члан је -{KDM Exclusive}- дигиталног лејбла<ref name="facebook" /> који функционише под окриљем издавачке куће Качкет доле мафиа.<ref name="Kačket">{{cite web|title=Kačket Dole Mafia |url=https://www.discogs.com/label/1113948-Ka%C4%8Dket-Dole-Mafia |website=Discogs |accessdate=18. 1. 2019 |language=en}}</ref> == Приватни живот == Римски је рођен 12. новембра 1987. године у Лесковцу. Већи део живота провео је у [[Ниш]]у, а живео је и у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], [[Француска|Француској]] и [[Холандија|Холандији]].<ref name="премил" /> Тренутно живи у Београду, где ради са Короном и Филипом Младеновићем, са којима чини трио издавачке и продукцијске куће -{KDM Exclusive}-.<ref name="juGmedia" /> Његово уметничко име Римски нема везе са градом Римом, већ своје корене вуче у римовању.<ref name="премил">{{cite web|title=Srpski reper sa milionskim pregledima na YouTube |url=http://mondo.rs/a1074130/Mondo-TV/Mondo-TV/Reper-Rimski-Premil-Jovanovic-intervju.html |website=Mondo Portal |accessdate=22. 1. 2019 |language=sr-Latn}}</ref> == Дискографија == === Албуми и ЕП-ови === * ''Сабрана недела'' * ''Мој пут'' (2014) * ''-{Hustle Grad}-'' (ЕП, 2015) * ''Супернова'' (-{feat.}- Корона, 2018) === Синглови === * ''Мафијаш'' (-{ft.}- -{[[X-Plane]]}-, 2009) * ''Све је у реду батице'' (2009) * ''Mojne da chashpri'' (2009) * ''Као ми'' (-{ft.}- Корона, Дунђа, 2011) * ''Израел и Палестина'' (2013) * ''Гето гламур'' (-{ft.}- Корона, 2013) * ''Победе'' (2014) * ''Моли се за сина'' (-{ft.}- -{[[Lemi G]]}-, 2014) * ''Напетост расте'' (-{ft.}- Корона, 2015) * ''Нова ера'' (-{ft.}- Корона, Фокс, [[Ђаре (репер)|Ђаре]], 2015) * ''Лас Вегас'' (-{ft.}- [[Мија (репер)|Мија]], 2015) * ''Тело пуно отрова'' (2015) * ''Само кеш'' (-{ft.}- [[Мими Мерцедез]], 2016) * ''Качкет доле'' (-{ft.}- [[Корона (репер)|Корона]], [[Дунђа]], 2016) * ''-{Mona Lisa}-'' (2016) * ''Ноћас нисам твој'' (-{ft.}- Корона, 2016) * ''Победник'' (-{ft.}- Корона, 2016) * ''Мигили мигили'' (-{ft.}- [[Фокс (репер)|Фокс]], [[Јовица Добрица]], 2016) * ''Гад'' (-{ft.}- Корона, 2017) * ''Тајне'' (-{ft.}- Корона, 2017) * ''Црни џип'' (-{ft.}- Корона, 2017) * ''Иду дани'' (-{ft.}- [[Теа Таировић]], 2017) * ''200'' (-{ft.}- Корона, 2017) * ''Очи боје вискија'' (-{ft.}- Корона, Тања Савић, 2017) * ''Улице сам љубио'' (-{ft.}- Корона, [[ТХЦФ]], 2018) * ''Кармин'' (-{ft.}- Корона, [[Ана Кокић]], 2018) * ''Злочин без доказа'' (-{ft.}- Корона, [[Тања Савић]], 2018) * ''Прстен'' (-{ft.}- Корона, [[Емина Јаховић]], 2018) * ''Bye Bye'' (-{ft.}- [[Тања Савић]], 2019) * ''Моја екипа'' (2019) *''Ко Крив Је?'' (2020) *''Одакле сам ја'' (ft. [[Цоби|Coby]], 2021) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Instagram|rimski.rimokilla}} * {{Facebook|Rimski.OfficialPage}} * [https://www.discogs.com/artist/4795743-Rimski Римски] на сајту ''discogs.com'' {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика|Србија|Ниш}} {{DEFAULTSORT:Јовановић, Премил}} [[Категорија:Рођени 1987.]] [[Категорија:Српски хип хоп музичари]] [[Категорија:Лесковчани]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] 1ttge1btgwtb0gterkht7hzd5y03fjn 0 4013695 25138995 25117243 2022-08-04T23:36:25Z NadyBarbieGirl 188744 /* Видеографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Бугарска певачица}} {{Музичар | име = Теди Александрова | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Теодора Александрова | датум_рођења = {{Датум рођења|1990|12|11|год=да}} | место_рођења = [[Лом (град)|Лом]] | држава_рођења = [[Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Вокал]] | жанр = [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] | занимање = [[певач]]ица | активни_период = 2009 — тренутно | издавачка_кућа = [[Пајнер мјузик]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Теди Александрова''' ([[11. децембар]] [[1990]])<ref>{{Cite web|url=http://planeta.tv/news/view/Chestit-rojden-den-Tedi-Aleksandrova|title=Честит рожден ден, Теди Александрова|website=planeta.tv|access-date=23. 07. 2019.}}</ref><ref>{{cite web |title=Теди Александрова |url=https://rateyourmusic.com/artist/%D1%82%D0%B5%D0%B4%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0 |website=rateyourmusic.com}}</ref> бугарска је [[поп-фолк музика|поп-фолк]] певачица. == Дискографија == === Албуми === * -{[[Теди Александрова (албум)|Теди Александрова]]}- (2014)<ref name="tedi1">{{cite web|title=Tedi Aleksandrova|url=https://www.discogs.com/artist/5353505-%D0%A2%D0%B5%D0%B4%D0%B8-%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0?filter_anv=0&subtype=Albums&type=Releases|website=[[Дискогс]]|accessdate=5. 8. 2019}}</ref> * -{[[Ня'а проблем]]}- (2016)<ref name="tedi1"/> * -{[[Сърце мое]]}- (2021) === Видеографија === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Актьор}-'' || 2010 || – || Тенчо Јанчев |- | ''-{Мокри сънища}-'' || 2010 || – || Николај Скерлев |- | ''-{В твоето легло}-'' || 2010 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Хей, малката 2}-'' || 2011 || Теди Александрова 2014 || Тенчо Јанчев |- | ''-{Мой докрай}-'' || 2011 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Сладко да боли}-'' || 2012 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Белег на съдбата}-'' || 2013 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Мистър Секс}-'' || 2013 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Kiss me baby}-'' || 2013 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Пълна програма}-'' || 2014 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{К'во става тука}-'' || 2014 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Коледни желания}-'' || 2014 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Дай ми свобода — remix}-'' || 2015 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{В сърцето}-'' || 2015 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Много ми е луд}-'' || 2015 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Чалга пеперудки}-'' || 2015 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{За най-красивата принцеса}-'' || 2016 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Ня'а проблем}-'' || 2016 || Ня'а проблем || Јордан Петков |- | ''-{Подгряващи звездички}-'' || 2017 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Температура}-'' || 2017 || Сърце мое || Јордан Петков |- | ''-{Корабът-майка}-'' || 2017 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{От София до Банско}-'' || 2017 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Влюбена}-'' || 2018 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Топ}-'' || 2018 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Цяло лято}-'' || 2018 || – || Николај Скерлев |- | ''-{Котка}-'' || 2018 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Давай на DJ-я}-'' || 2019 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Най-боли ме}-'' || 2019 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Нова магистрала 20-19}-'' || 2019 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Сърце мое}-'' || 2020 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Куката}-'' || 2020 || Сърце мое || Виктор Антонов — Rikk |- | ''-{Обичам те}-'' || 2021 || – || Николај Скерлев |- | ''-{Автомата}-'' || 2021 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Влизам и гърмя}-'' || 2021 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Дърпай я}-'' || 2021 || – || Николај Скерлев |- | ''-{Цак-цак}-'' || 2021 || – || Виктор Антонов — Rikk |- | ''-{Ало, ало}-'' || 2021 || – || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Масура}-'' || 2022 || – || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Зарежи го, маме}-'' || 2022 || – || Николај Скерлев |- | ''-{Космос}-'' || 2022 || Иван Димитров – Torex |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албума |- | ''-{Стрела в сърцето}-'' || 2009 || – |- | ''-{Изтрий сълзите}-'' || 2011 || – |- | ''-{Още ме боли}-'' || 2012 || Теди Александрова 2014 |- | ''-{Заради една любов}-'' || 2013 || Теди Александрова 2014 |- | ''-{Няма кой да ме спре да те обичам}-'' || 2015 || Ня'а проблем |- | ''-{Твоята майка Mashup}-'' || 2020 || – |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Facebook|id=tedi.official.page}} {{Пајнер}} {{DEFAULTSORT:Александрова, Теди}} [[Категорија:Рођени 1990.]] [[Категорија:Бугарске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] kj8quk8u3clh9lldb6napq6kd5ul2d1 25138996 25138995 2022-08-04T23:37:04Z NadyBarbieGirl 188744 /* Видеографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Бугарска певачица}} {{Музичар | име = Теди Александрова | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Теодора Александрова | датум_рођења = {{Датум рођења|1990|12|11|год=да}} | место_рођења = [[Лом (град)|Лом]] | држава_рођења = [[Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Вокал]] | жанр = [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] | занимање = [[певач]]ица | активни_период = 2009 — тренутно | издавачка_кућа = [[Пајнер мјузик]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Теди Александрова''' ([[11. децембар]] [[1990]])<ref>{{Cite web|url=http://planeta.tv/news/view/Chestit-rojden-den-Tedi-Aleksandrova|title=Честит рожден ден, Теди Александрова|website=planeta.tv|access-date=23. 07. 2019.}}</ref><ref>{{cite web |title=Теди Александрова |url=https://rateyourmusic.com/artist/%D1%82%D0%B5%D0%B4%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0 |website=rateyourmusic.com}}</ref> бугарска је [[поп-фолк музика|поп-фолк]] певачица. == Дискографија == === Албуми === * -{[[Теди Александрова (албум)|Теди Александрова]]}- (2014)<ref name="tedi1">{{cite web|title=Tedi Aleksandrova|url=https://www.discogs.com/artist/5353505-%D0%A2%D0%B5%D0%B4%D0%B8-%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0?filter_anv=0&subtype=Albums&type=Releases|website=[[Дискогс]]|accessdate=5. 8. 2019}}</ref> * -{[[Ня'а проблем]]}- (2016)<ref name="tedi1"/> * -{[[Сърце мое]]}- (2021) === Видеографија === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албум !! Режисер |- | ''-{Актьор}-'' || 2010 || – || Тенчо Јанчев |- | ''-{Мокри сънища}-'' || 2010 || – || Николај Скерлев |- | ''-{В твоето легло}-'' || 2010 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Хей, малката 2}-'' || 2011 || Теди Александрова 2014 || Тенчо Јанчев |- | ''-{Мой докрай}-'' || 2011 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Сладко да боли}-'' || 2012 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Белег на съдбата}-'' || 2013 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Мистър Секс}-'' || 2013 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Kiss me baby}-'' || 2013 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{Пълна програма}-'' || 2014 || Теди Александрова 2014 || Николај Скерлев |- | ''-{К'во става тука}-'' || 2014 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Коледни желания}-'' || 2014 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Дай ми свобода — remix}-'' || 2015 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{В сърцето}-'' || 2015 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Много ми е луд}-'' || 2015 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Чалга пеперудки}-'' || 2015 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{За най-красивата принцеса}-'' || 2016 || Ня'а проблем || Николај Скерлев |- | ''-{Ня'а проблем}-'' || 2016 || Ня'а проблем || Јордан Петков |- | ''-{Подгряващи звездички}-'' || 2017 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Температура}-'' || 2017 || Сърце мое || Јордан Петков |- | ''-{Корабът-майка}-'' || 2017 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{От София до Банско}-'' || 2017 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Влюбена}-'' || 2018 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Топ}-'' || 2018 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Цяло лято}-'' || 2018 || – || Николај Скерлев |- | ''-{Котка}-'' || 2018 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Давай на DJ-я}-'' || 2019 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Най-боли ме}-'' || 2019 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Нова магистрала 20-19}-'' || 2019 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Сърце мое}-'' || 2020 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Куката}-'' || 2020 || Сърце мое || Виктор Антонов — Rikk |- | ''-{Обичам те}-'' || 2021 || – || Николај Скерлев |- | ''-{Автомата}-'' || 2021 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Влизам и гърмя}-'' || 2021 || Сърце мое || Николај Скерлев |- | ''-{Дърпай я}-'' || 2021 || – || Николај Скерлев |- | ''-{Цак-цак}-'' || 2021 || – || Виктор Антонов — Rikk |- | ''-{Ало, ало}-'' || 2021 || – || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Масура}-'' || 2022 || – || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Зарежи го, маме}-'' || 2022 || – || Николај Скерлев |- | ''-{Космос}-'' || 2022 ||– || Иван Димитров – Torex |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албума |- | ''-{Стрела в сърцето}-'' || 2009 || – |- | ''-{Изтрий сълзите}-'' || 2011 || – |- | ''-{Още ме боли}-'' || 2012 || Теди Александрова 2014 |- | ''-{Заради една любов}-'' || 2013 || Теди Александрова 2014 |- | ''-{Няма кой да ме спре да те обичам}-'' || 2015 || Ня'а проблем |- | ''-{Твоята майка Mashup}-'' || 2020 || – |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Facebook|id=tedi.official.page}} {{Пајнер}} {{DEFAULTSORT:Александрова, Теди}} [[Категорија:Рођени 1990.]] [[Категорија:Бугарске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] a9miz8n76kg5k6xf0od76j0d9hkcyc1 0 4017692 25138778 25128538 2022-08-04T18:23:12Z 178.148.233.178 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Илија Столица | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1978|7|7|год=да}} | место_рођења = [[Земун]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,88 m | надимак = | актуелни_клуб = | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | младе_године = | млади_клубови = | године1 = 1997—1998 | клубови1 = [[ФК Земун|Земун]] | наступи1 = 24 | голови1 = 6 | године2 = 1998—2000 | клубови2 = [[ФК Љеида|Љеида]] | наступи2 = 28 | голови2 = 2 | године3 = 2000—2001 | клубови3 = [[ФК Партизан|Партизан]] | наступи3 = 4 | голови3 = 0 | године4 = 2001—2003 | клубови4 = [[ФК Земун|Земун]] | наступи4 = 58 | голови4 = 40 | године5 = 2003—2005 | клубови5 = [[ФК Металург Доњецк|Металург Доњецк]] | наступи5 = 20 | голови5 = 5 | године6 = 2005 | клубови6 = [[ОФК Београд]] | наступи6 = 12 | голови6 = 8 | године7 = 2005—2007 | клубови7 = [[ФК Синт Тројден|Синт Тројден]] | наступи7 = 44 | голови7 = 11 | године8 = 2007—2009 | клубови8 = [[ФК Монс|Монс]] | наступи8 = 42 | голови8 = 12 | године9 = 2009 | клубови9 = [[ФК ОФИ Крит|ОФИ Крит]] | наступи9 = 10 | голови9 = 1 | године10 = 2010 | клубови10 = [[ФК Будућност Подгорица|Будућност Подгорица]] | наступи10 = 10 | голови10 = 7 | године11 = 2010—2011 | клубови11 = [[ФК Њу Ингланд револушн|Њу Ингланд револушн]] | наступи11 = 16 | голови11 = 4 | године12 = 2011 | клубови12 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Њујорк|Њујорк]] | наступи12 = 1 | голови12 = 0 | репрезентација_(године) = | репрезентација_(име) = | репрезентација_(голови) = | тренерске_године1 = 2014 | тренерски_клубови1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 16 година|Србија до 16]] (помоћник) | тренерске_године2 = 2015 | тренерски_клубови2 = [[ФК Партизан|Партизан]] (помоћник) | тренерске_године3 = 2016 | тренерски_клубови3 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 16 година|Србија до 16]] | тренерске_године4 = 2016 | тренерски_клубови4 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 17 година|Србија до 17]] | тренерске_године5 = 2016—2017 | тренерски_клубови5 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | тренерске_године6 = 2017—2018 | тренерски_клубови6 = [[ФК Војводина|Војводина]] | тренерске_године7 = 2018 | тренерски_клубови7 = [[НК Олимпија Љубљана|Олимпија Љубљана]] | тренерске_године8 = 2019—2021 | тренерски_клубови8 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]] | тренерске_године9 = 2021 | тренерски_клубови9 = [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] ({{аббр|в.д.|вршилац дужности}}) | тренерске_године10 = 2022— | тренерски_клубови10 = [[ФК Партизан|Партизан]] | актуелизовано1_(датум) = 6. јун 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Илија Столица''' ([[Земун]], [[7. јул]] [[1978]]) бивши је [[Срби|српски]] [[фудбал]]ер, а садашњи фудбалски [[тренер]]. Бивши је шеф стручног штаба [[ФК Партизан]]. == Играчка каријера == Столица је започео каријеру у [[ФК Земун]]. Као млад фудбалер 1998. године прелази у шпанског друголигаша Љеиду, да би 2000. године потписао за [[ФК Партизан|Партизан]]. За београдске црно-беле је одиграо само четири првенствене утакмице након чега се враћа у Земун где је у сезони [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|2001/02]]. био други стрелац [[Прва лига СР Југославије у фудбалу 2001/02.|Прве лиге СРЈ]] са 19 постигнутих голова.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesj/joeg02det.html | title= Првенство СРЈ 2001/02. | publisher=rsssf.com | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> После Земуна наступао је за украјински [[ФК Металург Доњецк|Металург Доњецк]] где је одиграо 20 лигашких утакмица и постигао пет голова.<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/humanitarni-tiket-u-podne-ilija-stolica-tipuje-za-udruzenje-roditelja-staratelja-dece-lecene-od-raka-cika-boca/287151 | title= Хуманитарни тикет у подне: Илија Столица типује за Удружење родитеља - старатеља деце лечене од рака Чика Боца |date=16. 2. 2018. | publisher=mozzartsport.com | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> У Србију се вратио 2005. године на позајмицу [[ОФК Београд]]у, да би потом започео каријеру у Сент Тројдену из Белгије, а после две године је играо у дресу Монса. Белгију је заменио Грчком када је 2009. приступио ОФИ Криту. У [[ФК Будућност Подгорица|подгоричкој Будућности]] је заиграо 2010, да би пред крај каријере играо у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] за Њу Ингланд револушн и Њујорк. == Тренерска каријера == Тренерску каријеру је почео 2014. као асистент у кадетској репрезентацији Србије, потом је радио као помоћник [[Зоран Милинковић|Зорана Милинковића]] у Партизану,<ref>{{Cite web|url=http://mondo.rs/a782525/Sport/Fudbal/Ilija-Stolica-pomocnik-Milinkovica-u-Partizanu.html | title= И Столица на клупи црно-белих | publisher= mondo.rs |date=31. 3. 2015. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> а самостално је водио селекције Србије до 16 и 17 година. У новембру 2016. године преузео је [[ФК Вождовац|Вождовац]].<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:634034-Ilija-Stolica-novi-trener-Vozdovca | title= Илија Столица нови тренер Вождовца | publisher=novosti.rs |date=8. 11. 2016. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> На клупи „змајева” је провео нешто више од годину дана (новембар 2016 – децембар 2017. године) и притом забележио 20 победа, 10 ремија и 16 пораза на укупно 46 утакмица.<ref>{{Cite web|url=http://mondo.rs/a1135860/Sport/Fudbal/Ilija-Stolica-opet-trener-Vozdovca.html | title= Илија Столица се враћа у Вождовац | publisher= mondo.rs |date=1. 10. 2018. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> Напустио је клуб након завршетка јесењег дела сезоне 2017/18.<ref>{{Cite web|url=http://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/ilija-stolica-napustio-vozdovac/280834 | title= Илија Столица напустио Вождовац | publisher=mozzartsport.com |date=13. 2. 2017. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> Дана 23. децембра 2017. преузео је новосадску [[ФК Војводина|Војводину]].<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:702730-JEDNOGLASNO-Stolica-novi-trener-Vojvodine | title= ЈЕДНОГЛАСНО: Столица нови тренер Војводине | publisher=novosti.rs |date=23. 12. 2017. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> Након тек нешто више од три месеца, поднео је оставку 4. априла 2018. године. Водио је екипу на осам такмичарских утакмица, при чему је остварио учинак од две победе, два ремија и четири пораза, уз гол разлику 8:9.<ref>{{Cite web|url=https://www.fkvojvodina.rs/ilija-stolica-podneo-ostavku/ | title= Илија Столица поднео оставку | publisher= fkvojvodina.rs |date=4. 4. 2018. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> У јуну 2018. године преузео је [[НК Олимпија Љубљана|Олимпију]] из [[Љубљана|Љубљане]].<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/stolica-u-olimpiji/297816 | title= Столица у Олимпији | publisher= mozzartsport.com |date=12. 6. 2018. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> На клупи словеначког клуба се задржао тек 48 дана јер је добио отказ 31. јула 2018. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zemljotres-u-ljubljani-olimpija-smenila-stolicu/302161 | title= Земљотрес у Љубљани: Олимпија сменила Столицу | publisher= mozzartsport.com |date=31. 7. 2018. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> Водио је екипу на пет утакмица и забележио једну победу, два ремија и два пораза, већ у 1. колу је испао из квалификација за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], а после два кола [[Прва лига Словеније у фудбалу|словеначког првенства]] Олимпија је била на претпоследњем месту.<ref>{{Cite web|url=http://mondo.rs/a1122244/Sport/Fudbal/Ilija-Stolica-vise-nije-trener-Olimpije.html | title= Крчмаревић и Столица остали без посла | publisher= mondo.rs |date=31. 7. 2018. | accessdate=19. 2. 2019.}}</ref> У октобру 2019. године је постављен за селектора [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|младе репрезентације Србије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/reprezentacija/86660/ilija-stolica-zvanicno-preuzeo-mladi-srpski-tim-i-saopstio-prvi-spisak| title= Илија Столица званично преузео млади српски тим и саопштио први списак | publisher= zurnal.rs |date=7. 10. 2019. | accessdate=7. 10. 2019.}}</ref> Под његовим вођством млада репрезентација није успела да избори пласман на [[Европско првенство у фудбалу до 21 године|Европско првенство]] 2021. године.<ref name="ms"/> У квалификационој групи за пласман на ЕП, Србија је на 10 утакмица остварила учинак од по три победе и ремија уз четири пораза, што је било довољно за четврто место, иза Русије, Пољске и Бугарске а испред Естоније и Летоније.<ref name="ms">{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/jos-jedna-bruka-stolicinih-orlica/368210 | title= Још једна брука Столичиних орлића | publisher= mozzartsport.com |date=13. 10. 2020. | accessdate=15. 1. 2021.}}</ref> И поред неуспеха у квалификацијама, Фудбалски савез Србије је у децембру 2020. продужио уговор са Столицом за следећи квалификациони циклус.<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/stolica-ostaje-selektor-orlica/372984 | title= Столица остаје селектор Орлића | publisher= mozzartsport.com |date=10. 12. 2020. | accessdate=15. 1. 2021.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fss.rs/odrzana-sednica-izvrsnog-odbora-2/ | title= ОДРЖАНА СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА | publisher= fss.rs |date=14. 12. 2020. | accessdate=15. 1. 2021.}}</ref> У јануару 2021. године је постављен на функцију вршиоца дужности селектора [[Фудбалска репрезентација Србије|А репрезентације Србије]], како би предводио селекцију, коју готово комплетно чине играчи из домаћег шампионата, на две пријатељске утакмице, против Доминиканске Републике 25. јануара у Санта Домингу и 31. јануара против [[Фудбалска репрезентација Сједињених Америчких Држава|Сједињених Америчких Држава]] у Орланду.<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/4221243/reprezentacija-srbija-spisak-igraca.html | title= Столица саопштио списак репрезентативаца за турнеју у САД | publisher= rts.rs |date=13. 1. 2021. | accessdate=15. 1. 2021.}}</ref> Србија је оба сусрета завршила резултатом 0:0.<ref>{{Cite web|url=https://fss.rs/utakmica/dominikanska-republika-srbija/| title= Доминиканска Република 0-0 Србија | publisher= Фудбалски савез Србије | accessdate=9. 6. 2022.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fss.rs/utakmica/panama-0-0-srbija/ | title= Панама 0-0 Србија | publisher= Фудбалски савез Србије | accessdate=9. 6. 2022.}}</ref> У априлу 2021. године, Столица је смењен са места селектора младе репрезентације Србије.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/sport/fudbal/984785/zasedao-odbor-hitna-pitanja-stolica-smenjen-orlici-imaju-novog-selektora | title= ЗАСЕДАО ОДБОР ЗА ХИТНА ПИТАЊА: Столица смењен, "орлићи" имају новог селектора! | publisher= novosti.rs | date=8. 4. 2021. | accessdate=9. 6. 2022.}}</ref> У јуну 2022. године је постављен за тренера [[ФК Партизан]].<ref>{{Cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/132226/stolica-cilj-je-da-navijace-vratimo-na-tribine-kvalitetnom-igrom-video | title= Столица: Циљ је да навијаче вратимо на трибине квалитетном игром (ВИДЕО) | publisher= zurnal.rs | date=9. 6. 2022. | accessdate=9. 6. 2022.}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Transfermarkt|24056}} * [https://www.footballdatabase.eu/en/player/details/26130-ilija-stolica Илија Столица] на сајту Footballdatabase.eu {{ен}} {{Тренери ФК Партизан}} {{DEFAULTSORT:Столица, Илија}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Земунци]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалски тренери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Земуна]] [[Категорија:Фудбалери Љеиде]] [[Категорија:Фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Металурга (Доњецк)]] [[Категорија:Фудбалери ОФК Београда]] [[Категорија:Фудбалери Синт Тројдена]] [[Категорија:Фудбалери ОФИ Крита]] [[Категорија:Фудбалери Будућности Подгорица]] [[Категорија:Тренери ФК Војводина]] [[Категорија:Тренери ФК Вождовац]] [[Категорија:Тренери ФК Партизан]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] 2mn5muo9p043bjw3yki4w42ajp0vj4u 0 4033560 25139279 24986969 2022-08-05T09:59:02Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{сређивање|лош превод}} {{Инфокутија Острво | име =Раџа Ампат Острва| име 2=|код језика= | слика = Karta ID RajaAmpat Isl.PNG | опис_слике =Мапа острва Раџа Ампат|држава 1=|држава 2=|архипелаг=[[Раџа Ампат Острва]]|мапа=|површина=40.000|држава 1 ниво поделе 1=|држава 1 регија 1=|држава 1 име регије 1=[[Раџа Ампат Владавина]], [[Западна Папуа(провинција)|Западна Папуа]],<br />{{Flag|Индонезија}}|држава 2 ниво поделе 1=|држава 2 регија 1=|држава 2 име регије 1=|популација=49.048|веб=|категорија=|image_size=250px}} [[Датотека:Raja Ampat Islands - journal.pbio.1001457.g001.png|thumb|Поглед панораме|алт=]] '''Раџа Ампат''' или [[Четири краља]] је [[архипелаг]] који се састоји од преко 1500 малих острва, коралних гребена и плићака које окружују четири главна острва Мисол, Салавати, Батанта и Ваигео, и мање острво Кофиау. Архипелаг се налази уз североисточну обалу острва [[Нова Гвинеја]], у покрајини [[Западна Папуа]] у [[Индонезија|Индонезији.]] Архипелаг Раџа Ампат је део коралног троугла који садржи најбогатији морски биодиверзитет на земљи. Највећи део архипелага налази се у [[Јужна хемисфера|јужној хемисфери]], са неколико малих острва северозападно од острва Ваигео. Нека од острва представљају најсеверније делове [[Аустралија (континент)|Аустралијског континента]]. Административно, архипелаг је део провинције Западна Папуа. Већина острва чини регенство (намесништво) Раџа Ампата, које је 2004. године издвојено из Соронг намесништва.<ref>{{Cite web|url=https://www.thejakartapost.com/news/2011/03/28/raja-ampat-hasanuddin-university-sign-mou.html|title=Raja Ampat, Hasanuddin University sign MoU|last=Post|first=The Jakarta|website=The Jakarta Post|language=en|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> Међутим, постоје предлози за поделу садашњег регенства на три, са Ваигео и околним малим острвима који формирају ново Северно Раџа Ампат намесништво (Кабупатен Раџа Ампат Утара), и са Мисоолом и Кофиауом и њиховим околним малим острвима, формирајући ново Јужно Раџа Ампат намесништво (Кабупатен Раџа Ампат Селатан), остављајући остатке постојећег намесништва да покрива северни део острва Салавати (остатак острва Салавати и даље лежи унутар Соронг намесништва) и Батанта острво (који формира област Селат Сагавин). Становништво регенства је у јануару 2014. године имало број од 49.048 људи. Обухвата више од 40.000&nbsp;km² копна и мора. == Историја == Име Раџа Ампат (Раја значи краљ, а ампат значи четири) долази од локалне митологије која говори о жени која проналази седам јаја. Четири од седам легла постају краљеви који заузимају четири највећа острва Раџа Ампата, док остала три постају дух, жена и камен. Историја показује да је Раџа Ампат некада био део Султаната Тидора, утицајног краљевства из [[Maluku (province)|Малукуа]]. Ипак, након што су Холанђани напали Малуку, Раџа Ампат је припала Холандији. Прво опажање и ступање на копно од стране Европљана на Ампатским острвима било је од стране португалског морепловца [[Јорге де Менезес]]а и његове посаде 1526. године, која је тада пловила на путу од Биака, полуострва птичје главе и Ваигеоа до [[Халмахера|Халмахере]] (Тернате). Енглески истраживач [[Вилијам Дампир]] је назвао по себи мореуз и дао му име Дампир. Он одваја острво Батанта од острва Ваигео. На истоку постоји мореуз који одваја Батанту од Салаватија. Године 1759. капетан Вилијам Вилсон, који је пловио на исток бродом названим Индијана Пит, пловио је тим водама и назвао пролаз "[[Питов мореуз]]" ; то је вероватно био канал између Батанте и Салаватија. == Популација == Главно занимање људи овог подручја је риболов. Живе у малим колонијима племена која се простиру око тог подручја. Иако је традиционална култура и даље снажна, посетиоцима исказују добродошлицу. Проценат муслиманског становништва је овде нешто већи него у другим папуанским подручјима. Ово се објашњава снажним непосредним утицајем Тидорског султаната као и четим миграцијама становништва.<ref>{{Cite web|url=https://en.tempo.co/read/589071/the-other-side-of-raja-ampat|title=The Other Side of Raja Ampat|date=30. 6. 2014|website=Tempo|language=en|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> == Географија == [[Датотека:Raja Ampat 1.jpg|thumb|Морски биодиверзитет Раџа Ампат|алт=]] Океански природни ресурси око Раџа Ампата дају му значајан потенцијал као туристичком подручју. Многи извори стављају Раџа Ампат као један од првих десет најпопуларнијих места за роњење, а задржава и место број један за проучавање подводног биодиверзитета. Према ''Conservation International'', истраживања на мору указују на то да је разноликост морског живота у подручју Раџа Ампат највећа забележена на Земљи.<ref>{{Cite web|url=https://www.nationalgeographic.com/magazine/|title=National Geographic Magazine|website=Magazine|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> Разноликост је знатно већа од било које друге области узорковане у коралном троуглу састављеном од [[Индонезија|Индонезије]], [[Малезија|Малезије]], [[Филипини|Филипина]], [[Папуа Нова Гвинеја|Папуе Нове Гвинеје]], [[Соломонова Острва|Соломонских острва]] и [[Источни Тимор|Источног Тимора]]. [[Корални троугао]] је срце светске биолошке разноврсности коралноих гребена, чинећи Раџа Ампат врло вероватно најбогатијим екосистемимом коралних гребена на свету. Масивне коралне колоније овог подручја заједно са релативно високим температурама морске површине, такође сугерирају да су његови гребени релативно отпорни на претње као што су избељивање корала и болести корала, што сада угрожава опстанак других коралних екосистема широм света. Овој безбедности доприности и то што су острва Раџа Ампат удаљена и релативно неометана од стране људи. Висока морска разноликост у Раџа Ампату је под снажним утицајем њене позиције између Индијског и Пацифичког океана, јер се ларве корала и риба лакше деле између два океана. Корална разноврсност, еластичност и улога Раџа Ампата као извор растурања ларви чине га глобалним приоритетом за заштиту мора. 1508 врста риба, 537 врста корала (значајних 96% свих склерактинија забележених из Индонезије вероватно ће се појавити на овим острвима, као и 75% свих врста које постоје у свету <ref>{{Cite web|url=https://www.theage.com.au/environment/sea-of-trouble-20110701-1gv49.html|title=Sea of trouble|last=Jakarta|first=Tom Allard|date=1. 7. 2011|website=The Age|language=en|accessdate=15. 5. 2019}}</ref>),. Ту су и 699 врста мекушаца што све заједно чини разноликост морског живота запањујућим.<ref>{{Cite web|url=http://www.conservation.org/Documents/RAP_Reports/RAP22_Raja_Ampat_Indonesia_Apr-2002.pdf|title=Wayback Machine|date=25. 10. 2010|website=web.archive.org|accessdate=15. 5. 2019|archive-date=25. 10. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101025223155/http://www.conservation.org/Documents/RAP_Reports/RAP22_Raja_Ampat_Indonesia_Apr-2002.pdf|url-status=unfit}}</ref> Неке области се могу похвалити огромним рибљим јатима и редовним опажањима ајкула, као што је [[Ћилим ајкуле|вобгонг.]] Острва Раџа Ампат имају најмање три језера која садрже безопасне медузе, све у подручју Мисола.<ref>{{Cite web|url=http://kakaban.co.id/detail_artikel/20/Tujuh--Danau-Ubur-Ubur-Unik-di-Indonesia-#.XNyK2BQzbMU|title=Kakaban {{!}} Tujuh Danau Ubur-Ubur Unik di Indonesia|website=kakaban.co.id|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> Иако приступ острвима није тако тежак, потребно је неко време. Потребно је шест сати лета од Џакарте, главног града Индонезије до Сорога. Онда је потребно узети брод да би стигли до острва. == Екологија == Раџа Ампат се сматра глобалним центром биодиверзитета тропског мора и назива се крунски драгуљ морског пејзажа птичје главе, који укључује заливе Сендераваси и Тритон. Регија садржи више од 600 врста тврдих корала, што износи око 75% познатих врста на глобалном нивоу, и више од 1.700 врста гребенских риба. У поређењу са екосистемима сличних величина у другим деловима света, биолошка разноликост Раџа Ампата је најбогатија у свету.<ref>{{Cite web|url=https://xray-mag.com/content/indonesias-raja-ampat|title=Indonesia's Raja Ampat|last=Silcock|first=Don|date=13. 8. 2013|website=X-Ray Mag|language=en|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> Овде се јављају угрожени и ретки морски сисари као што су [[Дугонг|Дугонгови,]] [[китови]] (као што су [[Плави кит|плави]] и [[Патуљасти плави кит|патуљасти плави]] , бридови, мање познате омуре,<ref>{{Cite web|url=http://www.mermaid-liveaboards.com/article/bio-diversity/ambon-banda-islands-raja-ampat/|title=Ambon - Banda Islands - Raja Ampat -|last=Golding|first=kay|date=26. 4. 2017|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190402044254/http://www.mermaid-liveaboards.com/article/bio-diversity/ambon-banda-islands-raja-ampat/|archive-date=02. 04. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.mermaid-liveaboards.com/article/raja-ampat/omuras-whale/|title=Omura's Whale -|last=Golding|first=kay|date=10. 1. 2017|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190402042749/http://www.mermaid-liveaboards.com/article/raja-ampat/omuras-whale/|archive-date=02. 04. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://birdsheadseascape.com/photography/omuras-whale-alex-lindbloom/|title=Omura's Whale by Alex Lindbloom|date=6. 2. 2017|website=Bird's Head Seascape|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> [[Уљешура|уљешуре]]), [[Delfin|делфини]] и [[Кит убица|орке]].<ref>{{Cite web|url=http://birdsheadseascape.com/conservation-science/marine-mammal-species-biodiversity-in-raja-ampat-2011-15-by-benjamin-kahn/|title=Marine Mammal Species Biodiversity in Raja Ampat (2011—15) by Benjamin Kahn|date=29. 2. 2016|website=Bird's Head Seascape|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://thecoraltriangle.com/stories/home-to-the-richest-reefs-on-earth-raja-ampat-is-also-a-mecca-for-whales|title=HOME TO THE RICHEST REEFS ON EARTH, RAJA AMPAT IS ALSO A MECCA FOR WHALES|website=The Coral Triangle|accessdate=15. 5. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://ocean-sounds.org/whales-raja-ampat/marine-mammals-in-raja-ampat/|title=Marine Mammals in Raja Ampat – OceanSounds e.V.|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> Кишна шума која покрива тропска острва у Раџа Ампату природно је станиште многих врста птица, сисара, гмизаваца и инсеката. Две врсте рајских птица, тј. Црвена рајска птица (Paradisaea rubra) и Вилсонова рајска птица (Diphyllodes respublica), ендемичне су за острва Ваигео, Гам и Батанта.<ref>{{Cite web|url=https://ecotoursindonesia.com/english/009-birds-of-paradise.html|title=Birds of Paradise|website=ecotoursindonesia.com|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> == Места која треба да видите у Раџа Ампат == [[Пианемо]] је једно од најфотографисанијих места у Раџа Ампату, тако да је готово постао симбол подручја. Међутим, колико год да је популаран, ретко има много туриста у једном тренутку. Познат као туристичко село Арборек, ово је најпознатије село у Раџа Ампату. Већина жена сада живи од ручног рада, а постоје и сељани од младих до старих који изводе традиционалне плесове. Село није јако велико и има само око 40 породица које живе тамо, али то је заиста угодан начин да се мало упозна са људима и културом. [[Батанта]] је једно од највећих острва Раџа Ампата, што га чини савршеним местом за истраживање. Острво је удаљено само 30 минута бродом од еко одмаралишта Папуа, одакле полазе туре до Батанте, да би се даље запутили до водопада. [[Пасир Тимбул]] је део песка који излази из океана само за осеке. Вода је кристално чиста, а песак је тако пудерасто бео да нећете веровати својим очима. Можете уживати у игри и опуштању на плажи, фотографисању и гледању подводног живота . Пасир Тимбул се налази недалеко од острва Мансуар око 30 минута бродом од села Арборек. [[Хорнбилси]] су једна од најневероватнијих врста птица у Раџа Ампату и гледање у њиховом окружењу је заиста посебан призор. Хорнбилси се скупљају на малом острву поред обале острва Батанта где су [[мангрове]] дебеле и здраве. Хорнбилси долазе овде у вечерњим сатима, око заласка сунца. Можете их гледати како лете, готово увек у паровима. Папуа Парадисе изводи вечерње туре само да бисте видели ову чаробну природу.<ref>{{Cite web|url=https://www.papuaparadise.com/news/5-places-you-need-to-see-in-raja-ampat/|title=5 Places You Need to See in Raja Ampat {{!}} {{!}} Papua Paradise|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> === Национални марински парк Раџа Ампат === Раџа Ампат, са једним од најбогатијих морских биодиверзитета на планети, има свој национални парк. Парк је заштићена зона у којој стотине врста које настањују његове воде остају непромењене. Национални морски парк Раџа Ампат представља једну од главних туристичких атракција; стотине ронилаца долазе на архипелаг да открију водени рај јединствен у целом свету. Повремени посетиоци и туристи такође могу уронити у морски свет кроз роњење за почетнике, допуштајући и њима да уживају у океанским богатствима Раџа Ампата.<ref>{{Cite web|url=https://www.stayrajaampat.com/ultimate-raja-ampat-guide/information/raja-ampat-marine-park-entry-permit/|title=Raja Ampat Marine Park entry permit. Why it's necessary & where to get it.|date=13. 4. 2014|website=Stay Raja Ampat|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> == Документарни филм == Документарни филм ''[[Edies Paradies 3]]'' (by Otto C. Honegger) је емитован на највећој швајцарској телевизији, [[Schweizer Fernsehen]]. Филм говори о природној подводној лепоти Раџе Ампата која се може упоредити са једном насељеном швајцарском области од око 50.000 становника и сматра се "Амазоном" због подводног света смештеног у срцу светског коралног троугла.<ref>{{Cite web|url=http://www.mediaindonesia.com/mediatravelista/index.php/read/2012/02/01/3570/1/Pesona-Raja-Ampat-Difilmkan-di-Swiss|title=Pesona Raja Ampat Difilmkan di Swiss - Media Travelista|date=2. 2. 2012|website=web.archive.org|accessdate=15. 5. 2019|archive-date=02. 02. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120202070545/http://www.mediaindonesia.com/mediatravelista/index.php/read/2012/02/01/3570/1/Pesona-Raja-Ampat-Difilmkan-di-Swiss|url-status=unfit}}</ref> == Клима == [[Датотека:Weather-raja-ampat.png|thumb|Време у Раџа Ампат]] Клима Раџа Ампата је умерена, с температурама од 20&nbsp;°C до 33&nbsp;°C и температуром воде између 25&nbsp;°C и 28&nbsp;°C, тако да посетитељи могу уживати у роњењу, као и на излетима и другим активностима на отвореном. Због близине Екватора промене времена су типично тропске, са умереним температурама и монсунским сезонама. Најбоље доба године за посету архипелагу је од октобра до априла, мада су месеци са најбољом температуром и најмање кише од октобра до децембра. С обзиром на тропску климу Раџа Ампата, киша би могла да падне кратко, али интензивно у било које време, с тим што кишна сезона траје од јуна до септембра, чинећи оно што је познато као источни монсун.<ref name="automatski_generisano1">{{Cite web|url=https://rajaampatbiodiversity.com/en/raja-ampat/|title=Raja Ampat: All about it - Resort Raja Ampat Biodiversity Resort|last=biodiversity|date=20. 10. 2016|website=Raja Ampat Biodiversity Eco Resort|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> == Инцидент на броду == У марту 2017. 90-метарски брод ''[[Caledonian Sky]]'' у власништву британског туроператора Нобла Каледониа ухваћен је у плими и насукан у гребену. Тим за евалуацију процењује да је уништено 1.600 квадратних метара гребена, што ће највероватније резултирати захтевом за накнаду од 1,28 милиона - 1,92 милиона долара. Тим еколошких стручњака и академика проценио је много већу штету, а потенцијални губици за Индонезију процењују се на 18,6 милиона долара и време опоравка за гребен деценијама.<ref>{{Cite web|url=https://www.thejakartapost.com/travel/2017/03/14/saving-raja-ampat-waters-with-tourism.html|title=Saving Raja Ampat waters with tourism|last=Post|first=The Jakarta|website=The Jakarta Post|language=en|accessdate=15. 5. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.thejakartapost.com/news/2017/03/13/cruise-ship-smashes-into-coral-in-raja-ampat.html|title=Cruise ship smashes into coral in Raja Ampat|last=Post|first=The Jakarta|website=The Jakarta Post|language=en|accessdate=15. 5. 2019}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/environment/2017/mar/10/british-owned-cruise-ship-wrecks-one-of-indonesias-best-coral-reefs|title=British-owned cruise ship wrecks one of Indonesia’s best coral reefs|last=Gokkon|first=Basten|date=10. 3. 2017|work=The Guardian|accessdate=15. 5. 2019|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> == Кухиња == Кухиња Раџа Ампат је, без сумње, традиционална. Не очекујте да ћете пронаћи велики ланац ресторана или било који ресторан који послужује западну храну. Уместо тога, укус и свежина домаће рибе и намирница одушевљавају путнике с прекрасном новом кухињом. У основи, општи мени изгледа овако: Доручак: Слатки кромпир, боквица или банане које могу укључивати и локалну крофну. Ручак: Риба или пилећи паприкаш са базом од пиринча Вечера: Обично исто као и ручак, али са пилетином и рибом свеже куваном, локалним поврћем и пиринчем. Десерт: Ово може бити воће које је тренутно у сезони или могу направити неке слатке кнедле. Вегетаријанци могу уживати у локалним темпех и тофу као и другим изборима протеина. Важно је да ваш домаћин буде упознат са свим захтевима за специјалну исхрану или ако желите да имате више од локалне кухиње. Такође је савршено у реду да једете по вашој жељи. Пошто се воће на овом острву не узгаја локално, тешко је наћи свеже воћне сокове. Алкохол се такође обично не продаје и нећете га ни наћи на овим острвима. Флаширана и конзервирана пића - газирана, лако се могу купити у локалним продавницама. Међутим, они ће вероватно бити топли, јер снабдевање електричном енергијом није константно и фрижидери једва раде.<ref>{{Cite web|url=https://www.papuaparadise.com/news/food-you-should-try-when-visiting-raja-ampat/|title=Food You Should Try When Visiting Raja Ampat {{!}} {{!}} Papua Paradise|language=en-US|accessdate=15. 5. 2019}}</ref> == Валута == [[Индонезијска рупија]] је новац Раџа Ампата и, иако се њен курс разликује, тренутно износи 13.000 Рп по америчком долару. Препоручљиво је да носите велику количину кованица, јер ћете наћи само банкомате и банке у Соронгу (главни град који се повезује са Раџа Ампат). Добра је идеја користити банкомате на индонезијским аеродромима као што су [[Бали]] или [[Јава]], јер већина предузећа овде не прихвата кредитне картице. Најбоље је разменити новац пре доласка у Индонезију. Као алтернативу, можете заменити доларе у Соронгу, иако су правила размене новца врло строга: они прихватају само оштре новчанице, недавно коване и у добром стању.<ref name="automatski_generisano1" /> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.liveaboard.com/cruise/indonesia/raja-ampat Раџа Ампат] (на језику: енглески) * [https://www.google.com/destination/map/topsights?q=%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0+%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%82&rlz=1C1GCEU_enRS821RS821&output=search&dest_mid=/m/02pgv9k&sa=X&ved=2ahUKEwjL69ag2p7iAhUV4KYKHQ_oApoQ69EBKAAwCnoECAoQAw#dest_mid=/m/02pgv9k&tcfs=EiAKCi9tLzAycGd2OWsSElJhamEgQW1wYXQgSXNsYW5kcw&trifp=skpm%3D/m/02rqqh1 Мисол] (на језику: енглески) *[https://www.indonesia.travel/gb/en/home Званични сајт] (на језику: енглески) [[Категорија:Индонезија]] [[Категорија:Географија Азије]] [[Категорија:Архипелази]] 38b27stq2n5n3uz0eqa9hcrjw1dvmcr 0 4040028 25139014 24698238 2022-08-05T00:33:53Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''Провера пола у спорту''' (позната и као [[род]]на [[верификација]], или слободно одређивање пола или тест полова) је питање провере [[подобност]]и [[Спортиста|спортисте]] да се такмичи у спортском догађају који је ограничен на само један пол. Питање се појавило више пута на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] и другим спортским такмичењима где се тврдило да су мушки спортисти покушавали да се такмиче као [[Жена|жене]], или да жена има [[Интерсексуалност|интерсексуално]] стање које даје наводну неправедну предност. Први обавезни тест за пол који је издала [[Међународна асоцијација атлетске федерације]] за спортисткиње је био у јулу 1950. године у пре Европског првенства у [[Белгија|Белгији]]. Сви спортисти су тестирани у својим земљама.<ref>{{Cite web|url=http://www.foekjedillema.nl/|title=Wayback Machine|date=2016-04-22|website=web.archive.org|access-date=2019-06-11|archive-date=22. 04. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160422082250/http://www.foekjedillema.nl/|url-status=unfit}}</ref> Тестирање пола на утакмицама почело је на Европском првенству у атлетици 1966. године као одговор на сумњу да су неке од најбољих спортисткиња из [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] и Источне Европе заправо [[Мушкарац|мушкарци]]. На Олимпијади је тестирање уведено 1968.<ref>{{Cite journal|last=Karkazis|first=Katrina|last2=Sönksen|first2=Peter H.|last3=Jordan-Young|first3=Rebecca M.|date=2014-04-28|title=Sex, health, and athletes|url=https://www.bmj.com/content/348/bmj.g2926|journal=BMJ|language=en|volume=348|pages=g2926|doi=10.1136/bmj.g2926|issn=1756-1833|pmid=24776640}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Martínez-Patiño|first=María José|date=2005-12-01|title=Personal Account: A woman tried and tested|url=https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(05)67841-5/abstract|journal=The Lancet|language=English|volume=366|pages=S38|doi=10.1016/S0140-6736(05)67841-5|issn=0140-6736|pmid=16360746}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://ap.ohchr.org/documents/dpage_e.aspx?si=A/HRC/32/33|title=Human Rights Documents|website=ap.ohchr.org|access-date=2019-06-11}}</ref> У неким случајевима, политике су довеле до тога да су спортисти присиљени да прођу непотребне операције, као што је сакаћење женских гениталија и [[Стерилизација (медицина)|стерилизација]].<ref name=":0" /> Не само да су извештаји показали да су тестовима физички погођене спортисткиње, већ су такође показали да такви тестови могу проузроковати психолошку штету женама. Тестови за верификацију пола могу да створе кризу [[Сексуални идентитет|сексуалног идентитета]], понижавајуће реакције, [[Социјална изолација|социјалну изолацију]], [[Депресија|депресију]] и [[самоубиство]]. == Историјат == У почетку, верификација пола је била у облику физичких прегледа. Касније се развило у тестирање [[хромозом]]а, а касније у тестирање [[тестостерон]]а. Провера XX или XY хромозома није увек једноставна да би се утврдило да ли је спортиста недвосмислено жена или мушкарац. [[Фетус]]и почињу да се развијају као недиференцирани, а SRY ген, који се најчешће - али не увек - налази на Y хромозому, укључује различите хормоне који разликују бебу као мушкарца. Понекад, људи са два X хромозома могу да се развију хормонално или [[фенотип]]ски као мушкарци, а људи са XY могу се развити хормонално или фенотипски као женке.<ref>{{Cite web|url=http://www.nytimes.com/2009/08/22/sports/22runner.html|title=Essay - Where’s the Rulebook for Sex Verification? - NYTimes.com|date=2011-04-09|website=web.archive.org|access-date=2019-06-11|archive-date=09. 04. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110409154750/http://www.nytimes.com/2009/08/22/sports/22runner.html|url-status=unfit}}</ref> === Физичка провера === Председник Олимпијског комитета [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] [[Ејвери Брандиџ]] затражио је, током или недуго након летњих олимпијских игара у [[Берлин]]у 1936. године, да се успостави систем за испитивање спортиста. Према чланку часописа Тајм о [[хермафродит]]има, Брандиџ је осећао потребу да разјасни „сексуалне нејасноће” након што је посматрао наступ [[Чехословачка|чехословачког]] тркача и скакача Здењека Коубека и енглеског бацача копља Марије Едит Луис Вестон. Оба појединца су касније имала операцију промене пола и легално су променили своја имена, у Здена Коубек и Марк Вестон.<ref>{{Cite news|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,756527-1,00.html|title=Medicine: Change of Sex|date=1936-08-24|work=Time|access-date=2019-06-11|language=en-US|issn=0040-781X}}</ref> Тестови за верификацију пола започели су 1950. године на иницијативу Међународног удружења атлетске федерације, користећи физичке прегледе. Холандска атлетичарка Фукје Дилема добила је доживотну забрану у јулу 1950. године. [[Међународни олимпијски комитет]] је 1968. године започео са истом праксом.<ref>{{Cite journal|last=Pieper|first=Lindsay Parks|date=2014-09-02|title=Sex Testing and the Maintenance of Western Femininity in International Sport|url=https://doi.org/10.1080/09523367.2014.927184|journal=The International Journal of the History of Sport|volume=31|issue=13|pages=1557–1576|doi=10.1080/09523367.2014.927184|issn=0952-3367}}</ref> У почетку, спортисткиње су биле замољене да се представе пред групом лекара. Током времена, ови тестови су били обавезни за спортисткиње, због страха да ће мушки спортисти представљати спортисткиње и имати неправедну предност над својим конкурентима.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2008/07/30/sports/olympics/30gender.html|title=A Lab Is Set to Test the Gender of Some Female Athletes|last=Thomas|first=Katie|date=2008-07-30|work=The New York Times|access-date=2019-06-11|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> === Тестирање хромозома и хормона === Тестирање хромозома уведено је од стране Међународног олимпијског комитета током летњих олимпијских игара 1968. Ово тестирање се односило за Y хромозом, и дизајнирано је да идентификује мушкарце који су потенцијално прикривени као жене. Овај метод тестирања је касније укинут, јер се показало да је нејасан у идентификовању мушкости.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://ai.eecs.umich.edu/people/conway/TS/OlympicGenderTesting.html|title=Olympic Gender Testing|website=ai.eecs.umich.edu|access-date=2019-06-11|archive-date=04. 06. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170604052201/http://ai.eecs.umich.edu/people/conway/TS/OlympicGenderTesting.html|url-status=dead}}</ref> У августу 2009. јужноафрички атлетичар Кастер Семења био је подвргнут обавезном тестирању за верификацију пола. Након случаја Семења, тестирање на тестостерон је уведено како би се идентификовали случајеви у којима је ниво тестостерона био повишен изнад одређеног нивоа, назван хиперандрогенизам, а национални олимпијски комитети су задужени од стране МОК-а да „активно истраже било какво уочено одступање у полним карактеристикама”.<ref name=":1" /> === Тестирање код мушкараца === Верификација пола се не спроводи код мушкараца спортиста, оних који се такмиче у мушкој категорији, а мало је података о њиховим хромозомима или профилима хормона. Међутим, истраживање обављено 693 спортиста, које је објавио Healy ''et al'', објављено 2014. године, открило је значајне полне разлике у многим варијаблама. Аутори су установили да је:<blockquote>16,5% мушкараца имало ниске нивое тестостерона, док је 13,7% жена имало високе нивое хормона са потпуним преклапањем између полова.<ref>{{Cite journal|last=Healy|first=M. L.|last2=Gibney|first2=J.|last3=Pentecost|first3=C.|last4=Wheeler|first4=M. J.|last5=Sonksen|first5=P. H.|date=2014|title=Endocrine profiles in 693 elite athletes in the postcompetition setting|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/cen.12445|journal=Clinical Endocrinology|language=en|volume=81|issue=2|pages=294–305|doi=10.1111/cen.12445|issn=1365-2265}}</ref></blockquote>Користећи ове податке, ''Scientific American'' је проценио да је "скоро 2%" мушких конкурената имало ниво тестостерона у типичном женском распону.<ref>{{Cite journal|last=THE EDITORS|date=2016-07-19|title=Olympic Officials Should Tell Women “High T” Is No Hurdle|url=https://doi.org/10.1038/scientificamerican0816-8|journal=Scientific American|language=en|volume=315|issue=2|pages=8–8|doi=10.1038/scientificamerican0816-8|issn=0036-8733}}</ref> Аутори студије су такође навели да просечне разлике у маси мишићне масе могу да објасне разлике у перформансама између полова. == 21. век == * Индијски спортиста и пливач Пратима Гаонкар извршио је самоубиство након објављивања и јавних коментара о неуспелом тесту за верификацију пола.<ref>{{Cite web|url=https://indianexpress.com/article/sports/sport-others/the-girl-before-dutee-chand-pratima-gaonkar-5346699/|title=The rising star who ended her life much before Dutee Chand challenged the rules|date=2018-09-09|website=The Indian Express|language=en-IN|access-date=2019-06-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.goanews.com/news_disp.php?newsid=7&catid=220|title=Mystery of Pratima's suicide|website=Goa News|access-date=2019-06-11}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.newslaundry.com/|title=Newslaundry {{!}} Sabki Dhulai|last=Newslaundry|website=Newslaundry|language=en-UK|access-date=2019-06-11}}</ref> * Индијски тркач средње удаљености Санти Сундарајан, који је освојио сребрну медаљу на 800 метара на Азијским играма 2006. у Дохи, Катар, није прошао на тесту за верификацију пола и одузета му је медаља.<ref>{{Cite book|url=http://muse.jhu.edu/journals/hcr/|title=The Hastings Center report|last=Hastings Center|date=2005|publisher=The Hastings Center.|location=Garrison, NY|language=English|oclc=869136374}}</ref> * [[Датотека:20090819 Caster Semenya.jpg|мини|Кастер Семења]]Јужноафрички тркач средње удаљености Кастер Семења освојио је 800 метара на Светском првенству у атлетици 2009. у Берлину. Након победе на Светском првенству 2009. године, објављено је да је била подвргнута испитивању полова. Потврђено је да је Семениа пристала на процес тестирања секса који је започео у Јужној Африци и да ће се наставити у Њемачкој. 6. јула 2010, ИААФ је потврдио да је Семења добила одобрење да настави да се такмичи као жена. Резултати тестирања полова никада нису званично објављени из разлога приватности.<ref>{{Cite web|url=http://news.yahoo.com/s/ap/20100706/ap_on_sp_ot/ath_semenya_cleared|title=World champ Semenya cleared to return to track - Yahoo! News|date=2010-07-15|website=web.archive.org|access-date=2019-06-11|archive-date=15. 07. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100715221824/http://news.yahoo.com/s/ap/20100706/ap_on_sp_ot/ath_semenya_cleared|url-status=unfit}}</ref> * 2012. године, након што је женски индијска атлетичарка Пинки Праманик оптужена од стране цимерке за силовање и касније оптужена, прошла је проверу пола и проглашена је мушком особом иако она и други медицински стручњаци оспоравају те тврдње.<ref>{{Cite web|url=https://timesofindia.indiatimes.com/sports/more-sports/athletics/Medical-experts-doubt-Pinki-Pramanik-can-rape/articleshow/17211823.cms|title=Medical experts doubt Pinki Pramanik can rape - Times of India ►|website=The Times of India|access-date=2019-06-11}}</ref> * Четири неименоване спортисткиње из земаља у развоју подвргнуте су облику стерилизације и сакаћењу женских гениталија као део процеса који им омогућава да се такмиче. Откривено је да спортисткиње имају интерсексуално својство током тестирања тестостерона; случај је први пут објављен 2013.<ref>{{Cite journal|last=Sultan|first=Charles|last2=Chevalier|first2=Nicolas|last3=Bermon|first3=Stéphane|last4=Chevallier|first4=Patrick|last5=Kurzenne|first5=Jean-Yves|last6=Gaspari|first6=Laura|last7=Hiéronimus|first7=Sylvie|last8=Philibert|first8=Pascal|last9=Paris|first9=Françoise|date=2013-06-01|title=Molecular Diagnosis of 5α-Reductase Deficiency in 4 Elite Young Female Athletes Through Hormonal Screening for Hyperandrogenism|url=https://academic.oup.com/jcem/article/98/6/E1055/2536727|journal=The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism|language=en|volume=98|issue=6|pages=E1055–E1059|doi=10.1210/jc.2012-3893|issn=0021-972X}}</ref> * Дити Ченд је дисквалификована са игара Комонвелта 2014. године у последњем тренутку након што је Атлетски савез Индије изјавио да је због хиперандрогенизма неприхватљиво да се такмичи као спортисткиња.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/29446276|title=Sport & gender: A history of bad science & 'biological racism'|date=2015-07-28|access-date=2019-06-11|language=en-GB}}</ref> У фебруару 2016. године објављено је да МОК неће наметати максимални ниво тестостерона за летњу Олимпијаду 2016. У јуну 2016. Ченд се квалификовала да се такмичи у трци на 100 метара на летњим олимпијским играма.<ref>{{Cite web|url=http://www.nytimes.com/2016/07/03/magazine/the-humiliating-practice-of-sex-testing-female-athletes.html|title=The Humiliating Practice of Sex Testing Female Athletes - The New York Times|date=2016-06-28|website=web.archive.org|access-date=2019-06-11|archive-date=28. 06. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160628124045/http://www.nytimes.com/2016/07/03/magazine/the-humiliating-practice-of-sex-testing-female-athletes.html|url-status=unfit}}</ref> == Референце == <references /> [[Категорија:Спорт]] [[Категорија:Родна равноправност]] [[Категорија:Родни идентитет]] 4f81b85ofmxcqxpn5isj1qo4hmofdf6 0 4040064 25138648 23271040 2022-08-04T16:03:40Z 77.243.23.91 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Војводина 1928 | слика = [[Датотека:FK Vojvodina 1928 Perlez.png|150п]] | пуноиме = Фудбалски клуб Војводина 1928 | надимак = | основан = {{Start date and age|1928}} | | стадион = [[Стадион „Испод млине”]], [[Перлез]] | капацитет = 92<ref>[https://www.facebook.com/stadioni.i.arene/photos/a.2158211954204431/1334973589861609/?type=3&theater Податак о капацитету стадиона ФК Војводине 1928]</ref> | директор = | тренер = Драган Зорић | | лига = [[Српска лига Војводина]] | сезона = [[Српска лига Војводина 2019/20.|2019/20.]] | позиција = [[Српска лига Војводина]], '''13.''' | pattern_la1= |pattern_b1=_unknown |pattern_ra1= | leftarm1=FFFFFF|body1=FFFFFF|rightarm1=FFFFFF|shorts1=FFFFFF|socks1=FFFFFF| pattern_la2= |pattern_b2=_unknown |pattern_ra2= | leftarm2=FFFFFF |body2=FFFFFF |rightarm2=FFFFFF |shorts2=FFFFFF |socks2=FFFFFF | }} '''ФК Војводина 1928''' је [[Србија|српски]] [[Фудбал|фудбалски]] клуб из [[Перлез|Перлез]], [[Општина Зрењанин|општина Зрењанин]] и тренутно се такмичи у [[Српска лига Војводина]], трећем такмичарском нивоу српског фудбала. == Подаци о клубу == [[Перлез]] се налази на 24 km јужно од [[Зрењанин|Зрењанина]]. ФК "Војводина 1928" из [[Перлез|Перлеза]] је основана [[1928]]. године. Њихов стадион "Испод млине" се налази на западној ивици села. Стадион има две раздвојене трибине које су смештене на истој страни. Главна трибина са клупским просторијама је реновирана крајем [[2012]]. године и сада има 92 седећих места тј столица. "Војводина 1928" дуго се такмичила у 5. рангу српског фудбала у [[Подручна лига Зрењанин|Подручној лиги Зрењанин]] чак 7 сезона за редом од 2009/10. па до 2015/16. кад су прешли у виши ранг у [[Војвођанска фудбалска лига Исток|Војвођанску лигу Исток]] и ту су се такмичили 3 године. Ове године су заузели друго место које их је одвело у бараж за попуну [[Српска лига Војводина 2019/20.|Српске лиге Војводина]], у полуфиналу баража су се састали са другопласираном [[ФК Слога Чонопља|Слогом]] из [[Чонопља|Чонопље]] која се такмичила у [[Војвођанска фудбалска лига Север|Војвођанској лиги Север]]. Прва утакмица која је одиграна [[16. јун]]а [[2019]]. у Чонопљи, завршена је нерешено резултатом 2:2 (0:1). Четири дана касније, у Перлезу је такође било нерешено 1:1 (0:0), након чега су се перлежани пласирали у финале где су одмерили снаге са екипом [[ФК ЧСК Пивара|ЧСК Пиваре]] из [[Челарево|Челарева]]. У првој утакмици у Челареву, "Војводина 1928" је неочекивано славила 0:2 (0:2), на реваншу у Перлезу, утакмица је завршена без голова.<ref>https://www.sportin.biz/2019/06/30/perlez-treceligas/</ref> == Трофеји == 10x liga šampiona == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.facebook.com/%D0%A4%D0%9A-%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-1928-%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B5%D0%B7-1927497173992790/ Фејсбук профил клуба] * [https://srbijasport.net/team/38913 Резултати клуба на сајту srbijasport.net] {{клица-фк}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|В]] [[Категорија:Општина Зрењанин]] 2f3z0wmux10xsaqnemwkzw0117mrcav 0 4041562 25138980 25126922 2022-08-04T22:49:23Z 178.221.75.53 wikitext text/x-wiki [[Датотека:FK Čukarički.jpg|200px|мини|десно]] Овај чланак садржи податке о наступима [[ФК Чукарички|фудбалског клуба Чукарички]] у европским такмичењима. == Збирни европски резултати == ''Стање на дан 4. август 2022.'' {| class="wikitable" style="width:45%; text-align:center;" |- ! |'''Такмичење''' ! |Ут. ! |Поб. ! |Нер. ! |Пор. ! |ГД ! |ГП |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига шампиона|Куп шампиона]] || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 || 0 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига Европе|Куп УЕФА]] / [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] || 16 || 7 || 5 || 4 || 24 || 16 |- style="background: #E7FAEC;" | [[УЕФА Лига конференција|Лига конференција]] || 7 || 4 || 1 || 2 || 15 || 10 |- style="background: #E7FAEC;" | [[Интертото куп]] || 8 || 2 || 0 || 6 || 8 || 17 |- style="background: #E7FAEC;" | '''I Укупно УЕФА такмичења''' || '''31''' || '''13''' || '''6''' || '''12''' || '''47''' || '''43''' |- | '''II Укупно остала такмичења''' || '''0''' || '''0''' || '''0''' || '''0''' || '''0''' || '''0''' |- ! | '''Укупно I + II''' ! | '''31''' ! | '''13''' ! | '''6''' ! | '''12''' ! | '''47''' ! | '''43''' |} == Резултати по сезонама == === 1990—2000. === {| {{table}} ! Сезона ! width=130| Такмичење ! width=85| Коло ! Држава ! width=140| Клуб ! Дом. терен ! Гос. терен ! width=110| Укупно |- | rowspan=4| 1996. | rowspan=4| [[Интертото куп]] | rowspan=4| група 9 | {{зас|СВК}} | [[ФК Спартак Трнава|Спартак Трнава]] | | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 0:3 | rowspan="4" align="center"| '''5. од укупно <br> 5 места''' |- | {{зас|ЛЕТ}} | [[ФК Даугава|Даугава]] | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 1:3 | |- | {{зас|НЕМ}} | [[ФК Карлсруе|Карлсруе]] | | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 0:3 |- | {{зас|РУМ}} | [[ФК Универзитатеа Крајова|Универзитатеа Крајова]] | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 1:2 | |- | rowspan=4| 1997. | rowspan=4| [[Интертото куп]] | rowspan=4| група 10 | {{зас|ХОЛ}} | [[ФК Гронинген|Гронинген]] | | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 0:1 | rowspan="4" align="center"| '''3. од укупно <br> 5 места''' |- | {{зас|РУМ}} | [[ФК Глорија Бистрица|Глорија Бистрица]] | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 3:2 | |- | {{зас|ФРА}} | [[ФК Монпеље|Монпеље]] | | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 0:3 |- | {{зас|БУГ}} | [[ФК Спартак Варна|Спартак Варна]] | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 3:0 | |} === 2010—2020. === {| {{table}} ! Сезона ! width=130| Такмичење ! width=85| Коло ! Држава ! width=140| Клуб ! Дом. терен ! Гос. терен ! width=110| Укупно |- | rowspan=2| 2014/15. | rowspan=2| [[УЕФА Лига Европе 2014/15.|УЕФА Лига Европе]] | 1. коло кв. | {{зас|АНД}} | [[ФК Сант Ђулија|Сант Ђулија]] | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 4:0 | style="background:#FFFACD; text-align:center;"| 0:0 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| '''4:0''' |- | 2. коло кв. | {{зас|АУТ}} | [[ФК Гредиг|Гредиг]] | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 0:4 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 2:1 | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| '''2:5''' |- | rowspan=2| 2015/16. | rowspan=2| [[УЕФА Лига Европе 2015/16.|УЕФА Лига Европе]] | 1. коло кв. | {{зас|СЛО}} | [[НК Домжале|Домжале]] | style="background:#FFFACD; text-align:center;"| 0:0 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 1:0 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| '''1:0''' |- | 2. коло кв. | {{зас|АЗЕ}} | [[ФК Габала|Габала]] | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 1:0 | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 0:2 | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| '''1:2''' |- | rowspan=2| 2016/17. | rowspan=2| [[УЕФА Лига Европе 2016/17.|УЕФА Лига Европе]] | 1. коло кв. | {{зас|КАЗ}} | [[ФК Ордабаси|Ордабаси]] | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 3:0 | style="background:#FFFACD; text-align:center;"| 3:3 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| '''6:3''' |- | 2. коло кв. | {{зас|МАЂ}} | [[ФК Видеотон|Видеотон]] | style="background:#FFFACD; text-align:center;"| 1:1 | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 0:2 | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| '''1:3''' |- | rowspan=2| 2019/20. | rowspan=2| [[УЕФА Лига Европе 2019/20.|УЕФА Лига Европе]] | 1. коло кв. | {{зас|ЈЕР}} | [[ФК Банантс|Банантс]] | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 3:0 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 5:0 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| '''8:0''' |- | 2. коло кв. | {{зас|НОР}} | [[ФК Молде|Молде]] | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 1:3 | style="background:#FFFACD; text-align:center;"| 0:0 | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| '''1:3''' |} === 2020—данас === {| {{table}} ! Сезона ! width=130| Такмичење ! width=85| Коло ! Држава ! width=140| Клуб ! Дом. терен ! Гос. терен ! width=110| Укупно |- | rowspan=2| 2021/22. | rowspan=2| [[УЕФА Лига конференција 2021/22.|УЕФА Лига конференција]] | 2. коло кв. | {{зас|АЗЕ}} | [[ФК Сумгајит|Сумгајит]] | style="background:#FFFACD; text-align:center;"| 0:0 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 2:0 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| '''2:0''' |- | 3. коло кв. | {{зас|ШВЕ}} | [[ФК Хамарби|Хамарби]] | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 3:1 | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 1:5 | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| '''4:6''' |- | rowspan=2| 2022/23. | rowspan=2| [[УЕФА Лига конференција 2022/23.|УЕФА Лига конференција]] | 2. коло кв. | {{зас|ЛУКС}} | [[ФК Расинг јунион|Расинг јунион]] | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 4:0 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| 4:1 | style="background:#C0FFC0; text-align:center;"| '''8:1''' |- | 3. коло кв. | {{зас|ХОЛ}} | [[ФК Твенте|Твенте]] | style="background:#FFE4E1; text-align:center;"| 1:3 | | |} == Референце == {{reflist|30em}} {{Српски фудбалски клубови у европским такмичењима}} [[Категорија:ФК Чукарички|Европа]] [[Категорија:Српски фудбалски клубови у европским такмичењима|Чукарички]] 097hxpttar5s1nxr5n68efmj1firdsy 0 4042546 25139216 24565526 2022-08-05T08:41:22Z 213.198.192.155 wikitext text/x-wiki {{кратак опис| друкара}} {{Инфокутија Музичар | име = Мили | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Марко Миливојев | друга_имена = | надимци = Мили | боја_позадине = соло | датум_рођења = {{датум рођења|1994|4|26|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СРЈ]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = [[Србија]] | држављанство = | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = | занимање = [[певач]], [[ друкање|друкара]] | богатство = | жанр = [[друкање]] | жанрови = | инструменти = [[Вокал (музика)|глас]] | издавачке_куће = {{hlist|[[Bassivity]]|[[Two Louder TV]]|[[Millionaire Music]]}} | награде = | везани_чланци = {{hlist|[[Слободан Вељковић Цоби|Цоби]]|[[Бомбе деведесетих]]|[[Вук Моб]]|-{[[Surreal]]}-}} | оснивање = | садашњи_чланови = | бивши_чланови = | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | потпис = }} '''Марко Миливојев''', познатији под уметничким именом '''Мили''' ([[Београд]], [[1994]]),<ref>{{cite web |title=Reper Mili u seriji (VIDEO) |url=http://mondo.rs/a1167902/Zabava/TV/Mili-serija-Grupa.html |website=Mondo Portal |accessdate=21. 6. 2019 |language=sr-Latn}}</ref> српски је [[Srpski hip hop|репер]].<ref>{{cite web |title=Mili (Rapper) |url=https://genius.com/artists/Mili-rapper |website=Genius |accessdate=8. 1. 2019 |language=en}}</ref> == Биографија == Марко Миливојев је рођен [[1994]]. године у [[Београд]]у, у насељу Миријево. Похађао је [[ОШ Павле Савић Београд|основну школу Павле Савић]], па [[ОШ Деспот Лазаревић Београд|Деспот Лазаревић]]. Уписао је средњу школу, коју није завршио.<ref>{{cite web |title=Surreal i Mili o trepu, slavi i loženju |url=https://www.youtube.com/watch?v=H9VdTo3U7Zs |website=youtube.com |accessdate=21. 6. 2019 |date=28. 11. 2018}}</ref> Почетком 2018. године сарађивао је са [[Гудрослав]]ом из [[Бомбе деведесетих|Бомби деведесетих]] на његовом новом ЕП-у ''Музика за продају дроге''. Мили је са Гудријем за овај ЕП снимио две песме — ''M. V. G.'' и ''Треше нам шушкају''.<ref>{{cite web |title=Muzika Za Prodaju Droge - EP by Gudroslav |url=https://genius.com/albums/Gudroslav/Muzika-za-prodaju-droge-ep |website=Genius |accessdate=21. 6. 2019 |language=en}}</ref> Лета исте године наступао је на [[Sea Dance фестивал]]у, где је са осталим музичарима из Басивитија изводио на главној фестивалској бини 31. августа.<ref>{{cite web |last1=Festival |first1=Sea Dance |title=Vodeća postava prve balkanske hip-hop izdavačke kuće Bassivity stiže na Sea Dance |url=https://www.seadancefestival.me/vodeca-postava-prve-balkanske-hip-hop-izdavacke-kuce-bassivity-stize-na-sea-dance/ |accessdate=21. 6. 2019 |language=црногорски |date=13. 8. 2018}}</ref> Заједно са [[Surreal]]-ом је почетком октобра 2018. године издао ЕП ''Мало јачи гас''. На албуму се налази пет песама,<ref>{{cite web |title=Malo Jači Gas - EP by Mili |url=https://genius.com/albums/Mili/Malo-jaci-gas-ep |website=Genius |accessdate=21. 6. 2019 |language=en}}</ref> а објављен је за продукцијску кућу [[Басивити]].<ref>{{cite web |title=Mili: Malo Jači Gas |url=https://www.deezer.com/en/album/75350652 |website=Deezer |accessdate=8. 1. 2019}}</ref> У том периоду је заједно са [[Вук Моб|Вуком Мобом]] објавио песму ''12 сати''.<ref>{{cite web |title=VUK MOB I MILI SNIMLI DUET: O ovom detalju svi pričaju! |url=https://www.alo.rs/vip/estrada/vuk-mob-i-mili-snimli-duet-o-ovom-detalju-svi-pricaju/196205/vest |website=alo.rs |accessdate=21. 6. 2019 |language=sr}}</ref> Крајем јуна 2019. године објавио је песму ''Loca'', која ће се, заједно са песмом ''Грми'', наћи на предстојећем албуму ''Грмљавина''.<ref>{{cite web |title=Grmljavina (TBA) by Mili |url=https://genius.com/albums/Mili/Grmljavina-tba |website=Genius |accessdate=21. 6. 2019 |language=en}}</ref><ref name="nestodrugacije" /> Поред музике, бави се и глумом. Током 2019. је учествовао у снимању серије ''[[Група (TВ серија)|Група]]'',<ref>{{cite web |title=Nešto Drugačije 65: Mili |url=https://www.youtube.com/watch?v=XJoIjW_CSVQ |website=youtube.com |accessdate=21. 6. 2019 |date=16. 6. 2019}}</ref> коју продуцирају РТС и [[Vision team]], а која обрађује борбе кланова, мафије и полиције, пратећи три групе — полицајце, криминалце и тинејџере.<ref name="nestodrugacije">{{cite web |title=Snima se nova RTS-ova serija „Grupa“ |url=http://www.rts.rs/page/rts/sr/rtspredstavlja/story/211/snima-se/3407850/snima-se-nova-rts-ova-serija-grupa.html |website=www.rts.rs |accessdate=21. 6. 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Zahuktava se snimanje RTS-ove serije „Grupa“ |url=https://www.youtube.com/watch?v=nL5MFJP4iZQ |website=youtube.com |accessdate=21. 6. 2019 |date=11. 2. 2019}}</ref> Мили у серији тумачи Станислава, проблематичног момка са [[Дорћол]]а.<ref>{{cite web |title=Mili "grmi" na Jutjubu, a sada šalje snažnu poruku svim klincima koji su na ulici (VIDEO) |url=https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3050218-mili-grmi-na-jutjubu-a-sada-salje-snaznu-poruku-svim-klincima-koji-su-na-ulici-video |website=www.telegraf.rs |accessdate=21. 6. 2019 |language=sr}}</ref> Активно учествује у продукцији песама за серијал [[Јужни ветар (ТВ серија)|Јужни ветар]], снимивши неколико музичких нумера за потребе филма и серије. == Дискографија == === Албуми и ЕП-ови === * ''Мало јачи гас'' (-{ft.}- -{[[Surreal]]}-, 2018) * ''Грмљавина'' (ТБА) === Синглови === * ''Дарко Шарић'' (2017) * ''Лупи'' (2017) * ''Сајфер'' (-{ft.}- [[Бомбе деведесетих]], 2018) * ''Лерди'' (2018) * ''Грми'' (2018) * ''12 сати'' (-{ft.}- [[Вук Моб]], 2018) * ''M. V. G.'' (-{ft.}- [[Гудри]], 2018) * ''Треше нам шушкају'' (-{ft.}- [[Гудри]], 2018) * ''Мирис марихуане'' (-{ft.}- -{Lesa LVL}-, 2018) * ''Јужни ветар гас'' (-{ft.}- [[Слободан Вељковић Цоби|Coby]], 2018) * ''Loca'' (2019) * ''Јужни ветар гас 2'' (2020) * ''Stracciatella'' (2020) * ''Блинда'' (2021) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Instagram|miliofficialbebooo}} * {{Facebook|marko.milivojev}} * [https://www.youtube.com/watch?v=kQVNSkzqiXw Интервју] на IDJTV * [https://www.youtube.com/watch?v=gxuS1kNa_10 Гостовање у емисији ''Нешто другачије''] {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика|Србија|Београд}} {{DEFAULTSORT:Миливојев, Марко}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Српски хип хоп музичари]] [[Категорија:Музичари из Београда]] eapbygeuuz38eh47qa2usbpur13ubh5 25139219 25139216 2022-08-05T08:42:18Z 213.198.192.155 wikitext text/x-wiki {{кратак опис| друкара}} {{Инфокутија Музичар | име = Мили | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Марко Миливојев | друга_имена = | надимци = Мили | боја_позадине = соло | датум_рођења = {{датум рођења|1994|4|26|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СРЈ]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = [[Србија]] | држављанство = | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = | занимање = [[певач]], [[ друкање|друкара]] | богатство = | жанр = [[друкање]] | жанрови = | инструменти = [[Вокал (музика)|глас]] | издавачке_куће = {{hlist|[[Bassivity]]|[[Two Louder TV]]|[[Millionaire Music]]}} | награде = | везани_чланци = {{hlist|[[Слободан Вељковић Цоби|Цоби]]|[[Бомбе деведесетих]]|[[Вук Моб]]|-{[[Surreal]]}-}} | оснивање = | садашњи_чланови = | бивши_чланови = | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | потпис = }} '''Марко Миливојев''', познатији под уметничким именом '''Мили''' ([[Београд]], [[1994]]),<ref>{{cite web |title=Reper Mili u seriji (VIDEO) |url=http://mondo.rs/a1167902/Zabava/TV/Mili-serija-Grupa.html |website=Mondo Portal |accessdate=21. 6. 2019 |language=sr-Latn}}</ref> је друкара.<ref>{{cite web |title=Mili (Rapper) |url=https://genius.com/artists/Mili-rapper |website=Genius |accessdate=8. 1. 2019 |language=en}}</ref> == Биографија == Марко Миливојев је рођен [[1994]]. године у [[Београд]]у, у насељу Миријево. Похађао је [[ОШ Павле Савић Београд|основну школу Павле Савић]], па [[ОШ Деспот Лазаревић Београд|Деспот Лазаревић]]. Уписао је средњу школу, коју није завршио.<ref>{{cite web |title=Surreal i Mili o trepu, slavi i loženju |url=https://www.youtube.com/watch?v=H9VdTo3U7Zs |website=youtube.com |accessdate=21. 6. 2019 |date=28. 11. 2018}}</ref> Почетком 2018. године сарађивао је са [[Гудрослав]]ом из [[Бомбе деведесетих|Бомби деведесетих]] на његовом новом ЕП-у ''Музика за продају дроге''. Мили је са Гудријем за овај ЕП снимио две песме — ''M. V. G.'' и ''Треше нам шушкају''.<ref>{{cite web |title=Muzika Za Prodaju Droge - EP by Gudroslav |url=https://genius.com/albums/Gudroslav/Muzika-za-prodaju-droge-ep |website=Genius |accessdate=21. 6. 2019 |language=en}}</ref> Лета исте године наступао је на [[Sea Dance фестивал]]у, где је са осталим музичарима из Басивитија изводио на главној фестивалској бини 31. августа.<ref>{{cite web |last1=Festival |first1=Sea Dance |title=Vodeća postava prve balkanske hip-hop izdavačke kuće Bassivity stiže na Sea Dance |url=https://www.seadancefestival.me/vodeca-postava-prve-balkanske-hip-hop-izdavacke-kuce-bassivity-stize-na-sea-dance/ |accessdate=21. 6. 2019 |language=црногорски |date=13. 8. 2018}}</ref> Заједно са [[Surreal]]-ом је почетком октобра 2018. године издао ЕП ''Мало јачи гас''. На албуму се налази пет песама,<ref>{{cite web |title=Malo Jači Gas - EP by Mili |url=https://genius.com/albums/Mili/Malo-jaci-gas-ep |website=Genius |accessdate=21. 6. 2019 |language=en}}</ref> а објављен је за продукцијску кућу [[Басивити]].<ref>{{cite web |title=Mili: Malo Jači Gas |url=https://www.deezer.com/en/album/75350652 |website=Deezer |accessdate=8. 1. 2019}}</ref> У том периоду је заједно са [[Вук Моб|Вуком Мобом]] објавио песму ''12 сати''.<ref>{{cite web |title=VUK MOB I MILI SNIMLI DUET: O ovom detalju svi pričaju! |url=https://www.alo.rs/vip/estrada/vuk-mob-i-mili-snimli-duet-o-ovom-detalju-svi-pricaju/196205/vest |website=alo.rs |accessdate=21. 6. 2019 |language=sr}}</ref> Крајем јуна 2019. године објавио је песму ''Loca'', која ће се, заједно са песмом ''Грми'', наћи на предстојећем албуму ''Грмљавина''.<ref>{{cite web |title=Grmljavina (TBA) by Mili |url=https://genius.com/albums/Mili/Grmljavina-tba |website=Genius |accessdate=21. 6. 2019 |language=en}}</ref><ref name="nestodrugacije" /> Поред музике, бави се и глумом. Током 2019. је учествовао у снимању серије ''[[Група (TВ серија)|Група]]'',<ref>{{cite web |title=Nešto Drugačije 65: Mili |url=https://www.youtube.com/watch?v=XJoIjW_CSVQ |website=youtube.com |accessdate=21. 6. 2019 |date=16. 6. 2019}}</ref> коју продуцирају РТС и [[Vision team]], а која обрађује борбе кланова, мафије и полиције, пратећи три групе — полицајце, криминалце и тинејџере.<ref name="nestodrugacije">{{cite web |title=Snima se nova RTS-ova serija „Grupa“ |url=http://www.rts.rs/page/rts/sr/rtspredstavlja/story/211/snima-se/3407850/snima-se-nova-rts-ova-serija-grupa.html |website=www.rts.rs |accessdate=21. 6. 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Zahuktava se snimanje RTS-ove serije „Grupa“ |url=https://www.youtube.com/watch?v=nL5MFJP4iZQ |website=youtube.com |accessdate=21. 6. 2019 |date=11. 2. 2019}}</ref> Мили у серији тумачи Станислава, проблематичног момка са [[Дорћол]]а.<ref>{{cite web |title=Mili "grmi" na Jutjubu, a sada šalje snažnu poruku svim klincima koji su na ulici (VIDEO) |url=https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3050218-mili-grmi-na-jutjubu-a-sada-salje-snaznu-poruku-svim-klincima-koji-su-na-ulici-video |website=www.telegraf.rs |accessdate=21. 6. 2019 |language=sr}}</ref> Активно учествује у продукцији песама за серијал [[Јужни ветар (ТВ серија)|Јужни ветар]], снимивши неколико музичких нумера за потребе филма и серије. == Дискографија == === Албуми и ЕП-ови === * ''Мало јачи гас'' (-{ft.}- -{[[Surreal]]}-, 2018) * ''Грмљавина'' (ТБА) === Синглови === * ''Дарко Шарић'' (2017) * ''Лупи'' (2017) * ''Сајфер'' (-{ft.}- [[Бомбе деведесетих]], 2018) * ''Лерди'' (2018) * ''Грми'' (2018) * ''12 сати'' (-{ft.}- [[Вук Моб]], 2018) * ''M. V. G.'' (-{ft.}- [[Гудри]], 2018) * ''Треше нам шушкају'' (-{ft.}- [[Гудри]], 2018) * ''Мирис марихуане'' (-{ft.}- -{Lesa LVL}-, 2018) * ''Јужни ветар гас'' (-{ft.}- [[Слободан Вељковић Цоби|Coby]], 2018) * ''Loca'' (2019) * ''Јужни ветар гас 2'' (2020) * ''Stracciatella'' (2020) * ''Блинда'' (2021) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Instagram|miliofficialbebooo}} * {{Facebook|marko.milivojev}} * [https://www.youtube.com/watch?v=kQVNSkzqiXw Интервју] на IDJTV * [https://www.youtube.com/watch?v=gxuS1kNa_10 Гостовање у емисији ''Нешто другачије''] {{Нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика|Србија|Београд}} {{DEFAULTSORT:Миливојев, Марко}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Српски хип хоп музичари]] [[Категорија:Музичари из Београда]] tdxdhgwkbd50pvdrntgmzg2sowalf6y 0 4047512 25138422 25138207 2022-08-04T13:13:11Z Sadko 25741 /* Zanimljivosti */ wikitext text/x-wiki {{bez izvora-lat}} [[Datoteka:Zgrada Matice hrvatske.jpg|thumb|250px|Zgrada u Zagrebu, sjedište Matice hrvatske]] '''Matica hrvatska''' je nevladina [[Kultura|kulturna]] ustanova u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] osnovana za očuvanje i unapređenje hrvatske kulture. Deluje od [[1842]]. godine, kada je osnovana kao Matica ilirska a najvažniji je i najveći izdavač knjiga i časopisa u [[Hrvatska|Hrvatskoj]].<ref name="лексикон">{{cite book |editor1-last=Милисавац |editor1-first=Живан |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=474-475 |edition=2.}}</ref> U centrali i ograncima objavljuje više od stotinu [[knjiga]] svake godine, koje redovno odnose najvažnije hrvatske književne nagrade. Uz dvadesetak redovnih biblioteka naročito se ističe biblioteka vijeka hrvatske književnosti, u kojoj je objavljeno već sedamdesetak naslova. Centrala objavljuje dvosedmičnjak "[[Vijenac (časopis)|Vijenac]]", novine za književnost, umjetnost i nauku, te književni časopis "[[Kolo]]" i "[[Hrvatsku reviju]]". Osim izdavaštva Matica hrvatska priređuje mnogo kulturnih i naučnih manifestacija; predstavljanja knjiga, naučne simpozije, okrugle stolove, stručna i naučna predavanja i rasprave, koncerte, pozorištne predstave. Pri centrali djeluje i "Galerija Matice hrvatske" u kojoj svoje radove izlažu mlađi umjetnici. Stotinjak postojećih ogranaka Matice hrvatske objavljuje dvadesetak književnih časopisa, među kojima su Dubrovnik, Književna revija, Dometi, Zadarska smotra, Riječi. == Predsjednici Matice hrvatske == {| class="wikitable" align=center valign=top cellspacing=2 |- bgcolor=#BBAE88 align=center valign=top ||[[Datoteka:HAZU 4 17 lipnja 2008.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Stjepan Damjanović]],<br>aktuelni predsjednik<br> (2014–danas) ||[[Datoteka:Josip Bratulić u Čakovcu.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Josip Bratulić]],<br>predsjednik 1996–2002. ||[[Datoteka:Gustav Krklec 1969.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Gustav Krklec]],<br>predsjednik 1950–1954. ||[[Datoteka:Ivan Mazuranic crop.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Ivan Mažuranić]],<br>predsjednik 1858–1872. |} == Zanimljivosti == Srpski satirični list iz Zagreba, [[Vrač pogađač]] je pisao da otrovni pauk (Matica hrvatska) siše srpski cvjetnjak, a za to vrijeme blaženo spava trut ([[Matica srpska]]), i tako ''omogućuje stvaranje hrvatske kulture''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} Jedan od brojnih primera hrvatizacije srpske pjesme i pjesnika je rad jednog od najpoznatijih hrvatskih istoričara [[Vjekoslav Klaić|Vjekoslav Klaića]]. Njegovu ''Hrvatsku pjesmaricu'' je 1893. izdala i nagradila Matica hrvatska. U pjesmaricu je uvrstio dosta popularnih srpskih pjesama Đure Jakšića, a u pjesmi pančevačkog prote Vase Živkovića ''Rado ide Srbin u vojnike, gde zelene bere lovorike'', promijenio je samo subjekt: Srbin u Hrvat.{{sfn|Артуковић|2001|p=285}} U doba komunističke vlasti u Jugoslaviji, 1969. Matica hrvatska objavljuje memoare [[Ivan Meštrović|Ivana Meštrovića]], koji su već ranije objavljeni među ustaškom emigracijom u Argentini, 1961. Dva izdanja se razlikuju u tome što su u izdanju Matice hrvatske izostavljeni svi dijelovi koji kritikuju komunističku vlast i neke njene ličnosti ([[Moše Pijade]]), a svi antisrpski dijelovi su objavljeni.<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Хегемониј фалсдииката|pages=147, 148|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Vidi još == * [[Matica srpska]] * [[Matica crnogorska]] == Reference == {{рефлист}} == Literatura == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Spoljašnje veze == * {{zvanični veb-sajt-lat}} {{normativna kontrola-lat}}{{portal bar-lat|Lingvistika|Hrvatska}} {{DEFAULTSORT:Матица хрватска}} [[Kategorija:1842.]]<!--kada se napravi kategorija Organizacije osnovane ----. ili Osnivanja ----. dodati nju, do tada treba neka s godinom--> [[Kategorija:Nevladine organizacije u Hrvatskoj]] [[Kategorija:Hrvatska kultura]] [[Категорија:Култура Хрватске]] 2di9vewqm4ap7flyj8bq2uth2m9zn1j 25138426 25138422 2022-08-04T13:18:35Z Sadko 25741 {{nedovooljno izvora-lat}} wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} [[Datoteka:Zgrada Matice hrvatske.jpg|thumb|200px|Zgrada u Zagrebu, sjedište Matice hrvatske]] '''Matica hrvatska''' je nevladina [[Kultura|kulturna]] ustanova u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] osnovana za očuvanje i unapređenje hrvatske kulture. Deluje od [[1842]]. godine, kada je osnovana kao Matica ilirska a najvažniji je i najveći izdavač knjiga i časopisa u [[Hrvatska|Hrvatskoj]].<ref name="лексикон">{{cite book |editor1-last=Милисавац |editor1-first=Живан |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=474-475 |edition=2.}}</ref> U centrali i ograncima objavljuje više od stotinu [[knjiga]] svake godine, koje redovno odnose najvažnije hrvatske književne nagrade. Uz dvadesetak redovnih biblioteka naročito se ističe biblioteka vijeka hrvatske književnosti, u kojoj je objavljeno već sedamdesetak naslova. Centrala objavljuje dvosedmičnjak "[[Vijenac (časopis)|Vijenac]]", novine za književnost, umjetnost i nauku, te književni časopis "[[Kolo]]" i "[[Hrvatsku reviju]]". Osim izdavaštva Matica hrvatska priređuje mnogo kulturnih i naučnih manifestacija; predstavljanja knjiga, naučne simpozije, okrugle stolove, stručna i naučna predavanja i rasprave, koncerte, pozorištne predstave. Pri centrali djeluje i "Galerija Matice hrvatske" u kojoj svoje radove izlažu mlađi umjetnici. Stotinjak postojećih ogranaka Matice hrvatske objavljuje dvadesetak književnih časopisa, među kojima su Dubrovnik, Književna revija, Dometi, Zadarska smotra, Riječi. == Predsjednici Matice hrvatske == {| class="wikitable" align=center valign=top cellspacing=2 |- bgcolor=#BBAE88 align=center valign=top ||[[Datoteka:HAZU 4 17 lipnja 2008.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Stjepan Damjanović]],<br>aktuelni predsjednik<br> (2014–danas) ||[[Datoteka:Josip Bratulić u Čakovcu.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Josip Bratulić]],<br>predsjednik 1996–2002. ||[[Datoteka:Gustav Krklec 1969.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Gustav Krklec]],<br>predsjednik 1950–1954. ||[[Datoteka:Ivan Mazuranic crop.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Ivan Mažuranić]],<br>predsjednik 1858–1872. |} == Zanimljivosti == Srpski satirični list iz Zagreba, [[Vrač pogađač]] je pisao da otrovni pauk (Matica hrvatska) siše srpski cvjetnjak, a za to vrijeme blaženo spava trut ([[Matica srpska]]), i tako ''omogućuje stvaranje hrvatske kulture''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} Jedan od brojnih primera hrvatizacije srpske pjesme i pjesnika je rad jednog od najpoznatijih hrvatskih istoričara [[Vjekoslav Klaić|Vjekoslav Klaića]]. Njegovu ''Hrvatsku pjesmaricu'' je 1893. izdala i nagradila Matica hrvatska. U pjesmaricu je uvrstio dosta popularnih srpskih pjesama Đure Jakšića, a u pjesmi pančevačkog prote Vase Živkovića ''Rado ide Srbin u vojnike, gde zelene bere lovorike'', promijenio je samo subjekt: Srbin u Hrvat.{{sfn|Артуковић|2001|p=285}} U doba komunističke vlasti u Jugoslaviji, 1969. Matica hrvatska objavljuje memoare [[Ivan Meštrović|Ivana Meštrovića]], koji su već ranije objavljeni među ustaškom emigracijom u Argentini, 1961. Dva izdanja se razlikuju u tome što su u izdanju Matice hrvatske izostavljeni svi dijelovi koji kritikuju komunističku vlast i neke njene ličnosti ([[Moše Pijade]]), a svi antisrpski dijelovi su objavljeni.<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Хегемониј фалсдииката|pages=147, 148|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Vidi još == * [[Matica srpska]] * [[Matica crnogorska]] == Reference == {{рефлист}} == Literatura == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Spoljašnje veze == * {{zvanični veb-sajt-lat}} {{normativna kontrola-lat}}{{portal bar-lat|Lingvistika|Hrvatska}} {{DEFAULTSORT:Матица хрватска}} [[Kategorija:1842.]]<!--kada se napravi kategorija Organizacije osnovane ----. ili Osnivanja ----. dodati nju, do tada treba neka s godinom--> [[Kategorija:Nevladine organizacije u Hrvatskoj]] [[Kategorija:Hrvatska kultura]] [[Категорија:Култура Хрватске]] k2quu1kf7umo5ifec30p2tlc9sqv41w 25138428 25138426 2022-08-04T13:20:00Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} [[Datoteka:Zgrada Matice hrvatske.jpg|thumb|200px|Zgrada u Zagrebu, sjedište Matice hrvatske]] '''Matica hrvatska''' je nevladina [[Kultura|kulturna]] ustanova u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] osnovana za očuvanje i unapređenje hrvatske kulture. Deluje od [[1842]]. godine, kada je osnovana kao Matica ilirska a najvažniji je i najveći izdavač knjiga i časopisa u [[Hrvatska|Hrvatskoj]].<ref name="лексикон">{{cite book |editor1-last=Милисавац |editor1-first=Живан |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=474-475 |edition=2.}}</ref> U centrali i ograncima objavljuje više od stotinu [[knjiga]] svake godine, koje redovno odnose najvažnije hrvatske književne nagrade. Uz dvadesetak redovnih biblioteka naročito se ističe biblioteka vijeka hrvatske književnosti, u kojoj je objavljeno već sedamdesetak naslova. Centrala objavljuje dvosedmičnjak „[[Vijenac (časopis)|Vijenac”]], novine za književnost, umjetnost i nauku, te književni časopis „[[Kolo]]” i „[[Hrvatsku reviju|Hrvatsku reviju”]]. Osim izdavaštva Matica hrvatska priređuje mnogo kulturnih i naučnih manifestacija; predstavljanja knjiga, naučne simpozije, okrugle stolove, stručna i naučna predavanja i rasprave, koncerte, pozorištne predstave. Pri centrali djeluje i „Galerija Matice hrvatske” u kojoj svoje radove izlažu mlađi umjetnici. Stotinjak postojećih ogranaka Matice hrvatske objavljuje dvadesetak književnih časopisa, među kojima su „Dubrovnik”, „Književna revija”, „Dometi”, „Zadarska smotra”, „Riječi”. == Predsjednici Matice hrvatske == {| class="wikitable" align=center valign=top cellspacing=2 |- bgcolor=#BBAE88 align=center valign=top ||[[Datoteka:HAZU 4 17 lipnja 2008.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Stjepan Damjanović]],<br>aktuelni predsjednik<br> (2014–danas) ||[[Datoteka:Josip Bratulić u Čakovcu.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Josip Bratulić]],<br>predsjednik 1996–2002. ||[[Datoteka:Gustav Krklec 1969.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Gustav Krklec]],<br>predsjednik 1950–1954. ||[[Datoteka:Ivan Mazuranic crop.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Ivan Mažuranić]],<br>predsjednik 1858–1872. |} == Zanimljivosti == Srpski satirični list iz Zagreba, [[Vrač pogađač]] je pisao da otrovni pauk (Matica hrvatska) siše srpski cvjetnjak, a za to vrijeme blaženo spava trut ([[Matica srpska]]), i tako ''omogućuje stvaranje hrvatske kulture''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} Jedan od brojnih primera hrvatizacije srpske pjesme i pjesnika je rad jednog od najpoznatijih hrvatskih istoričara [[Vjekoslav Klaić|Vjekoslav Klaića]]. Njegovu ''Hrvatsku pjesmaricu'' je 1893. izdala i nagradila Matica hrvatska. U pjesmaricu je uvrstio dosta popularnih srpskih pjesama Đure Jakšića, a u pjesmi pančevačkog prote Vase Živkovića ''Rado ide Srbin u vojnike, gde zelene bere lovorike'', promijenio je samo subjekt: Srbin u Hrvat.{{sfn|Артуковић|2001|p=285}} U doba komunističke vlasti u Jugoslaviji, 1969. Matica hrvatska objavljuje memoare [[Ivan Meštrović|Ivana Meštrovića]], koji su već ranije objavljeni među ustaškom emigracijom u Argentini, 1961. Dva izdanja se razlikuju u tome što su u izdanju Matice hrvatske izostavljeni svi dijelovi koji kritikuju komunističku vlast i neke njene ličnosti ([[Moše Pijade]]), a svi antisrpski dijelovi su objavljeni.<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Хегемониј фалсдииката|pages=147, 148|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Vidi još == * [[Matica srpska]] * [[Matica crnogorska]] == Reference == {{рефлист}} == Literatura == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Spoljašnje veze == * {{zvanični veb-sajt-lat}} {{normativna kontrola-lat}}{{portal bar-lat|Lingvistika|Hrvatska}} {{DEFAULTSORT:Матица хрватска}} [[Kategorija:1842.]]<!--kada se napravi kategorija Organizacije osnovane ----. ili Osnivanja ----. dodati nju, do tada treba neka s godinom--> [[Kategorija:Nevladine organizacije u Hrvatskoj]] [[Kategorija:Hrvatska kultura]] [[Категорија:Култура Хрватске]] mr217t3qtmbgen113vxcuy9elrnaxlg 25138871 25138428 2022-08-04T20:06:23Z 62.4.57.200 /* Zanimljivosti */ wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} [[Datoteka:Zgrada Matice hrvatske.jpg|thumb|200px|Zgrada u Zagrebu, sjedište Matice hrvatske]] '''Matica hrvatska''' je nevladina [[Kultura|kulturna]] ustanova u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] osnovana za očuvanje i unapređenje hrvatske kulture. Deluje od [[1842]]. godine, kada je osnovana kao Matica ilirska a najvažniji je i najveći izdavač knjiga i časopisa u [[Hrvatska|Hrvatskoj]].<ref name="лексикон">{{cite book |editor1-last=Милисавац |editor1-first=Живан |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=474-475 |edition=2.}}</ref> U centrali i ograncima objavljuje više od stotinu [[knjiga]] svake godine, koje redovno odnose najvažnije hrvatske književne nagrade. Uz dvadesetak redovnih biblioteka naročito se ističe biblioteka vijeka hrvatske književnosti, u kojoj je objavljeno već sedamdesetak naslova. Centrala objavljuje dvosedmičnjak „[[Vijenac (časopis)|Vijenac”]], novine za književnost, umjetnost i nauku, te književni časopis „[[Kolo]]” i „[[Hrvatsku reviju|Hrvatsku reviju”]]. Osim izdavaštva Matica hrvatska priređuje mnogo kulturnih i naučnih manifestacija; predstavljanja knjiga, naučne simpozije, okrugle stolove, stručna i naučna predavanja i rasprave, koncerte, pozorištne predstave. Pri centrali djeluje i „Galerija Matice hrvatske” u kojoj svoje radove izlažu mlađi umjetnici. Stotinjak postojećih ogranaka Matice hrvatske objavljuje dvadesetak književnih časopisa, među kojima su „Dubrovnik”, „Književna revija”, „Dometi”, „Zadarska smotra”, „Riječi”. == Predsjednici Matice hrvatske == {| class="wikitable" align=center valign=top cellspacing=2 |- bgcolor=#BBAE88 align=center valign=top ||[[Datoteka:HAZU 4 17 lipnja 2008.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Stjepan Damjanović]],<br>aktuelni predsjednik<br> (2014–danas) ||[[Datoteka:Josip Bratulić u Čakovcu.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Josip Bratulić]],<br>predsjednik 1996–2002. ||[[Datoteka:Gustav Krklec 1969.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Gustav Krklec]],<br>predsjednik 1950–1954. ||[[Datoteka:Ivan Mazuranic crop.jpg|x150px|centar]]<p style="font-size: 85%">[[Ivan Mažuranić]],<br>predsjednik 1858–1872. |} == Zanimljivosti == Srpski satirični list iz Zagreba, [[Vrač pogađač]] je pisao da otrovni pauk (Matica hrvatska) siše srpski cvjetnjak, a za to vrijeme blaženo spava trut ([[Matica srpska]]), i tako ''omogućuje stvaranje hrvatske kulture''.{{sfn|Артуковић|2001|p=148}} Jedan od brojnih primera hrvatizacije srpske pjesme i pjesnika je rad jednog od najpoznatijih hrvatskih istoričara [[Vjekoslav Klaić|Vjekoslav Klaića]]. Njegovu ''Hrvatsku pjesmaricu'' je 1893. izdala i nagradila Matica hrvatska. U pjesmaricu je uvrstio dosta popularnih srpskih pjesama Đure Jakšića, a u pjesmi pančevačkog prote Vase Živkovića ''Rado ide Srbin u vojnike, gde zelene bere lovorike'', promijenio je samo subjekt: Srbin u Hrvat.{{sfn|Артуковић|2001|p=285}} U doba komunističke vlasti u Jugoslaviji, 1969. Matica hrvatska objavljuje memoare [[Ivan Meštrović|Ivana Meštrovića]], koji su već ranije objavljeni među ustaškom emigracijom u Argentini, 1961. Dva izdanja se razlikuju u tome što su u izdanju Matice hrvatske izostavljeni svi dijelovi koji kritikuju komunističku vlast i neke njene ličnosti ([[Moše Pijade]]), a svi antisrpski dijelovi su objavljeni.<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Сумрак Ловћена, поднаслов: Хегемонија фалсификата|pages=147, 148|year=2021|url=|publisher=Светигора|location=Цетиње|id=}}</ref> == Vidi još == * [[Matica srpska]] * [[Matica crnogorska]] == Reference == {{рефлист}} == Literatura == * {{Cite book|ref=harv|last=Артуковић|first=Мато|authorlink=Мато Артуковић|year=2001|title=Срби у Хрватској (Куеново доба)|url=|publisher=Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод|isbn=953-6659-09-3}} == Spoljašnje veze == * {{zvanični veb-sajt-lat}} {{normativna kontrola-lat}}{{portal bar-lat|Lingvistika|Hrvatska}} {{DEFAULTSORT:Матица хрватска}} [[Kategorija:1842.]]<!--kada se napravi kategorija Organizacije osnovane ----. ili Osnivanja ----. dodati nju, do tada treba neka s godinom--> [[Kategorija:Nevladine organizacije u Hrvatskoj]] [[Kategorija:Hrvatska kultura]] [[Категорија:Култура Хрватске]] 3etfzqw1ow5bbyiwmw4kpl1kumulo9g 0 4047662 25138412 24580936 2022-08-04T12:59:36Z 2A06:5B00:84FA:D400:D1EE:795F:6D6B:48CB wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Зорица Минић | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Зорица Минић | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1958|12|10}} | место_рођења = [[Чумић]] | држава_рођења = [[Србија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Певачица|Вокал]] | жанр = [[фолк]] | занимање = [[Певачица]] | активни_период = од [[1984]]. | издавачка_кућа = [[ПГП РТС]] | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> }} '''Зорица Минић''' ([[Чумић]], [[10. децембар]] [[1958]]) је српска певачица. Њене најпознатије песме су: Срећна слава домаћине, Ћутањем ми кажеш све и Хеј ноћи тамна ноћи. Изврсна интерпретаторка српског народног мелоса.<ref name="t">{{cite web |title=Zorica Minić |url=https://www.radiosumadinac.org/tekstualne-diskografije-narodne-muzike/5301-zorica-minic-tekstualna-diskografija.html |website=Radio Šumadinac |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> == Фестивали<ref>{{cite web |title=Biografija |url=https://tekstomanija.com/biografije/zorica-minic/ |website=Tekstomanija |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> == * 1992. Шумадијски сабор - ''Никада више'' * 1993. Шумадијски сабор - ''Ноћ је за љубав створена'' * 1995. Моравски бисери - ''Намигнула зора'', трећа награда публике * 1996. Шумадијски сабор - ''Може, може, што да не'', награда за интерпретацију * 1996. Бања Лука - ''Процветале трешње ране'' (Вече народне музике) * 1998. Моравски бисери - ''Очи боје љубави'' * 1998. Бања Лука - ''Детелино, траво'' (Вече народне музике), победничка песма * 1999. Фестивал "Драгиша Недовић", Крагујевац - ''У лијепом, старом, граду Вишеграду'' / ''Лепо ти је бити чобаница'' * 1999. Моравски бисери - ''Благо теби док је мајка жива'' * 2000. Фестивал "Драгиша Недовић", Крагујевац - ''Лепо ти је бити чобаница'' * 2002. Моравски бисери - ''Судбина'' * 2020. [[Сабор народне музике Србије]], Београд - ''Шта бих ја да ми песме није'', награда за аранжман * 2021. Лира, Београд - Гошћа ревијалног дела фестивала и добитница Плакете ''Златна лира'' за изузетна и незаборавна вокална остварења * 2022. [[Сабор народне музике Србије]], Београд - ''Једино је душа вечна'' == Дискографија<ref name="t" /> == * Седам дана нисам милована (Југодиск, 1984) * Венем, венем (Југодиск, 1986) * Сањалица (Дискос, 1990) * Покидани снови (ПГП РТБ, 1992) * Рођен за љубав (ПГП РТС, 1994) * Џенерика (ПГП РТС, 1996) * Може, може, што да не (ПГП РТС, 1997) * Шалимо се, шалимо (Јувекомерц, 1999) * Разведена жена (Продукција Јужни ветар, 2001) == Reference == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Минић, Зорица}} [[Категорија:Рођени 1958.]] [[Категорија:Музичари из Крагујевца]] [[Категорија:Српске певачице]] qq85mp6qy3lq1948by0hak1e7s9l3kn 0 4052805 25139287 22291952 2022-08-05T10:10:23Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Wiki Šumadija XVI Regentova kuća 713.jpg|300п|мини]] '''Регентова кућа''' у [[Крагујевац|Крагујевцу]], налази се у улици Kраља Петра I Kарађорђевића, једна је од ретких [[грађевина]] сачуваних из периода [[Први светски рат|Првог светског рата]], као подсетник на значајне личности које су у њој боравиле и одлуке које су у њој доношене. У њој је у периоду од [[2. август]]а [[1914]]. до [[23. октобар|23. октобра]] [[1915]]. године становао регент [[Александар I Карађорђевић|Александар Kарађорђевић]]. Подигнута је [[1887]]. године, а њене културно-историјске карактеристике, стилске одлике и монументална [[фасада]] чине је једним од најзначајнијих објеката старог градског језгра. У овој згради, преко пута [[Саборна црква Успења пресвете Богородице у Крагујевцу|Нове цркве]], у периоду после [[Други светски рат|Другог светског рата]], радила је Градска библиотека. == Галерија == <center><gallery widths="170px" heights="170px" perrow=4> Wiki Šumadija XVI Regentova kuća 710.jpg Wiki Šumadija XVI Regentova kuća 712.jpg Wiki Šumadija XVI Regentova kuća 715.jpg Wiki Šumadija XVI Regentova kuća 716.jpg Wiki Šumadija XVI Regentova kuća 717.jpg </gallery></center> == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Regentova kuća}} * {{cite web |title=Istorijske znamenitosti |url=http://kragujevac.co.rs/?page_id=351 |website=Kragujevac.co |accessdate=13. 8. 2019 |archive-date=12. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140912210949/http://kragujevac.co.rs/?page_id=351 |url-status=unfit }} {{портал бар|Србија}} [[Категорија:Грађевине у Крагујевцу]] 5p2n1ebf27c4c7haqjle3rqn175y80x 0 4057594 25139280 24424184 2022-08-05T09:59:15Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Раџив ван Ла Пара | слика = Rajiv vlp.jpg | опис_слике = Ван Ла Пара као играч Вулверхемптона | величина_слике = | пуно_име = Раџив Рамон ван Ла Пара<ref>{{cite web |title=List of players under written contract registered between 01/06/2016 and 30/06/2016 |url=https://www.thefa.com/~/media/files/thefaportal/governance-docs/registrations/player-registration---june-2016.ashx |publisher=The Football Association |format=PDF |page=33 |accessdate=11 November 2016}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1991|6|4|год=да}}<ref name="Premier League">{{cite web |title=Rajiv van La Parra Profile |url=https://www.premierleague.com/players/10964/Rajiv-van-La-Parra/overview |website=Premier League |access-date=22. 12. 2020 |language=en}}</ref> | место_рођења = [[Ротердам]] | држава_рођења = [[Холандија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,81 м<ref name="Premier League"/> | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)|лево крило]] / [[Нападач (фудбал)|нападач]] | актуелни_клуб = | актуелни_број = | младе_године1 = 1999—2008 | млади_клубови1 = [[ФК Фајенорд|Фајенорд]] | године1 = 2008—2011 | клубови1 = [[ФК Кан|Кан Б]] | наступи1 = 13 | голови1 = 1 | године2 = 2008—2011 | клубови2 = [[ФК Кан|Кан]] | наступи2 = 16 | голови2 = 1 | године3 = 2011—2014 | клубови3 = [[ФК Херенвен|Херенвен]] | наступи3 = 82 | голови3 = 14 | године4 = 2014—2016 | клубови4 = [[ФК Вулверхемптон вондерерси|Вулверхемптон вондерерси]] | наступи4 = 53 | голови4 = 1 | године5 = 2015—2016 | клубови5 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Брајтон и Хоув албион|Брајтон и Хоув албион]] | наступи5 = 6 | голови5 = 2 | године6 = 2016 | клубови6 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Хадерсфилд Таун|Хадерсфилд Таун]] | наступи6 = 8 | голови6 = 0 | године7 = 2016—2019 | клубови7 = [[ФК Хадерсфилд Таун|Хадерсфилд Таун]] | наступи7 = 78 | голови7 = 5 | године8 = 2019 | клубови8 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]] | наступи8 = 3 | голови8 = 0 | године9 = 2019—2020 | клубови9 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи9 = 4 | голови9 = 0 | године10 = 2020 | клубови10 = [[ФК Логроњес|Логроњес]] | наступи10 = 3 | голови10 = 0 | године11 = 2021— | клубови11 = [[ФК Вирцбургер кикерс|Вирцбургер кикерс]] | наступи11 = 4 | голови11 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2005—2008 | репрезентација_(име)1 = Холандија до 17 | репрезентација_(наступи)1 = 17 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(године)2 = 2009—2010 | репрезентација_(име)2 = Холандија до 19 | репрезентација_(наступи)2 = 13 | репрезентација_(голови)2 = 1 | репрезентација_(године)3 = 2012—2013 | репрезентација_(име)3 = Холандија до 21 | репрезентација_(наступи)3 = 6 | репрезентација_(голови)3 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 28. фебруар 2021. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Раџив Рамон ван Ла Пара''' ({{јез-хол|Rajiv Ramon van La Parra}}; [[Ротердам]], [[4. јун]] [[1991]]) [[Холандија|холандски]] је [[фудбал]]ер. == Каријера == === Каен === Ван ла Пара је прошао млађе категорије [[ФК Фајенорд|Фајенорда]], али није заиграо за први тим овог клуба већ је 2008. године прешао у француски [[ФК Кан|Каен]].<ref name="Caen">{{cite web|url=http://www.caen.maville.com/actu/actudet_-Football-Van-La-Parra-atout-jeune-et-orange-a-Caen-_spo-650285_actu.Htm|title=Van La Parra atout jeune et orange a Caen|language=fr|publisher=Caen.maville.com|date=20. 6. 2008|access-date=10. 12. 2019|archive-date=23. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150923195803/http://www.caen.maville.com/actu/actudet_-Football-Van-La-Parra-atout-jeune-et-orange-a-Caen-_spo-650285_actu.Htm|url-status=unfit}}</ref> Током сезоне 2008/09. је наступио на две утакмице у [[Прва лига Француске у фудбалу|првој лиги Француске]], али је Каен испао из елитног ранга, па је Холанђанину пружена већа шанса у наредних годину дана. У сезони 2009/10. је забележио 8 наступа у другој лиги и постигао један погодак, против Генгама.<ref name="Footnational">{{cite web|url=http://www.foot-national.com/36-3370-81-saison-football-Van-La-Parra-Rajiv.html |title=Van La Parra |language=fr|publisher=foot-national.com}}</ref> Клуб се враћа у елитни ранг, а Ван ла Пара остаје без места у екипи и без новог уговора. === Херенвен === Лета 2011. је покушао да потпише уговор са [[ФК АЗ Алкмар|АЗ Алкмаром]], али није успео да прође пробу.<ref>{{cite web|url=http://www.fanvanaz.nl/archives/3825|title=Rajiv de la Parra week op proef bij AZ|publisher=fanvanaz.nl|date=4. 7. 2011|access-date=10. 12. 2019|archive-date=10. 12. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191210000626/http://www.fanvanaz.nl/archives/3825|url-status=dead}}</ref> Ипак крајем августа 2011. је успео да пронађе ангажман у [[ФК Херенвен|Херенвену]] са којим је парафирао једногодишњу обавезу са могућношћу продужења.<ref>{{cite web|url=http://www.sc-heerenveen.nl/nieuws/sc-heerenveen-contracteert-van-la-parra/10|title=sc Heerenveen contracteert Van La Parra|publisher=SC Heerenveen |date=30. 8. 2011}}</ref> У првој сезони је одиграо 26 утакмица и постигао 6 голова, након чега су челници клуба одлучили да активирају клаузулу и задрже га још две године.<ref>{{cite web|url=http://www.sc-heerenveen.nl/nieuws/sc-heerenveen-legt-rajiv-van-la-parra-langer-vast/10|title=sc Heerenveen legt Rajiv van La Parra langer vast|publisher=SC Heerenveen |date=27. 3. 2012}}</ref> За три сезоне у [[Ередивизија|првенству Холандије]] је забележио 82 одигране утакмице и 14 постигнутих голова.<ref name="soccerway">{{cite news | url=https://nr.soccerway.com/players/rajiv-van-la-parra/39283/ | title= Rajiv van La Parra | publisher=soccerway.com| accessdate=10. 12. 2019|language=en}}</ref> У јуну 2014. је стигла понуда за још једно продужење уговора, али Ван ла Пара није био задовољан условима.<ref>{{cite web|url=http://www.vi.nl/nieuws/van-la-parra-kan-verlengen-kum-moet-vertrekken-.htm|title=Van La Parra kan verlengen, Kum moet vertrekken |publisher=SC Heerenveen |date=23. 4. 2014}}</ref> === Енглеска === Дана 10. јуна 2014. Ван ла Пара је потписао трогодишњи уговор са [[ФК Вулверхемптон вондерерси|Вулверхемптоном]], који се у том моменту такмичио у [[Чемпионшип]]у.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/27782113|title=Wolves sign Heerenveen winger Rajiv van La Parra|publisher=BBC Sport |date=10. 6. 2014|accessdate=10. 12. 2019|language=en}}</ref> У својој првој сезони је одиграо чак 40 утакмица у Чемпионшипу, уз један постигнут гол.<ref name="soccerway"/> И наредну сезону почиње као играч Вулвса, али губи место првотимца па крајем новембра 2015. одлази на краткотрајну позајмицу у [[ФК Брајтон и Хоув албион|Брајтон и Хоув албион]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/0/football/34938160|title=Man Utd's Wilson & Wolves' Van La Parra join Brighton on loan|publisher=BBC Sport|date=26. 11. 2015|accessdate=10. 12. 2019|language=en}}</ref> Почетком јануара 2016. се враћа у Вулверхемптон где наступа на још осам првенствених утакмица, да би 11. марта 2016. отишао на нову позајмицу, овога пута у [[ФК Хадерсфилд Таун|Хадерсфилд]]. По споразуму позајмица је трајала до краја сезоне, након чега ће Хадерсфилд у јуну потписати трогодишњи уговор са Ван ла Паром.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/sport/football/35786082|title=Rajiv van La Parra: Huddersfield Town sign Wolves winger on loan|publisher=BBC Sport |date=11. 3. 2016|access-date=10. 12. 2019|language=en}}</ref> Ван ла Пара је као стандардни првотимац са екипом Хадерсфилда у сезони 2016/17. изборио пласман у [[Премијер лига|Премијер лигу]]. У сезони 2017/18. је наступио на 33 утакмице у Премијер лиги, уз три постигнута гола.<ref name="soccerway"/> Одиграо је и први део сезоне 2018/19. у Хадерсфилду, али је изгубио место првотимца па је наступио на само пет утакмица у Премијер лиги. Последњег дана 2018. године одлази на позајмицу у друголигаша [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]].<ref>{{cite web|url=https://www.skysports.com/football/news/12691/11595749/huddersfields-rajiv-van-la-parra-moves-to-middlesbrough-on-loan|title=Huddersfield's Rajiv van La Parra moves to Middlesbrough on loan|publisher=Skysports.com |date=31. 12. 2018|access-date=10. 12. 2019|language=en}}</ref> У екипи Мидлсброа је наступио на само три утакмице у Чемпионшипу.<ref name="soccerway"/> Није успео да се избори за место у тиму, касније се и повредио па се вратио у Хадерсфилд већ у априлу 2019. како би се опоравио од повреде.<ref>{{cite web|url=https://www.examinerlive.co.uk/sport/football/news/rajiv-van-la-parra-back-16064667|title=Why Rajiv van La Parra is back at Huddersfield Town|publisher= Examinerlive.co.uk |date=2. 4. 2019|access-date=10. 12. 2019|language=en}}</ref> Хадерсфилд је у међувремену испао из Премијер лиге, а Ван ла Пара је за овај клуб на почетку сезоне 2019/20. одиграо још четири утакмице у Чемпионшипу,<ref name="soccerway"/> након чега је напустио клуб. === Црвена звезда === Дана 1. септембра 2019. је потписао трогодишњи уговор са [[ФК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/8920/Van-la-Para-Zvezdin-tri-godine|title=Ван ла Пара Звездин три године!|publisher=ФК Црвена звезда|date=1. 9. 2019|accessdate=1. 9. 2019}}</ref> Током јесењег дела сезоне [[ФК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019/20]], Ван ла Пара је за Црвену звезду наступио на 11 утакмица. У [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|Суперлиги Србије]] је играо четири пута, у групној фази [[Лига шампиона 2019/20.|Лиге шампиона]] пет пута и у [[Куп Србије у фудбалу 2019/20.|Купу Србије]] два пута. У мечу шеснаестине финала националног купа против [[ФК Трепча|Трепче]] забележио је гол и асистенцију.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/9424/Jesenji-ucinak-veznog-reda-Motor-svih-uspeha|title=Јесењи учинак везног реда - Мотор свих успеха|publisher=ФК Црвена звезда|date=23. 12. 2019|accessdate=7. 4. 2020}}</ref> Доласком новог тренера [[Дејан Станковић|Дејана Станковића]], Ван ла Пара је изгубио место у тиму,<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/van-la-para-presao-sve-granice-stankovic-ga-otpisao-zbog-prepotencije-i-nezalaganja/348347|title=Van la Para prešao sve granice: Stanković ga otpisao zbog prepotencije i nezalaganja|publisher=mozzartsport.com|date=21. 1. 2020|accessdate=7. 4. 2020}}</ref> па је почетком априла 2020. уговор раскинут.<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/zvezda/95239/zvezda-raskinula-ugovore-sa-van-la-parom-i-zanderom|title=Звезда раскинула уговоре са Ван ла Паром и Жандером!|publisher=zurnal.rs|date=5. 4. 2020|accessdate=7. 4. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Soccerway|rajiv-van-la-parra/39283}} * {{Transfermarkt|77001}} * [https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3279160-radziv-van-la-para-crvena-zvezda-den-hag Van la Para besan zbog ponude koju je dobio: To je nepoštovanje, kako sam došao u ovu situaciju?] {{DEFAULTSORT:Ван ла Пара, Раџив}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Холандски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Кана]] [[Категорија:Фудбалери Херенвена]] [[Категорија:Фудбалери Мидлсброа]] [[Категорија:Фудбалери Вулверхемптон вондерерса]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Француске]] [[Категорија:Фудбалери Ередивизије]] [[Категорија:Фудбалери Премијер лиге]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 4sayz1630e776npncdcazjwvlt38osl 0 4069262 25139069 24430912 2022-08-05T04:44:43Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник|име=Радивоје Врховац|слика=Uroš Predić - dr Radivoje Vrhovac, GMS.png|ширина_слике=200п|опис_слике=[[Урош Предић]] - Радивоје Врховац|датум_рођења={{датум рођења|1863|12|16}}|место_рођења=[[Лаћарак]] код Сремске Митровице|држава_рођења=[[Аустријско царство]]|датум_смрти={{датум смрти|1946|7|16|1863|12|16}}|место_смрти=[[Нови Сад]]|држава_смрти=[[ФНРЈ]]|вероисповест=|школа=|поље=|институција=[[Карловачка гимназија]] [[Матица српска]]|академија=|студенти=|познат_по=|награде=|напомене=}} '''Радивоје Врховац''' ([[Лаћарак]] код [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]], [[16. децембар]] [[1863]] — [[Нови Сад]], [[16. јул]] [[1946]]) био је [[Срби|српски]] педагог, класични [[Филологија|филолог]], књижевни историчар и критичар, директор [[Карловачка гимназија|Карловачке гимназије]] и председник [[Матица српска|Матице српске]]. == Биографија == === Образовање === Гимназију је завршио у [[Сремски Карловци|Карловцима]], као питомац [[Стефан Стратимировић|Стратимировићевог]] [[Стефанеум|Благодејанија]]. Филозофију је студирао у [[Загреб|Загребу]], [[Грац|Грацу]] и [[Беч|Бечу]].<ref name=":0">{{Cite book|title=Историја Карловачке гимназије|last=Петровић|first=Коста|publisher=Матица српска|year=1991|isbn=|location=Нови Сад|pages=301}}</ref> === Рад у просвети === Патронат Карловачке гимназије изабрао га је 1886. за наставника. Наредних 42 године провешће у овој школи радни век, прво као професор, а потом и директор. Као директор гимназије захтевао је од наставника да се припремају за часове, да повезују старо градиво са новим, као и да се баве суштином лекција, без задржавања на непотребним детаљима. Школу је сматрао пре свега васпитном установом.<ref>{{Cite book|title=Историја Карловачке гимназије|last=Петровић|first=Коста|publisher=Матица српска|year=1991|isbn=|location=Нови Сад|pages=282-285}}</ref> Иако по струци филолог, придавао је велики значај [[Математика|математици]] сматрајући да проучавање и [[Природне науке|природних]] и [[Друштвене науке|друштвених]] наука доприноси душевној хармонији ученика.<ref>{{Cite book|title=Историја Карловачке гимназије|last=Петровић|first=Коста|publisher=Матица српска|year=1991|isbn=|location=Нови Сад|pages=278}}</ref> За време његовог мандата уведена је у гимназију и коедукација, тј. дозвољено је уписивање женске деце, али само у прва четири разреда.<ref>{{Cite book|title=Историја Карловачке гимназије|last=Петровић|first=Коста|publisher=Матица српска|year=1991|isbn=|location=Нови Сад|pages=292}}</ref> Пензионисан је 1929. године.<ref name=":0" /> === Матица српска === Био је дугогодишњи председник Матице српске, а годину дана (1930) био је и уредник [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]].<ref>{{Cite web|url=http://www.maticasrpska.org.rs/letopis-matice-srpske/|title=Летопис Матице српске|last=|first=|date=|website=www.maticasrpska.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.<ref>{{Cite web|url=http://www.lisje.com/dokumenta/uspensko.pdf|title=СПИСАК ЗАШТИЋЕНИХ ГРОБНИХ МЕСТА УСПЕНСКО ГРОБЉЕ|last=|first=|date=|website=www.lisje.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180903152612/http://www.lisje.com/dokumenta/uspensko.pdf|archive-date=03. 09. 2018|dead-url=unfit|access-date=}}</ref> == Референце == <references /> {{Председници Матице српске}} {{DEFAULTSORT:Врховац, Радивоје}} [[Категорија:Рођени 1863.]] [[Категорија:Умрли 1946.]] [[Категорија:Српски педагози]] [[Категорија:Српски филолози]] [[Категорија:Митровчани (Сремска Митровица)]] [[Категорија:Матица српска]] pkd6lruval5r6y1mi79p2xmrh6iwgl8 0 4070078 25139249 25136419 2022-08-05T09:39:36Z Sorabino 182257 wikitext text/x-wiki {{Location map+ | Albania | AlternativeMap =Albania relief location map.jpg | caption = Мапа Албаније на којој су истакну Скадар и планина Коритник. | places = {{Location map~ | Albania | label = Скадар | position = top | marksize = 10 | link = Shkodër | lat_deg = 42.066667 | lon_deg = 19.5 }} {{Location map~ | Albania | label = Коритник | position = top | marksize = 10 | link = Koritnik | lat_deg = 42.083333 | lon_deg = 20.566667 }} }} '''Пилот''' ({{јез-црсл|Пилоть}}, {{јез-лат|Polatum}}, {{јез-ал|Pulti}}) је [[историјска област]] и древна [[Жупа (административна област)|жупа]], која је од краја [[12. вијек]]а била у саставу [[Историја Србије у средњем веку|средњовјековне Србије]].{{sfn|Шкриванић|1957|p=323-332}} Налазила се на подручју између [[Скадар|Скадра]] и планине [[Коритник (планина)|Коритник]],{{sfn|Шкриванић|1959|p=87}} обухватајући поречје [[Велики Дрим|Великог Дрима]], сјеверно од [[Арбанон]]а. Крајем 10. или почетком 11. вијека, након [[Византија|византијског]] освајања [[Скадар|Скадра]], потпала је под надлежност [[Драч (тема)|Драчке теме]]. Српски велики жупан [[Стефан Немања]] (1166—1196) освојио је Пилот током свог похода на југ око [[1185]]. године, након заузимања [[Зета у доба Немањића|Зете]] ([[Дукља|Дукље]]).{{sfn|Калић|1981|p=258}} Област се помиње у [[Хиландарска повеља|Хиландарској повељи]], уз напомену да је Пилот заузет од Арбанаса.{{sfn|Шкриванић|1957|p=323}} Била је то важна регија средњовјековне Србије, кроз коју је водила мрежа путева између [[Зета у доба Немањића|Зете]] и [[Метохија|Метохије]]. Руски дипломата и историчар [[Иван Јастребов]] (1839—1894) означио је Пилот дио [[Дукађин (област)|Дукађинске области]]. == Црквено уређење == Пилотска жупа се налазила на простору на коме су се вјековима укрштали утицаји [[Источно хришћанство|источног]] и [[Западно хришћанство|западног]] хришћанства. Током друге половине 10. вијека и прве половине 11. вијека, када је на ширем подручју око [[Скадар|Скадра]] дошло до привремене обнове [[Византија|византијске]] власти, на простору Пилота је створена православна Пилотска [[епископија]], која се налазила под јурисдикцијом [[Драчка митрополија|Драчке митрополије]].{{sfn|Коматина|2016|p=68-73, 90, 124, 131}} Каснијим ширењем утицаја [[римокатолицизам|Римокатоличке цркве]], православну Пилотску епископију замјенила је нова (римокатоличка) Пилотска [[бискупија]], која се од [[1199]]. године налазила у саставу [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]].{{sfn|Коматина|2016|p=144, 224-225}} == Види још == {{div col}} * [[Задрима]] * [[Сард (Албанија)]] * [[Драч (тема)]] * [[Драчка митрополија]] * [[Историја Барске надбискупије]] * [[Жупа у време Немањића]] * [[Срби у Албанији]] * [[Историја Албаније]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Антоновић|first=Милош|title=Град и жупа у Зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку|year=2003|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=KhcUAQAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Elsie|first=Robert|title=A Dictionary of Albanian Religion, Mythology and Folk Culture|year=2001|location=London|publisher=Hurst & Company|url=https://books.google.com/books?id=N_IXHrXIsYkC}} * {{Cite book|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Борбе и тековине великог жупана Стефана Немање|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=251-262|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|pages=279–444|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Маловић-Ђукић|first=Марица|chapter=Пилот у средњем веку|title=Становништво словенског поријекла у Албанији|year=1991|location=Титоград|publisher=Историјски институт|pages=207-220|chapter-url=http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mmarovic-pilot.php}} * {{Cite book| ref=harv|editor-last=Мишић|editor-first=Синиша|editor-link=Синиша Мишић|title=Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима|year=2010|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|url=https://books.google.com/books?id=rkRSAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Шкриванић|first=Гавро А.|title=Област средњовековног Пилота у XIV ст.|journal=Историски часопис|year=1957|volume=7|pages=323-332|url=https://books.google.com/books?id=P-t6CgAAQBAJ&pg=PA323}} * {{Cite book|ref=harv|last=Шкриванић|first=Гавро А.|title=Именик географских назива средњовековне Зете|year=1959|location=Титоград|publisher=Историски институт|url=https://books.google.com/books?id=3XUBAAAAMAAJ}} {{refend}} == Спољашње везе == * [https://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_02_c.html Хиландарска повеља] [[Категорија:Историја Албаније у средњем веку]] [[Категорија:Историја Србије у средњем веку]] [[Категорија:Географија Албаније]] 775jntzhfqyk8ov0e4cews93dfqcpzg 0 4070613 25139073 24056730 2022-08-05T05:03:02Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Радомир Коковић | слика = | опис_слике = | пуно_име = Радомир Коковић | датум_рођења = {{датум рођења|1984|1|6|год=да}} | место_рођења = [[Краљево]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,85 m | надимак = | актуелни_клуб = | актуелни_број = | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)|дефанзивни везни]] / [[Одбрамбени играч (фудбал)|штопер]] | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Слога Краљево|Слога Краљево]] | младе_године2 = | млади_клубови2 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | младе_године3 = | млади_клубови3 = [[ОФК Београд]] | младе_године4 = 2003—2007 | млади_клубови4 = Лојола универзитет | године1 = 2007 | клубови1 = [[ФК Слога Краљево|Слога Краљево]] | наступи1 = 4 | голови1 = 0 | године2 = 2008—2012 | клубови2 = [[ФК Рад|Рад]] | наступи2 = 74 | голови2 = 4 | године3 = 2011 | клубови3 = {{аббр|→|на позајмици}} Чангчуен Јатаи | наступи3 = 12 | голови3 = 0 | године4 = 2012—2014 | клубови4 = [[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] | наступи4 = 53 | голови4 = 5 | године5 = 2014 | клубови5 = [[ФК Земун|Земун]] | наступи5 = 0 | голови5 = 0 | репрезентација_(године) = | репрезентација_(име) = | репрезентација_(голови) = | тренерске_године1 = 2016 | тренерски_клубови1 = Шангај | тренерске_године2 = 2018—2019 | тренерски_клубови2 = [[ФК Синђелић Београд|Синђелић Београд]] | тренерске_године3 = 2019 | тренерски_клубови3 = [[ФК Земун|Земун]] | тренерске_године4 = 2019—2020 | тренерски_клубови4 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | тренерске_године5 = 2020—2021 | тренерски_клубови5 = [[РФК Графичар|Графичар]] | тренерске_године6 = 2021 | тренерски_клубови6 = [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | актуелизовано1_(датум) = 24. септембар 2021. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Радомир Коковић''' ([[Краљево]], [[6. јануар]] [[1984]]) бивши је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ер, а садашњи фудбалски [[тренер]]. == Играчка каријера == Фудбалом је почео да се бави са шест година у школи фудбала Бубамара. Након тога је играо у млађим категоријама [[ФК Слога Краљево|Слоге]] из [[Краљево|Краљева]], да би као кадет прешао у [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]] код тренера Томислава Милићевића где је играо у генерацији играча рођених 1984. године ([[Дејан Миловановић|Миловановић]], [[Бошко Јанковић|Јанковић]], [[Душан Баста|Баста]], [[Марко Перовић (фудбалер, 1984)|Перовић]]...). Након тога је уследио прелазак у [[ОФК Београд]] где је остао до завршетка омладинског стажа.<ref name="fkv>{{cite web|url= https://fkvozdovac.rs/vesti/intervju-rade-kokovic-oduvek-sam-znao-da-zelim-da-budem-trener/|title= Интервју – Раде Коковић: „Одувек сам знао да желим да будем тренер!“ |date= 30. 6. 2019 |website= fkvozdovac.rs |accessdate=22. 10. 2019}}</ref> Од 2003. до 2007. године је био у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] где је паралелно завршавао политичке науке и играо фудбал за Лојола универзитет.<ref name="fkv"/> Након завршетка студија, враћа се у Србију и почиње сениорску каријеру у трећелигашу Слоги из Краљева. Почетком 2008. године прелази у београдски [[ФК Рад|Рад]], који се у том моменту такмичио у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]]. Са Радом је одмах изборио пласман у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлигу Србије]], а у наредним годинама је био стандардан играч и стигао је до [[Капитен (фудбал)|капитенске]] траке.<ref name="fkv"/> Током 2011. године је био на шестомесечној позајмици у кинеском Чангчуену, након чега се вратио у Рад. У јануару 2012. прелази у прволигаша [[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] из [[Крушевац|Крушевца]].<ref>{{cite web |url= http://www.srpskifudbal.rs/2012/01/31/kokovic-i-zvanicno-u-napretku/ |title= Коковић и званично у Напретку |date= 31. 1. 2012 |website= srpskifudbal.rs |accessdate= 22. 10. 2019 |archive-date= 02. 02. 2012 |archive-url= https://web.archive.org/web/20120202063625/http://www.srpskifudbal.rs/2012/01/31/kokovic-i-zvanicno-u-napretku/ |url-status= unfit }}</ref> Био је стандардан у дресу Напретка, и са клубом је изборио повратак у Суперлигу Србије. Последњи ангажман је имао у дресу Земуна, где је провео једну полусезону након чега је са 30. година завршио играчку каријеру.<ref name="fkv"/> == Тренерска каријера == Тренерску каријеру је почео у [[Кина|Кини]] где је водио друголигаша Шангај. Сезону 2018/19. је почео као тренер београдског [[ФК Синђелић Београд|Синђелића]] у Првој лиги Србије, да би у априлу 2019. преузео суперлигаша Земун који се у том моменту налазио на последњем месту на табели.<ref>{{cite web|url= https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvanicno-zemun-smenio-svabu-dordevica-menja-ga-kokovic/324161|title= Званично: Земун сменио Швабу Ђурђевића, мења га Коковић |date= 9. 4. 2019 |website= mozzartsport.com |accessdate=22. 10. 2019}}</ref> Водио је Земун на седам мечева, уписао три победе, три ремија и само један пораз, али није успео са екипом да избори опстанак у Суперлиги.<ref>{{cite web|url= http://sportklub.rs/Fudbal/Srbija-Super-liga/a287434-Radomir-Kokovic-novi-trener-Vozdovca.html|title= Радомир Коковић нови тренер Вождовца |date= 23. 5. 2019 |website= sportklub.rs |accessdate=22. 10. 2019}}</ref> Ипак, Коковић је остао да тренира у Суперлиги, јер је у мају 2019. постављен за тренера [[ФК Вождовац|Вождовца]].<ref>{{cite web|url= https://fkvozdovac.rs/vesti/vozdovac-predstavio-novog-trenera-kokovic-na-klupi-zmajeva/ |title= Вождовац представио новог тренера – Коковић на клупи Змајева! |date= 23. 5. 2019 |website= fkvozdovac.rs |accessdate=22. 10. 2019}}</ref> На клупи Вождовца је био до 9. марта 2020, када је смењен након што је клуб забележио пет узастопних пораза на почетку пролећног дела сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]]. Коковић је водио Вождовац у 26 званичних мечева и остварио 10 победа, 5 ремија и 11 пораза.<ref>{{cite web|url= https://fkvozdovac.rs/vesti/vozdovac-i-kokovic-sporazumno-raskinuli-saradnju/ |title= Вождовац и Коковић споразумно раскинули сарадњу |date= 9. 3. 2020 |website= fkvozdovac.rs |accessdate=14. 3. 2020}}</ref> У септембру 2020. је постављен за тренера [[РФК Графичар|Графичара]],<ref>{{cite web|url= http://www.zurnal.rs/fudbal/prva-liga/102662/kokovic-novi-trener-graficara |title= Коковић нови тренер Графичара |date= 20. 9. 2020 |website= zurnal.rs |accessdate=24. 9. 2020}}</ref> али је са те функције смењен крајем марта 2021. године.<ref>{{cite web|url= https://www.srbijasport.net/n/68190/rastali-se-rfk-graficar-i-radomir-kokovic |title= Rastali se RFK Grafičar i Radomir Koković |date= 30. 3. 2021 |website= srbijasport.net |accessdate=19. 4. 2021}}</ref> Почетком септембра 2021. је постављен за тренера [[ФК Раднички Ниш|Радничког]] из [[Ниш]]а.<ref>{{cite web|url= https://www.superliga.rs/vesti/2995-nis-predstavljen-novi-sef-struke-radnickog-mladi-trener-radomir-kokovic |title= Niš: Predstavljen novi šef struke Radničkog, mladi trener Radomir Koković |date= 5. 9. 2021 |website= superliga.rs |accessdate=2. 9. 2021}}</ref> Водио је клуб на само две утакмице након чега је поднео оставку.<ref>{{cite web|url= https://www.juznevesti.com/Sport/Kokovic-nakon-2-utakmice-podneo-ostavku-na-mesto-trenera-niskog-Radnickog.sr.html |title= Koković nakon 2 utakmice podneo ostavku na mesto trenera niškog Radničkog |date= 21. 9. 2021 |website= juznevesti.com |accessdate=24. 9. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url= http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/118750/kokovic-otisao-posle-15-dana-batak-opet-trener-niskog-radnickog |title= Коковић отишао после 15 дана, Батак опет тренер нишког Радничког |date= 22. 9. 2021 |website= zurnal.rs |accessdate=24. 9. 2021}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Transfermarkt|70329}} * {{cite news|url=https://www.espreso.rs/sport/fudbal/489307/espreso-intervju-sa-nasim-najtalentovanijem-trenerom-radomir-kokovic-politikolog-koji-menja-fudbal-u-srbiji|title=Radomir Koković – politikolog koji menja fudbal u Srbiji!|last=Komnenić|first=Blažo|publisher=espreso.rs|date=7. 1. 2020|accessdate=12. 10. 2020}} {{DEFAULTSORT:Коковић, Радомир}} [[Категорија:Рођени 1984.]] [[Категорија:Спортисти из Краљева]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Слоге Краљево]] [[Категорија:Фудбалери Рада]] [[Категорија:Фудбалери Напретка Крушевац]] [[Категорија:Фудбалери Земуна]] [[Категорија:Тренери ФК Земун]] [[Категорија:Тренери ФК Вождовац]] [[Категорија:Тренери ФК Раднички Ниш]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] fihtq8xkyo6fonxb621bequo23gp955 10 4092159 25138454 24365613 2022-08-04T13:37:48Z Sadko 25741 преминуо wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Глумци и глумице Народног позоришта у Београду | title = Глумци и глумице [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]] | state = {{{state|autocollapse}}} | listclass = hlist |above = Чланови драмског ансамбла [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]] |group1 = Прваци драме |list1 = * [[Александра Николић]] * [[Борис Комненић]] * [[Владан Гајовић]] * [[Душанка Стојановић|Душанка Стојановић Глид]] * [[Ивана Жигон]] * [[Игор Ђорђевић]] * [[Љиљана Благојевић]] * [[Љубивоје Тадић]] * [[Миодраг Кривокапић (глумац)|Миодраг Кривокапић]] * [[Нада Блам]] * [[Нада Шаргин]] * [[Наташа Нинковић]] * [[Небојша Дугалић]] * [[Олга Одановић|Олга Одановић Петровић]] * [[Радмила Живковић]] * [[Слободан Бештић]] * [[Соња Јауковић]] * [[Танасије Узуновић]] |group2 = Глумци драме |list2 = * [[Александар Ђурица]] * [[Александар Срећковић]] * [[Анастасиа Мандић]] * [[Андреја Маричић]] * [[Анђелка Миливојевић Тадић]] * [[Бојан Кривокапић]] * [[Бојана Бамбић]] * [[Бојана Стефановић|Бојана Стефановић Торњански]] * [[Борис Пинговић]] * [[Бошко Пулетић]] * [[Бранислав Томашевић]] * [[Бранко Видаковић]] * [[Бранко Јеринић]] * [[Вања Ејдус]] * [[Вјера Мујовић]] * [[Вук Костић]] * [[Гојко Балетић]] * [[Даниела Кузмановић Павловић]] * [[Данијела Томовић]] * [[Данијела Угреновић]] * [[Дарко Томовић]] * [[Дејана Гајдаш]] * [[Димитрије Илић]] * [[Добрила Ћирковић]] * [[Драган Николић]] * [[Златија Оцокољић Ивановић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Зорана Бећић Ђорђевић]] * [[Зорица Мирковић]] * [[Иван Босиљчић]] * [[Ивана Шћепановић]] * [[Јелена Хелц Весковић]] * [[Калина Ковачевић]] * [[Лепомир Ивковић]] * [[Лидија Плетл]] * [[Марија Вицковић]] * [[Милена Ђорђевић]] * [[Миленко Павлов]] * [[Милош Ђорђевић]] * [[Михаило Лађевац]] * [[Небојша Кундачина]] * [[Нела Михаиловић]] * [[Ненад Стојменовић]] * [[Никола Вујовић]] * [[Никола Ристановски]] * [[Павле Јеринић]] * [[Предраг Милетић]] * [[Сена Ђоровић]] * [[Соња Кнежевић]] * [[Стела Ћетковић]] * [[Сузана Лукић]] * [[Сузана Петричевић]] * [[Хана Анђели]] * [[Хана Селимовић]] * [[Хаџи Ненад Маричић]] | below = {{Icon|Category}} [[:Категорија:Глумци и глумице Народног позоришта у Београду|Категорија]] }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Навигациони шаблони]]</noinclude> 9mkj1co1yxq2wgk5s4x5lynypnx0j8z 0 4098251 25139188 25053103 2022-08-05T08:17:35Z Smilutin 281111 Исправљене словне грешке wikitext text/x-wiki {{Infobox International Football Competition | tourney_name = Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. | year= | yearr = | other_titles = | image = | size = 250п | caption = {{endplainlist}} | country = | dates = [[6. јун]] [[2019]]. − [[22. септембар]] [[2022]]. | num_teams = 206 (из 6 конфедерација) | confederations = | venues = | cities = | champion = | champion_other = | count = | second = | second_other = | third = | third_other = | fourth = | fourth_other = | matches = 865 | goals = 2.424 | attendance = 8.912.978 | top_scorer = {{зас|УАЕ}} [[Али Мабхут]]<br /> (14 голова) | player = | prevseason = [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]] | nextseason = [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2026.|2026]] | updated = }} У '''квалификацијама за [[Светско првенство у фудбалу 2022.]]''' су учествовале 209 репрезентација из шест континенталних [[ФИФА]] конфедерација од којих су се две касније повукле, а једна је суспендована током квалификација. [[Фудбалска репрезентација Катара|Катар]] се као домаћин директно квалификовао, док су се преостала 31 репрезентација (32 репрезентације ће учествовати на завршном турниру) квалификовала кроз квалификације. Квалификације су почеле у јуну 2019. године.<ref>{{cite news |title=June kickoff for qualifiers to 2022 World Cup of 32 or 48 teams |url=http://www.independent.com.mt/articles/2019-03-04/football/June-kickoff-for-qualifiers-to-2022-World-Cup-of-32-or-48-teams-6736204543 |work=The Malta Independent |agency=Associated Press |date=4. 3. 2019}}</ref> За разлику од претходних турнира, није било главног жреба, због тога што су се сада квалификације одржавале у различитом периоду на сваком континенту.<ref>{{cite news |title=2022 World Cup: How qualifying works around the world |url=https://www.espn.com/soccer/fifa-world-cup/story/3860182/2022-world-cup-how-qualifying-works-around-the-world |work=ESPN FC |publisher=ESPN |date=25. 5. 2019}}</ref> == Квалификоване репрезентације == [[Датотека:2022 world cup qualification.PNG|thumb|center|700px| {{legend|#0000ff|Квалификоване земље}} {{legend|#ffcc00|Нису се квалификовали}} {{legend|#000000|Нису учествовали или суспендовани}} {{legend|#cccccc|Није чланица ФИФЕ}}]] {| class="wikitable sortable" ! width=17%|Репрезентација !! width=17%|Квалификована као!! width=17%|Датум квалификације !! width=49%|Преглед учешћа на турнирима<sup>[[#1|1]]</sup>, <sup>[[#2|2]]</sup> |- |{{рпф|Катар}} || Домаћин || 2. децембар 2010. || 0 (дебитант) |- |{{рпф|Немачка}} || Победник УЕФА групе Ј || 11. октобар 2021. || 19 ([[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]], '''[[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]]'''<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]]<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]]<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]]<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970]]<sup>[[#3|3]]</sup>, '''''[[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]]'''''<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]]<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]]<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]]<sup>[[#3|3]]</sup>, '''[[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]]'''<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], ''[[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]]'', [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], '''[[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]''', [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- | {{рпф|Данска}} || Победник УЕФА групе Ф || 12. октобар 2021. || 5 ([[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Бразил}} || Победник у КОНМЕБОЛ групи || 11. новембар 2021. || 21 ([[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]], [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]], ''[[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]]'', [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]], '''[[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]]''', '''[[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]]''', [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]], '''[[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970]]''', [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]], [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]], [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], '''[[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]]''', [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], '''[[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]]''', [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], ''[[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]'', [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Француска}} || Победник УЕФА групе Д || 13. новембар 2021. || 15 ([[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]], [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], ''[[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]]'', [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]], [[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]], [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]], [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]], [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], '''''[[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]]''''', [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], '''[[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]''') |- |{{рпф|Белгија}} || Победник УЕФА групе Е || 13. новембар 2021. || 13 ([[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]], [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]], [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]], [[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970]], [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Хрватска}} || Победник УЕФА групе Х || 14. новембар 2021. || 5 ([[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Шпанија}} || Победник УЕФА групе Б || 14. новембар 2021. || 15 ([[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], [[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]], [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]], [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]], [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]], ''[[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]]'', [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], '''[[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]]''', [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Србија}} || Победник УЕФА групе А || 14. новембар 2021. || 12 ([[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]]<sup>[[#4|4]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]]<sup>[[#4|4]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]]<sup>[[#4|4]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]]<sup>[[#4|4]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]]<sup>[[#4|4]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]]<sup>[[#4|4]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]]<sup>[[#4|4]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]]<sup>[[#4|4]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]]<sup>[[#5|5]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]]<sup>[[#5|5]]</sup>, [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Енглеска}} || Победник УЕФА групе И || 15. новембар 2021. || 15 ([[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]], [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]], [[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]], [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]], '''''[[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]]''''', [[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970]], [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Швајцарска}} || Победник УЕФА групе Ц || 15. новембар 2021. || 11 ([[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]], [[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]], ''[[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]]'', [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]], [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]], [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Холандија}} || Победник УЕФА групе Г || 16. новембар 2021. || 10 ([[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]], [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]], [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]) |- |{{рпф|Аргентина}} || Другопласирани у КОНМЕБОЛ групи || 16. новембар 2021. || 17 ([[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]], [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], [[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]], [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]], [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]], [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]], '''''[[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]]''''', [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]], '''[[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]]''', [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Иран}} || Победник АФК треће коло групе А || 27. јануар 2022. || 5 ([[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Јужна Кореја}} || Другопласирани АФК треће коло групе А || 1. фебруар 2022. || 10 ([[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], ''[[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]]'', [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Јапан}} || Другопласирани АФК треће коло групе Б || 24. март 2022. || 6 ([[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], ''[[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]]'', [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Саудијска Арабија}} || Победник АФК треће коло групе Б || 24. март 2022. || 5 ([[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Еквадор}} || Четвртопласирании у КОНМЕБОЛ групи || 24. март 2022. || 3 ([[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]) |- |{{рпф|Уругвај}} || Трећепласирани у КОНМЕБОЛ групи || 24. март 2022. || 13 ('''''[[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]]''''', '''[[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]]''', [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]], [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]], [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]], [[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970]], [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Канада}} || Победник у КОНКАКАФ групи || 27. март 2022. || 1 ([[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]]) |- |{{рпф|Гана}} || Победник у КАФ трећој рунди || 29. март 2022. || 3 ([[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]) |- |{{рпф|Сенегал}} || Победник у КАФ трећој рунди || 29. март 2022. || 2 ([[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|ПОР|name=Португал}} || Победник у УЕФА баражу Ц || 29. март 2022. || 7 ([[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Пољска}} || Победник у УЕФА баражу Б || 29. март 2022. || 8 ([[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938]], [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]], [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]], [[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Тунис}} || Победник у КАФ трећој рунди || 29. март 2022. || 5 ([[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Мароко}} || Победник у КАФ трећој рунди || 29. март 2022. || 5 ([[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970]], [[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]], [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Камерун}} || Победник у КАФ трећој рунди || 29. март 2022. || 7 ([[Светско првенство у фудбалу 1982.|1982]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]) |- |{{рпф|САД}} || Трећепласирани у КОНКАКАФ групи || 30. март 2022. || 10 ([[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]], [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]], [[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]], [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], ''[[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]]'', [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]]) |- |{{рпф|Мексико}} || Другопласирани у КОНКАКАФ групи || 30. март 2022. || 16 ([[Светско првенство у фудбалу 1930.|1930]], [[Светско првенство у фудбалу 1950.|1950]], [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954]], [[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]], [[Светско првенство у фудбалу 1962.|1962]], [[Светско првенство у фудбалу 1966.|1966]], ''[[Светско првенство у фудбалу 1970.|1970]]'', [[Светско првенство у фудбалу 1978.|1978]], ''[[Светско првенство у фудбалу 1986.|1986]]'', [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994]], [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Велс}} || Победник у УЕФА баражу А || 5. јун 2022. || 1 ([[Светско првенство у фудбалу 1958.|1958]]) |- |{{рпф|Аустралија}} || Победник у баражу АФК-КОНМЕБОЛ || 13. јун 2022. || 5 ([[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2010.|2010]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |- |{{рпф|Костарика}} || Победник у баражу КОНКАКАФ-ОФК || 14. јун 2022. || 5 ([[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990]], [[Светско првенство у фудбалу 2002.|2002]], [[Светско првенство у фудбалу 2006.|2006]], [[Светско првенство у фудбалу 2014.|2014]], [[Светско првенство у фудбалу 2018.|2018]]) |} <small> : '''Напомене:''' :: <div id="1"><sup>'''1'''</sup> Подебљана година означава првака у тој години :: <div id="2"><sup>'''2'''</sup> Коса година означава домаћина у тој години :: <div id="3"><sup>'''3'''</sup> Као Западна Немачка :: <div id="4"><sup>'''4'''</sup> као [[СФРЈ|Југославија]] :: <div id="5"><sup>'''5'''</sup> као [[СР Југославија]]/[[Србија и Црна Гора]]</small> == Квалификациони процес == На [[Светско првенство у фудбалу 2022.|Светском првенству у фудбалу 2022.]] године учествује 32 репрезентације. На конгресу који је одржан 30. маја 2015. године у [[Цирих]]у<ref>http://www.fifa.com/worldcup/qatar2022/news/y=2015/m=3/news=2022-fifa-world-cup-to-be-played-in-november-december-2568172.html {{Wayback|url=http://www.fifa.com/worldcup/qatar2022/news/y=2015/m=3/news=2022-fifa-world-cup-to-be-played-in-november-december-2568172.html |date=20180910205808 }} Приступљено 25.8.2015.</ref> одлучено је да се квалификациони процес који је примјењен за првенство 2014. године буде исти и 2018 и 2022. године.<ref>http://www.fifa.com/worldcup/news/y=2015/m=5/news=current-allocation-of-fifa-world-cuptm-confederation-slots-maintained-2610611.html {{Wayback|url=http://www.fifa.com/worldcup/news/y=2015/m=5/news=current-allocation-of-fifa-world-cuptm-confederation-slots-maintained-2610611.html |date=20160417205951 }} Приступљено 25.8.2015.</ref> Биће ово први пут после 1930. и 1934. да земља домаћин наступи по први пут на првенству.<ref>{{cite news |last=Harding |first=David |date=6. 9. 2017 |title=World Cup failure puts Qatar back in spotlight |url=https://sports.yahoo.com/world-cup-failure-puts-qatar-back-spotlight-181903150--sow.html |work=Yahoo Sports |agency=[[Agence France-Presse]] |accessdate=4. 1. 2018}}</ref> Одлучено је да се места, кроз квалификације, доделе конфедерацијама на следећи начин: * Европа ([[УЕФА]]): 13 места * Африка ([[КАФ]]): 5 места * Азија ([[АФК]]): 4-5 места * Јужна Америка ([[КОНМЕБОЛ]]) 4-5 места * Северна, Средња Америка и Кариби ([[КОНКАКАФ]]) 3-4 места * Домаћин: 1 место * Океанија: 0-1 место == Квалификације == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !Конфедерација !width=100|Репрезентација стартовало !width=140|Репрезентације које су обезбедиле место !width=100|Елиминисане репрезентације !width=100|Укупан број места !Почетак квалификација !Крај квалификација |- bgcolor=#ccffcc |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — АФК|АФК]]||45+1||5+1||40||4+1 или 5+1||6. јун 2019.||13. јун 2022. |- bgcolor=#ccffcc |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — КАФ|КАФ]]||54||5||49||5||4. септембар 2019.||29. март 2022. |- bgcolor=#ccffcc |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — КОНКАКАФ|КОНКАКАФ]]||34||4||30||3 или 4||24. март 2021.||14. јун 2022. |- bgcolor=#ccffcc |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — КОНМЕБОЛ|КОНМЕБОЛ]]||10||4||6||4 или 5||8. октобар 2020.||22. септембар 2022. |- bgcolor=#ccffcc |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — ОФК|ОФК]]||7||0||7||0 или 1||17. март 2022.||14. јун 2022. |- bgcolor=#ccffcc |[[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — УЕФА|УЕФА]]||55||13||42||13||24. март 2021.||5. јун 2022. |- |'''Укупно'''||'''205+1'''||'''31+1'''||'''174'''||'''31+1'''||'''6. јун 2019.'''||'''22. септембар 2022.''' |} === Азија === {{главни|Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — АФК}} У квалификацијама у Азије ([[АФК]]) учествује 45 репрезентација за које је обезбеђено 4-5 мјеста на завршном турниру. Квалификације су састављене у 4 круга. Структура квалификација је следећа: * Први круг: Укупно 12 репрезентација (рангирани од 35-46) су играли двоструки куп систем. Побједници се квалификују у други круг. * Други круг: Укупно 40 репрезентација (рангирани од 1-34) и 6 победничких репрезентација из првог круга су распоређени у осам група по 5 репрезентација које играју двоструки лига систем. Побједници сваке групе и 4 најбоље другопласиране репрезентације квалификују се у трећи круг * Трећи круг: Укупно 12 репрезентација победница другог круга се распоређују у двије групе по 6 репрезентација које ће играти двоструки лига систем. Прва два тима из сваке групе ће се пласирати на [[Светско првенство у фудбалу 2022.]] а трећепласиране репрезентације ће се квалификовати у четврти круг. * Четврти круг: Трећепласиране репрезентације из трећег круга играју двоструки куп систем. Побједник се квалификује на међуконтинентални бараж где ће играти против репрезентације из [[КОНКАКАФ]] зоне. === Африка === {{главни|Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — КАФ}} У квалификацијама у Африци ([[КАФ]]) учествују 54 државе за које је обезбјеђено 5 мјеста на завршном турниру. Квалификације су састављене у три круга. Структура квалификација је следећа: * Први круг: Укупно 26 репрезентација (рангирани од 28-53) ће играти двоструки куп систем. Победници првог круга се квалификују у други круг. * Други круг: Укупно 40 репрезентација (рангирани од 1 до 27 и 13 побједника првог круга) ће играти двоструки куп систем. побједници другог круга квалификују се у трећи круг. * Трећи круг: Укупно 20 репрезентација победница другог круга се распоређују у 5 група по 4 репрезентације које играју двоструки лига систем. Побједници свих 5 група ће се квалификовати на [[Светско првенство у фудбалу 2022.]] === Европа === {{главни|Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — УЕФА}} {{главни|УЕФА Лига нација 2020/21.}} У квалификацијама у Европи ([[УЕФА]]) учествују 55 земље за које је обезбеђено 13 места на завршном турниру. Репрезентације су подељене у пет група по пет екипа и пет група од по 6 екипа које играју двоструки лига систем. Победници сваке групе пласираће се на [[Светско првенство у фудбалу 2022.]], а сви другопласирани ће играни бараж. Њима ће се прикључити још две репрезентације у зависности од резултата које су постигли у Лиги нација 2020/21. како би одредили још три места за првенство. === Јужна Америка === {{главни|Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — КОНМЕБОЛ}} Структура квалификација је иста као и претходних ранијих година. Десет репрезентација ће играти двоструки лига систем. Четири најбоље репрезентације ће се квалификовати на [[Светско првенство у фудбалу 2022.]] а пета репрезентације ће се квалификовати на међуконтинентални бараж где ће играти са репрезентацијом из [[ОФК]] зоне. === Северна, Средња Америка и Кариби === {{главни|Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — КОНКАКАФ}} У квалификацијама у Сјеверној — Средњој Америци и Карибима ([[КОНКАКАФ]]) учествује 35 земаља, од који се три квалификују директно на светско првенство а једна игра доигравање са екипом из Азије. Квалификације се састоје из 5 кругова: * Први круг: Укупно 14 репрезентација (рангираних од 22 до 35) су играли двоструки куп систем. Победници првог круга се квалификују у други круг. * Други круг: Укупно 20 репрезентација (рангираних од 9 до 21 и 7 побједника првог круга) су играли двоструки куп систем. Победници другог круга квалификују се у трећи круг. * Трећи круг: Укупно 12 репрезентација (рангираних од 7 до 8 и 10 побједника другог круга) ће играти двоструки куп систем. Победници трећег круга ће се квалификовати у четврти круг. * Четврти круг: Укупно 12 репрезентација (рангираних од 1 до 6 и 6 побједника трећег круга) ће играти двоструки лига систем. Прве две репрезентације сваке групе ће се квалификовати у пети круг. * Пети круг: Укупно 6 репрезентација ће се налазити у једној групи које ће играти двоструки лига систем. Прве три репрезентације ће се квалификовати на [[Светско првенство у фудбалу 2022.]] а четврта репрезентација ће се квалификовати на међуконтинентални бараж где ће играти са репрезентацијом из Азије. === Океанија === {{главни|Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022. — ОФК}} У квалификацијама у Океанији ([[ОФК]]) учествује 11, од којих једна репрезентација игра доигравање са репрезентацијом из [[КОНМЕБОЛ]] зоне. === Међуконтинентални бараж === {{главни|Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022 — међуконтинентални бараж}} Међуконтинентални бараж је требало да се одигра у марту 2022. године, али је исти био одложен за јун због насталих промена у Фифином календару одржавања утакмица услед пандемије ковида 19. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022.}} {{Светско првенство у фудбалу}} {{Нормативна контрола}} {{Портал бар|Фудбал|Спорт}} [[Категорија:Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022.| ]] [[Категорија:Светско првенство у фудбалу 2022.]] [[Категорија:Квалификације за Светско првенство у фудбалу|2022]] f2meclk164bzmq6x8b34mmll9bcdh5n 0 4100924 25138553 25134132 2022-08-04T14:31:19Z 90.154.212.189 /* Спотови */ wikitext text/x-wiki {{би}} {{Музичар | име = Лидија | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Лидија Стаматова | датум_рођења = {{Датум рођења|2001|4|27|год=да}} | место_рођења = [[Бургас]] | држава_рођења = [[Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Вокал]] | жанр = [[R&B]], [[Поп музика|Поп]], [[Поп-фолк]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = 2012 — тренутно | издавачка_кућа = [[Alpha Music]] | везани_чланци = [[ Галин (певач)|Галин]], Десита, Диона | вебсајт = }} '''Лидија '''([[Бургас]], [[27. април]] [[2001]]) бугарска је [[поп-фолк музика|поп-фолк]] певачица. == Дискографија == === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Мога}-'' || 2014 || Николај Гарабедјан |- | ''-{Сила една}-'' || 2015 || Александар Тодоров |- | ''-{Сам е раят}-'' || 2016 || Николај Гарабедјан |- | ''-{Избирам теб}-'' || 2018 || Дејан Панајотов |- | ''-{Няма да ми мине}-'' || 2019 || Стефан Маринов |- | ''-{Боже мой}-'' || 2019 || Стефан Маринов |- | ''-{Много луд}-'' || 2019 || Стефан Маринов |- | ''-{Не ме наричай скъпа}-'' || 2019 || Стефан Маринов |- | ''-{Излъжи ме}-'' || 2019 || Виктор Антонов |- | ''-{Да мога да обичам}-'' || 2020 || Виктор Антонов |- | ''-{GPS-а}-'' || 2020 || Виктор Антонов |- | ''-{Щрак}-'' || 2020 || Виктор Антонов |- | ''-{В ръцете на друг}-'' || 2020 || Виктор Антонов |- | ''-{Недей ме вини}-'' || 2020 || Виктор Костов/Христо Спиридонов |- | ''-{Грешници}-'' || 2021 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''-{Земетръс}-'' || 2021 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''-{Горчиви истини}-'' || 2021 || Виктор Антонов |- | ''-{Чисти сметки}-'' || 2022 || Иван Димитров – Torex |- | ''-{Навик}-'' || 2022 || Иван Димитров – Torex |- | ''-{Нашата}-'' || 2022 || Иван Димитров – Torex |- | ''-{Алфа кукла}-'' || 2022 || Стефан Маринов |} {{Alpha Music}} [[Категорија:Рођени 2001.]] [[Категорија:Бугарске певачице]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] dgeno6bne9l3x7c8dgbh6f22qpfe9l8 0 4102781 25138904 24403996 2022-08-04T20:44:09Z Cveleglg 13023 Слике и галерија wikitext text/x-wiki [[Датотека:Клисура Коренатац код Књажевца 13 06 2022 Миомир Станковић Барје Чифлик.jpg|мини|238x238px|Клисура Коренатац]] '''Коренатац''' представља заселак у атару села [[Кална (Књажевац)|Кална]], од којег је удаљен око 5 km. Карактеристичан је по дубокој клисури коју је усекао [[Трговишки Тимок]] у баремско-аптске кречњаке.<ref>{{Cite book|title=Књажевац у 1000 појма-Завичајни лексикон|last=Стојадиновић|first=Бранислав|publisher=ЈИП „Књажевац"|year=1999|id=|location=Књажевац|pages=}}</ref> [[Датотека:Клисура Коренатац код Књажевца поток 2 13 06 2022 Миомир Станковић Барје Чифлик.jpg|без|мини|Клисура]] == Пећина == [[Датотека:Клисура Коренатац код Књажевца пећина улаз са пута 13 06 2022 Миомир Станковић Барје Чифлик.jpg|лево|мини|Улаз у пећину]] У самој клисури, у левом усеку пута према Кални, формирана је пећина у масивним биокластичним ургонским кречњацима који садрже доста бетонских фораминифера. На улазу у [[Пећина|пећину]], са десне стране се налази једна велика просторија налик окапини, док се у левом делу налази канал који води у унутрашњост објекта.<ref>{{Cite web|url=http://www.biblio-knjazevac.org/izdavastvo/knjazevackim-krajem|title=Књажевачким крајем|website=Народна библиотека "Његош" - Књажевац|language=sr-rs|access-date=12. 9. 2019.}}</ref> == Галерија "Пећина" == <gallery widths="150" heights="150" perrow="3"> Датотека:Клисура Коренатац код Књажевца пећина улаз13 06 2022 Миомир Станковић Барје Чифлик.jpg|Поглед из пећине Датотека:Клисура Коренатац код Књажевца пећина унутрашњост 13 06 2022 Миомир Станковић Барје Чифлик.jpg|Унутрашњост пећине Датотека:Pecina Korenatac.jpg|Пећина Коренатац </gallery> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [http://www.biblio-knjazevac.org/izdavastvo/knjazevackim-krajem Едиција о Књажевачком крају] [[Категорија:Географија Књажевца]] [[Категорија:Клисуре у Србији]] fmx77gfkrpveizdnzzttccg6z6gtjm0 0 4104690 25139064 24341571 2022-08-05T04:38:59Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српски глумац}} {{Кутијица за глумце | име = Раде Маричић | слика = | опис_слике = | пуно_име = Раде Маричић | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1996|||год=да}} | место_рођења = [[Чачак]], [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | друга имена = | активност = | образовање = [[Академија уметности Универзитета у Новом Саду]] | занимање = глумац | битна улога = ''[[Јунаци нашег доба]]'' — Срђан | супружник = | деца = | презентација = | имдб = 11030230 }} '''Раде Маричић''' ([[Чачак]], [[1996]]) српски је позоришни и телевизијски [[списак српских глумаца|глумац]]. == Биографија == Раде Маричић је рођен 1996. године у [[Чачак|Чачку]], одакле се, као четворогодишњак, са породицом преселио у [[Бечеј]]. У том граду је, као ученик Гимназије, почео да се бави глумом у Драмском студију младих, [[Градско позориште Бечеј|Градског позоришта]].<ref>{{cite web|url=http://becejskidani.co.rs/srce-tame-bracnog-zivota/|title=Срце таме брачног живота|last=Spajić|first=Elvira|website=becejskidani.co.rs|date=7. 4. 2018|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191223203245/http://becejskidani.co.rs/srce-tame-bracnog-zivota/|archivedate=23. 12. 2019}}</ref> На сцени је дебитовао улогом у премијерној обнови представе ''Све што сте одувек желели да знате о сексу, а нисте смели да питате'', у режији [[Анета Туцаков|Анете Туцаков]], по тексту [[Вуди Ален|Вудија Алена]].<ref name="Bečej20">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/becejski-glumac-medju-glavnim-junacima-nove-domace-serije/|title=Bečejski glumac među glavnim junacima nove domaće serije|website=mojbecej.rs|date=31. 12. 2019|accessdate=17. 1. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200122073618/https://mojbecej.rs/becejski-glumac-medju-glavnim-junacima-nove-domace-serije/|archivedate=22. 01. 2020}}</ref> У јуну исте године, премијерно је изведена представа ''Леонс и Лена'', у којој је добио насловну улогу у глумачкој подели. Комад је рађен по тексту [[Георг Бихнер|Георга Бихнера]], у адаптацији и режији [[Игор Павловић (глумац)|Игора Павловића]].<ref name="Leons"/> Наредне године је играо и у премијери ''Богојављенске ноћи'', такође у поставци глумца [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]], Игора Павловића, а по тексту [[Вилијам Шекспир|Вилијама Шекспира]].<ref name="Bogojavljenska-noc"/> Играо је још и у представи ''Ћелава певачица'', по тексту [[Ежен Јонеско|Ежена Јонеска]].<ref name="Pevačica"/> По завршетку средњошколског образовања, уписао је студије глуме на [[Академија уметности Универзитета у Новом Саду|Академији уметности Универзитета у Новом Саду]], у класи професора [[Борис Исаковић|Бориса Исаковића]].<ref>{{cite web|url=http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache%3AyQk4d-4anpAJ%3Afakulteti.edukacija.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2015%2F07%2Fakademija-umetnosti-novi-sad-dramski-departman-konacna.doc+&cd=26&hl=sr&ct=clnk&gl=rs|title=Konačna rang lista kandidata koji su položili prijemni ispit za upis u I godinu Osnovnih akademskih studija u junskom konkursnom roku 2015. godine|work=edukacija.rs|publisher=[[Гугл|Гугл интернет кеш]]|date=8. 7. 2015|accessdate=24. 12. 2019|url-status=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190623122321/http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache%3AyQk4d-4anpAJ%3Afakulteti.edukacija.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2015%2F07%2Fakademija-umetnosti-novi-sad-dramski-departman-konacna.doc+&cd=26&hl=sr&ct=clnk&gl=rs|archivedate=23. 06. 2019}}</ref> У оквиру пројекта ''Културни напад'', са својом класом је током децембра 2016. извео представу ''Ћути и певај'' у [[Позориште Добрица Милутиновић|Позоришту „Добрица Милутиновић”]] у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[Инђија|инђијском]] [[Културни Центар Инђија|Културном Центру]], као и [[Културни центар „Брана Црнчевић” Рума|Културном центру „Брана Црнчевић”]] у [[Рума|Руми]]. Пред крај године одиграна је и у Мултимедијалном центру Академије уметности у Новом Саду.<ref name="Ćuti&pevaj"/> Са испитном представом ''Мали брачни злочини'', која представља [[Дуодрама|дуодраму]] урађену по тексту [[Ерик Емануел Шмит|Ерика Емануела Шмита]], Маричић је гостовао у матичном бечејском позоришту, у фебруару 2018. У том извођењу, партнерку на сцени играла је његова колегиница са класе, [[Ема Муратовић]].<ref>{{cite web|url=https://mojbecej.rs/veceras-predstava-mali-bracni-zlocini/|title=Večeras predstava „Mali bračni zločini”|website=mojbecej.rs|date=2. 2. 2018|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191224085836/https://mojbecej.rs/veceras-predstava-mali-bracni-zlocini/|archivedate=24. 12. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.tvbecej.rs/index.php?c=vest&lg=sr&vestid=2924&slider=off|title=Maričić i Muratović briljirali na sceni bečejskog Pozorišta|last=Bogdanović|first=Zorana|website=[[ТВ Бечеј]]|date=4. 2. 2018|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190713194849/http://www.tvbecej.rs/index.php?c=vest&lg=sr&vestid=2924&slider=off|archivedate=13. 07. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://allevents.in/mobile/amp-event.php?event_id=20001068380921|title=Mali bračni zločini|website=allevents.in|date=23. 1. 2019|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191224090739/https://allevents.in/mobile/amp-event.php?event_id=20001068380921|archivedate=24. 12. 2019}}</ref> Са класом је играо и у мјузиклу ''Коса'', испитној представи студенткиње мултимедијалне режије, [[Душанка Белада|Душанке Беладе]].<ref>{{cite web|url=https://akademija.uns.ac.rs/predstava-kosa-ispit-studenkinje-multimedijalne-rezije-dusanke-belade/|title=Представа „Коса“ – Испит студенткиње мултимедијалне режије Душанке Беладе|website=[[Академија уметности Универзитета у Новом Саду]]|date=19. 6. 2017|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170704175945/https://akademija.uns.ac.rs/predstava-kosa-ispit-studenkinje-multimedijalne-rezije-dusanke-belade/|archivedate=04. 07. 2017}}</ref> [[Датотека:Život provincijskih plejboja (2).jpg|312п|мини|десно|Раде Маричић, трећи здесна, у представи ''Живот провинцијских плејбоја'', на затварању шестог по реду фестивала ''[[А.Н.Ф.И. театар]]'', лета 2019. године]] На [[Стеријино позорје|Позорју младих]], у мају 2018, премијерно је изведена представа ''Живот провинцијских плејбоја'',<ref>{{Cite web|url=http://www.pozorje.org.rs/wp/wp-content/uploads/2018/05/BILTEN3_sajt.pdf|title=Билтен, број 3|date=28. 5. 2018|accessdate=12. 7. 2019|publisher=63. [[Стеријино позорје]]|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190712182748/http://www.pozorje.org.rs/wp/wp-content/uploads/2018/05/BILTEN3_sajt.pdf|archivedate=12. 07. 2019|p=2}}</ref> у којој су укључене и остале колеге из његове класе.<ref>{{Cite web|url=http://vojvodjanskevesti.rs/zivot-provincijskih-plejboja-u-pozoristu-promena/|title=Život provincijskih plejboja u pozorištu Promena|date=9. 10. 2018|accessdate=13. 7. 2019|publisher=vojvodjanskevesti.rs|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181012172412/http://vojvodjanskevesti.rs/zivot-provincijskih-plejboja-u-pozoristu-promena/|archivedate=12. 10. 2018}}</ref> У критици [[Николина Ђукановић|Николине Ђукановић]], наглашено је да је у извођењу представе примећен труд читаве класе, као и да је Маричић придобио симпатије публике.<ref>{{Cite web|url=http://www.pozorje.org.rs/wp/wp-content/uploads/2018/05/BILTEN4_sajt.pdf|title=Билтен, број 4|date=29. 5. 2018|accessdate=24. 12. 2019|publisher=63. [[Стеријино позорје]]|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190623050721/http://www.pozorje.org.rs/wp/wp-content/uploads/2018/05/BILTEN4_sajt.pdf|archivedate=23. 06. 2019|p=16. и 17}}</ref> Крајем исте године, на сцену је постављен наслов ''Како ја ово сину да објасним?'', који се бави заступљеношћу [[Екстремизам|екстремизма]] у друштву. Поред њега, улоге су подељене још [[Дејан Максимовић (глумац)|Дејану Максимовићу]], Еми Муратовић и [[Јелена Симић (глумица)|Јелени Симић]].<ref name="Reflektor"/><ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/ekstremizam-kako-ja-ovo-sinu-da-objasnim/|title=Ekstremizam: Kako ja ovo sinu da objasnim|website=[[Данас (новине)|Данас]]|date=6. 12. 2019|accessdate=24. 12. 2019|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191206165621/https://www.danas.rs/kultura/ekstremizam-kako-ja-ovo-sinu-da-objasnim/|archivedate=6. 12. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.nshronika.rs/kultura/kako-ja-ovo-sinu-da-objasnim-premijera-predstave-protiv-ekstremizma/|title=“Kako ja ovo sinu da objasnim?”: Premijera predstave protiv ekstremizma|website=nshronika.rs|date=11. 12. 2018|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190714071444/http://www.nshronika.rs/kultura/kako-ja-ovo-sinu-da-objasnim-premijera-predstave-protiv-ekstremizma/|archivedate=14. 07. 2019}}</ref> Обе представе гостовале су на фестивалу ''[[А.Н.Ф.И. театар]]'', лета наредне године. Маричић је дипломирао представом ''На дну'', по тексту [[Максим Горки|Максима Горког]], коју је његова класа извела извела у априлу 2019. године.<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/kultura/scena/diplomska-predstava-studenata-au-na-dnu-7-8-9-i-10-aprila-06-04-2019|title=Дипломска представа студената АУ „На дну” 7, 8, 9. и 10. априла|last=П-ј.|first=Н.|website=[[Дневник холдинг]]|date=6. 4. 2019|accessdate=24. 12. 2019|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190407141518/https://www.dnevnik.rs/kultura/scena/diplomska-predstava-studenata-au-na-dnu-7-8-9-i-10-aprila-06-04-2019|archivedate=7. 4. 2019}}</ref> Своју прву телевизијску улогу, Раде Маричић је остварио у серији [[Синиша Павић|Синише Павића]], ''[[Јунаци нашег доба]]''.<ref>{{cite web|url=https://kosutnjakfilm.rs/sinisa-pavic-se-vraca-na-tv-ekrane-sa-junacima-naseg-doba/|title=Siniša Pavić se vraća na TV ekrane|work=[[Радио-телевизија Србије]]|publisher=[[Кошутњак филм]]|date=30. 7. 2019|accessdate=17. 1. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200117081122/https://kosutnjakfilm.rs/sinisa-pavic-se-vraca-na-tv-ekrane-sa-junacima-naseg-doba/|archivedate=17. 01. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.antrfile.com/vesti/junaci-naseg-doba-nova-serija-sinise-pavica|title=“Junaci našeg doba” Siniše Pavića od 16. decembra na RTS-u|publisher=antrfile.com|date=8. 10. 2019|accessdate=17. 1. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200117083833/https://www.antrfile.com/vesti/junaci-naseg-doba-nova-serija-sinise-pavica|archivedate=17. 01. 2020}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:835288-Uskoro-serija-Junaci-naseg-doba-Praticemo-sudbinu-porodice-Cicanovic|title=Ускоро серија "Јунаци нашег доба": Пратићемо судбину породице Чичановић|last=Јунгић Милошевић|first=М.|website=[[Вечерње новости]]|date=11. 12. 2019|accessdate=24. 12. 2019|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191224104510/https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:835288-Uskoro-serija-Junaci-naseg-doba-Praticemo-sudbinu-porodice-Cicanovic|archivedate=24. 12. 2019}}</ref> У глумачкој подели тог пројекта, припала му је улога Срђана Симоновића, самофинансирајућег студента, који је запослен као конобар, али је предан свему што ради.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/3772126/junaci-naseg-doba-kao-moderan-bolji-zivot.html|title=„Јунаци нашег доба“ као модеран „Бољи живот“|website=[[Радио-телевизија Србије]]|date=12. 12. 2019|accessdate=24. 12. 2019|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191213002927/http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/3772126/junaci-naseg-doba-kao-moderan-bolji-zivot.html|archivedate=13. 12. 2019}}</ref> Недуго након завршетка емитовања првог циклуса те серије, од 21 епизоде, [[Прва српска телевизија|Прва српска телевизија]] је у свој програм увела серију ''[[Игра судбине]]'', где је Маричићу такође припала једна од улога.<ref>{{cite web|url=https://www.prva.rs/program/serija/igra-sudbine|title=Igra sudbine|website=[[Прва српска телевизија]]|accessdate=21. 1. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200121104618/https://www.prva.rs/program/serija/igra-sudbine|archivedate=21. 01. 2020}}</ref> == Улоге == {{некомплетан списак}} === Позоришне представе === {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:90%" |- ! Представа!! Улога!! Текст !! Драматургија /адаптација/ !! Режија !! Позориште !! Премијера |- |''Све што сте одувек желели да знате<br/> о сексу, а нисте смели да питате''||||[[Вуди Ален]]||colspan=2|[[Анета Туцаков]]||rowspan=4|[[Градско позориште Бечеј]]||[[22. март]] [[2013]].<ref>{{cite web|url=http://www.becejski-mozaik.rs/kolumne/kaleidoskop/3755-predstava-dramskog-studija-mladih-sve-sto-ste|title=Predstava Dramskog studija mladih: „Sve što ste…“|last=M|first=Lj.|website=becejski-mozaik.rs|date=5. 4. 2013|accessdate=17. 1. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200117092136/http://www.becejski-mozaik.rs/kolumne/kaleidoskop/3755-predstava-dramskog-studija-mladih-sve-sto-ste|archivedate=17. 01. 2020}}</ref> |- |''Леонс и Лена''||Леонс||[[Георг Бихнер]]||rowspan=3 colspan=2|[[Игор Павловић (глумац)|Игор Павловић]]||[[8. јун]] 2013.<ref name="Leons">{{cite web|url=https://mojbecej.rs/premijera-predstave-leons-i-lena/|title=Premijera predstave „Leons i Lena“|website=mojbecej.rs|date=10. 6. 2013|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191224124903/https://mojbecej.rs/premijera-predstave-leons-i-lena/|archivedate=24. 12. 2019}}</ref> |- |''Богојављенска ноћ''||||[[Вилијам Шекспир]]||[[10. јун]] [[2014]].<ref name="Bogojavljenska-noc">{{cite web|url=https://becejski-mozaik.co.rs/component/k2/549-premijera-u-gradskom-pozoristu-uspesna-bogojavljenska-noc|title=Premijera u Gradskom pozorištu: Uspešna „Bogojavljenska noć“|last=M|first=LJ.|website=becejski-mozaik.co.rs|date=13. 6. 2014|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191224124226/https://becejski-mozaik.co.rs/component/k2/549-premijera-u-gradskom-pozoristu-uspesna-bogojavljenska-noc|archivedate=24. 12. 2019}}</ref> |- |''Ћелава певачица''||Господин Мартин||[[Ежен Јонеско]]||[[30. мај]] [[2015]].<ref name="Pevačica">{{cite web|url=http://www.webinfo.rs/becej/8614-becej-premijera-predstave-celava-pevacica.html|title=Bečej: Premijera predstave - Ćelava pevačica|website=webinfo.rs|date=30. 5. 2015|accessdate=17. 1. 2020|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200117092811/http://www.webinfo.rs/becej/8614-becej-premijera-predstave-celava-pevacica.html|archivedate=17. 1. 2020}}</ref> |- |''Ћути и певај''||||||||||rowspan=4|[[Академија уметности Универзитета у Новом Саду|Академија уметности<br/>Нови Сад]]||2016.<ref name="Ćuti&pevaj">{{cite web|url=https://akademija.uns.ac.rs/kulturni-napad-2016-sremska-mitrovica-ruma-novi-sad/|title=КУЛТУРНИ НАПАД 2016. – Сремска Митровица – Рума – Инђија – Нови Сад|website=[[Академија уметности Универзитета у Новом Саду]]|date=4. 12. 2016|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161214183635/https://akademija.uns.ac.rs/kulturni-napad-2016-sremska-mitrovica-ruma-novi-sad/|archivedate=14. 12. 2016}}</ref> |- |''Мали брачни злочини''||Жил||colspan=2|[[Ерик Емануел Шмит]]||[[Борис Исаковић]]||[[11. мај]] [[2017]].<ref>{{cite web|url=http://www.scen.uns.ac.rs/?p=21263|title=Duodrama|last=Pilipović|first=Dragana|website=[[Академија уметности Универзитета у Новом Саду]]|date=24. 4. 2017|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191223224044/http://www.scen.uns.ac.rs/?p=21263|archivedate=23. 12. 2019}}</ref> |- |''Коса''||||[[Жером Раги]]<br/>[[Џејмс Радо]]||ансамбл представе||[[Душанка Белада]]||[[19. јун]] 2017.<ref>{{cite web|url=https://www.facebook.com/events/akademija-umetnosti-u-novom-sadu/mjuzikl-kosa/101558677132684/|title=Mjuzikl "Kosa"|work=[[Академија уметности Универзитета у Новом Саду]]|publisher=[[Фејсбук]]|date=19. 7. 2017|accessdate=24. 12. 2019|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191224092118/https://www.facebook.com/events/akademija-umetnosti-u-novom-sadu/mjuzikl-kosa/101558677132684/|archivedate=24. 12. 2019}}</ref> |- |''Живот провинцијских плејбоја''||Пандолфо Петровић – Паки||colspan=2|[[Душан Јовановић]]||Борис Исаковић||[[28. мај]] [[2018]].<ref>{{Cite web|url=http://www.pozorje.org.rs/wp/wp-content/uploads/2018/05/katalog2018_pozorje-mladih.pdf|title=Живот провинцијских плејбоја|date=28. 5. 2018|accessdate=24. 12. 2019|publisher=[[Стеријино позорје#Фестивал|Позорје младих]]|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181008204900/http://www.pozorje.org.rs/wp/wp-content/uploads/2018/05/katalog2018_pozorje-mladih.pdf|archivedate=08. 10. 2018|p=122}}</ref> |- |''Екстремизам: Како ја<br/>ово сину да објасним?''||||colspan=2|[[Филип Грујић]]||[[Војкан Арсић]]||[[Позориште младих]]||[[14. децембар]] 2018.<ref name="Reflektor">{{cite web|url=http://reflektorteatar.rs/ekstremizam-kako-ja-ovo-sinu-da-objasnim/|title=EKSTREMIZAM: Kako ja ovo sinu da objasnim?|website=reflektorteatar.rs|accessdate=24. 12. 2019|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191223223139/http://reflektorteatar.rs/ekstremizam-kako-ja-ovo-sinu-da-objasnim/|archivedate=23. 12. 2019}}</ref> |- |''На дну''||Васја пепел||colspan=2|[[Максим Горки]]||Борис Исаковић||Фирчи Тинк-Тенк студио||[[7. април]] [[2019]].<ref>{{cite web|url=https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vodic/211524/Diplomska-predstava-Na-dnu-u-Firchie-Think-Tank-studiju.html|title=Diplomska predstava "Na dnu" u Firchie Think Tank studiju|website=021.rs|date=3. 4. 2019|accessdate=24. 12. 2019|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190811030519/https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vodic/211524/Diplomska-predstava-Na-dnu-u-Firchie-Think-Tank-studiju.html|archivedate=11. 8. 2019}}</ref> |} === Филмографија === {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" |- | 2019—2020. || ''[[Јунаци нашег доба]]'' <small>(серија)</small> || Срђан Симоновић |- | 2020. || ''[[Игра судбине]]'' <small>(серија)</small> || Бошко Каначки |- | 2021. || ''[[Бићемо богати]]'' || Пера Перић |- | 2021. || ''[[Бележница професора Мишковића]]'' <small>(серија)</small> || Бошковић |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|ekstremizam.e8.org.rs|Kako ja ovo sinu da objasnim?}} {{портал бар|биографија|позориште|Србија}} {{DEFAULTSORT:Маричић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1996.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Чачани]] [[Категорија:Бечејци]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета у Новом Саду]] fxt7373xamn89jg3eir5v3444xy62io 0 4113419 25138341 25137406 2022-08-04T12:16:54Z Max78AE 310917 wikitext text/x-wiki {{Војно ваздухопловство|име=Бригада ваздушних снага и противваздушне одбране|држава генитив=Босне и Херцеговине|слика=[[File:BedzViPVO.jpg|220px]]|опис слике=Беџ припадника ВС и ПВО ОС БиХ|основана=[[1. децембар]] [[2006.]]|Базе=[[Аеродром Сарајево]]<br>[[Аеродром Бања Лука]]<br>[[Аеродром Мостар]]|командант_ваздухопловства=[[бригадир]] [[Слободан Танасиловић]]|бомбардерски_авиони=[[Ј-22 Орао]] [[Г-4 супер галеб]]|тренажни_авиони=[[Утва 75]]|хеликоптери_транспортни=[[Ми-8]] [[Ми-17]]|хеликоптери_борбени=[[SA 342 Газела|СА. 342 ГАМА]]|хеликоптери_извиђачки=[[SA 342 Газела|СА. 341 ХЕРА]]|хеликоптери_вишенаменски=[[Бел UH-1 Ироквојс Хјуи ]]|хеликоптери_тренажни=}} '''Бригада ваздушних снага и противваздушне одбране''' представља ваздухопловни дио [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага Босне и Херцеговине]], чија је мисија осигурати заштиту суверинитета и територијалног интегритета БиХ, ваздушну подршку копненим јединицама као и подршку цивилним властима у слућају природних несрећа и других друштвених потреба. Ваздухопловство располаже са три аеродрома и то у [[Аеродром Сарајево|Сарајеву]], [[Аеродром Бања Лука|Бањој Луци]] и [[Аеродром Мостар|Мостару]]. Ваздухопловство се налази под контролом [[НАТО]]-а и [[ЕУФОР Алтеја|ЕУФОР]]-а и има најмањи буџет од свих ваздухопловних снага у Европи. == Задаци == * Заштита суверинитета ваздушног простора БиХ * Ваздушна подршка јединицама КоВ * Извиђање из зрака * Служба трагања и спашавања (СТС) * Медицинска евакуација и евакуација озлијеђених (МЕДЕВАЦ и ЦАСЕВАЦ ) * Пријевоз и транспорт ваздушним путем * Гашење пожара * Евакуација == Структура == У складу са одобреном формацијом, у потпуности интегрираној у устрој линија командовања у ОС БиХ, Бригада ваздушних снага и противваздушне одбране се састоји од: * Команда бригаде, [[Бања Лука]]; * 1. хеликоптерски сквадрон, [[Бања Лука]]; * Батаљон ваздушног осматрања и јављања, [[Бања Лука]] * 2. хеликоптерски сквадрон, [[Сарајево]]; * Батаљон противваздушне одбране, [[Сарајево]]; * Батаљон летачке подршке, [[Сарајево]]; == Историја == Историја започинје половином 2001. године, када је [[Предсједништво БиХ]], изразило јасан став и опредјељенје за укључивање БиХ у европске и еуроатланске интеграције и [[НАТО]] програм [[Партнерство за мир|Партерство за мир]]. Почетком 2004. године, започинје реформа одбране БиХ, и прва заједничка колективна вјежба јединица [[Војска Републике Српске|ВРС]] и [[Војска Федерације Босне и Херцеговине|ВФ БиХ]], у којој су узели учешће и летачки елементи ентитетских војски. Током 2005. и 2006. године теку завршне припреме у формирању јединствених [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага]] на нивоу БиХ. Почетком 2007. године, убрзано се распоређују команде и јединице, врши одабир персонала, стиче се повјерење и припрема за прво постројавање. Прво постројавање Бригаде ваздушних снага и противваздушне odbrane десило се 17. септембра 2007. године, у касарни Залужани, [[Бања Лука]]. == Аеродроми == * [[Касарна Рајловац]], [[Сарајево]] * [[Аеродром Бања Лука|Аеродром Маховљани]], [[Бања Лука]] * [[Аеродром Мостар|Аеродром Ортијеш]], [[Мостар]] == Наоружанје и војна опрема == {| class="wikitable" |+ !Ваздухоплов !Слика !Порекло !Тип !Варијанта !Количина !Напомена |- |[[Бел UH-1 Ироквојс Хјуи]] |[[Датотека:US Army UH-1 Udvar-Hazy.jpg|ивица|центар|безоквира]] |[[Сједињене Америчке Државе|САД]] |Вишенаменски хеликоптер |УХ-1Х УХ-1В УХ-1Х-2 |11 1 4 |Донација владе САД-а, ВФ БиХ, у програму опреми и обучи. Донирано 15 хеликоптера, али су 3 хеликоптера изгубљена у несрећама. 4 Белл УХ.1Х-2 Ирокез набављена и испоручена 9. децембра 2021. године. Министарство одбране Немачке, донирало је 15 бочних дизалица за хеликоптере УХ-1Х, 2017. године. |- |[[Ми-8|Ми-8/17]] |[[Датотека:Mi-8 Hip Roving Sands 99.jpg|ивица|центар|безоквира]] |[[Совјетски Савез|СССР]] |Транспортни хеликоптер |Ми-8 Т Ми-8 МТВ Ми-17 ВИП |8 3 1 |Хаслијеђени из ентитетских војски, хеликоптери 207. године прошли ремонт и одређену модернизацију у Украјини, како би били у складу са НАТО стандардом. Хеликоптери оспособљени за гашење пожара, користе ведра капацитета (2500-2000) литара воде. 1 Ми-8 МТВ, изгубљен у несрећи 2012. године. Очекује се ремонт. |- |[[SA 342 Газела|Соко ГАЗЕЛА]] |[[Датотека:Gazela 12901 98 VBR RV I PVO VS 06.jpg|ивица|центар|безоквира]] |[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] |Основни хеликоптер Извиђачки хеликоптер Борбени хеликоптер |ХО-45 ХИ-45 ХЕРА ХН-45М ГАМА |5 1 7 |Наслеђени из ентитетске бојске. Хеликоптери ремонтовани у ИКАР а.д Бања Лука. Велики број хеликоптера оперативан. Хеликоптери релативно новије године производње. |- |[[Ми-34]] |[[Датотека:Mi-34.jpg|ивица|центар|безоквира]] |[[Совјетски Савез|СССР]] |Лаки вишенаменски хеликоптер |Ми-34 Хермит |1 |Наслеђено из ентитетске војске. Дуго изван оперативне употребе. Нерентабилан за ремонт. |- |[[Ј-22 орао|Соко Ј-22 Орао]] |[[Датотека:J-22 Orao 25103 V i PVO VS, september 13, 2009.jpg|ивица|центар|безоквира]] |[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] |Ловац-бомбардер |Ј-22 |7 |Наслеђени из РВ и ПВО ВРС, нису летјели од 2002. године. На авионима истекли ресурси. Покушавао се продати Министарству одбране Србије, али је приједлог пропао. Авиони изван оперативне употребе. |- |[[Г-4 супер галеб|Соко Г-4 Супер Галеб]] |[[Датотека:G-4 Super Galeb 23625 RV i PVO VS.jpg|ивица|центар|безоквира]] |[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] |Школско-борбени |Г-4 |1 |Наслеђен из РВ и ПВО ВРС, није летио од 2006. године. На авионима истекли ресурси. Покушавао се продати Министарству одбране Србије, али је приједлог пропао. Авион изван оперативне употребе. |- |[[Ј-21 јастреб|Соко Ј-21 Јастреб]] |[[Датотека:J-21 Jastreb JRV 24115 Muzej vazduhoplovstva Beograd 01.jpg|ивица|центар|безоквира]] |[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] |Ловац- бомбардер Извиђач Наставни |Ј-21 ИЈ-21 НЈ-21 |8 2 3 |Наслеђени из РВ и ПВО ВРС, нису летјели од 2006. године. На авионима истекли ресурси. Авиони изван оперативне употребе. |- |[[Утва 75]] |[[Датотека:Utva75.jpg|ивица|центар|безоквира]] |[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] |Школски авион |Утва 75 (В-53) |2 |Наслеђени из РВ и ПВО ВРС. Авиони изван оперативне употребе. |} [[Датотека:UH-1H Macedonia (21101995201).jpg|мини|[[Bell UH-1 Iroquois|Bell UH-1]] који је сличан ономе који се користи у Босни и Херцеговини]] === Противваздзшна одбрана === {| class="wikitable" ! style="text-align:center; background:#aabccc;" |Име ! style="text-align: center; background:#aabccc;" |Поријекло ! style="text-align:l center; background:#aabccc;" |Тим ! style="text-align:l center; background:#aabccc;" |У служби ! style="text-align: center; background:#aabccc;" |Биљешке |- ! colspan="7" style="align: center; background: lavender;" |[[Ракета земља-ваздух|РЗВ]] |- |[[9K34 Strela-3]]<ref name="armyrecognition.com">{{cite web|url=https://www.armyrecognition.com/bosnia_herzegovina_army_land_ground_forces_uk/bosnia_herzegovina_army_land_ground_armed_defense_forces_military_equipment_armored_vehicle_uk.html|title=Bosnia Herzegovina army land ground armed defense forces military equipment armored vehicle UK {{!}} Bosnia Herzegovina army land ground forces UK {{!}} East Europe UK|date=1. 6. 2010|website=Army Recognition|language=en-gb|accessdate=27. 4. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180925033910/http://www.armyrecognition.com/bosnia_herzegovina_army_land_ground_forces_uk/bosnia_herzegovina_army_land_ground_armed_defense_forces_military_equipment_armored_vehicle_uk.html|archive-date=25. 9. 2018|url-status=live|df=dmy-all}}</ref> |[[СССР]] |[[Man-portable air-defense systems|MANPADS]] | | |- |[[FIM-92 Stinger]]<ref>{{cite web|url=https://www.militaryfactory.com/smallarms/detail.asp?smallarms_id=30|title=Detailing the development and operational history of the General Dynamics / Raytheon FIM-92 Stinger Man-Portable, Air Defense Missile System|date=26. 2. 2018|accessdate=27. 4. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180730080402/https://www.militaryfactory.com/smallarms/detail.asp?smallarms_id=30|archive-date=30. 7. 2018|url-status=live|df=dmy-all}}</ref> |[[Сједињене Америчке Државе|САД]] |[[Man-portable air-defense systems|MANPADS]] | | |- |[[9K38 Igla]]<ref name="armyrecognition.com"/> |[[СССР]] |[[Man-portable air-defense systems|MANPADS]] | | |- |[[2K12 Kub]] |[[СССР]] |mobile [[Surface-to-air missile|SAM]] system |20<ref>[[Air Force and Anti-Aircraft Defence of Bosnia and Herzegovina#IISS2012|IISS 2012 Military Balance]], pp. 97.</ref> | |- |[[9K31 Strela-1]]<ref>{{cite web|url=https://www.armyrecognition.com/russia_russian_missile_system_vehicle_uk/sa-9_gaskin_9k31_strela-1_ground_to_air_missile_system_technical_data_sheet_specifications.html|title=SA-9 Gaskin 9K31 Strela-1 ground to air missile system technical data sheet specifications {{!}} Russia Russian missile system vehicle UK {{!}} Russia Russian army military equipment vehicles UK|date=11. 3. 2011|website= Army Recognition|language=en-gb|accessdate=27. 4. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180412004134/https://www.armyrecognition.com/russia_russian_missile_system_vehicle_uk/sa-9_gaskin_9k31_strela-1_ground_to_air_missile_system_technical_data_sheet_specifications.html|archive-date=12. 4. 2018|url-status=live|df=dmy-all}}</ref> |[[СССР]] |mobile [[Surface-to-air missile|SAM]] system | | |- |[[9K35 Strela-10]]<ref name="armyrecognition.com"/> |[[СССР]] |mobile [[Surface-to-air missile|SAM]] system | | |- |[[Bofors 40 mm gun]]<ref>{{cite news|url=https://faktor.ba/vijest/haubice-transporteri-raketni-bacai-i-snajperi-oruane-snage-bih-predstavile-vojnu-opremu-foto-225101#14|title=Haubice, transporteri, raketni bacači i snajperi: Oružane snage BiH predstavile vojnu opremu (FOTO)|author=A. Šarenkapa|date=12. 1. 2016|accessdate=27. 4. 2018|language=en|website=Faktor|archive-url=https://web.archive.org/web/20180306202458/https://faktor.ba/vijest/haubice-transporteri-raketni-bacai-i-snajperi-oruane-snage-bih-predstavile-vojnu-opremu-foto-225101#14|archive-date=06. 03. 2018|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> |[[Шведска]] |[[Anti-aircraft warfare|Anti-aircraft gun]] |47<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.armyrecognition.com/bosnia_herzegovina_army_land_ground_forces_uk/bosnia_herzegovina_army_land_ground_armed_defense_forces_military_equipment_armored_vehicle_uk.html|title=Bosnia Herzegovina army land ground armed defense forces military equipment armored vehicle UK {{!}} Bosnia Herzegovina army land ground forces UK {{!}} East Europe UK|last=Administrator|website=armyrecognition|language=en-gb|access-date=26. 5. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180925033910/http://www.armyrecognition.com/bosnia_herzegovina_army_land_ground_forces_uk/bosnia_herzegovina_army_land_ground_armed_defense_forces_military_equipment_armored_vehicle_uk.html|archive-date=25. 9. 2018|url-status=live}}</ref> | |- |[[M53/59 Praga]] |[[Чехословачка]] |mobile [[Surface-to-air missile|SAM]] system |96<ref name=":0" /> | |- |[[ZU-23-2]] |[[СССР]] |[[Anti-aircraft warfare|Anti-aircraft gun]] |30<ref name=":0" /> | |} == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Оружане снаге Босне и Херцеговине]] sjfmj3jqsu90amel0c08c7ik69x4qsl 0 4119238 25138595 25061854 2022-08-04T15:13:56Z PraviDrug 245116 /* Глумци и њихове улоге */ wikitext text/x-wiki {{чишћење|разлог=неенциклопедијски описи епизода, кршење ауторских права}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Игра судбине (1. сезона) | bgcolour = red | слика = | наслов = | серија = ''[[Игра судбине]]'' | двд = | двд формат = | држава = [[Србија]] | мрежа = [[Прва српска телевизија]] | прва = 20. јануaр 2020 | последња = 25. јун 2021 | број епизода = 311 | претходна сезона = | претходна серија = | следећа сезона = [[Игра судбине (2. сезона)]] | следећа серија = }} Прва сезона серије ''[[Игра судбине]]'' емитовала се од 20. јануара 2020. године до 25. јуна 2021. године и има укупно 311 епизода. == Глумци и њихове улоге == У првој сезони серије ,,Игра судбине" глумило је око 40 глумаца. {| class="wikitable plainrowheaders" style="margin: 1em auto 1em auto" style="width:100%;" |- |+ Глумци у првој сезони "Игра судбине" и њихове улоге |- ! style="width:18%;" | Глумац ! style="width:20%;" | Улога |- | [[Лука Рацо]] | Алекса Ожеговић |- | [[Стеван Пиале]] | Лука Каначки |- | [[Милица Милша]] | Ада Каначки |- | [[Владан Савић]] | Иван Ожеговић |- | [[Слободан Ћустић]] | Вукашин Сувобрк |- | [[Оља Левић]] | Мила Ожеговић |- | [[Милица Томашевић]] | Нада Галић |- | [[Вук Салетовић]] | Бојан Галић ,,Дебељко" |- | [[Даница Ристовски]] | Љиљана Караматијевић ,,Лила" |- | [[Снежана Савић]] | Донка де Саели |- | [[Сандра Бугарски]] | Марица Панчетовић ,,Панчета" |- | [[Дарко Томовић]] | Тихомир Бунчић ,,Тића" |- | [[Павле Јеринић]] | Матија Грбић |- | [[Матеа Милосављевић]] | Софија Шубаревић |- | [[Кристина Јовановић]] | Јелена Радман Галић |- | [[Аммар Мешић]] | Страхиња Бунчић |- | [[Јелена Ђукић]] | Вишња Дулановић |- | [[Драгана Мићаловић]] | Уна Христић Каначки |- | [[Даниела Кузмановић]] | Катарина Илић |- | [[Славиша Чуровић]] | Батрић Орландић - Орландо |- | [[Божидар Зубер]] | Бајо Орландић |- | [[Ива Штрљић]] | Диана Ерски |- | [[Милош Влалукин]] | Звонимир Лагаторе |- | [[Миљан Давидовић]] | Јанко Марковић |- | [[Милан Босиљчић]] | Комарац / Маринко ,,Свитац" |- | [[Ненад Ненадовић]] | Томас Брунер |- | [[Југослава Драшковић]] | Божидарка Шубаревић ,,Брзутка" |- | [[Бора Ненић]] | Академик Марковић |- | [[Данина Јефтић]] | Клаудија Чарапина |- | [[Бојана Грабовац]] | Маријана Јовановић |- | [[Бранка Шелић]] | Лидија Гарашевић |- | [[Јасмина Аврамовић]] | Ленка Берберовић |- | [[Раде Маричић]] | Бошко Каначки |- | Милица Буразер | Ада - млађа |- | [[Ђорђе Николић]] | Иван - млађи |- | Сара Пејчић | Олга - млађа |- | Татјана Димитријевић | Ленка - млађа |- | [[Теодора Ристовски]] | Лидија - млађа |- | [[Саша Илић]] | Доктор прошлост |- | [[Слађана Влајовић]] | гл мед сестра прошлост |} {{notelist}} == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Игра судбине}} <onlyinclude> {|class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto; background:#fff;" |- ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Бр. у<br>серији ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Бр. у<br>сезони ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Назив ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Редитељ ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Сценариста ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Премијерно емитовање {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1 |EpisodeNumber2 = 1 |RTitle = Ада Каначки добија шокантно писмо |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|20}} |ShortSummary = Алекса и Лука су вршњаци, али долазе из различитих породица. Алекса је одрастао у богатој породици Каначких, а Лука у сиромашној породици Ожеговића. Лука има љубавни однос с Милом, која ради као секретарица у Кан холдингу, предузећу Алексине породице. Алекса се припрема да запроси своју девојку, манекенку Софију Шубаревић. Кад своју одлуку саопшти мајци Ади која живи у Паризу, она размисли о свом повратку у земљу. Међутим, коначну одлуку донесе тек кад на њену имејл-адресу стигне писмо које прети да разори живот читаве њене породице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 2 |EpisodeNumber2 = 2 |RTitle = Алекса постаје све безобзирнији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|21}} |ShortSummary = Алекса је напет пред мајчин долазак на његову веридбу. Понаша се све горе према својим запосленима и показује бруталност и бахатост. Иван покушава да нађе новац и плати дугове, али му то не полази за руком. Панчета схвата да је Нада, Милина сестра, заљубљена у сестриног дечка Луку, а Мила у Лукиној соби проналази часопис са сликама Софије Шубаревић и тек тада схвата да је Лука њоме опседнут. Софија и Матија кују план како да после венчања узму имовину породици Каначки. Ада је одлучна да пронађе Лидију и провери наводе о замени беба. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 3 |EpisodeNumber2 = 3 |RTitle = Ада одлучује да потражи свог правог сина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|22}} |ShortSummary = Ада без најаве долази у компанију и присуствује бруталном Алексином понашању према Мили. Згрожена, Ада му држи буквицу и изражава своје неслагање са његовим начином управљања. Затим одлази код Лидије и уверава се да је прича о замени беба истинита. Мила ради до касно и на путу ка кући је нападају и пљачкају и она не стиже на време на журку у кафићу Малдиви где цело друштво чека повратника из Немачке Страхињу. Ада доноси одлуку да пронађе свог правог сина Луку Ожеговића. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 4 |EpisodeNumber2 = 4 |RTitle = Лука упознаје жену о којој машта |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|23}} |ShortSummary = Адина тетка Лила, бивша учитељица, подржава Аду у њеној одлуци да исправи неправду. Кад схвати да је Мила нападнута и повређена, Алекса повлачи одлуку да јој смањи плату. Даје јој задатак да изабере прстен којим ће запросити Софију. Иван има непријатан разговор са Панчетом око кашњења у плаћању кирије за стан и она му прети избацивањем. Лука поверава Страхињи да се двоуми око евентуалног брака са Милом. Софији се кваре кола кад залута на путу до виле Каначких и она случајно упознаје Луку који јој, одушевљен, нуди своју помоћ. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 5 |EpisodeNumber2 = 5 |RTitle = Ада отворено саопштава Алекси да јој се Софија не свиђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|24}} |ShortSummary = Ада је јако узнемирена због Алексиног понашања у фирми, и отворено му саопштава да јој се ни његова вереница Софија нимало не допада. Иван тражи од Луке да преузме део одговорности за трошкове становања, што овај одбија. Исте вечери кад Алекса запроси Софију, она завршава у кревету са Матијом. Лука је љубоморан и не може да поднесе да ради као магационер у Алексиној фирми, убеђен да је рођен за веће ствари. Иван тражи новац од зеленаша. Дуго очекивани састанак са немачким инвеститором, неће проћи онако како је Алекса планирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 6 |EpisodeNumber2 = 6 |RTitle = При првом сусрету Алекса и Лука се физички сукобљавају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|27}} |ShortSummary = Брунер обилази компанију и ставља своје захтеве о отпуштању већине радника испред свега осталог. Алекса се потпуно слаже, али Ада је одлучна у томе да не дозволи да људи остану без посла. Делегација наилази на магацин у којем Лука са колегама игра карте, намерно провоцирајући Алексу и између њих двојице долази до отвореног физичког сукоба. Ада тек тада схвата да је баш Лука њен син али не стаје ни на чију страну, већ се љути на обојицу. Са Лилом прави план како да обојицу научи памети и то тако што ће им заменити места. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 7 |EpisodeNumber2 = 7 |RTitle = Иван помаже Ади да оствари опасан план |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|28}} |ShortSummary = Ада са Вукашином одлази код Ивана и упознаје правог Алексиног оца. Иван се стиди свог сиромаштва али између њега и Аде се осећа разумевање и симпатија. Иако дубоко потресен чињеницом да је живот провео са Луком за којег је мислио да је његов син, Иван пристаје да Ади помогне да излечи и гневног сиромаха и бахатог богаташа, и то тако што ће им заменити места и вратити их у њихове праве породице. Адина намера да их научи шта је живот полако добија обрисе опасног плана |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 8 |EpisodeNumber2 = 8 |RTitle = Мистериозна вечера је прави шок за Алексу и Луку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|29}} |ShortSummary = Не обазирући се на мајчине молбе, Алекса сазива састанак запослених на коме им саопштава да ће бити отпуштања. Запослени су у паници. Мила стрепи за себе али и брата, пошто је у блиским односима са момком из складишта који је већ Алекси стао на жуљ. На вечеру код Аде долазе гости. Алексу нервирају породична окупљања, а посебно ситуација када не зна ко су мистериозни гости. И Лука је збуњен раскошном вилом у коју одлази са оцем на вечеру. Када уђу у кућу и поново се угледају, Алекса и Лука насрћу један на другога. Ипак, за обојицу прави шок тек предстоји! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 9 |EpisodeNumber2 = 9 |RTitle = Алекса је онај који губи а Лука добија све |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|30}} |ShortSummary = Шокантно сазнање да су још као бебе замењени више погађа Алексу, који бес покушава искалити на Луки, нарочито када види да се између Аде и Луке успоставља однос разумевања и нежности. Ипак, ово вече младићи ће упамтити јер их Ада обавештава да је време да после 30 година замене места. Неочекивани расплет ражестиће Алексу и он почиње да прети упућујући Ади најгоре речи. Матија и Софија кују планове да би се прилагодили новонасталим околностима. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 10 |EpisodeNumber2 = 10 |RTitle = Алекса је очајан схвата да је баш све изгубио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|31}} |ShortSummary = Ада моли Матију да се нађе Луки који сада преузима Алексино место у фирми. Она и не слути да њен нећак има нове планове како да их уништи. Након што на послу добије напад мучнине, Мила долази кући где се суочава са Панчетином констатацијом да је можда трудна... Након опијања у хотелској соби, Алекса схвата да су све његове картице угашене, док у исто време Лука од Аде добија све привилегије, али и ново презиме, на које се, по свој прилици брзо навикава. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 11 |EpisodeNumber2 = 11 |RTitle = Алекса је уверен да је по среди подвала па тражи од Аде да ураде ДНК тест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|03}} |ShortSummary = Ада има спремне услове за Луку - да би живео свој нови живот мораће да их испуни, све до једног! Алекса долази до Софије, али јој Матија не дозвољава да отвори. Кад очајан оде у свој стари дом, Вукашин му не дозвољава да уђе. На балкону се појављује Ада којој се нимало не допада сцена коју гледа. Она пристаје на разговор са Алексом, а оно што ће јој рећи ни мало јој се неће свидети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 12 |EpisodeNumber2 = 12 |RTitle = Готово је са Алексом нека се спреми Лука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|04}} |ShortSummary = Алекса успева да убеди Аду да ураде ДНК анализе које ће да покажу ко говори истину - да ли он или "двојица превараната". Лука постаје унезверен када сазна да треба да даје крв, док Иван прави тајни пакт са Адом. Софија саопштава Алекси да раскида веридбу и захтева да моментално напусти њен стан и да се више никада не појави. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 13 |EpisodeNumber2 = 13 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|05}} |ShortSummary = Након страшне спознаје да је Софија са њим била само због новца, Алекса добија још један шамар, овог пута од свог брата Матије, а финални ударац му задају разбојници на улици који му краду једину преосталу материјалну вредност - сат. Матија задовољно трља руке након што Софија испуни његов захтев, али не слути да му спрема освету. На праг Ожеговића стиже очајни Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 14 |EpisodeNumber2 = 14 |RTitle = Ствари неће ићи тако глатко као што је Лука замислио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|06}} |ShortSummary = Алекса одлази на спавање и док покушава да заспи планира освету свима који су га издали. Када оде да се истушира, у купатилу затиче Милу, која не може да сакрије свој шок због његовог присуства. Али Мила није једина шокирана. Лука се спрема за свој први радни дан на новом послу, а један Вукашинов гест јасно ће му ставити до знања да ствари неће ићи тако лако као што је замислио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 15 |EpisodeNumber2 = 15 |RTitle = Алекса све изненађује нарочито Луку и Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|07}} |ShortSummary = Матија саопштава Софији да се Лука забавља са секретарицом Милом, а њих двоје су решени да је склоне. Лука у пратњи Аде долази у Кан Холдинг, а када у своју бившу фирму стигне Алекса, обезбеђење га избацује наглавачке. Лука одлучује да све отпуштене врати назад у фирму, а док Ада запосленима представља новог генералног директора, говор прекида Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 16 |EpisodeNumber2 = 16 |RTitle = Лука упада у Софијину клопку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|10}} |ShortSummary = Иван одлази у полицију да пријави крађу, али успут напада Алексу и тражи му да врати паре јер ће га убити зеленаши. Матија сервира Ади лажну причу о Алекси и тако добија одвезане руке у фирми. Сада је на реду Софија. Она и Лука завршавају у сауни, а ту је и детектив који ће их снимити на делу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 17 |EpisodeNumber2 = 17 |RTitle = Раскринкавање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|11}} |ShortSummary = Лука прави џумбус у базену луксузног спа центра у који је дошао по Матијином предлогу. Иако је у првом налету успео да одоли Софијиним чарима и нагом телу, на масажи долази до преокрета, а Мила ће све то видети својим очима, као и Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 18 |EpisodeNumber2 = 18 |RTitle = Софија и Матија настављају да спроводе свој паклени план |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|12}} |ShortSummary = Инциденти из СПА центра настављају се на улици. Алекса провоцира Луку, па њих двојица започињу тучу! Док се Иван жали свом најбољем пријатељу да су му украли паре, кривац се сам препознаје... Панчета показује Ади фотографију свог Жилета алудирајући на Алексину сличност са њим. Ада остаје без текста... Софија и Матија настављају са својим пакленим планом, свако у свом кругу деловања - она са Луком, а он са нарко-картелом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 19 |EpisodeNumber2 = 19 |RTitle = Мила почиње да флертује са Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|13}} |ShortSummary = Док Лука покушава да убеде Милу да разговара са њим, Матија јој шаље компромитујуће фотографије из сауне. Матија зове Софију како би је упозорио да се не јавља Звонимиру, али прекасно. У канцеларију Матија позива једног од запослених у Кан Холдингу и експлицитно му прети животом уколико било ко буде сазнао да користи камионе фирме за сопствени бизнис. Мила почиње да флертује са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 20 |EpisodeNumber2 = 20 |RTitle = Одмах ћеш Ивану да вратиш паре које си му украо |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|14}} |ShortSummary = Мила се налази са Луком и саопштава му да је разочарана и тужна. Ситуација ће се додатно погоршати када га Софија позове на телефон, а уместо Луке се јави Мила. Панчета је решена да заведе Алексу који и не слути шта га чека, баш као и Дебељко који ће бити увучен у незаконите радње. Лука одлази да се обрачуна са Софијом, али му се њен гест ни мало неће свидети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 21 |EpisodeNumber2 = 21 |RTitle = Алекса је шокиран чињеницом да је ноћ провео у Панчетином кревету |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|17}} |ShortSummary = Мајка упозорава Аду да ће јој се обити о главу што је болећива према Матији, сину своје покојне сестре. Алекса доживљава шок кад се пробуди поред Панчете, баш као и Мила која га с њом затиче. Ада се жали Вукашину да им ствари измичу контроли, а проблем је због Софије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 22 |EpisodeNumber2 = 22 |RTitle = Интервју полази по злу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|18}} |ShortSummary = Панчета је изненађена оним што ће чути од Алексе. Помало затечена, пита га да ли се њему допада Мила. Сплектама које Софијин ум спрема нема краја. У покушају да подигне кредит, Алекса наилази на ново разумевање, али то није једини проблем. Док Лука даје свој први интервју и то у програму уживо, догађа се сцена због које ће углед фирме бити доведен у питање. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 23 |EpisodeNumber2 = 23 |RTitle = Алекса доживљава још један напад |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|19}} |ShortSummary = После Лукиног интервјуа Брунер почиње да прави проблеме. Матија обавештава Аду о томе шта је Лука урадио и она је у шоку. Али није једина, Мила ће се шокирати још више. После батина које је добио у притвору, Алекса трпи још један напад, овог пута далеко озбиљнији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 24 |EpisodeNumber2 = 24 |RTitle = Лука није зао према Ивану без разлога постоји једна тајна |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|20}} |ShortSummary = На Софијина врата лупа непознат гост, она се враћа у кревет код Матије решена да не отвори. Алексу пуштају из притвора, а на доручку са Адом, Мила саопштава шта мисли о Лукиној понуди да постане заменица генералног директора. Зеленаши настављају са претњама, а овог пута Ивана уцењују ''новим сином''. Не преостаје му ништа друго него да се обрати Луки. Једно пријатељство ће бити на издисају када у њега Матија уплете своје прсте. Мила жели да чује зашто је зао према Ивану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 25 |EpisodeNumber2 = 25 |RTitle = Лила прети Вишњи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|21}} |ShortSummary = Лука без икаквих питања улази у посао са Матијом и Звонимиром. Тића Лењин смишља начин како да Ивану врати паре које је његов син украо из стана. Долази до дворишта и убацује новац кроз прозор, али притом ломи стакло. Он не слути да се у кући налази управо Страхиња, који први долази до новца и поново га краде. Вукашин отворено пита Аду шта зна о Софијином и Матијином односу. Тетка Лила прети видно узнемиреној Вишњи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 26 |EpisodeNumber2 = 26 |RTitle = Ади Каначки нико никад и ништа није успео да забрани |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|24}} |ShortSummary = Алекса поново налеће на Милу у купатилу. Када се понуди да му санира повреде из притвора, Алекса је грубо одбија. Матија завршава Софији још један посао - постаје заштитно лице Кан холдинга. Ада предлаже Луки да запосли Ивана као менаџера у компанији, чему се он одлучно супротставља. Када је Дебељко и Мила притисну у вези Страхиње, Нада губи компас и каже им да воли другог. Панчета предлаже Алекси паклени план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 27 |RTitle = Изненадна посета ће шокирати све а нарочито Вукашина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|25}} |ShortSummary = Дебељку није јасно како ће превозити робу без радног налога. Ада тражи услугу од Орланда и није спремна да чује "не", а да би му ставила до знања колико је озбиљна, прети му отказом. Маћеха Адиног мужа ненајављено стиже у дом Каначких. Бароница Донка је дошла по половину породичног богатства, али је Ада избацује из куће и строго забрањује Вукашину и Вишњи да пред Лилом помињу шта се десило. Алекса долази код Луке у фирму и настаје општа фрка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 28 |RTitle = Лука има безобразан предлог за Алексу а његов одговор је у складу са понудом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|26}} |ShortSummary = Ада тражи да је Вукашин одвезе на једну адресу, али ту настаје проблем. Особа коју тражи тренутно није у земљи. Алекса тражи од Луке да га врати у фирму. Он пристаје, али га враћа на позицију са које га је Алекса својевремено отпустио - у магацин. Софија захтева од Матије да да отказ Јелени, јер ће му у супротном направити пакао од живота. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 29 |RTitle = Нада је раскринкана |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|27}} |ShortSummary = Мила чита буквицу Нади због начина на који је упала код Луке у канцеларију, а када Нада покуша да пребаци Алекси због инцидента, он схвата да је заљубљена у Луку. Због чињенице да се Ада ангажовала на проналажењу посла за Ивана, Вукашин показује знаке љубоморе. Али, Вукашин није њен једини проблем, јер се ситуација са послом и Луком све више компликује. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 30 |RTitle = Ада отворено прети Софији а када се Алекса појави са Милом следи шок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|28}} |ShortSummary = Вукашин одлази код Донке како би сазнао шта смера. Један од запослених саопштава Матији да се не радује што је преправљао финансијске извештаје. Како би могао да оде на пријем, Мила позајмљује Алекси смокинг свог покојног оца. Вишња одлучује да позове Донку и пита је какав посао има да јој понуди. Ада отворено прети Софији и каже јој да се клони Луке. Сви ће се згранути када на пријему угледају Алексу и то у Милином друштву. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 31 |RTitle = Напади љубоморе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|02}} |ShortSummary = Већ приликом првог утовара робе, Дебељко схвата да је упао у прљаве послове. Начин на који покушава да се оправдава пред Милом, Луки не доноси баш ништа. Између њих двоје се ствара све већи јаз који додатно продубљују Матијине лажи. Утеривач долази код Ивана у стан и тамо затиче Наду. Након што модна креаторка почне да флертује са Иваном, Ада ће осетити изненадни напад љубоморе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 32 |RTitle = Пакет је спреман |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|03}} |ShortSummary = Дебељка зауставља полиција, а Звонимир прети Матији да ће бити мртав ако има доушника у фирми. Ада тражи од Вукашина да јој доведе Милу након што Лука оде на посао, а онда почиње да се жали Вишњи да се њена другарица Дијана, иначе модна креаторка, обрушила на Ивана као орлушина. Матија убацује дрогу Луки у пиће. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 33 |RTitle = Он је отац наше деце |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|04}} |ShortSummary = Дијана наставља да смара Аду питањима о Ивану, што њој ни мало не прија и зато одлучује да јој каже: "Он је отац наше деце". Пијану Милу Алекса доводи у стан, не слутећи да ће доћи до праве сцене са укућанима. Вукашин по налогу одлази код Божидарке Шубаревић. После ноћи у којој је попио прашак за успављивање, Лука се буди у Софијином стану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 34 |RTitle = Од тројке до свадбе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|05}} |ShortSummary = Вукашин одводи Софијину мајку у ресторан и претећим тоном захтева од ње да му каже све о Софији и њиховој породици. Долази код Аде и саопштава јој да Софија има неку велику зверку која је штити. Матија позива Јелену код себе у стан, али када чује да планира "тројку", неће се лепо провести. Ипак, он проналази решење да је доведе у још већу заблуду. Вишња долази код баронице како би сазнала детаље о њеном пословном предлогу. Панчета је љута на Тићу и тражи од њега да демантује гласине, јер јој је направио проблем са "дечком". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 35 |RTitle = Алекса преузима Комарца у своје руке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|06}} |ShortSummary = Ада убеђује Милу да не оставља Луку, а Дијана наставља да заводи Ивана. Унезверена од страха, Нада улеће у кафић и пада у наручје Страхињи. Његова очекивања брзо падају у воду када схвати да је то урадила због Комарца, а не због љубави. Бароница наставља да прикупља информације о Кан Холдингу. Ада се среће са Алексом како би му вратила сат, али наилази на његово комплетно одбијање. Када сазна да се Мила љубила са Алексом, Лука губи разум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 36 |RTitle = Ада се плаши да ће Алекса бити убијен |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|09}} |ShortSummary = Лука долази код Софије. На њено велико изненађење, он није дошао зато што је успела да га заведе, већ зато што за њу има озбиљну понуду од много цифара. Мила схвата да је Дебељку лоше због Јелене, а биће му још горе када чује да је Нада у страху од Комарца пољубила Страхињу. Ада је очајна због Алексиног упорног одбијања да са њом има било какав контакт. У сузама се поверава Лили. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 37 |RTitle = Једино што мучи Аду је да Алекса не буде убијен као Далибор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|10}} |ShortSummary = Јелена не може да верује да Лука од ње тражи исто што је Алекса тражио од Миле кад је хтео да запроси Софију. Лењих оптужује Страхињу да је поново украо новац који је он наменио Ивану за отплату дугова. Бароница вреба Ивана, нарочито кад сазна да га је Ада запослила у клубу. С друге стране, једино што мучи Аду је да Алекса не буде убијен, као што је то био Далибор... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 38 |EpisodeNumber2 = 38 |RTitle = Е па касно си се сетио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|11}} |ShortSummary = Када чује да Софија жели да му врати прстен, Алекса слути да је по среди нова прљава игра. Бароница је изненађена Вишњиним ставом - прво новац, па фотографије. Да би ствари истерала на чистац, Вишња се обраћа Ади. Лука обавештава Софију да је поништио уговор по ком ће њен хонорар бити увећан пет пута. Као разјарени бик, Дебељко упада у канцеларију код Луке, нападајући му га да му је понизио сестру. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 39 |EpisodeNumber2 = 39 |RTitle = Алекса одводи Наду у собу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|12}} |ShortSummary = Перфидни Матија нуди "посао" Страхињи. Ада скреће Ивану пажњу на дешавања између Миле и Алексе и тражи од њега да се приближи Софији. Ни Панчета не одустаје од Алексе и поверава свој план Тићи Лењину. Лука одводи Наду у собу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 40 |EpisodeNumber2 = 40 |RTitle = Сви су шокирани дешавањем у златари |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|13}} |ShortSummary = Иако му јасно ставља да не жели интимизирање, Матија насрће на Софију. Ада добија рапорт о томе како је Лука одвео Наду у спаваћу собу, а потом их Лила затиче у златари док испробавају вереничко прстење. Сви ће бити шокирани кад сазнају - и Алекса и Ада и Иван. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 41 |EpisodeNumber2 = 41 |RTitle = У рат против Аде бароница иде свим средствима |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|16}} |ShortSummary = По Адином наговору, Иван покушава да заведе Софију и изгледа да му то полази за руком. Иако ни најмање не жели о томе да слуша, креаторка поверава Ади да је заљубљена у Ивана. Лука долази у кафић и моли Панчету и Тићу да му помогну да се помири са Милом. У рат против Аде, бароница иде свим средствима. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 42 |EpisodeNumber2 = 42 |RTitle = Алекса прети Нади |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|17}} |ShortSummary = Алекса прети Нади да ће њој и Луки доћи главе уколико повреде Милу. Она не може да спава, па завршава код Алексе у соби. Страхиња показује Луки фотографије из парка. Проблем Кан холдинг Ада одлучује да реши преко кревета. Комарац поново заскаче Наду и она завршава у Страхињином наручју. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 43 |EpisodeNumber2 = 43 |RTitle = Комарац креће на Вишњу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|18}} |ShortSummary = У разговору са Надом, Алекса покушава да јој стави до знања да су њих двоје доста слични. Лука обавештава Вишњу и Вукашина да у тачно одређено време треба да се појаве на једном месту. Ади ни мало неће пријати када је другарица креаторка офира пред Иваном да ју је видела како излази из хотела. На позив баронициног судије, Комарац добија нови ангажман. На реду је Вишња. Лука упозорава Алексу да се клони Миле, али упозорења не вреде. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 44 |EpisodeNumber2 = 44 |RTitle = Ја сам одустао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|19}} |ShortSummary = Ада наставља са љубоморним испадима, а ни Иван је не штеди. У кафић код Тиће Лењина стиже "аристократија". Све је спремно за велико изненађење, али план који је Лука замислио пада у воду. Бароница не престаје са сплеткама, сада врбује Ивана. Лука зове Страхињу и саопштава му да је одустао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 45 |EpisodeNumber2 = 45 |RTitle = Шоу почиње |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|20}} |ShortSummary = Мила на превару стиже у кафић, али таман кад се сви обрадују, у локал улази и Алекса. Ипак то није ни близу изненађења, шоу настаје кад се појави Софија и то са кофером од 150 хиљада евра. Ни све недаће неће спречити Луку да клекне на колена и запроси Милу. Нада пада у очај, баш као и Алекса, а Панчета одлучује да очерупа Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 46 |EpisodeNumber2 = 46 |RTitle = Матија се прерачунао у игри са Звонком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|24}} |ShortSummary = Мила је затечена Надиним понашањем, јер није у стању ни да јој честита веридбу, али бес и разочарење које ће осетити према Алекси, потпуно ће јој окупирати мисли. Толико, да ће одлучити да стане пред њега и каже му свашта. Због дешавања од претходне ноћи, Лука долази код Софије по објашњење. Након Звонимирове посете, Матија ће схватити колико је дубоко заглибио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 47 |EpisodeNumber2 = 47 |RTitle = Лука саопштава Софији своју одлуку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|25}} |ShortSummary = Када Мила отворено пита Наду због чега је тако груба у последње време, она јој признаје да је љута на себе. Вукашин ставља до знања Донки да зна шта намерава. На једну Јеленину опаску, неуравнотежени и сујетни Матија, одреаговаће агресивно и тако јој показати своје право лице. Лука саопштава Софији своју одлуку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 48 |EpisodeNumber2 = 48 |RTitle = Алекса затиче Ивана код Софије и настаје хаос |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|26}} |ShortSummary = Матија пожурује Софију да се што пре уда за Луку како би остварио свој дугогодишњи сан - да уништи породицу Каначки. Ада ставља до знања Вукашину да што пре мора да се позабави раскринкавањем Софије. Судија упознаје Донку са Звонком. "Екипа" не слути да их снима једно будно око (Вишња). Алекса затиче Ивана код Софије и настаје хаос. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 49 |EpisodeNumber2 = 49 |RTitle = Ако хоћеш паре изгубићеш сина ако хоћеш сина онда мораш да продаш ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|27}} |ShortSummary = Панчета долази у посету код Аде, али и Алекса добија госта изненађења. Нада поново налеће на Комарца, али овог пута она се одлучује за другу игру. Вишња и Лила биће шокиране оним што ће случајно чути из Панчетиних уста. Дебељко коначно схвата о чему се ради у прљавом послу и сада је уцењен. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 50 |EpisodeNumber2 = 50 |RTitle = Ада не може да верује шта види |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|31}} |ShortSummary = Мила уопште неће бити одушевљена када код куће затекне Уну и Алексу. Главна торокуша преноси Донки сваку информацију коју прикупи, а Лука наставља свој паклени план којим жестоко планира да науди Алекси. Јелена ће једва дочекати да се јави на Матијин телефон, а Софија ће бити шокирана оним што чује. Вукашин је коначно комплетирао Софијин досије и упозорава Аду да јој се неће допасти подаци до којих је дошао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 51 |EpisodeNumber2 = 51 |RTitle = Она је за тебе забрањени град |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|01}} |ShortSummary = Вукашин доноси Ади додатне информације о Софији, а Лила користи прилику да запрети Ивану. Када коначно дође до Матије, Софија му јасно ставља до знања да ће се, на себи већ својствен начин, позабавити Јеленом. Лука нема никакву намеру да одустане од свог сулудог плана, спреман је да забибери чорбу Алекси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 52 |EpisodeNumber2 = 52 |RTitle = Лила нема стрпљења одлази код Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|02}} |ShortSummary = Док седи са Страхињом, Алекси прилази младић и девојка који му нуде једну добро плаћену улогу. Када сазна да је Вишња шпијунирала судију врховног суда, Ада неће моћи да верује својим ушима. Звонимир доводи Донки на ноге директорку телевизије, али то није једина изненадна посета. Софији на врата стиже Лила и отворено јој прети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 53 |EpisodeNumber2 = 53 |RTitle = Алекса наседа на Лукину прљаву игру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|03}} |ShortSummary = Ади ће бити веома непријатно када сазна шта је Лила рекла Ивану. Он с друге стране добија необичну понуду од Дијане, да пређе да живи код ње. Дебељко неће знати шта га је снашло када му Јелена призна да воли Матију. Уместо разговора за посао, Алекса "добија" порцију Лукине болесне освете. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 54 |EpisodeNumber2 = 54 |RTitle = Разговор Аде и Ивана отвара нова врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|07}} |ShortSummary = Када јој Донка затражи Иванову адресу, Дијани прво оклева, а онда јој предлаже да заједно оду до његове куће. Лука тражи од Матије да га изведе у неки од фенси клубова по којима се и сам креће. Дебељко је љут на Милу што му није рекла за однос између Јелене и Матије. Софија је сигурна - једном када лука буде ушао у њен кревет, више никада неће пожелети да изађе из њега. Разговор Аде и Ивана, отвара нова врата. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 55 |EpisodeNumber2 = 55 |RTitle = Од љубави до беса |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|08}} |ShortSummary = Алекса дели са Иваном да му прија Унина искреност. Он и не слути да је и Уна "на задатку". Без трунке скрупула, Матија доводи пијаног Луку код Софије у стан. Али то неће бити ни приближно болно као сусрет са Милом која захтева коначно објашњење. Дебељко завршава у полицијској станици. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 56 |EpisodeNumber2 = 56 |RTitle = Алекса за столом губи свест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|09}} |ShortSummary = Због одбијања које је добио од Аде, Брунер моли Матију да му помогне. Његова повређена сујета не познаје границе, па у осветничком походу склапа савез и са Донком. Он је решен да Аду остави без пребијене паре. Комарац пресреће Страхињу и после претњи, његова банда га пребија. Када схвати да је злоупотребљен у измишљеној порно афери, Алекса за столом губи свест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 57 |EpisodeNumber2 = 57 |RTitle = Реци реч и бићеш мртва |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|10}} |ShortSummary = Док се крвав тетура по улици од батина које је добио од Комарца и његових људи, Страхиња налеће на Алексу, Лука ликује са директорком телевизије, пресрећан што је видео-монтажа угледала светлост дана. Али то није све, он јој јасно ставља до знања да воли жене као што је она. Ада саопштава Ивану да сумња да порно афера није само Маријанино масло, већ и Лукино. Вукашин хвата Маријану и не пише јој се добро. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 58 |EpisodeNumber2 = 58 |RTitle = Лука се претвара у правог монструма |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|14}} |ShortSummary = Мила више не може да исконтролише љубомору коју осећа према Уни. Брунер кује планове да дође до Аде и на том путу прети свима. Лука се претвара у правог монструма, али Ада неће моћи да поверује у Вукашинове информације које говоре да иза скандала са Алексом стоји Софија а не њен син. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 59 |EpisodeNumber2 = 59 |RTitle = Осветићу се сваком ко ме понизи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|15}} |ShortSummary = Од власника телевизије Ада тражи да отпусти Маријану и прети тужбом. Страхиња долази код Луке и признаје му да се лоше осећа због онога што је урадио Алекси. На помен новца, Страхиња зна шта му је чинити, вади коверту из џепа. Када чује Лењинову сумњу да је Лука иницијатор афере са Алексом, Панчета одлази "мечки на рупу". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 60 |EpisodeNumber2 = 60 |RTitle = Падају маске Софија је шокирана сазнањем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|16}} |ShortSummary = Брунер се састаје са Софијом и предочава јој свој план, али када се састанку придруже Звонимир и Матија, све маске ће моментално пасти. Софија ће бити у шоку. Маријана долази код Донке да кука, али је бароница уверава да ће све решити. Због гриже савести Страхиња позива Аду и саопштава јој своју забринутост због Луке. Она му се захваљује и моли га да јој помогне. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 61 |EpisodeNumber2 = 61 |RTitle = То је твоја мука и твоја брука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|17}} |ShortSummary = Алекса почиње да схвата да је Уна заљубљена у њега. Инструкције које добија од Аде, а тичу се зеленаша и Алексе, Вукашину уопште не улазе у главу. Није му јасно због чега жели да зеленаш притисне Алексу за враћање дуга. Разговор који обавља са Панчетом, Нада ће дуго памтити. На Милино запрепашћење, Уна долази у фирму како би се видела са Матијом, а Јеленин урлик запараће просторије фирме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 62 |EpisodeNumber2 = 62 |RTitle = Дебељко преузима правду у своје руке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|21}} |ShortSummary = Брунерова сплетка са Донком прети да уништи све, нарочито Алексу и Луку. Све ради само како би се осветио Ади. Дебељко нема намеру да више вози без путног налога, али оно што му спремају, неће му се ни мало допасти и зато Дебељко одлучује да се обрачуна са Матијом. Вукашин хвата Вишњу која га прати, зауставља је и прети јој. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 63 |EpisodeNumber2 = 63 |RTitle = Удајем се |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|22}} |ShortSummary = Уна саопштава Матији да иде на вечеру са Алексом. Ада не одустаје од намере да раскринка Софију и решена је да употреби све своје везе како би сазнала ко стоји иза охоле манекенке. Када му се Нада обрати непријатним тоном, Иван неће губити време - поставиће је на место које заслужује. У Лењинов клуб долази Донка која покушава да нађе Алексу. Панчетин компас се покварио - одлази код Аде и пред свима саопштава да се удаје за Алексу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 64 |EpisodeNumber2 = 64 |RTitle = И Лила има свој план за удају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|23}} |ShortSummary = Док Звонимир пуни главу Матији да им Софија ради иза леђа и Јелена добија једну информацију коју је успешно избегавала да види: Дебељко је до ушију заљубљен у њу. Луки није јасно шта Вукашин смера, а Нада не пропушта прилику да Алекси натрља на нос да је Мила провела ноћ код Луке. Лила је решила да Уну уда за Алексу и то јој саопштава без устезања. Лука саопштава Софији свој бизнис план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 65 |EpisodeNumber2 = 65 |RTitle = Софија је нападнута |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|24}} |ShortSummary = Алекса долази код Луке да тражи посао. Као и увек, постоји услов. Обузета љубомором, Панчета смишља план како да се отараси Уне. Када схвати да је Лука запослио Алексу у магацину, Матија ће доживети блажи нервни слом. Док се сви спремају за изненадну журку код Каначких, Софију омамљује маскирани нападач. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 66 |EpisodeNumber2 = 66 |RTitle = Журка почиње |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|28}} |ShortSummary = Када покуша да са Дијаном разговара о њеном наследству, Иван добија врло конкретан позив - да наставе причу код ње кући. Софија долази себи и схвата да је маскирани нападач заправо Звонимир који је дошао по информације. Из разговора са оцем, Страхиња схвата да га Лука није позвао на журку. Брунер жели да промени савезништво; више није сигуран да му је потребан Алекса, већ Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 67 |EpisodeNumber2 = 67 |RTitle = Никоме неће бити пријатно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|29}} |ShortSummary = Ивану се дешава дебакл у кревету са Дијаном. Лука узима чашу у руке да наздрави жени коју највише воли. Таман када сви помисле да ће саопштити датум венчања са Милом, дешава се обрт. Иако срећна због свега што је чула, Ада ће бити разочарана Алексином реакцијом, али и Лукиним полу-признањем у вези са Милом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 68 |EpisodeNumber2 = 68 |RTitle = Сплетке се настављају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|30}} |ShortSummary = Када од Вукашина добије информацију да је Иван право из Бизнис клуба са Дијаном отишао код ње кући, Ада ће прогутати велику кнедлу, Али она није једина којој се не допада овај емотивни развој ситуације. И Луки се осладила прича са Софија, па је због њених услова спреман да заувек "откачи" Милу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 69 |EpisodeNumber2 = 69 |RTitle = Ада неће да околиша стиже на Брунерова врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|01}} |ShortSummary = Ада није изненађена што Алекса није наишао на топлу добродошлицу на послу. Дебељку смета што се Мила превише брине о Алекси, а требало би да се секира где јој је сестра. За то време Нада проводи страсну ноћ са Страхињом. Матија наговара Луку да заведе Софију, а његова реакција оставиће га запитаног. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 70 |EpisodeNumber2 = 70 |RTitle = Види Мила не знам како да почнем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|05}} |ShortSummary = Када се после бурне ноћи проведене са Страхињом коначно пробуди, Нада неће моћи да верује да су заједно провели ноћ. Она је очајна, али је Страхиња дословно сломљен, јер сада дефинитивно зна да је једина сфера Надиног интересовања заправо Лука. С друге стране, Лука мора да се одлучи између Софије или Миле. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 71 |EpisodeNumber2 = 71 |RTitle = Изненађење на УСБ-у |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|06}} |ShortSummary = Када сазна да је Кан холдинг пред банкротом, Матија се окреће својим прљавим пословима. Када Алекси подметну украдени накит, он ће бившем рођаку брже боље уручити отказ. Сада следи оно најтеже, објаснити Луки да мора да спаси фирму. Најновије информације које добија од свог непријатеља, уздрмаће Аду, баш као и УСБ који стиже до Миле. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 72 |EpisodeNumber2 = 72 |RTitle = Мила испуњава своје обећање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|07}} |ShortSummary = Мила покушава да разговара са Надом, али наилази на зид ћутања. Када за ручком помене Луку, Панчета ће пред свима ставити до знања Нади да јој је боље да ћути. Савезништво које Донка нуди Алекси, доживљава неслућен епилог, баш као и УСБ са доказом који Мила доноси Луки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 73 |EpisodeNumber2 = 73 |RTitle = Лука не верује својим ушима |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|08}} |ShortSummary = Судија обећава својој љубавници да ће притегнути Луку. Због пораза који је доживео, Матија жели Алексину смрт. Страхиња се састаје са својом пословном сарадницом Адом, како би јој поднео извештај о Луки. Он јој саопштава да његов друг намерава да остави Милу, али и да је отпочео везу са Софијом. Брунер долази у посету Луки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 74 |EpisodeNumber2 = 74 |RTitle = Вукашин је утучен због Донкиног признања |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|12}} |ShortSummary = Лука долази код Алексе да га замоли да се врати на посао. Овог пута, он му нуди озбиљну позицију - да буде главни у преговорима са Брунером. Вукашин се исповеда Ади, каже да му је Донка рекла за дете, али Ада сумња у истинитост њених речи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 75 |EpisodeNumber2 = 75 |RTitle = Панчета неће моћи да верује кога види на кућном прагу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|13}} |ShortSummary = Софија испитује мајку да ли јој је нека од "колегиница" из Кан холдинга долазила на гледање у карте. Када схвати да је и Мила била на "сеанси", Софија ће се одушевити. Дијана напада Ивана, а Лила покушава да подмити Панчету - ако је она и Ада ухвате у кревету са Иваном, добиће велики новац. Матија је у грчу, јер је сигуран да ће Алекса врло брзо провалити његове прљаве радње у складишту. Јанко долази код Дебељка, али уместо њега затиче Панчету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 76 |EpisodeNumber2 = 76 |RTitle = Софија је смислила како да напакости Мили па је у план увукла и мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|14}} |ShortSummary = Комарац поново салеће Наду, а Дебељко одлази да провери како је Панчета. После неочекиваног сусрета који је имала, сви су са правом забринути за њу. Иван покушава да орасположи Аду и признаје јој да му није јасно како је Лила помислила да би једна дама попут Аде могла да се загледа у неког као што је он. Софија је смислила како да напакости Мили, па је у план увукла и мајку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 77 |EpisodeNumber2 = 77 |RTitle = Комарац одлази у посету код Аде |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|15}} |ShortSummary = Јелена је распамећена - мисли да јој је песму написао Матија и зато еуфорично улеће код њега у канцеларију, спремна да одмах затрудни. Њена заслепљеност иде толико далеко да Дебељку почиње да чита песму, са опаском да би могао да се угледа на "романтичног" Матију. Растројена због смрти мајке, Уна одлучује да се врати у Америку. Комарац долази у посету Ади, а Мила и Алекса прижељкују да заједно оду на пусто острво. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 78 |EpisodeNumber2 = 78 |RTitle = Софија добија занимљиве информације од мајке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|19}} |ShortSummary = Иванова агонија са новцем никако да се оконча. Таман када је помислио да се ратосиљао Комарца, он поново почиње да га пресреће и да му прети. Овог пута, мора да набави новац за извршитељку. Дебељко пати због Јеленине реакције, баш као и Страхиња који не може да допре до Наде. Лука заборавља Милин рођендан и не само то: када Алекса заједно са другим колегама дође у фирму да јој честита, Лука прави инцидент. Софија добија занимљиве информације од мајке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 79 |EpisodeNumber2 = 79 |RTitle = Матијин план ради Мила затиче дечка у Софијином наручју |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|20}} |ShortSummary = Пошто је првобитно заборавио Милин рођендан, Лука је изводи у бизнис клуб да би се искупио. Матија ће се побринути да у тај клуб стигне и Софија која ће својим слободним понашањем са непознатим младићем узнемирити Луку и покренути његову љубомору. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 80 |EpisodeNumber2 = 80 |RTitle = Мили је све јасно али Софији није јасно ко је то са Матијом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|21}} |ShortSummary = Мила затиче Софију и Луку у кревету и одлучује да стави тачку на њихову везу. Лука почиње да се правда, док с друге стране Софија потпирује ватру приказујући себе као ону која је битна у његовом животу. Али и за Софију ће бити изненађења кад открије да је уз Матију нека жена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 81 |EpisodeNumber2 = 81 |RTitle = Мила не желим више да те видим нигде ни на послу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|22}} |ShortSummary = Лука је бесан на све. Ади пребацује што позива Ивана у кућу јер треба да зна да је његов бивши отац убица. С друге стране, бануће у своју стару кућу, где ће поново пробати да се обрачуна са Алексом, а Мили ће упутити најгоре речи пребацујући јој одговорност за раскид. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 82 |EpisodeNumber2 = 82 |RTitle = Иванов одговор на питање да ли је убио супругу потпуно шокира Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|26}} |ShortSummary = Пошто чује од Луке да је Иван убио Олгу и да је то разлог мржње према њему, Ада одлучује да отвори карте и да га врло директно пита шта је истина. Од Ивана добија писмо које ће је оставити у шоку. Лука почиње да истражује ко је Мили дојавио да је он са Софијом. Неки детаљи ће му постати интересантни. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 83 |EpisodeNumber2 = 83 |RTitle = Алекса упозорава Луку на опасност |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|27}} |ShortSummary = После батина које је добио, Иван завршава у болници на апаратима. Лекари констатују да је имао инфаркт, али Лука не верује. Алекса добронамерно упозорава Луку да се чува Софије да не би понављао његову грешку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 84 |EpisodeNumber2 = 84 |RTitle = Само га Мила може утешити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|28}} |ShortSummary = Алексу потреса што је Иван у тешком стању и што је везан за кревет. Чврст загрљај подршке и топлине пружа му Мила. Адвокат који заступа Аду, седи на две столице. Све што му је Ада рекла, брже боље прича Донки и њеном компањону и после свега добија претњу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 85 |EpisodeNumber2 = 85 |RTitle = Пази на Алексу ако ми се нешто деси |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|29}} |ShortSummary = Уна долази да посети Алексу и да му пружи подршку знајући да брине о Ивану. Алексу не затиче, али јој Панчета и Мила показују да је непожељна. Ада посећује Ивана у болници. Иван је моли да му обећа да ће пазити на Алексу ако му се нешто деси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 86 |EpisodeNumber2 = 86 |RTitle = Ухватите убицу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|02}} |ShortSummary = С најбољим намерама, да би му се извинио, у болницу код Ивана стиже Комарац. Када га угледа Иваново срце почиње да прескаче. Комарац ће покушати да се ишуња из болнице, али приметиће га Панчета. Папарацо је снимио вреле пољупце Луке и Софије. Матија је презадовољан обављеним послом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 87 |EpisodeNumber2 = 87 |RTitle = Донка не може да верује шта је Ада урадила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|03}} |ShortSummary = Ада је отказала пуномоћје свом адвокату, па Донка са својим швалером судијом покушава да смисли нову пакост како би их извукла из ситуације. Лењин чита буквицу Дебељку који је због пребијања Луке добио отказ, а Дебељко му саопштава да планира да оде у Немачку. Када каже Мили да му је недостајала, Алекса од ње добија изненадни шамар. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 88 |EpisodeNumber2 = 88 |RTitle = Превара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|04}} |ShortSummary = Софија показује Луки насловну страну часописа о познатима, где је њихово венчање главна тема. Због силне еуфорије, она прави велику грешку и јавља се на Матијин телефон не слутећи да је са друге стране управо Лука. Јелена поново прави глупост и несмотрено саопштава Луки да је Мила опалила шамар Алекси. Донка позива Комарца како би се решила спорног прстена који је украла од Аде. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 89 |EpisodeNumber2 = 89 |RTitle = Нада више не може да издржи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|05}} |ShortSummary = Софија наставља да хушка Луку против Миле и каже му да је уверена да управо његова бивша стоји иза насловне стране и приче о венчању. Нада више не може да сузбија своја осећања и зато позива Луку да се виде. Иако је изгубила поверење у Алексу, Иван саопштава Мили да је она Алекси све на свету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 90 |EpisodeNumber2 = 90 |RTitle = Бес обузима Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|09}} |ShortSummary = Луку гризе савест због отказа који је у афекту дао Дебељку. Он долази у Малдиве како би разговарао са Дебељком и замолио да га се врати у фирму. Преговори не успевај, али разговор са Јеленом има посебну тежину. Нада на киоску сазнаје да се Лука жени Софијом. Бесна долази кући и баца часопис пред Милу и Панчету, али највећи бес изазваном овом вешћу осетиће Ада. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 91 |EpisodeNumber2 = 91 |RTitle = Информације стижу до Донке и сада је спремна да подели истину са Луком и Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|10}} |ShortSummary = Између Алексе и Миле поново севају варнице, а разлог је још једном Уна. Иако Страхиња свом најбољем другу покушава да стави до знања да је Софија са њим само због пара, Лука то није у стању да види. И поред тога што су учинили све да спрече цурење информација, Донка ипак сазнаје да је Ада поделила имовину на два дела и зато је сада одлучна да са Луком или са Алексом подели једну истину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 92 |EpisodeNumber2 = 92 |RTitle = Бароница намерава да открије Адине тајне Луки |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|11}} |ShortSummary = Брунер поново жели да контактира са Луком. Али, на пословни састанак заказан у пословном клубу уместо њега долази Донка која се представља наводећи своју титулу и најављује да ће му открити све шта му је мајка урадила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 93 |EpisodeNumber2 = 93 |RTitle = Још једно изненађење за Луку стиже нови пословни секретар |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|12}} |ShortSummary = У моменту када Донка почиње да прича Луки о Адиним тајнама, госпођа Каначки улази у пословни клуб и прекида њену исповест. Лука признаје Страхињи да му је Донка убацила црв сумње рекавши да Алекса зна нешто што он не зна. Али, то нису једина изненађења за Луку - нека се спреми да дочека новог пословног секретара. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 94 |EpisodeNumber2 = 94 |RTitle = Панчета черупа Софију на ТВ |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|16}} |ShortSummary = Вукашин најсуровије прети Софијиној мајци и саопштава јој да је оно што ће увече видети на телевизији само увертира онога што ће гледати у будућности. Лука је ван себе због Адине одлуке да за пословног секретара узме Милу. Он у бесу покушава да је убеди да је управо Мила крива за пласирање вести о његовој и Софијиној свадби медијима. Милин повратак у Кан холдинг неће обрадовати ни Алексу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 95 |EpisodeNumber2 = 95 |RTitle = Ада ведри и облачи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|17}} |ShortSummary = Божидарка саопштава Софији да је Вукашин био у посети код њеног оца. Обе су успаничене од помисли да ли ће истина изаћи на видело. Иван не верује Алекси да Ада ведри и облачи над њиховим судбинама. Лука додељује Јелени "жути картон", а убрзо након тога, у посету му долази помоћник нотара. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 96 |EpisodeNumber2 = 96 |RTitle = Лука планира да уништи рођену мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|18}} |ShortSummary = Лука се поверава Матији и саопштава му да има намеру да уништи и Алексу, али и рођену мајку, јер је дала Алекси половину свега што има. Као шлаг на торту, Брунер доводи Донку пред Матију, а она му без трунке задршке износи свој опаки план. Нада долази у Малдиве како би разговарала са Страхињом, а након одласка кући, пада у несвест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 97 |EpisodeNumber2 = 97 |RTitle = И свадба и трудноћа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|19}} |ShortSummary = Алекса се наслађује чињеницом да Мила није остала нема на Софијине провокације. Али и Софија је овог пута добила шта жели - потпис од Луке. Након бурне ноћи проведене у Комарчевом кревету, Вишња проналази Адин прстен. Док Комарац мења боје, она еуфорично ставља прстен на руку и пресрећна му саопштава да ће се удати за њега. Нада добија резултате крви, али и честитке од докторке - постаће мама. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 98 |EpisodeNumber2 = 98 |RTitle = Шефе одрадили смо свињу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|23}} |ShortSummary = Ада отворено прети Луки и саопштава му да ће уништити Софију пре него што она уништи њега. Без трунке задршка, Лила наставља да се меша у оно што није њена ствар, па сада обавља разговор са Милом. Нада долази код Страхиње како би му саопштила да је трудна, али он не жели да је слуша. Дијана тражи муштулук од Аде и саопштава јој да се Матија жени. Дебељка по налогу пребијају на паркингу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 99 |EpisodeNumber2 = 99 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|24}} |ShortSummary = Панчета испитује Наду у вези са одласком код лекара. Стомачни вирус није удица на коју би искусна Панчета могла да се упеца. Крајње неочекивано, Страхиња саопштава шокираном Луки да је Нада заљубљена у њега. Након сусрета са Софијиним оцем, Вукашин подноси Ади извештај. На Лилино инсистирање, Лука запошљава нову радницу, а једино слободно место за њу, налази се код Алексе у канцеларији. Када је угледа, Мила ће побеснети. Ипак, највећи шок доживеће Ада када на Вишњиној руци угледа свој давно нестали прстен. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 100 |EpisodeNumber2 = 100 |RTitle = На тајном венчању Софија постаје Лукина жена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|25}} |ShortSummary = Ада саопштава Вукашину да је на Вишњиној руци видела свој украдени прстен. Лука у тајности води Софију пред матичара. Саопштава јој да ће кума бити нико други до лажна бароница Донка, а кум Звонимир. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 101 |EpisodeNumber2 = 101 |RTitle = Нада је решена да себи одузме живот |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|26}} |ShortSummary = Када му се Страхиња не јави на телефон, Лука нади јавља "радосну" вест о томе да је тајно оженио Софију. У каквој је заблуди око своје изабранице, сазнаће одмах након церемоније венчања. Ипак, највеће отрежњење доживеће Нада. Скрхана болом, она одлучује да себи одузме живот. Таман када Алекса успе да убеди Милу да нема никаквих емотивних амбиција са Уном, Лила квари започету идилу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 102 |EpisodeNumber2 = 102 |RTitle = Лоше вести о Алекси сламају Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|30}} |ShortSummary = После несреће коју је доживео, Алекса завршава у болници и то у коми. Софија добија информацију од мајке да јој је преминуо отац. Нада се поверава Панчети да не жели да задржи бебу. Дебељко саопштава Ивану вести о Алекси, а када Ада сазна шта је било, потпуно ће бити сломљена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 103 |EpisodeNumber2 = 103 |RTitle = Поздрављање од Алексе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|01}} |ShortSummary = Први радни дан на новом послу биће подједнако трауматичан за Уну као и за Јелену. Алексино стање је критично, па докторка одлучује да дозволи свима да га посете, како би се на неки начин опростили од њега. Када сакупи породицу и пријатеље, Лука саопштава вест да се оженио Софијом. Чак и када сазна за Алексу, Лука неће показати ни трунку емпатије. Иван и Ада одлазе у болницу и тамо затичу Матију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 104 |EpisodeNumber2 = 104 |RTitle = Алекса полако губи битку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|02}} |ShortSummary = Софија прижељкује Алексину смрт, а Матија је упозорава да такво нешто ни у сну не изговори пред Адом и Луком. На Панчетин захтев, Нада пристаје да оде код психијатра. Испоставља се да Алексина несрећа није била случајна, иза свега стоја Софија и министар, али и њихова тиква пуца, и једно другом почињу отворено да прете. Алекса полако губи битку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 105 |EpisodeNumber2 = 105 |RTitle = Мила ће побеснети када чује шта Уна говори |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|03}} |ShortSummary = Донка наставља да обмањује наивног Луку. Панчета коначно сазнаје да је Алекса доживео несрећу и да је у коми. Када се Мила упути у болницу, над Алексиним креветом затиче уплакану Уну која му говори да га воли. Али то није све што ће Мила чути. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 106 |EpisodeNumber2 = 106 |RTitle = Софија загорчава живот Ади види где си ти а где сам ја |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|07}} |ShortSummary = Ада прети Луки и тражи од њега да што пре пронађе место на ком ће живети са својом женом. Софија користи сваки тренутак да Ади загорча живот и јасно јој ставља до знања да је на прагу да јој узме све. Матија је одушевљен чињеницом да Алекса лежи у коми, али би ипак више волео када би његов бивши рођак био мртав. Страхиња наставља да се понаша иронично и грубо према Нади, али њој такво понашање почиње да јој смета. После Миле, у отворени конфликт са Уном улази и Јелена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 107 |EpisodeNumber2 = 107 |RTitle = Змија је спремна да зада смртоносни угриз |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|08}} |ShortSummary = Донка је препоносна на чињеницу да је убацила змију у Адину кућу и сада се само нада да ће њен ујед бити смртоносан. Лука је сабрао "два и два", ако Алекса умре, цело наследство ће припасти само њему. Када се повери Софији, она ће имати план којим ће се жеље претворити у реалност. Алекса се буди из коме, али нема сећања на све што се у његовом животу дешавало претходних месеци. Ту ситуацију ће неко искористити на најокрутнији начин. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 108 |EpisodeNumber2 = 108 |RTitle = Софија игра најпрљавију игру до сада |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|14}}<ref group="lower-alpha">Било је првобитно планирано да се ова епизода емитује 9. јула, затим је померена за 10. јул да би касније била поново померена за 14. јул због извештаја ТВ Прве са [[Протести у Србији (од 2020)|протеста који су се дешавали у Србији]].</ref> |ShortSummary = Матија хушка Луку да би требало да испитају Адину урачунљивост. Хушкање посебно подгревају Софијине лажи. Али и она ће наићи на неког који ће победити у сопственој игри. Страхињино упорно одбијање да разговара са Надом, резултира њеним потпуним растројством, а оно што ће имати да каже, највише ће уплашити Милу. Ада схвата да иза Лукиног тајног венчања стоји Матија. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 109 |EpisodeNumber2 = 109 |RTitle = Шамарчина за памћење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|15}} |ShortSummary = Софија доноси Матији Алексин бланко потпис због чега завршавају у страсном клинчу. Када на Матијиној крагни уочи трагове Софијиног кармина и пудера, Јелена ће му из све снаге опалити шамар. Због Алексине амнезије Панчети и Мили се цепа душа. Софија се поново обрачунава са Милом, а њена дрскост ће је шокирати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 110 |EpisodeNumber2 = 110 |RTitle = Нада све признаје Мили |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|16}} |ShortSummary = Уна долази код Алексе и изјављује му љубав. Она и не слути да је остао без памћења, па је затечена његовом реакцијом. Ада нема решење шта ће са Алексом по отпуштању из болнице. Због свега што јој је Матија приредио, Јелена одлази у Малдиве како би тугу утопила у алкохолу. Сасвим неочекивано налеће на Страхињу који јој поклања песму. Убрзо, њих двоје завршавају у страсном загрљају, а тај призор ће разбеснети Дебељка. Нада коначно сакупља храброст да се повери Мили. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 111 |EpisodeNumber2 = 111 |RTitle = Софија смишља паклени план за Аду али Донка има још гору намеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|17}} |ShortSummary = Донка предлаже Брунеру нови план: мораће да склони Софију са Адиног пута, како би стекао њено поверење. Зато му тражи да је упетља у трговину са дрогом. Алекса се жали Ади да је Мила дошла у болницу и почела да га грли и љуби, због чега јој је "дао отказ". Софија наставља Матијин паклени план да Аду прикажу као неурачунљиву. Она налази начин како да дође до лекова које ће јој помутити разум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 112 |EpisodeNumber2 = 112 |RTitle = Уместо новца за сексуалне услуге Софија од судије тражи услугицу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|21}} |ShortSummary = Јелена је једва дочекала да се похвали другарицама да јој је Страхиња написао и одрецитовао песму. Она и не слути ко се крије иза нежних стихова, зато Мила одлучује да се обрачуна са Страхињом. Нада признаје психијатру да је од када је сазнала за бебу, почела да гаји извесне симпатије према Страхињи. Када судија одлучи да плати Софији сексуалне услуге, она кокетно враћа новчаник у његов сако и уместо новца тражи "услугицу". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 113 |EpisodeNumber2 = 113 |RTitle = Двоструки нокаут |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|22}} |ShortSummary = Када дође Алекси у посету, Ада ће остати у шоку - његово памћење се вратило и не жели да је види. У кафани, Страхиња од Тиће сазнаје да ће постати отац. Софија схвата да се заиграла и да за новац спава ни мање ни више него са Донкиним љубавником. Нада се поверава Мили и саопштава јој шта је мучи. Дебељков долазак у кафану најскупље ће платити Страхиња и Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 114 |EpisodeNumber2 = 114 |RTitle = Дете за дете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|23}} |ShortSummary = Ада нуди нагодбу Софијиној мајци "дете за дете". Страхиња је потпуно ван себе због нових сазнања, баш као и Мила која не може да се опорави од шока. Када види да његов син не уме да се носи са последицама својих поступака, Тића одлучује да позове Наду и поразговара са њом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 115 |EpisodeNumber2 = 115 |RTitle = Софија ће да лети али |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|24}} |ShortSummary = Страхиња долази код Луке у фирму, а онда се среће и са Јеленом. На његово изненађење, обратиће му се и Матија, који ће га у налету љубоморе подсетити на давнашњи договор. То није све што ће се десити у Кан Холдингу. Од сада имају још једног запосленог: Софију. Брунер саопштава Ади да ће јој склонити Софију са пута, али... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 116 |EpisodeNumber2 = 116 |RTitle = Софијин нови најбољи друг |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|28}} |ShortSummary = Ада тражи од Страхиње да постане Софијин најбољи друг. Када Комарац угледа Вукашина који му је отворено запретио да више не жели да га види ни у пролазу, неће му бити свеједно. Али, када Вукашин чује да је управо он Вишњин дечко, ствари ће се посебно закомпликовати. Алексин и Милин пољубац прекида Панчета. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 117 |EpisodeNumber2 = 117 |RTitle = Иванов и Панчетин живот промениће се из корена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|29}} |ShortSummary = Вукашин доноси информације Ади о Ивану и Панчети које ће је запрепастити и које ће заувек променити њихове животе. Када угледа Уну у Алексином загрљају, Мила доживљава ново разочарење. Под изговором да поступа по наредбама "с врха", Дебељка шаљу на пут у иностранство са јасним инструкцијама да на граници мора бити у тачно одређено време. Али, када Звонимир сазна да се изненада променила полицијска патрола, настаје хаос. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 118 |EpisodeNumber2 = 118 |RTitle = Јован Жилић јесте твој Жиле |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|30}} |ShortSummary = Нетрпељивост између Софије и Луке расте, баш као што се Милино стрпљење смањује због Униног и Алексиног односа. Вишња нуди Ади свој отказ због свих дешавања око Комарца и украденог прстена. Вести да је Дебељко слетео са пута, потпуно ће разорити Милу, али ће ипак најгоре проћи Панчета када чује истину о свом Жилету. У Кан Холдинг стиже полиција. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 119 |EpisodeNumber2 = 119 |RTitle = Нада ће фрапирати Луку бруталном искреношћу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|31}} |ShortSummary = Ада моли Милу да је обавести када ће Софија бити у Кан Холдингу, јер жели да јој приреди спектакл. Она нуди Дијани директорско место и сарадњу на колекцији "Ада Каначки". Страхиња се успешно приближава Софији и исто тако успешно започиње у конфронтацију са Матијом. Бесан због новог шуровања и расподеле имовине, Алекса се састаје са Лилом. Када покуша да искористи своју позицију и Надине емоције, Луку ће сачекати Надин брутални одговор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 120 |EpisodeNumber2 = 120 |RTitle = Лука брани Мили да се виђа са Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|04}} |ShortSummary = Брунер отворено прети Матији и Звонимиру због дебакла са испоруком дроге. Софија навлачи Луку даје постави на место директорке модне колекције. Када Панчета започне разговор о ноћи коју су наводно провели заједно, Алекса ће се побунити, али она жели да истера ствари на чистац. Док јадикује Тићи над својом судбином, чуће нешто што ће је изненадити. Биће изненађена и Мила, кад јој Лука саопшти да јој не дозвољава да се виђа са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 121 |EpisodeNumber2 = 121 |RTitle = Или ће преживети Брунер или Матија |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|05}} |ShortSummary = Судија доноси Донки лоше вести. Када се Јелена побуни што не добија песме од Страхиње, он је теши речима да је пред њима читав живот. Све ће се променити када од Луке сазна да је Нада трудна. Панчета окупља укућане како би им саопштила све што је сазнала. Иако је дала обећање Вукашину и Ади да више ништа неће петљати са Комарцем, Вишња је стављена пред свршен чин. Због страха за сопствени живот, Матија тражи помоћ од Софије, а њено решење је радикално. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 122 |EpisodeNumber2 = 122 |RTitle = Софија је награбусила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|06}} |ShortSummary = Донка плаши Ивана затвором због Адине расподеле имовине. Мила одлучује да повери Алекси информације које има у вези са Дебељковим одласком на пут без радног налога. Лила потпуно губи живце са Софијом и почиње да разговара са њом јединим језиком који она разуме. Прети јој да ће пљунути у свако јело које Софија буде помислила да проба док борави у Адиној кући. Када угледа Страхињу у фирми, будућа директорка модне колекције креће са увредама на његов рачун. Проблеми тек настају када се у Лукиној канцеларији појаве Ада и Дијана. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 123 |EpisodeNumber2 = 123 |RTitle = Матија Уни нуди пакт она ће се решити његовог непријатеља а он њеног |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|07}} |ShortSummary = После Наде и Панчета тражи стручну помоћ психолога. Она не може дасе помири са чињеницом да се осрамотила пред Алексом. Иван саопштава Ади да су он и Алекса оптужени за крађу. Када затражи услугу од Страхиње, Софија не слути да читав разговор прислушкује Дијана. Страхиња коначно успева да смогне храброст и стане пред Наду, али оно што ће имати да му каже, неће му се допасти. Матија се одлучује да Уни понуди пакт - она ће се "решити" његовог непријатеља, а он њеног. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 124 |EpisodeNumber2 = 124 |RTitle = Софија ће се шокирати када стигне прстен из Италије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|11}} |ShortSummary = Дебељко је срећан што између њега, Миле и Наде нема више тајни. Зато сада инсистира да чује ко је отац детета. Донка позива Комарца како би јој помогао у решавању још једног прљавог посла. Овог пута не треба да се реши предмета, већ човека - Вукашина. Ада наставља рат са Божидарком. Док се Софија радује прстену и чињеници да ће бити једина жена у граду са прстеном од 100 хиљада евра, не слути шта ће заправо добити од јувелира из Италије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 125 |EpisodeNumber2 = 125 |RTitle = Да ли би отровала некога за мене |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|12}} |ShortSummary = Иван поверава Тићи да је Нада трудна и њих двојица моментално закључују да је Страхиња отац. Истовремено, у кући Каначких је врло живо јер се појавила Софијина мајка. И док Лила и Ада отворено показују презир према њој и њеној мајци, Софија ће је у четири ока питати докле је спремна да иде и шта је спремна да уради за њу, ако је толико воли као што говори. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 126 |EpisodeNumber2 = 126 |RTitle = Ада има интригантну причу за медије о два прстена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|13}} |ShortSummary = Страхиња инсистира да сазна ко је отац Надиног детета и моли Милу да му открије. Алекса је решио да се сусретне са Донком и тражи од Вукашина њену адресу. Вукашин је спреман да му изађе у сусрет али под једним условом. Ада протура до медија причу о "два прстена". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 127 |EpisodeNumber2 = 127 |RTitle = Са овом медијском причом Донка ће бити сахрањена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|14}} |ShortSummary = Софија се хвали Ади својим прескупим прстеном и заузврат добија увреде. Њен прстен је за новинарку Маријану тренутно главни задатак. Да би га испунила укључује Орланда који ће морати да фотографише Софију када дође у пословни клуб са мушкарцем али да у фокус постави прстен. Друга новинарка, која треба да се усмери на Донку, састаје се лично са њом и предочава јој како ће је "сахранити". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 128 |EpisodeNumber2 = 128 |RTitle = Романса у најави Иван и Ада се зближавају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|18}} |ShortSummary = Дијана ставља до знања Ади да је приметила да Софија често улази у Матијину канцеларију и да је сигурна да њих двоје нешто муте. Софија поверава Матији да је сигурна да јој Брунер смешта и да жели да је маторој вештици сервира на тацни. Алекса одводи Милу у "бајку", а Ада одлази на романтичну вечеру са Иваном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 129 |EpisodeNumber2 = 129 |RTitle = Страхиња је спреман да узме Надино дете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|19}} |ShortSummary = Софија постаје нестрпљива, не жели више да спава у истом кревету са Луком и хоће што пре да бежи. Зато Луки када јој приговори што је нема код куће, јасно ставља до знања да му неће полагати рачуне. Страхиња саопштава Нади да је спреман да узме дете, уколико "отац" одбије да га призна. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 130 |EpisodeNumber2 = 130 |RTitle = Вукашин шаље Донку у затвор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|20}} |ShortSummary = Вукашин "сатерује у ћошак" лажну бароницу Донку нудећи јој папире које треба да потпише. Иако она одбија то да учини, сазнаје да Вукашин шаље допис Интерполу и да јој следи затвор. После свега што је чуо Донкином партнеру Милораду ће позлити, али ни на то се она неће осврнути. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 131 |EpisodeNumber2 = 131 |RTitle = Стиже лек за Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|21}} |ShortSummary = Упркос уцењеној позицији, Донка наставља да сплеткари. Шурује са Софијом и открива јој где може да пронађе "лек" који ће давати Ади и од кога ће она деловати растројено. Упозорава је да у случају да је открију никада неће признати да је имала са тим било какве везе. Софија шаље мајку код апотекара који јој објашњава какве ће све негативне последице лек изазвати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 132 |EpisodeNumber2 = 132 |RTitle = Панчета покреће забуну отац Надиног детета је Лука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|25}} |ShortSummary = Панчета разоткрива да Иван и Тића имају намеру да је напију да би открили ко је отац Надиног детета. Зато користи своје глумачке способности и после безброј "чашица" свечано открива да је Лука отац. Пометња почиње, а први ће да страда управо Лука и то од чика Тиће. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 133 |EpisodeNumber2 = 133 |RTitle = Лили ће позлити када сазна за Донку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|26}} |ShortSummary = Алекса зове Донку "на црту" и њој се ни мало неће допасти то што има да јој саопшти. Када схвати да је решен да употреби информацију коју има, бароница ће потпуно клонути. Нове сумње ће почети да се буде у Страхињи када сазна причу о Софијиној наводној трудноћи. Дијана открива девојкама да је Софија пре манекенске каријере радила у кафићу. Лили ће позлити када од академика Марковића сазна да се Донка вратила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 134 |EpisodeNumber2 = 134 |RTitle = Не желим више да те видим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|27}} |ShortSummary = Јелена тражи од Страхиње објашњење: жели да зна зашто јој више не пише песме. Ада поверава Вукашину да јој се не свиђа што се Алекса петља са Донком и заједно покушавају да докуче ко је особа која би могла да буде главни сведок против лажне баронице. Софија добија травке од којих би Ада требало потпуно да полуди. Ипак, много јаче од чајева, на њу ће деловати Лилине речи: "Не желим више да те видим!" |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 135 |EpisodeNumber2 = 135 |RTitle = Лажни дијамант |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|28}} |ShortSummary = На изласку из Адине куће, Катарина схвата да је Софијина мајка заправо лажна гатара Брзутка и моментално јој се пале све "лампице". Када Тића сврати код Панчете како би је замолио да му призна ко је отац Надиног детета, на вратима се појављује љубоморни Јанко, па Тића, изненада добија од Панчете пољубац у уста. Лила тражи помоћ од Матије, а за узврат је спремна да му да оно о чему сања. Вишња моли Комарца да надгледа Лилу како би избегли њен сусрет са Донком. Дијана уноси наивном Луки црв сумње у вези са лажним дијамантом на Софијином прсту који је он платио 100.000 евра. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 136 |EpisodeNumber2 = 136 |RTitle = Лила долази код свог највећег непријатеља и потеже пиштољ Алексу хапси полиција |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|01}} |ShortSummary = У ходнику Кан холдинга, Лука се судара са Уном, а између њих двоје се моментално рађа симпатија. Ада организује "породично" окупљање - Софија и њена мајка схватају да су раскринкане. Алекса сазнаје да је Лила нашла Донкину адресу, али реагује прекасно. Лила долази код свог највећег непријатеља и потеже пиштољ. Када коначно стигне до Донкиног стана, проналази је на поду, а полиција га моментално хапси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 137 |EpisodeNumber2 = 137 |RTitle = Софија не зна где удара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|02}} |ShortSummary = Софија избацује мајку из куће претварајући се да ништа не зна о њеном видовњачком ангажману и отворено прети свима. Лила зове Вукашина како би му признала да је из нехата убила Донку, али да је одмах позвала полицију. Они и не слуте да је због њеног чина ухапшен недужни Алекса. Матија схвата да се Звонимир зближио са Брунером и то га веома забрињава. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 138 |EpisodeNumber2 = 138 |RTitle = Ада је у потпуном нервном растројству од чаја Вукашин је шокиран |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|03}} |ShortSummary = Софија подмеће Луки чај за Аду у који је претходно ставила опасне травке. Вукашин тражи од Лиле да јој обећа да више неће прилазити Донки. Док се лажна бароница опоравља у болници, судију занима одакле јој пластични дамски пиштољ. Брзутка се плаши да би њена ћерка могла да убије Аду, и још горе, да њу оптуже да тровање. Не знајући да је под утицајем чаја који је попила, Вукашин затиче Аду у потпуном нервном растројству. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 139 |EpisodeNumber2 = 139 |RTitle = Ада не зна за себе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|04}} |ShortSummary = Ада има нову "епизоду". Још увек је под дејством чаја у који је Софија убацила отров, а сада умишља да Вишња жели да је убије. Вукашин је јако забринут и тражи да за њено стање нико не сме да сазна; зато не жели да позове ни доктора. Алекса не успева да исконтролише љубомору када види да Мила има удварача. Лука у ресторану среће Уну и сада обоје не могу да сакрију међусобне симпатије. Страхиња има врло оригинално изненађење за Наду. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 140 |EpisodeNumber2 = 140 |RTitle = Адина вриска буди целу кућу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|08}} |ShortSummary = Софијина мржња према Ади нема границе. Када види да се Лука узнемирио због мајчиног стања, она ће уместо "редовне", дуплирати дозу отрова којима намерава да потпуно излуди Аду. Панчета се истрчава пред Алексом који сада коначно схвата да Ада шурује са Маријаном. Адина вриска буди целу кућу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 141 |EpisodeNumber2 = 141 |RTitle = Последњи ударац доделиће Ади старатеља |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|09}} |ShortSummary = Матија планира нову велику испоруку дроге, али не слути да му је Алекса за петама. Он од Уне добија веома интересантне информације о томе да је један комби Кан холдинга одвезен у сервис са којим немају договорену сарадњу. Док су једни забринути, Софија, Матија и Донка задовољно трљају руке због Адиног психичког слома. Задаће јој последњи ударац - прогласиће је неурачунљивом и доделити јој старатеља. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 142 |EpisodeNumber2 = 142 |RTitle = Вукашин повлачи потез |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|10}} |ShortSummary = Вукашин моли Алексу да му помогне. Тражи од њега две ствари, да позове Лилу и да привремено остане да живи у кући код Аде. Када јој се Јанко појави у стану са цвећем, Панчета ће потпуно полудети. Она и не слути да букет није био намењен њој. Лила не губи време; одлази код нотара и захтева да поништи све папире које је потписала са Адом. По повратку кући, Лука затиче Алексу у стану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 143 |EpisodeNumber2 = 143 |RTitle = Слушкиња је убила Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|11}} |ShortSummary = Панчета ће чути део разговора између Вишње и Комарца, а њено погрешно тумачење, направиће општу пометњу. Тако успаничена, одлази код Ивана како би му саопштила да је слушкиња убила Аду. Софија не може да исконтролише бес, нарочито када види да Лука спушта лопту са Алексом. Како би што пре прекинула њихово зближавање, она зове Матију који има нови паклени план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 144 |EpisodeNumber2 = 144 |RTitle = Нико те није издао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|15}} |ShortSummary = Уплашен за своју позицију у дому Каначких, а све под утицајем Софијиних отровних речи, Лука почиње да показује отворену нетрпељивост према Вукашину. Уна долази на договорени састанак са Лилом, не слутећи да ће се ту појавити Алекса који покушава Лили да објасни да је Ада није издала као ни Вукашин и Вишња. Успаничена Панчета одлази код Ивана како би му саопштила страшне вести: Аду је убила служавка, а Комарац јој помаже да сакрије трагове. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 145 |EpisodeNumber2 = 145 |RTitle = Матију стиже казна колеге у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|16}} |ShortSummary = Од отровног чаја који је попио боравећи у дому Каначких, Матија добија озбиљне халуцинације и то у Кан холдингу наочиглед свих запослених! Донка обавештава судију Обреновића да је његова жена поднела захтев за развод брака након што јој је неко доставио фотографије на којима је судија у експлицитним позама са Софијом Шубаревић. Кад сазна да Матији раде проверу крви на недозвољене супстанце, Софија ће озбиљно пребледети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 146 |EpisodeNumber2 = 146 |RTitle = Вукашин је склопио коцкице они нису соло играчи певају у тандему |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|17}} |ShortSummary = Алексу ће шокирати сазнање да је Иван заљубљен у Аду. Софија покушава да потпуно слуди Луку: износи му теорију да су Вишња и Вукашин чајем отровали Матију. Софија не слути да је Вукашин већ склопио коцкице које поверава Алекси. Дијана по граду шири гласине да је Матија скинуо гаће на сред Кан холдинга и да је примљен на психијатрију. Кад затекне Софију у шпијунирању, Лила ће побеснети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 147 |EpisodeNumber2 = 147 |RTitle = Вукашин напушта кућу а на изласку се обрачунава са Луком песницама |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|18}} |ShortSummary = Вукашин саопштава Ади да је трована њеним омиљеним чајем и да је уверен да иза тога стоји Софија. Кад јој каже да је у све уплетен и Матија, Ада неће желети да га слуша. Због тога Вукашин одлучује да оде из куће Каначких - заувек... Лука је решен да испуни обећање које је дао Бошку. Софија зове мајку да јој помогне, али Брзутка добија другу понуду за савезништво. Лука насрће на Вукашина, али ће због тог поступка зажалити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 148 |EpisodeNumber2 = 148 |RTitle = Ада коначно схвата ко стоји иза свега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|22}} |ShortSummary = Када Лука упозори Аду да Алекса и Вукашин раде против њега, а самим тим и против ње и да му је све то рекао Матија, Ади ће се коначно отворити очи. Вишња саопштава Лили да су се Лука и Вукашин потукли, а да је Ада све погрешно протумачила и отерала из куће свог дугогодишњег сарадника. Алекса моли Уну за услугу: да убаци Луки црва у главу поводом дешавања у магацину... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 149 |EpisodeNumber2 = 149 |RTitle = Лука ликује због своје победе али не слути ко се окупља иза затворених врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|23}} |ShortSummary = Након што је отерао Вукашина, Лука прети и Вишњи: да ће завршити исто уколико настави да шурује са његовим непријатељима. Док ликује због своје победе, Ада се налази са Вукашином и Алексом... Брунер изјављује Донки саучешће због судијине смрти и саопштава јој да је нашао некога на кога ће моћи да се ослони у сваком тренутку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 150 |EpisodeNumber2 = 150 |RTitle = Болесно љубоморни Јанко претвориће Тићин живот у пакао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|24}} |ShortSummary = Јелена је поново опседнута Матијом, а због свог дугачког језика, сада ће се наћи на мети полиције која долази у Кан Холдинг да је ухапси. Због огромног дуга, Донка постаје непожељна у клубу. Мила жели да сазна да ли се нешто дешава између Ивана и Аде и нуди се да му помогне тако што ће разговарати о томе са Алексом Софија убеђује Луку да ће испасти диван син уколико на Вукашиново мести запосли некога по њеној препоруци при чему је он одушевљен њеном идејом. Болесно љубоморни Јанко претвориће Тићин живот у пакао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 151 |EpisodeNumber2 = 151 |RTitle = Код Матије у болницу стиже Ада и сада ће свет стати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|25}} |ShortSummary = Питајући се коме је успео да се замери када у локалу има само студенте и сталне госте, Тића пред Панчетом изговара Јанково име. Он је једина нова особа која је у последње време крочила у Малдиве и њој је одмах све јасно. Вукашин издаје јасне инструкције Комарцу на кога треба да мотри. Кад види да Страхиња на место њеног асистента доводи Наду, Дијана ће потпуно полудети. Софија ангажује свог човека ког планира да подметне Ади на Вукашиново место. У болничку посету Матији стижу Софија и Лука, али кад у собу уђе Ада - све ће стати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 152 |EpisodeNumber2 = 152 |RTitle = Панчета у врелој акцији са Јанком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|29}} |ShortSummary = Вукашин је нашао човека који ће га заменити пред укућанима, али је упозорава да ће Иван можда направити проблем, јер ће заиграти двоструку и веома опасну игру. Када каже Софији да жели да обуставе Адино тровање, Матија се неће надати њеном одговору. Све занима ко је отровао Матију. Док наивни Лука верује да је то урадила Јелена, Брунер се тим поводом обраћа Звонку, тражећи конкретан одговор. Лука позива Уну на пиће, а Панчета је спремна за врућу освету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 153 |EpisodeNumber2 = 153 |RTitle = Маринко стиже код Каначких Лука подиже руку на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|30}} |ShortSummary = По договору са Вукашином, Комарац долази на службу код Аде. Кад га угледа у оделу и са потпуно промењеним имиџом, Вишња пада у несвест. Због демолираног кафића, Тића је уверен да се неко окомио на његовог сина и то због Наде, па моли Страхињу да побегне у Немачку. Кад Нада то дозна потпуно ће се сломити. Након салви увреда, Лука подиже руку на Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 154 |EpisodeNumber2 = 154 |RTitle = Софија има љубавника а он је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|01}} |ShortSummary = Панчета ће побеснети кад сазна да се Нада запослила као асистенткиња Дијане Ерски и решена је да то не дозволи. Лука у Кан Холдингу на своју руку спроводи истрагу јер жели да сазна ко је отровао Матију. Сви су осумњичени, али једино Дијана упире прстом у правог кривца и то пред свима. Изненада се појављује Брунер и саопштава да је Кан Холдинг банкротирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 155 |EpisodeNumber2 = 155 |RTitle = Сада је све јасно Комарац и Свитац нису исте особе и заиста су браћа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|02}} |ShortSummary = Вукашин прети Комарцу - уколико приђе Ади, Вишњи и Свицу - биће мртав. На кафи са Уном, Лука сазнаје много тога о својој запосленој и то ге не оставља равнодушним. Вукашин односи пред Аду и Алексу информације о Брунеровом контакту са амбасадором и упозорава их да је дотични господин у контакту и са Донком. Софија тражи од мајке да Адин живот претвори у пакао, али како не наилази на жељену реакцију, са новим болесним планом излази пред Матију којим ће бити одушевљен. Њихова мета биће Лила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 156 |EpisodeNumber2 = 156 |RTitle = Лука не скида поглед са Уне |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|06}} |ShortSummary = Министарка Милева Танкосић, о којој колају гласине да је нимфоманка, долази код Вукашина у хотелску собу како би упознала Алексу. Иван се нуди Ади да буде њен возач, а како угледа Свица, моментално ће му позлити. Инспекторка Стана Џелетовић долази код Катарине у Кан Холдинг: њена посета није службена већ је ту да испита Катарину о односу који има с њеним супругом. На Страхињиној журки Дијана сазнаје да је заправо Нада будућа мама, док Лука не скида поглед с Уне. Звонко доноси коњак како би са Матијом прославио његово оздрављење... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 157 |EpisodeNumber2 = 157 |RTitle = Ако је само пипнеш |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|07}} |ShortSummary = На састанку са Донком, Брунер жели да зна како напредује њено зближавање са амбасадором. Јасно јој ставља до знања да ће, уколико почне да солира у игри, то уједно бити и крај њене игре... Након што је сазнао да му прислушкују стан, Матија мења плочу и покушава да се ушлихта Брунеру. На Страхињиној прослави, Алекса ставља до знања Мили да би и они могли да пораде на потомству. Комарац прети брату... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 158 |EpisodeNumber2 = 158 |RTitle = Нема наде |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|08}} |ShortSummary = Софија наставља да провоцира Луку и између њих прети да избије туча. У очају, Панчета упада код Ивана у собу како би му предочила своје црне мисли. Она верује да је Тића перфидан и да жели да им отме Наду и бебу Софија наставља да спроводи свој план. Прво јој долази мајка, а онда папараца шаље у кафану како би сликао пијаног Луку. Време је да се Софија обезбеди, јер следи тужба. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 159 |EpisodeNumber2 = 159 |RTitle = Софија је ван себе када сазна да је Лука вара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|09}} |ShortSummary = Познаник из прошлости долази код Катарине како би сазнао да ли је имала непријатност од његове жене, инспекторке. Кад јој скрене пажње да су се заиграли и да ће пропасти обоје уколико се сазна за њихову аферу, Матија добија бруталан и неочекиван одговор од Софије. Страхиња саопштава Софији да је Лука вара. Министарка стиже у клуб на заказани састанак са Алексом и биће изненађена... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 160 |EpisodeNumber2 = 160 |RTitle = Алекса у друштву министарке наздравља новој љубави |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|13}} |ShortSummary = Након сазнања да је Лука вара, Софија је ван себе. Од беса и кроз сузе, своја сазнања дели са збуњеним Матијом који је уверен да је Софија љубоморна. Мислећи да Тића жели да јој отме Наду и бебу, Панчета ће бити врло изненађена кад схвати да су његове намере потпуно другачије. Вишња испитује Свица и жели да зна ко је и одакле је дошао. Док се Мила једва суздржава да не позове Алексу, он у друштву министарке наздравља новој љубави. Иван објашњава Ади зашто Лука не би смео да пије... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 161 |EpisodeNumber2 = 161 |RTitle = Ада се плаши да ће бити ухапшена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|14}} |ShortSummary = Софија планира да пред Луком глуми љубомору како би га натерала да помисли да га воли. С друге стране, он наставља да флертује са Уном. Због лажних оптужби да је убила мужа, Ада се плаши да ће бити ухапшена, али је бар делимично смирује чињеница да јој Алекса верује. Када Брзутка дође у дом Каначких како би обишла ћерку, сачекаће је непријатно изненађење. Катарина је у небраном грожђу, после новог сусрета са другом из основне, јер јој у посету поново долази његова жена, инспекторка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 162 |EpisodeNumber2 = 162 |RTitle = Вишња се даје у потрагу за Комарцем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|15}} |ShortSummary = Ада добија потврду своје сумње - Матија је Софијин љубавник. Када Катарина дође да јој се исповеди због несрећне судбине која је прати у љубави, Јелена ће јој открити да Алекса вара Милу. Кад приђе да је пољуби и Мила ће видети трагове кармина и лажи на Алексином врату и кошуљи. Тића и Панчета одлазе код Дијане како би је замолили да отпусти Наду, али њен одговор им се неће свидети. Док нежно цвркућу једно другом, пред Уном и Луком се појављује разјарена Софија. Вишња трага за Комарцем... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 163 |EpisodeNumber2 = 163 |RTitle = Зашто си ми забио нож у леђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|16}} |ShortSummary = Лука тражи од Софије да му објасни одакле јој идеја да је вара. Између Тиће и Дебељка севају варнице, јер обојица желе да организују Страхињино и Надино венчање. Матија поново има план и сви ће бити изненађени. Вукашин упозорава Аду на нове непријатности. Мила прислушкује разговор између Алексе и Ивана и схвата да је Алекса претходне вечери био у друштву министарке Милеве. Ада се састаје са Матијом како би сазнала зашто јој је забио нож у леђа. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 164 |EpisodeNumber2 = 164 |RTitle = Матија пред свима урла на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|20}} |ShortSummary = Лука признаје Страхињи да није заљубљен у Софију. Амбасадор саопштава Брунеру и Донки да је пронашао човека који ће му помоћи да докапитализује Кан Холдинг. Матијин план ступа на снагу: он долази у дом Каначких и пред свима урла на Софију. Његова представа успева да превари све присутне - све осим Аде... Она позива директорку телевизије и тражи да у ударном термину пусти причу о Софији... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 165 |EpisodeNumber2 = 165 |RTitle = Министарка прави чуда |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|21}} |ShortSummary = Бајов дугачки језик поново покреће сумњу код Миле и она је сигурна да је Алекса вара са министарком. Софија код Страхиње се распитује о Уни, а информације које добија ни мало јој се неће свидети. Њихов тајни сусрет у кафићу прекида Лука... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 166 |EpisodeNumber2 = 166 |RTitle = Софија упали ТВ да видиш поклон |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|22}} |ShortSummary = Бесна као фурија, Софија улеће код Уне у канцеларију и не бирајући речи креће да је напада. Брунеру у изненадну посету долази Ада и на његово запрепашћење, саопштава му да је упозната са његовим плановима за докапитализацију Кан холдинга. Матија припрема Јанка за последњу испоруку огромне количине дроге. Панчета пада у несвест када у својој глави повеже причу у вези министарке. Вукашин у друштву Аде и Свица зове Софију и каже јој да упали ТВ како би видела леп поклон који јој је спремио... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 167 |EpisodeNumber2 = 167 |RTitle = Све ћу их поубијати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|23}} |ShortSummary = Орландо је у паници, јер не жели да се замери Софији због фотографије лажног прстена. Софија је очајна због видео прилога који је видела цела земља, а ситуацију додатно компликује новинарски осврт на њену мајку, такође лажну пророчицу Брзутку која вара људе гледајући им у карте. Софија стрепи шта ће се догодити када медији објаве са ким вара Луку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 168 |EpisodeNumber2 = 168 |RTitle = Њега треба под хитно кастрирати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|27}} |ShortSummary = На тајном састанку са Матијом Звонимир се тресе од нервозе због последње испоруке дроге коју планирају да обаве. Страхиња и Нада су узбуђени јер ће сазнати пол бебе. Ада је бесна као рис на Луку који није способан да повеже просте чињенице у вези са Софијиним махинацијама. Она се обраћа Брунеру и чека његов одговор - да ли ће у борби коју планира бити сама или не? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 169 |EpisodeNumber2 = 169 |RTitle = После свађе са Софијом Нада пада низ степенице и остаје непомично да лежи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|28}} |ShortSummary = Након што поново исмеје Софију у лице, Дијана добија отворене претње од Софије. Дебељко је очајан јер мора да вози комби у Немачку. Због једног несмотреног геста у тоалету фирме, Надин живот је угрожен. После свађе на степеништу Кан Холдинга и отимања фасцикле са Софијом, Нада пада низ степенице и остаје без свести. Милевица упознаје своју ћерку са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 170 |EpisodeNumber2 = 170 |RTitle = Докторка шта ми је са бебом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|29}} |ShortSummary = Након што се испостави да је Милевицина ћерка потпуни фолирант и да је све само не туњава мамина ћерка, Алекса упада у велики проблем. Сви су забринути због Надиног стања, а Јелена је уверена да је Софија одговорна за њен пад. Брунер инструира Звонимира да заједно са Донком крене у коначни обрачун са породицом Каначки. Матија одлази код Аде и саопштава јој да се огромна количина дроге налази у комбију Кан холдинга који је на путу за Немачку. Он јој убацује црв сумње који води до Дебељка. Нада се буди на болничком кревету и не престаје да пита шта јој је са бебом? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 171 |EpisodeNumber2 = 171 |RTitle = Нада можда никада неће моћи да има децу Дебељка хапси полиција са комбијем пуним хероина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|30}} |ShortSummary = Лила тражи од Вишње да јој помогне да прочепркају по Адиним стварима - једна ће папире, друга телефон. Звонимир долази код Матије и саопштава му да Брунер сумња да су га издали. Софија сазнаје да је Нада изгубила бебу, а њена упорна питања о самом паду буде сумњу код Луке. Мила је посебно забринута што не зна како да саопшти сестри да можда никада неће моћи да има децу... На граници полиција хапси Дебељка са комбијем пуним хероина! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 172 |EpisodeNumber2 = 172 |RTitle = Софија платићу ти колико год да тражиш Нада ти си убила моју бебу ја ћу да ти пресудим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|03}} |ShortSummary = Дебељко завршава у притвору. Док покушава да објасни полицајцима да није нарко дилер и да је само обичан возач, полицајац му прети променом физичког описа. Инспекторка Стана упада у Панчетин стан и на опште запрепашћење укућана започиње претрес. Кад сазна да је Софија пронашла Наду у локви крви, Ади ће се упалити лампица. Софија одлази код Наде у посету и нуди јој новац само да ником не каже шта се догодило на степеништу фирме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 173 |EpisodeNumber2 = 173 |RTitle = Седи доле мафијашице |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|04}} |ShortSummary = Вишња прислушкује разговор између Аде и Вукашина, а кад чује да ће се упутити ка његовом апартману, одлучује да је прати. Полицијски службеници долазе у Кан холдинг и воде Луку на информативни разговор како би утврдили додатне чињенице у вези са Дебељковим диловањем дроге. Инспекторка Стана долази код Аде и обраћа јој се са мафијашице, али Ада не остаје дужна и избацује је напоље... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 174 |EpisodeNumber2 = 174 |RTitle = Дебељко прави хаос у ћелији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|05}} |ShortSummary = У затворској ћелији Дебељко од Комарца сазнаје да је Нада у несрећи изгубила бебу. Вукашин на све начине покушава да скине инспекторку Џелетовић са Дебељковог случаја. Софија и Матија настављају да закувавају чорбу породици Каначки. После свега што је сазнао, Дебељко се попут торнада обрушава на цимере од којих је претходно добио батине и не може да заустави песнице... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 175 |EpisodeNumber2 = 175 |RTitle = Због онога што ће јој Панчета рећи Нада ће се потпуно променити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|06}} |ShortSummary = Брунер јасно и недвосмислено ставља до знања Донки да мора да обнови своје везе са судијом Обреновићем, јер им је неопходан у коначном обрачуну са породицом Каначки. Вукашин саопштава Свицу да му је брат ухапшен и да се прибојава онога што би могло да уследи. Након свега што јој је Панчета у тајности поверила у болници, Нада жели да време проводи искључиво с њом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 176 |EpisodeNumber2 = 176 |RTitle = Страхиња нема лепе вести |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|10}} |ShortSummary = Потиштени Страхиња у пратњи Тиће долази код Панчете и Миле како би им саопштио важну одлуку. Дијана пред новинаркама раскринкава прошлост министарке Милеве која је пре политичке каријере радила као касирка. Нада сазнаје од докторке да највероватније неће моћи да има децу. Дебељко на све начине покушава да докаже своју невиност пред инспектором Цолетом, а Ада прети Матији - ако јој не каже ко му је дојавио да се у комбију налази дрога, мораће то да објасни полицији... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 177 |EpisodeNumber2 = 177 |RTitle = Уна покушава да раскринка Јанка |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|11}} |ShortSummary = Уз Унину свесрдну помоћ, Алекса наставља истраживање у вези са дешавањима у магацину Кан холдинга. Ада врло јасно ставља до знања Брзутки да није пожељна у њеној кући и да неће моћи да долази кад год јој се прохте. Софија ће се згранути када чује да је Матија споменуо њено име у контексту комбија и дроге. Донка се среће са судијом, а Нада се коначно враћа кући... Када инспектор Цоле дође у фирму да разговара са Матијом, сазнаће да је његова жена привела Катарину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 178 |EpisodeNumber2 = 178 |RTitle = Јанко прислушкује разговоре Уне и Миле да ли је Уна у опасности |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|12}} |ShortSummary = Цоле је бесан на супругу - пита је шта треба да уради да би престала да прогони и малтретира Катарину. Станин одговор ће га довести у мат позицију. Мила се захваљује Уни због њеног ангажовања око Дебељка и моли је да буде опрезна. Њихов разговор прислушкује подмукли Јанко. Нада коначно сазнаје шта се догодило Дебељку, а Ада одлучује да се обрачуна са Софијом. Док седе у ресторану и уживају, Лукино и Унино расположење поквариће Матијин долазак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 179 |EpisodeNumber2 = 179 |RTitle = Комарац завршава са ножем у стомаку и то на Дебељкове очи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|13}} |ShortSummary = Тића од Страхиње сазнаје лоше вести у вези са Панчетом. Нада пролази кроз веома тежак период. Поверава се Мили да стално замишља своју нерођену бебу... Од кад је преузео привремену функцију менаџера клуба, Иван почиње да заводи ред и укида на рачун куће, а то многим гостима неће лако пасти... Вукашин планира да пошаље Свица у посету брату у затвор како би га наговорио да преузме улогу заштићеног сведока. Он и не слути да је предухитрен, и да је Комарац убоден ножем у стомак и то на Дебељкове очи... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 180 |EpisodeNumber2 = 180 |RTitle = Инспектор тражи од Страхиње да позове Јанка Тића проси Панчету |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|17}} |ShortSummary = Адина изненадна посета Панчетином дому не прија Алекси: дошла је због Миле и Наде са којима жели насамо да разговара. Док се Катарина емотивно исповеда Јелени, у Кан Холдинг улази Цоле који ће сада коначно чути каква осећања Катарина гаји према њему и биће веома изненађен. Инспектор Цоле захтева од Матије да позове Јанка. Вукашин сазнаје да су Комарца покушали да убију у ћелији. Кад Мила и Нада оду у посету Дебељку, он им саопштава да је видео нешто што није смео и да сада желе да га убију. Тића проси Панчету... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 181 |EpisodeNumber2 = 181 |RTitle = Aда ће полудети када чује који захтев има Комарац |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|18}} |ShortSummary = Уна отворено пита Матију шта жели од ње. Кад види да околиша, она ће изговорити магичну реч: магацин! Како би спречио катастрофу, Матија одлази код Луке и почиње да минира Уну. У затворску болницу, у посету рањеном Комарцу стиже Вукашин. Он жели да зна која су то два услова због којих ће пристати да буде заштићени сведок. Кад Ада чује један од његових захтева, потпуно ће полудети. Иван наговара Панчету да призна Нади да је слагала да има рак. Док Цоле и Катарина у тајности пију кафу, на њих у пролазу налеће Дијана Ерски. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 182 |EpisodeNumber2 = 182 |RTitle = Алекса упада у невиђену клопку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|19}} |ShortSummary = Алекса упада у клопку - не само да ће камера овековечити тренутак пољупца са Жаклином, већ ће то видети и Софија. Он не слути да се иза ове преваре крије министарка Милева. Панчета је једва дочекала својих 5 минута, ставља Страхињу на оптуженичку клупу и преслишава га шта је тачно рекао Тићи. Лука извештава Ади о истрази коју је наводно сам спровео, а у вези са магацином. Вукашин сазнаје за бизарни захтев који је Комарац упутио начелнику полиције. Кад објаве вест о његовој смрти, жели да му донесу новине са читуљама како би видео ко га жали. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 183 |EpisodeNumber2 = 183 |RTitle = Шта мислиш колико вреди моја мртва беба |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|20}} |ShortSummary = За доручком, Лука саопштава вест да је умро Комарац. Када то чује, Вишња пада у несвест, а Тића је једини који јасно сагледава ствари - он верује да је по среди превара. Мила се супротставља Софији и пред Луком је отворено пита да ли је она и даље заљубљена у Алексу. Брунер се спрема да породици Каначки зада последњи ударац. Нада тражи од Софије да уради нешто што једнако нема цену као смрт њене бебе за коју је Софија управо крива. Цоле затиче Матију и Јанка у канцеларији и одводи их на разговор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 184 |EpisodeNumber2 = 184 |RTitle = Жаклина закопава Алексу пред Милом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|24}} |ShortSummary = Инспектор Цоле саопштава Дебељку да је привео Матију и Јанка. Тражи од њега да се присети свих детаља у вези са последњим одласком у сервис. Ада упозорава Вишњу да Лила никако не сме да сазна да се виђа са Вукашином, али прекасно - Лила је све чула. Панчета прави инцидент код Ивана у клубу, али то је је ништа спрам онога што ће Жаклина урадити Алекси у Кан Холдингу и то пред свима! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 185 |EpisodeNumber2 = 185 |RTitle = Хладан туш |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|25}} |ShortSummary = Изреволтиран боравком у полицији, Матија склапа коцкице и сада је уверен да су му Уна и Алекса сместили. Због тога спрема освету. Избезумљен одлази код Уне у канцеларију и закључава врата. Катарина се жали Мили и Јелени да је целу ноћ добијала позиве од Цолета, а одмах затим и са непознатог броја... Вукашин саопштава Вишњи да је Комарац био ХИВ позитиван и да због тог мора да оде код лекара. Сви су срећни што је Дебељко коначно пуштен из притвора. Брунер доноси Ади документа о намерама новог сувласника, али после предлога да наздраве, доживљава хладан туш... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 186 |EpisodeNumber2 = 186 |RTitle = Уна је мета |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|26}} |ShortSummary = Матија и Софија долазе код Луке и наговарају га да отпусти Уну, јер је она намерно предала папире полицији у договору са Алексом, како би се отарасили Матије, али и Луке. Они ће се шокирати када чују да је Уни те инструкције дао управо Лука. Дебељку није јасно како је Комарац умро када га је он спасио после убадања ножем. Вишња је очајна због сазнања о ХИВ-у. Министарка ће непријатно изненадити Донку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 187 |EpisodeNumber2 = 187 |RTitle = У клопци |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|27}} |ShortSummary = Ада упада у Софијину клопку. Кад јој Дијана каже да је Софија покушала да је подмити, Ада креаторки даје инструкције да прихвати прљаву понуду. Али, Ада не слути да је све то део Софијине тактике. Алекса је у небраном грожђу. Након што је прекинуо састанак Донке и Милевице, он долази кући где Мили саопштава да је министарка тражила од њега да се ожени Жаклином. Софија наставља са сплеткарењем, па сада у дуету са мајком, наводи Луку на танак лед и то причом о беби. Ада се коначно састаје са Матијом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 188 |EpisodeNumber2 = 188 |RTitle = Зажалићеш због својих речи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|01}} |ShortSummary = Жаклина наставља да тортурише Алексу, а када му се у Кан холдингу баци у загрљај и почне да се љуби са њим, у канцеларију улеће Мила! Цолетова жена, инспекторка Стана, долази у локал Малдиви како би од Тиће тражила информације о Катарини. Истовремено, Кети саопштава своју теорију Цолету, а он је шокиран. Панчета тражи од Аде да Нади хитно да отказ, али не наилази на разумевање. Уна се конфронтира Матији и добија признање, али и претње! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 189 |EpisodeNumber2 = 189 |RTitle = Вишња добија резултате ХИВ је позитивна али то није све |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|02}} |ShortSummary = Подмукли Матија поверава Брунеру и Звонимиру да се њихов нов проблем зове Уна Христић. Када чује да је управо Уна полицији дала компромитујуће папире, Брунер износи предлог да ће Уну скратити за главу. Брзутка долази код Луке како би му убацила у главу нове планове у вези са бебом. Мила поверава другарицама да је направила хаос кад је саопштила Жаклини да су она и Алекса венчани. Иако Уна покушава да упозори Луку на опасност од Матије и мафије, он није у стању да разуме... Вишња добија резултате - ХИВ је позитивна, али то није све! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 190 |EpisodeNumber2 = 190 |RTitle = Алекса износи Мили неочекиван предлог венчање али стварно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|03}} |ShortSummary = Тића саопштава Катарини да је због ње непријатност и претње од стране инспекторке Џелетовић. Она се поново враћа у Малдиве, али овог пута не одлази празних руку: у станицу води Страхињу. Ада уговара састанак због дешавања у Кан холдингу. Решена је да на њему присуствују и Алекса и Лука. Када сазна да је Вишња ХИВ позитивна и трудна, Лила пада у несвест. Алекса износи Мили неочекиван предлог - венчање, али стварно! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 191 |EpisodeNumber2 = 191 |RTitle = Лука ће са Матијом одиграти на најјачу карту |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|04}} |ShortSummary = Када виша инспекторка Џелетовић дође код Панчете, наћи ће се у чуду. Шокирана је Панчетиним наступом и једва успева да се контролише након флерта који ће доживети. У кревету, Лука пита Софију шта се тачно догодило између ње и Наде. Станин муж саопштава Вукашину да је ухапшен власник сервиса и да је Јанко још у притвору и сад је јасно да је по среди организована мафија. Уна , Алекса и Лука кују план како да доскоче Матији, а Лука ће одиграти на најјачу карту. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 192 |EpisodeNumber2 = 192 |RTitle = Нећу дозволити да моја ћерка буде друга са стомаком до зуба |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|08}} |ShortSummary = Бесна Милевица долази у Кан Холдинг како би преслишала Милу и како би јој окончала илузију. Када се појави Алекса, Милева ће извући кеца из рукава. Донка пребацује Софији што леком који јој је дала није успела да докрајчи Аду, али је кума уверена да има нешто на уму. Пре него што чује њену идеју, у бизнис клуб улази заједнички љубавник судија. На Адин позив, Матија долази у кућу Каначких и тамо затиче Уну. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 193 |EpisodeNumber2 = 193 |RTitle = На помен министарке Милеве Панчета поново пада у несвест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|09}} |ShortSummary = Катарина моли Тићу да пусте причу да су у вези, шта више, да су вереници. На Лукино запрепаштење, Ада се враћа у фирму. Чим поново преузме кормило Кан холдинг, искористиће прилику да Брунер објасни како стоје ствари и да ће у случају да нешто крене по злу са докапитализацијом, он бити у највећем проблему. На помен министарке Милеве, Панчета поново пада у несвест! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 194 |EpisodeNumber2 = 194 |RTitle = Карте се отварају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|10}} |ShortSummary = Након што обавести Луку да им је блокиран рачун, Матија ће бити шокиран реакцијом свога брата, толико да ће побеснети. Вукашин се састаје са инспектором Цолетом и упозорава га да уколико због правила службе буде превише чекао, Брунер може да им утекне. Лука изазива Алексу и тражи од њега да оду код нотара како би се Алекса одрекао Лилиног дела наследства. Софија има план да узме половину имовине Каначких и побегне што пре, али Матија неће дозволити да сам заврши у провалији... Ада се у клубу састаје са амбасадором... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 195 |EpisodeNumber2 = 195 |RTitle = Хаос Алекса и Матија започињу тучу Жаклиница шутира Луку у међуножје па добија шамар од Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|11}} |ShortSummary = Иако је од Аде добио јасну инструкцију да никоме, а нарочито Софији, не открива било шта у вези са докапитализацијом Кан холдинга, Лука у својој брзоплетости то ипак чини. Он и не слути какву ће беду навући на врат. Али његов дугачак језик истртљаће се и пред Страхињом. Сада је јасно зашто је Нада остала без бебе... Када чује Тићину намеру да се ожени Катарином, Панчета ће потпуно побеснети. Вишња саопштава Ади да бебе неће бити, а ова информација ће нарочито погодити Свица. У канцеларији, Алекса и Матија започињу тучу, а након што Жаклина шутне Луку у међуножје, добија шамар од Софије лично. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 196 |EpisodeNumber2 = 196 |RTitle = Луда Брзутка буши Лукине кондоме |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|15}} |ShortSummary = Таман кад помисле да наздрављају, Брунер обавештава Звонимира и Матију да заправо пију за покој душе. Дијана долази код Аде и саопштава јој да цео град прича да су банкротирали. Иван мисли да је Тића због свих гласина у вези са Катарином награбусио код Панчете и да му неће опростити. Мила сазнаје да су се Страхиња и Нада свађали због тога што је свима прећутала да је за смрт њене бебе крива Софија. Након што је ћеркине контрацептивне пилуле заменила обичним, Брзутка буши Лукине кондоме! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 197 |EpisodeNumber2 = 197 |RTitle = Шамарчина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|16}} |ShortSummary = Разговор између Луке и Страхиње не протиче како треба, јер тврди да је Софија у праву и да је својим очима видео да није одговорна за смрт Надине бебе. Непријатност се наставља у дому Каначких где Ада јасно ставља до знања Софији да мамица зна и оно што неко мисли да не зна... Ивану пада мрак на очи када види ко се вратио у Клуб. У разговору са Брунером, Ада започиње тему смрти свог супруга Бошка. Мила удара шамар Софији, а Јанко уцењује Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 198 |EpisodeNumber2 = 198 |RTitle = Време је да син попије оно што је било намењено мамици |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|17}} |ShortSummary = Таман кад Катарина повери Панчети шта намерава да каже инспекторки Стани, у Малдиве улази Цоле. Лука на крајње безобразан начин пропитује Аду у вези са удајом за Ивана. У врло сличној ситуацији наћи ће се Иван коме ће буквицу очитати Алекса. Софија саопштава Матији да је време да заувек реше Луке Каначког. Након пољупца за Катарином, Цоле добија јак ударац у главу! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 199 |EpisodeNumber2 = 199 |RTitle = Да ли ће Иван коначно пољубити Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|18}} |ShortSummary = Панчетин дугачки језик поново ствара неприлике укућанима, поготово Нади, јер Дебељко сазнаје да јој је Софија нешто урадила... Ада жели да што пре сазове седницу Управног одбора али је буни што нема имена чланова. Ипак, она не слути да може доћи до било каквих проблема и задовољна је чињеницом да је у докапитализацији добила приличну своту новца. У разговору са Свицем на тему бебе, Вишња сазнаје да је он преживео велику трагедију. Цоле је одлучио да заигра отворених карата пред својом законском женом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 200 |EpisodeNumber2 = 200 |RTitle = Једна министаркина реченица потпуно ће уздрмати Вукашина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|22}} |ShortSummary = Јанко покушава да изигра Дебељка. Саопштава му да није одговоран за његово хапшење, али да зна ко га све време намешта. Код Луке у канцеларији, Нада инсистира да погледа снимак са сигурносне камере која је забележила њен пад низ степенице. После свих љубавних изјава које је добила од Цолета, Катарина сада добија шамар истине и то од Дијане која тврди да је спавала са Цолетом. Иван и Ада једно другом изјављују љубав, а размену њихове нежности, овековечиће један наручени мобилни телефон... Брунер од Донке добија информацију да се инспектори у полицији поново распитују о Бошковој смрти. Једна министаркина реченица ће посебно уздрмати Вукашина... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 201 |EpisodeNumber2 = 201 |RTitle = Цео град сазнаје за пољубац Иван је очајан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|23}} |ShortSummary = Када му Лука понуди место шефа магацина, Дебељко ће потпуно полудети, јер је уверен да на тај начин жели да се искупи због чињенице да је Софија крива за смрт Надине бебе. Док седи с Матијом у кафићу, Луки прилази Жаклина и просипа му на главу чашу пуну хладног пива, након чега започиње флерт. Дијана долази код Каначких, и пред Лилом и Вишњом саопштава да су камере сасвим случајно поред реке ухватиле Аду и Ивана како се љубе. Убрзо ће за њихово романтично дружење сазнати цео град и Иван је очајан због тога. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 202 |EpisodeNumber2 = 202 |RTitle = Хаос око Ивана Аде и Панчете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|24}} |ShortSummary = Брунера је изнервирао пољубац Аде и Ивана. Због тога што га је ујела за срце, чврсто је решен да јој се освети и удари тамо где зна да ће је болети. За разлику од њега, сви остали верују да се Иван смувао са Панчетом. Софији није јасно како је Лука успео да се полије пивом по глави. Звонимир одлази код Јанка у магацин и почиње да му прети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 203 |EpisodeNumber2 = 203 |RTitle = Матији је одзвонило |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|25}} |ShortSummary = Матија је шокиран Лукином одлуком да на место шефа магацина постави Дебељка. Али том чињеницом ће много већи шок доживети Звонимир који је тек убедио Брунера да Јанка држи под контролом. Вукашин дојављује Ади да је уверен да је у опасности и да је неко прати, а као доказ, шаље јој неколико фотографија. Софија напада Луку због Жаклинице која је сада објавила фотографију из провода са Луком на свом инстаграм профилу... Пре свега Јанко, Милевица и Жаклина иду у Немачку да би се Јанко оженио за Жаклину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 204 |EpisodeNumber2 = 204 |RTitle = Нокаут Панчета крвнички удара министарку Милеву |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|29}} |ShortSummary = Када Ади случајно испадне телефон из руке, фотографију њеног пољупца са Иваном видеће и Вишња. Дијана позива Наду на пиће и захтева да јој исприча све о емотивној релацији своје послодавке са бившим. Узнемирени Лука долази у Малдиве да би се обрачунао са Страхињом. Панчета је спремна за опасну акцију и зато Мили издаје упутства шта да ради и одакле да узме паре у случају да се не врати кући. Кад Дебељко саопшти Јанку да је он нов директор магацина, овај у беснилу одлази да се обрачуна са Матијом. Панчета прекида Адин разговор са министарком. Министарку Милеву Панчета хвата за главу и удара из све снаге! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 205 |EpisodeNumber2 = 205 |RTitle = Ко је нова мета |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|30}} |ShortSummary = Софија поново напиње Луку у вези са прстеном, а узгред сазнаје да ће га добити чим се заврши састанак УО Кан Холдинга. Након што је физички насрнула на сестру, министарку Милеву, Панчета из торбе вади последњи адут. Дебељко доноси нове информације из магацина и дели их са Уном и Алексом. Уверен је да Јанко неће мировати и да се тек спрема олуја јер се управо Јанко састаје са Звонимиром. Инспекторка Џелетовић се појављује на Матијиним вратима и тамо затиче Софију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 206 |EpisodeNumber2 = 206 |RTitle = Уна је отета али то није крај Брунерових изопачености |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|31}} |ShortSummary = Звонимир са поносом показује Брунеру и Матији видео снимак отете и везане Уне. Али то није крај плановима које је креирао Брунер... Док Дијана на све начине покушава да сазна шта је узрок туче Панчете и Милеве, Панчета се исповеда Тићи и признаје му да полусестри и мајци никад неће опростити што су је гурнуле у проституцију! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 207 |EpisodeNumber2 = 207 |RTitle = Када угледа Вукашина Софија почиње да урла |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|1}} |ShortSummary = Софија наводи Матију да да инспекторки Стани неки опипљиви доказ против Брунера. Вукашин тражи од Луке да му прича о Жаклини. Унезверена од свега што јој се десило, Уна утрчава код Алексе и Миле у стан. Кад се коначно довуче кући из швалерације, Софија у дому Каначких затиче Вукашина и почиње да урла. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 208 |EpisodeNumber2 = 208 |RTitle = Није он ја сам |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|5}} |ShortSummary = Донка долази у Кан холдинг како би Луки саопштила страшну истину. Иако јој Лука првобитно ништа не верује, она проналази начин да га придобије на своју страну показујући му уговоре које је потписао, а није ни знао шта потписује. Када Софија упре прстом у Вукашина и каже да ће га тужити због куповине лажног вереничког прстена, Ада је решава сваке сумње и преузима кривицу на себе. Инспектор Цоле од Уне сазнаје детаље њене отмице, али и пуштања... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 209 |EpisodeNumber2 = 209 |RTitle = Страхиња је у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|6}} |ShortSummary = Лука је решен да потпуно излуди Аду: у кућу доводи новог станара Брзутку. Његов гест чак и Софија оцењује као кретенски. Страхиња и Нада одлучују да се фокусирају на прављење бебе, а први корак на том путу је одлазак код лекара. Оно што ће чути ће драстично покварити Страхињино расположење... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 210 |EpisodeNumber2 = 210 |RTitle = Шта ради овај гном у врх софре |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|7}} |ShortSummary = Иван обавештава Алексу да се Божидарка тј. Брзутка на Лукин захтев уселила у кућу Каначких. Лила издаје директиве Вишњи и Свицу да истркељишу ствари нове станарке. Док Донка поверава Звонимиру да је Брунерова битка унапред изгубљена, Жаклина поверава Милеви ко јој се свиђа. Алекса одлази код Луке како би са њим разговарао о ономе што се догодило Уни и како би пронашли начин да је заштите. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 211 |EpisodeNumber2 = 211 |RTitle = Матија је раскринкан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|8}} |ShortSummary = Нада позива Страхињу како би му саопштила своју одлуку. После свега што су сазнали од докторке, она жели да се растану. Кад Донка настави са министарком Милевом разговор о свом проблему са Адом Каначки, наићи ће на мину. Цоле долази у Кан холдинг и недвосмислено ставља до знања Матији да зна да му је Брунер главни шеф. Након што јој саопшти да ће добити телохранитеља, Уна сазнаје од Луке нешто много, много важније... Јанко упада код Алексе у канцеларију и поставља услове... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 212 |EpisodeNumber2 = 212 |RTitle = Maтија признаје Ади заљубљен је у Уну |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|12}} |ShortSummary = Милева унајмљује суспендовану инспекторку Џелетовић да прати њену ћерку Жаклину, али то није све... Ада је запрепашћена чињеницом да постоје индиције које указују да је Матија умешан у Унину отмицу. Ипак, Матија се извлачи тако што сервира тетки још једну лаж - да је морао све то да уради зато што је заљубљен у Уну. Софија преиспитује мајку у вези са пресељењем и жели да зна шта то она и Лука петљају. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 213 |EpisodeNumber2 = 213 |RTitle = Мислим да ти живот виси о концу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|13}} |ShortSummary = Жаклина се обраћа Бају како би прикупила информације о тетка Панчети. Кад чује разговор између Аде и Луке и сазна да Ада управља целокупним новцем и имовином њеног мужа, Софији ће пасти мрак на очи. Успаничена зове Матију и саопштава му да им је пропао цео план. У нервном растројству Софија потеже пиштољ на Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 214 |EpisodeNumber2 = 214 |RTitle = Панчетин шок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|14}} |ShortSummary = На Панчетиним вратима се појављује Жаклиница. Након што се лажно представи и покуша да извуче из ње кога има од породице, Жаклина ће суочити Панчету са болном истином. У изненадну посету Кан холдингу стиже Вукашин поводом разговора са Алексом. То да је Лила залепила Аду за столицу захваљујући Дијанином језику, сазнаће цео град. Након помирења, Матија са Софијом кује план о уцени која ће бити толико страшна да ће Ада морати да јој да све што буде тражила... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 215 |EpisodeNumber2 = 215 |RTitle = Ада добија важне информације |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|15}} |ShortSummary = Ада жели да сазна од Уне да ли између ње и Луке постоје осећања. Милевица добија рапорт од суспендоване инспекторке Стане и сазнаје да њена Жаклиница није уопште дама како се мајци представља, већ да по граду јури дечка који јој се год свиђа. Изнебуха, Дебељко проси Јелену... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 218 |EpisodeNumber2 = 218 |RTitle = Божидарка је шокирана призором из Лукине спаваће собе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|19}} |ShortSummary = Панчета признаје укућанима да јој је Жаклиница сестричина, али за њену емотивну исповест Мила нема разумевања. Брига ипак није оправдана, јер Жаклина завршава у кафани неочекивано са Луком. Њихов сусрет неће проћи незапажено, јер је Стана константно за петама Жаклини. Вукашин врло јасно ставља до знања Ади да мисли да је Матија психопата и да нешто крије. Божидарка у Лукиној и Софијиној вези затиче призор који ће је шокирати! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 219 |EpisodeNumber2 = 219 |RTitle = Алекса изјављује љубав Жаклиници и почиње страсно да је љуби |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|20}} |ShortSummary = Након што запрети Уни, једна Софијина провокација убациће црв сумње да је уплетена у отмицу. Донка наређује Матији да преузме Адине деонице у фирми милом или силом. Њеном пакленом плану иде на руку Лукино пијанство и Адина отворена претња сину да ће сазвати УО фирме и поставити новог директора. Милевица у пратњи Стане долази код Панчете у стан. Звонимир предлаже Ивану да заради додатни новац. Ада на улазу у Кан холдинг затиче Алексу како изјављује љубав Жаклиници и како је страсно љуби. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 220 |EpisodeNumber2 = 220 |RTitle = Готово је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|21}} |ShortSummary = Осим Аде, сцену Алексиног љубљења са Жаклином видеће Лука, али и несрећна Мила која неће моћи да поверује својим очима. Мила саопштава Алекси да не жели више да га види. Жаклиница је ударила и на Лукину сујету - док разговара са њим у фирми, пред Софијом и Уном изговара да је се љубила с њим у кафани. Вукашин позива Милеву и жели да зна зашто му није рекла. Софија се поново састаје с судијом и жели да чује шта је решење. Сама закључује - Ада мора да нестане. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 221 |EpisodeNumber2 = 221 |RTitle = Лука издаје ултиматум Брзутки |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|22}} |ShortSummary = Лука тражи од Матије да га покрије пред свима и каже да је он у шеми заправо са Жаклином, како би се опрао пред Софијом. Вукашин жели да сазна због чега му Милева никада није рекла да је Жаклина његова ћерка. Матија упозорава Софију да су Брунерови људи свуда и зато смишља начин како да их доведе у заблуду. Када од таште сазна да Софија намерава да преспава код мајке у стану, Лука издаје ултиматум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 222 |EpisodeNumber2 = 222 |RTitle = Да ли ће ово бити дефинитиван крај Алексе и Миле |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|26}} |ShortSummary = Чињеница да Мила утеху због његовог пољупца са Жаклином тражи у друштву пријатељица, Алекси улива додатну нервозу. Он не може ни да замисли какве сценарије има Јелена и чиме пуни главу Мили. Кад Стана упадне код Панчете у стан како би Жаклиницу вратила мајци, неће знати шта ју је снашло. Након што Дијана споји коцкице о повезаности Донке и Брунера, лажној бароници се пали аларм и потпуно губи живце а и манире. Између Лиле и Брзутке избија туча. Сцена коју ће Мила затећи у купатилу, потпуно ће је поразити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 223 |EpisodeNumber2 = 223 |RTitle = Да ли ће раскид прерасти у венчање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|27}} |ShortSummary = Када од Јелене сазна да се Дебељко, Алекса, Мила и Страхиња нису појавили на послу, Лука тражи да им свима припреми отказе. Дијана ставља Софији до знања да зна да се видела са адвокатом и да нешто спрема. Ада сазнаје од Ивана да се неспоразум између Миле и Алексе завршио веридбом! Када се у просторијама Кан холдинга појави инспектор Цоле, у Матијиној глави ће се срушити свет... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 224 |EpisodeNumber2 = 224 |RTitle = Први сусрет оца и ћерке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|28}} |ShortSummary = Милева долази код Панчете како би натерала ћерку да се врати кући. Кад не успе у својој намери, на вратима се појављује и Вукашин. Сви увелико планирају Алексину и Милину свадбу, а у улогу организатора се највише унео Дебељко. На Адино изненађење, у њеном дому се појављује Тића са пуним кесама домаћих специјалитета. Док седе у Малдивима и пијуцкају пиће, Панчета одлучује да пред Иваном преваспита Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 225 |EpisodeNumber2 = 225 |RTitle = Софија у Адином телефону проналази материјал за наставак прљавог рата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|29}} |ShortSummary = Док Ада по кући тражи мобилни телефон, не слути да је он већ постао Софијин плен. Након кратког трагања по телефону, Софија схвата да је пронашла нешто интересантно што ће моћи искористити у свом прљавом рату. Док се Жаклина распитује код Панчете о Вукашину, Панчета изражава бојазан да ће им он поново открити неку велику тајну. Кад чује да је Звонимир више пута виђен у Матијином друштву, Ада захтева досијее. Донка тражи од Луке да јој обезбеди канцеларију у Кан холдингу док Дијана инсистира да буде креатор Милине венчанице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 226 |EpisodeNumber2 = 226 |RTitle = Убићу га |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|2}} |ShortSummary = Софија шаље фотографију у Адином телефону ономе кога ће то највише повредити Луку. У налету љубоморе, Вишња изговара двосмислене речи како би Маринку ставила до знања да је љута због онога што је видела и чула. Лука љутито улеће у свој некадашњи дом и удара Ивана, а потом грубо одгурује и Панчету. Донкиним доласком у Кан холдинг, за Кети и Милу почиње пакао... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 227 |EpisodeNumber2 = 227 |RTitle = Алекса улази у кафану и затиче пијаног Луку заслепљеног бесом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|3}} |ShortSummary = Нико не може да верује какав је хаос Лука направио након сазнања да су Иван и Ада у вези. Док се Мила брине због онога што би Алекса могао да уради, Иван се прибојава Лукиног следећег корака, а Адине речи не успевају да га умире. У клубу, Цоле Донки ставља до знања да зна у шта је уплетена. Алекса улази у кафану и тамо затиче пијаног и бесног Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 228 |EpisodeNumber2 = 228 |RTitle = Када одлучи да не учествује у злочину Маријана ће се наћи на Брунеровој листи за одстрел |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|4}} |ShortSummary = Када Свитац дође у Кан Холдинг, Јелени ће од шока клецнути колена. После бурне ноћи и тешког пијанства, Лука у неверици у кревету поред себе затиче мамурног Алексу. Звонимир долази на састанак с Милевицом. Маријана поверава Ади да не жели да буде саучесник у злочину и да је после Брунеровог бесног позива забринута за свој живот. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 229 |EpisodeNumber2 = 229 |RTitle = Ближи се крај ове хорор приче |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|5}} |ShortSummary = Милева поверава Вукашину да мисли да ће је Звонимир уцењивати, али јој он гарантује да док је њега неће му то проћи па за тај посебан задатак ангажује Свица. Дијана наставља да пали ватру и убацује Мили у главу да се Алекса због ње пропио. Таман кад помисле да ће им држати лекције о понашању, Лука и Алекса добијају од Аде информацију о томе да Брунер нешто спрема. Истражујући прљаве послове у Кан холдингу, Уна проналази интересантне доказе који воде ка Матији. Софија приводи крају своју прљаву игру усмерену ка породици Каначки... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 230 |EpisodeNumber2 = 230 |RTitle = Лука позива Уну на дејт |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|9}} |ShortSummary = Панчета сазнаје да је Нада отишла на вештачку оплодњу и љута је што су јој је то прећутано. Ада пожурује Вукашина да што пре заврше оно што су започели у вези с Софијом. Матија добија нову понуду за преотимање богатства Каначких и то од Клаудије. Док се Алекса распитује код Цолета у вези с убиством, Лука не губи време те позива Уну на састанак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 231 |EpisodeNumber2 = 231 |RTitle = Вукашин спрема сачекушу за Звонимира где си шећеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|10}} |ShortSummary = Ада мења стратегију и у борби против Софије почиње да користи услуге инспекторке Стане. Ада жели да осим Софије, Стана контролише и Матију. Брунер захтева хитну седницу управног одбора како би се активирала тачка 7 уговора о докапитализацији. Брзутка долази у Малдиве како би разговарала са Иваном. Када чује шта Жаклина има да јој каже, Милева ће морати да пређе на резервни план - уцену. Вукашин спрема сачекушу за Звонимира... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 232 |EpisodeNumber2 = 232 |RTitle = Ја имам ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|11}} |ShortSummary = Када Панчета затражи помоћ од Лиле у томе да удају Аду, а разведу Луку, наићи ће на неочекивану реакцију и бес. Исто толико ће бити љут и Иван кад чује за план. Баш као што је упозорила инспекторку Стану да Софију не испушта из вида, Ада сада моли Страхињу и Дијану да учине исто. Вукашин признаје Ади да има ћерку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 233 |EpisodeNumber2 = 233 |RTitle = Свилени гајтан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|12}} |ShortSummary = Софија даје Луки да на искап попије детокс сок. Он не слути да ће после њега завршити без свести и да његова подла женица осим спакованих кофера има још један опасан план. Маријана улеће код Матије у стан и забрањује му да изађе напоље, јер је сигурна да му је Брунер спремио свилен гајтан. Страхиња саопштава Нади да више не може овако... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 234 |EpisodeNumber2 = 234 |RTitle = Ја сам увређена жена коју је муж преварио са типом на њене очи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|16}} |ShortSummary = Страхиња ставља до знања Уни да мисли да је заљубљена. Лила је шокирана призором Луке и другог мушкарца у кревету, док Софија хистерично урла због тога што га је наводно затекла у превари. Она одлази у дом Каначких како би Ади и укућанима испричала шта се догодило и показала Лукине компромитујуће фотографије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 235 |EpisodeNumber2 = 235 |RTitle = Некоме се смеше батине |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|17}} |ShortSummary = Жаклина открива Нади да је у тајности послала њене моделе Ади Каначки, али Аду ће ипак много више занимати шта има да јој каже Стана у вези с Матијом и Софијом. Потпуно ван себе, Лука моли Милу да дође код њега, али она није једина која се запутила у хотел... Између Панчете и Јелене избија куршлус око Маринка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 236 |EpisodeNumber2 = 236 |RTitle = Софија те је наместила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|18}} |ShortSummary = Панчета наговара Тићу да спава са Дијаном Ерски. Када се устреми на Аду, Брзутка ће доживети неочекивану реакцију, али то је само почетак. Њен сусрет са Матијом проћи ће много горе Алекса после много убеђивања објашњава Луки да га је Софија наместила. Док се поверава свом доскорашњом љубавнику, Софија не слути да је Матија прешао у супарнички тим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 237 |EpisodeNumber2 = 237 |RTitle = Вукашин ће полудети када у Лукином кревету угледа Жаклину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|19}} |ShortSummary = Жаклина ће случајно чути део разговора између Миле и Ивана, па ће се упутити према хотелу у коме Лука лечи своју депресију и тугу. Кад се угледају на вратима, нико неће ни покушати да спречи неизбежан налет страсти. Вукашин наставља да спроводи свој план, а у случају с рецепционером, главну улогу одиграће Маринко. Софија врбује Лилу да на суду сведочи у њену корист. Кад у Лукином кревету затекне сопствену ћерку, Вукашин ће полудети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 238 |EpisodeNumber2 = 238 |RTitle = Да ли ће Лукине порнографске фотографије осванути на телевизији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|23}} |ShortSummary = После бурне ноћи проведене с Луком, Жаклиница долази кући, али уместо топле добродошлице, чека је Панчетина критика. Очајни Вукашин препричава Милевици шта је видео, али не наилази на њено разумевање. Софија напушта дом Каначких, а Дебељко саопштава Јелени да је ћорава као кртица. Клаудији нуде Лукине фотографије са мушкарцем у кревету како би их објавила на својој телевизији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 239 |EpisodeNumber2 = 239 |RTitle = Ада уручује Софији поклон за растанак јеси ли сад срећна |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|24}} |ShortSummary = Вукашин ван себе саопштава Ади да је затекао Луку у кревету са Жаклином. Пијан Дебељко прави општу конфузију код Тиће у локалу. Оптужује Панчету да је крива што је Маринка спојила са Јеленом. Пре него што напусти кућу Каначких, Ада ће са одушевљењем уручити Софији поклон за растанак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 240 |EpisodeNumber2 = 240 |RTitle = Кево убићу ти ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|25}} |ShortSummary = Када понуди Софији да ће њеног брата лако вратити у затвор ако им буде стајао на путу, Матија ће чути неочекивано признање и биће шокиран. Вишња наставља са љубоморним испадима пред Маринком. Док руча са сином који је изашао из затвора, Божидарка ће сазнати за његове намере - брат планира да убије сестру! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 241 |EpisodeNumber2 = 241 |RTitle = Ко је све трудан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|26}} |ShortSummary = Милева Танкосић прави нову ујдурму. Долази код Аде и провоцира Вукашина да ће добити зета и постати деда. У гинеколошкој ординацији Нада и Страхиња сазнају важне вести. Брунер мења тактику и прави потпуни заокрет у плановима. Тражи од Јанка да за њега убије! Ада хвата Матију у прислушкивању веома важних информација, а Софија добија напад мучнине... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 242 |EpisodeNumber2 = 242 |RTitle = Лука изводи Уну у кафану и пева јој на руском |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|2}} |ShortSummary = Узнемирена због свега што је чула, Панчета у кафићу саопштава Ивану и Тићи да је Вукашин отац Жаклине и да ту информацију нико не сме да сазна. Матији се не свиђа што је Софија све ставила на коцку надајући се позитивној одлуци судије Обреновића. Вукашин озбиљно прети Максиму и упозорава га да ће лоше завршити уколико направи неку грешку. Лука изводи Уну на романтичну вечеру у кафану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 243 |EpisodeNumber2 = 243 |RTitle = Вукашин ће полудети када од Лиле чује да Лука планира да ожени Уну |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|3}} |ShortSummary = Побеснели Маринко се појављује код Матије у канцеларији. Уна доводи пијаног Луку, а у ходнику их затиче Лила. Кад Мила чује да је Дијана пристала да на њено место у Кан холдингу запосли Жаклину, предочиће Нади да је потенцијално направила велики проблем. Донка ће полудети када схвати да је Ада ипак заказала седницу управног одбора. Вукашин ће највише полудети када схвати да Лука после Жаклине петља са Уном и да планира да је ожени чим се разведе! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 244 |EpisodeNumber2 = 244 |RTitle = Софија схвата да је разведена и да није добила ништа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|4}} |ShortSummary = У жељи да се ушлихта Ади и покаже како је одбрусила Донки, Јелена уместо видео снимка свог разговора са Донком, Ади шаље своје експлицитне снимке под тушем. Док седи са судијом у ресторану, Софији прилазе Вукашин и Ада. Она схвата да је доживела издају, али још не слути њене размере. Први дан на новом послу, Жаклина сазнаје да се од ње очекује да буде шпијун. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 245 |EpisodeNumber2 = 245 |RTitle = Нећу очима да га видим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|5}} |ShortSummary = Разгоропађена Софија улеће код Матије у канцеларију. Не видевши Луку који се сагнуо да дохвати телефон са пода, Софија насрће на свог љубавника претећи да ће свима све рећи. Сада Лука поставља питања! После свега што је чуо, он жели да јој отпусти брата из фирме, али га у томе спречава Ада. Звонимир долази у посету Матији и саопштава му да је виђен за одстрел. Софија је у нервном растројству... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 246 |EpisodeNumber2 = 246 |RTitle = Ада тражи од Маринка да стави под надзор Луку Уну и Жаклину али касно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|9}} |ShortSummary = Вукашин саопштава Максиму да је предао тужиоцу сва документа и да се тужилац пита каква је то особа спремна да рођеног брата стрпа у затвор и то невиног! Док Софија очајава, мајка јој доноси тест за трудноћу, гарантујући јој да ће је две црте вратити у игру. Ада тражи од Маринка да надзире Луку, Уну и Жаклину, али касно... Жаклина улеће у канцеларију код Луке и почиње да га љуби пред шокираном Уном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 247 |EpisodeNumber2 = 247 |RTitle = Лука и поред претњи не губи време |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|10}} |ShortSummary = Матија улази у нови конфликт са Алексом. Жаклина је љубоморна и упозорава Луку да ће Уни бити боље да се склони далеко од њега.Због свега што је видела и чула, Уна плаче у тоалету Кан холдинга, а утеху јој пружа Мила. Тића долази у сукоб са Панчетом. Ада је одушевљена Надиним цртежима, али не слути ко се крије иза њих... Док Алекса изводи Милу у ресторан како би коначно и на миру разговарали о свадби, Лука не губи време са Уном... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 248 |EpisodeNumber2 = 248 |RTitle = Хаос у најави |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|11}} |ShortSummary = Уна јасно ставља до знања Луки да јој не прија то што он није раскрстио са другим женама у свом животу. Ада уручује Клаудији УСБ са интересантним снимком уз налог да свима исприча и покаже шта је на њему. Божидарка не одустаје од Софијине трудноће и моли је да уради тест да би потврдила оно што осећа. Софија је не слуша те са кофером одлази у непознатом правцу Жаклиница се жали мајки на Луку, а и Лука на њу код Аде. На несрећу, њиховом разговору присуствује и Вукашин који због свега изреченог упада у расправу са Лилом. Док се Матија дере на Божидарку захтевајући да му каже где је Софија отишла, у стан улази Максим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 249 |EpisodeNumber2 = 249 |RTitle = Ко пуковник ко покојник |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|12}} |ShortSummary = Лука је шокиран кад схвати да Жаклина нема намеру да одустане од њега, али још више ће га изненадити чињеница да она верује да су у вези. Да ствар буде гора, у посету му долази и Панчета. Немоћ коју осећа због ситуације са Жаклином, Вукашин ће покушати да преброди помоћу Адиних савета. Вишња не успева да исконтролише своју љубомору пред Маринком. Сусрет са Максимом, Матија још дуго неће заборавити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 250 |EpisodeNumber2 = 250 |RTitle = Убио си га |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|16}} |ShortSummary = Инспектор Цоле не зна како да дође до крунског доказа против Брунера, али зато Брунер зна како да настави игру. Зове Звонимира да Јанка уведе у њихове послове. Након Панчетиних претњи и свега што је у међувремену сазнао, Лука у фирми удара Матију. Он незгодно пада и губи свест. Док окрвављене главе лежи на поду фирме, из лифта излази Донка и оптужује Луку за убиство. Неочекивано, за оно што се десило, Жаклина пред бароницом лажно оптужује себе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 251 |EpisodeNumber2 = 251 |RTitle = Оптужићеш Луку да је покушао да те убије а ја ћу бити сведок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|17}} |ShortSummary = Док лежи у болничком кревету, Матија не престаје са лагањем и изигравањем жртве, али Ада ставља тачку на његову жалопојку. Вукашин је бесан што је Жаклина преузела кривицу за оно што се десило Матији, а Панчета трчи да долије уље на ватру. Донка и Звонимир долазе у болницу да Матији понуде нагодбу, пре него што га полиција саслуша. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 252 |EpisodeNumber2 = 252 |RTitle = На састанак са Адом долази неочекиван гост |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|18}} |ShortSummary = Лука пита Жаклину како да јој се одужи за све што је урадила за њега, али да ли ће му се свидети то што она има на уму? Панчета тражи од Тиће да јој буде саучесник у њеној новој суманутој идеји. Након Матијиних упозорења, Маријана открива своје адуте и саопштава му своја правила. По анонимном договору за састанак, код Аде у кућу стиже Нада у пратњи Жаклине. Јанкове претње упућене Дебељку чуће још неко... Матија је шокиран кад сазна од Божидарке да је Софија можда остала у другом стању! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 253 |EpisodeNumber2 = 253 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|19}} |ShortSummary = Мили је преко главе Јелениног забијања главе у песак и зато јој пред Маринком саопштава да је Дебељко воли. Када му каже шта је урадила, Дебељко ће се у Малдивима срушити као свећа. После Донке и Звонимира, Матији нагодбу нуди и Алекса. Клаудија се састаје са министарком и тражи од ње да се види с Матијом како би разговарали о ситуацији која се догодила између њега и Жаклине. Милеви је јасно да јој прете. Јанко пребија Луку у канцеларији. Док Уна Луки вида ране, у канцеларију упада Жаклина којој ово не одговара. Матија поверава Ади да су Донка и Звонимир били у болници и да су му понудили да буде Брунеров шпијун. Аду ипак више интересује шта му је понудио Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 254 |EpisodeNumber2 = 254 |RTitle = Божидарка сазнаје где јој је ћерка Нада добија јаке болове |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|23}} |ShortSummary = У бесу Жаклина упада код Уне у канцеларију и започиње свађу. Ставља јој до знања да је Лука њен. Милева се састаје са Матијом и нуди јој помоћ да уклоне Уну. Јелена је уверена да је Мила смислила да је Дебељко заљубљен у њу зато што јој се не свиђа Маринко и зато што је љубоморна. Кад се сретне с Донком, Божидарка је на трагу Софији. Нада добија болове... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 255 |EpisodeNumber2 = 255 |RTitle = Стиже Донкин кец из рукава |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|24}} |ShortSummary = Маринко је одлучио да преузме кораке. Његова чежња за Вишњом предуго траје и зато више не околиша него јој чврстим загрљајем показује колико му значи. Страхиња проналази Наду на поду у боловима. Донка вади кеца из рукава и изненађује све својим предлогом за директора Кан холдинга. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 256 |EpisodeNumber2 = 256 |RTitle = Ликује осветница све док се не појави Жаклинина песница |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|25}} |ShortSummary = Донка враћа Софију у игру као заменика директора Луке Каначког. Сви су запрепашћени, а посебно Лука. Софија је срећна кад женама у фирми саопшти да је она заменица и Матији објасни да њих двоје више не постоје. Ипак, Жаклина јој стаје на пут и то користећи песнице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 257 |EpisodeNumber2 = 257 |RTitle = Таман кад је смислила суров план гласине да ће постати бака пренеразиће Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|26}} |ShortSummary = Иако је само Брунеров пион, Софија сматра да је њена нова позиција у фирми игра на све или ништа. Да би јој забиберила боравак у Кан холдингу, Ада одлучује да укључи још једног играча - Софијиног брата који добија задатак да буде њена сенка! Једна вест која јој стиже од Ивана избациће Аду из такта - Софијина трудноћа. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 258 |EpisodeNumber2 = 258 |RTitle = Лука добија три шамара има две труднице а Вукашин признаје Жаклина је моја ћерка |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|30}} |ShortSummary = Лука је шокиран кад му Ада саопшти да ће постати двоструки тата јер су Софија и Жаклина трудне. Информације се брзо шире, па Панчета преноси Жаклини да је Софија трудна с Луком. Ипак, остаје пренеражена кад од Аде сазна да је и њена Жаклина у другом стању с Луком. У општој пометњи, Вукашин саопштава Луки да је Жаклина његова ћерка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 259 |EpisodeNumber2 = 259 |RTitle = Рећи ћеш да си га ти убила иначе ће овај нож да заврши |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|31}} |ShortSummary = Максим обавештава мајку да је поднео кривичну пријаву против сестре за убиство оца. Када Вукашин запосленима представи нове колеге Маринка и Стану, Катарини неће бити добро... Брзутки је за петама Јанко, који јој уз претњу ножем тражи да сина убеди да Софија није крива. Док су сузама саопштава Луки своју одлуку, Унине аргументе чуће и Жаклина... На Донкин позив, у Кан холдинг стижу стручњаци из иностранства... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 260 |EpisodeNumber2 = 260 |RTitle = Ада не зна шта јој је чинити са Бошковом децом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|1}} |ShortSummary = Након сазнања да је њен покојни супруг Бошко имао двоје ванбрачне деце и да ће они сада по Донкином налогу почети да раде у Кан холдингу, Ада не зна шта јој је чинити. Али зато Софија зна и јасно им даје инструкције на кога да обрате пажњу... Вукашин хвата Вишњу и Маринка у страсном загрљају, али не успева да спречи да ту исту сцену види и Лила. ​ |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 261 |EpisodeNumber2 = 261 |RTitle = Кад угледа Вида Уна пада у несвест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|2}} |ShortSummary = Бошкова ванбрачна деца Нора и Вид, на ручку са Донком, Софијом и Звонимиром полако почињу да схватају закулисне радње опасне екипе и зато кују сопствени план. Дијана поново пали ватру, овога пута мета је Матија. Она му пуни главу идејом да би Ада лако могла свој део наследства планиран за Матију, да преусмери на своје нове пасторке. Кад угледа Вида у ходнику Кан холдинга, Уна пада у несвест... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 262 |EpisodeNumber2 = 262 |RTitle = Он је један од оних људи којих се треба плашити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|6}} |ShortSummary = Вукашин је решен да истера ствари на чистац и о томе обавештава Милену. Одлучио је да каже Жаклини да је он управо њен отац. Док шармира колегинице по фирми својом добром меморијом, Вид се прави да не познаје Уну и чак јој пружа руку како би јој се представио. Ада се плаши да ће близанци морати да буду подвргнути ДНК анализи како би се утврдило да ли је Бошко заиста био њихов отац. У сузама, Уна долази код Аде и признаје да је у Америци била са Видом али се он тада звао Марко. Уну брине чињеница да Вид има материјал којим ће је уцењивати... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 263 |EpisodeNumber2 = 263 |RTitle = Упркос опасности на коју га упозорава Алекса инсистира да га Клаудија одведе до Брунера |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|7}} |ShortSummary = Софија враћа Јанка у игру и поставља га на место Дебељковог заменика. Жаклина долази у изненадну посету Ади и саопштава јој да не воли кад је поистовећују с мајком и да је она иста свој покојни отац. Њихов разговор чује и Вукашин који одлучује да прекине круг лажи и да Жаклини саопшти истину. Упркос опасности на коју га упозорава, Алекса инсистира да га Клаудија одведе код Брунера. Кад близанци питају за своје канцеларије у Кан холдингу, добиће у лице сасвим неочекиван одговор од Луке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 264 |EpisodeNumber2 = 264 |RTitle = Лука насрће на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|8}} |ShortSummary = Дијана напада Наду и оптужује је за плагијате цртежа. Када у Унину канцеларију уђе Стана како би поставила камеру, Вид ће тражити од бивше инспекторке да је уклони, али њен одсечан одговор му се нимало неће свидети. У већ узбуркану атмосферу Кан холдинга, нове таласе уноси нови запослени радник Максим Шубаревић. На састанку са Маријаном, Ада захтева нове потезе у вези са Брунером. Након одвратних увреда на његов рачун, Лука насрће на Софију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 265 |EpisodeNumber2 = 265 |RTitle = Дијана добија озбиљно упозорење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|9}} |ShortSummary = Дијана затиче занимљив призор у Жаклининој канцеларији - Вид креће у акцију! Ипак, креаторка неће стићи превише да се радује врућем трачу јер од Страхиње добија последње упозорење - ако не престане да малтретира Наду, Ада ће сазнати неке занимљиве детаље о њој... Када Мила обавести Алексу да у фирми почиње да ради Софијин брат, сазнаће да је и то део Адиног великог плана... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 266 |EpisodeNumber2 = 266 |RTitle = Волим те мала |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|13}} |ShortSummary = Брунер ангажује Донку да се једној важној особи увуче у кревет и тако му да алиби. У дом Каначких долазе Матија и Клаудија како би целој породици саопштили да су се венчали. Лука и Уна се топе у близини једно другог, а Лука признаје оно што му лежи на срцу. Тића ће се шокирати када схвати ко улази у његов локал... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 267 |EpisodeNumber2 = 267 |RTitle = Чујем да ћеш постати отац биће их најмање двоје |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|14}} |ShortSummary = Тића обавештава Ивана да Малдиви иду на добош. Дијана информише особље Кан холдинга да се Матија тајно венчао Клаудијом и да чекају бебу. Софија ставља Матијину руку на свој стомак и открива му да ће постати отац двоје деце. Цоле добија важну информацију и дели је са Алексом, док Милева и Ада укрштају копља у клубу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 268 |EpisodeNumber2 = 268 |RTitle = Страхиња сазнаје истину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|15}} |ShortSummary = Маријана појашњава Ади моменат Матијиног и Клаудијиног венчања. С једне стране, њих двоје желе Адине паре, а са друге, од Брунера желе.. Тужна због свега што се десило, Жаклина се поверава Нади, очајна што је Лука не воли. Док се поверава Ивану због проблема са Софијом и кафићем, Страхиња ће коначно сазнати шта отац крије од њега... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 269 |EpisodeNumber2 = 269 |RTitle = Сада су готови |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|16}} |ShortSummary = Након што Лука затражи од Вида да изађе из канцеларије како би разговарао са Уном, чуће нешто што ће му запарати уши. Уна поверава Ади да је веома уплашена да Лука не сазна да је у Америци била у вези са Видом, а од ње добија савет који јој се неће претерано допасти... Страхиња и Тића покушавају да освесте Тићу који лежи на поду Малдива. Вид нема стида, па са мувања Жаклине и Уне, прелази на Милу. Матија поново завршава у Софијином кревету, а овога пута њихов занос биће овековечен камером. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 270 |EpisodeNumber2 = 270 |RTitle = Клаудија подноси извештај Брунеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|20}} |ShortSummary = Из телефонског разговора са Милевом, Вишња и Лила случајно сазнају да је Жаклина Вукашинова ћерка. Алекса подноси Ади извештај у вези са посетом докторовој жени која је на самрти. Иако свесни да су шансе мале, обоје се надају да ће им пре смрти рећи ко је убио њеног мужа, али и Бошка. Клаудија подноси извештај Брунеру и том приликом додатно закопава Матију који и не слути да је само пион у њиховој бескрупулозној игри. Цоле изводи Катарину на вечеру и показује јој папир на ком пише да је коначно слободан, али слободи се подједнако радује и Стана која насред Кан холдинга флертује са Маринком. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 271 |EpisodeNumber2 = 271 |RTitle = Жаклина сазнаје истину на најгори могући начин од Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|21}} |ShortSummary = Софија директно тражи од Норе да смести Алекси. Због односа између Луке и Алексе, Жаклина је веома несрећна. Звонимир упозорава Матију да је на Брунеровој листи за одстрел. Вид провоцира Луку да уради ДНК тест како би се проверило да ли је он уопште Бошков син. По завршетку састанка са Вукашином и Алексом, Софија намерно испушта папире како би под столом оставила свој мобилни телефон подешен на аудио снимање. Софија Жаклини открива ко јој је отац. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 272 |EpisodeNumber2 = 272 |RTitle = Жаклина завршава са Видом у кревету Маријана проналази експлицитни видео Матије и Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|22}} |ShortSummary = Лукину нервозу после непријатног разговора са провокатором Видом, излечиће Ада која му јасно ставља до знања да не постоји ни промил шансе да Лука није Бошков син. На степеништу Кан холдинга Вид сусреће своју нову жртву, рањиву и уплакану Жаклину којој се цео свет срушио пред очима. Она тражи да је одведе негде, па заједно завршавају у кревету хотелске собе. Кад Брзутку затекне са Милевицом у кафани, Вукашин ће брже-боље отерати је уз поруку да јој се ћерки црно пише. Након Тићиног изласка из болнице, Панчета инсистира да јој Тића каже какав је то био стрес због кога није умало умро. У Клаудијином телефону, Маријана проналази компромитујући снимак - Матију и Софију у врелој акцији! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 273 |EpisodeNumber2 = 273 |RTitle = Клаудија је сатерана у ћошак Матија јој прети убиством |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|23}} |ShortSummary = Вукашин прича Ади своју тужну причу - Жаклина је сазнала да јој је он отац, заљубљена је у мушкарца који воли другу и на крају је отишла са Видом. Очајан, завршава у кафани и то са Лилом. Тића жели да објасни Страхињи због чега му је позлило и саопштава му да му је мајка у лудници. Забрињава га највише чињеница да доктори мисле да је њена болест наследна. Када му се пожали да је боли глава, Жаклина од Вида добија таблете од којих е јој наводно бити боље... Матија прети Клаудији убиством... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 274 |EpisodeNumber2 = 274 |RTitle = Максим губи контролу и подиже руку на Софију али уместо сестре удара мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|27}} |ShortSummary = Звонимир сазнаје ко је тражио да Клаудија буде окупана вином. Маријана одлази код Аде и саопштава јој шта је видела у Клаудијином телефону. Иако делимично шокирана оним што је чула, Ада не губи време, већ прави замку. У жељи да се обрачуна са Софијом због онога што је приредила Жаклини, Максим наседа на провокације и диже руку на сестру, али стицајем околности удара мајку која завршава на поду... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 275 |EpisodeNumber2 = 275 |RTitle = Овај УСБ те може одвести на вишегодишњу робију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|28}} |ShortSummary = Ван себе од страха и стреса, Матија улази у конференцијску салу Кан холдинга и прекида Адин састанак са Алексом и Луком да хоће да га убију. Уместо емпатије, увиђа Адину реакцију која показује да је његовој глуми дошао крај! Кад угледа Вида и Милу у ресторану, Дијана прави невиђени скандал. Максим нуди Нори несвакидашњу понуду. Како би повратила Жаклинину наклоност, Панчета даје сама себи читуљу у новинама. Страхиња саопштава друговима да ће Нада можда морати да абортира. Ада показује Матији УСБ који га може послати на вишегодишњу робију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 276 |EpisodeNumber2 = 276 |RTitle = Мила упада у канцеларију Дијане Ерски и прети јој |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|29}} |ShortSummary = Дијана Ерски говори Алекси да је Мила била на ручку са Видом, због чега је он љубоморно напустио канцеларију. Ада је позвала Матију и предочила му шта се све налази на УСБ и предала му дневник његове мајке у којем се налазе разлози зашто га Ада још увек штити од затвора. Клаудија показује Софији снимак секса са Матијом. Мила упада у Дијанину канцеларију и прети јој... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 277 |EpisodeNumber2 = 277 |RTitle = Нада сазнаје болну истину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|30}} |ShortSummary = Када види да Звонимир узнемирава Аду у ресторану, Иван губи живце и насрће на њега. Због претњи и новца који јој Клаудија тражи, Софија издаје наређење Јанку, али не рачуна дса је ће јој он одбити учинити услугу. Од докторове супруге која је на самрти, Алекса добија информације које ће му само додатно унети немир у живот. Без речи, Вукашин долази код Вида... Ада се не зауставља, решена је да све истера на чистац: позива амбасадора и саопштава му да зна да је у клуб ушао празног кофера, а изашао са кофером пуним пара. Нада сазнаје болну истину... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 278 |EpisodeNumber2 = 278 |RTitle = Шамар за памћење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|4}} |ShortSummary = Дијана је дошла код Аде да јој постави ултиматум или она или Мила! Али Дијана није једина која жели обрачун са Милом, ту је и Жаклиница. Вукаши објашњава свој план Милеви и каже јој да под хитно мора да делује, али не са политичке позиције, већ са позиције луде таште. Иако је тражила да прекину сваки контакт, Маринко не одустаје од Вишње што за последицу има и пољубац! Звонимир ће бити сатеран у ћошак кад се нађе између две ватре: Цолета и Стане. Клаудија се неће осећати толико самопоуздано када схвати да Матија зна нешто што она не зна... Софија добија шамар за памћење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 279 |EpisodeNumber2 = 279 |RTitle = Никад нећеш погодити кога сам ти довела |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|5}} |ShortSummary = Ада ће бити ван себе од шока када види кога јој је Лила довела! Уна је сигурна да се нешто дешава са Матијом, али не успева да схвати шта он спрема. Пошто се договорила са Вукашином, Милева започиње реализацију свог плана и одлази да испрепада будућег зета Вида. Софији се неће свидети шта ће Брунер имати да каже, нарочито кад јој стави до знања да зна да је покушала да се реши Клаудије. Како би себи подигла морал, Софија позива Нору и саопштава јој да је време да Алекса постане лош момак. Жаклина долази код Панчете... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 280 |EpisodeNumber2 = 280 |RTitle = Рећи ћеш ми све што знаш о мојој мајци |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|6}} |ShortSummary = Вишња схвата да Филипов долазак није случајан и да је Лилина намера да Аду на тај начин одвоји од Ивана. Док присно седе на ручку у Клуб изненада долази Иван, а сцена коју затиче неће му се нимало свидети. Због тога се Ада одлучује на радикалнији потез. Софија предаје кофер Клаудији која је решена да настави мучење. Када схвати да се Жаклина није вратила, већ да је само дошла да је види, Панчети ће препући срце. Матија долази код Дијане захтевајући да јој каже све што зна о његовој мајци... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 281 |EpisodeNumber2 = 281 |RTitle = Јесте ли ви нормални |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|7}} |ShortSummary = Док се Жаклина све више зближава са Видом, Милева се обраћа Маријани за помоћ у вези са ћерком и њеним изабраником. Кад коначно отвори кофер са новцем, Клаудија ће схватити колико је потценила Софију. Након што заврши у кревету са Орландом, министарка га упозорава да никоме не сме да каже за њихову тајну. Иванову и Адину романтичну вечеру изненада прекидају Лука и Уна са Алексом и Милом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 282 |EpisodeNumber2 = 282 |RTitle = Када сте вас двоје мислили да ми кажете да сте били у шеми |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|11}} |ShortSummary = Луки неће бити добро кад налети на Адину дрскост. Кад у свом дому угледа збуњену Нору, Ада ће бити више него изненађена. Матија нема намеру да одустане од својих пакосних планова, па сада плете мрежу око Луке, пунећи му главом причу да су Вид и Уна били заједно док су живели у Америци. Лука одлази у њихову канцеларију и пита их када су мислили да му кажу да су били у шеми. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 283 |EpisodeNumber2 = 283 |RTitle = Докторова жена стиже у дом Каначких |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|12}} |ShortSummary = Након што прекине Видов и Маријанин дејт, Жаклина полива конкуренткињу водом. Максиму се неће свидети покушај дириговања који Брунер спроводи преко Донке. Када претера са недоличним понашањем, Лука од Аде добија шамар. Матија бива запрепаштен кад сазна да је Лила дала Ади дневник његове мајке. Докторова жена стиже у дом Каначких. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 284 |EpisodeNumber2 = 284 |RTitle = Лука пати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|13}} |ShortSummary = Брунер позива Звонимира како би му саопштио план деловања након ексхумације тела Бошка Каначког. Стана уцењује Маринка и прети да ће рећи Вукашину за његов проблемчић. Докторовса жена предаје Ади нотес свог покојног мужа у коме је бележио све обдукције које је вршио, као и диктафон. Док се Лука опија због Уне, у кафану улази Максим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 285 |EpisodeNumber2 = 285 |RTitle = Ада не може да поверује у то што се десило |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|14}} |ShortSummary = Софија ће полудети кад јој Нора саопшти да је поцепала папир са Алексиним бланко потписом. Док седи на ручку са Милом и Уном, Вукашин јавља Ади да је ексхумација завршена, али наставак његове приче оставиће је без текста. Донка упозорава Божидарку да обузда сина, а Милева наређује Дијани да Жаклиницу како зна и уме задржи у Кан холдингу. Збуњени Вукашин не зна шта да мисли због свега што се десило са Бошковом ексхумацијом, а Вид не може да обузда бес. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 286 |EpisodeNumber2 = 286 |RTitle = Бедници ископали сте мртвог човека |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|18}} |ShortSummary = У полицијској станици разјарени Вид започиње вербални окршај са Луком, а након што му каже да ће његова мајка мафијашица трунути у затвору, Лука без пардона узвраћа ударац песницом. Донка је једва дочекала својих 5 минута, па тако у клубу са задовољством саопштава Ивану да му је девојка ухапшена. Ада је шокирана оним што слуша у притвору, а инспектор јој таксативно наводи која сва кривична дела јој стављају на терет. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 287 |EpisodeNumber2 = 287 |RTitle = Адин живот виси о концу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|19}} |ShortSummary = У разговору са Видом, Жаклина изражава сумњу да постоји могућност да крађу Бошкових посмртних остатака није извршила Ада, већ неко ко се плаши негативног резултата теста. Вукашину неће бити право када схвати да му Вишња пребацује за Адино хапшење. Лила има сумануту идеју, па са личном картом одлази у полицију и признаје инспектору да је она украла тело Бошка Каначког. Звонимир обавештава Јанка да је дошло време... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 288 |EpisodeNumber2 = 288 |RTitle = Јанко нека делује |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|20}} |ShortSummary = После Лиле и Панчета долази код инспектора како би дала изјаву. Вукашин и Дода предају Цолету интересантан снимак на ком се налази кључан човек директора гробља. Максим ће чути веома важну информацију, Донку која издаје Брунерово наређење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 289 |EpisodeNumber2 = 289 |RTitle = Вукашин доноси нове лоше вести |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|21}} |ShortSummary = Луди Бајо провоцира Ивана и оптужује га за саучесништво са Адом. Максим упозорава Нору да се на пар дана склони из града, јер мисли да ће трпити невероватне притиске, али она не намерава да га послуша. Управо због тога улази у нови конфликт са Видом. Вукашин доноси нове лоше вести... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 290 |EpisodeNumber2 = 290 |RTitle = Иди код свог оца у затвор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|25}} |ShortSummary = Маријана обавештава Аду да њени пријатељи нису успели да лоцирају Брунера. Након што га је Максим обавестио о томе шта Вид намерава, Алекса упада у канцеларију код Норе и узима лажни документ. Кад се Стана и Маринко у ресторану случајно сретну са Цолетом и Катарином, Катарина ће схватити да је Цоле љубоморан на своју бившу жену и пашће јој мрак на очи. Покушавајући да убеди тетку да ће учинити све да јој докаже да је више не лаже, Матија ће добити конкретан захтев од Аде - да оде код свог оца у затвор. Брунер отворено прети Клаудији и саопштава јој да ће је брутално казнити. Додина идеја са пожаром донеће резултате! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 291 |EpisodeNumber2 = 291 |RTitle = Стиже унуче |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|26}} |ShortSummary = Тића добија савет од Наде да Страхињи каже истину. Вукашин предаје свом пријатељу из полиције УСБ са важним доказима које је прикупио. После панике и лажног пожара у клубу, Клаудија схвата да јој је неко украо телефон. Сви ће бити шокирани кад од Брзутке чују да ће она и Ада постати баке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 292 |EpisodeNumber2 = 292 |RTitle = Ивана убадају ножем у леђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|27}} |ShortSummary = Иванова и Адина љубав цвета, а сви су пресрећни због Дебељка и Јелене. Сада се само чека Тићино освајање Панчете. Вукашин проналази пијану Жаклину за шанком и растерује њене удвараче. Бесна због замке коју су јој наместили, Клаудија упада код Матије у стан захтевајући да јој он врати мобилни телефон. Она и не слути кога ће тамо затећи. Док срећан шета улицом после сусрета са Адом, Ивана изненада нападају ножем и он са тешким повредама пада на плочник. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 293 |EpisodeNumber2 = 293 |RTitle = Значи мртав је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|28}} |ShortSummary = Звонимир преноси Донки вести од Брунера, каже да је неко краћи за главу. Док седи са Милевом, Вукашин позива своје везе у полицији и распитује се о томе да ли се у Београду претходне ноћи догодило неко убиство. Када чује одговор, следиће се, Жаклина отворено пита Вида да ли је геј, а Страхиња се спрема на тешке дане који га очекују у Словенији. Када приђе Јелени у жељи да је пољуби, Дебељко ће доживети хладан туш. Алекса и Лука одлазе у болницу... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 294 |EpisodeNumber2 = 294 |RTitle = Ивану је неопходна хитна трансплантација бубрега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|1}} |ShortSummary = У сред несреће која их је задесила, Лила не одустаје од свог проводаџисања и намеће Доду као решење за Адине невоље. Доктор подноси извештај и наводи да Иван јако лоше реагује на дијализу, те да је неопходно да се што пре нађе одговарајући донор бубрега. Ада и Алекса се одмах пријављују, а Лука хвата маглу. Стана прибавља доказ у вези са Ивановим покушајем убиства... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 295 |EpisodeNumber2 = 295 |RTitle = Ко је донор бубрега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|2}} |ShortSummary = Доктор обавештава породицу да се можда појавио одговарајући донор за Иванов бубрег и сада се сви питају ко је то. Брунер је бесан на Јанка и наређује му да моментално врати у болницу и доврши посао. Сви су љути и на Луку који као да игнорише целу ситуацију са Иваном. Између Норе и Вида избија нова свађа. Брзутка открива Софијину тајну, а Софија јој прети да ће је убити уколико било коме каже. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 296 |EpisodeNumber2 = 296 |RTitle = Шок он је донор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|3}} |ShortSummary = Ивану је обезбеђен бубрег, а Ада је пресрећна. Док испитује ћерку о Виду, Жаклина добија напад мучнине и отрчава у тоалет. Лука даје Алекси папире на потпис, а Алекса је шокиран! Иван одлази у операциону салу, а одмах за њим на колицима превозе и донора - сви су у шоку! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 297 |EpisodeNumber2 = 297 |RTitle = Матија добија позив |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|4}} |ShortSummary = Доктор саопштава породици да је операција одложена. Када Цоле, Стана, Вукашин и Маринко притисну Јанка, измамиће од њега признање, али... Ада саопштава Доди да је дошао тренутак да започну са својим планом. Софија покушава да одговори Матију од одласка на обалу реке, где га је позвао Јанко. Док она верује да је реч о намештаљци, Матија се нада да га је Брунер помиловао и да ће га вратити у посао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 298 |EpisodeNumber2 = 298 |RTitle = Софија добија наређење од Брунера |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|8}} |ShortSummary = Страхиња је потпуно сломљен чињеницом да га мајка једног тренутка препознаје, а другог не. Када се заједно појаве у просторијама Кан холдинга, Вид и Жаклина ће изазвати велику пажњу, нарочито кад саопште новости. На њихову представу неће насести Нора, која ће моментално покушати да сазна од брата шта је тачно наумио. Лука саопштава Алекси да има план, а Матија Ади да ће урадити оно што је тражила од њега. На Тићино запрепашћење, Дијана наставља са ширењем дезинформација. Софија добија наређење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 299 |EpisodeNumber2 = 299 |RTitle = Страхиња саопштава Нади своју одлуку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|9}} |ShortSummary = Осим што лаже Наду да је сусрет са мајком протекао у најбољем реду, Страхиња јој саопштава и своју одлуку - остаће у Словенији неко време. Брзутку ће обрадовати вест да је пресуда против Максима поништена и даће добити велику одштету од државе. Катарина ће од Цолетових речи помислити да је дошао да је проси, али он има друге планове... Дебељко се враћа у Нема наде како би пронашао снимке њега и Јелене, али уместо тога у кафани налеће на Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 300 |EpisodeNumber2 = 300 |RTitle = Шалиш се |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|10}} |ShortSummary = Страхиња поверава Алекси да је уверен да се погоршање здравственог стања његове мајке догодило због осећаја гриже савести, јер га је оставила док је још био дете. Дијана прави нову ујдурму у Кан холдингу. Дебељко показује Јелени доказ да су се љубили у кафани, а и она се даље правда амнезијом од пијанства. Ипак, Дебељка њени изговори не занимају... Нервно растројен због будућег сусрета са оцем, Матија одлази код Аде по инструкције. Кад схвати о чему се ради, мислиће да се тетка шали... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 301 |EpisodeNumber2 = 301 |RTitle = Софија добија ново наређење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|11}} |ShortSummary = Брунер издаје ново наређење Софији - ако већ она не може да докрајчи Ивана нека то уради њен брат. Јелена јури Дебељка по фирми, а када се коначно сретну, имаће шта да му каже. На ручку са Катарином и њеним ћеркама, Цоле сазнаје много занимљивих детаља. Цео град сазнаје - Жаклина чека Лукину бебу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 302 |EpisodeNumber2 = 302 |RTitle = Обрачун |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|15}} |ShortSummary = Милева пред окупљеним новинарима саопштава да је њена ћерка трудна и да ће се удати за Луку Каначког. Када Уна види овај прилог на телевизији, доживеће шок. Донка тражи од Звонимира да обрлати Нору, а Вукашин, Лука и Алекса одлазе да се обрачунају са Милевом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 303 |EpisodeNumber2 = 303 |RTitle = Матијин отац открива сину детаље убиства Бошка Каначког ја га нисам убио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|16}} |ShortSummary = Иван не може да верује шта му се дешава. Прво му се Ада обраћа са љубави, а после стиже и његов блудни син који није хтео ни да га погледа. Матија одлази у затвор код оца и тражи да потпише папир који ће му спасити живот. Отац му поверава да он није убио Бошка Каначког и да га је отровао други човек. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 304 |EpisodeNumber2 = 304 |RTitle = Име човека који је отровао Бошка написано је на папиру Вукашин зна ко је то |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|17}} |ShortSummary = Лука и Иван по први пут нормално разговарају. Лука га моли да му опрости. Иван га уверава да није убио Олгу, Лукину мајку. Ада показује Вукашину признање Матијиног оца у коме стоји да је Брунер наручилац Бошковог убиства, а он саучесник. Ипак, име које је дописано, збуњује Вукашина јер је у питању човек који је сипао Бошку отров у храну. Ада га пита: Ко је то? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 305 |EpisodeNumber2 = 305 |RTitle = Бајо успева да завади два ока у глави дошаптава Алекси да му је Лука некада сместио порнић |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|18}} |ShortSummary = Алекса и Лука са својим девојкама стижу у клуб. Бајо успева да дошапне Алекси да је Лука платио Маријани да му наместе порнић. Алекса се враћа за сто с грчем на лицу, и када сви дижу чаше и наздрављају, он им се неће придружити. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 306 |EpisodeNumber2 = 306 |RTitle = Оно што чује од Аде и Вукашина оставиће Лилу у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|22}} |ShortSummary = Ада је бесна и држи буквицу Вукашину јер је закаснио да јој одговори ко је човек који је отровао Бошка а чије је име исписао Матијин отац. И док се Вукашин оправдава и покушава да нађе праве речи, Лила због жустре расправе коју чује прислушкујући иза врата остаје пренеражена. Свесна да је направила глупост и повредила Јелену, Панчета долази у Кан холдинг да се искупи и направи пар корака пре других. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 307 |EpisodeNumber2 = 307 |RTitle = Јанко се ушуњава у Иванову собу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|23}} |ShortSummary = Донка посети Софију и саопшти јој да јој време истиче и да јој је Брунер оставио недељу дана да реши ситуацију с Лилиним гласом на седници управног одбора. Матија не зна како да поврати Адино поверење, а она му нуди избор између Донке или Милевице. У међувремену, Јанко се ушуња у болничку собу у којој лежи Иван Ожеговић |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 308/309 |EpisodeNumber2 = 308/309 |RTitle = Иване ја сутра нећу бити ту |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|24}} |ShortSummary = Матија нуди Донки дил: треба да сазна где се налази леш Бошка Каначког а заузврат ће добити награду какву прижељкује. Иван се радује изласку из болнице јер жели све да изгрли а посебно Аду и зато ће за њега бити као хладан туш њена изјава да она сутра неће бити ту. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 310/311 |EpisodeNumber2 = 310/311 |RTitle = Ада је у Брунеровим рукама |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|25}} |ShortSummary = Само Иван зна Адину тајну, али ником не сме да је открије. Ада је отишла право Брунеру у руке. Он ће њен долазак моментално желети искористити верујући да ће му се овог пута препустити. Дода и Стана су поставили камере и све прате, али само до једног момента кад се комплетно изгуби слика. |LineColor = red }} |} </onlyinclude> == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == * [https://www.prva.rs/program/serija/igra-sudbine/epizode Најаве епизода на сајту Прве] {{Српске теленовеле}} [[Категорија:Игра судбине]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2020.]] mgnax5n9qzzscuwqwdgxrbrkelzzdk7 25138598 25138595 2022-08-04T15:15:52Z PraviDrug 245116 /* Глумци и њихове улоге */ wikitext text/x-wiki {{чишћење|разлог=неенциклопедијски описи епизода, кршење ауторских права}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Игра судбине (1. сезона) | bgcolour = red | слика = | наслов = | серија = ''[[Игра судбине]]'' | двд = | двд формат = | држава = [[Србија]] | мрежа = [[Прва српска телевизија]] | прва = 20. јануaр 2020 | последња = 25. јун 2021 | број епизода = 311 | претходна сезона = | претходна серија = | следећа сезона = [[Игра судбине (2. сезона)]] | следећа серија = }} Прва сезона серије ''[[Игра судбине]]'' емитовала се од 20. јануара 2020. године до 25. јуна 2021. године и има укупно 311 епизода. == Глумци и њихове улоге == У првој сезони серије ,,Игра судбине" глумило је око 40 глумаца. {| class="wikitable plainrowheaders" style="margin: 1em auto 1em auto" style="width:100%;" |- |+ Глумци у првој сезони "Игра судбине" и њихове улоге |- ! style="width:18%;" | Глумац ! style="width:20%;" | Улога |- | [[Лука Рацо]] | Алекса Ожеговић |- | [[Стеван Пиале]] | Лука Каначки |- | [[Милица Милша]] | Ада Каначки |- | [[Владан Савић]] | Иван Ожеговић |- | [[Слободан Ћустић]] | Вукашин Сувобрк |- | [[Оља Левић]] | Мила Ожеговић |- | [[Милица Томашевић]] | Нада Галић |- | [[Вук Салетовић]] | Бојан Галић ,,Дебељко" |- | [[Даница Ристовски]] | Љиљана Караматијевић ,,Лила" |- | [[Снежана Савић]] | Донка де Саели |- | [[Сандра Бугарски]] | Марица Панчетовић ,,Панчета" |- | [[Дарко Томовић]] | Тихомир Бунчић ,,Тића" |- | [[Павле Јеринић]] | Матија Грбић |- | [[Матеа Милосављевић]] | Софија Шубаревић |- | [[Кристина Јовановић]] | Јелена Радман Галић |- | [[Аммар Мешић]] | Страхиња Бунчић |- | [[Јелена Ђукић]] | Вишња Дулановић |- | [[Драгана Мићаловић]] | Уна Христић Каначки |- | [[Даниела Кузмановић]] | Катарина Илић |- | [[Славиша Чуровић]] | Батрић Орландић - Орландо |- | [[Божидар Зубер]] | Бајо Орландић |- | [[Ива Штрљић]] | Диана Ерски |- | [[Милош Влалукин]] | Звонимир Лагаторе |- | [[Миљан Давидовић]] | Јанко Марковић |- | [[Милан Босиљчић]] | Комарац / Маринко ,,Свитац" |- | [[Ненад Ненадовић]] | Томас Брунер |- | [[Југослава Драшковић]] | Божидарка Шубаревић ,,Брзутка" |- | [[Бора Ненић]] | Академик Марковић |- | [[Данина Јефтић]] | Клаудија Чарапина |- | [[Бојана Грабовац]] | Маријана Јовановић |- | [[Бранка Шелић]] | Лидија Гарашевић |- | [[Јасмина Аврамовић]] | Ленка Берберовић |- | [[Раде Маричић]] | Бошко Каначки |- | Милица Буразер | Ада - млађа |- | [[Ђорђе Николић]] | Иван - млађи |- | Сара Пејчић | Олга - млађа |- | Татјана Димитријевић | Ленка - млађа |- | [[Теодора Ристовски]] | Лидија - млађа |- | Саша Илић | Доктор прошлост |- | [[Слађана Влајовић]] | гл мед сестра прошлост |} {{notelist}} == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Игра судбине}} <onlyinclude> {|class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto; background:#fff;" |- ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Бр. у<br>серији ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Бр. у<br>сезони ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Назив ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Редитељ ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Сценариста ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Премијерно емитовање {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1 |EpisodeNumber2 = 1 |RTitle = Ада Каначки добија шокантно писмо |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|20}} |ShortSummary = Алекса и Лука су вршњаци, али долазе из различитих породица. Алекса је одрастао у богатој породици Каначких, а Лука у сиромашној породици Ожеговића. Лука има љубавни однос с Милом, која ради као секретарица у Кан холдингу, предузећу Алексине породице. Алекса се припрема да запроси своју девојку, манекенку Софију Шубаревић. Кад своју одлуку саопшти мајци Ади која живи у Паризу, она размисли о свом повратку у земљу. Међутим, коначну одлуку донесе тек кад на њену имејл-адресу стигне писмо које прети да разори живот читаве њене породице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 2 |EpisodeNumber2 = 2 |RTitle = Алекса постаје све безобзирнији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|21}} |ShortSummary = Алекса је напет пред мајчин долазак на његову веридбу. Понаша се све горе према својим запосленима и показује бруталност и бахатост. Иван покушава да нађе новац и плати дугове, али му то не полази за руком. Панчета схвата да је Нада, Милина сестра, заљубљена у сестриног дечка Луку, а Мила у Лукиној соби проналази часопис са сликама Софије Шубаревић и тек тада схвата да је Лука њоме опседнут. Софија и Матија кују план како да после венчања узму имовину породици Каначки. Ада је одлучна да пронађе Лидију и провери наводе о замени беба. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 3 |EpisodeNumber2 = 3 |RTitle = Ада одлучује да потражи свог правог сина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|22}} |ShortSummary = Ада без најаве долази у компанију и присуствује бруталном Алексином понашању према Мили. Згрожена, Ада му држи буквицу и изражава своје неслагање са његовим начином управљања. Затим одлази код Лидије и уверава се да је прича о замени беба истинита. Мила ради до касно и на путу ка кући је нападају и пљачкају и она не стиже на време на журку у кафићу Малдиви где цело друштво чека повратника из Немачке Страхињу. Ада доноси одлуку да пронађе свог правог сина Луку Ожеговића. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 4 |EpisodeNumber2 = 4 |RTitle = Лука упознаје жену о којој машта |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|23}} |ShortSummary = Адина тетка Лила, бивша учитељица, подржава Аду у њеној одлуци да исправи неправду. Кад схвати да је Мила нападнута и повређена, Алекса повлачи одлуку да јој смањи плату. Даје јој задатак да изабере прстен којим ће запросити Софију. Иван има непријатан разговор са Панчетом око кашњења у плаћању кирије за стан и она му прети избацивањем. Лука поверава Страхињи да се двоуми око евентуалног брака са Милом. Софији се кваре кола кад залута на путу до виле Каначких и она случајно упознаје Луку који јој, одушевљен, нуди своју помоћ. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 5 |EpisodeNumber2 = 5 |RTitle = Ада отворено саопштава Алекси да јој се Софија не свиђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|24}} |ShortSummary = Ада је јако узнемирена због Алексиног понашања у фирми, и отворено му саопштава да јој се ни његова вереница Софија нимало не допада. Иван тражи од Луке да преузме део одговорности за трошкове становања, што овај одбија. Исте вечери кад Алекса запроси Софију, она завршава у кревету са Матијом. Лука је љубоморан и не може да поднесе да ради као магационер у Алексиној фирми, убеђен да је рођен за веће ствари. Иван тражи новац од зеленаша. Дуго очекивани састанак са немачким инвеститором, неће проћи онако како је Алекса планирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 6 |EpisodeNumber2 = 6 |RTitle = При првом сусрету Алекса и Лука се физички сукобљавају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|27}} |ShortSummary = Брунер обилази компанију и ставља своје захтеве о отпуштању већине радника испред свега осталог. Алекса се потпуно слаже, али Ада је одлучна у томе да не дозволи да људи остану без посла. Делегација наилази на магацин у којем Лука са колегама игра карте, намерно провоцирајући Алексу и између њих двојице долази до отвореног физичког сукоба. Ада тек тада схвата да је баш Лука њен син али не стаје ни на чију страну, већ се љути на обојицу. Са Лилом прави план како да обојицу научи памети и то тако што ће им заменити места. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 7 |EpisodeNumber2 = 7 |RTitle = Иван помаже Ади да оствари опасан план |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|28}} |ShortSummary = Ада са Вукашином одлази код Ивана и упознаје правог Алексиног оца. Иван се стиди свог сиромаштва али између њега и Аде се осећа разумевање и симпатија. Иако дубоко потресен чињеницом да је живот провео са Луком за којег је мислио да је његов син, Иван пристаје да Ади помогне да излечи и гневног сиромаха и бахатог богаташа, и то тако што ће им заменити места и вратити их у њихове праве породице. Адина намера да их научи шта је живот полако добија обрисе опасног плана |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 8 |EpisodeNumber2 = 8 |RTitle = Мистериозна вечера је прави шок за Алексу и Луку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|29}} |ShortSummary = Не обазирући се на мајчине молбе, Алекса сазива састанак запослених на коме им саопштава да ће бити отпуштања. Запослени су у паници. Мила стрепи за себе али и брата, пошто је у блиским односима са момком из складишта који је већ Алекси стао на жуљ. На вечеру код Аде долазе гости. Алексу нервирају породична окупљања, а посебно ситуација када не зна ко су мистериозни гости. И Лука је збуњен раскошном вилом у коју одлази са оцем на вечеру. Када уђу у кућу и поново се угледају, Алекса и Лука насрћу један на другога. Ипак, за обојицу прави шок тек предстоји! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 9 |EpisodeNumber2 = 9 |RTitle = Алекса је онај који губи а Лука добија све |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|30}} |ShortSummary = Шокантно сазнање да су још као бебе замењени више погађа Алексу, који бес покушава искалити на Луки, нарочито када види да се између Аде и Луке успоставља однос разумевања и нежности. Ипак, ово вече младићи ће упамтити јер их Ада обавештава да је време да после 30 година замене места. Неочекивани расплет ражестиће Алексу и он почиње да прети упућујући Ади најгоре речи. Матија и Софија кују планове да би се прилагодили новонасталим околностима. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 10 |EpisodeNumber2 = 10 |RTitle = Алекса је очајан схвата да је баш све изгубио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|31}} |ShortSummary = Ада моли Матију да се нађе Луки који сада преузима Алексино место у фирми. Она и не слути да њен нећак има нове планове како да их уништи. Након што на послу добије напад мучнине, Мила долази кући где се суочава са Панчетином констатацијом да је можда трудна... Након опијања у хотелској соби, Алекса схвата да су све његове картице угашене, док у исто време Лука од Аде добија све привилегије, али и ново презиме, на које се, по свој прилици брзо навикава. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 11 |EpisodeNumber2 = 11 |RTitle = Алекса је уверен да је по среди подвала па тражи од Аде да ураде ДНК тест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|03}} |ShortSummary = Ада има спремне услове за Луку - да би живео свој нови живот мораће да их испуни, све до једног! Алекса долази до Софије, али јој Матија не дозвољава да отвори. Кад очајан оде у свој стари дом, Вукашин му не дозвољава да уђе. На балкону се појављује Ада којој се нимало не допада сцена коју гледа. Она пристаје на разговор са Алексом, а оно што ће јој рећи ни мало јој се неће свидети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 12 |EpisodeNumber2 = 12 |RTitle = Готово је са Алексом нека се спреми Лука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|04}} |ShortSummary = Алекса успева да убеди Аду да ураде ДНК анализе које ће да покажу ко говори истину - да ли он или "двојица превараната". Лука постаје унезверен када сазна да треба да даје крв, док Иван прави тајни пакт са Адом. Софија саопштава Алекси да раскида веридбу и захтева да моментално напусти њен стан и да се више никада не појави. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 13 |EpisodeNumber2 = 13 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|05}} |ShortSummary = Након страшне спознаје да је Софија са њим била само због новца, Алекса добија још један шамар, овог пута од свог брата Матије, а финални ударац му задају разбојници на улици који му краду једину преосталу материјалну вредност - сат. Матија задовољно трља руке након што Софија испуни његов захтев, али не слути да му спрема освету. На праг Ожеговића стиже очајни Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 14 |EpisodeNumber2 = 14 |RTitle = Ствари неће ићи тако глатко као што је Лука замислио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|06}} |ShortSummary = Алекса одлази на спавање и док покушава да заспи планира освету свима који су га издали. Када оде да се истушира, у купатилу затиче Милу, која не може да сакрије свој шок због његовог присуства. Али Мила није једина шокирана. Лука се спрема за свој први радни дан на новом послу, а један Вукашинов гест јасно ће му ставити до знања да ствари неће ићи тако лако као што је замислио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 15 |EpisodeNumber2 = 15 |RTitle = Алекса све изненађује нарочито Луку и Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|07}} |ShortSummary = Матија саопштава Софији да се Лука забавља са секретарицом Милом, а њих двоје су решени да је склоне. Лука у пратњи Аде долази у Кан Холдинг, а када у своју бившу фирму стигне Алекса, обезбеђење га избацује наглавачке. Лука одлучује да све отпуштене врати назад у фирму, а док Ада запосленима представља новог генералног директора, говор прекида Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 16 |EpisodeNumber2 = 16 |RTitle = Лука упада у Софијину клопку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|10}} |ShortSummary = Иван одлази у полицију да пријави крађу, али успут напада Алексу и тражи му да врати паре јер ће га убити зеленаши. Матија сервира Ади лажну причу о Алекси и тако добија одвезане руке у фирми. Сада је на реду Софија. Она и Лука завршавају у сауни, а ту је и детектив који ће их снимити на делу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 17 |EpisodeNumber2 = 17 |RTitle = Раскринкавање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|11}} |ShortSummary = Лука прави џумбус у базену луксузног спа центра у који је дошао по Матијином предлогу. Иако је у првом налету успео да одоли Софијиним чарима и нагом телу, на масажи долази до преокрета, а Мила ће све то видети својим очима, као и Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 18 |EpisodeNumber2 = 18 |RTitle = Софија и Матија настављају да спроводе свој паклени план |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|12}} |ShortSummary = Инциденти из СПА центра настављају се на улици. Алекса провоцира Луку, па њих двојица започињу тучу! Док се Иван жали свом најбољем пријатељу да су му украли паре, кривац се сам препознаје... Панчета показује Ади фотографију свог Жилета алудирајући на Алексину сличност са њим. Ада остаје без текста... Софија и Матија настављају са својим пакленим планом, свако у свом кругу деловања - она са Луком, а он са нарко-картелом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 19 |EpisodeNumber2 = 19 |RTitle = Мила почиње да флертује са Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|13}} |ShortSummary = Док Лука покушава да убеде Милу да разговара са њим, Матија јој шаље компромитујуће фотографије из сауне. Матија зове Софију како би је упозорио да се не јавља Звонимиру, али прекасно. У канцеларију Матија позива једног од запослених у Кан Холдингу и експлицитно му прети животом уколико било ко буде сазнао да користи камионе фирме за сопствени бизнис. Мила почиње да флертује са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 20 |EpisodeNumber2 = 20 |RTitle = Одмах ћеш Ивану да вратиш паре које си му украо |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|14}} |ShortSummary = Мила се налази са Луком и саопштава му да је разочарана и тужна. Ситуација ће се додатно погоршати када га Софија позове на телефон, а уместо Луке се јави Мила. Панчета је решена да заведе Алексу који и не слути шта га чека, баш као и Дебељко који ће бити увучен у незаконите радње. Лука одлази да се обрачуна са Софијом, али му се њен гест ни мало неће свидети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 21 |EpisodeNumber2 = 21 |RTitle = Алекса је шокиран чињеницом да је ноћ провео у Панчетином кревету |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|17}} |ShortSummary = Мајка упозорава Аду да ће јој се обити о главу што је болећива према Матији, сину своје покојне сестре. Алекса доживљава шок кад се пробуди поред Панчете, баш као и Мила која га с њом затиче. Ада се жали Вукашину да им ствари измичу контроли, а проблем је због Софије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 22 |EpisodeNumber2 = 22 |RTitle = Интервју полази по злу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|18}} |ShortSummary = Панчета је изненађена оним што ће чути од Алексе. Помало затечена, пита га да ли се њему допада Мила. Сплектама које Софијин ум спрема нема краја. У покушају да подигне кредит, Алекса наилази на ново разумевање, али то није једини проблем. Док Лука даје свој први интервју и то у програму уживо, догађа се сцена због које ће углед фирме бити доведен у питање. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 23 |EpisodeNumber2 = 23 |RTitle = Алекса доживљава још један напад |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|19}} |ShortSummary = После Лукиног интервјуа Брунер почиње да прави проблеме. Матија обавештава Аду о томе шта је Лука урадио и она је у шоку. Али није једина, Мила ће се шокирати још више. После батина које је добио у притвору, Алекса трпи још један напад, овог пута далеко озбиљнији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 24 |EpisodeNumber2 = 24 |RTitle = Лука није зао према Ивану без разлога постоји једна тајна |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|20}} |ShortSummary = На Софијина врата лупа непознат гост, она се враћа у кревет код Матије решена да не отвори. Алексу пуштају из притвора, а на доручку са Адом, Мила саопштава шта мисли о Лукиној понуди да постане заменица генералног директора. Зеленаши настављају са претњама, а овог пута Ивана уцењују ''новим сином''. Не преостаје му ништа друго него да се обрати Луки. Једно пријатељство ће бити на издисају када у њега Матија уплете своје прсте. Мила жели да чује зашто је зао према Ивану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 25 |EpisodeNumber2 = 25 |RTitle = Лила прети Вишњи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|21}} |ShortSummary = Лука без икаквих питања улази у посао са Матијом и Звонимиром. Тића Лењин смишља начин како да Ивану врати паре које је његов син украо из стана. Долази до дворишта и убацује новац кроз прозор, али притом ломи стакло. Он не слути да се у кући налази управо Страхиња, који први долази до новца и поново га краде. Вукашин отворено пита Аду шта зна о Софијином и Матијином односу. Тетка Лила прети видно узнемиреној Вишњи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 26 |EpisodeNumber2 = 26 |RTitle = Ади Каначки нико никад и ништа није успео да забрани |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|24}} |ShortSummary = Алекса поново налеће на Милу у купатилу. Када се понуди да му санира повреде из притвора, Алекса је грубо одбија. Матија завршава Софији још један посао - постаје заштитно лице Кан холдинга. Ада предлаже Луки да запосли Ивана као менаџера у компанији, чему се он одлучно супротставља. Када је Дебељко и Мила притисну у вези Страхиње, Нада губи компас и каже им да воли другог. Панчета предлаже Алекси паклени план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 27 |RTitle = Изненадна посета ће шокирати све а нарочито Вукашина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|25}} |ShortSummary = Дебељку није јасно како ће превозити робу без радног налога. Ада тражи услугу од Орланда и није спремна да чује "не", а да би му ставила до знања колико је озбиљна, прети му отказом. Маћеха Адиног мужа ненајављено стиже у дом Каначких. Бароница Донка је дошла по половину породичног богатства, али је Ада избацује из куће и строго забрањује Вукашину и Вишњи да пред Лилом помињу шта се десило. Алекса долази код Луке у фирму и настаје општа фрка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 28 |RTitle = Лука има безобразан предлог за Алексу а његов одговор је у складу са понудом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|26}} |ShortSummary = Ада тражи да је Вукашин одвезе на једну адресу, али ту настаје проблем. Особа коју тражи тренутно није у земљи. Алекса тражи од Луке да га врати у фирму. Он пристаје, али га враћа на позицију са које га је Алекса својевремено отпустио - у магацин. Софија захтева од Матије да да отказ Јелени, јер ће му у супротном направити пакао од живота. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 29 |RTitle = Нада је раскринкана |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|27}} |ShortSummary = Мила чита буквицу Нади због начина на који је упала код Луке у канцеларију, а када Нада покуша да пребаци Алекси због инцидента, он схвата да је заљубљена у Луку. Због чињенице да се Ада ангажовала на проналажењу посла за Ивана, Вукашин показује знаке љубоморе. Али, Вукашин није њен једини проблем, јер се ситуација са послом и Луком све више компликује. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 30 |RTitle = Ада отворено прети Софији а када се Алекса појави са Милом следи шок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|28}} |ShortSummary = Вукашин одлази код Донке како би сазнао шта смера. Један од запослених саопштава Матији да се не радује што је преправљао финансијске извештаје. Како би могао да оде на пријем, Мила позајмљује Алекси смокинг свог покојног оца. Вишња одлучује да позове Донку и пита је какав посао има да јој понуди. Ада отворено прети Софији и каже јој да се клони Луке. Сви ће се згранути када на пријему угледају Алексу и то у Милином друштву. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 31 |RTitle = Напади љубоморе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|02}} |ShortSummary = Већ приликом првог утовара робе, Дебељко схвата да је упао у прљаве послове. Начин на који покушава да се оправдава пред Милом, Луки не доноси баш ништа. Између њих двоје се ствара све већи јаз који додатно продубљују Матијине лажи. Утеривач долази код Ивана у стан и тамо затиче Наду. Након што модна креаторка почне да флертује са Иваном, Ада ће осетити изненадни напад љубоморе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 32 |RTitle = Пакет је спреман |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|03}} |ShortSummary = Дебељка зауставља полиција, а Звонимир прети Матији да ће бити мртав ако има доушника у фирми. Ада тражи од Вукашина да јој доведе Милу након што Лука оде на посао, а онда почиње да се жали Вишњи да се њена другарица Дијана, иначе модна креаторка, обрушила на Ивана као орлушина. Матија убацује дрогу Луки у пиће. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 33 |RTitle = Он је отац наше деце |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|04}} |ShortSummary = Дијана наставља да смара Аду питањима о Ивану, што њој ни мало не прија и зато одлучује да јој каже: "Он је отац наше деце". Пијану Милу Алекса доводи у стан, не слутећи да ће доћи до праве сцене са укућанима. Вукашин по налогу одлази код Божидарке Шубаревић. После ноћи у којој је попио прашак за успављивање, Лука се буди у Софијином стану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 34 |RTitle = Од тројке до свадбе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|05}} |ShortSummary = Вукашин одводи Софијину мајку у ресторан и претећим тоном захтева од ње да му каже све о Софији и њиховој породици. Долази код Аде и саопштава јој да Софија има неку велику зверку која је штити. Матија позива Јелену код себе у стан, али када чује да планира "тројку", неће се лепо провести. Ипак, он проналази решење да је доведе у још већу заблуду. Вишња долази код баронице како би сазнала детаље о њеном пословном предлогу. Панчета је љута на Тићу и тражи од њега да демантује гласине, јер јој је направио проблем са "дечком". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 35 |RTitle = Алекса преузима Комарца у своје руке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|06}} |ShortSummary = Ада убеђује Милу да не оставља Луку, а Дијана наставља да заводи Ивана. Унезверена од страха, Нада улеће у кафић и пада у наручје Страхињи. Његова очекивања брзо падају у воду када схвати да је то урадила због Комарца, а не због љубави. Бароница наставља да прикупља информације о Кан Холдингу. Ада се среће са Алексом како би му вратила сат, али наилази на његово комплетно одбијање. Када сазна да се Мила љубила са Алексом, Лука губи разум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 36 |RTitle = Ада се плаши да ће Алекса бити убијен |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|09}} |ShortSummary = Лука долази код Софије. На њено велико изненађење, он није дошао зато што је успела да га заведе, већ зато што за њу има озбиљну понуду од много цифара. Мила схвата да је Дебељку лоше због Јелене, а биће му још горе када чује да је Нада у страху од Комарца пољубила Страхињу. Ада је очајна због Алексиног упорног одбијања да са њом има било какав контакт. У сузама се поверава Лили. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 37 |RTitle = Једино што мучи Аду је да Алекса не буде убијен као Далибор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|10}} |ShortSummary = Јелена не може да верује да Лука од ње тражи исто што је Алекса тражио од Миле кад је хтео да запроси Софију. Лењих оптужује Страхињу да је поново украо новац који је он наменио Ивану за отплату дугова. Бароница вреба Ивана, нарочито кад сазна да га је Ада запослила у клубу. С друге стране, једино што мучи Аду је да Алекса не буде убијен, као што је то био Далибор... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 38 |EpisodeNumber2 = 38 |RTitle = Е па касно си се сетио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|11}} |ShortSummary = Када чује да Софија жели да му врати прстен, Алекса слути да је по среди нова прљава игра. Бароница је изненађена Вишњиним ставом - прво новац, па фотографије. Да би ствари истерала на чистац, Вишња се обраћа Ади. Лука обавештава Софију да је поништио уговор по ком ће њен хонорар бити увећан пет пута. Као разјарени бик, Дебељко упада у канцеларију код Луке, нападајући му га да му је понизио сестру. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 39 |EpisodeNumber2 = 39 |RTitle = Алекса одводи Наду у собу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|12}} |ShortSummary = Перфидни Матија нуди "посао" Страхињи. Ада скреће Ивану пажњу на дешавања између Миле и Алексе и тражи од њега да се приближи Софији. Ни Панчета не одустаје од Алексе и поверава свој план Тићи Лењину. Лука одводи Наду у собу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 40 |EpisodeNumber2 = 40 |RTitle = Сви су шокирани дешавањем у златари |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|13}} |ShortSummary = Иако му јасно ставља да не жели интимизирање, Матија насрће на Софију. Ада добија рапорт о томе како је Лука одвео Наду у спаваћу собу, а потом их Лила затиче у златари док испробавају вереничко прстење. Сви ће бити шокирани кад сазнају - и Алекса и Ада и Иван. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 41 |EpisodeNumber2 = 41 |RTitle = У рат против Аде бароница иде свим средствима |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|16}} |ShortSummary = По Адином наговору, Иван покушава да заведе Софију и изгледа да му то полази за руком. Иако ни најмање не жели о томе да слуша, креаторка поверава Ади да је заљубљена у Ивана. Лука долази у кафић и моли Панчету и Тићу да му помогну да се помири са Милом. У рат против Аде, бароница иде свим средствима. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 42 |EpisodeNumber2 = 42 |RTitle = Алекса прети Нади |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|17}} |ShortSummary = Алекса прети Нади да ће њој и Луки доћи главе уколико повреде Милу. Она не може да спава, па завршава код Алексе у соби. Страхиња показује Луки фотографије из парка. Проблем Кан холдинг Ада одлучује да реши преко кревета. Комарац поново заскаче Наду и она завршава у Страхињином наручју. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 43 |EpisodeNumber2 = 43 |RTitle = Комарац креће на Вишњу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|18}} |ShortSummary = У разговору са Надом, Алекса покушава да јој стави до знања да су њих двоје доста слични. Лука обавештава Вишњу и Вукашина да у тачно одређено време треба да се појаве на једном месту. Ади ни мало неће пријати када је другарица креаторка офира пред Иваном да ју је видела како излази из хотела. На позив баронициног судије, Комарац добија нови ангажман. На реду је Вишња. Лука упозорава Алексу да се клони Миле, али упозорења не вреде. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 44 |EpisodeNumber2 = 44 |RTitle = Ја сам одустао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|19}} |ShortSummary = Ада наставља са љубоморним испадима, а ни Иван је не штеди. У кафић код Тиће Лењина стиже "аристократија". Све је спремно за велико изненађење, али план који је Лука замислио пада у воду. Бароница не престаје са сплеткама, сада врбује Ивана. Лука зове Страхињу и саопштава му да је одустао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 45 |EpisodeNumber2 = 45 |RTitle = Шоу почиње |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|20}} |ShortSummary = Мила на превару стиже у кафић, али таман кад се сви обрадују, у локал улази и Алекса. Ипак то није ни близу изненађења, шоу настаје кад се појави Софија и то са кофером од 150 хиљада евра. Ни све недаће неће спречити Луку да клекне на колена и запроси Милу. Нада пада у очај, баш као и Алекса, а Панчета одлучује да очерупа Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 46 |EpisodeNumber2 = 46 |RTitle = Матија се прерачунао у игри са Звонком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|24}} |ShortSummary = Мила је затечена Надиним понашањем, јер није у стању ни да јој честита веридбу, али бес и разочарење које ће осетити према Алекси, потпуно ће јој окупирати мисли. Толико, да ће одлучити да стане пред њега и каже му свашта. Због дешавања од претходне ноћи, Лука долази код Софије по објашњење. Након Звонимирове посете, Матија ће схватити колико је дубоко заглибио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 47 |EpisodeNumber2 = 47 |RTitle = Лука саопштава Софији своју одлуку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|25}} |ShortSummary = Када Мила отворено пита Наду због чега је тако груба у последње време, она јој признаје да је љута на себе. Вукашин ставља до знања Донки да зна шта намерава. На једну Јеленину опаску, неуравнотежени и сујетни Матија, одреаговаће агресивно и тако јој показати своје право лице. Лука саопштава Софији своју одлуку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 48 |EpisodeNumber2 = 48 |RTitle = Алекса затиче Ивана код Софије и настаје хаос |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|26}} |ShortSummary = Матија пожурује Софију да се што пре уда за Луку како би остварио свој дугогодишњи сан - да уништи породицу Каначки. Ада ставља до знања Вукашину да што пре мора да се позабави раскринкавањем Софије. Судија упознаје Донку са Звонком. "Екипа" не слути да их снима једно будно око (Вишња). Алекса затиче Ивана код Софије и настаје хаос. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 49 |EpisodeNumber2 = 49 |RTitle = Ако хоћеш паре изгубићеш сина ако хоћеш сина онда мораш да продаш ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|27}} |ShortSummary = Панчета долази у посету код Аде, али и Алекса добија госта изненађења. Нада поново налеће на Комарца, али овог пута она се одлучује за другу игру. Вишња и Лила биће шокиране оним што ће случајно чути из Панчетиних уста. Дебељко коначно схвата о чему се ради у прљавом послу и сада је уцењен. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 50 |EpisodeNumber2 = 50 |RTitle = Ада не може да верује шта види |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|31}} |ShortSummary = Мила уопште неће бити одушевљена када код куће затекне Уну и Алексу. Главна торокуша преноси Донки сваку информацију коју прикупи, а Лука наставља свој паклени план којим жестоко планира да науди Алекси. Јелена ће једва дочекати да се јави на Матијин телефон, а Софија ће бити шокирана оним што чује. Вукашин је коначно комплетирао Софијин досије и упозорава Аду да јој се неће допасти подаци до којих је дошао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 51 |EpisodeNumber2 = 51 |RTitle = Она је за тебе забрањени град |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|01}} |ShortSummary = Вукашин доноси Ади додатне информације о Софији, а Лила користи прилику да запрети Ивану. Када коначно дође до Матије, Софија му јасно ставља до знања да ће се, на себи већ својствен начин, позабавити Јеленом. Лука нема никакву намеру да одустане од свог сулудог плана, спреман је да забибери чорбу Алекси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 52 |EpisodeNumber2 = 52 |RTitle = Лила нема стрпљења одлази код Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|02}} |ShortSummary = Док седи са Страхињом, Алекси прилази младић и девојка који му нуде једну добро плаћену улогу. Када сазна да је Вишња шпијунирала судију врховног суда, Ада неће моћи да верује својим ушима. Звонимир доводи Донки на ноге директорку телевизије, али то није једина изненадна посета. Софији на врата стиже Лила и отворено јој прети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 53 |EpisodeNumber2 = 53 |RTitle = Алекса наседа на Лукину прљаву игру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|03}} |ShortSummary = Ади ће бити веома непријатно када сазна шта је Лила рекла Ивану. Он с друге стране добија необичну понуду од Дијане, да пређе да живи код ње. Дебељко неће знати шта га је снашло када му Јелена призна да воли Матију. Уместо разговора за посао, Алекса "добија" порцију Лукине болесне освете. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 54 |EpisodeNumber2 = 54 |RTitle = Разговор Аде и Ивана отвара нова врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|07}} |ShortSummary = Када јој Донка затражи Иванову адресу, Дијани прво оклева, а онда јој предлаже да заједно оду до његове куће. Лука тражи од Матије да га изведе у неки од фенси клубова по којима се и сам креће. Дебељко је љут на Милу што му није рекла за однос између Јелене и Матије. Софија је сигурна - једном када лука буде ушао у њен кревет, више никада неће пожелети да изађе из њега. Разговор Аде и Ивана, отвара нова врата. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 55 |EpisodeNumber2 = 55 |RTitle = Од љубави до беса |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|08}} |ShortSummary = Алекса дели са Иваном да му прија Унина искреност. Он и не слути да је и Уна "на задатку". Без трунке скрупула, Матија доводи пијаног Луку код Софије у стан. Али то неће бити ни приближно болно као сусрет са Милом која захтева коначно објашњење. Дебељко завршава у полицијској станици. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 56 |EpisodeNumber2 = 56 |RTitle = Алекса за столом губи свест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|09}} |ShortSummary = Због одбијања које је добио од Аде, Брунер моли Матију да му помогне. Његова повређена сујета не познаје границе, па у осветничком походу склапа савез и са Донком. Он је решен да Аду остави без пребијене паре. Комарац пресреће Страхињу и после претњи, његова банда га пребија. Када схвати да је злоупотребљен у измишљеној порно афери, Алекса за столом губи свест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 57 |EpisodeNumber2 = 57 |RTitle = Реци реч и бићеш мртва |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|10}} |ShortSummary = Док се крвав тетура по улици од батина које је добио од Комарца и његових људи, Страхиња налеће на Алексу, Лука ликује са директорком телевизије, пресрећан што је видео-монтажа угледала светлост дана. Али то није све, он јој јасно ставља до знања да воли жене као што је она. Ада саопштава Ивану да сумња да порно афера није само Маријанино масло, већ и Лукино. Вукашин хвата Маријану и не пише јој се добро. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 58 |EpisodeNumber2 = 58 |RTitle = Лука се претвара у правог монструма |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|14}} |ShortSummary = Мила више не може да исконтролише љубомору коју осећа према Уни. Брунер кује планове да дође до Аде и на том путу прети свима. Лука се претвара у правог монструма, али Ада неће моћи да поверује у Вукашинове информације које говоре да иза скандала са Алексом стоји Софија а не њен син. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 59 |EpisodeNumber2 = 59 |RTitle = Осветићу се сваком ко ме понизи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|15}} |ShortSummary = Од власника телевизије Ада тражи да отпусти Маријану и прети тужбом. Страхиња долази код Луке и признаје му да се лоше осећа због онога што је урадио Алекси. На помен новца, Страхиња зна шта му је чинити, вади коверту из џепа. Када чује Лењинову сумњу да је Лука иницијатор афере са Алексом, Панчета одлази "мечки на рупу". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 60 |EpisodeNumber2 = 60 |RTitle = Падају маске Софија је шокирана сазнањем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|16}} |ShortSummary = Брунер се састаје са Софијом и предочава јој свој план, али када се састанку придруже Звонимир и Матија, све маске ће моментално пасти. Софија ће бити у шоку. Маријана долази код Донке да кука, али је бароница уверава да ће све решити. Због гриже савести Страхиња позива Аду и саопштава јој своју забринутост због Луке. Она му се захваљује и моли га да јој помогне. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 61 |EpisodeNumber2 = 61 |RTitle = То је твоја мука и твоја брука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|17}} |ShortSummary = Алекса почиње да схвата да је Уна заљубљена у њега. Инструкције које добија од Аде, а тичу се зеленаша и Алексе, Вукашину уопште не улазе у главу. Није му јасно због чега жели да зеленаш притисне Алексу за враћање дуга. Разговор који обавља са Панчетом, Нада ће дуго памтити. На Милино запрепашћење, Уна долази у фирму како би се видела са Матијом, а Јеленин урлик запараће просторије фирме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 62 |EpisodeNumber2 = 62 |RTitle = Дебељко преузима правду у своје руке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|21}} |ShortSummary = Брунерова сплетка са Донком прети да уништи све, нарочито Алексу и Луку. Све ради само како би се осветио Ади. Дебељко нема намеру да више вози без путног налога, али оно што му спремају, неће му се ни мало допасти и зато Дебељко одлучује да се обрачуна са Матијом. Вукашин хвата Вишњу која га прати, зауставља је и прети јој. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 63 |EpisodeNumber2 = 63 |RTitle = Удајем се |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|22}} |ShortSummary = Уна саопштава Матији да иде на вечеру са Алексом. Ада не одустаје од намере да раскринка Софију и решена је да употреби све своје везе како би сазнала ко стоји иза охоле манекенке. Када му се Нада обрати непријатним тоном, Иван неће губити време - поставиће је на место које заслужује. У Лењинов клуб долази Донка која покушава да нађе Алексу. Панчетин компас се покварио - одлази код Аде и пред свима саопштава да се удаје за Алексу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 64 |EpisodeNumber2 = 64 |RTitle = И Лила има свој план за удају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|23}} |ShortSummary = Док Звонимир пуни главу Матији да им Софија ради иза леђа и Јелена добија једну информацију коју је успешно избегавала да види: Дебељко је до ушију заљубљен у њу. Луки није јасно шта Вукашин смера, а Нада не пропушта прилику да Алекси натрља на нос да је Мила провела ноћ код Луке. Лила је решила да Уну уда за Алексу и то јој саопштава без устезања. Лука саопштава Софији свој бизнис план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 65 |EpisodeNumber2 = 65 |RTitle = Софија је нападнута |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|24}} |ShortSummary = Алекса долази код Луке да тражи посао. Као и увек, постоји услов. Обузета љубомором, Панчета смишља план како да се отараси Уне. Када схвати да је Лука запослио Алексу у магацину, Матија ће доживети блажи нервни слом. Док се сви спремају за изненадну журку код Каначких, Софију омамљује маскирани нападач. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 66 |EpisodeNumber2 = 66 |RTitle = Журка почиње |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|28}} |ShortSummary = Када покуша да са Дијаном разговара о њеном наследству, Иван добија врло конкретан позив - да наставе причу код ње кући. Софија долази себи и схвата да је маскирани нападач заправо Звонимир који је дошао по информације. Из разговора са оцем, Страхиња схвата да га Лука није позвао на журку. Брунер жели да промени савезништво; више није сигуран да му је потребан Алекса, већ Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 67 |EpisodeNumber2 = 67 |RTitle = Никоме неће бити пријатно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|29}} |ShortSummary = Ивану се дешава дебакл у кревету са Дијаном. Лука узима чашу у руке да наздрави жени коју највише воли. Таман када сви помисле да ће саопштити датум венчања са Милом, дешава се обрт. Иако срећна због свега што је чула, Ада ће бити разочарана Алексином реакцијом, али и Лукиним полу-признањем у вези са Милом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 68 |EpisodeNumber2 = 68 |RTitle = Сплетке се настављају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|30}} |ShortSummary = Када од Вукашина добије информацију да је Иван право из Бизнис клуба са Дијаном отишао код ње кући, Ада ће прогутати велику кнедлу, Али она није једина којој се не допада овај емотивни развој ситуације. И Луки се осладила прича са Софија, па је због њених услова спреман да заувек "откачи" Милу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 69 |EpisodeNumber2 = 69 |RTitle = Ада неће да околиша стиже на Брунерова врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|01}} |ShortSummary = Ада није изненађена што Алекса није наишао на топлу добродошлицу на послу. Дебељку смета што се Мила превише брине о Алекси, а требало би да се секира где јој је сестра. За то време Нада проводи страсну ноћ са Страхињом. Матија наговара Луку да заведе Софију, а његова реакција оставиће га запитаног. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 70 |EpisodeNumber2 = 70 |RTitle = Види Мила не знам како да почнем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|05}} |ShortSummary = Када се после бурне ноћи проведене са Страхињом коначно пробуди, Нада неће моћи да верује да су заједно провели ноћ. Она је очајна, али је Страхиња дословно сломљен, јер сада дефинитивно зна да је једина сфера Надиног интересовања заправо Лука. С друге стране, Лука мора да се одлучи између Софије или Миле. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 71 |EpisodeNumber2 = 71 |RTitle = Изненађење на УСБ-у |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|06}} |ShortSummary = Када сазна да је Кан холдинг пред банкротом, Матија се окреће својим прљавим пословима. Када Алекси подметну украдени накит, он ће бившем рођаку брже боље уручити отказ. Сада следи оно најтеже, објаснити Луки да мора да спаси фирму. Најновије информације које добија од свог непријатеља, уздрмаће Аду, баш као и УСБ који стиже до Миле. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 72 |EpisodeNumber2 = 72 |RTitle = Мила испуњава своје обећање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|07}} |ShortSummary = Мила покушава да разговара са Надом, али наилази на зид ћутања. Када за ручком помене Луку, Панчета ће пред свима ставити до знања Нади да јој је боље да ћути. Савезништво које Донка нуди Алекси, доживљава неслућен епилог, баш као и УСБ са доказом који Мила доноси Луки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 73 |EpisodeNumber2 = 73 |RTitle = Лука не верује својим ушима |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|08}} |ShortSummary = Судија обећава својој љубавници да ће притегнути Луку. Због пораза који је доживео, Матија жели Алексину смрт. Страхиња се састаје са својом пословном сарадницом Адом, како би јој поднео извештај о Луки. Он јој саопштава да његов друг намерава да остави Милу, али и да је отпочео везу са Софијом. Брунер долази у посету Луки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 74 |EpisodeNumber2 = 74 |RTitle = Вукашин је утучен због Донкиног признања |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|12}} |ShortSummary = Лука долази код Алексе да га замоли да се врати на посао. Овог пута, он му нуди озбиљну позицију - да буде главни у преговорима са Брунером. Вукашин се исповеда Ади, каже да му је Донка рекла за дете, али Ада сумња у истинитост њених речи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 75 |EpisodeNumber2 = 75 |RTitle = Панчета неће моћи да верује кога види на кућном прагу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|13}} |ShortSummary = Софија испитује мајку да ли јој је нека од "колегиница" из Кан холдинга долазила на гледање у карте. Када схвати да је и Мила била на "сеанси", Софија ће се одушевити. Дијана напада Ивана, а Лила покушава да подмити Панчету - ако је она и Ада ухвате у кревету са Иваном, добиће велики новац. Матија је у грчу, јер је сигуран да ће Алекса врло брзо провалити његове прљаве радње у складишту. Јанко долази код Дебељка, али уместо њега затиче Панчету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 76 |EpisodeNumber2 = 76 |RTitle = Софија је смислила како да напакости Мили па је у план увукла и мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|14}} |ShortSummary = Комарац поново салеће Наду, а Дебељко одлази да провери како је Панчета. После неочекиваног сусрета који је имала, сви су са правом забринути за њу. Иван покушава да орасположи Аду и признаје јој да му није јасно како је Лила помислила да би једна дама попут Аде могла да се загледа у неког као што је он. Софија је смислила како да напакости Мили, па је у план увукла и мајку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 77 |EpisodeNumber2 = 77 |RTitle = Комарац одлази у посету код Аде |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|15}} |ShortSummary = Јелена је распамећена - мисли да јој је песму написао Матија и зато еуфорично улеће код њега у канцеларију, спремна да одмах затрудни. Њена заслепљеност иде толико далеко да Дебељку почиње да чита песму, са опаском да би могао да се угледа на "романтичног" Матију. Растројена због смрти мајке, Уна одлучује да се врати у Америку. Комарац долази у посету Ади, а Мила и Алекса прижељкују да заједно оду на пусто острво. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 78 |EpisodeNumber2 = 78 |RTitle = Софија добија занимљиве информације од мајке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|19}} |ShortSummary = Иванова агонија са новцем никако да се оконча. Таман када је помислио да се ратосиљао Комарца, он поново почиње да га пресреће и да му прети. Овог пута, мора да набави новац за извршитељку. Дебељко пати због Јеленине реакције, баш као и Страхиња који не може да допре до Наде. Лука заборавља Милин рођендан и не само то: када Алекса заједно са другим колегама дође у фирму да јој честита, Лука прави инцидент. Софија добија занимљиве информације од мајке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 79 |EpisodeNumber2 = 79 |RTitle = Матијин план ради Мила затиче дечка у Софијином наручју |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|20}} |ShortSummary = Пошто је првобитно заборавио Милин рођендан, Лука је изводи у бизнис клуб да би се искупио. Матија ће се побринути да у тај клуб стигне и Софија која ће својим слободним понашањем са непознатим младићем узнемирити Луку и покренути његову љубомору. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 80 |EpisodeNumber2 = 80 |RTitle = Мили је све јасно али Софији није јасно ко је то са Матијом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|21}} |ShortSummary = Мила затиче Софију и Луку у кревету и одлучује да стави тачку на њихову везу. Лука почиње да се правда, док с друге стране Софија потпирује ватру приказујући себе као ону која је битна у његовом животу. Али и за Софију ће бити изненађења кад открије да је уз Матију нека жена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 81 |EpisodeNumber2 = 81 |RTitle = Мила не желим више да те видим нигде ни на послу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|22}} |ShortSummary = Лука је бесан на све. Ади пребацује што позива Ивана у кућу јер треба да зна да је његов бивши отац убица. С друге стране, бануће у своју стару кућу, где ће поново пробати да се обрачуна са Алексом, а Мили ће упутити најгоре речи пребацујући јој одговорност за раскид. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 82 |EpisodeNumber2 = 82 |RTitle = Иванов одговор на питање да ли је убио супругу потпуно шокира Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|26}} |ShortSummary = Пошто чује од Луке да је Иван убио Олгу и да је то разлог мржње према њему, Ада одлучује да отвори карте и да га врло директно пита шта је истина. Од Ивана добија писмо које ће је оставити у шоку. Лука почиње да истражује ко је Мили дојавио да је он са Софијом. Неки детаљи ће му постати интересантни. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 83 |EpisodeNumber2 = 83 |RTitle = Алекса упозорава Луку на опасност |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|27}} |ShortSummary = После батина које је добио, Иван завршава у болници на апаратима. Лекари констатују да је имао инфаркт, али Лука не верује. Алекса добронамерно упозорава Луку да се чува Софије да не би понављао његову грешку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 84 |EpisodeNumber2 = 84 |RTitle = Само га Мила може утешити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|28}} |ShortSummary = Алексу потреса што је Иван у тешком стању и што је везан за кревет. Чврст загрљај подршке и топлине пружа му Мила. Адвокат који заступа Аду, седи на две столице. Све што му је Ада рекла, брже боље прича Донки и њеном компањону и после свега добија претњу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 85 |EpisodeNumber2 = 85 |RTitle = Пази на Алексу ако ми се нешто деси |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|29}} |ShortSummary = Уна долази да посети Алексу и да му пружи подршку знајући да брине о Ивану. Алексу не затиче, али јој Панчета и Мила показују да је непожељна. Ада посећује Ивана у болници. Иван је моли да му обећа да ће пазити на Алексу ако му се нешто деси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 86 |EpisodeNumber2 = 86 |RTitle = Ухватите убицу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|02}} |ShortSummary = С најбољим намерама, да би му се извинио, у болницу код Ивана стиже Комарац. Када га угледа Иваново срце почиње да прескаче. Комарац ће покушати да се ишуња из болнице, али приметиће га Панчета. Папарацо је снимио вреле пољупце Луке и Софије. Матија је презадовољан обављеним послом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 87 |EpisodeNumber2 = 87 |RTitle = Донка не може да верује шта је Ада урадила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|03}} |ShortSummary = Ада је отказала пуномоћје свом адвокату, па Донка са својим швалером судијом покушава да смисли нову пакост како би их извукла из ситуације. Лењин чита буквицу Дебељку који је због пребијања Луке добио отказ, а Дебељко му саопштава да планира да оде у Немачку. Када каже Мили да му је недостајала, Алекса од ње добија изненадни шамар. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 88 |EpisodeNumber2 = 88 |RTitle = Превара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|04}} |ShortSummary = Софија показује Луки насловну страну часописа о познатима, где је њихово венчање главна тема. Због силне еуфорије, она прави велику грешку и јавља се на Матијин телефон не слутећи да је са друге стране управо Лука. Јелена поново прави глупост и несмотрено саопштава Луки да је Мила опалила шамар Алекси. Донка позива Комарца како би се решила спорног прстена који је украла од Аде. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 89 |EpisodeNumber2 = 89 |RTitle = Нада више не може да издржи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|05}} |ShortSummary = Софија наставља да хушка Луку против Миле и каже му да је уверена да управо његова бивша стоји иза насловне стране и приче о венчању. Нада више не може да сузбија своја осећања и зато позива Луку да се виде. Иако је изгубила поверење у Алексу, Иван саопштава Мили да је она Алекси све на свету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 90 |EpisodeNumber2 = 90 |RTitle = Бес обузима Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|09}} |ShortSummary = Луку гризе савест због отказа који је у афекту дао Дебељку. Он долази у Малдиве како би разговарао са Дебељком и замолио да га се врати у фирму. Преговори не успевај, али разговор са Јеленом има посебну тежину. Нада на киоску сазнаје да се Лука жени Софијом. Бесна долази кући и баца часопис пред Милу и Панчету, али највећи бес изазваном овом вешћу осетиће Ада. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 91 |EpisodeNumber2 = 91 |RTitle = Информације стижу до Донке и сада је спремна да подели истину са Луком и Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|10}} |ShortSummary = Између Алексе и Миле поново севају варнице, а разлог је још једном Уна. Иако Страхиња свом најбољем другу покушава да стави до знања да је Софија са њим само због пара, Лука то није у стању да види. И поред тога што су учинили све да спрече цурење информација, Донка ипак сазнаје да је Ада поделила имовину на два дела и зато је сада одлучна да са Луком или са Алексом подели једну истину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 92 |EpisodeNumber2 = 92 |RTitle = Бароница намерава да открије Адине тајне Луки |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|11}} |ShortSummary = Брунер поново жели да контактира са Луком. Али, на пословни састанак заказан у пословном клубу уместо њега долази Донка која се представља наводећи своју титулу и најављује да ће му открити све шта му је мајка урадила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 93 |EpisodeNumber2 = 93 |RTitle = Још једно изненађење за Луку стиже нови пословни секретар |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|12}} |ShortSummary = У моменту када Донка почиње да прича Луки о Адиним тајнама, госпођа Каначки улази у пословни клуб и прекида њену исповест. Лука признаје Страхињи да му је Донка убацила црв сумње рекавши да Алекса зна нешто што он не зна. Али, то нису једина изненађења за Луку - нека се спреми да дочека новог пословног секретара. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 94 |EpisodeNumber2 = 94 |RTitle = Панчета черупа Софију на ТВ |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|16}} |ShortSummary = Вукашин најсуровије прети Софијиној мајци и саопштава јој да је оно што ће увече видети на телевизији само увертира онога што ће гледати у будућности. Лука је ван себе због Адине одлуке да за пословног секретара узме Милу. Он у бесу покушава да је убеди да је управо Мила крива за пласирање вести о његовој и Софијиној свадби медијима. Милин повратак у Кан холдинг неће обрадовати ни Алексу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 95 |EpisodeNumber2 = 95 |RTitle = Ада ведри и облачи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|17}} |ShortSummary = Божидарка саопштава Софији да је Вукашин био у посети код њеног оца. Обе су успаничене од помисли да ли ће истина изаћи на видело. Иван не верује Алекси да Ада ведри и облачи над њиховим судбинама. Лука додељује Јелени "жути картон", а убрзо након тога, у посету му долази помоћник нотара. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 96 |EpisodeNumber2 = 96 |RTitle = Лука планира да уништи рођену мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|18}} |ShortSummary = Лука се поверава Матији и саопштава му да има намеру да уништи и Алексу, али и рођену мајку, јер је дала Алекси половину свега што има. Као шлаг на торту, Брунер доводи Донку пред Матију, а она му без трунке задршке износи свој опаки план. Нада долази у Малдиве како би разговарала са Страхињом, а након одласка кући, пада у несвест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 97 |EpisodeNumber2 = 97 |RTitle = И свадба и трудноћа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|19}} |ShortSummary = Алекса се наслађује чињеницом да Мила није остала нема на Софијине провокације. Али и Софија је овог пута добила шта жели - потпис од Луке. Након бурне ноћи проведене у Комарчевом кревету, Вишња проналази Адин прстен. Док Комарац мења боје, она еуфорично ставља прстен на руку и пресрећна му саопштава да ће се удати за њега. Нада добија резултате крви, али и честитке од докторке - постаће мама. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 98 |EpisodeNumber2 = 98 |RTitle = Шефе одрадили смо свињу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|23}} |ShortSummary = Ада отворено прети Луки и саопштава му да ће уништити Софију пре него што она уништи њега. Без трунке задршка, Лила наставља да се меша у оно што није њена ствар, па сада обавља разговор са Милом. Нада долази код Страхиње како би му саопштила да је трудна, али он не жели да је слуша. Дијана тражи муштулук од Аде и саопштава јој да се Матија жени. Дебељка по налогу пребијају на паркингу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 99 |EpisodeNumber2 = 99 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|24}} |ShortSummary = Панчета испитује Наду у вези са одласком код лекара. Стомачни вирус није удица на коју би искусна Панчета могла да се упеца. Крајње неочекивано, Страхиња саопштава шокираном Луки да је Нада заљубљена у њега. Након сусрета са Софијиним оцем, Вукашин подноси Ади извештај. На Лилино инсистирање, Лука запошљава нову радницу, а једино слободно место за њу, налази се код Алексе у канцеларији. Када је угледа, Мила ће побеснети. Ипак, највећи шок доживеће Ада када на Вишњиној руци угледа свој давно нестали прстен. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 100 |EpisodeNumber2 = 100 |RTitle = На тајном венчању Софија постаје Лукина жена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|25}} |ShortSummary = Ада саопштава Вукашину да је на Вишњиној руци видела свој украдени прстен. Лука у тајности води Софију пред матичара. Саопштава јој да ће кума бити нико други до лажна бароница Донка, а кум Звонимир. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 101 |EpisodeNumber2 = 101 |RTitle = Нада је решена да себи одузме живот |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|26}} |ShortSummary = Када му се Страхиња не јави на телефон, Лука нади јавља "радосну" вест о томе да је тајно оженио Софију. У каквој је заблуди око своје изабранице, сазнаће одмах након церемоније венчања. Ипак, највеће отрежњење доживеће Нада. Скрхана болом, она одлучује да себи одузме живот. Таман када Алекса успе да убеди Милу да нема никаквих емотивних амбиција са Уном, Лила квари започету идилу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 102 |EpisodeNumber2 = 102 |RTitle = Лоше вести о Алекси сламају Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|30}} |ShortSummary = После несреће коју је доживео, Алекса завршава у болници и то у коми. Софија добија информацију од мајке да јој је преминуо отац. Нада се поверава Панчети да не жели да задржи бебу. Дебељко саопштава Ивану вести о Алекси, а када Ада сазна шта је било, потпуно ће бити сломљена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 103 |EpisodeNumber2 = 103 |RTitle = Поздрављање од Алексе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|01}} |ShortSummary = Први радни дан на новом послу биће подједнако трауматичан за Уну као и за Јелену. Алексино стање је критично, па докторка одлучује да дозволи свима да га посете, како би се на неки начин опростили од њега. Када сакупи породицу и пријатеље, Лука саопштава вест да се оженио Софијом. Чак и када сазна за Алексу, Лука неће показати ни трунку емпатије. Иван и Ада одлазе у болницу и тамо затичу Матију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 104 |EpisodeNumber2 = 104 |RTitle = Алекса полако губи битку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|02}} |ShortSummary = Софија прижељкује Алексину смрт, а Матија је упозорава да такво нешто ни у сну не изговори пред Адом и Луком. На Панчетин захтев, Нада пристаје да оде код психијатра. Испоставља се да Алексина несрећа није била случајна, иза свега стоја Софија и министар, али и њихова тиква пуца, и једно другом почињу отворено да прете. Алекса полако губи битку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 105 |EpisodeNumber2 = 105 |RTitle = Мила ће побеснети када чује шта Уна говори |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|03}} |ShortSummary = Донка наставља да обмањује наивног Луку. Панчета коначно сазнаје да је Алекса доживео несрећу и да је у коми. Када се Мила упути у болницу, над Алексиним креветом затиче уплакану Уну која му говори да га воли. Али то није све што ће Мила чути. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 106 |EpisodeNumber2 = 106 |RTitle = Софија загорчава живот Ади види где си ти а где сам ја |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|07}} |ShortSummary = Ада прети Луки и тражи од њега да што пре пронађе место на ком ће живети са својом женом. Софија користи сваки тренутак да Ади загорча живот и јасно јој ставља до знања да је на прагу да јој узме све. Матија је одушевљен чињеницом да Алекса лежи у коми, али би ипак више волео када би његов бивши рођак био мртав. Страхиња наставља да се понаша иронично и грубо према Нади, али њој такво понашање почиње да јој смета. После Миле, у отворени конфликт са Уном улази и Јелена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 107 |EpisodeNumber2 = 107 |RTitle = Змија је спремна да зада смртоносни угриз |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|08}} |ShortSummary = Донка је препоносна на чињеницу да је убацила змију у Адину кућу и сада се само нада да ће њен ујед бити смртоносан. Лука је сабрао "два и два", ако Алекса умре, цело наследство ће припасти само њему. Када се повери Софији, она ће имати план којим ће се жеље претворити у реалност. Алекса се буди из коме, али нема сећања на све што се у његовом животу дешавало претходних месеци. Ту ситуацију ће неко искористити на најокрутнији начин. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 108 |EpisodeNumber2 = 108 |RTitle = Софија игра најпрљавију игру до сада |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|14}}<ref group="lower-alpha">Било је првобитно планирано да се ова епизода емитује 9. јула, затим је померена за 10. јул да би касније била поново померена за 14. јул због извештаја ТВ Прве са [[Протести у Србији (од 2020)|протеста који су се дешавали у Србији]].</ref> |ShortSummary = Матија хушка Луку да би требало да испитају Адину урачунљивост. Хушкање посебно подгревају Софијине лажи. Али и она ће наићи на неког који ће победити у сопственој игри. Страхињино упорно одбијање да разговара са Надом, резултира њеним потпуним растројством, а оно што ће имати да каже, највише ће уплашити Милу. Ада схвата да иза Лукиног тајног венчања стоји Матија. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 109 |EpisodeNumber2 = 109 |RTitle = Шамарчина за памћење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|15}} |ShortSummary = Софија доноси Матији Алексин бланко потпис због чега завршавају у страсном клинчу. Када на Матијиној крагни уочи трагове Софијиног кармина и пудера, Јелена ће му из све снаге опалити шамар. Због Алексине амнезије Панчети и Мили се цепа душа. Софија се поново обрачунава са Милом, а њена дрскост ће је шокирати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 110 |EpisodeNumber2 = 110 |RTitle = Нада све признаје Мили |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|16}} |ShortSummary = Уна долази код Алексе и изјављује му љубав. Она и не слути да је остао без памћења, па је затечена његовом реакцијом. Ада нема решење шта ће са Алексом по отпуштању из болнице. Због свега што јој је Матија приредио, Јелена одлази у Малдиве како би тугу утопила у алкохолу. Сасвим неочекивано налеће на Страхињу који јој поклања песму. Убрзо, њих двоје завршавају у страсном загрљају, а тај призор ће разбеснети Дебељка. Нада коначно сакупља храброст да се повери Мили. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 111 |EpisodeNumber2 = 111 |RTitle = Софија смишља паклени план за Аду али Донка има још гору намеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|17}} |ShortSummary = Донка предлаже Брунеру нови план: мораће да склони Софију са Адиног пута, како би стекао њено поверење. Зато му тражи да је упетља у трговину са дрогом. Алекса се жали Ади да је Мила дошла у болницу и почела да га грли и љуби, због чега јој је "дао отказ". Софија наставља Матијин паклени план да Аду прикажу као неурачунљиву. Она налази начин како да дође до лекова које ће јој помутити разум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 112 |EpisodeNumber2 = 112 |RTitle = Уместо новца за сексуалне услуге Софија од судије тражи услугицу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|21}} |ShortSummary = Јелена је једва дочекала да се похвали другарицама да јој је Страхиња написао и одрецитовао песму. Она и не слути ко се крије иза нежних стихова, зато Мила одлучује да се обрачуна са Страхињом. Нада признаје психијатру да је од када је сазнала за бебу, почела да гаји извесне симпатије према Страхињи. Када судија одлучи да плати Софији сексуалне услуге, она кокетно враћа новчаник у његов сако и уместо новца тражи "услугицу". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 113 |EpisodeNumber2 = 113 |RTitle = Двоструки нокаут |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|22}} |ShortSummary = Када дође Алекси у посету, Ада ће остати у шоку - његово памћење се вратило и не жели да је види. У кафани, Страхиња од Тиће сазнаје да ће постати отац. Софија схвата да се заиграла и да за новац спава ни мање ни више него са Донкиним љубавником. Нада се поверава Мили и саопштава јој шта је мучи. Дебељков долазак у кафану најскупље ће платити Страхиња и Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 114 |EpisodeNumber2 = 114 |RTitle = Дете за дете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|23}} |ShortSummary = Ада нуди нагодбу Софијиној мајци "дете за дете". Страхиња је потпуно ван себе због нових сазнања, баш као и Мила која не може да се опорави од шока. Када види да његов син не уме да се носи са последицама својих поступака, Тића одлучује да позове Наду и поразговара са њом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 115 |EpisodeNumber2 = 115 |RTitle = Софија ће да лети али |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|24}} |ShortSummary = Страхиња долази код Луке у фирму, а онда се среће и са Јеленом. На његово изненађење, обратиће му се и Матија, који ће га у налету љубоморе подсетити на давнашњи договор. То није све што ће се десити у Кан Холдингу. Од сада имају још једног запосленог: Софију. Брунер саопштава Ади да ће јој склонити Софију са пута, али... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 116 |EpisodeNumber2 = 116 |RTitle = Софијин нови најбољи друг |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|28}} |ShortSummary = Ада тражи од Страхиње да постане Софијин најбољи друг. Када Комарац угледа Вукашина који му је отворено запретио да више не жели да га види ни у пролазу, неће му бити свеједно. Али, када Вукашин чује да је управо он Вишњин дечко, ствари ће се посебно закомпликовати. Алексин и Милин пољубац прекида Панчета. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 117 |EpisodeNumber2 = 117 |RTitle = Иванов и Панчетин живот промениће се из корена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|29}} |ShortSummary = Вукашин доноси информације Ади о Ивану и Панчети које ће је запрепастити и које ће заувек променити њихове животе. Када угледа Уну у Алексином загрљају, Мила доживљава ново разочарење. Под изговором да поступа по наредбама "с врха", Дебељка шаљу на пут у иностранство са јасним инструкцијама да на граници мора бити у тачно одређено време. Али, када Звонимир сазна да се изненада променила полицијска патрола, настаје хаос. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 118 |EpisodeNumber2 = 118 |RTitle = Јован Жилић јесте твој Жиле |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|30}} |ShortSummary = Нетрпељивост између Софије и Луке расте, баш као што се Милино стрпљење смањује због Униног и Алексиног односа. Вишња нуди Ади свој отказ због свих дешавања око Комарца и украденог прстена. Вести да је Дебељко слетео са пута, потпуно ће разорити Милу, али ће ипак најгоре проћи Панчета када чује истину о свом Жилету. У Кан Холдинг стиже полиција. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 119 |EpisodeNumber2 = 119 |RTitle = Нада ће фрапирати Луку бруталном искреношћу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|31}} |ShortSummary = Ада моли Милу да је обавести када ће Софија бити у Кан Холдингу, јер жели да јој приреди спектакл. Она нуди Дијани директорско место и сарадњу на колекцији "Ада Каначки". Страхиња се успешно приближава Софији и исто тако успешно започиње у конфронтацију са Матијом. Бесан због новог шуровања и расподеле имовине, Алекса се састаје са Лилом. Када покуша да искористи своју позицију и Надине емоције, Луку ће сачекати Надин брутални одговор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 120 |EpisodeNumber2 = 120 |RTitle = Лука брани Мили да се виђа са Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|04}} |ShortSummary = Брунер отворено прети Матији и Звонимиру због дебакла са испоруком дроге. Софија навлачи Луку даје постави на место директорке модне колекције. Када Панчета започне разговор о ноћи коју су наводно провели заједно, Алекса ће се побунити, али она жели да истера ствари на чистац. Док јадикује Тићи над својом судбином, чуће нешто што ће је изненадити. Биће изненађена и Мила, кад јој Лука саопшти да јој не дозвољава да се виђа са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 121 |EpisodeNumber2 = 121 |RTitle = Или ће преживети Брунер или Матија |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|05}} |ShortSummary = Судија доноси Донки лоше вести. Када се Јелена побуни што не добија песме од Страхиње, он је теши речима да је пред њима читав живот. Све ће се променити када од Луке сазна да је Нада трудна. Панчета окупља укућане како би им саопштила све што је сазнала. Иако је дала обећање Вукашину и Ади да више ништа неће петљати са Комарцем, Вишња је стављена пред свршен чин. Због страха за сопствени живот, Матија тражи помоћ од Софије, а њено решење је радикално. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 122 |EpisodeNumber2 = 122 |RTitle = Софија је награбусила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|06}} |ShortSummary = Донка плаши Ивана затвором због Адине расподеле имовине. Мила одлучује да повери Алекси информације које има у вези са Дебељковим одласком на пут без радног налога. Лила потпуно губи живце са Софијом и почиње да разговара са њом јединим језиком који она разуме. Прети јој да ће пљунути у свако јело које Софија буде помислила да проба док борави у Адиној кући. Када угледа Страхињу у фирми, будућа директорка модне колекције креће са увредама на његов рачун. Проблеми тек настају када се у Лукиној канцеларији појаве Ада и Дијана. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 123 |EpisodeNumber2 = 123 |RTitle = Матија Уни нуди пакт она ће се решити његовог непријатеља а он њеног |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|07}} |ShortSummary = После Наде и Панчета тражи стручну помоћ психолога. Она не може дасе помири са чињеницом да се осрамотила пред Алексом. Иван саопштава Ади да су он и Алекса оптужени за крађу. Када затражи услугу од Страхиње, Софија не слути да читав разговор прислушкује Дијана. Страхиња коначно успева да смогне храброст и стане пред Наду, али оно што ће имати да му каже, неће му се допасти. Матија се одлучује да Уни понуди пакт - она ће се "решити" његовог непријатеља, а он њеног. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 124 |EpisodeNumber2 = 124 |RTitle = Софија ће се шокирати када стигне прстен из Италије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|11}} |ShortSummary = Дебељко је срећан што између њега, Миле и Наде нема више тајни. Зато сада инсистира да чује ко је отац детета. Донка позива Комарца како би јој помогао у решавању још једног прљавог посла. Овог пута не треба да се реши предмета, већ човека - Вукашина. Ада наставља рат са Божидарком. Док се Софија радује прстену и чињеници да ће бити једина жена у граду са прстеном од 100 хиљада евра, не слути шта ће заправо добити од јувелира из Италије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 125 |EpisodeNumber2 = 125 |RTitle = Да ли би отровала некога за мене |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|12}} |ShortSummary = Иван поверава Тићи да је Нада трудна и њих двојица моментално закључују да је Страхиња отац. Истовремено, у кући Каначких је врло живо јер се појавила Софијина мајка. И док Лила и Ада отворено показују презир према њој и њеној мајци, Софија ће је у четири ока питати докле је спремна да иде и шта је спремна да уради за њу, ако је толико воли као што говори. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 126 |EpisodeNumber2 = 126 |RTitle = Ада има интригантну причу за медије о два прстена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|13}} |ShortSummary = Страхиња инсистира да сазна ко је отац Надиног детета и моли Милу да му открије. Алекса је решио да се сусретне са Донком и тражи од Вукашина њену адресу. Вукашин је спреман да му изађе у сусрет али под једним условом. Ада протура до медија причу о "два прстена". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 127 |EpisodeNumber2 = 127 |RTitle = Са овом медијском причом Донка ће бити сахрањена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|14}} |ShortSummary = Софија се хвали Ади својим прескупим прстеном и заузврат добија увреде. Њен прстен је за новинарку Маријану тренутно главни задатак. Да би га испунила укључује Орланда који ће морати да фотографише Софију када дође у пословни клуб са мушкарцем али да у фокус постави прстен. Друга новинарка, која треба да се усмери на Донку, састаје се лично са њом и предочава јој како ће је "сахранити". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 128 |EpisodeNumber2 = 128 |RTitle = Романса у најави Иван и Ада се зближавају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|18}} |ShortSummary = Дијана ставља до знања Ади да је приметила да Софија често улази у Матијину канцеларију и да је сигурна да њих двоје нешто муте. Софија поверава Матији да је сигурна да јој Брунер смешта и да жели да је маторој вештици сервира на тацни. Алекса одводи Милу у "бајку", а Ада одлази на романтичну вечеру са Иваном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 129 |EpisodeNumber2 = 129 |RTitle = Страхиња је спреман да узме Надино дете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|19}} |ShortSummary = Софија постаје нестрпљива, не жели више да спава у истом кревету са Луком и хоће што пре да бежи. Зато Луки када јој приговори што је нема код куће, јасно ставља до знања да му неће полагати рачуне. Страхиња саопштава Нади да је спреман да узме дете, уколико "отац" одбије да га призна. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 130 |EpisodeNumber2 = 130 |RTitle = Вукашин шаље Донку у затвор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|20}} |ShortSummary = Вукашин "сатерује у ћошак" лажну бароницу Донку нудећи јој папире које треба да потпише. Иако она одбија то да учини, сазнаје да Вукашин шаље допис Интерполу и да јој следи затвор. После свега што је чуо Донкином партнеру Милораду ће позлити, али ни на то се она неће осврнути. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 131 |EpisodeNumber2 = 131 |RTitle = Стиже лек за Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|21}} |ShortSummary = Упркос уцењеној позицији, Донка наставља да сплеткари. Шурује са Софијом и открива јој где може да пронађе "лек" који ће давати Ади и од кога ће она деловати растројено. Упозорава је да у случају да је открију никада неће признати да је имала са тим било какве везе. Софија шаље мајку код апотекара који јој објашњава какве ће све негативне последице лек изазвати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 132 |EpisodeNumber2 = 132 |RTitle = Панчета покреће забуну отац Надиног детета је Лука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|25}} |ShortSummary = Панчета разоткрива да Иван и Тића имају намеру да је напију да би открили ко је отац Надиног детета. Зато користи своје глумачке способности и после безброј "чашица" свечано открива да је Лука отац. Пометња почиње, а први ће да страда управо Лука и то од чика Тиће. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 133 |EpisodeNumber2 = 133 |RTitle = Лили ће позлити када сазна за Донку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|26}} |ShortSummary = Алекса зове Донку "на црту" и њој се ни мало неће допасти то што има да јој саопшти. Када схвати да је решен да употреби информацију коју има, бароница ће потпуно клонути. Нове сумње ће почети да се буде у Страхињи када сазна причу о Софијиној наводној трудноћи. Дијана открива девојкама да је Софија пре манекенске каријере радила у кафићу. Лили ће позлити када од академика Марковића сазна да се Донка вратила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 134 |EpisodeNumber2 = 134 |RTitle = Не желим више да те видим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|27}} |ShortSummary = Јелена тражи од Страхиње објашњење: жели да зна зашто јој више не пише песме. Ада поверава Вукашину да јој се не свиђа што се Алекса петља са Донком и заједно покушавају да докуче ко је особа која би могла да буде главни сведок против лажне баронице. Софија добија травке од којих би Ада требало потпуно да полуди. Ипак, много јаче од чајева, на њу ће деловати Лилине речи: "Не желим више да те видим!" |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 135 |EpisodeNumber2 = 135 |RTitle = Лажни дијамант |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|28}} |ShortSummary = На изласку из Адине куће, Катарина схвата да је Софијина мајка заправо лажна гатара Брзутка и моментално јој се пале све "лампице". Када Тића сврати код Панчете како би је замолио да му призна ко је отац Надиног детета, на вратима се појављује љубоморни Јанко, па Тића, изненада добија од Панчете пољубац у уста. Лила тражи помоћ од Матије, а за узврат је спремна да му да оно о чему сања. Вишња моли Комарца да надгледа Лилу како би избегли њен сусрет са Донком. Дијана уноси наивном Луки црв сумње у вези са лажним дијамантом на Софијином прсту који је он платио 100.000 евра. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 136 |EpisodeNumber2 = 136 |RTitle = Лила долази код свог највећег непријатеља и потеже пиштољ Алексу хапси полиција |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|01}} |ShortSummary = У ходнику Кан холдинга, Лука се судара са Уном, а између њих двоје се моментално рађа симпатија. Ада организује "породично" окупљање - Софија и њена мајка схватају да су раскринкане. Алекса сазнаје да је Лила нашла Донкину адресу, али реагује прекасно. Лила долази код свог највећег непријатеља и потеже пиштољ. Када коначно стигне до Донкиног стана, проналази је на поду, а полиција га моментално хапси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 137 |EpisodeNumber2 = 137 |RTitle = Софија не зна где удара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|02}} |ShortSummary = Софија избацује мајку из куће претварајући се да ништа не зна о њеном видовњачком ангажману и отворено прети свима. Лила зове Вукашина како би му признала да је из нехата убила Донку, али да је одмах позвала полицију. Они и не слуте да је због њеног чина ухапшен недужни Алекса. Матија схвата да се Звонимир зближио са Брунером и то га веома забрињава. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 138 |EpisodeNumber2 = 138 |RTitle = Ада је у потпуном нервном растројству од чаја Вукашин је шокиран |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|03}} |ShortSummary = Софија подмеће Луки чај за Аду у који је претходно ставила опасне травке. Вукашин тражи од Лиле да јој обећа да више неће прилазити Донки. Док се лажна бароница опоравља у болници, судију занима одакле јој пластични дамски пиштољ. Брзутка се плаши да би њена ћерка могла да убије Аду, и још горе, да њу оптуже да тровање. Не знајући да је под утицајем чаја који је попила, Вукашин затиче Аду у потпуном нервном растројству. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 139 |EpisodeNumber2 = 139 |RTitle = Ада не зна за себе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|04}} |ShortSummary = Ада има нову "епизоду". Још увек је под дејством чаја у који је Софија убацила отров, а сада умишља да Вишња жели да је убије. Вукашин је јако забринут и тражи да за њено стање нико не сме да сазна; зато не жели да позове ни доктора. Алекса не успева да исконтролише љубомору када види да Мила има удварача. Лука у ресторану среће Уну и сада обоје не могу да сакрију међусобне симпатије. Страхиња има врло оригинално изненађење за Наду. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 140 |EpisodeNumber2 = 140 |RTitle = Адина вриска буди целу кућу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|08}} |ShortSummary = Софијина мржња према Ади нема границе. Када види да се Лука узнемирио због мајчиног стања, она ће уместо "редовне", дуплирати дозу отрова којима намерава да потпуно излуди Аду. Панчета се истрчава пред Алексом који сада коначно схвата да Ада шурује са Маријаном. Адина вриска буди целу кућу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 141 |EpisodeNumber2 = 141 |RTitle = Последњи ударац доделиће Ади старатеља |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|09}} |ShortSummary = Матија планира нову велику испоруку дроге, али не слути да му је Алекса за петама. Он од Уне добија веома интересантне информације о томе да је један комби Кан холдинга одвезен у сервис са којим немају договорену сарадњу. Док су једни забринути, Софија, Матија и Донка задовољно трљају руке због Адиног психичког слома. Задаће јој последњи ударац - прогласиће је неурачунљивом и доделити јој старатеља. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 142 |EpisodeNumber2 = 142 |RTitle = Вукашин повлачи потез |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|10}} |ShortSummary = Вукашин моли Алексу да му помогне. Тражи од њега две ствари, да позове Лилу и да привремено остане да живи у кући код Аде. Када јој се Јанко појави у стану са цвећем, Панчета ће потпуно полудети. Она и не слути да букет није био намењен њој. Лила не губи време; одлази код нотара и захтева да поништи све папире које је потписала са Адом. По повратку кући, Лука затиче Алексу у стану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 143 |EpisodeNumber2 = 143 |RTitle = Слушкиња је убила Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|11}} |ShortSummary = Панчета ће чути део разговора између Вишње и Комарца, а њено погрешно тумачење, направиће општу пометњу. Тако успаничена, одлази код Ивана како би му саопштила да је слушкиња убила Аду. Софија не може да исконтролише бес, нарочито када види да Лука спушта лопту са Алексом. Како би што пре прекинула њихово зближавање, она зове Матију који има нови паклени план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 144 |EpisodeNumber2 = 144 |RTitle = Нико те није издао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|15}} |ShortSummary = Уплашен за своју позицију у дому Каначких, а све под утицајем Софијиних отровних речи, Лука почиње да показује отворену нетрпељивост према Вукашину. Уна долази на договорени састанак са Лилом, не слутећи да ће се ту појавити Алекса који покушава Лили да објасни да је Ада није издала као ни Вукашин и Вишња. Успаничена Панчета одлази код Ивана како би му саопштила страшне вести: Аду је убила служавка, а Комарац јој помаже да сакрије трагове. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 145 |EpisodeNumber2 = 145 |RTitle = Матију стиже казна колеге у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|16}} |ShortSummary = Од отровног чаја који је попио боравећи у дому Каначких, Матија добија озбиљне халуцинације и то у Кан холдингу наочиглед свих запослених! Донка обавештава судију Обреновића да је његова жена поднела захтев за развод брака након што јој је неко доставио фотографије на којима је судија у експлицитним позама са Софијом Шубаревић. Кад сазна да Матији раде проверу крви на недозвољене супстанце, Софија ће озбиљно пребледети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 146 |EpisodeNumber2 = 146 |RTitle = Вукашин је склопио коцкице они нису соло играчи певају у тандему |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|17}} |ShortSummary = Алексу ће шокирати сазнање да је Иван заљубљен у Аду. Софија покушава да потпуно слуди Луку: износи му теорију да су Вишња и Вукашин чајем отровали Матију. Софија не слути да је Вукашин већ склопио коцкице које поверава Алекси. Дијана по граду шири гласине да је Матија скинуо гаће на сред Кан холдинга и да је примљен на психијатрију. Кад затекне Софију у шпијунирању, Лила ће побеснети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 147 |EpisodeNumber2 = 147 |RTitle = Вукашин напушта кућу а на изласку се обрачунава са Луком песницама |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|18}} |ShortSummary = Вукашин саопштава Ади да је трована њеним омиљеним чајем и да је уверен да иза тога стоји Софија. Кад јој каже да је у све уплетен и Матија, Ада неће желети да га слуша. Због тога Вукашин одлучује да оде из куће Каначких - заувек... Лука је решен да испуни обећање које је дао Бошку. Софија зове мајку да јој помогне, али Брзутка добија другу понуду за савезништво. Лука насрће на Вукашина, али ће због тог поступка зажалити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 148 |EpisodeNumber2 = 148 |RTitle = Ада коначно схвата ко стоји иза свега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|22}} |ShortSummary = Када Лука упозори Аду да Алекса и Вукашин раде против њега, а самим тим и против ње и да му је све то рекао Матија, Ади ће се коначно отворити очи. Вишња саопштава Лили да су се Лука и Вукашин потукли, а да је Ада све погрешно протумачила и отерала из куће свог дугогодишњег сарадника. Алекса моли Уну за услугу: да убаци Луки црва у главу поводом дешавања у магацину... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 149 |EpisodeNumber2 = 149 |RTitle = Лука ликује због своје победе али не слути ко се окупља иза затворених врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|23}} |ShortSummary = Након што је отерао Вукашина, Лука прети и Вишњи: да ће завршити исто уколико настави да шурује са његовим непријатељима. Док ликује због своје победе, Ада се налази са Вукашином и Алексом... Брунер изјављује Донки саучешће због судијине смрти и саопштава јој да је нашао некога на кога ће моћи да се ослони у сваком тренутку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 150 |EpisodeNumber2 = 150 |RTitle = Болесно љубоморни Јанко претвориће Тићин живот у пакао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|24}} |ShortSummary = Јелена је поново опседнута Матијом, а због свог дугачког језика, сада ће се наћи на мети полиције која долази у Кан Холдинг да је ухапси. Због огромног дуга, Донка постаје непожељна у клубу. Мила жели да сазна да ли се нешто дешава између Ивана и Аде и нуди се да му помогне тако што ће разговарати о томе са Алексом Софија убеђује Луку да ће испасти диван син уколико на Вукашиново мести запосли некога по њеној препоруци при чему је он одушевљен њеном идејом. Болесно љубоморни Јанко претвориће Тићин живот у пакао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 151 |EpisodeNumber2 = 151 |RTitle = Код Матије у болницу стиже Ада и сада ће свет стати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|25}} |ShortSummary = Питајући се коме је успео да се замери када у локалу има само студенте и сталне госте, Тића пред Панчетом изговара Јанково име. Он је једина нова особа која је у последње време крочила у Малдиве и њој је одмах све јасно. Вукашин издаје јасне инструкције Комарцу на кога треба да мотри. Кад види да Страхиња на место њеног асистента доводи Наду, Дијана ће потпуно полудети. Софија ангажује свог човека ког планира да подметне Ади на Вукашиново место. У болничку посету Матији стижу Софија и Лука, али кад у собу уђе Ада - све ће стати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 152 |EpisodeNumber2 = 152 |RTitle = Панчета у врелој акцији са Јанком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|29}} |ShortSummary = Вукашин је нашао човека који ће га заменити пред укућанима, али је упозорава да ће Иван можда направити проблем, јер ће заиграти двоструку и веома опасну игру. Када каже Софији да жели да обуставе Адино тровање, Матија се неће надати њеном одговору. Све занима ко је отровао Матију. Док наивни Лука верује да је то урадила Јелена, Брунер се тим поводом обраћа Звонку, тражећи конкретан одговор. Лука позива Уну на пиће, а Панчета је спремна за врућу освету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 153 |EpisodeNumber2 = 153 |RTitle = Маринко стиже код Каначких Лука подиже руку на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|30}} |ShortSummary = По договору са Вукашином, Комарац долази на службу код Аде. Кад га угледа у оделу и са потпуно промењеним имиџом, Вишња пада у несвест. Због демолираног кафића, Тића је уверен да се неко окомио на његовог сина и то због Наде, па моли Страхињу да побегне у Немачку. Кад Нада то дозна потпуно ће се сломити. Након салви увреда, Лука подиже руку на Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 154 |EpisodeNumber2 = 154 |RTitle = Софија има љубавника а он је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|01}} |ShortSummary = Панчета ће побеснети кад сазна да се Нада запослила као асистенткиња Дијане Ерски и решена је да то не дозволи. Лука у Кан Холдингу на своју руку спроводи истрагу јер жели да сазна ко је отровао Матију. Сви су осумњичени, али једино Дијана упире прстом у правог кривца и то пред свима. Изненада се појављује Брунер и саопштава да је Кан Холдинг банкротирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 155 |EpisodeNumber2 = 155 |RTitle = Сада је све јасно Комарац и Свитац нису исте особе и заиста су браћа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|02}} |ShortSummary = Вукашин прети Комарцу - уколико приђе Ади, Вишњи и Свицу - биће мртав. На кафи са Уном, Лука сазнаје много тога о својој запосленој и то ге не оставља равнодушним. Вукашин односи пред Аду и Алексу информације о Брунеровом контакту са амбасадором и упозорава их да је дотични господин у контакту и са Донком. Софија тражи од мајке да Адин живот претвори у пакао, али како не наилази на жељену реакцију, са новим болесним планом излази пред Матију којим ће бити одушевљен. Њихова мета биће Лила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 156 |EpisodeNumber2 = 156 |RTitle = Лука не скида поглед са Уне |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|06}} |ShortSummary = Министарка Милева Танкосић, о којој колају гласине да је нимфоманка, долази код Вукашина у хотелску собу како би упознала Алексу. Иван се нуди Ади да буде њен возач, а како угледа Свица, моментално ће му позлити. Инспекторка Стана Џелетовић долази код Катарине у Кан Холдинг: њена посета није службена већ је ту да испита Катарину о односу који има с њеним супругом. На Страхињиној журки Дијана сазнаје да је заправо Нада будућа мама, док Лука не скида поглед с Уне. Звонко доноси коњак како би са Матијом прославио његово оздрављење... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 157 |EpisodeNumber2 = 157 |RTitle = Ако је само пипнеш |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|07}} |ShortSummary = На састанку са Донком, Брунер жели да зна како напредује њено зближавање са амбасадором. Јасно јој ставља до знања да ће, уколико почне да солира у игри, то уједно бити и крај њене игре... Након што је сазнао да му прислушкују стан, Матија мења плочу и покушава да се ушлихта Брунеру. На Страхињиној прослави, Алекса ставља до знања Мили да би и они могли да пораде на потомству. Комарац прети брату... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 158 |EpisodeNumber2 = 158 |RTitle = Нема наде |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|08}} |ShortSummary = Софија наставља да провоцира Луку и између њих прети да избије туча. У очају, Панчета упада код Ивана у собу како би му предочила своје црне мисли. Она верује да је Тића перфидан и да жели да им отме Наду и бебу Софија наставља да спроводи свој план. Прво јој долази мајка, а онда папараца шаље у кафану како би сликао пијаног Луку. Време је да се Софија обезбеди, јер следи тужба. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 159 |EpisodeNumber2 = 159 |RTitle = Софија је ван себе када сазна да је Лука вара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|09}} |ShortSummary = Познаник из прошлости долази код Катарине како би сазнао да ли је имала непријатност од његове жене, инспекторке. Кад јој скрене пажње да су се заиграли и да ће пропасти обоје уколико се сазна за њихову аферу, Матија добија бруталан и неочекиван одговор од Софије. Страхиња саопштава Софији да је Лука вара. Министарка стиже у клуб на заказани састанак са Алексом и биће изненађена... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 160 |EpisodeNumber2 = 160 |RTitle = Алекса у друштву министарке наздравља новој љубави |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|13}} |ShortSummary = Након сазнања да је Лука вара, Софија је ван себе. Од беса и кроз сузе, своја сазнања дели са збуњеним Матијом који је уверен да је Софија љубоморна. Мислећи да Тића жели да јој отме Наду и бебу, Панчета ће бити врло изненађена кад схвати да су његове намере потпуно другачије. Вишња испитује Свица и жели да зна ко је и одакле је дошао. Док се Мила једва суздржава да не позове Алексу, он у друштву министарке наздравља новој љубави. Иван објашњава Ади зашто Лука не би смео да пије... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 161 |EpisodeNumber2 = 161 |RTitle = Ада се плаши да ће бити ухапшена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|14}} |ShortSummary = Софија планира да пред Луком глуми љубомору како би га натерала да помисли да га воли. С друге стране, он наставља да флертује са Уном. Због лажних оптужби да је убила мужа, Ада се плаши да ће бити ухапшена, али је бар делимично смирује чињеница да јој Алекса верује. Када Брзутка дође у дом Каначких како би обишла ћерку, сачекаће је непријатно изненађење. Катарина је у небраном грожђу, после новог сусрета са другом из основне, јер јој у посету поново долази његова жена, инспекторка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 162 |EpisodeNumber2 = 162 |RTitle = Вишња се даје у потрагу за Комарцем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|15}} |ShortSummary = Ада добија потврду своје сумње - Матија је Софијин љубавник. Када Катарина дође да јој се исповеди због несрећне судбине која је прати у љубави, Јелена ће јој открити да Алекса вара Милу. Кад приђе да је пољуби и Мила ће видети трагове кармина и лажи на Алексином врату и кошуљи. Тића и Панчета одлазе код Дијане како би је замолили да отпусти Наду, али њен одговор им се неће свидети. Док нежно цвркућу једно другом, пред Уном и Луком се појављује разјарена Софија. Вишња трага за Комарцем... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 163 |EpisodeNumber2 = 163 |RTitle = Зашто си ми забио нож у леђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|16}} |ShortSummary = Лука тражи од Софије да му објасни одакле јој идеја да је вара. Између Тиће и Дебељка севају варнице, јер обојица желе да организују Страхињино и Надино венчање. Матија поново има план и сви ће бити изненађени. Вукашин упозорава Аду на нове непријатности. Мила прислушкује разговор између Алексе и Ивана и схвата да је Алекса претходне вечери био у друштву министарке Милеве. Ада се састаје са Матијом како би сазнала зашто јој је забио нож у леђа. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 164 |EpisodeNumber2 = 164 |RTitle = Матија пред свима урла на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|20}} |ShortSummary = Лука признаје Страхињи да није заљубљен у Софију. Амбасадор саопштава Брунеру и Донки да је пронашао човека који ће му помоћи да докапитализује Кан Холдинг. Матијин план ступа на снагу: он долази у дом Каначких и пред свима урла на Софију. Његова представа успева да превари све присутне - све осим Аде... Она позива директорку телевизије и тражи да у ударном термину пусти причу о Софији... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 165 |EpisodeNumber2 = 165 |RTitle = Министарка прави чуда |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|21}} |ShortSummary = Бајов дугачки језик поново покреће сумњу код Миле и она је сигурна да је Алекса вара са министарком. Софија код Страхиње се распитује о Уни, а информације које добија ни мало јој се неће свидети. Њихов тајни сусрет у кафићу прекида Лука... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 166 |EpisodeNumber2 = 166 |RTitle = Софија упали ТВ да видиш поклон |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|22}} |ShortSummary = Бесна као фурија, Софија улеће код Уне у канцеларију и не бирајући речи креће да је напада. Брунеру у изненадну посету долази Ада и на његово запрепашћење, саопштава му да је упозната са његовим плановима за докапитализацију Кан холдинга. Матија припрема Јанка за последњу испоруку огромне количине дроге. Панчета пада у несвест када у својој глави повеже причу у вези министарке. Вукашин у друштву Аде и Свица зове Софију и каже јој да упали ТВ како би видела леп поклон који јој је спремио... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 167 |EpisodeNumber2 = 167 |RTitle = Све ћу их поубијати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|23}} |ShortSummary = Орландо је у паници, јер не жели да се замери Софији због фотографије лажног прстена. Софија је очајна због видео прилога који је видела цела земља, а ситуацију додатно компликује новинарски осврт на њену мајку, такође лажну пророчицу Брзутку која вара људе гледајући им у карте. Софија стрепи шта ће се догодити када медији објаве са ким вара Луку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 168 |EpisodeNumber2 = 168 |RTitle = Њега треба под хитно кастрирати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|27}} |ShortSummary = На тајном састанку са Матијом Звонимир се тресе од нервозе због последње испоруке дроге коју планирају да обаве. Страхиња и Нада су узбуђени јер ће сазнати пол бебе. Ада је бесна као рис на Луку који није способан да повеже просте чињенице у вези са Софијиним махинацијама. Она се обраћа Брунеру и чека његов одговор - да ли ће у борби коју планира бити сама или не? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 169 |EpisodeNumber2 = 169 |RTitle = После свађе са Софијом Нада пада низ степенице и остаје непомично да лежи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|28}} |ShortSummary = Након што поново исмеје Софију у лице, Дијана добија отворене претње од Софије. Дебељко је очајан јер мора да вози комби у Немачку. Због једног несмотреног геста у тоалету фирме, Надин живот је угрожен. После свађе на степеништу Кан Холдинга и отимања фасцикле са Софијом, Нада пада низ степенице и остаје без свести. Милевица упознаје своју ћерку са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 170 |EpisodeNumber2 = 170 |RTitle = Докторка шта ми је са бебом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|29}} |ShortSummary = Након што се испостави да је Милевицина ћерка потпуни фолирант и да је све само не туњава мамина ћерка, Алекса упада у велики проблем. Сви су забринути због Надиног стања, а Јелена је уверена да је Софија одговорна за њен пад. Брунер инструира Звонимира да заједно са Донком крене у коначни обрачун са породицом Каначки. Матија одлази код Аде и саопштава јој да се огромна количина дроге налази у комбију Кан холдинга који је на путу за Немачку. Он јој убацује црв сумње који води до Дебељка. Нада се буди на болничком кревету и не престаје да пита шта јој је са бебом? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 171 |EpisodeNumber2 = 171 |RTitle = Нада можда никада неће моћи да има децу Дебељка хапси полиција са комбијем пуним хероина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|30}} |ShortSummary = Лила тражи од Вишње да јој помогне да прочепркају по Адиним стварима - једна ће папире, друга телефон. Звонимир долази код Матије и саопштава му да Брунер сумња да су га издали. Софија сазнаје да је Нада изгубила бебу, а њена упорна питања о самом паду буде сумњу код Луке. Мила је посебно забринута што не зна како да саопшти сестри да можда никада неће моћи да има децу... На граници полиција хапси Дебељка са комбијем пуним хероина! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 172 |EpisodeNumber2 = 172 |RTitle = Софија платићу ти колико год да тражиш Нада ти си убила моју бебу ја ћу да ти пресудим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|03}} |ShortSummary = Дебељко завршава у притвору. Док покушава да објасни полицајцима да није нарко дилер и да је само обичан возач, полицајац му прети променом физичког описа. Инспекторка Стана упада у Панчетин стан и на опште запрепашћење укућана започиње претрес. Кад сазна да је Софија пронашла Наду у локви крви, Ади ће се упалити лампица. Софија одлази код Наде у посету и нуди јој новац само да ником не каже шта се догодило на степеништу фирме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 173 |EpisodeNumber2 = 173 |RTitle = Седи доле мафијашице |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|04}} |ShortSummary = Вишња прислушкује разговор између Аде и Вукашина, а кад чује да ће се упутити ка његовом апартману, одлучује да је прати. Полицијски службеници долазе у Кан холдинг и воде Луку на информативни разговор како би утврдили додатне чињенице у вези са Дебељковим диловањем дроге. Инспекторка Стана долази код Аде и обраћа јој се са мафијашице, али Ада не остаје дужна и избацује је напоље... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 174 |EpisodeNumber2 = 174 |RTitle = Дебељко прави хаос у ћелији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|05}} |ShortSummary = У затворској ћелији Дебељко од Комарца сазнаје да је Нада у несрећи изгубила бебу. Вукашин на све начине покушава да скине инспекторку Џелетовић са Дебељковог случаја. Софија и Матија настављају да закувавају чорбу породици Каначки. После свега што је сазнао, Дебељко се попут торнада обрушава на цимере од којих је претходно добио батине и не може да заустави песнице... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 175 |EpisodeNumber2 = 175 |RTitle = Због онога што ће јој Панчета рећи Нада ће се потпуно променити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|06}} |ShortSummary = Брунер јасно и недвосмислено ставља до знања Донки да мора да обнови своје везе са судијом Обреновићем, јер им је неопходан у коначном обрачуну са породицом Каначки. Вукашин саопштава Свицу да му је брат ухапшен и да се прибојава онога што би могло да уследи. Након свега што јој је Панчета у тајности поверила у болници, Нада жели да време проводи искључиво с њом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 176 |EpisodeNumber2 = 176 |RTitle = Страхиња нема лепе вести |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|10}} |ShortSummary = Потиштени Страхиња у пратњи Тиће долази код Панчете и Миле како би им саопштио важну одлуку. Дијана пред новинаркама раскринкава прошлост министарке Милеве која је пре политичке каријере радила као касирка. Нада сазнаје од докторке да највероватније неће моћи да има децу. Дебељко на све начине покушава да докаже своју невиност пред инспектором Цолетом, а Ада прети Матији - ако јој не каже ко му је дојавио да се у комбију налази дрога, мораће то да објасни полицији... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 177 |EpisodeNumber2 = 177 |RTitle = Уна покушава да раскринка Јанка |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|11}} |ShortSummary = Уз Унину свесрдну помоћ, Алекса наставља истраживање у вези са дешавањима у магацину Кан холдинга. Ада врло јасно ставља до знања Брзутки да није пожељна у њеној кући и да неће моћи да долази кад год јој се прохте. Софија ће се згранути када чује да је Матија споменуо њено име у контексту комбија и дроге. Донка се среће са судијом, а Нада се коначно враћа кући... Када инспектор Цоле дође у фирму да разговара са Матијом, сазнаће да је његова жена привела Катарину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 178 |EpisodeNumber2 = 178 |RTitle = Јанко прислушкује разговоре Уне и Миле да ли је Уна у опасности |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|12}} |ShortSummary = Цоле је бесан на супругу - пита је шта треба да уради да би престала да прогони и малтретира Катарину. Станин одговор ће га довести у мат позицију. Мила се захваљује Уни због њеног ангажовања око Дебељка и моли је да буде опрезна. Њихов разговор прислушкује подмукли Јанко. Нада коначно сазнаје шта се догодило Дебељку, а Ада одлучује да се обрачуна са Софијом. Док седе у ресторану и уживају, Лукино и Унино расположење поквариће Матијин долазак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 179 |EpisodeNumber2 = 179 |RTitle = Комарац завршава са ножем у стомаку и то на Дебељкове очи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|13}} |ShortSummary = Тића од Страхиње сазнаје лоше вести у вези са Панчетом. Нада пролази кроз веома тежак период. Поверава се Мили да стално замишља своју нерођену бебу... Од кад је преузео привремену функцију менаџера клуба, Иван почиње да заводи ред и укида на рачун куће, а то многим гостима неће лако пасти... Вукашин планира да пошаље Свица у посету брату у затвор како би га наговорио да преузме улогу заштићеног сведока. Он и не слути да је предухитрен, и да је Комарац убоден ножем у стомак и то на Дебељкове очи... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 180 |EpisodeNumber2 = 180 |RTitle = Инспектор тражи од Страхиње да позове Јанка Тића проси Панчету |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|17}} |ShortSummary = Адина изненадна посета Панчетином дому не прија Алекси: дошла је због Миле и Наде са којима жели насамо да разговара. Док се Катарина емотивно исповеда Јелени, у Кан Холдинг улази Цоле који ће сада коначно чути каква осећања Катарина гаји према њему и биће веома изненађен. Инспектор Цоле захтева од Матије да позове Јанка. Вукашин сазнаје да су Комарца покушали да убију у ћелији. Кад Мила и Нада оду у посету Дебељку, он им саопштава да је видео нешто што није смео и да сада желе да га убију. Тића проси Панчету... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 181 |EpisodeNumber2 = 181 |RTitle = Aда ће полудети када чује који захтев има Комарац |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|18}} |ShortSummary = Уна отворено пита Матију шта жели од ње. Кад види да околиша, она ће изговорити магичну реч: магацин! Како би спречио катастрофу, Матија одлази код Луке и почиње да минира Уну. У затворску болницу, у посету рањеном Комарцу стиже Вукашин. Он жели да зна која су то два услова због којих ће пристати да буде заштићени сведок. Кад Ада чује један од његових захтева, потпуно ће полудети. Иван наговара Панчету да призна Нади да је слагала да има рак. Док Цоле и Катарина у тајности пију кафу, на њих у пролазу налеће Дијана Ерски. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 182 |EpisodeNumber2 = 182 |RTitle = Алекса упада у невиђену клопку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|19}} |ShortSummary = Алекса упада у клопку - не само да ће камера овековечити тренутак пољупца са Жаклином, већ ће то видети и Софија. Он не слути да се иза ове преваре крије министарка Милева. Панчета је једва дочекала својих 5 минута, ставља Страхињу на оптуженичку клупу и преслишава га шта је тачно рекао Тићи. Лука извештава Ади о истрази коју је наводно сам спровео, а у вези са магацином. Вукашин сазнаје за бизарни захтев који је Комарац упутио начелнику полиције. Кад објаве вест о његовој смрти, жели да му донесу новине са читуљама како би видео ко га жали. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 183 |EpisodeNumber2 = 183 |RTitle = Шта мислиш колико вреди моја мртва беба |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|20}} |ShortSummary = За доручком, Лука саопштава вест да је умро Комарац. Када то чује, Вишња пада у несвест, а Тића је једини који јасно сагледава ствари - он верује да је по среди превара. Мила се супротставља Софији и пред Луком је отворено пита да ли је она и даље заљубљена у Алексу. Брунер се спрема да породици Каначки зада последњи ударац. Нада тражи од Софије да уради нешто што једнако нема цену као смрт њене бебе за коју је Софија управо крива. Цоле затиче Матију и Јанка у канцеларији и одводи их на разговор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 184 |EpisodeNumber2 = 184 |RTitle = Жаклина закопава Алексу пред Милом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|24}} |ShortSummary = Инспектор Цоле саопштава Дебељку да је привео Матију и Јанка. Тражи од њега да се присети свих детаља у вези са последњим одласком у сервис. Ада упозорава Вишњу да Лила никако не сме да сазна да се виђа са Вукашином, али прекасно - Лила је све чула. Панчета прави инцидент код Ивана у клубу, али то је је ништа спрам онога што ће Жаклина урадити Алекси у Кан Холдингу и то пред свима! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 185 |EpisodeNumber2 = 185 |RTitle = Хладан туш |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|25}} |ShortSummary = Изреволтиран боравком у полицији, Матија склапа коцкице и сада је уверен да су му Уна и Алекса сместили. Због тога спрема освету. Избезумљен одлази код Уне у канцеларију и закључава врата. Катарина се жали Мили и Јелени да је целу ноћ добијала позиве од Цолета, а одмах затим и са непознатог броја... Вукашин саопштава Вишњи да је Комарац био ХИВ позитиван и да због тог мора да оде код лекара. Сви су срећни што је Дебељко коначно пуштен из притвора. Брунер доноси Ади документа о намерама новог сувласника, али после предлога да наздраве, доживљава хладан туш... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 186 |EpisodeNumber2 = 186 |RTitle = Уна је мета |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|26}} |ShortSummary = Матија и Софија долазе код Луке и наговарају га да отпусти Уну, јер је она намерно предала папире полицији у договору са Алексом, како би се отарасили Матије, али и Луке. Они ће се шокирати када чују да је Уни те инструкције дао управо Лука. Дебељку није јасно како је Комарац умро када га је он спасио после убадања ножем. Вишња је очајна због сазнања о ХИВ-у. Министарка ће непријатно изненадити Донку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 187 |EpisodeNumber2 = 187 |RTitle = У клопци |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|27}} |ShortSummary = Ада упада у Софијину клопку. Кад јој Дијана каже да је Софија покушала да је подмити, Ада креаторки даје инструкције да прихвати прљаву понуду. Али, Ада не слути да је све то део Софијине тактике. Алекса је у небраном грожђу. Након што је прекинуо састанак Донке и Милевице, он долази кући где Мили саопштава да је министарка тражила од њега да се ожени Жаклином. Софија наставља са сплеткарењем, па сада у дуету са мајком, наводи Луку на танак лед и то причом о беби. Ада се коначно састаје са Матијом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 188 |EpisodeNumber2 = 188 |RTitle = Зажалићеш због својих речи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|01}} |ShortSummary = Жаклина наставља да тортурише Алексу, а када му се у Кан холдингу баци у загрљај и почне да се љуби са њим, у канцеларију улеће Мила! Цолетова жена, инспекторка Стана, долази у локал Малдиви како би од Тиће тражила информације о Катарини. Истовремено, Кети саопштава своју теорију Цолету, а он је шокиран. Панчета тражи од Аде да Нади хитно да отказ, али не наилази на разумевање. Уна се конфронтира Матији и добија признање, али и претње! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 189 |EpisodeNumber2 = 189 |RTitle = Вишња добија резултате ХИВ је позитивна али то није све |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|02}} |ShortSummary = Подмукли Матија поверава Брунеру и Звонимиру да се њихов нов проблем зове Уна Христић. Када чује да је управо Уна полицији дала компромитујуће папире, Брунер износи предлог да ће Уну скратити за главу. Брзутка долази код Луке како би му убацила у главу нове планове у вези са бебом. Мила поверава другарицама да је направила хаос кад је саопштила Жаклини да су она и Алекса венчани. Иако Уна покушава да упозори Луку на опасност од Матије и мафије, он није у стању да разуме... Вишња добија резултате - ХИВ је позитивна, али то није све! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 190 |EpisodeNumber2 = 190 |RTitle = Алекса износи Мили неочекиван предлог венчање али стварно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|03}} |ShortSummary = Тића саопштава Катарини да је због ње непријатност и претње од стране инспекторке Џелетовић. Она се поново враћа у Малдиве, али овог пута не одлази празних руку: у станицу води Страхињу. Ада уговара састанак због дешавања у Кан холдингу. Решена је да на њему присуствују и Алекса и Лука. Када сазна да је Вишња ХИВ позитивна и трудна, Лила пада у несвест. Алекса износи Мили неочекиван предлог - венчање, али стварно! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 191 |EpisodeNumber2 = 191 |RTitle = Лука ће са Матијом одиграти на најјачу карту |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|04}} |ShortSummary = Када виша инспекторка Џелетовић дође код Панчете, наћи ће се у чуду. Шокирана је Панчетиним наступом и једва успева да се контролише након флерта који ће доживети. У кревету, Лука пита Софију шта се тачно догодило између ње и Наде. Станин муж саопштава Вукашину да је ухапшен власник сервиса и да је Јанко још у притвору и сад је јасно да је по среди организована мафија. Уна , Алекса и Лука кују план како да доскоче Матији, а Лука ће одиграти на најјачу карту. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 192 |EpisodeNumber2 = 192 |RTitle = Нећу дозволити да моја ћерка буде друга са стомаком до зуба |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|08}} |ShortSummary = Бесна Милевица долази у Кан Холдинг како би преслишала Милу и како би јој окончала илузију. Када се појави Алекса, Милева ће извући кеца из рукава. Донка пребацује Софији што леком који јој је дала није успела да докрајчи Аду, али је кума уверена да има нешто на уму. Пре него што чује њену идеју, у бизнис клуб улази заједнички љубавник судија. На Адин позив, Матија долази у кућу Каначких и тамо затиче Уну. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 193 |EpisodeNumber2 = 193 |RTitle = На помен министарке Милеве Панчета поново пада у несвест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|09}} |ShortSummary = Катарина моли Тићу да пусте причу да су у вези, шта више, да су вереници. На Лукино запрепаштење, Ада се враћа у фирму. Чим поново преузме кормило Кан холдинг, искористиће прилику да Брунер објасни како стоје ствари и да ће у случају да нешто крене по злу са докапитализацијом, он бити у највећем проблему. На помен министарке Милеве, Панчета поново пада у несвест! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 194 |EpisodeNumber2 = 194 |RTitle = Карте се отварају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|10}} |ShortSummary = Након што обавести Луку да им је блокиран рачун, Матија ће бити шокиран реакцијом свога брата, толико да ће побеснети. Вукашин се састаје са инспектором Цолетом и упозорава га да уколико због правила службе буде превише чекао, Брунер може да им утекне. Лука изазива Алексу и тражи од њега да оду код нотара како би се Алекса одрекао Лилиног дела наследства. Софија има план да узме половину имовине Каначких и побегне што пре, али Матија неће дозволити да сам заврши у провалији... Ада се у клубу састаје са амбасадором... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 195 |EpisodeNumber2 = 195 |RTitle = Хаос Алекса и Матија започињу тучу Жаклиница шутира Луку у међуножје па добија шамар од Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|11}} |ShortSummary = Иако је од Аде добио јасну инструкцију да никоме, а нарочито Софији, не открива било шта у вези са докапитализацијом Кан холдинга, Лука у својој брзоплетости то ипак чини. Он и не слути какву ће беду навући на врат. Али његов дугачак језик истртљаће се и пред Страхињом. Сада је јасно зашто је Нада остала без бебе... Када чује Тићину намеру да се ожени Катарином, Панчета ће потпуно побеснети. Вишња саопштава Ади да бебе неће бити, а ова информација ће нарочито погодити Свица. У канцеларији, Алекса и Матија започињу тучу, а након што Жаклина шутне Луку у међуножје, добија шамар од Софије лично. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 196 |EpisodeNumber2 = 196 |RTitle = Луда Брзутка буши Лукине кондоме |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|15}} |ShortSummary = Таман кад помисле да наздрављају, Брунер обавештава Звонимира и Матију да заправо пију за покој душе. Дијана долази код Аде и саопштава јој да цео град прича да су банкротирали. Иван мисли да је Тића због свих гласина у вези са Катарином награбусио код Панчете и да му неће опростити. Мила сазнаје да су се Страхиња и Нада свађали због тога што је свима прећутала да је за смрт њене бебе крива Софија. Након што је ћеркине контрацептивне пилуле заменила обичним, Брзутка буши Лукине кондоме! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 197 |EpisodeNumber2 = 197 |RTitle = Шамарчина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|16}} |ShortSummary = Разговор између Луке и Страхиње не протиче како треба, јер тврди да је Софија у праву и да је својим очима видео да није одговорна за смрт Надине бебе. Непријатност се наставља у дому Каначких где Ада јасно ставља до знања Софији да мамица зна и оно што неко мисли да не зна... Ивану пада мрак на очи када види ко се вратио у Клуб. У разговору са Брунером, Ада започиње тему смрти свог супруга Бошка. Мила удара шамар Софији, а Јанко уцењује Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 198 |EpisodeNumber2 = 198 |RTitle = Време је да син попије оно што је било намењено мамици |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|17}} |ShortSummary = Таман кад Катарина повери Панчети шта намерава да каже инспекторки Стани, у Малдиве улази Цоле. Лука на крајње безобразан начин пропитује Аду у вези са удајом за Ивана. У врло сличној ситуацији наћи ће се Иван коме ће буквицу очитати Алекса. Софија саопштава Матији да је време да заувек реше Луке Каначког. Након пољупца за Катарином, Цоле добија јак ударац у главу! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 199 |EpisodeNumber2 = 199 |RTitle = Да ли ће Иван коначно пољубити Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|18}} |ShortSummary = Панчетин дугачки језик поново ствара неприлике укућанима, поготово Нади, јер Дебељко сазнаје да јој је Софија нешто урадила... Ада жели да што пре сазове седницу Управног одбора али је буни што нема имена чланова. Ипак, она не слути да може доћи до било каквих проблема и задовољна је чињеницом да је у докапитализацији добила приличну своту новца. У разговору са Свицем на тему бебе, Вишња сазнаје да је он преживео велику трагедију. Цоле је одлучио да заигра отворених карата пред својом законском женом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 200 |EpisodeNumber2 = 200 |RTitle = Једна министаркина реченица потпуно ће уздрмати Вукашина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|22}} |ShortSummary = Јанко покушава да изигра Дебељка. Саопштава му да није одговоран за његово хапшење, али да зна ко га све време намешта. Код Луке у канцеларији, Нада инсистира да погледа снимак са сигурносне камере која је забележила њен пад низ степенице. После свих љубавних изјава које је добила од Цолета, Катарина сада добија шамар истине и то од Дијане која тврди да је спавала са Цолетом. Иван и Ада једно другом изјављују љубав, а размену њихове нежности, овековечиће један наручени мобилни телефон... Брунер од Донке добија информацију да се инспектори у полицији поново распитују о Бошковој смрти. Једна министаркина реченица ће посебно уздрмати Вукашина... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 201 |EpisodeNumber2 = 201 |RTitle = Цео град сазнаје за пољубац Иван је очајан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|23}} |ShortSummary = Када му Лука понуди место шефа магацина, Дебељко ће потпуно полудети, јер је уверен да на тај начин жели да се искупи због чињенице да је Софија крива за смрт Надине бебе. Док седи с Матијом у кафићу, Луки прилази Жаклина и просипа му на главу чашу пуну хладног пива, након чега започиње флерт. Дијана долази код Каначких, и пред Лилом и Вишњом саопштава да су камере сасвим случајно поред реке ухватиле Аду и Ивана како се љубе. Убрзо ће за њихово романтично дружење сазнати цео град и Иван је очајан због тога. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 202 |EpisodeNumber2 = 202 |RTitle = Хаос око Ивана Аде и Панчете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|24}} |ShortSummary = Брунера је изнервирао пољубац Аде и Ивана. Због тога што га је ујела за срце, чврсто је решен да јој се освети и удари тамо где зна да ће је болети. За разлику од њега, сви остали верују да се Иван смувао са Панчетом. Софији није јасно како је Лука успео да се полије пивом по глави. Звонимир одлази код Јанка у магацин и почиње да му прети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 203 |EpisodeNumber2 = 203 |RTitle = Матији је одзвонило |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|25}} |ShortSummary = Матија је шокиран Лукином одлуком да на место шефа магацина постави Дебељка. Али том чињеницом ће много већи шок доживети Звонимир који је тек убедио Брунера да Јанка држи под контролом. Вукашин дојављује Ади да је уверен да је у опасности и да је неко прати, а као доказ, шаље јој неколико фотографија. Софија напада Луку због Жаклинице која је сада објавила фотографију из провода са Луком на свом инстаграм профилу... Пре свега Јанко, Милевица и Жаклина иду у Немачку да би се Јанко оженио за Жаклину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 204 |EpisodeNumber2 = 204 |RTitle = Нокаут Панчета крвнички удара министарку Милеву |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|29}} |ShortSummary = Када Ади случајно испадне телефон из руке, фотографију њеног пољупца са Иваном видеће и Вишња. Дијана позива Наду на пиће и захтева да јој исприча све о емотивној релацији своје послодавке са бившим. Узнемирени Лука долази у Малдиве да би се обрачунао са Страхињом. Панчета је спремна за опасну акцију и зато Мили издаје упутства шта да ради и одакле да узме паре у случају да се не врати кући. Кад Дебељко саопшти Јанку да је он нов директор магацина, овај у беснилу одлази да се обрачуна са Матијом. Панчета прекида Адин разговор са министарком. Министарку Милеву Панчета хвата за главу и удара из све снаге! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 205 |EpisodeNumber2 = 205 |RTitle = Ко је нова мета |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|30}} |ShortSummary = Софија поново напиње Луку у вези са прстеном, а узгред сазнаје да ће га добити чим се заврши састанак УО Кан Холдинга. Након што је физички насрнула на сестру, министарку Милеву, Панчета из торбе вади последњи адут. Дебељко доноси нове информације из магацина и дели их са Уном и Алексом. Уверен је да Јанко неће мировати и да се тек спрема олуја јер се управо Јанко састаје са Звонимиром. Инспекторка Џелетовић се појављује на Матијиним вратима и тамо затиче Софију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 206 |EpisodeNumber2 = 206 |RTitle = Уна је отета али то није крај Брунерових изопачености |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|31}} |ShortSummary = Звонимир са поносом показује Брунеру и Матији видео снимак отете и везане Уне. Али то није крај плановима које је креирао Брунер... Док Дијана на све начине покушава да сазна шта је узрок туче Панчете и Милеве, Панчета се исповеда Тићи и признаје му да полусестри и мајци никад неће опростити што су је гурнуле у проституцију! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 207 |EpisodeNumber2 = 207 |RTitle = Када угледа Вукашина Софија почиње да урла |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|1}} |ShortSummary = Софија наводи Матију да да инспекторки Стани неки опипљиви доказ против Брунера. Вукашин тражи од Луке да му прича о Жаклини. Унезверена од свега што јој се десило, Уна утрчава код Алексе и Миле у стан. Кад се коначно довуче кући из швалерације, Софија у дому Каначких затиче Вукашина и почиње да урла. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 208 |EpisodeNumber2 = 208 |RTitle = Није он ја сам |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|5}} |ShortSummary = Донка долази у Кан холдинг како би Луки саопштила страшну истину. Иако јој Лука првобитно ништа не верује, она проналази начин да га придобије на своју страну показујући му уговоре које је потписао, а није ни знао шта потписује. Када Софија упре прстом у Вукашина и каже да ће га тужити због куповине лажног вереничког прстена, Ада је решава сваке сумње и преузима кривицу на себе. Инспектор Цоле од Уне сазнаје детаље њене отмице, али и пуштања... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 209 |EpisodeNumber2 = 209 |RTitle = Страхиња је у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|6}} |ShortSummary = Лука је решен да потпуно излуди Аду: у кућу доводи новог станара Брзутку. Његов гест чак и Софија оцењује као кретенски. Страхиња и Нада одлучују да се фокусирају на прављење бебе, а први корак на том путу је одлазак код лекара. Оно што ће чути ће драстично покварити Страхињино расположење... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 210 |EpisodeNumber2 = 210 |RTitle = Шта ради овај гном у врх софре |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|7}} |ShortSummary = Иван обавештава Алексу да се Божидарка тј. Брзутка на Лукин захтев уселила у кућу Каначких. Лила издаје директиве Вишњи и Свицу да истркељишу ствари нове станарке. Док Донка поверава Звонимиру да је Брунерова битка унапред изгубљена, Жаклина поверава Милеви ко јој се свиђа. Алекса одлази код Луке како би са њим разговарао о ономе што се догодило Уни и како би пронашли начин да је заштите. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 211 |EpisodeNumber2 = 211 |RTitle = Матија је раскринкан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|8}} |ShortSummary = Нада позива Страхињу како би му саопштила своју одлуку. После свега што су сазнали од докторке, она жели да се растану. Кад Донка настави са министарком Милевом разговор о свом проблему са Адом Каначки, наићи ће на мину. Цоле долази у Кан холдинг и недвосмислено ставља до знања Матији да зна да му је Брунер главни шеф. Након што јој саопшти да ће добити телохранитеља, Уна сазнаје од Луке нешто много, много важније... Јанко упада код Алексе у канцеларију и поставља услове... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 212 |EpisodeNumber2 = 212 |RTitle = Maтија признаје Ади заљубљен је у Уну |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|12}} |ShortSummary = Милева унајмљује суспендовану инспекторку Џелетовић да прати њену ћерку Жаклину, али то није све... Ада је запрепашћена чињеницом да постоје индиције које указују да је Матија умешан у Унину отмицу. Ипак, Матија се извлачи тако што сервира тетки још једну лаж - да је морао све то да уради зато што је заљубљен у Уну. Софија преиспитује мајку у вези са пресељењем и жели да зна шта то она и Лука петљају. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 213 |EpisodeNumber2 = 213 |RTitle = Мислим да ти живот виси о концу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|13}} |ShortSummary = Жаклина се обраћа Бају како би прикупила информације о тетка Панчети. Кад чује разговор између Аде и Луке и сазна да Ада управља целокупним новцем и имовином њеног мужа, Софији ће пасти мрак на очи. Успаничена зове Матију и саопштава му да им је пропао цео план. У нервном растројству Софија потеже пиштољ на Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 214 |EpisodeNumber2 = 214 |RTitle = Панчетин шок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|14}} |ShortSummary = На Панчетиним вратима се појављује Жаклиница. Након што се лажно представи и покуша да извуче из ње кога има од породице, Жаклина ће суочити Панчету са болном истином. У изненадну посету Кан холдингу стиже Вукашин поводом разговора са Алексом. То да је Лила залепила Аду за столицу захваљујући Дијанином језику, сазнаће цео град. Након помирења, Матија са Софијом кује план о уцени која ће бити толико страшна да ће Ада морати да јој да све што буде тражила... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 215 |EpisodeNumber2 = 215 |RTitle = Ада добија важне информације |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|15}} |ShortSummary = Ада жели да сазна од Уне да ли између ње и Луке постоје осећања. Милевица добија рапорт од суспендоване инспекторке Стане и сазнаје да њена Жаклиница није уопште дама како се мајци представља, већ да по граду јури дечка који јој се год свиђа. Изнебуха, Дебељко проси Јелену... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 218 |EpisodeNumber2 = 218 |RTitle = Божидарка је шокирана призором из Лукине спаваће собе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|19}} |ShortSummary = Панчета признаје укућанима да јој је Жаклиница сестричина, али за њену емотивну исповест Мила нема разумевања. Брига ипак није оправдана, јер Жаклина завршава у кафани неочекивано са Луком. Њихов сусрет неће проћи незапажено, јер је Стана константно за петама Жаклини. Вукашин врло јасно ставља до знања Ади да мисли да је Матија психопата и да нешто крије. Божидарка у Лукиној и Софијиној вези затиче призор који ће је шокирати! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 219 |EpisodeNumber2 = 219 |RTitle = Алекса изјављује љубав Жаклиници и почиње страсно да је љуби |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|20}} |ShortSummary = Након што запрети Уни, једна Софијина провокација убациће црв сумње да је уплетена у отмицу. Донка наређује Матији да преузме Адине деонице у фирми милом или силом. Њеном пакленом плану иде на руку Лукино пијанство и Адина отворена претња сину да ће сазвати УО фирме и поставити новог директора. Милевица у пратњи Стане долази код Панчете у стан. Звонимир предлаже Ивану да заради додатни новац. Ада на улазу у Кан холдинг затиче Алексу како изјављује љубав Жаклиници и како је страсно љуби. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 220 |EpisodeNumber2 = 220 |RTitle = Готово је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|21}} |ShortSummary = Осим Аде, сцену Алексиног љубљења са Жаклином видеће Лука, али и несрећна Мила која неће моћи да поверује својим очима. Мила саопштава Алекси да не жели више да га види. Жаклиница је ударила и на Лукину сујету - док разговара са њим у фирми, пред Софијом и Уном изговара да је се љубила с њим у кафани. Вукашин позива Милеву и жели да зна зашто му није рекла. Софија се поново састаје с судијом и жели да чује шта је решење. Сама закључује - Ада мора да нестане. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 221 |EpisodeNumber2 = 221 |RTitle = Лука издаје ултиматум Брзутки |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|22}} |ShortSummary = Лука тражи од Матије да га покрије пред свима и каже да је он у шеми заправо са Жаклином, како би се опрао пред Софијом. Вукашин жели да сазна због чега му Милева никада није рекла да је Жаклина његова ћерка. Матија упозорава Софију да су Брунерови људи свуда и зато смишља начин како да их доведе у заблуду. Када од таште сазна да Софија намерава да преспава код мајке у стану, Лука издаје ултиматум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 222 |EpisodeNumber2 = 222 |RTitle = Да ли ће ово бити дефинитиван крај Алексе и Миле |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|26}} |ShortSummary = Чињеница да Мила утеху због његовог пољупца са Жаклином тражи у друштву пријатељица, Алекси улива додатну нервозу. Он не може ни да замисли какве сценарије има Јелена и чиме пуни главу Мили. Кад Стана упадне код Панчете у стан како би Жаклиницу вратила мајци, неће знати шта ју је снашло. Након што Дијана споји коцкице о повезаности Донке и Брунера, лажној бароници се пали аларм и потпуно губи живце а и манире. Између Лиле и Брзутке избија туча. Сцена коју ће Мила затећи у купатилу, потпуно ће је поразити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 223 |EpisodeNumber2 = 223 |RTitle = Да ли ће раскид прерасти у венчање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|27}} |ShortSummary = Када од Јелене сазна да се Дебељко, Алекса, Мила и Страхиња нису појавили на послу, Лука тражи да им свима припреми отказе. Дијана ставља Софији до знања да зна да се видела са адвокатом и да нешто спрема. Ада сазнаје од Ивана да се неспоразум између Миле и Алексе завршио веридбом! Када се у просторијама Кан холдинга појави инспектор Цоле, у Матијиној глави ће се срушити свет... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 224 |EpisodeNumber2 = 224 |RTitle = Први сусрет оца и ћерке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|28}} |ShortSummary = Милева долази код Панчете како би натерала ћерку да се врати кући. Кад не успе у својој намери, на вратима се појављује и Вукашин. Сви увелико планирају Алексину и Милину свадбу, а у улогу организатора се највише унео Дебељко. На Адино изненађење, у њеном дому се појављује Тића са пуним кесама домаћих специјалитета. Док седе у Малдивима и пијуцкају пиће, Панчета одлучује да пред Иваном преваспита Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 225 |EpisodeNumber2 = 225 |RTitle = Софија у Адином телефону проналази материјал за наставак прљавог рата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|29}} |ShortSummary = Док Ада по кући тражи мобилни телефон, не слути да је он већ постао Софијин плен. Након кратког трагања по телефону, Софија схвата да је пронашла нешто интересантно што ће моћи искористити у свом прљавом рату. Док се Жаклина распитује код Панчете о Вукашину, Панчета изражава бојазан да ће им он поново открити неку велику тајну. Кад чује да је Звонимир више пута виђен у Матијином друштву, Ада захтева досијее. Донка тражи од Луке да јој обезбеди канцеларију у Кан холдингу док Дијана инсистира да буде креатор Милине венчанице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 226 |EpisodeNumber2 = 226 |RTitle = Убићу га |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|2}} |ShortSummary = Софија шаље фотографију у Адином телефону ономе кога ће то највише повредити Луку. У налету љубоморе, Вишња изговара двосмислене речи како би Маринку ставила до знања да је љута због онога што је видела и чула. Лука љутито улеће у свој некадашњи дом и удара Ивана, а потом грубо одгурује и Панчету. Донкиним доласком у Кан холдинг, за Кети и Милу почиње пакао... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 227 |EpisodeNumber2 = 227 |RTitle = Алекса улази у кафану и затиче пијаног Луку заслепљеног бесом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|3}} |ShortSummary = Нико не може да верује какав је хаос Лука направио након сазнања да су Иван и Ада у вези. Док се Мила брине због онога што би Алекса могао да уради, Иван се прибојава Лукиног следећег корака, а Адине речи не успевају да га умире. У клубу, Цоле Донки ставља до знања да зна у шта је уплетена. Алекса улази у кафану и тамо затиче пијаног и бесног Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 228 |EpisodeNumber2 = 228 |RTitle = Када одлучи да не учествује у злочину Маријана ће се наћи на Брунеровој листи за одстрел |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|4}} |ShortSummary = Када Свитац дође у Кан Холдинг, Јелени ће од шока клецнути колена. После бурне ноћи и тешког пијанства, Лука у неверици у кревету поред себе затиче мамурног Алексу. Звонимир долази на састанак с Милевицом. Маријана поверава Ади да не жели да буде саучесник у злочину и да је после Брунеровог бесног позива забринута за свој живот. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 229 |EpisodeNumber2 = 229 |RTitle = Ближи се крај ове хорор приче |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|5}} |ShortSummary = Милева поверава Вукашину да мисли да ће је Звонимир уцењивати, али јој он гарантује да док је њега неће му то проћи па за тај посебан задатак ангажује Свица. Дијана наставља да пали ватру и убацује Мили у главу да се Алекса због ње пропио. Таман кад помисле да ће им држати лекције о понашању, Лука и Алекса добијају од Аде информацију о томе да Брунер нешто спрема. Истражујући прљаве послове у Кан холдингу, Уна проналази интересантне доказе који воде ка Матији. Софија приводи крају своју прљаву игру усмерену ка породици Каначки... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 230 |EpisodeNumber2 = 230 |RTitle = Лука позива Уну на дејт |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|9}} |ShortSummary = Панчета сазнаје да је Нада отишла на вештачку оплодњу и љута је што су јој је то прећутано. Ада пожурује Вукашина да што пре заврше оно што су започели у вези с Софијом. Матија добија нову понуду за преотимање богатства Каначких и то од Клаудије. Док се Алекса распитује код Цолета у вези с убиством, Лука не губи време те позива Уну на састанак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 231 |EpisodeNumber2 = 231 |RTitle = Вукашин спрема сачекушу за Звонимира где си шећеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|10}} |ShortSummary = Ада мења стратегију и у борби против Софије почиње да користи услуге инспекторке Стане. Ада жели да осим Софије, Стана контролише и Матију. Брунер захтева хитну седницу управног одбора како би се активирала тачка 7 уговора о докапитализацији. Брзутка долази у Малдиве како би разговарала са Иваном. Када чује шта Жаклина има да јој каже, Милева ће морати да пређе на резервни план - уцену. Вукашин спрема сачекушу за Звонимира... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 232 |EpisodeNumber2 = 232 |RTitle = Ја имам ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|11}} |ShortSummary = Када Панчета затражи помоћ од Лиле у томе да удају Аду, а разведу Луку, наићи ће на неочекивану реакцију и бес. Исто толико ће бити љут и Иван кад чује за план. Баш као што је упозорила инспекторку Стану да Софију не испушта из вида, Ада сада моли Страхињу и Дијану да учине исто. Вукашин признаје Ади да има ћерку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 233 |EpisodeNumber2 = 233 |RTitle = Свилени гајтан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|12}} |ShortSummary = Софија даје Луки да на искап попије детокс сок. Он не слути да ће после њега завршити без свести и да његова подла женица осим спакованих кофера има још један опасан план. Маријана улеће код Матије у стан и забрањује му да изађе напоље, јер је сигурна да му је Брунер спремио свилен гајтан. Страхиња саопштава Нади да више не може овако... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 234 |EpisodeNumber2 = 234 |RTitle = Ја сам увређена жена коју је муж преварио са типом на њене очи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|16}} |ShortSummary = Страхиња ставља до знања Уни да мисли да је заљубљена. Лила је шокирана призором Луке и другог мушкарца у кревету, док Софија хистерично урла због тога што га је наводно затекла у превари. Она одлази у дом Каначких како би Ади и укућанима испричала шта се догодило и показала Лукине компромитујуће фотографије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 235 |EpisodeNumber2 = 235 |RTitle = Некоме се смеше батине |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|17}} |ShortSummary = Жаклина открива Нади да је у тајности послала њене моделе Ади Каначки, али Аду ће ипак много више занимати шта има да јој каже Стана у вези с Матијом и Софијом. Потпуно ван себе, Лука моли Милу да дође код њега, али она није једина која се запутила у хотел... Између Панчете и Јелене избија куршлус око Маринка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 236 |EpisodeNumber2 = 236 |RTitle = Софија те је наместила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|18}} |ShortSummary = Панчета наговара Тићу да спава са Дијаном Ерски. Када се устреми на Аду, Брзутка ће доживети неочекивану реакцију, али то је само почетак. Њен сусрет са Матијом проћи ће много горе Алекса после много убеђивања објашњава Луки да га је Софија наместила. Док се поверава свом доскорашњом љубавнику, Софија не слути да је Матија прешао у супарнички тим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 237 |EpisodeNumber2 = 237 |RTitle = Вукашин ће полудети када у Лукином кревету угледа Жаклину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|19}} |ShortSummary = Жаклина ће случајно чути део разговора између Миле и Ивана, па ће се упутити према хотелу у коме Лука лечи своју депресију и тугу. Кад се угледају на вратима, нико неће ни покушати да спречи неизбежан налет страсти. Вукашин наставља да спроводи свој план, а у случају с рецепционером, главну улогу одиграће Маринко. Софија врбује Лилу да на суду сведочи у њену корист. Кад у Лукином кревету затекне сопствену ћерку, Вукашин ће полудети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 238 |EpisodeNumber2 = 238 |RTitle = Да ли ће Лукине порнографске фотографије осванути на телевизији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|23}} |ShortSummary = После бурне ноћи проведене с Луком, Жаклиница долази кући, али уместо топле добродошлице, чека је Панчетина критика. Очајни Вукашин препричава Милевици шта је видео, али не наилази на њено разумевање. Софија напушта дом Каначких, а Дебељко саопштава Јелени да је ћорава као кртица. Клаудији нуде Лукине фотографије са мушкарцем у кревету како би их објавила на својој телевизији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 239 |EpisodeNumber2 = 239 |RTitle = Ада уручује Софији поклон за растанак јеси ли сад срећна |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|24}} |ShortSummary = Вукашин ван себе саопштава Ади да је затекао Луку у кревету са Жаклином. Пијан Дебељко прави општу конфузију код Тиће у локалу. Оптужује Панчету да је крива што је Маринка спојила са Јеленом. Пре него што напусти кућу Каначких, Ада ће са одушевљењем уручити Софији поклон за растанак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 240 |EpisodeNumber2 = 240 |RTitle = Кево убићу ти ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|25}} |ShortSummary = Када понуди Софији да ће њеног брата лако вратити у затвор ако им буде стајао на путу, Матија ће чути неочекивано признање и биће шокиран. Вишња наставља са љубоморним испадима пред Маринком. Док руча са сином који је изашао из затвора, Божидарка ће сазнати за његове намере - брат планира да убије сестру! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 241 |EpisodeNumber2 = 241 |RTitle = Ко је све трудан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|26}} |ShortSummary = Милева Танкосић прави нову ујдурму. Долази код Аде и провоцира Вукашина да ће добити зета и постати деда. У гинеколошкој ординацији Нада и Страхиња сазнају важне вести. Брунер мења тактику и прави потпуни заокрет у плановима. Тражи од Јанка да за њега убије! Ада хвата Матију у прислушкивању веома важних информација, а Софија добија напад мучнине... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 242 |EpisodeNumber2 = 242 |RTitle = Лука изводи Уну у кафану и пева јој на руском |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|2}} |ShortSummary = Узнемирена због свега што је чула, Панчета у кафићу саопштава Ивану и Тићи да је Вукашин отац Жаклине и да ту информацију нико не сме да сазна. Матији се не свиђа што је Софија све ставила на коцку надајући се позитивној одлуци судије Обреновића. Вукашин озбиљно прети Максиму и упозорава га да ће лоше завршити уколико направи неку грешку. Лука изводи Уну на романтичну вечеру у кафану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 243 |EpisodeNumber2 = 243 |RTitle = Вукашин ће полудети када од Лиле чује да Лука планира да ожени Уну |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|3}} |ShortSummary = Побеснели Маринко се појављује код Матије у канцеларији. Уна доводи пијаног Луку, а у ходнику их затиче Лила. Кад Мила чује да је Дијана пристала да на њено место у Кан холдингу запосли Жаклину, предочиће Нади да је потенцијално направила велики проблем. Донка ће полудети када схвати да је Ада ипак заказала седницу управног одбора. Вукашин ће највише полудети када схвати да Лука после Жаклине петља са Уном и да планира да је ожени чим се разведе! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 244 |EpisodeNumber2 = 244 |RTitle = Софија схвата да је разведена и да није добила ништа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|4}} |ShortSummary = У жељи да се ушлихта Ади и покаже како је одбрусила Донки, Јелена уместо видео снимка свог разговора са Донком, Ади шаље своје експлицитне снимке под тушем. Док седи са судијом у ресторану, Софији прилазе Вукашин и Ада. Она схвата да је доживела издају, али још не слути њене размере. Први дан на новом послу, Жаклина сазнаје да се од ње очекује да буде шпијун. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 245 |EpisodeNumber2 = 245 |RTitle = Нећу очима да га видим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|5}} |ShortSummary = Разгоропађена Софија улеће код Матије у канцеларију. Не видевши Луку који се сагнуо да дохвати телефон са пода, Софија насрће на свог љубавника претећи да ће свима све рећи. Сада Лука поставља питања! После свега што је чуо, он жели да јој отпусти брата из фирме, али га у томе спречава Ада. Звонимир долази у посету Матији и саопштава му да је виђен за одстрел. Софија је у нервном растројству... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 246 |EpisodeNumber2 = 246 |RTitle = Ада тражи од Маринка да стави под надзор Луку Уну и Жаклину али касно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|9}} |ShortSummary = Вукашин саопштава Максиму да је предао тужиоцу сва документа и да се тужилац пита каква је то особа спремна да рођеног брата стрпа у затвор и то невиног! Док Софија очајава, мајка јој доноси тест за трудноћу, гарантујући јој да ће је две црте вратити у игру. Ада тражи од Маринка да надзире Луку, Уну и Жаклину, али касно... Жаклина улеће у канцеларију код Луке и почиње да га љуби пред шокираном Уном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 247 |EpisodeNumber2 = 247 |RTitle = Лука и поред претњи не губи време |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|10}} |ShortSummary = Матија улази у нови конфликт са Алексом. Жаклина је љубоморна и упозорава Луку да ће Уни бити боље да се склони далеко од њега.Због свега што је видела и чула, Уна плаче у тоалету Кан холдинга, а утеху јој пружа Мила. Тића долази у сукоб са Панчетом. Ада је одушевљена Надиним цртежима, али не слути ко се крије иза њих... Док Алекса изводи Милу у ресторан како би коначно и на миру разговарали о свадби, Лука не губи време са Уном... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 248 |EpisodeNumber2 = 248 |RTitle = Хаос у најави |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|11}} |ShortSummary = Уна јасно ставља до знања Луки да јој не прија то што он није раскрстио са другим женама у свом животу. Ада уручује Клаудији УСБ са интересантним снимком уз налог да свима исприча и покаже шта је на њему. Божидарка не одустаје од Софијине трудноће и моли је да уради тест да би потврдила оно што осећа. Софија је не слуша те са кофером одлази у непознатом правцу Жаклиница се жали мајки на Луку, а и Лука на њу код Аде. На несрећу, њиховом разговору присуствује и Вукашин који због свега изреченог упада у расправу са Лилом. Док се Матија дере на Божидарку захтевајући да му каже где је Софија отишла, у стан улази Максим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 249 |EpisodeNumber2 = 249 |RTitle = Ко пуковник ко покојник |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|12}} |ShortSummary = Лука је шокиран кад схвати да Жаклина нема намеру да одустане од њега, али још више ће га изненадити чињеница да она верује да су у вези. Да ствар буде гора, у посету му долази и Панчета. Немоћ коју осећа због ситуације са Жаклином, Вукашин ће покушати да преброди помоћу Адиних савета. Вишња не успева да исконтролише своју љубомору пред Маринком. Сусрет са Максимом, Матија још дуго неће заборавити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 250 |EpisodeNumber2 = 250 |RTitle = Убио си га |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|16}} |ShortSummary = Инспектор Цоле не зна како да дође до крунског доказа против Брунера, али зато Брунер зна како да настави игру. Зове Звонимира да Јанка уведе у њихове послове. Након Панчетиних претњи и свега што је у међувремену сазнао, Лука у фирми удара Матију. Он незгодно пада и губи свест. Док окрвављене главе лежи на поду фирме, из лифта излази Донка и оптужује Луку за убиство. Неочекивано, за оно што се десило, Жаклина пред бароницом лажно оптужује себе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 251 |EpisodeNumber2 = 251 |RTitle = Оптужићеш Луку да је покушао да те убије а ја ћу бити сведок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|17}} |ShortSummary = Док лежи у болничком кревету, Матија не престаје са лагањем и изигравањем жртве, али Ада ставља тачку на његову жалопојку. Вукашин је бесан што је Жаклина преузела кривицу за оно што се десило Матији, а Панчета трчи да долије уље на ватру. Донка и Звонимир долазе у болницу да Матији понуде нагодбу, пре него што га полиција саслуша. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 252 |EpisodeNumber2 = 252 |RTitle = На састанак са Адом долази неочекиван гост |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|18}} |ShortSummary = Лука пита Жаклину како да јој се одужи за све што је урадила за њега, али да ли ће му се свидети то што она има на уму? Панчета тражи од Тиће да јој буде саучесник у њеној новој суманутој идеји. Након Матијиних упозорења, Маријана открива своје адуте и саопштава му своја правила. По анонимном договору за састанак, код Аде у кућу стиже Нада у пратњи Жаклине. Јанкове претње упућене Дебељку чуће још неко... Матија је шокиран кад сазна од Божидарке да је Софија можда остала у другом стању! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 253 |EpisodeNumber2 = 253 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|19}} |ShortSummary = Мили је преко главе Јелениног забијања главе у песак и зато јој пред Маринком саопштава да је Дебељко воли. Када му каже шта је урадила, Дебељко ће се у Малдивима срушити као свећа. После Донке и Звонимира, Матији нагодбу нуди и Алекса. Клаудија се састаје са министарком и тражи од ње да се види с Матијом како би разговарали о ситуацији која се догодила између њега и Жаклине. Милеви је јасно да јој прете. Јанко пребија Луку у канцеларији. Док Уна Луки вида ране, у канцеларију упада Жаклина којој ово не одговара. Матија поверава Ади да су Донка и Звонимир били у болници и да су му понудили да буде Брунеров шпијун. Аду ипак више интересује шта му је понудио Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 254 |EpisodeNumber2 = 254 |RTitle = Божидарка сазнаје где јој је ћерка Нада добија јаке болове |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|23}} |ShortSummary = У бесу Жаклина упада код Уне у канцеларију и започиње свађу. Ставља јој до знања да је Лука њен. Милева се састаје са Матијом и нуди јој помоћ да уклоне Уну. Јелена је уверена да је Мила смислила да је Дебељко заљубљен у њу зато што јој се не свиђа Маринко и зато што је љубоморна. Кад се сретне с Донком, Божидарка је на трагу Софији. Нада добија болове... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 255 |EpisodeNumber2 = 255 |RTitle = Стиже Донкин кец из рукава |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|24}} |ShortSummary = Маринко је одлучио да преузме кораке. Његова чежња за Вишњом предуго траје и зато више не околиша него јој чврстим загрљајем показује колико му значи. Страхиња проналази Наду на поду у боловима. Донка вади кеца из рукава и изненађује све својим предлогом за директора Кан холдинга. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 256 |EpisodeNumber2 = 256 |RTitle = Ликује осветница све док се не појави Жаклинина песница |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|25}} |ShortSummary = Донка враћа Софију у игру као заменика директора Луке Каначког. Сви су запрепашћени, а посебно Лука. Софија је срећна кад женама у фирми саопшти да је она заменица и Матији објасни да њих двоје више не постоје. Ипак, Жаклина јој стаје на пут и то користећи песнице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 257 |EpisodeNumber2 = 257 |RTitle = Таман кад је смислила суров план гласине да ће постати бака пренеразиће Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|26}} |ShortSummary = Иако је само Брунеров пион, Софија сматра да је њена нова позиција у фирми игра на све или ништа. Да би јој забиберила боравак у Кан холдингу, Ада одлучује да укључи још једног играча - Софијиног брата који добија задатак да буде њена сенка! Једна вест која јој стиже од Ивана избациће Аду из такта - Софијина трудноћа. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 258 |EpisodeNumber2 = 258 |RTitle = Лука добија три шамара има две труднице а Вукашин признаје Жаклина је моја ћерка |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|30}} |ShortSummary = Лука је шокиран кад му Ада саопшти да ће постати двоструки тата јер су Софија и Жаклина трудне. Информације се брзо шире, па Панчета преноси Жаклини да је Софија трудна с Луком. Ипак, остаје пренеражена кад од Аде сазна да је и њена Жаклина у другом стању с Луком. У општој пометњи, Вукашин саопштава Луки да је Жаклина његова ћерка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 259 |EpisodeNumber2 = 259 |RTitle = Рећи ћеш да си га ти убила иначе ће овај нож да заврши |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|31}} |ShortSummary = Максим обавештава мајку да је поднео кривичну пријаву против сестре за убиство оца. Када Вукашин запосленима представи нове колеге Маринка и Стану, Катарини неће бити добро... Брзутки је за петама Јанко, који јој уз претњу ножем тражи да сина убеди да Софија није крива. Док су сузама саопштава Луки своју одлуку, Унине аргументе чуће и Жаклина... На Донкин позив, у Кан холдинг стижу стручњаци из иностранства... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 260 |EpisodeNumber2 = 260 |RTitle = Ада не зна шта јој је чинити са Бошковом децом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|1}} |ShortSummary = Након сазнања да је њен покојни супруг Бошко имао двоје ванбрачне деце и да ће они сада по Донкином налогу почети да раде у Кан холдингу, Ада не зна шта јој је чинити. Али зато Софија зна и јасно им даје инструкције на кога да обрате пажњу... Вукашин хвата Вишњу и Маринка у страсном загрљају, али не успева да спречи да ту исту сцену види и Лила. ​ |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 261 |EpisodeNumber2 = 261 |RTitle = Кад угледа Вида Уна пада у несвест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|2}} |ShortSummary = Бошкова ванбрачна деца Нора и Вид, на ручку са Донком, Софијом и Звонимиром полако почињу да схватају закулисне радње опасне екипе и зато кују сопствени план. Дијана поново пали ватру, овога пута мета је Матија. Она му пуни главу идејом да би Ада лако могла свој део наследства планиран за Матију, да преусмери на своје нове пасторке. Кад угледа Вида у ходнику Кан холдинга, Уна пада у несвест... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 262 |EpisodeNumber2 = 262 |RTitle = Он је један од оних људи којих се треба плашити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|6}} |ShortSummary = Вукашин је решен да истера ствари на чистац и о томе обавештава Милену. Одлучио је да каже Жаклини да је он управо њен отац. Док шармира колегинице по фирми својом добром меморијом, Вид се прави да не познаје Уну и чак јој пружа руку како би јој се представио. Ада се плаши да ће близанци морати да буду подвргнути ДНК анализи како би се утврдило да ли је Бошко заиста био њихов отац. У сузама, Уна долази код Аде и признаје да је у Америци била са Видом али се он тада звао Марко. Уну брине чињеница да Вид има материјал којим ће је уцењивати... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 263 |EpisodeNumber2 = 263 |RTitle = Упркос опасности на коју га упозорава Алекса инсистира да га Клаудија одведе до Брунера |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|7}} |ShortSummary = Софија враћа Јанка у игру и поставља га на место Дебељковог заменика. Жаклина долази у изненадну посету Ади и саопштава јој да не воли кад је поистовећују с мајком и да је она иста свој покојни отац. Њихов разговор чује и Вукашин који одлучује да прекине круг лажи и да Жаклини саопшти истину. Упркос опасности на коју га упозорава, Алекса инсистира да га Клаудија одведе код Брунера. Кад близанци питају за своје канцеларије у Кан холдингу, добиће у лице сасвим неочекиван одговор од Луке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 264 |EpisodeNumber2 = 264 |RTitle = Лука насрће на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|8}} |ShortSummary = Дијана напада Наду и оптужује је за плагијате цртежа. Када у Унину канцеларију уђе Стана како би поставила камеру, Вид ће тражити од бивше инспекторке да је уклони, али њен одсечан одговор му се нимало неће свидети. У већ узбуркану атмосферу Кан холдинга, нове таласе уноси нови запослени радник Максим Шубаревић. На састанку са Маријаном, Ада захтева нове потезе у вези са Брунером. Након одвратних увреда на његов рачун, Лука насрће на Софију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 265 |EpisodeNumber2 = 265 |RTitle = Дијана добија озбиљно упозорење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|9}} |ShortSummary = Дијана затиче занимљив призор у Жаклининој канцеларији - Вид креће у акцију! Ипак, креаторка неће стићи превише да се радује врућем трачу јер од Страхиње добија последње упозорење - ако не престане да малтретира Наду, Ада ће сазнати неке занимљиве детаље о њој... Када Мила обавести Алексу да у фирми почиње да ради Софијин брат, сазнаће да је и то део Адиног великог плана... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 266 |EpisodeNumber2 = 266 |RTitle = Волим те мала |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|13}} |ShortSummary = Брунер ангажује Донку да се једној важној особи увуче у кревет и тако му да алиби. У дом Каначких долазе Матија и Клаудија како би целој породици саопштили да су се венчали. Лука и Уна се топе у близини једно другог, а Лука признаје оно што му лежи на срцу. Тића ће се шокирати када схвати ко улази у његов локал... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 267 |EpisodeNumber2 = 267 |RTitle = Чујем да ћеш постати отац биће их најмање двоје |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|14}} |ShortSummary = Тића обавештава Ивана да Малдиви иду на добош. Дијана информише особље Кан холдинга да се Матија тајно венчао Клаудијом и да чекају бебу. Софија ставља Матијину руку на свој стомак и открива му да ће постати отац двоје деце. Цоле добија важну информацију и дели је са Алексом, док Милева и Ада укрштају копља у клубу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 268 |EpisodeNumber2 = 268 |RTitle = Страхиња сазнаје истину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|15}} |ShortSummary = Маријана појашњава Ади моменат Матијиног и Клаудијиног венчања. С једне стране, њих двоје желе Адине паре, а са друге, од Брунера желе.. Тужна због свега што се десило, Жаклина се поверава Нади, очајна што је Лука не воли. Док се поверава Ивану због проблема са Софијом и кафићем, Страхиња ће коначно сазнати шта отац крије од њега... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 269 |EpisodeNumber2 = 269 |RTitle = Сада су готови |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|16}} |ShortSummary = Након што Лука затражи од Вида да изађе из канцеларије како би разговарао са Уном, чуће нешто што ће му запарати уши. Уна поверава Ади да је веома уплашена да Лука не сазна да је у Америци била у вези са Видом, а од ње добија савет који јој се неће претерано допасти... Страхиња и Тића покушавају да освесте Тићу који лежи на поду Малдива. Вид нема стида, па са мувања Жаклине и Уне, прелази на Милу. Матија поново завршава у Софијином кревету, а овога пута њихов занос биће овековечен камером. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 270 |EpisodeNumber2 = 270 |RTitle = Клаудија подноси извештај Брунеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|20}} |ShortSummary = Из телефонског разговора са Милевом, Вишња и Лила случајно сазнају да је Жаклина Вукашинова ћерка. Алекса подноси Ади извештај у вези са посетом докторовој жени која је на самрти. Иако свесни да су шансе мале, обоје се надају да ће им пре смрти рећи ко је убио њеног мужа, али и Бошка. Клаудија подноси извештај Брунеру и том приликом додатно закопава Матију који и не слути да је само пион у њиховој бескрупулозној игри. Цоле изводи Катарину на вечеру и показује јој папир на ком пише да је коначно слободан, али слободи се подједнако радује и Стана која насред Кан холдинга флертује са Маринком. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 271 |EpisodeNumber2 = 271 |RTitle = Жаклина сазнаје истину на најгори могући начин од Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|21}} |ShortSummary = Софија директно тражи од Норе да смести Алекси. Због односа између Луке и Алексе, Жаклина је веома несрећна. Звонимир упозорава Матију да је на Брунеровој листи за одстрел. Вид провоцира Луку да уради ДНК тест како би се проверило да ли је он уопште Бошков син. По завршетку састанка са Вукашином и Алексом, Софија намерно испушта папире како би под столом оставила свој мобилни телефон подешен на аудио снимање. Софија Жаклини открива ко јој је отац. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 272 |EpisodeNumber2 = 272 |RTitle = Жаклина завршава са Видом у кревету Маријана проналази експлицитни видео Матије и Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|22}} |ShortSummary = Лукину нервозу после непријатног разговора са провокатором Видом, излечиће Ада која му јасно ставља до знања да не постоји ни промил шансе да Лука није Бошков син. На степеништу Кан холдинга Вид сусреће своју нову жртву, рањиву и уплакану Жаклину којој се цео свет срушио пред очима. Она тражи да је одведе негде, па заједно завршавају у кревету хотелске собе. Кад Брзутку затекне са Милевицом у кафани, Вукашин ће брже-боље отерати је уз поруку да јој се ћерки црно пише. Након Тићиног изласка из болнице, Панчета инсистира да јој Тића каже какав је то био стрес због кога није умало умро. У Клаудијином телефону, Маријана проналази компромитујући снимак - Матију и Софију у врелој акцији! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 273 |EpisodeNumber2 = 273 |RTitle = Клаудија је сатерана у ћошак Матија јој прети убиством |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|23}} |ShortSummary = Вукашин прича Ади своју тужну причу - Жаклина је сазнала да јој је он отац, заљубљена је у мушкарца који воли другу и на крају је отишла са Видом. Очајан, завршава у кафани и то са Лилом. Тића жели да објасни Страхињи због чега му је позлило и саопштава му да му је мајка у лудници. Забрињава га највише чињеница да доктори мисле да је њена болест наследна. Када му се пожали да је боли глава, Жаклина од Вида добија таблете од којих е јој наводно бити боље... Матија прети Клаудији убиством... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 274 |EpisodeNumber2 = 274 |RTitle = Максим губи контролу и подиже руку на Софију али уместо сестре удара мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|27}} |ShortSummary = Звонимир сазнаје ко је тражио да Клаудија буде окупана вином. Маријана одлази код Аде и саопштава јој шта је видела у Клаудијином телефону. Иако делимично шокирана оним што је чула, Ада не губи време, већ прави замку. У жељи да се обрачуна са Софијом због онога што је приредила Жаклини, Максим наседа на провокације и диже руку на сестру, али стицајем околности удара мајку која завршава на поду... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 275 |EpisodeNumber2 = 275 |RTitle = Овај УСБ те може одвести на вишегодишњу робију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|28}} |ShortSummary = Ван себе од страха и стреса, Матија улази у конференцијску салу Кан холдинга и прекида Адин састанак са Алексом и Луком да хоће да га убију. Уместо емпатије, увиђа Адину реакцију која показује да је његовој глуми дошао крај! Кад угледа Вида и Милу у ресторану, Дијана прави невиђени скандал. Максим нуди Нори несвакидашњу понуду. Како би повратила Жаклинину наклоност, Панчета даје сама себи читуљу у новинама. Страхиња саопштава друговима да ће Нада можда морати да абортира. Ада показује Матији УСБ који га може послати на вишегодишњу робију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 276 |EpisodeNumber2 = 276 |RTitle = Мила упада у канцеларију Дијане Ерски и прети јој |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|29}} |ShortSummary = Дијана Ерски говори Алекси да је Мила била на ручку са Видом, због чега је он љубоморно напустио канцеларију. Ада је позвала Матију и предочила му шта се све налази на УСБ и предала му дневник његове мајке у којем се налазе разлози зашто га Ада још увек штити од затвора. Клаудија показује Софији снимак секса са Матијом. Мила упада у Дијанину канцеларију и прети јој... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 277 |EpisodeNumber2 = 277 |RTitle = Нада сазнаје болну истину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|30}} |ShortSummary = Када види да Звонимир узнемирава Аду у ресторану, Иван губи живце и насрће на њега. Због претњи и новца који јој Клаудија тражи, Софија издаје наређење Јанку, али не рачуна дса је ће јој он одбити учинити услугу. Од докторове супруге која је на самрти, Алекса добија информације које ће му само додатно унети немир у живот. Без речи, Вукашин долази код Вида... Ада се не зауставља, решена је да све истера на чистац: позива амбасадора и саопштава му да зна да је у клуб ушао празног кофера, а изашао са кофером пуним пара. Нада сазнаје болну истину... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 278 |EpisodeNumber2 = 278 |RTitle = Шамар за памћење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|4}} |ShortSummary = Дијана је дошла код Аде да јој постави ултиматум или она или Мила! Али Дијана није једина која жели обрачун са Милом, ту је и Жаклиница. Вукаши објашњава свој план Милеви и каже јој да под хитно мора да делује, али не са политичке позиције, већ са позиције луде таште. Иако је тражила да прекину сваки контакт, Маринко не одустаје од Вишње што за последицу има и пољубац! Звонимир ће бити сатеран у ћошак кад се нађе између две ватре: Цолета и Стане. Клаудија се неће осећати толико самопоуздано када схвати да Матија зна нешто што она не зна... Софија добија шамар за памћење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 279 |EpisodeNumber2 = 279 |RTitle = Никад нећеш погодити кога сам ти довела |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|5}} |ShortSummary = Ада ће бити ван себе од шока када види кога јој је Лила довела! Уна је сигурна да се нешто дешава са Матијом, али не успева да схвати шта он спрема. Пошто се договорила са Вукашином, Милева започиње реализацију свог плана и одлази да испрепада будућег зета Вида. Софији се неће свидети шта ће Брунер имати да каже, нарочито кад јој стави до знања да зна да је покушала да се реши Клаудије. Како би себи подигла морал, Софија позива Нору и саопштава јој да је време да Алекса постане лош момак. Жаклина долази код Панчете... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 280 |EpisodeNumber2 = 280 |RTitle = Рећи ћеш ми све што знаш о мојој мајци |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|6}} |ShortSummary = Вишња схвата да Филипов долазак није случајан и да је Лилина намера да Аду на тај начин одвоји од Ивана. Док присно седе на ручку у Клуб изненада долази Иван, а сцена коју затиче неће му се нимало свидети. Због тога се Ада одлучује на радикалнији потез. Софија предаје кофер Клаудији која је решена да настави мучење. Када схвати да се Жаклина није вратила, већ да је само дошла да је види, Панчети ће препући срце. Матија долази код Дијане захтевајући да јој каже све што зна о његовој мајци... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 281 |EpisodeNumber2 = 281 |RTitle = Јесте ли ви нормални |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|7}} |ShortSummary = Док се Жаклина све више зближава са Видом, Милева се обраћа Маријани за помоћ у вези са ћерком и њеним изабраником. Кад коначно отвори кофер са новцем, Клаудија ће схватити колико је потценила Софију. Након што заврши у кревету са Орландом, министарка га упозорава да никоме не сме да каже за њихову тајну. Иванову и Адину романтичну вечеру изненада прекидају Лука и Уна са Алексом и Милом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 282 |EpisodeNumber2 = 282 |RTitle = Када сте вас двоје мислили да ми кажете да сте били у шеми |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|11}} |ShortSummary = Луки неће бити добро кад налети на Адину дрскост. Кад у свом дому угледа збуњену Нору, Ада ће бити више него изненађена. Матија нема намеру да одустане од својих пакосних планова, па сада плете мрежу око Луке, пунећи му главом причу да су Вид и Уна били заједно док су живели у Америци. Лука одлази у њихову канцеларију и пита их када су мислили да му кажу да су били у шеми. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 283 |EpisodeNumber2 = 283 |RTitle = Докторова жена стиже у дом Каначких |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|12}} |ShortSummary = Након што прекине Видов и Маријанин дејт, Жаклина полива конкуренткињу водом. Максиму се неће свидети покушај дириговања који Брунер спроводи преко Донке. Када претера са недоличним понашањем, Лука од Аде добија шамар. Матија бива запрепаштен кад сазна да је Лила дала Ади дневник његове мајке. Докторова жена стиже у дом Каначких. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 284 |EpisodeNumber2 = 284 |RTitle = Лука пати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|13}} |ShortSummary = Брунер позива Звонимира како би му саопштио план деловања након ексхумације тела Бошка Каначког. Стана уцењује Маринка и прети да ће рећи Вукашину за његов проблемчић. Докторовса жена предаје Ади нотес свог покојног мужа у коме је бележио све обдукције које је вршио, као и диктафон. Док се Лука опија због Уне, у кафану улази Максим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 285 |EpisodeNumber2 = 285 |RTitle = Ада не може да поверује у то што се десило |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|14}} |ShortSummary = Софија ће полудети кад јој Нора саопшти да је поцепала папир са Алексиним бланко потписом. Док седи на ручку са Милом и Уном, Вукашин јавља Ади да је ексхумација завршена, али наставак његове приче оставиће је без текста. Донка упозорава Божидарку да обузда сина, а Милева наређује Дијани да Жаклиницу како зна и уме задржи у Кан холдингу. Збуњени Вукашин не зна шта да мисли због свега што се десило са Бошковом ексхумацијом, а Вид не може да обузда бес. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 286 |EpisodeNumber2 = 286 |RTitle = Бедници ископали сте мртвог човека |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|18}} |ShortSummary = У полицијској станици разјарени Вид започиње вербални окршај са Луком, а након што му каже да ће његова мајка мафијашица трунути у затвору, Лука без пардона узвраћа ударац песницом. Донка је једва дочекала својих 5 минута, па тако у клубу са задовољством саопштава Ивану да му је девојка ухапшена. Ада је шокирана оним што слуша у притвору, а инспектор јој таксативно наводи која сва кривична дела јој стављају на терет. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 287 |EpisodeNumber2 = 287 |RTitle = Адин живот виси о концу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|19}} |ShortSummary = У разговору са Видом, Жаклина изражава сумњу да постоји могућност да крађу Бошкових посмртних остатака није извршила Ада, већ неко ко се плаши негативног резултата теста. Вукашину неће бити право када схвати да му Вишња пребацује за Адино хапшење. Лила има сумануту идеју, па са личном картом одлази у полицију и признаје инспектору да је она украла тело Бошка Каначког. Звонимир обавештава Јанка да је дошло време... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 288 |EpisodeNumber2 = 288 |RTitle = Јанко нека делује |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|20}} |ShortSummary = После Лиле и Панчета долази код инспектора како би дала изјаву. Вукашин и Дода предају Цолету интересантан снимак на ком се налази кључан човек директора гробља. Максим ће чути веома важну информацију, Донку која издаје Брунерово наређење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 289 |EpisodeNumber2 = 289 |RTitle = Вукашин доноси нове лоше вести |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|21}} |ShortSummary = Луди Бајо провоцира Ивана и оптужује га за саучесништво са Адом. Максим упозорава Нору да се на пар дана склони из града, јер мисли да ће трпити невероватне притиске, али она не намерава да га послуша. Управо због тога улази у нови конфликт са Видом. Вукашин доноси нове лоше вести... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 290 |EpisodeNumber2 = 290 |RTitle = Иди код свог оца у затвор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|25}} |ShortSummary = Маријана обавештава Аду да њени пријатељи нису успели да лоцирају Брунера. Након што га је Максим обавестио о томе шта Вид намерава, Алекса упада у канцеларију код Норе и узима лажни документ. Кад се Стана и Маринко у ресторану случајно сретну са Цолетом и Катарином, Катарина ће схватити да је Цоле љубоморан на своју бившу жену и пашће јој мрак на очи. Покушавајући да убеди тетку да ће учинити све да јој докаже да је више не лаже, Матија ће добити конкретан захтев од Аде - да оде код свог оца у затвор. Брунер отворено прети Клаудији и саопштава јој да ће је брутално казнити. Додина идеја са пожаром донеће резултате! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 291 |EpisodeNumber2 = 291 |RTitle = Стиже унуче |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|26}} |ShortSummary = Тића добија савет од Наде да Страхињи каже истину. Вукашин предаје свом пријатељу из полиције УСБ са важним доказима које је прикупио. После панике и лажног пожара у клубу, Клаудија схвата да јој је неко украо телефон. Сви ће бити шокирани кад од Брзутке чују да ће она и Ада постати баке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 292 |EpisodeNumber2 = 292 |RTitle = Ивана убадају ножем у леђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|27}} |ShortSummary = Иванова и Адина љубав цвета, а сви су пресрећни због Дебељка и Јелене. Сада се само чека Тићино освајање Панчете. Вукашин проналази пијану Жаклину за шанком и растерује њене удвараче. Бесна због замке коју су јој наместили, Клаудија упада код Матије у стан захтевајући да јој он врати мобилни телефон. Она и не слути кога ће тамо затећи. Док срећан шета улицом после сусрета са Адом, Ивана изненада нападају ножем и он са тешким повредама пада на плочник. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 293 |EpisodeNumber2 = 293 |RTitle = Значи мртав је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|28}} |ShortSummary = Звонимир преноси Донки вести од Брунера, каже да је неко краћи за главу. Док седи са Милевом, Вукашин позива своје везе у полицији и распитује се о томе да ли се у Београду претходне ноћи догодило неко убиство. Када чује одговор, следиће се, Жаклина отворено пита Вида да ли је геј, а Страхиња се спрема на тешке дане који га очекују у Словенији. Када приђе Јелени у жељи да је пољуби, Дебељко ће доживети хладан туш. Алекса и Лука одлазе у болницу... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 294 |EpisodeNumber2 = 294 |RTitle = Ивану је неопходна хитна трансплантација бубрега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|1}} |ShortSummary = У сред несреће која их је задесила, Лила не одустаје од свог проводаџисања и намеће Доду као решење за Адине невоље. Доктор подноси извештај и наводи да Иван јако лоше реагује на дијализу, те да је неопходно да се што пре нађе одговарајући донор бубрега. Ада и Алекса се одмах пријављују, а Лука хвата маглу. Стана прибавља доказ у вези са Ивановим покушајем убиства... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 295 |EpisodeNumber2 = 295 |RTitle = Ко је донор бубрега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|2}} |ShortSummary = Доктор обавештава породицу да се можда појавио одговарајући донор за Иванов бубрег и сада се сви питају ко је то. Брунер је бесан на Јанка и наређује му да моментално врати у болницу и доврши посао. Сви су љути и на Луку који као да игнорише целу ситуацију са Иваном. Између Норе и Вида избија нова свађа. Брзутка открива Софијину тајну, а Софија јој прети да ће је убити уколико било коме каже. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 296 |EpisodeNumber2 = 296 |RTitle = Шок он је донор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|3}} |ShortSummary = Ивану је обезбеђен бубрег, а Ада је пресрећна. Док испитује ћерку о Виду, Жаклина добија напад мучнине и отрчава у тоалет. Лука даје Алекси папире на потпис, а Алекса је шокиран! Иван одлази у операциону салу, а одмах за њим на колицима превозе и донора - сви су у шоку! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 297 |EpisodeNumber2 = 297 |RTitle = Матија добија позив |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|4}} |ShortSummary = Доктор саопштава породици да је операција одложена. Када Цоле, Стана, Вукашин и Маринко притисну Јанка, измамиће од њега признање, али... Ада саопштава Доди да је дошао тренутак да започну са својим планом. Софија покушава да одговори Матију од одласка на обалу реке, где га је позвао Јанко. Док она верује да је реч о намештаљци, Матија се нада да га је Брунер помиловао и да ће га вратити у посао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 298 |EpisodeNumber2 = 298 |RTitle = Софија добија наређење од Брунера |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|8}} |ShortSummary = Страхиња је потпуно сломљен чињеницом да га мајка једног тренутка препознаје, а другог не. Када се заједно појаве у просторијама Кан холдинга, Вид и Жаклина ће изазвати велику пажњу, нарочито кад саопште новости. На њихову представу неће насести Нора, која ће моментално покушати да сазна од брата шта је тачно наумио. Лука саопштава Алекси да има план, а Матија Ади да ће урадити оно што је тражила од њега. На Тићино запрепашћење, Дијана наставља са ширењем дезинформација. Софија добија наређење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 299 |EpisodeNumber2 = 299 |RTitle = Страхиња саопштава Нади своју одлуку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|9}} |ShortSummary = Осим што лаже Наду да је сусрет са мајком протекао у најбољем реду, Страхиња јој саопштава и своју одлуку - остаће у Словенији неко време. Брзутку ће обрадовати вест да је пресуда против Максима поништена и даће добити велику одштету од државе. Катарина ће од Цолетових речи помислити да је дошао да је проси, али он има друге планове... Дебељко се враћа у Нема наде како би пронашао снимке њега и Јелене, али уместо тога у кафани налеће на Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 300 |EpisodeNumber2 = 300 |RTitle = Шалиш се |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|10}} |ShortSummary = Страхиња поверава Алекси да је уверен да се погоршање здравственог стања његове мајке догодило због осећаја гриже савести, јер га је оставила док је још био дете. Дијана прави нову ујдурму у Кан холдингу. Дебељко показује Јелени доказ да су се љубили у кафани, а и она се даље правда амнезијом од пијанства. Ипак, Дебељка њени изговори не занимају... Нервно растројен због будућег сусрета са оцем, Матија одлази код Аде по инструкције. Кад схвати о чему се ради, мислиће да се тетка шали... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 301 |EpisodeNumber2 = 301 |RTitle = Софија добија ново наређење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|11}} |ShortSummary = Брунер издаје ново наређење Софији - ако већ она не може да докрајчи Ивана нека то уради њен брат. Јелена јури Дебељка по фирми, а када се коначно сретну, имаће шта да му каже. На ручку са Катарином и њеним ћеркама, Цоле сазнаје много занимљивих детаља. Цео град сазнаје - Жаклина чека Лукину бебу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 302 |EpisodeNumber2 = 302 |RTitle = Обрачун |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|15}} |ShortSummary = Милева пред окупљеним новинарима саопштава да је њена ћерка трудна и да ће се удати за Луку Каначког. Када Уна види овај прилог на телевизији, доживеће шок. Донка тражи од Звонимира да обрлати Нору, а Вукашин, Лука и Алекса одлазе да се обрачунају са Милевом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 303 |EpisodeNumber2 = 303 |RTitle = Матијин отац открива сину детаље убиства Бошка Каначког ја га нисам убио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|16}} |ShortSummary = Иван не може да верује шта му се дешава. Прво му се Ада обраћа са љубави, а после стиже и његов блудни син који није хтео ни да га погледа. Матија одлази у затвор код оца и тражи да потпише папир који ће му спасити живот. Отац му поверава да он није убио Бошка Каначког и да га је отровао други човек. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 304 |EpisodeNumber2 = 304 |RTitle = Име човека који је отровао Бошка написано је на папиру Вукашин зна ко је то |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|17}} |ShortSummary = Лука и Иван по први пут нормално разговарају. Лука га моли да му опрости. Иван га уверава да није убио Олгу, Лукину мајку. Ада показује Вукашину признање Матијиног оца у коме стоји да је Брунер наручилац Бошковог убиства, а он саучесник. Ипак, име које је дописано, збуњује Вукашина јер је у питању човек који је сипао Бошку отров у храну. Ада га пита: Ко је то? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 305 |EpisodeNumber2 = 305 |RTitle = Бајо успева да завади два ока у глави дошаптава Алекси да му је Лука некада сместио порнић |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|18}} |ShortSummary = Алекса и Лука са својим девојкама стижу у клуб. Бајо успева да дошапне Алекси да је Лука платио Маријани да му наместе порнић. Алекса се враћа за сто с грчем на лицу, и када сви дижу чаше и наздрављају, он им се неће придружити. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 306 |EpisodeNumber2 = 306 |RTitle = Оно што чује од Аде и Вукашина оставиће Лилу у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|22}} |ShortSummary = Ада је бесна и држи буквицу Вукашину јер је закаснио да јој одговори ко је човек који је отровао Бошка а чије је име исписао Матијин отац. И док се Вукашин оправдава и покушава да нађе праве речи, Лила због жустре расправе коју чује прислушкујући иза врата остаје пренеражена. Свесна да је направила глупост и повредила Јелену, Панчета долази у Кан холдинг да се искупи и направи пар корака пре других. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 307 |EpisodeNumber2 = 307 |RTitle = Јанко се ушуњава у Иванову собу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|23}} |ShortSummary = Донка посети Софију и саопшти јој да јој време истиче и да јој је Брунер оставио недељу дана да реши ситуацију с Лилиним гласом на седници управног одбора. Матија не зна како да поврати Адино поверење, а она му нуди избор између Донке или Милевице. У међувремену, Јанко се ушуња у болничку собу у којој лежи Иван Ожеговић |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 308/309 |EpisodeNumber2 = 308/309 |RTitle = Иване ја сутра нећу бити ту |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|24}} |ShortSummary = Матија нуди Донки дил: треба да сазна где се налази леш Бошка Каначког а заузврат ће добити награду какву прижељкује. Иван се радује изласку из болнице јер жели све да изгрли а посебно Аду и зато ће за њега бити као хладан туш њена изјава да она сутра неће бити ту. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 310/311 |EpisodeNumber2 = 310/311 |RTitle = Ада је у Брунеровим рукама |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|25}} |ShortSummary = Само Иван зна Адину тајну, али ником не сме да је открије. Ада је отишла право Брунеру у руке. Он ће њен долазак моментално желети искористити верујући да ће му се овог пута препустити. Дода и Стана су поставили камере и све прате, али само до једног момента кад се комплетно изгуби слика. |LineColor = red }} |} </onlyinclude> == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == * [https://www.prva.rs/program/serija/igra-sudbine/epizode Најаве епизода на сајту Прве] {{Српске теленовеле}} [[Категорија:Игра судбине]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2020.]] hnonlyz97ixlt42xbvfvwclabkk9sua 25138600 25138598 2022-08-04T15:17:07Z PraviDrug 245116 /* Глумци и њихове улоге */ wikitext text/x-wiki {{чишћење|разлог=неенциклопедијски описи епизода, кршење ауторских права}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Игра судбине (1. сезона) | bgcolour = red | слика = | наслов = | серија = ''[[Игра судбине]]'' | двд = | двд формат = | држава = [[Србија]] | мрежа = [[Прва српска телевизија]] | прва = 20. јануaр 2020 | последња = 25. јун 2021 | број епизода = 311 | претходна сезона = | претходна серија = | следећа сезона = [[Игра судбине (2. сезона)]] | следећа серија = }} Прва сезона серије ''[[Игра судбине]]'' емитовала се од 20. јануара 2020. године до 25. јуна 2021. године и има укупно 311 епизода. == Глумци и њихове улоге == У првој сезони серије ,,Игра судбине" глумило је око 40 глумаца. {| class="wikitable plainrowheaders" style="margin: 1em auto 1em auto" style="width:100%;" |- |+ Глумци у првој сезони "Игра судбине" и њихове улоге |- ! style="width:18%;" | Глумац ! style="width:20%;" | Улога |- | [[Лука Рацо]] | Алекса Ожеговић |- | [[Стеван Пиале]] | Лука Каначки |- | [[Милица Милша]] | Ада Каначки |- | [[Владан Савић]] | Иван Ожеговић |- | [[Слободан Ћустић]] | Вукашин Сувобрк |- | [[Оља Левић]] | Мила Ожеговић |- | [[Милица Томашевић]] | Нада Галић |- | [[Вук Салетовић]] | Бојан Галић ,,Дебељко" |- | [[Даница Ристовски]] | Љиљана Караматијевић ,,Лила" |- | [[Снежана Савић]] | Донка де Саели |- | [[Сандра Бугарски]] | Марица Панчетовић ,,Панчета" |- | [[Дарко Томовић]] | Тихомир Бунчић ,,Тића" |- | [[Павле Јеринић]] | Матија Грбић |- | [[Матеа Милосављевић]] | Софија Шубаревић |- | [[Кристина Јовановић]] | Јелена Радман Галић |- | [[Аммар Мешић]] | Страхиња Бунчић |- | [[Јелена Ђукић]] | Вишња Дулановић |- | [[Драгана Мићаловић]] | Уна Христић Каначки |- | [[Даниела Кузмановић]] | Катарина Илић |- | [[Славиша Чуровић]] | Батрић Орландић - Орландо |- | [[Божидар Зубер]] | Бајо Орландић |- | [[Ива Штрљић]] | Диана Ерски |- | [[Милош Влалукин]] | Звонимир Лагаторе |- | [[Миљан Давидовић]] | Јанко Марковић |- | [[Милан Босиљчић]] | Комарац / Маринко ,,Свитац" |- | [[Ненад Ненадовић]] | Томас Брунер |- | [[Југослава Драшковић]] | Божидарка Шубаревић ,,Брзутка" |- | [[Бора Ненић]] | Академик Марковић |- | [[Данина Јефтић]] | Клаудија Чарапина |- | [[Бојана Грабовац]] | Маријана Јовановић |- | [[Бранка Шелић]] | Лидија Гарашевић |- | [[Јасмина Аврамовић]] | Ленка Берберовић |- | [[Раде Маричић]] | Бошко Каначки |- | Милица Буразер | Ада - млађа |- | Ђорђе Николић | Иван - млађи |- | Сара Пејчић | Олга - млађа |- | Татјана Димитријевић | Ленка - млађа |- | [[Теодора Ристовски]] | Лидија - млађа |- | Саша Илић | Доктор прошлост |- | [[Слађана Влајовић]] | гл мед сестра прошлост |} {{notelist}} == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Игра судбине}} <onlyinclude> {|class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto; background:#fff;" |- ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Бр. у<br>серији ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Бр. у<br>сезони ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Назив ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Редитељ ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Сценариста ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Премијерно емитовање {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1 |EpisodeNumber2 = 1 |RTitle = Ада Каначки добија шокантно писмо |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|20}} |ShortSummary = Алекса и Лука су вршњаци, али долазе из различитих породица. Алекса је одрастао у богатој породици Каначких, а Лука у сиромашној породици Ожеговића. Лука има љубавни однос с Милом, која ради као секретарица у Кан холдингу, предузећу Алексине породице. Алекса се припрема да запроси своју девојку, манекенку Софију Шубаревић. Кад своју одлуку саопшти мајци Ади која живи у Паризу, она размисли о свом повратку у земљу. Међутим, коначну одлуку донесе тек кад на њену имејл-адресу стигне писмо које прети да разори живот читаве њене породице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 2 |EpisodeNumber2 = 2 |RTitle = Алекса постаје све безобзирнији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|21}} |ShortSummary = Алекса је напет пред мајчин долазак на његову веридбу. Понаша се све горе према својим запосленима и показује бруталност и бахатост. Иван покушава да нађе новац и плати дугове, али му то не полази за руком. Панчета схвата да је Нада, Милина сестра, заљубљена у сестриног дечка Луку, а Мила у Лукиној соби проналази часопис са сликама Софије Шубаревић и тек тада схвата да је Лука њоме опседнут. Софија и Матија кују план како да после венчања узму имовину породици Каначки. Ада је одлучна да пронађе Лидију и провери наводе о замени беба. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 3 |EpisodeNumber2 = 3 |RTitle = Ада одлучује да потражи свог правог сина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|22}} |ShortSummary = Ада без најаве долази у компанију и присуствује бруталном Алексином понашању према Мили. Згрожена, Ада му држи буквицу и изражава своје неслагање са његовим начином управљања. Затим одлази код Лидије и уверава се да је прича о замени беба истинита. Мила ради до касно и на путу ка кући је нападају и пљачкају и она не стиже на време на журку у кафићу Малдиви где цело друштво чека повратника из Немачке Страхињу. Ада доноси одлуку да пронађе свог правог сина Луку Ожеговића. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 4 |EpisodeNumber2 = 4 |RTitle = Лука упознаје жену о којој машта |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|23}} |ShortSummary = Адина тетка Лила, бивша учитељица, подржава Аду у њеној одлуци да исправи неправду. Кад схвати да је Мила нападнута и повређена, Алекса повлачи одлуку да јој смањи плату. Даје јој задатак да изабере прстен којим ће запросити Софију. Иван има непријатан разговор са Панчетом око кашњења у плаћању кирије за стан и она му прети избацивањем. Лука поверава Страхињи да се двоуми око евентуалног брака са Милом. Софији се кваре кола кад залута на путу до виле Каначких и она случајно упознаје Луку који јој, одушевљен, нуди своју помоћ. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 5 |EpisodeNumber2 = 5 |RTitle = Ада отворено саопштава Алекси да јој се Софија не свиђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|24}} |ShortSummary = Ада је јако узнемирена због Алексиног понашања у фирми, и отворено му саопштава да јој се ни његова вереница Софија нимало не допада. Иван тражи од Луке да преузме део одговорности за трошкове становања, што овај одбија. Исте вечери кад Алекса запроси Софију, она завршава у кревету са Матијом. Лука је љубоморан и не може да поднесе да ради као магационер у Алексиној фирми, убеђен да је рођен за веће ствари. Иван тражи новац од зеленаша. Дуго очекивани састанак са немачким инвеститором, неће проћи онако како је Алекса планирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 6 |EpisodeNumber2 = 6 |RTitle = При првом сусрету Алекса и Лука се физички сукобљавају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|27}} |ShortSummary = Брунер обилази компанију и ставља своје захтеве о отпуштању већине радника испред свега осталог. Алекса се потпуно слаже, али Ада је одлучна у томе да не дозволи да људи остану без посла. Делегација наилази на магацин у којем Лука са колегама игра карте, намерно провоцирајући Алексу и између њих двојице долази до отвореног физичког сукоба. Ада тек тада схвата да је баш Лука њен син али не стаје ни на чију страну, већ се љути на обојицу. Са Лилом прави план како да обојицу научи памети и то тако што ће им заменити места. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 7 |EpisodeNumber2 = 7 |RTitle = Иван помаже Ади да оствари опасан план |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|28}} |ShortSummary = Ада са Вукашином одлази код Ивана и упознаје правог Алексиног оца. Иван се стиди свог сиромаштва али између њега и Аде се осећа разумевање и симпатија. Иако дубоко потресен чињеницом да је живот провео са Луком за којег је мислио да је његов син, Иван пристаје да Ади помогне да излечи и гневног сиромаха и бахатог богаташа, и то тако што ће им заменити места и вратити их у њихове праве породице. Адина намера да их научи шта је живот полако добија обрисе опасног плана |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 8 |EpisodeNumber2 = 8 |RTitle = Мистериозна вечера је прави шок за Алексу и Луку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|29}} |ShortSummary = Не обазирући се на мајчине молбе, Алекса сазива састанак запослених на коме им саопштава да ће бити отпуштања. Запослени су у паници. Мила стрепи за себе али и брата, пошто је у блиским односима са момком из складишта који је већ Алекси стао на жуљ. На вечеру код Аде долазе гости. Алексу нервирају породична окупљања, а посебно ситуација када не зна ко су мистериозни гости. И Лука је збуњен раскошном вилом у коју одлази са оцем на вечеру. Када уђу у кућу и поново се угледају, Алекса и Лука насрћу један на другога. Ипак, за обојицу прави шок тек предстоји! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 9 |EpisodeNumber2 = 9 |RTitle = Алекса је онај који губи а Лука добија све |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|30}} |ShortSummary = Шокантно сазнање да су још као бебе замењени више погађа Алексу, који бес покушава искалити на Луки, нарочито када види да се између Аде и Луке успоставља однос разумевања и нежности. Ипак, ово вече младићи ће упамтити јер их Ада обавештава да је време да после 30 година замене места. Неочекивани расплет ражестиће Алексу и он почиње да прети упућујући Ади најгоре речи. Матија и Софија кују планове да би се прилагодили новонасталим околностима. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 10 |EpisodeNumber2 = 10 |RTitle = Алекса је очајан схвата да је баш све изгубио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|31}} |ShortSummary = Ада моли Матију да се нађе Луки који сада преузима Алексино место у фирми. Она и не слути да њен нећак има нове планове како да их уништи. Након што на послу добије напад мучнине, Мила долази кући где се суочава са Панчетином констатацијом да је можда трудна... Након опијања у хотелској соби, Алекса схвата да су све његове картице угашене, док у исто време Лука од Аде добија све привилегије, али и ново презиме, на које се, по свој прилици брзо навикава. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 11 |EpisodeNumber2 = 11 |RTitle = Алекса је уверен да је по среди подвала па тражи од Аде да ураде ДНК тест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|03}} |ShortSummary = Ада има спремне услове за Луку - да би живео свој нови живот мораће да их испуни, све до једног! Алекса долази до Софије, али јој Матија не дозвољава да отвори. Кад очајан оде у свој стари дом, Вукашин му не дозвољава да уђе. На балкону се појављује Ада којој се нимало не допада сцена коју гледа. Она пристаје на разговор са Алексом, а оно што ће јој рећи ни мало јој се неће свидети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 12 |EpisodeNumber2 = 12 |RTitle = Готово је са Алексом нека се спреми Лука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|04}} |ShortSummary = Алекса успева да убеди Аду да ураде ДНК анализе које ће да покажу ко говори истину - да ли он или "двојица превараната". Лука постаје унезверен када сазна да треба да даје крв, док Иван прави тајни пакт са Адом. Софија саопштава Алекси да раскида веридбу и захтева да моментално напусти њен стан и да се више никада не појави. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 13 |EpisodeNumber2 = 13 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|05}} |ShortSummary = Након страшне спознаје да је Софија са њим била само због новца, Алекса добија још један шамар, овог пута од свог брата Матије, а финални ударац му задају разбојници на улици који му краду једину преосталу материјалну вредност - сат. Матија задовољно трља руке након што Софија испуни његов захтев, али не слути да му спрема освету. На праг Ожеговића стиже очајни Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 14 |EpisodeNumber2 = 14 |RTitle = Ствари неће ићи тако глатко као што је Лука замислио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|06}} |ShortSummary = Алекса одлази на спавање и док покушава да заспи планира освету свима који су га издали. Када оде да се истушира, у купатилу затиче Милу, која не може да сакрије свој шок због његовог присуства. Али Мила није једина шокирана. Лука се спрема за свој први радни дан на новом послу, а један Вукашинов гест јасно ће му ставити до знања да ствари неће ићи тако лако као што је замислио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 15 |EpisodeNumber2 = 15 |RTitle = Алекса све изненађује нарочито Луку и Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|07}} |ShortSummary = Матија саопштава Софији да се Лука забавља са секретарицом Милом, а њих двоје су решени да је склоне. Лука у пратњи Аде долази у Кан Холдинг, а када у своју бившу фирму стигне Алекса, обезбеђење га избацује наглавачке. Лука одлучује да све отпуштене врати назад у фирму, а док Ада запосленима представља новог генералног директора, говор прекида Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 16 |EpisodeNumber2 = 16 |RTitle = Лука упада у Софијину клопку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|10}} |ShortSummary = Иван одлази у полицију да пријави крађу, али успут напада Алексу и тражи му да врати паре јер ће га убити зеленаши. Матија сервира Ади лажну причу о Алекси и тако добија одвезане руке у фирми. Сада је на реду Софија. Она и Лука завршавају у сауни, а ту је и детектив који ће их снимити на делу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 17 |EpisodeNumber2 = 17 |RTitle = Раскринкавање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|11}} |ShortSummary = Лука прави џумбус у базену луксузног спа центра у који је дошао по Матијином предлогу. Иако је у првом налету успео да одоли Софијиним чарима и нагом телу, на масажи долази до преокрета, а Мила ће све то видети својим очима, као и Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 18 |EpisodeNumber2 = 18 |RTitle = Софија и Матија настављају да спроводе свој паклени план |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|12}} |ShortSummary = Инциденти из СПА центра настављају се на улици. Алекса провоцира Луку, па њих двојица започињу тучу! Док се Иван жали свом најбољем пријатељу да су му украли паре, кривац се сам препознаје... Панчета показује Ади фотографију свог Жилета алудирајући на Алексину сличност са њим. Ада остаје без текста... Софија и Матија настављају са својим пакленим планом, свако у свом кругу деловања - она са Луком, а он са нарко-картелом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 19 |EpisodeNumber2 = 19 |RTitle = Мила почиње да флертује са Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|13}} |ShortSummary = Док Лука покушава да убеде Милу да разговара са њим, Матија јој шаље компромитујуће фотографије из сауне. Матија зове Софију како би је упозорио да се не јавља Звонимиру, али прекасно. У канцеларију Матија позива једног од запослених у Кан Холдингу и експлицитно му прети животом уколико било ко буде сазнао да користи камионе фирме за сопствени бизнис. Мила почиње да флертује са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 20 |EpisodeNumber2 = 20 |RTitle = Одмах ћеш Ивану да вратиш паре које си му украо |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|14}} |ShortSummary = Мила се налази са Луком и саопштава му да је разочарана и тужна. Ситуација ће се додатно погоршати када га Софија позове на телефон, а уместо Луке се јави Мила. Панчета је решена да заведе Алексу који и не слути шта га чека, баш као и Дебељко који ће бити увучен у незаконите радње. Лука одлази да се обрачуна са Софијом, али му се њен гест ни мало неће свидети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 21 |EpisodeNumber2 = 21 |RTitle = Алекса је шокиран чињеницом да је ноћ провео у Панчетином кревету |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|17}} |ShortSummary = Мајка упозорава Аду да ће јој се обити о главу што је болећива према Матији, сину своје покојне сестре. Алекса доживљава шок кад се пробуди поред Панчете, баш као и Мила која га с њом затиче. Ада се жали Вукашину да им ствари измичу контроли, а проблем је због Софије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 22 |EpisodeNumber2 = 22 |RTitle = Интервју полази по злу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|18}} |ShortSummary = Панчета је изненађена оним што ће чути од Алексе. Помало затечена, пита га да ли се њему допада Мила. Сплектама које Софијин ум спрема нема краја. У покушају да подигне кредит, Алекса наилази на ново разумевање, али то није једини проблем. Док Лука даје свој први интервју и то у програму уживо, догађа се сцена због које ће углед фирме бити доведен у питање. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 23 |EpisodeNumber2 = 23 |RTitle = Алекса доживљава још један напад |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|19}} |ShortSummary = После Лукиног интервјуа Брунер почиње да прави проблеме. Матија обавештава Аду о томе шта је Лука урадио и она је у шоку. Али није једина, Мила ће се шокирати још више. После батина које је добио у притвору, Алекса трпи још један напад, овог пута далеко озбиљнији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 24 |EpisodeNumber2 = 24 |RTitle = Лука није зао према Ивану без разлога постоји једна тајна |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|20}} |ShortSummary = На Софијина врата лупа непознат гост, она се враћа у кревет код Матије решена да не отвори. Алексу пуштају из притвора, а на доручку са Адом, Мила саопштава шта мисли о Лукиној понуди да постане заменица генералног директора. Зеленаши настављају са претњама, а овог пута Ивана уцењују ''новим сином''. Не преостаје му ништа друго него да се обрати Луки. Једно пријатељство ће бити на издисају када у њега Матија уплете своје прсте. Мила жели да чује зашто је зао према Ивану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 25 |EpisodeNumber2 = 25 |RTitle = Лила прети Вишњи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|21}} |ShortSummary = Лука без икаквих питања улази у посао са Матијом и Звонимиром. Тића Лењин смишља начин како да Ивану врати паре које је његов син украо из стана. Долази до дворишта и убацује новац кроз прозор, али притом ломи стакло. Он не слути да се у кући налази управо Страхиња, који први долази до новца и поново га краде. Вукашин отворено пита Аду шта зна о Софијином и Матијином односу. Тетка Лила прети видно узнемиреној Вишњи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 26 |EpisodeNumber2 = 26 |RTitle = Ади Каначки нико никад и ништа није успео да забрани |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|24}} |ShortSummary = Алекса поново налеће на Милу у купатилу. Када се понуди да му санира повреде из притвора, Алекса је грубо одбија. Матија завршава Софији још један посао - постаје заштитно лице Кан холдинга. Ада предлаже Луки да запосли Ивана као менаџера у компанији, чему се он одлучно супротставља. Када је Дебељко и Мила притисну у вези Страхиње, Нада губи компас и каже им да воли другог. Панчета предлаже Алекси паклени план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 27 |RTitle = Изненадна посета ће шокирати све а нарочито Вукашина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|25}} |ShortSummary = Дебељку није јасно како ће превозити робу без радног налога. Ада тражи услугу од Орланда и није спремна да чује "не", а да би му ставила до знања колико је озбиљна, прети му отказом. Маћеха Адиног мужа ненајављено стиже у дом Каначких. Бароница Донка је дошла по половину породичног богатства, али је Ада избацује из куће и строго забрањује Вукашину и Вишњи да пред Лилом помињу шта се десило. Алекса долази код Луке у фирму и настаје општа фрка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 28 |RTitle = Лука има безобразан предлог за Алексу а његов одговор је у складу са понудом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|26}} |ShortSummary = Ада тражи да је Вукашин одвезе на једну адресу, али ту настаје проблем. Особа коју тражи тренутно није у земљи. Алекса тражи од Луке да га врати у фирму. Он пристаје, али га враћа на позицију са које га је Алекса својевремено отпустио - у магацин. Софија захтева од Матије да да отказ Јелени, јер ће му у супротном направити пакао од живота. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 29 |RTitle = Нада је раскринкана |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|27}} |ShortSummary = Мила чита буквицу Нади због начина на који је упала код Луке у канцеларију, а када Нада покуша да пребаци Алекси због инцидента, он схвата да је заљубљена у Луку. Због чињенице да се Ада ангажовала на проналажењу посла за Ивана, Вукашин показује знаке љубоморе. Али, Вукашин није њен једини проблем, јер се ситуација са послом и Луком све више компликује. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 30 |RTitle = Ада отворено прети Софији а када се Алекса појави са Милом следи шок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|28}} |ShortSummary = Вукашин одлази код Донке како би сазнао шта смера. Један од запослених саопштава Матији да се не радује што је преправљао финансијске извештаје. Како би могао да оде на пријем, Мила позајмљује Алекси смокинг свог покојног оца. Вишња одлучује да позове Донку и пита је какав посао има да јој понуди. Ада отворено прети Софији и каже јој да се клони Луке. Сви ће се згранути када на пријему угледају Алексу и то у Милином друштву. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 31 |RTitle = Напади љубоморе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|02}} |ShortSummary = Већ приликом првог утовара робе, Дебељко схвата да је упао у прљаве послове. Начин на који покушава да се оправдава пред Милом, Луки не доноси баш ништа. Између њих двоје се ствара све већи јаз који додатно продубљују Матијине лажи. Утеривач долази код Ивана у стан и тамо затиче Наду. Након што модна креаторка почне да флертује са Иваном, Ада ће осетити изненадни напад љубоморе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 32 |RTitle = Пакет је спреман |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|03}} |ShortSummary = Дебељка зауставља полиција, а Звонимир прети Матији да ће бити мртав ако има доушника у фирми. Ада тражи од Вукашина да јој доведе Милу након што Лука оде на посао, а онда почиње да се жали Вишњи да се њена другарица Дијана, иначе модна креаторка, обрушила на Ивана као орлушина. Матија убацује дрогу Луки у пиће. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 33 |RTitle = Он је отац наше деце |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|04}} |ShortSummary = Дијана наставља да смара Аду питањима о Ивану, што њој ни мало не прија и зато одлучује да јој каже: "Он је отац наше деце". Пијану Милу Алекса доводи у стан, не слутећи да ће доћи до праве сцене са укућанима. Вукашин по налогу одлази код Божидарке Шубаревић. После ноћи у којој је попио прашак за успављивање, Лука се буди у Софијином стану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 34 |RTitle = Од тројке до свадбе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|05}} |ShortSummary = Вукашин одводи Софијину мајку у ресторан и претећим тоном захтева од ње да му каже све о Софији и њиховој породици. Долази код Аде и саопштава јој да Софија има неку велику зверку која је штити. Матија позива Јелену код себе у стан, али када чује да планира "тројку", неће се лепо провести. Ипак, он проналази решење да је доведе у још већу заблуду. Вишња долази код баронице како би сазнала детаље о њеном пословном предлогу. Панчета је љута на Тићу и тражи од њега да демантује гласине, јер јој је направио проблем са "дечком". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 35 |RTitle = Алекса преузима Комарца у своје руке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|06}} |ShortSummary = Ада убеђује Милу да не оставља Луку, а Дијана наставља да заводи Ивана. Унезверена од страха, Нада улеће у кафић и пада у наручје Страхињи. Његова очекивања брзо падају у воду када схвати да је то урадила због Комарца, а не због љубави. Бароница наставља да прикупља информације о Кан Холдингу. Ада се среће са Алексом како би му вратила сат, али наилази на његово комплетно одбијање. Када сазна да се Мила љубила са Алексом, Лука губи разум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 36 |RTitle = Ада се плаши да ће Алекса бити убијен |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|09}} |ShortSummary = Лука долази код Софије. На њено велико изненађење, он није дошао зато што је успела да га заведе, већ зато што за њу има озбиљну понуду од много цифара. Мила схвата да је Дебељку лоше због Јелене, а биће му још горе када чује да је Нада у страху од Комарца пољубила Страхињу. Ада је очајна због Алексиног упорног одбијања да са њом има било какав контакт. У сузама се поверава Лили. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 37 |RTitle = Једино што мучи Аду је да Алекса не буде убијен као Далибор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|10}} |ShortSummary = Јелена не може да верује да Лука од ње тражи исто што је Алекса тражио од Миле кад је хтео да запроси Софију. Лењих оптужује Страхињу да је поново украо новац који је он наменио Ивану за отплату дугова. Бароница вреба Ивана, нарочито кад сазна да га је Ада запослила у клубу. С друге стране, једино што мучи Аду је да Алекса не буде убијен, као што је то био Далибор... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 38 |EpisodeNumber2 = 38 |RTitle = Е па касно си се сетио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|11}} |ShortSummary = Када чује да Софија жели да му врати прстен, Алекса слути да је по среди нова прљава игра. Бароница је изненађена Вишњиним ставом - прво новац, па фотографије. Да би ствари истерала на чистац, Вишња се обраћа Ади. Лука обавештава Софију да је поништио уговор по ком ће њен хонорар бити увећан пет пута. Као разјарени бик, Дебељко упада у канцеларију код Луке, нападајући му га да му је понизио сестру. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 39 |EpisodeNumber2 = 39 |RTitle = Алекса одводи Наду у собу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|12}} |ShortSummary = Перфидни Матија нуди "посао" Страхињи. Ада скреће Ивану пажњу на дешавања између Миле и Алексе и тражи од њега да се приближи Софији. Ни Панчета не одустаје од Алексе и поверава свој план Тићи Лењину. Лука одводи Наду у собу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 40 |EpisodeNumber2 = 40 |RTitle = Сви су шокирани дешавањем у златари |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|13}} |ShortSummary = Иако му јасно ставља да не жели интимизирање, Матија насрће на Софију. Ада добија рапорт о томе како је Лука одвео Наду у спаваћу собу, а потом их Лила затиче у златари док испробавају вереничко прстење. Сви ће бити шокирани кад сазнају - и Алекса и Ада и Иван. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 41 |EpisodeNumber2 = 41 |RTitle = У рат против Аде бароница иде свим средствима |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|16}} |ShortSummary = По Адином наговору, Иван покушава да заведе Софију и изгледа да му то полази за руком. Иако ни најмање не жели о томе да слуша, креаторка поверава Ади да је заљубљена у Ивана. Лука долази у кафић и моли Панчету и Тићу да му помогну да се помири са Милом. У рат против Аде, бароница иде свим средствима. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 42 |EpisodeNumber2 = 42 |RTitle = Алекса прети Нади |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|17}} |ShortSummary = Алекса прети Нади да ће њој и Луки доћи главе уколико повреде Милу. Она не може да спава, па завршава код Алексе у соби. Страхиња показује Луки фотографије из парка. Проблем Кан холдинг Ада одлучује да реши преко кревета. Комарац поново заскаче Наду и она завршава у Страхињином наручју. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 43 |EpisodeNumber2 = 43 |RTitle = Комарац креће на Вишњу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|18}} |ShortSummary = У разговору са Надом, Алекса покушава да јој стави до знања да су њих двоје доста слични. Лука обавештава Вишњу и Вукашина да у тачно одређено време треба да се појаве на једном месту. Ади ни мало неће пријати када је другарица креаторка офира пред Иваном да ју је видела како излази из хотела. На позив баронициног судије, Комарац добија нови ангажман. На реду је Вишња. Лука упозорава Алексу да се клони Миле, али упозорења не вреде. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 44 |EpisodeNumber2 = 44 |RTitle = Ја сам одустао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|19}} |ShortSummary = Ада наставља са љубоморним испадима, а ни Иван је не штеди. У кафић код Тиће Лењина стиже "аристократија". Све је спремно за велико изненађење, али план који је Лука замислио пада у воду. Бароница не престаје са сплеткама, сада врбује Ивана. Лука зове Страхињу и саопштава му да је одустао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 45 |EpisodeNumber2 = 45 |RTitle = Шоу почиње |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|20}} |ShortSummary = Мила на превару стиже у кафић, али таман кад се сви обрадују, у локал улази и Алекса. Ипак то није ни близу изненађења, шоу настаје кад се појави Софија и то са кофером од 150 хиљада евра. Ни све недаће неће спречити Луку да клекне на колена и запроси Милу. Нада пада у очај, баш као и Алекса, а Панчета одлучује да очерупа Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 46 |EpisodeNumber2 = 46 |RTitle = Матија се прерачунао у игри са Звонком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|24}} |ShortSummary = Мила је затечена Надиним понашањем, јер није у стању ни да јој честита веридбу, али бес и разочарење које ће осетити према Алекси, потпуно ће јој окупирати мисли. Толико, да ће одлучити да стане пред њега и каже му свашта. Због дешавања од претходне ноћи, Лука долази код Софије по објашњење. Након Звонимирове посете, Матија ће схватити колико је дубоко заглибио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 47 |EpisodeNumber2 = 47 |RTitle = Лука саопштава Софији своју одлуку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|25}} |ShortSummary = Када Мила отворено пита Наду због чега је тако груба у последње време, она јој признаје да је љута на себе. Вукашин ставља до знања Донки да зна шта намерава. На једну Јеленину опаску, неуравнотежени и сујетни Матија, одреаговаће агресивно и тако јој показати своје право лице. Лука саопштава Софији своју одлуку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 48 |EpisodeNumber2 = 48 |RTitle = Алекса затиче Ивана код Софије и настаје хаос |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|26}} |ShortSummary = Матија пожурује Софију да се што пре уда за Луку како би остварио свој дугогодишњи сан - да уништи породицу Каначки. Ада ставља до знања Вукашину да што пре мора да се позабави раскринкавањем Софије. Судија упознаје Донку са Звонком. "Екипа" не слути да их снима једно будно око (Вишња). Алекса затиче Ивана код Софије и настаје хаос. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 49 |EpisodeNumber2 = 49 |RTitle = Ако хоћеш паре изгубићеш сина ако хоћеш сина онда мораш да продаш ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|27}} |ShortSummary = Панчета долази у посету код Аде, али и Алекса добија госта изненађења. Нада поново налеће на Комарца, али овог пута она се одлучује за другу игру. Вишња и Лила биће шокиране оним што ће случајно чути из Панчетиних уста. Дебељко коначно схвата о чему се ради у прљавом послу и сада је уцењен. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 50 |EpisodeNumber2 = 50 |RTitle = Ада не може да верује шта види |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|31}} |ShortSummary = Мила уопште неће бити одушевљена када код куће затекне Уну и Алексу. Главна торокуша преноси Донки сваку информацију коју прикупи, а Лука наставља свој паклени план којим жестоко планира да науди Алекси. Јелена ће једва дочекати да се јави на Матијин телефон, а Софија ће бити шокирана оним што чује. Вукашин је коначно комплетирао Софијин досије и упозорава Аду да јој се неће допасти подаци до којих је дошао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 51 |EpisodeNumber2 = 51 |RTitle = Она је за тебе забрањени град |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|01}} |ShortSummary = Вукашин доноси Ади додатне информације о Софији, а Лила користи прилику да запрети Ивану. Када коначно дође до Матије, Софија му јасно ставља до знања да ће се, на себи већ својствен начин, позабавити Јеленом. Лука нема никакву намеру да одустане од свог сулудог плана, спреман је да забибери чорбу Алекси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 52 |EpisodeNumber2 = 52 |RTitle = Лила нема стрпљења одлази код Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|02}} |ShortSummary = Док седи са Страхињом, Алекси прилази младић и девојка који му нуде једну добро плаћену улогу. Када сазна да је Вишња шпијунирала судију врховног суда, Ада неће моћи да верује својим ушима. Звонимир доводи Донки на ноге директорку телевизије, али то није једина изненадна посета. Софији на врата стиже Лила и отворено јој прети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 53 |EpisodeNumber2 = 53 |RTitle = Алекса наседа на Лукину прљаву игру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|03}} |ShortSummary = Ади ће бити веома непријатно када сазна шта је Лила рекла Ивану. Он с друге стране добија необичну понуду од Дијане, да пређе да живи код ње. Дебељко неће знати шта га је снашло када му Јелена призна да воли Матију. Уместо разговора за посао, Алекса "добија" порцију Лукине болесне освете. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 54 |EpisodeNumber2 = 54 |RTitle = Разговор Аде и Ивана отвара нова врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|07}} |ShortSummary = Када јој Донка затражи Иванову адресу, Дијани прво оклева, а онда јој предлаже да заједно оду до његове куће. Лука тражи од Матије да га изведе у неки од фенси клубова по којима се и сам креће. Дебељко је љут на Милу што му није рекла за однос између Јелене и Матије. Софија је сигурна - једном када лука буде ушао у њен кревет, више никада неће пожелети да изађе из њега. Разговор Аде и Ивана, отвара нова врата. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 55 |EpisodeNumber2 = 55 |RTitle = Од љубави до беса |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|08}} |ShortSummary = Алекса дели са Иваном да му прија Унина искреност. Он и не слути да је и Уна "на задатку". Без трунке скрупула, Матија доводи пијаног Луку код Софије у стан. Али то неће бити ни приближно болно као сусрет са Милом која захтева коначно објашњење. Дебељко завршава у полицијској станици. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 56 |EpisodeNumber2 = 56 |RTitle = Алекса за столом губи свест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|09}} |ShortSummary = Због одбијања које је добио од Аде, Брунер моли Матију да му помогне. Његова повређена сујета не познаје границе, па у осветничком походу склапа савез и са Донком. Он је решен да Аду остави без пребијене паре. Комарац пресреће Страхињу и после претњи, његова банда га пребија. Када схвати да је злоупотребљен у измишљеној порно афери, Алекса за столом губи свест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 57 |EpisodeNumber2 = 57 |RTitle = Реци реч и бићеш мртва |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|10}} |ShortSummary = Док се крвав тетура по улици од батина које је добио од Комарца и његових људи, Страхиња налеће на Алексу, Лука ликује са директорком телевизије, пресрећан што је видео-монтажа угледала светлост дана. Али то није све, он јој јасно ставља до знања да воли жене као што је она. Ада саопштава Ивану да сумња да порно афера није само Маријанино масло, већ и Лукино. Вукашин хвата Маријану и не пише јој се добро. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 58 |EpisodeNumber2 = 58 |RTitle = Лука се претвара у правог монструма |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|14}} |ShortSummary = Мила више не може да исконтролише љубомору коју осећа према Уни. Брунер кује планове да дође до Аде и на том путу прети свима. Лука се претвара у правог монструма, али Ада неће моћи да поверује у Вукашинове информације које говоре да иза скандала са Алексом стоји Софија а не њен син. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 59 |EpisodeNumber2 = 59 |RTitle = Осветићу се сваком ко ме понизи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|15}} |ShortSummary = Од власника телевизије Ада тражи да отпусти Маријану и прети тужбом. Страхиња долази код Луке и признаје му да се лоше осећа због онога што је урадио Алекси. На помен новца, Страхиња зна шта му је чинити, вади коверту из џепа. Када чује Лењинову сумњу да је Лука иницијатор афере са Алексом, Панчета одлази "мечки на рупу". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 60 |EpisodeNumber2 = 60 |RTitle = Падају маске Софија је шокирана сазнањем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|16}} |ShortSummary = Брунер се састаје са Софијом и предочава јој свој план, али када се састанку придруже Звонимир и Матија, све маске ће моментално пасти. Софија ће бити у шоку. Маријана долази код Донке да кука, али је бароница уверава да ће све решити. Због гриже савести Страхиња позива Аду и саопштава јој своју забринутост због Луке. Она му се захваљује и моли га да јој помогне. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 61 |EpisodeNumber2 = 61 |RTitle = То је твоја мука и твоја брука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|17}} |ShortSummary = Алекса почиње да схвата да је Уна заљубљена у њега. Инструкције које добија од Аде, а тичу се зеленаша и Алексе, Вукашину уопште не улазе у главу. Није му јасно због чега жели да зеленаш притисне Алексу за враћање дуга. Разговор који обавља са Панчетом, Нада ће дуго памтити. На Милино запрепашћење, Уна долази у фирму како би се видела са Матијом, а Јеленин урлик запараће просторије фирме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 62 |EpisodeNumber2 = 62 |RTitle = Дебељко преузима правду у своје руке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|21}} |ShortSummary = Брунерова сплетка са Донком прети да уништи све, нарочито Алексу и Луку. Све ради само како би се осветио Ади. Дебељко нема намеру да више вози без путног налога, али оно што му спремају, неће му се ни мало допасти и зато Дебељко одлучује да се обрачуна са Матијом. Вукашин хвата Вишњу која га прати, зауставља је и прети јој. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 63 |EpisodeNumber2 = 63 |RTitle = Удајем се |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|22}} |ShortSummary = Уна саопштава Матији да иде на вечеру са Алексом. Ада не одустаје од намере да раскринка Софију и решена је да употреби све своје везе како би сазнала ко стоји иза охоле манекенке. Када му се Нада обрати непријатним тоном, Иван неће губити време - поставиће је на место које заслужује. У Лењинов клуб долази Донка која покушава да нађе Алексу. Панчетин компас се покварио - одлази код Аде и пред свима саопштава да се удаје за Алексу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 64 |EpisodeNumber2 = 64 |RTitle = И Лила има свој план за удају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|23}} |ShortSummary = Док Звонимир пуни главу Матији да им Софија ради иза леђа и Јелена добија једну информацију коју је успешно избегавала да види: Дебељко је до ушију заљубљен у њу. Луки није јасно шта Вукашин смера, а Нада не пропушта прилику да Алекси натрља на нос да је Мила провела ноћ код Луке. Лила је решила да Уну уда за Алексу и то јој саопштава без устезања. Лука саопштава Софији свој бизнис план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 65 |EpisodeNumber2 = 65 |RTitle = Софија је нападнута |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|24}} |ShortSummary = Алекса долази код Луке да тражи посао. Као и увек, постоји услов. Обузета љубомором, Панчета смишља план како да се отараси Уне. Када схвати да је Лука запослио Алексу у магацину, Матија ће доживети блажи нервни слом. Док се сви спремају за изненадну журку код Каначких, Софију омамљује маскирани нападач. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 66 |EpisodeNumber2 = 66 |RTitle = Журка почиње |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|28}} |ShortSummary = Када покуша да са Дијаном разговара о њеном наследству, Иван добија врло конкретан позив - да наставе причу код ње кући. Софија долази себи и схвата да је маскирани нападач заправо Звонимир који је дошао по информације. Из разговора са оцем, Страхиња схвата да га Лука није позвао на журку. Брунер жели да промени савезништво; више није сигуран да му је потребан Алекса, већ Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 67 |EpisodeNumber2 = 67 |RTitle = Никоме неће бити пријатно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|29}} |ShortSummary = Ивану се дешава дебакл у кревету са Дијаном. Лука узима чашу у руке да наздрави жени коју највише воли. Таман када сви помисле да ће саопштити датум венчања са Милом, дешава се обрт. Иако срећна због свега што је чула, Ада ће бити разочарана Алексином реакцијом, али и Лукиним полу-признањем у вези са Милом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 68 |EpisodeNumber2 = 68 |RTitle = Сплетке се настављају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|30}} |ShortSummary = Када од Вукашина добије информацију да је Иван право из Бизнис клуба са Дијаном отишао код ње кући, Ада ће прогутати велику кнедлу, Али она није једина којој се не допада овај емотивни развој ситуације. И Луки се осладила прича са Софија, па је због њених услова спреман да заувек "откачи" Милу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 69 |EpisodeNumber2 = 69 |RTitle = Ада неће да околиша стиже на Брунерова врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|01}} |ShortSummary = Ада није изненађена што Алекса није наишао на топлу добродошлицу на послу. Дебељку смета што се Мила превише брине о Алекси, а требало би да се секира где јој је сестра. За то време Нада проводи страсну ноћ са Страхињом. Матија наговара Луку да заведе Софију, а његова реакција оставиће га запитаног. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 70 |EpisodeNumber2 = 70 |RTitle = Види Мила не знам како да почнем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|05}} |ShortSummary = Када се после бурне ноћи проведене са Страхињом коначно пробуди, Нада неће моћи да верује да су заједно провели ноћ. Она је очајна, али је Страхиња дословно сломљен, јер сада дефинитивно зна да је једина сфера Надиног интересовања заправо Лука. С друге стране, Лука мора да се одлучи између Софије или Миле. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 71 |EpisodeNumber2 = 71 |RTitle = Изненађење на УСБ-у |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|06}} |ShortSummary = Када сазна да је Кан холдинг пред банкротом, Матија се окреће својим прљавим пословима. Када Алекси подметну украдени накит, он ће бившем рођаку брже боље уручити отказ. Сада следи оно најтеже, објаснити Луки да мора да спаси фирму. Најновије информације које добија од свог непријатеља, уздрмаће Аду, баш као и УСБ који стиже до Миле. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 72 |EpisodeNumber2 = 72 |RTitle = Мила испуњава своје обећање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|07}} |ShortSummary = Мила покушава да разговара са Надом, али наилази на зид ћутања. Када за ручком помене Луку, Панчета ће пред свима ставити до знања Нади да јој је боље да ћути. Савезништво које Донка нуди Алекси, доживљава неслућен епилог, баш као и УСБ са доказом који Мила доноси Луки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 73 |EpisodeNumber2 = 73 |RTitle = Лука не верује својим ушима |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|08}} |ShortSummary = Судија обећава својој љубавници да ће притегнути Луку. Због пораза који је доживео, Матија жели Алексину смрт. Страхиња се састаје са својом пословном сарадницом Адом, како би јој поднео извештај о Луки. Он јој саопштава да његов друг намерава да остави Милу, али и да је отпочео везу са Софијом. Брунер долази у посету Луки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 74 |EpisodeNumber2 = 74 |RTitle = Вукашин је утучен због Донкиног признања |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|12}} |ShortSummary = Лука долази код Алексе да га замоли да се врати на посао. Овог пута, он му нуди озбиљну позицију - да буде главни у преговорима са Брунером. Вукашин се исповеда Ади, каже да му је Донка рекла за дете, али Ада сумња у истинитост њених речи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 75 |EpisodeNumber2 = 75 |RTitle = Панчета неће моћи да верује кога види на кућном прагу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|13}} |ShortSummary = Софија испитује мајку да ли јој је нека од "колегиница" из Кан холдинга долазила на гледање у карте. Када схвати да је и Мила била на "сеанси", Софија ће се одушевити. Дијана напада Ивана, а Лила покушава да подмити Панчету - ако је она и Ада ухвате у кревету са Иваном, добиће велики новац. Матија је у грчу, јер је сигуран да ће Алекса врло брзо провалити његове прљаве радње у складишту. Јанко долази код Дебељка, али уместо њега затиче Панчету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 76 |EpisodeNumber2 = 76 |RTitle = Софија је смислила како да напакости Мили па је у план увукла и мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|14}} |ShortSummary = Комарац поново салеће Наду, а Дебељко одлази да провери како је Панчета. После неочекиваног сусрета који је имала, сви су са правом забринути за њу. Иван покушава да орасположи Аду и признаје јој да му није јасно како је Лила помислила да би једна дама попут Аде могла да се загледа у неког као што је он. Софија је смислила како да напакости Мили, па је у план увукла и мајку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 77 |EpisodeNumber2 = 77 |RTitle = Комарац одлази у посету код Аде |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|15}} |ShortSummary = Јелена је распамећена - мисли да јој је песму написао Матија и зато еуфорично улеће код њега у канцеларију, спремна да одмах затрудни. Њена заслепљеност иде толико далеко да Дебељку почиње да чита песму, са опаском да би могао да се угледа на "романтичног" Матију. Растројена због смрти мајке, Уна одлучује да се врати у Америку. Комарац долази у посету Ади, а Мила и Алекса прижељкују да заједно оду на пусто острво. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 78 |EpisodeNumber2 = 78 |RTitle = Софија добија занимљиве информације од мајке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|19}} |ShortSummary = Иванова агонија са новцем никако да се оконча. Таман када је помислио да се ратосиљао Комарца, он поново почиње да га пресреће и да му прети. Овог пута, мора да набави новац за извршитељку. Дебељко пати због Јеленине реакције, баш као и Страхиња који не може да допре до Наде. Лука заборавља Милин рођендан и не само то: када Алекса заједно са другим колегама дође у фирму да јој честита, Лука прави инцидент. Софија добија занимљиве информације од мајке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 79 |EpisodeNumber2 = 79 |RTitle = Матијин план ради Мила затиче дечка у Софијином наручју |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|20}} |ShortSummary = Пошто је првобитно заборавио Милин рођендан, Лука је изводи у бизнис клуб да би се искупио. Матија ће се побринути да у тај клуб стигне и Софија која ће својим слободним понашањем са непознатим младићем узнемирити Луку и покренути његову љубомору. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 80 |EpisodeNumber2 = 80 |RTitle = Мили је све јасно али Софији није јасно ко је то са Матијом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|21}} |ShortSummary = Мила затиче Софију и Луку у кревету и одлучује да стави тачку на њихову везу. Лука почиње да се правда, док с друге стране Софија потпирује ватру приказујући себе као ону која је битна у његовом животу. Али и за Софију ће бити изненађења кад открије да је уз Матију нека жена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 81 |EpisodeNumber2 = 81 |RTitle = Мила не желим више да те видим нигде ни на послу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|22}} |ShortSummary = Лука је бесан на све. Ади пребацује што позива Ивана у кућу јер треба да зна да је његов бивши отац убица. С друге стране, бануће у своју стару кућу, где ће поново пробати да се обрачуна са Алексом, а Мили ће упутити најгоре речи пребацујући јој одговорност за раскид. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 82 |EpisodeNumber2 = 82 |RTitle = Иванов одговор на питање да ли је убио супругу потпуно шокира Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|26}} |ShortSummary = Пошто чује од Луке да је Иван убио Олгу и да је то разлог мржње према њему, Ада одлучује да отвори карте и да га врло директно пита шта је истина. Од Ивана добија писмо које ће је оставити у шоку. Лука почиње да истражује ко је Мили дојавио да је он са Софијом. Неки детаљи ће му постати интересантни. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 83 |EpisodeNumber2 = 83 |RTitle = Алекса упозорава Луку на опасност |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|27}} |ShortSummary = После батина које је добио, Иван завршава у болници на апаратима. Лекари констатују да је имао инфаркт, али Лука не верује. Алекса добронамерно упозорава Луку да се чува Софије да не би понављао његову грешку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 84 |EpisodeNumber2 = 84 |RTitle = Само га Мила може утешити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|28}} |ShortSummary = Алексу потреса што је Иван у тешком стању и што је везан за кревет. Чврст загрљај подршке и топлине пружа му Мила. Адвокат који заступа Аду, седи на две столице. Све што му је Ада рекла, брже боље прича Донки и њеном компањону и после свега добија претњу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 85 |EpisodeNumber2 = 85 |RTitle = Пази на Алексу ако ми се нешто деси |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|29}} |ShortSummary = Уна долази да посети Алексу и да му пружи подршку знајући да брине о Ивану. Алексу не затиче, али јој Панчета и Мила показују да је непожељна. Ада посећује Ивана у болници. Иван је моли да му обећа да ће пазити на Алексу ако му се нешто деси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 86 |EpisodeNumber2 = 86 |RTitle = Ухватите убицу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|02}} |ShortSummary = С најбољим намерама, да би му се извинио, у болницу код Ивана стиже Комарац. Када га угледа Иваново срце почиње да прескаче. Комарац ће покушати да се ишуња из болнице, али приметиће га Панчета. Папарацо је снимио вреле пољупце Луке и Софије. Матија је презадовољан обављеним послом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 87 |EpisodeNumber2 = 87 |RTitle = Донка не може да верује шта је Ада урадила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|03}} |ShortSummary = Ада је отказала пуномоћје свом адвокату, па Донка са својим швалером судијом покушава да смисли нову пакост како би их извукла из ситуације. Лењин чита буквицу Дебељку који је због пребијања Луке добио отказ, а Дебељко му саопштава да планира да оде у Немачку. Када каже Мили да му је недостајала, Алекса од ње добија изненадни шамар. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 88 |EpisodeNumber2 = 88 |RTitle = Превара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|04}} |ShortSummary = Софија показује Луки насловну страну часописа о познатима, где је њихово венчање главна тема. Због силне еуфорије, она прави велику грешку и јавља се на Матијин телефон не слутећи да је са друге стране управо Лука. Јелена поново прави глупост и несмотрено саопштава Луки да је Мила опалила шамар Алекси. Донка позива Комарца како би се решила спорног прстена који је украла од Аде. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 89 |EpisodeNumber2 = 89 |RTitle = Нада више не може да издржи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|05}} |ShortSummary = Софија наставља да хушка Луку против Миле и каже му да је уверена да управо његова бивша стоји иза насловне стране и приче о венчању. Нада више не може да сузбија своја осећања и зато позива Луку да се виде. Иако је изгубила поверење у Алексу, Иван саопштава Мили да је она Алекси све на свету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 90 |EpisodeNumber2 = 90 |RTitle = Бес обузима Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|09}} |ShortSummary = Луку гризе савест због отказа који је у афекту дао Дебељку. Он долази у Малдиве како би разговарао са Дебељком и замолио да га се врати у фирму. Преговори не успевај, али разговор са Јеленом има посебну тежину. Нада на киоску сазнаје да се Лука жени Софијом. Бесна долази кући и баца часопис пред Милу и Панчету, али највећи бес изазваном овом вешћу осетиће Ада. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 91 |EpisodeNumber2 = 91 |RTitle = Информације стижу до Донке и сада је спремна да подели истину са Луком и Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|10}} |ShortSummary = Између Алексе и Миле поново севају варнице, а разлог је још једном Уна. Иако Страхиња свом најбољем другу покушава да стави до знања да је Софија са њим само због пара, Лука то није у стању да види. И поред тога што су учинили све да спрече цурење информација, Донка ипак сазнаје да је Ада поделила имовину на два дела и зато је сада одлучна да са Луком или са Алексом подели једну истину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 92 |EpisodeNumber2 = 92 |RTitle = Бароница намерава да открије Адине тајне Луки |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|11}} |ShortSummary = Брунер поново жели да контактира са Луком. Али, на пословни састанак заказан у пословном клубу уместо њега долази Донка која се представља наводећи своју титулу и најављује да ће му открити све шта му је мајка урадила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 93 |EpisodeNumber2 = 93 |RTitle = Још једно изненађење за Луку стиже нови пословни секретар |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|12}} |ShortSummary = У моменту када Донка почиње да прича Луки о Адиним тајнама, госпођа Каначки улази у пословни клуб и прекида њену исповест. Лука признаје Страхињи да му је Донка убацила црв сумње рекавши да Алекса зна нешто што он не зна. Али, то нису једина изненађења за Луку - нека се спреми да дочека новог пословног секретара. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 94 |EpisodeNumber2 = 94 |RTitle = Панчета черупа Софију на ТВ |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|16}} |ShortSummary = Вукашин најсуровије прети Софијиној мајци и саопштава јој да је оно што ће увече видети на телевизији само увертира онога што ће гледати у будућности. Лука је ван себе због Адине одлуке да за пословног секретара узме Милу. Он у бесу покушава да је убеди да је управо Мила крива за пласирање вести о његовој и Софијиној свадби медијима. Милин повратак у Кан холдинг неће обрадовати ни Алексу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 95 |EpisodeNumber2 = 95 |RTitle = Ада ведри и облачи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|17}} |ShortSummary = Божидарка саопштава Софији да је Вукашин био у посети код њеног оца. Обе су успаничене од помисли да ли ће истина изаћи на видело. Иван не верује Алекси да Ада ведри и облачи над њиховим судбинама. Лука додељује Јелени "жути картон", а убрзо након тога, у посету му долази помоћник нотара. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 96 |EpisodeNumber2 = 96 |RTitle = Лука планира да уништи рођену мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|18}} |ShortSummary = Лука се поверава Матији и саопштава му да има намеру да уништи и Алексу, али и рођену мајку, јер је дала Алекси половину свега што има. Као шлаг на торту, Брунер доводи Донку пред Матију, а она му без трунке задршке износи свој опаки план. Нада долази у Малдиве како би разговарала са Страхињом, а након одласка кући, пада у несвест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 97 |EpisodeNumber2 = 97 |RTitle = И свадба и трудноћа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|19}} |ShortSummary = Алекса се наслађује чињеницом да Мила није остала нема на Софијине провокације. Али и Софија је овог пута добила шта жели - потпис од Луке. Након бурне ноћи проведене у Комарчевом кревету, Вишња проналази Адин прстен. Док Комарац мења боје, она еуфорично ставља прстен на руку и пресрећна му саопштава да ће се удати за њега. Нада добија резултате крви, али и честитке од докторке - постаће мама. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 98 |EpisodeNumber2 = 98 |RTitle = Шефе одрадили смо свињу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|23}} |ShortSummary = Ада отворено прети Луки и саопштава му да ће уништити Софију пре него што она уништи њега. Без трунке задршка, Лила наставља да се меша у оно што није њена ствар, па сада обавља разговор са Милом. Нада долази код Страхиње како би му саопштила да је трудна, али он не жели да је слуша. Дијана тражи муштулук од Аде и саопштава јој да се Матија жени. Дебељка по налогу пребијају на паркингу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 99 |EpisodeNumber2 = 99 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|24}} |ShortSummary = Панчета испитује Наду у вези са одласком код лекара. Стомачни вирус није удица на коју би искусна Панчета могла да се упеца. Крајње неочекивано, Страхиња саопштава шокираном Луки да је Нада заљубљена у њега. Након сусрета са Софијиним оцем, Вукашин подноси Ади извештај. На Лилино инсистирање, Лука запошљава нову радницу, а једино слободно место за њу, налази се код Алексе у канцеларији. Када је угледа, Мила ће побеснети. Ипак, највећи шок доживеће Ада када на Вишњиној руци угледа свој давно нестали прстен. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 100 |EpisodeNumber2 = 100 |RTitle = На тајном венчању Софија постаје Лукина жена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|25}} |ShortSummary = Ада саопштава Вукашину да је на Вишњиној руци видела свој украдени прстен. Лука у тајности води Софију пред матичара. Саопштава јој да ће кума бити нико други до лажна бароница Донка, а кум Звонимир. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 101 |EpisodeNumber2 = 101 |RTitle = Нада је решена да себи одузме живот |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|26}} |ShortSummary = Када му се Страхиња не јави на телефон, Лука нади јавља "радосну" вест о томе да је тајно оженио Софију. У каквој је заблуди око своје изабранице, сазнаће одмах након церемоније венчања. Ипак, највеће отрежњење доживеће Нада. Скрхана болом, она одлучује да себи одузме живот. Таман када Алекса успе да убеди Милу да нема никаквих емотивних амбиција са Уном, Лила квари започету идилу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 102 |EpisodeNumber2 = 102 |RTitle = Лоше вести о Алекси сламају Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|30}} |ShortSummary = После несреће коју је доживео, Алекса завршава у болници и то у коми. Софија добија информацију од мајке да јој је преминуо отац. Нада се поверава Панчети да не жели да задржи бебу. Дебељко саопштава Ивану вести о Алекси, а када Ада сазна шта је било, потпуно ће бити сломљена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 103 |EpisodeNumber2 = 103 |RTitle = Поздрављање од Алексе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|01}} |ShortSummary = Први радни дан на новом послу биће подједнако трауматичан за Уну као и за Јелену. Алексино стање је критично, па докторка одлучује да дозволи свима да га посете, како би се на неки начин опростили од њега. Када сакупи породицу и пријатеље, Лука саопштава вест да се оженио Софијом. Чак и када сазна за Алексу, Лука неће показати ни трунку емпатије. Иван и Ада одлазе у болницу и тамо затичу Матију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 104 |EpisodeNumber2 = 104 |RTitle = Алекса полако губи битку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|02}} |ShortSummary = Софија прижељкује Алексину смрт, а Матија је упозорава да такво нешто ни у сну не изговори пред Адом и Луком. На Панчетин захтев, Нада пристаје да оде код психијатра. Испоставља се да Алексина несрећа није била случајна, иза свега стоја Софија и министар, али и њихова тиква пуца, и једно другом почињу отворено да прете. Алекса полако губи битку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 105 |EpisodeNumber2 = 105 |RTitle = Мила ће побеснети када чује шта Уна говори |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|03}} |ShortSummary = Донка наставља да обмањује наивног Луку. Панчета коначно сазнаје да је Алекса доживео несрећу и да је у коми. Када се Мила упути у болницу, над Алексиним креветом затиче уплакану Уну која му говори да га воли. Али то није све што ће Мила чути. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 106 |EpisodeNumber2 = 106 |RTitle = Софија загорчава живот Ади види где си ти а где сам ја |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|07}} |ShortSummary = Ада прети Луки и тражи од њега да што пре пронађе место на ком ће живети са својом женом. Софија користи сваки тренутак да Ади загорча живот и јасно јој ставља до знања да је на прагу да јој узме све. Матија је одушевљен чињеницом да Алекса лежи у коми, али би ипак више волео када би његов бивши рођак био мртав. Страхиња наставља да се понаша иронично и грубо према Нади, али њој такво понашање почиње да јој смета. После Миле, у отворени конфликт са Уном улази и Јелена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 107 |EpisodeNumber2 = 107 |RTitle = Змија је спремна да зада смртоносни угриз |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|08}} |ShortSummary = Донка је препоносна на чињеницу да је убацила змију у Адину кућу и сада се само нада да ће њен ујед бити смртоносан. Лука је сабрао "два и два", ако Алекса умре, цело наследство ће припасти само њему. Када се повери Софији, она ће имати план којим ће се жеље претворити у реалност. Алекса се буди из коме, али нема сећања на све што се у његовом животу дешавало претходних месеци. Ту ситуацију ће неко искористити на најокрутнији начин. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 108 |EpisodeNumber2 = 108 |RTitle = Софија игра најпрљавију игру до сада |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|14}}<ref group="lower-alpha">Било је првобитно планирано да се ова епизода емитује 9. јула, затим је померена за 10. јул да би касније била поново померена за 14. јул због извештаја ТВ Прве са [[Протести у Србији (од 2020)|протеста који су се дешавали у Србији]].</ref> |ShortSummary = Матија хушка Луку да би требало да испитају Адину урачунљивост. Хушкање посебно подгревају Софијине лажи. Али и она ће наићи на неког који ће победити у сопственој игри. Страхињино упорно одбијање да разговара са Надом, резултира њеним потпуним растројством, а оно што ће имати да каже, највише ће уплашити Милу. Ада схвата да иза Лукиног тајног венчања стоји Матија. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 109 |EpisodeNumber2 = 109 |RTitle = Шамарчина за памћење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|15}} |ShortSummary = Софија доноси Матији Алексин бланко потпис због чега завршавају у страсном клинчу. Када на Матијиној крагни уочи трагове Софијиног кармина и пудера, Јелена ће му из све снаге опалити шамар. Због Алексине амнезије Панчети и Мили се цепа душа. Софија се поново обрачунава са Милом, а њена дрскост ће је шокирати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 110 |EpisodeNumber2 = 110 |RTitle = Нада све признаје Мили |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|16}} |ShortSummary = Уна долази код Алексе и изјављује му љубав. Она и не слути да је остао без памћења, па је затечена његовом реакцијом. Ада нема решење шта ће са Алексом по отпуштању из болнице. Због свега што јој је Матија приредио, Јелена одлази у Малдиве како би тугу утопила у алкохолу. Сасвим неочекивано налеће на Страхињу који јој поклања песму. Убрзо, њих двоје завршавају у страсном загрљају, а тај призор ће разбеснети Дебељка. Нада коначно сакупља храброст да се повери Мили. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 111 |EpisodeNumber2 = 111 |RTitle = Софија смишља паклени план за Аду али Донка има још гору намеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|17}} |ShortSummary = Донка предлаже Брунеру нови план: мораће да склони Софију са Адиног пута, како би стекао њено поверење. Зато му тражи да је упетља у трговину са дрогом. Алекса се жали Ади да је Мила дошла у болницу и почела да га грли и љуби, због чега јој је "дао отказ". Софија наставља Матијин паклени план да Аду прикажу као неурачунљиву. Она налази начин како да дође до лекова које ће јој помутити разум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 112 |EpisodeNumber2 = 112 |RTitle = Уместо новца за сексуалне услуге Софија од судије тражи услугицу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|21}} |ShortSummary = Јелена је једва дочекала да се похвали другарицама да јој је Страхиња написао и одрецитовао песму. Она и не слути ко се крије иза нежних стихова, зато Мила одлучује да се обрачуна са Страхињом. Нада признаје психијатру да је од када је сазнала за бебу, почела да гаји извесне симпатије према Страхињи. Када судија одлучи да плати Софији сексуалне услуге, она кокетно враћа новчаник у његов сако и уместо новца тражи "услугицу". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 113 |EpisodeNumber2 = 113 |RTitle = Двоструки нокаут |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|22}} |ShortSummary = Када дође Алекси у посету, Ада ће остати у шоку - његово памћење се вратило и не жели да је види. У кафани, Страхиња од Тиће сазнаје да ће постати отац. Софија схвата да се заиграла и да за новац спава ни мање ни више него са Донкиним љубавником. Нада се поверава Мили и саопштава јој шта је мучи. Дебељков долазак у кафану најскупље ће платити Страхиња и Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 114 |EpisodeNumber2 = 114 |RTitle = Дете за дете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|23}} |ShortSummary = Ада нуди нагодбу Софијиној мајци "дете за дете". Страхиња је потпуно ван себе због нових сазнања, баш као и Мила која не може да се опорави од шока. Када види да његов син не уме да се носи са последицама својих поступака, Тића одлучује да позове Наду и поразговара са њом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 115 |EpisodeNumber2 = 115 |RTitle = Софија ће да лети али |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|24}} |ShortSummary = Страхиња долази код Луке у фирму, а онда се среће и са Јеленом. На његово изненађење, обратиће му се и Матија, који ће га у налету љубоморе подсетити на давнашњи договор. То није све што ће се десити у Кан Холдингу. Од сада имају још једног запосленог: Софију. Брунер саопштава Ади да ће јој склонити Софију са пута, али... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 116 |EpisodeNumber2 = 116 |RTitle = Софијин нови најбољи друг |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|28}} |ShortSummary = Ада тражи од Страхиње да постане Софијин најбољи друг. Када Комарац угледа Вукашина који му је отворено запретио да више не жели да га види ни у пролазу, неће му бити свеједно. Али, када Вукашин чује да је управо он Вишњин дечко, ствари ће се посебно закомпликовати. Алексин и Милин пољубац прекида Панчета. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 117 |EpisodeNumber2 = 117 |RTitle = Иванов и Панчетин живот промениће се из корена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|29}} |ShortSummary = Вукашин доноси информације Ади о Ивану и Панчети које ће је запрепастити и које ће заувек променити њихове животе. Када угледа Уну у Алексином загрљају, Мила доживљава ново разочарење. Под изговором да поступа по наредбама "с врха", Дебељка шаљу на пут у иностранство са јасним инструкцијама да на граници мора бити у тачно одређено време. Али, када Звонимир сазна да се изненада променила полицијска патрола, настаје хаос. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 118 |EpisodeNumber2 = 118 |RTitle = Јован Жилић јесте твој Жиле |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|30}} |ShortSummary = Нетрпељивост између Софије и Луке расте, баш као што се Милино стрпљење смањује због Униног и Алексиног односа. Вишња нуди Ади свој отказ због свих дешавања око Комарца и украденог прстена. Вести да је Дебељко слетео са пута, потпуно ће разорити Милу, али ће ипак најгоре проћи Панчета када чује истину о свом Жилету. У Кан Холдинг стиже полиција. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 119 |EpisodeNumber2 = 119 |RTitle = Нада ће фрапирати Луку бруталном искреношћу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|31}} |ShortSummary = Ада моли Милу да је обавести када ће Софија бити у Кан Холдингу, јер жели да јој приреди спектакл. Она нуди Дијани директорско место и сарадњу на колекцији "Ада Каначки". Страхиња се успешно приближава Софији и исто тако успешно започиње у конфронтацију са Матијом. Бесан због новог шуровања и расподеле имовине, Алекса се састаје са Лилом. Када покуша да искористи своју позицију и Надине емоције, Луку ће сачекати Надин брутални одговор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 120 |EpisodeNumber2 = 120 |RTitle = Лука брани Мили да се виђа са Алексом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|04}} |ShortSummary = Брунер отворено прети Матији и Звонимиру због дебакла са испоруком дроге. Софија навлачи Луку даје постави на место директорке модне колекције. Када Панчета започне разговор о ноћи коју су наводно провели заједно, Алекса ће се побунити, али она жели да истера ствари на чистац. Док јадикује Тићи над својом судбином, чуће нешто што ће је изненадити. Биће изненађена и Мила, кад јој Лука саопшти да јој не дозвољава да се виђа са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 121 |EpisodeNumber2 = 121 |RTitle = Или ће преживети Брунер или Матија |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|05}} |ShortSummary = Судија доноси Донки лоше вести. Када се Јелена побуни што не добија песме од Страхиње, он је теши речима да је пред њима читав живот. Све ће се променити када од Луке сазна да је Нада трудна. Панчета окупља укућане како би им саопштила све што је сазнала. Иако је дала обећање Вукашину и Ади да више ништа неће петљати са Комарцем, Вишња је стављена пред свршен чин. Због страха за сопствени живот, Матија тражи помоћ од Софије, а њено решење је радикално. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 122 |EpisodeNumber2 = 122 |RTitle = Софија је награбусила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|06}} |ShortSummary = Донка плаши Ивана затвором због Адине расподеле имовине. Мила одлучује да повери Алекси информације које има у вези са Дебељковим одласком на пут без радног налога. Лила потпуно губи живце са Софијом и почиње да разговара са њом јединим језиком који она разуме. Прети јој да ће пљунути у свако јело које Софија буде помислила да проба док борави у Адиној кући. Када угледа Страхињу у фирми, будућа директорка модне колекције креће са увредама на његов рачун. Проблеми тек настају када се у Лукиној канцеларији појаве Ада и Дијана. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 123 |EpisodeNumber2 = 123 |RTitle = Матија Уни нуди пакт она ће се решити његовог непријатеља а он њеног |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|07}} |ShortSummary = После Наде и Панчета тражи стручну помоћ психолога. Она не може дасе помири са чињеницом да се осрамотила пред Алексом. Иван саопштава Ади да су он и Алекса оптужени за крађу. Када затражи услугу од Страхиње, Софија не слути да читав разговор прислушкује Дијана. Страхиња коначно успева да смогне храброст и стане пред Наду, али оно што ће имати да му каже, неће му се допасти. Матија се одлучује да Уни понуди пакт - она ће се "решити" његовог непријатеља, а он њеног. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 124 |EpisodeNumber2 = 124 |RTitle = Софија ће се шокирати када стигне прстен из Италије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|11}} |ShortSummary = Дебељко је срећан што између њега, Миле и Наде нема више тајни. Зато сада инсистира да чује ко је отац детета. Донка позива Комарца како би јој помогао у решавању још једног прљавог посла. Овог пута не треба да се реши предмета, већ човека - Вукашина. Ада наставља рат са Божидарком. Док се Софија радује прстену и чињеници да ће бити једина жена у граду са прстеном од 100 хиљада евра, не слути шта ће заправо добити од јувелира из Италије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 125 |EpisodeNumber2 = 125 |RTitle = Да ли би отровала некога за мене |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|12}} |ShortSummary = Иван поверава Тићи да је Нада трудна и њих двојица моментално закључују да је Страхиња отац. Истовремено, у кући Каначких је врло живо јер се појавила Софијина мајка. И док Лила и Ада отворено показују презир према њој и њеној мајци, Софија ће је у четири ока питати докле је спремна да иде и шта је спремна да уради за њу, ако је толико воли као што говори. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 126 |EpisodeNumber2 = 126 |RTitle = Ада има интригантну причу за медије о два прстена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|13}} |ShortSummary = Страхиња инсистира да сазна ко је отац Надиног детета и моли Милу да му открије. Алекса је решио да се сусретне са Донком и тражи од Вукашина њену адресу. Вукашин је спреман да му изађе у сусрет али под једним условом. Ада протура до медија причу о "два прстена". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 127 |EpisodeNumber2 = 127 |RTitle = Са овом медијском причом Донка ће бити сахрањена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|14}} |ShortSummary = Софија се хвали Ади својим прескупим прстеном и заузврат добија увреде. Њен прстен је за новинарку Маријану тренутно главни задатак. Да би га испунила укључује Орланда који ће морати да фотографише Софију када дође у пословни клуб са мушкарцем али да у фокус постави прстен. Друга новинарка, која треба да се усмери на Донку, састаје се лично са њом и предочава јој како ће је "сахранити". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 128 |EpisodeNumber2 = 128 |RTitle = Романса у најави Иван и Ада се зближавају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|18}} |ShortSummary = Дијана ставља до знања Ади да је приметила да Софија често улази у Матијину канцеларију и да је сигурна да њих двоје нешто муте. Софија поверава Матији да је сигурна да јој Брунер смешта и да жели да је маторој вештици сервира на тацни. Алекса одводи Милу у "бајку", а Ада одлази на романтичну вечеру са Иваном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 129 |EpisodeNumber2 = 129 |RTitle = Страхиња је спреман да узме Надино дете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|19}} |ShortSummary = Софија постаје нестрпљива, не жели више да спава у истом кревету са Луком и хоће што пре да бежи. Зато Луки када јој приговори што је нема код куће, јасно ставља до знања да му неће полагати рачуне. Страхиња саопштава Нади да је спреман да узме дете, уколико "отац" одбије да га призна. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 130 |EpisodeNumber2 = 130 |RTitle = Вукашин шаље Донку у затвор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|20}} |ShortSummary = Вукашин "сатерује у ћошак" лажну бароницу Донку нудећи јој папире које треба да потпише. Иако она одбија то да учини, сазнаје да Вукашин шаље допис Интерполу и да јој следи затвор. После свега што је чуо Донкином партнеру Милораду ће позлити, али ни на то се она неће осврнути. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 131 |EpisodeNumber2 = 131 |RTitle = Стиже лек за Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|21}} |ShortSummary = Упркос уцењеној позицији, Донка наставља да сплеткари. Шурује са Софијом и открива јој где може да пронађе "лек" који ће давати Ади и од кога ће она деловати растројено. Упозорава је да у случају да је открију никада неће признати да је имала са тим било какве везе. Софија шаље мајку код апотекара који јој објашњава какве ће све негативне последице лек изазвати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 132 |EpisodeNumber2 = 132 |RTitle = Панчета покреће забуну отац Надиног детета је Лука |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|25}} |ShortSummary = Панчета разоткрива да Иван и Тића имају намеру да је напију да би открили ко је отац Надиног детета. Зато користи своје глумачке способности и после безброј "чашица" свечано открива да је Лука отац. Пометња почиње, а први ће да страда управо Лука и то од чика Тиће. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 133 |EpisodeNumber2 = 133 |RTitle = Лили ће позлити када сазна за Донку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|26}} |ShortSummary = Алекса зове Донку "на црту" и њој се ни мало неће допасти то што има да јој саопшти. Када схвати да је решен да употреби информацију коју има, бароница ће потпуно клонути. Нове сумње ће почети да се буде у Страхињи када сазна причу о Софијиној наводној трудноћи. Дијана открива девојкама да је Софија пре манекенске каријере радила у кафићу. Лили ће позлити када од академика Марковића сазна да се Донка вратила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 134 |EpisodeNumber2 = 134 |RTitle = Не желим више да те видим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|27}} |ShortSummary = Јелена тражи од Страхиње објашњење: жели да зна зашто јој више не пише песме. Ада поверава Вукашину да јој се не свиђа што се Алекса петља са Донком и заједно покушавају да докуче ко је особа која би могла да буде главни сведок против лажне баронице. Софија добија травке од којих би Ада требало потпуно да полуди. Ипак, много јаче од чајева, на њу ће деловати Лилине речи: "Не желим више да те видим!" |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 135 |EpisodeNumber2 = 135 |RTitle = Лажни дијамант |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|28}} |ShortSummary = На изласку из Адине куће, Катарина схвата да је Софијина мајка заправо лажна гатара Брзутка и моментално јој се пале све "лампице". Када Тића сврати код Панчете како би је замолио да му призна ко је отац Надиног детета, на вратима се појављује љубоморни Јанко, па Тића, изненада добија од Панчете пољубац у уста. Лила тражи помоћ од Матије, а за узврат је спремна да му да оно о чему сања. Вишња моли Комарца да надгледа Лилу како би избегли њен сусрет са Донком. Дијана уноси наивном Луки црв сумње у вези са лажним дијамантом на Софијином прсту који је он платио 100.000 евра. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 136 |EpisodeNumber2 = 136 |RTitle = Лила долази код свог највећег непријатеља и потеже пиштољ Алексу хапси полиција |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|01}} |ShortSummary = У ходнику Кан холдинга, Лука се судара са Уном, а између њих двоје се моментално рађа симпатија. Ада организује "породично" окупљање - Софија и њена мајка схватају да су раскринкане. Алекса сазнаје да је Лила нашла Донкину адресу, али реагује прекасно. Лила долази код свог највећег непријатеља и потеже пиштољ. Када коначно стигне до Донкиног стана, проналази је на поду, а полиција га моментално хапси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 137 |EpisodeNumber2 = 137 |RTitle = Софија не зна где удара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|02}} |ShortSummary = Софија избацује мајку из куће претварајући се да ништа не зна о њеном видовњачком ангажману и отворено прети свима. Лила зове Вукашина како би му признала да је из нехата убила Донку, али да је одмах позвала полицију. Они и не слуте да је због њеног чина ухапшен недужни Алекса. Матија схвата да се Звонимир зближио са Брунером и то га веома забрињава. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 138 |EpisodeNumber2 = 138 |RTitle = Ада је у потпуном нервном растројству од чаја Вукашин је шокиран |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|03}} |ShortSummary = Софија подмеће Луки чај за Аду у који је претходно ставила опасне травке. Вукашин тражи од Лиле да јој обећа да више неће прилазити Донки. Док се лажна бароница опоравља у болници, судију занима одакле јој пластични дамски пиштољ. Брзутка се плаши да би њена ћерка могла да убије Аду, и још горе, да њу оптуже да тровање. Не знајући да је под утицајем чаја који је попила, Вукашин затиче Аду у потпуном нервном растројству. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 139 |EpisodeNumber2 = 139 |RTitle = Ада не зна за себе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|04}} |ShortSummary = Ада има нову "епизоду". Још увек је под дејством чаја у који је Софија убацила отров, а сада умишља да Вишња жели да је убије. Вукашин је јако забринут и тражи да за њено стање нико не сме да сазна; зато не жели да позове ни доктора. Алекса не успева да исконтролише љубомору када види да Мила има удварача. Лука у ресторану среће Уну и сада обоје не могу да сакрију међусобне симпатије. Страхиња има врло оригинално изненађење за Наду. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 140 |EpisodeNumber2 = 140 |RTitle = Адина вриска буди целу кућу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|08}} |ShortSummary = Софијина мржња према Ади нема границе. Када види да се Лука узнемирио због мајчиног стања, она ће уместо "редовне", дуплирати дозу отрова којима намерава да потпуно излуди Аду. Панчета се истрчава пред Алексом који сада коначно схвата да Ада шурује са Маријаном. Адина вриска буди целу кућу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 141 |EpisodeNumber2 = 141 |RTitle = Последњи ударац доделиће Ади старатеља |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|09}} |ShortSummary = Матија планира нову велику испоруку дроге, али не слути да му је Алекса за петама. Он од Уне добија веома интересантне информације о томе да је један комби Кан холдинга одвезен у сервис са којим немају договорену сарадњу. Док су једни забринути, Софија, Матија и Донка задовољно трљају руке због Адиног психичког слома. Задаће јој последњи ударац - прогласиће је неурачунљивом и доделити јој старатеља. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 142 |EpisodeNumber2 = 142 |RTitle = Вукашин повлачи потез |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|10}} |ShortSummary = Вукашин моли Алексу да му помогне. Тражи од њега две ствари, да позове Лилу и да привремено остане да живи у кући код Аде. Када јој се Јанко појави у стану са цвећем, Панчета ће потпуно полудети. Она и не слути да букет није био намењен њој. Лила не губи време; одлази код нотара и захтева да поништи све папире које је потписала са Адом. По повратку кући, Лука затиче Алексу у стану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 143 |EpisodeNumber2 = 143 |RTitle = Слушкиња је убила Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|11}} |ShortSummary = Панчета ће чути део разговора између Вишње и Комарца, а њено погрешно тумачење, направиће општу пометњу. Тако успаничена, одлази код Ивана како би му саопштила да је слушкиња убила Аду. Софија не може да исконтролише бес, нарочито када види да Лука спушта лопту са Алексом. Како би што пре прекинула њихово зближавање, она зове Матију који има нови паклени план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 144 |EpisodeNumber2 = 144 |RTitle = Нико те није издао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|15}} |ShortSummary = Уплашен за своју позицију у дому Каначких, а све под утицајем Софијиних отровних речи, Лука почиње да показује отворену нетрпељивост према Вукашину. Уна долази на договорени састанак са Лилом, не слутећи да ће се ту појавити Алекса који покушава Лили да објасни да је Ада није издала као ни Вукашин и Вишња. Успаничена Панчета одлази код Ивана како би му саопштила страшне вести: Аду је убила служавка, а Комарац јој помаже да сакрије трагове. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 145 |EpisodeNumber2 = 145 |RTitle = Матију стиже казна колеге у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|16}} |ShortSummary = Од отровног чаја који је попио боравећи у дому Каначких, Матија добија озбиљне халуцинације и то у Кан холдингу наочиглед свих запослених! Донка обавештава судију Обреновића да је његова жена поднела захтев за развод брака након што јој је неко доставио фотографије на којима је судија у експлицитним позама са Софијом Шубаревић. Кад сазна да Матији раде проверу крви на недозвољене супстанце, Софија ће озбиљно пребледети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 146 |EpisodeNumber2 = 146 |RTitle = Вукашин је склопио коцкице они нису соло играчи певају у тандему |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|17}} |ShortSummary = Алексу ће шокирати сазнање да је Иван заљубљен у Аду. Софија покушава да потпуно слуди Луку: износи му теорију да су Вишња и Вукашин чајем отровали Матију. Софија не слути да је Вукашин већ склопио коцкице које поверава Алекси. Дијана по граду шири гласине да је Матија скинуо гаће на сред Кан холдинга и да је примљен на психијатрију. Кад затекне Софију у шпијунирању, Лила ће побеснети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 147 |EpisodeNumber2 = 147 |RTitle = Вукашин напушта кућу а на изласку се обрачунава са Луком песницама |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|18}} |ShortSummary = Вукашин саопштава Ади да је трована њеним омиљеним чајем и да је уверен да иза тога стоји Софија. Кад јој каже да је у све уплетен и Матија, Ада неће желети да га слуша. Због тога Вукашин одлучује да оде из куће Каначких - заувек... Лука је решен да испуни обећање које је дао Бошку. Софија зове мајку да јој помогне, али Брзутка добија другу понуду за савезништво. Лука насрће на Вукашина, али ће због тог поступка зажалити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 148 |EpisodeNumber2 = 148 |RTitle = Ада коначно схвата ко стоји иза свега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|22}} |ShortSummary = Када Лука упозори Аду да Алекса и Вукашин раде против њега, а самим тим и против ње и да му је све то рекао Матија, Ади ће се коначно отворити очи. Вишња саопштава Лили да су се Лука и Вукашин потукли, а да је Ада све погрешно протумачила и отерала из куће свог дугогодишњег сарадника. Алекса моли Уну за услугу: да убаци Луки црва у главу поводом дешавања у магацину... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 149 |EpisodeNumber2 = 149 |RTitle = Лука ликује због своје победе али не слути ко се окупља иза затворених врата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|23}} |ShortSummary = Након што је отерао Вукашина, Лука прети и Вишњи: да ће завршити исто уколико настави да шурује са његовим непријатељима. Док ликује због своје победе, Ада се налази са Вукашином и Алексом... Брунер изјављује Донки саучешће због судијине смрти и саопштава јој да је нашао некога на кога ће моћи да се ослони у сваком тренутку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 150 |EpisodeNumber2 = 150 |RTitle = Болесно љубоморни Јанко претвориће Тићин живот у пакао |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|24}} |ShortSummary = Јелена је поново опседнута Матијом, а због свог дугачког језика, сада ће се наћи на мети полиције која долази у Кан Холдинг да је ухапси. Због огромног дуга, Донка постаје непожељна у клубу. Мила жели да сазна да ли се нешто дешава између Ивана и Аде и нуди се да му помогне тако што ће разговарати о томе са Алексом Софија убеђује Луку да ће испасти диван син уколико на Вукашиново мести запосли некога по њеној препоруци при чему је он одушевљен њеном идејом. Болесно љубоморни Јанко претвориће Тићин живот у пакао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 151 |EpisodeNumber2 = 151 |RTitle = Код Матије у болницу стиже Ада и сада ће свет стати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|25}} |ShortSummary = Питајући се коме је успео да се замери када у локалу има само студенте и сталне госте, Тића пред Панчетом изговара Јанково име. Он је једина нова особа која је у последње време крочила у Малдиве и њој је одмах све јасно. Вукашин издаје јасне инструкције Комарцу на кога треба да мотри. Кад види да Страхиња на место њеног асистента доводи Наду, Дијана ће потпуно полудети. Софија ангажује свог човека ког планира да подметне Ади на Вукашиново место. У болничку посету Матији стижу Софија и Лука, али кад у собу уђе Ада - све ће стати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 152 |EpisodeNumber2 = 152 |RTitle = Панчета у врелој акцији са Јанком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|29}} |ShortSummary = Вукашин је нашао човека који ће га заменити пред укућанима, али је упозорава да ће Иван можда направити проблем, јер ће заиграти двоструку и веома опасну игру. Када каже Софији да жели да обуставе Адино тровање, Матија се неће надати њеном одговору. Све занима ко је отровао Матију. Док наивни Лука верује да је то урадила Јелена, Брунер се тим поводом обраћа Звонку, тражећи конкретан одговор. Лука позива Уну на пиће, а Панчета је спремна за врућу освету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 153 |EpisodeNumber2 = 153 |RTitle = Маринко стиже код Каначких Лука подиже руку на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|30}} |ShortSummary = По договору са Вукашином, Комарац долази на службу код Аде. Кад га угледа у оделу и са потпуно промењеним имиџом, Вишња пада у несвест. Због демолираног кафића, Тића је уверен да се неко окомио на његовог сина и то због Наде, па моли Страхињу да побегне у Немачку. Кад Нада то дозна потпуно ће се сломити. Након салви увреда, Лука подиже руку на Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 154 |EpisodeNumber2 = 154 |RTitle = Софија има љубавника а он је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|01}} |ShortSummary = Панчета ће побеснети кад сазна да се Нада запослила као асистенткиња Дијане Ерски и решена је да то не дозволи. Лука у Кан Холдингу на своју руку спроводи истрагу јер жели да сазна ко је отровао Матију. Сви су осумњичени, али једино Дијана упире прстом у правог кривца и то пред свима. Изненада се појављује Брунер и саопштава да је Кан Холдинг банкротирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 155 |EpisodeNumber2 = 155 |RTitle = Сада је све јасно Комарац и Свитац нису исте особе и заиста су браћа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|02}} |ShortSummary = Вукашин прети Комарцу - уколико приђе Ади, Вишњи и Свицу - биће мртав. На кафи са Уном, Лука сазнаје много тога о својој запосленој и то ге не оставља равнодушним. Вукашин односи пред Аду и Алексу информације о Брунеровом контакту са амбасадором и упозорава их да је дотични господин у контакту и са Донком. Софија тражи од мајке да Адин живот претвори у пакао, али како не наилази на жељену реакцију, са новим болесним планом излази пред Матију којим ће бити одушевљен. Њихова мета биће Лила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 156 |EpisodeNumber2 = 156 |RTitle = Лука не скида поглед са Уне |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|06}} |ShortSummary = Министарка Милева Танкосић, о којој колају гласине да је нимфоманка, долази код Вукашина у хотелску собу како би упознала Алексу. Иван се нуди Ади да буде њен возач, а како угледа Свица, моментално ће му позлити. Инспекторка Стана Џелетовић долази код Катарине у Кан Холдинг: њена посета није службена већ је ту да испита Катарину о односу који има с њеним супругом. На Страхињиној журки Дијана сазнаје да је заправо Нада будућа мама, док Лука не скида поглед с Уне. Звонко доноси коњак како би са Матијом прославио његово оздрављење... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 157 |EpisodeNumber2 = 157 |RTitle = Ако је само пипнеш |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|07}} |ShortSummary = На састанку са Донком, Брунер жели да зна како напредује њено зближавање са амбасадором. Јасно јој ставља до знања да ће, уколико почне да солира у игри, то уједно бити и крај њене игре... Након што је сазнао да му прислушкују стан, Матија мења плочу и покушава да се ушлихта Брунеру. На Страхињиној прослави, Алекса ставља до знања Мили да би и они могли да пораде на потомству. Комарац прети брату... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 158 |EpisodeNumber2 = 158 |RTitle = Нема наде |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|08}} |ShortSummary = Софија наставља да провоцира Луку и између њих прети да избије туча. У очају, Панчета упада код Ивана у собу како би му предочила своје црне мисли. Она верује да је Тића перфидан и да жели да им отме Наду и бебу Софија наставља да спроводи свој план. Прво јој долази мајка, а онда папараца шаље у кафану како би сликао пијаног Луку. Време је да се Софија обезбеди, јер следи тужба. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 159 |EpisodeNumber2 = 159 |RTitle = Софија је ван себе када сазна да је Лука вара |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|09}} |ShortSummary = Познаник из прошлости долази код Катарине како би сазнао да ли је имала непријатност од његове жене, инспекторке. Кад јој скрене пажње да су се заиграли и да ће пропасти обоје уколико се сазна за њихову аферу, Матија добија бруталан и неочекиван одговор од Софије. Страхиња саопштава Софији да је Лука вара. Министарка стиже у клуб на заказани састанак са Алексом и биће изненађена... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 160 |EpisodeNumber2 = 160 |RTitle = Алекса у друштву министарке наздравља новој љубави |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|13}} |ShortSummary = Након сазнања да је Лука вара, Софија је ван себе. Од беса и кроз сузе, своја сазнања дели са збуњеним Матијом који је уверен да је Софија љубоморна. Мислећи да Тића жели да јој отме Наду и бебу, Панчета ће бити врло изненађена кад схвати да су његове намере потпуно другачије. Вишња испитује Свица и жели да зна ко је и одакле је дошао. Док се Мила једва суздржава да не позове Алексу, он у друштву министарке наздравља новој љубави. Иван објашњава Ади зашто Лука не би смео да пије... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 161 |EpisodeNumber2 = 161 |RTitle = Ада се плаши да ће бити ухапшена |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|14}} |ShortSummary = Софија планира да пред Луком глуми љубомору како би га натерала да помисли да га воли. С друге стране, он наставља да флертује са Уном. Због лажних оптужби да је убила мужа, Ада се плаши да ће бити ухапшена, али је бар делимично смирује чињеница да јој Алекса верује. Када Брзутка дође у дом Каначких како би обишла ћерку, сачекаће је непријатно изненађење. Катарина је у небраном грожђу, после новог сусрета са другом из основне, јер јој у посету поново долази његова жена, инспекторка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 162 |EpisodeNumber2 = 162 |RTitle = Вишња се даје у потрагу за Комарцем |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|15}} |ShortSummary = Ада добија потврду своје сумње - Матија је Софијин љубавник. Када Катарина дође да јој се исповеди због несрећне судбине која је прати у љубави, Јелена ће јој открити да Алекса вара Милу. Кад приђе да је пољуби и Мила ће видети трагове кармина и лажи на Алексином врату и кошуљи. Тића и Панчета одлазе код Дијане како би је замолили да отпусти Наду, али њен одговор им се неће свидети. Док нежно цвркућу једно другом, пред Уном и Луком се појављује разјарена Софија. Вишња трага за Комарцем... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 163 |EpisodeNumber2 = 163 |RTitle = Зашто си ми забио нож у леђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|16}} |ShortSummary = Лука тражи од Софије да му објасни одакле јој идеја да је вара. Између Тиће и Дебељка севају варнице, јер обојица желе да организују Страхињино и Надино венчање. Матија поново има план и сви ће бити изненађени. Вукашин упозорава Аду на нове непријатности. Мила прислушкује разговор између Алексе и Ивана и схвата да је Алекса претходне вечери био у друштву министарке Милеве. Ада се састаје са Матијом како би сазнала зашто јој је забио нож у леђа. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 164 |EpisodeNumber2 = 164 |RTitle = Матија пред свима урла на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|20}} |ShortSummary = Лука признаје Страхињи да није заљубљен у Софију. Амбасадор саопштава Брунеру и Донки да је пронашао човека који ће му помоћи да докапитализује Кан Холдинг. Матијин план ступа на снагу: он долази у дом Каначких и пред свима урла на Софију. Његова представа успева да превари све присутне - све осим Аде... Она позива директорку телевизије и тражи да у ударном термину пусти причу о Софији... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 165 |EpisodeNumber2 = 165 |RTitle = Министарка прави чуда |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|21}} |ShortSummary = Бајов дугачки језик поново покреће сумњу код Миле и она је сигурна да је Алекса вара са министарком. Софија код Страхиње се распитује о Уни, а информације које добија ни мало јој се неће свидети. Њихов тајни сусрет у кафићу прекида Лука... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 166 |EpisodeNumber2 = 166 |RTitle = Софија упали ТВ да видиш поклон |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|22}} |ShortSummary = Бесна као фурија, Софија улеће код Уне у канцеларију и не бирајући речи креће да је напада. Брунеру у изненадну посету долази Ада и на његово запрепашћење, саопштава му да је упозната са његовим плановима за докапитализацију Кан холдинга. Матија припрема Јанка за последњу испоруку огромне количине дроге. Панчета пада у несвест када у својој глави повеже причу у вези министарке. Вукашин у друштву Аде и Свица зове Софију и каже јој да упали ТВ како би видела леп поклон који јој је спремио... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 167 |EpisodeNumber2 = 167 |RTitle = Све ћу их поубијати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|23}} |ShortSummary = Орландо је у паници, јер не жели да се замери Софији због фотографије лажног прстена. Софија је очајна због видео прилога који је видела цела земља, а ситуацију додатно компликује новинарски осврт на њену мајку, такође лажну пророчицу Брзутку која вара људе гледајући им у карте. Софија стрепи шта ће се догодити када медији објаве са ким вара Луку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 168 |EpisodeNumber2 = 168 |RTitle = Њега треба под хитно кастрирати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|27}} |ShortSummary = На тајном састанку са Матијом Звонимир се тресе од нервозе због последње испоруке дроге коју планирају да обаве. Страхиња и Нада су узбуђени јер ће сазнати пол бебе. Ада је бесна као рис на Луку који није способан да повеже просте чињенице у вези са Софијиним махинацијама. Она се обраћа Брунеру и чека његов одговор - да ли ће у борби коју планира бити сама или не? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 169 |EpisodeNumber2 = 169 |RTitle = После свађе са Софијом Нада пада низ степенице и остаје непомично да лежи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|28}} |ShortSummary = Након што поново исмеје Софију у лице, Дијана добија отворене претње од Софије. Дебељко је очајан јер мора да вози комби у Немачку. Због једног несмотреног геста у тоалету фирме, Надин живот је угрожен. После свађе на степеништу Кан Холдинга и отимања фасцикле са Софијом, Нада пада низ степенице и остаје без свести. Милевица упознаје своју ћерку са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 170 |EpisodeNumber2 = 170 |RTitle = Докторка шта ми је са бебом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|29}} |ShortSummary = Након што се испостави да је Милевицина ћерка потпуни фолирант и да је све само не туњава мамина ћерка, Алекса упада у велики проблем. Сви су забринути због Надиног стања, а Јелена је уверена да је Софија одговорна за њен пад. Брунер инструира Звонимира да заједно са Донком крене у коначни обрачун са породицом Каначки. Матија одлази код Аде и саопштава јој да се огромна количина дроге налази у комбију Кан холдинга који је на путу за Немачку. Он јој убацује црв сумње који води до Дебељка. Нада се буди на болничком кревету и не престаје да пита шта јој је са бебом? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 171 |EpisodeNumber2 = 171 |RTitle = Нада можда никада неће моћи да има децу Дебељка хапси полиција са комбијем пуним хероина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|30}} |ShortSummary = Лила тражи од Вишње да јој помогне да прочепркају по Адиним стварима - једна ће папире, друга телефон. Звонимир долази код Матије и саопштава му да Брунер сумња да су га издали. Софија сазнаје да је Нада изгубила бебу, а њена упорна питања о самом паду буде сумњу код Луке. Мила је посебно забринута што не зна како да саопшти сестри да можда никада неће моћи да има децу... На граници полиција хапси Дебељка са комбијем пуним хероина! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 172 |EpisodeNumber2 = 172 |RTitle = Софија платићу ти колико год да тражиш Нада ти си убила моју бебу ја ћу да ти пресудим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|03}} |ShortSummary = Дебељко завршава у притвору. Док покушава да објасни полицајцима да није нарко дилер и да је само обичан возач, полицајац му прети променом физичког описа. Инспекторка Стана упада у Панчетин стан и на опште запрепашћење укућана започиње претрес. Кад сазна да је Софија пронашла Наду у локви крви, Ади ће се упалити лампица. Софија одлази код Наде у посету и нуди јој новац само да ником не каже шта се догодило на степеништу фирме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 173 |EpisodeNumber2 = 173 |RTitle = Седи доле мафијашице |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|04}} |ShortSummary = Вишња прислушкује разговор између Аде и Вукашина, а кад чује да ће се упутити ка његовом апартману, одлучује да је прати. Полицијски службеници долазе у Кан холдинг и воде Луку на информативни разговор како би утврдили додатне чињенице у вези са Дебељковим диловањем дроге. Инспекторка Стана долази код Аде и обраћа јој се са мафијашице, али Ада не остаје дужна и избацује је напоље... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 174 |EpisodeNumber2 = 174 |RTitle = Дебељко прави хаос у ћелији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|05}} |ShortSummary = У затворској ћелији Дебељко од Комарца сазнаје да је Нада у несрећи изгубила бебу. Вукашин на све начине покушава да скине инспекторку Џелетовић са Дебељковог случаја. Софија и Матија настављају да закувавају чорбу породици Каначки. После свега што је сазнао, Дебељко се попут торнада обрушава на цимере од којих је претходно добио батине и не може да заустави песнице... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 175 |EpisodeNumber2 = 175 |RTitle = Због онога што ће јој Панчета рећи Нада ће се потпуно променити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|06}} |ShortSummary = Брунер јасно и недвосмислено ставља до знања Донки да мора да обнови своје везе са судијом Обреновићем, јер им је неопходан у коначном обрачуну са породицом Каначки. Вукашин саопштава Свицу да му је брат ухапшен и да се прибојава онога што би могло да уследи. Након свега што јој је Панчета у тајности поверила у болници, Нада жели да време проводи искључиво с њом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 176 |EpisodeNumber2 = 176 |RTitle = Страхиња нема лепе вести |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|10}} |ShortSummary = Потиштени Страхиња у пратњи Тиће долази код Панчете и Миле како би им саопштио важну одлуку. Дијана пред новинаркама раскринкава прошлост министарке Милеве која је пре политичке каријере радила као касирка. Нада сазнаје од докторке да највероватније неће моћи да има децу. Дебељко на све начине покушава да докаже своју невиност пред инспектором Цолетом, а Ада прети Матији - ако јој не каже ко му је дојавио да се у комбију налази дрога, мораће то да објасни полицији... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 177 |EpisodeNumber2 = 177 |RTitle = Уна покушава да раскринка Јанка |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|11}} |ShortSummary = Уз Унину свесрдну помоћ, Алекса наставља истраживање у вези са дешавањима у магацину Кан холдинга. Ада врло јасно ставља до знања Брзутки да није пожељна у њеној кући и да неће моћи да долази кад год јој се прохте. Софија ће се згранути када чује да је Матија споменуо њено име у контексту комбија и дроге. Донка се среће са судијом, а Нада се коначно враћа кући... Када инспектор Цоле дође у фирму да разговара са Матијом, сазнаће да је његова жена привела Катарину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 178 |EpisodeNumber2 = 178 |RTitle = Јанко прислушкује разговоре Уне и Миле да ли је Уна у опасности |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|12}} |ShortSummary = Цоле је бесан на супругу - пита је шта треба да уради да би престала да прогони и малтретира Катарину. Станин одговор ће га довести у мат позицију. Мила се захваљује Уни због њеног ангажовања око Дебељка и моли је да буде опрезна. Њихов разговор прислушкује подмукли Јанко. Нада коначно сазнаје шта се догодило Дебељку, а Ада одлучује да се обрачуна са Софијом. Док седе у ресторану и уживају, Лукино и Унино расположење поквариће Матијин долазак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 179 |EpisodeNumber2 = 179 |RTitle = Комарац завршава са ножем у стомаку и то на Дебељкове очи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|13}} |ShortSummary = Тића од Страхиње сазнаје лоше вести у вези са Панчетом. Нада пролази кроз веома тежак период. Поверава се Мили да стално замишља своју нерођену бебу... Од кад је преузео привремену функцију менаџера клуба, Иван почиње да заводи ред и укида на рачун куће, а то многим гостима неће лако пасти... Вукашин планира да пошаље Свица у посету брату у затвор како би га наговорио да преузме улогу заштићеног сведока. Он и не слути да је предухитрен, и да је Комарац убоден ножем у стомак и то на Дебељкове очи... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 180 |EpisodeNumber2 = 180 |RTitle = Инспектор тражи од Страхиње да позове Јанка Тића проси Панчету |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|17}} |ShortSummary = Адина изненадна посета Панчетином дому не прија Алекси: дошла је због Миле и Наде са којима жели насамо да разговара. Док се Катарина емотивно исповеда Јелени, у Кан Холдинг улази Цоле који ће сада коначно чути каква осећања Катарина гаји према њему и биће веома изненађен. Инспектор Цоле захтева од Матије да позове Јанка. Вукашин сазнаје да су Комарца покушали да убију у ћелији. Кад Мила и Нада оду у посету Дебељку, он им саопштава да је видео нешто што није смео и да сада желе да га убију. Тића проси Панчету... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 181 |EpisodeNumber2 = 181 |RTitle = Aда ће полудети када чује који захтев има Комарац |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|18}} |ShortSummary = Уна отворено пита Матију шта жели од ње. Кад види да околиша, она ће изговорити магичну реч: магацин! Како би спречио катастрофу, Матија одлази код Луке и почиње да минира Уну. У затворску болницу, у посету рањеном Комарцу стиже Вукашин. Он жели да зна која су то два услова због којих ће пристати да буде заштићени сведок. Кад Ада чује један од његових захтева, потпуно ће полудети. Иван наговара Панчету да призна Нади да је слагала да има рак. Док Цоле и Катарина у тајности пију кафу, на њих у пролазу налеће Дијана Ерски. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 182 |EpisodeNumber2 = 182 |RTitle = Алекса упада у невиђену клопку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|19}} |ShortSummary = Алекса упада у клопку - не само да ће камера овековечити тренутак пољупца са Жаклином, већ ће то видети и Софија. Он не слути да се иза ове преваре крије министарка Милева. Панчета је једва дочекала својих 5 минута, ставља Страхињу на оптуженичку клупу и преслишава га шта је тачно рекао Тићи. Лука извештава Ади о истрази коју је наводно сам спровео, а у вези са магацином. Вукашин сазнаје за бизарни захтев који је Комарац упутио начелнику полиције. Кад објаве вест о његовој смрти, жели да му донесу новине са читуљама како би видео ко га жали. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 183 |EpisodeNumber2 = 183 |RTitle = Шта мислиш колико вреди моја мртва беба |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|20}} |ShortSummary = За доручком, Лука саопштава вест да је умро Комарац. Када то чује, Вишња пада у несвест, а Тића је једини који јасно сагледава ствари - он верује да је по среди превара. Мила се супротставља Софији и пред Луком је отворено пита да ли је она и даље заљубљена у Алексу. Брунер се спрема да породици Каначки зада последњи ударац. Нада тражи од Софије да уради нешто што једнако нема цену као смрт њене бебе за коју је Софија управо крива. Цоле затиче Матију и Јанка у канцеларији и одводи их на разговор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 184 |EpisodeNumber2 = 184 |RTitle = Жаклина закопава Алексу пред Милом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|24}} |ShortSummary = Инспектор Цоле саопштава Дебељку да је привео Матију и Јанка. Тражи од њега да се присети свих детаља у вези са последњим одласком у сервис. Ада упозорава Вишњу да Лила никако не сме да сазна да се виђа са Вукашином, али прекасно - Лила је све чула. Панчета прави инцидент код Ивана у клубу, али то је је ништа спрам онога што ће Жаклина урадити Алекси у Кан Холдингу и то пред свима! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 185 |EpisodeNumber2 = 185 |RTitle = Хладан туш |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|25}} |ShortSummary = Изреволтиран боравком у полицији, Матија склапа коцкице и сада је уверен да су му Уна и Алекса сместили. Због тога спрема освету. Избезумљен одлази код Уне у канцеларију и закључава врата. Катарина се жали Мили и Јелени да је целу ноћ добијала позиве од Цолета, а одмах затим и са непознатог броја... Вукашин саопштава Вишњи да је Комарац био ХИВ позитиван и да због тог мора да оде код лекара. Сви су срећни што је Дебељко коначно пуштен из притвора. Брунер доноси Ади документа о намерама новог сувласника, али после предлога да наздраве, доживљава хладан туш... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 186 |EpisodeNumber2 = 186 |RTitle = Уна је мета |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|26}} |ShortSummary = Матија и Софија долазе код Луке и наговарају га да отпусти Уну, јер је она намерно предала папире полицији у договору са Алексом, како би се отарасили Матије, али и Луке. Они ће се шокирати када чују да је Уни те инструкције дао управо Лука. Дебељку није јасно како је Комарац умро када га је он спасио после убадања ножем. Вишња је очајна због сазнања о ХИВ-у. Министарка ће непријатно изненадити Донку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 187 |EpisodeNumber2 = 187 |RTitle = У клопци |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|27}} |ShortSummary = Ада упада у Софијину клопку. Кад јој Дијана каже да је Софија покушала да је подмити, Ада креаторки даје инструкције да прихвати прљаву понуду. Али, Ада не слути да је све то део Софијине тактике. Алекса је у небраном грожђу. Након што је прекинуо састанак Донке и Милевице, он долази кући где Мили саопштава да је министарка тражила од њега да се ожени Жаклином. Софија наставља са сплеткарењем, па сада у дуету са мајком, наводи Луку на танак лед и то причом о беби. Ада се коначно састаје са Матијом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 188 |EpisodeNumber2 = 188 |RTitle = Зажалићеш због својих речи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|01}} |ShortSummary = Жаклина наставља да тортурише Алексу, а када му се у Кан холдингу баци у загрљај и почне да се љуби са њим, у канцеларију улеће Мила! Цолетова жена, инспекторка Стана, долази у локал Малдиви како би од Тиће тражила информације о Катарини. Истовремено, Кети саопштава своју теорију Цолету, а он је шокиран. Панчета тражи од Аде да Нади хитно да отказ, али не наилази на разумевање. Уна се конфронтира Матији и добија признање, али и претње! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 189 |EpisodeNumber2 = 189 |RTitle = Вишња добија резултате ХИВ је позитивна али то није све |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|02}} |ShortSummary = Подмукли Матија поверава Брунеру и Звонимиру да се њихов нов проблем зове Уна Христић. Када чује да је управо Уна полицији дала компромитујуће папире, Брунер износи предлог да ће Уну скратити за главу. Брзутка долази код Луке како би му убацила у главу нове планове у вези са бебом. Мила поверава другарицама да је направила хаос кад је саопштила Жаклини да су она и Алекса венчани. Иако Уна покушава да упозори Луку на опасност од Матије и мафије, он није у стању да разуме... Вишња добија резултате - ХИВ је позитивна, али то није све! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 190 |EpisodeNumber2 = 190 |RTitle = Алекса износи Мили неочекиван предлог венчање али стварно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|03}} |ShortSummary = Тића саопштава Катарини да је због ње непријатност и претње од стране инспекторке Џелетовић. Она се поново враћа у Малдиве, али овог пута не одлази празних руку: у станицу води Страхињу. Ада уговара састанак због дешавања у Кан холдингу. Решена је да на њему присуствују и Алекса и Лука. Када сазна да је Вишња ХИВ позитивна и трудна, Лила пада у несвест. Алекса износи Мили неочекиван предлог - венчање, али стварно! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 191 |EpisodeNumber2 = 191 |RTitle = Лука ће са Матијом одиграти на најјачу карту |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|04}} |ShortSummary = Када виша инспекторка Џелетовић дође код Панчете, наћи ће се у чуду. Шокирана је Панчетиним наступом и једва успева да се контролише након флерта који ће доживети. У кревету, Лука пита Софију шта се тачно догодило између ње и Наде. Станин муж саопштава Вукашину да је ухапшен власник сервиса и да је Јанко још у притвору и сад је јасно да је по среди организована мафија. Уна , Алекса и Лука кују план како да доскоче Матији, а Лука ће одиграти на најјачу карту. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 192 |EpisodeNumber2 = 192 |RTitle = Нећу дозволити да моја ћерка буде друга са стомаком до зуба |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|08}} |ShortSummary = Бесна Милевица долази у Кан Холдинг како би преслишала Милу и како би јој окончала илузију. Када се појави Алекса, Милева ће извући кеца из рукава. Донка пребацује Софији што леком који јој је дала није успела да докрајчи Аду, али је кума уверена да има нешто на уму. Пре него што чује њену идеју, у бизнис клуб улази заједнички љубавник судија. На Адин позив, Матија долази у кућу Каначких и тамо затиче Уну. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 193 |EpisodeNumber2 = 193 |RTitle = На помен министарке Милеве Панчета поново пада у несвест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|09}} |ShortSummary = Катарина моли Тићу да пусте причу да су у вези, шта више, да су вереници. На Лукино запрепаштење, Ада се враћа у фирму. Чим поново преузме кормило Кан холдинг, искористиће прилику да Брунер објасни како стоје ствари и да ће у случају да нешто крене по злу са докапитализацијом, он бити у највећем проблему. На помен министарке Милеве, Панчета поново пада у несвест! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 194 |EpisodeNumber2 = 194 |RTitle = Карте се отварају |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|10}} |ShortSummary = Након што обавести Луку да им је блокиран рачун, Матија ће бити шокиран реакцијом свога брата, толико да ће побеснети. Вукашин се састаје са инспектором Цолетом и упозорава га да уколико због правила службе буде превише чекао, Брунер може да им утекне. Лука изазива Алексу и тражи од њега да оду код нотара како би се Алекса одрекао Лилиног дела наследства. Софија има план да узме половину имовине Каначких и побегне што пре, али Матија неће дозволити да сам заврши у провалији... Ада се у клубу састаје са амбасадором... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 195 |EpisodeNumber2 = 195 |RTitle = Хаос Алекса и Матија започињу тучу Жаклиница шутира Луку у међуножје па добија шамар од Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|11}} |ShortSummary = Иако је од Аде добио јасну инструкцију да никоме, а нарочито Софији, не открива било шта у вези са докапитализацијом Кан холдинга, Лука у својој брзоплетости то ипак чини. Он и не слути какву ће беду навући на врат. Али његов дугачак језик истртљаће се и пред Страхињом. Сада је јасно зашто је Нада остала без бебе... Када чује Тићину намеру да се ожени Катарином, Панчета ће потпуно побеснети. Вишња саопштава Ади да бебе неће бити, а ова информација ће нарочито погодити Свица. У канцеларији, Алекса и Матија започињу тучу, а након што Жаклина шутне Луку у међуножје, добија шамар од Софије лично. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 196 |EpisodeNumber2 = 196 |RTitle = Луда Брзутка буши Лукине кондоме |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|15}} |ShortSummary = Таман кад помисле да наздрављају, Брунер обавештава Звонимира и Матију да заправо пију за покој душе. Дијана долази код Аде и саопштава јој да цео град прича да су банкротирали. Иван мисли да је Тића због свих гласина у вези са Катарином награбусио код Панчете и да му неће опростити. Мила сазнаје да су се Страхиња и Нада свађали због тога што је свима прећутала да је за смрт њене бебе крива Софија. Након што је ћеркине контрацептивне пилуле заменила обичним, Брзутка буши Лукине кондоме! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 197 |EpisodeNumber2 = 197 |RTitle = Шамарчина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|16}} |ShortSummary = Разговор између Луке и Страхиње не протиче како треба, јер тврди да је Софија у праву и да је својим очима видео да није одговорна за смрт Надине бебе. Непријатност се наставља у дому Каначких где Ада јасно ставља до знања Софији да мамица зна и оно што неко мисли да не зна... Ивану пада мрак на очи када види ко се вратио у Клуб. У разговору са Брунером, Ада започиње тему смрти свог супруга Бошка. Мила удара шамар Софији, а Јанко уцењује Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 198 |EpisodeNumber2 = 198 |RTitle = Време је да син попије оно што је било намењено мамици |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|17}} |ShortSummary = Таман кад Катарина повери Панчети шта намерава да каже инспекторки Стани, у Малдиве улази Цоле. Лука на крајње безобразан начин пропитује Аду у вези са удајом за Ивана. У врло сличној ситуацији наћи ће се Иван коме ће буквицу очитати Алекса. Софија саопштава Матији да је време да заувек реше Луке Каначког. Након пољупца за Катарином, Цоле добија јак ударац у главу! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 199 |EpisodeNumber2 = 199 |RTitle = Да ли ће Иван коначно пољубити Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|18}} |ShortSummary = Панчетин дугачки језик поново ствара неприлике укућанима, поготово Нади, јер Дебељко сазнаје да јој је Софија нешто урадила... Ада жели да што пре сазове седницу Управног одбора али је буни што нема имена чланова. Ипак, она не слути да може доћи до било каквих проблема и задовољна је чињеницом да је у докапитализацији добила приличну своту новца. У разговору са Свицем на тему бебе, Вишња сазнаје да је он преживео велику трагедију. Цоле је одлучио да заигра отворених карата пред својом законском женом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 200 |EpisodeNumber2 = 200 |RTitle = Једна министаркина реченица потпуно ће уздрмати Вукашина |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|22}} |ShortSummary = Јанко покушава да изигра Дебељка. Саопштава му да није одговоран за његово хапшење, али да зна ко га све време намешта. Код Луке у канцеларији, Нада инсистира да погледа снимак са сигурносне камере која је забележила њен пад низ степенице. После свих љубавних изјава које је добила од Цолета, Катарина сада добија шамар истине и то од Дијане која тврди да је спавала са Цолетом. Иван и Ада једно другом изјављују љубав, а размену њихове нежности, овековечиће један наручени мобилни телефон... Брунер од Донке добија информацију да се инспектори у полицији поново распитују о Бошковој смрти. Једна министаркина реченица ће посебно уздрмати Вукашина... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 201 |EpisodeNumber2 = 201 |RTitle = Цео град сазнаје за пољубац Иван је очајан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|23}} |ShortSummary = Када му Лука понуди место шефа магацина, Дебељко ће потпуно полудети, јер је уверен да на тај начин жели да се искупи због чињенице да је Софија крива за смрт Надине бебе. Док седи с Матијом у кафићу, Луки прилази Жаклина и просипа му на главу чашу пуну хладног пива, након чега започиње флерт. Дијана долази код Каначких, и пред Лилом и Вишњом саопштава да су камере сасвим случајно поред реке ухватиле Аду и Ивана како се љубе. Убрзо ће за њихово романтично дружење сазнати цео град и Иван је очајан због тога. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 202 |EpisodeNumber2 = 202 |RTitle = Хаос око Ивана Аде и Панчете |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|24}} |ShortSummary = Брунера је изнервирао пољубац Аде и Ивана. Због тога што га је ујела за срце, чврсто је решен да јој се освети и удари тамо где зна да ће је болети. За разлику од њега, сви остали верују да се Иван смувао са Панчетом. Софији није јасно како је Лука успео да се полије пивом по глави. Звонимир одлази код Јанка у магацин и почиње да му прети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 203 |EpisodeNumber2 = 203 |RTitle = Матији је одзвонило |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|25}} |ShortSummary = Матија је шокиран Лукином одлуком да на место шефа магацина постави Дебељка. Али том чињеницом ће много већи шок доживети Звонимир који је тек убедио Брунера да Јанка држи под контролом. Вукашин дојављује Ади да је уверен да је у опасности и да је неко прати, а као доказ, шаље јој неколико фотографија. Софија напада Луку због Жаклинице која је сада објавила фотографију из провода са Луком на свом инстаграм профилу... Пре свега Јанко, Милевица и Жаклина иду у Немачку да би се Јанко оженио за Жаклину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 204 |EpisodeNumber2 = 204 |RTitle = Нокаут Панчета крвнички удара министарку Милеву |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|29}} |ShortSummary = Када Ади случајно испадне телефон из руке, фотографију њеног пољупца са Иваном видеће и Вишња. Дијана позива Наду на пиће и захтева да јој исприча све о емотивној релацији своје послодавке са бившим. Узнемирени Лука долази у Малдиве да би се обрачунао са Страхињом. Панчета је спремна за опасну акцију и зато Мили издаје упутства шта да ради и одакле да узме паре у случају да се не врати кући. Кад Дебељко саопшти Јанку да је он нов директор магацина, овај у беснилу одлази да се обрачуна са Матијом. Панчета прекида Адин разговор са министарком. Министарку Милеву Панчета хвата за главу и удара из све снаге! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 205 |EpisodeNumber2 = 205 |RTitle = Ко је нова мета |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|30}} |ShortSummary = Софија поново напиње Луку у вези са прстеном, а узгред сазнаје да ће га добити чим се заврши састанак УО Кан Холдинга. Након што је физички насрнула на сестру, министарку Милеву, Панчета из торбе вади последњи адут. Дебељко доноси нове информације из магацина и дели их са Уном и Алексом. Уверен је да Јанко неће мировати и да се тек спрема олуја јер се управо Јанко састаје са Звонимиром. Инспекторка Џелетовић се појављује на Матијиним вратима и тамо затиче Софију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 206 |EpisodeNumber2 = 206 |RTitle = Уна је отета али то није крај Брунерових изопачености |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|31}} |ShortSummary = Звонимир са поносом показује Брунеру и Матији видео снимак отете и везане Уне. Али то није крај плановима које је креирао Брунер... Док Дијана на све начине покушава да сазна шта је узрок туче Панчете и Милеве, Панчета се исповеда Тићи и признаје му да полусестри и мајци никад неће опростити што су је гурнуле у проституцију! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 207 |EpisodeNumber2 = 207 |RTitle = Када угледа Вукашина Софија почиње да урла |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|1}} |ShortSummary = Софија наводи Матију да да инспекторки Стани неки опипљиви доказ против Брунера. Вукашин тражи од Луке да му прича о Жаклини. Унезверена од свега што јој се десило, Уна утрчава код Алексе и Миле у стан. Кад се коначно довуче кући из швалерације, Софија у дому Каначких затиче Вукашина и почиње да урла. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 208 |EpisodeNumber2 = 208 |RTitle = Није он ја сам |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|5}} |ShortSummary = Донка долази у Кан холдинг како би Луки саопштила страшну истину. Иако јој Лука првобитно ништа не верује, она проналази начин да га придобије на своју страну показујући му уговоре које је потписао, а није ни знао шта потписује. Када Софија упре прстом у Вукашина и каже да ће га тужити због куповине лажног вереничког прстена, Ада је решава сваке сумње и преузима кривицу на себе. Инспектор Цоле од Уне сазнаје детаље њене отмице, али и пуштања... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 209 |EpisodeNumber2 = 209 |RTitle = Страхиња је у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|6}} |ShortSummary = Лука је решен да потпуно излуди Аду: у кућу доводи новог станара Брзутку. Његов гест чак и Софија оцењује као кретенски. Страхиња и Нада одлучују да се фокусирају на прављење бебе, а први корак на том путу је одлазак код лекара. Оно што ће чути ће драстично покварити Страхињино расположење... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 210 |EpisodeNumber2 = 210 |RTitle = Шта ради овај гном у врх софре |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|7}} |ShortSummary = Иван обавештава Алексу да се Божидарка тј. Брзутка на Лукин захтев уселила у кућу Каначких. Лила издаје директиве Вишњи и Свицу да истркељишу ствари нове станарке. Док Донка поверава Звонимиру да је Брунерова битка унапред изгубљена, Жаклина поверава Милеви ко јој се свиђа. Алекса одлази код Луке како би са њим разговарао о ономе што се догодило Уни и како би пронашли начин да је заштите. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 211 |EpisodeNumber2 = 211 |RTitle = Матија је раскринкан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|8}} |ShortSummary = Нада позива Страхињу како би му саопштила своју одлуку. После свега што су сазнали од докторке, она жели да се растану. Кад Донка настави са министарком Милевом разговор о свом проблему са Адом Каначки, наићи ће на мину. Цоле долази у Кан холдинг и недвосмислено ставља до знања Матији да зна да му је Брунер главни шеф. Након што јој саопшти да ће добити телохранитеља, Уна сазнаје од Луке нешто много, много важније... Јанко упада код Алексе у канцеларију и поставља услове... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 212 |EpisodeNumber2 = 212 |RTitle = Maтија признаје Ади заљубљен је у Уну |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|12}} |ShortSummary = Милева унајмљује суспендовану инспекторку Џелетовић да прати њену ћерку Жаклину, али то није све... Ада је запрепашћена чињеницом да постоје индиције које указују да је Матија умешан у Унину отмицу. Ипак, Матија се извлачи тако што сервира тетки још једну лаж - да је морао све то да уради зато што је заљубљен у Уну. Софија преиспитује мајку у вези са пресељењем и жели да зна шта то она и Лука петљају. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 213 |EpisodeNumber2 = 213 |RTitle = Мислим да ти живот виси о концу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|13}} |ShortSummary = Жаклина се обраћа Бају како би прикупила информације о тетка Панчети. Кад чује разговор између Аде и Луке и сазна да Ада управља целокупним новцем и имовином њеног мужа, Софији ће пасти мрак на очи. Успаничена зове Матију и саопштава му да им је пропао цео план. У нервном растројству Софија потеже пиштољ на Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 214 |EpisodeNumber2 = 214 |RTitle = Панчетин шок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|14}} |ShortSummary = На Панчетиним вратима се појављује Жаклиница. Након што се лажно представи и покуша да извуче из ње кога има од породице, Жаклина ће суочити Панчету са болном истином. У изненадну посету Кан холдингу стиже Вукашин поводом разговора са Алексом. То да је Лила залепила Аду за столицу захваљујући Дијанином језику, сазнаће цео град. Након помирења, Матија са Софијом кује план о уцени која ће бити толико страшна да ће Ада морати да јој да све што буде тражила... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 215 |EpisodeNumber2 = 215 |RTitle = Ада добија важне информације |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|15}} |ShortSummary = Ада жели да сазна од Уне да ли између ње и Луке постоје осећања. Милевица добија рапорт од суспендоване инспекторке Стане и сазнаје да њена Жаклиница није уопште дама како се мајци представља, већ да по граду јури дечка који јој се год свиђа. Изнебуха, Дебељко проси Јелену... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 218 |EpisodeNumber2 = 218 |RTitle = Божидарка је шокирана призором из Лукине спаваће собе |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|19}} |ShortSummary = Панчета признаје укућанима да јој је Жаклиница сестричина, али за њену емотивну исповест Мила нема разумевања. Брига ипак није оправдана, јер Жаклина завршава у кафани неочекивано са Луком. Њихов сусрет неће проћи незапажено, јер је Стана константно за петама Жаклини. Вукашин врло јасно ставља до знања Ади да мисли да је Матија психопата и да нешто крије. Божидарка у Лукиној и Софијиној вези затиче призор који ће је шокирати! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 219 |EpisodeNumber2 = 219 |RTitle = Алекса изјављује љубав Жаклиници и почиње страсно да је љуби |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|20}} |ShortSummary = Након што запрети Уни, једна Софијина провокација убациће црв сумње да је уплетена у отмицу. Донка наређује Матији да преузме Адине деонице у фирми милом или силом. Њеном пакленом плану иде на руку Лукино пијанство и Адина отворена претња сину да ће сазвати УО фирме и поставити новог директора. Милевица у пратњи Стане долази код Панчете у стан. Звонимир предлаже Ивану да заради додатни новац. Ада на улазу у Кан холдинг затиче Алексу како изјављује љубав Жаклиници и како је страсно љуби. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 220 |EpisodeNumber2 = 220 |RTitle = Готово је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|21}} |ShortSummary = Осим Аде, сцену Алексиног љубљења са Жаклином видеће Лука, али и несрећна Мила која неће моћи да поверује својим очима. Мила саопштава Алекси да не жели више да га види. Жаклиница је ударила и на Лукину сујету - док разговара са њим у фирми, пред Софијом и Уном изговара да је се љубила с њим у кафани. Вукашин позива Милеву и жели да зна зашто му није рекла. Софија се поново састаје с судијом и жели да чује шта је решење. Сама закључује - Ада мора да нестане. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 221 |EpisodeNumber2 = 221 |RTitle = Лука издаје ултиматум Брзутки |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|22}} |ShortSummary = Лука тражи од Матије да га покрије пред свима и каже да је он у шеми заправо са Жаклином, како би се опрао пред Софијом. Вукашин жели да сазна због чега му Милева никада није рекла да је Жаклина његова ћерка. Матија упозорава Софију да су Брунерови људи свуда и зато смишља начин како да их доведе у заблуду. Када од таште сазна да Софија намерава да преспава код мајке у стану, Лука издаје ултиматум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 222 |EpisodeNumber2 = 222 |RTitle = Да ли ће ово бити дефинитиван крај Алексе и Миле |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|26}} |ShortSummary = Чињеница да Мила утеху због његовог пољупца са Жаклином тражи у друштву пријатељица, Алекси улива додатну нервозу. Он не може ни да замисли какве сценарије има Јелена и чиме пуни главу Мили. Кад Стана упадне код Панчете у стан како би Жаклиницу вратила мајци, неће знати шта ју је снашло. Након што Дијана споји коцкице о повезаности Донке и Брунера, лажној бароници се пали аларм и потпуно губи живце а и манире. Између Лиле и Брзутке избија туча. Сцена коју ће Мила затећи у купатилу, потпуно ће је поразити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 223 |EpisodeNumber2 = 223 |RTitle = Да ли ће раскид прерасти у венчање |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|27}} |ShortSummary = Када од Јелене сазна да се Дебељко, Алекса, Мила и Страхиња нису појавили на послу, Лука тражи да им свима припреми отказе. Дијана ставља Софији до знања да зна да се видела са адвокатом и да нешто спрема. Ада сазнаје од Ивана да се неспоразум између Миле и Алексе завршио веридбом! Када се у просторијама Кан холдинга појави инспектор Цоле, у Матијиној глави ће се срушити свет... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 224 |EpisodeNumber2 = 224 |RTitle = Први сусрет оца и ћерке |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|28}} |ShortSummary = Милева долази код Панчете како би натерала ћерку да се врати кући. Кад не успе у својој намери, на вратима се појављује и Вукашин. Сви увелико планирају Алексину и Милину свадбу, а у улогу организатора се највише унео Дебељко. На Адино изненађење, у њеном дому се појављује Тића са пуним кесама домаћих специјалитета. Док седе у Малдивима и пијуцкају пиће, Панчета одлучује да пред Иваном преваспита Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 225 |EpisodeNumber2 = 225 |RTitle = Софија у Адином телефону проналази материјал за наставак прљавог рата |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|29}} |ShortSummary = Док Ада по кући тражи мобилни телефон, не слути да је он већ постао Софијин плен. Након кратког трагања по телефону, Софија схвата да је пронашла нешто интересантно што ће моћи искористити у свом прљавом рату. Док се Жаклина распитује код Панчете о Вукашину, Панчета изражава бојазан да ће им он поново открити неку велику тајну. Кад чује да је Звонимир више пута виђен у Матијином друштву, Ада захтева досијее. Донка тражи од Луке да јој обезбеди канцеларију у Кан холдингу док Дијана инсистира да буде креатор Милине венчанице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 226 |EpisodeNumber2 = 226 |RTitle = Убићу га |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|2}} |ShortSummary = Софија шаље фотографију у Адином телефону ономе кога ће то највише повредити Луку. У налету љубоморе, Вишња изговара двосмислене речи како би Маринку ставила до знања да је љута због онога што је видела и чула. Лука љутито улеће у свој некадашњи дом и удара Ивана, а потом грубо одгурује и Панчету. Донкиним доласком у Кан холдинг, за Кети и Милу почиње пакао... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 227 |EpisodeNumber2 = 227 |RTitle = Алекса улази у кафану и затиче пијаног Луку заслепљеног бесом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|3}} |ShortSummary = Нико не може да верује какав је хаос Лука направио након сазнања да су Иван и Ада у вези. Док се Мила брине због онога што би Алекса могао да уради, Иван се прибојава Лукиног следећег корака, а Адине речи не успевају да га умире. У клубу, Цоле Донки ставља до знања да зна у шта је уплетена. Алекса улази у кафану и тамо затиче пијаног и бесног Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 228 |EpisodeNumber2 = 228 |RTitle = Када одлучи да не учествује у злочину Маријана ће се наћи на Брунеровој листи за одстрел |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|4}} |ShortSummary = Када Свитац дође у Кан Холдинг, Јелени ће од шока клецнути колена. После бурне ноћи и тешког пијанства, Лука у неверици у кревету поред себе затиче мамурног Алексу. Звонимир долази на састанак с Милевицом. Маријана поверава Ади да не жели да буде саучесник у злочину и да је после Брунеровог бесног позива забринута за свој живот. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 229 |EpisodeNumber2 = 229 |RTitle = Ближи се крај ове хорор приче |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|5}} |ShortSummary = Милева поверава Вукашину да мисли да ће је Звонимир уцењивати, али јој он гарантује да док је њега неће му то проћи па за тај посебан задатак ангажује Свица. Дијана наставља да пали ватру и убацује Мили у главу да се Алекса због ње пропио. Таман кад помисле да ће им држати лекције о понашању, Лука и Алекса добијају од Аде информацију о томе да Брунер нешто спрема. Истражујући прљаве послове у Кан холдингу, Уна проналази интересантне доказе који воде ка Матији. Софија приводи крају своју прљаву игру усмерену ка породици Каначки... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 230 |EpisodeNumber2 = 230 |RTitle = Лука позива Уну на дејт |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|9}} |ShortSummary = Панчета сазнаје да је Нада отишла на вештачку оплодњу и љута је што су јој је то прећутано. Ада пожурује Вукашина да што пре заврше оно што су започели у вези с Софијом. Матија добија нову понуду за преотимање богатства Каначких и то од Клаудије. Док се Алекса распитује код Цолета у вези с убиством, Лука не губи време те позива Уну на састанак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 231 |EpisodeNumber2 = 231 |RTitle = Вукашин спрема сачекушу за Звонимира где си шећеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|10}} |ShortSummary = Ада мења стратегију и у борби против Софије почиње да користи услуге инспекторке Стане. Ада жели да осим Софије, Стана контролише и Матију. Брунер захтева хитну седницу управног одбора како би се активирала тачка 7 уговора о докапитализацији. Брзутка долази у Малдиве како би разговарала са Иваном. Када чује шта Жаклина има да јој каже, Милева ће морати да пређе на резервни план - уцену. Вукашин спрема сачекушу за Звонимира... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 232 |EpisodeNumber2 = 232 |RTitle = Ја имам ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|11}} |ShortSummary = Када Панчета затражи помоћ од Лиле у томе да удају Аду, а разведу Луку, наићи ће на неочекивану реакцију и бес. Исто толико ће бити љут и Иван кад чује за план. Баш као што је упозорила инспекторку Стану да Софију не испушта из вида, Ада сада моли Страхињу и Дијану да учине исто. Вукашин признаје Ади да има ћерку... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 233 |EpisodeNumber2 = 233 |RTitle = Свилени гајтан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|12}} |ShortSummary = Софија даје Луки да на искап попије детокс сок. Он не слути да ће после њега завршити без свести и да његова подла женица осим спакованих кофера има још један опасан план. Маријана улеће код Матије у стан и забрањује му да изађе напоље, јер је сигурна да му је Брунер спремио свилен гајтан. Страхиња саопштава Нади да више не може овако... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 234 |EpisodeNumber2 = 234 |RTitle = Ја сам увређена жена коју је муж преварио са типом на њене очи |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|16}} |ShortSummary = Страхиња ставља до знања Уни да мисли да је заљубљена. Лила је шокирана призором Луке и другог мушкарца у кревету, док Софија хистерично урла због тога што га је наводно затекла у превари. Она одлази у дом Каначких како би Ади и укућанима испричала шта се догодило и показала Лукине компромитујуће фотографије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 235 |EpisodeNumber2 = 235 |RTitle = Некоме се смеше батине |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|17}} |ShortSummary = Жаклина открива Нади да је у тајности послала њене моделе Ади Каначки, али Аду ће ипак много више занимати шта има да јој каже Стана у вези с Матијом и Софијом. Потпуно ван себе, Лука моли Милу да дође код њега, али она није једина која се запутила у хотел... Између Панчете и Јелене избија куршлус око Маринка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 236 |EpisodeNumber2 = 236 |RTitle = Софија те је наместила |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|18}} |ShortSummary = Панчета наговара Тићу да спава са Дијаном Ерски. Када се устреми на Аду, Брзутка ће доживети неочекивану реакцију, али то је само почетак. Њен сусрет са Матијом проћи ће много горе Алекса после много убеђивања објашњава Луки да га је Софија наместила. Док се поверава свом доскорашњом љубавнику, Софија не слути да је Матија прешао у супарнички тим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 237 |EpisodeNumber2 = 237 |RTitle = Вукашин ће полудети када у Лукином кревету угледа Жаклину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|19}} |ShortSummary = Жаклина ће случајно чути део разговора између Миле и Ивана, па ће се упутити према хотелу у коме Лука лечи своју депресију и тугу. Кад се угледају на вратима, нико неће ни покушати да спречи неизбежан налет страсти. Вукашин наставља да спроводи свој план, а у случају с рецепционером, главну улогу одиграће Маринко. Софија врбује Лилу да на суду сведочи у њену корист. Кад у Лукином кревету затекне сопствену ћерку, Вукашин ће полудети... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 238 |EpisodeNumber2 = 238 |RTitle = Да ли ће Лукине порнографске фотографије осванути на телевизији |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|23}} |ShortSummary = После бурне ноћи проведене с Луком, Жаклиница долази кући, али уместо топле добродошлице, чека је Панчетина критика. Очајни Вукашин препричава Милевици шта је видео, али не наилази на њено разумевање. Софија напушта дом Каначких, а Дебељко саопштава Јелени да је ћорава као кртица. Клаудији нуде Лукине фотографије са мушкарцем у кревету како би их објавила на својој телевизији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 239 |EpisodeNumber2 = 239 |RTitle = Ада уручује Софији поклон за растанак јеси ли сад срећна |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|24}} |ShortSummary = Вукашин ван себе саопштава Ади да је затекао Луку у кревету са Жаклином. Пијан Дебељко прави општу конфузију код Тиће у локалу. Оптужује Панчету да је крива што је Маринка спојила са Јеленом. Пре него што напусти кућу Каначких, Ада ће са одушевљењем уручити Софији поклон за растанак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 240 |EpisodeNumber2 = 240 |RTitle = Кево убићу ти ћерку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|25}} |ShortSummary = Када понуди Софији да ће њеног брата лако вратити у затвор ако им буде стајао на путу, Матија ће чути неочекивано признање и биће шокиран. Вишња наставља са љубоморним испадима пред Маринком. Док руча са сином који је изашао из затвора, Божидарка ће сазнати за његове намере - брат планира да убије сестру! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 241 |EpisodeNumber2 = 241 |RTitle = Ко је све трудан |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|26}} |ShortSummary = Милева Танкосић прави нову ујдурму. Долази код Аде и провоцира Вукашина да ће добити зета и постати деда. У гинеколошкој ординацији Нада и Страхиња сазнају важне вести. Брунер мења тактику и прави потпуни заокрет у плановима. Тражи од Јанка да за њега убије! Ада хвата Матију у прислушкивању веома важних информација, а Софија добија напад мучнине... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 242 |EpisodeNumber2 = 242 |RTitle = Лука изводи Уну у кафану и пева јој на руском |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|2}} |ShortSummary = Узнемирена због свега што је чула, Панчета у кафићу саопштава Ивану и Тићи да је Вукашин отац Жаклине и да ту информацију нико не сме да сазна. Матији се не свиђа што је Софија све ставила на коцку надајући се позитивној одлуци судије Обреновића. Вукашин озбиљно прети Максиму и упозорава га да ће лоше завршити уколико направи неку грешку. Лука изводи Уну на романтичну вечеру у кафану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 243 |EpisodeNumber2 = 243 |RTitle = Вукашин ће полудети када од Лиле чује да Лука планира да ожени Уну |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|3}} |ShortSummary = Побеснели Маринко се појављује код Матије у канцеларији. Уна доводи пијаног Луку, а у ходнику их затиче Лила. Кад Мила чује да је Дијана пристала да на њено место у Кан холдингу запосли Жаклину, предочиће Нади да је потенцијално направила велики проблем. Донка ће полудети када схвати да је Ада ипак заказала седницу управног одбора. Вукашин ће највише полудети када схвати да Лука после Жаклине петља са Уном и да планира да је ожени чим се разведе! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 244 |EpisodeNumber2 = 244 |RTitle = Софија схвата да је разведена и да није добила ништа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|4}} |ShortSummary = У жељи да се ушлихта Ади и покаже како је одбрусила Донки, Јелена уместо видео снимка свог разговора са Донком, Ади шаље своје експлицитне снимке под тушем. Док седи са судијом у ресторану, Софији прилазе Вукашин и Ада. Она схвата да је доживела издају, али још не слути њене размере. Први дан на новом послу, Жаклина сазнаје да се од ње очекује да буде шпијун. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 245 |EpisodeNumber2 = 245 |RTitle = Нећу очима да га видим |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|5}} |ShortSummary = Разгоропађена Софија улеће код Матије у канцеларију. Не видевши Луку који се сагнуо да дохвати телефон са пода, Софија насрће на свог љубавника претећи да ће свима све рећи. Сада Лука поставља питања! После свега што је чуо, он жели да јој отпусти брата из фирме, али га у томе спречава Ада. Звонимир долази у посету Матији и саопштава му да је виђен за одстрел. Софија је у нервном растројству... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 246 |EpisodeNumber2 = 246 |RTitle = Ада тражи од Маринка да стави под надзор Луку Уну и Жаклину али касно |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|9}} |ShortSummary = Вукашин саопштава Максиму да је предао тужиоцу сва документа и да се тужилац пита каква је то особа спремна да рођеног брата стрпа у затвор и то невиног! Док Софија очајава, мајка јој доноси тест за трудноћу, гарантујући јој да ће је две црте вратити у игру. Ада тражи од Маринка да надзире Луку, Уну и Жаклину, али касно... Жаклина улеће у канцеларију код Луке и почиње да га љуби пред шокираном Уном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 247 |EpisodeNumber2 = 247 |RTitle = Лука и поред претњи не губи време |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|10}} |ShortSummary = Матија улази у нови конфликт са Алексом. Жаклина је љубоморна и упозорава Луку да ће Уни бити боље да се склони далеко од њега.Због свега што је видела и чула, Уна плаче у тоалету Кан холдинга, а утеху јој пружа Мила. Тића долази у сукоб са Панчетом. Ада је одушевљена Надиним цртежима, али не слути ко се крије иза њих... Док Алекса изводи Милу у ресторан како би коначно и на миру разговарали о свадби, Лука не губи време са Уном... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 248 |EpisodeNumber2 = 248 |RTitle = Хаос у најави |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|11}} |ShortSummary = Уна јасно ставља до знања Луки да јој не прија то што он није раскрстио са другим женама у свом животу. Ада уручује Клаудији УСБ са интересантним снимком уз налог да свима исприча и покаже шта је на њему. Божидарка не одустаје од Софијине трудноће и моли је да уради тест да би потврдила оно што осећа. Софија је не слуша те са кофером одлази у непознатом правцу Жаклиница се жали мајки на Луку, а и Лука на њу код Аде. На несрећу, њиховом разговору присуствује и Вукашин који због свега изреченог упада у расправу са Лилом. Док се Матија дере на Божидарку захтевајући да му каже где је Софија отишла, у стан улази Максим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 249 |EpisodeNumber2 = 249 |RTitle = Ко пуковник ко покојник |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|12}} |ShortSummary = Лука је шокиран кад схвати да Жаклина нема намеру да одустане од њега, али још више ће га изненадити чињеница да она верује да су у вези. Да ствар буде гора, у посету му долази и Панчета. Немоћ коју осећа због ситуације са Жаклином, Вукашин ће покушати да преброди помоћу Адиних савета. Вишња не успева да исконтролише своју љубомору пред Маринком. Сусрет са Максимом, Матија још дуго неће заборавити... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 250 |EpisodeNumber2 = 250 |RTitle = Убио си га |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|16}} |ShortSummary = Инспектор Цоле не зна како да дође до крунског доказа против Брунера, али зато Брунер зна како да настави игру. Зове Звонимира да Јанка уведе у њихове послове. Након Панчетиних претњи и свега што је у међувремену сазнао, Лука у фирми удара Матију. Он незгодно пада и губи свест. Док окрвављене главе лежи на поду фирме, из лифта излази Донка и оптужује Луку за убиство. Неочекивано, за оно што се десило, Жаклина пред бароницом лажно оптужује себе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 251 |EpisodeNumber2 = 251 |RTitle = Оптужићеш Луку да је покушао да те убије а ја ћу бити сведок |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|17}} |ShortSummary = Док лежи у болничком кревету, Матија не престаје са лагањем и изигравањем жртве, али Ада ставља тачку на његову жалопојку. Вукашин је бесан што је Жаклина преузела кривицу за оно што се десило Матији, а Панчета трчи да долије уље на ватру. Донка и Звонимир долазе у болницу да Матији понуде нагодбу, пре него што га полиција саслуша. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 252 |EpisodeNumber2 = 252 |RTitle = На састанак са Адом долази неочекиван гост |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|18}} |ShortSummary = Лука пита Жаклину како да јој се одужи за све што је урадила за њега, али да ли ће му се свидети то што она има на уму? Панчета тражи од Тиће да јој буде саучесник у њеној новој суманутој идеји. Након Матијиних упозорења, Маријана открива своје адуте и саопштава му своја правила. По анонимном договору за састанак, код Аде у кућу стиже Нада у пратњи Жаклине. Јанкове претње упућене Дебељку чуће још неко... Матија је шокиран кад сазна од Божидарке да је Софија можда остала у другом стању! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 253 |EpisodeNumber2 = 253 |RTitle = Шок за шоком |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|19}} |ShortSummary = Мили је преко главе Јелениног забијања главе у песак и зато јој пред Маринком саопштава да је Дебељко воли. Када му каже шта је урадила, Дебељко ће се у Малдивима срушити као свећа. После Донке и Звонимира, Матији нагодбу нуди и Алекса. Клаудија се састаје са министарком и тражи од ње да се види с Матијом како би разговарали о ситуацији која се догодила између њега и Жаклине. Милеви је јасно да јој прете. Јанко пребија Луку у канцеларији. Док Уна Луки вида ране, у канцеларију упада Жаклина којој ово не одговара. Матија поверава Ади да су Донка и Звонимир били у болници и да су му понудили да буде Брунеров шпијун. Аду ипак више интересује шта му је понудио Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 254 |EpisodeNumber2 = 254 |RTitle = Божидарка сазнаје где јој је ћерка Нада добија јаке болове |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|23}} |ShortSummary = У бесу Жаклина упада код Уне у канцеларију и започиње свађу. Ставља јој до знања да је Лука њен. Милева се састаје са Матијом и нуди јој помоћ да уклоне Уну. Јелена је уверена да је Мила смислила да је Дебељко заљубљен у њу зато што јој се не свиђа Маринко и зато што је љубоморна. Кад се сретне с Донком, Божидарка је на трагу Софији. Нада добија болове... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 255 |EpisodeNumber2 = 255 |RTitle = Стиже Донкин кец из рукава |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|24}} |ShortSummary = Маринко је одлучио да преузме кораке. Његова чежња за Вишњом предуго траје и зато више не околиша него јој чврстим загрљајем показује колико му значи. Страхиња проналази Наду на поду у боловима. Донка вади кеца из рукава и изненађује све својим предлогом за директора Кан холдинга. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 256 |EpisodeNumber2 = 256 |RTitle = Ликује осветница све док се не појави Жаклинина песница |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|25}} |ShortSummary = Донка враћа Софију у игру као заменика директора Луке Каначког. Сви су запрепашћени, а посебно Лука. Софија је срећна кад женама у фирми саопшти да је она заменица и Матији објасни да њих двоје више не постоје. Ипак, Жаклина јој стаје на пут и то користећи песнице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 257 |EpisodeNumber2 = 257 |RTitle = Таман кад је смислила суров план гласине да ће постати бака пренеразиће Аду |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|26}} |ShortSummary = Иако је само Брунеров пион, Софија сматра да је њена нова позиција у фирми игра на све или ништа. Да би јој забиберила боравак у Кан холдингу, Ада одлучује да укључи још једног играча - Софијиног брата који добија задатак да буде њена сенка! Једна вест која јој стиже од Ивана избациће Аду из такта - Софијина трудноћа. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 258 |EpisodeNumber2 = 258 |RTitle = Лука добија три шамара има две труднице а Вукашин признаје Жаклина је моја ћерка |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|30}} |ShortSummary = Лука је шокиран кад му Ада саопшти да ће постати двоструки тата јер су Софија и Жаклина трудне. Информације се брзо шире, па Панчета преноси Жаклини да је Софија трудна с Луком. Ипак, остаје пренеражена кад од Аде сазна да је и њена Жаклина у другом стању с Луком. У општој пометњи, Вукашин саопштава Луки да је Жаклина његова ћерка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 259 |EpisodeNumber2 = 259 |RTitle = Рећи ћеш да си га ти убила иначе ће овај нож да заврши |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|31}} |ShortSummary = Максим обавештава мајку да је поднео кривичну пријаву против сестре за убиство оца. Када Вукашин запосленима представи нове колеге Маринка и Стану, Катарини неће бити добро... Брзутки је за петама Јанко, који јој уз претњу ножем тражи да сина убеди да Софија није крива. Док су сузама саопштава Луки своју одлуку, Унине аргументе чуће и Жаклина... На Донкин позив, у Кан холдинг стижу стручњаци из иностранства... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 260 |EpisodeNumber2 = 260 |RTitle = Ада не зна шта јој је чинити са Бошковом децом |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|1}} |ShortSummary = Након сазнања да је њен покојни супруг Бошко имао двоје ванбрачне деце и да ће они сада по Донкином налогу почети да раде у Кан холдингу, Ада не зна шта јој је чинити. Али зато Софија зна и јасно им даје инструкције на кога да обрате пажњу... Вукашин хвата Вишњу и Маринка у страсном загрљају, али не успева да спречи да ту исту сцену види и Лила. ​ |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 261 |EpisodeNumber2 = 261 |RTitle = Кад угледа Вида Уна пада у несвест |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|2}} |ShortSummary = Бошкова ванбрачна деца Нора и Вид, на ручку са Донком, Софијом и Звонимиром полако почињу да схватају закулисне радње опасне екипе и зато кују сопствени план. Дијана поново пали ватру, овога пута мета је Матија. Она му пуни главу идејом да би Ада лако могла свој део наследства планиран за Матију, да преусмери на своје нове пасторке. Кад угледа Вида у ходнику Кан холдинга, Уна пада у несвест... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 262 |EpisodeNumber2 = 262 |RTitle = Он је један од оних људи којих се треба плашити |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|6}} |ShortSummary = Вукашин је решен да истера ствари на чистац и о томе обавештава Милену. Одлучио је да каже Жаклини да је он управо њен отац. Док шармира колегинице по фирми својом добром меморијом, Вид се прави да не познаје Уну и чак јој пружа руку како би јој се представио. Ада се плаши да ће близанци морати да буду подвргнути ДНК анализи како би се утврдило да ли је Бошко заиста био њихов отац. У сузама, Уна долази код Аде и признаје да је у Америци била са Видом али се он тада звао Марко. Уну брине чињеница да Вид има материјал којим ће је уцењивати... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 263 |EpisodeNumber2 = 263 |RTitle = Упркос опасности на коју га упозорава Алекса инсистира да га Клаудија одведе до Брунера |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|7}} |ShortSummary = Софија враћа Јанка у игру и поставља га на место Дебељковог заменика. Жаклина долази у изненадну посету Ади и саопштава јој да не воли кад је поистовећују с мајком и да је она иста свој покојни отац. Њихов разговор чује и Вукашин који одлучује да прекине круг лажи и да Жаклини саопшти истину. Упркос опасности на коју га упозорава, Алекса инсистира да га Клаудија одведе код Брунера. Кад близанци питају за своје канцеларије у Кан холдингу, добиће у лице сасвим неочекиван одговор од Луке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 264 |EpisodeNumber2 = 264 |RTitle = Лука насрће на Софију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|8}} |ShortSummary = Дијана напада Наду и оптужује је за плагијате цртежа. Када у Унину канцеларију уђе Стана како би поставила камеру, Вид ће тражити од бивше инспекторке да је уклони, али њен одсечан одговор му се нимало неће свидети. У већ узбуркану атмосферу Кан холдинга, нове таласе уноси нови запослени радник Максим Шубаревић. На састанку са Маријаном, Ада захтева нове потезе у вези са Брунером. Након одвратних увреда на његов рачун, Лука насрће на Софију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 265 |EpisodeNumber2 = 265 |RTitle = Дијана добија озбиљно упозорење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|9}} |ShortSummary = Дијана затиче занимљив призор у Жаклининој канцеларији - Вид креће у акцију! Ипак, креаторка неће стићи превише да се радује врућем трачу јер од Страхиње добија последње упозорење - ако не престане да малтретира Наду, Ада ће сазнати неке занимљиве детаље о њој... Када Мила обавести Алексу да у фирми почиње да ради Софијин брат, сазнаће да је и то део Адиног великог плана... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 266 |EpisodeNumber2 = 266 |RTitle = Волим те мала |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|13}} |ShortSummary = Брунер ангажује Донку да се једној важној особи увуче у кревет и тако му да алиби. У дом Каначких долазе Матија и Клаудија како би целој породици саопштили да су се венчали. Лука и Уна се топе у близини једно другог, а Лука признаје оно што му лежи на срцу. Тића ће се шокирати када схвати ко улази у његов локал... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 267 |EpisodeNumber2 = 267 |RTitle = Чујем да ћеш постати отац биће их најмање двоје |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|14}} |ShortSummary = Тића обавештава Ивана да Малдиви иду на добош. Дијана информише особље Кан холдинга да се Матија тајно венчао Клаудијом и да чекају бебу. Софија ставља Матијину руку на свој стомак и открива му да ће постати отац двоје деце. Цоле добија важну информацију и дели је са Алексом, док Милева и Ада укрштају копља у клубу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 268 |EpisodeNumber2 = 268 |RTitle = Страхиња сазнаје истину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|15}} |ShortSummary = Маријана појашњава Ади моменат Матијиног и Клаудијиног венчања. С једне стране, њих двоје желе Адине паре, а са друге, од Брунера желе.. Тужна због свега што се десило, Жаклина се поверава Нади, очајна што је Лука не воли. Док се поверава Ивану због проблема са Софијом и кафићем, Страхиња ће коначно сазнати шта отац крије од њега... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 269 |EpisodeNumber2 = 269 |RTitle = Сада су готови |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|16}} |ShortSummary = Након што Лука затражи од Вида да изађе из канцеларије како би разговарао са Уном, чуће нешто што ће му запарати уши. Уна поверава Ади да је веома уплашена да Лука не сазна да је у Америци била у вези са Видом, а од ње добија савет који јој се неће претерано допасти... Страхиња и Тића покушавају да освесте Тићу који лежи на поду Малдива. Вид нема стида, па са мувања Жаклине и Уне, прелази на Милу. Матија поново завршава у Софијином кревету, а овога пута њихов занос биће овековечен камером. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 270 |EpisodeNumber2 = 270 |RTitle = Клаудија подноси извештај Брунеру |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|20}} |ShortSummary = Из телефонског разговора са Милевом, Вишња и Лила случајно сазнају да је Жаклина Вукашинова ћерка. Алекса подноси Ади извештај у вези са посетом докторовој жени која је на самрти. Иако свесни да су шансе мале, обоје се надају да ће им пре смрти рећи ко је убио њеног мужа, али и Бошка. Клаудија подноси извештај Брунеру и том приликом додатно закопава Матију који и не слути да је само пион у њиховој бескрупулозној игри. Цоле изводи Катарину на вечеру и показује јој папир на ком пише да је коначно слободан, али слободи се подједнако радује и Стана која насред Кан холдинга флертује са Маринком. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 271 |EpisodeNumber2 = 271 |RTitle = Жаклина сазнаје истину на најгори могући начин од Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|21}} |ShortSummary = Софија директно тражи од Норе да смести Алекси. Због односа између Луке и Алексе, Жаклина је веома несрећна. Звонимир упозорава Матију да је на Брунеровој листи за одстрел. Вид провоцира Луку да уради ДНК тест како би се проверило да ли је он уопште Бошков син. По завршетку састанка са Вукашином и Алексом, Софија намерно испушта папире како би под столом оставила свој мобилни телефон подешен на аудио снимање. Софија Жаклини открива ко јој је отац. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 272 |EpisodeNumber2 = 272 |RTitle = Жаклина завршава са Видом у кревету Маријана проналази експлицитни видео Матије и Софије |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|22}} |ShortSummary = Лукину нервозу после непријатног разговора са провокатором Видом, излечиће Ада која му јасно ставља до знања да не постоји ни промил шансе да Лука није Бошков син. На степеништу Кан холдинга Вид сусреће своју нову жртву, рањиву и уплакану Жаклину којој се цео свет срушио пред очима. Она тражи да је одведе негде, па заједно завршавају у кревету хотелске собе. Кад Брзутку затекне са Милевицом у кафани, Вукашин ће брже-боље отерати је уз поруку да јој се ћерки црно пише. Након Тићиног изласка из болнице, Панчета инсистира да јој Тића каже какав је то био стрес због кога није умало умро. У Клаудијином телефону, Маријана проналази компромитујући снимак - Матију и Софију у врелој акцији! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 273 |EpisodeNumber2 = 273 |RTitle = Клаудија је сатерана у ћошак Матија јој прети убиством |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|23}} |ShortSummary = Вукашин прича Ади своју тужну причу - Жаклина је сазнала да јој је он отац, заљубљена је у мушкарца који воли другу и на крају је отишла са Видом. Очајан, завршава у кафани и то са Лилом. Тића жели да објасни Страхињи због чега му је позлило и саопштава му да му је мајка у лудници. Забрињава га највише чињеница да доктори мисле да је њена болест наследна. Када му се пожали да је боли глава, Жаклина од Вида добија таблете од којих е јој наводно бити боље... Матија прети Клаудији убиством... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 274 |EpisodeNumber2 = 274 |RTitle = Максим губи контролу и подиже руку на Софију али уместо сестре удара мајку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|27}} |ShortSummary = Звонимир сазнаје ко је тражио да Клаудија буде окупана вином. Маријана одлази код Аде и саопштава јој шта је видела у Клаудијином телефону. Иако делимично шокирана оним што је чула, Ада не губи време, већ прави замку. У жељи да се обрачуна са Софијом због онога што је приредила Жаклини, Максим наседа на провокације и диже руку на сестру, али стицајем околности удара мајку која завршава на поду... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 275 |EpisodeNumber2 = 275 |RTitle = Овај УСБ те може одвести на вишегодишњу робију |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|28}} |ShortSummary = Ван себе од страха и стреса, Матија улази у конференцијску салу Кан холдинга и прекида Адин састанак са Алексом и Луком да хоће да га убију. Уместо емпатије, увиђа Адину реакцију која показује да је његовој глуми дошао крај! Кад угледа Вида и Милу у ресторану, Дијана прави невиђени скандал. Максим нуди Нори несвакидашњу понуду. Како би повратила Жаклинину наклоност, Панчета даје сама себи читуљу у новинама. Страхиња саопштава друговима да ће Нада можда морати да абортира. Ада показује Матији УСБ који га може послати на вишегодишњу робију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 276 |EpisodeNumber2 = 276 |RTitle = Мила упада у канцеларију Дијане Ерски и прети јој |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|29}} |ShortSummary = Дијана Ерски говори Алекси да је Мила била на ручку са Видом, због чега је он љубоморно напустио канцеларију. Ада је позвала Матију и предочила му шта се све налази на УСБ и предала му дневник његове мајке у којем се налазе разлози зашто га Ада још увек штити од затвора. Клаудија показује Софији снимак секса са Матијом. Мила упада у Дијанину канцеларију и прети јој... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 277 |EpisodeNumber2 = 277 |RTitle = Нада сазнаје болну истину |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|30}} |ShortSummary = Када види да Звонимир узнемирава Аду у ресторану, Иван губи живце и насрће на њега. Због претњи и новца који јој Клаудија тражи, Софија издаје наређење Јанку, али не рачуна дса је ће јој он одбити учинити услугу. Од докторове супруге која је на самрти, Алекса добија информације које ће му само додатно унети немир у живот. Без речи, Вукашин долази код Вида... Ада се не зауставља, решена је да све истера на чистац: позива амбасадора и саопштава му да зна да је у клуб ушао празног кофера, а изашао са кофером пуним пара. Нада сазнаје болну истину... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 278 |EpisodeNumber2 = 278 |RTitle = Шамар за памћење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|4}} |ShortSummary = Дијана је дошла код Аде да јој постави ултиматум или она или Мила! Али Дијана није једина која жели обрачун са Милом, ту је и Жаклиница. Вукаши објашњава свој план Милеви и каже јој да под хитно мора да делује, али не са политичке позиције, већ са позиције луде таште. Иако је тражила да прекину сваки контакт, Маринко не одустаје од Вишње што за последицу има и пољубац! Звонимир ће бити сатеран у ћошак кад се нађе између две ватре: Цолета и Стане. Клаудија се неће осећати толико самопоуздано када схвати да Матија зна нешто што она не зна... Софија добија шамар за памћење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 279 |EpisodeNumber2 = 279 |RTitle = Никад нећеш погодити кога сам ти довела |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|5}} |ShortSummary = Ада ће бити ван себе од шока када види кога јој је Лила довела! Уна је сигурна да се нешто дешава са Матијом, али не успева да схвати шта он спрема. Пошто се договорила са Вукашином, Милева започиње реализацију свог плана и одлази да испрепада будућег зета Вида. Софији се неће свидети шта ће Брунер имати да каже, нарочито кад јој стави до знања да зна да је покушала да се реши Клаудије. Како би себи подигла морал, Софија позива Нору и саопштава јој да је време да Алекса постане лош момак. Жаклина долази код Панчете... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 280 |EpisodeNumber2 = 280 |RTitle = Рећи ћеш ми све што знаш о мојој мајци |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|6}} |ShortSummary = Вишња схвата да Филипов долазак није случајан и да је Лилина намера да Аду на тај начин одвоји од Ивана. Док присно седе на ручку у Клуб изненада долази Иван, а сцена коју затиче неће му се нимало свидети. Због тога се Ада одлучује на радикалнији потез. Софија предаје кофер Клаудији која је решена да настави мучење. Када схвати да се Жаклина није вратила, већ да је само дошла да је види, Панчети ће препући срце. Матија долази код Дијане захтевајући да јој каже све што зна о његовој мајци... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 281 |EpisodeNumber2 = 281 |RTitle = Јесте ли ви нормални |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|7}} |ShortSummary = Док се Жаклина све више зближава са Видом, Милева се обраћа Маријани за помоћ у вези са ћерком и њеним изабраником. Кад коначно отвори кофер са новцем, Клаудија ће схватити колико је потценила Софију. Након што заврши у кревету са Орландом, министарка га упозорава да никоме не сме да каже за њихову тајну. Иванову и Адину романтичну вечеру изненада прекидају Лука и Уна са Алексом и Милом... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 282 |EpisodeNumber2 = 282 |RTitle = Када сте вас двоје мислили да ми кажете да сте били у шеми |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|11}} |ShortSummary = Луки неће бити добро кад налети на Адину дрскост. Кад у свом дому угледа збуњену Нору, Ада ће бити више него изненађена. Матија нема намеру да одустане од својих пакосних планова, па сада плете мрежу око Луке, пунећи му главом причу да су Вид и Уна били заједно док су живели у Америци. Лука одлази у њихову канцеларију и пита их када су мислили да му кажу да су били у шеми. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 283 |EpisodeNumber2 = 283 |RTitle = Докторова жена стиже у дом Каначких |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|12}} |ShortSummary = Након што прекине Видов и Маријанин дејт, Жаклина полива конкуренткињу водом. Максиму се неће свидети покушај дириговања који Брунер спроводи преко Донке. Када претера са недоличним понашањем, Лука од Аде добија шамар. Матија бива запрепаштен кад сазна да је Лила дала Ади дневник његове мајке. Докторова жена стиже у дом Каначких. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 284 |EpisodeNumber2 = 284 |RTitle = Лука пати |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|13}} |ShortSummary = Брунер позива Звонимира како би му саопштио план деловања након ексхумације тела Бошка Каначког. Стана уцењује Маринка и прети да ће рећи Вукашину за његов проблемчић. Докторовса жена предаје Ади нотес свог покојног мужа у коме је бележио све обдукције које је вршио, као и диктафон. Док се Лука опија због Уне, у кафану улази Максим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 285 |EpisodeNumber2 = 285 |RTitle = Ада не може да поверује у то што се десило |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|14}} |ShortSummary = Софија ће полудети кад јој Нора саопшти да је поцепала папир са Алексиним бланко потписом. Док седи на ручку са Милом и Уном, Вукашин јавља Ади да је ексхумација завршена, али наставак његове приче оставиће је без текста. Донка упозорава Божидарку да обузда сина, а Милева наређује Дијани да Жаклиницу како зна и уме задржи у Кан холдингу. Збуњени Вукашин не зна шта да мисли због свега што се десило са Бошковом ексхумацијом, а Вид не може да обузда бес. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 286 |EpisodeNumber2 = 286 |RTitle = Бедници ископали сте мртвог човека |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|18}} |ShortSummary = У полицијској станици разјарени Вид започиње вербални окршај са Луком, а након што му каже да ће његова мајка мафијашица трунути у затвору, Лука без пардона узвраћа ударац песницом. Донка је једва дочекала својих 5 минута, па тако у клубу са задовољством саопштава Ивану да му је девојка ухапшена. Ада је шокирана оним што слуша у притвору, а инспектор јој таксативно наводи која сва кривична дела јој стављају на терет. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 287 |EpisodeNumber2 = 287 |RTitle = Адин живот виси о концу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|19}} |ShortSummary = У разговору са Видом, Жаклина изражава сумњу да постоји могућност да крађу Бошкових посмртних остатака није извршила Ада, већ неко ко се плаши негативног резултата теста. Вукашину неће бити право када схвати да му Вишња пребацује за Адино хапшење. Лила има сумануту идеју, па са личном картом одлази у полицију и признаје инспектору да је она украла тело Бошка Каначког. Звонимир обавештава Јанка да је дошло време... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 288 |EpisodeNumber2 = 288 |RTitle = Јанко нека делује |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|20}} |ShortSummary = После Лиле и Панчета долази код инспектора како би дала изјаву. Вукашин и Дода предају Цолету интересантан снимак на ком се налази кључан човек директора гробља. Максим ће чути веома важну информацију, Донку која издаје Брунерово наређење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 289 |EpisodeNumber2 = 289 |RTitle = Вукашин доноси нове лоше вести |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|21}} |ShortSummary = Луди Бајо провоцира Ивана и оптужује га за саучесништво са Адом. Максим упозорава Нору да се на пар дана склони из града, јер мисли да ће трпити невероватне притиске, али она не намерава да га послуша. Управо због тога улази у нови конфликт са Видом. Вукашин доноси нове лоше вести... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 290 |EpisodeNumber2 = 290 |RTitle = Иди код свог оца у затвор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|25}} |ShortSummary = Маријана обавештава Аду да њени пријатељи нису успели да лоцирају Брунера. Након што га је Максим обавестио о томе шта Вид намерава, Алекса упада у канцеларију код Норе и узима лажни документ. Кад се Стана и Маринко у ресторану случајно сретну са Цолетом и Катарином, Катарина ће схватити да је Цоле љубоморан на своју бившу жену и пашће јој мрак на очи. Покушавајући да убеди тетку да ће учинити све да јој докаже да је више не лаже, Матија ће добити конкретан захтев од Аде - да оде код свог оца у затвор. Брунер отворено прети Клаудији и саопштава јој да ће је брутално казнити. Додина идеја са пожаром донеће резултате! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 291 |EpisodeNumber2 = 291 |RTitle = Стиже унуче |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|26}} |ShortSummary = Тића добија савет од Наде да Страхињи каже истину. Вукашин предаје свом пријатељу из полиције УСБ са важним доказима које је прикупио. После панике и лажног пожара у клубу, Клаудија схвата да јој је неко украо телефон. Сви ће бити шокирани кад од Брзутке чују да ће она и Ада постати баке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 292 |EpisodeNumber2 = 292 |RTitle = Ивана убадају ножем у леђа |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|27}} |ShortSummary = Иванова и Адина љубав цвета, а сви су пресрећни због Дебељка и Јелене. Сада се само чека Тићино освајање Панчете. Вукашин проналази пијану Жаклину за шанком и растерује њене удвараче. Бесна због замке коју су јој наместили, Клаудија упада код Матије у стан захтевајући да јој он врати мобилни телефон. Она и не слути кога ће тамо затећи. Док срећан шета улицом после сусрета са Адом, Ивана изненада нападају ножем и он са тешким повредама пада на плочник. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 293 |EpisodeNumber2 = 293 |RTitle = Значи мртав је |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|28}} |ShortSummary = Звонимир преноси Донки вести од Брунера, каже да је неко краћи за главу. Док седи са Милевом, Вукашин позива своје везе у полицији и распитује се о томе да ли се у Београду претходне ноћи догодило неко убиство. Када чује одговор, следиће се, Жаклина отворено пита Вида да ли је геј, а Страхиња се спрема на тешке дане који га очекују у Словенији. Када приђе Јелени у жељи да је пољуби, Дебељко ће доживети хладан туш. Алекса и Лука одлазе у болницу... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 294 |EpisodeNumber2 = 294 |RTitle = Ивану је неопходна хитна трансплантација бубрега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|1}} |ShortSummary = У сред несреће која их је задесила, Лила не одустаје од свог проводаџисања и намеће Доду као решење за Адине невоље. Доктор подноси извештај и наводи да Иван јако лоше реагује на дијализу, те да је неопходно да се што пре нађе одговарајући донор бубрега. Ада и Алекса се одмах пријављују, а Лука хвата маглу. Стана прибавља доказ у вези са Ивановим покушајем убиства... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 295 |EpisodeNumber2 = 295 |RTitle = Ко је донор бубрега |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|2}} |ShortSummary = Доктор обавештава породицу да се можда појавио одговарајући донор за Иванов бубрег и сада се сви питају ко је то. Брунер је бесан на Јанка и наређује му да моментално врати у болницу и доврши посао. Сви су љути и на Луку који као да игнорише целу ситуацију са Иваном. Између Норе и Вида избија нова свађа. Брзутка открива Софијину тајну, а Софија јој прети да ће је убити уколико било коме каже. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 296 |EpisodeNumber2 = 296 |RTitle = Шок он је донор |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|3}} |ShortSummary = Ивану је обезбеђен бубрег, а Ада је пресрећна. Док испитује ћерку о Виду, Жаклина добија напад мучнине и отрчава у тоалет. Лука даје Алекси папире на потпис, а Алекса је шокиран! Иван одлази у операциону салу, а одмах за њим на колицима превозе и донора - сви су у шоку! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 297 |EpisodeNumber2 = 297 |RTitle = Матија добија позив |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|4}} |ShortSummary = Доктор саопштава породици да је операција одложена. Када Цоле, Стана, Вукашин и Маринко притисну Јанка, измамиће од њега признање, али... Ада саопштава Доди да је дошао тренутак да започну са својим планом. Софија покушава да одговори Матију од одласка на обалу реке, где га је позвао Јанко. Док она верује да је реч о намештаљци, Матија се нада да га је Брунер помиловао и да ће га вратити у посао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 298 |EpisodeNumber2 = 298 |RTitle = Софија добија наређење од Брунера |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|8}} |ShortSummary = Страхиња је потпуно сломљен чињеницом да га мајка једног тренутка препознаје, а другог не. Када се заједно појаве у просторијама Кан холдинга, Вид и Жаклина ће изазвати велику пажњу, нарочито кад саопште новости. На њихову представу неће насести Нора, која ће моментално покушати да сазна од брата шта је тачно наумио. Лука саопштава Алекси да има план, а Матија Ади да ће урадити оно што је тражила од њега. На Тићино запрепашћење, Дијана наставља са ширењем дезинформација. Софија добија наређење! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 299 |EpisodeNumber2 = 299 |RTitle = Страхиња саопштава Нади своју одлуку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|9}} |ShortSummary = Осим што лаже Наду да је сусрет са мајком протекао у најбољем реду, Страхиња јој саопштава и своју одлуку - остаће у Словенији неко време. Брзутку ће обрадовати вест да је пресуда против Максима поништена и даће добити велику одштету од државе. Катарина ће од Цолетових речи помислити да је дошао да је проси, али он има друге планове... Дебељко се враћа у Нема наде како би пронашао снимке њега и Јелене, али уместо тога у кафани налеће на Матију... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 300 |EpisodeNumber2 = 300 |RTitle = Шалиш се |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|10}} |ShortSummary = Страхиња поверава Алекси да је уверен да се погоршање здравственог стања његове мајке догодило због осећаја гриже савести, јер га је оставила док је још био дете. Дијана прави нову ујдурму у Кан холдингу. Дебељко показује Јелени доказ да су се љубили у кафани, а и она се даље правда амнезијом од пијанства. Ипак, Дебељка њени изговори не занимају... Нервно растројен због будућег сусрета са оцем, Матија одлази код Аде по инструкције. Кад схвати о чему се ради, мислиће да се тетка шали... |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 301 |EpisodeNumber2 = 301 |RTitle = Софија добија ново наређење |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|11}} |ShortSummary = Брунер издаје ново наређење Софији - ако већ она не може да докрајчи Ивана нека то уради њен брат. Јелена јури Дебељка по фирми, а када се коначно сретну, имаће шта да му каже. На ручку са Катарином и њеним ћеркама, Цоле сазнаје много занимљивих детаља. Цео град сазнаје - Жаклина чека Лукину бебу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 302 |EpisodeNumber2 = 302 |RTitle = Обрачун |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|15}} |ShortSummary = Милева пред окупљеним новинарима саопштава да је њена ћерка трудна и да ће се удати за Луку Каначког. Када Уна види овај прилог на телевизији, доживеће шок. Донка тражи од Звонимира да обрлати Нору, а Вукашин, Лука и Алекса одлазе да се обрачунају са Милевом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 303 |EpisodeNumber2 = 303 |RTitle = Матијин отац открива сину детаље убиства Бошка Каначког ја га нисам убио |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|16}} |ShortSummary = Иван не може да верује шта му се дешава. Прво му се Ада обраћа са љубави, а после стиже и његов блудни син који није хтео ни да га погледа. Матија одлази у затвор код оца и тражи да потпише папир који ће му спасити живот. Отац му поверава да он није убио Бошка Каначког и да га је отровао други човек. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 304 |EpisodeNumber2 = 304 |RTitle = Име човека који је отровао Бошка написано је на папиру Вукашин зна ко је то |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|17}} |ShortSummary = Лука и Иван по први пут нормално разговарају. Лука га моли да му опрости. Иван га уверава да није убио Олгу, Лукину мајку. Ада показује Вукашину признање Матијиног оца у коме стоји да је Брунер наручилац Бошковог убиства, а он саучесник. Ипак, име које је дописано, збуњује Вукашина јер је у питању човек који је сипао Бошку отров у храну. Ада га пита: Ко је то? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 305 |EpisodeNumber2 = 305 |RTitle = Бајо успева да завади два ока у глави дошаптава Алекси да му је Лука некада сместио порнић |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|18}} |ShortSummary = Алекса и Лука са својим девојкама стижу у клуб. Бајо успева да дошапне Алекси да је Лука платио Маријани да му наместе порнић. Алекса се враћа за сто с грчем на лицу, и када сви дижу чаше и наздрављају, он им се неће придружити. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 306 |EpisodeNumber2 = 306 |RTitle = Оно што чује од Аде и Вукашина оставиће Лилу у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|22}} |ShortSummary = Ада је бесна и држи буквицу Вукашину јер је закаснио да јој одговори ко је човек који је отровао Бошка а чије је име исписао Матијин отац. И док се Вукашин оправдава и покушава да нађе праве речи, Лила због жустре расправе коју чује прислушкујући иза врата остаје пренеражена. Свесна да је направила глупост и повредила Јелену, Панчета долази у Кан холдинг да се искупи и направи пар корака пре других. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 307 |EpisodeNumber2 = 307 |RTitle = Јанко се ушуњава у Иванову собу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|23}} |ShortSummary = Донка посети Софију и саопшти јој да јој време истиче и да јој је Брунер оставио недељу дана да реши ситуацију с Лилиним гласом на седници управног одбора. Матија не зна како да поврати Адино поверење, а она му нуди избор између Донке или Милевице. У међувремену, Јанко се ушуња у болничку собу у којој лежи Иван Ожеговић |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 308/309 |EpisodeNumber2 = 308/309 |RTitle = Иване ја сутра нећу бити ту |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|24}} |ShortSummary = Матија нуди Донки дил: треба да сазна где се налази леш Бошка Каначког а заузврат ће добити награду какву прижељкује. Иван се радује изласку из болнице јер жели све да изгрли а посебно Аду и зато ће за њега бити као хладан туш њена изјава да она сутра неће бити ту. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 310/311 |EpisodeNumber2 = 310/311 |RTitle = Ада је у Брунеровим рукама |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|25}} |ShortSummary = Само Иван зна Адину тајну, али ником не сме да је открије. Ада је отишла право Брунеру у руке. Он ће њен долазак моментално желети искористити верујући да ће му се овог пута препустити. Дода и Стана су поставили камере и све прате, али само до једног момента кад се комплетно изгуби слика. |LineColor = red }} |} </onlyinclude> == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == * [https://www.prva.rs/program/serija/igra-sudbine/epizode Најаве епизода на сајту Прве] {{Српске теленовеле}} [[Категорија:Игра судбине]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2020.]] p5pxjkokx8lrbta9up67be1o8t46t33 0 4119836 25139327 24777672 2022-08-05T10:43:12Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''Религијска''' или '''верска дискриминација''' другачије третира особу или групу због одређених веровања која имају везу с [[религија|религијом]]. Ово укључује случајеве када се са припадницима различитих религија, деноминација или нерелигија поступа неједнако због њихових посебних веровања, било пред законом или у институционалним окружењима. Оваква дискриминација повезана је са верским прогоном, чији би најекстремнији облици обухватали случајеве у којима су људи погубљени због веровања за која се сматра да су јеретичка. Закони који имају благе казне описани су као благи облици верског прогона или као верска дискриминација. Чак и у друштвима у којима је слобода вере уставно право, присталице верских мањина понекад изражавају забринутост због верске дискриминације над њима. Уколико су у питању правне политике, случајеви који се доживљавају као верска дискриминација могу бити резултат мешања верске сфере у друге сфере јавности које су регулисане законом (а нису усмерене посебно против верске мањине). == Западне земље == У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] године [[1979]]. о том питању, Комисија за грађанска права Сједињених Држава дефинисала је верску дискриминацију у односу на грађанска права загарантована Четрнаестим амандманом Устава Сједињених Држава. Док су верске грађанске слободе, као што је право на не верско веровање, од суштинског значаја за слободу вере (у Сједињеним Државама осигурана првим амандманом), верска дискриминација се дешава када је некоме ускраћена "једнака заштита по закону, једнакост статуса по закону, једнак третман у правосуђу и једнака могућност и приступ запошљавању, образовању, становању, јавним услугама и објектима и јавном смештају због остваривања права на верску слободу ".<ref>U.S. Commission on Civil Rights, 1979: II</ref> У [[канада|Канади]], током 1995-1998, [[Њуфаундланд]] је имао само [[хришћанство|хришћанске]] школе. Право на организовање јавно подржаних верских школа имало је само одређена хришћанска деноминација, чиме је новац од пореза коришћен за подршку изабраној групи хришћанских деноминација. Деноминационе школе такође су могле одбити пријем ученика или запошљавање квалификованих учитеља на чисто верским основама. [[Квебек]] је користио два школска система, један протестантски, а други римокатолички, али је овај систем замењен са два секуларна школска система: једним француским и другим енглеским.<ref>{{cite web |title=The Constitution Since Patriation: Chronology |url=http://www.parl.gc.ca/information/about/related/Federal/ConstPat.asp?Language=E |website=web.archive.org |accessdate=27. 1. 2020 |date=3. 10. 2006 |archive-date=03. 10. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061003195225/http://www.parl.gc.ca/information/about/related/Federal/ConstPat.asp?Language=E |url-status=unfit }}</ref> [[сајентологија|Сајентолози]] у [[немачка|Немачкој]] суочавају се са специфичним политичким и економским ограничењима. Забрањено им је чланство у неким већим политичким странкама, а предузећа и други послодавци користе такозване "филтере секте" како би открили верску оријентацију потенцијалног пословног партнера или запосленог.<ref>{{cite web |title=why-does-germany-hate-scientologists |url=https://slate.com/news-and-politics/2007/07/why-does-germany-hate-scientologists.html |accessdate=27. 1. 2020}}</ref> Немачки савезни и државни министри унутрашњих послова покренули су процес чији је циљ забрана сајентологије крајем [[2007]], али су одустали од иницијативе годину дана касније, проналазећи недовољне правне основе. Упркос томе, анкете показују да већина Немаца фаворизује забрану сајентологије. Америчка влада је више пута изразила забринутост због дискриминаторских пракси усмерених на поједине сајентологе. У [[грчка|Грчкој]], после независности од [[ислам|муслиманских]] [[Османска династија|Османлија]] у 19. веку, [[грчка православна црква|грчкој православној цркви]] је додељен привилеговани статус и признате су религије: грчка [[православље|православна]] црква, [[католицизам|римокатоличка]], неке [[Протестантизам|протестантске]] цркве, [[јудаизам]] и [[ислам]]. Муслиманска мањина тврди да Грчка упорно и систематски дискриминише муслимане.<ref>{{cite web |title=THE TURKS OF WESTERN THRACE |url=https://www.hrw.org/reports/1999/greece/ |website=www.hrw.org |accessdate=27. 1. 2020}}</ref> == Блиски исток == Асирски хришћани су патили од дискриминације од стране Арабизационе политике [[садам Хусеин|Садама Хусеина]] током 1980-их, а последњи пример дискриминације била је инвазија [[ИСИС]]-а на равнице Ниневех и Мосул, где су десетине хиљада људи биле присиљене да беже, а више хришћанских места је уништено. Укупан број хришћана у [[Ирак]]у се од инвазије [[2003]]. смањио се за око 60%, са 800.000 на 300.000, а [[1987]]. тај број је износио око 1,4 милиона.<ref>{{cite web |title=Middle East :: Iraq — The World Factbook - Central Intelligence Agency |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/iz.html |website=www.cia.gov |accessdate=27. 1. 2020 |archive-date=24. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181224211125/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/iz.html |url-status=dead }}</ref> Инвазија ИСИС-а за [[2014]]. вероватно је додатно смањила тај број. Историјски гледано, верска дискриминација у [[турска|Турској]] била је озбиљна тема, а тамо се дешавају јерменски, грчки и асирски геноциди. Дискриминација се наставила током грађанског рата у Сирији. У једном случају, Турска је дозволила члановима Ал Нусре, радикалне исламске терористичке групе која контролише копно у [[сирија|Сирији]], да уђу кроз њену границу, а затим у већински [[јерменија|јерменски]] хришћански град [[Кесаб]], који се налази десно на турско-сиријској граници. Ал Нусра је извршила напад на град, ухвативши оне који нису бежали. Наставили су да одводе своје заробљенике у турски град Искендерун.<ref>{{cite web |last=js |first=Ruth Sherlock 11:54AM GMT 04 Jan 2015 Follow !function{var |title=Syria video dispatch: Kessab churches burned and graves destroyed |url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/syria/11324061/Syria-video-dispatch-Kessab-churches-burned-and-graves-destroyed.html |website=www.telegraph.co.uk |accessdate=27. 1. 2020 |language=en |date=4. 1. 2015}}</ref> == Јужна Азија == Верска дискриминација у [[Пакистан]]у је озбиљно питање. Забележено је неколико случајева дискриминације уз подршку државе и од стране саме државе. У случају уставне санкције верске дискриминације, немуслимани у Пакистану не могу постати премијер или председник, чак иако су држављани Пакистана.<ref>{{cite web |title=Non-Muslims ought to be eligible to become President, PM: Kamran Michael |url=https://tribune.com.pk/story/228680/non-muslims-ought-to-be-eligible-to-become-president-pm-kamran-michael/?__cf_chl_jschl_tk__=cadec711f4248ec8e732d0966fc9fa9ff15cb902-1580110108-0-Ac4MPH0pL2VyoEaNF4fMwlimgKgdAkSK_82qxAgQQF0erCOEGj31GMn9faYiT2TKpnNoheE7KIX9gv7HXnAC-U8aDz1x6T8QE7CAHw8OgPP0WfS3lzE3i3Tf_5Im_HqkKZoP-N-7bpT9YjXpLaabKjBhDXUtTJPHAm-I2eB0q2xyGh6QtF-PGBiMhWLZ76WiGWPL3V5J1JjhezrY5gvkBq-gQdq0RW6A7C9nnRuD9EjbZ-lI3onK3jq2w_-q73KhE888OEL4fx8fiB-u2d5RjcLlwiNjRLxq2v9bMKLwP1HQLONL0fqyp36MwFtRCsO6moRN8T4zr5wrbxiD8Em1Gqn3QdtPd46yuSoOuvP1N0OG8KEHjmBFDFop9zdjJFxnZQ |accessdate=27. 1. 2020}}</ref> Пакистански закон о богохуљењу, према критичарима, "претежно се користи за прогон верских мањина и решавање личних освета".<ref>{{cite web |last=Hanif |first=Mohammed |title=How to commit blasphemy in Pakistan |url=https://www.theguardian.com/world/2012/sep/05/pakistans-blasphemy-laws-colossal-absurdity |website=The Guardian |accessdate=27. 1. 2020 |date=5. 9. 2012}}</ref> Ахмадијски муслимани били су изложени значајним прогонима и понекад су проглашени 'немуслиманима'.<ref>{{cite book |title=Religion and politics in South Asia |publisher=Routledge |isbn=978-0415778008 |accessdate=27. 1. 2020| pages = 121 }}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Дискриминација]] [[Категорија:Религија]] 3gwo3by205cdq8q4ycn51951zwqanfa 2 4119980 25138817 25137038 2022-08-04T19:16:03Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Trebuchet MS, sans-serif;font-size:13px;padding: 8px;background:#ccccFF; color:black; border:2px solid #1F75FE;-moz-border-radius:20px;"> На овој Википедији сам учествовао у писању једног броја нових чланака, а то су сљедећи чланци (чланци су поредани по редосљеду настанка): <div style="height:500px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;"> {{refbegin|4}} # [[Акамбаро фигурице]] # [[Криптоботаника]] # [[Viverroidea]] # [[Herpestoidea]] # [[Stenoplesictidae (полифилетска породица)]] # [[Lophocyonidae]] # [[Percrocutidae]] # [[Aeluroidea]] # [[Dinocrocuta]] # [[Percrocuta]] # [[Legetetia]] # [[Izmirictis]] # [[Euboictis]] # [[Lophocyon]] # [[Sivanasua]] # [[Canoidea]] # [[Viretictis]] # [[Haplogale]] # [[Africanictis]] # [[Alagtsavbaatar]] # [[Anictis]] # [[Asiavorator]] # [[Shandgolictis]] # [[Moghradictis]] # [[Mioprionodon]] # [[Palaeoprionodon]] # [[Stenoplesictis]] # [[Stenogale]] # [[Carnivoramorpha]] # [[Афричка палмина цибетка]] # [[Miacoidea]] # [[Ferae]] # [[Semigenetta]] # [[Pseudictis]] # [[Ferungulata]] # [[Scrotifera]] # [[Laurasiatheria]] # [[Pegasoferae]] # [[Zooamata]] # [[Pholidotamorpha]] # [[Nimravidae]] # [[Barbourofelidae]] # [[Prionodontidae]] # [[Азијски линсанг]] # [[Мадагаскарски мунгоси]] # [[Boreoeutheria]] # [[Viverravidae]] # [[Palaeogalidae]] # [[Afrosmilinae (потпородица)]] # [[Barbourofelinae (потпородица)]] # [[Cryptailurus]] # [[Arctoidea]] # [[Куне (натпородица)]] # [[Ursida]] # [[Копнене звери]] # [[Pinnipedimorpha]] # [[Semantoridae]] # [[Lycophocyon]] # [[Ravenictis]] # [[Ceruttia]] # [[Walshius]] # [[Adracon]] # [[Palaeogale]] # [[Stenoplesictoidea]] # [[Maofelis]] # [[Amphicyonidae]] # [[Acinonychinae]] # [[Dinictis]] # [[Pogonodon]] # [[Nimravinae]] # [[Dinailurictinae]] # [[Hoplophoneinae]] # [[Dinaelurus]] # [[Nimravus]] # [[Quercylurus]] # [[Dinailurictis]] # [[Eofelis]] # [[Stenoplesictis muhoronii]] # [[Nanosmilus]] # [[Hoplophoneus]] # [[Eusmilus]] # [[Orientictis]] # [[Variviverra]] # [[Viverriscus]] # [[Ictidopappus]] # [[Viverravinae]] # [[Didymictinae]] # [[Pappictidops]] # [[Pristinictis]] # [[Raphictis]] # [[Simpsonictis]] # [[Viverravus]] # [[Didymictis]] # [[Bryanictis]] # [[Intyrictis]] # [[Protictis]] # [[Protictoides]] # [[Miacidae]] # [[Quercygale]] # [[Tapocyon]] # [[Harpalodon]] # [[Procynodictis]] # [[Prodaphaenus]] # [[Dawsonicyon]] # [[Dormaalocyon]] # [[Vassacyon]] # [[Oodectes]] # [[Neovulpavus]] # [[Eosictis]] # [[Messelogale]] # [[Eogale]] # [[Paramiacis]] # [[Paroodectes]] # [[Gracilocyon]] # [[Miocyon]] # [[Vulpavus]] # [[Palaearctonyx]] # [[Phlaodectes]] # [[Chailicyon]] # [[Uintacyon]] # [[Xinyuictis]] # [[Zodiocyon]] # [[Miacis]] # [[Simamphicyon]] # [[Hoplophoneus strigidens]] # [[Vampyrictis]] # [[Ginsburgsmilus]] # [[Syrtosmilus]] # [[Prosansanosmilus]] # [[Oriensmilus]] # [[Afrosmilus]] # [[Sansanosmilus]] # [[Albanosmilus]] # [[Barbourofelis]] # [[Пругасти линсанг]] # [[Пјегави линсанг]] # [[Proailurus]] # [[Sivaelurus]] # [[Aeluropsis]] # [[Mellivorodon]] # [[Palaeanodonta]] # [[Escavadodon]] # [[Melaniella]] # [[Amelotabes]] # [[Ernanodontidae]] # [[Asiabradypus]] # [[Quercygalidae]] # [[Ernanodon]] # [[Mylanodon]] # [[Metacheiromys]] # [[Brachianodon]] # [[Palaeanodon]] # [[Propalaeanodon]] # [[Metacheiromyidae]] # [[Arcticanodon]] # [[Epoicotheriidae]] # [[Alocodontulum]] # [[Tubulodon]] # [[Pentapassalus]] # [[Dipassalus]] # [[Tetrapassalus]] # [[Xenocranium]] # [[Molaetherium]] # [[Auroratherium]] # [[Epoicotherium]] # [[Insectiphillia]] # [[Oxyaenidae]] # [[Tytthaena]] # [[Altacreodus]] # [[Tinerhodon]] # [[Machaeroidinae]] # [[Machaeroides]] # [[Apataelurus]] # [[Palaeonictinae]] # [[Ambloctonus]] # [[Palaeonictis]] # [[Dipsalodon]] # [[Carnivoraformes]] # [[Isphanatherium]] # [[Oxyaeninae]] # [[Malfelis]] # [[Protopsalis]] # [[Sarkastodon]] # [[Patriofelis]] # [[Dipsalidictis]] # [[Argillotherium]] # [[Oxyaena]] # [[Euromanis]] # [[Eurotamandua]] # [[Прави љускавци]] # [[Eomanis]] # [[Љускавци (натпородица)]] # [[Necromanis]] # [[Patriomanidae]] # [[Patriomanis]] # [[Cryptomanis]] # [[Мађарски љускавац]] # [[Лајдекеров љускавац]] # [[Фајумски љускавац]] # [[Дивовски азијски љускавац]] # [[Pan-Carnivora]] # [[Proaeluroidae]] # [[Pan-Euungulata]] # [[Protungulatum]] # [[Africtis]] # [[Hyaenodonta]] # [[Lycarion]] # [[Miacis exiguus]] # [[Miacis deutschi]] # [[Miacis boqinghensis]] # [[Miacis invictus]] # [[Miacis lushiensis]] # [[Miacis thailandicus]] # [[Miacis petilus]] # [[Miacis latidens]] # [[Miacis hookwayi]] # [[Cercoleptoidei]] # [[Cynoidei]] # [[Афрички дрвни љускавац]] # [[Афрички приземни љускавац]] # [[Epoicotheriinae]] # [[Metacheiromyinae]] # [[Creodonta]] # [[Љускавац (подрод)]] # [[Eoproviverra]] # [[Lahimia]] # [[Boualitomus]] # [[Parvagula]] # [[Pyrocyon]] # [[Gazinocyon]] # [[Galecyon]] # [[Parvavorodon]] # [[Glibzegdouia]] # [[Indohyaenodontidae]] # [[Indohyaenodon]] # [[Yarshea]] # [[Koholia]] # [[Tritemnodon]] # [[Zanclonychopus]] # [[Sarjeantipes]] # [[Pholidota sp. (BC 16’08)]] # [[Hyaenodontipus]] # [[Sarcotherichnus]] # [[Creodontipus]] # [[Arfia]] # [[Limnocyonidae]] # [[Iridodon]] # [[Oxyaenodon]] # [[Prolimnocyon]] # [[Machaeroidinae sp. (CM 2386)]] # [[Prolaena]] # [[Thinocyon sichowensis]] # [[Thinocyon]] # [[Limnocyon]] # [[Sinopidae]] # [[Acarictis]] # [[Prototomus]] # [[Sinopa (род)]] # [[Hyaenodontoidea]] # [[Proviverridae]] # [[Minimovellentodon]] # [[Allopterodon]] # [[Proviverra]] # [[Lesmesodon]] # [[Consobrinus]] # [[Praecodens]] # [[Hyaenodontidae]] # [[Boritia]] # [[Preregidens]] # [[Protoproviverra]] # [[Leonhardtina]] # [[Cynohyaenodon]] # [[Paracynohyaenodon]] # [[Quercytherium]] # [[Cartierodon]] # [[Prodissopsalis]] # [[Alienetherium]] # [[Eurotherium]] # [[Hyainailouroidea]] # [[Paenoxyaenoides]] # [[Matthodon]] # [[Oxyaenoides]] # [[Hyaenodontinae]] # [[Ischnognathus]] # [[Propterodon]] # [[Machaeroidinae sp. (FMNH PM 1506)]] # [[Sinopa insectivorus]] # [[Preonictis]] # [[Furodon]] # [[Paratritemnodon]] # [[Kyawdawia]] # [[Epipterodontini]] # [[Epipterodon]] # [[Immanopterodon]] # [[Neosinopa]] # [[Hyaenodon]] # [[Sinopidae sp. (FMNH PM 59529)]] # [[Neohyaenodon]] # [[Protohyaenodon]] # [[Prionogalidae]] # [[Thereutherium]] # [[Diegoaelurus]] # [[Љускавци (вишезначна одредница)]] # [[Prionogale]] # [[Namasector]] # [[Teratodontidae]] # [[Ekweeconfractus]] # [[Brychotherium]] # [[Teratodon]] # [[Dissopsalini]] # [[Metasinopa]] # [[Buhakia]] # [[Dissopsalis]] # [[Masrasector]] # [[Anasinopa]] # [[Teratodontidae sp. (BC 2’08)]] # [[Teratodontidae sp. (CBI-1-614)]] # [[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] # [[Hyainailouridae]] # [[Apterodontinae]] # [[Quasiapterodon]] # [[Apterodon]] # [[Hyainailourinae]] # [[Orienspterodon]] # [[Hemipsalodon]] # [[Akhnatenavus]] # [[Paroxyaena]] # [[Simbakubwa]] # [[Pakakali]] # [[Megistotherium]] # [[Leakitherium]] # [[Mlanyama]] # [[Metapterodon]] # [[Parapterodon]] # [[Pterodon africanus]] # [[Pterodon phiomensis]] # [[Kerberos]] # [[Pterodon syrtos]] # [[Pterodon (сисар)]] # [[Falcatodon]] {{refend}} </div> ftwlmuvy5cd0z86v3d2xrd8799dyryq 0 4121989 25139404 23089259 2022-08-05T11:26:39Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Брод | име = '''Речни миноловac класе Нештин''' | слика = [[Датотека: RRF 336 Djerdap.jpg|275px]] | опис_слике = Миноловац РМЛ-336 Ђердап на Дунаву код Новог Сада током војне вежбе поводом ослобођења Новог Сада у 2. светском рату. | тип = Речни миноловац - РМЛ | класа = Нештин – РМЛ-331, 16 јединица | каријера = {{navy|СФРЈ}}<br>{{SRB}}<br>{{застава|Мађарска}}<br>{{застава|Ирак}} | постављање_кобилице = од [[1976]]. до [[1980]] <br> Бродоградилиште Бродотехника [[Београд]] | поринуће = | завршетак_градње = РМЛ-331 до РМЛ-336 од [[1976]]. до [[1980]]<br> РМЛ-341 [[1999]] | у служби од = РМЛ-331 до РМЛ-336 од [[1976]]. до [[1980]] | судбина = | дужина = 26,94 метара | ширина = 6,48 метара | газ = 1,08 метара | депласман = 61 т тона / 78 тона | погон = два дизел-мотора торпедо - Б-539РМ/2<br> снаге сваки по 121 kW | гориво = дизел уље | снага = 2 х 121 kW | брзина = 28 km/h | доплов = 2 дана | посада = 17 | наоружање = 1 x топ 20/IV мм М71<br>2 x топ 20/I мм М71<br>1 x четвороструки лаки преносни ракетни систем ПВО стрела 2М }} '''Речни миноловци класе [[Нештин]]'''{{sfn|NEŠTIN river minesweepers (1975-1996)}}{{sfn|РЕЧНИ МИНОЛОВАЦ КЛАСЕ „НЕШТИН“}} (РМЛ) резултат су домаће памети, пројектовани су у Бродарском институту Ратне морнарице. Ови бродови су пројектовани са основном наменом за разминирање речних пловних путева и лука од мина као и минирање речних пловних путева и лука. Изграђени су од специјалне легуре алуминијума за бродоградњу ALMg4,5Mn. Речни миноловци класе [[Нештин]] су замена за речне миноловце типа "301" који су се ближили уласку у распрему. Речни миноловци класе Нештин грађени у бродоградилишту Бродотехника у [[Београд]]у. Изграђено је седам миноловаца за потребе [[Речна флотила|Речне флотиле]].{{sfn|Организација Речне флотиле }} У исто време је произведено још девет пловних јединица за извоз. Шест пловних јединица за потребе Мађарске речне флотиле и три пловне јединице за потребе Ирачке флоте. == Историја == Серија од шест речних миноловаца (РМЛ) са ознакама од РМЛ-331 до РМЛ-336 израђена је у бродоградилишту Бродотехника у Београду од 1976. до 1980. под развојном шифром С-25/Б-47. године и у оперативну употребу су увођени од 1976. до 1980. године. * РМЛ-331 Нештин (повучен из употребе) * РМЛ-332 Тител (бивша Мотаjица) * РМЛ-333 Белегиш (продат туристичкој агенцији) * РМЛ-334 Босут (повучен из упоребе и предат у отпад * РМЛ-335 Апатин (бивши Вучедол) * РМЛ-336 Ђердап * РМЛ-341 Нови Сад (у употрби од 1999) * РМЛ-342 (започет али није завршен) Серија од два речна миноловаца (РМЛ) са ознакама РМЛ-341 и РМЛ-342 израђена је у бродоградилишту Бродотехника у Београду под развојном шифром С-25. Миноловац РМЛ-341 Нови Сад спуштен је у воду 1996. а уведен у оперативну употребу 1999. године. За разлику од претходника, он има јаче артиљеријско наоружање, два четвороцевна оруђа калибра 20 mm. Градња речног миноловца РМЛ-342 је започета али није завршен. После реорганизације Војске Србије 2006. године, у Речној флотили су остала четири речна миноловца у улози универзалних бродова за контролу речних токова. У наоружању су бродови: РМЛ-332 „Тител“, РМЛ-335 „Апатин“, РМЛ-336 „Ђердап“ и РМЛ-341 „Нови Сад“. Сва четири брода учествовала су у војној вежби „Плави одговор 2014”.{{sfn|Плави одговор 2014}}{{sfn|Борбено гађање јединица речне флотиле}} Из употребе су повучени бродови: РМЛ-333, РМЛ-334, РМЛ-331 == Опис и карактеристике == Речни миноловци класе Нештин су пројектовани са основном наменом за разминирање речних пловних путева и лука од мина као и минирање речних пловних путева и лука. Изграђени су од специјалне легуре алуминијума за бродоградњу ALMg4,5Mn. После реорганизације Војске Србије 2006. године, у Речној флотили су остала четири речна миноловца у улози универзалних бродова за контролу речних токова као речни вишенаменски бродови са наменом да се користе за противтерористичка дејства, са тежиштем на заштити инфраструктуре и бродова у рејонима базирања и садејство са јединицама КоВ у откривању и уништавању терористичких група у захвату унутрашњих пловних путева, затим за обезбеђење сигурности пловидбе и спасавање на реци. === Тактичко-техничке карактеристике === {| class="wikitable" |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Речни миноловац класе Нештин''' |- ! style="text-align: center"|Карактеристика ! style="text-align: center"|Опис карактеристике |- | Намена | користе се за противтерористичка дејства, са тежиштем на заштити<br>инфраструктуре и бродова у рејонима базирања и садејство са јединицама<br>КоВ у откривању и уништавању терористичких група у захвату унутрашњих<br>пловних путева, затим за обезбеђење сигурности пловидбе и спасавање на реци. |- | Могућност превожења | 6 тона терета или 80 војника са опремом |- |Посада |17 чланова |- | Максимална брзина | 26 km/h |- | Максимална низводна брзина | 24 km/h |- | Максимална узводна брзина | 18 km/h |- | Аутономија | 2 дана |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Депласман''' |- | Стандардни | 61 т |- | Пуни | 78 т |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Погонска група''' |- | Погонски мотори | два дизел-мотора торпедо - Б-539РМ/2, снаге сваки по 121 kW |- | Пропулзори | два осовинска вода са пропелерима са фиксним крилима |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Димензије''' |- | Дужина | 26,94 m |- | Ширина | 6,48 m |- | Висина | 2,68 m |- | Газ на прамцу | 1,08 m |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Наоружање''' |- | Топ ПВО четвороцевни | 1 x 20/IV mm М75; РМЛ-341 - 2 x 20/IV |- | Топ ПВО једноцевни | 2 x 20 мм М71 |- | Лаки преносни ракетни систем ПВО | 1 x четвороструки лаки преносни ракетни систем ПВО стрела 2М |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Опрема за размагнетисање брода''' |- | Опрема за компензацију сопственог<br>бродског магнетизма |1 х АБС1 |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Опрема за противминска дејства''' |- | Механичка миноловка |1 х МДЛ-2Р |- | Понтонска електромагнетско<br>-акустична миноловка |1 х ПЕАМ-1 |- | Акустична експлозивна миноловка |1 х АЕЛ-1 |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Укрцање и полагање мина''' |- | Неконтактне мине |18 неконтактних мина АИМ-М82 или |- | Сидрене мине |24 сидрене мине Р-1 |- ! style="align: center; background: lavender;" colspan="2"|'''Навигациона опрема''' |- | радар | Decca RM-1216 |} == Галерија == '''Миноловаци класе Нештин на Дунаву код Новог Сада током војне вежбе поводом ослобођења Новог Сада у 2. светском рату.''' <center><gallery widths="300px" heights="200px" > RRF 332 Titel VS1.jpg | 332 Тител RRF 335 Apatin VS 1.jpg | 335 Апатин RRF 336 Djerdap.jpg | 336 Ђердап RRF 341 Novi Sad VS1.jpg | 334 Нови Сад RRF 411 i 336 VS1.jpg | 336 Ђердап и ДЈЧ-411 </gallery></center> == Мађарска речна флотила == [[Мађарска]] речна флотила је 1981. године од Југославије добила шест речних миноловца класе Нештин који су грђени под развојном шифром С-25. * АМ 11 [[Ујпешт]] * АМ 12 [[Баја]] * АМ 21 [[Сзазхаломбата]]{{sfn|AM 21 SZÁZHALOMBATTA}} * АМ 22 [[Обуда]]{{sfn|AM 22 ÓBUDA}} * АМ 31 [[Дунајварош]]{{sfn|AM 31 DUNAÚJVÁROS}} * АМ 32 [[Дунафелдвар]]{{sfn|AM 32 DUNAFÖLDVÁR}} Три речна миноловца класе Нештин: Обуда, Дунајварош и Дунафелдвар су још увек оперативни и у саставу су 1. пука за уклањање експлозивних средстава и пуковније речне флотиле "Хонвед" Мађарских одбрамбених снага. == Ирачка флота == За потребе [[Ирак|Ирачке]] флоте Југославија је 1980. године у Ираку доставила три миноловца класе Нештин који су изграђена под развојном шифром С-25. Сви су преживели иранско-ирачки рат и операцију Пустињска олуја. Након 1991 били су у великој мери неактивни. Два миноловца су потонула током инвазије на Ирак 2003., а трећи је заробљен у оштећеном стању од стране британских војника и отеран у отпада.{{sfn|MSR Nestin class}} Од 2004. године, класа Нештин није више у служби ирачке морнарице. == Референце == {{reflist|30em}} == Извори == {{refbegin|2}} * {{cite web |url= http://navypedia.org/ships/yugoslavia/yu_ms_nestin.htm |title= NEŠTIN river minesweepers (1975-1996) |website= navypedia.org | publisher = Ivan Gogin, 2019 |access-date=7. 2. 2020. | last = NEŠTIN river minesweepers (1975-1996) |language= | ref =harv}} * {{cite web |url=http://www.vs.rs/index.php?content=0ef6cee5-fc9e-102b-9fa8-28e40361dc2e |title=РЕЧНИ МИНОЛОВАЦ КЛАСЕ „НЕШТИН“ |access-date=7. 2. 2020. |archive-url=https://web.archive.org/web/20141208155004/http://www.vs.rs/index.php?content=70307774-00cf-102c-9376-1203da3a9437 |archive-date=7. 10. 2014. |url-status=dead | last =РЕЧНИ МИНОЛОВАЦ КЛАСЕ „НЕШТИН“ | ref =harv}} * {{cite web |url=http://www.vs.rs/index.php?content=568a5f64-f735-102b-bdc2-a0672172d7df |title=Организација Речне флотиле |access-date=7. 2. 2020. |archive-url=https://web.archive.org/web/20111005161629/http://www.vs.rs/index.php?content=568a5f64-f735-102b-bdc2-a0672172d7df |archive-date=5. 10. 2011. |url-status=dead | last =Организација Речне флотиле | ref =harv}} * {{cite web |url=http://www.vs.rs/index.php?gallery=f9bf2c4a-fdf7-102f-8d2f-000c29270931 |title=Борбено гађање јединица речне флотиле |access-date=7. 2. 2020. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222135124/http://www.vs.rs/index.php?gallery=f9bf2c4a-fdf7-102f-8d2f-000c29270931 |archive-date=22. 2. 2014. |url-status=dead | last =Борбено гађање јединица речне флотиле | ref =harv}} * {{cite web |url=http://www.vs.rs/index.php?gallery=2cd930fa-ef27-11e3-9f60-00163e135009 |title=Плави одговор 2014 |access-date=6. 1. 2020. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714180543/http://www.vs.rs/index.php?gallery=2cd930fa-ef27-11e3-9f60-00163e135009 |archive-date=14. 7. 2014. |url-status=dead | last =Плави одговор 2014 | ref =harv}} * {{Cite web |url=http://www.harpoondatabases.com/encyclopedia/Entry864.aspx |title=MSR Nestin class |archive-date=29. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140529075625/http://www.harpoondatabases.com/encyclopedia/Entry864.aspx |url-status=unfit |access-date=7. 2. 2020. |last=MSR Nestin class |ref=harv }} * {{cite web |url=http://www.hajoregiszter.hu/hajoadatlap/am_22_obuda/2024 |title=AM 22 ÓBUDA |website=hajoregiszter.hu |publisher=Hajoregiszter |access-date=10. 2. 2020 |last=AM 22 ÓBUDA|language=Mađarski|ref=harv}} * {{cite web |url=http://www.hajoregiszter.hu/hajoadatlap/am_21_szazhalombatta/2023 |title=AM 21 SZÁZHALOMBATTA |website=hajoregiszter.hu |publisher=Hajoregiszter |access-date=10. 2. 2020 |last=AM 21 SZÁZHALOMBATTA|language=Mađarski|ref=harv}} * {{cite web |url=http://www.hajoregiszter.hu/hajoadatlap/am_31_dunaujvaros/2025 |title=AM 31 DUNAÚJVÁROS |website=hajoregiszter.hu |publisher=Hajoregiszter |access-date=10. 2. 2020 |last=AM 31 DUNAÚJVÁROS|language=Mađarski|ref=harv}} * {{cite web |url=http://www.hajoregiszter.hu/hajoadatlap/am_32_dunafoldvar/2026 |title=AM 32 DUNAFÖLDVÁR |website=hajoregiszter.hu |publisher=Hajoregiszter |access-date=10. 2. 2020 |last=AM 32 DUNAFÖLDVÁR|language=Mađarski|ref=harv}} {{refend}} == Спољашње везе == * [http://www.vs.rs/sr_cyr/o-vojsci/naoruzanje/snage-i-sredstva-plovnih-jedinica Војска Србије — Бродови Речне флотиле] {{Commonscat|Neštin-class river minesweepers}} [[Категорија:Југословенски ратни бродови]] [[Категорија:Војска Србије]] [[Категорија:Наоружање Војске Србије]] bsfskb4jmop8cit7uote4hes7cxu547 2 4123648 25139464 25129274 2022-08-05T11:46:54Z The Explaner 184480 /* У 2022. години */ wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Trebuchet MS, sans-serif;font-size:13px;padding: 8px;background:#ccccFF; color:black; border:2px solid #1F75FE;-moz-border-radius:20px;"> [[https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:ListFiles/The_Explaner&ilshowall=1 Uploads on '''Wikimedia Commons''' by ''The Explaner'']] == Моје датотеке на Викиостави == === Слике === {{Image array |perrow = 10 |width = 95 |border-width = 2 |image1 = Catocala.nupta-Moth1-08.07.2017.jpg |image2 = Catocala.nupta-Moth2-08.07.2017.jpg |image3 = Catocala.nupta-Moth3-08.07.2017.jpg |image4 = Catocala.nupta-Moth4-08.07.2017.jpg |image5 = European Praying Mantis - Mantis religiosa - 01.jpg |image6 = European Praying Mantis - Mantis religiosa - 02.jpg |image7 = Unspecified Fossarulus speacie 1.jpg |image8 = Unspecified Fossarulus speacie 2.jpg |image9 = Primula vulgaris - 01.jpg |image10 = Iphiclides_podalirius - Prugasti jedrilac.jpg |image11 = Wasp spider (Argiope bruennichi).jpg |image12 = Podarcis muralis (Zidni gušter).jpg |image13 = Kodak EK2 Front.jpg |image14 = Kodak EK2 Back.jpg |image15 = Concord 110 CEF Front.jpg |image16 = Concord 110 CEF Back.jpg |image17 = Concord 110 CEF Open.jpg |image18 = Concord 110 CEF Top.jpg |image19 = Concord 110 CEF Box.jpg |image20 = Dragon pareidolia.jpg |image21 = Una-river-near-Mrakodol-01.jpg |image22 = Šuma-Mrakodol-01.jpg |image23 = |image24 = |image25 = |image26 = |image27 = |image28 = |image29 = }} <!-- {{Image array |perrow = 10 |width = 100 |border-width = 2 |image10 = |image11 = |image12 = |image13 = |image14 = |image15 = |image16 = |image17 = |image18 = |image19 = }} --> === Видео записи === <gallery mode=packed heights=60px> Daždevnjak u Potkozarju.webm </gallery> == Послате датотеке == === У 2020. години === {{Image array |perrow = 10 |width = 95 |border-width = 2 |image1 = Superfamilia Musteloidea.jpg |image2 = Eupleridae.png |image3 = Ferae.jpg |image4 = Arctoidea.jpg |image5 = Musteloidea.jpg |image6 = TE-Collage Ursus-v2.png |image7 = Viverroidea.jpg |image8 = Herpestoidea.jpg |image9 = Metacheiromys DB152-2.jpg |image10 = Eulipotyphla.jpg |image11 = Scrotifera.png |image12 = Ferungulata.png |image13 = Boreoeutheria.png |image14 = Canoidea Diversity.jpg |image15 = Pinnipedia.jpg |image16 = Eomanis_NT.jpg |image17 = Manidae.jpg |image18 = Manis.jpg |image19 = Smutsiinae.jpg |image20 = Mammal Diversity (Placentalia).png |image21 = Kolponomos_NT.jpg |image22 = Barbourofelis_NT.jpg |image23 = Smutsia.jpg |image24 = Phataginus.jpg |image25 = Paramanis.jpg |image26 = Pangolin scale histology.jpg |image27 = Viverravus minutus.jpg |image28 = Pentapassalus pearcei.jpg |image29 = Palaeanodon ignavus.jpg |image30 = Palaeanodon parvulus.jpg |image31 = Manis (subgenus).jpg |image32 = Ambloctonus major.jpg |image33 = Malfelis badwaterensis.jpg |image34 = Protopsalis tigrinus.jpg |image35 = Oxyaena gulo.jpg |image36 = Oxyaena pardalis.jpg |image37 = Dipsalidictides transiens.jpg |image38 = Dipsalidictis platypus.jpg }} === У 2021. години === {{Image array |perrow = 10 |width = 95 |border-width = 2 |image1 = Galecyon morloi.jpg |image2 = Arfia gingerichi.jpg |image3 = Prolimnocyon atavus.jpg |image4 = Prolimnocyon antiquus fossil.jpg |image5 = Dormaalocyon-latouri.jpg |image6 = Ferae.png |image7 = Sinopa lania.jpg |image8 = Pan-Carnivora.png |image9 = Pholidotamorpha.jpg |image10 = Palaeanodonta.jpg |image11 = Pholidota.jpg |image12 = Limnocyon potens 2.png |image13 = Cynohyaenodon cayluxi 1.jpg |image14 = Paracynohyaenodon schlosseri.jpg |image15 = Laurasiatheria.jpg |image16 = Hyaenodonta.jpg |image17 = Scrotifera.jpg |image18 = Ferungulata.jpg |image19 = Boreoeutheria.jpg |image20 = Patriofelis ferox NT.jpg |image21 = Sarkastodon mongoliensis NT.jpg |image22 = Hyaenodon requieni.jpg |image23 = Hyaenodon gervaisi.jpg |image24 = Hyaenodon eminus.jpg }} === У 2022. години === {{Image array |perrow = 10 |width = 95 |border-width = 2 |image1 = Hyaenodon brachyrhynchus 2.jpg |image2 = Hyaenodon leptorhynchus.jpg |image3 = Hyaenodon heberti.jpg |image4 = Epoicotherium unicum 2.jpg |image5 = Manis palaeojavanica and javanica.jpg |image6 = Ernanodon NT.jpg |image7 = Metacheiromys NT.jpg |image8 = Xenocranium NT.jpg |image9 = Patriomanis NT.jpg |image10 = Eupholidota.jpg |image11 = Metasinopa ethiopica.jpg |image12 = Metasinopa fraasii.jpg |image13 = Pterodon hyaenoides.jpg |image14 = Protoproviverra palaeonictides.jpg |image15 = Quercytherium tenebrosum.jpg |image16 = Epicyon NT.jpg |image17 = Pachycrocuta NT.jpg |image18 = Cynohyaenodon cayluxi 2.jpg |image19 = Thereutherium thylacodes 1.jpg |image20 = Allopterodon minor.jpg |image21 = Proviverra typica.jpg |image22 = Oxyaenoides schlosseri.jpg |image23 = Hyaenodon dubius.jpg |image24 = Pterodon exiguum.jpg |image25 = Sinopa mordax.jpg |image26 = Sinopa vulpecula.jpg |image27 = Sinopa opisthotoma.jpg |image28 = Sinopa strenua.jpg |image29 = Sinopa shoshoniensis.jpg |image30 = Oxyaenodon dysclerus.jpg |image31 = Thinocyon medius.jpg |image32 = Pterodon leptognathus.jpg |image33 = Leakitherium hiwegi.png |image34 = Paroxyaena pavlovi.png |image35 = Pterodon africanus.jpg |image36 = Falcatodon 2.jpg |image37 = |image38 = |image39 = }} <!-- {{Image array |perrow = 10 |width = 95 |border-width = 2 |image1 = |image2 = |image3 = |image4 = |image5 = |image6 = |image7 = |image8 = |image9 = |image10 = |image11 = |image12 = |image13 = |image14 = |image15 = |image16 = |image17 = |image18 = |image19 = }} --> 59ijhtdjdqisut5o1w7bezkek0lwy3j 0 4123750 25138515 24577193 2022-08-04T14:12:32Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм|назив=Зимски сан|слика=Zimski san - poster.jpg|продуцент=[[Нури Билге Џејлан]]<br>Зејнеп Атакан|режија=[[Нури Билге Џејлан]]|сценарио=[[Нури Билге Џејлан]]<br>Ебру Џејлан|улоге=[[Халук Билгинер]]<br>[[Мелиса Созен]]<br>[[Демет Акбаг]]|музика=|компанија=NBC Film<br>Bredok Filmproduction<br>Memento Films Production<br>Zeynofilm|година=2014|трајање=196 минута|језик=[[турски језик|турски]]|веб-сајт=|следећи=|буџет=|претходни=|награде=Златна палма<br>ФИПРЕСЦИ|зарада=|дизајн звука=|земља=Турска|издавачка кућа=|дизајнер продукције=|монтажа=|графичка обрада=|творац=|жанр=драма|IMDb=}}'''Зимски сан''' ({{јез-тур|Kış Uykusu}}) турска је [[драма]] у режији [[Нури Билге Џејлан|Нурија Билгеа Џејлана]]. Сценарио се заснива на мотивима приповетке ''Жена'' [[Антон Чехов|Антона Чехова]] и једног подзаплета романа ''[[Браћа Карамазови]]'' [[Фјодор Михајлович Достојевски|Фјодора Михајловича Достојевског]].<ref>{{Cite web|url=https://believermag.com/logger/2014-08-14-winter-sleep-of-emotions/|title=Winter Sleep of Emotions|website=Believer Magazine|language=en-US|access-date=16. 2. 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://screenprism.com/insights/article/winter-sleep-claims-to-be-an-adaptation-of-a-story-by-anto|title="Winter Sleep" claims to be an adaptation of a story by Anton Chekhov, but is it? {{!}} ScreenPrism|last=ScreenPrism|website=screenprism.com|language=en|access-date=16. 2. 2020|archive-date=16. 02. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200216221511/http://screenprism.com/insights/article/winter-sleep-claims-to-be-an-adaptation-of-a-story-by-anto|url-status=dead}}</ref> Радња је смештена у [[Анадолија|Анадолији]] а филм истражује кризу односа између хотелијера, рентијера и писца Најдина и његове супруге Нихал, као и односе између класа у модерном турском друштву. Филм је освојио [[Златна палма|Златну палму]] на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-27561439|title=Winter Sleep wins Cannes' Palme d'Or|date=24. 5. 2014|work=BBC News|access-date=16. 2. 2020|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://time.com/112902/cannes-palme-dor-winner/|title=The Cannes Palme d'Or: Who Won and Who Was Robbed|website=Time|language=en|access-date=16. 2. 2020}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Халук Билгинер]] || Ајдин |- | [[Демет Акбаг]] || Нецла |- | [[Мелиса Созен]] || Нихал |- |} == Награде == {| class="wikitable plainrowheaders sortable" |- ! scope="col"| Награда ! scope="col"| Датум ! scope="col"| Категорија ! scope="col"| Добитник ! scope="col"| Резултат ! scope="col" class="unsortable"| {{Abbr|Референца|Референце}} |- ! scope="row"| [[Азијске тихоокеанске филмска награде]] | rowspan="1" | 11. Децембар 2014. | [[Азијска тихоокеанска за остварење у режији]] | rowspan="5" | [[Нури Билге Џејлан]] | {{won}} | rowspan="1" | <ref>{{cite web |url=https://variety.com/2016/film/asia/asia-pacific-screen-awards-spots-top-talent-early-asghar-farhadi-nuri-bilge-ceylan-1201919864/ |author=Naman Ramachandran |title=Asia Pacific Screen Awards Spots Golden Talent Early |accessdate=1. 3. 2018 |date=17. 11. 2016 |work=[[Variety (magazine)|Variety]]}}</ref> |- ! scope="row"| [[Бодли награде]] | rowspan="1" | 28. Фебруар 2015. | [[Бодли награда за најбољи неамерички филм]] | {{nom}} | rowspan="1" | <ref>{{cite web |url=http://www.bodilprisen.dk/2015/01/14/de-nominerede-til-bodilprisen-2015/ |last= |first= |title=De nominerede til Bodilprisen 2015 |accessdate=17. 6. 2017 |date=14. 1. 2015 |work=[[Bodil Awards]]}}</ref> |- !scope="row" rowspan=2| [[Кански филмски фестивал]] | rowspan="2" | 14 – 25 Мај 2014. | [[Златна палма]] | {{won}} | rowspan="2" | <ref name="BBCWinner">{{cite web |url=https://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-27561439 |title=Cannes 2014: Winter Sleep wins Palme d'Or | accessdate=25. 5. 2014 |work=BBC News}}</ref> |- |[[ФИПРЕСЦИ]] | {{won}} |- ! scope="row"| [[Награда Цезар]] | rowspan="1" | 20. Фебруар 2015. | [[Награда Цезар за најбољи страни филм]] | {{nom}} | rowspan="1" | <ref>{{cite web |url=http://quebec.huffingtonpost.ca/2015/02/20/cesar-2015-ceremonie-direct-meilleur-pire-web-photos_n_6723000.html |author=Alexis Ferenczi |title=César 2015: "Timbuktu" rafle la mise |accessdate=17. 6. 2017 |date=20. 2. 2015 |work=[[The Huffington Post]]}}</ref> |- !scope="row" rowspan=3| [[Европска филмска награда|Европске филмске награде]] | rowspan="3" | 13. Децембар 2014. | [[Награда Сезар за најбољи филм]] | Нури Билге Џејлан<br>[[Зејпен Озбатур Атакан]] | {{nom}} | rowspan="3" | <ref>{{cite web |url=http://www.hollywoodreporter.com/news/leviathan-winter-sleep-nymphomaniac-european-747624 |author=Georg Szalai |title='Leviathan,' 'Winter Sleep,' 'Nymphomaniac' Among European Film Awards Nominees |accessdate=17. 6. 2017 |date=8. 11. 2014 |work=[[The Hollywood Reporter]]}}</ref> |- | [[Европска филмска награда за најбољег редитеља]]] | Нури Билге Џејлан | {{nom}} |- | [[Европска филмска награда за најбољег сценаристу]] | [[Ебру Џејлан]]<br>Нури Билге Џејлан | {{nom}} |- ! scope="row"| [[Круг лондонских филмских критичара]] | rowspan="1" | 18. Јануар 2015. | Најбољи филм на страном језику | rowspan="2" | Нури Билге Џејлан | {{nom}} | rowspan="1" | <ref>{{cite web |url=http://www.hollywoodreporter.com/news/birdman-mr-turner-lead-london-758305 |author=Alex Ritman |title='Birdman,' 'Mr. Turner' Lead London Critics' Circle Film Awards Nominations |accessdate=17. 6. 2017 |date=16. 12. 2014 |work=[[The Hollywood Reporter]]}}</ref> |- ! scope="row"| [[Асоцијација филмских критичара Лос Анђелеса]] | rowspan="1" | 7. Децембар 2014. | [[Награда Асоцијације филмских критичара Лос Анђелеса за најбољи филм на страном језику]] | {{draw}} | rowspan="1" | <ref>{{cite web |url=http://www.lafca.net/years/2014.html |author= |title=40TH ANNUAL LOS ANGELES FILM CRITICS ASSOCIATION AWARDS |accessdate=17. 6. 2017 |date= |work=[[Los Angeles Film Critics Association]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20141230034221/http://www.lafca.net/years/2014.html |archive-date=30. 12. 2014 |url-status=dead }}</ref> |- ! scope="row"| [[Палм Спрингс Интернационални филмски фестивал]] | rowspan="1" | Јануар 2015. | Најбољи глумац | [[Халук Билгинер]] | {{won}} | rowspan="1" | <ref>{{cite web |url=https://variety.com/2015/film/news/leviathan-named-best-foreign-language-film-at-palm-springs-film-fest-1201399822/ |author=Maane Khatchatourian |title='Leviathan' Named Best Foreign Language Film at Palm Springs Film Fest |accessdate=17. 6. 2017 |date=10. 1. 2015 |work=[[Variety (magazine)|Variety]]}}</ref> |- |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{IMDb title|id=tt2758880|title=Зимски сан}} {{Нури Билге Џејлан}} {{златна палма}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филмови 2014.]] [[Категорија:Добитници Златне палме у Кану (филмови)]] f70sevzuvjaxgb348f1ivbm9lvjefo5 0 4126780 25139055 24443512 2022-08-05T03:54:10Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Кутијица Тенисер/ка | име = Пјер-Иг Ербер | слика = Herbert PM19.jpg | опис_слике = Пјер-Иг Ербер на мастерсу у Паризу 2019. | ширина_слике = 250п | проф. каријера = 2010– | надимак = | држављанство = {{застава|Француска}} | место_становања = [[Делемон]], [[Швајцарска]] | датум_рођења = {{Датум рођења|1991|3|18|год=да}} | место_рођења = [[Шилтигем]] | држава_рођења = Француска | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,88 [[Метар|-{m}-]] | тежина = 75 [[Килограм|-{kg}-]] | стил игре = Десном руком; дворучни бекхенд | зарађени новац = 8.893.244 [[Амерички долар|$]] | тренер = Бенжамен Балере<br /> Жан-Рош Ербер | атп профил = https://www.atptour.com/en/players/pierre-hugues-herbert/h996/overview | вебсајт = | побпор = {{Тенис проценат победа|победа=97|пораз=122|детаљи=у главним жребовима [[Гренд слем]] и [[Асоцијација тениских професионалаца|АТП]] турнира и у [[Дејвис куп]]у|смањено=да}} | освојених турнира = 0 (<small>4 челенџера, 6 фјучерса) | финала = 4 | најбољи пласман = Бр. 36 (11. фебруар 2019) | тренутни пласман = Бр. 111 (7. март 2022) | резултатаустралианопен = 3K ({{АОМ|2016}}, {{АОМ|2019}}) | резултатроландгарос = 3K ({{РГМ|2018}}) | резултатвимблдон = 3K ({{ВБДМ|2016}}) | резултатсадопен = 2K ({{УСОМ|2018}}) | олимпијскеигре = | побпор2 = {{Тенис проценат победа|победа=212|пораз=92|детаљи=у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на [[Тенис на Летњим олимпијским играма|Летњим олимпијским играма]] и у Дејвис купу|смањено=да}} | освојенихдублтурнира = 23 (<small>15 челенџера, 13 фјучерса) | финаладубл = 9 | најбољидублпласман = Бр. 2 (11. јул 2016) | тренутни дубл пласман = Бр. 8 (7. март 2022) | резултатигрендслемдубл = да | резултатаустралианопендубл = '''П''' ([[Отворено првенство Аустралије у тенису 2019 — мушки парови|2019]]) | резултатроландгаросдубл = '''П''' ([[Отворено првенство Француске у тенису 2018 — мушки парови|2018]], [[Отворено првенство Француске у тенису 2021 — мушки парови|2021]]) | резултатвимблдондубл = '''П''' ([[Вимблдон 2016 — мушки парови|2016]]) | резултатсадопендубл = '''П''' ([[Отворено првенство САД у тенису 2015 — мушки парови|2015]]) | резултатмастерскуппарови = '''П''' ([[Тенис мастерс куп 2019 — парови|2019]], [[Тенис мастерс куп 2021 — парови|2021]]) | олимпијскеигрепарови = 1К ([[Тенис на Летњим олимпијским играма 2016 — мушки парови|2016]], [[Тенис на Летњим олимпијским играма 2020 — мушки парови|2020]]) | побпор3 = | освојенихмикстурнира = | резултатигрендслеммикс = да | резултатаустралианопенмикс = – | резултатроландгаросмикс = ПФ ([[Отворено првенство Француске у тенису 2016 — мешовити парови|2016]]) | резултатвимблдонмикс = – | резултатсадопенмикс = – | олимпијскеигремикс = 1К ([[Тенис на Летњим олимпијским играма 2016 — мешовити парови|2016]], [[Тенис на Летњим олимпијским играма 2020 — мешовити парови|2020]]) | тимска такмичења = да | дејвис куп = '''П''' ([[Дејвис куп 2017.|2017]]) | атп куп = | хопман куп = | светско екипно првенство = | подаци од = 7. март 2022. }} '''Пјер-Иг Ербер''' ({{јез-фр|Pierre-Hugues Herbert}};<ref>{{Cite news|url=https://www.atptour.com/-/media/player-names/pierre-hugues-herbert.mp3|title=The pronunciation by Pierre-Hugues Herbert himself |publisher=ATP Tour|accessdate = 23. 2. 2020}}</ref> рођен [[18. март]]а [[1991]]. у [[Шилтигем]]у, [[Француска]]) је француски [[тенис]]ер. Најбољи пласман на [[АТП ранг листа|АТП листи]] у појединачној конкуренцији остварио је 11. фебруара 2019. када је заузимао 36. место, док је у конкуренцији парова био други тенисер света на дан 11. јула 2016.<ref name="веза1">{{Cite news|url=https://www.atptour.com/en/players/pierre-hugues-herbert/h996/bio|title=Pierre-Hugues Herbert – player bio/career|publisher=ATP Tour|accessdate=23. 2. 2020|archive-date=10. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201010112422/https://www.atptour.com/en/players/pierre-hugues-herbert/h996/bio|url-status=unfit}}</ref> У каријери је освојио 23 АТП титуле у конкуренцији парова.<ref>{{Cite news|url=https://www.atptour.com/en/players/pierre-hugues-herbert/h996/titles-and-finals|title=Pierre-Hugues Herbert – titles & finals |publisher=ATP Tour|accessdate=23. 2. 2020}}</ref> Са [[Никола Маи|Николом Маијем]] освојио је [[Отворено првенство Аустралије у тенису 2019 — мушки парови|Отворено првенство Аустралије 2019.]] Њих двојица су тако комплетирали [[Гренд слем#Мушки парови|каријерни гренд слем]] и постали осми дубл у историји са тим достигнућем. Раније су тријумфовали на [[Отворено првенство САД у тенису 2015 — мушки парови|Отвореном првенству САД 2015]], [[Вимблдон 2016 — мушки парови|Вимблдону 2016]] и Ролан Гаросу 2018.<ref>{{Cite news|url=https://www.atptour.com/en/news/herbert-mahut-career-grand-slam-australian-open-2019-doubles-final|title=Mahut/Herbert Complete Career Grand Slam With Australian Open Title |date=27. 1. 2019|publisher=ATP Tour|accessdate=23. 2. 2020}}</ref> Пети гренд слем са Маијем освојио је на Ролан Гаросу 2021, чиме су постали први француски пар са две титуле у Паризу.<ref>{{Cite news|url=https://www.atptour.com/en/news/roland-garros-doubles-final-2021-saturday|title=Herbert/Mahut Win Roland Garros Men's Doubles Title |date=12. 6. 2021|publisher=ATP Tour|accessdate=15. 6. 2021}}</ref> Успео је да се квалификује (са Маијем) за [[Тенис мастерс куп|Завршно првенство сезоне]] у [[Лондон]]у пет пута узастопно (2015–2019).<ref>{{Cite news|url=https://www.atptour.com/en/news/herbert-mahut-nitto-atp-finals-2019-qualification|title=Herbert/Mahut Secure Nitto ATP Finals Berth For Fifth Straight Year |date=26. 10. 2019|publisher=ATP Tour|accessdate=23. 2. 2020}}</ref> У финалима турнира [[АТП Мастерс 1000|мастерс 1000 серије]] (са Маијем) има седам победа и два пораза. У року од пет година са Маијем је освојио Завршно првенство сезоне, сва четири гренд слема и седам од девет турнира мастерс 1000 серије. [[Боб и Мајк Брајан|Браћи Брајан]] је за исто достигнуће требало девет година да би то коначно успели 2007.<ref name="веза1"/> Достигао је девето место у јуниорском ранкингу 26. октобра 2009.<ref name="веза1"/> Исте године је са [[Кевин Кравиц|Кевином Кравицом]] освојио јуниорски [[Вимблдонски турнир|Вимблдон]] у конкуренцији парова.<ref>{{Cite news|url=https://www.zimbio.com/photos/Pierre-Hugues+Herbert/Kevin+Krawietz/Championship+Wimbledon+2009+Day+Thirteen/oVJ5Na_vV38|title=The Championship - Wimbledon 2009 Day Thirteen |date = 5. 7. 2009|publisher=Zimbio|accessdate = 23. 2. 2020}}</ref> == Гренд слем финала == === Парови: 6 (5:1) === {|class="sortable wikitable" style=font-size:99% !Исход !Бр. !Година !Турнир !Подлога !Партнер !Противници !Резултат |-bgcolor=FFFFCC |bgcolor=FFA07A|Финалиста |1. |[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2015 — мушки парови|2015]]. |[[Отворено првенство Аустралије у тенису|ОП Аустралије]] |Тврда |{{Зас|Француска}} [[Никола Маи]] |{{Зас|Италија}} [[Симоне Болели]]<br />{{Зас|Италија}} [[Фабио Фоњини]] |4:6, 4:6 |-bgcolor=CCCCFF |bgcolor=98FB98|Победник |1. |[[Отворено првенство САД у тенису 2015 — мушки парови|2015]]. |[[Отворено првенство САД у тенису|ОП САД]] |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Велика Британија}} [[Џејми Мари]]<br />{{Зас|Аустралија}} [[Џон Пирс]] |6:4, 6:4 |-bgcolor=CCFFCC |bgcolor=98FB98|Победник |2. |[[Вимблдон 2016 — мушки парови|2016]]. |[[Вимблдонски турнир|Вимблдон]] |Трава |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Француска}} [[Жилијен Бенето]]<br />{{Зас|Француска}} [[Едуар Роже-Васелен]] |6:4, 7:6<sup>(7:1)</sup>, 6:3 |-bgcolor=EBC2AF |bgcolor=98FB98|Победник |3. |[[Отворено првенство Француске у тенису 2018 — мушки парови|2018]]. |[[Ролан Гарос]] |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Аустрија}} [[Оливер Марах]]<br />{{Зас|Хрватска}} [[Мате Павић]] |6:2, 7:6<sup>(7:4)</sup> |-bgcolor=FFFFCC |bgcolor=98FB98|Победник |4. |[[Отворено првенство Аустралије у тенису 2019 — мушки парови|2019]]. |ОП Аустралије |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Финска}} [[Хенри Континен]]<br />{{Зас|Аустралија}} Џон Пирс |6:4, 7:6<sup>(7:1)</sup> |-bgcolor=EBC2AF |bgcolor=98FB98|Победник |5. |[[Отворено првенство Француске у тенису 2021 — мушки парови|2021]]. |Ролан Гарос {{small|(2)}} |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Казахстан}} [[Александар Бублик]]<br />{{Зас|Казахстан}} [[Андреј Голубјев]] |4:6, 7:6<sup>(7:1)</sup>, 6:4 |} == Финала завршног првенства сезоне == === Парови: 3 (2:1) === {|class="sortable wikitable" !Исход !Бр. !Година !Турнир !Подлога !Партнер !Противници !Резултат |-bgcolor=#ffffcc |bgcolor=FFA07A|Финалиста |1. |[[Тенис мастерс куп 2018 — парови|2018]]. |[[Тенис мастерс куп|Лондон]] |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} [[Никола Маи]] |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Мајк Брајан]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Џек Сок]] |7:5, 1:6, [11:13] |-bgcolor=#ffffcc |bgcolor=98FB98|Победник |1. |[[Тенис мастерс куп 2019 — парови|2019]]. |Лондон |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Јужноафричка Република}} [[Равен Класен]]<br />{{Зас|Нови Зеланд}} [[Мајкл Винус]] |6:3, 6:4 |-bgcolor=#ffffcc |bgcolor=98FB98|Победник |2. |[[Тенис мастерс куп 2021 — парови|2021]]. |Торино |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Раџив Рам]]<br />{{Зас|Велика Британија}} [[Џо Салисбери]] |6:4, 7:6<sup>(7:0)</sup> |} == Финала АТП мастерс 1000 серије == === Парови: 9 (7:2) === {|class="sortable wikitable" !Исход !Бр. !Година !Турнир !Подлога !Партнер !Противници !Резултат |-bgcolor=CCCCFF |bgcolor=98FB98|Победник |1. |[[Отворено првенство Индијан Велса 2016 — мушки парови|2016]]. |[[Отворено првенство Индијан Велса|Индијан Велс]] |Тврда |{{Зас|Француска}} [[Никола Маи]] |{{Зас|Канада}} [[Вашек Поспишил]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Џек Сок]] |6:3, 7:6<sup>(7:5)</sup> |-bgcolor=CCCCFF |bgcolor=98FB98|Победник |2. |[[Отворено првенство Мајамија у тенису 2016 — мушки парови|2016]]. |[[Отворено првенство Мајамија у тенису|Мајами]] |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Јужноафричка Република}} [[Равен Класен]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Раџив Рам]] |5:7, 6:1, [10:7] |-bgcolor=ebc2af |bgcolor=98FB98|Победник |3. |[[Монте Карло мастерс 2016 — парови|2016]]. |[[Монте Карло мастерс|Монте Карло]] |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Велика Британија}} [[Џејми Мари]]<br />{{Зас|Бразил}} [[Бруно Соарес]] |4:6, 6:0, [10:6] |-bgcolor=CCCCFF |bgcolor=FFA07A|Финалиста |1. |[[Париз мастерс 2016 — парови|2016]]. |[[Париз мастерс|Париз]] |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Финска}} [[Хенри Континен]]<br />{{Зас|Аустралија}} [[Џон Пирс]] |4:6, 6:3, [6:10] |-bgcolor=ebc2af |bgcolor=98FB98|Победник |4. |[[Међународно првенство Италије у тенису 2017 — мушки парови|2017]]. |[[Међународно првенство Италије у тенису|Рим]] |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Хрватска}} [[Иван Додиг]]<br />{{Зас|Шпанија}} [[Марсел Гранољерс]] |4:6, 6:4, [10:3] |-bgcolor=CCCCFF |bgcolor=98FB98|Победник |5. |[[Отворено првенство Канаде у тенису 2017 — мушки парови|2017]]. |[[Отворено првенство Канаде у тенису|Монтреал]] |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Индија}} [[Рохан Бопана]]<br />{{Зас|Хрватска}} Иван Додиг |6:4, 3:6, [10:6] |-bgcolor=CCCCFF |bgcolor=98FB98|Победник |6. |[[Отворено првенство Синсинатија 2017 — мушки парови|2017]]. |[[Отворено првенство Синсинатија|Синсинати]] |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Велика Британија}} Џејми Мари<br />{{Зас|Бразил}} Бруно Соарес |7:6<sup>(8:6)</sup>, 6:4 |-bgcolor=CCCCFF |bgcolor=98FB98|Победник |7. |[[Париз мастерс 2019 — парови|2019]]. |Париз |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Русија}} [[Карен Хачанов]]<br />{{Зас|Русија}} [[Андреј Рубљов (тенисер)|Андреј Рубљов]] |6:4, 6:1 |-bgcolor=CCCCFF |bgcolor=FFA07A|Финалиста |2. |[[Париз мастерс 2021 — парови|2021]]. |Париз {{small|(2)}} |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Немачка}} [[Тим Пиц]]<br />{{Зас|Нови Зеланд}} [[Мајкл Винус]] |3:6, 7:6<sup>(7:4)</sup>, [9:11] |} == АТП финала == === Појединачно: 4 (0:4) === {| |-valign=top | {|class=wikitable style=font-size:97% !Легенда |-bgcolor=#e5d1cb |[[Гренд слем|Гренд слем турнири]] (0:0) |-bgcolor=#ffffcc |[[Тенис мастерс куп|Завршно првенство сезоне]] (0:0) |-bgcolor=#dfe2e9 |[[АТП Мастерс 1000|АТП мастерс 1000]] (0:0) |-bgcolor=#d0f0c0 |[[АТП 500]] (0:0) |- |[[Серија АТП 250|АТП 250]] (0:4) |} | {|class=wikitable style=font-size:97% !'''Финала по подлози''' |- | Тврда (0:4) |- | Шљака (0:0) |- | Трава (0:0) |} | {|class=wikitable style=font-size:97% !'''Финала по локацији''' |- | Отворено (0:2) |- | Дворана (0:2) |} |} {|class="sortable wikitable" !Исход !Бр. !Датум !Турнир !Подлога !Противник !Резултат |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |1. |29. август 2015. |[[Отворено првенство Винстон-Сејлема у тенису|Винстон-Сејлем]], САД |Тврда |{{зас|ЈАР}} [[Кевин Андерсон (тенисер)|Кевин Андерсон]] |4:6, 5:7 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |2. |30. септембар 2018. |[[Отворено првенство Шенџена у тенису|Шенџен]], Кина |Тврда |{{зас|ЈАП}} [[Јошихито Нишиока]] |5:7, 6:2, 4:6 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |3. |10. фебруар 2019. |[[Отворено првенство јужне Француске у тенису|Монпеље]], Француска |Тврда (д) |{{зас|ФРА}} [[Жо-Вилфрид Цонга]] |4:6, 2:6 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |4. |14. март 2021. |[[Отворено првенство Провансе у тенису|Марсеј]], Француска |Тврда (д) |{{зас|РУС}} [[Данил Медведев]] |4:6, 7:6<sup>(7:4)</sup>, 4:6 |} === Парови: 32 (23:9) === {| |-valign=top | {|class=wikitable style=font-size:97% !Легенда |-bgcolor=#e5d1cb |[[Гренд слем|Гренд слем турнири]] (5:1) |-bgcolor=#ffffcc |[[Тенис мастерс куп|Завршно првенство сезоне]] (2:1) |-bgcolor=#dfe2e9 |[[АТП Мастерс 1000|АТП мастерс 1000]] (7:2) |-bgcolor=#d0f0c0 |[[АТП 500]] (6:0) |- |[[Серија АТП 250|АТП 250]] (3:5) |} | {|class=wikitable style=font-size:97% !'''Финала по подлози''' |- | Тврда (15:7) |- | Шљака (4:1) |- | Трава (4:1) |} | {|class=wikitable style=font-size:97% !'''Финала по локацији''' |- | Отворено (16:4) |- | Дворана (7:5) |} |} {|class="sortable wikitable" !Исход !Бр. !Датум !Турнир !Подлога !Партнер !Противници !Резултат |-bgcolor=#d0f0c0 |bgcolor=98FB98|Победник |1. |5. октобар 2014. |[[Отворено првенство Јапана у тенису|Токио]], Јапан |Тврда |{{Зас|Пољска}} [[Михал Пшисјежни]] |{{Зас|Хрватска}} [[Иван Додиг]]<br />{{Зас|Бразил}} [[Марсело Мело]] |6:3, 6:7<sup>(3:7)</sup>, [10:5] |-bgcolor=#e5d1cb |bgcolor=FFA07A|Финалиста |1. |31. јануар 2015. |[[Отворено првенство Аустралије у тенису|Мелбурн]], Аустралија |Тврда |{{Зас|Француска}} [[Никола Маи]] |{{Зас|Италија}} [[Симоне Болели]]<br />{{Зас|Италија}} [[Фабио Фоњини]] |4:6, 4:6 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |2. |13. јун 2015. |[[Отворено првенство Схертогенбосха|Хертогенбос]], Холандија |Трава |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Хрватска}} [[Иво Карловић]]<br />{{Зас|Пољска}} [[Лукаш Кубот]] |2:6, 6:7<sup>(9:11)</sup> |-bgcolor=#d0f0c0 |bgcolor=98FB98|Победник |2. |21. јун 2015. |[[Тениско првенство Квинс клуба|Лондон]], В. Британија |Трава |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Пољска}} [[Марћин Матковски]]<br />{{Зас|Србија}} [[Ненад Зимоњић]] |6:2, 6:2 |-bgcolor=#e5d1cb |bgcolor=98FB98|Победник |3. |12. септембар 2015. |[[Отворено првенство САД у тенису|Њујорк]], САД |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Велика Британија}} [[Џејми Мари]]<br />{{Зас|Аустралија}} [[Џон Пирс]] |6:4, 6:4 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |3. |27. септембар 2015. |[[Отворено првенство Мозела у тенису|Мец]], Француска |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Пољска}} Лукаш Кубот<br />{{Зас|Француска}} [[Едуар Роже-Васелен]] |6:2, 3:6, [7:10] |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=98FB98|Победник |4. |20. март 2016. |[[Отворено првенство Индијан Велса|Индијан Велс]], САД |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Канада}} [[Вашек Поспишил]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Џек Сок]] |6:3, 7:6<sup>(7:5)</sup> |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=98FB98|Победник |5. |2. април 2016. |[[Отворено првенство Мајамија у тенису|Мајами]], САД |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Јужноафричка Република}} [[Равен Класен]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Раџив Рам]] |5:7, 6:1, [10:7] |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=98FB98|Победник |6. |17. април 2016. |[[Монте Карло мастерс|Монте Карло]], Монако |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Велика Британија}} Џејми Мари<br />{{Зас|Бразил}} [[Бруно Соарес]] |4:6, 6:0, [10:6] |-bgcolor=#d0f0c0 |bgcolor=98FB98|Победник |7. |19. јун 2016. |Лондон, В. Британија {{small|(2)}} |Трава |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Аустралија}} [[Крис Гучиони]]<br />{{Зас|Бразил}} [[Андре Са]] |6:3, 7:6<sup>(7:5)</sup> |-bgcolor=#e5d1cb |bgcolor=98FB98|Победник |8. |9. јул 2016. |[[Вимблдонски турнир|Вимблдон]], В. Британија |Трава |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Француска}} [[Жилијен Бенето]]<br />{{Зас|Француска}} Едуар Роже-Васелен |6:4, 7:6<sup>(7:1)</sup>, 6:3 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |4. |23. октобар 2016. |[[Отворено првенство Европе у тенису|Антверпен]], Белгија |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Канада}} [[Данијел Нестор]]<br />{{Зас|Француска}} Едуар Роже-Васелен |4:6, 4:6 |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=FFA07A|Финалиста |5. |6. новембар 2016. |[[Париз мастерс|Париз]], Француска |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Финска}} [[Хенри Континен]]<br />{{Зас|Аустралија}} Џон Пирс |4:6, 6:3, [6:10] |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=98FB98|Победник |9. |21. мај 2017. |[[Међународно првенство Италије у тенису|Рим]], Италија |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Хрватска}} Иван Додиг<br />{{Зас|Шпанија}} [[Марсел Гранољерс]] |4:6, 6:4, [10:3] |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=98FB98|Победник |10. |13. август 2017. |[[Отворено првенство Канаде у тенису|Монтреал]], Канада |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Индија}} [[Рохан Бопана]]<br />{{Зас|Хрватска}} Иван Додиг |6:4, 3:6, [10:6] |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=98FB98|Победник |11. |20. август 2017. |[[Отворено првенство Синсинатија|Синсинати]], САД |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Велика Британија}} Џејми Мари<br />{{Зас|Бразил}} Бруно Соарес |7:6<sup>(8:6)</sup>, 6:4 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |6. |6. јануар 2018. |[[Отворено првенство Ченаја у тенису|Пуна]], Индија |Тврда |{{Зас|Француска}} [[Жил Симон]] |{{Зас|Холандија}} [[Робин Хасе]]<br />{{Зас|Холандија}} [[Матве Миделкоп]] |6:7<sup>(5:7)</sup>, 6:7<sup>(5:7)</sup> |-bgcolor=#d0f0c0 |bgcolor=98FB98|Победник |12. |18. фебруар 2018. |[[Отворено првенство Ротердама у тенису|Ротердам]], Холандија |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Аустрија}} [[Оливер Марах]]<br />{{Зас|Хрватска}} [[Мате Павић]] |2:6, 6:2, [10:7] |-bgcolor=#e5d1cb |bgcolor=98FB98|Победник |13. |9. јун 2018. |[[Ролан Гарос]], Француска |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Аустрија}} Оливер Марах<br />{{Зас|Хрватска}} Мате Павић |6:2, 7:6<sup>(7:4)</sup> |-bgcolor=#ffffcc |bgcolor=FFA07A|Финалиста |7. |18. новембар 2018. |[[Тенис мастерс куп|Лондон]], В. Британија |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} [[Мајк Брајан]]<br />{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} Џек Сок |7:5, 1:6, [11:13] |- |bgcolor=98FB98|Победник |14. |4. јануар 2019. |[[Отворено првенство Катара за мушкарце|Доха]], Катар |Тврда |{{Зас|Белгија}} [[Давид Гофен]] |{{Зас|Холандија}} Робин Хасе<br />{{Зас|Холандија}} Матве Миделкоп |5:7, 6:4, [10:4] |-bgcolor=#e5d1cb |bgcolor=98FB98|Победник |15. |27. јануар 2019. |Мелбурн, Аустралија |Тврда |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Финска}} Хенри Континен<br />{{Зас|Аустралија}} Џон Пирс |6:4, 7:6<sup>(7:1)</sup> |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=98FB98|Победник |16. |3. новембар 2019. |Париз, Француска |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Русија}} [[Карен Хачанов]]<br />{{Зас|Русија}} [[Андреј Рубљов (тенисер)|Андреј Рубљов]] |6:4, 6:1 |-bgcolor=#ffffcc |bgcolor=98FB98|Победник |17. |17. новембар 2019. |Лондон, В. Британија |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Јужноафричка Република}} Равен Класен<br />{{Зас|Нови Зеланд}} [[Мајкл Винус]] |6:3, 6:4 |-bgcolor=#d0f0c0 |bgcolor=98FB98|Победник |18. |16. фебруар 2020. |Ротердам, Холандија {{small|(2)}} |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Финска}} Хенри Континен<br />{{Зас|Немачка}} [[Јан-Ленард Штруф]] |7:6<sup>(7:5)</sup>, 4:6, [10:7] |- |bgcolor=98FB98|Победник |19. |18. октобар 2020. |Келн 1, Немачка |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Пољска}} Лукаш Кубот<br />{{Зас|Бразил}} Марсело Мело |6:4, 6:4 |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |8. |23. мај 2021. |[[Отворено првенство Лиона у тенису|Лион]], Француска |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Монако}} [[Иго Нис]]<br />{{Зас|Немачка}} [[Тим Пиц]] |4:6, 7:5, [8:10] |-bgcolor=#e5d1cb |bgcolor=98FB98|Победник |20. |12. јун 2021. |Ролан Гарос, Француска {{small|(2)}} |Шљака |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Казахстан}} [[Александар Бублик]]<br />{{Зас|Казахстан}} [[Андреј Голубјев]] |4:6, 7:6<sup>(7:1)</sup>, 6:4 |-bgcolor=#d0f0c0 |bgcolor=98FB98|Победник |21. |20. јун 2021. |Лондон, В. Британија {{small|(3)}} |Трава |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|САД}} [[Рајли Опелка]]<br />{{Зас|Аустралија}} Џон Пирс |6:4, 7:5 |-bgcolor=#dfe2e9 |bgcolor=FFA07A|Финалиста |9. |7. новембар 2021. |Париз, Француска {{small|(2)}} |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Немачка}} Тим Пиц<br />{{Зас|Нови Зеланд}} Мајкл Винус |3:6, 7:6<sup>(7:4)</sup>, [9:11] |-bgcolor=#ffffcc |bgcolor=98FB98|Победник |22. |21. новембар 2021. |Торино, Италија {{small|(2)}} |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Сједињене Америчке Државе}} Раџив Рам<br />{{Зас|Велика Британија}} [[Џо Салисбери]] |6:4, 7:6<sup>(7:0)</sup> |- |bgcolor=98FB98|Победник |23. |6. фебруар 2022. |[[Отворено првенство јужне Француске у тенису|Монпеље]], Француска |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} Никола Маи |{{Зас|Велика Британија}} [[Лојд Гласпул]]<br />{{Зас|Финска}} [[Хари Хелиовара]] |4:6, 7:6<sup>(7:3)</sup>, [12:10] |} == Остала финала == === Тимска такмичења: 2 (1:1) === {|class="sortable wikitable" !Исход !Бр. !Датум !Турнир !Подлога !Партнери !Противници !Резултат !Извор |- |bgcolor=98FB98|Победник |1. |24–26. новембар 2017. |[[Дејвис куп]], Лил, Француска |Тврда (д) |{{Зас|Француска}} [[Жо-Вилфрид Цонга]]<br />{{Зас|Француска}} [[Лука Пуј]]<br />{{Зас|Француска}} [[Ришар Гаске]] |{{Зас|Белгија}} [[Давид Гофен]]<br />{{Зас|Белгија}} [[Стив Дарси]]<br />{{Зас|Белгија}} [[Рубен Бемелманс]]<br />{{Зас|Белгија}} [[Јорис Де Лоре]] |[[Дејвис куп 2017.|3:2]] |<ref>{{Cite news|url=https://www.daviscup.com/en/draws-results/tie.aspx?id=M-DC-2017-WG-M-BEL-FRA-01|title=2017 Davis Cup final|publisher=Davis Cup|accessdate=23. 2. 2020|archive-date=18. 09. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170918021259/https://www.daviscup.com/en/draws-results/tie.aspx?id=M-DC-2017-WG-M-BEL-FRA-01|url-status=unfit}}</ref> |- |bgcolor=FFA07A|Финалиста |1. |23–25. новембар 2018. |Дејвис куп, Лил, Француска |Шљака (д) |{{Зас|Француска}} Лука Пуј<br />{{Зас|Француска}} [[Жереми Шарди]]<br />{{Зас|Француска}} [[Никола Маи]]<br />{{Зас|Француска}} Жо-Вилфрид Цонга |{{Зас|Хрватска}} [[Марин Чилић]]<br />{{Зас|Хрватска}} [[Борна Ћорић]]<br />{{Зас|Хрватска}} [[Франко Шкугор]]<br />{{Зас|Хрватска}} [[Мате Павић]]<br />{{Зас|Хрватска}} [[Иван Додиг]] |[[Дејвис куп 2018.|1:3]] |<ref>{{Cite news|url=https://www.daviscup.com/en/draws-results/tie.aspx?id=M-DC-2018-WG-M-FRA-CRO-01|title=2018 Davis Cup final|publisher=Davis Cup|accessdate=23. 2. 2020|archive-date=27. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181127224750/https://www.daviscup.com/en/draws-results/tie.aspx?id=M-DC-2018-WG-M-FRA-CRO-01|url-status=unfit}}</ref> |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Pierre-Hugues Herbert | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * [https://www.atptour.com/en/players/pierre-hugues-herbert/h996/overview Пјер-Иг Ербер] на сајту [[Асоцијација тениских професионалаца|АТП]] {{en}} * [https://www.itftennis.com/en/players/pierre-hugues-herbert/800278284/fra/mt/s/overview/ Пјер-Иг Ербер] на сајту [[Међународна тениска федерација|ИТФ]] {{en}} * [https://www.daviscup.com/en/players/player.aspx?id=800278284 Пјер-Иг Ербер] на сајту [[Дејвис куп]]а {{en}} {{Десет најбољих тенисера на свету|атппарови=да}} {{Освајачи гренд слема каријере – мушки парови}} {{портал бар|Биографија|Тенис|Олимпијске игре|Француска}} {{DEFAULTSORT:Ербер, Пјер-Иг}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Француски тенисери]] [[Категорија:Тенисери на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Француски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.]] [[Категорија:Тенисери на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Француски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] 0xfk8e9ztliuxuk67hd1blcritq0q9f 2 4129554 25138772 24376060 2022-08-04T18:19:46Z Vacant0 256053 wikitext text/x-wiki {{Soft redirect|:en:User:Vacant0}} Контрибутор са [[:en:User:Vacant0|енглеске википедије]]. == Споменице и захвалнице == {{СП1000|606}} {| |{{С-СУД|За посвећен рад на пројекту, трезвеност, аргументацију и уљудан приступ у дебатама.|Sadko}} |{{СС-радитруд|За посвећен рад|МареБГ}} |{{СС-општа|За сјајне чланке|Zslavo}} |{{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2021}} |{{Споменица/Уређивачки маратон у сарадњи са ЈДБ}} |{{СС-радитруд|За биографске и политичке чланке|Djordjes}} |} {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[Датотека:Baklava - Turkish special, 80-ply.JPEG|135px]] |style="vertical-align: middle; padding: 3px;" | хот [[Корисник:MarkoJovke|MarkoJovke]] ([[Разговор са корисником:MarkoJovke|разговор]]) 17:55, 20. април 2021. (CEST) |} [[en:User:Vacant0]] o2i9ljyg41ixrpewt5ultq9dzzq59q5 3 4133063 25138675 22987945 2022-08-04T16:35:16Z HansemanKennemanTiedeman 311130 /* Serbien muss sterbien */ нови одељак wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 18:20 17. 03. 2020. == Serbien muss sterbien == Serbien muss sterbien [[Корисник:HansemanKennemanTiedeman|HansemanKennemanTiedeman]] ([[Разговор са корисником:HansemanKennemanTiedeman|разговор]]) 18:35, 4. август 2022. (CEST) pcne2d587qoj2ev2jed3uaqpheq9l4e 25138686 25138675 2022-08-04T16:41:39Z Mykola7 261507 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/HansemanKennemanTiedeman|HansemanKennemanTiedeman]] ([[User talk:HansemanKennemanTiedeman|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Dcirovicbot|Dcirovicbot]] wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 18:20 17. 03. 2020. jrkznpl1pkmxzznagn8zdr886hmnys2 0 4135254 25139056 23514952 2022-08-05T03:56:22Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Пјер Карден | слика = Pierre Cardin 1978 (cropped).JPG | опис_слике = Пјер Карден 1978. године | име_по_рођењу = Пјетро Костанте Кардин | датум_рођења = {{датум рођења|1922|7|2}} | место_рођења = [[Сан Бјађо ди Калалта]] | држава_рођења = [[Краљевина Италија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2020|12|29|1922|7|2}} | место_смрти = [[Неји на Сени]] | држава_смрти = [[Француска]] | држављанство = {{застава|Италија}}<br />{{застава|Француска}} | занимање = модни дизајнер | потпис = Pierre_Cardin_signature.svg | веб-сајт = {{URL|https://pierrecardin.com/home/}} }} '''Пјер Карден''' ({{јез-фр|Pierre Cardin}}; [[2. јул]] [[1922]] — [[29. децембар]] [[2020]])<ref>[https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=415735 Преминуо модни дизајнер Пјер Карден], РТРС, 29. 12. 2020.</ref>, рођен као '''Пјетро Костанте Кардин''' ({{јез-итал|Pietro Costante Cardin}}), био је италијански модни дизајнер, натурализовани Француз. Познат је по свом [[Авангарда|авангардном]] стилу и дизајнима из [[Космичко доба|космичког доба]]. Ставља акценат на [[Геометрија|геометријске]] облике и мотиве, често игноришући женску форму. Бавио се [[унисекс]] модом, понекад експериментално, али не увек практично. Основао је своју модну кућу 1950. године и представио "bubble dress" 1954. године<ref>{{Cite web|url=http://portal.unesco.org/en/ev.php-URL_ID%3D8287%26URL_DO%3DDO_TOPIC%26URL_SECTION%3D201.html|title=Pierre Cardin - UNESCO Celebrity Advocates {{!}} UNESCO.org|date=2009-11-11|website=web.archive.org|access-date=2020-03-29|archive-date=11. 11. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091111121349/http://portal.unesco.org/en/ev.php-URL_ID%3D8287%26URL_DO%3DDO_TOPIC%26URL_SECTION%3D201.html|url-status=unfit}}</ref>. Именован је за [[Амбасадор|амбасадора]] [[Унеско|UNESCO]]-а године 1991. и амбасадора [[Организација за храну и пољопривреду|FAO]]-a 16. октобра 2009. године. == Каријера == Карден је рођен у [[Сан Бјађо ди Калалта|Сан Бјађо ди Калалти]] недалеко од [[Тревизо|Тревиза]]. Родитељи су му били богати земљопоседници . Да би побегли од [[Фашизам|фашизма]] напустили су Италију и населили се у [[Француска|Француској]] 1924. Његов отац, богати француски трговац [[Вино|винима]], желео је од њега да студира [[Архитектура|архитектуру]], али је од детињства он био заинтересован за моду. Карден се школовао у централној Француској.Почео је каријеру рано и са 14 година је радио као шегрт у продавници одеће, учећи основе модног дизајна и конструкције. Године 1939. напушта кућу да би радио код кројача у [[Виши|Вишију]], где почиње да прави одела за жене. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] радио је за [[Црвени крст]], започињући хуманитарни посао који се наставио до данашњих дана. Преселио се у [[Париз]] 1945. године. Тамо је студирао архитектуру и радио за модну кућу [[Жан Пакин|Жане Пакин]] после Другог светског рата. Радио је са [[Елза Скјапарели|Елзом Скјапарели]] док није постао шеф кројачког атељеа [[Кристијан Диор|Кристијана Диора]] 1947. године, али је одбијен у [[Баленсијага|Баленсијаги]]. Своју модну кућу основао је 1950. Каријера му је кренула када је дизајнирао око 30 костима за "журку века", [[Maskenbal|маскенбал]] у Палацо Лабии у [[Венеција|Венецији]] 3.септембра 1951. године, чији је домаћин био власник палате, Карлос де Беистеги. Почео је са [[Висока мода|високом модом]] 1953. Био је први дизајнер који се окренуо [[Јапан|Јапану]] као тржишту високе моде када је тамо путовао 1959. Исте године избачен је из главног тела за француску модну индустрију, ''[[Chambre Syndicale]],'' због избацивања стандардизоване колекције (није била као до тада прављена по мери појединца већ универзална) за [[Принтемпс]], али је брзо враћен. Током шездесетих Карден је започео праксу која је данас уобичајена да би направио систем лиценци које треба да примени у моди. Колекција одеће која је избачена у том периоду изненадила је многе јер је по први пут садржала лого дизајнера. Како је висока мода почела да пропада, стандардизована мода је почела да се уздиже, а заједно са њом и Карденови дизајни. Био је први који је комбиновао "мини" и "макси" сукње седамдесетих. Почев од 70-их започео је нови тренд "мод чик". Овај тренд подразумева форму или комбинацију форми, што није постојало у то време. Био је први који је комбиновао екстремно кратку дужину и дужину до чланака. Правио је хаљине са шлицом и рукавима налик на слепог миша и мешао је кружне покрете и ромске сукње са структуисаним горњим деловима. Ове креације су дозволиле да геометријски облици који су га очаравали имају контраст и са кружним и са равним линијама. Карден је био цењен јер је започео покрет популарне моде раних 70-их. Инспирисан путовањем у [[свемир]] и истраживањем Карден је посетио [[Наса|NASA]]-у 1970. године, где је пробао оригинално одело за [[Космонаут|космонауте]] које је носио први [[човек]] који је ходао по [[Месец|Месецу]], [[Нил Армстронг]]. Толико је заволео то одело, да је направио свој дизајн за NASA-у исте године. Карден напушта ''Chambre Syndicale'' 1966''.'' и почиње да приказује своје колекције у свом простору "Espace Cardin" (отвореном 1971. године) у Паризу, који је раније служио као позориште амбасадора, у близини [[Амбасада|амбасаде]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. ''Espace Cardin'' се користи за промовисање нових уметничких талената попут позоришних ансамбала, [[Muzičar|музичара]] и других. Такође је дизајнирао униформе за [[Пакистан|пакистанску]] авио компанију која је представљена између 1966. и 1971. и одмах је постала популарна. Године 1971. је редизајнирао народну ношњу [[Филипини|Филипинаца]], ''Баронг Тагалог,'' тако што је отворио предњу страну, уклонио [[Манжетна|манжетне]], заврнуо рукаве и смањио вез. Сузио је до тела, у контрасту са традиционалним дизајном и направио дебљу крагну са оштријим манжетнама. Дизајн се свидео председнику [[Фердинанд Маркос|Фердинанду Маркосу]]. Године 1975. отвара свој први салон [[Намештај|намештаја]] и његови дизајни намештаја су били инспирисани његовим модним дизајнима. Године 1977. и 1979. добио је награду "Cartier Golden Thimble" за најкреативнију колекцију сезоне. Био је члан ''Chambre Syndicale de la Haute Couture et du Prêt-à-Porter'' од 1953. до 1993. Као и многи дизајнери данас, одлучио је 1994. да покаже своју колекцију малом кругу изабраних клијената и [[Новинар|новинара]]. Након паузе од 15 година показао је нову колекцију групи од 150 новинара у својој кући у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]]. == Бренд == Пјер Карден је користио своје име као бренд, прво само као престижни модни бренд да би се 1960-их проширио у индустрију [[Парфем|парфема]] и [[Козметика|козметике]]. Око 1988. бренд је почео да му се појављује и на другим производима као што су [[бејзбол]] капе и цигарете<ref>{{Cite web|url=https://pierrecardin.com/world|title=World {{!}} Pierre Cardin|language=en-us|access-date=2020-03-29}}</ref>. Према чланку из 2005. у "Харвардовом бизнис прегледу" ширење у парфемску и козметичку индустрију је било успешно јер се бренд Пјера Кардена пребацио у нове, уско повезане категорије. Власници бренда су, погрешно, приписивали то јачини бренда уместо уклапању у категорију производа. Лиценце су уништиле кредибилитет бренда, али су донеле велику зараду. Године 1986. магазин ''Women's Wear Daily'' је проценио Карденов годишњи приход на преко 10 милиона [[Долар|долара]]<ref>{{Cite news|url=https://hbr.org/2005/12/how-not-to-extend-your-luxury-brand|title=How Not to Extend Your Luxury Brand|last=Reddy|first=Mergen|date=2005-12-01|work=Harvard Business Review|access-date=2020-03-29|last2=Terblanche|first2=Nic|issue=December 2005|issn=0017-8012}}</ref>. И поред бројних критика на рачун бренда Карденов бренд је био у великом профиту иако је приступ лиценцирању био сматран лошим. Године 2011. Карден је пробао да прода [[Предузеће|компанију]] у вредности од 1 милијарде евра иако је ''Wall Street Journal'' проценио пет пута мању цифру. На крају није продао бренд, који је у међувремену почео да се појављује и на привесцима за кључеве, оловкама и држачима за оловке<ref>{{Cite web|url=https://www.highsnobiety.com/2015/11/23/digging-deeper-pierre-cardin/|title=Digging Deeper {{!}} Pierre Cardin's Demise to "Licensing King"|last=Jasondike|date=2015-11-23|website=Highsnobiety|language=en-US|access-date=2020-03-29}}</ref>. == Аутомобили == Карден је ушао у индустријски дизајн тако што је направио тринаест једноставних дизајн-шема које би се стављале на различите производе и свака би била препознатљива и садржала би његово име и [[лого]]. Проширио се на тржишта у која многи париски модни дизајнери ни не помишљају да уђу. Иницијативе за такав бизнис су укључивале уговор са ''American Motors Corporation (AMC)''<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=_6EiAQAAMAAJ&redir_esc=y|title=Business Week|date=1972|publisher=McGraw-Hill|language=en}}</ref>''.'' Након успеха [[Gucci|Гучијевих]] ентеријера за аутомобил Хорнет индустрија [[Аутомобил|аутомобила]] је увела Карденов дизајн на "Џавелин" модел почев од 1972<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=u-YCAAAAMBAJ&pg=PA45&lpg=PA45&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|title=New York Magazine|last=LLC|first=New York Media|date=1972-03-20|publisher=New York Media, LLC|language=en}}</ref>. То је био први амерички аутомобил који је нудио пакет опреме креирану од француског модног дизајнера. Био је несвакидашњи и садржао је "неке од нејнеобичнијих материјала и шара икада виђених на америчком аутомобилу". Оригинални прорачун ''AMC-а'' је био да направе 2500 породичних и тркачких аутомобила са Карденовим дизајном<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/savvyguidetobuyi0000mays|title=The savvy guide to buying collector cars at auction|last=Mays|first=James C.|date=2006|publisher=Indianapolis : Indy-Tech Pub.|others=Internet Archive}}</ref>. Специјални дизајн [[Ентеријер|ентеријера]] је настављен и 1973. на следећем моделу Џавелина<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=VNQDAAAAMBAJ&pg=PA119&lpg=PA119&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|title=Popular Mechanics|last=Magazines|first=Hearst|date=1972-10|publisher=Hearst Magazines|language=en}}</ref>. Током те две године укупно 4152 модела овог аутомобила су добила овај дизајн. Карденови Џавелини имали су лого на предњим блатобранима и ограничен избор боја (''Trans Am Red, Snow White, Stardust Silver, Diamond Blue,'' и ''Wild Plum''). Ипак, постојало је и 12 модела који су били поручени у ''Midnight Black'' варијанти<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/carsofamericanmo0000cran|title=The cars of American Motors : an illustrated history|last=Cranswick|first=Marc|date=2012|publisher=Jefferson, N.C. : McFarland & Co.|others=Internet Archive}}</ref>. == Друга интересовања == Пошто је био фасциниран геометријским облицима Карден је купио "[[Bubble House]]" 1991. године. Кућу је дизајнирао Анти Ловаг, а Карден је ставио у "Bubble House" намештај са својим дизајном. "Bubble House" се простире на више од 1200 квадратних метара и садржи 10 спаваћих соба, које су декорисане сликама савремених уметника, као и дневну собу са панорамским погледом. Карден је купио ланац [[Ресторан|ресторана]] Maxim 1981. и убрзо је отворио објекте у [[Њујорк|Њујорку]], [[Лондон|Лондону]] и [[Пекинг|Пекингу]] (1983). Ланац Мaxim's хотела у [[Палм Спрингс|Палм Спрингсу]] и [[Калифорнија|Калифорнији]] 1986. је такође постао део његовог поседа. Такође је лиценцирао широк асортиман [[Храна|хране]] под тим именом. Током 80-их и до средине 90-их подржавао је Француску новинарску организацију (French Press) за позориште, [[циркус]], плес и сликарство, којом је председавала позната француска новинарка, [[Жаклин Картије]], са ауторима и другим познатим личностима као што су [[Гај де Кар]], [[Франсоа Фер]], [[Ив Муруси]] и [[Жан-Пјер Тиоле]]. Године 2001. Карден купује рушевине замка у Лакосту, у коме је некада живео [[Маркиз де Сад]]. Делимично је реновирао замак и одржавао фестивале музике и плеса<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/world/europe/does-lacoste-want-the-grand-designs-of-pierre-cardin-non-merci-1774053.html|title=Does Lacoste want the grand designs of Pierre Cardin? Non merci|date=2009-08-19|website=The Independent|language=en|access-date=2020-03-29}}</ref>. Карден такође поседује и палату у [[Венеција|Венецији]] под именом ''Ca' Bragadin.'' Иако је говорио у неколико интервјуа да је ова кућа некада била у власништву [[Ђакомо Казанова|Ђакома Казанове]], заправо је била кућа [[Ђовани Брагадин|Ђованија Брагадина]], бискупа [[Верона|Вероне]] и патријарха Венеције. == Референце == {{извори}} {{DEFAULTSORT:Карден, Пјер}} [[Категорија:Француски модни креатори]] [[Категорија:ЛГБТ модни креатори]] [[Категорија:Рођени 1922.]] [[Категорија:Умрли 2020.]] [[Категорија:ЛГБТ Италијани]] [[Категорија:Италијански модни креатори]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] nwr42a64wrprz6235qh61y5oy7ogfr3 0 4135257 25139417 24126726 2022-08-05T11:30:24Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | име = Рејмонд Алберт Крок | слика = Ray kroc 1976.jpg | опис_слике = Реј Крок, слика из 1976. | надимак = Реј | датум_рођења = {{Датум рођења|1902|10|5}} | место_рођења = [[Оук Парк (Илиноис)|Оук Парк, Илиноис]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1984|1|14|1902|10|5}} | место_смрти = [[Сан Дијего]], [[Калифорнија]] | држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | узрок_смрти = срчани удар | занимање = предузетник, продајни агент | активни_период = 1955–1984. | значајни_радови = Купио и популаризовао компанију МекДоналдс | супружник = Етел Флеминг (1922–1961)<br>Џејн Добинс Грин (1963–1968)<br>Џоан Крок (од 1969) | деца = Мерлин Крок Барг (1924–1973) | награде = | потпис = }} '''Рејмонд Алберт Крок''', познатији као Реј Крок ([[Оук Парк (Илиноис)|Оук Парк]], [[5. октобар]] [[1902]] – [[Сан Дијего]], [[14. јануар]] [[1984]]) био је познати амерички предузетник који је развио познату компанију ресторана [[Брза храна|брзе хране]] – [[Мекдоналдс|МекДоналдс]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.mcdonalds.com/us/en-us/about-us/our-history.html|title=Our History: Ray Kroc & The McDonald's Brothers {{!}} McDonald's|website=www.mcdonalds.com|language=en|access-date=25. 3. 2020}}</ref> == Биографија == === Детињство и одрастање === Реј Крок је рођен у Оук Парку (држава [[Илиноис]]), градићу близу [[Чикаго|Чикага]]. Родитељи су му били [[Чешка|чешког]] порекла. Звали су се Луис и Роуз Крок. Луис је радио за компанију "[[Вестерн Јунион]]", а Роуз је била домаћица и учитељица клавира. Живели су скромно. Реј је одрастао са млађим братом Робертом и сестром Лорејн. Волео је да игра [[бејзбол]] и да гледа утакмице, а мајка га је од шесте године учила да свира клавир. Његов таленат за продају видео се од дечачког доба. Продавао је лимунаду испред куће, радио је у продавници, чак је и са пријатељима основао радњу музичке опреме. Реј је похађао основну школу "Абрахам Линколн" у Оак Парку, касније "Oak Park and River Forest High School", али није био претерано заинтересован. Током Првог светског рата лагао је за број година да би се придружио америчком [[Црвени крст|"Црвеном крсту"]]. Са 15 година је постао возач aмбулантних кола у Црвеном крсту заједно са [[Волт Дизни|Волтом Дизнијем]].<ref name=":1">{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?hl=en&lr=&id=3DWEZGzpymAC&oi=fnd&pg=PA4&dq=ray+kroc+biography&ots=IMvKZz8Qni&sig=dhdqbzCTUTZToF7irrJyxiVvZ58&redir_esc=y#v=onepage&q=ray%20kroc%20biography&f=false|title=Ray Kroc: McDonald's Restaurants Builder|last=Mattern|first=Joanne|date=2011|publisher=ABDO|isbn=978-1-61613-559-1|language=en}}</ref> === Каријера === После [[Први светски рат|Првог светског рата]] вратио се у школу али после пар месеци је одустао. Радио је као продавац врпци. Ноћу је свирао клавир као део џез група. Преселио се 1922. у Чикаго. Крок се потом запослио у компанији „[[Lily-Tulip Cup Company]]”  где је продавао ресторанима папирне чаше и машине за газирана пића. Такође, наставио је да се бави музиком као музички директор за радио станицу “WGES” у Чикагу. 1925. године преселио се у [[Форт Лодердејл]] (Флорида). Тамо је почео да се бави продајом некретнина. У старту је био успешан, међутим наредних година продаја је опала. Вратио се у Чикаго и поново почео да ради за компанију „Lily-Tulip Cup Company”. Био је један од најбољих продаваца, а касније је постао менаџер продаје. 1939. напушта компанију и оснива свој мали бизнис под називом “[[Prince Castle Sales]]” који се бавио продајом милкшејк миксера, који су могли да праве пет милкшејкова у исто време.<ref name=":2">{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=ifEVvFvPVTkC&pg=PA133&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|title=Vision, Values, and Courage: Leadership for Quality Management|last=Snyder|first=Neil|date=15. 6. 2010|publisher=Simon and Schuster|isbn=978-1-4516-0252-4|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.successmagazine.com/From-the-Archives-Ray-Kroc-/PARAMS/article/580/channel/19|title=From the Archives, Ray Kroc - SUCCESS Magazine|date=31. 5. 2011|website=web.archive.org|access-date=25. 3. 2020|archive-date=31. 05. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110531044807/http://www.successmagazine.com/From-the-Archives-Ray-Kroc-/PARAMS/article/580/channel/19|url-status=unfit}}</ref><ref name=":3">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/bday/1005.html|title=Ray A. Kroc dies at 81; Built McDonald's Chain|date=8. 11. 2017|website=web.archive.org|access-date=25. 3. 2020|archive-date=08. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171108214615/https://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/bday/1005.html|url-status=unfit}}</ref><ref name=":1" /> Тек 1954. године је посетио нови самоуслужни ресторан „МекДоналдс” у [[Сан Бернардино|Сан Бернардину]], јер су његови власници, браћа [[Ричард и Морис МекДоналд]] купили чак осам Крокових мултимиксера. Реј Крок је посетио много ресторана који су се налазили поред пута, али је био фасциниран брзином којом ресторан „МекДоналдс” услужује своје муштерије. Браћа МекДоналд нису били амбициозни да прошире посао.  Ступили су у партнерство са Кроком јер им је био потребан агент, и дозволили му да користи име ресторана како би га промовисао. Године 1955. Крок је отворио његов први, нови “МекДоналдс” ресторан у [[Дес Плејнс|Дес Плејнсу]] у држави Илиноис. До тада браћа МекДоналд су поседовала осам ресторана. Познати [[златни лукови]] (енг. ''golden arches'') које можемо и данас видети на логоу су били идеја Ричарда МекДоналда. Крок је побољшао и редизајнирао [[Маркетинг|маркетиншку стратегију]]. Циљна група више нису биле породице, већ деца, јер су у том периоду после [[Други светски рат|Другог светског рата]] САД имале пораст наталитета.<ref name=":2" /><ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.factinate.com/things/43-cut-throat-facts-ray-kroc-history-mcdonalds/|title=43 Cut-Throat Facts About Ray Kroc And The History Of McDonald’s|last=|first=|date=12. јун 2018.|website=Factinate|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=25. март 2020.}}</ref><ref name=":0" /> Реј Крок је купио фирму од браће МекДоналд 1961. године за 2,7 милиона [[Амерички долар|долара]]. Реј Крок је ставио акценат највише на маркетингу до те мере да је „хамбургер био одличног укуса иако су изоставили месо”. Браћа МекДоналд су у уговору провукли реченицу којом они имају право да задрже оригинални ресторан у Сан Бернардину, што је разљутило Крока. Крок је отворио убрзо нови „МекДоналдс” ресторан у близини и натерао браћу МекДоналдс да промене име ресторана јер немају више право на име „МекДоналдс”. Назвали су га „The Big M”, међутим посао је пропао после шест година.<ref name=":4" /><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/1998/07/16/business/richard-mcdonald-89-fast-food-revolutionary.html|title=Richard McDonald, 89, Fast-Food Revolutionary|last=Gilpin|first=Kenneth N.|date=16. 7. 1998|work=The New York Times|access-date=25. 3. 2020|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite web|url=ttps://corporate.mcdonalds.com/corpmcd/about-us/history.html|title=History|last=|first=|date=2017.|website=McDonald's|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=25. март 2020.}}</ref> Крок је до своје смрти отворио 7500 ресторана у САД, а 31 у свету. Вредност компаније у 1983. износила је 8 милијарди долара, а његово лично богатство износило је 600 милиона долара.<ref name=":3" /> === Приватни живот и смрт === Године 1919. године упознао је своју прву супругу [[Етел Флеминг.]] Венчали су се 1922. и потом преселили у Чикаго. У октобру 1924. године родила се њихова ћерка Мерилин. Развели су се 1961. године. Крок се поново оженио две године касније американком [[Џејн Добинс Грин]], међутим брак је трајао само 5 година. Оженио се и по трећи пут 1969. са [[Џоан Крок]] са којом је у браку остао до смрти.<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Ray-Kroc|title=Ray Kroc {{!}} American businessman|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=25. 3. 2020}}</ref> Реј Крок је преминуо 1984. у 81. години од последица срчаног удара у Сан Дијегу. Крок је током живота подржавао многе хуманитарне организације. Његова фондација подржавала је породице чији су чланови имали проблема са болестима попут алкохолизма, дијабетеса, артритиса и мултипл склерозе. Фондација „Kroc” је такође развила непрофитну организацију [[Ronald McDonald House|“Ronald McDonald House”]] која има циљ да креира, налази и подржава програме који помажу деци и њиховим породицама. <ref name=":5" /><ref>{{Cite web|url=http://www.rmhc.org/|title=Mission and Vision|website=www.rmhc.org|access-date=25. 3. 2020}}</ref> Поседовао је чак од 1974. и бејзбол тим „San Diego Padres”. Међутим, тим је продала Крокова удовица Џоан 1990. године.<ref name=":5" /> == Занимљивости == Крок је после смрти осим огромне франшизе „МекДоналдс” оставио и аутобиографију коју је објавио 1977. године „[[Grinding it Out: The Making of McDonald's]]” где је описао свој пут ка успеху. Написао ју је заједно са [[Роберт Андерсон|Робертом Андерсоном]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books/about/Grinding_it_Out.html?id=wm8hAQAAIAAJ&source=kp_book_description&redir_esc=y|title=Grinding it out: the making of McDonald's|last=Kroc|first=Ray|last2=Anderson|first2=Robert|date=мај 1977.|publisher=H. Regnery|year=|isbn=978-0-8092-8259-3|location=|pages=|language=en}}</ref> О Реј Кроку направљен је и филм 2016. под називом “[[The Founder]]”. [[Мајкл Китон]] је добио задатак да одглуми Реј Крока. Филм приказује успон каријере Реј Крока и критички се осврће на Кроково лоше третирање браће МекДоналд.<ref>{{Citation|title=The Founder|url=http://www.imdb.com/title/tt4276820/|accessdate=25. 3. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{cite book|last1=Boas|first1=Max|first2=Steve|last2=Chain|title=Big Mac: The Unauthorized Story of McDonald's|url=https://archive.org/details/bigmacunauthoriz00boas|url-access=registration|year=1976|location=New York|publisher=E. P. Dutton|isbn=978-0-52506-675-0}} * Byers, Paula K., and Suzanne M. Bourgion (eds.). (1997). ''Encyclopedia of World Biography''. Detroit: Gale Research. {{ISBN|978-0-787-62221-3}}. s.v. "Kroc, Raymond." * {{cite book|last=Emerson|first=Robert L.|title=The New Economics of Fast Food|year=1990|location=New York|publisher=Van Nostrand Reinhold|isbn=978-0-44223-431-7|url-access=registration|url=https://archive.org/details/neweconomicsoffa0000emer}} * {{cite book|last=Kincheloe|first=Joe L.|title=The Sign of the Burger: McDonald's and the Culture of Power|year=2002|publisher=Temple University Press|location=Philadelphia|isbn=978-1-56639-931-9|oclc=47140812|url=https://books.google.com/books?id=jo88ePT5m0UC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}} * {{cite book|last1=Kroc|first1=Ray|last2=Anderson|first2=Robert|title=Grinding It Out: The Making of McDonald's|year=1977|location=Chicago|publisher=Henry Regnery Company|isbn=978-0-80928-259-3|url=https://books.google.com/books?id=wm8hAQAAIAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}} * {{cite book|last=Love|first=John F.|title=McDonald's: Behind the Arches|year=1986|location=New York|publisher=Bantam Books|isbn=978-0-55305-127-8|url=https://books.google.com/books?id=ujjPqahQ2F0C|access-date=12. 6. 2011}} * {{cite book|last=Mattern|first=Joanne|title=Ray Kroc: McDonald's Restaurants Builder |publisher=ABDO|year=2011|url=https://books.google.com/books?id=3DWEZGzpymAC|access-date=12. 6. 2011|isbn=978-1-61613-559-1}} * {{cite book|last=Reiter|first=Ester|title=Making Fast Food: From the Frying Pan into the Fryer|url=https://archive.org/details/makingfastfoodfr0000reit|year=1991|location=Buffalo|publisher=McGill-Queen's University Press|isbn=978-0-773-50843-9}} * {{cite book|last=Siimpson|first=Janice Claire|title=Ray Kroc: Big Mac Man|year=1978|location=St. Paul|publisher=EMC Publishing|isbn=978-0-88436-434-4}} * [[A&E Network|Biography]]: [https://www.amazon.com/Biography-Kroc-Fast-Food-McMillionaire/dp/B000KE6GWC ''Ray Kroc, Fast Food McMillionaire''] (1998) video {{refend}} == Спољашње везе == {{Commons category|Ray Kroc}} * {{Find a Grave|3207}} * -{[http://www.time.com/time/time100/builder/profile/kroc.html ''TIME'' Magazine profile] {{Wayback|url=http://www.time.com/time/time100/builder/profile/kroc.html |date=20090505215713 }}}- {{Authority control}} {{DEFAULTSORT:Крок, Реј}} [[Категорија:Предузетници]] [[Категорија:Рођени 1902.]] [[Категорија:Умрли 1984.]] bt1dskc28zcsv8838j0x8lcenfzp1qc 4 4139392 25139293 25131490 2022-08-05T10:16:02Z Intermedichbo 31422 /* Чланци */ 2837 ||[[Рафаило Маргулис]]|| 5. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Биографија/заглавље}} {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Списак | садржај = <center>'''У овом одељку налази се списак направљених и проширених чланака о биографијама. У табели је потребно додати датум и нагласити да ли је чланак проширен или направљен. Списак потребних чланака погледајте [[Википедија:Википројекат Биографија/Потребни чланци|овде]].'''</center> </div> | линк = }} |} |} <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/1000|Чланци: 1—1000]] # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/2000|Чланци: 1001—2000]] {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- |- | 2001 ||[[Бранислав Страњаковић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2002 ||[[Добривоје Страњаковић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2003 ||[[Милисав Шурбатовић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2004 || [[Џејмс Мајкл Тајлер]] || 25. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2005 || [[Миклош Фехер]] || 25. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2006 || [[Марсел Џејкобс]] || 28. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2007 ||[[Илија Бирчанин (пуковник)]]|| 28. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2008 || [[Карлос Алкараз]] || 29. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2009 || [[Каспер Руд]] || 29. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2010 ||[[Јурај Деметровић]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2011 ||[[Петар Зец (лекар)]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2012 ||[[Александар Стојановић (генерал)]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2013 || [[Данела Арсовска]] || 2. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2014 || [[Јурај Куцка]] || 3. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2015 || [[Предраг Митровић]] || 3. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] |- | 2016 || [[Хенк Тимер]] || 4. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2017 || [[Наум Атанасијевић]] || 4. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2018 || [[Драган Томић (футсалер)]] || 6. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2019 || [[Чинтара Пунлап]] || 6. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2020 || [[Но Теву]] || 7. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2021 || [[Милорад Ступар]]|| 7. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2022 || [[Деивидас Шемберас]] || 9. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2023 || [[Филип Петровић]] || 10. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2024 || [[Анђа Јелавић]] || 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2025 || [[Дајана Бошковић]] || 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2026 ||[[Тибор Варади]]|| 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2027 ||[[Душан Ђукић]]|| 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2028 || [[Јована Ногић]] || 15. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2029 || [[Young Dolph]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2030 || [[Милан Видаков]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2031 || [[Милош Ожеговић]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2032 || [[Стефан Јанковић (рукометаш)]] || 19. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2033 || [[Маурицио Малвестити]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2034 || [[Бидја Деви Бхандари]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2035 || [[Родолфо Чикиликуатре]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2036 || [[Норберто Мурара Нето]] || 24. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2037 || [[Адриана Вилагош]] || 26. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2038 || [[Чон Духван]] || 26. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2039 || [[Марко Фу]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2040 || [[Роберто Мартинез]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2041 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2042 || [[Раде Залад]] || 29. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2043 || [[Сандра Мејсон]] || 30. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2044|| [[Роза Меј Билингхерст]] || 1. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2045 ||[[Кристофер Хил (дипломата)]]|| 2. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2046 || [[Урош Брегар]] || 2. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2047 || [[Џејми Бруер]] || 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2048 || [[Анђела Јањушевић]] || 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2049 ||[[Марија Принцип]]|| 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2050 ||[[Петар Принцип]]|| 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2051 || [[Милан Цвјетићанин]]|| 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2052 || [[Кели Нокс]] || 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2053 || [[Марија Петровић (рукометашица)]] || 5. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2054 || [[Наташа Ловрић]] || 5. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2055 || [[Предраг Богдановић Брка]]|| 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2056 || [[Спира Грујић]] || 6. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2057 || [[Саша Недељковић]] || 8. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2058 || [[Предраг Јовановић (фудбалер)|Предраг Јовановић]] || 8. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2059 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2060 || [[Охи Омоиџуанфо]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2061 || [[Титус Буберник]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2062 || [[Сватоплук Плускал]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2063 || [[Антон Моравчик]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2064 || [[Андреј Квашњак]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2065 || [[Павол Молнар]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2066 || [[Андре Шорда]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2067 || [[Жан-Жак Марсељ]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2068 || [[Лусјен Милер]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2069 || [[Ивон Дуи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2070 || [[Жан Венсан]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2071 || [[Марјан Вишњевски]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2072 || [[Амансио Амаро]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2073 || [[Јожеф Гелеи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2074 || [[Антал Сентмихаљи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2075 || [[Калман Ихас]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2076 || [[Шандор Матраји]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2077 || [[Калман Месељ]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2078 || [[Деже Новак]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2079 || [[Ласло Шароши (фудбалер)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2080 || [[Иштван Нађ (фудбалер рођен 1939)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2081 || [[Ђула Ракоши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2082 || [[Ференц Шипош]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2083 || [[Ерне Шољмоши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2084 || [[Јанош Фаркаш]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2085 || [[Мате Фењвеши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2086 || [[Имре Комора]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2087 || [[Лајош Тихи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2088 || [[Хосе Анхел Ирибар]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2089 || [[Салвадор Садурни]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2090 || [[Гаљего (фудбалер)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2091 || [[Феран Оливеља]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2092 || [[Северино Реиха]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2093 || [[Фелисијано Ривиља]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2094 || [[Хосеп Мариа Фусте]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2095 || [[Пакито Гарсија]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2096 || [[Игнасио Зоко]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2097 || [[Карлос Лапетра]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2098 || [[Луис Суарез Мирамонтес]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2099 || [[Деметрио Нејра]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | '''2100''' || [[Пабло Пачеко]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2101 || [[Александар Вучковић]]|| 14. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2102 || [[Душан Спасојевић (амбасадор)]]|| 15. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2103 || [[Сандра Тофт]] || 19. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2104 || [[Горан Собин]] || 20. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2105 || [[Ноа Глас]] || 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2106 || [[Ото Фриц Мајерхоф]] || 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2107 || [[Спасоје Дрењанин]]|| 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2108 || [[Милош Тимотијевић (историчар)]]|| 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2109 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2110 || [[Тајни Клајн]]|| 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2111 || [[Боб Ајгер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2112 || [[Стен Фриз]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2113 || [[Катрин Лунде]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2114 || [[Сафра Кац]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2115 || [[Орин Шулц]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2116|| [[Боб Чапек]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2117 || [[Џек Ратер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2118 || [[Мајкл Ајзнер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2119 || [[Џени Ким]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2120 || [[Роберт Грабс]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2121 || [[Дев Пател]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2122 || [[Спасоје Дакић]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2123 || [[Теренс Атертон (мајор)]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2124 || [[Иван Презељ]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2125 || [[Драгомир Раденковић]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- |2126 ||[[Станко Костић]]|| 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2127 || [[Хорхе Пардон]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2128 || [[Хулио Кинтана]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2129 || [[Лизардо Родригез]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2130 || [[Хорхе Сармијенто]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2131 || [[Алберто Сорија]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2132 || [[Луис де Соуза Фереира]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2133 || [[Хуан Валдивијесо]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2134 || [[Хуан Алфонсо Ваље]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2135 || [[Алехандро Виљануева]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2136 || [[Франциско Бру]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2137 || [[Хектор Гетинк]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2138 || [[Франсиско Олазар]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2139 || [[Пиндаро де Карваљо Родригез]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2140 || [[Ђузепе Кавана]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2141 || [[Умберто Калигарис]] || 30. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2142 || [[Ералдо Монцељо]] || 30. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2143 || [[Вирђинио Розета]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2144 || [[Арон Рамсдејл]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2145 || [[Вадим Хамутцких]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2146 || [[Зоран Даноски]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2147 || [[Марко Ивезић]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2148 || [[Сергеј Гранкин]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2149 || [[Сергеј Тетјухин]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2150 || [[Максим Михајлов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2151 || [[Дмитриј Мусерски]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2152 || [[Роман Јаковљев]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2153 || [[Рајан Фрејзер]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2154 || [[Јуриј Бережко]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2155 || [[Александар Волков (одбојкаш)|Александар Волков]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2156 || [[Тарас Хтеј]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2157 || [[Павел Абрамов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2158 || [[Николај Апаликов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2159 || [[Ella B]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2160 || [[Александар Соколов]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2161 || [[Руслан Олихвер]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2162 || [[Александар Бутко]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2163 || [[Константин Ушаков]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2164 ||[[Мухарем Фазлић]]|| 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2165 || [[Дмитриј Илиних]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2166 || [[Алексеј Обмочајев]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2167 || [[Едвард Тејтум]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2168 || [[Керолин Слејман]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2169 ||[[Маријан Блажејчик]]|| 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2170 ||[[Луиђи Бертолини]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2171 ||[[Армандо Кастелаци]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2172 || [[Алексеј Казаков]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2173 || [[Алексеј Кулешов]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2174 || [[Валериј Горјушев]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2175 || [[Звијад Гамсахурдија]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2176 || [[Игор Шулепов]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2177 || [[Јевгениј Митков]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2178 || [[Џон Хауард]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2179 || [[Атилио Ферарис]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2180 || [[Марио Пициоло]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2181 || [[Марио Варљен]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2182 || [[Пијетро Аркари]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2183 || [[Феличе Борел]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2184 || [[Ђовани Ферари]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2185 || [[Енрике Гуајта]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2186 || [[Анфилођино Гуаризи]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2187 || [[Виторио Поцо]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2188 || [[Ернесто Албаракин]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2189 || [[Сјуенцанг]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2190 || [[Иља Савељев]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2191 || [[Данијел Бовет]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2192 || [[Александар Герасимов]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2193 || [[Хуго Теорел]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2194 || [[Томас Хакл Велер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2195 || [[Фредерик Чапман Робинс]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2196 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2197 || [[Пеђа Крстин]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2198 ||[[Петар Ј. Недељковић]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2199 ||[[Живојин Марковић]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2200 ||[[Вилијам Марфи]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2201 ||[[Мартин Хатала]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2202 ||[[Јанез Весел]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2203 ||[[Вацлав Мацејејовски]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2204 ||[[Карл Лудвиг Мишле]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2205 ||[[Чарлс Џарот]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2206 ||[[Стив Бокс]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2207 ||[[Морис Клош]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2208 ||[[Елмар Клос]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2209 ||[[Серж Бургињон]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2210 ||[[Ришар Дембо]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2211 ||[[Фонс Радемакерс]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2212 ||[[Мике ван Дим]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2213 ||[[Маржори Роудс]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2214 ||[[Џоселин Лагард]]|| 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2215 || [[Ахмет Јилмаз Чалик]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2216 ||[[Стивен Хејлс]]|| 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2217 ||[[Ђорђе Блесидес]]|| 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2218 ||[[Ђорђи Зографски]]|| 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2219 ||[[Милорад Буха]]|| 14. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2220 || [[Венсан Абубакар]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2221 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2222 || [[Марк Хјуз]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2223 || [[Рамон Астудиљо]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2224 || [[Ернесто Белис]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2225 || [[Енрике Чименто]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2226 || [[Алфредо Девинченци]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2227 || [[Хектор Фреши]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2228 || [[Анхел Грипа]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2229 || [[Роберто Ирањета]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2230 || [[Луис Изета]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2231 || [[Алеш Видал]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2232 || [[Аркадио Лопез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2233 || [[Алфонсо Лорензо]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2234 || [[Хосе Неин]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2235 || [[Хуан Педевиља]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2236 || [[Франсиско Перез (фудбалер)|Франсиско Перез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2237 || [[Франсиско Руа]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2238 || [[Константино Урбијета Соса]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2239 || [[Федерико Вилде]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2240 || [[Фелипе Паскучи]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2241 || [[Георг Браун (фудбалер)|Георг Браун]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2242 || [[Фридрих Францл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2243 || [[Петер Плацер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2244 || [[Рудолф Рафтл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2245 || [[Франц Цизар]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2246 || [[Антон Јанда]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2247 || [[Вилибалд Шмаус]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2248 || [[Лизи Веласкез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2249 || [[Карл Сеста]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2250 || [[Леополд Хофман (фудбалер)|Леополд Хофман]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2251 || [[Јосеф Смистик]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2252 || [[Јохан Урбанек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2253 || [[Франц Вагнер (фудбалер)|Франц Вагнер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2254 || [[Јозеф Хасман]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2255 || [[Јохан Хорват]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2256 || [[Матијас Кабурек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2257 || [[Антон Шал]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2258 || [[Матијас Синделар]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2259 || [[Јозеф Штро]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2260 || [[Рудолф Фиртл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2261 || [[Ханц Валцхофер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2262 || [[Карл Цишек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2263 || [[Хуго Мајзл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2264 || [[Еренфрид Пацел]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2265 || [[Јарослав Бургр]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2266 || [[Јозеф Чтиржоки]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2267 || [[Фердинанд Даучик]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2268 || [[Ладислав Женишек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2269 || [[Франтишек Планичка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2270 || [[Јарослав Боучек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2271 || [[Штефан Чамбал]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2272 || [[Властимил Копецки]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2273 || [[Јозеф Кошталек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2274 || [[Рудолф Крчил]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2276 || [[Адолф Шимперски]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2276 || [[Ерих Србек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2277 || [[Франтишек Штерц]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2278 || [[Антонин Водичка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2279 || [[Франтишек Јунек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2280 || [[Јозеф Силни]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2281 || [[Јиржи Соботка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2282 || [[Франтишек Свобода]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2283 || [[Карел Петру]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2284 || [[Андре Вандевејер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2286 || [[Констан Жоаким]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2286 || [[Жул Папер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2287 || [[Филиберт Смелинкс]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2288 || [[Дезире Буржоа]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2289 || [[Жан Клесенс]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2290 || [[Франсоа Пираер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2291 || [[Бурак Јилмаз]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2292 ||[[Бошко Радоњић]]|| 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2293 ||[[Стојиљко Кајевић]]|| 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2294 || [[Данијела Колинс]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2295 || [[Виктор Путманс]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2296 || [[Мики Адамс]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2297 ||[[Виктор Бурк]]|| 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo |Др Милорад Димић]] |- | 2298 ||[[Смиља Котур]]|| 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2299 ||[[Шарл Симон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2300 ||[[Жосеф Ван Ингелгем]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2301 ||[[Феликс Велкенхусен]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2302 ||[[Жан Бришо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2303 ||[[Жан Капел]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2304 ||[[Рене Ледон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2305 ||[[Роберт Ламот]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2306 ||[[Алберт Херман]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2307 ||[[Франсоа Деврис]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2307 ||[[Лорен Гримонпрез]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2308 ||[[Жермано Собрињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2309 ||[[Роберто Гомез Педроса]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2310 ||[[Луис Лус]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2311 ||[[Октасилио Пињеро Гвера]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2312 ||[[Силвио Хофман]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2313 ||[[Ариел Ногвера]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2314 ||[[Хејтор Канали]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2315 ||[[Мартим Силвејра]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2316 ||[[Тиноко]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2317 ||[[Валтер Гимараис]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2318 ||[[Армандињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2319 ||[[Атила де Карваљо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2320 ||[[Луизињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2321 ||[[Патеско]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2322 ||[[Валдемар де Брито]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2323 ||[[Луис Вињаес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2324 ||[[Азиз Фахми]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2325 ||[[Мустафа Мансур]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2326 ||[[Абделхамид Абду]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2327 ||[[Али Ел-Каф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2328 ||[[Јакут Ел-Сури]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2329 ||[[Ибрахим Абдел Хамиду Шарли]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2330 ||[[Мухамед Бакхати]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2331 ||[[Хасан ел Фар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2332 ||[[Ахмед Халим Ибрахим]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2333 ||[[Хафез Касеб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2334 ||[[Исмаил Рафат]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2335 ||[[Хасан Рагхаб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2336 ||[[Али Шафи]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2337 ||[[Вагих ел Кашеф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2338 ||[[Махмуд ел Нигеро]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2339 ||[[Махмуд Мохтар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2340 ||[[Абдулрахман Фаузи]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2341 ||[[Мухамед Хасан (фудбалер рођен 1905.)]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2342 ||[[Мухамед Латиф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2343 ||[[Лабиб Махмуд]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2344 ||[[Камел Масуд]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2345 ||[[Мустафа Таха]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2346 ||[[Џејмс МекКреј (фудбалер)]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2347 ||[[Робер Дефосе]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2348 ||[[Рене Љенсе]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2349 ||[[Жозеф Гонзалес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2350 ||[[Жил Вандорен]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2351 ||[[Жорж Бокур]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2352 ||[[Луи Габријарг]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2353 ||[[Ноел Лијетар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2354 ||[[Роже Рио]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2355 ||[[Жорж Верије]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2356 ||[[Жозеф Алказар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2357 ||[[Алфред Астон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2358 ||[[Роже Куртоа]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2359 ||[[Фриц Келер]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2360 ||[[Пјер Корб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2361 ||[[Жан Никола]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2362 ||[[Сид Кимптон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2363 ||[[Паул Јанес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2364 ||[[Рајнхолд Минценберг]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2365 ||[[Фриц Сзепан]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2366 ||[[Паул Зилински]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2367 || [[Тереза Јохав]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2368 ||[[Едмунд Конен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2369 ||[[Франц Динерт]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2370 ||[[Матијас Хидеман]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2371 ||[[Карл Хохман]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2372 ||[[Станислаус Кобирски]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2373 ||[[Ернст Лехнер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2374 ||[[Рудолф Ноак]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2375 ||[[Ото Сифлинг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2376 ||[[Јозеф Стреб]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2377 ||[[Иштван Авар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2378 ||[[Шандор Биро]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2379 ||[[Јожеф Хада]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2380 ||[[Антал Сабо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2381 ||[[Ђула Футо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2382 ||[[Ласло Штернберг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2383 ||[[Јожеф Ваго]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2384 ||[[Ђула Лазар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2385 ||[[Иштван Палоташ]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2386 ||[[Ђула Полгар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2387 ||[[Реже Шомлаји]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2388 ||[[Антал Салај]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2389 ||[[Ђерђ Сич]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2390 ||[[Јанош Дудаш]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2391 ||[[Тибор Кемењ]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2392 ||[[Имре Маркош]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2393 ||[[Габор П. Сабо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2394 ||[[Иштван Тамаши]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2395 ||[[Пал Телеки (фудбалер)]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2396 ||[[Геза Толди]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2397 ||[[Јене Винце]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2398 ||[[Еден Надаш]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2399 ||[[Лео Хале]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2400 ||[[Адри ван Мале]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2401 ||[[Гејус ван дер Мелен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2402 ||[[Јан ван Дипенбек]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2403 ||[[Шеф ван Рун]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2404 ||[[Маук Вебер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2405 ||[[Вим Андерисен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2406 ||[[Пак ван Хел]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2407 ||[[Тон Опринсен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2408 ||[[Бас Пауве]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2409 ||[[Хенк Пеликан]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2410 ||[[Беб Бакхејс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2411 ||[[Јан Графланд]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2412 ||[[Вим Лагендал]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2413 ||[[Кес Мајндерс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2414 ||[[Јап Мол]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2415 ||[[Јоп ван Нелен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2416 ||[[Аренд Схумакер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2417 ||[[Кик Смит]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2418 ||[[Манус Враувдент]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2419 ||[[Франк Велс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2420 ||[[Боб Гленденинг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2421 ||[[Георге Албу]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2422 ||[[Јулиу Баратки]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2423 ||[[Золтан Беке]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2424 ||[[Силвиу Биндеа]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2425 ||[[Јулиу Бодола]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2426 ||[[Георге Чолак]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2427 ||[[Александру Куедан]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2428 ||[[Том Адејеми]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2429 ||[[Еј Џеј Боуен]]|| 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2430 || [[Јулијан Брант]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2431 || [[Јован Вучуровић]]|| 8. фебруар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2432 || [[Ентони Блинкен]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2433 || [[Јездимир Станковић]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2434 || [[Карма Рекс]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2435 || [[Халима Јакоб]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2436 || [[Мајлинда Кељменди]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2437 || [[Адама Кулибали]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2438 || [[Роџер Главер]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2439 || [[Иван Јевтић]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2440 || [[Никола Коњевић]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2441 || [[Федор Месингер]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2442 || [[Зоран Радовић (физичар)]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2443 || [[Владимир Ракочевић]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2444 || [[Миљко Сатарић]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2445 || [[Милан Судар]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2446 || [[Сава Халугин]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2447 || [[Немања Калопер]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2448 || [[Данило Баста]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2449 || [[Харисон Афул]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2450 || [[Хајнрих Вилхелм Дове]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 2451 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2452 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2453 || [[Нана Акуфо-Адо]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2454 || [[Џефри Кумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2455 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2456 || [[Хелена Емингерова]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2457 || [[Илзе Хес]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2458||[[Вилијам Крукс]]||6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 2459||[[Патрик Агјеманг]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2460||[[Хелен Фишер]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2461||[[Ана Апостолаки]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2462||[[Бојана Машковић]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 2463||[[Наталка Белоцерковец]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2464||[[Днипрова Чаика]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2465||[[Хана Чубач]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2466||[[Улијана Кравченко]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2467||[[Лидија Григорјева (песникиња)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2468||[[Ирина Калинец]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2469||[[Надија Свитлична]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2470||[[Галина Крук]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2471 || [[Пјер Жансен]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2472 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2473 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2474 || [[Шејмус Колман]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2475 || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2476 || [[Малка Локер]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2477 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2478 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2479 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2480 || [[Маргарита Јаковлева]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2481 || [[Хана Јаблонска]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2482 || [[Ирина Жиленко]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2483 || [[Игор Конашенков]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2484 || [[Карен Шахназаров]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2485 || [[Виктор Медведчук]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2486||[[Марија Мандл]] || 19. март 2022. || Нoви чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2487||[[Хермин Браунштајнер]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2488||[[Јохана Борман]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2489||[[Марго Дрешел]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2490||[[Херта Боте]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2491||[[Рут Нојдек]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2492||[[Ирма Гризе]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2493||[[Марија Тешлер]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2494||[[Хелана Олендорф]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2495||[[Еми Геринг]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] |- | 2496||[[Барбара Реџина Дич]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2497||[[Sonja Šiljak-Yakovlev]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2498||[[Хабиба Сточевић-Ризванбеговић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2499||[[Далија Иманић Савић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | '''2500''' ||[[Лујза Кузмић Мијић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2501 || [[Тајрон Мингс]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2502 || [[Маријана Савка]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2503 || [[Наталка Сњаданко]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2504 || [[Маријана Кијановска]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2505 ||[[Миша Вацић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2506 ||[[Верица Бараћ]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2507 ||[[Естер Сегал]]|| 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2508 ||[[Жена Василиковска]]|| 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2509 ||[[Катерина Михалицина]]|| 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2510 ||[[Олена Пчилка]]|| 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2511 ||[[Христина Козловска]]|| 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2512 ||[[Атена Пашко]]|| 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2513 ||[[Наталија Нарочницка]]|| 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2514 ||[[Панајотис Вокотопулос]]|| 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2515 || [[Наталија Скакун]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2516 || [[Гинтер Принцинг]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2517 || [[Анатолиј Аркадјевич Турилов]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2518 || [[Драган Војводић]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2519 || [[Вујадин Иванишевић]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2520 || [[Александар Костић (психолог)]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2521 || [[Дмитриј Муратов]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2522 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2523 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2524 || [[Едуард Кокшаров]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2525 || [[Алпар Лошонц]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2526 || [[Масајуки Ивата]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2527 || [[Томас Флајнер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2528 || [[Душан Шиђански]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2529 || [[Василиј Кудинов]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2530 || [[Ендре Шили]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2531 || [[Џелал Шенгор]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2532 || [[Антон Цајлингер]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2533 || [[Александар Ходаковски]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2534 || [[Владимир Пашков]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2535 || [[Ласло Форо]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2536 || [[Сергеј Козлов]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2537 || [[Ђерђ Панто]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2538 || [[Зоран Обрадовић]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2539 || [[Сергеј Петрович Новиков]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2540 || [[Пјер Лена]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2541 || [[Дитрих Х. Велте]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2542 || [[Момчило Иванић]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] |- | 2543 || [[Часлав Брукнер]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |2544 || [[Селман Ваксман]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2545 || [[Торстен Визел]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2546 || [[Роже Гијман]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2547 || [[Тони Гатлиф‎]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2548 ||[[Деспот Дамјановић]]|| 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2549 ||[[Тони Гатлиф‎]]|| 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2550 || [[Анџела Вајт]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2551 || [[Рахим Бурхан]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2552 || [[Оксана Марафиоти]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2553 || [[Киба Лумберг]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2554 || [[Антонио Солари]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2555 || [[Леонел Санчез]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2556 || [[Сердар Бердимухамедов]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2557 || [[Еваристо Карваљо]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2558 || [[Мишел Думонтје]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2559 || [[Бихари Јанош]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2560 || [[Росарио Флорес]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2561 || [[Андреј Ђина]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2562 || [[Карен Гусоф]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2563 || [[Дејмијан ле Бас]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2564 || [[Џо Фрејл]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2565 || [[Игор Долинка]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2566 || [[Бранислав Јеленковић]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2567 || [[Слободан Марковић (географ)]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2568 || [[Жељко Шљиванчанин]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2569 || [[Андре Берже]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2570 || [[Иван Божовић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2571 || [[Драгослав Маринковић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2572 || [[Миљенко Перић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2573 || [[Владимир Бидјовка]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2574 || [[Велимир Попсавин]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2575 || [[Радослав Аџић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2576 || [[Слободан Мацура (академик)]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2577 || [[Станко Стојилковић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2578 || [[Стив Харви]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2579 || [[Џон Френклин Ендерс]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2580 || [[Денис Мирошниченко]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2581 || [[Логан Пол]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2582 || [[Ролф Дитер Клуге]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2583 || [[Рајнхард Лауер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2584 || [[Герхард Невекловски]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2585 || [[Светлана Михајловна Толстој]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2586 || [[Едуард Басурин]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2587 || [[Зузана Тополињска]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2588 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2589 || [[Аксинија Џурова]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2590 || [[Инеса Арманд]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2591 || [[Михаил Вениаминович Угрумов]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2592 || [[Владимир Кононов]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2593 || [[Алексеј Карјакин]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2594 || [[Василе Дехељану]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2595 || [[Штефан Добаи]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2596 || [[Густав Јухас]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2597 || [[Иштван Климек]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2598 || [[Фикрет Амиров]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2599 || [[Станислау Конрад]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2600 || [[Роналд Гросарт Матичек]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2601 || [[Јожеф Моравец]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2602 || [[Адаљберт Пилок]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2603 || [[Шандор Шварц]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2604 || [[Радомир Црквењаков]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2605 || [[Франсиско Ј. Ајала]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2606 || [[Вајат Андерсон]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2607 || [[Грацијан Сепи]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2608 || [[Зоран С. Петровић]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2609 || [[Чинтамани Нагеса Рамачандра Рао]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2610 || [[Милан Стојановић (академик)]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2611 || [[Карољ Веичелт]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2612 || [[Феликс Леонидович Черноуско]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2613 || [[Мауро Ферари]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2614 || [[Слободан Симоновић]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2615 || [[Зоран Д. Поповић]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2616 || [[Чедомир Петровић (физичар)]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2617 || [[Роџер Мајерсон]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2618 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2619 || [[Велибор Крсмановић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2620 || [[Ненад Костић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2621 || [[Инго Милер]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2622 || [[Антони Кунадис]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2623 || [[Милош Ерцеговац]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2624 || [[Вукан Вучић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2625 || [[Валериј Васиљевич Козлов]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2626 || [[Владимир Срдић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2627 || [[Миодраг Михаљевић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2628 || [[Владан Девеџић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2629 || [[Влада Вељковић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2630 || [[Борислав Ћурчић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2631 || [[Борис Пашалић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2632 || [[Радивоје Живковић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2633 || [[Драган Пешмалбек]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2634 || [[Кузман Тодоровић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gaga1964|Gaga1964]] |- | 2635 || [[Доминик Палмер]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2636 || [[Миа Роуз Крејг]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2637 || [[Момир Милатовић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2638 || [[Душан Теодоровић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2639 || [[Велимир Радмиловић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2640 || [[Зоран В. Поповић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2641 || [[Владан Ђорђевић (инжењер)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2642 || [[Слободан Вукосавић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2643 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2644 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2645 || [[Драган Швракић]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2646 || [[Миливоје Лазић (кошаркашки тренер)|Миливоје Лазић]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2647 || [[Том Лудвиг]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2648 || [[Бранко Лаловић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2649 || [[Милан Стевановић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2650 || [[Луис Фабијано]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2651 || [[Бела Балинт]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2652 || [[Марко Бумбаширевић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2653 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2654 || [[Небојша Лалић]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2655 || [[Џо Ален]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2656 || [[Војислав Лековић]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2657 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2658 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2659 || [[Драган Мицић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2660 || [[Ђорђе Радак]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2661 || [[Петар Сеферовић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2662 || [[Горан Станковић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2663 || [[Радоје Чоловић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2664 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2665 || [[Боривоје Ценић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2666 || [[Берислав Злоковић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2667 || [[Тибор Кашаи]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2668 || [[Антонио Коломбо]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2669 || [[Карољи Лапиш]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2670 || [[Еуђенио Пикано]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2671 || [[Василиос Танопулос]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2672 || [[Гаетано Тијене]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2673 || [[Павлос Тутузас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2674 || [[Феликс Унгер]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2675 || [[Тошијаки Макабе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2676 || [[Марјан Никетић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2677 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2678 || [[Серж Пољаков]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2679 || [[Ото Фројндлих]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2680 || [[Момчило Милиновић]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2681 || [[Јоханес Теодор Баргелд]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2682 || [[Хајнрих Херле]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2683 || [[Емил Ђилиоли]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2684 || [[Мохамед Абу Габал]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2685 || [[Марко Ковач (политичар)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2686 || [[Миомир Војиновић]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2687 || [[Александар Дамјановић (политичар)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2688 || [[Василије Лалошевић]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2689 || [[Милош Латиновић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2690 || [[Милан Степановић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2691 || [[Веселин Марковић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2692 || [[Ласло Краснахоркаи]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2693 || [[Аравинд Адига]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2694 || [[Душко Секулић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2695 || [[Борислав Косановић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2696 || [[Мирјана Урошевић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2697 || [[Бранко Ћурчић (писац)]] || 3. мај 2022. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2698 || [[Душан Савић (писац)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2699 || [[Владимир Вујиновић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2700 || [[Маринко Арсић Ивков]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2701 || [[Јожеф Ј. Фекете]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2702 || [[Зденка Феђвер]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2703 || [[Бошко Ивков]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2704 || [[Нада Душанић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2705 || [[Видосава Раич]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2706 || [[Сју Таунсенд]] || 3. мај 2022. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2707 || [[Клиф Торбурн]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2708 || [[Фред Дејвис]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2709 || [[Волтер Доналдсон]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2710 || [[Хорас Линдрум]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2711 || [[Лука Бучи]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2712 || [[Милан Лешњак]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2713 || [[Славко Петровић]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2714 || [[Владимир Салдо]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2715 ||[[Пјер Кошар]]|| 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2716 ||[[Лучо Фулчи]]|| 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2717 || [[Милан Николић (фудбалер, 1929)|Милан Николић]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2718 ||[[Нинослав Крстић]]|| 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2719 ||[[Улрих Сајдл]]|| 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2720 ||[[Френк Хененлотер]]|| 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2721 ||[[Марио Бава]]|| 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2722 || [[Марко Милинковић]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2723 || [[Владимир Ј. Конечни]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2724 || [[Александра Дулић]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2725 || [[Милорад Младеновић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2726 || [[Гордана Ћулибрк]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2727 || [[Милена Китић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2728 || [[Јасна Поповић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2729 || [[Вељко Петрановић]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2780 || [[Петар Поповић (кошаркаш, 1959)|Петар Поповић]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2781 || [[Јошко Папич]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2782 || [[Јосип Ђерђа (кошаркаш)|Јосип Ђерђа]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2783 || [[Витал Ајзелт]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2784 || [[Драган Ковачић]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2785 || [[Миха Локар]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2786 || [[Марјан Кандус]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2787 ||[[Пол Вегенер]]|| 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2788 || [[Борис Кристанчич]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2789 ||[[Драгослав Крнајски]]|| 6. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2790 ||[[Иларион Анђелковић]]|| 7. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2791 || [[Жељко Троскот]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2792|| [[Гаврило Димић]]|| 7. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2793 || [[Давор Рукавина]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2794 ||[[Казимир Гонсиоровски]]|| 8. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2795 ||[[Херман Вагнер]]|| 8. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2796 || [[Живко Касун]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2797 || [[Емил Логар]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2798 ||[[Јелена Јовановић Симић]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2799 ||[[Патрисија Адер Говати]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2800 ||[[Ангус Џон Бејтман]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2801 || [[Џули Круз]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2802 || [[Горан Брајковић (кошаркаш)|Горан Брајковић]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2803 ||[[Љубодраг Петровић]]|| 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2804 || [[Владимир Вајс (фудбалер, 1939)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2805 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2806 || [[Азиз Санџар]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2807 || [[Зехра Гунеш]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2808 || [[Ибрахим Ал Хусеин]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2809 || [[Парфет Хакизимана]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2810 || [[Енес Ал Халифа]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2811 || [[Каис Саид]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2812 || [[Никола Јовић]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2813 || [[Николас Бурдисо]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2814 || [[Чандрика Кумаратунга]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2815 || [[Питбул (репер)]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2816 || [[Слободан Деспот]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2817 || [[Марвин Мартен]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2818 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2819 || [[Жорж Абриал]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2820 || [[Густав Емар]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2821 || [[Франк Аламо]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2822 || [[Беатрикс Ексофон]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2823 || [[Жорж Бергер]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2824 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2825 || [[Владимир Мирончиков]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2826 || [[Сејду Кејта]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2827 ||[[Весна Милојковић]]|| 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2828 ||[[Соломон Алкалај]]|| 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2829 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2830 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2831 || [[Ијех Бел]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2832 || [[Никола Радмановић (фудбалер)|Никола Радмановић]] || 21. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2833 || [[Емил Смит Роу]] || 24. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2834 || [[Харли Џејн Козак]] || 26. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2835 ||[[Вукашин Јокановић]]|| 31. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2836 ||[[Васил Стефаник]]|| 31. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2837 ||[[Рафаило Маргулис]]|| 5. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Одликовани чланци | садржај = <div id="mf-POR" title="О Порталу">{{Википедија:Википројекат Биографија/Одликовани чланци}}</div> </div> | линк = }} |} |} lnvv52sc3o7xz2kffryc8shzxlggavf 25139421 25139293 2022-08-05T11:32:22Z Uw17 165959 /* Чланци */ wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Биографија/заглавље}} {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Списак | садржај = <center>'''У овом одељку налази се списак направљених и проширених чланака о биографијама. У табели је потребно додати датум и нагласити да ли је чланак проширен или направљен. Списак потребних чланака погледајте [[Википедија:Википројекат Биографија/Потребни чланци|овде]].'''</center> </div> | линк = }} |} |} <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/1000|Чланци: 1—1000]] # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/2000|Чланци: 1001—2000]] {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- |- | 2001 ||[[Бранислав Страњаковић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2002 ||[[Добривоје Страњаковић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2003 ||[[Милисав Шурбатовић]]|| 24. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2004 || [[Џејмс Мајкл Тајлер]] || 25. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2005 || [[Миклош Фехер]] || 25. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2006 || [[Марсел Џејкобс]] || 28. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2007 ||[[Илија Бирчанин (пуковник)]]|| 28. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2008 || [[Карлос Алкараз]] || 29. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2009 || [[Каспер Руд]] || 29. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2010 ||[[Јурај Деметровић]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2011 ||[[Петар Зец (лекар)]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2012 ||[[Александар Стојановић (генерал)]]|| 30. октобар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2013 || [[Данела Арсовска]] || 2. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2014 || [[Јурај Куцка]] || 3. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2015 || [[Предраг Митровић]] || 3. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] |- | 2016 || [[Хенк Тимер]] || 4. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2017 || [[Наум Атанасијевић]] || 4. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2018 || [[Драган Томић (футсалер)]] || 6. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2019 || [[Чинтара Пунлап]] || 6. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2020 || [[Но Теву]] || 7. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2021 || [[Милорад Ступар]]|| 7. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2022 || [[Деивидас Шемберас]] || 9. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2023 || [[Филип Петровић]] || 10. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2024 || [[Анђа Јелавић]] || 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2025 || [[Дајана Бошковић]] || 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2026 ||[[Тибор Варади]]|| 12. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2027 ||[[Душан Ђукић]]|| 13. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2028 || [[Јована Ногић]] || 15. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2029 || [[Young Dolph]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2030 || [[Милан Видаков]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2031 || [[Милош Ожеговић]] || 18. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2032 || [[Стефан Јанковић (рукометаш)]] || 19. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2033 || [[Маурицио Малвестити]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2034 || [[Бидја Деви Бхандари]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2035 || [[Родолфо Чикиликуатре]] || 22. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2036 || [[Норберто Мурара Нето]] || 24. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2037 || [[Адриана Вилагош]] || 26. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2038 || [[Чон Духван]] || 26. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2039 || [[Марко Фу]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2040 || [[Роберто Мартинез]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2041 || [[Тони Тод]] || 27. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2042 || [[Раде Залад]] || 29. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2043 || [[Сандра Мејсон]] || 30. новембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2044|| [[Роза Меј Билингхерст]] || 1. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2045 ||[[Кристофер Хил (дипломата)]]|| 2. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2046 || [[Урош Брегар]] || 2. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2047 || [[Џејми Бруер]] || 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2048 || [[Анђела Јањушевић]] || 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2049 ||[[Марија Принцип]]|| 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2050 ||[[Петар Принцип]]|| 3. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2051 || [[Милан Цвјетићанин]]|| 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2052 || [[Кели Нокс]] || 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 2053 || [[Марија Петровић (рукометашица)]] || 5. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2054 || [[Наташа Ловрић]] || 5. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2055 || [[Предраг Богдановић Брка]]|| 4. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2056 || [[Спира Грујић]] || 6. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2057 || [[Саша Недељковић]] || 8. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2058 || [[Предраг Јовановић (фудбалер)|Предраг Јовановић]] || 8. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2059 || [[Мајкл Бериман]] || 12. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2060 || [[Охи Омоиџуанфо]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2061 || [[Титус Буберник]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2062 || [[Сватоплук Плускал]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2063 || [[Антон Моравчик]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2064 || [[Андреј Квашњак]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2065 || [[Павол Молнар]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2066 || [[Андре Шорда]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2067 || [[Жан-Жак Марсељ]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2068 || [[Лусјен Милер]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2069 || [[Ивон Дуи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2070 || [[Жан Венсан]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2071 || [[Марјан Вишњевски]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2072 || [[Амансио Амаро]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2073 || [[Јожеф Гелеи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2074 || [[Антал Сентмихаљи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2075 || [[Калман Ихас]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2076 || [[Шандор Матраји]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2077 || [[Калман Месељ]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2078 || [[Деже Новак]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2079 || [[Ласло Шароши (фудбалер)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2080 || [[Иштван Нађ (фудбалер рођен 1939)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2081 || [[Ђула Ракоши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2082 || [[Ференц Шипош]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2083 || [[Ерне Шољмоши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2084 || [[Јанош Фаркаш]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2085 || [[Мате Фењвеши]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2086 || [[Имре Комора]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2087 || [[Лајош Тихи]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2088 || [[Хосе Анхел Ирибар]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2089 || [[Салвадор Садурни]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2090 || [[Гаљего (фудбалер)]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2091 || [[Феран Оливеља]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2092 || [[Северино Реиха]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2093 || [[Фелисијано Ривиља]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2094 || [[Хосеп Мариа Фусте]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2095 || [[Пакито Гарсија]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2096 || [[Игнасио Зоко]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2097 || [[Карлос Лапетра]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2098 || [[Луис Суарез Мирамонтес]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2099 || [[Деметрио Нејра]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | '''2100''' || [[Пабло Пачеко]] || 13. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2101 || [[Александар Вучковић]]|| 14. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2102 || [[Душан Спасојевић (амбасадор)]]|| 15. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2103 || [[Сандра Тофт]] || 19. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2104 || [[Горан Собин]] || 20. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2105 || [[Ноа Глас]] || 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2106 || [[Ото Фриц Мајерхоф]] || 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2107 || [[Спасоје Дрењанин]]|| 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2108 || [[Милош Тимотијевић (историчар)]]|| 23. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2109 || [[Сања Марковић]] || 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2110 || [[Тајни Клајн]]|| 24. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2111 || [[Боб Ајгер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2112 || [[Стен Фриз]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2113 || [[Катрин Лунде]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2114 || [[Сафра Кац]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2115 || [[Орин Шулц]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2116|| [[Боб Чапек]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2117 || [[Џек Ратер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2118 || [[Мајкл Ајзнер]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2119 || [[Џени Ким]] || 25. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2120 || [[Роберт Грабс]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2121 || [[Дев Пател]] || 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2122 || [[Спасоје Дакић]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2123 || [[Теренс Атертон (мајор)]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2124 || [[Иван Презељ]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2125 || [[Драгомир Раденковић]]|| 26. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- |2126 ||[[Станко Костић]]|| 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2127 || [[Хорхе Пардон]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2128 || [[Хулио Кинтана]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2129 || [[Лизардо Родригез]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2130 || [[Хорхе Сармијенто]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2131 || [[Алберто Сорија]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2132 || [[Луис де Соуза Фереира]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2133 || [[Хуан Валдивијесо]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2134 || [[Хуан Алфонсо Ваље]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2135 || [[Алехандро Виљануева]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2136 || [[Франциско Бру]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2137 || [[Хектор Гетинк]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2138 || [[Франсиско Олазар]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2139 || [[Пиндаро де Карваљо Родригез]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2140 || [[Ђузепе Кавана]] || 29. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2141 || [[Умберто Калигарис]] || 30. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2142 || [[Ералдо Монцељо]] || 30. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2143 || [[Вирђинио Розета]] || 31. децембар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2144 || [[Арон Рамсдејл]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2145 || [[Вадим Хамутцких]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2146 || [[Зоран Даноски]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2147 || [[Марко Ивезић]] || 1. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Lotom|Lotom]] |- | 2148 || [[Сергеј Гранкин]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2149 || [[Сергеј Тетјухин]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2150 || [[Максим Михајлов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2151 || [[Дмитриј Мусерски]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2152 || [[Роман Јаковљев]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2153 || [[Рајан Фрејзер]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2154 || [[Јуриј Бережко]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2155 || [[Александар Волков (одбојкаш)|Александар Волков]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2156 || [[Тарас Хтеј]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2157 || [[Павел Абрамов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2158 || [[Николај Апаликов]] || 2. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2159 || [[Ella B]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2160 || [[Александар Соколов]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2161 || [[Руслан Олихвер]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2162 || [[Александар Бутко]] || 3. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2163 || [[Константин Ушаков]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2164 ||[[Мухарем Фазлић]]|| 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2165 || [[Дмитриј Илиних]] || 4. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2166 || [[Алексеј Обмочајев]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2167 || [[Едвард Тејтум]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2168 || [[Керолин Слејман]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2169 ||[[Маријан Блажејчик]]|| 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2170 ||[[Луиђи Бертолини]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2171 ||[[Армандо Кастелаци]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2172 || [[Алексеј Казаков]] || 5. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2173 || [[Алексеј Кулешов]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2174 || [[Валериј Горјушев]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2175 || [[Звијад Гамсахурдија]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2176 || [[Игор Шулепов]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2177 || [[Јевгениј Митков]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2178 || [[Џон Хауард]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2179 || [[Атилио Ферарис]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2180 || [[Марио Пициоло]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2181 || [[Марио Варљен]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2182 || [[Пијетро Аркари]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2183 || [[Феличе Борел]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2184 || [[Ђовани Ферари]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2185 || [[Енрике Гуајта]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2186 || [[Анфилођино Гуаризи]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2187 || [[Виторио Поцо]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2188 || [[Ернесто Албаракин]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2189 || [[Сјуенцанг]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2190 || [[Иља Савељев]] || 6. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2191 || [[Данијел Бовет]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2192 || [[Александар Герасимов]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2193 || [[Хуго Теорел]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2194 || [[Томас Хакл Велер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2195 || [[Фредерик Чапман Робинс]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2196 || [[Холгер Левендалер]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2197 || [[Пеђа Крстин]] || 7. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2198 ||[[Петар Ј. Недељковић]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2199 ||[[Живојин Марковић]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2200 ||[[Вилијам Марфи]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2201 ||[[Мартин Хатала]]|| 8. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2202 ||[[Јанез Весел]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2203 ||[[Вацлав Мацејејовски]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2204 ||[[Карл Лудвиг Мишле]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2205 ||[[Чарлс Џарот]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2206 ||[[Стив Бокс]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2207 ||[[Морис Клош]]|| 9. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2208 ||[[Елмар Клос]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2209 ||[[Серж Бургињон]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2210 ||[[Ришар Дембо]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2211 ||[[Фонс Радемакерс]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2212 ||[[Мике ван Дим]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2213 ||[[Маржори Роудс]]|| 10. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2214 ||[[Џоселин Лагард]]|| 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2215 || [[Ахмет Јилмаз Чалик]] || 11. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2216 ||[[Стивен Хејлс]]|| 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2217 ||[[Ђорђе Блесидес]]|| 12. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2218 ||[[Ђорђи Зографски]]|| 13. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2219 ||[[Милорад Буха]]|| 14. јануар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2220 || [[Венсан Абубакар]] || 15. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2221 || [[Камиј Китон]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2222 || [[Марк Хјуз]] || 22. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2223 || [[Рамон Астудиљо]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2224 || [[Ернесто Белис]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2225 || [[Енрике Чименто]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2226 || [[Алфредо Девинченци]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2227 || [[Хектор Фреши]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2228 || [[Анхел Грипа]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2229 || [[Роберто Ирањета]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2230 || [[Луис Изета]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2231 || [[Алеш Видал]] || 25. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2232 || [[Аркадио Лопез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2233 || [[Алфонсо Лорензо]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2234 || [[Хосе Неин]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2235 || [[Хуан Педевиља]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2236 || [[Франсиско Перез (фудбалер)|Франсиско Перез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2237 || [[Франсиско Руа]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2238 || [[Константино Урбијета Соса]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2239 || [[Федерико Вилде]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2240 || [[Фелипе Паскучи]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2241 || [[Георг Браун (фудбалер)|Георг Браун]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2242 || [[Фридрих Францл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2243 || [[Петер Плацер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2244 || [[Рудолф Рафтл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2245 || [[Франц Цизар]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2246 || [[Антон Јанда]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2247 || [[Вилибалд Шмаус]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2248 || [[Лизи Веласкез]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2249 || [[Карл Сеста]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2250 || [[Леополд Хофман (фудбалер)|Леополд Хофман]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2251 || [[Јосеф Смистик]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2252 || [[Јохан Урбанек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2253 || [[Франц Вагнер (фудбалер)|Франц Вагнер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2254 || [[Јозеф Хасман]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2255 || [[Јохан Хорват]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2256 || [[Матијас Кабурек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2257 || [[Антон Шал]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2258 || [[Матијас Синделар]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2259 || [[Јозеф Штро]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2260 || [[Рудолф Фиртл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2261 || [[Ханц Валцхофер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2262 || [[Карл Цишек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2263 || [[Хуго Мајзл]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2264 || [[Еренфрид Пацел]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2265 || [[Јарослав Бургр]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2266 || [[Јозеф Чтиржоки]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2267 || [[Фердинанд Даучик]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2268 || [[Ладислав Женишек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2269 || [[Франтишек Планичка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2270 || [[Јарослав Боучек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2271 || [[Штефан Чамбал]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2272 || [[Властимил Копецки]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2273 || [[Јозеф Кошталек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2274 || [[Рудолф Крчил]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2276 || [[Адолф Шимперски]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2276 || [[Ерих Србек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2277 || [[Франтишек Штерц]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2278 || [[Антонин Водичка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2279 || [[Франтишек Јунек]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2280 || [[Јозеф Силни]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2281 || [[Јиржи Соботка]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2282 || [[Франтишек Свобода]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2283 || [[Карел Петру]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2284 || [[Андре Вандевејер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2286 || [[Констан Жоаким]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2286 || [[Жул Папер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2287 || [[Филиберт Смелинкс]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2288 || [[Дезире Буржоа]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2289 || [[Жан Клесенс]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2290 || [[Франсоа Пираер]] || 26. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2291 || [[Бурак Јилмаз]] || 28. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2292 ||[[Бошко Радоњић]]|| 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2293 ||[[Стојиљко Кајевић]]|| 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2294 || [[Данијела Колинс]] || 29. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2295 || [[Виктор Путманс]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2296 || [[Мики Адамс]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || 31. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2297 ||[[Виктор Бурк]]|| 1. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo |Др Милорад Димић]] |- | 2298 ||[[Смиља Котур]]|| 3. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2299 ||[[Шарл Симон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2300 ||[[Жосеф Ван Ингелгем]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2301 ||[[Феликс Велкенхусен]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2302 ||[[Жан Бришо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2303 ||[[Жан Капел]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2304 ||[[Рене Ледон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2305 ||[[Роберт Ламот]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2306 ||[[Алберт Херман]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2307 ||[[Франсоа Деврис]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2307 ||[[Лорен Гримонпрез]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2308 ||[[Жермано Собрињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2309 ||[[Роберто Гомез Педроса]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2310 ||[[Луис Лус]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2311 ||[[Октасилио Пињеро Гвера]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2312 ||[[Силвио Хофман]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2313 ||[[Ариел Ногвера]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2314 ||[[Хејтор Канали]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2315 ||[[Мартим Силвејра]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2316 ||[[Тиноко]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2317 ||[[Валтер Гимараис]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2318 ||[[Армандињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2319 ||[[Атила де Карваљо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2320 ||[[Луизињо]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2321 ||[[Патеско]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2322 ||[[Валдемар де Брито]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2323 ||[[Луис Вињаес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2324 ||[[Азиз Фахми]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2325 ||[[Мустафа Мансур]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2326 ||[[Абделхамид Абду]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2327 ||[[Али Ел-Каф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2328 ||[[Јакут Ел-Сури]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2329 ||[[Ибрахим Абдел Хамиду Шарли]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2330 ||[[Мухамед Бакхати]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2331 ||[[Хасан ел Фар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2332 ||[[Ахмед Халим Ибрахим]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2333 ||[[Хафез Касеб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2334 ||[[Исмаил Рафат]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2335 ||[[Хасан Рагхаб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2336 ||[[Али Шафи]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2337 ||[[Вагих ел Кашеф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2338 ||[[Махмуд ел Нигеро]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2339 ||[[Махмуд Мохтар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2340 ||[[Абдулрахман Фаузи]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2341 ||[[Мухамед Хасан (фудбалер рођен 1905.)]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2342 ||[[Мухамед Латиф]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2343 ||[[Лабиб Махмуд]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2344 ||[[Камел Масуд]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2345 ||[[Мустафа Таха]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2346 ||[[Џејмс МекКреј (фудбалер)]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2347 ||[[Робер Дефосе]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2348 ||[[Рене Љенсе]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2349 ||[[Жозеф Гонзалес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2350 ||[[Жил Вандорен]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2351 ||[[Жорж Бокур]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2352 ||[[Луи Габријарг]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2353 ||[[Ноел Лијетар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2354 ||[[Роже Рио]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2355 ||[[Жорж Верије]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2356 ||[[Жозеф Алказар]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2357 ||[[Алфред Астон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2358 ||[[Роже Куртоа]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2359 ||[[Фриц Келер]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2360 ||[[Пјер Корб]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2361 ||[[Жан Никола]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2362 ||[[Сид Кимптон]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2363 ||[[Паул Јанес]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2364 ||[[Рајнхолд Минценберг]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2365 ||[[Фриц Сзепан]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2366 ||[[Паул Зилински]]|| 4. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2367 || [[Тереза Јохав]] || 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2368 ||[[Едмунд Конен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2369 ||[[Франц Динерт]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2370 ||[[Матијас Хидеман]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2371 ||[[Карл Хохман]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2372 ||[[Станислаус Кобирски]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2373 ||[[Ернст Лехнер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2374 ||[[Рудолф Ноак]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2375 ||[[Ото Сифлинг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2376 ||[[Јозеф Стреб]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2377 ||[[Иштван Авар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2378 ||[[Шандор Биро]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2379 ||[[Јожеф Хада]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2380 ||[[Антал Сабо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2381 ||[[Ђула Футо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2382 ||[[Ласло Штернберг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2383 ||[[Јожеф Ваго]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2384 ||[[Ђула Лазар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2385 ||[[Иштван Палоташ]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2386 ||[[Ђула Полгар]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2387 ||[[Реже Шомлаји]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2388 ||[[Антал Салај]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2389 ||[[Ђерђ Сич]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2390 ||[[Јанош Дудаш]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2391 ||[[Тибор Кемењ]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2392 ||[[Имре Маркош]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2393 ||[[Габор П. Сабо]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2394 ||[[Иштван Тамаши]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2395 ||[[Пал Телеки (фудбалер)]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2396 ||[[Геза Толди]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2397 ||[[Јене Винце]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2398 ||[[Еден Надаш]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2399 ||[[Лео Хале]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2400 ||[[Адри ван Мале]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2401 ||[[Гејус ван дер Мелен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2402 ||[[Јан ван Дипенбек]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2403 ||[[Шеф ван Рун]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2404 ||[[Маук Вебер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2405 ||[[Вим Андерисен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2406 ||[[Пак ван Хел]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2407 ||[[Тон Опринсен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2408 ||[[Бас Пауве]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2409 ||[[Хенк Пеликан]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2410 ||[[Беб Бакхејс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2411 ||[[Јан Графланд]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2412 ||[[Вим Лагендал]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2413 ||[[Кес Мајндерс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2414 ||[[Јап Мол]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2415 ||[[Јоп ван Нелен]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2416 ||[[Аренд Схумакер]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2417 ||[[Кик Смит]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2418 ||[[Манус Враувдент]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2419 ||[[Франк Велс]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2420 ||[[Боб Гленденинг]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2421 ||[[Георге Албу]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2422 ||[[Јулиу Баратки]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2423 ||[[Золтан Беке]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2424 ||[[Силвиу Биндеа]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2425 ||[[Јулиу Бодола]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2426 ||[[Георге Чолак]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2427 ||[[Александру Куедан]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2428 ||[[Том Адејеми]]|| 5. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2429 ||[[Еј Џеј Боуен]]|| 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2430 || [[Јулијан Брант]] || 6. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2431 || [[Јован Вучуровић]]|| 8. фебруар 2021. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2432 || [[Ентони Блинкен]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2433 || [[Јездимир Станковић]] || 11. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2434 || [[Карма Рекс]] || 12. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2435 || [[Халима Јакоб]] || 13. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2436 || [[Мајлинда Кељменди]] || 15. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2437 || [[Адама Кулибали]] || 19. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2438 || [[Роџер Главер]] || 20. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2439 || [[Иван Јевтић]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2440 || [[Никола Коњевић]] || 22. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2441 || [[Федор Месингер]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2442 || [[Зоран Радовић (физичар)]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2443 || [[Владимир Ракочевић]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2444 || [[Миљко Сатарић]] || 23. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2445 || [[Милан Судар]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2446 || [[Сава Халугин]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2447 || [[Немања Калопер]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2448 || [[Данило Баста]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2449 || [[Харисон Афул]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2450 || [[Хајнрих Вилхелм Дове]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 2451 || [[Адам Вингард]] || 25. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2452 || [[Рут Гордон]] || 26. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2453 || [[Нана Акуфо-Адо]] || 27. фебруар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2454 || [[Џефри Кумс]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2455 || [[Брајан Јузна]] || 2. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2456 || [[Хелена Емингерова]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2457 || [[Илзе Хес]] || 5. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2458||[[Вилијам Крукс]]||6. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 2459||[[Патрик Агјеманг]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2460||[[Хелен Фишер]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2461||[[Ана Апостолаки]]||7. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2462||[[Бојана Машковић]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Filipović Zoran|Зоран Филиповић]] |- | 2463||[[Наталка Белоцерковец]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2464||[[Днипрова Чаика]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2465||[[Хана Чубач]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2466||[[Улијана Кравченко]] || 10. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2467||[[Лидија Григорјева (песникиња)]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2468||[[Ирина Калинец]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2469||[[Надија Свитлична]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2470||[[Галина Крук]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2471 || [[Пјер Жансен]] || 12. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2472 || [[Џеј Хернандез]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2473 || [[Бил Мозли]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2474 || [[Шејмус Колман]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2475 || [[Матилда Лац]] || 13. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2476 || [[Малка Локер]] || 14. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2477 || [[Барбара Шели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2478 || [[Шон Ведерли]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2479 || [[Лиса Робин Кели]] || 15. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2480 || [[Маргарита Јаковлева]] || 17. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2481 || [[Хана Јаблонска]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2482 || [[Ирина Жиленко]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2483 || [[Игор Конашенков]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2484 || [[Карен Шахназаров]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2485 || [[Виктор Медведчук]] || 18. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2486||[[Марија Мандл]] || 19. март 2022. || Нoви чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2487||[[Хермин Браунштајнер]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2488||[[Јохана Борман]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2489||[[Марго Дрешел]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2490||[[Херта Боте]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2491||[[Рут Нојдек]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2492||[[Ирма Гризе]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 2493||[[Марија Тешлер]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2494||[[Хелана Олендорф]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2495||[[Еми Геринг]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Јован 99|Jovan108]] |- | 2496||[[Барбара Реџина Дич]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2497||[[Sonja Šiljak-Yakovlev]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2498||[[Хабиба Сточевић-Ризванбеговић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2499||[[Далија Иманић Савић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | '''2500''' ||[[Лујза Кузмић Мијић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 2501 || [[Тајрон Мингс]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2502 || [[Маријана Савка]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2503 || [[Наталка Сњаданко]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2504 || [[Маријана Кијановска]] || 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2505 ||[[Миша Вацић]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2506 ||[[Верица Бараћ]]|| 19. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2507 ||[[Естер Сегал]]|| 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2508 ||[[Жена Василиковска]]|| 20. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2509 ||[[Катерина Михалицина]]|| 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2510 ||[[Олена Пчилка]]|| 22. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2511 ||[[Христина Козловска]]|| 23. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2512 ||[[Атена Пашко]]|| 24. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2513 ||[[Наталија Нарочницка]]|| 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2514 ||[[Панајотис Вокотопулос]]|| 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2515 || [[Наталија Скакун]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2516 || [[Гинтер Принцинг]] || 25. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2517 || [[Анатолиј Аркадјевич Турилов]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2518 || [[Драган Војводић]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2519 || [[Вујадин Иванишевић]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2520 || [[Александар Костић (психолог)]] || 26. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2521 || [[Дмитриј Муратов]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2522 || [[Хорнсвогл]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2523 || [[Александар Петров (глумац)]] || 27. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2524 || [[Едуард Кокшаров]] || 28. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2525 || [[Алпар Лошонц]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2526 || [[Масајуки Ивата]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2527 || [[Томас Флајнер]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2528 || [[Душан Шиђански]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2529 || [[Василиј Кудинов]] || 29. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2530 || [[Ендре Шили]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2531 || [[Џелал Шенгор]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2532 || [[Антон Цајлингер]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2533 || [[Александар Ходаковски]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2534 || [[Владимир Пашков]] || 30. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2535 || [[Ласло Форо]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2536 || [[Сергеј Козлов]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2537 || [[Ђерђ Панто]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2538 || [[Зоран Обрадовић]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2539 || [[Сергеј Петрович Новиков]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2540 || [[Пјер Лена]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2541 || [[Дитрих Х. Велте]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2542 || [[Момчило Иванић]] || 31. март 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] |- | 2543 || [[Часлав Брукнер]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |2544 || [[Селман Ваксман]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2545 || [[Торстен Визел]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2546 || [[Роже Гијман]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- |2547 || [[Тони Гатлиф‎]] || 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2548 ||[[Деспот Дамјановић]]|| 1. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2549 ||[[Тони Гатлиф‎]]|| 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 2550 || [[Анџела Вајт]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2551 || [[Рахим Бурхан]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2552 || [[Оксана Марафиоти]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2553 || [[Киба Лумберг]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2554 || [[Антонио Солари]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2555 || [[Леонел Санчез]] || 2. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2556 || [[Сердар Бердимухамедов]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2557 || [[Еваристо Карваљо]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2558 || [[Мишел Думонтје]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2559 || [[Бихари Јанош]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2560 || [[Росарио Флорес]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2561 || [[Андреј Ђина]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2562 || [[Карен Гусоф]] || 3. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2563 || [[Дејмијан ле Бас]] || 4. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2564 || [[Џо Фрејл]] || 5. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2565 || [[Игор Долинка]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2566 || [[Бранислав Јеленковић]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2567 || [[Слободан Марковић (географ)]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2568 || [[Жељко Шљиванчанин]] || 8. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2569 || [[Андре Берже]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2570 || [[Иван Божовић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2571 || [[Драгослав Маринковић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2572 || [[Миљенко Перић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2573 || [[Владимир Бидјовка]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2574 || [[Велимир Попсавин]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2575 || [[Радослав Аџић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2576 || [[Слободан Мацура (академик)]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2577 || [[Станко Стојилковић]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2578 || [[Стив Харви]] || 9. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2579 || [[Џон Френклин Ендерс]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2580 || [[Денис Мирошниченко]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2581 || [[Логан Пол]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2582 || [[Ролф Дитер Клуге]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2583 || [[Рајнхард Лауер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2584 || [[Герхард Невекловски]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2585 || [[Светлана Михајловна Толстој]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2586 || [[Едуард Басурин]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2587 || [[Зузана Тополињска]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2588 || [[Мег Фостер]] || 10. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2589 || [[Аксинија Џурова]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2590 || [[Инеса Арманд]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2591 || [[Михаил Вениаминович Угрумов]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2592 || [[Владимир Кононов]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2593 || [[Алексеј Карјакин]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2594 || [[Василе Дехељану]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2595 || [[Штефан Добаи]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2596 || [[Густав Јухас]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2597 || [[Иштван Климек]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2598 || [[Фикрет Амиров]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2599 || [[Станислау Конрад]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2600 || [[Роналд Гросарт Матичек]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2601 || [[Јожеф Моравец]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2602 || [[Адаљберт Пилок]] || 11. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2603 || [[Шандор Шварц]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2604 || [[Радомир Црквењаков]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2605 || [[Франсиско Ј. Ајала]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2606 || [[Вајат Андерсон]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2607 || [[Грацијан Сепи]] || 12. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2608 || [[Зоран С. Петровић]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2609 || [[Чинтамани Нагеса Рамачандра Рао]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2610 || [[Милан Стојановић (академик)]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2611 || [[Карољ Веичелт]] || 13. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2612 || [[Феликс Леонидович Черноуско]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2613 || [[Мауро Ферари]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2614 || [[Слободан Симоновић]] || 14. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2615 || [[Зоран Д. Поповић]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2616 || [[Чедомир Петровић (физичар)]] || 15. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2617 || [[Роџер Мајерсон]] || 17. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2618 || [[Џенифер Кент]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2619 || [[Велибор Крсмановић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2620 || [[Ненад Костић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2621 || [[Инго Милер]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2622 || [[Антони Кунадис]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2623 || [[Милош Ерцеговац]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2624 || [[Вукан Вучић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2625 || [[Валериј Васиљевич Козлов]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2626 || [[Владимир Срдић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2627 || [[Миодраг Михаљевић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2628 || [[Владан Девеџић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2629 || [[Влада Вељковић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2630 || [[Борислав Ћурчић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2631 || [[Борис Пашалић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2632 || [[Радивоје Живковић]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2633 || [[Драган Пешмалбек]] || 19. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2634 || [[Кузман Тодоровић]] || 18. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gaga1964|Gaga1964]] |- | 2635 || [[Доминик Палмер]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2636 || [[Миа Роуз Крејг]] || 20. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2637 || [[Момир Милатовић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2638 || [[Душан Теодоровић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2639 || [[Велимир Радмиловић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2640 || [[Зоран В. Поповић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2641 || [[Владан Ђорђевић (инжењер)]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2642 || [[Слободан Вукосавић]] || 21. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2643 || [[Џина Филипс]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2644 || [[Џозеф Бишара]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2645 || [[Драган Швракић]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2646 || [[Миливоје Лазић (кошаркашки тренер)|Миливоје Лазић]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2647 || [[Том Лудвиг]] || 22. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2648 || [[Бранко Лаловић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2649 || [[Милан Стевановић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2650 || [[Луис Фабијано]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2651 || [[Бела Балинт]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2652 || [[Марко Бумбаширевић]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2653 || [[Кејси Кларк]] || 24. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2654 || [[Небојша Лалић]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2655 || [[Џо Ален]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2656 || [[Војислав Лековић]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2657 || [[Роб Зомби]] || 25. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2658 || [[Илај Рот]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2659 || [[Драган Мицић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2660 || [[Ђорђе Радак]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2661 || [[Петар Сеферовић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2662 || [[Горан Станковић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2663 || [[Радоје Чоловић]] || 26. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2664 || [[Ерик Кристмас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2665 || [[Боривоје Ценић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 2666 || [[Берислав Злоковић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2667 || [[Тибор Кашаи]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2668 || [[Антонио Коломбо]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2669 || [[Карољи Лапиш]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2670 || [[Еуђенио Пикано]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2671 || [[Василиос Танопулос]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2672 || [[Гаетано Тијене]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2673 || [[Павлос Тутузас]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2674 || [[Феликс Унгер]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2675 || [[Тошијаки Макабе]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2676 || [[Марјан Никетић]] || 27. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2677 || [[Леонид Курављов]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2678 || [[Серж Пољаков]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2679 || [[Ото Фројндлих]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2680 || [[Момчило Милиновић]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2681 || [[Јоханес Теодор Баргелд]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2682 || [[Хајнрих Херле]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2683 || [[Емил Ђилиоли]] || 28. април 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2684 || [[Мохамед Абу Габал]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2685 || [[Марко Ковач (политичар)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2686 || [[Миомир Војиновић]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2687 || [[Александар Дамјановић (политичар)]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2688 || [[Василије Лалошевић]] || 1. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2689 || [[Милош Латиновић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2690 || [[Милан Степановић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2691 || [[Веселин Марковић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2692 || [[Ласло Краснахоркаи]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2693 || [[Аравинд Адига]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2694 || [[Душко Секулић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2695 || [[Борислав Косановић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2696 || [[Мирјана Урошевић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2697 || [[Бранко Ћурчић (писац)]] || 3. мај 2022. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2698 || [[Душан Савић (писац)]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2699 || [[Владимир Вујиновић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2700 || [[Маринко Арсић Ивков]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2701 || [[Јожеф Ј. Фекете]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2702 || [[Зденка Феђвер]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2703 || [[Бошко Ивков]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2704 || [[Нада Душанић]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2705 || [[Видосава Раич]] || 3. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2706 || [[Сју Таунсенд]] || 3. мај 2022. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag| Gzanag]] |- | 2707 || [[Клиф Торбурн]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2708 || [[Фред Дејвис]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2709 || [[Волтер Доналдсон]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2710 || [[Хорас Линдрум]] || 5. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2711 || [[Лука Бучи]] || 7. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2712 || [[Милан Лешњак]] || 10. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2713 || [[Славко Петровић]] || 11. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2714 || [[Владимир Салдо]] || 13. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2715 ||[[Пјер Кошар]]|| 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2716 ||[[Лучо Фулчи]]|| 14. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2717 || [[Милан Николић (фудбалер, 1929)|Милан Николић]] || 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2718 ||[[Нинослав Крстић]]|| 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2719 ||[[Улрих Сајдл]]|| 15. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2720 ||[[Френк Хененлотер]]|| 21. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2721 ||[[Марио Бава]]|| 22. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2722 || [[Марко Милинковић]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2723 || [[Владимир Ј. Конечни]] || 24. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 2724 || [[Александра Дулић]] || 31. мај 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2725 || [[Милорад Младеновић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2726 || [[Гордана Ћулибрк]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2727 || [[Милена Китић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2728 || [[Јасна Поповић]] || 1. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2729 || [[Вељко Петрановић]] || 3. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2780 || [[Петар Поповић (кошаркаш, 1959)|Петар Поповић]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2781 || [[Јошко Папич]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2782 || [[Јосип Ђерђа (кошаркаш)|Јосип Ђерђа]] || 4. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2783 || [[Витал Ајзелт]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2784 || [[Драган Ковачић]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2785 || [[Миха Локар]] || 5. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2786 || [[Марјан Кандус]] || 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2787 ||[[Пол Вегенер]]|| 6. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2788 || [[Борис Кристанчич]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2789 ||[[Драгослав Крнајски]]|| 6. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2790 ||[[Иларион Анђелковић]]|| 7. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2791 || [[Жељко Троскот]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2792|| [[Гаврило Димић]]|| 7. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2793 || [[Давор Рукавина]] || 7. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2794 ||[[Казимир Гонсиоровски]]|| 8. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2795 ||[[Херман Вагнер]]|| 8. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2796 || [[Живко Касун]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2797 || [[Емил Логар]] || 9. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2798 ||[[Јелена Јовановић Симић]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић ]] |- | 2799 ||[[Патрисија Адер Говати]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2800 ||[[Ангус Џон Бејтман]]|| 10. јун 2022. ||Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2801 || [[Џули Круз]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2802 || [[Горан Брајковић (кошаркаш)|Горан Брајковић]] || 10. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2803 ||[[Љубодраг Петровић]]|| 11. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2804 || [[Владимир Вајс (фудбалер, 1939)]] || 14. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2805 || [[Џули Бенз]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2806 || [[Азиз Санџар]] || 18. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2807 || [[Зехра Гунеш]] || 19. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2808 || [[Ибрахим Ал Хусеин]] || 20. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2809 || [[Парфет Хакизимана]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2810 || [[Енес Ал Халифа]] || 22. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2811 || [[Каис Саид]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2812 || [[Никола Јовић]] || 24. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2813 || [[Николас Бурдисо]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2814 || [[Чандрика Кумаратунга]] || 25. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2815 || [[Питбул (репер)]] || 26. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2816 || [[Слободан Деспот]] || 28. јун 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2817 || [[Марвин Мартен]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2818 || [[Даг Бредли]] || 1. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2819 || [[Жорж Абриал]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2820 || [[Густав Емар]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2821 || [[Франк Аламо]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2822 || [[Беатрикс Ексофон]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2823 || [[Жорж Бергер]] || 2. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2824 || [[Жак Турнер]] || 4. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2825 || [[Владимир Мирончиков]] || 5. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2826 || [[Сејду Кејта]] || 9. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2827 ||[[Весна Милојковић]]|| 8. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2828 ||[[Соломон Алкалај]]|| 15. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2829 || [[Талија Цукер]] || 17. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2830 || [[Џорџ Зуко]] || 18. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2831 || [[Ијех Бел]] || 20. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2832 || [[Никола Радмановић (фудбалер)|Никола Радмановић]] || 21. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 2833 || [[Емил Смит Роу]] || 24. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 2834 || [[Харли Џејн Козак]] || 26. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 2835 ||[[Вукашин Јокановић]]|| 31. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 2836 ||[[Васил Стефаник]]|| 31. јул 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 2837 ||[[Рафаило Маргулис]]|| 5. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 2838 || [[Ти Вест]] || 5. август 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Одликовани чланци | садржај = <div id="mf-POR" title="О Порталу">{{Википедија:Википројекат Биографија/Одликовани чланци}}</div> </div> | линк = }} |} |} ra90800ydtz7s9ojjzlcvrd7z3i0r4f 0 4139444 25138865 24539287 2022-08-04T19:59:35Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Албум | име_албума = Хармонајзер | име_извођача = [[Електрични оргазам]] | слика = Хармонајзер.jpeg | оквир = | алт = | опис_слике = омот албума | тип = студио | тип_додатно = | датум = 9. новембар 2002 <ref>https://web.archive.org/web/20030623001323/http://www.balkanmedia.com/m2/doc/2004-1.shtml</ref> | снимљено = мај—јул 2002. | место = | студио = ПГП РТБ Студио 5 | жанр = [[рок музика|рок]] | трајање = 46:03 | језик = [[Српски језик|српски]] | издавач = [[ПГП РТС]] | редитељ = | продуцент = [[Душан Којић]]<br />[[Срђан Гојковић]]<br />Бранислав Петровић | компајлер = | година0 = 1999 | албум_пре = [[А ум бум]] | година1 = 2002 | овај_албум = [[Хармонајзер]] | година2 = 2010 | албум_после = [[То што видиш то и јесте]] | фусноте = }} '''''Хармонајзер''''' је десети студијски албум [[Србија|српске]] [[рок музика|рок]] групе [[Електрични оргазам]], објављен [[2002]]. године за дискографску кућу [[ПГП РТС]].{{Album reviews |rev1 = ''-{Rock Express}-'' |rev1score = {{Rating|9|10}}<ref name="rockexpress">{{cite journal|last=Ćunković|first=Milan|title=Električni Orgazam: HARMONAJZER|journal=Rock Express|location=Београд|issue=37|pages=26–27|language=Serbian}}</ref> }} == Листа песама == {{Песме на музичком албуму са извођачима | укупно_трајање = 46:03 | назив1 = Данас нисам сасвим свој | трајање1 = 3:11 | назив2 = Истина нема крај | трајање2 = 2:25 | назив3 = Нека сада виде сви | трајање3 = 2:25 | назив4 = Небо броји кораке | трајање4 = 4:26 | назив5 = Ко се сада сећа свега | трајање5 = 2:23 | назив6 = Сенке зидова | трајање6 = 4:32 | назив7 = Промене | трајање7 = 3:17 | назив8 = Ресторан 3 ора | трајање8 = 1:43 | назив9 = Зато стојим сам | трајање9 = 4:57 | назив10 = Томе неће доћи крај | трајање10 = 2:54 | назив11 = Против себе | трајање11 = 7:30 | назив12 = Ђанкарло Гингива поново јаше | трајање12 = 2:49 | назив13 = Она шета пса | трајање13 = 3:12}} == Учествовали на албуму == === Електрични оргазам === * [[Срђан Гојковић Гиле]] — [[гитара]], [[вокал]]и * Зоран Радомировић Шваба — бас * Бранислав Петровић Банана — гитара, вокал, бас на песми ''Промене'', главни вокал на песми ''Томе неће доћи крај'' и ''Промене'', [[оргуље]] на песмама ''Ко се сада сећа свега'' и ''Зато стојим сам'' * Благоје Недељковић Паче — [[бубањ|бубњеви]] === Гости на албуму=== * Дуле Петровић — ([[саксофон]], на песмама ''Данас нисам сасвим свој'' и ''Небо броји кораке'' * Зоран Еркман — [[тромбон]] на песмама ''Данас нисам сасвим свој'' и ''Небо броји кораке'' * Борис Буњак — позадински вокали на песмама ''Истина нема крај'', ''Некада сада виде сви'' и ''Сенке зидова'' * Зденко Колар — позадински вокали вокали на песмама ''Истина нема крај, Некада сада виде сви'' и ''Сенке зудова'' * [[Немања Којић Којот]] — [[тромбон]] на песми ''Небо броји кораке'' * [[Душан Којић]] — ритам гитара на песмама ''Промене'' и ''Зато стојим сам'', акустична гитара на песми ''Ресторан 3 ора'' * [[Влада Дивљан]] — гитара на песми ''Зато стојим сам'' * Љубомир Ђукић Љуба — главни вокал на песми ''Зато стојим сам'' == Референце == {{reflist}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Janjatović|first=Petar|authorlink=Петар Јањатовић|title=EX YU ROCK enciklopedija 1960-2006|year=2007|url= |publisher=Čigoja štampa|location=Beograd|isbn=978-86-905317-1-4}} == Спољашње везе == * [https://www.discogs.com/Elektri%C4%8Dni-Orgazam-Harmonajzer/release/1433190 ''Хармонајзер''] на сајту [[Дискогс]] {{Електрични оргазам}} {{портал бар|Музика|Рок|Београд|Србија}} [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми групе Електрични оргазам]] [[Категорија:Албуми издати за ПГП РТС]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Душан Којић]] 5bt80p861t2q20oz9651vhqk940yi6e 0 4142884 25138946 25137287 2022-08-04T21:35:10Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/24.135.83.14|24.135.83.14]] ([[User talk:24.135.83.14|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Александар Лазић}} '''Aleksandar Lazić''' ([[Београд|Beograd]], [[31. децембар|31. decembar]] [[1988]]), poznatiji pod umetničkim imenom '''Sale Tru''', srpski je reper i tekstopisac. == Biografija == Aleksandar Lazić rođen je 31. decembra 1988. godine. Muzikom se bavi od ranog detinjstva, pa je već krajem osnovne škole počeo da piše pesme. Njegove pesme, uglavnom imaju sličnu tematiku, odnosno govore o događajima iz njegovog života i načinu na koji ih on doživljava.<ref>{{cite web |title=Intervju o tekstovima pesama |url=https://nbgfunkrap.weebly.com/sale-tru.html}}</ref> Takođe, inspiraciju pronalazi u svom okruženju, ali i u radu nekih stranih repera kao što su prvenstveno [[2Pac]], a zatim i [[Џон Ленон|Džon Lenon]] i [[Erik Klepton]].<ref>{{cite web|url=https://www.konkretno.co.rs/kultura-i-umetnost/muzika/sale-tru|title=Sale Tru|last1=Ignjatović|first1=Aleksandar|date=|website=konkretno.co.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=19. 11. 2016.}}</ref> Prvobitno, Aleksadar je bio član grupe ''S3T'' sa producentom Zelenim koja se raspustila na neko vreme zbog loše opreme i produkcije. Posle nekoliko godina, grupa se ponovo okuplja i nastaje pesma "U kraju". Ta pesma, bila je veoma prihvaćena od strane publike i započela je novu eru g-funka. Ubrzo, Saletu i Zelenom pridružuju se Zuba i Anke koji prave bitove za pesme ''Tralalala, Znam, Anđeli i demoni'' i druge.<ref>{{cite web |last1=Muncan |first1=Jovica |title=Intervju - Sale Tru |url=https://mypeople.in.rs/intervju-sale-tru-2/}}</ref> U svom novom sastavu grupa nastoji da vrati g-funk, u čemu i uspeva. Godine 2016. Sale Tru izbacuje album ''"NBG Funk Era"'', a on sadrži 10 pesama: ''Intro, Ljubav, Život i smrt II, Naše ubistvo, Sve je dobro kad je loše(ft. Kurtoazija), Ja sam samo moja pesma (ft. Ivana Zečević), Da li znaš, Moja noćna ispiracija (ft. Ivana Zečević)", Anđeo i demon (ft. Ivana Zečević)'' i ''Outro''. Muziku za album radili su Zuba i DMG, a miks i master albuma Jan Zoo. U toku svoje karijere sarađivao i sa drugim grupama i izvođačma kao što su [[Marlon Brutal]], [[Ivana Zečević]] [[THCF]] i drugi.<ref>{{cite web |title=Biografija |url=https://tekstomanija.com/biografije/sale-tru/}}</ref> U trenutku kada je doživeo vrhunac svoje karijere, odlučuje da se povuče. Iako se već nekoliko godina ne bavi muzikom aktivno, njegove stare pesme se i dalje slušaju i imaju veliki broj pregleda na [[Youtube|Jutjubu]] i ostalim platformama. == Diskografija == {{div col|colwidth=30em}} === Albumi === *''NBG Funk Era (2016)'' === -{Singlovi}-<ref>{{cite web |title=Sale Tru - tekstovi pesama |url=https://tekstovi.net/2,3111,0.html |website=tektovi.net}}</ref> === *''(Ne) Laži me'' *''Anđeli i demoni'' *''Anđeli i demoni II'' *''Bebo (Vrati mi ljubav Funky Flame)'' *''Bol (ft. Škabo)'' *''Istina'' *''It's all good, bejbe, bejbe'' *''Jupiii'' *''Ludilo'' *''Moj Beograd (ft. THCF)'' *''Moj svet'' *''Ovo, ono'' *''Petak'' *''Smrt i zivot'' *''Tra la, la, la'' *''U bloku (ft. Marlon Brutal)'' *''U kraju'' {{div col end}} ==Reference== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Лазић, Александар}} [[Категорија:Рођени 1988.]] [[Категорија:Српски хип хоп музичари]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] [[Категорија:Музичари из Београда]] mem9ivv0tpsreju6pulv110j5jat7vc 0 4148484 25138522 24520328 2022-08-04T14:14:19Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Новинар | име = Зоран Ћирјаковић | слика = Zoran Ćirjaković 2021.png | опис_слике = Зоран Ћирјаковић, 2021. године | слика_ширина = 200п | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1965|12|22|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СФР Југославија]] | датум_смрти= | место_смрти= | држава_смрти= | новине =''[[Newsweek]]''<br> ''The Los Angeles Times''<br> ''[[Б92]]''<br> ''[[Нин]]'' | телевизија = | супруга = [[Наташа Марковић]] |образовање=[[Електротехнички факултет Универзитета у Београду]]}} '''Зоран Ћирјаковић''' ([[Београд]], [[22. децембар]] [[1965]]) [[Срби|српски]] је [[Електротехника|електроинжењер]], [[новинар]], [[публициста]], светски путник, [[туристички водич]] и истраживач-сарадник [[Институт за политичке студије|Института за политичке студије]]. Некадашњи је дописник ''[[Њузвик|Newsweek-а]]'' и ''[[The Los Angeles Times]]'', као и предавач на Факултету за медије и комуникацију [[Универзитет Сингидунум|Универзитета Сингидунум]].<ref>{{Cite web|url=http://www.klubputnika.org/autori/Zoran%20%C4%86irjakovi%C4%87|title=Zoran Ćirjaković|website=www.klubputnika.org|access-date=2020-05-10}}</ref> Познат је и као аутор термина [[аутошовинизам]] и [[случајни Србин]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/353685/Tema-nedelje/Knjiga-srpskog-razdora|title=Књига српског раздора|last=Ћирјаковић|first=Зоран|website=Politika Online|access-date=2022-01-28}}</ref> ==Биографија== === Образовање === Рођен је [[22. децембра]] [[1965]]. године у [[Београд|Београду]]. Потиче из предратне [[Савез комуниста Југославије|комунистичке]] породице из [[Драгачево|Драгачева]], а његов деда-стриц је био политички комесар Драгачевске партизанске чете.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=qlUL3XsankA&t=229s|title=ZORAN ĆIRJAKOVIĆ: Hapšen sam od strane UCKa, ali i od Srba! Držali su mi pištolj prislonjen na glavu|date=5. decembar 2021.|publisher=Ras TV|url-status=live}}</ref> Његов отац је био полицијски инспектор за привредни криминал, а мајка је била лекар пореклом из метохијског села [[Заскок]], које је данас део [[Урошевац|Урошевца]]. Детињство је углавном проводио у [[Косјерић|Косјерићу]], где су му родитељи радили, а прва четири разреда основне школе је завршио у [[ОШ „Нада Матић” Ужице|Основној школи „Нада Матић” у Ужицу]]. Породица се затим преселила у [[Блок 45]] у [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]], те Ћирјаковић тамо завршава [[ОШ „Бранко Радичевић” Нови Београд|Основну школу „Бранко Радичевић”]]. У исто време, у друго одељење ове школу је ишла [[Марија Милошевић]], кћера будућег [[Председник Републике Србије|председника Србије]] и [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]].<ref name=":0" /> Још у раној младости је научио [[енглески језик]], јер је већ после 7. разреда отишао код једне [[Britanci|британске]] породице у [[Брајтон]], ради учења језика. Након завршене средње школе [[Ваздухопловна академија Београд|Образовни центар „Петар Драпшин“]], уписује студије [[Социологија|социологије]] и [[Електротехника|електротехнике]], али се опредељује за ове друге. Одлази на одслужење војног рока у [[Пула|Пули]], па затим наставља студије. Дипломирао је на [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|Електротехничком факултету Универзитета у Београду]]. Током студија је завршио опште и специјалистичке обуке за туристичког водича на туристичком одсеку [[Економски факултет Универзитета у Београду|Економског факултета]] и радио као водич у [[Београд|Београду]] и по [[Западна Европа|Западној Европи]] ([[Рим]], [[Париз]], [[Милано]], [[Минхен]], [[Залцбург (Вестервалд)|Залцбург]], [[Барселона]]). Завршио је постдипломске (мастер) студије на [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултету политичких наука Универзитета у Београду]].<ref name="#1">{{Cite web|url=http://www.arhipelag.rs/autori/zoran-cirjakovic/|title=Zoran Ćirjaković {{!}} Arhipelag|website=www.arhipelag.rs|access-date=2020-05-10}}</ref> === Новинарска каријера === У јуну [[1993]]. године, запослио се као [[Електроника|електроинжењер]] у [[Савезна управа царина|Савезној управи царина]] на [[Врачар (Београд)|Врачару]], да би након само неколико недеља почео да ради као фиксер (возач и преводилац) иностраних дописника са [[Распад Југославије|југословенских ратишта]]. Ћирјаковић је касније и сам био ратни извештач, а текстове је објављивао за ''[[Њузвик|Newsweek]]'' и ''[[The Los Angeles Times]]''. Писао је о догађајима и злочинима у [[Рат у Босни и Херцеговини|рату у Босни и Херцеговини]] и [[Рат на Косову и Метохији|рату на Косову и Метохији]]. Касније наставља да извештава о ратним сукобима и кризама из [[Потсахарска Африка|потсахарске Африке]], [[Азија|Азије]] и [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Боравио је у многим кризним подручјима, укључујући и одређене базе под контролом [[Хамас|Хамаса]]. Објавио је два текста у листу [[Данас (новине)|''Данас'']], а писао је за ''[[НИН]]'', ''[[Политика (новине)|Политику]]'' и ''[[Време (недељник)|Време]]''. Текстове од 2009. године објављује и на блогу "[https://ponisteninepismenidjavoljiadvokat.blogspot.com/ Неписмени ђавољи адвокат]". === Академска каријера === Радио је као предавач на Факултету за медије и комуникацију [[Универзитет Сингидунум|Универзитета Сингидунум]]. На [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултету политичких наука Универзитета у Београду]] држао одређени број курсева и летњих школа из области [[Глобализација|глобализације]].<ref>{{Cite web|url=https://www.fpn.bg.ac.rs/2033|title=Други дан летње школе „Амерички председнички избори и поп култура“|date=13. септембар 2016.|publisher=Факултет политичких наука Универзитета у Београду|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/drustvo/otvoreno-pismo-javnosti-povodom-ponasanja-zorana-cirjakovica-predavaca-na-fmk/|title=Otvoreno pismo javnosti povodom ponašanja Zorana Ćirjakovića, predavača na FMK|date=8. jul 2019.|publisher=Danas}}</ref> Као гостујући предавач, држао је предавања на факултетима у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]<ref name="#1"/>, а сарађивао је са организацијом [[Hjuman rajts voč|Чувара људских права]] ({{Јез-енгл|Human Rights Watch}}). Уско стручне теме којима се бави су алтернативне модерности, [[потсахарска Африка|Подсахарска Африка]] и интеркултуралне комуникације.<ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.istinomer.rs/akter/zoran-cirjakovic/|title=Zoran Ćirjaković|website=Istinomer|language=sr-RS|access-date=2020-05-10}}</ref> === Отказивање === Према мишљењу [[Биљана Србљановић|Биљане Србљановић]] (и самог Ћирјаковића) он је један од првих људи у Србији који су доживели ''[[Култура отказивања|отказивање]]'', након оштрог сукоба мишљења са групом жена из јавног живота Србије.<ref>{{Cite web|url=https://www.cenzolovka.rs/etika/ponisten-covek/|title=Poništen čovek|date=2020-12-14|website=Cenzolovka|language=sr-RS|access-date=2021-06-11}}</ref> == Ставови == === Политика === Једно време је био члан [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]]. Један је од оснивача [[Напредни клуб|Напредног клуба]] чији је председник [[Чедомир Антић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.napredniklub.org/osnivaci-i-organi-kluba/|title=Оснивачи и органи клуба|publisher=Напредни клуб|url-status=live}}</ref> Подржава политику коју спроводи [[Александар Вучић]]. === Аутошовинизам === {{Детаљније|Аутошовинизам}} Термин [[аутошовинизам]] објашњава тиме да ''није самомржња – она је сасвим легитимна и често је није тешко разумети, нарочито онда када властодршци или сународници пишу срамне и злочиначке странице заједничке историје. Аутошовинизам почиње онда када неко закључи да је он сам “изузетак”, “пропуст у систему” и када сународницима, људима који су објект личне мржње, негира човечност и сугерише да је њихова “зверска” природа нешто што је вечно, неуништиво и трајно, нешто што је део њиховог „менталитета”''.<ref name="#2"/> Ћирјаковић је увео и термин "[[Случајни Србин|случајни Срби]]", јер тврди да је појам "Друга Србија" временом изгубио смисао, а у контексту [[Србија|Србије]] и [[Република Српска|Републике Српске]] дефинисао је и [http://www.arheofutura.rs/drustvo/zapadnocentricna-teleologija-od-dositeja-dva-putica/ културу аутошовинизма], као "локални систем веровања који подстиче различите антисрпске ставове, како у самој Србији тако и ван ње, и подржава схватање да је реч о јед(и)ном националном културом контаминираном народу, за чију је, наводно, крвожедну колективну патологију једини трајни, ефикасан 'лек' – дно масовне гробнице, док неоколонијално потчињавање може само да ублажи или спречи неке од најгорих симптома, наводно, друштвене болести на коју Срби немају имунитет". === Религија === Ћирјаковић је [[Атеизам|атеиста]], али и поштовалац [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] као важног дела [[Српски национални идентитет|српског националног идентитета]]. Такође је поштовалац [[Ислам|ислама]]. == Приватан живот == У браку је са глумицом [[Наташа Марковић|Наташом Марковић]].<ref>{{Cite news|url=https://www.story.rs/celebrity-news/flash-news/130802/natasa-markovic-za-story-srecu-sam-postigla-velikim-trudom?utm_source=redirect&utm_medium=exc&utm_campaign=2021|title=Nataša Marković za „Story“: Sreću sam postigla velikim trudom|date=27.09.2020.|publisher=Story}}</ref> == Дела == ;Књиге * ''Глобална Африка: последице глобализацијских и модернизацијских процеса јужно од Сахаре'', [[Arhipelag (izdavačka kuća)|Архипелаг]], 2013, {{ISBN|978-86-6343-148-5}};<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books/about/Globalna_Afrika.html?id=GsGPtAEACAAJ&redir_esc=y|title=Globalna Afrika: posledice globalizacijskih i modernizacijskih procesa južno od Sahare|last=Ćirjaković|first=Zoran|date=2013|publisher=Arhipelag|isbn=978-86-523-0088-4|language=en}}</ref> *''Откривање аутошовинизма: од појаве до појма'', Catena Mundi, 2021, {{ISBN|978-86-6343-148-5}}<ref>{{Cite web|url=https://catenamundi.rs/shop/otkrivanje-autosovinizma-zoran-cirjakovic/|title=Откривање аутошовинизма – нова књига Зорана Ћирјаковића|website=Catena mundi|language=sr-RS|access-date=2021-04-24}}</ref> *''Владавина [[Александар Вучић|Александра Вучића]]: десет лагодних година потцењеног вође'' (у припреми) * ''Против дома спремни: култура аутошовинизма у Србији''<ref>{{Cite web|url=http://www.arheofutura.rs/najnovije/zoran-cirjakovic-od-antinacionalizma-do-kulture-autosovinizma-u-srbiji/|title=Зоран Ћирјаковић: Од антинационализма до културе аутошовинизма у Србији|date=2019-03-16|website=Центар за културну обнову - Археофутура|language=sr-RS|access-date=2021-08-05}}</ref> (у припреми) ;Стручни радови *'''Kosovized' Bosnia''<ref name="rg">{{Cite web|url=https://www.researchgate.net/profile/Zoran-Cirjakovic|title=Zoran Ćirjaković - Research gate|date=2021|website=Research Gate|url-status=live}}</ref> *''Исламски фундаментализам: кључ будућности Босне''<ref name="rg" /> *''“Serbian autumn” delayed: a lesson in uncivil democracy-building''<ref name="rg" /> *''Свођење постјугословенских држава и њиховог становништва на „праву меру”''<ref name="rg" /> *''Други живот јавних интелектуалаца: телевизијски интелектуалци у ери друштвених медија''<ref name="rg" /> *''Мушки снови, неолибералне фантазије и звук оклеветане модерности: турбо-фолк у раљама субалтерности, предузетништва другости и злочина''<ref name="rg" /> *''Субалтерне студије и тумачење постјугословенског простора''<ref name="rg" /> *''Примена модела димензија националних култура Херта Хофштедеа у истраживању политичког обрасца у Србији: постоји ли софтвер српског политичког ума?''<ref name="rg" /> *''Глобална Африка: последице глобализацијских и модернизацијских процеса јужно од Сахаре''<ref name="rg" /> *''Улога друштвених медија у изборима у Србији 2014. Године: све значајнији, али и даље секундарни''<ref name="rg" /> *''Нормативно насиље у ери глобализације''<ref name="rg" /> *''Друштвени медији као оружје слабих у дефектној демократији: битке за цензус, отпор разочараних и хомонационалистичко повлачење на изборима у Србији 2016. Године''<ref name="rg" /> *''Децентрирање света после колонијализма: стратегије супротстављања од краха цивилизаторске мисије до успона новог оријентализма''<ref name="rg" /> *''Афричке невоље с Нобеловом наградом за мир: „перверзни нобел“ у Хагу уместо пута у Осло''<ref name="rg" /> *''Бели шум на друштвеним мрежама: улога друштвеног капитала у изборним кампањама''<ref name="rg" /> *''Лиминални простор као тера инкогнита: ни дебалканизација ни европеизација''<ref name="rg" /> *''Значај културалности дискурса за разумевање глобализације „универзалних“ политичких норми''<ref name="rg" /> *''Децентрирање схватања левице и поглед на левицу у Србији кроз латиноамеричку призму''<ref name="rg" /> *''У славу хибрида, естетизације и обмана: субверзија историје, западног погледа и афроцентричности у радовима Јинке Шонибареа''<ref name="rg" /> == Види још == * [[Аутошовинизам]] * [[Случајни Србин]] == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Ћирјаковић, Зоран}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1965.]] [[Категорија:Српски политиколози]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски инжењери]] [[Категорија:Српски публицисти]] [[Категорија:Професори универзитета]] [[Категорија:Професори из Београда]] [[Категорија:Новинари из Београда]] [[Категорија:Чланови ДС]] [[Категорија:Светски путници]] [[Категорија:Туристички водичи]] [[Категорија:Политиколози из Београда]] 2vi1hh0c6d2ckcvd4vyuz8t2m7y4m8g 0 4148597 25139062 23741873 2022-08-05T04:18:00Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''РЦА конектор''' ([[Енглески језик|енгл]]. -{''RCA connector''}-), који је познат и по називима '''фоно конектор''' или '''Чинч конектор''', је тип електричног конектора који се уобичајено користи за пренос аудио и видео сигнала. Име РЦА потиче од скраћенице [[Америчка радио корпорација]] (енгл. -{''Radio Corporation of America''}-), која је представила дизајн раних 1940-их за конекције разних уређаја са кућним радио-фонограф конзолама.<ref>{{cite web|url=https://www.pcmag.com/encyclopedia/term/rca-connector|title=RCA connector|website=pcmag.com|accessdate=24. 4. 2020}}</ref> Првобитно је био јефтин, једноставан дизајн, намењен само за упаривање и прекид везе приликом сервисирања конзола. Побољшања су дошла са каснијим дизајнима, али су они остали компатибилни. РЦА конектори су почели да замењују старе [[ТРС конектор|телефонске конекторе]] од једне четвртине инча за многе примене у потрошачком аудио свету када су компонентни системи са [[Хај фиделити|високом јасноћом звука]] постали популарни 1950-их година. Међутим данас су конектори од једне четвртине инча још увек уобичајени у професионалној обради звука, док минијатурни конектори од 3,5 милиметара преовлађују у личним стерео системима.<ref>{{cite web|url=https://www.pcmag.com/encyclopedia/term/mini-phone-connector|title=mini-phone connector|website=pcmag.com|accessdate=24. 4. 2020}}</ref> == Порекло == Реч фоно или фоно конектор је скраћеница од речи [[фонограф]], зато што је овај конектор првобитно био направљен да дозволи конекцију фонографске плоче са [[Радио-пријемник|радио пријемником]] користећи радио као појачало. Овај систем је био присутан код већине радија произведених 1930-их година и на даље од стране Америчке радио корпорације, која је касније на тржиште избацила специјалну [[Грамофонска плоча|плочу]] од 45 обртаја у минути модел -{9JY}-.<ref>{{cite web|url=http://www.blueboyrecords.com/record-player/rca-45-rpm-9-jy-record-player-and-rca-tube-radio-6-xd-5|title=RCA 45 RPM 9-JY Record Player and RCA Tube Radio 6-XD-5|publisher=BlueBoy Records|accessdate=24. 4. 2020|archive-date=10. 09. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110910211432/http://www.blueboyrecords.com/record-player/rca-45-rpm-9-jy-record-player-and-rca-tube-radio-6-xd-5|url-status=unfit}}</ref> [[Датотека:RCAradio45EMback.JPG|алт=Задњи део радија са РЦА прикључком|мини|Задњи део [[Радио-пријемник|радио пријемника]] из 1940-их [[Америчкa радио корпорацијa|Америчке радио корпорације]], са РЦА прикључком за за прикључивање грамофона.]] РЦА конектори се често користе у прикључцима за звук који се углавном налазе на задњој страни предпојачала, [[Појачавач|појачала]] и [[Mikseta|миксета]],а нарочито на раним радио пријемницима на које су били спојени фонографи или плоче. == Изглед конектора == У нормалној употреби, каблови имају стандардни конектор на сваком крају, који се састоји од утикача који је окружен прстеном. Прстен је често сегментиран како би омогућио притисак опруге кад је упарен. Уређаји се прикључују на прикључак, који се састоји од рупе која је оивичена металним прстеном. Прстен на конектору је мало мањег пречника и дужи је од прстена на прикључку, тако да дозвољава прстену на конектору да чврсто стоји у прикључку. Прикључак има малу област између унутрашњег и спољашњег прстена која је попуњена [[Електрични изолатор|изолатором]], углавном од пластике (веома ране верзије, или оне које су направљене да се користе као РФ конектори, користиле су керамичке изолаторе). == Друге употребе == [[Датотека:RCA_type_jack_and_plug_Video_&_Audio.jpg|алт=РЦА конектори и прикључци на задњем делу телевизора|мини|РЦА конектори (доле) и прикључци (горе). Жути је за [[Композитни видео|композитни аналогни видео]], бели је за леви аудио канал, црвени за десни аудио канал.]] РЦА конектор је у почетку био коришћен за пренос [[Звучни сигнал|звучног сигнала]]. Али као и са многим другим конекторима, почео је да буде коришћен и за друге сврхе од оних за које је био првобитно намењен. На пример био је коришћен као конектор за [[Једносмерна струја|једносмерну струју]], [[РФ конектор]] и као конектор за каблове [[Рачунарски звучник|динамичких звучника]]. Његово коришћење као конектор за пренос композитног видео сигнала је веома уобичајено, али пружа слабо подударање импедансе.<ref name="еетајмс">{{cite web|url=https://www.eetimes.com/the-rca-phono-plug-an-outdated-relic/#|title=The RCA phono plug: An outdated relic?|last1=Pell|first1=Rich|publisher=EETimes|accessdate=24. 4. 2020}}</ref> РЦА конектори и каблови се веома често користе и за пренос [[Дигитални звук|дигиталног звука]] форматираног као С/ПДИФ, са конекторима у наранџастој боји како би се разликовали од осталих типичних конектора. Конектори су често обојени како би се идентификовала њихова сврха. На пример жута боја за [[композитни видео]], црвена за десни аудио канал и бела или црна за леви канал [[Стерео звук|стерео звука]].<ref name="боје_конектора">{{cite web|url=https://www.techwalla.com/articles/what-do-the-colors-mean-on-the-rca-cables|title=What Do the Colors Mean on the RCA Cables?|last1=Keen|first1=Shannon|website=techwalla.com|accessdate=24. 4. 2020}}</ref> Овај трио (или пар) прикључака често се налази на задњој страни аудио и видео опреме. Један или више комплета се често налазе на задњој страни [[Телевизор|ТВ пријемника]] како би омогућили везу са [[Камкордер|камкордерима]], [[Играчка конзола|играчким конзолама]] и осталим преносивим изворима видео сигнала.<ref>{{cite web|url=https://www.kotaku.com.au/2013/12/how-to-connect-your-old-video-game-consoles-to-a-new-tv/|title=How To Connect Your Old Video Game Consoles To A New TV|last1=Henry|first1=Alan|website=KOTAKU.COM.AU|accessdate=24. 4. 2020}}</ref> [[Датотека:Component-cables.jpg|алт=Каблови за пренос компонентног видео сигнала|мини|Три каблова, сваки са РЦА конекторима на обе стране, често се користе да преносе YPbPr [[Компонентни видео|аналогни компонентни видео]].]] Мада скоро сви конектори, укључујући аналогне и [[С/ПДИФ]] (енгл. -{''S/PDIF''}-) аудио, као и композитне и [[Компонентни видео|компонентне видео]] конекторе, могу да користе идентични кабл од 75Ω, продаја специјалних каблова за сваку од намена је постала распрострањена. Различит квалитет каблова значи да јефтин аудио кабл не може да успешно пренесе компонентни видео сигнал. Дигитални аудио сигнал ће пренести звук идентичан оригиналном сигналу ако је успешно успостављена веза, зато што [[дигитални сигнал]] може бити или у потпуности примљен или се уопште не може примити (за ралику од компонентног видео сигнала који се може примити делимично). == Мане == Једна од мана РЦА конектора је што утикач који преноси сигнал вири из конектора, и често долази у контакт са прикључком пре него што се прстенови за уземљење дотакну, што доводи до гласног зујања ако аудио компоненте не деле заједничко уземљење и укључене су у струју док остварују везу.<ref name="еетајмс"></ref> Може доћи и до непрекидног зујања ако конектор делимично испадне из прикључка и тако прекине уземљење али не и сигнал. Неке варијанте конектора, нарочито јефтиније верзије, имају веома слаб контакт између прстенова за уземљење због слабе опруге. РЦА конектор имплементира небалансирану везу. Права избалансирана веза је обично пожељна за одређене намене, нарочито у професионалној обради звука зато што дозвољава коришћење дугачких каблова док истовремено смањује осетљивост на [[Šum u elektronici|спољашњи шум]].<ref name="еетајмс"></ref> При коришћењу РЦА конектора сваком сигналу је потребан посебан утикач. Чак и у најједноставнијем случају повезивања [[Касетофон|касетофона]] потребно је најмање четири утикача - два за стерео улаз и два за стерео излаз. У било којем уобичајеном подешавању ово брзо доводи до нереда каблова и збрке у њиховом повезивању. Ова ситуација постаје још гора када су сложенији сигнали у питању, као на пример компонентни видео (три утикача за видео, два за аналогни аудио или један за дигитални коаксијални аудио). Било је покушаја увођења комбинованог аудио/видео конектора за директан сигнал, али у аналогном простору ниједан од њих није постао широко распрострањен. Са изузетком Европе где је [[СКАРТ]] (енгл. -{''SCART''}-) конектор био веома успешан.<ref>{{cite web|url=https://www.cinenow.fr/articles/7249-hdmi-when-scart-scarpers|title=HDMI : when SCART scarpers!|accessdate=24. 4. 2020}}</ref> Неко време 5-[[Пин (електроника)|пински]] [[ДИН конектор]] (енгл. -{''DIN connector''}-) је био популаран за двосмерну стерео везу између аудио/видео опреме, али се више не појављује на модерним потрошачким уређајима. == Обележавање бојом код потрошачке опреме == Конектори и прикључци на потрошачкој опреми се обично обележавају бојом како би се олакшало њихово прикључивање. Стандардне боје за разне сигнале су приказане у табели испод,<ref name="боје_конектора"></ref> међутим преко 7.1 [[Просторни звук 5.1|просторног звука]], стандард је деградиран на уобичајену белу/жуту, црвену/плаву и зелену/жуту комбинацију боја за сваки кабл редом. Док се ове стандардне боје срећу на комерцијално доступним производима, каблови са различито обојеним конекторима могу бити у употреби, докле год су компатибилни за њихову примену (на пример, каблови са импедансом од 75Ω за видео и С/ПДИФ). {| class="wikitable" style="margin:auto; text-align:center;" | align="right" |[[Композитни видео|Композитни аналогни видео]] |Композитни |Жути | style="background:#fde910; " |&nbsp;&nbsp; |- | rowspan="10" style="text-align:right;" |Аналогни аудио |Леви/Моно (снимање ако је кабл касетофона са 4 конектора) |Бели | style="background:#fff;" |&nbsp;&nbsp; |- |Десни (снимање ако је кабл касетофона са 4 конектора) |Црвени | style="background:#fd1b14; " |&nbsp;&nbsp; |- |Леви касета (репродуковање ако је кабл касетофона са 4 конектора) |Црни | style="background:#000000; " |&nbsp;&nbsp; |- |Десни касета (репродуковање ако је кабл касетофона са 4 конектора) |Жути | style="background:#fde910; " |&nbsp;&nbsp; |- |Централни |Зелени | style="background:#6c3;" |&nbsp;&nbsp; |- |Леви канал |Плави | style="background:#0088ce; " |&nbsp;&nbsp; |- |Десни канал |Сиви | style="background:#9d9d9d; " |&nbsp;&nbsp; |- |Леви задњи канал |Браон | style="background:#964b00; " |&nbsp;&nbsp; |- |Десни задњи канал |Светли браон | style="background:tan;" |&nbsp;&nbsp; |- |Сабвуфер |Љубичасти | style="background:purple;" |&nbsp;&nbsp; |- | align="right" |[[Дигитални звук|Дигитални аудио]] |[[С/ПДИФ]] |Наранџасти | style="background:#ffa000; " |&nbsp;&nbsp; |- | rowspan="3" style="text-align:right;" |[[Компонентни видео|Компонентни аналогни видео]] (YP<sub>B</sub>P<sub>R</sub>) |Y |Зелени | style="background:#6c3;" |&nbsp;&nbsp; |- |P<sub>B</sub>/C<sub>B</sub> |Плави | style="background:#0088ce; " |&nbsp;&nbsp; |- |P<sub>R</sub>/C<sub>R</sub> |Црвени | style="background:#fd1b14; " |&nbsp;&nbsp; |- | rowspan="5" style="text-align:right;" |Компонентни аналогни видео/[[VGA|ВГА]] ([[RGB|РГБ]]/ХВ) |R |Црвени | style="background:#fd1b14; " |&nbsp;&nbsp; |- |G |Зелени | style="background:#6c3;" |&nbsp;&nbsp; |- |B |Плави | style="background:#0088ce; " |&nbsp;&nbsp; |- |H (Хоризонтална синхронизација)/S (Композитна синхронизација) |Жути | style="background:#fde910; " |&nbsp;&nbsp; |- |V (Верикална синхронизација) |Бели | style="background:#fff;" |&nbsp;&nbsp; |} == Види још == * [[ТРС конектор|ТПЦ конектор]] == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе == * [https://its.ucsc.edu/av-checkout/cables.html#rca Листа аудио-видео конектора и каблова] {{Ен}} [[Категорија:Електротехника]] ek49jo8mz56ujqlkmrsulcb86p04tey 0 4150812 25139029 24933112 2022-08-05T01:25:57Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''Пропагандни модел''' је концептуални модел [[Politička ekonomija|политичке економије]] који су развили Едвард С. Херман и [[Ноам Чомски]] како би објаснили како функционишу [[Пропаганда|пропагандна]] и системска пристраност у [[Корпоративизам|корпоративним]] [[Мас-медији|масовним медијима]]. Модел настоји објаснити како се [[Манипулисање масама|манипулише]] становништвом и како се сагласност за економску, социјалну политику „производи“ у јавности због ове пропаганде. Теорија каже да начин структурирања корпоративних медија (нпр. [[Оглашавање]]м, концентрацијом власништва над медијима, владиним изворима) ствара инхерентни сукоб интереса који делује као пропаганда [[Демократија|недемократских]] сила. Први пут представљен у својој књизи из 1988. ''Сагласност производње: Политичка економија масовних медија'', пропагандни модел посматра приватне медије као предузећа која су заинтересована за продају производа - читаоцима и публици - другим предузећима (оглашивачима), а не за понуду квалитетних вести јавности. Теорија постулира пет општих [[класа]] „филтера“ који одређују врсту вести која се представљају у информативним медијима. Ових пет класа су: власништво над медијем, извори финансирања медија, прикупљање података, промашаји и [[антикомунизам]] или „идеологија страха“. Прве три аутори генерално сматрају најважнијим. У верзијама објављеним након напада [[Напади 11. септембра 2001.|11. септембра]] на [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] 2001. године, Чомски и Херман су ажурирали пету зону која се односи на "рат против тероризма" и "[[антитероризам]]", за који тврде да делује на исти начин. Иако се модел заснивао углавном на медијима Сједињених Држава, Чомски и Херман сматрају да је теорија подједнако применљива на било коју земљу која дели основну економску структуру и принципе организовања које модел поставља као узрок медијске пристраности.<ref>{{Cite web|url=http://www.zmag.org/forums/chomforumacrh.htm|title=A selection of Chomsky|date=2007-02-25|website=web.archive.org|access-date=2020-05-21|archive-date=25. 02. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070225145314/http://www.zmag.org/forums/chomforumacrh.htm|url-status=unfit}}</ref> Њихове претпоставке су потврдили бројни научници и од тада се емпиријски процењује пропагандна улога медија у [[Западна Европа|Западној Европи]] и [[Латинска Америка|Латинској Америци.]] <ref>{{Cite book|url=https://www.uwestminsterpress.co.uk/site/books/10.16997/book27/|title=The Propaganda Model Today|last=Pedro-Carañana|first=Joan|last2=Broudy|first2=Daniel|last3=Klaehn|first3=Jeffery|date=2018-10-25|publisher=University of Westminster Press|isbn=978-1-912656-18-9|language=en|doi=10.16997/book27/}}</ref> == Филтери == === Власништво === Величина и императив [[профит]]а доминантних медијских корпорација стварају пристраност. Аутори указују на то како се у раном деветнаестом веку појавила радикална британска [[штампа]] која се бавила бригама радника, али прекомерне поштарине, дизајниране да ограниче [[Vlasništvo|власништво]] над новинама на „угледне“ богаташе, почеле су да мењају лице штампе. Ипак, и даље је постојала разноврсност. У [[Велика Британија (острво)|Британији]], после [[Други светски рат|Другог светског рата]], радикалне или раднички прилагођене новине попут Дејли Хералда, Њуз Хроникла, Сандеј Ситизен-а (све које су пропале или су уклопљене у друге публикације) као и Дејли Мирор (барем до краја 1970-их) редовно су објављивале чланке испитивања [[Капитализам|капиталистичког]] система. Аутори тврде да ти ранији радикални радови нису били ограничени корпоративним власништвом и зато су били слободни да критикују капиталистички систем. Херман и Чомски тврде да будући да су мејнстрим медији тренутно велике [[корпорације]] или део [[конгломерат]]а (нпр. Вестингхаус или Џенерал Електрик), информације представљене јавности биће пристране у односу на ове интересе. Такви конгломерати често се протежу изван традиционалних медијских поља и на тај начин имају опсежне финансијске интересе који могу бити угрожени ако се објаве одређене информације. Према овом образложењу, вести које највише угрожавају корпоративне финансијске интересе оних који су власници медија суочиће се са највећом пристрасношћу и [[Цензура медија|цензуром]]. Затим следи да ако максимализовати профит значи жртвовати објективност вести, онда извори вести који на крају опстану морају бити у основи пристрани, с обзиром на вести у којима постоји сукоб интереса. === Оглашавање === Други филтер пропагандног модела је финансирање настало [[оглашавање]]м. Већина новина мора користити рекламирање да би покрили трошкове [[Производња|производње]]; уколико то не раде, морали би да повећају [[Цена|цену]] својих [[Новине|новина]]. Широм медија постоји жестока [[Конкуренција (економија)|конкуренција]] у циљу привлачења оглашивача; новине које добијају мање реклама од својих конкурената су у озбиљном неповољном положају. Недостатак успеха у повећању прихода од реклама био је још један фактор пропасти „народних новина“ из деветнаестог и двадесетог века. Производ је састављен од имућних читалаца који купују новине - који такође чине образовани сектор за доношење одлука - док стварна клијентела коју новине опслужују укључује предузећа која плаћају за рекламирање своје робе. Према овом филтру, вест има за циљ да привуче привилеговане читаоце да виде рекламе које чине садржај и тако ће попримити било који облик који највише погодује за привлачење образованих доносиоца одлука. Приче које су у сукобу са њиховим расположењем за куповину, тврде да ће бити маргинализоване или искључене, заједно са информацијама које представљају слику света која се сукобљава са интересима оглашивача. Теорија тврди да су људи који купују новине производ који се продаје предузећима која купују рекламни простор; вест има само маргиналну улогу као производ. === Извори === Трећи од пет филтера Хермана и Чомског односи се на прикупљање вести масовних медија: „Масовни медији су увучени у [[Симбиоза|симбиотски]] однос са снажним изворима информација економских потреба и реципроцитета интереса“. Чак и велике медијске корпорације попут [[BBC|ББЦ]]-ја не могу себи да приуште постављање новинара свуда. Своја средства концентришу на места на којима је највероватније да ће се појавити нова вест: [[Бела кућа|Белу кућу]], [[Пентагон]], 10 Даунинг Улица и остале централне „терминале“ вести. Иако се британске новине могу повремено жалити на „[[спиновање]]“ Нових [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|лабуриста]], на пример, оне зависе од изговора „личног портпарола [[премијер]]а“ за владине вести. Пословне корпорације и трговинске организације су такође поуздани извори прича које се сматрају значајним за вести. Уредницима и [[новинар]]има који вређају ове моћне изворе вести, можда доводећи у питање веродостојност или пристрасност намештеног материјала, може бити запрећено ускраћивање приступа њиховој медијској животној крви - свежим вестима.<ref name=":0"/> Стога су медији одбили објављивати чланке који ће наштетити корпоративним интересима који им пружају ресурсе од којих зависе. Та веза такође ствара „моралну поделу рада“, у којој „званичници имају чињенице“, а „новинари их само добијају“. Новинари би тада требали заузети некритичан став који им омогућава да прихвате корпоративне вредности без искуства когнитивнe [[Дисонанца|дисонанције]]. === Одбрана === Четврти филтер је „одбрана“, који су Херман и Чомски описали као „негативне одговоре на медијску изјаву или [ТВ или радио] програм. Може бити у облику [[Писмо|писама]], [[Telegram|телеграма]], телефонских позива, [[петиција]], тужби, говора и предлога закона пред [[Конгрес]]ом и других начина жалби, претњи и казнених радњи '. Пословне организације се редовно окупљају како би формирале одбрамбене машине. Пример је америчка Глобална климатска коалиција (ГЦЦ), која садржи фосилна горива и аутомобилске компаније као што су [[Ексон мобил|Ексон]], Тексако и [[Форд]]. ГЦЦ је покренула Бурсон-Марстелер, једна од највећих светских компанија за односе са јавношћу, како би напала кредибилитет климатских научника и 'застрашујуће приче' о [[Глобално загревање|глобалном загревању]].<ref>{{Cite web|url=https://documents.uow.edu.au/~sharonb/columns/probe11.html|title=The Decline of the Global Climate Coalition|website=documents.uow.edu.au|access-date=2020-05-21|archive-date=06. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200806123105/https://documents.uow.edu.au/~sharonb/columns/probe11.html|url-status=dead}}</ref> За Чомског и Хермана „одбрана“ се односи на негативне одговоре на медијску изјаву или програм. Израз "одбрана" коришћен је за описивање онога што Чомски и Херман виде као настојања да се дискредитују организације или појединци који се не слажу или доводе у сумњу превладавајуће претпоставке које Чомски и Херман сматрају повољним за успостављену власт. За разлику од прва три механизма „филтрирања“ - који су изведени из анализе [[Tržišni mehanizam|тржишних механизама]] - одбрану карактеришу усаглашени напори у управљању јавним информацијама. === Антикомунизам и страх === Пети и последњи филтер вести који су Херман и Чомски идентификовали је био "антикомунизам". Сагласност за производњу написана је за време [[Хладни рат|хладног рата]]. Чомски је ажурирао модел као "страх", често као "[[непријатељ]]" или "зли [[диктатор]]", попут пуковника [[Муамер ел Гадафи|Гадафија]], Паула Бија, [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]], [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] или [[Владимир Путин|Владимира Путина]]. То је приказано у насловима британског таблоида „Разби Садама!“ и 'Нападај Слобу!'.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://chomsky.info/2002____/|title=Noam Chomsky|website=chomsky.info|access-date=2020-05-21}}</ref> Исто се каже да ће се проширити и на главно извештавање [[Еклога|еколога]] као "[[Екотероризам|еко-терориста]]". Сандеј Тајмс је 1999. године објавио низ чланака оптужујући активисте из ненасилне директне акцијске групе Риклејм д Стритс да се складиште за ЦС гас и омамљујуће [[оружје]].<ref name=":0" /> Анти-идеологије искориштавају страх и мржњу јавности према групама које представљају потенцијалну претњу, било стварну, претерану или замишљену. [[Комунизам]] је некада представљао главну претњу по моделу. Комунизам и [[социјализам]] су њихови негативци приказани као угрожавање слобода говора, покрета, штампе и тако даље. Они тврде да се такав приказ често користио као средство за утишавање гласова критичних према интересима елите. Чомски тврди да је од краја хладног рата (1991) антикомунизам замењен "ратом против тероризма", као главним механизмом [[Друштвена контрола|социјалне контроле]]: "Антикомунизам се повукао као идеолошки фактор у западним медијима, али није мртав ... 'Рат против тероризма' пружио је корисну замену за совјетску претњу. "<ref>{{Cite web|url=https://chomsky.info/200911__/|title=The Propaganda Model after 20 Years: Interview with Edward S. Herman and Noam Chomsky|website=chomsky.info|access-date=2020-05-21}}</ref> Након догађаја 11. септембра 2001, неки се научници слажу да [[Islamofobija|исламофобија]] замењује антикомунизам као нови извор јавности страх.<ref>{{Cite book|title=News Culture (3rd ed.)|last=Аlan|first=Stuart|publisher=Open University Press|year=2010|isbn=978-0-335-23900-9|location=England|pages=22}}</ref> == Примери == Након теоријског излагања пропагандног модела, ''Сагласност производње'' садржи велики одељак где аутори желе да тестирају своје [[Хипотеза|хипотезе]]. Ако је пропагандни модел исправан и филтери утичу на медијски садржај, очекује се одређени облик пристрасности - онај који систематски фаворизује корпоративне интересе. Такође су гледали на оно што су доживљавали као „историјске контролне групе“ где се два догађаја, слична по својствима, али различита у очекиваном ставу медија према њима, супротстављају коришћењем објективних мера као што су покривање кључних догађаја или уводници који фаворизују одређено питање (мерено бројем). === Покривање „непријатељских“ земаља === Примери пристрасности које су дали аутори укључују неуспех медија да доведу у питање легалност рата у Вијетнаму, истовремено наглашавајући [[Совјетски рат у Авганистану|совјетско-афганистански рат]] као акт [[Агресија|агресије]].<ref name=":1">{{Cite book|title=Manufacturing Consent: The Political Economy of the Mass Media (2nd ed.)|last=Herman|first=Edward|last2=Chomsky|first2=Noam|publisher=Pantheon Books|year=2002|isbn=978-0-375-71449-8|location=New York|pages=}}</ref> Друге пристраности укључују склоност наглашавању насилних дела попут [[геноцид]]а више у непријатељским или непријатељским земљама као што је [[Косово]], истовремено игноришући већи геноцид у савезничким земљама као што је индонезијска окупација [[Источни Тимор|Источног Тимора]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://dailyfreepress.com/2010/09/19/chomsky-us-wont-acknowledge-iraq-war-crimes/|title=Chomsky: US won’t acknowledge Iraq war crimes – The Daily Free Press|language=en-US|access-date=2020-05-21}}</ref> Каже се да ова пристраност постоји и на страним изборима, која дају повољан медијски извештај лажним изборима у савезничким земљама као што су [[Салвадор|Ел Салвадор]] и [[Гватемала]], док се неповољна покривеност даје легитимним изборима у непријатељским земљама као што је [[Никарагва]].<ref name=":1" /> Чомски такође тврди да су медији прецизно пратили догађаје попут [[Битка за Фалуџу|битке за Фалуџу]], али је због идеолошке пристраности деловао као провладина пропаганда. Описујући покривеност рације у Општој болници Фалуџа, он је изјавио да је Њу Јорк Тајмс „тачно снимио битку за Фалуџу, али је она слављена ... била је прослава текућих ратних злочина“.<ref name=":2" /> === Скандали пропуштања === Аутори указују на пристраности објављујући само скандале који пријављују ккоји користе моћним групама, игноришући скандале који штете немоћнима. Највећи пример је то како су амерички медији увелико покривали [[Афера Вотергејт|аферу Вотергејт]] али су игнорисали изложеност ЦОИНТЕЛПРО-а. Док је Вотергејт афера било политичка претња моћним људима ([[Демократија|демократима]]), ЦОИНТЕЛПРО је нанео штету просечним грађанима Остали примери укључују покривање [[Афера Иран-Контра|афере Иран-Контра]] фокусирајући се само на људе на власти као што је Оливер Норт, али изостављајући покривање цивила убијених у Никарагви као резултат помоћи побуњеничким групама. У интервјуу из 2010. године, Чомски је упоредио извештавање о афганистанским ратним дневницима које је објавио [[Викиликс|ВикиЛикс]] и недостатак медијског извјештавања са студијом озбиљних здравствених проблема у Фалуџи.<ref>{{Cite news|url=https://www.youtube.com/watch?v=WHfYtvYRgdk|title=Chomsky on the WikiLeaks' Coverage in the Press|last=|first=|date=|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref> Иако је било довољно покривања ВикиЛикса, америчка студија Фалуџе није постојала у Америци <ref>{{Cite web|url=https://www.medialens.org/2010/beyond-hiroshima-the-non-reporting-of-fallujahs-cancer-catastrophe/|title=BEYOND HIROSHIMA - THE NON-REPORTING OF FALLUJAH'S CANCER CATASTROPHE|date=2010-09-07|website=Media Lens|language=en-GB|access-date=2020-05-21}}</ref> у којој су британски медији здравствено стање у Фалуџи описали као "горе од [[Хирошима|Хирошиме]]".<ref>{{Cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/toxic-legacy-of-us-assault-on-fallujah-worse-than-hiroshima-2034065.html|title=Toxic legacy of US assault on Fallujah 'worse than Hiroshima'|date=2010-07-24|website=The Independent|language=en|access-date=2020-05-21}}</ref> == Референце == <references /> [[Категорија:Политичка економија]] 7umyxs5lbuyqdpimxps9raq9wgvnkco 3 4152497 25139117 23151392 2022-08-05T06:27:39Z QueerEcofeminist 215411 QueerEcofeminist преместио је страницу [[Разговор са корисником:Pichnat Thong]] на [[Разговор са корисником:RalvahKaset]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/Pichnat Thong|Pichnat Thong]] у [[Special:CentralAuth/RalvahKaset|RalvahKaset]] wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:35 23. 05. 2020. tc6ifk5wynqykv84d909oemi9vmng1x 0 4161992 25139058 24751119 2022-08-05T04:04:09Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Пјетро Верховод | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1959|4|6|год=да}} | место_рођења = [[Калчинате]] | држава_рођења = [[Италија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | висина = 1.80 | маса = | позиција = одбрамбени играч | актуелни_клуб = | актуелни_број = | младе_године = | млади_клубови = | године = 1976—1981<br>1981—1982<br>1982—1983<br>1983—1995<br>1995—1996<br>1996—1997<br>1997—2000 | клубови =Como 1907<br>[[ФК Фјорентина|Фјорентина]]<br>[[ФК Рома|Рома]]<br>[[ФК Сампдорија|Сампдорија]]<br>[[ФК Јувентус|Јувентус]]<br>[[ФК Милан|Милан]]<br>Piacenza | наступи = 115<br>28<br>30<br>358<br>21<br>16<br>79 | голови = 6<br>2<br>0<br>25<br>2<br>1<br>6 | репрезентација_(године) = 1981—1993 | репрезентација_(име) = [[фудбалска репрезентација Италије|Италија]] | репрезентација_(наступи) = 45 | репрезентација_(голови) = 2 | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = | тренерске_године = 2001<br>2002<br>2005<br>2014<br>2018 | тренерски_клубови = [[ФК Катанија|Катанија]]<br>[[ФК Фјорентина|Фјорентина]]<br>Тријестина<br>[[ФК Хонвед|Хонвед]]<br>Камза | награде = {{MedalCountry|{{flagu|Италија}} }} {{MedalSport|[[Фудбал]]}} {{MedalCompetition |[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]]}} {{MedalGold|[[Светско првенство у фудбалу 1982.|Шпанија 1982.]]|}} {{MedalBronze|[[Светско првенство у фудбалу 1990.|Италија 1990.]]|}} }} '''Пјетро Верховод''' ([[6. април]] [[1959]]) је бивши [[италија]]нски [[фудбал]]ер и тренер. Играо је на позицији одбрамбеног играча. Наступао је и за репрезентацију Италије. == Каријера == Верховод је у почетку био центар у одбрани, који се такође касније истакао у зонском систему обележавања. Професионалну фудбалску каријеру започео је за Комо, пре него што је прешао у Фјорентину. Међутим, први успеси су му дошли када је прешао у Рому, освојивши титулу у [[серија А|Серији А]] 1983. Затим се преселио у Сампдорију, са којом је освојио четири италијанска купа, један Куп победника европског купа и другу титулу у серији А 1991. Године 1995. је потписао за Јувентус, где је деловао као искусни дефанзивац и освојио је једину Лигу шампиона УЕФА 1996 у 37. години. Играо је финале у Риму против Ајакса, након што је Јувентус победио на пеналима. Затим је прешао у Милан и Пиаћензу, за које је наставио да редовно игра упркос 41-ој години живота. На крају се повукао 2000. Верховод је одиграо 562 утакмице у Серији А и седми је највећи носилац наступа свих времена у Серији А, иза њега су били само [[Паоло Малдини]], [[Ђанлуиђи Буфон]], [[Франческо Тоти]], [[Хавијер Занети]], [[Ђанлука Паљука]] и [[Дино Зоф]].<ref>{{cite web |title=Gli eroi in bianconero: Pietro VIERCHOWOD |url=http://www.tuttojuve.com/gli-eroi-bianconeri/gli-eroi-in-bianconero-pietro-vierchowod-46575 |website=Tutto Juve |accessdate=30. 6. 2020 |language=it}}</ref><ref>{{cite web |title=Vierchowod |url=http://www.storiedicalcio.altervista.org/vierchowod-pietro.html |website=Storie di Calcio |accessdate=30. 6. 2020 |language=it-IT |date=10. 2. 2016}}</ref> == Репрезентација == Верховод је играо 45 пута са италијанском репрезентацијом у периоду од 1981. до 1993. године постигавши два гола. Свој међународни деби имао је [[6. јануар]]а 1981, у доби од 21 године, током пријатељског ремија против Холандије у Монтевидеу, на турниру „Мундијалито“ 1981. године. Био је један од играча италијанског састава, иако није играо, који је 1982. освојио ФИФА Светски куп, под менаџером Ензом Беарзотом. Верховод је био члан италијанског састава који је учествовао на [[Светско првенство у фудбалу 1986.|ФИФА Светском купу 1986. године]], а остварио је и три наступа на [[Светско првенство у фудбалу 1990.|ФИФА Светском купу 1990. године]], пошто је Италија завршила на трећем месту на домаћем тлу, под менаџером Азеглијом Вићинијем, након што је стигла до полувремена -финале. Такође је најстарији голман у историји италијанског националног тима: постигао је погодак на мечу у [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1994.|квалификацијама за ФИФА Светски куп 1994. године]] против Малте, 24. марта 1993. године, који се завршио победом Италије резултатом 6–1, под менаџером Аригом Сачијем. Он је играо за Италију на [[Летње олимпијске игре 1984.|Летњим олимпијским играма 1984. године]], где је Италија успела да оствари четврто место, пошто је стигла до полуфинала турнира, иако никада није играла за Италију на УЕФА Европском првенству.<ref>{{cite web |title=Pietro Vierchowod Bio, Stats, and Results {{!}} Olympics at Sports-Reference.com |url=https://www.sports-reference.com/olympics/athletes/vi/pietro-vierchowod-1.html |website=web.archive.org |accessdate=30. 6. 2020 |date=18. 4. 2020 |archive-date=18. 04. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200418013344/https://www.sports-reference.com/olympics/athletes/vi/pietro-vierchowod-1.html |url-status= }}</ref> == Стил игре == Верховод је био жилав одмбрамени играч средњег бека, који је поседовао сјајан темпо; сматран је једним од најбољих дефанзиваца Италије. Био је сматран <ref>{{cite web |title=Archivio Corriere della Sera |url=http://archiviostorico.corriere.it/1998/gennaio/15/Vierchowod_adesso_dedico_Balbo_co_10_9801153340.shtml |website=archivio.corriere.it |accessdate=30. 6. 2020}}</ref> за једог од најбржих дефанзиваца на свету и једним од најјачих из Серије А 1980-их и 1990-их, због своје снаге. Обично се у својој раној каријери позиционирао као играч који означава противника. Имао је способност читања игре да разбије супротстављене игре, узврати повратни посед и пресреће лопте; ови атрибути такође су му омогућили да се истакне у одбрамбеном систему током своје касније каријере.<ref>{{cite web |title=Almanacco Giallorosso - Pietro Vierchowod - I Giocatori Giallorossi |url=http://www.almanaccogiallorosso.it/Giocatori/Vierchowod.html |website=www.almanaccogiallorosso.it |accessdate=30. 6. 2020}}</ref> Иако у почетку није био технички надарени дефанзивац, како је напредовала његова каријера, показао је значајна техничка и тактичка побољшања. Иако није био нарочито висок за центаршут, био је и врло јак за додавање лопте у ваздуху због висине и имао је склоност да постигне голове на тај начин; Као резултат тога, он је један од најплоднијих италијанских играча свих времена. Упркос свом агресивном стилу игре, такође је сматран коректним играчем и на терену и ван њега а такође се истицао својим вођством, залагањем у тренингу и способношћу да избегне повреде.<ref>{{cite web |title=CINQUE FACCE PER UN CAMPIONATO - la Repubblica.it |url=http://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1991/05/07/cinque-facce-per-un-campionato.html |website=Archivio - la Repubblica.it |accessdate=30. 6. 2020 |language=it}}</ref><ref>{{cite web |last1=Damascelli |first1=Tony |title=Brio, 50 anni e un rimpianto «Ora in azzurro giocano tutti» |url=http://www.ilgiornale.it/news/brio-50-anni-e-rimpianto-ora-azzurro-giocano-tutti.html |website=ilGiornale.it |accessdate=30. 6. 2020 |language=it |date=19. 8. 2006}}</ref> == Референце == {{reflist}} {{СПФ1982-ИТА}} {{СПФ1990-ИТА}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Верховод, Пјетро}} [[Категорија:Рођени 1959.]] [[Категорија:Италијански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Сампдорије]] [[Категорија:Фудбалери Фјорентине]] [[Категорија:Фудбалери Роме]] [[Категорија:Фудбалери Милана]] [[Категорија:Фудбалери Јувентуса]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Италијански фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1982.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1986.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1990.]] [[Категорија:Фудбалери светски прваци]] tb1kvz90xaekpug3vq67b0ll6efdsp1 0 4167600 25138621 24932697 2022-08-04T15:40:02Z Soundwaweserb 82964 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Берти Фогтс | пуно_име = Ханс-Хуберт Фогтс | слика = Berti_Vogts_1.JPG | ширина_слике = 250п | опис_слике = Берти Фогтс 2014. | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1946|12|30|год=да}} | место_рођења = [[Карст (Немачка)|Карст]] | држава_рођења = [[Савезничка окупација Немачке|Немачка]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,68 м | маса = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|дефанзивац]] | актуелни_клуб = | актуелни_број = | младе_године = 1954—1965. | млади_клубови = ВфР Бутген | године1 = 1965—1979. | клубови1 = [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусија Менхенгладбах]] | наступи1 = 419 | голови1 = 32 | године2 = | клубови2 = | наступи2 = | голови2 = | године3 = | клубови3 = | наступи3 = | голови3 = | године4 = | клубови4 = | наступи4 = | голови4 = | године5 = | клубови5 = | наступи5 = | голови5 = | године6 = | клубови6 = | наступи6 = | голови6 = | године7 = | клубови7 = | наступи7 = | голови7 = | репрезентација_(године) = 1967—1978 | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Њемачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи) = 96 | репрезентација_(голови) = (1) | тренерске_године = 1979–1990<br>1986–1990<br>1990–1998<br>2000–2001<br>2001–2002<br>2002–2004<br>2007–2008<br>2008–2014<br>2015–2016 | тренерски_клубови = Немачка У21<br>[[Фудбалска репрезентација Њемачке|Немачка]] <small>(помоћни тренер)</small><br>[[Фудбалска репрезентација Њемачке|Немачка]]<br>[[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]<br>[[Фудбалска репрезентација Кувајта|Кувајт]]<br>[[Фудбалска репрезентација Шкотске|Шкотска]]<br>[[Фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]]<br>[[Фудбалска репрезентација Азербејџана|Азербејџан]]<br>[[Фудбалска репрезентација Сједињених Америчких Држава|САД]] <small>(технички саветник)</small> | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = }} '''Ханс-Хуберт "Берти" Фогтс''' (рођен [[30. децембар|30. децембра]] [[1946]]) је бивши немачки [[фудбал]]ер који је играо на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбеног играча]]. У [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундеслиги]] је читаву професионалну клупску каријеру играо за [[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусију Менхенгладбах]], освојио је [[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]] са [[Фудбалска репрезентација Њемачке|Западном Немачком]] [[Светско првенство у фудбалу 1974.|1974]]. Касније је био селектор националним тимовима [[Фудбалска репрезентација Њемачке|Немачке]] (освојено [[Европско првенство у фудбалу 1996.|Европско првенство 1996]]), [[Фудбалска репрезентација Шкотске|Шкотске]], [[Фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] и [[Фудбалска репрезентација Азербејџана|Азербејџана]]. == Каријера клуба == Фогтс се придружио фудбалској екипи локалног спортског клуба ВфР Бутген 1954. године са седам година, остајући с њима све до свог преласка из 1965. у [[ФК Борусија Менхенгладбах]]. Као [[Одбрамбени играч (фудбал)|десни бек]], његова упорност донела му је надимак "Теријер".<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/worldfootball/news/newsid=564181.html|title=Vogts: Africans can reach semis|date=6. 8. 2007|website=fifa.com|access-date=3. 5. 2009|archive-date=10. 05. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090510014052/http://www.fifa.com/worldfootball/news/newsid=564181.html|url-status=dead}}</ref> Он је био један од кључних играча, заједно са Бонхофом, Штиликеом, Симонсеном и [[Јуп Хајнкес|Хајнкесом]], током златних година Борусије 70-их година прошлог века, када је освојена [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Лига]] пет пута, [[Куп Немачке у фудбалу|немачки Куп]] једном, и [[УЕФА Лига Европе|Купа УЕФА]] два пута. Фогтс је такође играо у поразу у финалу европског купа 1977. године (пораз од [[ФК Ливерпул|Ливерпула]]) .<ref>{{Cite web|url=http://www.fussballdaten.de/championsleague/1977/endrunde/finale/liverpool-mgladbach/|title=Spielstatistik FC Liverpool – Borussia Mönchengladbach|publisher=fussballdaten.de|language=German|access-date=23. 10. 2011}}</ref> Фогтс је за Менхенгладбах уписао 419 наступа у Бундеслиги, постигавши 32 гола, а такође се 64 пута појавио за клуб у европским такмичењима, постигавши 8 голова. Фогтс је остао са Менхенгладбахом све док се није повукао из играња 1979. године. == Репрезентација == [[Датотека:Bundesarchiv_Bild_183-N0716-0314,_Fußball-WM,_BRD_-_Niederlande_2-1a.jpg|десно|мини| Фогтс ''(лево) у'' сенци [[Јохан Кројф|Кројф]]<nowiki/>а у финалу ФИФА Светског купа 1974 ]] Фогтс је одиграо девет међународних утакмица за западну Немачку, уписао је три наступа за екипу млађу од 23 године и има 96 сениорских наступа, што га чини једним од најистакнутијих немачких репрезентативаца. Био је капитен за двадесет сениорских утакмица, постигао је један репрезентативни гол, а такође је био и члан немачке репрезентације која је освојила [[Светско првенство у фудбалу 1974.|светско првенство 1974. године]] . Прозван "Теријер" због борбе за сваку лопту као да му је последња, Фогтс је био велики фаворит код своје домаће публике. Фогтс је сјајно чувао и маркирао [[Јохан Кројф|Јохана]] [[Јохан Кројф|Кројф]]<nowiki/>а у финалу [[Светско првенство у фудбалу 1974.|Светског купа 1974.]] у Минхену, када је победила Западна Немачка 2:1. Током утакмице између Западне Немачке и Аустрије 21. јуна 1978, у другом колу [[Светско првенство у фудбалу 1978.|ФИФА Светског купа 1978.]], постигао је аутогол, омогућивши Аустрији да победи Западну Немачку први пут у 47 година, и спречио Западну Немачку да прође у следећи круг. У Аустрији је овај меч познат и као Чудо од Кордобе . == Тренерска каријера == [[Датотека:Berti_Vogts_cropped.jpg|десно|мини|191x191пискел| Фогтс, 2006.]] === Западна Немачка и Немачка === Након завршетка играчке каријере Фогтс је постао тренер Западне Немачке до 21 годину и на тој улози остао до 1990. године. Почевши од 1986. године, постао је помоћник тренера националног тима. 1990. године унапређен је у тренера Немачке, наследивши [[Франц Бекенбауер|Франца Бекенбауера]] . Након финала ФИФА Светског купа 1990. године, Бекенбауер је рекао да ће [[Уједињење Немачке 1990.|уједињена]] Немачка "вероватно бити непобедива годинама" <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,418634,00.html|title=SPIEGEL Interview with Franz Beckenbauer: "Football Has an Incredible Power Beyond Sport"|date=29. 5. 2006|publisher=SPIEGEL Online|access-date=3. 11. 2008}}</ref>, изјава која се показала да представља терет за Фогтса током наредних година. Иако је Фогтс водио немачку репрезентацију другог места на [[Европско првенство у фудбалу 1992.|Еуро 1992.]] и титуле на [[Европско првенство у фудбалу 1996.|Еуро 1996.]], два пораза у четврт-финалима [[Светско првенство у фудбалу|Светског купа]] [[Светско првенство у фудбалу 1994.|1994.]] и [[Светско првенство у фудбалу 1998.|1998.]] су уписана у његовој тренерској каријери. Одступио је са места тренера Немачке у септембру 1998.<ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/1998/09/09/sports/09iht-rob.t.html|title=Another Day, Another Coach Gone:Now It's Vogts|date=9. 9. 1998|website=New York Times|access-date=23. 10. 2011}}</ref> === Бајер Леверкузен === У новембру 2000. године, након неког времена ван управљања, постављен је за тренера [[ФК Бајер Леверкузен|Бајер Леверкузен]]<nowiki/>а . Следећег маја је, упркос томе што је стекао квалификације за Лигу [[УЕФА Лига шампиона|шампиона]], отпуштен. === Кувајт === У августу 2001. године, три месеца касније, постао је тренер [[Фудбалска репрезентација Кувајта|Кувајтског националног тима]] . === Шкотска === У јануару 2002. Фогтс је поднео оставку у Кувајту, после шест месеци посла, како би преузео сличну позицију са репрезентацијом [[Фудбалска репрезентација Шкотске|Шкотске]] .<ref>{{Cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/scotland/1773147.stm|title=Vogts to be Scotland boss|date=21. 1. 2002|website=BBC Sport|access-date=2. 9. 2007}}</ref> У [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2004.|квалификацијама]] за [[Европско првенство у фудбалу 2004.|Еуро 2004]], Фогтс је довео Шкотску до плеј-офа, завршивши на другом месту у својој групи иза Немачке. У плеј-офу Шкотска је извучена против Холандије и Фогтс их је водио до победе од 1:0 у Хампден Парку, али Холандија је у узвратној утакмици савладала Шкотску 6:0. === Нигерија === У јануару 2007. Фогтс је постављен за тренера [[Фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] и потписао је четворогодишњи уговор. Нигерија је елиминисана у четвртфиналу Купа [[Афрички куп нација 2008.|афричких нација 2008.]], што је био њихов најгори учинак на такмичењу од 1982. године .<ref>{{Cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7227266.stm|title=Vogts future looks under threat|last=Okeleji|first=Oluwashina|date=4. 2. 2008|website=BBC Sport|access-date=1. 4. 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7230311.stm|title=Nigeria FA silent on Vogts future|last=Mungazi|first=Farayi|date=6. 2. 2008|website=BBC Sport|access-date=1. 4. 2014}}</ref> Фогтс је поднео оставку на функцију у фебруару 2008.<ref>{{Cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7255130.stm|title=Berti Vogts ends Nigeria reign|date=20. 2. 2008|website=BBC Sport|access-date=1. 4. 2014}}</ref> === Азербејџан === [[Датотека:Berti_Vogts_Azerbaijan.JPG|десно|мини|187x187пискел| Фогтс на тренингу 2014. године]] У априлу 2008. године постављен је за тренера [[Фудбалска репрезентација Азербејџана|Азербејџана]], на двогодишњем уговору.<ref>{{Cite news|url=http://www.uefa.com/competitions/worldcup/news/kind=1/newsid=680090.html|title=Vogts accepts Azeri challenge|date=4. 4. 2008|access-date=8. 4. 2008|publisher=uefa.com}}</ref> У децембру 2009. продужио је уговор са [[Фудбалски савез Азербејџана|АФФА-ом]] до краја квалификација за [[Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2012.|Еуро 2012]], након успешних резултата.<ref>{{Cite web|url=http://en.trend.az/news/sports/1599474.html|title=Berti Vogts extended his contract with the Azerbaijan national team|date=14. 12. 2009|publisher=trend.az|access-date=23. 10. 2011|archive-date=22. 07. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110722020346/http://en.trend.az/news/sports/1599474.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.news.az/articles/4517|title=Berti Vogts signs new contract as Azerbaijan coach|date=14. 12. 2009|publisher=news.az|archive-url=https://web.archive.org/web/20111009161018/http://www.news.az/articles/4517|archive-date=9. 10. 2011|access-date=23. 10. 2011}}</ref> У марту 2014. Фогтса је [[Јирген Клинсман]] именовао специјалним саветником [[Фудбалска репрезентација Сједињених Америчких Држава|Сједињених Држава]] за [[Светско првенство у фудбалу 2014.|Светско првенство 2014. године]] .<ref>{{Cite web|url=http://soccer.si.com/2014/03/30/berti-vogts-jurgen-klinsmann-usmnt-world-cup/?eref=sircrc|title=Klinsmann appoints Berti Vogts USMNT special advisor; Vasquez off coaching staff|last=Creditor|first=Avi|date=30. 3. 2014|website=SI.com|publisher=Time Inc. A Time Warner Company|access-date=31. 3. 2014}}</ref> === Сједињене Америчке Државе === У марту 2014. Фогтс је именован за техничког саветника националног тима Сједињених Држава.<ref>{{Cite news|url=http://www.heraldscotland.com/sport/football/former-scotland-manager-vogts-appointed-to-role-in-united-states-national-team.1427465468|title=Former Scotland manager Vogts appointed to role in United States national team|date=27. 3. 2015|work=The Herald|access-date=28. 3. 2015|publisher=Herald & Times Group}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.mlssoccer.com/news/article/2015/03/26/us-soccer-appoints-euro-1996-winning-coach-berti-vogts-usmnt-technical-advis|title=US Soccer appoints Euro 1996-winning coach Berti Vogts as USMNT technical advisor|date=26. 3. 2015|website=mlssoccer.com|publisher=Major League Soccer|access-date=28. 3. 2015|archive-date=26. 03. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150326234045/http://www.mlssoccer.com/news/article/2015/03/26/us-soccer-appoints-euro-1996-winning-coach-berti-vogts-usmnt-technical-advis|url-status=dead}}</ref> Након отпуштања Јиргена Клинсмана, Фогтсов мандат је такође престао.<ref>{{Cite web|url=https://www.zdf.de/sport/fussball-vogts-geburtstag-100.html|title=Berti Vogts wird 70 – Gratulation!|date=30. 12. 2016|website=[[ZDF]]|language=de|access-date=30. 12. 2016}}</ref> == Статистика == === Статистика каријере у клубу === {| class="wikitable" style="text-align:center" ! colspan="3" |Клупски наступи ! colspan="2" |Лига ! colspan="2" |Куп ! colspan="2" |Лига Куп ! colspan="2" |Континентал ! colspan="2" |Укупно |- !Сезона !Клуб !Лига !Наст. !Гол. !Наст. !Гол. !Наст. !Гол. !Наст. !Гол. !Наст. !Гол. |- ! colspan="3" |Немачка ! colspan="2" |Лига ! colspan="2" |[[Куп Немачке у фудбалу|DFB-Pokal]] ! colspan="2" |Друго ! colspan="2" |[[УЕФА]] ! colspan="2" |Укупно |- |1965–66 | rowspan="14" |[[ФК Борусија Менхенгладбах|Борусија Менхенгладбах]] | rowspan="14" |[[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундеслига]] |34 |0 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |36 |0 |- |1966–67 |34 |1 |1 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |35 |1 |- |1967–68 |34 |6 |3 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |37 |6 |- |1968–69 |34 |8 |2 |0 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |36 |8 |- |1969–70 |34 |5 |3 |1 | colspan="2" |— | colspan="2" |— |37 |6 |- |1970–71 |34 |1 |4 |0 | colspan="2" |— |4 |2 |42 |3 |- |1971–72 |19 |1 |2 |0 | colspan="2" |— |4 |0 |25 |1 |- |1972–73 |34 |3 |9 |0 | colspan="2" |— |12 |2 |55 |5 |- |1973–74 |27 |3 |3 |0 | colspan="2" |— |7 |1 |37 |4 |- |1974–75 |34 |0 |2 |0 | colspan="2" |— |12 |2 |48 |2 |- |1975–76 |34 |1 |4 |1 | colspan="2" |— |6 |0 |44 |2 |- |1976–77 |27 |1 |1 |0 | colspan="2" |— |9 |1 |37 |2 |- |1977–78 |34 |2 |5 |0 | colspan="2" |— |8 |0 |47 |2 |- |1978–79 |6 |0 |1 |0 | colspan="2" |— |3 |0 |10 |0 |- ! rowspan="1" |Укупно ! colspan="2" |Немачка !419 !32 !42 !2 ! colspan="2" |— !65 !8 !526 !42 |- ! colspan="3" |Укупно у каријери !419 !32 !42 !2 ! colspan="2" |— !65 !8 !526 !42 |} == Извори == {{Извори|30em}} == Спољашње везе == {{Портал|Биографија|Фудбал}} * {{FIFA player}} {{СПФ1974-НЕМ}} {{СП1978НЕМф}} {{ЕП96НЕМф}} {{Селектори фудбалске репрезентације Њемачке}} {{DEFAULTSORT:Фогтс, Берти}} [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 1998.]] [[Категорија:Селектори на Европском првенству у фудбалу 1996.]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 1994.]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Немачке]] [[Категорија:Тренери ФК Бајер Леверкузен]] [[Категорија:Немачки фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери европски прваци]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1978.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 1976.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1974.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 1972.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1970.]] [[Категорија:Фудбалери светски прваци]] [[Категорија:Фудбалери Бундеслиге]] [[Категорија:Фудбалери Борусије Менхенгладбах]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Рођени 1946.]] r3m9dawalj91al7bjue1wzbu5gyabvs 10 4169217 25139016 23348236 2022-08-05T00:39:56Z Sadko 25741 скраћујем wikitext text/x-wiki {{ИЧП|1|Hellas-logo.jpg|100|Спорт у Грчкој}} '''Грчка''' је била седиште древних Олимпијских игара, које су први пут забележене 776. године пре нове ере и два пута је била домаћин [[Олимпијске игре|модерне Олимпијаде]] — [[Летње олимпијске игре 1896.|Летњих олимпијских игара 1896]]. и [[Летње олимпијске игре 2004.|2004]]. године. Током ''Параде нација'' на Олимпијским играма, Грчка је увек на првом месту као земља која је основала древне Олимпијске игре. Једна је од четири земље које су се такмичиле на свим [[Летње олимпијске игре|Летњим олимпијским играма]] од свог оснивања. Грчки спортисти освојили су укупно 146 медаља у 15 различитих олимпијских спортова на Летњим олимпијским играма, укључујући [[Олимпијске међуигре 1906.|Олимпијске међуигре 1906]], достигнуће које Грчку чини једном од ''најбољих'' ''народа'' на свету, на светској ранг листи медаља по престоници. Успешна организација на Летњим олимпијским игрaмa 2004. допринела је развоју многих спортова и светских терена широм Грчке, а посебно у [[Атина|Атини]]. Последњих деценија [[Грчка]] је постала значајна у многим [[Спорт|спортовима]], поготово у [[Фудбал|фудбалу]]. [[Фудбалска репрезентација Грчке]] победила је на [[Европско првенство у фудбалу 2004.|Европском првенству 2004. године]]. Многи грчки спортисти, такође, су постигли значајан успех и током година су освојили светске и олимпијске титуле у бројним спортовима, попут [[Кошарка|кошарке]], [[Рвање|рвања]], [[Ватерполо|ватерпола]], [[Атлетика|атлетике]], [[Дизање тегова|дизања тегова]], при чему су многи од њих постали успешни у својим спортовима. Кошарка је стекла популарност у Грчкој након што је клуб [[КК АЕК Атина|АЕК]] освојио [[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]] 1968. године. Репрезентација је победила на [[Европско првенство у кошарци 1987.|Европском првенству 1987]]. и [[Европско првенство у кошарци 2005.|2005]], а 2006. Грчка је стигла до финала Светског купа. <noinclude>[[Kategorija:Шаблони за ИЧ|Спорт у Грчкој]]</noinclude> 3lsdkahq7qess7d0pjksiaxe5doa2cf 0 4172768 25139484 24586512 2022-08-05T11:55:51Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{недовољно извора}} {{сређивање|Правописне грешке у текстуалном делу чланка, лоши преводи.}} {{Кошаркаш | име = Рик Бари | слика = Rick Barry.jpg | опис_слике = Бари на Голден Стејтовој шампионској паради у јуну 2015. | пуно_име = Ричард Франсис Денис Бари III | надимак = | држављанство = {{застава|САД}} | датум_рођења = {{датум рођења|1944|3|28|год=да}} | место_рођења = [[Елизабет (Њу Џерзи)|Елизабет]], [[Њу Џерзи]] | држава_рођења = [[САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,01 m | позиција = [[Крило (кошарка)|крило]] | драфт = 1965. / 2. пик, 1. рунда | одабрао = [[Голден Стејт вориорси|Сан Франциско вориорси]] | каријера = 1965—1980 | младе_године = 1962—1965 | млади_клубови = Мајами харикејнси | године = 1965—1967 <br> 1968—1970 <br> <br> 1970—1972 <br> 1972—1978 <br> 1978—1980 | клубови = [[Голден Стејт вориорси|Сан Франциско вориорси]] <br> Оукланд оукси / Вашингтон капси <br> [[Бруклин нетси|Њујорк нетси]] <br> [[Голден Стејт вориорси]] <br> [[Хјустон рокетси]] | рептим = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = | медаље = }} '''Ричард Франсис Денис Бари III''' ({{јез-енг|Richard Francis Dennis Barry III}}; [[Елизабет (Њу Џерзи)|Елизабет]], [[Њу Џерзи]], [[28. март]] [[1944]]) је бивши [[САД|амерички]] [[кошарка]]ш. Играо је на позицији [[Крило (кошарка)|крила]]. Бари је играо и у [[Америчкој Кошаркашкој Асоцијацији (АБА)]] и у [[НБА|Националној Кошаркашкој Асоцијацији (НБА)]]. НБА га је именовала једним од 50 најбољих играча у историји, [[1996|1996.]] године, он је једини играч који је предводио Националну факлутетску атлетску асоцијацију (НЦАА), АБА и НБА у постизању поена у једној сезони. Његових 30.5 поена по утакмици је највише у АБА каријери, а он је једини играч који је постигао 50 поена у 7 утакмици у плеј-офу у било којој лиги. Један је од четири играча који су део тимова шампиона АБА и НБА. Бери је надалеко познат по својој необичној, али изузетно ефикасној техници слободног бацања, пошто их је шутирао одоздо, тј избачај лопте је ишао од колена ка грудима. U његовој каријери постизао је  .880 посто слободних бацања, што је заузело је прво место у историји АБА, а у време одласка у пензију 1980. године, његових .900 процената било је најбоље од свих НБА играча.<ref>{{Cite web|url=http://www.nba.com/history/legends/profiles/rick-barry|title=Legends profile: Rick Barry|last=Staff|first=NBA com|website=NBA.com|language=en|access-date=2020-08-16}}</ref> 1987. године примљен је у [[Кошаркашка Кућа славних|Меморијалну кошаркашку кућу славних]].<ref>{{Cite web|url=http://www.hoophall.com/hall-of-famers/tag/richard-f-rick-barry|title=The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame - Hall of Famers|date=2012-10-16|website=web.archive.org|access-date=2020-08-16|archive-date=16. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121016012611/http://www.hoophall.com/hall-of-famers/tag/richard-f-rick-barry|url-status=unfit}}</ref> Бери је отац бивших професионалних кошаркаша Брента Берија, Џона Берија, Дру Берија и Скутер Берија, а садашњег професионалног играча Кењон Берија. == Ране године и Колеџ == Бери је одрастао у [[Розел Парк (Њу Џерзи)|Розел Парку,  Њу Џерзи]], где му је бејзбол био омиљени спорт у младости. Одрастао је као обожаватељ локалне звезде Њу Јорк Чајантса-а Вилија Мајса, који је носио дрес са бројем 24, а тај број носио би у част аутфилдеру током целе своје кошаркашке каријере. 1962. Бери је завршио средњу школу Розел Парк. Бери је одлучио да похађа Универзитет у Мајамију, највећим делом зато што је главни тренер урагана Брус Хејл, изводио напредни нападачки стил, који је одговарао његовим вештинама и атлетици. Тамо је свеамериканац упознао своју будућу супругу Памелу, која је била ћерка главног тренера. Као сениор у сезони 1964–65, Бери је предводио НЦАА са просеком од 37.4 поена по утакмици. Бери је један од само два кошаркаша чије је број повучен.<ref>[http://mbbguide.theusports.com/mbbguide/pc/] {{Wayback|url=http://mbbguide.theusports.com/mbbguide/pc/ |date=20160413083410 }}</ref> Берија је драфтовли [[Сан Франциско вориорси|Сан Франциско Вориорси]], као други пик на НБА драфту из 1965. године. == Професионална играчка каријера == === Сан Францисцо Вориорс === У првој сезони Берија у НБА лиги са Вориорсима, тим је направио квантни скок са 17 на 35 победа и био у борби за плеј-оф до финалне утакмице регуларног дела сезоне. У [[НБА Ол-стар меч|Ол-Стар утакмици]], једну сезону касније, Бери је еруптирао са 38 поена док је тим са Запада изненадио Источни тим, који је између осталих великана свих времена имао [[Вилт Чејмберлен|Вилт Чемберлејна]], [[Оскар Робертсон|Оскара Робертсона]] и [[Бил Расел|Била Расела]]. Касније те сезоне, Бери и компанија продужили су на моћне [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфија Севентисиксерсе]], на шест високо конкурентних утакмица у [[НБА финале|НБА финалу]], нешто што Расел и [[Бостон селтикси|Бостон Селтикси]] нису могли учинити у финалу [[Источна конференција (НБА)|источне конференције]]. Надимком "Мајами хрт" дугогодишњег емитора из [[Сан Франциско|Сан Франциска]], Била Кинга због његове витке физичке грађе и изванредне брзине и инстинкта. Бери  је освојио награду [[НБА руки године|НБА Руки године]], након просечних 25.7 поена и 10.6 скокова по утакмици у сезони 1965–66. Следеће године освојио је [[НБА Ол-стар МВП]], 1967. са 38 поена и предводио је НБА у бодовању са просеком од 35.6 поена по утакмици - што се још увек налази на осмом месту у лиги. Берију се придружио Неjт Трурмонд у Сан Франциску. Бери је помогао да одведе Вориорсе до [[НБА финале|финала НБА]] лиге 1967. године, које су изгубили од Филаделфије Севентисиксерса у шест утакмица, укључујући 55 поена у трећој утакмици. Бери је просечно давао 40.8 поена по утакмици у , рекорд НБА финала који је стајао три деценије. Узнемирен што му нису платили довољно новца, за који је веровао да му припада, од власника Вориорса Френклина Мјулиja, Бери је отишао у Оакланд Оакс (АБА), који му је понудио добар уговор и шансу да игра за Бруса Хејла, свог тадашњег таста. Трогодишња уговорна понуда Пет Боуна, певача и власника екипе, процењена је на 500.000 УСД, а Бери је рекао да је "понуда коју ми је понудио Оакланд била једина коју једноставно не могу одбити" и да ће га учинити једним од кошаркашких најплаћенијих играча. Судови су наредили Берију да изађе из сезоне 1967–68 пре него што је кренуо да игра у АБА, подржавајући валидност резервне клаузуле у свом уговору. Предходио је аутфилдера Ст. Луис Кардиналса, Курта Флуда, чији је познатији изазов резервној клаузули био све до Врховног суда САД-а, две године као први амерички професионални спортиста из већих лига који је покренуо судску тужбу против њега. Настали негативни публицитет бацио је Берија у негативно светло, приказујући га као себичног и гладног новца. Међутим, многи играчи у НБА тада су гледали да дођу до АБА ради уноснијих уговора. ==Референце== {{извори}} == Спољашње везе == * [https://www.basketball-reference.com/players/b/barryri01.html Профил играча на сајту -{basketball-reference.com}-] {{Најкориснији играч НБА ол-стар утакмице}} {{Голден Стејт вориорси}} {{DEFAULTSORT:Бари, Рик}} [[Категорија:Рођени 1944.]] [[Категорија:Амерички кошаркаши]] [[Категорија:Ниска крила]] [[Категорија:Кошаркаши Голден Стејт вориорса]] [[Категорија:Кошаркаши Хјустон рокетса]] [[Категорија:Учесници НБА ол-стар утакмице]] [[Категорија:Чланови Куће славних кошарке]] qhlwu3q7k9m34vupel8aia7th9xw8sl 0 4176123 25139053 24731759 2022-08-05T02:49:42Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Град у Аргентини | назив = Пуерто Сан Хулијан | изворни_назив = {{јез-шпа|Puerto San Julián}} | слика =MontajeSanJulian.jpg | опис_слике = Колажни приказ Пуерто Сан Хулијана | градска_застава = | грб = | покрајина = [[Санта Круз]] | оснивање = | површина = | становништво = 6 143 | извор_становништво = | година_становништво = | густина = | агломерација = | извор_агломерација = | година_агломерација = | гшир = -49.306953 | гдуж = -67.729785 | надморска_висина = | временска_зона = UTC-3 | позивни_број = | регистарска_ознака = | градоначелник = | веб-страна = | странка = }} '''Пуерто Сан Хулијан,''' такође историјски позната као '''Порт Ст. Хулијан,'''<ref>Col. Don Antonio de Alcedo. ''The Geographical and Historical Dictionary of America and the West Indies: Containing an Entire Translation of the Spanish Work of Colonel Don Antonio de Alcedo, with Large Additions and Compilations from Modern Voyages and Travels and from Original and Authentic Information, Volume 4.'' G. A. Thompson, Esq., trans and ed. Carpenter and Son, et al., 1814. [https://books.google.com/books?id=9mQFAAAAQAAJ&pg=PA198#v=onepage&q&f=false pp.198-99.]</ref> је природна [[лука]] у [[Патагонија|Патагонији,]] у аргентинској [[Санта Круз (аргентинска провинција)|провинцији Санта Круз]] лоцирана на 49°18’S 67°43’W. У данима [[једрењак]]а представљао је тачку заустављања, 180 км јужно од [[град]]а Пуерто Десеадо. Данас је Пуерто Сан Хулијан такође име малог града (6.143 становника према подацима из 2001) који се налази у луци. == Историја == Име јој је дао [[Португалија|португалски]] истраживач [[Фернандо Магелан]] који је тамо стигао 31. [[март]]а 1520. године и презимио у луци. Упознали су домаће људе које је [[Антонио Пигафета]] описао као џинове и назвао их ''Патагонијанцима''. Иако извештај Пигафета не описује како је дошло до овог имена, каснија популарна тумачења приклонила су се тумачењу које значи „земља великих стопала“. Међутим, ова [[етимологија]] је под знаком питања. Термин је највероватније изведен из имена стварног лика, "''Патагон''", дивљег створења са којим се суочио Прималеон из [[Грчка|Грчке]], [[јунак]] у шпанском витешком роману [[Франсиско Васкез де Коронадо|Франциска Васкез]]а, објављеном 1512. године, тада веома популарном и омиљеном Магелану.<ref>Stanley J. Ulijaszek, Francis E. Johnston, M. A. Preece, ''The Cambridge Encyclopedia of Human Growth and Development,'' Cambridge University Press, 1998, p. 380: "''Patagonian Giants: Myths and Possibilities.''"</ref> Магеланова перцепција староседелаца, одевених у коже, који једу сирово месо, јасно је подсећање на нецивилизованог ''Патагона'' у Васкезовој књизи. Романиста и путописац Брус Четвин у својој [[Књига|књизи]] "''У Патагонији"''<ref name="Chatwin, Bruce 1977">Chatwin, Bruce. ''In Patagonia'' (1977). Ch. 49</ref> сугерише етимолошке корене и Патагона и Патагоније,<ref name="Chatwin, Bruce 1977"/> напомињући сличност између „Патагона“ и [[Грчки језик|грчке]] речи παταγος, {{Чињеница|датум=January 2016}} што значи „рикање“ или „шкргут зубима“ (у својој хроници Пигафета описује Патагонце као „људе који ричу као бикови“). Почетком [[април]]а, Магелан се суочио са побуном коју су у [[поноћ]] на дан [[Ускрс]]а предводили његови [[Шпанија|шпански]] капетани, али је успео да је савлада, погубивши [[побуњеник]]е, укључујући једног капетана, а оставивши другог. Напустио је луку 21. [[август]]а 1520. и 21. [[Октобар|октобра]] пронашао источни улаз у пролаз који је тражио, теснац који сада носи његово име. Педесет и осам година касније, [[Френсис Дрејк|Френсис Дрејк је]] током своје пловидбе стигао до луке, 15. [[јун]]а 1578. године и такође одлучио да ту презими. Пронашли су остатке вешала на којима је Магелан погубио побуњенике. Дрејк је такође имао потешкоћа са незадовољством током путовања и оптужио је свог пријатеља Томаса Даутија за издају и подстицање на побуну. На суђењу је Даути проглашен кривим, али само по оптужби за побуну. На Дрејково инсистирање, Даутију је одсечена глава, али овај строги пример није имао жељени ефекат. Све веће тензије између морнара и господе истраживача довеле су скоро до побуне отприлике месец дана касније. Дрејк је одржао говор постављајући правила понашања. У августу су отишли до Магелановог теснаца. [[Насеље]] Флоридабланка, краткотрајну шпанску колонију од приближно 150 људи, основао је недалеко од Сан Хулијана 1780. године краљ [[Карлос II од Шпаније]]. Напуштено је 1784. године, а његове [[рушевине]] су поново откривене током 1980-их. Лука је наставила да се користи, а млади [[Природна историја|природњак]] [[Чарлс Дарвин]] стигао је са истраживачком експедицијом ''Бигл'' под командом капетана Роберта ФицРоја у [[јануар]]у 1834. Док је ''Бигл'' изводио своје [[Хидрографија|хидрографско]] истраживање, Дарвин је истраживао локалну [[Геологија|геологију]] на литицама у близини луке и пронашао [[фосил]]е делова [[Кичма|кичме]] и задње [[Нога|ноге]] „неке велике [[животиње]], маштам о [[мамут]]у“. На повратку у [[Енглеска|Енглеску]] је анатом Ричард Овен открио да су кости биле у ствари од огромног створења налик на [[Лама|лам]]у и [[Камила|камилу]], коју је Овен назвао ''Макраухенија''. Ово је било једно од открића која су довела до настанка [[Дарвинова теорија|Дарвинове теорије]]. Током касног 19. и почетком 20. века, Сан Хулијан и околина били су важан регион узгајања [[Овца|оваца]], а компанија „Свифт“ поставила је комплекс погона замрзивача, дуж обале северно од самог града. Током [[Фолкландски рат|Фокландског рата]] 1982. ({{Јез-шп|Guerra de las Malvinas/Guerra del Atlántico Sur}}), пошто је Сан Хулијан једна од најближих тачака острвима, градско узлетиште користило је аргентинско [[ваздухопловство]]. Две [[Eskadrila (avijacija)|ескадриле]] ловаца извеле су 149 налета против Британаца у 45 дана операција. Иронично, многи први становници Пуерто Сан Хулијана били су британски поданици са Фокландских острва,{{Чињеница|датум=March 2013}} као део овчарске индустрије у региону. == Клима == Пуерто Сан Хулијан има [[Степска клима|хладну полу-степску климу]] ([[Кепенова класификација климата]]: ''BSk)''<ref>{{Cite web|url=http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/|title=World Map of Köppen−Geiger Climate Classification}}</ref> која је ипак блага због своје географске ширине. [[Лето|Лета]] су блага и сува, док је [[Зима|зими]] температура изнад замрзавања, [[мраз]]еви су чести, мада често и слаби током [[ноћ]]и. {{Weather box|location=Puerto San Julián (1981–2010, extremes 1951–1960 and 1962–present){{efn|The record highs and lows are based on the Secretaria de Mineria link for the period 1951–1960 and from 1971–1980 while records beyond 1962 come from the Servicio Meteorológico Nacionallink since it only covers from 1962–present}}|Jul humidity=72.4|Jun precipitation days=8.4|May precipitation days=8.6|Apr precipitation days=7.4|Mar precipitation days=6.7|Feb precipitation days=6.3|Jan precipitation days=6.4|unit precipitation days=0.1 mm|Dec humidity=51.4|Nov humidity=51.6|Oct humidity=56.4|Sep humidity=62.3|Aug humidity=68.1|Jun humidity=74.4|Aug precipitation days=6.8|May humidity=69.9|Apr humidity=62.5|Mar humidity=58.0|Feb humidity=55.3|Jan humidity=50.9|Dec precipitation mm=20.2|Nov precipitation mm=14.9|Oct precipitation mm=17.3|Sep precipitation mm=14.3|Aug precipitation mm=18.3|Jul precipitation mm=22.5|Jun precipitation mm=33.7|May precipitation mm=31.1|Jul precipitation days=6.5|Sep precipitation days=5.9|Mar precipitation mm=23.4|Jand sun=8.0|source 2=Secretaria de Mineria,<ref name = IRN>{{cite web | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150119032810/http://www.mineria.gob.ar/estudios/irn/santacruz/tablametypluvio.asp | archivedate=19. 1. 2015 | url = http://www.mineria.gob.ar/estudios/irn/santacruz/tablametypluvio.asp | language = Spanish | title = Provincia de Santa Cruz - Clima Y Meteorologia: Datos Meteorologicos Y Pluviometicos | publisher = Secretaria de Mineria de la Nacion (Argentina) | accessdate=21. 4. 2015}}</ref> [[Deutscher Wetterdienst]] (sun, 1980–1990)<ref name = DWD> {{cite web | url = http://www.dwd.de/DWD/klima/beratung/ak/ak_879090_kt.pdf | title = Klimatafel von San Julián, Prov. Santa Cruz / Argentinien | work = Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world | publisher = Deutscher Wetterdienst | language = German | accessdate=23. 1. 2016}}</ref>|source 1=[[Servicio Meteorológico Nacional (Argentina)|Servicio Meteorológico Nacional]] (normals and extremes 1962–present)<ref name = SMNclimatenormals>{{cite web | url = https://ssl.smn.gob.ar/dpd/observaciones/estadisticas.txt | title = Estadísticas Climatológicas Normales - período 1981-2010 | publisher = Servicio Meteorológico Nacional | language = Spanish | accessdate=18. 1. 2018}}</ref><ref name="SMNextremes"> {{cite web |url = https://www2.smn.gob.ar/caracterizaci%C3%B3n-estad%C3%ADsticas-de-largo-plazo |title = Clima en la Argentina: Guia Climática por San Julián Aero |work = Caracterización: Estadísticas de largo plazo |publisher = Servicio Meteorológico Nacional |language = Spanish |accessdate=9. 10. 2017 |url-status = dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20170904022616/https://www2.smn.gob.ar/caracterizaci%C3%B3n-estad%C3%ADsticas-de-largo-plazo |archivedate=4. 9. 2017 }}</ref><ref name="SMN3"> {{cite web | archiveurl = https://web.archive.org/web/20190304010102/https://www.smn.gob.ar/noticias/fin-de-febrero-lo-destacado-del-mes | archivedate=4. 3. 2019 | url = https://www.smn.gob.ar/noticias/fin-de-febrero-lo-destacado-del-mes | title = Fin de febrero: lo destacado del mes | publisher = Servicio Meteorológico Nacional | language = Spanish | accessdate=3. 3. 2019}}</ref>|Decd sun=8.8|Novd sun=8.3|Octd sun=7.1|Sepd sun=5.5|Augd sun=4.5|Juld sun=3.9|Jund sun=3.9|Mayd sun=3.9|Aprd sun=4.7|Mard sun=6.6|Febd sun=7.5|Dec sun=272.8|Oct precipitation days=6.4|Nov sun=249.0|Oct sun=220.1|Sep sun=165.0|Aug sun=139.5|Jul sun=120.9|Jun sun=117.0|May sun=120.9|Apr sun=141.0|Mar sun=204.6|Feb sun=211.9|Jan sun=248.0|Dec precipitation days=7.5|Nov precipitation days=6.6|Apr precipitation mm=19.1|Feb precipitation mm=22.5|Jan record high C=37.5|Apr high C=15.7|May mean C=6.2|Apr mean C=9.8|Mar mean C=13.2|Feb mean C=15.6|Jan mean C=16.3|Dec high C=21.5|Nov high C=19.6|Oct high C=16.6|Sep high C=13.3|Aug high C=9.9|Jul high C=7.3|Jun high C=7.1|May high C=10.7|Mar high C=19.7|Jul mean C=3.2|Feb high C=22.2|Jan high C=23.1|Dec record high C=35.8|Nov record high C=32.2|Oct record high C=31.4|Sep record high C=29.8|Aug record high C=23.4|Jul record high C=19.3|Jun record high C=22.8|May record high C=25.2|Apr record high C=30.7|Mar record high C=36.8|Feb record high C=37.4|Jun mean C=3.4|Aug mean C=4.8|Jan precipitation mm=14.3|Dec low C=8.6|precipitation colour=green|Dec record low C=-0.4|Nov record low C=-2.1|Oct record low C=-5.3|Sep record low C=-8.6|Aug record low C=-9.8|Jul record low C=-12.3|Jun record low C=-13.8|May record low C=-8.8|Apr record low C=-6.1|Mar record low C=-2.5|Feb record low C=-1.8|Jan record low C=-0.8|Nov low C=6.7|Sep mean C=7.4|Oct low C=4.4|Sep low C=2.2|Aug low C=0.6|Jul low C=-0.4|Jun low C=-0.1|May low C=2.0|Apr low C=4.9|Mar low C=7.4|Feb low C=9.2|Jan low C=9.7|Dec mean C=15.1|Nov mean C=13.2|Oct mean C=10.4|date=February 2011}} == Истакнути становници == * Вивиана Алдер, антарктичка истраживачица == Референце == <references /> === Напомене === {{Notelist}} == Спољашње везе == * [http://www.sanjulian.gov.ar/ Official Government site] * [https://web.archive.org/web/20160303194609/http://www.sanjulian.gov.ar/pag_filtronotocias_noticia.php?id=134&seccion=sociales Official Government site 2006 War Anniversary] * [https://web.archive.org/web/20020705195700/http://planet.time.net.my/CentralMarket/melaka101/magellan.htm Ferdinand Magellan] * [http://neveraquemola.ml/ Frigorífico] * [http://www.geometry.net/detail/basic_m/magellan_ferdinand_explorer_page_no_3.html Geometry.net Magellan, Ferdinand] * [https://web.archive.org/web/20091022163442/http://www.geocities.com/TheTropics/7557/gone_before.html Who had gone before?] * [https://www.loc.gov/rr/rarebook/catalog/drake/drake-4-famousvoy.html Drake: The Famous Voyage: The Circumnavigation of the World, 1577-1580] * [https://web.archive.org/web/20060602003958/http://www.nauticalfiction.co.uk/action_notes_display.php?id=1] Broadside: Anson's Circumnavigation, 1740] * [https://web.archive.org/web/20051217135420/http://www.sanjulian.com.ar/ Portal] of the town of Puerto San Julián. * {{Ar-mi-muni|SCR010}} * [https://web.archive.org/web/20160303165605/http://www.360travelguide.com/360VirtualTour.asp?iCode=sju02 Panoramic virtual tour of San Julián from the lighthouse] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Географија Аргентине]] [[Категорија:Луке]] [[Категорија:Градови у Аргентини]] 3b0cx6vb2z7wgpov3irxmyumcyqdo49 0 4176278 25138918 24459120 2022-08-04T20:53:33Z Batobatobatobato 311139 Nadimak koji ima izuzetnu vaznost u batovom zivotu. Bato batu duguje sve. Izmjene aminovao Bato i patrijarh Prahomije. wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = Janko Марко Бато Бато Царевић | слика = | ширина_слике = 280п | опис_слике = Председник општине Будва Марко Бато Царевић у свом кабинету | име_при_рођењу = | пуно_име = | друга_имена = | надимци = Бато Бато | датум_рођења = {{датум рођења|1966|4|5|год=да}} | место_рођења = [[Котор]] | држава_рођења = {{застава|СФРЈ}} | држављанство = {{Застава|Црна Гора}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | религија = [[Православље|Православац]] | супружник = | партнер = | деца = [[Лазар Бато Бато Царевић]] | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = економиста | професија = | универзитет = | занимање = Бато Бато | богатство = | партија = [[Нова српска демократија]]<br />[[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократски фронт]] | потпис = | веб-сајт = | списак = <!-- Функција/функције (30 максимално) --> | функција_1 = Председник општине [[Општина Будва|Будва]] | датум_функције_1 = | почетак_функције_1 = 9. јануара 2019 | крај_функције_1 = 27. јуна 2020. | избори_1 = | реизбор_1 = | председник_1 = | колега_1 = | председник_комисије_1 = | федерални_председник_1 = | монарх_1 = | гувернер_1 = | заменик_гувернера_1 = | премијер_1 = | председник_владе_1 = | председник_одбора_1 = | канцелар_1 = | министар-председник_1 = | председништво_1 = | вицепредседник_1 = | влада_1 = | законодавац_1 = | одељење_1 = | претходник_1 = Драган Краповић | наследник_1 = Никола Дивановић | функција_2 = Председник општине [[Општина Будва|Будва]] | датум_функције_2 = 24.9.2020. | почетак_функције_2 = | крај_функције_2 = | избори_2 = | реизбор_2 = | председник_2 = | колега_2 = | председник_комисије_2 = | федерални_председник_2 = | монарх_2 = | гувернер_2 = | заменик_гувернера_2 = | премијер_2 = | председник_владе_2 = | председник_одбора_2 = | канцелар_2 = | министар-председник_2 = | председништво_2 = | вицепредседник_2 = | влада_2 = | законодавац_2 = | одељење_2 = | претходник_2 = Никола Дивановић | наследник_2 = <!-- Амблем(и) --> | амблеми = }} '''Марко Бато Бато Царевић''' ([[Котор]], [[5. април]] [[1966]]) [[Црна Гора|црногорски]] је [[Економија|економиста]], привредник и [[политичар]], председник [[Општина Будва|општине Будва]], члан Главног одбора [[Нова српска демократија|Нове српске демократије]] и најистакнутији Бато [[Www.gov.me|у Црној Гори]]. Некадашњи је председник [[ФК Грбаљ]] (2007−2018). == Порекло и образовање == Рођен је [[5. априла]] [[1966]]. у [[Котор]]у у [[Срби|српској]] породици. Његов деда је стрељан у [[Бар|Бару]] након [[Други светски рат|Другог светског рата]], као припадник [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]]. Основну и средњу школу је завршио у родном [[Котор|Котору]]. Дипломирао је на [[Економски факултет Универзитета у Бањој Луци|Економском факултету Универзитета у Бањој Луци]]. == Пословна каријера == === Грађевинска компанија „Царинвест“ === Царевић се преко 30 година бави послом у грађевинском сектору<ref name=":0">{{Cite web|url=https://budva.me/marko-carevic|title=Marko Carević {{!}} Opština Budva|website=budva.me|access-date=12. 6. 2020}}</ref>, а донедавно је био директор грађевинске компаније „Царинвест“.<ref>{{Cite web|url=https://investitor.me/2019/02/09/gradonacelnik-milioner-carevic-predao-imovinski-karton/|title=Gradonačelnik milioner: Carević predao imovinski karton|website=Investitor|language=ср|access-date=12. 6. 2020}}</ref> Један је од најуспешнијих приватних предузетника у [[Црна Гора|Црној Гори]] и према подацима које је доставио Агенцији за спрјечавање корупције у октобру [[2020]]. године, уједно и најбогатији [[Црна Гора|црногорски]] политичар.<ref>{{Cite news|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/467088/Gradonacelnik-Budve-najbogatiji-politicar-u-Crnoj-Gori|title=Градоначелник Будве најбогатији политичар у Црној Гори|date=20.11.2020.|publisher=Политика}}</ref> Власник је стамбених и пословних објеката, њива, ливада, шума, штала, пољопривредног газдинства, гаража, угоститељског и других објеката у [[Будва|Будви]], [[Кримовица|Кримовици]], [[Ластва Грбаљска|Ластви Грбаљској]], [[Грахово (Никшић)|Грахову]], [[Котор|Котору]], [[Никшић|Никшићу]], [[Златибор|Златибору]], затим бројних возила (џипа, камиона, грађевинских машина)... Лично или преко фирме, власник је укупне површине од преко 200.000 квадрата. Укупни приходи његове фирме за [[2019]]. годину, износили су 7.660.365 евра, док је укупна добит била 1.528,770 евра. Његова фирма никада није аплицирала за државне субвенције и пореске и друге обавезе према држави измирује на време. === ФК Грбаљ === Од [[2007]]. до [[2018]]. године је био председник [[ФК Грбаљ|Фудбалског клуба Грбаљ]] из [[Радановићи|Радановића]], који је заузео 6. место у сезони [[Прва лига Црне Горе у фудбалу|Прве лиге Црне Горе у фудбалу]] [[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2018/19.|2018/19]]<ref name=":0" />, а под Царевићевим руководством је заузимао друго и треће место. На грбу клуба се налазе мотиви [[Застава Краљевине Црне Горе|тробојке - заставе Краљевине Црне Горе]], док су и дресови дизајнирани по мотивима [[Застава Краљевине Црне Горе|српске тробојке]]. За развој клуба, Царевић је давао и сопствени новац. Иако је [[ФК Грбаљ]] изборио могућност да [[2018]]. године учествује у квалификацијама за [[УЕФА Лига Европе|Лигу Европе]], [[Фудбалски савез Црне Горе]] је одбио да им изда међународну лиценцу. Царевић је тада навео да је реч о притиску због одбијања да промени грб клуба<ref>{{Cite news|url=https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/ne-mogu-u-evropu-fudbalskom-savezu-crne-gore-smeta-srpska-trobojka-u-grbu-fk-grbalj/9e9bpq5|title=NE MOGU U EVROPU Fudbalskom savezu Crne Gore smeta srpska trobojka u grbu FK Grbalj|date=12.06.2018.|publisher=Blic}}</ref>: {{Цитат|text=Од када је Грбаљ основан 1970. године, има те амблеме. Нисмо их мињали, нити њима било ко маше да би некога иритирао. Зна се ко смо, шта смо и своји смо на своме. Са тим нема компромиса и никакве друге приче. Ово је невероватан притисак. Нема силе да неко може да промени грб клуба, а ми ћемо даље да видимо како ћемо функционисати. Након формирања независне Црне Горе, било је лично од челника Савеза притисака да се застава мора променити. Знамо да свих ових година Савез према нама има велики анимозитет и према мени као председнику.}} == Политичка делатност == === Председник општине Будва === Царевић је дугогодишњи члан [[Нова српска демократија|Нове српске демократије]], која је део коалиције [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократски фронт]]. Након локалних избора у октобру [[2016]]. године, склопљена је коалиција [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократског фронта]] и [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа]] о формирању власти у [[Општина Будва|општини Будва]], чиме је после 25 године смењена власт [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]] [[Мило Ђукановић|Мила Ђукановића]]. Према коалиционом договору, председник [[Општина Будва|општини Будва]] би се бирао два пута у току четворогодишњег мандата, односно на две године, па је најпре за председника општине изабран [[Драган Краповић]] као локални лидер [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа]]. Дана [[9. јануара]] [[2019]]. године, за председника [[Општина Будва|општине Будва]] је изабран Марко Царевић. Пошто је одборник Стеван Џаковић, члан [[Покрет за промјене|Покрета за промјене]] (део [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократског фронта]]) напустио своју странку и одборничку групу, одржана је седница Скупштине општине [[11. јуна]] [[2020]]. године ван општинске зграде, на којој су одборници [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]], [[Социјалдемократе Црне Горе|Социјалдемократа]] и [[Црногорска (странка)|Црногорске]] уз Џаковићев глас донели одлуку о смени Царевића са места председника општине и Крста Радовића са места председника Скупштине општине.<ref>{{Cite news|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/30665472.html|title=Smijenjena vlast u Budvi|date=11. jun 2020.|publisher=Slobodna Evropa}}</ref> До овога је дошло у време [[Протести у Црној Гори 2019—2020.|литија и протеста против Закона о слободи вјероисповијести]]. Царевић је функцију председника општине обављао до [[17. јуна]] [[2020]]. године, када је у јутарњим часовима зграду општине заузела полиција уз приватно обезбеђење. Приликом покушаја да уђе у зграду општине и свој кабинет, Царевић је претучен од полиције у оклопима за разбијање демонстрација, а потом и ухапшен заједно са председником Скупштине општине Крстом Радовићем и још преко 20 одборника и окупљених присталица, међу којима су били Царевићеви брат и син.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.in4s.net/haos-u-budvi-saj-je-upao-u-opstinu-uhapseni-i-prebijeni-carevic-radovic-bozovic-mikijelj-polomljena-stakla-na-opstini/|title=(ВИДЕО, ФОТО) Злочиначка тиранија у Будви: САЈ упао у Општину:...|last=ИН4С|date=17. 6. 2020|website=ИН4С|language=sr-RS|access-date=17. 6. 2020}}</ref> На позив потпредседника [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа]] Драгана Краповића, грађани су се окупили испред Центра безбедности како би протестовали против хапшења Царевића и других општинских функционера. У поподневним часовима, Царевић и остали приведени су пуштени из притвора.<ref>{{Cite news|url=https://rs.n1info.com/region/a610956-smenjeni-budvanski-funkcioneri-pusteni-iz-pritvora/|title=Smenjeni budvanski funkcioneri pušteni iz pritvora|date=17. jun 2020.|publisher=N1}}</ref> Приликом полицијске интервенције, Царевићу је повређена нога, због чега му је указана лекарска помоћ у Специјалној болници у [[Рисан|Рисну]], па се неко време кретао на штакама док је свакодневно долазио пред зграду општине.<ref>{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/vesti/crna_gora.713.html:870961-Posle-brutalne-intervencije-policije-u-Budvi-gradonacelnik-Carevic-sa-nogom-u-gipsu-porucio-Necu-se-predati-niti-odustati-FOTO|title=Posle brutalne intervencije policije u Budvi, gradonačelnik Carević, sa nogom u gipsu, poručio: Neću se predati, niti odustati|date=jun 2020.|publisher=Večernje novosti}}</ref> Полиција је такође блокирала улаз у град.<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/region/crna-gora/3482307/budva-pod-opsadom-policije-ulaz-u-grad-blokiran-sa-svih-strana-gradjani-protestuju-zbog-hapsenja-funkcionera|title=BUDVA POD OPSADOM POLICIJE: Ulaz u grad blokiran sa svih strana, građani protestuju zbog hapšenja funkcionera VIDEO|website=kurir.rs|language=sr|access-date=17. 6. 2020}}</ref> Сутрадан су се Царевић и Радовић вратили у своје канцеларије и рекли су да је „пуч“ пропао. Одлука нове скупштинске већине о смени Царевића и Радовића и избору Булатовића и Куч за вршиоце дужности није забележена у архиви будванске скупштине, јер није било званичног печата, а Царевић је изјавио да нова већина нема легитимитет.<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/region/crna-gora/3482893/carevic-i-krstic-u-svojim-kabinetima-puc-je-propao-ostanimo-mirni-a-evo-koju-su-sramotu-zatekli-u-opstini-budva|title=CAREVIĆ I KRSTIĆ U SVOJIM KABINETIMA: Puč je propao, ostanimo mirni! A evo koju su SRAMOTU zatekli u Opštini Budva|website=kurir.rs|language=sr|access-date=18. 6. 2020}}</ref> Нова већина у локалном парламенту изабрала је [[23. јуна]] [[2020]]. новог градоначелника из [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]]-а, као и представнике локалне власти у [[Општина Будва|Будви]], без присуства опозиционих посланика и медија, којима су приватно обезбеђење и локална [[полиција]] забранили приступ седници. [[Предсједник Владе Црне Горе|Председник Владе Црне Горе]] и функционер [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]]-а [[Душко Марковић]] је назвао Царевића: „неовлашћеном особом која блокира институције” и најавио полицијску интервенцију у [[Будва|Будви]], уз опаску да ће: „ситуација бити решена за 15 минута”. Сутрадан је полиција спречила Царевића да са сарадницима уђе у зграду општине, услед чега је дошло до сукоба између Специјалне јединице полиције и демонстраната. Полиција је агресивно реаговала на мирне демонстранте и применила бруталну силу приликом привођења окупљених.<ref>[https://www.vijesti.me/vijesti/crna-hronika/448195/tokom-haosa-u-budvi-policajci-tukli-preko-mjere Tokom haosa u Budvi: Policajci tukli preko mjere?], Vijesti</ref> На локалним изборима у [[Будва|Будви]] [[30. августа]] [[2020]]. године, изборна листа "''Марко Бато Царевић - [[За будућност Црне Горе|За будућност]] Будве, [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократски фронт]] ([[Нова српска демократија]], [[Покрет за промјене]], [[Демократска народна партија Црне Горе]]), [[Социјалистичка народна партија Црне Горе]], [[Права Црна Гора (странка)|Права Црна Гора]], [[Демократски савез (Црна Гора)|Демос]], [[Демократска српска странка]], [[Уједињена Црна Гора]]"'' је освојила 5.786 гласова (41,40%) и однела убедљиву победу, док је другопласирана листа [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]] заостајала за чак 10%.<ref>{{Cite web|url=https://budva.dik.co.me/wp-content/uploads/sites/11/2020/09/2020-09-03-konacni-rezultati.pdf|title=Konačni rezultati za izbor odbornika u Skupštinu opštine Budva|publisher=Državna izborna komisija|url-status=live}}</ref> Скупштина општине је [[24. септембра]] [[2020]]. године, поново изабрала Марка Царевића за председника [[Општина Будва|општине Будва]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/region/carevic-ponovo-izabran-za-predsednika-opstine-budva_1164151.html|title=Царевић поново изабран за председника Општине Будва|date=20. септембар 2020.|publisher=Радио телевизија Војводине}}</ref> Међу првим одлукама након поновног избора, било је укидање картица за гориво Центру безбедности Будва, због ангажовања и примене силе у преузимању власти током јуна исте године.<ref>{{Cite news|url=https://www.rtvbudva.me/vijesti/carevic-ukinuo-policiji-karticu-za-gorivo/37835|title=Carević ukinuo policiji karticu za gorivo|date=7. oktobar 2020.|publisher=RTV Budva}}</ref> У другом мандату, Царевић је почео интензивнију сарадњу са [[Србија|Републиком Србијом]] и [[Република Српска|Републиком Српском]]. На састанку Царевића и [[Градоначелник Новог Сада|градоначелника Новог Сада]] [[Милош Вучевић|Милоша Вучевића]], [[20. априла]] [[2021]]. године, договорено је братимљење два града, као и помоћ [[Град Нови Сад|Новог Сада]] да [[Општина Будва|Будва]] постане [[Европска престоница културе|Европска престонице културе]] [[2028]]. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.dnevnik.rs/novi-sad/vucevic-novi-sad-ce-pomoci-budvi-u-kandidaturi-za-epk-20-04-2021|title=Вучевић: Нови Сад ће помоћи Будви у кандидатури за ЕПК|date=20. април 2020.|publisher=Дневник}}</ref> Био је гост на прослави Дана града [[Бања Лука|Бањалуке]] [[22. априла]] [[2021]]. године, када је са градоначелником [[Драшко Станивуковић|Драшком Станивуковићем]] договорио братимљене [[Град Бања Лука|Бањалуке]] и [[Општина Будва|Будве]].<ref>{{Cite news|url=https://www.banjaluka.rs.ba/dan-grada-proslavljen-uz-prijatelje/|title=Станивуковић: Дан града прослављен уз пријатеље|date=22. април 2021.|publisher=Град Бања Лука}}</ref> На састанку са [[Татјана Матић|Татјаном Матић]], [[Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије|министарком трговине, туризма и телекомуникација]] у [[Влада Републике Србије|Влади Републике Србије]], [[23. априла]] [[2021]]. године, Царевић је договорио успостављање сарадње у области туризма.<ref>{{Cite news|url=https://mtt.gov.rs/slider/saradnja-sa-opstinom-budva-u-oblasti-turizma/|title=Сарадња са општином Будва у области туризма|date=23. април 2021.|publisher=Министарство трговине, туризма и телекомуникације Републике Србије|access-date=27. 04. 2021|archive-date=27. 04. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210427034105/https://mtt.gov.rs/slider/saradnja-sa-opstinom-budva-u-oblasti-turizma/|url-status=dead}}</ref> === Плата у хуманитарне сврхе === Од избора за председника [[Општина Будва|општине Будва]] у јануару [[2019]]. године, Царевић је своју плату у износу од 1.567 евра давао у хуманитарне сврхе.<ref>{{Cite web|title=PREDSEDNIK OPŠTINE BUDVA: Odrekao sam se plate|url=https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:774774-PREDSEDNIK-OPSTINE-BUDVA-Odrekao-sam-se-plate|access-date=12. 6. 2020|website=www.novosti.rs|language=sr-Latn}}</ref><ref>{{Cite web|last=B.Pejović|first=Piše:|date=3. 3. 2020|title=Predsednik Budve Marko Carević nastavlja sa doniranjem svoje plate|url=https://www.danas.rs/svet/predsednik-budve-marko-carevic-nastavlja-sa-doniranjem-svoje-plate/|access-date=12. 6. 2020|website=Dnevni list Danas|language=sr-RS}}</ref> == Породица == Ожењен је, има два сина и ћерку. Његов син [[Лазар Царевић]] је фудбалер и игра на позицији голмана [[ФК Барселона]] - [[ФК Барселона Б|Б тим]].<ref>{{Cite web|last=ИН4С|date=7. 7. 2020|title=Царевић продужио уговор са Барселоном до 2023. године|url=https://www.in4s.net/carevic-produzio-ugovor-sa-barselonom-do-2023-godine/|access-date=7. 7. 2020|website=ИН4С|language=sr-RS}}</ref> [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополит црногорско-приморски]] [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]] је одликовао Милицу Царевић, мајку Бата Царевића.<ref name=":2">{{Cite news|url=https://www.danas.rs/politika/amfilohije-djukanovic-izmanipulisan-nemam-razmimoilazenja-sa-irinejom/|title=Amfilohije: Đukanović izmanipulisan, nemam razmimoilaženja sa Irinejom|date=14. oktobar 2019.|publisher=Danas}}</ref> == Политички ставови == === Национална припадност === Царевић се изјашњава као [[Срби|Србин]] по националности, али и као [[Црногорци|Црногорац]] и [[Грбаљ|Грбљанин]] по регионалној припадности. На прослави под називом „Покољења дјела суде“, коју је организовао уочи [[Митровдан|Митровдана]] [[7. новембра]] [[2018]]. године, поводом 100. годишњице ослобођења Будве [[1918]]. године, Царевић је рекао<ref>{{Cite news|url=https://ssr.org.rs/u-budvi-odrzana-centralna-proslava-100-godina-od-oslobodjenja-boke-i-ujedinjenja-sa-srbijom/|title=У Будви одржана централна прослава 100 година од ослобођења Боке и уједињења са Србијом|date=7. новембар 2018.|publisher=Савез Срба из региона}}</ref>: {{Цитат|text=Не пристајемо и не прихватамо опасну тезу и агресивну пропаганду по којој су наши преци, који су били најбројнија група у јединицама српске војске која је ослободила данашњу Црну Гору, заједно са црногорским комитама, окупатори Црне Горе и Боке. Бока је до 1918. године, не вољом својих грађана, већ снагом окупације и вољом великих сила, била саставни дио Аустроугарске, па су наши преци који су на Митровдан 1918. године умарширали у овај древни град, доносећи слободу, стали у строј неумрлих српских витезова од Косова па до данашњих дана.}} У беседи на свечаној академији поводом 800 година [[Аутокефална црква|аутокефалности]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], одржаној [[28. септембра]] [[2019]]. године у [[Манастир Подластва|манастиру Подластва]], а у присуству [[Патријарх српски Иринеј|патријарха српског Иринеја]] и [[Митрополија црногорско-приморска|митрополита црногорско-приморског]] [[Амфилохије Радовић|Амфилохија]], Царевић је говорио о [[Српски национални идентитет|српском идентитету]] [[Бока которска|Боке]] и рушењу [[Његошева заветна црква|Његошеве заветне капеле]] на [[Ловћен|Ловћену]]<ref>{{Cite news|url=http://www.nova.org.me/stranica.php?id=6227|title=Царевић: Нек је вјечан српски народ у Боки которској и широм Васељене|date=28. септембар 2019.|publisher=Нова српска демократија}}</ref>: {{Цитат|text=Ми, Срби из Боке и Црне Горе добро знамо своју историју, чувамо спомен о нашим прецима, о јунаштву, витешком достојанству наших предака и прађедова. (...) Од рушења Капеле на Ловћену до наших дана кад се не бирају средства за уништавање српског идентитета.}} === Уједињење Црне Горе са Србијом 1918. === {{Цитат|text=Србија мора да схвати да је Бока которска била српска земља и да смо се ми 1918. ујединили са Србијом. Као што се тадашња Црна Гора Подгоричком скупштином такође ујединила са Црном Гором. (...) У економском смислу, то ће ми бити један од главних задатака, да се издвоји Бока као регија...|source=[https://www.youtube.com/watch?v=eBQzBHywWxE Гостовање у емисији "Српски свијет", 25. април 2021]}} === Српска православна црква === Према потврди [[Митрополија црногорско-приморска|митрополита црногорско-приморског]] [[Амфилохије Радовић|Амфилохија]], Марко Царевића је помогао обнову [[Манастир Подластва|манастира Подластва]] у [[Ластва Грбаљска|Ластви Грбаљској]], који је према предању задужбина цара [[Стефан Душан|Стефана Душана Немањића]].<ref name=":2" /> Царевић је био учесник [[Протести у Црној Гори 2019—2020.|протеста и литија против Закона о слободи вјероисповијести 2019-2020]]. године, који је епархије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] стављао у подређени положај у односу на остале цркве и верске заједнице, тим пре што је [[Предсједник Црне Горе|председник Црне Горе]] [[Мило Ђукановић]] на конгресу своје [[Демократска партија социјалиста|Демократске партије социјалиста]], [[30. новембра]] [[2019]]. године изјавио да ће ова странка наставити за доношењем спорног Закона о слободи вјероисповијести и да је његов главни циљ "обнова" [[Црногорска православна црква|Црногорску православну цркву]]. == Види још == * [[За будућност Црне Горе]] == Референце == {{reflist|2}} {{DEFAULTSORT:Царевић, Марко}} [[Категорија:Рођени 1966.]] [[Категорија:Которани]] [[Категорија:Будвани]] [[Категорија:Грбљани]] [[Категорија:Српски економисти]] [[Категорија:Српски привредници]] [[Категорија:Црногорски економисти]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Црногорски политичари]] [[Категорија:Политичари Црне Горе]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Спортски радници]] [[Категорија:Нова српска демократија]] [[Категорија:Српски политичари из Црне Горе]] fgfj4cl8m23qmhnoww69jt714jipr1m 25138925 25138918 2022-08-04T20:59:16Z Soundwaweserb 82964 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Batobatobatobato|Batobatobatobato]] ([[User talk:Batobatobatobato|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:InternetArchiveBot|InternetArchiveBot]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = Марко Царевић | слика = | ширина_слике = 280п | опис_слике = Председник општине Будва Марко Бато Царевић у свом кабинету | име_при_рођењу = | пуно_име = | друга_имена = | надимци = Бато | датум_рођења = {{датум рођења|1966|4|5|год=да}} | место_рођења = [[Котор]] | држава_рођења = {{застава|СФРЈ}} | држављанство = {{Застава|Црна Гора}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | религија = [[Православље|Православац]] | супружник = | партнер = | деца = [[Лазар Царевић]] | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = економиста | професија = | универзитет = | занимање = политичар, привредник | богатство = | партија = [[Нова српска демократија]]<br />[[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократски фронт]] | потпис = | веб-сајт = | списак = <!-- Функција/функције (30 максимално) --> | функција_1 = Председник општине [[Општина Будва|Будва]] | датум_функције_1 = | почетак_функције_1 = 9. јануара 2019 | крај_функције_1 = 27. јуна 2020. | избори_1 = | реизбор_1 = | председник_1 = | колега_1 = | председник_комисије_1 = | федерални_председник_1 = | монарх_1 = | гувернер_1 = | заменик_гувернера_1 = | премијер_1 = | председник_владе_1 = | председник_одбора_1 = | канцелар_1 = | министар-председник_1 = | председништво_1 = | вицепредседник_1 = | влада_1 = | законодавац_1 = | одељење_1 = | претходник_1 = Драган Краповић | наследник_1 = Никола Дивановић | функција_2 = Председник општине [[Општина Будва|Будва]] | датум_функције_2 = 24.9.2020. | почетак_функције_2 = | крај_функције_2 = | избори_2 = | реизбор_2 = | председник_2 = | колега_2 = | председник_комисије_2 = | федерални_председник_2 = | монарх_2 = | гувернер_2 = | заменик_гувернера_2 = | премијер_2 = | председник_владе_2 = | председник_одбора_2 = | канцелар_2 = | министар-председник_2 = | председништво_2 = | вицепредседник_2 = | влада_2 = | законодавац_2 = | одељење_2 = | претходник_2 = Никола Дивановић | наследник_2 = <!-- Амблем(и) --> | амблеми = }} '''Марко Бато Царевић''' ([[Котор]], [[5. април]] [[1966]]) [[Црна Гора|црногорски]] је [[Економија|економиста]], привредник и [[политичар]], председник [[Општина Будва|општине Будва]], члан Главног одбора [[Нова српска демократија|Нове српске демократије]] и један од најистакнутијих [[Срби у Црној Гори|Срба у Црној Гори]]. Некадашњи је председник [[ФК Грбаљ]] (2007−2018). == Порекло и образовање == Рођен је [[5. априла]] [[1966]]. у [[Котор]]у у [[Срби|српској]] породици. Његов деда је стрељан у [[Бар|Бару]] након [[Други светски рат|Другог светског рата]], као припадник [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]]. Основну и средњу школу је завршио у родном [[Котор|Котору]]. Дипломирао је на [[Економски факултет Универзитета у Бањој Луци|Економском факултету Универзитета у Бањој Луци]]. == Пословна каријера == === Грађевинска компанија „Царинвест“ === Царевић се преко 30 година бави послом у грађевинском сектору<ref name=":0">{{Cite web|url=https://budva.me/marko-carevic|title=Marko Carević {{!}} Opština Budva|website=budva.me|access-date=12. 6. 2020}}</ref>, а донедавно је био директор грађевинске компаније „Царинвест“.<ref>{{Cite web|url=https://investitor.me/2019/02/09/gradonacelnik-milioner-carevic-predao-imovinski-karton/|title=Gradonačelnik milioner: Carević predao imovinski karton|website=Investitor|language=ср|access-date=12. 6. 2020}}</ref> Један је од најуспешнијих приватних предузетника у [[Црна Гора|Црној Гори]] и према подацима које је доставио Агенцији за спрјечавање корупције у октобру [[2020]]. године, уједно и најбогатији [[Црна Гора|црногорски]] политичар.<ref>{{Cite news|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/467088/Gradonacelnik-Budve-najbogatiji-politicar-u-Crnoj-Gori|title=Градоначелник Будве најбогатији политичар у Црној Гори|date=20.11.2020.|publisher=Политика}}</ref> Власник је стамбених и пословних објеката, њива, ливада, шума, штала, пољопривредног газдинства, гаража, угоститељског и других објеката у [[Будва|Будви]], [[Кримовица|Кримовици]], [[Ластва Грбаљска|Ластви Грбаљској]], [[Грахово (Никшић)|Грахову]], [[Котор|Котору]], [[Никшић|Никшићу]], [[Златибор|Златибору]], затим бројних возила (џипа, камиона, грађевинских машина)... Лично или преко фирме, власник је укупне површине од преко 200.000 квадрата. Укупни приходи његове фирме за [[2019]]. годину, износили су 7.660.365 евра, док је укупна добит била 1.528,770 евра. Његова фирма никада није аплицирала за државне субвенције и пореске и друге обавезе према држави измирује на време. === ФК Грбаљ === Од [[2007]]. до [[2018]]. године је био председник [[ФК Грбаљ|Фудбалског клуба Грбаљ]] из [[Радановићи|Радановића]], који је заузео 6. место у сезони [[Прва лига Црне Горе у фудбалу|Прве лиге Црне Горе у фудбалу]] [[Прва лига Црне Горе у фудбалу 2018/19.|2018/19]]<ref name=":0" />, а под Царевићевим руководством је заузимао друго и треће место. На грбу клуба се налазе мотиви [[Застава Краљевине Црне Горе|тробојке - заставе Краљевине Црне Горе]], док су и дресови дизајнирани по мотивима [[Застава Краљевине Црне Горе|српске тробојке]]. За развој клуба, Царевић је давао и сопствени новац. Иако је [[ФК Грбаљ]] изборио могућност да [[2018]]. године учествује у квалификацијама за [[УЕФА Лига Европе|Лигу Европе]], [[Фудбалски савез Црне Горе]] је одбио да им изда међународну лиценцу. Царевић је тада навео да је реч о притиску због одбијања да промени грб клуба<ref>{{Cite news|url=https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/ne-mogu-u-evropu-fudbalskom-savezu-crne-gore-smeta-srpska-trobojka-u-grbu-fk-grbalj/9e9bpq5|title=NE MOGU U EVROPU Fudbalskom savezu Crne Gore smeta srpska trobojka u grbu FK Grbalj|date=12.06.2018.|publisher=Blic}}</ref>: {{Цитат|text=Од када је Грбаљ основан 1970. године, има те амблеме. Нисмо их мињали, нити њима било ко маше да би некога иритирао. Зна се ко смо, шта смо и своји смо на своме. Са тим нема компромиса и никакве друге приче. Ово је невероватан притисак. Нема силе да неко може да промени грб клуба, а ми ћемо даље да видимо како ћемо функционисати. Након формирања независне Црне Горе, било је лично од челника Савеза притисака да се застава мора променити. Знамо да свих ових година Савез према нама има велики анимозитет и према мени као председнику.}} == Политичка делатност == === Председник општине Будва === Царевић је дугогодишњи члан [[Нова српска демократија|Нове српске демократије]], која је део коалиције [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократски фронт]]. Након локалних избора у октобру [[2016]]. године, склопљена је коалиција [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократског фронта]] и [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа]] о формирању власти у [[Општина Будва|општини Будва]], чиме је после 25 године смењена власт [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]] [[Мило Ђукановић|Мила Ђукановића]]. Према коалиционом договору, председник [[Општина Будва|општини Будва]] би се бирао два пута у току четворогодишњег мандата, односно на две године, па је најпре за председника општине изабран [[Драган Краповић]] као локални лидер [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа]]. Дана [[9. јануара]] [[2019]]. године, за председника [[Општина Будва|општине Будва]] је изабран Марко Царевић. Пошто је одборник Стеван Џаковић, члан [[Покрет за промјене|Покрета за промјене]] (део [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократског фронта]]) напустио своју странку и одборничку групу, одржана је седница Скупштине општине [[11. јуна]] [[2020]]. године ван општинске зграде, на којој су одборници [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]], [[Социјалдемократе Црне Горе|Социјалдемократа]] и [[Црногорска (странка)|Црногорске]] уз Џаковићев глас донели одлуку о смени Царевића са места председника општине и Крста Радовића са места председника Скупштине општине.<ref>{{Cite news|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/30665472.html|title=Smijenjena vlast u Budvi|date=11. jun 2020.|publisher=Slobodna Evropa}}</ref> До овога је дошло у време [[Протести у Црној Гори 2019—2020.|литија и протеста против Закона о слободи вјероисповијести]]. Царевић је функцију председника општине обављао до [[17. јуна]] [[2020]]. године, када је у јутарњим часовима зграду општине заузела полиција уз приватно обезбеђење. Приликом покушаја да уђе у зграду општине и свој кабинет, Царевић је претучен од полиције у оклопима за разбијање демонстрација, а потом и ухапшен заједно са председником Скупштине општине Крстом Радовићем и још преко 20 одборника и окупљених присталица, међу којима су били Царевићеви брат и син.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.in4s.net/haos-u-budvi-saj-je-upao-u-opstinu-uhapseni-i-prebijeni-carevic-radovic-bozovic-mikijelj-polomljena-stakla-na-opstini/|title=(ВИДЕО, ФОТО) Злочиначка тиранија у Будви: САЈ упао у Општину:...|last=ИН4С|date=17. 6. 2020|website=ИН4С|language=sr-RS|access-date=17. 6. 2020}}</ref> На позив потпредседника [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа]] Драгана Краповића, грађани су се окупили испред Центра безбедности како би протестовали против хапшења Царевића и других општинских функционера. У поподневним часовима, Царевић и остали приведени су пуштени из притвора.<ref>{{Cite news|url=https://rs.n1info.com/region/a610956-smenjeni-budvanski-funkcioneri-pusteni-iz-pritvora/|title=Smenjeni budvanski funkcioneri pušteni iz pritvora|date=17. jun 2020.|publisher=N1}}</ref> Приликом полицијске интервенције, Царевићу је повређена нога, због чега му је указана лекарска помоћ у Специјалној болници у [[Рисан|Рисну]], па се неко време кретао на штакама док је свакодневно долазио пред зграду општине.<ref>{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/vesti/crna_gora.713.html:870961-Posle-brutalne-intervencije-policije-u-Budvi-gradonacelnik-Carevic-sa-nogom-u-gipsu-porucio-Necu-se-predati-niti-odustati-FOTO|title=Posle brutalne intervencije policije u Budvi, gradonačelnik Carević, sa nogom u gipsu, poručio: Neću se predati, niti odustati|date=jun 2020.|publisher=Večernje novosti}}</ref> Полиција је такође блокирала улаз у град.<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/region/crna-gora/3482307/budva-pod-opsadom-policije-ulaz-u-grad-blokiran-sa-svih-strana-gradjani-protestuju-zbog-hapsenja-funkcionera|title=BUDVA POD OPSADOM POLICIJE: Ulaz u grad blokiran sa svih strana, građani protestuju zbog hapšenja funkcionera VIDEO|website=kurir.rs|language=sr|access-date=17. 6. 2020}}</ref> Сутрадан су се Царевић и Радовић вратили у своје канцеларије и рекли су да је „пуч“ пропао. Одлука нове скупштинске већине о смени Царевића и Радовића и избору Булатовића и Куч за вршиоце дужности није забележена у архиви будванске скупштине, јер није било званичног печата, а Царевић је изјавио да нова већина нема легитимитет.<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/region/crna-gora/3482893/carevic-i-krstic-u-svojim-kabinetima-puc-je-propao-ostanimo-mirni-a-evo-koju-su-sramotu-zatekli-u-opstini-budva|title=CAREVIĆ I KRSTIĆ U SVOJIM KABINETIMA: Puč je propao, ostanimo mirni! A evo koju su SRAMOTU zatekli u Opštini Budva|website=kurir.rs|language=sr|access-date=18. 6. 2020}}</ref> Нова већина у локалном парламенту изабрала је [[23. јуна]] [[2020]]. новог градоначелника из [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]]-а, као и представнике локалне власти у [[Општина Будва|Будви]], без присуства опозиционих посланика и медија, којима су приватно обезбеђење и локална [[полиција]] забранили приступ седници. [[Предсједник Владе Црне Горе|Председник Владе Црне Горе]] и функционер [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]]-а [[Душко Марковић]] је назвао Царевића: „неовлашћеном особом која блокира институције” и најавио полицијску интервенцију у [[Будва|Будви]], уз опаску да ће: „ситуација бити решена за 15 минута”. Сутрадан је полиција спречила Царевића да са сарадницима уђе у зграду општине, услед чега је дошло до сукоба између Специјалне јединице полиције и демонстраната. Полиција је агресивно реаговала на мирне демонстранте и применила бруталну силу приликом привођења окупљених.<ref>[https://www.vijesti.me/vijesti/crna-hronika/448195/tokom-haosa-u-budvi-policajci-tukli-preko-mjere Tokom haosa u Budvi: Policajci tukli preko mjere?], Vijesti</ref> На локалним изборима у [[Будва|Будви]] [[30. августа]] [[2020]]. године, изборна листа "''Марко Бато Царевић - [[За будућност Црне Горе|За будућност]] Будве, [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократски фронт]] ([[Нова српска демократија]], [[Покрет за промјене]], [[Демократска народна партија Црне Горе]]), [[Социјалистичка народна партија Црне Горе]], [[Права Црна Гора (странка)|Права Црна Гора]], [[Демократски савез (Црна Гора)|Демос]], [[Демократска српска странка]], [[Уједињена Црна Гора]]"'' је освојила 5.786 гласова (41,40%) и однела убедљиву победу, док је другопласирана листа [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]] заостајала за чак 10%.<ref>{{Cite web|url=https://budva.dik.co.me/wp-content/uploads/sites/11/2020/09/2020-09-03-konacni-rezultati.pdf|title=Konačni rezultati za izbor odbornika u Skupštinu opštine Budva|publisher=Državna izborna komisija|url-status=live}}</ref> Скупштина општине је [[24. септембра]] [[2020]]. године, поново изабрала Марка Царевића за председника [[Општина Будва|општине Будва]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/region/carevic-ponovo-izabran-za-predsednika-opstine-budva_1164151.html|title=Царевић поново изабран за председника Општине Будва|date=20. септембар 2020.|publisher=Радио телевизија Војводине}}</ref> Међу првим одлукама након поновног избора, било је укидање картица за гориво Центру безбедности Будва, због ангажовања и примене силе у преузимању власти током јуна исте године.<ref>{{Cite news|url=https://www.rtvbudva.me/vijesti/carevic-ukinuo-policiji-karticu-za-gorivo/37835|title=Carević ukinuo policiji karticu za gorivo|date=7. oktobar 2020.|publisher=RTV Budva}}</ref> У другом мандату, Царевић је почео интензивнију сарадњу са [[Србија|Републиком Србијом]] и [[Република Српска|Републиком Српском]]. На састанку Царевића и [[Градоначелник Новог Сада|градоначелника Новог Сада]] [[Милош Вучевић|Милоша Вучевића]], [[20. априла]] [[2021]]. године, договорено је братимљење два града, као и помоћ [[Град Нови Сад|Новог Сада]] да [[Општина Будва|Будва]] постане [[Европска престоница културе|Европска престонице културе]] [[2028]]. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.dnevnik.rs/novi-sad/vucevic-novi-sad-ce-pomoci-budvi-u-kandidaturi-za-epk-20-04-2021|title=Вучевић: Нови Сад ће помоћи Будви у кандидатури за ЕПК|date=20. април 2020.|publisher=Дневник}}</ref> Био је гост на прослави Дана града [[Бања Лука|Бањалуке]] [[22. априла]] [[2021]]. године, када је са градоначелником [[Драшко Станивуковић|Драшком Станивуковићем]] договорио братимљене [[Град Бања Лука|Бањалуке]] и [[Општина Будва|Будве]].<ref>{{Cite news|url=https://www.banjaluka.rs.ba/dan-grada-proslavljen-uz-prijatelje/|title=Станивуковић: Дан града прослављен уз пријатеље|date=22. април 2021.|publisher=Град Бања Лука}}</ref> На састанку са [[Татјана Матић|Татјаном Матић]], [[Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије|министарком трговине, туризма и телекомуникација]] у [[Влада Републике Србије|Влади Републике Србије]], [[23. априла]] [[2021]]. године, Царевић је договорио успостављање сарадње у области туризма.<ref>{{Cite news|url=https://mtt.gov.rs/slider/saradnja-sa-opstinom-budva-u-oblasti-turizma/|title=Сарадња са општином Будва у области туризма|date=23. април 2021.|publisher=Министарство трговине, туризма и телекомуникације Републике Србије|access-date=27. 04. 2021|archive-date=27. 04. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210427034105/https://mtt.gov.rs/slider/saradnja-sa-opstinom-budva-u-oblasti-turizma/|url-status=dead}}</ref> === Плата у хуманитарне сврхе === Од избора за председника [[Општина Будва|општине Будва]] у јануару [[2019]]. године, Царевић је своју плату у износу од 1.567 евра давао у хуманитарне сврхе.<ref>{{Cite web|title=PREDSEDNIK OPŠTINE BUDVA: Odrekao sam se plate|url=https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:774774-PREDSEDNIK-OPSTINE-BUDVA-Odrekao-sam-se-plate|access-date=12. 6. 2020|website=www.novosti.rs|language=sr-Latn}}</ref><ref>{{Cite web|last=B.Pejović|first=Piše:|date=3. 3. 2020|title=Predsednik Budve Marko Carević nastavlja sa doniranjem svoje plate|url=https://www.danas.rs/svet/predsednik-budve-marko-carevic-nastavlja-sa-doniranjem-svoje-plate/|access-date=12. 6. 2020|website=Dnevni list Danas|language=sr-RS}}</ref> == Породица == Ожењен је, има два сина и ћерку. Његов син [[Лазар Царевић]] је фудбалер и игра на позицији голмана [[ФК Барселона]] - [[ФК Барселона Б|Б тим]].<ref>{{Cite web|last=ИН4С|date=7. 7. 2020|title=Царевић продужио уговор са Барселоном до 2023. године|url=https://www.in4s.net/carevic-produzio-ugovor-sa-barselonom-do-2023-godine/|access-date=7. 7. 2020|website=ИН4С|language=sr-RS}}</ref> [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополит црногорско-приморски]] [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]] је одликовао Милицу Царевић, мајку Бата Царевића.<ref name=":2">{{Cite news|url=https://www.danas.rs/politika/amfilohije-djukanovic-izmanipulisan-nemam-razmimoilazenja-sa-irinejom/|title=Amfilohije: Đukanović izmanipulisan, nemam razmimoilaženja sa Irinejom|date=14. oktobar 2019.|publisher=Danas}}</ref> == Политички ставови == === Национална припадност === Царевић се изјашњава као [[Срби|Србин]] по националности, али и као [[Црногорци|Црногорац]] и [[Грбаљ|Грбљанин]] по регионалној припадности. На прослави под називом „Покољења дјела суде“, коју је организовао уочи [[Митровдан|Митровдана]] [[7. новембра]] [[2018]]. године, поводом 100. годишњице ослобођења Будве [[1918]]. године, Царевић је рекао<ref>{{Cite news|url=https://ssr.org.rs/u-budvi-odrzana-centralna-proslava-100-godina-od-oslobodjenja-boke-i-ujedinjenja-sa-srbijom/|title=У Будви одржана централна прослава 100 година од ослобођења Боке и уједињења са Србијом|date=7. новембар 2018.|publisher=Савез Срба из региона}}</ref>: {{Цитат|text=Не пристајемо и не прихватамо опасну тезу и агресивну пропаганду по којој су наши преци, који су били најбројнија група у јединицама српске војске која је ослободила данашњу Црну Гору, заједно са црногорским комитама, окупатори Црне Горе и Боке. Бока је до 1918. године, не вољом својих грађана, већ снагом окупације и вољом великих сила, била саставни дио Аустроугарске, па су наши преци који су на Митровдан 1918. године умарширали у овај древни град, доносећи слободу, стали у строј неумрлих српских витезова од Косова па до данашњих дана.}} У беседи на свечаној академији поводом 800 година [[Аутокефална црква|аутокефалности]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], одржаној [[28. септембра]] [[2019]]. године у [[Манастир Подластва|манастиру Подластва]], а у присуству [[Патријарх српски Иринеј|патријарха српског Иринеја]] и [[Митрополија црногорско-приморска|митрополита црногорско-приморског]] [[Амфилохије Радовић|Амфилохија]], Царевић је говорио о [[Српски национални идентитет|српском идентитету]] [[Бока которска|Боке]] и рушењу [[Његошева заветна црква|Његошеве заветне капеле]] на [[Ловћен|Ловћену]]<ref>{{Cite news|url=http://www.nova.org.me/stranica.php?id=6227|title=Царевић: Нек је вјечан српски народ у Боки которској и широм Васељене|date=28. септембар 2019.|publisher=Нова српска демократија}}</ref>: {{Цитат|text=Ми, Срби из Боке и Црне Горе добро знамо своју историју, чувамо спомен о нашим прецима, о јунаштву, витешком достојанству наших предака и прађедова. (...) Од рушења Капеле на Ловћену до наших дана кад се не бирају средства за уништавање српског идентитета.}} === Уједињење Црне Горе са Србијом 1918. === {{Цитат|text=Србија мора да схвати да је Бока которска била српска земља и да смо се ми 1918. ујединили са Србијом. Као што се тадашња Црна Гора Подгоричком скупштином такође ујединила са Црном Гором. (...) У економском смислу, то ће ми бити један од главних задатака, да се издвоји Бока као регија...|source=[https://www.youtube.com/watch?v=eBQzBHywWxE Гостовање у емисији "Српски свијет", 25. април 2021]}} === Српска православна црква === Према потврди [[Митрополија црногорско-приморска|митрополита црногорско-приморског]] [[Амфилохије Радовић|Амфилохија]], Марко Царевића је помогао обнову [[Манастир Подластва|манастира Подластва]] у [[Ластва Грбаљска|Ластви Грбаљској]], који је према предању задужбина цара [[Стефан Душан|Стефана Душана Немањића]].<ref name=":2" /> Царевић је био учесник [[Протести у Црној Гори 2019—2020.|протеста и литија против Закона о слободи вјероисповијести 2019-2020]]. године, који је епархије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] стављао у подређени положај у односу на остале цркве и верске заједнице, тим пре што је [[Предсједник Црне Горе|председник Црне Горе]] [[Мило Ђукановић]] на конгресу своје [[Демократска партија социјалиста|Демократске партије социјалиста]], [[30. новембра]] [[2019]]. године изјавио да ће ова странка наставити за доношењем спорног Закона о слободи вјероисповијести и да је његов главни циљ "обнова" [[Црногорска православна црква|Црногорску православну цркву]]. == Види још == * [[За будућност Црне Горе]] == Референце == {{reflist|2}} {{DEFAULTSORT:Царевић, Марко}} [[Категорија:Рођени 1966.]] [[Категорија:Которани]] [[Категорија:Будвани]] [[Категорија:Грбљани]] [[Категорија:Српски економисти]] [[Категорија:Српски привредници]] [[Категорија:Црногорски економисти]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Црногорски политичари]] [[Категорија:Политичари Црне Горе]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Спортски радници]] [[Категорија:Нова српска демократија]] [[Категорија:Српски политичари из Црне Горе]] obf83sfrrtc46bc9dfej058olib6x6q 0 4182534 25139247 23379044 2022-08-05T09:33:32Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Рафал Перл<br />Rafał Perl | вероисповест = | датум_рођења = {{датум рођења|1981|5|20|год=да}} | место_рођења = [[Шчећин]] | држава_рођења = [[Народна Република Пољска|Пољска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = {{Застава|Пољска}} | народност = | слика = Ambasador Rafał Perl.jpg | супружник = Анна Перл | партија = | деца = | универзитет = Универзитета у Шчећину | професија = дипломат | функција_1 = Амбасадор Републике Пољске у Србији | избори_1 = | почетак_функције_1 = 2020 | крај_функције_1 = | претходник_1 = [[Томаш Његођиш]] | наследник_1 = }} '''Рафал Павел Перл''' ({{јез-пољ|Rafał Paweł Perl}}<ref>{{Cite web|url=https://2009-2017.state.gov/s/cpr/rls/dpl/2012/182790.htm|title=Pakistan -- Portugal|last=|first=|date=|website=U.S. Department of State|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2020-10-07}}</ref>; [[Шчећин]], [[20. мај]] [[1981]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.gov.pl/web/srbija/ambasador|title=Ambasador - Poljska u Srbiji|last=|first=|date=2020-10-07|website=Portal Gov.pl|archive-url=https://web.archive.org/web/20201007195627/https://www.gov.pl/web/srbija/ambasador|archive-date=07. 10. 2020|dead-url=unfit|access-date=2020-10-07}}</ref>) је пољски [[Дипломат|дипломата]], [[амбасадор]] у [[Србија|Србији]] (2020–). == Биографија == Рафал Перл дипломирао је политологију на Универзитету у Шчећину. Студирао је такође у [[Лијеж|Лијежу]], у [[Лозана|Лозани]] и у [[Стразбур|Стразбуру]].<ref name=":0" /> Дипломатску каријеру је започео 2004. године у Министарству спољних послова Републике Пољске. Од 2006. до 2011. био одговоран за односе Пољске с [[Хрватска|Хрватском]], [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]], [[Албанија|Албанијом]] и [[Северна Македонија|Македонијом]]. У периоду од 2011. до 2015. у Амбасади Републике Пољске у [[Вашингтон|Вашингтону]] као [[гласноговорник]] и одговоран за политичка питања и односе с јавношћу. Од 2015. је био у Секретаријату министра спољних послова као шеф одељења, заменик директора, а од марта 2018. на месту директора Секретаријата министра спољних послова.<ref name=":0" /><ref>{{Cite web|url=https://www.sejm.gov.pl/Sejm9.nsf/biuletyn.xsp?documentId=7B09F7B783350ADBC12584E4004964D3|title=Zapis przebiegu posiedzenia Komisji Spraw Zagranicznych /nr 2/|last=|first=|date=2019-12-18|website=sejm.gov.pl|language=pl|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2020-10-07}}</ref> У августу 2020 је предао акредитивна писма Председнику Републике Србије [[Александар Вучић|Александру Вучићу]] и постао амбасадор у Србији.<ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/predsednik-vucic-primio-akreditivna-pisma-novoimenovanog-ambasadora-republike-poljske|title=Председник Вучић примио акредитивна писма новоименованог амбасадора Републике Пољске|last=|first=|date=2020-08-19|website=Председник Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2020-10-07}}</ref> == Одликовања == {| class="wikitable" style="text-align:left;" ! colspan="2" |Награда или одликовање !земља !датум !место |- |[[Датотека:POL_Srebrny_Krzyż_Zasługi_BAR.svg|80x80пискел]] |Сребрни крст за заслуге |{{застава|Пољска}} |2019 |[[Варшава]]<ref>{{Cite web|url=http://isap.sejm.gov.pl/isap.nsf/DocDetails.xsp?id=WMP20200000152|title=Postanowienie Prezydenta Rzeczypospolitej Polskiej z dnia 12 grudnia 2019 r. o nadaniu odznaczeń|last=|first=|date=2019-12-12|website=isap.sejm.gov.pl|language=pl|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2020-10-07}}</ref> |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://web.archive.org/web/20201007195627/https://www.gov.pl/web/srbija/ambasador Биографија] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Перл, Рафал}} [[Категорија:Рођени 1981.]] [[Категорија:Амбасадори Републике Пољске]] [[Категорија:Пољске дипломате]] bdkn0xoi7pecgui2cgucxuhbig04ce8 0 4184294 25139437 24740360 2022-08-05T11:36:56Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Спортиста | име = Реџеп Реџеповски | надимак = | слика = | слика_ширина = 250п | слика_опис = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1962|12|14|год=да}} | место_рођења = [[Куманово]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | висина = | вебсајт = | спорт = [[Бокс]] | дисциплина = | каријера = | лични_рекорд = | клуб = | репрезентација = {{застава|Југославија}} | награде = | медаље = {{медаља спорт|[[Бокс]]}} {{медаља такмичење|[[Олимпијске игре]]}} {{медаља сребро|[[Летње олимпијске игре 1984.|1984. Лос Анђелес]]|мува категорија}} }} '''Реџеп Реџеповски''' ([[Куманово]], [[14. децембар]] [[1962]]) бивши је [[СФРЈ|југословенски]] боксер, освајач сребрне медаље са Олимпијских игара 1984. године. == Биографија == Реџеповски је рођен 14. децембра 1962. године у граду [[Куманово]], тада Социјалистичка Република Македонија, Југославија.<ref>{{cite web| title=Биографија на Реџеп Реџеповски | url=https://mok.org.mk/site/bio-redgep-redgepovski | work=mok.org.mk | date=17. 10. 2020 | accessdate=17. 10. 2020}}</ref> Тренирао је [[бокс]] у локалном боксерском клубу. Први пут се истакао 1980. године, освојивши сребрну медаљу на Балканском омладинском првенству у [[Измир]]у. Године 1981. године освојио је првенство Југославије у мува категорији и победио на међународном турниру у [[Београд]]у. Већ 1983. године освојио је Балканско првенство у Атини, поново је учествовао у мечу против америчке репрезентације. Захваљујући низу успешних наступа, стекао је право да наступа на [[Летње олимпијске игре 1984.|Летњим олимпијским играма 1984]]. у [[Лос Анђелес]]у. У категорији до 51 килограма победио је прва четири ривала, док је у одлучујућој финалној борби резултатом 1:4 изгубио од Американца Стива Макрорија и тако освојио сребрну олимпијску медаљу.<ref>{{cite web| title=Flyweight (≤51 kilograms), Men | url=http://www.olympedia.org/results/25185 | work=olympedia.org | date=16. 10. 2020 | accessdate=16. 10. 2020}}</ref> После Олимпијаде, Реџеповски је остао у првом тиму југословенске репрезентације и наставио је да учествује на великим међународним турнирима. Тако је 1986. године узео сребрну медаљу на Интеркуп турниру у [[Карлсруе]]у. Године 1987. освојио је југословенско првенство у лакој категорији, а стигао до финала на Балканском првенству у Приштини. Укупно је имао 120 борби у аматерском боксу, забележио је 110 победа, уз 4 нерешена сусрета и 6 пораза.<ref>{{cite web | title=Redžep Redžepovski | url=http://www.okscg.org.yu/m033.htm | work=okscg | date=17. 10. 2020 | accessdate=17. 10. 2020 | archive-date=11. 03. 2007 | archive-url=https://web.archive.org/web/20070311153738/http://www.okscg.org.yu/m033.htm | url-status=unfit }}</ref> По завршетку спортске каријере радио је као боксерски тренер. Живи у Куманову са супругом, имају четворо деце, три кћерке и сина.<ref>{{cite web| title=Заборавениот шампион | url=https://www.dw.com/mk/%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%82-%D1%88%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD/a-15522828 | work=dw.com | date=10. 11. 2011 | accessdate=17. 10. 2020}}</ref> == Види још == * [[Списак освајача олимпијских медаља за Југославију, СЦГ и Србију|Списак освајача олимпијских медаља за Југославију]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал |Биографија|СФРЈ}} * [http://www.olympedia.org/athletes/8891 Реџеп Реџеповски на сајту olympedia.org] * [https://web.archive.org/web/20170826124950/https://www.sports-reference.com/olympics/athletes/re/redzep-redzepovski-1.html Реџеп Реџеповски на сајту sports-reference.com] {{DEFAULTSORT:Реџеповски, Реџеп}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Кумановци]] [[Категорија:Југословенски боксери]] [[Категорија:Боксери на Летњим олимпијским играма 1984.]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1984.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1984.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у боксу]] [[Категорија:Освајачи сребрних олимпијских медаља за Југославију]] [[Категорија:Роми]] h7leyhqfbd5i1lnde8j5s799mrhfwob 0 4185590 25138610 25136106 2022-08-04T15:29:53Z Mkdsrb2304 304306 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Владимир Орлић | датум_рођења = {{датум рођења|1983|4|15|год=да}} | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | држављанство = {{застава|Србија}} | место_рођења = [[Београд]] | функција_1 = Председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] | почетак_функције_1 = 2. август 2022. | претходник_1 = [[Ивица Дачић]]<br>[[Владета Јанковић]] (в.д.) | партија = [[Српска радикална странка]] [[Српска напредна странка]] | слика = Vladimir Orlić.png | професија = доктор наука електротехнике и рачунарства | универзитет = [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду]] | амблем = }} '''Владимир Орлић''' ([[Београд]], [[15. април]] [[1983]]) је [[Срби|српски]] политичар, доктор наука електротехнике и рачунарства, председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]], резервни [[потпоручник]] [[Војска Србије|Војске Србије]], члан Председништва [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] члан [[Удружење писаца Поета|Удружења писаца Поета]]. == Детињство, младост и каријера == Орлић је рођен [[15. априла]] [[1983]]. године у [[Београд|Београду]]. Завршио је Основну школу "Јован Поповић" у [[Обреновац|Обреновцу]] и [[Математичка гимназија|Математичку гимназију]] у [[Београд|Београду]] [[2002]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7959|title=Vladimir Orlić|last=|first=|date=|website=|publisher=Otvoreni parlament|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Дипломирао је на [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|Електротехничком факултету Универзитета у Београду]] на Одсеку за електронику, телекомуникације и аутоматику, а [[2012]]. године стекао је титулу доктора наука електротехнике и рачунарства. Објавио је преко 50 научних радова и био стипендиста [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете]], Министарства за телекомуникације и информационо друштву, као и Фонда за младе таленте [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]]. Завршио је Курс резервних официра [[Војска Србије|Војске Србије]] на [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војној академији у Београду]] и произведен је у чин резервног [[Потпоручник|потпоручника]]. == Политичка делатност == === Локални избори === Учланио се у [[Српска напредна странка|Српску напредну странку]] одмах по оснивању [[2008]]. године. Постао је најпре секретар, а потом и потпредседник њеног општинског одбора у [[Градска општина Чукарица|Градској општини Чукарица]]. На [[Локални избори у Србији 2014.|изборима за одборнике Скупштине града Београда 2014]]. године, изабран је за градског одборника, као и [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2018.|2018]]. године. === Народна скупштина Републике Србије === За народног посланика је изабран на изборима [[Избори за народне посланике Србије 2014.|2014]], [[Избори за народне посланике Србије 2016.|2016]]. и [[Избори за народне посланике Србије 2020.|2020]]. године. Између [[2016]]. и [[2020]]. године је био заменик шефа посланичке групе [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]]. За потпредседника [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]], изабран је [[22. октобра]] [[2020]]. године.<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/465100/Izabrano-sestoro-potpredsednika-i-sekretar-Skupstine|title=Изабрано шесторо потпредседника и секретар Скупштине|last=|first=|date=22. октобар 2020.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Политика}}</ref> == Референце == <references /> {{Председници Народне скупштине Републике Србије}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Орлић, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Доктори наука]] [[Категорија:Електротехничари]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Србије]] [[Категорија:Политичари из Београда]] [[Категорија:Чланови СНС]] 7948uaitwkmc39hxe3bmk7734am64nf 25138775 25138610 2022-08-04T18:21:55Z Марко Станојевић 66508 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Владимир Орлић | датум_рођења = {{датум рођења|1983|4|15|год=да}} | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | држављанство = {{застава|Србија}} | место_рођења = [[Београд]] | функција_1 = Председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] | почетак_функције_1 = 2. август 2022. | претходник_1 = [[Ивица Дачић]]<br>[[Владета Јанковић]] (в.д.) | партија = [[Српска радикална странка]]<br>[[Српска напредна странка]] | слика = Vladimir Orlić.png | професија = доктор наука електротехнике и рачунарства | универзитет = [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду]] | амблем = }} '''Владимир Орлић''' ([[Београд]], [[15. април]] [[1983]]) је [[Срби|српски]] политичар, доктор наука електротехнике и рачунарства, председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]], резервни [[потпоручник]] [[Војска Србије|Војске Србије]], члан Председништва [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] члан [[Удружење писаца Поета|Удружења писаца Поета]]. == Детињство, младост и каријера == Орлић је рођен [[15. априла]] [[1983]]. године у [[Београд|Београду]]. Завршио је Основну школу "Јован Поповић" у [[Обреновац|Обреновцу]] и [[Математичка гимназија|Математичку гимназију]] у [[Београд|Београду]] [[2002]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7959|title=Vladimir Orlić|last=|first=|date=|website=|publisher=Otvoreni parlament|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Дипломирао је на [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|Електротехничком факултету Универзитета у Београду]] на Одсеку за електронику, телекомуникације и аутоматику, а [[2012]]. године стекао је титулу доктора наука електротехнике и рачунарства. Објавио је преко 50 научних радова и био стипендиста [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|Министарства просвете]], Министарства за телекомуникације и информационо друштву, као и Фонда за младе таленте [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]]. Завршио је Курс резервних официра [[Војска Србије|Војске Србије]] на [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војној академији у Београду]] и произведен је у чин резервног [[Потпоручник|потпоручника]]. == Политичка делатност == === Локални избори === Учланио се у [[Српска напредна странка|Српску напредну странку]] одмах по оснивању [[2008]]. године. Постао је најпре секретар, а потом и потпредседник њеног општинског одбора у [[Градска општина Чукарица|Градској општини Чукарица]]. На [[Локални избори у Србији 2014.|изборима за одборнике Скупштине града Београда 2014]]. године, изабран је за градског одборника, као и [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2018.|2018]]. године. === Народна скупштина Републике Србије === За народног посланика је изабран на изборима [[Избори за народне посланике Србије 2014.|2014]], [[Избори за народне посланике Србије 2016.|2016]]. и [[Избори за народне посланике Србије 2020.|2020]]. године. Између [[2016]]. и [[2020]]. године је био заменик шефа посланичке групе [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]]. За потпредседника [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]], изабран је [[22. октобра]] [[2020]]. године.<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/465100/Izabrano-sestoro-potpredsednika-i-sekretar-Skupstine|title=Изабрано шесторо потпредседника и секретар Скупштине|last=|first=|date=22. октобар 2020.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Политика}}</ref> == Референце == <references /> {{Председници Народне скупштине Републике Србије}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Орлић, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1983.]] [[Категорија:Доктори наука]] [[Категорија:Електротехничари]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Србије]] [[Категорија:Политичари из Београда]] [[Категорија:Чланови СНС]] 0kwxagzc52b6du8fu8o5qfxc43wc3vf 0 4190163 25138993 24250051 2022-08-04T23:19:54Z 24.135.146.9 wikitext text/x-wiki {{Научник|датум_рођења={{Датум рођења|1948|8|17|год=да}}|држава_рођења={{застава|ФНРЈ}}|држављанство={{застава|Србија}}|име=Бранислав Тиодоровић|институција=Институт за јавно здравље у Нишу|место_рођења=[[Врање]]|Поље=Инфектологија|награде=[[Датотека:Karadjodjeva zvezda 2 RS.gif|50п|link=[[Орден Карађорђеве звезде (република)]]]]|образовање=[[Медицински факултет Универзитета у Београду]]|honorific prefix=|религија=[[Српска православна црква|православни хришћанин]]}} '''Бранислав Тиодоровић''' ([[Врање]], [[17. август]] [[1948]]) пензионисани је српски [[Епидемиологија|епидемиолог]], бивши директор Института за јавно здравље у [[Ниш|Нишу]] и члан Кризног штаба [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] током [[Пандемија ковида 19 у Србији|пандемије ковида 19]]. == Биографија == === Порекло === Тиодоровићи воде порекло од братства Радетића које се почетком 19. века доселило у [[Забјело]] и друга [[Подгорица|подгоричка]] села из српског племена [[Пипери|Пипера]], а препознају се међу осталима по томе што славе [[Аранђеловдан]].<ref>{{Cite web|url=https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/|title=Братства Зете и Љешкопоља|last=|first=|date=|website=|publisher=Порекло|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Чукундеда капетан Петар Тиодоровић је учествовао у ослобођењу [[Зетска нахија|Зете]]. Отац Драго Тиодоровић је био припадник [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]] и касније официри [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Брат од тетке Бранислава Тиодоровића је глумац [[Лазар Ристовски]].<ref>{{Cite web|url=https://www.indeks.rs/to-je-ovaj-covek-branislav-tiodorovic/|title=Branislav Tiodorović|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> === Младост и образовање === Рођен је [[17. августа]] [[1949]]. године у [[Врање|Врању]], где је његов отац био на служби као официр. Завршио је Основну школу "Змај Јова Јовановић" у [[Врање|Врању]], а због очевог премештаја је наставио школовање у [[Ниш|Нишу]], где је похађао [[Прва нишка гимназија „Стеван Сремац”|Прву нишку гимназију "Стеван Сремац"]]. Дипломирао је на [[Медицински факултет Универзитета у Нишу|Медицинском факултету Универзитета у Нишу]] [[1976]]. године. Као студент је био председник Савеза студената [[Универзитет у Нишу|Универзитета у Нишу]] и потпредседник Савеза студената Југославије. Као студент је био ангажован на сузбијању [[Епидемија великих богиња у Југославији 1972.|епидемије великих богиња у Југославији 1972]]. године. Стажирао је на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] у [[Београд|Београду]]. Ту је при Санитетској официрској школи одслужио део војног рока, а други део у болницама у [[Ниш|Нишу]]. На [[Пастеров институт|Пастеровом институту]] у [[Париз|Паризу]] је боравио током припреме доктората, од [[1986]]. до [[1989]]. године, као југословенски и француски стипендиста. === Стручна каријера === Обављао је дужност директора [[Клинички центар Ниш|Клиничког центра Ниш]] Института за јавно здравље у [[Ниш|Нишу]]. === Епидемија === {{Види још|Пандемија ковида 19 у Србији}}Тиодоровић је именован за члана Кризног штаба [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] за време [[Пандемија ковида 19 у Србији|пандемије ковида 19 у Србији]].<ref>{{Cite news|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a624448/Ko-su-sve-clanovi-Kriznog-staba.html|title=Ko su sve članovi Kriznog štaba|last=|first=|date=29.7.2020.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=N1}}</ref> На [[Дан примирја у Првом светском рату (Србија)|Дан примирја у Првом светском рату]] [[11. новембра]] [[2020]]. године, [[председник Републике Србије]] [[Александар Вучић]] је Тиодоровића одликовао [[Орден Карађорђеве звезде (република)|Орденом Карађорђеве звезде]] другог степена, због заслуга у борби против пандемије.<ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4146058/dan-primirja-odlikovanja-kovid-aleksandar-vucic.html|title=Одликовања за заслужне појединце и институције – захвалност онима који се боре за животе грађана|last=|first=|date=11. новембар 2020.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Радио телевизија Србије}}</ref> == Породица == На студијама се оженио колегиницом Јелицом из [[Шабац|Шапца]], која је лекар [[Dermatovenerologija|дерматовенерологије]]. Њихова кћерка Даница (1978) је дерматолог и професор [[Медицински факултет Универзитета у Нишу|Медицинског факултета Универзитета у Нишу]], а син Никола (1973) је економиста. == Награде и признања == === Одликовања === * [[Датотека:Karadjodjeva_zvezda_2_RS.gif|веза=https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Karadjodjeva_zvezda_2_RS.gif|алт=|50x50пискел]] [[Орден Карађорђеве звезде (република)|Орден Карађорђеве звезде]] другог степена (11.11.2020)<ref name=":0" /> === Друге награде === Подружница [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]] у [[Ниш|Нишу]] му је [[2017]]. године доделила награду за животно дело. == Референце == <references /> {{DEFAULTSORT:Тиодоровић, Бранислав}} [[Категорија:Рођени 1949.]] [[Категорија:Врањанци]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета у Нишу]] [[Категорија:Доктори медицинских наука]] [[Категорија:Носиоци Карађорђеве звезде]] 9k4h51i9zro206ae5wfviish6zqthc6 0 4196879 25138512 24462644 2022-08-04T14:11:12Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј|име=Збирка Уроша Предића|колекција=|адреса=|веб=https://adligat.rs/|мрежа=|превоз=|кустос=|председник=|директор=|посетиоци=|површина=|број предмета=|затварање=|оригинално_име=|оснивање=[[2018]] (формализовано)|longitude=|latitude=|map_alt=|map_caption=|град=[[Београд]]|држава={{застава|Република Србија}}|врста=Збирка|наслов=|слика=Arhiva Uroša Predića - Adligat.jpg |опис_слике=Архива Уроша Предића садржи 1700 јединица }} '''Збирка Уроша Предића''' обухвата предмете и материјал из заоставштина знаменитог сликара реализма [[Урош Предић|Уроша Предића]]. Збирка је доступна јавности у оквиру [[Музеј српске књижевности|Музеја српске књижевности]] на [[Бањица|Бањици]]. == О збирци == Целокупна заоставштина Уроша Предића се поред дела у Адлигату, налази у Панчевачком архиву као и Народном музеју у Зрењанину, где Предићеве слике чине део сталне поставке.<ref name="#1">{{Cite journal|last=Лазић|first=Виктор|date=2018|title=Збире Уроша Предића и Саве Шумановића|url=|journal=Србија међу књигама|volume=|pages=2-4|via=}}</ref> Збирку Уроша Предићу чини 1700 појединачних предмета. Главницу предмета чине дописнице и писма сликара, од чега је више од 80 сликар послао породици у Орловату. Друге дописнице и разгледнице је Предић разменио за знаменитим личностима свога доба, пријатељима и познаницима: Богдан Поповић, Лаза Костић, Паја Јовановић, Богдан Дунђерски, Стеван Сремац и други.<ref name="#1"/> Поред издвојене збирке Уроша Предића, у оквиру других збирки Адлигата могу се пронаћи додатни материјали о сликару. У Збирци [[Легат Тање Крагујевић и Василија Винце Вујића|Јоце Вујића]] налази Предићева дописница овом велепоседнику и једном од највећих српских колекционара.<ref name="#1"/> Сви предмети који чине легат нису стручно обрађени и анализиран, тако да се може очекивати још за историју уметности и биографе вредних налаза. == Галерија== <center> <gallery> Laza-Kostic-pise-Urosu-Predicu-iz-Beca.jpg|[[Лаза Костић]] пише Урошу Предићу из Беч Bogdan-Dundjerski-pise-Urosu-Predicu,-najpre-iz-nemacke-banje,-a-onda-iz-Napulja.jpg|[[Богдан Дунђерски]] пише Урошу Предићу из немачке бање па из [[Напуљ]]а Beta Vukanović Urošu Prediću, razglednica.png|Разгледница [[Бета Вукановић|Бете Вукановић]] </gallery> </center> == Види још == * [[Адлигат]] *[[Урош Предић]] == Референце == <references /> {{нормативна контрола}} [[Категорија:Легати и збирке у Адлигату]] [[Категорија:Култура на Вождовцу]] [[Категорија:Урош Предић]] nz86wjdy8rt5e175iiolz0knls5q4u9 0 4197177 25139237 24592053 2022-08-05T09:24:34Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Star Wars Celebration IV - Clone Trooper receiving Order 66 (4878291311).jpg|мини|Човек у костиму клонираног команданта Грија. Клонирани војници били су главни пешадинци Галактичке републике током Рата клнова]] ''Овај чланак је о измишљеном сукобу. За медије из'' Ратова Звезда ''назване по сукобу, погледајте [[Звездани ратови: Ратови клонова|Ратови Клонова]]'' '''Ратови Клонова''' су низ измишљених сукоба из франшизе Ратови Звезда аутора Џорџа Лукаса. Иако су били споменути у [[Ратови звезда: Епизода IV – Нова нада|првом ''Ратови Звезда'' филму]] (''Hoвa Naдa'', 1977), сам рат није приказан до изласка ''[[Ратови звезда: Епизода II – Напад клонова|Напада Клонова]]'' (2002) и ''[[Ратови звезда: Епизода III – Освета сита|Освете Сита]]'' (2005). Ратови клонова такође су место радње три истоимена пројекта. [[Ратови звезда: Ратови клонова (ТВ серија из 2003)|2Д анимираној серији]] (2003 - 2005), [[Ратови звезда: Ратови клонова (филм)|компјутерски анимираном филму]] (2008), и [[Ратови звезда: Ратови клонова (ТВ серија из 2008)|3Д компјутерској анимраној серији]] (2008 - 2014, 2020). Такође се приказују у бројним књигагла из франшизе Ратови Звезда. У оквиру радње ''Ратова Звезда'', Ратови клонова обухватају трогодишњи рат вођен ради спречавања хиљаду планетарних система да се одцепе од [[Галактичка република|Галактичке републике]] и да формирају "Конфедерацију независних система". Република користи армију клонираних војника, по којима је сукоб добио име, које води [[Џедај|Ред Џедаја]], борећи се против армије борбених дроида. Сукоб је био намештен као сплетка Врховног Канцелара Републике Палпатина, који је потајно био господар [[Сити (Ратови звезда)|сита]], да би придобио моћ и коначно претвори демократску Галактичку републику у [[Галактичка Империја|аутократску Галактичку империју]], која је била контролисана кроз војно индустријски комплекс и била приказана у оригиналној трилогији. Лукас је користио Ратове кпонова да одговори питања постављена у оригиналној трилогији, попут питања како је настала Империја и како је Анакин Скајвокер постао [[Дарт Вејдер]]. Политичке и војне догађаје инспиришу прави сукоби и историјски конфликти попут [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]]. == Концепт и развој == Прво спомињање Ратова Клонова било је у [[Џорџ Лукас|Џорџ Лукасовој]] трећој скици [[Ратови звезда: Епизода IV – Нова нада|првог филма]], која помиње "Дневнике Ратова клонова" оседелог киборга генерала Кенобија.<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/869266739|title=How Star Wars conquered the universe : the past, present, and future of a multibillion dollar franchise|last=Taylor, Chris, 1973-|isbn=978-0-465-08998-7|location=New York|oclc=869266739}}</ref> Ратови су укратко споменути два пута у коначној верзији филма, позивајући се на [[Оби-Ван Кеноби|Оби-Ван Кенобија]] као генерала који је служио оцу [[Леја Органа|Леје Органе]] током сукоба.<ref>{{Cite web|url=http://www.starwars.com/clonewars/about/whatarecw.html|title=Star Wars: Clone Wars {{!}} What are the Clone Wars?|date=2006-07-17|website=web.archive.org|access-date=2020-12-21|archive-date=17. 07. 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060717014316/http://www.starwars.com/clonewars/about/whatarecw.html|url-status=unfit}}</ref> У скици филма ''[[Ратови звезда: Епизода V – Империја узвраћа ударац|Империја Узвраћа ударац]]'' (1980), Лукас је исказао жељу да унесе лика клона који је учестоваоу у Ратовима Клонова.<ref name=":0" /> У [[Леј Бракет|Леј Бракетовој]] скици филма лик [[Ландо Калризијан]] је првенствено требао да буде клон са планете клонова која је била умешана у ратове као што је било поменуто у ''Новој Нади'' и да су скоро били истребљени због тих ратова. [[Боба Фет]] је исто требао да буде из групе [[Шок трупе|шок трупа]] коју су скоро истребили [[Џедај|Џедаји]] током Рата клонова. Међутим, ови концепти нису завришили у коначниој верзији филма. Лукас је највише, од свих осталих елемената ''Ратова Звезда,'' хтео да чува детаље о Ратовима клонова, толико да је их је лимитирао од лиценцираних производа и књига. Лукас је изрекао да је [[Дарт Сидиус|Палпатинов]] успон на власт сличан успону [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] у [[Трећи рајх|Нцистичкој Немачкој]], добијајући такозвану "снагу у нужди" налик Хитлеру.<ref>''Star Wars: Episode III – Revenge of the Sith'' DVD commentary featuring George Lucas, Rick McCallum, Rob Coleman, John Knoll and Roger Guyett, [2005]</ref> Лукас је рекао да је један од главних инспирација политичке позадине Рата клонова, па чак и целог ''Рата Звезда'', [[Вијетнамски рат]] и ера [[Афера Вотергејт|Вотергејтске афере]], када су вође прихватиле корупцију за оно што су мислили да је био најбољи поступак деловања.<ref>{{Cite web|url=https://www.backstage.com/magazine/article/wars-raises-questions-us-policy-31396/|title='Wars' Raises Questions on U.S. Policy|date=2005-05-16|website=www.backstage.com|language=en|access-date=2020-12-21}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://edition.cnn.com/2005/SHOWBIZ/Movies/05/16/cannes.starwars/|title=CNN.com - Lucas on Iraq war, 'Star Wars' - May 16, 2005|website=edition.cnn.com|access-date=2020-12-21}}</ref> 2002. Лукас је рекао: <blockquote>Све демократије се претворе у диктатуру, али не путем државног удара. Народ предаје њихову демократију диктатору, био он [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]], [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] или Адолф Хитлер. На крају, општа популација прихвати ову идеју. Какве ствари терају људе и институције у овом правцу? То је било питање које сам истраживао: како се Република претворила у Империју? .. Како се добра особа претвори у лошу, и како демократија пређе у диктатуру?<ref>{{Cite news|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,1002323,00.html|title=Dark Victory|last=Corliss|first=Richard|date=2002-04-29|work=Time|access-date=2020-12-21|last2=Cagle|first2=Jess|language=en-US|issn=0040-781X}}</ref></blockquote>Клониране силе приказане при завршетку ''Напада Клонова'' биле су, до тада, највећа дигитална војска урађена за филм.<ref name=":0" /> Лукас је предложио концептуалним уметницима да увод у филм ''Освета Сита'' буде монтажа седам битака на седам планета.<ref name=":1">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56880123|title=The making of Star Wars, revenge of the Sith|last=Rinzler, J. W.|date=2005|publisher=Del Rey Books|isbn=0-345-43138-3|edition=1st ed|location=New York|oclc=56880123}}</ref> Лукас је након тога радикално реорганизовао радњу; уместо да започне филм са разним биткама из Ратова клонова, Лукас је одлучио да се фокусира на [[Дарт Вејдер|Анакина Скајвокера]].<ref name=":1" /> Одсуство ових "седам битака на седам планета" је делимично довело до Лукасове одлуке да започне ЦГИ анимирану ''Ратови Клонова'' телевизијску серију; Лукас је рекао да серија би "била боља" у приказивању сукоба.<ref name=":0" /> == Приказ == Ратови клонова први пут се појављују у филму ''Напад Клонова,'' излазак овог филма је довео крај Лукасовом ембарго на лиценцирани материјал са радњом томком овог периода. Бројни романи, стрипови и видео игрице биле су санкционисане Лукасовом лиценцирању. === У филмовима === ''Напад Клонова,'' чија је радња на самом мочетку ратова, почиње са растућом бригом [[Галактичка република|Галактичке републике]] о одцепљивању хиљаду звезданих система да би се придружили Конфедерацији независних система, коју води [[Гроф Дуку]]. Канцелар Палпатин манипулише [[Џар Џар Бинкс|Џар Џар Бинкса]] и остале сенаторе у Галактичком сенату да му предају хитну моћ. Након што је истражио два пропала атентата над сенаторку [[Падме Амидала|Падме Амидалу]], Оби-Ван Кеноби открива чињеницу да Дуку је искористио идентитет мртвог Џедај мајстора да би аранжирао стварање огромне клониране армије у име Републике. [[Јода]] води клонирану армију да спасе Оби-Вана, Падме и Анакина Скајвокера од Сеператиста на планети [[Геонозис]], након тога одиграва се прва битка Рата. После завршетка битке, Јода закључује да је "Рат клонова почео" у последњој сцени филма, Анакин и Падме се у тајности венчају, радећи то Анакин крши код Џедаја. ''Освета Сита'' приказује опадајуће дане трогодишњег Рата клонова, у којем су клонирани војници заједно са њиховим генералима Џедајима су се борили против сеператистичке дроидске армије. Након што је убио Дукуа и спасао Палпатина током напада на [[Корусант|Корусаунт]], Анакин сазнаје да је Падме трудна.Анакин Постаје узнемирен због визија њене смрти током порођаја док ка Палпатин примаљује на мрачну страну [[Сила (Ратови Звезда)|силе]], обећавајући да ће га научити како да спречи њену рану смрт. У међувремену, [[Јода]] је послат на [[Кашик (Ратови Звезда)|Кашик]] да одбије сеператистичку инвазију планете, док је Оби-Ван послат на [[Утапау (Ратови Звезда)|Утапау]] где убија [[Генерал Гривус|Генерала Гривуса]]. Анакин сазнаје да је Палпатин господар [[Сити (Ратови звезда)|Сита]], али упркос овоме, Анакин га је одбранио од [[Мејс Винду|Мејса Виндуа]] јер му је било потребно Палпатиново знање да би спасао Падме. Након убијства Мејса Виндуа, назива Анакина својим новим учеником и даје му име Дарт Вејдер. Палпатин наређује клонираним трупама да изврше [[Џедај|Наређење 66]], након којег клонови по целој галаксији убијају своје генерале Џедаје. Палпатин онда шаље Вејдера да убије вође Сеператиста на планети [[Мустафар (Ратови Звезда)|Мустафар]] и да искључи целу армију дроида. Њиховој смрти, Палпатин објављује крај Ратовима клонова и реформацију Републике у [[Галактичка Империја|Галактичку имерију.]] === У анимацији === [[Ратови звезда: Ратови клонова (ТВ серија из 2003)|2Д анимирана ''Ратови Клонова'']] серија (2003 - 2005) приказује неколико битака из Ратова клнова и била је направљена да створи заинтересовање за ''Освету Сита''. Такође приказује догађаје тачно пре почетне битке у ''Освети Сита'' и Палпатиново киднаповање од стране Генерала Гривуса. Неколико година касније, Лукас је одлучио да изнова почне серију овога пута као 3Д компјутерски анимирану серију коју је развио [[Дејв Филони]]. Након неколико година у продукцији, Лукас је одлучио да објави прве четири епизоде у форми [[Ратови звезда: Ратови клонова (филм)|дугометражног филма]].<ref name=":0" /> Филм је изашао 2008. године и оводиу Асоку Тано као Анакинову ученицу и приказује борбу Републике и Сеператиста како покушавају да добију дозволу покретања кроз територију [[Џаба Хат|Џабе Хата]]. [[Ратови звезда: Ратови клонова (ТВ серија из 2008)|Телевијзиска серија]] (2008 - 2014, 2020) је такође постављена у позадини Ратова клонова. Серија даје додатне детаље на сварање армије клонова, представља бројна супротстављања и развоје током конфликта, такође приказује интеракције међу клонове и њихових команданата Џедаја. Један пример овога је како серија открива чињеницу да сваки клонирани војник има "инхибиторски чип" у свом телу који тера многе од њих на крају да испоштују Наређење 66. === У књигама === [[Ратови звезда: Ратови клонова (филм)|Новелизација ''Ратова Клонова'']] аутора [[Карен Травис|Карен Трависа]]<ref>{{Cite web|url=http://starwars.com/vault/books/news20080625.html|title=StarWars.com {{!}} Del Rey & LucasBooks announce Clone Wars Novels|date=2008-08-03|website=web.archive.org|access-date=2020-12-21|archive-date=03. 08. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080803052606/http://starwars.com/vault/books/news20080625.html|url-status=unfit}}</ref> из 2008. почиње низ од пет романа аутора Трависa и [[Карен Милер|Карен Милера]] који је објавио [[Дел Реј Букс]] између 2008. и 2010. Милер је написао књигу ''Ратови Клонова: Дивљи Свемир'' (2008), која се фокусира на Оби-Вана и Бејла Органу. Травис се вратио да напише ''Ратови Клонова: Без Таоца'' (2009), у овој књизи Асока је привремено додељена [[Капетан Рекс|Капетану Рексу]]. Милер је на крају написао ''Гамбит Ратова Клонова'' (2010) у два дела, са титловима ''Тајност'' и ''Опсада,'' који се бави претњом био оружија Немиодинског генерала Лок Дурда.<ref>{{Cite web|url=https://www.theforce.net/books/reviews/r_gstealth.asp|title=TheForce.Net - Books - Reviews {{!}} The Clone Wars: Gambit: Stealth|website=www.theforce.net|access-date=2020-12-21}}</ref> ''Мрачни Ученик'' (2015) новелизује недовршену причу од осам епизода ''Ратова Клонова'' о Асаж Вентрес и Квинлину Восу.<ref>{{Cite web|url=https://www.starwars.com/news/ventress-and-vos-greatest-hits-a-dark-disciple-refresher|title=Ventress and Vos' Greatest Hits: A Dark Disciple Refresher|date=2015-07-13|website=StarWars.com|language=en-US|access-date=2020-12-21}}</ref> ''[[Одметник-1: Прича Ратова звезда|Катализатор: Књига Одметника-1]]'' (2016) има своје дешавање током Ратова клонова и накнадних неколико година. ''[[Трон:Савези]]'' (2018) садржи флешбеке до последње године рата у којима се појављују Анакин, Падме и [[Велики адмирал Трон|Трон]]. === У стриповима === Дарк Хорс Комикс објавио је разан број стрипова током ове ере, многи који су сакупљени у серију у форми меких корица са девет свезака. Такође је објављен графички роман у девет свезака назван ''Ратови Клонова-Авантуре'' (2004-2007), овај графички роман био је цртан у стилу 2Д анимиране серије и приказивао је оригиналне приче током ове ере.<ref>{{Cite web|url=https://www.darkhorse.com/Search/clone+wars+adventures|title=Search :: Dark Horse Comics|website=www.darkhorse.com|access-date=2020-12-21}}</ref> Серијал стрипова који је везан за 3Д анимирану серију објављени су од 2008. до 2010, сакупљени су у три свеске, касније су допуњени графичким романима у једанаест свезака између 2008. и 2013. Серијал стрипова названим Кејнен (некад са титлом ''Последњи Ученик'') прилазује лика [[Кејнен Џарис|Кејнен Џариса]] из серије ''[[Ратови звезда: Побуњеници|Ратови Звезда: Побуњеници]]'' који се током Ратова клонова звао Кејлеб Дум. === У видео игрицама === [[Лукасартс]] је произвео видео икре које су приказивале кнофликт назване ''[[Републички Командоси]]'' и ''[[Ратови Клонова (Видео игрица)|Ратови Клонова]].'' == Анализа == Поредиле су се политичке позадине Ратова клонова и [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Чланак радио водитеља Клајда Луиса о историјским сличностима у ''Ратовима Звезда'' тврди да Палпатинове тактике праве паралелу са тактикама Адолфа Хитлера и [[Трећи рајх|Трећег рајха]] по томе да су обе вође користиле рат да би манипулисали емоције друштва, што им је пружало вођство кроз моћ и подршку.<ref>{{Cite web|url=http://www.groundzeromedia.org/archives/dis/sith/sith.shtml|title=The Sith Sense|date=2011-08-09|website=web.archive.org|access-date=2020-12-21|archive-date=09. 08. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110809202417/http://www.groundzeromedia.org/archives/dis/sith/sith.shtml|url-status=unfit}}</ref> Још један писац генерално пореди Ратове клонова и Други светски рат, базирајући аргумент на томе да Лукас је био члан [[Беби-бум генерација|Беби-бум]] генерације, и мрачна времена у оригиналној трилогији су слична мрачним временима [[Хладни рат|Хладног рата.]]Новинар Крис Тејлор, који се односи на Лукасове изјаве да су ''Ратови Звезда'' били инспирисани културном позадином [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]], тврди да су Ратови клонова паралела Другог светског рата. Ан Ланкашер са [[Универзитет у Торонту|Универзитета у Торонту]] такође истиче сличну номенклатуру између Рата клонова и [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]].<ref>{{Cite web|url=http://homes.chass.utoronto.ca/~anne/clones.html|title=Attack of the Clones and the Politics of Star Wars|website=homes.chass.utoronto.ca|access-date=2020-12-21}}</ref> Разне публикације упоређују политички контекст Ратова клонова са [[Рат у Ираку|Ратом у Ираку.]] Тврде да је галаксија ''Ратова Звезда'' под обмањивим Палпатином паралела модерних проблема Сједињених Америчких Држава, уводник са [[Antiwar.com]] изјављује да ''Разови Звезда'' "успоставља генерално прихватљиву премису да је правилно свргнути угњетачку владу, пре него што се доведе у фокус нешто много непријатније, да је корумпирана тиранија на коју се односи, наша".<ref>{{Cite web|url=https://original.antiwar.com/scott/2005/05/23/star-wars-and-the-american-empire/|title=Star Wars and the American Empire|date=2005-05-23|website=Antiwar.com Original|language=en-US|access-date=2020-12-21}}</ref> Додатно, чланак са Вајертепа тврди да је "налик Палпатину, администрација [[Џорџ В. Буш|Буша]] придобијала моћ хранећи се страхом народа".<ref>{{Cite web|url=http://www.alternet.org/story/22284/u.s._politics_in_%22a_galaxy_far,_far_away%22|title=U.S. Politics in "A Galaxy Far, Far Away" {{!}} Alternet|date=2017-01-12|website=web.archive.org|access-date=2020-12-21|archive-date=12. 01. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170112040111/http://www.alternet.org/story/22284/u.s._politics_in_%22a_galaxy_far,_far_away%22|url-status=unfit}}</ref> Лукас је изјавио да Рат у Ираку "није постоја" када је развијао Ратове клонва, али је видео паралеле са Вијетнамским ратом који је инсирисао ''Ратове Звезда'' пре постојања Рата у Ираку. Продуцент ''Ратова Звезда'' Рик МекКалум потврдио је да су Ратови клонвоа развијени пре Рата у Ираку, додавајући да је Лукас "производ Вијетнама". == Утицај и критички одговор == Аутор књиге ''Како су Ратови Звезда покорили универзум'' Крис Тејлор, назвао је Ратове клонова "великим делом историје Ратова Звезда".<ref name=":0" /> У покушају да одржи линију ''Ратови Звезда'' играчака активном након ''Повратка Џедаја'' (1983), [[Кенер Производи|Кенер]] је осмислио причу која би садржала повратак прогнаног "генетског терористе" и његових Клонираних Ратника.<ref name=":0" /> [[Тимоти Зан]] је рекао да неочекивана појава клонова у ''Нападу Клонвова'' на позитивној страни, упркос многих година спекулације од стране обожаватеља да ће клонови бити нападачка сила, била је "невероватно ослепљујућа". Након што је видео компјутерску телевизијску серију ''Ратови Клонова,'' Зан је био захвалан да је [[Lucasfilm|Лукасфилм]] одбацио његову оригиналну скицу ''[[Наследник Империје|Наследника Империје]],'' која је приказивала безумног клона Оби-Вана направљеног током сукоба.<ref name=":0" /> == Референце == <references /> [[Категорија:Ратови звезда]] d5obwkestemh95mfh56dgnope4lvw2f 2 4197210 25138589 25134180 2022-08-04T15:06:04Z Olga311 259757 /* Споменице и захвалнице */ wikitext text/x-wiki '''[[Посебно:Доприноси/Bleki19|Моји дориноси]] - [[Посебно:Централна пријава/Bleki19|Моја централна пријава]] - [[Разговор са корисником:Bleki19|Разговор]]''' <div title="Надимак" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">'''Bleki19'''</div> <div title="Добродошлица" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">''' Добродошли на Блеки19 корисничку страницу'''</div> '''Моје име''' '''је Бранислав Јовановић Блеки.''' '''Рођен сам у граду Параћин,1985.године.''' '''Имам налог корисника Википедије од 28.новембра 2020.године.''' '''Такође користим [[Фандом]].''' '''Имам две ИП адресе.''' == Странице које сам направио == {| class="wikitable" |+ !Име странице !Датум креације !Мој налог који је креатор странице !Број прегледа |- |[[Председнички избори у САД 2020.]] |30.јун 2019. |[[Посебно:Доприноси/109.92.148.130|<bdi>109.92.148.130</bdi>]] (ИП адреса) |31 305 |- |[[Рон Десантис]] |13. јул 2019, |[[Посебно:Доприноси/109.92.148.130|<bdi>109.92.148.130</bdi>]] (ИП адреса) |1554 |- |[[Мајк Помпео]] |4.август 2019. |[[Посебно:Доприноси/212.237.191.207|212.237.191.207]] (ИП адреса) |4543 |- |[[Олга Аранђеловић]] |20.јануар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1783 |- |[[Предраг Томковић]] |1.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1025 |- |[[Миомир Миловановић]] |1.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1523 |- |[[Џим Џастис]] |22.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/212.237.191.36|<bdi>212.237.191.36</bdi>]] (ИП адреса) |335 |- |[[Варио]] |22. март 2020.‎ |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |633 |- |[[Мистер Бин (лик)]] |28.децембар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |2043 |- |[[Луиђи]] |28.децембар 2020. |'''Bleki19''' |938 |- |[[Баузер (лик)]] |28.децемебар 2020. |'''Bleki19''' |770 |- |[[Јоши]] |28.децембар 2020. |'''Bleki19''' |323 |- |[[Владимир Милићевић]] |4.јануар 2021. |'''Bleki19''' |1655 |- |[[Сијаманг]] |4.јануар 2021. |'''Bleki19''' |193 |- |[[Председнички љубимци председника Сједињених Држава]] |5.јануар 2021. |'''Bleki19''' |560 |- |[[Рајмен]] |7.јануар 2021. |'''Bleki19''' |305 |- |[[Инаугурација председника Доналда Трампа]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |24 |- |[[Друга инаугурација председника Џорџа В. Буша]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |155 |- |[[Инаугурација председника Џимија Картера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |144 |- |[[Капитол Сједињених Америчких Држава]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |1638 |- |[[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |162 |- |[[Друга инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |170 |- |[[Зоран Пургер]] |2. јануар 2022. |'''Bleki19''' |129 |- |[[Избори за руководство конзервативне странке 2022. (УК)]] |20. јул 2022. |'''Bleki19''' |83 |- |[[Председнички избори у САД 2024.]] |1.август 2022. |'''Bleki19''' |1 |} == Слике које сам ја отпремио == ''за више информација видите [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:ListFiles/Bleki19&ilshowall=1 Uploads by Bleki19]''<gallery> Датотека:Olga Arandjelovic.png|Olga Arandjelovic.png Датотека:Normalni Vario.jpg|Normalni Vario.jpg Датотека:Лого из Рајмен франшизе.png|Лого из Рајмен франшизе.png Датотека:Momir Milovanovic Kale.png|Momir Milovanovic Kale.png Датотека:Momir Milovanović.jpg|Miomir Milovanović.jpg </gallery> == Нешто о мени == {| class="wikitable" |{{Трамп}} |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Тито}} |{{Корисник Вики/Параћин}} |- |{{Корисник Вики/Земља}} |{{Корисник Вики/Вода}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник Вики/Деснорук}} |- |{{Корисник Вики/Гугл кроум}} |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Старост|day=8|month=4|year=1985}} |{{Корисник Вики/Љубитељ пса}} |} == Споменице и захвалнице == {{СП500|283}}{{СС-радитруд|За много доприноса - браво наставите даље да доприносите!|Olga311}}{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|OlgaArandjelovic1948}} {{СС-радитруд|За много доприноса - браво наставите даље да доприносите!|Bunda Kar}} <div style="position:fixed; left:0; bottom:0;">[[Датотека:Pomeranian.JPG|мини|167x167пискел|ОМИЉЕНА РАСА ПАСА ОВОГ КОРИСНИКА ЈЕ [[Нацрт:Померанац|ПОМЕРАНАЦ]]]][[Датотека:Bouncywikilogo.gif|центар|160x160пискел]]</div> <div style="position:fixed; right:0; bottom:0;"></div> mwfct76rduw2f61sc0vjq8irivb4wmf 25138612 25138589 2022-08-04T15:32:34Z Bleki19 275725 wikitext text/x-wiki '''[[Посебно:Доприноси/Bleki19|Моји дориноси]] - [[Посебно:Централна пријава/Bleki19|Моја централна пријава]] - [[Разговор са корисником:Bleki19|Разговор]]''' <div title="Надимак" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">'''Bleki19'''</div> <div title="Добродошлица" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">''' Добродошли на Блеки19 корисничку страницу'''</div> '''Моје име''' '''је Бранислав Јовановић Блеки.''' '''Рођен сам у граду Параћин,1985.године.''' '''Имам налог корисника Википедије од 28.новембра 2020.године.''' '''Такође користим [[Фандом]].''' '''Имам две ИП адресе.''' == Странице које сам направио == {| class="wikitable" |+ !Име странице !Датум креације !Мој налог који је креатор странице !Број прегледа |- |[[Председнички избори у САД 2020.]] |30.јун 2019. |[[Посебно:Доприноси/109.92.148.130|<bdi>109.92.148.130</bdi>]] (ИП адреса) |31 305 |- |[[Рон Десантис]] |13. јул 2019, |[[Посебно:Доприноси/109.92.148.130|<bdi>109.92.148.130</bdi>]] (ИП адреса) |1554 |- |[[Мајк Помпео]] |4.август 2019. |[[Посебно:Доприноси/212.237.191.207|212.237.191.207]] (ИП адреса) |4543 |- |[[Олга Аранђеловић]] |20.јануар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1783 |- |[[Предраг Томковић]] |1.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1025 |- |[[Миомир Миловановић]] |1.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1523 |- |[[Пит Бутиџиџ]] |9. фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/212.237.191.207|212.237.191.207]] (ИП адреса) |1208+ |- |[[Џим Џастис]] |22.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/212.237.191.36|<bdi>212.237.191.36</bdi>]] (ИП адреса) |335 |- |[[Варио]] |22. март 2020.‎ |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |633 |- |[[Мистер Бин (лик)]] |28.децембар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |2043 |- |[[Луиђи]] |28.децембар 2020. |'''Bleki19''' |938 |- |[[Баузер (лик)]] |28.децемебар 2020. |'''Bleki19''' |770 |- |[[Јоши]] |28.децембар 2020. |'''Bleki19''' |323 |- |[[Владимир Милићевић]] |4.јануар 2021. |'''Bleki19''' |1655 |- |[[Сијаманг]] |4.јануар 2021. |'''Bleki19''' |193 |- |[[Председнички љубимци председника Сједињених Држава]] |5.јануар 2021. |'''Bleki19''' |560 |- |[[Рајмен]] |7.јануар 2021. |'''Bleki19''' |305 |- |[[Инаугурација председника Доналда Трампа]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |24 |- |[[Друга инаугурација председника Џорџа В. Буша]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |155 |- |[[Инаугурација председника Џимија Картера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |144 |- |[[Капитол Сједињених Америчких Држава]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |1638 |- |[[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |162 |- |[[Друга инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |170 |- |[[Зоран Пургер]] |2. јануар 2022. |'''Bleki19''' |129 |- |[[Избори за руководство конзервативне странке 2022. (УК)]] |20. јул 2022. |'''Bleki19''' |83 |- |[[Председнички избори у САД 2024.]] |1.август 2022. |'''Bleki19''' |1+ |- |[[Хулијан Кастро]] |2. август 2022. |'''Bleki19''' |21 |} == Слике које сам ја отпремио == ''за више информација видите [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:ListFiles/Bleki19&ilshowall=1 Uploads by Bleki19]''<gallery> Датотека:Olga Arandjelovic.png|Olga Arandjelovic.png Датотека:Normalni Vario.jpg|Normalni Vario.jpg Датотека:Лого из Рајмен франшизе.png|Лого из Рајмен франшизе.png Датотека:Momir Milovanovic Kale.png|Momir Milovanovic Kale.png Датотека:Momir Milovanović.jpg|Miomir Milovanović.jpg </gallery> == Нешто о мени == {| class="wikitable" |{{Трамп}} |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Тито}} |{{Корисник Вики/Параћин}} |- |{{Корисник Вики/Земља}} |{{Корисник Вики/Вода}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник Вики/Деснорук}} |- |{{Корисник Вики/Гугл кроум}} |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Старост|day=8|month=4|year=1985}} |{{Корисник Вики/Љубитељ пса}} |} == Споменице и захвалнице == {{СП500|283}}{{СС-радитруд|За много доприноса - браво наставите даље да доприносите!|Olga311}}{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|OlgaArandjelovic1948}} {{СС-радитруд|За много доприноса - браво наставите даље да доприносите!|Bunda Kar}} <div style="position:fixed; left:0; bottom:0;">[[Датотека:Bouncywikilogo.gif|центар|160x160пискел]]</div> <div style="position:fixed; right:0; bottom:0;"></div> 9ys86kjh80fez7lqx4nfh3ozo9xv26a 25138658 25138612 2022-08-04T16:22:25Z 212.237.191.137 /* Странице које сам направио */ wikitext text/x-wiki '''[[Посебно:Доприноси/Bleki19|Моји дориноси]] - [[Посебно:Централна пријава/Bleki19|Моја централна пријава]] - [[Разговор са корисником:Bleki19|Разговор]]''' <div title="Надимак" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">'''Bleki19'''</div> <div title="Добродошлица" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: green; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">''' Добродошли на Блеки19 корисничку страницу'''</div> '''Моје име''' '''је Бранислав Јовановић Блеки.''' '''Рођен сам у граду Параћин,1985.године.''' '''Имам налог корисника Википедије од 28.новембра 2020.године.''' '''Такође користим [[Фандом]].''' '''Имам две ИП адресе.''' == Странице које сам направио == {| class="wikitable" |+ !Име странице !Датум креације !Мој налог који је креатор странице !Број прегледа |- |[[Председнички избори у САД 2020.]] |30.јун 2019. |[[Посебно:Доприноси/109.92.148.130|<bdi>109.92.148.130</bdi>]] (ИП адреса) |31 305 |- |[[Рон Десантис]] |13. јул 2019, |[[Посебно:Доприноси/109.92.148.130|<bdi>109.92.148.130</bdi>]] (ИП адреса) |1554 |- |[[Мајк Помпео]] |4.август 2019. |[[Посебно:Доприноси/212.237.191.207|212.237.191.207]] (ИП адреса) |4543 |- |[[Олга Аранђеловић]] |20.јануар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1783 |- |[[Предраг Томковић]] |1.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1025 |- |[[Миомир Миловановић]] |1.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |1523 |- |[[Пит Бутиџиџ]] |9. фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/212.237.191.207|212.237.191.207]] (ИП адреса) |1208+ |- |[[Џим Џастис]] |22.фебруар 2020. |[[Посебно:Доприноси/212.237.191.36|<bdi>212.237.191.36</bdi>]] (ИП адреса) |335 |- |[[Варио]] |22. март 2020.‎ |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |633 |- |[[Мистер Бин (лик)]] |28.децембар 2020. |[[Посебно:Доприноси/109.106.233.98|<bdi>109.106.233.98</bdi>]] (ИП адреса) |2043 |- |[[Луиђи]] |28.децембар 2020. |'''Bleki19''' |938 |- |[[Баузер (лик)]] |28.децемебар 2020. |'''Bleki19''' |770 |- |[[Јоши]] |28.децембар 2020. |'''Bleki19''' |323 |- |[[Владимир Милићевић]] |4.јануар 2021. |'''Bleki19''' |1655 |- |[[Сијаманг]] |4.јануар 2021. |'''Bleki19''' |193 |- |[[Председнички љубимци председника Сједињених Држава]] |5.јануар 2021. |'''Bleki19''' |560 |- |[[Рајмен]] |7.јануар 2021. |'''Bleki19''' |305 |- |[[Инаугурација председника Доналда Трампа]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |24 |- |[[Друга инаугурација председника Џорџа В. Буша]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |155 |- |[[Инаугурација председника Џимија Картера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |144 |- |[[Капитол Сједињених Америчких Држава]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |1638 |- |[[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |162 |- |[[Друга инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера]] |21.јануар 2021. |'''Bleki19''' |170 |- |[[Живи председници Сједињених Америчких Држава]] |24. јануар 2021. |'''Bleki19''' |703 |- |[[Зоран Пургер]] |2. јануар 2022. |'''Bleki19''' |129 |- |[[Избори за руководство конзервативне странке 2022. (УК)]] |20. јул 2022. |'''Bleki19''' |83 |- |[[Председнички избори у САД 2024.]] |1.август 2022. |'''Bleki19''' |1+ |- |[[Хулијан Кастро]] |2. август 2022. |'''Bleki19''' |21 |} == Слике које сам ја отпремио == ''за више информација видите [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:ListFiles/Bleki19&ilshowall=1 Uploads by Bleki19]''<gallery> Датотека:Olga Arandjelovic.png|Olga Arandjelovic.png Датотека:Normalni Vario.jpg|Normalni Vario.jpg Датотека:Лого из Рајмен франшизе.png|Лого из Рајмен франшизе.png Датотека:Momir Milovanovic Kale.png|Momir Milovanovic Kale.png Датотека:Momir Milovanović.jpg|Miomir Milovanović.jpg </gallery> == Нешто о мени == {| class="wikitable" |{{Трамп}} |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Тито}} |{{Корисник Вики/Параћин}} |- |{{Корисник Вики/Земља}} |{{Корисник Вики/Вода}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник Вики/Деснорук}} |- |{{Корисник Вики/Гугл кроум}} |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Старост|day=8|month=4|year=1985}} |{{Корисник Вики/Љубитељ пса}} |} == Споменице и захвалнице == {{СП500|283}}{{СС-радитруд|За много доприноса - браво наставите даље да доприносите!|Olga311}}{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|OlgaArandjelovic1948}} {{СС-радитруд|За много доприноса - браво наставите даље да доприносите!|Bunda Kar}} <div style="position:fixed; left:0; bottom:0;">[[Датотека:Bouncywikilogo.gif|центар|160x160пискел]]</div> <div style="position:fixed; right:0; bottom:0;"></div> j51ll6blt000alicr8pcukget92v0i7 2 4197385 25138940 25134643 2022-08-04T21:13:56Z Gudi129 276317 wikitext text/x-wiki [[Датотека:New-Bouncywikilogo.gif|лево]] <div title="Ово је мој надимак" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: blue; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">'''Gudi129'''</div> Добродошли на Гудијеву званичну страницу! == О мени == Моје име је Драган Бранковић.Рођен сам 1971.године у [[Београд|Београду]] и живим у [[Београд|Београду]]<center> {| class="wikitable" |{{Корисник Вики/Датум}} |{{Корисник Вики/Корисник}} |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=9|month=12|year=2020}} |{{Firefox}} |- |{{Корисник Вики/Улепшавање}} |{{Корисник Вики/Хигијена}} |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Београд}} |- |{{Корисник Вики/Џимејл}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник sr}} |{{Корисник Вики/Србин}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Антипушач}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |{{Корисник Вики/Српски православац}} |- |{{Корисник Вики/Вода}} |{{Корисник Вики/Земља}} |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Хороскоп Ован}} |- |{{Корисник Вики/Воли Србију}} |{{Трамп}} |{{Корисник Вики/Воли Црну Гору}} |{{Корисник Вики/старост|day=5|month=4|year=1971}} |} </center> == Странице које сам ја направио == {| class="wikitable" |+ !# ! colspan="2" |Назив странице !Направљења |- |1 | |[[Нацрт:Саша Пауновић|Саша Пауновић]] |1. јул 2019. |- |2 | |[[Џеј Инсли]] |19. јул 2019. |- |3 | |[[Ерик Трамп]] |3. август 2019. |- |4 | |[[Бето О’Рорк]] |6. август 2019 |- |5 | |[[Карло Ацељо Чампи]] |9. август 2019 |- |6 | |[[Рон Реган]] |14. август 2019. |- |7 | |[[Саша Пауновић]] |26. јануар 2020. |- |8 | |[[Списак председника Немачке]] |1. фебруар 2020. |- |9 | |[[Светолик Драгачевац]] |2. фебруар 2020. |- |10 | |[[Списак председника општине Будве|Списак градоначелника Будве]] |23. фебруар 2020. |- |11 | |[[Ентони Годфри]] |25. април 2020. |- |12 | |[[Председнички избори у САД 1980.]] |4. децембар 2020. |- |13 | |[[Председнички избори у САД 1968.]] |8. децембар 2020. |- |14 | |[[Валуиђи]] |27. децембар 2020. |- |15 | |[[Донки Конг (лик)]] |28. децембар 2020. |- |16 | |[[Super Mario Bros. 2]] |28. децембар 2020. |- |17 | |[[Померанац]] |29. децембар 2020. |- |18 | |[[Списак председника Русије]] |5. јануар 2021. |- |19 | |[[Баба (планина у Србији)]] |6. јануар 2021. |- |20 | |[[Карађорђево брдо]] |6. јануар 2021. |- |21 | |[[Београдски зоолошки врт#Директори Београдског зоолошког врта|Директори Београдског зоолошког врта]] |10. јануар 2021. |- |22 | |[[Нацрт:Општи избори у Србији 2022.|Општи избори у Србији 2022.]] |20. јануар 2021. |- |23 | |[[Друга инаугурација председника Барака Обаме]] |21. јануар 2021. |- |24 | |[[Инаугурација председника Џоа Бајдена]] |21. јануар 2021. |- |25 | |[[Прва инаугурација председника Роналда Регана]] |21. јануар 2021. |- |26 | |[[Друга инаугурација председника Роналда Регана]] |21. јануар 2021. |- |27 | |[[Инаугурација председника Џералда Форда]] |21. јануар 2021. |- |28 | |[[Друга инаугурација председника Ричарда Никсона]] |22. јануар 2021. |- |29 | |[[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона]] |22. јануар 2021. |- |30 | |[[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша]] |22. јануар 2021. |- |31 | |[[Прва инаугурација председника Била Клинтона]] |22. јануар 2021. |- |32 | |[[Друга инаугурација председника Била Клинтона]] |22. јануар 2021. |- |33 | |[[Друга инаугурација председника Линдона Џонсона]] |23. јануар 2021. |- |34 | |[[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона]] |24. јануар 2021. |- |35 | |[[Марио Драги]] |5. фебруар 2021. |- |36 |[[Датотека:Cscr-featured.svg|безоквира|18x18пискел]] |[[Избори за председника Србије 2022.]] |16.март 2021. |- |37 | |[[Председник Скупштине Црне Горе]] |16.април 2021. |- |38 | |[[Ваидотас Валиукевичиус]] |27.мај 2021. |- |39 | |[[Дамиано Давид]] |1.јун 2021. |- |40 | |[[Милашин Раковић]] |17.јул 2021. |- |41 | |[[Марко Павловић (глумац)]] |24.јул 2021. |- |42 | |[[Донки Конг (Видео игра)]] |13.октобар 2021. |- |43 | |[[Тоуд (лик)]] |13.октобар 2021. |- |44 | |[[Купа Трупа]] |13.октобар 2021. |- |45 | |[[Бу (лик)]] |14.октобар 2021. |- |46 | |[[Баузер Џуниор]] |14.октобар 2021. |- |47 | |[[Куплингчићи]] |14.октобар 2021. |- |48 | |[[Mario Bros.]] |14.октобар 2021. |- |49 | |[[Инаугурација председника Џона Кенедија]] |6.новембар 2021. |- |50 | |[[Вилијам Ф. Бакли мл.]] |22.јануар 2022. |- |51 | |[[Ентони Албаниз]] |2.август 2022. |} === По прегледима === {| class="wikitable" !Ранг !Назив странице !Бр.прегледа |- |'''1''' |[[Избори за председника Србије 2022.|'''Избори за председника Србије 2022.''']] |'''224.355''' |- |2 |[[Померанац]] |16.624 |- |3 |[[Дамиано Давид]] |8.612 |- |4 |[[Ерик Трамп]] |8.496 |- |5 |[[Светолик Драгачевац]] |7.387 |- |6 |[[Списак председника Русије]] |7.290 |- |7 |[[Саша Пауновић]] |5.156 |- |8 |[[Ентони Годфри]] |3.411 |- |9 |[[Марио Драги]] |3.207 |- |10 |[[Марко Павловић (глумац)]] |2.939 |- |11 |[[Председнички избори у САД 1980.]] |1.300 |- |12 |[[Баба (планина у Србији)]] |1.766 |- |13 |[[Списак председника Немачке]] |1.127 |- |14 |[[Председнички избори у САД 1968.]] |927 |- |16 |[[Милашин Раковић]] |926 |- |17 |[[Списак председника општине Будве|Списак градоначелника Будве]] |919 |- |17 |[[Инаугурација председника Џоа Бајдена]] |788 |- |18 |[[Рон Реган]] |702 |- |19 |[[Председник Скупштине Црне Горе]] |688 |- |20 |[[Карло Ацељо Чампи]] |646 |- |21 |[[Super Mario Bros. 2]] |594 |- |22 |[[Карађорђево брдо]] |590 |- |23 |[[Бето О’Рорк]] |477 |- |24 |[[Mario Bros.]] |438 |- |25 |[[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона]] |430 |- |26 |[[Инаугурација председника Џералда Форда]] |414 |- |27 |[[Валуиђи]] |395 |- |28 |[[Донки Конг (лик)]] |380 |- |29 |[[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона]] |376 |- |30 |[[Прва инаугурација председника Роналда Регана]] |345 |- |31 |[[Друга инаугурација председника Ричарда Никсона]] |315 |- |32 |[[Прва инаугурација председника Била Клинтона]] |298 |- |33 |[[Ваидотас Валиукевичиус]] |283 |- |34 |[[Друга инаугурација председника Линдона Џонсона]] |276 |- |35 |[[Друга инаугурација председника Била Клинтона]] |266 |- |36 |[[Џеј Инсли]] |265 |- |36 |[[Друга инаугурација председника Барака Обаме]] |265 |- |38 |[[Друга инаугурација председника Роналда Регана]] |227 |- |39 |[[Вилијам Ф. Бакли мл.]] |220 |- |40 |[[Тоуд (лик)]] |172 |- |41 |[[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша]] |148 |- |42 |[[Донки Конг (Видео игра)]] |125 |- |43 |[[Инаугурација председника Џона Кенедија]] |114 |- |44 |[[Куплингчићи]] |91 |- |45 |[[Бу (лик)]] |83 |- |46 |[[Купа Трупа]] |59 |- |47 |[[Баузер Џуниор]] |51 |- | 48 |[[Ентони Албаниз]] |22 |- | - |[[Београдски зоолошки врт#Директори Београдског зоолошког врта|Директори Београдског зоолошког врта]] |''нема података'' |- | - |[[Нацрт:Саша Пауновић|Саша Пауновић]] |''избрисана'' |- | - |[[Нацрт:Општи избори у Србији 2022.|Општи избори у Србији 2022.]] |''избрисана'' |} == Слике које сам ја допринео == <gallery> Датотека:Донки Конг.jpg|[[:Датотека:Донки Конг.jpg|Датотека:Донки Конг.jpg]] Датотека:Предраг Томковић.jpg|[[:Датотека:Предраг Томковић.jpg|Датотека:Предраг Томковић.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg]] Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg|[[:Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg|Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman prodavnica.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman prodavnica.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman - prodavnica]] Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg]] Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg|[[:Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg|Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg]] Датотека:Валуиђи Марио.jpg|[[:Датотека:Валуиђи Марио.jpg|Датотека:Валуиђи Марио.jpg]] Датотека:TwoBoosSMB3.jpg|[[:Датотека:TwoBoosSMB3.jpg|Датотека:TwoBoosSMB3.jpg]] </gallery> == Споменице и захвалнице == {{СП1000|937}} {| |+ !{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|OlgaArandjelovic1948}} !{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|Krofna19132}} !{{СС-радитруд|За досадашњи рад и предстојеће чланке.|Sadko}} |} <div style="position:fixed; left:0; bottom:0;">[[Датотека:New-Bouncywikilogo.gif|центар|160x160пискел]]</div><div style="position:fixed; right:0; bottom:0;"></div> g7o6t5cjfldtxm2cvcxz5vggl81zn65 25139354 25138940 2022-08-05T10:56:06Z Gudi129 276317 /* Странице које сам ја направио */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:New-Bouncywikilogo.gif|лево]] <div title="Ово је мој надимак" style="font-size: 20pt; text-align:center; color: blue; text-shadow: 0.1em 0.1em 0.4em black;">'''Gudi129'''</div> Добродошли на Гудијеву званичну страницу! == О мени == Моје име је Драган Бранковић.Рођен сам 1971.године у [[Београд|Београду]] и живим у [[Београд|Београду]]<center> {| class="wikitable" |{{Корисник Вики/Датум}} |{{Корисник Вики/Корисник}} |{{Корисник Вики/Вики старост корисника|day=9|month=12|year=2020}} |{{Firefox}} |- |{{Корисник Вики/Улепшавање}} |{{Корисник Вики/Хигијена}} |{{Корисник Вики/Лаптоп}} |{{Корисник Вики/Београд}} |- |{{Корисник Вики/Џимејл}} |{{Корисник Вики/Гугл}} |{{Корисник sr}} |{{Корисник Вики/Србин}} |- |{{Корисник Вики/Антифашиста}} |{{Корисник Вики/Антипушач}} |{{Корисник Вики/Плаво}} |{{Корисник Вики/Српски православац}} |- |{{Корисник Вики/Вода}} |{{Корисник Вики/Земља}} |{{Корисник Вики/Деснорук}} |{{Корисник Вики/Хороскоп Ован}} |- |{{Корисник Вики/Воли Србију}} |{{Трамп}} |{{Корисник Вики/Воли Црну Гору}} |{{Корисник Вики/старост|day=5|month=4|year=1971}} |} </center> == Странице које сам ја направио == {| class="wikitable" |+ !# ! colspan="2" |Назив странице !Направљења |- |1 | |[[Нацрт:Саша Пауновић|Саша Пауновић]] |1. јул 2019. |- |2 | |[[Џеј Инсли]] |19. јул 2019. |- |3 | |[[Ерик Трамп]] |3. август 2019. |- |4 | |[[Бето О’Рорк]] |6. август 2019 |- |5 | |[[Карло Ацељо Чампи]] |9. август 2019 |- |6 | |[[Рон Реган]] |14. август 2019. |- |7 | |[[Саша Пауновић]] |26. јануар 2020. |- |8 | |[[Списак председника Немачке]] |1. фебруар 2020. |- |9 | |[[Светолик Драгачевац]] |2. фебруар 2020. |- |10 | |[[Списак председника општине Будве|Списак градоначелника Будве]] |23. фебруар 2020. |- |11 | |[[Ентони Годфри]] |25. април 2020. |- |12 | |[[Председнички избори у САД 1980.]] |4. децембар 2020. |- |13 | |[[Председнички избори у САД 1968.]] |8. децембар 2020. |- |14 | |[[Валуиђи]] |27. децембар 2020. |- |15 | |[[Донки Конг (лик)]] |28. децембар 2020. |- |16 | |[[Super Mario Bros. 2]] |28. децембар 2020. |- |17 | |[[Померанац]] |29. децембар 2020. |- |18 | |[[Списак председника Русије]] |5. јануар 2021. |- |19 | |[[Баба (планина у Србији)]] |6. јануар 2021. |- |20 | |[[Карађорђево брдо]] |6. јануар 2021. |- |21 | |[[Београдски зоолошки врт#Директори Београдског зоолошког врта|Директори Београдског зоолошког врта]] |10. јануар 2021. |- |22 | |[[Нацрт:Општи избори у Србији 2022.|Општи избори у Србији 2022.]] |20. јануар 2021. |- |23 | |[[Друга инаугурација председника Барака Обаме]] |21. јануар 2021. |- |24 | |[[Инаугурација председника Џоа Бајдена]] |21. јануар 2021. |- |25 | |[[Прва инаугурација председника Роналда Регана]] |21. јануар 2021. |- |26 | |[[Друга инаугурација председника Роналда Регана]] |21. јануар 2021. |- |27 | |[[Инаугурација председника Џералда Форда]] |21. јануар 2021. |- |28 | |[[Друга инаугурација председника Ричарда Никсона]] |22. јануар 2021. |- |29 | |[[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона]] |22. јануар 2021. |- |30 | |[[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша]] |22. јануар 2021. |- |31 | |[[Прва инаугурација председника Била Клинтона]] |22. јануар 2021. |- |32 | |[[Друга инаугурација председника Била Клинтона]] |22. јануар 2021. |- |33 | |[[Друга инаугурација председника Линдона Џонсона]] |23. јануар 2021. |- |34 | |[[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона]] |24. јануар 2021. |- |35 | |[[Марио Драги]] |5. фебруар 2021. |- |36 |[[Датотека:Cscr-featured.svg|безоквира|18x18пискел]] |[[Избори за председника Србије 2022.]] |16.март 2021. |- |37 | |[[Председник Скупштине Црне Горе]] |16.април 2021. |- |38 | |[[Ваидотас Валиукевичиус]] |27.мај 2021. |- |39 | |[[Дамиано Давид]] |1.јун 2021. |- |40 | |[[Милашин Раковић]] |17.јул 2021. |- |41 | |[[Марко Павловић (глумац)]] |24.јул 2021. |- |42 | |[[Донки Конг (Видео игра)]] |13.октобар 2021. |- |43 | |[[Тоуд (лик)]] |13.октобар 2021. |- |44 | |[[Купа Трупа]] |13.октобар 2021. |- |45 | |[[Бу (лик)]] |14.октобар 2021. |- |46 | |[[Баузер Џуниор]] |14.октобар 2021. |- |47 | |[[Куплингчићи]] |14.октобар 2021. |- |48 | |[[Mario Bros.]] |14.октобар 2021. |- |49 | |[[Инаугурација председника Џона Кенедија]] |6.новембар 2021. |- |50 | |[[Вилијам Ф. Бакли мл.]] |22.јануар 2022. |- |51 | |[[Ентони Албаниз]] |2.август 2022. |- |52 | |[[Риши Сунак]] |5.август 2022. |} === По прегледима === {| class="wikitable" !Ранг !Назив странице !Бр.прегледа |- |'''1''' |[[Избори за председника Србије 2022.|'''Избори за председника Србије 2022.''']] |'''224.355''' |- |2 |[[Померанац]] |16.624 |- |3 |[[Дамиано Давид]] |8.612 |- |4 |[[Ерик Трамп]] |8.496 |- |5 |[[Светолик Драгачевац]] |7.387 |- |6 |[[Списак председника Русије]] |7.290 |- |7 |[[Саша Пауновић]] |5.156 |- |8 |[[Ентони Годфри]] |3.411 |- |9 |[[Марио Драги]] |3.207 |- |10 |[[Марко Павловић (глумац)]] |2.939 |- |11 |[[Председнички избори у САД 1980.]] |1.300 |- |12 |[[Баба (планина у Србији)]] |1.766 |- |13 |[[Списак председника Немачке]] |1.127 |- |14 |[[Председнички избори у САД 1968.]] |927 |- |16 |[[Милашин Раковић]] |926 |- |17 |[[Списак председника општине Будве|Списак градоначелника Будве]] |919 |- |17 |[[Инаугурација председника Џоа Бајдена]] |788 |- |18 |[[Рон Реган]] |702 |- |19 |[[Председник Скупштине Црне Горе]] |688 |- |20 |[[Карло Ацељо Чампи]] |646 |- |21 |[[Super Mario Bros. 2]] |594 |- |22 |[[Карађорђево брдо]] |590 |- |23 |[[Бето О’Рорк]] |477 |- |24 |[[Mario Bros.]] |438 |- |25 |[[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона]] |430 |- |26 |[[Инаугурација председника Џералда Форда]] |414 |- |27 |[[Валуиђи]] |395 |- |28 |[[Донки Конг (лик)]] |380 |- |29 |[[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона]] |376 |- |30 |[[Прва инаугурација председника Роналда Регана]] |345 |- |31 |[[Друга инаугурација председника Ричарда Никсона]] |315 |- |32 |[[Прва инаугурација председника Била Клинтона]] |298 |- |33 |[[Ваидотас Валиукевичиус]] |283 |- |34 |[[Друга инаугурација председника Линдона Џонсона]] |276 |- |35 |[[Друга инаугурација председника Била Клинтона]] |266 |- |36 |[[Џеј Инсли]] |265 |- |36 |[[Друга инаугурација председника Барака Обаме]] |265 |- |38 |[[Друга инаугурација председника Роналда Регана]] |227 |- |39 |[[Вилијам Ф. Бакли мл.]] |220 |- |40 |[[Тоуд (лик)]] |172 |- |41 |[[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша]] |148 |- |42 |[[Донки Конг (Видео игра)]] |125 |- |43 |[[Инаугурација председника Џона Кенедија]] |114 |- |44 |[[Куплингчићи]] |91 |- |45 |[[Бу (лик)]] |83 |- |46 |[[Купа Трупа]] |59 |- |47 |[[Баузер Џуниор]] |51 |- | 48 |[[Ентони Албаниз]] |22 |- |49 |[[Риши Сунак]] |0 |- | - |[[Београдски зоолошки врт#Директори Београдског зоолошког врта|Директори Београдског зоолошког врта]] |''нема података'' |- | - |[[Нацрт:Саша Пауновић|Саша Пауновић]] |''избрисана'' |- | - |[[Нацрт:Општи избори у Србији 2022.|Општи избори у Србији 2022.]] |''избрисана'' |} == Слике које сам ја допринео == <gallery> Датотека:Донки Конг.jpg|[[:Датотека:Донки Конг.jpg|Датотека:Донки Конг.jpg]] Датотека:Предраг Томковић.jpg|[[:Датотека:Предраг Томковић.jpg|Датотека:Предраг Томковић.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman 23-5-2021.jpg]] Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg|[[:Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg|Датотека:Grob Nikole Rajevskog.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman prodavnica.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman prodavnica.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman - prodavnica]] Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman 2.jpg]] Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg|[[:Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg|Датотека:Manastir Sveti Roman kapija.jpg]] Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg|[[:Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg|Датотека:Ikona u Manastiru Svetog Romana.jpg]] Датотека:Валуиђи Марио.jpg|[[:Датотека:Валуиђи Марио.jpg|Датотека:Валуиђи Марио.jpg]] Датотека:TwoBoosSMB3.jpg|[[:Датотека:TwoBoosSMB3.jpg|Датотека:TwoBoosSMB3.jpg]] </gallery> == Споменице и захвалнице == {{СП1000|937}} {| |+ !{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|OlgaArandjelovic1948}} !{{СС-радитруд|За неуморан труд - само тако настави!|Krofna19132}} !{{СС-радитруд|За досадашњи рад и предстојеће чланке.|Sadko}} |} <div style="position:fixed; left:0; bottom:0;">[[Датотека:New-Bouncywikilogo.gif|центар|160x160пискел]]</div><div style="position:fixed; right:0; bottom:0;"></div> fua0u9xa204pjxlomcoa0463yh3p7oj 0 4205274 25139027 25137450 2022-08-05T01:19:07Z Stephan1000000 247795 број_епизода wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мали титани напред! | слика = Teen Titans Go! horizontal logo.svg | величина_слике = | опис_слике = | оригинални_назив = -{Teen Titans Go!}- | друго_име = | жанр = [[авантура]] <br /> [[анимација]] <br /> [[комедија]] <br /> [[суперхерој]] | формат = | творац = | улоге = | писац = | сценарио = | режија = | музичка_тема = | композитор = | слоган = | земља = Сједињене Државе | локација = | језик = енглески | број_сезона = 7 | број_епизода = 360 | време_трајања = 11 минута | лого = | главни_продуцент = | извршни_продуцент = | продуцент = | копродуцент = | уредник = | монтажер = | сценографија = | кинематографија = | камера = | продукција = -{[[DC Entertainment]]}-<br />-{[[Warner Bros. Animation]]}- | производња = | дистрибуција = -{Warner Bros. Television Distribution}- | канал = | мрежа = -{[[Cartoon Network]]}- | формат_слике = -{1080i}- -{[[Телевизија високе резолуције|HDTV]]}- | формат_тона = | канал_премијерног_приказивања = | почетак_емитовања = {{датум почетка|2013|4|23}}<ref>{{cite press release|title=Cartoon Network Gets In Front of the Upfront|date=29 January 2012|url=http://www.businesswire.com/news/topix/20120129005823/en|publisher=[[Business Wire]]|access-date=25 February 2012}}</ref> | крај_емитовања = данас | статус = | претходник = ''[[Мали Титани (ТВ серија)|Мали Титани]]'' | наследник = | сродно_приказивање = | емитовање_у_Србији = да | канал2 = -{[[HBO Go]]}-, -{[[HBO Max]]}-, -{[[Cartoon Network (Русија и југоисточна Европа)|Cartoon Network]]}- | формат_слике2 = | формат_тона2 = | канал_премијерног_приказивања2 = | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2021|1|15}} | крај_емитовања2 = данас | статус2 = | претходник2 = | наследник2 = | сродно_приказивање2 = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = | канал4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | сродно_приказивање4 = | веб-сајт = https://www.cartoonnetwork.co.uk/show/teen-titans-go | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Мали титани напред!''''' ({{јез-енг|Teen Titans Go!}}) је америчка [[анимирана телевизијска серија]] коју су развили Арон Хорват и Мајкл Јеленик чија је премијера била 23. арпила 2013. на -{[[Cartoon Network]]}--у и заснована је на измишљеном суперхеројском тиму -{[[DC Comics]]}--а. Серија је најављена након популарности кратке серије ''Нови Мали титани'' издавача -{DC Nation}-.<ref name="ref1">{{cite news|last=Goldman|first=Eric|url=http://ca.ign.com/articles/2011/06/09/teen-titans-returning-with-new-full-length-episodes|title=Teen Titans Returning With New Full Length Episodes|access-date=16 June 2011|date=9 June 2011|work=[[IGN]]|publisher=[[Ziff Davis, LLC]]}}</ref> Издавачке куће серије су -{[[DC Entertainment]]}- и -{[[Warner Bros. Animation]]}-, са анимацијом спољних сарадника из Канаде, -{Copernicus Studios}- и -{Bardel Entertainment}-.<ref>{{Cite web|url=http://bardel.ca/featured-television/|title=Work|first=Evoda|last=Group}}</ref> Серија ''Мали Титани Напред!'' се у Србији емитује од 15. јануара на -{[[HBO Go]]}--у и 5. новембра 2021. године на -{[[Cartoon Network (Русија и југоисточна Европа)|Cartoon Network]]}--у. Синхронизацију ради студио -{[[Sinker Media]]}- и продукцију [[Продукција Ливада]]. == Радња == Мали титани на комичан начин добијају увид у животе суперхероја. Гледаоци ће коначно имати прилику да виде како живе суперхероји тинејџери.<ref>{{Cite web|url=https://www.cbr.com/teen-titans-go-to-the-movies-easter-eggs/|title=Teen Titans Go! To The Movies: The 30 Best Easter Eggs And In-Jokes|date=August 2, 2018|website=CBR}}</ref> == Улоге == {| class="wikitable" ! Улога !! Оригинални глас !! Српски глас<ref>{{Cite news|url=https://hbogo.rs/kids/serije/mali-titani-napred/5-sezona|title=Mali Titani Napred!|last=|first=|date=15. 1. 2021.|work=[[HBO Go]]|access-date=15. 1. 2021.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> |- | Робин || [[Скот Менвил]] || [[Виктор Влајић]] |- | Киборг || [[Хари Пејтон]] || [[Раде Ћосић]] |- | Старфајер || [[Хејден Волч]] || [[Марија Стокић]] |- | Рејвен || [[Тара Стронг]] || [[Ђурђина Радић]] |- | Бист Бој || [[Грег Сајпс]] || [[Никола Тодоровић]] (5С)<br />[[Милан Антонић]] (6С) |- |} == Референце == {{Reflist|30em}} == Спољашње везе == *{{Званични веб-сајт|http://www.cartoonnetwork.com/tv_shows/teen-titans-go/index.html}} *{{IMDb наслов|2771780}} *{{Tv.com show|teen-titans-go|Мали титани напред!}} [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2013.]] [[Категорија:Хумористичке серије]] [[Категорија:Америчке серије]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Оригинални програм канала Cartoon Network]] [[Категорија:Телевизијске серије Warner Bros. Animation-а]] nprapc8y99nxoulb3ys4sc3r604st13 0 4205684 25138507 23566598 2022-08-04T14:09:19Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Жртвовање интелекта''' ({{јез-лат|sacrificium intellectus}}) је концепт везан за [[Хришћанство|хришћанско]] учење које се може пронаћи у [[Друга посланица Коринћанима|Другој посланици Коринћанима]] [[Апостол Павле|Светог Апостола Павла]] и касније у [[Исусовци|Језуитском реду]]. Спада у једну од жртви коју је оснивач Језуита [[Игнасио де Лојола|Игнације Лолоја]] захтјевао од својих слиједбеника. Концепт је у више индивидуалистичком смислу преузео научник и мислилац [[Блез Паскал]] као и [[Egzistencijalizam|егзистенцијалиста]] [[Серен Кјеркегор]], који је сматрао да чин вјере захтјева скок у празнину, што је једнако жртви интелекта и разума.<ref>S. Kierkegaard, ''Fear and Trembling.'' (Copenhagen: 1843)</ref> Ово становиште је квинтесенцијално изражено у изреци ''[[credo quia absurdum]]'' односно ''Вјерујем јер је апсурдно''. Жртвовање интелекта одбацује [[Католичка црква]] која сматра да је разум пут ка директној спознаји Бога.<ref>See St. [[Thomas Aquinas]], ''[[Summa Theologica]]''; Pope [[John Paul II]], [[encyclical]] ''[[Fides et ratio]]''.</ref> Фраза се често користи у пежоративном смислу.<ref>Max Weber, "World Rejection and Theodicy", ch.8. See H.H. Gerth and C.W. Mills, ''From Max Weber: essays in sociology'' (1948, 2002), p.352</ref><ref>Paul Pruyser, "The Seamy Side of Current Religious Beliefs," in H. Newton Maloney & Bernard Spilka, eds. ''Religion in Psychodynamic Perspective: The Contributions of Paul Pruyser'' (Oxford 1991): 51.</ref><ref>{{cite journal |last1=Schrodinger |first1=E. |title=Zur Einsteinschen Gastheorie |journal=Physikalische Zeitschrift |date=1926 |volume=27 |pages=95-101}}</ref> == Референце == {{Reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Верске традиције и покрети]] [[Категорија:Хришћанство]] 0lctkbujg5r8q6akodl832wazhdw4g7 0 4206793 25138631 24376540 2022-08-04T15:46:05Z Bleki19 275725 /* Тренутни живи председници */ wikitext text/x-wiki {{превод}} Овај чланак приказује '''живе председнике Сједињених Држава''' од инаугурације првог председника 1789. године до данас. Следећа табела укључује свих 45 особа које су положиле председничку заклетву. (Нису укључена лица која су вршила функцију вршиоца дужности председника Сједињених Држава или председника континенталног конгреса.) Тренутно, поред досадашњег председника [[Џо Бајден|Џоа Бајдена]], живи су и пет бивших председника а то су: [[Џими Картер]], [[Бил Клинтон]], [[Џорџ В. Буш]], [[Барак Обама]] и [[Доналд Трамп]]. == Тренутни живи председници == Живи председници на дан {{FULLDATE}} (''од најстаријег до најмлађег''): <center><gallery widths="130" heights="170"> Датотека:Jimmy Carter - 2019 (1).jpg|{{center|[[Џими Картер]]<br/>(1977–1981)<br/>Рођен {{Birth date|1924|10|1}}<br/>({{age in years and days|1924|10|1}})}} Датотека:President Biden speaks at Germanna Community College February 10, 2022 (cropped).jpg|{{Center|[[Џо Бајден]]<br/>(2021−''тренутно'')<br/>Рођен {{Birth date|1942|11|20}}<br/>({{age in years and days|1942|11|20}})}} Датотека:Donald Trump (51824482952) (cropped).jpg|{{center|[[Доналд Трамп]]<br/>(2017−2021)<br/>Рођен {{Birth date|1946|6|14}}<br/>({{age in years and days|1946|6|14}})}} Датотека:Gov. Wolf Honors Flight 93 Passengers and Crew at 20th Annual September 11 Observance (51449584869) (cropped).jpg|{{center|[[Џорџ В. Буш]]<br/>(2001−2009)<br/>Рођен {{Birth date|1946|7|6}}<br/>({{age in years and days|1946|7|6}})}} Датотека:Bill Clinton at the Clinton Foundation in New York 2018 (cropped).jpg|{{center|[[Бил Клинтон]]<br/>(1993–2001)<br/>Рођен {{Birth date|1946|8|19}}<br/>({{age in years and days|1946|8|19}})}} Датотека:2019 04 03 Encuentro con Barack Obama(cropped).jpg|{{center|[[Барак Обама]]<br/>(2009−2017)<br/>Рођен {{Birth date|1961|8|4}}<br/>({{age in years and days|1961|8|4}})}} </gallery> </center> == Временска линија == <center> {| class="wikitable sortable" ! colspan="4" |Број живих председника у сваком тренутку историје Сједињених Држава |- !Почеци и завршеци догађаја !{{abbr|#|Number living}} ! class="unsortable" |Имена !Временски распон |- | nowrap="" |Од: 30. априла 1789. · [[Прва инаугурација Џорџа Вашингтона]] До: 4. марта 1797. · [[Инаугурација Џона Адамса]] |1 |{{color box|#fbb4ae|[[George Washington|Вашингтон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1789|04|30|1797|03|04}} |- | nowrap="" |Од: 4.марта 1797 · [[Инаугурација Џона Адамса]] Дo: 14. децембра 1799 · [[Смрт Џорџа Вашингтона]] |2 |{{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[George Washington|Вашингтон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1797|03|04|1799|12|14}} |- | nowrap="" |Од: Dec 14, 1799 · [[Смрт Џорџа Вашингтона]] До: Март 4, 1801 · [[Прва инаугурација Томаса Џеферсона]] |1 |{{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1799|12|14|1801|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|004|Од:}} Март 4, 1801 · [[:en:First_inauguration_of_Thomas_Jefferson|Прва инаугурација Томаса Џеферсона]] До: Март 4, 1809 · [[:en:First_inauguration_of_James_Madison|Прва инаугурација Џејмса Медисона]] |2 |{{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1801|03|04|1809|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|005|Од:}} Март 4, 1809 · [[:en:First_inauguration_of_James_Madison|Прва инаугурација Џејмса Медисона]] До: Март 4, 1817 · [[:en:First_inauguration_of_James_Monroe|Прва инаугурација Џејмса Монроа]] |3 |{{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1809|03|04|1817|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|006|Од:}} Март 4, 1817 · [[:en:First_inauguration_of_James_Monroe|Прва инаугурација Џејмса Монроа]] До: Март 4, 1825 · [[:en:Inauguration_of_John_Quincy_Adams|инаугурација Џона Квинси Адамса]] |4 |{{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1817|03|04|1825|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|007|Од:}} Март 4, 1825 · [[:en:Inauguration_of_John_Quincy_Adams|инаугурација Џона Квинси Адамса]] До: Jul 4, 1826 · [[:en:Death_of_Thomas_Jefferson|Смрт Томаса Џеферсона]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1825|03|04|1826|07|04}} |- | nowrap="" |{{sort|008|Од:}} Jul 4, 1826 · [[:en:Death_of_Thomas_Jefferson|Смрт Томаса Џеферсона]] До: Jul 4, 1826 · [[:en:Death_of_John_Adams|Смрт Џона Адамса]] |4 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |5½ сати |- | nowrap="" |{{sort|009|Од:}} Jul 4, 1826 · [[:en:Death_of_John_Adams|Смрт Џона Адамса]] До: Март 4, 1829 · [[:en:First_inauguration_of_Andrew_Jackson|Прва инаугурација Ендра Џексона]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{Ayd|1826|07|04|1829|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|010|Од:}} Март 4, 1829 · [[:en:First_inauguration_of_Andrew_Jackson|Прва инаугурација Ендра Џексона]] До: Jul 4, 1831 · [[:en:Death_of_James_Monroe|Смрт Џејмса Монроа]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1829|03|04|1831|07|04}} |- | nowrap="" |{{sort|011|Од:}} Jul 4, 1831 · [[:en:Death_of_James_Monroe|Смрт Џејмса Монроа]] До: Jun 28, 1836 · [[:en:Death_of_James_Madison|Смрт Џејмса Медисона]] |3 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1831|07|04|1836|06|28}} |- | nowrap="" |{{sort|012|Од:}} Jun 28, 1836 · [[:en:Death_of_James_Madison|Смрт Џејмса Медисона]] До: Март 4, 1837 · [[:en:Inauguration_of_Martin_Van_Buren|инаугурација Мартина Ван Бјурена]] |2 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1836|06|28|1837|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|013|Од:}} Март 4, 1837 · [[:en:Inauguration_of_Martin_Van_Buren|инаугурација Мартина Ван Бјурена]] До: Март 4, 1841 · [[:en:Inauguration_of_William_Henry_Harrison|инаугурација Вилијама Хенрија Харисона]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1837|03|04|1841|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|014|Од:}} Март 4, 1841 · [[:en:Inauguration_of_William_Henry_Harrison|инаугурација Вилијама Хенрија Харисона]] До: Apr 4, 1841 · [[:en:Death_of_William_Henry_Harrison|Смрт Вилијама Хенрија Харисона]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_John_Tyler|инаугурација Џона Тајлера]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[William Henry Harrison|В. Х. Харисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1841|03|04|1841|04|04}} |- | nowrap="" |{{sort|015|Од:}} Apr 4, 1841 · [[:en:Death_of_William_Henry_Harrison|Смрт Вилијама Хенрија Харисона]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_John_Tyler|инаугурација Џона Тајлера]] До: Март 4, 1845 · [[:en:Inauguration_of_James_K._Polk|инаугурација Џејмса Н. Полка]] |4 |{{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1841|04|04|1845|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|016|Од:}} Март 4, 1845 · [[:en:Inauguration_of_James_K._Polk|инаугурација Џејмса Н. Полка]] До: Jun 8, 1845 · [[:en:Death_of_Andrew_Jackson|Смрт Ендра Џексона]] |5 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Polk]]|border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1845|03|04|1845|06|08}} |- | nowrap="" |{{sort|017|Од:}} Jun 8, 1845 · [[:en:Death_of_Andrew_Jackson|Смрт Ендра Џексона]] До: Feb 23, 1848 · [[:en:Death_of_John_Quincy_Adams|Смрт Џона Квинси Адамса]] |4 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1845|06|08|1848|02|23}} |- | nowrap="" |{{sort|018|Од:}} Feb 23, 1848 · [[:en:Death_of_John_Quincy_Adams|Смрт Џона Квинси Адамса]] До: Март 4, 1849 · [[:en:Inauguration_of_Zachary_Taylor|инаугурација Закарија Телјора]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1848|02|23|1849|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|019|Од:}} Март 4, 1849 · [[:en:Inauguration_of_Zachary_Taylor|инаугурација Закарија Телјора]] До: June 15, 1849 · [[:en:Death_of_James_K._Polk|Смрт Џејмса Н. Полка]] |4 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Zachary Taylor|Тејлор]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1849|03|04|1849|06|15}} |- | nowrap="" |{{sort|020|Од:}} Jun 15, 1849 · [[:en:Death_of_James_K._Polk|Смрт Џејмса Н. Полка]] До: Jul 9, 1850 · [[:en:Death_of_Zachary_Taylor|Смрт Закарија Телјора]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Millard_Fillmore|инаугурација Миларда Филмора]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Zachary Taylor|Тејлор]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1849|06|15|1850|07|09}} |- | nowrap="" |{{sort|021|Од:}} Jul 9, 1850 · [[:en:Death_of_Zachary_Taylor|Смрт Закарија Телјора]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Millard_Fillmore|инаугурација Миларда Филмора]] До: Март 4, 1853 · [[:en:Inauguration_of_Franklin_Pierce|инаугурација Френклина Пирса]] |3 |{{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1850|07|09|1853|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|022|Од:}} Март 4, 1853 · [[:en:Inauguration_of_Franklin_Pierce|инаугурација Френклина Пирса]] До: Март 4, 1857 · [[:en:Inauguration_of_James_Buchanan|инаугурација Џејмса Бјукенана]] |4 |{{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1853|03|04|1857|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|023|Од:}} Март 4, 1857 · [[:en:Inauguration_of_James_Buchanan|инаугурација Џејмса Бјукенана]] До: Март 4, 1861 · [[:en:First_inauguration_of_Abraham_Lincoln|Прва инаугурација Абрахама Линколна]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1857|03|04|1861|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|024|Од:}} Март 4, 1861 · [[:en:First_inauguration_of_Abraham_Lincoln|Прва инаугурација Абрахама Линколна]] До: Jan 18, 1862 · [[:en:Death_of_John_Tyler|Смрт Џона Тајлера]] |6 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1861|03|04|1862|01|18}} |- | nowrap="" |{{sort|025|Од:}} Jan 18, 1862 · [[:en:Death_of_John_Tyler|Смрт Џона Тајлера]] До: Jul 24, 1862 · [[:en:Death_of_Martin_Van_Buren|Смрт Мартина Ван Бјурена]] |5 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1862|01|18|1862|07|24}} |- | nowrap="" |{{sort|026|Од:}} Jul 24, 1862 · [[:en:Death_of_Martin_Van_Buren|Смрт Мартина Ван Бјурена]] До: Apr 15, 1865 · [[:en:Assassination_of_Abraham_Lincoln|Убиство Абрахама Линколна]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Andrew_Johnson|инаугурација Ендра Џонсона]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1862|07|24|1865|04|15}} |- | nowrap="" |{{sort|027|Од:}} Apr 15, 1865 · [[:en:Assassination_of_Abraham_Lincoln|Убиство Абрахама Линколна]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Andrew_Johnson|инаугурација Ендра Џонсона]] До: Jun 1, 1868 · [[:en:Death_of_James_Buchanan|Смрт Џејмса Бјукенана]] |4 |{{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1865|04|15|1868|06|01}} |- | nowrap="" |{{sort|028|Од:}} Jun 1, 1868 · [[:en:Death_of_James_Buchanan|Смрт Џејмса Бјукенана]] До: Март 4, 1869 · [[:en:First_inauguration_of_Ulysses_S._Grant|Прва инаугурација Јулисеза С. Гранта]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1868|06|01|1869|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|029|Од:}} Март 4, 1869 · [[:en:First_inauguration_of_Ulysses_S._Grant|Прва инаугурација Јулисеза С. Гранта]] До: Oct 8, 1869 · [[:en:Death_of_Franklin_Pierce|Смрт Френклина Пирса]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]|border=#a2a9b1}} |{{ayd|1869|03|04|1869|10|08}} |- | nowrap="" |{{sort|030|Од:}} Oct 8, 1869 · [[:en:Death_of_Franklin_Pierce|Смрт Френклина Пирса]] До: Март 8, 1874 · [[:en:Death_of_Millard_Fillmore|Смрт Миларда Филмора]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1869|10|08|1874|03|08}} |- | nowrap="" |{{sort|031|Од:}} Март 8, 1874 · [[:en:Death_of_Millard_Fillmore|Смрт Миларда Филмора]] До: Jul 31, 1875 · [[:en:Death_of_Andrew_Johnson|Смрт Ендра Џонсона]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1874|03|08|1875|07|31}} |- | nowrap="" |{{sort|032|Од:}} Jul 31, 1875 · [[:en:Death_of_Andrew_Johnson|Смрт Ендра Џонсона]] До: Март 4, 1877 · [[:en:Inauguration_of_Rutherford_B._Hayes|инаугурација Ратерфорда Б. Хејза]] |1 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1875|07|31|1877|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|033|Од:}} Март 4, 1877 · [[:en:Inauguration_of_Rutherford_B._Hayes|инаугурација Ратерфорда Б. Хејза]] До: Март 4, 1881 · [[:en:Inauguration_of_James_A._Garfield|инаугурација Џејмса A. Гарфилда]] |2 |{{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1877|03|04|1881|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|034|Од:}} Март 4, 1881 · [[:en:Inauguration_of_James_A._Garfield|инаугурација Џејмса A. Гарфилда]] До: Sep 19, 1881 · [[:en:Assassination_of_James_A._Garfield|Убиство Џејмса A. Гарфилда]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Chester_A._Arthur|инаугурација Честера А. Артура]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[James A. Garfield|Гарфилд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1881|03|04|1881|09|19}} |- | nowrap="" |{{sort|035|Од:}} Sep 19, 1881 · [[:en:Assassination_of_James_A._Garfield|Убиство Џејмса A. Гарфилда]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Chester_A._Arthur|инаугурација Честера А. Артура]] До: Март 4, 1885 · [[:en:First_inauguration_of_Grover_Cleveland|Прва инаугурација Гровера Кливленда]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1881|09|19|1885|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|036|Од:}} Март 4, 1885 · [[:en:First_inauguration_of_Grover_Cleveland|Прва инаугурација Гровера Кливленда]] До: Jul 23, 1885 · [[:en:Death_of_Ulysses_S._Grant|Смрт Јулисеза С. Гранта]] |4 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1885|03|04|1885|07|23}} |- | nowrap="" |{{sort|037|Од:}} Jul 23, 1885 · [[:en:Death_of_Ulysses_S._Grant|Смрт Јулисеза С. Гранта]] До: Nov 18, 1886 · [[:en:Death_of_Chester_A._Arthur|Смрт Честера А. Артура]] |3 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1885|07|23|1886|11|18}} |- | nowrap="" |{{sort|038|Од:}} Nov 18, 1886 · [[:en:Death_of_Chester_A._Arthur|Смрт Честера А. Артура]] До: Март 4, 1889 · [[:en:Inauguration_of_Benjamin_Harrison|инаугурација Бенџамина Харисона]] |2 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1886|11|18|1889|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|039|Од:}} Март 4, 1889 · [[:en:Inauguration_of_Benjamin_Harrison|инаугурација Бенџамина Харисона]] До: Jan 17, 1893 · [[:en:Death_of_Rutherford_B._Hayes|Смрт Ратерфорда Б. Хејза]] |3 |{{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1889|03|04|1893|01|17}} |- | nowrap="" |{{sort|040|Од:}} Jan 17, 1893 · [[:en:Death_of_Rutherford_B._Hayes|Смрт Ратерфорда Б. Хејза]] До: Март 4, 1897 · [[:en:First_inauguration_of_William_McKinley|Прва инаугурација Вилијама Макинлија]] |2 |{{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1893|01|17|1897|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|041|Од:}} Март 4, 1897 · [[:en:First_inauguration_of_William_McKinley|Прва инаугурација Вилијама Макинлија]] До: Март 13, 1901 · [[:en:Death_of_Benjamin_Harrison|Смрт Бенџамина Харисона]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[William McKinley|Макинли]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1897|03|04|1901|03|13}} |- | nowrap="" |{{sort|042|Од:}} Март 13, 1901 · [[:en:Death_of_Benjamin_Harrison|Смрт Бенџамина Харисона]] До: Sep 14, 1901 · [[:en:Assassination_of_William_McKinley|Убиство Вилијама Макинлија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Theodore_Roosevelt|Прва инаугурација Теодора Рузвелта]] |2 |{{color box|#ffffb3|[[William McKinley|Макинли]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1901|03|13|1901|09|14}} |- | nowrap="" |{{sort|043|Од:}} Sep 14, 1901 · [[:en:Assassination_of_William_McKinley|Убиство Вилијама Макинлија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Theodore_Roosevelt|Прва инаугурација Теодора Рузвелта]] До: Jun 24, 1908 · [[:en:Death_of_Grover_Cleveland|Смрт Гровера Кливленда]] |2 |{{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1901|09|14|1908|06|24}} |- | nowrap="" |{{sort|044|Од:}} Jun 24, 1908 · [[:en:Death_of_Grover_Cleveland|Смрт Гровера Кливленда]] До: Март 4, 1909 · [[:en:Inauguration_of_William_Howard_Taft|инаугурација Вилијама Хауарда Тафта]] |1 |{{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1908|06|24|1909|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|045|Од:}} Март 4, 1909 · [[:en:Inauguration_of_William_Howard_Taft|инаугурација Вилијама Хауарда Тафта]] До: Март 4, 1913 · [[:en:First_inauguration_of_Woodrow_Wilson|Прва инаугурација Вудра Вилсона]] |2 |{{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1909|03|04|1913|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|046|Од:}} Март 4, 1913 · [[:en:First_inauguration_of_Woodrow_Wilson|Прва инаугурација Вудра Вилсона]] До: Jan 6, 1919 · [[:en:Death_of_Theodore_Roosevelt|Смрт Теодора Рузвелта]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1913|03|04|1919|01|06}} |- | nowrap="" |{{sort|047|Од:}} Jan 6, 1919 · [[:en:Death_of_Theodore_Roosevelt|Смрт Теодора Рузвелта]] До: Март 4, 1921 · [[:en:Inauguration_of_Warren_G._Harding|инаугурација Ворена Г. Хардинга]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1919|01|06|1921|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|047|Од:}} Март 4, 1921 · [[:en:Inauguration_of_Warren_G._Harding|инаугурација Ворена Г. Хардинга]] До: Aug 2, 1923 · [[:en:Death_of_Warren_G._Harding|Смрт Ворена Г. Хардинга]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Calvin_Coolidge|Прва инаугурација Калвина Кулиџа]] |3 |{{color box|#fbb4ae|[[Warren G. Harding|Хардинг]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1921|03|04|1923|08|02}} |- | nowrap="" |{{sort|048|Од:}} Aug 2, 1923 · [[:en:Death_of_Warren_G._Harding|Смрт Ворена Г. Хардинга]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Calvin_Coolidge|Прва инаугурација Калвина Кулиџа]] До: Feb 3, 1924 · [[:en:Death_of_Woodrow_Wilson|Смрт Вудра Вилсона]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1923|08|02|1924|02|03}} |- | nowrap="" |{{sort|049|Од:}} Feb 3, 1924 · [[:en:Death_of_Woodrow_Wilson|Смрт Вудра Вилсона]] До: Март 4, 1929 · [[:en:Inauguration_of_Herbert_Hoover|инаугурација Херберта Хувера]] |2 |{{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1924|02|03|1929|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|050|Од:}} Март 4, 1929 · [[:en:Inauguration_of_Herbert_Hoover|инаугурација Херберта Хувера]] До: Март 8, 1930 · [[:en:Death_of_William_Howard_Taft|Смрт Вилијама Хауарда Тафта]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1929|03|04|1930|03|08}} |- | nowrap="" |{{sort|051|Од:}} Март 8, 1930 · [[:en:Death_of_William_Howard_Taft|Смрт Вилијама Хауарда Тафта]] До: Jan 5, 1933 · [[:en:Death_of_Calvin_Coolidge|Смрт Калвина Кулиџа]] |2 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1930|03|08|1933|01|05}} |- | nowrap="" |{{sort|052|Од:}} Jan 5, 1933 · [[:en:Death_of_Calvin_Coolidge|Смрт Калвина Кулиџа]] До: Март 4, 1933 · [[:en:First_inauguration_of_Franklin_D._Roosevelt|Прва инаугурација Френклина Рузвелта]] |1 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1933|01|05|1933|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|053|Од:}} Март 4, 1933 · [[:en:First_inauguration_of_Franklin_D._Roosevelt|Прва инаугурација Френклина Рузвелта]] До: Apr 12, 1945 · [[:en:Death_of_Franklin_D._Roosevelt|Смрт Френклина Рузвелта]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Harry_S._Truman|Прва инаугурација Харија С. Трумана]] |2 |{{color box|#decbe4|[[Franklin D. Roosevelt|Ф.&nbsp;Д.&nbsp;Рузвелт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1933|03|04|1945|04|12}} |- | nowrap="" |{{sort|054|Од:}} Apr 12, 1945 · [[:en:Death_of_Franklin_D._Roosevelt|Смрт Френклина Рузвелта]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Harry_S._Truman|Прва инаугурација Харија С. Трумана]] До: Jan 20, 1953 · [[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера|Прва инаугурација Двајта Д. Ајзенхауера]] |2 |{{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1945|04|12|1953|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|055|Од:}} Jan 20, 1953 · [[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера|Прва инаугурација Двајта Д. Ајзенхауера]] До: Jan 20, 1961 · [[инаугурација Џона Ф. Кенедија]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1953|01|20|1961|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|056|Од:}} Jan 20, 1961 · [[инаугурација Џона Ф. Кенедија]] До: Nov 22, 1963 · [[:en:Assassination_of_John_F._Kennedy|Убиство Џона Ф. Кенедија]] и{{indent|3}}накнадно [[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона|Прва инаугурација Линдона Б. Џонсона]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[John F. Kennedy|Кенеди]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1961|01|20|1963|11|22}} |- | nowrap="" |{{sort|057|Од:}} Nov 22, 1963 · [[:en:Assassination_of_John_F._Kennedy|Убиство Џона Ф. Кенедија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Lyndon_B._Johnson|Прва инаугурација Линдона Б. Џонсона]] До: Oct 20, 1964 · [[:en:Death_of_Herbert_Hoover|Смрт Херберта Хувера]] |4 |{{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1963|11|22|1964|10|20}} |- | nowrap="" |{{sort|058|Од:}} Oct 20, 1964 · [[:en:Death_of_Herbert_Hoover|Смрт Херберта Хувера]] До: Jan 20, 1969 · [[:en:First_inauguration_of_Richard_Nixon|Прва инаугурација Ричарда Никсона]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1964|10|20|1969|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|059|Од:}} Jan 20, 1969 · [[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона|Прва инаугурација Ричарда Никсона]] До: Март 28, 1969 · [[:en:Death_of_Dwight_D._Eisenhower|Смрт Двајта Д. Ајзенхауера]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1969|01|20|1969|03|28}} |- | nowrap="" |{{sort|060|Од:}} Март 28, 1969 · [[:en:Death_of_Dwight_D._Eisenhower|Смрт Двајта Д. Ајзенхауера]] До: Dec 26, 1972 · [[:en:Death_of_Harry_S._Truman|Смрт Харија С. Трумана]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1969|03|20|1972|12|26}} |- | nowrap="" |{{sort|061|Од:}} Dec 26, 1972 · [[:en:Death_of_Harry_S._Truman|Смрт Харија С. Трумана]] До: Jan 22, 1973 · [[:en:Death_of_Lyndon_B._Johnson|Смрт Линдона Б. Џонсона]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1972|12|26|1973|01|22}} |- | nowrap="" |{{sort|062|Од:}} Jan 22, 1973 · [[:en:Death_of_Lyndon_B._Johnson|Смрт Линдона Б. Џонсона]] До: Aug 9, 1974 · [[:en:Inauguration_of_Gerald_Ford|инаугурација Џералда Форда]] по {{indent|3}} [[:en:Resignation_of_Richard_Nixon|Оставка Ричарда Никсона]] |1 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1973|01|22|1974|08|09}} |- | nowrap="" |{{sort|063|Од:}} Aug 9, 1974 · [[Инаугурација председника Џералда Форда|инаугурација Џералда Форда]] по {{indent|3}} [[:en:Resignation_of_Richard_Nixon|Оставка Ричарда Никсона]] До: Jan 20, 1977 · [[:en:Inauguration_of_Jimmy_Carter|инаугурација Џимија Картера]] |2 |{{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1974|08|09|1977|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|064|Од:}} Jan 20, 1977 · [[Инаугурација председника Џимија Картера|инаугурација Џимија Картера]] До: Jan 20, 1981 · [[:en:First_inauguration_of_Ronald_Reagan|Прва инаугурација Роналда Регана]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1977|01|20|1981|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|065|Од:}} Jan 20, 1981 · [[Прва инаугурација председника Роналда Регана|Прва инаугурација Роналда Регана]] До: Jan 20, 1989 · [[:en:Inauguration_of_George_H._W._Bush|инаугурација Џорџа Х. В. Буша]] |4 |{{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1981|01|20|1989|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|066|Од:}} Jan 20, 1989 · [[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша|инаугурација Џорџа Х. В. Буша]] До: Jan 20, 1993 · [[Прва инаугурација председника Била Клинтона|Прва инаугурација Била Клинотна]] |5 |{{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1989|01|20|1993|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|067|Од:}} Jan 20, 1993 · [[Прва инаугурација председника Била Клинтона|Прва инаугурација Била Клинотна]] До: Apr 22, 1994 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Richard_Nixon|Смрт Ричарда Никсона]] |6 |{{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1993|01|20|1994|04|22}} |- | nowrap="" |{{sort|068|Од:}} Apr 22, 1994 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Richard_Nixon|Смрт Ричарда Никсона]] До: Jan 20, 2001 · [[Прва инаугурација председника Џорџа В. Буша|Прва инаугурација Џорџа В. Буша]] |5 |{{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1994|04|22|2001|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|069|Од:}} Jan 20, 2001 · [[Прва инаугурација председника Џорџа В. Буша|Прва инаугурација Џорџа В. Буша]] До: Jun 5, 2004 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Ronald_Reagan|Смрт Роналда Регана]] |6 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2001|01|20|2004|06|05}} |- | nowrap="" |{{sort|070|Од:}} Jun 5, 2004 · [[:en:Death and state funeral of Ronald Reagan|Смрт Роналда Регана]] До: Dec 26, 2006 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Gerald_Ford|Смрт Џералда Форда]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2004|06|05|2006|12|26}} |- | nowrap="" |{{sort|071|Од:}} Dec 26, 2006 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Gerald_Ford|Смрт Џералда Форда]] До: Jan 20, 2009 · [[Прва инаугурација председника Барака Обаме|Прва инаугурација Барака Обаме]] |4 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2006|12|26|2009|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|072|Од:}} Jan 20, 2009 · [[Прва инаугурација председника Барака Обаме|Прва инаугурација Барака Обаме]] До: 20.јан 2017 · [[Инаугурација председника Доналда Трампа|Инаугурација Доналда Трампа]] |5 |{{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2009|01|20|2017|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|073|Од:}} 20.јан 2017 · [[Инаугурација председника Доналда Трампа|Инаугурација Доналда Трампа]] До: 30.нов 2018 · [[:en:Death of Geroge H. W. Bush|Смрт Џорџа Х.В. Буша]] |6 |{{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}}{{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2017|01|20|2018|11|30}} |- | nowrap="" |{{sort|074|Од:}} 20.јан 2018 · [[:en:Death and state funeral of George H. W. Bush|Смрт Џорџа Х. В. Буша]] До: 20.јан 2021 · [[Инаугурација председника Џоа Бајдена|Инаугурација Џоа Бајдена]] |5 |{{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2018|11|30|2021|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|075|Од:}} 20.јан 2021 · [[Инаугурација председника Џоа Бајдена|Инаугурација Џоа Бајдена]] До: (''тренутно'') |6 |{{color box|#d9d9d9|[[Joe Biden|Бајден]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |''{{ayd|2021|01|20}}'' |- !Почеци и завршеци догађаја !# !Имена !Временски распон |- ! colspan="4" |Извори <ref name="SenateInaugurations">{{cite web|url=https://www.senate.gov/artandhisДоry/art/inauguration/All_Inaugurations.htm|title=Inauguration Ceremonies|website=.senate.gov|publisher=U.S. Senate|location=WashingДоn, D.C.|access-date=OcДоber 18, 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.aoc.gov/nations-stage/inauguration-us-capiДоl|title=Inauguration at the U.S. CapiДоl|website=aoc.gov|publisher=Architect of the CapiДоl|location=WashingДоn, D.C.|access-date=OcДоber 18, 2018}}{{Мртва веза}}</ref><ref name="PresidentsUSA">{{cite web|url=https://www.presidentsusa.net/birth.html|title=U.S. Presidents Birth and Death Information|website=presidentsusa.net|publisher=Baaron's Hill|access-date=OcДоber 18, 2018}}</ref> |} </center> == Галерија живих председника == <gallery> Датотека:President Johnson & President Grant.png Датотека:McKinley sworn in.jpeg Датотека:Ex-President Cleveland, President Roosevelt, and David R. Francis, holding hats LCCN2013649566.jpg Датотека:Roosevelt and Taft, 1909.JPG Датотека:WilsonTaftLaughing.jpg Датотека:Coolidge & Taft, (8-7-23) LOC npcc.09178.jpg Датотека:Hoover Inauguration.jpg Датотека:Coolidge Hoover.jpg Датотека:FDR Inauguration 1933.jpg Датотека:Harry Truman and Herbert Hoover.jpg Датотека:Hoover Truman Eisenhower.jpg Датотека:Rayburn's Funeral - Four Presidents (No Kennedy).png Датотека:President Kennedy inaugural address (color) (cropped) (1).jpg Датотека:President Richard Nixon and former President Lyndon B. Johnson at the dedication of the LBJ Library, 1971.jpg Датотека:Gerald Ford and Richard Nixon.jpg|1974. до 1977. (од лева): [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:Nixon Ford Carter.gif|1977. до 1981. (од лева): [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:Presidents Ronald Reagan, Gerald Ford, Jimmy Carter, and Richard Nixon.jpg|1981. до 1989. (од лева): [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џералд Форд|Форд]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:FordNixonBushReaganCarter.jpg|1989. до 1993. (од лева): [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] - [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:Presidents at the funeral of President Richard Nixon.jpg|1994. до 2001. (од лева): [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]] Датотека:DIGNITARIESSINGATFUNERALOFRR.jpg|2004. до 2006. (од лева): '''иза:''' [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]], '''напред:''' [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] Датотека:Air Force band performs at Clinton library opening.jpg|2006. до 2009. (од лева): [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:Five Presidents Oval Office.jpg|2009. до 2017. (од лева): [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Барак Обама|Обама]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:State Funeral for President Bush 181205-D-DY697-252.jpg|alt=|2018. до 2021. (с лева): [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Трамп]] - [[Барак Обама|Обама]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] </gallery> == Референце == {{извори|}} [[Категорија:Председници САД|*]] 7gw8rkrjo8mr24djd0af57lx5xuhoht 25138632 25138631 2022-08-04T15:48:16Z Bleki19 275725 wikitext text/x-wiki <!-- Све је преведено на српски језик и нема потребе да се ставља шаблон ,,Овај чланак није преведен на српски'' --> Овај чланак приказује '''живе председнике Сједињених Држава''' од инаугурације првог председника 1789. године до данас. Следећа табела укључује свих 45 особа које су положиле председничку заклетву. (Нису укључена лица која су вршила функцију вршиоца дужности председника Сједињених Држава или председника континенталног конгреса.) Тренутно, поред досадашњег председника [[Џо Бајден|Џоа Бајдена]], живи су и пет бивших председника а то су: [[Џими Картер]], [[Бил Клинтон]], [[Џорџ В. Буш]], [[Барак Обама]] и [[Доналд Трамп]]. == Тренутни живи председници == Живи председници на дан {{FULLDATE}} (''од најстаријег до најмлађег''): <center><gallery widths="130" heights="170"> Датотека:Jimmy Carter - 2019 (1).jpg|{{center|[[Џими Картер]]<br/>(1977–1981)<br/>Рођен {{Birth date|1924|10|1}}<br/>({{age in years and days|1924|10|1}})}} Датотека:President Biden speaks at Germanna Community College February 10, 2022 (cropped).jpg|{{Center|[[Џо Бајден]]<br/>(2021−''тренутно'')<br/>Рођен {{Birth date|1942|11|20}}<br/>({{age in years and days|1942|11|20}})}} Датотека:Donald Trump (51824482952) (cropped).jpg|{{center|[[Доналд Трамп]]<br/>(2017−2021)<br/>Рођен {{Birth date|1946|6|14}}<br/>({{age in years and days|1946|6|14}})}} Датотека:Gov. Wolf Honors Flight 93 Passengers and Crew at 20th Annual September 11 Observance (51449584869) (cropped).jpg|{{center|[[Џорџ В. Буш]]<br/>(2001−2009)<br/>Рођен {{Birth date|1946|7|6}}<br/>({{age in years and days|1946|7|6}})}} Датотека:Bill Clinton at the Clinton Foundation in New York 2018 (cropped).jpg|{{center|[[Бил Клинтон]]<br/>(1993–2001)<br/>Рођен {{Birth date|1946|8|19}}<br/>({{age in years and days|1946|8|19}})}} Датотека:2019 04 03 Encuentro con Barack Obama(cropped).jpg|{{center|[[Барак Обама]]<br/>(2009−2017)<br/>Рођен {{Birth date|1961|8|4}}<br/>({{age in years and days|1961|8|4}})}} </gallery> </center> == Временска линија == <center> {| class="wikitable sortable" ! colspan="4" |Број живих председника у сваком тренутку историје Сједињених Држава |- !Почеци и завршеци догађаја !{{abbr|#|Number living}} ! class="unsortable" |Имена !Временски распон |- | nowrap="" |Од: 30. априла 1789. · [[Прва инаугурација Џорџа Вашингтона]] До: 4. марта 1797. · [[Инаугурација Џона Адамса]] |1 |{{color box|#fbb4ae|[[George Washington|Вашингтон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1789|04|30|1797|03|04}} |- | nowrap="" |Од: 4.марта 1797 · [[Инаугурација Џона Адамса]] Дo: 14. децембра 1799 · [[Смрт Џорџа Вашингтона]] |2 |{{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[George Washington|Вашингтон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1797|03|04|1799|12|14}} |- | nowrap="" |Од: Dec 14, 1799 · [[Смрт Џорџа Вашингтона]] До: Март 4, 1801 · [[Прва инаугурација Томаса Џеферсона]] |1 |{{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1799|12|14|1801|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|004|Од:}} Март 4, 1801 · [[:en:First_inauguration_of_Thomas_Jefferson|Прва инаугурација Томаса Џеферсона]] До: Март 4, 1809 · [[:en:First_inauguration_of_James_Madison|Прва инаугурација Џејмса Медисона]] |2 |{{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1801|03|04|1809|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|005|Од:}} Март 4, 1809 · [[:en:First_inauguration_of_James_Madison|Прва инаугурација Џејмса Медисона]] До: Март 4, 1817 · [[:en:First_inauguration_of_James_Monroe|Прва инаугурација Џејмса Монроа]] |3 |{{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1809|03|04|1817|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|006|Од:}} Март 4, 1817 · [[:en:First_inauguration_of_James_Monroe|Прва инаугурација Џејмса Монроа]] До: Март 4, 1825 · [[:en:Inauguration_of_John_Quincy_Adams|инаугурација Џона Квинси Адамса]] |4 |{{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1817|03|04|1825|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|007|Од:}} Март 4, 1825 · [[:en:Inauguration_of_John_Quincy_Adams|инаугурација Џона Квинси Адамса]] До: Jul 4, 1826 · [[:en:Death_of_Thomas_Jefferson|Смрт Томаса Џеферсона]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1825|03|04|1826|07|04}} |- | nowrap="" |{{sort|008|Од:}} Jul 4, 1826 · [[:en:Death_of_Thomas_Jefferson|Смрт Томаса Џеферсона]] До: Jul 4, 1826 · [[:en:Death_of_John_Adams|Смрт Џона Адамса]] |4 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |5½ сати |- | nowrap="" |{{sort|009|Од:}} Jul 4, 1826 · [[:en:Death_of_John_Adams|Смрт Џона Адамса]] До: Март 4, 1829 · [[:en:First_inauguration_of_Andrew_Jackson|Прва инаугурација Ендра Џексона]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{Ayd|1826|07|04|1829|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|010|Од:}} Март 4, 1829 · [[:en:First_inauguration_of_Andrew_Jackson|Прва инаугурација Ендра Џексона]] До: Jul 4, 1831 · [[:en:Death_of_James_Monroe|Смрт Џејмса Монроа]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1829|03|04|1831|07|04}} |- | nowrap="" |{{sort|011|Од:}} Jul 4, 1831 · [[:en:Death_of_James_Monroe|Смрт Џејмса Монроа]] До: Jun 28, 1836 · [[:en:Death_of_James_Madison|Смрт Џејмса Медисона]] |3 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1831|07|04|1836|06|28}} |- | nowrap="" |{{sort|012|Од:}} Jun 28, 1836 · [[:en:Death_of_James_Madison|Смрт Џејмса Медисона]] До: Март 4, 1837 · [[:en:Inauguration_of_Martin_Van_Buren|инаугурација Мартина Ван Бјурена]] |2 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1836|06|28|1837|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|013|Од:}} Март 4, 1837 · [[:en:Inauguration_of_Martin_Van_Buren|инаугурација Мартина Ван Бјурена]] До: Март 4, 1841 · [[:en:Inauguration_of_William_Henry_Harrison|инаугурација Вилијама Хенрија Харисона]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1837|03|04|1841|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|014|Од:}} Март 4, 1841 · [[:en:Inauguration_of_William_Henry_Harrison|инаугурација Вилијама Хенрија Харисона]] До: Apr 4, 1841 · [[:en:Death_of_William_Henry_Harrison|Смрт Вилијама Хенрија Харисона]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_John_Tyler|инаугурација Џона Тајлера]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[William Henry Harrison|В. Х. Харисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1841|03|04|1841|04|04}} |- | nowrap="" |{{sort|015|Од:}} Apr 4, 1841 · [[:en:Death_of_William_Henry_Harrison|Смрт Вилијама Хенрија Харисона]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_John_Tyler|инаугурација Џона Тајлера]] До: Март 4, 1845 · [[:en:Inauguration_of_James_K._Polk|инаугурација Џејмса Н. Полка]] |4 |{{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1841|04|04|1845|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|016|Од:}} Март 4, 1845 · [[:en:Inauguration_of_James_K._Polk|инаугурација Џејмса Н. Полка]] До: Jun 8, 1845 · [[:en:Death_of_Andrew_Jackson|Смрт Ендра Џексона]] |5 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Polk]]|border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1845|03|04|1845|06|08}} |- | nowrap="" |{{sort|017|Од:}} Jun 8, 1845 · [[:en:Death_of_Andrew_Jackson|Смрт Ендра Џексона]] До: Feb 23, 1848 · [[:en:Death_of_John_Quincy_Adams|Смрт Џона Квинси Адамса]] |4 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1845|06|08|1848|02|23}} |- | nowrap="" |{{sort|018|Од:}} Feb 23, 1848 · [[:en:Death_of_John_Quincy_Adams|Смрт Џона Квинси Адамса]] До: Март 4, 1849 · [[:en:Inauguration_of_Zachary_Taylor|инаугурација Закарија Телјора]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1848|02|23|1849|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|019|Од:}} Март 4, 1849 · [[:en:Inauguration_of_Zachary_Taylor|инаугурација Закарија Телјора]] До: June 15, 1849 · [[:en:Death_of_James_K._Polk|Смрт Џејмса Н. Полка]] |4 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Zachary Taylor|Тејлор]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1849|03|04|1849|06|15}} |- | nowrap="" |{{sort|020|Од:}} Jun 15, 1849 · [[:en:Death_of_James_K._Polk|Смрт Џејмса Н. Полка]] До: Jul 9, 1850 · [[:en:Death_of_Zachary_Taylor|Смрт Закарија Телјора]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Millard_Fillmore|инаугурација Миларда Филмора]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Zachary Taylor|Тејлор]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1849|06|15|1850|07|09}} |- | nowrap="" |{{sort|021|Од:}} Jul 9, 1850 · [[:en:Death_of_Zachary_Taylor|Смрт Закарија Телјора]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Millard_Fillmore|инаугурација Миларда Филмора]] До: Март 4, 1853 · [[:en:Inauguration_of_Franklin_Pierce|инаугурација Френклина Пирса]] |3 |{{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1850|07|09|1853|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|022|Од:}} Март 4, 1853 · [[:en:Inauguration_of_Franklin_Pierce|инаугурација Френклина Пирса]] До: Март 4, 1857 · [[:en:Inauguration_of_James_Buchanan|инаугурација Џејмса Бјукенана]] |4 |{{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1853|03|04|1857|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|023|Од:}} Март 4, 1857 · [[:en:Inauguration_of_James_Buchanan|инаугурација Џејмса Бјукенана]] До: Март 4, 1861 · [[:en:First_inauguration_of_Abraham_Lincoln|Прва инаугурација Абрахама Линколна]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1857|03|04|1861|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|024|Од:}} Март 4, 1861 · [[:en:First_inauguration_of_Abraham_Lincoln|Прва инаугурација Абрахама Линколна]] До: Jan 18, 1862 · [[:en:Death_of_John_Tyler|Смрт Џона Тајлера]] |6 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1861|03|04|1862|01|18}} |- | nowrap="" |{{sort|025|Од:}} Jan 18, 1862 · [[:en:Death_of_John_Tyler|Смрт Џона Тајлера]] До: Jul 24, 1862 · [[:en:Death_of_Martin_Van_Buren|Смрт Мартина Ван Бјурена]] |5 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1862|01|18|1862|07|24}} |- | nowrap="" |{{sort|026|Од:}} Jul 24, 1862 · [[:en:Death_of_Martin_Van_Buren|Смрт Мартина Ван Бјурена]] До: Apr 15, 1865 · [[:en:Assassination_of_Abraham_Lincoln|Убиство Абрахама Линколна]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Andrew_Johnson|инаугурација Ендра Џонсона]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1862|07|24|1865|04|15}} |- | nowrap="" |{{sort|027|Од:}} Apr 15, 1865 · [[:en:Assassination_of_Abraham_Lincoln|Убиство Абрахама Линколна]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Andrew_Johnson|инаугурација Ендра Џонсона]] До: Jun 1, 1868 · [[:en:Death_of_James_Buchanan|Смрт Џејмса Бјукенана]] |4 |{{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1865|04|15|1868|06|01}} |- | nowrap="" |{{sort|028|Од:}} Jun 1, 1868 · [[:en:Death_of_James_Buchanan|Смрт Џејмса Бјукенана]] До: Март 4, 1869 · [[:en:First_inauguration_of_Ulysses_S._Grant|Прва инаугурација Јулисеза С. Гранта]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1868|06|01|1869|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|029|Од:}} Март 4, 1869 · [[:en:First_inauguration_of_Ulysses_S._Grant|Прва инаугурација Јулисеза С. Гранта]] До: Oct 8, 1869 · [[:en:Death_of_Franklin_Pierce|Смрт Френклина Пирса]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]|border=#a2a9b1}} |{{ayd|1869|03|04|1869|10|08}} |- | nowrap="" |{{sort|030|Од:}} Oct 8, 1869 · [[:en:Death_of_Franklin_Pierce|Смрт Френклина Пирса]] До: Март 8, 1874 · [[:en:Death_of_Millard_Fillmore|Смрт Миларда Филмора]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1869|10|08|1874|03|08}} |- | nowrap="" |{{sort|031|Од:}} Март 8, 1874 · [[:en:Death_of_Millard_Fillmore|Смрт Миларда Филмора]] До: Jul 31, 1875 · [[:en:Death_of_Andrew_Johnson|Смрт Ендра Џонсона]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1874|03|08|1875|07|31}} |- | nowrap="" |{{sort|032|Од:}} Jul 31, 1875 · [[:en:Death_of_Andrew_Johnson|Смрт Ендра Џонсона]] До: Март 4, 1877 · [[:en:Inauguration_of_Rutherford_B._Hayes|инаугурација Ратерфорда Б. Хејза]] |1 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1875|07|31|1877|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|033|Од:}} Март 4, 1877 · [[:en:Inauguration_of_Rutherford_B._Hayes|инаугурација Ратерфорда Б. Хејза]] До: Март 4, 1881 · [[:en:Inauguration_of_James_A._Garfield|инаугурација Џејмса A. Гарфилда]] |2 |{{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1877|03|04|1881|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|034|Од:}} Март 4, 1881 · [[:en:Inauguration_of_James_A._Garfield|инаугурација Џејмса A. Гарфилда]] До: Sep 19, 1881 · [[:en:Assassination_of_James_A._Garfield|Убиство Џејмса A. Гарфилда]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Chester_A._Arthur|инаугурација Честера А. Артура]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[James A. Garfield|Гарфилд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1881|03|04|1881|09|19}} |- | nowrap="" |{{sort|035|Од:}} Sep 19, 1881 · [[:en:Assassination_of_James_A._Garfield|Убиство Џејмса A. Гарфилда]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Chester_A._Arthur|инаугурација Честера А. Артура]] До: Март 4, 1885 · [[:en:First_inauguration_of_Grover_Cleveland|Прва инаугурација Гровера Кливленда]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1881|09|19|1885|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|036|Од:}} Март 4, 1885 · [[:en:First_inauguration_of_Grover_Cleveland|Прва инаугурација Гровера Кливленда]] До: Jul 23, 1885 · [[:en:Death_of_Ulysses_S._Grant|Смрт Јулисеза С. Гранта]] |4 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1885|03|04|1885|07|23}} |- | nowrap="" |{{sort|037|Од:}} Jul 23, 1885 · [[:en:Death_of_Ulysses_S._Grant|Смрт Јулисеза С. Гранта]] До: Nov 18, 1886 · [[:en:Death_of_Chester_A._Arthur|Смрт Честера А. Артура]] |3 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1885|07|23|1886|11|18}} |- | nowrap="" |{{sort|038|Од:}} Nov 18, 1886 · [[:en:Death_of_Chester_A._Arthur|Смрт Честера А. Артура]] До: Март 4, 1889 · [[:en:Inauguration_of_Benjamin_Harrison|инаугурација Бенџамина Харисона]] |2 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1886|11|18|1889|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|039|Од:}} Март 4, 1889 · [[:en:Inauguration_of_Benjamin_Harrison|инаугурација Бенџамина Харисона]] До: Jan 17, 1893 · [[:en:Death_of_Rutherford_B._Hayes|Смрт Ратерфорда Б. Хејза]] |3 |{{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1889|03|04|1893|01|17}} |- | nowrap="" |{{sort|040|Од:}} Jan 17, 1893 · [[:en:Death_of_Rutherford_B._Hayes|Смрт Ратерфорда Б. Хејза]] До: Март 4, 1897 · [[:en:First_inauguration_of_William_McKinley|Прва инаугурација Вилијама Макинлија]] |2 |{{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1893|01|17|1897|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|041|Од:}} Март 4, 1897 · [[:en:First_inauguration_of_William_McKinley|Прва инаугурација Вилијама Макинлија]] До: Март 13, 1901 · [[:en:Death_of_Benjamin_Harrison|Смрт Бенџамина Харисона]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[William McKinley|Макинли]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1897|03|04|1901|03|13}} |- | nowrap="" |{{sort|042|Од:}} Март 13, 1901 · [[:en:Death_of_Benjamin_Harrison|Смрт Бенџамина Харисона]] До: Sep 14, 1901 · [[:en:Assassination_of_William_McKinley|Убиство Вилијама Макинлија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Theodore_Roosevelt|Прва инаугурација Теодора Рузвелта]] |2 |{{color box|#ffffb3|[[William McKinley|Макинли]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1901|03|13|1901|09|14}} |- | nowrap="" |{{sort|043|Од:}} Sep 14, 1901 · [[:en:Assassination_of_William_McKinley|Убиство Вилијама Макинлија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Theodore_Roosevelt|Прва инаугурација Теодора Рузвелта]] До: Jun 24, 1908 · [[:en:Death_of_Grover_Cleveland|Смрт Гровера Кливленда]] |2 |{{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1901|09|14|1908|06|24}} |- | nowrap="" |{{sort|044|Од:}} Jun 24, 1908 · [[:en:Death_of_Grover_Cleveland|Смрт Гровера Кливленда]] До: Март 4, 1909 · [[:en:Inauguration_of_William_Howard_Taft|инаугурација Вилијама Хауарда Тафта]] |1 |{{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1908|06|24|1909|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|045|Од:}} Март 4, 1909 · [[:en:Inauguration_of_William_Howard_Taft|инаугурација Вилијама Хауарда Тафта]] До: Март 4, 1913 · [[:en:First_inauguration_of_Woodrow_Wilson|Прва инаугурација Вудра Вилсона]] |2 |{{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1909|03|04|1913|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|046|Од:}} Март 4, 1913 · [[:en:First_inauguration_of_Woodrow_Wilson|Прва инаугурација Вудра Вилсона]] До: Jan 6, 1919 · [[:en:Death_of_Theodore_Roosevelt|Смрт Теодора Рузвелта]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1913|03|04|1919|01|06}} |- | nowrap="" |{{sort|047|Од:}} Jan 6, 1919 · [[:en:Death_of_Theodore_Roosevelt|Смрт Теодора Рузвелта]] До: Март 4, 1921 · [[:en:Inauguration_of_Warren_G._Harding|инаугурација Ворена Г. Хардинга]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1919|01|06|1921|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|047|Од:}} Март 4, 1921 · [[:en:Inauguration_of_Warren_G._Harding|инаугурација Ворена Г. Хардинга]] До: Aug 2, 1923 · [[:en:Death_of_Warren_G._Harding|Смрт Ворена Г. Хардинга]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Calvin_Coolidge|Прва инаугурација Калвина Кулиџа]] |3 |{{color box|#fbb4ae|[[Warren G. Harding|Хардинг]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1921|03|04|1923|08|02}} |- | nowrap="" |{{sort|048|Од:}} Aug 2, 1923 · [[:en:Death_of_Warren_G._Harding|Смрт Ворена Г. Хардинга]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Calvin_Coolidge|Прва инаугурација Калвина Кулиџа]] До: Feb 3, 1924 · [[:en:Death_of_Woodrow_Wilson|Смрт Вудра Вилсона]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1923|08|02|1924|02|03}} |- | nowrap="" |{{sort|049|Од:}} Feb 3, 1924 · [[:en:Death_of_Woodrow_Wilson|Смрт Вудра Вилсона]] До: Март 4, 1929 · [[:en:Inauguration_of_Herbert_Hoover|инаугурација Херберта Хувера]] |2 |{{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1924|02|03|1929|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|050|Од:}} Март 4, 1929 · [[:en:Inauguration_of_Herbert_Hoover|инаугурација Херберта Хувера]] До: Март 8, 1930 · [[:en:Death_of_William_Howard_Taft|Смрт Вилијама Хауарда Тафта]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1929|03|04|1930|03|08}} |- | nowrap="" |{{sort|051|Од:}} Март 8, 1930 · [[:en:Death_of_William_Howard_Taft|Смрт Вилијама Хауарда Тафта]] До: Jan 5, 1933 · [[:en:Death_of_Calvin_Coolidge|Смрт Калвина Кулиџа]] |2 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1930|03|08|1933|01|05}} |- | nowrap="" |{{sort|052|Од:}} Jan 5, 1933 · [[:en:Death_of_Calvin_Coolidge|Смрт Калвина Кулиџа]] До: Март 4, 1933 · [[:en:First_inauguration_of_Franklin_D._Roosevelt|Прва инаугурација Френклина Рузвелта]] |1 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1933|01|05|1933|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|053|Од:}} Март 4, 1933 · [[:en:First_inauguration_of_Franklin_D._Roosevelt|Прва инаугурација Френклина Рузвелта]] До: Apr 12, 1945 · [[:en:Death_of_Franklin_D._Roosevelt|Смрт Френклина Рузвелта]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Harry_S._Truman|Прва инаугурација Харија С. Трумана]] |2 |{{color box|#decbe4|[[Franklin D. Roosevelt|Ф.&nbsp;Д.&nbsp;Рузвелт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1933|03|04|1945|04|12}} |- | nowrap="" |{{sort|054|Од:}} Apr 12, 1945 · [[:en:Death_of_Franklin_D._Roosevelt|Смрт Френклина Рузвелта]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Harry_S._Truman|Прва инаугурација Харија С. Трумана]] До: Jan 20, 1953 · [[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера|Прва инаугурација Двајта Д. Ајзенхауера]] |2 |{{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1945|04|12|1953|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|055|Од:}} Jan 20, 1953 · [[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера|Прва инаугурација Двајта Д. Ајзенхауера]] До: Jan 20, 1961 · [[инаугурација Џона Ф. Кенедија]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1953|01|20|1961|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|056|Од:}} Jan 20, 1961 · [[инаугурација Џона Ф. Кенедија]] До: Nov 22, 1963 · [[:en:Assassination_of_John_F._Kennedy|Убиство Џона Ф. Кенедија]] и{{indent|3}}накнадно [[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона|Прва инаугурација Линдона Б. Џонсона]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[John F. Kennedy|Кенеди]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1961|01|20|1963|11|22}} |- | nowrap="" |{{sort|057|Од:}} Nov 22, 1963 · [[:en:Assassination_of_John_F._Kennedy|Убиство Џона Ф. Кенедија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Lyndon_B._Johnson|Прва инаугурација Линдона Б. Џонсона]] До: Oct 20, 1964 · [[:en:Death_of_Herbert_Hoover|Смрт Херберта Хувера]] |4 |{{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1963|11|22|1964|10|20}} |- | nowrap="" |{{sort|058|Од:}} Oct 20, 1964 · [[:en:Death_of_Herbert_Hoover|Смрт Херберта Хувера]] До: Jan 20, 1969 · [[:en:First_inauguration_of_Richard_Nixon|Прва инаугурација Ричарда Никсона]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1964|10|20|1969|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|059|Од:}} Jan 20, 1969 · [[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона|Прва инаугурација Ричарда Никсона]] До: Март 28, 1969 · [[:en:Death_of_Dwight_D._Eisenhower|Смрт Двајта Д. Ајзенхауера]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1969|01|20|1969|03|28}} |- | nowrap="" |{{sort|060|Од:}} Март 28, 1969 · [[:en:Death_of_Dwight_D._Eisenhower|Смрт Двајта Д. Ајзенхауера]] До: Dec 26, 1972 · [[:en:Death_of_Harry_S._Truman|Смрт Харија С. Трумана]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1969|03|20|1972|12|26}} |- | nowrap="" |{{sort|061|Од:}} Dec 26, 1972 · [[:en:Death_of_Harry_S._Truman|Смрт Харија С. Трумана]] До: Jan 22, 1973 · [[:en:Death_of_Lyndon_B._Johnson|Смрт Линдона Б. Џонсона]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1972|12|26|1973|01|22}} |- | nowrap="" |{{sort|062|Од:}} Jan 22, 1973 · [[:en:Death_of_Lyndon_B._Johnson|Смрт Линдона Б. Џонсона]] До: Aug 9, 1974 · [[:en:Inauguration_of_Gerald_Ford|инаугурација Џералда Форда]] по {{indent|3}} [[:en:Resignation_of_Richard_Nixon|Оставка Ричарда Никсона]] |1 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1973|01|22|1974|08|09}} |- | nowrap="" |{{sort|063|Од:}} Aug 9, 1974 · [[Инаугурација председника Џералда Форда|инаугурација Џералда Форда]] по {{indent|3}} [[:en:Resignation_of_Richard_Nixon|Оставка Ричарда Никсона]] До: Jan 20, 1977 · [[:en:Inauguration_of_Jimmy_Carter|инаугурација Џимија Картера]] |2 |{{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1974|08|09|1977|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|064|Од:}} Jan 20, 1977 · [[Инаугурација председника Џимија Картера|инаугурација Џимија Картера]] До: Jan 20, 1981 · [[:en:First_inauguration_of_Ronald_Reagan|Прва инаугурација Роналда Регана]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1977|01|20|1981|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|065|Од:}} Jan 20, 1981 · [[Прва инаугурација председника Роналда Регана|Прва инаугурација Роналда Регана]] До: Jan 20, 1989 · [[:en:Inauguration_of_George_H._W._Bush|инаугурација Џорџа Х. В. Буша]] |4 |{{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1981|01|20|1989|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|066|Од:}} Jan 20, 1989 · [[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша|инаугурација Џорџа Х. В. Буша]] До: Jan 20, 1993 · [[Прва инаугурација председника Била Клинтона|Прва инаугурација Била Клинотна]] |5 |{{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1989|01|20|1993|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|067|Од:}} Jan 20, 1993 · [[Прва инаугурација председника Била Клинтона|Прва инаугурација Била Клинотна]] До: Apr 22, 1994 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Richard_Nixon|Смрт Ричарда Никсона]] |6 |{{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1993|01|20|1994|04|22}} |- | nowrap="" |{{sort|068|Од:}} Apr 22, 1994 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Richard_Nixon|Смрт Ричарда Никсона]] До: Jan 20, 2001 · [[Прва инаугурација председника Џорџа В. Буша|Прва инаугурација Џорџа В. Буша]] |5 |{{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1994|04|22|2001|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|069|Од:}} Jan 20, 2001 · [[Прва инаугурација председника Џорџа В. Буша|Прва инаугурација Џорџа В. Буша]] До: Jun 5, 2004 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Ronald_Reagan|Смрт Роналда Регана]] |6 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2001|01|20|2004|06|05}} |- | nowrap="" |{{sort|070|Од:}} Jun 5, 2004 · [[:en:Death and state funeral of Ronald Reagan|Смрт Роналда Регана]] До: Dec 26, 2006 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Gerald_Ford|Смрт Џералда Форда]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2004|06|05|2006|12|26}} |- | nowrap="" |{{sort|071|Од:}} Dec 26, 2006 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Gerald_Ford|Смрт Џералда Форда]] До: Jan 20, 2009 · [[Прва инаугурација председника Барака Обаме|Прва инаугурација Барака Обаме]] |4 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2006|12|26|2009|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|072|Од:}} Jan 20, 2009 · [[Прва инаугурација председника Барака Обаме|Прва инаугурација Барака Обаме]] До: 20.јан 2017 · [[Инаугурација председника Доналда Трампа|Инаугурација Доналда Трампа]] |5 |{{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2009|01|20|2017|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|073|Од:}} 20.јан 2017 · [[Инаугурација председника Доналда Трампа|Инаугурација Доналда Трампа]] До: 30.нов 2018 · [[:en:Death of Geroge H. W. Bush|Смрт Џорџа Х.В. Буша]] |6 |{{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}}{{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2017|01|20|2018|11|30}} |- | nowrap="" |{{sort|074|Од:}} 20.јан 2018 · [[:en:Death and state funeral of George H. W. Bush|Смрт Џорџа Х. В. Буша]] До: 20.јан 2021 · [[Инаугурација председника Џоа Бајдена|Инаугурација Џоа Бајдена]] |5 |{{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2018|11|30|2021|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|075|Од:}} 20.јан 2021 · [[Инаугурација председника Џоа Бајдена|Инаугурација Џоа Бајдена]] До: (''тренутно'') |6 |{{color box|#d9d9d9|[[Joe Biden|Бајден]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |''{{ayd|2021|01|20}}'' |- !Почеци и завршеци догађаја !# !Имена !Временски распон |- ! colspan="4" |Извори <ref name="SenateInaugurations">{{cite web|url=https://www.senate.gov/artandhisДоry/art/inauguration/All_Inaugurations.htm|title=Inauguration Ceremonies|website=.senate.gov|publisher=U.S. Senate|location=WashingДоn, D.C.|access-date=OcДоber 18, 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.aoc.gov/nations-stage/inauguration-us-capiДоl|title=Inauguration at the U.S. CapiДоl|website=aoc.gov|publisher=Architect of the CapiДоl|location=WashingДоn, D.C.|access-date=OcДоber 18, 2018}}{{Мртва веза}}</ref><ref name="PresidentsUSA">{{cite web|url=https://www.presidentsusa.net/birth.html|title=U.S. Presidents Birth and Death Information|website=presidentsusa.net|publisher=Baaron's Hill|access-date=OcДоber 18, 2018}}</ref> |} </center> == Галерија живих председника == <gallery> Датотека:President Johnson & President Grant.png Датотека:McKinley sworn in.jpeg Датотека:Ex-President Cleveland, President Roosevelt, and David R. Francis, holding hats LCCN2013649566.jpg Датотека:Roosevelt and Taft, 1909.JPG Датотека:WilsonTaftLaughing.jpg Датотека:Coolidge & Taft, (8-7-23) LOC npcc.09178.jpg Датотека:Hoover Inauguration.jpg Датотека:Coolidge Hoover.jpg Датотека:FDR Inauguration 1933.jpg Датотека:Harry Truman and Herbert Hoover.jpg Датотека:Hoover Truman Eisenhower.jpg Датотека:Rayburn's Funeral - Four Presidents (No Kennedy).png Датотека:President Kennedy inaugural address (color) (cropped) (1).jpg Датотека:President Richard Nixon and former President Lyndon B. Johnson at the dedication of the LBJ Library, 1971.jpg Датотека:Gerald Ford and Richard Nixon.jpg|1974. до 1977. (од лева): [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:Nixon Ford Carter.gif|1977. до 1981. (од лева): [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:Presidents Ronald Reagan, Gerald Ford, Jimmy Carter, and Richard Nixon.jpg|1981. до 1989. (од лева): [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џералд Форд|Форд]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:FordNixonBushReaganCarter.jpg|1989. до 1993. (од лева): [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] - [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:Presidents at the funeral of President Richard Nixon.jpg|1994. до 2001. (од лева): [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]] Датотека:DIGNITARIESSINGATFUNERALOFRR.jpg|2004. до 2006. (од лева): '''иза:''' [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]], '''напред:''' [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] Датотека:Air Force band performs at Clinton library opening.jpg|2006. до 2009. (од лева): [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:Five Presidents Oval Office.jpg|2009. до 2017. (од лева): [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Барак Обама|Обама]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:State Funeral for President Bush 181205-D-DY697-252.jpg|alt=|2018. до 2021. (с лева): [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Трамп]] - [[Барак Обама|Обама]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] </gallery> == Референце == {{извори|}} [[Категорија:Председници САД|*]] 14nl110t5gmcz2wrvq7dgo9v8z08z6r 25138645 25138632 2022-08-04T16:01:34Z Bleki19 275725 /* Временска линија */ wikitext text/x-wiki <!-- Све је преведено на српски језик и нема потребе да се ставља шаблон ,,Овај чланак није преведен на српски језик'' --> Овај чланак приказује '''живе председнике Сједињених Држава''' од инаугурације првог председника 1789. године до данас. Следећа табела укључује свих 45 особа које су положиле председничку заклетву. (Нису укључена лица која су вршила функцију вршиоца дужности председника Сједињених Држава или председника континенталног конгреса.) Тренутно, поред досадашњег председника [[Џо Бајден|Џоа Бајдена]], живи су и пет бивших председника а то су: [[Џими Картер]], [[Бил Клинтон]], [[Џорџ В. Буш]], [[Барак Обама]] и [[Доналд Трамп]]. == Тренутни живи председници == Живи председници на дан {{FULLDATE}} (''од најстаријег до најмлађег''): <center><gallery widths="130" heights="170"> Датотека:Jimmy Carter - 2019 (1).jpg|{{center|[[Џими Картер]]<br/>(1977–1981)<br/>Рођен {{Birth date|1924|10|1}}<br/>({{age in years and days|1924|10|1}})}} Датотека:President Biden speaks at Germanna Community College February 10, 2022 (cropped).jpg|{{Center|[[Џо Бајден]]<br/>(2021−''тренутно'')<br/>Рођен {{Birth date|1942|11|20}}<br/>({{age in years and days|1942|11|20}})}} Датотека:Donald Trump (51824482952) (cropped).jpg|{{center|[[Доналд Трамп]]<br/>(2017−2021)<br/>Рођен {{Birth date|1946|6|14}}<br/>({{age in years and days|1946|6|14}})}} Датотека:Gov. Wolf Honors Flight 93 Passengers and Crew at 20th Annual September 11 Observance (51449584869) (cropped).jpg|{{center|[[Џорџ В. Буш]]<br/>(2001−2009)<br/>Рођен {{Birth date|1946|7|6}}<br/>({{age in years and days|1946|7|6}})}} Датотека:Bill Clinton at the Clinton Foundation in New York 2018 (cropped).jpg|{{center|[[Бил Клинтон]]<br/>(1993–2001)<br/>Рођен {{Birth date|1946|8|19}}<br/>({{age in years and days|1946|8|19}})}} Датотека:2019 04 03 Encuentro con Barack Obama(cropped).jpg|{{center|[[Барак Обама]]<br/>(2009−2017)<br/>Рођен {{Birth date|1961|8|4}}<br/>({{age in years and days|1961|8|4}})}} </gallery> </center> == Временска линија == <center> {| class="wikitable sortable" ! colspan="4" |Број живих председника у сваком тренутку историје Сједињених Држава |- !Почеци и завршеци догађаја !{{abbr|#|Number living}} ! class="unsortable" |Имена !Временски распон |- | nowrap="" |Од: 30. априла 1789. · [[Прва инаугурација Џорџа Вашингтона]] До: 4. марта 1797. · [[Инаугурација Џона Адамса]] |1 |{{color box|#fbb4ae|[[George Washington|Вашингтон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1789|04|30|1797|03|04}} |- | nowrap="" |Од: 4.марта 1797 · [[Инаугурација Џона Адамса]] Дo: 14. децембра 1799 · [[Смрт Џорџа Вашингтона]] |2 |{{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[George Washington|Вашингтон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1797|03|04|1799|12|14}} |- | nowrap="" |Од: 14. децембар, 1799 · [[Смрт Џорџа Вашингтона]] До: 4. март, 1801 · [[Прва инаугурација Томаса Џеферсона]] |1 |{{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1799|12|14|1801|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|004|Од:}} 4. март, 1801 · [[:en:First_inauguration_of_Thomas_Jefferson|Прва инаугурација Томаса Џеферсона]] До: 4. март, 1809 · [[:en:First_inauguration_of_James_Madison|Прва инаугурација Џејмса Медисона]] |2 |{{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1801|03|04|1809|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|005|Од:}} 4. март, 1809 · [[:en:First_inauguration_of_James_Madison|Прва инаугурација Џејмса Медисона]] До: 4. март, 1817 · [[:en:First_inauguration_of_James_Monroe|Прва инаугурација Џејмса Монроа]] |3 |{{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1809|03|04|1817|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|006|Од:}} 4. март, 1817 · [[:en:First_inauguration_of_James_Monroe|Прва инаугурација Џејмса Монроа]] До: 4. март, 1825 · [[:en:Inauguration_of_John_Quincy_Adams|инаугурација Џона Квинси Адамса]] |4 |{{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1817|03|04|1825|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|007|Од:}} 4. март, 1825 · [[:en:Inauguration_of_John_Quincy_Adams|инаугурација Џона Квинси Адамса]] До: 4. јул, 1826 · [[:en:Death_of_Thomas_Jefferson|Смрт Томаса Џеферсона]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Thomas Jefferson|Џеферсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1825|03|04|1826|07|04}} |- | nowrap="" |{{sort|008|Од:}} 4. јул, 1826 · [[:en:Death_of_Thomas_Jefferson|Смрт Томаса Џеферсона]] До: 4. јул, 1826 · [[:en:Death_of_John_Adams|Смрт Џона Адамса]] |4 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[John Adams|Џ. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |5½ сати |- | nowrap="" |{{sort|009|Од:}} 4. јул, 1826 · [[:en:Death_of_John_Adams|Смрт Џона Адамса]] До: 4. март, 1829 · [[:en:First_inauguration_of_Andrew_Jackson|Прва инаугурација Ендра Џексона]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{Ayd|1826|07|04|1829|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|010|Од:}} 4. март, 1829 · [[:en:First_inauguration_of_Andrew_Jackson|Прва инаугурација Ендра Џексона]] До: 4. јул, 1831 · [[:en:Death_of_James_Monroe|Смрт Џејмса Монроа]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[James Monroe|Монро]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1829|03|04|1831|07|04}} |- | nowrap="" |{{sort|011|Од:}} 4. јул, 1831 · [[:en:Death_of_James_Monroe|Смрт Џејмса Монроа]] До: 28. јун, 1836 · [[:en:Death_of_James_Madison|Смрт Џејмса Медисона]] |3 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[James Madison|Медисон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1831|07|04|1836|06|28}} |- | nowrap="" |{{sort|012|Од:}} 28. јун, 1836 · [[:en:Death_of_James_Madison|Смрт Џејмса Медисона]] До: 4. март, 1837 · [[:en:Inauguration_of_Martin_Van_Buren|инаугурација Мартина Ван Бјурена]] |2 |{{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1836|06|28|1837|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|013|Од:}} 4. март, 1837 · [[:en:Inauguration_of_Martin_Van_Buren|инаугурација Мартина Ван Бјурена]] До: 4. март, 1841 · [[:en:Inauguration_of_William_Henry_Harrison|инаугурација Вилијама Хенрија Харисона]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1837|03|04|1841|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|014|Од:}} 4. март, 1841 · [[:en:Inauguration_of_William_Henry_Harrison|инаугурација Вилијама Хенрија Харисона]] До: април 4, 1841 · [[:en:Death_of_William_Henry_Harrison|Смрт Вилијама Хенрија Харисона]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_John_Tyler|инаугурација Џона Тајлера]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[William Henry Harrison|В. Х. Харисон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1841|03|04|1841|04|04}} |- | nowrap="" |{{sort|015|Од:}} април 4, 1841 · [[:en:Death_of_William_Henry_Harrison|Смрт Вилијама Хенрија Харисона]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_John_Tyler|инаугурација Џона Тајлера]] До: 4. март, 1845 · [[:en:Inauguration_of_James_K._Polk|инаугурација Џејмса Н. Полка]] |4 |{{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1841|04|04|1845|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|016|Од:}} 4. март, 1845 · [[:en:Inauguration_of_James_K._Polk|инаугурација Џејмса Н. Полка]] До: 8. јун, 1845 · [[:en:Death_of_Andrew_Jackson|Смрт Ендра Џексона]] |5 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Polk]]|border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Andrew Jackson|Џексон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1845|03|04|1845|06|08}} |- | nowrap="" |{{sort|017|Од:}} 8. јун, 1845 · [[:en:Death_of_Andrew_Jackson|Смрт Ендра Џексона]] До: 23. фебруар, 1848 · [[:en:Death_of_John_Quincy_Adams|Смрт Џона Квинси Адамса]] |4 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[John Quincy Adams|Џ. К. Адамс]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1845|06|08|1848|02|23}} |- | nowrap="" |{{sort|018|Од:}} 23. фебруар, 1848 · [[:en:Death_of_John_Quincy_Adams|Смрт Џона Квинси Адамса]] До: 4. март, 1849 · [[:en:Inauguration_of_Zachary_Taylor|инаугурација Закарија Телјора]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1848|02|23|1849|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|019|Од:}} 4. март, 1849 · [[:en:Inauguration_of_Zachary_Taylor|инаугурација Закарија Телјора]] До: 1. јун, 1849 · [[:en:Death_of_James_K._Polk|Смрт Џејмса Н. Полка]] |4 |{{color box|#b3cde3|[[James K. Polk|Полк]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Zachary Taylor|Тејлор]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1849|03|04|1849|06|15}} |- | nowrap="" |{{sort|020|Од:}} 1. јун, 1849 · [[:en:Death_of_James_K._Polk|Смрт Џејмса Н. Полка]] До: 9. јул, 1850 · [[:en:Death_of_Zachary_Taylor|Смрт Закарија Телјора]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Millard_Fillmore|инаугурација Миларда Филмора]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Zachary Taylor|Тејлор]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1849|06|15|1850|07|09}} |- | nowrap="" |{{sort|021|Од:}} 9. јул, 1850 · [[:en:Death_of_Zachary_Taylor|Смрт Закарија Телјора]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Millard_Fillmore|инаугурација Миларда Филмора]] До: 4. март, 1853 · [[:en:Inauguration_of_Franklin_Pierce|инаугурација Френклина Пирса]] |3 |{{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1850|07|09|1853|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|022|Од:}} 4. март, 1853 · [[:en:Inauguration_of_Franklin_Pierce|инаугурација Френклина Пирса]] До: 4. март, 1857 · [[:en:Inauguration_of_James_Buchanan|инаугурација Џејмса Бјукенана]] |4 |{{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1853|03|04|1857|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|023|Од:}} 4. март, 1857 · [[:en:Inauguration_of_James_Buchanan|инаугурација Џејмса Бјукенана]] До: 4. март, 1861 · [[:en:First_inauguration_of_Abraham_Lincoln|Прва инаугурација Абрахама Линколна]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[John Tyler|Tајлер]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1857|03|04|1861|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|024|Од:}} 4. март, 1861 · [[:en:First_inauguration_of_Abraham_Lincoln|Прва инаугурација Абрахама Линколна]] До: 18. јануар, 1862 · [[:en:Death_of_John_Tyler|Смрт Џона Тајлера]] |6 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1861|03|04|1862|01|18}} |- | nowrap="" |{{sort|025|Од:}} 18. јануар, 1862 · [[:en:Death_of_John_Tyler|Смрт Џона Тајлера]] До: 24. јул, 1862 · [[:en:Death_of_Martin_Van_Buren|Смрт Мартина Ван Бјурена]] |5 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Martin Van Buren|Ван Бјурен]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1862|01|18|1862|07|24}} |- | nowrap="" |{{sort|026|Од:}} 24. јул, 1862 · [[:en:Death_of_Martin_Van_Buren|Смрт Мартина Ван Бјурена]] До: 15. април, 1865 · [[:en:Assassination_of_Abraham_Lincoln|Убиство Абрахама Линколна]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Andrew_Johnson|инаугурација Ендра Џонсона]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[Abraham Lincoln|Линколн]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1862|07|24|1865|04|15}} |- | nowrap="" |{{sort|027|Од:}} 15. април, 1865 · [[:en:Assassination_of_Abraham_Lincoln|Убиство Абрахама Линколна]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Andrew_Johnson|инаугурација Ендра Џонсона]] До: 1. јун, 1868 · [[:en:Death_of_James_Buchanan|Смрт Џејмса Бјукенана]] |4 |{{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[James Buchanan|Бјукенан]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1865|04|15|1868|06|01}} |- | nowrap="" |{{sort|028|Од:}} 1. јун, 1868 · [[:en:Death_of_James_Buchanan|Смрт Џејмса Бјукенана]] До: 4. март, 1869 · [[:en:First_inauguration_of_Ulysses_S._Grant|Прва инаугурација Јулисеза С. Гранта]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1868|06|01|1869|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|029|Од:}} 4. март, 1869 · [[:en:First_inauguration_of_Ulysses_S._Grant|Прва инаугурација Јулисеза С. Гранта]] До: 8. октобар 8, 1869 · [[:en:Death_of_Franklin_Pierce|Смрт Френклина Пирса]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Franklin Pierce|Пирс]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]|border=#a2a9b1}} |{{ayd|1869|03|04|1869|10|08}} |- | nowrap="" |{{sort|030|Од:}} 8. октобар 8, 1869 · [[:en:Death_of_Franklin_Pierce|Смрт Френклина Пирса]] До: 8. март, 1874 · [[:en:Death_of_Millard_Fillmore|Смрт Миларда Филмора]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Millard Fillmore|Филмор]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1869|10|08|1874|03|08}} |- | nowrap="" |{{sort|031|Од:}} 8. март, 1874 · [[:en:Death_of_Millard_Fillmore|Смрт Миларда Филмора]] До: јул 31, 1875 · [[:en:Death_of_Andrew_Johnson|Смрт Ендра Џонсона]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Andrew Johnson|А. Џонсон]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1874|03|08|1875|07|31}} |- | nowrap="" |{{sort|032|Од:}} јул 31, 1875 · [[:en:Death_of_Andrew_Johnson|Смрт Ендра Џонсона]] До: 4. март, 1877 · [[:en:Inauguration_of_Rutherford_B._Hayes|инаугурација Ратерфорда Б. Хејза]] |1 |{{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1875|07|31|1877|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|033|Од:}} 4. март, 1877 · [[:en:Inauguration_of_Rutherford_B._Hayes|инаугурација Ратерфорда Б. Хејза]] До: 4. март, 1881 · [[:en:Inauguration_of_James_A._Garfield|инаугурација Џејмса A. Гарфилда]] |2 |{{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1877|03|04|1881|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|034|Од:}} 4. март, 1881 · [[:en:Inauguration_of_James_A._Garfield|инаугурација Џејмса A. Гарфилда]] До: 19. септембар, 1881 · [[:en:Assassination_of_James_A._Garfield|Убиство Џејмса A. Гарфилда]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Chester_A._Arthur|инаугурација Честера А. Артура]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[James A. Garfield|Гарфилд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1881|03|04|1881|09|19}} |- | nowrap="" |{{sort|035|Од:}} 19. септембар, 1881 · [[:en:Assassination_of_James_A._Garfield|Убиство Џејмса A. Гарфилда]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:Inauguration_of_Chester_A._Arthur|инаугурација Честера А. Артура]] До: 4. март, 1885 · [[:en:First_inauguration_of_Grover_Cleveland|Прва инаугурација Гровера Кливленда]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1881|09|19|1885|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|036|Од:}} 4. март, 1885 · [[:en:First_inauguration_of_Grover_Cleveland|Прва инаугурација Гровера Кливленда]] До: 23. јул, 1885 · [[:en:Death_of_Ulysses_S._Grant|Смрт Јулисеза С. Гранта]] |4 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#d9d9d9|[[Ulysses S. Grant|Грант]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1885|03|04|1885|07|23}} |- | nowrap="" |{{sort|037|Од:}} 23. јул, 1885 · [[:en:Death_of_Ulysses_S._Grant|Смрт Јулисеза С. Гранта]] До: 18. новембар, 1886 · [[:en:Death_of_Chester_A._Arthur|Смрт Честера А. Артура]] |3 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#ccebc5|[[Chester A. Arthur|Артур]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1885|07|23|1886|11|18}} |- | nowrap="" |{{sort|038|Од:}} 18. новембар, 1886 · [[:en:Death_of_Chester_A._Arthur|Смрт Честера А. Артура]] До: 4. март, 1889 · [[:en:Inauguration_of_Benjamin_Harrison|инаугурација Бенџамина Харисона]] |2 |{{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1886|11|18|1889|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|039|Од:}} 4. март, 1889 · [[:en:Inauguration_of_Benjamin_Harrison|инаугурација Бенџамина Харисона]] До: 17. јануар, 1893 · [[:en:Death_of_Rutherford_B._Hayes|Смрт Ратерфорда Б. Хејза]] |3 |{{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fbb4ae|[[Rutherford B. Hayes|Хејз]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1889|03|04|1893|01|17}} |- | nowrap="" |{{sort|040|Од:}} 17. јануар, 1893 · [[:en:Death_of_Rutherford_B._Hayes|Смрт Ратерфорда Б. Хејза]] До: 4. март, 1897 · [[:en:First_inauguration_of_William_McKinley|Прва инаугурација Вилијама Макинлија]] |2 |{{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1893|01|17|1897|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|041|Од:}} 4. март, 1897 · [[:en:First_inauguration_of_William_McKinley|Прва инаугурација Вилијама Макинлија]] До: 13. март, 1901 · [[:en:Death_of_Benjamin_Harrison|Смрт Бенџамина Харисона]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[William McKinley|Макинли]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#fed9a6|[[Benjamin Harrison|Б. Харисон]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1897|03|04|1901|03|13}} |- | nowrap="" |{{sort|042|Од:}} 13. март, 1901 · [[:en:Death_of_Benjamin_Harrison|Смрт Бенџамина Харисона]] До: 14. септембар, 1901 · [[:en:Assassination_of_William_McKinley|Убиство Вилијама Макинлија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Theodore_Roosevelt|Прва инаугурација Теодора Рузвелта]] |2 |{{color box|#ffffb3|[[William McKinley|Макинли]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1901|03|13|1901|09|14}} |- | nowrap="" |{{sort|043|Од:}} 14. септембар, 1901 · [[:en:Assassination_of_William_McKinley|Убиство Вилијама Макинлија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Theodore_Roosevelt|Прва инаугурација Теодора Рузвелта]] До: 24. јун, 1908 · [[:en:Death_of_Grover_Cleveland|Смрт Гровера Кливленда]] |2 |{{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} {{color box|#decbe4|[[Grover Cleveland|Кливленд]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1901|09|14|1908|06|24}} |- | nowrap="" |{{sort|044|Од:}} 24. јун, 1908 · [[:en:Death_of_Grover_Cleveland|Смрт Гровера Кливленда]] До: 4. март, 1909 · [[:en:Inauguration_of_William_Howard_Taft|инаугурација Вилијама Хауарда Тафта]] |1 |{{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1908|06|24|1909|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|045|Од:}} 4. март, 1909 · [[:en:Inauguration_of_William_Howard_Taft|инаугурација Вилијама Хауарда Тафта]] До: 4. март, 1913 · [[:en:First_inauguration_of_Woodrow_Wilson|Прва инаугурација Вудра Вилсона]] |2 |{{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1909|03|04|1913|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|046|Од:}} 4. март, 1913 · [[:en:First_inauguration_of_Woodrow_Wilson|Прва инаугурација Вудра Вилсона]] До: 18. јануар6, 1919 · [[:en:Death_of_Theodore_Roosevelt|Смрт Теодора Рузвелта]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Theodore Roosevelt|Т. Рузвелт]]|border=#a2a9b1|}} |{{ayd|1913|03|04|1919|01|06}} |- | nowrap="" |{{sort|047|Од:}} 18. јануар6, 1919 · [[:en:Death_of_Theodore_Roosevelt|Смрт Теодора Рузвелта]] До: 4. март, 1921 · [[:en:Inauguration_of_Warren_G._Harding|инаугурација Ворена Г. Хардинга]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1919|01|06|1921|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|047|Од:}} 4. март, 1921 · [[:en:Inauguration_of_Warren_G._Harding|инаугурација Ворена Г. Хардинга]] До: 2. август, 1923 · [[:en:Death_of_Warren_G._Harding|Смрт Ворена Г. Хардинга]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Calvin_Coolidge|Прва инаугурација Калвина Кулиџа]] |3 |{{color box|#fbb4ae|[[Warren G. Harding|Хардинг]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1921|03|04|1923|08|02}} |- | nowrap="" |{{sort|048|Од:}} 2. август, 1923 · [[:en:Death_of_Warren_G._Harding|Смрт Ворена Г. Хардинга]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Calvin_Coolidge|Прва инаугурација Калвина Кулиџа]] До: 3. фебруар 3, 1924 · [[:en:Death_of_Woodrow_Wilson|Смрт Вудра Вилсона]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Woodrow Wilson|Вилсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1923|08|02|1924|02|03}} |- | nowrap="" |{{sort|049|Од:}} 3. фебруар 3, 1924 · [[:en:Death_of_Woodrow_Wilson|Смрт Вудра Вилсона]] До: 4. март, 1929 · [[:en:Inauguration_of_Herbert_Hoover|инаугурација Херберта Хувера]] |2 |{{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1924|02|03|1929|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|050|Од:}} 4. март, 1929 · [[:en:Inauguration_of_Herbert_Hoover|инаугурација Херберта Хувера]] До: 8. март, 1930 · [[:en:Death_of_William_Howard_Taft|Смрт Вилијама Хауарда Тафта]] |3 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[William Howard Taft|Тафт]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1929|03|04|1930|03|08}} |- | nowrap="" |{{sort|051|Од:}} 8. март, 1930 · [[:en:Death_of_William_Howard_Taft|Смрт Вилијама Хауарда Тафта]] До: 18. јануар5, 1933 · [[:en:Death_of_Calvin_Coolidge|Смрт Калвина Кулиџа]] |2 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Calvin Coolidge|Кулиџ]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1930|03|08|1933|01|05}} |- | nowrap="" |{{sort|052|Од:}} 18. јануар5, 1933 · [[:en:Death_of_Calvin_Coolidge|Смрт Калвина Кулиџа]] До: 4. март, 1933 · [[:en:First_inauguration_of_Franklin_D._Roosevelt|Прва инаугурација Френклина Рузвелта]] |1 |{{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1933|01|05|1933|03|04}} |- | nowrap="" |{{sort|053|Од:}} 4. март, 1933 · [[:en:First_inauguration_of_Franklin_D._Roosevelt|Прва инаугурација Френклина Рузвелта]] До: 12. април, 1945 · [[:en:Death_of_Franklin_D._Roosevelt|Смрт Френклина Рузвелта]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Harry_S._Truman|Прва инаугурација Харија С. Трумана]] |2 |{{color box|#decbe4|[[Franklin D. Roosevelt|Ф.&nbsp;Д.&nbsp;Рузвелт]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1933|03|04|1945|04|12}} |- | nowrap="" |{{sort|054|Од:}} 12. април, 1945 · [[:en:Death_of_Franklin_D._Roosevelt|Смрт Френклина Рузвелта]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Harry_S._Truman|Прва инаугурација Харија С. Трумана]] До: 20. јануар, 1953 · [[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера|Прва инаугурација Двајта Д. Ајзенхауера]] |2 |{{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1945|04|12|1953|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|055|Од:}} 20. јануар, 1953 · [[Прва инаугурација председника Двајта Д. Ајзенхауера|Прва инаугурација Двајта Д. Ајзенхауера]] До: 20. јануар, 1961 · [[инаугурација Џона Ф. Кенедија]] |3 |{{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1953|01|20|1961|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|056|Од:}} 20. јануар, 1961 · [[инаугурација Џона Ф. Кенедија]] До: 22. новембар, 1963 · [[:en:Assassination_of_John_F._Kennedy|Убиство Џона Ф. Кенедија]] и{{indent|3}}накнадно [[Прва инаугурација председника Линдона Џонсона|Прва инаугурација Линдона Б. Џонсона]] |4 |{{color box|#e5d8bd|[[John F. Kennedy|Кенеди]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1961|01|20|1963|11|22}} |- | nowrap="" |{{sort|057|Од:}} 22. новембар, 1963 · [[:en:Assassination_of_John_F._Kennedy|Убиство Џона Ф. Кенедија]] и{{indent|3}}накнадно [[:en:First_inauguration_of_Lyndon_B._Johnson|Прва инаугурација Линдона Б. Џонсона]] До: 8. октобар 20, 1964 · [[:en:Death_of_Herbert_Hoover|Смрт Херберта Хувера]] |4 |{{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Herbert Hoover|Хувер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1963|11|22|1964|10|20}} |- | nowrap="" |{{sort|058|Од:}} 8. октобар 20, 1964 · [[:en:Death_of_Herbert_Hoover|Смрт Херберта Хувера]] До: 20. јануар, 1969 · [[:en:First_inauguration_of_Richard_Nixon|Прва инаугурација Ричарда Никсона]] |3 |{{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1964|10|20|1969|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|059|Од:}} 20. јануар, 1969 · [[Прва инаугурација председника Ричарда Никсона|Прва инаугурација Ричарда Никсона]] До: 28. март, 1969 · [[:en:Death_of_Dwight_D._Eisenhower|Смрт Двајта Д. Ајзенхауера]] |4 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[Dwight D. Eisenhower|Ајзенхауер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1969|01|20|1969|03|28}} |- | nowrap="" |{{sort|060|Од:}} 28. март, 1969 · [[:en:Death_of_Dwight_D._Eisenhower|Смрт Двајта Д. Ајзенхауера]] До: 26. децембар, 1972 · [[:en:Death_of_Harry_S._Truman|Смрт Харија С. Трумана]] |3 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Harry S. Truman|Труман]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1969|03|20|1972|12|26}} |- | nowrap="" |{{sort|061|Од:}} 26. децембар, 1972 · [[:en:Death_of_Harry_S._Truman|Смрт Харија С. Трумана]] До: 22. јануар, 1973 · [[:en:Death_of_Lyndon_B._Johnson|Смрт Линдона Б. Џонсона]] |2 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Lyndon B. Johnson|Л. Б. Џонсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1972|12|26|1973|01|22}} |- | nowrap="" |{{sort|062|Од:}} 22. јануар, 1973 · [[:en:Death_of_Lyndon_B._Johnson|Смрт Линдона Б. Џонсона]] До: 9. август, 1974 · [[:en:Inauguration_of_Gerald_Ford|инаугурација Џералда Форда]] по {{indent|3}} [[:en:Resignation_of_Richard_Nixon|Оставка Ричарда Никсона]] |1 |{{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1973|01|22|1974|08|09}} |- | nowrap="" |{{sort|063|Од:}} 9. август, 1974 · [[Инаугурација председника Џералда Форда|инаугурација Џералда Форда]] по {{indent|3}} [[:en:Resignation_of_Richard_Nixon|Оставка Ричарда Никсона]] До: 20. јануар, 1977 · [[:en:Inauguration_of_Jimmy_Carter|инаугурација Џимија Картера]] |2 |{{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1974|08|09|1977|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|064|Од:}} 20. јануар, 1977 · [[Инаугурација председника Џимија Картера|инаугурација Џимија Картера]] До: 20. јануар, 1981 · [[:en:First_inauguration_of_Ronald_Reagan|Прва инаугурација Роналда Регана]] |3 |{{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1977|01|20|1981|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|065|Од:}} 20. јануар, 1981 · [[Прва инаугурација председника Роналда Регана|Прва инаугурација Роналда Регана]] До: 20. јануар, 1989 · [[:en:Inauguration_of_George_H._W._Bush|инаугурација Џорџа Х. В. Буша]] |4 |{{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1981|01|20|1989|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|066|Од:}} 20. јануар, 1989 · [[Инаугурација председника Џорџа Х. В. Буша|инаугурација Џорџа Х. В. Буша]] До: 20. јануар, 1993 · [[Прва инаугурација председника Била Клинтона|Прва инаугурација Била Клинотна]] |5 |{{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1989|01|20|1993|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|067|Од:}} 20. јануар, 1993 · [[Прва инаугурација председника Била Клинтона|Прва инаугурација Била Клинотна]] До: 22. април, 1994 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Richard_Nixon|Смрт Ричарда Никсона]] |6 |{{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#d9d9d9|[[Richard Nixon|Никсон]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1993|01|20|1994|04|22}} |- | nowrap="" |{{sort|068|Од:}} 22. април, 1994 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Richard_Nixon|Смрт Ричарда Никсона]] До: 20. јануар, 2001 · [[Прва инаугурација председника Џорџа В. Буша|Прва инаугурација Џорџа В. Буша]] |5 |{{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|1994|04|22|2001|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|069|Од:}} 20. јануар, 2001 · [[Прва инаугурација председника Џорџа В. Буша|Прва инаугурација Џорџа В. Буша]] До: 5. јун, 2004 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Ronald_Reagan|Смрт Роналда Регана]] |6 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ccebc5|[[Ronald Reagan|Реган]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2001|01|20|2004|06|05}} |- | nowrap="" |{{sort|070|Од:}} 5. јун, 2004 · [[:en:Death and state funeral of Ronald Reagan|Смрт Роналда Регана]] До: 26. децембар, 2006 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Gerald_Ford|Смрт Џералда Форда]] |5 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fbb4ae|[[Gerald Ford|Форд]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2004|06|05|2006|12|26}} |- | nowrap="" |{{sort|071|Од:}} 26. децембар, 2006 · [[:en:Death_and_state_funeral_of_Gerald_Ford|Смрт Џералда Форда]] До: 20. јануар, 2009 · [[Прва инаугурација председника Барака Обаме|Прва инаугурација Барака Обаме]] |4 |{{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2006|12|26|2009|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|072|Од:}} 20. јануар, 2009 · [[Прва инаугурација председника Барака Обаме|Прва инаугурација Барака Обаме]] До: 20.јан 2017 · [[Инаугурација председника Доналда Трампа|Инаугурација Доналда Трампа]] |5 |{{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2009|01|20|2017|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|073|Од:}} 20.јан 2017 · [[Инаугурација председника Доналда Трампа|Инаугурација Доналда Трампа]] До: 30.нов 2018 · [[:en:Death of Geroge H. W. Bush|Смрт Џорџа Х.В. Буша]] |6 |{{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#decbe4|[[George H. W. Bush|Џ. Х. В. Буш]]||border=#a2a9b1}}{{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2017|01|20|2018|11|30}} |- | nowrap="" |{{sort|074|Од:}} 20.јан 2018 · [[:en:Death and state funeral of George H. W. Bush|Смрт Џорџа Х. В. Буша]] До: 20.јан 2021 · [[Инаугурација председника Џоа Бајдена|Инаугурација Џоа Бајдена]] |5 |{{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |{{ayd|2018|11|30|2021|01|20}} |- | nowrap="" |{{sort|075|Од:}} 20.јан 2021 · [[Инаугурација председника Џоа Бајдена|Инаугурација Џоа Бајдена]] До: (''тренутно'') |6 |{{color box|#d9d9d9|[[Joe Biden|Бајден]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fddaec|[[Donald Trump|Трамп]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#e5d8bd|[[Barack Obama|Обама]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#ffffb3|[[George W. Bush|Џ. В. Буш]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#fed9a6|[[Бил Клинтон|Клинтон]]||border=#a2a9b1}} {{color box|#b3cde3|[[Jimmy Carter|Картер]]||border=#a2a9b1}} |''{{ayd|2021|01|20}}'' |- !Почеци и завршеци догађаја !# !Имена !Временски распон |- ! colspan="4" |Извори <ref name="SenateInaugurations">{{cite web|url=https://www.senate.gov/artandhisДоry/art/inauguration/All_Inaugurations.htm|title=Inauguration Ceremonies|website=.senate.gov|publisher=U.S. Senate|location=WashingДоn, D.C.|access-date=OcДоber 18, 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.aoc.gov/nations-stage/inauguration-us-capiДоl|title=Inauguration at the U.S. CapiДоl|website=aoc.gov|publisher=Architect of the CapiДоl|location=WashingДоn, D.C.|access-date=OcДоber 18, 2018}}{{Мртва веза}}</ref><ref name="PresidentsUSA">{{cite web|url=https://www.presidentsusa.net/birth.html|title=U.S. Presidents Birth and Death Information|website=presidentsusa.net|publisher=Baaron's Hill|access-date=OcДоber 18, 2018}}</ref> |} </center> == Галерија живих председника == <gallery> Датотека:President Johnson & President Grant.png Датотека:McKinley sworn in.jpeg Датотека:Ex-President Cleveland, President Roosevelt, and David R. Francis, holding hats LCCN2013649566.jpg Датотека:Roosevelt and Taft, 1909.JPG Датотека:WilsonTaftLaughing.jpg Датотека:Coolidge & Taft, (8-7-23) LOC npcc.09178.jpg Датотека:Hoover Inauguration.jpg Датотека:Coolidge Hoover.jpg Датотека:FDR Inauguration 1933.jpg Датотека:Harry Truman and Herbert Hoover.jpg Датотека:Hoover Truman Eisenhower.jpg Датотека:Rayburn's Funeral - Four Presidents (No Kennedy).png Датотека:President Kennedy inaugural address (color) (cropped) (1).jpg Датотека:President Richard Nixon and former President Lyndon B. Johnson at the dedication of the LBJ Library, 1971.jpg Датотека:Gerald Ford and Richard Nixon.jpg|1974. до 1977. (од лева): [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:Nixon Ford Carter.gif|1977. до 1981. (од лева): [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:Presidents Ronald Reagan, Gerald Ford, Jimmy Carter, and Richard Nixon.jpg|1981. до 1989. (од лева): [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џералд Форд|Форд]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] Датотека:FordNixonBushReaganCarter.jpg|1989. до 1993. (од лева): [[Џералд Форд|Форд]] - [[Ричард Никсон|Никсон]] - [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:Presidents at the funeral of President Richard Nixon.jpg|1994. до 2001. (од лева): [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Роналд Реган|Реган]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]] Датотека:DIGNITARIESSINGATFUNERALOFRR.jpg|2004. до 2006. (од лева): '''иза:''' [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Џими Картер|Картер]] - [[Џералд Форд|Форд]], '''напред:''' [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] Датотека:Air Force band performs at Clinton library opening.jpg|2006. до 2009. (од лева): [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:Five Presidents Oval Office.jpg|2009. до 2017. (од лева): [[Џорџ Х. В. Буш|Џ. Х. В. Буш]] - [[Барак Обама|Обама]] - [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] Датотека:State Funeral for President Bush 181205-D-DY697-252.jpg|alt=|2018. до 2021. (с лева): [[Џорџ В. Буш|Џ. В. Буш]] - [[Трамп]] - [[Барак Обама|Обама]] - [[Бил Клинтон|Клинтон]] - [[Џими Картер|Картер]] </gallery> == Референце == {{извори|}} [[Категорија:Председници САД|*]] fa2hdpyb32g5fl7hdh3qxwnrg18asi2 0 4208841 25139255 23757947 2022-08-05T09:43:22Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | датум_рођења = {{датум рођења|1982|9|1|год=да}} | слика = Rašo Vučinić (cropped).jpg | ширина_слике = | опис_слике = | име_при_рођењу = | пуно_име = | друга_имена = | држављанство = {{Застава|Србија}} | име = Рашо Вучинић | место_рођења = [[Зеница (град)|Зеница]] | држава_рођења = {{Застава|СФР Југославија}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | надимци = | религија = [[Православље|православни хришћанин]] | занимање = политичар, спортиста | богатство = | родитељи = | породица = | активни_период = | образовање = [[Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду|Факултет спорта и физичког образовања]] | професија = | универзитет = | партнер = | деца = | партија = [[Црногорско-херцеговачки покрет]]<br />Раније:<small><br />[[Српска радикална странка]] (до 2010.)</small> | потпис = | веб-сајт = | списак = | функција_1 = Одборник у [[Скупштина града Београда|Скупштини града Београда]] | почетак_функције_1 = 2008. | крај_функције_1 = 2012. | избори 1 = [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2008.|2008]]. }} '''Рашо Вучинић''' ([[Зеница (град)|Зеница]], 1. септембар 1982) [[Србија|српски]] је политичар и бивши репрезентативац [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] у [[Боб|бобу]] на [[Зимске олимпијске игре 2002.|Зимским олимпијским играма 2002. године]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.sports-reference.com/olympics/athletes/vu/raso-vucinic-1.html|title=Rašo Vučinić Bio, Stats, and Results {{!}} Olympics at Sports-Reference.com|last=|first=|date=2020-04-18|website=web.archive.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20121218044514/http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/vu/raso-vucinic-1.html|archive-date=18. 12. 2012|url-status=|access-date=2021-02-05}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.olympic.org/raso-vucinic|title=Raso VUCINIC - Olympic Bobsleigh {{!}} Yugoslavia|date=2021-02-05|website=International Olympic Committee|language=en|access-date=2021-02-05}}</ref> == Живот == Вучинић је рођен 1. септембра 1982. године у [[Срби у Црној Гори|српско-црногорској]] породици<ref>{{Cite web|url=https://www.in4s.net/raso-vucinic-delija-iz-pekinga-crnogorska-nosnja-simbol-srpske-sloge/|title=Рашо Вучинић, делија из Пекинга: Црногорска ношња симбол српске слоге - ИН4С|last=ИН4С|language=sr-RS|access-date=2021-02-05}}</ref> у [[Зеница (град)|Зеници]]<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/radovan-karad%C5%BEi%C4%87-uzeo-identitet-sarajlije-koga-je-ubila-vrs/a-3508919|title=Radovan Karadžić uzeo identitet Sarajlije koga je ubila VRS {{!}} DW {{!}} 24.07.2008|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=sr-RS|access-date=2021-02-05}}</ref>, тадашњој [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], те [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]]. Његова породица потиче из [[Мојковац|Мојковца]].<ref name=":3">{{Cite web|url=https://m.cdm.me/politika/vucinic-ako-su-srbi-mogli-u-kosovsku-vladu-zasto-ne-bi-mogli-i-u-crnogorsku/|title=Vučinić: Ako su Srbi mogli u kosovsku vladu, zašto ne bi mogli i u crnogorsku|website=CdM|language=en-US|access-date=2021-02-05}}</ref> Дипломирао је на [[Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду|Факултету спорта и физичког образовања]] у [[Београд|Београду]]. Такмичио се у дисциплини четворо људи у [[Боб|бобу]] на [[Зимске олимпијске игре 2002.|Зимским олимпијским играма 2002. године]], представљајући [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]].<ref name=":0" /><ref name=":1" /> Вучинић је био члан [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] (СРС), а вршио је функцију одборника у [[Скупштина града Београда|Скупштини града Београда]] од 2008. до 2012. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.beograd.rs/index.php?kat=parlament-der-stadt-belgrad&lang=cir&sub=301942-stadtverordnete-des-parlaments-der-stadt-belgrad|title=Stadtverordnete des Parlaments der Stadt Belgrad|website=Град Београд - Званична интернет презентација {{!}} Stadtverordnete des Parlaments der Stadt Belgrad|language=sr-rs|access-date=2021-02-05}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://funkcioneri.kukulele.com/funkcioner/raso-vucinic|title=Rašo Vučinić je Funkcionera u Političke Stranke. Proverite kako je ocenjen(a) na KukuLele.com|website=KukuLele.com|language=sr|access-date=2021-02-05}}</ref> Био је на 165. месту на листи Српске радикалне странке на [[Избори за народне посланике Србије 2008.|изборима за народне посланике 2008. године]], али листа није освојила толики број посланика.<ref>{{Cite web|url=https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/vesti/lista-srs-za-narodne-poslanike.html|title=Листа СРС за народне посланике|website=Српска радикална странка|language=sr|access-date=2021-02-05}}</ref> Напустио је СРС 2010. године заједно са групом одборника и основао нову одборничу групу "Одлучно за Београд".<ref>{{Cite web|url=https://arhiva.vesti-online.com/Vesti/Srbija/53557/Bivsi-radikali-osnovali-grupu-Odlucno-za-Beograd|title=Bivši radikali osnovali grupu Odlučno za Beograd|website=Vesti online|language=en|access-date=2021-02-05}}</ref> Остаће познат по томе што је у једном интервјуу изјавио како је свирао [[гусле]] заједно са [[Радован Караџић|Радованом Караџићем]], тада бегунцем, а додао је да да је знао да је то Караџић, да би му чак понудио и уточиште.<ref>{{Cite web|url=https://www.vesti.rs/Razno/Casa-medvedje-krvi-ceka-Radovana.html|title=Čaša „medveđe krvi“ čeka Radovana|website=Vesti.rs|access-date=2021-02-05}}</ref><ref name=":2" /> Вучинић је приведен на [[Протести поводом хапшења Радована Караџића|протесту поводом хапшења Радована Караџића 2008. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=24&nav_category=64&nav_id=309997|title=Na protestu napadnut snimatelj B92|website=B92.net|language=sr-Latn-RS|access-date=2021-02-05}}</ref> Вучинић је председник Института за гусле и епску поезију Србије, као и оснивач и председник [[Црногорско-херцеговачки покрет|Црногорско-херцеговачког покрета]], политичке организације која је основана са циљем доприноса бољим односима Србије и [[Црна Гора|Црне Горе]].<ref>{{Cite web|url=https://chp.rs/poziv-na-dijalog-i-smirivanje-tenzija/|title=САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ - ПОЗИВ НА ДИЈАЛОГ И СМИРИВАЊЕ ТЕНЗИЈА|date=2018-11-13|website=Црногорско Херцеговачки Покрет|language=sr-RS|access-date=2021-02-05}}</ref><ref name=":3" /> == Референце == <references /> {{DEFAULTSORT:Вучинић, Рашо}} [[Категорија:Рођени 1982.]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Зеничани]] [[Категорија:Политичари из Београда]] [[Категорија:Југословенски олимпијци на Зимским олимпијским играма 2002.]] [[Категорија:Српски возачи боба]] [[Категорија:Српски политичари из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Српски спортисти из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] g764rhdwxs2l4fzdt62dh8dc3r1y8ut 0 4223898 25139210 25135232 2022-08-05T08:38:04Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Огњен Лукић | слика = | пуно_име = Огњен Лукић<ref name="rkg1923">{{Cite web|url=https://www.fkradnicki.com/player/lukic-ognjen/|title=Лукић, Огњен|accessdate=20. 2. 2021|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|2003|7|4|год=да}}<ref name="rkg1923"/> | место_рођења = [[Смедерево]] | држава_рођења = [[Србија и Црна Гора]]<ref name="rkg1923"/> | висина = 1,91 m<ref name="yt">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=QJo0Bht4CeQ|title=Ognjen Lukic|website=[[Јутјуб]]|date=14. 10. 2020|accessdate=20. 2. 2021}}</ref> | маса = 81 kg<ref name="yt"/> | надимак = | актуелни_клуб = [[ФК Ремс|Ремс]] | актуелни_број = 80 | позиција = [[Фудбалски голман|голман]]<ref name="rtkkg"/> | младе_године1 = | млади_клубови1 = Михајловац | младе_године2 = | млади_клубови2 = [[ФК Смедерево|Смедерево]] | младе_године3 = 2017—2020. | млади_клубови3 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | младе_године4 = 2020. | млади_клубови4 = {{аббр|→|на позајмици}} [[РФК Графичар|Графичар]] | године1 = 2021—2022. | клубови1 = [[ФК Раднички 1923|Раднички Крагујевац]] | наступи1 = 40 | голови1 = 0 | године2 = 2022— | клубови2 = [[ФК Ремс|Ремс]] | наступи2 = <!--Урачунати су само лигашки наступи и погоци. Приликом измене ажурирати и датум испод.-->0 | голови2 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2019. | репрезентација_(име)1 = Србија до 17 | репрезентација_(наступи)1 = 1 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(године)2 = 2021—2022. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)2 = 10 | репрезентација_(голови)2 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 5. август 2022. | актуелизовано2_(датум) = 5. август 2022. }} '''Огњен Лукић''' ([[Смедерево]], [[4. јул]]а [[2003]]) [[Србија|српски]] је [[фудбалски голман]] који тренутно наступа за [[ФК Ремс|Ремс]]. == Каријера == Лукић је фудбал почео да тренира у [[Михајловац (Смедерево)|Михајловцу]], а касније наставио у екипи [[ФК Смедерево|Смедерева]]. Са непуних 14 година постао је члан београдске [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]]. Ту је провео више од три године у млађим клупским селекцијама и био међу пријављеним за [[УЕФА Лига младих|УЕФА Лигу младих]] 2019,<ref>{{Cite news|url=https://hotsport.rs/2019/09/11/omladinci-zvezda-prijavila-40-igraca-za-ligu-sampiona/|title=OMLADINCI: Zvezda prijavila 40 igrača za Ligu šampiona!|date=11. 9. 2019|accessdate=20. 2. 2021|publisher=hotsport.rs}}</ref> а јесењи део 2020. године наступао је за омладинску екипу [[РФК Графичар|Графичара]].<ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/10249/Iza-juga-Marakane-Sastavi-omladinaca-i-kadeta|title=Иза југа Маракане - Састави омладинаца и кадета|date=30. 7. 2020|accessdate=20. 2. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> Почетком фебруара наредне године потписао је за [[ФК Раднички 1923|Раднички]] из [[Крагујевац|Крагујевца]]. Јавности га је представио спортски директор [[Славко Перовић (фудбалер)|Славко Перовић]].<ref name="rtkkg">{{Cite news|url=https://rtk.co.rs/fk-radnicki-1923-doveo-talentovanog-golmana/|title=ФК Раднички 1923 довео талентованог голмана|date=4. 2. 2021|accessdate=20. 2. 2021|publisher=[[РТВ Крагујевац]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.infokg.rs/sport/mladi-lukic-pojacao-konkurenciju-medju-stativama.html|title=Mladi Lukić pojačao konkurenciju među stativama|date=5. 2. 2021|accessdate=20. 2. 2021|publisher=infokg.rs}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.velikipark.com/sport/zukanovic-za-jos-jaci-napad-crvenih/|title=Zukanović za još jači napad “crvenih”, Lukić pojačanje na golu|date=6. 2. 2021|accessdate=20. 2. 2021|publisher=velikipark.com}}</ref> После повреде стандардног вратара, [[Лазар Раичевић|Лазара Раичевића]], у клуб је дошао и Никола Степановић.<ref>{{Cite web|url=https://www.maxbetsport.rs/radnicki-iz-kragujevca-predstavio-dva-poslednja-zimska-pojacanja-263817/|title=Radnički iz Kragujevca predstavio dva poslednja zimska pojačanja|date=8. 2. 2021|accessdate=9. 2. 2021|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs}}</ref> Лукић је дебитовао је на отварању другог дела такмичарске [[Прва лига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]]. у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]],<ref>{{Cite web|url=https://fss.rs/izvestaj-sa-utakmice/2397651/|title=Железничар (Панчево) 0 : 1 Раднички 1923 д.о.о. (Крагујевац)|date=20. 2. 2021|accessdate=20. 2. 2021|website=[[Фудбалски савез Србије]]}}</ref> када је сачувао своју мрежу на гостовању [[ФК Железничар Панчево|Железничару]] у [[Панчево|Панчеву]] где је Раднички остварио победу минималним резултатом.<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/kragujevcani-gaze-ka-superligi-miric-strelac-za-pobedu-na-premijeri/379428|title=Kragujevčani gaze ka Superligi: Mirić strelac za pobedu na premijeri|date=20. 2. 2021|accessdate=20. 2. 2021|publisher=mozzartsport.com}}</ref> На тој утакмици наступио је у својству једног од двоје обавезних бонус играча.{{efn|Клубови који се такмиче у некој од група [[Српска лига|српске лиге]] у обавези су да утакмицу започну са два фудбалера млађа од 20 година на терену, док клубови из зонских такмичења имају обавезу да користе једног таквог играча. Ти играчи називају се бонусима.<ref>{{cite web|url=http://www.fsrzs.com/dokumenti/propozicijesrpskaliga.pdf|title=Пропозиције|website=fsrzs.com|date=24. 7. 2020|accessdate=20. 2. 2021|p=85}}</ref> Допуном пропозиција такмичења, такво правило је уведено и у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]], пред почетак сезоне [[Прва лига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]], а односи се на фудбалере до 21 године старости. Истовремено је усвојена одлука да се такво правило примени на [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлигу Србије]], од такмичарске [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]].<ref>{{cite web|url=https://fss.rs/wp-content/uploads/2019/08/van_br_10_2019.pdf|title=Фудбал, ванредни број 10/2019|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=1. 7. 2019|accessdate=20. 2. 2021|format=PDF|p=4—6}}</ref> Одлука је потврђена крајем маја 2020. године, уз додатак да бонус играчи морају бити држављани Републике Србије.<ref>{{cite news|url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1330140/Dva-fudbalera-do-21-godine-u-startnoj-postavi-pravilo-FSS.html|title=Promenjeno pravilo o "bonus igračima" za sledeću sezonu!|publisher=mondo.rs|date=29. 5. 2020|accessdate=20. 2. 2021}}</ref>|name=bns}} Одмах затим, следећег викенда, Лукић је бранио и против [[Лесковац|лесковачке]] [[ГФК Дубочица|Дубочице]] на сусрету који је завршен без погодака.<ref>{{Cite news|url=https://ucentar.rs/2021/02/27/radnicki-1923-dubocica-00/|title=Radnički 1923- Dubočica 0:0|date=27. 2. 2021|accessdate=1. 3. 2021|work=kgsport.info|publisher=ucentar.rs}}</ref> На трећој узастопној утакмици, против последњепласиране [[ФК Слога Краљево|Слоге]] у [[Краљево|Краљеву]], Лукић је поново сачувао своју мрежу.<ref>{{Cite news|url=https://www.srbijasport.net/n/67576/fenjeras-zaustavio-lidera/f|title=Fenjeraš zaustavio lidera|date=5. 3. 2021|accessdate=5. 3. 2021|last=Daišević|first=Aleksandar|publisher=srbijasport.net}}</ref> После пет везаних утакмица без примљеног поготка, екипи Радничког је први гол дао београдски [[ФК ИМТ|ИМТ]], односно играч тог клуба [[Огњен Димитрић]].<ref>{{Cite news|url=https://rtk.co.rs/fudbaleri-radnickog-1923-pobedili-imt-posle-preokreta/|title=Фудбалери Радничког 1923 победили ИМТ после преокрета|date=24. 3. 2021|accessdate=31. 3. 2021|publisher=РТВ Крагујевац}}</ref> У следећем колу Лукића је савладао саиграч [[Александар Варјачић]], за минимални пораз крагујевачког тима на гостовању [[ФК Раднички Пирот|Радничком]] у [[Пирот]]у.<ref>{{Cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/prva-liga/110737/pls-pirocanci-od-sna-do-jave-zaustavljen-lider-video|title=ПЛС: Пироћанци од сна до јаве, заустављен лидер (ВИДЕО)|date=29. 3. 2021|accessdate=31. 3. 2021|publisher=[[Спортски журнал]]}}</ref> Лукић је бранио на свим утакмицама до краја сезоне. Несавладан је остао још у ремију без погодака са [[ФК Кабел|Кабелом]], те минималним победама над [[ФК Лозница|Лозницом]] и [[ФК Трајал|Трајалом]].<ref>{{Cite news|url=https://www.infokg.rs/sport/mirne-mreze-u-susretu-radnickog-i-kabela.html|title=Mirne mreže u susretu Radničkog i Kabela|date=5. 4. 2021|accessdate=22. 5. 2021|publisher=infokg.rs}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.fkradnicki.com/miric-pogurao-crvene-ka-eliti/|title=Мирић погурао “црвене” ка елити|date=1. 5. 2021|accessdate=22. 5. 2021|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://kgsport.info/kragujevcani-nadomak-promocije-u-super-ligu/|title=Kragujevčani nadomak promocije u Super ligu|date=9. 5. 2021|accessdate=22. 5. 2021|last=P|first=M.|publisher=kgsport.info}}</ref> Био је у саставу и против [[ФК Борац 1926|Борца]] на утакмици која је прекинута при резултату 0 : 0 и [[Службени резултат|службено]] регистрована у корист домаћег тима.<ref name="Borac1926">{{Cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/prva-liga/111530/srpski-cirkus-od-fudbala-cacani-u-kragujevcu-sa-sedmoricom-mec-prekinut-u-12-minutu|title=Српски циркус од фудбала: Чачани у Крагујевцу са седморицом, меч прекинут у 12. минуту!|date=17. 4. 2021|accessdate=22. 5. 2021|publisher=Спортски журнал}}</ref> Освајањем првог места на табели Прве лиге, Лукић је са Радничким остварио пласман у највиши степен фудбалског такмичења у Србији.<ref name="Osvajači*PLS">{{Cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/prva-liga/113035/pls-vreme-slavlja-u-kragujevcu-radnicki-prvi-na-cilju|title=ПЛС - Време славља у Крагујевцу: Раднички први на циљу!|date=19. 5. 2021|accessdate=22. 5. 2021|publisher=Спортски журнал}}</ref> Услед повреде колена, Лукић је остао ван такмичарског погона на почетку [[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|нове сезоне]] у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]].<ref>{{Cite news|url=https://sportske.net/vest/domaci-fudbal/radnicki-morao-da-dovede-i-petog-golmana-hrvat-pomaze-sumadincima-444433|title=Radnički morao da dovede i petog golmana, Hrvat pomaže Šumadincima!|date=29. 7. 2021|accessdate=30. 7. 2021|last=Mitrović|first=Darko|publisher=sportske.net}}</ref> У састав се вратио против [[ФК Војводина|Војводине]] у 14. колу тог такмичења,<ref>{{Cite news|url=https://www.fkradnicki.com/preokret-za-cetiri-minuta/|title=Преокрет за четири минута|date=24. 10. 2021|accessdate=10. 11. 2021|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref> док је недељу дана касније бранио и против [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]].<ref>{{Cite news|url=https://www.fkradnicki.com/zvezda-opravdala-ulogu-favorita-na-cika-daci/|title=Звезда оправдала улогу фаворита на “Чика Дачи”|date=31. 10. 2021|accessdate=10. 11. 2021|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref> Лукић је почетком августа 2022. године потписао петогодишњи уговор са [[ФК Ремс|Ремсом]].<ref>{{Cite news|url=https://www.stade-de-reims.com/ognjen-lukic-un-gardien-de-taille-dans-les-cages-remoises/|title=Ognjen Lukic : un gardien de taille dans les cages rémoises|date=4. 8. 2022|accessdate=5. 8. 2022|website=ФК Ремс, званична презентација|language=fr}}</ref> Према писању медија, вредност обештећења износила је 500 хиљада евра уз проценте од наредне продаје.<ref>{{Cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/dogovoreno-ognjen-lukic-u-remsu-pet-godina-radnickom-500000-i-procenti/426777|title=Dogovoreno: Ognjen Lukić u Remsu pet godina, Radničkom 500.000 i procenti|date=2. 8. 2022|accessdate=5. 8. 2022|publisher=mozzartsport.com}}</ref> Део обештећења, према ранијем договору, припао је и његовом бившем клубу, Црвеној звезди.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3535316-transfer-ognjen-lukic-rems-radnicki-kragujevac-crvena-zvezda-procenat|title=Saznajemo: Zvezdi iznenada stiže 200.000 evra od transfera srpskog golmana u Francusku|date=2. 8. 2022|accessdate=5. 8. 2022|last=Uštević|first=Dušan|publisher=[[Telegraf.rs|Телеграф]]}}</ref> == Репрезентација == Лукић је за кадетску репрезентацију Србије дебитовао против одговарајуће селекције [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених Арапских Емирата]] у августу 2019. године.<ref name="UAE">{{cite news|url=https://fss.rs/kadeti-savladali-uae-2020-u-proveri-pred-prvi-krug-kvalifikacija-u-belorusiji-video/|title=Кадети савладали УAE - 2:0(2:0) у провери пред први круг квалификација у Белорусији (видео)|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=20. 8. 2019|accessdate=20. 2. 2021}}</ref> Месец дана касније уврштен је у састав за квалификациони циклус за Европско првенство.<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/zavrsne-pripreme-kadetske-selekcije-za-prvi-krug-kvalifikacija-dejan-brankovic-pozvao-25-igraca/|title=Завршне припреме кадетске селекције за први круг квалификација, на списку Дејана Бранковића 25 играча|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=20. 9. 2019|accessdate=20. 2. 2021}}</ref> У саставу екипе тог узраста био је до наредне године, док је завршница такмичења отказана услед [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]].<ref>{{Cite news|url=https://fudbal.hotsport.rs/2019/10/30/veliki-uspeh-kadeti-se-pridruzili-ostalim-selekcijama-izborili-mesto-elit-rundi-kvalifikacija-za-ep/|title=VELIKI USPEH: Kadeti se pridružili ostalim selekcijama, izborili mesto elit rundi kvalifikacija za EP|date=30. 10. 2019|accessdate=20. 2. 2021|last=Ilić|first=Aleksandar|publisher=hotsport.rs}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.uefa.com/under17/news/025b-0ef557e5f07e-ef6e6c9ff749-1000--u17-finals-in-estonia-cancelled/|title=U17 finals in Estonia cancelled|trans-title=Отказано финале за кадете у Естонији|date=18. 3. 2020|accessdate=3. 4. 2020|website=[[УЕФА]]|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/10888/zvezdinih-40-reprezentativaca|title=Звездиних 40 репрезентативаца|date=30. 12. 2020|accessdate=20. 2. 2021|website=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> У марту 2021. позван је на окупљање млађе омладинске репрезентације.<ref>{{Cite web|url=https://www.fkradnicki.com/ognjen-lukic-na-pripremama-mladje-omladinske-selekcije-srbije/|title=Огњен Лукић на припремама млађе омладинске селекције Србије|date=17. 3. 2021|accessdate=31. 3. 2021|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref> У априлу исте године, Лукић је бранио на контролној утакмици омладинске репрезентације са комбинованом екипом из [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачке Тополе]].<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u19-omladinci-imali-proveru-protiv-kombinovanog-tima-tsc-a/|title=<nowiki>U19 | Омладинци имали проверу против комбинованог тима ТСЦ-а</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=21. 4. 2021|accessdate=22. 4. 2021}}</ref> У јуну је дебитовао за ту селекцију, на пријатељском сусрету са вршњацима из [[Румунија|Румуније]].<ref name="Rumunija*7*6">{{cite news|url=https://fss.rs/u19-i-druga-pobeda-omladinaca-u-testu-protiv-rumunije/|title=<nowiki>U19| И друга победа омладинаца у тесту против Румуније</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=7. 6. 2021|accessdate=7. 6. 2021}}</ref> На почетку квалификације за Европско првенство, у новембру исте године, бранио је у победи над Северном Македонијом у [[Елбасан]]у.<ref name="S.Makedonija*10*11">{{cite news|url=https://fss.rs/u19-vazna-pobeda-omladinaca-protiv-severne-makedonije-na-startu-turnira-prvog-kruga-kvalifikacija-za-prvenstvo-evrope/|title=<nowiki>U19 | Важна победа омладинаца против Северне Македоније на старту турнира првог круга квалификација за првенство Европе</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=10. 11. 2021|accessdate=10. 11. 2021}}</ref> Бранио је на све три утакмице завршне фазе квалификација и са омладинском екипом Србије у јуну 2022. остварио пласман на Европско првенство.<ref name="Plasman*na*EP">{{cite news|url=http://zurnal.rs/fudbal/reprezentacija/132161/omladinci-srbije-medju-osam-najboljih-u-evropi|title=Омладинци Србије међу осам најбољих у Европи|publisher=[[Спортски журнал]]|date=7. 6. 2022|accessdate=8. 6. 2022}}</ref> Наступио је на сва три сусрета у групној фази, после које је екипа Србије окончала своје учешће.<ref name="IEA">{{cite news|url=https://pancevoinfo.rs/article/6240/omladinci-srbije-ispali-sa-pe|title=Omladinci Srbije ispali sa PE|publisher=pancevoinfo.rs|year=2022|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|5. августа 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/o-lukić/633041|title=Ognjen Lukić|website=macsonuclarim.com|accessdate=1. 3. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ <small>Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу</small> |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Раднички 1923|Раднички Крагујевац]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://prvaliga.rs/sezone/2020-21/player/5-prva-liga-srbije-2020-21/3224-01-lukic-ognjen-g|title=Lukić, Ognjen — sezona 2020/21.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=20. 2. 2021}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |17{{efn|Укључује и сусрет са [[Чачак|чачанским]] [[ФК Борац 1926|Борцем 1926]], касније регистрован [[Службени резултат|службеним резулатом]].<ref name="Borac1926"/>|name=bpc}}||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''17'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3903-01-lukic-ognjen-g|title=Lukić, Ognjen — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=30. 7. 2021}}</ref> |rowspan="2"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |22||0||0||0||colspan="2"|—||2{{efn|Односи се на бараж за попуну Суперлиге, против екипе [[ФК Железничар Панчево|Железничара]] из [[Панчево|Панчева]].<ref>{{Cite news|url=https://www.fkradnicki.com/opstanak-na-dohvat-ruke/|title=Опстанак на дохват руке|date=25. 5. 2022|accessdate=1. 6. 2022|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.fkradnicki.com/pirova-pobeda-pancevaca-radnicki-ostaje-superligas/|title=Пирова победа Панчеваца, Раднички остаје суперлигаш|date=29. 5. 2022|accessdate=1. 6. 2022|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref>|name=brz}}||0||'''24'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4560-luki-ognjen-g|title=Lukić, Ognjen — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> |1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !40!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!2!!0!!42!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Ремс|Ремс]] |2022/23. |[[Лига 1]] |0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''0'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !40!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!2!!0!!42!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} === Утакмице у дресу репрезентације === {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 17 година|Репрезентација Србије у узрасту до 17 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2019|8|20}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 0 |{{зас|Уједињени Арапски Емирати}} Уједињени Арапски Емирати | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="UAE"/> |- ! style="text-align:center" | 1 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Репрезентација Србије у узрасту до 19 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|6|7}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Румунија}} Румунија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Rumunija*7*6"/> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|11|10}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | {{ill|sq|Елбасан Арена|Elbasan Arena}}, [[Елбасан]] | style="text-align:right" | {{зас|Северна Македонија}} Северна Македонија | style="text-align:center" | 1 : 2 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="S.Makedonija*10*11"/> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 3. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|11|13}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | Елбасан Арена, Елбасан | style="text-align:right" | {{зас|Албанија}} Албанија | style="text-align:center" | 2 : 2 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u19-srbija-imala-plus-dva-na-kraju-samo-remi-sa-albanijom/|title=<nowiki>U19 | Србија имала плус два, на крају само реми са Албанијом</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=13. 11. 2021|accessdate=14. 11. 2021}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 4. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|11|16}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | {{ill|en|Стадион Рогозине|Rrogozhinë Stadium|Егнатиа}}, [[Рогозине]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 2 |{{зас|Француска}} Француска | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/omladinci-srbije-u-elitnoj-rundi-kvalifikacija-za-plasman-na-evropsko-prvenstvo/|title=<nowiki>U19 | Омладинци Србије у елитној рунди квалификација за пласман на Европско првенство</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=16. 11. 2021|accessdate=17. 11. 2021}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 5. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2022|6|1}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | {{ill|nl|Јанмар стадион|Yanmar Stadion}}, [[Алмере]] | style="text-align:right" | {{зас|Холандија}} Холандија | style="text-align:center" | 1 : 2 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/velika-pobeda-omladinaca-srbije-lazetic-i-ratkov-srusili-holandiju/421615|title=Velika pobeda omladinaca Srbije: Lazetić i Ratkov srušili Holandiju|publisher=mozzartsport.com|date=1. 6. 2022|accessdate=2. 6. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 6. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2022|6|4}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | Спортпарк Зегерслот | style="text-align:right" | {{зас|Украјина}} Украјина | style="text-align:center" | 1 : 1 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/reprezentacije/euro/omladinci-srbije-remizirali-sa-ukrajinom-na-korak-do-ep/|title=Omladinci Srbije remizirali sa Ukrajinom: Na korak do EP|last=Novaković|first=Nikola|publisher=[[Спорт клуб]]|date=4. 6. 2022|accessdate=4. 6. 2022}}</ref> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 7. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2022|6|7}} | style="text-align:center" | Квалификације за Европско првенство | style="text-align:center" | Спортпарк Јулиана | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 3 : 2 |{{зас|Норвешка}} Норвешка | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Plasman*na*EP"/> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 8. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2022|6|19}} | style="text-align:center" | Европско првенство | style="text-align:center" | {{ill|en|Стадион ФК Похрон|Mestský štadión Žiar nad Hronom}}, [[Жјар на Хрону]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 2 |{{зас|Израел}} Израел | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/euro-u19-hrabro-srce-orlica-i-remi-na-premijeri-sa-izraelom/|title=Euro U19 {{!}} Храбро срце „Орлића” и реми на премијери са Израелом (видео)|website=Фудбалски савез Србије|date=19. 6. 2022|accessdate=19. 6. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 9. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2022|6|22}} | style="text-align:center" | Европско првенство | style="text-align:center" | {{ill|en|Стадион СНП|Národný Atletický Štadión|СНП}}, [[Банска Бистрица]] | style="text-align:right" | {{зас|Енглеска}} Енглеска | style="text-align:center" | 4 : 0 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/englezi-surovo-rasprsili-san-orlica-o-polufinalu-eura-za-svetsko-prvenstvo-sa-rumunima-ili-slovacima-video/423364|title=Englezi surovo raspršili san Orlića o polufinalu Eura, za Svetsko prvenstvo sa Rumunima ili Slovacima (video)|last=Terzić|first=Jovan|publisher=mozzartsport.com|date=22. 6. 2022|accessdate=23. 6. 2022}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 10. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2022|6|25}} | style="text-align:center" | Европско првенство | style="text-align:center" | СНП, Банска Бистрица | style="text-align:right" | {{зас|Аустрија}} Аустрија | style="text-align:center" | 3 : 2 |{{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="IEA"/> |- ! style="text-align:center" | 10 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} == Трофеји и награде == === Екипно === ; Раднички Крагујевац * [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] : [[Прва лига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21]].<ref name="Osvajači*PLS"/> == Напомене == {{reflist|group=lower-alpha}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|ognjen-luki/633041}} * {{Transfermarkt|706273}} * {{UEFA player|250135530}} * {{WorldFootball.net|ognjen-lukic}} * {{Zerozero|749022}} {{ЕП2022СРБф19}} {{DEFAULTSORT:Лукић, Огњен}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Спортисти из Смедерева]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] [[Категорија:Фудбалери Радничког 1923]] [[Категорија:Фудбалери Ремса]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] b47zuew72hoyj1gnpt3wrtpr8mea9oa 0 4224013 25138436 25138260 2022-08-04T13:24:18Z Soundwaweserb 82964 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/24.135.146.9|24.135.146.9]] ([[User talk:24.135.146.9|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:MareBG|MareBG]] wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Биљана | презиме = Чекић | слика = Биљана Чекић, Дара из Јасеновца.jpg | ширина_слике = 220п | опис_слике = Биљана Чекић, 2019. године | пуно_име = | дан_рођења = 25. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 2007. | место_рођења = [[Козарска Дубица]], {{застава|РС}} | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Биљана Чекић''' ([[Козарска Дубица]], [[25. октобар]] [[2007]]) је српска глумица која је постала позната по улози Даре Илић у ''[[Дара из Јасеновца|Дари из Јасеновца]]''. == Биографија == Биљана Чекић живи у селу [[Срефлије]] у [[Општина Козарска Дубица|општини Козарска Дубица]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Отац јој је Радован Чекић. Њена прабака са очеве стране и још деветоро рођака били су заробљеници [[Логор Јасеновац|логора Јасеновац]]. Само је њена прабака преживела.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/sudbine/biljana-cekic-dara-iz-jasenovca-devet-clanova-porodice-logor/fpjcml2|title=Devet članova njene porodice je STRADALO U JASENOVCU Biljana je rasplakala Srbiju kao Dara, a njen otac je ispričao bolne detalje iz prošlosti|date=21.2.2021.|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|language=|access-date=21.2.2021.}}</ref> == ''Дара из Јасеновца'' == ''Дара из Јасеновца'' је ушла у кандидатуру за представника Србије у трци за најпрестижнију филмску награду [[Оскар]], као и за награду [[Награда Златни глобус|Златни глобус]].<ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/Showbiz/a678000/Dara-iz-Jasenovca-srpski-kandidat-za-Oskara.html|title="Dara iz Jasenovca" srpski kandidat za Oskara|date=30.11.2020.|website=N1|language=|access-date=2.12.2020.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tvinemania.rs/prvi-put-u-istoriji-srpski-film-nominovan-za-zlatni-globus/|title=Prvi put u istoriji srpski film nominovan za Zlatni globus!|date=2020-12-01|website=TVINEMANIA|language=|access-date=2020-12-01}}</ref> Биљана Чекић кандидована је за најбољу женску улогу.<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4170997/dara-iz-jasenovca-zlatni-globus.html|title=„Дара из Јасеновца" први српски филм у трци за Златни глобус |date=1.12.2020.|website=РТС|language=|access-date=2.12.2020.}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020-е |- | 2020. || ''[[Дара из Јасеновца]]'' || Дара Илић |} == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=nm10784809|name=Биљана Чекић}} {{портал бар|Биографија|Филм|Биљана Чекић}} {{DEFAULTSORT:Чекић, Биљана}} [[Категорија:Дубичани]] [[Категорија:Рођени 2007.]] [[Категорија:Глумци Републике Српске]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] h5l114zxqf2lyfnx7r5udfvn9glwrwc 0 4225217 25138959 24237176 2022-08-04T21:52:54Z 95.180.127.37 /* Радња */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Аватар: Последњи владар ветрова | слика = Poslednji vladar vetrova.jpg | ширина слике = | опис слике = | изворни назив = -{The Last Airbender}- | жанр = | творац = | режија = М. Најт Шјамалан | сценарио = | продуцент = {{Plainlist| * М. Најт Шјамалан * Сем Мерсел * Френк Маршал }} | уредник = Конрад Баф | прича = | на основу = ''[[Аватар: Последњи владар ветрова]]''<br>[[Мајкл Данте Димартино|Мајкла Дантеа Димартина]]<br>[[Брајан Конецко|Брајана Конецка]] | главне улоге = {{Plainlist| * [[Ноа Рингер]] * [[Дев Пател]] * [[Никола Пелц]] * [[Џексон Ретбоун]] * [[Шон Тоуб]] * [[Асиф Мандви]] * [[Клиф Кертис]] }} | наратор = | музика = Џејмс Њутон Хауард | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Ендру Лесни | сценографија = | камера = | монтажа = | дизајнер продукције = | издавачка кућа = {{Plainlist| * -{[[Nickelodeon Movies]]}- * -{Blinding Edge Pictures}-<ref name="bfi">{{cite web|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b8d488128|title=The Last Airbender (2010)|work=[[British Film Institute]]|access-date=January 7, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170108191530/http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b8d488128|archive-date=January 8, 2017|url-status=live}}</ref> * -{The Kennedy/Marshall Company}- }} | студио = | дистрибутер = -{[[Paramount Pictures]]}- | година = 2010.<ref name="hrjuly162020">{{cite news|url=https://www.hollywoodreporter.com/news/last-airbender-release-moved-one-24711|title=Last Airbender release moved up one day|first=Carl|last=DiOrio|work=[[The Hollywood Reporter]]|date=June 16, 2010|access-date=November 24, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110629145753/http://www.hollywoodreporter.com/news/last-airbender-release-moved-one-24711|archive-date=June 29, 2011|url-status=live}}</ref> | трајање = 103 минута<ref>{{cite web |url= http://www.moviefone.com/movie/the-last-airbender/36563/main |title=The Last Airbender &#124; Movie |publisher=Moviefone.com |date=June 24, 2010 |access-date=June 28, 2010 |archive-url= https://web.archive.org/web/20100702005838/http://www.moviefone.com/movie/the-last-airbender/36563/main |archive-date=July 2, 2010 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web | url= https://bbfc.co.uk/releases/last-airbender-2010-5 | title=''THE LAST AIRBENDER'' (12A) | work= [[Paramount Pictures]] | publisher=[[British Board of Film Classification]] | date=June 21, 2010 | access-date= August 8, 2014 | archive-url= https://web.archive.org/web/20140220174425/http://www.bbfc.co.uk/releases/last-airbender-2010-5 | archive-date=February 20, 2014 | url-status=live }}</ref> | земља = Сједињене Државе | језик = енглески | буџет = 150 милиона америчких долара | зарада = 319.7 милиона америчких долара | награде = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | IMDb = | COBISS = }} '''''Последњи владар ветрова''''' ({{јез-енг|The Last Airbender}}) је амерички [[Акциони филм|акциони]]-[[Авантуристички филм|авантуристички]] [[фантастични филм]] из 2010. године који је написао, супродуцирао и режирао М. Најт Шјамалан. Базиран на [[Аватар: Последњи владар ветрова|првој сезони]] [[Анимирана серија|анимиране телевизијске серије]] ''[[Аватар: Последњи владар ветрова]]'', гласвне улоге играју [[Ноа Рингер]] као [[Анг (лик)|Анг]],<ref name="mtv">Marnell, Blair. [http://splashpage.mtv.com/2010/04/19/last-airbender-noah-ringer-cowboys-and-aliens-cast/"'Last Airbender' Star Noah Ringer Joins ‘Cowboys And Aliens’ Cast.”] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120929182238/http://splashpage.mtv.com/2010/04/19/last-airbender-noah-ringer-cowboys-and-aliens-cast/ |date=September 29, 2012 }} ''MTV''. April 19, 2010. Web. February 14, 2011.</ref> [[Дев Пател]] као Зуко, [[Никола Пелц]] као [[Катара (лик)|Катара]], [[Џексон Ретбоун]] као Сока. Развој филма почео је 2007. године. Продуцирао га је -{[[Nickelodeon Movies]]}- и дистрибуирао -{[[Paramount Pictures]]}-.<ref name="PressRelease1">{{cite web|url=http://www.mania.com/paramount-mnight-shyamalan-previews-last-airbender_article_58631.html?campid=0&ssns=29&|title=Paramount and M.Night Shyamalan Previews Last Airbender|last=Sarafin|first=Jarrod|date=June 10, 2008|publisher=Mania Entertainment|access-date=June 29, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080630170753/http://www.mania.com/paramount-mnight-shyamalan-previews-last-airbender_article_58631.html?campid=0&ssns=29&|archive-date=June 30, 2008|url-status=live}}</ref> Премијера је била 30. јуна 2010. године у [[Њујорк]]у, док се наредног дана почео приказивати свуда у Сједињеним Државама, зарадивши 16 милиона америчких долара тог дана.<ref>{{cite web |url=https://www.boxofficemojo.com/news/?id=2847&p=.htm |title=Eclipse Dips on Thursday, 'Airbender' Debuts Solidly |publisher=Box Office Mojo |date=2010-02-07 |access-date=2010-07-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180725120435/https://www.boxofficemojo.com/news/?id=2847&p=.htm |archive-date=July 25, 2018 |url-status=live }}</ref><ref name="premiere">{{cite web |author=LMCullen |url=http://www.eclipsemovie.org/scrumptious-pictures-of-jackson-rathbone-at-the-last-airbender-premiere/vips-bei-der-premiere-von-the-last-airbender-in-3d-in-ny-2/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20100916021519/http://www.eclipsemovie.org/scrumptious-pictures-of-jackson-rathbone-at-the-last-airbender-premiere/vips-bei-der-premiere-von-the-last-airbender-in-3d-in-ny-2/ |url-status=dead |archive-date=September 16, 2010 |title=VIPs bei der Premiere von 'The Last Airbender in 3D' in NY |publisher=Eclipse Movie |access-date=July 8, 2010 }}</ref> Филм су универзално критиковали критичари, публика и обожаваоци оригиналне анимиране серије након објављивања и сматра се једним од најгорих филмова икада снимљених. Многи рецензенти критиковали су сценарио, глуму, режију, ливење, рупе у заплету, неверност изворном материјалу, визуелне ефекте, монтажу, ликове и -{3D}- конверзију. Филм ''Последњи владар ветрова'' је био на другом месту по заради иза филма ''[[Сумрак сага: Помрачење]]''. Продуциран са 150 милиона америчких долара буџета, филм је зарадио 131 амерички долар у земљи и 319 милиона америчких долара широм света. Представља четврти филм који је највише зарадио студија -{Nickelodeon}-, иза филмова ''[[Сунђер Боб Коцкалоне филм: Сунђер на сувом]]'' (2015), ''[[Млади мутанти нинџа корњаче (филм из 2014)|Млади мутанти нинџа корњаче]]'' (2014) и ''[[Пустоловине Тинтина: Тајна једнорога]]'' (2011).<ref name="mojo">{{cite web |url=https://www.boxofficemojo.com/movies/?id=lastairbender.htm |title=The Last Airbender (2010) |website=[[Box Office Mojo]] |date=August 22, 2010 |access-date=August 22, 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100823021507/http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=lastairbender.htm |archive-date=August 23, 2010 |url-status=live }}</ref><ref name="thenumbers">{{cite web |url=https://www.the-numbers.com/movies/2010/BENDR.php |title=The Last Airbender – Box Office Data, Movie News, Cast Information |publisher=The Numbers |date=August 20, 2010 |access-date=August 22, 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110716220119/http://www.the-numbers.com/movies/2010/BENDR.php |archive-date=July 16, 2011 |url-status=live }}</ref> Филм је првобино замишљен као први у трилогији филмова ''Последњи владар ветрова'' сваки базиран на три сезоне серије, али због непопуларности и ниске добити првог филма, планирана трилогија је неколико година остављана у недоумици и на крају је отказана у корист играног римејка анимиране серије за стриминг услугу -{[[Netflix]]}-. == Радња == Прошао је век од када је Ватрена нација објавила рат осталим трима нацијама Ваздуха, Воде и Земље у покушају да освоји свет. Сока и његова сестра Катара, које припадају јужном воденом племену, откривају необични [[ледени брег]]. Пробијање у ледени брег ослобађа сноп светлости и открива дванаестогодишњег дечака по имену [[Анг (лик)|Анг]] и његовог летећег љубимца [[бизон]]а по имену Апа. Зуко, осрамоћени принц Ватрене нације, открива светлост са Анговог ослобађања и стиже до Јужног воденог племена захтевајући од сељана да предају „Аватара”: једину особу способну да манипулише или „савије” сва четири елемента ваздух, вода, земља и ватра. Анг се предаје да спаси село, али бежи од брода Ватрене нације и одлети са Апом, коју су довели Катара и Сока. Трио путује у Јужни ваздушни храм, где Анг сазнаје да је био у леденом брегу век и да је Ватрена нација избрисала Ваздушне номаде, укључујући и свог старатеља Монаха Гјатсоа. У очају, Анг улази у Аватар стање и налази се у Духовном свету где сусреће Духа змаја. Катарине молбе изводе Анга из стања Аватара.ANG JE NAJJACI Ангова група сапутника стиже у село Земаљског краљевства под контролом Ватрене нације. Када су ухапшени и затворени, подстичу побуну, боре се и поражавају војнике Ватрене нације који су окупирали село. Аанг каже Катари и Соки да он познаје само савијање ваздуха и да још увек мора да савлада остала три елемента. Упуте се до северног воденог племена где Анг може учити од мајстора који савијају воду. Током бочног путовања до Храма северног ваздуха, Анга издаје сељак и хватају га стрелци Ватрене нације предвођени заповедником Жаом. Међутим, маскирани пљачкаш под називом „Плави дух” помаже Ангу да побегне. Жао схвата да је Зуко Плави дух и има самострелца који испаљује муњу која Зукоа избацује, али Анг користи своје вештине да побегне са несвесним Зукоом. Анг чува Зукоа до јутра и затим одлази да се поново сретне са Соком и Катаром. Жао поново покушава да убије Зукоа дижући у ваздух његов брод, али Зуко потајно преживљава и увлачи се на Жаоов брод. По доласку, Анга и друштво дочекују грађани северног воденог племена и мајстор воденог савијања Паку подучава Анга и Катару. Стиже Ватрена нација и Жао започиње напад док Зуко наставља самосталну потрагу за Аватаром. Након пораза Катаре у битци, Зуко заузима Анга, који се враћа у стање Аватара како би потражио Духа Змаја за помоћ у победи Ватрене Нације. Змајев дух му саветује да пусти да његове емоције „теку као вода„”. Враћајући се у своје тело, Анг се бори против Зукоа док Катара не замрзне Зукоа у леду и затим одлази да се придружи битци. Ајрох и Жао крећу се до свете пећине где Жао заузима Месечев дух. Упркос Ајохиним молбама, Жао убија Месечев дух да би лишио све водене моћи њихових способности. Побеснео Жаоовим светогрђем, Ајрох открива своје мајсторство сагоревања ватре, застрашујући Жаоа и његову пратњу из свете пећине. Принцеза Јуи даје свој живот да оживи Месечев дух. Жао сазнаје да је Зуко преживео и припремају се за борбу, али Ајрох одговара Зукоу и Жаоа утапају водене воде. Присећајући се свог живота пре него што је заробљен у леду, Анг улази у стањр Аватара и подиже океан у гигантски зид да би вратио Ватрену нацију. Лорд Ватре сазнаје за пораз и задаје својој ћерки Азули спречавање Аватара да савлада земљу и ватру. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Ноа Рингер]] || [[Анг (лик)|Анг]] |- | [[Дев Пател]] || принц Зуко |- | [[Никола Плец]] || [[Катара (лик)|Катара]] |- | [[Џексон Ретбоун]] || Сока |- | [[Шон Тоуб]] || генерал Ајрох |- | [[Асиф Мандви]] || адмирал Жао |- | [[Сејшел Габријел]] || принцеза Јуи |- | [[Клиф Кертис]] || ватрени лорд Озаи |- | [[Самер Бишил]] || принцеза Азула |- | [[Френсис Ганијан]] || мајстор Паку |- | [[Рендал Дук Ким]] || старац у храму |- | [[Ајзак Џин Солштајн]] || Хару |- | [[Кеонг Сим]] || Тајро |- | [[Џон Нобл]] || глас Духа Змаја |- | [[Кетрин Хотон]] || Кана |- | [[Дејмон Гаптон]] || монах Гјатсо |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == {{wikiquote}} * {{Званични веб-сајт|http://www.thelastairbendermovie.com/}} * {{IMDb title|0938283}} * {{mojo title|lastairbender}} * {{Rotten Tomatoes|last_airbender}} * {{metacritic film|the-last-airbender}} {{Аватар: Последњи владар ветрова}} {{М. Најт Шјамалан}} [[Категорија:Филмови 2010.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:3Д филмови 2010.]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:Фантастични филмови]] [[Категорија:Авантуристички филмови]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Аватар: Последњи владар ветрова]] [[Категорија:Филмови студија Paramount Pictures]] [[Категорија:Филмови студија Nickelodeon Movies]] cb5hebs4a6zny02hbwz9iyxkkrpzssu 25139017 25138959 2022-08-05T00:45:21Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/95.180.127.37|95.180.127.37]] ([[User talk:95.180.127.37|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Dušan Kreheľ (bot)|Dušan Kreheľ (bot)]] wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Аватар: Последњи владар ветрова | слика = Poslednji vladar vetrova.jpg | ширина слике = | опис слике = | изворни назив = -{The Last Airbender}- | жанр = | творац = | режија = М. Најт Шјамалан | сценарио = | продуцент = {{Plainlist| * М. Најт Шјамалан * Сем Мерсел * Френк Маршал }} | уредник = Конрад Баф | прича = | на основу = ''[[Аватар: Последњи владар ветрова]]''<br>[[Мајкл Данте Димартино|Мајкла Дантеа Димартина]]<br>[[Брајан Конецко|Брајана Конецка]] | главне улоге = {{Plainlist| * [[Ноа Рингер]] * [[Дев Пател]] * [[Никола Пелц]] * [[Џексон Ретбоун]] * [[Шон Тоуб]] * [[Асиф Мандви]] * [[Клиф Кертис]] }} | наратор = | музика = Џејмс Њутон Хауард | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Ендру Лесни | сценографија = | камера = | монтажа = | дизајнер продукције = | издавачка кућа = {{Plainlist| * -{[[Nickelodeon Movies]]}- * -{Blinding Edge Pictures}-<ref name="bfi">{{cite web|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b8d488128|title=The Last Airbender (2010)|work=[[British Film Institute]]|access-date=January 7, 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170108191530/http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/4ce2b8d488128|archive-date=January 8, 2017|url-status=live}}</ref> * -{The Kennedy/Marshall Company}- }} | студио = | дистрибутер = -{[[Paramount Pictures]]}- | година = 2010.<ref name="hrjuly162020">{{cite news|url=https://www.hollywoodreporter.com/news/last-airbender-release-moved-one-24711|title=Last Airbender release moved up one day|first=Carl|last=DiOrio|work=[[The Hollywood Reporter]]|date=June 16, 2010|access-date=November 24, 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110629145753/http://www.hollywoodreporter.com/news/last-airbender-release-moved-one-24711|archive-date=June 29, 2011|url-status=live}}</ref> | трајање = 103 минута<ref>{{cite web |url= http://www.moviefone.com/movie/the-last-airbender/36563/main |title=The Last Airbender &#124; Movie |publisher=Moviefone.com |date=June 24, 2010 |access-date=June 28, 2010 |archive-url= https://web.archive.org/web/20100702005838/http://www.moviefone.com/movie/the-last-airbender/36563/main |archive-date=July 2, 2010 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web | url= https://bbfc.co.uk/releases/last-airbender-2010-5 | title=''THE LAST AIRBENDER'' (12A) | work= [[Paramount Pictures]] | publisher=[[British Board of Film Classification]] | date=June 21, 2010 | access-date= August 8, 2014 | archive-url= https://web.archive.org/web/20140220174425/http://www.bbfc.co.uk/releases/last-airbender-2010-5 | archive-date=February 20, 2014 | url-status=live }}</ref> | земља = Сједињене Државе | језик = енглески | буџет = 150 милиона америчких долара | зарада = 319.7 милиона америчких долара | награде = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | IMDb = | COBISS = }} '''''Последњи владар ветрова''''' ({{јез-енг|The Last Airbender}}) је амерички [[Акциони филм|акциони]]-[[Авантуристички филм|авантуристички]] [[фантастични филм]] из 2010. године који је написао, супродуцирао и режирао М. Најт Шјамалан. Базиран на [[Аватар: Последњи владар ветрова|првој сезони]] [[Анимирана серија|анимиране телевизијске серије]] ''[[Аватар: Последњи владар ветрова]]'', гласвне улоге играју [[Ноа Рингер]] као [[Анг (лик)|Анг]],<ref name="mtv">Marnell, Blair. [http://splashpage.mtv.com/2010/04/19/last-airbender-noah-ringer-cowboys-and-aliens-cast/"'Last Airbender' Star Noah Ringer Joins ‘Cowboys And Aliens’ Cast.”] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120929182238/http://splashpage.mtv.com/2010/04/19/last-airbender-noah-ringer-cowboys-and-aliens-cast/ |date=September 29, 2012 }} ''MTV''. April 19, 2010. Web. February 14, 2011.</ref> [[Дев Пател]] као Зуко, [[Никола Пелц]] као [[Катара (лик)|Катара]], [[Џексон Ретбоун]] као Сока. Развој филма почео је 2007. године. Продуцирао га је -{[[Nickelodeon Movies]]}- и дистрибуирао -{[[Paramount Pictures]]}-.<ref name="PressRelease1">{{cite web|url=http://www.mania.com/paramount-mnight-shyamalan-previews-last-airbender_article_58631.html?campid=0&ssns=29&|title=Paramount and M.Night Shyamalan Previews Last Airbender|last=Sarafin|first=Jarrod|date=June 10, 2008|publisher=Mania Entertainment|access-date=June 29, 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080630170753/http://www.mania.com/paramount-mnight-shyamalan-previews-last-airbender_article_58631.html?campid=0&ssns=29&|archive-date=June 30, 2008|url-status=live}}</ref> Премијера је била 30. јуна 2010. године у [[Њујорк]]у, док се наредног дана почео приказивати свуда у Сједињеним Државама, зарадивши 16 милиона америчких долара тог дана.<ref>{{cite web |url=https://www.boxofficemojo.com/news/?id=2847&p=.htm |title=Eclipse Dips on Thursday, 'Airbender' Debuts Solidly |publisher=Box Office Mojo |date=2010-02-07 |access-date=2010-07-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180725120435/https://www.boxofficemojo.com/news/?id=2847&p=.htm |archive-date=July 25, 2018 |url-status=live }}</ref><ref name="premiere">{{cite web |author=LMCullen |url=http://www.eclipsemovie.org/scrumptious-pictures-of-jackson-rathbone-at-the-last-airbender-premiere/vips-bei-der-premiere-von-the-last-airbender-in-3d-in-ny-2/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20100916021519/http://www.eclipsemovie.org/scrumptious-pictures-of-jackson-rathbone-at-the-last-airbender-premiere/vips-bei-der-premiere-von-the-last-airbender-in-3d-in-ny-2/ |url-status=dead |archive-date=September 16, 2010 |title=VIPs bei der Premiere von 'The Last Airbender in 3D' in NY |publisher=Eclipse Movie |access-date=July 8, 2010 }}</ref> Филм су универзално критиковали критичари, публика и обожаваоци оригиналне анимиране серије након објављивања и сматра се једним од најгорих филмова икада снимљених. Многи рецензенти критиковали су сценарио, глуму, режију, ливење, рупе у заплету, неверност изворном материјалу, визуелне ефекте, монтажу, ликове и -{3D}- конверзију. Филм ''Последњи владар ветрова'' је био на другом месту по заради иза филма ''[[Сумрак сага: Помрачење]]''. Продуциран са 150 милиона америчких долара буџета, филм је зарадио 131 амерички долар у земљи и 319 милиона америчких долара широм света. Представља четврти филм који је највише зарадио студија -{Nickelodeon}-, иза филмова ''[[Сунђер Боб Коцкалоне филм: Сунђер на сувом]]'' (2015), ''[[Млади мутанти нинџа корњаче (филм из 2014)|Млади мутанти нинџа корњаче]]'' (2014) и ''[[Пустоловине Тинтина: Тајна једнорога]]'' (2011).<ref name="mojo">{{cite web |url=https://www.boxofficemojo.com/movies/?id=lastairbender.htm |title=The Last Airbender (2010) |website=[[Box Office Mojo]] |date=August 22, 2010 |access-date=August 22, 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100823021507/http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=lastairbender.htm |archive-date=August 23, 2010 |url-status=live }}</ref><ref name="thenumbers">{{cite web |url=https://www.the-numbers.com/movies/2010/BENDR.php |title=The Last Airbender – Box Office Data, Movie News, Cast Information |publisher=The Numbers |date=August 20, 2010 |access-date=August 22, 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110716220119/http://www.the-numbers.com/movies/2010/BENDR.php |archive-date=July 16, 2011 |url-status=live }}</ref> Филм је првобино замишљен као први у трилогији филмова ''Последњи владар ветрова'' сваки базиран на три сезоне серије, али због непопуларности и ниске добити првог филма, планирана трилогија је неколико година остављана у недоумици и на крају је отказана у корист играног римејка анимиране серије за стриминг услугу -{[[Netflix]]}-. == Радња == Прошао је век од када је Ватрена нација објавила рат осталим трима нацијама Ваздуха, Воде и Земље у покушају да освоји свет. Сока и његова сестра Катара, које припадају јужном воденом племену, откривају необични [[ледени брег]]. Пробијање у ледени брег ослобађа сноп светлости и открива дванаестогодишњег дечака по имену [[Анг (лик)|Анг]] и његовог летећег љубимца [[бизон]]а по имену Апа. Зуко, осрамоћени принц Ватрене нације, открива светлост са Анговог ослобађања и стиже до Јужног воденог племена захтевајући од сељана да предају „Аватара”: једину особу способну да манипулише или „савије” сва четири елемента ваздух, вода, земља и ватра. Анг се предаје да спаси село, али бежи од брода Ватрене нације и одлети са Апом, коју су довели Катара и Сока. Трио путује у Јужни ваздушни храм, где Анг сазнаје да је био у леденом брегу век и да је Ватрена нација избрисала Ваздушне номаде, укључујући и свог старатеља Монаха Гјатсоа. У очају, Анг улази у Аватар стање и налази се у Духовном свету где сусреће Духа змаја. Катарине молбе изводе Анга из стања Аватара. Ангова група сапутника стиже у село Земаљског краљевства под контролом Ватрене нације. Када су ухапшени и затворени, подстичу побуну, боре се и поражавају војнике Ватрене нације који су окупирали село. Аанг каже Катари и Соки да он познаје само савијање ваздуха и да још увек мора да савлада остала три елемента. Упуте се до северног воденог племена где Анг може учити од мајстора који савијају воду. Током бочног путовања до Храма северног ваздуха, Анга издаје сељак и хватају га стрелци Ватрене нације предвођени заповедником Жаом. Међутим, маскирани пљачкаш под називом „Плави дух” помаже Ангу да побегне. Жао схвата да је Зуко Плави дух и има самострелца који испаљује муњу која Зукоа избацује, али Анг користи своје вештине да побегне са несвесним Зукоом. Анг чува Зукоа до јутра и затим одлази да се поново сретне са Соком и Катаром. Жао поново покушава да убије Зукоа дижући у ваздух његов брод, али Зуко потајно преживљава и увлачи се на Жаоов брод. По доласку, Анга и друштво дочекују грађани северног воденог племена и мајстор воденог савијања Паку подучава Анга и Катару. Стиже Ватрена нација и Жао започиње напад док Зуко наставља самосталну потрагу за Аватаром. Након пораза Катаре у битци, Зуко заузима Анга, који се враћа у стање Аватара како би потражио Духа Змаја за помоћ у победи Ватрене Нације. Змајев дух му саветује да пусти да његове емоције „теку као вода„”. Враћајући се у своје тело, Анг се бори против Зукоа док Катара не замрзне Зукоа у леду и затим одлази да се придружи битци. Ајрох и Жао крећу се до свете пећине где Жао заузима Месечев дух. Упркос Ајохиним молбама, Жао убија Месечев дух да би лишио све водене моћи њихових способности. Побеснео Жаоовим светогрђем, Ајрох открива своје мајсторство сагоревања ватре, застрашујући Жаоа и његову пратњу из свете пећине. Принцеза Јуи даје свој живот да оживи Месечев дух. Жао сазнаје да је Зуко преживео и припремају се за борбу, али Ајрох одговара Зукоу и Жаоа утапају водене воде. Присећајући се свог живота пре него што је заробљен у леду, Анг улази у стањр Аватара и подиже океан у гигантски зид да би вратио Ватрену нацију. Лорд Ватре сазнаје за пораз и задаје својој ћерки Азули спречавање Аватара да савлада земљу и ватру. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Ноа Рингер]] || [[Анг (лик)|Анг]] |- | [[Дев Пател]] || принц Зуко |- | [[Никола Плец]] || [[Катара (лик)|Катара]] |- | [[Џексон Ретбоун]] || Сока |- | [[Шон Тоуб]] || генерал Ајрох |- | [[Асиф Мандви]] || адмирал Жао |- | [[Сејшел Габријел]] || принцеза Јуи |- | [[Клиф Кертис]] || ватрени лорд Озаи |- | [[Самер Бишил]] || принцеза Азула |- | [[Френсис Ганијан]] || мајстор Паку |- | [[Рендал Дук Ким]] || старац у храму |- | [[Ајзак Џин Солштајн]] || Хару |- | [[Кеонг Сим]] || Тајро |- | [[Џон Нобл]] || глас Духа Змаја |- | [[Кетрин Хотон]] || Кана |- | [[Дејмон Гаптон]] || монах Гјатсо |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == {{wikiquote}} * {{Званични веб-сајт|http://www.thelastairbendermovie.com/}} * {{IMDb title|0938283}} * {{mojo title|lastairbender}} * {{Rotten Tomatoes|last_airbender}} * {{metacritic film|the-last-airbender}} {{Аватар: Последњи владар ветрова}} {{М. Најт Шјамалан}} [[Категорија:Филмови 2010.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:3Д филмови 2010.]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:Фантастични филмови]] [[Категорија:Авантуристички филмови]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Аватар: Последњи владар ветрова]] [[Категорија:Филмови студија Paramount Pictures]] [[Категорија:Филмови студија Nickelodeon Movies]] agn9y8asmi89r1qgohsmrbyfz19uznz 0 4228095 25139458 24422768 2022-08-05T11:42:48Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Abba Ansjovis.jpg|250px|мини|Рибље конзерве]] '''Рибље конзерве''' су прерађевине добијене прерадом појединих врста риба одређеним технолошким поступком уз примену топлоте (стерилизација) на температури од преко 100°C. Технолошки поступак укључује примарне поступке прераде рибе, сољење, термичку обраду рибе, пуњење и затварање лименки, стерилизацију лименки и завршне операције. Редослед ових операција зависи од примењеног технолошког процеса, односно степена механизованости производних линија. Предност конзервиране рибе је што је јефтина, лако доступна, погодна, лака за употребу и складиштења од свеже рибе или других метода. Конзервирана риба као храна је једноставан начин за складиштење рибарских производа и меса од рибе, а производи од туне и лососа у конзерви су здрава и одлична опција јер имају биолошку вредност и дуг рок трајања. == Историја == [[Датотека:Pacific Coast first salmon cannery.png|250px|мини|Прва фабрика за конзервисање рибе у индустријским размерама, била је фабрика за конзервирање лососа основана 1864. године на шлепу у реци [[Сакраменто]] у [[Калифорнија|Калифорнији]]]] Технологија конзервисања рибе развијена је између 1804. и 1852. године. Од 1804-1809. године француз ''Nicolas Appert'' изумео је нови метод спречавања кварења хране кувањем у затвореној тегли. У наредном периоду пронађена је погоднија амбалажа (лименке), као и метод херметичког затварања лименки двоструким шавом, поступак стерилизације изнад 100°С и увођење аутоклава у технолошки процес производње. Све ово омогућило је производњу конзервиране рибе какву данас познајемо. Почетком 1890-тих на Балканском полуострву зачето је масовније отварају фабрике сардина. После Првог светског рата постојало је 17 фабрика конзервиране рибе у Краљевини СХС, а 1930-тих у Краљевини било их је шездесетак, а више од половине било је на острвима Јадранског мора. Тадашње фабрике годишње су производиле око 400.000 рибљих конзерви. Током 20. века технологија прераде рибе је усавршена и потпуно аутоматизована, док је у новије време рибља конзерва стерлише према светским стандардима за квалитет и безбедност хране. Данас у Републици Хрватској постоји 6 фабрика за производњу рибљих конзерви, чији су годишњи производни капацитет је вишемилионски. == Опште информације == {{multiple image | align = right | direction = vertical | width = 220 | header = Типична конзерва сардина, у сланој води | header_align = center | header_background = | footer = | footer_align = | footer_background = | background color = | image1 = 2006 sardines can.jpg | alt1 = | caption1 = Запечаћено | image2 = 2006 sardines can open.jpg | alt2 = | caption2 = Отворено | total_width = }} Риба као људска храна или сировина за прераду има прехрамбену и тржишну вредност ако до потрошача долази свежа,<ref>Berka, R. (1986). The transport of live fish. A. review. ''EIFAC Tech. Pap.'' No. 48, 52, FAO, Rome.</ref> без већих органолептичких промена што је, имајући у виду да се у уловљеној риби одвијају интензивни биокемијски и микробиолошки постморталнин процеси, што је тешко остварити.<ref>Hoar, W.S. (1957). The gonads and reproduction. In: M.E. Brown (ed.), ''The Physiology of Fishes,'' Academic Press, New York, 287-321.</ref> Како се код риба не може применити основни принцип краткотрајног конзервисања, риба се што дуже задржава у животу и тиме спречава неконтролисано напредовање биохемијских, микроиолошких и других процеса.<ref>Acuff, G., A.L. Izat and G. Finne (1984). Microbial flora on pond-reared tilapia ''(Tilapia aurea)'' held on ice. ''J. Food Prot. 47,'' 778-780.</ref> Али како је то краткотрајан поступак непосредно након улова рибе треба применити одговарајуће поступке конзервисања који ће осигурати очување квалитете рибе до њене потрошње. У основи, у индустријској преради рибе користе се методе конзервисања засноване на принципу абиозе и анабиозе, које спречавају односно потискују микробне и ензимске активности узрочника квара рибе. У ту сврху користе се методе конзервисања базиране на: * деловању ниских и високих температура (хлађење, замрзавање, пастеризација и стерилизација); * конзервирање сушењем и димљењем; * хемијске методе (сољење, кисељење, хемијски конзерванси); * биолошке методе, јонизирајуће зрачење, * најчешће разни комбинованим поступцима === Риба === [[Датотека:2006 sardines plate.jpg|мини|За производњу рибљих конзерви употребљава се квалитетна риба]] За производњу рибљих конзерви употребљава се квалитетна риба, без главе, очију, шкрга, пераја и утроба. === Додатне сировине === Као додатне сировине у производњи конзерви користе се: * [[уља]] (маслиново, сунцокретово, сојино...), * [[саламура]], * сос, * поврће или воће,<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.extension.umn.edu/distribution/nutrition/DJ1097.html|title=Home Canning Tomatoes|date=2010|website=web.archive.org|url-status=unfit|access-date=10. 3. 2021|archive-date=16. 07. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100716142740/http://www.extension.umn.edu/distribution/nutrition/DJ1097.html}}</ref> * вино, * со и други зачини, * сирћетна киселина, * протеински хидролизати == Припрема == Риба се припрема тако што се одваја глава, вади утроба, а тело сече се на комаде и потапа у врело уље. Поред пржења у уљу, риба се пре стављања у конзерву бари, саламури, соли и суши. Припремљена риба се затим ставља у лименке, прелива се уљем, сосом, и другим састојцима и херметички затвара и стерилизује. [[Датотека:Workers handling anchovies.jpg|250px|мини|Обрада инћуна у фабрици за конзервирање рибе у Кантабрији, Шпанија]] [[Датотека:シーチキン (R) (2681411577).jpg|250px|мини|Готова јела са рибљом конзервом]] [[Датотека:Bom petisco.jpg|250px|мини|Pок трајања рибљих конзерви ограничен је на 4-6 година у зависности од течног медија у производу, и заједно са саставом конзерве означен је на амбалажи]] Термичка обрада рибе је најважнија фаза технолошког процеса обраде. За топлотну обраду рибе познато је неколико метода: * поступак парења, *поступак пржења (Нантесова метода); * печење у млазу топлог ваздуха; * процес пушења; * поступак кувања, * разне комбинације поступака Кување претходно очишћене и припремљене рибе се одвија у комори уређаја за топлотну обраду рибе на температурама од 100°С. Риба се кува у води коју испушта током топлотне обраде. У том процесу риба ослобађа део воде.<ref>{{Cite web|url=https://www.ribahrvatske.hr/riblja-konzerva-kako-riba-upliva-u-limenku/|title=Riblja konzerva – kako riba upliva u limenku?|last=|first=|website=Riba Hrvatske|language=hr|url-status=live|access-date=10. 3. 2021}}</ref> У другом акту у посебној комри риба се пече и суши на 110-130°С, чиме се постиже њена комплетна топлотна обрада и достиже укус специфичан за рибље конзерве. На крају топлотне обраде, уклања се вишак воде. из лименке и лименка путују транспортером до дозатора помоћу којег се куваној риби додаје уље или сос. После термичке обраде, риби се у дозатору додаје уље или сос, лименке се затварају поклопцем и затварају двоструким шавом (двоструки лим). На карју процеса рибља конзерва се стерилишена температури од 112-120°С и притиску од 1,8 до 2 атмосфере. Трајање стерилизације зависи од величине лименке. Након стерилизације, лименке се оперу, осуше и пребаце у складиште за контролу, етикетирање, паковање и отпремање. === Рок трајања === Данас је рок трајања рибљих конзерви ограничен на 4-6 година у зависности од течног медија у производу. Међутим, чак и након много година, ако амбалажа није оштећена, конзерва је и даље стерилна и микробиолошки безбедна за јело. == Паштете и готова јела од рибе == [[Датотека:Polish pate MOM.JPG|мини|Све више производе се и конзерве риба типа разних врста паштета]] Поред рибе у уљу или сосевима, однедавно се све више производе и конзерве риба типа разних врста паштета, или готових јела на бази рибљих производа од морске и слатководне рибе. == Полуконзерве од рибе == [[Датотека:01 Préparation des sardines pour les conserveries.JPG|мини|Продаја полупроизвода од рибе]] Полуконзерве од риба и осталих производа рибарства израшују се по одговарајућем технолошком поступку. Рибље полуконзерве стављају се у промет као пастеризоване и непастеризиране (конзервиране сољу и киселином). Према пореклу рибе, рибље се полуконзерве стављају у промет као полуконзерве од слатководне и полуконзерве од морске рибе. Финални производи усољених риба долазе на тржиште као прерађевине у облику смотаних и опружених филета у уљу затворених у кутијама. Слане се рибе не кваре захваљујући конзервирајућем деловању соли. Ензиматски процеси у производу не престају, стога им је рок одрживости ограничен. Осим смотаних и опружених филета значајно место у тој групи имају рибље пасте, разна рибља предјела и рибље салате. Посебно је значајна позната група полуконзерви, тзв. маринада. == Рибља конзерва у кулинарству == [[Датотека:00 HK canned food 豆豉鯪魚 oil Salted Black Beans n Fried Dace fish Dec-2015.JPG|мини|Салата од рибље конзерве]] Рибља конзерва се такође може користити за прераду у кулинарству као: * предјело са сецканим луком и поврћем, * сендвич са пацивом, * као јело преливено сосом од парадајза,<ref name=":0" /> * као прилог уз тестенину, или као умаке за тестенине, * за припрему соса од рибе При избору конзервисане рибе, треба изабрати маснију морску рибу јер је храњљивија од рибе из других врста воде, јер уље задржава хранљиве састојке у риби. == Галерија == <gallery mode="packed-hover" heights="120" caption="Део рибљих конзерви на тржишту" align="center"> Sardines Titus du Maroc.JPG Sardines in a can.jpg Filetti di Alici.jpg|Canned anchovies, Italy Russian Cod liver in an opened can.jpg|<center>Canned [[cod]] liver, Russia</center> Canned Cat Food1.jpg|<center>Canned [[cat food]] in jelly</center> HK STT 石塘咀 Shek Tong Tsui 皇后大道西 Queen's Road West 惠康超級市場 Wellcome Supermarket canned fish August 2020 SS2 02.jpg Sardinas-Zaragoza-2009.jpg Seachicken mild hagoromofoods002.jpg Migas de atún.jpg Bonito del Norte en aceite de oliva.jpg </gallery> <gallery mode="packed-hover" heights="160" caption="Производни погони кроз историју" align="center"> Carlisle Packing Co floating cannery NOAA.jpg|<center>[[Carlisle Packaging Company]], a floating cod cannery, [[Yukon River]], Alaska, c. 1918</center> Children at sardine cannery cleaning herring.jpg|{{center|Children cleaning Atlantic herring at a cannery}} FMIB 45950 Sardine Industry.jpeg Les enfants mettent en caisse les boîtes de sardines.jpg Prépartion boîtes de conserves.jpg </gallery> == Извори == {{извори}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Canned fish}} [[Категорија:Конзервисање намирница]] [[Категорија:Рибарство]] [[Категорија:Производи од рибе]] 99adkhiz8fd2rzrxjhioppbxu4gtudu 0 4232293 25139065 24241296 2022-08-05T04:39:46Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Раде | презиме = Мићић | слика = | опис_слике = Раде Мићић | дан_рођења = 9. | месец_рођења = октобар | година_рођења = 1975. | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = {{застава|СФР Југославија}} | женски_пол = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Раде Мићић''' ([[Београд]], [[1975]]) српски је [[џез]] гитариста и композитор. == Биографија == Рођен је 9. октобра 1975. у [[Београд|Београду]]. Преселио се у [[Сједињене Америчке Државе]] 1995. године након што је добио стипендију на [[Музички колеџ Беркли|Музичком колеџу Беркли]], где је студирао код [[Џорџ Гарцон|Џорџа Гарцона]], Џона Томаса и [[Боб Броокмајер|Боба Броокмајера]]. Тада је и [[Мик Гудрик]] постао његов ментор.<ref>{{Cite web|url=http://www.jazz.com/encyclopedia/micic-rale-ratibor|title=Micic, Rale (Ratibor) – Jazz.com|date=2008-02-28|website=web.archive.org|access-date=2021-03-28|archive-date=28. 02. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080228102717/http://www.jazz.com/encyclopedia/micic-rale-ratibor|url-status=unfit}}</ref> Године 2000. преселио се у [[Њујорк]]. Његов деби албум, ''Bridges'' (CTA, 2003),<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.ralemicic.com/ralewp/?page_id=3950|title=Albums – Rale Micic|language=en-US|access-date=2021-03-28}}</ref> мешао је џез са балканском музиком. На његовом другом албуму, ''Serbia'', појавио се џез трубач [[Том Харел]].<ref name=":0" /> == Дискографија == * ''Bridges'' (CTA, 2003) * ''Serbia'' (CTA, 2006) * ''3'' (CTA, 2010) * ''Night Music'' (Whaling City Sound, 2016) * ''Inspired'' (ArtistShare, 2016) са [[Џон Аберкромби|Џоном Аберкромбијем]] и [[Питер Бернштајн|Питером Бернштајном]]<ref name=":0" /> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.ralemicic.com Званични веб сајт] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Мићић, Раде}} {{портал бар|Музика|Биографија|Београд|Србија}} [[Категорија:Рођени 1975.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Српски композитори]] [[Категорија:Српски музичари]] [[Категорија:Музичари из Београда]] [[Категорија:Српски гитаристи]] ftbsgdltvtp6uvoslvdaf9igaqxcocr 0 4232607 25138531 24226358 2022-08-04T14:25:50Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki '''Igor Vukić''' ([[Загреб|Zagreb]], [[26. januar]] [[1966]]), [[Хрватска|hrvatski]] je novinar i publicista. Predsednik je ''[[Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac|Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac]]'' koje promoviše pseudoistorijske revizionističke<ref>{{Cite web|url=https://www.portalnovosti.com/kako-se-vukic-nasao-medu-izlagacima-na-znanstvenom-kolokviju|title=Kako se Vukić našao među znanstvenicima|website=Portal Novosti|access-date=2021-03-29}}</ref> teze i negiranje [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|Genocida nad Srbima u NDH]]. Udruženje je na osnovu zvaničnog konkursa dobilo novac za svoje delovanje od Republike Hrvatske odnosno Ministarstva branitelja u iznosu od 50.000 [[Хрватска куна|kuna]].<ref>{{Cite web|url=http://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/vijesti/3/USTAsKI_JACKPOT_ZA_SRETNU_2018_/240/|title=USTAŠKI JACKPOT ZA SRETNU 2018.|website=Antifašistički VJESNIK|access-date=2021-03-29}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://faktograf.hr/2018/06/06/vukicu-alibi-pruza-tomo-medved-ali-ne-i-muzej-holokausta-u-washingtonu/|title=Vukiću alibi pruža Tomo Medved, ali ne i Muzej holokausta u Washingtonu|date=2018-06-06|website=Faktograf.hr|language=hr|access-date=2021-03-29}}</ref> Vukić ove teze razvija i tvrdi da u logoru Jasenovac ''nije bilo ubijanja''.<ref>{{Cite web|url=https://www.matica.hr/vijenac/566/vrijeme-je-za-istinu-o-logoru-jasenovac-25030/|title=Vrijeme je za istinu o logoru Jasenovac|website=www.matica.hr|language=hr|access-date=2021-03-29}}</ref> Нема диплому из области историјских наука.<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2018/09/04/croatian-book-on-jasenovac-distorts-holocaust-history-09-03-2018/|title=Croatian Book on Jasenovac Distorts Holocaust History|date=2018-09-04|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2021-06-13}}</ref> == Biografija == Vukić je rođen 1966. godine u Zagrebu u porodici srpskog porekla.<ref>{{Cite web|url=http://narod.hr/kultura/igor-vukic-jasenovcu-nije-bilo-ubijanja-djece-a-logoru-postojala-obrtnicka-skola-djecake|title=Igor Vukić: Zašto hrvatske institucije skrivaju istinu o Jasenovcu?|last=Narod.hr|date=2017-02-23|website=narod.hr|language=hr|access-date=2021-03-29}}</ref> Osnovnu školu pohađao je u Pakračkoj Poljani, srednju u [[Kutina|Kutini]] a u Zagrebu je 1992. godine završio [[Fakultet političkih znanosti u Zagrebu|Fakultet političkih nauka]]. Većina njegove porodice je tokom [[Drugi svetski rat|Drugoga svetskoga rata]] prošla kroz [[Логор Јасеновац|Logor Jasenovac]].<ref name="narod">[https://narod.hr/kultura/igor-vukic-jasenovcu-nije-bilo-ubijanja-djece-a-logoru-postojala-obrtnicka-skola-djecake Igor Vukić: Zašto hrvatske institucije skrivaju istinu o Jasenovcu?] ''narod.hr'', 23. veljače 2017. (pristupljeno 1 lipnja 2018.)</ref> Od 1990. godine radio je kao novinar u medijima: ''[[Vjesnik]]'' (1990-1991), na Kutinskoj televiziji (preteča današnje Mreža TV) (1992-1993), u dnevnicma ''[[Novi list]]'' (1994-2001), ''[[Jutarnji list]]'' (2001-2005) i ''Poslovni dnevnik'' (2005-2009) te u nedeljniku ''Privredni vjesnik'' (2009-2016) i [[Hrvatski tjednik (Zadar)|Hrvatski tjednik]].<ref name="narod"/> Svoje stavove u kojima negira genocid nad Srbima u NDH izlagao je na [[Hrvatska radiotelevizija|HRT-u]], [[Z1 Televizija|Z1 Televiziji]], Laudato TV-u i manjim lokalnim televizijama. Istoričar Milan Radanović je Vukićeve publikacije okarakterisao kao ''bezvrijedne, štetne i opskurne''.<ref>{{Cite web|url=https://www.portalnovosti.com/radanovic-vukiceva-knjiga-je-bezvrijedna-i-stetna-publikacija|title=Radanović: Vukićeva knjiga je bezvrijedna i štetna publikacija|website=Portal Novosti|access-date=2021-03-29}}</ref> == Publikacije == * ''Jasenovački logori: istraživanja'', Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, Zagreb, 2015, {{ISBN|978-953-58565-0-4}} (2. izd. 2015) (koautori [[Vladimir Horvat]], Stipo Pilić i [[Blanka Matković]]) * ''Radni logor Jasenovac'', Naklada P.I.P. Pavičić, Zagreb, 2018, {{ISBN|978-953-7949-15-0}} * ''Logor Jasenovac u 2. svjetskom ratu / Labour Camp Jasenovac in World War II'', Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, Zagreb, 2018, {{ISBN|978-953-58565-2-8}} * ''Jasenovac iz dana u dan: kronologija'', Naklada P.I.P. Pavičić, Zagreb, 2019, {{ISBN|978-953-7949-18-1}} == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == *[https://www.youtube.com/watch?v=esdbc-3cZcI TEME DANA - Vukić: Jasenovac je bio manji logor u kojemu je moglo boraviti do 2 tisuće ljudi] *[https://www.youtube.com/watch?v=kpJnghO78Rk PODCAST VELEBIT - Vukić: Kako sam u Beogradu branio istinu o logoru Jasenovac] {{Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}} {{DEFAULTSORT:Вукић, Игор}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Rođeni 1966.]] [[Категорија:Zagrepčani]] [[Kategorija:Hrvatski novinari]] [[Kategorija:Hrvatski publicisti]] ac59u3d0qzcthlhrgjqnlvgcjf47f8h 0 4233384 25139085 24258111 2022-08-05T05:32:18Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Драган Стоисављевић | слика = | пуно_име = Драган Стоисављевић | датум_рођења = {{датум рођења|2003|11|25|год=да}}<ref name="Stipendijski"/> | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Србија и Црна Гора]]<ref name="YT">{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=rOWnJR6KhkM&t=19s|title=Dragan Stoisavljevic|date=14. 11. 2020|accessdate=1. 4. 2021|last=Tenej|first=Zagor|publisher=[[Јутјуб]]}}</ref> | висина = 1,89 m<ref name="YT"/> | маса = 75 kg<ref>{{Cite web|url=https://www.sport.de/fussball/pe653295/dragan-stoisavljevic/|title=Dragan Stoisavljević|accessdate=1. 4. 2021|publisher=[[w:de:Sport.de|Sport.de]]|language=de}}</ref> | надимак = | актуелни_клуб = [[ФК Раднички Београд|Раднички Нови Београд]]<br /><small>(на позајмици из [[ФК Вождовац|Вождовца]])</small> | актуелни_број = 24 | позиција = [[Нападач (фудбал)#Центрфор|центарфор]]<ref name="Stipendijski"/> | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | године1 = 2019— | клубови1 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | наступи1 = 60 | голови1 = 5 | године2 = 2022— | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Раднички Београд|Раднички Нови Београд]] | наступи2 = 1 | голови2 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2019—2020. | репрезентација_(име)1 = Србија до 17 | репрезентација_(наступи)1 = 3 | репрезентација_(голови)1 = 1 | репрезентација_(године)2 = 2021. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)2 = 2 | репрезентација_(голови)2 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 5. август 2022. | актуелизовано2_(датум) = 8. јун 2021. }} '''Драган Стоисављевић''' ([[Београд]], [[25. новембар|25. новембра]] [[2003]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Раднички Београд|Раднички]] са [[Нови Београд|Новог Београда]], на позајмици из [[ФК Вождовац|Вождовца]]. == Каријера == У [[интервју]]у који је дао неколико година касније, Стоисављевић је рекао да је раду са првим тимом прикључен као четрнаестогодишњак.<ref name="Mondo_intervju">{{cite news|url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1448911/dragan-stoisavljevic-vozdovac-intervju-najmladji-debitant-u-superligi-dao-gol-zvezdi.html|title=Intervju - "vunderkind" kakvog Srbija ne pamti: Debitovao sa 16, daje golove duplo starijima, čestitao mu i Borjan!|last=Ninković|first=Dušan|publisher=mondo.rs|date=19. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Крајем 2018. потписао је стипендијски уговор, а затим је прошао зимске припреме у [[Анталија|Анталији]] под вођством тренера [[Драган Аничић|Драгана Аничића]].<ref name="Stipendijski">{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/stoisavljevic-potpisao-stipendijski-ugovor/|title=Стоисављевић потписао стипендијски уговор|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=27. 11. 2018|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/petnaestogodisnji-dragan-stoisavljevic-prvi-put-na-pripremama-prvog-tima-ceo-tim-mi-pomaze-da-se-uklopim/|title=Будућност Вождовца! Петнаестогодишњи Драган Стоисављевић први пут на припремама првог тима!|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=30. 1. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/dragan-anicic-za-sajt-vozdovca-iz-antalije-let-there-be-rock/|title=Драган Аничић за сајт Вождовца из Анталије – Let There Be Rock!|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=5. 2. 2018|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Свој први наступ у професионалној конкуренцији забележио је 30. новембра 2019. године, када је на терену провео нешто више од једног часа игре у поразу од [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] на [[Стадион Рајко Митић|Стадиону Рајко Митић]]. Након тога га је у саставу гостујуће екипе заменио [[Марко Девић]].<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/9323/crvena-zvezda-vozdovac-2-0-0-0|title=Црвена звезда – Вождовац 2:0 (0:0)|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=30. 11. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> На тај начин је постао најмлађи фудбалер који је наступио у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]], не рачунајући [[Филип Ступаревић|Филипа Ступаревића]], такође бившег играча Вождовца, чији дебитантски наступ није био регуларан.<ref>{{cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/srbija-super-liga/a316140-Dragan-Stoisavljevic-najmladji-debitant-u-Superligi/|title=Dragan Stoisavljević – najmlađi debitant u Superligi|last=Todić|first=Maja|publisher=[[Спорт клуб]]|date=30. 11. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Први погодак у том такмичењу Стоисављевић је постигао у победи над [[ФК Рад|Радом]] на [[Стадион Краљ Петар Први|Стадиону Краљ Петар Први]] у јуну наредне године. Тако је постао трећи најмлађи стрелац у српском шампионату после [[Душан Влаховић|Душана Влаховића]] и [[Лука Јовић|Луке Јовића]].<ref>{{cite news|url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3201296-najmladji-debitant-superliga-dragan-stoisavljevic-fk-vozdovac-postao-je-i-treci-najmladji-strelac|title=Najmlađi debitant Superlige postao je i treći najmlađi strelac|publisher=[[Telegraf.rs|Телеграф]]|date=13. 6. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Претходно је, средином јануара 2020. потписао трогодишњи професионални уговор са матичним клубом.<ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/profesionalni-ugovor-za-najmladjeg-debitanta-u-istoriji-superlige-stoisavljevic-potisao-na-tri-godine/|title=Професионални уговор за најмлађег дебитанта у историји Суперлиге – Стоисављевић потписао на три године|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=16. 1. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Током летњих припрема Стоисављевић је био стрелац на контролној утакмици против [[Краљево|краљевачке]] [[ФК Слога Краљево|Слоге]].<ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/mladi-stoisavljevic-doneo-pobedu-nad-slogom-iz-kraljeva-i-nastavio-golgetersku-formu/|title=Млади Стоисављевић донео победу над Слогом из Краљева и наставио голгетерску форму!|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=13. 7. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|Наредне сезоне]] био је међу фудбалерима који су задовољавали услове бонус играча, те је током исте добијао прилику у ротацији шефа стручног штаба [[Јован Дамјановић|Јована Дамјановића]].<ref>{{cite news|url=https://direktno.rs/sport/fudbal/291637/superliga-cak-209-bonusa-klinaca-u-20-klubova.html|title=SUPERLIGA Čak 209 bonusa klinaca u 20 klubova!|last=Ilijoski|first=Sašo|publisher=direktno.rs|date=31. 7. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://nova.rs/sport/fudbal/veciti-hvale-talente-a-sansu-im-daju-samo-kad-moraju/|title=Večiti hvale talente, a šansu im daju samo kad moraju|last=Džodić|first=Ivan|publisher=[[Нова С]]|date=16. 8. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref name="Espreso_intervju">{{cite news|url=https://www.espreso.co.rs/sport/fudbal/758109/espreso-intervju-dragan-stoisavljevic-mitrovicev-je-naslednik-sa-16-godina-je-usao-u-istoriju-srpskog-fudbala|title=Espreso intervju - Dragan Stoisavljević! Mitrovićev je naslednik, sa 16 godina je ušao u istoriju srpskog fudbala!|last=Šuster|first=Vladimir|last2=Ćorić|first2=Marija|publisher=espreso.co.rs|date=29. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Први погодак у такмичарској 2020/21. постигао је у [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.#Шеснаестина финала|шеснаестини финала]] Купа Србије против [[РФК Графичар|Графичара]].<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2020&mm=10&dd=21&nav_id=1751097|title=Kup Srbije: Radnik od 0:3 do 4:3, favoriti sigurni, IMT napravio iznenađenje|last=Đ|first=M.|website=[[Б92]]|date=21. 10. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Одмах затим, неколико дана касније је погодио у ремију са [[Нови Сад|новосадским]] [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетером]],<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/proleter-i-vozdovac-podelili-bodove-11-10-25-10-2020|title=Пролетер и Вождовац поделили бодове - 1:1 (1:0)|last=Поповић|first=М.|website=[[Дневник холдинг]]|date=25. 10. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> а онда и у победи над екипом [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачке Тополе]], оба пута ушавши у игру са клупе.<ref>{{cite web|url=https://www.maxbetsport.rs/zaigrali-se-zmajevi-vozdovac-savladao-tsc-prva-pobeda-zlatibora-na-gostovanju-242916/|title=Zaigrali se “Zmajevi” Voždovac savladao TSC, prva pobeda Zlatibora na gostovanju|last=Đurović|first=Radomir|website=maxbetsport.rs|date=31. 10. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> На сусрету [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.#Осмина финала|осмине финала]] Купа Србије, Стоисављевић је на свој 17 рођендан био стрелац за Вождовац из [[Једанаестерац|једанаестерца]], током регуларног дела утакмице против [[Ивањица|ивањичког]] [[ФК Јавор Ивањица|Јавора]].<ref>{{cite news|url=https://fkjavor.com/vesti/javor-zavrsio-takmicenje-u-kupu-u-1-8-finala/|title=Javor završio takmičenje u Kupu u 1/8 finala|website=ФК Јавор Ивањица, званична презентација|date=25. 11. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Први погодак у наставку сезоне, Стоисављевић је постигао у 26. колу против [[ФК Металац Горњи Милановац|Металца]] у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].<ref>{{cite news|url=https://fkmetalac.rs/2021/03/07/metalac-bolji-od-vozdovca/|title=Metalac bolji od Voždovca|last=Mijatović|first=M.|website=ФК Металац Горњи Милановац, званична презентација|date=7. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Такође, постигао је једини погодак у поразу свог тима од Црвене звезде у наредном колу.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11177/vozdovac-crvena-zvezda-1-4-1-2|title=Вождовац - Црвена звезда 1:4 (1:2)|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=15. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> У међувремену је одиграо и сусрет [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.#Четвртфинале|четвртине финала]] Купа са екипом [[ФК Партизан|Партизана]] после ког је Вождовац елиминисан из даљег такмичења.<ref>{{cite news|url=https://partizan.rs/partizan-vozdovac/|title=Партизан – Вождовац 4:0 (2:0)|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=11. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Крајем јула 2022, Стоисављевић је уступљен екипи [[ФК Раднички Београд|Радничког]] са [[Нови Београд|Новог Београда]].<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/doskorasnji-igrac-vozdovca-pojacao-napad-radnickog-sa-novog-beograda-375643/|title=Doskorašnji igrač Voždovca pojačao napad Radničkog sa Novog Beograda|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=28. 7. 2022|accessdate=5. 8. 2021}}</ref> == Репрезентација == Стоисављевић је за кадетску репрезентацију Србије дебитовао против одговарајуће селекције [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених Арапских Емирата]] у августу 2019.<ref name="UAE">{{cite news|url=https://fss.rs/kadeti-savladali-uae-2020-u-proveri-pred-prvi-krug-kvalifikacija-u-belorusiji-video/|title=Кадети савладали УAE - 2:0(2:0) у провери пред први круг квалификација у Белорусији (видео)|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=20. 8. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Касније је позиван и за квалификациони циклус ка Европском првенству, а наступио је и против вршњака из [[Русија|Русије]] у децембру исте године.<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/kvalifikacije-za-ep-prvi-krug-dejan-blagojevic-izabrao-22-igraca-rivali-letonija-belorusija-i-madjarska/|title=<nowiki>Квалификације U17 | Дејан Бранковић изабрао 22 играча, ривали Летонија, Белорусија и Мађарска</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=11. 10. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u17-dejan-brankovic-odabrao-igrace-za-dve-provere-sa-rusijom-u-sc-fss/|title=<nowiki>U17 | Дејан Бранковић позвао 20 играча за два теста са Русијом у СЦ ФСС</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=6. 12. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref name="Rusija17*2">{{cite news|url=https://fss.rs/kadeti-nadigrali-ruse-u-staroj-pazovi/|title=<nowiki>U17 | Кадети после победе, остварили реми у провери са Русијом</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=10. 12. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> У марту 2020. постигао је погодак против селекције [[Хрватска|Хрватске]].<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/kadeti-u17-dejan-brankovic-pozvao-23-igraca-za-poslednji-test-protiv-hrvatske-pred-kvalifikacioni-turnir-u-rusiji/|title=<nowiki>Кадети U17 | Дејан Бранковић позвао 23 играча за последњи тест, против Хрватске, пред квалификациони турнир у Русији</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=5. 3. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=http://sportklub.rs/Fudbal/Reprezentacija/a326527-Kadeti-Srbije-remizirali-sa-Hrvatskom.html|title=Kadeti Srbije remizirali sa Hrvatskom|last=Smilić|first=Branimir|publisher=Спорт клуб|date=11. 3. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3884995/remi-srbije-i-hrvatske-u-prijateljskom-mecu-na-krovu.html|title=Реми Србије и Хрватске у пријатељском мечу на "крову"|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]|date=11. 3. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Иако је кадетска екипа Србије изборила пласман у елит рунду квалификација,<ref>{{Cite news|url=https://fudbal.hotsport.rs/2019/10/30/veliki-uspeh-kadeti-se-pridruzili-ostalim-selekcijama-izborili-mesto-elit-rundi-kvalifikacija-za-ep/|title=VELIKI USPEH: Kadeti se pridružili ostalim selekcijama, izborili mesto elit rundi kvalifikacija za EP|date=30. 10. 2019|accessdate=1. 4. 2021|last=Ilić|first=Aleksandar|publisher=hotsport.rs}}</ref> завршница такмичења отказана је услед [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]].<ref>{{Cite news|url=https://www.uefa.com/under17/news/025b-0ef557e5f07e-ef6e6c9ff749-1000--u17-finals-in-estonia-cancelled/|title=U17 finals in Estonia cancelled|trans-title=Отказано финале за кадете у Естонији|date=18. 3. 2020|accessdate=3. 4. 2020|website=[[УЕФА]]|language=en}}</ref> У марту 2021, Стоисављевић је тренирао са млађом омладинском репрезентацијом Србије.<ref name="Mondo_intervju"/> Новоизабрани селектор омладинске репрезентације Србије, [[Дејан Бранковић]], уврстио је Стоисављевић на списак играча за тест са ТСЦ-ом из Бачке Тополе у априлу исте године.<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u19-dejan-brankovic-okuplja-omladince/|title=<nowiki>U19 | Дејан Бранковић окупља омладинце</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=14. 4. 2021|accessdate=22. 4. 2021}}</ref> Тако је неколико дана након првенственог сусрета поново наступио против тог клуба, погодивши за минималну победу омладинаца Србије, након асистенције саиграча из Вождовца, [[Лука Цветићанин|Луке Цветићанина]].<ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/potop-zmajeva-u-senti/|title=Потоп Змајева у Сенти|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=18. 4. 2021|accessdate=22. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u19-omladinci-imali-proveru-protiv-kombinovanog-tima-tsc-a/|title=<nowiki>U19 | Омладинци имали проверу против комбинованог тима ТСЦ-а</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=21. 4. 2021|accessdate=22. 4. 2021}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://webshop.politika.rs/read/sportski-zurnal-9706/article/sportski-zurnal-11067/page/5.html|last=Ст.|first=С.|title=Стојисављевић пресудио|date=22. 4. 2021|publisher=Спортски журнал (Београд), број 11067|id=|p=5|url-access=subscription}}</ref> У јуну је дебитовао за ту селекцију, на првом од два пријатељска сусрета са вршњацима из [[Румунија|Румуније]].<ref name="Rumunija*7*6">{{cite news|url=https://fss.rs/u19-omladinci-bolji-od-rumuna-u-prvoj-od-dve-provere/|title=<nowiki>U19 | Омладинци бољи од Румуна у првој од две провере (видео)</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=5. 6. 2021|accessdate=8. 6. 2021}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|5. августа 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/d-stoisavljević/641037|title=Dragan Stoisavljević|website=macsonuclarim.com|accessdate=1. 4. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ <small>Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу</small> |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="5"|[[ФК Вождовац|Вождовац]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2504-23-stoisavljevic-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> |rowspan="4"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |10||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''10'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3086-23-stoisavljevic-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> |34||4||3||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''37'''||'''6''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3597-23-stoisavljevic-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=29. 7. 2021}}</ref> |15||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''16'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4362-stoisavljevi-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> |1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !60!!5!!4!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!64!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Раднички Београд|Раднички Нови Београд]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23]].<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-prva-liga-srbije-2022-23/4433-stoisavljevi-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2022/23.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan=3"|Каријера !61!!5!!4!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!65!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} === Утакмице у дресу репрезентације === {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 17 година|Репрезентација Србије у узрасту до 17 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2019|8|20}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 0 |{{зас|Уједињени Арапски Емирати}} Уједињени Арапски Емирати | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="UAE"/> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2019|12|12}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 3 : 3 |{{зас|Русија}} Русија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Rusija17*2"/> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 3. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2020|3|11}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Стадион Вождовац|Стадион Тржни центар]], [[Вождовац]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 2 |{{зас|Хрватска}} Хрватска | style="text-align:center" | {{гол}} | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://hns-cff.hr/matches/37914441/serbia-croatia-2-2/|title=Hrvatska U-17 remizirala sa Srbijom|website=[[Фудбалски савез Хрватске]]|date=11. 3. 2020|accessdate=1. 4. 2021|language=hr}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 3 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 1 ! style="text-align:center" | |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Репрезентација Србије у узрасту до 19 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|6|5}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Румунија}} Румунија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Rumunija*7*6"/> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|6|7}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Румунија}} Румунија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u19-i-druga-pobeda-omladinaca-u-testu-protiv-rumunije/|title=<nowiki>U19| И друга победа омладинаца у тесту против Румуније</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=7. 6. 2021|accessdate=8. 6. 2021}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 2 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Београд|Србија}} * {{Soccerway|dragan-stoisavljevic/641037}} * {{Transfermarkt|682168}} * {{soccerbase|130020}} * {{WorldFootball.net|dragan-stoisavljevic}} * {{Footballdatabase|413919}} * {{Zerozero|771872}} {{Раднички Нови Београд}} {{DEFAULTSORT:Стоисављевић, Драган}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Вождовца]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Београд]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] kop2cx7j9a4b3vmo84vwba5blttcgxh 25139146 25139085 2022-08-05T07:09:52Z Lotom 73744 /* Каријера */ wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Драган Стоисављевић | слика = | пуно_име = Драган Стоисављевић | датум_рођења = {{датум рођења|2003|11|25|год=да}}<ref name="Stipendijski"/> | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Србија и Црна Гора]]<ref name="YT">{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=rOWnJR6KhkM&t=19s|title=Dragan Stoisavljevic|date=14. 11. 2020|accessdate=1. 4. 2021|last=Tenej|first=Zagor|publisher=[[Јутјуб]]}}</ref> | висина = 1,89 m<ref name="YT"/> | маса = 75 kg<ref>{{Cite web|url=https://www.sport.de/fussball/pe653295/dragan-stoisavljevic/|title=Dragan Stoisavljević|accessdate=1. 4. 2021|publisher=[[w:de:Sport.de|Sport.de]]|language=de}}</ref> | надимак = | актуелни_клуб = [[ФК Раднички Београд|Раднички Нови Београд]]<br /><small>(на позајмици из [[ФК Вождовац|Вождовца]])</small> | актуелни_број = 24 | позиција = [[Нападач (фудбал)#Центрфор|центарфор]]<ref name="Stipendijski"/> | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | године1 = 2019— | клубови1 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | наступи1 = 60 | голови1 = 5 | године2 = 2022— | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Раднички Београд|Раднички Нови Београд]] | наступи2 = 1 | голови2 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2019—2020. | репрезентација_(име)1 = Србија до 17 | репрезентација_(наступи)1 = 3 | репрезентација_(голови)1 = 1 | репрезентација_(године)2 = 2021. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]] | репрезентација_(наступи)2 = 2 | репрезентација_(голови)2 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 5. август 2022. | актуелизовано2_(датум) = 8. јун 2021. }} '''Драган Стоисављевић''' ([[Београд]], [[25. новембар|25. новембра]] [[2003]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Раднички Београд|Раднички]] са [[Нови Београд|Новог Београда]], на позајмици из [[ФК Вождовац|Вождовца]]. == Каријера == У [[интервју]]у који је дао неколико година касније, Стоисављевић је рекао да је раду са првим тимом прикључен као четрнаестогодишњак.<ref name="Mondo_intervju">{{cite news|url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1448911/dragan-stoisavljevic-vozdovac-intervju-najmladji-debitant-u-superligi-dao-gol-zvezdi.html|title=Intervju - "vunderkind" kakvog Srbija ne pamti: Debitovao sa 16, daje golove duplo starijima, čestitao mu i Borjan!|last=Ninković|first=Dušan|publisher=mondo.rs|date=19. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Крајем 2018. потписао је стипендијски уговор, а затим је прошао зимске припреме у [[Анталија|Анталији]] под вођством тренера [[Драган Аничић|Драгана Аничића]].<ref name="Stipendijski">{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/stoisavljevic-potpisao-stipendijski-ugovor/|title=Стоисављевић потписао стипендијски уговор|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=27. 11. 2018|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/petnaestogodisnji-dragan-stoisavljevic-prvi-put-na-pripremama-prvog-tima-ceo-tim-mi-pomaze-da-se-uklopim/|title=Будућност Вождовца! Петнаестогодишњи Драган Стоисављевић први пут на припремама првог тима!|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=30. 1. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/dragan-anicic-za-sajt-vozdovca-iz-antalije-let-there-be-rock/|title=Драган Аничић за сајт Вождовца из Анталије – Let There Be Rock!|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=5. 2. 2018|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Свој први наступ у професионалној конкуренцији забележио је 30. новембра 2019. године, када је на терену провео нешто више од једног часа игре у поразу од [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] на [[Стадион Рајко Митић|Стадиону Рајко Митић]]. Након тога га је у саставу гостујуће екипе заменио [[Марко Девић]].<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/9323/crvena-zvezda-vozdovac-2-0-0-0|title=Црвена звезда – Вождовац 2:0 (0:0)|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=30. 11. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> На тај начин је постао најмлађи фудбалер који је наступио у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]], не рачунајући [[Филип Ступаревић|Филипа Ступаревића]], такође бившег играча Вождовца, чији дебитантски наступ није био регуларан.<ref>{{cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/srbija-super-liga/a316140-Dragan-Stoisavljevic-najmladji-debitant-u-Superligi/|title=Dragan Stoisavljević – najmlađi debitant u Superligi|last=Todić|first=Maja|publisher=[[Спорт клуб]]|date=30. 11. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Први погодак у том такмичењу Стоисављевић је постигао у победи над [[ФК Рад|Радом]] на [[Стадион Краљ Петар Први|Стадиону Краљ Петар Први]] у јуну наредне године. Тако је постао трећи најмлађи стрелац у српском шампионату после [[Душан Влаховић|Душана Влаховића]] и [[Лука Јовић|Луке Јовића]].<ref>{{cite news|url=https://www.telegraf.rs/sport/fudbal/3201296-najmladji-debitant-superliga-dragan-stoisavljevic-fk-vozdovac-postao-je-i-treci-najmladji-strelac|title=Najmlađi debitant Superlige postao je i treći najmlađi strelac|publisher=[[Telegraf.rs|Телеграф]]|date=13. 6. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Претходно је, средином јануара 2020. потписао трогодишњи професионални уговор са матичним клубом.<ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/profesionalni-ugovor-za-najmladjeg-debitanta-u-istoriji-superlige-stoisavljevic-potisao-na-tri-godine/|title=Професионални уговор за најмлађег дебитанта у историји Суперлиге – Стоисављевић потписао на три године|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=16. 1. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Током летњих припрема Стоисављевић је био стрелац на контролној утакмици против [[Краљево|краљевачке]] [[ФК Слога Краљево|Слоге]].<ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/mladi-stoisavljevic-doneo-pobedu-nad-slogom-iz-kraljeva-i-nastavio-golgetersku-formu/|title=Млади Стоисављевић донео победу над Слогом из Краљева и наставио голгетерску форму!|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=13. 7. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> [[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|Наредне сезоне]] био је међу фудбалерима који су задовољавали услове бонус играча, те је током исте добијао прилику у ротацији шефа стручног штаба [[Јован Дамјановић|Јована Дамјановића]].<ref>{{cite news|url=https://direktno.rs/sport/fudbal/291637/superliga-cak-209-bonusa-klinaca-u-20-klubova.html|title=SUPERLIGA Čak 209 bonusa klinaca u 20 klubova!|last=Ilijoski|first=Sašo|publisher=direktno.rs|date=31. 7. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://nova.rs/sport/fudbal/veciti-hvale-talente-a-sansu-im-daju-samo-kad-moraju/|title=Večiti hvale talente, a šansu im daju samo kad moraju|last=Džodić|first=Ivan|publisher=[[Нова С]]|date=16. 8. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref name="Espreso_intervju">{{cite news|url=https://www.espreso.co.rs/sport/fudbal/758109/espreso-intervju-dragan-stoisavljevic-mitrovicev-je-naslednik-sa-16-godina-je-usao-u-istoriju-srpskog-fudbala|title=Espreso intervju - Dragan Stoisavljević! Mitrovićev je naslednik, sa 16 godina je ušao u istoriju srpskog fudbala!|last=Šuster|first=Vladimir|last2=Ćorić|first2=Marija|publisher=espreso.co.rs|date=29. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Први погодак у такмичарској 2020/21. постигао је у [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.#Шеснаестина финала|шеснаестини финала]] Купа Србије против [[РФК Графичар|Графичара]].<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2020&mm=10&dd=21&nav_id=1751097|title=Kup Srbije: Radnik od 0:3 do 4:3, favoriti sigurni, IMT napravio iznenađenje|last=Đ|first=M.|website=[[Б92]]|date=21. 10. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Одмах затим, неколико дана касније је погодио у ремију са [[Нови Сад|новосадским]] [[ФК Пролетер Нови Сад|Пролетером]],<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/fudbal/proleter-i-vozdovac-podelili-bodove-11-10-25-10-2020|title=Пролетер и Вождовац поделили бодове - 1:1 (1:0)|last=Поповић|first=М.|website=[[Дневник холдинг]]|date=25. 10. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> а онда и у победи над екипом [[ФК ТСЦ|ТСЦ Бачке Тополе]], оба пута ушавши у игру са клупе.<ref>{{cite web|url=https://www.maxbetsport.rs/zaigrali-se-zmajevi-vozdovac-savladao-tsc-prva-pobeda-zlatibora-na-gostovanju-242916/|title=Zaigrali se “Zmajevi” Voždovac savladao TSC, prva pobeda Zlatibora na gostovanju|last=Đurović|first=Radomir|website=maxbetsport.rs|date=31. 10. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> На сусрету [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.#Осмина финала|осмине финала]] Купа Србије, Стоисављевић је на свој 17 рођендан био стрелац за Вождовац из [[Једанаестерац|једанаестерца]], током регуларног дела утакмице против [[Ивањица|ивањичког]] [[ФК Јавор Ивањица|Јавора]].<ref>{{cite news|url=https://fkjavor.com/vesti/javor-zavrsio-takmicenje-u-kupu-u-1-8-finala/|title=Javor završio takmičenje u Kupu u 1/8 finala|website=ФК Јавор Ивањица, званична презентација|date=25. 11. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Први погодак у наставку сезоне, Стоисављевић је постигао у 26. колу против [[ФК Металац Горњи Милановац|Металца]] у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]].<ref>{{cite news|url=https://fkmetalac.rs/2021/03/07/metalac-bolji-od-vozdovca/|title=Metalac bolji od Voždovca|last=Mijatović|first=M.|website=ФК Металац Горњи Милановац, званична презентација|date=7. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Такође, постигао је једини погодак у поразу свог тима од Црвене звезде у наредном колу.<ref>{{cite news|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/11177/vozdovac-crvena-zvezda-1-4-1-2|title=Вождовац - Црвена звезда 1:4 (1:2)|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=15. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> У међувремену је одиграо и сусрет [[Куп Србије у фудбалу 2020/21.#Четвртфинале|четвртине финала]] Купа са екипом [[ФК Партизан|Партизана]] после ког је Вождовац елиминисан из даљег такмичења.<ref>{{cite news|url=https://partizan.rs/partizan-vozdovac/|title=Партизан – Вождовац 4:0 (2:0)|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|date=11. 3. 2021|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Крајем јула 2022, Стоисављевић је уступљен екипи [[ФК Раднички Београд|Радничког]] са [[Нови Београд|Новог Београда]].<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/doskorasnji-igrac-vozdovca-pojacao-napad-radnickog-sa-novog-beograda-375643/|title=Doskorašnji igrač Voždovca pojačao napad Radničkog sa Novog Beograda|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=28. 7. 2022|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> == Репрезентација == Стоисављевић је за кадетску репрезентацију Србије дебитовао против одговарајуће селекције [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених Арапских Емирата]] у августу 2019.<ref name="UAE">{{cite news|url=https://fss.rs/kadeti-savladali-uae-2020-u-proveri-pred-prvi-krug-kvalifikacija-u-belorusiji-video/|title=Кадети савладали УAE - 2:0(2:0) у провери пред први круг квалификација у Белорусији (видео)|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=20. 8. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Касније је позиван и за квалификациони циклус ка Европском првенству, а наступио је и против вршњака из [[Русија|Русије]] у децембру исте године.<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/kvalifikacije-za-ep-prvi-krug-dejan-blagojevic-izabrao-22-igraca-rivali-letonija-belorusija-i-madjarska/|title=<nowiki>Квалификације U17 | Дејан Бранковић изабрао 22 играча, ривали Летонија, Белорусија и Мађарска</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=11. 10. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u17-dejan-brankovic-odabrao-igrace-za-dve-provere-sa-rusijom-u-sc-fss/|title=<nowiki>U17 | Дејан Бранковић позвао 20 играча за два теста са Русијом у СЦ ФСС</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=6. 12. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref name="Rusija17*2">{{cite news|url=https://fss.rs/kadeti-nadigrali-ruse-u-staroj-pazovi/|title=<nowiki>U17 | Кадети после победе, остварили реми у провери са Русијом</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=10. 12. 2019|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> У марту 2020. постигао је погодак против селекције [[Хрватска|Хрватске]].<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/kadeti-u17-dejan-brankovic-pozvao-23-igraca-za-poslednji-test-protiv-hrvatske-pred-kvalifikacioni-turnir-u-rusiji/|title=<nowiki>Кадети U17 | Дејан Бранковић позвао 23 играча за последњи тест, против Хрватске, пред квалификациони турнир у Русији</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=5. 3. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=http://sportklub.rs/Fudbal/Reprezentacija/a326527-Kadeti-Srbije-remizirali-sa-Hrvatskom.html|title=Kadeti Srbije remizirali sa Hrvatskom|last=Smilić|first=Branimir|publisher=Спорт клуб|date=11. 3. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/3884995/remi-srbije-i-hrvatske-u-prijateljskom-mecu-na-krovu.html|title=Реми Србије и Хрватске у пријатељском мечу на "крову"|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]|date=11. 3. 2020|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> Иако је кадетска екипа Србије изборила пласман у елит рунду квалификација,<ref>{{Cite news|url=https://fudbal.hotsport.rs/2019/10/30/veliki-uspeh-kadeti-se-pridruzili-ostalim-selekcijama-izborili-mesto-elit-rundi-kvalifikacija-za-ep/|title=VELIKI USPEH: Kadeti se pridružili ostalim selekcijama, izborili mesto elit rundi kvalifikacija za EP|date=30. 10. 2019|accessdate=1. 4. 2021|last=Ilić|first=Aleksandar|publisher=hotsport.rs}}</ref> завршница такмичења отказана је услед [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]].<ref>{{Cite news|url=https://www.uefa.com/under17/news/025b-0ef557e5f07e-ef6e6c9ff749-1000--u17-finals-in-estonia-cancelled/|title=U17 finals in Estonia cancelled|trans-title=Отказано финале за кадете у Естонији|date=18. 3. 2020|accessdate=3. 4. 2020|website=[[УЕФА]]|language=en}}</ref> У марту 2021, Стоисављевић је тренирао са млађом омладинском репрезентацијом Србије.<ref name="Mondo_intervju"/> Новоизабрани селектор омладинске репрезентације Србије, [[Дејан Бранковић]], уврстио је Стоисављевић на списак играча за тест са ТСЦ-ом из Бачке Тополе у априлу исте године.<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u19-dejan-brankovic-okuplja-omladince/|title=<nowiki>U19 | Дејан Бранковић окупља омладинце</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=14. 4. 2021|accessdate=22. 4. 2021}}</ref> Тако је неколико дана након првенственог сусрета поново наступио против тог клуба, погодивши за минималну победу омладинаца Србије, након асистенције саиграча из Вождовца, [[Лука Цветићанин|Луке Цветићанина]].<ref>{{cite news|url=https://fkvozdovac.rs/vesti/potop-zmajeva-u-senti/|title=Потоп Змајева у Сенти|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=18. 4. 2021|accessdate=22. 4. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u19-omladinci-imali-proveru-protiv-kombinovanog-tima-tsc-a/|title=<nowiki>U19 | Омладинци имали проверу против комбинованог тима ТСЦ-а</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=21. 4. 2021|accessdate=22. 4. 2021}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://webshop.politika.rs/read/sportski-zurnal-9706/article/sportski-zurnal-11067/page/5.html|last=Ст.|first=С.|title=Стојисављевић пресудио|date=22. 4. 2021|publisher=Спортски журнал (Београд), број 11067|id=|p=5|url-access=subscription}}</ref> У јуну је дебитовао за ту селекцију, на првом од два пријатељска сусрета са вршњацима из [[Румунија|Румуније]].<ref name="Rumunija*7*6">{{cite news|url=https://fss.rs/u19-omladinci-bolji-od-rumuna-u-prvoj-od-dve-provere/|title=<nowiki>U19 | Омладинци бољи од Румуна у првој од две провере (видео)</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=5. 6. 2021|accessdate=8. 6. 2021}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|5. августа 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/d-stoisavljević/641037|title=Dragan Stoisavljević|website=macsonuclarim.com|accessdate=1. 4. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ <small>Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу</small> |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="5"|[[ФК Вождовац|Вождовац]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2504-23-stoisavljevic-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> |rowspan="4"|[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |10||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''10'''||'''1''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3086-23-stoisavljevic-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=1. 4. 2021}}</ref> |34||4||3||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''37'''||'''6''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3597-23-stoisavljevic-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=29. 7. 2021}}</ref> |15||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''16'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4362-stoisavljevi-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> |1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- !colspan="2"|Укупно !60!!5!!4!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!64!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Раднички Београд|Раднички Нови Београд]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Прва лига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23]].<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-prva-liga-srbije-2022-23/4433-stoisavljevi-dragan|title=Stoisavljević, Dragan — sezona 2022/23.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''1'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan=3"|Каријера !61!!5!!4!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!65!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} === Утакмице у дресу репрезентације === {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 17 година|Репрезентација Србије у узрасту до 17 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2019|8|20}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 0 |{{зас|Уједињени Арапски Емирати}} Уједињени Арапски Емирати | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="UAE"/> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2019|12|12}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 3 : 3 |{{зас|Русија}} Русија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Rusija17*2"/> |- |- style="background:#FFEF00" | style="text-align:center" | 3. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2020|3|11}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Стадион Вождовац|Стадион Тржни центар]], [[Вождовац]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 2 |{{зас|Хрватска}} Хрватска | style="text-align:center" | {{гол}} | style="text-align:center" |<ref>{{cite web|url=https://hns-cff.hr/matches/37914441/serbia-croatia-2-2/|title=Hrvatska U-17 remizirala sa Srbijom|website=[[Фудбалски савез Хрватске]]|date=11. 3. 2020|accessdate=1. 4. 2021|language=hr}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 3 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 1 ! style="text-align:center" | |} {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Репрезентација Србије у узрасту до 19 година старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="12%" |Датум ! width="22%" |Такмичење ! width="20%" |Локација ! width="12%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="12%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|6|5}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Кућа фудбала]], [[Стара Пазова]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Румунија}} Румунија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Rumunija*7*6"/> |- |- style="background:#9EFD38" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2021|6|7}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | Кућа фудбала, Стара Пазова | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 0 |{{зас|Румунија}} Румунија | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/u19-i-druga-pobeda-omladinaca-u-testu-protiv-rumunije/|title=<nowiki>U19| И друга победа омладинаца у тесту против Румуније</nowiki>|website=Фудбалски савез Србије|date=7. 6. 2021|accessdate=8. 6. 2021}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 2 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Београд|Србија}} * {{Soccerway|dragan-stoisavljevic/641037}} * {{Transfermarkt|682168}} * {{soccerbase|130020}} * {{WorldFootball.net|dragan-stoisavljevic}} * {{Footballdatabase|413919}} * {{Zerozero|771872}} {{Раднички Нови Београд}} {{DEFAULTSORT:Стоисављевић, Драган}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Вождовца]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Београд]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] qdnf2xqynazfozut9tax3n8c4caqngk 0 4234236 25139268 25111909 2022-08-05T09:53:15Z Брррко 311156 /* Епизодне */Исправљена грешка у куцању имена, а тиме и успостављена веза на чланак са биографијом глумице. wikitext text/x-wiki {{кратак опис|Српска трилер-драмска телевизијска серија из 2021.}} {{For|истоимени филм|Једини излаз (филм)}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Једини излаз | слика = Jedini izlaz logo.png | величина_слике = | опис_слике = | оригинални_назив = | друго_име = | жанр = [[трилер]] | формат = | творац = | улоге = [[Анђелка Прпић]]<br />[[Љубомир Бандовић]] | писац = | сценарио = [[Марко Поповић]]<br />Ива Митровић<br />Иван Кнежевић | режија = [[Дарко Николић]] | музичка_тема = | композитор = [[Скај Виклер]] | слоган = | земља = {{застава|Србија}} | локација = [[Београд]] | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 10 | списак_епизода = Списак епизода серије Једини излаз | време_трајања = 50 минута | лого = | главни_продуцент = | извршни_продуцент = | продуцент = Марко Станковић<br />Дарко Николић | директор серије = | монтажер = [[Стеван Марић]]<br />Ана Жугић<br />Бојан Косовић | сценографија = Јелена Терзић Станковић | кинематографија = Миљан Миловановић | камера = | продукција = Станковић и синови <br />[[Телеком Србија]] | производња = | дистрибуција = | канал = | мрежа = | формат_слике = | формат_тона = | канал_премијерног_приказивања = [[Суперстар ТВ]] <br /> [[РТС 1]] | почетак_емитовања = {{датум почетка|2021|4|17}} | крај_емитовања = {{датум завршетка|2021|05|16}} | статус = | претходник = | наследник = | сродно_приказивање = | почетак2 = | емитовање_у_Српској = | канал3 = [[РТВ БН]]<br />ФТВ | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = [[7. новембар]] [[2021]]. | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = Адриа ТВ | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | емитовање_у_Хрватској = | канал5 = | формат_слике5 = | формат_тона5 = | канал_премијерног_приказивања5 = | почетак_емитовања5 = | крај_емитовања5 = | сродно_приказивање4 = | веб-сајт = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Једини излаз''''' је српска телевизијска серија из 2021. године по сценарију Марка Поповића, у режији Дарка Николића. Toком 2021 године се емитовала на [[Суперстар ТВ]] и [[РТС 1]]. == Синопсис == {{Упозорење-филм}} Ово је прича о дешавањима у окриљу моћне адвокатске фирме Колар и њихових јавних и тајних сарадника који су се уплели у мрежу криминала и лажи. Шест година је прошло од погибије Саше Колара, једног од власника адвокатске канцеларије и супруга Ане Колар, у пожару клуба Једини излаз. Непосредно после изрицања казне власнику клуба у којем је поред Саше страдало још 12 младих људи, Ана од непознатог пошиљаоца добија мејл са видео снимком у којем види свог мртвог мужа. Посумња да је жив, а да је читава прича око његове погибије намештаљка. Ана без размишљања креће у потрагу за њим и долази до сазнања која само потврђују њену сумњу. Паралелно, изненадна смрт најбољег другара његове кћерке увлачи инспектора Дејана Штрпца у ланац злочина, који почиње мистериозним нестанком младе адвокатице пре 6 година. Док све ради против њих, двоје јунака започињу заједничку потрагу за истином, која их суочава са мрежом лажи, уцена и убистава али и мрачним тајнама из сопствене прошлости. Једини излаз је прва српска аутентична хичкоковска трилер серија која гледаоца држи у неизвесности до краја: до краја се успешно и непредвидљиво поиграва са познатим крими стандардом по којем су сви осумњичени, а кривац је онај у кога најмање сумњамо. У овој причи не трагамо за кривцем, већ ко је најмање крив! == Улоге == === Главне === * [[Анђелка Прпић]] као Ана Колар * [[Љубомир Бандовић]] као инспектор Дејан Штрбац === Епизодне === {{Списак глумаца}} |- |[[Даница Максимовић]] || Сузана Колар |- |[[Милан Чучиловић]] ||Драган Божовић |- |[[Милена Предић]] || Маша Колар |- |[[Никола Ристановски]] || Виктор Колар |- |[[Радослав Миленковић]] || Воја Тошић |- |[[Милош Влалукин]] || Жељко Бокан |- |[[Јанко Поповић Воларић]] || Саша Колар |- |[[Тони Михајловски]] || начелник Кузманчевић |- |[[Соња Колачарић]] || Милица Драгин |- |[[Јово Максић]] || ожалошћени отац Ненад |- |[[Борис Комненић]] || проф. Соколовић |- |Андрија Бошковић || Лука Колар |- |[[Слободан Бештић]] || доктор Угљешић |- |[[Дејан Тончић]] || Срђан Стефановић "Цане" |- |[[Александра Јанковић (глумица)|Александра Јанковић]] || шанкерица у кафани |- |[[Нела Михаиловић]] || Ружица Штрбац |- |[[Ана Мандић]] || Тамара Штрбац |- |[[Анастасија Мандић]] || сестра Снежана |- |[[Маринко Прга]] || Тони |- |[[Нивес Иванковић]] || рецепционерка у Сплиту |- |[[Јоаким Тасић]] || Ђорђе Радовић |- |[[Вукашин Јовановић (глумац)|Вукашин Јовановић]] || Андреј Матић |- |[[Кристина Јовановић]] || Наташа Врањеш |- |[[Дамјан Кецојевић]] || инспектор |- |[[Небојша Миловановић]] || Микац |- |[[Душанка Стојановић Глид]] || тетка Андреја Матића |- |[[Јована Стипић]] || Анина мајка |- |[[Владимир Алексић (глумац)|Владимир Алексић]] || Анин отац |- |[[Вања Ејдус]] || Праки |- |[[Марко Јањић]] || Иван |- |[[Клара Хрвановић]] || Ана Драгин, 7 година |- |Катарина Томановић || Милица Драгин, 12 година |- |Вања Јовановић || Машин асистент |- |Марта Костић || Тамара Штрбац, 10 година |- |[[Марко Гверо]] || старешина куће Сунца |- | Јелена Тјапкин || Анина колегиница |- |[[Ваја Дујовић]] || Лукина наставница |- |[[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || директор школе |- |[[Бојан Димитријевић (глумац)|Бојан Димитријевић]] || отац Димитрија Берића |- |[[Јелена Ступљанин]] || мајка Димитрија Берића |- |[[Даница Радуловић]] || психолошкиња у школи |- |[[Срђан Милетић]] || директор полиције |- |[[Милорад Капор]] || Милан Врањеш |- |[[Маја Лукић]] || Миланова жена |- |[[Милица Јевтић]] || жена Воје Тошића |- |[[Нина Граховац]] || управница Весна |- |[[Данијела Врањеш]] || Јована из породице Сунца |- |[[Бојана Ковачевић]] || судија |- | Стипе Радоја || Дарио |- | Винко Радовани || рецепционер у Сплиту |- |[[Ђурђина Радић]] || сестра |- |[[Оља Хрустић]] || Катарина Сандић |- |Владица Чулић || Соња |- |Слађана Павловић || Соњина мајка |- |[[Слободан Тешић]] || Соњин отац |- |[[Дубравко Јовановић]] || поп Јован |- |Лазар Ђукић || Пракин асистент |- |Филип Бегановић || Сузанин телохранитељ |- |Јован Влаовић || Сузанин телохранитељ |- |[[Стефан Вукић]] || Игор МТС |- |[[Марко Јоцић]] || шанкер у кафани |- |[[Зоран Крњајић]] || Цанетов адвокат |- | Петар Уцхрин || јавни тужилац |- | Душан Секулић || Микчев асистент |- |Данијела Банић || шалтерска службеница у банци |- |[[Оливера Викторовић]] || председник адвокатске коморе |- |Владан Јаковљевић || министар унутрашњих послова |- |Синиша Ђорђевић || заменик начелника БИА |- | Еди Ђорђевић || генерал полиције |- |Милан Мијушковић || судија Врховног суда |- |Маја Колунџија || лаборанткиња |- | Љиљана Радун || дежурна сестра |- |Лена Стјепановић || девојчица из Звечанске |- | Мома Чолаковић || Лука, 5 година |- | Вук Вујић || Димитрије Берић |- | Јован Јагодник || Викторов син |- | Исидора Живановић || Викторова ћерка |- | Роберт Хупко || ходач по ватри |- | Арно Хамберт || Француз |- | Теодора Орестијевић || Американка |- | Дарко Николић || Алжирац у Сплиту |- | Милош Ивановић || таксиста у Сплиту |- |Боривоје Грнчаровски || Гокси снајпер |- |Анђела Мандић || проститутка |- | Ђоко Војновић || Војин Колар |- | Милош Војновић || кловн |- | Марко Вујић || новинар |- | Предраг Катанић|| новинар |- |Бисерка Стојановић || новинар |} == Епизоде == {{Main|Списак епизода серије Једини излаз}} <onlyinclude> {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = Једини излаз (1. сезона) | епизоде1 = 10 | премијера1 = {{датум почетка|2021|04|17}} | финале1 = {{датум завршетка|2021|05|16}} }}</onlyinclude> == Референце == *[https://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/Filmski+program/story/2590/domace-serije/4332032/serija-jedini-izlaz-od-24.-aprila-na-rts-1.html] - Jedini izlaz na programu RTS == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=11050886|title=Једини излаз}} *[https://superstartv.rs/nekategorizovano/jedini-izlaz/] {{Wayback|url=https://superstartv.rs/nekategorizovano/jedini-izlaz/ |date=20210410080313 }} - Zvanična stranica serije [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2021.]] [[Категорија:Српске серије које су се престале приказивати 2021.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] 1vovzxlloau2mr7a2zvqp29z4ibl3og 0 4234741 25138802 25128420 2022-08-04T19:06:23Z The Explaner 184480 /* Етимологија назива */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|40.0|37.5}} средњи до касни [[еоцен]] |image = Paracynohyaenodon schlosseri 2.jpg |image_caption = илустрација дјела доње вилице врсте<br>''Paracynohyaenodon schlosseri'' |display_parents = 2 |taxon = Paracynohyaenodon |authority = Martin, 1906 |type_species = †''Paracynohyaenodon schlosseri'' |type_species_authority = Martin, 1906 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Paracynohyaenodon magnus'' * †''Paracynohyaenodon schlosseri'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''P. magnus'': |''Cynohyaenodon magnus'' {{small|(Crochet, 1988)}} }} }} }} '''''Paracynohyaenodon''''' (Паракинохијаенодон — „близак Кинохијаенодону”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле породице [[Hyaenodontidae]], који је у периоду од средњег до касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref>L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284</ref><ref>{{cite journal |last1=Polly |first1=P. David |last2=Lange-Badré |first2=Brigitte |title=A new genus ''Eurotherium'' (Mammalia, Creodonta) in reference to taxonomic problems with some Eocene hyaenodontids from Eurasia |journal=Comptes rendus de l'Académie des Sciences |date=1993 |volume=317 |pages=9910996 |url=https://www.researchgate.net/publication/230554243}}</ref><ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458</ref><ref>{{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}}</ref><ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref><ref>Floréal Solé, Valentin Fischer, Julien Denayer, Robert P. Speijer, Morgane Fournier, Kévin Le Verger, Sandrine Ladevèze, Annelise Folie & Thierry Smith (2020.) [https://popups.uliege.be/1374-8505/index.php?id=6648 "The upper Eocene-Oligocene carnivorous mammals from the Quercy Phosphorites (France) housed in Belgian collections"], Geologica Belgica 24(1-2)</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Paracynohyaenodon'' | * старогрчке ријечи ''пара'' ({{јез-стгрч|παρά}}), која значи ''близак'' или ''поред'' * и изумрлог рода сисара ''[[Cynohyaenodon]]'' |близак Кинохијаенодону |} {|class="wikitable" ! Врсте: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. magnus'' | * рода ''Paracynohyaenodon'' * и латинске ријечи ''магнус'' ({{јез-лат|magnus}}), која значи ''велик'' |велики Паракинохијаенодон |- style="vertical-align:center;" |''P. schlosseri'' | * рода ''Paracynohyaenodon'' * и презимена њемачког палеонтолога Макса Шлосера |шлосеров Паракинохијаенодон |} == Опис == Врста ''Paracynohyaenodon magnus'' је тежила око 3,85 kg, а ''Paracynohyaenodon schlosseri'' око 2,97 kg.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Paracynohyaenodon'' {{small|(Martin, 1906)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. magnus'' {{small|(Crochet, 1988)}}<ref>J. Y. Crochet (1988.) "Le gisement du Bretou (Phosphorites du Quercy, Tarn-et-Garonne, France) et sa faune des vertebres de l'Eocene superieur; 3. Marsupiaux creodontes et fissipedes. [Le Bretou locality (Quercy Phosphorites, Tarn-et-Garonne, France) and its late Eocene vertebrate fauna; 3. Marsupialia, Creodonta and Fissipeda.]. Palaeontographica Abteilung A 205(1-6):61-67</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]]) |40,0 до 37,8 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''P. schlosseri'' {{small|(Martin, 1906)}}<ref>R. Martin (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/9972648#page/7/mode/1up "Revision der obereocænen und unteroligocænen Creodonten Europas."] Rev. Suisse Zool., 14, (3), pp. 405-500</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]])<ref>L. Costeur and M. Schneider (2011.) [http://paleopolis.rediris.es/cg/BOOKS/CG2011_B03/index.html "Catalogue of the Eocene mammal types of the Natural History Museum Basel."] Carnets de Géologie - Notebooks on Geology</ref> |40,0 до 37,5 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Paracynohyaenodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''''Cynohyaenodon''/''Quercytherium'' група'''&nbsp;}} |top1=21% |label2={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Leonhardtina'' група'''&nbsp;}} |top2=49% |label3={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Eurotherium'' група'''&nbsp;}} |top3=67% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Matthodon'' група'''&nbsp;}} |top4=84% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Oxyaenoides'' група'''&nbsp;}} |top5=97% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†'''[[Proviverridae]]''' |label2=&nbsp;†'''[[Hyaenodontidae]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness2=2 |1={{clade |thickness3=2 |grouplabel1x=†'''''Cynohyaenodon''/''Quercytherium'' група''' |barbegin1=brown |barend1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness2=1 |label1=&nbsp;†'''''Paracynohyaenodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#C0C0C0 |color=#EE7F2D |color1=black |color2=black |1={{clade |thickness=2 |1=†''Paracynohyaenodon magnus'' |2=†''Paracynohyaenodon schlosseri'' }} |2=†''[[Quercytherium]]'' |3=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon lautricensis]]'' |barbegin3=#EE7F2D }} |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon cayluxi]]'' |bar2=#EE7F2D }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon ruetimeyeri]]'' |bar1=#EE7F2D |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon trux]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Cynohyaenodon]]''&nbsp;}} |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon smithae]]'' |barend2=#EE7F2D }} |2=†''[[Boritia]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Protoproviverra]]'' }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Praecodens]]'' |3={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Leonhardtina'' група''' |1=†''[[Leonhardtina]]'' |barbegin1=purple |barend1=purple |2=†''[[Preregidens]]'' }} |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Eurotherium'' група''' |barbegin1=yellow |barend1=yellow |1={{clade |thickness=2 |color=magenta |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=magenta |color1=black |1={{clade |1=†''[[Cartierodon]]'' |2=†''[[Prodissopsalis]]'' }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |color2=black |state2=dotted |2=†''[[Paenoxyaenoides]]'' |3=†''[[Eurotherium|Eurotherium theriodis]]'' |barbegin3=magenta }} |grouplabel2={{Uline|c=magenta|&nbsp;†''[[Eurotherium]]''&nbsp;}} |2=†''[[Eurotherium|Eurotherium mapplethorpei]]'' |bar2=magenta |3={{clade |thickness=2 |thickness2=1 |color=magenta |color2=black |1=†''[[Eurotherium|Eurotherium matthesi]]'' |barend1=magenta |2=†''[[Alienetherium]]'' }} }} |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Matthodon'' група''' |1=†''[[Matthodon]]'' |barbegin1=blue |barend1=blue |2={{clade |thickness2=2 |grouplabel3x=†'''''Oxyaenoides'' група''' |1=†'''[[Hyaenodontinae]]''' |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Neosinopa]]'' |3=†'''[[Oxyaenoides|Oxyaenoidinae]]''' |barbegin3=red |barend3=red }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Paracynohyaenodon'' унутар породице [[Hyaenodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-9.5 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-9.5 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-9.5 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-9.5 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-55.8 till:-16.9 text:[[Hyaenodontinae]] bar:NAM2 color:orange from:-50.8 till:-41.2 text:[[Oxyaenoides|Oxyaenoidinae]] bar:NAM3 color:yellow from:-48.6 till:-37.2 text:[[Neosinopa]] bar:NAM4 color:green from:-50.8 till:-46.3 text:[[Matthodon]] bar:NAM5 color:blue from:-44.9 till:-43.5 text:[[Alienetherium]] bar:NAM6 color:red from:-50.8 till:-41.2 text:[[Eurotherium]] <----(paraphyletic) bar:NAM7 color:orange from:-46.3 till:-41.2 text:[[Prodissopsalis]] bar:NAM8 color:yellow from:-44.9 till:-43.5 text:[[Cartierodon]] bar:NAM9 color:green from:-37.0 till:-35.0 text:[[Paenoxyaenoides]] bar:NAM10 color:blue from:-55.2 till:-50.8 text:[[Preregidens]] bar:NAM11 color:red from:-50.8 till:-43.5 text:[[Leonhardtina]] bar:NAM12 color:orange from:-44.9 till:-43.5 text:[[Praecodens]] bar:NAM13 color:yellow from:-55.2 till:-50.8 text:[[Boritia]] bar:NAM14 color:green from:-50.8 till:-47.8 text:[[Protoproviverra]] bar:NAM15 color:blue from:-50.8 till:-37.5 text:[[Cynohyaenodon]] <----(paraphyletic) bar:NAM16 color:red from:-40.0 till:-37.8 text:Paracynohyaenodon magnus bar:NAM17 color:orange from:-40.0 till:-37.5 text:Paracynohyaenodon schlosseri bar:NAM18 color:yellow from:-40.0 till:-35.0 text:[[Quercytherium]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Paracynohyaenodon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] p3orflok46cmdc47lm1iqqaifzryjpp 0 4236217 25139186 24578135 2022-08-05T08:15:18Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Вељко Трифуновић | пуно_име = Вељко Трифуновић<ref name="FK_Radnički_Niš">{{Cite web|url=https://fkradnickinis.rs/tim/igraci/veljko-trifunovic/|title=Вељко Трифуновић|accessdate=15. 4. 2021|website=ФК Раднички Ниш, званична презентација}}</ref> | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1998|8|4|год=да}}<ref name="FK_Radnički_Niš"/> | место_рођења = [[Ужице]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="FK_Radnički_Niš"/> | висина = 1,83 m<ref name="srbijafudbal"/> | маса = 74 kg<ref name="srbijafudbal"/> | позиција = [[Нападач (фудбал)#Крило|крилни нападач]]<ref>{{Cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/107432/trifunovic-dosao-momcilovic-otisao-iz-niskog-radnickog|title=Трифуновић дошао, Момчиловић отишао из нишког Радничког|date=13. 1. 2021|accessdate=15. 4. 2021|publisher=[[Спортски журнал]]}}</ref> / [[Нападач (фудбал)#Полушпиц|полушпиц]]<ref>{{Cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/srbija-super-liga/trifunovic-kraj-nisave-zivkovic-u-iskri/|title=Ništa od Radničkog, Živković u Iskri|date=13. 1. 2021|accessdate=15. 4. 2021|last=Spasojević|first=Branko|publisher=[[Спорт клуб]]}}</ref> | актуелни_клуб = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | актуелни_број = 10 | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Рад|Рад]]<ref>{{Cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/trifunovic-za-sk-transfer-iz-rada-u-radnicki-pun-pogodak/|title=Trifunović za SK: Transfer iz Rada u Radnički – pun pogodak!|date=12. 1. 2021|accessdate=15. 4. 2021|last=Jovanović|first=Jovan|publisher=Спорт клуб}}</ref> | године1 = 2017—2020. | клубови1 = [[ФК Рад|Рад]] | наступи1 = 39 | голови1 = 2 | године2 = 2017—2018.<ref>{{cite web|url=https://fss.rs/wp-content/uploads/2019/08/fudbal_34_2017.pdf|title=Фудбал 34/2017|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=15. 8. 2017|accessdate=23. 8. 2017|p=1469}}</ref> | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[OФК Жарково|Жарково]] | наступи2 = 22 | голови2 = 7 | године3 = 2021. | клубови3 = [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] | наступи3 = 12 | голови3 = 2 | године4 = 2021—2022. | клубови4 = [[ФК Раднички 1923|Раднички Крагујевац]] | наступи4 = 34 | голови4 = 5 | године5 = 2022— | клубови5 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | наступи5 = <!--Урачунати су само лигашки наступи и погоци. Приликом измене ажурирати и датум испод.-->2 | голови5 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = 5. август 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Вељко Трифуновић''' ([[Ужице]], [[4. август]]а [[1998]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Вождовац|Вождовац]].<ref>{{cite news|url=https://sportklub.rs/fudbal/srbija-super-liga/veljko-trifunovic-na-krovu/|title=Veljko Trifunović i Danilo Teodorivić na Krovu|last=Vesić|first=Vladimir|publisher=[[Спорт клуб]]|date=19. 7. 2022|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|5. августа 2022.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/v-trifunović/423589|title=Veljko Trifunović|website=macsonuclarim.com|accessdate=15. 4. 2021|language=tr}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="2"|Лига !colspan="2"|Куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[OФК Жарково|Жарково]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Српска лига Београд 2017/18.|2017/18.]]<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/rad/trifunovic_v.htm|title=Трифуновић, Вељко|website=srbijafudbal.com|accessdate=15. 4. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190906112855/http://srbijafudbal.com/rad/trifunovic_v.htm|archivedate=06. 09. 2019}}</ref> !22!!7!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!22!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="4"|[[ФК Рад|Рад]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.|2018/19.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/3-super-liga-srbije-2018-19/1486-29-trifunovic-veljko|title=Trifunović, Veljko — sezona 2018/19.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 4. 2021}}</ref> |7||0||1||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''8'''||'''0''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2194-29-trifunovic-veljko|title=Trifunović, Veljko — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 4. 2021}}</ref> |16||2||1||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''17'''||'''2''' |- |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2937-29-trifunovic-veljko|title=Trifunović, Veljko — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 4. 2021}}</ref> |16||0||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''18'''||'''0''' |- !Укупно !39!!2!!4!!1!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!43!!3 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/3425-48-trifunovic-veljko|title=Trifunović, Veljko — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 4. 2021}}</ref> !12!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!12!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Раднички 1923|Раднички Крагујевац]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2021/22.|2021/22.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2021-22/player/6-super-liga-srbije-2021-22/3924-48-trifunovic-veljko|title=Trifunović, Veljko — sezona 2021/22.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=24. 7. 2021}}</ref> !34!!5!!1!!0!!colspan="2"|—!!2{{efn|Односи се на бараж за попуну Суперлиге, против екипе [[ФК Железничар Панчево|Железничара]] из [[Панчево|Панчева]].<ref>{{Cite news|url=https://www.fkradnicki.com/opstanak-na-dohvat-ruke/|title=Опстанак на дохват руке|date=25. 5. 2022|accessdate=1. 6. 2022|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.fkradnicki.com/pirova-pobeda-pancevaca-radnicki-ostaje-superligas/|title=Пирова победа Панчеваца, Раднички остаје суперлигаш|date=29. 5. 2022|accessdate=1. 6. 2022|website=ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација}}</ref>|name=brz}}!!0!!37!!5 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Вождовац|Вождовац]] |[[Суперлига Србије у фудбалу 2022/23.|2022/23.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezone/2022-23/player/7-mozzart-bet-super-liga-srbije-2022-23/4643-trifunovi-veljko|title=Trifunović, Veljko — sezona 2022/23.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> |2||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''2'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="2"|Каријера !109!!16!!5!!1!!colspan="2"|—!!2!!0!!116!!17 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} == Трофеји и награде == ;Жарково * [[Српска лига Београд]] : [[Српска лига Београд 2017/18.|2017/18]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zarkovo-zvanicno-novi-clan-prve-lige-srbije-becej-trajal-i-borac-pridruzuju-se-narednog-vikenda/294633|title=Žarkovo zvanično novi član Prve lige Srbije, Bečej, Trajal i Borac pridružuju se narednog vikenda|website=mozzartsport.com|date=7. 5. 2018|accessdate=15. 4. 2021}}</ref> == Напомене == {{reflist|group=lower-alpha}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија|Фудбал|Србија}} * {{Soccerway|veljko-trifunovi/423589}} * {{Transfermarkt|405550}} * {{soccerbase|119380}} * {{UEFA player|250088680}} * {{WorldFootball.net|veljko-trifunovic}} * {{Footballdatabase|279966}} * {{Zerozero|481826}} {{ФК Вождовац}} {{DEFAULTSORT:Трифуновић, Вељко}} [[Категорија:Рођени 1998.]] [[Категорија:Спортисти из Ужица]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Рада]] [[Категорија:Фудбалери Жаркова]] [[Категорија:Фудбалери Радничког Ниш]] [[Категорија:Фудбалери Радничког 1923]] [[Категорија:Фудбалери Вождовца]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] 3mlsn7lny6cx9mgeqeoq46ogenntvgd 0 4236449 25139311 24464024 2022-08-05T10:34:21Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''Реификација''' (такође позната као '''конкретизам''' или кao '''заблудa погрешнe конкретности''') је заблуда од двосмислености, када се [[апстракција]] (апстрактно [[веровање]] или хипотетички конструкт) третира као да је у питању конкретан прави догађај или физичко лице, тј. [[грешка]] настаје услед појаве да се као конкретна ствар третира нешто што није конкретно (попут [[Идеја|идеје]]).<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/reification|title=Reification {{!}} concept|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2021-04-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://usabig.com/iindv/articles_stand/perm/fallacies.php|title=The Autonomist's Notebook|date=2011-11-22|website=web.archive.org|access-date=2021-04-16|archive-date=22. 11. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20111122045422/http://usabig.com/iindv/articles_stand/perm/fallacies.php|url-status=unfit}}</ref> Типични илустративни пример реификације је мешање модела са стварношћу: „[[мапа]] није [[територија]]“. Реификација се користи у литератури, као и у природном језику (попут [[Метонимија|метонимије]]), где реификована апстракција представља врсту [[Говор|говора]]. Међутим, коришћење реификације у логичком [[Закључивање|закључивању]] или [[Реторика|реторици]] сматра се заблудом. == Етимологија == Оригиналан [[превод]] са латинског језика био би ''res'' („ствар“) и ''-fication'', суфикс повезан са ''facere'' („правити“). Према томе, реификацију можемо превести као „прављење ствари“, претварање нечег апстрактног у конкретну ствар или предмет. == Теорија == До реификације долази када се природни или друштвени процеси поједноставе или [[погрешно]] схвате. На пример, када су људске творевине описане као „чињенице [[Природа|природе]], резултати [[Космос|космичких]] закона или манифестације божанске воље“.<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/worldview00davi|title=Worldview : the history of a concept|last=Naugle|first=David K.|date=2002|publisher=Grand Rapids, Mich. : W.B. Eerdmans Pub.|others=Internet Archive|isbn=978-0-8028-4761-4}}</ref><ref>{{Citation|title=B. Alan Wallace|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=B._Alan_Wallace&oldid=993534037|date=2020-12-11|accessdate=2021-04-16|language=en}}</ref> == Заблуда погрешно постављене конкретности == По [[Алфред Норт Вајтхед|Алфреду Норт Вајтхеду]], неко почини заблуду погрешно постављене конкретности када дође до погрешног апстрактног веровања, мишљења или концепта о стварима у физичкој или „конкретној“ стварности: „[[Грешка]] постоји, али то је само случајна [[грешка]] у замењивању апстракта са нечим конкретним. То је пример онога што би се могло назвати „Заблуда [[погрешно]] постављене конкретности“. “ <ref name="#1">{{Cite book|url=http://archive.org/details/sciencemodernwor00alfr|title=Science and the modern world|last=Whitehead|first=Alfred North|date=1967|publisher=New York : Free Press|others=Internet Archive|isbn=978-0-684-83639-3}}</ref> Вајтхед је у расправи о односу просторног и временског смештаја објеката предложио заблуду. Он не признаје [[мишљење]] да се неком конкретном физичком објекту у [[Свемир|универзуму]] може приписати неко временско или просторно проширење. <blockquote>''Осим суштинског односа материје (делића материје) са осталим деловима свемира, не постоји ниједан елемент који поседује смештај овако једноставног карактера. Тврдим да процесом конструктивне апстракције можемо доћи до апстракција које су једноставно лоцирани комадићи материјала, и до оних других апстракција које су повезане са науком''. ''Према томе, стварна грешка је пример онога што сам назвао: Заблуда погрешно постављене конкретности. <ref name="#1"/>''</blockquote> == Злобни апстракционизам == [[Вилијам Џејмс]] је често употребљавао [[појам]] „опаки апстракционизам“ и „опаки [[интелектуализам]]“. То је чинио поготово да би критиковао идеалистичке филозофије [[Имануел Кант|Имануела Канта]] и Георга Вилхелма Фриедриха Хегела. У „Значењу [[Истина|истине''“'']] , Џејм је написао: ''Дозволите ми да „опаким апстракционизмом“ назовем концепте који би се могли овако описати:'' ''Конкретну ситуацију конципирамо издвајањем неке њене истакнуте или важне особине, и њеним сврставањем по тој особини. Затим, уместо да претходним карактеристикама ситуације придодајемо све позитивне последице које нам је нови начин закључивања донео, настављамо да користимо наш концепт с наменом. Свођењем првобитно широко описане појаве на чисте сугестије узете у апстрактном смислу, су избачене све остале карактеристике које су чиниле ту појаву.'' ''Апстракција, функционишући на овај начин, постаје више ограничење него напредак у размишљању.'' ''Константно коришћење апстрактних карактеристика је, уверен сам, један од великих грехова рационалистички оријентисаног ума.'' У поглављу о „Методама и замкама психологије“ у ''Принципима [[Психологија|психологије]],'' Џејмс је скренуо пажњу на следећу заблуду: „Велика замка психолога је мешање његовог личног става са ставом менталне чињенице о којој он извештава. Убудуће ћу ово назвати „психолошком заблудом“. “ У дескрипцији разних заблуда, Џон Девеј је пратио Џејмса, као и „[[Филозофија|филозофску]] заблуду“, „аналитичку заблуду“ и „заблуду [[Дефиниција|дефиниције]]“. == Употреба конструката у науци == Појам „[[Конструктивизам|конструкта]]“ се јавља у далекој [[Историја|историји]] [[Наука|науке]]. Користи се у многим научним областима. Конструкција је хипотетичка објашњавајућа променљива која није директно уочљива. На пример, концепти [[Мотивација|мотивације]] у [[Психологија|психологији]], корисности у [[Економија|економији]] и гравитационог поља у [[Физика|физици]] су конструкти; они нису директно видљиви, али су алати који описују природне појаве. Колико ће конструкт бити користан и прихваћен као део тренутне [[Парадигма|парадигме]] у научној заједници зависи од резултата емпиријског истраживања које показује да ли научни конструкт има ''валидност конструкта'' (односно да ли се понаша онако како теорија каже да би та конструкција требало да се понаша). Према томе, за разлику од Вајтхеда, бројни психолози верују да, ако се разуме на прави начин и [[Empirijska teorija|емпиријски]] поткрепи, „заблуда реификације“ примењена на научне конструкције уопште није заблуда. То је један део стварања и вредновања теорије у „нормалној науци“. Стивен Џеј Гоулд се у књизи „Несрећа човека“ базира на [[Идеја|идеји]] заблуде реификације. Он сматра да је грешка у коришћењу коефицијената [[Интелигенција|интелигенције]] за процену интелигенције људи у томе што, само зато што се количина која се назива „интелигенција“ или „коефицијент интелигенције“ дефинише као адекватна мера, не значи да је интелигенција стварна; чиме се негира ваљаност конструкта „интелигенција“. <ref>{{Cite journal|last=Pitkin|first=Hanna Fenichel|date=1987-03-01|title=Rethinking reification|url=https://doi.org/10.1007/BF00135697|journal=Theory and Society|language=en|volume=16|issue=2|pages=263–293|doi=10.1007/BF00135697|issn=1573-7853}}</ref> == Однос према другим заблудама == Предлаже се да је патетична заблуда (такође позната као антропоморфна заблуда или антропоморфизација) посебна [[врста]] реификације. Као што је већ речено, реификација је приписивање конкретних [[Karakteristika|карактеристика]] апстрактној идеји, док до патетичне заблуде долази када су те карактеристике људске особине, посебно [[Мисао|мисли]] или осећања <ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/art/pathetic-fallacy|title=Pathetic fallacy {{!}} figure of speech|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2021-04-16}}</ref>. Патетична заблуда је такође повезана са [[Персонификација|персонификацијом]], која директно и експлицитно приписује живот и осећаја дотичној ствари, док је патетична заблуда много шира. Анимистичка заблуда укључује приписивање личне намере догађају или ситуацији. Заблуду реификације не треба мешати са другим заблудама двосмислености: * [[Акценат|Акцент,]] где двосмисленост произилази из нагласка (акцента) стављеног на реч или фразу * [[Амфиболија]], вербална заблуда која произлази из двосмислености у граматичкој структури реченице * Састав, када се претпостави да целина има својство само зато што различити делови имају то својство * Подела, када се претпостави да различити делови имају својство само зато што целина има то исто својство * Двосмисленост, обмањујућа употреба речи са више значења. == Као реторичка направа == Реторичка средства [[Metafora|метафоре]] и [[Персонификација|персонификације]] изражавају облик реификације, али са мало заблуде. Ове [[Појава|појаве]] се по дефиницији не примењују буквално, те не омогућавају ниједан погрешан [[Zaključak|закључак]] да је формална реификација реална. На пример, метафора позната као патетична заблуда, „море се љутило“ производи бес, али не подразумева да је бес конкретна супстанца или да је вода осетљива. Супротност лежи у томе што заблуда није [[илустрација]] или [[поезија]] реторике већ настањује погрешно расуђивање. Ову различитост је често врло тешко схватити. == Контрапримери == Реификација се у неким ситуацијама сматра ваљаним аргументом, иако обично није тачна. Томас Силинг, теоретичар игара током хладног рата, сматрао је да је за многе сврхе апстракција коју су делили различити људи постала стварна. Неки примери укључују ефекат округлих [[Број|бројева]] у ценама [[акција]], значај који се приписује Дов Џонс Индустриал индексу, државне границе, жељене бројеве и многе друге. == Такође видети == * [[Идолопоклонство]] * [[Realizam (filozofija)|Филозофски реализам]] == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Логичке грешке]] fo7k9ut4qs32mu64onv60xx4g11nurq 0 4240166 25139401 24697473 2022-08-05T11:25:47Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Presentacion_X_Jornada_Cultura_Judia_Caceres.jpg|Presentacion_X_Jornada_Cultura_Judia_Caceres.jpg]]. [[:c:User:Rosenzweig|Rosenzweig]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:Presentacion X wikitext text/x-wiki '''Европски дан јеврејске културе''' догађај је који се обележава у неколико [[Европа|европских]] земаља.<ref>[http://www.eladelantado.com/noticia/local/86650/Segovia-se-suma-a-la-celebraci%C3%B3n-del-D%C3%ADa-Europeo-de-la-Cultura-Jud%C3%ADa Segovia se suma a la celebración del Día Europeo de la Cultura Judía] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110710174906/http://www.eladelantado.com/noticia/local/86650/Segovia-se-suma-a-la-celebraci%C3%B3n-del-D%C3%ADa-Europeo-de-la-Cultura-Jud%C3%ADa|date=2011-07-10}}. "El Adelantado" Daily Newspaper</ref> Циљ овог дана је организовање активности везаних за јеврејску културу и њихово излагање јавности, са намером да открије културно-историјско наслеђе [[Јевреји|Јевреја]].<ref>[http://www.eldiadecordoba.es/article/ocio/505584/la/jornada/la/cultura/judia/propone/viajes/lucena/y/toledo.html La Jornada de la Cultura Judía propone viajes a Lucena y Toledo]. "El Día de Córdoba" Daily Newspaper</ref> Активности координирају европска асоцијација за очување и промоцију јеврејске културе, европски савет јеврејских заједница, B'nai B'rith и мрежа јеврејских четврти у Шпанији. Циљ овог дана је промоција и подизање свести о јеврејској култури широм друштва у земљама у којима се овај догађај одржава,<ref>[http://www.salom.com.tr/news/detail/12901-Sesh-septembre-el-Diya-Evropeo-de-la-Kultura-Judiya.aspx Sesh septembre, el Diya Evropeo de la Kultura Judiya] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110719072227/http://www.salom.com.tr/news/detail/12901-Sesh-septembre-el-Diya-Evropeo-de-la-Kultura-Judiya.aspx|date=2011-07-19}}. "Şalom" Newspaper</ref> у уверењу да већа свест о култури, традицији и животу различитих заједница које живе у истим државама или градовима помаже људима да упознају другог и на тај начин јача комуникацију и дијалог између култура у земљи. == Историја == Годишњи догађај је 1996. покренуо B'nai B'rith из [[Стразбур]]а у француском департману [[Доња Рајна (департман)|Доња Рајна,]] заједно са локалном агенцијом за развој туризма.<ref>[http://www.jewish-theatre.com/visitor/article_display.aspx?articleID=2378 European Day of Jewish Culture 2007] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110927220247/http://www.jewish-theatre.com/visitor/article_display.aspx?articleID=2378|date=2011-09-27}}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20110922203129/http://www.ejpress.org/article/news/38750 European Jewish Press]</ref> Сада укључује двадесет седам европских земаља, укључујући [[Турска|Турску]] и [[Украјина|Украјину]].<ref>[https://web.archive.org/web/20110726202855/http://www.jewisheritage.org/jh/edjc.php?lang=1&e= jewishheritage.org]</ref> Првобитни циљ дана био је омогућити приступ и на крају обновити давно напуштене [[Синагога|синагоге]] архитектонске вредности попут Волфишеима, Вештофена, Пафенофена, Струта, [[Димеринген]]а, Ингвилера или Макенхејма. Године 2000. створено је партнерство између B'nai B'rithа и других организација које тренутно учествују у организацији дневних догађаја. == Активности == На европски дан јеврејске културе у многим европским земљама организују се изложбе, концерти, панел дискусије, предавања и излети. Разговара се о темама попут јеврејских четврти, суживота култура, изложби скулптура, слика, графика, музике и јеврејских верских предмета. == Дани прославе == * 1999: 5. септембра * 2000: 6. септембра * 2001: 6. септембар — Јудаизам и уметност<ref>{{Cite web|url=http://www.jewisheritage.org/jh/edjc.php|title=European Day of Jewish Culture: Themes|archive-url=https://web.archive.org/web/20090908184325/http://www.jewisheritage.org/jh/edjc.php|archive-date=2009-09-08|url-status=dead|access-date=2009-09-08}}</ref> * 2002: 6. септембар — Јеврејски календар и прославе у уметности, музици и [[Гастрономија|гастрономији]] * 2003: 6. септембар — [[Пасха]] * 2004: 6. септембар — Јудаизам и образовање * 2005: 6. септембар — Наслеђе јеврејског кувања * 2006: 6. септембар — Европски путеви јеврејског наслеђа * 2007: 8. септембар — Сведочанства * 2008: 4. септембар — Јеврејска музика * 2009: 6. септембар — Јеврејске прославе и традиције * 2010: 5–15. септембар — Уметност у јудаизму * 2014: 14. септембар — Жене у јудаизму * 2015: 6. септембар — Мостови * 2016: 4. септембар — Јеврејски језици * 2017: 3. септембар — Дијаспора == Референце == {{reflist}} {{портал бар|Уметност|Историја}} [[Категорија:Европска култура]] [[Категорија:Јудаизам]] [[Категорија:Празници]] 3f3gedfl8vmn8bd9ezl5j4eluyvfo5r 14 4240347 25138994 25137327 2022-08-04T23:33:17Z Ранко Николић 97143 wikitext text/x-wiki {{Tracking category}} {{empty category}} {{CatAutoTOC}} This category holds articles that use any of the short-cite templates ({{tlx|harv}} and {{tlx|sfn}} template families, and {{tlx|harvc}}) where multiple full cites can be the target of a single short-cite template. See guidance at [[:Категорија:Harv and Sfn template errors]] to resolve. [[Категорија:Harv and Sfn template errors]] kmfrgwr13mkg8vxncamtfstp00q3kt9 0 4240991 25138800 25128465 2022-08-04T19:04:58Z The Explaner 184480 /* Етимологија назива */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|50.8|41.2|earliest=52.1925}} рани до средњи [[еоцен]] |image = Oxyaenoides schlosseri.jpg |image_caption = илустрација зуба врсте<br>''Oxyaenoides schlosseri'' |display_parents = 3 |taxon = Oxyaenoides |parent_authority = Lavrov, 1999<ref>A. V. Lavrov (1999) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |authority = Matthes, 1967 |type_species = †''Oxyaenoides bicuspidens'' |type_species_authority = Matthes, 1967 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Oxyaenoides aumelasiensis'' * †''Oxyaenoides bicuspidens'' * †''Oxyaenoides lindgreni'' * †''Oxyaenoides schlosseri'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними потпородице: |Francotheriini {{small|(Lavrov, 1999)}} }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними рода: |''Francotherium'' {{small|(Rich, 1971)}} }} {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''O. bicuspidens'': |''Oxyaenoides lombarti'' {{small|(Crochet & Lange-Badré, 1976)}}<ref>Crochet B., Crouzel F. & Lange-Badré B. (1976) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k54844424/f27 "Conséquences de la découverte du genre ''Oxyaenoides'' Matthes, sur la datation du Poudingue de Palassou."] Comptes rendus hebdomadaires de l’Académie des sciences, Série D 282: 1597-1600.</ref> }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''O. lindgreni'': |''Francotherium lindgreni'' {{small|(Rich, 1971)}} }} |{{collapsible list |bullets=true |title=''O. schlosseri'': |''Hyaenodon schlosseri'' {{small|(Lange-Badré, 1972)}}<ref>Lange-Badré, B. (1972) "A propos de l’origine des ''Hyaenodon'' européens." Comptes Rendus hebdomadaires des Séances de l’Académie des Sciences, Série D 275: 2215–2217.</ref> }} }} }} '''''Oxyaenoides''''' (Оксијаеноидес — „налик на Оксијаену”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрле потпородице '''Oxyaenoidinae''' унутар изумрле породице [[Hyaenodontidae]], који је у периоду од раног до средњег [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref name="ZJLS14proviverrines">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Laurent Yves |year=2014 |title=New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae |journal=Zoological Journal of the Linnean Society |volume=171 |issue=4 |pages=878–917 |doi=10.1111/zoj.12155}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Потпородица: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Oxyaenoidinae | * типског рода ''Oxyaenoides'' * и таксономског наставка ''-inae'' |налик на Оксијаену |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Oxyaenoides'' | * изумрлог рода сисара ''[[Oxyaena]]'' * и старогрчке ријечи ''оидес'' ({{јез-стгрч|οειδής}}), која значи ''сличан'' или ''налик'' |налик на Оксијаену |} {|class="wikitable" ! Врсте: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''O. aumelasiensis'' | * рода ''Oxyaenoides'' * и фосилног локалитета Аумелас |Оксијаеноидес из Аумеласа |- style="vertical-align:center;" |''O. bicuspidens'' | * рода ''Oxyaenoides'' * латинске ријечи ''бикуспид'' ({{јез-лат|bicuspid}}), која значи ''зуб са два врха'' или ''[[Преткутњаци|преткутњак]]'' * и латинске ријечи ''денс'' ({{јез-лат|dens}}), која значи ''[[зуб]]'' |Оксијаеноидес са двоврхим преткутњацима |- style="vertical-align:center;" |''O. lindgreni'' | * рода ''Oxyaenoides'' * и презимена палеонтолога Френка Т. Линдгрена |линдгренов Оксијаеноидес |- style="vertical-align:center;" |''O. schlosseri'' | * рода ''Oxyaenoides'' * и презимена њемачког палеонтолога Макса Шлосера |шлосеров Оксијаеноидес |} == Опис == Врста ''Oxyaenoides aumelasiensis'' је тежила око 4,24 kg, ''Oxyaenoides bicuspidens'' око 14,19 kg, ''Oxyaenoides lindgreni'' око 9,71 kg, а ''Oxyaenoides schlosseri'' око 16,93 kg.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Потпородица: [[Изумирање|†]]Oxyaenoidinae {{small|(Lavrov, 1999)}} ----Род: †''Oxyaenoides'' {{small|(Matthes, 1967)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''O. aumelasiensis'' {{small|(Solé, 2020)}}<ref name="Geodiversitas4213"/> |{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]]) |50,8 до 47,8 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''O. bicuspidens'' {{small|(Matthes, 1967)}}<ref>H. W. Matthes (1967) "Erstmaliger Nachweis eines Vertreters der Oxyaeninae Trouessart 1885 (Creodonta) in Europa (First record of a representative of the Oxyaeninae in Europe)." Geologie, Berlin 16:452-456</ref> |{{Застава|Њемачка}} ([[Саксонија-Анхалт]])<br>{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]]) |47,8 до 46,3 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''O. lindgreni'' {{small|(Rich, 1971)}}<ref>T. H. V. Rich (1971) [https://www.researchgate.net/publication/274804345_Deltatheridia_Carnivora_and_Condylarthra_Mammalia_of_the_Early_Eocene_Paris_Basin_France "Deltatheridia, Carnivora and Condylarthra (Mammalia) of the Early Eocene, Paris Basin, France."] University of California Publications in Geological Sciences 88:1-72</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Гранд Ест]]) |50,8 до 47,8 мил. год. |- style="vertical-align:center;" |†''O. schlosseri'' {{small|(Rütimeyer, 1891)}}<ref>Rütimeyer L. (1891) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/265968#page/3/mode/1up "Die eocäne Säugethier-Welt von Egerkingen."] Abhandlungen der Schweizerischen Palaeontologischen Gesellschaft, 18, 1–153.</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Окситанија]])<br>{{Застава|Швајцарска}} (кантон [[Кантон Базел-провинција|Базел-провинција]]) |44,9 до 41,2 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Oxyaenoides''.<ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''''Cynohyaenodon''/''Quercytherium'' група'''&nbsp;}} |top1=18% |label2={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Leonhardtina'' група'''&nbsp;}} |top2=42% |label3={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Eurotherium'' група'''&nbsp;}} |top3=61% |label4={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Matthodon'' група'''&nbsp;}} |top4=74% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Oxyaenoides'' група'''&nbsp;}} |top5=91% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodontoidea]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†'''[[Proviverridae]]''' |label2=&nbsp;†'''[[Hyaenodontidae]]'''&nbsp; |2={{clade |thickness2=2 |1={{clade |thickness3=2 |grouplabel1x=†'''''Cynohyaenodon''/''Quercytherium'' група''' |barbegin1=brown |barend1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |color=#EE7F2D |color1=black |color2=black |1=†''[[Paracynohyaenodon]]'' |2=†''[[Quercytherium]]'' |3=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon lautricensis]]'' |barbegin3=#EE7F2D }} |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon cayluxi]]'' |bar2=#EE7F2D }} |2={{clade |thickness=2 |color=#EE7F2D |1=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon ruetimeyeri]]'' |bar1=#EE7F2D |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon trux]]'' |bar2=#EE7F2D }} }} |grouplabel2={{Uline|c=#EE7F2D|&nbsp;†''[[Cynohyaenodon]]''&nbsp;}} |2=†''[[Cynohyaenodon|Cynohyaenodon smithae]]'' |barend2=#EE7F2D }} |2=†''[[Boritia]]'' |label3=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state3=dotted |3=†''[[Protoproviverra]]'' }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Praecodens]]'' |3={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Leonhardtina'' група''' |1=†''[[Leonhardtina]]'' |barbegin1=purple |barend1=purple |2=†''[[Preregidens]]'' }} |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Eurotherium'' група''' |barbegin1=yellow |barend1=yellow |1={{clade |thickness=2 |color=magenta |1={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |color=magenta |color1=black |1={{clade |1=†''[[Cartierodon]]'' |2=†''[[Prodissopsalis]]'' }} |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |color2=black |state2=dotted |2=†''[[Paenoxyaenoides]]'' |3=†''[[Eurotherium|Eurotherium theriodis]]'' |barbegin3=magenta }} |grouplabel2={{Uline|c=magenta|&nbsp;†''[[Eurotherium]]''&nbsp;}} |2=†''[[Eurotherium|Eurotherium mapplethorpei]]'' |bar2=magenta |3={{clade |thickness=2 |thickness2=1 |color=magenta |color2=black |1=†''[[Eurotherium|Eurotherium matthesi]]'' |barend1=magenta |2=†''[[Alienetherium]]'' }} }} |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Matthodon'' група''' |1=†''[[Matthodon]]'' |barbegin1=blue |barend1=blue |2={{clade |thickness2=2 |thickness3=2 |1=†'''[[Hyaenodontinae]]''' |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Neosinopa]]'' |label3=&nbsp;†'''Oxyaenoidinae'''&nbsp; |grouplabel3x=†'''''Oxyaenoides'' група''' |style3=background-color:#C0C0C0 |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Oxyaenoides'''''&nbsp; |1={{clade |thickness=2 |1=†''Oxyaenoides lindgreni'' |barbegin1=red |2=†''Oxyaenoides schlosseri'' |bar2=red |3={{clade |thickness=2 |1=†''Oxyaenoides aumelasiensis'' |bar1=red |2=†''Oxyaenoides bicuspidens'' |barend2=red }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Временска распрострањенст рода ''Oxyaenoides'' унутар породице [[Hyaenodontidae]] == <timeline> ImageSize = width:1000px height:auto barincrement:15px PlotArea = left:5px bottom:21px top:5px right:5px Period = from:-58.0 till:-9.5 TimeAxis = orientation:horizontal ScaleMajor = unit:year increment:10 start:-56.0 ScaleMinor = unit:year increment:1 start:-56.0 TimeAxis = orientation:hor AlignBars = justify Colors = id:red value:red id:orange value:orange id:d-yellow value:rgb(1,0.9,0) id:yellow value:yellow id:green value:green id:l-blue value:rgb(0.5,0.7,1) id:blue value:blue id:black value:black id:l-gray value:rgb(0.9,0.9,0.9) BackgroundColors = canvas:l-gray BarData = bar:eon-eonothem-top bar:space bar:era-erathem-top bar:space bar:system-period-top bar:space bar:series-epoch-top bar:space bar:stage-age-top bar:space bar:NAM1 bar:NAM2 bar:NAM3 bar:NAM4 bar:NAM5 bar:NAM6 bar:NAM7 bar:NAM8 bar:NAM9 bar:NAM10 bar:NAM11 bar:NAM12 bar:NAM13 bar:NAM14 bar:NAM15 bar:NAM16 bar:NAM17 bar:NAM18 bar:NAM19 bar:NAM20 PlotData = align:center textcolor:black fontsize:M mark:(line,black) width:25 shift:(7,-4) bar:stage-age-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:<== from:-56.0 till:-47.8 color:orange text:[[Ypresian]] from:-47.8 till:-41.2 color:orange text:[[Lutetian]] from:-41.2 till:-37.8 color:orange text:[[Bartonian]] from:-37.8 till:-33.9 color:orange text:[[Priabonian]] from:-33.9 till:-27.82 color:orange text:[[Rupelian]] from:-27.82 till:-23.03 color:orange text:[[Chattian]] from:-23.03 till:-20.44 color:yellow text:[[Aquitanian|Aqu.]] from:-20.44 till:-15.97 color:yellow text:[[Burdigalian]] from:-15.97 till:-13.82 color:yellow text:[[Langhian|Lan.]] from:-13.82 till:-11.63 color:yellow text:[[Serravallian|Ser.]] from:-11.63 till:-9.5 color:yellow text:==> bar:series-epoch-top from:-58.0 till:-56.0 color:orange text:[[Палеоцен|Pal.]] from:-56.0 till:-33.9 color:orange text:[[Еоцен|Eocene]] from:-33.9 till:-23.03 color:orange text:[[Олигоцен|Oligocene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Миоцен|Miocene]] bar:system-period-top from:-58.0 till:-23.03 color:orange text:[[Палеоген|Paleogene]] from:-23.03 till:-9.5 color:yellow text:[[Неоген|Neogene]] bar:era-erathem-top from:-58.0 till:-9.5 color:d-yellow text:[[Кенозоик|Cenozoic]] bar:eon-eonothem-top from:-58.0 till:-9.5 color:l-blue text:[[Фанерозоик|Phanerozoic]] PlotData = align:left fontsize:M mark:(line,black) width:10 anchor:till align:left bar:NAM1 color:red from:-55.8 till:-16.9 text:[[Hyaenodontinae]] bar:NAM2 color:orange from:-50.8 till:-47.8 text:Oxyaenoides lindgreni bar:NAM3 color:yellow from:-50.8 till:-47.8 text:Oxyaenoides aumelasiensis bar:NAM4 color:green from:-47.8 till:-46.3 text:Oxyaenoides bicuspidens bar:NAM5 color:blue from:-44.9 till:-41.2 text:Oxyaenoides schlosseri bar:NAM6 color:red from:-48.6 till:-37.2 text:[[Neosinopa]] bar:NAM7 color:orange from:-50.8 till:-46.3 text:[[Matthodon]] bar:NAM8 color:yellow from:-44.9 till:-43.5 text:[[Alienetherium]] bar:NAM9 color:green from:-50.8 till:-41.2 text:[[Eurotherium]] <----(paraphyletic) bar:NAM10 color:blue from:-46.3 till:-41.2 text:[[Prodissopsalis]] bar:NAM11 color:red from:-44.9 till:-43.5 text:[[Cartierodon]] bar:NAM12 color:orange from:-37.0 till:-35.0 text:[[Paenoxyaenoides]] bar:NAM13 color:yellow from:-55.2 till:-50.8 text:[[Preregidens]] bar:NAM14 color:green from:-50.8 till:-43.5 text:[[Leonhardtina]] bar:NAM15 color:blue from:-44.9 till:-43.5 text:[[Praecodens]] bar:NAM16 color:red from:-55.2 till:-50.8 text:[[Boritia]] bar:NAM17 color:orange from:-50.8 till:-47.8 text:[[Protoproviverra]] bar:NAM18 color:yellow from:-50.8 till:-37.5 text:[[Cynohyaenodon]] <----(paraphyletic) bar:NAM19 color:green from:-40.0 till:-37.5 text:[[Paracynohyaenodon]] bar:NAM20 color:blue from:-40.0 till:-35.0 text:[[Quercytherium]] </timeline> == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyaenodontidae]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * L. Van Valen and J. S. Mellett (1968) [https://www.jstor.org/stable/1302267?refreqid=excelsior%3A698a8b698cc1e1baba9389b2a1562ae8 "Familial position of ''Oxyaenoides'' (Mammalia: Deltatheridia)."] Journal of Paleontology 42(5):1302 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * {{cite journal |author=Floréal Solé |year=2013 |title=New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia) |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=11 |issue=4 |pages=375–398 |doi=10.1080/14772019.2012.686927}} * {{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Jocelyn Falconnet |author3=Dominique Vidalenc |year=2015 |title=New fossil Hyaenodonta (Mammalia, Placentalia) from the Ypresian and Lutetian of France and the evolution of the Proviverrinae in southern Europe |journal=Palaeontology |volume=58 |issue=6 |pages=1049–1072 |doi=10.1111/pala.12198}} * {{cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Patricia A. Holroyd |author3=Erik R. Seiffert |year=2016 |title=Hyainailourine and teratodontine cranial material from the late Eocene of Egypt and the application of parsimony and Bayesian methods to the phylogeny and biogeography of Hyaenodonta (Placentalia, Mammalia) |journal=PeerJ |volume=4 |pages=e2639 |doi=10.7717/peerj.2639 |pmid=27867761 |pmc=5111901}} {{refend}} {{Commonscat|Oxyaenoides}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] e71mjag8tnuvkhsm75c4cgnfjf1va5w 0 4241607 25139036 24791795 2022-08-05T01:38:23Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија напад на цивиле | наслов = Протеривање Немаца из Чехословачке | слика = Vertreibung.jpg | опис_слике =Протеривање Немаца из Чехословачке | локација = | мета = [[Немци]], [[Мађари]], колаборационисти | датум = [[1945]]. - [[1948]] | убијени = }} '''Протеривање Немаца из Чехословачке''' догодило се одмах након Другог светског рата у периоду од 1945. до 1948. године када је из земаља средње и источне Европе извршена депортација највећег броја Немаца, некада староседелаца ових земаља. Још током трајања немачке окупације Чехословачке, чешке групе отпора захтевале су депортацију етничких Немаца из Чехословачке. Одлуку о депортацији Немаца усвојила је чехословачка влада у егзилу која је, почев од 1943. године, тражила подршку савезника за реализацију овог предлога.<ref>{{cite web|url=http://psp.cz/eknih/1945pns/stenprot/002schuz/s002002.htm |title=Prozatimní NS RČS 1945-1946, 2. schůze, část 2/4 (28. 10. 1945) |publisher=Psp.cz |access-date=2015-09-29}}</ref><ref name = "Dokumenty">Československo-sovětské vztahy v diplomatických jednáních 1939–1945. Dokumenty. Díl 2 (červenec 1943 – březen 1945). Praha. 1999. ({{ISBN|808547557X}})</ref> Коначни споразум о протеривању немачког становништва ипак је постигнут тек 2. августа 1945. на крају Потсдамске конференције. У месецима након завршетка рата, „дивља“ протеривања дешавала су се од маја до августа 1945. Чехословачки председник Едвард Бенеш 28. октобра 1945. године позвао је на „коначно решење немачког питања“ ''(Czech: konečné řešení německé otázky)'' које мора бити решено депортацијом етничких Немаца из Чехословачке.<ref>{{cite web |url=http://bohumildolezal.lidovky.cz/texty/rs830.html |title=Bohumil Doležal |publisher=Bohumildolezal.lidovky.cz |access-date=2015-09-29 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150105132609/http://bohumildolezal.lidovky.cz/texty/rs830.html |archive-date=2015-01-05}}</ref><ref>{{Cite book|title=The Routledge history of genocide|others=Maguire, Richard, 1966–, Carmichael, Cathie|year=2015|isbn=9780415529969|location=London|pages=80|oclc=908389544}}</ref> Протеривања су вршена по налогу локалних власти, углавном групе наоружаних добровољаца. Међутим, у неким случајевима протеривање је вршено и уз помоћ регуларне војске. Током периода насилног пресељења процењује се да је 600.000 Немаца побегло или расељено из Чехословачке ,<ref>Houžvička (2005), str. 314.</ref> а од броја многи су прво уточиште потражили и нашли у Аустрији.<ref>Bundesministerium für Vertriebene, Flüchtlinge und Kriegsgeschädigte (Hrsg.): ''Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa: Die Vertreibung der deutschen Bevölkerung aus der Tschechoslowakei.'' 2 svazky, Bonn 1957, {{ISBN|3-89350-560-1}}</ref><ref>Spolkové ministerstvo vzdělání, vědy a kultury (Bundesministerium für Bildung, Wissenschaft und Kultur), odd. Präs. 9 Medienservice: ''Sudetendeutsche und Tschechen'', Austria, Reg. Nr. 89905</ref><ref>Cornelia Znoy:''Die Vertreibung der Sudetendeutschen nach Österreich 1945/46'', Diplomarbeit zur Erlangung des Magistergrades der Philosophie, Geisteswissenschaftliche Fakultät der Universität Wien, 1995</ref> За ове злочине готово да нико није процесуиран, а у послератном парламенту предложен је чак и нацрт закона који би ове масакре ретроактивно легализовао.{{Sfn|Pynsent|2013|p=321}} Према закључцима Потсдамске конференције протеривање је настављено од 25. јануара 1946. до октобра 1946. године. Отприлике 1,6 милиона етничких Немаца депортовано је у америчку зону (Западна Немачка), а процењено је да је 800 000 депортовано у совјетску зону (Источна Немачка).<ref name="radio1">{{cite web|url=http://www.radio.cz/en/article/65421 |title=Memories of World War II in the Czech Lands: the expulsion of Sudeten Germans – Radio Prague |publisher=Radio.cz |date=2005-04-14 |access-date=2011-03-25}}</ref> Протеривања су се завршила 1948. године, али нису сви Немци протерани; процене укупног броја непротераних Немаца крећу се од приближно од 160.000 [7] до 250.000.<ref>Die deutschen Vertreibungsverluste. Bevölkerungsbilanzen für die deutschen Vertreibungsgebiete 1939/50. Herausgeber: Statistisches Bundesamt – Wiesbaden. Stuttgart: Kohlhammer Verlag, 1958</ref> Западнонемачка влада 1958. године проценила је да је број немачких жртава током периода протеривања био око 270.000, [9] што је податак који се од тада цитира у историјској литератури. [10] Једено од истраживања заједничке немачке и чешке комисије историчара 1995. године открила су да су претходне демографске процене од 220.000 до 270.000 смртних случајева биле прецењене и засноване на погрешним информацијама; и закључили су да је стварни број погинулих од најмање 15.000 особа и да се може кретати до највише 30.000 мртвих ако се претпостави да неки смртни случајеви нису пријављени. Изјава Комисије такође каже да немачки подаци показују 18.889 потврђених смрти, укључујући и 3.411 самоубистава. Чешка евиденција указује на 22.247 смртних случајева, укључујући 6.667 необјашњивих случајева или самоубистава.<ref name="fronta.cz">{{cite web|url=http://www.fronta.cz/dotaz/odsun-pocet-umrti#pozn1 |title=Odsun - počet úmrtí |quotation=Beneš, Z. — Kuklík, J. ml. — Kural, V. — Pešek, J., Odsun — Vertreibung (Transfer Němců z Československa 1945–1947), Ministerstvo mládeže a tělovýchovy ČR 2002, pp.&nbsp;49–50. |publisher=Fronta.cz |access-date=2015-09-29}}</ref><ref>Haar, Ingo (2009). "Die deutschen "Vertreibungsverluste": Forschungsstand, Kontexte und Probleme". In Mackensen, Rainer (in German). Ursprünge, Arten und Folgen des Konstrukts "Bevölkerung" vor, im und nach dem "Dritten Reich": Zur Geschichte der deutschen Bevölkerungswissenschaft. VS Verlag. p. 371. {{ISBN|3-531-16152-0}}.</ref><ref name="ReferenceA">Hoensch, Jörg K. und Hans Lemberg, ''Begegnung und Konflikt. Schlaglichter auf das Verhältnis von Tschechen, Slowaken und Deutschen 1815–1989'' Bundeszentrale für politische Bildung 2001 {{ISBN|3-89861-002-0}}</ref><ref name="dt-ds-historikerkommission.de">{{cite web |url=http://www.dt-ds-historikerkommission.de/startseite_3.html |title=Deutsch-Tschechische und Deutsch-Slowakische Historikerkommission |publisher=Dt-ds-historikerkommission.de |access-date=2015-09-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718231940/http://www.dt-ds-historikerkommission.de/startseite_3.html |archive-date=18 July 2011 |url-status=dead }}</ref><ref name="Wallace">P. Wallace (March 11, 2002). [http://www.time.com/time/europe/magazine/article/0,13005,901020318-216394,00.html "Putting The Past To Rest"] {{Wayback|url=http://www.time.com/time/europe/magazine/article/0,13005,901020318-216394,00.html |date=20051118020412 }}, [[Time Magazine]]. Accessed 2007-11-16.</ref> Немачка црквена служба за тражење несталих успела је да потврди смрт 14.215 особа током протеривања из Чехословачке (6.316 насилних смртних случајева, 6.989 у логорима за интернирање и 907 у СССР-у код особа на присилном раду).<ref>Spiegel, Silke. ed. ''Vertreibung und Vertreibungsverbrechen 1945–1948. Bericht des Bundesarchivs vom 28. Mai 1974. Archivalien und ausgewählte Erlebnisberichte''.. Bonn: Kulturstiftung der deutschen Vertriebenen. (1989). {{ISBN|3-88557-067-X}}. p.&nbsp;47.</ref> == Историја политике протеривања == [[Датотека:Bundesarchiv R 49 Bild-0131, Aussiedlung von Polen im Wartheland.jpg|250px|мини|Протеривање Пољака након немачке инвазије на Пољску 1939. годе. Њих су заменили немачки колонисти, што је био део плана германизације западне Пољске.]] Етнички Немци насељавају се на територијама Чешке и Моравске (која обухвата модерну Чешку) више од 1.000 година. Чешка боемска краљевина, дуго једна од најстаријих и најзначајнијих политичких снага у средњоевропској историји и дипломатији, готово се циклично смењивала између фаза независности и потчињавања владавини Немачког царства.<ref name=":2">{{Cite web|url=http://expelledgermans.org/sudetengermans.htm#2|title=History of Settlement, Culture, and the Nazi-Czech Conflict. Institute for Research of Expelled Germans -- 10,000,000+ civilians deported AFTER WWII|website=expelledgermans.org|url-status=live|access-date=2021-05-14}}</ref> Иако је Бохемија свечано била део Немачког Светог Римског Царства скоро миленијум, Чеси су често деловали са великом аутономијом или чак независношћу, често наслеђујући Мађарску и Пољску. Као резултат ове блиске повезаности са Немачком, етничке немачке мањине су се непрестано насељавале у урбаним центрима централне Чешке и сеоским земљама на немачко-чешкој граници и брзо формирале елитну етничку касту над великом словенском чешком већином. Ова немачка мањина је значајно допринела архитектури, политичким основама и структури католичке цркве.<ref name=":2" /> Под немачким царем Карлом IV, у Прагу су у 14. веку основали нову хабзбуршку престоницу која је брзо постала један од најлепших културних центара Европе. Ово наслеђе остаје видљиво и данас. етничке немачке мањине су се стално насељавале у урбаним центрима централне Чешке и сеоским земљама на немачко-чешкој граници и брзо формирале елитну етничку касту над великом словенском чешком већином. Ова немачка мањина је значајно допринела архитектури, политичким основама и структури католичке цркве. Под немачким царем Карлом IV, у Прагу су у 14. веку основали нову хабзбуршку престоницу која је брзо постала један од најлепших културних центара Европе. Ово наслеђе остаје видљиво и данас.<ref name=":2" /> Преко 700 година Чеси и Немци живели су заједно у оним земљама које ће у 20. веку бити консолидоване као Чехословачка. Није увек постојао складан суживот, али се ипак развила нека врста симбиозе која је одржавала однос до тачке у којој је једна група била незамислива без друге. Све се то променило у двадесетом веку у периоду који се карактерисао националним буђењем, нетолерантним етничким национализмом и тоталним ратом. Заправо, након Другог светског рата дуга чешко-немачка веза у Чешкој дошла је до горког и наизглед трајног краја протеривањем Немаца из Чехословачке.<ref>{{Cite journal|last=Smelser|first=Ronald M.|date=1996.|title=The Expulsion of the Sudeten Germans: 1945-1952|url=https://www.cambridge.org/core/journals/nationalities-papers/article/abs/expulsion-of-the-sudeten-germans-19451952/3AFE3F44452E187255F2CA0D76881442|journal=Nationalities Papers|language=en|volume=24|issue=1|pages=79–92|doi=10.1080/00905999608408428|issn=0090-5992}}</ref> Идеја о масовној депортацији становништва настала је после Првог светског рата. Решење компликованог етничког састава и насталих озбиљних сукоба и непремостивих антагонизама, посебно у Централној и Источној Европи, требало је да се реши „поједностављењем етничког састава“.<ref name="7.">ŠTILLEROVÁ Mgr, Jana: Téma ztraceného domova ve vybraných dílech českých a německých autorů, závěrečná práce, 2002</ref> Један од првих који је промовисао ову меру био је, на пример, француски социолог Бернард Лавергне. Расељавање је коришћено за решавање односа између Грчке и Турске на Балкану и у Малој Азији од 1922. до 1923. године након грчко-турског рата. Међутим, у међуратној Европи ово је било изузетно решење. Компликованом етничком саставу бавиле су се и мере Версајске конференције.<ref>KŘEN, Jan: Odsun Němců ve světle nových pramenů. In: Češi, Němci, odsun. Diskuse nezávislých historiků. Praha. Academia. 1990. ISBN 80-200-0276-6, str. 14–15</ref> Политичари који представљају немачку мањину настојали су да створе „немачку Аустрију и „централну Европу“. Тражили су немачку хегемонску државу. Тако је и немачка централистичка политика дошла у сукоб са традиционалним чешким федерализмом. То се манифестовало последњих дана монархије у настојању судетских Немаца да постану део јединствене немачке државе. Са друге стране Чешка страна је тражила независну чешку државу. Овај ''сукоб између чешких и немачких политичара решаван је преговорима, али и на основу одлуке европских сила.<ref>SLÁDEK, Milan.: Němci v Čechách, kniha o německé menšině v Českých zemích a Československu v letech 1848–1946, 2002, ISBN 80-7205-901-7, EAN: 9788072059010, s. 13.</ref><ref>HAHNOVÁ, Eva.: Sudetoněmecký problém. Obtížné loučení s minulostí, Prago Media 1996, s. 167.</ref>'' Период атмосфере релативне већине Чеха и Немаца у раним данима Републике подудара се са речима или умереним премијером Властимилом Тусаром: {{цитат|„Готово да није било наде за договор Чеха и Немаца о уставу. Није постојао мост између предстојећих уставних предлога и аутономних планова какви су у то време били сваки немачки политичар и сваки немачки часопис. Између чешког и немачког подухвата била је несавладива контрадикција, Чеси су желели да држава уједини Немце што је више могуће одвојено од Чеха.<ref>HOUŽVIČKA, Václav: Návraty sudetské otázky, Praha - Nakladatelství Karolinum. Pp 543, s. 123.</ref>|}} Минхенски споразум, присилна оставка Судетског немачког рајха, али и Прва бечка награда доделом огромних подручја у Словачкој, Русинији и Мађарској, током 1938. довела је до ескалације целокупног чешко-немачког проблема. Током протектората и ратних догађаја, тензије између Чеха и Немаца су се продубиле.<ref>HOUŽVIČKA, Václav: Návraty sudetské otázky, Praha - Nakladatelství Karolinum. Pp 543, s. 315.</ref> Лоше искуство са заштитом мањина у Версајском систему и признавањем националних или језичких мањина било је главни показатељ расељавања мањина током рата, али и решење „немачког питања“.<ref name="7." /> Мањине су једноставно требале да нестану. Опседнутост чистотом нацијом сигурно се појавило много раније у Централној Европи, али током рата Хитлер је ту опседнутост у великој мери оживео и додао расну надмоћ нације, и да уклони словенске нације из Чешке (као део коначног решења чешког питања ), Пољске и европског дела Совјетског Савеза, делимично у облику расељавања на Урал, и да их замени са Немцима.<ref>"Germanizovat a vysídlit Archivováno 20. 6. 2019 na Wayback Machine". Detlef Brandes. 18. června 2015.</ref> Безбедност је била главни мотив послератне чехословачке националне политике и она се разумевала кроз колективно чланство у нацији. Тек тада су се појавили политички ставови или други елементи ставова становништва. Лондонска влада у егзилу и прва три послератна кабинета придавали су велики значај безбедносној важности спровођењу протеривања Немаца.<ref>ARBURG von Adrian: Zwischen Vertreibung und Integration Tschechische Deutschenpolitik 1947 – 1953, Phil. diss. Fakulta sociálních věd Univerzity Karlovy v Praze 2004, 2 sv., 750 s.</ref><ref>STANĚK, Tomáš: Odsun Němců z Československa, 1945–1947, Academia 1991, s. 536</ref> Велике силе пристале су на расељавање под условом да се оно изведе на хуман начин. У послератној ситуацији, расељавање дела немачког становништва сматрало се правним и превентивним решењем питања мањине, што би могло и даље бити извор напетости у међународним односима.<ref>ŠTEFANICA, Jan: Odsuny a v ̋výmeny skupín obyvatelstva europských štatov v prvej polovici 20. storočia. In: HISTORIA ET THEORIA IURIS, roč. 2, 2010, č. 4, s. 78-93.</ref> Многи Немци из Словачке такође су расељени, ( Карпатски Немци). == Планови за протеривање судетских Немаца == После Минхенског споразума из 1938. године, и Хитлерове окупације Бохемије и Моравске у марту 1939. године, Едвард Бенеш је кренуо да увери савезнике током Другог светског рата да је протеривање етничких Немаца најбоље решење. Протеривање су подржали чак и Чеси који су имали умерене ставове о Немцима.<ref>Cohen-Pfister, Laurel; Wienroeder-Skinner, Dagmar (2012). Victims and Perpetrators: 1933–1945: (Re)Presenting the Past in Post-Unification Culture. Berlin: Walter de Gruyter. p. 235. ISBN 9783110189827.</ref> Пронацистичка Судетска немачка странка освојила је 88% гласова етничких Немаца у мају 1938. године.<ref>Hruška, E. (2013). Boj o pohraničí: Sudetoněmecký Freikorps v roce 1938 (in Czech). Prague: Nakladatelství epocha. p. 11.</ref> Готово чим су немачке трупе окупирале Судетску област у октобру 1938. године, Едвард Бенеш и, касније, чехословачка влада у егзилу, спровели су двоструку политику: обнављање Чехословачке на њене преминхенске границе и уклањање, комбинацијом мањих граничних исправки и премештања становништва, немачке мањине унутар државе, како би се ојачао територијални интегритет државе. Иако су се детаљи мењали, заједно са британским јавним и званичним мишљењем, и притиском чешких група отпора, широки циљеви чехословачке владе у егзилу остали су исти током целог рата. Предратна политика заштите мањина сматрана је контрапродуктивном (а саме мањине извором немира и нестабилности), јер је била повезана са уништавањем чехословачке државе и њеног демократског режима. Стога су чехословачки лидери донели одлуку о промени мултиетничког карактера државе у државу две или три националности (Чеси, Словаци и, у почетку, Русини). Тај циљ требало је постићи протеривањем већине осталих мањинских група и узастопном асимилацијом осталих националности. Будући да су готово сви људи немачке и мађарске националности стекли немачко или мађарско држављанство током окупације Чехословачке, протеривање је могло бити легализовано као протеривање странаца.<ref>Miroslav Trávníček: Osidlování s hlediska mezinárodního a vnitrostátního právního řádu. In Časopis pro právní a státní vědu XXVII (1946).</ref> Дана 22. јуна 1942. године, након што су постали познати планови за протеривање судетских Немаца, Вензел Јаксх (судетски немачки социјалдемократа у егзилу) написао је писмо Бенешу протестујући због предложених планова. У почетку је требало бити погођено само неколико стотина хиљада судетских Немаца - људи за које се сматрало да су нелојални према Чехословачкој и који су, према Бенешу и чешком јавном мњењу, деловали као Хитлерова „пета колона“. Због ескалације нацистичких злочина у Протекторату како је рат одмицао, јављали су се све већи захтеви чехословачке владе у егзилу, чешких група отпора и већине Чеха, за протеривање све више Немаца, без појединачне истраге или закључивање кривице с њихове стране. Једини изузетак били би 160.000 до 250.000 етничких Немаца "антифашиста", и ти етнички Немци пресудни за чешку индустрију. Чеси и њихова влада нису желели да будућа Чехословачка буде оптерећена великом немачком мањином. Идеју о протеривању етничких Немаца из Чехословачке подржали су британски премијер Винстон Черчил, и британски министар спољних послова Антони Еден,<ref name="101." /> па је 1942. године, чехословачка влада у егзилу добила и формалну подршку Уједињеног Краљевства за протеривање Немаца из Чехословачке, а марта 1943. године, председник Бенеш је добио и подршку Москве. У јуну 1943. године Бенеш је отпутовао у Вашингтон, и од председника Франклина Д. Рузвелта добио подршку за нове планове протеривања.<ref name="101.">"The Myriad Chronicles". Johannes Rammund De Balliel-Lawrora, 2010. p. 113. ISBN 145009791X</ref> Током немачке окупације Чехословачке, посебно након одмазде нациста због атентата на Хајдриха, већина чешких група отпора тражила је коначно решење немачког питања, које би морало бити постигнуто премештањем или протеривањем. Захтеве је усвојила влада у егзилу која је, почев од 1943. године, тражила подршку савезника за овај предлог. Кошички програм из априла 1945. године, који је оцртавао послератно политичко насељавање Чехословачке, предвиђао је протеривање Немаца и Мађара из земље.<ref>{{Cite web|url=https://english.radio.cz/kosice-manifesto-1945-document-sealed-czechoslovakias-eastern-orientation-8134240|title=The Košice manifesto – the 1945 document that sealed Czechoslovakia’s eastern orientation|date=2019-04-05|website=Radio Prague International|language=en|access-date=2021-05-12}}</ref> Коначни споразум о премештају немачке мањине ипак је постигнут тек 2. августа 1945. на крају Потсдамске конференције. Сер ''Geoffrey Harrison'', који је израдио члан XIII Потсдамског саопштења у вези са протеривањима, написао је 31. јула 1945. године Серу ''John Troutbeck''-ом, шефу немачког одељења спољне службе писмо следеће саджине:{{цитат|Пододбор се састао три пута, узимајући за основу расправу о нацрту који сам дистрибуирао ... Соболов је заузео став да пољска и чехословачка желе да протерају своје немачко становништво о тиме испуне историјску мисију коју совјетска влада није била вољна да покуша да омета .... .''Cannon'' и ја, наравно, снажно смо се успротивили овом ставу. Јасно смо ставили до знања да нам се идеја масовних трансфера не свиђа. Како, међутим, нисмо могли да их спречимо, желели смо да обезбедимо да се изврше на што уреднији и хуманији начин ...{{напомена|ФО 371/46811, објављено у телефаксу у А. де Заиас, Немесис у Потсдаму, стр. 232–34.}}|}} == Немци у Чехословачкој на крају рата == [[Датотека:VolarydeadJews.jpg|250px|мини|Да би схватили злодала својих сународника Судетски Немци били су натерани да прођу поред тела 30 Јеврејки које су немачке СС трупе изгладњивале до смрти у [[Волари (Прахатице)|Волариу]] (овде је 95 жена мучено до смрти).]] {{посебан чланак|Немачка окупација Чехословачке}} Стећи јасну слике о протеривању Немаца из Чехословачке је тешко због хаотичних услова који су постојали на крају рата. Није постојала стабилна централна влада, а вођење евиденције такође није постојало. Многи догађаји који су се догодили током тог периода били су спонтани и локални, а не резултат координираних директива централне владе. Међу тим спонтаним догађајима било је уклањање и притварање судетских Немаца, што је изазвало снажно антинемачко расположење на локалном нивоу, а организовали су га локални званичници. Према ''Schieder commission'', евиденција купона за оброке хране показује приближно 3.070.899 становника окупираних Судетских крајева у јануару 1945. године, међу којима су били Чеси и Немци. Поред тога, већина од отприлике 100.000 карпатских Немаца из Словачке евакуисана је по Химлеровом наређењу у регион Бохемије и Моравске пред сам крај рата. Током априла и маја 1945. године, око 1,6 милиона Немаца из пољске Шлеске побегло је испред совјетских снага које су напредовале и тако силом прилика постале избеглице у Чешкој-Моравској. Тако је према немачким проценама у Бохемији-Моравској у мају 1945. било 4,5 милиона немачких цивила.<ref>{{Cite web|url=http://www.z-g-v.de/doku/archiv/frameset04_1.htm|title=Impressum, Vorbemerkung, Einleitende Darstellung, A. Die Vertreibung der Sudetendeutschen|date=2005-02-20|website=web.archive.org|url-status=unfit|access-date=2021-05-14|archive-date=20. 02. 2005|archive-url=https://web.archive.org/web/20050220231512/http://www.z-g-v.de/doku/archiv/frameset04_1.htm}}</ref> == Хронологија протеривања == До маја 1945. године совјетска Црвена армија освојила је Словачку и Чешку заједно са Трећим рајхом. Један режим ускраћивања суверенитета, чистки, погубљења и политичке цензуре заменио је други, пошто се поново уједињена Чехословачка брзо упила у комунистичку орбиту Варшавског пакта. Враћајући се из егзила, чехословачки председник Едвард Бенеш затекао је сломљену нацију разјарену етничком мржњом према Немцима, без обзира на њихова политичка уверења или мишљење о нацизму или антисловенском нацистичком шовинизму. Култура, етничка припадност, па чак и звук немачког језика гадили су се многим Чесима. Више од 250.000 људи у Чехословачкој умрло је током рата због погубљења, затвора или у транзитним логорима у земљи и иностранству (Пољској), а 300.000 Чеха и Јевреја депортовано је у концентрационе логоре У разумљивој антинемачкој хистерији која је уследила, у чехословачкој влади је било узвишено да „нација преживљава само надајући се освети“ . У опсежној генерализацији која је све Немце лажно сматрала ратоборним, профашистичким и античешким, Чехословаци су планирали да у потпуности униште читаву немачку мањину стару 1.000 година само због њихове етничке припадности, ефикасно очистивши више од 28,8% националног становништва за само неколико година. Председник Бенеш захтева да се ''„немачко питање у нашој републици мора ликвидирати“,'' и да Чеси морају ''„стрпљиво чекати ... да очисте републику“'' . Чешка влада је убрзала уклањање немачких цивила тврдећи да је „чешкој нацији потребан и њен '''Лебенсраум''' који би се постигао „одласком или протеривањем“ свих Немаца оптужених за сарадњу са освајачима. Иако је наставио да инсистира на томе да је неприкладно масовно убијање или погубљење Немаца и да се то нећедесити антифашистима, на крају ће готово цела немачка националност бити уклоњена и пребачена у Немачку окупирану савезницима, укључујући и оне који нису имали апсолутно никакве нацистичке симпатије и активно су се сматрали грађанима Чехословачке. Тврдио је да је казна за „издају“ за коју су судетски Немци били криви - смрт - била далеко гора од протеривања, иако је током протеривања умрло најмање 15.000-30.000 цивила.<ref>{{Cite web|url=http://expelledgermans.org/sudetengermans.htm#2|title=THE HISTORY AND REMOVAL OF CZECHOSLOVAKIA'S GERMANS THROUGH EXPULSION AND ISCRIMINATORY LAWS Institute for Research of Expelled Germans -- 10,000,000+ civilians deported AFTER WWII|website=expelledgermans.org|url-status=live|access-date=2021-05-14}}</ref> Из Лондона и Москве, чешки и словачки политички агенти у изгнанству пратили су напредновање совјетске војске која је гонила немачке снаге према западу, све до доласка на територију прве бивше Чехословачке Републике. Бенеш је прогласио програм новоименоване чехословачке владе 5. априла 1945. године у североисточном граду Кошице, који је обухватио угњетавање и прогон не-чешког и несловачког становништва делимично обновљене Чехословачке Републике. Након проглашења програма у Кошицама, немачко и мађарско становништво које је живело у препорођеној чехословачкој држави подвргнуто је различитим облицима судских поступака, одузимању држављанства, одузимању имовине, осуди на радне логоре и постављању владиних управника у немачким и мађарским предузећима и и на фармама, које се еуфемистички називали „ресловакизација“. === Улога чехословачке војске === Западну Чехословачку ослободиле су америчке снаге под вођством генерала Патона. Генерал Зденек Новак, шеф прашке војне команде „Алек“, издао је наредбу да се „депортују сви Немци са територије у историјским границама“.<ref name="28.">Beneš, Z.; Kural, V. (2002). Facing History: The Evolution of Czech–German Relations in the Czech Provinces, 1848–1948. Prague: CES. pp. 216–217. ISBN 9788086010649.</ref> [[Датотека:Potsdam conference 1945-3.jpg|250px|мини|Потсдамска конференција санкционисала је протеривање Немаца из Чехословачке]] У брошури издатој 5. јуна 1945. под насловом „Десет заповести за чехословачке војнике у пограничним регионима“ намењој војницима наводи се... {{цитат|Немци су остали наши непомирљиви непријатељи. Не престајте да мрзите Немце ... Понашајте се према Немцима као победник ... Будите оштри према Немцима ... Немачке жене и Хитлерова омладина такође сносе кривицу за злочине Немаца. Обрачунајте се и са њима на бескомпромисан начин.<ref name="28."/>|}} Дана 15. јуна 1945. године, владиним декретом војсци је наложено да спроведе мере за хапшење нацистичких злочинаца и изврши премештање немачког становништва. Дана 27. јула, Министарство народне одбране издало је тајну наредбу која је упућује на трансфер уз напомену да би требало да се изврши у што већем обиму и што је брже могуће како би западне силе ставила пред завршни чин.<ref name="28." /> === Неки од Бенешових декрета из 1945. === Између 1945. и 1948. године председник републике, чехословачки парламент са седиштем у Прагу, Словачко национално веће (парламент) у Братислави и Одбор словачких повереника (проглашавали су низ уредби, едиката, закона и статута чехословачке владе) који су означени и као Бенешови декрети. Неки од њих наведени су у доњој табели:<ref name="Nedvědický" >Nedvědický, Kamil: Únor 1948 jako počátek nelegitimního režimu, Securitas imperii, vedoucí redaktor Libor Svoboda, Praha, Ústav pro studium totalitních režimů, 2010, 238 s., 1804–1612, Sv. 17/2, (2010), s. 60-79</ref> {| class="wikitable" !Број акта !Назив |- |5/1945 |''Декрет предсједника о неваљаности неких трансакција везаних уз стварна права од тренутка губитка слободе и о национализацији имовине Нијемаца, Мађара, издајица, колаборатора и неких организација и удруга'' |- |12/1945 |''Декрет предсједника о конфискацији и убрзаној додјели пољопривредног земљишта Нијемаца, Мађара, издајица и непријатеља чешких и словачких народа'' |- |16/1945 |''Декрет предсједника о кажњавању нацистичких злочинаца, издајица и њихових помагача те изванредним народним судовима'' |- |28/1945 |''Декрет предсједника о смјештају чешких, словачких и осталих славенских фармера на пољопривредном земљишту Нијемаца, Мађара и осталих државних непријатеља'' |- |71/1945 |''Декрет предсједника о радној обвези особа које су изгубиле чехословачко држављанство'' |} ==== Уредбе ==== [[Датотека:Armbinde N 002.jpg|250px|мини|Трака за Немце (по угледу на ону за Јевреје у холокаусту) коју су морали да носе у Чехословачкој после Другог светског рата. „Н” је скрађеница за „Немац”.<ref>{{Cite web|url=http://www.sdj-geschichte.de/Struktur/B-Vorgeschichte/c-Vertreibung/Vertreibung-Bericht.htm|title=2.3, Die ethnische Suberung / Vertreibung der Sudetendeutschen|website=www.sdj-geschichte.de|url-status=live|access-date=15. 5. 2021}}</ref>]] Уставна уредба председника Републике бр. 33/1945, о регулисању чехословачког држављанства особа немачке и мађарске националности, предвидела је губитак чехословачког држављанства за оне који су стекли друго држављанство према прописима страних држава, окупационе власти, и у свим осталим чехословачким држављанима немачке и мађарске националности.<ref name="Nedvědický" /> У Уредби бр. 5/1945, О неваљаности одређених имовинско-правних поступака из времена неслободе и о националној администрацији имовинских вредности Немаца, Мађара, издајника и сарадника и одређених организација и института, идентификовае су особе немачке или мађарске националности као државно непоуздане.<ref name="Nedvědický" /> Уредбом бр. 12/1945,. држава је одузела пољопривредну имовину свим лицима немачке и мађарске националности, без обзира на националност. Ова заплена је извршен указом бр. 108/1945, а Национални фондови за обнову , проширени „на све имовинске вредности лица немачке или мађарске националности“. Није дозвољена надокнада за одузету имовину.<ref name="Nedvědický" /> Претпоставка кривице Немаца и Мађара за нацизам је тако правно утврђена. Само активни немачки припадници отпора могли су избећи такав закон на основу члана 1 став 2 Уредбе бр. 12/1945.., Али терет доказивања лежао је на њиховој страни.<ref name="Nedvědický" /> == Масакри == Протеривање из 1945. године називано је „дивљим премештањем“ (дивокы одсун) због широко распрострањеног насиља и бруталности које нису спроводила само руља већ и војници, полиција и други који су деловали под окриљем власти.<ref name="#1">McDermott, Kevin (2015). Communist Czechoslovakia, 1945–89: A Political and Social History. New York: Palgrave MacMillan. p. 45. ISBN 9780230217140.</ref> На пример, у лето 1945. године, било је локалних масакра над немачким становништвом. Следећи примери су описани у студији коју је урадио Европски универзитетски институт у Фиренци:<ref>The Expulsion of 'German' Communities from Eastern Europe at the end of the Second World War Archived 1 October 2009 at the Wayback Machine, Steffen Prauser and Arfon Rees, European University Institute, Florence. HEC No. 2004/1. pg. 18.</ref> * 18. - 19. јуна 1945. године, у инциденту у Прерову - 71 мушкарац, 120 жена и 74 деце (265 карпатских Немаца) из Добшине пролазили су кроз Хорни Моштенице у близини железничке станице Преров. Овде су их чехословачки војници извели из воза, одвели изван града на брдо названо „Шведски шанци“, где су били принуђени да сами копају гробове, а потом су сви били стрељани. [40] Масакр је постао јавно познат тек након пада комунистичког режима 1989. године.[41] * 20.000 Немаца било је приморано да напусти Брно и оде у кампове у Аустрији. З. Бенеш је том приликом пријавио 800 смртних случајева. [42] * Процене убијених у масакру у Устију крећу се од не мање од 42 до 2.000 цивила. Недавне процене крећу се од 80 до 100 смртних случајева. [43] * 763 етничка Немца убијена је у Постелбергу (данас Постолопрти) и око њега. [42] [44] Током фазе насилног депортовања, процењује се да је број убијених Немаца био између 19.000 и 30.000.<ref name="#1"/> Процене су указивали да чехословачка влада није несклона „народној правди“ све док није претерано оцрнила репутацију земље у иностранству.<ref name=":1" /> Било је чак и владиних званичника који су тврдили да се масакри у Устију не би догодили да се влада оштрије обрачунала са Немцима.<ref name=":1">Glassheim, Eagle (2016). Cleansing the Czechoslovak Borderlands: Migration, Environment, and Health in the Former Sudetenland. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press. ISBN 9780822964261.</ref> {{цитирање|'''Злочини забележени на филмској траци'''<br>Аматерски режисер Јири Хмеличек снимио је својом камером брутално погубљење 42 Немца у цивилу на које су стражари Револуционарне гарде прво пуцали, а затим преко њих прешли камионом. Породица је дуго скривала јединствени филм о дивљању Револуционарне гарде, али након 65 година одлучила је да објави ове снимке.<ref>{{cite web |last1=Brezovská |first1=Katka |title=Unikátní dokument zachytil popravu německých civilistů v květnu 1945 |url=https://www.irozhlas.cz/zpravy-domov/unikatni-dokument-zachytil-popravu-nemeckych-civilistu-v-kvetnu-1945_201005051601_kbrezovska |publisher=www.irozhlas.cz |access-date=13. 5. 2021}}</ref>|}} == Кампови за интернирање == Према подацима немачког „Друштва против протеривања“, неки Немци су послати у „концентрационе логоре“. [46] У извештају немачког Црвеног крста из 1964. године наводи се чехословачки систем логора који се састојао од:<ref name=":6">{{Cite web|url=http://www.sdj-geschichte.de/Struktur/B-Vorgeschichte/c-Vertreibung/Vertreibung-Bericht.htm|title=Das tschechoslowakische Lagersystem У: 2.3, Die ethnische Suberung / Vertreibung der Sudetendeutschen|website=www.sdj-geschichte.de|url-status=live|access-date=2021-05-15}}</ref> * 1.215 притворских центара, * 846 радних логора, * 215 специјалних затвора. У ове логоре заточено је 350.000 Немаца пре него што су Немци протерани и слани на принудни рад.<ref name=":6" /> У свим логорима и затворима владала је глад и физичко насиље над Немцима (свих старосних група, укључујући новорођенчад, децу, жене и старце) неадекватни хигијенски услови, неадекватна медицинска нега, висок морталитет и присилни рад.<ref name=":6" /> Историчар ''Tomas Stanek Troppau'' ([[Опава]]) процењује да је у логорима на краја рата у мају 1945. године и током 1946. године било 24.000 до 40.000 смртних случајева.<ref name=":6" /> Историчар ''Kurt Böhme (''[[Минхен]]), бивши шеф Немачке службе тражења Црвеног крста, наводи број људи који су умрли или нестали у тим логорима до 1955. године, од око 100.000, док је 240.000 судетских Немаца било директно или индиректно жртва расељавања.<ref name=":6" /> Захваљујући политици тадашњег немачког канцелара Конрада Аденауера престао је принудни рад Немаца. Када су [[Уговор о Европској заједници за угаљ и челик|Париски уговори]] ступили на снагу 5. маја 1955. године, [[Кремљ]] је наложио [[Праг]]у да пусти интерниране пре Аденауеровог путовања у [[Москва|Москву]], које се очекивало после 5. маја. 1955. године Тада је завршено је интернирање Немаца и принудних радника у Чехословачкој.<ref name=":6" /> Специјални судови осудили су 21.469 особа на затвор, а 713 је погубљено због злочина почињених током нацистичке окупације. Грубе процене тврде да је 350.000 Немаца у Чехословачкој прошло кроз једну или више од ових институција и да је 100.000 страдало.<ref name=":6" /> Међутим, Црвени крст је успео да потврди само 6.989 смртних случајева у логорима за интернирање.<ref>Spiegel, Silke. ed. Vertreibung und Vertreibungsverbrechen 1945–1948. Bericht des Bundesarchivs vom 28. Mai 1974. Archivalien und ausgewählte Erlebnisberichte.. Bonn: Kulturstiftung der deutschen Vertriebenen. (1989). <nowiki>ISBN 3-88557-067-X</nowiki>. Page 47</ref> Према Алфреду де Зајасу: * Један од најгорих логора у послератној Чехословачкој био је стари нацистички концентрациони логор ''Theresienstadt''. * Услове под новом чешком администрацијом Х. Г. Адлер, бивши јеврејски затвореник, описује на следећи начин: {{цитат|... у већини су то била деца и малолетници, који су били затворени само зато што су били Немци. Само зато што су били Немци ...? Ова реченица звучи застрашујуће познато; само је реч „Јевреји“ промењена у „Немци“. [...] Људи су били гнусно храњени и малтретирани, и није им било ништа боље него што је неко навикао из немачких концентрационих логора. [49]|}} * Цивилни интернирнирци који су преживели протеривање, навели су страхоте вишемесечног и вишегодишњег гладовања и злостављања у више хиљада сведочења. * Савезничке власти у америчкој и британској зони могле су истражити неколико случајева, укључујући озлоглашени концентрациони логор у [[Чешке Будјејовице|Чешким Будјејовицама]] у Јужној Чешкој. Заменик команданта овог логора у периоду од 1945. до 1946. године, Вацлав Хрнечек, касније је побегао из Чехословачке и дошао у Баварску, где су га препознали бивши немачки логораши. Хрнечек је изведен пред амерички суд Високе савезничке комисије за Немачку којим је председавао судија Лео М. Гудман. {{цитат|Суд је изрекао осмогодишњу казну Хрнечеку на основу сазнања да је логор Будјејовице вођен на злочиначки и свиреп начин, и да, иако није било гасних комора и није било систематског, организованог истребљења, логор је био центар садизма, у коме је људски живот а и људско достојанство није имало значење. [50]|}} == Протеривања Немаца == До тренутка протеривања 1945. године, у Чехословачкој је било 3.295.000 немачких цивила. Овом статистиком обухваћено је и 147.501 карпатских Немаца у Словачкој.<ref name=":2" /> Само неколико месеци након пада Трећег рајха у мају 1945. године, донета је коначна одлука о протеривању свих Немаца осим њих 800.000, који су требало да буду коришћени као радна снага (првенствено добровољна) за подстицање напора на обнови земље. Ослобођеним протеривања био је забрањен одлазак из Чехословачке како би се запосленима осигурало ратом захваћено чехословачко тржиште рада. На крају, већина ослобођених око 800.000 на крају је протерано или расељено.<ref name=":2" /> Десетине хиљада етничких Мађара требало је такође да буду протерано само због дуготрајног сукоба њихове националности са Словацима и зато што је њихова нација била блиски савезник Трећег рајха. Да би се убрзало протеривање немачке мањине, правни параметри у Чехословачкој који би војницима и приватним грађанима омогућавали протеривање немачких држављана, било је одузимање целокупне имовине без накнаде, па чак и физичко насиље по потреби, без правног или кривичног гоњења. Ови закони су и данас присутни у Чешкој, иако се уопште не спроводе.<ref name=":2" /> Иако чешка влада и чешки националисти данас инсистирају на томе да су протеривања и евентуалне смртни случајеви били само одмазда за бруталност Немачке у окупираној Чехословачкој против изразито пронацистичког становништва они се не могу поредити са нацистичким злочинима, чешка протеривања очистила су етничке немачке цивиле чак и са крајње левичарским и социјалистичким уверењима само због њихове културне припадности.<ref name=":2" /> Британска влада охрабрила је Чехословаке да занемарују различита политичка уверења Немаца и протерају их све јер је било потребно радикално решење за ублажавање уочене свеприсутније немачке ратоборности а у том протеривању на удару су се нашли и антифашисти који нису починили издају, који су такође протерани.<ref name=":2" /> [[Датотека:Sudetendeutsche gebiete.svg|450px|мини|центар|Судетска област настањена Немцима из које је вршена депортација]] == Закон бр. 115/1946 Цол.== Дана 8. маја 1946. године, чехословачка привремена народна скупштина донела је закон бр. 115/1946 Цол. заједно са Бенешовим уредбама коме се наводи... {{цитат|„Било које дело почињено између 30. септембра 1938. и 28. октобра 1945. чији је циљ био да помогне у борби за слободу Чеха и Словака или које је представљало само репресалије за поступке окупационих снага и њихових саучесника, није незаконито, чак и када таква дела иначе могу бити кажњива по закону“.|}} Овај закон, који је и даље на снази, де факто је обезбедио да у Чехословачкој није процесуиран ниједан злочин над Немцима током наведеног периода. [52] Уредбом бр. 115/1946 од 8. маја 1946.године делатности (које би се иначе сматрале кривичним) нису биле незаконите ако је њихов „циљ био да допринесу борби за повратак слободе Чеха и Словака или су биле усмерене на праведну одмазду за дела станара или њихових сарадника“. Непримерено насиље или било који други слични ексцеси нису амнестирани. Увек су били злочини и увек су се кажњавали као злочини. Укази председника Републике, страница 27 Без таквог дела, многи борци отпора били би отворени за кривично гоњење због својих активности против нациста. Закон којим се предвиђа да казне изречене против чешких бораца отпора током рата биле су законите, важиле су у Немачкој до 1997. Међутим, чешка влада је изразила жаљење у Заједничкој чешко-немачкој декларацији о међусобним односима и њиховом будућем развоју 1997: {{цитат|'''Чешка страна''' жали што је насилним протеривањем и присилним пресељавањем судетских Немаца из бивше Чехословачке после рата, као и експропријацијом и лишавањем држављанства, нанесено много патњи и неправде невиним људима, такође с обзиром на чињеницу та кривица је приписивана колективно. Посебно жали због ексцеса који су били у супротности са основним хуманитарним принципима, као и правним нормама које су постојале у то време, а осим тога жали што је Закон бр. 115 од 8. маја 1946 омогућио да ови ексцеси буду сматрани нелегалним и да је последица тога ова дела нису кажњена.<br> '''Немачка страна''' признаје одговорност Немачке за њену улогу у историјском развоју, који је довео до Минхенског споразума 1938. године, бекства и присилног протеривања људи из пограничног подручја Чешке и насилног распада и окупације Чехословачке Републике. Жали због патње и неправде нанете чешком народу кроз националсоцијалистичке злочине које су починили Немци. Немачка страна одаје почаст жртвама националсоцијалистичке тираније и онима који су јој се опирали.|}} === Резултати === Почетком јануара 1946. године, возови пуни судетских Немаца - четрдесет вагона, тридесет путника по вагону - свакодневно су одлазили из Чехословачке у америчку зону окупиране Немачке. До краја 1946. године, чехословачка влада је завршила „организовани трансфер“ готово 2 милиона Немаца, и то на начин који је у многим аспектима испунио мандат [[Потсдамски споразум (1911)|Потсдамског споразума]] да пресељење буде „уредно и хумано“. Али фокус у овим регулисаним теретним возовима пуним људског терета прикрива размере хуманитарне катастрофе са којом су се суочили Немци током летњих месеци 1945. године, непосредно након нацистичке капитулације. Крајем 1945. чешки војници, снаге безбедности и локалне милиције већ су протерали преко 700.000 судетских Немаца у окупиране Немачку и Аустрију. Чак 30.000 Немаца је умрло на принудним маршевима. Чешки и немачки извори дуго се нису слагали око броја умрлих. Немачки историчари, многи од њих судетски прогнаници, тврдили су за више од 200.000 смртних случајева током протеривања из Чехословачке.<ref>{{Cite journal|last=Glassheim|first=Eagle|date=2000|title=National Mythologies and Ethnic Cleansing: The Expulsion of Czechoslovak Germans in 1945|url=https://www.cambridge.org/core/journals/central-european-history/article/abs/national-mythologies-and-ethnic-cleansing-the-expulsion-of-czechoslovak-germans-in-1945/E5487CD2485BB95FFD55047A731DE698|journal=Central European History|language=en|volume=33|issue=4|pages=463–486|doi=10.1163/156916100746428|issn=1569-1616}}</ref> Иако се историчари широко не слажу око броја смртних случајева, недавни извештај чешко-немачке „Заједничке комисије историчара“ сложио се да се он кретао у распону од 17.000 до 30.000 мртвих.[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-1983-0422-315, Umsiedler auf dem Güterbahnhof Berlin-Pankow.jpg|мини|[[Берлин]] - [[Панков]] 1946. (теретна станица) - депортовање расељеног немачког становништва. 1945. и 1949. године Панков је био урбана четврт у совјетском сектору Берлина, а од 1949. до 1990. урбани део источног Берлина.]] Заједничка чешко-немачка комисија историчара 1996. године навела је следеће статистичке податке: * смрти услед насиља и ненормалних животних услова настале су код приближно 10.000 убијених особа; * још 5.000–6.000 особа умрло је из неодређених разлога повезаних са протеривањем; * чинећи укупан број жртава протеривања од око 15.000–16.000 (ово искључује самоубиства, која чине приближно 3.400 случајева. [13] [14] [15] [17] Чешка евиденција извештава о 15.000-16.000 насилних смртних случајева, који не укључују додатних 6.667 необјашњивих случајева или самоубистава, као и број умрлих од глади и болести у Немачкој као последица протеривања. Процењено је да је 1946. године 1,3 милиона етничких Немаца депортовано у америчку зону, која ће постати део Западна Немачка. Такође се процењује да је 800.000 Немаца депортовано у совјетску зону (у део Немачке који ће постати Источна Немачка).<ref name="radio1" /> {| class="wikitable" |+Немачко становништво у Чехословачкој 1939. године ''(према Немачким изворима<ref>Die deutschen Vertreibungsverluste. Bevölkerungsbilanzen für die deutschen Vertreibungsgebiete 1939/50, Statistisches Bundesamt, Wiesbaden (ed.), Stuttgart: W. Kohlhammer, 1958, pp. 322–339</ref>)'' !Опис !Укупно !Етнички Немци !Други |- |Судетски Немци |3,037,361 |3,037,361 | - |- |Јевреји |2.035 |2.035 | - |- |Чеси |193,786 | - |193,786 |- |Остале етничке групе |3.670 | - |3.670 |- |Стране националности |39,747 |11,754 |27.993 |- |Без држављанства |3.415 |2.454 |961 |- |Неодређено држављанство |128,435 |10,811 |117.624 |- |'''Немачки попис становништва у Судетима из маја 1939.''' |3.408.449 |3.064.415 |344.034 |- | |- |'''Протекторат Чешке и Моравске''' | - |259.000 | - |- | |- |'''Немачко становништво у Словачкој''' | - |154.000 | - |- | |- |'''Укупно немачко становништво у Чехословачкој 1939.''' | - |'''3.477.000''' | - |} == Супротстављени ставови == Анализа бруталног наслеђа немачке владавине у окупираној Чехословачкој је значајна, јер Чеси снажно истичу да је протеривање више од 3.000.000 цивила било оправдано с обзиром на злочине које су починили Немци. Међутим, протеривања, као што је описано на овој страници, потпуно су занемарила политичко сврставање етничке немачке мањине и једноставно су циљала на уклањање читаве етничке заједнице искључиво због њене етничке припадности. Важно је запамтити да су окупаторске немачке снаге и одреди за убијање у Чехословачкој били првенствено из саме Немачке или су то били добровољци из окупираних земаља и држава Осовине. Судетски Немци сами нису били одговорни за окупацију или тешкоће чешког народа. Иако је њихов позив на независност на крају довео до Минхенске конференције и анексије Судета, политички опортунизам и експанзионизам Хитлерове Немачке узроковали су губитак суверенитета Чехословачке. Потпуно је нетачно тврдити да су судетски Немци након анексије Судета и окупације Прага покренули плиму и талас терора током окупације на Чехе од 1938. до 1945. године. Према томе, етничко уопштавање Чехословака о Немцима као својственим починиоцима рата и окупације лажно је и некоректно јер је подразумевало Судетске Немце као одговорне за чешку патњу због њиховог етничког идентитета.<ref name=":0" /> == Дугорочни утицај == Према студији из 2020. године, протеривање Немаца допринело је непрекидном пропадању градова и смањењу људског потенцијала у регионима Чехословачке у којима су Немци некада живели. [53] === Наслеђе === Комитет Уједињених нација за људска права донео је одлуке у три случаја у вези са судетским Немцима у којима се крше чланови 26. и 14. Међународним договором о успостављању грађанског и политичког права, наложено је Чешкој Републици да врати имовину правим власницима. Од 2010. године ставови Комитета нису примењени. [54] На то су сигурно утицала истраживања јавног мњења која указују да се јавност противи таквим мерама. [55] Према чланку у Прашком дневном монитору: {{цитат|Чешко-немачка декларација [од] 1997. постигла је компромис и изразила жаљење због неправде које су невини људи проузроковали „послератним протеривањима, као и принудним депортацијама судетских Немаца из Чехословачке, експропријацијом и одузимањем држављанства“ на основу принципа колективне кривице. |}} У чешко-немачкој декларацији из августа 1997. године стоји: * Немачка страна је преузела пуну одговорност за злочине нацистичког режима и њихове последице (савезничко протеривање). * Немачка страна је свесна чињенице да је националсоцијалистичка политика насиља према чешком народу помогла да се припреми терен за послератни бег, насилно протеривање и присилно пресељење. * Чешка страна жали што је насилним протеривањем и присилним пресељавањем судетских Немаца из бивше Чехословачке након рата ... много невиног народа нането много патње и неправде.“ [56] Чешка није изразила жаљење због савезнички пренос судетских Немаца са наци-немачким држављанством или оних који нису испољавали „своју оданост Чехословачкој Републици“. Немачки политичари и депортовани судетски Немци широко користе реч „протеривање“ за те догађаје. Међутим, политички представници и у Чешкој и у Пољској, одакле су се милиони Немаца морали преселити после Другог светског рата, обично избегавају овај израз и радије користе реч „депортација“. [57] {{цитирање|Данас је питање чехословачког протеривања Мађара и Немаца и даље изузетно напет политички и културни сукоб у Немачкој, Аустрији и подељеној Чешкој и Словачкој. Словачка, која је протерала далеко мање драматично становништво од 3.000.000 попут Чеха, успела је окривити кривити чешки режим или Црвену армију. Словачка Република се званично извинила због протеривања, иако је одбила да понуди било какву финансијску реституцију или компензацију.<ref name="History of Settlement" >{{cite web |title=History of Settlement, Culture, and the Nazi-Czech Conflict |url=http://expelledgermans.org/sudetengermans.htm#2 |publisher=www.expelledgermans.org |access-date=14. 5. 2021}}</ref>|}} . == Накнада прогнаним лицима == Британски Форин офис и амерички Стејт департмент планирали су оснивање „комисије за премештање становништва“, сличну аранжману из Лозанског споразума из 1923. године, да би обезбедили компензацију за приватно власништво премештеним Грцима и Турцима након кемалистичког рата 1919–1923. Али догађаји су ишли брже одполитике западаи протеривања су започела у мају 1945. године, много пре [[Потсдамска конференција|Потсдамске конференције]] и пре него што је постигнут било какав споразум о оснивању комисије. Тако да никада није основана комисија за премештај становништва која би била надлежна за процену захтева немачких прогнаника. (Погледајте документе Уреда за јавне евиденције ФО 371/46810 и ФО 371/46811). Пошто је чехословачка влада у егзилу одлучила да је пресељење становништва једино решење немачког питања, проблем репарације (одштета за рат) био је уско повезан. Предложени трансфер становништва како је представљен у преговорима са владама САД-а, Велике Британије и СССР, претпостављао је конфискацију имовине Немаца како би се покрили захтеви за репарацијом Чехословачке; а Немачка би требало да плати одштету својим грађанима. Ова чињеница која је уследила требало је да спречи немачку да избегне плаћање репарације као што се то догодило након Првог светског рата [58]. Овај план је предложен Међудржавној агенцији за репарацију (ИАРА) 1945. године, али због појаве хладног рата никада није потврђен ниједним уговором са Немачком. ИАРА је завршила своју активност 1959. године и настао је статус кво: Чешка је задржала имовину протераних етничких Немаца, док Немачка није платила никакву репарацију (испуњено је само око 0,5% чехословачких захтева [59]). Из тог разлога, сваки пут кад судетски Немци затраже одштету или укидање Бенешевих декрета, чешка страна узвраћа претњом захтевом за одштету. Чак и током припреме чешко-немачке декларације, немачка страна је избегла чешки захтев да споразумом потврди статус кво. Међутим, Немачка је усвојила чехословачки предлог и исплатила одштету прогнаницима. Један извор тврди да је немачка влада прогнаницима до 1993. исплатила око 141 милијарду ДМ [60] У другим изворима се наводи да је укупни износ од око 60 милијарди евра исплаћен као делимична компензација свим грађанима Немачке и етнички немачким прогнаницима - само групи од 15 милиона људи - погођеним губитком имовине услед последица рата. [61] [62] Може се претпоставити да исплата Немцима из Чехословачке представља много мањи део те суме. За разлику од Немачке, питање накнаде прогнаницима било је, барем номинално, затворено са неколико уговора са Аустријом и Мађарском. [63] Најважније следи: ;Уговор од 19. децембра 1974 Према овом уговору, Чехословачка се обавезала да плати 1.000.000.000 АТС за покривање имовинских захтева аустријских држављана и одрекла се бивше територије и свих осталих захтева држава или појединаца против Аустрије. Аустријска страна се одрекла свих захтева против ЧССР и обавезала се да неће подржати никакве захтеве појединаца против ЧССР који се односе на протеривање. ;Уговор од 3. фебруара 1964. године Према овом уговору, Чехословачка се обавезала да ће удовољити свим захтевима Мађарске и мађарских држављана у вези са конфискацијом плаћањем 20.000.000 кч. == Споменици == === Немачка === Убрзо након расељавања и депортација, судетски Немци у Западној Немачкој почели су да граде споменике преминулим рођацима, пријатељима и комшијама који су насилном смрћу изгубили животе, умрли од исцрпљености, глади или болести током маршева или у концентрационим и радним логорима. Најстарији документовани споменик изграђен је 1947. године у [[Хесен]]у. Последња регистрована датира из 2005. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irozhlas.cz/zpravy-domov/unikatni-dokument-zachytil-popravu-nemeckych-civilistu-v-kvetnu-1945_201005051601_kbrezovska|title=Unikátní dokument zachytil popravu německých civilistů v květnu 1945|website=iROZHLAS|language=cs|access-date=2021-05-13}}</ref> Од 1950. године до данас изграђени су многи крстови, надгробни споменици, као и уметнички споменици. У Савезној Републици Немачкој има их око 1.400. После распада ДДР-а, нови споменици и спомен-места постављени су у [[Бранденбург]]у , [[Мекленбург]]у - [[Померанија|Западној Померанији]], [[Саксонија]]-[[Анхалт]], [[Тирингија]], [[Шлеска]] и [[Лужица]].<ref name="#2">{{Cite web|url=http://www.bund-der-vertriebenen.de/infopool/inmemoriam.php3|title=BdV - Info-Pool - Kultur|date=2014-10-06|website=web.archive.org|access-date=2021-05-13|archive-date=06. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006134647/http://www.bund-der-vertriebenen.de/infopool/inmemoriam.php3|url-status=unfit}}</ref> <gallery mode="packed-hover" heights="140" caption="" align="center"> Датотека:Nürnberg Denkmal Flucht und Vertreibung 5.jpg Датотека: Deutschneudorf Gedenkstein 9.Juni1945 (03).JPG Датотека: Oberursel, Vertriebenendenkmal.JPG Датотека:Hambühren 20180723 090621 (ubt).jpg Датотека: Bad Homburg Denkmal Egerland.jpg </gallery> === Аустрија === Дуж северне доњоаустријске границе, током периода „гвоздене завесе“, расељени Јужноморавци су изградили преко двадесетак споменика и спомен обележја својим родним селима. Међу најзанимљивијима су Креузберг у близини села [[Kleinwallstadt|Клеинвалштад]] са погледом на брда [[Микуловице (Знојмо)|Микулов]] и [[Павловски рејон|Павловске]] и споменик у селу [[Унтерензинген]] са погледом на [[Знојмо]].<ref>{{Cite web|url=http://www.suedmaehren.at/|title=Südmähren|language=de-DE|access-date=2021-05-13}}</ref> <gallery mode="packed-hover" heights="140" caption="" align="center"> Датотека:Burg Horn Statue.jpg Датотека:Kleinschweinbarth 4782.jpg Датотека:NOE LaaThaya AltesRathaus.jpg Датотека:GuentherZ 2005-06-25 2116 Unterretzbach Heimatdenkmal.jpg Датотека:GuentherZ 2010-08-28 0029 Hardegg Heimatdenkmal.jpg Датотека:Ostlandkreuz Schorndorf.jpg| </gallery> === Чешка === Након пада комунистичког режима, у Чешкој је започела изградња спомен обележја и постављање спомен плочау знак сећања на део расељеног немачког становништва. Нису још сви регистровани, али су и даље видљиви докази напора ка помирењу на обе стране.<ref name="#2"/> Занимљив пример је и успостављање националног споменика херојима Хајдрихијаде са поднасловом - Место помирења. Споменик је инаугурисан на празник Светог Вацлава, 28. септембра од 1995. године у православној храму Светих Кирила и Методија у Прагу. <gallery mode="packed-hover" heights="140" caption="" align="center"> Датотека:Hřbitov Bor6.jpg Датотека:GuentherZ 2013-05-04 0392 Lančov Kapelle Gedenktafel cz Heimatrecht ist Menschenrecht.JPG Датотека: Luditz-Gedenktafel-19960914.jpg Датотека: Postelberg-Gedenkst.jpg Датотека: Gedenkkreuz-Postelberg1.jpg </gallery> == Дан сећања - ''„Gedenktag an Flucht und Vertreibung“'' == Савезни кабинет у Немачкој одлучио је 27. августа 2014. године, да уведе још један дан сећања на страдање Немаца бивших становника Судета, који су морали да напусте Чехословачку након рата. Почев од 2015. године, нови дан за памћење биће додат немачким календарима и сваке године 20. јуна, Немци обележавају Дан сећања „Gedenktag an Flucht und Vertreibung“, док у савезној држави Баварска, Хесену и Саксонији, дан незаборава обележавају сваке друге недеље у септембру. Унија прогнаника (БдВ), која надгледа организацију расељених Немаца, већ дуго покушава да успостави дан обележавања немачких послератних расељених лица. Влада канцеларке Меркел 2013. године усвојила је овај предлог и увела у свој програм дан незаборава.<ref>{{Cite web|url=https://www.bundesregierung.de/breg-de/suche/gedenken-flucht-vertreibung-20-juni-erinnerung-1762754|title=Gedenktag Flucht und Vertreibung, Erinnerung, 20. Juni|website=Bundesregierung|language=de|access-date=2021-05-13}}</ref> У овај дан Немци ће се сваке године сећати својих сународника који су на основу међународних споразума морали да напусте бивше немачке покрајине на територији данашње Пољске и Чехословачке, Румуније и Мађарске након Другог светског рата.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.idnes.cz/zpravy/zahranicni/den-vysidlencu-v-nemecku.A140827_114736_zahranicni_mlb|title=Němci si budou každý rok připomínat odsun, památný den schválila vláda|date=2014-08-27|website=iDNES.cz|access-date=2021-05-13}}</ref> Савезни министар унутрашњих послова Немаћке Хорст Сехофер на једној од годишњих комеморација на овај дан изјавио је:{{цитат|Данашњим националним даном сећања присећамо се жртава бежања и расељења, посебно немачких прогнаника. Сећање на разарајућа искуства наших родитеља и дедова и бака све више бледи. 75 година након завршетка рата, само је неколико њих још увек живо да би нам могло причати о сопственим искуствима Данашњи дан сећања помаже нам да одржавамо успомене на живот. Јер бажања и расељавање и данас су проблем. Искуства из сопствене историје треба дса нам буду подсетник за садашњост и будућност.<ref name=":0" />|}} Немачке савезне покрајине Баварска, Хесен и Саксонија раније су увеле дане сећања на немачка расељена лица. У тим земљама незаборавни дан би увек требало да падне друге недеље у септембру. Почев од 2000. године у јуну месецу уведен је Међународни дан избеглица, инспирисан причама избеглица из Африке, чији су становници првобитно сваке године истовремено обележавали свој дан обележавања. Уједињене нације су овај дан повезале са свим људима који морали да напустити домове због ратних сукоба.<ref name=":0" /> <gallery mode="packed-hover" heights="140" caption="" align="center"> Датотека:Tag-der-Heimat-1975-1984.jpg Датотека:Flüchtlingsausweis A.jpg Датотека:KAS-Vertriebene-Bild-16-4.jpg Датотека:Eilenburg 1050-Jahrfeier Festumzug Bild 54 Entruemmerung - Wiederaufbau - Vertreibung3.jpg Датотека:WRM Resettlement - Vertreibung.jpg </gallery> == Напомене == {{напомене|}} == Извори == {{извори|}} == Литература == {{refbegin|30em}} * ARBURG Adrian, DVOŘÁK Tomáš, KOVAŘÍK David a kolektiv: Německy mluvící obyvatelstvo v Československu po roce 1945, In: Matice moravská, Výzkumné středisko pro dějiny střední Evropa: prameny, země, kultura, Brno 2010 {{ISBN|978-80-86488-70-7}} * PADEVĚT, Jiří: Krvavé léto 1945, Academia, Praha 2016 ISBN 978-80-200-2600-2 * PAUSEWANG Gudrun: Vzpomínám na Rozinkovou louku, Aurora 2001, {{ISBN|80-7299-043-8}} * STANĚK Tomáš:Persekuce 1945, Institut pro středoevropskou kulturu a politiku, Praha 1996, {{ISBN|80-85241-99-4}} * STANĚK Tomáš:Poválečné“excesy“ v českých zemích v roce 1945 a jejich vyšetřování, Sešity Ústavu pro soudobé dějiny AV ČR 41/2005, USD AV ČR Praha 2005, {{ISBN|80-7285-062-8}} * TROJAN Emil, Tak přísahali.. Partyzánský odboj v Orlických horách v letech 1939–1945 – OFTIS Ústí n. Orlici 2002, {{ISBN|80-86042-42-1}} * TROJAN Emil, Martin Vaňourek, Tak přísahali… Partyzánský odboj v českém pohraničí v letech 1939–1945. Mohelnice 2010, {{ISBN|978-80-902949-4-3}} * ARBURG, STANĚK: Vysídlení Němců a proměny českého pohraničí 1945–1951:dokumenty z českých archivu, Díl II/1. duben – srpen/září 1945 „Divoký odsun“ a počátky osídlování. I, vydaní Středokluky: Zdeněk Susa 2011, 960 s., il. + CDROM, {{ISBN|978-80-86057-71-2}} * ZEMAN, Pavel. My se nemstíme...: Československý zpravodajský a dokumentární film 1945–1947 a odsun Němců [online]. Praha: ÚSTR, revue Paměť a dějiny, 2013/02 [cit. 2019-05-13]. Dostupné online. * Odsun : die Vertreibung der Sudetendeutschen : Begleitband zur Ausstellung. München: Sudetendeutsches Archiv, 1995. 548 s. ISBN 3-930626-08-X. (německy) * ARBURG, Adrian von. "Komplex odsunu". Úvodní poznámky k tématu. Soudobé dějiny. 2005, roč. 12, čís. 3-4, s. 425-431. ISSN 1210-7050. * ARBURG, Adrian von; STANĚK, Tomáš. Organizované divoké odsuny? Úloha ústředních státních orgánů při provádění evakuace" německého obyvatelstva (květen až září 1945). (1. část: Předpoklady a vývoj do konce května 1945). Soudobé dějiny. 2005, roč. 12, čís. 3-4, s. 465-533. ISSN 1210-7050. * ARBURG, Adrian von; STANĚK, Tomáš. Organizované divoké odsuny? Úloha ústředních státních orgánů při provádění "evakuace" německého obyvatelstva (květen až září 1945). (2. část: Československá armáda vytváří "hotové skutečnosti", vláda je před cizinou legitimizuje). Soudobé dějiny. 2006, roč. 13, čís. 1-2, s. 13-49. ISSN 1210-7050. * ARBURG, Adrian von; STANĚK, Tomáš. Organizované divoké odsuny? Úloha ústředních státních orgánů při provádění "evakuace" německého obyvatelstva (květen až září 1945). 3. část: Snaha vlády a civilních úřadů o řízení "divokého odsunu". Soudobé dějiny. 2006, roč. 13, čís. 3-4, s. 321-376. ISSN 1210-7050. * ARBURG, Adrian von; STANĚK, Tomáš. Vysídlení Němců a proměny českého pohraničí 1945–1951 : dokumenty z českých archivů. Díl I., Češi a Němci do roku 1945 : úvod k edici. Středokluky: SUSA, 2010. 373 s. ISBN 978-80-86057-66-8. * ARBURG, Adrian von; STANĚK, Tomáš. Vysídlení Němců a proměny českého pohraničí 1945–1951 : dokumenty z českých archivů. Díl II., svazek 1, Duben – srpen/září 1945: "Divoký odsun" a počátky osídlování. Středokluky: SUSA, 2011. 957 s. ISBN 978-80-86057-71-2. * ARBURG, Adrian von; STANĚK, Tomáš. Vysídlení Němců a proměny českého pohraničí 1945–1951 : dokumenty z českých archivů. Díl II., svazek 3, Akty hromadného násilí v roce 1945 a jejich vyšetřování. Středokluky: SUSA, 2010. 329 s. ISBN 978-80-86057-68-2. * BRANDES, Detlef. Cesta k vyhnání 1938-1945 : plány a rozhodnutí o "transferu" Němců z Československa a z Polska. Praha: Prostor, 2002. 499 s. ISBN 80-7260-070-2. * BRANDES, Detlef; IVANIČKOVÁ, Edita; PEŠEK, Jiří, a kol. Vynútený rozchod : vyhnanie a vysídlenie z Československa 1938-1947 v porovnaní s Poľskom, Maďarskom a Juhosláviou. Bratislava: Veda, 1999. 259 s. ISBN 80-224-0586-8. (slovensky) * BRÜGEL, Johann Wolfgang. Češi a Němci 1939-1946. Praha: Academia, 2008. 415 s. ISBN 978-80-200-1637-9. * ČAPKA, František; SLEZÁK, Lubomír; VACULÍK, Jaroslav. Nové osídlení pohraničí českých zemí po druhé světové válce. Brno: Cerm, 2005. 359 s. ISBN 80-7204-419-2. * DVOŘÁK, Tomáš; KOVAŘÍK, David; ARBURG, Adrian von, a kol. Německy mluvící obyvatelstvo v Československu po roce 1945. Brno: Matice moravská, 2010. 576 s. ISBN 978-80-86488-70-7. * GLOTZ, Peter. Vyhnání : České země jako poučný případ. Praha ; Litomyšl: Paseka, 2006. 222 s. ISBN 80-7185-705-X. * HOUŽVIČKA, Václav. Návraty sudetské otázky. Praha: Karolinum, 2005. 546 s. ISBN 80-246-1007-8. * MLYNÁRIK, Ján. Causa Danubius. [s.l.]: Danubius, 2000. 796 s. ISBN 80-901768-4-4. * PADEVĚT, Jiří. Krvavé léto 1945. [s.l.]: Academia, 2016. 692 s. ISBN 978-80-200-2600-2. * PEROUTKOVÁ, Michaela. Vyhnání : jeho obraz v české a německé literatuře a ve vzpomínkách. Praha: Libri, 2008. 204 s. ISBN 978-80-7277-345-9. * PUK, Miroslav. Odsun Němců z Prahy po druhé světové válce. Historický obzor. 2001, roč. 12, čís. 11/12, s. 270-278. ISSN 1210-6097. * STANĚK, Tomáš. Odsun Němců z Československa 1945-1947. Praha: Academia ; Naše vojsko, 1991. 536 s. ISBN 80-200-0328-2. * STANĚK, Tomáš. Předpoklady, průběh a důsledky vysídlení Němců z Československa : (1918-1948) : studijní materiál. Ostrava: Amosium servis, 1992. 111 s. ISBN 80-85498-04-9. * STANĚK, Tomáš. Perzekuce 1945 : perzekuce tzv. státně nespolehlivého obyvatelstva v českých zemích (mimo tábory a věznice) v květnu - srpnu 1945. Praha: Institut pro středoevropskou kulturu a politiku, 1996. 231 s. ISBN 80-85241-99-4. * STANĚK, Tomáš. Poválečné „excesy“ v českých zemích v roce 1945 a jejich vyšetřování. Praha: Ústav pro soudobé dějiny Akademie věd České republiky, 2005. 366 s. ISBN 80-7285-062-8. * ŠTEFANICA, Ján. Odsuny a výmeny skupín obyvateľstva európskych štátov v prvej polovici 20. storočia. Bratislava: Historia et theoria iuris, Roč. 2, č. 4 (2010), Univerzita Komenského v Bratislave, Právnická fakulta, 2010. 78-93 s. Dostupné online. * ŠTEFANICA, Ján. Problematika právneho postavenia národnostných menšín v európskom priestore po ukončení II. svetovej vojny a riešenie tejto otázky. Bratislava: Historické právne systémy a integrácia Európy, Univerzita Komenského v Bratislave, Právnická fakulta, 2011. 155-161 s. * Rozumět dějinám: Vývoj česko-německých vztahů na našem území v letech 1848–1948 – historická publikace vydaná českou vládou (ISBN 80-86010-55-4, 2. opr. vydání ISBN 80-86010-60-0); série PDF souborů, též německy, anglicky a francouzsky * STANĚK, Tomáš: Perzekuce 1945. Perzekuce tzv. státně nespolehlivého obyvatelstva v českých zemích (mimo tábory a věznice) v květnu – srpnu 1945. Institut pro středoevropskou kulturu a politiku, Praha 1996, 231 pp., ISBN 80-85241-99-4 * Němci ven! Die Deutschen raus! – Brněnský pochod smrti 1945, kolektiv autorů, Dauphin 2001, ISBN 80-7272-031-7 Slyšme i druhou stranu, Infocentrum Šumava, kolektiv autorů, 1991 *GLOTZ, Petr: Vyhnání – České země jako poučný případ, Paseka 2006, ISBN 80-7185-705-X * GLASSHEIM, Eagle: Očista československého pohraničí: Migrace, životní prostředí a zdraví v bývalých Sudetech. Praha: Academia, 2019. ISBN 978-80-200-3045-0 {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Expulsion of Sudeten Germans}} * [https://ct24.ceskatelevize.cz/domaci/3112247-od-masakru-nemeckych-obyvatel-v-postoloprtech-uplynulo-75-let-dnes-uz-neni-pripad Od masakru německých obyvatel v Postoloprtech uplynulo 75 let. Dnes už není případ tabu] {{ск}} * [https://www.avcr.cz/cs/veda-a-vyzkum/aktuality/AUDIO-Povalecne-nasili-sudetsti-Nemci-a-svedomi-naroda/ AUDIO: Poválečné násilí, sudetští Němci a svědomí národa] {{ск}} [[Категорија:Чехословачка у Другом светском рату]] [[Категорија:Покољи]] [[Категорија:Историја Чешке]] [[Категорија:Историја Словачке]] [[Категорија:Историја Немачке]] b5nqjc9t5pc20l8t9un9ikecnkp69gi 0 4242076 25139278 24698265 2022-08-05T09:58:33Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Уметничка слика | име дела = Рањени Црногорац | слика = | опис_слике = | ширина_слике = 300п | име уметника = [[Паја Јовановић]] | други_назив = | година_настанка = 1882. | уметнички_правац = | сликарска_техника = [[Уље (сликарство)|уље]] | димензије = 114 × 186 | место = [[Галерија Матице српске]] | локација = Нови Сад | напомена = | остале_верзије = }} '''''Рањени Црногорац''''' је слика [[Реализам (уметност)|реализма]] [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]].<ref>{{Cite book|title=Srpski slikari XVIII–XX veka: Likovi i dela|last=Medaković|first=Dejan|publisher=Prosveta|year=1994|isbn=978-86-07-00757-8|location=Belgrade|pages=255}}</ref> Представља [[Уљано сликарство|уље на платну]], насликано 1882. године. Приказује рањеног младића окруженог сељацима у традиционалној одећи, током [[Црногорско-турски рат (1876—1878)|црногорско-турског рата]]. Прво приказивање је изазвало похвале критичара и освојила је прво место на годишњој уметничкој изложби академије ликовних уметности у [[Беч]]у 1882. године. С обзиром на њен успех, Јовановић је добио [[Аустроугарска|аустроугарску]] владину стипендију и склопио уговор са француском галеријом у [[Лондон]]у за продукцију серије слика о балканском животу. Историчари уметности ''Рањени Црногорац'' сматрају једним од најбољих Јовановићевих [[Оријентализам|оријенталистичких]] дела. У наредним деценијама је довршио још три верзије композиције, од којих су три уља на платну. Прва је тренутно изложена у [[Галерија Матице српске|Галерији Матице српске]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], друга и трећа су у приватним колекцијама, а четврта је смештена у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]] у [[Београд]]у. == Опис == Оригинална [[Уљано сликарство|уљана слика]] је димензије 114 × 186 центиметара.<ref name=":0">{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=B5FRBwAAQBAJ&redir_esc=y|title=On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941)|last=Bogdanović|first=Jelena|last2=Robinson|first2=Lilien Filipovitch|last3=Marjanović|first3=Igor|date=2014-09-01|publisher=Leuven University Press|isbn=978-90-5867-993-2|pages=45|language=en}}</ref> Приказује рањеног младића окруженог сељацима у традиционалној одећи, током [[Црногорско-турски рат (1876—1878)|црногорско-турског рата]], у једнособном скромном стану.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Filipovitch-Robinson|first=Lilien|date=2008|title=Paja Jovanović and the Imagining of War and Peace|url=http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2022_2008_No%201-optimized.pdf|journal=Journal of the North American Society for Serbian Studies|volume=22 (1)|pages=39|access-date=15. 05. 2021|archive-date=08. 12. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208110501/http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2022_2008_No%201-optimized.pdf|url-status=unfit}}</ref> Сељаци носе ручно шивене кошуље, грубе гамаше и кожне ципеле. Стоје изнад земљаног пода, а у позадини је колекција посуђа за јело.<ref name=":2">{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=B5FRBwAAQBAJ&redir_esc=y|title=On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941)|last=Bogdanović|first=Jelena|last2=Robinson|first2=Lilien Filipovitch|last3=Marjanović|first3=Igor|date=2014-09-01|publisher=Leuven University Press|isbn=978-90-5867-993-2|pages=44|language=en}}</ref> Десно од ових фигура стоји ожалошћени старац, и сам окружен бројним људима у народној ношњи.<ref name=":0" /> Крајње десно могу се видети две фигуре како стоје неупадљиво у сенци. Потпис уметника се налази у доњем десном углу.<ref name=":3">{{Cite book|title=Паја Јовановић: Систематски каталог дела|last=Петровић|first=Петар|publisher=Народни музеј Србије|year=2012|isbn=978-86-7269-130-6|location=Београд|pages=16}}</ref> Јовановић је компоновао укупно четири верзије ''Рањени Црногорац'', три уљане слике и једну скицу. Оно што разликује први приказ од наредних верзија је његова величина (до сада највећа), детаљна прецизност и уметниково уклањање две фигуре виђене како се задржавају у сенци у оригиналу.<ref name=":2" /> Друга верзија, уљана слика, димензије 100 × 152 центиметара. У доњем десном углу се налази уметников аутограм.<ref name=":3" /> Трећа изведба је скица димензија 23 × 35 центиметара, са аутограмом доле десно.<ref name=":4">{{Cite book|title=Paja Jovanović: A Systematic Catalogue of His Works|last=Petrović|first=Petar|publisher=National Museum of Serbia|year=2012|isbn=978-86-7269-130-6|location=Belgrade|pages=41}}</ref> Четврта верзија, друга уљана слика, димензије 70 × 103 центиметара. У доњем десном углу се види уметников аутограм''.''<ref name=":3" /> Јовановић својим делима није додељивао називе, јер је сматрао да ће, ако је слика добро компонована, посматрачи сами моћи да изведу наслов. Тако се већина његових дела различито назива.<ref>Kusovac 2012, p. 118, note 156.</ref> ''Рањени Црногорац'' је познат и као ''Рањени Херцеговац,'' ''Рањени Босанац,'' ''Жалосни сусрет,'' ''Жалосни растанак'' и ''Пропало разбојништво.''<ref name=":2" /> == Историја == === Позадина === [[Датотека:P._Jovanovic.jpg|лево|мини|209x209пискел|[[Паја Јовановић]], 1899.]] [[Паја Јовановић]] (1859—1957) био је један од најистакнутијих српских [[Реализам (уметност)|реалистичких]] сликара крајем 19. века.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=MhQTCgAAQBAJ&redir_esc=y|title=The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920|last=Jelavich|first=Charles|last2=Jelavich|first2=Barbara|date=1986.|publisher=University of Washington Press|isbn=978-0-295-96413-3|pages=280|language=en}}</ref> Током своје ране каријере почео је да се поистовећује са [[Оријентализам|оријенталистичким]] сликарством, на којем су приказане сцене са [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], које су тада биле под контролом [[Османско царство|Османског царства]].<ref name=":0" /> Између 1877. и 1882. похађао је академију ликовних уметности у [[Беч]]у, где је био под менторством [[Кристијан Грипенкерл|Кристијана Грипенкерла]] и [[Леополд Милер|Леополда Милера]]. Грипенкерл је подучио младог Јовановића основним структурним принципима [[Ренесансно сликарство|ренесансног]] и [[барок]]ног сликарства, помажући му тако да боље разуме просторне проблеме и распоред великог броја фигура, како покретних, тако и статичних. Милер је подстакао Јовановића да прихвати натуралистички приступ, бележећи само оно што је могао да види и ослањајући се што мање на своју машту. У том контексту је Мулер наложио Јовановићу да током посета домовини директно проучава балкански живот, намерно га усмеравајући ка оријенталистичком сликарству.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=B5FRBwAAQBAJ&redir_esc=y|title=On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941)|last=Bogdanović|first=Jelena|last2=Robinson|first2=Lilien Filipovitch|last3=Marjanović|first3=Igor|date=2014-09-01|publisher=Leuven University Press|isbn=978-90-5867-993-2|pages=43|language=en}}</ref> Оријенталистичка дела, вињете егзотичног живота на [[Средњи исток|Средњем истоку]], у [[Северна Африка|Северној Африци]] и на Балкану, била су прилично популарна међу средњоевропским и западноевропским колекционарима уметности крајем 19. и почетком 20. века. У време настанка ''Рањени Црногорац'' догађаји на Балкану деценијама су чинили главне вести у европским престоницама.<ref name=":1" /> Црногорци су се борили и изгубили [[Црногорско-турски рат (1862)|црногорско-турски рат]]. Уследило је око деценије мира, али су 1872. године Османлије масакрирали више од двадесет Црногораца. Ратови су се завршили [[Берлински споразум (1878)|Берлинским споразумом]] 1878. године, али повремени прекогранични окршаји су се наставили све до раних 1880-их.<ref name=":0" /> Иако Јовановић никада није прецизирао, вероватно је слика настала током црногорско-османског рата.<ref name=":1" /> === Порекло === Јовановић је прву, и најпознатију верзију ''Рањени Црногорац'' компоновао 1882. године током студија на бечкој академији. Касније те године слика је продата трговцу у Бечу. У року од неколико месеци, он ју је продао будимпештанском казину за 1000 [[Фиорин (аустријски)|флорина]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] била је у поседу југословенске амбасаде у Будимпешти, која ју је 1971. поклонила [[Галерија Матице српске|Галерији Матице српске]], где је у сталној поставци. Каталогизована је под инвентарским бројем ГМС Y/3912.<ref name=":2" /> Друга верзија ''Рањени Црногорац'' је настала 1891. године. Првобитно је била у власништву Arthur Toot & Sons, лондонског продавца уметничких дела, пре него што је припала [[Салон (Париз)|Салону]]. Након чега је постала део приватне колекције и остала је у приватном власништву до 1989. године, када је на аукцији у [[Сотбис]]у између 1989. и 1997. пребачена у музеј у [[Рим]]у, након чега је поново продата. Тренутно се налази у приватној колекцији.<ref name=":3" /> Трећа верзија, направљена после 1900. године, део је приватне колекције.<ref name=":4" /> Четврта, насликана двадесетих година, била је у приватној колекцији до Другог светског рата. После рата су је запленили [[Комунизам|комунисти]]. После смрти [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], изложена је у [[Кућа цвећа|Кући цвећа]]. Тренутно је изложен у [[Музеј Југославије|Музеју Југославије]], а каталогизована је под инвентарским бројем 59 Р.<ref name=":3" /> == Анализа == У складу са Милеровим саветом, Јовановић је избегао стварање сентименталног дела и уместо тога се усредсредио на приказивање ликова и ситуација које је уочио током свог боравка на Балкану. Ово је разликује од осталих оријенталистичких слика тог доба, које су се заснивале на путовањима, а не на сопственом искуству.<ref name=":1" /> [[Историја уметности|Историчар уметности]] Лилијен Филипович Робинсон примећује да груписање фигура и њихова међусобна интеракција подсећају на слике оплакивања над Христовим телом.<ref name=":0" /> Десна половина сцене повлачи се у сенку, док је лева осветљена, где се налазе главне фигуре. Јовановић тако усмерава поглед посматрача слева надесно, од првог до другог плана, кроз кружни образац груписања као и дијагоналне линије сељачких мачева. У складу са Милеровим учењима у вези са светлошћу и бојом, Јовановић додаје светло црвене боје како би сцени дао топлину и покрет, чинећи да изгледа као да се одвија пред гледаоцем. Обрада четкица је разноврсна, у распону од глатких широких потеза који дефинишу чврстоћу зидова до брзих кратких који остављају утисак као да су фигуре у покрету.<ref name=":5">{{Cite journal|last=Filipovitch-Robinson|first=Lilien|date=2008|title=Paja Jovanović and the Imagining of War and Peace|url=http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2022_2008_No%201-optimized.pdf|journal=Journal of the North American Society for Serbian Studies|volume=22 (1)|pages=40|access-date=15. 05. 2021|archive-date=08. 12. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208110501/http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2022_2008_No%201-optimized.pdf|url-status=unfit}}</ref> Филипович Робинсон хвали Јовановићево руковање линеарном и [[Ваздушна перспектива|ваздушном перспективом]]. Примећује да је дело лишено квалитета који су измислили студији других оријенталистичких слика и тврди да главни циљ Јовановића није био да прикаже одређени историјски догађај, већ да подсети своју публику на текућу борбу балканских народа против Османлија и пружа људско лице онима који су укључени у ту борбу.<ref name=":5" /> == Наслеђе == Слика је први пут јавно приказана 1882. године, на годишњој студентској изложби Бечке академије, на којој су била изложена дела настала током академске 1881—82.<ref name=":2" /> Добро су је прихватили ликовни критичари и Јовановићеви вршњаци, оценивши да је то најлепше дело изложбе и доделивши му прво место.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=xYpBAQAAIAAJ&redir_esc=y|title=Paja Jovanović|last=Antić|first=Radmila|date=1970|publisher=Muzej Grada, Beograda|pages=30|language=sr}}</ref> Јовановић је такође добио стипендију аустроугарске владе. Петар Петровић, [[кустос]] [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]], пише да је износила 300 флорина.<ref name=":2" /> Историчари уметности Радмила Антић<ref name=":6">{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=xYpBAQAAIAAJ&redir_esc=y|title=Paja Jovanović|last=Antić|first=Radmila|date=1970|publisher=Muzej Grada, Beograda|pages=31|language=sr}}</ref> и Никола Кусовац<ref name=":7">{{Cite book|title=Паја Јовановић|last=Кусовац|first=Никола|publisher=Народни музеј|year=2009|isbn=978-86-80619-55-2|location=Београд|pages=35}}</ref> наводе да је стипендија износила 1000 флорина. Тријумф Јовановић на студентској изложби и накнадна стипендија су му пружили средства за путовање током летњих распуста, током којих је добио бројне идеје за будуће слике, попут ''Лекције мачевања''.<ref name=":7" /> Освајањем награде Бечке академије постао је угледан сликар оријенталистичких дела, то је поставило темеље за даље препознавање и успех.<ref name=":1" /> Јовановић је 1883. године склопио уговор са француском галеријом [[Ернест Гамбарт]] у [[Лондон]]у за извођење серије слика о балканском животу.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=B5FRBwAAQBAJ&redir_esc=y|title=On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941)|last=Bogdanović|first=Jelena|last2=Robinson|first2=Lilien Filipovitch|last3=Marjanović|first3=Igor|date=2014-09-01|publisher=Leuven University Press|isbn=978-90-5867-993-2|pages=46|language=en}}</ref> Овај уговор гарантовао му је доживотну финансијску сигурност.<ref>{{Cite journal|last=Filipovitch-Robinson|first=Lilien|date=2007|title=Exploring Modernity in the Art of Krstić, Jovanović and Predić|url=http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2021_2007_No%201.pdf|journal=Journal of the North American Society for Serbian Studies|volume=21 (1)|pages=122|access-date=15. 05. 2021|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304131723/http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2021_2007_No%201.pdf|url-status=unfit}}</ref> Историчари уметности сматрају ''Рањени Црногорац'' једним од најбољих Јовановићевих оријенталистичких дела.<ref name=":6" /> Петровић је назива крунским постигнућем уметникових студија под Милером.<ref name=":2" /> Јовановић је наставио да слика и низ других оријенталистичких дела, нарочито ''Змијски шармер'' (1887).<ref>{{Cite journal|last=Popović|first=Radovan|date=2014|title=Разматрање формално-композиционих карактеристика оријенталистичких слика Паје Јовановића|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2334-8666/2014/2334-86661402027P.pdf|journal=Zbornik Radova Akademije Umetnosti|pages=27–31}}</ref> == Види још == * [[Вршачки триптех (Паја Јовановић)|''Вршачки триптех'']] == Извори == {{reflist}} == Литература == {{Refbegin|colwidth=30em}} * {{cite book | last = Antić | first = Radmila | year = 1970 | title = Paja Jovanović | publisher = [[Belgrade City Museum]] | location = Belgrade, Yugoslavia | oclc = 18028481 | url = https://books.google.com/books?id=xYpBAQAAIAAJ }} * {{cite journal |last = Filipovitch-Robinson |first = Lilien |year = 2007 |title = Exploring Modernity in the Art of Krstić, Jovanović and Predić |volume = 21 |number = 1 |journal = Journal of the North American Society for Serbian Studies |publisher = Slavica Publishers |location = Bloomington, Indiana |issn = 0742-3330 |url = http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2021_2007_No%201.pdf |pages = 115–35 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20160304131723/http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2021_2007_No%201.pdf |archive-date = 2016-03-04 }} * {{cite journal |last = Filipovitch-Robinson |first = Lilien |year = 2008 |title = Paja Jovanović and the Imagining of War and Peace |volume = 22 |number = 1 |journal = Journal of the North American Society for Serbian Studies |publisher = Slavica Publishers |location = Bloomington, Indiana |issn = 0742-3330 |url = http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2022_2008_No%201-optimized.pdf |pages = 35–53 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20151208110501/http://www.serbianstudies.org/publications/pdf/SS_Vol%2022_2008_No%201-optimized.pdf |archive-date = 2015-12-08 }} * {{cite book | last = Filipovitch-Robinson | first = Lilien | editor1-last = Bogdanović | editor1-first = Jelena | editor2-last = Filipovitch-Robinson | editor2-first = Lilien | editor3-last = Marjanović | editor3-first = Igor | year = 2014 | title = On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941) | chapter = From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović | publisher = Leuven University Press | location = Leuven, Belgium | isbn = 978-90-5867-993-2 | url = https://books.google.com/books?id=B5FRBwAAQBAJ }} * {{cite book | last1 = Jelavich | first1 = Charles | last2 = Jelavich | first2 = Barbara | authorlink2 = Barbara Jelavich | year = 1977 | title = The Establishment of the Balkan National States: 1804–1920 | publisher = University of Washington Press | location = Seattle, Washington | isbn = 978-0-295-80360-9 | url = https://books.google.com/books?id=MhQTCgAAQBAJ }} * {{cite book | last = Kusovac | first = Nikola | year = 2009 | title = Паја Јовановић |trans-title=Paja Jovanović | language = Serbian | publisher = National Museum of Serbia | location = Belgrade | isbn = 978-86-80619-55-2 }} * {{cite book | last = Petrović | first = Petar | year = 2012 | title = Паја Јовановић: Систематски каталог дела |trans-title=Paja Jovanović: A Systematic Catalogue of His Works | language = Serbian | publisher = National Museum of Serbia | location = Belgrade | isbn = 978-86-7269-130-6 }} * {{cite journal | last = Popović | first = Radovan | year = 2014 | title = Разматрање формално-композиционих карактеристика оријенталистичких слика Паје Јовановића | journal = Zbornik Radova Akademije Umetnosti |trans-title=An Analysis of Formal Compositional Characteristics in the Orientalist Paintings of Paja Jovanović | language = Serbian | publisher = University of Novi Sad | location = Novi Sad, Serbia | issn = 2334-8666 | url = http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2334-8666/2014/2334-86661402027P.pdf }} {{refend}} {{портал бар|Уметност|Србија}} [[Категорија:Сликарство]] [[Категорија:Уметничка дела]] [[Категорија:Историјске слике]] [[Категорија:Реализам]] [[Категорија:Паја Јовановић]] [[Категорија:Матица српска]] [[Категорија:Музеји у Новом Саду]] [[Категорија:Музеји у Србији]] 8at3c08wns20j07q6ix566jd8q0e12e 0 4247354 25139318 24342140 2022-08-05T10:37:03Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Infobox medical intervention | name = Реконструкција дојке | synonym = | image = File:Breast reconstruction 2.jpg|thumb| | caption = Реконструкција дојке након мастектомије | alt = | pronounce = | specialty = [[пластична хирургија]] | synonyms = | ICD10 = | ICD9 = | ICD9unlinked = | CPT = | MeshID = | LOINC = | other_codes = | MedlinePlus = | eMedicine = }} '''Реконструкција дојке''' је хируршки метода, која се спроводи у неколико фаза у циљу што раније обнове облика и изгледа дојке на месту где је она одстрањена, најчешће код жена које су оперисане у циљу лечење рака дојке. Укључује употребу аутологног ткива, протетских имплантата или комбинацију обе врсте материјала у циљу реконструкције и добијања што природнијег изледа дојке. Овај процес такође укључује обнову брадавице и ареоле, познату као реконструкција комплека брадавица-ареола (НАЦ), као једну од последњих фаза у реконструктивној хирургији дојке. Генерално, естетски изглед је прихватљив за жену, али реконструисано подручје је обично у потпуности утрнуло, што резултује губитком сексуалне функције, као и способношћу да региструје бол изазван опекотинама и другим механизмима повреда. Недостатак сензације је потенцијално опасан. Жене које су након [[Мастектомија|мастектомије]] обавиле реконструкцију дојке, могу задобити озбиљне опекотине на дојкама од грејних јастучића, сушила за косу, увијача, сунчања, превише врућих тушева, грудњак урезаног у кожу све док неколико сати касније не открију крв или црвене трагове на кожи нанете повредом.<ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2017/01/29/well/live/after-mastectomies-an-unexpected-blow-numb-new-breasts.html|title=After Mastectomies, an Unexpected Blow: Numb New Breasts|last=Rabin|first=Roni Caryn|date=2017-01-29|work=The New York Times|access-date=2021-06-13|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> == Опште информације == Данас је реконструкција дојке саставни део лечења и рехабилитације жена са раком дојке. Непосредна реконструкција даје боље естетске резултате, смањује трошкове лечења, операције изводи се једним оперативним чином и има психолошке предности код пацијената.<ref name=":4">Višnjić M, et al. ''Rekonstrukcija dojke posle amputacije zbog karcinoma'' Vojnosanit Pregl 2009; 66(6): 427–433.</ref> Избор технике реконструкције зависи од величине дојке, жеље пацијента и искуства хируршког тима. Реконструкција применом имплантата је најједноставнија метода, али са великим број компликација и губитак имплантата. Коришћење трансферзалног ''rectus abdominis'' миокутаног режња (ТРАМ) - петељкасто режања за реконструкцију дојке сложен је хируршки поступак са честим компликацијама, као што је делимична некроза режња, без обзира на васкуларизацију режња.<ref name=":4" /> Техника реконструкције ''Latissimus dorsi'' режањ (ЛДР) са имплантантом сигурна је метода са ретким компликација и даје одличне естетске резултате како код примарне тако и код секундарне реконструкције, па је данс многи хирурзи препоручују као изузетно добру алтернативу са аутогеним ткивом типа петељастих и слободних режњева.<ref name=":4" /> == Време == Реконструкција дојке може се извршити или непосредно након мастектомије, или као засебан поступак након извесно времана, познатог као тренутак за реконструкцију, односно одложена реконструкција. Одлука о томе када ће се извршити реконструкција дојке зависи од стања пацијента и заснива се на много различитих фактора. Реконструкција дојке је велики подухват који обично захтева више операција. Све наредне операције могу се распоредити у неколико недеље или месеци. === Непосредна реконструкција дојке === Реконструкција дојке која се назива „непосредном“ одвија се након мастектомије. У Сједињеним Америчким Државама, приближно 35% жена које су се подвргле тоталној мастектомији због рака дојке одлучују се за непосредну реконструкцију дојке. <ref name=":5">{{Cite book|url=https://books.google.com.ec/books/about/Plastic_Surgery_Aesthetic.html?id=DKvhFw_4b5cC|title=Plastic Surgery - Aesthetic|last=Neligan|first=Peter C.|last2=Warren|first2=Richard J.|date=2012-09-05|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-1-4557-1053-9|language=en}}</ref> Једна од инхерентних предности тренутне реконструкције је једностепени поступак, што значи да су: * трошкови непосредне реконструкције много мањи за пацијента и друштво (мањи број процедура и захтева краћа дужина боравка у болници). <ref name=":5" /> * бољи козметички резултат због очувања анатомских оријентира и коже.<ref name=":5" /> * бољи психосоцијалних исхода. Мишљења о времену реконструкције дојке су се померила у корист тренутне реконструкције. Првобитно се веровало да одложена реконструкција пружа пацијентима време да се психолошки прилагоде након мастектомије и њеним ефектима на телесну слику. Међутим, ово мишљење више није широко заступљено.<ref name=":2">''Sabiston textbook of surgery : the biological basis of modern surgical practice''. Townsend, Courtney M., Jr.,, Beauchamp, R. Daniel,, Evers, B. Mark, 1957–, Mattox, Kenneth L., 1938– (20th ed.). Philadelphia, PA. 2017. pp. 865–877. [[ISBN (identifier)|ISBN]] [[Посебно:BookSources/978-0-323-29987-9|<bdi>978-0-323-29987-9</bdi>]].[[OCLC (identifier)|OCLC]] 921338900.</ref> У поређењу са одложеним поступцима, непосредна реконструкција може имати позитивнији психолошки утицај на пацијенте и њихово самопоштовање, највероватније због постоперативне дојке која више личи на природну дојку у поређењу са дефектом који је остављен само мастектомијом.<ref name=":5" /> === Одложена реконструкција дојке === Одложена реконструкција дојке сматра се изазовнијом од тнепосредне реконструкције. Често треба обновити не само волумен дојке, већ и површину коже. Многи пацијенти који су подвргнути одложеној реконструкцији дојке претходно су лечени зрачењем или су имали неуспех у реконструкцији са тренутном реконструкцијом дојке. <ref name=":2" /> У скоро свим случајевима одложене реконструкције дојке ткиво се мора позајмити из другог дела тела да би се направила нова дојка. Пацијенти за које се очекује да ће добити терапију зрачењем као део додатног третмана такође се често сматрају одложеном аутологном реконструкцијом због значајно већих стопа компликација код техника ширења ткива-имплантације код тих пацијената.<ref name=":5" /> Иако је време чекање до почетне реконструкција дојке неколико месеци након терапије зрачењем може смањити ризик од компликација, овај ризик ће увек бити већи код пацијената који су примали терапију зрачењем.<ref name=":5" /> Као и код многих других операција, пацијенти са значајним медицинским пратећим болестима (нпр високим крвним притиском, гојазношћу, дијабетесом) и пушачи имају већи ризик.<ref name=":5" /> Хирурзи код таквих пацијената морају да одлуче када ће да изврше одложену реконструкцију како би смањили овај ризик. == Исход == Типичан исход операције реконструкције дојке је дојка пријатног естетског облика, текстуре сличне природној дојци, али која се осећа потпуно или углавном утрнуло за саму жену.<ref name=":0" /> Овај губитак осећаја, који се назива соматосензорни губитак или немогућност перцепције додира, врућине, хладноће и бола, понекад резултира тиме да се жене опеку или се повреде, а да не примете или не примете да се њихова одећа померила да би открила дојке.<ref name=":0" /> „Не могу ни да осетим када ме деца загрле“, рекла је једна мајка, којој је после билатералне мастектомије урађена реконструкција дојке која штеди брадавице. <ref name=":0" /> Губитак осећаја има дугорочне медицинске последице, јер погођене жене онемогућавају да осете сврабљиве осипе, заражене ране, посекотине, модрице или ситуације које ризикују опекотине од сунца или озеблине на погођеним подручјима. Више од половине жена лечених од карцинома дојке развија дисфункцију горње четвртине, укључујући ограничења у погледу доброг кретања, болове у дојкама, рамену или руци, лимфедем, губитак осећаја и ослабљену снагу.<ref name=":3">McNeely, Margaret L.; Binkley, Jill M.; Pusic, Andrea L.; Campbell, Kristin L.; Gabram, Sheryl; Soballe, Peter W. (2012-04-15). "''A prospective model of care for breast cancer rehabilitation: postoperative and postreconstructive issues".'' ''Cancer''. '''118''' (8 Suppl): 2226–2236. [[Doi (identifier)|doi]]:10.1002/cncr.27468. [[ISSN (identifier)|ISSN]] 1097-0142. [[PMID (identifier)|PMID]] 22488697. [[S2CID (identifier)|S2CID]] 205665309.</ref> Ризик од дисфункције је већи код жена које имају операцију реконструкције дојке. Свака трећа има компликације, једној петини је потребна операција, а поступак не успева у 5%. случајева.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2018/06/20/well/one-in-three-women-undergoing-breast-reconstruction-have-complications.html|title=One in Three Women Undergoing Breast Reconstruction Have Complications|last=Rabin|first=Roni Caryn|date=2018-06-20|work=The New York Times|access-date=2021-06-13|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Неке методе имају специфичне нежељене ефекте. Метода попречног миокутаног ректус абдоминиса резултује слабошћу и губитком флексибилности у трбушном зиду.<ref>Atisha, Dunya; Alderman, Amy K. (2009-08-01). "''A systematic review of abdominal wall function following abdominal flaps for postmastectomy breast reconstruction"''. ''Annals of Plastic Surgery''. '''63''' (2): 222–230. [[Doi (identifier)|doi]]:10.1097/SAP.0b013e31818c4a9e.[[ISSN (identifier)|ISSN]] 1536-3708. [[PMID (identifier)|PMID]] 19593108.[[S2CID (identifier)|S2CID]] 9007020.</ref> Реконструкција имплантата има већи ризик од дуготрајног бола.<ref name=":3" /> Истраживање засновано на исходима о побољшању квалитета живота и психосоцијалним предностима повезаним са реконструкцијом дојке,<ref>Harcourt, Diana M.; Rumsey, Nichola J.; Ambler, Nicholas R.; Cawthorn, Simon J.; Reid, Clive D.; Maddox, Paul R.; Kenealy, John M.; Rainsbury, Richard M.; Umpleby, Harry C. (2003). ''"The Psychological Effect of Mastectomy with or without Breast Reconstruction: A Prospective, Multicenter Study"''. ''Plastic and Reconstructive Surgery''. '''111''' (3): 1060–8.[[Doi (identifier)|doi]]:10.1097/01.PRS.0000046249.33122.76.[[PMID (identifier)|PMID]] 12621175.</ref> послужило је као подстицај у Сједињеним Америчким државама за Закон о здрављу жена и раку из 1998. године, који налаже да обвезници здравствених услуга покривају трошкове лечења дојке и брадавице реконструкцијом, контралатералним поступцима за постизање симетрије и лечење последица мастектомије.<ref>{{Cite web|url=https://www.dol.gov/ebsa/publications/whcra.html|title=Your Rights After A Mastectomy...Women's Health & Cancer Rights Act of 1998|date=2009-01-16|website=web.archive.org|access-date=2021-06-13|archive-date=16. 01. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090116025044/https://www.dol.gov/ebsa/publications/whcra.html|url-status=unfit}}</ref> Након тога је 2001. године уследило додатно законодавство којим су изречене казне несигурним осигуравачима. Сличне одредбе о покривености постоје у већини земаља широм света кроз националне програме здравствене заштите. == Извори == {{извори|}} == Литература == * Few JW, Marcus JR, Casas LA, et al. Long-term predictable nipple projection following reconstruction. Plast Reconstr Surg 1999;104:1321-4 * Evans KK, Rasko Y, Lenert J, et al. The use of calcium hydroxylapatite for nipple projection after failed nipple-areolar reconstruction: early results. Ann Plast Surg 2005;55:25-9; discussion 29 * Adams WM. Free transplantation of the nipples and areola. Surgery 1944;15:186 * Adams WM. Labial transplant for correction of loss of the nipple. Plast Reconstr Surg (1946) 1949;4:295-8 * Millard DR., Jr Nipple and areola reconstruction by split-skin graft from the normal side.Plast Reconstr Surg 1972;50:350-3 * Brent B, Bostwick J.Nipple-areola reconstruction with auricular tissues. Plast Reconstr Surg 1977;60:353-61 * Klatsky SA, Manson PN. Toe pulp free grafts in nipple reconstruction. Plast Reconstr Surg 1981;68:245-8 * Muruci A, Dantas JJ, Noguerira LR. Reconstruction of the nipple-areola complex. Plast Reconstr Surg 1978;61:558-60 * Hartrampf CR, Jr, Culbertson JH. A dermal-fat flap for nipple reconstruction. Plast Reconstr Surg 1984;73:982-6 * Chang WH. Nipple reconstruction with a T flap. Plast Reconstr Surg 1984;73:140-3 == Спољашње везе == {{Commonscat-inline|Breast implants}} {{медицинско упозорење}} [[Категорија:Естетска, пластична и реконструктивна хирургија]] nj0wltmj59f5xaidq24ugm56eozbtbk 0 4250387 25138494 24462506 2022-08-04T14:06:07Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Ђоко Лазарев Поповић''' (1848—1928), био је српски јунак из Црне Горе. У [[Битка код Вучјег дола|бици код Вучјег дола]] посјекао је Селим-пашу.<ref name="#1">{{Cite journal|last=Acović|first=Dragomir|date=2017|title=Šest vekova odlikovanja među Srbima|journal=Politikin zabavnik|volume=3438|pages=20}}</ref> Додјељена су му готово сва одликовања Црне Горе и Србије, укључујући златну Обилића медаљу и [[Орден Карађорђеве звезде (монархија)|Орден Карађорђеве звезде]].<ref name="#1"/> ==Референце== {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Рођени 1848.]] [[Категорија:Умрли 1928.]] [[Категорија:Носиоци Карађорђеве звезде]] cb4pz2p2ejcjrvor0aj5fcejygnu23y 0 4250839 25138498 23995752 2022-08-04T14:06:36Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Ђуро Драшковић''' ([[Котор]], 1880–1944), био је правник и политичар. У Котору завршава основну и средњу школу. Студирао је права у [[Загреб]]у, [[Праг]]у и [[Грац]]у. Радио је као судија у више мјеста у Далмацији.{{sfn|Gulić|2018|p=62}} Од 1920. имао је адвокатску канцеларију у Котору.{{sfn|Gulić|2018|p=62}} Развијао је страначку инфраструктуру [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]] у [[Бока которска|Боки]].{{sfn|Gulić|2018|p=62}} Године 1938. постао је народни посланик. По завршетку [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] стрељали су га комунисти под оптужбом да је сарађивао са окупатором.{{sfn|Gulić|2018|p=62}} ==Референце== {{reflist}} ==Литература== * {{Cite book|last=Gulić|first=Milan|date=2018|title=Politički predstavnici dalmatinskih Srba u vrijeme Kraljevine SHS/Jugoslavije|url=https://risi.unilib.rs/sr/islandora/object/risi%3A29|journal=Institut za savremenu istoriju, Hrvatski institut za povijest|location=Beograd, Zagreb}} {{DEFAULTSORT:Драшковић, Ђуро}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Которани]] [[Категорија:Рођени 1880.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Народни посланици]] gu0b5cjs57f1uae5fnjwnjap6qoz08m 0 4251082 25138717 25135099 2022-08-04T17:24:23Z 95.168.107.21 Žanr wikitext text/x-wiki {{Инфокутија филм | назив = Олуја | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | оназив = | режија = [[Милош Радуновић]] | продуцент = Владан Анђелковић<br />Немања Мићић | сценарио = [[Милош Радуновић]] | улоге = [[Златан Видовић]]<br />[[Јово Максић]]<br />[[Давор Јањић]] | наратор = | музика = | организатори = | дизајн звука = | графичка обрада = | аутор = | сценографија = | сниматељ = Богдан Бабовић | монтажа = Ареф Зааби | дизајнер_продукције = | жанр = Komedija | компанија = Omega Production | студио = | година = [[2022]]. | трајање = 100 мин | земља = {{Застава|Србија}} | награде = | језик = [[Српски језик|српски]] | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = | COBISS = | творац = }} '''''Олуја''''' је предстојећи [[Србија|српски]] [[филм]] у режији и по сценарију Милоша Радуновића.<ref>{{cite web |title=„Svaka srpska suza zaslužuje film”, počinje snimanje i serije |url=https://www.b92.net/kultura/vesti.php?dd=06&mm=07&nav_category=1864&nav_id=1886621&yyyy=2021 |website=B92 |access-date=6. 7. 2021}}</ref> Премијера филма је планирана током јесени 2022. године. С филмом настаје и истоимена серија у 12 епизода која ће се током 2023. године емитовати на [[Суперстар ТВ]]. == Радња == Ово је прича о догађајима који су претходили хрватској војној акцији [[Операција Олуја|Олуја]] из 1995. године при којој је са вековних огњишта избегло 250 хиљада људи. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Златан Видовић]] || |- | [[Јово Максић]] || |- | [[Давор Јањић]] || |- | [[Марија Пикић]] || |- | [[Љубиша Милишић]] || |- | [[Јелена Човић]] || |- | Иван Вујић || |- | Милица Станковић || |- | [[Maja Kолунџија]] || |- | [[Новак Билбија]] || |- | [[Марко Баћовић]] || |} == Референце == {{извори}} *[https://24sedam.rs/kultura/24-sata-kulture/136269/suze-na-snimanju-oluje-poslednji-kadrovi-potresne-istinite-price-o-pogromu-srba-iz-hrvatske-foto/vest] - Завршне сцене снимања филма и серије о Олуји *[https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/57756/film-oluja-na-jesen-stize-u-bioskope/vest]- Premijera filma na jesen == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=15482240|title=Олуја}} [[Категорија:Предстојећи филмови]] [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Филмске драме]] 4ymrhinatqme4bm24rvuawq8y3rpxlc 25138892 25138717 2022-08-04T20:35:57Z 188.2.77.87 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија филм | назив = Олуја | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | оназив = | режија = [[Милош Радуновић]] | продуцент = Владан Анђелковић<br />Немања Мићић | сценарио = [[Милош Радуновић]] | улоге = [[Златан Видовић]]<br />[[Јово Максић]]<br />[[Давор Јањић]] | наратор = | музика = | организатори = | дизајн звука = | графичка обрада = | аутор = | сценографија = | сниматељ = Богдан Бабовић | монтажа = Ареф Зааби | дизајнер_продукције = | жанр = Drama | компанија = Omega Production | студио = | година = [[2022]]. | трајање = 100 мин | земља = {{Застава|Србија}} | награде = | језик = [[Српски језик|српски]] | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = | COBISS = | творац = }} '''''Олуја''''' је предстојећи [[Србија|српски]] [[филм]] у режији и по сценарију Милоша Радуновића.<ref>{{cite web |title=„Svaka srpska suza zaslužuje film”, počinje snimanje i serije |url=https://www.b92.net/kultura/vesti.php?dd=06&mm=07&nav_category=1864&nav_id=1886621&yyyy=2021 |website=B92 |access-date=6. 7. 2021}}</ref> Премијера филма је планирана током јесени 2022. године. С филмом настаје и истоимена серија у 12 епизода која ће се током 2023. године емитовати на [[Суперстар ТВ]]. == Радња == Ово је прича о догађајима који су претходили хрватској војној акцији [[Операција Олуја|Олуја]] из 1995. године при којој је са вековних огњишта избегло 250 хиљада људи. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Златан Видовић]] || |- | [[Јово Максић]] || |- | [[Давор Јањић]] || |- | [[Марија Пикић]] || |- | [[Љубиша Милишић]] || |- | [[Јелена Човић]] || |- | Иван Вујић || |- | Милица Станковић || |- | [[Maja Kолунџија]] || |- | [[Новак Билбија]] || |- | [[Марко Баћовић]] || |} == Референце == {{извори}} *[https://24sedam.rs/kultura/24-sata-kulture/136269/suze-na-snimanju-oluje-poslednji-kadrovi-potresne-istinite-price-o-pogromu-srba-iz-hrvatske-foto/vest] - Завршне сцене снимања филма и серије о Олуји *[https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/57756/film-oluja-na-jesen-stize-u-bioskope/vest]- Premijera filma na jesen == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=15482240|title=Олуја}} [[Категорија:Предстојећи филмови]] [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Филмске драме]] 8z6ilqwd2y5rzdyfzagm0h7rg143sjk 25138893 25138892 2022-08-04T20:37:38Z 188.2.77.87 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија филм | назив = Олуја | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | оназив = | режија = [[Милош Радуновић]] | продуцент = Владан Анђелковић<br />Немања Мићић | сценарио = [[Милош Радуновић]] | улоге = [[Златан Видовић]]<br />[[Јово Максић]]<br />[[Давор Јањић]] | наратор = | музика = | организатори = | дизајн звука = | графичка обрада = | аутор = | сценографија = | сниматељ = Богдан Бабовић | монтажа = Ареф Зааби | дизајнер_продукције = | жанр = Drama Ratni Istorijski | компанија = Omega Production | студио = | година = [[2022]]. | трајање = 100 мин | земља = {{Застава|Србија}} | награде = | језик = [[Српски језик|српски]] | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = | COBISS = | творац = }} '''''Олуја''''' је предстојећи [[Србија|српски]] [[филм]] у режији и по сценарију Милоша Радуновића.<ref>{{cite web |title=„Svaka srpska suza zaslužuje film”, počinje snimanje i serije |url=https://www.b92.net/kultura/vesti.php?dd=06&mm=07&nav_category=1864&nav_id=1886621&yyyy=2021 |website=B92 |access-date=6. 7. 2021}}</ref> Премијера филма је планирана током јесени 2022. године. С филмом настаје и истоимена серија у 12 епизода која ће се током 2023. године емитовати на [[Суперстар ТВ]]. == Радња == Ово је прича о догађајима који су претходили хрватској војној акцији [[Операција Олуја|Олуја]] из 1995. године при којој је са вековних огњишта избегло 250 хиљада људи. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Златан Видовић]] || |- | [[Јово Максић]] || |- | [[Давор Јањић]] || |- | [[Марија Пикић]] || |- | [[Љубиша Милишић]] || |- | [[Јелена Човић]] || |- | Иван Вујић || |- | Милица Станковић || |- | [[Maja Kолунџија]] || |- | [[Новак Билбија]] || |- | [[Марко Баћовић]] || |} == Референце == {{извори}} *[https://24sedam.rs/kultura/24-sata-kulture/136269/suze-na-snimanju-oluje-poslednji-kadrovi-potresne-istinite-price-o-pogromu-srba-iz-hrvatske-foto/vest] - Завршне сцене снимања филма и серије о Олуји *[https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/57756/film-oluja-na-jesen-stize-u-bioskope/vest]- Premijera filma na jesen == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=15482240|title=Олуја}} [[Категорија:Предстојећи филмови]] [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Филмске драме]] p6209fgz0xt3meloa60owl6e1uw3cwr 25138896 25138893 2022-08-04T20:40:46Z 188.2.77.87 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија филм | назив = Олуја | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | оназив = | режија = [[Милош Радуновић]] | продуцент = Владан Анђелковић<br />Немања Мићић | сценарио = [[Милош Радуновић]] | улоге = [[Златан Видовић]]<br />[[Јово Максић]]<br />[[Давор Јањић]] | наратор = | музика = | организатори = | дизајн звука = | графичка обрада = | аутор = | сценографија = | сниматељ = Богдан Бабовић | монтажа = Ареф Зааби | дизајнер_продукције = | жанр = [[драма]]<br />[[ратни филм|ратни]]<br />[[историјски филм|историјски]] | компанија = Omega Production | студио = | година = [[2022]]. | трајање = 100 мин | земља = {{Застава|Србија}} | награде = | језик = [[Српски језик|српски]] | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = | COBISS = | творац = }} '''''Олуја''''' је предстојећи [[Србија|српски]] [[филм]] у режији и по сценарију Милоша Радуновића.<ref>{{cite web |title=„Svaka srpska suza zaslužuje film”, počinje snimanje i serije |url=https://www.b92.net/kultura/vesti.php?dd=06&mm=07&nav_category=1864&nav_id=1886621&yyyy=2021 |website=B92 |access-date=6. 7. 2021}}</ref> Премијера филма је планирана током јесени 2022. године. С филмом настаје и истоимена серија у 12 епизода која ће се током 2023. године емитовати на [[Суперстар ТВ]]. == Радња == Ово је прича о догађајима који су претходили хрватској војној акцији [[Операција Олуја|Олуја]] из 1995. године при којој је са вековних огњишта избегло 250 хиљада људи. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Златан Видовић]] || |- | [[Јово Максић]] || |- | [[Давор Јањић]] || |- | [[Марија Пикић]] || |- | [[Љубиша Милишић]] || |- | [[Јелена Човић]] || |- | Иван Вујић || |- | Милица Станковић || |- | [[Maja Kолунџија]] || |- | [[Новак Билбија]] || |- | [[Марко Баћовић]] || |} == Референце == {{извори}} *[https://24sedam.rs/kultura/24-sata-kulture/136269/suze-na-snimanju-oluje-poslednji-kadrovi-potresne-istinite-price-o-pogromu-srba-iz-hrvatske-foto/vest] - Завршне сцене снимања филма и серије о Олуји *[https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/57756/film-oluja-na-jesen-stize-u-bioskope/vest]- Premijera filma na jesen == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=15482240|title=Олуја}} [[Категорија:Предстојећи филмови]] [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Филмске драме]] 2st1z322i3mtno44l85skze1jtl7fzl 25138969 25138896 2022-08-04T22:39:47Z Youngeagle987 231613 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија филм | назив = Олуја | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | оназив = | режија = [[Милош Радуновић]] | продуцент = Владан Анђелковић<br />Немања Мићић | сценарио = [[Милош Радуновић]] | улоге = [[Златан Видовић]]<br />[[Јово Максић]]<br />[[Давор Јањић]] | наратор = | музика = | организатори = | дизајн звука = | графичка обрада = | аутор = | сценографија = | сниматељ = Богдан Бабовић | монтажа = Ареф Зааби | дизајнер_продукције = | жанр = [[Филмска драма|драма]]<br />[[ратни филм|ратни]]<br />[[историјски филм|историјски]] | компанија = Omega Production | студио = | година = [[2022]]. | трајање = 100 мин | земља = {{Застава|Србија}} | награде = | језик = [[Српски језик|српски]] | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = | COBISS = | творац = }} '''''Олуја''''' је предстојећи [[Србија|српски]] [[филм]] у режији и по сценарију Милоша Радуновића.<ref>{{cite web |title=„Svaka srpska suza zaslužuje film”, počinje snimanje i serije |url=https://www.b92.net/kultura/vesti.php?dd=06&mm=07&nav_category=1864&nav_id=1886621&yyyy=2021 |website=B92 |access-date=6. 7. 2021}}</ref> Премијера филма је планирана током јесени 2022. године. С филмом настаје и истоимена серија у 12 епизода која ће се током 2023. године емитовати на [[Суперстар ТВ]]. == Радња == Ово је прича о догађајима који су претходили хрватској војној акцији [[Операција Олуја|Олуја]] из 1995. године при којој је са вековних огњишта избегло 250 хиљада људи. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Златан Видовић]] || |- | [[Јово Максић]] || |- | [[Давор Јањић]] || |- | [[Марија Пикић]] || |- | [[Љубиша Милишић]] || |- | [[Јелена Човић]] || |- | Иван Вујић || |- | Милица Станковић || |- | [[Maja Kолунџија]] || |- | [[Новак Билбија]] || |- | [[Марко Баћовић]] || |} == Референце == {{извори}} *[https://24sedam.rs/kultura/24-sata-kulture/136269/suze-na-snimanju-oluje-poslednji-kadrovi-potresne-istinite-price-o-pogromu-srba-iz-hrvatske-foto/vest] - Завршне сцене снимања филма и серије о Олуји *[https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/57756/film-oluja-na-jesen-stize-u-bioskope/vest]- Premijera filma na jesen == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=15482240|title=Олуја}} [[Категорија:Предстојећи филмови]] [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Српски филмови]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Филмске драме]] o88gl4vva3iovn8bqe4q99bxjaafprw 0 4252429 25139381 24429056 2022-08-05T11:08:53Z 31.223.129.0 /* Фестивали */Награде на фестивалима. wikitext text/x-wiki {{мало_извора}} {{сређивање|Наведени извори у врло малом проценту покривају текст (чак ни датум рођења није наведен у њима). Учешћа на фестивалима без иједног извора. Дискографија исто. Одељак биографија писан неенциклопедијским стилом.}} {{Музичар | име = Махир Палош | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Махир Палош | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1943|1|18}} | место_рођења = [[Сарајево]] | држава_рођења = {{застава|ФНР Југославија}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = | жанр = [[Поп музика|Поп]] | занимање = [[Певач|Вокал]] | активни_период = [[1971]] — [[]] | издавачка_кућа = [[Југотон]], [[Дискотон]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Махир Палош''', ([[Сарајево]], [[18. јануар]] [[1948]]) је [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] и [[СФРЈ|југословенски]] певач забавне музике. == Биографија == Изузетних вокалних могућности, каријеру је почео на Бањалучком фестивалу ''Први аплауз'' 1971. године, када је и тријумфовао са песмом [[Кемал Монтено|Кемала Монтена]] ''Чекала је мајка сина'', која је и данас веома слушана. Био је један од првих вокала сарајевских Индекса, а име групе је дао заједно са [[Исмет Арнауталић|Исметом Арнауталићем]], враћајући се са једног од наступа из ''Слоге''. Велики успјех постиже на Вашем шлагеру сезоне у Сарајеву 1973. године, са песмом [[Кемал Монтено|Кемала Монтена]] ''Спавај цвијете мој''. Следили су наступи на свим значајним југословенским фестивалима: Опатија, Београдско пролеће, Сплит, Загреб, где је увек био радо виђен. Иако познат певач, никада није достигао велику славу, јер није имао медијску пажњу какву је својим певањем заслужио. Остају упамћене песме: ''Чекала је мајка сина'', ''Спавај цвијете мој'', ''Зашто затвараш очи'', ''Двије руже'', ''На клупи крај старе куће''...<ref>{{Cite web|url=https://old.barikada.com/interviews/2007-07-29_mahir_palos.php/|title=Mahir Paloš, biografija|website=https://old.barikada.com/|language=sr|}}</ref> Пензионерске дане проводи у родном Сарајеву.<ref>{{Cite web|url=https://avaz.ba/vijesti/bih/559879/mahir-palos-nedostaje-mi-moja-raja-kafa-s-mehom-na-ferhadiji|title=Mahir Paloš, penzionerski dani|website=https://https://avaz.ba//|language=sr|}}</ref> == Фестивали == {{div col}} '''Омладина, Суботица:''' * ''Мирис липе'' / ''Цветић'', '65 '''Први аплауз, Бања Лука:''' * ''Чекала је мајка сина'', победничка песма, '71 '''Ваш шлагер сезоне, Сарајево:''' * ''Спавај цвијете мој'', награда за најбољег дебитанта на фестивалу и трећа награда публике, '73 * ''Сама си, а још те волим'', '74 * ''Кажи једну ријеч'', '75 * ''Ти си жена коју сањам'', '77 * ''Пријатељи'', '78 * ''Сви нек' знају'', '79 * ''Запјевајмо као никад'', '80 * ''Само је она стајала на вјетру'', '81 * ''Сањај оно, што је могло бити'', друго место, '82 * ''Одлазе љубави'', '83 * ''Чувар љепоте'', '87 '''Опатија:''' * ''Гдје си сад'', '73 * ''D.I.E.'', '74 * ''Чисто љето'' (Вече шансона и слободних форми), '78 * ''Закопано благо'', '81 * ''Галеб'', '81 (Вече родољубиве песме са [[Кемал Монтено|Кемалом Монтеном]], [[Неда Украден|Недом Украден]] и [[Јадранка Стојаковић|Јадранком Стојаковић]]) * ''Нек' траје'', '82 '''[[Београдско пролеће]]:''' * ''Потражи ме'', '76 '''Сплит:''' * ''Љубав'', '74 '''Загреб:''' * ''Јужни вјетар'', '73 * ''Успомена'', '79 {{div col end}} == Дискографија == === Сингл издања === * Чекала је мајка сина / Двије руже * Спавај цвијете мој / Гдје си сад * На клупи крај старе куће / Јужни вјетар * Сама си, а још те волим / D.I.E. * Прва љубав брзо прође / Моје срце, куцај тише * Кажи једну ријеч / Моја далека... * Пустите ме / Ову пјесму вољела си мама * Зашто затвараш очи / Ружо моја, цвијете свели * Потражи ме / Одведи ме * Ти си жена коју сањам / Пјесма за двоје * Миришу ли наше руже / Волим те више од љета * Свако се понекад некоме врати / Пријатељи * Опрости за сузе / Тако се дуго нисмо срели * Сви нек' знају / Да си хтјела, да си знала * Изгубљена птица / Нисам знао === Албуми === * Спавај цвијете мој * Пјесме за двоје * Адио == Референце == {{reflist}} {{refend}} == Спољашње везе == {{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Музика|БиХ}} {{DEFAULTSORT:Палош, Махир}} [[Категорија:Рођени 1943.]] [[Категорија:Музичари из Сарајева]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки певачи]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Музичка сцена бивше СФРЈ]] [[Категорија:Учесници Југовизије]] 1jesnphwsdu94f2mahwt6dga1ong9k3 0 4253718 25138526 24461245 2022-08-04T14:24:45Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Ivan Avakumović''' ([[22. август|22. avgust]] [[1926]] — [[Ванкувер|Vankuver]], [[16. јул|16. jul]] [[2014]]) bio je kanadski istoričar i univerzitetski profesor. ==Biografija== Rođen je u srpskoj porodici jugoslovenskog diplomate koji je službovao u [[Јужна Африка|Južnoj Africi]]. Nakon okupiranja Jugoslavije Avakumovići su emigrirali u [[Уједињено Краљевство|Ujedinjeno Kraljevstvo]]. Njegovo srpsko poreklo je uticalo na izbor stručnih tema kojima se tokom karijere bavio.<ref name="ubc">{{Cite web|url=https://history.ubc.ca/former-members/ivan-avakumovic/|title=Ivan Avakumovic|date=2019-07-09|website=Department of History|language=en-CA|access-date=2021-07-24}}</ref> Teme koje je Avakumović proučavao su društveni pokreti, istorija diplomatije nakon 1789, moderna ruska i istočnoevropska istorija i istorijat komunističkih pokreta.<ref name="ubc"/> Nakon završenih studija na [[Универзитет у Кембриџу|Univerzitetu u Kembridžu]] i doktoriranja na [[Универзитет у Оксфорду|Univerzitetu u Oksfordu]], seli se u [[Канада|Kanadu]] gde je do penzionisanja predavao na nekoliko značajnih univerziteta, primarno na [[Univerzitet u Britanskoj Kolumbiji|Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji]].<ref name="#1">{{Cite web|url=https://history.ubc.ca/uncategorized/prof-ivan-avakumovic-noted-historian-of-20th-century-political-movements-dies-at-86/|title=Prof. Ivan Avakumovic, noted historian of 20th-century political movements, dies at 86|date=2020-04-29|website=Department of History|language=en-CA|access-date=2021-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.portalnovosti.com/komunisticka-partija-jugoslavije-nastala-u-turbulentnom-vremenu-i-kompleksnoj-zemlji|title=Komunistička partija Jugoslavije – nastala u turbulentnom vremenu i kompleksnoj zemlji|website=Portal Novosti|access-date=2021-07-24}}</ref> Objavio je pionirski akademsku studiju komunizma u Jugoslaviji ''History of the Communist Party of Yugoslavia'' (Aberdin, 1964).<ref name="#1"/> ==Dela== ===Knjige=== *G. Woodcock; I. Avakumovic. '''Peter Kropotkin: from prince to rebel'''. Montréal: Black Rose Books, 1990. *R. Bourderon; I. Avakumovic. '''Détruire le PCF: archives de l’état français et de l’occupant hitlérien, 1940-1944'''. Paris: Messidor/Editions sociales, 1988. *I. Avakumovic. '''Socialism in Canada: a study of the CCF-NDP in federal and provincial politics'''. Toronto: McClelland and Stewart, 1978. *G. Woodcock; I. Avakumovic; G.Woodcock Collection. '''El príncipe anarquista: estudio biográfico de Piotr Kropotkin'''. Gijón: Júcar, 1978. *G. Woodcock; I. Avakumovic; C.University Studies; G.Woodcock Collection. '''The Doukhobors'''. Ottawa; Toronto: McClelland and Stewart, 1977. *I. Avakumovic. '''The Communist Party in Canada: a history'''. Toronto: McClelland and Stewart, 1975. *G. Woodcock; I. Avakumovic; P.Avrich Col Congress); G.Woodcock Collection. '''The anarchist prince: a biographical study of Peter Kropotkin'''. New York: Schocken Books, 1971. *I. Avakumovic. '''Nemačko okupator i "DM pokret" u Srbiji, januara 1944'''. Vindzor, Ont: Izdavačko i štamparsko preduzeće Avala, 1971. *G. Woodcock; I. Avakumovic; G.Woodcock Collection. '''The anarchist prince: a biographical study of Peter Kropotkin'''. New York: Kraus Reprint Co, 1970. *I. Avakumovic; S. Oslobodjenje. '''Mihailović prema nemačkim dokumentima'''. London: Savez Oslobodjenje, 1969. *G. Woodcock; I. Avakumovic; G.Woodcock Collection. '''The doukhobors'''. London: Faber & Faber, 1968. *I. Avakumovic. '''History of the Communist Party of Yugoslavia'''. Aberdeen: Aberdeen University Press, 1964. *I. Avakumovic. '''The Communist party of Yugoslavia.''' : , 1956. *G. Woodcock; I. Avakumovic; G.Woodcock Collection. '''Pierre Kropotkine: le prince anarchiste (the anarchist prince)'''. Paris: Calmann-Lévy, 1953. *G. Woodcock; I. Avakumovic; G.Woodcock Collection. '''The anarchist prince: a biographical study of Peter Kropotkin'''. New York; London: T. V. Boardman, 1950. ===Članci i drugi radovi=== {{refbegin|2}} *I. Avakumovic, “'''Rebel life: the life and times of Robert Gosden, revolutionary, mystic, labour spy'''”, BC Studies, p. 140, 2000. *D. Fetherling and Avakumovic, I., “'''Gentle anarchist. A life of George Woodcock'''”, BC Studies, p. 113, 1998. *I. Avakumovic, Kent, S. A., Drake, R., Collin, R. O., Giangreco, D. M., Messer, R. L., Quillen, C. E., Treadgold, W., Heller, H., and Beik, W., “'''Communications'''”, The American Historical Review, vol. 103, p. 662, 1998. *I. Avakumovic, “'''Social Currents in Eastern Europe: The Sources and Meaning of the Great Transformation Sabrina P. Ramet Durham: Duke University Press, 1991, pp. xii, 434'''”, Canadian Journal of Political Science/Revue canadienne de science politique, vol. 26, pp. 409-410, 1993. *I. Avakumovic, “'''Richard F. Staar, ed. Yearbook on International Communist Affairs 1976. Stanford: Hoover Institution Press, 1976. xxx, 636 pp. $25.00'''”, Canadian-American Slavic Studies, vol. 12, pp. 306-306, 1978. *I. Avakumovic, “'''Histoire du Parti communiste fran{\c c}ais, 1920–1976 Jacques Fauvet en collaboration avec Alain Duhamel Paris: Fayard, 1977, 605 p'''”, Canadian Journal of Political Science/Revue canadienne de science politique, vol. 11, pp. 894-894, 1978. *I. Avakumovic, “'''Gale Stokes, Legitimacy through Liberalism: Vladimir Jovanović and the Transformation of Serbian Politics, Seattle and London: University of Washington Press, 1975. 279 pp. $11.00'''”, Canadian-American Slavic Studies, vol. 10, pp. 455-455, 1976. *I. Avakumovic, “'''Peter H. Weinrich, compiler, A Select Bibliography of Tim Buck, General Secretary of the Communist Party of Canada. Toronto: Progress Books, 1974, pp. xv, 50'''”, Canadian Journal of Political Science/Revue canadienne de science politique, vol. 9, pp. 138-138, 1976. *I. Avakumovic, “'''Nicolae Copoiu, Le socialisme européen et le mouvement ouvrier et socialiste en Roumanie, 1835-1921, Bucaresti: Editura Academei Republicii Socialiste Romania, 1973. 208 pp'''”, Canadian-American Slavic Studies, vol. 9, pp. 405-405, 1975. *I. Avakumovic, “'''Aloysius Balawyder, Canadian-Soviet Relations between the World Wars. Toronto: University of Toronto Press, 1972, pp. ix, 248'''”, Canadian Journal of Political Science/Revue canadienne de science politique, vol. 5, pp. 463-464, 1972. *I. Avakumovic, “'''BOOKS IN REVIEW'''”, Canadian Literature/Littérature canadienne, p. 80, 1966. *I. Avakumovic, “'''Questions for Today: Documents and Commentary of the Communist Party of Canada. By the Communist Party of Canada. [Toronto: Progress Books, 1964. 155 pp. 75 cents.]'''”, The China Quarterly, vol. 25, pp. 240-241, 1966. *I. Avakumovic, “'''The Communist party of Canada and the Sino-Soviet dispute'''”, Pacific Affairs, vol. 37, pp. 426-435, 1965. *I. Avakumovic, “'''The Communist Party of Canada and the Sino-Soviet Dispute'''”, Pacific Affairs, vol. 37, pp. 426-435, 1964. *I. Avakumovic, “'''Politika velikih derzhav na Dalnem Vostoke nakanune vtoroi mirovoi voiny (The policy of the great powers in the Far East on the eve of the Second World War). By G. N. Sevostyanov. Moscow: Sotsekgiz, 1961. 559. Bibliography, Index, 1 ruble, 32 kopecks'''”, The Journal of Asian Studies, vol. 22, pp. 201-201, 1963. *I. Avakumovic, “'''BOOKS IN REVIEW'''”, Canadian Literature/Littérature canadienne, p. 84, 1962. *I. Avakumovic, “'''World Communism in Figures'''”, International Journal, vol. 17, pp. 151-154, 1962. *I. Avakumovic, “'''A Statistical Approach to the Revolutionary Movement in Russia, 1878-1887'''”, American Slavic and East European Review, vol. 18, pp. 182-186, 1959. *I. Avakumovic, “'''A Statistical Approach to the Revolutionary Movement in Russia, 1878-1787'''”, American Slavic and East European Review, vol. 18, p. 182, 1959. *I. Avakumovic, “'''The Communist league of Yugoslavia in figures'''”, Journal of Central European Affairs, vol. 19, pp. 180-182, 1959. *I. Avakumovic, “'''An Episode in the Continental System in the Illyrian Provinces'''”, The Journal of Economic History, vol. 14, pp. 254-261, 1954. *I. Avakumovic, “'''A-list thugs'''”, The Globe and Mail. p. A.14, 2000. *I. Avakumovic, “'''Little to cheer: National Edition'''”, National Post. p. A.19, 2000. *I. Avakumovic, “'''Principles: National Edition'''”, National Post. p. A.19, 2000. *I. Avakumovic, “'''Legitimacy in International Relations and the Rise and Fall of Yugoslavia'''”, Political Studies, vol. 47. p. 800, 1999. *I. Avakumovic, “'''NATO bombing based on a web of lies: Final Edition 1'''”, The Vancouver Sun. p. A.18, 1999. *I. Avakumovic, “'''Strike two: National Edition'''”, National Post. p. A.15, 1999. *I. Avakumovic, “'''Croatia'''”, The Globe and Mail. p. A.12, 1998. *I. Avakumovic, “'''Air strikes failed'''”, The Globe and Mail. p. D.7, 1994. *I. Avakumovic, “'''Book notes – Yugoslavia in Turmoil: After Self-management? edited by James Simmie and Joze Dekleva'''”, Political Studies, vol. 41. p. 167, 1993. *I. Avakumovic, “'''The Communist Party of the United States from the Depression to World War II'''”, Labour / Le Travail, vol. 31. pp. 420-421, 1993. *I. Avakumovic, “'''Norman E. Saul. "Distant Friends: The United States and Russia, 1763-1867" (Book Review)'''”, Russian History/Histoire russe, vol. 20. p. 283, 1993. *I. Avakumovic, “'''Reviews – Social Currents in Eastern Europe: The Sources and Meaning of the Great Transformation by Sabrina P. Ramet'''”, Canadian Journal of Political Science, vol. 26. p. 409, 1993. *I. Avakumovic, “'''Social Currents in Eastern Europe: The Sources and Meaning of the Great Transformation'''”, Canadian Journal of Political Science / Revue canadienne de science politique, vol. 26. pp. 409-410, 1993. *I. Avakumovic, “'''Anarchist Portraits'''”, Slavic Review, vol. 49. pp. 453-454, 1990. *I. Avakumovic, “'''Book Notes – Western ’Containment’ Policies in the Cold War: The Yugoslav Case 1948-53 by Beatrice Heuser'''”, Political Studies, vol. 38. p. 556, 1990. *I. Avakumovic, “'''Book Reviews: Anarchist Portraits'''”, Slavic Review, vol. 49. p. 453, 1990. *I. Avakumovic, “'''Our Man in Moscow: A Diplomat’s Reflections on the Soviet Union'''”, Canadian Historical Review, vol. 71. p. 411, 1990. *I. Avakumovic, “'''Paul Avrich, "Anarchist Portraits" (Book Review)'''”, Slavic Review, vol. 49. p. 453, 1990. *I. Avakumovic, “'''Reviews – Our Man in Moscow: A Diplomat’s Reflections on the Soviet Union by Robert A. D. Ford'''”, The Canadian Historical Review, vol. 71. p. 411, 1990. *I. Avakumovic, “'''Western ’Containment’ Policies in the Cold War: The Yugoslav Case, 1948-5'''3”, Political Studies, vol. 38. p. 556, 1990. *I. Avakumovic, “'''Nora Beloff, "Tito’s Flawed Legacy: Yugoslavia & the West since 1939" (Book Review)'''”, Canadian Slavonic Papers/Revue canadienne des slavistes, vol. 30. p. 168, 1988. *I. Avakumovic, “'''Tito’s Flawed Legacy: Yugoslavia & the West since 1939'''”, Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne des Slavistes, vol. 30. pp. 168-169, 1988. *I. Avakumovic, “'''SOROKO-TSUIPA, O. S. "Istoriia Kanady" (Book Review)'''”, Canadian Historical Review, vol. 68. p. 330, 1987. *I. Avakumovic, “'''Istoria Kanady'''”, Canadian Historical Review, vol. 68. p. 330, 1987. *I. Avakumovic, “'''Communisme fran{\c c}ais. Histoire sincère du PCF, 1920-1984'''”, Labour / Le Travail, vol. 18. pp. 285-287, 1986. *I. Avakumovic, “'''NELSON WISEMAN. "Social Democracy in Manitoba: A History of the CCF-NDP" (Book Review)'''”, American Historical Review, vol. 90. p. 793, 1985. *I. Avakumovic, “'''Social Democracy in Manitoba: A History of the CCF-NDP'''”, The American Historical Review, vol. 90. pp. 793-793, 1985. *I. Avakumovic, “'''Yugoslav liberation'''”, The Globe and Mail. p. 6, 1984. *I. Avakumovic, “'''ANGUS, "Canadian Bolsheviks: the Early Years of the Communist Party of Canada" (Book Review)'''”, Canadian Historical Review, vol. 63. p. 358, 1982. *I. Avakumovic, “'''Britain and the War for Yugoslavia, 1940-1943'''”, Slavic Review, vol. 40. pp. 673-674, 1981. *I. Avakumovic, “'''Mark C. Wheeler, "Britain and the War for Yugoslavia, 1940-1943" (Book Review)'''”, Slavic Review, vol. 40. p. 673, 1981. *I. Avakumovic, “'''MANFRED HILDERMEIER. "Die Sozialrevolutionäre Partei Russlands: Agrarsozialismus und Modernisierung im Zarenreich (1900-1914)" (Book Review)'''”, American Historical Review, vol. 85. p. 946, 1980. *I. Avakumovic, “'''Pogledaj, Gospode, na drugu stranu. Jugoslovenski Gulag'''”, Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne des Slavistes, vol. 22. pp. 163-164, 1980. *I. Avakumovic, “'''KOLASKY, JOHN. "The Shattered Illusion: The History of Ukrainian Pro-Communist Organizations in Canada" (Book Review)'''”, Canadian Historical Review, vol. 61. p. 400, 1980. *I. Avakumovic and Hildermeier, M., “'''Die Sozialrevolutionäre Partei Russlands: Agrarsozialismus und Modernisierung im Zarenreich (1900-1914)'''”, The American Historical Review, vol. 85. pp. 946-947, 1980. *I. Avakumovic, “'''KATUNAC, R., Pogledaj, Gospode, na drugu stranu (Book Review)'''”, Canadian Slavonic Papers/Revue canadienne des slavistes, vol. 22. p. 163, 1980. *I. Avakumovic, “'''The Anarchism of Nestor Makhno, 1918-1921: An Aspect of the Ukrainian Revolution'''”, Slavic Review, vol. 38. pp. 514-515, 1979. *I. Avakumovic, “'''BERCUSON, DAVID J. "Fools and Wise Men: The Rise and Fall of the One Big Union" (Book Review)'''”, Canadian Historical Review, vol. 60. p. 508, 1979. *I. Avakumovic, “'''Michael Palij, "The Anarchism of Nestor Makhno, 1918-1921: An Aspect of the Ukrainian Revolution" (Book Review)'''”, Slavic Review, vol. 38. p. 514, 1979. *I. Avakumovic, “'''MODEL OR ALLY? The Communist Powers and the Developing Countries, by Richard Lowenthal (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 52. pp. 772-772, 1979. *I. Avakumovic, “'''SOROKO-TSIUPA, O.S. "Rabochee dvizhenie v Kanade (1929-1939)" [The Labour Movement in Canada, 1929-1939] (Book Review)'''”, Canadian Historical Review, vol. 60. p. 96, 1979. *I. Avakumovic, “'''YEARBOOK ON INTERNATIONAL COMMUNIST AFFAIRS: 1978, edited by Richard F. Staar, Preface by Robert Conquest (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 52. pp. 773-773, 1979. *I. Avakumovic, “'''Bor’ba protiv bakunizma v I Internatsionale'''”, The American Historical Review, vol. 83. pp. 713-713, 1978. *I. Avakumovic, “'''Deborah Hardy, "Petr Tkachev, the Critic as Jacobin" (Book Review)'''”, Slavic Review, vol. 37. p. 296, 1978. *I. Avakumovic, “'''Petr Tkachev, the Critic as Jacobin'''”, Slavic Review, vol. 37. pp. 296-296, 1978. *I. Avakumovic, “'''Richard F. Staar, editor. Yearbook on International Communist Affairs 1976 (Book Review)'''”, Canadian-American Slavic Studies/Revue canadienne-américaine d’études slaves, vol. 12. p. 306, 1978. *I. Avakumovic, “'''M. I. MIKHAILOV. "Bor’ba protiv bakunizma v I Internatsionale" [The Struggle against Bakuninism in the First International] (Book Review)'''”, American Historical Review, vol. 83. p. 713, 1978. *I. Avakumovic, “'''FAUVET, JACQUES, en collaboration avec Alain Duhamel. "Histoire du Parti communiste francais, 1920-1976" (Book Review)'''”, Canadian Journal of Political Science/Revue canadienne de science politique, vol. 11. p. 894, 1978. *I. Avakumovic, “'''Histoire du Parti communiste fran{\c c}ais, 1920-1976'''”, Canadian Journal of Political Science / Revue canadienne de science politique, vol. 11. pp. 894-894, 1978. *I. Avakumovic, “'''ALEX P. SCHMID. "Churchills privater Krieg: Intervention und Konterrevolution im russischen Bürgerkrieg. November 1918-März 1920" (Book Review)'''”, American Historical Review, vol. 82. p. 107, 1977. *I. Avakumovic, “'''Churchills privater Krieg: Intervention und konterrevolution im russischen Burgerkrieg, November 1918-Marz 1920'''”, The American Historical Review, vol. 82. pp. 107-108, 1977. *I. Avakumovic, “'''Kropotkin'''”, Slavic Review, vol. 36. pp. 296-297, 1977. *I. Avakumovic, “'''Martin A. Miller, "Kropotkin" (Book Review)'''”, Slavic Review, vol. 36. p. 296, 1977. *I. Avakumovic, “'''THROUGH RUSSIAN EYES: AMERICAN-CHINESE RELATIONS, by S. Sergeichuk, translated by Elizabeth Cody-Rutter and edited by Philip A. Garon (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 49. pp. 561-561, 1976. *I. Avakumovic, “'''Russkie internatsionalisty v bor’be za Vengerskuiu Sivetskuiu Respubliku 1919 g.: Sbornik dokumentov [Russian Internationalists in the Struggle for the Hungarian Soviet Republic, 1919: A Collection of Documents]'''”, The American Historical Review, vol. 81. pp. 126-126, 1976. *I. Avakumovic, “'''A Select Bibliography of Tim Buck, General Secretary of the Communist Party of Canada'''”, Canadian Journal of Political Science / Revue canadienne de science politique, vol. 9. pp. 138-138, 1976. *I. Avakumovic, “'''Through Russian Eyes: American-Chinese Relations'''”, Pacific Affairs, vol. 49. pp. 561-562, 1976. *I. Avakumovic, “'''WEINRICH, PETER H., compiler. "A Select Bibliography of Tim Buck, General Secretary of the Communist Party of Canada" (Book Review)'''”, Canadian Journal of Political Science/Revue canadienne de science politique, vol. 9. p. 138, 1976. *I. Avakumovic, “'''YEARBOOK ON INTERNATIONAL COMMUNIST AFFAIRS: 1975, edited by Richard F. Staar (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 49. pp. 580-580, 1976. *I. Avakumovic, “'''Nichlae Copoiu, Le socialisme européen et le mouvement ouvrier et socialiste en Roumanie, 1835-1921 (Book Review)'''”, Canadian-American Slavic Studies/Revue canadienne-américaine d’études slaves, vol. 9. p. 405, 1975. *I. Avakumovic, “'''Caging the Bear. Containment and the Cold War'''”, The Western Political Quarterly, vol. 28. pp. 604-605, 1975. *I. Avakumovic, “'''MCEWEN, TOM. "The Forge Glows Red: From Blacksmith to Revolutionary" (Book Review)'''”, BC Studies, vol. 27. p. 67, 1975. *I. Avakumovic, “'''Stephen Gazi, A History of Croatia (Book Review)'''”, Canadian-American Slavic Studies/Revue canadienne-américaine d’études slaves, vol. 9. p. 135, 1975. *I. Avakumovic, “'''THE SOVIET UNION IN WORLD AFFAIRS. A Documentary Analysis, 1964-1972, by W. W. Kulski (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 47. pp. 406-406, 1974. *I. Avakumovic, “'''WORLD COMMUNISM. A HANDBOOK. 1918-1965, edited by W. S. Sworakowski (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 47. pp. 111-111, 1974. *I. Avakumovic, “'''Books on Anarchism and Anarchists'''”, Russian Review, vol. 33. pp. 86-88, 1974. *I. Avakumovic, “'''The Soviet Union in World Affairs. A Documentary Analysis 1964-1972'''”, Pacific Affairs, vol. 47. pp. 406-407, 1974. *I. Avakumovic, “'''THE YEARBOOK ON INTERNATIONAL COMMUNIST AFFAIRS: 1973, edited by Richard F. Staar (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 47. pp. 111-111, 1974. *I. Avakumovic, “'''THE YEARBOOK OF INTERNATIONAL COMMUNIST AFFAIRS: 1969, edited by Richard F. Staar (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 46. pp. 183-183, 1973. *I. Avakumovic, “'''Yugoslav Communism and the Macedonian Question'''”, Slavic Review, vol. 32. pp. 652-653, 1973. *I. Avakumovic, “'''LIVERSEDGE, RONALD. "Recollections of the On To Ottawa Trek'''", ed. by Victor Hoar (Book Review)”, BC Studies, vol. 20. p. 91, 1973. *I. Avakumovic, “'''The Soviet Union and the Emerging Nations'''”, Pacific Affairs, vol. 46. pp. 154-154, 1973. *I. Avakumovic, “'''Stephen E. Palmer, Jr., and Robert R. King, "Yugoslav Communism and the Macedonian Question" (Book Review)'''”, Slavic Review, vol. 32. p. 652, 1973. *I. Avakumovic, “'''BALAWYDER, ALOYSIUS. "Canadian-Soviet Relations Between the World Wars" (Book Review)'''”, Canadian Journal of Political Science/Revue canadienne de science politique, vol. 5. p. 463, 1972. *I. Avakumovic, “'''Canadian-Soviet Relations between the World Wars'''”, Canadian Journal of Political Science / Revue canadienne de science politique, vol. 5. pp. 463-464, 1972. *I. Avakumovic, “'''SOVIET POLICY TOWARDS INDIA FROM STALIN TO BREZHNEV, by J. N. Naik (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 45. pp. 613-613, 1972. *I. Avakumovic, “'''Soviet Policy Towards India from Stalin to Brezhnev'''”, Pacific Affairs, vol. 45. pp. 613-614, 1972. *I. Avakumovic, “'''Miljus, "Les Habsbourg, l’Eglise et les Slaves du Sud" (Book Review)'''”, Canadian Journal of History/Annales canadiennes d’histoire, vol. 6. p. 236, 1971. *I. Avakumovic, “'''The Insurrectionists'''”, The American Political Science Review, vol. 65. pp. 834-835, 1971. *I. Avakumovic, “'''Izgubljena Bitka Josifa Visarionovica Staljina'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 46. pp. 586-587, 1970. *I. Avakumovic, “'''Izvestiia na nauchniia arkhiv, iii; Dokumenti za bulgarskata i srubskata istoriia, 1868-78 (Book Review)'''”, Archives, vol. 9. p. 179, 1970. *I. Avakumovic, “McClellan, "'''Svetozar Markovic and the Origins of Balkan Socialism" (Book Review)'''”, Canadian Journal of History/Annales canadiennes d’histoire, vol. 5. p. 120, 1970. *I. Avakumovic, “'''Traian Stoianovich, A Study in Balkan Civilization (Book Review)'''”, Canadian Slavic Studies/Revue canadienne d’études slaves, vol. 4. p. 356, 1970. *I. Avakumovic, “'''Yearbook on International Communist Affairs, 1968'''”, Pacific Affairs, vol. 43. pp. 270-271, 1970. *I. Avakumovic, “'''1968 YEARBOOK ON INTERNATIONAL COMMUNIST AFFAIRS, edited by Richard V. Allen (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 43. pp. 270-270, 1970. *I. Avakumovic, Elvin, M., Fitzgerald, C. P., Hoffman, C., K, W., Klein, S., Schwarz, H. G., Walker, R. L., and Younger, K., “'''BOOK REVIEWS (Book Review)'''”, China Quarterly. p. 228, 1966. *I. Avakumovic, “'''Questions for Today: Documents and Commentary of the Communist Party of Canada'''”, The China Quarterly. pp. 240-241, 1966. *I. Avakumovic, “'''BUDUROWYCZ, BOHDAN B. "Polish-Soviet Relations, 1932-1939" (Book Review)'''”, Canadian Historical Review, vol. 46. p. 76, 1965. *I. Avakumovic, “'''The Communist States at the Crossroads Between Moscow and Peking'''”, Pacific Affairs, vol. 38. pp. 363-364, 1965. *I. Avakumovic, “'''THE COMMUNIST STATES AT THE CROSSROADS BETWEEN MOSCOW AND PEKING, edited by Adam Bromke (Book Review)'''”, Pacific Affairs, vol. 38. pp. 363-363, 1965. *I. Avakumovic, “'''A. Bobrov: Vneshnyaya Politika Avstralii (Book Review)'''”, Australian Journal of Politics and History, vol. 10. p. 406, 1964. *I. Avakumovic, “'''Pregled Istorije Saveza Komunista Jugoslavije'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 40. pp. 135-136, 1964. *I. Avakumovic, “'''Sevostyanov, "Politika velikih derzhav na Dalnem Vostoke" (Book Review)'''”, Journal of Asian Studies, vol. 22. p. 201, 1963. *I. Avakumovic, “'''Mezhdunarodyne Otnosheniya posle Vtoroi Mirovoi Voiny. Vol. I'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 39. pp. 293-293, 1963. *I. Avakumovic, “'''Ekonomicheskie zakonomernosti perehoda ot sotsializma k kommunizmu'''”, The American Economic Review, vol. 53. pp. 1131-1132, 1963. *I. Avakumovic, “'''Latinskaya Amerika. Kratkii politiko-ekonomicheskii spravochnik'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 39. pp. 490-490, 1963. *I. Avakumovic, “'''The Policy of the Great Powers in the Far East on the Eve of the Second World War'''”, The Journal of Asian Studies, vol. 22. pp. 201-201, 1963. *I. Avakumovic, “'''"Kongress Proizvodstvennyh Profsoyuzov SShA, 1935-1955". By B. Y. Mihailov (Book Review)'''”, Industrial and Labor Relations Review, vol. 15. p. 439, 1962. *I. Avakumovic, “'''Mezhdunarodnye Otnosheniya (Bibliograficheskii spravochnik. 1945-1960)'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 38. pp. 518-519, 1962. *I. Avakumovic, “'''N. P. Letova: Avstraliya I Strany Aziiz (Book Review)'''”, Australian Journal of Politics and History, vol. 8. p. 136, 1962. *I. Avakumovic, “'''Borba Sovetskogo Soyuza za razorurzhenie, 1946-1960 gody'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 38. pp. 420-420, 1962. *I. Avakumovic, “'''Kongress Proizvodstvennyh Profsoyuzov SShA, 1935-1955'''”, Industrial and Labor Relations Review, vol. 15. pp. 439-440, 1962. *I. Avakumovic, “'''Politika SShA i Anglii na Blizhnem i Srednem Vostoke. (The Policy of the U.S.A. and England in the Near and Middle East.)'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 38. pp. 268-268, 1962. *I. Avakumovic, “'''Yugo-Vostochnaya Aziya posle vtoroi mirovoi voiny'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 38. pp. 429-429, 1962. *I. Avakumovic, “'''Rabochee dvizhenie v kapitalisticheskih stranah (1959-1961)'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 38. pp. 522-522, 1962. *I. Avakumovic, “'''Socijalizam i Rat. Osvrt na Kinesku Kritiku Politike Koegzistencije'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 37. pp. 205-205, 1961. *I. Avakumovic, “'''Mezhdunarodnyi Politiko-Ekonomicheskii Ezhegodnik 1960'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 37. pp. 524-524, 1961. *I. Avakumovic, “'''L’Ukraine Sovietique Dans Les Relations Internationales'''”, International Journal, vol. 16. pp. 445-445, 1961. *I. Avakumovic, “'''SOMIN, N. I., "et al. Noveishaya Istoriya". II. "1939-1959" (Book Review)'''”, Canadian Historical Review, vol. 42. p. 176, 1961. *I. Avakumovic, “'''Kratkii ekonomicheskii slovar'''”, The American Economic Review, vol. 51. pp. 153-153, 1961. *I. Avakumovic, “'''Diplomaticheskii Slovar. Vol. I'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 36. pp. 561-561, 1960. *I. Avakumovic, “'''Avec Jacques Duclos au banc des accuses a la Reunion constitutive du Kominform a Szklarska Poreba (22-27 septembre 1947)'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 36. pp. 118-119, 1960. *I. Avakumovic, “'''Govori I Clanci'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 36. pp. 252-253, 1960. *I. Avakumovic, “'''Titoism in Action'''”, American Slavic and East European Review, vol. 18. pp. 461-462, 1959. *I. Avakumovic, “'''Titoism in Action "(Fred Warner Neal)" (Book Review)'''”, Political Studies, vol. 7. p. 308, 1959. *I. Avakumovic, “'''BOOKS IN REVIEW (Book Review)'''”, Canadian Literature/Littérature canadienne. p. 90, 1959. *I. Avakumovic, “'''International Propaganda'''”, International Journal, vol. 14. pp. 228-228, 1959. *I. Avakumovic, “'''VII Kongres Saveza Komunista Jugoslavije'''”, International Affairs (Royal Institute of International Affairs 1944-), vol. 35. pp. 243-243, 1959. {{refend}} ==Reference== {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1926.]] [[Категорија:Умрли 2014.]] [[Категорија:Срби у Канади]] 9u5y1nc99o9l360u1m3wyoa2jzrl8m0 0 4253755 25138537 24462726 2022-08-04T14:27:10Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki [[File:Rafailo Dimitrijević, Deisis, 1740, tempera na drvetu.jpg|thumb|150px|Рафаило Димитријевић - ''Деисис'', 1740, темпера на дрвету]] [[File:Rafailović iconography school Serbian Orthodox icons, National Museum of Serbia.jpg|thumb|150px|Иконе Рафиаловић-Димитријевић у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]]]] '''Иконописна школа Рафаиловић-Димитријевић''' је [[Бока которска|бококоторска]] иконописна и сликарска школа активна у [[Рисан|Рисну]], од краја 17. до друге половине 19. вијека. У пет генерација ова сликарска школа је дала једанаест зографа и иконописаца. Стварали су у [[Црногорско приморје|Приморју]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Херцеговина|Херцеговини]].<ref>{{Cite web|url=http://hercegnovi.cool/ikona-apostola-tome-bokokotorska-ikonopisna-skola/|title=IKONA APOSTOLA TOME- Bokokotorska ikonopisna škola|last=Aleks|first=29/10/2017|last2=Reply|first2=ar Rafajlović|date=2016-10-18|website=Herceg Novi Cool|language=sr-SR|access-date=2021-07-25}}</ref> Њихова дјела су могу пронаћи у већини цркви у Боки,<ref name="#1">{{Cite journal|last=Матић|first=Марина|date=2017|title=РАДОВИ СЛИКАРСКЕ ПОРОДИЦЕ ДИМИТРИЈЕВИЋ- РАФАИЛОВИЋ У МАНАСТИРУ САВИНА|url=http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/407|journal=CHURCH STUDIES|language=en|issue=14|issn=2738-1633}}</ref> збирци Завичајног музеја на Топлој, Ризници [[Манастир Савина|манастира Савине]], црквама полуострва Луштице, Дубровачкој галерији умјетнина, Сплитској галерији, [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју у Београду]] и у приватним збиркама.<ref name="#2">{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-bo/umetnost/bokokotorske_ikone_l.html|title=[Projekat Rastko - Boka] Ikone bokokotorske skole|website=www.rastko.rs|access-date=2021-07-25}}</ref> Осим основних биографских података, мало је доступних чињеница о животу и раду иконописаца и сликара Рафаиловића и Димитријевића.<ref name="#3">{{Cite web|url=https://www.bokokotorskaslikarskaskola.rs/biografije/dimitrijevici/|title=Dimitrijevići – Rafailovići|date=2014-03-24|website=BOKOKOTORSKA SLIKARSKA ŠKOLA|language=en-US|access-date=2021-07-25}}</ref> Прву научну публикацију о иконописној школи објавио је Младен Црногорчевић под насловом Биљешке о српским живописцима, у Дубровнику 1896. године.<ref name="beric">{{Cite journal|last=Berić|first=Dušan|date=1955|title=NEKOLIKO IKONA BOKELJSKIH SLIKARA DIMITRIJEVIĆA-RAFAILOVIĆA|journal=Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji|volume=9|pages=270-303}}</ref> Поред византијских, на њихово стваралаштво утицали су итало-грчки, романички, ренесансни и готички утицаји.<ref name="#2"/> Др Павле Мијовић наводи да су се ''сликари-мајстори Бококоторске иконописне школе Димитријевић-Рафаиловић издвојили из тока струјања касне српске иконописне умјетности употребом јарких боја без тонских прелива, експресивно наглашеним обрисом и минијатурним обликом; да управо наивности која се никада није спустила до нивоа фолклора, дугују своју широку популарност и допадљивост''.<ref name="#2"/> Умјетност ствараоца сликарске школе је значајно утицала на цјелокупуну умјетност и естетику Боке которске.<ref name="#1"/> Гробна мјеста посљедњих сликара налазе се у [[Сутвара|Сутвари]].<ref name="#3"/> ==Референце== {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Српска уметност]] [[Категорија:Бока которска]] gw8ktplrb1m5ozuat5d6y3ko8ylcp4n 0 4256197 25138527 24334003 2022-08-04T14:24:59Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Иван Икић''' ([[Београд]], [[1982]]), српски је редитељ и сценариста. ==Биографија== Завршио је [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду]] на катедри за филмску и ТВ режију као студент генерације.<ref name="vreme">{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1225723|title=Ideologija straha i nemoći|website=Nedeljnik Vreme|access-date=2021-08-10}}</ref> Он је био полазник кампуса ''Берлинале Талент'' и ''Берлинале Докс Цлиниц''.<ref name="mladenovcani">{{Cite web|url=https://mladenovcani.com/ivan-ikic/|title=IVAN IKIĆ|date=2019-12-24|website=MLADENOVČANI|language=sr-RS|access-date=2021-08-10}}</ref> Пре режирања дугометраних, снимио је неколико кратких филмова и документарних филмова.<ref name="mladenovcani"/> ==Награде== ;''[[Варвари (филм)|Варвари]]'' *ФФ у [[Карлове Вари|Карловим Варима]] - специјална награда жирија<ref name="vreme"/> *[[Палићки филмски фестивал]] - признање „Сејфи Теоман” за најпровокативнији и најхрабрији први или други филм<ref name="vreme"/> *[[Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи]] - трећа награда за сценарио<ref name="vreme"/> *Фестивал филмске режије LIFFE [[Лесковац]] - Главна награда Гран-при „Живојин Жика Павловић“<ref>{{Cite web|url=https://jugmedia.rs/ovo-su-svi-dobitnici-nagrade-za-najbolju-reziju-i-laureati-liffe-a-do-sada/|title=Ovo su svi dobitnici nagrade za najbolju režiju i laureati LIFFE-a do sada|date=2019-09-23|website=JuGmedia|language=sr-RS|access-date=2021-08-10}}</ref> ;''Оаза'' *Прва награда АФИФС<ref>{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/prva-nagrada-afifs-veceras-urucena-autorima-filma-oaza_1258195.html|title=Prva nagrada AFIFS večeras uručena autorima filma Oaza|last=Војводине|first=Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2021-08-10}}</ref> *ФФ [[Херцег Нови]] - Гранд при „Златна мимоза”<ref>{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/region/filmu-oaza-nagrada-zlatna-mimoza-u-herceg-novom_1262924.html|title=Filmu "Oaza" nagrada "Zlatna mimoza" u Herceg Novom|last=Војводине|first=Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2021-08-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://politika.rs/scc/clanak/485154/Velika-Zlatna-mimoza-Ikicevoj-Oazi|title=Велика „Златна мимоза” Икићевој „Оази”|last=Лакић|first=Дубравка|website=Politika Online|access-date=2021-08-10}}</ref> *[[ФЕСТ]] - Награда за најбољи филм из главног такмичарског програма<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/kultura/zavrsen-fest-oazi-ivana-ikica-nagrada-za-najbolji-film/|title=Završen FEST, "Oazi" Ivana Ikića nagrada za najbolji film|date=2021-05-16|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-08-10}}</ref> *Палићки филмски фестивал - најбољи српски филм по избору Српске секције Међународне Федерације критичара (ФИПРЕСЦИ)<ref>{{Cite web|url=https://kaleidoskop-media.com/film/palic-film-festival-nagrada-za-film-oaza|title=Palić Film Festival - Nagrada za film Oaza|website=Kaleidoskop|access-date=2021-08-10}}</ref> *Међународни ФФ у Софији - „Специјалним признањем жирија“ *Међународни ФФ Притајени тигар, скривени змај - Награда „Роберто Роселини” за најбољу режију<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/reditelju-ivanu-ikicu-nagrada-za-film-oaza-u-kini/|title=Reditelju Ivanu Ikiću nagrada za film "Oaza" u Kini|date=2020-10-17|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2021-08-10}}</ref> ==Филмографија== {| class="wikitable sortable" |- style="background:#b0c4de; text-align:center;" ! Year ! Филм ! Редитељ ! Сценариста ! Награде / Белешке |- |2010 |''[[Тарот Србија]]'' |{{yes}} |{{no}} |Документарни филм |- |2014 |''[[Варвари (филм)|Варвари]]'' |{{yes}} |{{yes}} |Главна награда Гран-при „Живојин Жика Павловић“ |- |2020 |''[[Оаза (филм)|Оаза]]'' |{{yes}} |{{yes}} |Велика „Златна мимоза” |- |} ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== * {{ИМДб име|id=nm4339979|name=Иван Икић}} {{DEFAULTSORT:Икић, Иван}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1982.]] [[Категорија:Младеновчани]] [[Категорија:Српски филмски редитељи]] 5lapquxixx2doqauqh2qop6vnstjkbk 0 4257191 25138735 24334059 2022-08-04T17:35:28Z 46.240.143.146 I am his son wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Сима С. Мраовић | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1937||}} | место_рођења = [[Карловац]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2021|8|11|1937|}} | место_смрти = [[Париз]] | држава_смрти = [[Француска]] }} '''Симa С. Мраовић''' ([[Карловац]], [[1937]] — [[Париз]], [[10. август|11. август]] [[2021]]) био је српски песник, драмски писац и председник Савеза [[Срби у Француској|Срба у Француској]]. ==Биографија== Породица му је пореклом из [[Вргин Мост|Вргин Моста]].<ref>{{Cite web|url=http://www.cirilica-beograd.rs/насловна/др-сима-мраовић-доктор-истраживач-песник|title=Др Сима Мраовић - доктор, истраживач, песник|url-status=live}}</ref> Студирао је на [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинском факултету у Београд]]у, на Факултету природних наука у [[Париз]]у и на Колеџу лекара и хирурга, њујоршког Универзитета Колумбија, где је и докторирао из области [[неурофизиологија|неурофизиологије]].<ref name="novosti">{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1026031/odlazak-neumornog-borca-pravdu-istinu-preminuo-sima-mraovic-pesnik-dramski-pisac-dugogodisnji-predsednik-saveza-srba-francuske|title=ODLAZAK NEUMORNOG BORCA ZA PRAVDU I ISTINU: Preminuo Sima S. Mraović, pesnik, dramski pisac i dugogodišnji predsednik Saveza Srba Francuske|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> Био је један од оснивача удружења "Краишника" који је, на разним трибинама широм Европе агитоовао и лобирао за интересе интересе [[Срби|Срба]]. Мраовић је аутор публикација које за централну тему имају бројне борбе Кордунаша и Личана који су протерани током рата у Хрватској.<ref name="novosti"/> Радио је као истраживач на Универзитету Корнел ([[Њујорк]]) и у Националном центру за научна истраживања у Паризу.<ref name="novosti"/> ==Дела== *''ARE YOU A CRIMINAL OF WAR GENERAL CLARK?''<ref>{{Cite web|url=https://www.makart.rs/knjige/knjiga-are-you-a-criminal-of-war-general-clark-sima-s-mraovic-27937|title=Knjiga: ARE YOU A CRIMINAL OF WAR GENERAL CLARK? - Sima S. Mraović {{!}} Internet knjižara {{!}} Drugačiji od drugih|website=www.makart.rs|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> *''Време насиља и издаје: поезија у речи и слици'', 2009.<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1216536|title=Време насиља и издаје : поезија у речи и слици :: COBISS+|last=Марибор|first=IZUM-Институт информацијских знаности|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> *''Клетва крајине : документарна драма'', 2013.<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/200644876|title=Клетва крајине : документарна драма :: COBISS+|last=Марибор|first=IZUM-Институт информацијских знаности|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> *''Замка глобалне мреже: поезија у речи и слици: савремена поезија'', 2016.<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/224581388|title=Замка глобалне мреже : поезија у речи и слици : савремена поезија :: COBISS+|last=Марибор|first=IZUM-Институт информацијских знаности|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Мраовић, Сима С.}} [[Категорија:Рођени 1937.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски драмски уметници]] [[Категорија:Карловчани]] [[Категорија:Срби у Француској]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] 1yz19wqq0l4zjj8orqup915inews9rn 25138907 25138735 2022-08-04T20:46:03Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Сима С. Мраовић | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1937||}} | место_рођења = [[Карловац]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2021|8|10|1937|}} | место_смрти = [[Париз]] | држава_смрти = [[Француска]] }} '''Симa С. Мраовић''' ([[Карловац]], [[1937]] — [[Париз]], [[10. август]] [[2021]]) био је српски песник, драмски писац и председник Савеза [[Срби у Француској|Срба у Француској]]. ==Биографија== Породица му је пореклом из [[Вргин Мост|Вргин Моста]].<ref>{{Cite web|url=http://www.cirilica-beograd.rs/насловна/др-сима-мраовић-доктор-истраживач-песник|title=Др Сима Мраовић - доктор, истраживач, песник|url-status=live}}</ref> Студирао је на [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинском факултету у Београд]]у, на Факултету природних наука у [[Париз]]у и на Колеџу лекара и хирурга, њујоршког Универзитета Колумбија, где је и докторирао из области [[неурофизиологија|неурофизиологије]].<ref name="novosti">{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1026031/odlazak-neumornog-borca-pravdu-istinu-preminuo-sima-mraovic-pesnik-dramski-pisac-dugogodisnji-predsednik-saveza-srba-francuske|title=ODLAZAK NEUMORNOG BORCA ZA PRAVDU I ISTINU: Preminuo Sima S. Mraović, pesnik, dramski pisac i dugogodišnji predsednik Saveza Srba Francuske|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> Био је један од оснивача удружења "Краишника" који је, на разним трибинама широм Европе агитоовао и лобирао за интересе интересе [[Срби|Срба]]. Мраовић је аутор публикација које за централну тему имају бројне борбе Кордунаша и Личана који су протерани током рата у Хрватској.<ref name="novosti"/> Радио је као истраживач на Универзитету Корнел ([[Њујорк]]) и у Националном центру за научна истраживања у Паризу.<ref name="novosti"/> ==Дела== *''ARE YOU A CRIMINAL OF WAR GENERAL CLARK?''<ref>{{Cite web|url=https://www.makart.rs/knjige/knjiga-are-you-a-criminal-of-war-general-clark-sima-s-mraovic-27937|title=Knjiga: ARE YOU A CRIMINAL OF WAR GENERAL CLARK? - Sima S. Mraović {{!}} Internet knjižara {{!}} Drugačiji od drugih|website=www.makart.rs|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> *''Време насиља и издаје: поезија у речи и слици'', 2009.<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1216536|title=Време насиља и издаје : поезија у речи и слици :: COBISS+|last=Марибор|first=IZUM-Институт информацијских знаности|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> *''Клетва крајине : документарна драма'', 2013.<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/200644876|title=Клетва крајине : документарна драма :: COBISS+|last=Марибор|first=IZUM-Институт информацијских знаности|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> *''Замка глобалне мреже: поезија у речи и слици: савремена поезија'', 2016.<ref>{{Cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/224581388|title=Замка глобалне мреже : поезија у речи и слици : савремена поезија :: COBISS+|last=Марибор|first=IZUM-Институт информацијских знаности|website=plus.sr.cobiss.net|language=sr|access-date=2021-08-17}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Мраовић, Сима С.}} [[Категорија:Рођени 1937.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски драмски уметници]] [[Категорија:Карловчани]] [[Категорија:Срби у Француској]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] 1uf02fkf4ih6vk9l68l3ptycklppqfv 0 4257815 25139100 24288554 2022-08-05T05:55:06Z Ssaramag 310764 исправке у лошој граматици, стилистици и ортографији wikitext text/x-wiki [[Датотека:Korea-Joseon-Bojagi-01.jpg|мини| Традиционална корејска пачворк појаги тканина за завијање]] '''Пачворк''' ([[Енглески језик|енгл]]. ''Patchwork'') или „'''рад од комадића'''” је облик декоративног шивења и спајање комада [[Текстил|тканине]] у већи дизајн који се обично заснива на понављајућим узорцима направљеним од различитих облика и боја тканине. Ови облици су пажљиво измерени и изрезани, а основни [[Oblik|геометријски облици]] олакшавају њихово састављање. [[Датотека:N2_midnight_sun.jpg|десно|мини| Пример пачворка]] [[Датотека:Hand-Pieced_Patchwork.jpg|мини| Пример ручно састављеног пачворка]] == Примена == [[Датотека:Little_amsterdam.jpg|мини| Пачворк који представља Мали Амстердам]] Пачворк се најчешће користи за израду [[покривач]]а, као и [[тепих]]а, торби, зидних украса, [[Јакна|јакни]], јастучница, сукања, прслука и других [[Одећа|одевних предмета]]. Неки текстилни уметници често комбинују пачворк са [[Вез|везом]] и другим облицима [[Шивење|шивења]]. Када се користи за израду покривача, већи пачворк постаје "врх" трослојног покривача, средњи слој је памук или вата, а доњи слој подлога. == Историја == [[Датотека:Jogakbo_jeogori_and_norigae.jpg|мини| Жена носи традиционалну ''jeogori'' (јакну) направљену од ''Jogakbo-а'' или корејског пачворка]] Докази о пачворку - састављању малих комада тканине како би се створио већи комад - и о шивењу слојева текстилних тканина пронађени су кроз историју. [[Стари Египћани]] су крпице користили за [[Одећа|одећу]], зидне декорације, драперије и намештај<ref>{{Cite book|title=The Beginnings of Quilting and Patchwork in Antiquity - Two Articles on the History of the Craft|date=2016|publisher=Read Books Ltd|isbn=9781473355132}}</ref> са најстаријим приказима од пре 5.500 година (3.400 пре нове ере).<ref name="allaboutquilts">{{Cite web|url=https://www.all-about-quilts.com/quilt-history.html|title=Quilt History|website=All About Quilts|access-date=March 13, 2019}}</ref> Прича се да је кинески пачворк започео цар Лиу Ју из династије Лиу Сонг.<ref>{{Cite web|url=http://www.43911.com/t/fushijichu/fsjc/1333464552.shtml|title=百家衣的由來 (Origin of Baijia yi)|last=Aqiusha|date=2014-04-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20151118171229/https://www.43911.com/t/fushijichu/fsjc/1333464552.shtml|archive-date=November 18, 2015|url-status=dead|access-date=February 11, 2015}}</ref> Најранији сачувани комади датирани су из раног [[Средњи век|средњег века]]<ref name="allaboutquilts" /> где су се користили слојеви прошивене тканине у изради оклопа што је чувало војнике топлима и заштићенима. Јапански оклоп прављен је на сличан начин.<ref>{{Cite web|url=http://www.asianart.org/collections/conservation-of-japanese-armor|title=Asian Art Museum {{!}} Conservation of Japanese Armor|website=www.asianart.org|access-date=2020-01-06}}</ref> Користећи ову технику, покривач је почео да се појављује у домаћинствима од 11. до 13. века.<ref>{{Cite web|url=http://www.connectingcultures.us/resources/artifacts/art_item.php?accno1=DECO&accno2=USA&accno3=235|title=Connecting Cultures Mobile Museum - Collection - US Hawaiian Quilt: "'Ulu" Design|website=www.connectingcultures.us|language=en-US|access-date=2017-07-12|archive-date=06. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200806052154/http://www.connectingcultures.us/resources/artifacts/art_item.php?accno1=DECO&accno2=USA&accno3=235|url-status=dead}}</ref> Како је европска клима у то време постајала све хладнија, учесталост употребе креветних покривача је порасла па се тако развила пракса украшавања једноставне тканине стварањем узорка и дизајна. Традицију израде покривача на овај начин [[ходочасници]] су однели у Америку.<ref>Helen Page, ''The History of Patchwork and Quilting'', 1999.</ref> === Сједињене Америчке Државе === Израда пачворка се проширила током [[Велика криза|Велике депресије]] као начин да се истрошена одећа рециклира у топле покриваче. Чак и врло мали и истрошени комади материјала погодни су за употребу у пачворку иако данас мајстори чешће користе нове тканине од 100% [[памук]]а као основу за свој дизајн. У [[САД]]-у је израда пачворка опала након [[Други светски рат|Другог светског рата,]] али је поново оживљен током америчке двестогодишњице. У прошлости се ручно шивење често радило у групи око оквира. Уместо прешивања, слојеви се понекад у правилним размацима повезују комадима предива, што је пракса позната као везивање или везање чворова.<ref>[http://www.womenfolk.com/quilting_history/quilting.htm Hand quilting]</ref> ==== Популарност ==== Истраживање пачворка у Америци из 2003. године проценило је укупну вредност америчке индустрије шивења пачворка на 2,7 милијарди долара.<ref>[http://www.quiltersvillage.com/QIA2003.pdf Quilting in America 2003 edition]</ref> Међународне изложбе покривача привлаче хиљаде посетилаца док се многобројне мање изложбе одржавају сваког викенда у локалним регијама. Активних заједница има и на интернету; стотине [[књиге]] и [[Часопис|часописa]] на ту тему излазе сваке године; постоји много активних локалних цехова и [[продавница]] и у разним земљама. Уметност пачворка успостављен је као истински уметнички медиј са радовима који се продају за хиљаде долара компанијама и [[Галерија|галеријама]]. [[Историчар]]и и оцењивачи покривача поново процењују наслеђе традиционалних и старинских покривача док колекционари и [[Музеј|музеји]] за велике своте купују врхунске примере антиквитета. Америчка група за проучавање покривача активна је у промовисању истраживања о историји израде пачворк покривача. === Азија === У индијском шивењу [[Ћебе|ћебади]] коришћење различитих малих комада тканине је уметност. У индијској држави Карнатаки позната је као Каудхи. Таква ћебад се дају на поклон новорођеним бебама. Племена Ламбани носе сукње са елементима такве уметности. Пачворк се такође ради у разним деловима [[Пакистан]]а, посебно у региону Синдх, где га зову ''ralli''. <ref>[[Ralli quilt]]</ref> Пакистански ''прекривачи рали'' познати су по целом потконтиненту као и на западу, где добијају међународно признање иако се стварају већ хиљадама година. Пчворк је такође уобичајен у [[Азербејџан]]у где се назива ''курама''. === Египат === [[Историја]] пачворка датира још од 980. године пре нове ере. Пачворк су рани [[Египћани]] користили на [[Одећа|одећи]] и зидовима. Најранији сачувани комади датирају из средњег века. Египатска краљица Еси-Мем-Кев која је живела око 980. године пре нове ере користила је [[Сахрана|погребну]] надстрешницу од пачворка. Још један пример пачворка у Египту је изрезбарена фигура од [[Слоновача|слоноваче]] откривена 1903. Био је то [[фараон]] из прве [[Династија|египатске династије]], око 3400. године [[Anno Domini|пре нове ере]]. == Структура == Постоје три традиционалне структуре које се користе за израду пачворка: блок, свеукупан рад и уметање трака. Традиционални пачворк има идентификациона имена заснована на распореду боја и облика. === Блокови === Пачворк блокови су квадрати<ref>[http://www.womenfolk.com/quilting_history/pieced.htm Quilting History]</ref> у различитим бојама које понављају одређене облике да би се направио узорак унутар квадрата или блока, на пример, светлих и тамних или контрастних боја (мотив). Блокови могу понављати исти образац или могу имати неколико различитих узорака. Величина блоковa је обично 52-65 цм<sup>2</sup>. Шију се у слагане редове како би направили већу композицију. Често траке од контрастног материјала које граде решетку одвајају блокове један од другог. Неки уобичајени називи блокова су ''Брвнара, Пијанчева стаза, Медвеђа шапа, Тулипан и Девет закрпа.'' Јединствен облик пачворк покривача је ''луди покривач'' који је био популаран током [[Викторијанско доба|викторијанске ере]] (друга половина 19. века). Луди покривач састоји се од случајних облика луксузне тканине, попут [[Плиш|баршуна]], [[Свила|свиле]] или [[Брокат|броката]] и [[Дугме|дугмади]], чипке и других украса који су остали од [[хаљина]]. Пачворк делови су спојени да направе „луде“ или непоновљиве, асиметричне композиције. Фантастичан [[вез]] украшава линије шавова између појединачних, исечених облика. Луди покривач био је статусни симбол јер су само добростојеће жене могле да га приуште. Традиционално врх је остављан без средњег или доњег дела. === Свеукупан рад === [[Датотека:Handicraft_made_of_suffolk_puff.jpg|мини|253x253пискел| ''Сафолк пуфне'']] ''Свеукупан'' (''Overall'') пачворк дизајни су постепено састављени геометријски облици који праве већи случајни или сложени дизајн. Обојени облици могу се насумично наслагати или следити строг редослед да би се створио одређени ефекат, нпр. [[шаховска табла]]. Округли комади настали резањем круга тканине, скупљањем ивица шавом и чврстим затварањем познати су као Сафолк у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] због вуне Сафолк која се користила. У Сједињеним Државама делови се називају јо-јо. Датум настанка ове врсте није познат, али је био популаран током [[Велика криза|Велике депресије]] и након [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref>{{Cite web|url=https://www.quilt.org.uk/quilt-140-2004_1_B+suffolk+puffs+table+coverlets.html|title=2004-1-B suffolk puffs table coverlets|website=The Quilt Association|access-date=2020-06-14}}</ref> <ref>{{Cite book|title=The Needlecraft Style Directory|url=https://archive.org/details/needlecraftstyle0000whit|last=Whittle|first=Sarah|date=2013|publisher=Barron’s Educational Series, Inc.|isbn=978-1-4380-0103-6|location=North America|page=[https://archive.org/details/needlecraftstyle0000whit/page/79 79]}}</ref> Ови округли комади могу се спојити шавовима са стране како би се пуфне спојиле. Могу се користити комадићи отпада или се боје могу ускладити у шаре. === Уметање трака === Спајање трака укључује спајање комада тканине у понављајућим узорцима у дугачке траке, а затим спајање трака по дужини. Траке могу да имају контрастне боје. Типичан покривач у овом дизајну је узорак ''Четири комадића''. == Референце == {{reflist|}}  == Додатна литература == * Schnuppe von Gwinner (1988), ''The History of the Patchwork Quilt'', {{ISBN|0-88740-136-8}} * Eleanor Levie (2004), ''American Quiltmaking 1970–2000'', {{ISBN|1-57432-843-3}} * Celia Eddy (2005), ''Quilted Planet'', {{ISBN|1-84533-009-9}} [[Категорија:Текстилна уметност]] [[Категорија:Ручни рад (текстил)]] hp06cqmhh5buxr0occt198909s8jw9p 0 4259580 25139463 24291839 2022-08-05T11:46:49Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{About|град у Уругвају|за људе са именом|Ривера (име)|остало}} {{Infobox settlement |official_name = Ривера |other_name = |settlement_type = Главни град |image_skyline = RiveraCerroMarconi.jpg |imagesize = 200п |image_caption = Поглед на Риверу |pushpin_map = Uruguay |pushpin_label_position = right |pushpin_map_caption = Локација у Уругвају |subdivision_type = Држава |subdivision_name = {{flag|Uruguay}} |subdivision_type1 = [[Департменти у Уругвају|Dепартмент]] |subdivision_name1 = Ривера |population_as_of = 2011 Цензус |population_total = 64465 |population_blank1_title= [[Демоним]] |population_blank1 = Риверенсе |population_density_km2 = |area_total_km2 = |timezone = [[UTC]] -3 |coordinates = {{coord|30|54|9|S|55|33|2|W|region:UY-RV|display=inline,title}} |postal_code_type = Поштански број |postal_code = 40000 |area_code_type = [[Телефонски бројеви у Уругвају|Тел.]] |area_code = +598 462 (+5 бројева) |blank_name = [[Köppen climate classification|Клима]] |blank_info = |elevation_m = 219 |elevation_ft = |website = https://www.rivera.gub.uy/portal/ }} '''Rivera''' ({{IPA|riˈβeɾa}}) ({{јез-шп|Rivera}}) је главни град департмана Ривера у Уругвају.Границу са Бразилом дели са бразилским градом Сантана до Ливраменто, који је само једну улицу удаљена, на северном крају пута бр 5. Заједно, они чине урбано подручје од око 200.000 становника. По попису из 2011. године, то је шести најнасељенији град Уругваја. == Историја града == Село (шпански pueblo) под именом Переира основано је 21. марта 1860. године, Леи-овим законом бр 614 (Act of Ley Nº 614.), а 7. маја 1862. насеље је добило статус већег насеља (villa) званог Кебаљос у част шпанског генерала Педра де Кебаљоса. У јулу 1867. године званично је назван Ривера, у то време с друге стране границе већ је постојао бразилски град Сантана до Ливраменто са којим је новонастали уругвајски град успоставио добре односе. Главни град департмана постао је 1. октобра 1884. Његов статус је повишен на град (ciudad ) 10. јуна 1912. године. Заједничка комисија је 1943. године успоставила разграничење између два града. Од 1851. до данас, становници обе заједнице могу се слободно кретати с обе стране. Царина и контролни пунктови налазе се изван градова. <ref>http://www.rivera.gub.uy/turismo/historico/parque-internacional.html | |<br>https://web.archive.org/web/20120526051209/http://www.rivera.gub.uy/turismo/historico/parque-internacional.html </ref> Данас је трговина једна од главних индустрија Ривере. <ref>http://www.elobservador.com.uy/noticia/204214/la-frontera-dorada/|<br>https://web.archive.org/web/20140221203308/http://www.elobservador.com.uy/noticia/204214/la-frontera-dorada/ | </ref> Први становници града били су Шпанци, Италијани, Португалци и неки досељеници из Бразила који су живели у Сантани до Ливраменту, на бразилској страни границе. == Становништво == Према попису становништва из 2011. у граду Ривера је живело 64.465 становника<ref>http://www.ine.gub.uy/censos2011/resultadosfinales/cuadros/NIVEL%20DEPARTAMENTAL/Rivera/P_3_RIV.xls|archiveurl=https://www.webcitation.org/6CNgEgl5H?url= |archivedate=23. studenoga 2012.</ref> {| class="wikitable" style="line-height:1.1em;" ! Година || Становништво |- align="right" |- align="right" | 1867. || 341 |- align="right" | 1889. || 1.000 |- align="right" | 1908. || 8.986 |- align="right" | 1963. || 41.266 |- align="right" | 1975. || 48.780 |- align="right" | 1985. || 57.314 |- align="right" | 1996. || 62.859 |- align="right" | 2004. || 64.426 |- align="right" | 2011. || 64.465 |} * извор: ''Државни статистички завод Уругваја.''<ref>http://www.ine.gub.uy/biblioteca/toponimico/Categorizaci%F3n%20localidades%20urbanas%20orden%20alfab%E9tico.pdf {{Wayback|url=http://www.ine.gub.uy/biblioteca/toponimico/Categorizaci%F3n%20localidades%20urbanas%20orden%20alfab%E9tico.pdf |date=20091113143716 }} .</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[https://web.archive.org/web/20121010051819/http://www.ine.gub.uy/mapas/censos2011/para%20colgar%20en%20web/pdf/13_UYRV/Localidades/A0H_13220_721_837_838%20Rivera%20y%20otras.pdf INE мапа Ривере, Санта Терезе, Мандубија и Лагунона] {{Други пројекти | commons = Rivera | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = Ривера (Уругвај) }} {{википутовања|Rivera}} {{Authority control}} [[Категорија:Градови у Уругвају]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Уругвају]] kggf7gi09n5gl3uotd6eyvt78u4s5mq 0 4261659 25138495 24430694 2022-08-04T14:06:13Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Ђорђе | презиме = Недељковић | слика = Filip i Đorđe Nedeljković (Rukopisno odeljenje Matice srpske).jpg | ширина_слике = 200px | опис_слике = Фотографија Ђорђа и Филипа Недељковића | пуно_име = Ђорђе Ф. Недељковић | дан_рођења= | месец_рођења = | година_рођења = 1824 | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Аустријско царство]] | дан_смрти = 6 | месец_смрти = 12 | година_смрти = 1899 | место_смрти = [[Нови Сад]] | држава_смрти = [[Аустроугарска]] | занимање = трговац | активни_период= | значајни_радови = | награде = | потпис }} '''Ђорђе Ф. Недељковић''' ([[Нови Сад]], [[1824]] — Нови Сад, [[6. децембар]] [[1899]]) био је српски добротвор и трговац. ==Биографија== Отац му је пореклом из старе [[Шид|шидске]] породице док му је мајка из истакнуте каменичке породице Мачвански. Његов ујак био је градоначелник [[Нови Сад|Новог Сада]] и судија [[Павле Мачански]].<ref name="poreklo">{{Cite web|url=https://www.poreklo.rs/2021/08/27/preci-djordja-f-nedeljkovica-velikog-srpskog-dobrotvora/|title=Preci Đorđa F. Nedeljkovića, velikog srpskog dobrotvora - Poreklo|website=www.poreklo.rs|language=sr-RS|access-date=2021-09-13}}</ref> Гимназију је завршио у Новом Саду и [[Качкемет]]у а студије филозофије у [[Пешта|Пешти]].<ref name="poreklo"/> После завршетка студија бавио се трговином и водио је велику трговину у [[Беч]]у.<ref name="poreklo"/> Недељковић је дао низ великих донација за потребе [[Срби|Срба]] Новог Сада. За изградњу гимназије у Новом Саду<ref>{{Cite web|url=https://jjzmaj.edu.rs/zaduzbinari/|title=Задужбинари – Гимназија Јован Јовановић Змај|language=sr-RS|access-date=2021-09-13}}</ref> приложио је 500 форинти, Задрузи жена Српкиња је давао новац за помоћ сиротиње, директно је помагао старе и болесне Новосађана.<ref name="poreklo"/> Политички је био активан као члан Народне либералне странке. Такође је био члан [[Матица српска|Матице српске]], члан Српске читаонице и почасни члан ватрогасног друштва.<ref name="poreklo"/> У Споменици Матице српске из 1927. године о Ђорђу је записано следеће: „Да је имао љубави према свом народу и да је познавао народне потребе, сведочи већ то, што је своју задужбину наменио таквој сврси, коју могу да уоче само људи јаче образованост, наиме, на помагање књижевних и просветних вођа у малену делу српског народа, који у оно време није имао помоћи ни са које друге стране, до ли до сама себе“.<ref name="poreklo"/> Сахрањен је на [[Успенско гробље|Успенском гробљу]].<ref name="poreklo"/> ===Тестамент=== [[File:Novak Radonić - Đorđe Nedeljković, GMS.png|thumb|[[Новак Радонић]] - Ђорђе Недељковић, [[Галерија Матице српске]]]] Својим тестаментом за народне потребе поклонио је 126.000 круна: „… сећајући се српскога народа, из кога сам поникао и српске источно-православне вере, у којој сам васпитан, наређујем и завештавам следеће легате“:<ref name="poreklo"/> *20.000 круна за фонд велике српске гимназије у Новом Саду тј. на умножавање тог фонда *20.000 круна фонду Св. Саве у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] *10.000 круна друштву Св. Саве у Београду *2.000 круна институту за умоболне који се у том моменту оснивао на [[Цетиње|Цетињу]] *20.000 круна Српској православној црквеној општини у Новом Саду, да њима посебно рукује као са „Фондом Ђорђа Ф. Недељковића за мираз сиромашним девојкама“, које се удају за добре и солидне занатлије Србе: „…Умољавам српску православну црквену општину, да са овом фундацијом родољубно, праведно и без обзира на политичке странке управља, а да узима у обзир особито такове занате, којима ми Срби поглавито оскудевамо“. *20.000 круна Матици српској за „Фондацију Ђорђа Ф. Недељковића за сиромашне српске списатеље из Аустроугарске“. Помоћ ће се издавати српским добрим сиромашним оболелим или остарелим списатељима из Аустроугарске. *10.000 круна друштву Српског Народног позоришта у Новом Саду за припомоћ глумцима и глумицама. Ако позориште нестане онда новац иде за развијање драмске књижевности. *10.000 круна Српској женској задрузи у Новом Саду за дрва сиротињи и за одело деци. *2.000 круна трговачкој болници у Новом Саду докле јој год управа буде у српским рукама. *2.000 круна политичкој општини у Новом Саду да се подели сиротињи без разлике у вери и националности. *Још око 30.000 круна поделио је физичким лицима. ===Приватни живот=== Његова супруга била је Анастасија Станковић, братаница знаменитог композитора [[Корнелије Станковић|Корнелија Станковића]].<ref name="poreklo"/> ==Референце== {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Новосађани]] [[Категорија:Српски трговци]] [[Категорија:Српски добротвори]] c8dafmt163vjm2jy5d8ryfo55bnexgm 0 4262435 25139089 24696160 2022-08-05T05:42:52Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Poland LGBT zones July 2019 Counties and Provinces.png|250px|мини|Vojvodstva, pokrajine i oblasti koje su donele anti-LGBT rezolucije, stanje od jula 2019. označeno crvenom bojom.<ref name="#1">{{cite news |last1=Ciobanu |first1=Claudia |title=A Third of Poland Declared 'LGBT-Free Zone' |url=https://balkaninsight.com/2020/02/25/a-third-of-poland-declared-lgbt-free-zone/ |access-date=20 September 2020 |work=Balkan Insight |date=25 February 2020}}</ref>]] [[Датотека:LGBT Free Zones Poland 2020.png|250px|мини|Vojvodstva, pokrajine i oblasti koje su donele anti-LGBT rezolucije, stanje od januara 2020. označeno je braon bojom.<ref name="#1"/>]] [[Датотека:Krasnik lgbtfreezone 02.jpg|250px|мини|Tabla sa obaveštenjem da je [[Kraśnik]] u Poljskoj u [[Војводство лублинско|Vojvodstvu lublinskom]] proglašen za zonu bez LGBT populacije]] [[Датотека:LGBT free zone, cursed rainbow, Gazeta Polska stickers cropped.jpg|250px|мини|Konzervativni poljski nedeljnik Gazeta Polska našao se na meti kritika dela javnosti jer je delio nalepnice sa natpisom „Zona bez LGBT-a" (crni krst preko zastave duginih boja.{{напомене|Ovaj list ima dnevni tiraž od 110.000 primeraka i poznat je po tome da otvoreno podržava vladajuću Stranku prava i pravde.}}]] '''Zone bez LGBT populacije''' ([[Пољски језик|poljski]]: ''Strefi volne od LGBT'')<ref name="auto1">{{Cite web |url=https://www.dw.com/en/european-parliament-slams-lgbti-free-zones-in-poland/a-51722613 |title=European Parliament slams 'LGBTI-free' zones in Poland |date=18 December 2019 |work=[[Deutsche Welle]]}}</ref><ref>{{Cite journal |url=https://www.theatlantic.com/international/archive/2019/12/poland-pis-minorities-lgbtq/604255/ |title=The Demagogue's Cocktail of Victimhood and Strength |last1=Hajdari |first1=Una |date=31 December 2019 |journal=[[The Atlantic]]}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.reuters.com/article/us-poland-lgbt-activist-sign/activist-aims-to-shame-polish-towns-opposed-to-lgbt-community-idUSKBN20125B |title=Activist aims to shame Polish towns opposed to LGBT community |website=[[Reuters]] |date=2020-02-07}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.pinknews.co.uk/2020/02/25/third-of-poland-lgbt-free-zone-atlas-of-hate-homophobia/ |title=A third of Poland has now been declared an 'LGBT-free zone', making intolerance official |first=Emma Powys |last=Maurice |date=2020-02-25 |website=[[PinkNews]]}}</ref><ref>{{cite web |title=As It Happens: Activist fights homophobia in Poland with photo series of 'LGBT-free' zones |url=https://www.cbc.ca/radio/asithappens/as-it-happens-monday-edition-1.5458268/activist-fights-homophobia-in-poland-with-photo-series-of-lgbt-free-zones-1.5458271 |access-date=11 March 2020 |work=[[CBC Radio]] |date=10 February 2020}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.nydailynews.com/news/world/ny-lgbtq-free-zokne-poland-gazerta-polska-20190725-fclqose45fd5bg3b36vktbmmae-story.html |title=Outrage over 'LGBTQ-free zone' stickers distributed by Polish magazine |first=Muri |last=Assunção |date=25 July 2019 |newspaper=[[New York Daily News]]}}</ref> ili '''zone bez ideologije LGBT''' ([[Пољски језик|poljski]]: ''Strefi volne od ideologii LGBT'')<ref>{{cite news |url=https://gazetalubuska.pl/w-polsce-powstaja-strefy-wolne-od-ideologii-lgbt-czym-moga-skutkowac-takie-dzialania-rozmawiamy-z-instytutem-rownosci/ar/c1-14762676 |title=W Polsce powstają "strefy wolne od ideologii LGBT". Czym mogą skutkować takie działania rozmawiamy z Instytutem Równości |first=Natalia |last=Dyjas-Szatkowska |date=5 February 2019 |newspaper=Gazeta Lubuska |language=pl}}</ref> su opštine i regioni [[Пољска|Poljske]] koji su se izjasnile da u njima nisu dobrodošli pripadnici „LGBT ideologije“ kako bi zabranili održavanje [[parada ponosa]] i drugih LGBT manifestacija i skupova.<ref name="auto1" /><ref name="malopolskie_20190429">{{Cite web |url=https://bip.malopolska.pl/umwm,a,1594074,deklaracja-nr-119-sejmiku-wojewodztwa-malopolskiego-z-dnia-29-kwietnia-2019-r-w-sprawie-sprzeciwu-wo.html |title=Deklaracja Nr 1/19 Sejmiku Województwa Małopolskiego z dnia 29 kwietnia 2019 r. w sprawie sprzeciwu wobec wprowadzenia ideologii "LGBT" do wspólnot samorządowych |trans-title=Declaration No. 1/19 of the Lesser Poland Regional Assembly of 29 April 2019 on opposition to the introduction of the "LGBT" ideology in local government communities |website=Urząd Marszałkowski Województwa Lubelskiego w Lublinie [Marshal's Office of the Lublin Voivodeship in Lublin] |language=pl |access-date=2020-02-26}}</ref><ref name="auto4">{{Cite web |url=https://www.vice.com/en_us/article/xgq8mq/european-parliament-tells-poland-to-stop-declaring-lgbtq-free-zones |title=More Than 80 Polish Towns Have Declared Themselves 'LGBTQ-Free Zones' |first=Tim |last=Hume |date=December 19, 2019 |website=Vice News}}</ref><ref name="auto2">{{cite web |url=https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20191212IPR68923/parliament-strongly-condemns-lgbti-free-zones-in-poland |title=Parliament strongly condemns "LGBTI-free zones" in Poland |first=Nicolas |last=Delaleu |date=18 December 2019 |website=[[European Parliament]]}}</ref> == Opšte informacije == Od juna 2020. godine, oko 100 opština (uključujući i pet vojvodstava), koje obuhvataju oko trećinu zemlje, usvojile su rezoluciju i po kojoj su nazvane „zone bez LGBT populacije“<ref>Pronczuk, Monika (30 July 2020). "Polish Towns That Declared Themselves 'L.G.B.T. Free' Are Denied E.U. Funds". ''The New York Times''. [[ISSN (identifier)|ISSN]] 0362-4331. Retrieved 1 October 2020.</ref> Iako neki verski konzervativci u Poljskoj kažu ''da nemaju ništa protiv homoseksualaca, oni se protive onome što nazivaju "LGBT ideologijom", za koju kažu da predstavlja pretnju hrišćanskim vrednostima.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/evropa/vesti/13452/poljski-regionalni-savet-potvrdio-zonu-bez-lgbt-populacije/vest|title=Poljski regionalni savet potvrdio "zonu bez LGBT populacije"|last=Tanjug|date=2021-08-19|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iz ovih poljskih opština navode da pokušavaju da zaštite tradicionalnu porodicu muškarca i žene, dok aktivisti za prava LGBT populacije tvrde, da su te odredbe diskriminatorske i da daju do znanja gejevima i lezbijkama da su nepoželjni. Za većinu usvojenih deklaracija o zonama bez ideologije LGBT lobira ultrakonzervativna,<ref>{{Cite web|url=http://tol.org/client/article/28842-this-is-war-the-story-behind-polands-bid-to-ban-abortion-today.html|title="This Is War": The Story Behind Poland's Bid to Ban Abortion Today|date=2020-04-14|website=Transitions|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> katolička organizacija, Ordo Iuris.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/spreadsheets/d/15yrxAGCj9RKop_IBz35OuD5KKylSIHUVnpfJ2b5W8Xg/edit?usp=embed_facebook|title=Uchwały anty-LGBT i inne dyskryminujące akty prawne (Paulina Pająk, Kuba Gawron)|website=Google Docs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iako su neprovedive i prvenstveno simbolične, ove deklaracije predstavljaju pokušaj [[Stigmatizacija|stigmatizacije LGBT osoba]],<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2019/08/09/lgbtq-activists-poland-battle-growing-hostility-countrys-powerful/|title=Polish ruling party whips up LGBTQ hatred ahead of elections amid 'gay-free' zones and Pride march attacks|last=Foster|first=Peter|date=2019-08-09|work=The Telegraph|access-date=2021-09-18|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> i prema izveštaju od decembra 2020. godine, komesara [[Савет Европе|Saveta Evrope]] za ljudska prava koji navodi ''da ove deklaracije i povelje nisu samo reči na papiru, jer direktno utiču na živote LGBT osoba u Poljskoj.''<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/europe/2020/11/21/life-beyond-europes-rainbow-curtain|title=Life beyond Europe’s rainbow curtain|date=2020-11-21|work=The Economist|access-date=2021-09-18|issn=0013-0613}}</ref> [[Европски парламент|Evropski parlamen]]<nowiki/>t je 18. decembra 2019. godine, sa 463 prema 107 glasova, osudio postojanje više od 80 takvih zona u Poljskoj. Da bi početkom 2021. godine poslanici Evropskog parlamenta velikom većinom usvojili rezoluciju, kojom je cijelokupna EU proglašena “slobodnom zonom” za LBGT populaciju. Rezoluciju su podržala 492 poslanika, a protiv je bio 141, Analitičari navode da je rezolucija predložena, povodom dešavanja u Poljskoj u protekle dvije godine, gde su brojne lokalne zajednice usvojile simbolične rezolucije, kojima sebe proglašavaju “slobodnim od LGBT ideologije”.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://tsd-tv.com/2021/03/11/eu-evropski-blok-je-slobodna-zona-za-lgbt-populaciju/|title=EU: Evropski blok je “slobodna zona” za LGBT populaciju|date=2021-03-11|website=Televizija srpske dijaspore|language=en-GB|access-date=2021-09-18}}</ref> Poljska administracija je osudila usvajanje rezolucije i tvrdi da ta zemlja ima pravo da brani svoje tradicionalne porodične vrdnosti i optužuje poslanike Evropskog parlamenta da su prekoračili svoja ovlašćenja, i ukazuje na to da je stopa zločina iz mržnje mnogo niža u Poljskoj, nego u bilo kojoj drugoj zemlji zapadne Evrope..<ref name=":1" /> U julu 2020. godine, pokrajinski upravni sudovi ([[Пољски језик|poljski]]: Vojevodzki Sad Administracijni) u Glivicama i Radomu doneli su odluku da su "zone slobodne od LGBT ideologije" koje su uspostavile lokalne vlasti u oblasti [[Истјебње|Istljebnje]] i Klvov ništavne, naglašavajući da krše ustav i diskriminatorneo deluju prema pripadnicima LGBT zajednice koji žive u tim županijama.<ref>{{Cite web|url=https://www.salon24.pl/newsroom/1063498,sad-w-gliwicach-uniewaznil-uchwale-o-strefie-wolnej-od-lgbt-w-gminie-istebna|title=Sąd w Gliwicach unieważnił uchwałę o "strefie wolnej od LGBT" w gminie Istebna|website=salon24.pl|language=pl|access-date=2021-09-18}}</ref> Od jula 2020. godine, [[Европска унија|Evropska unija]] je uskraćivala finansiranje iz Strukturnih fondova i Kohezionog fonda opštinama koje su usvojile deklaracije „bez LGBT populacije“, imajući u vidu činjenicu da predstavlja kršenje Povelje EU o osnovnim pravima.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2020/07/31/europe/poland-lgbt-eu-funding-intl/index.html|title=EU blocks funding for six towns that declared themselves 'LGBT-Free Zones'|last=CNN|first=James Frater and Lianne Kolirin|website=CNN|access-date=2021-09-18}}</ref> Poljska vlada negira da njihov zakon diskriminiše ljude na osnovu seksualne orijentacije, a Poljski regionalni savet avgusta 2021. godine izglasao je odluku da u Poljskoj ostanu "zone bez LGBT populacije" uprkos upozorenju Evropske unije da bi zemlja mogla da izgubi značajna finansijska sredstva.<ref name=":0" /> Poljska je jedina država članica [[Европска унија|Evropske unij]]<nowiki/>e koja je odustala od Povelje o osnovnim pravima, koju je potpisala prilikom pristupanja u EU 2004. godine. Osim toga, nekoliko evropskih bratskih gradova zamrzlo je svoja partnerstva sa dotičnim poljskim opštinama.<ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/poland-lgbtq-steep-price/|title=Polish towns pay a steep price for anti-LGBTQ views|date=2020-08-03|website=POLITICO|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> Zbog kršenja evropskog prava, uključujući član 2. Ugovora o Evropskoj uniji, ove zone se smatraju delom krize koja trenutno vlada u Poljskoj u oblasti vladavine prava.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/european-parliament-slams-lgbti-free-zones-in-poland/a-51722613|title=European Parliament slams 'LGBTI-free' zones in Poland {{!}} DW {{!}} 18.12.2019|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2021-09-18}}</ref> == Vidi još == * [[Položaj LGBT osoba u Poljskoj]] == Izvori == {{извори|20em}} == Literatura == * {{cite journal |last1=Knecht |first1=Tomasz |title=Idea miast partnerskich wobec wybranych uchwał samorządowych w Polsce w latach 2019–2020 |journal=Rocznik Europeistyczny |date=2020 |volume=5 |pages=123–141 |doi=10.19195/2450-274X.5.8|trans-title=The idea of sister cities in view of selected local government resolutions in Poland in the years 2019–2020|doi-access=free }} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|LGBT free zone in Poland}} * [https://atlasnienawisci.pl/ Atlas nienawiści (Atlas of Hate)] - Map of anti-LGBT ideology Polish government resolutions * [https://www.youtube.com/watch?v=D9SwBihJVzY Tu nie chodzi o ludzi(This is not about people)] - a documentary film presenting fragments of political debates on so-called anti-LGBT resolutions [[Категорија:ЛГБТ права]] [[Категорија:ЛГБТ политика]] p011ozudy4ocbhpgmnat3w4bjrbgvyf 25139090 25139089 2022-08-05T05:43:27Z Intermedichbo 31422 /* Vidi još */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Poland LGBT zones July 2019 Counties and Provinces.png|250px|мини|Vojvodstva, pokrajine i oblasti koje su donele anti-LGBT rezolucije, stanje od jula 2019. označeno crvenom bojom.<ref name="#1">{{cite news |last1=Ciobanu |first1=Claudia |title=A Third of Poland Declared 'LGBT-Free Zone' |url=https://balkaninsight.com/2020/02/25/a-third-of-poland-declared-lgbt-free-zone/ |access-date=20 September 2020 |work=Balkan Insight |date=25 February 2020}}</ref>]] [[Датотека:LGBT Free Zones Poland 2020.png|250px|мини|Vojvodstva, pokrajine i oblasti koje su donele anti-LGBT rezolucije, stanje od januara 2020. označeno je braon bojom.<ref name="#1"/>]] [[Датотека:Krasnik lgbtfreezone 02.jpg|250px|мини|Tabla sa obaveštenjem da je [[Kraśnik]] u Poljskoj u [[Војводство лублинско|Vojvodstvu lublinskom]] proglašen za zonu bez LGBT populacije]] [[Датотека:LGBT free zone, cursed rainbow, Gazeta Polska stickers cropped.jpg|250px|мини|Konzervativni poljski nedeljnik Gazeta Polska našao se na meti kritika dela javnosti jer je delio nalepnice sa natpisom „Zona bez LGBT-a" (crni krst preko zastave duginih boja.{{напомене|Ovaj list ima dnevni tiraž od 110.000 primeraka i poznat je po tome da otvoreno podržava vladajuću Stranku prava i pravde.}}]] '''Zone bez LGBT populacije''' ([[Пољски језик|poljski]]: ''Strefi volne od LGBT'')<ref name="auto1">{{Cite web |url=https://www.dw.com/en/european-parliament-slams-lgbti-free-zones-in-poland/a-51722613 |title=European Parliament slams 'LGBTI-free' zones in Poland |date=18 December 2019 |work=[[Deutsche Welle]]}}</ref><ref>{{Cite journal |url=https://www.theatlantic.com/international/archive/2019/12/poland-pis-minorities-lgbtq/604255/ |title=The Demagogue's Cocktail of Victimhood and Strength |last1=Hajdari |first1=Una |date=31 December 2019 |journal=[[The Atlantic]]}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.reuters.com/article/us-poland-lgbt-activist-sign/activist-aims-to-shame-polish-towns-opposed-to-lgbt-community-idUSKBN20125B |title=Activist aims to shame Polish towns opposed to LGBT community |website=[[Reuters]] |date=2020-02-07}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.pinknews.co.uk/2020/02/25/third-of-poland-lgbt-free-zone-atlas-of-hate-homophobia/ |title=A third of Poland has now been declared an 'LGBT-free zone', making intolerance official |first=Emma Powys |last=Maurice |date=2020-02-25 |website=[[PinkNews]]}}</ref><ref>{{cite web |title=As It Happens: Activist fights homophobia in Poland with photo series of 'LGBT-free' zones |url=https://www.cbc.ca/radio/asithappens/as-it-happens-monday-edition-1.5458268/activist-fights-homophobia-in-poland-with-photo-series-of-lgbt-free-zones-1.5458271 |access-date=11 March 2020 |work=[[CBC Radio]] |date=10 February 2020}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.nydailynews.com/news/world/ny-lgbtq-free-zokne-poland-gazerta-polska-20190725-fclqose45fd5bg3b36vktbmmae-story.html |title=Outrage over 'LGBTQ-free zone' stickers distributed by Polish magazine |first=Muri |last=Assunção |date=25 July 2019 |newspaper=[[New York Daily News]]}}</ref> ili '''zone bez ideologije LGBT''' ([[Пољски језик|poljski]]: ''Strefi volne od ideologii LGBT'')<ref>{{cite news |url=https://gazetalubuska.pl/w-polsce-powstaja-strefy-wolne-od-ideologii-lgbt-czym-moga-skutkowac-takie-dzialania-rozmawiamy-z-instytutem-rownosci/ar/c1-14762676 |title=W Polsce powstają "strefy wolne od ideologii LGBT". Czym mogą skutkować takie działania rozmawiamy z Instytutem Równości |first=Natalia |last=Dyjas-Szatkowska |date=5 February 2019 |newspaper=Gazeta Lubuska |language=pl}}</ref> su opštine i regioni [[Пољска|Poljske]] koji su se izjasnile da u njima nisu dobrodošli pripadnici „LGBT ideologije“ kako bi zabranili održavanje [[parada ponosa]] i drugih LGBT manifestacija i skupova.<ref name="auto1" /><ref name="malopolskie_20190429">{{Cite web |url=https://bip.malopolska.pl/umwm,a,1594074,deklaracja-nr-119-sejmiku-wojewodztwa-malopolskiego-z-dnia-29-kwietnia-2019-r-w-sprawie-sprzeciwu-wo.html |title=Deklaracja Nr 1/19 Sejmiku Województwa Małopolskiego z dnia 29 kwietnia 2019 r. w sprawie sprzeciwu wobec wprowadzenia ideologii "LGBT" do wspólnot samorządowych |trans-title=Declaration No. 1/19 of the Lesser Poland Regional Assembly of 29 April 2019 on opposition to the introduction of the "LGBT" ideology in local government communities |website=Urząd Marszałkowski Województwa Lubelskiego w Lublinie [Marshal's Office of the Lublin Voivodeship in Lublin] |language=pl |access-date=2020-02-26}}</ref><ref name="auto4">{{Cite web |url=https://www.vice.com/en_us/article/xgq8mq/european-parliament-tells-poland-to-stop-declaring-lgbtq-free-zones |title=More Than 80 Polish Towns Have Declared Themselves 'LGBTQ-Free Zones' |first=Tim |last=Hume |date=December 19, 2019 |website=Vice News}}</ref><ref name="auto2">{{cite web |url=https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20191212IPR68923/parliament-strongly-condemns-lgbti-free-zones-in-poland |title=Parliament strongly condemns "LGBTI-free zones" in Poland |first=Nicolas |last=Delaleu |date=18 December 2019 |website=[[European Parliament]]}}</ref> == Opšte informacije == Od juna 2020. godine, oko 100 opština (uključujući i pet vojvodstava), koje obuhvataju oko trećinu zemlje, usvojile su rezoluciju i po kojoj su nazvane „zone bez LGBT populacije“<ref>Pronczuk, Monika (30 July 2020). "Polish Towns That Declared Themselves 'L.G.B.T. Free' Are Denied E.U. Funds". ''The New York Times''. [[ISSN (identifier)|ISSN]] 0362-4331. Retrieved 1 October 2020.</ref> Iako neki verski konzervativci u Poljskoj kažu ''da nemaju ništa protiv homoseksualaca, oni se protive onome što nazivaju "LGBT ideologijom", za koju kažu da predstavlja pretnju hrišćanskim vrednostima.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/evropa/vesti/13452/poljski-regionalni-savet-potvrdio-zonu-bez-lgbt-populacije/vest|title=Poljski regionalni savet potvrdio "zonu bez LGBT populacije"|last=Tanjug|date=2021-08-19|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iz ovih poljskih opština navode da pokušavaju da zaštite tradicionalnu porodicu muškarca i žene, dok aktivisti za prava LGBT populacije tvrde, da su te odredbe diskriminatorske i da daju do znanja gejevima i lezbijkama da su nepoželjni. Za većinu usvojenih deklaracija o zonama bez ideologije LGBT lobira ultrakonzervativna,<ref>{{Cite web|url=http://tol.org/client/article/28842-this-is-war-the-story-behind-polands-bid-to-ban-abortion-today.html|title="This Is War": The Story Behind Poland's Bid to Ban Abortion Today|date=2020-04-14|website=Transitions|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> katolička organizacija, Ordo Iuris.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/spreadsheets/d/15yrxAGCj9RKop_IBz35OuD5KKylSIHUVnpfJ2b5W8Xg/edit?usp=embed_facebook|title=Uchwały anty-LGBT i inne dyskryminujące akty prawne (Paulina Pająk, Kuba Gawron)|website=Google Docs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iako su neprovedive i prvenstveno simbolične, ove deklaracije predstavljaju pokušaj [[Stigmatizacija|stigmatizacije LGBT osoba]],<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2019/08/09/lgbtq-activists-poland-battle-growing-hostility-countrys-powerful/|title=Polish ruling party whips up LGBTQ hatred ahead of elections amid 'gay-free' zones and Pride march attacks|last=Foster|first=Peter|date=2019-08-09|work=The Telegraph|access-date=2021-09-18|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> i prema izveštaju od decembra 2020. godine, komesara [[Савет Европе|Saveta Evrope]] za ljudska prava koji navodi ''da ove deklaracije i povelje nisu samo reči na papiru, jer direktno utiču na živote LGBT osoba u Poljskoj.''<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/europe/2020/11/21/life-beyond-europes-rainbow-curtain|title=Life beyond Europe’s rainbow curtain|date=2020-11-21|work=The Economist|access-date=2021-09-18|issn=0013-0613}}</ref> [[Европски парламент|Evropski parlamen]]<nowiki/>t je 18. decembra 2019. godine, sa 463 prema 107 glasova, osudio postojanje više od 80 takvih zona u Poljskoj. Da bi početkom 2021. godine poslanici Evropskog parlamenta velikom većinom usvojili rezoluciju, kojom je cijelokupna EU proglašena “slobodnom zonom” za LBGT populaciju. Rezoluciju su podržala 492 poslanika, a protiv je bio 141, Analitičari navode da je rezolucija predložena, povodom dešavanja u Poljskoj u protekle dvije godine, gde su brojne lokalne zajednice usvojile simbolične rezolucije, kojima sebe proglašavaju “slobodnim od LGBT ideologije”.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://tsd-tv.com/2021/03/11/eu-evropski-blok-je-slobodna-zona-za-lgbt-populaciju/|title=EU: Evropski blok je “slobodna zona” za LGBT populaciju|date=2021-03-11|website=Televizija srpske dijaspore|language=en-GB|access-date=2021-09-18}}</ref> Poljska administracija je osudila usvajanje rezolucije i tvrdi da ta zemlja ima pravo da brani svoje tradicionalne porodične vrdnosti i optužuje poslanike Evropskog parlamenta da su prekoračili svoja ovlašćenja, i ukazuje na to da je stopa zločina iz mržnje mnogo niža u Poljskoj, nego u bilo kojoj drugoj zemlji zapadne Evrope..<ref name=":1" /> U julu 2020. godine, pokrajinski upravni sudovi ([[Пољски језик|poljski]]: Vojevodzki Sad Administracijni) u Glivicama i Radomu doneli su odluku da su "zone slobodne od LGBT ideologije" koje su uspostavile lokalne vlasti u oblasti [[Истјебње|Istljebnje]] i Klvov ništavne, naglašavajući da krše ustav i diskriminatorneo deluju prema pripadnicima LGBT zajednice koji žive u tim županijama.<ref>{{Cite web|url=https://www.salon24.pl/newsroom/1063498,sad-w-gliwicach-uniewaznil-uchwale-o-strefie-wolnej-od-lgbt-w-gminie-istebna|title=Sąd w Gliwicach unieważnił uchwałę o "strefie wolnej od LGBT" w gminie Istebna|website=salon24.pl|language=pl|access-date=2021-09-18}}</ref> Od jula 2020. godine, [[Европска унија|Evropska unija]] je uskraćivala finansiranje iz Strukturnih fondova i Kohezionog fonda opštinama koje su usvojile deklaracije „bez LGBT populacije“, imajući u vidu činjenicu da predstavlja kršenje Povelje EU o osnovnim pravima.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2020/07/31/europe/poland-lgbt-eu-funding-intl/index.html|title=EU blocks funding for six towns that declared themselves 'LGBT-Free Zones'|last=CNN|first=James Frater and Lianne Kolirin|website=CNN|access-date=2021-09-18}}</ref> Poljska vlada negira da njihov zakon diskriminiše ljude na osnovu seksualne orijentacije, a Poljski regionalni savet avgusta 2021. godine izglasao je odluku da u Poljskoj ostanu "zone bez LGBT populacije" uprkos upozorenju Evropske unije da bi zemlja mogla da izgubi značajna finansijska sredstva.<ref name=":0" /> Poljska je jedina država članica [[Европска унија|Evropske unij]]<nowiki/>e koja je odustala od Povelje o osnovnim pravima, koju je potpisala prilikom pristupanja u EU 2004. godine. Osim toga, nekoliko evropskih bratskih gradova zamrzlo je svoja partnerstva sa dotičnim poljskim opštinama.<ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/poland-lgbtq-steep-price/|title=Polish towns pay a steep price for anti-LGBTQ views|date=2020-08-03|website=POLITICO|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> Zbog kršenja evropskog prava, uključujući član 2. Ugovora o Evropskoj uniji, ove zone se smatraju delom krize koja trenutno vlada u Poljskoj u oblasti vladavine prava.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/european-parliament-slams-lgbti-free-zones-in-poland/a-51722613|title=European Parliament slams 'LGBTI-free' zones in Poland {{!}} DW {{!}} 18.12.2019|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2021-09-18}}</ref> == Napomene == == Vidi još == * [[Položaj LGBT osoba u Poljskoj]] == Izvori == {{извори|20em}} == Literatura == * {{cite journal |last1=Knecht |first1=Tomasz |title=Idea miast partnerskich wobec wybranych uchwał samorządowych w Polsce w latach 2019–2020 |journal=Rocznik Europeistyczny |date=2020 |volume=5 |pages=123–141 |doi=10.19195/2450-274X.5.8|trans-title=The idea of sister cities in view of selected local government resolutions in Poland in the years 2019–2020|doi-access=free }} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|LGBT free zone in Poland}} * [https://atlasnienawisci.pl/ Atlas nienawiści (Atlas of Hate)] - Map of anti-LGBT ideology Polish government resolutions * [https://www.youtube.com/watch?v=D9SwBihJVzY Tu nie chodzi o ludzi(This is not about people)] - a documentary film presenting fragments of political debates on so-called anti-LGBT resolutions [[Категорија:ЛГБТ права]] [[Категорија:ЛГБТ политика]] kaah8hil0iq8uaxub0n1vecj1unzwlb 25139091 25139090 2022-08-05T05:43:47Z Intermedichbo 31422 /* Napomene */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:Poland LGBT zones July 2019 Counties and Provinces.png|250px|мини|Vojvodstva, pokrajine i oblasti koje su donele anti-LGBT rezolucije, stanje od jula 2019. označeno crvenom bojom.<ref name="#1">{{cite news |last1=Ciobanu |first1=Claudia |title=A Third of Poland Declared 'LGBT-Free Zone' |url=https://balkaninsight.com/2020/02/25/a-third-of-poland-declared-lgbt-free-zone/ |access-date=20 September 2020 |work=Balkan Insight |date=25 February 2020}}</ref>]] [[Датотека:LGBT Free Zones Poland 2020.png|250px|мини|Vojvodstva, pokrajine i oblasti koje su donele anti-LGBT rezolucije, stanje od januara 2020. označeno je braon bojom.<ref name="#1"/>]] [[Датотека:Krasnik lgbtfreezone 02.jpg|250px|мини|Tabla sa obaveštenjem da je [[Kraśnik]] u Poljskoj u [[Војводство лублинско|Vojvodstvu lublinskom]] proglašen za zonu bez LGBT populacije]] [[Датотека:LGBT free zone, cursed rainbow, Gazeta Polska stickers cropped.jpg|250px|мини|Konzervativni poljski nedeljnik Gazeta Polska našao se na meti kritika dela javnosti jer je delio nalepnice sa natpisom „Zona bez LGBT-a" (crni krst preko zastave duginih boja.{{напомене|Ovaj list ima dnevni tiraž od 110.000 primeraka i poznat je po tome da otvoreno podržava vladajuću Stranku prava i pravde.}}]] '''Zone bez LGBT populacije''' ([[Пољски језик|poljski]]: ''Strefi volne od LGBT'')<ref name="auto1">{{Cite web |url=https://www.dw.com/en/european-parliament-slams-lgbti-free-zones-in-poland/a-51722613 |title=European Parliament slams 'LGBTI-free' zones in Poland |date=18 December 2019 |work=[[Deutsche Welle]]}}</ref><ref>{{Cite journal |url=https://www.theatlantic.com/international/archive/2019/12/poland-pis-minorities-lgbtq/604255/ |title=The Demagogue's Cocktail of Victimhood and Strength |last1=Hajdari |first1=Una |date=31 December 2019 |journal=[[The Atlantic]]}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.reuters.com/article/us-poland-lgbt-activist-sign/activist-aims-to-shame-polish-towns-opposed-to-lgbt-community-idUSKBN20125B |title=Activist aims to shame Polish towns opposed to LGBT community |website=[[Reuters]] |date=2020-02-07}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.pinknews.co.uk/2020/02/25/third-of-poland-lgbt-free-zone-atlas-of-hate-homophobia/ |title=A third of Poland has now been declared an 'LGBT-free zone', making intolerance official |first=Emma Powys |last=Maurice |date=2020-02-25 |website=[[PinkNews]]}}</ref><ref>{{cite web |title=As It Happens: Activist fights homophobia in Poland with photo series of 'LGBT-free' zones |url=https://www.cbc.ca/radio/asithappens/as-it-happens-monday-edition-1.5458268/activist-fights-homophobia-in-poland-with-photo-series-of-lgbt-free-zones-1.5458271 |access-date=11 March 2020 |work=[[CBC Radio]] |date=10 February 2020}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.nydailynews.com/news/world/ny-lgbtq-free-zokne-poland-gazerta-polska-20190725-fclqose45fd5bg3b36vktbmmae-story.html |title=Outrage over 'LGBTQ-free zone' stickers distributed by Polish magazine |first=Muri |last=Assunção |date=25 July 2019 |newspaper=[[New York Daily News]]}}</ref> ili '''zone bez ideologije LGBT''' ([[Пољски језик|poljski]]: ''Strefi volne od ideologii LGBT'')<ref>{{cite news |url=https://gazetalubuska.pl/w-polsce-powstaja-strefy-wolne-od-ideologii-lgbt-czym-moga-skutkowac-takie-dzialania-rozmawiamy-z-instytutem-rownosci/ar/c1-14762676 |title=W Polsce powstają "strefy wolne od ideologii LGBT". Czym mogą skutkować takie działania rozmawiamy z Instytutem Równości |first=Natalia |last=Dyjas-Szatkowska |date=5 February 2019 |newspaper=Gazeta Lubuska |language=pl}}</ref> su opštine i regioni [[Пољска|Poljske]] koji su se izjasnile da u njima nisu dobrodošli pripadnici „LGBT ideologije“ kako bi zabranili održavanje [[parada ponosa]] i drugih LGBT manifestacija i skupova.<ref name="auto1" /><ref name="malopolskie_20190429">{{Cite web |url=https://bip.malopolska.pl/umwm,a,1594074,deklaracja-nr-119-sejmiku-wojewodztwa-malopolskiego-z-dnia-29-kwietnia-2019-r-w-sprawie-sprzeciwu-wo.html |title=Deklaracja Nr 1/19 Sejmiku Województwa Małopolskiego z dnia 29 kwietnia 2019 r. w sprawie sprzeciwu wobec wprowadzenia ideologii "LGBT" do wspólnot samorządowych |trans-title=Declaration No. 1/19 of the Lesser Poland Regional Assembly of 29 April 2019 on opposition to the introduction of the "LGBT" ideology in local government communities |website=Urząd Marszałkowski Województwa Lubelskiego w Lublinie [Marshal's Office of the Lublin Voivodeship in Lublin] |language=pl |access-date=2020-02-26}}</ref><ref name="auto4">{{Cite web |url=https://www.vice.com/en_us/article/xgq8mq/european-parliament-tells-poland-to-stop-declaring-lgbtq-free-zones |title=More Than 80 Polish Towns Have Declared Themselves 'LGBTQ-Free Zones' |first=Tim |last=Hume |date=December 19, 2019 |website=Vice News}}</ref><ref name="auto2">{{cite web |url=https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20191212IPR68923/parliament-strongly-condemns-lgbti-free-zones-in-poland |title=Parliament strongly condemns "LGBTI-free zones" in Poland |first=Nicolas |last=Delaleu |date=18 December 2019 |website=[[European Parliament]]}}</ref> == Opšte informacije == Od juna 2020. godine, oko 100 opština (uključujući i pet vojvodstava), koje obuhvataju oko trećinu zemlje, usvojile su rezoluciju i po kojoj su nazvane „zone bez LGBT populacije“<ref>Pronczuk, Monika (30 July 2020). "Polish Towns That Declared Themselves 'L.G.B.T. Free' Are Denied E.U. Funds". ''The New York Times''. [[ISSN (identifier)|ISSN]] 0362-4331. Retrieved 1 October 2020.</ref> Iako neki verski konzervativci u Poljskoj kažu ''da nemaju ništa protiv homoseksualaca, oni se protive onome što nazivaju "LGBT ideologijom", za koju kažu da predstavlja pretnju hrišćanskim vrednostima.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/evropa/vesti/13452/poljski-regionalni-savet-potvrdio-zonu-bez-lgbt-populacije/vest|title=Poljski regionalni savet potvrdio "zonu bez LGBT populacije"|last=Tanjug|date=2021-08-19|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iz ovih poljskih opština navode da pokušavaju da zaštite tradicionalnu porodicu muškarca i žene, dok aktivisti za prava LGBT populacije tvrde, da su te odredbe diskriminatorske i da daju do znanja gejevima i lezbijkama da su nepoželjni. Za većinu usvojenih deklaracija o zonama bez ideologije LGBT lobira ultrakonzervativna,<ref>{{Cite web|url=http://tol.org/client/article/28842-this-is-war-the-story-behind-polands-bid-to-ban-abortion-today.html|title="This Is War": The Story Behind Poland's Bid to Ban Abortion Today|date=2020-04-14|website=Transitions|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> katolička organizacija, Ordo Iuris.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/spreadsheets/d/15yrxAGCj9RKop_IBz35OuD5KKylSIHUVnpfJ2b5W8Xg/edit?usp=embed_facebook|title=Uchwały anty-LGBT i inne dyskryminujące akty prawne (Paulina Pająk, Kuba Gawron)|website=Google Docs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iako su neprovedive i prvenstveno simbolične, ove deklaracije predstavljaju pokušaj [[Stigmatizacija|stigmatizacije LGBT osoba]],<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2019/08/09/lgbtq-activists-poland-battle-growing-hostility-countrys-powerful/|title=Polish ruling party whips up LGBTQ hatred ahead of elections amid 'gay-free' zones and Pride march attacks|last=Foster|first=Peter|date=2019-08-09|work=The Telegraph|access-date=2021-09-18|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> i prema izveštaju od decembra 2020. godine, komesara [[Савет Европе|Saveta Evrope]] za ljudska prava koji navodi ''da ove deklaracije i povelje nisu samo reči na papiru, jer direktno utiču na živote LGBT osoba u Poljskoj.''<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/europe/2020/11/21/life-beyond-europes-rainbow-curtain|title=Life beyond Europe’s rainbow curtain|date=2020-11-21|work=The Economist|access-date=2021-09-18|issn=0013-0613}}</ref> [[Европски парламент|Evropski parlamen]]<nowiki/>t je 18. decembra 2019. godine, sa 463 prema 107 glasova, osudio postojanje više od 80 takvih zona u Poljskoj. Da bi početkom 2021. godine poslanici Evropskog parlamenta velikom većinom usvojili rezoluciju, kojom je cijelokupna EU proglašena “slobodnom zonom” za LBGT populaciju. Rezoluciju su podržala 492 poslanika, a protiv je bio 141, Analitičari navode da je rezolucija predložena, povodom dešavanja u Poljskoj u protekle dvije godine, gde su brojne lokalne zajednice usvojile simbolične rezolucije, kojima sebe proglašavaju “slobodnim od LGBT ideologije”.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://tsd-tv.com/2021/03/11/eu-evropski-blok-je-slobodna-zona-za-lgbt-populaciju/|title=EU: Evropski blok je “slobodna zona” za LGBT populaciju|date=2021-03-11|website=Televizija srpske dijaspore|language=en-GB|access-date=2021-09-18}}</ref> Poljska administracija je osudila usvajanje rezolucije i tvrdi da ta zemlja ima pravo da brani svoje tradicionalne porodične vrdnosti i optužuje poslanike Evropskog parlamenta da su prekoračili svoja ovlašćenja, i ukazuje na to da je stopa zločina iz mržnje mnogo niža u Poljskoj, nego u bilo kojoj drugoj zemlji zapadne Evrope..<ref name=":1" /> U julu 2020. godine, pokrajinski upravni sudovi ([[Пољски језик|poljski]]: Vojevodzki Sad Administracijni) u Glivicama i Radomu doneli su odluku da su "zone slobodne od LGBT ideologije" koje su uspostavile lokalne vlasti u oblasti [[Истјебње|Istljebnje]] i Klvov ništavne, naglašavajući da krše ustav i diskriminatorneo deluju prema pripadnicima LGBT zajednice koji žive u tim županijama.<ref>{{Cite web|url=https://www.salon24.pl/newsroom/1063498,sad-w-gliwicach-uniewaznil-uchwale-o-strefie-wolnej-od-lgbt-w-gminie-istebna|title=Sąd w Gliwicach unieważnił uchwałę o "strefie wolnej od LGBT" w gminie Istebna|website=salon24.pl|language=pl|access-date=2021-09-18}}</ref> Od jula 2020. godine, [[Европска унија|Evropska unija]] je uskraćivala finansiranje iz Strukturnih fondova i Kohezionog fonda opštinama koje su usvojile deklaracije „bez LGBT populacije“, imajući u vidu činjenicu da predstavlja kršenje Povelje EU o osnovnim pravima.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2020/07/31/europe/poland-lgbt-eu-funding-intl/index.html|title=EU blocks funding for six towns that declared themselves 'LGBT-Free Zones'|last=CNN|first=James Frater and Lianne Kolirin|website=CNN|access-date=2021-09-18}}</ref> Poljska vlada negira da njihov zakon diskriminiše ljude na osnovu seksualne orijentacije, a Poljski regionalni savet avgusta 2021. godine izglasao je odluku da u Poljskoj ostanu "zone bez LGBT populacije" uprkos upozorenju Evropske unije da bi zemlja mogla da izgubi značajna finansijska sredstva.<ref name=":0" /> Poljska je jedina država članica [[Европска унија|Evropske unij]]<nowiki/>e koja je odustala od Povelje o osnovnim pravima, koju je potpisala prilikom pristupanja u EU 2004. godine. Osim toga, nekoliko evropskih bratskih gradova zamrzlo je svoja partnerstva sa dotičnim poljskim opštinama.<ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/poland-lgbtq-steep-price/|title=Polish towns pay a steep price for anti-LGBTQ views|date=2020-08-03|website=POLITICO|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> Zbog kršenja evropskog prava, uključujući član 2. Ugovora o Evropskoj uniji, ove zone se smatraju delom krize koja trenutno vlada u Poljskoj u oblasti vladavine prava.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/european-parliament-slams-lgbti-free-zones-in-poland/a-51722613|title=European Parliament slams 'LGBTI-free' zones in Poland {{!}} DW {{!}} 18.12.2019|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2021-09-18}}</ref> == Napomene == {{напомене|}} == Vidi još == * [[Položaj LGBT osoba u Poljskoj]] == Izvori == {{извори|20em}} == Literatura == * {{cite journal |last1=Knecht |first1=Tomasz |title=Idea miast partnerskich wobec wybranych uchwał samorządowych w Polsce w latach 2019–2020 |journal=Rocznik Europeistyczny |date=2020 |volume=5 |pages=123–141 |doi=10.19195/2450-274X.5.8|trans-title=The idea of sister cities in view of selected local government resolutions in Poland in the years 2019–2020|doi-access=free }} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|LGBT free zone in Poland}} * [https://atlasnienawisci.pl/ Atlas nienawiści (Atlas of Hate)] - Map of anti-LGBT ideology Polish government resolutions * [https://www.youtube.com/watch?v=D9SwBihJVzY Tu nie chodzi o ludzi(This is not about people)] - a documentary film presenting fragments of political debates on so-called anti-LGBT resolutions [[Категорија:ЛГБТ права]] [[Категорија:ЛГБТ политика]] h27gca6h35ftmrolruk9ndcufri4632 25139092 25139091 2022-08-05T05:46:27Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Poland LGBT zones July 2019 Counties and Provinces.png|250px|мини|Vojvodstva, pokrajine i oblasti koje su donele anti-LGBT rezolucije, stanje od jula 2019. označeno crvenom bojom.<ref name="#1">{{cite news |last1=Ciobanu |first1=Claudia |title=A Third of Poland Declared 'LGBT-Free Zone' |url=https://balkaninsight.com/2020/02/25/a-third-of-poland-declared-lgbt-free-zone/ |access-date=20 September 2020 |work=Balkan Insight |date=25 February 2020}}</ref>]] [[Датотека:LGBT Free Zones Poland 2020.png|250px|мини|Vojvodstva, pokrajine i oblasti koje su donele anti-LGBT rezolucije, stanje od januara 2020. označeno je braon bojom.<ref name="#1"/>]] [[Датотека:Krasnik lgbtfreezone 02.jpg|250px|мини|Tabla sa obaveštenjem da je [[Kraśnik]] u Poljskoj u [[Војводство лублинско|Vojvodstvu lublinskom]] proglašen za zonu bez LGBT populacije]] [[Датотека:LGBT free zone, cursed rainbow, Gazeta Polska stickers cropped.jpg|250px|мини|Konzervativni poljski nedeljnik Gazeta Polska našao se na meti kritika dela javnosti jer je delio nalepnice sa natpisom „Zona bez LGBT-a" (crni krst preko zastave duginih boja.Ovaj list ima dnevni tiraž od 110.000 primeraka i poznat je po tome da otvoreno podržava vladajuću Stranku prava i pravde.]] '''Zone bez LGBT populacije''' ([[Пољски језик|poljski]]: ''Strefi volne od LGBT'')<ref name="auto1">{{Cite web |url=https://www.dw.com/en/european-parliament-slams-lgbti-free-zones-in-poland/a-51722613 |title=European Parliament slams 'LGBTI-free' zones in Poland |date=18 December 2019 |work=[[Deutsche Welle]]}}</ref><ref>{{Cite journal |url=https://www.theatlantic.com/international/archive/2019/12/poland-pis-minorities-lgbtq/604255/ |title=The Demagogue's Cocktail of Victimhood and Strength |last1=Hajdari |first1=Una |date=31 December 2019 |journal=[[The Atlantic]]}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.reuters.com/article/us-poland-lgbt-activist-sign/activist-aims-to-shame-polish-towns-opposed-to-lgbt-community-idUSKBN20125B |title=Activist aims to shame Polish towns opposed to LGBT community |website=[[Reuters]] |date=2020-02-07}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.pinknews.co.uk/2020/02/25/third-of-poland-lgbt-free-zone-atlas-of-hate-homophobia/ |title=A third of Poland has now been declared an 'LGBT-free zone', making intolerance official |first=Emma Powys |last=Maurice |date=2020-02-25 |website=[[PinkNews]]}}</ref><ref>{{cite web |title=As It Happens: Activist fights homophobia in Poland with photo series of 'LGBT-free' zones |url=https://www.cbc.ca/radio/asithappens/as-it-happens-monday-edition-1.5458268/activist-fights-homophobia-in-poland-with-photo-series-of-lgbt-free-zones-1.5458271 |access-date=11 March 2020 |work=[[CBC Radio]] |date=10 February 2020}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.nydailynews.com/news/world/ny-lgbtq-free-zokne-poland-gazerta-polska-20190725-fclqose45fd5bg3b36vktbmmae-story.html |title=Outrage over 'LGBTQ-free zone' stickers distributed by Polish magazine |first=Muri |last=Assunção |date=25 July 2019 |newspaper=[[New York Daily News]]}}</ref> ili '''zone bez ideologije LGBT''' ([[Пољски језик|poljski]]: ''Strefi volne od ideologii LGBT'')<ref>{{cite news |url=https://gazetalubuska.pl/w-polsce-powstaja-strefy-wolne-od-ideologii-lgbt-czym-moga-skutkowac-takie-dzialania-rozmawiamy-z-instytutem-rownosci/ar/c1-14762676 |title=W Polsce powstają "strefy wolne od ideologii LGBT". Czym mogą skutkować takie działania rozmawiamy z Instytutem Równości |first=Natalia |last=Dyjas-Szatkowska |date=5 February 2019 |newspaper=Gazeta Lubuska |language=pl}}</ref> su opštine i regioni [[Пољска|Poljske]] koji su se izjasnile da u njima nisu dobrodošli pripadnici „LGBT ideologije“ kako bi zabranili održavanje [[parada ponosa]] i drugih LGBT manifestacija i skupova.<ref name="auto1" /><ref name="malopolskie_20190429">{{Cite web |url=https://bip.malopolska.pl/umwm,a,1594074,deklaracja-nr-119-sejmiku-wojewodztwa-malopolskiego-z-dnia-29-kwietnia-2019-r-w-sprawie-sprzeciwu-wo.html |title=Deklaracja Nr 1/19 Sejmiku Województwa Małopolskiego z dnia 29 kwietnia 2019 r. w sprawie sprzeciwu wobec wprowadzenia ideologii "LGBT" do wspólnot samorządowych |trans-title=Declaration No. 1/19 of the Lesser Poland Regional Assembly of 29 April 2019 on opposition to the introduction of the "LGBT" ideology in local government communities |website=Urząd Marszałkowski Województwa Lubelskiego w Lublinie [Marshal's Office of the Lublin Voivodeship in Lublin] |language=pl |access-date=2020-02-26}}</ref><ref name="auto4">{{Cite web |url=https://www.vice.com/en_us/article/xgq8mq/european-parliament-tells-poland-to-stop-declaring-lgbtq-free-zones |title=More Than 80 Polish Towns Have Declared Themselves 'LGBTQ-Free Zones' |first=Tim |last=Hume |date=December 19, 2019 |website=Vice News}}</ref><ref name="auto2">{{cite web |url=https://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20191212IPR68923/parliament-strongly-condemns-lgbti-free-zones-in-poland |title=Parliament strongly condemns "LGBTI-free zones" in Poland |first=Nicolas |last=Delaleu |date=18 December 2019 |website=[[European Parliament]]}}</ref> == Opšte informacije == Od juna 2020. godine, oko 100 opština (uključujući i pet vojvodstava), koje obuhvataju oko trećinu zemlje, usvojile su rezoluciju i po kojoj su nazvane „zone bez LGBT populacije“<ref>Pronczuk, Monika (30 July 2020). "Polish Towns That Declared Themselves 'L.G.B.T. Free' Are Denied E.U. Funds". ''The New York Times''. [[ISSN (identifier)|ISSN]] 0362-4331. Retrieved 1 October 2020.</ref> Iako neki verski konzervativci u Poljskoj kažu ''da nemaju ništa protiv homoseksualaca, oni se protive onome što nazivaju "LGBT ideologijom", za koju kažu da predstavlja pretnju hrišćanskim vrednostima.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/evropa/vesti/13452/poljski-regionalni-savet-potvrdio-zonu-bez-lgbt-populacije/vest|title=Poljski regionalni savet potvrdio "zonu bez LGBT populacije"|last=Tanjug|date=2021-08-19|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iz ovih poljskih opština navode da pokušavaju da zaštite tradicionalnu porodicu muškarca i žene, dok aktivisti za prava LGBT populacije tvrde, da su te odredbe diskriminatorske i da daju do znanja gejevima i lezbijkama da su nepoželjni. Za većinu usvojenih deklaracija o zonama bez ideologije LGBT lobira ultrakonzervativna,<ref>{{Cite web|url=http://tol.org/client/article/28842-this-is-war-the-story-behind-polands-bid-to-ban-abortion-today.html|title="This Is War": The Story Behind Poland's Bid to Ban Abortion Today|date=2020-04-14|website=Transitions|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> katolička organizacija, Ordo Iuris.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/spreadsheets/d/15yrxAGCj9RKop_IBz35OuD5KKylSIHUVnpfJ2b5W8Xg/edit?usp=embed_facebook|title=Uchwały anty-LGBT i inne dyskryminujące akty prawne (Paulina Pająk, Kuba Gawron)|website=Google Docs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iako su neprovedive i prvenstveno simbolične, ove deklaracije predstavljaju pokušaj [[Stigmatizacija|stigmatizacije LGBT osoba]],<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2019/08/09/lgbtq-activists-poland-battle-growing-hostility-countrys-powerful/|title=Polish ruling party whips up LGBTQ hatred ahead of elections amid 'gay-free' zones and Pride march attacks|last=Foster|first=Peter|date=2019-08-09|work=The Telegraph|access-date=2021-09-18|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> i prema izveštaju od decembra 2020. godine, komesara [[Савет Европе|Saveta Evrope]] za ljudska prava koji navodi ''da ove deklaracije i povelje nisu samo reči na papiru, jer direktno utiču na živote LGBT osoba u Poljskoj.''<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/europe/2020/11/21/life-beyond-europes-rainbow-curtain|title=Life beyond Europe’s rainbow curtain|date=2020-11-21|work=The Economist|access-date=2021-09-18|issn=0013-0613}}</ref> [[Европски парламент|Evropski parlamen]]<nowiki/>t je 18. decembra 2019. godine, sa 463 prema 107 glasova, osudio postojanje više od 80 takvih zona u Poljskoj. Da bi početkom 2021. godine poslanici Evropskog parlamenta velikom većinom usvojili rezoluciju, kojom je cijelokupna EU proglašena “slobodnom zonom” za LBGT populaciju. Rezoluciju su podržala 492 poslanika, a protiv je bio 141, Analitičari navode da je rezolucija predložena, povodom dešavanja u Poljskoj u protekle dvije godine, gde su brojne lokalne zajednice usvojile simbolične rezolucije, kojima sebe proglašavaju “slobodnim od LGBT ideologije”.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://tsd-tv.com/2021/03/11/eu-evropski-blok-je-slobodna-zona-za-lgbt-populaciju/|title=EU: Evropski blok je “slobodna zona” za LGBT populaciju|date=2021-03-11|website=Televizija srpske dijaspore|language=en-GB|access-date=2021-09-18}}</ref> Poljska administracija je osudila usvajanje rezolucije i tvrdi da ta zemlja ima pravo da brani svoje tradicionalne porodične vrdnosti i optužuje poslanike Evropskog parlamenta da su prekoračili svoja ovlašćenja, i ukazuje na to da je stopa zločina iz mržnje mnogo niža u Poljskoj, nego u bilo kojoj drugoj zemlji zapadne Evrope..<ref name=":1" /> U julu 2020. godine, pokrajinski upravni sudovi ([[Пољски језик|poljski]]: Vojevodzki Sad Administracijni) u Glivicama i Radomu doneli su odluku da su "zone slobodne od LGBT ideologije" koje su uspostavile lokalne vlasti u oblasti [[Истјебње|Istljebnje]] i Klvov ništavne, naglašavajući da krše ustav i diskriminatorneo deluju prema pripadnicima LGBT zajednice koji žive u tim županijama.<ref>{{Cite web|url=https://www.salon24.pl/newsroom/1063498,sad-w-gliwicach-uniewaznil-uchwale-o-strefie-wolnej-od-lgbt-w-gminie-istebna|title=Sąd w Gliwicach unieważnił uchwałę o "strefie wolnej od LGBT" w gminie Istebna|website=salon24.pl|language=pl|access-date=2021-09-18}}</ref> Od jula 2020. godine, [[Европска унија|Evropska unija]] je uskraćivala finansiranje iz Strukturnih fondova i Kohezionog fonda opštinama koje su usvojile deklaracije „bez LGBT populacije“, imajući u vidu činjenicu da predstavlja kršenje Povelje EU o osnovnim pravima.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2020/07/31/europe/poland-lgbt-eu-funding-intl/index.html|title=EU blocks funding for six towns that declared themselves 'LGBT-Free Zones'|last=CNN|first=James Frater and Lianne Kolirin|website=CNN|access-date=2021-09-18}}</ref> Poljska vlada negira da njihov zakon diskriminiše ljude na osnovu seksualne orijentacije, a Poljski regionalni savet avgusta 2021. godine izglasao je odluku da u Poljskoj ostanu "zone bez LGBT populacije" uprkos upozorenju Evropske unije da bi zemlja mogla da izgubi značajna finansijska sredstva.<ref name=":0" /> Poljska je jedina država članica [[Европска унија|Evropske unij]]<nowiki/>e koja je odustala od Povelje o osnovnim pravima, koju je potpisala prilikom pristupanja u EU 2004. godine. Osim toga, nekoliko evropskih bratskih gradova zamrzlo je svoja partnerstva sa dotičnim poljskim opštinama.<ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/poland-lgbtq-steep-price/|title=Polish towns pay a steep price for anti-LGBTQ views|date=2020-08-03|website=POLITICO|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> Zbog kršenja evropskog prava, uključujući član 2. Ugovora o Evropskoj uniji, ove zone se smatraju delom krize koja trenutno vlada u Poljskoj u oblasti vladavine prava.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/european-parliament-slams-lgbti-free-zones-in-poland/a-51722613|title=European Parliament slams 'LGBTI-free' zones in Poland {{!}} DW {{!}} 18.12.2019|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2021-09-18}}</ref> == Vidi još == * [[Položaj LGBT osoba u Poljskoj]] == Izvori == {{извори|20em}} == Literatura == * {{cite journal |last1=Knecht |first1=Tomasz |title=Idea miast partnerskich wobec wybranych uchwał samorządowych w Polsce w latach 2019–2020 |journal=Rocznik Europeistyczny |date=2020 |volume=5 |pages=123–141 |doi=10.19195/2450-274X.5.8|trans-title=The idea of sister cities in view of selected local government resolutions in Poland in the years 2019–2020|doi-access=free }} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat|LGBT free zone in Poland}} * [https://atlasnienawisci.pl/ Atlas nienawiści (Atlas of Hate)] - Map of anti-LGBT ideology Polish government resolutions * [https://www.youtube.com/watch?v=D9SwBihJVzY Tu nie chodzi o ludzi(This is not about people)] - a documentary film presenting fragments of political debates on so-called anti-LGBT resolutions [[Категорија:ЛГБТ права]] [[Категорија:ЛГБТ политика]] 0w1tbtoay0kark6sr2kklscpdt7d9a9 0 4262515 25139094 24929007 2022-08-05T05:48:26Z Intermedichbo 31422 /* Zone bez LGBT populacije */ LGBT free zone, cursed rainbow, Gazeta Polska stickers cropped.jpg wikitext text/x-wiki [[Датотека:POLSKA marsze.png|250px|мини|Karta marševa i parada ponosa u Poljskoj]] '''Položaj LGBT osoba u Poljskoj''' se značajno razlikuje od onog u ostalim zemljama Evropske unije jer ne uživaju istu zaštitu prava kao ne-LGBT osobe. Iako je [[Хомосексуалност|homoseksualnost]] zvanično legalna u Poljskoj, istopolna domaćinstva nemaju ista prava kao i heteroseksualna.<ref>{{Cite web|url=https://rainbow-europe.org/country-ranking#eu|title=Country Ranking {{!}} Rainbow Europe|website=rainbow-europe.org|access-date=2021-09-18}}</ref> Neke levo orijentisane političke stranke se zalažu za prava LGBT osoba (kao na primer SLD, [[Unia Pracy|UP]], [[Socjaldemokracja Polska|SDPL]], RACJA), kao i za odgovarajuće promene u poljskim zakonima. Sliči glasovi podrške mogu da se čuju i iz stranaka desnice,kao što su [[Platforma Obywatelska|PO]] (trenutno na vlasti) i [[Prawo i Sprawiedliwość|PiS]]. Među ljudima koji daju podršku je i Predsednik evropskog parlamenta Ježi Buzek<ref>{{Cite web|url=https://queer.pl/news/191085/buzek-za-zwiazkami-partnerskimi|title=Buzek za związkami partnerskimi? - Jestem za rozwiązaniem pewnych spraw formalnych|website=queer.pl|language=pl|access-date=2021-09-18}}</ref> Uprkos glasovima podrške, ove partije su protiv donošenja novih zakona o LGBT pravima i teško je očekivati uskori promene u Poljskoj == Dekriminalizacija homoseksualnosti == Homoseksualnost je dekriminalizovana u Poljskoj 1932. godine uvođenjem novog krivičnog zakona. U periodu pre toga homoseksualnost je bila ilegalna po zakonima okupacionih snaga, koje su delile Poljsku od 1795. do 1918. godine Poljska vlad nikada nije donela zakon protiv homoseksualnosti (ako se izuzme zakon koji je zabranjivao homoseksualnu prostituciju između 1932. i 1969) Sa legalizacijom homoseksualnosti, uzrast seksualne saglasnosti je izjednačen na 15 godina. == Istopolne zajednice == Poljska zakonski ne priznaje [[Истополни брак|istopolne parove]]. Prema Ustavu Poljske (1997) brak se definiše kao zajednica muškarca i žene, što onemogućuje donošenje zakona o [[Истополни брак|istopolnim brakovima]]. Tokom 2003. godine, senatorka Maria Šiškovska je predložila zakon o registrovanom partnerstvu, koji je nalik na francuski [[PACS]]. Decembra 2004. Senat je usvojio ovaj zakon, ali donji dom nije uspeo da glasa o njemu pre izbora 2005. godine, kada je došlo do smene vladajuće većine u parlamentu i izglasavanje tog zakona nema izgleda dok ponovo ne dođe do promene u vladajućoj većini. Prvo zvanično priznavanje istopolnih parova došlo je od varšavskog gradskoj prevoznog preduzeća, koje je 2004. godine dozvolilo besplatan prevoz partnerima i partnerkama svojih gej i lezbejskih radnika i radnica. Velikog kočničara za promeneu zakonu predstavlja [[Католичка црква|Rimokatolička crkva]], koja je u Poljskoj politički veoma aktivna i uticajna. == Zabrana diskriminacije == Zabrana diskriminacije je prisutna u Zakonu o radu iz 2003. Poljski ustav zabranjuje diskriminaciju "po bilo kom osnovu", što uključuje i [[seksualna orijentacija|seksualnu orijentaciju]], mada ovo nikada nije ispitano na sudu. Predlog da se eksplicitno zabrani diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije u Ustavu propao je 1995. godine posle jakog lobiranja Rimokatoličke crkve. == Društvo == [[Datoteka:Anti Gay Sticker-Narodowe Odrodzenie Polski.jpg|thumb|250px|Anti-gej nalepnica [[Nacionalizam|nacionalističke]] poljske organizacije.]] Prema istraživanju iz 2005. oko 89% građana i građanki Poljske smatra da je homoseksualnost "neprirodna", dok samo polovina smatra da se homoseksualnost treba tolerisati<ref>[http://www.timesonline.co.uk/article/0,,13509-2195834,00.html Pilgrimage will let Pope pray for a country that is turning to intolerance], The Times Online, May 25, 2006</ref>. Prihvatanje i tolerancija prema LGBT osobama porasla je tokom kasnih 1990-ih i početkom 2000-ih uglavnom među mlađim ljudima u velikim gradovima, a gej klubovi postoje širom zemlje, ali se uglavnom nalaze u većim urbanim mestima. Postoji više LGBT organizacija, među kojima su najveće ''Kampania Przeciw Homofobii'' i ''Lambda Warszawa''. U Poljskoj Izlazi, nekoliko nedeljnih i mesečnih časopisa. Postoji i veći broj web portala, koji se fokusiraju na širok spektar tema, od sklapanja poznanstava do kver teorije. [[Datoteka:POL Warsaw parada rownosci 2008 06.jpg|250px|thumb|[[Parada ponosa]] u Varšavi, 2008.]] Istraživanje koje je naručila Evropska komisija 2006. godine pokazuje da se građani i građanke Poljske uglavnom protive istopolnim brakovima. Prema rezultatima: * 74% se protivi brakovima, * 89% ljudi je protiv usvajanja dece od strane istopolnih parova. Ovi rezultati pokazuju da samo [[Грчка|Grčka]] i [[Летонија|Letonija]] imaju viši stepen netolerancije prema LGBT osobama u [[Европска унија|Европскoj унијаi]]<ref>[http://www.lifesitenews.com/ldn/2006/dec/06122207.html EU Poll Shows Europeans Divided on Homosexual Marriage, but Reject Homosexual Adoptions]</ref>. U poslednjih destak godina mogu se primetiti promena u odnosu prema LGBT osobama. Tako, na primer, prema istraživanju iz decembra, 2009. godine oko: * 60% građana i građanki ne bi imalo ništa protiv da premijer ili neko od ministara bude gej. * 9% ljudi nije imalo stav o tome. Tokom 2004. i 2005. Varšava i drugi gradovi, uključujući i [[Краков|Krakov]], blokirali su održavanje [[Parada ponosa|parade ponosa]] navodeći različite izgovore, od rizika takve manifestacije za bezbednost građana, do religioznih razloga. Uprkos zabrani, 2005. godine marširalo je oko 2.500 ljudi, od kojih je desetak uhapšeno i kasnije pušteno. Parade ponosa se od tada redovno održavaju u Poljskoj. Tokom druge polovine 2000-ih nekoliko poljskih poznatih ličnosti je imalo [[coming out]], što je doprinelo jačanju tolerancije i pozitivnih stavova prema LGBT osobama u javnosti. Recimo, filmski kritičar Tomaš Raček je rekao da je u petnaestogodišnjoj vezi sa piscem Marćinom Ščigielskim i par je izabran za "par godine" mainstream ženskog časopisa ''Viva!'', 2009. == Zone bez LGBT populacije == [[Датотека:LGBT free zone, cursed rainbow, Gazeta Polska stickers cropped.jpg|250px|мини|Konzervativni poljski nedeljnik Gazeta Polska našo se na meti kritika dela javnosti jer je delio nalepnice sa natpisom „Zona bez LGBT-a” (crni krst preko zastave duginih boja. Ovaj list ima dnevni tiraž od 110.000 primeraka i poznat je po tome da otvoreno podržava vladajuću Stranku prava i pravde.]] Od juna 2020. godine, oko 100 opština (uključujući i pet vojvodstava), koje obuhvataju oko trećinu zemlje, usvojile su rezoluciju i po kojoj su nazvane „zone bez LGBT populacije“<ref>Pronczuk, Monika (30 July 2020). "Polish Towns That Declared Themselves 'L.G.B.T. Free' Are Denied E.U. Funds". ''The New York Times''. [[ISSN (identifier)|ISSN]] 0362-4331. Retrieved 1 October 2020.</ref> Iako neki verski konzervativci u Poljskoj kažu ''da nemaju ništa protiv homoseksualaca, oni se protive onome što nazivaju "LGBT ideologijom", za koju kažu da predstavlja pretnju hrišćanskim vrednostima.''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/evropa/vesti/13452/poljski-regionalni-savet-potvrdio-zonu-bez-lgbt-populacije/vest|title=Poljski regionalni savet potvrdio "zonu bez LGBT populacije"|last=Tanjug|date=2021-08-19|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iz ovih poljskih opština navode da pokušavaju da zaštite tradicionalnu porodicu muškarca i žene, dok aktivisti za prava LGBT populacije tvrde, da su te odredbe diskriminatorske i da daju do znanja gejevima i lezbijkama da su nepoželjni. Za većinu usvojenih deklaracija o zonama bez ideologije LGBT lobira ultrakonzervativna,<ref>{{Cite web|url=http://tol.org/client/article/28842-this-is-war-the-story-behind-polands-bid-to-ban-abortion-today.html|title="This Is War": The Story Behind Poland's Bid to Ban Abortion Today|date=2020-04-14|website=Transitions|language=en-US|access-date=2021-09-18}}</ref> katolička organizacija, Ordo Iuris.<ref>{{Cite web|url=https://docs.google.com/spreadsheets/d/15yrxAGCj9RKop_IBz35OuD5KKylSIHUVnpfJ2b5W8Xg/edit?usp=embed_facebook|title=Uchwały anty-LGBT i inne dyskryminujące akty prawne (Paulina Pająk, Kuba Gawron)|website=Google Docs|language=sr|access-date=2021-09-18}}</ref> Iako su neprovedive i prvenstveno simbolične, ove deklaracije predstavljaju pokušaj [[Stigmatizacija|stigmatizacije LGBT osoba]],<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2019/08/09/lgbtq-activists-poland-battle-growing-hostility-countrys-powerful/|title=Polish ruling party whips up LGBTQ hatred ahead of elections amid 'gay-free' zones and Pride march attacks|last=Foster|first=Peter|date=2019-08-09|work=The Telegraph|access-date=2021-09-18|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> i prema izveštaju od decembra 2020. godine, komesara [[Савет Европе|Saveta Evrope]] za ljudska prava koji navodi ''da ove deklaracije i povelje nisu samo reči na papiru, jer direktno utiču na živote LGBT osoba u Poljskoj.''<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/europe/2020/11/21/life-beyond-europes-rainbow-curtain|title=Life beyond Europe’s rainbow curtain|date=2020-11-21|work=The Economist|access-date=2021-09-18|issn=0013-0613}}</ref> == Vojna služba == Od devedesetih godina prošlog veka  lezbejkama, homoseksualcima i biseksualnim muškarcima nije zabranjeno da služe vojsku, a njihova diskriminacija je zvanično zabranjena. Međutim, postoji nepisano pravilo „[[Не питај, не причај|ne pitati, ne govoriti]]“, a većina gej poljskih vojnika skriva svoju seksualnu orijentaciju. Iako se poljska vojska menja, modernizuje i počinje da koristi psihologe, u još uvek nema strategiju ili taktiku za gej muškarci u vojsci, kojih ima više od proseka u društvu: 10-15%.<ref name="1." /> Vojno osoblje je 2013. godine izjavilo da će se ako javno to saopšte gej zaposleni suočiti sa društvenim teškoćama, posebno za napradovanje u više činove, kao što su „oficiri i podoficiri visokog ranga“, jer prepoznati njihovu seksualnu privlačnost značilo bi izgubiti poštovanje - kvalitete bez kojih jednostavno ne možete biti komandant “.<ref name="1." >{{Cite web|url=https://www.polityka.pl/tygodnikpolityka/klasykipolityki/1841758,1,gej-w-wojsku-scisle-tajna-tajemnica.read|title=Gej w wojsku. Ściśle tajna tajemnica wokół LGBT|last=Bunda|first=Martyna|date=|website=www.polityka.pl|language=pl|url-status=live|access-date=2021-09-18}}</ref> Otvorenim transrodnim osobama nije službeno dozvoljeno služenje vojnog roka iz zdravstvenih razloga. Dijagnoza rodne disforije dovodi do automatskog prepoznavanja „trajno i potpuno nesposobnog za vojnu službu, kako tokom rata, tako i u mirnodopsko doba“. == Emigracija LGBT stanovništva == Nakon ulaska Poljske u Evropsku uniju, poljske LGBT organizacije su počele da tvrde da hiljade poljskih LGBT osoba odlaze u druge države koje uvažavaju njihova prava. U intervjuu koji je dao 2009. godine za novine ''[[Gazeta Wyborcza]]'', bivši premijer Poljske, [[Kazimierz Marcinkiewicz]] je izjavio... {{цитат|...da je svoj stav prema LGBT pitanjima promenio nakon susreta sa gej emigrantom u Londonu, koji mu je rekao da je "pobegao iz Poljske jer je gej i ne bi imao slobodu u svojoj državi"...i zakqučije...da on ne želi da iko beži iz Poljske.|}} == Vidi još == * [[Zone bez LGBT populacije]] == Izvori == {{извори|}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat-lat-inline|LGBT in Poland}}{{Теме Пољска}} [[Категорија:Положај ЛГБТ особа у Европи|Пољска]] [[Категорија:Људска права у Пољској]] [[Категорија:Политика Пољске|ЛГБТ+]] 69beksxntpts5ojf2oq60exmy0m8zrm 10 4268378 25138789 25135023 2022-08-04T18:50:04Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Неурофизиологија |state = {{{state|<noinclude>expanded</noinclude>}}} |title = [[Неурофизиологија|Неурофизиологија]] |titlestyle = background:#F4C2C2; |bodyclass = hlist |listclass = hlist |basestyle = background:#F4C2C2; |sect1 = <center>Неурофизиологија</center> |abbr1 =Неурофизиологија |above = |group1 = [[Нервна ћелија|Нервна ћелија]] |list1 = * [[Неурон|Неурон]] * [[Глијалне ћелије|Глијалне ћелије]] * [[Ендоплазматични ретикулум|Ендоплазматични ретикулум]] * [[Микротубула|Микротубула]] * [[Mikrofilamenti|Микрофиламенти]] * [[Неурофиламент|Неурофиламент]] * [[Ганглион|Ганглион]] * [[Синапса|Синапса]] * [[Мембрански потенцијал|Мембрански потенцијал]] * [[Мијелински омотач|Мијелински омотач]] * [[Ранвијеова сужења|Ранвијеова сужења]] * [[Олигодендроцити|Олигодендроцити]] * [[Шванова ћелија|Шванова ћелија]] * [[Астроцит|Астроцити]] * [[Таницити|Таницити]] * [[Крвно-ликворна баријера|Крвно-ликворна баријера]] * [[Крвно-мождана баријера|Крвно-мождана баријера]] | group2 = [[Нервни систем]] | list2 = {{Navbox|child | group1 =[[Централни нервни систем|Централни нервни систем]] | list1 = * [[Мозак|Мозак]] * [[Кичмена мождина|Кичмена мождина]] | group2 = [[Периферни нервни систем|Периферни нервни систем]] | list2 = * [[Ганглион|Ганглије]] * [[Живац|Нерв]] }} | group3 = [[Подела периферног нервног система]] | list3 = {{Navbox|child | group1 = [[Соматски нервни систем|Соматски нервни систем]] | list1 = * [[Сензорни живац]] * [[Моторни неурон|Моторни живац]] * [[Мождани живци|Лобањски живци]] * [[Мождински живци]] | group2 = [[Аутономни нервни систем|Аутономни нервни систем]] | list2 = * [[Симпатички нервни систем|Симпатички]] * [[Парасимпатички нервни систем|Парасимпатички]] * [[Ентерички нервни систем|Ентерички]] }} |group4 = [[Ћелијски потенцијали|Ћелијски потенцијали]] |list4 = * [[Мембрански потенцијал|Мембрански потенцијал]] * [[Натријум-калијум пумпа|Натријум-калијум пумпа]] * [[Електротонични потенцијал|Електротонични потенцијал]] * [[Акциони потенцијал|Акциони потенцијал]] * [[Неуротрансмитери|Неуротрансмитери]] * [[Систем секундарног гласника|Систем секундарног гласника]] * [[Јонски канали|Јонски канали]] |group5 = [[Синапса|Синапса]] |list5 = * [[Електрична синапса|Електрична синапса]] * [[Хемијска синапса|Хемијска синапса]] * [[Јонотропни рецептори|Јонотропни рецептори]] * [[РСПГ рецептори|РСПГ рецептори]] * [[Интеграција синаптичних потенцијала|Интеграција синаптичних потенцијала]] * [[Неуронска кола|Неуронска кола]] |group6 = [[Неуротрансмитери|Неуротрансмитери]] |list6 = * [[Биогени амини|Биогени амини]] **[[Катехоламини|Катехоламини]] **[[Индоламини|Индоламини]] **[[Естар|Естри]] *[[Аминокиселине|Аминокиселине]] *[[Неуропептиди|Неуропептиди]] *[[Purinski metabolizam|Пурински нуклеотиди]] |group7 = [[Физиологија чулних рецептора|Физиологија чулних рецептора]] |list7 = * [[Чулна ћелија|Чулни рецептори]] * [[Сензорна трансдукција|Сензорна трансдукција]] * [[Шифра фреквенције|Шифра фреквенције]] * [[Шифра обележених линија|Шифра обележених линија]] * [[Рецептивно поље|Рецептивно поље]] * [[Адаптација рецептора|Адаптација рецептора]] * [[Кожни рецептори|Кожни рецептори]] * [[Механорецепција звука|Механорецепција звука]] * [[Механорецепција покрета и положаја тела|Механорецепција покрета и положаја тела]] * [[Проприоцепција|Проприоцепција]] * [[Густативна рецепција|Густативна рецепција]] * [[Олфакторна рецепција|Олфакторна рецепција]] * [[Фоторецепција|Фоторецепција]] * [[Разликовање боја|Разликовање боја]] |group8 = [[Научници с доприносом за неурофизиологију|Научници с доприносом за неурофизиологију]] |list8 = * [[Камило Голђи|Камило Голђи]] * [[Сантијаго Рамон и Кахал|Сантијаго Рамон и Кахал]] * [[Хајнрих Вилхелм Валдејер|Хајнрих Вилхелм Валдејер]] * [[Џон Закари Јанг|Џон Закари Јанг]] * [[Алан Хоџкин|Алан Хоџкин]] * [[Ендрју Хаксли|Ендрју Хаксли]] * [[Џон Керју Еклс|Џон Керју Еклс]] * [[Бернард Кац|Бернард Кац]] * [[Oto Levi|Ото Леви]] * [[Ендрју Хаксли|Ендрју Хаксли]] * [[Хенри Хале Дејл|Хенри Хале Дејл]] * [[Јозеф Ерланглер|Јозеф Ерланглер]] * '''{{Icon|Category}} [[:Категорија:Биологија|Категорија]]''' * Повезани шаблони: * [[Шаблон:Биологија|Биологија]] * [[Шаблон:Психологија|Психологија]] }}<noinclude> </noinclude> cby2mji1q7ccpbxy3kbf79a8d5o79k0 0 4271024 25138538 24214125 2022-08-04T14:27:22Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Импостација''' ({{Јез-лат|impostare}}) је процес у позоришту током којег се поставља, тражи и ствара глас глумцима и певачима.<ref>{{Cite book|title=Речник основних позоришних појмова|last=Здравковић|first=Милован|publisher=Народно позориште у Београду|year=2006|isbn=86-331-3072-6|location=Београд|pages=49}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{портал бар|Позориште}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Појмови из позоришта]] s1ara2cp3z5xpj27346kge30dbi8583 0 4271342 25139045 24463878 2022-08-05T02:17:11Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Анатомија|Name=Псеудополарни неурон|Caption=4: Псеудополарни неурон|Image=Neurons uni bi multi pseudouni.svg|Latin=neuron pseudounipolare}} '''Псеудоуниполарни неурони''' су ретки, односно, налазе се само на два места у нервном систему; у ганглијама периферног нервног система и једрима [[Мождани живци|кранијалних нерава]]. То су сензитивни неурони, чији огранци играју улогу чулних рецептора у кожи. == Грађа == Један процес настаје из тела ћелије, а затим се дели на аксон и дендрит. Они се ембриолошки развијају као биполарни у облику, и стога се називају псеудоуниполарним уместо униполарним.<ref name=":0">{{Citation|title=5.04 - Molecular Biology of the Nociceptor/Transduction|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780123708809001419|publisher=Academic Press|date=2008-01-01|accessdate=2021-11-06|isbn=978-0-12-370880-9|pages=43–73|language=en|first=M. S.|last=Gold|first2=M. J.|last2=Caterina|editor-first=Richard H.|editor-last=Masland|editor2-first=Thomas D.|editor2-last=Albright}}</ref> == Структура == Псеудоуниполарни неурони су сензорни неурони који немају дендрите, а разгранати аксон служи обе функције.<ref name="#1">{{Cite web|url=http://histology.med.umich.edu/medical/peripheral-nervous-system|title=Peripheral Nervous System {{!}} Histology and Virtual Microscopy Learning Resources|date=2014-07-07|website=web.archive.org|access-date=2021-11-06|archive-date=07. 07. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140707101732/http://histology.med.umich.edu/medical/peripheral-nervous-system|url-status=unfit}}</ref> Периферна грана се протеже од тела ћелије до органа на периферији укључујући кожу, зглобове и мишиће, а централна грана се протеже од тела ћелије до кичмене мождине.<ref name=":0" /> === У ганглијама дорзалног корена === Ћелијско тело псеудоуниполарног неурона налази се унутар ганглија дорзалног корена.<ref name="#1"/> Аксон напушта тело ћелије (и из ганглија дорзалног корена) у дорзални корен, где се дели на две гране. Централна грана иде до дорзалних стубова кичмене мождине, где формира синапсе са другим неуронима. Периферна грана путује кроз дистални дорзални корен у кичмени нерв све до коже, зглоба и мишића. == Види још == * [[Униполарни неурон|Униполарни неурони]] * [[Биполарни неурон|Биполарни неурони]] * [[Мултиполарни неурон|Мултиполарни неурони]] == Референце == {{извори|}} {{Неурофизиологија}} [[Категорија:Неурони]] [[Категорија:Неурофизиологија]] [[Категорија:Неуроанатомија]] lntwd6vbu5rdjwwlyjer0mt1iekujb6 0 4272168 25138766 24463529 2022-08-04T18:17:08Z Markon Padrino 289117 /* Биографија */Dodat izvor. wikitext text/x-wiki '''Недељко Јешић''' ([[Горобиље]] код [[Пожегa|Пожеге]], [[1. септембaр]] [[1930]] – [[Београд]], [[8. април]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] и [[Југославија|југословенски]] [[Професор|професор]], [[Новинарство|новинар]], [[Писац|књижевник]], [[публициста]] и [[Редакција|уредник]] [[Телевизијска емисија|емисија]]. {{Новинар | име = Недељко Јешић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = Недељко Јешић 1970-их | пуно_име = Недељко Јешић | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|9|1|}} | место_рођења = [[Горобиље]], [[Пожегa]], | држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}} | датум_смрти = {{Датум смрти|2019|4|8|1930|9|1}} | место_смрти = [[Београд]], | држава_смрти = {{застава|Србија}} | новине = [[Вечерњe новости]] | телевизија = [[Радио-телевизија Србије]] }} == Биографија == Родио се у [[Горобиљe|Горобиљу]] код [[Пожегa|Пожеге]], 1. септембра [[1930]]. [[Годинa|године]], <ref name="#1"> Радио Телевизија Србије, 09. 04. 2019. године. https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3484244/preminuo-nedeljko-jesic.html </ref> <ref name="#2"> Портал Пасаж, 11. 04. 2019. године. https://pasaz.rs/preminuo-novinar-publicista-i-knjizevnik-nedeljko-jesic/ </ref> <ref name="#3"> https://www.facebook.com/groups/39605935264/permalink/10161452992885265/?app=fbl </ref> као син Јешић M. Љубомира Љубe и Милице. <ref> „Хроника Горобиље“ (2002.), Недељко Љ. Јешић. </ref> <ref name="#4"> „Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић. </ref> <ref name="#5"> „Јешићи у Звијезду“ (2009.), Миле Р. Јешић. </ref> <ref name="#3"/> Добио је име по свом стрицу, Јешић M. Недељку (1890–1914), који је као младић погинуо у [[Први светски рат|Првом ветском рату]]. <ref> Дневни лист „Политика”, 25. 10. 2014. године. https://www.politika.rs/scc/clanak/308907/Na-bunaru-uklesao-spomenik-palim-sinovima </ref> <ref name="#4"/> [[Основна школа|Основну школу]], завршио је у свом завичају, <ref name="#2"/> [[Гимназија|гимназију]] у [[Пожегa|Пожеги]], [[Ужицe|Ужицу]] и [[Чачaк|Чачку]], <ref name="#2"/> а [[Филологија|филолошки]] [[Факултет|факултет]] – одсек за [[Јужни Словени|југословенску]] [[Kњижевност|књижевност]], у [[Београд]]у, <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> где је и магистрирао 1961. године, на тему „Критика о делу [[Милош Црњански|Милоша Црњанског]]“. <ref name="#2"/> Радио је једно време као [[Професор|професор]] [[Гимназија|гимназије]] у [[Чачaк|Чачку]], <ref name="#2"/> <ref name="#3"/> а након тога одселио се у [[Београд]] и радио је у „[[Вечерњe новости|Вечерњим новостима]]“ <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> и у [[Републички завод за издавање уџбеника|Републичком заводу за издавање уџбеника]]. <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> Од 1963. године, радио је као [[новинар]] у [[Радио Београд|Радио Београду]], а 1973. прелази у oбразовни програм [[Телевизијa Београд|Телевизију Београд]], где остаје до краја радног века, до 1995. године. <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> Oстаће упамћен као уредник емисија: „[[Златне руке]]”, „[[Азбука занимања]]” (1975/76) <ref> https://m.imdb.com/title/tt0756178/ </ref> <ref> https://m.imdb.com/name/nm2149508/ </ref>, „[[Очеви и деца]]” <ref> https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/175661/trezor.html </ref> <ref> https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2700/rts-trezor/4562644/ocevi-i-deca--trinaestoro-pavlica.html </ref>, а његова емисија „[[Људи говорe]]”, коју је радио од 1979. до 1995. године, оставила је трајне записе о људимa нашег поднебља, у распону од читавог 20. века. <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> Недељко Јешић бавио се и публицистичким и књижевним радом. <ref name="#2"/> Објавио је већи број књига, прозе и књижевне критике, од којих су најпознатије „Млади Црњански“ (2004.), „Циркус Драинац“ <ref name="#6"> https://klubglasnik.com/a/7bee1f2f-02da-49d1-891a-215159f45396/%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE-%D0%88%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B.aspx </ref> и „Тин Ујевић и Београд“ (2008.), <ref name="#6"/> али и монографије о селу Горобиљу, о историји шаха у Чачку и др. <ref name="#2"/> У дневним листовима и часописима објављивао је приче, есеје и фељтоне, а у часописима и већи број чланака из историје пожешког краја. <ref name="#2"/> Аутор је и неколико радио-драма, као и монодраме „Црњански 1918“ (извођена 1981. у Атељеу 212). <ref name="#2"/> Од 2012. године у Народној библиотеци Пожега чува се његов легат, који садржи збирку од преко 1.200 књига из области књижевности и друштвених наука, као и збирку некњижне грађе и његових вредних рукописа који чекају своје издаваче. <ref name="#2"/> Добитник је Гранд прикс награде Фестивала етнолошког филма за 1992., а 1995. године уручена му је и награда за животно дело „Светозар Марковић“, коју додељује [[Удружење новинара Србије|Удружење новинара Србије]]. <ref name="#2"/> Био је ожењен, није имао деце. <ref name="#5"/> Умро је [[8. април]]а [[2019]]. године у [[Београд]]у.<ref name="#2"/> [[Кремација]] je извршена у четвртак 11. априла 2019. године, у 13 часова на [[Ново гробљe у Београду|Новом гробљу у Београду]]. <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> == Дела == * „Хроника Горобиље“ (2002.). * „Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић. * „Млади Црњански“ (2004.). * „Тин Ујевић и Београд“ (2008.). == Литература == * „Хроника Горобиљa“ (2002.), Недељко Љ. Јешић. * „Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић. * „Јешићи у Звијезду“ (2009.), Миле Р. Јешић. * Дневни лист „Политика”, 25. 10. 2014. године. == Референце == {{reflist|2}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Пожежани (Србија)]] [[Категорија:Српски професори]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски публицисти]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски књижевници]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] a7kqelukevxf7fgzg9bevqub4hvpq7s 25138767 25138766 2022-08-04T18:17:39Z Markon Padrino 289117 /* Дела */Ispravka propusta. wikitext text/x-wiki '''Недељко Јешић''' ([[Горобиље]] код [[Пожегa|Пожеге]], [[1. септембaр]] [[1930]] – [[Београд]], [[8. април]] [[2019]]) био је [[Срби|српски]] и [[Југославија|југословенски]] [[Професор|професор]], [[Новинарство|новинар]], [[Писац|књижевник]], [[публициста]] и [[Редакција|уредник]] [[Телевизијска емисија|емисија]]. {{Новинар | име = Недељко Јешић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = Недељко Јешић 1970-их | пуно_име = Недељко Јешић | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|9|1|}} | место_рођења = [[Горобиље]], [[Пожегa]], | држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}} | датум_смрти = {{Датум смрти|2019|4|8|1930|9|1}} | место_смрти = [[Београд]], | држава_смрти = {{застава|Србија}} | новине = [[Вечерњe новости]] | телевизија = [[Радио-телевизија Србије]] }} == Биографија == Родио се у [[Горобиљe|Горобиљу]] код [[Пожегa|Пожеге]], 1. септембра [[1930]]. [[Годинa|године]], <ref name="#1"> Радио Телевизија Србије, 09. 04. 2019. године. https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3484244/preminuo-nedeljko-jesic.html </ref> <ref name="#2"> Портал Пасаж, 11. 04. 2019. године. https://pasaz.rs/preminuo-novinar-publicista-i-knjizevnik-nedeljko-jesic/ </ref> <ref name="#3"> https://www.facebook.com/groups/39605935264/permalink/10161452992885265/?app=fbl </ref> као син Јешић M. Љубомира Љубe и Милице. <ref> „Хроника Горобиље“ (2002.), Недељко Љ. Јешић. </ref> <ref name="#4"> „Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић. </ref> <ref name="#5"> „Јешићи у Звијезду“ (2009.), Миле Р. Јешић. </ref> <ref name="#3"/> Добио је име по свом стрицу, Јешић M. Недељку (1890–1914), који је као младић погинуо у [[Први светски рат|Првом ветском рату]]. <ref> Дневни лист „Политика”, 25. 10. 2014. године. https://www.politika.rs/scc/clanak/308907/Na-bunaru-uklesao-spomenik-palim-sinovima </ref> <ref name="#4"/> [[Основна школа|Основну школу]], завршио је у свом завичају, <ref name="#2"/> [[Гимназија|гимназију]] у [[Пожегa|Пожеги]], [[Ужицe|Ужицу]] и [[Чачaк|Чачку]], <ref name="#2"/> а [[Филологија|филолошки]] [[Факултет|факултет]] – одсек за [[Јужни Словени|југословенску]] [[Kњижевност|књижевност]], у [[Београд]]у, <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> где је и магистрирао 1961. године, на тему „Критика о делу [[Милош Црњански|Милоша Црњанског]]“. <ref name="#2"/> Радио је једно време као [[Професор|професор]] [[Гимназија|гимназије]] у [[Чачaк|Чачку]], <ref name="#2"/> <ref name="#3"/> а након тога одселио се у [[Београд]] и радио је у „[[Вечерњe новости|Вечерњим новостима]]“ <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> и у [[Републички завод за издавање уџбеника|Републичком заводу за издавање уџбеника]]. <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> Од 1963. године, радио је као [[новинар]] у [[Радио Београд|Радио Београду]], а 1973. прелази у oбразовни програм [[Телевизијa Београд|Телевизију Београд]], где остаје до краја радног века, до 1995. године. <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> Oстаће упамћен као уредник емисија: „[[Златне руке]]”, „[[Азбука занимања]]” (1975/76) <ref> https://m.imdb.com/title/tt0756178/ </ref> <ref> https://m.imdb.com/name/nm2149508/ </ref>, „[[Очеви и деца]]” <ref> https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/175661/trezor.html </ref> <ref> https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/2700/rts-trezor/4562644/ocevi-i-deca--trinaestoro-pavlica.html </ref>, а његова емисија „[[Људи говорe]]”, коју је радио од 1979. до 1995. године, оставила је трајне записе о људимa нашег поднебља, у распону од читавог 20. века. <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> Недељко Јешић бавио се и публицистичким и књижевним радом. <ref name="#2"/> Објавио је већи број књига, прозе и књижевне критике, од којих су најпознатије „Млади Црњански“ (2004.), „Циркус Драинац“ <ref name="#6"> https://klubglasnik.com/a/7bee1f2f-02da-49d1-891a-215159f45396/%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE-%D0%88%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B.aspx </ref> и „Тин Ујевић и Београд“ (2008.), <ref name="#6"/> али и монографије о селу Горобиљу, о историји шаха у Чачку и др. <ref name="#2"/> У дневним листовима и часописима објављивао је приче, есеје и фељтоне, а у часописима и већи број чланака из историје пожешког краја. <ref name="#2"/> Аутор је и неколико радио-драма, као и монодраме „Црњански 1918“ (извођена 1981. у Атељеу 212). <ref name="#2"/> Од 2012. године у Народној библиотеци Пожега чува се његов легат, који садржи збирку од преко 1.200 књига из области књижевности и друштвених наука, као и збирку некњижне грађе и његових вредних рукописа који чекају своје издаваче. <ref name="#2"/> Добитник је Гранд прикс награде Фестивала етнолошког филма за 1992., а 1995. године уручена му је и награда за животно дело „Светозар Марковић“, коју додељује [[Удружење новинара Србије|Удружење новинара Србије]]. <ref name="#2"/> Био је ожењен, није имао деце. <ref name="#5"/> Умро је [[8. април]]а [[2019]]. године у [[Београд]]у.<ref name="#2"/> [[Кремација]] je извршена у четвртак 11. априла 2019. године, у 13 часова на [[Ново гробљe у Београду|Новом гробљу у Београду]]. <ref name="#1"/> <ref name="#2"/> == Дела == * „Хроника Горобиље“ (2002.). * „Горобиљско звоно” (2003.). * „Млади Црњански“ (2004.). * „Тин Ујевић и Београд“ (2008.). == Литература == * „Хроника Горобиљa“ (2002.), Недељко Љ. Јешић. * „Горобиљско звоно” (2003.), Недељко Љ. Јешић. * „Јешићи у Звијезду“ (2009.), Миле Р. Јешић. * Дневни лист „Политика”, 25. 10. 2014. године. == Референце == {{reflist|2}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2019.]] [[Категорија:Пожежани (Србија)]] [[Категорија:Српски професори]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски публицисти]] [[Категорија:Југословенски новинари]] [[Категорија:Југословенски књижевници]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] rpyomv07z7u6y0h6n7ztsxe9hpu4gw6 0 4272413 25138543 24214127 2022-08-04T14:28:35Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Интермецо''' је кратка форма у позоришту која испуњава паузу између чинова позоришне представе. Може бити музички интермецо, балетски интермецо и други. Углавном је кратка комична опера или комичан комад. Радња интермеца не мора да има директне везе са главним наративним током комада.<ref>{{Cite book|title=Речник основних позоришних појмова|last=Здравковић|first=Милован|publisher=Народно позориште у Београду|year=2006|isbn=86-331-3072-6|location=Београд|pages=51}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{портал бар|Позориште}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Појмови из позоришта]] 3znfwcl58et7egwok3i8bncf87676yv 0 4272698 25138544 24462753 2022-08-04T14:28:46Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Ирена Парезановић | слика = | датум_рођења = 1997. | место_рођења = [[Ужице]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | регија = | епоха = | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = ''[[Не иди од куће, дерле]]'' | боја = #CCCC99 }} '''Ирена Парезановић''' ([[Ужице]], [[1997]]) српски је драматург и сценариста. ==Биографија== Дипломирала је и мастерирала на [[Факултет драмских уметности|Факултету драмских уметности]].<ref>{{Cite web|url=https://www.goethe.de/ins/ro/en/kul/sup/nss/22292655.html|title=Irena Parezanović|website=@GI_weltweit|language=en|access-date=2021-11-10}}</ref> Радила је као новинарка и филмска критичарка.<ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/u-ovom-domacem-okeanu-besmisla-postoji-i-poneko-malo-ostrvo/|title=„U ovom domaćem okeanu besmisla postoji i poneko malo ostrvo“ « FCS|website=www.fcs.rs|access-date=2021-11-10}}</ref> Поред писања, бави се музиком.<ref name="#1">{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/isti-drugaciji/|title=„Isti“, drugačiji? « FCS|website=www.fcs.rs|access-date=2021-11-10}}</ref> ==Дела== ;Позориште *''Натраг у море, даље од острва'', [[Позориште „Душко Радовић” Београд]], 2020.<ref>{{Cite web|url=https://www.skolskiportal.rs/clanci/1974-premijera-predstave-natrag-u-more-dalje-od-ostrva-u-malom-pozoristu-dusko-radovic|title=Premijera predstave „Natrag u more, dalje od ostrva” u Malom pozorištu Duško Radović ‐ Školski portal|last=školstvo|first=BIGZ|website=www.skolskiportal.rs|language=sr|access-date=2021-11-10}}</ref> *''И то се зове љубав'', [[Народно позориште у Ужицу]], 2021.<ref>{{Cite web|url=https://uzickopozoriste.rs/index.php/repertoar/velika-scena/item/1218-i-to-se-zove-ljubav|title=I to se zove ljubav|last=Savić|first=Gordana|website=uzickopozoriste.rs|language=sr-yu|access-date=2021-11-10}}</ref> *''[[Не иди од куће, дерле]]'', [[ДАДОВ]], 2019. ;Филм *''Изгубљени'', кратки играни филм, 2020.<ref>{{Citation|title=Izgubljeni|url=https://www.imdb.com/title/tt12127824/?ref_=nm_flmg_wr_1|publisher=Faculty of Dramatic Arts Belgrade|date=2020-02-17|accessdate=2021-11-10|first=Trutin|last=Nevena}}</ref> *''Исти'', кратки документарни филм, 2019.<ref name="#1"/> ==Референце== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Парезановић, Ирена}} {{портал бар|Биографија}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Ужичани]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски сценаристи]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета уметности у Београду]] kq84veduzine1tyo4hltiwpghon6z04 0 4272832 25138513 24461708 2022-08-04T14:12:10Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Quotation|“Muslimani su uspostavili kontinuitet koji zabija klin u hrišćansku Evropu. Zapad ravnodušno posmatra tu pojavu jer se nada da će na tom terenu nastati navodno neratoborni islam turskog tipa. S obzirom na uspeh fundamentalista u Turskoj, nema izgleda da će se te nade ispuniti.”|Rafael Izraeli, Trumanov centar Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu<ref>{{cite web |url=https://jadovno.com/zelena-transverzala-autor-dr-srdja-trifkovic/?lng=lat |title= Zelena transverzala |last=Tripković |first=Srđa |date= 2 februar 2011 |website=Jadovno.com |publisher= Jadovno |access-date= 16 jul 2021 |quote=Stvarnost je neumoljiva: kako konstatuje prof. Rafael Izraeli sa Trumanovog centra Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, “Muslimani su uspostavili kontinuitet koji zabija klin u hrišćansku Evropu. Zapad ravnodušno posmatra tu pojavu jer se nada da će na tom terenu nastati navodno neratoborni islam turskog tipa. S obzirom na uspeh fundamentalista u Turskoj, nema izgleda da će se te nade ispuniti.”}}</ref>}} '''Zelena transverzala''' je izraz koji označava teritoriju predominantno naseljenu stanovništvom islamske veroispovesti a koja se proteže od [[Босна|Bosne]] kroz [[Санџак (област)|Sandžak]], [[Косово|Kosovo]], [[Албанија|Albaniju]], [[Македонија|Makedoniju]], [[Бугарска|Bugarsku]] i preko [[Тракија|Trakije]] do [[Турска|Turske]]. Izraz Zelena transverzala takođe i označava politički koncept za prodor islama i Osmanskog a u novije vreme Turskog uticaja u Evropu. Pravac pružanja teritorije Zelene transverzale se poklapa sa centralnim pravcem ekspanzije Osmanlija u Evropu koji je započeo u 14 veku kada je i stvoren koncept Zelene transverzale. [[Османско царство|Osmansko carstvo]] je ulagalo daleko veće napore u islamizaciju stanovnika na liniji Trakija-Makedonija-Kosovo-Sandžak-Bosna nego na drugim teritorijama osvojenih hrišćanskih zemalja Balkana i Evrope. Savremena Turska u sklopu koncepta Neoosmanizma stalno deluje na održavanje Zelene transverzale. Zelena transverzala preseca dva druga pravca: Srbija-Crna Gora i Istočna Hrvatska-Južna Hrvatska, zbog čega je u Srbiji i Hrvatskoj doživljavana kao opasnost. Postoje i interpretacije pojedinih medija u Bosni i Hercegovini da je Zelena transverzala izmišljen mit koji je od strane hrvatskog predsednika [[Фрањо Туђман|Franje Tuđmana]] i srpskog predsednika [[Слободан Милишевић|Slobodana Miloševića]] iskorišćen za pokušaj podele Bosne i Hercegovine između Hrvatske i Srbije == Teritorija == Zelena Transverzala je izraz koji označava teritoriju predominantno naseljenu stanovništvom islamske veroispovesti a koja se proteže od Bosne kroz Sandžak, Kosovo, Albaniju,<ref>{{harv|Cathie Carmichael|2015|p=133}} "Zelena transverzala was a term....For nationalists it has the connotation of a belt of Muslim teritory from Bosnia trough Sandzak, Kosovo and Albania."</ref>Makedoniju, Bugarsku i preko Trakije do Turske.<ref>{{harv|Stanko Nišić|2002|p=28}} "Tu je i Srbija najranjivija , a SRJ osetljiva na usitnjavanje jer se tuda proteže zamišljena " zelena transverzala " od Turske , preko Trakije , Bugarske , Makedonije i dalje prema Raškoj oblasti i Bosni i Hercegovini . Albanija se , uz spoljnu ..."</ref> Ova teritorija obuhvata 106.600km2 a oko 64% njenog stanovništva čine muslimani.<ref name="#1">{{harv|Sančević|1998|p=96}}</ref> Nazvana je zelenom transverzalom zbog njenog smera severozapad-jugoistok koji je paralelan sa osom Jugoslavije, ističe [[Здравко Санчевић|Zdravko Sančević]] koje Zelenoj transverzali posvetio poglavlje svoje knjige.<ref name="#1"/> Pojedini ekstremistički elementi i režimi u islamskim zemljama su u svojim planovima vezanim za Evropski kontinent računali na zelenu transverzalu.<ref name="#1"/> Zbog procena da je 64% muslimanskog stanovništva premalo, postojale ideje da se Bosna i Hercegovina smanji na teritoriju koja obuhvata prvenstveno muslimansko stanovništvo i na taj način pretvori u islamsku republiku, dok bi ovako manja zelena transverzala obuhvatala 78.000 km2 i oko 9 miliona stanovnika, od kojih su 7 miliona, tj 78% muslimani.<ref name="#1"/> == Istorija == Koncept Zelene transverzale, koju Srđa Tripković naziva tektonskom napuklinom između islama i ostatka sveta u paradigmatskom Hantingtonovom Sudaru civilizacija, je nastao u drugoj polovini 14 veka kao posledica Osmanske ekspanzije u Evropu.<ref>{{cite web |url=https://jadovno.com/zelena-transverzala-autor-dr-srdja-trifkovic/?lng=lat |title= Zelena transverzala |last=Tripković |first=Srđa |date= 2 februar 2011 |website=Jadovno.com |publisher= Jadovno |access-date= 16 jul 2021 |quote=Ta tektonska napuklina nastala je turskim prodorom na Balkan drugom polovinom 14. veka. }}</ref> Pravac ove ekspanzije se poklapa sa Zelenom transverzalom koja je još tada imala jasnu geopolitičku svrhu.<ref>{{cite web |url=https://jadovno.com/zelena-transverzala-autor-dr-srdja-trifkovic/?lng=lat |title= Zelena transverzala |last=Tripković |first=Srđa |date= 2 februar 2011 |website=Jadovno.com |publisher= Jadovno |access-date= 16 jul 2021 |quote=Pada u oči da se geografski špic agresije tokom potonja dva veka otomanske ekspanzije poklapao sa “zelenom transverzalom”. Od samog početka, taj je koncept imao kristalno jasnu geopolitičku logiku.}}</ref> Islamizacija lokalnog hrišćanskog stanovništva je od strane Osmanskog carstva sprovođena sa daleko većim naporima na liniji Trakija-Makedonija-Kosovo-Sandžak-Bosna nego na drugim teritorijama osvojenih hrišćanskih zemalja Balkana i Evrope.<ref>{{cite web |url=https://jadovno.com/zelena-transverzala-autor-dr-srdja-trifkovic/?lng=lat |title= Zelena transverzala |last=Tripković |first=Srđa |date= 2 februar 2011 |website=Jadovno.com |publisher= Jadovno |access-date= 16 jul 2021 |quote=Napori Osmanlija u cilju islamizacije lokalnog stanovništva i kolonizacije muslimana iz Azije bili su daleko tvrđi i uspešniji duž koridora Trakija-Makedonija-Kosovo-“Sandžak”-Bosna nego u drugim osvojenim hrišćanskim zemljama – npr. u kopnenom delu Grčke, u centralnoj Srbiji, severnoj Bugarskoj ili Vlaškoj.}}</ref> == Politički uticaj == Zelena transverzala preseca dva druga pravca: Srbija-Crna Gora i Istočna Hrvatska-Južna Hrvatska.<ref name="#1"/> Hrvatska je projekat zelene transverzale smatrala opasnošću na koju je u svojim interpretacijama, sa kojima se slagao i hrvatski predsednik [[Фрањо Туђман|Franjo Tuđman]], o tome da je ona već bila povučena ukazivao i premijer [[Hrvoje Šarinić]].<ref>{{harv|Čobović|2005|p=139}}"Po njegovim rečima koje je Šarinić interpretirao , početkom devedesetih godina ,, već je bila povučena zelena transverzala što je velika opasnost “ , na šta je Tuđman reagovao komentarom „ da u tome nečeg ima . " "</ref> Turska kao regionalna sila stalno deluje na održavanju zelene transverzale podrškom muslimanskim zemljama na Balkanu.<ref>{{harv|Stanko Nišić|2002|p=216}}</ref> Putna trasa koja prolazi zelenom transverzalom je tokom istorije uvek bila pravac intervenisanja stranih sila na Balkan.<ref name="#2">{{harv|Stanko Nišić|2002|p=428}}</ref> Trasom zelene transverzale prolazi jedan od važnijih puteva širenja terorizma i transporta droge.<ref name="#2"/> == Kontroverze == Pojedini mediji u Bosni i Hercegovini ističu da je Zelena transverzala izmišljen mit koji je od strane hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i srpskog predsednika Slobodana Miloševića iskorišćen za pokušaj podele Bosne i Hercegovine između Hrvatske i Srbije.<ref>{{cite web |url=https://radiosarajevo.ba/vijesti/bosna-i-hercegovina/pakleni-plan-koji-je-tudmanu-i-milosevicu-bio-argument-za-podjelu-bih-i-zlocine/310526 |title="Zelena transverzala" |last= |first= |date= 24 avgust 2018 |website=radiosarajevo.ba |publisher= Radio Sarajevo |access-date= 16 jul 2021 |quote=Plan koji je Tuđmanu i Miloševiću bio argument za podjelu BiH...Bauk "zelene transverzale" ponovo kruži Balkanom! Mit koji je imao svoju ulogu u pregovorima Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana prije skoro tri decenije, te, kako su pisali Mile Stojić i Senad Pećanin, postao glavnim argumentom za podjelu Bosne i Hercegovine,}}</ref> == U umetnosti == Zelena transverzala se pominje u savremenoj srpskoj drami.<ref>{{cite book|title=Савремена српска драма|url=https://books.google.com/books?id=-hULAQAAMAAJ|year=2000|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|page=153|quote=Данас , када вампир Ислама поново диже главу , када зелена трансверзала , од Терхерана до Сарајева , прети да се забоде у срце Европе ..}}</ref> [[Danko Popović]] u svojoj knjizi "Na krstu i raskršću" objašnjava fenomen zelene transverzale.<ref>{{harv|Popović|1998|p=140}}</ref> == Reference == {{reference|2}} == Izvori == * {{cite book|ref=harv|author=Cathie Carmichael|title=A Concise History of Bosnia|url=https://books.google.com/books?id=rMfSCQAAQBAJ&pg=PA133|date=2 July 2015|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-01615-6}} * {{cite book|ref=harv|author=Stanko Nišić|title=Globalna sila i bezbednost Balkana|url=https://books.google.com/books?id=MwMXAQAAIAAJ|year=2002|publisher=Vojnoizdavački zavod|isbn=978-86-335-0110-1}} * {{cite book|ref=harv|last=Sančević|first=Zdravko|title=Pogled u Bosnu: zapisi veleposlanika|url=https://books.google.com/books?id=Y4ziAAAAMAAJ|year=1998|publisher=Naprijed|isbn=978-953-178-092-6}} * {{cite book|ref=harv|last=Popović|first=Danko|title=Na krstu i raskršću|url=https://books.google.com/books?id=LpXuAAAAMAAJ|year=1998|publisher=Serbian Literary Company|isbn=978-0-9682484-3-0}} {{нормативна контрола}} [[Kategorija:Ideologije]] [[Kategorija:Politika Turske]] [[Kategorija:Osmansko Carstvo]] [[Kategorija:Islam]] aazy93ph51ngs64exlyhh56nbdfh5ht 0 4273544 25138545 24462754 2022-08-04T14:28:55Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Ирена Ристић | слика = | датум_рођења = {{датум рођења|1970|||год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | регија = | епоха = | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = ''Огледи о другарству и поседовању'' | боја = #CCCC99 }} '''Ирена Ристић''' ([[Београд]], [[1970]]) српски је позоришни и филмски редитељ, универзитетски професор и психолог. ==Биографија== Дипломирала је на [[Факултет драмских уметности|Факултету драмских уметности]], на Катедри за позоришну и радио режију.<ref name="fdu">{{Cite web|url=https://fdu.bg.ac.rs/sr-lat/fakultet/nastavno-osoblje/irena-ristic-80|title=dr Irena Ristić {{!}} FDU|last=Београду|first=Рачунски центар, Електротехнички факултет, Универзитет у|website=fdu.bg.ac.rs|language=sr-lat|access-date=2021-11-15}}</ref> Наставила је студије на Одељењу за психологију [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета у Београду]], и одбранила магистарску тезу под менторством професора др Александра Костића.<ref name="fdu"/> Специјализацију у области психодраме завршила је у оквиру И''нститута за психодраму Београд''. Докторирала је у области психологије уметности на Одсеку за теоријске науке [[Факултет ликовних уметности|Факултета ликовних уметности]] у Београду.<ref name="fdu"/> Учествовала је у раду Београдског драмског позоришта, Малог позоришта „Душко Радовић“, Југословенског драмског позоришта, Народног позоришта у Бања Луци, Зрењанину, Крушевцу, Вршцу, Шапцу и у другим градовима у региону. До сада је остварила више од четрдесет режија, и низ ауторских пројеката. У омладинском позоришту [[ДАДОВ]] режирала је представе ''Виктор или деца на власти'' и ''Валпургијска ноћ''. Поред представа, реализује огледне радове: „Проба“ (2016), „Шта каже Ирена Ристић?“ (2015), „Пажљиво посматрање“ (2014), „Обичан један биоскоп.Непар“ (2013), „процес_К“ (2011), „Соба малих страхова“ (2009), и друге. Ауторка је више уметничких радова, као и низа истраживачких пројеката у домену психологије уметности, од којих су најважнија представљена у књигама.<ref name="fdu"/> Она води групу'' Хоп.Ла!''<ref>{{Cite web|url=http://www.centar-fm.org/inmediasres_eng/index.php/irena-ristic|title=Irena Ristić|last=User|first=Super|website=www.centar-fm.org|language=en-gb|access-date=2021-11-15}}</ref> Уредница је и коуредница неколико тематских зборника. Ради као ванредни професор психологије и психологије креативности, у оквиру Катедре за теорију и историју ФДУ Београд.<ref name="fdu"/> Водила је платформу ''ФДУ - Против насиља'' која је покренута после изношења оптужби Милене Радуловић против наставника приватне школе глуме Мирослава Мике Алексиђа, а на коју студенти могу да пријаве све облике злостављања.<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/ristic-ima-prijava-na-platformi-fdu-o-zlostavljanju-studenata-rad-na-resenju/|title=Ristić: Ima prijava na platformi FDU o zlostavljanju studenata, rad na rešenju|date=2021-01-22|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-11-15}}</ref> Чланица је Савеза драмских уметника Србије.<ref>{{Cite web|url=http://www.susret.org/Srpski/Irena%20Ristic.htm|title=Irena Ristic|website=www.susret.org|access-date=2021-11-15}}</ref> Ћерка је позоришног и ТВ редитеља [[Јован Ристић (редитељ)|Јована Ристића]]. ==Награде== Добитница је награде за најбољи екпериментални филм 57. Фестивала документарног и краткометражног филма (2010) и Специјалне награде 34. Фестивала Tous Courts Aix en Provence (2016).<ref name="#1">{{Cite web|url=https://dereta.rs/a/f648ae6b-f84e-49b6-a6f4-c52e541ef7a7/Irena-Ristic.aspx|title=Online knjižara Dereta {{!}} Autori|website=Online knjižara Dereta|language=sr|access-date=2021-11-15}}</ref> Међународне фестивалске награде освојили су њени филмови „Апетит” (2010) и „Аутопејзаж” (2016), као и представа „Бела грива” (2019).<ref name="fdu"/> Њен истраживачки пројекат Генерација З добио је награду “Звезде Београда” као најбољи у пољу омладинске политике за 2011, а за научни рад ''Novelty and Coherence in Group Creative Processes'' добила је награду Early stage research award часописа ''Психологија'' за 2016. годину.<ref name="#1"/> ==Дела== *„Огледи о другарству и поседовању” (2019) *„Почетак и крај креативног процеса“ (2010) *„Психологија креативности“, коаутор, (2013) *Два приручника за обуку професионалаца који раде са децом *Ристић, ИИ. (у штампи). Мала врата. Београд: Геопоетика<ref name="fdu"/> *Ристић, И. (2021). Он кинднесс анд цоллецтивитy. Ин Ј. Караулић & А. Летунић (Едс.) Перформинг артс бетњеен политицс анд полициес: Имплицатионс анд цхалленгес (пп. 170-184). Белграде: Фацултy оф Драматиц Артс ; Загреб: Ацадемy оф Драматиц Арт. ИСБН 978-953-8196-29-4<ref name="fdu"/> *Милошевић, М. & Ристић, И. (2021) Аппраисал оф фамилиаритy њитх цонтент: итс релатионсхип њитх дименсионс оф емотионал еџпериенце. Хеллениц Јоурнал оф Псyцхологy, 18(1), 34-45. ДОИ: 10.26262/хјп.в18и1.7879<ref name="fdu"/> *Ристић, И, & Милошевић, М. (2020). Амбиваленција у креативној продукцији студената уметности. Примењена психологија, 13(1), 119-138. ДОИ: 10.19090/пп.2020.1.119-138<ref name="fdu"/> *Милошевић, М., & Ристић, И. (2019). Цонструцтион анд валидатион оф тхе Цреативитy Цоеффициент. Ин Ј. Л. Цуадра (Ед.), Ундерстандинг цреативитy. Паст, пресент анд футуре перспецтиве (пп. 31-60). Нењ Yорк, УСА: Нова Сциенце Публисхерс. ИСБН 978-1-53616-053-6<ref name="fdu"/> *Ристић, И., & Милошевић, М. (2018а). Валидација коефицијента изузетности у процени ликовних продуката. Примењена психологија, 11(2), 227–246. ДОИ: 10.19090/пп. 2018.2.227-246.<ref name="fdu"/> *Ристић, И., & Милошевић, М. (2018б). Неугодни и нови садржаји у функцији креативности: По чему се студенти умјетности разликују од осталих? Сувремена психологија,20(2), 117–136. ДОИ: 10.21465/2017-СП-202-01<ref name="fdu"/> *Ристић, И. (2017а). Ка новим видовима колективитета. Суперструкција и моделовање локалне културне сцене. Култура, 154, 414–434. ДОИ 10.5937/култура1754414Р<ref name="fdu"/> *Ристић, И., & Милошевић, М. (2017). Повезаност креативне продукције и емоционалног доживљаја: Постајемо ли креативнији посматрајући нове непријатне слике? Примењена психологија,10(3), 335–353. ДОИ: 10.19090/пп.2017.3.335-353<ref name="fdu"/> ==Референце== {{reflist}} ==Спољашње везе== *[https://irena-ristic.com/press/bibliography-2/ Званична интернет презентација] {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Ристић, Ирена}} {{портал бар|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1970.]] [[Категорија:Српски психолози]] [[Категорија:Наставници и сарадници Универзитета уметности у Београду]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета уметности у Београду]] [[Категорија:Српски позоришни редитељи]] [[Категорија:Уметници из Београда]] nkbqt4zaf1tp4jr5jnt2p188qb0wv3z 0 4274266 25138547 24415393 2022-08-04T14:29:13Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki '''Исидора Гонцић''' ([[Београд]], [[1990]]) српска је позоришна редитељка. ==Биографија== Дипломирала је позоришну и радио режију на [[Факултет драмских уметности|Факултету драмских уметности]] у [[Београд]]у, у класи проф. [[Ивана Вујић|Иване Вујић]]. Била је асистент режије на представама ''Грк Зорба'' ([[Михајло Вукобратовић]], [[Позориште на Теразијама]] и [[Будва Град Театар]]), ''Play Popović'' (Ивана Вујић, Атеље 212 и Дом Културе Панчева) и другим представама.<ref>{{Cite web|url=https://teatarvuk.rs/stucanje/|title=Театар Вук {{!}} ШТУЦАЊЕ|language=en-US|access-date=2021-11-17}}</ref> Ћерка је глумца [[Буле Гонцић|Булета Гонцића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.hellomagazin.rs/2015/04/09/svetislav-bule-goncic-kcerke-ucim-da-se-bore-za-zivot-po-svojoj-meri|title=Svetislav - Bule Goncić: Kćerke učim da se bore za život po svojoj meri {{!}}{{!}} Hello Magazin!|date=2015-04-09|website=Hello! magazin|language=sr-RS|access-date=2021-11-17}}</ref> ==Театрографија== {| class="wikitable sortable mw-collapsible collapsible" style="text-align: center;" ! width="120" |Бр. ! width="220" |Наслов !width=120|Година !Позориште |- |1. | Плаy Поповић<ref name="tt">{{Cite web|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/teatrografija.php?ko=licnost&id=22155&jezik=cir|title=Музеј позоришне уметности Србије|website=teatroslov.mpus.org.rs|access-date=2021-11-17}}</ref> |2012. |[[Атеље 212]] |- |2. |Главо луда<ref name="tt"/> |2012. |[[Позориште на Теразијама]] |- |3. |Зона Замфирова<ref name="tt"/> |2012. |Позориште на Теразијама |- |4. |Муза<ref name="tt"/> |2012. |[[Театар Вук]] |- |5. |Издаја<ref name="tt"/> |2013. |[[Југословенско драмско позориште]] |- |6. |Казимир и Каролина<ref name="tt"/> |2014. |Атеље 212 |- |7. |Позив (представа)|Позив |2012. |[[ДАДОВ]] |- |8. |[[Лептирица (представа)|Лептирица]] |2015. |ДАДОВ |- |9. |Од А до Да<ref name="tt"/> |2017. |[[Театар Вук]] |- |10. |То код нас не може да буде<ref name="tt"/> |2018. |[[Народно позориште у Пироту]] |- |11. |Бонтон<ref name="tt"/> |2018. |[[Позориште „Душко Радовић” Београд]] |- |12. |Коштана<ref name="tt"/> |2019. |[[Народно позориште у Београду]] |- |13. |[[Страх од лептира (представа)|Страх од лептира]]<ref name="tt"/> |2019. |Театар Вук |- |14. |На уранку<ref name="tt"/> |2019. |Народно позориште |- |15. |Весела удовица<ref name="tt"/> |2020. |[[Мадленијанум]] |- |16. |Гуливер<ref name="tt"/> |2020. |Позориште „Душко Радовић” Београд |- |17. |Гуливерово новогодишње путовање<ref name="tt"/> |2020. |Позориште „Душко Радовић” Београд |- |18. |Ивица и Марица<ref name="tt"/> |2021. |[[Позориште лутака „Пинокио”]] |- |19. |Хасанагиница |2022. |[[Народно позориште у Лесковцу]] |} ==Референце== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Гонцић, Исидора}} {{портал бар|Биографија}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1990.]] [[Категорија:Српски позоришни редитељи]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета уметности у Београду]] [[Категорија:Уметници из Београда]] l1bywvsl1vybtwxdk2bhs9l27ce8qxk 10 4274283 25138387 25122458 2022-08-04T12:41:35Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki <noinclude><!-- Следеће статистике су ажуриране након Велике награде Мађарске 2022. - приступи, пол позиције, стартови, победе, подијуми, најбржи кругови, поени у каријери, сезонски поени, сезонска позиција Следеће је ажурирано након спринт трке, али ће бити потребно поново ажурирати на основу бодова добијених током главне трке - Следеће статистике још увек треба да се ажурирају: - НАПОМЕНА: подијуми - Мора бити "+1" за СВАКО МЕСТО НА ПОДИЈУМУ (тј. ако оба возача добију подијум, укључујући и победу, број се повећава за 2 тренутно по трци и до 3 историјски) подијумитрка - Мора бити "+1" само за трке СА ОСВОЈЕНИМ НАЈМАЊЕ ЈЕДНИМ МЕСТОМ НА ПОДИЈУМУ (тј. ако оба возача добију подијум, број се повећава само за један --></noinclude>{{safesubst:<noinclude />#switch: {{{1|}}} | УПТО = Велика награда Мађарске 2022.<noinclude><!-- Покушајте да ово увек буде одговарајући назив чланка: нпр. „Велика награда Монака 2019.“ уместо „квалификације за Велику награду Монака 2019.“, јер ово може бити аутоматски повезано на викилинк --></noinclude><!-- Конструктори који се такмиче у 2022. --> | АЛП = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 35 | возачи = 2 | укупнонаступа = 70 | пол = 0 | победа = 1 | подијум = 2 | подијумтрка = 2 | најбржикруг = 0 | укупнопоена = 254 | поениусезони = {{Coltit|x=}} 99 | позицијаусезони = {{Coltit|x=}} 4. }} | АЛР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 183 | возачи = 23 | укупнонаступа = 381 | пол = 12 | победа = 10 | подијум = 26 | подијумтрка = 18 | најбржикруг = 14 | укупнопоена = 179 | поениусезони = {{Coltit|x=}} 51 | позицијаусезони = {{Coltit|x=}} 6. }} | АЛТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 321 | возачи = 15 | укупнонаступа = 642 | пол = 1 | победа = 2 | подијум = 5 | подијумтрка = 5 | најбржикруг = 2 | укупнопоена = 776 | поениусезони = {{Coltit|x=}} 27 | позицијаусезони = {{Coltit|x=}} 8. }} | АСМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 41 | возачи = 6 | укупнонаступа = 81 | пол = 0 | победа = 0 | подијум = 1 | подијумтрка = 1 | најбржикруг = 0 | укупнопоена = 97 | поениусезони = {{Coltit|x=}} 20 | позицијаусезони = {{Coltit|x=}} 9. }} | ФЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 1045 | возачи = 81 | укупнонаступа = 2216 | пол = 238 | победа = 242 | подијум = 789 | подијумтрка = 598 | најбржикруг = 259 | укупнопоена = 9046.5 | поениусезони = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 334 | позицијаусезони = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. }} | ХАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 135 | возачи = 6 | укупнонаступа = 270 | пол = 0 | победа = 0 | подијум = 0 | подијумтрка = 0 | најбржикруг = 3 | укупнопоена = 234 | поениусезони = {{Coltit|x=}} 34 | позицијаусезони = {{Coltit|x=}} 7. }} | МАК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 919 | возачи = 51 | укупнонаступа = 1907 | пол = 156 | победа = 183 | подијум = 494 | подијумтрка = 399 | најбржикруг = 161 | укупнопоена = 5925 | поениусезони = {{Coltit|x=}} 95 | позицијаусезони = {{Coltit|x=}} 5. }} | МЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 262 | возачи = 12 | укупнонаступа = 536 | пол = 136 | победа = 124 | подијум = 275 | подијумтрка = 180 | најбржикруг = 96 | укупнопоена = 6602.5 | поениусезони = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 304 | позицијаусезони = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. }} | РБР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 339 | возачи = 11 | укупнонаступа = 674 | пол = 77 | победа = 84 | подијум = 222 | подијумтрка = 175 | најбржикруг = 81 | укупнопоена = 6060.5 | поениусезони = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 431 | позицијаусезони = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. }} | ВИЛ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | трке = 772 | возачи = 45 | укупнонаступа = 1461 | пол = 128 | победа = 114 | подијум = 313 | подијумтрка = 244 | најбржикруг = 133 | укупнопоена = 3587 | поениусезони = {{Coltit|x=}} 3 | позицијаусезони = {{Coltit|x=}} 10. }} }}<noinclude> {{Документација}} [[Категорија:Шаблони за Формулу 1]] </noinclude> bekd5ae8ze3d1j37fz6wh44h3r3elg6 0 4278899 25139103 24510211 2022-08-05T06:00:40Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум | име_албума = Рани мраз | име_извођача = Ђорђе Балашевић | тип = студио | слика = Рани мраз 2004.jpg | жанр = [[фолк рок]] | датум = Април [[2004]]. | снимање = 3. октобар 2003.–4. април 2004. | издавач = [[Hi-Fi Centar]] | трајање = 64:24 | овај_албум = '''''Рани мраз''''' | албум_пре = [[Остаће округли траг на месту шатре]] }} '''''Рани мраз''''' је дванаести и последњи студијски албум новосадског кантаутора [[Ђорђе Балашевић|Ђорђа Балашевића]]. Наслов албума се односи на Балашевићеву некадашњу музичку групу [[Рани мраз]]. Поднаслов ''/прича о Васи Ладачком.../ музика из неснимљеног филма'' се односи на [[филм]] који су Балашевић и глумац [[Љубиша Самарџић]] намеравали снимити по песми „Прича о Васи Ладачком“. Сарадња је због неслагања пропала, а Самарџић и Балашевић после тога су режирали сваки свој филм: ''[[Јесен стиже, Дуњо моја (филм)|Јесен стиже, Дуњо моја]]'' (2004.) и ''[[Као рани мраз]]'' (2010.).<ref name="Јањатовић">{{cite book |title=Ex YU rock enciklopedija: 1960–2006 |last=Јањатовић |first=Петар |year=2007 |isbn=978-86-905317-1-4 |location=Београд |edition=2. допуњена}}</ref><ref>{{cite news |title=Šteta, Balašević nema pojma o snimanju filma |date=25. април 2010 |url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/steta-balasevic-nema-pojma-o-snimanju-filma-2302361 |newspaper=Јутарњи лист}}</ref> Албум с акустичним [[фолк рок]] песмама сличан је албуму [[На послетку...]] из 1996. године. На њему је изашла нова верзија песме „Прича о Васи Ладачком“ – трећа после албума ''[[Одлази циркус]]'' (1980.) и ''[[Остаће округли траг на месту шатре]]'' (2002.) – заједно с акустичном инструменталном верзијом званом „Причица о Васи Л.“. Песму „Малиганска“ Балашевић је написао на почетку каријере, а пре њега већ ју је снимила новосадска група [[Апсолутно романтично]] 2003. године под именом „Ђолетова песма“. Чланови ове групе, браћа Зоран и Петар Алвировић, сарађивали су на албуму као гитариста и пратећи вокал.<ref name="Јањатовић"/> 2 месеца након издања, албум је био продат у тиражу од 14.550 примерака. == Песме == Све песме је написао Ђорђе Балашевић. # ''Причица о Васи Л.'' – 3:17 # ''Ацо-Брацо'' – 4:25 # ''Чивутски врт'' – 5:14 # ''Кере Варошанке'' – 4:40 # ''Лађарска серената'' – 3:27 # ''Боже, Боже...'' – 6:28 # ''Галициа'' – 4:46 # ''Твој Неко'' – 5:30 # ''Малиганска'' – 5:50 # ''Ја Бас, канда, знам?'' – 5:50 # ''Пред задљи снег'' – 3:57 # ''Као рани мраз'' – 4:37 # ''Прича о Васи Л.'' – 7:34 == Музичари == * [[Ђорђе Балашевић]] – вокал * [[Александар Дујин]] – клавир * Драган Ивановић – бас * Петар Радмиловић – бубњеви * Игнац Шен - виолина, вокал у песми „Твој Неко”) * Андреј Магловски – хармоника * Зоран „Кина” Алвировић – гитара, вокал у песми „Боже, Боже...”, пратећи вокал * Душан Безуха - гитара * Габор Бунфорд - кларинет * Шандор Жадоњи - цимбал * Тимеа Калмар - виолончело * Бени Чибри - контрабас у песми „Као рани мраз” * Стеван Мошо - прим у песмама „Галициа”, „Пред први снег” и „Кере Варошанке” / „Ја Вас, канда, знам” * Даниел Давчик - канта за млеко у песми „Малиганска” * Миле Николић, Цвета Сладић и Душко Петровић - бас прим, други бас прим и прим у песмама „Прича о Васи Л.” и „Твој Неко” * Агота Виткаи-Кучера - сопран у песми „Твој Неко” * Хор Светог Ђорђа - у песми „Прича о Васи Л.” * Петар „Пера” Алвировић - пратећи вокал == Занимљивости == # Мелодија је иста у песмама ''Кере Варошанке'' и ''Ја Вас, канда, знам.'' # РТС је 2004. године снимао емисију под називом ''Док је нама нас'' поводом промоције албума. Осим што је певао песме са овог албума, на репертоару су биле и песме из претходних година. == Референце == {{извори}} {{Ђорђе Балашевић}} [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми Ђорђа Балашевића]] 5m4mmbqxqrwrkcjkhsglndhi4x9banq 25139104 25139103 2022-08-05T06:03:09Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Албум | име_албума = Рани мраз | име_извођача = Ђорђе Балашевић | тип = студио | слика = Рани мраз 2004.jpg | жанр = [[фолк рок]] | датум = Април [[2004]]. | снимање = 3. октобар 2003.–4. април 2004. | издавач = [[Hi-Fi Centar]] | трајање = 64:24 | овај_албум = '''''Рани мраз''''' | албум_пре = [[Остаће округли траг на месту шатре]] }} '''''Рани мраз''''' је дванаести и последњи студијски албум новосадског кантаутора [[Ђорђе Балашевић|Ђорђа Балашевића]]. Наслов албума се односи на Балашевићеву некадашњу музичку групу [[Рани мраз]]. Поднаслов ''/прича о Васи Ладачком.../ музика из неснимљеног филма'' се односи на [[филм]] који су Балашевић и глумац [[Љубиша Самарџић]] намеравали снимити по песми „Прича о Васи Ладачком“. Сарадња је због неслагања пропала, а Самарџић и Балашевић после тога су режирали сваки свој филм: ''[[Јесен стиже, Дуњо моја (филм)|Јесен стиже, Дуњо моја]]'' (2004.) и ''[[Као рани мраз]]'' (2010.).<ref name="Јањатовић">{{cite book |title=Ex YU rock enciklopedija: 1960–2006 |last=Јањатовић |first=Петар |year=2007 |isbn=978-86-905317-1-4 |location=Београд |edition=2. допуњена}}</ref><ref>{{cite news |title=Šteta, Balašević nema pojma o snimanju filma |date=25. април 2010 |url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/steta-balasevic-nema-pojma-o-snimanju-filma-2302361 |newspaper=Јутарњи лист}}</ref> Албум с акустичним [[фолк рок]] песмама сличан је албуму [[На послетку...]] из 1996. године. На њему је изашла нова верзија песме „Прича о Васи Ладачком“ – трећа после албума ''[[Одлази циркус]]'' (1980.) и ''[[Остаће округли траг на месту шатре]]'' (2002.) – заједно с акустичном инструменталном верзијом званом „Причица о Васи Л.“. Песму „Малиганска“ Балашевић је написао на почетку каријере, а пре њега већ ју је снимила новосадска група [[Апсолутно романтично]] 2003. године под именом „Ђолетова песма“. Чланови ове групе, браћа Зоран и Петар Алвировић, сарађивали су на албуму као гитариста и пратећи вокал.<ref name="Јањатовић"/> 2 месеца након издања, албум је био продат у тиражу од 14.550 примерака, а на самом крају 2004, албум је био продат у 26.550 примерака. == Песме == Све песме је написао Ђорђе Балашевић. # ''Причица о Васи Л.'' – 3:17 # ''Ацо-Брацо'' – 4:25 # ''Чивутски врт'' – 5:14 # ''Кере Варошанке'' – 4:40 # ''Лађарска серената'' – 3:27 # ''Боже, Боже...'' – 6:28 # ''Галициа'' – 4:46 # ''Твој Неко'' – 5:30 # ''Малиганска'' – 5:50 # ''Ја Бас, канда, знам?'' – 5:50 # ''Пред задљи снег'' – 3:57 # ''Као рани мраз'' – 4:37 # ''Прича о Васи Л.'' – 7:34 == Музичари == * [[Ђорђе Балашевић]] – вокал * [[Александар Дујин]] – клавир * Драган Ивановић – бас * Петар Радмиловић – бубњеви * Игнац Шен - виолина, вокал у песми „Твој Неко”) * Андреј Магловски – хармоника * Зоран „Кина” Алвировић – гитара, вокал у песми „Боже, Боже...”, пратећи вокал * Душан Безуха - гитара * Габор Бунфорд - кларинет * Шандор Жадоњи - цимбал * Тимеа Калмар - виолончело * Бени Чибри - контрабас у песми „Као рани мраз” * Стеван Мошо - прим у песмама „Галициа”, „Пред први снег” и „Кере Варошанке” / „Ја Вас, канда, знам” * Даниел Давчик - канта за млеко у песми „Малиганска” * Миле Николић, Цвета Сладић и Душко Петровић - бас прим, други бас прим и прим у песмама „Прича о Васи Л.” и „Твој Неко” * Агота Виткаи-Кучера - сопран у песми „Твој Неко” * Хор Светог Ђорђа - у песми „Прича о Васи Л.” * Петар „Пера” Алвировић - пратећи вокал == Занимљивости == # Мелодија је иста у песмама ''Кере Варошанке'' и ''Ја Вас, канда, знам.'' # РТС је 2004. године снимао емисију под називом ''Док је нама нас'' поводом промоције албума. Осим што је певао песме са овог албума, на репертоару су биле и песме из претходних година. == Референце == {{извори}} {{Ђорђе Балашевић}} [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми Ђорђа Балашевића]] 502ecqxa0amqnozhvg2uyin393wresu 0 4282331 25139039 24273383 2022-08-05T02:07:19Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki Током Другог светског рата '''Пројекат голуб''' (касније назван '''Пројекат Оркон''') био је покушај Америчког бихевиориста Б.Ф. Скинера, да развије вођену [[Бомба|бомбу]] којом упрвљају голубови. <ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.blic.rs/riznica/istorije/hitlerova-tajna-oruzja-nacisti-su-ovim-masinama-hteli-da-preokrenu-tok-istorije-jedna/6mt0582|title=Тајна оружја у Другом светском рату|url-status=live}}</ref> == Преглед == Тестна платформа је била иста конструкција авиона без погона коју је развио [[Nacionalni institut za standarde i tehnologiju|Национални биро за стандарде]] који је касније коришћен за радарско вођену клизну бомбу ,,Бат<nowiki>'' америчке морнарице, која је у основи била мала једрилица,са крилима и репом, експлозивним делом бојеве главе у центар, и ''одсек за навођење''</nowiki> у [https://hr2.wiki/wiki/Nose_cone носном конусу]. Намера је била да се голубови обуче да делују као <nowiki>''пилоти''</nowiki> за уређај, користећи своје когнитивне способности да препознају мету. Систем за навођење се састојао од три сочива постављена у носу возила, која су пројектовала слику мете на екран постављен у малом одељку унутар носног конуса. Овај екран је постављен на основе и опремљен сензорима који су мерили било какво угаоно кретање. Један, до три голуба, обучени оперантним кондиционирањем да препознају мету, били су стационирани испред екрана; када би видели мету, кљуном би кљуцали екран. Они су обучавани такошто им је приказивана слика мете и сваки пут када би голубови кљуцали слику, неко би добио семе. <ref>{{Cite web|url=http://historywired.si.edu/object.cfm?ID=353|title=Национални музеј Амерчке историје|url-status=unfit|access-date=21. 12. 2021|archive-date=16. 05. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080516215806/http://historywired.si.edu/object.cfm?ID=353}}</ref> Све док је мета остала у центру екрана, екран се не би померао, али ако би бомба почела да скреће с пута, слика би се померила ка ивици екрана. Голубови би пратили слику, кљуцали је, што би померало екран на својим основама. Сензори би детектовали кретање и слали сигнале контролним површинама, које би усмеравале бомбу у правцу у коме се екран померао. Какосе бомба враћала ка мети, голубови би поново пратили слику, враћајући екран поново у централни положај. На тај начин би голубови исправљали сва одступања у курсу и држали бомбу на клизној путањи. Рани електронски системи за навођење користе сличне методе, само са електронским сигналима и процесорима који замењују птице у откривању циља и спречавању одступања од клизног пута. Одбор за истраживање националне одбране, видео је идеју да се голубови користе у клизним бомбама веома ексцентричном и непрактичном, али је ипак допринео 25.000 долара истраживању. Скинер, који је имао успеха са обуком, пожалио се: ,,Наш проблем је био што нас нико није схватио озбиљно.<nowiki>''</nowiki> <ref name=":0" />Програм је отказан 8. октобра 1944. године, јер је војска веровала да би „даље процесуирање овог пројекта озбиљно одложило друге који у главама дивизије имају непосредније обећање о борбеној примени“. == Референцe == {{Извори}} == Спољашњи линкови == * [https://americanhistory.si.edu/exhibitions/history-wired Национални музеј Америчке историје] [[Категорија:Војне тактике]] jkg8x7ix0eg59napnvcoanxzue4g0rd 0 4282489 25138504 24723917 2022-08-04T14:08:21Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki '''Жељко Каран''' ([[1956]] — [[Костолац]], [[2012]]) био је српски драмски писац и позоришни редитељ. ==Биографија== Каран је режирао у аматерском позоришту у Костолцу: „Опера за три гроша“ Бертолда Брехта, „Два јелена“ по комаду Слободана Стојановића и Миливоја Илића, „Лудак и Опатица“ Станислава Виткијевича 1982. године.<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zeljko-karan-1956-2012/|title=Željko Karan (1956- 2012) - Društvo - Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2021-12-21}}</ref> Покренуо је 2001. године Удружење грађана „Позориште Цастеллум“.<ref name="danas"/> Залагао се да се у позориштима Србије поставља више комада домаћих аутора.<ref name="danas"/> Двоструки је добитник [[Награда Бранислав Нушић|награде „Бранислав Нушић“]].<ref name="danas"/> Био је члан Удружења драмских писаца Србије.<ref name="danas"/> ==Одабрана делa== *''Глиб'', 2009. *''Дженериканци'', 2010. ==Референце== {{reflist}} {{портал бар|Биографија}} {{DEFAULTSORT:Каран, Жељко}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1956.]] [[Категорија:Умрли 2012.]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски позоришни редитељи]] obgqs3teydguevwr6mft0x4jqvswcps 25138505 25138504 2022-08-04T14:08:34Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki '''Жељко Каран''' ([[1956]] — [[Костолац]], [[2012]]) био је српски драмски писац и позоришни редитељ. ==Биографија== Каран је режирао у аматерском позоришту у Костолцу: „Опера за три гроша“ Бертолда Брехта, „Два јелена“ по комаду Слободана Стојановића и Миливоја Илића, „Лудак и Опатица“ Станислава Виткијевича 1982. године.<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zeljko-karan-1956-2012/|title=Željko Karan (1956- 2012) - Društvo - Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2021-12-21}}</ref> Покренуо је 2001. године Удружење грађана „Позориште Цастеллум“.<ref name="danas"/> Залагао се да се у позориштима Србије поставља више комада домаћих аутора.<ref name="danas"/> Двоструки је добитник [[Награда Бранислав Нушић|награде „Бранислав Нушић“]].<ref name="danas"/> Био је члан Удружења драмских писаца Србије.<ref name="danas"/> ==Одабрана делa== *''Глиб'', 2009. *''Дженериканци'', 2010. ==Референце== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Каран, Жељко}} {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1956.]] [[Категорија:Умрли 2012.]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски позоришни редитељи]] iy5yyzh153cjdkuh1qcgmyp1atmy86k 25138506 25138505 2022-08-04T14:09:02Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki '''Жељко Каран''' ([[1956]] — [[Костолац]], [[2012]]) био је српски драмски писац и позоришни редитељ. ==Биографија== Каран је режирао у аматерском позоришту у Костолцу: „Опера за три гроша“ Бертолда Брехта, „Два јелена“ по комаду Слободана Стојановића и Миливоја Илића, „Лудак и Опатица“ Станислава Виткијевича 1982. године.<ref name="danas">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zeljko-karan-1956-2012/|title=Željko Karan (1956- 2012) - Društvo - Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2021-12-21}}</ref> Покренуо је 2001. године Удружење грађана „Позориште Цастеллум“.<ref name="danas"/> Залагао се да се у позориштима Србије поставља више комада домаћих аутора.<ref name="danas"/> Двоструки је добитник [[Награда Бранислав Нушић|награде „Бранислав Нушић“]].<ref name="danas"/> Био је члан Удружења драмских писаца Србије.<ref name="danas"/> ==Одабрана делa== *''Глиб'', 2009. *''Дженериканци'', 2010. ==Референце== {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Каран, Жељко}} {{портал бар|Биографија}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1956.]] [[Категорија:Умрли 2012.]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски позоришни редитељи]] 422vnidwwefptsphmi7mrtvugwfy3e8 0 4282506 25139395 24596122 2022-08-05T11:22:54Z 24.135.216.214 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|филм Гарта Џенингса из 2021. године}} {{Инфокутија Филм | назив = Певајмо 2 | слика = Певајмо 2 филм.jpg | опис слике = Српски постер биоскопског објављивања | изворни назив = -{Sing 2}- | режија = Гарт Џенингс | сценарио = Гарт Џенингс | продуцент = {{Plainlist| * Крис Меледандри * Џенет Хили }} | на основу = {{темељи се на|[[Певајмо#Гласовне улоге|ликовима]]|Гарта Џенингса}} | главне улоге = {{Plainlist| * [[Метју Маконахи]] * [[Рис Видерспун]] * [[Скарлет Џохансон]] * [[Тарон Еџертон]] * [[Тори Кели]] * [[Ник Крол]] * [[Боби Канавале]] * [[Холси (певачица)|Холси]] * [[Фарел Вилијамс]] * [[Ник Оферман]] * [[Летиша Рајт]] * [[Ерик Андре]] * [[Челси Перети]] * [[Боно (певач)|Боно]] }} | музика = Џоби Талбот<ref name="Film Music Reporter">{{cite web|title=Joby Talbot Scoring Garth Jennings' 'Sing 2'|url=http://filmmusicreporter.com/2021/05/08/joby-talbot-scoring-garth-jennings-sing-2/|publisher=Film Music Reporter|access-date=May 8, 2021|date=May 8, 2021}}</ref> | монтажа = Грегори Перлер | издавачка кућа = [[Illumination (предузеће)|Illumination]] | дистрибутер = {{Plainlist| * {{зас|САД}} -{[[Universal Pictures]]}- * {{зас|СРБ}} -{[[Taramount Film]]}- }} | година = 2021. | трајање = 110 минута | земља = {{застава|Сједињене Америчке Државе}} | језик = {{Plainlist| * [[Енглески језик|енглески]] * + [[Српски језик|српски]] <small>(синхронизација)</small> }} | буџет = 85 милиона долара<ref>{{cite web|last=Mendelson|first=Scott|title='Wednesday Box Office: ‘Sing 2’ Tops ‘Matrix 4’ While ‘King’s Man’ Bombs|url=https://www.forbes.com/sites/scottmendelson/2021/12/23/wednesday-box-office-sing-2-tops-matrix-4-while-kings-man-bombs/?sh=55c62da16670|website=[[Forbes]]|date=December 23, 2021|access-date=December 23, 2021}}</ref> | зарада = 408,2 милиона долара<ref name="BOM">{{cite web |title=Sing 2 (2021) |website= [[Box Office Mojo]] |url=https://www.boxofficemojo.com/title/tt6467266/ |accessdate=December 26, 2021}}</ref><ref name="NUM">{{Cite The Numbers |title=Sing 2 |id=Sing-2-(2021) |access-date=December 26, 2021}}</ref> | претходни = [[Певајмо]] }} '''''Певајмо 2''''' ({{јез-енгл|Sing 2}}) амерички је рачунарски-анимирани [[Филмски мјузикл|мјузикл]] [[Филмска комедија|хумористички филм]] из 2021. године, продуцента -{[[Illumination (предузеће)|Illumination]]}--а и дистрибутера -{[[Universal Pictures]]}--а. Наставак филма ''[[Певајмо]]'' из 2016. године, сценариста и редитељ филма је Гарт Џенингс, а гласове позајмљују [[Метју Маконахи]], [[Рис Видерспун]], [[Скарлет Џохансон]], [[Ник Крол]], [[Тарон Еџертон]], [[Тори Кели]], [[Ник Оферман]] и сам Џенингс, који понављају своје улоге из првог филма. Наставак такође садржи нове ликове којима гласове позајмљују [[Боби Канавале]], [[Холси (певачица)|Холси]], [[Фарел Вилијамс]], [[Летиша Рајт]], [[Ерик Андре]], [[Челси Перети]] и [[Боно (певач)|Боно]]. Прича причу о Бастеру Муну и његовој трупи док планирају да наступе у Редшор Ситију како би одржали представу за медијског могула, док раде на ангажовању легендарне рок звезде да наступи са њима. Премијера филма била је 14. новембра 2021. на [[Амерички филмски институт|АФИ фесту]], а издат је 22. децембра 2021. године у биоскопима у Сједињеним Америчким Државам у -{[[RealD 3D]]}--у, дистрибутера -{[[Universal Pictures]]}--а. Филм је објављен 23. децембра 2021. године у Србији, дистрибутера -{[[Taramount Film]]}--а. Добио је помешане критике критичара. ==Радња== У време новогодишњих празника, ново поглавље у сјајној анимираној франшизи стиже са великим сновима и спектакуларним хит песмама, док се увек оптимистична коала, Бастер Мун и његова екипа извођача припремају за свој најблиставији сценски перформанс до сада, који се дешава у светској престоници забаве. Постоји само једна потешкоћа: прво морају да наговоре најзабавнију рок звезду на свету — коју глуми глобална музичка икона [[Боно (певач)|Боно]], по први пут у анимираном филму — да им се придружи. ==Гласовне улоге== {| class="wikitable" |- ! Улога ! Изворни глас ! Српски глас |- | Бастер Мун | [[Метју Маконахи]] |[[Слободан Стефановић]] |- | Росита | [[Рис Видерспун]] |[[Паулина Манов]] |- | Еш | [[Скарлет Џохансон]] |[[Ива Манојловић]] |- | Џони | [[Тарон Еџертон]] | |- | Мина | [[Тори Кели]] | |- | Гантер | [[Ник Крол]] | |- | Џими Кристал | [[Боби Канавале]] | |- | Порша Кристал | [[Холси (певачица)|Холси]] | |- | Алфонсо | [[Фарел Вилијамс]] | |- | Норман | [[Ник Оферман]] | |- | Нуши | [[Летиша Рајт]] | |- | Даријус | [[Ерик Андре]] | |- | Суки | [[Челси Перети]] | |- | Клеј Каловеј | [[Боно (певач)|Боно]] | |- | гђица Кроли | [[Гарт Џенингс]] | |- | Клаус Кикенклобер | [[Адам Бакстон]] | |- | Нана Нудлман | [[Џенифер Сондерс]] | |- | Велики Татица | [[Питер Серафинович]] | |- | Линда ле Бон | [[Џулија Дејвис]] | |- | Џери | [[Спајк Џоунз]] |- |} ==Референце== {{Reflist}} ==Спољашње везе== *{{IMDb title|6467266|Певајмо 2}} *{{Званични веб-сајт|http://www.singmovie.com}} {{Illumination (предузеће)}} {{Гарт Џенингс}} [[Категорија:Филмови 2021.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Рачунарски-анимирани филмови 2021.]] [[Категорија:Амерички рачунарски-анимирани филмови]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Анимирани филмски мјузикли]] [[Категорија:Филмови Illumination-а]] [[Категорија:Анимирани филмови студија Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови студија Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови Taramount Film-а]] e422uoalyxgyfs1i1gpvs1i2ufulhac 2 4282525 25138738 24250356 2022-08-04T17:39:34Z 212.237.191.137 wikitext text/x-wiki {{сзнк}} [[Датотека:2017-10-19 习近平与胡锦涛握手.jpg|лево|мини|447x447пискел|Живе главне вође (с лева) [[Ху Ђинтао]], [[Си Ђинпинг]] и [[Ђанг Цемин]] на 19. Националном конгресу Комунистичке партије Кине, 19. октобра 2017. године.]] sh7at755wr47i3pysmsvtu3j7ucsz35 0 4283098 25138548 24393627 2022-08-04T14:29:28Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Исидора Поповић''' ([[Нови Сад]], [[1981]]) српски је театролог и историчар књижевности. ==Биографија== Отац Ђорђе Милић, мајка Љиљана рођ. Кнежевић. Завршила основну школу "Јован Поповић" у Новом Саду као ђак генерације. Похађала гимназију "Исидора Секулић" одакле је после завршеног трећег разреда уписала Акдемију уметности у Новом Саду. Матурирала је ванредно у Београду. Дипломирала је на Катедри за глуму Академије уметности у Новом Саду у класи Петра Банићевића.<ref name="pozorje">{{Cite web|url=https://pozorje.org.rs/isidora-popovic-predistorija-veselih-pozorja-komedija-u-srba-pre-jovana-sterije-popovica/|title=Исидора Поповић – (ПРЕД)ИСТОРИЈА ВЕСЕЛИХ ПОЗОРЈА : Комедија у Срба пре Јована Стерије Поповића {{!}} Стеријино позорје|website=pozorje.org.rs|access-date=2021-12-23}}</ref> Магистрирала је (2005) и докторирала (2013) на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета. Радила је као хонорарни сарадник Радио телевизије Војводине.<ref name="pozorje"/> Чланица је уредништва часописа за позоришну уметност ''Сцена''.<ref name="pozorje"/><ref>{{Cite web|url=http://portaloinvalidnosti.net/2019/05/novi-broj-casopisa-scena-znacaj-pozorista-u-zivotima-osoba-sa-invaliditetom/,%20http://portaloinvalidnosti.net/2019/05/novi-broj-casopisa-scena-znacaj-pozorista-u-zivotima-osoba-sa-invaliditetom/|title=Novi broj časopisa Scena: Značaj pozorišta u životima osoba sa invaliditetom|last=Čanak|first=Marijana|language=en-GB|access-date=2021-12-23}}</ref> Део је уметничког савета [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].<ref>{{Cite web|url=https://www.snp.org.rs/?p=17374&lang=lat|title=Imenovan Umetnički savet Srpskog narodnog pozorišta {{!}} Srpsko narodno pozorište|website=www.snp.org.rs|language=sr-RS|access-date=2021-12-23}}</ref> Учествовала је на неколико научних скупова у Србији и иностранству.<ref name="pozorje"/> Од 2005. запослена је у [[Матица српска|Матици српској]], прво у Лексикографском а после у Рукописном одељењу на месту вишег архивисте.<ref>{{Cite web|url=https://www.maticasrpska.org.rs/struchna-sluzhba/|title=[:sr]Стручна служба[:en]Administrative and Professional Service[:]|website=Матица српска|language=sr-RS|access-date=2021-12-23}}</ref> Она је ауторка ''Књиге Стеријиних рукописа'' за коју је Матица српска на новосадском Салону књига 2009. добила награду за издавачки подухват године.<ref name="pozorje"/> Поповићева је осмислила и приредила део сталне поставке Музеја Јована Стерије Поповића у [[Вршац|Вршцу]].<ref name="pozorje"/> Вишегодишњи је водитељ Округлог стола фестивала Стеријино позорје (са Игором Бурићем 2013. и Влатком Илићем 2020. и 2021)<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/umesto-lasla-vegela-clan-zirija-sterijinog-pozorja-bice-reditelj-robert-lenard_1156275.html|title=|url-status=live}}</ref> У фокусу њених чланака и радова је развој српске драмске књижевности.<ref name="pozorje"/> ==Дела== ;Приређено током рада у Матици српској *"Милош Лазаревић и његов однос према Вуку Караџићу", Свеске Матице српске, серија књижевности језика, св.12, Нови Сад 2005 (као Исидора Милић) <ref>{{Cite web|url=https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/sveske_ms_43.pdf|title=|url-status=live}}</ref> *„Књига Стеријиних рукописа“ (2006 – 2008)<ref name="pozorje" /> *„Проучавање, редиговање и објављивање српске позоришне баштине до 1918. године“<ref name="pozorje"/> *„Драмска баштина у Матици српској“<ref name="pozorje"/> *„Драме анонимних аутора у Рукописном одељењу Матице српске“<ref name="pozorje"/> *„Матица српска и Српско народно позориште“<ref name="pozorje"/> *„Грађа о позоришту у тзв. Сегединској архиви Рукописног одељења Матице српске“<ref name="pozorje"/> *(Пред)историја веселих позорја, Нови Сад 2014 <ref>{{Cite web|url=https://pozorje.org.rs/isidora-popovic-predistorija-veselih-pozorja-komedija-u-srba-pre-jovana-sterije-popovica/feed/|title=Коментари на: Исидора Поповић – (ПРЕД)ИСТОРИЈА ВЕСЕЛИХ ПОЗОРЈА : Комедија у Срба пре Јована Стерије Поповића|website=pozorje.org.rs|access-date=2022-02-21}}</ref> *"Викентије Ракић" у: "Герасим Зелић, Викентије Ракић, Герасим Зелић", Антологијска едиција "Десет векова српске књижевности", књ. 18, Нови Сад 2016 (са Боривој Чалић)<ref>{{Cite book|url=https://catalog.princeton.edu/catalog/SCSB-12545924|title=Gerasim Zelić, Vikentije Rakić, Sava Mrkalj|date=2016|publisher=Novi Sad: Izdavački centar Matice srpske|isbn=978-86-87079-86-1|series=Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knjiga 18.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.icms.rs/icms2a.html|title=ИЗДАВАЧКИ ЦЕНТАР МАТИЦЕ СРПСКЕ|website=www.icms.rs|access-date=2022-02-21}}</ref> *Фотер: Јован Ђорђевић и Српско народно позориште кроз одабране изворе, Нови Сад 2017 (приређено са Бранислав О. Поповић)<ref>{{Cite book|url=https://catalog.princeton.edu/catalog/SCSB-9184396|title=Foter : Jovan Đorđević i Srpsko narodno pozorište kroz odabrane izvore|last=Đorđević|first=Jovan|date=2017|publisher=Novi Sad: Matica Srpska|year=2017|isbn=978-86-89791-40-2|series=Novosadski manuskript.|location=Нови Сад|Поповић, Исидора=Поповић, Бранислав О.}}</ref> *"Божидар Ковачек: Из Талијине радионице", Нови Сад 2021 <ref>{{Cite web|url=Божидар Ковачек - из Талијине радионице|title=|url-status=live}}</ref> ==Референце== {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Новосађани]] [[Категорија:Рођени 1981.]] [[Категорија:Српски театролози]] nk14r6e4uqrhybvbqi3fe1tccl8x7h9 0 4283099 25138496 24462513 2022-08-04T14:06:30Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Ђурђа Тешић | слика = | датум_рођења = {{датум рођења|1977|5|4|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | регија = | епоха = | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = ''Господар мува'' | боја = #CCCC99 }} '''Ђурђа Тешић''' ([[Београд]], [[4. мај]] [[1977]]) српски је [[позоришни редитељ]]. == Биографија == Дипломирала је позоришну и радио режију на [[Факултет драмских уметности|Факултету драмских уметности]].<ref name="#1">{{Cite web|url=https://www.narodnopozoriste.rs/lat/predstave/ogvozdjena|title=OGVOŽĐENA|last=Beogradu|first=IT Centar Narodnog pozorišta u|website=Народно позориште у Београду|language=sh-RS|access-date=2021-12-23}}</ref> За пред­ста­ву ''Го­спо­дар му­ва'' је 2010. го­ди­не до­би­ла Спе­ци­јал­ну на­гра­ду за но­ве по­зо­ри­шне тен­ден­ци­је на ме­ђу­на­род­ном ТИ­БА фе­сти­ва­лу.<ref name="#1"/> == Театрографија == *''Опера за три гроша'', 21.12.1998, Београд, [[Атеље 212]] *''Црта'', 17.12.2000, Београд, [[Битеф театар]] *''Бура'', 10.08.2001, Будва, [[Grad teatar|Град театар]] *''Казанова'', 12.02.2002, Нови Сад, [[Српско народно позориште]] *''Црно млеко'', 06.07.2003, Београд, [[Народно позориште у Београду]] *''ЕВЕРYМАН/СВАКО'', 13.12.2003, Београд, Атеље 212 *''Разнесени'', 20.02.2005, Београд, Београдско драмско позориште *''Момо'', 23.10.2005, Београд, Мало позориште 'Душко Радовић' *''Дом Бернарде Албе'', 29.11.2005, Бања Лука, [[Народно позориште Републике Српске]] *''Чекајући Годоа'', 23.05.2006, Београд, Атеље 212 *''Млеко'', 09.06.2008, Београд, Београдско драмско позориште *''Базен (без воде)'', 22.02.2009, Београд, Народно позориште *''Господар мува'', 01.11.2009, Београд, Позориште 'Бошко Буха' *''Државни службеници'', 04.11.2010, Београд, Народно позориште *''Све о мојој мајци'', 26.04.2011, Београд, Београдско драмско позориште *''Чудне љубави'', 23.10.2011, Београд, Мало позориште 'Душко Радовић' *''Тајна Грете Гарбо'', 25.02.2012, Београд, [[Мадленијанум]] *''Огвожђена'', 15.03.2013, Београд, Народно позориште *''Успаванка за Вука ничијег'', 09.07.2013, Београд, Народно позориште *''Славна Флоренс'', 03.04.2014, Београд, Атеље 212 *''Сан летње ноћи'', 05.11.2014, Београд, Позориште 'Бошко Буха' *''Звездарски витез'', 19.03.2016, Београд, Позориште 'Бошко Буха' *''Мизантроп'', 24.03.2017, Суботица, Народно позориште *''Мој деда је аут'', 28.04.2017, Београд, Београдско драмско позориште *''Улица усамљених аутомобила'', 11.03.2018, Ниш, Народно позориште *''Коњски зубић у нашег цара'', 15.12.2018, Сомбор, Народно позориште *''Овај ће бити другачији'', 17.03.2019, Београд, Атеље 212 *''Покондирена тиква'', 14.02.2020, Вршац, Народно позориште 'Стерија' ==Референце== {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1977.]] [[Категорија:Српски позоришни редитељи]] [[Категорија:Уметници из Београда]] rem9nwc40tyse971kc4yz2cwc9afb92 0 4285920 25139261 24342362 2022-08-05T09:47:33Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Rajačke pivnice, Rajac kod Negotina 02.JPG|300п|мини]] '''Рајачке пивнице или пимнице''' налазе се недалеко од [[Рајац (Неготин)|истоименог села]], на брежуљку званом Бели брег, поред [[Тимок]]а. Комлекс је заштићено [[непокретно културно добро]] као [[просторна културно-историјска целина]] од изузетног значаја у Србији.<ref>{{cite web |title=Пивнице |url=https://www.toon.org.rs/sta-videti/kultura/pivnice |website=ТОО Неготин |access-date=2. 1. 2022}}</ref> Рајачке пивнице, заједно са Рогљевачким пивницама, су кандидат на упис на [[листа Светске баштине|листу Светске баштине]] [[Унеско|Унеска]]. == Изглед комплекса == Представљају јединствен архитектонски комплекс винских подрума-кућа настао од половине [[18. век|18.]] до тридесетих година [[20. век]]а. Kомплекс чини 270 пивница око централног трга са чесмом. Грађене су од тесаног [[камен]]а и брвана, [[зид]]ова често дебелих 60[[cm]] и делимично укопаних у земљу како би температура била стабилна током године, а на спрату су просторије за боравак у доба бербе и неговања вина. [[Грађевина|Грађевине]] су покривене [[ћерамида|ћерамидом]].<ref>{{cite web |title=Rajačke pimnice |url=https://www.panacomp.net/rajacke-pimnice/ |website=Lufthansa City Center |access-date=2. 1. 2022}}</ref> [[Кућа|Kуће]] су ушорене и повезане кривудавим сокацима. Имају два наспрамна улаза или [[прозор]]а кроз који се постављао дрвени олук – гурма за сипање грожђа у кацу. У пивницама се одвијао цео процес производње вина, па се зато и каже да су то куће у којима је одувек становало [[вино]]. == Види још == * [[Просторно културно-историјске целине од изузетног значаја]] * [[Неготинске пивнице]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Rajac brewery}} * {{cite web |title=Rajačke pimnice |url=http://glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/raja%C4%8Dke-pimnice |website=Web mashine |access-date=2. 1. 2022 |archive-date=04. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131104135915/http://glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/raja%C4%8Dke-pimnice |url-status=unfit }} {{Предложена светска културна баштина у Србији}} {{портал бар|Србија}} [[Категорија:Просторне културно-историјске целине од изузетног значаја]] [[Категорија:Непокретна културна добра]] [[Категорија:Народно неимарство]] [[Категорија:Грађевине у Неготину]] 2g31vb2g78x7lvqvdbiu6j0ns3bhsl0 2 4288531 25138617 25136772 2022-08-04T15:36:02Z Uw17 165959 wikitext text/x-wiki Циљ овог изазова је да током 2022. године сваког дана напишем бар по један чланак о хорор филмовима. == Списак чланака == {{Progress bar|216|height=6|total=365|text=завршено}} {| class="wikitable" style="width:100%" |+ !Р. бр. !style="width:75px"|Постер !Написан чланак о филму !Година !Познате звезде које су учествовале у стварању филма !Датум писања |- | 1. | [[Датотека:Смртоносни благослов.jpg|75п|]] | '''''[[Смртоносни благослов]]''''' | 1981. | [[Вес Крејвен]], [[Шерон Стоун]], [[Ернест Боргнајн]], [[Мајкл Бериман]], [[Џејмс Хорнер]] | 1. јануар 2022. |- | 2. | [[Датотека:Спремна или не.jpg|75п|]] | '''''[[Спремна или не]]''''' | 2019. | [[Самара Вивинг]], [[Хенри Черни]], [[Енди Макдауел]], [[Кристијан Брун]] |2. јануар 2022. |- | 3. | [[Датотека:Наслеђено зло.jpg|75п|]] | '''''[[Наслеђено зло]]''''' | 2018. | [[Тони Колет]], [[Габријел Берн]] | 3. јануар 2022. |- | 4. | [[Датотека:Чудовиште из мочваре 1982.jpg|75п|]] | '''''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]''''' | 1982. | [[Вес Крејвен]], [[Реј Вајз]], [[Адријен Барбо]], [[Хари Манфредини]] | 4. јануар 2022. |- | 5. | [[Датотека:Vampir u Bruklinu.jpg|75п|]] | '''''[[Вампир у Бруклину]]''''' | 1995. | [[Вес Крејвен]], [[Еди Марфи]], [[Анџела Басет]], [[Чарли Марфи]], [[Џоана Касиди]] | 5. јануар 2022. |- | 6. | [[Датотека:Људи под степеницама.jpg|75п|]] | '''''[[Људи под степеницама]]''''' | 1991. | [[Вес Крејвен]], [[Винг Рејмс]], [[Бил Кобс]] | 6. јануар 2022. |- | 7. | [[Датотека:Последња кућа са леве стране 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]''''' | 2009. | [[Вес Крејвен]], [[Тони Голдвин]], [[Моника Потер]], [[Арон Пол]] | 7. јануар 2022. |- | 8. | [[Датотека:Шокер.jpg|75п|]] | '''''[[Шокер]]''''' | 1989. | [[Вес Крејвен]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Мич Пилеџи]], [[Мајкл Марфи]], [[Питер Берг]], [[Тимоти Лири]], [[Ричард Брукс]] | 8. јануар 2022. |- | 9. | [[Датотека:Ђаво филм.jpg|75п|]] | '''''[[Ђаво (филм)|Ђаво]]''''' | 2010. | [[Бојана Новаковић]], [[Крис Месина]], [[Логан Маршал Грин]] | 9. јануар 2022. |- | 10. | [[Датотека:Ђавоља кичма.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кичма]]''''' | 2001. | [[Гиљермо дел Торо]] | 10. јануар 2022. |- | 11. | [[Датотека:REC 4.jpg|75п|]] | '''''[[REC 4: Апокалипса]]''''' | 2014. | [[Мануела Веласко]] | 11. јануар 2022. |- | 12. | [[Датотека:Мртва зона.jpg|75п|]] | '''''[[Мртва зона]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Стивен Кинг]], [[Кристофер Вокен]], [[Том Скерит]], [[Мартин Шин]], [[Ентони Зербе]] | 12. јануар 2022. |- | 13. | [[Датотека:Еденско језеро.jpg|75п|]] | '''''[[Еденско језеро]]''''' | 2008. | [[Кели Рајли]], [[Мајкл Фасбендер]], [[Џек О'Конел]] | 13. јануар 2022. |- | 14. | [[Датотека:Менди.jpg|75п|]] | '''''[[Менди (филм)|Менди]]''''' | 2018. | [[Николас Кејџ]], [[Андреа Рајзборо]], [[Бил Дјук]], [[Елајџа Вуд]], [[Јохан Јохансон]] | 14. јануар 2022. |- | 15. | [[Датотека:Не окрећи се.jpg|75п|]] | '''''[[Не окрећи се]]''''' | 1973. | [[Џули Кристи]], [[Доналд Садерланд]], [[Дафне ди Морије]] | 15. јануар 2022. |- | 16. | [[Датотека:Полицајац манијак 3.jpg|75п|]] | '''''[[Полицајац манијак 3: Значка тишине]]''''' | 1993. | [[Роберт Дејви]] | 16. јануар 2022. |- | 17. | [[Датотека:Јама и клатно.jpg|75п|]] | '''''[[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]]''''' | 1961. | [[Винсент Прајс]], [[Барбара Стил]], [[Роџер Корман]], [[Ричард Матесон]] | 17. јануар 2022. |- | 18. | [[Датотека:Спаљивање.jpg|75п|]] | '''''[[Спаљивање (филм)|Спаљивање]]''''' | 1981. | [[Џејсон Александер]], [[Холи Хантер]], [[Том Савини]] | 18. јануар 2022. |- | 19. | [[Датотека:Дан дипломирања.jpg|75п|]] | '''''[[Дан дипломирања]]''''' | 1981. | [[Линеа Квигли]] | 19. јануар 2022. |- | 20. | [[Датотека:Створење из Црне лагуне .jpg|75п|]] | '''''[[Створење из Црне лагуне]]''''' | 1954. | [[Хенри Манчини]] | 20. јануар 2022. |- | 21. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду]]''''' | 1959. | [[Винсент Прајс]] | 21. јануар 2022. |- | 22. | [[Датотека:Соба лептира.jpg|75п|]] | '''''[[Соба лептира]]''''' | 2012. | [[Барбара Стил]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Ерика Лирсен]], [[Реј Вајз]], [[Камиј Китон]], [[Ејдријан Кинг]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Џо Данте]] | 22. јануар 2022. |- | 23. | [[Датотека:Људи мачке.jpg|75п|]] | '''''[[Људи мачке]]''''' | 1942. | [[Симон Симон]], [[Жак Турнер]] | 23. јануар 2022. |- | 24. | [[Датотека:Дечије игре 6.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]]''''' | 2013. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 24. јануар 2022. |- | 25. | [[Датотека:Дечије игре 7.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 7: Чакијев култ]]''''' | 2017. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 25. јануар 2022. |- | 26. | [[Датотека:Дечије игре 8.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8]]''''' | 2019. | [[Марк Хамил]], [[Обри Плаза]], [[Брајан Тајри Хенри]], [[Бер Макрири]] | 26. јануар 2022. |- | 27. | [[Датотека:Ђавоља кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кућа]]''''' | 2009. | [[Том Нунан]], [[Грета Гервиг]], [[Ди Волас]], [[Лина Данам]], [[Еј Џеј Боуен]] | 27. јануар 2022. |- | 28. | [[Датотека:Прикрада.jpg|75п|]] | '''''[[Прикрада]]''''' | 1981. | [[Том Савини]] | 28. јануар 2022. |- | 29. | [[Датотека:Шоу наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа]]''''' | 1982. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Хал Холбрук]], [[Адријен Барбо]], [[Лесли Нилсен]], [[Тед Дансон]], [[Том Аткинс]], [[Ричард Гир]], [[Нед Бити]], [[Том Савини]], [[Ед Харис]] | 29. јануар 2022. |- | 30. | [[Датотека:Шоу наказа 2.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 2]]''''' | 1987. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Џорџ Кенеди]], [[Дороти Ламур]], [[Том Савини]] | 30. јануар 2022. |- | 31. | [[Датотека:Шоу наказа 3.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 3]]''''' | 2006. | [[Еј Џеј Боуен]] | 31. јануар 2022. |- | 32. | [[Датотека:Уклети замак.jpg|75п|]] | '''''[[Уклети замак]]''''' | 1896. | [[Жорж Мелијес]] | 1. фебруар 2022. |- | 33. | [[Датотека:Мумија 1932.jpg|75п|]] | '''''[[Мумија (филм из 1932)|Мумија]]''''' | 1932. | [[Борис Карлоф]] | 2. фебруар 2022. |- | 34. | [[Датотека:Замена 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Замена (филм из 1980)|Замена]]''''' | 1980. | [[Џорџ Си Скот]], [[Мелвин Даглас]], [[Ерик Кристмас]] | 3. фебруар 2022. |- | 35. | [[Датотека:Џејкобова лествица кошмара.jpg|75п|]] | '''''[[Џејкобова лествица кошмара]]''''' | 1990. | [[Тим Робинс]], [[Елизабет Пења]], [[Дени Ајело]], [[Пруит Тејлор Винс]], [[Џејсон Александер]], [[Маколи Калкин]], [[Винг Рејмс]], [[Ш. Епата Меркерсон]] | 4. фебруар 2022. |- | 36. | [[Датотека:Секира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Секира (филм)|Секира]]''''' | 2006. | [[Кејн Ходер]], [[Роберт Инглунд]], [[Тони Тод]], [[Ричард Рил]] | 5. фебруар 2022. |- | 37. | [[Датотека:Секира 2.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 2]]''''' | 2010. | [[Данијела Харис]], [[Тони Тод]], [[Кејн Ходер]], [[Еј Џеј Боуен]] | 6. фебруар 2022. |- | 38. | [[Датотека:Секира 3.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 3]]''''' | 2013. | [[Данијела Харис]], [[Кејн Ходер]], [[Керолајн Вилијамс]] | 7. фебруар 2022. |- | 39. | [[Датотека:Воз терора.jpg|75п|]] | '''''[[Воз терора]]''''' | 1980. | [[Џејми Ли Кертис]], [[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвид Коперфилд]] | 8. фебруар 2022. |- | 40. | [[Датотека:Невидљиви човек.jpg|75п|]] | '''''[[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]]''''' | 1933. | [[Глорија Стјуарт]], [[Херберт Џорџ Велс]] | 9. фебруар 2022. |- | 41. | [[Датотека:CHUD.jpg|75п|]] | '''''[[К. Х. С. П.]]''''' | 1984. | [[Данијел Стерн]], [[Френки Фејзон]], [[Џон Гудман]] | 10. фебруар 2022. |- | 42. | [[Датотека:Алис слатка Алис.jpg|75п|]] | '''''[[Алис, слатка Алис]]''''' | 1976. | [[Брук Шилдс]] | 11. фебруар 2022. |- | 43. | [[Датотека:Предсказање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање]]''''' | 1976. | [[Грегори Пек]], [[Ли Ремик]], [[Дејвид Ворнер]], [[Џери Голдсмит]] | 12. фебруар 2022. |- | 44. | [[Датотека:Предсказање 2.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 2: Демијан]]''''' | 1978. | [[Вилијам Холден]], [[Ли Грант]], [[Силвија Сидни]], [[Ленс Хенриксен]], [[Џери Голдсмит]] | 13. фебруар 2022. |- | 45. | [[Датотека:Предсказање 3.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 3: Коначни обрачун]]''''' | 1981. | [[Сем Нил]], [[Џери Голдсмит]] | 14. фебруар 2022. |- | 46. | [[Датотека:Предсказање 4.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 4: Буђење]]''''' | 1991. | [[Мајкл Лернер]] | 15. фебруар 2022. |- | 47. | [[Датотека:Предсказање 5.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5]]''''' | 2006. | [[Лијев Шрајбер]], [[Џулија Стајлс]], [[Мија Фароу]], [[Дејвид Тјулис]], [[Мајкл Гамбон]], [[Предраг Бјелац]] | 16. фебруар 2022. |- | 48. | [[Датотека:Отвори врата правом.jpg|75п|]] | '''''[[Отвори врата правом]]''''' | 2008. | [[Агнета Фелтског]] | 17. фебруар 2022. |- | 49. | [[Датотека:Пусти ме унутра.jpg|75п|]] | '''''[[Пусти ме унутра]]''''' | 2010. | [[Клои Грејс Морец]], [[Дилан Минет]], [[Мет Ривс]], [[Кара Буоно]] | 18. фебруар 2022. |- | 50. | [[Датотека:Чопинг мол.jpg|75п|]] | '''''[[Чопинг мол]]''''' | 1986. | [[Барбара Крамптон]], [[Роџер Корман]] | 19. фебруар 2022. |- | 51. | [[Датотека:Тексашки масакр моторном тестером 9.jpg|75п|]] | '''''[[Тексашки масакр моторном тестером 9]]''''' | 2022. | [[Алис Криге]], [[Џон Ларокет]] | 20. фебруар 2022. |- | 52. | [[Датотека:Повратак у школу страве.jpg|75п|]] | '''''[[Повратак у школу страве]]''''' | 1987. | [[Џорџ Клуни]] | 21. фебруар 2022. |- | 53. | [[Датотека:Пирана 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пирана 2: Мрешћење]]''''' | 1982. | [[Џејмс Камерон]], [[Ленс Хенриксен]] | 22. фебруар 2022. |- | 54. | [[Датотека:Вештица из Блера 2.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 2: Књига сенки]]''''' | 2000. | [[Ерика Лирсен]], [[Џефри Донован]] | 23. фебруар 2022. |- | 55. | [[Датотека:Вукодлак.jpg|75п|]] | '''''[[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]]''''' | 1941. | [[Бела Лугоси]], [[Марија Успенска]] | 24. фебруар 2022. |- | 56. | [[Датотека:Вештица из Блера 3.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 3]]''''' | 2016. | [[Адам Вингард]] | 25. фебруар 2022. |- | 57. | [[Датотека:Розмарина беба 2.jpg|75п|]] | '''''[[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]]''''' | 1976. | [[Пати Дјук]], [[Рут Гордон]], [[Реј Миланд]], [[Бродерик Крофорд]] | 26. фебруар 2022. |- | 58. | [[Датотека:Стигмата.jpg|75п|]] | '''''[[Стигмата (филм)|Стигмата]]''''' | 1999. | [[Патриша Аркет]], [[Габријел Берн]], [[Џонатан Прајс]], [[Нија Лонг]], [[Раде Шербеџија]], [[Порша де Роси]] | 27. фебруар 2022. |- | 59. | [[Датотека:Уклетост.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]]''''' | 1963. | [[Роберт Вајз]], [[Џули Харис]], [[Ширли Џексон]] | 28. фебруар 2022. |- | 60. | [[Датотека:Сви момци воле Менди Лејн.jpg|75п|]] | '''''[[Сви момци воле Менди Лејн]]''''' | 2006. | [[Амбер Херд]], [[Лук Грајмс]] | 1. март 2022. |- | 61. | [[Датотека:Реаниматор 1.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматор]]''''' | 1985. | [[Џефри Кумс]], [[Барбара Крамптон]], [[Брајан Јузна]] | 2. март 2022. |- | 62. | [[Датотека:Реаниматор 2.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматорова невеста]]''''' | 1990. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]] | 3. март 2022. |- | 63. | [[Датотека:Реаниматор 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изван Реаниматора]]''''' | 2003. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]], [[Елза Патаки]], [[Сантијаго Сегура]] | 4. март 2022. |- | 64. | [[Датотека:Амитивилски ужас 2.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]]''''' | 1982. | [[Берт Јанг]], [[Лало Шифрин]] | 5. март 2022. |- | 65. | [[Датотека:Амитивилски ужас 3.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 3: Ђаво]]''''' | 1983. | [[Мег Рајан]], [[Тони Робертс]], [[Роберт Џој]] | 6. март 2022. |- | 66. | [[Датотека:Амитивилски ужас 4.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]]''''' | 1989. | [[Пати Дјук]], [[Џејн Вајат]] | 7. март 2022. |- | 67. | [[Датотека:Кинг Конг 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг]]''''' | 1976. | [[Џеф Бриџиз]], [[Џесика Ланг]], [[Чарлс Гродин]], [[Рене Обержонуа]], [[Питер Кален]], [[Џон Бари (композитор)|Џон Бари]] | 8. март 2022. |- | 68. | [[Датотека:Видеодром.jpg|75п|]] | '''''[[Видеодром]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Џејмс Вудс]], [[Деби Хари]] | 9. март 2022. |- | 69. | [[Датотека:Средина лета.jpg|75п|]] | '''''[[Средина лета]]''''' | 2019. | [[Флоренс Пју]], [[Вил Полтер]] | 10. март 2022. |- | 70. | [[Датотека:Пирамида 2014.jpg|75п|]] | '''''[[Пирамида (филм)|Пирамида]]''''' | 2014. | [[Денис О’Хер]] | 11. март 2022. |- | 71. | [[Датотека:Грајндхаус.jpg|75п|]] | '''''[[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]]''''' | 2007. | [[Квентин Тарантино]], [[Роберт Родригез]], [[Роуз Макгауан]], [[Курт Расел]], [[Брус Вилис]], [[Џош Бролин]], [[Џеф Фејхи]], [[Мајкл Бин]], [[Навин Ендруз]], [[Ферги|Стејси Фергусон]], [[Том Савини]], [[Росарио Досон]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Шери Мун Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Николас Кејџ]], [[Сајмон Пег]], [[Ник Фрост]], [[Џејсон Ајзакс]], [[Вил Арнет]], [[Едгар Рајт]], [[Џеј Хернандез]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Илај Рот]], [[Удо Кир]] | 12. март 2022. |- | 72. | [[Датотека:Друштво 1989.jpg|75п|]] | '''''[[Друштво (филм)|Друштво]]''''' | 1989. | [[Брајан Јузна]] | 13. март 2022. |- | 73. | [[Датотека:Освета 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Освета (филм из 2017)|Освета]]''''' | 2017. | [[Матилда Лац]] | 14. март 2022. |- | 74. | [[Датотека:Карантин 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Карантин (филм)|Карантин]]''''' | 2008. | [[Џеј Хернандез]], [[Раде Шербеџија]], [[Марин Хинкле]], [[Џои Кинг]], [[Денис О'Хер]] | 15. март 2022. |- | 75. | [[Датотека:Село уклетих.jpg|75п|]] | '''''[[Село уклетих]]''''' | 1960. | [[Барбара Шели]] | 16. март 2022. |- | 76. | [[Датотека:Леприкон 5.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 5: У гету]]''''' | 2000. | [[Ворвик Дејвис]], [[Ice-T|Ајс Ти]], [[Кулио]] | 17. март 2022. |- | 77. | [[Датотека:Леприкон 6.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 6: Повратак у гето]]''''' | 2003. | [[Ворвик Дејвис]] | 18. март 2022. |- | 78. | [[Датотека:Страшно страшило 2.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 2]]''''' | 2003. | [[Франсис Форд Копола]], [[Реј Вајз]] | 19. март 2022. |- | 79. | [[Датотека:Мува 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мува 2]]''''' | 1989. | [[Кристофер Јанг]] | 20. март 2022. |- | 80. | [[Датотека:Вий.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1909)|Виј]]''''' | 1909. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 21. март 2022. |- | 81. | {{CSS image crop |Image = В полночь на кладбище (1910).jpg |bSize = 120 |cWidth = 75 |oLeft = 15 }} | '''''[[У поноћ на гробљу]]''''' | 1910. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 22. март 2022. |- | 82. | [[Датотека:Прочишћење 4.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 4: Прво прочишћење]]''''' | 2018. | [[Мајкл Беј]], [[Мариса Томеј]] | 23. март 2022. |- | 83. | [[Датотека:Прочишћење 5.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]]''''' | 2021. | [[Мајкл Беј]], [[Вил Патон]] | 24. март 2022. |- | 84. | [[Датотека:Гогољ 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Почетак]]''''' | 2017. | [[Олег Мењшиков]], [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 25. март 2022. |- | 85. | [[Датотека:Лепреикон 7.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 7: Порекло]]''''' | 2014. | [[Хорнсвогл|Дилан „Хорнсвогл” Постл]] | 26. март 2022. |- | 86. | [[Датотека:Гогољ 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Виј]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 27. март 2022. |- | 87. | [[Датотека:Леприкон 8.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 8: Повратак Леприкона]]''''' | 2018. | [[Тејлор Спрејтлер]] | 28. март 2022. |- | 88. | [[Датотека:Страшно страшило 3.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 3]]''''' | 2017. | [[Мег Фостер]], [[Џина Филипс]] | 29. март 2022. |- | 89. | [[Датотека:Гогољ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Страшна освета]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]], [[Олег Мењшиков]] | 30. март 2022. |- | 90. | [[Датотека:Виј 1967.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1967)|Виј]]''''' | 1967. | [[Леонид Курављов]] | 31. март 2022. |- | 91. | [[Датотека:Први април.jpg|75п|]] | '''''[[Први април (филм из 1986)|Први април]]''''' | 1986. | [[Ејми Стил]], [[Томас Ф. Вилсон]] | 1. април 2022. |- | 92. | [[Датотека:Бабадук.jpg|75п|]] | '''''[[Бабадук]]''''' | 2014. | [[Џенифер Кент]] | 2. април 2022. |- | 93. | [[Датотека:Дан живих мртваца 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца]]''''' | 2008. | [[Мина Сувари]], [[Винг Рејмс]] | 3. април 2022. |- | 94. | [[Датотека:Манијак 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 1980)|Манијак]]''''' | 1980. | [[Керолајн Манро]], [[Том Савини]] | 4. април 2022. |- | 95. | [[Датотека:Блоб 1.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица]]''''' | 1958. | [[Стив Маквин]] | 5. април 2022. |- | 96. | [[Датотека:Блоб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица 2: Чувај се!]]''''' | 1972. | [[Лари Хагман]] | 6. април 2022. |- | 97. | [[Датотека:Блоб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3]]''''' | 1988. | [[Шони Смит]], [[Бил Мозли]] | 7. април 2022. |- | 98. | [[Датотека:Амитивилски ужас 5.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]]''''' | 1990. | [[Ким Коутс]] | 8. април 2022. |- | 99. | [[Датотека:Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]]''''' | 1989. | [[Бил Мозли]] | 9. април 2022. |- | '''100'''. | [[Датотека:Кућа хиљаду лешева.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа хиљаду лешева]]''''' | 2003. | [[Роб Зомби]], [[Карен Блек]], [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]] | 10. април 2022. |- | 101. | [[Датотека:Ђавољи шкарт.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавољи шкарт]]''''' | 2005. | [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]], [[Роб Зомби]], [[Вилијам Форсајт]], [[Кен Фори]], [[Дани Трехо]], [[Мајкл Бериман]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Данијел Роубак]], [[Тајлер Мејн]], [[Кејн Ходер]] | 11. април 2022. |- | 102. | [[Датотека:Троје из пакла.jpg|75п|]] | '''''[[Троје из пакла]]''''' | 2019. | [[Шери Мун Зомби]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Ди Волас]], [[Данијел Роубак]], [[Вејд Вилијамс]], [[Ричард Рил]] | 12. април 2022. |- | 103. | [[Датотека:VHS 1.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S]]''''' | 2012. | [[Адам Вингард]] | 13. април 2022. |- | 104. | [[Датотека:VHS 2.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/2]]''''' | 2013. | [[Адам Вингард]] | 14. април 2022. |- | 105. | [[Датотека:Накарадно.jpg|75п|]] | '''''[[Накарадно]]''''' | 2020. | [[Винс Вон]], [[Бер Макрири]] | 15. април 2022. |- | 106. | [[Датотека:Деца кукуруза 1.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза]]''''' | 1984. | [[Линда Хамилтон]], [[Стивен Кинг]] | 16. април 2022. |- | 107. | [[Датотека:Куџо.jpg|75п|]] | '''''[[Куџо (филм)|Куџо]]''''' | 1983. | [[Ди Волас]], [[Стивен Кинг]] | 17. април 2022. |- | 108. | [[Датотека:Девојчица која живи доле низ улицу.jpg|75п|]] | '''''[[Девојчица која живи доле низ улицу]]''''' | 1976. | [[Џоди Фостер]], [[Мартин Шин]], [[Алексис Смит]] | 18. април 2022. |- | 109. | [[Датотека:VHS 3.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S: Вирално]]''''' | 2014. | [[Џозеф Бишара]] | 19. април 2022. |- | 110. | [[Датотека:VHS 4.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/94]]''''' | 2021. | [[Џина Филипс]] | 20. април 2022. |- | 111. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца]]''''' | 1989. | [[Стивен Кинг]], [[Дениз Крозби]] | 21. април 2022. |- | 112. | [[Датотека:Гмизавци 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Гмизавци (филм)|Гмизавци]]''''' | 2006. | [[Џејмс Ган]], [[Елизабет Бенкс]], [[Мајкл Рукер]], [[Грег Хенри]], [[Роб Зомби]] | 22. април 2022. |- | 113. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца 2]]''''' | 1992. | [[Едвард Ферлонг]], [[Кленси Браун]], [[Стивен Кинг]] | 23. април 2022. |- | 114. | [[Датотека:Смрт у очима.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт у очима]]''''' | 1960. | [[Лео Маркс]] | 24. април 2022. |- | 115. | [[Датотека:Ћорсокак.jpg|75п|]] | '''''[[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]]''''' | 2003. | [[Лин Шеј]], [[Реј Вајз]] | 25. април 2022. |- | 116. | [[Датотека:Напад парадајза убица.jpg|75п|]] | '''''[[Напад парадајза убица]]''''' | 1976. | [[Ерик Кристмас]] | 26. април 2022. |- | 117. | [[Датотека:Наказе.jpg|75п|]] | '''''[[Наказе]]''''' | 1932. | [[Ирвинг Талберг]] | 27. април 2022. |- | 118. | [[Датотека:Дракулина ћерка.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина ћерка]]''''' | 1936. | [[Дејвид О. Селзник]], [[Хеда Хопер]] | 28. април 2022. |- | 119. | [[Датотека:Његова кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Његова кућа]]''''' | 2020. | [[Мет Смит]] | 29. април 2022. |- | 120. | [[Датотека:Франкенштајнов син.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнов син]]''''' | 1939. | [[Борис Карлоф]], [[Бела Лугоси]] | 30. април 2022. |- | 121. | [[Датотека:X 2022.jpg|75п|]] | '''''[[X (филм из 2022)|X]]''''' | 2022. | [[Џена Ортега]] | 1. мај 2022. |- | 122. | [[Датотека:Глас 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Глас (филм из 2010)|Глас]]''''' | 2010. | [[Мехмет Гунсур]] | 2. мај 2022. |- | 123. | [[Датотека:Аудиција 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]]''''' | 1999. | [[Рју Мураками]] | 3. мај 2022. |- | 124. | [[Датотека:Видим, видим.jpg|75п|]] | '''''[[Видим, видим]]''''' | 2014. | [[Улрих Сајдл]] | 4. мај 2022. |- | 125. | [[Датотека:Амитивилски ужас 6.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 6: Било је време]]''''' | 1992. | [[Шон Ведерли]] | 5. мај 2022. |- | 126. | [[Датотека:Ноћ демона 1.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]]''''' | 1988. | [[Линеа Квигли]] | 6. мај 2022. |- | 127. | [[Датотека:Острво живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Острво живих мртваца]]''''' | 1979. | [[Лучо Фулчи]] | 7. мај 2022. |- | 128. | [[Датотека:Град живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Град живих мртваца]]''''' | 1980. | [[Лучо Фулчи]] | 8. мај 2022. |- | 129. | [[Датотека:Ноћ наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ наказа]]''''' | 1986. | [[Том Аткинс]], [[Шејн Блек]] | 9. мај 2022. |- | 130. | [[Датотека:Мартин 1977.jpg|75п|]] | '''''[[Мартин (филм из 1977)|Мартин]]''''' | 1977. | [[Џорџ Ромеро]], [[Том Савини]], [[Дарио Арђенто]] | 10. мај 2022. |- | 131. | [[Датотека:Зубар 1.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар (филм)|Зубар]]''''' | 1996. | [[Брајан Јузна]], [[Кен Фори]], [[Марк Рафало]] | 11. мај 2022. |- | 132. | [[Датотека:Зубар 2.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар 2]]''''' | 1998. | [[Брајан Јузна]] | 12. мај 2022. |- | 133. | [[Датотека:Масакр на журци.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци]]''''' | 1982. | [[Рита Меј Браун]], [[Роџер Корман]] | 13. мај 2022. |- | 134. | [[Датотека:Изван 1981.jpg|75п|]] | '''''[[Изван (филм из 1981)|Изван]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 14. мај 2022. |- | 135. | [[Датотека:Кућа поред гробља.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа поред гробља]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 15. мај 2022. |- | 136. | [[Датотека:Масакр на журци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци 2]]''''' | 1987. | [[Роџер Корман]] | 16. мај 2022. |- | 137. | [[Датотека:Помахнитала пена.jpg|75п|]] | '''''[[Помахнитала пена]]''''' | 1985. | [[Мајкл Моријарти]], [[Пол Сорвино]], [[Дени Ајело]], [[Мира Сорвино]] | 17. мај 2022. |- | 138. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]]''''' | 1999. | [[Роберт Земекис]], [[Џефри Раш]], [[Фамке Јансен]], [[Али Лартер]], [[Питер Галагер]], [[Бриџет Вилсон]], [[Џефри Кумс]], [[Лиса Лоуб]], [[Џоел Силвер]], | 18. мај 2022. |- | 139. | [[Датотека:Уклетост 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]]''''' | 1999. | [[Стивен Спилберг]], [[Лијам Нисон]], [[Кетрин Зита-Џоунс]], [[Овен Вилсон]], [[Брус Дерн]], [[Вирџинија Мадсен]], [[Џери Голдсмит]] | 19. мај 2022. |- | 140. | [[Датотека:Два зла ока.jpg|75п|]] | '''''[[Два зла ока]]''''' | 1990. | [[Дарио Арђенто]], [[Џорџ Ромеро]], [[Адријен Барбо]], [[Харви Кајтел]], [[Том Аткинс]], [[Џон Ејмос]], [[Сали Киркланд]], [[Ким Хантер]], [[Том Савини]], [[Џули Бенз]], [[Азија Арђенто]] | 20. мај 2022. |- | 141. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 1.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе]]''''' | 1982. | [[Френк Хененлотер]] | 21. мај 2022. |- | 142. | [[Датотека:Крвави залив.jpg|75п|]] | '''''[[Крвави залив]]''''' | 1971. | [[Клодин Оже]], [[Марио Бава]] | 22. мај 2022. |- | 143. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 2.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 2]]''''' | 1990. | [[Френк Хененлотер]], [[Дејвид Емги]] | 23. мај 2022. |- | 144. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 3 Потомство.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]]''''' | 1991. | [[Френк Хененлотер]] | 24. мај 2022. |- | 145. | [[Датотека:Странци 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Странци (филм из 2008)|Странци]]''''' | 2008. | [[Лив Тајлер]] | 25. мај 2022. |- | 146. | [[Датотека:Странци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Странци 2: Плен у ноћи]]''''' | 2018. | [[Кристина Хендрикс]] | 26. мај 2022. |- | 147. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]]''''' | 1993. | [[Камиј Китон]] | 27. мај 2022. |- | 148. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 6.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]''''' | 2019. | [[Камиј Китон]] | 28. мај 2022. |- | 149. | [[Датотека:Вољени 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Вољени (филм)|Вољени]]''''' | 2009. | [[Завијер Самјуел]], [[Кејси Чејмберс]] | 29. мај 2022. |- | 150. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 2: Племе]]''''' | 2008. | [[Кори Хејм]], [[Том Савини]], [[Александер Калверт]] | 30. мај 2022. |- | 151. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]]''''' | 2010. | [[Кори Хејм]] | 31. мај 2022. |- | 152. | [[Датотека:Зла смрт 4.jpg|75п|]] | '''''[[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]]''''' | 2013. | [[Брус Кембел]], [[Сем Рејми]] | 1. јун 2022. |- | 153. | [[Датотека:Мала продавница страве.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]]''''' | 1986. | [[Френк Оз]], [[Стив Мартин]], [[Џејмс Белуши]], [[Бил Мари]], [[Миријам Марголис]] | 2. јун 2022. |- | 154. | [[Датотека:Ковен.jpg|75п|]] | '''''[[Ковен (филм)|Ковен]]''''' | 1996. | [[Робин Тани]], [[Нев Кембел]], [[Клиф Дејанг]], [[Асумпта Серна]] | 3. јун 2022. |- | 155. | [[Датотека:Из пакла 2001.jpg|75п|]] | '''''[[Из пакла (филм)|Из пакла]]''''' | 2001. | [[Џони Деп]], [[Хедер Грејам]], [[Ијан Холм]], [[Роби Колтрејн]], [[Џејсон Флеминг]], [[Софија Мајлс]], [[Доминик Купер]] | 4. јун 2022. |- | 156. | [[Датотека:Руке Трбосека.jpg|75п|]] | '''''[[Руке Трбосека]]''''' | 1971. | [[Маржори Роудс]] | 5. јун 2022. |- | 157. | [[Датотека:Drakula halála.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина смрт]]''''' | 1921. | [[Мајкл Кертиз]] | 6. јун 2022. |- | 158. | [[Датотека:Голем 1915.jpg|75п|]] | '''''[[Голем (филм)|Голем]]''''' | 1915. | [[Пол Вегенер]] | 7. јун 2022. |- | 159. | [[Датотека:Голем и плесачица.jpg|75п|]] | '''''[[Голем и плесачица]]''''' | 1917. | [[Пол Вегенер]] | 8. јун 2022. |- | 160. | [[Датотека:Крв и црна чипка.jpg|75п|]] | '''''[[Крв и црна чипка]]''''' | 1964. | [[Марио Бава]] | 9. јун 2022. |- | 161. | [[Датотека:Ноћ страве 3.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве]]''''' | 2011. | [[Антон Јелчин]], [[Колин Фарел]], [[Дејвид Тенант]], [[Имоџен Путс]], [[Тони Колет]], [[Дејв Франко]], [[Лиса Лоуб]], [[Крис Сарандон]], [[Рамин Ђавади]], [[Стивен Спилберг]] | 10. јун 2022. |- | 162. | [[Датотека:Језиве приче из мрака.jpg|75п|]] | '''''[[Језиве приче из мрака]]''''' | 2019. | [[Гиљермо дел Торо]], [[Остин Ејбрамс]], [[Дин Норис]] | 11. јун 2022. |- | 163. | [[Датотека:Голем 3.jpg|75п|]] | '''''[[Голем: Како је дошао на свет]]''''' | 1920. | [[Пол Вегенер]] | 12. јун 2022. |- | 164. | [[Датотека:Деца кукуруза 2.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза 2: Последња жртва]]''''' | 1992. | [[Стивен Кинг]] | 13. јун 2022. |- | 165. | [[Датотека:Створ 2011.jpg|75п|]] | '''''[[Створ (филм из 2011)|Створ]]''''' | 2011. | [[Мери Елизабет Винстед]], [[Џоел Еџертон]], [[Адевале Акинуе-Агбаџе]] | 14. јун 2022. |- | 166. | [[Датотека:Елвира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Елвира, господарица таме]]''''' | 1988. | [[Трес Макнил]] | 15. јун 2022. |- | 167. | [[Датотека:Шта радимо у сенкама.jpg|75п|]] | '''''[[Шта радимо сакривени]]''''' | 2014. | [[Таика Ваитити]] | 16. јун 2022. |- | 168. | [[Датотека:Вампири 1998.jpg|75п|]] | '''''[[Вампири (филм из 1998)|Вампири]]''''' | 1998. | [[Џон Карпентер]], [[Џејмс Вудс]], [[Шерил Ли]], [[Максимилијан Шел]], [[Кари-Хиројуки Тагава]] | 17. јун 2022. |- | 169. | [[Датотека:Круг 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Круг (филм из 2015)|Круг]]''''' | 2015. | [[Џули Бенз]] | 18. јун 2022. |- | 170. | [[Датотека:Добри син.jpg|75п|]] | '''''[[Добри син]]''''' | 1993. | [[Маколи Калкин]], [[Елајџа Вуд]], [[Ијан Макјуан]], [[Дејвид Морс]] | 19. јун 2022. |- | 171. | [[Датотека:Мајка 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Мајка!]]''''' | 2017. | [[Дарен Аронофски]], [[Џенифер Лоренс]], [[Хавијер Бардем]], [[Ед Харис]], [[Мишел Фајфер]], [[Донал Глисон]], [[Кристен Виг]] | 20. јун 2022. |- | 172. | [[Датотека:Посета 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Посета (филм из 2015)|Посета]]''''' | 2015. | [[Кетрин Хан]] | 21. јун 2022. |- | 173. | [[Датотека:Операција сртах.jpg|75п|]] | '''''[[Операција страх]]''''' | 1966. | [[Марио Бава]] | 22. јун 2022. |- | 174. | [[Датотека:Бежање са часова.jpg|75п|]] | '''''[[Бежање са часова]]''''' | 1989. | [[Бред Пит]], [[Роди Макдауал]] | 23. јун 2022. |- | 175. | [[Датотека:Подрхтавање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Подрхтавање]]''''' | 1990. | [[Кевин Бејкон]], [[Фред Ворд]], [[Риба Макентајер]] | 24. јун 2022. |- | 176. | [[Датотека:Земља Минотаура.jpg|75п|]] | '''''[[Земља Минотаура]]''''' | 1976. | [[Доналд Плезенс]], [[Питер Кушинг]], [[Брајан Ино]] | 25. јун 2022. |- | 177. | [[Датотека:То је освојило свет.jpg|75п|]] | '''''[[То је освојило свет]]''''' | 1956. | [[Роџер Корман]], [[Ли ван Клиф]] | 26. јун 2022. |- | 178. | [[Датотека:Франкенштајнова освета.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнова освета]]''''' | 1958. | [[Питер Кушинг]], [[Јунис Гејсон]] | 27. јун 2022. |- | 179. | [[Датотека:Инвазија трећих бића 1956.jpg|75п|]] | '''''[[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]]''''' | 1956. | [[Дон Сигел]], [[Сем Пекинпо]] | 28. јун 2022. |- | 180. | [[Датотека:Мала продавница страве 1960.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]]''''' | 1960. | [[Роџер Корман]], [[Џек Николсон]] | 29. јун 2022. |- | 181. | [[Датотека:Језеро страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро страха]]''''' | 1999. | [[Бил Пулман]], [[Бриџет Фонда]], [[Брендан Глисон]], [[Бети Вајт]], [[Маришка Харгитеј]] | 30. јун 2022. |- | 182. | [[Датотека:Господари пакла 3.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]]''''' | 1992. | [[Клајв Баркер]], [[Даг Бредли]], [[Ешли Лоуренс]] | 1. јул 2022. |- | 183. | [[Датотека:Господари пакла 4.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 4: Крвна веза]]''''' | 1996. | [[Даг Бредли]], [[Адам Скот]], [[Клајв Баркер]] | 2. јул 2022. |- | 184. | [[Датотека:Очи без лица.jpg|75п|]] | '''''[[Очи без лица]]''''' | 1960. | [[Клод Соте]] | 3. јул 2022. |- | 185. | [[Датотека:Господари пакла 5.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 5: Инферно]]''''' | 2000. | [[Скот Дериксон]], [[Даг Бредли]], [[Крејг Шефер]], [[Џејмс Ремар]] | 4. јул 2022. |- | 186. | [[Датотека:Господари пакла 6.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 6: Трагач пакла]]''''' | 2002. | [[Ешли Лоуренс]], [[Даг Бредли]], [[Клајв Баркер]] | 5. јул 2022. |- | 187. | [[Датотека:Господари пакла 7.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 7: Мртвији]]''''' | 2005. | [[Даг Бредли]], [[Кари Верер]] | 6. јул 2022. |- | 188. | [[Датотека:Јазбина белог црва.jpg|75п|]] | '''''[[Јазбина белог црва]]''''' | 1988. | [[Хју Грант]], [[Катарина Оксенберг]], [[Питер Капалди]] | 7. јул 2022. |- | 189. | [[Датотека:Кери 2.jpg|75п|]] | '''''[[Кери 2: Бес]]''''' | 1999. | [[Мина Сувари]] | 8. јул 2022. |- | 190. | [[Датотека:Амерички вукодлак у Паризу.jpg|75п|]] | '''''[[Амерички вукодлак у Паризу]]''''' | 1997. | [[Жили Делпи]], [[Џули Боуен]], [[Тијери Лермит]] | 9. јул 2022. |- | 191. | [[Датотека:Лудаци 1973.jpg|75п|]] | '''''[[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]]''''' | 1973. | [[Џорџ Ромеро]] | 10. јул 2022. |- | 192. | [[Датотека:Улица страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 1. део: 1994.]]''''' | 2021. | [[Маја Хок]] | 11. јул 2022. |- | 193. | [[Датотека:Улица страха 2.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 2. део: 1978.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 12. јул 2022. |- | 194. | [[Датотека:Улица страха 3.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 3. део: 1666.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 13. јул 2022. |- | 195. | [[Датотека:Станар 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Станар (филм)|Станар]]''''' | 1976. | [[Роман Полански]], [[Изабел Ађани]], [[Мелвин Даглас]], [[Џо ван Флит]], [[Шели Винтерс]], [[Лила Кедрова]] | 14. јул 2022. |- | 196. | [[Датотека:Ноћ комете.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ комете]]''''' | 1984. | [[Роберт Белтран]] | 15. јул 2022. |- | 197. | [[Датотека:Манијак 2012.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]]''''' | 2012. | [[Елајџа Вуд]] | 16. јул 2022. |- | 198. | [[Датотека:Језеро Мунго.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро Мунго]]''''' | 2008. | [[Талија Цукер]] | 17. јул 2022. |- | 199. | [[Датотека:Мумијина рука.jpg|75п|]] | '''''[[Мумијина рука]]''''' | 1940. | [[Џорџ Зуко]] | 18. јул 2022. |- | 200. | [[Датотека:Сестринство 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Сестринство (филм)|Сестринство]]''''' | 2009. | [[Кери Фишер]], [[Бријана Евиган]] | 19. јул 2022. |- | 201. | [[Датотека:Смрт после смрти.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт после смрти]]''''' | 1986. | [[Вес Крејвен]], [[Кристи Свонсон]] | 20. јул 2022. |- | 202. | [[Датотека:Уклета.jpg|75п|]] | '''''[[Уклета (филм)|Уклета]]''''' | 2005. | [[Вес Крејвен]], [[Кевин Вилијамсон]], [[Кристина Ричи]], [[Џеси Ајзенберг]], [[Мајло Вентимилија]], [[Џошуа Џексон]], [[Џуди Грир]], [[Порша де Роси]], [[Шенон Елизабет]], [[Маја Харисон]], [[Мајкл Розенбаум]], [[Ник Оферман]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Џејмс Бролин]], [[Омар Епс]], [[Харви Вајнстин]] | 21. јул 2022. |- | 203. | [[Датотека:Стендалов синдром.jpg|75п|]] | '''''[[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]]''''' | 1996. | [[Дарио Арђенто]], [[Азија Арђенто]], [[Томас Кречман]], [[Енио Мориконе]] | 22. јул 2022. |- | 204. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]]''''' | 2010. | [[Трејси Волтер]] | 23. јул 2022. |- | 205. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 4.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]]''''' | 2013. | [[Кејси Кларк]] | 24. јул 2022. |- | 206. | [[Датотека:Мртав жив.jpg|75п|]] | '''''[[Мртав жив]]''''' | 1992. | [[Питер Џексон]], [[Џед Брофи]], [[Хари Синклер]] | 25. јул 2022. |- | 207. | [[Датотека:Кућа сестринства.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа сестринства]]''''' | 1982. | [[Харли Џејн Козак]] | 26. јул 2022. |- | 208. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја|Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја (римејк)]]''''' | 2015. | [[Харли Џејн Козак]], [[Мишел Херд]] | 27. јул 2022. |- | 209. | [[Датотека:Господари пакла 8.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 8: Свет пакла]]''''' | 2005. | [[Ленс Хенриксен]], [[Даг Бредли]], [[Хари Пејтон]], [[Хенри Кавил]] | 28. јул 2022. |- | 210. | [[Датотека:Урбане легенде 2.jpg|75п|]] | '''''[[Урбане легенде 2: Коначни рез]]''''' | 2000. | [[Џенифер Морисон]], [[Скот Дериксон]], [[Ева Мендес]], [[Ентони Андерсон]] | 29. јул 2022. |- | 211. | [[Датотека:Кад странац позове 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Кад странац позове (филм из 2006)|Кад странац позове (римејк)]]''''' | 2006. | [[Камила Бел]], [[Кејти Касиди]], [[Теса Томпсон]], [[Кларк Грег]], [[Ленс Хенриксен]], [[Дајана Агрон]] | 30. јул 2022. |- | 212. | [[Датотека:Црни Божић 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Црни Божић (филм из 2006)|Црни Божић (римејк)]]''''' | 2006. | [[Кејти Касиди]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Харви Вајнстин]] | 31. јул 2022. |- | 213. | [[Датотека:Завесе 1983.jpg|75п|]] | '''''[[Завесе (филм)|Завесе]]''''' | 1983. | [[Саманта Егар]], [[Шенон Твид]] | 1. август 2022. |- | 214. | [[Датотека:Игре на путу.jpg|75п|]] | '''''[[Игре на путу]]''''' | 1981. | [[Стејси Кич]], [[Џејми Ли Кертис]] | 2. август 2022. |- | 215. | [[Датотека:Игре на путу 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Игре на путу (филм из 2015)|Игре на путу (2015)]]''''' | 2015. | [[Барбара Крамптон]] | 3. август 2022. |- | 216. | [[Датотека:Колиба страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Колиба страха]]''''' | 2002. | [[Илај Рот]] | 4. август 2022. |} == Статистика == {{Vertical bar chart|full_name=График по деценијама|position=left|color_10=blue|1890|1|1900|1|1910|3|1920|2|1930|5|1940|3|1950|6|1960|9|1970|16|1980|48|1990|31|2000|36|2010|46|2020|9|note=<small> {{legend|#0066cc|Тренутно са највише чланака — [[1980-е]]}} </small> }} {{Bar box2 |title=График по поджанровима |titlebar=#DDD |width=650px |barwidth=550px |bars= {{bar pixel|слешер|red|400||40}} {{bar pixel|натприродни|blue|320||32}} {{bar pixel|психолошки|yellow|230||23}} {{bar pixel|сплатер|orange|220||22}} {{bar pixel|научнофантастични|purple|180||18}} {{bar pixel|комични|fuchsia|180||18}} {{bar pixel|готички|maroon|140||14}} {{bar pixel|фолк|aqua|120||12}} {{bar pixel|пронађени снимак|dimgray|100||10}} {{bar pixel|акциони|lime|100||10}} {{bar pixel|телесни|olive|90||9}} {{bar pixel|природни|green|80||8}} }} gdnykdojw8iwkrqsbrgsi4dzghzlhge 25138620 25138617 2022-08-04T15:39:05Z Uw17 165959 /* Статистика */ wikitext text/x-wiki Циљ овог изазова је да током 2022. године сваког дана напишем бар по један чланак о хорор филмовима. == Списак чланака == {{Progress bar|216|height=6|total=365|text=завршено}} {| class="wikitable" style="width:100%" |+ !Р. бр. !style="width:75px"|Постер !Написан чланак о филму !Година !Познате звезде које су учествовале у стварању филма !Датум писања |- | 1. | [[Датотека:Смртоносни благослов.jpg|75п|]] | '''''[[Смртоносни благослов]]''''' | 1981. | [[Вес Крејвен]], [[Шерон Стоун]], [[Ернест Боргнајн]], [[Мајкл Бериман]], [[Џејмс Хорнер]] | 1. јануар 2022. |- | 2. | [[Датотека:Спремна или не.jpg|75п|]] | '''''[[Спремна или не]]''''' | 2019. | [[Самара Вивинг]], [[Хенри Черни]], [[Енди Макдауел]], [[Кристијан Брун]] |2. јануар 2022. |- | 3. | [[Датотека:Наслеђено зло.jpg|75п|]] | '''''[[Наслеђено зло]]''''' | 2018. | [[Тони Колет]], [[Габријел Берн]] | 3. јануар 2022. |- | 4. | [[Датотека:Чудовиште из мочваре 1982.jpg|75п|]] | '''''[[Чудовиште из мочваре (филм из 1982)|Чудовиште из мочваре]]''''' | 1982. | [[Вес Крејвен]], [[Реј Вајз]], [[Адријен Барбо]], [[Хари Манфредини]] | 4. јануар 2022. |- | 5. | [[Датотека:Vampir u Bruklinu.jpg|75п|]] | '''''[[Вампир у Бруклину]]''''' | 1995. | [[Вес Крејвен]], [[Еди Марфи]], [[Анџела Басет]], [[Чарли Марфи]], [[Џоана Касиди]] | 5. јануар 2022. |- | 6. | [[Датотека:Људи под степеницама.jpg|75п|]] | '''''[[Људи под степеницама]]''''' | 1991. | [[Вес Крејвен]], [[Винг Рејмс]], [[Бил Кобс]] | 6. јануар 2022. |- | 7. | [[Датотека:Последња кућа са леве стране 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Последња кућа са леве стране (филм из 2009)|Последња кућа са леве стране]]''''' | 2009. | [[Вес Крејвен]], [[Тони Голдвин]], [[Моника Потер]], [[Арон Пол]] | 7. јануар 2022. |- | 8. | [[Датотека:Шокер.jpg|75п|]] | '''''[[Шокер]]''''' | 1989. | [[Вес Крејвен]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Мич Пилеџи]], [[Мајкл Марфи]], [[Питер Берг]], [[Тимоти Лири]], [[Ричард Брукс]] | 8. јануар 2022. |- | 9. | [[Датотека:Ђаво филм.jpg|75п|]] | '''''[[Ђаво (филм)|Ђаво]]''''' | 2010. | [[Бојана Новаковић]], [[Крис Месина]], [[Логан Маршал Грин]] | 9. јануар 2022. |- | 10. | [[Датотека:Ђавоља кичма.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кичма]]''''' | 2001. | [[Гиљермо дел Торо]] | 10. јануар 2022. |- | 11. | [[Датотека:REC 4.jpg|75п|]] | '''''[[REC 4: Апокалипса]]''''' | 2014. | [[Мануела Веласко]] | 11. јануар 2022. |- | 12. | [[Датотека:Мртва зона.jpg|75п|]] | '''''[[Мртва зона]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Стивен Кинг]], [[Кристофер Вокен]], [[Том Скерит]], [[Мартин Шин]], [[Ентони Зербе]] | 12. јануар 2022. |- | 13. | [[Датотека:Еденско језеро.jpg|75п|]] | '''''[[Еденско језеро]]''''' | 2008. | [[Кели Рајли]], [[Мајкл Фасбендер]], [[Џек О'Конел]] | 13. јануар 2022. |- | 14. | [[Датотека:Менди.jpg|75п|]] | '''''[[Менди (филм)|Менди]]''''' | 2018. | [[Николас Кејџ]], [[Андреа Рајзборо]], [[Бил Дјук]], [[Елајџа Вуд]], [[Јохан Јохансон]] | 14. јануар 2022. |- | 15. | [[Датотека:Не окрећи се.jpg|75п|]] | '''''[[Не окрећи се]]''''' | 1973. | [[Џули Кристи]], [[Доналд Садерланд]], [[Дафне ди Морије]] | 15. јануар 2022. |- | 16. | [[Датотека:Полицајац манијак 3.jpg|75п|]] | '''''[[Полицајац манијак 3: Значка тишине]]''''' | 1993. | [[Роберт Дејви]] | 16. јануар 2022. |- | 17. | [[Датотека:Јама и клатно.jpg|75п|]] | '''''[[Јама и клатно (филм из 1961)|Јама и клатно]]''''' | 1961. | [[Винсент Прајс]], [[Барбара Стил]], [[Роџер Корман]], [[Ричард Матесон]] | 17. јануар 2022. |- | 18. | [[Датотека:Спаљивање.jpg|75п|]] | '''''[[Спаљивање (филм)|Спаљивање]]''''' | 1981. | [[Џејсон Александер]], [[Холи Хантер]], [[Том Савини]] | 18. јануар 2022. |- | 19. | [[Датотека:Дан дипломирања.jpg|75п|]] | '''''[[Дан дипломирања]]''''' | 1981. | [[Линеа Квигли]] | 19. јануар 2022. |- | 20. | [[Датотека:Створење из Црне лагуне .jpg|75п|]] | '''''[[Створење из Црне лагуне]]''''' | 1954. | [[Хенри Манчини]] | 20. јануар 2022. |- | 21. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду]]''''' | 1959. | [[Винсент Прајс]] | 21. јануар 2022. |- | 22. | [[Датотека:Соба лептира.jpg|75п|]] | '''''[[Соба лептира]]''''' | 2012. | [[Барбара Стил]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Ерика Лирсен]], [[Реј Вајз]], [[Камиј Китон]], [[Ејдријан Кинг]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Џо Данте]] | 22. јануар 2022. |- | 23. | [[Датотека:Људи мачке.jpg|75п|]] | '''''[[Људи мачке]]''''' | 1942. | [[Симон Симон]], [[Жак Турнер]] | 23. јануар 2022. |- | 24. | [[Датотека:Дечије игре 6.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 6: Чакијево проклетство]]''''' | 2013. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 24. јануар 2022. |- | 25. | [[Датотека:Дечије игре 7.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре 7: Чакијев култ]]''''' | 2017. | [[Бред Дуриф]], [[Џенифер Тили]] | 25. јануар 2022. |- | 26. | [[Датотека:Дечије игре 8.jpg|75п|]] | '''''[[Дечије игре (филм из 2019)|Дечије игре 8]]''''' | 2019. | [[Марк Хамил]], [[Обри Плаза]], [[Брајан Тајри Хенри]], [[Бер Макрири]] | 26. јануар 2022. |- | 27. | [[Датотека:Ђавоља кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавоља кућа]]''''' | 2009. | [[Том Нунан]], [[Грета Гервиг]], [[Ди Волас]], [[Лина Данам]], [[Еј Џеј Боуен]] | 27. јануар 2022. |- | 28. | [[Датотека:Прикрада.jpg|75п|]] | '''''[[Прикрада]]''''' | 1981. | [[Том Савини]] | 28. јануар 2022. |- | 29. | [[Датотека:Шоу наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа]]''''' | 1982. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Хал Холбрук]], [[Адријен Барбо]], [[Лесли Нилсен]], [[Тед Дансон]], [[Том Аткинс]], [[Ричард Гир]], [[Нед Бити]], [[Том Савини]], [[Ед Харис]] | 29. јануар 2022. |- | 30. | [[Датотека:Шоу наказа 2.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 2]]''''' | 1987. | [[Џорџ Ромеро]], [[Стивен Кинг]], [[Џорџ Кенеди]], [[Дороти Ламур]], [[Том Савини]] | 30. јануар 2022. |- | 31. | [[Датотека:Шоу наказа 3.jpg|75п|]] | '''''[[Шоу наказа 3]]''''' | 2006. | [[Еј Џеј Боуен]] | 31. јануар 2022. |- | 32. | [[Датотека:Уклети замак.jpg|75п|]] | '''''[[Уклети замак]]''''' | 1896. | [[Жорж Мелијес]] | 1. фебруар 2022. |- | 33. | [[Датотека:Мумија 1932.jpg|75п|]] | '''''[[Мумија (филм из 1932)|Мумија]]''''' | 1932. | [[Борис Карлоф]] | 2. фебруар 2022. |- | 34. | [[Датотека:Замена 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Замена (филм из 1980)|Замена]]''''' | 1980. | [[Џорџ Си Скот]], [[Мелвин Даглас]], [[Ерик Кристмас]] | 3. фебруар 2022. |- | 35. | [[Датотека:Џејкобова лествица кошмара.jpg|75п|]] | '''''[[Џејкобова лествица кошмара]]''''' | 1990. | [[Тим Робинс]], [[Елизабет Пења]], [[Дени Ајело]], [[Пруит Тејлор Винс]], [[Џејсон Александер]], [[Маколи Калкин]], [[Винг Рејмс]], [[Ш. Епата Меркерсон]] | 4. фебруар 2022. |- | 36. | [[Датотека:Секира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Секира (филм)|Секира]]''''' | 2006. | [[Кејн Ходер]], [[Роберт Инглунд]], [[Тони Тод]], [[Ричард Рил]] | 5. фебруар 2022. |- | 37. | [[Датотека:Секира 2.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 2]]''''' | 2010. | [[Данијела Харис]], [[Тони Тод]], [[Кејн Ходер]], [[Еј Џеј Боуен]] | 6. фебруар 2022. |- | 38. | [[Датотека:Секира 3.jpg|75п|]] | '''''[[Секира 3]]''''' | 2013. | [[Данијела Харис]], [[Кејн Ходер]], [[Керолајн Вилијамс]] | 7. фебруар 2022. |- | 39. | [[Датотека:Воз терора.jpg|75п|]] | '''''[[Воз терора]]''''' | 1980. | [[Џејми Ли Кертис]], [[Дејвид Коперфилд (илузиониста)|Дејвид Коперфилд]] | 8. фебруар 2022. |- | 40. | [[Датотека:Невидљиви човек.jpg|75п|]] | '''''[[Невидљиви човек (филм из 1933)|Невидљиви човек]]''''' | 1933. | [[Глорија Стјуарт]], [[Херберт Џорџ Велс]] | 9. фебруар 2022. |- | 41. | [[Датотека:CHUD.jpg|75п|]] | '''''[[К. Х. С. П.]]''''' | 1984. | [[Данијел Стерн]], [[Френки Фејзон]], [[Џон Гудман]] | 10. фебруар 2022. |- | 42. | [[Датотека:Алис слатка Алис.jpg|75п|]] | '''''[[Алис, слатка Алис]]''''' | 1976. | [[Брук Шилдс]] | 11. фебруар 2022. |- | 43. | [[Датотека:Предсказање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање]]''''' | 1976. | [[Грегори Пек]], [[Ли Ремик]], [[Дејвид Ворнер]], [[Џери Голдсмит]] | 12. фебруар 2022. |- | 44. | [[Датотека:Предсказање 2.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 2: Демијан]]''''' | 1978. | [[Вилијам Холден]], [[Ли Грант]], [[Силвија Сидни]], [[Ленс Хенриксен]], [[Џери Голдсмит]] | 13. фебруар 2022. |- | 45. | [[Датотека:Предсказање 3.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 3: Коначни обрачун]]''''' | 1981. | [[Сем Нил]], [[Џери Голдсмит]] | 14. фебруар 2022. |- | 46. | [[Датотека:Предсказање 4.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање 4: Буђење]]''''' | 1991. | [[Мајкл Лернер]] | 15. фебруар 2022. |- | 47. | [[Датотека:Предсказање 5.jpg|75п|]] | '''''[[Предсказање (филм из 2006)|Предсказање 5]]''''' | 2006. | [[Лијев Шрајбер]], [[Џулија Стајлс]], [[Мија Фароу]], [[Дејвид Тјулис]], [[Мајкл Гамбон]], [[Предраг Бјелац]] | 16. фебруар 2022. |- | 48. | [[Датотека:Отвори врата правом.jpg|75п|]] | '''''[[Отвори врата правом]]''''' | 2008. | [[Агнета Фелтског]] | 17. фебруар 2022. |- | 49. | [[Датотека:Пусти ме унутра.jpg|75п|]] | '''''[[Пусти ме унутра]]''''' | 2010. | [[Клои Грејс Морец]], [[Дилан Минет]], [[Мет Ривс]], [[Кара Буоно]] | 18. фебруар 2022. |- | 50. | [[Датотека:Чопинг мол.jpg|75п|]] | '''''[[Чопинг мол]]''''' | 1986. | [[Барбара Крамптон]], [[Роџер Корман]] | 19. фебруар 2022. |- | 51. | [[Датотека:Тексашки масакр моторном тестером 9.jpg|75п|]] | '''''[[Тексашки масакр моторном тестером 9]]''''' | 2022. | [[Алис Криге]], [[Џон Ларокет]] | 20. фебруар 2022. |- | 52. | [[Датотека:Повратак у школу страве.jpg|75п|]] | '''''[[Повратак у школу страве]]''''' | 1987. | [[Џорџ Клуни]] | 21. фебруар 2022. |- | 53. | [[Датотека:Пирана 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пирана 2: Мрешћење]]''''' | 1982. | [[Џејмс Камерон]], [[Ленс Хенриксен]] | 22. фебруар 2022. |- | 54. | [[Датотека:Вештица из Блера 2.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 2: Књига сенки]]''''' | 2000. | [[Ерика Лирсен]], [[Џефри Донован]] | 23. фебруар 2022. |- | 55. | [[Датотека:Вукодлак.jpg|75п|]] | '''''[[Вукодлак (филм из 1941)|Вукодлак]]''''' | 1941. | [[Бела Лугоси]], [[Марија Успенска]] | 24. фебруар 2022. |- | 56. | [[Датотека:Вештица из Блера 3.jpg|75п|]] | '''''[[Вештица из Блера 3]]''''' | 2016. | [[Адам Вингард]] | 25. фебруар 2022. |- | 57. | [[Датотека:Розмарина беба 2.jpg|75п|]] | '''''[[Погледајте шта се десило са Розмарином бебом]]''''' | 1976. | [[Пати Дјук]], [[Рут Гордон]], [[Реј Миланд]], [[Бродерик Крофорд]] | 26. фебруар 2022. |- | 58. | [[Датотека:Стигмата.jpg|75п|]] | '''''[[Стигмата (филм)|Стигмата]]''''' | 1999. | [[Патриша Аркет]], [[Габријел Берн]], [[Џонатан Прајс]], [[Нија Лонг]], [[Раде Шербеџија]], [[Порша де Роси]] | 27. фебруар 2022. |- | 59. | [[Датотека:Уклетост.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1963)|Поседнуће]]''''' | 1963. | [[Роберт Вајз]], [[Џули Харис]], [[Ширли Џексон]] | 28. фебруар 2022. |- | 60. | [[Датотека:Сви момци воле Менди Лејн.jpg|75п|]] | '''''[[Сви момци воле Менди Лејн]]''''' | 2006. | [[Амбер Херд]], [[Лук Грајмс]] | 1. март 2022. |- | 61. | [[Датотека:Реаниматор 1.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматор]]''''' | 1985. | [[Џефри Кумс]], [[Барбара Крамптон]], [[Брајан Јузна]] | 2. март 2022. |- | 62. | [[Датотека:Реаниматор 2.jpg|75п|]] | '''''[[Реаниматорова невеста]]''''' | 1990. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]] | 3. март 2022. |- | 63. | [[Датотека:Реаниматор 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изван Реаниматора]]''''' | 2003. | [[Брајан Јузна]], [[Џефри Кумс]], [[Елза Патаки]], [[Сантијаго Сегура]] | 4. март 2022. |- | 64. | [[Датотека:Амитивилски ужас 2.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 2: Поседнутост]]''''' | 1982. | [[Берт Јанг]], [[Лало Шифрин]] | 5. март 2022. |- | 65. | [[Датотека:Амитивилски ужас 3.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 3: Ђаво]]''''' | 1983. | [[Мег Рајан]], [[Тони Робертс]], [[Роберт Џој]] | 6. март 2022. |- | 66. | [[Датотека:Амитивилски ужас 4.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 4: Зло бежи]]''''' | 1989. | [[Пати Дјук]], [[Џејн Вајат]] | 7. март 2022. |- | 67. | [[Датотека:Кинг Конг 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Кинг Конг (филм из 1976)|Кинг Конг]]''''' | 1976. | [[Џеф Бриџиз]], [[Џесика Ланг]], [[Чарлс Гродин]], [[Рене Обержонуа]], [[Питер Кален]], [[Џон Бари (композитор)|Џон Бари]] | 8. март 2022. |- | 68. | [[Датотека:Видеодром.jpg|75п|]] | '''''[[Видеодром]]''''' | 1983. | [[Дејвид Кроненберг]], [[Џејмс Вудс]], [[Деби Хари]] | 9. март 2022. |- | 69. | [[Датотека:Средина лета.jpg|75п|]] | '''''[[Средина лета]]''''' | 2019. | [[Флоренс Пју]], [[Вил Полтер]] | 10. март 2022. |- | 70. | [[Датотека:Пирамида 2014.jpg|75п|]] | '''''[[Пирамида (филм)|Пирамида]]''''' | 2014. | [[Денис О’Хер]] | 11. март 2022. |- | 71. | [[Датотека:Грајндхаус.jpg|75п|]] | '''''[[Грајндхаус (филм)|Грајндхаус]]''''' | 2007. | [[Квентин Тарантино]], [[Роберт Родригез]], [[Роуз Макгауан]], [[Курт Расел]], [[Брус Вилис]], [[Џош Бролин]], [[Џеф Фејхи]], [[Мајкл Бин]], [[Навин Ендруз]], [[Ферги|Стејси Фергусон]], [[Том Савини]], [[Росарио Досон]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Шери Мун Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Николас Кејџ]], [[Сајмон Пег]], [[Ник Фрост]], [[Џејсон Ајзакс]], [[Вил Арнет]], [[Едгар Рајт]], [[Џеј Хернандез]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Илај Рот]], [[Удо Кир]] | 12. март 2022. |- | 72. | [[Датотека:Друштво 1989.jpg|75п|]] | '''''[[Друштво (филм)|Друштво]]''''' | 1989. | [[Брајан Јузна]] | 13. март 2022. |- | 73. | [[Датотека:Освета 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Освета (филм из 2017)|Освета]]''''' | 2017. | [[Матилда Лац]] | 14. март 2022. |- | 74. | [[Датотека:Карантин 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Карантин (филм)|Карантин]]''''' | 2008. | [[Џеј Хернандез]], [[Раде Шербеџија]], [[Марин Хинкле]], [[Џои Кинг]], [[Денис О'Хер]] | 15. март 2022. |- | 75. | [[Датотека:Село уклетих.jpg|75п|]] | '''''[[Село уклетих]]''''' | 1960. | [[Барбара Шели]] | 16. март 2022. |- | 76. | [[Датотека:Леприкон 5.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 5: У гету]]''''' | 2000. | [[Ворвик Дејвис]], [[Ice-T|Ајс Ти]], [[Кулио]] | 17. март 2022. |- | 77. | [[Датотека:Леприкон 6.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 6: Повратак у гето]]''''' | 2003. | [[Ворвик Дејвис]] | 18. март 2022. |- | 78. | [[Датотека:Страшно страшило 2.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 2]]''''' | 2003. | [[Франсис Форд Копола]], [[Реј Вајз]] | 19. март 2022. |- | 79. | [[Датотека:Мува 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мува 2]]''''' | 1989. | [[Кристофер Јанг]] | 20. март 2022. |- | 80. | [[Датотека:Вий.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1909)|Виј]]''''' | 1909. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 21. март 2022. |- | 81. | {{CSS image crop |Image = В полночь на кладбище (1910).jpg |bSize = 120 |cWidth = 75 |oLeft = 15 }} | '''''[[У поноћ на гробљу]]''''' | 1910. | [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]], [[Александар Ханжонков]] | 22. март 2022. |- | 82. | [[Датотека:Прочишћење 4.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 4: Прво прочишћење]]''''' | 2018. | [[Мајкл Беј]], [[Мариса Томеј]] | 23. март 2022. |- | 83. | [[Датотека:Прочишћење 5.jpg|75п|]] | '''''[[Прочишћење 5: Прочишћење заувек]]''''' | 2021. | [[Мајкл Беј]], [[Вил Патон]] | 24. март 2022. |- | 84. | [[Датотека:Гогољ 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Почетак]]''''' | 2017. | [[Олег Мењшиков]], [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 25. март 2022. |- | 85. | [[Датотека:Лепреикон 7.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 7: Порекло]]''''' | 2014. | [[Хорнсвогл|Дилан „Хорнсвогл” Постл]] | 26. март 2022. |- | 86. | [[Датотека:Гогољ 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Виј]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]] | 27. март 2022. |- | 87. | [[Датотека:Леприкон 8.jpg|75п|]] | '''''[[Леприкон 8: Повратак Леприкона]]''''' | 2018. | [[Тејлор Спрејтлер]] | 28. март 2022. |- | 88. | [[Датотека:Страшно страшило 3.jpg|75п|]] | '''''[[Страшно страшило 3]]''''' | 2017. | [[Мег Фостер]], [[Џина Филипс]] | 29. март 2022. |- | 89. | [[Датотека:Гогољ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Гогољ: Страшна освета]]''''' | 2018. | [[Александар Петров (глумац)|Александар Петров]], [[Олег Мењшиков]] | 30. март 2022. |- | 90. | [[Датотека:Виј 1967.jpg|75п|]] | '''''[[Виј (филм из 1967)|Виј]]''''' | 1967. | [[Леонид Курављов]] | 31. март 2022. |- | 91. | [[Датотека:Први април.jpg|75п|]] | '''''[[Први април (филм из 1986)|Први април]]''''' | 1986. | [[Ејми Стил]], [[Томас Ф. Вилсон]] | 1. април 2022. |- | 92. | [[Датотека:Бабадук.jpg|75п|]] | '''''[[Бабадук]]''''' | 2014. | [[Џенифер Кент]] | 2. април 2022. |- | 93. | [[Датотека:Дан живих мртваца 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Дан живих мртваца (филм из 2008)|Дан живих мртваца]]''''' | 2008. | [[Мина Сувари]], [[Винг Рејмс]] | 3. април 2022. |- | 94. | [[Датотека:Манијак 1980.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 1980)|Манијак]]''''' | 1980. | [[Керолајн Манро]], [[Том Савини]] | 4. април 2022. |- | 95. | [[Датотека:Блоб 1.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица]]''''' | 1958. | [[Стив Маквин]] | 5. април 2022. |- | 96. | [[Датотека:Блоб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица 2: Чувај се!]]''''' | 1972. | [[Лари Хагман]] | 6. април 2022. |- | 97. | [[Датотека:Блоб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Мехур убица (филм из 1988)|Мехур убица 3]]''''' | 1988. | [[Шони Смит]], [[Бил Мозли]] | 7. април 2022. |- | 98. | [[Датотека:Амитивилски ужас 5.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 5: Проклетство Амитивила]]''''' | 1990. | [[Ким Коутс]] | 8. април 2022. |- | 99. | [[Датотека:Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3.jpg|75п|]] | '''''[[Тиха ноћ, смртоносна ноћ 3: Боље пази!]]''''' | 1989. | [[Бил Мозли]] | 9. април 2022. |- | '''100'''. | [[Датотека:Кућа хиљаду лешева.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа хиљаду лешева]]''''' | 2003. | [[Роб Зомби]], [[Карен Блек]], [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]] | 10. април 2022. |- | 101. | [[Датотека:Ђавољи шкарт.jpg|75п|]] | '''''[[Ђавољи шкарт]]''''' | 2005. | [[Бил Мозли]], [[Шери Мун Зомби]], [[Роб Зомби]], [[Вилијам Форсајт]], [[Кен Фори]], [[Дани Трехо]], [[Мајкл Бериман]], [[Пи Џеј Соулс]], [[Данијел Роубак]], [[Тајлер Мејн]], [[Кејн Ходер]] | 11. април 2022. |- | 102. | [[Датотека:Троје из пакла.jpg|75п|]] | '''''[[Троје из пакла]]''''' | 2019. | [[Шери Мун Зомби]], [[Бил Мозли]], [[Роб Зомби]], [[Дани Трехо]], [[Ди Волас]], [[Данијел Роубак]], [[Вејд Вилијамс]], [[Ричард Рил]] | 12. април 2022. |- | 103. | [[Датотека:VHS 1.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S]]''''' | 2012. | [[Адам Вингард]] | 13. април 2022. |- | 104. | [[Датотека:VHS 2.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/2]]''''' | 2013. | [[Адам Вингард]] | 14. април 2022. |- | 105. | [[Датотека:Накарадно.jpg|75п|]] | '''''[[Накарадно]]''''' | 2020. | [[Винс Вон]], [[Бер Макрири]] | 15. април 2022. |- | 106. | [[Датотека:Деца кукуруза 1.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза (филм из 1984)|Деца кукуруза]]''''' | 1984. | [[Линда Хамилтон]], [[Стивен Кинг]] | 16. април 2022. |- | 107. | [[Датотека:Куџо.jpg|75п|]] | '''''[[Куџо (филм)|Куџо]]''''' | 1983. | [[Ди Волас]], [[Стивен Кинг]] | 17. април 2022. |- | 108. | [[Датотека:Девојчица која живи доле низ улицу.jpg|75п|]] | '''''[[Девојчица која живи доле низ улицу]]''''' | 1976. | [[Џоди Фостер]], [[Мартин Шин]], [[Алексис Смит]] | 18. април 2022. |- | 109. | [[Датотека:VHS 3.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S: Вирално]]''''' | 2014. | [[Џозеф Бишара]] | 19. април 2022. |- | 110. | [[Датотека:VHS 4.jpg|75п|]] | '''''[[V/H/S/94]]''''' | 2021. | [[Џина Филипс]] | 20. април 2022. |- | 111. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 1.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца (филм из 1989)|Гробље кућних љубимаца]]''''' | 1989. | [[Стивен Кинг]], [[Дениз Крозби]] | 21. април 2022. |- | 112. | [[Датотека:Гмизавци 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Гмизавци (филм)|Гмизавци]]''''' | 2006. | [[Џејмс Ган]], [[Елизабет Бенкс]], [[Мајкл Рукер]], [[Грег Хенри]], [[Роб Зомби]] | 22. април 2022. |- | 113. | [[Датотека:Гробље кућних љубимаца 2.jpg|75п|]] | '''''[[Гробље кућних љубимаца 2]]''''' | 1992. | [[Едвард Ферлонг]], [[Кленси Браун]], [[Стивен Кинг]] | 23. април 2022. |- | 114. | [[Датотека:Смрт у очима.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт у очима]]''''' | 1960. | [[Лео Маркс]] | 24. април 2022. |- | 115. | [[Датотека:Ћорсокак.jpg|75п|]] | '''''[[Ћорсокак (филм)|Ћорсокак]]''''' | 2003. | [[Лин Шеј]], [[Реј Вајз]] | 25. април 2022. |- | 116. | [[Датотека:Напад парадајза убица.jpg|75п|]] | '''''[[Напад парадајза убица]]''''' | 1976. | [[Ерик Кристмас]] | 26. април 2022. |- | 117. | [[Датотека:Наказе.jpg|75п|]] | '''''[[Наказе]]''''' | 1932. | [[Ирвинг Талберг]] | 27. април 2022. |- | 118. | [[Датотека:Дракулина ћерка.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина ћерка]]''''' | 1936. | [[Дејвид О. Селзник]], [[Хеда Хопер]] | 28. април 2022. |- | 119. | [[Датотека:Његова кућа.jpg|75п|]] | '''''[[Његова кућа]]''''' | 2020. | [[Мет Смит]] | 29. април 2022. |- | 120. | [[Датотека:Франкенштајнов син.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнов син]]''''' | 1939. | [[Борис Карлоф]], [[Бела Лугоси]] | 30. април 2022. |- | 121. | [[Датотека:X 2022.jpg|75п|]] | '''''[[X (филм из 2022)|X]]''''' | 2022. | [[Џена Ортега]] | 1. мај 2022. |- | 122. | [[Датотека:Глас 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Глас (филм из 2010)|Глас]]''''' | 2010. | [[Мехмет Гунсур]] | 2. мај 2022. |- | 123. | [[Датотека:Аудиција 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Аудиција (филм из 1999)|Аудиција]]''''' | 1999. | [[Рју Мураками]] | 3. мај 2022. |- | 124. | [[Датотека:Видим, видим.jpg|75п|]] | '''''[[Видим, видим]]''''' | 2014. | [[Улрих Сајдл]] | 4. мај 2022. |- | 125. | [[Датотека:Амитивилски ужас 6.jpg|75п|]] | '''''[[Амитивилски ужас 6: Било је време]]''''' | 1992. | [[Шон Ведерли]] | 5. мај 2022. |- | 126. | [[Датотека:Ноћ демона 1.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ демона (филм из 1988)|Ноћ демона]]''''' | 1988. | [[Линеа Квигли]] | 6. мај 2022. |- | 127. | [[Датотека:Острво живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Острво живих мртваца]]''''' | 1979. | [[Лучо Фулчи]] | 7. мај 2022. |- | 128. | [[Датотека:Град живих мртваца.jpg|75п|]] | '''''[[Град живих мртваца]]''''' | 1980. | [[Лучо Фулчи]] | 8. мај 2022. |- | 129. | [[Датотека:Ноћ наказа.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ наказа]]''''' | 1986. | [[Том Аткинс]], [[Шејн Блек]] | 9. мај 2022. |- | 130. | [[Датотека:Мартин 1977.jpg|75п|]] | '''''[[Мартин (филм из 1977)|Мартин]]''''' | 1977. | [[Џорџ Ромеро]], [[Том Савини]], [[Дарио Арђенто]] | 10. мај 2022. |- | 131. | [[Датотека:Зубар 1.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар (филм)|Зубар]]''''' | 1996. | [[Брајан Јузна]], [[Кен Фори]], [[Марк Рафало]] | 11. мај 2022. |- | 132. | [[Датотека:Зубар 2.jpg|75п|]] | '''''[[Зубар 2]]''''' | 1998. | [[Брајан Јузна]] | 12. мај 2022. |- | 133. | [[Датотека:Масакр на журци.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци]]''''' | 1982. | [[Рита Меј Браун]], [[Роџер Корман]] | 13. мај 2022. |- | 134. | [[Датотека:Изван 1981.jpg|75п|]] | '''''[[Изван (филм из 1981)|Изван]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 14. мај 2022. |- | 135. | [[Датотека:Кућа поред гробља.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа поред гробља]]''''' | 1981. | [[Лучо Фулчи]] | 15. мај 2022. |- | 136. | [[Датотека:Масакр на журци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Масакр на журци 2]]''''' | 1987. | [[Роџер Корман]] | 16. мај 2022. |- | 137. | [[Датотека:Помахнитала пена.jpg|75п|]] | '''''[[Помахнитала пена]]''''' | 1985. | [[Мајкл Моријарти]], [[Пол Сорвино]], [[Дени Ајело]], [[Мира Сорвино]] | 17. мај 2022. |- | 138. | [[Датотека:Кућа на уклетом брду 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа на уклетом брду (филм из 1999)|Кућа на уклетом брду (римејк)]]''''' | 1999. | [[Роберт Земекис]], [[Џефри Раш]], [[Фамке Јансен]], [[Али Лартер]], [[Питер Галагер]], [[Бриџет Вилсон]], [[Џефри Кумс]], [[Лиса Лоуб]], [[Џоел Силвер]], | 18. мај 2022. |- | 139. | [[Датотека:Уклетост 1999.jpg|75п|]] | '''''[[Поседнуће (филм из 1999)|Поседнуће (римејк)]]''''' | 1999. | [[Стивен Спилберг]], [[Лијам Нисон]], [[Кетрин Зита-Џоунс]], [[Овен Вилсон]], [[Брус Дерн]], [[Вирџинија Мадсен]], [[Џери Голдсмит]] | 19. мај 2022. |- | 140. | [[Датотека:Два зла ока.jpg|75п|]] | '''''[[Два зла ока]]''''' | 1990. | [[Дарио Арђенто]], [[Џорџ Ромеро]], [[Адријен Барбо]], [[Харви Кајтел]], [[Том Аткинс]], [[Џон Ејмос]], [[Сали Киркланд]], [[Ким Хантер]], [[Том Савини]], [[Џули Бенз]], [[Азија Арђенто]] | 20. мај 2022. |- | 141. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 1.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе]]''''' | 1982. | [[Френк Хененлотер]] | 21. мај 2022. |- | 142. | [[Датотека:Крвави залив.jpg|75п|]] | '''''[[Крвави залив]]''''' | 1971. | [[Клодин Оже]], [[Марио Бава]] | 22. мај 2022. |- | 143. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 2.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 2]]''''' | 1990. | [[Френк Хененлотер]], [[Дејвид Емги]] | 23. мај 2022. |- | 144. | [[Датотека:Безнадежни случај из корпе 3 Потомство.jpg|75п|]] | '''''[[Безнадежни случај из корпе 3: Потомство]]''''' | 1991. | [[Френк Хененлотер]] | 24. мај 2022. |- | 145. | [[Датотека:Странци 2008.jpg|75п|]] | '''''[[Странци (филм из 2008)|Странци]]''''' | 2008. | [[Лив Тајлер]] | 25. мај 2022. |- | 146. | [[Датотека:Странци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Странци 2: Плен у ноћи]]''''' | 2018. | [[Кристина Хендрикс]] | 26. мај 2022. |- | 147. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2: Дивљачка освета]]''''' | 1993. | [[Камиј Китон]] | 27. мај 2022. |- | 148. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 6.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Дежа ви]]''''' | 2019. | [[Камиј Китон]] | 28. мај 2022. |- | 149. | [[Датотека:Вољени 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Вољени (филм)|Вољени]]''''' | 2009. | [[Завијер Самјуел]], [[Кејси Чејмберс]] | 29. мај 2022. |- | 150. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 2.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 2: Племе]]''''' | 2008. | [[Кори Хејм]], [[Том Савини]], [[Александер Калверт]] | 30. мај 2022. |- | 151. | [[Датотека:Изгубљени дечаци 3.jpg|75п|]] | '''''[[Изгубљени дечаци 3: Жеђ]]''''' | 2010. | [[Кори Хејм]] | 31. мај 2022. |- | 152. | [[Датотека:Зла смрт 4.jpg|75п|]] | '''''[[Зла смрт (филм из 2013)|Зла смрт 4]]''''' | 2013. | [[Брус Кембел]], [[Сем Рејми]] | 1. јун 2022. |- | 153. | [[Датотека:Мала продавница страве.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1986)|Мала продавница страве (римејк)]]''''' | 1986. | [[Френк Оз]], [[Стив Мартин]], [[Џејмс Белуши]], [[Бил Мари]], [[Миријам Марголис]] | 2. јун 2022. |- | 154. | [[Датотека:Ковен.jpg|75п|]] | '''''[[Ковен (филм)|Ковен]]''''' | 1996. | [[Робин Тани]], [[Нев Кембел]], [[Клиф Дејанг]], [[Асумпта Серна]] | 3. јун 2022. |- | 155. | [[Датотека:Из пакла 2001.jpg|75п|]] | '''''[[Из пакла (филм)|Из пакла]]''''' | 2001. | [[Џони Деп]], [[Хедер Грејам]], [[Ијан Холм]], [[Роби Колтрејн]], [[Џејсон Флеминг]], [[Софија Мајлс]], [[Доминик Купер]] | 4. јун 2022. |- | 156. | [[Датотека:Руке Трбосека.jpg|75п|]] | '''''[[Руке Трбосека]]''''' | 1971. | [[Маржори Роудс]] | 5. јун 2022. |- | 157. | [[Датотека:Drakula halála.jpg|75п|]] | '''''[[Дракулина смрт]]''''' | 1921. | [[Мајкл Кертиз]] | 6. јун 2022. |- | 158. | [[Датотека:Голем 1915.jpg|75п|]] | '''''[[Голем (филм)|Голем]]''''' | 1915. | [[Пол Вегенер]] | 7. јун 2022. |- | 159. | [[Датотека:Голем и плесачица.jpg|75п|]] | '''''[[Голем и плесачица]]''''' | 1917. | [[Пол Вегенер]] | 8. јун 2022. |- | 160. | [[Датотека:Крв и црна чипка.jpg|75п|]] | '''''[[Крв и црна чипка]]''''' | 1964. | [[Марио Бава]] | 9. јун 2022. |- | 161. | [[Датотека:Ноћ страве 3.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ страве (филм из 2011)|Ноћ страве]]''''' | 2011. | [[Антон Јелчин]], [[Колин Фарел]], [[Дејвид Тенант]], [[Имоџен Путс]], [[Тони Колет]], [[Дејв Франко]], [[Лиса Лоуб]], [[Крис Сарандон]], [[Рамин Ђавади]], [[Стивен Спилберг]] | 10. јун 2022. |- | 162. | [[Датотека:Језиве приче из мрака.jpg|75п|]] | '''''[[Језиве приче из мрака]]''''' | 2019. | [[Гиљермо дел Торо]], [[Остин Ејбрамс]], [[Дин Норис]] | 11. јун 2022. |- | 163. | [[Датотека:Голем 3.jpg|75п|]] | '''''[[Голем: Како је дошао на свет]]''''' | 1920. | [[Пол Вегенер]] | 12. јун 2022. |- | 164. | [[Датотека:Деца кукуруза 2.jpg|75п|]] | '''''[[Деца кукуруза 2: Последња жртва]]''''' | 1992. | [[Стивен Кинг]] | 13. јун 2022. |- | 165. | [[Датотека:Створ 2011.jpg|75п|]] | '''''[[Створ (филм из 2011)|Створ]]''''' | 2011. | [[Мери Елизабет Винстед]], [[Џоел Еџертон]], [[Адевале Акинуе-Агбаџе]] | 14. јун 2022. |- | 166. | [[Датотека:Елвира 1.jpg|75п|]] | '''''[[Елвира, господарица таме]]''''' | 1988. | [[Трес Макнил]] | 15. јун 2022. |- | 167. | [[Датотека:Шта радимо у сенкама.jpg|75п|]] | '''''[[Шта радимо сакривени]]''''' | 2014. | [[Таика Ваитити]] | 16. јун 2022. |- | 168. | [[Датотека:Вампири 1998.jpg|75п|]] | '''''[[Вампири (филм из 1998)|Вампири]]''''' | 1998. | [[Џон Карпентер]], [[Џејмс Вудс]], [[Шерил Ли]], [[Максимилијан Шел]], [[Кари-Хиројуки Тагава]] | 17. јун 2022. |- | 169. | [[Датотека:Круг 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Круг (филм из 2015)|Круг]]''''' | 2015. | [[Џули Бенз]] | 18. јун 2022. |- | 170. | [[Датотека:Добри син.jpg|75п|]] | '''''[[Добри син]]''''' | 1993. | [[Маколи Калкин]], [[Елајџа Вуд]], [[Ијан Макјуан]], [[Дејвид Морс]] | 19. јун 2022. |- | 171. | [[Датотека:Мајка 2017.jpg|75п|]] | '''''[[Мајка!]]''''' | 2017. | [[Дарен Аронофски]], [[Џенифер Лоренс]], [[Хавијер Бардем]], [[Ед Харис]], [[Мишел Фајфер]], [[Донал Глисон]], [[Кристен Виг]] | 20. јун 2022. |- | 172. | [[Датотека:Посета 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Посета (филм из 2015)|Посета]]''''' | 2015. | [[Кетрин Хан]] | 21. јун 2022. |- | 173. | [[Датотека:Операција сртах.jpg|75п|]] | '''''[[Операција страх]]''''' | 1966. | [[Марио Бава]] | 22. јун 2022. |- | 174. | [[Датотека:Бежање са часова.jpg|75п|]] | '''''[[Бежање са часова]]''''' | 1989. | [[Бред Пит]], [[Роди Макдауал]] | 23. јун 2022. |- | 175. | [[Датотека:Подрхтавање 1.jpg|75п|]] | '''''[[Подрхтавање]]''''' | 1990. | [[Кевин Бејкон]], [[Фред Ворд]], [[Риба Макентајер]] | 24. јун 2022. |- | 176. | [[Датотека:Земља Минотаура.jpg|75п|]] | '''''[[Земља Минотаура]]''''' | 1976. | [[Доналд Плезенс]], [[Питер Кушинг]], [[Брајан Ино]] | 25. јун 2022. |- | 177. | [[Датотека:То је освојило свет.jpg|75п|]] | '''''[[То је освојило свет]]''''' | 1956. | [[Роџер Корман]], [[Ли ван Клиф]] | 26. јун 2022. |- | 178. | [[Датотека:Франкенштајнова освета.jpg|75п|]] | '''''[[Франкенштајнова освета]]''''' | 1958. | [[Питер Кушинг]], [[Јунис Гејсон]] | 27. јун 2022. |- | 179. | [[Датотека:Инвазија трећих бића 1956.jpg|75п|]] | '''''[[Инвазија трећих бића (филм из 1956)|Инвазија трећих бића]]''''' | 1956. | [[Дон Сигел]], [[Сем Пекинпо]] | 28. јун 2022. |- | 180. | [[Датотека:Мала продавница страве 1960.jpg|75п|]] | '''''[[Мала продавница страве (филм из 1960)|Мала продавница страве]]''''' | 1960. | [[Роџер Корман]], [[Џек Николсон]] | 29. јун 2022. |- | 181. | [[Датотека:Језеро страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро страха]]''''' | 1999. | [[Бил Пулман]], [[Бриџет Фонда]], [[Брендан Глисон]], [[Бети Вајт]], [[Маришка Харгитеј]] | 30. јун 2022. |- | 182. | [[Датотека:Господари пакла 3.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 3: Пакао на Земљи]]''''' | 1992. | [[Клајв Баркер]], [[Даг Бредли]], [[Ешли Лоуренс]] | 1. јул 2022. |- | 183. | [[Датотека:Господари пакла 4.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 4: Крвна веза]]''''' | 1996. | [[Даг Бредли]], [[Адам Скот]], [[Клајв Баркер]] | 2. јул 2022. |- | 184. | [[Датотека:Очи без лица.jpg|75п|]] | '''''[[Очи без лица]]''''' | 1960. | [[Клод Соте]] | 3. јул 2022. |- | 185. | [[Датотека:Господари пакла 5.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 5: Инферно]]''''' | 2000. | [[Скот Дериксон]], [[Даг Бредли]], [[Крејг Шефер]], [[Џејмс Ремар]] | 4. јул 2022. |- | 186. | [[Датотека:Господари пакла 6.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 6: Трагач пакла]]''''' | 2002. | [[Ешли Лоуренс]], [[Даг Бредли]], [[Клајв Баркер]] | 5. јул 2022. |- | 187. | [[Датотека:Господари пакла 7.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 7: Мртвији]]''''' | 2005. | [[Даг Бредли]], [[Кари Верер]] | 6. јул 2022. |- | 188. | [[Датотека:Јазбина белог црва.jpg|75п|]] | '''''[[Јазбина белог црва]]''''' | 1988. | [[Хју Грант]], [[Катарина Оксенберг]], [[Питер Капалди]] | 7. јул 2022. |- | 189. | [[Датотека:Кери 2.jpg|75п|]] | '''''[[Кери 2: Бес]]''''' | 1999. | [[Мина Сувари]] | 8. јул 2022. |- | 190. | [[Датотека:Амерички вукодлак у Паризу.jpg|75п|]] | '''''[[Амерички вукодлак у Паризу]]''''' | 1997. | [[Жили Делпи]], [[Џули Боуен]], [[Тијери Лермит]] | 9. јул 2022. |- | 191. | [[Датотека:Лудаци 1973.jpg|75п|]] | '''''[[Лудаци (филм из 1973)|Лудаци]]''''' | 1973. | [[Џорџ Ромеро]] | 10. јул 2022. |- | 192. | [[Датотека:Улица страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 1. део: 1994.]]''''' | 2021. | [[Маја Хок]] | 11. јул 2022. |- | 193. | [[Датотека:Улица страха 2.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 2. део: 1978.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 12. јул 2022. |- | 194. | [[Датотека:Улица страха 3.jpg|75п|]] | '''''[[Улица страха, 3. део: 1666.]]''''' | 2021. | [[Сејди Синк]] | 13. јул 2022. |- | 195. | [[Датотека:Станар 1976.jpg|75п|]] | '''''[[Станар (филм)|Станар]]''''' | 1976. | [[Роман Полански]], [[Изабел Ађани]], [[Мелвин Даглас]], [[Џо ван Флит]], [[Шели Винтерс]], [[Лила Кедрова]] | 14. јул 2022. |- | 196. | [[Датотека:Ноћ комете.jpg|75п|]] | '''''[[Ноћ комете]]''''' | 1984. | [[Роберт Белтран]] | 15. јул 2022. |- | 197. | [[Датотека:Манијак 2012.jpg|75п|]] | '''''[[Манијак (филм из 2012)|Манијак (римејк)]]''''' | 2012. | [[Елајџа Вуд]] | 16. јул 2022. |- | 198. | [[Датотека:Језеро Мунго.jpg|75п|]] | '''''[[Језеро Мунго]]''''' | 2008. | [[Талија Цукер]] | 17. јул 2022. |- | 199. | [[Датотека:Мумијина рука.jpg|75п|]] | '''''[[Мумијина рука]]''''' | 1940. | [[Џорџ Зуко]] | 18. јул 2022. |- | 200. | [[Датотека:Сестринство 2009.jpg|75п|]] | '''''[[Сестринство (филм)|Сестринство]]''''' | 2009. | [[Кери Фишер]], [[Бријана Евиган]] | 19. јул 2022. |- | 201. | [[Датотека:Смрт после смрти.jpg|75п|]] | '''''[[Смрт после смрти]]''''' | 1986. | [[Вес Крејвен]], [[Кристи Свонсон]] | 20. јул 2022. |- | 202. | [[Датотека:Уклета.jpg|75п|]] | '''''[[Уклета (филм)|Уклета]]''''' | 2005. | [[Вес Крејвен]], [[Кевин Вилијамсон]], [[Кристина Ричи]], [[Џеси Ајзенберг]], [[Мајло Вентимилија]], [[Џошуа Џексон]], [[Џуди Грир]], [[Порша де Роси]], [[Шенон Елизабет]], [[Маја Харисон]], [[Мајкл Розенбаум]], [[Ник Оферман]], [[Хедер Лангенкамп]], [[Џејмс Бролин]], [[Омар Епс]], [[Харви Вајнстин]] | 21. јул 2022. |- | 203. | [[Датотека:Стендалов синдром.jpg|75п|]] | '''''[[Стендалов синдром (филм)|Стендалов синдром]]''''' | 1996. | [[Дарио Арђенто]], [[Азија Арђенто]], [[Томас Кречман]], [[Енио Мориконе]] | 22. јул 2022. |- | 204. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 2010.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб (филм из 2010)|Пљунем ти на гроб (римејк)]]''''' | 2010. | [[Трејси Волтер]] | 23. јул 2022. |- | 205. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 4.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 2|Пљунем ти на гроб 2 (римејк)]]''''' | 2013. | [[Кејси Кларк]] | 24. јул 2022. |- | 206. | [[Датотека:Мртав жив.jpg|75п|]] | '''''[[Мртав жив]]''''' | 1992. | [[Питер Џексон]], [[Џед Брофи]], [[Хари Синклер]] | 25. јул 2022. |- | 207. | [[Датотека:Кућа сестринства.jpg|75п|]] | '''''[[Кућа сестринства]]''''' | 1982. | [[Харли Џејн Козак]] | 26. јул 2022. |- | 208. | [[Датотека:Пљунем ти на гроб 3.jpg|75п|]] | '''''[[Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја|Пљунем ти на гроб 3: Освета је моја (римејк)]]''''' | 2015. | [[Харли Џејн Козак]], [[Мишел Херд]] | 27. јул 2022. |- | 209. | [[Датотека:Господари пакла 8.jpg|75п|]] | '''''[[Господари пакла 8: Свет пакла]]''''' | 2005. | [[Ленс Хенриксен]], [[Даг Бредли]], [[Хари Пејтон]], [[Хенри Кавил]] | 28. јул 2022. |- | 210. | [[Датотека:Урбане легенде 2.jpg|75п|]] | '''''[[Урбане легенде 2: Коначни рез]]''''' | 2000. | [[Џенифер Морисон]], [[Скот Дериксон]], [[Ева Мендес]], [[Ентони Андерсон]] | 29. јул 2022. |- | 211. | [[Датотека:Кад странац позове 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Кад странац позове (филм из 2006)|Кад странац позове (римејк)]]''''' | 2006. | [[Камила Бел]], [[Кејти Касиди]], [[Теса Томпсон]], [[Кларк Грег]], [[Ленс Хенриксен]], [[Дајана Агрон]] | 30. јул 2022. |- | 212. | [[Датотека:Црни Божић 2006.jpg|75п|]] | '''''[[Црни Божић (филм из 2006)|Црни Божић (римејк)]]''''' | 2006. | [[Кејти Касиди]], [[Мери Елизабет Винстед]], [[Харви Вајнстин]] | 31. јул 2022. |- | 213. | [[Датотека:Завесе 1983.jpg|75п|]] | '''''[[Завесе (филм)|Завесе]]''''' | 1983. | [[Саманта Егар]], [[Шенон Твид]] | 1. август 2022. |- | 214. | [[Датотека:Игре на путу.jpg|75п|]] | '''''[[Игре на путу]]''''' | 1981. | [[Стејси Кич]], [[Џејми Ли Кертис]] | 2. август 2022. |- | 215. | [[Датотека:Игре на путу 2015.jpg|75п|]] | '''''[[Игре на путу (филм из 2015)|Игре на путу (2015)]]''''' | 2015. | [[Барбара Крамптон]] | 3. август 2022. |- | 216. | [[Датотека:Колиба страха 1.jpg|75п|]] | '''''[[Колиба страха]]''''' | 2002. | [[Илај Рот]] | 4. август 2022. |} == Статистика == {{Vertical bar chart|full_name=График по деценијама|position=left|color_10=blue|1890|1|1900|1|1910|3|1920|2|1930|5|1940|3|1950|6|1960|9|1970|16|1980|48|1990|31|2000|36|2010|46|2020|9|note=<small> {{legend|#0066cc|Тренутно са највише чланака — [[1980-е]]}} </small> }} {{Bar box2 |title=График по поджанровима |titlebar=#DDD |width=650px |barwidth=550px |bars= {{bar pixel|[[:Категорија:Слешер филмови|слешер]]|red|400||40}} {{bar pixel|[[:Категорија:Натприродни хорор филмови|натприродни]]|blue|320||32}} {{bar pixel|[[:Категорија:Психолошки хорор филмови|психолошки]]|yellow|230||23}} {{bar pixel|[[:Категорија:Сплатер филмови|сплатер]]|orange|220||22}} {{bar pixel|[[:Категорија:Научнофантастични хорор филмови|научнофантастични]]|purple|180||18}} {{bar pixel|[[:Категорија:Комични хорор филмови|комични]]|fuchsia|180||18}} {{bar pixel|[[:Категорија:Готички хорор филмови|готички]]|maroon|140||14}} {{bar pixel|[[:Категорија:Фолк хорор филмови|фолк]]|aqua|120||12}} {{bar pixel|[[:Категорија:Пронађени снимци|пронађени снимак]]|dimgray|100||10}} {{bar pixel|[[:Категорија:Акциони хорор филмови|акциони]]|lime|100||10}} {{bar pixel|[[:Категорија:Телесни хорор филмови|телесни]]|olive|90||9}} {{bar pixel|[[:Категорија:Природни хорор филмови|природни]]|green|80||8}} }} 1ems9f56cnjvi1a1l8yz0urvs6sor7v 0 4289815 25138755 24912293 2022-08-04T17:56:15Z Dragan59 310628 wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Пад | слика = | опис_слике = | наслов = | име2 = | жанр = [[трилер]] <br /> [[драма]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = | творац = | сценариста = Бојан Вулетић <br /> [[Петар Михајловић]] | режија = Бојан Вулетић | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Милан Марић]] | извршни_продуцент = | продуцент = [[Ивана Миковић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = Владимир Пејковић | држава = {{Застава|Србија}} | језик = српски | сезоне = 1 | епизоде = 8 | списак = | локација = [[Београд]] | монтажа = Вања Ковачевић | сценографија = | кинематографија = Душан Јоксимовић | уредник = | трајање = 45 минута | продукција = [[FireFly Productions]] <br /> [[Телеком Србија]] | дистрибутер = | канал = [[Суперстар ТВ]] | формат_слике = 16:9 | формат_тона = | премијерно_приказивање = | почетак = 2023 | крај = | статус = | претходник = | наследник = | сродство = | емитовање_у_Српској = да | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = | канал4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | сродно_приказивање4 = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Пад''''' је надолазећа српска телевизијска серија снимана током 2022. године. Режију потписује Бојан Вулетић који и потписује сценарио са Петром Михајловићем. Серија је рађена по мотивима најпродаваније и популарне аутобиографске књиге популарног глумца Жарка Лаушевића ''Година прође, дан никад''. ==Радња== {{упозорење-серија}} Серија Пад, по речима редитеља, описује тешко време - почетак рата у СФРЈ, сиромаштво и изолацију кроз трагичну судбину најпознатијег српског и југословенског глумца Жарка Лаушевића. Серија је снажна посвета глуми и глумцима у региону, али се бави темама карактеристичним за трагично време деведесетих година у бившој Југославији: како једно трагично време утиче на судбине обичних људи? Како стваралачка, уметничка енергија може постати деструктивна и рушилачка? Шта је то што нас тера у деструкцију? == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Милан Марић]] || |- | [[Љубомир Бандовић]] || |- | [[Дубравка Дракић]] || |- | [[Милош Петровић Тројпец]] || |- | [[Изудин Бајровић]] || |- | [[Мима Караџић]] || |- | [[Драган Маринковић]] || |- | [[Светозар Цветковић]] || |- | [[Вахид Џанковић]] || |- | [[Борис Исаковић]] || |- | Кемал Ризвановић || |- | Миодраг Крчмарик || |- | Петар Новаковић || |- | Дејан Цицмиловић || |- | Крешимир Микић || |- | Јован Вељковић || |- | [[Милица Јаневски]] || |- | [[Анђела Јовановић]] || |} == Референце == {{reflist}} *[https://www.blic.rs/zabava/milan-maric-igra-zМarka-lausevica-u-seriji-pad-potvrdeno-samo-on-od-nasih-glumaca-moze/zglg239?utm_source=sport_ostale_strane_sidebar&utm_medium=sidebar_zabava] - Ускоро почетак снимања серије Пад по мотивима аутобиографије Жарка Лаушевића Година прође, дан никад *[https://tvinemania.rs/serija-pad-pogledajte-prve-fotografije/] - Прве фотографије из надолазеће нове серије Пад == Спољашње везе == *{{ИМДб наслов|id=|title=Пад}} [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2023.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Телевизијске драме]] [[Категорија:Оригинални програм канала Суперстар ТВ]] k5vmxbbx04jwon49ciy6zwe9jamp8ho 0 4289876 25139148 24317816 2022-08-05T07:11:29Z Lotom 73744 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Дарко Вукашиновић | пуно_име = Дарко Вукашиновић<ref name="pls"/> | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1995|12|21|год=да}}<ref name="FK_Inđija"/> | место_рођења = [[Ужице]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref>{{cite news|url=https://www.tvarenasport.com/me/vesti/fudbal/super-liga-srbije/nova-jedinica-vozdovac-doveo-golmana-indjije-2022-01-18|title=Nova "jedinica": Voždovac doveo golmana Inđije|website=[[Арена спорт]]|date=19. 1. 2022|accessdate=20. 1. 2022}}</ref> | висина = 1,89 m<ref name="YT">{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=Z6Boob88Vdg&t=38s|title=Darko Vukašinović|date=29. 11. 2021|accessdate=20. 1. 2022|work=Golden Videos|publisher=[[Јутјуб]]}}</ref> | маса = 82 kg<ref name="YT"/> | позиција = [[Фудбалски голман|голман]]<ref name="pls"/> | актуелни_клуб = [[ФК Мачва Шабац|Мачва Шабац]] | актуелни_број = 31 | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Локомотива Београд|Локомотива Београд]] | године1 = 2014—2017. | клубови1 = [[ФК Јединство Путеви|Јединство Путеви]] | наступи1 = 49 | голови1 = 0 | године2 = 2017. | клубови2 = [[ФК Будућност Крушик 2014|Будућност Крушик]] | наступи2 = 10 | голови2 = 0 | године3 = 2018. | клубови3 = [[ФК Златибор|Златибор Чајетина]] | наступи3 = 0 | голови3 = 0 | године4 = 2018—2019. | клубови4 = [[ФК Лозница|Лозница]] | наступи4 = | голови4 = | године5 = 2020. | клубови5 = [[ФК БСК Борча|БСК Борча]] | наступи5 = | голови5 = | године6 = 2021. | клубови6 = [[ФК Динамо Врање|Динамо Врање]] | наступи6 = 14 | голови6 = 0 | године7 = 2021. | клубови7 = [[ФК Инђија|Инђија]] | наступи7 = 13 | голови7 = 0 | године8 = 2022. | клубови8 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | наступи8 = 0 | голови8 = 0 | године9 = 2022— | клубови9 = [[ФК Мачва Шабац|Мачва Шабац]] | наступи9 = 0 | голови9 = 0 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = 5. август 2022. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Дарко Вукашиновић''' ([[Ужице]], [[21. децембар]] [[1995]]) [[Србија|српски]] је [[фудбалски голман]] који тренутно наступа за [[ФК Мачва Шабац|Мачву]] из [[Шабац|Шапца]]. == Каријера == Вукашиновић је сениорску каријеру започео у редовима [[ФК Јединство Путеви|Јединства Путева]] из родног [[Ужице|Ужица]].<ref name="pls">{{cite web|url=http://www.prvaligasrbije.com/index.php?nav=igraci&sub=igrac&klubid=-1&igracid=2568|title=Vukašinović, Darko|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|date=17. 8. 2014|accessdate=20. 1. 2022}}</ref> Убрзо после испадања клуба у [[Српска лига Запад|Српску лигу Запад]] усталио се у екипи током сезоне [[Српска лига Запад 2015/16.|2015/16]].<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/loznica/vukasinovic_d.htm|title=Вукашиновић, Дарко|website=srbijafudbal.com|accessdate=20. 1. 2022|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200217163331/http://srbijafudbal.com/loznica/vukasinovic_d.htm|archivedate=17. 2. 2020}}</ref> Одатле је отишао у [[ФК Будућност Крушик 2014|Будућност Крушик]] из [[Ваљево|Ваљева]], кратко је био члан [[Чајетина|чајетинског]] [[ФК Златибор|Златибора]], а затим је сезону и по провео пред голом [[ФК Лозница|Лознице]].<ref>{{cite news|url=https://lotel.rs/startovale-pripreme-fk-loznice-s-promenama-na-drugo-mesto/|last=Janković|first=Zoran|title=Startovale pripreme FK Loznice: S promenama na drugo mesto|publisher=lotel.rs|date=23. 1. 2020|accessdate=20. 1. 2022}}</ref> Годину дана био је у [[ФК БСК Борча|БСК-у]] из [[Борча|Борче]], пре него што је почетком 2021. приступио [[Врање|врањском]] [[ФК Динамо Врање|Динаму]] где је дебитовао у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]].<ref name="Resultados">{{cite web|url=https://www.resultados-futbol.com/jugador/2021/Darko-Vukasinovic-715396|title=D. Vukašinović|website=resultados-futbol.com|accessdate=20. 1. 2022|language=es}}</ref> Лета исте године приступио је [[ФК Инђија|Инђији]] у којој се задржао наредних шест месеци.<ref name="FK_Inđija">{{cite news|url=https://fkindjija.rs/2021/07/23/darko-vukasinovic-stavio-potpis/|title=Дарко Вукашиновић ставио потпис|website=ФК Инђија, званична презентација|date=23. 7. 2021|accessdate=20. 1. 2022}}</ref> После одласка [[Милоје Прековић|Милоја Прековића]] из [[ФК Вождовац|Вождовца]], Вукашиновић је у јануару 2022. потписао уговор са тим [[Суперлига Србије у фудбалу|суперлигашем]].<ref>{{cite news|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/super-liga/124351/tri-nova-igraca-u-redovima-vozdovca|title=Три нова играча у редовима Вождовца|publisher=[[Спортски журнал]]|date=19. 1. 2022|accessdate=20. 1. 2022}}</ref> У јулу 2022. прешао је у екипу [[Шабац|шабачке]] [[ФК Мачва Шабац|Мачве]].<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/prelazni-rok-indjija-i-macva-predstavili-pojacanja-374506/|title=PRELAZNI ROK Inđija i Mačva predstavili pojačanja|last=Tomašević|first=Dalibor|publisher=maxbetsport.rs|date=23. 7. 2022|accessdate=5. 8. 2022}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Soccerway|darko-vukainovi/561182}} * {{Transfermarkt|591502}} * {{Zerozero|458930}} {{портал бар|биографија|фудбал|Ужице|Србија}} {{Мачва Шабац}} {{DEFAULTSORT:Вукашиновић, Дарко}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Спортисти из Ужица]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] [[Категорија:Фудбалери Златибора]] [[Категорија:Фудбалери Лознице]] [[Категорија:Фудбалери БСК Борче]] [[Категорија:Фудбалери Динама Врање]] [[Категорија:Фудбалери Инђије]] [[Категорија:Фудбалери Вождовца]] [[Категорија:Фудбалери Мачве]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] 8o7jpy4kfqrgvvpmllz0ikix6maigry 2 4291637 25138549 25128729 2022-08-04T14:30:25Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <div style="position:absolute; z-index:100; right:40px; top:10px;" class="metadata"> {| style="background-color:transparent;border: 0" |'''743'''<br>[[File:Namespace Wikipedia.2.svg|15px|link=Корисник:Sadko/Радови|Написано]] |'''180'''<br>[[File:Namespace Wikipedia.2.svg|15px|link=Корисник:Sadko/Радови|Допуњено]] |{{click|link=Филмографија Стенлија Кјубрика|image=Rekommenderad grön.svg|width=20|height=20|title=-{Филмографија Стенлија Кјубрика}-}} |{{click|link=Филмографија Андреја Звјагинцева|image=Rekommenderad grön.svg|width=20|height=20|title=-{Филмографија Андреја Звјагинцеваа}-}} |} </div> == <center>'''Написано'''</center> == <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> <br> {{Div col|small=yes|colwidth=17em}} {| == А == * [[Адвокат Пјер Патлен (представа)|Адвокат Пјер Патлен]] * [[Аиса Иђири]] * [[Александар Андрејевич Иванов]] * [[Александар Ђуричић]] * [[Александар Дамјановић (активиста)|Александар Дамјановић]] * [[Александар Зејак]] * [[Александар Кокоринов]] * [[Александар Поповски]] * [[Александар С. Јанковић]] * [[Александар Сокуров]] * [[Александар Тасковић]] * [[Александер Даргомижински]] * [[Александра Урошевић]] * [[Aleksej Kišjuhas|Алексеј Кишјухас]] * [[Алексеј Семененко]] * [[Алиса Стојановић]] * [[Амерички Зоотроп]] * [[Амир Ор]] * [[Ана Григоровић]] * [[Ана Сеферовић]] * [[Ангелина Атлагић]] * [[Андраш Урбан]] * [[Анђео златне косе (икона)|Анђео златне косе]] * [[Анселм Фојербах]] * [[Антони Вивулски]] * [[Антони Ланге]] * [[Апотеоза рата]] * [[Арабистика]] * [[Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник конверзације|АПГС уџбеник конверзације]] * [[Арсениј Тарковски]] * [[Арт (представа)|Арт]] * [[Артемиј Ведел]] * [[Artur Rubenštajn|Артур Рубенштајн]] * [[Артур Хејстингс]] * [[Арханђели и аутомати]] * [[Архип Куинџи]] * [[(А)Торзија]] * [[Ahmad Tea|Ахмад Ти]] * [[Асим Пецо]] * [[Атанасије Поповић]] * [[Аугуст Вилхелм Шлегел]] == Б == * [[Балада о Пишоњи и Жуги (представа)|Балада о Пишоњи и Жуги]] * [[Барнумов ефекат]] * [[Без одушевљења, молим]] * [[Без љубави]] * [[Белведер]] * [[Beobuild|Беобилд]] * <small>[[Београдска кланица]]</small> * [[Бери Линдон]] * [[Бетмен - пад хероја]] * [[Било једном у Анадолији]] * [[Битка за Оџак]] * <small>[[Bitka za Olovo|Битка за Олово]]</small> * <small>[[Bitka za Prijepolje|Битка за Пријепоље]]</small> * <small>[[Bitka za Višegrad|Битка за Вишеград]]</small> * <small>[[Bizetina|Бизетина]]</small> * [[Благо из Луковита]] * [[Богдан Вилевалде]] * [[Бојан Билбија]] * [[Бојан Радак]] * [[Борис Кустодијев]] * [[Борис Миљковић]] * [[Борис Љатошински]] * [[Божидар Љумовић]] * [[Божидар Виолић]] * [[Божидар Вукотић]] * [[Божо Копривица]] * [[Боја нара]] * [[Боксерице]] * [[Бомбона (представа)|Бомбона]] * [[Бора Глишић]] * [[Боривоје Ханауска]] * [[Борис Бојовић]] * [[Борис Лијешевић]] * [[Борис Стојковски]] * [[Бошко Милин]] * [[Боље јести колаче него мушкарце|Боље јести колаче него...]] * [[Брајан Рашић]] * [[Бранислава Лијешевић]] * [[Бранко Бојовић (архитекта)|Бранко Бојовић]] * [[Бранко Гавела (позоришни редитељ)|Бранко Гавела]] * [[Брусилица за ножеве (слика)|Брусилица за ножеве]] * [[Будимир Дубак]] == В == * [[Валентин Серов]] * [[Валчитранско благо]] * [[Вања Николић]] * [[Вања Шевић]] * [[Василиј Верешчагин]] * [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]] * [[Василиј Перов]] * [[Василиј Суриков]] * [[Велибор Михић]] * [[Велизар Јанковић]] * [[Velika Iza (slika)|Велика Иза]] * [[Велика депресија (представа)|Велика депресија]] * [[Велимир Дејановић]] * [[Веља Павловић]] * [[Верица Милошевић]] * [[Вернер Херцог]] * [[Вероникин двостурки живот]] * [[Верска процесија у Курској губернији|Верска процесија]] * [[Веселин Гатало]] * [[Viburnum opulus]] * [[Византијски комонвелт]] * [[Визија младом Бартоломеу (слика)|Визија младом Бартоломеу]] * [[Википедија:Википедија није речник|ВП:ВНР]] * [[Википедија:Надгледач странице за разговор|ВП:НСЗР]] * [[Википедија:Изузеци од IP блокада|ВП:ИИПБ]] * [[Виктор или деца на власти]] * [[Вишиванка]] * [[Вишња на Ташмајдану (представа)|Вишња на Ташмајдану]] * [[Вјачеслав Овчиников]] * [[Владимир Бараћ]] * [[Владимир Белић (генерал)|Владимир Белић]] * [[Владимир Сологуб]] * [[Владимирова палата]] * [[Војислав Савић]] * [[Вук Бошковић]] * [[Вук Вујасиновић]] * [[Вук Ршумовић]] == Г == * [[Габор Русњак]] * [[Гавро Вучковић Крајишник]] * [[Галина Максимовић]] * [[Гарави сокак (представа)|Гарави сокак]] * [[Георгиј Паро]] * [[Герослав Зарић]] * [[Гимназија-задужбина Родољуба Драшковића|Гимназија Р. Драшковића]] * [[Главни инспектор Џап]] * [[Гоблен]] * [[Голијат]] * [[Горан Баланчевић]] * [[Горан Ибрајтер]] * [[Горана Баланчевић]] * [[Гори море]] * [[Господа Глембајеви (представа)|Господа Глембајеви]] * [[Господар мува (представа)|Господар мува]] * [[Градинар (позоришна представа)|Градинар]] * [[Gradsko dramsko pozorište Gavela|Градско позориште Гавела]] * [[Градско позориште (Париз)]] * [[Грета из Фауста]] * [[Григориј Мјасоједов]] * [[Григориј Зас]] == Д == * [[Дабенско благо]] * [[Дака Давидовић]] * [[Дамир Каракаш]] * [[Дан бораца Републике Српске]] * [[Данас неће бити одсуства]] * [[Дани слободе]] * [[Данило Владисављевић]] * [[Данијел Џексон]] * [[Даријан Михајловић]] * [[Дванаест колегијума]] * [[Дедвуд (ТВ серија)|Дедвуд]] * [[Дедвуд (ТВ филм)|Дедвуд]] * [[Девети талас]] * [[Дејан Ацовић]] * [[Дејвид Сајмон]] * [[Декалог]] * '''[[Десет векова српске књижевности|Десет векова с. књижевности]]''' * [[Деца Лондона (представа)|Деца Лондона]] * [[Дечаци Павлове улице (представа)|Дечаци Павлове улице]] * [[Девојчица са бресквама (слика)|Девојчица са бресквама]] * [[Дејвид Мамет]] * [[Димитар Кратовски]] * [[Димитрије Ђурковић]] * [[Димитрије Коканов]] * [[Dino Mustafić|Дино Мустафић]] * [[Дмитриј Бортњанскиј|Дмитри Бортњанскиј]] * [[Доживљаји малог Ђокице (представа)|Доживљаји малог Ђокице]] * [[Док светло гори и друге приче]] * [[Долазак цара Душана у Дубровник|Долазак цара Душана у ДУ]] * [[Др Стрејнџлав]] * [[Драган Богетић]] * [[Dragan Bokan|Драган Бокан]] * [[Драган Бурсаћ]] * [[Драган Михаиловић]] * [[Драган Тешовић]] * [[Драгана Бошковић]] * [[Драго Јанчар]] * [[Драгослав Тодоровић]] * [[Драгољуб Димитријевић]] * [[Дрво дивље крушке (филм)|Дрво дивље крушке]] * [[Други начин]] * [[Друзи у Сирији]] * [[Друштво мртвих песника (представа)|Друштво мртвих песника]] * [[Думер]] * [[Душан Иветић]] * [[Душко Лопандић]] * [[Душан Маричић]] * [[Душан Машовић]] * [[Душан Новаковић]] * [[Душан Пухало]] * [[Душан Шћепановић]] == Ђ == * [[Ђоко Лазарев Поповић]] * [[Ђорђе Ф. Недељковић]] * [[Ђорђе Ромић]] * [[Ђуза Радовић]] * [[Ђурђа Тешић]] * [[Ђуро Драшковић (правник)|Ђуро Драшковић]] == Е == * [[Евнух (представа)|Евнух]] * [[Египатски мост]] * [[Едда Награде]] * [[Ектогенеза]] * [[Емило Белић]] * [[Енгелина Сергејевна Смирнова]] * [[Енглез у Москви (слика)|Енглез у Москви]] == Ж == * [[Желимир Орешковић]] * [[Желите ли да постанете Дадовац|Желите ли да постанете...]] * [[Жељко Каран (драмски писац)|Жељко Каран]] * [[Жељко Хубач]] * [[Животињска фарма (представа)|Животињска фарма]] * [[Жртвовање (филм из 1986)|Жртвовање]] * [[Жртвовање интелекта]] == З == * [[Завереници (представа)|Завереници]] * [[Завражје]] * [[Загонетни врисак (представа)|Загонетни врисак]] * [[Замак Светог Михаила]] * [[Запечаћено време]] * [[Заштита пре свега]] * [[Заједно сами]] * [[Збирка икона Секулић]] * [[Збирка Уроша Предића]] * <small>[[Zelena transverzala|Зелена трансверзала]]</small> * [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] * [[Златни венци из Тракије]] * [[Златна орфичка књига]] * [[Зоран Бингулац]] * [[Зоран Божовић]] * [[Зоран Булајић]] * '''[[Зоран Ћирјаковић]]''' * [[Зувдија Хоџић]] == И == * [[И виолине су престале свирати]] * [[И живели су срећно до краја живота|И живели су срећно до...]] * [[Ива Брдар]] * [[Ivan Avakumović|Иван Авакумовић]] * [[Иван Вуковић (позоришни редитељ)|Иван Вуковић]] * [[Иван Икић]] * [[Иван М. Лалић]] * [[Иван Панић]] * [[Иван Правдић]] * [[Иванка Лукатели]] * [[Иваново детињство]] * [[Ивица Кунчевић]] * [[Игнациј Јан Падеревски]] * [[Игњат Мартиновић]] * [[Igor Vukić|Игор Вукић]] * [[Игор Грабар]] * [[Игор Коломојски]] * [[Изгнанство (филм)|Изгнанство]] * [[Изложба дегенеричне уметности]] * [[Иконописна школа Рафаиловић-Димитријевић|Иконописна школа Р-Д]] * [[Иларион Прјанишњиков]] * [[Импостација]] * [[Инсекти у уметности]] * [[Инсекти на маркицама]] * [[Интерлудијум]] * [[Интермецо (позориште)|Интермецо]] * [[Интернат (представа)|Интернат]] * [[Ирена Парезановић]] * [[Ирена Ристић]] * [[Исак Левитан]] * [[Исидора Гонцић]] * [[Исидора Поповић]] * [[Историјски центар Санкт Петербурга и околни споменици|Историјски центар Петрограда ]] == Ј == * [[Јагош Ђуретић]] * [[Јагош Марковић]] * [[Jakov Lukarević|Јаков Лукаревић]] * [[Јануш Кица]] * [[Јарослав Пап]] * [[Јасујо Сегава]] * [[Јевсеј Моисенко]] * [[Један дан Андреја Арсенјевича]] * [[Јелена Ђорђевић Кнежевић]] * [[Јелена Богавац]] * [[Јелена Кајго]] * [[Јелена Митровић]] * [[Јелена Палигорић Синкевић]] * [[Јелена Попадић Сумић]] * [[Jeloustoun (TV serija)|Јелоустоун]] * [[Јоаким Тасић]] * [[Јован Кузминац]] * [[Јован Маркуш]] * [[Јован Путник]] * [[Јована Ђорић]] * [[Јована Томић]] * [[Јовица Кртинић]] * [[Јово Шеат]] * [[Јокулатор]] * [[Јордан Цветановић]] * [[Јорис Ивенс]] * [[Јосип Лешић]] * [[Јосип Лончар (академик)|Јосип Лончар]] * [[Југ Ђорђевић]] * [[Juri Poljakov|Јури Пољаков]] == К == * [[Кад букне ружа пламена (представа)|Кад букне ружа пламена]] * [[Када причамо о љубави, да ли причамо|Када причамо о љубави...]] * [[Ken Ludvig|Кен Лудвиг]] * [[Како сам заволео фудбал]] * [[Како убити супругу(а) и зашто]] * [[Камени гост (опера)|Камени гост]] * [[Каменоострвска палата]] * [[Камерна сцена]] * [[Карин Бајер]] * [[Карл Брјулов]] * [[Карл Теодор Драјер]] * [[Касаба (филм из 1997)|Касаба]] * [[Кијевски симфонијски оркестар]] * [[Клака]] * [[Класни непријатељ (представа)|Класни непријатељ]] * [[Климе (филм)|Климе]] * [[Кокошник]] * [[Коља (филм)|Коља]] * [[Козак Мамај]] * [[Кокан Младеновић]] * <small>[[Konferencija u Godijevu|Конференција у Годијеву]]</small> * [[Кореут]] * [[Коста Спаић]] * [[Константин Коровин]] * [[Константин Лопушански]] * [[Коренизација]] * [[Костимографија]] * [[Коља Мићевић]] * [[КПГТ]] * [[Краљ Венда]] * [[Кригеров гнев (представа)|Кригеров гнев]] * [[Крила јутра]] * [[Краљ-филозоф]] * [[Крофне, љубав и још по нешто]] * [[Крсто Ивановић]] * [[Кругосвет]] * [[Куку (јело)|Куку]] * [[Култура отказивања]] * <small>[[Kuća Burovića|Кућа Буровића]]</small> * <small>[[Kuća Đurišića sa kulom Mazarovića|Кућа Ђуришића са кулом]]</small> <br> * [[:Категорија:Активисти из Београда|Кат:Активисти из Београда]] * [[:Категорија:Археолози из Београда|Кат:Археолози из Београда]] * [[:Категорија:Археолошки налази у Бугарској|Кат:Археолошки налази у БГ]] * [[:Категорија:Barokne palate|Кат:Барконе палате]] * [[:Категорија:Жене википедисти|Кат:Википедијанке]] * [[:Категорија:Војници из Београда|Кат:Војници из Београда]] * [[:Категорија:Градоначелници Цетиња|Кат:Градоначелници Цетиња]] * [[:Категорија:Добитници Златне палме у Кану (филмови)|Кат:Добитници Златне палме]] * [[:Категорија:Добитници Златног лава у Венецији (филмови)|Кат:Добитници Златног лава]] * [[:Категорија:Инжењери из Београда|Кат:Инжењери из Београда]] * [[:Категорија:Издавачи из Београда|Кат:Издавачи из Београда]] * [[:Категорија:Историчари филма|Кат:Историчари филма]] * [[:Категорија:Јутјубери|Кат:Јутјубери]] * [[:Категорија:Критичари из Београда|Кат:Критичари из Београда]] * [[:Категорија:Књиге 1792.|Кат:Књиге 1792.]] * [[:Категорија:Књиге на руском језику|Кат:Књиге на руском језику]] * [[:Категорија:Књижари из Београда|Кат:Књижари из Београда]] * [[:Категорија:Музеји у Мексику|Кат:Музеји у МЕ]] * [[:Категорија:Немачки сценаристи|Кат:Немачки сценаристи]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена белог лава|Кат:Носиоци Ордена БЛ]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена књаза Данила I|Кат:Носиоци Ордена КД]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена Леополда|Кат:Носиоци Ордена Л.]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена Републике Србије|Кат:Носиоци Ордена РС]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена српске заставе|Кат:Носиоци Ордена СЗ]] * [[:Категорија:Носиоци одликовања Уједињеног краљевства|Кат:Носиоци одликовања УК]] * [[:Категорија:Одликовани Орденом британског царства|Кат:Одликовани ОБЦ]] * [[:Категорија:Одликовања Црне Горе|Кат:Одликовања ЦГ]] * [[:Категорија:Официри из Београда|Кат:Официри из Београда]] * [[:Категорија:Племство из Београда|Кат:Племство из Београда]] * [[:Категорија:Политиколози из Београда|Кат:Политиколози из Београда]] * [[:Категорија:Предсједници Скупштине Црне Горе|Кат:Предсједници СЦГ]] * [[:Категорија:Преводиоци из Београда|Кат:Преводиоци из Београда]] * [[:Категорија:Публицисти из Београда|Кат:Публицисти из Београда]] * [[:Категорија:Renesansne palate|Кат:Ренесансне палате]] * [[:Категорија:Романтичарски песници|Кат:Романтичарски песници]] * [[:Категорија:Свештенство из Београда|Кат:Свештенство из Београда]] * [[:Категорија:Сликари романтизма|Кат:Сликари романтизма]] * [[:Категорија:Сликари рококоа|Кат:Сликари рококоа]] * [[:Категорија:Српски историчари филма|Кат:Српски историчари филма]] * [[:Категорија:Српски позоришни редитељи|Кат:Српски позоришни редитељи]] * [[:Категорија:Српски радио редитељи|Кат:Српски радио редитељи]] * [[:Категорија:Српски телевизијски редитељи|Кат:Српски ТВ редитељи]] * [[:Категорија:Теоретичари филма|Кат:Теоретичари филма]] * [[:Категорија:Уредници|Кат:Уредници]] * [[:Категорија:Филмови Андреја Тарковског|Кат:Филмови АТ]] * [[:Категорија:Филмови Алфреда Хичкока|Кат:Филмови А. Хичкока]] * [[:Категорија:Филмови Душана Макавејева|Кат:Филмови Д. Макавејева]] * [[:Категорија:Филмови Жике Митровића|Кат:Филмови Ж. Митровића]] * [[:Категорија:Филмови Желимира Жилника|Кат:Филмови Ж. Жилника]] * [[:Категорија:Филмови Милоша Формана|Кат:Филмови М. Формана]] * [[:Категорија:Филмови Предрага Антонијевића|Кат:Филмови П. Антонијевића]] * [[:Категорија:Филмови Пола Томаса Андерсона|Кат:Филмови П. Т. Андерсона]] * [[:Категорија:Филмови Романа Поланског|Кат:Филмови Р. Поланског]] * [[:Категорија:Филмови Срдана Голубовића|Кат:Филмови С. Голубовића]] * [[:Категорија:Филмови Стенлија Кјубрика|Кат:Филмови С. Кјубрика]] * [[:Категорија:Филмови Серђа Леонеа|Кат:Филмови С. Леонеа]] * [[:Категорија:Филмови Стивена Спилберга|Кат:Филмови С. Спилберга]] * [[:Категорија:Филмски критичари|Кат:Филмски критичари]] * [[:Категорија:Филмски редитељи|Кат:Филмски редитељи]] * [[:Категорија:Филмски сарадници|Кат:Филмски сарадници]] * [[:Категорија:Функционери и државни службеници из Београда|Кат:Службеници из Београда]] * [[:Категорија:Хрватски војници|Кат:Хрватски војници]] * [[:Категорија:Црногорски националисти|Кат:Црногорски националисти]] * [[:Категорија:Чланови ДС|Кат:Чланови ДС]] * [[:Категорија:Чланови ДСС|Кат:Чланови ДСС]] * [[:Категорија:Чланови СРС|Кат:Чланови СРС]] * [[:Категорија:Чланови СНС|Кат:Чланови СНС]] * [[:Категорија:Шаблони за ИС|Кат:Шаблони за ИС]] == Л == * [[Ламент над Београдом (поема)|Ламент над Београдом]] * [[Лари Вучковић]] * [[Лајање на звезде (представа)|Лајање на звезде]] * <small>[[Legalizovani četnici|Легализовани четници]]</small> * [[Лев Лагорио]] * [[Лев Шестов]] * [[Легат Бранка Пешића]] * [[Леон Ковке]] * [[Леонс и Лена (представа)|Леонс и Лена]] * [[Лептирица (представа)|Лептирица]] * [[Лете ждралови]] * [[Летња палата Петра Великог]] * [[Лоранс Калам]] * [[Лоше девојке]] * [[Луди од љубави (представа)|Луди од љубави]] * [[Лука Јованов]] == Љ == * [[Љиљана Марковић (универзитетска професорка)|Љиљана Марковић]] * [[Љубав је као чоколада]] * [[Љубавна лектира]] * [[Љубинка Стојановић]] * [[Љубиша Георгиевски]] == М == * [[Мајски облаци]] * [[Максим Березовски]] * [[Максим Воробјов]] * [[Максимилијан Волошин]] * [[Mannheim Steamroller]] * [[Мала лепа ствар (представа)|Мала лепа ствар]] * <small>[[Mala palata Zmajević|Мала палата Змајевић]]</small> * [[Мали буквар за велику децу]] * [[Марина Вукасовић Меденица]] * [[Марина Чутурило Хелман]] * [[Марио Ћулум]] * [[Марија Видаковић]] * [[Марија Гашић]] * [[Марија Караклајић]] * [[Марко Поповић (археолог)|Марко Поповић]] * [[Марко Тодоровић (глумац, рођен 1995)|Марко Тодоровић]] * [[Марко Челебић]] * [[Мартирологијум: Дневници 1970–1986|Мартирологијум]] * [[Масовка]] * [[Матија Бабић]] * [[Медитације (књига)|Медитације]] * [[Мермерна палата]] * [[Мехмед Беговић]] * <small>[[Međunarodni festival klapa Perast|МФ клапа Пераст]]</small> * [[Мило Матановић]] * [[Милан Влајчић]] * [[Милан Марковић Матис]] * [[Milan Milišić|Милан Милишић]] * [[Милан Миловановић (писац)|Милан Миловановић]] * [[Милан Нешковић]] * [[Милан Рус]] * [[Миланко Шеклер]] * [[Миле Корун]] * [[Милена Деполо]] * [[Милена Северовић]] * [[Миленко Шуваковић (редитељ)|Миленко Шуваковић]] * [[Milivoje Katnić|Миливоје Катнић]] * [[Миливоје Мауковић]] * [[Миливоје Мајсторовић]] * [[Милица Краљ]] * [[Милица Пилетић]] * [[Милован Матовић]] * [[Милош Зубац]] * [[Милош Милошевић Шика]] * [[Милош Немањић]] * [[Mimi Fiedler|Мими Фиедлер]] * [[Мина Ћирић]] * [[Миодраг Зупанц]] * [[Мирко Кривокапић]] * [[Миодраг Лома]] * [[Миодраг Табачки]] * [[Миран Херцог]] * [[Мирко Ковачевић (професор)|Мирко Ковачевић]] * [[Мирко Стојковић]] * [[Мирјана Дрљевић]] * <small>[[Antemurale mit|Мит о бедему]]</small> * [[Михаил Нестеров]] * [[Михаил Скобељев]] * [[Михаило Тошић]] * [[Михајло Витезовић]] * [[Михајло Продановић]] * [[Михајло Томић]] * [[Mihal Zadara|Михал Задара]] * [[Мишел Матичевић]] * [[Младен Поповић]] * [[Млетачка Албанија]] * [[Можда представа]] * [[Мозак афродизијак]] * [[Молина Удовички Фотез]] * [[Момчило Баљак]] * [[Московска елегија]] * [[Московски барок]] * [[Мотори (представа)|Мотори]] * [[Мрачна академска естетика]] * [[Музика у Паризу]] * [[Музеј отаџбинског рата 1812.]] == Н == * [[Награда Јован Ћирилов – за корак даље|Награда „Јован Ћирилов”]] * [[Награда Бојан Ступица|Н. „Бојан Ступица”]] * [[Награда Никола Пеца Петровић|Н. „Никола Пеца Петровић”]] * [[Награда Слободан Селенић|Н. „Слободан Селенић”]] * [[Награда Слободанка Цаца Алексић|Н. „Цаца Алексић”]] * [[Награда „Тоша Јовановић”|Н. „Тоша Јовановић”]] * [[Нада Поповић Перишић]] * [[Надзорник Бетл]] * [[Надмарионета]] * [[Наполеон (стрип)]] * [[Насиље (представа)|Насиље]] * [[Натуралистичка драма]] * [[Национална библиотека]] * [[Национална класа (представа)|Национална класа]] * [[Национални либерализам]] * [[Национални Музеј Антропологије|Национални МА]] * [[Национални симболи Србије]] * [[Народни музеј у Вроцлаву]] * [[Не иди од куће, дерле]] * [[Небојша Кузмановић]] * [[Неке ствари и остало (представа)|Неке ствари и остало]] * [[Немања Бајић]] * [[Неоромантична драма]] * [[Неофолк]] * [[Нетрпељивост]] * [[Никита Миливојевић]] * [[Никола Корица (књижевник)]] * [[Никола Корица (илустратор)]] * [[Никола Медведев]] * [[Никола Новаковић]] * [[Никола Суботић]] * [[Николај Ге]] * [[Николај Јарошенко]] * [[Нисам крива]] * [[Нису га очекивали]] * [[Новомихајловска палата]] * [[North Force|Норт форс]] * [[Ноћ лукаваго]] * [[Ноћ обасјана месечином на Дњепру|Ноћ обасјана месечином]] * [[Нури Билге Џејлан]] * Насловна страница == Њ == * / == О == * [[Ово је најстрашнији дан у мом животу|Ово је најстрашнији дан...]] * [[Огледало (филм из 1975)|Огледало]] * [[Огњен Карановић]] * [[Огњен Спахић]] * [[Одбрана Севастопоља (филм)|Одбрана Севастопоља]] * [[Одликовања Књажевине и Краљевине Црне Горе|Одликовања ЦГ (краљевина)]] * [[Одликовања Републике Црне Горе|Одликовања ЦГ (република)]] * [[Одломци (представа)|Одломци]] * [[Олга Димитријевић]] * [[Oliver Frljić|Оливер Фрљић]] * [[Оливер Твист (представа)|Оливер Твист]] * [[Опет пакујемо мајмуне (представа)|Опет пакујемо мајмуне]] * [[Орден Британског царства]] * [[Орден Леополда]] * [[Орден Светог Марка]] * [[Отац Тед]] == П == * [[Павел Павликовски]] * [[Павел Петровић (сликар)|Павел Петровић]] * [[Павел Чистјаков]] * [[Павле Соларић]] * [[Павле Теофиловић]] * [[Паклена поморанџа (представа)|Паклена поморанџа]] * <small>[[Palata Balović (nova)|Палата Баловић]]</small> * <small>[[Palata Brajković Martinović|Палата Брајковић Мартиновић]]</small> * <small>[[Palata Bronza|Палата Бронза]]</small> * <small>[[Palata Bujović|Палата Бујовић]]</small> * <small>[[Palata Chismae-Štukanović|Палата Цхисмае-Штукановић]]</small> * <small>[[Palata Krilović|Палата Криловић]]</small> * <small>[[Palata Lučić-Kolović-Matikola|Палата Лучић-Коловић-Матикола]]</small> * <small>[[Palata Martinović|Палата Мартиновић]]</small> * <small>[[Palata Mazarović|Палата Мазаровић]]</small> * <small>[[Palata Mrsha|Палата Мрсха]]</small> * <small>[[Palata Smekija|Палата Смекија]]</small> * <small>[[Palata Visković|Палата Висковић]]</small> * <small>[[Palata Vukasović Kolović|Палата Вукасовић Коловић]]</small> * <small>[[Palata Čorko|Палата Чорко]]</small> * <small>[[Palata Šestokrilović|Палата Шестокриловић]]</small> * [[Палата Јелегин]] * [[Палата Масандра]] * [[Палата Петровски]] * [[Паоло Мађели]] * [[Париска опера]] * [[Парк у Бомарцу]] * [[Парни ваљак и виолина]] * [[Патрик Лазић]] * [[Пачије варијације]] * [[Перо Почек]] * [[Петар Вечек]] * [[Петар Јанковић]] * [[Петар Матијевић]] * [[Петар Стојсављевић]] * [[Петровски барок]] * [[Пит (представа)|Пит]] * [[Пјер Валтер Волиц]] * [[Plakatstil|Плакатстил]] * [[Плес ситних демона (представа)|Плес ситних демона]] * [[Повратак (филм из 2003)|Повратак]] * [[Позив (представа)|Позив]] * [[Позоришни редитељ]] * [[Позориште Јелисејских поља]] * [[Портрет непознате жене (слика)|Портрет непознате жене]] * [[Посетитељ музеја]] * [[После пролећа]] * [[Последњи дан Помпеје (слика)|Последњи дан Помпеје]] * [[Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче|Последњи случајеви г. Марпл]] * [[Појава Христоса пред народом]] * [[Породица Наришкин]] * [[Прва српска комплетна Библија]] * [[Пре почетка рата са Ескимима са љубављу и мучнином|Пре почетка рата]] * [[Предраг Вукић]] * [[Предраг Рајић (политички аналитичар)|Предраг Рајић]] * [[Предраг Стојменовић]] * [[Предраг Ћеранић]] * [[Предраг Штрбац]] * [[Пресељење српске индустрије у западне југословенске републике|Пресељење српске индустрије]] * [[Преславско благо]] * [[Приватна библиотека]] * [[Пророчица Светлана (слика)|Пророчица Светлана]] * [[Путовање у времену]] * [[Putumayo World Music|Путумајо]] == Р == * [[Равнодушни лепотан]] * [[Радиовизија]] * [[Радионица за писце у Ајови]] * [[Радионица Кларион]] * [[Радмила Војводић]] * [[Радмила Граовац]] * [[Радован Кнежевић (професор)|Радован Кнежевић]] * [[Радосав Пушић]] * [[Радослав Златан Дорић]] * [[Раж (Шишкин)|Раж]] * [[Ратко Вулановић]] * [[Ратко Стоиљковић]] * [[Раша Перић]] * [[Рашниране ципеле (представа)|Рашниране ципеле]] * [[Рађање једне нације]] * [[Рајко Петровић]] * [[Резерват природе Даурски]] * [[Рели Алфандари Пардо]] * [[Рецитал Ћурчинове поезије]] * [[Рецитал Елиотове поезије]] * [[Riders dajdžest|Ридерс дајџест]] * [[Рјепино]] * [[Ronald Harvud|Роналд Харвуд]] * [[Родољуб Драшковић]] * [[Роланд Бартецко]] * [[Роман Симовић]] * [[Ромео и Јулија (представа)|Ромео и Јулија]] * [[Руска барка]] * [[Руска плетеница]] * [[Руцанте (представа)|Руцанте]] == С == * [[Сава Барачков]] * [[Сава Димитријевић]] * [[Санта Марија дела Салуте (црква)|Салуте]] * [[Сан летње ноћи (представа позоришта ДАДОВ)|Сан летње ноћи]] * [[Сања Врањеш Ђурић]] * [[Сара Радојковић]] * [[Сарафан]] * [[Сасвим нови дан]] * [[Саша Вечански]] * [[Саша Габрић]] * [[Свемирски брод Спокој]] * [[Свет океана Жака Кустоа]] * [[Светионик ДАДОВ]] * [[Свечана седница Државног савета 7. маја 1901. поводом стогодишњице оснивања|Свечана седница]] * [[Свима којих се тиче]] * [[72 девице (представа)|Седамдесет и две девице]] * [[Седница Народне скупштине Републике Србије о државним симболима|Седница НСРС 17. 08. 2004.]] * [[Секс за почетнике]] * [[Сенке заборављених предака]] * [[Сергеј Парџанов]] * [[Сергије Урукало]] * [[Сима С. Мраовић]] * [[Скомрах]] * [[Славко Јан]] * [[Славко Мандић]] * [[Славко Милановић]] * [[Славомир Милетић]] * [[Славомир Мрожек]] * [[Слађана Нина Перковић]] * [[Слепи миш (представа)|Слепи миш]] * [[Сликарева фатаморгана]] * [[Слободан Мићић]] * [[Слободан Обрадовић]] * [[Слободан Унковски]] * [[Слободанка Цаца Алексић]] * [[Случајеви Lost in Serbia]] * [[Снежана Ковачевић]] * [[Снежана Тришић]] * [[Снежана Штетић]] * [[Снови (представа)|Снови]] * '''[[Списак архитектонски значајних зграда у Београду порушених ради новоградње|Списак порушених БГ зграда]]''' * [[Списак легата и збирки у Адлигату|Списак легата у Адлигату]] * '''[[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама|Списак приказа Срба]]''' * '''[[Списак српских родољубивих пјесама|Списак родољубивих пјесама]]''' * [[Србија међу књигама]] * [[Србофилија]] * [[Српко Лештарић]] * [[Срђан В. Тешин]] * [[Срђан Венечанин]] * [[Срђан Граовац]] * [[Стамен Миловановић]] * [[Станица компас]] * [[Станислав Лесновски]] * [[Стара пошта у Београду]] * [[Старац Силуан]] * [[Сташа Бајац]] * [[Стеванка Чешљаров]] * [[Стево Вучинић]] * [[Стилске игре]] * [[Стијепо Кнежевић]] * [[100 туристичких дестинација у Бугарској|Сто дестинација у Бугарској]] * [[Страх и жеља]] * [[Страхиња Маџаревић]] * [[Стрип-тиз (представа)|Стрип-тиз]] * [[Сувишни човек]] * [[Сузана Пајовић Живковић]] * <small>[[Sulejman Pačariz|Сулејман Пачариз]]</small> * [[Супрематистичка композиција (слика)|Супрематистичка композиција]] * [[Сусрет (представа)|Сусрет]] * [[Sebastian Tudor|Себастиан Тудор]] * [[Senjutsu|Сенџуцу]] * [[SwissGear|СвисГир]] == Т == * [[Таврички дворац]] * [[Талас (позоришна представа)|Талас]] * [[Тамара Бијелић]] * [[Тамара Никчевић]] * [[Тамара Шушкић]] * [[Тара Манић]] * [[Тартаља]] * [[Тартиф (представа Игора Вука Торбице)|Тартиф (представа ИВТ)]] * [[Тартиф (представа позоришта ДАДОВ)|Тартиф (представа ДАДОВ-а)]] * [[Тајни дневник Адријана Мола (представа)|Тајни дневник Адријана Мола]] * [[Тања Шљивар]] * <small>[[Tvrđava Svetog Križa|Тврђава Светог Крижа]]</small> * [[Театралност]] * [[Театрологија]] * [[Тегљачи на Волги]] * [[Теодор Радосављевић]] * [[Тестамент Павла Вуисића]] * [[Технофобија]] * [[Тијана Васић]] * [[То је био само пикник]] * [[To the Queen]] * [[Тодор Стевановић]] * [[Томаж Пандур]] * [[Томи Јанежич]] * [[Томислав З. Лонгиновић]] * <small>[[Традиционална култура Срба у Српској крајини и у Хрватској|Традиционална култура Срба у СК]]</small> * [[Treći čovek|Трећи човек]] * [[Тројство (Андреј Рубљов)|Тројство]] * [[Три боје: Плаво]] * [[Три боје: Бело]] * [[Три боје: Црвено]] * [[Три крста (споменик)|Три крста]] * [[Три мајмуна (филм)|Три мајмуна]] * [[Три чекића, о српу да и не говоримо|Три чекића, о српу...]] * [[3, 4... САД!|Три, четири... САД!]] * [[Триптих за тинејџера]] * [[Théâtre Lyrique]] == Ћ == * <small>[[Ćazim Sijarić|Ћазим Сијарић]]</small> == У == * [[Убице (филм из 1956)|Убице]] * [[У цара Тројана козје уши (представа)|У цара Тројана козје уши]] * [[Украјински барок]] * [[Уметност у Паризу]] * [[Урош Десница]] * [[Учено друштво]] == Ф == * [[Федор Шили]] * [[Филип Вујошевић]] * [[Филип Грујић]] * [[Филип Лазаревић]] * '''[[Филмографија Стенлија Кјубрика|Филмови Кјубрика]]''' * '''[[Филмографија Андреја Звјагинцева|Филмови Звјагинцева]]''' * [[Филмска монтажа]] * [[Филохеленизам]] * [[Флорентински кодекс]] * [[Фондација Милан Злоковић]] * [[Фондација Ршум]] * [[Фонтанка]] * [[Фототипско издање Мирослављевог јеванђеља|Фототипско издање МИ]] * [[Фундус]] == Х == * [[Хајдуци (представа)|Хајдуци]] * [[Харис Пашовић]] * [[Хладан (филм)|Хладан]] * [[Хорилка]] * [[Хотел Јадран]] * [[Хронологија ромске историје]] == Ц == * [[Царичина палата]] * [[Царство мрака (представа)|Царство мрака]] * [[Цветко Лаиновић]] * [[Центар за друштвену стабилност|ЦЗДС]] * [[Циклорама]] * [[Црвена коњица (слика)|Црвена коњица]] * [[Црвени квадрат (слика)|Црвени квадрат]] * [[Црни квадрат (слика)|Црни квадрат]] * [[Црква Благе Марије Банстол]] * [[Црква Светог Николе у Старом Бару|Црква Светог Николе у СБ]] * [[Ctistae|Цтистае]] == Ч == * [[Чај и симпатија (представа)|Чај и симпатија]] * [[Changes|Чејнџес]] * [[4 боје 5 пиштоља|Четири боје 5 пиштоља]] * [[Четири годишња доба (представа)|Четири годишња доба]] * [[Четири јахача Апокалипсе (слика)|Четири јахача Апокалипсе]] * [[Четири стране света (представа)|Четири стране света]] * [[Chatroom - погрешан профил|Четрум]] * [[Чорба од канаринца (представа)|Чорба од канаринца]] * [[Чудесан свет једног дневника]] == Џ == * [[Џон Адамс (ТВ мини-серија)|Џон Адамс]] == Ш == * [[Шаљапинов портрет (слика)|Шаљапинов портрет]] * [[Шортбред]] * [[Шта је собар видео]] * [[Школа (представа)|Школа]] <br> * [[Шаблон:Александар Петровић|Шаб:Александар Петровић]] * [[Шаблон:Андреј Звјагинцев|Шаб:Андреј Звјагинцев]] * [[Шаблон:Андреј Тарковски|Шаб:Андреј Тарковски]] * [[Шаблон:БПИ|Шаб:БПИ]] * [[Шаблон:Вернер Херцог|Шаб:Вернер Херцог]] * [[Шаблон:Вилијам Шекспир|Шаб:Вилијам Шекспир]] * [[Шаблон:Горан Марковић|Шаб:Горан Марковић]] * [[Шаблон:Гордан Михић|Шаб:Гордан Михић]] * [[Шаблон:Душан Макавејев|Шаб:Душан Макавејев]] * [[Шаблон:Жика Митровић|Шаб:Жика Митровић]] * [[Шаблон:Златна палма|Шаб:Златна палма]] * [[Шаблон:Златни лав|Шаб:Златни лав]] * [[Шаблон:Златни медвед|Шаб:Златни медвед]] * [[Шаблон:Корисник Вики/ЦГиСРБ|Шаб:КВ/ЦГиСРБ]] * [[Шаблон:Националне библиотекe у Европи|Шаб:НБ у Европи]] * [[Шаблон:Нури Билге Џејлан|Шаб:Нури Билге Џејлан]] * [[Шаблон:Олег Новковић|Шаб:Олег Новковић]] * '''[[Шаблон:Ратови и битке у којима су учествовали Срби|Шаб:Ратови и битке Срба]]''' * [[Шаблон:Робер Бресон|Шаб:Робер Бресон]] * [[Шаблон:Позоришни фестивали у Србији|Шаб:Позоришни ф. у Србији]] * [[Шаблон:Председници Матице српске|Шаб:Председници МС]] * [[Шаблон:Соја Јовановић|Шаб:Соја Јовановић]] * [[Шаблон:Срђан Карановић|Шаб:Срђан Карановић]] * [[Шаблон:Стефан Арсенијевић|Шаб:Стефан Арсенијевић]] * '''[[Шаблон:Српска племена у ЦГ и ХЕ|Шаб:СРБ племена у ЦГ и ХЕ]]''' * [[Шаблон:Срдан Голубовић|Шаб:Срдан Голубовић]] * [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Шаб:СР кандидати за Оскара]] * [[Шаблон:Стеријина награда за режију|Шаб:Стеријина н. за режију]] * [[Шаблон:Стеван Филиповић|Шаб:Стеван Филиповић]] * [[Шаблон:Филмови Мајкла Чимина|Шаб:Филмови Чимина]] * [[Шаблон:Филмови Стенлија Кјубрика|Шаб:Филмови Кјубрика]] * [[Шаблон:Филмови Теренса Малика|Шаб:Филмови Малика]] * [[Шаблон:Усерталкбацк|Шаб:Усерталкбацк]] |} {{Div col end}} == <center>'''Допуњено'''</center> == {{Div col|small=yes|colwidth=17em}} {| == А == * [[Алекса Ивић]] * [[Александар Херцен]] * [[Амфилохије Радовић]] * [[Андреј Звјагинцев]] * [[Андреј Рубљов (филм)|Андреј Рубљов]] * [[Андреј Тарковски]] * [[Антоније Исаковић]] * [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБИХ]] == Б == * [[Бабкен Симоњан]] * [[Бела кафа (представа)|Бела кафа]] * [[Благо из Борова]] * [[Благо из Рогозена]] * [[Благо из Панађуришта]] * [[Борис Тадић]] * [[Божидар Ђаја]] * [[Божидар Ковачевић]] * [[Бранко Вукелић (шпијун)|Бранко Вукелић]] * [[Branko Pešić (arhitekta)|Бранко Пешић]] * Библиографије == В == * [[Велика петорка]] * [[Велика Србија]] * [[Велика сила]] * [[Velimir Abramović|Велимир Абрамовић]] * [[Видовданско песничко бденије]] * [[Византија]] * '''[[Владан Десница]]''' * [[Владан Ђурковић]] * [[Владимир Стевановић]] * [[Влахо Буковац]] * [[Волт Витман]] * [[ВП:СТИЛ]] == Г == * [[Габријел Нарутович]] * [[Гатчињски дворац]] * [[Георгије Флоровски]] * '''[[Геноцид над Србима у Првом светском рату|Геноцид над Србима у ПСР]]''' * [[Градска општина Вождовац]] * [[Гроздана Олујић]] == Д == * '''[[ДАДОВ]]''' * [[Данис Тановић]] * [[Danica Pajović|Даница Пајовић]] * [[Дарко Шуковић]] * [[Демонизација Срба]] * [[Дејан Мијач]] * '''[[Дејан Медаковић]]''' * [[Димитрије Радојевић]] * [[Динко Грухоњић]] * [[Добрица Ћосић]] * [[Донка Шпичек]] * [[Драган Мраовић]] * [[Драгиша Брашован]] * [[Дубравка Стојановић]] == Ђ == * [[Ђорђе Марковић (глумац)|Ђорђе Марковић]] == Е == * '''[[Емир Кустурица]]''' * [[Ернест Хемингвеј]] == Ж == * / == З == * [[Захарије Орфелин]] * [[Збигњев Бжежински]] * [[Зимске белешке о летњим утисцима|Зимске белешке]] == И == * [[Иван Ајвазовски]] * [[Иван Ивановић (књижевник)|Иван Ивановић]] * [[Иван Лаловић]] * [[Иво Тартаља]] * '''[[Igor Vuk Torbica|Игор Вук Торбица]]''' * [[Институт за међународно право]] * [[Илија Пламенац]] * [[Иља Рјепин]] == Ј == * [[Јован Дучић]] * [[Јован Ристић (редитељ)|Јован Ристић]] * [[Југ Радивојевић]] == К == * [[Kontinentalna jugoistočna Azija|Континентална југоисточна Азија]] * [[:Категорија:Београђани|Кат:Београђани ]] * [[Кумодраж]] * [[Књажевско-српски театар]] * [[Кшиштоф Кјешловски]] == Л == * [[Легати у библиотекама]] * [[Ловис Коринт]] == Љ == * [[Љубивоје Ршумовић]] * [[Љубомир Јовановић]] * [[Љубомир Тадић]] * [[Ljubiša Ristić|Љубиша Ристић]] == М == * [[Марко Мурат]] * [[Маја Пелевић]] * [[Мементо мори]] * [[Милан Злоковић]] * [[Милан Кнежевић (политичар)|Милан Кнежевић]] * [[Милан Коњовић]] * [[Милан Обреновић]] * [[Милена Вукотић (глумица)|Милена Вукотић]] * [[Милован Глишић]] * [[Миломир Краговић]] * [[Милорад М. Петровић]] * [[Милорад Панић Суреп]] * [[Милош Ковић]] * [[Милоје Поповић Каваја]] * [[Милутин Бојић]] * [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] * [[Миодраг Зечевић]] * [[Мирослав Јосић Вишњић]] * [[Михаил Скобељев]] * [[Михаило Петровић Алас]] * [[Михајло Пупин]] * [[Младен Марков]] * [[Момир Коруновић]] * [[Муамер Зукорлић]] == Н == * [[Награда Ардалион]] * [[Награда Борислав Михајловић Михиз|Награда Б. М. Михиз]] * [[Награда Србољуб Митић]] * [[Надежда Петровић]] * [[Народно позориште „Тоша Јовановић”|НП „Тоша Јовановић”]] * [[Некропола у Варни]] * [[Немања Старовић]] * [[Нижњи Новгород]] * [[Никодим Милаш]] * [[Никола Кусовац]] * [[Никола Маловић]] * [[Николај Карамзин]] * [[Николај Љесков]] * '''[[Новалис]]''' * [[Носталгија (филм)|Носталгија]] * [[Нури Билге Џејлан]] == Њ == * / == О == * [[Одговор запорошких Козака отоманском Султану Мехмеду IV|Одговор запорошких Козака]] * [[Одеон]] * [[Односи Србије и Словачке]] * [[Орден књаза Данила I]] == П == * [[Павловск (Санкт Петербург)|Павловск]] * [[Пашко Вучетић]] * [[Петар I Карађорђевић]] * [[Петар Лубарда]] * [[Петар Михајловић]] * [[Пирова победа]] * [[Позориште „Душко Радовић” Београд|Позориште „Душко Радовић”]] * [[Прешевска долина]] * [[Приватна библиотека]] * [[Призрен]] * [[Psihopatija|Психопатија]] * Подаци о одликовањима == Р == * [[Раде Драинац]] * [[Радомир Михаиловић Точак]] * [[Риђобради (филм)|Риђобради]] * Разне инфокутије * Разни филмски шаблони == С == * [[Саво Штрбац]] * [[Садко]] * [[Садко (слика)]] * [[Санкт Петербург]] * [[Свемирски брод Свитац]] * [[Светислав Б. Цвијановић]] * [[Сергеј Булгаков]] * [[Сима Аврамовић]] * '''[[Скадарлија]]''' * [[Славица Гароња Радованац]] * [[Слободан Малдини]] * [[The Smiths|Смитси]] * [[Соларис (филм из 1972)|Соларис]] * [[Списак познатих Срба]] * [[Списак позоришта у Србији]] * [[Срби]] * [[Срби у Далмацији]] * [[Србија]] * [[Сретен Стојановић]] * [[Српска књижевност]] * [[Срце је усамљени ловац (филм)|Срце је усамљени ловац]] * [[Сталкер (филм)|Сталкер]] * [[Станислава Копривица]] * [[Стари Словени]] * [[Stevan Koprivica|Стеван Копривица]] * '''[[Стенли Кјубрик]]''' * [[Стефан Арсенијевић]] * [[Стефан Зановић]] * [[Стефан Стефановић]] * '''[[100 најзнаменитијих Срба|Сто најзнаменитијих Срба]]''' == Т == * [[Теренс Малик]] * [[Томас Харди]] * [[Урош Предић]] == Ћ == * / == У == * / == Ф == * [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|ФДУ]] * [[Фата Егановић]] * [[Филип Давид]] * [[Фридрих фон Шлегел]] == Х == * [[Харолд Пинтер]] == Ц == * [[Цвијета Месић]] * '''[[Црногорци (народ)|Црногорци]]''' == Ч == * [[Чарлс Симић]] == Џ == * [[Џорџ Р. Р. Мартин]] == Ш == * '''[[Шаблон:Српска књижевност|Шаб:Српска књижевност]]''' |} {{Div col end}} |} eowpjs40okb2v7vm51gb9dlbsldvaf5 25138552 25138549 2022-08-04T14:30:51Z Sadko 25741 /* Д */ wikitext text/x-wiki {| cellpadding="10" cellspacing="8" style="width: 100%; background-color: #D3D3D3; border: 1px solid #b2864c; {{box-shadow|1px|1px|6px|#444}}; {{border-radius|1.5em}}; vertical-align: top;" |- | style="{{| <div style="position:absolute; z-index:100; right:40px; top:10px;" class="metadata"> {| style="background-color:transparent;border: 0" |'''743'''<br>[[File:Namespace Wikipedia.2.svg|15px|link=Корисник:Sadko/Радови|Написано]] |'''180'''<br>[[File:Namespace Wikipedia.2.svg|15px|link=Корисник:Sadko/Радови|Допуњено]] |{{click|link=Филмографија Стенлија Кјубрика|image=Rekommenderad grön.svg|width=20|height=20|title=-{Филмографија Стенлија Кјубрика}-}} |{{click|link=Филмографија Андреја Звјагинцева|image=Rekommenderad grön.svg|width=20|height=20|title=-{Филмографија Андреја Звјагинцеваа}-}} |} </div> == <center>'''Написано'''</center> == <div style="white-space:nowrap">{{садржај}}</div> <div style="font-size:90%"> <br> {{Div col|small=yes|colwidth=17em}} {| == А == * [[Адвокат Пјер Патлен (представа)|Адвокат Пјер Патлен]] * [[Аиса Иђири]] * [[Александар Андрејевич Иванов]] * [[Александар Ђуричић]] * [[Александар Дамјановић (активиста)|Александар Дамјановић]] * [[Александар Зејак]] * [[Александар Кокоринов]] * [[Александар Поповски]] * [[Александар С. Јанковић]] * [[Александар Сокуров]] * [[Александар Тасковић]] * [[Александер Даргомижински]] * [[Александра Урошевић]] * [[Aleksej Kišjuhas|Алексеј Кишјухас]] * [[Алексеј Семененко]] * [[Алиса Стојановић]] * [[Амерички Зоотроп]] * [[Амир Ор]] * [[Ана Григоровић]] * [[Ана Сеферовић]] * [[Ангелина Атлагић]] * [[Андраш Урбан]] * [[Анђео златне косе (икона)|Анђео златне косе]] * [[Анселм Фојербах]] * [[Антони Вивулски]] * [[Антони Ланге]] * [[Апотеоза рата]] * [[Арабистика]] * [[Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник конверзације|АПГС уџбеник конверзације]] * [[Арсениј Тарковски]] * [[Арт (представа)|Арт]] * [[Артемиј Ведел]] * [[Artur Rubenštajn|Артур Рубенштајн]] * [[Артур Хејстингс]] * [[Арханђели и аутомати]] * [[Архип Куинџи]] * [[(А)Торзија]] * [[Ahmad Tea|Ахмад Ти]] * [[Асим Пецо]] * [[Атанасије Поповић]] * [[Аугуст Вилхелм Шлегел]] == Б == * [[Балада о Пишоњи и Жуги (представа)|Балада о Пишоњи и Жуги]] * [[Барнумов ефекат]] * [[Без одушевљења, молим]] * [[Без љубави]] * [[Белведер]] * [[Beobuild|Беобилд]] * <small>[[Београдска кланица]]</small> * [[Бери Линдон]] * [[Бетмен - пад хероја]] * [[Било једном у Анадолији]] * [[Битка за Оџак]] * <small>[[Bitka za Olovo|Битка за Олово]]</small> * <small>[[Bitka za Prijepolje|Битка за Пријепоље]]</small> * <small>[[Bitka za Višegrad|Битка за Вишеград]]</small> * <small>[[Bizetina|Бизетина]]</small> * [[Благо из Луковита]] * [[Богдан Вилевалде]] * [[Бојан Билбија]] * [[Бојан Радак]] * [[Борис Кустодијев]] * [[Борис Миљковић]] * [[Борис Љатошински]] * [[Божидар Љумовић]] * [[Божидар Виолић]] * [[Божидар Вукотић]] * [[Божо Копривица]] * [[Боја нара]] * [[Боксерице]] * [[Бомбона (представа)|Бомбона]] * [[Бора Глишић]] * [[Боривоје Ханауска]] * [[Борис Бојовић]] * [[Борис Лијешевић]] * [[Борис Стојковски]] * [[Бошко Милин]] * [[Боље јести колаче него мушкарце|Боље јести колаче него...]] * [[Брајан Рашић]] * [[Бранислава Лијешевић]] * [[Бранко Бојовић (архитекта)|Бранко Бојовић]] * [[Бранко Гавела (позоришни редитељ)|Бранко Гавела]] * [[Брусилица за ножеве (слика)|Брусилица за ножеве]] * [[Будимир Дубак]] == В == * [[Валентин Серов]] * [[Валчитранско благо]] * [[Вања Николић]] * [[Вања Шевић]] * [[Василиј Верешчагин]] * [[Василиј Гончаров (режисер)|Василиј Гончаров]] * [[Василиј Перов]] * [[Василиј Суриков]] * [[Велибор Михић]] * [[Велизар Јанковић]] * [[Velika Iza (slika)|Велика Иза]] * [[Велика депресија (представа)|Велика депресија]] * [[Велимир Дејановић]] * [[Веља Павловић]] * [[Верица Милошевић]] * [[Вернер Херцог]] * [[Вероникин двостурки живот]] * [[Верска процесија у Курској губернији|Верска процесија]] * [[Веселин Гатало]] * [[Viburnum opulus]] * [[Византијски комонвелт]] * [[Визија младом Бартоломеу (слика)|Визија младом Бартоломеу]] * [[Википедија:Википедија није речник|ВП:ВНР]] * [[Википедија:Надгледач странице за разговор|ВП:НСЗР]] * [[Википедија:Изузеци од IP блокада|ВП:ИИПБ]] * [[Виктор или деца на власти]] * [[Вишиванка]] * [[Вишња на Ташмајдану (представа)|Вишња на Ташмајдану]] * [[Вјачеслав Овчиников]] * [[Владимир Бараћ]] * [[Владимир Белић (генерал)|Владимир Белић]] * [[Владимир Сологуб]] * [[Владимирова палата]] * [[Војислав Савић]] * [[Вук Бошковић]] * [[Вук Вујасиновић]] * [[Вук Ршумовић]] == Г == * [[Габор Русњак]] * [[Гавро Вучковић Крајишник]] * [[Галина Максимовић]] * [[Гарави сокак (представа)|Гарави сокак]] * [[Георгиј Паро]] * [[Герослав Зарић]] * [[Гимназија-задужбина Родољуба Драшковића|Гимназија Р. Драшковића]] * [[Главни инспектор Џап]] * [[Гоблен]] * [[Голијат]] * [[Горан Баланчевић]] * [[Горан Ибрајтер]] * [[Горана Баланчевић]] * [[Гори море]] * [[Господа Глембајеви (представа)|Господа Глембајеви]] * [[Господар мува (представа)|Господар мува]] * [[Градинар (позоришна представа)|Градинар]] * [[Gradsko dramsko pozorište Gavela|Градско позориште Гавела]] * [[Градско позориште (Париз)]] * [[Грета из Фауста]] * [[Григориј Мјасоједов]] * [[Григориј Зас]] == Д == * [[Дабенско благо]] * [[Дака Давидовић]] * [[Дамир Каракаш]] * [[Дан бораца Републике Српске]] * [[Данас неће бити одсуства]] * [[Дани слободе]] * [[Данило Владисављевић]] * [[Данијел Џексон]] * [[Даријан Михајловић]] * [[Дванаест колегијума]] * [[Дедвуд (ТВ серија)|Дедвуд]] * [[Дедвуд (ТВ филм)|Дедвуд]] * [[Девети талас]] * [[Дејан Ацовић]] * [[Дејвид Сајмон]] * [[Декалог]] * '''[[Десет векова српске књижевности|Десет векова с. књижевности]]''' * [[Деца Лондона (представа)|Деца Лондона]] * [[Дечаци Павлове улице (представа)|Дечаци Павлове улице]] * [[Девојчица са бресквама (слика)|Девојчица са бресквама]] * [[Дејвид Мамет]] * [[Димитар Кратовски]] * [[Димитрије Ђурковић]] * [[Димитрије Коканов]] * [[Dino Mustafić|Дино Мустафић]] * [[Дмитриј Бортњанскиј|Дмитри Бортњанскиј]] * [[Доживљаји малог Ђокице (представа)|Доживљаји малог Ђокице]] * [[Док светло гори и друге приче]] * [[Долазак цара Душана у Дубровник|Долазак цара Душана у ДУ]] * [[Др Стрејнџлав]] * [[Драган Богетић]] * [[Dragan Bokan|Драган Бокан]] * [[Драган Бурсаћ]] * [[Драган Михаиловић]] * [[Драган Тешовић]] * [[Драгана Бошковић]] * [[Драго Јанчар]] * [[Драгослав Тодоровић]] * [[Драгољуб Димитријевић]] * [[Дрво дивље крушке (филм)|Дрво дивље крушке]] * [[Други начин]] * [[Друзи у Сирији]] * [[Друштво мртвих песника (представа)|Друштво мртвих песника]] * [[Думер]] * [[Душан Иветић]] * [[Душко Лопандић]] * [[Душан Маричић]] * [[Душан Машовић]] * [[Душан Новаковић]] * [[Душан Пухало]] * [[Душан Шћепановић]] == Ђ == * [[Ђоко Лазарев Поповић]] * [[Ђорђе Ф. Недељковић]] * [[Ђорђе Ромић]] * [[Ђуза Радовић]] * [[Ђурђа Тешић]] * [[Ђуро Драшковић (правник)|Ђуро Драшковић]] == Е == * [[Евнух (представа)|Евнух]] * [[Египатски мост]] * [[Едда Награде]] * [[Ектогенеза]] * [[Емило Белић]] * [[Енгелина Сергејевна Смирнова]] * [[Енглез у Москви (слика)|Енглез у Москви]] == Ж == * [[Желимир Орешковић]] * [[Желите ли да постанете Дадовац|Желите ли да постанете...]] * [[Жељко Каран (драмски писац)|Жељко Каран]] * [[Жељко Хубач]] * [[Животињска фарма (представа)|Животињска фарма]] * [[Жртвовање (филм из 1986)|Жртвовање]] * [[Жртвовање интелекта]] == З == * [[Завереници (представа)|Завереници]] * [[Завражје]] * [[Загонетни врисак (представа)|Загонетни врисак]] * [[Замак Светог Михаила]] * [[Запечаћено време]] * [[Заштита пре свега]] * [[Заједно сами]] * [[Збирка икона Секулић]] * [[Збирка Уроша Предића]] * <small>[[Zelena transverzala|Зелена трансверзала]]</small> * [[Зимски сан (филм)|Зимски сан]] * [[Златни венци из Тракије]] * [[Златна орфичка књига]] * [[Зоран Бингулац]] * [[Зоран Божовић]] * [[Зоран Булајић]] * '''[[Зоран Ћирјаковић]]''' * [[Зувдија Хоџић]] == И == * [[И виолине су престале свирати]] * [[И живели су срећно до краја живота|И живели су срећно до...]] * [[Ива Брдар]] * [[Ivan Avakumović|Иван Авакумовић]] * [[Иван Вуковић (позоришни редитељ)|Иван Вуковић]] * [[Иван Икић]] * [[Иван М. Лалић]] * [[Иван Панић]] * [[Иван Правдић]] * [[Иванка Лукатели]] * [[Иваново детињство]] * [[Ивица Кунчевић]] * [[Игнациј Јан Падеревски]] * [[Игњат Мартиновић]] * [[Igor Vukić|Игор Вукић]] * [[Игор Грабар]] * [[Игор Коломојски]] * [[Изгнанство (филм)|Изгнанство]] * [[Изложба дегенеричне уметности]] * [[Иконописна школа Рафаиловић-Димитријевић|Иконописна школа Р-Д]] * [[Иларион Прјанишњиков]] * [[Импостација]] * [[Инсекти у уметности]] * [[Инсекти на маркицама]] * [[Интерлудијум]] * [[Интермецо (позориште)|Интермецо]] * [[Интернат (представа)|Интернат]] * [[Ирена Парезановић]] * [[Ирена Ристић]] * [[Исак Левитан]] * [[Исидора Гонцић]] * [[Исидора Поповић]] * [[Историјски центар Санкт Петербурга и околни споменици|Историјски центар Петрограда ]] == Ј == * [[Јагош Ђуретић]] * [[Јагош Марковић]] * [[Jakov Lukarević|Јаков Лукаревић]] * [[Јануш Кица]] * [[Јарослав Пап]] * [[Јасујо Сегава]] * [[Јевсеј Моисенко]] * [[Један дан Андреја Арсенјевича]] * [[Јелена Ђорђевић Кнежевић]] * [[Јелена Богавац]] * [[Јелена Кајго]] * [[Јелена Митровић]] * [[Јелена Палигорић Синкевић]] * [[Јелена Попадић Сумић]] * [[Jeloustoun (TV serija)|Јелоустоун]] * [[Јоаким Тасић]] * [[Јован Кузминац]] * [[Јован Маркуш]] * [[Јован Путник]] * [[Јована Ђорић]] * [[Јована Томић]] * [[Јовица Кртинић]] * [[Јово Шеат]] * [[Јокулатор]] * [[Јордан Цветановић]] * [[Јорис Ивенс]] * [[Јосип Лешић]] * [[Јосип Лончар (академик)|Јосип Лончар]] * [[Југ Ђорђевић]] * [[Juri Poljakov|Јури Пољаков]] == К == * [[Кад букне ружа пламена (представа)|Кад букне ружа пламена]] * [[Када причамо о љубави, да ли причамо|Када причамо о љубави...]] * [[Ken Ludvig|Кен Лудвиг]] * [[Како сам заволео фудбал]] * [[Како убити супругу(а) и зашто]] * [[Камени гост (опера)|Камени гост]] * [[Каменоострвска палата]] * [[Камерна сцена]] * [[Карин Бајер]] * [[Карл Брјулов]] * [[Карл Теодор Драјер]] * [[Касаба (филм из 1997)|Касаба]] * [[Кијевски симфонијски оркестар]] * [[Клака]] * [[Класни непријатељ (представа)|Класни непријатељ]] * [[Климе (филм)|Климе]] * [[Кокошник]] * [[Коља (филм)|Коља]] * [[Козак Мамај]] * [[Кокан Младеновић]] * <small>[[Konferencija u Godijevu|Конференција у Годијеву]]</small> * [[Кореут]] * [[Коста Спаић]] * [[Константин Коровин]] * [[Константин Лопушански]] * [[Коренизација]] * [[Костимографија]] * [[Коља Мићевић]] * [[КПГТ]] * [[Краљ Венда]] * [[Кригеров гнев (представа)|Кригеров гнев]] * [[Крила јутра]] * [[Краљ-филозоф]] * [[Крофне, љубав и још по нешто]] * [[Крсто Ивановић]] * [[Кругосвет]] * [[Куку (јело)|Куку]] * [[Култура отказивања]] * <small>[[Kuća Burovića|Кућа Буровића]]</small> * <small>[[Kuća Đurišića sa kulom Mazarovića|Кућа Ђуришића са кулом]]</small> <br> * [[:Категорија:Активисти из Београда|Кат:Активисти из Београда]] * [[:Категорија:Археолози из Београда|Кат:Археолози из Београда]] * [[:Категорија:Археолошки налази у Бугарској|Кат:Археолошки налази у БГ]] * [[:Категорија:Barokne palate|Кат:Барконе палате]] * [[:Категорија:Жене википедисти|Кат:Википедијанке]] * [[:Категорија:Војници из Београда|Кат:Војници из Београда]] * [[:Категорија:Градоначелници Цетиња|Кат:Градоначелници Цетиња]] * [[:Категорија:Добитници Златне палме у Кану (филмови)|Кат:Добитници Златне палме]] * [[:Категорија:Добитници Златног лава у Венецији (филмови)|Кат:Добитници Златног лава]] * [[:Категорија:Инжењери из Београда|Кат:Инжењери из Београда]] * [[:Категорија:Издавачи из Београда|Кат:Издавачи из Београда]] * [[:Категорија:Историчари филма|Кат:Историчари филма]] * [[:Категорија:Јутјубери|Кат:Јутјубери]] * [[:Категорија:Критичари из Београда|Кат:Критичари из Београда]] * [[:Категорија:Књиге 1792.|Кат:Књиге 1792.]] * [[:Категорија:Књиге на руском језику|Кат:Књиге на руском језику]] * [[:Категорија:Књижари из Београда|Кат:Књижари из Београда]] * [[:Категорија:Музеји у Мексику|Кат:Музеји у МЕ]] * [[:Категорија:Немачки сценаристи|Кат:Немачки сценаристи]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена белог лава|Кат:Носиоци Ордена БЛ]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена књаза Данила I|Кат:Носиоци Ордена КД]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена Леополда|Кат:Носиоци Ордена Л.]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена Републике Србије|Кат:Носиоци Ордена РС]] * [[:Категорија:Носиоци Ордена српске заставе|Кат:Носиоци Ордена СЗ]] * [[:Категорија:Носиоци одликовања Уједињеног краљевства|Кат:Носиоци одликовања УК]] * [[:Категорија:Одликовани Орденом британског царства|Кат:Одликовани ОБЦ]] * [[:Категорија:Одликовања Црне Горе|Кат:Одликовања ЦГ]] * [[:Категорија:Официри из Београда|Кат:Официри из Београда]] * [[:Категорија:Племство из Београда|Кат:Племство из Београда]] * [[:Категорија:Политиколози из Београда|Кат:Политиколози из Београда]] * [[:Категорија:Предсједници Скупштине Црне Горе|Кат:Предсједници СЦГ]] * [[:Категорија:Преводиоци из Београда|Кат:Преводиоци из Београда]] * [[:Категорија:Публицисти из Београда|Кат:Публицисти из Београда]] * [[:Категорија:Renesansne palate|Кат:Ренесансне палате]] * [[:Категорија:Романтичарски песници|Кат:Романтичарски песници]] * [[:Категорија:Свештенство из Београда|Кат:Свештенство из Београда]] * [[:Категорија:Сликари романтизма|Кат:Сликари романтизма]] * [[:Категорија:Сликари рококоа|Кат:Сликари рококоа]] * [[:Категорија:Српски историчари филма|Кат:Српски историчари филма]] * [[:Категорија:Српски позоришни редитељи|Кат:Српски позоришни редитељи]] * [[:Категорија:Српски радио редитељи|Кат:Српски радио редитељи]] * [[:Категорија:Српски телевизијски редитељи|Кат:Српски ТВ редитељи]] * [[:Категорија:Теоретичари филма|Кат:Теоретичари филма]] * [[:Категорија:Уредници|Кат:Уредници]] * [[:Категорија:Филмови Андреја Тарковског|Кат:Филмови АТ]] * [[:Категорија:Филмови Алфреда Хичкока|Кат:Филмови А. Хичкока]] * [[:Категорија:Филмови Душана Макавејева|Кат:Филмови Д. Макавејева]] * [[:Категорија:Филмови Жике Митровића|Кат:Филмови Ж. Митровића]] * [[:Категорија:Филмови Желимира Жилника|Кат:Филмови Ж. Жилника]] * [[:Категорија:Филмови Милоша Формана|Кат:Филмови М. Формана]] * [[:Категорија:Филмови Предрага Антонијевића|Кат:Филмови П. Антонијевића]] * [[:Категорија:Филмови Пола Томаса Андерсона|Кат:Филмови П. Т. Андерсона]] * [[:Категорија:Филмови Романа Поланског|Кат:Филмови Р. Поланског]] * [[:Категорија:Филмови Срдана Голубовића|Кат:Филмови С. Голубовића]] * [[:Категорија:Филмови Стенлија Кјубрика|Кат:Филмови С. Кјубрика]] * [[:Категорија:Филмови Серђа Леонеа|Кат:Филмови С. Леонеа]] * [[:Категорија:Филмови Стивена Спилберга|Кат:Филмови С. Спилберга]] * [[:Категорија:Филмски критичари|Кат:Филмски критичари]] * [[:Категорија:Филмски редитељи|Кат:Филмски редитељи]] * [[:Категорија:Филмски сарадници|Кат:Филмски сарадници]] * [[:Категорија:Функционери и државни службеници из Београда|Кат:Службеници из Београда]] * [[:Категорија:Хрватски војници|Кат:Хрватски војници]] * [[:Категорија:Црногорски националисти|Кат:Црногорски националисти]] * [[:Категорија:Чланови ДС|Кат:Чланови ДС]] * [[:Категорија:Чланови ДСС|Кат:Чланови ДСС]] * [[:Категорија:Чланови СРС|Кат:Чланови СРС]] * [[:Категорија:Чланови СНС|Кат:Чланови СНС]] * [[:Категорија:Шаблони за ИС|Кат:Шаблони за ИС]] == Л == * [[Ламент над Београдом (поема)|Ламент над Београдом]] * [[Лари Вучковић]] * [[Лајање на звезде (представа)|Лајање на звезде]] * <small>[[Legalizovani četnici|Легализовани четници]]</small> * [[Лев Лагорио]] * [[Лев Шестов]] * [[Легат Бранка Пешића]] * [[Леон Ковке]] * [[Леонс и Лена (представа)|Леонс и Лена]] * [[Лептирица (представа)|Лептирица]] * [[Лете ждралови]] * [[Летња палата Петра Великог]] * [[Лоранс Калам]] * [[Лоше девојке]] * [[Луди од љубави (представа)|Луди од љубави]] * [[Лука Јованов]] == Љ == * [[Љиљана Марковић (универзитетска професорка)|Љиљана Марковић]] * [[Љубав је као чоколада]] * [[Љубавна лектира]] * [[Љубинка Стојановић]] * [[Љубиша Георгиевски]] == М == * [[Мајски облаци]] * [[Максим Березовски]] * [[Максим Воробјов]] * [[Максимилијан Волошин]] * [[Mannheim Steamroller]] * [[Мала лепа ствар (представа)|Мала лепа ствар]] * <small>[[Mala palata Zmajević|Мала палата Змајевић]]</small> * [[Мали буквар за велику децу]] * [[Марина Вукасовић Меденица]] * [[Марина Чутурило Хелман]] * [[Марио Ћулум]] * [[Марија Видаковић]] * [[Марија Гашић]] * [[Марија Караклајић]] * [[Марко Поповић (археолог)|Марко Поповић]] * [[Марко Тодоровић (глумац, рођен 1995)|Марко Тодоровић]] * [[Марко Челебић]] * [[Мартирологијум: Дневници 1970–1986|Мартирологијум]] * [[Масовка]] * [[Матија Бабић]] * [[Медитације (књига)|Медитације]] * [[Мермерна палата]] * [[Мехмед Беговић]] * <small>[[Međunarodni festival klapa Perast|МФ клапа Пераст]]</small> * [[Мило Матановић]] * [[Милан Влајчић]] * [[Милан Марковић Матис]] * [[Milan Milišić|Милан Милишић]] * [[Милан Миловановић (писац)|Милан Миловановић]] * [[Милан Нешковић]] * [[Милан Рус]] * [[Миланко Шеклер]] * [[Миле Корун]] * [[Милена Деполо]] * [[Милена Северовић]] * [[Миленко Шуваковић (редитељ)|Миленко Шуваковић]] * [[Milivoje Katnić|Миливоје Катнић]] * [[Миливоје Мауковић]] * [[Миливоје Мајсторовић]] * [[Милица Краљ]] * [[Милица Пилетић]] * [[Милован Матовић]] * [[Милош Зубац]] * [[Милош Милошевић Шика]] * [[Милош Немањић]] * [[Mimi Fiedler|Мими Фиедлер]] * [[Мина Ћирић]] * [[Миодраг Зупанц]] * [[Мирко Кривокапић]] * [[Миодраг Лома]] * [[Миодраг Табачки]] * [[Миран Херцог]] * [[Мирко Ковачевић (професор)|Мирко Ковачевић]] * [[Мирко Стојковић]] * [[Мирјана Дрљевић]] * <small>[[Antemurale mit|Мит о бедему]]</small> * [[Михаил Нестеров]] * [[Михаил Скобељев]] * [[Михаило Тошић]] * [[Михајло Витезовић]] * [[Михајло Продановић]] * [[Михајло Томић]] * [[Mihal Zadara|Михал Задара]] * [[Мишел Матичевић]] * [[Младен Поповић]] * [[Млетачка Албанија]] * [[Можда представа]] * [[Мозак афродизијак]] * [[Молина Удовички Фотез]] * [[Момчило Баљак]] * [[Московска елегија]] * [[Московски барок]] * [[Мотори (представа)|Мотори]] * [[Мрачна академска естетика]] * [[Музика у Паризу]] * [[Музеј отаџбинског рата 1812.]] == Н == * [[Награда Јован Ћирилов – за корак даље|Награда „Јован Ћирилов”]] * [[Награда Бојан Ступица|Н. „Бојан Ступица”]] * [[Награда Никола Пеца Петровић|Н. „Никола Пеца Петровић”]] * [[Награда Слободан Селенић|Н. „Слободан Селенић”]] * [[Награда Слободанка Цаца Алексић|Н. „Цаца Алексић”]] * [[Награда „Тоша Јовановић”|Н. „Тоша Јовановић”]] * [[Нада Поповић Перишић]] * [[Надзорник Бетл]] * [[Надмарионета]] * [[Наполеон (стрип)]] * [[Насиље (представа)|Насиље]] * [[Натуралистичка драма]] * [[Национална библиотека]] * [[Национална класа (представа)|Национална класа]] * [[Национални либерализам]] * [[Национални Музеј Антропологије|Национални МА]] * [[Национални симболи Србије]] * [[Народни музеј у Вроцлаву]] * [[Не иди од куће, дерле]] * [[Небојша Кузмановић]] * [[Неке ствари и остало (представа)|Неке ствари и остало]] * [[Немања Бајић]] * [[Неоромантична драма]] * [[Неофолк]] * [[Нетрпељивост]] * [[Никита Миливојевић]] * [[Никола Корица (књижевник)]] * [[Никола Корица (илустратор)]] * [[Никола Медведев]] * [[Никола Новаковић]] * [[Никола Суботић]] * [[Николај Ге]] * [[Николај Јарошенко]] * [[Нисам крива]] * [[Нису га очекивали]] * [[Новомихајловска палата]] * [[North Force|Норт форс]] * [[Ноћ лукаваго]] * [[Ноћ обасјана месечином на Дњепру|Ноћ обасјана месечином]] * [[Нури Билге Џејлан]] * Насловна страница == Њ == * / == О == * [[Ово је најстрашнији дан у мом животу|Ово је најстрашнији дан...]] * [[Огледало (филм из 1975)|Огледало]] * [[Огњен Карановић]] * [[Огњен Спахић]] * [[Одбрана Севастопоља (филм)|Одбрана Севастопоља]] * [[Одликовања Књажевине и Краљевине Црне Горе|Одликовања ЦГ (краљевина)]] * [[Одликовања Републике Црне Горе|Одликовања ЦГ (република)]] * [[Одломци (представа)|Одломци]] * [[Олга Димитријевић]] * [[Oliver Frljić|Оливер Фрљић]] * [[Оливер Твист (представа)|Оливер Твист]] * [[Опет пакујемо мајмуне (представа)|Опет пакујемо мајмуне]] * [[Орден Британског царства]] * [[Орден Леополда]] * [[Орден Светог Марка]] * [[Отац Тед]] == П == * [[Павел Павликовски]] * [[Павел Петровић (сликар)|Павел Петровић]] * [[Павел Чистјаков]] * [[Павле Соларић]] * [[Павле Теофиловић]] * [[Паклена поморанџа (представа)|Паклена поморанџа]] * <small>[[Palata Balović (nova)|Палата Баловић]]</small> * <small>[[Palata Brajković Martinović|Палата Брајковић Мартиновић]]</small> * <small>[[Palata Bronza|Палата Бронза]]</small> * <small>[[Palata Bujović|Палата Бујовић]]</small> * <small>[[Palata Chismae-Štukanović|Палата Цхисмае-Штукановић]]</small> * <small>[[Palata Krilović|Палата Криловић]]</small> * <small>[[Palata Lučić-Kolović-Matikola|Палата Лучић-Коловић-Матикола]]</small> * <small>[[Palata Martinović|Палата Мартиновић]]</small> * <small>[[Palata Mazarović|Палата Мазаровић]]</small> * <small>[[Palata Mrsha|Палата Мрсха]]</small> * <small>[[Palata Smekija|Палата Смекија]]</small> * <small>[[Palata Visković|Палата Висковић]]</small> * <small>[[Palata Vukasović Kolović|Палата Вукасовић Коловић]]</small> * <small>[[Palata Čorko|Палата Чорко]]</small> * <small>[[Palata Šestokrilović|Палата Шестокриловић]]</small> * [[Палата Јелегин]] * [[Палата Масандра]] * [[Палата Петровски]] * [[Паоло Мађели]] * [[Париска опера]] * [[Парк у Бомарцу]] * [[Парни ваљак и виолина]] * [[Патрик Лазић]] * [[Пачије варијације]] * [[Перо Почек]] * [[Петар Вечек]] * [[Петар Јанковић]] * [[Петар Матијевић]] * [[Петар Стојсављевић]] * [[Петровски барок]] * [[Пит (представа)|Пит]] * [[Пјер Валтер Волиц]] * [[Plakatstil|Плакатстил]] * [[Плес ситних демона (представа)|Плес ситних демона]] * [[Повратак (филм из 2003)|Повратак]] * [[Позив (представа)|Позив]] * [[Позоришни редитељ]] * [[Позориште Јелисејских поља]] * [[Портрет непознате жене (слика)|Портрет непознате жене]] * [[Посетитељ музеја]] * [[После пролећа]] * [[Последњи дан Помпеје (слика)|Последњи дан Помпеје]] * [[Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче|Последњи случајеви г. Марпл]] * [[Појава Христоса пред народом]] * [[Породица Наришкин]] * [[Прва српска комплетна Библија]] * [[Пре почетка рата са Ескимима са љубављу и мучнином|Пре почетка рата]] * [[Предраг Вукић]] * [[Предраг Рајић (политички аналитичар)|Предраг Рајић]] * [[Предраг Стојменовић]] * [[Предраг Ћеранић]] * [[Предраг Штрбац]] * [[Пресељење српске индустрије у западне југословенске републике|Пресељење српске индустрије]] * [[Преславско благо]] * [[Приватна библиотека]] * [[Пророчица Светлана (слика)|Пророчица Светлана]] * [[Путовање у времену]] * [[Putumayo World Music|Путумајо]] == Р == * [[Равнодушни лепотан]] * [[Радиовизија]] * [[Радионица за писце у Ајови]] * [[Радионица Кларион]] * [[Радмила Војводић]] * [[Радмила Граовац]] * [[Радован Кнежевић (професор)|Радован Кнежевић]] * [[Радосав Пушић]] * [[Радослав Златан Дорић]] * [[Раж (Шишкин)|Раж]] * [[Ратко Вулановић]] * [[Ратко Стоиљковић]] * [[Раша Перић]] * [[Рашниране ципеле (представа)|Рашниране ципеле]] * [[Рађање једне нације]] * [[Рајко Петровић]] * [[Резерват природе Даурски]] * [[Рели Алфандари Пардо]] * [[Рецитал Ћурчинове поезије]] * [[Рецитал Елиотове поезије]] * [[Riders dajdžest|Ридерс дајџест]] * [[Рјепино]] * [[Ronald Harvud|Роналд Харвуд]] * [[Родољуб Драшковић]] * [[Роланд Бартецко]] * [[Роман Симовић]] * [[Ромео и Јулија (представа)|Ромео и Јулија]] * [[Руска барка]] * [[Руска плетеница]] * [[Руцанте (представа)|Руцанте]] == С == * [[Сава Барачков]] * [[Сава Димитријевић]] * [[Санта Марија дела Салуте (црква)|Салуте]] * [[Сан летње ноћи (представа позоришта ДАДОВ)|Сан летње ноћи]] * [[Сања Врањеш Ђурић]] * [[Сара Радојковић]] * [[Сарафан]] * [[Сасвим нови дан]] * [[Саша Вечански]] * [[Саша Габрић]] * [[Свемирски брод Спокој]] * [[Свет океана Жака Кустоа]] * [[Светионик ДАДОВ]] * [[Свечана седница Државног савета 7. маја 1901. поводом стогодишњице оснивања|Свечана седница]] * [[Свима којих се тиче]] * [[72 девице (представа)|Седамдесет и две девице]] * [[Седница Народне скупштине Републике Србије о државним симболима|Седница НСРС 17. 08. 2004.]] * [[Секс за почетнике]] * [[Сенке заборављених предака]] * [[Сергеј Парџанов]] * [[Сергије Урукало]] * [[Сима С. Мраовић]] * [[Скомрах]] * [[Славко Јан]] * [[Славко Мандић]] * [[Славко Милановић]] * [[Славомир Милетић]] * [[Славомир Мрожек]] * [[Слађана Нина Перковић]] * [[Слепи миш (представа)|Слепи миш]] * [[Сликарева фатаморгана]] * [[Слободан Мићић]] * [[Слободан Обрадовић]] * [[Слободан Унковски]] * [[Слободанка Цаца Алексић]] * [[Случајеви Lost in Serbia]] * [[Снежана Ковачевић]] * [[Снежана Тришић]] * [[Снежана Штетић]] * [[Снови (представа)|Снови]] * '''[[Списак архитектонски значајних зграда у Београду порушених ради новоградње|Списак порушених БГ зграда]]''' * [[Списак легата и збирки у Адлигату|Списак легата у Адлигату]] * '''[[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама|Списак приказа Срба]]''' * '''[[Списак српских родољубивих пјесама|Списак родољубивих пјесама]]''' * [[Србија међу књигама]] * [[Србофилија]] * [[Српко Лештарић]] * [[Срђан В. Тешин]] * [[Срђан Венечанин]] * [[Срђан Граовац]] * [[Стамен Миловановић]] * [[Станица компас]] * [[Станислав Лесновски]] * [[Стара пошта у Београду]] * [[Старац Силуан]] * [[Сташа Бајац]] * [[Стеванка Чешљаров]] * [[Стево Вучинић]] * [[Стилске игре]] * [[Стијепо Кнежевић]] * [[100 туристичких дестинација у Бугарској|Сто дестинација у Бугарској]] * [[Страх и жеља]] * [[Страхиња Маџаревић]] * [[Стрип-тиз (представа)|Стрип-тиз]] * [[Сувишни човек]] * [[Сузана Пајовић Живковић]] * <small>[[Sulejman Pačariz|Сулејман Пачариз]]</small> * [[Супрематистичка композиција (слика)|Супрематистичка композиција]] * [[Сусрет (представа)|Сусрет]] * [[Sebastian Tudor|Себастиан Тудор]] * [[Senjutsu|Сенџуцу]] * [[SwissGear|СвисГир]] == Т == * [[Таврички дворац]] * [[Талас (позоришна представа)|Талас]] * [[Тамара Бијелић]] * [[Тамара Никчевић]] * [[Тамара Шушкић]] * [[Тара Манић]] * [[Тартаља]] * [[Тартиф (представа Игора Вука Торбице)|Тартиф (представа ИВТ)]] * [[Тартиф (представа позоришта ДАДОВ)|Тартиф (представа ДАДОВ-а)]] * [[Тајни дневник Адријана Мола (представа)|Тајни дневник Адријана Мола]] * [[Тања Шљивар]] * <small>[[Tvrđava Svetog Križa|Тврђава Светог Крижа]]</small> * [[Театралност]] * [[Театрологија]] * [[Тегљачи на Волги]] * [[Теодор Радосављевић]] * [[Тестамент Павла Вуисића]] * [[Технофобија]] * [[Тијана Васић]] * [[То је био само пикник]] * [[To the Queen]] * [[Тодор Стевановић]] * [[Томаж Пандур]] * [[Томи Јанежич]] * [[Томислав З. Лонгиновић]] * <small>[[Традиционална култура Срба у Српској крајини и у Хрватској|Традиционална култура Срба у СК]]</small> * [[Treći čovek|Трећи човек]] * [[Тројство (Андреј Рубљов)|Тројство]] * [[Три боје: Плаво]] * [[Три боје: Бело]] * [[Три боје: Црвено]] * [[Три крста (споменик)|Три крста]] * [[Три мајмуна (филм)|Три мајмуна]] * [[Три чекића, о српу да и не говоримо|Три чекића, о српу...]] * [[3, 4... САД!|Три, четири... САД!]] * [[Триптих за тинејџера]] * [[Théâtre Lyrique]] == Ћ == * <small>[[Ćazim Sijarić|Ћазим Сијарић]]</small> == У == * [[Убице (филм из 1956)|Убице]] * [[У цара Тројана козје уши (представа)|У цара Тројана козје уши]] * [[Украјински барок]] * [[Уметност у Паризу]] * [[Урош Десница]] * [[Учено друштво]] == Ф == * [[Федор Шили]] * [[Филип Вујошевић]] * [[Филип Грујић]] * [[Филип Лазаревић]] * '''[[Филмографија Стенлија Кјубрика|Филмови Кјубрика]]''' * '''[[Филмографија Андреја Звјагинцева|Филмови Звјагинцева]]''' * [[Филмска монтажа]] * [[Филохеленизам]] * [[Флорентински кодекс]] * [[Фондација Милан Злоковић]] * [[Фондација Ршум]] * [[Фонтанка]] * [[Фототипско издање Мирослављевог јеванђеља|Фототипско издање МИ]] * [[Фундус]] == Х == * [[Хајдуци (представа)|Хајдуци]] * [[Харис Пашовић]] * [[Хладан (филм)|Хладан]] * [[Хорилка]] * [[Хотел Јадран]] * [[Хронологија ромске историје]] == Ц == * [[Царичина палата]] * [[Царство мрака (представа)|Царство мрака]] * [[Цветко Лаиновић]] * [[Центар за друштвену стабилност|ЦЗДС]] * [[Циклорама]] * [[Црвена коњица (слика)|Црвена коњица]] * [[Црвени квадрат (слика)|Црвени квадрат]] * [[Црни квадрат (слика)|Црни квадрат]] * [[Црква Благе Марије Банстол]] * [[Црква Светог Николе у Старом Бару|Црква Светог Николе у СБ]] * [[Ctistae|Цтистае]] == Ч == * [[Чај и симпатија (представа)|Чај и симпатија]] * [[Changes|Чејнџес]] * [[4 боје 5 пиштоља|Четири боје 5 пиштоља]] * [[Четири годишња доба (представа)|Четири годишња доба]] * [[Четири јахача Апокалипсе (слика)|Четири јахача Апокалипсе]] * [[Четири стране света (представа)|Четири стране света]] * [[Chatroom - погрешан профил|Четрум]] * [[Чорба од канаринца (представа)|Чорба од канаринца]] * [[Чудесан свет једног дневника]] == Џ == * [[Џон Адамс (ТВ мини-серија)|Џон Адамс]] == Ш == * [[Шаљапинов портрет (слика)|Шаљапинов портрет]] * [[Шортбред]] * [[Шта је собар видео]] * [[Школа (представа)|Школа]] <br> * [[Шаблон:Александар Петровић|Шаб:Александар Петровић]] * [[Шаблон:Андреј Звјагинцев|Шаб:Андреј Звјагинцев]] * [[Шаблон:Андреј Тарковски|Шаб:Андреј Тарковски]] * [[Шаблон:БПИ|Шаб:БПИ]] * [[Шаблон:Вернер Херцог|Шаб:Вернер Херцог]] * [[Шаблон:Вилијам Шекспир|Шаб:Вилијам Шекспир]] * [[Шаблон:Горан Марковић|Шаб:Горан Марковић]] * [[Шаблон:Гордан Михић|Шаб:Гордан Михић]] * [[Шаблон:Душан Макавејев|Шаб:Душан Макавејев]] * [[Шаблон:Жика Митровић|Шаб:Жика Митровић]] * [[Шаблон:Златна палма|Шаб:Златна палма]] * [[Шаблон:Златни лав|Шаб:Златни лав]] * [[Шаблон:Златни медвед|Шаб:Златни медвед]] * [[Шаблон:Корисник Вики/ЦГиСРБ|Шаб:КВ/ЦГиСРБ]] * [[Шаблон:Националне библиотекe у Европи|Шаб:НБ у Европи]] * [[Шаблон:Нури Билге Џејлан|Шаб:Нури Билге Џејлан]] * [[Шаблон:Олег Новковић|Шаб:Олег Новковић]] * '''[[Шаблон:Ратови и битке у којима су учествовали Срби|Шаб:Ратови и битке Срба]]''' * [[Шаблон:Робер Бресон|Шаб:Робер Бресон]] * [[Шаблон:Позоришни фестивали у Србији|Шаб:Позоришни ф. у Србији]] * [[Шаблон:Председници Матице српске|Шаб:Председници МС]] * [[Шаблон:Соја Јовановић|Шаб:Соја Јовановић]] * [[Шаблон:Срђан Карановић|Шаб:Срђан Карановић]] * [[Шаблон:Стефан Арсенијевић|Шаб:Стефан Арсенијевић]] * '''[[Шаблон:Српска племена у ЦГ и ХЕ|Шаб:СРБ племена у ЦГ и ХЕ]]''' * [[Шаблон:Срдан Голубовић|Шаб:Срдан Голубовић]] * [[Шаблон:Српски кандидати за Оскара|Шаб:СР кандидати за Оскара]] * [[Шаблон:Стеријина награда за режију|Шаб:Стеријина н. за режију]] * [[Шаблон:Стеван Филиповић|Шаб:Стеван Филиповић]] * [[Шаблон:Филмови Мајкла Чимина|Шаб:Филмови Чимина]] * [[Шаблон:Филмови Стенлија Кјубрика|Шаб:Филмови Кјубрика]] * [[Шаблон:Филмови Теренса Малика|Шаб:Филмови Малика]] * [[Шаблон:Усерталкбацк|Шаб:Усерталкбацк]] |} {{Div col end}} == <center>'''Допуњено'''</center> == {{Div col|small=yes|colwidth=17em}} {| == А == * [[Алекса Ивић]] * [[Александар Херцен]] * [[Амфилохије Радовић]] * [[Андреј Звјагинцев]] * [[Андреј Рубљов (филм)|Андреј Рубљов]] * [[Андреј Тарковски]] * [[Антоније Исаковић]] * [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБИХ]] == Б == * [[Бабкен Симоњан]] * [[Бела кафа (представа)|Бела кафа]] * [[Благо из Борова]] * [[Благо из Рогозена]] * [[Благо из Панађуришта]] * [[Борис Тадић]] * [[Божидар Ђаја]] * [[Божидар Ковачевић]] * [[Бранко Вукелић (шпијун)|Бранко Вукелић]] * [[Branko Pešić (arhitekta)|Бранко Пешић]] * Библиографије == В == * [[Велика петорка]] * [[Велика Србија]] * [[Велика сила]] * [[Velimir Abramović|Велимир Абрамовић]] * [[Видовданско песничко бденије]] * [[Византија]] * '''[[Владан Десница]]''' * [[Владан Ђурковић]] * [[Владимир Стевановић]] * [[Влахо Буковац]] * [[Волт Витман]] * [[ВП:СТИЛ]] == Г == * [[Габријел Нарутович]] * [[Гатчињски дворац]] * [[Георгије Флоровски]] * '''[[Геноцид над Србима у Првом светском рату|Геноцид над Србима у ПСР]]''' * [[Градска општина Вождовац]] * [[Гроздана Олујић]] == Д == * '''[[ДАДОВ]]''' * [[Данис Тановић]] * [[Danica Pajović|Даница Пајовић]] * [[Дарко Шуковић]] * [[Демонизација Срба]] * [[Дејан Мијач]] * '''[[Дејан Медаковић]]''' * [[Димитрије Радојевић]] * [[Динко Грухоњић]] * [[Добрица Ћосић]] * [[Донка Шпичек]] * [[Драган Мраовић]] * [[Драгиша Брашован]] * [[Дубравка Стојановић]] * [[Душан Макавејев]] == Ђ == * [[Ђорђе Марковић (глумац)|Ђорђе Марковић]] == Е == * '''[[Емир Кустурица]]''' * [[Ернест Хемингвеј]] == Ж == * / == З == * [[Захарије Орфелин]] * [[Збигњев Бжежински]] * [[Зимске белешке о летњим утисцима|Зимске белешке]] == И == * [[Иван Ајвазовски]] * [[Иван Ивановић (књижевник)|Иван Ивановић]] * [[Иван Лаловић]] * [[Иво Тартаља]] * '''[[Igor Vuk Torbica|Игор Вук Торбица]]''' * [[Институт за међународно право]] * [[Илија Пламенац]] * [[Иља Рјепин]] == Ј == * [[Јован Дучић]] * [[Јован Ристић (редитељ)|Јован Ристић]] * [[Југ Радивојевић]] == К == * [[Kontinentalna jugoistočna Azija|Континентална југоисточна Азија]] * [[:Категорија:Београђани|Кат:Београђани ]] * [[Кумодраж]] * [[Књажевско-српски театар]] * [[Кшиштоф Кјешловски]] == Л == * [[Легати у библиотекама]] * [[Ловис Коринт]] == Љ == * [[Љубивоје Ршумовић]] * [[Љубомир Јовановић]] * [[Љубомир Тадић]] * [[Ljubiša Ristić|Љубиша Ристић]] == М == * [[Марко Мурат]] * [[Маја Пелевић]] * [[Мементо мори]] * [[Милан Злоковић]] * [[Милан Кнежевић (политичар)|Милан Кнежевић]] * [[Милан Коњовић]] * [[Милан Обреновић]] * [[Милена Вукотић (глумица)|Милена Вукотић]] * [[Милован Глишић]] * [[Миломир Краговић]] * [[Милорад М. Петровић]] * [[Милорад Панић Суреп]] * [[Милош Ковић]] * [[Милоје Поповић Каваја]] * [[Милутин Бојић]] * [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] * [[Миодраг Зечевић]] * [[Мирослав Јосић Вишњић]] * [[Михаил Скобељев]] * [[Михаило Петровић Алас]] * [[Михајло Пупин]] * [[Младен Марков]] * [[Момир Коруновић]] * [[Муамер Зукорлић]] == Н == * [[Награда Ардалион]] * [[Награда Борислав Михајловић Михиз|Награда Б. М. Михиз]] * [[Награда Србољуб Митић]] * [[Надежда Петровић]] * [[Народно позориште „Тоша Јовановић”|НП „Тоша Јовановић”]] * [[Некропола у Варни]] * [[Немања Старовић]] * [[Нижњи Новгород]] * [[Никодим Милаш]] * [[Никола Кусовац]] * [[Никола Маловић]] * [[Николај Карамзин]] * [[Николај Љесков]] * '''[[Новалис]]''' * [[Носталгија (филм)|Носталгија]] * [[Нури Билге Џејлан]] == Њ == * / == О == * [[Одговор запорошких Козака отоманском Султану Мехмеду IV|Одговор запорошких Козака]] * [[Одеон]] * [[Односи Србије и Словачке]] * [[Орден књаза Данила I]] == П == * [[Павловск (Санкт Петербург)|Павловск]] * [[Пашко Вучетић]] * [[Петар I Карађорђевић]] * [[Петар Лубарда]] * [[Петар Михајловић]] * [[Пирова победа]] * [[Позориште „Душко Радовић” Београд|Позориште „Душко Радовић”]] * [[Прешевска долина]] * [[Приватна библиотека]] * [[Призрен]] * [[Psihopatija|Психопатија]] * Подаци о одликовањима == Р == * [[Раде Драинац]] * [[Радомир Михаиловић Точак]] * [[Риђобради (филм)|Риђобради]] * Разне инфокутије * Разни филмски шаблони == С == * [[Саво Штрбац]] * [[Садко]] * [[Садко (слика)]] * [[Санкт Петербург]] * [[Свемирски брод Свитац]] * [[Светислав Б. Цвијановић]] * [[Сергеј Булгаков]] * [[Сима Аврамовић]] * '''[[Скадарлија]]''' * [[Славица Гароња Радованац]] * [[Слободан Малдини]] * [[The Smiths|Смитси]] * [[Соларис (филм из 1972)|Соларис]] * [[Списак познатих Срба]] * [[Списак позоришта у Србији]] * [[Срби]] * [[Срби у Далмацији]] * [[Србија]] * [[Сретен Стојановић]] * [[Српска књижевност]] * [[Срце је усамљени ловац (филм)|Срце је усамљени ловац]] * [[Сталкер (филм)|Сталкер]] * [[Станислава Копривица]] * [[Стари Словени]] * [[Stevan Koprivica|Стеван Копривица]] * '''[[Стенли Кјубрик]]''' * [[Стефан Арсенијевић]] * [[Стефан Зановић]] * [[Стефан Стефановић]] * '''[[100 најзнаменитијих Срба|Сто најзнаменитијих Срба]]''' == Т == * [[Теренс Малик]] * [[Томас Харди]] * [[Урош Предић]] == Ћ == * / == У == * / == Ф == * [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|ФДУ]] * [[Фата Егановић]] * [[Филип Давид]] * [[Фридрих фон Шлегел]] == Х == * [[Харолд Пинтер]] == Ц == * [[Цвијета Месић]] * '''[[Црногорци (народ)|Црногорци]]''' == Ч == * [[Чарлс Симић]] == Џ == * [[Џорџ Р. Р. Мартин]] == Ш == * '''[[Шаблон:Српска књижевност|Шаб:Српска књижевност]]''' |} {{Div col end}} |} gxx46htsprjjxqjszc4cvkfc8gaxeo4 0 4293578 25139304 24364167 2022-08-05T10:25:29Z Popovic.Nenad 296774 Bezvredan, nepotreban clanak koji ni na koji nacin ne predstavlja enciklopedijsko znanje wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 25139385 25139304 2022-08-05T11:13:40Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Popovic.Nenad|Popovic.Nenad]] ([[User talk:Popovic.Nenad|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:MareBG|MareBG]] wikitext text/x-wiki '''Случајни Србин''' је појам који је 2016. године увео у јавни говор [[Зоран Ћирјаковић]] у тексту „Књига српског раздора” који је објављен у београдском дневном листу [[Политика]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/353685/Tema-nedelje/Knjiga-srpskog-razdora|title=Књига српског раздора|last=Ћирјаковић|first=Зоран|website=Politika Online|access-date=2022-02-07}}</ref> Појам указује на распрострањеност и специфичну природу самопорицања у Србији, о чему је писао [[Мило Ломпар]], и има шире значење од појма [[аутошовинизам]] у смислу да је сваки аутошовиниста случајни Србин али да сваки случајни Србин није аутошовиниста. Овај појам одражава саморазумевање припадника отуђене грађанистичке елите, углавном високо образованих припадника урбане средње класе. Овакво саморазумевање не подразумева увек самомржњу, односно спој родомржње и домомржње који представља важну одлику српског аутошовинизма. Такође, одредница "[[Друга Србија]]", која подразумева подређени положај и снажно сугерише угроженост и припадност маргини, губила је временом смисао после промена [[Свргавање Слободана Милошевића|5. октобра 2000. године]] и појавила се потреба за неутралним појмом. Појам "Случајни Србин" одражава промену друштвеног положаја припадника "Друге Србије", који су после 5. октобра заузели многе кључне положаје у различитим друштвеним хијерхијама и тако постали важан део доминантне елите. Он нема негативне конотације које има одредница аутошовиниста и које су често непримерене када говоримо о делу елите који је почетком деведесетих година прошлог века себе назвао "Друга Србија". На нови појам први је реаговао [[Теофил Панчић]] текстом "ИДЕОЛОШKИ РАТ У СРБИЈИ: Тко су ‘случајни’, а тко ‘намјерни’ Срби", који је објављен у загребачком дневнику [[Јутарњи лист]].<ref>{{Cite web|url=https://www.jutarnji.hr/kultura/knjizevnost/tko-su-%E2%80%98slucajni%E2%80%99-a-tko-%E2%80%98namjerni%E2%80%99-srbi-4129494|title=Jutarnji list - Tko su ‘slučajni’, a tko ‘namjerni’ Srbi|date=2016-06-04|website=www.jutarnji.hr|language=hr-hr|access-date=2022-02-07}}</ref> Појам је брзо ушао у широку употребу. == Види још == * [[Аутошовинизам]] * [[Самомрзећи Србин|Саммрзећи Србин]] * [[Друга Србија]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [[Никола Танасић]], "[https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4424086/krajnosti-nacionalne-svesti.html Крајности разорене националне свести: Српско друштво између комплекса више и ниже вредности]", [[Радио-телевизија Србије|РТС]] * [[Слободан Антонић]], [https://stanjestvari.com/2018/10/24/antonic-slucajni-srbin/ "Један 'случајни Србин']“, [[Стање ствари]] * Зоран Ћирјаковић, "[https://standard.rs/2018/01/30/nacifikovanje-srbije/?alphabet=cyrillic Нацификовање Србије]", [[Нови стандард]] {{извори}} [[Категорија:Појмови]] mc44b75br732jk0743mcvhlcptfknlw 10 4297101 25138334 25138326 2022-08-04T12:09:06Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{1|}}} | УПТО = Велика награда Мађарске 2022. <!--Шаблон је унапређен после трке--> | АЛБ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|13.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|10.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|11.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|9.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|18.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|12.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|13.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|12.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|13.}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|17.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 3 | ВШ = {{Coltit|x=}} 19. | поени2 = {{Coltit|x=}} 3 }} | АЛО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|9.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|17.}} | ЕМИ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ЕМИ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|Оду}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|11.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|9.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|7.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|7.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|9.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|5.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|10.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|6.}} | МАЂ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МАЂ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|8.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 41 | ВШ = {{Coltit|x=}} 10. | поени2 = {{Coltit|x=}} 41 }} | БОТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|6.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|8.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|5.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|7.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|6.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|9.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|11.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|7.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|11.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|14.}} | МАЂ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЂ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|Оду}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 46 | ВШ = {{Coltit|x=}} 9. | поени2 = {{Coltit|x=}} 46 }} | ГАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|8.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|9.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|12.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|13.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|11.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|5.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|14.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|15.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|12.}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|12.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 16 | ВШ = {{Coltit|x=}} 13. | поени2 = {{Coltit|x=}} 16 }} | ХАМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | БАХ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|3.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|10.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|4.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|13.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|6.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|5.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|8.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|4.}} | КАН = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | КАН2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|3.}} | ВБР = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ВБР2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|3.}} | АУТ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АУТ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|3.}} | ФРА = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ФРА2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|2.}} | МАЂ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МАЂ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|2.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 146 | ВШ = {{Coltit|x=}} 6. | поени2 = {{Coltit|x=}} 146 }} | ХИЛ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | БАХ2= {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br />{{small|17.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|12.}} | поени = 0 | ВШ = {{Coltit|x=}} 21. | поени2 = {{Coltit|x=}} 0 }} | ЛАТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|16.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|16.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|16.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|14.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | ШПА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|16.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|15.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|15.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|16.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|12.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|18.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 0 | ВШ = {{Coltit|x=}} 20. | поени2 = {{Coltit|x=}} 0 }} | ЛЕК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | БАХ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|1.}} | САУ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | САУ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|2.}} | АУС = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АУС2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|1.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|6.}} | МАЈ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МАЈ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|2.}} | ШПА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ШПА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|Оду}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|4.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|5.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|4.}} | АУТ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АУТ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|1.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МАЂ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|6.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 178 | ВШ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 2. | поени2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 178 }} | МАГ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|5.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|9.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|14.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|9.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16.{{dagger}} | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|16.{{dagger}}}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|17.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|17.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|10.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|8.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|16.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 22 | ВШ = {{Coltit|x=}} 11. | поени2 = {{Coltit|x=}} 22 }} | НОР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|15.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|7.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|5.}} | ЕМИ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ЕМИ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|3.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|8.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|6.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|9.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|15.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|6.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|7.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|7.}} | МАЂ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | МАЂ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|7.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 76 | ВШ = {{Coltit|x=}} 7. | поени2 = {{Coltit|x=}} 76 }} | ОКО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|7.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|6.}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|7.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|14.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|8.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|7.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|12.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|10.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|6.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|5.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|8.}} | МАЂ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | МАЂ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|9.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 58 | ВШ = {{Coltit|x=}} 8. | поени2 = {{Coltit|x=}} 58 }} | ПЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|4.}} | АУС = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АУС2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|2.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|2.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|4.}} | ШПА = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ШПА2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|2.}} | МОН = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МОН2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|1.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|2.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | ВБР2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|2.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|4.}} | МАЂ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МАЂ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|5.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 173 | ВШ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 3. | поени2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 173 }} | РИК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|14.}} | САУ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | САУ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|Оду}} | АУС = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АУС2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|6.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 18. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|18.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|13.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|12.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|13.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|8.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|11.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|13.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|9.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|9.}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|15.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 19 | ВШ = {{Coltit|x=}} 12. | поени2 = {{Coltit|x=}} 19 }} | РАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|4.}} | САУ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | САУ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|5.}} | АУС = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АУС2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|3.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|4.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|5.}} | ШПА = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ШПА2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|3.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|5.}} | АЗЕ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | АЗЕ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|3.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|4.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|4.}} | ФРА = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | ФРА2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|3.}} | МАЂ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МАЂ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|3.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 158 | ВШ = {{Coltit|x=}} 4. | поени2 = {{Coltit|x=}} 158 }} | САИ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | БАХ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|2.}} | САУ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | САУ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|3.}} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ЕМИ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|Оду}} | МАЈ = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МАЈ2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|3.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|4.}} | МОН = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | МОН2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|2.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | КАН2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|2.}} | ВБР = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ВБР2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|1.}} | АУТ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУТ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|Оду}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 5. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|5.}} | МАЂ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 4. | МАЂ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|4.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 156 | ВШ = {{Coltit|x=}} 5. | поени2 = {{Coltit|x=}} 156 }} | ШУМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|11.}} | САУ = НС | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|НС}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|13.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|17.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|15.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|14.}} | МОН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МОН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|Оду}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|14.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|8.}} | АУТ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АУТ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|6.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|15.}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|14.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 12 | ВШ = {{Coltit|x=}} 15. | поени2 = {{Coltit|x=}} 12 }} | СТР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | БАХ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|12.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|13.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|12.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|10.}} | МАЈ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МАЈ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|10.}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|15.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|14.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|16.}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|10.}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|11.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|13.}} | ФРА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ФРА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|10.}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|11.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 4 | ВШ = {{Coltit|x=}} 18. | поени2 = {{Coltit|x=}} 4 }} | ЦУН = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|8.}} | САУ = {{Coltit|FFFFFF|x=}} НК | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|НК}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|15.}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|7.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|12.}} | ШПА = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | ШПА2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|10.}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|17.}} | АЗЕ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | АЗЕ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|13.}} | КАН = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | КАН2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|Оду}} | ВБР = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | ВБР2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|14.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|16.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 19. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|19.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 11 | ВШ = {{Coltit|x=}} 16. | поени2 = {{Coltit|x=}} 11 }} | ВЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | БАХ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|Оду}} | САУ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | САУ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|1.}} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ЕМИ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|1.}} | МАЈ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МАЈ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|1.}} | ШПА = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ШПА2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|1.}} | МОН = {{Coltit|FFDF9F|x=}} 3. | МОН2 = {{Coltit|FFDF9F|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|3.}} | АЗЕ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | АЗЕ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|1.}} | КАН = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | КАН2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|1.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 7. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|7.}} | АУТ = {{Coltit|DFDFDF|x=}} 2. | АУТ2 = {{Coltit|DFDFDF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|2.}} | ФРА = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | ФРА2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|1.}} | МАЂ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | МАЂ2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|1.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 258 | ВШ = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 1. | поени2 = {{Coltit|FFFFBF|x=}} 258 }} | ФЕТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = | БАХ2 = [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]] | САУ = | САУ2 = [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small| }} | АУС = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АУС2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|Оду}} | ЕМИ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | ЕМИ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|8.}} | МАЈ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17.{{dagger}} | МАЈ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|17.{{dagger}}}} | ШПА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ШПА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|11.}} | МОН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МОН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|10.}} | АЗЕ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 6. | АЗЕ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|6.}} | КАН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 12. | КАН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|12.}} | ВБР = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 9. | ВБР2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|9.}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 17. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|17.}} | ФРА = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | ФРА2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|11.}} | МАЂ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | МАЂ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|10.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 16 | ВШ = {{Coltit|x=}} 14. | поени2 = {{Coltit|x=}} 16 }} | ЏОУ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | БАХ = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 10. | БАХ2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Бахреина 2022.|БАХ]]<br>{{small|10.}} | САУ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | САУ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Саудијске Арабије 2022.|САУ]]<br>{{small|11.}} | АУС = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 11. | АУС2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустралије 2022.|АУС]]<br>{{small|11.}} | ЕМИ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 15. | ЕМИ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Емилије Ромање 2022.|ЕМИ]]<br>{{small|15.}} | МАЈ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | МАЈ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Мајамија 2022.|МАЈ]]<br>{{small|Оду}} | ШПА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ШПА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Шпаније 2022.|ШПА]]<br>{{small|Оду}} | МОН = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 16. | МОН2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Монака 2022.|МОН]]<br>{{small|16.}} | АЗЕ = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | АЗЕ2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Азербејџана 2022.|АЗЕ]]<br>{{small|Оду}} | КАН = {{Coltit|DFFFDF|x=}} 8. | КАН2 = {{Coltit|DFFFDF|x=}} [[Велика награда Канаде 2022.|КАН]]<br>{{small|8.}} | ВБР = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ВБР2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Велике Британије 2022.|ВБР]]<br>{{small|Оду}} | АУТ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 14. | АУТ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Аустрије 2022.|АУТ]]<br>{{small|14.}} | ФРА = {{Coltit|EFCFFF|x=}} Оду | ФРА2 = {{Coltit|EFCFFF|x=}} [[Велика награда Француске 2022.|ФРА]]<br>{{small|Оду}} | МАЂ = {{Coltit|CFCFFF|x=}} 13. | МАЂ2 = {{Coltit|CFCFFF|x=}} [[Велика награда Мађарске 2022.|МАЂ]]<br>{{small|13.}} | БЕЛ = {{Coltit|x=}} | БЕЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Белгије 2022.|БЕЛ]]<br>{{small| }} | ХОЛ = {{Coltit|x=}} | ХОЛ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Холандије 2022.|ХОЛ]]<br>{{small| }} | ИТА = {{Coltit|x=}} | ИТА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Италије 2022.|ИТА]]<br>{{small| }} | СИН = {{Coltit|x=}} | СИН2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сингапура 2022.|СИН]]<br>{{small| }} | ЈАП = {{Coltit|x=}} | ЈАП2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Јапана 2022.|ЈАП]]<br>{{small| }} | САД = {{Coltit|x=}} | САД2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Сједињених Америчких Држава 2022.|САД]]<br>{{small| }} | МЕК = {{Coltit|x=}} | МЕК2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Мексика 2022.|МЕК]]<br>{{small| }} | БРА = {{Coltit|x=}} | БРА2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Бразила 2022.|БРА]]<br>{{small| }} | АБУ = {{Coltit|x=}} | АБУ2 = {{Coltit|x=}} [[Велика награда Абу Дабија 2022.|АБУ]]<br>{{small| }} | поени = 5 | ВШ = {{Coltit|x=}} 17. | поени2 = {{Coltit|x=}} 5 }} }}<noinclude> {{Документација}} [[Категорија:Шаблони за Формулу 1]] </noinclude> fq0151fslozw85brnr0sxo4u2ej9ejk 0 4297176 25138879 25136290 2022-08-04T20:25:44Z UserNameSRB 198340 Ситна измена wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{кратак опис|велика ескалација руско-украјинског рата}} {{Актуелност}}{{Ажурирати}}{{Инфокутија Војни сукоб | сукоб = Инвазија Русије на Украјину 2022. | део = [[Руско-украјински рат|Руско-украјинског рата]] | слика = 2022 Russian invasion of Ukraine.svg{{!}}border | величина_слике = 280п | опис_слике = '''Војно стање од 4. августа 2022.'''<br />{{legend2|#e3d975}} Под контролом Украјине<br />{{legend2|#ebc0b3}} Под окупацијом Русије и проруских снага<br /> <small>За детаљнију мапу, види [[:en:Template:Russo-Ukrainian War detailed map|детаљнију мапу руско-украјинског рата]]</small> | алтернативни_текст = | датум = {{Start date|df=yes|2022|2|24}} — данас ({{age in years, months, weeks and days|month1=2|day1=24|year1=2022}}) | локација = [[Украјина]]{{efn|Дошло је до кратких обрачуна у [[Русија|Русији]], када су украјинске снаге са своје територије ракетирале војни аеродром у [[Милерово|Милерову]], који је близу украјинске границе.}} | локација_генитив = | координате = | тип_мапе = | рељеф_мапе = | величина_мапе = | опис_мапе = | алтернативни_текст_мапе = | ознака_мапе = | величина_ознаке = | текст_ознаке = | географска_ширина = | географска_дужина = | територија = | акција = | повод = | узрок = | статус = У току * [[Копнена војска Руске Федерације]] улази у Украјину из Русије, [[Крим]]а и [[Белорусија|Белорусије]]<ref name="CNN invasion routes">{{cite news |author-last1=Lister |author-first1=Tim |author-last2=Kesa |author-first2=Julia |title=Ukraine says it was attacked through Russian, Belarus and Crimea borders |url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_82bf44af2f01ad57f81c0760c6cb697c |access-date=24. 02. 2022. |work=[[CNN]] |date=24. 02. 2022. |location=[[Kyiv]] |archive-date=24. 02. 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224071121/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_82bf44af2f01ad57f81c0760c6cb697c |url-status=live}}</ref> * Руски [[Авијацијски напад|авијацијски]] и [[Ракетно оружје|ракетни]] напади на велике градове широм Украјине, укључујући престоницу [[Кијев]], [[Харков]] и [[Одеса|Одесу]] | резултат = | вођство_сукобљених_страна = | страна1 = {{plainlist| * '''{{застава|Русија}}''' * {{flagdeco|Доњецка Народна Република}} [[Доњецка Народна Република|Доњецка НР]]{{efn|name=DonetskLuhanskRecognition|[[Доњецка Народна Република]] и [[Луганска Народна Република]] су сепаратистичке државе које су прогласиле независност у мају 2014. године, док су једна од друге добиле признања, дефакто државе [[Јужна Осетија|Јужне Осетије]] и Русије (од 2022).<ref name="SouthOssetiaRecognizesDPRLPR">{{cite news|author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=South Ossetia recognises independence of Donetsk People's Republic |url=http://tass.ru/en/world/738110 |agency=Information Telegraph Agency of Russia |date=27. 06. 2014. |access-date=31. 01. 2022. |archive-date=17. 11. 2016. |archive-url=https://web.archive.org/web/20161117173807/http://tass.com/world/738110 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|date=06. 11. 2014. |title=Ukraine's rebel 'people's republics' begin work of building new states |author-first=Luhn |author-last=Alec |location=[[Donetsk]] |url=http://www.theguardian.com/world/2014/nov/06/ukraine-rebel-peoples-republic-states |access-date=31. 01. 2022. |quote=The two 'people's republics' carved out over the past seven months by pro-Russia rebels have not been recognised by any countries, and a rushed vote to elect governments for them on Sunday was declared illegal by Kiev, Washington and Brussels. |website=[[The Guardian]] |language=en |archive-date=26. 01. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220126045938/https://www.theguardian.com/world/2014/nov/06/ukraine-rebel-peoples-republic-states|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://glava-lnr.info/content/obshchaya-informaciya |title=Общая информация |website=Official site of the head of the Lugansk People's Republic |access-date=11. 03. 2018.|archive-url=https://web.archive.org/web/20180312022523/https://glava-lnr.info/content/obshchaya-informaciya |archive-date=12. 03. 2018. |url-status=dead |language=ru |trans-title=General Information |quote=11 июня 2014 года Луганская Народная Республика обратилась к Российской Федерации, а также к 14 другим государствам, с просьбой о признании её независимости. К настоящему моменту независимость республики признана провозглашенной Донецкой Народной Республикой и частично признанным государством Южная Осетия.}}</ref>}} * {{flagdeco|Луганска Народна Република}} {{nowrap|[[Луганска Народна Република|Луганска НР]]}}{{efn|name=DonetskLuhanskRecognition}} }} {{Collapsible list | expand = yes | title = Подржава: | {{застава|Белорусија}}{{efn|Одређене руске снаге извршиле су инвазију са белоруске територије.<ref name="CNN invasion routes" /> Белоруски председник [[Александар Лукашенко]] је такође изјавио да би белоруске трупе могле да учествују у инвазији ако буде потребно.<ref>{{cite web|author-last1=Rodionov|author-first1=Maxim|author-last2=Balmforth|author-first2=Tom|url=https://www.reuters.com/world/europe/belarusian-troops-could-be-used-operation-against-ukraine-if-needed-lukashenko-2022-02-24/|title=Belarusian troops could be used in operation against Ukraine if needed, Lukashenko says|website=Reuters|date=25. 02. 2022.|access-date=25. 02. 2022.|archive-date=25. 02. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225020021/https://www.reuters.com/world/europe/belarusian-troops-could-be-used-operation-against-ukraine-if-needed-lukashenko-2022-02-24/|url-status=live}}</ref>}} }} | страна2 = {{plainlist| * '''{{застава|Украјина}}'''}} {{Collapsible list | expand = yes | title = Подржава: | {{застава|НАТО}} | {{застава|ЕУ}} }} | командант1 = {{plainlist| * {{flagdeco|Русија}} '''[[Владимир Путин]]''' * {{flagdeco|Русија}} [[Сергеј Шојгу]] * {{flagdeco|Русија}} [[Валериј Герасимов]] * {{flagdeco|Русија}} [[Александар Дворников]] * {{flagdeco|Доњецка Народна Република}} [[Денис Пушилин]] * {{flagdeco|Луганска Народна Република}} [[Леонид Пасечник]] }} | командант2 = {{plainlist| * {{flagdeco|Украјина}} '''[[Володимир Зеленски]]''' * {{flagdeco|Украјина}} [[Олексиј Резњиков]] * {{flagdeco|Украјина}} [[Валериј Залужњи]] * {{flagdeco|Украјина}} [[Сергиј Шаптала]] }} | јачина1 = {{plainlist| * '''{{flagu|Русија}}:'''<br />~250.000<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2022/01/10/us/politics/russia-ukraine-helicopters.html |author-last1=Barnes |author-first1= Julian E.|author-last2=Crowley |author-first2=Michael |author-last3=Schmitt |author-first3=Eric |title=Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans |date=10. 01. 2022. |website=[[The New York Times]] |access-date=20. 01. 2022. |archive-date=22. 01. 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220122100818/https://www.nytimes.com/2022/01/10/us/politics/russia-ukraine-helicopters.html |url-status=live |url-access=subscription |language=en |quote=American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 240.000.}}</ref><ref>{{cite news|author-last=Bengali |author-first=Shashank |date=18. 02. 2022. |title=The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine. |language=en-US |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/18/world/ukraine-russia-news |access-date=18. 02. 2022. |url-access=subscription |archive-date=18. 02. 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220218063637/https://www.nytimes.com/live/2022/02/18/world/ukraine-russia-news |url-status=live}}</ref> * {{flagdeco|Доњецка Народна Република}} '''Доњецка НР:''' * 20.000<ref name="The Military Balance2021" /> * {{flagdeco|Луганска Народна Република}} '''Луганска НР:''' * 14.000<ref name="The Military Balance2021" /> }} | јачина2 = {{plainlist| * '''{{flagu|Украјина}}:''' * 209.000 (оружане снаге) * 102.000 (паравојне снаге) * 900.000 (резервне снаге)<ref name="The Military Balance2021">{{cite book |title=The military balance 2021 |date=2021 |publisher=[[International Institute for Strategic Studies]] |location=Abingdon, Oxon |isbn=978-1032012278}}</ref> }} | јачина3 = | губици1 = {{flagicon|Русија}} <br />'''Према Русији:'''<br />1.351 војник убијен, 3.825 рањено (до 25. марта)<ref>[http://www.novosti.rs/planeta/svet/1104523/rat-ukrajini-najnovije-vesti-rusija-ukrajina-blog-minuta-minut Peskov: Rusija pretrpela značajne gubitke u Ukrajini]</ref><br />2 цивилна брода бомбардована (неколико жртава на броду)<ref>{{cite news|url=https://www.ynetnews.com/article/rygayyblc |title=Russian forces closing in on Kyiv, claiming dozens of casualties |work=Ynet |date=24. 02. 2022. |access-date=24. 02. 2022. |archive-date=24. 02. 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224150129/https://www.ynetnews.com/article/rygayyblc |url-status=live}}</ref><br />3 [[Сухој Су-25|Су-25]] оборена<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/svet/oboren-ukrajinski-jurisni-avion-su-25/|title=Oboren ukrajinski jurišni avion SU-25|work=danas.rs|date=30. 4. 2022|accessdate=12. 6. 2022|first=|last=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/509475/Ruski-lovci-oborili-dva-jurisna-ukrajinska-aviona-Su-25|title=Ruski lovci oborili dva jurišna ukrajinska aviona Su-25|work=politika.rs|date=12. 6. 2022|accessdate=12. 6. 2022|first=|last=}}</ref><br / >1 [[Антонов Ан-26|Ан-26]] оборен (посада погинула)<ref>{{cite web |author-last1=Ostroukh |author-first1=Andrey |date=24 February 2022|title=Military transport aircraft crashes in southern Russia -Interfax |url=https://www.reuters.com/world/europe/military-transport-aircraft-crashes-southern-russia-interfax-2022-02-24/ |website=Reuters.com |publisher=[[Reuters]] |access-date=24 February 2022 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224195232/https://www.reuters.com/world/europe/military-transport-aircraft-crashes-southern-russia-interfax-2022-02-24/ |url-status=live }}</ref><br /> '''Према Украјини:'''<br />41.000+ погинулих<ref>[https://twitter.com/DefenceU/status/1554372087862681601?s=20&t=p7u0PRi02lDtmdRmewzB1Q MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Aug 2]</ref><br />преко 5.000 војника заробљено<ref>{{Cite web |url=https://gazeta.ua/articles/np/_putin-cinichno-obduriv-okupanti-prodovzhuyut-zdavatisya-v-polon-zsu/1072481 |title="Путін цинічно обдурив" – окупанти продовжують здаватися в полон ЗС |access-date=25 February 2022 |language=uk|archive-date=25 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220225040531/https://gazeta.ua/articles/np/_putin-cinichno-obduriv-okupanti-prodovzhuyut-zdavatisya-v-polon-zsu/1072481 |url-status=live}}</ref><br />преко 1.760 тенкова уништено<ref>[https://twitter.com/DefenceU/status/1554372087862681601?s=20&t=p7u0PRi02lDtmdRmewzB1Q MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Aug 2]</ref><br />преко 4.010 оклопних возила уништено<ref>[https://twitter.com/DefenceU/status/1554372087862681601?s=20&t=p7u0PRi02lDtmdRmewzB1Q MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Aug 2]</ref><br />преко 220 авиона оборено<ref>[https://twitter.com/DefenceU/status/1554372087862681601?s=20&t=p7u0PRi02lDtmdRmewzB1Q MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Aug 2]</ref><br />преко 190 хеликоптера уништено<ref>[https://twitter.com/DefenceU/status/1554372087862681601?s=20&t=p7u0PRi02lDtmdRmewzB1Q MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Aug 2]</ref><br />преко 730 дронова уништено<ref>[https://twitter.com/DefenceU/status/1554372087862681601?s=20&t=p7u0PRi02lDtmdRmewzB1Q MFA of Ukraine : Total combat losses of the enemy from Feb 24 to Aug 2]</ref> | губици2 = {{flagicon|Украјина}}<br />'''Према Украјини:'''<br />~10.000 војника убијено; 25.000+ рањено<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1125331/rat-ukrajini-najnovije-vesti-rat-ukrajini-minuta-minut-rusija-ukrajina-najnovije-vesti RAT U UKRAJINI: Civili počeli da napuštaju fabriku u kojoj su zabarikadirane ukrajinske snage]</ref><ref>{{cite web |title=Ukraine death toll: What we know so far |url=https://www.aljazeera.com/news/2022/2/24/russia-ukraine-invasion-casualties-death-toll |website=Al Jazeera |language=en}}</ref><br />1 транспортни авион оборен (пет погинулих)<ref>{{cite web |author-last1=Zinets|author-first1=Natalia|author-last2=Marrow|author-first2=Alexander|title=Ukrainian military plane shot down, five killed – authorities |url=https://www.reuters.com/world/europe/ukrainian-military-plane-shot-down-five-killed-authorities-2022-02-24/ |website=Reuters |language=en |date=24 February 2022 |access-date=24 February 2022 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224130305/https://www.reuters.com/world/europe/ukrainian-military-plane-shot-down-five-killed-authorities-2022-02-24/ |url-status=live}}</ref><br /> '''Према Русији:'''<br />Неутралисано 4.000+ војних објеката Украјине, уништено преко 355 система ПВО<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1138607/rat-ukrajini-vladimir-putin-zelenski-najnovije-vesti-rat-ukrajini-minuta-minut-rusija-ukrajina-najnovije-vesti RAT U UKRAJINI: Ulične borbe na prilazima Seversku; Kijev dovodi pojačanja u Zaporošku oblast]</ref><br />преко 6.480 војника предато<ref>[https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3395/rat-u-ukrajini/4841799/rat-rusija-ukrajina-7.6.2022.html РТС: Шојгу тврди да су руске трупе заузеле већи део Луганске и Доњецке области; Кијев избацио "Рат и мир" из лектире]</ref><br />преко 4.140 тенкова и оклопних возила уништено<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1138607/rat-ukrajini-vladimir-putin-zelenski-najnovije-vesti-rat-ukrajini-minuta-minut-rusija-ukrajina-najnovije-vesti RAT U UKRAJINI: Ulične borbe na prilazima Seversku; Kijev dovodi pojačanja u Zaporošku oblast]</ref><br />260 оборених авиона<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1138607/rat-ukrajini-vladimir-putin-zelenski-najnovije-vesti-rat-ukrajini-minuta-minut-rusija-ukrajina-najnovije-vesti RAT U UKRAJINI: Ulične borbe na prilazima Seversku; Kijev dovodi pojačanja u Zaporošku oblast]</ref><br />преко 140 хеликоптера уништено<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1138607/rat-ukrajini-vladimir-putin-zelenski-najnovije-vesti-rat-ukrajini-minuta-minut-rusija-ukrajina-najnovije-vesti RAT U UKRAJINI: Ulične borbe na prilazima Seversku; Kijev dovodi pojačanja u Zaporošku oblast]</ref><br />1.600 дронова уништено<ref>[https://www.novosti.rs/planeta/svet/1138607/rat-ukrajini-vladimir-putin-zelenski-najnovije-vesti-rat-ukrajini-minuta-minut-rusija-ukrajina-najnovije-vesti RAT U UKRAJINI: Ulične borbe na prilazima Seversku; Kijev dovodi pojačanja u Zaporošku oblast]</ref> | губици3 = '''Према УН:''' најмање 5.024 цивила убијено, 6.520 повређено (до 12. јула)<ref>{{cite web |url=https://www.ohchr.org/en/news/2022/07/ukraine-civilian-casualty-update-12-july-2022 |website=[[United Nations]] |date=10. 06. 2022. |title=Ukraine: civilian casualty update 12 July 2022 |access-date=12. 07. 2022. |url-status=live}}</ref><ref>[https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3395/rat-u-ukrajini/4883723/ukrajina-rat-rusija-139-dan-zito.html РТС: УН: Од почетка рата убијено више од 5.000 цивила; Руске власти тврде да је гранатирано село код Брјанска]</ref><br />преко 8 милиона цивила напустило Украјину<ref name="UNHCR-Ukraine">{{cite web |title=Situation Ukraine Refugee Situation |date=<!--kept up-to-date--> |website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]] |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/ukraine |access-date=12. 07. 2022}}</ref><ref>[https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3395/rat-u-ukrajini/4857593/rat-rusija-ukrajina-22.6.2022.html РТС: Из Украјине избегло више од осам милиона људи; погођен ТВ центар у Доњецку]</ref><br />1 турски брод оштећен<ref>{{Cite web|author-last=Malsin|author-first=Jared|title=Turkish-Owned Ship Hit by Bomb Off Coast of Odessa|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/sNvkBYqiINav8S5cDGaL|access-date=2022-02-25|website=WSJ|language=en|archive-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224193844/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/sNvkBYqiINav8S5cDGaL|url-status=live}}</ref><br />'''Према Украјини:''' 6.250+ Украјинаца убијено, 9.000+ рањено<ref>{{cite news |title=Zelenskiy: 137 people have died in the Russian invasion |url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv?filterKeyEvents=false&page=with:block-62180f188f0814262e7ca863#block-62180f188f0814262e7ca863 |access-date=24 February 2022 |work=The Guardian |date=24 February 2022 |language=en |archive-date=25 February 2022 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20220225001236/https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv?filterKeyEvents=false&page=with:block-62180f188f0814262e7ca863#block-62180f188f0814262e7ca863}}</ref> | напомене = | војна_кампања = }} {{Руско-украјински рат}} {{Сукоби у бившем Совјетском Савезу}} '''Инвазија Русије на Украјину''' почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену,<ref name=":13">{{cite web|url=https://www.politico.eu/article/putin-announces-special-military-operation-in-ukraine/|title=Battles flare across Ukraine after Putin declares war|website=[[Politico]]|last=Sheftalovich|first=Zoya|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> широком војном инвазијом [[Оружане снаге Руске Федерације|снага Руске Федерације]] на [[Украјина|Украјину]] из правца [[Русија|Русије]], [[Белорусија|Белорусије]] и [[Крим]]а,<ref>{{cite web |author= |url= https://dpsu.gov.ua/ua/news/Derzhavniy-kordon-Ukraini-piddavsya-ataci-rosiyskih-viysk-zi-storoni-RF-ta-RB/|title= Державний кордон України піддався атаці російських військ з боку РФ та РБ |language=руски|website=dpsu.gov.ua |publisher= |date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према [[Кијев]]у, са североистока према [[Харков]]у, са југоистока од [[Донбас]]а и са југа од Крима.<ref>{{cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/ukraine-conflict-update-9|title=Ukraine conflict update 9|website=Институт по изучению войны|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://graphics.reuters.com/UKRAINE-CRISIS/zdpxokdxzvx/|title=Russia invades Ukraine|website=[[Reuters]]|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> Сукоб између [[Русија|Руске Федерације]] и [[Украјина|Украјине]] почео је 2014. године после [[Евромајдан|Евромајдана]], након чега је уследило руско [[Руска анексија Крима|анектирање Крима]] и [[Рат у Донбасу|сукоби на подручју Донбаса]]. У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”,<ref>[https://regulation.gov.ru/projects#npa=125330 О внесении изменений в Федеральный закон «О ветеранах»] // Федеральный портал проектов нормативных правовых актов, 28 февраля 2022 года</ref> док је у појединим државама позната и као „ратна [[Агресија (међународно право)|агресија]]”.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/508804/Ruska-invazija-u-recima-i-brojevima|title=Руска инвазија у речима и бројевима|website=Politika Online|access-date=3. 6. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.lawfareblog.com/putins-memory-laws-set-stage-his-war-ukraine|title=Putin’s Memory Laws Set the Stage for His War in Ukraine|date=28. 02. 2022|website=Lawfare|language=en|access-date=25 March 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cfr.org/article/can-russia-be-held-accountable-war-crimes-ukraine|title=Can Russia Be Held Accountable for War Crimes in Ukraine?|website=Council on Foreign Relations|language=en|access-date=25 March 2022}}</ref> Бројна упозорења о предстојећој инвазији објављена су у [[медији]]ма од октобра 2021. године, али су руски највиши званичници доследно порицали припреме за рат са Украјином.<ref name=":11">{{Cite web|url=https://www.dw.com/ru/putin-vral-chto-vojny-s-ukrainoj-ne-budet-hronologija-obmana/a-60904218|title=Путин врал, что войны с Украиной не будет. Хронология обмана президента РФ|last=Коваль |first=И.|website=[[Deutsche Welle]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225050843/https://www.dw.com/ru/putin-vral-chto-vojny-s-ukrainoj-ne-budet-hronologija-obmana/a-60904218|archive-date=25. 2. 2022|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022|language=ру}}</ref> Непосредно пре инвазије, Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу [[НАТО]].<ref name=":2">{{cite news|author-first=Paul|author-last=Kirby|date=24 February 2022 |title=Why is Russia invading Ukraine and what does Putin want? |language=en-GB |work=[[BBC News]] |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-56720589 |access-date=24 February 2022 |archive-date=19 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211219125518/https://www.bbc.com/news/world-europe-56720589 |url-status=live}}</ref> Дана 21. фебруара 2022. Русија је признала [[Списак непризнатих и дјелимично признатих држава|две самопроглашене]] државе унутар граница Украјине — [[Доњецка Народна Република|Доњецку Народну Републику]] и [[Луганска Народна Република|Луганску Народну Републику]]. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност.<ref name="Putin Ukraine statehood">{{cite magazine |last=Perrigo |first=Billy |date=22 February 2022 |title=How Putin's Denial of Ukraine's Statehood Rewrites History |url=https://time.com/6150046/ukraine-statehood-russia-history-putin/ |magazine=[[Time (magazine)|Time]] |access-date=28 February 2022}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/22/putin-says-he-does-not-plan-to-restore-empire-a76519 |title=Putin Says He Does Not Plan to 'Restore Empire' |website=[[The Moscow Times]] |date=22 February 2022|access-date=2 March 2022}}</ref> Покушавајући да обезбеди ''-{[[casus belli]]}-'', Путин је оптужио Украјину да је извршила [[геноцид]] над својим руским говорницима; оптужба је нашироко описана као неоснована.<ref name="VPadd">{{cite news |title=Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked |url=https://www.bbc.co.uk/news/60477712 |access-date=24 February 2022 |publisher=[[BBC News]] |date=22 February 2022 |archive-date=23 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220223162137/http://www.bbc.co.uk/news/60477712 |url-status=live }}</ref><ref name="HinAle">{{cite web |last1=Hinton |first1=Alexander |title=Putin's claims that Ukraine is committing genocide are baseless, but not unprecedented |website=[[The Conversation (website)|The Conversation]] |date=24 February 2022 |url=https://theconversation.com/putins-claims-that-ukraine-is-committing-genocide-are-baseless-but-not-unprecedented-177511 |url-status=live |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://theconversation.com/putins-claims-that-ukraine-is-committing-genocide-are-baseless-but-not-unprecedented-177511 |archive-date=26 February 2022 |access-date=25 February 2022}}</ref> Експерти сматрају да је Русија створила сепаратистички покрет у Донбасу, након чега је користила признање ДНР и ЛНР као основу за инвазију.<ref name="автоссылка5">{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/International/ukraine-separatist-regions-crux-russian-invasion/story?id=83084803|title=What are the Ukraine 'separatist' regions at the crux of the Russian invasion|last=Hutchinson |first=B.|last2=Reevell |first2=P.|website=ABC News|date=4. 3. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref name="автоссылка14">{{Cite web|url=http://theconversation.com/ukraine-how-putin-used-a-long-proxy-conflict-to-justify-invasion-177652|title=Ukraine: how Putin used a long proxy conflict to justify invasion|last=Spatafora|first=Giuseppe |last2=Rauta|first2=Vladimir|website=The Conversation|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> [[Оружане снаге Руске Федерације]] ушле су 21. фебруара у регион Донбас у [[Источна Украјина|источној Украјини]]. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — [[Владимир Путин]], најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини.<ref name="rech-ng">{{cite web|url=https://novayagazeta.ru/articles/2022/02/24/my-budem-stremitsia-k-demilitarizatsii-i-denatsifikatsii-ukrainy-putin-obiavil-o-nachale-spetsoperatsii-v-ukraine-news|title=«Мы будем стремиться к демилитаризации и денацификации»: Путин объявил о начале спецоперации в Украине|publisher=Новая газета|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224070946/https://novayagazeta.ru/articles/2022/02/24/my-budem-stremitsia-k-demilitarizatsii-i-denatsifikatsii-ukrainy-putin-obiavil-o-nachale-spetsoperatsii-v-ukraine-news|archive-date=24. 2. 2022|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022|language=руски}}</ref> Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу [[Кијев]]. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и [[Белорусија|Белорусијом]].<ref>{{cite web|url=https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_ec5f24d5accb8f8503aabdc63e3fd22d |title=Russia attacks Ukraine |website=[[CNN]] |date=24 February 2022 |access-date=24 February 2022 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073725/https://edition.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_ec5f24d5accb8f8503aabdc63e3fd22d |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824058 |title=Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии |website=[[Interfax]] |date=24 February 2022 |access-date=24 February 2022 |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073737/https://www.interfax.ru/world/824058 |url-status=live}}</ref> Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу.<ref name=":2" /> Председник Украјине [[Володимир Зеленски]] је одговорио доношењем [[Ванредно стање|ванредног стања]], прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом [[Војна обавеза|опште мобилизације]]. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као [[Неонацизам|неонацистичке]] државе.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/russian/news-60503311|title=Россия начала "военную операцию" на Украине|work=bbc.com|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022|language=руски|last=|first=}}</ref> Инвазија је добила широку међународну осуду, укључујући нове санкције уведене Русији, што је изазвало [[Финансијска криза у Русији 2022.|финансијску кризу]]. Против инвазије су одржани глобални протести, док су се током протеста у Русији догодила масовна хапшења.<ref>{{cite news |last=Morin |first=Rebecca |date=24 February 2022 |title=World leaders condemn Russian invasion of Ukraine; EU promises 'harshest' sanctions – live updates |url=https://www.usatoday.com/story/news/politics/2022/02/24/russia-ukraine-invasion/6920609001/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224110055/https://www.usatoday.com/story/news/politics/2022/02/24/russia-ukraine-invasion/6920609001/ |archive-date=24 February 2022 |access-date=24 February 2022 |work=[[USA Today]]}}</ref><ref>{{cite web|date=24 February 2022 |title=More than 1,700 people detained in widespread Russian protests against Ukraine invasion |url=https://www.cbc.ca/news/world/russia-protest-arrests-1.6362938 |last1=Stewart |first1=Briar |last2=Seminoff |first2=Corinne |last3=Kozlov |first3=Dmitry |access-date=24 February 2022 |publisher=[[CBC News]] |archive-date=24 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220224193201/https://www.cbc.ca/news/world/russia-protest-arrests-1.6362938 |url-status=live}}</ref> И пре и током инвазије, разне државе су Украјини пружале страну помоћ, укључујући подршку у наоружању и другом материјалу. Инвазија је изазвала велику миграциону кризу: према подацима Уједињених нација, до 9. јуна 2022. 7,3 милиона избеглица је напустило Украјину,<ref name="un-refugees">{{cite web |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/ukraine |title=Refugees fleeing Ukraine (since 24 February 2022) |accessdate=12. 6. 2022|publisher=Управление Верховного комиссара ООН по делам беженцев}}</ref> док су, према подацима од 23. маја, око 7,1 милион људи постали [[интерно расељена лица]].<ref>{{cite web|url=https://www.internal-displacement.org/countries/ukraine|title=Ukraine|work=internal-displacement.org|date=|accessdate=12. 6. 2022}}</ref> Један број новинара назвао је инвазију највећим војним сукобом у Европи од краја Другог светског рата.<ref>{{Cite web|url=https://www.vox.com/2022/2/23/22948534/russia-ukraine-war-putin-explosions-invasion-explained|title=Putin’s invasion of Ukraine, explained|author=Jen Kirby|website=[[Vox (сайт)|Vox]]|date=23. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2022/02/24/politics/us-military-ukraine-russia/index.html|title=US orders 7,000 more troops to Europe following Russia's invasion of Ukraine|author=|website=[[CNN]]|date=24. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/International/wireStory/russia-attacks-ukraine-defiant-putin-warns-us-nato-83078619|title=Russia presses invasion to outskirts of Ukrainian capital|author=|website=ABC News|date=25. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022}}</ref><ref>{{Cite web |first=Maria |last=Tsvetkova |date=27. 2. 2022|accessdate=12. 6. 2022|website=[[Reuters]]|title=Putin puts nuclear 'deterrence' forces on alert|url=https://www.reuters.com/world/europe/western-allies-expel-key-russian-banks-global-system-ukraine-fights-2022-02-27/}}</ref> == Позадина == === Постсовјетски контекст === Након [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] 1991. године, Украјина и Русија су наставиле да одржавају [[руско-украјински односи|блиске везе]]. Украјина је 1994. пристала да напусти свој [[Нуклеарно оружје и Украјина|нуклеарни арсенал]] и потписала [[Будимпештански меморандум о безбедносним гаранцијама]] под условом да Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе дају гаранције против претњи или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности Украјина. Пет година касније, Русија је била једна од потписница [[Повеља за европску безбедност|Повеље о европској безбедности]], где је „поново потврдила инхерентно право сваке државе учеснице да буде слободна да изабере или промени своје безбедносне аранжмане, укључујући уговоре о савезу, како буду еволуирали“.<ref>{{Cite web|url=http://www.osce.org/node/39569|title=Istanbul Document 1999|date=19 November 1999|publisher=Organization for Security and Co-operation in Europe|archive-url=https://web.archive.org/web/20140601124042/http://www.osce.org/node/39569|archive-date=1 June 2014|url-status=live|access-date=21 July 2015}}</ref> Из руске перспективе, први суседи Русије имају право избора, а то је да ли ће градити добросуседске односе, као што то чини [[Канада]] према [[САД]]-у или ући у зону конфронтације по својој или туђој жељи. Најбољи пример представља [[Белорусија]] која је први сусед Русији и која је изабрала "Канадски модел". Међутим, добросуседски односи између Белорусије и Русије нису у интересу одређеним западним структурама, којима би више одговарало да Белорусија уђе у конфронтацију са својим великим суседом. Тактика конфронтације најближих суседа Русије, од [[Балтик]]а до [[Делта Дунава|делте Дунава]], преко [[Кавказ]]а и [[Средња Азија|Средње Азије]], последњих година геостратешки је веома уочљива. Конфронтација се успоставља по устаљеном методу или шаблону "превратом или обојеном револуцијом" код првог суседа Русије, где новоуспостављени режим прекида политичке, привредне и културне везе са [[Москва|Москвом]] и исказује намере да жели чвршће политичке и привредне везе са "Западом" што је чак у већини случајева и физички неизводљиво. У овом случају, први сусед Русије постаје први сусед Америке. Држава која има добросуседске односе са Русијом код одређених западних центара квалификује се као проруска и ставља на листу за изолацију док се у њој помажу оне струје које су спремне на конфронтацију са Русијом. Интелектуалне и политичке елите, у овим земљама, немају трећу опцију већ две које се могу свести "да ли си за нас или против нас". Ове конфронтације заправо највише штете обичном становништву, док сукоби овог типа се у литератури обично називају [[Рат преко посредника|прокси ратови]]. [[НАТО]] пакт примајући бивше чланице [[Варшавски уговор|Варшавског уговора]] у своје чланство све више се приближавао границама Руске Федерације. Сматра се да је постављање ракетног штита код бивших совјетских сателита, у [[Пољска|Пољској]]<ref>[https://www.bbc.com/serbian/news/2008/08/080815_us_poland Антиракетни штит у Пољској (Би-Би-Си на српском, 2008.)]</ref> и [[Румунија|Румунији]] представљао прекретницу у безбедносном смислу за постсовјетску Русију. Русија и Европа у потенцијалном сукобу спадају у веома угрожене територије док [[САД|Америка]] због своје удаљености не дели такав степен ризика још од [[Кубанска криза|Кубанске кризе]]. Руски председник [[Владимир Путин]] је 2008. године говорио против потенцијалног придруживања Украјине [[НАТО]] пакту<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2008/apr/02/nato.georgia|title=Bush-Putin row grows as pact pushes east|date=2 April 2008|work=[[The Guardian]]|access-date=15 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220208091130/https://www.theguardian.com/world/2008/apr/02/nato.georgia|archive-date=8 February 2022|location=[[Moscow]]; [[Bucharest]]; [[Paris]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2008/apr/04/nato.russia|title=Putin warns Nato over expansion|date=4 April 2008|work=[[The Guardian]]|access-date=15 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220213213527/https://www.theguardian.com/world/2008/apr/04/nato.russia|archive-date=13 February 2022|quote=The Russian president, Vladimir Putin, today repeated his warning that Moscow would view any attempt to expand NATO to its borders as a 'direct threat'.}}</ref> Румунски аналитичар [[Јулијан Чифу]] и његови коаутори су 2009. године изнели мишљење да је Русија у погледу Украјине следила ажурирану верзију [[Брежњевљева доктрина|доктрине Брежњевљева]], који диктира да суверенитет Украјине не може бити већи од суверенитета држава чланица [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] пре [[Револуције 1989.|колапса]] [[Совјетска сфера утицаја|совјетске сфере утицаја]] током касних 1980-их и почетком 1990-их.<ref name="Chifu">{{Cite book|title=The Russian Georgian War: A trilateral cognitive institutional approach of the crisis decision-making process|last=Chifu|first=Iulian|last2=Nantoi|first2=Oazu|last3=Sushko|first3=Oleksandr|publisher=Editura Curtea Veche|year=2009|isbn=978-973-1983-19-6|location=[[Bucharest]]|page=181|chapter=Russia–Georgia War of August 2008: Ukrainian Approach|quote=Conceptually, Russia sees Ukraine within the sphere of own 'privileged interests'; in fact, it means a modernized version of Brezhnev's doctrine of 'limited sovereignty', realized after the occupation of Czechoslovakia in 1968.|access-date=21 February 2016|chapter-url=http://www.cpc-ew.ro/pdfs/the_russian_georgian_war.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20180930233012/http://www.cpc-ew.ro/pdfs/the_russian_georgian_war.pdf|archive-date=30 September 2018}}</ref> Осим тога, старе и нове чланице НАТО и ЕУ такође имају ограничен суверенитет у одлучивању. Генерално мање чланице морају да прате, попут вазала, више циљеве САД и немачке ЕУ у супротном могу се наћи под притиском истих као суверенисти или проруски субјекти. Узрок проблема поједини историчари виде у обећањима датим [[Михаил Горбачов|Михаилу Горбачову]] и [[Едуард Шеварднадзе|Едуарду Шеварднадзеу]] да се, уколико Совјетски Савез дозволи уједињење Немачке, НАТО неће проширивати, како је то говорио Џејмс Бејкер, „ни педаљ према истоку”, а да су касније та обећања изневерена.<ref>{{cite news |last1=Ковић |first1=Милош |title=Порекло рата у Украјини |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/501155/Pogledi/Poreklo-rata-u-Ukrajini |access-date=17. 3. 2022 |work=Политика |date=8. 3. 2022}}</ref> === Украјинска револуција и рат === После вишенедељних протеста у склопу покрета [[Евромајдан]] (2013–2014), проруски украјински председник [[Виктор Јанукович]] и лидери украјинске парламентарне опозиције су 21. фебруара 2014. потписали [[Споразум о решавању политичке кризе у Украјини|споразум о нагодби]] којим су тражили превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из [[Кијев|Кијева]] уочи [[Украјинска револуција 2014|гласања о опозиву]] којим су му одузета овлашћења председника.<ref name="interfax1">{{Cite news|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/192030.html|title=Rada removes Yanukovych from office, schedules new elections for May 25|date=24 February 2014|access-date=15 February 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20200210094859/https://en.interfax.com.ua/news/general/192030.html|archive-date=10 February 2020|agency=[[Interfax-Ukraine]]}}</ref><ref name="RadioFreeEurope">{{Cite news|url=http://www.rferl.org/content/was-yanukovychs-ouster-constitutional/25274346.html|title=Was Yanukovych's Ouster Constitutional?|date=23 February 2014|work=Radiofreeeurope/Radioliberty|access-date=25 February 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20200729143204/https://www.rferl.org/a/was-yanukovychs-ouster-constitutional/25274346.html|archive-date=29 July 2020|publisher=Radio Free Europe/Radio Liberty}}</ref><ref name="huffingtonpost1">{{Cite news|url=https://www.huffingtonpost.com/john-feffer/who-are-these-people-anyw_b_4964526.html|title=Who Are These 'People,' Anyway?|date=14 March 2014|work=[[HuffPost]]|access-date=17 March 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140318044043/http://www.huffingtonpost.com/john-feffer/who-are-these-people-anyw_b_4964526.html|archive-date=18 March 2014|publisher=[[Buzzfeed]]|quote=At that point, his own party abandoned him and called for a vote to take place. Parliament then voted to remove Yanukovych from office by a margin of 328 to 0.}}</ref> Лидери [[Руски језик у Украјини|руског говорног подручја]] [[Источна Украјина|источних региона Украјине]] прогласили су трајну лојалност Јануковичу што је изазвало [[Проруски немири у Украјини 2014.|проруске немире у Украјини 2014. године]].<ref>{{Cite news|url=https://in.reuters.com/article/ukraine-crisis-parliament-idINDEEA1L04L20140222|title=Ukraine parliament removes Yanukovich, who flees Kiev in "coup"|date=22 February 2014|work=[[Reuters]]|access-date=18 November 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20160609181723/http://in.reuters.com/article/ukraine-crisis-parliament-idINDEEA1L04L20140222|archive-date=9 June 2016|publisher=Thomson Corporation|editor-last=Roche|editor-first=Andrew|location=Kyiv|quote=Underscoring Ukraine's regional divisions, leaders of Russian-speaking eastern provinces loyal to Yanukovich voted to challenge anti-Yanukovich steps by the central parliament.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vox.com/2014/9/3/18088560/ukraine-everything-you-need-to-know|title=Everything you need to know about the Ukraine crisis|last=Fisher|first=Max|date=3 September 2014|website=[[Vox (website)|Vox]]|publisher=[[Vox Media]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220122003807/https://www.vox.com/2014/9/3/18088560/ukraine-everything-you-need-to-know|archive-date=22 January 2022|url-status=live|access-date=24 January 2022}}</ref> Немире је пратила [[Руска анексија Крима|анексија Крима од стране Русије]] у марту 2014. и [[рат у Донбасу]], који је почео у априлу 2014<ref>{{Cite web|url=https://www.dniprotoday.com/article-260/Istoria-Nezakonna-aneksia-Rosieu-Krimu-ta-Sevastopola-v-2014-roci|title=Незаконна анексія Росією Криму та Севастополя в 2014 році|website=www.dniprotoday.com|language=uk-ua|access-date=2022-04-24}}</ref>. стварањем самопроглашених држава [[Доњецка Народна Република|Доњецке]] и [[Луганска Народна Република|Луганске Народне Републике]] које подржава Русија.<ref>{{Cite news|url=http://www.kyivpost.com/content/ukraine/armed-pro-russian-insurgents-in-luhansk-say-they-are-ready-for-police-raid-343167.html|title=Armed pro-Russian insurgents in Luhansk say they are ready for police raid|date=12 April 2014|work=[[Kyiv Post]]|access-date=1 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20140412131249/http://www.kyivpost.com/content/ukraine/armed-pro-russian-insurgents-in-luhansk-say-they-are-ready-for-police-raid-343167.html|archive-date=12 April 2014|publisher=Businessgroup LLC|location=Luhansk|quote=... their top aim is federalization of the country through all-Ukrainian referendum, one step from secession from the nation. 'It should be a federation in the borders of Ukraine, but with the right to separate if people demand this,' Kariakin said, confident that 85 percent of people in Luhansk Oblast, Ukraine's seventh most populous with 2.2 million people, support him.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/opinions/2019/3/16/annexation-of-crimea-a-masterclass-in-political-manipulation|title=Annexation of Crimea: A masterclass in political manipulation|last=Ragozin|first=Leonid|date=16 March 2019|website=aljazeera.com|publisher=[[Al Jazeera]]|location=[[Riga]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20200528090201/https://www.aljazeera.com/indepth/opinion/annexation-crimea-masterclass-political-manipulation-190315174459207.html|archive-date=8 May 2020|url-status=live|access-date=24 January 2022|quote=Putin framed the invasion and eventual annexation of Crimea as an act of salvation rather than a clear violation of international law and turned a revolution which could have marked the end of his rule into a much-needed popularity booster ...}}</ref> Проамерички председник Украјине [[Владимир Зеленски|Володимир Зеленски]] је 14. септембра 2020. одобрио нову стратегију националне безбедности Украјине, „која предвиђа развој посебног партнерства са НАТО-ом у циљу чланства у НАТО-у“.<ref>{{Cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/1/25/infographic-military-capabilities-of-russia-and-ukraine-interactive|title=Infographic: Military capabilities of Russia and Ukraine|date=25 January 2022|work=aljazeera.com|access-date=15 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220215002641/https://www.aljazeera.com/news/2022/1/25/infographic-military-capabilities-of-russia-and-ukraine-interactive|archive-date=15 February 2022|publisher=[[Al Jazeera]]}}</ref><ref name="ua-nato-relations">{{Cite news|url=https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_37750.htm|title=Relations with Ukraine|date=11 January 2020|work=[[NATO]]|access-date=15 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220215011708/https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_37750.htm|archive-date=15 February 2022|publisher=NATO|quote=In September 2020, President Volodymyr Zelenskyy approved Ukraine's new National Security Strategy, which provides for the development of the distinctive partnership with NATO with the aim of membership in NATO.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/russia-as-aggressor-nato-as-objective-ukraines-new-national-security-strategy/|title=Russia as aggressor, NATO as objective: Ukraine's new National Security Strategy|date=30. 09. 2020.|work=atlanticcouncil.org|access-date=15. 02. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220216000921/https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/russia-as-aggressor-nato-as-objective-ukraines-new-national-security-strategy/|archive-date=16 February 2022|publisher=[[Atlantic Council]]}}</ref> Зеленски је 24. марта 2021. године потписао ''Указ бр. 117/2021'' којим се одобрава „стратегија деокупације и реинтеграције привремено окупиране територије [[Аутономна Република Крим|Аутономне Републике Крим]] и града [[Севастопољ|Севастопоља]]“.<ref>{{Cite news|url=https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3214479-zelensky-enacts-strategy-for-deoccupation-and-reintegration-of-crimea.html|title=Zelensky enacts strategy for de-occupation and reintegration of Crimea|date=24. 03. 2021.|work=[[Ukrinform]]|access-date=15. 02. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20211212130511/https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3214479-zelensky-enacts-strategy-for-deoccupation-and-reintegration-of-crimea.html|archive-date=12 December 2021|publisher=[[Government of Ukraine]]|quote=''Decree No. 117/2021'' of March 24 on enactment of the relevant decision of the National Security and Defense Council was published on the website of the Head of State.}}</ref> [[Датотека:Volodymyr Zelenskyy and Ilham Aliyev (2019-12-17) 16.jpg|мини|Украјински председник [[Володимир Зеленски]] током инвазије није напуштао ни Украјину ни Кијев. Поједини извори га посматрају као националног хероја покрета отпора.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/ukraines-volodymyr-zelenskyy-from-comedian-to-national-hero/a-60924507|title=Ukraine's Volodymyr Zelenskyy: From comedian to national hero {{!}} DW {{!}} 26.02.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2022-03-01}}</ref>|200x200пискел]] У јулу 2021, Путин је објавио есеј под насловом ''[[О историјском јединству Руса и Украјинаца]]'', у којем је поново потврдио свој став да су Руси и Украјинци „[[Сверуски народ|један народ]]“.<ref>{{Cite web|url=http://en.kremlin.ru/events/president/news/66181|title=Article by Vladimir Putin 'On the Historical Unity of Russians and Ukrainians'|last=Putin|first=Vladimir|authorlink=Vladimir Putin|date=12 July 2021|website=The Kremlin|publisher=[[Government of Russia]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125053520/http://en.kremlin.ru/events/president/news/66181|archive-date=25 January 2021|access-date=1 February 2022|quote=During the recent Direct Line, when I was asked about Russian-Ukrainian relations, I said that Russians and Ukrainians were one people – a single whole.}}</ref> Поједини новинари и аутори из Уједињеног Краљевства и САД критиковали су његову главну тврдњу као ''историјски ревизионизам, империјализам и искривљено виђење украјинске историје''.<ref>{{Cite web|url=https://www.thetimes.co.uk/article/why-putins-history-essay-requires-a-rewrite-6nzjzbqjb|title=Why Putin's history essay requires a rewrite|last=Lucas|first=Edward|date=15 September 2020|website=[[The Times]]|publisher=Times Newspapers|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125143913/https://www.thetimes.co.uk/article/why-putins-history-essay-requires-a-rewrite-6nzjzbqjb|archive-date=25 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2021/dec/07/putins-ukraine-rhetoric-driven-by-distorted-view-of-neighbour|title=Putin's Ukraine rhetoric driven by distorted view of neighbour|last=Roth|first=Andrew|date=7 December 2021|website=[[The Guardian]]|publication-place=Moscow|archive-url=https://web.archive.org/web/20211207180813/https://www.theguardian.com/world/2021/dec/07/putins-ukraine-rhetoric-driven-by-distorted-view-of-neighbour|archive-date=7 December 2021|url-status=live|access-date=25 January 2021|quote=But that fear has gone hand-in-hand with chauvinistic bluster that indicates Moscow has a distorted view of modern Ukraine and the goals it wants to achieve there.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/putins-new-ukraine-essay-reflects-imperial-ambitions/|title=Putin's new Ukraine essay reveals imperial ambitions|last=Dickinson|first=Peter|date=15 July 2021|publisher=[[Atlantic Council]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210715191212/https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/putins-new-ukraine-essay-reflects-imperial-ambitions/|archive-date=15 July 2021|url-status=live|access-date=25 January 2021|quote=Vladimir Putin's inaccurate and distorted claims are neither new nor surprising. They are just the latest example of gaslighting by the Kremlin leader.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://rusi.org/explore-our-research/publications/commentary/russia-and-ukraine-one-people-putin-claims|title=Russia and Ukraine: 'One People' as Putin Claims?|last=Wilson|first=Andrew|date=23 December 2021|publisher=[[Royal United Services Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220124130721/https://rusi.org/explore-our-research/publications/commentary/russia-and-ukraine-one-people-putin-claims/|archive-date=24 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022|quote=Putin's key trope is that Ukrainians and Russians are 'one people', and he calls them both 'Russian'. He starts with a myth of common origin: 'Russians, Ukrainians and Belarusians are all descendants of Ancient Rus', which was the largest state in Europe' from the 9th–13th centuries AD.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://snyder.substack.com/p/how-to-think-about-war-in-ukraine|title=How to think about war in Ukraine|last=Snyder|first=Timothy D.|authorlink=Timothy D. Snyder|date=18 January 2022|website=Thinking about... (newsletter)|publisher=[[Substack]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220119065436/https://snyder.substack.com/p/how-to-think-about-war-in-ukraine|archive-date=19 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2021|quote=Historically speaking, the idea that a dictator in another country decides who is a nation and who is not is known as imperialism.}}</ref> Русија је рекла да могући [[Односи Украјине и НАТО-а|улазак Украјине у НАТО]] и [[проширење НАТО-а]] уопште угрожавају [[национална безбедност|њену националну безбедност]].<ref>{{Cite news|url=https://www.politico.eu/article/ukraine-nato-georgia-europe-european-union-united-states/|title=Ukraine: NATO's original sin|date=23 November 2021|work=[[Politico]]|access-date=1 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220129135805/https://www.politico.eu/article/ukraine-nato-georgia-europe-european-union-united-states/|archive-date=29 January 2022|publisher=[[Axel Springer SE]]|quote=The result heightened Kremlin's fears of encirclement and of losing the strategic depth that enabled Russia to prevail over Western invaders twice ... no amount of assurances that NATO is not a threat to Russia, that its purpose is purely defensive or that none of its weapons would ever be used except in response to an attack could assuage Moscow.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.vox.com/22900113/nato-ukraine-russia-crisis-clinton-expansion|title=How America's NATO expansion obsession plays into the Ukraine crisis|date=27 January 2022|work=[[Vox]]|access-date=20 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218060139/https://www.vox.com/22900113/nato-ukraine-russia-crisis-clinton-expansion|archive-date=18 February 2022|publisher=Vox Media|quote=To the West, it's a statement of autonomy; to Russia, it's a threat.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/europe-russia-ukraine-vladimir-putin-emmanuel-macron-4b0815a24bb98ca7e3b81aa0dc6b1838|title=US, NATO rule out halt to expansion, reject Russian demands|date=7 January 2022|work=[[AP News]]|access-date=24 January 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220124151428/https://apnews.com/article/europe-russia-ukraine-vladimir-putin-emmanuel-macron-4b0815a24bb98ca7e3b81aa0dc6b1838|archive-date=24 January 2022|agency=[[Associated Press]]|language=en}}</ref> Заузврат, Украјина и друге европске земље суседне Русије оптужују Путина за покушај [[Велика Русија|руског иредентизма]] и за вођење агресивне милитаристичке политике.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2014/sep/13/putin-destroy-restore-soviet-union-ukraine-pm|title=Putin wants to destroy Ukraine and restore Soviet Union, says Yatseniuk|last=Agencies|date=13 September 2014|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125154846/https://www.theguardian.com/world/2014/sep/13/putin-destroy-restore-soviet-union-ukraine-pm|archive-date=25 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/magazine-26769481|title=Vladimir Putin: The rebuilding of 'Soviet' Russia|last=Bullough|first=Oliver|date=28 March 2014|publisher=[[BBC]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220124104112/https://www.bbc.co.uk/news/magazine-26769481|archive-date=24 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022|quote='He does not understand that the collapse of the Soviet system was predetermined, therefore he believes his mission is to restore the Soviet system as soon as possible,' he (Vladimir Bukovsky) says.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.inquirer.com/opinion/ukraine-putin-russia-nato-20220111.html|title=Putin wants to reestablish the Russian empire. Can NATO stop him without war?|last=Rubin|first=Trudy|date=11 January 2022|website=[[The Philadelphia Inquirer]]|publisher=[[Interstate General Media]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125155257/https://www.inquirer.com/opinion/ukraine-putin-russia-nato-20220111.html|archive-date=25 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022|quote=He wants to rebuild the former Soviet sphere of influence that extended from Central Europe through Central Asia, and views this effort as a restoration of Russian greatness.}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.lrt.lt/en/news-in-english/19/1568409/lithuanian-president-russia-s-attempts-to-create-zones-of-influence-will-not-be-tolerated|title=Lithuanian president: Russia's attempts to create 'zones of influence' will not be tolerated|date=20 December 2021|work=LRT English|access-date=25 January 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125154846/https://www.lrt.lt/en/news-in-english/19/1568409/lithuanian-president-russia-s-attempts-to-create-zones-of-influence-will-not-be-tolerated|archive-date=25 January 2022|publisher=[[Lithuanian National Radio and Television]]|agency=[[Baltic News Service]]|others=Photograph by Office of the Lithuanian President}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/us-nato-poland-suwalki-idUSKCN0Z61XH|title=In push for equal NATO status, Poland asks for flashpoint troops|last=Wiktor|first=Szary|date=20 June 2016|editor-last=Boulton|editor-first=Ralph|website=[[Reuters]]|publisher=Thomson Corporation|location=[[Brussels]], [[Prague]], [[Vilnius]], [[Trondheim]]|url-access=registration|archive-url=https://web.archive.org/web/20220125154850/https://www.reuters.com/article/us-nato-poland-suwalki-idUSKCN0Z61XH|archive-date=25 January 2022|url-status=live|access-date=25 January 2022}}</ref> == Почетак инвазије == Сукоб је почео великим војним јачањем, у почетку од марта до априла 2021, а затим од октобра 2021. до фебруара 2022. Током другог војног јачања, Русија је поставила захтеве Сједињеним Државама и НАТО-у, предлажући два нацрта уговора који су садржали захтеве за оно што је назвала „безбедносним гаранцијама“, укључујући правно обавезујуће обећање да Украјина неће ући у НАТО, као и смањење у трупама НАТО-а и војној опреми стационираним у источној Европи, и запретила неодређеним војним одговором ако НАТО настави да се држи „агресивне линије“.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/russia-unveils-security-guarantees-says-western-response-not-encouraging-2021-12-17/|title=Russia demands NATO roll back from East Europe and stay out of Ukraine|date=17 December 2021|work=[[Reuters]]|access-date=24. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222081106/https://www.reuters.com/world/russia-unveils-security-guarantees-says-western-response-not-encouraging-2021-12-17/|archive-date=22 February 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/world/article-putin-warns-of-unspecified-military-response-if-us-and-nato-continue/|title=Putin warns of unspecified military response if U.S. and NATO continue 'aggressive line'|date=21 December 2021|work=The Globe and Mail|access-date=24. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220115165246/https://www.theglobeandmail.com/world/article-putin-warns-of-unspecified-military-response-if-us-and-nato-continue/|archive-date=15 January 2022|language=en-CA}}</ref> === Руске оптужбе === Руски председник Владимир Путин је 9. децембра 2021. говорио о дискриминацији оних који [[Распрострањеност руског језика|говоре руски]] изван Русије, рекавши: „Морам да кажем да је [[русофобија]] први корак ка [[геноцид]]у. Ви и ја знамо шта се дешава у Донбасу. То свакако веома личи на геноцид.“<ref>{{Cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2021/12/10/putin-says-conflict-in-eastern-ukraine-looks-like-genocide-a75780|title=Putin Says Conflict in Eastern Ukraine 'Looks Like Genocide'|date=10 December 2021|work=AFP|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221082440/https://www.themoscowtimes.com/2021/12/10/putin-says-conflict-in-eastern-ukraine-looks-like-genocide-a75780|archive-date=21 February 2022|publisher=[[The Moscow Times]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://rg.ru/2021/12/09/putin-zaiavil-o-genocide-na-donbasse.html|title=Путин заявил о геноциде на Донбассе|date=9 December 2021|work=[[Rossiyskaya Gazeta]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222212644/https://rg.ru/2021/12/09/putin-zaiavil-o-genocide-na-donbasse.html|archive-date=22 February 2022|language=ru}}</ref> Русија је такође осудила [[Језичка политика у Украјини|украјински закон о језику]].<ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/en/live-news/20210401-new-law-stokes-ukraine-language-tensions|title=New law stokes Ukraine language tensions|date=1 April 2021|work=[[France 24]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032739/https://www.france24.com/en/live-news/20210401-new-law-stokes-ukraine-language-tensions|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/08/ukraine-russia-language-putin/|title=The Ukrainian language is having a moment. To Putin's ears, it's a shot against Russian speakers|date=8 February 2022|work=The Washington Post|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220208194442/https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/08/ukraine-russia-language-putin/|archive-date=8 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.france24.com/en/live-news/20220213-ukraine-s-star-author-kurkov-says-his-native-russian-should-be-curbed|title=Ukraine's star author Kurkov says his native Russian should be curbed|date=13 February 2022|work=France 24|access-date=23. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218203248/https://www.france24.com/en/live-news/20220213-ukraine-s-star-author-kurkov-says-his-native-russian-should-be-curbed|archive-date=18 February 2022}}</ref> Путин је 15. фебруара 2022. рекао новинарима: „Оно што се управо дешава у Донбасу је геноцид”.<ref name="france24genocide">{{Cite news|url=https://www.france24.com/en/live-news/20220216-us-accuses-moscow-of-creating-ukraine-invasion-pretext-with-genocide-claims|title=US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims|date=15 February 2021|work=AFP|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224034042/https://www.france24.com/en/live-news/20220216-us-accuses-moscow-of-creating-ukraine-invasion-pretext-with-genocide-claims|archive-date=24. 02. 2022|publisher=France 24}}</ref> Медији су навели да, упркос Путиновој оптужби за геноцид над говорницима који говоре руски, украјински председник [[Володимир Зеленски]] и сам говори руски језик.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/19/russians-accuse-ukrainians-genocide-propaganda-blitz/|title=Russians accuse Ukrainians of genocide as they pave way for potential invasion|date=19 February 2022|work=The Telegraph|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223103730/https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/19/russians-accuse-ukrainians-genocide-propaganda-blitz/|archive-date=23 February 2022}}</ref> Руске тврдње о геноциду одбачене су као лажне од стране западних и других медија.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/60477712|title=Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked|date=22 February 2022|work=[[BBC News]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223162137/http://www.bbc.co.uk/news/60477712|archive-date=23 February 2022}}</ref> Неколико међународних организација, укључујући [[Високи комесаријат ОУН за људска права|Високог комесара Уједињених нација за људска права]], [[Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а у Украјини|Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини]] и [[Савет Европе]], није нашло никакве доказе који подржавају руске тврдње.<ref>{{Cite web|url=https://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/HRMMUReport15June2014.pdf|title=Report on the human rights situation in Ukraine|date=15 June 2014|publisher=OHCHR|archive-url=https://web.archive.org/web/20220214151822/https://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/HRMMUReport15June2014.pdf|archive-date=14 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/UkraineCivicSpace2021-EN.pdf|title=Civic Space and Fundamental Freedoms in Ukraine|year=2021|publisher=OHCHR|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209154320/https://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/UkraineCivicSpace2021-EN.pdf|archive-date=9 December 2021|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.osce.org/ukraine-smm/reports|title=Daily and spot reports from the Special Monitoring Mission to Ukraine|publisher=[[OSCE]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222080943/https://www.osce.org/ukraine-smm/reports|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://rm.coe.int/16800c5d6f|title=Ad hoc Report on the situation of national minorities in Ukraine adopted on 1 April 2014|date=2 April 2014|publisher=[[Council of Europe]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220204183556/https://rm.coe.int/16800c5d6f|archive-date=4 February 2022}}</ref> [[Европска комисија]] је одбацила оптужбе за геноцид као руску дезинформацију.<ref>{{Cite press release|date=24 January 2022|title=Disinformation About the Current Russia-Ukraine Conflict – Seven Myths Debunked|url=https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/news/disinformation-about-current-russia-ukraine-conflict-seven-myths-debunked-2022-01-24_en|access-date=22 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218045942/https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/news/disinformation-about-current-russia-ukraine-conflict-seven-myths-debunked-2022-01-24_en|archive-date=18 February 2022|quote='''Myth 2:''' "The situation in Ukraine triggered this conflict. There is proof that Ukraine is committing atrocities against its Russian-speaking population in the country's east. Russia has to intervene, not least because Ukraine and Russia are 'one nation.' Ukraine simply belongs to Russia's "privileged sphere of influence". '''False.''' Allegations that Ukraine is attacking its own territory and persecuting its own citizens are absurd. To galvanize domestic support for Russia's military aggression, Russian state-controlled media have tirelessly sought to vilify Ukraine, accusing it of alleged genocide in eastern Ukraine, drawing groundless parallels with Nazism and World War Two, and fabricating stories aimed at striking a negative emotional chord with audiences.|language=en}}</ref> Америчка амбасада у Украјини описала је руску тврдњу о геноциду као „неистину за осуду“, док је портпарол америчког [[Стејт департмент|Стејт департмента]] [[Нед Прајс]] рекао да Москва такве тврдње износи као изговор за инвазију на Украјину.<ref>{{Cite news|url=https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3406104-united-states-russias-claim-of-genocide-in-ukraine-is-reprehensible-falsehood.html|title=United States: Russia's claim of 'genocide in Ukraine' is reprehensible falsehood|date=17 February 2022|work=[[Ukrinform]]|access-date=22 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218120707/https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/3406104-united-states-russias-claim-of-genocide-in-ukraine-is-reprehensible-falsehood.html|archive-date=18 February 2022|quote=The Embassy of the United States of America in Ukraine called Russia's claim of "genocide in Ukraine" reprehensible falsehood.}}</ref><ref name="france24genocide2">{{Cite news|url=https://www.france24.com/en/live-news/20220216-us-accuses-moscow-of-creating-ukraine-invasion-pretext-with-genocide-claims|title=US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims|date=15 February 2021|work=AFP|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224034042/https://www.france24.com/en/live-news/20220216-us-accuses-moscow-of-creating-ukraine-invasion-pretext-with-genocide-claims|archive-date=24 February 2022|publisher=[[France 24]]}}</ref> Дана 18. фебруара, руски амбасадор у САД [[Анатолиј Антонов]] оптужио је САД да одобравају „присилну [[Културолошка асимилација|асимилацију]] [[Руси у Украјини|Руса у Украјини]]“.<ref>{{Cite news|url=https://tass.com/russia/1405599|title=US condones forceful assimilation of Russians in Ukraine – Russian ambassador to US|date=18 February 2021|work=[[TASS]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218033744/https://tass.com/russia/1405599|archive-date=18 February 2022}}</ref> У говору 21. фебруара, Путин је такође навео да је „украјинско друштво“ постало „неонацистичко“ без доказа.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2022/02/23/world/europe/putin-speech-russia-ukraine.html|title=Word by Word and Between the Lines: A Close Look at Putin’s Speech|date=23 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://archive.today/20220223115611/https://www.nytimes.com/2022/02/23/world/europe/putin-speech-russia-ukraine.html|archive-date=23. 02. 2022|url-status=live}}</ref><ref name=":02">{{Cite news|url=https://www.nbcnews.com/politics/politics-news/live-blog/russia-ukraine-conflict-live-updates-n1289655/ncrd1289673|title=Putin says he is fighting a resurgence of Nazism. That's not true.|date=24 February 2022|work=[[NBC News]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224112830/https://www.nbcnews.com/politics/politics-news/live-blog/russia-ukraine-conflict-live-updates-n1289655/ncrd1289673|archive-date=24 February 2022}}</ref> Према Џонатану Алену, нема доказа за такав крајње десничарски национализам у влади, војсци или бирачком телу. Украјински председник Зеленски је Јевреј, а три члана његове породице погинула су у [[Холокауст]]у.<ref name=":02" /> Осврћући се посебно на руску тврдњу, Зеленски је рекао да се његов деда борио против нациста у совјетској пешадији.<ref>{{Cite web|url=https://www.axios.com/ukraine-russia-putin-zelensky-invasion-3e5b8783-c4b6-41e9-b6d5-b0706bfedfdf.html|title=Ukrainian President Zelensky says Putin has ordered invasion as country prepares for war|last=Lawler|first=Dave|date=24 February 2022|website=Axios|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224031305/https://www.axios.com/ukraine-russia-putin-zelensky-invasion-3e5b8783-c4b6-41e9-b6d5-b0706bfedfdf.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> === Сукоби === [[Рат у Донбасу|Борбе у Донбасу]] су значајно ескалирале 17. фебруара 2022. Док се дневни број напада током првих шест недеља 2022. кретао од два до пет, украјинска војска је пријавила 60 напада 17. фебруара.<ref name="Globe22">{{Cite news|title=Putin orders snap nuclear drill|work=[[The Globe and Mail]]|page=A3}}</ref> Руски државни медији су такође известили о преко 20 артиљеријских напада на положаје сепаратиста истог дана.<ref name="Globe22" /> Украјинска влада оптужила је [[Оружане снаге Новорусије|руске сепаратисте]] да су гранатирали [[обданиште]] у [[Станица Луганска|Станици Луганској]] користећи артиљерију, при чему су ранила три [[Цивили|цивила]]. Луганска Народна Република саопштила је да је украјинска влада напала њене снаге [[Мерзер|минобацачем]], [[Бацач граната|бацачима граната]] и [[Митраљез|митраљеском]] ватром.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-60158694|title=Ukraine: How big is Russia's military build-up?|date=17 February 2022|website=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223070711/https://www.bbc.com/news/world-europe-60158694|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.msn.com/en-us/news/world/west-accuses-russia-of-trying-to-create-pretext-for-invasion-after-shelling-in-east-ukraine/ar-AATZcQu?ocid=uxbndlbing|title=Ukraine, West accuse Russia of trying to create pretext for invasion after shelling in east|date=17 February 2022|website=[[MSN]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222062307/https://www.msn.com/en-us/news/world/west-accuses-russia-of-trying-to-create-pretext-for-invasion-after-shelling-in-east-ukraine/ar-AATZcQu?ocid=uxbndlbing|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref> Следећег дана, Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република наредиле су обавезну евакуацију цивила из својих главних градова, иако је примећено да ће за потпуну евакуацију бити потребни месеци.<ref name="MTRefugeesRostov">{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/20/in-the-closest-russian-city-to-ukraines-separatist-region-there-are-few-signs-of-refugees-a76473|title=In the Closest Russian City to Ukraine's Separatist Region, There Are Few Signs of Refugees|last=Light|first=Felix|date=20 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220220074941/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/20/in-the-closest-russian-city-to-ukraines-separatist-region-there-are-few-signs-of-refugees-a76473|archive-date=20 February 2022|url-status=live|access-date=20 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nbcnews.com/news/world/east-ukraine-shelling-russian-invasion-fears-putin-pretext-rcna16773|title=Russian-backed separatists announce civilian evacuation from eastern Ukraine as escalation stokes Russian invasion fears|date=18 February 2022|website=[[NBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223132456/https://www.nbcnews.com/news/world/east-ukraine-shelling-russian-invasion-fears-putin-pretext-rcna16773|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.msn.com/en-us/news/world/warning-siren-sounds-in-rebel-held-capital-in-east-ukraine-reuters-witness/ar-AAU29BV?ocid=entnewsntp|title=Warning siren sounds in rebel-held capital in east Ukraine -Reuters witness|last=Smith|first=Alexander|date=18 February 2022|website=[[MSN News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032724/https://www.msn.com/en-us/news/world/warning-siren-sounds-in-rebel-held-capital-in-east-ukraine-reuters-witness/ar-AAU29BV?ocid=entnewsntp|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-60443504|title=Ukraine conflict: Rebels declare general mobilisation as fighting grows|date=19 February 2022|work=[[BBC News]]|access-date=19 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220219100114/https://www.bbc.com/news/world-europe-60443504|archive-date=19 February 2022|language=en-GB}}</ref> Украјински медији известили су о порасту артиљеријског гранатирања милитаната предвођених Русијом у Донбасу као и покушаја да се испровоцира украјинска војска.<ref>{{Cite web|url=https://kyivindependent.com/national/over-40-shelling-incidents-leave-5-injured-in-donbas/|title=47 shelling incidents leave 5 injured in Donbas|date=18 February 2022|publisher=[[Kyiv Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220217205001/https://kyivindependent.com/national/over-40-shelling-incidents-leave-5-injured-in-donbas/|archive-date=17 February 2022|url-status=live|access-date=18 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://english.nv.ua/nation/how-russian-proxies-are-attempting-to-provoke-the-ukrainian-army-lying-about-a-ukrainian-offensive-50218033.html|title=How Russian proxy forces are attempting to provoke the Ukrainian army and are lying about a new Ukrainian offensive|date=18 February 2022|publisher=NV.UA|archive-url=https://web.archive.org/web/20220218180147/https://english.nv.ua/nation/how-russian-proxies-are-attempting-to-provoke-the-ukrainian-army-lying-about-a-ukrainian-offensive-50218033.html|archive-date=18 February 2022|url-status=live|access-date=18 February 2022}}</ref> Руска [[Федерална служба безбједности|Федерална служба безбедности]] (ФСБ) је 21. фебруара објавила да је украјинско гранатирање уништило гранични објекат ФСБ-а удаљен 150 метара од границе између [[руско-украјинска граница|Русије и Украјине]] у [[Ростовска област|Ростовској области]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rbc.ru/politics/21/02/2022/621360d79a79470fcd422edd|title=|last=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=21 February 2022|work=[[RBK Daily]]|access-date=22 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222023632/https://www.rbc.ru/politics/21/02/2022/621360d79a79470fcd422edd|archive-date=22 February 2022|publisher=[[RBK Group]]|language=ru|script-title=ru:ФСБ сообщила о попадании снаряда в погранпункт на границе с ДНР|trans-title=The FSB reported that a shell hit the border checkpoint on the border with the DPR|issn=1991-0703|oclc=849495462}}</ref> Одвојено, прес-служба [[Јужни војни округ|Јужног војног округа]] саопштила је да су руске снаге тог дана ујутро убиле групу од пет диверзаната у близини села Митјакинскаја у Ростовској области, која је продрла на границу из Украјине са два [[Борбено возило пешадије|борбена возила пешадије]], при чему су возила уништена.<ref>{{Cite news|url=https://tass.ru/proisshestviya/13784397?from=feed|title=Российские военнослужащие уничтожили пять диверсантов с Украины при нарушении границы|date=21 February 2022|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221163322/https://tass.ru/proisshestviya/13784397?from=feed|archive-date=21 February 2022|publisher=[[TASS]]|language=ru}}</ref> Украјина је негирала да је умешана у оба инцидента и назвала их [[Операција под лажном заставом|операцијом под лажном заставом]].<ref>{{Cite news|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/21/russia-says-border-facility-near-ukraine-destroyed-in-shell-attack-a76487|title=Russia Says Border Facility Near Ukraine Destroyed in Shell Attack|date=21 February 2022|access-date=21 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221123839/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/21/russia-says-border-facility-near-ukraine-destroyed-in-shell-attack-a76487|archive-date=21 February 2022|publisher=[[The Moscow Times]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russia-says-it-prevented-border-breach-ukraine-kyiv-calls-it-fake-news-2022-02-21/|title=Russia says it prevented border breach from Ukraine, Kyiv calls it fake news|date=21 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=21 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221131855/https://www.reuters.com/world/europe/russia-says-it-prevented-border-breach-ukraine-kyiv-calls-it-fake-news-2022-02-21/|archive-date=21 February 2022}}</ref> Поред тога, пријављено је да су два украјинска војника и један цивил убијени гранатирањем у селу Зајцево, 30 километара северно од Доњецка.<ref>{{Cite web|url=https://english.alarabiya.net/News/world/2022/02/21/Two-Ukraine-soldiers-killed-in-shelling-Police|title=Two Ukraine soldiers, civilian killed in shelling|date=21 February 2022|website=[[Al-Arabiyah]]|language=English|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221203204/https://english.alarabiya.net/News/world/2022/02/21/Two-Ukraine-soldiers-killed-in-shelling-Police|archive-date=21 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref> Неколико аналитичара, укључујући истражни сајт [[Белингкат]], објавило је доказе да је многе нападе, експлозије и евакуације у Донбасу инсценирала Русија.<ref>{{Cite news|url=https://www.bellingcat.com/news/2022/02/23/documenting-and-debunking-dubious-footage-from-ukraines-frontlines/|title=Documenting and Debunking Dubious Footage from Ukraine's Frontlines|last=|first=|date=23 February 2022|work=[[Bellingcat]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223204058/https://www.bellingcat.com/news/2022/02/23/documenting-and-debunking-dubious-footage-from-ukraines-frontlines/|archive-date=23 February 2022|location=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/21/dumb-and-lazy-the-flawed-films-of-ukrainian-attacks-made-by-russias-fake-factory|title='Dumb and lazy': the flawed films of Ukrainian 'attacks' made by Russia's 'fake factory'|date=21 February 2022|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221235946/https://www.theguardian.com/world/2022/feb/21/dumb-and-lazy-the-flawed-films-of-ukrainian-attacks-made-by-russias-fake-factory|archive-date=21 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/21/five-russian-false-flags-comically-easy-debunk/|title=Four Russian false flags that are comically easy to debunk|date=21 February 2022|publisher=[[The Telegraph]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222050443/https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/21/five-russian-false-flags-comically-easy-debunk/|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vice.com/en/article/88gdj3/russia-disinformation-campaign-bombing-ukraine|title=Russia's 'Idiotic' Disinformation Campaign Could Still Lead to War in Ukraine|date=21 February 2022|publisher=[[Vice Media]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221194550/https://www.vice.com/en/article/88gdj3/russia-disinformation-campaign-bombing-ukraine|archive-date=21 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref> Непознате снаге су 21. фебруара гранатирале Луганску термоелектрану у [[Луганска Народна Република|Луганској Народној Републици]].<ref>{{Cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-02-22/ukraine-power-plant-damaged-during-two-days-of-shelling|title=Ukraine Power Plant Damaged During Two Days of Shelling|last=Mazneva|first=Elena|date=22 February 2022|website=[[Bloomberg]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223065953/https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-02-22/ukraine-power-plant-damaged-during-two-days-of-shelling|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref> Украјинске вести су саопштиле да су због тога била принуђене да прекину програм.<ref>{{Cite web|url=https://ukranews.com/en/news/835470-luhansk-tpp-suspends-work-due-to-militants-shelling|title=Luhansk TPP Suspends Work Due To Militants Shelling|last=Gerasimova|first=Tanya|date=21 February 2022|website=ukranews_com|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222162111/https://ukranews.com/en/news/835470-luhansk-tpp-suspends-work-due-to-militants-shelling|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref> === Ескалација === Дана 21. фебруара, након признања Доњецке и Луганске Народне Републике, председник Путин је наредио да се руске трупе (укључујући механизоване снаге) пошаљу у Донбас у, како је Русија назвала, „мировну мисију“.<ref name="ru-troops-donbas">{{Cite news|url=https://cnn.com/2022/02/21/europe/russia-ukraine-tensions-monday-intl/index.html|title=Putin orders troops into separatist-held parts of Ukraine|date=21 February 2022|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223102720/https://www.cnn.com/2022/02/21/europe/russia-ukraine-tensions-monday-intl/index.html|archive-date=23 February 2022|publisher=[[CNN]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/putin-sends-tanks-into-ukraine-75dj973v8|title=Putin sends Russian tanks into Ukraine|date=22 February 2022|work=[[The Times]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223032437/https://www.thetimes.co.uk/article/putin-sends-tanks-into-ukraine-75dj973v8|archive-date=23 February 2022|language=en}}</ref> Руска војска саопштила је да је убила пет украјинских "диверзаната" који су прешли границу са Русијом, што је оштро демантовао украјински министар спољних послова [[Дмитро Кулеба|Дмитриј Кулеба]].<ref>{{Cite news|url=https://www.timesofisrael.com/russia-claims-to-kill-5-ukrainian-saboteurs-who-crossed-border/|title=Russia claims to kill 5 Ukrainian 'saboteurs' who crossed border|work=[[The Times of Israel]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221232442/https://www.timesofisrael.com/russia-claims-to-kill-5-ukrainian-saboteurs-who-crossed-border/|archive-date=21 February 2022}}</ref> Касније тог дана, неколико независних медија потврдило је да руске снаге улазе у Донбас.<ref name="guard-troops-donbas">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/21/ukraine-putin-decide-recognition-breakaway-states-today|title=Putin orders troops into eastern Ukraine on 'peacekeeping duties'|date=21 February 2022|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223175613/https://www.theguardian.com/world/2022/feb/21/ukraine-putin-decide-recognition-breakaway-states-today|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=23 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://video.repubblica.it/mondo/ucraina-i-primi-soldati-russi-nel-donbass/408788/409494|title=Ucraina, i primi soldati russi nel Donbass|date=22 February 2022|website=[[la Repubblica]]|language=it|archive-url=https://web.archive.org/web/20220221231124/https://video.repubblica.it/mondo/ucraina-i-primi-soldati-russi-nel-donbass/408788/409494|archive-date=21 February 2022|url-status=live|access-date=21 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.newsweek.com/us-russian-troops-already-ukraines-donbas-no-plans-send-us-forces-1681206|title=Putin's Ukraine peacekeepers "aren't fooling anyone," US warns|date=21 February 2022|website=[[Newsweek]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223111027/https://www.newsweek.com/us-russian-troops-already-ukraines-donbas-no-plans-send-us-forces-1681206|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.skynews.com.au/world-news/chilling-social-media-footage-emerges-of-convoys-of-russian-military-equipment-entering-donbas-in-ukraine/news-story/ad0ec2c630b5e5aaaa8efdd85509e832|title=Chilling social media footage emerges of convoys of Russian military equipment entering Donbas in Ukraine|last=|first=|last2=|date=22 February 2022|website=[[Sky News]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032732/https://www.skynews.com.au/world-news/chilling-social-media-footage-emerges-of-convoys-of-russian-military-equipment-entering-donbas-in-ukraine/news-story/ad0ec2c630b5e5aaaa8efdd85509e832|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=}}</ref> Напад на Донбас од 21. фебруара нашироко је осудио [[Савет безбедности Уједињених нација|Савет безбедности УН]] и Русија није добила никакву подршку.<ref>{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/US/wireStory/putin-support-security-council-ukraine-83037165|title=Putin gets no support from UN Security Council over Ukraine|website=[[ABC News]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223172555/https://abcnews.go.com/US/wireStory/putin-support-security-council-ukraine-83037165|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Амбасадор Кеније [[Мартин Кимани]] упоредио је Путинов потез са колонијализмом и рекао: „Морамо да завршимо опоравак од жара мртвих империја на начин који нас не гурне назад у нове облике доминације и угњетавања.”<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2022/02/23/europe/kenya-ukraine-russia-colonialism-intl/index.html|title=Kenya's UN ambassador slams Russia and compares Ukraine crisis to Africa's colonial past|last=Woodyatt|first=Amy|date=23 February 2022|website=[[CNN]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223161155/https://www.cnn.com/2022/02/23/europe/kenya-ukraine-russia-colonialism-intl/index.html|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Амерички председник [[Џо Бајден]] је 22. фебруара изјавио да се догодио „почетак руске инвазије на Украјину“. Генерални секретар [[НАТО]]-а [[Јенс Столтенберг]] и канадски премијер [[Џастин Тридо]] рекли су да је дошло до „даље инвазије”. Украјински министар спољних послова Кулеба је изјавио: „Не постоји таква ствар као што је мања, средња или велика инвазија. Инвазија је инвазија." [[високи представник Европске уније за спољне послове и безбедносну политику|Шеф спољне политике]] Европске уније [[Жозеп Борељ]] изјавио је да су „руске трупе стигле на украјинско тло“ у „непуноправној инвазији“.<ref>{{Cite web|url=https://globalnews.ca/news/8636852/russian-troops-in-east-ukraine-an-invasion-white-house-declares/|title=Russian troops in east Ukraine an 'invasion,' White House declares – National|website=Global News|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222153822/https://globalnews.ca/news/8636852/russian-troops-in-east-ukraine-an-invasion-white-house-declares/|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=22 February 2022}}</ref> Истог дана, [[Савет Федерације]] је једногласно овластио Путина да употреби војну силу ван Русије. Заузврат, председник Зеленски је наредио регрутацију украјинских резервиста, а да се још није обавезао на општу [[Mobilizacija|мобилизацију]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/ukrainian-president-calls-up-reservists-launches-programme-economic-patriotism-2022-02-22/|title=Ukrainian president drafts reservists but rules out general mobilisation for now|date=22 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222235612/https://www.reuters.com/world/europe/ukrainian-president-calls-up-reservists-launches-programme-economic-patriotism-2022-02-22/|archive-date=22 February 2022|language=en}}</ref> [[Врховна рада Украјине]] прогласила је 23. фебруара 30-дневно [[ванредно стање]] широм земље, искључујући окупиране територије у Донбасу, које је ступило на снагу у поноћ. Парламент је такође наредио мобилизацију свих резервиста [[Оружане снаге Украјине|Оружаних снага Украјине]].<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/russia-sanctions-ukraine-reservists-west-b2021165.html|title=Ukraine to introduce a state of emergency and tells its citizens to leave Russia immediately|date=23 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032730/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/russia-sanctions-ukraine-reservists-west-b2021165.html|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/world/europe/ukraines-parliament-approves-state-emergency-2022-02-23/|title=Ukraine's Parliament approves state of emergency|last=<!--Not stated-->|date=23 February 2022|website=reuters.com|publisher=[[Reuters]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223200424/https://www.reuters.com/world/europe/ukraines-parliament-approves-state-emergency-2022-02-23/|archive-date=23 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022|quote="The state of emergency comes into force at midnight local time (1000 GMT). It will last 30 days and can be extended for another 30 days."}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cbsnews.com/news/russia-ukraine-news-miliatry-reservists-emergency-declaration/|title=Ukraine calls up reservists, declares national emergency as U.S. and allies hit Russia with new sanctions|website=[[CBS News]]|language=en-US|access-date=24 February 2022}}</ref> Истог дана, Русија је почела да евакуише своју амбасаду у Кијеву и такође је спустила руску заставу са врха зграде.<ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-moscow-kyiv-626a8c5ec22217bacb24ece60fac4fe1|title=Russia evacuates embassy in Ukraine as crisis escalates|date=23 February 2022|work=[[Associated Press]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223102040/https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-moscow-kyiv-626a8c5ec22217bacb24ece60fac4fe1|archive-date=23 February 2022}}</ref> Сајтови украјинског парламента и владе, као и банкарски сајтови, погођени су [[DoS напад|ДоС]] нападима.<ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-technology-business-europe-russia-9e9f9e9b52eaf53cf9d8ade0588b661b|title=Ukraine hit by more cyberattacks, destructive malware|date=23 February 2022|work=[[Associated Press]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064547/https://apnews.com/article/russia-ukraine-technology-business-europe-russia-9e9f9e9b52eaf53cf9d8ade0588b661b|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Још један састанак Савета безбедности УН одржан је 23-24. фебруара. Русија је извршила инвазију на Украјину током хитног састанка Савета безбедности УН са циљем да смири кризу. Генерални секретар [[Антонио Гутерес]] је изјавио: „Дајте шансу миру“.<ref name="'It's too late': Russian move roils UN meeting on Ukraine">{{Cite web|url=https://apnews.com/article/united-nations-general-assembly-russia-ukraine-europe-russia-united-nations-31c5af31d2a72163676459d317269b35|title='It's too late': Russian move roils UN meeting on Ukraine|date=23 February 2022|website=[[AP NEWS]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224021804/https://apnews.com/article/united-nations-general-assembly-russia-ukraine-europe-russia-united-nations-31c5af31d2a72163676459d317269b35|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Русија је извршила напад док је била [[Председништво Савета безбедности Уједињених нација|председавајућа Саветом безбедности УН]] у фебруару 2022. и има [[Вето у Савету безбедности Организације уједињених нација|право вета]] као једна од пет сталних чланица.<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/pUrIX20rUPrwgE9WQPoX|title=U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution|website=[[Wall Street Journal]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064610/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/pUrIX20rUPrwgE9WQPoX|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У раним сатима 24. фебруара, Зеленски је одржао телевизијски говор у којем се обратио грађанима Русије на руском језику и замолио их да спрече рат.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/national-security/2022/02/23/ukraine-zelensky-russia-address/|title=Ukraine's Zelensky to Russians: 'What are you fighting for and with whom?'|date=24 February 2022|work=[[The Washington Post]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073748/https://www.washingtonpost.com/national-security/2022/02/23/ukraine-zelensky-russia-address/|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-ukraine-putin|title=Ukraine Live Updates: Russia Begins Invasion From Land and Sea|date=23 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073730/https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-ukraine-putin/zelensky-makes-a-dramatic-appeal-to-the-russian-people-saying-the-people-of-ukraine-want-peace|archive-date=24. 02. 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> == Ток инвазије == === 24. фебруар === [[Датотека:2022 Russian Invasion of Ukraine animated.gif|мини|Анимирана карта инвазије Украјине. <small>(Ажурирано: 4. март 2022.)]]</small> Нешто пре 04:00 по [[Московско време|московском времену]] 24. фебруара, Путин је саопштио да је донео одлуку о покретању војне операције у источној Украјини.<ref name="tassputspeech24">{{Cite news|url=https://tass.ru/politika/13825671|title=Путин принял решение о проведении операции по денацификации и демилитаризации Украины|date=24 February 2022|work=[[TASS]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224045055/https://tass.ru/politika/13825671|archive-date=24 February 2022|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.msn.com/en-us/news/world/russian-president-vladimir-putin-announces-military-assault-against-ukraine-in-surprise-speech/ar-AAUebpI|title=Russian President Vladimir Putin announces military assault against Ukraine in surprise speech|website=[[MSN]]|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064559/https://www.msn.com/en-us/news/world/russian-president-vladimir-putin-announces-military-assault-against-ukraine-in-surprise-speech/ar-AAUebpI|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Путин је у свом обраћању тврдио да нема планова за окупацију украјинске територије и да подржава право народа Украјине на [[самоопредељење]].<ref name="tassputspeech24" /> Путин је такође навео да је Русија тражила „демилитаризацију и [[Денацификација|денацификацију]]“ Украјине — потоњу тврдњу коју је [[Си-Ен-Ен]] назвао „неоснованом“<ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-24-22-intl/h_542ef6fc653f4404d483a5156ecc23e6|title=Kremlin spokesperson echoes Putin's baseless claims on invasion objectives|date=24 February 2022|work=[[CNN]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224132757/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-24-22-intl/index.html|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/2022/02/24/europe/ukraine-russia-invasion-thursday-intl/index.html|title=Ukraine vows defiance as Russia launches major invasion|date=24 February 2022|work=[[CNN]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224145336/https://www.cnn.com/2022/02/24/europe/ukraine-russia-invasion-thursday-intl/index.html|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> — и позвао украјинске војнике да положе оружје и оду својим кућама.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-60503037|title=Ukraine conflict: Russia announces special military operation in Donbas|date=24 February 2022|website=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064553/https://www.bbc.com/news/world-europe-60503037|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/russias-putin-announces-military-operation-in-ukraine-a76549|title=Russia's Putin Announces Military Operation in Ukraine|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064553/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/russias-putin-announces-military-operation-in-ukraine-a76549|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref name="krputspeech24">{{Cite news|url=http://kremlin.ru/events/president/news/67843|title=Обращение Президента Российской Федерации|date=24 February 2022|work=[[Kremlin.ru]]|access-date=24 February 2022|archive-url=|archive-date=|language=ru}}</ref> У светлу захтева [[Министарство одбране Руске Федерације|руског Министарства одбране]] којим се од јединица за контролу ваздушног саобраћаја Украјине тражи да обуставе летове, ваздушни простор изнад Украјине је ограничен на цивилни ваздушни саобраћај, а [[Европска агенција за ваздухопловну сигурност|Агенција за безбедност ваздухопловства Европске уније]] сматра цело подручје активном зоном сукоба.<ref>{{Cite web|url=https://www.easa.europa.eu/domains/air-operations/czibs/czib-2022-01|title=Operations in Flight Information Regions: FIR LVIV (UKLV), FIR KYIV (UKBV), FIR DNIPROPETROVSK (UKDV), FIR SIMFEROPOL (UKFV), FIR ODESA (UKOV)|website=EASA|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224042902/https://www.easa.europa.eu/domains/air-operations/czibs/czib-2022-01|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У року од неколико минута од Путиновог саопштења, експлозије су забележене у Кијеву, Харкову, [[Одеса|Одеси]] и Донбасу.<ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/putin-announces-special-military-operation-in-ukraine/|title=Putin announces 'special military operation' in Ukraine|date=24 February 2022|website=[[POLITICO]]|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064603/https://www.politico.eu/article/putin-announces-special-military-operation-in-ukraine/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Украјински званичници рекли су да је Русија искрцала трупе у [[Мариупољ|Мариупољу]] и лансирала [[Крстарећа ракета|крстареће]] и [[Балистичка ракета|балистичке ракете]] на аеродроме, војне штабове и војна складишта у Кијеву, Харкову и [[Дњепар (град)|Дњепру]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/putin-orders-military-operations-ukraine-demands-kyiv-forces-surrender-2022-02-24/|title=Russian forces invade Ukraine with strikes on major cities|date=23 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224033456/https://www.reuters.com/world/europe/putin-orders-military-operations-ukraine-demands-kyiv-forces-surrender-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/interactive/2022/world/europe/ukraine-maps.html|title=Maps: Tracking the Russian Invasion of Ukraine|date=23 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222221302/https://www.nytimes.com/interactive/2022/world/europe/ukraine-maps.html|archive-date=22 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-moscow-kyiv-626a8c5ec22217bacb24ece60fac4fe1|title=Russia attacks Ukraine as defiant Putin warns US, NATO|date=23 February 2022|work=[[AP News]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220223102040/https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-moscow-kyiv-626a8c5ec22217bacb24ece60fac4fe1|archive-date=23 February 2022}}</ref> Војна возила су у Украјину ушла преко [[Сенкивка (гранични пункт)|Сенкивке]] на месту где се Украјина граничи са Белорусијом и Русијом око 6:48. по локалном времену.<ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/2022/02/23/europe/russia-ukraine-putin-military-operation-donbas-intl-hnk/index.html|title=Russia launches military attack on Ukraine with reports of explosions and troops crossing border|date=24 February 2022|work=[[CNN]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060424/https://www.cnn.com/2022/02/23/europe/russia-ukraine-putin-military-operation-donbas-intl-hnk/index.html|archive-date=24 February 2022}}</ref> Видео приказује руске трупе које улазе у Украјину са Крима који је анексирала Русија.<ref>{{Cite news|url=https://multimedia.scmp.com/infographics/news/world/article/3168280/ukraine-crisis/|title=The war just started|date=February 24, 2022|work=South China Morning Post|access-date=February 24, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153643/https://multimedia.scmp.com/infographics/news/world/article/3168280/ukraine-crisis/|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.thehindu.com/news/international/watch-russian-vehicles-enter-ukraine-via-crimea/article65080171.ece|title=Watch Russian vehicles enter Ukraine via Crimea|date=February 24, 2022|work=The Hindu|access-date=February 24, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224155313/https://www.thehindu.com/news/international/watch-russian-vehicles-enter-ukraine-via-crimea/article65080171.ece|archive-date=24 February 2022}}</ref> Амерички сенатор [[Марко Рубио]], високо рангирани члан Комитета за [[Одабрана комисија Сената Сједињених Држава за обавештајне послове|обавештајне послове]], тврдио је да су почетни циљеви Русије били да успостави [[Ваздушна супериорност|супериорност]] у ваздуху, покрене [[покрет клијешта]] из Белорусије и Крима да одсече украјинске копнене снаге на истоку од Кијева и обезглави украјинску владу преко напада на зграде, вође и системе [[Vojna komanda|командовања и контроле]].<ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/marcorubio/status/1496687747465158663|title=Archived copy|last=Rubio|first=Marco|website=Twitter|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224032545/https://twitter.com/marcorubio/status/1496687747465158663|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Датотека:Последствия_удара_ракеты_по_Голосеевскому_району_киева_(6).jpg|мини|Центар Кијева после бомбардовања|Центар [[Кијев]]а после дејства руске ракете земља-земља.|лево]] Према речима украјинског државног министра [[Антон Херашченко|Антона Херашченка]] нешто после 06:30 по локалном времену, руске снаге су извршиле инвазију преко копна у близини града Харкова<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/index.html|title=Ukraine-Russia crisis: Live updates|date=1 January 2000|publisher=Cnn.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224044234/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/index.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> и пријављено је велико [[Амфибијска операција|амфибијско искрцавање]] на град Мариупољ.<ref>{{Cite web|url=https://www.vox.com/2022/2/23/22948534/russia-ukraine-war-putin-explosions|title=Russia has launched its war in Ukraine|date=23 February 2022|publisher=[[Vox]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224055715/https://www.vox.com/2022/2/23/22948534/russia-ukraine-war-putin-explosions|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/2/24/putin-orders-military-operations-in-eastern-ukraine-as-un-meets|title=Russia takes military action in Ukraine as UN meets|work=www.aljazeera.com|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224053027/https://www.aljazeera.com/news/2022/2/24/putin-orders-military-operations-in-eastern-ukraine-as-un-meets|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref><ref name="TroianovskiNYT">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-ukraine-putin|title=Ukraine Live Updates: Russia Begins Invasion From Land and Sea|date=23 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224061947/https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-ukraine-putin|archive-date=24 February 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> [[BBC]] је у 07:40 цитирао друге изворе и рекао да у земљу улазе и трупе из Белорусије.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60454795?ns_mchannel=social&ns_source=twitter&ns_campaign=bbc_live&ns_linkname=621718cc000e9e34d25a795c%26Ukraine%3A%20Troops%20moving%20in%20from%20Belarus%262022-02-24T05%3A40%3A57.391Z&ns_fee=0&pinned_post_locator=urn:asset:eab86d34-aa8d-4b91-874a-b71a45f3e7ad&pinned_post_asset_id=621718cc000e9e34d25a795c&pinned_post_type=share|title=Ukraine: Troops moving in from Belarus|last=<!--Not stated-->|date=24 February 2022|website=bbc.com|publisher=BBC|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064605/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60454795?ns_mchannel=social&ns_source=twitter&ns_campaign=bbc_live&ns_linkname=621718cc000e9e34d25a795c%26Ukraine%3A+Troops+moving+in+from+Belarus%262022-02-24T05%3A40%3A57.391Z&ns_fee=0&pinned_post_locator=urn%3Aasset%3Aeab86d34-aa8d-4b91-874a-b71a45f3e7ad&pinned_post_asset_id=621718cc000e9e34d25a795c&pinned_post_type=share|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022|quote=Multiple reports are now quoting Ukrainian officials as saying troops in Belarus are joining the Russian attack, meaning the offensive is now also coming from Ukraine's north.}}</ref> [[Државна гранична служба Украјине|Украјинске граничне снаге]] известиле су о нападима на локације у [[Луганска област|Луганску]], [[Сумска област|Суми]], [[Харковска област|Харкову]], [[Черниговска област|Чернигову]] и [[Житомирска област|Житомиру]], као и са Крима.<ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824058|title=Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии|date=24 February 2022|website=Interfax|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073734/https://www.interfax.ru/world/824058|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Министарство одбране Руске Федерације|Руско Министарство одбране]] тврди да нема отпора украјинских граничних снага.<ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/russia/824062|title=Военные РФ заявили, что погранслужба Украины не оказывает сопротивления|date=24 February 2022|website=Interfax|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224075406/https://www.interfax.ru/russia/824062|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Украјинско министарство унутрашњих послова саопштило је да су руске снаге заузеле села Хородишће и [[Милове]] у Луганску.<ref name="TroianovskiNYT" /> Украјински центар за стратешке комуникације и стратешку безбедност известио је да је украјинска војска одбила напад код Луганска и вратила контролу над градом, са скоро 50 жртава са руске стране.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/war/vsu-otvoevali-schaste-unichtozheny-okolo-50-vragov-novosti-donbassa-11715445.html|title=ВСУ отвоевали Счастье: уничтожено около 50 врагов|last=|date=|website=[[Unian]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092127/https://www.unian.net/war/vsu-otvoevali-schaste-unichtozheny-okolo-50-vragov-novosti-donbassa-11715445.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Након што је сат времена била ван мреже, веб страница украјинског министарства одбране је враћена. Министарство је тврдило да је у Луганску оборило пет авиона и један хеликоптер.<ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/kyivpost/status/1496743183644086274|title=KyivPost, Twitter|website=Twitter|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073842/https://twitter.com/kyivpost/status/1496743183644086274|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Нешто пре 07:00 по локалном времену, председник Зеленски је најавио увођење [[Ратно законодавство|ванредног стања]] у Украјини.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/23/ukraine-russia-news-crisis-latest-live-updates-putin-biden-europe-sanctions-russian-invasion-border-troops|title=Russia-Ukraine crisis live news: Putin has launched 'full-scale invasion', says Ukrainian foreign minister – latest updates &#124; World news|date=16 July 2018|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224054309/https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/23/ukraine-russia-news-crisis-latest-live-updates-putin-biden-europe-sanctions-russian-invasion-border-troops|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Касније је наредио украјинској војсци да „нанесе максималне губитке“ освајачима.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/society/zelenskiy-otdal-prikaz-vsu-nanosit-maksimalnye-poteri-okkupantam-novosti-ukrainy-11715478.html|title=Зеленский отдал приказ ВСУ наносить максимальные потери оккупантам|last=|date=|website=[[Unian]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224082802/https://www.unian.net/society/zelenskiy-otdal-prikaz-vsu-nanosit-maksimalnye-poteri-okkupantam-novosti-ukrainy-11715478.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Зеленски је такође најавио да се прекидају [[руско-украјински односи|дипломатски односи са Русијом]], који ступају на снагу одмах.<ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824153|title=Украина разорвала дипломатические отношения с Россией|date=24 February 2022|website=Interfax|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224095330/https://www.interfax.ru/world/824153|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Руске ракете гађале су украјинску инфраструктуру, укључујући и [[Аеродром Кијев-Бориспољ|кијевски аеродром Бориспољ]]. Украјина је затворила свој ваздушни простор за цивилне летове.<ref>{{Cite news|url=https://www.politico.eu/article/ukraine-closes-airspace-as-putin-orders-military-operation/|title=Ukraine closes airspace as Putin orders military operation|date=24 February 2022|work=[[Politico]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224102433/https://www.politico.eu/article/ukraine-closes-airspace-as-putin-orders-military-operation/|archive-date=24 February 2022|location=}}</ref> Руске снаге су напале војну јединицу у [[Подиљск|Подиљску]], у којој је шесторо погинуло и седам рањено. Још једна особа је убијена у граду [[Мариупољ|Мариупољу]]. Још деветнаест особа се такође води као нестало. Кућа у [[Чугујив|Чугујиву]] је оштећена од руске артиљерије; станари те куће су повређени, а један дечак је погинуо.<ref>{{Cite web|url=https://www.currenttime.tv/a/31720261.html|title=Россия обстреляла жилой дом в Чугуеве Харьковской области: видео последствий|last=|date=|website=[[Current Time TV]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092902/https://www.currenttime.tv/a/31720261.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref name="hromadske.online">{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|title=Перші три дні повномасштабної російсько-української війни (текстовий онлайн)|last=|date=24 February 2022|website=[[Hromadske]]|language=uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060243/https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Осамнаест људи је погинуло у руском бомбардовању у селу Липетске ([[Одешка област]]).<ref name="hromadske.online" /> У 10:00 по локалном времену на брифингу украјинске председничке администрације је саопштено да су руске трупе извршиле инвазију на Украјину са севера (до 5&nbsp;км дубоко). Речено је да су руске трупе биле активне у [[Харковска област|Харковској области]], [[Черниговска област|Черниговској области]] и у близини [[Суми|Сумија]].<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/war/voyska-rossii-na-severe-ukrainy-prodvinulis-vglub-do-pyati-kilometrov-arestovich-novosti-donbassa-11715571.html|title=Войска России на севере Украины продвинулись вглубь до пяти километров – Арестович|last=|date=|website=|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224091205/https://www.unian.net/war/voyska-rossii-na-severe-ukrainy-prodvinulis-vglub-do-pyati-kilometrov-arestovich-novosti-donbassa-11715571.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Прес служба Зеленског је такође саопштила да је Украјина одбила напад у [[Волинска област|Волинској области]].<ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/en/news/prezident-uhvaliv-usi-neobhidni-rishennya-dlya-zahistu-krayi-73117|title=President has made all necessary decisions to defend the country, the Armed Forces are actively resisting Russian troops – Adviser to the Head of the Office of the President|last=|date=|website=president.gov.ua|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224102445/https://www.president.gov.ua/en/news/prezident-uhvaliv-usi-neobhidni-rishennya-dlya-zahistu-krayi-73117|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У 10:30 по локалном времену украјинско министарство одбране је известило да су руске трупе у Черниговској области заустављене, велика битка код Харкова је у току, а Мариупољ и Шчастје су у потпуности враћени.<ref name="mil.2402.1030">{{Cite web|url=https://www.mil.gov.ua/en/news/2022/02/24/general-staff-of-the-armed-forces-of-ukraine-operative-information-as-of-10-30/|title=General Staff of the Armed Forces of Ukraine: Operative information as of 10.30|last=|date=|website=[[Ministry of Defence (Ukraine)|mil.gov.ua]]|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224103548/https://www.mil.gov.ua/en/news/2022/02/24/general-staff-of-the-armed-forces-of-ukraine-operative-information-as-of-10-30/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Саопштено је да је уништено 6 руских авиона, 2 хеликоптера и десетине оклопних возила.<ref name="mil.2402.1030" /> Русија је негирала да је изгубила било какве авионе или оклопна возила.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/ukraine-says-50-russian-troops-killed-four-tanks-destroyed-2022-02-24/|title=Ukraine says 50 Russian troops killed, four tanks destroyed|last=|date=24 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224101222/https://www.reuters.com/world/europe/ukraine-says-50-russian-troops-killed-four-tanks-destroyed-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Украјински главнокомандујући [[Валериј Залужниј|Валериј Залужњи]] објавио је фотографије 2 заробљена руска војника на којима се наводи да су из руског [[423. гардијски Јампољски моторни стрељачки пук|423. гардијског Јампољског моторног пука]] (војна јединица 91701).<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/war/voennye-vzyali-v-plen-pervyh-rossiyskih-okkupantov-kotorye-segodnya-vtorglis-v-ukrainu-foto-novosti-donbassa-11715970.html|title=Военные взяли в плен первых российских оккупантов, которые сегодня вторглись в Украину (фото)|last=|date=|website=[[Unian]]|language=ru|access-date=24 February 2022}}</ref> Руске снаге заузеле су [[међународни аеродром Антонов]] у [[Хостомел|Хостомелу]], предграђу Кијева.<ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/russia-attacks-ukraine-as-its-happening-a76553|title=Russia Attacks Ukraine: As It's Happening|last=[[The Moscow Times]]|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224122327/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/russia-attacks-ukraine-as-its-happening-a76553|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-24-22-intl/h_ab6cab437dff1920a9fcec2857593b70|title=On the ground: Russian forces take control of an air base near Kyiv, Ukraine|date=24 February 2022|work=[[CNN]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224145330/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-24-22-intl/h_ab6cab437dff1920a9fcec2857593b70|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Белорусија је дала своју територију руским трупама за инвазију на Украјину са севера: у 11:00 по локалном времену. Украјински граничари пријавили су пробој границе у [[Вилча, Кијевска област|Вилчи]] ([[Кијевска област]]), а граничари у [[Житомирска област|Житомирској области]] су бомбардовани од стране МЛРС (вероватно [[БМ-21 Град]]).<ref name="hromadske.online2">{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|title=Archived copy|last=|date=24 February 2022|website=[[Hromadske]]|language=uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060243/https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Такође је саопштено да је хеликоптер без ознака бомбардовао положај граничне страже у Славутичу из Белорусије.<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.net/society/so-storony-belarusi-vertolet-bez-opoznavatelnyh-znakov-obstrelyal-rayon-pered-kpp-slavutich-novosti-ukrainy-11715628.html|title=Со стороны Беларуси вертолет без опознавательных знаков обстрелял район перед КПП "Славутич"|last=|date=|website=[[Unian]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224112325/https://www.unian.net/society/so-storony-belarusi-vertolet-bez-opoznavatelnyh-znakov-obstrelyal-rayon-pered-kpp-slavutich-novosti-ukrainy-11715628.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У 11:30 по локалном времену почео је други талас руског ракетног бомбардовања Украјине: међу гађаним градовима били су [[Кијев]], [[Одеса]], [[Харков]] и [[Lavov|Лавов]]. Тешке копнене борбе вођене су у [[Доњецка област|Доњецкој]] и [[Луганска област|Луганској области]].<ref>{{Cite news|url=https://nationalpost.com/pmn/news-pmn/ukraine-hit-by-second-wave-of-missile-strikes-official|title=Ukraine hit by second wave of missile strikes – official|date=24 February 2022|work=[[National Post]]|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224135835/https://nationalpost.com/pmn/news-pmn/ukraine-hit-by-second-wave-of-missile-strikes-official|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Активисти за грађанска права у Пољској пријавили су пораст прелазака миграната из Белорусије у Пољску.<ref>{{Cite news|url=https://euobserver.com/migration/154425|title=Belarus seen stepping-up use of migrants as a weapon|date=24 February 2022|work=EUobserver|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224124429/https://euobserver.com/migration/154425|archive-date=24 February 2022}}</ref> Посматрачи сматрају да Белорусија прима наређења од Русије и користи мигранте на пољско-белоруској граници као оружје.<ref>{{Cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2021/11/15/whats-putins-gain-in-the-belarus-migrant-crisis|title=What’s Putin’s gain in the Belarus migrant crisis?|date=15 November 2021|work=[[Al Jazeera]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220115174702/https://www.aljazeera.com/news/2021/11/15/whats-putins-gain-in-the-belarus-migrant-crisis|archive-date=15 January 2022}}</ref> У 13:00 и 13:19 по локалном времену, украјинска гранична стража и Оружане снаге пријавиле су два нова сукоба — код [[Суми|Сумија]] („у правцу [[Конотоп|Конотопа]]“) и [[Старобиљск|Старобилска]] (Луганска област).<ref name="hromadske.online3">{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|title=Archived copy|last=|date=24 February 2022|website=[[Hromadske]]|language=uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060243/https://hromadske.ua/posts/rosijsko-ukrayinska-vijna-tekstovij-onlajn|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У 13:32 по локалном времену Валериј Залужњи је известио о четири балистичке ракете лансиране са територије Белорусије у југозападном правцу.<ref name="hromadske.online3" /> Неколико станица [[кијевски метро|Кијевског метроа]] и [[Харков Метро|Харковског метроа]] коришћено је као склоништа за локално становништво.<ref name="hromadske.online3" /> Извештава се да је бомбардована локална болница у [[Вухледар|Вухледару]] (Доњецка област), при чему су четири цивила погинула и 10 рањено (укључујући 6 лекара).<ref name="hromadske.online3" /> Украјински граничари су известили да су два руска брода Василиј Биков ([[патролни брод пројекта 22160]]) и Москва напали и покушали да заузму мало [[Змијско острво]] у близини [[Делта Дунава|делте Дунава]].<ref name="hromadske.online3" /> У 16:00 по локалном времену украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су избиле борбе између Русије и Украјине у [[Град духова|градовима духова]] [[Чернобиљ|Чернобиљу]] и [[Припјат|Припјату]], који су добро познати по катастрофи у [[Чернобиљска катастрофа|Чернобиљу 1986. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/chernobyl-nuclear-russia-attack-ukraine-b2022444.html|title=Fighting breaks out near Chernobyl, says Ukrainian president|last=Sullivan|first=Rory|date=2022-02-24|website=[[The Independent]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224151418/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/chernobyl-nuclear-russia-attack-ukraine-b2022444.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=}}</ref> У 16:18 по локалном времену [[градоначелник Кијева]] [[Виталиј Кличко]] прогласио је полицијски час у трајању од 22:00 до 7:00.<ref>{{Cite web|url=https://ua.interfax.com.ua/news/general/801462.html|title=Kyiv imposes curfew from 22:00 to 7:00, transport not to work at this time – Klitschko|date=24 February 2022|website=[[Interfax-Ukraine]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224160553/https://ua.interfax.com.ua/news/general/801462.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=}}</ref> [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|Високи комесар Уједињених нација за избеглице]] [[Филипо Гранди]] проценио је да је више од 100.000 Украјинаца [[Принудно померање|напустило своје домове]], а хиљаде њих је прешло у Молдавију и Румунију.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60454795?ns_mchannel=social&ns_source=twitter&ns_campaign=bbc_live&ns_linkname=6217ca57000e9e34d25a7ba4%26What%27s%20the%20latest%3F%262022-02-24T18%3A33%3A13.709Z&ns_fee=0&pinned_post_locator=urn:asset:becba973-98df-4728-bcce-9f0e082111d9&pinned_post_asset_id=6217ca57000e9e34d25a7ba4|title=Ukraine-Russia invasion: Russia launches attack on Ukraine from several fronts|date=24 February 2022|website=BBC News|language=en-gb|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224192206/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60454795?ns_mchannel=social&ns_source=twitter&ns_campaign=bbc_live&ns_linkname=6217ca57000e9e34d25a7ba4%26What%27s+the+latest%3F%262022-02-24T18%3A33%3A13.709Z&ns_fee=0&pinned_post_locator=urn%3Aasset%3Abecba973-98df-4728-bcce-9f0e082111d9&pinned_post_asset_id=6217ca57000e9e34d25a7ba4|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> У 22:00 по локалном времену, [[Државна гранична служба Украјине|украјинска државна гранична стража]] саопштила је да су руске снаге заузеле [[Змијско острво]] након поморског и ваздушног бомбардовања.<ref>{{Cite news|url=https://gazeta.ua/articles/donbas/_ostriv-zmiyinij-zahopili-rosijski-okupanti-dpsu/1072429|title=Острів Зміїний захопили російські окупанти - ДПСУ|date=24 February 2022|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224202628/https://gazeta.ua/articles/donbas/_ostriv-zmiyinij-zahopili-rosijski-okupanti-dpsu/1072429|archive-date=24 February 2022|publisher=Gazeta UA}}</ref> Потврђено је да је убијено 17 цивила, укључујући 13 убијених у [[Јужна Украјина|јужној Украјини]], три у Мариупољу и један у [[Харков|Харкову]]<ref>{{Cite web|url=http://www.dailythanthi.com/News/TopNews/2022/02/24231956/South-Ukraine-region-says-13-civilians-9-troops-killed.vpf|title=ரஷ்ய தாக்குதல்: தெற்கு உக்ரைன் பகுதியில் 22 பேர் கொல்லப்பட்டதாக தகவல்|date=24 February 2022|website=Dailythanthi.com|language=Tamil|trans-title=Russian offensive: 22 killed in southern Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224181739/https://www.dailythanthi.com/News/TopNews/2022/02/24231956/South-Ukraine-region-says-13-civilians-9-troops-killed.vpf|archive-date=24 February 2022|access-date=2022-02-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/2/24/russia-ukraine-invasion-casualties-death-toll|title=Ukraine death toll: What we know so far|website=www.aljazeera.com|language=en|access-date=2022-02-24}}</ref> === 25. фебруар === До 01:24 по локалном времену, Зеленски је наредио пуну мобилизацију украјинске војске у трајању од 90 дана.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv|title=Russia-Ukraine latest news: Zelenskiy bans Ukrainian men aged 18–60 from leaving the country after invasion – live updates|last=Loc|first=Samantha|date=25 February 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224075414/https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv|archive-date=24 February 2022|last2=Singh|first2=Maanvi|issn=0261-3077|last3=Oladipo|first3=Gloria|last4=Chao-Fong|first4=Léonie|last5=Rankin|first5=Jennifer|last6=Holmes|first6=Oliver|last7=Harding|first7=Luke|last8=Baloch|first8=Shah Meer}}</ref> Око 04:00 по локалном времену, Кијев су потресле две експлозије. Званичник украјинског министарства унутрашњих послова [[Антон Херашченко]] пренео је путем текстуалне поруке да су те експлозије биле крстареће и балистичке ракете које су гађане Кијевом.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2022/02/24/europe/ukraine-russia-invasion-friday-intl-hnk/index.html|title=Ukrainian capital Kyiv targeted with missile fire, official says|last=Regan|first=Helen|last2=Hallam|first2=Jonny|website=[[CNN]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225040530/https://www.cnn.com/2022/02/24/europe/ukraine-russia-invasion-friday-intl-hnk/index.html|archive-date=25 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Украјинска влада је саопштила да је оборила непријатељску летелицу изнад Кијева, која се потом срушила на стамбену зграду и запалила је.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/explosions-heard-kyiv-official-says-enemy-aircraft-downed-2022-02-25/|title=Explosions heard in Kyiv, official says enemy aircraft downed|date=25 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225050231/https://www.reuters.com/world/europe/explosions-heard-kyiv-official-says-enemy-aircraft-downed-2022-02-25/|archive-date=25 February 2022}}</ref> Касније је потврђено да је реч о украјинском [[Сухој Су-27|Су-27]]. Независни војни аналитичари су приметили да се чини да су руске снаге на северу земље биле у великој мери ангажоване од стране украјинске војске. Руске јединице су покушавале да опколе Кијев и напредују ка Харкову, али су заглибили у тешким борбама, а слике на друштвеним мрежама сугеришу да су неке руске оклопне колоне упале у заседу. Насупрот томе, руске операције на истоку и југу биле су ефикасније. Најбоље обучене и опремљене руске јединице биле су позициониране изван Донбаса на југоистоку и чинило се да су маневрисале око припремљених одбрамбених ровова и напале у позадини украјинских одбрамбених положаја. У међувремену, руске војне снаге које су напредовале са Крима биле су подељене у две колоне, а аналитичари сугеришу да су можда покушавале да опколе и заробе украјинске браниоце у Донбасу, приморавајући Украјинце да напусте своју припремљену одбрану и боре се на отвореном.<ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-attacks-ukraine/russian-forces-are-meeting-more-resistance-near-kyiv-and-kharkiv-than-farther-south-analysts-say|title=Russian forces are meeting more resistance near Kyiv and Kharkiv than farther south, analysts say.|last=Barnes|first=Julian E.|date=25 February 2022|website=[[The New York Times]]|url-access=limited|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225045412/https://www.nytimes.com/live/2022/02/24/world/russia-attacks-ukraine/russian-forces-are-meeting-more-resistance-near-kyiv-and-kharkiv-than-farther-south-analysts-say|archive-date=25 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Ујутро 25. фебруара, Зеленски је у телевизијском обраћању оптужио Русију да гађа цивилне и војне објекте.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/25/ukraine-invasion-explosions-in-kyiv-as-uk-reports-fierce-resistance-across-the-nation|title=Ukraine invasion: Zelenskiy strikes defiant tone as explosions ring out in Kyiv|last=Graham-Harrison|first=Emma|date=25 February 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225052024/https://www.theguardian.com/world/2022/feb/25/ukraine-invasion-explosions-in-kyiv-as-uk-reports-fierce-resistance-across-the-nation|archive-date=25 February 2022|last2=Harding|first2=Luke|last3=Boffey|first3=Daniel|last4=Elias|first4=Visontay}}</ref> Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко рекао је да су у претходна 24 сата погођена 33 цивилна места.<ref>{{Cite news|url=https://finance.yahoo.com/news/ukraine-ministry-says-russia-hit-075824163.html|title=Ukraine ministry says Russia hit 33 civilian sites in last 24 hrs -Interfax|last=Polityuk|first=Pavel|work=[[Yahoo Finance]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225113721/https://finance.yahoo.com/news/ukraine-ministry-says-russia-hit-075824163.html|archive-date=25 February 2022|agency=[[Reuters]]/[[Interfax]]|last2=Baczynska|first2=Gabriela|last3=Lawson|first3=Hugh}}</ref> Министарство одбране Украјине саопштило је да су руске снаге ушле у округ [[Оболон, Кијев|Оболон у Кијеву]] и да су биле удаљене око 9 километара из зграде [[Зграда Врховне Раде|Врховне Раде]].<ref name="BBC-2022-02-25">{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/world-europe-60517447|title=Ukraine-Russia invasion: Ukraine says Russian rockets hit Kyiv overnight|publisher=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225085334/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60517447|archive-date=25 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Министарство одбране је такође саопштило да сви украјински цивили имају право да се добровољно пријаве за војну службу без обзира на године.<ref name="OZ">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/putin-orders-military-operations-ukraine-demands-kyiv-forces-surrender-2022-02-24/|title=Russian forces invade Ukraine with strikes on major cities|last=Osborn|first=Andrew|date=23 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=23 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224033456/https://www.reuters.com/world/europe/putin-orders-military-operations-ukraine-demands-kyiv-forces-surrender-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|last2=Zinets|first2=Natalia}}</ref> Украјинске власти су саопштиле да је у нуклеарној електрани Чернобиљ након што су руске трупе заузеле то подручје откривено некритично повећање радијације која прелази контролне нивое, рекавши да је то због кретања тешких војних возила која дижу радиоактивну прашину у ваздух.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/chernobyl-update-nuclear-radiation-ukraine-b2023062.html|title=Chernobyl radiation 'exceeds control levels' in multiple areas being seized by Russia|last=Mathers|first=Matt|date=25 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225105519/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/chernobyl-update-nuclear-radiation-ukraine-b2023062.html|archive-date=25 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/ukraine-nuclear-agency-reports-higher-chernobyl-radiation-levels-due-heavy-2022-02-25/|title=Ukraine reports higher but "not critical" Chernobyl radiation|last=Polityuk|first=Pavel|date=25 February 2022|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225113725/https://www.reuters.com/world/europe/ukraine-nuclear-agency-reports-higher-chernobyl-radiation-levels-due-heavy-2022-02-25/|archive-date=25 February 2022|publisher=[[Reuters]]}}</ref> Русија је тврдила да брани електрану од националистичких и терористичких група и да особље прати нивое радијације на локацији.<ref name="BBC-2022-02-252">{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/world-europe-60517447|title=Ukraine-Russia invasion: Ukraine says Russian rockets hit Kyiv overnight|publisher=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225085334/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60517447|archive-date=25 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Градоначелник [[Горловка|Горловке]] у [[Доњецка Народна Република|Доњецкој Народној Републици]] коју подржава Русија известио је да је муниција коју је испалила украјинска војска погодила зграду локалне школе, убивши двоје наставника.<ref>{{Cite news|url=https://abcnews.go.com/International/wireStory/sorting-fact-disinformation-russian-attack-ukraine-83106752|title=Sorting fact, disinformation after Russian attack on Ukraine|date=26 February 2022|work=ABC News|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://abcnews.go.com/International/wireStory/sorting-fact-disinformation-russian-attack-ukraine-83106752|archive-date=27 February 2022}}</ref> Зеленски је указао да се украјинска влада „не плаши да говори о неутралном статусу“.<ref>{{Cite news|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/U1YDTnzZnlMsI6A2uzcb|title=Zelensky Says Russia Is Striking Military and Civilian Targets|last=Marson|first=James|work=www.wsj.com|access-date=25 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/U1YDTnzZnlMsI6A2uzcb|archive-date=26 February 2022|publisher=[[Wall Street Journal]]}}</ref> Истог дана, председник Путин је указао кинеском председнику [[Си Ђинпинг|Си Ђинпингу]] да је „Русија вољна да води преговоре на високом нивоу са Украјином“.<ref>{{Cite web|url=https://financialpost.com/pmn/business-pmn/putin-tells-xi-that-russia-willing-to-hold-high-level-talks-with-ukraine-chinas-cctv|title=Putin tells Xi that Russia willing to hold high-level talks with Ukraine -China's CCTV|website=Financial Post|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://financialpost.com/pmn/business-pmn/putin-tells-xi-that-russia-willing-to-hold-high-level-talks-with-ukraine-chinas-cctv|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Док су се руске трупе приближавале Кијеву, Зеленски је замолио становнике да припреме [[Молотовљев коктел|молотовљеве коктеле]] како би „неутралисали“ непријатеља. Путин је у међувремену позвао украјинску војску да [[Државни удар|збаци владу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/ukraine-russia-putin-war-kyiv-invasion-latest-b2022971.html|title=Putin tells Ukrainian military to overthrow Zelensky – follow live|date=25 February 2022|website=[[The Independent]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/ukraine-russia-putin-war-kyiv-invasion-latest-b2022971.html|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/ukraine-russia-war-live-latest-news-putin-kyiv-invasion-12541713|title=Ukraine-Russia news live: Troops enter Kyiv as Putin makes offer of Minsk peace talks|website=[[Sky News]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://news.sky.com/story/ukraine-russia-war-live-latest-news-putin-kyiv-invasion-12541713|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022}}</ref> Украјина је [[Закон о оружју у Украјини|поделила 18.000 пушака]] становницима Кијева који су изразили спремност да се боре и ангажовала [[Снаге територијалне одбране (Украјина)|Територијалне одбрамбене снаге]], резервну компоненту украјинске војске, за одбрану Кијева. <ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60517447|title=Kyiv residents take up arms as Russia advances|date=25 February 2022|publisher=BBC|access-date=25 February 2022}}</ref> Неке руске снаге су ушле у северни Кијев, али нису напредовале даље од тога.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/25/world/russia-ukraine-war|title=Ukrainian Fighters Battle to Hold Kyiv|last=Bengali|first=Shashank|date=25 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=26 February 2022|last2=Bigg|first2=Matthew Mpoke|issn=0362-4331}}</ref> Руске трупе [[Спетсназ|Спетсназа]] инфилтрирали су се у град са намером да „лове“ владине званичнике.<ref>{{Cite web|url=https://inews.co.uk/news/russia-special-forces-kyiv-ukraine-leaders-mercanaries-behind-lines-1483303|title=Russian special forces have entered Kyiv to hunt down Ukraine's leaders, says Zelensky|date=25 February 2022|website=inews.co.uk|publisher=[[i (newspaper)|i News]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://inews.co.uk/news/russia-special-forces-kyiv-ukraine-leaders-mercanaries-behind-lines-1483303|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=26 February 2022}}</ref> [[Пентагон]] је до краја вечери саопштио да Русија није успоставила [[Ваздушна превласт|ваздушну превласт]] над украјинским ваздушним простором, што су амерички аналитичари предвидели да ће се догодити брзо након почетка непријатељстава. Капацитети украјинске [[Противваздухопловна одбрана|противваздушне одбране]] су деградирани руским нападима, али су и даље оперативне. Војни авиони обе земље наставили су да лете изнад Украјине.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-RCVQQO7CNFC33LEDYG2O3Q3JAE|title=Airspace over Ukraine remains contested, with no one in control, Pentagon says|last=Lamothe|first=Daniel|date=25 February 2022|work=[[The Washington Post]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-RCVQQO7CNFC33LEDYG2O3Q3JAE|archive-date=26 February 2022}}</ref> Пентагон је такође рекао да руске трупе такође не напредују тако брзо колико су мислили ни америчке обавештајне службе ни Москва, да Русија није заузела ниједан центар становништва и да су украјинска команда и контрола још увек нетакнути. Пентагон је упозорио да је Русија послала у Украјину само 30 одсто од 150.000–190.000 војника које је окупила на граници.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/25/world/russia-ukraine-war/russian-forces-have-lost-some-momentum-pentagon-official-says|title=Russian forces have lost some momentum, Pentagon official says.|last=Cooper|first=Helene|date=25 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=25 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225191901/https://www.nytimes.com/live/2022/02/25/world/russia-ukraine-war/russian-forces-have-lost-some-momentum-pentagon-official-says|archive-date=25 February 2022}}</ref> Украјински ракетни напад покренут је на [[Милерово (ваздушна база)|ваздушну базу Милерово]] у Русији.<ref>{{Cite news|url=https://rostovgazeta.ru/news/politics/25-02-2022/vooruzhennye-sily-ukrainy-atakovali-millerovo-tochkoy-u|title=Вооруженные силы Украины атаковали Миллерово 'Точкой-У'|date=25 February 2022|work=Rostov Gazeta|access-date=25 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://rostovgazeta.ru/news/politics/25-02-2022/vooruzhennye-sily-ukrainy-atakovali-millerovo-tochkoy-u|archive-date=26 February 2022|language=ru|trans-title=Ukrainian Armed Forces attacked Millerovo with 'Tochka-U'}}</ref> Руски тенк из војне колоне снимљен је како гњечи цивилни аутомобил у северном Кијеву, скрећући преко пута да га смрви. Возач аутомобила, старији мушкарац, преживео је и помогли су му мештани.<ref>{{Cite web|url=https://www.gbnews.uk/news/tank-drives-over-mans-car-in-ukraine-and-he-lives-to-tell-the-tale-watch/235095|title=Tank drives over man's car in Ukraine... And he lives to tell the tale – WATCH|last=Wood|first=Aden-Jay|date=25 February 2022|publisher=[[GB News]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.gbnews.uk/news/tank-drives-over-mans-car-in-ukraine-and-he-lives-to-tell-the-tale-watch/235095|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=26 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/25/ukrainian-man-crushed-car-russian-tank-rolling-northern-kyiv/|title=Ukrainian man run over in car by Russian tank rolling into northern Kyiv|last=Chandler-Wilde|first=Helen|date=25 February 2022|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/25/ukrainian-man-crushed-car-russian-tank-rolling-northern-kyiv/|archive-date=26 February 2022|issn=0307-1235}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/tv/news/russian-tank-crushes-car-kyiv-b2023423.html|title=Russian tank swerves to crush civilian car in Kyiv, driver miraculously survives|work=[[The Independent]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.independent.co.uk/tv/news/russian-tank-crushes-car-kyiv-b2023423.html|archive-date=26 February 2022}}</ref> === 26. фебруар === [[Датотека:Житловий будинок на вул. Лобановського, 6-А після обстрілу.jpg|мини|Цивилни солитер у Кијеву после поготка ракете (26. фебруар 2022)<ref>{{Cite web|url=https://www.nedeljnik.rs/medunarodni-krivicni-sud-ce-istraziti-navodne-ratne-zlocine-u-ukrajini-postoji-osnov/|title=Međunarodni krivični sud će istražiti navodne ratne zločine u Ukrajini: "Postoji osnov..."|last=Nedeljnik.rs|date=2022-02-28|website=Nedeljnik|language=en-US|access-date=2022-03-01}}</ref>|200п]] У поноћ по локалном времену, тешке борбе вођене су јужно од Кијева, у близини града [[Васиљкив|Васиљкива]] и [[Ваздушна база Василков|његове ваздушне базе]].<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-25-22/index.html|title=Heavy fighting reported to the south of Kyiv|last=Sangal|first=Aditi|last2=Vogt|first2=Adrienne|date=25 February 2022|publisher=CNN|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-25-22/index.html|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=25 February 2022|last3=Woodyatt|first3=Amy|last4=Picheta|first4=Rob|last5=Upright|first5=Ed|last6=Yeung|first6=Jessie|last7=Renton|first7=Adam|last8=Macaya|first8=Melissa|last9=Wagner|first9=Meg}}</ref> [[Генералштаб Оружаних снага Украјине|Украјински генералштаб]] тврди да је украјински ловац Су-27 оборио руски транспортни авион [[Иљушин Ил-76|Ил-76]] који је превозио падобранце у близини града.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.net/war/mest-za-lugansk-2014-vozle-vasilkova-sbili-il-76-s-vrazheskimi-desantnikami-novosti-donbassa-11718622.html|title=Месть за Луганск 2014: возле Василькова сбили Ил-76 с вражескими десантниками|last=Давыгора|first=Олег|date=26 February 2022|work=[[Unian]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.unian.net/war/mest-za-lugansk-2014-vozle-vasilkova-sbili-il-76-s-vrazheskimi-desantnikami-novosti-donbassa-11718622.html|archive-date=26 February 2022|language=ru|trans-title=Revenge for Luhansk 2014: Il-76 with enemy paratroopers was shot down near Vasilkov}}</ref> Градоначелница Василкива Наталија Балашинович рекла је да су украјинске снаге успешно браниле њен град и да се борбе завршавају.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.net/war/boy-za-vasilkov-zavershilsya-pobedoy-vsu-novosti-kieva-11718874.html|title=Бой за Васильков завершился победой ВСУ|last=Робейко|first=Ольга|date=26 February 2022|work=[[Unian]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220226105516/https://www.unian.net/war/boy-za-vasilkov-zavershilsya-pobedoy-vsu-novosti-kieva-11718874.html|archive-date=26 February 2022|language=ru|trans-title=The battle for Vasilkov ended with the victory of the Armed Forces of Ukraine}}</ref> Око 03:00, више од 48 експлозија за 30 минута пријављено је у околини Кијева, пошто се наводи да се украјинска војска бори у близини електране CHP-6 у северном делу [[Троиесхцхина|Тројешчине]].<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-TAIGHCFPGRBUVBQRFBISDQJSL4|title=Multiple explosions rock Kyiv as Russian forces target city|last=Grady|first=Siobhán|date=25 February 2022|work=[[The Washington Post]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/25/ukraine-invasion-russia-news/#link-TAIGHCFPGRBUVBQRFBISDQJSL4|archive-date=26 February 2022|last2=Kornfield|first2=Meryl}}</ref> [[BBC News|BBC]] је известио да би напад могао бити покушај да се граду искључи струја. Пријављене су тешке борбе у близини [[Кијевски зоолошки врт|Кијевског зоолошког врта]] и насеља [[Шуљавка]]. Рано 26. фебруара, украјинска војска је саопштила да је одбила руски напад на војну базу која се налази на авенији Перемохи, главном путу у Кијеву; <ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-attack-kyiv-military-base-are-repelled-ukraine-military-2022-02-26/|title=Ukraine military says it repels Russian troops' attack on Kyiv base|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-attack-kyiv-military-base-are-repelled-ukraine-military-2022-02-26/|archive-date=26 February 2022|publisher=Reuters}}</ref> такође је тврдио да је одбио руски напад на град [[Николајев]] на Црном мору.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60517447|title=Heavy fighting reported around Kyiv|last=Perera|first=Ayeshea|date=25 February 2022|publisher=BBC|access-date=26 February 2022}}</ref> Амерички званичници рекли су да су украјинске снаге обориле руски транспортни авион Ил-76 у близини [[Бела Црква (Украјина)|Беле Цркве]], педесетак миља јужно од Кијева.<ref>{{Cite web|url=https://nypost.com/2022/02/26/ukraine-russian-war-updates-hundreds-of-casualties-as-russia-ukraine-fighting-spills-into-streets/|title=Battle for Kyiv: Hundreds of casualties as fighting spills into streets|date=26 February 2022|website=[[New York Post]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://nypost.com/2022/02/26/ukraine-russian-war-updates-hundreds-of-casualties-as-russia-ukraine-fighting-spills-into-streets/|archive-date=26 February 2022|url-status=live|access-date=26 February 2022}}</ref> Председник Зеленски је остао у Кијеву, а [[CNN]] је известио да је он одбио америчке понуде за евакуацију, уместо да је затражио више муниције за украјинске трупе.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2022/02/26/europe/ukraine-zelensky-evacuation-intl/index.html|title=Zelensky refuses US offer to evacuate, saying 'I need ammunition, not a ride'|last=Braithwaite|first=Sharon|date=26 February 2022|publisher=CNN|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.cnn.com/2022/02/26/europe/ukraine-zelensky-evacuation-intl/index.html|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Асошиејтед [[Associated Press|прес]] је известио о стотинама жртава током ноћних борби у Кијеву, рекавши да је гранатирање уништило стамбену зграду, мостове и школе. [[Министарство одбране Руске Федерације|Руско министарство одбране]] саопштило је да је заузело [[Мелитопољ]], у близини [[Азовско море|Азовског мора]], иако је британски министар Џејмс Хепи довео у питање ову тврдњу.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/heavy-fighting-kyiv-outskirts-russia-ukraine-signal-possibility-talks-2022-02-26/|title=Russian forces capture Ukrainian city, Interfax reports, amid missile strikes|last=Tsvetkova|first=Maria|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.reuters.com/world/europe/heavy-fighting-kyiv-outskirts-russia-ukraine-signal-possibility-talks-2022-02-26/|archive-date=26 February 2022|publisher=Reuters}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/uk-believes-russians-have-not-taken-melitopol-minister-heappey-says-2022-02-26/|title=Ukrainian city of Melitopol not in Russian hands, British minister says|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220226/https://www.reuters.com/world/europe/uk-believes-russians-have-not-taken-melitopol-minister-heappey-says-2022-02-26/|archive-date=26 February 2022|publisher=Reuters}}</ref> Украјински генералштаб је у 11.00 известио да је његова летелица извела 34 лета у последња 24 сата, што указује на то да Русија и даље неочекивано не успева да оствари надмоћ у ваздуху.<ref name="ISW Feb26">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|title=Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26|last=Clark|first=Mason|last2=Barros|first2=George|date=26 February 2022|website=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|archive-date=27 February 2022|url-status=live|access-date=27 February 2022|last3=Stepanenko|first3=Katya}}</ref> До поподнева, већина руских снага које су се окупиле око Украјине борила се у земљи. Градоначелник Кијева Кличко увео је полицијски час од 17 часова у суботу до 8 ујутру у понедељак, упозоравајући да ће се свако напољу у то време сматрати непријатељским диверзантским и извиђачким групама.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/26/world/ukraine-russia-war/ukrainian-forces-fight-back-as-russia-pushes-on-three-cities|title=Ukrainian forces slow Russian advance on three cities.|date=26 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220226122313/https://www.nytimes.com/live/2022/02/26/world/ukraine-russia-war/ukrainian-forces-fight-back-as-russia-pushes-on-three-cities|archive-date=26 February 2022}}</ref> [[Ројтерс]] је известио да су интернет везе прекинуте у деловима Украјине, посебно на југу и истоку.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/internet-ukraine-disrupted-russian-troops-advance-2022-02-26/|title=Internet in Ukraine disrupted as Russian troops advance|last=Pearson|first=James|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220226105525/https://www.reuters.com/world/europe/internet-ukraine-disrupted-russian-troops-advance-2022-02-26/|archive-date=26 February 2022|publisher=Reuters|last2=Satter|first2=Raphael}}</ref> Као одговор на захтев [[Михаил Федоров|Михаила Федорова]], [[премијер Украјине|премијера Украјине]], [[Илон Маск]] је објавио да је укључио своју услугу [[Старлинк]] у Украјини, са „више терминала на путу“.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/starlink-service-ukraine-elon-musk-b2024184.html|title=Elon Musk says SpaceX's Starlink satellites now active over Ukraine|date=27 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.independent.co.uk/news/world/europe/starlink-service-ukraine-elon-musk-b2024184.html|archive-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/technology/musk-says-starlink-active-ukraine-russian-invasion-disrupts-internet-2022-02-27/|title=Musk says Starlink active in Ukraine as Russian invasion disrupts internet|last=Jin|first=Hyunjoo|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/technology/musk-says-starlink-active-ukraine-russian-invasion-disrupts-internet-2022-02-27/|archive-date=27 February 2022|publisher=Reuters}}</ref> Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко изјавио је да су руске снаге напредовале даље ка [[Енергодар|Енергодару]] и [[Запоришка нуклеарна електрана|Запоришкој нуклеарној електрани]]. Он је навео да тамо постављају ракете Град и упозорио да би могли да нападну фабрику.<ref>{{Cite news|url=https://www.polsatnews.pl/wiadomosc/2022-02-26/wojna-na-ukrainie-rosjanie-blisko-elektrowni-atomowej-jest-ryzyko-ze-zostanie-ostrzelana/|title=Wojna na Ukrainie. Rosjanie blisko elektrowni atomowej. Jest ryzyko, że zostanie ostrzelana|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.polsatnews.pl/wiadomosc/2022-02-26/wojna-na-ukrainie-rosjanie-blisko-elektrowni-atomowej-jest-ryzyko-ze-zostanie-ostrzelana/|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Polsat News]]|language=pl|trans-title=The war in Ukraine. Russians close to the nuclear power plant. There is a risk that it will be shot at}}</ref> Запорошка обласна државна управа саопштила је да су се руске снаге које су напредовале на Енергодар касније вратиле у Болшу Белозерку, село удаљено 30 километара из града, истог дана.<ref>{{Cite web|url=https://nikopol.nikopolnews.net/ru/favorite/oficialno-o-situacii-v-energodare-27-fevralya/|title=Официально о ситуации в Энергодаре 27 февраля|last=Andrus|first=Ekaterina|date=27 February 2022|website=[[Nikopol News]]|language=Russian|trans-title=Officially about the situation in Energodar on February 27|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://nikopol.nikopolnews.net/ru/favorite/oficialno-o-situacii-v-energodare-27-fevralya/|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Теретни брод у власништву Јапана, MV ''Namura Queen'' са 20 чланова посаде, погођен је руском ракетом у Црном мору. Молдавски брод MV ''Millennial Spirit'' такође је гранатиран од стране руског ратног брода, при чему је начињена велика штета.<ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_d79d1d542a90f15d7c38c6e3b03d73ab|title=Japanese-owned cargo ship hit by a missile off Ukrainian coast|last=Vogt|first=Adrienne|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_d79d1d542a90f15d7c38c6e3b03d73ab|archive-date=27 February 2022|publisher=CNN|last2=Said-Moorhouse|first2=Lauren|last3=Lendon|first3=Brad|last4=George|first4=Steve|last5=Wagner|first5=Meg}}</ref> [[Рамзан Кадиров]], [[шеф Чеченске Републике]], потврдио је да су [[Кадировци]], јединице лојалне [[Чеченија|Чеченској Републици]], распоређене и у Украјину.<ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/2/26/putins-chechen-ally-says-forces-deployed-ukraine-to-back-russia|title=Chechen leader, a Putin ally, says his forces deployed to Ukraine|date=26 February 2022|website=[[Al Jazeera]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.aljazeera.com/news/2022/2/26/putins-chechen-ally-says-forces-deployed-ukraine-to-back-russia|archive-date=27 February 2022|access-date=26 February 2022}}</ref> CNN је добио снимак руског система [[ТОС-1]], који носи [[Термобаричко оружје|термобаричко оружје]], у близини украјинске границе.<ref>{{Cite news|url=https://africa.businessinsider.com/news/russian-army-deploys-its-tos-1-heavy-flamethrower-capable-of-vaporizing-human-bodies/e8sgz30|title=Russian army deploys its TOS-1 heavy flamethrower capable of vaporizing human bodies near Ukrainian border, footage shows|last=Zitser|first=Joshua|date=26 February 2022|work=[[Business Insider]] Africa|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://africa.businessinsider.com/news/russian-army-deploys-its-tos-1-heavy-flamethrower-capable-of-vaporizing-human-bodies/e8sgz30|archive-date=27 February 2022}}</ref> ''[[The Daily Telegraph]]'' је известио да су западни званичници упозорили да ће такво оружје изазвати неселективно насиље.<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/25/vladimir-putin-poised-unleash-terrifying-new-weapon-battle-kyiv/|title=Vladimir Putin poised to unleash terrifying new weapon in battle for Kyiv|last=Mendick|first=Robert|last2=Rothwell|first2=James|date=26 February 2022|publisher=[[The Daily Telegraph]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/02/25/vladimir-putin-poised-unleash-terrifying-new-weapon-battle-kyiv/|archive-date=27 February 2022|access-date=26 February 2022}}</ref> Руска војска је користила ову врсту оружја у [[Први чеченски рат|Првом чеченском рату]] 1990-их, а друге земље су га такође користиле у војним сукобима.<ref>{{Cite news|url=https://www.abc.net.au/news/2022-02-27/what-are-thermobaric-weapon-which-russia-may-use-against-ukraine/100865560|title=What are thermobaric weapons?|date=27 February 2022|work=[[ABC News (Australia)|ABC News]]|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.abc.net.au/news/2022-02-27/what-are-thermobaric-weapon-which-russia-may-use-against-ukraine/100865560|archive-date=27 February 2022}}</ref> Шестогодишњи дечак је погинуо, а више њих је рањено када је артиљеријска ватра погодила дечију болницу Окматдит у Кијеву.<ref>{{Cite news|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_60a7db10bfe4a64fb7fc9c2232fca43d|title=Six-year-old boy killed in Kyiv clashes, several more Ukrainian civilians wounded|last=Vogt|first=Adrienne|date=26 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_60a7db10bfe4a64fb7fc9c2232fca43d|archive-date=27 February 2022|publisher=CNN|last2=Moorhouse|first2=Lauren|last3=Ravindran|first3=Jeevan|last4=Yeung|first4=Jessie|last5=Lendon|first5=Brad|last6=George|first6=Steve|last7=Wagner|first7=Meg|last8=Amir|first8=Vera}}</ref> Украјинска војска је тврдила да је дигла у ваздух конвој од 56 танкера у [[Черниговска област|Черниговској области]] који су превозили дизел за руске снаге.<ref>{{Cite news|url=https://www.pravda.com.ua/eng/news/2022/02/26/7326282/|title=Ukrainian troops defending Chernihiv blow up 56 tanks of diesel fuel|date=26 February 2022|work=[[Pravda]]|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.pravda.com.ua/eng/news/2022/02/26/7326282/|archive-date=27 February 2022}}</ref> До краја дана, руске снаге нису успеле у својим покушајима да опколе и изолују Кијев, упркос механизованим и ваздушним нападима.<ref name="CT Update 9">{{Cite web|url=https://www.criticalthreats.org/analysis/ukraine-conflict-update-9|title=Ukraine Conflict Update 9: February 26, 2022|date=26 February 2022|website=Critical Threats|publisher=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.criticalthreats.org/analysis/ukraine-conflict-update-9|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Украјински генералштаб је известио да је Русија ангажовала своју оперативну северну резерву од 17 [[Батаљонска тактичка група|батаљонских тактичких група]] (БТГ) након што су украјинске снаге зауставиле напредовање 14 БТГ ка северу Кијева.<ref name="ISW Feb262">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|title=Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26|last=Clark|first=Mason|last2=Barros|first2=George|date=26 February 2022|website=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|archive-date=27 February 2022|url-status=live|access-date=27 February 2022|last3=Stepanenko|first3=Katya}}</ref> Русија је привремено одустала од покушаја да заузме Чернигов и Харков након што су напади одбијени одлучним украјинским отпором, и заобишла је те градове да би наставила ка Кијеву.<ref name="CT Update 9" /> На југу је Русија заузела [[Бердјанск]] и запретила да ће опколити [[Мариупољ]].<ref name="ISW Feb262" /> [[Институт за проучавање рата]] (ИСВ) је рекао да лоше планирање и извршење доводе до моралних и логистичких проблема за руску војску у северној Украјини.<ref name="CT Update 92">{{Cite web|url=https://www.criticalthreats.org/analysis/ukraine-conflict-update-9|title=Ukraine Conflict Update 9: February 26, 2022|date=26 February 2022|website=Critical Threats|publisher=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.criticalthreats.org/analysis/ukraine-conflict-update-9|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Амерички и британски званичници су известили да су се руске снаге суочиле са несташицом бензина и дизела, што је довело до застоја тенкова и оклопних возила и успоравања њиховог напредовања.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/uk/uk-says-russian-advance-has-slowed-likely-caused-by-logistical-problems-2022-02-26/|title=UK says Russian advance has slowed, likely caused by logistical problems, resistance|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/world/uk/uk-says-russian-advance-has-slowed-likely-caused-by-logistical-problems-2022-02-26/|archive-date=27 February 2022|publisher=Reuters}}</ref> На мрежи су се појавили и видео снимци руских тенкова и [[Оклопни транспортер|оклопних транспортера]] који су насукани поред пута.<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/31724528.html|title=U.S., British Officials Say Russia Slowed By Logistics, 'Viable Ukrainian Resistance'|date=26 February 2022|access-date=26 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.rferl.org/a/31724528.html|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Radio Free Europe/Radio Liberty]]}}</ref> Русија је наставила да не користи свој пуни арсенал; ИСВ је рекао да се овим вероватно желе избећи дипломатске последице и последице за односе са јавношћу масовних цивилних жртава, као и да се избегне стварање рушевина које би ометале напредовање сопствених снага.<ref name="ISW Feb263">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|title=Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26|last=Clark|first=Mason|last2=Barros|first2=George|date=26 February 2022|website=Institute for the Study of War|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.understandingwar.org/backgrounder/russia-ukraine-warning-update-russian-offensive-campaign-assessment-february-26|archive-date=27 February 2022|url-status=live|access-date=27 February 2022|last3=Stepanenko|first3=Katya}}</ref> === 27. фебруар === [[Датотека:Equipment_of_the_sabotage_and_reconnaissance_group_captured_in_Odessa_Oblast,_2022_(2)_(cropped).jpg|мини|Опрема руске диверзантско-извиђачке групе заробљена у [[Одешка област|Одеској области]]]] Током ноћи је саопштено да је гасовод изван Харкова дигнут у ваздух у руском нападу, док се складиште нафте у селу Криачки у близини Василкива запалило након што је погођено пројектилима.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60542877|title=What's happening in the Ukraine crisis now|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.bbc.com/news/live/world-europe-60542877|archive-date=27 February 2022|publisher=[[BBC News]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.ukrinform.net/rubric-ato/3414231-russia-hits-kyiv-regions-vasylkiv-with-cruise-or-ballistic-missiles.html|title=Update on Russian invasion: Vasylkiv hit with Russian missiles, oil depot nearby on fire|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.ukrinform.net/rubric-ato/3414231-russia-hits-kyiv-regions-vasylkiv-with-cruise-or-ballistic-missiles.html|archive-date=27 February 2022|publisher=UkrInform}}</ref> Тешке борбе у близини [[Ваздушна база Василков|ваздушне базе]] Василков спречиле су ватрогасце да угасе пожар.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.ua/war/pid-vasilkovom-prodovzhuyetsya-biy-za-aeroport-novini-donbasu-11720173.html|title=Під Васильковом продовжується бій за аеропорт|last=Орлова|first=Віолетта|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.unian.ua/war/pid-vasilkovom-prodovzhuyetsya-biy-za-aeroport-novini-donbasu-11720173.html|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Unian]]|language=uk|trans-title=The battle for the airport continues near Vasylkiv}}</ref> Такође је објављено да је група [[украјински Роми|украјинских Рома]] (Цигана) запленила руски тенк у Лиубимовки, близу [[Каховка|Каховке]], у Херсонској области.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.ua/war/pid-kahovkoyu-ukrajinski-romi-vkrali-u-rosiyskih-okupantiv-tank-novini-donbasu-11720335.html|title=Під Каховкою українські роми вкрали у російських окупантів танк – місцеві|last=Orlova|first=Violetta|date=27 February 2022|work=Ukrainian Independent Information Agency|language=uk|trans-title=Near Kakhovka, Ukrainian Roma stole a local tank from the Russian occupiers}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.diglogs.com/cesko/the-ukrainian-roma-achieved-success-seizing-the-russian-tank/|title=The Ukrainian Roma achieved success, seizing the Russian tank|date=27 February 2022|work=DigLogs|access-date=28. 02. 2022|archive-date=01. 03. 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220301/https://www.diglogs.com/cesko/the-ukrainian-roma-achieved-success-seizing-the-russian-tank/|url-status=dead}}</ref> Штавише, председничка канцеларија је саопштила да је бомбардован и [[Међународни аеродром Кијев (Жуљани)|аеродром Жуљани]].<ref name="AP-2022-02-27">{{Cite web|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-volodymyr-zelenskyy-kyiv-europe-united-nations-edc6df79755195b29473cfd6d38b1ebb|title=Russia hits Ukraine fuel supplies, airfields in new attacks|date=27 February 2022|publisher=[[Associated Press]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://apnews.com/article/russia-ukraine-volodymyr-zelenskyy-kyiv-europe-united-nations-edc6df79755195b29473cfd6d38b1ebb|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Сепаратисти које подржава Русија у провинцији Луганск саопштили су да је украјински пројектил погодио нафтни терминал у граду [[Ровењки]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/town-near-ukraines-kyiv-hit-by-missiles-oil-terminal-fire-2022-02-27/|title=Town near Ukraine's Kyiv hit by missiles, oil terminal on fire|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/world/europe/town-near-ukraines-kyiv-hit-by-missiles-oil-terminal-fire-2022-02-27/|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Reuters]]}}</ref> [[Државна служба за ванредне ситуације Украјине]] спасила је 80 људи из деветоспратнице стамбене зграде у Харкову након што је руска артиљерија погодила зграду, тешко је оштетила и убила жену.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-26-22/h_b166502aee8fd3e6916eed56d4c443f5|title=Russian aircraft banned from German airspace|last=Vogt|first=Adrienne|last2=Said-Moorhouse|first2=Lauren|date=26 February 2022|website=[[CNN]]|access-date=27 February 2022|last3=Ravindran|first3=Jeevan|last4=Wilkinson|first4=Peter|last5=Yeung|first5=Jessie|last6=Lendon|first6=Brad|last7=George|first7=Steve|last8=Wagner|first8=Meg|last9=Vera|first9=Amir}}</ref> Градоначелник [[Нова Каховка|Нове Каховке]] Владимир Коваленко потврдио је да су град заузеле руске трупе и оптужио их да су уништили насеља [[Козатске]] и [[Веселе, Запоришка област|Веселе]].<ref>{{Cite news|url=https://korrespondent.net/ukraine/4452018-novaia-kakhovka-polnostui-pod-kontrolem-rossyiskykh-okkupantov-mer1|title=Новая Каховка полностью под контролем российских оккупантов – мэр|last=Vinogradova|first=Ulyana|work=[[Korrespondent]]|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://korrespondent.net/ukraine/4452018-novaia-kakhovka-polnostui-pod-kontrolem-rossyiskykh-okkupantov-mer1|archive-date=27 February 2022|language=uk|trans-title=New Kakhovka is completely under the control of Russian invaders – the mayor}}</ref> Руске трупе су такође ушле у Харков, а борбе су се водиле на градским улицама, укључујући и центар града.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-enter-ukraines-kharkiv-ukrainian-official-2022-02-27/|title=Russian troops enter Ukraine's Kharkiv -Ukrainian official|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/world/europe/russian-troops-enter-ukraines-kharkiv-ukrainian-official-2022-02-27/|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Reuters]]}}</ref> У исто време, руски тенкови су почели да гурају у Суми. <ref>{{Cite web|url=https://kyivindependent.com/uncategorized/a-large-column-of-russian-vehicles-is-pushing-into-the-city-of-sumy-from-the-side-of-khimprom/|title=A large column of Russian vehicles is pushing into the city of Sumy from the side of Khimprom|date=27 February 2022|website=The Kyiv Independent|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://kyivindependent.com/uncategorized/a-large-column-of-russian-vehicles-is-pushing-into-the-city-of-sumy-from-the-side-of-khimprom/|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> У међувремену, руско Министарство одбране саопштило је да су руске снаге у потпуности опколиле Херсон и Бердјанск, поред заузимања Хеническа и [[Међународни аеродром Херсон|међународног аеродрома Херсон]] у Чернобајевки.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russia-says-it-blocks-ukraines-kherson-berdyansk-ria-2022-02-27/|title=Russia says it "blocks" Ukraine's Kherson, Berdyansk – RIA|last=Auyezov|first=Olzhas|date=27 February 2022|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.reuters.com/world/europe/russia-says-it-blocks-ukraines-kherson-berdyansk-ria-2022-02-27/|archive-date=27 February 2022|publisher=[[Reuters]]|last2=Mallard|first2=William}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.pnp.ru/politics/v-minoborony-soobshhili-ob-unichtozhenii-975-voennykh-obektov-ukrainy.html|title=В Минобороны сообщили об уничтожении 975 военных объектов Украины|date=27 February 2022|language=ru|trans-title=The Ministry of Defense announced the destruction of 975 military facilities of Ukraine|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.pnp.ru/politics/v-minoborony-soobshhili-ob-unichtozhenii-975-voennykh-obektov-ukrainy.html|archive-date=27 February 2022}}</ref> До раног поподнева, гувернер [[Харковска област|Харковске области]] [[Олех Синиехубов|Олех Сињехубов]] изјавио је да су украјинске снаге повратиле пуну контролу над Харковом, а украјинске власти су саопштиле да се десетине руских војника у граду предало.<ref>{{Cite web|url=https://www.dailysabah.com/world/ukraine-restores-full-control-over-kharkiv-city-governor/news|title=Ukraine restores full control over Kharkiv: City governor|date=27 February 2022|website=[[Daily Sabah]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.dailysabah.com/world/ukraine-restores-full-control-over-kharkiv-city-governor/news|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-27-22/index.html|title=Ukrainian commander in Kharkiv says dozens of Russians surrendered|date=27 February 2022|publisher=[[CNN]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-27-22/index.html|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Хенадиј Мацегора, градоначелник [[Купјанск|Купијанска]], касније је пристао да преда контролу над градом руским снагама.<ref>{{Cite web|url=https://www.pravda.com.ua/eng/news/2022/02/27/7326623/|title=In Kharkiv region, mayor admits to handing over city to occupiers|date=27 February 2022|website=[[Pravda]]|access-date=28 February 2022}}</ref> [[Сергеј Меликов]], [[шеф Републике Дагестан]], саопштио је да је убијен високи [[Дагестан|дагестански]] официр.<ref>{{Cite web|url=https://hindustannewshub.com/russia-ukraine-news/the-head-of-dagestan-announced-the-death-of-a-russian-soldier-in-ukraine-the-moscow-times/|title=The head of Dagestan announced the death of a Russian soldier in Ukraine – The Moscow Times|date=27 February 2022|website=Hindustan News Hub|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://hindustannewshub.com/russia-ukraine-news/the-head-of-dagestan-announced-the-death-of-a-russian-soldier-in-ukraine-the-moscow-times/|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> [[Врховна рада Украјине|Врховна рада]] је тврдила да је у Хостомелу поражена јединица [[Кадировци|кадировских]] војника.<ref>{{Cite web|url=https://www.ukrinform.net/rubric-ato/3414341-russian-invasion-update-ukrainian-military-destroy-kadyrov-forces-unit-near-hostomel.html|title=Russian invasion update: Ukrainian military destroy Kadyrov forces unit near Hostomel|website=Ukrinform|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.ukrinform.net/rubric-ato/3414341-russian-invasion-update-ukrainian-military-destroy-kadyrov-forces-unit-near-hostomel.html|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref> Путин је наредио руским нуклеарним снагама високу приправност, "посебан режим борбеног дежурства", као одговор на, како је рекао, "агресивне изјаве" чланица НАТО-а.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/politics/russia-hits-ukraine-fuel-supplies-airfields-in-new-attacks/2022/02/27/761e5432-9791-11ec-bb31-74fc06c0a3a5_story.html|title=Putin puts Russia's nuclear forces on alert, cites sanctions|last=Karmanau|first=Yuras|work=The Washington Post|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.washingtonpost.com/politics/russia-hits-ukraine-fuel-supplies-airfields-in-new-attacks/2022/02/27/761e5432-9791-11ec-bb31-74fc06c0a3a5_story.html|archive-date=27 February 2022|publisher=Associated Press|last2=Heintz|first2=Jim|last3=Isachenkov|first3=Vladimir}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.foxnews.com/world/putin-orders-nuclear-deterrent-forces-be-put-on-high-alert|title=Putin orders nuclear deterrent forces be put on high alert|last=Colton|first=Emma|date=27 February 2022|website=[[Fox News]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.foxnews.com/world/putin-orders-nuclear-deterrent-forces-be-put-on-high-alert|archive-date=27 February 2022|access-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/27/vladimir-putin-puts-russia-nuclear-deterrence-forces-on-high-alert-ukraine|title=Vladimir Putin puts Russia's nuclear deterrence forces on high alert|last=Roth|first=Andrew|date=27 February 2022|work=The Guardian|access-date=27 February 2022|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.theguardian.com/world/2022/feb/27/vladimir-putin-puts-russia-nuclear-deterrence-forces-on-high-alert-ukraine|archive-date=27 February 2022}}</ref> Ова изјава наишла је на оштре критике [[НАТО|НАТО-а]], [[Европска унија|Европске уније]] (ЕУ) и [[Уједињене нације|Уједињених нација]] (УН); Генерални секретар НАТО-а [[Јенс Столтенберг]] описао је то као "опасно и неодговорно", док је званичник УН Стефан Дижарик назвао идеју о нуклеарном рату "незамисливом".<ref>{{Cite web|url=http://tribune.com.pk/story/2345548/nato-chief-calls-putin-alert-order-irresponsible-cites-dangerous-rhetoric|title=NATO chief calls Putin's alert irresponsible, dangerous rhetoric|date=27 February 2022|website=[[The Express Tribune]]|access-date=}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.timesofisrael.com/liveblog_entry/un-spokesman-says-idea-of-nuclear-conflict-inconceivable/|title=UN spokesman says idea of nuclear conflict 'inconceivable'|last=|date=27 February 2022|website=[[Times of Israel]]|access-date=}}</ref> Украјина је саопштила да ће послати делегацију да се састане са руском делегацијом за разговоре у [[Гомељ|Гомељу]]. Канцеларија Зеленског саопштила је да су пристали да се састану без предуслова.<ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/27/ukraine-says-will-meet-russia-as-putin-puts-nuclear-defenses-on-alert-a76629|title=Ukraine Says Will Meet Russia as Putin Puts Nuclear Defenses on Alert|date=27 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/27/ukraine-says-will-meet-russia-as-putin-puts-nuclear-defenses-on-alert-a76629|archive-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824950|title=Российская и украинская делегации выехали в Гомель на переговоры|date=27 February 2022|website=[[Interfax]]|language=ru|trans-title=Russian and Ukrainian delegations left for Gomel for negotiations|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.interfax.ru/world/824950|archive-date=27 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://meduza.io/news/2022/02/27/rossiya-snova-anonsirovala-peregovory-s-ukrainoy-istochniki-ukrainskih-smi-eto-podtverzhdayut|title=Делегации России и Украины встретятся на белорусско-украинской границе|date=27 February 2022|website=Meduza|language=ru|trans-title=Delegations of Russia and Ukraine will meet at the Belarusian-Ukrainian border|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://meduza.io/news/2022/02/27/rossiya-snova-anonsirovala-peregovory-s-ukrainoy-istochniki-ukrainskih-smi-eto-podtverzhdayut|archive-date=27 February 2022}}</ref> Зеленски је такође рекао да је телефоном разговарао са белоруским председником [[Александар Лукашенко|Александром Лукашенком]] и навео да му је обећано да белоруске трупе неће бити послате у Украјину.<ref>{{Cite web|url=https://www.interfax.ru/world/824987|title=Зеленский сообщил об обещании Лукашенко не посылать войска на Украину|date=27 February 2022|website=[[Interfax]]|language=ru|trans-title=Zelensky announced Lukashenka's promise not to send troops to Ukraine|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220227/https://www.interfax.ru/world/824987|archive-date=27 February 2022}}</ref> Према обавештајној аналитичарској фирми Rochan Consulting. Русија је успела да повеже Крим са областима у источној Украјини које држе проруске снаге опсадом Маријупоља и Бердјанска.<ref>{{Cite web|url=https://www.ft.com/content/dd28dd4c-ab02-4f06-a56a-e930d1ce0ffd|title=Russia homes in on Kyiv and Kharkiv and pushes across Black Sea coast|last=Foy|first=Henry|last2=Rathbone|first2=John Paul|date=28 February 2022|website=[[Financial Times]]|access-date=28 February 2022}}</ref> Олексиј Арестович, саветник председника Зеленског, изјавио је да су руске снаге заузеле Бердјанск.<ref>{{Cite web|url=https://fakty.com.ua/ua/ukraine/suspilstvo/20220228-melitopol-zahopyly-bojovyky-u-harkovi-ta-sumah-tysha-arestovych-pro-sytuacziyu-v-ukrayini/|title=Бердянськ захопили бойовики, у Харкові та Сумах – тиша: Арестович про ситуацію в Україні|last=Zakharchenko|first=Yulia|date=28 February 2022|website=Fakty i Kommentarii|language=Ukrainian|trans-title=Berdyansk captured by militants, silence in Kharkiv and Sumy: Arestovych on the situation in Ukraine|access-date=28 February 2022|archive-date=27. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220227225758/https://fakty.com.ua/ua/ukraine/suspilstvo/20220228-melitopol-zahopyly-bojovyky-u-harkovi-ta-sumah-tysha-arestovych-pro-sytuacziyu-v-ukrayini/|url-status=dead}}</ref> Главне руске снаге са Крима су напредовале на север ка [[Запорожје|Запорожју]], док су руске снаге на источној обали Дњепра претиле [[Николајев|Николајеву]].<ref name="ISW_update_10">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/ukraine-conflict-update-10|title=Ukraine Conflict Update 10|date=27 February 2022|website=Institute for the Study of War|access-date=28 February 2022}}</ref> ''[[The Guardian]]'' је известио да су руске снаге потиснуте у [[Буча|Бучу]] и [[Ирпињ|Ирпињу]] северозападно од Кијева. Према британским војним обавештајцима, руске механизоване снаге су заобишле Чернигов док су се кретале ка Кијеву.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2022/feb/27/kyiv-surrounded-says-mayor-fighting-on-fourth-day-of-russian-invasion-of-ukraine|title=Russian forces advance on Kyiv: fighting on fourth day of invasion|last=Sabbagh|first=Dan|date=27 February 2022|work=The Guardian|access-date=28 February 2022}}</ref> Гувернер Луганске области [[Серхии Хаидаи|Серхи Хајдај]] оптужио је руске снаге да су уништиле Станицу Луханску и Шастију пре него што су их заузели, док их је гувернер [[Павло Кириленко|Доњецке области Павло Кириленко]] такође оптужио за уништавање [[Волноваха|Волновахе]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rbc.ua/ukr/news/stanitsa-luganskaya-schaste-volnovaha-okazalis-1645985725.html|title=Станиця Луганська, Щастя і Волноваха опинилися на межі гуманітарної катастрофи|date=February 27, 2022|access-date=February 28, 2022|publisher=RBC Ukraine|language=uk}}</ref> ИСВ је саопштио да су руске снаге на северу Украјине вероватно направиле „оперативну паузу“ почевши од претходног дана како би распоредиле додатне снаге и залихе; Руски војни ресурси који раније нису били део снага за инвазију померали су се ка Украјини у очекивању тежег сукоба него што се очекивало.<ref name="ISW_update_102">{{Cite web|url=https://www.understandingwar.org/backgrounder/ukraine-conflict-update-10|title=Ukraine Conflict Update 10|date=27 February 2022|website=Institute for the Study of War|access-date=28 February 2022}}</ref> === 28. фебруар === Амерички званичник је рекао да се Белорусија спрема да пошаље своје војнике у Украјину као подршку руској инвазији, упркос претходним споразумима са Украјином.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/02/27/russia-ukraine-war-kyiv-news/|title=Belarus preparing to join Russian invasion of Ukraine, U.S. official says|date=27 February 2022|work=[[The Washington Post]]|access-date=28 February 2022}}</ref> ''The Kyiv Independent'' је пренео анонимни извештај неименованих белоруских опозиционих новинара да ће белоруски падобранци бити распоређени, вероватно у области Кијева или [[Житомир (град)|Житомира]].<ref>{{Cite web|url=https://kyivindependent.com/national/sources-belarus-to-join-russias-war-on-ukraine-within-hours/|title=Sources: Belarus to join Russia's war on Ukraine within hours|last=Ponomarenko|first=Illia|date=28 February 2022|website=The Kyiv Independent}}</ref> Борбе су се водиле око Мариупоља током целе ноћи.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/fighting-around-ukraines-mariupol-throughout-night-regional-governor-2022-02-28/|title=Fighting around Ukraine's Mariupol throughout the night – regional governor|date=28 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=28 February 2022}}</ref> Ујутро 28. фебруара, Министарство одбране Велике Британије је саопштило да је већина руских копнених снага остала преко 30 километара северно од Кијева, успорен украјинским отпором на аеродрому Гостомељ. Такође је речено да се борбе воде у близини Чернигова и Харкова и да су оба града остала под контролом Украјине.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-ukraine-crisis-britain-intelligence/uk-says-russian-advance-on-kyiv-slowed-by-staunch-ukrainian-resistance-idUSKBN2KX0LJ|title=UK says Russian advance on Kyiv slowed by staunch Ukrainian resistance|date=28 February 2022|work=[[Reuters]]}}</ref> Министарство одбране Русије најавило је заузимање Бердјанска и Енерходара, поред околине Запорошке [[Запорожска нуклеарна електрана|нуклеарне електране]]. Украјина је негирала да је изгубила контролу над фабриком.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/russias-isolation-deepens-ukraine-resists-invasion-2022-02-28/|title=Russian forces seize two cities in Ukraine, Interfax says, with ceasefire talks about to begin|date=28 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=28 February 2022}}</ref> Градоначелник Енерходара Дмитро Орлов негирао је да су град и фабрика били заробљени.<ref>{{Cite news|url=https://fakty.com.ua/ua/ukraine/20220228-energodar-i-zaporizka-aes-pid-kontrolem-zsu-mer-mista-prosyt-ne-viryty-fejkam/|title=Енергодар і Запорізька АЕС під контролем ЗСУ: мер міста просить не вірити фейкам|last=Letyak|first=Valentina|date=28 February 2022|work=[[Fakty i Kommentarii]]|access-date=28 February 2022|language=Ukrainian|trans-title=Energodar and Zaporizhzhya NPP under the control of the Armed Forces: the mayor asks not to believe the fakes|archive-date=28. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220228171301/https://fakty.com.ua/ua/ukraine/20220228-energodar-i-zaporizka-aes-pid-kontrolem-zsu-mer-mista-prosyt-ne-viryty-fejkam/|url-status=dead}}</ref> === 1. март === Више од 70 украјинских војника погинуло је након што је руска артиљерија погодила војну базу у [[Охтирка|Охтирки]] , граду између [[Харков|Харкова]] и [[Кијев|Кијева]].<ref>{{Cite web|url=https://www.washingtontimes.com/news/2022/feb/28/ukrainian-soldiers-killed-after-russian-artillery-/|title=More than 70 Ukrainian soldiers killed after Russian artillery hit Okhtyrka base|last=https://www.washingtontimes.com|first=The Washington Times|website=The Washington Times|language=en-US|access-date=10. 6. 2022}}</ref> Руска ракета је касније погодила зграду регионалне администрације на Тргу слободе, убивши најмање десет цивила, а ранивши још 35.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/world/europe/kharkiv-official-russian-missiles-hit-city-administration-residential-areas-2022-03-01/|title=Kharkiv official says Russian missiles hit administration building, residential areas|last=Zinets|first=Natalia|date=1. 3. 2022|work=Reuters|access-date=10. 6. 2022|language=en}}</ref> На југу Украјине, град [[Херсон]] је нападнут од стране руских снага. Након што је руско министарство одбране објавило да ће погодити мете како би зауставило „информационе нападе“, пројектили су погодили инфраструктуру за емитовање примарних телевизијских и радио предајника у Кијеву.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/03/01/world/ukraine-russia-war|title=What Happened on Day 6 of Russia’s Invasion of Ukraine|last=Times|first=The New York|date=1. 3. 2022|work=The New York Times|access-date=10. 6. 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/world-europe-60542877|title=As it happened: Ukraine live updates: Deadly blast at Kyiv TV tower after Russia warns capital|website=BBC News|language=en-gb|access-date=10. 6. 2022}}</ref> === 2. март === Украјинска војска пријавила је напад руских падобранаца на северозападни Харков, где је нападнута војна болница.<ref>{{Cite web|url=https://www.skynews.com.au/world-news/russian-paratroopers-launch-fresh-attack-on-embattled-kharkiv-with-battle-underway-at-military-hospital/news-story/4cbd5625944ddf500545c11291e46302|title=Russian paratroopers launch fresh attack on embattled Kharkiv|last=readMarch 2|first=Zoe ZaczekDigital Reporterless than 2 min|last2=2022 - 5:21 pm|date=2. 3. 2022|website=skynews|language=en|access-date=10. 6. 2022}}</ref> Украјински саветник [[Алексеј Арестович]] рекао је да су украјинске снаге по први пут прешле у офанзиву, напредујући на Хорливку.<ref>{{Cite web|url=https://en.interfax.com.ua/news/general/805456.html|title=First in 7 days of war Ukrainian units go on offensive advancing to Horlivka – Arestovych|website=Interfax-Ukraine|language=en|access-date=10. 6. 2022}}</ref> Руске трупе су заузеле град Херсон, започевши војну окупацију града и области.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/03/02/world/ukraine-russia-war|title=What Happened on Day 7 of Russia’s Invasion of Ukraine|last=Santora|first=Marc|date=2022-03-02|work=The New York Times|access-date=10. 6. 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> [[Сергеј Лавров]], руски министар спољних послова, оптужио је НАТО и ЕУ да желе да започну нуклеарни рат и упозорио да би „Трећи светски рат био нуклеарни и деструктиван“.<ref>{{Cite news|url=https://nationalpost.com/news/world/russias-lavrov-says-a-third-world-war-would-be-nuclear-and-destructive-ria|title=Russia's Sergei Lavrov says a third world war would be nuclear|date=3. 3. 2022|work=National Post|access-date=10. 6. 2022|language=en}}</ref> === 3. март === Током друге рунде преговора, Русија и Украјина су се договориле да отворе хуманитарне коридоре за евакуацију цивила.<ref>{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/International/2nd-round-talks-russia-ukraine-end-cease-fire/story?id=83226054|title=2nd round of talks between Russia and Ukraine end with no cease-fire|last=News|first=A. B. C.|website=ABC News|language=en|access-date=10. 6. 2022}}</ref> Немачко савезно министарство за економска питања одобрило је Украјини испоруку 2.700 ракета земља-ваздух.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/germany-to-ship-anti-aircraft-missiles-to-ukraine-reports/a-60995325|title=Germany to ship anti-aircraft missiles to Ukraine — reports {{!}} DW {{!}} 03.03.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=10. 6. 2022}}</ref> [[Володимир Зеленски|Зеленски]] је саопштио да су први међународни добровољци стигли у Украјину да се боре против руских снага. Он је додао да Украјина редовно добија оружје од западних земаља.<ref>{{Cite web|url=https://thehill.com/policy/international/europe/596718-zelensky-says-first-foreign-fighters-now-in-ukraine/|title=Zelensky says first foreign fighters now in Ukraine|last=Oshin|first=Olafimihan|date=3. 3. 2022|website=The Hill|language=en-US|access-date=10. 6. 2022}}</ref>{{ажурирати}} [[Датотека:20220302 Ambasada RP w Sarajewie, flagi PL i UA.jpg|мини|Украјинска застава на згради Амбасаде Пољске у [[Сарајево|Сарајеву]].]] == Осуде и санкције == Генерални секретар Уједињених нација [[Антонио Гутерес]] позвао је Русију да одмах прекине агресију на Украјину, док су француски и амерички амбасадори најавили да ће 25. фебруара 2022. поднети резолуцију Савету безбедности УН.<ref>{{Cite news|url=https://www.thejournal.ie/ukraine-reaction-invasion-5691713-Feb2022/|title='We will hold the Kremlin accountable': International anger as Russia attacks Ukraine|work=TheJournal.ie|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224052048/https://www.thejournal.ie/ukraine-reaction-invasion-5691713-Feb2022/|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref><ref name=":12">{{Cite web|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/pUrIX20rUPrwgE9WQPoX|title=U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution|website=[[Wall Street Journal]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064610/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/pUrIX20rUPrwgE9WQPoX|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Уједињено Краљевство]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]], [[Канада]] и Европска унија означиле су напад као непровоциран и неоправдан и обећале оштре санкције руским појединцима, предузећима и имовини.<ref>{{Cite news|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/boris-johnson-response-attack-russia-ukraine-putin_uk_621713afe4b0afc668baee29?d_id=3199306|title=Boris Johnson Condemns Russia's 'Unprovoked Attack' On Ukraine|date=24 February 2022|work=HuffPost UK|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064549/https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/boris-johnson-response-attack-russia-ukraine-putin_uk_621713afe4b0afc668baee29?d_id=3199306|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/biden-calls-putin-s-ukraine-actions-an-unprovoked-and-unjustified-attack-CGTFzK7GobHRwkC103AB|title=Biden Calls Putin's Ukraine Actions an 'Unprovoked and Unjustified' Attack|last=Parti|first=Tarini|date=24 February 2022|website=[[Wall Street Journal]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224064548/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/biden-calls-putin-s-ukraine-actions-an-unprovoked-and-unjustified-attack-CGTFzK7GobHRwkC103AB|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cp24.com/world/trudeau-condemns-russia-s-attack-on-ukraine-says-russia-will-suffer-consequences-1.5793901|title=Trudeau condemns Russia's attack on Ukraine, says Russia will suffer consequences|publisher=The Canadian Press|website=CP24|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224151318/https://www.cp24.com/world/trudeau-condemns-russia-s-attack-on-ukraine-says-russia-will-suffer-consequences-1.5793901|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv|title=Ukraine crisis latest news: Russia invading on multiple fronts, former Ukrainian defence minister says|date=24 February 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224075414/https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/24/russia-invades-ukraine-declares-war-latest-news-live-updates-russian-invasion-vladimir-putin-explosions-bombing-kyiv-kharkiv|archive-date=24 February 2022|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> Напад су такође осудиле [[Француска]], [[Шпанија]], [[Јапан]], [[Италија]] и [[Грузија]].<ref>{{Cite web|url=https://english.alarabiya.net/News/world/2022/02/22/France-s-Macron-demands-targeted-European-sanctions-against-Russia-|title=France's Macron demands 'targeted European sanctions' against Russia|date=22 February 2022|website=[[Al Arabiya]] English|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222134620/https://english.alarabiya.net/News/world/2022/02/22/France-s-Macron-demands-targeted-European-sanctions-against-Russia-|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.thelocal.fr/20220221/macron-demands-targeted-european-sanctions-against-russia/|title=France condemns 'paranoid' Putin address as Macron demands sanctions against Russia|date=21 February 2022|website=The Local France|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222073456/https://www.thelocal.fr/20220221/macron-demands-targeted-european-sanctions-against-russia/|archive-date=22 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/norway-condemns-russias-military-attack-on-ukraine/id2902136/|title=Norway condemns Russia's military attack on Ukraine|first=Office of the Prime Minister|date=24 February 2022|website=Government.no|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224104622/https://www.regjeringen.no/en/aktuelt/norway-condemns-russias-military-attack-on-ukraine/id2902136/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.conchovalleyhomepage.com/news/national-news/the-latest-europe-warns-of-airspace-risks-around-ukraine/|title=The Latest: EU plans 'harshest' sanctions against Russia|date=24 February 2022|website=ConchoValleyHomepage.com|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092119/https://www.conchovalleyhomepage.com/news/national-news/the-latest-europe-warns-of-airspace-risks-around-ukraine/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://1tv.ge/en/news/we-stand-in-solidarity-with-ukrainian-people-georgian-president-declares/|title=Georgian nation shocked by Russian aggression in Ukraine, President declares|date=24 February 2022|website=First Channel|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224130256/https://1tv.ge/en/news/we-stand-in-solidarity-with-ukrainian-people-georgian-president-declares/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Пољска]], [[Румунија]], [[Литванија]], [[Летонија]] и [[Естонија]] покренуле су безбедносне консултације НАТО-а према [[Северноатлантски споразум|члану 4]]. Естонска влада објавила је саопштење премијерке [[Каја Калас|Каје Калас:]] „Распрострањена агресија Русије представља претњу за цео свет и за све земље НАТО-а и морају се покренути консултације НАТО-а о јачању безбедности савезника како би се спровеле додатне мере за обезбеђење одбране НАТО савезника. Најефикаснији одговор на агресију Русије је јединство.“<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_e828bdb524147e7b3ca4a611b767d7b4|title=Poland and Baltic countries trigger consultations under NATO article 4|date=23 February 2022|website=[[CNN]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092134/https://www.cnn.com/europe/live-news/ukraine-russia-news-02-23-22/h_e828bdb524147e7b3ca4a611b767d7b4|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Председник Чешке [[Милош Земан]] позвао је на избацивање Русије из [[Swift|Друштва за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију]] (СВИФТ).<ref>{{Cite web|url=https://finance.yahoo.com/news/czech-president-russia-cut-off-102059014.html|title=Czech president: Russia should be cut off from SWIFT|date=24 February 2022|website=Yahoo Finance|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224124430/https://finance.yahoo.com/news/czech-president-russia-cut-off-102059014.html|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Аустралијски премијер [[Скот Морисон]] је 24. фебруара најавио циљане забране путовања и финансијске санкције против осам чланова руског савета за националну безбедност.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2022/02/23/world/russia-ukraine-putin|title=Live Updates: Ukraine Says Russia Has Begun Its Invasion – The New York Times|date=24 February 2022|work=[[The New York Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224051512/https://www.nytimes.com/live/2022/02/23/world/russia-ukraine-putin|archive-date=24 February 2022|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Ујутро 24. фебруара, [[председник Европске комисије|председница Европске комисије]] [[Урзула фон дер Лајен]] најавила је "масовне" санкције ЕУ које ће блок усвојити. Санкције ће бити усмерене на технолошке трансфере, руске банке и руску имовину.<ref>{{Cite web|url=https://euobserver.com/world/154423|title='Massive' EU sanctions to target Putin's war chest|date=24 February 2022|website=EUobserver|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092204/https://euobserver.com/world/154423|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Хрватски премијер [[Андреј Пленковић]] објавио је на Твитеру саопштење у којем је рекао: „Најоштрије осуђујемо руску агресију и инвазију на Украјину. Овај ничим изазван напад је грубо кршење суверенитета Украјине и међународног права.“<ref name="n1-croatia">{{Cite web|url=https://hr.n1info.com/english/news/pm-plenkovic-we-strongly-condemn-russias-invasion-of-ukraine/|title=PM Plenkovic: We strongly condemn Russia's invasion of Ukraine|date=24 February 2022|website=N1|publisher=N1|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133731/https://hr.n1info.com/english/news/pm-plenkovic-we-strongly-condemn-russias-invasion-of-ukraine/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Пленковић се састао и са амбасадором Украјине у Хрватској, уз напомену да ће Хрватска подржати санкције ЕУ и да је спремна да Украјини пружи хуманитарну и техничку помоћ.<ref name="tc-croatia">{{Cite web|url=https://www.total-croatia-news.com/politics/60565-plenkovic-croatia-will-support-sanctions-against-russia-help-ukraine|title=Plenković: Croatia Will Support Sanctions Against Russia, Help Ukraine|website=Total Croatia News|publisher=Total Croatia News|language=en-gb|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133736/https://www.total-croatia-news.com/politics/60565-plenkovic-croatia-will-support-sanctions-against-russia-help-ukraine|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Председница Молдавије [[Маја Санду]] такође је објавила изјаву на Твитеру, у којој је рекла: „Снажно осуђујем чин рата Русије против Украјине, што је очигледно кршење међународног права и украјинског суверенитета и територијалног интегритета.“<ref>{{Cite web|url=https://www.timesofisrael.com/liveblog_entry/moldova-condemns-russia-calls-for-state-of-emergency-and-shuts-its-airspace/|title=Moldova condemns Russia, calls for state of emergency and shuts its airspace|last=Agencies|website=www.timesofisrael.com|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224155315/https://www.timesofisrael.com/liveblog_entry/moldova-condemns-russia-calls-for-state-of-emergency-and-shuts-its-airspace/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=2022-02-24}}</ref> Она је рекла да је [[Молдавија]] спремна да прихвати десетине хиљада људи који беже из Украјине након руског напада. Она је навела да је до 24. фебруара преко 4.000 украјинских држављана прешло у Молдавију.<ref>{{Cite web|url=https://metro.co.uk/2022/02/24/russia-ukraine-conflict-thousands-of-refugees-pour-over-borders-16163820/|title=Russia-Ukraine conflict: Thousands of refugees pour over borders|last=Elvin|first=Sian|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224155316/https://metro.co.uk/2022/02/24/russia-ukraine-conflict-thousands-of-refugees-pour-over-borders-16163820/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=2022-02-24}}</ref> Истог дана, [[Израел|израелски]] министар спољних послова [[Јаир Лапид]] издао је саопштење у којем је рекао: „Руски напад на Украјину представља озбиљно кршење међународног поретка. Израел осуђује напад и спреман је да пружи хуманитарну помоћ грађанима Украјине. [. . . ] Израел има дубоке, дуготрајне и добре односе са Русијом и Украјином. У обе земље има на десетине хиљада Израелаца, а у обе земље има стотине хиљада Јевреја. Одржавање њихове безбедности и безбедности је на врху нашег разматрања.“<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/world/middle-east/israel-condemns-russian-attack-ukraine-2022-02-24/|title=Israel condemns Russian attack on Ukraine|date=24 February 2022|website=[[Reuters]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224110033/https://www.reuters.com/world/middle-east/israel-condemns-russian-attack-ukraine-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gov.il/en/departments/news/israel-condemns-attack-in-ukraine-24-feb-2022|title=Israel condemns attack in Ukraine|date=24 February 2022|website=[[Ministry of Foreign Affairs (Israel)|Ministry of Foreign Affairs of Israel]]|archive-url=|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Истог дана, Игор Полиха, изасланик Украјине у [[Индија|Индији]], изразио је дубоко незадовољство због става који је заузело [[Министарство спољних послова Индије|индијско Министарство спољних послова]]. Раније тог дана, Министарство спољних послова Индије је саопштило да „Индија помно прати развој догађаја у региону“.<ref>{{Cite web|url=https://www.ndtv.com/india-news/deeply-dissatisfied-with-india-position-ukraine-envoy-as-russia-attacks-2786823#pfrom=home-ndtv_topscroll|title="Deeply Dissatisfied" With India Position: Ukraine Envoy As Russia Attacks|date=24 February 2022|website=NDTV.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224111435/https://www.ndtv.com/india-news/deeply-dissatisfied-with-india-position-ukraine-envoy-as-russia-attacks-2786823#pfrom=home-ndtv_topscroll|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Портпарол [[Министарство иностраних послова (Индонезија)|индонежанског Министарства спољних послова]] Теуку Фаизасија изразио је забринутост Индонезије због ескалације сукоба. Индонезија је позвала Русију да поштује [[суверенитет]] и [[територијални интегритет]] Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnnindonesia.com/internasional/20220224133517-106-763488/indonesia-desak-rusia-hormati-kedaulatan-ukraina|title=Indonesia Desak Rusia Hormati Kedaulatan Ukraina|date=24 February 2022|publisher=[[CNN]] Indonesia|language=id|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133154/https://www.cnnindonesia.com/internasional/20220224133517-106-763488/indonesia-desak-rusia-hormati-kedaulatan-ukraina|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[председник Индонезије|Индонежански председник]] [[Џоко Видодо]] је такође твитовао „Зауставите рат. Рат доноси патњу човечанству и угрожава свет.“ <ref>{{Cite web|url=https://www.channelnewsasia.com/world/putin-russia-ukraine-invasion-indonesia-thailand-philippines-malaysia-response-2517031|title=Indonesia calls for negotiation and diplomacy after Russia attacks Ukraine, will not impose sanctions|date=24 February 2022|publisher=Channel News Asia|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133158/https://www.channelnewsasia.com/world/putin-russia-ukraine-invasion-indonesia-thailand-philippines-malaysia-response-2517031|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Организација америчких држава]] издала је саопштење у којем осуђује напад као „несумњив [напад] на мир и безбедност човечанства, као и на цивилизоване односе међу државама”.<ref>{{Cite web|url=https://www.oas.org/es/centro_noticias/comunicado_prensa.asp?sCodigo=C-008/22|title=Comunicado de la Secretaría General de la OEA sobre ataque ruso a Ucrania|language=es}}</ref> [[Герхард Шредер]], бивши канцелар Немачке, председник руске енергетске компаније [[Росњефт]] и пријатељ председника Путина позвао је на прекид непријатељстава, наводећи да „рат и повезане патње за народ у Украјини морају бити окончани што пре."<ref name="spiegel-schroeder">{{Cite news|url=https://www.spiegel.de/politik/deutschland/ukraine-gerhard-schroeder-fordert-wladimir-putin-zum-beenden-der-invasion-auf-a-75dcb51d-7890-4305-8911-543e3b1b4c18|title=Ex-Kanzler Schröder fordert Putin zum Beenden der Invasion auf|date=24 February 2022|work=Der Spiegel|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153644/https://www.spiegel.de/politik/deutschland/ukraine-gerhard-schroeder-fordert-wladimir-putin-zum-beenden-der-invasion-auf-a-75dcb51d-7890-4305-8911-543e3b1b4c18|archive-date=24 February 2022|language=de|trans-title=Ex-Chancellor Schröder calls on Putin to end the invasion}}</ref><ref name="welt-schroeder">{{Cite news|url=https://www.welt.de/politik/ausland/article237111397/Ukraine-Gerhard-Schroeder-aeussert-sich-zur-Invasion.html|title=Ukraine: Gerhard Schröder äußert sich zur Invasion|last=Ott|first=Clara|date=24 February 2022|work=[[Die Welt]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224142615/https://www.welt.de/politik/ausland/article237111397/Ukraine-Gerhard-Schroeder-aeussert-sich-zur-Invasion.html|archive-date=24 February 2022|language=de|trans-title=Ukraine: Gerhard Schröder comments on the invasion}}</ref> <ref name="spiegel-schroeder" /> Он је окривио обе стране за грешке из прошлости, али је рекао да „чак ни безбедносни интереси Русије не оправдавају употребу војних средстава“.<ref name="welt-schroeder" /> Као одговор на напад, немачки фудбалски клуб [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] најавио је да ће уклонити лого [[Гаспром|Гаспрома]], његовог главног спонзора, са својих униформи.<ref>{{Cite news|url=https://www.sueddeutsche.de/sport/uefa-ukraine-schalke-gazprom-champions-league-1.5535869|title=Schalke 04 nimmt Gazprom-Schriftzug vom Trikot|date=24 February 2022|work=[[Süddeutsche Zeitung]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153817/https://www.sueddeutsche.de/sport/uefa-ukraine-schalke-gazprom-champions-league-1.5535869|archive-date=24 February 2022|language=de|trans-title=Schalke 04 removes Gazprom lettering from uniform}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/sport/football/schalke-gazprom-shirt-sponsor-russia-ukraine-b2022388.html|title=Schalke remove Russian sponsor from team shirts|date=24 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153828/https://www.independent.co.uk/sport/football/schalke-gazprom-shirt-sponsor-russia-ukraine-b2022388.html|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> Аустралија је такође проширила већ постојеће санкције из 2014. године , тако да сада обухватају ограничења извоза или испоруке одређене робе , ограничења на увоз, куповину или транспорт одређене робе, ограничења одређених комерцијалних активности, ограничења у пружању одређених услуга , ограничења у пружању средстава одређеним лицима или ентитетима , ограничења у поступању са имовином одређених лица или ентитета и забране путовања назначеним лицима.<ref>{{Cite web|url=https://www.dfat.gov.au/international-relations/security/sanctions/sanctions-regimes/russia-sanctions-regime|title=Russia sanctions regime|website=Australian Government Department of Foreign Affairs and Trade|language=en|access-date=2022-06-10}}</ref> === Кинеска и остале реакције === Руски надзор над медијима, [[Роскомнадзор]], наредио је медијима у земљи да "користе само информације и податке из званичних руских извора", упозоравајући да би непоштовање тога могло довести до новчаних казни и блокада.<ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/use-only-official-sources-about-ukraine-war-russian-media-watchdog-tells-journalists-a76567|title=Use Only Official Sources About Ukraine War, Russian Media Watchdog Tells Journalists|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224123216/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/use-only-official-sources-about-ukraine-war-russian-media-watchdog-tells-journalists-a76567|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против инвазије.<ref>{{Cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/dozens-of-russian-anti-war-picketers-detained-reports-a76559|title=Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224142927/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/dozens-of-russian-anti-war-picketers-detained-reports-a76559|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Кина|Народна Република Кина]] је 24. фебруара 2022. године изјавила да сукоб није инвазија и оптужила Сједињене Државе да агитирају за рат. Портпаролка министарства спољних послова НРК [[Хуа Чуњин]] позвала је обе стране да раде на миру, а не да ескалирају тензије. [[Асошиејтед прес]] је известио да ће Кина повећати свој увоз руске пшенице, ефективно ублажавајући санкције Запада Русији.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/asia/china/ukraine-crisis-china-russia-war-us-b2022237.html|title=China refuses to accept Russia has ‘invaded’ Ukraine, blames US for war|date=24 February 2022|work=[[The Independent]]|access-date=24 February 2022|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-china-beijing-c73b5249d313d661ce1836911b1dbc45|title=China calls for talks on Ukraine, OKs Russian wheat imports|date=24 February 2022|work=[[Associated Press]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224153829/https://apnews.com/article/russia-ukraine-europe-russia-china-beijing-c73b5249d313d661ce1836911b1dbc45|archive-date=24 February 2022|language=en}}</ref> [[Српска православна црква]] упутила је материјалну помоћ народу Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/500642/Patrijarh-Resili-smo-da-uputimo-materijalnu-pomoc-Ukrajini|title=Патријарх: Решили смо да упутимо материјалну помоћ Украјини|website=Politika Online|access-date=2022-02-27}}</ref> === Економске последице === [[Московска берза]] је привремено обуставила сво трговање на својим тржиштима 24. фебруара у 08:05 по московском времену, пре него што је настављена у 10:00.<ref>{{Cite web|url=https://www.moex.com/n41370|title=Moscow Exchange has suspended trading on all of its markets until further notice|date=24 February 2022|website=[[Moscow Exchange]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092135/https://www.moex.com/n41370|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/business/moscow-exchange-suspends-trading-all-markets-2022-02-24/|title=Moscow Exchange suspends trading on all markets|date=24 February 2022|work=[[Reuters]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224060330/https://www.reuters.com/business/moscow-exchange-suspends-trading-all-markets-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.moex.com/n41373|title=Moscow Exchange resumes trading on its markets at 10:00am|date=24 February 2022|website=[[Moscow Exchange]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092209/https://www.moex.com/n41373|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://economictimes.indiatimes.com/markets/stocks/news/russian-stocks-nosedive-20-as-trading-resumes-on-moscow-exchange/articleshow/89794446.cms|title=Russian stocks nosedive 20% as trading resumes on Moscow Exchange|date=24 February 2022|work=[[The Economic Times]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073740/https://economictimes.indiatimes.com/markets/stocks/news/russian-stocks-nosedive-20-as-trading-resumes-on-moscow-exchange/articleshow/89794446.cms|archive-date=24 February 2022}}</ref> [[Берза у Санкт Петербургу]] је такође обуставила трговање до даљњег.<ref>{{Cite news|url=https://www.barrons.com/news/moscow-stock-exchange-says-trading-suspended-01645679707?refsec=afp-news|title=Moscow, Saint Petersburg Exchanges Say Trading Suspended|date=24 February 2022|work=[[Agence France-Presse]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224073804/https://www.barrons.com/news/moscow-stock-exchange-says-trading-suspended-01645679707?refsec=afp-news|archive-date=24 February 2022|publisher=[[Barron's]]}}</ref> [[Руска рубља|Рубља]] је 24. фебруара пала на рекордно низак ниво у односу на амерички долар. [[Централна банка Руске Федерације|Централна банка Русије]] најавила је своје прве тржишне интервенције од [[Руска анексија Крима|анексије Крима 2014.]] како би стабилизовала тржиште. Аналитичари су очекивали да ће руска тржишта наставити да се припремају за предвиђене санкције Запада и да ће централна банка повећати кључну каматну стопу како би се супротставила инфлаторним притисцима због пада рубље.<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/world/europe/russian-cenbank-says-will-start-fx-interventions-rouble-tanks-2022-02-24/|title=Russian cenbank to start FX intervention as rouble skids to record low|last=Fabrichnaya|first=Elena|date=24 February 2022|website=[[Reuters]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133154/https://www.reuters.com/world/europe/russian-cenbank-says-will-start-fx-interventions-rouble-tanks-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> [[Национална банка Украјине|Народна банка Украјине]] је 24. фебруара суспендовала тржиште валута, најављујући да ће поправити званични курс. Централна банка је такође ограничила подизање готовине на 100.000 гривна дневно и забранила подизање у страној валути од стране јавности. [[ПФТС Украјинска берза|ПФТС берза]] је 24. фебруара саопштила да је трговање обустављено због ванредних догађаја.<ref>{{Cite web|url=https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/0FHSuPNxXCqIn8zfYptK|title=Ukraine Central Bank Halts Currency Market, Limits Cash Withdrawals|last=Ostroff|first=Caitlin|date=24 February 2022|website=[[Wall Street Journal]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224133156/https://www.wsj.com/livecoverage/russia-ukraine-latest-news/card/0FHSuPNxXCqIn8zfYptK|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Као резултат инвазије, [[Цена нафте|цене]] [[BREN OIL|нафте типа Брент]] су порасле изнад 100 долара по барелу први пут од 2014. док су тржишта у Азији пала.<ref>{{Cite web|url=https://www.ft.com/content/d67df525-94b2-4462-903f-0dae153d63b0|title=Oil rises above $100 a barrel for the first time since 2014|last=Lockett|first=Hudson|date=24 February 2022|publisher=The Financial Times|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092137/https://www.ft.com/content/d67df525-94b2-4462-903f-0dae153d63b0|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/markets/europe/global-markets-wrapup-1pix-2022-02-24/|title=Stocks dive, oil surges as Russia attacks Ukraine|last=Galbraith|first=Andrew|date=24 February 2022|publisher=[[Reuters]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224045321/https://www.reuters.com/markets/europe/global-markets-wrapup-1pix-2022-02-24/|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://asia.nikkei.com/Business/Markets/Stocks-dive-oil-surges-as-Putin-issues-warning-on-Ukraine|title=Stocks dive, oil surges as Putin issues warning on Ukraine|last=<!--Not stated-->|date=24 February 2022|publisher=Nikkei Asia|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092140/https://asia.nikkei.com/Business/Markets/Stocks-dive-oil-surges-as-Putin-issues-warning-on-Ukraine|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Слично, [[Океанија|океанска]] тржишта су пала, а [[Аустралијска берза хартија од вредности]] и [[новозеландска берза]] пале су за више од 3%.<ref>{{Cite news|url=https://www.abc.net.au/news/2022-02-24/australian-share-market-asx-business-global-stock-covid/100856304|title=ASX plunges by 3 per cent after Russia launches Ukraine invasion; Qantas COVID woes continue|date=24 February 2022|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224024512/https://www.abc.net.au/news/2022-02-24/australian-share-market-asx-business-global-stock-covid/100856304|archive-date=24 February 2022|publisher=[[Australian Broadcasting Corporation]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://abcnews.go.com/Business/wireStory/asian-stocks-plunge-putin-announces-action-ukraine-83078036|title=Shares dive, oil soars after Russian action in Ukraine|date=24 February 2022|work=[[ABC News]]|access-date=24 February 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224092147/https://abcnews.go.com/Business/wireStory/asian-stocks-plunge-putin-announces-action-ukraine-83078036|archive-date=24 February 2022}}</ref> Индијски индекс [[НИФТИ 50|Нифти]] је 24. фебруара 2022. завршио за више од 5% ниже, док је [[Сенсек]] пао за више од 2.700 поена.<ref>{{Cite web|url=https://economictimes.indiatimes.com/sensex-nifty-live-today-2022-02-24/liveblog/89787402.cms|title=Sensex Today &#124; Stock Market Crash: CLOSING BELL: Sensex logs 4th worst fall ever, dives 2,702 PTS; Nifty plunges 5%, takes losing run to 7th day|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224110250/https://economictimes.indiatimes.com/sensex-nifty-live-today-2022-02-24/liveblog/89787402.cms|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> === Протести === Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против извршеног напада.<ref>{{cite web|url=https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/dozens-of-russian-anti-war-picketers-detained-reports-a76559|title=Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports|date=24 February 2022|website=[[The Moscow Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224142927/https://www.themoscowtimes.com/2022/02/24/dozens-of-russian-anti-war-picketers-detained-reports-a76559|archive-date=24 February 2022|url-status=live|access-date=24 February 2022}}</ref> Проукрајински протести су организовани испред неколико руских амбасада у иностранству, укључујући оне у Белгији, Исланду, Холандији, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.<ref name="brusselsembassy">{{cite news|url=https://www.vrt.be/vrtnws/en/2022/02/24/russian-embassy-target-of-ukrainian-anger/|title=Russian embassy target of Ukrainian anger|author=<!--Staff writer(s)/no by-line.-->|date=24. 2. 2022.|work=[[VRT (broadcaster)]]|access-date=2. 3. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224164704/https://www.vrt.be/vrtnws/en/2022/02/24/russian-embassy-target-of-ukrainian-anger/|archive-date=24 February 2022|location=Brussels|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.visir.is/g/20222227209d/motmaeli-vid-sendiradid-erfitt-ad-lysa-thessu-med-ordum-|title=Mótmæli við sendiráðið: „Erfitt að lýsa þessu með orðum“|author=Snorri Másson|date=24. 2. 2022.|access-date=2. 3. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224163146/https://www.visir.is/g/20222227209d/motmaeli-vid-sendiradid-erfitt-ad-lysa-thessu-med-ordum-|archive-date=24. 2. 2022.|website=[[Vísir.is]]|language=is|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nu.nl/den-haag/6186109/tientallen-demonstranten-voor-russische-ambassade-en-op-plein.html|title=Tientallen demonstranten voor Russische ambassade en op Plein|date=24. 2. 2022.|work=NU.nl|access-date=2. 3. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224163206/https://myprivacy.dpgmedia.nl/consent/?siteKey=ucf98legs1caotgh&callbackUrl=https%3A%2F%2Fwww.nu.nl%2Fprivacy-gate%2Faccept%3FredirectUri%3Dhttps%253A%252F%252Fwww.nu.nl%252Fden-haag%252F6186109%252Ftientallen-demonstranten-voor-russische-ambassade-en-op-plein.html|archive-date=24. 2. 2022. |language=nl|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bigissue.com/news/activism/protesters-to-gather-outside-downing-street-to-demand-tougher-russia-sanctions/|title=Hundreds protest outside Downing Street to demand tougher sanctions on Russia after invasion of Ukraine|last=Barradale|first=Greg|date=24 February 2022|work=The Big Issue|access-date=2. 3. 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224163156/https://www.bigissue.com/news/activism/protesters-to-gather-outside-downing-street-to-demand-tougher-russia-sanctions/|archive-date=24 February 2022|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.cbsnews.com/amp/news/demonstrators-russian-embassy-washington-after-russia-ukraine-invasion/|title=Demonstrators protest outside Russian Embassy in Washington after Russia invades Ukraine|date=February 24, 2022|work=CBS News|access-date=February 24, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220224163145/https://www.cbsnews.com/amp/news/demonstrators-russian-embassy-washington-after-russia-ukraine-invasion/|archive-date=24 February 2022|url-status=live}}</ref> === Википедија === Федерални сервис за надзор комуникације, информационих технологија и медија Роскомнадзор који служи за надгледање и цензуру медија је 1. марта 2022. писао [[Задужбина Викимедија|задужбини Викимедија]] тражећи уклањање чланка о инвазији Русије на Украјину 2022. ''({{lang|ru|[[:ru:Вторжение_России_на_Украину_(2022)|Вторжение России на Украину (2022)]]|italic=no}})'' са [[Википедија на руском језику|Википедије на руском језику]], тврдећи да чланак садржи "илегално дистрибуиране информације", укључујући и "репортаже о бројим цивилним жртавама у редовима особља Руске Федерације, као и цивилног становништва Украјине, укључујући децу".<ref>{{cite web |last1=LaPorte |first1=Stephen |title=[Wikimedia-l] Re: Sanctions against the Russian Federation; support for Ukrainian Wikimedians |url=https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikimedia-l@lists.wikimedia.org/message/GX3HFJFJ3G3N5DNQZEXW5CH5K3ZLFC7S/ |date=02. 03. 2022. |access-date=02. 03. 2022.}}</ref><ref>{{Cite news |date=01. 03. 2022.|title=Moscow threatens to block Russian-language Wikipedia over invasion article |work=National Post |url=https://nationalpost.com/pmn/news-pmn/crime-pmn/moscow-threatens-to-block-russian-language-wikipedia-over-invasion-article |url-status=live |access-date=02. 03. 2022. |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220301/https://nationalpost.com/pmn/news-pmn/crime-pmn/moscow-threatens-to-block-russian-language-wikipedia-over-invasion-article |archive-date=01. 03. 2022.}}</ref> === Напади на Русе === Након почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. широм Европе је била изражена [[русофобија]] и напади на руску културу.<ref>{{cite web |title=Nemačka: vlasti upozoravaju na širenje rusofobije |url=https://www.dw.com/sr/nema%C4%8Dka-vlasti-upozoravaju-na-%C5%A1irenje-rusofobije/a-61029602|date=05. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Уведене су санкције за руске спортисте и забрањено је приказивање и истицање државне заставе и химне Руске Федерације.<ref>{{cite web |title=Sankcije ruskim sportistima, klubovima i selekcijama bez međunarodnopravnog osnova |url=https://www.danas.rs/sport/sankcije-ruskim-sportistima-klubovima-i-selekcijama-bez-medjunarodnopravnog-osnova/ |date=02. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> У пакету санкција је било забрањено [[мачке|мачкама]] из Русије да иду на међународне изложбе,<ref>{{cite web |title=Санкције и за руске мачке – забрањено им учешће на међународним изложбама |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/500958/Sankcije-i-za-ruske-macke-zabranjeno-im-ucesce-na-medunarodnim-izlozbama |date=03. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> а дела руских писаца попут [[Фјодор Достојевски|Фјодора Достојевског]] су забрањивани у Италији.<ref>{{cite web |title=Zapadnjački kultur-fašizam: Zabranili Dostojevskog jer je ruski pisac |url=https://24sedam.rs/svet/vesti/116678/zapadnjacki-kultur-fasizam-zabranili-dostojevskog-jer-je-ruski-pisac/vest|date=05. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Кардифска филхармонија је уклонила дела [[Петар Чајковски|Чајковског]] са репертоара.<ref>{{cite web |title=Kardifska filharmonija uklonila dela Čajkovskog sa repertoara |url=https://rs.n1info.com/kultura/kardifska-filharmonija-uklonila-dela-cajkovskog-sa-repertoara/ |date=09. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Главни диригент Минхенске филхармоније Валериј Георгијев отпуштен је због тога што није осудио руску операцију.<ref>{{cite web |title=Dirigent Valerij Gergijev prva kulturna žrtva Putinove invazije |url=https://hr.n1info.com/svijet/dirigent-valerij-gergijev-prva-kulturna-zrtva-putinove-invazije/ |date=25. 02. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Упоредо сa почетком напада на Украјину појачале су се и негативне тензије према грађанима [[Њемачка|Немачке]] руског порекла, а учестали су напади на трговине које држе људи руског порекла.<ref>{{cite web |title=Ruska zajednica u Nemačkoj na udaru |url=https://www.dw.com/sr/ruska-zajednica-u-nema%C4%8Dkoj-na-udaru/a-61076637 |date=10. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> Руски медији као што су [[Раша тудеј]] и Спутњик су забрањени у Европској унији и на платформи јутјуб.<ref>{{cite web |title=Ruski mediji - RT i Sputnjik zabranjeni u EU, Tass suspendovan iz EANA |url=https://novimagazin.rs/svet/267758-ruski-mediji---rt-i-sputnjik-zabranjeni-u-eu-tass-suspendovan-iz-eana |date=27. 02. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref><ref>{{cite web |title=YouTube blokira kanale povezane sa RT i Sputnik u Evropi |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/31729814.html |date=01. 03. 2022. |access-date=25. 03. 2022.}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Види још == * [[Стрес и анксиозност изазвана ратом у Украјини]] == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [https://www.consilium.europa.eu/en/documents-publications/library/library-blog/posts/think-tank-reports-on-the-invasion-of-ukraine/ Извештаји о инвазији на Украјину] на сајту -{consilium.europa.eu}- * [https://z.mil.ru/spec_mil_oper.htm Специјална војна операција] на сајту Руског министарства одбране * [https://gur.gov.ua/content/ofitsiini-derzhavni-kanaly-dlia-otrymannia-informatsii.html Званични државни канали Украјине за информације] * [https://ru.valdaiclub.com/a/highlights/voyna-rossii-i-ukrainy-bazovyy-stsenariy/ Рат између Русије и Украјине: основни подаци] на сајту -{ru.valdaiclub.com}- {{Послехладноратовски сукоби у Европи}} {{Нормативна контрола}}{{Портал бар|Русија|Украјина}} [[Категорија:Руско-украјински рат]] [[Категорија:2022.]] [[Категорија:Историја Украјине]] [[Категорија:Историја Русије]] [[Категорија:Доњецка Народна Република]] [[Категорија:Луганска Народна Република]] [[Категорија:Ратови у Европи]] [[Категорија:Модерни ратови]] ce11b5wls58nqtuyf6nkdt01w8xbcee 4 4297870 25139173 24514887 2022-08-05T07:54:25Z Djordjes 108 wikitext text/x-wiki Пројекат стажирања део је глобалног програма сарадње са институцијама културе [[Википедија:ГЛАМ|ГЛАМ]] (Galleries, Libraries, Archives, Museums), који се спроводи у читавом свету скоро 10 година. Идеја овог програма је у двосмерној сарадњи са установама културе, којима се додељује искусан уредник Википедије на одређени временски период, како би радио на увећању садржаја вики пројеката из области културно-историјског наслеђа. Пројекат подразумева једномесечни или двомесечни рад изабраног уредника Википедије у договореној институцији, који подржава и делом финансира [[Министарство културе и информисања Републике Србије]], односно Викимедија Србије. Циљ је да стажиста помогне институцији у дигитализацији материјала који би се потом нашли на Википедији, Викимедијиној остави и Викизворнику, да обучи запослене за уређивање Википедије, помогне у писању чланака о институцији и бројним материјалима под заштитом установа. Пројекат је до сада реализован чак 160 пута, у више од 100 институција културе широм света. Википедијанац стажиста: * Обавља дигитализацију разних материјала (књиге, фотографије, разгледнице, документа и сл) * Поставља дигитализовани материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе * Ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури у институцији * Организује и држи радионице уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене у институцији културе * Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката * Посредује између Викимедије Србије и институције културе * Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих == Википедијанац стажиста у Српској академији наука и уметности == Википедијанац стажиста [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара Хорват]] ће од [[1. март|1. марта]] до [[30. април|30. априла]] [[2022|2022.]] године радити у [[Српска академија наука и уметности|Српској академији наука и уметности]]. Стажиста ће радити на дигитализацији старих и ретких књига, фотографија, документације и њиховом постављању на [[Викизворник]] и [[Викимедијина остава|Викимедијину оставу]], као и на увећању садржаја Википедије на српском језику— писањем и допуњавањем чланака, из расположиве литературе. Осим тога, организоваће обуке уређивања Википедије за запослене у овом Удружењу. Овај пројекат подржава [[Министарство културе и информисања Републике Србије]]. == Уређивање == === Нови чланци === Током рада у [[Српска академија наука и уметности|Српској академији наука и уметности]] написани су следећи чланци: #[[Душан Миловић]] #[[Момчило М. Ристић]] #[[Пантелија Николић]] #[[Веселинка Шушић]] #[[Бошко Д. Петровић]] #[[Нинослав Стојадиновић]] #[[Мирослав Симић]] #[[Милорад Радовановић]] #[[Марко Анђелковић]] #[[Дејан Б. Поповић (академик)|Дејан Б. Поповић]] #[[Мирослав Гашић]] #[[Зоран Ђурић]] #[[Војислав Марић]] #[[Душан Чампраг]] #[[Одељење за математику, физику и гео-науке САНУ]] #[[Одељење хемијских и биолошких наука САНУ]] #[[Одељење техничких наука САНУ]] #[[Одељење медицинских наука САНУ]] #[[Одељење језика и књижевности САНУ]] #[[Одељење друштвених наука САНУ]] #[[Одељење историјских наука САНУ]] === Допуњени чланци === Током рада у Српској академији наука и уметности допуњени су следећи чланци: # [[:hr:Srpska_akademija_znanosti_i_umjetnosti|Чланак о Српској академији наука и уметности на хрватској Википедији]] # [[Српска академија наука и уметности]] # [[Владета Јеротић]] # [[Владимир Величковић]] # [[Владо Стругар]] # [[Динко Давидов]] # [[Никола Хајдин]] # [[Петар Омчикус]] # [[Ђорђе Ђукић (академик)|Ђорђе Ђукић]] # [[Олга Хаџић]] # [[Александар Ивић]] # [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] # [[Dragutin Zelenović|Драгутин Зеленовић]] # [[Мирослав Симић]] # [[Палата САНУ]] # [[Архив САНУ у Београду|Архив САНУ]] # [[Предраг Пипер]] # [[Нада Милошевић Ђорђевић]] # [[Милорад Митковић]] # [[Библиотека Српске академије наука и уметности]] # [[Галерија науке и технике САНУ]] # [[Иван Клајн]] # [[Динко Давидов]] # [[Одељење уметности САНУ]] # [[Миодраг Лома]] == Датотеке == Све датотеке које је током стажирања ослободила [[Српска академија наука и уметности]], као и фотографије које је направио стажиста, могу се пронаћи у следећој категорији:{{commonscat|Wikipedian in residence - Serbian Academy of Sciences and Arts 2022|Ослобођене датотеке из Српске академије наука и уметности}} == Галерија == {{Википедија/Википедијанац стажиста}} [[Категорија:Википедијанац стажиста]] [[Категорија:Википедија:ГЛАМ]] a4prrr8aydyzn4cp6umyotxaace63tf 25139176 25139173 2022-08-05T07:57:20Z Djordjes 108 wikitext text/x-wiki Пројекат стажирања део је глобалног програма сарадње са институцијама културе [[Википедија:ГЛАМ|ГЛАМ]] (Galleries, Libraries, Archives, Museums), који се спроводи у читавом свету скоро 10 година. Идеја овог програма је у двосмерној сарадњи са установама културе, којима се додељује искусан уредник Википедије на одређени временски период, како би радио на увећању садржаја вики пројеката из области културно-историјског наслеђа. Пројекат подразумева једномесечни или двомесечни рад изабраног уредника Википедије у договореној институцији, који подржава и делом финансира [[Министарство културе и информисања Републике Србије]], односно Викимедија Србије. Циљ је да стажиста помогне институцији у дигитализацији материјала који би се потом нашли на Википедији, Викимедијиној остави и Викизворнику, да обучи запослене за уређивање Википедије, помогне у писању чланака о институцији и бројним материјалима под заштитом установа. Пројекат је до сада реализован чак 160 пута, у више од 100 институција културе широм света. Википедијанац стажиста: * Обавља дигитализацију разних материјала (књиге, фотографије, разгледнице, документа и сл) * Поставља дигитализовани материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе * Ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури у институцији * Организује и држи радионице уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене у институцији културе * Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката * Посредује између Викимедије Србије и институције културе * Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих == Википедијанац стажиста у Српској академији наука и уметности == Википедијанац стажиста [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара Хорват]] ће од [[1. март|1. марта]] до [[30. април|30. априла]] [[2022|2022.]] године радити у [[Српска академија наука и уметности|Српској академији наука и уметности]]. Стажиста ће радити на дигитализацији старих и ретких књига, фотографија, документације и њиховом постављању на [[Викизворник]] и [[Викимедијина остава|Викимедијину оставу]], као и на увећању садржаја Википедије на српском језику— писањем и допуњавањем чланака, из расположиве литературе. Осим тога, организоваће обуке уређивања Википедије за запослене у овом Удружењу. Овај пројекат подржава [[Министарство културе и информисања Републике Србије]]. == Уређивање == === Нови чланци === Током рада у [[Српска академија наука и уметности|Српској академији наука и уметности]] написани су следећи чланци: #[[Душан Миловић]] #[[Момчило М. Ристић]] #[[Пантелија Николић]] #[[Веселинка Шушић]] #[[Бошко Д. Петровић]] #[[Нинослав Стојадиновић]] #[[Мирослав Симић]] #[[Милорад Радовановић]] #[[Марко Анђелковић]] #[[Дејан Б. Поповић (академик)|Дејан Б. Поповић]] #[[Мирослав Гашић]] #[[Зоран Ђурић]] #[[Војислав Марић]] #[[Душан Чампраг]] #[[Одељење за математику, физику и гео-науке САНУ]] #[[Одељење хемијских и биолошких наука САНУ]] #[[Одељење техничких наука САНУ]] #[[Одељење медицинских наука САНУ]] #[[Одељење језика и књижевности САНУ]] #[[Одељење друштвених наука САНУ]] #[[Одељење историјских наука САНУ]] === Допуњени чланци === Током рада у Српској академији наука и уметности допуњени су следећи чланци: # [[:hr:Srpska_akademija_znanosti_i_umjetnosti|Чланак о Српској академији наука и уметности на хрватској Википедији]] # [[Српска академија наука и уметности]] # [[Владета Јеротић]] # [[Владимир Величковић]] # [[Владо Стругар]] # [[Динко Давидов]] # [[Никола Хајдин]] # [[Петар Омчикус]] # [[Ђорђе Ђукић (академик)|Ђорђе Ђукић]] # [[Олга Хаџић]] # [[Александар Ивић]] # [[Димитрије Стефановић (музиколог)|Димитрије Стефановић]] # [[Dragutin Zelenović|Драгутин Зеленовић]] # [[Мирослав Симић]] # [[Палата САНУ]] # [[Архив САНУ у Београду|Архив САНУ]] # [[Предраг Пипер]] # [[Нада Милошевић Ђорђевић]] # [[Милорад Митковић]] # [[Библиотека Српске академије наука и уметности]] # [[Галерија науке и технике САНУ]] # [[Иван Клајн]] # [[Динко Давидов]] # [[Одељење уметности САНУ]] # [[Миодраг Лома]] == Датотеке == Све датотеке које је током стажирања ослободила [[Српска академија наука и уметности]], као и фотографије које је направио стажиста, могу се пронаћи у следећој категорији:{{commonscat|Wikipedian in residence - Serbian Academy of Sciences and Arts 2022|Ослобођене датотеке из Српске академије наука и уметности}} == Галерија == == Види још == * [[Википедија:Уређивачки маратон у сарадњи са Српском академијом наука и уметности]] {{Википедија/Википедијанац стажиста}} [[Категорија:Википедијанац стажиста]] [[Категорија:Википедија:ГЛАМ]] au36a7raddasbhsa69jwhladlsk3in6 0 4298203 25139018 24781576 2022-08-05T00:48:07Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Christ saviour explosion.jpg|мини|Рушење Храма Христа Спаситеља у Москви]] Током историје [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] (1917–1991), било је периода када су совјетске власти брутално потискивале и прогањале различите облике [[Хришћанство|хришћанства]] у различитој мери у зависности од државних и партијских интереса. Совјетска марксистичко-лењинистичка политика доследно се залагала за контролу, потискивање и на крају, елиминацију верских уверења, и активно је подстицала пропагирање марксистичко-лењинистичког атеизма у Совјетском Савезу <ref>{{Cite web|url=http://www.country-data.com/cgi-bin/query/r-12521.html|title=Soviet Union - POLICY TOWARD NATIONALITIES AND RELIGIONS IN PRACTICE|website=www.country-data.com|access-date=2022-02-25}}</ref>, иако, већина религија никада није била званично забрањена. Држава се залагала за уништење религије, а да би тај циљ постигла, званично је прогласила верска уверења сујеверним и назадним.<ref name="alexandrmen">{{Cite web|url=http://www.alexandrmen.ru/english/demokratizatsia/Father_Aleksandr_Men_and_the_Struggle_to_Recover_Russia.html|title=Father Aleksandr Men and the Struggle to Recover Russia's Heritage|website=www.alexandrmen.ru|access-date=2022-02-25}}</ref> [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичка партија]] је уништавала [[Црква (грађевина)|цркве]], [[Синагога|синагоге]] и [[Џамија|џамије]], исмевала, малтретирала, затварала и погубила верске вође, преплавила школе и медије антирелигијским учењима и увела систем веровања назван „научни атеизам“<ref>{{Cite journal|last=Froese|first=Paul|date=март 2003|title=Forced Secularization in Soviet Russia: Why an Atheistic Monopoly Failed|url=http://dx.doi.org/10.1111/j.1468-5906.2004.00216.x|journal=Journal for the Scientific Study of Religion|volume=43|issue=1|pages=35–50|doi=10.1111/j.1468-5906.2004.00216.x|issn=0021-8294}}</ref> Према неким изворима, укупан број хришћанских жртава под совјетским режимом се процењује на око 12 до 20 милиона <ref>{{Cite web|url=http://icl.nd.edu/assets/84231/the_demographics_of_christian_martyrdom_todd_johnson.pdf|title=Wayback Machine|website=web.archive.org|access-date=2022-02-25|archive-date=03. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303220215/http://icl.nd.edu/assets/84231/the_demographics_of_christian_martyrdom_todd_johnson.pdf|url-status=unfit}}</ref>. Најмање 106.300 руских свештеника је погубљено између [[1937]]. и [[1941]]. године <ref name="Hollander">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/49226059|title=A century of violence in Soviet Russia|last=I︠A︡kovlev|first=A. N.|date=2002|publisher=Yale University Press|others=Anthony Austin, Paul Hollander|isbn=0-300-08760-8|location=New Haven, CT|oclc=49226059}}</ref>. Верска уверења и обичаји су упркос томе опстали међу већином становништва, не само у домаћој и приватној сфери, већ и у раштрканим јавним просторима којима је држава дозволила постојање која је препознала свој неуспех да искорени религију и политичке опасности од немилосрдни културни рат.<ref name="alexandrmen" /> === Званични совјетски став === Совјетски режим је имао привидну посвећеност потпуном уништењу верских институција и идеја <ref>{{Cite journal|last=Anderson|first=John|date=јануар 1991.|title=The council for religious affairs and the shaping of soviet religious policy|url=http://dx.doi.org/10.1080/09668139108411956|journal=Soviet Studies|volume=43|issue=4|pages=689–710|doi=10.1080/09668139108411956|issn=0038-5859}}</ref>. Комунистичка идеологија није могла коегзистирати са континуираним утицајем религије чак ни као независна институционална целина, па је „Лењин захтевао да комунистичка пропаганда мора да користи борбеност и непомирљивост према свим облицима идеализма и религије“, а то је названо „милитантним атеизмом“. „Милитантно“ је значило бескомпромисан однос према религији и настојање да се верници придобију за владајућу идеологију. Милитантни атеизам је постао централни део идеологије Комунистичке партије Совјетског Савеза и политика високог приоритета свих совјетских лидера. Сматрало се да су убеђени атеисти политички оштроумнији и врлији чланови <ref>{{Cite journal|last=Bercken|first=William van den|date=1988-12-31|title=Ideology and Atheism in the Soviet Union|url=http://dx.doi.org/10.1515/9783110857375|doi=10.1515/9783110857375}}</ref>. Држава је успоставила атеизам као једину научну истину <ref>{{Citation|title=5. The League of the Godless in Iaroslavl' and Pskov, 1926-1933|url=http://dx.doi.org/10.7591/9781501735196-009|publisher=Cornell University Press|date=2020-12-31|accessdate=2022-02-25|pages=118–149}}</ref>. Совјетске власти су забраниле критику [[1936]]. године [[Атеизам|атеизма]] и [[Агностицизам|агностицизма]] или антирелигијске политике државе; такве критике би могле довести до принудног пензионисања<ref name="Андерсон">{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1017/cbo9780511598838|title=Religion, state and politics in the Soviet Union and successor states|last=Anderson|first=John|date=1994|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-511-59883-8|location=Cambridge}}</ref>. Совјетски закон никада није званично забрањивао верске ставове, а различити совјетски устави су увек гарантовали право на веровање. Међутим, пошто су марксистичка идеологија коју су тумачили [[Владимир Лењин|Лењин]] и његови наследници сматрали религију препреком изградњи комунистичког друштва, укидање свих религија постало је суштински важан идеолошки циљ. совјетске државе. Званични прогон вере одвијао се кроз многе законске мере које су биле осмишљене да ометају обављање верских активности, кроз велики обим антирелигијске пропаганде и образовања. У пракси је држава такође настојала да контролише рад верских тела и да се меша у њихове унутрашње ствари, са крајњим циљем да их укине. У том циљу држава је настојала да контролише активности вођа различитих верских заједница <ref>{{Cite web|url=https://www.marxists.org/archive/lenin/works/1909/may/13.htm|title=Lenin: The Attitude of the Workers' Party to Religion|website=www.marxists.org|access-date=2022-02-25}}</ref>. Комунистичка партија је често одбацивала принцип да се сви верски верници третирају као јавни непријатељи, делимично из прагматичних разлога, а делом на основу свог уверења да велики број верника укључивао многе лојалне совјетске грађане које су власти настојале да убеде да постану атеисти уместо да их директно нападну. Верници, најчешће хришћани, су се увек налазили подвргнути антирелигијској пропаганди и законима који су ограничавали њихову верску праксу. Често су трпели ограничења у совјетском друштву. Међутим, ретко када их је совјетска држава званично подвргла хапшењу, затварању или ликвидацији само зато што су се придржавали својих верских уверења. Уместо тога, методе прогона представљале су реакцију на перцепцију (стварну или замишљену) њиховог отпора широј кампањи државе против религије <ref name="Folden">{{Cite journal|last=Folden|first=Sallie|date=1989|title=Dmitry V. Pospielovsky, A History of Soviet Atheism in Theory and Practice, and the Believer: A History of Marxist-Leninist Atheism and Soviet Anti-Religious Policies, Vol. I; Soviet Anti-Religious Campaigns and Persecutions, Vol. II; Soviet Studies on the Church and the Believer's Response to Atheism, Vol. III New York: St. Martin's Press, 1987–1988.|url=http://dx.doi.org/10.1017/s0090599200030361|journal=Nationalities Papers|volume=17|issue=2|pages=289–291|doi=10.1017/s0090599200030361|issn=0090-5992}}</ref>. === Антирелигијска тактика === Тактике су се мењале током година и постајале су умереније или оштрије у различитим временима. Неке уобичајене тактике укључивале су [[Конфискација|конфискацију]] црквене имовине, исмевање вере, узнемиравање верника и пропагирање атеизма у школама. Акције против одређених религија, међутим, биле су одређене државним интересима, а већина организованих религија никада није била забрањена. Неке акције против [[Православље|православних]] свештеника и верника укључивале су мучење, погубљења или слање у [[логор]]е, и [[душевне болнице]] <ref>{{Cite web|url=http://www.index.org.ru/journal/11/ginzburg.html|title=Александр Гинзбург. Только один год - 1976|website=www.index.org.ru|access-date=2022-02-25}}</ref>. Многи православци (заједно са народима других вера) су такође били подвргнути психолошком кажњавању или мучењу и експериментисању контроле ума како би били приморани да одустану од својих верских убеђења (видети [[Казнена психијатрија у Совјетском Савезу]]) <ref>{{Cite journal|last=Nițu|first=Ciprian|date=2013|title=Emanuel Copilaş, Geneza leninismului romantic. O perspectivă teoretică asupra orientării internaționale a comunismului românesc, 1948-1989 [Genesis of Romantic Leninism. A Theoretical Perspective on the International Orientation of Romanian Communism, 1948-1989]|url=http://dx.doi.org/10.5840/hce201348|journal=History of Communism in Europe|volume=4|pages=156–159|doi=10.5840/hce201348|issn=2069-3192}}</ref>. Током првих пет година совјетске власти, бољшевици су погубили 28 руских православних [[епископ]]а и преко 1.200 руских православних [[свештеник]]а. У много већем броју су били затворени или прогнани <ref>{{Cite web|url=https://memo.ru/ru-ru/|title=Международный Мемориал|website=memo.ru|language=en|access-date=2022-02-25}}</ref>. У Совјетском Савезу, поред систематског затварања и уништавања цркава, добротворни и друштвени рад који су раније обављале црквене власти преузела је држава. Као и сва приватна имовина, црквена имовина је конфискована и стављена у јавну употребу. Неколико богомоља које су још увек биле остављене Цркви, законски су сматране државном имовином коју је влада дозволила цркви да користи. У периоду након [[Други светски рат|Другог светског рата]], хришћани [[Протестантизам|протестанти]] у [[СССР]]-у (баптисти, пентекосталци, адвентисти итд.) били су присилно слани у душевне болнице, или су суђени и затварани (често због одбијања да ступе у војну службу). Некима су насилно одузета родитељска права. === Антирелигијска кампања 1917–1921 === У августу [[1917]]. године, после слома царске владе, сабор [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] поново је успоставио патријаршију и изабрао [[Патријарх московски Тихон|митрополита Тихона]] за патријарха <ref>{{Cite web|url=http://regels.org/Tragedy-of-Russian-Church.htm|title=TRAGEDY OF THE RUSSIAN CHURCH. 1917-1953.|website=regels.org|access-date=2022-02-25}}</ref>. У новембру 1917. године, у року од неколико недеља након револуције, основан је Народни комесаријат за просвету, који је месец дана касније створио Сверуски савез учитеља-интернационалиста ради уклањања [[Вјеронаука|верске наставе]] из школских програма. У циљу интензивирања антирелигијске пропаганде у школском систему, новембра 1920. године основана је Главна управа за политичко просвећивање (Главполитпросвет).<ref name="Folden" /> Лењинов декрет о раздвајању цркве од државе почетком [[1918]]. лишио је некадашњу званичну цркву статуса правног лица, права на власништво над имовином или на предавање веронауке у државним и приватним школама или било којој групи малолетника. Уредбом су укинуте привилегије цркве и тиме прекинут савез између цркве и државе. Свештенство је отворено напало декрет. Руководство Цркве упутило је посебан апел верницима да не спроводе уредбу <ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/10249195|title=Freedom of conscience in the USSR|last=author.|first=Barmenkov, Alekseĭ Ivanovich,|isbn=0-7147-1942-0|oclc=10249195}}</ref>. Осим тога, Уредбом „О одвајању цркве од државе и школе од цркве“ утврђен је и однос школе и цркве. „Школа ће бити одвојена од цркве“, наводи се у Уредби. „Настава верских наука у свим државним и јавним, као и приватним образовним установама у којима се предају општи предмети неће бити дозвољена. Грађани могу предавати и проучавати веронауку приватно.“ Московски патријарх Тихон је [[Екскомуникација|екскомуницирао]] совјетско руководство 19. јануара 1918. (по јулијанском календару), због спровођења ове кампање. За одмазду режим је ухапсио и убио десетине епископа, хиљаде нижег свештенства и монаштва и мноштво лаика. Заплена црквене имовине у наредних неколико година била би обележена бруталним походом насилног терора.<ref name="Folden" /> Током [[Октобарска револуција|грађанског рата у Русији]], многи свештеници су убијени. Неки су умрли као резултат спонтаног насиља у ратном вакууму, а неке су погубиле службе државне безбедности због подршке [[Бела армија|Белој армији]]. Црква је тврдила да су током Револуције убијена 322 епископа и свештеника <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hkBv3EP6rjMC&pg=PA251&dq=christopher+read+lenin+priests&cd=1#v=onepage&q&f=false%5D|title=Lenin: A Revolutionary Life|last=Read|first=Christopher|date=2005|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-20649-5|language=en}}</ref>. Између јуна 1918. и јануара [[1919]]. године, званични црквени документи су тврдиле да је један [[митрополит]], осамнаест епископа, сто два свештеника, сто педесет четири ђакона и деведесет - четири монаха/монахиње убијени (лаици нису забележени) . Процена од 330 убијених свештенства и монаштва до [[1921]]. године можда је била потцењена, због чињенице да је у овом периоду ликвидирано 579 манастира и да је било масовних погубљења монаха/монахиња током ових ликвидација <ref name="Дунн">{{Cite journal|last=Dunn|first=Dennis J.|date=1989|title=Soviet Antireligious Campaigns and Persecutions: Volume 2 of a History of Soviet Atheism in Theory and Practice, and the Believer. By Dmitry V. Pospielovsky. New York: St. Martin's Press, 1988. XIX, 275 pp.|url=http://dx.doi.org/10.2307/2498708|journal=Slavic Review|volume=48|issue=1|pages=124–125|doi=10.2307/2498708|issn=0037-6779}}</ref>. Многи делови Руске православне цркве подржавали су антисовјетске режиме као што су [[Александар Колчак|Колчаков]] и Деникинов током грађанског рата. Године 1918, епископ [[Уфа|Уфе]] је држао антибољшевичке говоре. 1918. Архиепископ [[Јекатеринбуршка митрополија|јекатеринбуршки]] је организовао протестне демонстрације када је сазнао за [[Убиство породице Романов|погубљење породице Романов]] у јулу 1918. и одржао прославу победе када је адмирал Колчак заузео град у фебруару 1919. У децембру 1918. свештеник Георгиј Шавелски се придружио пропагандној агенцији Беле владе на југу <ref>{{Cite journal|last=Brovkin|first=Vladimir|date=2005-08-04|title=Russia After Lenin|url=http://dx.doi.org/10.4324/9780203979334|doi=10.4324/9780203979334}}</ref>. Ово широко распрострањено насиље припадника Црвене армије против цркве није отворено подржао Лењин, међутим у каснијим годинама високи совјетски званичници, укључујући Емилијана Јарославског, преузели су централну одговорност за ова убиства. Они су насиље оправдавали ревизијом историје и изјавом да се црква активно борила против њих.<ref name="Дунн" /> Црква је изразила подршку покушају контрареволуционарног пуча генерала Корнилова, помагала побуне Керенског и Краснова и позвала вернике да се боре против нове власти, па чак и да проливају крв у борби против ње. Познат је апел патријарха Тихона „Православном народу“ у коме је позвао да верници буду спремни чак и да се одрекну живота као мученици у настојању да сачувају своју веру („Боље је пролити своју крв и добити мученички венац, него да душмани скрнаве православну веру“, наводи се у Апелу Црквени отпор, међутим, није био национално организован, и Тихон никада није дао свој благослов белим снагама. Патријарх је у ствари прогласио своју неутралност током грађанског рата и покушао да изда упутства Руској Православној Цркви о политичкој неутралности и повлачењу. Пропаганда је у то време тврдила да је то камуфлажа за стварну позицију цркве која је наводно била подршка повратку царизма.<ref name="Folden" /> Штавише, превара каснијих совјетских ревизија јасно се показује кроз чињеницу да ниједан од документованих аката бруталности против припадника свештенства од стране Црвених није укључивао било кога ко је заиста узео оружје са Белима, а само неколико случајева где је свештенство које је дало отворену подршку. === Антирелигијска кампања 1921–1928 === Десети конгрес КПСС одржан је [[1921]]. године и донео је резолуцију која позива на „широку организацију, вођство и сарадњу на задатку антирелигијске агитације и пропаганде међу широким радничким масама, користећи масовне медије, филмове, књиге , предавања и друге уређаје <ref>{{Cite journal|last=Kertzer|first=David I.|last2=Powell|first2=David E.|date=1976|title=Antireligious Propaganda in the Soviet Union: A Study of Mass Persuasion|url=http://dx.doi.org/10.2307/3710026|journal=Sociological Analysis|volume=37|issue=4|pages=356|doi=10.2307/3710026|issn=0038-0210}}</ref>. Када су црквене вође захтевале слободу вероисповести према уставу, бољшевици су одговорили терором. Убили су кијевског митрополита и погубили двадесет осам епископа и 6.775 свештеника. Упркос масовним демонстрацијама подршке цркви, репресија је застрашила већину преживелих црквених вођа да се покоре.<ref name="Folden" /> У августу [[1921]]. Пленарни састанак Централног комитета КПСС усвојио је упутство од 11 тачака о тумачењу и примени члана 13 . Оно је направило разлику између религиозних верника и необразованих верника, и омогућила им да буду чланови партије ако су одани комунизму, али да их треба преваспитати да би постали атеисти. Такође је позвао на умереност у антирелигијској кампањи и нагласио да се држава бори против свих вера, а не само појединачних (као што је православна црква) . Јавне дебате су почеле да се гуше после 10. конгреса, све док нису формално обустављене 1929. и замењене јавним предавањима атеиста. В. С. Мартсинковски је ухапшен и послат у изгнанство [[1922]]. године због његовог проповедања које је привлачило људе вери и реккли су да може да се врати за неколико година када радници постану мудрији (у ствари, никада му није било дозвољено да се врати).<ref name="Folden" /> Црква је наводно покушала да успостави слободне тео-филозофске академије, студијске кругове и периодику двадесетих година 20. века, на шта је Лењин изашао у сусрет хапшењем и протеривањем свих организатора у иностранству и силом угасивши те напоре.<ref name="Folden" /> Упркос инструкцији из августа 1921. године, држава је заузела веома тврд став против православне цркве под изговором да је она наслеђе царске прошлости. [[Лав Троцки]] је тражио да патријарх Тихон буде убијен, али је Лењин то забранио из страха да би то произвело још једног патријарха Хермогена.<ref name="Folden" />> Да би ослабила Православну Цркву, држава је подржала раскол под називом Обновитељство, дајући му правно признање [[1922]]. године и настављајући да терорише православне и лишава их легалних средстава за постојање. Патријарх Тихон је ухапшен 1922. године у то у сумњивом кривичном процесу, а његову канцеларију су преузели обновитељи. Обновитељи су вратили на власт Свети синод и донели поделу међу свештенством и верницима<ref>{{Cite journal|last=Fletcher|first=William C.|date=1986|title=The Russian Church Under the Soviet Regime, 1917-1982. Volume 1. By Dimitry Pospielovsky. Crestwood, N.Y.: St. Vladimir's Seminary Press, 1984. 248 pp. Tables. Paper. - The Russian Church Under the Soviet Regime, 1917-1982. Volume 2. By Dimitry Pospielovsky. Crestwood, N.Y.: St. Vladimir's Seminary Press, 1984. 282 pp. Tables. Paper.|url=http://dx.doi.org/10.2307/2499239|journal=Slavic Review|volume=45|issue=2|pages=366–367|doi=10.2307/2499239|issn=0037-6779}}</ref>. 1922. у Русији је завладала глад. Фабрички и административни радници су 1921. предложили да се црквено богатство искористи за ублажавање глади. Ове предлоге су подржали и поједини духовници. У августу 1921. године, патријарх Тихон је упутио поруку руском народу позивајући га да помогне жртвама глади и дао је свој благослов за добровољне донације црквених драгоцености које нису директно коришћене у литургијским службама. Сверуски централни извршни комитет РСФСР је 26. фебруара 1922. године издао декрет да се све црквене вредности експропришу као одговор на захтеве народа, а поступак који се према 73. апостолском канону Православне цркве сматра светогрђем. Због тога су се Тихон и многи свештеници противили давању било каквог дела драгоцености, сумњајући да ће драгоцености отићи у помоћ гладнима. Тихон је претио репресијама против оних духовника и мирјана који су желели да издају црквене предмете. Према уредби, део златних и сребрних предмета требало је да се одузме од имовине коју је држава ставила на располагање верницима без накнаде. Предмете од племенитих метала требало је одвозити са опрезом, а свештенослужитеље је требало унапред обавестити о поступку и датумима одузимања. Предвиђено је да процес експропријације не сме да омета јавно богослужење нити да повреди интересе верника. Извештаји совјетске полиције из 1922. године тврде да је сељаштво (а посебно жене) сматрало Тихона за мученика након његовог хапшења због његовог наводног отпора и да је „прогресивно“ свештенство издало веру; такође су кружиле гласине да Јевреји управљају совјетском врховном црквеном управом, и из тог разлога Лењин је забранио Троцком да учествује у кампањи и спречио да се одређене кључне улоге дају људима јеврејског порекла. Дошло је до крвавог инцидента у граду званом Шуиа. Лењин је писао да су им непријатељи безумно пружили велику прилику овом акцијом, јер је веровао да сељачке масе неће подржати црквено власништво над њеним драгоценостима због глади и да се отпор који је црква пружала може наићи на одмазду против свештенства. Ото фон Радовик, саветник у немачкој амбасади у Москви, забележио је да је кампања била намерна провокација да се свештенство наведе да реагује како би га напали као одговор. Лењин је истакао да се читава тема црквене вредне кампање може искористити као изговор у очима јавности за напад на цркву и убијање свештенства. Шести сектор ОГПУ, који је предводио Јевгениј Тучков, почео је агресивно да хапси и погубљује епископе, свештенике и побожне вернике, као што је био митрополит Венијамин у Петрограду 1922. године због одбијања да пристане на захтев да преда црквене драгоцености . Архиепископ пермски Андроник, који је радио као мисионар у Јапану, стрељан је пошто је био приморан да копа себи гроб. Епископ тоболски Гермоген, који је добровољно отпратио цара у изгнанство, био је везан за точак пароброда и посечен ротирајућим сечивима. Године 1922. на Соловчким острвима у [[Бело море|Белом мору]] је основан Соловчки логор посебне намене, први руски концентрациони логор и некадашњи православни манастир <ref>{{Cite web|url=http://www.solovki.ca/english/camp.php|title=Solovetsky Camp|website=www.solovki.ca|language=en|access-date=2022-02-28}}</ref>. У годинама 1917–1935 ухапшено је 130.000 руских православних свештеника; 95.000 је погубљено, стрељано. Отац Павле Флоренски, прогнан 1928. године и погубљен 1937. године, био је један од новомученика овог периода. У првих пет година након бољшевичке револуције, енглески новинар је проценио да је погубљено 28 епископа и 1.215 свештеника. Недавно објављени докази показују да је преко 8.000 убијено 1922. током сукоба око црквених драгоцености <ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/32534720|title=Russia under the Bolshevik regime|last=Pipes|first=Richard|date=1995|publisher=Vintage Books|isbn=0-679-76184-5|edition=1st Vintage books ed|location=New York|oclc=32534720}}</ref>. Специјализоване антирелигијске публикације почеле су да се издају 1922. године, укључујући Безбожник Јемељана Јарославског, који је касније био основа за [[Савез милитантних атеиста|Лигу милитантних безбожника]] (ЛМГ). Завршетком кампање одузимања црквених драгоцености, терористички поход на цркву је на неко време прекинут. Затварање цркава је на одређено време окончано и злоупотребе су истражене. Пропагандни рат се наставио, а јавне институције су радиле на уклањању верских погледа од интелектуалаца и академске заједнице <ref>{{Cite journal|date=januar 1984|title=Pod Znamenem Marksizma: I|url=http://dx.doi.org/10.1007/bf01044364|journal=Studies in Soviet Thought|volume=27|issue=1|pages=78–95|doi=10.1007/bf01044364|issn=0039-3797}}</ref>. Стара марксистичка претпоставка да ће религија нестати сама од себе са променом материјалних услова била је прагматично оспорена како је религија опстајала. Совјетско руководство је расправљало о томе како се најбоље борити против религије. Ставови су се кретали од 'десничарског' веровања да ће религија сама од себе умријети са повећањем образовања и 'левичарског' веровања да религију треба снажно нападати. Лењин је борбу за ширење атеизма назвао 'узроком наше државе'.<ref name="Folden" /> Влада је имала потешкоћа у покушају да спроведе антирелигиозно образовање у школама, због недостатка наставника атеиста. Антирелигијско образовање почело је у средњим школама 1925. године. Држава је променила став према обновиоцима и почела их све више да доживљава као независну претњу крајем 1920-их због њиховог великог успеха у привлачењу људи вери. Тихон је умро [[1925]]. године и Совјети су забранили одржавање патријарашких избора. Патријаршки администратор [[Патријарх московски Сергије|митрополит Сергије]] (Страгородски, 1887–1944) издао је декларацију [[1927]]. године, прихватајући совјетску власт над црквом као легитимну, обећавајући сарадњу цркве са владом и осуђујући политичко неслагање унутар цркве <ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=eiB2r2ybVhEC&pg=PA82&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|title=Christian Religion in the Soviet Union: A Sociological Study|last=Lane|first=Christel|date=1978-01-01|publisher=SUNY Press|isbn=978-1-4384-1001-2|language=en}}</ref>. То је учинио да би обезбедио опстанак цркве. Митрополит Сергије је формално изразио своју „лојалност“ совјетској влади и након тога се уздржао од критике државе на било који начин. Овакав став лојалности је, међутим, изазвао још више подела у самој цркви: унутар Русије, један број верника се успротивио Сергију, а у иностранству су руски митрополити Америке и западне Европе прекинули односе са Москвом. Тиме је себи дао власт коју, будући да је био намесник утамниченог митрополита Петра и поступајући против његове воље, није имао право да претпостави према 30. апостолском канону, што је довело до разлаза и формирања [[Руска православна загранична црква|Руском православном заграничном црквом]] у иностранству и [[Руска истински православна црква|Руске Истински Православне Цркве]] (Руске Катакомбне Цркве) у оквиру Совјетског Савеза, пошто су остали верни Канонима Апостолским, проглашавајући део цркве на челу са митрополитом Сергијем расколом, касније названим сергијанизам. Због овог канонског неслагања спорно је која је црква била легитимни наследник Руске православне цркве која је постојала пре 1925. Држава је 1927. покушала да поправи раскол тако што је обновиоце вратила у православну цркву, делом да би се прва могла боље контролисати преко агената које су имали у другој. [[Комсомол]], а касније ЛМГ покушали су да спроведу резолуцију 10. конгреса разним нападима, парадама, позоришним представама, часописима, брошурама и филмовима. Комсомол би одржао грубе богохулне 'комсомолске Божиће' и 'комсомолске Ускрсе' на челу са хулиганима обученим као православно свештенство. Поворке би укључивале паљење икона, верских књига, ругачких слика Христа, Богородице итд. Пропагандна кампања је, међутим, пропала и многи су остали при својим верским убеђењима. Црква је одржавала своје јавне догађаје са одређеним успехом, и добро се носила са антирелигијском пропагандом током ових година.<ref name="Folden" /> === Антирелигијска кампања 1928–1941 === Православна црква је ужасно страдала [[1930-е|1930-их]] година, а многи њени чланови су убијени или послани у радне логоре. Између 1927. и 1940. године, број православних цркава у Руској Републици пао је са 29.584 на мање од 500. Преломна година била је 1929, када је совјетска политика донела сет нових закона који су представљали основу за оштре антирелигијске прогоне у Русији 1930-их. Антирелигијско образовање је уведено од првог разреда 1928. године и интензивиран је антирелигијски рад у целом образовном систему. Истовремено, да би уклонила црквене интелектуалце и подржала званичну пропаганду да само заостали људи верују у Бога, влада је спровела масовну чистку хришћанских интелектуалаца, од којих је већина умрла у логорима или затвору <ref>{{Cite journal|last=Monas|first=Sidney|date=1979|title=Pamiat': Istoricheskii Sbornik, part 1. New York: "Khronika," 1978 [Moscow: Samizdat, 1976]. XIV, 600 pp. $15.00, paper.|url=http://dx.doi.org/10.2307/2496584|journal=Slavic Review|volume=38|issue=4|pages=680–681|doi=10.2307/2496584|issn=0037-6779}}</ref>. Успешно ношење цркве са текућом и широко распрострањеном атеистичком пропагандом, подстакло је да се 1929. године донесу нови закони о „верским удружењима“, као и амандмани на устав, који забрањују све облике јавне, друштвене, комуналне, образовне, издавачке или мисионарске делатности за вернике. То је такође спречило, наравно, цркву да штампа било какав материјал за јавну потрошњу или да одговори на критике на његов рачун. Због тога су многи верски трактати били циркулисани као илегална литература или самиздат. Уведене су бројне друге мере које су биле осмишљене да осакате цркву, и ефективно су учиниле незаконитим да се верске активности било које врсте ван литургијских служби унутар зидова неколико цркава које би остале отворене, чак и ове биле подложне великом мешању и узнемиравању. Часови катихизиса, верске школе, студијске групе, недељне школе и верске публикације су биле нелегалне и/или забрањене. Лига милитантних безбожника, под Јемељаном Јарославским, била је главни инструмент антирелигијске кампање и добила је посебна овлашћења која су јој омогућавала да диктира јавним институцијама широм земље шта треба да ураде за кампању. После 1929. и током 1930-их, затварање цркава, масовна хапшења свештенства и верски активних лаика, као и прогон људи због одласка у цркву достигли су невиђене размере. ЛМГ је користио тактику терора против верника како би унапредио кампању, користећи маску заштите државе или кривичног гоњења прекршилаца закона. Свештенство је нападнуто као страни шпијуни, а суђења епископима су вођена са њиховим свештенством, као и лаицима који су пријављени као „субверзивне терористичке банде“ које су разоткривене.<ref name="Folden" /> Званична пропаганда у то време позивала је на протеривање самог концепта Бога из Совјетског Савеза <ref>{{Cite web|url=http://www.marxist.com/religion-soviet-union170406.htm|title=Religion in the Soviet Union|last=Dixon|first=Paul|website=In Defence of Marxism|language=en-gb|access-date=2022-03-01}}</ref>. Ови прогони су имали за циљ да помогну циљу елиминације религије. Од 1932. до 1937. Јосиф Стаљин је прогласио 'петогодишње планове атеизма' и ЛМГ је био задужен да потпуно елиминише свако верско изражавање у земљи. Многе од ових истих метода и тактика терора наметнуте су и другима које је режим сматрао својим идеолошким непријатељима. Затишје у активном прогону доживјело је 1930-33. након Стаљиновог чланка из 1930. „Вртоглавица од успјеха“. Године 1934. прогон обновитељске секте почео је да достиже размере прогона старе православне цркве <ref>{{Cite journal|last=Klimenko|first=Michael|last2=Krasnov-Levitin|first2=A.|date=1978|title=Lixie gody: 1925-1941|url=http://dx.doi.org/10.2307/40132893|journal=World Literature Today|volume=52|issue=2|pages=304|doi=10.2307/40132893|issn=0196-3570}}</ref>. Током чистки 1937. и 1938. године, црквени документи бележе да је ухапшено 168.300 руског православног свештенства. Од тога је стрељано 106.300.<ref name="Hollander" /> Много хиљада жртава прогона постало је признато у посебном канону светих познатих као „новомученици и исповедници Русије“. Пад ентузијазма у кампањи десио се касних 1930-их. Тон антирелигијске кампање се променио и постао умеренији. Завршена је избијањем [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Званични совјетски подаци известили су да је до 1937. године до једне трећине градског и две трећине сеоског становништва још увек имало верска уверења. Међутим, антирелигијска кампања у протеклој деценији и терористичка тактика милитантног атеистичког режима, ефикасно су елиминисали све јавне вероисповести и заједничка окупљања верника ван зидина малобројних цркава у којима су се још одржавала богослужења.<ref name="Folden" /> То је постигнуто у земљи која је само неколико деценија раније имала дубоко хришћански јавни живот и културу која се развијала скоро хиљаду година. === Приближавање Другог светског рата === СССР је анектирао нове територије, укључујући [[Подела Пољске|источну Пољску]], балтичке републике и део [[Финска|Финске]] 1939–1940. Антирелигијски рад на овим територијама био је слаб у поређењу са остатком земље, која је у целини доживела пад прогона након анексија. Редовна седмодневна радна недеља враћена је [[1940]]. године. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је напао Совјетски Савез у јуну [[1941]], а многе цркве су поново отворене под немачком окупацијом. Стаљин је окончао антирелигијску кампању како би окупио земљу и спречио велику базу нацистичке подршке, која је постојала у неким областима у раним фазама инвазије. У септембру 1941. године, три месеца након напада нациста, угашене су последње антирелигијске публикације, званично због несташице папира.<ref name="Дунн" /> Цркве су поново отворене у Совјетском Савезу, а Лига милитантних безбожника је распуштена <ref>{{Cite journal|last=Davis|first=Nathaniel|date=2018-10-09|title=A Long Walk to Church|url=http://dx.doi.org/10.4324/9780429495496|doi=10.4324/9780429495496}}</ref>. Емелијан Јарославски, вођа и оснивач ЛМГ, који је предводио целу националну антирелигијску кампању 1930-их, нашао се да пише чланак у част православног хришћанина [[Фјодор Достојевски|Фјодора Достојевског]] због његове наводне мржње према Немцима <ref>{{Cite journal|last=Dolinin|first=A. S.|date=juli 1987|title=Fedor Mikhailovich Dostoevsky|url=http://dx.doi.org/10.2753/rsl1061-197523030433|journal=Soviet Studies in Literature|volume=23|issue=3-4|pages=33–58|doi=10.2753/rsl1061-197523030433|issn=0038-5875}}</ref>. Немачке снаге, иако су дозвољавале много већу верску толеранцију, покушавале су да прекину лојалност православне цркве патријарху у Москви током окупације, понекад и претњама. Украјински бандеристички националистички партизани убили су известан број свештенства под окупацијом који је задржао лојалност патријарху. Немци, дозвољавајући поновно отварање цркава и верског живота у окупираној области, нису дозволили да се богословије поново отворе због окупационог циља укидања образовања за словенске народе, које би било сведено на прве две основне школе.<ref name="Дунн" /> Јосиф Стаљин је оживео Руску православну цркву како би појачао патриотску подршку ратним напорима и представио Русију као браниоца хришћанске цивилизације, јер је видео да црква има способност да подиже народ на начин на који партија није могла и зато што је желео западни помоћ. 4. септембра 1943. митрополите Сергија (Страгородског), Алексија (Симанског) и Николаја (Јарушевича) званично је примио совјетски лидер Јосиф Стаљин који је предложио обнову [[Московска патријаршија|Московске патријаршије]]. Добили су дозволу да 8. септембра 1943. сазову сабор који је изабрао [[Патријарх московски Сергије|Сергија за патријарха московског и целе Русије]] <ref>{{Cite web|url=http://regels.org/Russian-Church-and-Stalin.htm|title=Ch. IV. Participation of the church in the cult of Stalin..|website=regels.org|access-date=2022-03-01}}</ref>. Црква је поново била присутна у јавности и донела мере које су потврдиле своју хијерархијску структуру која је била у потпуној супротности са законима из 1929. године, па чак и са Лењиновом декретом из 1918. године. Званични закон, међутим, никада није повучен, што указује на то да власти нису сматрале да ће ова толеранција постати трајна.<ref name="Folden" /> То неки сматрају кршењем 30. апостолског канона, јер ниједан црквени јерарх не може бити посвећен од стране световних власти. Изабран је нови патријарх, отворене су богословске школе, почеле су да раде хиљаде цркава. Поново је отворена Богословија Московске богословске академије, која је била затворена од 1918. године. Многи преживели свештеници могли су да се врате из логора или затвора, иако је значајан број (посебно оних који нису признавали Сергијеву заклетву лојалности из 1927) остао и није им било дозвољено да се врате осим ако се не одрекну свог положаја. Неки клирици који нису признали завет из 1927, попут епископа Афанасија (Сахарова), признали су валидност нових избора и чак су охрабривали и оне у подземној цркви да то учине, али им упркос томе није било дозвољено да се врате из изгнанства. Митрополит Јосиф (Чернов) (1893–1975), епископ таганрошки пре рата, провео је девет година у совјетским затворима и логорима до тренутка када су Немци окупирали град. Искористио је прилику окупације да веома активно оживи црквени живот и претрпео је претње од нациста јер је остао лојалан патријарху у Москви. Након повлачења нациста, осуђен је на једанаест година тешког рада у источном [[Сибир]]у због оживљавања црквеног живота. Ослобођен је [[1955]]. године.<ref name="Дунн" /> Архиепископ полтавски Венијамин (1900–1976) живео је на територији која је припадала Пољској од 1921. до 1939. За епископа је посвећен 1941. непосредно пред инвазију, а претрпео је известан притисак окупаторских снага да прекине односе са Московским патријархом, али се опирао. Након повлачења Немаца ухапшен је и дванаест година затворен у логорима на Колима, од чега се никада физички није опоравио. Ова масовна хапшења одјекнула су на територијама које нису ни Немци окупирали. На пример, априла 1946. у Москви је уследио талас хапшења свештенства који је припадао групи епископа Атанасија који се вратио у званичну цркву; осуђени су на дуге принудне радове. Многи лаици су такође били ухапшени и затворени, укључујући религиозног филозофа С Фудела; већина њих је већ била у затвору и мало њих ће видети слободу све док Стаљин не умре. Духовни отац групе, отац Серафим (Батиуков), умро је 1942. године, али је његово тело ископано и одложено на друго место како би се спречило ходочашће на његов гроб људи који су веровали да је светац. === Послератно доба === Између 1945. и 1959. године званична организација цркве је знатно проширена, иако су поједини чланови свештенства повремено хапшени и прогнани. Број отворених цркава достигао је 25.000. До 1957. године око 22.000 руских православних цркава је постало активно. Али [[1959]]. [[Никита Хрушчов]] је покренуо сопствену кампању против Руске православне цркве и присилио да се затвори око 12.000 цркава. До [[1985]]. године, мање од 7.000 цркава је остало активно. Како је Црвена армија прогресивно почела да потискује немачке војнике из Русије и победа је постајала извеснија, антирелигијска пропаганда је почела да оживљава. Централни комитет је 1944. и 45. донео нове резолуције које су позивале на обнову антирелигијске пропаганде. До краја Стаљиновог живота, међутим, пропаганда је била углавном ограничена на речи и њена главна мета била је против Ватикана. Са изградњом „гвоздене завесе“ у земљама са великим бројем римокатолика, ова политика је делимично имала за циљ да изолује комунистичке земље од утицаја Ватикана. Карикатуре Пија КСИИ и других бискупа РЦЦ приказивале су их као ратне хушкаче и присталице полицијске бруталности. Ова пропаганда је била праћена ликвидацијом унијатских цркава (католичких цркава источног обреда) у Украјини, Чехословачкој, Пољској и Румунији које су насилно спојене са православном црквом.[91] Дали су им могућност да постану католици западног обреда, али је одсуство функционалних цркава у том обреду осим у великим градовима и посвећеност византијском ритуалу спречило многе у томе; многи који су се опирали званичној мери били су затворени. Лутеранска црква на балтичким територијама, заједно са Римокатоличком црквом, биле су подложне нападима због онога што је држава доживљавала као лојалност страним утицајима — посебно су лутерани окривљени због отворене подршке немачком освајању.<ref name="Altnurme">{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781350198616|title=Religious Diversity in Europe|date=2022|publisher=Bloomsbury Academic|isbn=978-1-350-19858-6|editor-last=Altnurme|editor-first=Riho|editor-last2=Arigita|editor-first2=Elena|editor-last3=Pasture|editor-first3=Patrick}}</ref> [[Украјинска гркокатоличка црква]] и њено свештенство постали су једна од жртава совјетских власти непосредно после рата. Совјетске власти су 1945. ухапсиле, депортовале и осудиле на логоре принудног рада у Сибиру и другде црквеног митрополита Јосифа Слипија и девет епископа, као и стотине свештенства и водећих лаичких активиста. Иако је била ограничена у остатку земље, православна црква је подстицана да се шири у западној Украјини како би одузела вернике од украјинских католика <ref>{{Cite journal|last=Mykhaleyko|first=Andriy|date=2020-02-25|title=The New Independent Orthodox Church in Ukraine|url=http://dx.doi.org/10.1515/soeu-2019-0037|journal=Südosteuropa|volume=67|issue=4|pages=476–499|doi=10.1515/soeu-2019-0037|issn=2364-933X}}</ref>. Сви поменути епископи и значајан део свештенства умрли су у затворима, концентрационим логорима, унутрашњем прогонству или убрзо након пуштања на слободу у време постстаљиновског отопљења. Изузетак је био митрополит Јосиф Слипиј који је, после 18 година затвора и прогона, пуштен на слободу захваљујући интервенцији [[Папа Јован XXIII]] , стигао у Рим, где је добио титулу главног архиепископа Лавовског, а постао кардинал 1965. године. Сви манастири источног обреда су затворени до 1953. године.<ref name="Чумаченко">{{Cite journal|last=Chumachenko|first=Tatiana A.|last2=Roslof|first2=Edward E.|last3=Roslof|first3=Edward E.|date=2015-02-12|title=Church and State in Soviet Russia: Russian Orthodoxy from World War II to the Khrushchev Years|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315705699|doi=10.4324/9781315705699}}</ref>. Православни верници су морали да се боре како би задржали цркве које су поново отворене током рата, а неке од њих је затворио Савет за послове православне цркве, који је такође покушао да спречи епископе да примењују дисциплинске мере против црквених чланова због неморала.<ref name="Folden" /> Локални опуномоћеници Савета за послове православне цркве уложили су много труда да свештенству отежају заштиту новоотворених цркава. На пример, 1949. године затворене су три од педесет пет цркава у епархији Кримској, делимично можда и као мера да се умањи престиж и достигнућа мученика владике Луке. Како би се помогло новим затварањима, уведена је нова мера која је дозвољавала затварање цркава ако их шест месеци није опслуживао свештеник. Ова нова мера, заједно са послератним недостатком свештенства изазваним режимом. како кроз ликвидацију или хапшење свештенства од стране државе, тако и кроз недостатак поновног отварања богословија, омогућила је затварање многих цркава. [[Протестантизам|Протестанти]] су такође видели више толеранције у послератном периоду. Међутим, на баптисте се гледало са великом сумњом због њиховог активног прозелитизма и јаких спољних веза, посебно са Сједињеним Државама.<ref name="Altnurme" /> Пореске олакшице за манастире уведене су 29. августа 1945. године. Међутим, Стаљинова нова толеранција према религији била је ограничена, а држава није толерисала свештенике који су активно промовисали ширење религије, као што су Сахарови. На пример, 1945. године епископ Мануил је постављен за поглавара Оренбуршке епархије на јужном [[Уралске планине|Уралу]] где је поново отворио десетине нових парохија, поново запалио ватру вере у многим млаким људима и покренуо верски препород у овој области. Због тога је 1947. године ухапшен и осуђен на осам година принудног рада. Димитри Дудко је ухапшен због необјављених религиозних песама, а неславно је ухапшена и група студената Московског универзитета која је основала религиозно-филозофску студијску групу крајем 1940-их . Последњу групу је 1946-1947 основао Илиа Шмаин, младић од 16 до 17 година и студент филологије. Шмаин је закључио да је материјалистичка филозофија неадекватна да објасни фундаментална егзистенцијална питања и основао је свој клуб где је група расправљала о уметности, филозофији и религији. Разговарали су и о источним религијама и о хришћанству. Планирали су да се крсте када су ухапшени 19. јануара 1949. и потом осуђени на 8-10 година тешког рада под оптужбом да су критиковали учења марксистичко-лењинизма.<ref name="Дунн" /> Богословија у Саратову је угашена 1949. године.<ref name="Чумаченко" /> Административни декрети и политички чланови кривичног закона наставили су да се користе као маске под којима се одвијао антирелигијски прогон. Нападнути су верски активни и посвећени верници који су покушавали да шире своју веру. Било је мало физичких напада на цркву до краја Стаљиновог живота, међутим, прогон је ескалирао 1947. године када је поново проглашено да је чланство у Комсомолу или држање учитељске позиције неспојиво са верским уверењима. У новинама је обновљена антирелигијска пропаганда, али са много мањом снагом као раније. Често би се пропаганда уздржавала од посебног помињања религије и користила би неки еуфемизам за то.<ref name="Folden" /> Почевши од 1946. године, совјетска штампа је почела да критикује пасивне ставове према религији, посебно у омладинским организацијама као што су Комсомол и Пионири. Критиковао је јавне школе у ​​којима је захтевао поновно активирање антирелигијске пропаганде на свим нивоима. Године 1947. основано је Свесавезно друштво за ширење политичког и научног знања, скраћено Знание (Знање), које је практично наследило улогу коју је ЛМГ оставио као антирелигијски пропагандни орган.<ref name="Folden" /> Међутим, то је била много научнија институција од ЛМГ и била је веома разнолика тако да су јој се могли придружити чак и верници. Године 1949. тврдила је да има 40.200 редовних и придружених чланова. Централни комитет КПСС критиковао је организацију 1949. јер није имала довољно чланства, укључујући посебно научно чланство, није обраћала довољно пажње на атеистичку пропаганду и што је показала недовољну бригу за идеолошки садржај у својим предавањима. Комитет је тражио да се трансформише у масовну добровољну организацију совјетске интелигенције, позвао је да има више идеолошких садржаја у својим предавањима и да сва предавања буду предати на одобрење пре испоруке. Године [[1950]]. тврдила је да има 243.000 редовних и придружених чланова са 1800 институционалних чланова. На крају ће се до 1972. године попети на 2.470.000 чланова, укључујући 1.700 чланова Уније и републиканских академика наука и 107.000 професора и доктора наука; водила би 'Куће научног атеизма' у совјетским градовима.<ref name="Folden" /> Академија наука СССР-а објавила је свој први послератни атеистички часопис 1950. године, али је други издао тек 1954. године. Централни комитет КПСС је 7. јула [[1954]]. приметио да су православна црква и друге хришћанске цркве својим проповедима и јавним активностима успешно привлачиле многе младе људе, а све више људи долази у верске службе. Одбор је стога позвао јавне институције да интензивирају антирелигијску пропаганду. Такође је позвао да сви школски предмети буду допуњени атеизмом и да треба побољшати антирелигиозно образовање. Комитет је 10. новембра 1954. донео супротну резолуцију у којој се критикује самовоља у антирелигијској кампањи, као и употреба клевета, клевета и увреда на рачун верника.<ref name="Folden" /> Јавне институције, као одговор на резолуцију из јула 1954. године, почеће да производе више антирелигијске пропаганде у наредним годинама. Академија наука је 1957. објавила Годишњак Музеја историје религије и атеизма, а Знание ће 1959. почети да производи месечни часопис под називом Наука и религииа (Наука и религија), који би донекле подсећао на предратни Безбожник. Порастао је са 100.000 примерака по издању на 400.000 до раних 1980-их, а затим је опао на 340.000-350.000.<ref name="Folden" /> Школски систем би такође почео да унапређује атеистичке материјале у свом наставном плану и програму. На пример, у једном објављеном уџбенику писало је: „Религија је фантастичан и изопачен одраз света у човековој свести... Религија је постала медиј за духовно поробљавање маса.<ref name="Folden" /> Период у годинама које су уследиле убрзо након 1954. карактерисао је много либерализма према религиозним веровањима, али то ће се завршити касних 1950-их. У том периоду црква је подигнута и број крштених, као и кандидата за богословију је порастао.<ref name="Чумаченко" /> === Наставак антирелигијске кампање === Нови период прогона почео је крајем 1950-их под Никитим Хрушчовим<ref name="Андерсон" /> Црква је знатно унапредила свој положај од 1941. године и влада је сматрала да је неопходно предузети мере као одговор. Две државне организације за надзор вере у земљи (једна за православне, друга за све остале) промениле су своје функције између 1957. и 1964. Првобитно их је Стаљин створио 1943. године као тела за везу између верских заједница и државе, међутим, у Хрушчовљевим годинама њихова функција је поново протумачена као диктаторски надзор над верским активностима у земљи.<ref name="Folden" /> Нове инструкције које су издате 1958. године напале су положај манастира, стављајући их под високе порезе, одузимају им земљу и раде на њиховом гашењу како би ослабили цркву. Од 1959. до 1964. године прогон је деловао на неколико кључних нивоа: * Дошло је до масовног затварања цркава (смањење броја са 22.000 на 7.000 до 1965. године.<ref name="Folden" /> * Затварање манастира и манастира, као и јачање закона из 1929. за забрану ходочашћа * Затварање већине још постојећих богословија и забрана пастирских курсева * Забрана свих служби ван црквених зидова и снимање личних идентитета свих одраслих који траже црквено крштење, венчање или сахрану <ref>{{Cite journal|last=Dunn|first=Stephen P.|date=jun 1980|title=Christian Religion in the Soviet Union: A Sociological Study. By Christel Lane. Albany: State University of New York Press, 1978. 256 pp. $25.00.|url=http://dx.doi.org/10.2307/2496819|journal=Slavic Review|volume=39|issue=2|pages=327–327|doi=10.2307/2496819|issn=0037-6779}}</ref>. Неиспуњавање ових прописа од стране свештенства довело би до забране државне регистрације за њих, што је значило да више не могу да обављају никакав пастирски рад или литургију, без посебне државне дозволе. Одузимање родитељског права за поучавање веронауке својој деци, забрана присуства деце на богослужењима и служење Евхаристије деци старијој од четири године. Принудно пензионисање, хапшења и затворске казне за свештенослужитеље који су критиковали атеизам или антирелигијску кампању, који су водили хришћанска милосрђа или су личним примером учинили религију популарном. Такође је забрањено звоњење црквених звона и богослужења током дана у неким руралним срединама од маја до краја октобра под изговором захтева за рад на терену.<ref name="Folden" /> Влада је усвојила многе методе стварања ситуација које су дозвољавале да цркве или богословије буду легално затворене (нпр. одбијање да се дају дозволе за поправку изградње, а затим затварање цркава на основу тога што нису безбедне). Антирелигијско образовање и антирелигијска пропаганда су појачани и побољшани. Стаљиново наслеђе толерисања цркве после 1941. критиковано је као раскид са Лењином. Централни комитет је 1960. вратио 'индивидуални рад' међу вернике, што је био концепт коришћен 1930-их. === 1964–1970 === После Хрушчовљевог пада, совјетски писци су почели опрезно да доводе у питање ефикасност његове антирелигијске кампање. Дошли су до општег закључка да није успела у ширењу атеизма, и да је само антагонизирала вернике и гурнула их у илегалу, где су били опаснији за државу. Такође је изазвало симпатије многих неверника и равнодушних људи. Масовни прогони су престали након Хрушчова, иако је неколико затворених цркава било поново отворено, а оно мало оних које јесу одговарало је онима које су затвориле локалне власти.<ref name="Folden" /> Убрзо су престале да излазе две главне антирелигијске серије, Годишњак Музеја историје религије и атеизма и Проблеми историје религије и атеизма. Ово је можда одражавало негативне ставове према таквим сумњивим научним публикацијама међу правим научницима који су били део институција које су произвеле ове документе. Централни комитет КПСС је 10. новембра [[1964]]. донео резолуцију у којој је поново потврдио претходна упутства да су радње које вређају вернике или врше административно мешање у цркву неприхватљиве.<ref name="Folden" /> Принцип прогона религије у циљу ширења атеизма није нестао, чак и пошто је методологија измењена након Хрушчова. Многа тајна, незванична упутства за сузбијање Цркве претворена су у званичне законе током [[Брежњевљева доктрина|Брежњевљеве доктрине]], чиме су правно легитимисани многи аспекти прогона. Један од првих знакова промене политике били су чланци у званичној штампи који су извештавали да постоје милиони верника који подржавају комунизам, укључујући посебно левичарске верске покрете у западном и трећем свету као [[Teologija oslobođenja|теологија ослобођења]] у Латинској Америци. Академији друштвених наука ЦК КПСС дата је функција издавања главних студија о религији и атеизму, што је раније радила Академија наука. Нова публикација, 'Проблеми научног атеизма', дошла је да замени 'Проблеме историје и атеизма' [[1966.]] Нова публикација је била мање научна од претходне и садржавала је интелектуално грубљу критику религије. [[1965]]. два већа за верска питања у земљи спојена су у Савет за верска питања (ЦРА). Ово ново тело добило је званично законодавство које му је дало диктаторска овлашћења над администрацијом верских тела у земљи. Неколико година касније, В. Фуров, заменик шефа ЦРА, написао је у извештају Централном комитету КПСС: „Синод је под надзором ЦРА. Питање избора и расподјеле њених сталних чланова у потпуности је у рукама РАК-а, а кандидатуре ротирајућих чланова су такођер унапријед координиране са одговорним службеницима ЦРА. Патријарх Пимен и стални чланови Синода израђују дневне извештаје свих синодских седница у канцеларијама ЦРА... и координирају [са нама] коначне 'Одлуке Светог Синода'.<ref name="Folden" /> Држава није дозволила поновно отварање богословија све до краја 1980-их, међутим, пристала је да дозволи проширење три богословије и две дипломске академије у земљи које нису затворене. Обим антирелигијске пропаганде, у предавањима, књигама, штампи, чланцима итд., генерално се смањио након 1964. године. Међутим, тираж штампаних дела ће превазићи оно што је био под Хрушчовом. У антирелигијској пропаганди, дакле, није било затишја, иако су се у тадашњим партијским документима користили мање директним језиком у критици религије.<ref name="Folden" /> Снижен је тон антирелигијске пропаганде и постао је мање окрутан као претходних година. Ово је изазвало одређене критике од стране Правде, која је у уводнику писала о растућој равнодушности према антирелигијској борби. Знание је критиковано због смањења обима антирелигијских предавања. Комсомол је био критикован у интерном комсомолу и у партијским документима 1970-их и 1980-их због опуштености у антирелигиозном раду међу омладином. Резолуцијом 15. комсомолског конгреса [[1966]]. године решено је да се у оквиру обнове идеологије и атеизма међу совјетском омладином створе посебне републичке и окружне комсомолске школе, по узору на партијске школе.<ref name="Folden" /> У децембру [[1971]]. основано је „Филозофско друштво СССР-а“ са циљем „неуморне атеистичке пропаганде научног материјализма и... борбе против ревизионистичких толерантних тенденција према религији, против свих уступака. Ово је уследило из резолуције Централног комитета КПСС из 1967. године.<ref name="Folden" /> Док су свештеници који су прекршили закон могли бити кажњени, секуларним властима које су прекршиле Закон о верским заједницама никада није изречена законска казна. Упркос опадању директног прогона, совјетски медији су у пост-Хрушчовљевим годинама извештавали да су верски обреди (нпр. венчања, крштења и сахране) у опадању, као и стварни број људи који практикују религију. Ово је представљено као природан процес, а не као резултат терора, узнемиравања, претњи или физичког затварања, као што је карактерисало претходни антирелигијски рад. Научници су довели у питање квалитет студија које су откриле ове бројке, укључујући имплицитно чак и совјетске научнике. Совјетски медији су покушали да популаризују КВАТ клубове (клубове милитантног атеизма), али нису успели нигде осим у [[Летонија|Летонији]]. Слични клубови су постигли успех у западној [[Украјина|Украјини]]. === Обнављање прогона 1970-их === Агресивнији период антирелигијског прогона почео је средином 1970-их, након амандмана на антирелигијско законодавство из 1929. и 25. партијског конгреса из [[1975]]. године. То је резултат растуће узбуне због равнодушности, посебно међу младима, према антирелигијској борби, као и све већег утицаја Цркве. Појачана је антирелигијска пропаганда. У исто време, антирелигијска пропаганда све више прави разлику између наводне лојалне већине верника и државних непријатеља који су окупирали рубове религије. Свештеници и епископи који се нису у потпуности потчинили држави и/или који су се бавили верском делатношћу ван рутинског обављања верских обреда, сматрани су државним непријатељима. Епископи који су критиковани због 'високе верске активности' премештани су широм земље. Веће за верска питања тврдило је да је преузело контролу над Патријаршијским синодом, који је био приморан да координира своје сједнице и одлуке са ЦРА.<ref name="Folden" /> Црквена хијерархија није могла имати дисциплинска овлашћења. Док је држава дозвољавала слободу проповеди и проповеди, та слобода је била ограничена тако што су оне могле бити само „искључиво верског карактера“ (у пракси је то значило да свештеници који су проповедали против атеизма и државне идеологије нису били заштићени). Људи који су били више образовани или који су заузимали важније положаје били су подвргнути оштријем малтретирању и кажњавању од оних који су били необразовани. Религиозни омладинци на факултетима су понекад могли бити послани у психијатријске болнице уз образложење да би само особа са психичким поремећајем и даље била религиозна након што је прошла читаво антирелигиозно образовање.<ref name="Folden" /> Године 1975. ЦРА је добила званичну улогу законског надзора над државом (прије тога је имала незваничну контролу). Свака парохија је стављена на располагање ЦРА, која је једина имала овлашћење да одобри регистрацију. РАК је могао произвољно одлучивати о регистрацији вјерских заједница и дозволити им да врше богослужење или не. Ова политика је била праћена застрашивањем, уценама и претњама свештенству, а у целини је имала за циљ деморалисање Цркве.<ref name="Folden" /> Власти су понекад тумачиле совјетски устав из [[1977]]. године као да садржи захтев да родитељи одгајају своју децу као атеисте. Законски је било могуће лишити родитеље своје деце ако их не одгајају као атеисте, али су се та законска ограничења примењивала само селективно када су власти то одлучиле.<ref name="Folden" /> Дорађена је методологија антирелигијске пропаганде и критиковане су старе методе, а учесници су критиковани због млакости. Централни комитет КПСС је 1979. године донео важну резолуцију која је позвала на снажнију антирелигиозну пропаганду. Постојале су гласине касних 1970-их да је Писаров урадио свеобухватну научну студију која је очигледно била у супротности са званичним подацима о људима који напуштају религију, али никада није објављена из тог разлога. КЗ је [[1983]]. године донео још једну резолуцију којом се обећава да ће идеолошки рад против вере бити главни приоритет партијских комитета на свим нивоима.<ref name="Folden" /> Црква и држава водиле су пропагандну битку око улоге Цркве у историји Русије у годинама које су претходиле 1000-годишњици обраћења Русије у хришћанство, која се обележава 1988. До 1987. број постојећих цркава у Совјетском Савезу пао је на 6893, а број функционалних манастира на само 18. === Продор совјетских тајних служби у цркве === Према архиви Митрохин и другим изворима, Московска патријаршија је основана по наређењу Стаљина 1943. године као фронтна организација [[НКВД]]-а, а касније и [[Кгб|КГБ]]-а <ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/42606302|title=The Mitrokhin archive : the KGB in Europe and the West|last=Andrew|first=Christopher M.|date=1999|publisher=Allen Lane|others=Vasili Mitrokhin|isbn=0-7139-9358-8|location=London|oclc=42606302}}</ref> . ЦПСУ и КГБ-а. Свештеници су коришћени као агенти утицаја у Светском савету цркава и организацијама као што су [[Светски савет цркава]], Хришћанска мировна конференција и Друштво Родина („Материна“) које је основао КГБ 1975. Будући руски [[Патријарх московски Алексије II|патријарх Алексије II]] рекао је да је Родина створена да „одржава духовне везе са нашим сународницима“ као један од њених водећих организатора. Према архиви и другим изворима, Алексије је радио за КГБ као агент ДРОЗДОВ и добио је почасну награду од агенције за разне услуге <ref>{{Citation|title=Spittle, Graham Nigel, (born 2 Nov. 1955), Chief Technology Officer, Europe, and Vice-President, Software Group, IBM, since 2010|url=http://dx.doi.org/10.1093/ww/9780199540884.013.u250405|publisher=Oxford University Press|date=2009-12-01|accessdate=2022-03-01}}</ref>. Свештеници су такође регрутовали обавештајне агенте у иностранству и шпијунирали руску дијаспору. Ову Митрохинову информацију поткрепљују други извори <ref>{{Cite journal|date=2016-04-19|title=Putin's propaganda machine: soft power and Russian foreign policy|url=http://dx.doi.org/10.5860/choice.195918|journal=Choice Reviews Online|volume=53|issue=09|pages=53–4143-53-4143|doi=10.5860/choice.195918|issn=0009-4978}}</ref>. Постојале су гласине да је инфилтрација КГБ-а међу свештенство чак достигла тачку да су агенти КГБ-а слушали исповести <ref>{{Citation|title=Concepts of Religion and the State: An Application to South-Eastern Europe|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-3-658-02441-3_2|publisher=Springer Fachmedien Wiesbaden|date=2014-12-04|accessdate=2022-03-01|isbn=978-3-658-02440-6|pages=21–54|first=Jochen|last=Töpfer}}</ref>. == Извори == {{Извори}} [[Категорија:Историја Совјетског Савеза]] [[Категорија:Прогони хришћана]] 4ynxpm3fjg88a9o91b7yradh6s4jh13 0 4299696 25139082 24421120 2022-08-05T05:22:15Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Infobox medical intervention | Name = Размена плазме | Image = Plasmapheresis.jpg | Caption = Апарат за размену плазме | ICD10 = {{ICD10PCS|6A5|6/A/5}} | ICD9 = {{ICD9proc|99.7}} | MeshID = D010956 | OtherCodes = | }} '''Размена плазме''' или '''плазмафереза''' (од грчких речи ''': ''πλασμα -''''' ''плазма'' ''', "'''нешто цело'''" и ''αφαιρεσις -''''' ''афареза'' , "повлачење") једана је од терапијских процедура којом се врши "чишчење" крв на сличан начин као код [[Дијализа|дијализе бубрега]] . Током третмана, плазма (течни део крви) се прво екстракује из крвотока и замењује плазмом донора или заменом за плазму. Из тог разлога, ова метода спада у групу вантелесних терапијских метода. Циљ ове метода је да се плазма појединих пацијената која може имати одређене протеине који нападају њихово сопствено тело, извади и замениновом плазмом, чиме се организам пацијента ослобађа тих протеина, чиме се контролишу симптоми болести и/или изненадни, тешки напади, или рецидиви болести. Поступак се може користити за лечење бројних болести, укључујући пре свега имунолошке болести као што су [[Miastenija gravis|миастенија гравис]], [[Гилен-Бареов синдром]], [[лупус]], [[тромботичка тромбоцитопенична пурпура]]. Њена ефикасност у другим стањима, као што су [[Multipla skleroza|мултипла склероза]], [[полимиозитис]] и [[дерматомиозитис]], још се проучава.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.webmd.com/multiple-sclerosis/plasma-exchange-ms|title=Plasmspheresis: Plasma Exchange for MS|website=WebMD|language=en|access-date=2022-03-08}}</ref> == Опште информације == Познато је да је имуни систем усмерен на заштиту тела од страних ћелија које су ушле у наше тело, попут вируса, и могу да нашкоде здрављу. Код аутоимуних болести, имуни систем тела грешком се окреће сам себи тако што напада сопствена ткива. Неке од специјализованих ћелија укључених у овај процес могу директно да нападну ткива, док друге ћелије почињу да производе супстанце познате као антитела која циркулишу у крви и изводе напад. Антитела су протеини које тело производи и програмирани да идентификују одређену ћелију и да је униште. Антитела која нападају сопствена ткива тела називају се аутоантитела. Најчешћи приступ у лечењу аутоимуних болести остаје медикаментозна метода сузбијањем активности имуног система или смањењем упале ткива. Али сви имуносупресивни лекови имају озбиљне нежељене ефекте када се узимају у високим дозама или дуго времена. Седамдесетих година 20. века, уз подршку Удружења за мишићну дистрофију (МДА), истраживачи су развили нови приступ лечењу аутоимуних стања. Уместо да покушавају да промене имунитет организма само лековима, програмери су сугерисали да би механичко уклањање аутоантитела из крвотока имало ефекат сличан дијализи („вештачки бубрег“), која се успешно користи за дисфункцију бубрега. Процедура за ово "пречишћавање" крви названа је плазмафереза, што се односи на одвајање плазме од крви, познато и као размена плазме. == Историја == Плазмаферезу су првобитно описали лекари Вадим А. Јуревик и Николај Розенберг са Војномедицинска академија С. М. Киров у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]] 1913. године.<ref>Yurevick, V.A.; Rosenberg, N. (1913). "For the Question Regarding Washing of Blood Outside of the Body and the Vitality of Red Blood Cells". ''Russki Vratch''. '''18'''.</ref> и Џон Абел и Леонард Раунтри из [[Univerzitet Džons Hopkins|болнице Џон Хопкинс]] 1914. године.<ref>Abel, J.J.; Rowntree, L.G.; Turner, B.B. (1914). "On the removal of diffusible substances from the circulating blood by means of dialysis". ''J Pharmacol Exp Ther''. '''5''': 275–316.</ref> Обе студије спроведене на животињама, сматрају се претечом каснијих студија на људима и нуде први опис технике. Прве научне студије о ефектима плазмаферезе на људе започете су током [[Други светски рат|Другог светског рата]], а резултати су објављени у студији о шест донатора плазме коју су представили лекари Цо Туи, Ф.Ц. Бартер и А.М. Рајт 1944. године.<ref>Co Tui; Bartter, F.C.; Wright, A.M. (1944). "Red cell reinfusion and the frequency of plasma donation". ''JAMA''. '''124''' (6): 331–6. doi:10.1001/jama.1944.02850060001001.</ref> Свестан све веће потражње за плазмом за трансфузију, др Josep Antoni Grífols-Lucas је спровео прву систематску студију примене плазмаферезе код низа давалаца плазме. Изведена 1951. године, ово је до сада била најисцрпнија студија о средњорочним ефектима на људско тело и обухватала је више од 320 процедура плазмаферезе. Josep Antoni Grífols-Lucas је закључио да је било могуће да се даваоци подвргавају плазмаферези на недељној бази, а метода је такође омогућила добијање веће количине плазме у поређењу са конвенционалном методом давања пуне крви. Резултати студије су представљени на 4. међународном конгресу за трансфузије крви у Лисабону (1951), а објављени су 1952. у ''British Medical Journal'' и ''Medicina Clínica in Spain''.<ref>Grífols-Lucas, J.A. (1952). "Primeras aplicaciones de la plasmaféresis en el hombre". ''Medicina Clínica''. '''18''' (4): 301–2.</ref><ref>Grífols-Lucas, J.A. (1952). "Use of plasmapheresis in blood donors". ''Br Med J''. '''1''' (4763): 854.</ref> На Лисабонском конгресу, др ''Josep Antoni Grífols-Lucas'' се састао са др Едвином Коном. Док је др ''Josep Antoni Grífols-Lucas'' представљао безбедну технику за добијање великих количина плазме од здравих донора, др Кон је представио фракционатор плазме, уређај који је одвајао протеине садржане у плазми. Ова два главна доприноса означила су рођење нове индустрије: фракционисање плазме за добијање производа из плазме. Године 1955. на 5. конгресу Европског хематолошког друштва у Фрајбургу, Немачка, представљени су даљи подаци на основу континуираног учинка плазмаферезе током петогодишњег периода. Године 1956. др ''Josep Antoni Grífols-Lucas'' је представио резултате на 6. конгресу Међународног хематолошког друштва у Бостону, САД.<ref>Avellà, R.; Miquel, B. (2015). ''Cuando un sueño se cumple. Crónica ilustrada de 75 años de Grifols''. Grupo Grifols, S.A. ISBN <bdi>978-84-697-1739-4</bdi>. </ref> Мајкл Рубинштајн је био први који је користио плазмаферезу за лечење имунолошког поремећаја када је спасао живот адолесцентном дечаку са тромботичком тромбоцитопеничном пурпуром (ТТП) у болници ''Cedars of Lebanon Hospital'' у Лос Анђелесу 1959. године.<ref>Wallace, D.J. "Apheresis for lupus erythematosus". ''Lupus'' (1999) 8, 174–80</ref> Сам модерни процес плазмаферезе настао је у америчком Националном институту за рак између 1963. и 1968. године, где су се истраживачи ослањали на стару технологију одвајања млечних крема која је први пут коришћена 1878. и рафинисана центрифугом Едвина Кона која је пласирана на тржиште 1953. године. Године 1965. др ''Víctor Grifols-Lucas,'' брат др ''Josep Antoni Grifols-Lucas'', патентирао је уређај, заједно са процедуром за извођење плазмаферезе ин ситу, односно уз присуство донора.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://worldwide.espacenet.com/patent/search/family/008442603/publication/ES309216A1?q=pn=ES309216|title=Espacenet – search results|website=worldwide.espacenet.com|access-date=2022-03-08}}</ref> Ово је заменило фрагментирани, ручни процес континуираном аутоматском методом која је омогућила да се компоненте крви издвоје, раздвоје и врате даваоцу у једној процедури. Нови уређај је учинио плазмаферезу бржом и једноставнијом, а такође је учинио безбеднијом за донаторе.<ref name=":1" /> == Индикације == Америчко друштво за аферезу (АСФА) редовно ажурира смернице за употребу терапијске размене плазме на основу доказаних медицинских истраживања. Тако је до данас удружење формирало две линије проверене практичне примене плазмаферезе: === Индикације прве категорије === Индикације прве категорије за терапијску размену плазме (терапија прве линије заснована на значајним доказима истраживања): === Неурологија === * акутни Гилен-Баров синдром * хронична инфламаторна демијелинизирајућа полинеуропатија * мијастенија гравис * полинеуропатија повезана са парапротеинемијом * у педијатрији, аутоимуни неуропсихијатријски поремећаји повезани са стрептококном инфекцијом). ==== Хематологија ' ==== * тромботична тромбоцитопенична пурпура * атипични хемолитичко-уремијски синдром (аутоантитела на фактор Х) * синдроми хипервискозитета (парапротеинемија) * тешка/симптоматска криоглобулинемија ==== Нефрологија ==== * Гудпастеров синдром (антитела на базалну мембрану гломерула) * антинеутрофилно цитоплазматско антитело (АНЦА) повезано са брзо прогресивним гломерулонефритисом * рекурентна фокална сегментна гломеруларна склероза * одбијање трансплантације бубрега посредовано антителима ==== Метаболичке болести ==== * породична хиперхолестеролемија (хомозигот) * Фулиминантна Вилсонова болест === Индикације друге категорије === Индикације друге категорије за терапијску плазмаферезу (терапија друге линије заснована на доказима, треба да буде подржана другим терапијама): ==== Неурологија ==== * миастенични Ламберт-Еатонов синдром * акутно погоршање мултипле склерозе * хронични фокални енцефалитис * оптикомијелитис ==== Хематологија ==== * АБО-некомпатибилна трансплантација хематопоетских матичних ћелија * права аплазија еритроцита * аутоимуна хемолитичка анемија са хладним антителима * атипични хемолитичко-уремијски синдром (мутације гена фактора комплемента) * мијелом са нефропатијом * алоимунизација еритроцита током трудноће ==== Имунологија ==== * катастрофални антифосфолипидни синдром * церебрални системски еритематозни лупус (СЛЕ) ==== Метаболичке болести ==== * Рефсумова болест * тровање печуркама === Остале индикације без јасних доказа === Постоји и низ болести за које плазмафереза нема јасно доказан терапеутски ефекат. О одлуци о одређивању поступка одлучује се у посебном појединачном случају: * пурпура након инфузије * аутоимуна хемолитичка анемија (топла аутоимуна хемолитичка анемија) * хипертриглицеридемијски панкреатитис * тиреотоксична криза Одвојено, постоје поремећаји за које постоје објављени докази да је сепарација плазме неефикасна или штетна, а употреба такве методе захтева одобрење лекарске комисије: * синдром укочености мишића * хемолитичко-уремијски синдром (типична повезана дијареја) * системски еритематозни лупус (нефритис) * имунолошка тромбоцитопенија == Механизам == Сам процес плазмаферезе се састоји у одвајању течног дела крви, односно плазме, од крвних зрнаца помоћу уређаја познатог као „сепаратор ћелија“. Сепаратори раде на два принципа: * дестилују крв великом брзином одвајајући крвна зрнца од течности, и * процеђују крв кроз ултра-фине мембране кроз које може да прође само течни део крви. Крвне ћелије се враћају назад у крвоток пацијента, док се изолована плазма са раствореним антителима у њој (а код аутоимуног пацијента и аутоантитела) одбацује и замењује другим течностима - физиолошким раствором или албумином, или се спроводи додатни процес, да уклони тешке ћелије из плазме и врати их у крвоток пацијента. Ово уклањање циркулишућих аутоантитела, имунских комплекса, цитокина (ћелије такође укључене у регулацију специфичног имунолошког одговора тела) и других инфламаторних медијатора сматра се главним механизмом деловања у терапији. [[Датотека:Plasmapheresis_line_full.jpg|алт=See caption|мини|Донација плазме користи две линије – једна игла се повезује са једном линијом која се дели на одлазну и повратну линију. Такође се може видети посуда која се користи за прикупљање узорака целе крви.]] [[Датотека:Plasmapheresis_line_detail_1.jpg|мини|Приказ процеса како се повратна линија пуни по први пут.]] [[Датотека:Plasmapheresis_line_detail_2.jpg|мини|Приказ процеса када је повратна линија пуна.]] Поред тога, када се размена плазме укључи у лечење аутоимуних болести, доза лекова за сузбијање имунолошких процеса или смањење упале значајно се смањује, што додатно смањује негативан утицај нежељених ефеката лекова на организам. === Врсте === Могу се разликовати три општа типа плазмаферезе: * Аутологно, вађење крвне плазме, лечење на неки начин и враћање истој особи, као терапија. * Размена, вађење крвне плазме и размена са крвним производима који ће бити донирани примаоцу. Овај тип се назива измена плазме (ПЕ, ПЛЕКС или ПЕКС) или терапија размене плазме (ПЕТ). Уклоњена плазма се одбацује и пацијент добија замену донорске плазме, албумин или комбинацију албумина и физиолошког раствора (обично 70% албумина и 30% физиолошког раствора). * Донација, уклањање крвне плазме, одвајање њених компоненти, и враћање неких од њих истој особи док се друге држе да постану крвни производи које донор даје. У таквој процедури давања плазме, крв се уклања из тела, крвне ћелије и плазма се раздвајају, а крвна зрнца се враћају док се плазма сакупља и замрзава да би се сачувала за евентуалну употребу као свеже замрзнута плазма или као састојак у производња разних лекова.<ref>{{Cite web|url=https://bloodbanker.com/plasma/plasma-donation/why-donate-plasma/|title=Why Donate Plasma? {{!}} Plasma Blood Donation - Find a center near you that pays cash.|date=2011-11-25|website=web.archive.org|access-date=2022-03-08|archive-date=25. 11. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20111125080240/https://bloodbanker.com/plasma/plasma-donation/why-donate-plasma/|url-status=unfit}}</ref> === Поступак === Размену плазме може се обавити у болници или у амбуланти. Процес није болан и није потребна анестезија.<ref name=":0" /> Лежаћете у кревету или седећи у наслоњачи медицинска сестра или специјалиста умеће иглу причвршћену на танку цев (катетер), у вену на свакој руци пацијента. Ако су вене на рукама премале, може се уместо у рукама игла уметнути у неку од вена на рамену или у препонама. Током поступка крв излази кроз једну од цевчица и одлази у машину која одваја из крви пацијентову плазму од крвних ћелија. Тако очишћене крвне ћелије мешају са свежом плазмом донора, а нова мешавина крви се враћа у пацијентово тело кроз цев на другој руци.<ref name=":0" /> Већина третмана траје 2 до 4 сата, у зависности од тога колико је пацијентово тело велико и колико се плазме замењује.<ref name=":0" /> У завосности од вресте и тећине болести потребно је спровести требати два или три третмана недељно током 2 или више недеља.<ref name=":0" /> == Нежељени ефекти и ризици == Током размене плазме, пацијентов крвни притисак је нижи него обично. Ово може утицати на пацијента да се осећа слабо, да има вртоглавицу или мучнину. Како би се спречили ови симптоми пацинет треба да пије пуно воде у данима пре третмана.<ref name=":0" /> Можда ће се пацијент осећати уморно након размене плазме, али већина њих се може одмах вратити својим нормалним активностима.<ref name=":0" /> Размена плазме може да изазове крварење и алергијске реакцијеа може повећати риазик од појаве инфекције.<ref name=":0" /> У ретким случајевима, може да се формира у апарату за размену плазме крвни угрушак.<ref name=":0" /> == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Медицинско упозорење}} [[Категорија:Медицински третмани]] [[Категорија:Минимално инвазивне терапијске методе]] [[Категорија:Аутоимуне болести]] cwckd5m5pqvgivusq4gk8tqy44tisd4 14 4299917 25138347 24423209 2022-08-04T12:22:00Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Категорија:Фудбалски клубови у Новом Саду]] на [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]]: нормализација wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбал у Новом Саду]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Нови Сад]] [[Категорија:Спортски клубови у Новом Саду|Фудбал]] 1x564la0knp5tdza1xhh06m6ov2slzh 0 4301743 25139087 24440981 2022-08-05T05:42:21Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Infobox Disease | Name = Рамсаи Хунтов синдром | латински = | Alt = | Width = 200 | Image = | Caption = | Field = [[инфектологија]] | ICD10 = | ICD9 = | DiseasesDB = | ICDO = | OMIM = | MedlinePlus = | eMedicineSubj = | eMedicineTopic = | eMedicine_mult = | MeshName = | MeshNumber = }} '''Рамсаи Хунтов синдром''' (акроним '''РХС'''), '''геникуларна неуралгија''' или '''неуралгија интермедијалног нерва''' је неуролошка болест која доводи до појаве везикула на кожи око ушног канала, парализе лица, болова у ушима и других карактеристичних знакова. Повезан је са инфекцијом региона фацијалног нерва варичела зостер вирусом. Овај синдром је такође познат као геникуларна неуралгија или нервус интермедиус неуралгија. Ремсаи Хунтов синдром се такође може јавити у одсуству кожног осипа, стања познатог као херпес зостер синуса.<ref>Bhupal HK. Ramsay Hunt syndrome presenting in primary care. Practitioner. 2010 Mar. 254(1727):33-5, 3.</ref> == Историја == Рамсаи Хунтов синдром први је описао 1907. Џејмс Ремси Хунт код пацијента који је имао оталгију повезану са кожним и мукозним осипом.Он је ову болест приписао инфекцији геникуларних ганглија хуманим херпесвирусом 3 (варичела зостер вирусом).<ref>Goldani LZ, Ferreira da Silva LF, Dora JM. Ramsay Hunt syndrome in patients infected with human immunodeficiency virus. Clin Exp Dermatol. 2009 Jun 1.</ref> Три различита неуролошка синдрома носе назив Рамсаи Хунтов синдром. Њихова једина веза је да их је све први описао познати неуролог [[Џејмс Ремсаи Хант|Џејмс Рамсаи Хунт]] (1872–1937). '''[[Рамсаи Хунтов синдром тип 1 ]]''' (познат и под називом Рамсаи Хунтов церебеларни синдром) — је редак облик церебеларне дегенерације који укључује миоклоничну епилепсију, прогресивну атаксију, тремор и дементни процес.<ref>{{Cite web|url=http://www.ninds.nih.gov/disorders/dyssynergia/dyssynergia.htm|title=Dyssynergia Cerebellaris Myoclonica Information Page: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS)|date=2015-02-16|website=web.archive.org|access-date=2022-03-18|archive-date=16. 02. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150216103415/http://www.ninds.nih.gov/disorders/dyssynergia/dyssynergia.htm|url-status=unfit}}</ref> '''[[Рамсаи Хунтов синдром тип 2 ]]''' — је реактивација херпес зостера у [[Колени ганглион|коленом ганглиону]] ([[Латински језик|лат.]] ''ganglion geniculi''). Понекад се назива херпес зостер отикус и има променљиву презентацију која може укључивати лезију доњег моторног неурона фацијалног нерва, глувоћу, вртоглавицу и бол.<ref>Ramsay Hunt, J. (1907). "On herpetic inflammations of the geniculate ganglion: a new syndrome and its complications". ''Journal of Nervous and Mental Disease''. '''34''' (2): 73–96. doi:10.1097/00005053-190702000-00001</ref><ref>Sweeney, C.J.; Gilden, D.H. (August 2001). "Ramsay Hunt Syndrome". ''Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry''. '''71''' (2): 149–54. doi:10.1136/jnnp.71.2.149. PMC 1737523. <nowiki>PMID 11459884</nowiki>.</ref> Тријада ипсилатералне парализе лица, болова у ушима и везикула на лицу, на уху или у уху је типична презентација овог типа болести.<ref>Pitton Rissardo, Jamir; Fornari Caprara, Ana Letícia (2019-11-02). "Herpes Zoster Oticus, Ophthalmicus, and Cutaneous Disseminated: Case Report and Literature Review". ''Neuro-Ophthalmology''. '''43''' (6): 407–410. doi:10.1080/01658107.2018.1523932. ISSN 0165-8107. PMC 7053943. <nowiki>PMID 32165902</nowiki></ref> '''[[Рамсаи Хунтов синдром тип 3]]''' — је ређе референцирано стање, професионално изазвана неуропатија дубоке палмарне гране улнарног нерва. Назива се и Хунтова болест или занатлијска парализа.<ref>Pearce, J.M.S. (2007). "Some Syndromes of James Ramsay Hunt". ''Practical Neurology''. '''7''' (3): 182–185. <nowiki>PMID 17515597</nowiki></ref> == Етиологија == [[Датотека:Ear internal anatomy numbered.svg|мини|VII и VIII кранијални нерви и одабране структуре унутрашњег и средњег ува. 1 Нервус вестибуларис, 2 Нервус кохлеарис, 3 Нервус интермедиофациалис, 4 '''[[Колени ганглион]]''', 5 Хорда тимпани, 6 Кохлеа, 7 Дуктус семицирцуларис, 8 Малеус, 9 Мембрана тимпани, 10 Туба аудитива]] Класични Рамсаи Хунтов синдром се приписује инфекцији [[Колени ганглион|коленог ганглиона]] ([[Латински језик|лат.]] ''ganglion geniculi'') херпесвирусом 3 ( [[Варичела зостер вирус|варичела зостер вирусом]]). Према томе болест се јавља као последица реактивација варичела зостер вируса у [[Колени ганглион|коленом ганглиону]], који се налази у сасаву фацијалног нерву (седмом кранијалном нерве). Овај нерв контролише многе покрете лица, попут оних који су укључени у формирању израза лица, жвакању, као и перцепцији укуса на језику. Након примарне инфекције [[варичела зостер вирус]] остаје неактиван у нервним ћелијама захваљујући деловању имунолошког система. Међутим, ако вирус успе да дође до [[Колени ганглион|коленог ганглиона]] фацијалног нерва, што омета његово функционисање, узрокујући симптоме попут везикуларне ерупције. Повремено су погођени и други кранијални живци, посебно пети (тригеминални), шести, осми (вестибулокохлеарни) и девети (глософарингеални). Када се то догоди, појављују се знаци повезани са функцијама дотичног нерва. Важно је имати на уму да се симптоми јављају само у једној од половина главе, јер вирус напада само један од два фацијална живца. == Патофизиологија == Рамсаи Хунтов синдром, познат и као „отички херпес зостер“, „геникуларна неуралгија“ и „неуралгија средњег нерва“, је неуролошки поремећај који се карактерише појавом везикуларних еритематозних ерупција на кожи, углавном у областима близу ушног канала, као и других сродних знакова. Иако је то релативно ретка дијагноза, процењује се да на Рамсаи Хунтово индром отпада између 16% и 18% свих једностраних парализа лица. Његова повезаност са Беловом парализом (односно оном која је узрокована проблемима фацијалног нерва) је посебно значајна. Рамсаи Хунтов синдром обично није опасан по живот, међутим, мишићне промене које га карактеришу могу значјно да ометају животу оних који пате од њега. Исто тако, мање од половине оболелих људи у потпуности се опоравља од ових симптома. == Клиничка слика == [[Датотека:Ramsey Hunt Syndrome.png|мини|[[Ремсаи Хунтов синдром тип 2|'''Рамсаи Хунтов синдром тип 2''']] ]] Један од најкарактеристичнијих и најкориснијих знакова за дијагнозу Рамсаи Хунтовог синдрома је присуство делимична или потпуна парализа многих мишића лица, која се манифестује кроз потешкоће у покретању уста, попут оних потребних за јело, или затварања уста.<ref>{{Cite web|url=https://emedicine.medscape.com/article/1166804-clinical|title=Ramsay Hunt Syndrome Clinical Presentation: History, Physical,|website=emedicine.medscape.com|url-status=live|access-date=2022-03-18}}</ref> Пацијенти обично имају пароксизмални бол дубоко у уху. Бол често зрачи ка споља у ушну шкољку и може бити повезан са константнијим, дифузним и тупим болом у позадини. Почетак бола обично претходи осипу неколико сати, па чак и дана. Класични Рамсаи Хунтов синдром може бити повезан са следећим занцима и симптомима: * везикуларни осип у уху или у устима (чак 80% случајева), * осип који може да претходи почетку парезе/парализе лица (захватање седмог кранијалног нерва), * ипсилатерална пареза/параза лица доњег моторног неурона, * вертиго (вртоглавица) који је обично присутан код особа са оштећењем слуха.<ref name=":0">Shin DH, Kim BR, Shin JE, Kim CH. Clinical manifestations in patients with herpes zoster oticus. ''Eur Arch Otorhinolaryngol''. 2016 Jul. 273 (7):1739-43.</ref> * ипсилатерални губитак слуха, је пријављен у чак 50% случајева.<ref name=":0" /> * тинитус * оталгија * главобоље * дизартрија * атаксичан ход * грозница * цервикална аденопатија Слабост лица обично достиже максималну тежину у првој недељи након појаве симптома. Друге кранијалне неуропатије могу бити присутне и могу захватити кранијалне нерве VIII, IX, X, V, and VI.<ref>Gunbey HP, Kutlar G, Aslan K, Sayit AT, Incesu L. Magnetic Resonance Imaging Evidence of Varicella Zoster Virus Polyneuropathy: Involvement of the Glossopharyngeal and Vagus Nerves Associated With Ramsay Hunt Syndrome. ''J Craniofac Surg''. 2016 May. 27 (3):721-3.</ref><ref>Kim CH, Kang SI, Kim YH. A case of ramsay hunt syndrome with cranial polyneuropathy. ''Korean J Audiol''. 2012 Sep. 16 (2):80-2.</ref> Пликови на кожи ушног канала, ушне шкољке или обоје могу се секундарно инфицирати, узрокујући [[целулитис]]. == Дијагноза == Примарни физички налази код класичног Рамсаи Хунтовог синдрома укључују парезу периферног фацијалног нерва са удруженим осипом или херпетичним пликовима у дистрибуцији нервус интермедиуса.<ref name=":2" /> Локација пратећег осипа варира од пацијента до пацијента, као и подручја инервираноог нервусом интермедиусом, и може укључивати следеће: * предње две трећине језика * меко непце * спољни слушни канал Пацијент може имати повезан ипсилатерални губитак слуха и/или вртоглавицу. Оштећење слуха је обично теже код пацијената са вртоглавицом него код оних без вртоглавице.<ref>Kim CH, Choi H, Shin JE. Characteristics of hearing loss in patients with herpes zoster oticus. ''Medicine (Baltimore)''. 2016 Nov. 95 (46):e5438.</ref> Мора се обавити детаљан физички преглед, укључујући неуроотолошку и аудиометријску процену. == Диференцијална дијагноза == У диференцијалној дијагностици требало би имати у виду следеће болести или стања: * [[Белова парализа]] * Перзистентни идиопатски бол у лицу * Постхерпетична неуралгија * Темпоромандибуларни поремећаји * Тригеминална неуралгија == Терапија == Циљеви лечења Ремсаи Хунтовог синдрома су минимизирање инвалидитета и ублажавање симптома.<ref name=":1">{{Cite journal|date=2022-03-07|title=Ramsay Hunt Syndrome Treatment & Management: Approach Considerations, Medical Care, Consultations|url=https://emedicine.medscape.com/article/1166804-treatment#d8}}</ref> Клинички докази показују да је ранији почетак лечења повезан са бољим исходима, на основу доказа из клиничких студија које показују да је почетак лечења у првој недељи повезан са највећом стопом побољшања, иако лечење започето касније и даље има неке користи.<ref name=":2">Ryu EW, Lee HY, Lee SY, Park MS, Yeo SG. Clinical manifestations and prognosis of patients with Ramsay Hunt syndrome. ''Am J Otolaryngol''. 2011 Nov 8.</ref> Орални кортикостероиди и орални ацикловир се обично користе у лечењу Ремсаи Хунтов синдрома. ''У једном прегледу, комбинована терапија коришћењем кортикостероида плус интравенски ацикловир није показала користи у односу на саме кортикостероиде у промовисању опоравка фацијалног нерва након 6 месеци. Међутим, потребна су рандомизована клиничка испитивања која процењују обе терапије.''<ref>Uscategui T, Doree C, Chamberlain IJ, Burton MJ. Antiviral therapy for Ramsay Hunt syndrome (herpes zoster oticus with facial palsy) in adults. ''Cochrane Database Syst Rev''. 2008 Oct 8. CD006851.</ref> Интравенски дата висока доза метилпреднизолона се обично не користи у лечењу Ремсаи Хунтов синдрома, међутим, ова врста терапије може пружити одређену клиничку корист чак и ако се примени касно.<ref>Donati D, De Santi L, Ginanneschi F, Cerase A, Annunziata P. Successful response of non-recovering Ramsay Hunt syndrome to intravenous high dose methylprednisolone. ''J Neurol Sci''. 2012 Jul 15. 318 (1-2):160-2. </ref> ''Друга студија је закључила да је оксикодон са контролисаним отпуштањем безбедан и да се генерално добро толерише код пацијената који доживљавају акутни бол због херпес зостера.''<ref>Dworkin RH, Barbano RL, Tyring SK, et al. A randomized, placebo-controlled trial of oxycodone and of gabapentin for acute pain in herpes zoster. ''Pain''. 2009 Apr. 142(3):209-17.</ref> Вестибуларни супресиви могу бити од помоћи ако су вестибуларни симптоми озбиљни. Као и код [[Белова парализа|Белове парализе]], мора се водити рачуна да се спречи иритација и повреде [[Рожњача|рожњаче]]. Привремено олакшање оталгије може се постићи применом [[Анестетик|локалног анестетика]] или [[Кокаин|кокаина]] на тачку окидача, ако је у спољашњем слушном каналу. Карбамазепин може бити од помоћи, посебно у случајевима идиопатске геникуларне неуралгије.<ref name=":3">Shen YY, Dai TM, Liu HL, Wu W, Tu JL. Ramsay Hunt Syndrome Complicated by Brainstem Encephalitis in Varicella-zoster Virus Infection. ''Chin Med J (Engl)''. 2015 Dec 5. 128 (23):3258-</ref><ref name=":1" /> Пацијента треба едуковати о нези [[Око|очију]] како би се спречила иритација или повреда [[Рожњача|рожњаче]]. == Компликације == Ретке компликације укључују:<ref>{{Cite web|url=https://emedicine.medscape.com/article/1166804-clinical#b3|title=Ramsay Hunt Syndrome Clinical Presentation: Complications|website=emedicine.medscape.com|url-status=live|access-date=2022-03-18}}</ref> * [[енцефалитис]] [[Moždano stablo|можданог стабла]],<ref name=":3" /> * захваћеност [[XII кранијални нерв|XII кранијалног нерва]],<ref>Sun WL, Yan JL, Chen LL. Ramsay Hunt syndrome with unilateral polyneuropathy involving cranial nerves V, VII, VIII, and XII in a diabetic patient. ''Quintessence Int''. 2011 Nov-Dec. 42 (10):873-7. </ref> * [[менингитис]].<ref>Ganesan V, Bandyopadhyay D, Kar SS, Choudhury C, Choudhary V. Herpes Zoster Infection Involving Mandibular Division of Trigeminal Nerve and Ramsay Hunt Syndrome with Meningitis in an Immunocompetent Patient: A Rare Association. ''J Clin Diagn Res''. 2016 Jun. 10 (6):OD05-7.</ref> == Прогноза == Лоши прогностички фактори за добар функционални опоравак укључују следеће:<ref>{{Cite journal|date=2022-03-07|title=Ramsay Hunt Syndrome Follow-up: Further Outpatient Care, Prognosis, Patient Education|url=https://emedicine.medscape.com/article/1166804-followup#e3}}</ref> * Старост пацијената већу од 50 година * Потпуна парализа лица * Недостатак ексцитабилности [[VII кранијални нерв|VII кранијалног нерва]]. == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Medical resources | ICD10 = B02.2+ G53.0* | ICD9 = <!--{{ICD9|xxx}}--> | ICDO = | OMIM = | DiseasesDB = | MedlinePlus = | eMedicineSubj = article | eMedicineTopic = 1166804 | MeSH = | GeneReviewsNBK = | GeneReviewsName = | Orphanet = 3020 }} {{Commonscat-inline| Ramsay Hunt syndrome}} * Sombat Muengtaweepongsa [https://emedicine.medscape.com/article/1166804-overview Ramsay Hunt Syndrome] - на: emedicine.medscape.com {{ен}} {{медицинско упозорење}} [[Категорија:Варичела]] [[Категорија:Болести нервног система]] [[Категорија:Инфективне болести]] [[Категорија:Кожне болести]] fki1rygggksp43m1sodd2fslfxqmk7y 0 4301868 25139088 24440941 2022-08-05T05:42:23Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Infobox medical condition (new) | name = Рамсаи Хунтов синдром тип 1 | synonyms = | image = | caption = | pronounce = | field = | symptoms = | complications = | onset = | duration = | types = | causes = | risks = | diagnosis = | differential = | prevention = | treatment = | medication = | prognosis = | frequency = | deaths = }}'''Рамсаи Хунтов синдром тип 1''' је редак, дегенеративни неуролошки поремећај који карактерише миоклонична епилепсија, есенцијални тремор, прогресивна атакса и, понекад, когнитивни дефицити.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.ninds.nih.gov/disorders/dyssynergia/dyssynergia.htm|title=Dyssynergia Cerebellaris Myoclonica Information Page: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS)|date=2015-02-16|website=web.archive.org|access-date=2022-03-18|archive-date=16. 02. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150216103415/http://www.ninds.nih.gov/disorders/dyssynergia/dyssynergia.htm|url-status=unfit}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.ramsayhunt.org/epon.shtml|title=Ramsay Hunt Syndrome|date=2011-08-28|website=web.archive.org|access-date=2022-03-18|archive-date=28. 08. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110828094746/http://www.ramsayhunt.org/epon.shtml|url-status=unfit}}</ref> == Називи == Рамсаи Хунтов синдром тип 1 — Хунтова миоклонична церебеларна дисинергија <ref>Hunt JR, Dyssynergia cerebellaris myoclonica—Primary atrophy of the dentate system: A contribution to the pathology and symptomatology of the cerebellum, in Brain, vol. 44, n. 4, 1921, pp. 490, DOI:10.1093/brain/44.4.490.</ref><ref>Tassinari CA, Michelucci R, Genton P, Pellissier JF, Roger J, Dyssynergia cerebellaris myoclonica (Ramsay Hunt syndrome): a condition unrelated to mitochondrial encephalomyopathies, in J. Neurol. Neurosurg. Psychiatr., vol. 52, n. 2, febbraio 1989, pp. 262–5, DOI:10.1136/jnnp.52.2.262, PMC 1032517, <nowiki>PMID 2703843</nowiki>.</ref> — Прогресивна церебеларна дисинергија<ref>Hunt JR, Dyssynergia cerebellaris progressiva: A chronic progressive form of cerebellar tremor, in Brain, vol. 37, n. 2, 1914 b, pp. 247, DOI:10.1093/brain/37.2.247.</ref> — Рамсаи Хунтов церебеларни синдром. == Историја == Назив потиче од [[Џејмс Рамсаи Хант|Џејмса Рамсаија Ханта]],<ref>{{Cite web|url=http://ramsayhunt.org/info/why-is-it-called-rhs|title=Why is it called Ramsay Hunt Syndrome? {{!}} Ramsay Hunt Syndrome|date=2012-08-17|website=web.archive.org|access-date=2022-03-18|archive-date=17. 08. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120817005634/http://ramsayhunt.org/info/why-is-it-called-rhs|url-status=unfit}}</ref> који је болест први описао, 1921. године, код једног пацијената са прогресивном церебеларном дисинергијом повезаном са миоклоничном епилепсијом.<ref name=":0" /> == Етиологија == Рамсаи Хунтов синдром тип 1 је узрокован недостатком регулаторног механизма који постоји између малог мозга и базалних језгара. Повезује се са великим бројем болести, укључујући целијакију, атрофију дентато-рубра и Лафорину болест.<ref>Lu CS, Thompson PD, Quinn NP, Parkes JD, Marsden CD, Ramsay Hunt syndrome and coeliac disease: a new association?, in Mov Disord, vol. 1, n. 3, 1986, pp. 209–19, DOI:10.1002/mds.870010306, <nowiki>PMID 3504245</nowiki>.</ref><ref>Chinnery PF, Reading PJ, Milne D, Gardner-Medwin D, Turnbull DM, CSF antigliadin antibodies and the Ramsay Hunt syndrome, in Neurology, vol. 49, n. 4, 1997, pp. 1131–3, <nowiki>PMID 9339701</nowiki>.</ref> Неки аутори Рамсаи Хунтов синдром тип 1 описују и као стањем које је тешко окарактерисати.<ref>Berkovic SF, Andermann F, Ramsay Hunt syndrome: to bury or to praise, in J. Neurol. Neurosurg. Psychiatr., vol. 53, n. 1, gennaio 1990, pp. 89–90, DOI:10.1136/jnnp.53.1.89, PMC 1014111, <nowiki>PMID 2106013</nowiki>.</ref> == Клиничка слика == Прва клиничка манифестација болести јавља се код млађих одраслих особа и карактерише је есенцијални тремор, прогресивна атаксија, конвулзије и миоклонични напади.<ref name=":0" /><ref name=":1" /> Тремор је генерално локализован на једном екстремитету, посебно на горњем екстремитету, који је лакше погођен него доњи екстремитет<ref name=":0" /> и на крају се може проширити на цело тело.<ref name=":0" /> Остале клиничке манифестације укључују:<ref name=":0" /><ref name=":1" /> * нестабилан ход * хипотонија мишића * недостатак координације покрета * [[астенија]] * [[адиадококинезија]] Ментално оштећење може коегзистирати, али је ипак ретко.<ref name=":0" /> == Терапија == Терапија је симптоматска;<ref name=":0" /> миоклонични и конвулзивни напади се могу лечити антиепилептичким лековима, укључујући [[Valproinska kiselina|валпроат]].<ref name=":0" /> == Види још == * [[Рамсаи Хунтов синдром]] * [[Варичела зостер вирус]] * [[Рамсаи Хунтов синдром тип 2]] * [[Зостер (обољење)]] * [[Белова парализа]] == Извори == {{извори|}} == Спољашње везе == {{Medical resources | DiseasesDB = 30054 | ICD10 = {{ICD10|G|11|1|g|10}} | ICD9 = {{ICD9|334.2}} | ICDO = | OMIM = 213400 | MedlinePlus = | eMedicineSubj = | eMedicineTopic = | MeshID = D002527 }} {{медицинско упозорење}} [[Категорија:Ретке болести]] [[Категорија:Болести нервног система]] [[Категорија:Инфективне болести]] 4ypbc63fow2llfhf0o7948yg6dl9ll8 0 4302664 25138539 24562522 2022-08-04T14:27:31Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki [[File:Balthasar van der Ast - Flowers in a Vase with Shells and Insects - WGA1042.jpg|thumb|150px|[[Валтазар ван дер Аст ]] - Цвеће у вази са шкољакама и инсектима, око 1630.]] [[File:Tiffany dragonfly hg.jpg|thumb|Тифани лампа са мотивом вилиног коњица]] [[File:Watch in the form of a beetle MET DT4900.jpg|thumb|upright|Часовник у облику тврдокрилца, Швајцарска, између 1850-1860, злато, драго камење и емајл]] [[File:Christus carthusian.jpg|thumb|left |[[Петрус Кристус]] - Портрет [[Картезијанци|картезијанца]], 1446, са ''musca depicta'' (насликана мува) на оквиру]] [[File:Sikyatkibowlwithdragonfly.png|thumb|Вилин коњиц на здели домородачког племена Хопи, Аризона]] Мотив '''инсеката''' је коришћен '''у уметности''', као и у [[Узајамни односи људи и инсеката|другим аспектима културе]] од давнина. Уметничке форме укључују директно приказивање буба (елитра) на сликама, текстилу и накиту, као и представљање инсеката у визуелним уметничким гранама, као што су слике и скулптуре. Исенкти су били водећи мотив у креирању [[накит]]а [[сецесија|сецесије]]. Групе инсеката представљене у уметности укључују [[пчеле]], [[лептири|лептире]], [[скакавци|скакавце]] и [[Прави вилини коњици|вилине коњице]]. == Преглед == Друшва и народи од антике до савременог периода користе облике и боје инсеката у ументности. Некада се користе и физичка тела инсеката. У уметности, било да је у питању накит или керамика, сликање тела или текстил, слике или скулптуре. У Северној Америци, Навахо праве симболичне слике у песку мува, мољаца, кукурузних буба и вилиних коњица. [[Хопи]] су цртали разне врсте инсеката, посебно инсеката, на својој [[Грнчарство|грнчарији]]. У другим деловима света инсекти, најчешће пчеле, приказани су у уметности креираној на камеун током античког периода. Аустралијски Абориџини су често представљали тотемске инсекте на сликама у пећинама и ритуалним предметима. Уметност бројних цивилизација попут античке Грчке, Кине и Јапана укључују приказе пчела, лептире, цврчака и вилиних коњица.<ref name=Morris2006>{{cite book |last=Morris |first=Brian |title=Cultural Entomology |work=Insects and Human Life |url=https://books.google.com/books?id=wKevAwAAQBAJ&pg=PA185 |date=2006 |orig-year=2004 |publisher=Berg |isbn=978-1-84520-949-0 |pages=181–216}}</ref> == Групе инсеката == === Пчеле === Учестала тема за различите античке културе у Европи и на [[Блиски исток|Блиском истоку]] била је пчела или човек са обележјима инсект. Често називана пчела "богиња", ове слике су пронађене на драгом камењу и камену. Драгуљ од оникса из [[Кносос]]а (древни [[Крит]]) који датира из приближно 1500. године пре нове ере илуструје богињу пчела са роговима бика изнад главе. У овом случају, фигура је окружена псима са крилима, који највероватније представљају [[Хеката|Хекату]] и [[Артемида]] - богове подземља, слично египатским боговима Акеу и [[Анубис]]а.<ref>{{cite web |last=Gough |first=Andrew |title=The Bee Part 2 Beewildered |url=http://andrewgough.co.uk/bee2_1.html |access-date=23 July 2012}}</ref> Током 2011. уметница Ана Колет направила је преко 10.000 керамичких инсеката у Нотингемском замку за свој уметничком рад ''Stirring the Swarm''.<ref>{{cite web |last=French |first=Anneka |title=Stirring the Swarm |url=http://www.a-n.co.uk/interface/reviews/single/1652788 |access-date=21 August 2012}}</ref><ref>{{cite web |title=Stirring the Swarm |url=http://download.cnet.com/Stirring-the-Swarm/3000-12511_4-75660244.html |access-date=21 August 2012}}</ref> === Тврдокрилци === ''Beetlewing'' уметност је традиционална уметничка пракса у [[Азија|Азији]], посебно [[Кина|Кини]], [[Јапан]]у, [[Мјанмар]]у и [[Индија|Индији]]. Такве креације су коришћене на Тајланду као декорација одевној комбинацији или део накита, у круговима краљевог двора.<ref name=Morris2006/> Канадски ентомолог Ц. Х. Куран у књизи из 1945. године ''Инсекти пацифичког света'' наводи жене из Индије и Шри Ланке, које су као кућне љубимце држале 3.8 центиметара дуге бубе ''Chrysochroa ocellata''. Живе бубе у драгом камењу ношени су у свечаним приликама, вероватно са малим ланцем причвршћеним за једну ногу привезаним за одећу како би се спречило бекство. Након тога, инсекти су купани, храњени и смештени у украсне кавезе. Живе бубе са драгуљима су се такође носиле и држале као кућни љубимци у [[Мексико|Мексику]].<ref>{{cite web |last=Rivers |first=Victoria |title=Beetles in Textiles |url=http://www.insects.org/ced2/beetles_tex.html |work=[[Cultural Entomology Digest]] February |access-date=23 July 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151026211304/http://www.insects.org/ced2/beetles_tex.html |archive-date=26 October 2015 |url-status=dead }}</ref> === Лептири === Животни циклус лептира дуго је инспирација у уметности, као и боје и китњасте шаре. Романописац Владимир Набоков је био реномирани стручњак за лептире. Објавио је и илустровао многе врсте лептира. Управо је естетска сложеност инсеката навела Набокова да одбаци [[Природна селекција|природну селекцију]].<ref>{{cite journal |last=Ahuja |first=Nitin |title=Nabokov's Case Against Natural Selection |journal=Tract |url=http://www.hcs.harvard.edu/tract/nabokov.html |access-date=23 July 2012}}</ref><ref>{{cite book |last=Nabokov |first=Vladimir |title=Strong Opinions |url=https://archive.org/details/isbn_9780679726098 |url-access=registration |year=1990 |publisher=Vintage International|isbn=9780679726098 }}</ref> Фотограф Кјел Сандид провео је 25 година фотографишући 26 слова латинице кроз мотиве шара крила и других делова лептира, што чини његов уметнички пројекат ''Лептир Алфабет''.<ref>{{cite web |title=Kjell Sandved's Scaly Type |url=http://www.insects.org/ced4/sandved.html |access-date=22 August 2012}}</ref> === Вилини коњици === За поједина домородачка племена Америке, вилини коњици представљају симбол брзине и активности. За Навајо, они симболизују чисту воду. Чест су мотив у Зуни грнчарији кро приказ у у облику стилизованог крста са дуплом траком. Појављују се у уметности на камену племена Хопи као и на огрлицама народа Пуебло.<ref name="Mitchell">{{cite book | last=Mitchell | first=Forrest L. | author2=Lasswell, James L. | title=A Dazzle of Dragonflies | url=https://archive.org/details/dazzleofdragonfl0000mitc | publisher=Texas A&M University Press | year=2005 | isbn=1-58544-459-6 |pages=[https://archive.org/details/dazzleofdragonfl0000mitc/page/20 20]–26}}</ref> Слике вилиних коњица су уобичајене у сецесији, посебно у дизајну накита.<ref>{{cite news | last=Moonan | first=Wendy | title=Dragonflies Shimmering as Jewelry | work=New York Times | pages=E2:38 | date=August 13, 1999 | url=https://www.nytimes.com/1999/08/13/arts/antiques-dragonflies-shimmering-as-jewelry.html}}</ref> === Муве === ''Musca depicta'' (насликана мува) је приказ муве као упадљивог елемента слике. Ова техника је била широко распрострањена у сликарству 15. и 16. века и њено присуство се може објаснити различитим разлозима.<ref name=eoi>''Encyclopedia of Insects'', [https://www.google.com/books/edition/Encyclopedia_of_Insects/Jk0Hym1yF0cC?hl=en&gbpv=1&dq=%22musca+depicta%22&pg=PA242 p. 242]</ref> ''Енциклопедија инсеката'' наводи следеће разлоге: као шалу; да симболизује вредност чак и мањих ''предмета Божанског стварања''; као уметничка привилегија, као индикација да је портрет урађен по смрти портретисаног те као имитација дела претходних сликара.<ref name=eoi/> === Скакавци === Неколико сликара активних током [[Златно доба Холандије|златног периода холандског сликарства]] укључивали су скакавце и друге инсекте на својим сликама.<ref>{{cite web|title=Flowers in a Vase with Shells and Insects|url=http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/balthasar-van-der-ast-flowers-in-a-vase-with-shells-and-insects|publisher=The National Gallery|access-date=31 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |title=Flowers in a Vase |url=http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/rachel-ruysch-flowers-in-a-vase |publisher=The National Gallery |access-date=31 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |title=The National Gallery Podcast: Episode Nineteen |url=http://www.nationalgallery.org.uk/podcasts/the-national-gallery-podcast-episode-nineteen |publisher=The National Gallery |access-date=31 March 2015 |date=May 2008 |quote=Betsy Wieseman: Well, there are two caterpillars that I can see. I particularly like the one right in the foreground that's just dangling from his thread and looking to land somewhere. It's this wonderful little suggestion of movement. There's a grasshopper on the table that looks about ready to spring to the other side and then nestled up between the rose and the peony is a wonderful spider and an ant on the petals of the rose. |archive-date=02. 04. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402103240/http://www.nationalgallery.org.uk/podcasts/the-national-gallery-podcast-episode-nineteen |url-status=dead }}</ref> == Референце == {{reflist}} {{Инсекти у култури}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Инсекти у култури|-]] [[Категорија:Ентомологија]] f88373016ls2gl7rmrw1f3r87277dkw 25138541 25138539 2022-08-04T14:28:04Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Balthasar van der Ast - Flowers in a Vase with Shells and Insects - WGA1042.jpg|thumb|150px|[[Валтазар ван дер Аст ]] - Цвеће у вази са шкољакама и инсектима, око 1630.]] [[Датотека:Tiffany dragonfly hg.jpg|thumb|Тифани лампа са мотивом вилиног коњица]] [[Датотека:Watch in the form of a beetle MET DT4900.jpg|thumb|upright|Часовник у облику тврдокрилца, Швајцарска, између 1850-1860, злато, драго камење и емајл]] [[Датотека:Christus carthusian.jpg|thumb|left |[[Петрус Кристус]] - Портрет [[Картезијанци|картезијанца]], 1446, са ''musca depicta'' (насликана мува) на оквиру]] [[Датотека:Sikyatkibowlwithdragonfly.png|thumb|Вилин коњиц на здели домородачког племена Хопи, Аризона]] Мотив '''инсеката''' је коришћен '''у уметности''', као и у [[Узајамни односи људи и инсеката|другим аспектима културе]] од давнина. Уметничке форме укључују директно приказивање буба (елитра) на сликама, текстилу и накиту, као и представљање инсеката у визуелним уметничким гранама, као што су слике и скулптуре. Исенкти су били водећи мотив у креирању [[накит]]а [[сецесија|сецесије]]. Групе инсеката представљене у уметности укључују [[пчеле]], [[лептири|лептире]], [[скакавци|скакавце]] и [[Прави вилини коњици|вилине коњице]]. == Преглед == Друшва и народи од антике до савременог периода користе облике и боје инсеката у ументности. Некада се користе и физичка тела инсеката. У уметности, било да је у питању накит или керамика, сликање тела или текстил, слике или скулптуре. У Северној Америци, Навахо праве симболичне слике у песку мува, мољаца, кукурузних буба и вилиних коњица. [[Хопи]] су цртали разне врсте инсеката, посебно инсеката, на својој [[Грнчарство|грнчарији]]. У другим деловима света инсекти, најчешће пчеле, приказани су у уметности креираној на камеун током античког периода. Аустралијски Абориџини су често представљали тотемске инсекте на сликама у пећинама и ритуалним предметима. Уметност бројних цивилизација попут античке Грчке, Кине и Јапана укључују приказе пчела, лептире, цврчака и вилиних коњица.<ref name=Morris2006>{{cite book |last=Morris |first=Brian |title=Cultural Entomology |work=Insects and Human Life |url=https://books.google.com/books?id=wKevAwAAQBAJ&pg=PA185 |date=2006 |orig-year=2004 |publisher=Berg |isbn=978-1-84520-949-0 |pages=181–216}}</ref> == Групе инсеката == === Пчеле === Учестала тема за различите античке културе у Европи и на [[Блиски исток|Блиском истоку]] била је пчела или човек са обележјима инсект. Често називана пчела "богиња", ове слике су пронађене на драгом камењу и камену. Драгуљ од оникса из [[Кносос]]а (древни [[Крит]]) који датира из приближно 1500. године пре нове ере илуструје богињу пчела са роговима бика изнад главе. У овом случају, фигура је окружена псима са крилима, који највероватније представљају [[Хеката|Хекату]] и [[Артемида]] - богове подземља, слично египатским боговима Акеу и [[Анубис]]а.<ref>{{cite web |last=Gough |first=Andrew |title=The Bee Part 2 Beewildered |url=http://andrewgough.co.uk/bee2_1.html |access-date=23 July 2012}}</ref> Током 2011. уметница Ана Колет направила је преко 10.000 керамичких инсеката у Нотингемском замку за свој уметничком рад ''Stirring the Swarm''.<ref>{{cite web |last=French |first=Anneka |title=Stirring the Swarm |url=http://www.a-n.co.uk/interface/reviews/single/1652788 |access-date=21 August 2012}}</ref><ref>{{cite web |title=Stirring the Swarm |url=http://download.cnet.com/Stirring-the-Swarm/3000-12511_4-75660244.html |access-date=21 August 2012}}</ref> === Тврдокрилци === ''Beetlewing'' уметност је традиционална уметничка пракса у [[Азија|Азији]], посебно [[Кина|Кини]], [[Јапан]]у, [[Мјанмар]]у и [[Индија|Индији]]. Такве креације су коришћене на Тајланду као декорација одевној комбинацији или део накита, у круговима краљевог двора.<ref name=Morris2006/> Канадски ентомолог Ц. Х. Куран у књизи из 1945. године ''Инсекти пацифичког света'' наводи жене из Индије и Шри Ланке, које су као кућне љубимце држале 3.8 центиметара дуге бубе ''Chrysochroa ocellata''. Живе бубе у драгом камењу ношени су у свечаним приликама, вероватно са малим ланцем причвршћеним за једну ногу привезаним за одећу како би се спречило бекство. Након тога, инсекти су купани, храњени и смештени у украсне кавезе. Живе бубе са драгуљима су се такође носиле и држале као кућни љубимци у [[Мексико|Мексику]].<ref>{{cite web |last=Rivers |first=Victoria |title=Beetles in Textiles |url=http://www.insects.org/ced2/beetles_tex.html |work=[[Cultural Entomology Digest]] February |access-date=23 July 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151026211304/http://www.insects.org/ced2/beetles_tex.html |archive-date=26 October 2015 |url-status=dead }}</ref> === Лептири === Животни циклус лептира дуго је инспирација у уметности, као и боје и китњасте шаре. Романописац Владимир Набоков је био реномирани стручњак за лептире. Објавио је и илустровао многе врсте лептира. Управо је естетска сложеност инсеката навела Набокова да одбаци [[Природна селекција|природну селекцију]].<ref>{{cite journal |last=Ahuja |first=Nitin |title=Nabokov's Case Against Natural Selection |journal=Tract |url=http://www.hcs.harvard.edu/tract/nabokov.html |access-date=23 July 2012}}</ref><ref>{{cite book |last=Nabokov |first=Vladimir |title=Strong Opinions |url=https://archive.org/details/isbn_9780679726098 |url-access=registration |year=1990 |publisher=Vintage International|isbn=9780679726098 }}</ref> Фотограф Кјел Сандид провео је 25 година фотографишући 26 слова латинице кроз мотиве шара крила и других делова лептира, што чини његов уметнички пројекат ''Лептир Алфабет''.<ref>{{cite web |title=Kjell Sandved's Scaly Type |url=http://www.insects.org/ced4/sandved.html |access-date=22 August 2012}}</ref> === Вилини коњици === За поједина домородачка племена Америке, вилини коњици представљају симбол брзине и активности. За Навајо, они симболизују чисту воду. Чест су мотив у Зуни грнчарији кро приказ у у облику стилизованог крста са дуплом траком. Појављују се у уметности на камену племена Хопи као и на огрлицама народа Пуебло.<ref name="Mitchell">{{cite book | last=Mitchell | first=Forrest L. | author2=Lasswell, James L. | title=A Dazzle of Dragonflies | url=https://archive.org/details/dazzleofdragonfl0000mitc | publisher=Texas A&M University Press | year=2005 | isbn=1-58544-459-6 |pages=[https://archive.org/details/dazzleofdragonfl0000mitc/page/20 20]–26}}</ref> Слике вилиних коњица су уобичајене у сецесији, посебно у дизајну накита.<ref>{{cite news | last=Moonan | first=Wendy | title=Dragonflies Shimmering as Jewelry | work=New York Times | pages=E2:38 | date=August 13, 1999 | url=https://www.nytimes.com/1999/08/13/arts/antiques-dragonflies-shimmering-as-jewelry.html}}</ref> === Муве === ''Musca depicta'' (насликана мува) је приказ муве као упадљивог елемента слике. Ова техника је била широко распрострањена у сликарству 15. и 16. века и њено присуство се може објаснити различитим разлозима.<ref name=eoi>''Encyclopedia of Insects'', [https://www.google.com/books/edition/Encyclopedia_of_Insects/Jk0Hym1yF0cC?hl=en&gbpv=1&dq=%22musca+depicta%22&pg=PA242 p. 242]</ref> ''Енциклопедија инсеката'' наводи следеће разлоге: као шалу; да симболизује вредност чак и мањих ''предмета Божанског стварања''; као уметничка привилегија, као индикација да је портрет урађен по смрти портретисаног те као имитација дела претходних сликара.<ref name=eoi/> === Скакавци === Неколико сликара активних током [[Златно доба Холандије|златног периода холандског сликарства]] укључивали су скакавце и друге инсекте на својим сликама.<ref>{{cite web|title=Flowers in a Vase with Shells and Insects|url=http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/balthasar-van-der-ast-flowers-in-a-vase-with-shells-and-insects|publisher=The National Gallery|access-date=31 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |title=Flowers in a Vase |url=http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/rachel-ruysch-flowers-in-a-vase |publisher=The National Gallery |access-date=31 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |title=The National Gallery Podcast: Episode Nineteen |url=http://www.nationalgallery.org.uk/podcasts/the-national-gallery-podcast-episode-nineteen |publisher=The National Gallery |access-date=31 March 2015 |date=May 2008 |quote=Betsy Wieseman: Well, there are two caterpillars that I can see. I particularly like the one right in the foreground that's just dangling from his thread and looking to land somewhere. It's this wonderful little suggestion of movement. There's a grasshopper on the table that looks about ready to spring to the other side and then nestled up between the rose and the peony is a wonderful spider and an ant on the petals of the rose. |archive-date=02. 04. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402103240/http://www.nationalgallery.org.uk/podcasts/the-national-gallery-podcast-episode-nineteen |url-status=dead }}</ref> == Референце == {{reflist}} {{Инсекти у култури}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Инсекти у култури|-]] [[Категорија:Ентомологија]] mir3naf2pfcyn4rpi8l1kb7w31y80ef 10 4302817 25138338 25121643 2022-08-04T12:16:08Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki {{#switch:{{{1}}} |БАХ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:57 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:31 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–31) from:31 till:33 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (32–33) from:33 till:end color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (34–57) </timeline> |САУ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:50 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:14 color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (1–14) from:14 till:41 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (15–41) from:41 till:42 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (42) from:42 till:45 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (43–45) from:45 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (46–50) </timeline> |АУС = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:58 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:end color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–58) </timeline> |ЕМИ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:63 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (1–63) </timeline> |МАЈ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:57 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:8 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–8) from:8 till:26 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (9–26) from:26 till:27 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (27) from:27 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (28–57) </timeline> |ШПА = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:66 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:26 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–26) from:26 till:30 color:black shift:(20,-5) text:Џорџ Расел (27–30) from:30 till:37 color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (31–37) from:37 till:44 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (38–44) from:44 till:49 color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (45–49) from:49 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (50–66) </timeline> |МОН = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:78 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:17 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–17) from:17 till:20 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (18–20) from:20 till:end color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (21–64) </timeline> |АЗЕ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:51 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:14 color:green shift:(20,-5) text:Серхио Перез (1–14) from:14 till:18 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (15–18) from:18 till:19 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (19) from:19 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (20–51) </timeline> |КАН = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:70 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:8 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (1–8) from:8 till:19 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (9–19) from:19 till:42 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (20–42) from:42 till:48 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (43–48) from:48 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (49–70) </timeline> |ВБР = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:52 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:1 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (1) from:1 till:9 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (2–9) from:9 till:12 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (10–12) from:12 till:20 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (13–20) from:20 till:25 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (21–25) from:25 till:33 color:yellow shift:(20,-5) text:Луис Хамилтон (26–33) from:33 till:38 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (4–38) from:38 till:39 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (39) from:39 till:42 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (40–42) from:42 till:end color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (43–52) </timeline> |АУТ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:71 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:11 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (1–11) from:11 till:26 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (12–26) from:26 till:27 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (27) from:27 till:32 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (28–32) from:32 till:49 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (33–49) from:49 till:50 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (50) from:50 till:52 color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (51–52) from:52 till:end color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (53–71) </timeline> |ФРА = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:53 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:17 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (1–17) from:17 till:18 color:yellow shift:(20,-5) text:Луис Хамилтон (8) from:18 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (19–53) </timeline> |МАЂ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:70 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) from:start till:15 color:black shift:(20,-5) text:Џорџ Расел (1–15) from:15 till:16 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (16) from:16 till:21 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (17–21) from:21 till:30 color:black shift:(20,-5) text:Џорџ Расел (22–30) from:30 till:39 color:red shift:(20,-5) text:Шарл Леклер (31–39) from:39 till:46 color:pink shift:(20,-5) text:Карлос Саинз (40–46) from:46 till:50 color:yellow shift:(20,-5) text:Луис Хамилтон (47–50) from:50 till:end color:orange shift:(20,-5) text:Макс Верстапен (51–70) </timeline> |БЕЛ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:44 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |ХОЛ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:72 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |ИТА = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:53 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |СИН = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:61 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |ЈАП = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:53 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |САД = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:56 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |МЕК = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:71 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |БРА = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:71 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |АБУ = <timeline> Preset = TimeVertical_OneBar_UnitYear ImageSize = width:250 height:300 PlotArea = bottom:20 left:40 Period = from:0 till:58 ScaleMajor = start:0 increment:5 ScaleMinor = start:1 increment:1 Colors = id:canvas value:rgb(0.937,0.937,0.937) id:linemark value:gray(0.8) id:linemark2 value:gray(0.9) BackgroundColors = canvas:canvas PlotData = mark:(line,linemark) </timeline> |Није наведен код трке }}<noinclude>[[Категорија:Шаблони за Формулу 1]]</noinclude> gzxnl68fklup7e0quog6pd096oaoprr 0 4305476 25138329 25138324 2022-08-04T11:59:28Z 109.92.170.229 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Напад на цивиле | наслов = Гранатирање Доњецка, Русија | део = [[Руско-украјински рат|Руско-украјинског рата]] и [[Рат у Донбасу|рата у Донбасу]] | слика = Rostov in Russia.svg | опис_слике = Локација Ростовске области у Русији | локација = [[Доњецк (Ростовска област)|Доњецк]], ([[Ростовска област]], [[Русија]]) | мета = | координате = {{coord|53|29|17.3|N|2|14|34|W|region:UK_type:landmark|display=inline,title}} | датум = {{start date|2014|7|13}} | време = око 9.20 | временска_зона = [[Источноевропско време|EET]] | врста = бомбашки напад | оружје = | убијени = 1 | рањени = 2 | починилац = [[Оружане снаге Украјине]] | осумњичен = | учесници = | организација = | покрет = }} {{Руско-украјински рат}} Према руским званичницима, [[13. јул]]а [[2014]]. године минобацачке гранате испаљене са украјинске територије пале су у двориште приватне куће у пограничном граду Доњецку у Ростовској области у Русији<ref name="guardian713">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2014/jul/13/ukrainian-shell-russian-border-town-donetsk?CMP=twt_gu|title=Ukraine's shelling could have irreversible consequences, says Russia|publisher=The Guardian|date=2014-07-13|access-date=2014-07-14}}</ref>. У гранатирању је убијен један цивил, а два су рањена<ref name="AFP714">{{cite news|url=http://www.deccanchronicle.com/140714/world-asia/article/moscow-considering-targeted-strikes-ukraine-report|title=Moscow 'considering targeted strikes' on Ukraine: report|publisher=The Deccan Chronicle|date=2014-07-14|access-date=2014-07-14}}</ref>. ==Позадина== {{Посебан чланак|Рат у Донбасу|Ракетни напад Зеленопила}} Проруски протести почели су у суседним Доњецким и Луганским регионима Украјине у фебруару 2014. и на крају су до априла ескалирали у оружану побуну. Украјинска влада је покренула контранападе и до јула 2014. поново преузела значајну територију од проруских побуњеника<ref name="Cullison">{{Cite news|url = https://online.wsj.com/articles/ukrainian-government-troops-target-further-gains-in-east-1404644564|title = Ukrainian Government Troops Target Further Gains in East|last = Cullison|first = Alan|date = 6 July 2014|work = The Wall Street Journal}}</ref><ref>{{Cite news|url = http://ngrguardiannews.com/news/world-news/169425-pro-russia-rebels-and-commander-flee-slavyansk|title = Pro-Russia rebels and commander flee Slavyansk|date = 6 July 2014|work = The Guardian Nigeria}}</ref>. У петак, [[11. јул]]а, два дана пре гранатирања, 36–37 украјинских војника је убијено у ракетном бомбардовању Град<ref>{{Cite news|url=http://censor.net.ua/resonance/343516/11_iyulya_2014_goda_voorujennye_sily_rossiyiskoyi_federatsii_unichtojili_lager_ukrainskih_voyisk_pod|title=11 ИЮЛЯ 2014 ГОДА. ВООРУЖЕННЫЕ СИЛЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ УНИЧТОЖИЛИ ЛАГЕРЬ УКРАИНСКИХ ВОЙСК ПОД ЗЕЛЕНОПОЛЬЕМ|last=Цензор.НЕТ|newspaper=Цензор.НЕТ|language=ru-RU|access-date=2017-01-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.ukrmilitary.com/2016/07/zelenopillya.html|title=Зеленопілля. Спогад офіцера|website=www.ukrmilitary.com|access-date=2018-01-01}}</ref>. Као одговор, украјински председник Петро Порошенко је најавио да ће „живот сваког војника милитанти платити десетинама и стотинама својих“<ref name=guardian713/>. ==Гранатирање== До шест минобацачких граната експлодирало је у недељу, 13. јула, у Доњецку, у Русији, граду са 50.000 становника који носи исто име као и много већи украјински град и који је само 1 км удаљен од границе Украјине и Русије. Минобацачке гранате пале су у двориште приватне куће, убивши 46-годишњег мушкарца, док су друга два ранила<ref name=AFP714/>. Према речима локалних званичника, гранате су испаљене са украјинске територије<ref>{{Cite news|url = http://en.itar-tass.com/russia/740333|title = Russia vows "tough response" to Ukraine’s military border shelling|date = 14 July 2014|work = ITAR-TASS|access-date = 13 July 2014}}</ref>. Руски званичници су такође навели да је на Ростовску област испаљено најмање седам граната<ref name=":0">{{Cite news|url = http://voiceofrussia.com/news/2014_07_14/Ukraine-denies-shelling-Russias-Donetsk-says-army-not-deployed-there-1716/|title = Ukraine denies shelling Russia's Donetsk, says 'army not deployed there' |date = 14 July 2014|work = Voice of Russia}}</ref>. Руски званичници су рекли да су погранични градови у близини Украјине, за које је Украјина тврдила да их користе побуњеници, у прошлости били погођени украјинском ватром<ref>{{Cite news|url = http://www.theledger.com/article/20140713/NEWS/140719674/1410?Title=Russia-Says-Shelling-Kills-1-in-Donetsk-Near-Border-With-Ukraine|title = Russia Says Shelling Kills 1 in Donetsk Near Border With Ukraine|last = Lovetsky|first = Dmitry|date = 13 July 2014|work = The Ledger|access-date = 14 July 2014}}</ref>. Званичник локалне самоуправе је рекао да се гранатирање догодило око 9.20 часова<ref>{{Cite news|url = http://timesofindia.indiatimes.com/world/europe/Shell-from-Ukraine-hits-Russian-border-town-1-killed-Report/articleshow/38313467.cms|title = Shell from Ukraine hits Russian border town, 1 killed: Report|archive-url = https://web.archive.org/web/20140713213233/http://timesofindia.indiatimes.com//world/europe/Shell-from-Ukraine-hits-Russian-border-town-1-killed-Report/articleshow/38313467.cms|archive-date = 13 July 2014|date = 13 July 2014|work = The Times of India|access-date = 14 July 2014|url-status = dead|df = dmy-all}}</ref>. Према речима ћерке човека који је убијен у гранатирању, она се „пробудила усред ноћи“ (што је у супротности са ранијим извештајем о нападу у 9.20 часова) и чула свог млађег брата како вришти, а затим је побегла изашла из куће и чула како њен отац вришти. Након тога, она и њен брат отишли ​​су до трема и затекли њеног оца, који је убијен, без руке. Украјина је негирала одговорност за гранатирање, тврдећи да је то био напад лажном заставом од стране проруских милитаната. Украјинска национална гарда саопштила је да никада није била распоређена у региону у којем је дошло до гранатирања<ref name=":0" />. ==Последице== Инцидент је повећао тензије између Русије и Украјине, а Русија је обећала "одговор". Русија је рекла да ће разматрати „хируршке ударе“ за гађање украјинских војних положаја у близини границе, али да неће бити инвазије на Украјину у пуном обиму<ref>{{Cite news|url = http://en.ria.ru/world/20140714/190914591/Russia-Considering-Surgical-Strike-on-Ukraine---Report.html|title = Russia Considering ‘Surgical Strike’ on Ukraine - Report|date = 14 July 2014|work = RIA NOVOSTI}}</ref>. Русија је затражила од војних аташеа из осамнаест земаља, укључујући четири друге сталне чланице Савета безбедности УН – Кину, Француску, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе – да посете место гранатирања<ref>{{cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/news/world/russia-asks-envoys-to-visit-town-it-says-was-hit-by-ukraine-shelling/article19608888/|title=Russia asks envoys to visit town it says was hit by Ukraine shelling |publisher=The Globe and Mail|date=2014-07-15|access-date=2014-07-15}}</ref>. Војни аташеи из једанаест држава чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и страни новинари прегледали су подручја која су била под ватром са територије Украјине. Немачки војни аташе, бригадни генерал Рајнер Швалб је изјавио „Русија не прикрива догађаје. Наш задатак је да разумемо ситуацију“<ref>{{cite news|url=http://en.itar-tass.com/russia/740731/|title=OSCE military attaches inspect Russia’s Donetsk|publisher=ITAR-TASS News Agency|date=2014-07-15|access-date=2014-07-15}}</ref>. == Види још == * [[Руско-украјински рат]] * [[Рат у Донбасу]] * [[Ракетни напад Зеленопила]] * [[Сукоби на украјинско-руској граници (2014)]] * [[Доњецк (Ростовска област)]] == Референце == {{Извори}} [[Категорија:2014.]] [[Категорија:Руско-украјински рат]] [[Категорија:Рат у Донбасу]] [[Категорија:Историја Украјине]] [[Категорија:Градови у Ростовској области]] efg0xz9frcaitcc2d9shnenmqve80yr 25138603 25138329 2022-08-04T15:23:29Z 109.92.170.229 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Напад на цивиле | наслов = Гранатирање Доњецка, Русија | део = [[Руско-украјински рат|Руско-украјинског рата]] и [[Рат у Донбасу|рата у Донбасу]] | слика = Rostov in Russia.svg | опис_слике = Локација Ростовске области у Русији | локација = [[Доњецк (Ростовска област)|Доњецк]], ([[Ростовска област]], [[Русија]]) | мета = | координате = {{coord|53|29|17.3|N|2|14|34|W|region:UK_type:landmark|display=inline,title}} | датум = {{start date|2014|7|13}} | време = око 9.20 | временска_зона = [[Источноевропско време|EET]] | врста = бомбашки напад | оружје = | убијени = 1 | рањени = 2 | починилац = [[Оружане снаге Новорусије]] | осумњичен = | учесници = | организација = | покрет = }} {{Руско-украјински рат}} Према руским званичницима, [[13. јул]]а [[2014]]. године минобацачке гранате испаљене са украјинске територије пале су у двориште приватне куће у пограничном граду Доњецку у Ростовској области у Русији<ref name="guardian713">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2014/jul/13/ukrainian-shell-russian-border-town-donetsk?CMP=twt_gu|title=Ukraine's shelling could have irreversible consequences, says Russia|publisher=The Guardian|date=2014-07-13|access-date=2014-07-14}}</ref>. У гранатирању је убијен један цивил, а два су рањена<ref name="AFP714">{{cite news|url=http://www.deccanchronicle.com/140714/world-asia/article/moscow-considering-targeted-strikes-ukraine-report|title=Moscow 'considering targeted strikes' on Ukraine: report|publisher=The Deccan Chronicle|date=2014-07-14|access-date=2014-07-14}}</ref>. ==Позадина== {{Посебан чланак|Рат у Донбасу|Ракетни напад Зеленопила}} Проруски протести почели су у суседним Доњецким и Луганским регионима Украјине у фебруару 2014. и на крају су до априла ескалирали у оружану побуну. Украјинска влада је покренула контранападе и до јула 2014. поново преузела значајну територију од проруских побуњеника<ref name="Cullison">{{Cite news|url = https://online.wsj.com/articles/ukrainian-government-troops-target-further-gains-in-east-1404644564|title = Ukrainian Government Troops Target Further Gains in East|last = Cullison|first = Alan|date = 6 July 2014|work = The Wall Street Journal}}</ref><ref>{{Cite news|url = http://ngrguardiannews.com/news/world-news/169425-pro-russia-rebels-and-commander-flee-slavyansk|title = Pro-Russia rebels and commander flee Slavyansk|date = 6 July 2014|work = The Guardian Nigeria}}</ref>. У петак, [[11. јул]]а, два дана пре гранатирања, 36–37 украјинских војника је убијено у ракетном бомбардовању Град<ref>{{Cite news|url=http://censor.net.ua/resonance/343516/11_iyulya_2014_goda_voorujennye_sily_rossiyiskoyi_federatsii_unichtojili_lager_ukrainskih_voyisk_pod|title=11 ИЮЛЯ 2014 ГОДА. ВООРУЖЕННЫЕ СИЛЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ УНИЧТОЖИЛИ ЛАГЕРЬ УКРАИНСКИХ ВОЙСК ПОД ЗЕЛЕНОПОЛЬЕМ|last=Цензор.НЕТ|newspaper=Цензор.НЕТ|language=ru-RU|access-date=2017-01-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.ukrmilitary.com/2016/07/zelenopillya.html|title=Зеленопілля. Спогад офіцера|website=www.ukrmilitary.com|access-date=2018-01-01}}</ref>. Као одговор, украјински председник Петро Порошенко је најавио да ће „живот сваког војника милитанти платити десетинама и стотинама својих“<ref name=guardian713/>. ==Гранатирање== До шест минобацачких граната експлодирало је у недељу, 13. јула, у Доњецку, у Русији, граду са 50.000 становника који носи исто име као и много већи украјински град и који је само 1 км удаљен од границе Украјине и Русије. Минобацачке гранате пале су у двориште приватне куће, убивши 46-годишњег мушкарца, док су друга два ранила<ref name=AFP714/>. Према речима локалних званичника, гранате су испаљене са украјинске територије<ref>{{Cite news|url = http://en.itar-tass.com/russia/740333|title = Russia vows "tough response" to Ukraine’s military border shelling|date = 14 July 2014|work = ITAR-TASS|access-date = 13 July 2014}}</ref>. Руски званичници су такође навели да је на Ростовску област испаљено најмање седам граната<ref name=":0">{{Cite news|url = http://voiceofrussia.com/news/2014_07_14/Ukraine-denies-shelling-Russias-Donetsk-says-army-not-deployed-there-1716/|title = Ukraine denies shelling Russia's Donetsk, says 'army not deployed there' |date = 14 July 2014|work = Voice of Russia}}</ref>. Руски званичници су рекли да су погранични градови у близини Украјине, за које је Украјина тврдила да их користе побуњеници, у прошлости били погођени украјинском ватром<ref>{{Cite news|url = http://www.theledger.com/article/20140713/NEWS/140719674/1410?Title=Russia-Says-Shelling-Kills-1-in-Donetsk-Near-Border-With-Ukraine|title = Russia Says Shelling Kills 1 in Donetsk Near Border With Ukraine|last = Lovetsky|first = Dmitry|date = 13 July 2014|work = The Ledger|access-date = 14 July 2014}}</ref>. Званичник локалне самоуправе је рекао да се гранатирање догодило око 9.20 часова<ref>{{Cite news|url = http://timesofindia.indiatimes.com/world/europe/Shell-from-Ukraine-hits-Russian-border-town-1-killed-Report/articleshow/38313467.cms|title = Shell from Ukraine hits Russian border town, 1 killed: Report|archive-url = https://web.archive.org/web/20140713213233/http://timesofindia.indiatimes.com//world/europe/Shell-from-Ukraine-hits-Russian-border-town-1-killed-Report/articleshow/38313467.cms|archive-date = 13 July 2014|date = 13 July 2014|work = The Times of India|access-date = 14 July 2014|url-status = dead|df = dmy-all}}</ref>. Према речима ћерке човека који је убијен у гранатирању, она се „пробудила усред ноћи“ (што је у супротности са ранијим извештајем о нападу у 9.20 часова) и чула свог млађег брата како вришти, а затим је побегла изашла из куће и чула како њен отац вришти. Након тога, она и њен брат отишли ​​су до трема и затекли њеног оца, који је убијен, без руке. Украјина је негирала одговорност за гранатирање, тврдећи да је то био напад лажном заставом од стране проруских милитаната. Украјинска национална гарда саопштила је да никада није била распоређена у региону у којем је дошло до гранатирања<ref name=":0" />. ==Последице== Инцидент је повећао тензије између Русије и Украјине, а Русија је обећала "одговор". Русија је рекла да ће разматрати „хируршке ударе“ за гађање украјинских војних положаја у близини границе, али да неће бити инвазије на Украјину у пуном обиму<ref>{{Cite news|url = http://en.ria.ru/world/20140714/190914591/Russia-Considering-Surgical-Strike-on-Ukraine---Report.html|title = Russia Considering ‘Surgical Strike’ on Ukraine - Report|date = 14 July 2014|work = RIA NOVOSTI}}</ref>. Русија је затражила од војних аташеа из осамнаест земаља, укључујући четири друге сталне чланице Савета безбедности УН – Кину, Француску, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе – да посете место гранатирања<ref>{{cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/news/world/russia-asks-envoys-to-visit-town-it-says-was-hit-by-ukraine-shelling/article19608888/|title=Russia asks envoys to visit town it says was hit by Ukraine shelling |publisher=The Globe and Mail|date=2014-07-15|access-date=2014-07-15}}</ref>. Војни аташеи из једанаест држава чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и страни новинари прегледали су подручја која су била под ватром са територије Украјине. Немачки војни аташе, бригадни генерал Рајнер Швалб је изјавио „Русија не прикрива догађаје. Наш задатак је да разумемо ситуацију“<ref>{{cite news|url=http://en.itar-tass.com/russia/740731/|title=OSCE military attaches inspect Russia’s Donetsk|publisher=ITAR-TASS News Agency|date=2014-07-15|access-date=2014-07-15}}</ref>. == Види још == * [[Руско-украјински рат]] * [[Рат у Донбасу]] * [[Ракетни напад Зеленопила]] * [[Сукоби на украјинско-руској граници (2014)]] * [[Доњецк (Ростовска област)]] == Референце == {{Извори}} [[Категорија:2014.]] [[Категорија:Руско-украјински рат]] [[Категорија:Рат у Донбасу]] [[Категорија:Историја Украјине]] [[Категорија:Градови у Ростовској области]] gsysg9o83xi0t2hmlgpw7wdxzbeicai 25138604 25138603 2022-08-04T15:26:31Z 109.92.170.229 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Напад на цивиле | наслов = Гранатирање Доњецка, Русија | део = [[Руско-украјински рат|Руско-украјинског рата]] и [[Рат у Донбасу|рата у Донбасу]] | слика = Rostov in Russia.svg | опис_слике = Локација Ростовске области у Русији | локација = [[Доњецк (Ростовска област)|Доњецк]], ([[Ростовска област]], [[Русија]]) | мета = | координате = {{coord|53|29|17.3|N|2|14|34|W|region:UK_type:landmark|display=inline,title}} | датум = {{start date|2014|7|13}} | време = око 9.20 | временска_зона = [[Источноевропско време|EET]] | врста = бомбашки напад | оружје = | убијени = 1 | рањени = 2 | починилац = [[Проруски милитанти ]] | осумњичен = | учесници = | организација = | покрет = }} {{Руско-украјински рат}} Према руским званичницима, [[13. јул]]а [[2014]]. године минобацачке гранате испаљене са украјинске територије пале су у двориште приватне куће у пограничном граду Доњецку у Ростовској области у Русији<ref name="guardian713">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2014/jul/13/ukrainian-shell-russian-border-town-donetsk?CMP=twt_gu|title=Ukraine's shelling could have irreversible consequences, says Russia|publisher=The Guardian|date=2014-07-13|access-date=2014-07-14}}</ref>. У гранатирању је убијен један цивил, а два су рањена<ref name="AFP714">{{cite news|url=http://www.deccanchronicle.com/140714/world-asia/article/moscow-considering-targeted-strikes-ukraine-report|title=Moscow 'considering targeted strikes' on Ukraine: report|publisher=The Deccan Chronicle|date=2014-07-14|access-date=2014-07-14}}</ref>. ==Позадина== {{Посебан чланак|Рат у Донбасу|Ракетни напад Зеленопила}} Проруски протести почели су у суседним Доњецким и Луганским регионима Украјине у фебруару 2014. и на крају су до априла ескалирали у оружану побуну. Украјинска влада је покренула контранападе и до јула 2014. поново преузела значајну територију од проруских побуњеника<ref name="Cullison">{{Cite news|url = https://online.wsj.com/articles/ukrainian-government-troops-target-further-gains-in-east-1404644564|title = Ukrainian Government Troops Target Further Gains in East|last = Cullison|first = Alan|date = 6 July 2014|work = The Wall Street Journal}}</ref><ref>{{Cite news|url = http://ngrguardiannews.com/news/world-news/169425-pro-russia-rebels-and-commander-flee-slavyansk|title = Pro-Russia rebels and commander flee Slavyansk|date = 6 July 2014|work = The Guardian Nigeria}}</ref>. У петак, [[11. јул]]а, два дана пре гранатирања, 36–37 украјинских војника је убијено у ракетном бомбардовању Град<ref>{{Cite news|url=http://censor.net.ua/resonance/343516/11_iyulya_2014_goda_voorujennye_sily_rossiyiskoyi_federatsii_unichtojili_lager_ukrainskih_voyisk_pod|title=11 ИЮЛЯ 2014 ГОДА. ВООРУЖЕННЫЕ СИЛЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ УНИЧТОЖИЛИ ЛАГЕРЬ УКРАИНСКИХ ВОЙСК ПОД ЗЕЛЕНОПОЛЬЕМ|last=Цензор.НЕТ|newspaper=Цензор.НЕТ|language=ru-RU|access-date=2017-01-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.ukrmilitary.com/2016/07/zelenopillya.html|title=Зеленопілля. Спогад офіцера|website=www.ukrmilitary.com|access-date=2018-01-01}}</ref>. Као одговор, украјински председник Петро Порошенко је најавио да ће „живот сваког војника милитанти платити десетинама и стотинама својих“<ref name=guardian713/>. ==Гранатирање== До шест минобацачких граната експлодирало је у недељу, 13. јула, у Доњецку, у Русији, граду са 50.000 становника који носи исто име као и много већи украјински град и који је само 1 км удаљен од границе Украјине и Русије. Минобацачке гранате пале су у двориште приватне куће, убивши 46-годишњег мушкарца, док су друга два ранила<ref name=AFP714/>. Према речима локалних званичника, гранате су испаљене са украјинске територије<ref>{{Cite news|url = http://en.itar-tass.com/russia/740333|title = Russia vows "tough response" to Ukraine’s military border shelling|date = 14 July 2014|work = ITAR-TASS|access-date = 13 July 2014}}</ref>. Руски званичници су такође навели да је на Ростовску област испаљено најмање седам граната<ref name=":0">{{Cite news|url = http://voiceofrussia.com/news/2014_07_14/Ukraine-denies-shelling-Russias-Donetsk-says-army-not-deployed-there-1716/|title = Ukraine denies shelling Russia's Donetsk, says 'army not deployed there' |date = 14 July 2014|work = Voice of Russia}}</ref>. Руски званичници су рекли да су погранични градови у близини Украјине, за које је Украјина тврдила да их користе побуњеници, у прошлости били погођени украјинском ватром<ref>{{Cite news|url = http://www.theledger.com/article/20140713/NEWS/140719674/1410?Title=Russia-Says-Shelling-Kills-1-in-Donetsk-Near-Border-With-Ukraine|title = Russia Says Shelling Kills 1 in Donetsk Near Border With Ukraine|last = Lovetsky|first = Dmitry|date = 13 July 2014|work = The Ledger|access-date = 14 July 2014}}</ref>. Званичник локалне самоуправе је рекао да се гранатирање догодило око 9.20 часова<ref>{{Cite news|url = http://timesofindia.indiatimes.com/world/europe/Shell-from-Ukraine-hits-Russian-border-town-1-killed-Report/articleshow/38313467.cms|title = Shell from Ukraine hits Russian border town, 1 killed: Report|archive-url = https://web.archive.org/web/20140713213233/http://timesofindia.indiatimes.com//world/europe/Shell-from-Ukraine-hits-Russian-border-town-1-killed-Report/articleshow/38313467.cms|archive-date = 13 July 2014|date = 13 July 2014|work = The Times of India|access-date = 14 July 2014|url-status = dead|df = dmy-all}}</ref>. Према речима ћерке човека који је убијен у гранатирању, она се „пробудила усред ноћи“ (што је у супротности са ранијим извештајем о нападу у 9.20 часова) и чула свог млађег брата како вришти, а затим је побегла изашла из куће и чула како њен отац вришти. Након тога, она и њен брат отишли ​​су до трема и затекли њеног оца, који је убијен, без руке. Украјина је негирала одговорност за гранатирање, тврдећи да је то био напад лажном заставом од стране проруских милитаната. Украјинска национална гарда саопштила је да никада није била распоређена у региону у којем је дошло до гранатирања<ref name=":0" />. ==Последице== Инцидент је повећао тензије између Русије и Украјине, а Русија је обећала "одговор". Русија је рекла да ће разматрати „хируршке ударе“ за гађање украјинских војних положаја у близини границе, али да неће бити инвазије на Украјину у пуном обиму<ref>{{Cite news|url = http://en.ria.ru/world/20140714/190914591/Russia-Considering-Surgical-Strike-on-Ukraine---Report.html|title = Russia Considering ‘Surgical Strike’ on Ukraine - Report|date = 14 July 2014|work = RIA NOVOSTI}}</ref>. Русија је затражила од војних аташеа из осамнаест земаља, укључујући четири друге сталне чланице Савета безбедности УН – Кину, Француску, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе – да посете место гранатирања<ref>{{cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/news/world/russia-asks-envoys-to-visit-town-it-says-was-hit-by-ukraine-shelling/article19608888/|title=Russia asks envoys to visit town it says was hit by Ukraine shelling |publisher=The Globe and Mail|date=2014-07-15|access-date=2014-07-15}}</ref>. Војни аташеи из једанаест држава чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и страни новинари прегледали су подручја која су била под ватром са територије Украјине. Немачки војни аташе, бригадни генерал Рајнер Швалб је изјавио „Русија не прикрива догађаје. Наш задатак је да разумемо ситуацију“<ref>{{cite news|url=http://en.itar-tass.com/russia/740731/|title=OSCE military attaches inspect Russia’s Donetsk|publisher=ITAR-TASS News Agency|date=2014-07-15|access-date=2014-07-15}}</ref>. == Види још == * [[Руско-украјински рат]] * [[Рат у Донбасу]] * [[Ракетни напад Зеленопила]] * [[Сукоби на украјинско-руској граници (2014)]] * [[Доњецк (Ростовска област)]] == Референце == {{Извори}} [[Категорија:2014.]] [[Категорија:Руско-украјински рат]] [[Категорија:Рат у Донбасу]] [[Категорија:Историја Украјине]] [[Категорија:Градови у Ростовској области]] nxlc3gpe6gxnrrngprwu19rlhvhv9ln 25138629 25138604 2022-08-04T15:42:58Z 109.92.170.229 /* Види још */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Напад на цивиле | наслов = Гранатирање Доњецка, Русија | део = [[Руско-украјински рат|Руско-украјинског рата]] и [[Рат у Донбасу|рата у Донбасу]] | слика = Rostov in Russia.svg | опис_слике = Локација Ростовске области у Русији | локација = [[Доњецк (Ростовска област)|Доњецк]], ([[Ростовска област]], [[Русија]]) | мета = | координате = {{coord|53|29|17.3|N|2|14|34|W|region:UK_type:landmark|display=inline,title}} | датум = {{start date|2014|7|13}} | време = око 9.20 | временска_зона = [[Источноевропско време|EET]] | врста = бомбашки напад | оружје = | убијени = 1 | рањени = 2 | починилац = [[Проруски милитанти ]] | осумњичен = | учесници = | организација = | покрет = }} {{Руско-украјински рат}} Према руским званичницима, [[13. јул]]а [[2014]]. године минобацачке гранате испаљене са украјинске територије пале су у двориште приватне куће у пограничном граду Доњецку у Ростовској области у Русији<ref name="guardian713">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2014/jul/13/ukrainian-shell-russian-border-town-donetsk?CMP=twt_gu|title=Ukraine's shelling could have irreversible consequences, says Russia|publisher=The Guardian|date=2014-07-13|access-date=2014-07-14}}</ref>. У гранатирању је убијен један цивил, а два су рањена<ref name="AFP714">{{cite news|url=http://www.deccanchronicle.com/140714/world-asia/article/moscow-considering-targeted-strikes-ukraine-report|title=Moscow 'considering targeted strikes' on Ukraine: report|publisher=The Deccan Chronicle|date=2014-07-14|access-date=2014-07-14}}</ref>. ==Позадина== {{Посебан чланак|Рат у Донбасу|Ракетни напад Зеленопила}} Проруски протести почели су у суседним Доњецким и Луганским регионима Украјине у фебруару 2014. и на крају су до априла ескалирали у оружану побуну. Украјинска влада је покренула контранападе и до јула 2014. поново преузела значајну територију од проруских побуњеника<ref name="Cullison">{{Cite news|url = https://online.wsj.com/articles/ukrainian-government-troops-target-further-gains-in-east-1404644564|title = Ukrainian Government Troops Target Further Gains in East|last = Cullison|first = Alan|date = 6 July 2014|work = The Wall Street Journal}}</ref><ref>{{Cite news|url = http://ngrguardiannews.com/news/world-news/169425-pro-russia-rebels-and-commander-flee-slavyansk|title = Pro-Russia rebels and commander flee Slavyansk|date = 6 July 2014|work = The Guardian Nigeria}}</ref>. У петак, [[11. јул]]а, два дана пре гранатирања, 36–37 украјинских војника је убијено у ракетном бомбардовању Град<ref>{{Cite news|url=http://censor.net.ua/resonance/343516/11_iyulya_2014_goda_voorujennye_sily_rossiyiskoyi_federatsii_unichtojili_lager_ukrainskih_voyisk_pod|title=11 ИЮЛЯ 2014 ГОДА. ВООРУЖЕННЫЕ СИЛЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ УНИЧТОЖИЛИ ЛАГЕРЬ УКРАИНСКИХ ВОЙСК ПОД ЗЕЛЕНОПОЛЬЕМ|last=Цензор.НЕТ|newspaper=Цензор.НЕТ|language=ru-RU|access-date=2017-01-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.ukrmilitary.com/2016/07/zelenopillya.html|title=Зеленопілля. Спогад офіцера|website=www.ukrmilitary.com|access-date=2018-01-01}}</ref>. Као одговор, украјински председник Петро Порошенко је најавио да ће „живот сваког војника милитанти платити десетинама и стотинама својих“<ref name=guardian713/>. ==Гранатирање== До шест минобацачких граната експлодирало је у недељу, 13. јула, у Доњецку, у Русији, граду са 50.000 становника који носи исто име као и много већи украјински град и који је само 1 км удаљен од границе Украјине и Русије. Минобацачке гранате пале су у двориште приватне куће, убивши 46-годишњег мушкарца, док су друга два ранила<ref name=AFP714/>. Према речима локалних званичника, гранате су испаљене са украјинске територије<ref>{{Cite news|url = http://en.itar-tass.com/russia/740333|title = Russia vows "tough response" to Ukraine’s military border shelling|date = 14 July 2014|work = ITAR-TASS|access-date = 13 July 2014}}</ref>. Руски званичници су такође навели да је на Ростовску област испаљено најмање седам граната<ref name=":0">{{Cite news|url = http://voiceofrussia.com/news/2014_07_14/Ukraine-denies-shelling-Russias-Donetsk-says-army-not-deployed-there-1716/|title = Ukraine denies shelling Russia's Donetsk, says 'army not deployed there' |date = 14 July 2014|work = Voice of Russia}}</ref>. Руски званичници су рекли да су погранични градови у близини Украјине, за које је Украјина тврдила да их користе побуњеници, у прошлости били погођени украјинском ватром<ref>{{Cite news|url = http://www.theledger.com/article/20140713/NEWS/140719674/1410?Title=Russia-Says-Shelling-Kills-1-in-Donetsk-Near-Border-With-Ukraine|title = Russia Says Shelling Kills 1 in Donetsk Near Border With Ukraine|last = Lovetsky|first = Dmitry|date = 13 July 2014|work = The Ledger|access-date = 14 July 2014}}</ref>. Званичник локалне самоуправе је рекао да се гранатирање догодило око 9.20 часова<ref>{{Cite news|url = http://timesofindia.indiatimes.com/world/europe/Shell-from-Ukraine-hits-Russian-border-town-1-killed-Report/articleshow/38313467.cms|title = Shell from Ukraine hits Russian border town, 1 killed: Report|archive-url = https://web.archive.org/web/20140713213233/http://timesofindia.indiatimes.com//world/europe/Shell-from-Ukraine-hits-Russian-border-town-1-killed-Report/articleshow/38313467.cms|archive-date = 13 July 2014|date = 13 July 2014|work = The Times of India|access-date = 14 July 2014|url-status = dead|df = dmy-all}}</ref>. Према речима ћерке човека који је убијен у гранатирању, она се „пробудила усред ноћи“ (што је у супротности са ранијим извештајем о нападу у 9.20 часова) и чула свог млађег брата како вришти, а затим је побегла изашла из куће и чула како њен отац вришти. Након тога, она и њен брат отишли ​​су до трема и затекли њеног оца, који је убијен, без руке. Украјина је негирала одговорност за гранатирање, тврдећи да је то био напад лажном заставом од стране проруских милитаната. Украјинска национална гарда саопштила је да никада није била распоређена у региону у којем је дошло до гранатирања<ref name=":0" />. ==Последице== Инцидент је повећао тензије између Русије и Украјине, а Русија је обећала "одговор". Русија је рекла да ће разматрати „хируршке ударе“ за гађање украјинских војних положаја у близини границе, али да неће бити инвазије на Украјину у пуном обиму<ref>{{Cite news|url = http://en.ria.ru/world/20140714/190914591/Russia-Considering-Surgical-Strike-on-Ukraine---Report.html|title = Russia Considering ‘Surgical Strike’ on Ukraine - Report|date = 14 July 2014|work = RIA NOVOSTI}}</ref>. Русија је затражила од војних аташеа из осамнаест земаља, укључујући четири друге сталне чланице Савета безбедности УН – Кину, Француску, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе – да посете место гранатирања<ref>{{cite news|url=https://www.theglobeandmail.com/news/world/russia-asks-envoys-to-visit-town-it-says-was-hit-by-ukraine-shelling/article19608888/|title=Russia asks envoys to visit town it says was hit by Ukraine shelling |publisher=The Globe and Mail|date=2014-07-15|access-date=2014-07-15}}</ref>. Војни аташеи из једанаест држава чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и страни новинари прегледали су подручја која су била под ватром са територије Украјине. Немачки војни аташе, бригадни генерал Рајнер Швалб је изјавио „Русија не прикрива догађаје. Наш задатак је да разумемо ситуацију“<ref>{{cite news|url=http://en.itar-tass.com/russia/740731/|title=OSCE military attaches inspect Russia’s Donetsk|publisher=ITAR-TASS News Agency|date=2014-07-15|access-date=2014-07-15}}</ref>. == Види још == * [[Руско-украјински рат]] * [[Рат у Донбасу]] * [[Ракетни напад Зеленопила]] * [[Сукоби на украјинско-руској граници (2014)]] *Инвазија Русије на Украјину 2022. *[[Доњецк (Ростовска област)]] == Референце == {{Извори}} [[Категорија:2014.]] [[Категорија:Руско-украјински рат]] [[Категорија:Рат у Донбасу]] [[Категорија:Историја Украјине]] [[Категорија:Градови у Ростовској области]] g50rz423rofmb9sjlowzznxteu6t97l 10 4305484 25138372 25126295 2022-08-04T12:35:13Z Nemanja055 291964 wikitext text/x-wiki <noinclude><!-- Следеће статистике су ажуриране након Велике награде Мађарске 2022. - приступи, стартови, пол, победа, подијум, најбржи кругови, поени у каријери, сезонски поени, сезонска позиција Следеће је ажурирано након спринт трке, али ће бити потребно поново ажурирати на основу бодова добијених током главне трке - Следеће статистике још увек треба да се ажурирају: - --></noinclude>{{safesubst:<noinclude />#switch: {{{1|}}} | УПТО = Велика награда Мађарске 2022. <noinclude><!-- Покушајте да ово увек буде одговарајући назив чланка: нпр. „Велика награда Монака 2019.“ уместо „квалификације за Велику награду Монака 2019.“, јер ово може бити аутоматски повезано на викилинк --></noinclude> <!-- Возачи који се такмиче у 2022. --> | АЛБ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 51 | стартови = 51 | пол = 0 | победа = 0 | подијум = 2 | најбржикруг = 0 | поеникаријера = 200 | поенисезона = 3 | позицијасезона = 19. }} | АЛО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 349 | стартови = 346 | пол = 22 | победа = 32 | подијум = 98 | најбржикруг = 23 | поеникаријера = 2021 | поенисезона = 41 | позицијасезона = 10. }} | БОТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 192 | стартови = 191 | пол = 20 | победа = 10 | подијум = 67 | најбржикруг = 19 | поеникаријера = 1784 | поенисезона = 46 | позицијасезона = 9. }} | ГАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 99 | стартови = 99 | пол = 0 | победа = 1 | подијум = 3 | најбржикруг = 3 | поеникаријера = 325 | поенисезона = 16 | позицијасезона = 13. }} | ХАМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 301 | стартови = 301 | пол = 103 | победа = 103 | подијум = 188 | најбржикруг = 61 | поеникаријера = 4311.5 | поенисезона = 146 | позицијасезона = 6. }} | ЛАТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 52 | стартови = 52 | пол = 0 | победа = 0 | подијум = 0 | најбржикруг = 0 | поеникаријера = 7 | поенисезона = 0 | позицијасезона = 20. }} | ЛЕК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 94 | стартови = 93 | пол = 16 | победа = 5 | подијум = 18 | најбржикруг = 7 | поеникаријера = 738 | поенисезона = 178 | позицијасезона = 2. }} | МАГ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 133 | стартови = 132 | пол = 0 | победа = 0 | подијум = 1 | најбржикруг = 2 | поеникаријера = 180 | поенисезона = 22 | позицијасезона = 11. }} | НОР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 73 | стартови = 73 | пол = 1 | победа = 0 | подијум = 6 | најбржикруг = 4 | поеникаријера = 382 | поенисезона = 76 | позицијасезона = 7. }} | ОКО = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 102 | стартови = 102 | пол = 0 | победа = 1 | подијум = 2 | најбржикруг = 0 | поеникаријера = 330 | поенисезона = 58 | позицијасезона = 8. }} | ПЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 230 | стартови = 226 | пол = 1 | победа = 3 | подијум = 21 | најбржикруг = 8 | поеникаријера = 1069 | поенисезона = 173 | позицијасезона = 3. }} | РИК = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 223 | стартови = 223 | пол = 3 | победа = 8 | подијум = 32 | најбржикруг = 16 | поеникаријера = 1293 | поенисезона = 19 | позицијасезона = 12. }} | РАС = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 73 | стартови = 73 | пол = 1 | победа = 0 | подијум = 6 | најбржикруг = 1 | поеникаријера = 177 | поенисезона = 158 | позицијасезона = 4. }} | САИ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 154 | стартови = 153 | пол = 1 | победа = 1 | подијум = 12 | најбржикруг = 3 | поеникаријера = 692.5 | поенисезона = 156 | позицијасезона = 5. }} | ШУМ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 35 | стартови = 34 | пол = 0 | победа = 0 | подијум = 0 | најбржикруг = 0 | поеникаријера = 12 | поенисезона = 12 | позицијасезона = 15. }} | СТР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 114 | стартови = 113 | пол = 1 | победа = 0 | подијум = 3 | најбржикруг = 0 | поеникаријера = 180 | поенисезона = 4 | позицијасезона = 18. }} | ЦУН = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 35 | стартови = 33 | пол = 0 | победа = 0 | подијум = 0 | најбржикруг = 0 | поеникаријера = 43 | поенисезона = 11 | позицијасезона = 16. }} | ВЕР = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 154 | стартови = 154 | пол = 16 | победа = 28 | подијум = 70 | најбржикруг = 19 | поеникаријера = 1815.5 | поенисезона = 258 | позицијасезона = 1. }} | ФЕТ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 291 | стартови = 290 | пол = 57 | победа = 53 | подијум = 122 | најбржикруг = 38 | поеникаријера = 3077 | поенисезона = 16 | позицијасезона = 14. }} | ЏОУ = {{safesubst:<noinclude />#switch: {{{2|}}} | приступи = 13 | стартови = 13 | пол = 0 | победа = 0 | подијум = 0 | најбржикруг = 0 | поеникаријера = 5 | поенисезона = 5 | позицијасезона = 17. }} }}<noinclude> {{Документација}} [[Категорија:Шаблони за Формулу 1]] </noinclude> 85pakp3ogz0f9ovfu9ak9e3qi5vcif6 0 4305964 25139108 25136934 2022-08-05T06:08:34Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Руке | омот = Ruke omot.jpg | извођач = Дарко Рундек | издат = {{датум почетка|2002|09|09}} (Хрватска) {{датум почетка|2002|09|12}} (СРЈ) {{датум почетка|2004|09|14}} (Немачка) | жанр = џез, поп | издавач = Менарт (Хрватска)</br> Метрополис (СРЈ)</br> Пирана (Немачка) | продуцент = Дарко Рундек</br> Ђани Перван</br> Ведран Петернел | албум_пре = [[У широком свијету]] | албум_после = Баладе Петрице Керемпуха | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2008 }} '''Руке''' је трећи соло албум [[Дарко Рундек|Дарка Рундека]]. Албум садржи 12 песама од којих су хитови насловна нумера, ''Македо'' и ''Иста слика''. Албум је до краја 2002. године продат у 1950 примерака. == О албуму == Албум је изашао септембра 2002. године у издању [[Менарт|Менарт-а]] ([[Хрватска|хрватско]] тржиште), Метрополис рекордс-а [<nowiki/>[[:en:Metropolis_Records_(Serbia)|en]]] ([[Савезна Република Југославија|југословенско]] тржиште)<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.darko-rundek.com/det.php?groid=1&movid=1|title=Darko Rundek : RUKE|website=www.darko-rundek.com|access-date=2022-04-03}}</ref> и две године касније у издању куће ''Пирана'' из [[Њемачка|Немачке]]<ref>{{Citation|title=Darko Rundek & Cargo Orkestar - Ruke|url=https://www.discogs.com/release/2105915-Darko-Rundek-Cargo-Orkestar-Ruke|accessdate=2022-04-03|language=en}}</ref>. Албум је праћен спотовима за песме ''Македо''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek - Makedo|url=https://www.youtube.com/watch?v=7I3ucCchkLs|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Иста слика''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek & Cargo Orkestar "Ista Slika"|url=https://www.youtube.com/watch?v=X1bzBZvgxbs|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и ''Руке''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek - Ruke (2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=zrq3AWGQcAk|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>. == Списак песама == {{Песме на музичком албуму са извођачима | назив1 = La Comédie Des Sens | текст1 = Дарко Рундек, Бастијен Дехаум | музика1 = Дарко Рундек | трајање1 = 5:50 | назив2 = Иста слика | текст2 = Дарко Рундек | музика2 = Дарко Рундек | трајање2 = 4:11 |назив3=Куба|аутор3=Дарко Рундек|трајање3=5:45|назив4=Млин тема|трајање4=0:59|назив5=Македо|музика5=Дарко Рундек|текст5=Ђани Перван|назив6=Руке|трајање5=4:17|аутор6=Дарко Рундек|трајање6=5:20|назив7=Сјај што издаје|трајање7=5:41|назив8=Сањам|трајање8=5:08|назив9=Тигидиги реге|трајање9=4:24|назив10=Стојим и гледам се како постојим|трајање10=6:32|назив11=Ти и ја|трајање11=4:19|назив12=Млин реге|трајање12=7:23}} === Бонус (југословенско издање)<ref>{{Cite web|url=https://www.discogs.com/release/1017587-Darko-Rundek-Ruke|title=Руке (југословенска верзија)|website=Дискогс|url-status=live}}</ref> === {{Песме на музичком албуму са извођачима|назив12=Куба - Technicolor Remix|трајање12=6:27|назив13=Македо - Balkan Version|трајање13=4:27|назив14=Untitled II|трајање14=3:33}} == Постава == *Аранжман: Душан Вранић, Ђани Перван == Критика == Хрватски [[Вјесник]] је писао да се Рундек у [[Загреб|загребачкој]] ''Творници културе'' са радикално другачијим репертоаром и новим музичким сарадницима из [[Париз|Париза]] са којима је снимио последњи албум „Руке“. Склонивши се импровизацији из унапред аранжираних песама, показали су пре свега задовољство у заједничком свирању са врло јасним померањем од сваке конвенције. [[Јутарњи лист]] је писао да је звук који је другачији од оног на који нас је до тада навикао: ритам показује велику разноликост традиционалних удараљки стављајући уобичајени рок стил у други план, [[хармоника]] се појављује тамо где су место имали дувачи, атмосфера је веома топла, скоро да се придружује акустици кафе-концерта, величанствено укључује праве атмосферске звуке. У даљем извештају се писало да су понуђени наслови су моћни хитови, на раскршћу [[Шансона|шансоне]] и светске музике. Такође се писало да је овај албум креативни врхунац Рундека и наставља оно што је било у клицама [[Хаустор (музичка група)|Хаустора]] [[1980-е|80-их година]] прошлог века. [[Ријека (град)|Ријечки]] Нови лист је писао да се концерт одвијао на ивици експерименталне музике, са величанственим импровизацијама, електронским луповима и елементима [[Џез|џеза]] који су Рундека однели у простор прилично далеко од његове уобичајене позиције: несумњиво, изузетно храбар и оригиналан<ref name=":0" />. == Референце == [[Категорија: Албуми 2002.]] 776l9jdad9mk41wyhuswpv10rr3cor8 25139339 25139108 2022-08-05T10:51:45Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Руке | омот = Ruke omot.jpg | извођач = Дарко Рундек | издат = {{датум почетка|2002|09|09}} (Хрватска) {{датум почетка|2002|09|12}} (СРЈ) {{датум почетка|2004|09|14}} (Немачка) | жанр = џез, поп | издавач = Менарт (Хрватска)</br> Метрополис (СРЈ)</br> Пирана (Немачка) | продуцент = Дарко Рундек</br> Ђани Перван</br> Ведран Петернел | албум_пре = [[У широком свијету]] | албум_после = Баладе Петрице Керемпуха | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2008 }} '''Руке''' је трећи соло албум [[Дарко Рундек|Дарка Рундека]]. Албум садржи 12 песама од којих су хитови насловна нумера, ''Македо'' и ''Иста слика''. Албум је до краја 2002. године продат у 1950 примерака. == О албуму == Албум је изашао септембра 2002. године у издању [[Менарт|Менарт-а]] ([[Хрватска|хрватско]] тржиште), Метрополис рекордс-а [<nowiki/>[[:en:Metropolis_Records_(Serbia)|en]]] ([[Савезна Република Југославија|југословенско]] тржиште)<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.darko-rundek.com/det.php?groid=1&movid=1|title=Darko Rundek : RUKE|website=www.darko-rundek.com|access-date=2022-04-03}}</ref> и две године касније у издању куће ''Пирана'' из [[Њемачка|Немачке]]<ref>{{Citation|title=Darko Rundek & Cargo Orkestar - Ruke|url=https://www.discogs.com/release/2105915-Darko-Rundek-Cargo-Orkestar-Ruke|accessdate=2022-04-03|language=en}}</ref>. Албум је праћен спотовима за песме ''Македо''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek - Makedo|url=https://www.youtube.com/watch?v=7I3ucCchkLs|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Иста слика''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek & Cargo Orkestar "Ista Slika"|url=https://www.youtube.com/watch?v=X1bzBZvgxbs|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и ''Руке''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek - Ruke (2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=zrq3AWGQcAk|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>. [[Датотека:Makedo.mp3|мини|Инсерт из песме ''Македо'' ]] == Списак песама == {{Песме на музичком албуму са извођачима | назив1 = La Comédie Des Sens | текст1 = Дарко Рундек, Бастијен Дехаум | музика1 = Дарко Рундек | трајање1 = 5:50 | назив2 = Иста слика | текст2 = Дарко Рундек | музика2 = Дарко Рундек | трајање2 = 4:11 |назив3=Куба|аутор3=Дарко Рундек|трајање3=5:45|назив4=Млин тема|трајање4=0:59|назив5=Македо|музика5=Дарко Рундек|текст5=Ђани Перван|назив6=Руке|трајање5=4:17|аутор6=Дарко Рундек|трајање6=5:20|назив7=Сјај што издаје|трајање7=5:41|назив8=Сањам|трајање8=5:08|назив9=Тигидиги реге|трајање9=4:24|назив10=Стојим и гледам се како постојим|трајање10=6:32|назив11=Ти и ја|трајање11=4:19|назив12=Млин реге|трајање12=7:23}} === Бонус (југословенско издање)<ref>{{Cite web|url=https://www.discogs.com/release/1017587-Darko-Rundek-Ruke|title=Руке (југословенска верзија)|website=Дискогс|url-status=live}}</ref> === {{Песме на музичком албуму са извођачима|назив12=Куба - Technicolor Remix|трајање12=6:27|назив13=Македо - Balkan Version|трајање13=4:27|назив14=Untitled II|трајање14=3:33}} == Постава == *Аранжман: Душан Вранић, Ђани Перван == Критика == Хрватски [[Вјесник]] је писао да се Рундек у [[Загреб|загребачкој]] ''Творници културе'' са радикално другачијим репертоаром и новим музичким сарадницима из [[Париз|Париза]] са којима је снимио последњи албум „Руке“. Склонивши се импровизацији из унапред аранжираних песама, показали су пре свега задовољство у заједничком свирању са врло јасним померањем од сваке конвенције. [[Јутарњи лист]] је писао да је звук који је другачији од оног на који нас је до тада навикао: ритам показује велику разноликост традиционалних удараљки стављајући уобичајени рок стил у други план, [[хармоника]] се појављује тамо где су место имали дувачи, атмосфера је веома топла, скоро да се придружује акустици кафе-концерта, величанствено укључује праве атмосферске звуке. У даљем извештају се писало да су понуђени наслови су моћни хитови, на раскршћу [[Шансона|шансоне]] и светске музике. Такође се писало да је овај албум креативни врхунац Рундека и наставља оно што је било у клицама [[Хаустор (музичка група)|Хаустора]] [[1980-е|80-их година]] прошлог века. [[Ријека (град)|Ријечки]] Нови лист је писао да се концерт одвијао на ивици експерименталне музике, са величанственим импровизацијама, електронским луповима и елементима [[Џез|џеза]] који су Рундека однели у простор прилично далеко од његове уобичајене позиције: несумњиво, изузетно храбар и оригиналан<ref name=":0" />. == Референце == [[Категорија: Албуми 2002.]] d6lhj34zdz6la6mdedpntq66vhfk8ps 25139364 25139339 2022-08-05T11:01:44Z EmiliaITČA 298352 Поништена измена бр. 25139339 кориснице [[Special:Contributions/EmiliaITČA|EmiliaITČA]] ([[User talk:EmiliaITČA|разговор]]) wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Руке | омот = Ruke omot.jpg | извођач = Дарко Рундек | издат = {{датум почетка|2002|09|09}} (Хрватска) {{датум почетка|2002|09|12}} (СРЈ) {{датум почетка|2004|09|14}} (Немачка) | жанр = џез, поп | издавач = Менарт (Хрватска)</br> Метрополис (СРЈ)</br> Пирана (Немачка) | продуцент = Дарко Рундек</br> Ђани Перван</br> Ведран Петернел | албум_пре = [[У широком свијету]] | албум_после = Баладе Петрице Керемпуха | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2008 }} '''Руке''' је трећи соло албум [[Дарко Рундек|Дарка Рундека]]. Албум садржи 12 песама од којих су хитови насловна нумера, ''Македо'' и ''Иста слика''. Албум је до краја 2002. године продат у 1950 примерака. == О албуму == Албум је изашао септембра 2002. године у издању [[Менарт|Менарт-а]] ([[Хрватска|хрватско]] тржиште), Метрополис рекордс-а [<nowiki/>[[:en:Metropolis_Records_(Serbia)|en]]] ([[Савезна Република Југославија|југословенско]] тржиште)<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.darko-rundek.com/det.php?groid=1&movid=1|title=Darko Rundek : RUKE|website=www.darko-rundek.com|access-date=2022-04-03}}</ref> и две године касније у издању куће ''Пирана'' из [[Њемачка|Немачке]]<ref>{{Citation|title=Darko Rundek & Cargo Orkestar - Ruke|url=https://www.discogs.com/release/2105915-Darko-Rundek-Cargo-Orkestar-Ruke|accessdate=2022-04-03|language=en}}</ref>. Албум је праћен спотовима за песме ''Македо''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek - Makedo|url=https://www.youtube.com/watch?v=7I3ucCchkLs|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Иста слика''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek & Cargo Orkestar "Ista Slika"|url=https://www.youtube.com/watch?v=X1bzBZvgxbs|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и ''Руке''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek - Ruke (2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=zrq3AWGQcAk|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>. == Списак песама == {{Песме на музичком албуму са извођачима | назив1 = La Comédie Des Sens | текст1 = Дарко Рундек, Бастијен Дехаум | музика1 = Дарко Рундек | трајање1 = 5:50 | назив2 = Иста слика | текст2 = Дарко Рундек | музика2 = Дарко Рундек | трајање2 = 4:11 |назив3=Куба|аутор3=Дарко Рундек|трајање3=5:45|назив4=Млин тема|трајање4=0:59|назив5=Македо|музика5=Дарко Рундек|текст5=Ђани Перван|назив6=Руке|трајање5=4:17|аутор6=Дарко Рундек|трајање6=5:20|назив7=Сјај што издаје|трајање7=5:41|назив8=Сањам|трајање8=5:08|назив9=Тигидиги реге|трајање9=4:24|назив10=Стојим и гледам се како постојим|трајање10=6:32|назив11=Ти и ја|трајање11=4:19|назив12=Млин реге|трајање12=7:23}} === Бонус (југословенско издање)<ref>{{Cite web|url=https://www.discogs.com/release/1017587-Darko-Rundek-Ruke|title=Руке (југословенска верзија)|website=Дискогс|url-status=live}}</ref> === {{Песме на музичком албуму са извођачима|назив12=Куба - Technicolor Remix|трајање12=6:27|назив13=Македо - Balkan Version|трајање13=4:27|назив14=Untitled II|трајање14=3:33}} == Постава == *Аранжман: Душан Вранић, Ђани Перван == Критика == Хрватски [[Вјесник]] је писао да се Рундек у [[Загреб|загребачкој]] ''Творници културе'' са радикално другачијим репертоаром и новим музичким сарадницима из [[Париз|Париза]] са којима је снимио последњи албум „Руке“. Склонивши се импровизацији из унапред аранжираних песама, показали су пре свега задовољство у заједничком свирању са врло јасним померањем од сваке конвенције. [[Јутарњи лист]] је писао да је звук који је другачији од оног на који нас је до тада навикао: ритам показује велику разноликост традиционалних удараљки стављајући уобичајени рок стил у други план, [[хармоника]] се појављује тамо где су место имали дувачи, атмосфера је веома топла, скоро да се придружује акустици кафе-концерта, величанствено укључује праве атмосферске звуке. У даљем извештају се писало да су понуђени наслови су моћни хитови, на раскршћу [[Шансона|шансоне]] и светске музике. Такође се писало да је овај албум креативни врхунац Рундека и наставља оно што је било у клицама [[Хаустор (музичка група)|Хаустора]] [[1980-е|80-их година]] прошлог века. [[Ријека (град)|Ријечки]] Нови лист је писао да се концерт одвијао на ивици експерименталне музике, са величанственим импровизацијама, електронским луповима и елементима [[Џез|џеза]] који су Рундека однели у простор прилично далеко од његове уобичајене позиције: несумњиво, изузетно храбар и оригиналан<ref name=":0" />. == Референце == [[Категорија: Албуми 2002.]] 776l9jdad9mk41wyhuswpv10rr3cor8 25139369 25139364 2022-08-05T11:03:05Z EmiliaITČA 298352 +аудио #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Руке | омот = Ruke omot.jpg | извођач = Дарко Рундек | издат = {{датум почетка|2002|09|09}} (Хрватска) {{датум почетка|2002|09|12}} (СРЈ) {{датум почетка|2004|09|14}} (Немачка) | жанр = џез, поп | издавач = Менарт (Хрватска)</br> Метрополис (СРЈ)</br> Пирана (Немачка) | продуцент = Дарко Рундек</br> Ђани Перван</br> Ведран Петернел | албум_пре = [[У широком свијету]] | албум_после = Баладе Петрице Керемпуха | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2008 }} [[Датотека:Makedo.mp3|мини|Одломак из песме ''Македо'' ]] '''Руке''' је трећи соло албум [[Дарко Рундек|Дарка Рундека]]. Албум садржи 12 песама од којих су хитови насловна нумера, ''Македо'' и ''Иста слика''. Албум је до краја 2002. године продат у 1950 примерака. == О албуму == Албум је изашао септембра 2002. године у издању [[Менарт|Менарт-а]] ([[Хрватска|хрватско]] тржиште), Метрополис рекордс-а [<nowiki/>[[:en:Metropolis_Records_(Serbia)|en]]] ([[Савезна Република Југославија|југословенско]] тржиште)<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.darko-rundek.com/det.php?groid=1&movid=1|title=Darko Rundek : RUKE|website=www.darko-rundek.com|access-date=2022-04-03}}</ref> и две године касније у издању куће ''Пирана'' из [[Њемачка|Немачке]]<ref>{{Citation|title=Darko Rundek & Cargo Orkestar - Ruke|url=https://www.discogs.com/release/2105915-Darko-Rundek-Cargo-Orkestar-Ruke|accessdate=2022-04-03|language=en}}</ref>. Албум је праћен спотовима за песме ''Македо''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek - Makedo|url=https://www.youtube.com/watch?v=7I3ucCchkLs|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Иста слика''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek & Cargo Orkestar "Ista Slika"|url=https://www.youtube.com/watch?v=X1bzBZvgxbs|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и ''Руке''<ref>{{Citation|title=Darko Rundek - Ruke (2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=zrq3AWGQcAk|accessdate=2022-04-20|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>. == Списак песама == {{Песме на музичком албуму са извођачима | назив1 = La Comédie Des Sens | текст1 = Дарко Рундек, Бастијен Дехаум | музика1 = Дарко Рундек | трајање1 = 5:50 | назив2 = Иста слика | текст2 = Дарко Рундек | музика2 = Дарко Рундек | трајање2 = 4:11 |назив3=Куба|аутор3=Дарко Рундек|трајање3=5:45|назив4=Млин тема|трајање4=0:59|назив5=Македо|музика5=Дарко Рундек|текст5=Ђани Перван|назив6=Руке|трајање5=4:17|аутор6=Дарко Рундек|трајање6=5:20|назив7=Сјај што издаје|трајање7=5:41|назив8=Сањам|трајање8=5:08|назив9=Тигидиги реге|трајање9=4:24|назив10=Стојим и гледам се како постојим|трајање10=6:32|назив11=Ти и ја|трајање11=4:19|назив12=Млин реге|трајање12=7:23}} === Бонус (југословенско издање)<ref>{{Cite web|url=https://www.discogs.com/release/1017587-Darko-Rundek-Ruke|title=Руке (југословенска верзија)|website=Дискогс|url-status=live}}</ref> === {{Песме на музичком албуму са извођачима|назив12=Куба - Technicolor Remix|трајање12=6:27|назив13=Македо - Balkan Version|трајање13=4:27|назив14=Untitled II|трајање14=3:33}} == Постава == *Аранжман: Душан Вранић, Ђани Перван == Критика == Хрватски [[Вјесник]] је писао да се Рундек у [[Загреб|загребачкој]] ''Творници културе'' са радикално другачијим репертоаром и новим музичким сарадницима из [[Париз|Париза]] са којима је снимио последњи албум „Руке“. Склонивши се импровизацији из унапред аранжираних песама, показали су пре свега задовољство у заједничком свирању са врло јасним померањем од сваке конвенције. [[Јутарњи лист]] је писао да је звук који је другачији од оног на који нас је до тада навикао: ритам показује велику разноликост традиционалних удараљки стављајући уобичајени рок стил у други план, [[хармоника]] се појављује тамо где су место имали дувачи, атмосфера је веома топла, скоро да се придружује акустици кафе-концерта, величанствено укључује праве атмосферске звуке. У даљем извештају се писало да су понуђени наслови су моћни хитови, на раскршћу [[Шансона|шансоне]] и светске музике. Такође се писало да је овај албум креативни врхунац Рундека и наставља оно што је било у клицама [[Хаустор (музичка група)|Хаустора]] [[1980-е|80-их година]] прошлог века. [[Ријека (град)|Ријечки]] Нови лист је писао да се концерт одвијао на ивици експерименталне музике, са величанственим импровизацијама, електронским луповима и елементима [[Џез|џеза]] који су Рундека однели у простор прилично далеко од његове уобичајене позиције: несумњиво, изузетно храбар и оригиналан<ref name=":0" />. == Референце == [[Категорија: Албуми 2002.]] 7e01gvmuyrn79ljxmxlja1l86ydmb0p 0 4307238 25138502 24508724 2022-08-04T14:07:35Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Емило Белић | слика = Фотографија генерала Емила Белића.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1877|8|2}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|1|4|1877|8|2}} | место_смрти = Београд | држава_смрти = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србија]] | школа = | војска = | године_служења = [[1898]] — [[1940]] | чин = [[Армијски генерал]] | род = | јединица = | битке = [[Први балкански рат]] <br /> [[Други балкански рат]] <br /> [[Први светски рат]] | награде = [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Орден Карађорђеве Звезде са мачевима]] <br /> [[Краљевски орден Белог орла|Орден Белог орла са мачевима]] | каснији_рад = | потпис = }} '''Емило Белић''' ([[Београд]], [[2. август]] [[1877]] — Београд, [[4. јануар]] [[1942]]) био је српски и југословенски армијски генерал, професор и војни теоретичар. == Биографија == Завршио је гимназију и Војну академију 1885. годину. У периоду 1910—1911 био је на усавршавању у [[Француска|Француској]]. Белић је унапређен у чин пешадијског поручника 1898, дивизијски генерал постао је 1923. а армијски генерал 1930.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://prvisvetskirat.rs/licnosti/ucesnici-ratova/belic-emilo/|title=Белић Емило|last=Бојан|date=2020-05-13|website=Prvi svetski rat|language=en-US|access-date=2022-04-09}}</ref> Учествовао је у свим ратовима Србије од 1912. до 1918. Белић је током ратова био помоћник и начелник штабова одреда, дивизија и Прве армије приликом пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]].<ref name=":0" /> По завршетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] и стицања чина генерала био је [[начелник штаба]] Прве армијске области у Новом Саду, начелник Оперативног одељења Главног генералштаба и командант Вардарске дивизијске области у [[Скопље|Скопљу]]. Од 1923. до 1927. године обављао је функцију начелник Наставног одељења Главног генералштаба. Од 1927. био је помоћник начелника Главног генералштаба.<ref name=":0" /> Од 1930. године, када је унапређен у чин армијског генерала био је командант Друге армијске области у Сарајеву. Од 1935. године члан је Војног савета у Београду.<ref name=":0" /> Белић је предавао као наставник за генералштабну струку.<ref name=":0" /> Био је главни уредник часописа „Ратник“. Аутор је низа чланака из војне струке. Он је аутор у едицији „Биографије знаменитих људи“, књиге „[[Степа Степановић]]“.<ref name=":0" /> Пензионисан је 1940. године услед болести, након чега је преминуо 1942.<ref name=":0" /> {{quote box|quote=Тешко би било погодити, какве су се мисли гомилале над набраним челом и мрким погледом, болешћу усјакталих очију, ових красних војника, који и после ових мука и невоља које су претрпели, не мисле ни о чему другом, већ да оздраве и врате се понова у ровове и последњом капом крви, која им је још остала, запечате своју љубав према оном малом, али драгом парчету земље, који се зове Србија.<ref name="#1">{{Cite web|url=http://www.novipolis.rs/sr/memento/31433/iz-bizerte-se-jasno-vidi-srbija.html|title=Iz Bizerte se jasno vidi Srbija|last=inbox-online.com|website=Novi Polis|language=sr|access-date=2022-04-10}}</ref>|source= — генерал Емило Белић|width=25em}} == Приватни живот == Браћа су му академик [[Александар Белић]] и близанац генерал [[Владимир Белић (генерал)|Владимир Белић]]. Његов син је академик [[Јован Белић]].<ref name="#1"/> == Дела == * ''Издаси из туђине: слике из живота наших војника у Бизерти'', 1916. == Одликовања == * [[Орден Светог Саве (монархија)|Орден Светог Саве]], I реда * [[Орден Југословенске круне]] I реда * Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (30. XI 1913) * [[Орден Карађорђеве звезде (монархија)|Орден Карађорђеве звезде]] са мачевима III реда (11. IV 1920) * Орден Карађорђеве звезде III реда * [[Орден Белог орла (монархија)|Орден Белог орла]] II реда * Орден Белог орла с мачевима, 1915. године * Ратни крст с палмом 1918. године, Француска * [[Орден Легије части]] 4. реда, 1916, Француска * Орден Легије части, 3. реда, 1919, Француска * Чехословачка, пољска, румунска, енглеска и италијанска одликовања == Референце == {{reflist|30em}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Белић, Емило}} [[Категорија:Рођени 1877.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Официри из Београда]] [[Категорија:Официри Војске Краљевине Србије]] [[Категорија:Српске војсковође у Првом светском рату]] [[Категорија:Генерали Југословенске војске]] [[Категорија:Уредници]] kdixkquk3qf3opirm2fv0tdgtlubm84 0 4307517 25138929 25129523 2022-08-04T21:02:44Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|псеудонаучна терапија}} {{ЛГБТ сајдбар}} '''Конверзиона терапија''' представља [[Псеудонаука|псеудонаучну]] праксу покушаја да се промени [[сексуална оријентација]] или [[родни идентитет]] појединца како би се уклопио у [[хетеросексуалност|хетеросексуалне]] и [[цисродност|цисродне]] норме.<ref>{{cite web|date=October 2015 |title=Ending Conversion Therapy: Supporting and Affirming LGBTQ Youth |url=https://store.samhsa.gov/sites/default/files/d7/priv/sma15-4928.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20211014164244/https://store.samhsa.gov/sites/default/files/d7/priv/sma15-4928.pdf |archive-date=14 October 2021 |access-date=26 December 2021 |publisher=Substance Abuse and Mental Health Services Administration|quote=Efforts to change an individual’s sexual orientation, gender identity, or gender expression through behavioral health or medical interventions. Any effort with an ''a priori'' goal of a gender expression that aligns with stereotypical norms, cisgender identity, and/or heterosexual orientation, identity, and sexual behaviors.}}</ref> Овакве праксе су у констрасту са {{ill|en|Медицина заснована на науци|Evidence-based medicine|медицином заснованом на науци}} и сматрају [[хомосексуалност]] и [[родна неусаглашеност|родне неусаглашености]] неприроднима или нездравима. Постоји научни консензус да терапија конверзије не постиже свој циљ и да често чини велику и трајну психолошку штету особама које су јој подвргнуте.<ref name=":0">{{cite journal |last1=Higbee |first1=Madison |last2=Wright |first2=Eric R. |last3=Roemerman |first3=Ryan M. |title=Conversion Therapy in the Southern United States: Prevalence and Experiences of the Survivors |journal=Journal of Homosexuality |date=2022 |volume=69 |issue=4 |pages=612–631 |doi=10.1080/00918369.2020.1840213|pmid=33206024 |s2cid=227039714 }}</ref> Честе методе терапије конверзије су саветовање, визуализација, тренинг друштвених способности, психоаналитичка терапија и душевне интервенције. Неке друге методе су лоботомија,<ref name=Cruz>{{cite journal|last1=Cruz|first1=David B.|title=Controlling Desires: Sexual Orientation Conversion and the Limits of Knowledge and Law|journal=Southern California Law Review|date=1999|volume=72|issue=5|pages=1297–400|pmid=12731502|url=http://www-bcf.usc.edu/~usclrev/pdf/072502.pdf|access-date=25 November 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919071205/http://www-bcf.usc.edu/~usclrev/pdf/072502.pdf|archive-date=19 September 2017|url-status=dead}}</ref><ref name="Yoshino">{{Harvnb|Yoshino|2002}}</ref><ref name="Homosexuality and Biology">{{cite news|last1=Burr|first1=Chandler|title=Homosexuality and Biology|url=https://www.theatlantic.com/magazine/archive/1997/06/homosexuality-and-biology/304683/|access-date=25 November 2016|publisher=The Atlantic Magazine|date=June 1997}}</ref><ref name="Internet Movie Database">{{cite web|last1=Harrison|first1=James|title=Changing Our Minds: The Story of Dr. Evelyn Hooker|url=https://www.imdb.com/title/tt0103938/combined|website=imdb|publisher=Internet Movie Database|access-date=25 November 2016|format=Documentary Film}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Rieber|first1=Inge|last2=Sigusch|first2=Volkmar|title=Psychosurgery on Sex Offenders and Sexual "Deviants" in West Germany|journal=Archives of Sexual Behavior|date=1979|volume=8|issue=6|pages=523–527|doi=10.1007/bf01541419|pmid=391177|s2cid=41463669}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Dieckmann|first1=G.|last2=Horn|first2=H.J. |last3=Schneider|first3=H. |editor1-first=E.R.|editor1-last=Hitchcock|editor2-first=H.T.|editor2-last=Ballantine|editor3-first=B.A.|editor3-last=Meyerson|title=Long-term Results of Anterior Hypothalamotomy in Sexual Offences|journal=Modern Concepts in Psychiatric Surgery|date=1979|pages=187–195}}</ref> хемијска кастрација са хормонским третманом,<ref name="APA-myth">{{cite journal|last1=Milar|first1=Katherine S.|title=The myth buster|journal=Monitor on Psychology|date=February 2011|volume=42|issue=2|page=24|url=http://www.apa.org/monitor/2011/02/myth-buster.aspx|access-date=25 November 2016}}</ref> мастурбаторно преусловљавање и аверзивне терапије као што су електрошокови на рукама и/или гениталијама или дроге које изазивају бол које се дају у исто време као хомоеротични стимуланс. Број власти које {{ill|en|Закони против терапије конверзије|Legality of conversion therapy|забрањују терапију конверзије}} се стално повећава.<ref name="Drescher" /> Ова терапија може се сматрати и [[превара|преваром]], а експерти је описују као [[мучење]] и {{ill|en|Окрутно, нехумано и деградирајуће понашање|Cruel, inhuman or degrading treatment|окрутно, нехумано и деградирајуће понашање}}. Америчка асоцијација психијатара (ААП) подстиче Закон који би забранио психијатријско лечење „на основу априорне претпоставке да су различите сексуалне оријентације и родни идентитети менталне болесни и да би требало да се промене”<ref name="APA_Position_2018">{{cite web|title=Position Statement on Therapies Focused on Attempts to Change Sexual Orientation (Reparative or Conversion Therapies)|url=https://www.psychiatry.org/File%20Library/About-APA/Organization-Documents-Policies/Policies/Position-Conversion-Therapy.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20211210052014/https://www.psychiatry.org/File%20Library/About-APA/Organization-Documents-Policies/Policies/Position-Conversion-Therapy.pdf |archive-date=10 December 2021|date=December 2018|author=American Psychiatric Association|publisher=[[American Psychiatric Association]] |quote=While many might identify as questioning, queer, or a variety of other identities, “reparative” or conversion therapy is based on the a priori assumption that diverse sexual orientations and gender identities are mentally ill and should change ... APA encourages legislation which would prohibit the practice of “reparative” or conversion therapies that are based on the a priori assumption that diverse sexual orientations and gender identities are mentally ill(references omitted)|author-link=American Psychiatric Association}}</ref> и описује покушаје практичара да промене сексуалну оријентацију особе као [[Медицинска етика|неетичке]].<ref name="YouthCrosshairs" /> Године 2015. [[Америчко удружење психолога|Америчко удружење психолога]] и Управа за злоупотребу психоактивних супстанци и услуге менталног здравља сарађивали су на извештају у којем се наводи да је „конверзиона терапија — настојања да се промени сексуална оријентација, родни идентитет или родно изражавање појединца — пракса која није подржана веродостојним доказима, а одбацили су је стручњаци за бихејвиорално здравље и удружења. Конверзиона терапија одржава застареле погледе на родне улоге и идентитете, као и негативан стереотип да је бити сексуална или родна мањина или идентификовати се као ЛГБТК+ ненормалан аспект људског развоја.”<ref name="SAMHSA">{{cite web | url=https://store.samhsa.gov/sites/default/files/d7/priv/sma15-4928.pdf | title=Ending Conversion Therapy: Supporting and Affirming LGBTQ Youth | publisher=Substance Abuse and Mental Health Services Administration | date=October 2015 | access-date=26 December 2021 | quote=Specifically, conversion therapy—efforts to change an individual's sexual orientation, gender identity, or gender expression—is a practice that is not supported by credible evidence and has been disavowed by behavioral health experts and associations. Conversion therapy perpetuates outdated views of gender roles and identities as well as the negative stereotype that being a sexual or gender minority or identifying as LGBTQ is an abnormal aspect of human development. Most importantly, it may put young people at risk of serious harm.| archive-url=https://web.archive.org/web/20211014164244/https://store.samhsa.gov/sites/default/files/d7/priv/sma15-4928.pdf |archive-date=14 October 2021 }}</ref> == Референце == {{извори}} == Литература == *{{citation |last=Bayer |first=Ronald |title=Homosexuality and American Psychiatry: The Politics of Diagnosis |year=1987 |publisher=Princeton University Press |location=Princeton |isbn=978-0-691-02837-8 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/homosexualityame00bayerich }} *{{citation |last=Bergler |first=Edmund |title=Curable Disease? |magazine=Time |date=10 December 1956 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,808760-2,00.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20090217180210/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,808760-2,00.html|url-status=dead|archive-date=17 February 2009}} *{{citation |last=Bergler |first=Edmund |title=Homosexuality: disease or way of life? |year=1962 |publisher=Collier Books}} *{{citation |last=Bieber |first=Irving |title=Homosexuality: A Psychoanalytic Study of Male Homosexuals |publisher=Basic Books Inc |year=1962}} *{{citation |last=Bright |first=Chuck |title=Deconstructing Reparative Therapy: An Examination of the Processes Involved When Attempting to Change Sexual Orientation |date=December 2004 |journal=Clinical Social Work Journal |volume=32 |issue=4 |doi=10.1007/s10615-004-0543-2 |pages=471–481|s2cid=189871877 }} *{{citation |last=Cruz |first=David B. |title=Controlling desires: Sexual orientation conversion and the limits of knowledge and law |date=1999 |journal=Southern California Law Review |volume=72 |issue=5 |pages=1297–400 |url=http://www-bcf.usc.edu/~usclrev/pdf/072502.pdf |pmid=12731502 |access-date=20 May 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170919071205/http://www-bcf.usc.edu/~usclrev/pdf/072502.pdf |archive-date=19 September 2017 |url-status=dead }} *{{citation |last1=Domenici |first1=Thomas |last2=Lesser |first2=Ronnie C. |title=Disorienting Sexuality: Psychoanalytic Reappraisals of Sexual Identities |year=1995 |publisher=Routledge |location=New York |isbn=978-0-415-91198-6}} *{{citation |last=Drescher |first=Jack |title=I'm Your Handyman: A History of Reparative Therapies |date=June 1998a |journal=Journal of Homosexuality |pmid=9670099 |volume=36 |issue=1 |pages=19–42 |doi=10.1300/J082v36n01_02}} *{{Citation |last=Drescher |first=Jack |year=2001 |title=Ethical Concerns Raised When Patients Seek to Change Same-Sex Attractions |journal=Journal of Gay & Lesbian Psychotherapy |volume=5 |issue=3/4 |page=183 |doi=10.1300/j236v05n03_11|s2cid=146736819 }} *{{citation |editor-last=Drescher |editor-first=Jack |editor2-last=Zucker |editor2-first=Kenneth |title=Ex-Gay Research: Analyzing the Spitzer Study and Its Relation to Science, Religion, Politics, and Culture |year=2006 |publisher=Harrington Park Press |location=New York |isbn=978-1-56023-557-6}} *{{citation |last=Drescher |first=Jack |title=Psychoanalytic Therapy and the Gay Man |journal=American Journal of Psychoanalysis |year=1998b |volume=60 |issue=2 |pages=191–6 |publisher=The Analytic Press |location=Hillsdale, New Jersey |doi=10.1023/a:1001968909523 |pmid=10874429 |isbn=978-0-88163-208-8}} *{{citation |last=Ellis |first=Albert |title=Homosexuality: Its Causes and Cure |year=1965 |publisher=Lyle Stuart Inc. |location=New York |lccn=65-12351}} *{{citation |last1=Ford|first1=Jeffry G.|title=Healing homosexuals: A psychologist's journey through the ex-gay movement and the pseudo-science of reparative therapy |journal=Journal of Gay & Lesbian Psychotherapy |volume=5 |issue= 3–4 |year=2001 |pages=69–86 |doi= 10.1300/J236v05n03_06|s2cid=144717094}} *{{citation |last=Freud |first=Sigmund |title=On Sexuality: Volume 7 |year=1991 |publisher=Penguin Books |location=London |isbn=978-0-14-013797-2}} *{{citation |last=Freud |first=Ernst L. |title=Letters of Sigmund Freud |year=1992 |publisher=Dover Publications, Inc |location=New York |isbn=978-0-486-27105-7}} *{{citation |last=Gay |first=Peter |title=Freud: A Life for Our Time |year=2006 |publisher=Papermac |location=London |isbn=978-0333486382}} *{{citation |last=Glassgold |first=JM |title=Report of the American Psychological Association Task Force on Appropriate Therapeutic Responses to Sexual Orientation |year=2009 |publisher=[[American Psychological Association]] |url=http://www.apa.org/pi/lgbt/resources/therapeutic-response.pdf |access-date=24 September 2009 |display-authors=etal}} *{{citation |last=Haldeman |first=Douglas C. |contribution=Sexual orientation conversion therapy for gay men and lesbians: A scientific examination |editor1-last=Gonsiorek |editor1-first=John |editor2-last=Weinrich |editor2-first=James |title=Homosexuality: Research Implications for Public Policy |year=1991 |publisher=Sage Publications, Inc |location=Newbury Park, California |isbn=978-0-8039-3764-2 |contribution-url=http://www.drdoughaldeman.com/doc/ScientificExamination.pdf |access-date=30 May 2010 |archive-date=6 February 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180206023332/http://www.drdoughaldeman.com/doc/ScientificExamination.pdf |url-status=dead }} *{{citation |last=Haldeman |first=Douglas C. |title=Gay Rights, Patient Rights: The Implications of Sexual Orientation Conversion Therapy |date=June 2002 |journal=Professional Psychology: Research and Practice |volume=33 |issue=3 |pages=260–264 |doi=10.1037/0735-7028.33.3.260 |url=http://www.drdoughaldeman.com/doc/GayRightsPatientRights.pdf |citeseerx=10.1.1.506.1394 |access-date=30 May 2010 |archive-date=26 October 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171026001315/http://www.drdoughaldeman.com/doc/GayRightsPatientRights.pdf |url-status=dead }} *{{citation |last=Hooker |first=Evelyn |date=March 1957 |title=The Adjustment of the Male Overt Homosexual |journal=Journal of Projective Techniques |volume=21 |issue=1 |pages=18–31 |pmid=13417147|doi=10.1080/08853126.1957.10380742 }} *{{citation |last=Jones |first=Ernest |title=The Life and Work of Sigmund Freud, Volume 2 |year=1955 |publisher=Basic Books |location=New York |isbn=<!-- Not given -->}} *{{citation |last1=Jones|first1= S. L.|last2=Yarhouse |first2=A. M. |year=2007 |title=Ex‐gays? A longitudinal study of religiously mediated change in sexual orientation |location=Downers Grove, IL |publisher= [[InterVarsity Press]] }} *{{citation |last=Johnson |first=Chris |title=Robinson backs out of symposium on "ex-gays" |publisher=Washington Blade |url=http://www.washblade.com/thelatest/thelatest.cfm?blog_id=18015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080502044844/http://washblade.com/thelatest/thelatest.cfm?blog_id=18015 |archive-date=2 May 2008 |date=12 May 2008 }} *{{citation |last=Katz |first=Jonathan |author-link=Jonathan Ned Katz |title=Gay American History: Lesbians and Gay Men in the U.S.A. |year=1976 |publisher=Crowell |location=New York |isbn=978-0690005103|title-link=Gay American History: Lesbians and Gay Men in the U.S.A. }} *{{citation |last=Kirby |first=Michael |author-link=Michael Kirby (judge) |date=December 2003 |title=The 1973 deletion of homosexuality as a psychiatric disorder: 30 years on |journal=Australian & New Zealand Journal of Psychiatry |volume=37 |issue=6 |pages=18–31, 674–677 |doi=10.1111/j.1440-1614.2003.01269.x|pmid=14636380 }} *{{citation |last=Marmor |first=Judd |title=Sexual Inversion: The Multiple Roots of Homosexuality |year=1965 |publisher=Basic Books |location=New York |lccn=65-13343}} *{{citation |last1=Money |first1=John |last2=Green |first2=Richard |title=Effeminacy in Prepubertal Boys |date=February 1961 |journal=Pediatrics|volume=27 |issue=2 |pages=286–291 |doi=10.1542/peds.27.2.286|s2cid=245091693 }} *{{citation |last1=Norcross |first1=John C. |last2=Koocher |first2=Gerald P. |last3=Garofalo |first3=Ariele |s2cid=35414392 |title=Discredited Psychological Treatments and Tests: A Delphi Poll |date=October 2006 |journal=Professional Psychology: Research and Practice |volume=37 |issue=5 |pages=515–522 |doi=10.1037/0735-7028.37.5.515}} *{{citation |last1=LeVay |first1=Simon |title=Queer Science: The Use and Abuse of Research into Homosexuality |year=1996 |publisher=MIT Press |location=Cambridge |isbn=978-0-262-12199-6 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/queerscienceusea00leva }} *{{citation |last1=Lewes |first1=Kenneth |title=The Psychoanalytic Theory of Male Homosexuality |year=1988 |publisher=Simon & Schuster |location=New York |isbn=978-0-671-62391-3 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/psychoanalyticth00lewe }} *{{citation |last1=Lewes |first1=Kenneth |title=A special oedipal mechanism in the development of male homosexuality |journal=Psychoanalytic Psychology |volume=15 |issue=3 |year=1998 |pages=341–359 |doi=10.1037/0736-9735.15.3.341}} *{{citation |last1=O'Connor |first1=Noreen |last2=Ryan |first2=Joanna |title=Wild Desires and Mistaken Identities: Lesbianism and Psychoanalysis |year=1993 |publisher=Virago |location=London |isbn=978-1-85381-303-0}} *{{citation |last=Plowman |first=William |title=Homosexuality Panel Squelched by Gay Activists |date=12 May 2008 |url=https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=90365869 |publisher=NPR}} *{{citation |last1=Rekers|first1=George A.|last2=Lovaas|first2=O. Ivar|year=1974|title=Behavioral Treatment of Deviant Sex-Role Behaviors in a Male Child|journal=[[Journal of Applied Behavior Analysis]]| volume=7|issue=2|pages=173–190|doi=10.1901/jaba.1974.7-173|pmid=4436165|pmc=1311956}} *{{citation |last1=Shidlo |first1=Ariel |last2=Schroeder |first2=Michael |title=Changing Sexual Orientation: A Consumers' Report |date=2002a|journal=Professional Psychology: Research and Practice |volume=33 |issue=3 |doi=10.1037/0735-7028.33.3.249 |pages=249–259}} *{{citation |last1=Shidlo |first1=Ariel |last2=Schroeder |first2=Michael |title=Sexual conversion therapy: ethical, clinical, and research perspectives |date=2002b |page=137 |url=https://books.google.com/books?id=1jYuientrGoC&q=Shidlo%20and%20Schroeder%20gay%20sample&pg=PA137 | access-date = 17 May 2011 | isbn = 978-0-7890-1911-0}} *{{citation |last=Socarides |first=Charles |title=The Overt Homosexual |year=1968 |publisher=Grune & Stratton |location=New York |isbn=978-0808904373}} *{{citation |last=Spitzer |first=Robert L. |title=Can Some Gay Men and Lesbians Change Their Sexual Orientation? 200 Participants Reporting a Change from Homosexual to Heterosexual Orientation |date=October 2003 |journal=Archives of Sexual Behavior |volume=32 |issue=5 |pmid=14567650 |doi=10.1023/A:1025647527010 |pages=403–417; discussion 419–72|s2cid=5650540 }} *{{citation |last=Stanton |first=Martin |title=Sandor Ferenczi: Reconsidering Active Intervention |year=1991 |publisher=Jason Aronson Inc |location=Northvale |isbn=978-0-87668-569-3}} *{{citation |last=Terry |first=Jennifer |title=An American Obsession: Science, Medicine and the Place of Homosexuality in Modern Society |year=1999 |publisher=Chicago University Press |location=Chicago |isbn=978-0226793665}} *{{citation |last=Waidzunas |first=Tom |title=The Straight Line: How the Fringe Science of Ex-Gay Therapy Reoriented Sexuality |year=2016 |publisher=University of Minnesota Press |location=Minneapolis |isbn=9780816696154}} *{{citation |last=Young-Bruehl |first=Elisabeth |title=Anna Freud |year=1988 |publisher=Summit Books |location=New York |isbn=978-0-671-68751-9}} *{{citation |last1=Yarhouse |first1=Mark A. |last2=Throckmorton |first2=Warren |title=Ethical Issues in Attempts to Ban Reorientation Therapies |year=2002 |journal=Psychotherapy: Theory, Research, Practice, Training |volume=39 |issue=1 |doi=10.1037/0033-3204.39.1.66 |pages=66–75}} *{{citation |last=Yoshino |first=Kenji |title=Covering |year=2002 |journal=Yale Law Journal |volume=111 |issue=4 |pages=769–939 |url=http://www.yalelawjournal.org/article/covering|doi=10.2307/797566 |jstor=797566 }} {{ЛГБТ}} [[Категорија:Злочин из мржње]] [[Категорија:Хомофобија]] [[Категорија:Трансфобија]] [[Категорија:Псеудонаука]] [[Категорија:Психологија]] [[Категорија:Психијатрија]] [[Категорија:Сексуална оријентација и медицина]] 2ts9jb54z4gb0fqb3d2y8yixoaznpz5 25138935 25138929 2022-08-04T21:04:53Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|псеудонаучна терапија}} {{ЛГБТ сајдбар}} '''Конверзиона терапија''' представља [[Псеудонаука|псеудонаучну]] праксу покушаја да се промени [[сексуална оријентација]] или [[родни идентитет]] појединца како би се уклопио у [[хетеросексуалност|хетеросексуалне]] и [[цисродност|цисродне]] норме.<ref>{{cite web|date=October 2015 |title=Ending Conversion Therapy: Supporting and Affirming LGBTQ Youth |url=https://store.samhsa.gov/sites/default/files/d7/priv/sma15-4928.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20211014164244/https://store.samhsa.gov/sites/default/files/d7/priv/sma15-4928.pdf |archive-date=14 October 2021 |access-date=26 December 2021 |publisher=Substance Abuse and Mental Health Services Administration|quote=Efforts to change an individual’s sexual orientation, gender identity, or gender expression through behavioral health or medical interventions. Any effort with an ''a priori'' goal of a gender expression that aligns with stereotypical norms, cisgender identity, and/or heterosexual orientation, identity, and sexual behaviors.}}</ref> Овакве праксе су у констрасту са {{ill|en|Медицина заснована на науци|Evidence-based medicine|медицином заснованом на науци}} и сматрају [[хомосексуалност]] и [[родна неусаглашеност|родне неусаглашености]] неприроднима или нездравима. Постоји научни консензус да терапија конверзије не постиже свој циљ и да често чини велику и трајну психолошку штету особама које су јој подвргнуте.<ref name=":0">{{cite journal |last1=Higbee |first1=Madison |last2=Wright |first2=Eric R. |last3=Roemerman |first3=Ryan M. |title=Conversion Therapy in the Southern United States: Prevalence and Experiences of the Survivors |journal=Journal of Homosexuality |date=2022 |volume=69 |issue=4 |pages=612–631 |doi=10.1080/00918369.2020.1840213|pmid=33206024 |s2cid=227039714 }}</ref> Честе методе терапије конверзије су саветовање, визуализација, тренинг друштвених способности, психоаналитичка терапија и душевне интервенције. Неке друге методе су лоботомија,<ref name=Cruz>{{cite journal|last1=Cruz|first1=David B.|title=Controlling Desires: Sexual Orientation Conversion and the Limits of Knowledge and Law|journal=Southern California Law Review|date=1999|volume=72|issue=5|pages=1297–400|pmid=12731502|url=http://www-bcf.usc.edu/~usclrev/pdf/072502.pdf|access-date=25 November 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919071205/http://www-bcf.usc.edu/~usclrev/pdf/072502.pdf|archive-date=19 September 2017|url-status=dead}}</ref><ref name="Yoshino">{{Harvnb|Yoshino|2002}}</ref><ref name="Homosexuality and Biology">{{cite news|last1=Burr|first1=Chandler|title=Homosexuality and Biology|url=https://www.theatlantic.com/magazine/archive/1997/06/homosexuality-and-biology/304683/|access-date=25 November 2016|publisher=The Atlantic Magazine|date=June 1997}}</ref><ref name="Internet Movie Database">{{cite web|last1=Harrison|first1=James|title=Changing Our Minds: The Story of Dr. Evelyn Hooker|url=https://www.imdb.com/title/tt0103938/combined|website=imdb|publisher=Internet Movie Database|access-date=25 November 2016|format=Documentary Film}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Rieber|first1=Inge|last2=Sigusch|first2=Volkmar|title=Psychosurgery on Sex Offenders and Sexual "Deviants" in West Germany|journal=Archives of Sexual Behavior|date=1979|volume=8|issue=6|pages=523–527|doi=10.1007/bf01541419|pmid=391177|s2cid=41463669}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Dieckmann|first1=G.|last2=Horn|first2=H.J. |last3=Schneider|first3=H. |editor1-first=E.R.|editor1-last=Hitchcock|editor2-first=H.T.|editor2-last=Ballantine|editor3-first=B.A.|editor3-last=Meyerson|title=Long-term Results of Anterior Hypothalamotomy in Sexual Offences|journal=Modern Concepts in Psychiatric Surgery|date=1979|pages=187–195}}</ref> хемијска кастрација са хормонским третманом,<ref name="APA-myth">{{cite journal|last1=Milar|first1=Katherine S.|title=The myth buster|journal=Monitor on Psychology|date=February 2011|volume=42|issue=2|page=24|url=http://www.apa.org/monitor/2011/02/myth-buster.aspx|access-date=25 November 2016}}</ref> мастурбаторно преусловљавање и аверзивне терапије као што су електрошокови на рукама и/или гениталијама или дроге које изазивају бол које се дају у исто време као хомоеротични стимуланс. Број власти које {{ill|en|Закони против терапије конверзије|Legality of conversion therapy|забрањују терапију конверзије}} се стално повећава.<ref name=Drescher>{{cite journal |last1=Drescher |first1=Jack |last2=Schwartz |first2=Alan |last3=Casoy |first3=Flávio |last4=McIntosh |first4=Christopher A. |last5=Hurley |first5=Brian |last6=Ashley |first6=Kenneth |last7=Barber |first7=Mary |last8=Goldenberg |first8=David |last9=Herbert |first9=Sarah E. |last10=Lothwell |first10=Lorraine E. |last11=Mattson |first11=Marlin R. |last12=McAfee |first12=Scot G. |last13=Pula |first13=Jack |last14=Rosario |first14=Vernon |last15=Tompkins |first15=D. Andrew |title=The Growing Regulation of Conversion Therapy |journal=Journal of Medical Regulation |date=2016 |volume=102 |issue=2 |pages=7–12 |doi=10.30770/2572-1852-102.2.7|pmid=27754500 |pmc=5040471 }}</ref> Ова терапија може се сматрати и [[превара|преваром]], а експерти је описују као [[мучење]] и {{ill|en|Окрутно, нехумано и деградирајуће понашање|Cruel, inhuman or degrading treatment|окрутно, нехумано и деградирајуће понашање}}. Америчка асоцијација психијатара (ААП) подстиче Закон који би забранио психијатријско лечење „на основу априорне претпоставке да су различите сексуалне оријентације и родни идентитети менталне болесни и да би требало да се промене”<ref name="APA_Position_2018">{{cite web|title=Position Statement on Therapies Focused on Attempts to Change Sexual Orientation (Reparative or Conversion Therapies)|url=https://www.psychiatry.org/File%20Library/About-APA/Organization-Documents-Policies/Policies/Position-Conversion-Therapy.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20211210052014/https://www.psychiatry.org/File%20Library/About-APA/Organization-Documents-Policies/Policies/Position-Conversion-Therapy.pdf |archive-date=10 December 2021|date=December 2018|author=American Psychiatric Association|publisher=[[American Psychiatric Association]] |quote=While many might identify as questioning, queer, or a variety of other identities, “reparative” or conversion therapy is based on the a priori assumption that diverse sexual orientations and gender identities are mentally ill and should change ... APA encourages legislation which would prohibit the practice of “reparative” or conversion therapies that are based on the a priori assumption that diverse sexual orientations and gender identities are mentally ill(references omitted)|author-link=American Psychiatric Association}}</ref> и описује покушаје практичара да промене сексуалну оријентацију особе као [[Медицинска етика|неетичке]]. Године 2015. [[Америчко удружење психолога|Америчко удружење психолога]] и Управа за злоупотребу психоактивних супстанци и услуге менталног здравља сарађивали су на извештају у којем се наводи да је „конверзиона терапија — настојања да се промени сексуална оријентација, родни идентитет или родно изражавање појединца — пракса која није подржана веродостојним доказима, а одбацили су је стручњаци за бихејвиорално здравље и удружења. Конверзиона терапија одржава застареле погледе на родне улоге и идентитете, као и негативан стереотип да је бити сексуална или родна мањина или идентификовати се као ЛГБТК+ ненормалан аспект људског развоја.”<ref name="SAMHSA">{{cite web | url=https://store.samhsa.gov/sites/default/files/d7/priv/sma15-4928.pdf | title=Ending Conversion Therapy: Supporting and Affirming LGBTQ Youth | publisher=Substance Abuse and Mental Health Services Administration | date=October 2015 | access-date=26 December 2021 | quote=Specifically, conversion therapy—efforts to change an individual's sexual orientation, gender identity, or gender expression—is a practice that is not supported by credible evidence and has been disavowed by behavioral health experts and associations. Conversion therapy perpetuates outdated views of gender roles and identities as well as the negative stereotype that being a sexual or gender minority or identifying as LGBTQ is an abnormal aspect of human development. Most importantly, it may put young people at risk of serious harm.| archive-url=https://web.archive.org/web/20211014164244/https://store.samhsa.gov/sites/default/files/d7/priv/sma15-4928.pdf |archive-date=14 October 2021 }}</ref> == Референце == {{извори}} == Литература == *{{citation |last=Bayer |first=Ronald |title=Homosexuality and American Psychiatry: The Politics of Diagnosis |year=1987 |publisher=Princeton University Press |location=Princeton |isbn=978-0-691-02837-8 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/homosexualityame00bayerich }} *{{citation |last=Bergler |first=Edmund |title=Curable Disease? |magazine=Time |date=10 December 1956 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,808760-2,00.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20090217180210/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,808760-2,00.html|url-status=dead|archive-date=17 February 2009}} *{{citation |last=Bergler |first=Edmund |title=Homosexuality: disease or way of life? |year=1962 |publisher=Collier Books}} *{{citation |last=Bieber |first=Irving |title=Homosexuality: A Psychoanalytic Study of Male Homosexuals |publisher=Basic Books Inc |year=1962}} *{{citation |last=Bright |first=Chuck |title=Deconstructing Reparative Therapy: An Examination of the Processes Involved When Attempting to Change Sexual Orientation |date=December 2004 |journal=Clinical Social Work Journal |volume=32 |issue=4 |doi=10.1007/s10615-004-0543-2 |pages=471–481|s2cid=189871877 }} *{{citation |last=Cruz |first=David B. |title=Controlling desires: Sexual orientation conversion and the limits of knowledge and law |date=1999 |journal=Southern California Law Review |volume=72 |issue=5 |pages=1297–400 |url=http://www-bcf.usc.edu/~usclrev/pdf/072502.pdf |pmid=12731502 |access-date=20 May 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170919071205/http://www-bcf.usc.edu/~usclrev/pdf/072502.pdf |archive-date=19 September 2017 |url-status=dead }} *{{citation |last1=Domenici |first1=Thomas |last2=Lesser |first2=Ronnie C. |title=Disorienting Sexuality: Psychoanalytic Reappraisals of Sexual Identities |year=1995 |publisher=Routledge |location=New York |isbn=978-0-415-91198-6}} *{{citation |last=Drescher |first=Jack |title=I'm Your Handyman: A History of Reparative Therapies |date=June 1998a |journal=Journal of Homosexuality |pmid=9670099 |volume=36 |issue=1 |pages=19–42 |doi=10.1300/J082v36n01_02}} *{{Citation |last=Drescher |first=Jack |year=2001 |title=Ethical Concerns Raised When Patients Seek to Change Same-Sex Attractions |journal=Journal of Gay & Lesbian Psychotherapy |volume=5 |issue=3/4 |page=183 |doi=10.1300/j236v05n03_11|s2cid=146736819 }} *{{citation |editor-last=Drescher |editor-first=Jack |editor2-last=Zucker |editor2-first=Kenneth |title=Ex-Gay Research: Analyzing the Spitzer Study and Its Relation to Science, Religion, Politics, and Culture |year=2006 |publisher=Harrington Park Press |location=New York |isbn=978-1-56023-557-6}} *{{citation |last=Drescher |first=Jack |title=Psychoanalytic Therapy and the Gay Man |journal=American Journal of Psychoanalysis |year=1998b |volume=60 |issue=2 |pages=191–6 |publisher=The Analytic Press |location=Hillsdale, New Jersey |doi=10.1023/a:1001968909523 |pmid=10874429 |isbn=978-0-88163-208-8}} *{{citation |last=Ellis |first=Albert |title=Homosexuality: Its Causes and Cure |year=1965 |publisher=Lyle Stuart Inc. |location=New York |lccn=65-12351}} *{{citation |last1=Ford|first1=Jeffry G.|title=Healing homosexuals: A psychologist's journey through the ex-gay movement and the pseudo-science of reparative therapy |journal=Journal of Gay & Lesbian Psychotherapy |volume=5 |issue= 3–4 |year=2001 |pages=69–86 |doi= 10.1300/J236v05n03_06|s2cid=144717094}} *{{citation |last=Freud |first=Sigmund |title=On Sexuality: Volume 7 |year=1991 |publisher=Penguin Books |location=London |isbn=978-0-14-013797-2}} *{{citation |last=Freud |first=Ernst L. |title=Letters of Sigmund Freud |year=1992 |publisher=Dover Publications, Inc |location=New York |isbn=978-0-486-27105-7}} *{{citation |last=Gay |first=Peter |title=Freud: A Life for Our Time |year=2006 |publisher=Papermac |location=London |isbn=978-0333486382}} *{{citation |last=Glassgold |first=JM |title=Report of the American Psychological Association Task Force on Appropriate Therapeutic Responses to Sexual Orientation |year=2009 |publisher=[[American Psychological Association]] |url=http://www.apa.org/pi/lgbt/resources/therapeutic-response.pdf |access-date=24 September 2009 |display-authors=etal}} *{{citation |last=Haldeman |first=Douglas C. |contribution=Sexual orientation conversion therapy for gay men and lesbians: A scientific examination |editor1-last=Gonsiorek |editor1-first=John |editor2-last=Weinrich |editor2-first=James |title=Homosexuality: Research Implications for Public Policy |year=1991 |publisher=Sage Publications, Inc |location=Newbury Park, California |isbn=978-0-8039-3764-2 |contribution-url=http://www.drdoughaldeman.com/doc/ScientificExamination.pdf |access-date=30 May 2010 |archive-date=6 February 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180206023332/http://www.drdoughaldeman.com/doc/ScientificExamination.pdf |url-status=dead }} *{{citation |last=Haldeman |first=Douglas C. |title=Gay Rights, Patient Rights: The Implications of Sexual Orientation Conversion Therapy |date=June 2002 |journal=Professional Psychology: Research and Practice |volume=33 |issue=3 |pages=260–264 |doi=10.1037/0735-7028.33.3.260 |url=http://www.drdoughaldeman.com/doc/GayRightsPatientRights.pdf |citeseerx=10.1.1.506.1394 |access-date=30 May 2010 |archive-date=26 October 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171026001315/http://www.drdoughaldeman.com/doc/GayRightsPatientRights.pdf |url-status=dead }} *{{citation |last=Hooker |first=Evelyn |date=March 1957 |title=The Adjustment of the Male Overt Homosexual |journal=Journal of Projective Techniques |volume=21 |issue=1 |pages=18–31 |pmid=13417147|doi=10.1080/08853126.1957.10380742 }} *{{citation |last=Jones |first=Ernest |title=The Life and Work of Sigmund Freud, Volume 2 |year=1955 |publisher=Basic Books |location=New York |isbn=<!-- Not given -->}} *{{citation |last1=Jones|first1= S. L.|last2=Yarhouse |first2=A. M. |year=2007 |title=Ex‐gays? A longitudinal study of religiously mediated change in sexual orientation |location=Downers Grove, IL |publisher= [[InterVarsity Press]] }} *{{citation |last=Johnson |first=Chris |title=Robinson backs out of symposium on "ex-gays" |publisher=Washington Blade |url=http://www.washblade.com/thelatest/thelatest.cfm?blog_id=18015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080502044844/http://washblade.com/thelatest/thelatest.cfm?blog_id=18015 |archive-date=2 May 2008 |date=12 May 2008 }} *{{citation |last=Katz |first=Jonathan |author-link=Jonathan Ned Katz |title=Gay American History: Lesbians and Gay Men in the U.S.A. |year=1976 |publisher=Crowell |location=New York |isbn=978-0690005103|title-link=Gay American History: Lesbians and Gay Men in the U.S.A. }} *{{citation |last=Kirby |first=Michael |author-link=Michael Kirby (judge) |date=December 2003 |title=The 1973 deletion of homosexuality as a psychiatric disorder: 30 years on |journal=Australian & New Zealand Journal of Psychiatry |volume=37 |issue=6 |pages=18–31, 674–677 |doi=10.1111/j.1440-1614.2003.01269.x|pmid=14636380 }} *{{citation |last=Marmor |first=Judd |title=Sexual Inversion: The Multiple Roots of Homosexuality |year=1965 |publisher=Basic Books |location=New York |lccn=65-13343}} *{{citation |last1=Money |first1=John |last2=Green |first2=Richard |title=Effeminacy in Prepubertal Boys |date=February 1961 |journal=Pediatrics|volume=27 |issue=2 |pages=286–291 |doi=10.1542/peds.27.2.286|s2cid=245091693 }} *{{citation |last1=Norcross |first1=John C. |last2=Koocher |first2=Gerald P. |last3=Garofalo |first3=Ariele |s2cid=35414392 |title=Discredited Psychological Treatments and Tests: A Delphi Poll |date=October 2006 |journal=Professional Psychology: Research and Practice |volume=37 |issue=5 |pages=515–522 |doi=10.1037/0735-7028.37.5.515}} *{{citation |last1=LeVay |first1=Simon |title=Queer Science: The Use and Abuse of Research into Homosexuality |year=1996 |publisher=MIT Press |location=Cambridge |isbn=978-0-262-12199-6 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/queerscienceusea00leva }} *{{citation |last1=Lewes |first1=Kenneth |title=The Psychoanalytic Theory of Male Homosexuality |year=1988 |publisher=Simon & Schuster |location=New York |isbn=978-0-671-62391-3 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/psychoanalyticth00lewe }} *{{citation |last1=Lewes |first1=Kenneth |title=A special oedipal mechanism in the development of male homosexuality |journal=Psychoanalytic Psychology |volume=15 |issue=3 |year=1998 |pages=341–359 |doi=10.1037/0736-9735.15.3.341}} *{{citation |last1=O'Connor |first1=Noreen |last2=Ryan |first2=Joanna |title=Wild Desires and Mistaken Identities: Lesbianism and Psychoanalysis |year=1993 |publisher=Virago |location=London |isbn=978-1-85381-303-0}} *{{citation |last=Plowman |first=William |title=Homosexuality Panel Squelched by Gay Activists |date=12 May 2008 |url=https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=90365869 |publisher=NPR}} *{{citation |last1=Rekers|first1=George A.|last2=Lovaas|first2=O. Ivar|year=1974|title=Behavioral Treatment of Deviant Sex-Role Behaviors in a Male Child|journal=[[Journal of Applied Behavior Analysis]]| volume=7|issue=2|pages=173–190|doi=10.1901/jaba.1974.7-173|pmid=4436165|pmc=1311956}} *{{citation |last1=Shidlo |first1=Ariel |last2=Schroeder |first2=Michael |title=Changing Sexual Orientation: A Consumers' Report |date=2002a|journal=Professional Psychology: Research and Practice |volume=33 |issue=3 |doi=10.1037/0735-7028.33.3.249 |pages=249–259}} *{{citation |last1=Shidlo |first1=Ariel |last2=Schroeder |first2=Michael |title=Sexual conversion therapy: ethical, clinical, and research perspectives |date=2002b |page=137 |url=https://books.google.com/books?id=1jYuientrGoC&q=Shidlo%20and%20Schroeder%20gay%20sample&pg=PA137 | access-date = 17 May 2011 | isbn = 978-0-7890-1911-0}} *{{citation |last=Socarides |first=Charles |title=The Overt Homosexual |year=1968 |publisher=Grune & Stratton |location=New York |isbn=978-0808904373}} *{{citation |last=Spitzer |first=Robert L. |title=Can Some Gay Men and Lesbians Change Their Sexual Orientation? 200 Participants Reporting a Change from Homosexual to Heterosexual Orientation |date=October 2003 |journal=Archives of Sexual Behavior |volume=32 |issue=5 |pmid=14567650 |doi=10.1023/A:1025647527010 |pages=403–417; discussion 419–72|s2cid=5650540 }} *{{citation |last=Stanton |first=Martin |title=Sandor Ferenczi: Reconsidering Active Intervention |year=1991 |publisher=Jason Aronson Inc |location=Northvale |isbn=978-0-87668-569-3}} *{{citation |last=Terry |first=Jennifer |title=An American Obsession: Science, Medicine and the Place of Homosexuality in Modern Society |year=1999 |publisher=Chicago University Press |location=Chicago |isbn=978-0226793665}} *{{citation |last=Waidzunas |first=Tom |title=The Straight Line: How the Fringe Science of Ex-Gay Therapy Reoriented Sexuality |year=2016 |publisher=University of Minnesota Press |location=Minneapolis |isbn=9780816696154}} *{{citation |last=Young-Bruehl |first=Elisabeth |title=Anna Freud |year=1988 |publisher=Summit Books |location=New York |isbn=978-0-671-68751-9}} *{{citation |last1=Yarhouse |first1=Mark A. |last2=Throckmorton |first2=Warren |title=Ethical Issues in Attempts to Ban Reorientation Therapies |year=2002 |journal=Psychotherapy: Theory, Research, Practice, Training |volume=39 |issue=1 |doi=10.1037/0033-3204.39.1.66 |pages=66–75}} *{{citation |last=Yoshino |first=Kenji |title=Covering |year=2002 |journal=Yale Law Journal |volume=111 |issue=4 |pages=769–939 |url=http://www.yalelawjournal.org/article/covering|doi=10.2307/797566 |jstor=797566 }} {{ЛГБТ}} [[Категорија:Злочин из мржње]] [[Категорија:Хомофобија]] [[Категорија:Трансфобија]] [[Категорија:Псеудонаука]] [[Категорија:Психологија]] [[Категорија:Психијатрија]] [[Категорија:Сексуална оријентација и медицина]] nf3q08am198nliqw46qs6jovgv02pu2 4 4308423 25139205 24513107 2022-08-05T08:33:54Z Djordjes 108 додана категорија [[:Категорија:Уређивачки маратони|Уређивачки маратони]] помоћу геџета HotCat wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; font-weight; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0px 5px #ccc; box-shadow: 5px 0px 5px #ccc;" | {| style="height:100%; width:100%; background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <div style="width:350px; font-size:0px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> <div style="lline-height:1.3em; font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0; color:#222;text-align:justify;"> <center> = Уређивачки маратон о животној средини 2022.<br /> Теме из заштите животне средине</br> = ==== Датум: од 19. до 25. априла 2022. године ==== ==== Место: Википедија на српском језику ==== <div style="float:right"></div> </center> [[Датотека:1200x630 WikiHumanRights 1x.png|450px|безоквира|центар]] == О уређивачком маратону == Викимедија Србије сe трећи пут заредом придружује глобалној кампањи [[meta:WikiForHumanRights|#WikiForHumanRights]]. Кампања има за циљ повећање видљивости садржаја о људским правима, а ове године се фокусира на право на здраву и одрживу животну средину. На Википедији на српском ће бити реализована у виду уређивачког маратона који ће трајати од 19. до 25. априла. Организатори међународне кампање #WikiForHumanRights охрабрују све Викимедијине огранке и заједнице да на Викимедијиним пројектима покрену иницијативе које ће повећати свест о праву на чисто, здраво и одрживо окружење за живот. Ово право признато је у више од 150 земаља света. Под здравом животном средином подразумева се стабилна клима, здраве животне заједнице и нетоксично окружење. Кампањом се жели повећати знање о здравом екосистему од којег зависимо, због воде коју пијемо, ваздуха који дишемо, хране коју једемо и ресурса који су нам потребни. Боље знање о људским правима и животној средини помаже друштву да се опорави. Разумевање и истицање знајача ових тема помаже заједницама широм света у доношењу одлука на свим нивоима, а на крају може довести до ефикаснијег одговора на кризу. Придружите нам се и креирајте садржај који повезује људска права, здраву животну средину и разнолике заједнице под утицајем еколошких проблема широм света. '''''О Викимедији Србије''''' Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима. {| class="wikitable" |- ! Организација !! Адреса !! Контакт |- | Викимедија Србије || Кнеза Милоша 80/14 || Невена Рудинац <br /> nevena.rudinac@vikimedija.org |} == Споменица == Као награду за свој допринос, учесници маратона добиће следећу споменицу: {{Споменица/Уређивачки маратон о животној средини 2022|Невена Рудинац}} == Учесници == Додајте своје име користећи четири тилде (~). # — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 17:52, 15. април 2022. (CEST) # — [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] ([[Разговор са корисником:Gzanag|разговор]]) 22:19, 15. април 2022. (CEST) # — [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши ми</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Моји доприноси</span>]]</sup> 15:05, 19. април 2022. (CEST) # — [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] ([[Разговор са корисником:Ljiljana Sundać|разговор]]) 20:19, 19. април 2022. (CEST) # —[[Корисник:Јован 99|Jovan108]] ([[Разговор са корисником:Јован 99|разговор]]) 04:57, 22. април 2022. (CEST) == Предложене теме == === Проблеми === * [[Еколошке избеглице]] * [[Ефекти глобалног загревања]] ([[w:en:Effects of global warming|енг.]]) * [[Загађење пластиком]] ([[w:en:Plastic pollution|енг.]]) * [[Пољопривредно загађење]] ([[w:en:Agricultural pollution|енг.]]) * [[Утицај авијације на животну средину]] ([[w:en: Environmental effects of aviation|енг.]]) * [[Утицај модне индустрије на животну средину]] ([[w:en:Environmental impact of fashion|енг.]]) * [[Утицај рата на животну средину]] ([[w:en:Environmental impact of war|енг.]]) * [[Утицај исхране на животну средину]] * [[Вулнерабилност на ефекте климатских промена]] ([[w:en:Climate change vulnerability|енг.]]) === Активизам === * [[Конзервациона биологија]] ([[w:en:Conservation biology|енг.]]) * [[Одржива енергија]] ([[w:en:Sustainable energy|енг.]]) * [[Ублажавање климатских промена]] ([[w:en:Climate change mitigation|енг.]]) * [[Пауза у глобалном загревању]] ([[w:en:Global warming hiatus|енг.]]) * [[Биорегионализам]] ([[w:en:Bioregionalism|енг.]]) * [[Историјска климатологија]] ([[w:en:Historical climatology|енг.]]) * [[Одржива потрошња]] ([[w:en:Sustainable consumption|енг.]]) * [[Социјална екологија]] ([[w:en:Human ecology|енг.]]) * [[Зелени бизнис]] ([[w:en:Sustainable business|енг.]]) * [[Одржива мода]] ([[w:en:Sustainable fashion|енг.]]) * [[Понедељак без меса]] ([[w:en: Meatless Monday|енг.]]) * [[Правда у контексту животне средине]] ([[w:en:Environmental justice|енг.]]) * [[Право на здраву животну средину]] ([[w:en:Right to a healthy environment|енг.]]) * [[Зелени Њу Дил]] ([[w:en: Green New Deal|енг.]]) === Биографије === * [[Стефан Алфред Форбс]] ([[w:en:Stephen Alfred Forbes|енг.]]) * [[Џорџ Евелин Хучинсон]] ([[w:en:G. Evelyn Hutchinson|енг.]]) * [[Ховард Одум]] ([[w:en:Howard T. Odum|енг.]]) * [[Алдо Леополд]] ([[w:en:Aldo Leopold|енг.]]) * [[Ђуро Ваврош]] - еколошки активиста * [[Елизабет Ватхути]] ([[w:en:Elizabeth Wathuti|енг.]]) * [[Саво Манојловић]] ===За допуњавање=== * [[Бојана Новаковић]] ([[w:en:Bojana Novakovic|енг.]]) === Бање у Србији === * [[Бањска Бања]] * [[Биостанска Бања]] * [[Ломнички кисељак]] * [[Торда (бања)]] === Еколошке организације === * [[Пообуна против изумирања- Extinction Rebellion]] ([[w:en:Extinction Rebellion|енг.]]) * [[Еко стража]] * [[Марш са Дрине]] === Обновљива енергија === * [[МХЕ „Света Петка“]] * [[МХЕ Кратовска река]] * [[Гасификовање]] * [[Хелиоенергетика]] * [[Еолска енергетика]] * [[Енергетика биомасе]] === Загађивачи === * [[Elixir Zorka]] фабрика минералних ђубрива * [[Knauf Insulation]] фабрика камене вуне * [[Dundee Precious Metals]] канадска рударска компанија == Написани и допуњени чланци == {| class="wikitable" |+ |- ! Учесници !! Нови чланци !! Допуњени чланци |- |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]]||{{ubl||[[Доминик Палмер]]||[[Миа Роуз Крејг]]}}|| |- |[[Корисник:Gzanag|Gzanag]]||{{ubl||[[Еколошка етика: увод у еколошку филозофију (књига)]]||[[Енциклопедија Животна средина и одрживи развој: књига тачних одговора]]|[[Наш избор (књига)]]|[[Животна средина: морални и политички изазови (књига)]]|[[Међународне организације и међународна сарадња у области заштите животне средине (књига)]]|[[Одраз за будућност (књига)]]|[[Основе екологије (књига) ]]|[[Климатске промене и политика (књига)]]|[[Еден није био врт: истраживање човековог окружења (књига)]]|[[Света равнотежа (књига)]]|[[Још мало па нестало (књига)]]|[[Ризици глобалних катастрофа (књига)]]}}|| |- |[[Корисник:Боки|Боки]]||{{ubl||[[Загађење пластиком]]}}|| |- |[[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać ]]||{{ubl||[[Утицај модне индустрије на животну средину]]|[[Пољопривредно загађење]]|[[Стефан Алфред Форбс |Стефан Алфред Форбс]]}}|| |- |[[Корисник:Јован 99|Јован]]||{{ubl||[[Елизабет Ватхути]]}}|| |- |'''УКУПНО:''' |'''''' |'''''' |} == Литература == * [https://upravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2015/12/StanjeSumaRS.pdf Стање шума у Србији, 2015.] * [https://unece.org/DAM/env/epr/epr_studies/native/Serbia%20II.pdf Преглед стања животне средине, Србија, 2011.] * [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-7599/2007/0350-75990757495B.pdf Загађење ваздуха у Србији] == Галерија == Фотографије за илустровање чланака се налазе у следећим категоријама на Викимедијиној остави: * [[commons:Category:Environment|Environment]] * [[commons:Category:Environmental impact|Environmental impact]] * [[commons:Category:Environmental protection|Environmental protection]] * [[commons:Category:Environmental protection agencies|Environmental protection agencies]] | style="height:100%; margin:0; width:25%; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0px 0px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0px 0px 5px #ccc; box-shadow: 0px 0px 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| align="center" style="width: 200px;" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; height: 90px; width: 250px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" |- style="background: #fafafa; font-family: Mono, monospace; font-size: 74px; font-weight: bold; text-align: center; text-shadow: 0 2px 2px #ccc; letter-spacing: 8px;" |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | |- |style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | Маратон је завршен! |}<!-- Countdown end --></div> <br /> '''»&nbsp;Тема:''' Теме из области заштите животне средине <br /> '''»&nbsp;Место:''' Википедија на српском језику <br /> <center><big>РЕЗУЛТАТИ</big></center> * број учесника: 5 * број нових чланака: 19 * број допуњених чланака: </div> |} |} |} [[Категорија:Уређивачки маратони]] jvwaen81kr4nz7ef3atfcrlvvq43l2x 0 4309184 25138521 24511510 2022-08-04T14:13:49Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Зоран | презиме = Булајић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = | месец_рођења = | година_рођења = 1950. | место_рођења = [[Подгорица|Титоград]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | дан_смрти = 17. | месец_смрти = април | година_смрти = 2022. | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Зоран Булајић''' ([[Подгорица]], [[1950]] — [[Београд]], [[17. април]] [[2022]]) био је српски универзитетски профеосор и архитекта. == Биографија == Дипломирао 1975, на [[Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултету примењених уметности]] у [[Београд]]у код професора Милана Палишашког, област Унутрашња архитектура.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.fpu.bg.ac.rs/zaposleni/zoran-bulajic/|title=Зоран Булајић – ФПУ|website=www.fpu.bg.ac.rs|language=sr-RS|access-date=2022-04-19}}</ref> Боравио је студијским путовањима у [[Италија|Италији]], [[Француска|Француској]] и [[Немачка|Немачкој]].<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/kultura/zbogom-profesore-umro-arhitekta-kripte-hrama-svetog-save/|title=Zbogom profesore: Umro arhitekta kripte Hrama Svetog Save|date=2022-04-19|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2022-04-19}}</ref> Завршено са 1980. радио је дизајн намештаја и пројектовање ентеријера, као фриленсер и у склопу бироа ''Нови дом''.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4783293/zoran-bulajic-preminuo.html|title=Преминуо архитекта Зоран Булајић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-04-19}}</ref> Булајић је био заспослен на Факултету примењених уметности од 2000. године. Изабран у звање редовног професора за област Намештај 2012. године.<ref name=":0" /> Дужност декана Факултета примењених уметности обављао је од 2012. године.<ref name=":0" /> У периоду 2011—2015 био је главни архитекта наставка градње и уређења ентеријера [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]] у Београду. Био је задужен и за уређење ентеријера крипте Храма Светог Саве.<ref name=":1" /> Он је био члан архитектонске секције [[УЛУПУДС]]-а од 1980. године и председник Управног одбора УЛУПУДС-а од 2000-2004. године. Био је члан Савеза архитеката Србије и Друштва архитеката Београда.<ref name=":1" /> Његов уметнички израз заснован је на ''прочишћеном изразу, сведеним геометријским формама, дограђеном детаљу, јасној и уравнотеженој композицији, мајсторској употреби материјала, боја, као и деликатно постављеном осветљењу''.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/2709/rts-poletarac/4299026/ars-praktika---zoran-bulajic.html|title=Арс практика - Зоран Булајић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-04-19}}</ref> Важио је за ангажованог интелектуалца, који је говорио о друштву и свету у коме живи.<ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/preminuo-arhitekta-zoran-bulajic-1950-2022/|title=In Memoriam: Arhitekta Zoran Bulajić (1950–2022)|date=2022-04-19|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2022-04-26}}</ref> == Одабрана дела == * Ентеријер управне зграде Робних кућа, Београд, 1986. * Југословенски меморијални простор, [[Аушвиц]], 1989. * Изложбени простор фирме ''Precision'', [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]] * Изложба ''Уметност лепенског вира'', [[Вршац]] * Ентеријер ''СПЦ Миленијум'', Вршац * Породична кућа Васић, Београд * Ентеријер пословног простора Траншпед, Београд * Пословна зграда Новолукс, [[Нови Сад]] * Пословни комплекс енглеске фирме ''Албоа'', [[Шимановци]] * Хотел ''Бело језеро'', [[Русија]] == Награде == * Награда за дизајн системског намештаја, на Сајму намештаја у Београду, 1977. * Награда за дизајн система дечијег намештаја на Сајму намештаја у Београду, 1978. * Награда Музеја примењених уметности на Октобарском салону у Београду за поставку изложбе'' Уметност Лепенског Вира'', у [[Народни музеј Србије|Народном музеју Србије]], 1983. * Grand Prix за изложбени простор ''Precision'' на Сајму графике у Београду 1995. * Специјална награда за решење изложбеног простора ''Precision'' на Сајму у Новом Саду 1996. * Годишња награда Привредне коморе Београда за дизајн пословног простора и show room- »Precision« у Сава Центру у Београду 1996. * Годишња награда Архитектонске секције УЛУПУДС-а за 1996 год. * Плакета УЛУПУДС-а за стваралачке резултате у 1996. год. * Grand Prix за изложбено пословни простор ''Слободе'' на Сајму технике у Београду 1997. Повеља и медаља за југословенски простор на међународној изложби ''Inheb'' у Букурешту 1997. * Годишња награда Привредне коморе Београда за дизајн 1998. * Диплома 30. мајске изложбе УЛУПУДС-а за ентеријер шоурума ''Precision'' у Франкфурту 1998. * Награда из фонда Александар Шалетић за најзначајније дело из области ентеријера за 1998 год. * Grand Prix за изложбени простор ''Слободе'' на Сајму технике у Београду 1999. * Жири Нин-а је уврстио ентеријер Траншпед-а у десет најбољих архитектонских остварења 2000. * Награда за изложбени простор ''Precision'' на сајму у Београду 2001. * Велика награда Србије за примењену уметност за ентеријер СПЦ ''Millennium'' у Вршцу, за 2001. годину, 2002. * Награда за архитектуру за породичну кућу Васић, на двадесетпетом Салону архитектуре, 2003. * Жири НИН-а уврстио је објектат породичне куће Васић у десет најбољих архитектонских остварења у 2003. години, 2003. * Пословни објектат ''Novolux'' у Новом Саду увршћен у пет најбољих архитектонских остварења у 2005. години на конкурсу за архитектуру Компаније ''Новости'', 2005. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} {{DEFAULTSORT:Булајић, Зоран}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1950.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Подгоричани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Српски архитекти]] [[Категорија:Чланови УЛУПУДС]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета уметности у Београду]] [[Категорија:Професори београдског универзитета]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] e5tsagoy0rry6ibl2zh1ate980p18w1 0 4311827 25138619 24589157 2022-08-04T15:38:46Z 109.245.36.138 /* Лични живот */ wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Олена | презиме = Зеленска | слика = Olena Zelenska, the First Lady of Ukraine.jpg | опис_слике = | дан_рођења = 6. | месец_рођења = фебруар | година_рођења = 1978. | датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_рођења = [[Криви Рог]] | држава_рођења = [[Украјина]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> }} '''Олена Володимиривна Зеленска''' (рођена '''Кијашко'''; {{Јез-укр|Олена Володимирівна Зеленська (Кіяшко)}}; [[Криви Рог]], [[6. фебруар]] [[1978]]) [[Украјина|украјинска]] је [[сценаристкиња]], која је и прва дама Украјине као супруга председника [[Володимир Зеленски|Владимира Зеленског]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kyivpost.com/ukraine-politics/unian-main-facts-about-ukraines-next-first-lady-olena-zelenska.html|title=Main facts about Ukraine's next first lady Olena Zelenska|date=24. 4. 2019|website=KyivPost}}</ref> У децембру 2019. године, Зеленска је уврштена на листу 100 најутицајнијих Украјинаца магазина ''Фокус'', заузевши 30. место.<ref>{{Cite web|url=https://focus.ua/rating/430859-100_samykh_vliiatelnykh_ukraintsev-reiting-2019|title=100 самых влиятельных украинцев|date=23. 12. 2019|publisher=Focus}}</ref> == Биографија == Олена Кијашко је рођена у Кривом Рогу 6. фебруара 1978. године.<ref>{{Cite web|url=http://womenua.today/olena-zelenska/|title=СПІКЕРИ - Олена Зеленська - Перша леді України|website=Ukrainian Women's Congress|access-date=1 September 2021}}</ref> Зеленска је студирала [[Архитектура|архитектуру]] на Грађевинском факултету Националног универзитета Криви Рог. Постала је писац за ТВ Квартал 95.<ref>{{Cite web|url=https://heavy.com/news/2019/04/olena-zelenska-volodymyr-zelenskys-wife/|title=Olena Zelenska, Volodymyr Zelensky's Wife: 5 Fast Facts|last=Prengel|first=Kate|date=22. 4. 2019}}</ref> == Прва дама Украјине == Зеленска је 20. маја 2019. постала [[прва дама]] Украјине. Дана 18. новембра појавила се на насловној страни децембарског издања украјинског издања ''[[Vogue]]''-а. У интервјуу за магазин говорила је о својој првој иницијативи - реформи исхране у украјинским школама.<ref>{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/persha-ledi-virishila-zajnyatisya-reformoyu-harchuvannya-u-shkolah|title=Перша леді вирішила зайнятися реформою харчування у школах|last=Вікторія Коломієць|date=18. 11. 2019|publisher=Hromadske.TV}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ukrinform.ru/rubric-society/3140267-kak-obezopasit-skolnye-stolovye-zelenskaa-priglasaet-prisoedinitsa-k-onlajnobuceniu.html|title=Как обезопасить школьные столовые: Зеленская приглашает присоединиться к онлайн-обучению|date=20. 11. 2019|publisher=Ukrinform|language=ru}}</ref> На иницијативу Олене Зеленске, реформа система школске исхране почела је новим школском јеловником који је развио шеф кухиње [[Јевген Клопотенко]] из ''CultFood''-а. Реформа је сложен програм: од побољшања квалитета, исхране хране и безбедности хране до обезбеђивања ресурса школама. Ажурирани школски мени има 160 ставки: укључује и традиционална [[Украјинска кухиња|украјинска јела]] и популарна јела из различитих кухиња света.<ref>[https://mon.gov.ua/ua/news/prezentovano-plan-zahodiv-z-reformuvannya-sistemi-shkilnogo-harchuvannya-pid-patronatom-pershoyi-ledi-oleni-zelenskoyi Презентовано План заходів з реформування системи шкільного харчування під патронатом Першої леді Олени Зеленської].</ref><ref>[https://nv.ua/ukr/ukraine/events/yevgen-klopotenko-z-olenoyu-zelenskoyu-predstavili-nove-menyu-dlya-shkil-foto-novini-ukrajini-50161723.html Без цукру, солі та сосисок. Олена Зеленська та шеф-кухар Євген Клопотенко презентували оновлене шкільне меню]. НВ.&nbsp;— 25. 5. 2021.</ref> Кабинет министара Украјине одобрио је нове стандарде за храну, који су ступили на снагу 1. септембра 2021. године.<ref>[https://1plus1.ua/snidanok-z-1-1/novyny/ak-zminitsa-z-veresna-harcuvanna-v-skolah-rozkazuut-olena-zelenska-ta-evgen-klopotenko Як зміниться з вересня харчування в школах: розказують Олена Зеленська та Євген Клопотенко]. 1+1 &nbsp;— 26. 5. 2021.</ref> У децембру 2019. године, током говора на трећем Украјинском женском конгресу, Зеленска је иницирала приступање Украјине међународној иницијативи [[G7|Г7]] о [[Родна равноправност|родној равноправности]], [[Бијариц]] партнерству<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.ua/m/society/10787945-genderna-rivnist-persha-ledi-iniciyuye-priyednannya-ukrajini-do-iniciativi-g7-foto-video.html|title=Гендерна рівність: перша леді ініціює приєднання України до ініціативи G7 (фото, відео)|date=10. 12. 2019|publisher=Ukrainian Independent Information Agency}}</ref> која је финализована у септембру 2020. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/news/uryad-pidtrimav-iniciativu-oleni-zelenskoyi-shodo-priyednann-61049|title=Уряд підтримав ініціативу Олени Зеленської щодо приєднання України до «Партнерства Біарріц»|date=7. 5. 2020|publisher=Office of the President of Ukraine}}</ref> Зеленска је говорила на 4. и 5. украјинском женском конгресу,<ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/news/olena-zelenska-vidkrila-drugij-den-chetvertogo-ukrayinskogo-65253|title=Олена Зеленська відкрила другий день четвертого Українського жіночого конгресу|date=26. 11. 2020|publisher=Офіс Президента України}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/en/news/olena-zelenska-vzyala-uchast-u-pyatomu-ukrayinskomu-zhinocho-70681|title=Olena Zelenska takes part in V Ukrainian Women's Congress|date=16. 9. 2021|publisher=Office of the President of Ukraine}}</ref> платформи која окупља украјинске и међународне јавне личности, политичаре, владине званичнике, стручњаке и лидере јавног мњења за једнака права жена и мушкараца. [[Володимир Зеленски]] је 13. јануара 2020. године укључио Олену у управни одбор Уметничког арсенала, на челу са [[:uk:Міністерство культури України|министром културе]] Володимиром Бородијанским.<ref>{{Cite web|url=https://www.rbc.ua/ukr/news/zelenskiy-vvel-svoyu-zhenu-sostav-soveta-1578929872.html|title=Зеленський ввів свою дружину до складу ради "Мистецького арсеналу"|website=РБК-Украина|language=ru|access-date=13. 1. 2020}}</ref> У јуну 2020. године Олена Зеленска је покренула иницијативу за ширење [[Украјински језик|украјинског језика]] у свету и увођење аудио водича на украјинском језику на најпознатијим местима, посебно - у највећим музејима на свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.ukrinform.ru/rubric-tourism/3163602-v-etom-godu-za-rubezom-zarabotali-11-ukrainoazycnyh-audiogidov-supruga-prezidenta.html|title=В этом году за рубежом заработали 11 украиноязычных аудиогидов – супруга Президента|date=30. 12. 2020|publisher=Укрінформ|language=ru}}</ref> Као део иницијативе, 11 аудио водича на украјинском језику покренуто је 2020. године у музејима у [[Азербејџан|Азербејџану]],<ref>{{Cite web|url=https://m.gazeta.ua/articles/sogodennya/_u-baku-zapustili-audiogid-ukrayinskoyu-movoyu/980758|title=У Баку запустили аудіогід українською мовою|date=25. 8. 2020|publisher=Gazeta.ua}}</ref> [[Аустрија|Аустрији]],<ref>{{Cite web|url=https://nv.ua/ukr/world/geopolitics/u-galereji-albertina-z-yavivsya-ukrajinomovniy-gid-novini-ukrajini-50092565.html?utm_content=set_lang|title=В одному з найбільших музеїв Австрії з’явився україномовний гід|last=Дар‘я Харченко|date=5. 6. 2020|publisher=НВ}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.unian.ua/m/tourism/news/muzey-u-vidni-avstriyskiy-muzey-zagovoriv-ukrajinskoyu-movoyu-novini-11149037.html|title=Ще один австрійський музей "заговорив" українською мовою (відео)|last=Костянтин Гончаров|date=16. 9. 2020|publisher=[[Ukrainian Independent Information Agency|УНІАН]]}}</ref> [[Италија|Италији]],<ref>{{Cite web|url=https://nv.ua/ukr/ukraine/events/u-kolizeji-z-yavivsya-ukrajinskomovniy-audiogid-novini-ukrajini-50132644.html?utm_content=set_lang&utm_medium=in_article&utm_campaign=langanalitics|title=У римському Колізеї з’явився аудіогід українською мовою|last=Катерина Денісова|date=27. 12. 2020|publisher=НВ}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/u-rimskomu-kolizeyi-audiogid-teper-mozhna-posluhati-j-ukrayinskoyu-movoyu|title=У римському Колізеї аудіогід тепер можна послухати й українською мовою|last=Борис Ткачук|date=27. 12. 2020|publisher=hromadske.ua}}</ref> [[Летонија|Летонији]], [[Турска|Турској]],<ref>{{Cite web|url=https://tsn.ua/lady/news/obschestvo/povtorila-obraz-olena-zelenska-zustrilasya-z-pershoyu-ledi-turechchini-1647553.html|title=Повторила образ: Олена Зеленська зустрілася з першою леді Туреччини|last=Юлія Каранковська|date=17. 10. 2020|publisher=ТСН}}</ref> и [[Црна Гора|Црној Гори]],<ref>{{Cite web|url=https://www.ukrinform.ru/rubric-tourism/3159263-v-morskom-muzee-cernogorii-poavilsa-audiogid-na-ukrainskom.html|title=В Морском музее Черногории появился аудиогид на украинском|date=2020-12-22|publisher=Укрінформ|language=ru}}</ref> као и на две аутобуске линије [[Литванија|Литваније]]. 2021. године, као део иницијативе Зеленске, покренути су аудио водичи на украјинском језику у музеју [[Маунт Вернон]] (дом [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]]),<ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/en/news/prezidentske-podruzhzhya-vidvidalo-maunt-vernon-de-olena-zel-70481|title=The presidential couple visited Mount Vernon where Olena Zelenska presented a Ukrainian-language audio guide|date=1. 9. 2021|website=President of Ukraine - Official website|access-date=2. 9. 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ukrinform.ua/rubric-tourism/3307707-volodimir-i-olena-zelenski-prezentuvali-ukrainskomovnij-gid-v-muzei-dzordza-vasingtona.html|title=Володимир і Олена Зеленські презентували українськомовний гід в Музеї Джорджа Вашингтона|date=1. 9. 2021|publisher=Ukrinform}}</ref> Музеју лепих уметности [[Сан Франциско|Сан Франциска]] у [[Калифорнија|Калифорнији]],<ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/en/news/olena-zelenska-iniciyuvala-pidpisannya-memorandumu-pro-robot-70557|title=Olena Zelenska initiates signing of memorandum on creation of Ukrainian-language audio guides with Fine Arts Museums of San Francisco|date=3. 9. 2021|website=President of Ukraine - Official website|access-date=6. 9. 2021}}</ref> [[Версајски дворац|Версају]],<ref>{{Cite web|url=https://life.nv.ua/ukr/krasota-i-moda/olenu-zelensku-rozkritikuvali-za-krosivki-v-versali-foto-50155079.html?utm_content=set_lang|title=Спорт-шик. Олену Зеленську розкритикували за кросівки у Версалі|date=19. 4. 2021|publisher=NV}}</ref> [[Саграда фамилија|Саграда Фамилији]], замку [[Фредериксборг]],<ref>{{Cite web|url=https://focus.ua/uk/ukraine/482917-ledi-ze-kak-elena-zelenskaya-spravlyaetsya-s-obyazannostyami-pervoj-ledi|title=Леді Зе. Як Олена Зеленська справляється з обов'язками першої леді|last=Uliana Kupnovytska|date=19. 5. 2021|website=Focus}}</ref> [[Хундертвасерхаус|Хундертвасерхаусу]], [[Кула Галата|Галата кули]],<ref name="hromadske">{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/persha-ledi-krayini-chim-zajmayetsya-druzhina-prezidenta-olena-zelenska|title=Перша леді країни. Чим займається дружина президента Олена Зеленська|last=Ksyusha Savoskina|date=26. 6. 2021|publisher=Hromadske}}</ref> и [[Музеј анадолијских цивилизација|Музеју анатолских цивилизација]].<ref name="hromadske" />[[Датотека:Олена_Зеленська_на_п'ятому_Українському_жіночому_конгресі.jpg|мини|250x250пиксел|Олена Зеленска на Петом украјинском женском конгресу]] Зеленска је у мају 2020. покренула једини упитник о стварању друштва без баријера<ref>{{Cite web|url=https://www.pravda.com.ua/news/2020/05/6/7250659/|title=Дружина Зеленського запросила українців до розмови|date=6. 5. 2020|publisher=Ukrayinska Pravda}}</ref> у партнерству са Министарством за дигиталну трансформацију и Министарством социјалне политике Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://hromadske.ua/posts/druzhina-zelenskogo-zaprosila-ukrayinciv-na-veliku-rozmovu-pro-bezbaryernist|title=Дружина Зеленського запросила українців на «велику розмову про безбар’єрність»|last=Павло Калашник|date=6. 5. 2020|publisher=hromadske.ua}}</ref> У децембру 2020. године Министарство дигиталне трансформације и [[Програм Уједињених нација за развој]] у Украјини саопштили су да ће направити каталог услуга за угрожене групе у оквиру иницијативе Зеленске „Без баријера“.<ref>{{Cite web|url=https://www.ukrinform.ru/rubric-society/3147306-po-iniciative-zelenskoj-v-dii-budet-razdel-dla-nezasisennyh-grupp-naselenia.html|title=По инициативе Зеленской в «Дії» будет раздел для незащищенных групп населения|date=2. 12. 2020|publisher=Укрінформ|language=ru}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/news/za-iniciativoyu-oleni-zelenskoyi-na-portali-diya-stvoryat-no-65369|title=За ініціативою Олени Зеленської на порталі «Дія» створять новий розділ з послугами для вразливих груп населення|date=2. 12. 2020|publisher=Офіс Президента України}}</ref> Зеленска је покренула Кијевски самит првих дама и господе у августу 2021.<ref>{{Cite web|url=https://www.president.gov.ua/en/news/u-kiyevi-pershi-ledi-z-riznih-krayin-zapochatkuvali-mizhnaro-70289|title=In Kyiv, the first ladies from different countries launched an international platform for solving humanitarian problems around the world|date=23. 8. 2021|publisher=Office of the President of Ukraine}}</ref> са темом „Мека моћ у новој стварности“.<ref>{{Cite web|url=https://www.ukrinform.net/rubric-society/3302645-kyiv-summit-of-first-ladies-and-gentlemen-starts.html|title=Kyiv Summit of First Ladies and Gentlemen starts|date=23. 8. 2021|publisher=Ukrinform}}</ref> Након [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије на Украјину 2022. године]], Зеленска је описана као руска мета број два. Средином марта још је била у [[Украјина|Украјини]] на непознатој локацији.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/world/2022/03/09/ukraine-first-lady-olena-zelenska-letter/|title=Ukraine's first lady, decrying deaths of children amid Russia's invasion, pleads for international support|work=Washington Post|access-date=16. 3. 2022|language=en-US|issn=0190-8286}}</ref> Током рата, њени напори су били фокусирани на хуманитарну помоћ, посебно на евакуацију деце са сметњама у развоју кроз [[Пољска|Пољску]] и увоз инкубатора у болнице у ратним зонама.<ref>{{Cite news|url=https://edition.cnn.com/2022/04/12/europe/olena-zelenska-ukraine-first-lady-amanpour-cmd-intl/index.html|title='The number one target is all of us'|last=Amanpour|first=Christiane|date=13. 4. 2022|access-date=15. 4. 2022|agency=CNN|last2=Lyons|first2=Emmet}}</ref> == Лични живот == Зеленска и њен будући супруг били су школски другови, али се нису познавали. Зеленски је једном рекао да је познавао многе њене другове из разреда, али не и саму Кијашку. Упознали су се много касније - када је Кијашко студирала на Грађевинском факултету Националног универзитета Криви Рог. Веза између пара се постепено развијала - забављали су се осам година пре него што су се венчали 6. септембра 2003. године. Дана 15. јула 2004. године родила им се ћерка Александра. Дана 21. јануара 2013, Зеленска је родила њиховог сина Кирила.<ref>{{Cite web|url=https://file.liga.net/persons/vladimir-zelenskii|title=ru:Зеленский Владимир|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20190102050545/https://file.liga.net/persons/vladimir-zelenskii|archive-date=2. 1. 2019|access-date=19. 8. 2020}}</ref> Оне ствари у кревету ради гола,има и надимак дубока.. == Извори == {{Извори}}{{Нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1978.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Прве даме Украјине]] [[Категорија:Украјински сценаристи]] 5q5kcznn7r7cdb56q7byw77dwphro5e 0 4312770 25139070 25116806 2022-08-05T04:48:17Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 5 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Радио станица | име = Радио Апарат | лого = | лого_текст = | град = [[Београд]], [[Србија]] | датум оснивања = 4. новембар 2016. | језик = [[Српски језик|српски]] | веб сајт = {{URL|radioaparat.rs}} | интернет = }} '''Радио Апарат''' (често стилизовано као '''радиоАПАРАТ''') [[Србија|српска]] је [[Radio na internetu|интернет радио-станица]] из [[Београд]]а. Просторије радија налазе се на [[Дорћол]]у, у [[Улица Дринчићева|Дринчићевој улици]] бр. 20. == О радију == === Концепт === Радио Апарат функционише на принципима тзв. комјунити радија ({{јез-енгл|community radio}}) — радијске заједнице непрофитног карактера која служи за потребе информисања људи који живе на одређеном простору и емитује садржај који је највише прилагођен локалном контексту.<ref name="Радио Апарат 3">{{cite news | title = Ана Дајић, Соња Радивојевић: ''Радио „на облаку“: нови ауторски приступи у креирању интернет радија'' | url = https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/7289/bitstream_28894.pdf?sequence=1&isAllowed=y | url-status = live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20220104065100/https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/7289/bitstream_28894.pdf?sequence=1&isAllowed=y | accessdate = 1. 11. 2021. | website = dais.sanu.ac.rs | date = 15. 1. 2019. | archivedate = 04. 01. 2022 }}</ref> Приоритети Радио Апарата су промоција алтернативне и [[Андерграунд култура|андерграунд уметничке сцене]], пружање могућности мањинским и маргинализованим друштвеним групама да добију свој глас, представљање актуелне и разноврсне музике уз подстицање слушалаца да гаје личан однос према њој, отварање дебатног простора и охрабривање [[Критичко размишљање|критичког размишљања]], подршка разним врстама [[Активизам|активизма]], брига о [[Локална заједница|локалној заједници]] и настојање да се помири јаз између различитих старосних и културолошких група.<ref name="Радио Апарат 4"/> Програм не садржи класичне информативне и дневнополитичке емисије, али политичка и друштвена кретања се прате кроз то какав утицај имају на уметност и свакодневни живот.<ref name="Радио Апарат 8">{{cite news|title=Радио са ставом — само још на интернету | url = https://www.dw.com/sr/radio-sa-stavom-samo-jo%C5%A1-na-internetu/a-38810098 | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20210526070439/https://www.dw.com/sr/radio-sa-stavom-samo-jo%C5%A1-na-internetu/a-38810098 | accessdate=1. 11. 2021. | website = dw.com |date=12. 5. 2017. |archivedate=26. 5. 2021}}</ref> Ова радио-станица нема комерцијалне оглашиваче, те основне трошкове њеног функционисања покрива оснивач — архитекта Зоран Дмитровић. Део средстава се обезбеђује и путем учешћа на конкурсима за финансирање пројеката, али и добровољним прилозима слушалаца.<ref name="Радио Апарат 4">{{cite news|title=Ана Мартиноли: „Алтернативни” онлајн-радио у Србији — независни аудио-пројекти између експеримента и одрживог бизнис модела | url = https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/09/13-Ana-A.-Martinoli-%E2%80%9EALTERNATIVNI%E2%80%9D-ONLAJN-RADIO-U-SRBIJI.pdf | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211128125513/https://pefja.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/09/13-Ana-A.-Martinoli-%E2%80%9EALTERNATIVNI%E2%80%9D-ONLAJN-RADIO-U-SRBIJI.pdf | accessdate=1. 11. 2021. | website = pefja.kg.ac.rs |date=13. 9. 2018. |archivedate=28. 11. 2021}}</ref><ref>{{cite news|title=Како вратити културу у медије? | url = http://www.seecult.org/vest/kako-vratiti-kulturu-u-medije | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211102012802/http://www.seecult.org/vest/kako-vratiti-kulturu-u-medije | accessdate=1. 11. 2021. | website = seecult.org |date=13. 12. 2017. |archivedate=26. 5. 2021}}</ref><ref>{{cite news|title=Одељак за добровољне прилоге слушалаца на званичном сајту радија | url = https://radioaparat.rs/donacije/podrzi/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20220710141443/https://radioaparat.rs/donacije/podrzi/ | accessdate=10. 7. 2022. | website = radioaparat.rs |archivedate=10. 7. 2022}}</ref> Аутори се обучавају да сами буду своји тонци и да знају да ураде основне ствари око радијске продукције.<ref name="Радио Апарат 1">{{cite news|title=Зоран Дмитровић (Радиоапарат): Највећи изазов је да останемо оно што јесмо | url = https://medijizajednice.org/zoran-dmitrovic-radioaparat-najveci-izazov-je-da-ostanemo-ono-sto-jesmo/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20220215133408/https://medijizajednice.org/zoran-dmitrovic-radioaparat-najveci-izazov-je-da-ostanemo-ono-sto-jesmo/ | accessdate=15. 11. 2021. | website = medijizajednice.org |date=15. 11. 2021. |archivedate=15. 2. 2022}}</ref> Све емисије су доступне за [[подкаст|одложено преслушавање]] на сајту -{Mixcloud}-.<ref name="Радио Апарат 3"/> === Настанак и развој === Радио Апарат је настао на иницијативу београдског архитекте Зорана Дмитровића, суоснивача независног удружења и галерије Колектив архитеката.<ref>{{cite news|title=О Зорану Дмитровићу | url = http://www.scen.uns.ac.rs/?page_id=25405 | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211102002435/http://www.scen.uns.ac.rs/?page_id=25405 | accessdate=1. 11. 2021. | website = scen.uns.ac.rs |archivedate=2. 11. 2021}}</ref> Покретању радија претходио је низ промена које су се током 2015. године десиле у београдском [[Радио|радијском ФМ]] етру.<ref name="Радио Апарат 2"/> Наиме, прво је 13. јула, након 26 година постојања, угашен [[Радио Б92]].<ref>{{cite news|title=Како је нестао Радио Б92: „Договор је да се ово одмах заврши” | url = https://www.cenzolovka.rs/vesti/kako-je-nestao-radio-b92-dogovor-je-da-se-ovo-odmah-zavrsi/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211207005918/https://www.cenzolovka.rs/vesti/kako-je-nestao-radio-b92-dogovor-je-da-se-ovo-odmah-zavrsi/ | accessdate=1. 11. 2021. | website = cenzolovka.rs |date=22. 7. 2015. |archivedate=7. 12. 2021}}</ref> Већ средином наредног месеца [[Студио Б|РТВ Студио Б]] је продат компанији Максим медија, која је тада већ поседовала неколико комерцијалних радио-станица.<ref>{{cite news|title=Студио Б продат власнику ТДИ радија | url = https://www.politika.rs/scc/clanak/336107/Studio-B-prodat-vlasniku-TDI-radija | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20220717001937/https://www.politika.rs/scc/clanak/336107/Studio-B-prodat-vlasniku-TDI-radija | accessdate=1. 11. 2021. | website = politika.rs |date=19. 8. 2015. |archivedate=17. 7. 2022}}</ref> Радио Студио Б је основан 1970. године, а од 1996. је био у власништву [[Град Београд|Града Београда]] и представљао је његов јавни медијски сервис. Максим медија је у децембру 2015. на радију успоставила нову програмску шему, којом су биле укинуте све ауторске музичке емисије, укључујући и оне са вишедеценијском историјом.<ref>{{cite news | title = Крај једне ере: Збогом радију какав памтимо | url = https://mondo.rs/Zabava/Muzika/a856751/Studio-B-bez-Tajanstvenog-voza-Diskomera-Playground.html | url-status = live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20220508135559/https://mondo.rs/Zabava/Muzika/a856751/Studio-B-bez-Tajanstvenog-voza-Diskomera-Playground.html | accessdate = 1. 11. 2021. | website = mondo.rs | date = 13. 12. 2015. | archivedate = 08. 05. 2022 }}</ref><ref>{{cite news|title=Зоран Модли: -{Who killed a radio star?}- | url = https://www.koreni.rs/who-killed-a-radio-star/ | url-status=live | archiveurl = http://web.archive.org/web/20220508140633/https://www.koreni.rs/who-killed-a-radio-star/ | accessdate=1. 11. 2021. | website = koreni.rs |date=28. 12. 2015. |archivedate=8. 5. 2022}}</ref> Ове промене и тадашње тенденције у форматирању радио-станица изазвали су незадовољство дела јавности, а неки од запослених и сарадника Студија Б и Б92 дали су значајан допринос настанку и раду Радио Апарата.<ref name="Радио Апарат 8"/><ref>{{cite news|title=Музика за лузере | url = https://www.oblakoder.org.rs/%EF%BB%BFmuzika-za-luzere/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211207003525/https://www.oblakoder.org.rs/%EF%BB%BFmuzika-za-luzere/ | accessdate=1. 11. 2021. | website = oblakoder.org.rs |date=26. 12. 2018. |archivedate=7. 12. 2021}}</ref> Светлана Ђоловић, један од оснивача и главна уредница ове интернет радио-станице, претходно је више од 20 година провела на [[Студио Б|Радију Студио Б]], где је радила прво као новинарка и водитељка, а касније и као музичка уредница.<ref name="Радио Апарат 7">{{cite news|title=Дневник Владимира Скочајића: Деконтаминација | url = https://www.danas.rs/nedelja/dekontaminacija/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211102010857/https://www.danas.rs/nedelja/dekontaminacija/ | accessdate=1. 11. 2021. | website = danas.rs |date=12. 11. 2016. |archivedate=2. 11. 2021}}</ref> Оснивачку поставу радија чинили су још и [[Ана Вучковић Денчић|Ана Вучковић]] (новинарка [[Радио Београд|Радио Београда]] и књижевница) и Владимир Скочајић Скоча (музички новинар и критичар, најпознатији као аутор емисије ''Гистро ФМ'' на Радију Б92).<ref name="Радио Апарат 6">{{cite news|title=С поштовањем према радију | url = https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1513941 | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211102005031/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1513941 | accessdate=1. 11. 2021. | website = vreme.com |date=2. 3. 2019. |archivedate=2. 11. 2021}}</ref> У почетку је техничким делом посла руководио Душан Баук.<ref>{{cite news | title = Почео је са радом “РадиоАпарат” | url = https://www.tajanstvenivoz.net/druge-forme/poceo-je-sa-radom-radioaparat/ | url-status = live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20220330231826/https://www.tajanstvenivoz.net/druge-forme/poceo-je-sa-radom-radioaparat/ | accessdate = 1. 11. 2021. | website = tajanstvenivoz.net | archivedate = 30. 03. 2022 }}</ref> Касније је значајну улогу у раду ове станице имао и новинар Милош Дашић, који је једно време обављао дужност координатора програма. Он такође уређује и води неколико емисија из области [[Популарна култура|поп културе]].<ref>{{cite news | title = Милош Дашић / Радио Апарат | url = https://www.letsmixit.rs/strucni-ziri/milos-dasic/ | url-status = live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20220330234830/https://www.letsmixit.rs/strucni-ziri/milos-dasic/ | accessdate = 1. 11. 2021. | website = letsmixit.rs | archivedate = 30. 03. 2022 }}</ref> Пробно емитовање програма почело је 4. новембра 2016. године.<ref name="Радио Апарат 7"/> Вест о почетку рада радија ширила се преко препорука на друштвеним мрежама, методом ''од клика до клика'', без плаћених реклама. За првих двадесетак дана емитовања забележено је више од 55.000 слушања.<ref>{{cite news|title=Радио Апарат! (интервју са Цецом, Аном и Скочом) | url = http://preslicavanje.blogspot.com/2016/11/radio-aparat-intervju-sa-cecom-anom-i.html | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211102004120/http://preslicavanje.blogspot.com/2016/11/radio-aparat-intervju-sa-cecom-anom-i.html | accessdate=1. 11. 2021. | website = preslicavanje.blogspot.com |date=26. 11. 2016. |archivedate=2. 11. 2021}}</ref> Првобитно је било замишљено да станица експериментално ради шест недеља, али је у том периоду наишла на добар пријем код слушалаца, те је претворена у трајни пројекат.<ref name="Радио Апарат 1"/> Од студијске технике располагала је само са два микрофона, једном миксетом и два компјутера.<ref name="Радио Апарат 2"/> Радио Апарат је пружио простор ауторима с радио-станица које су угашене или су измениле концепцију, али је истовремено почео да развија и нове програмске садржаје. Једна од главних замисли била је да се миленијалцима и још млађим генерацијама развије однос према интригантном и инспиративном радијском програму и да се оне подстакну да га и саме праве.<ref name="Радио Апарат 4"/> У јануару 2017. почео је да се емитује ''Супер мени'', званична музичка топ-листа Радио Апарата, настала по узору на ''Дискомер'' Студија Б.<ref>{{cite news|title=Прва епизода радијског шоуа -{POPactually}- | url = https://www.mjuznews.com/nasa-preporuka/novi-radijski-sou-na-novoj-radio-stanici | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20201125225727/https://www.mjuznews.com/nasa-preporuka/novi-radijski-sou-na-novoj-radio-stanici | accessdate=17. 7. 2022. | website = mjuznews.com |date=16. 1. 2017. |archivedate=25. 11. 2020}}</ref><ref>{{cite news | title = ''Супер мени'' на званичном сајту радија | url = https://radioaparat.rs/ | url-status = live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20220721093857/https://radioaparat.rs/shows/super-meni/ | accessdate = 21. 7. 2022. | website = radioaparat.rs | archivedate = 21. 07. 2022 }}</ref> До средине те године емисије су већ почеле да раде и екипе књижаре Беополис, часописа ''Лице улице'', Независне културне сцене Србије, Центра за промоцију науке, веб-портала Тегла.рс... У програм су уврштене и [[Радио-драма|радио-драме]].<ref name="Радио Апарат 6"/> Радио је већ након годину дана постојања имао више од педесет волонтерских сарадника и недељно је уживо емитовао 26 емисија. Дванаест емисија је било музичког типа, док су осамнаест припремали и водили разни активисти из [[Невладина организација|организација невладиног сектора]]. Дашић је у децембру 2017. навео да је ова станица у то време имала око хиљаду слушалаца дневно, али је и истакао да прецизни подаци о слушаности нису доступни.<ref name="Радио Апарат 2">{{cite news|title=-{Online Radio Helps Serbia’s Independent Media Survive}- | url = https://balkaninsight.com/2017/12/13/radioaparat-a-soapbox-for-belgrade-s-independent-voices-12-01-2017/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211102011653/https://balkaninsight.com/2017/12/13/radioaparat-a-soapbox-for-belgrade-s-independent-voices-12-01-2017/ | accessdate=1. 11. 2021. | website = balkaninsight.com |date=13. 12. 2017. |archivedate=26. 5. 2021}}</ref> Петогодишњицу постојања радио је дочекао са више од сто сарадника, од којих је већина своје емисије реализовала уживо из просторија радија. Део аутора је своје садржаје снимао код куће, јер радио има и сараднике из више градова у Србији.<ref name="Радио Апарат 5">{{cite news|title=Светлана Ђоловић: Било би ми жао да млади не доживе чаролију радио авантуре | url = https://rs.n1info.com/kultura/svetlana-djolovic-bilo-bi-mi-zao-da-mladi-ne-dozive-caroliju-audio-avanture/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211013171704/https://rs.n1info.com/kultura/svetlana-djolovic-bilo-bi-mi-zao-da-mladi-ne-dozive-caroliju-audio-avanture/ | accessdate=1. 11. 2021. | website = rs.n1info.com |date=13. 10. 2021. |archivedate=2. 11. 2021}}</ref> === Локација и простор === Просторије радија, као и самог Колектива архитеката, првобитно су се налазиле у четврти [[Савамала]], у [[Улица Карађорђева (Београд)|Карађорђевој улици]] бр. 53. Сам студио је тада био смештен у излог, по узору на -{East Village Radio}-, интернет радио-станицу која се емитовала из излога једног кафића у [[Њујорк]]у и коју је Дмитровић запазио и редовно слушао док је студирао архитектуру у овом граду. Почетком 2020. дошло је до пресељења Радио Апарата на [[Дорћол]], у [[Улица Дринчићева|Дринчићеву улицу]] бр. 20. Од тада радио користи простор некадашње аутомеханичарске радње, а студио је у делимично напуњеном каналу који се раније користио за оправку аутомобила.<ref name="Радио Апарат 2"/><ref>{{cite news|title=-{The Death of East Village Radio}- | url = https://www.newyorker.com/culture/culture-desk/the-death-of-east-village-radio | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20140804233413/http://www.newyorker.com/culture/culture-desk/the-death-of-east-village-radio | accessdate=1. 11. 2021. | website = newyorker.com |date=12. 6. 2014. |archivedate=4. 8. 2014}}</ref><ref name="Радио Апарат 5"/> === Остале активности === Ова радио-станица је током 2019. организовала серијал музичких наступа -{Radio Aparat Live}-, у оквиру кога су се представили Туристи, Кене Бери, Енш и [[Бохемија (музичка група)|Бохемија]].<ref>{{cite news|title=РадиоАпарат представља: Туристи и Кене Бери (-{live}-) | url = https://www.clubbing.rs/events/radioaparat-predstavlja-turisti-i-kene-beri-live/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20211128131926/https://www.clubbing.rs/events/radioaparat-predstavlja-turisti-i-kene-beri-live/ | accessdate=1. 11. 2021. | website = clubbing.rs |archivedate=26. 5. 2021}}</ref><ref>{{cite news|title=Бохемија објавила „-{Feedback Session}-” | url = https://www.oblakoder.org.rs/bohemija-objavila-feedback-session/ | url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20201025071223/https://www.oblakoder.org.rs/bohemija-objavila-feedback-session/ | accessdate=1. 11. 2021. | website = oblakoder.org.rs |date=21. 11. 2019. |archivedate=25. 10. 2020}}</ref> == Референце == <div style="height:200px; overflow:auto;"> {{reflist|2}} </div> == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|radioaparat.rs}} * [https://www.mixcloud.com/RADIO_APARAT/ Радио Апарат] на сајту -{Mixcloud}- * {{Youtube|c=UCehsQCcQazbilvzQuY6Z0LQ}} * {{Facebook|radioAPARAT}} * {{Instagram|radioaparat}} * [https://onlineradiobox.com/rs/aparat/?lang=en Радио Апарат] на сајту -{Online Radio Box}- * [http://www.rem.rs/sr-lat/registar-pruzalaca-medijskih-usluga/1527#gsc.tab=0 Радио Апарат] на сајту [[Регулаторно тело за електронске медије|РЕМ]]-а [[Категорија:Радио-станице из Београда|Апарат]] [[Категорија:Интернет радио]] [[Категорија:Култура на Старом граду (Београд)]] b4f68lg8sivdwtrsmqvk08csb03gcmx 0 4313760 25139230 24929650 2022-08-05T08:59:23Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 10 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki [[File:Long live racist Turkey.jpg|thumbnail|280px|"Живела расистичка Турска“ коју су неидентификовани људи насликали спрејом на зидовима Јерменске цркве у Истанбулу]] У [[турска|Турској]], [[расизам]] и етничка дискриминација су присутни у њеном друштву и кроз историју, укључујући институционални расизам према немуслиманским и несунитским мањинама.<ref>{{cite book |last1=Gooding |first1=Emily |title=Armchair guide to discrimination : religious discrimination in turkey. |publisher=Webster'S Digital Service |location=[Place of publication not identified] |isbn=9781241797812}}</ref> Ово се углавном јавља у облику негативних ставова и поступака Турака према људима који се не сматрају етнички Турцима, посебно [[Курди]]ма, [[Јермени]]ма, [[Грци]]ма и [[Јевреји]]ма. Последњих година, [[расизам]] у Турској је порастао према [[сирија|сиријским]] избеглицама и удруженим [[Арапи]]ма (иако су повремене предрасуде према Арапима већ преовладавале), као и према другим имигрантским популацијама са [[блиски исток|Блиског истока]] у генерал као што су [[Авганистанци]].<ref>{{cite web |title=Syrian refugees who were welcomed in Turkey now face backlash |url=https://www.nbcnews.com/news/world/syrian-refugees-who-fled-turkey-face-backlash-n978831 |website=NBC News |access-date=10. 5. 2022 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |title=Palestinians Were Spared Turkey's Rising anti-Arab Hate. Until Now |url=https://www.haaretz.com/world-news/.premium-palestinians-were-spared-turkey-s-rising-anti-arab-hate-until-now-1.7491287 |website=Haaretz |access-date=10. 5. 2022 |language=en}}</ref> == Преглед == {| class="wikitable" style="float:right; text-align:right" |+ Муслиманско и немуслиманско становништво у Турској, 1914–2005 (у хиљадама)<ref>Icduygu, A., Toktas, S., & Soner, B. A. (2008). "The politics of population in a nation-building process: Emigration of non-Muslims from turkey." ''Ethnic and Racial Studies'', 31(2), 358–389.</ref> ! Година ! 1914 ! 1927 ! 1945 ! 1965 ! 1990 ! 2005 |- | '''Муслимани''' | 12,941 | 13,290 | 18,511 | 31,139 | 56,860 | 71,997 |- | '''Грци''' | 1,549 | 110 | 104 | 76 | 8 | 3 |- | '''Јермени''' | 3,604 | 77 | 60 | 64 | 67 | 50 |- | '''Јевреји''' | 128 | 82 | 77 | 38 | 29 | 27 |- | '''Остали''' | 176 | 71 | 38 | 74 | 50 | 45 |- ! Укупно ! 15,997 ! 13,630 ! 18,790 ! 31,391 ! 57,005 ! 72,120 |-style="text-align:center" | '''% немуслиманско становништво''' | 19.1 | 2.5 | 1.5 | 0.8 | 0.3 | 0.2 |} [[Расизам]] и [[дискриминација]] у Турској могу се пратити још од [[отоманско царство|Отоманског царства]]. Током 1860-их, неки османски турски интелектуалци попут [[Али Суави]] изјавили су да: #Турци су супериорнији у односу на друге расе у политичком, војном и културном аспекту. #Турски језик по свом богатству и изврсности превазилази европске језике. #Турци су изградили исламску цивилизацију. Током 1920-их и 1930-их, расизам је постао утицајан аспект турске политике који је рачунао на подршку турске владе. Кроз тезу турске историје и [[Сунчева теорија језика|теорију језика Сунца]], турска расна супериорност требало је научно доказати. Теза турске историје тврдила је турско расно порекло модерног европског народа, док је теорија Сунчевог језика Турке називала првим народом који је проговорио, дакле турским пореклом свих других језика. У Турској су организовани конгреси за промовисање тих идеја у западни научни свет. Закон о намештеницима донесен 1926. године имао је за циљ потурчење радног живота у Турској. Овај закон је турску нацију дефинисао као услов који је био неопходан за лице које жели да постане државни службеник. Како је [[1932.]] године Кериман Халис Еце изабрана за мис универзума, турски председник [[Мустафа Кемал Ататурк]] је био задовољан чињеницом да је међународни жири изабрао жену која представља суштину турске расе. Рани расисти у Турској били су Нихал Ациз и Реха Огуз Туркан, који су се такмичили у примени исправног начина у дефинисању турског. Њих двојица су оптужени на суђењу за расизам-туранизам 1944. заједно са још 21 оптуженим међу којима су били Зеки Велиди Тоган и Алпарслан Туркеш. Неколико оптужених је осуђено на затворске казне, али су након поновљеног суђења у октобру [[1945.]] сви ослобођени. Турски идеалистички покрет је под утицајем ставова [[адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] о расизму. Његова књига [[Мајн Кампф]] (турски: Кавгам) веома је популарна међу десничарским политичарима, а пошто је Булент Ечевит желео да забрани њену продају у Турској, они су то спречили. У Турској је [[2002.]] године Министарство просвете усвојило наставни план и програм за Јермене који је нашироко осуђен као расистички и шовинистички. Наставни план и програм је садржао уџбенике који су укључивали фразе као што су „сломили смо Грке“ и „издајник нације“. Након тога, грађанске организације, укључујући Турску академију наука, објавиле су студију која осуђује сваки [[расизам]] и [[сексизам]] у уџбеницима. Међутим, у извештају који је 2015. године објавила Међународна група за права мањина (МРГ) наводи се да наставни план и програм у школама и даље приказује „Јермене и Грке као непријатеље земље“. Нурцан Каија, један од аутора књиге у извештају је закључио: „Цео образовни систем је заснован на туризму. Нетурске групе се или не помињу или се помињу на негативан начин.“<ref>{{cite web |title=Education system in Turkey criticised for marginalising ethnic, religious and linguistic minorities |url=http://minorityrights.org/2015/10/27/education-system-in-turkey-criticised-for-marginalising-ethnic-religious-and-linguistic-minorities/ |website=Minority Rights Group |access-date=10. 5. 2022 |date=27. 10. 2015}}</ref> Од [[2008.]] [[Турска]] је такође забележила пораст „злочина из мржње“ који су мотивисани расизмом, национализмом и нетолеранцијом. Према речима Аихана Сефера Устуна, шефа парламентарне Комисије за истраживање људских права, „Говор мржње је у порасту у Турској, тако да би требало увести нова средства одвраћања како би се зауставио пораст оваквих злочина“.<ref>{{cite web |title=Commission head: Turkey needs new regulations against hate crime |url=http://www.todayszaman.com/newsDetail_getNewsById.action?newsId=295616 |website=archive.ph |access-date=10. 5. 2022 |date=16. 2. 2013 |archive-date=16. 02. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130216222220/http://www.todayszaman.com/newsDetail_getNewsById.action?newsId=295616 |url-status=unfit }}</ref> Упркос одредбама Устава и закона, до сада није било осуђујућих пресуда за злочин из мржње, било због расизма или дискриминације. У Турској је од почетка [[2006.]] године извршено више убистава над припадницима етничких и верских мањинских група, особама које имају другу сексуалну оријентацију и особама које исповедају другачији друштвени/сексуални идентитет. Члан 216. турског кривичног закона намеће општу забрану јавног изазивања мржње. [[File:Hate speech in Turkish news outlets.jpg|thumb|368x368px|Наводи о говору мржње према циљаним групама у турским новинским кућама према Извештају медија о говору мржње и дискриминаторном језику из јануара–априла 2014. од стране Нефрета Соилемија и Фондације Хрант Динк]] Према чланку који је 2009. године написао Иавуз Бајдар, виши колумниста дневног листа ''Заман'', расизам и говор мржње су у порасту у Турској, посебно против Јермена и Јевреја. Он је [[12. јануар]]а 2009. написао да „Ако неко прође кроз штампу у Турској, лако би нашао случајеве расизма и говора мржње, посебно као одговор на жалосни покољ и патњу у Гази. То су случајеви у којима има више нема разлике између критиковања и осуде израелских аката и стављања Јевреја на линију ватре.“ Асли Чиракман је 2011. године тврдио да је дошло до очигледног пораста у изражавању ксенофобичних осећања према курдском, јерменском и јеврејском присуству у Турска. Чиракман је такође приметио да етнонационалистички дискурс 2000-их идентификује непријатеље-унутар као етничке и верске групе које живе у Турској, као што су [[Курди]], [[Јермени]] и [[Јевреји]]. У 2011. години, истраживање на 1.000 Турака показало је да 6% њих има позитивно мишљење о [[хришћани]]ма, а 4% њих има позитивно мишљење о Јеврејима. Раније, 2006. године, бројке су биле 16% и 15%, респективно. Истраживање је такође показало да 72% Турака сматра [[САД|Американце]] непријатељима, а 70% њих Европљане као непријатељске. Када су упитани да наведу најнасилнију религију на свету, 45% Турака је навело [[хришћанство]], а 41% [[јудаизам]], док је 2% рекло да је то [[ислам]]. Поред тога, 65% Турака је рекло да су западњаци „неморални“.<ref>{{cite web |last1=Inquiries |first1=DC 20036USA202-419-4300 | Main202-857-8562 | Fax202-419-4372 | Media |title=Chapter 2. How Muslims and Westerners View Each Other |url=https://www.pewresearch.org/global/2011/07/21/chapter-2-how-muslims-and-westerners-view-each-other/ |website=Pew Research Center's Global Attitudes Project |access-date=10. 5. 2022 |date=21. 7. 2011}}</ref> Један од главних изазова са којима се Турска суочава према Европској комисији против расизма и нетолеранције (ЕКРИ) је потреба да се помири снажан осећај националног идентитета и жеља да се очува јединство и интегритет државе са правом различитих мањина. групе да изразе сопствена осећања етничког идентитета унутар Турске, на пример, право мањинске групе да развије сопствени осећај етничког идентитета кроз одржавање језичких и културних аспеката тог етничког идентитета.<ref>{{cite web |title=European Commission against Racism and Intolerance (ECRI) - Homepage |url=https://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Turkey/TUR-CbC-I-1999-052-ENG.pdf |website=European Commission against Racism and Intolerance (ECRI) |access-date=10. 5. 2022}}</ref> У недавном открићу јерменског листа Агос, тајни расни кодови су коришћени за класификацију мањинских заједница у земљи.[35] Према расном кодексу, за који се верује да је успостављен током оснивања републике 1923. године, Грци су сврстани под број 1, Јермени 2, а Јевреји 3. Алтан Тан, посланик Партије мира и демократије (БДП), сматра да су турске власти увек одбијале такве кодексе, али је изјавио да „ако се тако нешто дешава, то је велика катастрофа. Држава незаконито профилише своје грађани по националној и верској припадности, а тајно радити, велика је катастрофа“.<ref>{{cite web |title=Turkish Interior Ministry confirms ‘race codes’ for minorities - Turkey News |url=http://www.hurriyetdailynews.com/turkish-interior-ministry-confirms-race-codes-for-minorities.aspx?pageID=238&nID=51898&NewsCatID=339 |website=Hürriyet Daily News |access-date=10. 5. 2022 |language=en}}</ref> Према истраживању које је спровео Универзитет Билги, уз подршку Савета за научна и технолошка истраживања Турске (ТУБИТАК) између 2015. и 2017. године, 90 одсто младих је рекло да не би желело да се њихове ћерке удају за некога ко је „из друга група“. Док је 80 одсто младих рекло да не би хтело да има комшију из „других“, 84 одсто је рекло да не би желело да им деца буду пријатељи са децом која су из „друге“ групе. 84 одсто је рекло да не би пословало са припадницима "друге" групе. 80 одсто је рекло да неће запослити никога ко је из „других“. Истраживачи су водили интервјуе лицем у лице са младим људима између 18 и 29 година. Када су замољени да наведу које групе највише перципирају као „други“, на првом месту су рангирали [[хомосексуалност|хомосексуалце]] са 89 одсто, [[атеизам|атеисти]] и неверници су били на другом месту са 86 одсто, на трећем месту су људи других вероисповести са 82 одсто, мањине са 75 одсто и изузетно религиозни људи на петом са 74 одсто.<ref>{{cite web |title=Turkish youth overwhelmingly against ‘other,’ study says - Turkey News |url=http://www.hurriyetdailynews.com/turkish-youth-overwhelmingly-against-other-study-says-124595 |website=Hürriyet Daily News |access-date=10. 5. 2022 |language=en}}</ref> == Курди == Махмут Есат Бозкурт, бивши министар правде, тврдио је 1930. о супериорности турске расе над [[курди|курдском]], а нетурцима је дозволио само право да буду слуге и робови. Масакр у Зилану 1930. је био масакр курдских становника Турске током побуне на [[Арарат]]у у којој је учествовало 800–1500 наоружаних људи. Према новинама ''Cumhuriyet'' од [[16. јул]]а 1930. године, убијено је око 15.000 људи, а река Зилан је била испуњена лешевима све до ушћа. Новине ''Milliyet'' је [[31. август]]а 1930. објавио изјаву турског премијера [[Мустафа Исмет Инени|Исмета Иненију]]: „Само турски народ има право да тражи етничка и расна права у овој земљи. Било који други елемент нема такво право. Они су источни Турци који су преварени неоснованом пропагандом и на крају изгубили свој пут.“ [[File:Zilanmassacre.jpg|thumbnail|Наслов дневног листа ''[[Cumhuriyet]]'' од 13. јула 1930. године: ''''''Почело чишћење, оне у долини Зилан су потпуно уништене'', Нико од њих није преживео, операција на планини Арарат се наставља....]] Курди су имали дугу историју дискриминације и масакра које је над њима вршила турска влада. Једна од најзначајнијих је побуна Дерсим, где је, према званичном извештају Четвртог генералног инспектората, турска војска убила 13.160 цивила, а 11.818 људи одведено у избеглиштво, чиме је покрајина депопулација 1937–38. године. Према Дерсими, многи припадници племена су стрељани након предаје, а жене и деца су закључани у сеножете које су потом запаљене. Давид МекДовал наводи да је убијено 40.000 људи док извори из курдске дијаспоре тврде да је страдало преко 70.000 људи.<ref>{{cite book |last1=McDowall |first1=David |title=A modern history of the Kurds |year=2004 |url=https://archive.org/details/modernhistorykur00mcdo |publisher=I.B. Tauris |location=London |isbn=978-1-85043-416-0 |page=[https://archive.org/details/modernhistorykur00mcdo/page/n225 209] |edition=3rd rev. and updated}}</ref> У покушају да негира њихово постојање, турска влада је категорисала Курде као „планинске Турке“ до [[1991.]] године.<ref>{{cite book |last1=Çelik |first1=Yasemin |title=Contemporary Turkish foreign policy |publisher=Praeger |location=Westport, Conn. |isbn=9780275965907 |page=3}}</ref> Осим тога, различите историјске курдске личности су покушаване да буду потурчене тврдњом да не постоји раса која се зове Курди и да Курди немају историју укључену као наставни предмет у државним школама. Неколико покушаја отварања курдских инструкторских центара заустављено је из техничких разлога, као што су погрешне димензије врата. Турски извори су тврдили да је вођење школа на курдском језику прекинуто [[2004.]] године због „очигледног недостатка интересовања“. Иако су школе на курдском језику почеле да раде, многе од њих су принуђене да се затворе због претеране регулације од стране државе. Институти за курдски језик су праћени под строгим надзором и бирократским притиском. Употреба курдског језика као главног образовног језика је незаконита у Турској. Прихвата се само као предметни предмети. [[Курдски језик]] је дозвољен као предмет на универзитетима, неки од њих су само курсеви језика, док су други дипломски или постдипломски програми курдске књижевности и језика. Због великог броја турских Курда, узастопне владе су на изражавање курдског идентитета гледале као на потенцијалну претњу турском јединству, што је осећај погоршан од оружане побуне коју је покренула ПКК 1984. Једна од главних оптужби за културна асимилација се односи на историјско потискивање курдског језика од стране државе. Курдске публикације настале током 1960-их и 1970-их угашене су под разним правним изговорима. Након војног удара 1980. године, курдски језик је званично забрањен у владиним институцијама. У априлу 2000, амерички конгресмен Боб Филнер говорио је о „културном геноциду”, наглашавајући да „начин живота познат као курдски нестаје алармантном брзином”. Марк Левен сугерише да [[геноцид]]не праксе нису биле ограничене на културни геноцид, и да су се догађаји из касног 19. века наставили све до [[1990.]] године. [[Дојче веле]] је 2019. известио да су Курди све више били изложени насилним злочинима из мржње. Одређени академици су тврдили да су узастопне турске владе усвојиле континуирани програм геноцида над Курдима, са циљем њихове асимилације.<ref>{{cite web |title=urds in T ds in Turkey and in (Ir y and in (Iraqi) Kurdistan: A Comparison of K distan: A Comparison of Kurdish Educational Language Policy in Two Situations of Occupation |url=https://scholarcommons.usf.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1182&context=gsp |access-date=10. 5. 2022}}</ref> Међутим, хипотеза о геноциду остаје мањинско гледиште међу историчарима и не подржава је ниједна нација или велика организација. Десмонд Фернандес, виши предавач на Универзитету Де Монтфорт, разбија политику турских власти у следеће категорије: #Програм присилне асимилације, који је између осталог укључивао забрану курдског језика и присилно пресељење Курда у некурдске области Турске. #Забрана било које организације која се супротставља категорији један. #Насилна репресија сваког курдског отпора. У јануару [[2013.]] турски парламент је усвојио закон који дозвољава употребу курдског језика у судовима, али са ограничењима. Закон је усвојен гласовима владајуће АКП (Странка правде и развоја) и прокурдске опозиционе странке за права, против критика секуларистичке ЦХП странке и националистичке МХП, при чему су посланици МХП и ЦХП скоро дошли у сукоб са посланицима БДП-а због закон. Упркос њиховој подршци у парламенту, БДП је био критичан према законској одредби да ће окривљени плаћати трошкове превода и да се закон примењује само на изговорену одбрану на суду, али не и на писмену одбрану или претпретресну одбрану. истраге. Према једном извору закон није у складу са стандардима ЕУ. Заменик премијера Турске Бекир Боздаг одговорио је на критике закона са обе стране рекавши да ће бити плаћене накнаде оптуженима који не говоре турски језик. од стране државе, док ће они који говоре турски, а више воле да говоре у суду на другом језику, морати сами да плате таксу. Европски комесар за проширење Штефан Филе поздравио је нови закон.<ref>{{cite web |title=EU Official Welcomes Use Of Mother Tongue In Court |url=http://en.haberler.com/eu-official-welcomes-use-of-mother-tongue-in-court-253145/ |website=Haberler.com |access-date=10. 5. 2022 |language=en |date=30. 1. 2013}}</ref> У фебруару 2013, турски премијер Реџеп Тајип Ердоган рекао је током састанка са муслиманским лидерима јавног мњења да има „позитивне ставове“ о имамима који држе проповеди на турском, курдском или арапском језику, према језику који се најчешће говори међу посетиоцима џамије. Овај потез добио је подршку курдских политичара и група за људска права.<ref>{{cite web |title=Gov't move for delivery of sermons in local language receives applause |url=http://todayszaman.com/news-307446-govt-move-for-delivery-of-sermons-in-local-language-receives-applause.html |website=web.archive.org |access-date=10. 5. 2022 |date=6. 3. 2013 |archive-date=06. 03. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130306041450/http://todayszaman.com/news-307446-govt-move-for-delivery-of-sermons-in-local-language-receives-applause.html |url-status=unfit }}</ref> == Арапи == Турска има историју снажног антиарабизма, који је у значајном порасту због сиријске избегличке кризе. ''Haaretz'' (јеврејски магазин)је известио да антиарапски расизам у Турској углавном погађа две групе; туристи из Залива који су окарактерисани као „богати и снисходљиви“ и сиријске избеглице у Турској. ''Haaretz'' је такође известио да антисиријско расположење у Турској метастазира у опште непријатељство према свим Арапима, укључујући [[палестина|Палестинце]]. Заменик председника партије упозорио је да Турска ризикује да постане „блискоисточна земља“ због прилива избеглица. == Јермени == [[File:Ambassador Morgenthau's Story p314.jpg|thumb|250px|Геноцид над Јерменима је био систематско истребљење од стране Османске владе својих јерменских поданика на територији која чини данашњу Републику Турску. Укупан број убијених Јермена процењен је на 1,5 милиона.]] Иако је било могуће да [[Јермени]] остваре статус и богатство у Отоманском царству, као заједница, они су добили статус грађана другог реда и сматрани су суштински страним муслиманском карактеру Османског друштва. Године 1895., захтеви за реформом међу јерменским поданицима Османског царства довели су до одлуке султана Абдула Хамида да их потисне, што је резултирало [[Хамидијски масакри|хамидијским масакрима]] у којима је убијено до 300.000 Јермена, а много више мучено. Године [[1909.]] масакр над Јерменима у граду [[адана|Адани]] резултирао је низом анти-јерменских погрома широм округа који су резултирали смрћу 20.000–30.000 Јермена. Током Првог светског рата, отоманска влада је масакрирала између 1 и 1,5 милиона Јермена у геноциду над Јерменима. Став садашње турске владе је, међутим, да су погинули Јермени били жртве очекиваних ратних тешкоћа, да су жртве преувеличане и да се догађаји из [[1915.]] године не могу сматрати геноцидом. Овај став су критиковали међународни научници који се баве геноцидом, и 28 влада, које имају резолуције које потврђују [[геноцид]].<ref>{{cite news |title=INTERNATIONAL ASSOCIATION OF GENOCIDE SCHOLARS |url=http://www.genocidewatch.org/TurkishPMIAGSOpenLetterreArmenia6-13-05.htm |access-date=10. 5. 2022 |work=web.archive.org |date=16. 4. 2006 |archive-date=16. 04. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060416082159/http://www.genocidewatch.org/TurkishPMIAGSOpenLetterreArmenia6-13-05.htm |url-status=unfit }}</ref> Инцидент „Двадесет класа“ је била политика коју је турска влада користила да регрутује мушко нетурско мањинско становништво које се углавном састоји од Јермена, Грка и Јевреја током Другог светског рата. Свих двадесет разреда чинило је мушко мањинско становништво, укључујући старешине и ментално болесне.<ref>{{cite web |title=ON SOME PROBLEMS OF THE ARMENIAN NATIONAL MINORITY IN TURKEY |url=http://www.noravank.am/upload/pdf/5.Ruben%20Melkonyan_02_2010.pdf |access-date=10. 5. 2022}}</ref> Нису добијали оружје, а често нису ни носили војне униформе. Немуслимани су били окупљени у радне батаљоне у које нису били уврштени Турци. Наводно су били приморани да раде у веома лошим условима. Преовлађујуће и широко распрострањено гледиште о овом питању било је да је [[Турска]], желећи да учествује у [[други светски рат|Другом светском рату]], унапред окупила све непоуздане нетурке који су сматрани „петом колоном“. [[File:Vergisiauctions.png|thumb|Немуслимани продају свој намештај на аукцији да би платили [[Варлик вергиси]].]] [[Варлик вергиси]] („Порез на богатство“ или „Порез на капитал“) је био турски порез који се наплаћивао богатим грађанима Турске 1942. године, са наведеним циљем прикупљања средстава за одбрану земље у случају евентуалног уласка у Други светски рат. Предлог закона о једнократном порезу предложила је влада Шукру Саракоглу, а акт је усвојио турски парламент 11. новембра 1942. Наметнут је основним средствима, као што су земљишни поседи, предузећа и индустријска предузећа свих грађана. Међутим, они који су најтеже страдали били су немуслимани попут Јевреја, Грка и Јермена који су контролисали велики део привреде. Мада су Јермени били ти који су највише опорезовани.<ref>{{cite web |title=Wayback Machine |url=http://pro.harvard.edu/papers/042/042001SmithThoma.pdf |website=web.archive.org |access-date=10. 5. 2022 |archive-date=18. 03. 2003 |archive-url=https://web.archive.org/web/20030318125431/http://pro.harvard.edu/papers/042/042001SmithThoma.pdf |url-status=unfit }}</ref> Неке потешкоће које тренутно доживљава јерменска мањина у Турској резултат су антијерменског става ултранационалистичких група као што су Сиви вукови. Према групи за права мањина, док влада званично признаје Јермене као мањину, али када се користи у јавности, овај термин означава статус другог реда. У Турској се израз „јерменски“ често користио као увреда. Деца се у раној доби уче да мрзе Јермене и „Јерменца“, а неколико људи је кривично гоњено зато што су јавне личности и политичаре називали таквима.<ref>{{cite web |title=Grew up Kurdish, forced to be Turkish, now called Armenian - Al-Monitor: The Pulse of the Middle East |url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/10/turkey-armenian-kurds-minorities-forced-to-be-turkish.html |website=www.al-monitor.com |access-date=10. 5. 2022 |language=en}}</ref> У фебруару 2004, новинар [[Хрант Динк]] објавио је чланак у јерменском листу ''Агос'' под насловом "Тајна Сабихе Хатун" у којем је бивша становница [[Газијантеп]]а, Хрипсиме Себилцијан, тврдила да је нећака Сабихе Гокчен, наговештавајући да је турски националистички херој Гокчен јерменског порекла. Сама помисао да је Гокчен могао бити Јермен изазвао је узбуну широм Турске, јер се и сам Динк нашао на удару критике, посебно од стране новинских колумниста и турских ултранационалистичких група, које су га означиле као издајника. У депеши америчког конзула коју је објавио [[Викиликс]] и коју је написао званичник конзулата у [[Истанбул]]у примећује се да је цела афера „разоткрила ружну црту расизма у турском друштву“.<ref>{{cite web |title=Furor Over Ataturk's Daughter's Armenian Ancestry Exposes Turkish Racism |url=https://wikileaks.org/plusd/cables/04ISTANBUL374_a.html |publisher=Turkey Istanbul |access-date=10. 5. 2022 |date=2004}}</ref> Године 2004. ''Белге Филмс'', дистрибутер филма у Турској, повукао је објављивање филма “Арарат” Атома Егојана, о геноциду над Јерменима, након што је добио претње од Сивих вукова, ултранационалистичке организације.<ref>{{cite web |title=- ÜLKÜ OCAKLARI: ARARAT'I CESARETİNİZ VARSA YAYINLAYIN ! Bozkurt NET |url=http://www.bozkurt.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1905 |website=www.bozkurt.net |access-date=10. 5. 2022}}</ref> Ова организација је стајала иза сличних кампања претњи против јерменске заједнице у прошлости. Године 1994. пошта мржње коју је потписала ова организација, послата је фирмама и приватним кућама у власништву Јермена у којима се Јермени описују као „паразити“ и да ће се масакри из прошлости наставити. Писма су се такође завршавала речима: „Не заборавите: Турска припада само Турцима. Ослободићемо Турску ове експлоатације. Немојте нас терати да вас пошаљемо у Јереван! Зато идите сада, пре него што то учинимо! сводиће се, како је наш премијер (Тансу Чилер) рекао, на: 'или ставите тачку на то, или ћемо ми.' То је последње упозорење!“ [[хрант Динк|Хранта Динка]], уредника јерменског недељника ''Агос'', убио је Огун Самаст у [[Истанбул]]у [[19. јануар]]а 2007. године. Он је наводно деловао по наређењу Јасина Хајала, милитантног турског ултранационалисте. Због својих изјава о јерменском идентитету и геноциду над Јерменима, Динк је три пута процесуиран по члану 301 турског кривичног закона за „вређање турског порекла“. Такође је добио бројне претње смрћу од турских националиста који су га називали издајником.<ref>{{cite web |title=Turkish-Armenian editor murdered in Istanbul |url=http://www.cpj.org/news/2007/mideast/turkey19jan07na.html |website=Committee to Protect Journalists |access-date=12. 5. 2022 |date=19. 1. 2007}}</ref> Термин „јерменски“ се често користи у политици да би дискредитовао политичке противнике. Године 2008. Цанан Артман, посланик [[Измир]]а из Републиканске народне партије, назвао је председника Абдулаха Гула „Јерменцем“. Артман је тада процесуиран за „вређање” председника. Слично, 2010. године, турски новинар Цем Бујукчакир одобрио је коментар на својој веб страници тврдећи да је мајка председника [[абдулах Гул|Абдулаха Гула]] била Јерменка. Бујукчакир је тада осуђен на 11 месеци затвора због „вређања председника [Абдулаха] Гула“. Ибрахим Сахин и 36 других наводних чланова турске ултранационалистичке групе ''Ергенекон'' ухапшени су у јануару 2009. године у Анкари. Турска полиција је саопштила да је хватање изазвано наредбама које је Шахин дао да се убију 12 лидера јерменске заједнице у Сивасу. Према званичној истрази у Турској, ''Ергенекон'' је такође имао улогу у убиству Хранта Динка.<ref>{{cite web |title=JURIST {{!}} School of Law {{!}} University of Pittsburgh |url=http://jurist.law.pitt.edu/paperchase/2008/07/turkey-arrests-two-ex-generals-for.php |website=www.law.pitt.edu |access-date=12. 5. 2022}}</ref> Године 2010. током фудбалске утакмице између [[ФК Бурсаспор|Бурсаспора]] и [[ФК Бешикташ|Бешикташа]], навијачи Бурсаспора су скандирали: „Јерменски пси подржавају Бешикташ“. Певање се односило на чињеницу да је Ален Маркарјан, вођа навијача Бешикташа, јерменског порекла. Севаг Баликчи, турски војник јерменског порекла, убијен је [[24. април]]а 2011. године, на дан сећања на геноцид над Јерменима, током служења војног рока у Батману. Преко његовог профила на Фејсбуку откривено је да је убица Киванч Агаоглу био ултранационалиста и симпатизер националистичког политичара Мухсина Јаџиоглуа и турског агента/убице Абдулаха Чатлија, који је и сам имао историју антијерменских активности, попут јерменског бомбардовања Меморијала геноциду у предграђу [[Париз]]а [[1984.]] године. Његов профил на Фејсбуку је такође показао да је симпатизер Партије Велике уније (ББП), крајње десничарске националистичке партије у Турској. Баликчијева вереница је сведочила да јој је Севаг преко телефона рекао да се плаши за свој живот јер му је извесни војник претио рекавши: „Ако би дошло до рата са Јерменијом, ти би био прва особа коју бих убио“.<ref>{{cite web |title=Nişanlıdan 'Ermenilerle savaşırsak ilk seni öldürürüm' iddiası |url=http://www.sabah.com.tr/Yasam/2012/04/06/nisanlidan-ermenilerle-savasirsak-ilk-seni-oldururum-iddiasi |website=Sabah |access-date=12. 5. 2022 |language=tr}}</ref> [[File:You are either a Turk, or a bastard.jpg|300px|thumbnail|„Или си Турчин, или копиле“, близу зида јерменске цркве у Кадикоју у [[Истанбул]]у.]] Дана [[26. фебруар]]а 2012, митинг у Истанбулу поводом сећања на масакр у Хоџалију претворио се у антијерменске демонстрације које су садржале говор мржње и претње према Јерменији и Јерменима. Повици и слогани током демонстрација укључују: „Сви сте ви Јермени, сви сте копилад“, „Хрантова копилад нас не могу уплашити“ и „Данас трг Таксим, сутра Јереван: Изненада ћемо сићи ​​на вас у ноћи“.<ref>{{cite web |title=Azeris mark 20th anniversary of Khojaly Massacre in Istanbul - World News |url=http://www.hurriyetdailynews.com/azeris-mark-20th-anniversary-of-khojaly-massacre-in-istanbul.aspx?pageID=238&nid=14673 |website=Hürriyet Daily News |access-date=12. 5. 2022 |language=en}}</ref> У 2012. ултранационалистичка група ''АСИМ-ДЕР'' (основана 2002) циљала је на јерменске школе, цркве, фондације и појединце у Турској као део кампање против јерменске мржње. Група демонстраната је 23. фебруара 2014. носила транспарент на којем је писало: „Живео Огун Самастс! Доле Хрант Динк!“ дефиловала испред јерменске основне школе у ​​Истанбулу, а затим марширала испред главне зграде новина ''Агос'', исте локације на којој је Хрант Динк убијен 2007. године.<ref>{{cite web |url=http://www.turnusol.biz/public/haber.aspx?id=18855 |website=www.turnusol.biz |access-date=12. 5. 2022}}</ref> Дана [[5. август]]а 2014. године, премијер [[Реџеп Тајип Ердоган]] је у телевизијском интервјуу на новинској мрежи НТВ приметио да је бити Јермен „ружније“ чак и него бити Грузијац, рекавши „Не бисте веровали шта су рекли о мени. Рекли су да сам Грузијац... рекли су још ружније ствари – звали су ме Јермен, али ја сам Турчин.“<ref>{{cite web |title=Turkey's Erdogan accused of inciting racial hatred for comment on Armenian descent |url=http://www.therepublic.com/view/story/8743cb2799aa430c911c126e308dcda9/EU--Turkey-Erdogan-Racism |website=web.archive.org |access-date=12. 5. 2022 |date=12. 8. 2014 |archive-date=12. 08. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140812184110/http://www.therepublic.com/view/story/8743cb2799aa430c911c126e308dcda9/EU--Turkey-Erdogan-Racism |url-status=unfit }}</ref> У фебруару 2015. откривени су графити у близини зида јерменске цркве у истанбулској четврти Кадикој на којима пише „Или сте Турци или копилад“ и „Сви сте ви Јермени, сви сте копилад“. Тврди се да су графити урађени организовањем митинга под називом „Демонстрације осуде геноцида у Хоџалију и јерменског терора“. Удружење за људска права Турске упутило је петицију локалној влади Истанбула назвавши то „изликом за подстицање етничке мржње против Јермена у Турској“. Истог месеца транспаренти који прослављају геноцид над Јерменима примећени су у неколико градова широм Турске. Они су изјавили: „Ми славимо 100. годишњицу очишћења наше земље од Јермена. Поносни смо на наше славне претке.“ <ref>{{cite web |last1=Barsoumian |first1=Nanore |title=Banners Celebrating Genocide Displayed in Turkey |url=http://armenianweekly.com/2015/02/23/celebrating-genocide/ |website=The Armenian Weekly |access-date=12. 5. 2022 |date=23. 2. 2015}}</ref> У марту 2015. градоначелник [[анкара|Анкаре]] Мелих Гокчек поднео је званичну тужбу због оптужби за клевету против новинара Хаика Багдата јер га је назвао Јерменцем. У представци подносиоца жалбе суду је наведено: „Изјаве [Багдата] су лажне и укључују увреду и клевету.“ Гокчек је навео да израз „Јерменин“ значи „гађење“. Он је тужио Багдат за 10.000 лира на основу грађанске тужбе. У другом случају, Багдат је првобитно осуђен на 105 дана затвора због вређања Гокчека термином Јермен. Казна је претворена у новчану казну од 1.160 турских лира.<ref>{{cite web |title=Armenian-origin columnist fined for ‘insulting’ Ankara mayor - Turkey News |url=http://www.hurriyetdailynews.com/armenian-origin-columnist-fined-for-insulting-ankara-mayor-92174 |website=Hürriyet Daily News |access-date=12. 5. 2022 |language=en}}</ref> У марту 2015. откривени су графити на зидовима јерменске цркве у истанбулском округу Бакиркој на којима је писало „1915, благословена година“, у вези са геноцидом над Јерменима 1915. Остале увреде су укључивале „Какве везе има ако сте сви Јермени када је један од нас Огун Самаст“, ​​што се односило на слоган „Сви смо ми Јермени“ који су демонстранти користили након убиства Хранта Динка. Управник цркве је приметио: „Овакве ствари се дешавају стално.“<ref>{{cite web |title=İstanbul-based Armenian church daubed with hate messages |url=http://www.todayszaman.com/national_istanbul-based-armenian-church-daubed-with-hate-messages_376236.html |website=web.archive.org |access-date=12. 5. 2022 |date=27. 3. 2015 |archive-date=27. 03. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150327122714/http://www.todayszaman.com/national_istanbul-based-armenian-church-daubed-with-hate-messages_376236.html |url-status=unfit }}</ref> Дана [[3. јун]]а 2015. године, током предизборног говора у Бинголу усмереног против опозиционе странке ХДП, турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да су „јерменски лоби, хомосексуалци и они који верују у 'алевизам без Алија' – сви ови представници побуне.“<ref>{{cite web |title=Journalists, Armenians, gays are ‘representatives of sedition,’ Erdoğan says - Turkey News |url=http://www.hurriyetdailynews.com/journalists-armenians-gays-are-representatives-of-sedition-erdogan-says.aspx?pageID=238&nID=83447&NewsCatID=338 |website=Hürriyet Daily News |access-date=12. 5. 2022 |language=en}}</ref> Дана [[24. јун]]а 2015. године, након концерта Тиграна Хамасијана у Анију, разрушеном средњовековном јерменском граду који се налази у турској провинцији Карс, председник Улку Оцаклар округа [[Карс]], Толга Адигузел, запретио је да ће „ловити“ Јермене у улицама Карса.<ref name="web.archive.org">{{cite web |title=Textbook examples of hate crimes, hate speech and racism in Turkey |url=http://www.todayszaman.com/columnists_textbook-examples-of-hate-crimes-hate-speech-and-racism-in-turkey_393286.html |website=web.archive.org |access-date=12. 5. 2022 |date=11. 7. 2015 |archive-date=11. 07. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150711093339/http://www.todayszaman.com/columnists_textbook-examples-of-hate-crimes-hate-speech-and-racism-in-turkey_393286.html |url-status=unfit }}</ref> После општих избора у Турској јуна 2015. године, када су три јерменска посланика изабрана у Велику националну скупштину, Хусеиин Созлу, градоначелник Адане, реаговао је на Твитеру: „Манукјанов нећак у Адани сада мора да је веома срећан. Његова три рођака су ушла Парламент. Они су из [Партије правде и развоја] АКП, [Републиканске народне партије] ЦХП и [Народно-демократске партије] ХДП." Созлу је алудирао да су три јерменска посланика повезана са Матилдом Манукјан, турско-јерменску бизнисменку, за коју се зна да је поседовала неколико јавних кућа.<ref name="web.archive.org"/> Током званичне државне сахране турског војника Олгуна Каракојунлуа, један човек је узвикнуо: „[[Радничка партија Курдистана|ПКК]] су сви Јермени, али се крију. Ја сам Курд и муслиман, али нисам Јермен. Крај Јермена је близу. Божјом вољом, ми ћемо им привести крај. О Јермени, џабе шта год да радите, ми вас добро познајемо. Узалуд ће бити шта год урадите.“ <ref>{{cite web |title='PKK'lıların hepsi Ermeni!' |url=http://www.sabah.com.tr/gundem/2015/09/02/pkklilarin-hepsi-ermeni |website=Sabah |access-date=12. 5. 2022 |language=tr}}</ref> Септембра 2015. године, током курдско-турског сукоба, објављен је снимак на којем се види како полиција у [[Џизре]]у преко звучника саопштава локалном курдском становништву да су „јерменска копилад“. Неколико дана касније, у другом случају, полиција Џизреа је више пута објавила преко звучника „Сви сте ви Јермени“. Полиција је такође објавила: „Јерменско потомство, вечерас ће бити ваша последња ноћ“. Дана 11. септембра, пред крај опсаде, полиција је коначно саопштила: „Јерменска копилад, све ћемо вас побити и истребити ћемо вас“.<ref>{{cite web |title=Wayback Machine |url=http://www.eldh.eu/fileadmin/user_upload/ejdm/publications/2015/Cizre__The_Curfow__Report.pdf |website=web.archive.org |access-date=12. 5. 2022 |archive-date=06. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306053349/http://www.eldh.eu/fileadmin/user_upload/ejdm/publications/2015/Cizre__The_Curfow__Report.pdf |url-status=unfit }}</ref> Дана 9. септембра 2015, гомила турске омладине која се окупљала у областима [[Истанбул]]а насељеним Јерменима је скандирала „Морамо ове области претворити у јерменска и курдска гробља“. У септембру 2015. у Игдиру је постављен знак „Добродошли“ који је написан на четири језика, турском, курдском, енглеском и јерменском. АСИМДЕР је протестовао против јерменског дела знака који је захтевао његово уклањање. У октобру 2015. јерменски натпис на знаку „Добродошли“ је тешко вандализован. У јуну 2016. јерменски натпис је потпуно уклоњен.<ref>{{cite web |last1=LLC |first1=Helix Consulting |title=Iğdır'ın Tuzluca ilçesindeki Ermenice tabelalar kaldırıldı |url=http://www.ermenihaber.am/tr/news/2016/06/21/I%C4%9Fd%C4%B1r-Tuzluca-Ermenice-tabela/85299 |website=www.ermenihaber.am |access-date=12. 5. 2022 |language=en}}</ref> У јануару 2016. године, када је Арас Озбилиз, етнички Јерменски фудбалер, пребачен у [[ФК Бешикташ|Бешикташ]] Турски фудбалски тим, широка кампања мржње настала је на разним друштвеним медијима. Група навијача Бешикташа, објавила је изјаву у којој осуђује расистичку кампању и потврђује да је она против расизма. Кампања мржње је такође подстакла различите политичаре, укључујући Селину Доган из Републиканске народне партије, да издају саопштење у којем је осуђују.<ref>{{cite web |title=Selina Doğan'dan Aras Özbiliz'e tepki gösterenlere: Lefter de bir Rumdu! |url=http://www.demokrathaber.net/spor/selina-dogan-dan-aras-ozbiliz-e-tepki-gosterenlere-lefter-de-bir-rumdu-h61120.html |website=web.archive.org |access-date=12. 5. 2022 |date=14. 3. 2016 |archive-date=14. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160314083106/http://www.demokrathaber.net/spor/selina-dogan-dan-aras-ozbiliz-e-tepki-gosterenlere-lefter-de-bir-rumdu-h61120.html |url-status=unfit }}</ref> У марту 2016, парада одржана у Ашкалеу, првобитно посвећена турским мученицима из Првог светског рата, претворила се у „шоу мржње“ и „мржњу пуну пропаганде против Јермена“. Башаран, градоначелник Ашкалеа, изразио је захвалност „славним прецима који су истребили Јермене“. У априлу 2018. на зиду је исписан графит са натписом „Ова домовина је наша“, а гомила смећа је такође бачена испред јерменске цркве Сурп Такавор у округу Кадикој. Општина Кадикој осудила је и описала ту акцију као „расистички напад“ у објави на Твитеру, рекавши да је покренут неопходан рад на чишћењу текста и уклањању смећа.<ref>{{cite web |title=Racist graffiti inscribed on Kadıköy church wall - Turkey News |url=http://www.hurriyetdailynews.com/racist-graffiti-inscribed-on-kadikoy-church-wall-131121 |website=Hürriyet Daily News |access-date=12. 5. 2022 |language=en}}</ref> ==Асирци == Асирци су такође делили сличну судбину са Јерменима. Асирци су такође страдали 1915. године и масовно су масакрирани. [[Геноцид над Асирцима|Асирски геноцид]] или ''Сејфо'' (како је познато Асирцима) смањио је популацију Асираца Османског царства и Персије са око 650.000 пре геноцида на 250.000 након геноцида.<ref>{{cite book |last1=Sonyel |first1=Salahi Ramadan |title=The Assyrians of Turkey : victims of major power policy |publisher=Turkish Historical Society Printing House |location=Ankara |isbn=9789751612960}}</ref> Дискриминација се наставила и у новоформираној Турској Републици. После побуне шеика Саида, Асирска православна црква је била изложена узнемиравању турских власти, на основу тога што су неки Асирци наводно сарађивали са побуњеним Курдима. Као последица тога, дошло је до масовних депортација и патријарх Мар Игњатије Илија је протеран из манастира Мор Ханањо који је претворен у турску касарну. Патријаршијско седиште је потом привремено пренето у Хомс. Асирци историјски нису могли да постану државни службеници у Турској и нису могли да похађају војне школе, да постану официри у војсци или да се придруже полицији. == Грци == [[File:Rect4108.png|thumb|180px|Анти-грчки нереди у [[Истанбул]]; 6–7 септембра 1955.]] Казнене турске националистичке ексклузивистичке мере, као што је парламентарни закон из [[1932.]] године, забраниле су грчким држављанима који живе у Турској да се баве низом од 30 заната и занимања од кројачких и столарских до медицине, права и некретнина.<ref>{{cite book |last1=Vryonis |first1=Speros |title=The mechanism of catastrophe : the Turkish pogrom of September 6-7, 1955, and the destruction of the Greek community of Istanbul |year=2005 |url=https://archive.org/details/isbn_9780974766034 |publisher=Greekworks.com |location=New York, N.Y. |isbn=978-0-9747660-3-4}}</ref> Порез Варлик Вергиси уведен 1942. године такође је послужио за смањење економског потенцијала грчких пословних људи у Турској. Дана 6. септембра 1955. антигрчке немире у Истанбулу је организовала ''Тактичка мобилизациона група турске војске'', седиште турског огранка Операције Гладио; Контрагерила. Догађаје је покренула вест да је дан раније бомбардован турски конзулат у [[Солун]]у, северна Грчка – кућа у којој је рођен [[Мустафа Кемал Ататурк]] 1881. године. Догађаје је подстакла бомба коју је подметнуо турски службеник конзулата, који је касније ухапшен и признао је злочин. Турска штампа која је преносила вести у Турској ћутала је о хапшењу и уместо тога инсинуирала је да су [[Грци]] поставили бомбу. Иако руља није експлицитно позвала на убијање Грка, преко десетина људи је умрло током или после погрома од последица премлаћивања и паљења. Повређени су и Курди, Јевреји, Јермени, Асирци, мањински муслимани и Турци немуслимани. Поред комерцијалних циљева, руља је јасно циљала на имовину у власништву или под управом [[грчка православна црква|Грчке православне цркве]]. Вандализоване су, спаљене или уништене 73 цркве и 23 школе, 8 асперса и 3 манастира. Погром је у великој мери убрзао емиграцију етничких Грка из Турске, а посебно из региона Истанбула. Грчко становништво Турске је опало са 119.822 особе 1927. на око 7.000 у 1978. години. Само у Истанбулу, грчко становништво се смањило са 65.108 на 49.081 између 1955. и 1960. године.<ref>{{cite web |title=Λέξεις – κλειδιά Μειονότητα, απογραφή, Τουρκία |url=http://www.demography-lab.prd.uth.gr/DDAoG/article/cont/ergasies/tsilenis.htm |website=www.demography-lab.prd.uth.gr |access-date=12. 5. 2022}}</ref> Грчка мањина и даље се суочава са проблемима у вези са образовањем и имовинским правима. Законом из 1971. године национализоване су верске школе и затворена богословија Халки на истанбулском острву Хејбели која је обучавала православно свештенство од 19. века. Каснији напад био је вандализам на грчком гробљу на Имбросу 29. октобра 2010. У том контексту, проблеми који погађају грчку мањину на острвима Имброс и Тенедос и даље се пријављују Европској комисији. Од [[2007.]] године турске власти су заплениле укупно 1.000 непокретности 81 грчке организације, као и појединаца грчке заједнице. С друге стране, турски судови су давали правни легитимитет незаконитим поступцима одобравањем дискриминаторних закона и политика које су кршиле основна права која су били одговорни да штите. Као резултат тога, фондације грчких заједница почеле су да подносе жалбе након [[1999.]] године када је најављена кандидатура Турске за Европску унију. Од 2007. године у овим случајевима се доносе одлуке; прва пресуда донета је у случају Фондације грчког православног колеџа Пханар, а одлука је била да је Турска прекршила члан 1. Протокола бр. 1 Европске конвенције о људским правима, којим су обезбеђена имовинска права. == Јевреји == Тридесетих година прошлог века формиране су групе које су објављивале [[антисемитизам|антисемитске]] часописе. Новинар Цеват Рифат Атилхан објавио је часопис у Измиру под називом Анадолу и који је садржавао антисемитско писање. Када је публикација стављена ван закона, Атилхан је отишао у Немачку и месецима га је забављао Јулијус Штрајхер. У ''Дер Стурмеру'', издању од стране Штрајхера, објављен је велики чланак о Цеват Рифату Атилхану [[18. август]]а 1934. По повратку у Турску, Атилхан је покренуо часопис ''Milli İnkılap'' који је био веома сличан Дер Стурмеру. Сходно томе, тврди се да велики део антисемитских теорија у Турској потиче из већег дела мишљења и материјала које је Атилхан преузео из Немачке. Афера Елза Ниего је био догађај у вези са убиством јеврејске девојке у Турској по имену Елза Ниего 1927. Током сахране одржане су демонстрације против турске владе које су изазвале антисемитску реакцију у турској штампи. Девет демонстраната је одмах ухапшено под оптужбом да су вређали „турско понашање“.<ref>{{cite book |last1=Kalderon |first1=Albert E. |title=Abraham Galanté : a biography |publisher=Published by Sepher-Hermon Press for Sephardic House at Congregation Shearith Israel |location=New York |isbn=9780872031111 |page=53}}</ref> Закон о пресељењу из 1934. године био је политика коју је усвојила турска влада и која је поставила основне принципе имиграције.[194] Иако се очекивало да ће Закон о насељавању деловати као инструмент за потурчење масе грађана који не говоре турски, он се одмах појавио као закон који је изазвао немире против немуслимана, што је доказано у погромима у [[тракија|Тракији]] над Јеврејима [[1934.]] непосредно након доношења закона. Пошто је закон донет [[14. јун]]а 1934. године, погроми у Тракији су почели нешто више од две недеље касније, [[3. јул]]а. Инциденти који су покушавали да протерају немуслиманске становнике региона прво су почели у [[Чанакале]]у, где су Јевреји добијали непотписана писма у којима им се говорило да напусте град, а затим су прерасли у антисемитску кампању која је укључивала економске бојкоте и вербалне нападе, као и физичко насиље над [[Јевреји]]ма. Процењује се да је од укупно 15.000-20.000 Јевреја који живе у региону, више од половине побегло у [[Истанбул]] током и након инцидената. Синагога Неве Шалом у Истанбулу је нападнута три пута. Прво су 6. септембра 1986. арапски милитанти убили 22 јеврејска верника и ранили 6 током шабатске службе у Неве Шалому. За напад је окривљен палестински милитант Абу Нидал. [[Синагога]] је поново погођена током бомбардовања у Истанбулу 2003. заједно са синагогом Бет Израел, убивши 20 и повриједивши преко 300 људи, како Јевреја тако и муслимана. Иако је локална турска милитантна група, Велики источни исламски нападачки фронт, преузела одговорност за нападе, полиција је тврдила да су бомбашки напади „превише софистицирани да би их извршила та група“, а високи извор из израелске владе је рекао: „напад је морао бити барем координисан са међународним терористичким организацијама“.<ref>{{cite web |title=FOXNews.com - Bombings at Istanbul Synagogues Kill 23 - U.S. &amp; World |url=http://www.foxnews.com/story/0%2C2933%2C103157%2C00.html |website=web.archive.org |access-date=12. 5. 2022 |date=5. 6. 2010 |archive-date=05. 06. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100605043547/http://www.foxnews.com/story/0%2C2933%2C103157%2C00.html |url-status=unfit }}</ref> Године 2015, информативни канал повезан са Ердоганом емитовао је двосатни документарац под називом „The Mastermind“ , који је снажно сугерисао да је „ум Јевреја“ тај „влада светом, пали, уништава, гладује, води ратове, организује револуције и државне ударе и успоставља државе у државама.“ Према Антидефамационој лиги, 71% одраслих Турака „гаји антисемитске ставове“.<ref>{{cite web |title=There’s a new bogeyman in Turkey, and, for a change, he’s not a Jew |url=https://www.timesofisrael.com/theres-a-new-bogeyman-in-turkey-and-for-a-change-hes-not-a-jew/ |website=www.timesofisrael.com |access-date=12. 5. 2022}}</ref> == Африканци == Уобичајена перцепција у турском друштву је да [[расизам]] против црнаца у Турској није велики проблем јер земља нема историју колонијализма или сегрегације као у многим западним земљама. Напротив, социолози као што је Догуш Шимшек снажно одбацују ову тачку гледишта, наглашавајући да је ова погрешна перцепција резултат чињенице да [[Африка]]нци у Турској често живе у сенци, а Афро-Турци, историјска црначка популација Турске, углавном су ограничени на мале заједнице у западној Турској. Афрички имигранти, чији је број процењен на 150.000 од [[2018.]] године, пријавили су да редовно доживљавају сексуално злостављање и дискриминацију на основу расе у Турској.<ref>{{cite web |title=African businesspeople earn success in Istanbul - Turkey News |url=https://www.hurriyetdailynews.com/african-businesspeople-earn-success-in-istanbul-132076 |website=Hürriyet Daily News |access-date=12. 5. 2022 |language=en}}</ref><ref>{{cite web |title=Türkiye'de Afrikalı göçmenler: Bize insan değilmişiz gibi bakılıyor |url=https://tr.euronews.com/2020/09/18/turkiye-de-siyahiler-yasad-g-m-z-haks-zl-klar-n-nedeni-hala-kole-olarak-gorulmemiz |website=euronews |access-date=12. 5. 2022 |language=tr |date=18. 9. 2020}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [[European Commission against Racism and Intolerance]] [http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Turkey/Turkey_CBC_en.asp reports on Turkey] *{{cite web|url=https://anca.org/alevis-in-turkey-a-history-of-persecution/|title=Alevis in Turkey: A History of Persecution|work=Uzay Bulut|date=21 November 2016|publisher=Amrneian National Committee of America}} * [http://www.tuerkeiforum.net/enw/index.php/Hate_Crimes_in_Turkey Hate Crimes in Turkey]; Documentation prepared by the Democratic Turkey Forum, cases between 2007 and 2009] * [https://2001-2009.state.gov/g/drl/rls/hrrpt/index.htm US Department of State: Bureau for Democracy, Human Rights and Labor] (country reports) * [http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm European Commission for Enlargement] * [https://web.archive.org/web/20120614150932/http://ec.europa.eu/enlargement/candidate-countries/turkey/key-documents/index_en.htm Progress Reports on Turkey (1998 - 2005)] * [https://web.archive.org/web/20120609092241/http://ec.europa.eu/enlargement/press_corner/key-documents/reports_oct_2009_en.htm Progress Report 2009] * [https://web.archive.org/web/20110906143327/http://turkeypressfreedom.org/ Turkey Press Freedom] Website covering press freedom situation in Turkey by [[SEEMO]] * [https://www.hrw.org/en/publications/reports?filter0=**ALL**&filter1=218 Human Rights Watch Reports on Turkey] * [https://www.amnesty.org/en/library Amnesty International Library] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150217150737/http://www.amnesty.org/en/library |date=2015-02-17 }} you can search for Reports on Turkey * [https://web.archive.org/web/20120312045309/http://www.mazlumderistanbul.org/ Reports and Investigations of [[Mazlumder]] about Turkish Human Rights] * [http://sorular.rightsagenda.org/ Questions and Answers; Human Rights in Turkey, Human Rights Agenda Association] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210228213803/http://sorular.rightsagenda.org/ |date=2021-02-28 }} * [http://www.madde14.org/ Database on Refugee Rights in Turkey] * [http://www.tuerkeiforum.net/enw/index.php/Hate_Crimes_in_Turkey Hate Crimes in Turkey]; Documentation prepared by the Democratic Turkey Forum, cases between 2007 and 2009 {{нормативна контрола}} [[Категорија:Дискриминација]] [[Категорија:Расизам]] [[Категорија:Људска права]] [[Категорија:Турска]] [[Категорија:Историја Турске]] 0ib92nra9a20rdoxd4qi1ike03dpuw1 0 4314783 25138560 25136974 2022-08-04T14:39:49Z Squidwood 310005 /* Конкурс за домаћинство */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Песма Евровизије 2 | наслов = Песма Евровизије | година = 2023. | изворни_слоган = | слика = | величина_слике = 250px | опис_слике = | полуфинале1 = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 9. мај, 16. мај или 23. мај}} [[мај]] [[2023]]. | полуфинале2 = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 11. мај, 18. мај или 25. мај}} [[мај]] [[2023]]. | финале = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 13. мај, 20. мај или 27. мај}} [[мај]] [[2023]]. | место_одржавања = {{зас|Уједињено Краљевство}} [[Уједињено Краљевство]] | арена = | водитељи = | режисер = | извршни_супервизор = [[Мартин Естердал]] | извршни_продуцент = | емитер = [[Датотека:BBC.svg|25п]] [[BBC]] | чин_отварања = | у_паузи = | репризни_чин = | слоган = | број_песама = 24 (до сада) | земље_дебитанти = — | земље_повратнице = — | повукле_се = | зелена = | зелена_2 = да | плава = | плава_2 = да | љубичаста = да | црвена = | жута = да | мапа = | легенда_љжз = | без_легенде = | систем_гласања = Свака земља додељује два пута бодове од 1—8, 10 и 12 поена; посебно гласове жирија, посебно гласове публике. | нула_поена = | победничка_песма = | претходна = 2022 | наредна = 2024 | назив = Песма Евровизије | фусноте = }} '''Песма Евровизије 2023.''' ({{јез-енгл|Eurovision Song Contest 2023}}; {{јез-фр|Concours Eurovision de la chanson 2023}}) биће 67. по реду избор за [[Песма Евровизије|Песму Евровизије]]. Одржаће се у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], након што Украјина као победник такмичења 2022. године није била у могућности да буде домаћин из безбедносних разлога праћених [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руском инвазијом на Украјину]]. Биће ово девети пут да се такмичење одржи у Уједињеном Краљевству, а први пут после [[Песма Евровизије 1998.|1998.]] године.<ref name=UKHost>{{Cite news |date=2022-07-25|title=United Kingdom to host Eurovision Song Contest 2023 |url=https://eurovision.tv/story/united-kingdom-host-eurovision-song-contest-2023 |access-date=2022-07-25}}</ref> == Избор града домаћина == На такмичењу [[Песма Евровизије 2022.|2022.]] године победила је [[Украјина на избору за Песму Евровизије|Украјина]], којој је прво било понуђено домаћинство такмичења, по евровизијској традицији.<ref>{{Cite web |date=15 January 2017 |title=How it works |url=https://eurovision.tv/about/how-it-works |access-date=7 May 2022 |website=Eurovision.tv |language=en-gb}}</ref> Ово би био трећи пут да Украјина буде домаћин, после [[Песма Евровизије 2005.|2005.]] и [[Песма Евровизије 2017.|2017.]] Међутим, због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије на Украјину 2022]], спекулисало се о домаћинству неке друге државе која припада ''[[Велика петорка (Евровизија)|великој петорци]]'' (Француске, Немачке, Италије, Шпаније и другопласиране 2022. године, Уједињеног Краљевства)<ref>{{cite web|title=Ukraine wins 2022 Eurovision song contest as UK finishes second in Turin|last=Belam|first=Martin|last2=Cvorak|first2=Monika|publisher=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2022/may/15/ukraine-wins-2022-eurovision-song-contest-as-uk-finishes-second-in-turin|date=15 May 2022|access-date=15 May 2022}}</ref> Дана 16. маја 2022, Микола Чернотицки, председавајући члан украјинског емитера Суспиљне, је изјавио да Украјина жели да одржи такмичење у мирној Украјини која може да загарантује безбедност свих такмичара и делегација.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-16 |title=🇺🇦 Eurovision 2023: Suspilne Wants the Contest to be Held in a Peaceful Ukraine |url=https://eurovoix.com/2022/05/16/eurovision-2023-suspilne-host-peaceful-ukraine/ |access-date=2022-05-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Накнадно, украјински председник [[Володимир Зеленски]] је изјавио да се нада да ће такмичење бити у [[Мариупољ]]у.<ref>{{Cite Instagram|postid=CdjmOB7IRZU|user=zelenskiy_official|last=Zelenskyy|first=Volodymyr|author-link=Volodymyr Zelenskyy|script-title=uk:Наша мужність вражає світ, наша музика підкорює Європу! Наступного року Україна прийматиме «Євробачення»! Втретє у своїй історії. І вірю – не востаннє. Ми зробимо все, щоб одного дня учасників і гостей «Євробачення» приймав український Маріуполь. Вільний, мирний, відбудований! Дякую за перемогу @Kalush.official та всім, хто віддав за нас свої голоси! Впевнений, не за горами наш переможний акорд у битві з ворогом. Слава Україні!|language=uk|date=15 May 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fakenews.rs/2022/05/20/ne-zelenski-nije-najavio-evroviziju-2023-u-mariupolju/|title=Ne, Zelenski nije najavio Evroviziju 2023. u Mariupolju|date=2022-05-20|website=FakeNews Tragač|language=en-US|access-date=2022-05-23}}</ref> Чернотицки је касније изјавио да ће Суспиљне почети преговоре са [[Европска радиодифузна унија|ЕРУ]] о домаћинству такмичења 20. маја.<ref>{{Cite press release |last= |date=2022-05-17 |title=Микола Чернотицький: Розпочинаємо консультації з ЄМС щодо проведення Євробачення-2023 в Україні |trans-title=Mykola Chernotytskyi: We are starting consultations with the EBU on holding Eurovision 2023 in Ukraine |url=https://corp.suspilne.media/newsdetails/5023 |access-date=2022-05-17 |website=suspilne.media |publisher=[[Suspilne]] |language=uk}}</ref><ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-05-17 |title=🇺🇦 Eurovision 2023: Discussions with Ukraine and the EBU Regarding Hosting to Commence on Friday |url=https://eurovoix.com/2022/05/17/eurovision-2023-discussions-with-ukraine-and-the-ebu-regarding-hosting-to-commence-on-friday/ |access-date=2022-05-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Следеће државе су биле изјавиле заинтересованост за домаћинство у случају да то Украјина не може да учини: Италија,<ref>{{Cite web |last=Bonetti |first=Andrea |date=15 May 2022 |title=Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/05/15/eurovision-2023-coletta-rai-ucraina/ |access-date=15. 5. 2022 |website=Eurofestival News |language=it-IT}}</ref> Холандија, <ref>{{Cite web |date=2022-05-15 |title=Songfestivalregisseur zet editie in Rotterdam weer in optie |url=https://www.rtlboulevard.nl/special/songfestival/artikel/5308674/songfestivalregisseur-denkt-dat-editie-rotterdam-weer-kan |access-date=2022-05-17 |website=RTL Boulevard |language=nl}}</ref> Пољска, <ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=15. 5. 2022 |title=Poland: TVP is Willing to Help Host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/05/15/%F0%9F%87%B5%F0%9F%87%B1-poland-tvp-is-willing-to-help-host-eurovision-2023/ |work=Eurovoix}}</ref> Уједињено Краљевство,<ref>{{cite news |last1=Dixon |first1=Hayley |last2=Vasilyeva |first2=Nataliya |date=15. 5. 2022 |title=Eurovision winner Oleh Psiuk heads home to serve Ukraine |newspaper=[[The Daily Telegraph]] |url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/05/15/eurovision-italy-thwarts-cyber-attacks-pro-russian-hackers/ |url-access=subscription |accessdate=16. 5. 2022}}</ref> Шведска, <ref>{{Cite web |last=McCaig |first=Ewan |date=10. 5 2022 |title=Eurovision 2022: Mayor Of Stockholm Offers To Host Eurovision 2023 In Event Of Ukraine Win |url=https://eurovoix.com/2022/05/10/🇮🇹-eurovision-2022-mayor-of-stockholm-offers-to-host-eurovision-2023-in-event-of-ukraine-win/ |work=Eurovoix}}</ref> и Шпанија (која је касније одустала од своје понуде).<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-14 |title=Spain: RTVE no longer in contention to host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/06/14/spain-contention-host-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> 16. јуна 2022. године украјинска телевизија -{Суспільне}- и ЕРУ су одржали састанак како би увидели могућности одржавања такмичења 2023. у Украјини.<ref name="UAprep">{{Cite press release |last= |title=Суспільне Мовлення спільно з Кабміном презентували перші кроки підготовки до проведення Євробачення-2023 |trans-title=Suspilne together with the Cabinet of Ministers presented the first steps of preparation for Eurovision 2023 |url=https://corp.suspilne.media/newsdetails/5088 |access-date=2022-06-16 |website=suspilne.media |publisher=Suspilne |language=uk, en}}</ref><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-15 |title=Eurovision 2023: UA:PBC and Ukrainian Government Commence Preparations For Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/15/eurovision-2023-uapbc-ukrainian-government-preparations/ |access-date=2022-06-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Међутим, 17. јуна 2022. ЕРУ је дала званично саопштење да се такмичење 2023. неће одржати у Украјини због изразито лошег политичког и ратног стања изазваних руском инвазијом на Украјину, те је ЕРУ започела преговоре са -{[[BBC]]}--јем, као другопласираним на такмичењу 2022. за потенцијално одржавање такмичења у Уједињеном Краљевству. Биће то први пут после [[Песма Евровизије 1980.|1980.]] да се такмичење не одржи у земљи која је победила претходне године.<ref>{{Cite web |date=2022-06-17 |title=EBU Statement on Hosting of 2023 Eurovision Song Contest |url=https://eurovision.tv/mediacentre/release/ebu-statement-2023-eurovision-hosting |access-date=2022-06-17 |website=Eurovision.tv |publisher=European Broadcasting Union (EBU) |language=en-gb}}</ref> Као одговор на одлуку ЕРУ-а, Чернотски је у писму ЕРУ-у које су потписали и победници Евровизије [[Руслана]], [[Џамала]] и [[Kalush Orchestra|Олех Псијук]] (оснивач групе -{[[Kalush Orchestra]]}-) захтевао даље разговоре са ЕРУ.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: UA:PBC Requests Further Meetings with EBU After Ukraine Rejected as Host Country |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-ukraine-further-meetings/ |access-date=2022-06-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |last=Waterson |first=Jim |date=2022-06-17 |title=UK is asked to host Eurovision in 2023 after Ukraine ruled out |url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2022/jun/17/uk-is-asked-to-host-eurovision-in-2023-after-ukraine-ruled-out |access-date=2022-06-17 |website=The Guardian |language=en}}</ref><ref>{{Cite news |last=Marshall |first=Alex |date=2022-06-17 |title=Eurovision rules out Ukraine as host of next year’s song contest. |language=en-US |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/2022/06/17/world/europe/eurovision-uk-ukraine.html |access-date=2022-06-17}}</ref> На то је ЕРУ одговорила да разуме разочарење украјинске делегације због одлуке, уз објашњење да такмичење не може бити одржано у Украјини из безбедносних разлога. Такође, ЕРУ инсистира да процес избора земље домаћина не сме бити коришћен у политичке сврхе. Услед преседана да се по први пут од увођења полуфиналних вечери такмичење неће одржати у земљи која је претходне године победила, још у почетку је било непознато да ли ће Украјина као победник такмичења 2022. добити директан пласман у финалу.<ref>{{Cite web |date=2022-06-23 |title=EBU Statement on Hosting of the 2023 Eurovision Song Contest |url=https://eurovision.tv/mediacentre/release/ebu-statement-on-hosting-of-the-2023-eurovision |access-date=2022-06-23 |website=Eurovision.tv |publisher=EBU |language=en-gb}}</ref> Дана 25. јула 2022, ЕРУ објављује да ће Уједињено Краљевство бити домаћин такмичења у сарадњи са украјинским емитером, а да ће се Украјина директно пласирати у финале.<ref name=UKHost /> === Конкурс за домаћинство === {{Location map many|United Kingdom|width=325px|float=right|caption=Локације градова кандидата за домаћинство|places= |label1={{small|[[Абердин]]}}|lat1=57.15|long1=-2.11|position1=right|mark1=Green pog.svg |label3={{small|[[Бирмингем]]}}|lat3=52.48|long3=-1.9025|position3=bottom|mark3=Green pog.svg |label4={{small|[[Брајтон]]}}|lat4=50.82838|long4=-0.13947|position4=left|mark4=Green pog.svg |label5={{small|[[Бристол]]}}|lat5=51.45|long5=-2.583333|position5=bottom|mark5=Green pog.svg |label6={{small|[[Кардиф]]}}|lat6=51.481667|long6=-3.179167|position6=left|mark6=Green pog.svg |label7={{small|[[Единбург]]}}|lat7=55.953333|long7=-3.189167|position7=right|mark7=Green pog.svg |label8={{small|[[Глазгов]]}}|lat8=55.861111|long8=-4.25|position8=bottom|mark8=Green pog.svg |label9={{small|[[Лидс]]}}|lat9=53.800268|long9=-1.549721|position9=right|mark9=Green pog.svg |label10={{small|[[Ливерпул]]}}|lat10=53.4075|long10=-2.991944|position10=left|mark10=Green pog.svg |label11={{small|[[Лондон]]}}|lat11=51.507222|long11=-0.1275|position11=left|mark11=Green pog.svg |label12={{small|[[Манчестер]]}}|lat12=53.479444|long12=-2.245278|position12=bottom|mark12=Green pog.svg |label13={{small|[[Нотингем]]}}|lat13=52.953333|long13=-1.15|position13=right|mark13=Green pog.svg |label14={{small|[[Њукасл]]}}|lat14=54.98|long14=-1.61|position14=left|mark14=Green pog.svg |label15={{small|[[Шефилд]]}}|lat15=53.380368|long15=-1.469701|position15=right|mark15=Green pog.svg |label16={{small|[[Сандерланд]]}}|lat16=54.906|long16=-1.381|position16=bottom|mark16=Green pog.svg |label17={{small|[[Вулверхемптон]]}}|lat17=52.583333|long17=-2.133333|position17=left|mark17=Green pog.svg |label18={{small|[[Белфаст]]}}|lat18=54.607|long18=-5.926|position18=bottom|mark18=Green pog.svg |label19={{small|[[Дери]]}}|lat19=54.9975|long19=-7.32|position19=left|mark19=Green pog.svg}} }} Одмах након што је ЕРУ објавила да Украјина неће бити домаћин, многи градови у УК су изразили интерес за домаћинство: [[Абердин]], [[Белфаст]], [[Бирмингем]], [[Брајтон]], [[Бристол]], [[Кардиф]], [[Единбург]], [[Глазгов]], [[Лидс]], [[Ливерпул]], [[Лондон]], [[Манчестер]], [[Њукасл]], [[Шефилд]], [[Сандерланд]] и [[Вулверхемптон]].<ref>{{Cite web |last=Lombardini |first=Emanuele |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: piovono candidature per l'ipotesi Regno Unito |trans-title=Eurovision 2023: applications are raining for the United Kingdom hypothesis |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/06/18/eurovision-2023-candidature-regno-unito/ |access-date=2022-06-18 |website=Eurofestival News |language=it-IT}}</ref><ref>{{Cite web |last=Ryan |first=Tom |date=2022-07-10 |title=Bristol launches bid to host Eurovision 2023 |url=https://escxtra.com/2022/07/10/bristol-launches-bid-to-host-eurovision-2023/ |access-date=2022-07-10 |website=ESCXTRA.com |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-07-12 |title=Eurovision 2023: Newcastle Preparing Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/07/12/eurovision-2023-newcastle-preparing-bid/ |access-date=2022-07-13 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> [[Нотингем]] и [[Дери]] су накнадно изразили интерес за домаћинство, након што је УК потврђен као домаћин такмичења.<ref name=":8">{{Cite news |date=2022-07-26 |title=Eurovision in Nottingham would be 'boost for city' |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/uk-england-nottinghamshire-62309502 |access-date=2022-07-26}}</ref><ref name=":9">{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-08-02 |title=Eurovision 2023: Derry Investigates Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/08/02/eurovision-2023-derry-bid/ |access-date=2022-08-02 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Након што је УК потврђен као домаћин такмичења, BBC је 25. јула 2022. године отворио конкурс за домаћинство. Следећи градови су истог дана потврдили да су послали своје понуде за домаћинство: Абердин, <ref>{{Cite web |last=Britton |first=Ruaraidh |date=2022-07-25 |title=UK confirmed as Eurovision 2023 hosts as Aberdeen bid to host contest |url=https://www.aberdeenlive.news/news/uk-world-news/uk-confirmed-eurovision-2023-hosts-7376876 |access-date=2022-08-03 |website=Aberdeen Live |language=en}}</ref> Лидс,<ref name=":7"> {{Cite web |date=2022-07-25 |title=Eurovision Song Contest 2023 to be hosted in the UK as Leeds to make bid |url=https://www.yorkshireeveningpost.co.uk/whats-on/arts-and-entertainment/eurovision-song-contest-2023-to-be-hosted-in-the-uk-as-leeds-to-make-bid-on-behalf-of-ukraine-3780711 |access-date=2022-07-29 |website=yorkshireeveningpost.co.uk |language=en}} </ref> Ливерпул<ref>{{Cite web |last=Edrich |first=Patrick |date=2022-07-25 |title=Eurovision confirmed for UK as Liverpool steps up host city bid |url=https://www.liverpoolecho.co.uk/news/liverpool-news/eurovision-2023-confirmed-uk-liverpool-24580632 |access-date=2022-08-03 |website=Liverpool Echo |language=en}}</ref> и Манчестер.<ref>{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-07-27 |title=Eurovision 2023: Manchester will officially bid to host competition |url=https://esctoday.com/187558/eurovision-2023-manchester-will-officially-bid-to-host-competition/ |access-date=2022-08-03 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> Након њих, 26. јула 2022. понуде су послали Бристол,<ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-07-26 |title=Eurovision 2023: Bristol Reaffirms Bid to Host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/07/26/eurovision-2023-bristol-reaffirms-bid/ |access-date=2022-07-27 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Глазгов<ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-07-26 |title=Eurovision 2023: Glasgow Confirms Bid to Host Contest |url=https://eurovoix.com/2022/07/26/eurovision-2023-glasgow-confirms-bid/ |access-date=2022-07-26 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> и Шефилд,<ref>{{Cite news |date=2022-07-26 |title=Eurovision: Sheffield makes Ukraine solidarity bid to host 2023 contest |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/uk-england-south-yorkshire-62306815 |access-date=2022-07-27}}</ref> док је Бирмингем послао своју понуду 27. јула 2022. године.<ref name=":5" /> 3. августа 2022. Кардиф је одустао од домаћинства.<ref>{{Cite web |last=Lewis |first=Ffion |date=2022-08-03 |title=Cardiff will not host Eurovision in 2023 |url=https://www.walesonline.co.uk/whats-on/whats-on-news/eurovision-cardiff-2023-latest-updates-24659301 |access-date=2022-08-03 |website=WalesOnline |language=en}}</ref> Следећи градови су изразили интерес за домаћинство: {| class="wikitable sortable" style="text-align: left;" |- ! Град ! Арена ! Капацитет ! Напомене |- | [[Абердин]]<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: MSPs & MPs Back Potential Aberdeen Eurovision Bid |url=https://eurovoix.com/2022/06/18/eurovision-2023-aberdeen-bid/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[P&J Live]] | 10.000 | — |- | [[Белфаст]]<ref name="BBC host cities" /><ref>{{Cite web |last=Heap |first=Steven |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: Calls to Bring Eurovision to Belfast |url=https://eurovoix.com/2022/06/18/eurovision-2023-belfast/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[ССЕ Арена]] | 11.058 | Домаћин МТВ Европских додела награда 2011. године |- | rowspan="2" |[[Бирмингем]]<ref name="BBC host cities">{{Cite news |date=2022-06-17 |title=Eurovision Song Contest: Which UK cities could host 2023 show? |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-61844328 |access-date=2022-06-19}}</ref><ref>{{Cite web |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: Birmingham Launches Host City Campaign "Bring It To Birmingham" |url=https://eurovoix.com/2022/06/18/eurovision-2023-birmingham/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Рисортс ворлд арена]] | 15.685 | Домаћин Комонвелт игара 2022. године |- | [[Утилита арена]] | 15.800 | Домаћин [[Песма Евровизије 1998.|Песме Евровизије 1998.]] и Комонвелт игара 2022. године |- | rowspan="2" |[[Брајтон]]<ref name="BBC host cities" /><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: Brighton Will Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-brighton/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Брајтон изложбени центар]] | 4.450 | Не испуњава критеријуме ЕРУ. |- | [[Стадион Фалмер]] | 31.800 | Домаћин [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|Европског првенства у фудбалу за жене 2022.]] и [[Светско првенство у рагбију 2015.|Светског првенства у рагбију 2015. године]] |- | [[Бристол]]<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=10. 7. 2022|access-date=12 July 2022|title=Eurovision 2023: Bristol announces host city bid…with plans for pop-up arena at Brabazon Hangars|url=https://wiwibloggs.com/2022/07/10/eurovision-2023-bristol-announces-host-city-bid-with-plans-for-pop-up-arena-at-brabazon-hangars/272897/|website=Wiwibloggs|language=en-GB}}</ref> | [[Бристол арена]] | — | Под изградњом. |- | rowspan="2" | [[Вулверхемптон]]<ref>{{Cite web |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023 in UK: British cities express interest as United Kingdom likely to host |url=https://wiwibloggs.com/2022/06/17/eurovision-2023-host-uk-potential-host-cities/272745/ |access-date=2022-06-19 |website=wiwibloggs |language=en-US}}</ref> | [[Вулверхемптон Сивик хала]] | 3.000 | Не испуњава критеријуме ЕРУ. |- | [[Стадион Молино]] | 32.050 | Неопходна је изградња крова. |- | [[Глазгов]]<ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-07-26 |title=Eurovision 2023: Glasgow Confirms Bid to Host Contest |url=https://eurovoix.com/2022/07/26/eurovision-2023-glasgow-confirms-bid/ |access-date=2022-07-26 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[ОВО Хајдро арена]] | 14.300 | Домаћин МТВ Европских додела награда 2014. године |- | [[Дери]]<ref>{{Cite web |last=Anderson |first=Gillian |date=2022-08-01 |title=Derry considering bid to host Eurovision 2023 |url=https://www.belfastlive.co.uk/whats-on/music-nightlife-news/derry-considering-bid-host-eurovision-24637765 |access-date=2022-08-03 |website=BelfastLive |language=en}}</ref><ref name=":9" /> | | | |- | rowspan="2" |[[Единбург]]<ref>{{Cite web |date=2022-06-18 |title=Edinburgh throws its hat in the ring to host Eurovision 2023 |url=https://escxtra.com/2022/06/18/edinburgh-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-19 |website=ESCXTRA.com |language=en-GB}}</ref> | [[Ашер хала]] | 2.200 | Домаћин [[Песма Евровизије 1972.|Песме Евровизије 1972.]] Не испуњава критеријуме ЕРУ. |- | [[Ројал Хајленд изложбени центар]] | 10.500 | — |- | [[Кардиф]]<ref>{{Cite web |date=17. 6. 2022|access-date=12. 7. 2022|title=Cardiff express interest in a bid for Eurovision 2023|url=https://escxtra.com/2022/06/17/cardiff-express-interest-in-a-bid-for-eurovision-2023/|last=Picot|first=Nathan|website=Eurovoix|language=en-GB}}</ref> | [[Стадион Миленијум]] | 73.000 | Домаћин [[Финале УЕФА Лиге шампиона 2017.|финала УЕФА Лиге шампиона 2017.]] |- | [[Ливерпул]]<ref name="BBC host cities" /><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: Liverpool Intends to Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-liverpool-bid/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Ливерпул арена]] | 11.000 | Домаћин МТВ Европских додела награда 2008. године |- | [[Лидс]]<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: Leeds Expresses Interest in Hosting Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-🇬🇧-leeds-expresses-interest-in-hosting-eurovision/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Фирст дајрект арена]] | 13.781 | — |- | rowspan="3" |[[Лондон]]<ref name="BBC host cities" /><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: Mayor of London Expresses Support For Capital to Host |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-mayor-london-support-host/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Вембли арена]] | 12.500 | Домаћин МТВ Европских додела награда 2017. године |- | [[Копер бокс]] | 7.481 | — |- | [[О2 арена (Лондон)|О2 арена]] | 10.500 | Домаћин [[Тенис мастерс куп|АТП финала]] од 2009. до 2020. године као и турнира у гимнастици и кошарци на [[Летње Олимпијске игре 2012.|летњим Олимпијским играма 2012. године]] |- | rowspan="3" |[[Манчестер]]<ref name="BBC host cities" /> | [[Co-op Live]] | — | Под изградњом. |- | [[Манчестер арена]] | 21.000 | Домаћин Комонвелт игара 2002. године |- | [[Манчестер изложбени центар]] | 10.900 | — |- | [[Нотингем]]<ref name=":8"/> | | | |- | [[Њукасл]]<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-07-12 |title=Eurovision 2023: Newcastle Preparing Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/07/12/eurovision-2023-newcastle-preparing-bid/ |access-date=2022-07-13 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Утилита Арена Њукасл]] | 11.000 | — |- | [[Сандерланд]]<ref>{{Cite web |date=2022-06-19 |title=Sunderland councillor wants the Stadium of Light to host Eurovision 2023 |url=https://escxtra.com/2022/06/19/sunderland-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-19 |website=ESCXTRA.com |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |date=2022-02-01 |title=Plans outlined for 10,000-capacity arena in Sunderland |url=https://www.thestadiumbusiness.com/2022/02/01/plans-outlined-for-10000-capacity-arena-in-sunderland/ |access-date=2022-06-19 |website=The Stadium Business |language=en-GB}}</ref> | [[Стадион светлости]] | 60.000 | — |- | [[Шефилд]]<ref>{{Cite web |last=Grace |first=Emily |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: Sheffield Councillors Interested in Bidding For Eurovision Hosting Rights |url=https://eurovoix.com/2022/06/18/eurovision-2023-sheffield/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Шефилд арена]] | 13.600 | — |} == Земље учеснице == Следеће земље су изразиле интерес за учешће: === Полуфиналисти === {| class="sortable wikitable" |- ! style="width:4%;" | #‍ ! style="width:12%;" | Држава‍ ! style="width:18%;" | Извођач(и)‍ ! style="width:21%;" | Песма‍ ! style="width:12%;" | Језик ! style="width:21%;" | Српски превод ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Поени |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Албанија}}<ref name="Albania">{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-06-03 |title=Albania: RTSH confirms participation at Eurovision 2023: FiK 61 preparations kick off |url=https://esctoday.com/187096/albania-rtsh-confirms-participation-at-eurovision-2023-fik-61-preparations-kick-off/ |access-date=2022-06-03 |website=ESCToday |language=en}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Аустрија}}<ref name="Austria">{{cite web|url=https://eurovoix.com/2022/05/13/austria-orf-approach-eurovision-2023-june/|title=Austria: ORF to Determine Approach to Eurovision 2023 In June|date=13 May 2022|work=Eurovoix|last=Granger|first=Anthony}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Белгија}}<ref>{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-07-04 |title=Belgium: VRT confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187375/belgium-vrt-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |access-date=2022-07-04 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Грчка}}<ref name="Greece">{{Cite web |date=2022-05-28 |title=The plans of Greece and Cyprus for Eurovision 2023! |url=https://eurovisionfun.com/en/2022/05/the-plans-of-greece-and-cyprus-for-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-04 |website=Eurovision News {{!}} Music {{!}} Fun |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Данска}}<ref name="Denmark">{{Cite news |last=Ellegaard |first=Christian |date=11 May 2022 |title=DR's Grand Prix-chef svarer på kritik efter dansk nederlag: 'Det er da skide ærgerligt, at vi ikke er med på lørdag' |language=da |work=[[Danmarks Radio]] |url=https://www.dr.dk/nyheder/kultur/drs-grand-prix-chef-svarer-paa-kritik-efter-dansk-nederlag-det-er-da-skide-aergerligt |access-date=23 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Естонија}}<ref>{{Cite web |last=Farren |first=Neil |date=2022-08-01 |title=Estonia: Eurovision 2023 Participation Confirmed |url=https://eurovoix.com/2022/08/01/🇪🇪-estonia-eurovision-2023-participation-confirmed/ |access-date=2022-08-01 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Израел}}<ref name="Israel">{{cite web|date=8 February 2022|last=Brebner|first=Kayitz|work=[[Maariv (newspaper)|Maariv]]|title=ביי ל"אקס פקטור"? "כאן" פרסמה מכרז לתוכנית שתבחר נציג לאירוויזיון|language=he|url=https://m.maariv.co.il/culture/tv/Article-896704|accessdate=20 February 2022}}</ref> | <!--[[Ноа Кирел]]<ref>{{Cite web |last=Бокер |first=Ран |date=2022-07-11 |title=נועה קירל נבחרה לייצג את ישראל באירוויזיון 2023 |trans-title=Ноа Кирел је изабрана да представља Израел на Песми Евровизије 2023. |url=https://www.ynet.co.il/entertainment/article/byii11ytoq |url-status=live |access-date=2022-07-11 |website=Ynet}}</ref> --> | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Кипар}}<ref name="Cyprus">{{Cite web|date=2021-09-24|title=Cyprus: Through a talent show the representative at Eurovision 2023!|url=https://eurovisionfun.com/en/2021/09/cyprus-through-a-talent-show-the-representative-at-eurovision-2023/|url-status=live|access-date=2021-09-24|last=Argyriou|first=Giannis|work=Eurovision Fun}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Летонија}}<ref>{{Cite web |last=Grace |first=Emily |date=2022-08-03 |title=🇱🇻 Latvia: Eurovision 2023 Participation Confirmed |url=https://eurovoix.com/2022/08/03/latvia-eurovision-2023-participation/ |access-date=2022-08-03 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Литванија}}<ref>{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-07-29 |title=Lithuania: LRT confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187587/lithuania-lrt-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |access-date=2022-07-29 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Норвешка}}<ref name="Norway">{{Cite web |date=2022-06-06 |title=Norway: NRK confirms participation at Eurovision 2023|url=https://esctoday.com/?p=187120 |access-date=2022-06-06 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Пољска}}<ref>{{Cite news |date=15 May 2022 |title=Jacek Kurski studzi oczekiwania przed finałem Eurowizji. "Europa produkuje dużo tandety" [TYLKO W PLEJADZIE] |language=pl |work=plejada.pl |url=https://plejada.pl/wywiady/eurowizja-2022-jacek-kurski-studzi-emocje-ochman-jest-dobry-ale-nie-wygra/q9mgw97 |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Сан Марино}}<ref name="San Marino">{{cite web|date=20 February 2022|last=Farren|first=Neil|work=Eurovoix|title=San Marino: Una Voce per San Marino to Remain as Eurovision Selection|url=https://eurovoix.com/2022/02/20/san-marino-una-voce-per-san-marino-remain-eurovision-selection/|accessdate=20 February 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Србија}}<ref name="Serbia">{{cite web|date=28 April 2022|last=Simonovic|first=Ivan|work=RTS|title=Olivera Kovačević: Serbia will continue to participate in Eurovision in the coming years|url=https://www.rts.rs/page/rts/ci/Evrosong/evrosong2022/story/3344/vesti/4795162/konstrakta-evrosong-ispracaj-torino-rts.html|accessdate=28 April 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Финска}}<ref>{{Cite news |last=Granger |first=Anthony |date=15 May 2022 |title=Finland: Eurovision 2023 Participation Confirmed |work=Eurovoix |url=https://eurovoix.com/2022/05/15/🇫🇮-finland-eurovision-2023-participation-confirmed/ |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Холандија}}<ref name="Netherlands">{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-16 |title=🇳🇱 Netherlands: Song Submissions Open For Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/05/16/netherlands-song-submissions-eurovision-2023/ |access-date=2022-05-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Швајцарска}}<ref>{{Cite web |date=2022-07-12 |title=«Eurovision Song Contest» 2023 |url=https://www.srf.ch/sendungen/eurovision-song-contest/esc-eurovision-song-contest-2023 |access-date=2022-07-12 |website=srf.ch |publisher=SRF |language=gsw}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Шведска}}<ref name="Sweden">{{Cite web|date=2022-06-01|title=Suecia participará en Eurovisión 2023|url=https://eurofestivales.blogspot.com/2022/06/suecia-participara-en-eurovision-2023.html|url-status=live|language=es-ES|access-date=2022-06-01|work=Eurofestivales}}</ref> | | | | | | |} === Финалисти === {| class="sortable wikitable" |- ! style="width:4%;" | #‍ ! style="width:12%;" | Држава‍ ! style="width:18%;" | Извођач(и)‍ ! style="width:21%;" | Песма‍ ! style="width:12%;" | Језик ! style="width:21%;" | Српски превод ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Поени |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Италија}}<ref name="Italy">{{Cite web |date=2022-05-15 |title=Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/05/15/eurovision-2023-coletta-rai-ucraina/ |access-date=2022-06-04 |language=it-IT}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Немачка}}<ref name="Germany">{{Cite news |last=Terry |first=Connor |date=23 May 2022 |title=Germany’s HoD states that NDR is taking their “poor result very seriously” |url=https://www.escunited.com/germanys-hod-states-that-ndr-is-taking-their-poor-result-very-seriously/ |access-date=25 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Уједињено Краљевство}}<ref name="United Kingdom">{{cite web |last1=Savage |first1=Mark |title=Eurovision 2022: How Sam Ryder turned things around for the UK |url=https://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-61450874 |publisher=BBC |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;"| | {{Евровизија|Украјина}}<ref name=UKHost /> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Француска}}<ref>{{cite news |last=Jiandani |first=Sanjay |date=1. 7. 2022 |title=France: France 2 confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187357/france-france-2-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |website=ESCToday |access-date=1. 7. 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Шпанија}}<ref name="Spain">{{Cite web|date=2022-01-26|title=Benidorm Fest, 'twelve points': comienza el festival para elegir representante español para Eurovisión|url=https://www.elpais.com/television/2022-01-26/benidorm-fest-twelve-points-comienza-el-festival-para-elegir-representante-espanol-para-eurovision.html|url-status=live|language=es-ES|access-date=2022-01-28|last=Burgos Martínez|first=Rafael|work=[[El País]]}}</ref> | | | | | | |} == Остале земље == {{посебан чланак|Државе на изборима за Песму Евровизије}} Да би одређена држава могла да стекне право учешћа на такмичењу [[Песма Евровизије|Евросонга]], она мора да буде активна чланица [[Европска радиодифузна унија|Европске радиодифузне уније]] (ЕРУ-а).‍<ref name=Eligibility>{{cite web|title=Which countries? FAQs|url=http://www.eurovision.tv/page/about/which-countries-can-take-part#Which_countries?|website=eurovision.tv|publisher=EBU|accessdate=22. 5. 2014}}</ref> ЕРУ је послао позив за учешће на Песми Евровизије 2023. године свим активним члановима, којих је тренутно 54.‍<ref name=Eligibility/> Своје учешће је до сада потврдило неколико земаља, а следеће државе исказале су јасну (не)заинтересованост. === Активни чланови ЕРУ === <!-- При навођењу емитера користити прво пуни назив телевизије или одредницу којом се означава (по могућности са адекватном унутрашњом везом), а потом скраћеницу у загради. На пример: „[[LRT (литванска ТВ станица)|Литванска национална {{nowrap|радио-телевизија}}]] (-{LRT}-)”. --> * {{Евровизија|Андора}} - 26. маја 2022, Дани Ортола, уредник програма -{[[Ràdio i Televisió d'Andorra|RTVA]]}-, је потврдио да је мало вероватно да ће се Андора вратити на такмичење у блиској будућности.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-26 |title=Andorra: RTVA Unlikely to Participate in Eurovision in the Short or Medium Term |url=https://eurovoix.com/2022/05/26/andorra-participate-eurovision-short-medium-term/ |access-date=2022-05-26 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> * {{Евровизија|Луксембург}} - 2. августа 2022. луксембуршка телевизија је потврдила да се Луксембург неће вратити на такмичење 2023. године, уз напомену да је луксембуршка телевизија сада више концентрисана на информативни програм уместо на музички и забавни програм.<ref>{{Cite web |last=Ibrayeva |first=Laura |date=2. 8. 2022 |title=Luxembourg: RTL Will Not Return to Eurovision in 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/08/02/luxembourg-eurovision-2023-participation/ |access-date=2. 8. 2022 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Земље које су учествовале на такмичењу 2022. године, али још ништа нису изјавиле везано за учешће на такмичењу 2023. годинеː {{Div col|colwidth=2}} * {{Евровизија|Азербејџан}} * {{Евровизија|Аустралија}} * {{Евровизија|Бугарска}} * {{Евровизија|Грузија}} * {{Евровизија|Ирска}} * {{Евровизија|Исланд}} * {{Евровизија|Јерменија}} * {{Евровизија|Малта}} * {{Евровизија|Молдавија}} * {{Евровизија|Португал}} * {{Евровизија|Румунија}} * {{Евровизија|Северна Македонија}} * {{Евровизија|Словенија}} * {{Евровизија|Хрватска}} * {{Евровизија|Црна Гора}} * {{Евровизија|Чешка}} {{Div col end}} {{Div col end}} === Нису чланови ЕРУ === * {{Евровизија|Белорусија}} - 1. јула 2021. белоруска телевизија је избачена из ЕРУ, чиме је онемогућено учешће на такмичењу 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://euroradio.fm/belteleradyyokampaniyu-vyklyuchyli-z-eurapeyskaga-vyashchalnaga-sayuza/|title=Белтэлерадыёкампанію выключылі з Еўрапейскага вяшчальнага саюза|date=2021-06-30|website=euroradio.fm|url-status=live}}</ref> * {{Евровизија|Русија}} - 26. маја 2022. све три руске телевизије које су биле чланице ЕРУ избачене су из организације, чиме је онемогућено учешће на такмичењу 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://eurofestivales.blogspot.com/2022/05/todas-las-emisoras-rusas-han-sido.html|title=Eurofestivales: Todas las emisoras rusas han sido suspendidas de la UER|date=2022-05-26|website=eurofestivales.blogspot.com|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Eurovision Song Contest 2023}} * {{URL|http://www.eurovision.tv/|Званични веб-сајт‎}} {{Шаблон:Песма Евровизије 2023.}} {{Песма Евровизије}} {{Државе на изборима за Песму Евровизије}} {{Победници Песме Евровизије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Песма Евровизије 2023.| ]] [[Категорија:Песма Евровизије по годинама]] [[Категорија:Музика у 2023.]] f2hw1qykrxmqky2ethqigcjhlb3ay9t 25138565 25138560 2022-08-04T14:40:54Z Squidwood 310005 /* Конкурс за домаћинство */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Песма Евровизије 2 | наслов = Песма Евровизије | година = 2023. | изворни_слоган = | слика = | величина_слике = 250px | опис_слике = | полуфинале1 = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 9. мај, 16. мај или 23. мај}} [[мај]] [[2023]]. | полуфинале2 = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 11. мај, 18. мај или 25. мај}} [[мај]] [[2023]]. | финале = {{abbr|TBD|Биће накнадно одлучено; могући датуми: 13. мај, 20. мај или 27. мај}} [[мај]] [[2023]]. | место_одржавања = {{зас|Уједињено Краљевство}} [[Уједињено Краљевство]] | арена = | водитељи = | режисер = | извршни_супервизор = [[Мартин Естердал]] | извршни_продуцент = | емитер = [[Датотека:BBC.svg|25п]] [[BBC]] | чин_отварања = | у_паузи = | репризни_чин = | слоган = | број_песама = 24 (до сада) | земље_дебитанти = — | земље_повратнице = — | повукле_се = | зелена = | зелена_2 = да | плава = | плава_2 = да | љубичаста = да | црвена = | жута = да | мапа = | легенда_љжз = | без_легенде = | систем_гласања = Свака земља додељује два пута бодове од 1—8, 10 и 12 поена; посебно гласове жирија, посебно гласове публике. | нула_поена = | победничка_песма = | претходна = 2022 | наредна = 2024 | назив = Песма Евровизије | фусноте = }} '''Песма Евровизије 2023.''' ({{јез-енгл|Eurovision Song Contest 2023}}; {{јез-фр|Concours Eurovision de la chanson 2023}}) биће 67. по реду избор за [[Песма Евровизије|Песму Евровизије]]. Одржаће се у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], након што Украјина као победник такмичења 2022. године није била у могућности да буде домаћин из безбедносних разлога праћених [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руском инвазијом на Украјину]]. Биће ово девети пут да се такмичење одржи у Уједињеном Краљевству, а први пут после [[Песма Евровизије 1998.|1998.]] године.<ref name=UKHost>{{Cite news |date=2022-07-25|title=United Kingdom to host Eurovision Song Contest 2023 |url=https://eurovision.tv/story/united-kingdom-host-eurovision-song-contest-2023 |access-date=2022-07-25}}</ref> == Избор града домаћина == На такмичењу [[Песма Евровизије 2022.|2022.]] године победила је [[Украјина на избору за Песму Евровизије|Украјина]], којој је прво било понуђено домаћинство такмичења, по евровизијској традицији.<ref>{{Cite web |date=15 January 2017 |title=How it works |url=https://eurovision.tv/about/how-it-works |access-date=7 May 2022 |website=Eurovision.tv |language=en-gb}}</ref> Ово би био трећи пут да Украјина буде домаћин, после [[Песма Евровизије 2005.|2005.]] и [[Песма Евровизије 2017.|2017.]] Међутим, због [[Инвазија Русије на Украјину 2022.|руске инвазије на Украјину 2022]], спекулисало се о домаћинству неке друге државе која припада ''[[Велика петорка (Евровизија)|великој петорци]]'' (Француске, Немачке, Италије, Шпаније и другопласиране 2022. године, Уједињеног Краљевства)<ref>{{cite web|title=Ukraine wins 2022 Eurovision song contest as UK finishes second in Turin|last=Belam|first=Martin|last2=Cvorak|first2=Monika|publisher=[[The Guardian]]|url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2022/may/15/ukraine-wins-2022-eurovision-song-contest-as-uk-finishes-second-in-turin|date=15 May 2022|access-date=15 May 2022}}</ref> Дана 16. маја 2022, Микола Чернотицки, председавајући члан украјинског емитера Суспиљне, је изјавио да Украјина жели да одржи такмичење у мирној Украјини која може да загарантује безбедност свих такмичара и делегација.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-16 |title=🇺🇦 Eurovision 2023: Suspilne Wants the Contest to be Held in a Peaceful Ukraine |url=https://eurovoix.com/2022/05/16/eurovision-2023-suspilne-host-peaceful-ukraine/ |access-date=2022-05-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Накнадно, украјински председник [[Володимир Зеленски]] је изјавио да се нада да ће такмичење бити у [[Мариупољ]]у.<ref>{{Cite Instagram|postid=CdjmOB7IRZU|user=zelenskiy_official|last=Zelenskyy|first=Volodymyr|author-link=Volodymyr Zelenskyy|script-title=uk:Наша мужність вражає світ, наша музика підкорює Європу! Наступного року Україна прийматиме «Євробачення»! Втретє у своїй історії. І вірю – не востаннє. Ми зробимо все, щоб одного дня учасників і гостей «Євробачення» приймав український Маріуполь. Вільний, мирний, відбудований! Дякую за перемогу @Kalush.official та всім, хто віддав за нас свої голоси! Впевнений, не за горами наш переможний акорд у битві з ворогом. Слава Україні!|language=uk|date=15 May 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fakenews.rs/2022/05/20/ne-zelenski-nije-najavio-evroviziju-2023-u-mariupolju/|title=Ne, Zelenski nije najavio Evroviziju 2023. u Mariupolju|date=2022-05-20|website=FakeNews Tragač|language=en-US|access-date=2022-05-23}}</ref> Чернотицки је касније изјавио да ће Суспиљне почети преговоре са [[Европска радиодифузна унија|ЕРУ]] о домаћинству такмичења 20. маја.<ref>{{Cite press release |last= |date=2022-05-17 |title=Микола Чернотицький: Розпочинаємо консультації з ЄМС щодо проведення Євробачення-2023 в Україні |trans-title=Mykola Chernotytskyi: We are starting consultations with the EBU on holding Eurovision 2023 in Ukraine |url=https://corp.suspilne.media/newsdetails/5023 |access-date=2022-05-17 |website=suspilne.media |publisher=[[Suspilne]] |language=uk}}</ref><ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-05-17 |title=🇺🇦 Eurovision 2023: Discussions with Ukraine and the EBU Regarding Hosting to Commence on Friday |url=https://eurovoix.com/2022/05/17/eurovision-2023-discussions-with-ukraine-and-the-ebu-regarding-hosting-to-commence-on-friday/ |access-date=2022-05-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Следеће државе су биле изјавиле заинтересованост за домаћинство у случају да то Украјина не може да учини: Италија,<ref>{{Cite web |last=Bonetti |first=Andrea |date=15 May 2022 |title=Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/05/15/eurovision-2023-coletta-rai-ucraina/ |access-date=15. 5. 2022 |website=Eurofestival News |language=it-IT}}</ref> Холандија, <ref>{{Cite web |date=2022-05-15 |title=Songfestivalregisseur zet editie in Rotterdam weer in optie |url=https://www.rtlboulevard.nl/special/songfestival/artikel/5308674/songfestivalregisseur-denkt-dat-editie-rotterdam-weer-kan |access-date=2022-05-17 |website=RTL Boulevard |language=nl}}</ref> Пољска, <ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=15. 5. 2022 |title=Poland: TVP is Willing to Help Host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/05/15/%F0%9F%87%B5%F0%9F%87%B1-poland-tvp-is-willing-to-help-host-eurovision-2023/ |work=Eurovoix}}</ref> Уједињено Краљевство,<ref>{{cite news |last1=Dixon |first1=Hayley |last2=Vasilyeva |first2=Nataliya |date=15. 5. 2022 |title=Eurovision winner Oleh Psiuk heads home to serve Ukraine |newspaper=[[The Daily Telegraph]] |url=https://www.telegraph.co.uk/world-news/2022/05/15/eurovision-italy-thwarts-cyber-attacks-pro-russian-hackers/ |url-access=subscription |accessdate=16. 5. 2022}}</ref> Шведска, <ref>{{Cite web |last=McCaig |first=Ewan |date=10. 5 2022 |title=Eurovision 2022: Mayor Of Stockholm Offers To Host Eurovision 2023 In Event Of Ukraine Win |url=https://eurovoix.com/2022/05/10/🇮🇹-eurovision-2022-mayor-of-stockholm-offers-to-host-eurovision-2023-in-event-of-ukraine-win/ |work=Eurovoix}}</ref> и Шпанија (која је касније одустала од своје понуде).<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-14 |title=Spain: RTVE no longer in contention to host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/06/14/spain-contention-host-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> 16. јуна 2022. године украјинска телевизија -{Суспільне}- и ЕРУ су одржали састанак како би увидели могућности одржавања такмичења 2023. у Украјини.<ref name="UAprep">{{Cite press release |last= |title=Суспільне Мовлення спільно з Кабміном презентували перші кроки підготовки до проведення Євробачення-2023 |trans-title=Suspilne together with the Cabinet of Ministers presented the first steps of preparation for Eurovision 2023 |url=https://corp.suspilne.media/newsdetails/5088 |access-date=2022-06-16 |website=suspilne.media |publisher=Suspilne |language=uk, en}}</ref><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-15 |title=Eurovision 2023: UA:PBC and Ukrainian Government Commence Preparations For Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/15/eurovision-2023-uapbc-ukrainian-government-preparations/ |access-date=2022-06-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Међутим, 17. јуна 2022. ЕРУ је дала званично саопштење да се такмичење 2023. неће одржати у Украјини због изразито лошег политичког и ратног стања изазваних руском инвазијом на Украјину, те је ЕРУ започела преговоре са -{[[BBC]]}--јем, као другопласираним на такмичењу 2022. за потенцијално одржавање такмичења у Уједињеном Краљевству. Биће то први пут после [[Песма Евровизије 1980.|1980.]] да се такмичење не одржи у земљи која је победила претходне године.<ref>{{Cite web |date=2022-06-17 |title=EBU Statement on Hosting of 2023 Eurovision Song Contest |url=https://eurovision.tv/mediacentre/release/ebu-statement-2023-eurovision-hosting |access-date=2022-06-17 |website=Eurovision.tv |publisher=European Broadcasting Union (EBU) |language=en-gb}}</ref> Као одговор на одлуку ЕРУ-а, Чернотски је у писму ЕРУ-у које су потписали и победници Евровизије [[Руслана]], [[Џамала]] и [[Kalush Orchestra|Олех Псијук]] (оснивач групе -{[[Kalush Orchestra]]}-) захтевао даље разговоре са ЕРУ.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: UA:PBC Requests Further Meetings with EBU After Ukraine Rejected as Host Country |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-ukraine-further-meetings/ |access-date=2022-06-17 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |last=Waterson |first=Jim |date=2022-06-17 |title=UK is asked to host Eurovision in 2023 after Ukraine ruled out |url=https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2022/jun/17/uk-is-asked-to-host-eurovision-in-2023-after-ukraine-ruled-out |access-date=2022-06-17 |website=The Guardian |language=en}}</ref><ref>{{Cite news |last=Marshall |first=Alex |date=2022-06-17 |title=Eurovision rules out Ukraine as host of next year’s song contest. |language=en-US |work=[[The New York Times]] |url=https://www.nytimes.com/2022/06/17/world/europe/eurovision-uk-ukraine.html |access-date=2022-06-17}}</ref> На то је ЕРУ одговорила да разуме разочарење украјинске делегације због одлуке, уз објашњење да такмичење не може бити одржано у Украјини из безбедносних разлога. Такође, ЕРУ инсистира да процес избора земље домаћина не сме бити коришћен у политичке сврхе. Услед преседана да се по први пут од увођења полуфиналних вечери такмичење неће одржати у земљи која је претходне године победила, још у почетку је било непознато да ли ће Украјина као победник такмичења 2022. добити директан пласман у финалу.<ref>{{Cite web |date=2022-06-23 |title=EBU Statement on Hosting of the 2023 Eurovision Song Contest |url=https://eurovision.tv/mediacentre/release/ebu-statement-on-hosting-of-the-2023-eurovision |access-date=2022-06-23 |website=Eurovision.tv |publisher=EBU |language=en-gb}}</ref> Дана 25. јула 2022, ЕРУ објављује да ће Уједињено Краљевство бити домаћин такмичења у сарадњи са украјинским емитером, а да ће се Украјина директно пласирати у финале.<ref name=UKHost /> === Конкурс за домаћинство === {{Location map many|United Kingdom|width=325px|float=right|caption=Локације градова кандидата за домаћинство|places= |label1={{small|[[Абердин]]}}|lat1=57.15|long1=-2.11|position1=right|mark1=Green pog.svg |label3={{small|[[Бирмингем]]}}|lat3=52.48|long3=-1.9025|position3=bottom|mark3=Green pog.svg |label4={{small|[[Брајтон]]}}|lat4=50.82838|long4=-0.13947|position4=left|mark4=Green pog.svg |label5={{small|[[Бристол]]}}|lat5=51.45|long5=-2.583333|position5=bottom|mark5=Green pog.svg |label6={{small|[[Кардиф]]}}|lat6=51.481667|long6=-3.179167|position6=left|mark6=Green pog.svg |label7={{small|[[Единбург]]}}|lat7=55.953333|long7=-3.189167|position7=right|mark7=Green pog.svg |label8={{small|[[Глазгов]]}}|lat8=55.861111|long8=-4.25|position8=bottom|mark8=Green pog.svg |label9={{small|[[Лидс]]}}|lat9=53.800268|long9=-1.549721|position9=right|mark9=Green pog.svg |label10={{small|[[Ливерпул]]}}|lat10=53.4075|long10=-2.991944|position10=left|mark10=Green pog.svg |label11={{small|[[Лондон]]}}|lat11=51.507222|long11=-0.1275|position11=left|mark11=Green pog.svg |label12={{small|[[Манчестер]]}}|lat12=53.479444|long12=-2.245278|position12=bottom|mark12=Green pog.svg |label13={{small|[[Нотингем]]}}|lat13=52.953333|long13=-1.15|position13=right|mark13=Green pog.svg |label14={{small|[[Њукасл]]}}|lat14=54.98|long14=-1.61|position14=left|mark14=Green pog.svg |label15={{small|[[Шефилд]]}}|lat15=53.380368|long15=-1.469701|position15=right|mark15=Green pog.svg |label16={{small|[[Сандерланд]]}}|lat16=54.906|long16=-1.381|position16=bottom|mark16=Green pog.svg |label17={{small|[[Вулверхемптон]]}}|lat17=52.583333|long17=-2.133333|position17=left|mark17=Green pog.svg |label18={{small|[[Белфаст]]}}|lat18=54.607|long18=-5.926|position18=bottom|mark18=Green pog.svg |label19={{small|[[Дери]]}}|lat19=54.9975|long19=-7.32|position19=left|mark19=Green pog.svg }} Одмах након што је ЕРУ објавила да Украјина неће бити домаћин, многи градови у УК су изразили интерес за домаћинство: [[Абердин]], [[Белфаст]], [[Бирмингем]], [[Брајтон]], [[Бристол]], [[Кардиф]], [[Единбург]], [[Глазгов]], [[Лидс]], [[Ливерпул]], [[Лондон]], [[Манчестер]], [[Њукасл]], [[Шефилд]], [[Сандерланд]] и [[Вулверхемптон]].<ref>{{Cite web |last=Lombardini |first=Emanuele |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: piovono candidature per l'ipotesi Regno Unito |trans-title=Eurovision 2023: applications are raining for the United Kingdom hypothesis |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/06/18/eurovision-2023-candidature-regno-unito/ |access-date=2022-06-18 |website=Eurofestival News |language=it-IT}}</ref><ref>{{Cite web |last=Ryan |first=Tom |date=2022-07-10 |title=Bristol launches bid to host Eurovision 2023 |url=https://escxtra.com/2022/07/10/bristol-launches-bid-to-host-eurovision-2023/ |access-date=2022-07-10 |website=ESCXTRA.com |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-07-12 |title=Eurovision 2023: Newcastle Preparing Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/07/12/eurovision-2023-newcastle-preparing-bid/ |access-date=2022-07-13 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> [[Нотингем]] и [[Дери]] су накнадно изразили интерес за домаћинство, након што је УК потврђен као домаћин такмичења.<ref name=":8">{{Cite news |date=2022-07-26 |title=Eurovision in Nottingham would be 'boost for city' |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/uk-england-nottinghamshire-62309502 |access-date=2022-07-26}}</ref><ref name=":9">{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-08-02 |title=Eurovision 2023: Derry Investigates Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/08/02/eurovision-2023-derry-bid/ |access-date=2022-08-02 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Након што је УК потврђен као домаћин такмичења, BBC је 25. јула 2022. године отворио конкурс за домаћинство. Следећи градови су истог дана потврдили да су послали своје понуде за домаћинство: Абердин, <ref>{{Cite web |last=Britton |first=Ruaraidh |date=2022-07-25 |title=UK confirmed as Eurovision 2023 hosts as Aberdeen bid to host contest |url=https://www.aberdeenlive.news/news/uk-world-news/uk-confirmed-eurovision-2023-hosts-7376876 |access-date=2022-08-03 |website=Aberdeen Live |language=en}}</ref> Лидс,<ref name=":7"> {{Cite web |date=2022-07-25 |title=Eurovision Song Contest 2023 to be hosted in the UK as Leeds to make bid |url=https://www.yorkshireeveningpost.co.uk/whats-on/arts-and-entertainment/eurovision-song-contest-2023-to-be-hosted-in-the-uk-as-leeds-to-make-bid-on-behalf-of-ukraine-3780711 |access-date=2022-07-29 |website=yorkshireeveningpost.co.uk |language=en}} </ref> Ливерпул<ref>{{Cite web |last=Edrich |first=Patrick |date=2022-07-25 |title=Eurovision confirmed for UK as Liverpool steps up host city bid |url=https://www.liverpoolecho.co.uk/news/liverpool-news/eurovision-2023-confirmed-uk-liverpool-24580632 |access-date=2022-08-03 |website=Liverpool Echo |language=en}}</ref> и Манчестер.<ref>{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-07-27 |title=Eurovision 2023: Manchester will officially bid to host competition |url=https://esctoday.com/187558/eurovision-2023-manchester-will-officially-bid-to-host-competition/ |access-date=2022-08-03 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> Након њих, 26. јула 2022. понуде су послали Бристол,<ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-07-26 |title=Eurovision 2023: Bristol Reaffirms Bid to Host Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/07/26/eurovision-2023-bristol-reaffirms-bid/ |access-date=2022-07-27 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Глазгов<ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-07-26 |title=Eurovision 2023: Glasgow Confirms Bid to Host Contest |url=https://eurovoix.com/2022/07/26/eurovision-2023-glasgow-confirms-bid/ |access-date=2022-07-26 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> и Шефилд,<ref>{{Cite news |date=2022-07-26 |title=Eurovision: Sheffield makes Ukraine solidarity bid to host 2023 contest |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/uk-england-south-yorkshire-62306815 |access-date=2022-07-27}}</ref> док је Бирмингем послао своју понуду 27. јула 2022. године.<ref name=":5" /> 3. августа 2022. Кардиф је одустао од домаћинства.<ref>{{Cite web |last=Lewis |first=Ffion |date=2022-08-03 |title=Cardiff will not host Eurovision in 2023 |url=https://www.walesonline.co.uk/whats-on/whats-on-news/eurovision-cardiff-2023-latest-updates-24659301 |access-date=2022-08-03 |website=WalesOnline |language=en}}</ref> Следећи градови су изразили интерес за домаћинство: {| class="wikitable sortable" style="text-align: left;" |- ! Град ! Арена ! Капацитет ! Напомене |- | [[Абердин]]<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: MSPs & MPs Back Potential Aberdeen Eurovision Bid |url=https://eurovoix.com/2022/06/18/eurovision-2023-aberdeen-bid/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[P&J Live]] | 10.000 | — |- | [[Белфаст]]<ref name="BBC host cities" /><ref>{{Cite web |last=Heap |first=Steven |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: Calls to Bring Eurovision to Belfast |url=https://eurovoix.com/2022/06/18/eurovision-2023-belfast/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[ССЕ Арена]] | 11.058 | Домаћин МТВ Европских додела награда 2011. године |- | rowspan="2" |[[Бирмингем]]<ref name="BBC host cities">{{Cite news |date=2022-06-17 |title=Eurovision Song Contest: Which UK cities could host 2023 show? |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-61844328 |access-date=2022-06-19}}</ref><ref>{{Cite web |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: Birmingham Launches Host City Campaign "Bring It To Birmingham" |url=https://eurovoix.com/2022/06/18/eurovision-2023-birmingham/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Рисортс ворлд арена]] | 15.685 | Домаћин Комонвелт игара 2022. године |- | [[Утилита арена]] | 15.800 | Домаћин [[Песма Евровизије 1998.|Песме Евровизије 1998.]] и Комонвелт игара 2022. године |- | rowspan="2" |[[Брајтон]]<ref name="BBC host cities" /><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: Brighton Will Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-brighton/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Брајтон изложбени центар]] | 4.450 | Не испуњава критеријуме ЕРУ. |- | [[Стадион Фалмер]] | 31.800 | Домаћин [[Европско првенство у фудбалу за жене 2022.|Европског првенства у фудбалу за жене 2022.]] и [[Светско првенство у рагбију 2015.|Светског првенства у рагбију 2015. године]] |- | [[Бристол]]<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=10. 7. 2022|access-date=12 July 2022|title=Eurovision 2023: Bristol announces host city bid…with plans for pop-up arena at Brabazon Hangars|url=https://wiwibloggs.com/2022/07/10/eurovision-2023-bristol-announces-host-city-bid-with-plans-for-pop-up-arena-at-brabazon-hangars/272897/|website=Wiwibloggs|language=en-GB}}</ref> | [[Бристол арена]] | — | Под изградњом. |- | rowspan="2" | [[Вулверхемптон]]<ref>{{Cite web |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023 in UK: British cities express interest as United Kingdom likely to host |url=https://wiwibloggs.com/2022/06/17/eurovision-2023-host-uk-potential-host-cities/272745/ |access-date=2022-06-19 |website=wiwibloggs |language=en-US}}</ref> | [[Вулверхемптон Сивик хала]] | 3.000 | Не испуњава критеријуме ЕРУ. |- | [[Стадион Молино]] | 32.050 | Неопходна је изградња крова. |- | [[Глазгов]]<ref>{{Cite web |last=Washak |first=James |date=2022-07-26 |title=Eurovision 2023: Glasgow Confirms Bid to Host Contest |url=https://eurovoix.com/2022/07/26/eurovision-2023-glasgow-confirms-bid/ |access-date=2022-07-26 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[ОВО Хајдро арена]] | 14.300 | Домаћин МТВ Европских додела награда 2014. године |- | [[Дери]]<ref>{{Cite web |last=Anderson |first=Gillian |date=2022-08-01 |title=Derry considering bid to host Eurovision 2023 |url=https://www.belfastlive.co.uk/whats-on/music-nightlife-news/derry-considering-bid-host-eurovision-24637765 |access-date=2022-08-03 |website=BelfastLive |language=en}}</ref><ref name=":9" /> | | | |- | rowspan="2" |[[Единбург]]<ref>{{Cite web |date=2022-06-18 |title=Edinburgh throws its hat in the ring to host Eurovision 2023 |url=https://escxtra.com/2022/06/18/edinburgh-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-19 |website=ESCXTRA.com |language=en-GB}}</ref> | [[Ашер хала]] | 2.200 | Домаћин [[Песма Евровизије 1972.|Песме Евровизије 1972.]] Не испуњава критеријуме ЕРУ. |- | [[Ројал Хајленд изложбени центар]] | 10.500 | — |- | [[Кардиф]]<ref>{{Cite web |date=17. 6. 2022|access-date=12. 7. 2022|title=Cardiff express interest in a bid for Eurovision 2023|url=https://escxtra.com/2022/06/17/cardiff-express-interest-in-a-bid-for-eurovision-2023/|last=Picot|first=Nathan|website=Eurovoix|language=en-GB}}</ref> | [[Стадион Миленијум]] | 73.000 | Домаћин [[Финале УЕФА Лиге шампиона 2017.|финала УЕФА Лиге шампиона 2017.]] |- | [[Ливерпул]]<ref name="BBC host cities" /><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: Liverpool Intends to Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-liverpool-bid/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Ливерпул арена]] | 11.000 | Домаћин МТВ Европских додела награда 2008. године |- | [[Лидс]]<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: Leeds Expresses Interest in Hosting Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-🇬🇧-leeds-expresses-interest-in-hosting-eurovision/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Фирст дајрект арена]] | 13.781 | — |- | rowspan="3" |[[Лондон]]<ref name="BBC host cities" /><ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-06-17 |title=Eurovision 2023: Mayor of London Expresses Support For Capital to Host |url=https://eurovoix.com/2022/06/17/eurovision-2023-mayor-london-support-host/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Вембли арена]] | 12.500 | Домаћин МТВ Европских додела награда 2017. године |- | [[Копер бокс]] | 7.481 | — |- | [[О2 арена (Лондон)|О2 арена]] | 10.500 | Домаћин [[Тенис мастерс куп|АТП финала]] од 2009. до 2020. године као и турнира у гимнастици и кошарци на [[Летње Олимпијске игре 2012.|летњим Олимпијским играма 2012. године]] |- | rowspan="3" |[[Манчестер]]<ref name="BBC host cities" /> | [[Co-op Live]] | — | Под изградњом. |- | [[Манчестер арена]] | 21.000 | Домаћин Комонвелт игара 2002. године |- | [[Манчестер изложбени центар]] | 10.900 | — |- | [[Нотингем]]<ref name=":8"/> | | | |- | [[Њукасл]]<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-07-12 |title=Eurovision 2023: Newcastle Preparing Bid to Host Eurovision |url=https://eurovoix.com/2022/07/12/eurovision-2023-newcastle-preparing-bid/ |access-date=2022-07-13 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Утилита Арена Њукасл]] | 11.000 | — |- | [[Сандерланд]]<ref>{{Cite web |date=2022-06-19 |title=Sunderland councillor wants the Stadium of Light to host Eurovision 2023 |url=https://escxtra.com/2022/06/19/sunderland-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-19 |website=ESCXTRA.com |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |date=2022-02-01 |title=Plans outlined for 10,000-capacity arena in Sunderland |url=https://www.thestadiumbusiness.com/2022/02/01/plans-outlined-for-10000-capacity-arena-in-sunderland/ |access-date=2022-06-19 |website=The Stadium Business |language=en-GB}}</ref> | [[Стадион светлости]] | 60.000 | — |- | [[Шефилд]]<ref>{{Cite web |last=Grace |first=Emily |date=2022-06-18 |title=Eurovision 2023: Sheffield Councillors Interested in Bidding For Eurovision Hosting Rights |url=https://eurovoix.com/2022/06/18/eurovision-2023-sheffield/ |access-date=2022-06-19 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | [[Шефилд арена]] | 13.600 | — |} == Земље учеснице == Следеће земље су изразиле интерес за учешће: === Полуфиналисти === {| class="sortable wikitable" |- ! style="width:4%;" | #‍ ! style="width:12%;" | Држава‍ ! style="width:18%;" | Извођач(и)‍ ! style="width:21%;" | Песма‍ ! style="width:12%;" | Језик ! style="width:21%;" | Српски превод ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Поени |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Албанија}}<ref name="Albania">{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-06-03 |title=Albania: RTSH confirms participation at Eurovision 2023: FiK 61 preparations kick off |url=https://esctoday.com/187096/albania-rtsh-confirms-participation-at-eurovision-2023-fik-61-preparations-kick-off/ |access-date=2022-06-03 |website=ESCToday |language=en}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Аустрија}}<ref name="Austria">{{cite web|url=https://eurovoix.com/2022/05/13/austria-orf-approach-eurovision-2023-june/|title=Austria: ORF to Determine Approach to Eurovision 2023 In June|date=13 May 2022|work=Eurovoix|last=Granger|first=Anthony}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Белгија}}<ref>{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-07-04 |title=Belgium: VRT confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187375/belgium-vrt-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |access-date=2022-07-04 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Грчка}}<ref name="Greece">{{Cite web |date=2022-05-28 |title=The plans of Greece and Cyprus for Eurovision 2023! |url=https://eurovisionfun.com/en/2022/05/the-plans-of-greece-and-cyprus-for-eurovision-2023/ |access-date=2022-06-04 |website=Eurovision News {{!}} Music {{!}} Fun |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Данска}}<ref name="Denmark">{{Cite news |last=Ellegaard |first=Christian |date=11 May 2022 |title=DR's Grand Prix-chef svarer på kritik efter dansk nederlag: 'Det er da skide ærgerligt, at vi ikke er med på lørdag' |language=da |work=[[Danmarks Radio]] |url=https://www.dr.dk/nyheder/kultur/drs-grand-prix-chef-svarer-paa-kritik-efter-dansk-nederlag-det-er-da-skide-aergerligt |access-date=23 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Естонија}}<ref>{{Cite web |last=Farren |first=Neil |date=2022-08-01 |title=Estonia: Eurovision 2023 Participation Confirmed |url=https://eurovoix.com/2022/08/01/🇪🇪-estonia-eurovision-2023-participation-confirmed/ |access-date=2022-08-01 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Израел}}<ref name="Israel">{{cite web|date=8 February 2022|last=Brebner|first=Kayitz|work=[[Maariv (newspaper)|Maariv]]|title=ביי ל"אקס פקטור"? "כאן" פרסמה מכרז לתוכנית שתבחר נציג לאירוויזיון|language=he|url=https://m.maariv.co.il/culture/tv/Article-896704|accessdate=20 February 2022}}</ref> | <!--[[Ноа Кирел]]<ref>{{Cite web |last=Бокер |first=Ран |date=2022-07-11 |title=נועה קירל נבחרה לייצג את ישראל באירוויזיון 2023 |trans-title=Ноа Кирел је изабрана да представља Израел на Песми Евровизије 2023. |url=https://www.ynet.co.il/entertainment/article/byii11ytoq |url-status=live |access-date=2022-07-11 |website=Ynet}}</ref> --> | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Кипар}}<ref name="Cyprus">{{Cite web|date=2021-09-24|title=Cyprus: Through a talent show the representative at Eurovision 2023!|url=https://eurovisionfun.com/en/2021/09/cyprus-through-a-talent-show-the-representative-at-eurovision-2023/|url-status=live|access-date=2021-09-24|last=Argyriou|first=Giannis|work=Eurovision Fun}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Летонија}}<ref>{{Cite web |last=Grace |first=Emily |date=2022-08-03 |title=🇱🇻 Latvia: Eurovision 2023 Participation Confirmed |url=https://eurovoix.com/2022/08/03/latvia-eurovision-2023-participation/ |access-date=2022-08-03 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Литванија}}<ref>{{Cite web |last=Jiandani |first=Sanjay |date=2022-07-29 |title=Lithuania: LRT confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187587/lithuania-lrt-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |access-date=2022-07-29 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Норвешка}}<ref name="Norway">{{Cite web |date=2022-06-06 |title=Norway: NRK confirms participation at Eurovision 2023|url=https://esctoday.com/?p=187120 |access-date=2022-06-06 |website=ESCToday |language=en-US}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Пољска}}<ref>{{Cite news |date=15 May 2022 |title=Jacek Kurski studzi oczekiwania przed finałem Eurowizji. "Europa produkuje dużo tandety" [TYLKO W PLEJADZIE] |language=pl |work=plejada.pl |url=https://plejada.pl/wywiady/eurowizja-2022-jacek-kurski-studzi-emocje-ochman-jest-dobry-ale-nie-wygra/q9mgw97 |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Сан Марино}}<ref name="San Marino">{{cite web|date=20 February 2022|last=Farren|first=Neil|work=Eurovoix|title=San Marino: Una Voce per San Marino to Remain as Eurovision Selection|url=https://eurovoix.com/2022/02/20/san-marino-una-voce-per-san-marino-remain-eurovision-selection/|accessdate=20 February 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Србија}}<ref name="Serbia">{{cite web|date=28 April 2022|last=Simonovic|first=Ivan|work=RTS|title=Olivera Kovačević: Serbia will continue to participate in Eurovision in the coming years|url=https://www.rts.rs/page/rts/ci/Evrosong/evrosong2022/story/3344/vesti/4795162/konstrakta-evrosong-ispracaj-torino-rts.html|accessdate=28 April 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Финска}}<ref>{{Cite news |last=Granger |first=Anthony |date=15 May 2022 |title=Finland: Eurovision 2023 Participation Confirmed |work=Eurovoix |url=https://eurovoix.com/2022/05/15/🇫🇮-finland-eurovision-2023-participation-confirmed/ |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Холандија}}<ref name="Netherlands">{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-16 |title=🇳🇱 Netherlands: Song Submissions Open For Eurovision 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/05/16/netherlands-song-submissions-eurovision-2023/ |access-date=2022-05-16 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Швајцарска}}<ref>{{Cite web |date=2022-07-12 |title=«Eurovision Song Contest» 2023 |url=https://www.srf.ch/sendungen/eurovision-song-contest/esc-eurovision-song-contest-2023 |access-date=2022-07-12 |website=srf.ch |publisher=SRF |language=gsw}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Шведска}}<ref name="Sweden">{{Cite web|date=2022-06-01|title=Suecia participará en Eurovisión 2023|url=https://eurofestivales.blogspot.com/2022/06/suecia-participara-en-eurovision-2023.html|url-status=live|language=es-ES|access-date=2022-06-01|work=Eurofestivales}}</ref> | | | | | | |} === Финалисти === {| class="sortable wikitable" |- ! style="width:4%;" | #‍ ! style="width:12%;" | Држава‍ ! style="width:18%;" | Извођач(и)‍ ! style="width:21%;" | Песма‍ ! style="width:12%;" | Језик ! style="width:21%;" | Српски превод ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Поени |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Италија}}<ref name="Italy">{{Cite web |date=2022-05-15 |title=Eurovision 2023, Coletta: la Rai a disposizione per l'edizione in Ucraina |url=https://www.eurofestivalnews.com/2022/05/15/eurovision-2023-coletta-rai-ucraina/ |access-date=2022-06-04 |language=it-IT}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Немачка}}<ref name="Germany">{{Cite news |last=Terry |first=Connor |date=23 May 2022 |title=Germany’s HoD states that NDR is taking their “poor result very seriously” |url=https://www.escunited.com/germanys-hod-states-that-ndr-is-taking-their-poor-result-very-seriously/ |access-date=25 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Уједињено Краљевство}}<ref name="United Kingdom">{{cite web |last1=Savage |first1=Mark |title=Eurovision 2022: How Sam Ryder turned things around for the UK |url=https://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-61450874 |publisher=BBC |access-date=15 May 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;"| | {{Евровизија|Украјина}}<ref name=UKHost /> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Француска}}<ref>{{cite news |last=Jiandani |first=Sanjay |date=1. 7. 2022 |title=France: France 2 confirms participation at Eurovision 2023 |url=https://esctoday.com/187357/france-france-2-confirms-participation-at-eurovision-2023/ |website=ESCToday |access-date=1. 7. 2022}}</ref> | | | | | | |- | style="text-align:center;" | | {{Евровизија|Шпанија}}<ref name="Spain">{{Cite web|date=2022-01-26|title=Benidorm Fest, 'twelve points': comienza el festival para elegir representante español para Eurovisión|url=https://www.elpais.com/television/2022-01-26/benidorm-fest-twelve-points-comienza-el-festival-para-elegir-representante-espanol-para-eurovision.html|url-status=live|language=es-ES|access-date=2022-01-28|last=Burgos Martínez|first=Rafael|work=[[El País]]}}</ref> | | | | | | |} == Остале земље == {{посебан чланак|Државе на изборима за Песму Евровизије}} Да би одређена држава могла да стекне право учешћа на такмичењу [[Песма Евровизије|Евросонга]], она мора да буде активна чланица [[Европска радиодифузна унија|Европске радиодифузне уније]] (ЕРУ-а).‍<ref name=Eligibility>{{cite web|title=Which countries? FAQs|url=http://www.eurovision.tv/page/about/which-countries-can-take-part#Which_countries?|website=eurovision.tv|publisher=EBU|accessdate=22. 5. 2014}}</ref> ЕРУ је послао позив за учешће на Песми Евровизије 2023. године свим активним члановима, којих је тренутно 54.‍<ref name=Eligibility/> Своје учешће је до сада потврдило неколико земаља, а следеће државе исказале су јасну (не)заинтересованост. === Активни чланови ЕРУ === <!-- При навођењу емитера користити прво пуни назив телевизије или одредницу којом се означава (по могућности са адекватном унутрашњом везом), а потом скраћеницу у загради. На пример: „[[LRT (литванска ТВ станица)|Литванска национална {{nowrap|радио-телевизија}}]] (-{LRT}-)”. --> * {{Евровизија|Андора}} - 26. маја 2022, Дани Ортола, уредник програма -{[[Ràdio i Televisió d'Andorra|RTVA]]}-, је потврдио да је мало вероватно да ће се Андора вратити на такмичење у блиској будућности.<ref>{{Cite web |last=Granger |first=Anthony |date=2022-05-26 |title=Andorra: RTVA Unlikely to Participate in Eurovision in the Short or Medium Term |url=https://eurovoix.com/2022/05/26/andorra-participate-eurovision-short-medium-term/ |access-date=2022-05-26 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> * {{Евровизија|Луксембург}} - 2. августа 2022. луксембуршка телевизија је потврдила да се Луксембург неће вратити на такмичење 2023. године, уз напомену да је луксембуршка телевизија сада више концентрисана на информативни програм уместо на музички и забавни програм.<ref>{{Cite web |last=Ibrayeva |first=Laura |date=2. 8. 2022 |title=Luxembourg: RTL Will Not Return to Eurovision in 2023 |url=https://eurovoix.com/2022/08/02/luxembourg-eurovision-2023-participation/ |access-date=2. 8. 2022 |website=Eurovoix |language=en-GB}}</ref> Земље које су учествовале на такмичењу 2022. године, али још ништа нису изјавиле везано за учешће на такмичењу 2023. годинеː {{Div col|colwidth=2}} * {{Евровизија|Азербејџан}} * {{Евровизија|Аустралија}} * {{Евровизија|Бугарска}} * {{Евровизија|Грузија}} * {{Евровизија|Ирска}} * {{Евровизија|Исланд}} * {{Евровизија|Јерменија}} * {{Евровизија|Малта}} * {{Евровизија|Молдавија}} * {{Евровизија|Португал}} * {{Евровизија|Румунија}} * {{Евровизија|Северна Македонија}} * {{Евровизија|Словенија}} * {{Евровизија|Хрватска}} * {{Евровизија|Црна Гора}} * {{Евровизија|Чешка}} {{Div col end}} {{Div col end}} === Нису чланови ЕРУ === * {{Евровизија|Белорусија}} - 1. јула 2021. белоруска телевизија је избачена из ЕРУ, чиме је онемогућено учешће на такмичењу 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://euroradio.fm/belteleradyyokampaniyu-vyklyuchyli-z-eurapeyskaga-vyashchalnaga-sayuza/|title=Белтэлерадыёкампанію выключылі з Еўрапейскага вяшчальнага саюза|date=2021-06-30|website=euroradio.fm|url-status=live}}</ref> * {{Евровизија|Русија}} - 26. маја 2022. све три руске телевизије које су биле чланице ЕРУ избачене су из организације, чиме је онемогућено учешће на такмичењу 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://eurofestivales.blogspot.com/2022/05/todas-las-emisoras-rusas-han-sido.html|title=Eurofestivales: Todas las emisoras rusas han sido suspendidas de la UER|date=2022-05-26|website=eurofestivales.blogspot.com|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Eurovision Song Contest 2023}} * {{URL|http://www.eurovision.tv/|Званични веб-сајт‎}} {{Шаблон:Песма Евровизије 2023.}} {{Песма Евровизије}} {{Државе на изборима за Песму Евровизије}} {{Победници Песме Евровизије}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Песма Евровизије 2023.| ]] [[Категорија:Песма Евровизије по годинама]] [[Категорија:Музика у 2023.]] 01xp42d6ins8dldn1flwceivv04t8nx 0 4315460 25138520 24554132 2022-08-04T14:13:33Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Зоран Бингулац | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1953||| год = да}} | место_рођења = [[Шабац]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | држављанство = [[Србија]] | народност = [[Срби|Србин]] | вероисповест = | партија= [[Социјалистичка партија Србије]]<br>[[Српска напредна странка]] | супружник= | деца= | универзитет= [[Универзитет у Београду]] | професија= | функција 1= | датум функције 1 = — | претходник 1 = | наследник 1 = | функција 2 = | почетак функције 2 = | крај функције 2 = | претходник 2 = | наследник 2 = | функција 3 = | почетак функције 3 = | крај функције 3 = | претходник 3 = | наследник 3 = | функција 4 = | почетак функције 4 = | крај функције 4 = | претходник 4 = | наследник 4 = | функција 5 = | почетак функције 5 = | крај функције 5 = | претходник 5 = | наследник 5 = | потпис= }} '''Зоран Бингулац''' ([[Шабац]], [[1953]]) српски је политичар, дипломата, економиста, универзитетски професор и спортиста. == Биографија == Дипломирао је на [[Економски факултет Универзитета у Београду|Економском факултету у Београду]], магистрирао и докторирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]].<ref name=":0" /> Као играч наступао је [[ФК Црвена звезда]] од 1972. до 1981. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.ekapija.com/people/475299/zoran-bingulac-bivsi-fudbaler-profesor-diplomata-knjizevnik-zacarani-krug-u-kome-caruje|title=Zoran Bingulac, bivši fudbaler, profesor, diplomata, književnik - Začarani krug u kome caruje neznanje|website=www.ekapija.com|access-date=2022-05-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://podrinske.com/ambasador-srbije-u-crnoj-gori-prof-dr-zoran-bingulac-za-podrinske/|title=Ambasador Srbije u Crnoj Gori prof. dr Zoran Bingulac za „Podrinske“|date=2016-10-12|website=Podrinske|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> Он је био потпредседник и члан Извршног савета Града Београда од 1988. до 1993. године. Функцију министра спорта и министра вера је у Савезној влади обављао је од 1993. до 1998. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.vijesti.me/svijet/balkan/267136/zoran-bingulac-ambasador-srbije-u-crnoj-gori|title=Zoran Bingulac ambasador Srbije u Crnoj Gori|website=vijesti.me|language=sr|access-date=2022-05-18}}</ref> Jедан je од оснивача [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-а, странке коју је напустио након оснивања [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]].<ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/25047630.html|title=Zoran Bingulac biće novi ambasador Srbije u Crnoj Gori|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh|access-date=2022-05-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.portalanalitika.me/|title=Portal Analitika - najvažnije vijesti iz Crne Gore i svijeta|website=Portal Analitika|access-date=2022-05-18}}</ref> Сам наводи да је био једини министар у влади Србије који је дочекивао и обилазио српске избеглице из [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/vesti/politika/3925347/bio-sam-jedini-ministar-koji-je-sacekao-srbe-proterane-u-oluji-bingulac-najteze-mi-je-bilo-da-vidim-oci-starijih-ljudi|title=BIO SAM JEDINI MINISTAR KOJI JE SAČEKAO SRBE PROTERANE U OLUJI: Bingulac: Najteže mi je bilo da vidim oči starijih ljudi|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2022-05-18}}</ref> Био је на позицији амбасадора [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој републици]] од 1998. до 2001. године и на позицији амбасадора Србије у [[Црна Гора|Црној Гори]] од 2013. до 2019.<ref>{{Cite web|url=https://podrinske.com/ambasador-srbije-u-crnoj-gori-prof-dr-zoran-bingulac-za-podrinske/|title=Ambasador Srbije u Crnoj Gori prof. dr Zoran Bingulac za „Podrinske“|date=2016-10-12|website=Podrinske|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://podgorica.mfa.gov.rs/cir/newstext.php?subaction=showfull&id=1381400371&ucat=106&template=HeadlinesCir&|title=Амбасада Републике Србије у Републици Црној Гори|website=podgorica.mfa.gov.rs|access-date=2022-05-18}}</ref> Обављао је функцију председника и члана међудржавних комитета за економску сарадњу и одбора за спољне послове те председника Комисије Савезне владе за сарадњу са верским заједницама.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/zoran-bingulac/|title=Зоран Бингулац|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> Од 1992. године ради као професор економије и финансија. Пензионисао се као редовни професор универзитета. Предавао је предмете: међународна финансијска економија, монетарне и јавне финансије и стратегијски менаџмент.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sk/politika/bingulac-novi-ambasador-u-podgorici_407623.html|title=Bingulac novi ambasador u Podgorici?|last=Vojvodiny|first=Rádiodifúzna ustanovizeň VojvodinyRádio-televízia|website=Rádio-televízia Vojvodiny|access-date=2022-05-18}}</ref> Бингулац је био декан три економска факултета од 2005. године: Факултета за менаџмент, Факултета за пословне студије и Факултета за предузетнички бизнис.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/zoran-bingulac/|title=Зоран Бингулац|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> У браку је, има троје деце и две унуке.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/autori/zoran-bingulac/|title=Зоран Бингулац|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> == Дела == *''Монетарне и јавне финансије'', коаутор, 2003.<ref>{{Cite web|url=http://xn--e1akmy.xn--90a3ac/src/%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5/15|title=Економски факултет|website=xn--e1akmy.xn--90a3ac|access-date=2022-05-18}}</ref> *''Слепи црвено бели дани'', 2009.<ref>{{Cite book|url=https://www.delfi.rs/knjige/56619_slepi_crveno_beli_dani_knjiga_delfi_knjizare.html|title=Slepi crveno beli dani - Zoran Bingulac {{!}} Delfi knjižare|language=en}}</ref> *''Савремене финансије'', 2013.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/udzbenik/savremene-finansije/|title=САВРЕМЕНЕ ФИНАНСИЈЕ|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> *''Витоперена времена'', 2016.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/roman/vitoperena-vremena/|title=Витоперена времена|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> *''Prepositions'', 2016.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/recnici/prepositions/|title=Prepositions|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> *''Е-6 Роман за увек младе'', 2016.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/roman/e-6-roman-za-uvek-mlade/|title=Е-6 Роман за увек младе|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> *''Opportune times'', 2016.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/roman/opportune-times/|title=Opportune times|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> *''Уплетена огледала белог гаврана'', 2016.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/domaci-pisci/upletena-ogledala-belog-gavrana/|title=Уплетена огледала белог гаврана|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref> *''Несан'', 2021.<ref>{{Cite web|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/posebna-izdanja/nesan/|title=Несан|website=Прометеј|language=sr-RS|access-date=2022-05-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.makart.rs/knjige/knjiga-nesan-in-medijas-res-zoran-bingulac-44006|title=Knjiga: NESAN : IN MEDIJAS (RES) - Zoran Bingulac {{!}} Internet knjižara {{!}} Drugačiji od drugih|website=www.makart.rs|language=sr|access-date=2022-05-18}}</ref> == Референце == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Бингулац, Зоран}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1953.]] [[Категорија:Шапчани]] [[Категорија:Српски министри]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српске дипломате]] hl209v4e103pnr44i563fmqbypp8exm 0 4316482 25138516 24561733 2022-08-04T14:12:49Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Археолошки локалитет | назив = Златни венци из Тракије | изворни_назив = | слика = Sofia - Odrysian Wreath from Golyamata Mogila.jpg | опис_слике = Златни венац и златни прстен из гробног места одриског племића. На централној фигури је приказана богиња [[Ника (митологија)|Ника]]. | држава = [[Бугарска]] | регија = | област = | мапа = | координате = | оснивање = | оснивач = | епоха = | друга имена = }}'''Златни венци из Тракије''' ({{јез-буг|Дъбенското съкровище}}) су археолошки вредни украсне златни венци пронађени у данашњој [[Бугарска|Бугарској]], које су израдили [[Трачани]]. Златни венци пронађени су у хумкама и гробницама аристократа на разним локацијама у [[Тракија|Тракији]]. Гробнице су датоване од друге половине IV столећа и почетка трећег столећа ПХ.{{Sfn|Tonkova|2013|p=413}} У Бугарској је било само пет-шест таквих археолошких налаза трачких златних венаца. Од тога, два се налазе у Националном историјском музеју у [[Софија|Софији]]. Најранији златни ловоров венац трачке израде који је део трајне поставке музеја у [[Софија|Софији]] назива се „Златиничко-маломировско благо“. Пронађен је у старој хумци (тумулу) у Златиници, општина [[Елхово]], у југоисточној Бугарској. Други венац у музејској збирци поклоњен је 2015. године, након што је примећен на аукцији у [[САД|Сједињеним Државама]]. Стручњаци нису сигурни у његово место порекла или старост јер научни подаци о налазу не постоје. Првобитно, овај венац је датован у први век ПХ, али касније процене других археолога и стручњака за културу датирају га у период од 1200. ПХ – 1300. године ПХ. Сличности између венаца пронађених у Древној Троји и новодобијеног венца подстакле су хипотезу да би могао да датира из времена [[Тројански рат|Тројанског рата]] или чак из [[Троја|Троје]].<ref name="Ancient">{{Cite web|url=http://archaeologyinbulgaria.com/2015/12/17/ancient-thracian-gold-laurel-wreath-which-may-have-originated-in-ancient-troy-turned-in-to-bulgarias-national-museum-of-history/|title=Ancient Thracian Gold Laurel Wreath Which May Have Originated in Ancient Troy Turned In to Bulgaria's National Museum of History|date=17 December 2015|publisher=Archaeology in Bulgaria|access-date=25 April 2016|archive-date=25. 02. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160225022427/http://archaeologyinbulgaria.com/2015/12/17/ancient-thracian-gold-laurel-wreath-which-may-have-originated-in-ancient-troy-turned-in-to-bulgarias-national-museum-of-history/|url-status=dead}}</ref> == Проналазак == Током ископавања у гробницама и хумкама Одриса, откривени су златни венци ратника и припаднике елите племена, из позног четвртог века ПХ и прве четвртине трећег века ПХ. Нигде у Тракији нису откривени венци који датирају у период од трећег до почетка другог столећа ПХ. Од првог века ПХ до првог века нове ере, венци су се поново појавили међу налазима у трачким гробницама у Анхиалосу (данашње [[Поморије]]) на понтској обали. Од првог до другог века наше ере, примери су пронађени у [[Стара Загора|Старој Загори]], [[Каранову]], [[Белозем|Белозему]], [[Виза|Визи]], [[Караџалија|Карџалију]], [[Тулово|Тулову]] и [[Мадретсдиј|Мадретсдију]]. Распрострањени су у југоисточној Тракији на обалама реке [[Струма|Струме]]. == Типологија == Постоје две врсте златних венаца из унутрашње Тракије. Једна је у потпуности направљена од злата и дизајнирана је са две гранчице повезане кружном траком. Код другог типа само су листови израђени од злата, док су спојни прстенови направљени од биоразградивих материјала. На венцима друге врсте обично се користе дезени [[Ловор|ловора]], [[Маслина|маслине]] и [[Храст|храстовог]] листа, иако је један примерак пронађен са листовима бршљана, сличним типовима направљеним у [[Грчка култура|грчкој култури]]. За разлику од других области Тракије и Грчке, до данас, у унутрашњој Тракији нису пронађени докази о употреби листова [[Мирта|мирте]]{{Sfn|Tonkova|2013|p=421}} Фрагменти златних листова пронађени су у Кабилу, тумулу Плоска код Шипке, [[Розовец|Розовецу]] у два различита гробна комплекса, те у [[Стрелча|Стрелчи]]. То може указивати на то да је прстење било кварљиво, или да је демонтирано у ритуалима.{{Sfn|Tonkova|2013|p=421}} Венци првог типа, у потпуности израђени од злата, пронађени су на разним локацијама. Налази у Маломирово-Златиници који датирају у IV век ПХ имају мотиве листова маслине, као и мотиви Стрелчанског венца из касног IV века ПХ.{{Sfn|Tonkova|2013|pp=422–423}} Код Розовца и [[Враца]] пронађени су ловорови венци који датирају у крај IV века ПХ.{{Sfn|Tonkova|2013|p=423}} Венац од храстовог листа пронађен на тумулу Гољамата код Шипке у гробу Сеута III, једини је пример те врсте пронађен у унутрашњој Тракији до данас, иако се слични мотиви храстовог листа налазе на примерима из Македоније.{{Sfn|Tonkova|2013|pp=425–426}} Једини пример листа бршљана откривен је у Ресилову у гробу, који датира из касног четвртог века ПХ.{{Sfn|Tonkova|2013|p=426}} Златни венци су вероватно рађени у локалним радионицама у унутрашњој Тракији и направљени су по узору на грчки накит. Припадају класичном типу накита датованом у другу половину IV века ПХ и почетак III века ПХ. Они су дизајнирани са мотивима биљних врста.{{Sfn|Tonkova|2013|p=421}} Венци су служили вишеструким функцијама. Неки су били у моди у свакодневној моди, што је указивало на статус појединца међу елитним слојевима друштва.{{Sfn|Tonkova|2013|p=427}} Други венци служили су у погребним ритуалима или у друге церемонијалне сврхе, као што је приказано на уметничким делима и на новцу из тог периода, што указује да је симболика венаца била широко коришћена на посудама и шлемовима. Пронађени су и венци од глине или позлаћене бронзе.{{Sfn|Tonkova|2013|pp=428–429}} == Локација == Национални историјски музеј у Софији тренутно има два златна венца из унутрашње Тракије, један пронађен у гробној хумци на Златиници у југоисточној Бугарској. Предмете је пронашао тим археолога на челу са Данијелом Агре пронашао 2005. године, гробницу трачког владара из средине IV века ПХ.<ref name="Ancient" /> Други трачки златни венац који је додат изложби вероватно је прокријумчарен из земље у САД кроз успешан бугарски лов на археолошко благо и сузбијање трговине шверском антиквитета. Године 2015. Добромир Петков, бугарски колекционар, пратио је комад и купио га од аукцијског центра за антиквитете у САД. Уз одговарајућу правну документацију, поклонио је предмет Бугарском Националном историјском музеју у Софији.<ref name="Ancient" /> Иако је тачна локација на којој је откопана непозната, стручњаци сматрају да венац потиче из данашње јужне Бугарске. Неки археолози су првобитно датирали венац у први век ПХ. Други стручњаци за културу предлажу период у распону од 1200. до 1300. године ПХ, за време Тројанског рата, због сличности у дизајну са сличним венцима из девне Троје. Прстен који повезује златне листове је у облику кружне гране, налик на примерке пронађене у Троји, која је имала државне везе са Тракијом. Археолози Гавраил Лазов, Елка Пенкова и Љубава Конова из Националног историјског музеја проценили су да је златни ловоров венац вероватно био из гроба аристократе из лозе последњих владара Тракије. Највероватније је из Одриског краљевства од петог до првог века ПХ, а стручњаци су проценили да је артефакт вредан приближно 100.000 долара.<ref name="Ancient" /> == Библиографија == * {{Cite web|url=https://www.academia.edu/5917628|title=Gold Wreaths From Thrace|last=Tonkova|first=Milena|year=2013|publisher=Brașov County History Museum, Museum Of Brăila|access-date=25 April 2016}} == Референце == {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Археолошки налази у Бугарској]] 7qpe20zwx5h7ntrp1qpw3bbwktb7mwa 0 4316483 25138517 24560722 2022-08-04T14:12:57Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Археолошки локалитет | назив = Златна орфичка књига | изворни_назив = {-Златна орфическа книга-} | слика = Golden_Orphism_Book.jpg | опис_слике = | држава = [[Бугарска]] | регија = | област = | мапа = | координате = | оснивање = | оснивач = | епоха = 500—600 ПХ | друга имена = }}'''Златна орфичка књига''' ({{јез-буг|Златна орфическа книга}}) јесте [[Трачани|трачки]] златни артефакт који се састоји од 6 увезаних листића укупне тежине 100 грама, величине од 5 до 4,5 цм, израђен од 23,82-каратног [[Злато|злата]].<ref name="btv.bg">{{cite web|url=https://www.btv.bg/video/shows/predi-obed/videos/nim-pokazva-pred-kamera-zlatnata-orficheska-kniga-satvorena-predi-poveche-ot-2500-godini.html|title=НИМ показва пред камера "Златната орфическа книга", сътворена преди повече от 2500 години|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2939362.stm|title=Unique book goes on display|date=26 May 2003|publisher=|via=news.bbc.co.uk}}</ref> Садржај ''књиге'' је везан за [[Орфизам (религија)|орфизам]], који је постојао у трачком и [[Хелени|хеленском]] свету. Илустрације свештеника, јахача, сирене, харфе и војника, као и натписи на [[Етрурски језик|етрурском]], наговештавају процес сахране аристократе, посвећеног култу орфизма. Књигу јавност може видети у Националном историјском музеју у [[Софија|Софији]] [[Бугарска|Бугарској]], које су израдили Трачани.<ref name="btv.bg" /> == Референце == {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Археолошки налази у Бугарској]] 8s1z0ewith717l0tn11jojc8qf5kljy 0 4316484 25138555 24560733 2022-08-04T14:31:32Z Sadko 25741 мања измјена wikitext text/x-wiki {{Археолошки локалитет | назив = | изворни_назив = -{Преславско съкровище}- | слика = Preslav-treasure.jpg | опис_слике = | држава = [[Бугарска]] | регија = | област = | мапа = | координате = | оснивање = | оснивач = | епоха = III—VII стољеће<br>X стољеће | друга имена = }}'''Преславско благо''' ({{јез-буг|Преславско съкровище}}) јесте археолошки налаз предмета из доба [[Источно римско царство|Источног римског царства]]. == Проналазак == Благо је сакривено током бурних догађаја између 969. и 972. године током којих је Преслав прво освојио кијевски краљевски кнез [[Свјатослав I Кијевски]]<ref>Dutch Contributions to the Thirteenth [[International Congress of Slavists]]: Ljubljana August 15–21, 2003 - Linguistics (Studies in Slavic & General Linguistics) by Peter Houtzagers, Jenneke Kalsbeek, and Jos Schaeken (2003) p.392</ref> а двије године касније византијски цар [[Јован I Цимискије]].<ref>A Short History of Byzantium by John Julius Norwich (1998) p.181</ref><ref>The City in Late Antiquity (Leicester-Nottingham Studies in Ancient Society) by John Rich (1996) p.191</ref> Преславско благо пронађено је у јесен 1978. године у винограду у Кастани, 3 км северозападно од друге бугарске пријестонице [[Велики Преслав|Великог Преслава]].<ref>Bulgaria - Land of Ancient Civilizations by Dimiter Dimitrov, Foreign Language Press, Sofia 1961, p.37</ref> Благо је пронађено 11. априла 1978. године у атару Кастана, од стране жене које су радиле у локалној задрузи. Благо је пронашла осамдесеттрогодишња Маријка Вичева Чочева, која је стекла надимак ''Маријка Златна''.<ref>{{Cite web|url=https://trud.bg/немци-преоткриха-преславското-злато/|title=Немци преоткриха Преславското злато - Труд|website=trud.bg|language=bg|access-date=2022-04-25}}</ref> Ископавања која су услиједила открила су више од 170 златних, сребрних и бронзаних предмета, укључујући 15 сребрених византијских новчића који су припадали [[Константин VII Порфирогенит|Константину VII Порфирогениту]], [[Роман II|Роману II]] (945. и 959.) и другим артефактима који датирају из периода између III и VII стољећа.<ref>{{Cite web|url=https://trud.bg/немци-преоткриха-преславското-злато/|title=Немци преоткриха Преславското злато - Труд|website=trud.bg|language=bg|access-date=2022-04-25}}</ref> == Предмети == У изради украса, дугмади и другог коришћено је неколико техника израде накита: поред стандардног ливења у калупе, завариване су мале златне куглица (грануле) и примјењивана је техника финог филиграна од златне жиц те уметања бисера и разнобојног емајла. Власник огрлице је вероватно је вјероватно сматрао да је [[Богородица]] његов или њен светитељ-заштитник. Богородица је приказана на оба медаљона. Могуће је да је [[Петар I Бугарски]] поклонио овај накит својој невести византијској принцези Ирини Лекапене, 927. године у [[Цариград|Цариграду]]. Претпоставља се да је огрлица била свадбени поклон јер мотиви водених птица симболизују породичну срећу и верност. == Галерија == <gallery mode="packed" heights="100" widths="100"> Collier byzantin - Varna.JPG|Огрлица од злата, емајла, рубина, гранита, кристала и бисера, IX—X стољеће Paire de boucle d'oreilles - Constantinople - 10e siècle - Musée archéologique de Veliki Preslav - 3381-7 a et b.jpg|Наушнице из VI—VII столећа Pendentif - Constantinople - 10e siècle - Musée archéologique de Veliki Preslav - 3381-4.jpg|Медаљон, VI—VII стољеће Médaillon byzantin - Varna.jpg|Медаљон од злата, смарагда и бисера, VI—VII стољеће </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commonscat|Preslav Treasure}} * [https://museum-velikipreslav.com/ Музеј Велики Преслав] [[Категорија:Археолошки налази у Бугарској]] hpo6fs83f2crskk0bb56uc2j40wxuk3 4 4316754 25139228 25132772 2022-08-05T08:53:49Z Djordjes 108 wikitext text/x-wiki Еду Вики камп ће бити одржан '''на Фрушкој гори од од 25. до 28. јула 2022'''. Камп окупља добровољце који имају жељу да активно доприносе развоју образовног програма Викимедије Србије. Током четвородневног програма учесници ће проћи низ обука како би увидели на који начин Википедија може бити коришћена као наставно средство. Радећи заједно, у тимском духу, унапређиваће вештине за будући рад у организацији. [[Датотека:Edu_Viki_kamp_logo.png|десно|безоквира|350x350пискел]] Википедија, највећи колаборативни пројекат на свету, спроводи се на око 300 језика. Будући да смо сви окупљени око исте идеје слободног приступа знању и образовању, заједнички спроводимо Викимедијине пројекте са истим ентузијазмом. Викимедија Србије већ 16 година развија Образовни програм са циљем да се студенти и ученици упознају са Википедијом и другим вики пројектима слободног знања и активно раде на њиховом обогаћивању. Остали циљеви су: техничка обука студената за коришћење Википедије, ширење информација о слободном знању и представљање Википедије у академским круговима. Поред образовних пројеката, Викимедија Србије реализовала је два интернационална кампа са Викимедијанцима и Википедијанцима из [[Википедија:Вики Камп Палић-Сегедин 2014.|Мађарске]] и из [[Википедија:Вики експедиција Димитровград - Драгоман|Бугарске]]. Програм Еду Вики кампа биће разноврстан и обухватиће, уређивачке маратоне, тим билдинг и многе друге активности. == Програм == Програм је подложан променама. Након истека позива, одабрани учесници ће добити тачан програм са сатницама. '''Понедељак, 25. јул''' {| class="wikitable" !Сатница !Активност !Предавач |- |09:00 |''Окупљање учесника и полазак из Београда'' | |- |10.30 |''Долазак на Фрушку гору'' | |- |11.00 |'''Представљање програма и упознавање''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]], [[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]], [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]], [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |11.30 |'''Викимедија Србије''' |[[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]] |- |12.00 |'''Образовни програм Викимедије Србије''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]] |- |13.00 |''Ручак'' | |- |14.00 |''Смештај у собе'' | |- |15.00 |'''Енерџајзер''' | |- |15.30 |'''Википедија и други Вики пројекти''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]] |- |16.30 |'''Уређивачки маратони на Википедији''' |[[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]] |- |17.00 |'''Вики амбасадори''' |[[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |18.00 |''Слободно време'' | |- |19.00 |''Вечера'' | |- |20.00 |'''Тим билдинг''' | |} '''Уторак, 26. јул''' {| class="wikitable" !Сатница !Активност !Предавач |- |8.00 |''Доручак'' | |- |9.00 |'''Обука за уређивање Википедије''' |[[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |10.00 |'''Корисничка права на Википедији''' |[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]] |- |10.30 |''Пауза'' | |- |11.00 |'''Енерџајзер''' | |- |11.30 |'''Уређивачки маратон''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]], [[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]], [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]], [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |13.00 |''Ручак'' | |- |14.00 |'''Уређивачки маратон''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]], [[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]], [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]], [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |19.00 |''Вечера'' | |- |20.00 |'''Тим билдинг''' | |} '''Среда, 27. јул''' {| class="wikitable" !Сатница !Активност !Предавач |- |8.00 |''Доручак'' | |- |9.00 |'''Увод у Дешборд''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]] |- |9.30 |'''ЦЦ лиценце''' |[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]] |- |10.00 |'''ГЛАМ програм и Викимедијанац стажиста''' |[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]], [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |11.00 |''Пауза'' | |- |11.30 |'''Уређивање Викимедијине Оставе''' |[[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]], [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |12.00 |'''Илустровање чланака на Википедији''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]], [[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]], [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]], [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |13.00 |''Ручак'' | |- |14.00 |'''Википодаци''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]] |- |14.30 |'''Уређивање Википодатака''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]], [[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]], [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]], [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |16.00 |''Пауза'' | |- |16.30 |'''Мини пројекти''' |[[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]] |- |18.00 |''Слободно време'' | |- |19.00 |''Вечера'' | |- |20.00 |'''Тим билдинг''' | |} '''Четвртак, 28. јул''' {| class="wikitable" !Сатница !Активност ! |- |8.00 |''Доручак'' | |- |9.00 |'''Тренинг комуникације''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]] |- |10.00 |'''Остваривање партнерстава''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]], [[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]] |- |11.00 |''Пауза'' | |- |11.30 |'''Шта после Еду Вики кампа?''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]] |- |12.00 |'''Евалуација и додела сертификата''' |[[Корисник:Neboysha87|Небојша]], [[Корисник:IvanaMadzarevic|Ивана]], [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Горана]], [[Корисник:Sara Horvat 1300|Сара]] |- |13.00 |Повратак за Београд | |} == Место и време == Време: 25—28. јул 2022. Место организовања: [https://norcev.rs/ хотел Норцев] == Пријављивање == Догађаји Викимедије Србије су отворени за све добровољце, али будући да је камп посвећен учесницима који намеревају да се укључе у тим образовног програма, предност ће имати ученици завршне године средњих школа и студенти. Од учесника се очекује активно учешће. За оне који буду одабрани, биће покривени трошкови превоза, смештаја и хране. Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSf4hSg-FNN1S07num4P02ONLYo1wah4CMphhbWY1b5xI7krtw/viewform овог] формулара до 26. јуна 2022. године. За сва питања нам се можеш обратити мејлом на nebojsa.ratkovic@vikimedija.org или телефоном на 060/7454771. == Учесници == # [[Корисник:Peedwagon|Катарина Тотев Јовић]] # [[Корисник:KristiKejsi|Кристина Пантелић]] # [[Корисник:MarijaCubric|Марија Чубрић]] # [[Корисник:Irinacvetkovic|Ирина Цветковић]] # [[Корисник:CodeGirl8086|Јована Голијанин]] # [[Корисник:Aleksandra Pandurovic|Александра Пандуровић]] # [[Корисник:Icequeen-231|Настасија Николић]] # [[Корисник:Sjovana12|Јована Стошић]] # [[Корисник:Mimlorad|Милорад Милић]] # [[Корисник:Dijanastoiljkovic|Дијана Стоиљковић]] == Написани и допуњени чланци == # [[Сива литература]] # [[Интеркултурална комуникација]] # [[Elden Ring]] # [[Линијски судија]] # [[Стари дани]] # [[Школа анимираног филма Шаф]] # [[Окунов закон]] # [[Жан Чарлс Леонард де Сисмонди]] # [[Николас Винтон]] # [[Брдо крстова]] # [[Ужичка Црна Гора]] # [[Јакуза (видео игра)|''Јакуза'' (видео игра)]] # [[Лао Ган Ма]] # [[Орионов крак]] # [[Стеларна густина]] == Види још == * [[Википедија:Еду Вики камп 2016|Еду Вики камп 2016]] * [[Википедија:Еду Вики камп 2017|Еду Вики камп 2017]] * [[Википедија:Еду Вики камп 2018|Еду Вики камп 2018]] * [[Википедија:Еду Вики камп 2019|Еду Вики камп 2019]] * [[Википедија:Онлајн Еду Вики камп 2020|Онлајн Еду Вики камп 2020]] * [[Википедија:Онлајн Еду Вики камп 2021|Онлајн Еду Вики камп 2021]] q8t6f3doyhlsfrjpy97dwacma95dzae 0 4316769 25138508 24563252 2022-08-04T14:09:53Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Град у Русији | назив = Завражје | изворни_назив = {{јез-ру|Завражье}} | слика = | опис_слике = | градска_застава = | грб = | држава = {{РУ}} | област = [[Костромска област|Костромска област]] | локација = Russia map blank.png | оснивање = | становништво = 545 | извор_становништво = | година_становништво = 2014 | густина = | агломерација = | површина = | гшир = | гдуж = | надморска_висина = | дан_града = | веб-страна = | градоначелник = | градови-побратими = }} '''Завражје''' ({{Јез-ру|Завражье}}) село је у [[Костромска област|Костроматској области]] у [[Русија|Русији]]. У селу је рођен редитељ и сценариста [[Андреј Тарковски]].<ref>{{Cite web|url=https://andrei-tarkovsky.com/bio.html|title=Biorgraphy {{!}} Andrei Tarkovsky|website=andrei-tarkovsky.com|access-date=2022-05-23}}</ref> На попису из 2002. село је имало 434 становника, док је 2010. имало 474. а 2014. 545 становника.<ref>{{Cite web|url=https://docs.cntd.ru/document/412301869|title=Об утверждении Реестра населенных пунктов Костромской области от 08 апреля 2014 - docs.cntd.ru|website=docs.cntd.ru|access-date=2022-05-23}}</ref> == Култура == * Дом културе Завражни, Советскаја, 9 * Црква Рођења Пресвете Богородице * Црква Силаска Светог Духа (капела) * [[Историјски и културни музеј села Завражје|Кућа-музеј Андреја Тарковског]], ул. Школна, 9 == Референце == {{reflist}} {{Клица-Русија}} {{клица-село}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Села у Русији]] 7csdmcuasrhn9zmeyeuvgmjkwpap0lk 0 4316843 25138510 24563734 2022-08-04T14:10:41Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Кутијица за књигу | назив = Запечаћено време | назив_оригинала = | превод = | слика = | опис_слике = | аутор = [[Андреј Тарковски]] | илустратор = | дизајн корица = | држава = {{Западна Њемачка}} | језик = [[Њемачки језик|немачки]] | жанр = дневник | врста_дела = филмска теорија | издавач = | време и место настанка = | датум_издања = [[1985]]. на њемачком<br>1987. на енглеском | врста_корица = | број_страница = 254 | приповедач = | гледиште = | време_радње = | место_радње = | главни_лик = | врхунац = | гледиште = | теме = филм и филозофија, лични погледи на свет и уметност | претходни = | следећи = |id= }} '''''Запечаћено време''''' ([[Руски језик|руски]]: „Запечатленное време”, буквално „Ухваћено време”) јесте књига [[Руси|руског]] [[Филмска продукција|синеасте]] [[Андреј Тарковски|Андреја Тарковског]] о уметности и [[Филм|кинемтографији]] уопште, са посебним акценом на његове филмове. Првобитно је објављен 1985. на немачком језику непосредно пре ауторове смрти, а објављен на енглеском 1987. у преводу Кити Хантер-Блер. Наслов се односи на лични термин Тарковског за његов стил снимања филмова. == Синопсис == Главна теза књиге о природи биоскопа сажета је у реченици: „Доминантни, свемоћни фактор филмске слике је ''ритам'', који изражава ток времена унутар кадра“. Књига садржи значајан број песама које је написао његов отац [[Арсениј Тарковски|Арсеније Александрович Тарковски]], заједно са доста личних записа Тарковског о његовом животу и раду, белешке са предавања и дискусија током снимања ''[[Андреј Рубљов|Андреја Рубљова]]'' са студенткињом историје филма по имену Олга Суркова, која је касније постала професионални критичар и помогла у писању књиге. Књига има коментаре на сваки од његових 7 главних играних филмова и његов сложен однос са [[Совјетски Савез|Совјетским Савезом]]. Последње поглавље, дискусија о његовом филму ''[[Жртвовање (филм из 1986)|Жртва]]'', издиктирано је у последњим недељама живота Тарковског. == Настанак књиге == Тарковски је одлучио да напише књигу делимично како би објаснио или дао увид својој збуњеној публици о природи филмова које је стварао. У уводу књиге он цитира многа писма која је добијао током година, како позтивине тако и негативне оцене.<ref name="tarkovin">{{Cite book|title=Sculpting in Time|last=Tarkovsky|first=Andrei|date=1986|publisher=University of Texas Press|isbn=978-0-292-77624-1|pages=7–14}}</ref> Писма су се, без обзира на њихову природу, слагала у једном: људи нису разумели шта се дешава у филму. Ова књига је, како Тарковски објашњава, одговор на питања делу публике која је вољна да с њим разговара.<ref name="tarkovin" /> Тарковски је такође навео филмску критичарку Олгу Суркову као инспирацију за настанак књиге и да су разговори са њом у великој мери утицали на садржај дела.<ref name="tarkovin" /> == Пријем == Критички пријем за ''Запечаћено време'' био је позитиван. ''Словенски преглед'' је похвалио превод, садржај и изглед књиге.<ref name="Nollan">{{Cite journal|last=Nollan|first=Valerie Z.|date=1989|title=Sculpting in Time: Reflections on the Cinema. Andrey Tarkovsky Kitty Hunter-Blair.|url=https://www.cambridge.org/core/journals/slavic-review/article/sculpting-in-time-reflections-on-the-cinema-by-andrey-tarkovsky-translated-by-kitty-hunterblair-new-york-alfred-a-knopf-1987-254-pp-photographs-stills-2295-cloth/416EDFC24371A9024D35D828D02A1FF2|journal=Slavic Review|volume=48|issue=2|page=348|doi=10.2307/2499169|jstor=2499169|access-date=March 3, 2019}}</ref> Ерик Дејвид је похвалио књигу, назвавши је једном од „највећих књига о снимању филмова које је написао редитељ”.<ref name="David">{{Cite journal|last=David|first=Eric|date=2007|title='Sculpting Time': Russian Filmmaker Sought to Harrow the Soul.|url=http://search.ebscohost.com/login.aspx?direct=true&db=edsgao&AN=edsgcl.168547191&site=eds-live.|journal=Christianity Today|issue=9|page=102|access-date=3 March 2019}}</ref> Пишући за ''Сајден Тајмс'', Ијан Кристи је изјавио да признаје да књига остварује циљ Тарковског, а то је да пружи увид у његов креативни процес и да публици објасни логику иза његових филмова.<ref name="IanSun">{{Cite journal|last=Christie|first=Ian|date=1986|title=Books: Capturing Time's Imprint; Review of 'Sculpting In Time' by Andrey Tarkovsky.|url=http://search.ebscohost.com/login.aspx?direct=true&db=edsgao&AN=edsgcl.118004706&site=eds-live.|journal=Sunday Times|access-date=3 March 2019}}</ref> == Референце == {{reflist}} {{Андреј Тарковски}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Књиге]] [[Категорија:Књиге на немачком језику]] 6qsqk0xsdf2ai13l320wdx6zirihezm 0 4316895 25139097 24579230 2022-08-05T05:54:27Z Gmihail 26630 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Петропавловский_собор._Санкт-Петербург..jpg|мини| [[Црква Светих Петра и Павла, Санкт Петербург]] архитекте Доминика Трезинија изгледа како је првобитно пројектована. Сматра се најистакнутијим примером петровског барокног стила архитектуре.<ref>{{Cite book|title=The Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|location=Chicago|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/156 156]|chapter=Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg}}</ref>]] '''Петровски барок''' ([[Руски језик|рус]]. Петровское барокко) јесте стил [[Архитектура барока|барокне архитектуре]] и декорације из 17. и 18. века који је фаворизовао [[Петар Велики]]. Коришћен је при пројектовању зграда у новооснованој руској престоници [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]], за време владавине Петра Великог и његових непосредних наследника.<ref name=":3" /> За разлику од савременог барока Наришкина, фаворизованог у [[Москва|Москви]], петровски барок је представљао драматичан отклон од византијских традиција које су доминирале [[Руска архитектура|руском архитектуром]] скоро читав миленијум. Његови главни практичари - [[Доменико Треззини]], [[Андреас Шлутер]] и [[Михаил Земцов]] - црпили су инспирацију из скромне холандске, данске и шведске архитектуре тог времена.<ref name=":0" /> == Значајни примери == [[Датотека:Kikin_palace_SPB.jpg|мини| Кикин сала (1714), пример приватне резиденције из времена владавине Петра I.]] Постојећи примери стила у Санкт Петербургу су [[Црква Светих Петра и Павла, Санкт Петербург|Црква Светих Петра и Павлаа]] (Трезини), Дванаест колегијума (Трезини), [[Кунсткамера]] (Маттарнови), Сала Кикин (Шлутер) и Меншиковска палата (Ђовани Фонтана). Петробарокне структуре изван Санкт Петербурга су ретке; укључују Меншиков торањ у [[Москва|Москви]] и [[Дворац Кадриорг]] у [[Талин|Талину]]. == Архитектонски утицаји на Петра Великог == Петар Велики, такође познат као Петар I, био је цар Русије од 1682-1725. Био је први руски монарх који је путовао ван Русије и путовање га је изложило архитектури других земаља. Његова лична библиотека је садржала архитектонске књиге из Холандије, Француске, Немачке и Италије. Архитектура ових земаља утицале су на његов укус у архитектури, док је кренуо да гради нову руску престоницу Санкт Петербурга. Петар је имао специфичну идеју о томе како жели да овај нови град изгледа у смислу архитектонског стила, и преузео је иницијативу у регрутовању људи који би могли да помогну у остварењу његове визије и истраживању [[Архитектонски стил|архитектонских стилова]]. Док је био на власти, Петар је покушао да донесе промене у Русију што је пре могуће и покушао је да угради западни стил и традицију у свакодневни живот својих грађана. Као део тога, Петар је ставио на снагу прописе који су налагали како градови треба да изгледају.<ref name=":3">{{Cite book|title=Russian Architecture and the West|last=Shvidkovsky|first=Dmitry|publisher=Yale University Press|year=2007|isbn=9780300109122|location=New Haven|pages=183|chapter=Russian Imperial Baroque}}</ref> Петров првобитни циљ за Санкт Петербург је био да поново створи град [[Амстердам]].<ref>{{Cite book|title=Gold in Azure: One Thousand Years of Russian Architecture|last=Brumfield|first=William Craft|publisher=D.R. Godine|year=1983|location=Boston, Mass.|pages=233–237|chapter=Saint Petersburg: The Imperial Design}}</ref> Како је град почео са изградњом, Петар је почео да мења изглед зграда, често мењајући планирани изглед зграда када је њихова изградња већ почела. Ове измене у последњем тренутку довеле су до тога да зграде нису припадале једној одређеној архитектонској школи.<ref>Brumfield, William Craft (1983). "Saint Petersburg: The Imperial Design". ''Gold in Azure: One Thousand Years of Russian Architecture''. Boston, Mass.: D.R. Godine. p. 238. {{ISBN|9780879234362}}.</ref> === Наришкин барокни стил === Петар је одрастао у Москви, живео је у Великој палати Кремља и проводио време на више краљевских имања ван града. Његов отац је умро када је имао четири године, тако да је Петар провео младост без надзора вишег ауторитета и могао је да се бави својим страстима. Петар је развио свој укус за архитектуру гледајући зграде које су га окруживале у детињству, од којих је многие спонзорисала његова породица. Ове цркве и куће које су окруживале Москву одражавале су европски утицај у својој структури и декорацији. Московски или Наришкинов барокни стил, назван по Петровој мајчиној страни породице, био је нарочито проминентан. Карактеристике овог подтипа барока су велике зграде и мањак употребе дрвета као грађевинског материјала.<ref>{{Cite book|title=Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/147 147]–148|chapter=Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg}}</ref> === Холандски барокни стил === [[Датотека:Summer_Palace_St_Petersburg.jpeg|лево|мини| Летња палата]] Како је Петар ушао у младост и проводио време путујући, његов архитектонски укус је почео да фаворизује елементе холандске архитектуре. Петар се састао са холандским архитектом Симоном Шијнвоетом 1697. године. Шијнвоет се специјализовао за холандски барок, али је такође подучавао Петра о [[Pomorska arhitektura|поморској архитектури]] Прва кућа у Санкт Петербургу коју је Петар дизајнирао користила је елементе овог поморског стила којем га је Шјинвоет научио, укључујући равне, офарбане зидове од балвана, шиндре налик дрвеним плочицама и прозоре направљене од малих равних стакла. Ови елементи дизајна били су другачији од руских стилова који су виђени до овог тренутка. Истраживач руске историје Џејмс Крејфт сугерише да је најјаснији пример зграде под утицајем холандске архитектуре под Петровом владавином била његова Летња палата у Санкт Петербургу која се називала и „Мала холандска кућа“. У писму из 1724. студенту архитектуре Ивану Коробову, Петар говори о својој склоности према орнаментици холандског барока. У истом писму, Петар изражава своју незаинтересованост за архитектонске стилове Француза и Италијана због недостатка украса и употребе камена уместо цигле. Међу Петровим папирима пронађена је белешка у којој се описује како је послао два руска студента архитектуре у Холандију како би савладали холандски барокни стил и вратили се да граде цркве и куће у Санкт Петербургу. Осим што је руске студенте обучавао у иностранству, Петар је ангажовао и холандске архитекте да дођу и раде на пројектима у Русији.<ref>{{Cite book|title=Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/148 148]–149|chapter=Revolution Embodied: The Buildings of St. Petersburg}}</ref> === Други стилови === Иако је Петар преферирао холандски барокни стил, он је такође тражио архитектонску инспирацију из других земаља. Упркос забележеној несклоности према француској и италијанској барокној архитектури, Петар је послао два студента архитектуре у Рим 1723. Научници сугеришу да је једнак број студената архитектуре послат у Холандију и Италију током његове владавине и да је више италијанских градитеља радило на пројектима за Петра у Русији него холандски градитељи. У првим годинама Санкт Петербурга, Французи су служили као истакнути дизајнери и декоратери.<ref>{{Cite book|title=Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/150 150]|chapter=Revolution Embodied: The Buildings of St. Petersburg}}</ref> == Значајни архитекти == === Доменико Трезини === [[Датотека:SPB_Panoramic_view_on_Twelve_Colleges_by_Atkinson_1802-1805.jpg|мини| Дванаест колега, изградњу је започео Трезини 1722]] Доменико Трезини је рођен на италијанском говорном подручју у [[Швајцарска|Швајцарској]] 1670. Архитекте које су га окруживале у младости биле су заслужне за развој барокног стила у јужној Немачкој. Трезинијев архитектонски стил има видљиве утицаје немачког барокног стила заједно са северним стилом барокне архитектуре који је покупио током свог боравка у Копенхагену.<ref name=":0" /> Трезини је такође био под утицајем ломбардског барокног стила у архитектури који је био популаран у северној Италији током 17. века.<ref name=":2">{{Cite book|title=Russian Architecture and the West|last=Scvidkovskii|first=D O|publisher=Yale University Press|year=2007|location=New Haven, CT|pages=197–200|chapter=Russian Imperial Baroque: Peter the Great's Foreign Architects: Dominico Trezzini}}</ref> Од 1703. до смрти 1734. Трезини је живео у Санкт Петербургу за време владавине Петра Великог. Он је започео многе грађевинске пројекте који су чинили основу града. Због бројних пројеката на којима је Трезини радио, добио је 1710. титулу „потпуковника утврђења и архитекте“.<ref name=":0">{{Cite book|title=Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|location=Chicago|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/156 156]|chapter=Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg}}</ref> Неки од Трезинијевих главних дела у граду укључују: Летњу палату Петра Великог, Лавру Александра Невског, Дванаест колегијума и [[Црква Светих Петра и Павла, Санкт Петербург|Цркву Светих Петра и Павла]]. Трезини и његов тим дизајнирали су изглед Санкт Петербурга у развоју укључујући улице очекиваног центра будућег града града на Васиљевском острву.<ref name=":0" /> Изглед града је распоређен у мрежном формату са окомитим улицама и каналима. Трезинијев дизајн града није следио европски идеал урбанизма у то време.<ref name=":1">{{Cite book|title=Russian Architecture and the West|last=Shvidkovskii|first=D O|publisher=Yale University Press|year=2007|location=New Haven, CT|pages=194–195|chapter=Russian Imperial Baroque}}</ref> [[Датотека:Fragment_of_Saint_Petersburg_plan_1720s.png|алт=|лево|мини|200пискел| Део Трезинијевог дизајна из 1720. за изглед Санкт Петербурга.]] [[Датотека:1709._St._Petersburg._Trezini_Monument.jpg|мини| Споменик Трезинију у Санкт Петербургу]] Године 1714. Петар је објавио да све куће у Санкт Петербургу треба да буду изграђене по Трезинијевом моделу куће. Креиране су различите верзије породичне куће за различите класе грађана.<ref name=":1" /> Петар је све грађане разврстао у 14 различитих класа, од којих су све имале различите стамбене области у Трезинијевом плану. Величина дома грађана директно је одговарала њиховом положају у овом друштвеном рангу.<ref name=":3"/> Нижи слојеви су били подељени по занатима, а виши слојеви подељени по броју [[Кметство|кметова]] коју су контролисали.<ref>{{Cite book|title=Gold in Azure: One Thousand Years of Russian Architecture|last=Brumfield|first=William Craft|publisher=D.R. Godine|year=1983|isbn=9780879234362|location=Boston, Mass.|pages=[https://archive.org/details/goldinazureoneth0000brum/page/229 229]|chapter=Saint Petersburg: The Imperial Design|url=https://archive.org/details/goldinazureoneth0000brum/page/229}}</ref> Постоји неколико гравура модела кућа и иако су често приписане самом Трезинију, његов помоћник Жан-Баптист Алекандр Ле Блонд је заслужан за њихово креирање.<ref name=":0" /> Ови планови диктирали су стил украшавања домова и материјале од којих ће се објекти градити, који су припадали свакој класи грађана. У самом центру града, ове смернице су се стриктно придржавале. Што је даље од центра града, било је више флексибилности у дизајну домова. Упркос напорима уложеним у одржавање уређеног дизајна града, након Петерове смрти, систем који је Треззини дизајнирао пао је на страну.<ref name=":1" /> Научници сматрају да је свеобухватни урбанистички дизајн Петра Великог једно од његових највећих наслеђа.<ref>{{Cite book|title=Gold in Azure: One Thousand Years of Russian Architecture|last=Brumfield|first=William Craft|publisher=D.R. Godine|year=1983|isbn=9780879234362|location=Boston, Mass.|pages=[https://archive.org/details/goldinazureoneth0000brum/page/237 237]|chapter=Saint Petersburg: The Imperial Design|url=https://archive.org/details/goldinazureoneth0000brum/page/237}}</ref> У дизајну његових зграда, холандски барокни стил је видљив у врстама орнаментике које је преферирао. За стубове, Трззини је преферирао квадратне [[Пиластер|пиластре]] као декоративни елемент и ограничио њихову употребу само тамо где су били структурално неопходни или су служили главној сврси у целокупном дизајну. Трезини је такође инспирисао рад [[Кристофер Рен|Кристофера Рена]], чији се рад на [[Катедрала Светог Павла|катедрали Светог Павла]] појављује у Трезинијевим скицама.<ref name=":2" /> Трезини је основао канцеларију за изградњу у Санкт Петербургу и постао њен први директор. Ова школа је била прва институција која је понудила формалну обуку за архитекте у Русији. Међу онима који су били обучавани био је и Михаил Земцов који је наставио Трезинијев рад.<ref>{{Cite book|title=The Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=The University of Chicago Press|year=1988|location=Chicago|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/158 158]|chapter=Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg}}</ref> Други архитекти са којима је Трезини радио током свог живота и наставили изградњу својих зграда након његове смрти били су Карло Ђузепе и Пјетро Антонио Трезини.<ref name=":2" /> {| class="wikitable" |+Примери Трезинијевих архитектонских радова ![[Датотека:175._St._Petersburg._Summer_Palace_of_Peter_I.jpg|мини| Летња палата Петра Великог Д]] ![[Датотека:RUS-2016-Aerial-SPB-Peter_and_Paul_Cathedral.jpg|мини| Црква Петра Павла ]] ![[Датотека:1030._Санкт-Петербург._Здание_Двенадцати_коллегий.jpg|мини| Једна од зграда, Дванаест колегијума ]] ![[Датотека:1045._St._Petersburg._Building_of_the_Twelve_Collegiums.jpg|мини| Дванаест колегијума ]] |} === Ђовани Марија Фонтана === [[Датотека:Menshikovsky_Palace_in_Oranienbaum_01.jpg|без|мини| Главна зграда Велике палате Меншиковски у Оранијенбауму коју је дизајнирао Ђовани Марија Фонтана.]] === Михаил Земцов === {| class="wikitable" |+Примери Земцовљевих архитектонских радова ![[Датотека:Kadriorg_Palace_(7950146782).jpg|без|мини| Палата Кадриорг ]] |} === Франческо Бартоломео Растрели === {| class="wikitable" |+Примери Растрелијевих архитектонских радова ![[Датотека:Grand_Peterhof_Palace_01.jpg|без|мини| Велика палата Петерхоф]] ![[Датотека:Church_of_Grand_Peterhof_Palace_02.jpg|без|мини| Велика црква палате Петерхоф]] ![[Датотека:Rastrelli_Hermitage_pavilion.jpg|мини| Павиљон Ермитаж]] |} === Георг Јохан Матарнови === {| class="wikitable" |+Примери Маттарновијевих архитектонских радова ![[Датотека:Saint_Petersburg_Kunstkamera_from_Neva_04.jpg|мини| Музеј [[Кунсткамера]]]] |} == Види још == * [[Елизабетански барок]] == Референце == <references /> [[Категорија:Архитектура Русије]] [[Категорија:Барок]] [[Категорија:Санкт Петербург]] [[Категорија:Петар Велики]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 2syt6qttt6rzzy4i2w3reg8d200220g 25139099 25139097 2022-08-05T05:54:54Z Gmihail 26630 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Петропавловский_собор._Санкт-Петербург..jpg|мини| [[Црква Светих Петра и Павла, Санкт Петербург]] архитекте Доминика Трезинија изгледа како је првобитно пројектована. Сматра се најистакнутијим примером петровског барокног стила архитектуре.<ref>{{Cite book|title=The Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|location=Chicago|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/156 156]|chapter=Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg}}</ref>]] '''Петровски барок''' ([[Руски језик|рус]]. Петровское барокко) јесте стил [[Архитектура барока|барокне архитектуре]] и декорације из 17. и 18. века који је фаворизовао [[Петар Велики]]. Коришћен је при пројектовању зграда у новооснованој руској престоници [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]], за време владавине Петра Великог и његових непосредних наследника.<ref name=":3" /> За разлику од савременог барока Наришкина, фаворизованог у [[Москва|Москви]], петровски барок је представљао драматичан отклон од византијских традиција које су доминирале [[Руска архитектура|руском архитектуром]] скоро читав миленијум. Његови главни практичари - [[Доменико Трезини]], [[Андреас Шлутер]] и [[Михаил Земцов]] - црпили су инспирацију из скромне холандске, данске и шведске архитектуре тог времена.<ref name=":0" /> == Значајни примери == [[Датотека:Kikin_palace_SPB.jpg|мини| Кикин сала (1714), пример приватне резиденције из времена владавине Петра I.]] Постојећи примери стила у Санкт Петербургу су [[Црква Светих Петра и Павла, Санкт Петербург|Црква Светих Петра и Павлаа]] (Трезини), Дванаест колегијума (Трезини), [[Кунсткамера]] (Маттарнови), Сала Кикин (Шлутер) и Меншиковска палата (Ђовани Фонтана). Петробарокне структуре изван Санкт Петербурга су ретке; укључују Меншиков торањ у [[Москва|Москви]] и [[Дворац Кадриорг]] у [[Талин|Талину]]. == Архитектонски утицаји на Петра Великог == Петар Велики, такође познат као Петар I, био је цар Русије од 1682-1725. Био је први руски монарх који је путовао ван Русије и путовање га је изложило архитектури других земаља. Његова лична библиотека је садржала архитектонске књиге из Холандије, Француске, Немачке и Италије. Архитектура ових земаља утицале су на његов укус у архитектури, док је кренуо да гради нову руску престоницу Санкт Петербурга. Петар је имао специфичну идеју о томе како жели да овај нови град изгледа у смислу архитектонског стила, и преузео је иницијативу у регрутовању људи који би могли да помогну у остварењу његове визије и истраживању [[Архитектонски стил|архитектонских стилова]]. Док је био на власти, Петар је покушао да донесе промене у Русију што је пре могуће и покушао је да угради западни стил и традицију у свакодневни живот својих грађана. Као део тога, Петар је ставио на снагу прописе који су налагали како градови треба да изгледају.<ref name=":3">{{Cite book|title=Russian Architecture and the West|last=Shvidkovsky|first=Dmitry|publisher=Yale University Press|year=2007|isbn=9780300109122|location=New Haven|pages=183|chapter=Russian Imperial Baroque}}</ref> Петров првобитни циљ за Санкт Петербург је био да поново створи град [[Амстердам]].<ref>{{Cite book|title=Gold in Azure: One Thousand Years of Russian Architecture|last=Brumfield|first=William Craft|publisher=D.R. Godine|year=1983|location=Boston, Mass.|pages=233–237|chapter=Saint Petersburg: The Imperial Design}}</ref> Како је град почео са изградњом, Петар је почео да мења изглед зграда, често мењајући планирани изглед зграда када је њихова изградња већ почела. Ове измене у последњем тренутку довеле су до тога да зграде нису припадале једној одређеној архитектонској школи.<ref>Brumfield, William Craft (1983). "Saint Petersburg: The Imperial Design". ''Gold in Azure: One Thousand Years of Russian Architecture''. Boston, Mass.: D.R. Godine. p. 238. {{ISBN|9780879234362}}.</ref> === Наришкин барокни стил === Петар је одрастао у Москви, живео је у Великој палати Кремља и проводио време на више краљевских имања ван града. Његов отац је умро када је имао четири године, тако да је Петар провео младост без надзора вишег ауторитета и могао је да се бави својим страстима. Петар је развио свој укус за архитектуру гледајући зграде које су га окруживале у детињству, од којих је многие спонзорисала његова породица. Ове цркве и куће које су окруживале Москву одражавале су европски утицај у својој структури и декорацији. Московски или Наришкинов барокни стил, назван по Петровој мајчиној страни породице, био је нарочито проминентан. Карактеристике овог подтипа барока су велике зграде и мањак употребе дрвета као грађевинског материјала.<ref>{{Cite book|title=Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/147 147]–148|chapter=Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg}}</ref> === Холандски барокни стил === [[Датотека:Summer_Palace_St_Petersburg.jpeg|лево|мини| Летња палата]] Како је Петар ушао у младост и проводио време путујући, његов архитектонски укус је почео да фаворизује елементе холандске архитектуре. Петар се састао са холандским архитектом Симоном Шијнвоетом 1697. године. Шијнвоет се специјализовао за холандски барок, али је такође подучавао Петра о [[Pomorska arhitektura|поморској архитектури]] Прва кућа у Санкт Петербургу коју је Петар дизајнирао користила је елементе овог поморског стила којем га је Шјинвоет научио, укључујући равне, офарбане зидове од балвана, шиндре налик дрвеним плочицама и прозоре направљене од малих равних стакла. Ови елементи дизајна били су другачији од руских стилова који су виђени до овог тренутка. Истраживач руске историје Џејмс Крејфт сугерише да је најјаснији пример зграде под утицајем холандске архитектуре под Петровом владавином била његова Летња палата у Санкт Петербургу која се називала и „Мала холандска кућа“. У писму из 1724. студенту архитектуре Ивану Коробову, Петар говори о својој склоности према орнаментици холандског барока. У истом писму, Петар изражава своју незаинтересованост за архитектонске стилове Француза и Италијана због недостатка украса и употребе камена уместо цигле. Међу Петровим папирима пронађена је белешка у којој се описује како је послао два руска студента архитектуре у Холандију како би савладали холандски барокни стил и вратили се да граде цркве и куће у Санкт Петербургу. Осим што је руске студенте обучавао у иностранству, Петар је ангажовао и холандске архитекте да дођу и раде на пројектима у Русији.<ref>{{Cite book|title=Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/148 148]–149|chapter=Revolution Embodied: The Buildings of St. Petersburg}}</ref> === Други стилови === Иако је Петар преферирао холандски барокни стил, он је такође тражио архитектонску инспирацију из других земаља. Упркос забележеној несклоности према француској и италијанској барокној архитектури, Петар је послао два студента архитектуре у Рим 1723. Научници сугеришу да је једнак број студената архитектуре послат у Холандију и Италију током његове владавине и да је више италијанских градитеља радило на пројектима за Петра у Русији него холандски градитељи. У првим годинама Санкт Петербурга, Французи су служили као истакнути дизајнери и декоратери.<ref>{{Cite book|title=Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/150 150]|chapter=Revolution Embodied: The Buildings of St. Petersburg}}</ref> == Значајни архитекти == === Доменико Трезини === [[Датотека:SPB_Panoramic_view_on_Twelve_Colleges_by_Atkinson_1802-1805.jpg|мини| Дванаест колега, изградњу је започео Трезини 1722]] Доменико Трезини је рођен на италијанском говорном подручју у [[Швајцарска|Швајцарској]] 1670. Архитекте које су га окруживале у младости биле су заслужне за развој барокног стила у јужној Немачкој. Трезинијев архитектонски стил има видљиве утицаје немачког барокног стила заједно са северним стилом барокне архитектуре који је покупио током свог боравка у Копенхагену.<ref name=":0" /> Трезини је такође био под утицајем ломбардског барокног стила у архитектури који је био популаран у северној Италији током 17. века.<ref name=":2">{{Cite book|title=Russian Architecture and the West|last=Scvidkovskii|first=D O|publisher=Yale University Press|year=2007|location=New Haven, CT|pages=197–200|chapter=Russian Imperial Baroque: Peter the Great's Foreign Architects: Dominico Trezzini}}</ref> Од 1703. до смрти 1734. Трезини је живео у Санкт Петербургу за време владавине Петра Великог. Он је започео многе грађевинске пројекте који су чинили основу града. Због бројних пројеката на којима је Трезини радио, добио је 1710. титулу „потпуковника утврђења и архитекте“.<ref name=":0">{{Cite book|title=Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=University of Chicago Press|year=1988|location=Chicago|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/156 156]|chapter=Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg}}</ref> Неки од Трезинијевих главних дела у граду укључују: Летњу палату Петра Великог, Лавру Александра Невског, Дванаест колегијума и [[Црква Светих Петра и Павла, Санкт Петербург|Цркву Светих Петра и Павла]]. Трезини и његов тим дизајнирали су изглед Санкт Петербурга у развоју укључујући улице очекиваног центра будућег града града на Васиљевском острву.<ref name=":0" /> Изглед града је распоређен у мрежном формату са окомитим улицама и каналима. Трезинијев дизајн града није следио европски идеал урбанизма у то време.<ref name=":1">{{Cite book|title=Russian Architecture and the West|last=Shvidkovskii|first=D O|publisher=Yale University Press|year=2007|location=New Haven, CT|pages=194–195|chapter=Russian Imperial Baroque}}</ref> [[Датотека:Fragment_of_Saint_Petersburg_plan_1720s.png|алт=|лево|мини|200пискел| Део Трезинијевог дизајна из 1720. за изглед Санкт Петербурга.]] [[Датотека:1709._St._Petersburg._Trezini_Monument.jpg|мини| Споменик Трезинију у Санкт Петербургу]] Године 1714. Петар је објавио да све куће у Санкт Петербургу треба да буду изграђене по Трезинијевом моделу куће. Креиране су различите верзије породичне куће за различите класе грађана.<ref name=":1" /> Петар је све грађане разврстао у 14 различитих класа, од којих су све имале различите стамбене области у Трезинијевом плану. Величина дома грађана директно је одговарала њиховом положају у овом друштвеном рангу.<ref name=":3"/> Нижи слојеви су били подељени по занатима, а виши слојеви подељени по броју [[Кметство|кметова]] коју су контролисали.<ref>{{Cite book|title=Gold in Azure: One Thousand Years of Russian Architecture|last=Brumfield|first=William Craft|publisher=D.R. Godine|year=1983|isbn=9780879234362|location=Boston, Mass.|pages=[https://archive.org/details/goldinazureoneth0000brum/page/229 229]|chapter=Saint Petersburg: The Imperial Design|url=https://archive.org/details/goldinazureoneth0000brum/page/229}}</ref> Постоји неколико гравура модела кућа и иако су често приписане самом Трезинију, његов помоћник Жан-Баптист Алекандр Ле Блонд је заслужан за њихово креирање.<ref name=":0" /> Ови планови диктирали су стил украшавања домова и материјале од којих ће се објекти градити, који су припадали свакој класи грађана. У самом центру града, ове смернице су се стриктно придржавале. Што је даље од центра града, било је више флексибилности у дизајну домова. Упркос напорима уложеним у одржавање уређеног дизајна града, након Петерове смрти, систем који је Треззини дизајнирао пао је на страну.<ref name=":1" /> Научници сматрају да је свеобухватни урбанистички дизајн Петра Великог једно од његових највећих наслеђа.<ref>{{Cite book|title=Gold in Azure: One Thousand Years of Russian Architecture|last=Brumfield|first=William Craft|publisher=D.R. Godine|year=1983|isbn=9780879234362|location=Boston, Mass.|pages=[https://archive.org/details/goldinazureoneth0000brum/page/237 237]|chapter=Saint Petersburg: The Imperial Design|url=https://archive.org/details/goldinazureoneth0000brum/page/237}}</ref> У дизајну његових зграда, холандски барокни стил је видљив у врстама орнаментике које је преферирао. За стубове, Трззини је преферирао квадратне [[Пиластер|пиластре]] као декоративни елемент и ограничио њихову употребу само тамо где су били структурално неопходни или су служили главној сврси у целокупном дизајну. Трезини је такође инспирисао рад [[Кристофер Рен|Кристофера Рена]], чији се рад на [[Катедрала Светог Павла|катедрали Светог Павла]] појављује у Трезинијевим скицама.<ref name=":2" /> Трезини је основао канцеларију за изградњу у Санкт Петербургу и постао њен први директор. Ова школа је била прва институција која је понудила формалну обуку за архитекте у Русији. Међу онима који су били обучавани био је и Михаил Земцов који је наставио Трезинијев рад.<ref>{{Cite book|title=The Petrine Revolution in Russian Architecture|url=https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac|last=Cracraft|first=James|publisher=The University of Chicago Press|year=1988|location=Chicago|pages=[https://archive.org/details/petrinerevolutio00crac/page/158 158]|chapter=Revolution Embodied: The Building of St. Petersburg}}</ref> Други архитекти са којима је Трезини радио током свог живота и наставили изградњу својих зграда након његове смрти били су Карло Ђузепе и Пјетро Антонио Трезини.<ref name=":2" /> {| class="wikitable" |+Примери Трезинијевих архитектонских радова ![[Датотека:175._St._Petersburg._Summer_Palace_of_Peter_I.jpg|мини| Летња палата Петра Великог Д]] ![[Датотека:RUS-2016-Aerial-SPB-Peter_and_Paul_Cathedral.jpg|мини| Црква Петра Павла ]] ![[Датотека:1030._Санкт-Петербург._Здание_Двенадцати_коллегий.jpg|мини| Једна од зграда, Дванаест колегијума ]] ![[Датотека:1045._St._Petersburg._Building_of_the_Twelve_Collegiums.jpg|мини| Дванаест колегијума ]] |} === Ђовани Марија Фонтана === [[Датотека:Menshikovsky_Palace_in_Oranienbaum_01.jpg|без|мини| Главна зграда Велике палате Меншиковски у Оранијенбауму коју је дизајнирао Ђовани Марија Фонтана.]] === Михаил Земцов === {| class="wikitable" |+Примери Земцовљевих архитектонских радова ![[Датотека:Kadriorg_Palace_(7950146782).jpg|без|мини| Палата Кадриорг ]] |} === Франческо Бартоломео Растрели === {| class="wikitable" |+Примери Растрелијевих архитектонских радова ![[Датотека:Grand_Peterhof_Palace_01.jpg|без|мини| Велика палата Петерхоф]] ![[Датотека:Church_of_Grand_Peterhof_Palace_02.jpg|без|мини| Велика црква палате Петерхоф]] ![[Датотека:Rastrelli_Hermitage_pavilion.jpg|мини| Павиљон Ермитаж]] |} === Георг Јохан Матарнови === {| class="wikitable" |+Примери Маттарновијевих архитектонских радова ![[Датотека:Saint_Petersburg_Kunstkamera_from_Neva_04.jpg|мини| Музеј [[Кунсткамера]]]] |} == Види још == * [[Елизабетански барок]] == Референце == <references /> [[Категорија:Архитектура Русије]] [[Категорија:Барок]] [[Категорија:Санкт Петербург]] [[Категорија:Петар Велики]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] t7j4dtscclsbiabe3iijd7j4vzoiyrf 0 4317203 25138535 24620039 2022-08-04T14:26:43Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Игор | презиме = Коломојски | слика = Ihor Kolomoyskyi2.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Фотографија Колумојског, 2013. | пуно_име = Игор Валеријович Коломојски | дан_рођења = 13. | месец_рођења = фебруар | година_рођења = 1963. | место_рођења = [[Дњепар (град)|Дњепар]] | држава_рођења = [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | дан_смрти = | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Игор Валеријевич Коломојски''' ({{Јез-укр|Ігор Валерійович Коломойський}}; {{Јез-хеб|איגור קולומויסקי}}; [[13. фебруар]] [[1963]]) украјинско-израелско-кипарски је милијардер, [[Тајкун|пословни магнат]], олигарх, политичар и [[Човекољубље|филантроп]]. Он је друга или трећа најбогатија особа у Украјини (после [[Ринат Ахметов|Рината Ахметова]] и/или [[Виктор Пинчук|Виктора Пинчука]]) и сматра се једним од најутицајнијих олигарха. Коломојски је суоснивач ''PrivatBank.'' Након неформалног проширења компанија ''Privat group'' 1992. године стекао је велики удео на тржишту медија. Био је гувернер [[Дњепропетровска област|Дњепропетровске области]] од 2014. године до разрешења од стране председника [[Петро Порошенко|Петра Порошенка]] 2016. године. Те године, након оптужби против њега за превару великих размера, ''PrivatBank'' је прешла у државно власништво. Кроз медијски утицај и финансије Коломојски је подржао [[Володимир Зеленски|Володимира Зеленског]], који се кандидовао за председника и водио кампању против олигарха и радио против олигарха који му нису наклоњени, као што је [[Виктор Медведчук]].<ref>[https://dgap.org/en/research/publications/rule-law-diplomacy Rule of Law Diplomacy]</ref> САД су 2021. забраниле њему и његовој породици улазак у земљу због „значајне корупције". == Име == Транслитерација имена Игора Коломојског на енглески има бројне варијанте укључујући Игор или Ихор за његово име и Коломојски, Коломојски, Коломојски, Коломојски или Коломојски за његово презиме. Коломојски користи надимак ''Бења'' ({{Јез|ru|Беня}})<ref>[http://en.interfax.com.ua/news/general/282370.html Anti-Privat Group rally under way near Naftogaz of Ukraine HQ in Kyiv], [[Interfax-Ukraine]] (6 August 2015)</ref> (алузија на злогласног украјинског и јеврејског) злочинца Бења Крика). Коломојског понекад зову Бонифациј (''епонимна'' звезда популарног совјетског цртаног филма [[:ru:Каникулы Бонифация|''Каникули Бонифација'']]. == Богатство == Оцењен је као друга или трећа најбогатија особа у Украјини (после [[Ринат Ахметов|Рината Ахметова]] и/или [[Виктор Пинчук|Виктора Пинчука]]).<ref name="ForbesLOB2012KP2">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/123875/ Eight Ukrainians make Forbes magazine's list of world billionaires], [[Kyiv Post]] (8 March 2012)</ref><ref name="Rich Man In A Poor Country2">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/93082/ Rich Man In A Poor Country], [[Kyiv Post]] (17 December 2010)</ref> Од 2007. године, Коломојски је био милијардер и [[Forbes|Форбс]] га наводи као 799. најбогатијег човека на свету са 3,8&nbsp;милијарди долара.<ref>[http://en.for-ua.com/blog/2007/05/29/124040.html 50 richest Ukrainians] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110711020344/http://en.for-ua.com/blog/2007/05/29/124040.html|date=11 July 2011}}, ForUm (29 May 2007)</ref> Године 2010. ''Кијев Пост'' је проценио његово богатство на 6.243 милијарде долара.<ref name="2010ealrth2">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/93080/ #2 Richest: Ihor Kolomoisky, 47], [[Kyiv Post]] (17 December 2010)</ref> У марту 2012. ''[[Forbes|Форбс]]'' га је поставио на 377. место са 3 долара&nbsp;милијарде.<ref name="ForbesLOB2012KP2">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/123875/ Eight Ukrainians make Forbes magazine's list of world billionaires], [[Kyiv Post]] (8 March 2012)</ref> Године 2010. ''Кијев Пост'' је навео Коломојског као другу најбогатију особу у Украјини;<ref name="2010ealrth2" /> 2012. године ''Форбс'' га је оценио као трећу најбогатију особу у Украјини.<ref name="ForbesLOB2012KP2" /> На овим листама Коломојског је богатством надмашио само [[Ринат Ахметов]] или/и [[Виктор Пинчук]].<ref name="ForbesLOB2012KP2" /><ref name="Rich Man In A Poor Country2">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/93082/ Rich Man In A Poor Country], [[Kyiv Post]] (17 December 2010)</ref> У марту 2015, након оштрог пада вредности [[Украјинска гривна|украјинске гривне]], ''The Economist'' је проценио његову нето вредност на 1,36 долара&nbsp;милијарде.<ref name="economist-201503283">{{cite news |date=28 March 2015 |title=President v oligarch |newspaper=The Economist |url=https://www.economist.com/news/europe/21647355-building-nation-means-putting-plutocrats-their-place-president-v-oligarch |access-date=28 March 2015}}</ref><ref name="2010ealrth2" /> У 2019. украјински часопис ''Фокус'' поставио је Коломојског на треће место на листи 100 најутицајнијих Украјинаца.<ref>{{Cite web|url=https://focus.ua/rating/430859-100_samykh_vliiatelnykh_ukraintsev-reiting-2019|title=100 самых влиятельных украинцев|date=23 December 2019|publisher=[[Focus (Ukrainian magazine)|Focus]]}}</ref> == Рани живот и образовање == Коломојски је рођен у јеврејској породици у [[Дњепар (град)|Дњепропетровску]], [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]], [[Совјетски Савез]]. Његови родитељи су дипломирали инжењерство. Његова мајка је радила на универзитету, а отац у металуршкој фабрици. Већ у детињству важио је за веома одлучног, вредног и озбиљног, био је ентузијастичан за спорт, волео је да игра шах. Након што је дипломирао у Гимназији 21 у Дњепропетровску са [[Комсомол|Комсомолском значком]] „За изузетан школски успех“, 1980. године уписао је дипломске студије инжењерства на Дњепропетровском металуршком институту ''Леонид Брежњев'', где је дипломирао 1985.<ref>{{Cite web|url=https://decoratex.biz/bsn/en/new-kolomojskij-igor-valerevich-biografiya-lichnaya-zhizn-karera.html|title=Kolomoisky Igor Valerievich: biography, personal life, career|website=decoratex.biz/bsn|language=en|access-date=2022-05-05}}</ref> == Пословна каријера == Од 1986. године радио је у трговачкој задрузи Фианит.<ref>{{Cite web|url=https://en.thepage.ua/dossier/kolomoisky-ihor|title=Ihor Kolomoisky - profiles, relations, career, biography, family|website=The Page|language=en|access-date=2022-05-05}}</ref> Године 1988. одлучио је да постане бизнисмен. Први извор финансија обезбедио је уз подршку пријатеља у великој јеврејској заједници Дњепропетровск. Током 1991. године, заједно са Леонидом Милославским, Олексијем Мартиновим и Хенадијем Бохољубовим, основао је ''Сентоса ДОО'', која је превозила и препродавала робу и опрему од Москве до Дњепропетровска. Касније су увозили нафтне деривате који су се проширили у феролегуре, снабдевали Орџоникидзе (касније ''Рударско-прерађивачки комбинат Покров'') горивом и добијали руду [[Манган|мангана]] за даљи извоз по уговорима о размени. Године 1992. Коломојски је заједно са Бохољубовим основао ''PrivatBank'' и њен неформални проширени део компанија, ''Privat Group''. Године 1997. именован је за председника управног одбора.<ref name="Gaurd2">[https://www.theguardian.com/football/2007/aug/28/europeanfootball.dniprodnipropetrovsk Three's a crowd for Dynamo and Shakhtar], [[guardian.co.uk]] (28 August 2007)</ref> ''PrivatBank'' је била једини украјински зајмодавац који је од Народне банке Украјине добио дозволу за отварање експозитура у иностранству. Једна филијала у [[Летонија|Летонији]], основана 1992. године, касније је умешана у скандал са банковним преварама у Молдавији 2014. године. Операције друге, отворене касних 1990-их на [[Кипар|Кипру]], помогле су убрзању [[Национализација ПриватБанке|национализације ''ПриватБанке'' 2016. године]].<ref name="RFEschemesPrivatBank2">{{Cite news|url=https://www.youtube.com/watch?v=GcrVbhLDSkI|title=Перед націоналізацією з "ПриватБанку" вивели десятки мільярдів гривень на фірми-бульбашки: СХЕМИ|date=May 11, 2017|work=[[Radio Free Europe]]|access-date=March 23, 2022|language=uk|trans-title=Before nationalization, tens of billions of hryvnias were transferred from PrivatBank to bubble firms: SCHEMES}}</ref><ref name="OCCRP190420172">{{Cite news|url=https://www.occrp.org/en/investigations/oligarchs-weaponized-cyprus-eranch-of-ukraines-largest-bank-to-send-5-billion-abroad|title=Oligarchs Weaponized Cyprus Branch of Ukraine's Largest Bank to Send $5.5 Billion Abroad|last=Stack|first=Graham|date=19 April 2017|work=[[OCCRP]]|access-date=23 March 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220324000453/https://www.occrp.org/en/investigations/oligarchs-weaponized-cyprus-eranch-of-ukraines-largest-bank-to-send-5-billion-abroad|archive-date=23 March 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://candu.md/files/doc/Kroll_Project%20Tenor_Candu_02.04.15.pdf|title=Project Tenor - Scoping Phase|last=Kroll Staff|date=2 April 2015|website=[[Kroll Inc.]]|pages=74, 75|archive-url=https://web.archive.org/web/20180516181611/http://candu.md/files/doc/Kroll_Project%20Tenor_Candu_02.04.15.pdf|archive-date=16 May 2018|url-status=dead|access-date=23 March 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://candu.md/files/doc/Kroll_Project|title=Kroll_Project|publisher=[[Andrian Candu]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20161026170508/http://candu.md/files/doc/Kroll_Project|archive-date=26 October 2016|url-status=dead|access-date=3 February 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://gallery.privatbank.lv/PDF/Latvia/PB_2016_EN.PDF|title=Annual Report and Consolidated Annual Report for year 2016: MANAGEMENT REPORT|date=2016|website=AS “PrivatBank”|location=[[Riga, Latvia]]|page=3|archive-url=https://web.archive.org/web/20210129210501/https://gallery.privatbank.lv/PDF/Latvia/PB_2016_EN.PDF|archive-date=29 January 2021|access-date=23 March 2022}}</ref> У периоду 1999-2003, Коломојски је преузео контролу над Укрнафтом, Калињином коксом и хемијском фабриком, пијацом Озерка у Дњепропетровску, Никопољском фабриком феролегура и другим компанијама.<ref>{{Cite web|url=https://decoratex.biz/bsn/en/new-kolomojskij-igor-valerevich-biografiya-lichnaya-zhizn-karera.html|title=Kolomoisky Igor Valerievich: biography, personal life, career|website=decoratex.biz/bsn|language=en|access-date=2022-05-05}}</ref> Преко ''Privat Group,'' Коломојски је контролисао, у различитим периодима почетком 2000-их, три украјинске авио-компаније: [[Аеросвит|''Аеросви'']],<ref>{{Cite web|url=https://www.aviationnews-online.com/airline/aerosvit-files-for-bankruptcy-2/|title=AeroSvit files for bankruptcy {{!}} Aviation News - daily news dedicated to the global aviation industry|last=January|first=2013 {{!}} Airline {{!}} 0 {{!}}|language=en-GB|access-date=2022-04-12}}</ref> ''Dniproavia'',<ref>{{Cite web|url=http://www.rusaviainsider.com/ukraines-dniproavia-business/|title=Ukraine's Dniproavia out of business - Russian aviation news|last=Insider|first=Russian Aviation|date=2017-11-28|website=Russian Aviation Insider|language=en-US|access-date=2022-04-12}}</ref> ''Donbassaero''.<ref name="zaitsev2">{{Cite news|url=http://beta.flightglobal.com/news/articles/three-ukrainian-carriers-seek-tie-up-approval-338364/|title=Three Ukrainian carriers seek tie-up approval|last=Zaitsev|first=Tom|date=12 February 2010|work=Flightglobal|access-date=22 July 2011|publisher=Reed Elsevier}}</ref> Све авио-компаније су банкротирале. Преко компаније за управљање имовином ''Mansvell Enterprises Limited'', контролисао је још три [[Скандинавија|скандинавске]] авио-компаније, ''Skyways Express'', ''City Airline'', и ''Cimber Sterling'', од којих је свака поново у року од неколико година, поднела захтев за банкрот и престала са радом.<ref name="reuters0707112">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/cimbersterling-mansvell-idUSLDE6BL15L20110707|title=Cimber Sterling gets 165 mln DKK lifeline|last=Fraende|first=Metet|date=7 July 2011|work=Reuters|access-date=22 July 2011}}</ref> Од 2008. године, друга поља рада у Украјини, као и у Русији и Румунији су укључивала: феролегуре, финансије, нафтне деривате, масовне медије,<ref name="Kpost2">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/29135/ Ihor Kolomoysky], [[Kyiv Post]] (18 June 2008)</ref> металну и нафтну индустрију.<ref name="natcio3"/> Медијска средства Коломојског су у почетку контролисана од стране медија холдинга ''Главред'', који поседује Информациону агенцију ''УНИАН'', недељни магазин ''Профил'', новине ''Новаја газета'' и ''Газета по-Кијевски''.<ref>{{Cite web|url=https://www.kyivpost.com/article/content/ukraine-politics/ihor-kolomoysky-29135.html|title=Ihor Kolomoysky - Jun. 18, 2008|date=2008-06-18|website=KyivPost|access-date=2022-04-10}}</ref> Почетком септембра 2007. Роналд Лаудер је објавио да је Коломојски купио 3% удела и да је у одбору директора ''Central European Media Enterprises''.<ref>{{Cite news|url=http://www.newsru.ua/finance/03sep2007/media.html|title=Ігор Коломойський розвиватиме Central European Media Enterprises в Центральній і Східній Європі|date=3 September 2007|work=newsru.ua|access-date=22 January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129063610/http://www.newsru.ua/finance/03sep2007/media.html|archive-date=29 November 2014|language=uk|trans-title=Igor Kolomoisky will develop Central European Media Enterprises in Central and Eastern Europe}}</ref> У априлу 2010. године, преко своје компаније ''Harley Trading'', Коломојски је за око 300 милиона долара обезбедио контролу над једним од највећих медијских конгломерата у Украјини, ''1+1 Media Group'' која управља са осам украјинских ТВ канала.<ref>{{Cite web|url=https://ukraine.mom-rsf.org/en/owners/companies/detail/company/company/show/1-1-media/|title=1+1 Media|website=ukraine.mom-rsf.org|language=en|access-date=2022-04-10}}</ref><ref name="economist-201503283"/> У новембру 2019, ''[[The New York Times|The New York Time]]<nowiki/>s'' је известио да Коломојски стоји иза планова за изградњу контроверзног скијалишта у Свидовцу у Украјини. У чланку је цитиран професор локалног универзитета који је описао Коломојског као „[[Пијавице|пијавицу]] која сише нашу крв овде и оставља је у Швајцарску“.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2019/11/03/world/europe/ukraine-kolomoisky-zelensky-ski-resort.html|title=A Disgraced Ukrainian Oligarch's Bizarre Ski Resort Plan|last=Higgins|first=Andrew|date=3 November 2019|work=The New York Times|access-date=9 December 2019|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> == Оптужбе за корупцију и правне битке == === Национализација PrivatBank === Почетком 2010. кружиле су гласине да је имовина Коломојског била под притиском украјинских власти и да он све више времена проводи у Швајцарској.<ref name="2010ealrth2">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/93080/ #2 Richest: Ihor Kolomoisky, 47], [[Kyiv Post]] (17 December 2010)</ref> У септембру 2013, Коломојског је критиковао Mr. Justice Mann у судском поступку у Лондону. Поступак је био покренут поводом покушаја непријатељског преузимања компаније ''ЈККС'' за нафту и гас Александра Жукова у октобру 2010, при чему је судија изјавио да је имао „репутацију да је покушао да преузме контролу над компанијом под претњом оружјем у Украјини“ и да је финансијски директор сматрао да она има „снажне основе да сумња у поштење господина Коломојског“.<ref>[https://www.independent.co.uk/news/business/analysis-and-features/raiders-from-the-east-the-oligarchs-who-won-their-case-but-took-a-battering-8807681.html Raiders from the east: The oligarchs who won their case but took a battering] – The Independent, 11 September 2013</ref> Године 2015. [[Виктор Пинчук]] је поднео 2 милијарде долара вредну грађанску тужбе против Коломојског и Генадија Богољубова [[Високи суд Енглеске и Велса|Високом суду правде]] у Лондону због куповине украјинске рударске компаније 2004. Оптужбе укључују убиство и мито.<ref name="telegraph-201512042">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/uknews/law-and-order/12034304/Ukrainian-oligarchs-clash-in-court-over-2bn-business-deal-amid-claims-of-murder-and-bribery.html|title=Ukrainian oligarchs clash in court over $2bn business deal amid claims of murder and bribery|last=David Barrett|date=4 December 2015|work=Daily Telegraph|access-date=22 April 2016}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/home-news/oligarchs-at-war-claims-of-murder-among-ukrainian-billionaires-in-high-court-case-10107612.html|title=Oligarchs at war: Claims of murder among Ukrainian billionaires in High Court case|last=Armitage|first=Jim|date=13 March 2015|work=The Independent|access-date=30 September 2015}}</ref> У јануару 2016. године постигнута је необјављена вансудска нагодба непосредно пре почетка суђења.<ref name="guardian-201601222">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/jan/22/ukrainian-oligarchs-settle-mine-dispute-worth-billions-out-of-court|title=Ukrainian oligarchs settle mine dispute worth billions out of court|last=Owen Bowcott, Shaun Walker|date=22 January 2016|work=The Guardian|access-date=25 November 2016}}</ref> Од 1. априла 2016. године, медијска група ''1+1'' је обуставила све ТВ преносе. Према речима Руслана Бортника, директора Украјинског института за анализу и управљање политиком, након што није могао да пронађе спољне спонзоре и суочен са решеношћу украјинске владе да обезбеди сопствено телевизијско присуство, ТВ пројекат се показао непрофитабилним за Коломојског. Други пројекти, попут [[ФК Дњипро|фудбалског клуба Дњепар]] где играчи нису примали плату, такође су били у проблемима.<ref>{{Cite web|url=https://tass.com/world/865933|title=Expert says Ukrainian tycoon closing TV channel signals his intention to leave country|date=30 March 2016|website=tass.com|access-date=2022-04-12}}</ref> Године 2019, након што је испао из лиге, ФК Дњепар је распуштен.<ref>{{Cite web|url=https://www.footballhistory.org/club/dnipro-dnipropetrovsk.html|title=FC Dnipro Dnipropetrovsk - history of the Ukrainian club|website=www.footballhistory.org|access-date=2022-05-03}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://football.ua/ownshirt/events/176015-vy-popaly-v-shtangu.html|title="Вы попали в штангу" - ukrainian sports portal|website=football.ua|access-date=2021-10-26}}</ref> Током 2016. Коломојски и његов пословни пословни партнер Генадиј Богољубов оптужени су да су преварили највећу украјинску банку PrivatBank за милијарде долара кроз велике зајмове акционарима без покрића. Између средине 2015. и средине 2016. године, банка је дала зајмове од преко милијарду долара фирмама у власништву седам топ менаџера и два подређена Коломојском.<ref name="RFEschemesPrivatBank2"/><ref name="OCCRP050620172">{{Cite news|url=https://www.occrp.org/en/investigations/6533-ukraine-s-top-bank-lent-owner-s-lieutenants-1-billion-before-nationalization|title=Ukraine's Top Bank Lent Owner's Lieutenants $1 Billion Before Nationalization|last=Stack|first=Graham|date=5 June 2017|work=[[OCCRP]]|access-date=23 March 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20170706021125/https://www.occrp.org/en/investigations/6533-ukraine-s-top-bank-lent-owner-s-lieutenants-1-billion-before-nationalization|archive-date=6 July 2017}}</ref> Банка Италије је у међувремену затворила италијанску филијалу летонског зајмодавца АС ПриватБанк након што је открила кршење прописа о прању новца.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/bank-of-italy-as-privatbank-idUSL8N1AQ32G|title=Bank of Italy to close AS PrivatBank branch over money-laundering breaches|date=2016-08-09|work=Reuters|access-date=2022-04-12|language=en}}</ref> Валерија Хонтарева, бивша председница украјинске централне банке, окарактерисала је операцију Коломојског и Бохољубова као један од највећих финансијских скандала 21. века. „Координисане лажне акције великих размера акционара и менаџмента банке проузроковале су губитак држави од најмање 5,5 милијарди долара“, рекла је Хонтарева у марту 2018. „Ово је 33 одсто депозита становништва… [и] 40 одсто монетарне базе наше земље“.<ref>{{Cite web|url=https://www.occrp.org/en/investigations/oligarchs-weaponized-cyprus-eranch-of-ukraines-largest-bank-to-send-5-billion-abroad|title=Oligarchs Weaponized Cyprus Branch of Ukraine's Largest Bank to Send $5.5 Billion Abroad - OCCRP|date=2022-03-24|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220324000453/https://www.occrp.org/en/investigations/oligarchs-weaponized-cyprus-eranch-of-ukraines-largest-bank-to-send-5-billion-abroad|archive-date=24 March 2022|url-status=dead|access-date=2022-04-13}}</ref> У децембру 2016. године, изјављујући да је банка Коломојског изразито недовољно капитализована и да је претња финансијском систему земље, украјинска влада је национализовала зајмодавца,<ref name="OCCRP050620172"/></ref> тада највећег у Украјини.<ref name="RFEschemesPrivatBank2"/><ref>{{Cite news|url=https://www.lsm.lv/raksts/zinas/ekonomika/ukrainas-valdiba-nacionalizejusi-privatbank.a215258/|title=Ukrainas valdība nacionalizējusi "PrivatBank"|date=19 December 2016|work=[[Public Broadcasting of Latvia]] (LSM.lv)|access-date=23 January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20171223060659/https://www.lsm.lv/raksts/zinas/ekonomika/ukrainas-valdiba-nacionalizejusi-privatbank.a215258/|archive-date=23 December 2017|agency=[[Reuters]]|language=lv|trans-title=Ukrainian government has nationalized «PrivatBank»}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://privatbank.ua/ua/about/management/ownership/|title="ПРИВАТБАНК" Про банк » Правління та корпоративна структура » Структура власності|website=[[PrivatBank]]|language=uk|trans-title="PrivatBank" About the bank » Board and corporate structure » Ownership structure|archive-url=https://web.archive.org/web/20141111045627/https://privatbank.ua/ua/about/management/ownership/|archive-date=11 November 2014|url-status=dead|access-date=23 January 2021}}</ref> Пакет са укупно 5,6 милијарди долара&nbsp;за ревитализацију финансиран је средствима [[Међународни монетарни фонд|ММФ-]]<nowiki/>а.<ref name="RFEschemesPrivatBank2" /><ref name="OCCRP050620172" /> Током 2018. године, сада национализована ''PrivatBank'' поднела је тужбу против Коломојског и Богољубова [[Високи суд Енглеске и Велса|Вишем суду у Лондону]] и обезбедила замрзавање њихове имовине широм света. Виши суд је одлучио да није надлежан<ref>{{Cite web|url=https://www.fieldfisher.com/en/insights/london-high-court-throws-out-privatbank-claim-against-kolomoisky|title=London High Court throws out PrivatBank claim against Kolomoisky|website=Fieldfisher|language=en-gb|access-date=2022-04-12}}</ref> али је 2019. та пресуда поништена у жалбеном поступку, при чему је Врховни суд Уједињеног Краљевства закључио да се тужба од 3 милијарде долара против бивших власника банке може поднети на суду у Лондону.<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/uk-ukraine-privatbank-idUKKBN21P2JQ|title=UK's Supreme Court confirms PrivatBank claim to be heard in London|date=2020-04-07|work=Reuters|access-date=2022-04-15|language=en}}</ref> У априлу 2019. украјински суд је пресудио да је [[Национализација ПриватБанке|национализација]] ''PrivatBank'' незаконита.<ref name="auto2">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-ukraine-privatbank-idUSKCN1RU1KY|title=Ukraine tycoon crows 'I won' after PrivatBank nationalization ruled...|date=18 April 2019|work=Reuters|access-date=26 July 2019|language=en}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/ukraine-privatbank-idUSS8N1YI026|title=Ukraine court says PrivatBank nationalisation violated the law|date=18 April 2019|work=Reuters|access-date=26 July 2019|language=en}}</ref> Украјинска централна банка саопштила је да неће бити могуће поништити национализацију и да ће уложити жалбу на одлуку.<ref name="auto2" /> Коломојски је изјавио да нема интереса да поново преузме контролу над банком, али је тражио 2 милијарде долара на име компензације за губитке настале током национализације.<ref>{{Cite news|url=https://www.ft.com/content/7dd9c784-a3e1-11e9-a282-2df48f366f7d|title=The bank that holds the key to Ukraine's future|last=Seddon|first=Max|date=17 July 2019|work=Financial Times|access-date=26 July 2019|language=en-GB}}</ref> 14. фебруара 2017. ПриватБанк је ликвидирана.<ref name="OCCRP190420172"/><ref name="Politico171020212">{{Cite web|url=https://www.politico.com/news/magazine/2021/10/17/ukrainian-oligarch-midwestern-factory-town-dirty-money-american-heartland-michel-kleptocracy-515948|title=A Ukrainian Oligarch Bought a Midwestern Factory and Let it Rot. What Was Really Going On?|last=Michel|first=Casey|website=POLITICO|language=en|access-date=2022-01-22}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://strana.ua/pub/a/9/5/9537f80682731633f7951fe896326843.png|title=Kolomoisky's Billion Dollar Friends: Before nationalization Ihor Kolomoisky's PrivatBank lended over a billion dollars to companies belonging to his top lieutenants and two of their subordinates. Here's how much they received.|date=6 June 2017|work=[[Strana.ua|СТРАНА.ua]]|access-date=23 March 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20170606101343im_/https://strana.ua/pub/a/9/5/9537f80682731633f7951fe896326843.png|archive-date=6 June 2017}}</ref> === Америчке истраге и црне листе === У априлу 2019. објављено је да [[ФБИ]] истражује Коломојског због финансијских злочина у које су умешани Богољубов, бизнисмен из [[Криви Рог|Кривог Рога]] Вадим Шулман и Мордехај „Моти“ Корф са Флориде у вези са предузећима за обраду челика Коломојског у [[Западна Вирџинија|Западној Вирџинији]] и северном [[Охајо|Охају]] у Сједињеним Државама и рударским пословима у [[Гана|Гани]] и [[Аустралија|Аустралији]].<ref>{{Cite news|url=https://www.foxnews.com/world/fbi-investigating-ukrainian-oligarch-kolomoisky-over-alleged-financial-crimes-reports|title=FBI investigating Ukrainian oligarch Kolomoisky over alleged financial crimes: reports|last=Chakraborty|first=Barnini|date=8 April 2019|work=[[Fox News]]|access-date=22 January 2021}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.kyivpost.com/ukraine-politics/spectacular-rise-fall-ihor-kolomoiskys-steel-empire.html|title=The spectacular rise and fall of Ihor Kolomoisky's steel empire|last=Kovensky|first=Josh|date=2 March 2017|work=[[Kyiv Post]]|access-date=23 January 2021|archive-url=https://archive.today/20180716225446/https://www.kyivpost.com/ukraine-politics/spectacular-rise-fall-ihor-kolomoiskys-steel-empire.html|archive-date=16 July 2018|last2=Vikhrov|first2=Natalie}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.thedailybeast.com/billionaire-ukrainian-oligarch-ihor-kolomoisky-under-investigation-by-fbi|title=Billionaire Ukrainian Oligarch Ihor Kolomoisky Under Investigation by FBI: Ihor Kolomoisky, who's been accused of ordering contract killings and is said to be behind the comic who may win Ukraine's presidency, is being probed for alleged financial crimes.|last=Swan|first=Betsy|date=8 April 2019|work=[[The Daily Beast]]|access-date=23 January 2021}}</ref> Правни досијеи америчких тужилаца из 2019. детаљно су описивали како је Коломојски користио своју контролу над највећом украјинском банком за малопродају ''PrivatBank'', да опљачка запањујуће суме од украјинских штедиша, и преко низа лажних компанија и офшор рачуна извлачи новац из земље у САД.<ref name="Politico171020212"/><ref>{{Cite web|url=https://www.justice.gov/opa/pr/justice-department-seeks-forfeiture-two-commercial-properties-purchased-funds-misappropriated|title=Justice Department Seeks Forfeiture of Two Commercial Properties Purchased with Funds Misappropriated from PrivatBank in Ukraine|date=2020-08-06|website=www.justice.gov|language=en|access-date=2022-01-22}}</ref> У августу 2020. Министарство правде Сједињених Држава у јужном дистрикту Флориде ([[Мајами]]) је навело да су Коломојски, Бохољубов, Мордекај Корф и Уриел Ладер заједно стекли бројне некретнине у оквиру [[Понцијева превара|Понцијева преваре]] вредне 5,5 милијарди долара организоване као „међународна завера за прање новца проневереног и на превару стеченог од PrivatBank“, која је национализована 2016. како би се спречио колапс украјинског еквивалента FDIC Сједињених Држава, и коришћењ „филијале ''PrivatBank'' на Кипру... као машине за прање веша за украдене кредитне фондове."<ref name="RFEschemesPrivatBank2"/><ref name="OCCRP190420172"/><ref>{{Cite news|url=https://www.lakemchenryscanner.com/2021/10/23/pandora-papers-show-corruption-money-laundering-behind-the-former-motorola-property-in-harvard/|title='Pandora Papers' show corruption, money laundering behind the former Motorola property in Harvard|last=Woo-Sung|first=Shim|date=October 23, 2021|work=Lake McHenry Scanner|access-date=March 23, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220323215925/https://www.lakemchenryscanner.com/2021/10/23/pandora-papers-show-corruption-money-laundering-behind-the-former-motorola-property-in-harvard/|archive-date=March 23, 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.justice.gov/opa/press-release/file/1302001/download|title=Privat Ponzie|date=August 6, 2020|website=[[Department of Justice]]: Southern District of Florida|pages=6, 12 and 18|access-date=March 23, 2022|quote=Using Korf and Laber’s network, Kolomoisky and Boholiubov spent prolifically: they purchased more than five million square feet of commercial real estate in Ohio, steel plants in Kentucky, West Virginia, and Michigan, a cellphone manufacturing plant in Illinois, and commercial real estate in Texas, among others.}}</ref> У априлу 2021. године Коломојском и његовој жени и деци забрањен је улазак у САД,<ref name="usds2">{{Cite web|url=https://www.state.gov/public-designation-of-oligarch-and-former-ukrainian-public-official-ihor-kolomoyskyy-due-to-involvement-in-significant-corruption/|title=Public Designation of Oligarch and Former Ukrainian Public Official Ihor Kolomoyskyy Due to Involvement in Significant Corruption|website=United States Department of State|language=en|access-date=2022-03-12}}</ref> [[Стејт департмент]] га је оптужио да је користио мандат гувернера Дњепропетровска да би се обогатио. Био је „умешан у коруптивна дела која су подревала владавину права и веру украјинске јавности у демократске институције и процесе њихове владе, укључујући коришћење свог политичког утицаја и моћи за личну корист“.<ref>{{Cite web|url=https://www.state.gov/public-designation-of-oligarch-and-former-ukrainian-public-official-ihor-kolomoyskyy-due-to-involvement-in-significant-corruption/|title=Public Designation of Oligarch and Former Ukrainian Public Official Ihor Kolomoyskyy Due to Involvement in Significant Corruption|website=www.state.gov}}</ref> У јануару 2022, ДОЈ је објавио да је поднео тужбу за одузимање имовине против Коломојског америчком Окружном суду за јужни округ Флориде, наводећи да је „више од 6 милиона долара прихода од продаје комерцијалних некретнина у Даласу, Тексас... подлежу одузимању на основу кршења савезних закона о прању новца“.<ref>{{Cite web|url=https://www.justice.gov/opa/pr/united-states-files-civil-forfeiture-complaint-proceeds-alleged-fraud-and-theft-privatbank|title=United States Files Civil Forfeiture Complaint for Proceeds of Alleged Fraud and Theft from PrivatBank in Ukraine|last=Department of Justice|first=Office of Public Affairs|date=2022-01-20|website=www.justice.gov|language=en|access-date=2022-05-18}}</ref> Ово је била четврта таква акција коју је поднело ДОЈ у вези са истом наводном криминалном делатношћу: прања новца који је незаконито стечен од ''PrivatBank'' кроз вишемилионске инвестиције у имовину САД.<ref>{{Cite web|url=https://www.kyivpost.com/business/us-brings-new-charges-against-kolomoisky.html|title=US Brings New Charges Against Kolomoisky - KyivPost - Ukraine's Global Voice|date=2022-01-31|website=KyivPost|access-date=2022-05-18}}</ref> Коломојски се противио председничким амбицијама и влади [[Виктор Јанукович|Виктора Јануковича]] и његове углавном проруске [[Партија региона|Партије региона]]. Био је савезник Јануковичевог претходника на месту председника, [[Виктор Јушченко|Виктора Јушченка]] (2005-2010), бившег гувернера централне банке, помажући у финансирању Јушченковог Блока Наша Украјина-Народна самоодбрана.<ref name="natcio3">{{Cite web|url=http://www.nacional.hr/en/clanak/38281/100-richest-eastern-europeans|title=100 richest Eastern Europeans|last=Mislav Šimatović|date=25 September 2007|publisher=[[Nacional (weekly)|Nacional]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20090405150900/http://www.nacional.hr/en/clanak/38281/100-richest-eastern-europeans|archive-date=5 April 2009|url-status=dead|access-date=25 July 2012}}</ref> Такође је подржао [[Јулија Тимошенко|Јулију Тимошенко]] и њен блок политичких партија под називом Блок Јулије Тимошенко, иако је одбио да финансира њену [[Избори за председника Украјине 2010.|председничку кампању 2010. године]]. <ref>[http://en.rian.ru/analysis/20100120/157627000.html Yanukovych versus Tymoshenko], [[RIA Novosti]] (20 January 2010)</ref> На [[Парламентарни избори у Украјини 2012.|украјинским парламентарним изборима]] 2012. критичари су Коломојског видели као појединца којистоји иза Украјинског демократског савеза за реформе (УДАР) [[Виталиј Кличко|Виталија Кличка]],<ref name="CESOlszańskiUKel122">[http://www.osw.waw.pl/en/publikacje/eastweek/2012-11-07/after-parliamentary-elections-ukraine-a-tough-victory-party-regions After the parliamentary elections in Ukraine: a tough victory for the Party of Regions], [[Centre for Eastern Studies]] (7 November 2012)</ref> иако је странка негирала да је он био спонзор.<ref>[http://www.kyivpost.com/content/politics/klitschko-udars-election-campaign-to-cost-hr-90-million-312994.html Klitschko: UDAR's election campaign to cost Hr 90 million], [[Kyiv Post]] (15 September 2012)</ref> == Гувернер Дњепропетровска == === Сукоб са Путином === Након што су догађаји на [[Евромајдан|Евромајдану]] приморали Јануковича на оставку у фебруару 2014, вршилац дужности председника [[Олександар Турчинов]] именовао је Коломојског за гувернера [[Дњепропетровска област|Дњепропетровске области]].<ref>[https://www.nytimes.com/2014/03/03/world/europe/ukraine-turns-to-its-oligarchs-for-political-help.html Ukraine Turns to Its Oligarchs for Political Help], [[nytimes.com]] (2 March 2014)</ref> Два дана касније, [[Председник Руске Федерације|руски председник]] [[Владимир Путин]], који је као одговор на Јануковичево свргавање требало да [[Руска анексија Крима|анексира Крим и Севастопољ]] и покрене [[Рат у Донбасу|сепаратистички рат у]] Донбасу, описао је Коломојског као „јединственог преваранта“ и рекао да грађани Дњепропетровска нису задовољни његовим именован за гувернера Дњепропетровске области.<ref name="BVKolG2">{{Cite web|url=http://www.bloombergview.com/articles/2014-03-04/putin-gets-personal-in-ukraine|title=Putin Gets Personal in Ukraine|date=4 March 2014|publisher=[[Bloomberg View]]}}</ref> Према Путиновим речима, Коломојски је „чак пре две-три године успео да превари нашег [[Roman Abramovič|Романа Абрамовича]]. Израдио га је, како то интелектуалци воле да кажу. Потписали су неки договор, Абрамович је пребацио неколико милијарди долара, док овај никада није испунио свој део уговора и ставио је новац у џеп. Када сам га (Абрамовича) питао зашто је то урадио, рекао је: „Никада нисам мислио да је ово могуће.“<ref>{{Cite web|url=https://genius.com/Vladimir-putin-press-conference-on-the-situation-in-ukraine-annotated/|title=Vladimir Putin – Press conference on the situation in Ukraine|website=Genius|access-date=8 February 2018}}</ref> У фебруару 2014, Коломојски је одбацио сугестије о сепаратизму у Дњепропетровску.<ref>{{Cite web|url=https://censor.net.ua/news/272122/kolomoyiskiyi_separatizm_na_vostoke_i_yuge_ukrainy_ne_proyidet_my_ne_dadim_raskolot_stranu|title=Коломойский: "Сепаратизм на Востоке и Юге Украины не пройдет. Мы не дадим расколоть страну!"|last=Цензор.НЕТ|website=Цензор.НЕТ|access-date=14 May 2019}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.vaadua.org/news/kolomoyskiy-predupredil-kernesa-chto-separatizm-ne-proydet|title=Коломойский предупредил Кернеса, что сепаратизм не пройдет|date=22 February 2014|website=Ассоциация еврейских организаций и общин Украины (Ваад)|access-date=14 May 2019}}</ref> У априлу је, као гувернер, наводно нудио награду за хватање милитаната које подржава Русија и нудо је подстицаје за предају.<ref>[https://www.theguardian.com/world/2014/apr/17/ukrainian-oligarch-offers-financial-rewards-russians-igor-kolomoisky Ukrainian oligarch offers bounty for capture of Russian 'saboteurs'] – The Guardian, 18 April 2014</ref> Заменик начелника Штаба националне одбране Дњепропетровске области Михаил Лисенко открио је 22. априла да је Коломојски платио 10.000 долара за хапшење 8 руских диверзаната.<ref>{{Cite web|url=https://24tv.ua/news/showNews.do?kolomoyskiy_vzhe_viplativ_80_tis_dolariv_za_zatrimanih_separatistiv&objectId=435069|title=Коломойський вже виплатив 80 тис доларів за затриманих сепаратистів|website=24 Канал|access-date=14 May 2019}}</ref> Коломојски је 3. јуна 2014. понудио награду од 500.000 долара за испоруку [[Олег Царјов|Олега Царјова]], вође сепаратиста, агенцијама за спровођење закона Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://www.5.ua/polityka/kolomoiskyi-oholosyv-vynahorodu-za-tsarova-u-pivmiliona-dolariv-32869.html|title=Коломойський оголосив винагороду за Царьова у півмільйона доларів|website=5 канал|access-date=14 May 2019}}</ref> Такође се верује да је Коломојски потрошио 10 милиона долара за стварање батаљона Дњепар,<ref name="enjoys strong support from the local population2">[http://www.thedailybeast.com/articles/2014/06/12/dnipropetrovsk-the-ukrainian-town-determined-to-stop-putin.html The Town Determined to Stop Putin], [[The Daily Beast]] (12 June 2014)</ref><ref name="WSJ27142">[https://www.wsj.com/articles/ukraines-secret-weapon-feisty-oligarch-ihor-kolomoisky-1403886665 Ukraine's Secret Weapon: Feisty Oligarch Ihor Kolomoisky], [[The Wall Street Journal]] (27 June 2014)</ref> као и значајне суме на обезбеђење средстава за добровољачке батаљоне [[Батаљон Ајдар|Аидар]], [[Пук Азов|Азов]] и Донбас.<ref name="nw-201409102">{{Cite news|url=http://www.newsweek.com/evidence-war-crimes-committed-ukrainian-nationalist-volunteers-grows-269604|title=Ukrainian Nationalist Volunteers Committing 'ISIS-Style' War Crimes|last=Damien Sharkov|date=10 September 2014|work=Newsweek|access-date=28 March 2015}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/idUS60927080220150505|title=In the battle between Ukraine and Russian separatists, shady private armies take the field|date=5 May 2015|work=Reuters|via=www.reuters.com}}</ref> Док је био гувернер Дњепропетровске области, Коломојски је држао резервоар за ајкуле у својој канцеларији, како би могао да храни ајкуле током својих састанака, док је посматрао ужаснуте посетиоце како реагују на подводни покољ.<ref>{{Cite news|url=https://www.haaretz.com/.premium-the-most-powerful-jew-in-the-world-1.5315512|title=Is This Man the Most Powerful Jew in the World?|work=Haaretz}}</ref> Након [[Руска анексија Крима|анексије Крима 2014. године]], руске власти су национализовале имовину Коломојског на Криму, укључујући цивилни аеродром. Према речима проруског кримског лидера Сергеја Аксјонова, тај потез је „потпуно оправдан због чињенице да је он [Коломојски] један од иницијатора и финансијера специјалне антитерористичке операције у [[Источна Украјина|источној Украјини]] у којој се убијају грађани Русије“.<ref>[http://www.ceeinsight.net/2014/09/05/kolomoyskyis-assets-nationalized-crimea-sergey-aksyonov/ Kolomoyskyi’s assets to be nationalized in Crimea – Sergey Aksyonov] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160308072234/http://www.ceeinsight.net/2014/09/05/kolomoyskyis-assets-nationalized-crimea-sergey-aksyonov/|date=8 March 2016}}, CEE INSIGHT (5 September 2014)</ref><ref>[http://tass.ru/en/economy/854261 Ukrainian tycoon’s estate in Crimea sold for $18 mln], [[Russian News Agency TASS]] (3 February 2016)</ref> Као одговор, Коломојски је у јануару 2016. поднео тужбу против Русије Сталном арбитражном суду.<ref name="reuters-201601062">{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/ukraine-crisis-russia-arbitration-idUSL8N14Q2N820160106|title=UPDATE 1-Ukrainian businessman sues over annexed Crimea airport|last=Thomas Escritt|date=6 January 2016|access-date=22 April 2016|publisher=Reuters}}</ref> <ref name="mt-201409032">{{Cite news|url=http://www.themoscowtimes.com/business/article/crimea-nationalizes-assets-of-pro-kiev-ukrainian-billionaire/506364.html|title=Crimea Nationalizes Assets of Pro-Kiev Ukrainian Billionaire|date=3 September 2014|work=Moscow Times|access-date=22 April 2016}}</ref> Руси су тврдили да међувладин суд није надлежан за дато питање и одбили су да учествују у поступку.<ref>[https://www.reuters.com/article/ukraine-crisis-russia-arbitration-idUSL8N14Q2N820160106 UPDATE 1-Ukrainian businessman sues over annexed Crimea airport], [[Reuters]] (6 January 2016)</ref> Они су одговорили сопственим оптужбама против Коломојског, оптужујући га да је извор подршке украјинском отпору сепаратистима у [[Доњецка Народна Република|Доњецку]] и [[Луганска Народна Република|Луганску]], које подржава Русија, оптуживши га да „организује убијање цивила“.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.themoscowtimes.com/news/article/moscow-court-sanctions-arrest-of-ukraine-tycoon-governor-kolomoisky/502854.html|title=Moscow Court Sanctions Arrest of Ukraine Tycoon Governor Kolomoisky|website=themoscowtimes.com|access-date=8 February 2018}}</ref><ref name="jewishbusinessnews-201601082">{{Cite news|url=http://jewishbusinessnews.com/2016/01/08/russia-opens-criminal-case-against-igor-kolomoisky/|title=Russia Opens Criminal Case Against Igor Kolomoisky|date=8 January 2016|work=Jewish Business News|access-date=22 April 2016}}</ref> Русија је тражила да Коломојски буде стављен на [[Интерпол|Интерполову потерницу]].<ref>"[http://voiceofrussia.com/news/2014_06_21/Russia-puts-Ukraines-acting-interior-minister-Dnepropetrovsk-governor-on-intl-wanted-list-4457/ Russia puts Ukraine's interior minister, Dnepropetrovsk governor on int'l wanted list]". </ref> Руски окружни суд је 2. јула 2014. затражио његово хапшење.<ref name=":0" /> === Сукоб са председником Порошенком === Украјински председник [[Петро Порошенко]] је 25. марта 2015. потписао указ о разрешењу Коломојског са места шефа Дњепропетровске РСА, рекавши да „Дњепропетровска област мора остати бастион Украјине на истоку и заштитити мир“. Коломојског је заменио Валентин Резниченко.<ref name="economist-201503283"/><ref>{{Cite web|url=http://www.president.gov.ua/en/news/32541.html|title=President signed a Decree on dismissal of Ihor Kolomoyskyi from the post of Dnipropetrovsk RSA Head|publisher=Press office of President of Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20150327222425/http://www.president.gov.ua/en/news/32541.html|archive-date=27 March 2015|url-status=dead|access-date=25 March 2015}}</ref><ref>[https://www.bbc.com/news/world-europe-32051743 Ukraine arrests two top officials at cabinet meeting], [[BBC News]] (25 March 2015)</ref> Ново именовање је уследило након борбе са Порошенком за контролу над државним оператером нафтовода.<ref>{{Cite web|url=https://www.kyivpost.com/article/content/ukraine-politics/kolomoisky-speaks-of-his-inner-tug-of-war-and-patriots-from-the-opposition-bloc-384757.html|title=Kolomoisky speaks of his inner tug of war and patriots from the Opposition Bloc|date=2015-03-29|website=KyivPost|access-date=2022-04-15}}</ref> Након што је Порошенко отпустио Александра Лазорка, који је био штићеник Коломојског, са места извршног директора УкрТрансНафте, Коломојски је послао своје приватно обезбеђење да преузму контролу над седиштем компаније и протерају ново руководство које је поставила влада. Док је Лазорко био на челу, државни нафтоводи су испоручивали нафту рафинерији у власништву Коломојског, а не конкурентима.<ref name="economist-201503283" /><ref>{{Cite news|url=http://www.bloombergview.com/articles/2015-03-20/ukraine-s-oligarchs-are-at-war-again-|title=Ukraine's Oligarchs Are at War (Again)|last=Bershidsky|first=Leonid|date=20 March 2015|publisher=[[Bloomberg News]]}}</ref> У даљем потезу против Коломојског, [[Петро Порошенко|Порошенко]] је заменио дугогодишњег пословног партнера Коломојског Игора Палицу на месту гувернера суседне Одеске области, са бившим [[Предсједник Грузије|грузијским председником]] [[Михаил Сакашвили|Михаилом Сакашвилијем]]. То именовање изазвало је драматичан и јавни рат речи између Коломиског и Сакашвилија. Сакашвили је новинарима рекао да је Коломојски био „гангстер“ и „шверцер“. Коломојски им је рекао да је Сакашвили „пас без њушке“ и „зависник од кокаина“.<ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/star-wars-in-ukraine-poroshenko-vs-kolomoisky/|title=Star Wars in Ukraine: Poroshenko vs Kolomoisky|date=2015-12-21|website=POLITICO|language=en-US|access-date=2022-04-15}}</ref> Коломојски је одговорио да је једина разлика између Порошенка и Јануковича „добро образовање, добар енглески и недостатак криминалног досијеа“. Све остало је исто: „Иста је крв, исто реинкарнирано месо. Ако је Јанукович био одрпани диктатор, Порошенко је образовани узурпатор, роб своје апсолутне моћи, жељан за апсолутном моћи.<ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/star-wars-in-ukraine-poroshenko-vs-kolomoisky/|title=Star Wars in Ukraine: Poroshenko vs Kolomoisky|date=2015-12-21|website=POLITICO|language=en-US|access-date=2022-04-13}}</ref> === Однос са Зеленским === Од 2019. године, Коломојски је био власник 70% медијске групе 1+1 чији је ТВ канал 1+1 емитовао „[[Слуга народа|Слугу народа]] “, хумористичку серију у којој је [[Володимир Зеленски|Владимир Зеленски]] играо улогу председника Украјине. Зеленски је 31. марта 2019. освојио највише гласова у првом кругу стварних председничких избора у Украјини,<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-47767440|title=Ukraine comic leads presidential poll first round|date=1 April 2019|work=BBC News|access-date=14 May 2019|via=bbc.co.uk}}</ref> што је резултирало елиминацијом [[Јулија Тимошенко|Јулије Тимошенко]] из следећег круга.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/ukraine-election-news-zelenskiy-first-round-polls-poroshenko-tymoshenko-latest-a8847951.html|title=Comedian Zelensky leads after first round of Ukrainian election, exit poll shows|date=31 March 2019|website=The Independent|access-date=14 May 2019}}</ref> Неки су Зеленског сматрали кандидатом Коломојског. Зеленски је именовао личног адвоката Коломојског за кључног саветника у кампањи, путовао је у [[Женева|Женеву]] и [[Тел Авив]] у више наврата да се саветује са тада прогнаним Коломојским и имао је користи од подршке медијске империје Коломојског. Чинило се да је по преузимању функције, Зеленски сменио званичнике за које се сматрало да представљају претњу интересима Коломојског, међу којима су генерални тужилац Руслан Рјабошапка и гувернер Народне банке Украјине (НБУ) Јакив Смолиј и први премијер Зеленског, Алексиј Хончарук, који је покушао да олабави контролу Коломојског над државном електроенергетском компанијом.<ref>{{Cite web|url=https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/will-zelenskyy-target-all-ukrainian-oligarchs-equally/|title=Will Zelenskyy target all Ukrainian oligarchs equally?|last=Clark|first=David|date=2021-07-10|website=Atlantic Council|language=en-US|access-date=2022-04-09}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politico.eu/article/volodomyr-zelenskiy-ihor-kolomoisky-the-comedian-and-the-oligarch-ukraine-presidential-election/|title=The comedian and the oligarch|last=Maheshwari|first=Vijai|date=2019-04-17|website=POLITICO|language=en-US|access-date=2022-04-09}}</ref> Након његовог стављања на црну листу од стране Сједињених Држава у априлу 2021, Коломојски је изгледа изгубио утицај на Зеленског.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.pravda.com.ua/articles/2022/01/27/7321830/|title=Подвійне життя Коломойського. Як олігарх "пішов" з політики, але допомагає Зеленському|last=Romaniuk|first=Novel|last2=Kravets|first2=Novel|date=27 January 2022|website=Українська правда|language=uk|access-date=2022-05-05}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.spectator.co.uk/article/who-is-ihor-kolomoisky-|title=Who is Ihor Kolomoisky? {{!}} The Spectator|last=Michel|first=Casey|website=www.spectator.co.uk|language=en|access-date=2022-05-05}}</ref> Коломојски је почео да позива на ново партнерство између Украјине и Русије; предлажући да ће, када се то догоди „ [[НАТО]] прљати панталоне и куповати Памперс“.<ref name=":1" /> Председник Зеленски је, у међувремену користио „асертивнији тон”, залажући се за чланство у [[Европска унија|Европској унији]] и [[НАТО]] савезу”.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-59667938|title=Ukraine's Volodymyr Zelensky: The comedian president who is rising to the moment|date=2022-02-26|work=BBC News|access-date=2022-05-05|language=en-GB}}</ref> Као одговор на најављене америчке санкције против Коломојског, Канцеларија украјинског председника објавила је изјаву у којој се наводи да „Украјина мора да превазиђе систем којим доминирају олигарси” и признаје да је „Украјина захвална сваком партнеру на подршци на том путу”.<ref>{{Cite web|url=https://www.atlanticcouncil.org/blogs/ukrainealert/us-sanctions-ukrainian-oligarch-ihor-kolomoisky/|title=US sanctions Ukrainian oligarch Ihor Kolomoisky|last=Dickinson|first=Peter|date=2021-03-09|website=Atlantic Council|language=en-US|access-date=2022-05-18}}</ref> Недељу дана пре инвазије, Коломојски је известио да више не комуницира са Зеленским <ref name=":3">{{Cite web|url=https://www.pravda.com.ua/news/2022/02/15/7324032/|title=Коломойський: Я не спілкуюсь із Зеленським, це може зробити погано і мені, і йому|last=Kravets|first=Novel|last2=Balachuk|first2=Irina|date=15 February 2022|website=Українська правда|language=uk|access-date=2022-05-05}}</ref> Уновембру 2021. Зеленски је уверавао новинаре да је прошло две године откако су разговарали. Коломојски је објаснио да је Зеленски „одабрао свој пут, он је председник земље, има своју визију, програм, планове“ и како он, као бизнисмен, више не жели ништа од државе, немају о чему да разговарају.<ref name=":3" /> Коломојски је имао репутацију да може телефоном да диктира како ће гласати посланици унутар парламентарне фракције Зеленског, али се чинило да је изненада „нестао“, намерно се клонио политике. Упркос томе, министар правде из странке Зеленског Денис Маљуска је предложио да је Коломојски „очигледно“ име које треба да буде уписано у регистар новог антиолигархијског закона који је требало да ступи на снагу у мају 2022.<ref name=":2"/> Истраживачки новинари су ипак веровали да су канали комуникације између Коломојског и председника остали отворени.<ref name=":2" /> == Одговор на руску инвазију == Руска инвазија на Украјину у фебруару 2022. поново је истакла постојање у Дњепру добровољачке „Дњепарске гарде“ (Варти Днипра, Варти Днипра), која је први пут формирана 2014. уз подршку Коломојског као одговор на [[рат у Донбасу]]. Градоначелник Дњепра Борис Филатов одбацио је сугестије да је група „приватна војска” Коломојског. Украјински милијардер је, према речима Филатова, помогао у набавци неке опреме, али добровољачка гарда обавља функције одбране и реда под руководством националне полиције.<ref>{{Cite web|url=https://suspilne.media/225425-u-dnipropetrovskomu-universiteti-rozpocali-trening-domedicnoi-dopomogi-v-umovah-vijni/?|title=В університеті у Дніпрі розпочали тренінг домедичної підготовки|last=Горбань|first=Аліна|date=2022-04-05|website=Суспільне {{!}} Новини|language=uk|access-date=2022-04-05}}</ref> == Ангажовање у јеврејској заједници == Коломојски је истакнути присталица украјинске јеврејске заједнице<ref>[http://www.ft.com/cms/s/0/a99fc964-a189-11e3-a29e-00144feab7de.html Akhmetov joins Ukraine oligarchs in pledging to protect homeland] – Financial Times, 2 March 2014</ref> и председник Уједињене јеврејске заједнице Украјине.<ref name="jpost2">[http://www.jpost.com/Features/Front-Lines/A-necessary-putsch A necessary putsch?] </ref> Године 2010. именован је за председника Европског савета јеврејских заједница (ЕЦЈЦ)<ref name="kyiv2">[http://www.kyivpost.com/content/ukraine/2-richest-ihor-kolomoisky-47-93080.html #2 Richest: Ihor Kolomoisky] – Kyiv Post, 17 December 2010</ref> након што је одлазећем председнику обећао да ће донирати 14 милиона долара,<ref name="jweek2">[http://www.jweekly.com/article/full/63331/european-jewish-parliament-off-to-a-semi-comedic-start/ European Jewish Parliament off to a semi-comedic start] – JWeekly, 3 November 2011</ref> при чему је његово именовање описано као „[[Државни удар|пуч]]“<ref name="jpost2" /><ref name="kyiv2" /> и „преузимање власти у совјетском стилу“<ref>[http://www.jta.org/2010/11/02/news-opinion/world/like-nbas-nets-european-jewish-group-gets-an-oligarch-but-some-see-soviet-style-takeover Like NBA’s Nets, European Jewish group gets an oligarch, but some see Soviet-style takeover] – [[Jewish Telegraphic Agency|JTA]], 2 November 2010</ref> од стране других чланова одбора ЕЦЈЦ-а. Након што је неколико чланова одбора ЕЦЈЦ-а поднело оставке у знак протеста, Коломојски је напустио ЕСПЈ и, заједно са колегом украјинским олигархом Вадимом Рабиновичем, основао Европску јеврејску унију.<ref name="jweek2" /> == Лични живот == Ожењен је и има двоје деце.<ref name="LIGA">[http://file.liga.net/person/589-igor-kolomoiskii.html Short bio], LIGA</ref><ref name="Kpost2">[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/29135/ Ihor Kolomoysky], [[Kyiv Post]] (18 June 2008)</ref> Његова ћерка је Ангелика Коломојска, а син Израел Зви Коломојски.<ref name="Ukrainian Weekly">{{Cite news|url=https://www.ukrweekly.com/uwwp/u-s-bans-oligarch-kolomoisky-from-entering-country-as-kyiv-washington-probe-him-for-banking-fraud/|title=U.S. bans oligarch Kolomoisky from entering country as Kyiv, Washington probe him for banking fraud|last=Raczkiewycz|first=Mark|date=12 March 2021|work=The Ukrainian Weekly|access-date=17 October 2021}}</ref> Живе у Кијеву. == Референце == {{Извори}} {{портал|Биографија}} {{Commonscat|Ihor Kolomoyskyi}} {{DEFAULTSORT:Коломојски, Игор}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1963.]] [[Категорија:Украјински олигарси]] [[Категорија:Јеврејски политичари]] [[Категорија:Украјински политичари]] tpzdcz0346rr18girqvqlg60m13gd7d 0 4317312 25138509 24566213 2022-08-04T14:10:22Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Замак Светог Михаила''' ({{Јез-рус|Миха́йловский за́мок}}, ''Михајловски замок''), познат и као '''Замак Михајловски''' или '''Инжењерски замак''' ({{Јез-рус|Инженерный замок}}), бивша је краљевска резиденција у историјском центру [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]], [[Русија]]. Дворац Светог Михаила је изграђен као резиденција [[Павле I Петрович|руског цара Павла Првог од]] стране архитеката Винћенца Брене и Василија Баженова 1797–1801. Име је добио по [[Архангел Михаил|Светом Арханђелу Михаилу]], [[Светац заштитник|свецу заштитнику]] [[Романови|краљевске породице]].<ref>{{Cite web|url=https://petersburgcard.com/en/what-is-included/petersburg-museums/museum-palaces/st-michael-castle/|title=St. Michael's Castle|website=petersburgcard.com|language=en|access-date=2019-04-04}}</ref> [[Замак|Дворац]] са сваке стране изгледа другачије, јер су архитекте користиле мотиве различитих архитектонских стилова попут француског класицизма, [[Архитектура ренесансе|италијанске ренесансе]] и [[Готичка архитектура|готике]]. Замак Светог Михаила подигнут је јужно од Летње баште и заменио је малу дрвену палату царице [[Јелисавета I Петровна|Јелисавете Петровне]]. У страху од интрига и завера са циљем [[Atentat|убиства]], цар Павле I није волео [[Зимски дворац]] у коме се никада није осећао сигурним. Због његове личне фасцинације средњовековним [[Витез|витезовима]] и сталног страха од атентата, нова краљевска резиденција је изграђена као [[замак]] око осмоугаоног дворишта. Зграда са заобљеним угловима била је окружена водама реке Мојке, реке [[Фонтанка|Фонтанке]] и два посебно ископана канала (Црквени канал и Недељни канал), претварајући простор замка у вештачко острво до којег се могло доћи само покретним мостовима. Изградња је почела 26. фебруара 1797. године, а замак је свечано освећен 8. новембра 1800. године, ''односно'' на Михољдан по [[Православна црква|православном]] календару, иако су завршни радови на унутрашњости настављени до марта 1801. године. Током 1800. године испред замка је постављен бронзани споменик Петру Великом на коњу. Ова статуа је пројектована за живота Петра Великог а ливење је завршено 1747. године архитекта Бартоломео Растрели. По наређењу Павла I, на постаменту који је украшен [[Вајарски рељеф|рељефима]] урађен је натпис ''Од праунука до прадеде'' који приказују сцене две руске победе над [[Шведска|Шведском]] током [[Велики северни рат|Великог северног рата]]. Павле I је убијен само 40 дана након што се уселио у свој новоизграђени замак. Атентат је 12. марта 1801. извршила група отпуштених официра на челу са [[Леонтиј Бенигсен|генералом Бенигсеном]]. Завереници су га натерали да седне за сто и покушали да га натерају да потпише [[Абдикација|абдикацију]]. Павле је пружио отпор, а један од убица га је ударио мачем, а затим је задављен и изгажен на смрт. Наследио га је његов син, цар [[Александар I Павлович|Александар I]], који је заправо био у палати у то време, а о његовом уступању обавестио га је генерал Николај Зубов, један од атентатора. После Павловљеве смрти, [[Руска Империја|царска]] породица се вратила у Зимски дворац; Замак Светог Михаила је напуштен и 1823. године предат је Главној инжењерској школи војске (касније Николајевска инжењерска академија, а сада Војни инжењерско-технички универзитет). Од тада је зграда била позната као ''Инжењерски замак''. Између 1838. и 1843. године руски писац [[Фјодор Достојевски]] студирао је као питомац у Главној инжењерској школи. Почетком 1990-их, Дворац Светог Михаила постао је огранак [[Државни руски музеј|Руског музеја]] и сада се налази његова Галерија портрета,<ref>{{Cite web|url=http://en.rusmuseum.ru/mikhailovsky-castle/|title=St Michael’s Castle|website=en.rusmuseum.ru|access-date=2019-04-04}}</ref> у којој се налазе званични портрети руских царева и царица и разних достојанственика и познатих личности са краја 17. до почетка 20. века. == Архитектура и дизајн == Дворац је оријентисан као квадрат са заобљеним угловима, унутар трга се налази [[Осмоугао|осмоугаоно]] унутрашње [[двориште]]. Главни улаз у дворац је на југу. Три моста представљала су везу између зграде и трга испред. Зграда се налази у близини извора реке Мојке из [[Фонтанка|Фонтанке]]. Дворац је првобитно био окружен водом са свих страна. Могло му се приступити преко мостова које су чували стражари. Канал на јужној страни (реконструисан 2003. године) се приближавао подруму. Згради се приступало из Италијанске улице кроз троструке полукружне капије, чији је средњи пролаз био резервисан за чланове царске породице. Иза њих је била широка, равна авенија, дуж које су изграђене [[Штала|штале]] и простори за вежбање јахања. Завршавала се на троспратним ходничким павиљонима, иза којих су почињала предворја [[Тврђава|замка]].<ref>{{Cite web|url=https://walkspb.ru/istoriya-peterburga/zd/mihailovskiy|title=Михайловский (Инженерный) замок - Прогулки по Петербургу|website=walkspb.ru|access-date=2021-08-02}}</ref> ==Галерија== <gallery widths="300px" heights="200px"> Датотека:Spb_StMichael_Castle_asv2019-09_img11.jpg| Овална сала: један од ентеријера замка Светог Михаила Датотека:Saint Michael's Castle South.jpg|Замак Светог Михаила (јужна фасада) Датотека:Spb 06-2012 MichaelCastle.jpg|Замак Светог Михаила (западна фасада) Датотека:Михайловский замок.jpg|Замак Светог Михаила (северна фасада) </gallery> == Референце == {{Извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Архитектура Русије]] [[Категорија:Руске палате]] 76x5jbow8clehex8orqdjfhl0o5bxg8 0 4317646 25138546 24569194 2022-08-04T14:29:04Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Исак Левитан | слика = Isaac Levitan selfportrait1880.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = Исак Иљич Левитан | датум_рођења = {{датум рођења|1862|8|30}} | место_рођења = [[Кибартај]] | држава_рођења = [[Руска империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1900|8|4|1860|8|30|}} | место_смрти = [[Москва]] | држава_смрти = [[Руска империја]] | поље = [[Реализам (уметност)|Реализам]]<br>[[Импресионизам]] | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = | боја = #CCCC99 }} '''Исак Иљич Левитан''' ({{Јез-рус|Исаа́к Ильи́ч Левита́н}}; [[30. август]] [[1860]] &#x2013; [[4. август]] [[1900]]) био је [[Русија|руски]] сликар. == Живот и рад == === Младост === Левитан је рођен у насељу Кибарти, губернија Августов у [[Конгресна Пољска|Конгресној Пољској]], делу [[Руска Империја|Руског царства]] (данашња [[Литванија]]) у сиромашној, али образованој јеврејској породици. Његов отац Ељашив Левитан био је син [[Рабин|рабина]], завршио је [[Јешива|јешиву]] и био је самообразован. Предавао је [[Немачки језик|немачки]] и [[француски језик]] у [[Каунас|Каунусу]], а касније је радио као преводилац на изградњи железничког моста за француску грађевинску компанију. Почетком 1870. године породица Левитан се преселила у [[Москва|Москву]]. Септембра 1873. евитан је уписао Московску школу за сликарство, вајарство и архитектуру где је његов старији брат Авел већ студирао две године. После годину дана у одељењу за копирање, Исак је прешао у класу натуралиста, а убрзо потом у класу пејзажа. Левитанови учитељи били су чувени Алексеј Саврасов, [[Василиј Перов]] и [[Василиј Поленов]]. У школу је 1875. примљен Николај Чехов, брат руског писца Антона Чехова који ће касније постати Левитанов најближи пријатељ.<ref name=":0">{{Cite book|title=Antosha & Levitasha|last=Gregory|first=Serge|publisher=Northern Illinois University Press|year=2015|isbn=978-0-87580-731-7|location=DeKalb|pages=10–11}}</ref> Године 1875. мајка му је умрла, а отац се тешко разболео и постао неспособан да издржава четворо деце; умро је 1877. године. Породица је пала у крајње сиромаштво. Као покровитељство за Левитанов таленат и достигнућа, његово јеврејско порекло и да би остао у школи, добио је стипендију. === Рани радови === [[Датотека:Levitan_Sokolniki_Autumn_1879.jpg|десно|мини| ''Јесењи дан.'' ''Соколники''. 1879. године]] [[Датотека:1893_Levitan_-_Porträt_von_Serow.jpg|десно|мини| Левитан. Портрет [[Валентин Серов|Валентина Серова]] (1893)]] [[Датотека:Levitan_ozero28.JPG|десно|мини| ''Језеро.'' ''Русија'' 1900. Последња, недовршена слика Левитана.]] Године 1877. радови Исака Левитана први пут су јавно изложени и стекли су повољно признање у штампи. Након покушаја атентата Александра Соловјева на [[Александар II Николајевич|Александра II]], у мају 1879. и масовне депортације Јевреја из великих градова [[Руска Империја|Руске Империје]] приморале су породицу да се пресели у предграђе Салтиковка, али су у јесен званичници одговорили на притисак поклоника уметности а Левитану је било дозвољено да се врати. Током те године Левитан је насликао ''Јесењи дан.'' ''Соколники'', који је приказивао дугу стазу у московском парку. Када је Николај Чехов видео дело, рекао је Левитану да стази треба неко да хода по њој, па је Чехов насликао жену у црној хаљини која иде ка посматрачу. Ова врста сарадње између жанровског сликара као што је Чехов и пејзажиста као што је Левитан била је уобичајена у школи.<ref name=":0"/> Године 1880. године познати филантроп и колекционар уметности Павел Михајлович Третјаков купио је слику за 100 рубаља. Третјаков је наставио да купује његова дела и на крају је набавио 20 слика Левитана.<ref>{{Cite book|title=Antosha & Levitasha|last=Gregory|first=Serge|publisher=Northern Illinois University Press|year=2015|isbn=978-0-87580-731-7|location=DeKalb|pages=11}}</ref> Саврасов, на кога су утицали сликари у школи у Барбизону, као што је Камил Коро, изводио је ученике напоље да сликају ''на отворен ваздуху.'' Раније се руско село сматрало превише незанимљивим за сликање, али су за Левитана пејзажи села постали центар његовог рада. Саврасов је научио Левитана да слика детаље у својим пејзажима и да унесе емоције у своја дела.<ref>{{Cite book|title=Antosha & Levitasha|last=Gregory|first=Serge|publisher=Northern Illinois University Press|year=2015|isbn=978-0-87580-731-7|location=DeKalb|pages=16}}</ref> Али до 1883. Левитан је постао обесхрабрен са Московском школом сликарства и одлучио је да уђе у пејзажно сликарство у нади да ће освојити сребрну медаљу која ће му омогућити напредовање у каријери. Левитан је показао слику Саврасову, који је јако пио и престао да предаје у школи; Саврасов је на полеђини платна написао „сребрна медаља”. Школа је одбила слику, а Левитан је престао да похађа наставу.<ref>{{Cite book|title=Antosha & Levitasha|last=Gregory|first=Serge|publisher=Northern Illinois University Press|year=2015|isbn=978-0-87580-731-7|location=DeKalb|pages=20–21}}</ref> Једно од могућих објашњења зашто је школа одбацила једног од својих најбољих ученика било је то што је осрамоћени Саврасов коментарисао на полеђини платна.<ref>{{Cite web|url=https://cathylocke.wordpress.com/isaac-levitan/|title=Levitan {{!}} Isaac Levitan|date=27 March 2015|website=Musings on Art|language=en|access-date=12 October 2019}}</ref><ref name="Gregory 2015 21">{{Cite book|title=Antosha & Levitasha|last=Gregory|first=Serge|publisher=Northern Illinois University Press|year=2015|isbn=978-0-87580-731-7|location=DeKalb|pages=21}}</ref> Коровин је поновио трачеве да је антисемитизам играо улогу у одбијању. Совјетски писац Константин Паустовски, поновио је тврдњу да неки сматрају да Јеврејин не треба да слика руско село.<ref name="Gregory 2015 21" /><ref name=":1">{{Cite web|url=https://librarysearch.temple.edu/articles/gale_ofa316797200|title=The artist beside himself: 1901: Isaac Levitan gains posthumous acclaim.(russian calendar)(Calendar) - Library Search|website=librarysearch.temple.edu|access-date=12 October 2019}}</ref> Почетком 1880-их Левитан је сарађивао са браћом Чехов у илустрованом часопису ''Москва'' и илустровао издање М. Фабрицијуса ''Кремљ''. Заједно са Коровином 1885-1886 сликао је сценографије за представе приватне руске [[Опера|опере]] Саве Мамонтова, железничког барона и мецене, који је развио уметничку колонију. У својим мемоарима, Поленов је написао да када се подигла завеса за подводну сцену коју је Левитан сликао са Виктором Васњецовим за оперу ''Русалка'', публика је аплаудирала.<ref>{{Cite book|title=Antosha & Levitasha|last=Gregory|first=Serge|publisher=Northern Illinois University Press|year=2015|isbn=978-0-87580-731-7|location=DeKalb|pages=27}}</ref> Осамдесетих година деветнаестог века учествовао је на скуповима цртања и акварела у кући Поленова.<ref name="multiple">Fiodorov-Davydov, Alexei: "Levitan", page 166-7. Aurora Art Publishers, 1988.</ref> === Пријатељство са Антоном Чеховом === До средине 1880-их Левитаново пријатељство са Чеховом се продубило и Левитан је почео да проводи време са породицом Чехов близу Бабкина где су Чехови имали кућу. Током свог првог лета тамо је насликао ''Реку Истру'' (1885) и поклонио је Чехову. Такође је насликао ''Сумрак реке Истре'' (1885) тамнијом, мрачнијом палетом. Чехов је волео да ствара пантомиме за своје госте ''',''' а Левитан је често исмеван јер је глумио зликовца, жртву и ванземаљског Јеврејина, наизглед све у шали.<ref>{{Cite book|title=Antosha & Levitasha|last=Gregory|first=Serge|publisher=Northern Illinois University Press|year=2015|isbn=978-0-87580-731-7|location=DeKalb|pages=40}}</ref> Године 1892. Левитан се посвађао са Чеховом због ''Скакавца,'' приче коју је Чехов објавио у часопису „Север“ (Север), за коју је Левитан веровао да је заснована на његовој романтичној вези са Софијом Кувшињиковом. Иако се Чехов извинио, њих двојица су били отуђени до јануара 1895.<ref name="Chizhmak 2010 3">{{Cite journal|last=Chizhmak|first=Margarita|date=2010|title=Isaac Levitan's Life and Work Timeline|url=https://www.tretyakovgallerymagazine.com/articles/isaac-levitan/isaac-levitans-life-and-work-timeline|journal=Heritage|volume=28|pages=3|via=JSTOR}}</ref> === Пејзаж расположења === Левитаново дело је било дубок одговор на лирски шарм руског пејзажа. Левитан углавном није сликао урбане пејзаже. Дрвеће брезе, које слободно расту у централној Русији и које се сматрају националним симболом пролећа и обнове,<ref>{{Cite web|url=http://russia-ic.com/culture_art/traditions/5320|title=Birch Tree as a Symbol of Russia :: Manners, Customs and Traditions :: Culture & Arts :: Russia-InfoCentre|website=russia-ic.com|access-date=9 March 2022}}</ref> биле су чест мотив у Левитановом делу које је сликао у разним годишњим добима. Левитан је сликао не само дрвеће, већ и саму светлост која осветљава дрвеће а то је било најочитије на слици као што је ''Месечина ноћ: Главни пут'' (1897) где два реда бреза нижу прави пут на месечини. Његова способност да ухвати различите квалитете светлости је упоређена са Клодом Монеом, али је мало вероватно да је користио Монеов рад као модел за свој сопствени.<ref>{{Cite journal|last=King|first=Averil|date=2004|title=Levitan and the Silver Birch|url=https://librarysearch.temple.edu/articles/proquest1367039402|journal=Apollo|volume=160|pages=46–51}}</ref> === Каснији живот === У лето 1890. године Левитан одлази у Јурјевце и слика бројне пејзаже. Тако је настао план за сликање једне од његових најбољих слика, ''Тихи манастир''. Слика [[Манастир|Манастира]] и мостова преко реке, повезујући га са спољним светом, изражавала је уметникова духовна размишљања. Познато је да је ова слика оставила снажан утисак на Чехова.<ref>{{Cite web|url=http://www.tanais.info/art/en/levitan6more.html|title=Isaac Levitan. Quiet Abode. The description of a picture. Masterpieces of Russian painting {{!}} Русские художники. Russian Artists|website=www.tanais.info|access-date=12 October 2019}}</ref> До 1891. године Левитан је био члан Удружења путујућих (или лутајућих) изложби. Левитан је на крају излагао у оквиру групе Свет уметности, млађе генерације уметника који су веровали у лепоту као циљ уметности.<ref>{{Cite journal|last=Eidelman|first=Tamara|date=2011|title=The Artist Beside Himself|url=https://librarysearch.temple.edu/articles/proquest854588961|journal=Russian Life|volume=54|issue=2|pages=17–19|via=JSTOR}}</ref> У септембру 1892. Јевреји су поново протерани из Москве и Левитан је отишао из града у Болдино. Молбе његових пријатеља омогућиле су му да се врати до децембра те године.<ref name="Chizhmak 2010 3"/> Године 1897, као већ светски познат сликар, изабран је у [[Империјална академија уметности|чланство Империјалне академије уметности]], а 1898. именован је за шефа Студија за сликање пејзажа у оквиру своје [[Алма матер]]. {{Чињеница|датум=January 2020}} Последњу годину свог живота Левитан је провео у Чеховљевом дому на [[Крим|Криму]]. Упркос последицама неизлечиве болести (патио је од срчаног обољења већи део свог живота), његова последња дела су више испуњена светлошћу. [[Датотека:Портрет_С._П._Кувшинниковой._1888.jpg|мини|287x287пискел| Портрет Софије Кувшињикове (1888)]] Сахрањен је на јеврејском гробљу Дорогомилово. У априлу 1941. Левитанови остаци су премештени на [[Гробље Новодевичје|Новодевичје гробље]], поред Чеховљеве некрополе. Левитан није имао породицу ни децу. Током 1890-их, имао је аферу са старијом удатом женом; сликарком Софијом Кувшињиковом, што је довело до малог скандала и драме [[Антон Чехов|Антона Чехова]] (<nowiki><i>Скакавац</i></nowiki>) и претњи са позивом на дуел упућених писцу. Чехов је причу објавио у часопису ''Север'' јануара 1892.<ref name="commentaries">Muratova, K. D. Commentaries to Попрыгунья. The Works by A.P. Chekhov in 12 volumes. [[Khudozhestvennaya Literatura]]. Moscow, 1960. Vol. 7, pp. 516-517</ref> Прича се тиче развратног човека који има аферу са удатом женом, чији муж умире од несреће (која је можда била самоубиство) након што га је она напустила. Левитан и Кувшињикова су били увређени иако је централна фигура у причи била млада плавокоса жена, а Кувшињикова је имала 42 године и тамнију косу. Већа сличност је била то што је њен муж био толерантан према њеној нелојалности према њему, као и ''Скакавац'' који је опростио индискреције своје жене.<ref name="Rayfield1998">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9Z_vTUUYxkgC&pg=PA269|title=Anton Chekhov: A Life|last=Donald Rayfield|publisher=Northwestern University Press|year=1998|isbn=978-0-8101-1795-2|pages=269–}}</ref> Она, Левитан и њен муж су путовали заједно и сматрани су за ''манаж а троа''.<ref name="Rayfield">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9Z_vTUUYxkgC&pg=PA269|title=Anton Chekhov: A Life|last=Donald Rayfield|publisher=Northwestern University Press|year=1998|isbn=978-0-8101-1795-2|pages=221–225}}</ref> Утицајно уметничко наслеђе Исака Левитана састоји се од више од хиљаду слика, међу којима су [[Акварел|акварели]], [[Пастел|пастели]], [[Графика|графике]] и [[Илустрација|илустрације]]. == Наслеђе == Годину дана након смрти, у Москви а затим у Санкт Петербургу, приказана је изложба са неколико стотина Левитанових слика. Његови радови су се појављивали на корицама уџбеника руског језика, а ђаци су учила о његовој љубави према родној земљи.<ref>{{Cite journal|last=Eidelman|first=Tamara|date=2011|title=The Artist Beside Himself|journal=Russian Life|volume=54|issue=2|pages=17–19|id={{ProQuest|854588961}}}}<templatestyles src="Module:Citation/CS1/styles.css" /></ref> [[Mala planeta|Мала планета]] 3566 Левитан, коју је открила [[Совјетски Савез|совјетска]] астрономка Људмила Журављова 1979. године, названа је по њему.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?q=3566+Levitan+1979+YA9|title=Dictionary of Minor Planet Names|last=Schmadel|first=Lutz D.|publisher=Springer Verlag|year=2003|isbn=3-540-00238-3|edition=5th|location=New York|page=300}}</ref> == Галерија == <gallery mode="packed" heights="140"> Датотека:Levitan SolnechnyDen1876 7.jpg|Сунчан дан (1876) Датотека:LevitanII OsennPzh1880TVER.jpg|Јесењи пејзаж (1880) Датотека:Zbvenigorod Savvinskaja Sloboda Levitan1884.jpg|Мост. Саввинскаиа слобода Датотека:1885-1889 Birkenhain.jpg|Брезова шума (1885-1889) Датотека:Levitan vesna bolsh voda.jpg|Извор, висока вода Датотека:Isaak Ilitsch Lewitan 005.jpg|[[Evening Bells (painting)|Вечерња звона]] (1892) Датотека:Vladimirka.jpg|[[Vladimir Highway|Владимирка]], 1892 Датотека:Levitan nad vech pok28.jpg|[[:ru:Над вечным покоем|Над вечним миром]] (1894) Датотека:Mart levitan.jpg|Март (1895) Датотека:Levitan Zolotaya Osen.jpg|Златна јесен (1895) Датотека:LevitanI Lilii AST.jpg|Локвањи (1895) Датотека:Isaak Ilitsch Lewitan 003.jpg|Тишина (1898) Датотека:Левитан После дождя.jpg|[[Plyos, Ivanovo Oblast|Плиос]] (1889) Датотека:Levitan VesnaVItalii.jpg|Пролеће у Италији (1890) Датотека:Isaak Ilitsch Lewitan 001.jpg|Сумрак (1900) </gallery> == Референце == {{Извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви]] [[Категорија:Умрли 1900.]] [[Категорија:Рођени 1860.]] [[Категорија:Руски сликари]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] qumbgc81frgqh0d1ie58codnvjnfawz 0 4317769 25138536 24570256 2022-08-04T14:26:58Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Изложба дегенеричне уметности''' ({{Јез-нем|Die Ausstellung "Entartete Kunst"}} ) била је уметничка изложба коју су организовали Адолф Зиеглер и [[Нацистичка партија]] у [[Минхен|Минхену]] од 19. јула до 30. новембра 1937. године. Изложба је представила 650 уметничких дела, заплењених из немачких музеја, а постављена је као контрапункт паралелној Великој немачкој уметничкој изложби.<ref name="Spotts">{{Cite book|title=Hitler and the Power of Aesthetics|last=Spotts, Frederic|publisher=[[The Overlook Press]]|year=2002|isbn=1-58567-507-5|pages=151–68}}</ref> Дан пре почетка изложбе, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је одржао говор у којем је објавио „немилосрдни рат“ културној дезинтеграцији, напао „брбљивце, дилетанте и уметничке преваранте“.<ref name="Spotts" /> [[Дегенерична уметност]] је дефинисана као „ дела која вређају немачко осећање, или уништавају или збуњују природну форму или једноставно откривају одсуство адекватне мануалне и уметничке вештине“.<ref name="Spotts" /> Милион људи је присуствовало изложби у првих шест недеља.<ref name="Spotts" /> Амерички критичар је прокоментарисао да „вероватно има много људи — љубитеља уметности — у Бостону, који ће стати на страну Хитлера у овој конкретној чистки“.<ref name="Spotts" /> == Позадина == Хитлеров долазак на власт 30. јануара 1933. убрзо је праћен акцијама које су имале за циљ да очисте културу од наводне дегенерације: организовано је спаљивање књига, уметници и музичари су отпуштени са наставничких места, кустоси музеја су замењени члановима Партије.<ref>Adam 1992, p.52</ref> Септембра 1933. основана је ''Reichskulturkammer (''Комора за културу Рајха), којом је управљао [[Јозеф Гебелс]]. Арбитар онога што је било неприхватљиво „модерно“ био је Хитлер. Иако су се Гебелс и неки други дивили експресионистичким делима уметника попут [[Емил Нолде|Емила Нолде]], Ернста Барлаха и [[Ерих Хекел|Ериха Хекела]], фракција коју је предводио [[Алфред Розенберг]] презирала је експресионисте, а резултат је био жесток идеолошки спор који је разрешен тек у септембру 1934. Хитлер — који је осудио [[Модерна уметност|модерну уметност]] и њене практичаре као „неспособне, варалице и луде“ <ref name="Spotts"/><ref name="GinderNaziArt047">{{Cite web|url=http://www.history.ucsb.edu/faculty/marcuse/classes/133c/133cproj/04proj/GinderNaziArt047.htm|title=U. Ginder: Two 1937 Art Exhibitions in Munich|publisher=History.ucsb.edu|access-date=2012-08-28}}</ref> и изјавио је да у Рајху неће бити места за модернистичке експерименте.<ref>Grosshans 1983, p. 73-74</ref> У првој половини 1937. биле су у току припреме за ''Große Deutsche Kunstausstellung'' („Велика немачка уметничка изложба“), на којој је требало да се изложи уметност коју су одобрили нацисти. Отворени позив немачким уметницима довео је до тога да је жирију изложбе, у чијем су саставу били и Гебелсови савезници, предато 15.000 радова.<ref name="Kimmelman_2014">Kimmelman, Michael (19 June 2014). "The Art Hitler Hated". ''The New York Review of Books'' '''61''' (11): 25–26.</ref> Када су радови које су одабрали за изложбу показани су Хитлеру за његово коначно одобрење, он се разбеснео. Хитлер је распустио групу чланова партије који су радили избор адекватних дела и именовао свог личног фотографа Хајнриха Хофмана да направи нову селекцију.<ref name="Kimmelman_2014" /> У дневничком запису од 4. јуна 1937, Гебелс је осмислио идеју о засебној изложби радова из Вајмарске ере, коју је назвао „ером пропадања“. Тако да људи могу да виде и разумеју.“<ref name="Kimmelman_2014">Kimmelman, Michael (19 June 2014). "The Art Hitler Hated". ''The New York Review of Books'' '''61''' (11): 25–26.</ref> Историчар уметности Олаф Петерс каже да је Гебелсова мотивација у предлагању изложбе делом била да прикрије слабост радова на Великој немачкој уметничкој изложби, а делом да поврати Хитлерово поверење након што је он заменио Гебелсове људе Хофманом, којег се Гебелс плашио као супарника.<ref name="Kimmelman_2014" /> Хитлер је 30. јуна потписао наредбу којом се одобрава изложбу дегенеричне уметности.<ref name="GinderNaziArt047"/> Гебелс је поставио Адолфа Зиеглера, шефа ''Reichskammer der Bildenden Künste'' (Коморе визуелних уметности Рајха), за комисију од пет чланова која је обилазила државне колекције у бројним градовима, за две недеље запленивши 5.238 дела која су сматрали [[Дегенерична уметност|дегенеричним]] (показивала су особине као што су као „декаденција“, „слабост карактера“, „ментална болест“ и „расна нечистоћа“).<ref name="GinderNaziArt047" /> Ова колекција ће бити увећана из каснијих рацијама по музејима, за будуће изложбе.<ref name="GinderNaziArt047" /> Комисија се фокусирала на радове уметника који се помињу у авангардним публикацијама, а помогли су јој и неки жестоки противници модерне уметности, као што је Волфганг Вилрих.<ref name="GinderNaziArt047" /> Изложба је припремљена на брзину, да би била представљена упоредо са „Великом немачком уметничком изложбом која је заказана за отварање 18. јула 1937.<ref name="Kimmelman_2014">Kimmelman, Michael (19 June 2014). "The Art Hitler Hated". ''The New York Review of Books'' '''61''' (11): 25–26.</ref> Имитирајући Хитлера, Зиеглер је изнео једку критику модерне уметности на отварању изложбе дегенерисаних уметности 19. јула 1937.<ref name="GinderNaziArt047"/> == Догађај == Изложба је гостовала у Институту за археологију у Хофгартену у Минхену.<ref name="GinderNaziArt047"/> Место је одабрано због својих посебних квалитета (мрачне, уске просторије).<ref name="GinderNaziArt047" /> Многи радови су били изложени без рама и били су делимично покривени погрдним слоганима.<ref name="GinderNaziArt047" /> Направљене су фотографије изложби, као и каталог за Берлинску изложбу<ref name="GinderNaziArt047" /> који је пратио изложбу док је путовала.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/degenerateartfa00barr|title=Degenerate art : the fate of the avant-garde in Nazi Germany|last=Kaiser|first=Fritz|publisher=H.N. Abrams|year=1991|isbn=9780810936539|editor-last=Barron|editor-first=Stephanie|location=New York|pages=[https://archive.org/details/degenerateartfa00barr/page/356 356]-90|translator-last=Britt|translator-first=David|chapter=Entartete "Kunst" Ausftellungsführer}}</ref> Такође је снимљен и филм делова изложбе.<ref name="Spielberg Film">[http://resources.ushmm.org/film/display/detail.php?file_num=1248 Steven Spielberg Film and Video Archive, ''German town; Degenerate Art exhibit in Munich''], Film of Degenerate Art Exhibition, Story RG-60.2668, Tape 951</ref> Изложба дегенеричне уметности обухватала је 650 слика, скулптура и графика 112 уметника, првенствено немачких:<ref name="GinderNaziArt047" /> [[Георг Грос|Георга Гроса]], [[Ернст Лудвиг Кирхнер|Ернста Лудвига Кирхнера]], [[Паул Кле|Паула Клеа]], Георга Колбеа, Вилхелма Лембрука, [[Франц Марк|Франца Марка]], [[Емил Нолде|Емила]] [[Ото Дикс|Нолдеа]], Вила Кура Дикса, Вила Кура [[Курт Швитерс|Дикса]] . [[Курт Швитерс|Швитерс]] и други.<ref name="GinderNaziArt047"/><ref>{{Cite web|url=http://www.ushmm.org/research/collections/highlights/bryan/video/detail.php?content=germany_art|title=1937 Munich exhibition of Degenerate Art|publisher=Ushmm.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20120816165513/https://www.ushmm.org/research/collections/highlights/bryan/video/detail.php?content=germany_art|archive-date=16 August 2012|url-status=dead|access-date=2012-08-28}}</ref> Зиеглер је такође конфисковао и излагао дела страних уметника, као што су [[Пабло Пикасо]], Жан Мецингер, Алберт Глеиз, [[Пит Мондријан]], [[Марк Шагал]] и [[Василиј Кандински]]. Велики број радова није био изложен, јер је изложба била усмерена на немачка дела.<ref name="GinderNaziArt047" /> Изложба је трајала до 30. новембра 1937. <ref name="GinderNaziArt047" /> и посетило ју је 2.009.899 посетилаца, у просеку 20.000 људи дневно.<ref name="GinderNaziArt047" /> === Организација === [[Датотека:Ausstellung_entartete_kunst_1937.jpg|мини|300x300пискел| [[Јозеф Гебелс|Гебелс]] обилази изложбу ''Дегенеричне уметности''. Две слике [[Емил Нолде|Емила Нолдеа]] висе са леве стране.]] Прве три просторије биле су тематски груписане. У првој просторији су била дела која се сматрају ниподаштавањем религије; друга је представљала дела јеврејских уметника; трећа је садржала радове за које се сматрало да су увредљиви за жене, војнике и пољопривреднике Немачке. Остатак изложбе није имао посебну тему. На зидовима су биле исписане пароле. На пример: * Дрско исмејавање Божанског под центристичком влашћу * Откривење јеврејске расне душе * Увреда немачке женскости * Идеал — кретен и курва * Намерна саботажа националне одбране * Немачки фармери — јеврејска тачка гледишта * Јеврејска чежња за дивљином се открива – у Немачкој црнац постаје расни идеал дегенеричне уметности * Лудило постаје метод * Природа, како је виде болесни умови * Чак су и музејски достојанственици ово назвали „уметношћу немачког народа“ === Политички циљеви === Говори лидера нацистичких партија били су у супротности са [[Manifest|манифестима]] уметника из различитих уметничких покрета, као што су [[Дадаизам|дада]] и [[надреализам]]. Поред многих слика биле су налепнице које су означавале колико је новца музеј потрошио да набави уметничко дело. У случају слика набављених током послератне [[Вајмарска република|вајмарске]] хиперинфлације раних 1920-их, када је цена килограма хлеба достигла 233 милијарде [[Папирмарка|немачких марака]],<ref>Evans 2004, p. 106.</ref> цене слика су биле знатно преувеличане. Изложба је осмишљена да промовише идеју да је [[модернизам]] завера људи који су мрзели немачку пристојност, често идентификованих као јеврејо-бољшевици, иако су само шест од 112 уметника чија су дела приказана на изложбу били Јевреји.<ref>Barron 1991, p.9.</ref> Истовремена „Велика немачка уметничка изложба“ имала је за циљ да прикаже [[Класицизам|класичнију]] и „расно чистију“ врсту уметности коју је заговарао нацистички режим.<ref name="GinderNaziArt047"/> Та изложба је била организована у близини Хофгартена. <ref name="GinderNaziArt047" /> Модерни извори га описују је као осредњу и привукла је само половину броја људи који су обишли изложбу ''дегенеричне уметности''.<ref name="GinderNaziArt047" /> == Каснији догађаји == [[Датотека:Entartete_Kunst,_Ausstellung_der_NSDAP_im_Haus_der_Kunst_am_Königsplatz,_1938.jpg|мини|200пискел| Постер за изложбу из 1938. у кући уметности у Минхену]] Још једна изложба дегенеичне уметности одржана је неколико месеци касније у [[Берлин|Берлину]], а касније у [[Lajpcig|Лајпцигу]], [[Диселдорф|Диселдорфу]], [[Вајмар|Вајмару]], [[Хале|Халеу]], [[Беч|Бечу]] и [[Салцбург|Салцбургу]], са још око милион посета.<ref name="GinderNaziArt047"/> Многа дела су касније распродата, иако је заинтересованих купаца било мало, а цене су драстично пале са стављањем тако велике количине уметнина на тржиште:<ref name="ft">{{Cite news|url=http://www.ft.com/intl/cms/s/2/0af9ef66-af5c-11e3-bea5-00144feab7de.html#slide0|title='Degenerate Art' exhibition at the Neue Galerie New York|last=Budick|first=Ariella|date=21 March 2014|work=The Financial Times|access-date=23 March 2014}}</ref> Гебелс је писао да су мењали руке између америчких колекционара за „десет центи по килограму“.<ref name="Spotts"/> Скоро 5.000 дела је спаљено 20. марта 1939.<ref name="GinderNaziArt047"/> У јуну 1939. одржана је аукција у [[Луцерн|Луцерну]], где је 125 дегенеричних уметничких дела стављено на продају.<ref>{{Cite web|url=https://www.luzernerzeitung.ch/zentralschweiz/luzern/raubkunst-kollaborateur-oder-nutzniesser-ld.102003|title=RAUBKUNST: Kollaborateur oder Nutzniesser?|last=Studer|first=Guy|date=9 November 2013|website=[[Luzerner Zeitung]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208201143/https://www.luzernerzeitung.ch/zentralschweiz/luzern/raubkunst-kollaborateur-oder-nutzniesser-ld.102003|archive-date=8 December 2021|url-status=live|access-date=2021-12-08}}</ref> Приход изложбе био је око 125.000$, много мање од очекиваног.<ref name=":12">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pHYOzQEACAAJ|title="Entartete Kunst": das Schicksal der Avantgarde im Nazi-Deutschland : [eine Ausstellung des] Los Angeles County Museum of Art [übernommen vom] Deutschen Historischen Museum|last=Barron|first=Stephanie|date=1992|publisher=[[Hirmer Publishers]]|isbn=3-7774-5880-5|pages=147|language=de}}</ref> Године 1991. Музеј уметности округа Лос Анђелес приредио је репродукцију изложбе<ref>{{Cite news|url=http://articles.latimes.com/1991-02-15/entertainment/ca-1169_1_degenerate-art|title=Art Review : Revisiting the Unthinkable : Nazi Germany's 'Degenerate Art' Show at LACMA|last=Wilson|first=William|date=1991-02-15|work=Los Angeles Times|access-date=2016-11-16|language=en-US|issn=0458-3035}}</ref> а 2014. у Њујорку је приређена изложба ''Дегенерисана уметност: Напад на модерну уметност у нацистичкој Немачкој.<ref name="grdn">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/artanddesign/2014/mar/13/degenerate-art-attack-modern-art-nazi-germany-review-neue-galerie|title=Degenerate Art: The Attack on Modern Art in Nazi Germany, 1937 review – What Hitler dismissed as 'filth'|last=Farago|first=Jason|date=13 March 2014|work=The Guardian|access-date=18 August 2021}}</ref><ref name="ft" />'' Триста изложених радова је очигледно купио или на неки други начин присвојио трговац уметничким делима [[Хилдебранд Гурлит]] који је пријавио да су уништена у бомбардовању; међутим, поново су се појавили када су 2013. објављени детаљнији подаци Гурлитове колекције коју је наследио његов син Корнелијус.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2013/11/06/arts/design/german-officials-provide-details-on-looted-art-trove.html?_r=0|title=German Officials Provide Details on Looted Art Trove|last=Eddy|first=Mellisa|date=5 November 2013|work=The New York Times|access-date=5 November 2013}}</ref> Корнелијус Гурлит је збирку оставио Музеју лепих уметности у Берну у Швајцарској који је у новембру 2017. изложио један број њих на изложби под називом „Гурлит: Извештај о стању: дегенеричнаа уметност{{Spaced en dash}}Заплењено и продато“.<ref>{{Cite web|url=https://www.kunstmuseumbern.ch/en/see/today/688-gurlitt-status-report-120.html|title=Gurlitt: Status Report: Degenerate Art - Confiscated and Sold|publisher=Kunstmuseum Bern|access-date=4 June 2021}}</ref>[[Музеј модерне уметности у Њујорку|Музеј модерне уметности]] је успоставио дигиталну изложбу која приказује уметничка дела са изложбе дегенеричне уметности. МоМА истиче колекцију дела која је нацистичка влада сматрала „дегенерисаном уметношћу“ и уклонила их из немачких државних музеја.<ref>{{Cite web|url=https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3868|title=Degenerate Art|publisher=MoMA|access-date=4 June 2021}}</ref> == Види још == * [[Аненербе]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * [http://www.vam.ac.uk/content/articles/e/entartete-kunst/ Комплетан инвентар од преко 16.000 уметничких дела које је нацистички режим конфисковао из јавних институција у Немачкој, 1937-1938] Музеј Викторије и Алберта, 2014. * [https://www.vam.ac.uk/articles/explore-entartete-kunst-the-nazis-inventory-of-degenerate-art Истражите 'Ентартете Кунст': нацистички инвентар 'дегенерисане уметности'], Музеј Викторије и Алберта. 2019. * Нил Леви, [http://www.radford.edu/~rbarris/art491%20Museum/judge%20for%20yourselves.pdf „Судите сами“ – Дегенерична уметничка изложба као политички спектакл], ''октобар'', 85 (лето 1998), 41–64, стр.&nbsp;48,56 * Марен Лаурел Реад, [https://web.archive.org/web/20130919044455/http://www.unc.edu/~mlread/Thesis%20Complete%20Version.pdf УМЕТНОСТ И ПРОПАГАНДА: ИЗЛОЖБА ДЕГЕНЕРИЧНЕ УМЕТНОСТИ] {{нормативна контрола}} [[Категорија:Модерна уметност]] [[Категорија:Нацистичка пропаганда]] 064te8hdrydqw2p8r7cre7ynzv2i472 0 4317791 25139030 24571349 2022-08-05T01:28:47Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Уметничка слика | име дела = Пророчица Светлана | слика = Svetlana at fortune-telling by K.Brullov (1836, Nizhniy Novgorod museum).jpg | опис_слике = | ширина_слике = | име уметника = [[Карл Брјулов]] | други_назив = | година_настанка = 1836 | уметнички_правац = | сликарска_техника = [[Уље (сликарство)|уље на платну]] | димензије = 94 cm × 81 cm | место = [[Државни музеј уметности Нижњи Новгород]] | локација = [[Нижњи Новгород]] | напомена = | остале_верзије = }} '''''Погађање Светлане''''' је слика руског уметника [[Карл Брјулов|Карла Брјулова]], насликана 1836. године, према балади [[Василиј Жуковски|Василија Жуковског]] „Светлана“. У питању је једина слика Брјулова настала на тему руског националног живота. Слика је насликана техником уља на платну димензија 94×81&nbsp;центиметар. Чува се у Државном музеју уметности Нижњи Новгород. == Историја == Крајем лета 1835, Брјулова слика „Последњи дан Помпеје“, која му је донела славу, стигла је из [[Италија|Италије]], где је насликана, у [[Санкт Петербург]]. Платно је оставило утисак на [[Николај I Павлович|Николаја I]], па је Брјулову доделио место професора на [[Империјална академија уметности|Империјалној академији уметности]] и одмах га позвао у престоницу. Уметник је у то време био у Константинопољу, и након што је добио наређење суверена, одмах је отишао у Санкт Петербург. Његово путовање је прошло кроз [[Москва|Москву]], где је стигао <abbr>25. децембра 1835. године</abbr>. У Москви је уметник остао шест месеци где је живео са [[Антониј Погорељски|Антонијем Погољерским]], за кога је током боравка у граду насликао „Погађање Светлане“<ref>{{Cite book|title=Bryullov, Karl Pavlovich // Russian Biographical Dictionary|last=Grekov|year=1908|pages=699}}</ref> Долазак уметника поклопио се са предвечерјем Божића, а Брјулов је могао да посматра обред прорицања судбине у кући Перовског, што је помогло да се се слици „подари живост“.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/57069407|title=Bri︠u︡llov|last=Pikuleva|first=Galina Ivanovna|date=2004|publisher=Olma-Press|others=Karl Pavlovich Bri︠u︡llov|isbn=5-94849-594-9|location=Moskva|oclc=57069407}}</ref> Пре [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], слика је била у колекцији Владимира Орлова-Давидова. Након тога је пребачен у Државни уметнички музеј Нижњег Новгорода, где остаје до данас.<ref>{{Cite web|url=http://www.artmuseumnn.ru/sobranie/russkoe-iskusstvo-xiv-xx-vv/zhivopis-xviii-pervoy-poloviny-xix-vv/|title=WebCite query result|website=www.webcitation.org|access-date=2021-07-12|archive-date=20. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161120212438/http://www.artmuseumnn.ru/sobranie/russkoe-iskusstvo-xiv-xx-vv/zhivopis-xviii-pervoy-poloviny-xix-vv/|url-status=}}</ref> Тренутно стање очуваности слике је на задовољавајућем нивоу.<ref>{{Cite web|url=http://www.museum.ru/C2965|title=Гадающая Светлана|website=www.museum.ru|access-date=2021-07-12}}</ref> == Прича == Слика приказује сцену божићног прорицања. Девојка са светлокосом плетеницом у кокошнику и руским сарафаном седи леђима окренута посматрачу. Испред ње, на столу, упаљена је свећа у високом свећњаку и огледало, у које јунакиња страховито и напето гледа, надајући се да ће у одразу видети своју вереницу.<ref>{{Cite book|title=, Great artists. - M|last=Gordeeva|first=M.|publisher=Direct-Media|year=2010}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/85889958|title=Imi︠a︡ : semanticheskai︠a︡ aura|date=2007|publisher=I︠A︡zyki slavi︠a︡nskikh kulʹtur|others=T. M. Nikolaeva, Т. М. Николаева, Institut slavi︠a︡novedenii︠a︡, Институт славяноведения|isbn=978-5-9551-0163-7|location=Moskva|oclc=85889958}}</ref> Радња је инспирисана баладом „Светлана“. == Уметничке особине == Брјулов је успео да пренесе романтични мистицизам, у чијем духу је написана оригинална балада. У подтексту слике огледало се наслућује као симбол везе са другим светом; одраз у огледалу - као двојност тумачења својствена [[Романтизам|романтизму]]; а сама сцена гатања је као жеља за превазилажењем стварности.<ref>{{Cite book|title=Karl Bryullov and Nestor Kukolnik: a story of two illustrations (Russian) // Tretyakov Gallery: magazine. - 2008. - No. 4 .|last=Kazakova|first=Svetlana|year=2008}}</ref> == Јавна перцепција == Слика је изазвала жив одзив у Москви, где је уметник живео. Шаликов је објавио стихове о томе у Московские Ведомости:<blockquote>''Брјулов, који је насликао младу девојку у руској хаљини испред огледала,'' ''Погни чело, пријатељу генија, пред оним'' ''што доминира креативном уметношћу,'' ''Бездушни одједном све дарује -'' ''И живот, и лепота, и осећај.''<ref>{{Cite book|title=Bryullov. M.|last=Atsarkina|first=E.|year=1963}}</ref></blockquote> == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Слике]] 6q162u483rvldj1o5wdi6egz81xhe90 0 4317969 25138503 24571376 2022-08-04T14:07:44Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Уметничка слика | име дела = ''Енглез у Москви'' | слика = An Englishman in Moscow, by Kazimir Malevich.jpg | опис_слике = | ширина_слике = | име уметника = [[Казимир Маљевич]] | други_назив = | година_настанка = 1914 | уметнички_правац = [[Кубо-футуризам]]<br>[[супрематизам]]<ref name="book11">{{cite book|last=Wood|first=Paul|date=1999|title=The Challenge of the Avant-Garde|url=https://books.google.com/books?id=7iyNgXe0erwC&dq=%22An+Englishman+in+Moscow%22&pg=PA183|location=New Haven and London|publisher=Yale University Press|page=197|isbn=0300077610}}</ref> | сликарска_техника = [[Уље на платну]] | димензије = 88 × 57 | место = [[Музеј Стеделијк]] | локација = [[Амстердам|Амстедрам]] | напомена = | остале_верзије = }} '''''Енглез у Москви''''' ({{Јез-рус|англичанин в москве}}), је слика из 1914. [[Авангарда|авангардног]] уметника и теоретичара уметности [[Казимир Маљевич|Казимира Маљевича]].<ref name="journal11">{{Cite journal|last=Shatskikh|first=Alexandra|date=2018|title=Malevich and Film|url=https://www.jstor.org/stable/885557|journal=The Burlington Magazine|volume=135|issue=1084|pages=470–478|jstor=885557|access-date=8 October 2020}}</ref> == Опис == Енглез из наслова дела приказан је како носи [[Цилиндар (шешир)|цилиндар]] и [[огртач|капут]]. Лице човека је делимично заклоњено белом рибом.<ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/The_Poetics_of_the_Avant_Garde_in_Litera/7Hz-DwAAQBAJ?hl=en&gbpv=1&dq=%22An+Englishman+in+Moscow%22&pg=PA100&printsec=frontcover|title=The Poetics of the Avant-garde in Literature, Arts, and Philosophy|last=Gratchev|first=Slav|date=2020|publisher=Lexington Books|isbn=9781793615756|page=100}}</ref> Што се тиче идентитета човека којег је насликао Маљевич, шеф архива у Музеју Стеделиј је рекао: „Енглез из наслова није неки конкретан Енглез, већ метафора супротстављања Истока и Запада; града и села.<ref name="englishmanid">{{Cite web|url=http://www.howtotalkaboutarthistory.com/reader-questions/englishman-malevichs-englishman-moscow-1914/|title=Who is the Englishman in Malevich's 'An Englishman in Moscow' (1914)?|date=20 March 2019|publisher=How to Talk About Art History|access-date=8 October 2020}}</ref> Сама слика садржи колаж геометријских облика и предмета као што су упаљена [[свећа]], [[симитар]], [[мердевине]], дрвена [[кашика]] и друге предмете. Маљевич је такође сликао симболе и текстуалне знакове на платну — сегменти речи „делимично“ и „помрачење Сунца“ се виде на [[Руски језик|руском]].<ref name="englishmanid"/> На Маљевича су утицали руски књижевни футуристи, а укључивање руског текста, фрагмената текста и каламбура може се видети на најмање два његова платна (''Портрет И. В. Клиуна (побољшани)'' и ''Авијатичара'') насликана пре ''Енглеза у Москви''.<ref>{{Cite book|url=https://www.google.com/books/edition/Sacred_Stories/IGpOo6IV74IC?hl=en&gbpv=1&dq=%22An+Englishman+in+Moscow%22&pg=PA360&printsec=frontcover|title=Sacred Stories: Religion and Spirituality in Modern Russia|last=Coleman|first=Heather|date=2007|publisher=University of Indiana Press|isbn=9780253218506|location=Bloomington|page=360-361}}</ref> [[Тејт Модерн]]<nowiki/>н, где је 2014. године дело било изложено'',''<ref name="independent1">{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/art/news/back-square-one-kasimir-malevich-s-new-exhibition-tate-9589177.html|title=Back to square one with Kasimir Malevich's new exhibition at the Tate|last=Claudia Pritchard|date=7 July 2014|publisher=Independent|access-date=8 October 2020}}</ref> описао је значење слике као: : „Руски футуризам је био књижевни колико и уметнички покрет, а његово немилосрдно креативно експериментисање је напредовало при размени идеја између различитих уметника и различитих дисциплина. У јулу 1913. године, Маљевич је сарађивао са музичарем Михаилом Матјушином и песником Алексејем Кручених на манифесту који је позивао на распуштање језика и одбацивање рационалне мисли. Кручених је сковао реч ''заум'' – што значи „изван разума“ – да опише нови језик звукова без значења. : На дебати у фебруару 1914, носећи дрвену кашику у простору за дугмад одела, Маљевич је изјавио да се одрекао разума. Дрвена кашика се појавила и на слици ''Енглез у Москви'' 1914, која подсећа на апсурдистички колаж неповезаних објеката у различитим размерама – попут беле рибе која чини да средњовековна црква изгледа минијатурно – поред фрагмената текста. Слика сугерише елементе сложене загонетке без решења.“<ref name="tate">{{Cite web|url=https://www.tate.org.uk/whats-on/tate-modern/exhibition/malevich/malevich-room-guide/malevich-room-4|title=Malevich: Room 4 Painting, Poetry and Theatre|publisher=Tate|access-date=8 October 2020}}</ref> Приповедајући кратки документарни филм о слици, уметнички критичар Едвин Малинс је предложио алтернативну интерпретацију, сугеришући да платно прича причу о путовању Енглеза кроз Москву и приказује: : „. . . Оно што уметник замишља да би такав Енглез могао да примети о граду ових дана када руска револуција већ прети, радознале, неповезане ствари које се спајају у његовом уму као споменар или колаж.“<ref>{{Cite web|url=https://search.alexanderstreet.com/preview/work/bibliographic_entity%7Cvideo_work%7C1844811|title=Masterworks: Cubism and Futurism, An Englishman in Moscow, 1913-14|publisher=Alexander Street|access-date=8 October 2020}}</ref> Што се тиче текста приказаног на платну, књига о историји уметности ''Изазов авангарде'' тврди да је „руски футуризам у визуелној уметности био уско повезан са књижевним експериментисањем. Казимир Маљевич се ослањао и на кубистичке визуелне уређаје и на савремену руску поезију да би пореметио конвенције значења у ''кубо-футуристичким'' сликама попут ''Енглеза у Москви''.“ == Утицај == ''Енглез у Москви'' сматра се претходником покрета надреализма. Рецензија изложбе Маљевичевић дела из 2014. у Тејт модерну наводи да је слика „анти-рационална претеча надреализма, у судару кубистичких фрагментата са наизглед насумичним објектима“.<ref>{{Cite web|url=https://www.standard.co.uk/go/london/exhibitions/malevich-tate-modern-exhibition-review-9608561.html|title=Malevich, Tate Modern - exhibition review|last=Ben Luke|date=16 July 2020|publisher=Evening Standard|access-date=9 October 2020}}</ref> == Види још == * [[Кубизам]] * [[Колаж|Колаж и модернизам]] == Референце == {{Извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Апстрактна уметност]] [[Категорија:Слике]] qetmko8p203ir2rk740kfyfo7aqhlql 0 4318591 25138529 24583218 2022-08-04T14:25:35Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Композитор | име = Игнациј Јан Падеревски | слика = Ignacy Jan Paderewski.PNG | опис_слике =Фотограија пре 1936. | датум_рођења = {{Датум рођења|1860|11|18}} | место_рођења = [[Куриловка]] | држава_рођења = [[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1941|6|29|1860|11|18}} | место_смрти = [[Њујорк]] | држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | дела = | период = | утицај = | сарадници = | награде = | потпис = [[Датотека:Ignacy Jan Paderewski signature.svg|125п]] }} '''Игнациј Јан Падеревски''' ({{IPA-pl|iɡˈnatsɨ ˈjan padɛˈrɛfskʲi|lang}}; [[18. новембар]] [[1860]] – [[29. јун]] [[1941]]) био је пољски [[пијаниста]], [[композитор]] и политичар који је постао један од лидера борбе за пољску независност. Године 1919. постао је премијер и министар иностраних послова Пољске. Током трајања мандата потписао је [[Версајски споразум]], којим је окончан [[Први светски рат]].<ref name="E-E-S">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=7QEjPVyd9YMC&q=%22Polish+Central+Relief+Committee%22|title=Encyclopedia of Diasporas: Immigrant and Refugee Cultures Around the World|last=Carol R. Ember|last2=Melvin Ember|last3=Ian Skoggard|publisher=Springer|year=2005|isbn=0306483211|page=260}}</ref> Миљеник концертне публике широм света, његова музичка слава отворила је приступ дипломатији и медијима, као и статус [[Слободно зидарство|слободног зидара]]<ref>{{Cite web|url=http://www.loza-galileusz.pl/en/1.polscy.wolnomularze.php|title=A list of famous Freemasons of Poland|website=www.loza-galileusz.pl}}</ref> и оногућила добротворни рад његове друге супруге Хелене Падеревске. Током Првог светског рата, Падеревски се залагао за независну Пољску, укључујући обилазак Сједињених Држава, где се састао са председником [[Вудро Вилсон|Вудроом Вилсоном]], који је дошао да подржи стварање независне Пољске у својим [[Четрнаест тачака]] на [[Париска мировна конференција (1919—1920)|Париској мировној конференцији]] 1919. до Версајског уговора.<ref name="Marcz">Hanna Marczewska-Zagdanska, and Janina Dorosz, "Wilson – Paderewski – Masaryk: Their Visions of Independence and Conceptions of how to Organize Europe," ''Acta Poloniae Historica'' (1996), Issue 73, pp 55–69. {{ISSN|0001-6829}}</ref> Убрзо након оставке на функцију, Падеревски је наставио своју концертну каријеру да би повратио финансије и ретко је посећивао политички хаотичну Пољску након тога, последњи пут 1924.<ref>Hartman, Carl. [https://news.google.com/newspapers?nid=1696&dat=19920626&id=X_EaAAAAIBAJ&sjid=l0cEAAAAIBAJ&pg=6691,5437552&hl=en "Paderewski Remains Begin Journey Home"], [[Associated Press]] via [[The Daily News (Kentucky)|The Daily News]] (26 June 1992).</ref> == Рани живот, брак и образовање == Падеревски је рођен у [[Пољаци|пољској]] породици у селу Куриловка, у губернији Подоље у [[Пољска|Пољској]]. Село је сада део [[Хмиљник|Хмиљничког округа Вињичке]] [[Виничка област|области]] [[Рејон|у]] [[Украјина|Украјини]] Његов отац, Јан Падеревски, управљао је великим имањима. Његова мајка, Поликсена, ''рођена'' Новицка, умрла је неколико месеци након рођења Падеревског. Одгајали су га углавном далеки рођаци.<ref>{{Cite news|url=https://culture.pl/pl/tworca/ignacy-jan-paderewski|title=Ignacy Jan Paderewski – Życie i twóczość|access-date=2019-09-08}}</ref> Од раног детињства, Падеревски је био заинтересован за музику. У почетку је живео на приватном имању у близини [[Житомир (град)|Житомира]], где се преселио са оцем. Међутим, убрзо након очевог хапшења у вези са [[Јануарски устанак|Јануарским устанком]] (1863), усвојила га је тетка. Након што је пуштен, отац Падеревског се поново оженио и преселио се у град Судилков, близу [[Шепетивка|Шепетовке]].<ref>{{Cite news|url=https://www.polskieradio.pl/39/156/Artykul/717989,Ignacy-Jan-Paderewski-polityk-i-wirtuoz|title=Ignacy Jan Paderewski – polityk i wirtuoz|access-date=2019-09-08}}</ref> У почетку, Падеревски је ишао на часове клавира код приватног учитеља. Са 12 година, 1872. године, одлази у [[Варшава|Варшаву]] и бива примељен на Варшавски конзерваторијум. По дипломирању 1878. постао је учитељ клавира у на матичном факултету. Године 1880. Падеревски се оженио колегиницом са конзерваторијума, Антонином Корсаковном. Следеће године, њихов син Алфред рођен је тешко хендикепиран. Антонина се никада није опоравила од порођаја и умрла је неколико недеља касније. Падеревски је одлучио да се посвети музици и оставио сина на бригу пријатељима, а 1881. је отишао у [[Берлин]] да студира музичку композицију код Фридриха Кила и Хајнриха Урбана. Случајним сусретом 1884. са познатом пољском глумицом Хеленом Моџејевском започео је каријеру виртуозног пијанисте. Моџејевска је организовала јавни концерт и заједнички наступ у [[Краков|краковском]] хотелу Саски како би прикупила средства за даље студије клавира Падеревског. План је био огроман успех и Падеревски се убрзо преселио у [[Беч]], где је учио код Теодора Лешетицког (Теодор Лешетицки).<ref>{{Cite news|url=https://www.interlude.hk/front/ignacy-jan-paderewski-virtuoso-composer-statesman/|title=Ignacy Jan Paderewski: Virtuoso, composer, statesman|access-date=2019-09-08}}</ref> Оженио се другом супругом, Хеленом Падеревском (рођеном фон Розен) (1856–1934), убрзо након што је она добила поништење претходног брака, 31. маја 1899. Иако се раније бринула о његовом сину Алфреду (1880–1901), нису имали деце.<ref name="EB1911">{{cite news|url=https://www.interlude.hk/front/ignacy-jan-paderewski-virtuoso-composer-statesman/ |title=Ignacy Jan Paderewski: Virtuoso, composer, statesman |access-date=2019-09-08}}</ref> == Пијаниста, композитор и мецена младих композитора == {{Multiple image | width2 = 150 | width1 = 260 | image2 = IJ Paderewski young man.jpg | caption2 = Фотографија Падеревског из младости | image1 = Lawrence Alma-Tadema - Portrait of Ignacy Jan Paderewski - Google Art Project.jpg | caption1 = ''Портрет Игнација Јана Падеревског'', слика [[Лоренса Алма-Тадема]], 1890. }} [[Датотека:IgnacyJanPaderewski.jpg|лево|мини|287x287пискел| Падеревски за клавиром]] После три године марљивог учења и предавача у [[Стразбур|Стразбуру]] који је Лешетицки организовао, Падеревски је дебитовао на концерту у [[Беч|Бечу]] 1887. Убрзо је стекао велику популарност и имао успехе у Паризу 1889. и у Лондону 1890. године. Публика је на његову бриљантну игру одговорила исказима дивљења. Године 1891. Падеревски је поновио своје тријумфе на америчкој турнеји; обилазио би земљу више од 30 пута у наредних пет деценија и то ће му постати други дом.<ref name="EB1911" /> Његово сценско присуство, упечатљив изглед и огромна харизма допринели су сценском успеху, што се касније показало важним у његовом политичком и добротворном деловању. Његово име постало је синоним за највиши ниво клавирске виртуозности.<ref name="EB1911" /> Међутим, нису сви били подједнако импресионирани. Након што је први пут чуо Падеревског, Мориз Розентал је рекао: „Да, он свира добро, претпостављам, али он није Падеревски“.<ref>Harold C. Schonberg, The Great Pianists, p. 284.</ref> Падеревски је одржавао брз темпо турнеја и композиције, укључујући многе сопствене клавирске композиције на својим концертима. Написао је и оперу ''Манру'', која је још увек једина опера пољског композитора која је икада изведена у 135-годишњој историји [[Метрополитен опера|Метрополитен опере]]. „Лирска драма“ ''Манру'' је амбициозно дело које је формално инспирисано Вагнеровим музичким драмама. Делу недостају увертира и арије затворене форме, али користи Вагнеров начин ''лајтмотива'' да представи ликове и идеје. Прича се усредсређује на љубавни троугао, друштвену неједнакост и расне предрасуде (Манру је [[Роми|Ром]]), а радња је смештена у планине Татре. Поред Мета, ''Манру'' је постављен у [[Дрезден|Дрездену]] (приватно извођење за племство), [[Lavov|Лавову]] (званична премијера 1901), [[Праг|Прагу]], [[Келн|Келну]], [[Цирих|Цириху]], [[Варшава|Варшави]], [[Филаделфија|Филаделфији]], [[Бостон|Бостону]], [[Чикаго|Чикагу]], [[Питсбург|Питсбургу]] и [[Балтимор|Балтимору]], [[Москва|Москви]], и [[Кијев]]. Године 1904. Падеревски је, у пратњи своје друге супруге, пратње, папагаја одржао концерте у Аустралији и Новом Зеланду у сарадњи са пољско-француским композитором Анријем Ковалским.<ref>[[:fr:Henri Kowalski]]</ref> Падеревски је неуморно гостовао широм света и био је први који је одржао соло наступ у новом Карнеги холу са 3.000 места. Године 1909. изведена је премијера његове Симфоније у б-молу „Полонија“, огромног дела у трајању од 75 минута. Композиције Падеревског биле су прилично популарне за његовог живота и једно време су улазиле у оркестарски репертоар, посебно његова ''Fantaisie polonaise sur des thèmes originaux'' (''Пољска фантазија на оригиналне теме'') за клавир и оркестар, Концерт за клавир у а-молу и ''Полонска'' симфонија. Његове клавирске минијатуре постале су посебно популарне; Менует у Г-дуру, оп. 14 бр. 1, написана у Моцартовом стилу, постала је једна од најпризнатијих клавирских мелодија свих времена. Упркос свом немилосрдном распореду турнеја и његовим политичким и добротворним ангажманима, Падеревски је оставио преко 70 оркестарских, инструменталних и вокалних дела. Сва његова дела евоцирају романтичну слику Пољске. Укључују референце на пољске плесове (полонеза, краковјак и мазурка) и горштачку музику (Албум Татра [Албум татрзанские], оп. 12, Пољски плесови [Танце полские], оп. 5). Љубав Падеревског према својој земљи огледа се у насловима његових композиција (Пољска фантазија [Фантазја полска], оп. 19 и симфонија у б-молу „Полонија,” која укључује цитат из Мазурке (Мазурек Дабровскиего) Добровског), теме (Манру), и музичке поставке цитата пољских песника (нпр. Асника и Мицкјевича).<ref>{{Cite book|title=From Poland with Music. 100 Years of Polish Composers Abroad (1918–2018)|last=Wieczorek|first=Marlena|publisher=Fundacja MEAKULTURA, Scala Arts & Heritage Publishers|year=2021|isbn=978-1-78551-407-4|location=London|pages=284|language=English}}</ref> == Филантропија == [[Датотека:Portrait_photograph_of_Ignace_Paderewski.jpg|лево|мини| Игнације Јан Падеревски]] Године 1896. Падеревски је донирао 10.000 америчких долара за оснивање фонда за подстицање композитора рођених у Америци. Фонд је учествовао у трогодишњем конкурсу који је почео 1901. године и установио Награду падеревски. Он је такође покренуо слично такмичење у [[Lajpcig|Лајпцигу]] 1898. године. Био је толико популаран на међународном нивоу да је музички дуо The Two Bobs имао хит песму из 1916. широм Британије ''When Paderewski Plays''. Био је миљеник концертне публике широм света; жене су се посебно дивиле његовим наступима.<ref>Maja Trochimczyk, "An Archangel at the Piano: Paderewski's Image and His Female Audience," ''Polish American Studies'' (2010) 67#1 pp 5–44</ref> До краја века, Падеревски је био изузетно богат човек и великодушно је донирао бројне сврхе и добротворне организације и спонзорисао споменике, међу којима је Вашингтонски лук, у Њујорку, 1892. Падеревски је великодушно донирао своје богатство сународницима, као и грађанима и фондацијама из целог света. Основао је фондацију за младе америчке музичаре и студенте [[Univerzitet Stanford|Универзитета Станфорд]] (1896), другу на Паришком конзерваторијуму (1909), још један фонд за стипендирање на ''Ecole Normale'' (1924), финансирао је студенте Московског конзерваторијума и Петербуршког конзерваторијума ( 1899) као и бање у [[Алпи|Алпима]] (1928), за Британску легију. Током [[Велика криза|Велике депресије]], Падеревски је подржавао незапослене музичаре у Сједињеним Државама (1932) и [[Швајцарска|Швајцарској]] 1937. Такође је јавно подржао фонд осигурања за музичаре у Лондону (1933) и помагао јеврејске интелектуалце у Паризу (1933). Подржавао је сиротишта и породилиште у Њујорку. Само неколико концертних дворана и споменика које је спонзорисао Падеревски укључивало је споменике [[Клод Дебиси|Дебисија]] (1931) и Едуарда Колона (1923) у Паризу, Споменик [[Франц Лист|Листу]] у Вајмару, споменик [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовену]] у Бону, споменик [[Тадеуш Кошћушко|Шопену]] у Желазови Воли (место рођења композитора Косчија Монка) у Чикагу и Вашингтон Арч у Њујорку.<ref>{{Cite news|url=https://polishmusic.usc.edu/research/composers/ignacy-jan-paderewski/|title=Ignacy Jan Paderewski|access-date=2019-09-08}}</ref> == Калифорнија == Године 1913. Падеревски се настанио у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]]. Уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]] и на врхунцу своје славе, Падеревски је купио имање од 2.000 ари (810 ха), ''Ранч Светог Игнација'', близу [[Пасо Роблес (Калифорнија)|Пасо Роблеса]], у [[Округ Сан Луис Обиспо|округу Сан Луис Обиспо]], у региону Централне обале Калифорније. Деценију касније, засадио је винову лозу на имању у Калифорнији. Када је лоза сазрела, грожђе је прерађено у вино у оближњој винарији Јорк Моунтаин, која је, као што је и сада, била једна од најпознатијих винарија између [[Лос Анђелес|Лос Анђелеса]] и [[Сан Франциско|Сан Франциска]].<ref>[https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=990CEFD9123FF936A35754C0A963958260&sec=&spon=&partner=permalink&exprod=permalink "Wine Talk"] The New York Times, 5 July 1995</ref> == Политичар и дипломата == [[Датотека:Ignacy_Jan_Paderewski_-_Project_Gutenberg_eText_15604.png|десно|мини|234x234пискел| Падеревски, око 1900.]] Године 1910. Падеревски је финансирао Грунвалдски споменик у Кракову у знак сећања на 500. годишњицу [[Битка код Гринвалда|битке код Грунвалда]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rp.pl/Sztuka/302139938-Ignacy-Paderewski-Artysta-i-symbol-Rzeczypospolitej.html|title=Ignacy Paderewski: Artysta i symbol Rzeczypospolitej|language=pl|access-date=27 August 2021}}</ref> Откривање споменика довело је до великих патриотских демонстрација. У обраћању окупљеној гомили, Падеревски се показао вештим у привлачењу људи за политичкр ставове које је заступао. Његовим страственим говорима нису имали претходно написани текст или белешке. Статус Падеревског као уметника и филантропа, а не као члана било које од многих пољских политичких фракција, постао је једно од његових највећих предности и омогућио му је да се издвоји ван политичких препирки, и да без притисака позитива на више идеале јединства, жртвовања, доброчинства и раде за заједничке циљеве.<ref>{{Cite web|url=https://www.pap.pl/aktualnosci/news%2C900588%2C80-lat-temu-zmarl-ignacy-jan-paderewski-dzialacz-na-rzecz-odbudowy|title=80 lat temu zmarł Ignacy Jan Paderewski. Działacz na rzecz odbudowy niepodległej Polski|language=pl|access-date=27 August 2021}}</ref> У [[Први светски рат|Првом светском рату]], Падеревски је постао активан члан пољског националног комитета у Паризу, који је убрзо прихваћен од [[Тројна антанта|Тројне Антанте]] као представника снага које покушавају да створе државу Пољску. Падеревски је постао портпарол комитета, а убрзо су он и његова супруга основали и друге, укључујући Пољски фонд за помоћ у Лондону и Друштво белог крста у Сједињеним Државама. Падеревски је упознао енглеског композитора Едварда Елгара, који је користио тему из ''Фантазије Полонезе'' Падеревског<ref>[[Polonia (Elgar)#Elgar and Paderewski|Correspondence between Elgar and Paderewski]]</ref> у свом делу ''Полонија'' написаном за концерт у Лондону 6. јула 1916. Падеревски је позивао своје колеге пољске имигранте да се придруже пољским оружаним снагама у Француској, и притискао је све угледние и утицајне људе којима је имао приступ. Он се директно обраћао Американцима у јавним говорима и на радију апелујући на њих да се сете судбине његове нације. Водио је захтеван распоред јавних наступа, прикупљања средстава и састанака да је на неколико година потпуно прекинуо музичке турнеје, уместо тога посветио се дипломатској делатности. Уочи америчког уласка у рат, јануара 1917. године, главни саветник америчког председника Вудроа Вилсона, пуковник Хаус, обратио се Падеревском да припреми меморандум о пољском питању. Две недеље касније, Вилсон је говорио пред Конгресом и оспоравао статус кво: „Схватам здраво за готово да се државници свуда слажу да треба да постоји уједињена, независна, аутономна Пољска. Оснивање „Нове Пољске“ постало је једна од Вилсонових чувених [[четрнаест тачака]],<ref name="Marcz"/> принципа које је Вилсон следио током мировних преговора о окончању Првог светског рата. У априлу 1918, Падеревски се састао у Њујорку са лидерима Америчког јеврејског комитета у неуспешном покушају посредовања у договору у којем би организоване јеврејске групе подржале пољске територијалне амбиције, у замену за подршку једнаким правима. Међутим, убрзо је постало јасно да ниједан план неће задовољити и јеврејске вође и Романа Дмовског, шефа пољског националног комитета, који је био изразито антисемитски настројен.<ref>Riff, 1992, 89–90</ref> На крају рата, са још неодлучном судбином града [[Познањ|Познања]] и читавог региона [[Великопољска|Велике Пољске]] (''Виелкополска''), Падеревски је посетио Познањ. После одржаног говора 27. децембра 1918. године, пољски становници града дигли су војни устанак против Немачке, [[Великопољски устанак (1918—1919)|Великопољски устанак]].<ref>{{Cite web|url=https://www.polskieradio.pl/39/156/Artykul/1023323,Ignacy-Jan-Paderewski-maz-stanu-ktory-lagodzil-obyczaje|title=Ignacy Jan Paderewski - mąż stanu, który łagodził obyczaje|language=pl|access-date=27 August 2021}}</ref> [[Датотека:5_Warszawa_114.jpg|десно|мини| Споменик Падеревском у варшавском парку Ујаздов]] Године 1919, у новоформираној Пољској, Пилсудски, који је био шеф државе, именовао је Падеревског за премијера Пољске и министра иностраних послова Пољске (јануар 1919&nbsp;– децембар 1919). Он и Дмовски су представљали Пољску на Париској мировној конференцији 1919. и бавили се питањима у вези са територијалним захтевима и правима мањина.<ref>{{Cite book|title=Makers of the Modern World: Ignacy Paderewski, Poland|last=Prazmowska|first=Anita|date=2010|publisher=Haus Publishing Ltd|isbn=978-1-905791-70-5|pages=76–97}}</ref> Потписао је [[Версајски споразум]] којим је призната пољска независност стечена после Првог светског рата.<ref>{{Cite web|url=https://dzieje.pl/aktualnosci/95-lat-temu-podpisano-traktat-wersalski|title=95 lat temu podpisano Traktat Wersalski|language=pl|access-date=27 August 2021}}</ref> Период Падеревског у влади имао је извесна достигнућа током својих десет месеци: демократске изборе за парламент, ратификацију Версајског уговора, законодавство о заштити етничких мањина у новој држави и успостављање система јавног образовања. Али Падеревски се „показао као лош администратор и лошији политичар“ и поднео је оставку на владу у децембру 1919, пошто је добио критику због своје уочене подложности западним силама.<ref>Biskupski (1987), p. 503</ref> Након оставке, Падеревски је наставио да представља Пољску у иностранству 1920. на захтев свог наследника на месту премијера, Владислава Грабског, на Банској конференцији, када је Пољској претио [[Пољско-совјетски рат (1919-1921)|пољско-совјетски рат]]; међутим успех Пилсудског у [[Варшавска битка (1920)|Варшавској бици]] касније те године учинио је ове преговоре сувишним и стао на крај надама Падеревског да ће поново преузети функцију.<ref>Biskupski (1987), pp. 505-509</ref> == Повратак музици == Године 1922. Падеревски се повукао из политике и вратио музичком животу. Његов први концерт после дуге паузе, одржан у Карнеги холу, постигао је значајан успех. Такође је напунио [[Медисон сквер гарден|Медисон Сквер Гарден]] (20.000 места) и обилазио Сједињене Државе у приватном железничком вагону.<ref name="Levant">Oscar Levant, ''[[Неважност бити Оскар|The Unimportance of Being Oscar]]'', Pocket Books 1969 (reprint of G.P. Putnam 1968), p. 125–126, {{ISBN|0-671-77104-3}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.thefirstnews.com/article/the-lewandowski-of-his-age-exhibition-celebrates-the-remarkable-life-of-ignacy-paderewski-17777|title="The Lewandowski of his age!" Exhibition celebrates the remarkable life of Ignacy Paderewski|access-date=21 November 2020}}</ref> [[Датотека:Manor_House_Ignacy_Paderewski_Kasna_Dolna_Ciezkowice_Tarnow_Poland1.JPG|лево|мини| Његово властелинство (купљено 1897) у Косни Долни код [[Тарнов|Тарнова]] у Пољској]] Године 1897, Падеревски је купио дворац бивше војвоткиње од Отранте у близини [[Морж (град)|Моргеса]], [[Швајцарска]], где се одмарао између концертних турнеја.<ref>{{Cite web|url=https://www.paderewski-morges.ch/page.php?id=en13|title=Riond-Bosson &#124; Musée Paderewski}}</ref> Након [[Државни удар|државног удара]] 1926. године, Падеревски је постао активан члан опозиције власти Санацја. Године 1936, две године након смрти његове друге жене у њиховој кући у Швајцарској, коалиција чланова опозиције се састала у вили и добила надимак Фронт Моргес, по селу. До 1936. Падеревски је пристао да се појави у филму који је приказивао његов таленат и уметност. Иако је предлог стигао док је ожалошћени Падеревски избегавао јавне наступе, филмски пројекат је напредовао. Постао је запажен, пре свега, по ретким снимцима његовог наступа на клавиру. Прогнани немачки редитељ Лотар Мендес режирао је филм, који је објављен у Британији као ''Месечева соната'' 1937. године и ''преименован'' за дистрибуцију у САД 1943. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.lazienki-krolewskie.pl/pl/edukacja/baza-wiedzy/ignacy-jan-paderewski-bohater-sztuki-i-ojczyzny|title=IGNACY JAN PADEREWSKI. BOHATER SZTUKI I OJCZYZNY|access-date=21 March 2020}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.rottentomatoes.com/m/moonlight_sonata|title=Moonlight Sonata|access-date=21 March 2020}}</ref> Новембра 1937. Падеревски је пристао да узме још једног студента клавира. Музичар је био Витолд Маłцузински, који је освојио треће место на Међународном пијанистичком такмичењу Шопен.<ref>{{Cite news|url=https://meakultura.pl/kosmopolita/witold-malcuzynski-pianista-emocjonalny-sylwetki-1141|title=Witold Małcużyński. Pianista emocjonalny|access-date=21 March 2020}}</ref> == Повратак у јавни живот == После [[Инвазија на Пољску|инвазије на Пољску]] 1939. Падеревски се вратио у јавни живот. Године 1940. постао је шеф Националног савета Пољске, пољског сејма (парламента) у егзилу у Лондону. Поново се обратио Америци за помоћ и његов пренос је преносило преко 100 радио станица у Сједињеним Државама и Канади. Лично се залагао за помоћ Европи и пораз нацизма. Године 1941. Падеревски је био сведок дирљивог одавања почасти његовој уметности и хуманитарном раду; амерички градови славили су 50. годишњицу његове прве америчке турнеје тако што су организовали Недељу Падеревског, са преко 6000 концерата у његову част. Тада 80-годишњи уметник је такође поново покренуо ''Пољски фонд за помоћ'' и одржао неколико концерата како би прикупио новац. Међутим, његово ментално стање је ослабило, тако да је одбио је свира концерт у Медисон Сквер Гардену инсистирајући да је већ одсвирао концерт; вероватно се сећао концерата који је тамо свирао 1920-их.<ref name="Levant"/> [[Датотека:Fortepian_Paderewskiego.jpg|десно|мини| Клавир Падеревског у амбасади Пољске у Вашингтону<ref>[https://wayback.archive-it.org/all/20090927023631/http://www.smithsonianmag.com/arts-culture/object_mar99.html "Paderewski's Piano"], ''Smithsonian magazine''. Accessed 11 March 2010</ref>]] == Смрт и наслеђе == Падеревски се разболео на турнеји 27. јуна 1941. Лекари су му дијагностиковали [[Упала плућа|упалу плућа]]. Упркос знацима побољшања здравља и опоравка, Падеревски је преминуо у Њујорку у 11:00&nbsp;увече, 29. јуна, са 80 година. Привремено је положен у крипту на националном гробљу Арлингтон, у Арлингтону, [[Вирџинија]], близу [[Вашингтон|Вашингтона]], упркос анегдотским причама да је желео да буде сахрањен у близини своје друге жене и сина у Француској. Током 1992. године, по краху комунизма у Пољској, његови посмртни остаци су пренети у Варшаву, у Архикатедралу Светог Јована. Његово срце је уметено у бронзану скулптуру у Националном храму Госпе од Ченстохове у близини [[Дојлстаун (Пенсилванија)|Дојлстауна, Пенсилванија]]. Почетком 1941. музички издавач ''Boosey & Hawkes'' позвао је 17 истакнутих композитора да приложе по једну соло клавирску композицију за албум у знак сећања на 50. годишњицу дебија Падеревског у Америци 1891. године. То је постало постхумно признање целом животу и раду Падеревског, ''Омаж Падеревском'' (1942). Такође, Хелена Падеревска је припремила мемоаре о политичким активностима свог супруга између 1910. и 1920. чије издање није објављено током живота њега или супруге, али га је открио архивиста Хувер института 2015. и потом објавио.<ref>Paderewska, Helena. [https://www.academia.edu/15832670/ ''Paderewski: The Struggle for Polish Independence (1910–1920)''.] Edited by Ilias Chrissochoidis. Stanford, Brave World, 2015, {{ISBN|0692535411}}</ref> === Музејске поставке === Пољски музеј Америке<ref>[http://pma.prcua.org Polish Museum of America] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070205022630/http://pma.prcua.org/|date=5 February 2007}} home page</ref> у Чикагу добио је донацију његових личних ствари након смрти у јуну 1941. године. И Игнациј Падеревски и његова сестра Антонина Падеревска Вилконска били су ентузијастичне присталице и великодушни спонзори Музеја. Антонина, извршилац Игнацијевог тестамента, одлучила је да личне ствари поклони Музеју, као и артефакте из свог стана у Њујорку. Простор је званично отворен 3. новембра 1941. године. Још један музеј у његову част постоји у Моргесу, у Швајцарској, иако је вила Падеревског срушена 1965. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.paderewski-morges.ch/page.php?id=en4|title=Paderewski &#124; Musée Paderewski}}</ref> === Споменице и почасти === [[Датотека:Paderewski_hollywood.jpg|лево|мини| Звезда Падеревског на [[Холивудска стаза славних|холивудској стази славних]] ]] [[Датотека:Alfred_Gilbert_-_of_Ignacy_Jan_Paderewski_(1891)_(V&A).jpg|мини| Биста Алфреда Гилберта Игнација Јана Падеревског (1891)]] Године 1948. основана је Фондација Игнаци Падеревски у Њујорку, на иницијативу тамошње пољске заједнице са циљем промоције [[Култура Пољске|пољске културе]] у Сједињеним Државама.<ref>[http://www.poland.gov.pl/Ignacy,Paderewski,(1860%E2%80%931941),1970.html "Ignacy Paderewski (1860–1941)"]{{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121009023256/http://en.poland.gov.pl/Ignacy,Paderewski,(1860%E2%80%931941),1970.html|date=9 October 2012}}. Government of Poland.</ref> Две друге пољско-америчке организације такође су именоване у његову част и посвећене су промовисању наслеђа маеестра: ''Удружење Падеревског'' у Чикагу као и [https://web.archive.org/web/20120414132047/http://www.ijpaderewski.org/ Музичко друштво Падеревског] у Јужној Калифорнији. У песми [[Irving Berlin|Ирвинга Берлина]] „Волим клавир“, коју је 1916. снимио Били Мареј,<ref>''The Online Discographical Project'' http://78discography.com. Accessed 2018 December 30.</ref> наратор спомиње Падересвког.<ref>Irving Berlin 'I Love a Piano' Lyrics," http://lyricsfreak.com . Accessed 2018 December 30.</ref> Његова необична комбинација пијанисте светске класе и успешног политичара натерала је Саула Крипкеа да спомиње у чувеном филозофском примеру у свом чланку „Загонетка о веровању“.<ref>{{Cite web|url=http://www.uvm.edu/~lderosse/courses/lang/Kripke(1979).pdf|title=A Puzzle About Belief|last=Kripke|first=Saul|page=449|access-date=2014-07-29}}</ref> Падеревски је био толико познат да у филму ''[[5.000 прстију др Т]]'' из 1953. године, који је написао Теодор Сеусс Геисел, познатији као [[Доктор Сус|др Сус]], професор клавира Тервилликер говори својим ученицима да ће од њих ''направити Падеревског''. Два музичка фестивала у част Падеревског обележавају се у Сједињеним Државама, оба у новембру. Први [http://www.paderewskifest.com/ Падеревски фестивал] одржава се сваке године од 1993. године у [[Пасо Роблес (Калифорнија)|Пасо Роблесу у Калифорнији]] . Други [http://paderewski-festival.org/ фестивал Падеревског – Роли] одржава се од 2014. године у [[Рали|Ролију, Северна Каролина]]. Фасаду Сале Белог орла у [[Џерзи Сити|Џерси Ситију, Њу Џерси]], красе бисте пољских хероја Игнација Јана Падеревског, Казимира Пуласког, [[Тадеуш Кошћушко|Тадеуша Кошћушка]] и [[Хенрик Сјенкјевич|Хенрика Сјенкијевича]].<ref>{{Cite web|url=http://timothyherrick.blogspot.nl/2013/05/mystery-solved-four-men-on-white-eagle.html|title=Mystery Solved: The Four Men on White Eagle Hall|date=2 May 2013|website=timothyherrick.blogspot.nl|access-date=3 May 2017}}</ref> === Почасти и награде === [[Датотека:Paderewski_1960_issue.JPG|мини|<center> Пригодна марка САД у част Падеревског, издање из 1960 ---- Верзија од 4 цента</center>]] [[Датотека:Ciężkowice,_rynek,_pomnik_Paderewskiego_(HB1).jpg|мини| Споменик Падеревском у [[Ћеншковице]]]] Музичка академија у [[Познањ|Познању]] носи име Падеревског, а многи већи градови у Пољској имају улице и школе назване по Падеревском. По њему су назване и улице у [[Перт Амбој|Перт Амбоју у Њу Џерсију]] и [[Буфало (Њујорк)|Бафалу у Њујорку]]. Поред тога, од 1960. Падеревски има звезду на холивудској стази славних у Лос Анђелесу.<ref>[http://walkoffame.com/paderewski "Ignacy Paderewski"]. WalkOfFame.com. Hollywood Chamber of Commerce.</ref> * Орден белог орла (Пољска, 1921)<ref name="Łoza 1938 549">{{Cite book|title=Czy wiesz kto to jest?|url=https://archive.org/details/czy-wiesz-kto-to-jest-1938-1939|last=Łoza|first=Stanisław|date=1938|publisher=Główna Księgarnia Wojskowa|location=Warsaw|page=[https://archive.org/details/czy-wiesz-kto-to-jest-1938-1939/page/549 549]}}</ref> * Орден Virtuti Militari, Сребрни крст (постхумно) (Пољска, 1941)<ref>{{Cite news|url=https://wiadomosci.wp.pl/ignacy-jan-paderewski-odznaczony-orderem-virtuti-militari-6037509364933249a|title=Ignacy Jan Paderewski odznaczony Orderem Virtuti Militari|access-date=21 March 2020}}</ref> * Орден Полонија Реститута, Велики крст (Пољска, 1923)<ref>{{Cite news|url=https://kpbc.ukw.edu.pl/dlibra/plain-content?id=87843|title=Order Odrodzenia Polski. Trzechlecie Pierwszej Kapituły. 1921–1924|access-date=21 March 2020}}</ref> * [[Национални орден Легије части|Легија части]], Велики крст, (Француска, 1929)<ref name="Łoza 1938 549" /><ref>{{Cite news|url=https://muzeum-niepodleglosci.pl/wp-content/uploads/2018/02/Paderewski-2017-05.06.2018.pdf|title=Ignacy Jan Paderewski (1860–1941). Polak, Europejczyk, Mąż Stanu, Artysta|access-date=21 March 2020}}</ref> * Орден круне, (Румунија, 1889)<ref>{{Cite book|title=Mała kronika życia artysty i męża stanu (1860–1941)|last=Perkowska-Waszek|first=Małgorzata}}</ref> * Орден Алберта, (Саксонија, 1895)<ref>{{Cite book|title=Mała kronika życia artysty i męża stanu (1860–1941)|last=Perkowska-Waszek|first=Małgorzata}}</ref> * Орден Светих Маврикија и Лазара (Италија, 1925)<ref>{{Cite news|url=https://muzeum-niepodleglosci.pl/wp-content/uploads/2018/02/Paderewski-2017-05.06.2018.pdf|title=Ignacy Jan Paderewski (1860–1941). Polak, Europejczyk, Mąż Stanu, Artysta|access-date=21 March 2020}}</ref> * Орден италијанске круне<ref>{{Cite news|url=https://myvimu.com/exhibit/54786932-order-korony-wloch-krzyz-kawalerski-komplet|title=Order Korony Włoch – Krzyż Kawalerski – komplet|access-date=21 March 2020}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.polishnews.com/kasna-dolna-marzenie-ignacego-jana-paderewskiego|title=Kąśna Dolna- MARZENIE IGNACEGO JANA PADEREWSKIEGO|access-date=21 March 2020}}</ref> * Орден Карла III, (Шпанија, 1902)<ref>{{Cite news|url=https://muzeum-niepodleglosci.pl/wp-content/uploads/2018/02/Paderewski-2017-05.06.2018.pdf|title=Ignacy Jan Paderewski (1860–1941). Polak, Europejczyk, Mąż Stanu, Artysta|access-date=21 March 2020}}</ref> * Орден Леополда, (Белгија, 1924) * Почасни витез [[Орден Британског царства|Ордена Британског царства]] (Британско царство, 1925) * Почасни докторати [[Универзитет у Лавову|Лавовског универзитета]] (1912),<ref name="Odznaczenia i tytuły">{{Cite news|url=https://www.aan.gov.pl/paderewski/page30.html|title=Odznaczenia i tytuły|access-date=21 March 2020}}</ref> [[Univerzitet Jejl|Универзитета Јејл]] (1917),<ref name="Odznaczenia i tytuły" /> [[Јагелонски универзитет|Јагелонског универзитета]] (1919), [[Универзитет у Оксфорду|Оксфордског универзитета]] (1920),<ref name="Odznaczenia i tytuły" /> [[Универзитет Колумбија|Универзитета Колумбија]] (1922), Универзитета Јужне Калифорније (1923),<ref name="Odznaczenia i tytuły" /> Универзитет Адама Мицкјевича у Познању (1924),<ref name="Odznaczenia i tytuły" /> Универзитет у Глазгову (1925),<ref>{{Cite news|url=https://muzeum-niepodleglosci.pl/wp-content/uploads/2018/02/Paderewski-2017-05.06.2018.pdf|title=Ignacy Jan Paderewski (1860–1941). Polak, Europejczyk, Mąż Stanu, Artysta|access-date=21 March 2020}}</ref> [[Универзитет у Кембриџу|Универзитет Кембриџ]] (1926),<ref>{{Cite news|url=https://muzeum-niepodleglosci.pl/wp-content/uploads/2018/02/Paderewski-2017-05.06.2018.pdf|title=Ignacy Jan Paderewski (1860–1941). Polak, Europejczyk, Mąż Stanu, Artysta|access-date=21 March 2020}}</ref> [[Универзитет у Варшави]] (1931),<ref name="Odznaczenia i tytuły" /> Универзитет у Лозани ( 1933),<ref>{{Cite news|url=https://muzeum-niepodleglosci.pl/wp-content/uploads/2018/02/Paderewski-2017-05.06.2018.pdf|title=Ignacy Jan Paderewski (1860–1941). Polak, Europejczyk, Mąż Stanu, Artysta|access-date=21 March 2020}}</ref> и Универзитет у Њујорку * Почасни грађанин [[Lavov|Лавова]], 1912. * Почасни грађанин Варшаве, 1919. * Почасни грађанин [[Познањ|Познања]], 1920.<ref>{{Cite news|url=https://www.poznan.pl/mim/main/1920,p,23774,23775,23970.html|title=IGNACY JAN PADEREWSKI|access-date=21 March 2020}}</ref> * Почасни ''[[:en:Studentenverbindung|Studentenverbindung]] Patria'' * Златна медаља Краљевског филхармонијског друштва * Академски Златни ловор Пољске академије књижевности за беседништво * Почасни члан Краљевске музичке академије, (Британско царство, 1892)<ref name="Odznaczenia i tytuły" /> Дана 8. октобра 1960. године, Министарство поште Сједињених Држава објавило је две марке у част Игнација Јана Падеревског.<ref>{{Cite web|url=http://arago.si.edu/index.asp?con=1&cmd=1&mode=1&tid=2035640|title=8-cent Paderewski|publisher=Smithsonian National Postal Museum|archive-url=https://web.archive.org/web/20131029210216/http://arago.si.edu/index.asp?con=1&cmd=1&mode=1&tid=2035640|archive-date=29 October 2013|url-status=dead|access-date=7 September 2013}}</ref> Пољска га је такође издала поштанс марке са његовим ликом у најмање три наврата. == Види још == * [[Историја Пољске (1918–1939)]] == Референце == {{Извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Премијери Пољске]] [[Категорија:Умрли 1941.]] [[Категорија:Рођени 1860.]] [[Категорија:Пољски композитори]] [[Категорија:Пољски музичари]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 7dk0kedd7zcqrprr4f5odr9xig04mm1 0 4320198 25138418 25137235 2022-08-04T13:10:19Z 87.116.166.245 corrections in poor grammar, narrative and style wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Мара је примила позив од мистериозне особе, због ког целу ноћ није ока склопила. Међутим, орасположила се због тога што су Ђурђа и Бранко отишли на свој први састанак. Сви су приметили колико је Ђурђа срећна, па тако и Ружа и Оливера. Након неколико чашица вина Мара и Оливера су почеле да се шале са Ружом на рачун њених бивших просиоца. Са друге стране, у Милановој кући је ситуација далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, а Деси су чак и директно претили, а затим је он Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре око стана који је требало да им препише, међутим искрсли су неки нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко су отишли на вечеру, где се Бранко отворио Ђурђи и рекао јој да мора да створи новац како зна и уме. Ђурђа је Мари и Ружи рекла колико јој је било лепо, и већ је испланирала још једно виђање са Бранком. Бранко је одмах након састанка са Ђурђом отишао код Наде, која је била јако забринута за њега јер јој се није јављао цео дан. Пожалила се и својој пријатељици Ани на то што Бранко нема пријатеље. Бранко сутрадан отишао у ординацију, где га је сачекао мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара је Радоју решила да каже нешто битно, а шта је тачно у питању, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сунњају у то одакле Бранку новац. Прво се Нада пожалила Ани на то што Бранко крије од ње како га је набавио, а Ана то сматра веома сумњивим и мисли да Нада мора од њега да захтева да јој каже истину. Затим је и Јелисавета Милану рекла да се Бранко највероватније упетљао у нешто како би дошао до тако велике своте новца, али Милан сумња у то. Она је Милану такође рекла и да сумња у то да Нада воли Бранка, јер га годинама крије. Миодраг Хаџи Орловић је коначно Бранку рекао шта од њега очекује, а затим му је поставио и једно питање. Шта га је тачно питао, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио и одлучио да се између Даце и њега нешто деси. Након тога јој је признао да је била у праву за све што је до сада рекла. Нада је изненадила Бранка и Ђурђу у ресторану, па их је Бранко упознао, а након тога је покушао да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа је свим укућанима пренела срећну вест и рекла да је верена, а игром случаја је и Радоје био ту, кога је ова вест непријатно изненадила. Отишао је да охлади главу и наишао је на Дигија, коме је припретио батинама. Диги му је рекао да пре батина мора нешто да му каже. Шта је тачно Диги испричао Бранку, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази низ начина да избегне блискост са Ђурђом. Мара мисли да се Ђурђа разболела јер се венчала на брзину. Ђурђа се поверила својој новој куми Љубици, али ју је замолила да то не каже Мари. Љубица је потом свом тати Миодрагу рекла да зна нешто што он не зна, али да ће то поделити са њим само уколико он њој открије шта зна. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку, тако што ће стати на пут Надиној и његовој вези. Како ће Бранко реаговати на Миланове коментаре о Нади и да ли ће прихватити његове сугестије, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко није могао да спава и одлучио је да се прошета, али је наишао на Мару и Миодрага. Миодраг му је рекао да има несаницу због гриже савести. Следеће јутро је рекао Ђурђи да је примио хитан позив и да пацијенту није добро, али је Ђурђа мало љубоморна. Мистериозни господин је дошао у кафану и испричао се са Дацом и Бранком, а потом и са Симом. Предложио је Сими да склопе договор, а уколико то не успеју, рекао је да ће склопити договор са Бранком. Ана саветује Наду како да се носи са читавом ситуацијом између ње и Бранка. Рекла јој је да га више не чека. Бранко се пожалио Деси и рекао јој да се осећа као да се врти у круг и као да је поред жене оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим је одлучио да јој призна нешто што ником другом није рекао. Шта је тачно Бранко рекао Деси и ко је мистериозни господин, сазнаћете у следећим епизодама Мале супруге. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] ff8mtmrrq7hpr6pr8qhgo4jxri0i9ay 25138435 25138418 2022-08-04T13:24:15Z Ssaramag 310764 corrections to bad grammar and writing style wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко су отишли на вечеру, где се Бранко отворио Ђурђи и рекао јој да мора да створи новац како зна и уме. Ђурђа је Мари и Ружи рекла колико јој је било лепо, и већ је испланирала још једно виђање са Бранком. Бранко је одмах након састанка са Ђурђом отишао код Наде, која је била јако забринута за њега јер јој се није јављао цео дан. Пожалила се и својој пријатељици Ани на то што Бранко нема пријатеље. Бранко сутрадан отишао у ординацију, где га је сачекао мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара је Радоју решила да каже нешто битно, а шта је тачно у питању, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сунњају у то одакле Бранку новац. Прво се Нада пожалила Ани на то што Бранко крије од ње како га је набавио, а Ана то сматра веома сумњивим и мисли да Нада мора од њега да захтева да јој каже истину. Затим је и Јелисавета Милану рекла да се Бранко највероватније упетљао у нешто како би дошао до тако велике своте новца, али Милан сумња у то. Она је Милану такође рекла и да сумња у то да Нада воли Бранка, јер га годинама крије. Миодраг Хаџи Орловић је коначно Бранку рекао шта од њега очекује, а затим му је поставио и једно питање. Шта га је тачно питао, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио и одлучио да се између Даце и њега нешто деси. Након тога јој је признао да је била у праву за све што је до сада рекла. Нада је изненадила Бранка и Ђурђу у ресторану, па их је Бранко упознао, а након тога је покушао да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа је свим укућанима пренела срећну вест и рекла да је верена, а игром случаја је и Радоје био ту, кога је ова вест непријатно изненадила. Отишао је да охлади главу и наишао је на Дигија, коме је припретио батинама. Диги му је рекао да пре батина мора нешто да му каже. Шта је тачно Диги испричао Бранку, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази низ начина да избегне блискост са Ђурђом. Мара мисли да се Ђурђа разболела јер се венчала на брзину. Ђурђа се поверила својој новој куми Љубици, али ју је замолила да то не каже Мари. Љубица је потом свом тати Миодрагу рекла да зна нешто што он не зна, али да ће то поделити са њим само уколико он њој открије шта зна. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку, тако што ће стати на пут Надиној и његовој вези. Како ће Бранко реаговати на Миланове коментаре о Нади и да ли ће прихватити његове сугестије, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко није могао да спава и одлучио је да се прошета, али је наишао на Мару и Миодрага. Миодраг му је рекао да има несаницу због гриже савести. Следеће јутро је рекао Ђурђи да је примио хитан позив и да пацијенту није добро, али је Ђурђа мало љубоморна. Мистериозни господин је дошао у кафану и испричао се са Дацом и Бранком, а потом и са Симом. Предложио је Сими да склопе договор, а уколико то не успеју, рекао је да ће склопити договор са Бранком. Ана саветује Наду како да се носи са читавом ситуацијом између ње и Бранка. Рекла јој је да га више не чека. Бранко се пожалио Деси и рекао јој да се осећа као да се врти у круг и као да је поред жене оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим је одлучио да јој призна нешто што ником другом није рекао. Шта је тачно Бранко рекао Деси и ко је мистериозни господин, сазнаћете у следећим епизодама Мале супруге. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] hfxue4dw6os1dho64czy8vz7l66vscd 25138456 25138435 2022-08-04T13:39:02Z Ssaramag 310764 corrections to bad grammar and writing style wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сунњају у то одакле Бранку новац. Прво се Нада пожалила Ани на то што Бранко крије од ње како га је набавио, а Ана то сматра веома сумњивим и мисли да Нада мора од њега да захтева да јој каже истину. Затим је и Јелисавета Милану рекла да се Бранко највероватније упетљао у нешто како би дошао до тако велике своте новца, али Милан сумња у то. Она је Милану такође рекла и да сумња у то да Нада воли Бранка, јер га годинама крије. Миодраг Хаџи Орловић је коначно Бранку рекао шта од њега очекује, а затим му је поставио и једно питање. Шта га је тачно питао, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио и одлучио да се између Даце и њега нешто деси. Након тога јој је признао да је била у праву за све што је до сада рекла. Нада је изненадила Бранка и Ђурђу у ресторану, па их је Бранко упознао, а након тога је покушао да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа је свим укућанима пренела срећну вест и рекла да је верена, а игром случаја је и Радоје био ту, кога је ова вест непријатно изненадила. Отишао је да охлади главу и наишао је на Дигија, коме је припретио батинама. Диги му је рекао да пре батина мора нешто да му каже. Шта је тачно Диги испричао Бранку, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази низ начина да избегне блискост са Ђурђом. Мара мисли да се Ђурђа разболела јер се венчала на брзину. Ђурђа се поверила својој новој куми Љубици, али ју је замолила да то не каже Мари. Љубица је потом свом тати Миодрагу рекла да зна нешто што он не зна, али да ће то поделити са њим само уколико он њој открије шта зна. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку, тако што ће стати на пут Надиној и његовој вези. Како ће Бранко реаговати на Миланове коментаре о Нади и да ли ће прихватити његове сугестије, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко није могао да спава и одлучио је да се прошета, али је наишао на Мару и Миодрага. Миодраг му је рекао да има несаницу због гриже савести. Следеће јутро је рекао Ђурђи да је примио хитан позив и да пацијенту није добро, али је Ђурђа мало љубоморна. Мистериозни господин је дошао у кафану и испричао се са Дацом и Бранком, а потом и са Симом. Предложио је Сими да склопе договор, а уколико то не успеју, рекао је да ће склопити договор са Бранком. Ана саветује Наду како да се носи са читавом ситуацијом између ње и Бранка. Рекла јој је да га више не чека. Бранко се пожалио Деси и рекао јој да се осећа као да се врти у круг и као да је поред жене оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим је одлучио да јој призна нешто што ником другом није рекао. Шта је тачно Бранко рекао Деси и ко је мистериозни господин, сазнаћете у следећим епизодама Мале супруге. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] grcaf9k8dda4ba79uzyzdt8dvkbyxsb 25138479 25138456 2022-08-04T13:53:28Z Ssaramag 310764 gramatika i stil pisanja wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио и одлучио да се између Даце и њега нешто деси. Након тога јој је признао да је била у праву за све што је до сада рекла. Нада је изненадила Бранка и Ђурђу у ресторану, па их је Бранко упознао, а након тога је покушао да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа је свим укућанима пренела срећну вест и рекла да је верена, а игром случаја је и Радоје био ту, кога је ова вест непријатно изненадила. Отишао је да охлади главу и наишао је на Дигија, коме је припретио батинама. Диги му је рекао да пре батина мора нешто да му каже. Шта је тачно Диги испричао Бранку, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази низ начина да избегне блискост са Ђурђом. Мара мисли да се Ђурђа разболела јер се венчала на брзину. Ђурђа се поверила својој новој куми Љубици, али ју је замолила да то не каже Мари. Љубица је потом свом тати Миодрагу рекла да зна нешто што он не зна, али да ће то поделити са њим само уколико он њој открије шта зна. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку, тако што ће стати на пут Надиној и његовој вези. Како ће Бранко реаговати на Миланове коментаре о Нади и да ли ће прихватити његове сугестије, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко није могао да спава и одлучио је да се прошета, али је наишао на Мару и Миодрага. Миодраг му је рекао да има несаницу због гриже савести. Следеће јутро је рекао Ђурђи да је примио хитан позив и да пацијенту није добро, али је Ђурђа мало љубоморна. Мистериозни господин је дошао у кафану и испричао се са Дацом и Бранком, а потом и са Симом. Предложио је Сими да склопе договор, а уколико то не успеју, рекао је да ће склопити договор са Бранком. Ана саветује Наду како да се носи са читавом ситуацијом између ње и Бранка. Рекла јој је да га више не чека. Бранко се пожалио Деси и рекао јој да се осећа као да се врти у круг и као да је поред жене оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим је одлучио да јој призна нешто што ником другом није рекао. Шта је тачно Бранко рекао Деси и ко је мистериозни господин, сазнаћете у следећим епизодама Мале супруге. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] 56dmp9kv5s2k73d7ssb4i8dcvhn94f5 25138490 25138479 2022-08-04T14:01:59Z Ssaramag 310764 gramatika i stilistika wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази низ начина да избегне блискост са Ђурђом. Мара мисли да се Ђурђа разболела јер се венчала на брзину. Ђурђа се поверила својој новој куми Љубици, али ју је замолила да то не каже Мари. Љубица је потом свом тати Миодрагу рекла да зна нешто што он не зна, али да ће то поделити са њим само уколико он њој открије шта зна. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку, тако што ће стати на пут Надиној и његовој вези. Како ће Бранко реаговати на Миланове коментаре о Нади и да ли ће прихватити његове сугестије, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко није могао да спава и одлучио је да се прошета, али је наишао на Мару и Миодрага. Миодраг му је рекао да има несаницу због гриже савести. Следеће јутро је рекао Ђурђи да је примио хитан позив и да пацијенту није добро, али је Ђурђа мало љубоморна. Мистериозни господин је дошао у кафану и испричао се са Дацом и Бранком, а потом и са Симом. Предложио је Сими да склопе договор, а уколико то не успеју, рекао је да ће склопити договор са Бранком. Ана саветује Наду како да се носи са читавом ситуацијом између ње и Бранка. Рекла јој је да га више не чека. Бранко се пожалио Деси и рекао јој да се осећа као да се врти у круг и као да је поред жене оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим је одлучио да јој призна нешто што ником другом није рекао. Шта је тачно Бранко рекао Деси и ко је мистериозни господин, сазнаћете у следећим епизодама Мале супруге. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] 3rm9uwling7t6wpqndr8uk5gczbp6ax 25138501 25138490 2022-08-04T14:07:33Z Ssaramag 310764 gramatika i stilistika wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко није могао да спава и одлучио је да се прошета, али је наишао на Мару и Миодрага. Миодраг му је рекао да има несаницу због гриже савести. Следеће јутро је рекао Ђурђи да је примио хитан позив и да пацијенту није добро, али је Ђурђа мало љубоморна. Мистериозни господин је дошао у кафану и испричао се са Дацом и Бранком, а потом и са Симом. Предложио је Сими да склопе договор, а уколико то не успеју, рекао је да ће склопити договор са Бранком. Ана саветује Наду како да се носи са читавом ситуацијом између ње и Бранка. Рекла јој је да га више не чека. Бранко се пожалио Деси и рекао јој да се осећа као да се врти у круг и као да је поред жене оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим је одлучио да јој призна нешто што ником другом није рекао. Шта је тачно Бранко рекао Деси и ко је мистериозни господин, сазнаћете у следећим епизодама Мале супруге. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] j2lvu0mceg0ifvpca5yny6i6an7txeu 25138523 25138501 2022-08-04T14:17:58Z Ssaramag 310764 gramatika i stil wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко не може да спава те одлази у шетњу али наилази на Мару и Миодрага, који мy износи мишљење да је његова несаница последица гриже савести. Следећег јутрa саопштава Ђурђи да је примио хитан позив o болесном пацијенту, на шта је она помало љубоморна. Мистериозни човек одлази у кафану где се упушта у разговор с Дацом, Бранком и Симом, којима нуди пословни договор. Ана саветује Наду како да се носи са ситуацијом око Бранка. Бранко се жали Деси о томе како се осећа - врти се у круг, као да је поред Ђурђе оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим јој признаје једну тајну. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко је у сред ноћи изашао да се нађе са Миланом, а Ђурђи је рекао да има хитан случај, због чега је она била сумњичава. Питао је Милана да ли човек може да заволи жену коју не воли, а Миодраг је читав њихов разговор чуо из прикрајка. Милан му је рекао да је то у теорији могуће, али да је пракса ’пакао’, на шта је Бранко рекао да се онда он налази у паклу. Рекао је да је то и због Наде, коју не успева да избије из главе. Љубица је пробала да утеши Ђурђу, рекавши да није добро што је љубоморна на Бранкове пацијенткиње. Такође је рекла да вероватно ни он ни она нису сигурни у себе и свој брак, али јој је Ђурђа рекла да не може да се опусти због тога што је пре неколико дана видела пацијеткињу у доњем вешу код Бранка у ординацији. Миодраг је покушао да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђицу, али да то још увек не зна. Рекао му је да он само жели да, док он то не схвати и сам, Ђурђица буде срећна. Бранко је рекао да мисли да је то најлуђа ствар коју је икада чуо. Бранко је затим отишао кући и почео је да се љуби са Ђурђом, желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] 2ukz5ebzu5qyoj2nb8uu7ovwxl3wmfw 25138558 25138523 2022-08-04T14:32:55Z Ssaramag 310764 gramatika i stilistika wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко не може да спава те одлази у шетњу али наилази на Мару и Миодрага, који мy износи мишљење да је његова несаница последица гриже савести. Следећег јутрa саопштава Ђурђи да је примио хитан позив o болесном пацијенту, на шта је она помало љубоморна. Мистериозни човек одлази у кафану где се упушта у разговор с Дацом, Бранком и Симом, којима нуди пословни договор. Ана саветује Наду како да се носи са ситуацијом око Бранка. Бранко се жали Деси о томе како се осећа - врти се у круг, као да је поред Ђурђе оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим јој признаје једну тајну. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко се у сред ноћи налази с Миланом под изговором да има хитан случај због чега је Ђурђа сумњичава. С братом разговара о томе да ли човек може да заволи жену коју не воли док Миодраг прислушкује. Милан му одговара да је то могуће али уз последице. Бранко признаје да не може Наду да избије из главе. Љубица теши Ђурђу и саветује да не буде љубоморна док јој ова прича о пацијенткињи која се у доњем вешу појавила код Бранка у ординацији. Миодраг покушава да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђу а да то ни не зна. По повратку кући Бранко љуби Ђурђу желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко је рекао Нади да се опет љубака са маторцима, као што је то већ радила, али му Нада рекла да не може тако да разговара са њом и да се свет не врти око њега. Рекла му је да је одлепљен од реалности, јер је мислио да може да се ожени ’сељанчицом’, а да се онда ноћу увлачи у њен кревет. Радоје је рекао Ђурђи да се враћа код њих да ради, а она је признала да јој је јако драго због тога. Радоје јој је такође рекао да је почео да се зававља са Дацом, баш тад када се она удала. Мара је рекла Миодрагу да се Бранко потукао у кафани, а он је одглумио да не зна ништа о томе. Ана је фотографисала Наду и Симу, окачила је фотографију на инстаграм, а Нада јој је рекла да под хитно то мора да обрише, због Оливера. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] 44sb073zjmz766em9on8ppg5cngood1 25138567 25138558 2022-08-04T14:42:30Z Ssaramag 310764 gramatika i stil pisanja wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко не може да спава те одлази у шетњу али наилази на Мару и Миодрага, који мy износи мишљење да је његова несаница последица гриже савести. Следећег јутрa саопштава Ђурђи да је примио хитан позив o болесном пацијенту, на шта је она помало љубоморна. Мистериозни човек одлази у кафану где се упушта у разговор с Дацом, Бранком и Симом, којима нуди пословни договор. Ана саветује Наду како да се носи са ситуацијом око Бранка. Бранко се жали Деси о томе како се осећа - врти се у круг, као да је поред Ђурђе оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим јој признаје једну тајну. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко се у сред ноћи налази с Миланом под изговором да има хитан случај због чега је Ђурђа сумњичава. С братом разговара о томе да ли човек може да заволи жену коју не воли док Миодраг прислушкује. Милан му одговара да је то могуће али уз последице. Бранко признаје да не може Наду да избије из главе. Љубица теши Ђурђу и саветује да не буде љубоморна док јој ова прича о пацијенткињи која се у доњем вешу појавила код Бранка у ординацији. Миодраг покушава да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђу а да то ни не зна. По повратку кући Бранко љуби Ђурђу желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко и Нада имају љубавну свађу. Радоје саопштава Ђурђи да се враћа да ради код њих и обелодањује своју везу с Дацом, што је њој драго. Мара прича Миодрагу како се Бранко потукао у кафани, док се он претвара као да о томе ништа не зна. Ана фотографише Наду и Симу у кафани и качи слику на Инстаграм, због чега је Нада критикује и тражи да је обрише знајући да ће јој се пасторак Оливер светити. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] ea2jtwqrj3wbxh38aksf446eeb7w2ga 25138569 25138567 2022-08-04T14:43:40Z Ssaramag 310764 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко не може да спава те одлази у шетњу али наилази на Мару и Миодрага, који мy износи мишљење да је његова несаница последица гриже савести. Следећег јутрa саопштава Ђурђи да је примио хитан позив o болесном пацијенту, на шта је она помало љубоморна. Мистериозни човек одлази у кафану где се упушта у разговор с Дацом, Бранком и Симом, којима нуди пословни договор. Ана саветује Наду како да се носи са ситуацијом око Бранка. Бранко се жали Деси о томе како се осећа - врти се у круг, као да је поред Ђурђе оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим јој признаје једну тајну. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко се у сред ноћи налази с Миланом под изговором да има хитан случај због чега је Ђурђа сумњичава. С братом разговара о томе да ли човек може да заволи жену коју не воли док Миодраг прислушкује. Милан му одговара да је то могуће али уз последице. Бранко признаје да не може Наду да избије из главе. Љубица теши Ђурђу и саветује да не буде љубоморна док јој ова прича о пацијенткињи која се у доњем вешу појавила код Бранка у ординацији. Миодраг покушава да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђу а да то ни не зна. По повратку кући Бранко љуби Ђурђу желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко и Нада имају љубавну свађу. Радоје саопштава Ђурђи да се враћа да ради код њих и обелодањује своју везу с Дацом на радост Ђурђе. Мара прича Миодрагу како се Бранко потукао у кафани, док се он претвара као да о томе ништа не зна. Ана фотографише Наду и Симу у кафани и качи слику на Инстаграм, због чега је Нада критикује и тражи да је обрише знајући да ће јој се пасторак Оливер светити. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко се наљутио на Ђурђу због тога што ју је затекао на базену са Радојем, који јој је мазао леђа. Рекао је да не мисли да јој је Радоје само друг, судећи по томе како ју је гледао. Такође је рекао да му је сада јасно зашто га је Радоје избегавао. Изневирао се због тога што сматра да га и Ђурђа и Мара и Миодраг држе под контролом, па је викао на Ђурђу. Изјавио је да се осећа као да су га опколили са свих страна. Нада је звала Симу, забринута за Ану, због СМСа који је примила са Аниног телефона. Љубица је саветовала Ђурђу и рекла је да, ако заиста воли Бранка, да онда он треба да јој направи дете. Ружа је ухватила Љубицу како тражи нешто по комодама и била је врло сумњичава. Ђурђа је рекла Радоју да би требало да је мало избегава док се не слегне прашина, како Бранко не би био више љубоморан. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] 25bkpnio80eycyojevc2p3dwx7uhn3q 25138587 25138569 2022-08-04T14:58:51Z Ssaramag 310764 gramatika i stil wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко не може да спава те одлази у шетњу али наилази на Мару и Миодрага, који мy износи мишљење да је његова несаница последица гриже савести. Следећег јутрa саопштава Ђурђи да је примио хитан позив o болесном пацијенту, на шта је она помало љубоморна. Мистериозни човек одлази у кафану где се упушта у разговор с Дацом, Бранком и Симом, којима нуди пословни договор. Ана саветује Наду како да се носи са ситуацијом око Бранка. Бранко се жали Деси о томе како се осећа - врти се у круг, као да је поред Ђурђе оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим јој признаје једну тајну. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко се у сред ноћи налази с Миланом под изговором да има хитан случај због чега је Ђурђа сумњичава. С братом разговара о томе да ли човек може да заволи жену коју не воли док Миодраг прислушкује. Милан му одговара да је то могуће али уз последице. Бранко признаје да не може Наду да избије из главе. Љубица теши Ђурђу и саветује да не буде љубоморна док јој ова прича о пацијенткињи која се у доњем вешу појавила код Бранка у ординацији. Миодраг покушава да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђу а да то ни не зна. По повратку кући Бранко љуби Ђурђу желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко и Нада имају љубавну свађу. Радоје саопштава Ђурђи да се враћа да ради код њих и обелодањује своју везу с Дацом на радост Ђурђе. Мара прича Миодрагу како се Бранко потукао у кафани, док се он претвара као да о томе ништа не зна. Ана фотографише Наду и Симу у кафани и качи слику на Инстаграм, због чега је Нада критикује и тражи да је обрише знајући да ће јој се пасторак Оливер светити. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко замера Ђурђи како се забавља на базену с Радојем и сумња да јој је он "само друг". Исфрустриран је и тиме што се осећа као да га Ђурђа, њена мајка и Миодраг држе под контролом. Нада зове Симу забринута за Ану због телефонских порука које је примила од ње. Љубица саветује Ђурђу да заснује породицу као знак љубави према мужу. Ружа се супротставља Љубици коју је ухватила како претура по Мариним комодама. Ђурђа саопштава Радоју да се држе по страни док се не слегне прашина с Бранком. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] 03qqg80unvjyj4623ta8odqmko4fhao 25138945 25138587 2022-08-04T21:33:01Z PraviDrug 245116 /* Садржај епизода */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко не може да спава те одлази у шетњу али наилази на Мару и Миодрага, који мy износи мишљење да је његова несаница последица гриже савести. Следећег јутрa саопштава Ђурђи да је примио хитан позив o болесном пацијенту, на шта је она помало љубоморна. Мистериозни човек одлази у кафану где се упушта у разговор с Дацом, Бранком и Симом, којима нуди пословни договор. Ана саветује Наду како да се носи са ситуацијом око Бранка. Бранко се жали Деси о томе како се осећа - врти се у круг, као да је поред Ђурђе оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим јој признаје једну тајну. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко се у сред ноћи налази с Миланом под изговором да има хитан случај због чега је Ђурђа сумњичава. С братом разговара о томе да ли човек може да заволи жену коју не воли док Миодраг прислушкује. Милан му одговара да је то могуће али уз последице. Бранко признаје да не може Наду да избије из главе. Љубица теши Ђурђу и саветује да не буде љубоморна док јој ова прича о пацијенткињи која се у доњем вешу појавила код Бранка у ординацији. Миодраг покушава да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђу а да то ни не зна. По повратку кући Бранко љуби Ђурђу желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко и Нада имају љубавну свађу. Радоје саопштава Ђурђи да се враћа да ради код њих и обелодањује своју везу с Дацом на радост Ђурђе. Мара прича Миодрагу како се Бранко потукао у кафани, док се он претвара као да о томе ништа не зна. Ана фотографише Наду и Симу у кафани и качи слику на Инстаграм, због чега је Нада критикује и тражи да је обрише знајући да ће јој се пасторак Оливер светити. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко замера Ђурђи како се забавља на базену с Радојем и сумња да јој је он "само друг". Исфрустриран је и тиме што се осећа као да га Ђурђа, њена мајка и Миодраг држе под контролом. Нада зове Симу забринута за Ану због телефонских порука које је примила од ње. Љубица саветује Ђурђу да заснује породицу као знак љубави према мужу. Ружа се супротставља Љубици коју је ухватила како претура по Мариним комодама. Ђурђа саопштава Радоју да се држе по страни док се не слегне прашина с Бранком. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа је пренела Мари да ју је Љубица питала од чега њих две тачно живе и рекла јој је да није била сигурна како да јој одговори на то питање. Мари је било сумњиво што се Љубица о томе распитује и признала је Ђурђи да јој је Ружа пријавила да је видела Љубицу како покушава да откључа комоду у коју је Мара ставила фотографије. Бранко се поверио Нади у вези са Хаџи-Орловићем, али она му је рекла да му ништа не верује. Након што ју је убедио да ипак говори истину, она му је предложила да позову полицију, али јој је он рекао да то апсолутно не долази у обзир. Након тога је отишао код Милана и замолио га је да му да Ралетов број, како би се нашао са њим и како би га нешто питао. Шта је тачно Бранко питао Ралета, погледајте у нове две епизоде. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = Нада и Сима се венчавају |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = Бранко Ђурђи говори да ће бити најлепша на венчању, а она му одговара да је Наду баш тешко надмашити. Бранка то избацује из такта и свађа се са њом. Ђурђа на венчању примећује да Нада носи венчаницу која је иста као њена и то је збуњује и шокира. Нада испред матичарке ипак говори „Не“ и одбија да се уда за Симу. Бранка читава ситуација потреса, почиње да плаче и одлази са венчања. |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] 4qkd1p09ap702oly0u7ughnx1m3binz 25139116 25138945 2022-08-05T06:24:50Z Ssaramag 310764 gramatika i stil wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко не може да спава те одлази у шетњу али наилази на Мару и Миодрага, који мy износи мишљење да је његова несаница последица гриже савести. Следећег јутрa саопштава Ђурђи да је примио хитан позив o болесном пацијенту, на шта је она помало љубоморна. Мистериозни човек одлази у кафану где се упушта у разговор с Дацом, Бранком и Симом, којима нуди пословни договор. Ана саветује Наду како да се носи са ситуацијом око Бранка. Бранко се жали Деси о томе како се осећа - врти се у круг, као да је поред Ђурђе оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим јој признаје једну тајну. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко се у сред ноћи налази с Миланом под изговором да има хитан случај због чега је Ђурђа сумњичава. С братом разговара о томе да ли човек може да заволи жену коју не воли док Миодраг прислушкује. Милан му одговара да је то могуће али уз последице. Бранко признаје да не може Наду да избије из главе. Љубица теши Ђурђу и саветује да не буде љубоморна док јој ова прича о пацијенткињи која се у доњем вешу појавила код Бранка у ординацији. Миодраг покушава да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђу а да то ни не зна. По повратку кући Бранко љуби Ђурђу желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко и Нада имају љубавну свађу. Радоје саопштава Ђурђи да се враћа да ради код њих и обелодањује своју везу с Дацом на радост Ђурђе. Мара прича Миодрагу како се Бранко потукао у кафани, док се он претвара као да о томе ништа не зна. Ана фотографише Наду и Симу у кафани и качи слику на Инстаграм, због чега је Нада критикује и тражи да је обрише знајући да ће јој се пасторак Оливер светити. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко замера Ђурђи како се забавља на базену с Радојем и сумња да јој је он "само друг". Исфрустриран је и тиме што се осећа као да га Ђурђа, њена мајка и Миодраг држе под контролом. Нада зове Симу забринута за Ану због телефонских порука које је примила од ње. Љубица саветује Ђурђу да заснује породицу као знак љубави према мужу. Ружа се супротставља Љубици коју је ухватила како претура по Мариним комодама. Ђурђа саопштава Радоју да се држе по страни док се не слегне прашина с Бранком. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа разговара с Маром о Љубичином интересовању за њихове финансијске прилике, што побуђује сумњу код Маре, којој је Ружа већ поверила да јој је Љубица претурала по комоди. Бранко се поверава Нади о проблемима с Хаџи Орловићем, али одбија да укључи полицију кад она то предложи. Након тога одлази код брата да тражи Ралетов број. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = Нада и Сима се венчавају |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = Бранко Ђурђи говори да ће бити најлепша на венчању, а она му одговара да је Наду баш тешко надмашити. Бранка то избацује из такта и свађа се са њом. Ђурђа на венчању примећује да Нада носи венчаницу која је иста као њена и то је збуњује и шокира. Нада испред матичарке ипак говори „Не“ и одбија да се уда за Симу. Бранка читава ситуација потреса, почиње да плаче и одлази са венчања. |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] lzr2n4n27xf04j72oj8u5pzl3t7uw1e 25139209 25139116 2022-08-05T08:35:37Z PraviDrug 245116 /* Садржај епизода */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|српска телевизијска серија}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Мала супруга | слика = | жанр = {{Plainlist| * [[мелодрама]] * [[трилер]] * [[теленовела]] }} | творац = {{Plainlist| * Александра Констатиновић * Александар Радуловић - драматург }} | режија = Растко Тадић <br> Страхиња Савић | улоге = {{Plainlist| * [[Срна Ђенадић]] * [[Никола Малбаша]] * [[Григорије Јакишић]] * Милица Буразер * Аника Грујић * [[Тамара Радовановић]] * [[Саша Јоксимовић]] * [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] * [[Милица Милша]] }} | композитор = | земља = [[Србија]] | локација = | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 100 | време_трајања = | извршни_продуцент = | продуцент = Никола Буровац <br>Данијел Ђурић | монтажер = Александар Илић <br>Горан Лукић <br>Игор Лакић | сценографија = Лука Петковић<br> Стеван Митровић | камера = Дарко Станојев Тута | продукција = -{Innovative production}- | дистрибуција = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = -{[[HDTV]]}- -{[[1080i]]}- | формат_тона = -{[[Dolby Digital]]}- 5.1 | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања = | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = [[Прва ЦГ]] | формат_слике4 = | формат_тона4 = | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2022|7|4}} | крај_емитовања4 = }} '''''Мала супруга''''' је српска телевизијска теленовела инспирисана по мотивима истоименог романа списатељице [[Мир Јам]] у режији Растка Тадића и Страхиње Савића.<ref>{{cite web |title=Serija "Mala supruga" od 4. jula stiže na Prvu televiziju |url=https://www.prva.rs/show-biz/vesti/nova-domaca-serija-na-prvoj-mala-supruga-od-4-jula-ulazi-u-vase-domove-2174413 |publisher=[[Прва српска телевизија|Прва]] |access-date=23. 6. 2022}}</ref> Премијера серије je била приказана 4. јула 2022. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Серија је смештена у садашње време као снажна мелодрама са елементима трилера и ноара, што је издваја од свих постојећих теленовела у понуди. ==Радња серије== Ђурђица (Срна Ђенадић) је отмена и лепа девојка одрасла у Немачкој, која сада са својом мајком Маром (Аника Милићевић) живи у једном малом месту у Војводини, у велелепној кући са базеном коју је саградио њен покојни отац. Њен живот се одвија у монотонији имања и села све док се неочекивано не заљуби у Бранка (Никола Малбаша), доктора у локалном дому здравља који се баш тада суочава са великим проблемом свог старијег брата Mилана (Mиодраг Бeрић) и огромним дугом од стотину хиљада евра позајмљеним од локалног зеленаша. Бранко по сваку цену жели да помогне брату да врати дуг и успева тек кад му Ђурђица понуди новац. Бранко на то пристаје и враћа братовљев дуг, али се у том тренитку појављује непознати и опасни Миодраг Хаџи Орловић (Зоран Ћосић), човек који условљава Бранка да се због позајмљеног новца ожени заљубљеном Ђурђицом. Бранко на то невољено пристаје и ту одлуку саопштава Нади (Тамара Радовановић), фаталној девојци са којом је у дугогодишњој тајној вези. Тако започиње узбудљива серија о двема женама и мушкарцу разапетом у љубавном троуглу, препуна страсти, узбуђења и изневерених очекивања. Истовремено са љубавним причама, развијају се и тајни догађаји из прошлости двеју породице, који објашњавају изненадни долазак мистериозног Хаџи Орловића код Ђурђичине мајке Маре. Како ће се Ђурђица изборити са свим изазовима брака? Да ли ће и како Нада успети да поврати Бранка? Како ће Бранко преживети све то? Шта ће се десити са малом супругом? ==Преглед сезоне== {| class="wikitable sortable" ! colspan=2 | Сезона ! Број епизода ! ТВ емитовање |- |style="background:#177245; color:#100; text-align:center;"| |align="center"| 1 |align="center"| 100<br /><small>(1—100)</small> |align="center"| [[4. јул]] [[2022]] — ''данас'' <br />'''[[Прва српска телевизија|Прва]]''' |} ==Садржај епизода== {| class="wikitable wide collapsible collapsed" |- ! style="background:#177245;" color:#000000" | Бр епизода ! style="background:#177245;" color:#000000" | Назив епизоде ! style="background:#177245;" color:#000000" | Премијера |- {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 1 |RTitle = Између Ђурђице и Бранка су се одмах појавиле варнице |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|4}} |ShortSummary = Ђурђица, коју тумачи Срна Ђенaдић, чудним сплетом околности ће упознати доктора Бранка, кога тимачи Никола Малбаша. Ђурђичина мајка Мара ће ствар преузети у своје руке и Бранка позвати на ручак јер је одмах уочила варнице између њих. Томе ће се радовати и Марина и Ђурђичина кућна помоћница Ружа, али се Радоју, који им помаже по кући обављајући ситне поправке, то не допада. Иако се Бранку Ђурђица допада, тренутно се суочава са низом приватних проблема који га оптерећују. О чему се тачно ради и како је тачно дошло до Ђурђичиног и Бранковог упознавања, погледајте у вечерашњој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 2 |RTitle = Доктор Бранко је дошао код Ђурђе и Маре на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|5}} |ShortSummary = У вечерашњој епизоди серије „Мала супруга“ Бранко ће доћи код Ђурђе и Маре на ручак. Његов брат ће полако почети да открива у каквим се проблемима налази, а сазнаћемо и због чега је Бранко толико спреман да му помогне. Радоје ће такође доћи до тих информација од Даце, која ради у кафани, и пренеће их Ђурђици. Како ће она то тачно прихватити и да ли ће се наљутити на Радоја, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 3 |RTitle = Милан је нестао и сви су се дигли на ноге |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|6}} |ShortSummary = Милан је нестао због чега је забринута цела породица - брат Бранко, супруга Јелисавета и ћерка Деса. Јелисавета жели да пријави Миланов нестанак полицији међутим Бранко је убеђује да то не ради. Он хоће Милану да помогне на сваки начин и како се трачеви по селу шире, Мара и комшиница Оливера сада знају детаље о Милановим финансијским дуговима што наводи Ђурђу да понуди помоћ Бранку. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 4 |RTitle = Ђурђа сазнаје колику своту новца Бранко и Милан заправо дугују |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|7}} |ShortSummary = У најновијој епизоди Милан се враћа и коначно признаје Бранку све. Између Бранка и Наде ситуација је све напетија јер Нада нема разумевања за Бранков и Миланов проблем. Ђурђа одлази на пиће у кафић где јој Даца прича о доктору и његовом дугу. Шта ће бити Ђурђин наредни корак погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 5 |RTitle = У Милановом дому је ситуација све напетија |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|8}} |ShortSummary = Са друге стране, у Милановој кући ситуација је далеко напетија. Прво су му зеленаши куцали на врата, уплашили му ћерку и супругу, и директно претили, да би он онда Јелисавети признао да је све већ продао. Позвао је зеленаше да се договоре у вези са станом који је требало да им препише, међутим искрсли су нови проблеми. О чему се тачно ради, погледајте у новој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 6/7 |RTitle = Миодраг Хаџи Орловић је дошао код Бранка у ординацију |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|11}} |ShortSummary = Ђурђа и Бранко одлазе на вечеру, где јој се он поверава о дугу. Ђурђа говори мајци и Ружи колико јој је било лепо и већ планира још једно виђање са Бранком. Одмах након састанка он одлази код Наде, која је забринута за њега јер јој се не јавља целог дана. Чак се и жали својој пријатељици Ани на то што он нема пријатеље. Бранко сутрадан одлази у ординацију где га чека мистериозни Миодраг Хаџи Орловић. Мара хоће нешто битно да саопшти Радоју. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 8/9 |RTitle = Сви се питају како је Бранко набавио новац |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|12}} |ShortSummary = Сви сумњају у то одакле je Бранко добио новац. Нада ce жали Ани на то и одлучуje да захтева истину од њега. Јелисавета саопштава мужу да се Бранко највероватније упетљао у нешто лоше како би дошао до толике своте новца, али Милан не верује у то. Она такође сумња да Нада воли Бранка. Миодраг Хаџи Орловић коначно Бранку саопштава шта од њега захтева. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 10/11 |RTitle = Ђурђа је свима рекла да се верила |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|13}} |ShortSummary = Радоје је коначно преломио да се удвара Даци. Нада изненађује Бранка и Ђурђу у ресторану, те их он упознаje, а касније покушава да убеди Наду да се између њих двоје ништа неће променити. Ђурђа свим укућанима саопштава срећну вест да је верена. Игром случаја ту је и Радоје, коме је ова вест непријатнa. Касније води поверљив разговор с Дигијем. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 12/13 |RTitle = Бранко и даље избегава да пољуби своју нову супругу Ђурђу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|14}} |ShortSummary = Бранко и даље проналази начинe да избегне блискост са Ђурђом, koja се поверава својој куми Љубици да се удала, али је моли да то не каже Мари. Љубица са својим оцем Миодрагом расправља о узајманим тајнама. Јелисавета и Милан желе да помогну Бранку тако што ће стати на пут његовој вези с Надом. Како ће Бранко реаговати на њихове коментаре, погледајте у новим епизодама. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 14/15 |RTitle = Мистериозни господин је дошао у Симину кафану |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|15}} |ShortSummary = Бранко не може да спава те одлази у шетњу али наилази на Мару и Миодрага, који мy износи мишљење да је његова несаница последица гриже савести. Следећег јутрa саопштава Ђурђи да је примио хитан позив o болесном пацијенту, на шта је она помало љубоморна. Мистериозни човек одлази у кафану где се упушта у разговор с Дацом, Бранком и Симом, којима нуди пословни договор. Ана саветује Наду како да се носи са ситуацијом око Бранка. Бранко се жали Деси о томе како се осећа - врти се у круг, као да је поред Ђурђе оженио и целу њену породицу и пријатеље, а затим јој признаје једну тајну. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 16/17 |RTitle = Бранко покушава да наведе себе да заволи Ђурђицу |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|18}} |ShortSummary = Бранко се у сред ноћи налази с Миланом под изговором да има хитан случај због чега је Ђурђа сумњичава. С братом разговара о томе да ли човек може да заволи жену коју не воли док Миодраг прислушкује. Милан му одговара да је то могуће али уз последице. Бранко признаје да не може Наду да избије из главе. Љубица теши Ђурђу и саветује да не буде љубоморна док јој ова прича о пацијенткињи која се у доњем вешу појавила код Бранка у ординацији. Миодраг покушава да убеди Бранка да он заправо воли Ђурђу а да то ни не зна. По повратку кући Бранко љуби Ђурђу желећи да наведе себе да је заволи. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 18/19 |RTitle = Ана је направила грешку и фотографисала је Наду и Симу за инстаграм |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|19}} |ShortSummary = Бранко и Нада имају љубавну свађу. Радоје саопштава Ђурђи да се враћа да ради код њих и обелодањује своју везу с Дацом на радост Ђурђе. Мара прича Миодрагу како се Бранко потукао у кафани, док се он претвара као да о томе ништа не зна. Ана фотографише Наду и Симу у кафани и качи слику на Инстаграм, због чега је Нада критикује и тражи да је обрише знајући да ће јој се пасторак Оливер светити. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 20/21 |RTitle = Бранко је љубоморан на Радоја и посвађао се са Ђурђом због тога |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|20}} |ShortSummary = Бранко замера Ђурђи како се забавља на базену с Радојем и сумња да јој је он "само друг". Исфрустриран је и тиме што се осећа као да га Ђурђа, њена мајка и Миодраг држе под контролом. Нада зове Симу забринута за Ану због телефонских порука које је примила од ње. Љубица саветује Ђурђу да заснује породицу као знак љубави према мужу. Ружа се супротставља Љубици коју је ухватила како претура по Мариним комодама. Ђурђа саопштава Радоју да се држе по страни док се не слегне прашина с Бранком. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 22/23 |RTitle = Бранко је решио да преузме нешто у вези са Хаџи Орловићем |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|21}} |ShortSummary = Ђурђа разговара с Маром о Љубичином интересовању за њихове финансијске прилике, што побуђује сумњу код Маре, којој је Ружа већ поверила да јој је Љубица претурала по комоди. Бранко се поверава Нади о проблемима с Хаџи Орловићем, али одбија да укључи полицију кад она то предложи. Након тога одлази код брата да тражи Ралетов број. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 24/25 |RTitle = Љубица сумња да је Миодраг дошао у Србију зато што је Ђурђа дигла велику своту новца са рачуна |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|22}} |ShortSummary = Љубица је рекла Ђурђи да зна да је подигла 100.000 евра са рачуна, зато што јој је отац рекао да то испрати, будући да ради у банци. Такође је изразила сумњу да је Миодраг заправо због тога дошао у Србију. Будући да је Ружа Миодрагу послала гласовни снимак Љубициног разговора, он јој је рекао да она то заправо није требало да чује, нити да преведе. Љубици је пријатељица из Немачке јавила да је пронашла власника рачуна о ком се распитивала пре неколико дана. Медицинска сестра у дому здравља се расплакала због једне пацијенткиње, а када је рекла Бранку ко је у питању, он се потпуно шокирао. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 26/27 |RTitle = Бранко и Сима су се нашли како би разговарали |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|25}} |ShortSummary = Бранко и Сима су се нашли на пићу, на Бранкову иницијативу. Желео је да га пита да ли је спавао са Надом, а Сима му признао да није. Бранко је потом то пренео Нади и покушао је да је пољуби, али она га је ошамарила. Љубица и Рале су се нашли како би разговарали, а Рале јој је отворено признао да је зеленаш. Рекао јој је да има неколико дана да му врати 100.000 евра које му је Миодраг одузео, у супротном ће га убити. Како ће Љубица набавити тај новац и да ли ће га вратити Ралету, погледајте у понедељак у дуплој епизоди. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 28/29 |RTitle = Ђурђа је отишла код Наде да прича са њом о трудноћи |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|26}} |ShortSummary = Живка је рекла Дигију да сумња да је Сима отац Надиног детета, а и у дому Драгићевића се коментарисала Надина трудноћа, па је Мара похвалила Симу и рекла да је фин и имућан. Ђурђа је питала Радоја како он зна за то да је Нада у другом стању и интересовало ју је како је Сима реаговао. Радоје јој је одговорио да је и Симу занимало чије је дете, због тога је Ђурђа била затечена. Ђурђа је отишла код Наде да разговара са њом и рекла јој је да Бранко и она покушавају да добију дете. Такође је рекла Нади да је чула да је трудна, што је Наду непријатно изненадило. Миодраг је Радоју дао новац за море, али Радоје није желео то да узме. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 30/31 |RTitle = Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|27}} |ShortSummary = Љубица и даље инсистира на томе да јој није јасно због чега Миодраг проводи толико времена са Маром и Ђурђом, што Ђурђу сада почиње да нервира. Ђурђа признаје Бранку да се каје због једне ствари - сматра да је погрешила што га је натерала да позајми новац од ње и пита се због чега је он уопште запросио... Нада страствено љуби Симу, али он у том тренутку добија позив, а мушки глас му говори да ће бомба експлодирати за 24 сата... |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 32/33 |RTitle = Нада прихвата Ђурђин позив и долази на ручак |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|28}} |ShortSummary = Љубица преноси Ђурђи информацију о томе да им Миодраг уплаћује новац и говори јој да ју је Мара "превеслала", а Ђурђи смета да се тако говори о њеној мами. Ђурђа са Маром коначно разговара о новцу који им Миодраг уплаћује. Деса одлази код Наде у стан и говори јој да није у реду да иде код Ђурђе на ручак, да манипулише Бранком и свима осталима, али Нада тврди да је заправо Бранко тај који је манипулатор. Нада ипак прихвата Ђурђин позив и одлази на ручак. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 34/35 |RTitle = Морате ме уверити да је Сима отац детета |OriginalAirDate = {{start date|2022|7|29}} |ShortSummary = Деса Ралету пружа другу шансу и седи са њим у кафићу, када наилази Милан, њен отац, и прети Ралету због тога што се приближава Деси. Бранко одлази код Наде и говори јој да је једини он искрено са њом у свему, али она га тера од себе и признаје му да га не воли. Миодраг притиска Наду да му каже чије је дете и говори јој да мора да га увери да је Сима отац детета, јер ће последице бити ужасне ако се кроз неколико година сазна да је Бранково. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 36/37 |RTitle = Нада Сими даје прстен |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|1}} |ShortSummary = Радоје и даље не жели да иде са Данијелом на море, због чега она раскида са њим и тера га из кафане. Ђурђа се диви Нади што кроз све пролази сама, без мужа и то говори Бранку, што покреће свађу, јер Ђурђа сматра да је отац Надиног детета неодговоран, а Бранко се љути што осуђује тог човека, a да ни не зна ко је у питању. Сима и даље подржава Наду на сваком кораку, због чега му она даје прстен. Он је пита да ли га проси, а она му одговара да пристаје. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 38/39 |RTitle = Ђурђа се Нади жали на свој брак |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|2}} |ShortSummary = Ђурђа је код Наде и разговара са њом о свом браку и константном осећају да нешто није у реду. Рале објашњава Деси како је постао зеленаш, током романтичне вечере. Јелисавета и Милан смишљају како да се ратосиљају Ралета, а Милан долази на идеју да га надмудри. Даца плаче и говори Сими да је она Радоју била само утеха, иако је она њега обожавала. Миодраг говори Бранку да мора да иде на Надину свадбу, без поговора. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 40/41 |RTitle = Ђурђа убеђује Бранка да иде на Надину свадбу |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|3}} |ShortSummary = Оливер говори свом адвокату Луки да ће објавити информацију да је Бранко отац Надиног детета. Затим тражи од Ралета да сазна нешто од Десе, на шта му Рале одговара да он то никада неће урадити. Оливер му потом скреће пажњу на то да га није замолио, већ му је то наредио. Рале под тим утиском Деси саопштава да никоме неће дозволити да је повреди, али код ње то изазива забринутост. Ђурђи није јасно због чега Бранко не жели да иде на Надину свадбу, а он јој говори да га све то чини јако љутим. Након свађе, расправе и разговора одлучује да ипак иду, што Ђурђа путем телефона саопштава Нади. Наду то затиче и бива прилично изненађена. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 42/43 |RTitle = Ђурђа се напила код Наде, а Бранко код Симе у кафани |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|4}} |ShortSummary = Нада пита Ђурђу да ли је Бранко њу запросио, а она јој одговара да никада не би могла да се уда за човека кога је сама запросила. Након неколико чаша пића препричава Нади како је просидба изгледала и признаје јој да је тада није ни пољубио. Ружа признаје Мари и Оливери да јој се допада један момак, али не жели да их упозна са њим док га мало не припитоми. Сима и Бранко пију заједно и Сима га пита да му буде кум на свадби. И Бранко и Ђурђа долазе пијани кући, док их у дневној соби чекају Мара, Љубица, Ружа и Миодраг. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 44/45 |RTitle = Нада и Сима се венчавају |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|5}} |ShortSummary = Бранко Ђурђи говори да ће бити најлепша на венчању, а она му одговара да је Наду баш тешко надмашити. Бранка то избацује из такта и свађа се са њом. Ђурђа на венчању примећује да Нада носи венчаницу која је иста као њена и то је збуњује и шокира. Нада испред матичарке ипак говори „Не“ и одбија да се уда за Симу. Бранка читава ситуација потреса, почиње да плаче и одлази са венчања. |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 46/47 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|8}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 48/49 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|9}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 50/51 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|10}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 52/53 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|11}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Мала супруга |EpisodeNumber = 54/55 |RTitle = |OriginalAirDate = {{start date|2022|8|12}} |ShortSummary = |LineColor = 177245 }} |} ==Глумци и улоге== {{Списак глумаца}} |- | [[Срна Ђенадић]] || Ђурђица Драгићевић |- | [[Никола Малбаша (глумац)|Никола Малбаша]] || Бранко Божић |- | [[Тамара Радовановић]] || Нада Симоновић |- | Аника Грујић || Мара |- | Милица Буразер || Ружа |- | Григорије Јакишић || Радоје |- | [[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Миодраг Хаџи Орловић |- | Александра Костић || Љубица |- | [[Лора Орловић]] || Оливера |- | Милица Јанковић || Ана |- | [[Саша Јоксимовић]] || Сима |- | Александра Белошевић || Данијела - Даца |- | [[Милан Пајић]] || Диги |- | Тамара Белошевић || Живка |- | [[Јована Јеловац Цавнић]] || Јелисавета |- | [[Митра Младеновић]] || Деса |- | Миодраг Берић || Милан |- | [[Давор Перуновић]] || Рале - зеленаш |- | Маја Шиповац || сестра Јелена |- | Марија Милојков || Маша |- | Душан Момчиловић || Оливер Симоновић |- | [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] || Лука Савић - адвокат |- | Алиса Левић || Алиса |- | [[Јелена Ракочевић]] || Тамара |- | [[Милица Милша]] || Наталија Момчиловић |} ==Референце== {{рефлист}} ==Спољашње везе== * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga-2174397}} * [https://www.prva.rs/program/serija/mala-supruga/epizode.php Садржај епизода на сајту Прве] * [https://filmitv.rs/2022/06/20/otkrivamo-sve-o-seriji-mala-supruga-evo-ko-je-djurdjica-i-koji-veliki-problem-ce-joj-zagorcati-zivot/ Нова серија Мала супруга стиже на Првој ТВ] Film&tv 20.06.2022. * [https://filmitv.rs/2022/05/13/saznaj-sve-o-novoj-seriji-mala-supruga-evo-koja-zvezda-kola-srece-igra-glavnu-ulogu-i-kada-stize-na-tv/?amp=1 Срна Ђенадић као Ђурђица у серији Мала супруга] Film&tv 13.05.2022. * {{IMDb title|tt21194344|Мала супруга}} [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2022.]] soawk16yyx0pziq1wpnnmuo9rkaj6oa 0 4322971 25138459 25137267 2022-08-04T13:40:44Z Uroš Veličković Zmaj 265846 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Bookends | омот = Bookends omot.jpg | натпис = | извођач = [[Simon & Garfunkel]] | издат = {{датум почетка|1968|04|03}} | снимљен = {{hlist|септембар 1966|јануар и јун 1967|октобар 1967 – фебруар 1968}} | жанр = [[фолк рок]] | трајање = 29 мин. 51 секунда | издавач = [[Columbia Records]] | продуцент = [[Пол Сајмон]], [[Арт Гарфанкел]]<br> Рој Хили, Џон Сајмон | албум_пре = Parsley, Sage, Rosemary and Thyme | албум_после = Bridge Over Troubled Water | година0 = 1966 | овај_албум = Bookends | година1 = 1968 | година2 = 1970 | Misc = {{Singles | name = Bookends | type = studio | single1 = <b>A Hazy Shade of Winter</b> | single1date= у новембру 1966 | single2 = <b>At The Zoo</b> | single2date= у марту 1967 | single3 = <b>Fakin' It</b> | single3date= у августу 1967 | single4 = <b>Mrs. Robinson</b> | single4date= у априлу 1968 | single5 = <b>America</b> | single5date= 1972 }} }} '''Bookends''' ([[Српски језик|срп]]. ''Завршеци'' / ''Крајеви''{{Напомена|У буквалном смислу Bookends се преводи као држачи за књиге. У фигуративном смислу, реч Bookends означава крај неког поглавља, неке епохе или неког дела живота.}}) је четврти и претпоследњи албум [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] [[фолк рок]] двојца [[Simon & Garfunkel]].<ref>{{Cite web|url=https://simonandgarfunkel.com/music/bookends/|title=Bookends|website=The Official Simon & Garfunkel Site|language=en-US|access-date=2022-06-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/music/music-album-reviews/bookends-181978/|title=Bookends|last=Schmidt|first=Arthur|last2=Schmidt|first2=Arthur|date=1968-05-25|website=Rolling Stone|language=en-US|access-date=2022-06-18}}</ref> Објавио га је [[Columbia Records]] 3. априла 1968. године, подстакнут успехом филма ''[[Дипломац]]'' за чије су потребе Simon & Garfunkel креирали музику.<ref>{{Citation|title=Bookends - Simon & Garfunkel {{!}} Releases {{!}} AllMusic|url=https://www.allmusic.com/album/bookends-mw0000043634/releases|accessdate=2022-06-18|language=en}}</ref> Simon & Garfunkel су раније постигли успех са својим албумима ''Sounds of Silence'' (срп. ''Звуци тишине,'' 1966) и ''Parsley, Sage, Rosemary and Thyme'' (срп. ''Першун, жалфија, рузмарин и мајчина душица, 1966''), али је ''Bookends'' био албум који их је прославио у области [[Kontrakultura|контракултурне музике]] шездесетих којом су доминирали уметници као што су [[Боб Дилан]] и [[The Rolling Stones]].<ref>{{Cite book|title=Simon and Garfunkel's Bookends|url=https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn|last=Форнатејл|first=Пит|publisher=Rodale Books|year=2007|isbn=1-59486-427-6|location=Сједињене Америчке Државе|pages=x}}</ref> ''Bookends'' је [[концептуални албум]] који тематски обрађује живот од детињства до дубоке старости. За разлику од претходних албума који су искључиво припадали жанру фолк рок музике, ''Bookends'' у себи садржи и елементе [[џез]] и [[Pop rok|поп рок]] музике. Друга страна плоче садржи синглове које је двојац објавио пре почетка радова на албуму и песме које су биле део музике за филм ''Дипломац'' али нису искоришћене за потребе филма, укључујући ''A Hazy Shade of Winter'' и ''At the Zoo.'' ''Bookends'' био је критички и комерцијални успех, прослављан као један од најбољих фолк рок албума, као и један од најбољих албума свих времена. Албум се пронашао на врху топ листа албума у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] (У САД, албум је провео годину дана на топ листи, у УК седам недеља).<ref>{{Cite web|url=https://www.billboard.com/music/music-news/the-columbia-studio-recordings1964-1970-78514/|title=The Columbia Studio Recordings,1964-1970|last=Staff|first=Billboard|last2=Staff|first2=Billboard|date=2001-09-08|website=Billboard|language=en-US|access-date=2022-06-18}}</ref><ref>{{Cite book|title=SImon & Garfunkel|last=Ли|first=Спенсер|publisher=McNidder and Grace Limited|year=2015|isbn=9780857161505|location=Сједињене Америчке Државе|pages=84}}</ref> На својој листи најбољих албума свих времена, амерички телевизијски канал [[VH1]] је прогласио ''Bookends'' за 93. најбољи албум свих времена.<ref>{{Cite web|url=http://www.rockonthenet.com/archive/2001/vh1albums.htm|title=Rock On The Net: VH1: 100 Greatest Albums|website=www.rockonthenet.com|access-date=2022-06-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.besteveralbums.com/thechart.php?c=2|title=The Top 100 Albums|website=BestEverAlbums.com|language=en|access-date=2022-06-18}}</ref> ''Bookends'' се налазио на 234. месту на листи 500 најбољих албума свих времена америчког [[Rolling Stone|магазина Rolling Stone]] из 2012. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/music/music-lists/500-greatest-albums-of-all-time-156826/|title=500 Greatest Albums of All Time|last=Stone|first=Rolling|last2=Stone|first2=Rolling|date=2009-05-31|website=Rolling Stone|language=en-US|access-date=2022-06-18}}</ref> О успеху овог албума, као и о успеху двојца у целини сведочи чињеница да су у недељи петнаестог јуна 1968. године, албуми ''the Graduate, Bookends, Parsley, Sage, Rosemary and Thyme'' били на прва три места на топ листи албума Сједињених Америчких Држава.<ref>{{Cite journal|last=Кар|first=Рој|date=1967.|title=Simon & Garfunkel: How they came together, what they did together, and what they're doing apart|url=https://worldradiohistory.com/UK/Radio-One-Pop/Radio-One-Story-of-Pop-14.pdf|journal=The Radio One - Story of Pop, The First Encyclopedia of Pop in 26 Weekly Parts|volume=14|pages=381 - 382 (19 - 20)|via=World Radio History}}</ref> == Позадина и продукција == Пре почетка радова на албуму ''Bookends,'' [[Simon & Garfunkel]] се распао, његови чланови деморалисани неуспехом свог дебитантског албума ''Wednesday Morning, 3 A.M.'' (срп. ''Среда ујутро, 3 сата после поноћи, 1964'').<ref>{{Cite web|url=https://www.biography.com/news/simon-garfunkel-relationship-facts|title=Simon & Garfunkel: The Constant Ups and Downs of Their Relationship|last=Bertram|first=Colin|website=Biography|language=en-us|access-date=2022-06-19}}</ref> Након изненадног успеха сингла ''Sound of Silence'' који се у почетку популаризовао на радио станицама универзитета, а затим прешао у мејнстрим преко разних радио станица широм Америке, [[Пол Сајмон|Сајмон]] и [[Арт Гарфанкел|Гарфанкел]] су поново почели да раде на новој музици, и објавили су два албума у периоду од годину дана - ''Sounds of Silence'' и ''Parsley, Sage, Rosemary and Thyme.''<ref>{{Cite book|title=Simon and Garfunkel's Bookends|url=https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn|last=Форнатејл|first=Пит|publisher=Rodale Books|year=2007|isbn=1-59486-427-6|location=Сједињене Америчке Државе|pages=xi}}</ref><ref name=":0">{{harvnb|Charlesworth|1997|pp=42,136}}</ref> Овај новостечени успех привукао је пажњу режисера [[Мајк Николс|Мајка Николса]] који је био инспирисан музиком Сајмона и Гарфанкела при креирању свог филма ''[[Дипломац]].''<ref>{{Cite book|title=Simon & Garfunkel: Together Alone|last=Ли|first=Спенсер|publisher=McNidder and Grace Limited|year=2015|isbn=9780857161505|location=Сједињене Америчке Државе|pages=78}}</ref> Николс је понудио Сајмону и Гарфанкелу да креирају музику за филм, и упркос Сајмоновом противљењу, двојац је пристао на ту идеју. Они су за потребе филма креирали две нове песме ''Punky's Dilemma'' и ''Overs'' али Николс није био импресиониран њима.<ref>{{Cite book|title=Paul Simon: A Life|last=Елиот|first=Марк|publisher=John Wiley and Sons|year=2010|isbn=9780470433638|location=Сједињене Америчке Државе|pages=90}}</ref> Сајмон и Гарфанкел су му касније представили недовршену песму ''Mrs. Robinson'' коју је он прихватио. Арт Гарфанкел је о овом тренутку рекао:<blockquote>„Пол је радио на ономе што је данас ''Mrs. Robinson.'' Али она тад није имала име па смо само попунили песму било којим тросложним именом. А због лика из филма смо само почели да певамо гђа. Робинсон... и једног дана смо седели са Мајком и причали о идејама за још једну песму. И ја сам рекао 'А шта о ''Mrs. Robinson''?' Мајк је скочио на ноге. 'Имате песму која се зове ''Mrs. Robinson'' и нисте ми је показали?' Објаснили смо му назив и отпевали смо му песму. Мајк ју је искористио за филм као музику за гђу. Робинсон''."''<ref>{{Cite book|title=Paul Simon: A Life|last=Елиот|first=Марк|publisher=John Wiley and Sons|year=2010|isbn=9780470433638|location=Сједињене Америчке Државе|pages=91}}</ref></blockquote>У другачијој верзији догађаја који су довели до убацивања песме ''Mrs. Robinson'' у филм ''Дипломац,'' Арт је рекао:<blockquote>[[Датотека:Mrs. Robinson isečak.wav|мини|Рефрен песме ''Mrs. Robinson'']]''„''Сећам се да сам се сусрео са Полом на звучној бини и ја и (режисер) Мајк Николс смо причали о стварима које ће бити убачене у ту сцену. И ја сам рекао Мајку, 'Знаш, Пол тренутно пише неку песму звану ''Гђа. Рузвелт'' од које планира сад да одустане, не свиђа му се. Али 'госпођа Рузвелт' може да постане 'госпођа Робинсон'. И сви смо се погледали и помислили смо, 'Да могла би. То би могло да буде то.'"<ref>{{Cite web|url=https://nightswithalicecooper.com/2020/04/03/flashback-simon-garfunkel-release-bookends/|title=FLASHBACK: SIMON & GARFUNKEL RELEASE ‘BOOKENDS’|last=News|first=Music|website=Nights with Alice Cooper|language=en|access-date=2022-07-02}}</ref></blockquote>На крају је у филму искоришћено само неколико строфа (остатак текста је био смењен мелодичним певушењем Сајмона и Гарфанкела) па је песма допуњена за албум. Песма ''A Hazy Shade of Winter'' креирана је оригинално за албум ''Parsley, Sage, Rosemary and Thyme'' али су Сајмон и Гарфанкел одлучили да ту песму објаве као [[Музички сингл|сингл]]. Песма ''At the Zoo'' је слично била објављена прво као сингл, пре него што је постала део албума. Почетком 1967. године, Сајмон је започео писање писама за албум који ће евентуално постати ''Bookends.'' У разговору са новинаром за магазин ''High Fidelity'', рекао је: "Више ме не интересују синглови."<ref>{{Cite book|title=Simon And Garfunkel's Bookends|url=https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn|last=Форнатејл|first=Пит|publisher=Rodale Books|year=2007|isbn=1-59486-427-6|location=Сједињене Америчке Државе|pages=[https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn/page/61 61]}}</ref> Главни продуценти који су сарађивали са Сајмоном и Гарфанкелом при раду на албуму били су Џон Сајмон и Рој Хили. Џон Сајмон је помагао Полу при писању текстова зато што је он патио од уметничке блокаде, док је Хили био задужен за продукцију песама у студију. Сајмон и Гарфанкел су били инспирисани продукцијом на албуму ''[[Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band]]'' енглеског рок састава [[the Beatles]] и желели су да креирају [[Антитеза|антитезу]] том албуму.<ref>{{Cite web|url=https://www.artgarfunkel.com/articles/bookends.html|title=Art Garfunkel Official Site|website=www.artgarfunkel.com|access-date=2022-06-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://forward.com/culture/395802/did-simon-garfunkel-write-the-jewish-sgt-pepper/|title=Did Simon & Garfunkel Write The Jewish ‘Sgt. Pepper?’|date=2018-04-01|website=The Forward|language=en|access-date=2022-06-24}}</ref> У интервјуу са магазином [[the Guardian]] Арт је о инспирацији коју су Битлси имали на албум рекао:<blockquote>„Битлси су били ти, када су направили ''[[Rubber Soul]]'' а затим прешли на ''[[Revolver (албум)|Revolver]]'' и ''[[Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band|Sgt. Pepper]] -'' не као колекцију песама већ албум као уметничко дело. Били смо јако импресионирани, и то је осветлило пут који нас је водио као [албуму] ''Bookends.''"<ref>{{Cite web|url=http://www.theguardian.com/music/2015/jun/24/art-garfunkel-paul-simon-jack-nicholson-bridge-over-troubled-water-interview|title=Art Garfunkel: 'Weird is a fair word for me'|date=2015-06-24|website=the Guardian|language=en|access-date=2022-06-24}}</ref></blockquote> == Снимање == ''Bookends'' је сниман у неколико наврата у периоду од 1966. године до 1968. године. Прва песма снимљена за потребе албума била је преснимљена верзија песме ''A Hazy Shade of Winter'' која је пре албума била објављена као сингл. Након снимања ''A Hazy Shade of Winter'' двојац се удружио са продуцентом Џоном Сајмоном за снимање песме ''Fakin' It'' у јуну 1967. године.<ref>{{Cite book|title=Simon & Garfunkel's Bookends|url=https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn|last=Форнатејл|first=Пит|publisher=Rodale Books|year=2007|isbn=1-59486-427-6|location=Сједињене Америчке Државе|pages=[https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn/page/63 63]}}</ref> У уговору који су Simon & Garfunkel имали са Columbia Records, Колумбија је била задужена за све трошкове плаћања студија, па су они ово искористили највише што су могли, унајмивши свираче [[Виола|виоле]], [[Удараљке|ударачких]] и [[Лимени дувачки инструменти|лимених инструмената]].<ref>{{Cite book|title=Simon & Garfunkel's Bookends|url=https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn|last=Форнатејл|first=Пит|publisher=Rodale Books|year=2007|isbn=1-59486-427-6|location=Сједињене Америчке Државе|pages=[https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn/page/64 64]}}</ref> Желевши да максмилано експериментишу са уникатним звуковима на албуму, Сајмон и Гарфанкел су на песми ''Save the Life of My Child'' искористили тада тек креирани инструмент - [[синтисајзер]], што је чинило ''Save the Life of My Child'' једном од првих песама снимљених уз овај инструмент.<ref>{{Cite web|url=https://www.artgarfunkel.com/articles/bookends.html|title=Art Garfunkel Official Site|website=www.artgarfunkel.com|access-date=2022-07-02}}</ref> Продуцент Џон Сајмон је сарађивао са дуом Simon & Garfunkel од почетка рада на албуму до његовог наглог напуштања издавачке куће [[Columbia Records]]. Са дуом, Сајмон је продуцирао песме ''Fakin' It, Punky's Dilemma, Save the Life of my Child'' и ''Overs.''<ref>{{Cite book|title=Simon & Garfunkel's Bookends|url=https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn|last=Форнатејл|first=Пит|publisher=Rodale Books|year=2007|isbn=1-59486-427-6|location=Сједињене Америчке Државе|pages=[https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn/page/66 66]}}</ref> Снимање песме ''Punky's Dilemma'' трајало је преко 50 сати, због перфекционистичког става којег су двојац (претежно Пол Сајмон) имали. Новинар Морган Ејмс је присуствовао снимању песме ''Punky's Dilemma'' и о томе је написао:<blockquote>„Рад коначно започиње... Песма је снимљена у слојевима. Прво Сајмонова гитара, затим његов глас. Касније ће поново снимити своју строфу да би је додао телу [песме]... Након снимања, Гарфанкел окида прекидач који је повезан за разглас у студију. 'Пробај поново, Пол. Мислим да је твој осећај био мало бољи прошли пут. Али ти је интонација овог пута како треба.'... Радни однос тима је изграђен на основи слушања једни других, тражења савета, прихватања савета, подизањем морала. Иако је очигледно да уживају да раде са Џоном Сајмоном, крајња одлука изгледа да долази од једног партнера другом. [...] Идеје су покушане, прихваћене, одбијене. Време пролази. Превише времена. Премало напредовања... ''Punky's Dilemma'' је остављена на тренутак и Сајмон започиње рад на наслову нове песме за албум ''Bookends."''<ref>{{Cite book|title=Simon & Garfunkel's Bookends|url=https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn|last=Форнатејл|first=Пит|publisher=Rodale Books|year=2007|isbn=1-59486-427-6|location=Сједињене Америчке Државе|pages=[https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn/page/67 67]}}</ref></blockquote>Након одласка Џона Сајмона из Колумбије, Сајмон и Гарфанкел су се удружили са продуцентом Ројом Хилијем да доврше песме које су остале недовршене или уопште нису започете, у тренутку Сајмоновог одласка. Песма ''America'' је снимљена првог фебруара 1968. године, следећег дана снимљена је песма ''Mrs. Robinson,'' а осмог фебруара снимљене су песме ''Old Friends'' и ''Bookends Theme.'' Завршетком ових песама, завршени су снимање и продукција албума.<ref>{{Cite book|title=Simon & Garfunkel's Bookends|url=https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn|last=Форнатејл|first=Пит|publisher=Rodale Books|year=2007|isbn=1-59486-427-6|location=Сједињене Америчке Државе|pages=[https://archive.org/details/simongarfunkelsb0000forn/page/80 80]}}</ref> У интервјуу са [[Rolling Stone|магазином Rolling Stone]] Сајмон је рекао да сматра да је снимање тог албума највише искористило студио од свих албума Simon & Garfunkel-а.<ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/music/music-news/paul-simon-the-rolling-stone-interview-2-231656/|title=Paul Simon: The Rolling Stone Interview|last=Landau|first=Jon|last2=Landau|first2=Jon|date=1972-07-20|website=Rolling Stone|language=en-US|access-date=2022-07-02}}</ref> == Композиција == === Процес писања песама === У разговору за магазин Disc, Пол Сајмон је Пенију Валентајну рекао: „Добио сам идеју за овај албум одмах после прошлог [албума]. Честа тема албума је прославити се у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Наш почиње са песмом, ''Save the Life of My Child'' и одатле иде даље. Текстуално, мислим да је много бољи од свега што смо радили раније."<ref>{{Cite book|title=Simon & Garfunkel: Alone Together|last=Ли|first=Спенсер|publisher=McNidder and Grace Limited|year=2015|isbn=9780857161505|location=Сједињене Америчке Државе|pages=89}}</ref> Сајмон је током креације албума често пушио [[хашиш]], јер је сматрао да је дрога била неопходна за његов процес писања песама. Злоупотреба опијата почела је негативно да утиче на Сајмона, након чега је он почео да се изолује од других. У интервјуу са магазином Rolling Stone, Сајмон је говорио о својим искуствима са хашишом: <blockquote>„[Дрога] ме је натерала да се више повучем у себе. Извукла је из мене страхове које сам имао, и ја мислим да ми није помогла са писањем текстова иако сам био убеђен да не могу да пишем без ње. Морао сам да будем надуван да бих писао. Није ни било битно, јер сам био надуван сваки дан у сваком случају. Али мислим да је већина бола који се налази у песмама од пренаглења због дроге. Када постанеш депресиван кад си надуван, она те баш ограничи. Стварно те замота. И често сам био сам. Био сам на турнеји и био сам сȃм."<ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/music/music-news/paul-simon-the-rolling-stone-interview-2-231656/|title=Paul Simon: The Rolling Stone Interview|last=Landau|first=Jon|last2=Landau|first2=Jon|date=1972-07-20|website=Rolling Stone|language=en-US|access-date=2022-08-03}}</ref></blockquote>Коришћење дроге је често доводило до интроспективних момената, где би Сајмон сагледавао себе, свој живот и историју своје породице.<blockquote>„Током једног сањарења изазваног хашишом размишљао сам се у себи, "Баш сам у чудној позицији. Зарађујем паре писањем и извођењем песама. Само би то данас било могуће. Да сам рођен пре стотину година, не бих ни био у овој земљи. Вероватно бих био у [[Беч|Бечу]] или одакле год су моји преци – [[Мађарска|Мађарске]] – и не бих био гитариста-извођач.""<ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/music/music-news/paul-simon-the-rolling-stone-interview-2-231656/|title=Paul Simon: The Rolling Stone Interview|last=Landau|first=Jon|last2=Landau|first2=Jon|date=1972-07-20|website=Rolling Stone|language=en-US|access-date=2022-08-03}}</ref></blockquote>Сајмон је осмислио концепт албума пре него што је написао иједну песму. Гарфанкелу је објаснио: „Почећу да пишем целу страну албума — циклус песама. Желим да раније песме буду о младости а последње песме о позним годинама, и желим да осећање сваке песме пристаје."<ref>{{Cite book|title=Paul Simon: A Life|last=Елиот|first=Марк|publisher=John Wiley and Sons|year=2010|isbn=9780470433638|location=Сједињене Америчке Државе|pages=94}}</ref> == Списак песама == Све песме на албуму је написао [[Пол Сајмон]], осим песме ''Voices of Old People'' коју је написао [[Арт Гарфанкел]] {{Песме на музичком албуму са извођачима | наслов = Прва страна | додатна_колона = Снимљено | назив1 = Bookends Theme | трајање1 = 0:32 | додатна1 = 8. март 1968 | назив2 = Save the Life of My Child | трајање2 = 2:49 | додатна2 = 14. децембар 1967 | назив3 = America | трајање3 = 3:35 | додатна3 = 1 фебруар 1968 | назив4 = Overs | трајање4 = 2:14 | додатна4 = 16. октобар 1967 | назив5 = Voices of Old People | трајање5 = 2:07 | додатна5 = 6. фебруар 1968 | назив6 = Old Friends | трајање6 = 2:36 | додатна6 = 8 март 1968 | назив7 = Bookends Theme | трајање7 = 1:16 | додатна7 = 8. март 1968 }} {{Песме на музичком албуму са извођачима | наслов = Друга страна | додатна_колона = Снимљено | назив1 = Fakin' It | трајање1 = 3:17 | додатна1 = јун 1967 | назив2 = Punky's Dilemma | трајање2 = 2:12 | додатна2 = 5. октобар 1967 | назив3 = Mrs. Robinson | трајање3 = 4:02 | додатна3 = 2. фебруар 1968 | назив4 = A Hazy Shade of Winter | трајање4 = 2:17 | додатна4 = 7. септембар 1966 | назив5 = At the Zoo | трајање5 = 2:23 | додатна5 = 8. јануар 1967 |укупно_трајање=29:51 }} {{Песме на музичком албуму са извођачима | наслов = Додатне песме (ЦД издање албума из 2001. године) | додатна_колона = Снимљено | назив13 = You Don't Know Where Your Interest Lies | трајање13 = 2:18 | додатна13 = 14. јун 1967 | назив14 = Old Friends (Демо верзија) | трајање14 = 2:10 | додатна14 = 1968 |укупно_трајање=33:48 }} == Особље == * [[Пол Сајмон]] – [[Вокал (музика)|вокали]], [[гитара]] * [[Арт Гарфанкел]] – вокали, [[удараљке]], [[Музички продуцент|продукција]] === Додатно особље === * Хол Блејн – [[бубњеви]], удараљке * Џо Озборн – [[бас-гитара]] * Лери Кнечел – [[клавир]], [[клавијатура]], бас гитара на песми ''Mrs. Robinson'' * Џон Сајмон – [[синтисајзер]] на песми ''Save the Life of My Child'' === Продукција === * [[Simon & Garfunkel]] * Рој Хили * Џон Сајмон * Боб Џонстон * Џими Хескл * Ричард Аведон<ref>{{Citation|title=Simon & Garfunkel - Bookends Album Reviews, Songs & More {{!}} AllMusic|url=https://www.allmusic.com/album/bookends-mw0000043634|accessdate=2022-07-14|language=en}}</ref> == Литература == * Форнатејл, Пит. ''Simon and Garfunkel's Bookends'' Rodale Books. 2007. ISBN 1-59486-427-6 * Елиот, Марк. ''Paul Simon: A Life'' John Wiley and Sons. 2010. ISBN 9780470433638 * Чарлсворт, Крис. ''The Complete Guide to the Music of Paul Simon and Simon & Garfunkel'' Omnibus Press. 1997. ISBN 9780711955974 * Ли, Спенсер, ''Simon & Garfunkel: Alone Together'' McNidder and Grace Limited. 2015. ISBN 9780857161505 == Напомене == <references group="lower-alpha" /> == Референце == <references /> == Спољашње везе == * [https://simonandgarfunkel.com/music/bookends/ ''Bookends'' на званичном сајту Сајмона и Гарфанкела] * [https://www.allmusic.com/album/bookends-mw0000043634 ''Bookends'' на сајту AllMusic] * [https://www.discogs.com/master/27757-Simon-Garfunkel-Bookends ''Bookends'' на сајту Discogs] [[Категорија:Албуми 1968.]] [[Категорија:Simon & Garfunkel]] [[Категорија:Албуми издати за Columbia Records]] [[Категорија:Албуми на првом месту листе UK Albums Chart]] [[Категорија:Албуми на првом месту листе Билборд 200]] g1pfkjxe63a0aq22tj91qgxu6ho6se6 1 4323699 25138846 24621270 2022-08-04T19:52:45Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[Разговор:ЛГБТ]] на [[Разговор:ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki == Кандидат за добар чланак на расправи == После превода са енглеског пројекта, допуњавања рупа са различитих сестринских пројеката (углавном шпанског, где чланак има статус доброг), као и сопственог рада, сматрам да чланак заслужује статус доброг. Расправа траје 7 дана. [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 18:36, 22. јун 2022. (CEST) :'''Коментари''' {{коментар}} Заграда у почетној реченици би требало да садржи шаблон „{{јез-енгл|LGBT}}” уместо „ел-џи-би-ти” јер је реч о акрониму који је настао по узору оном на енглеском језику, плус правилно се изговара ЛГБТ а не ел-џи-би-ти (нека ме неко исправи ако грешим). Све у свему, чланак има моју подршку. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 19:31, 23. јун 2022. (CEST) :{{одговор|HoneymoonAve27}} Ја искрено никад нисам чуо да неко каже Л-Г-Б-Т, искључиво сам чуо ел-џи-би-ти, али за део за шаблон си управу и не знам како га раније нисам додао. Оставио сам референцу за оба изговора (ел-џи-би-ти и ел-ге-бе-те). [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 20:13, 23. јун 2022. (CEST) ::Колико ја знам, изговара се лгбт (слова српске азбуке); дакле не ел-џи-би-ти или ел-ге-бе-те, него л-г-б-т. Било би добро да нам [[Корисник:Aca|Аца]] реши ову недоумицу. — [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] ([[Разговор са корисником:HoneymoonAve27|разговор]]) 22:43, 23. јун 2022. (CEST) :::Оставио сам овако јер је [http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=100006 Клајн] написао да ни изговор требао да буде "ел-ге-бе-те", а сви говоре "ел-џи-би-ти". У крајњем случају, тај део како се изговара може и да се обрише [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|<sup><small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small></sup>]] 22:48, 23. јун 2022. (CEST) :::: {{одговор|HoneymoonAve27|ImStevan}} Ерррм, не. Дакле, овај акроним се изговара као '''ел-џи-би-ти''' (и тако се може и писати). Прихваћен је и изговор „ел-ге-бе-те”, који је наведен други по редоследу препоручености у ''Српском речнику новијих англицизама''. ЛГБТ је општи акроним (који представља заједничке именице) и разумљиво је Клајново негодовање због енглеског спеловања. Ипак, усталило се у језику. Нико никад не би написао „це-ве”, него искључиво „си-ви”. С тим се слаже Прћић у ''Српском речнику новијих англицизама'', који наводи само потоњи изговор. Читање акронима као Л-Г-Б-Т изузетна је појава. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:01, 23. јун 2022. (CEST) :Морам да се надовежем на ово што је {{к|HoneymoonAve27}} рекао и да кажем да је ипак превише у загради објашњавати како шта и на који начин се некад погрешно каже. Википедија је ту као енциклопедија да обучи народ и самим што се напише ЛГБТ свако ће га рећи на свој начин. То је само нека сугестија. Осим тога, чланак је информативан и веома добро урађен [[Корисник:Боки|<span style="color: red">Боки</span>]] <sup>[[Разговор_са_корисником:Боки|<span style="color:blue">Пиши</span>]] ↔️ [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:blue">Читај</span>]]</sup> 23:04, 23. јун 2022. (CEST) :: {{одговор|Боки}} Слажем се. Нема ту ни велике потребе за изговором (нисмо речник). Ево, средио сам. Надам се да сад одговара. — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 23:20, 23. јун 2022. (CEST) {{коментар}} Тренутно је чланак за статус доброг, што ћу и подржати. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:17, 25. јун 2022. (CEST) 6g4v2pxssxba0n74t0pgb7tgz9aeq9m 0 4324167 25138858 24619344 2022-08-04T19:54:36Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #преусмери [[ЛГБТ+]] hwj928f36tqnf3qxzvhbahcp2g7j9eh 0 4324168 25138859 24619345 2022-08-04T19:54:44Z ImStevan 295267 Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[ЛГБТ]] у [[ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #преусмери [[ЛГБТ+]] hwj928f36tqnf3qxzvhbahcp2g7j9eh 0 4324381 25138511 24621225 2022-08-04T14:11:04Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј | име = Збирка икона Секулић | оригинално_име = | лого = | опис_лога = | слика = | опис_слике = | мапа = | гшир = | гдуж | оснивање = | затварање = | место = [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] | град = [[Београд]] | држава = [[Србија]] | врста = уметнички музеј | колекција = | број_предмета = | посетиоци = | оснивач = | директор = | председник = | кустос = | превоз = | адреса = [[Узун Миркова]] 5 | веб-сајт = [http://www.mgb.org.rs/visit/details/5 Званични веб-сајт] }} '''Збирка икона Секулић''' је музеј у Београду. Део је [[Muzej grada Beograda|Музеја града Београда]].''' Поставку чини легат архитекте и предузимача [[Милан Секулић|Милана Секулића]] и његове супруге Паве, који су неколико деценија сакупљали иконе и друге уметнине. У колекцији је 165 икона.<ref>{{Cite web|url=https://www.europeanheritagedays.com/Event/ZBIRKA-IKONA-SEKULIC|title=ЗБИРКА ИКОНА СЕКУЛИЋ {{!}} European Heritage Days|website=www.europeanheritagedays.com|language=en|access-date=2022-06-25}}</ref> Колекцију чине источноримске, српске, грчке и руске иконе из различитих периода, као и слике, археолошки предмети, старе књиге и стилски намештај.<ref>{{Cite web|url=https://muzejisrbije.rs/2021/04/21/zbirka-ikona-sekulic-2021/|title=Збирка икона Секулић|last=Музеј|date=2021-04-21|website=Музеји Србије|language=sr-RS|access-date=2022-06-25}}</ref> Сликари чија дела су изложена су: [[Арсеније Теодоровић|Арса Теодоровић]], [[Павел Ђурковић]], [[Јован Клајић]], [[Стеван Алексић]], [[Франц Антон Маулберч]], [[Јоваан Бијелић]], [[Игњат Јоб|Игњат Јоба]], [[Марко Челебоновић]] и дела непознатих аутора.<ref>{{Cite web|url=http://www.mgb.org.rs/|title=Збирка икона Секулић|website=www.mgb.org.rs|access-date=2022-06-25}}</ref> == Галерија == <gallery> The Sekulić Icon Collection1.jpg|Стилски намештај The Sekulić Icon Collection2.jpg|Слика Стевана Алексића The Sekulić Icon Collection3.jpg|Портрети грађана из 19. столећа The Sekulić Icon Collection4.jpg|Иконе The Sekulić Icon Collection5.jpg|Руска соба The Sekulić Icon Collection6.jpg|Слике Игњата Јоба The Sekulić Icon Collection7.jpg|Икона Богородице The Sekulić Icon Collection8.jpg|Иконе </gallery> == Референце == {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Музеји у Београду]] oelmhomw4t0mlt6ubcwa1xu13u1948k 25138514 25138511 2022-08-04T14:12:22Z Sadko 25741 додана категорија [[:Категорија:Легати у Београду|Легати у Београду]] помоћу геџета HotCat wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музеј | име = Збирка икона Секулић | оригинално_име = | лого = | опис_лога = | слика = | опис_слике = | мапа = | гшир = | гдуж | оснивање = | затварање = | место = [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] | град = [[Београд]] | држава = [[Србија]] | врста = уметнички музеј | колекција = | број_предмета = | посетиоци = | оснивач = | директор = | председник = | кустос = | превоз = | адреса = [[Узун Миркова]] 5 | веб-сајт = [http://www.mgb.org.rs/visit/details/5 Званични веб-сајт] }} '''Збирка икона Секулић''' је музеј у Београду. Део је [[Muzej grada Beograda|Музеја града Београда]].''' Поставку чини легат архитекте и предузимача [[Милан Секулић|Милана Секулића]] и његове супруге Паве, који су неколико деценија сакупљали иконе и друге уметнине. У колекцији је 165 икона.<ref>{{Cite web|url=https://www.europeanheritagedays.com/Event/ZBIRKA-IKONA-SEKULIC|title=ЗБИРКА ИКОНА СЕКУЛИЋ {{!}} European Heritage Days|website=www.europeanheritagedays.com|language=en|access-date=2022-06-25}}</ref> Колекцију чине источноримске, српске, грчке и руске иконе из различитих периода, као и слике, археолошки предмети, старе књиге и стилски намештај.<ref>{{Cite web|url=https://muzejisrbije.rs/2021/04/21/zbirka-ikona-sekulic-2021/|title=Збирка икона Секулић|last=Музеј|date=2021-04-21|website=Музеји Србије|language=sr-RS|access-date=2022-06-25}}</ref> Сликари чија дела су изложена су: [[Арсеније Теодоровић|Арса Теодоровић]], [[Павел Ђурковић]], [[Јован Клајић]], [[Стеван Алексић]], [[Франц Антон Маулберч]], [[Јоваан Бијелић]], [[Игњат Јоб|Игњат Јоба]], [[Марко Челебоновић]] и дела непознатих аутора.<ref>{{Cite web|url=http://www.mgb.org.rs/|title=Збирка икона Секулић|website=www.mgb.org.rs|access-date=2022-06-25}}</ref> == Галерија == <gallery> The Sekulić Icon Collection1.jpg|Стилски намештај The Sekulić Icon Collection2.jpg|Слика Стевана Алексића The Sekulić Icon Collection3.jpg|Портрети грађана из 19. столећа The Sekulić Icon Collection4.jpg|Иконе The Sekulić Icon Collection5.jpg|Руска соба The Sekulić Icon Collection6.jpg|Слике Игњата Јоба The Sekulić Icon Collection7.jpg|Икона Богородице The Sekulić Icon Collection8.jpg|Иконе </gallery> == Референце == {{reflist}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Музеји у Београду]] [[Категорија:Легати у Београду]] 6ocp5hj1fe7bidm64p6yvy8ejx3s01k 0 4324631 25139109 25121929 2022-08-05T06:10:09Z EmiliaITČA 298352 /* О албуму */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = С друге стране Мјесеца | омот = S druge strane mjeseca.jpeg | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2002|07|06}} | снимљен = 2001-2002 | жанр = поп | издавач = [[Кроација рекордс]] | продуцент = Федор Боић | албум_пре = [[Минус и плус]] | албум_после = [[Пааа..?]] | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2004 }}'''''С друге стране Мјесеца''''' је петнаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2002. објавили [[Croatia Records|Кроација рекордс]] и Тоника. Ово је четврти албум Магазина са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група је требало да наступи на [[Дора (фестивал)|Дори]] [[2002|2002. године]] са песмом ''Ко ме зове'', али се песма повукла и група је са том песмом наступила на Радијском фестивалу у Шибенику. Након тога наступио је на Мелодијама хрватског Јадрана '02. са песмом ''Не верујем ти, не верујем себи''. Две године након албума ''Минус и плус'', [[2002|2002. године]], излази албум ''С друге стране Мјесеца''. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == [[Датотека:Magazin - S druge strane mjeseca .mp3|лево|мини|Одломак из насловне нумере]] Албум је добио име по истоименој песми која је постигла значајан комерцијални успех. На албуму се налази 10 песама (односно 9, пошто на албуму постоје две верзије песме ''Дани су без броја''). На албуму је био и дует: песма ''Дани су без броја'' са [[Есма Реџепова|Есмом Реџеповом]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Нено Нинчевић је написао текст за песму ''Откад сам без тебе'', док је Добрица Васић учествовао у песми ''Дани без броја''. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песме ''Са друге стране месеца'' Ремија Казинотија и песме ''Дани су без броја'' у продукцији [[Никша Братош|Никше Братоша]]). Продуцент албума је Федор Боић, а супервизор Тончи Хуљић. Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација рекордса и студију Рококо. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-S-Druge-Strane-Mjeseca/release/2179788 Magazin - S druge strane Mjeseca www.discogs.com</ref> До априла 2003. године је био продат у 15.075 примерака. == Комерцијални успех == [[Датотека:Ko me zove .mp3|мини|Одломак из песме ''Ко ме зове'']] Као и претходни албум, С друге стране мјесеца је постигао значајан комерцијални успех. На албуму су се нашли бројни хитови: насловна нумера<ref>{{Citation|title=MAGAZIN - S DRUGE STRANE MJESECA (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=OdAcPpTI9lI|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Не верујем ти, Не верујем себи'', ''Дани су без броја''<ref>{{Citation|title=MAGAZIN & ESMA REDZEPOVA - DANI SU BEZ BROJA (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=nClQRFacsMo|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Ко ме зове''<ref>{{Citation|title=MAGAZIN - 'KO ME ZOVE (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=M9D2H3dGuh4|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и ''Пророк''.<ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Плагијати == ''Ко ме зове'' - Survivor ([[Destiny's Child|Дестинис чајлд]])<ref>{{Cite web|url=https://aleksandardjordjevi.blogspot.com/2014/08/pesme-koje-imaju-izvesne.html|title=Pesme koje imaju izvesne slicnosti(obrade i/ili plagijati)|website=|url-status=live|access-date=2022-06-26}}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] g6qsv935xhx10z32wwd3l3l6xckk8iw 25139111 25139109 2022-08-05T06:13:16Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = С друге стране Мјесеца | омот = S druge strane mjeseca.jpeg | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2002|07|06}} | снимљен = 2001-2002 | жанр = поп | издавач = [[Кроација рекордс]] | продуцент = Федор Боић | албум_пре = [[Минус и плус]] | албум_после = [[Пааа..?]] | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2004 }}'''''С друге стране Мјесеца''''' је петнаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2002. објавили [[Croatia Records|Кроација рекордс]] и Тоника. Ово је четврти албум Магазина са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група је требало да наступи на [[Дора (фестивал)|Дори]] [[2002|2002. године]] са песмом ''Ко ме зове'', али се песма повукла и група је са том песмом наступила на Радијском фестивалу у Шибенику. Након тога наступио је на Мелодијама хрватског Јадрана '02. са песмом ''Не верујем ти, не верујем себи''. Две године након албума ''Минус и плус'', [[2002|2002. године]], излази албум ''С друге стране Мјесеца''. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == [[Датотека:Magazin - S druge strane mjeseca .mp3|лево|мини|Одломак из насловне нумере]] Албум је добио име по истоименој песми која је постигла значајан комерцијални успех. На албуму се налази 10 песама (односно 9, пошто на албуму постоје две верзије песме ''Дани су без броја''). На албуму је био и дует: песма ''Дани су без броја'' са [[Есма Реџепова|Есмом Реџеповом]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Нено Нинчевић је написао текст за песму ''Откад сам без тебе'', док је Добрица Васић учествовао у песми ''Дани без броја''. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песме ''Са друге стране месеца'' Ремија Казинотија и песме ''Дани су без броја'' у продукцији [[Никша Братош|Никше Братоша]]). Продуцент албума је Федор Боић, а супервизор Тончи Хуљић. Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација рекордса и студију Рококо. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-S-Druge-Strane-Mjeseca/release/2179788 Magazin - S druge strane Mjeseca www.discogs.com</ref> До априла 2003. године је био продат у 15.075 примерака, а два месеца касније у 15.975 примерака. == Комерцијални успех == [[Датотека:Ko me zove .mp3|мини|Одломак из песме ''Ко ме зове'']] Као и претходни албум, С друге стране мјесеца је постигао значајан комерцијални успех. На албуму су се нашли бројни хитови: насловна нумера<ref>{{Citation|title=MAGAZIN - S DRUGE STRANE MJESECA (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=OdAcPpTI9lI|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Не верујем ти, Не верујем себи'', ''Дани су без броја''<ref>{{Citation|title=MAGAZIN & ESMA REDZEPOVA - DANI SU BEZ BROJA (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=nClQRFacsMo|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Ко ме зове''<ref>{{Citation|title=MAGAZIN - 'KO ME ZOVE (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=M9D2H3dGuh4|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и ''Пророк''.<ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Плагијати == ''Ко ме зове'' - Survivor ([[Destiny's Child|Дестинис чајлд]])<ref>{{Cite web|url=https://aleksandardjordjevi.blogspot.com/2014/08/pesme-koje-imaju-izvesne.html|title=Pesme koje imaju izvesne slicnosti(obrade i/ili plagijati)|website=|url-status=live|access-date=2022-06-26}}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] 5p9od5y7tl7n09ms5psln4rspsov7n7 25139136 25139111 2022-08-05T07:02:31Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = С друге стране Мјесеца | омот = S druge strane mjeseca.jpeg | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2002|07|06}} | снимљен = 2001-2002 | жанр = поп | издавач = [[Кроација рекордс]] | продуцент = Федор Боић | албум_пре = [[Минус и плус]] | албум_после = [[Пааа..?]] | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2004 }}'''''С друге стране Мјесеца''''' је петнаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2002. објавили [[Croatia Records|Кроација рекордс]] и Тоника. Ово је четврти албум Магазина са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група је требало да наступи на [[Дора (фестивал)|Дори]] [[2002|2002. године]] са песмом ''Ко ме зове'', али се песма повукла и група је са том песмом наступила на Радијском фестивалу у Шибенику. Након тога наступио је на Мелодијама хрватског Јадрана '02. са песмом ''Не верујем ти, не верујем себи''. Две године након албума ''Минус и плус'', [[2002|2002. године]], излази албум ''С друге стране Мјесеца''. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == [[Датотека:Magazin - S druge strane mjeseca .mp3|лево|мини|Одломак из насловне нумере]] Албум је добио име по истоименој песми која је постигла значајан комерцијални успех. На албуму се налази 10 песама (односно 9, пошто на албуму постоје две верзије песме ''Дани су без броја''). На албуму је био и дует: песма ''Дани су без броја'' са [[Есма Реџепова|Есмом Реџеповом]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Нено Нинчевић је написао текст за песму ''Откад сам без тебе'', док је Добрица Васић учествовао у песми ''Дани без броја''. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песме ''Са друге стране месеца'' Ремија Казинотија и песме ''Дани су без броја'' у продукцији [[Никша Братош|Никше Братоша]]). Продуцент албума је Федор Боић, а супервизор Тончи Хуљић. Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација рекордса и студију Рококо. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-S-Druge-Strane-Mjeseca/release/2179788 Magazin - S druge strane Mjeseca www.discogs.com</ref> До априла 2003. године је био продат у 15.075 примерака, а два месеца касније у 15.975 примерака. == Комерцијални успех == [[Датотека:Ko me zove .mp3|мини|Одломак из песме ''Ко ме зове'']] Као и претходни албум, С друге стране мјесеца је постигао значајан комерцијални успех. На албуму су се нашли бројни хитови: насловна нумера<ref>{{Citation|title=MAGAZIN - S DRUGE STRANE MJESECA (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=OdAcPpTI9lI|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Не верујем ти, Не верујем себи'', ''Дани су без броја''<ref>{{Citation|title=MAGAZIN & ESMA REDZEPOVA - DANI SU BEZ BROJA (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=nClQRFacsMo|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>, ''Ко ме зове''<ref>{{Citation|title=MAGAZIN - 'KO ME ZOVE (OFFICIAL VIDEO 2002)|url=https://www.youtube.com/watch?v=M9D2H3dGuh4|accessdate=2022-06-26|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и ''Пророк''.<ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == Списак песама == {{Песме на музичком албуму са извођачима |сви_текстови=Вјекослава Хуљић |сва_музика=Тончи Хуљић |назив1=С друге стране мјесеца |трајање1=4:13 |назив2=Не вјерујем теби, не вјерујем себи |трајање2=4:37 | назив3 = Дани су без броја (са Есмом Реџеповом) | трајање3 = 4:03 | назив4 = Ко ме зове | трајање4 = 3:30 | назив5 = Пророк | трајање5 = 4:09 | назив6 = Умрит ил' живит | трајање6 = 4:10 | назив7 = Овиси о теби | трајање7 = 3:47 | назив8 = Хајде реци како | трајање8 = 3:31 | назив9 = Откада сам без тебе | трајање9 = 4:04 | назив10 = Дани су без броја (верзија 2) | трајање10 = 4:20 }} == Плагијати == ''Ко ме зове'' - Survivor ([[Destiny's Child|Дестинис чајлд]])<ref>{{Cite web|url=https://aleksandardjordjevi.blogspot.com/2014/08/pesme-koje-imaju-izvesne.html|title=Pesme koje imaju izvesne slicnosti(obrade i/ili plagijati)|website=|url-status=live|access-date=2022-06-26}}</ref> == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] 7xhxyzvyo2z8mi6j6ka9zaym2yd3w27 2 4324635 25139270 25129513 2022-08-05T09:54:29Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{Корисник:ImStevan/Заглавље}} Испод можете наћи листу чланака које сам написао, превео са неког сестринског пројекта, или у значајној мери дорадио. {| class="wikitable" style="width:30%;" |- ! Садржај |- |{{div col|colwidth=18em}} [[Корисник:ImStevan/Чланци#Добри чланци|Изабрани чланци]] ---- # [[Корисник:ImStevan/Чланци#Певачи|Биографије]] # [[Корисник:ImStevan/Чланци#Песма_Евровизије|Музика]] # [[Корисник:ImStevan/Чланци#Географија|Свет]] # [[Корисник:ImStevan/Чланци#ЛГБТ+ теме|Друштво]] # [[Корисник:ImStevan/Чланци#Олимпијске игре|Спорт]] # [[Корисник:ImStevan/Чланци#Разно|Разно]] {{div col end}} |} {{Заглавље |headline = Изабрани чланци |contents = == Добри чланци == {{Добар звездица|Песма за Евровизију '22}} == Сјајни чланци == Нема }} {{Заглавље |headline = Биографије |contents = == Певачи == [[Владана Вучинић]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Сања Вучић]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Ноа Кирел]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Андреа Коевска]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Лозано (певач)|Лозано]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Моника Љу]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Жереми Макизи]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Ким Петрас]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Роксен]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Аманда Тенфјорд]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Чанел Тереро|Чанел]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[S10 (певачица)|S10]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Ронела Хајати]] == Групе == [[Azúcar Moreno]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[We Are Domi]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Intelligent Music Project]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Kalush Orchestra]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Last Pizza Slice|LPS]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Subwoolfer]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Tanxugueiras]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Circus Mircus]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Citi Zēni]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[ZAA]] == Глумци == [[Кочинел]] == Ди-џејеви == [[Лумикс|LUM!X]] == Спортисти == [[Тимоти Ледук]] == Јутјубери == [[Ники де Јагер]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Technoblade]] == Стримери == [[Keffals]] == Продуценти == [[Мартин Естердал]] == Животиње == [[Бенсон (риба)|Риба Бенсон]] }} {{Заглавље |headline = Филмови |contents = == Документарци == [[It's Elementary: Talking About Gay Issues in School]] == Хорори == [[They/Them (филм)|They/Them]] }} {{Заглавље |headline = Музика |contents = == [[Песма Евровизије]] == [[Гласање на избору за Песму Евровизије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Државе на изборима за Песму Евровизије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[ЛГБТ+ видљивост на избору за Песму Евровизије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Национални избори за Песму Евровизије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Евровизија: Европо нек засијају светла]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Србија на избору за Песму Евровизије 2016.]] == [[Песма Евровизије 2022.]] == [[Албанија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Аустралија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Бугарска на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Естонија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Исланд на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Летонија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Литванија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Малта на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Молдавија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Немачка на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Норвешка на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Пољска на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Румунија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Сан Марино на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Северна Македонија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Србија на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Украјина на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Финска на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Хрватска на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Црна Гора на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Чешка на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Шведска на избору за Песму Евровизије 2022.]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Шпанија на избору за Песму Евровизије 2022.]] == [[Дечја песма Евровизије]] == [[Дечја песма Евровизије 2021.]] == Национална такмичења == === Албанија === [[11. Фестивал песме]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[59. Фестивал песме]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[60. Фестивал песме]] === [[Евровизија - Аустралија одлучује|Аустралија]] === [[Евровизија - Аустралија одлучује 2022.]] === Србија === {{Добра звездица|Песма за Евровизију ’22}} '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Беовизија 2022.]] === Хрватска === [[Дора 2022.]] === Чешка === [[Песма Евровизије Чешка 2022.]] === Шведска === [[Мелодифестивален 2022.]] === Шпанија === [[Фестивал у Бенидорму 2022.]] == Албуми == [[Іди на звук (албум групе Go A)|Іди на звук ''(Go_A)'']] == Остало == [[Песма Америке]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Канадска песма Евровизије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Песма Интервизије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Сурвајвор: Доминиканска Република]] }} {{Заглавље |headline = Свет |contents = == Географија == [[Богенвил (острво)|Острво Богенвил]] == Политички ентитети == [[Аутономна покрајина Богенвил]] }} {{Заглавље |headline = Друштво |contents = == ЛГБТ+ теме == [[Гејспер]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Гејтрификација]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[ЛГБТ|ЛГБТ+]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[ЛГБТ+ заједница]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[ЛГБТ+ видљивост на избору за Песму Евровизије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[ЛГБТ+ миграције]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Небинарност]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Положај ЛГБТ+ особа у Србији]] }} {{Заглавље |headline = Спорт |contents = == Олимпијске игре == [[Олимпијски тим избеглица]] }} {{Заглавље |headline = Разно |contents = == Разно == [[Гласање са тренутним отицањем]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[It's Elementary: Talking About Gay Issues in School]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Јавни радио Јерменије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Магични циркус Евровизије]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Мадам Артур]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Повереник за заштиту равноправности]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Путна исправа за избеглице]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Рангирано гласање]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Срицање слова српског језика]] '''<nowiki>|</nowiki>''' [[Телегласање]] }} j6lcg7wt251y1espo56fyzd998jmd52 0 4324860 25138591 25126731 2022-08-04T15:08:32Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|америчка драмска телевизијска серија из 2022.}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Слатке мале лажљивице: Првобитни грех | слика = Слатке мале лажљивице Првобитни грех.jpg | оригинални_назив = -{Pretty Little Liars: Original Sin}- | жанр = {{Plainlist| * [[Слешер филм|слешер]] * [[Хорор (жанр)|хорор]] * [[Криминалистички филм|крими трилер]] * [[Мистерија (жанр)|мистерија]] * [[тинејџерска драма]] }} | творац = {{Plainlist| * Роберто Агире Сакаса * Линдси Калхун Бринг }} | базирано_на = {{темељи се на|серијалу ''Слатке мале лажљивице''|Саре Шепард}} | улоге = {{Plainlist| * Бејли Медисон * Чандлер Кини * Зарија * Малија Пајлс * Маја Рефико * Малори Бектел * Шерон Лил * Елена Гуд * [[Ерик Џонсон (глумац)|Ерик Џонсон]] * Алекс Аионо * Лиа Салонга }} | композитор = [[Џозеф Бишара]] | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | број_сезона = 1 | број_епизода = 10 | време_трајања = 52—53 минута | извршни_продуцент = {{Plainlist| * И. Марлин Кинг * Ђина Ђироламо * Лесли Моргенштајн * Керолајн Барон * Мајкл Граси * Роберто Агире Сакаса }} | продуцент = {{Plainlist| * Џими Гибонс * Џенина Кибука * Ејми Мајролд * Шон Фогел * Данијела Иман * Памела Гарсија Руни }} | монтажер = Елизабет Чајзевски | кинематографија = {{Plainlist| * Џо Колинс * Анка Малатинска }} | производња = {{Plainlist| * -{Muckle Man Productions}- * -{Alloy Entertainment}- * -{[[Warner Bros. Television]]}- }} | канал = -{[[HBO Max]]}- | почетак_емитовања = {{датум почетка|2022|7|28}} | крај_емитовања = данас | емитовање_у_Србији = да | канал2 = -{[[HBO Max]]}- | почетак_емитовања2 = {{датум почетка|2022|7|28}} | крај_емитовања2 = данас }} '''''Слатке мале лажљивице: Првобитни грех''''' ({{јез-енгл|Pretty Little Liars: Original Sin}}) америчка је [[Слешер филм|слешер]] и [[Тинејџерска драма|тинејџерско-драмска]] телевизијска серија коју су развили Роберто Агире Сакаса и Линдси Калхун Бринг за -{[[HBO Max]]}-. Четврта је серија у франшизи ''Слатке мале лажљивице'', која се темељи на истоименом серијалу романа Саре Шепард, а одвија се у истом континуитету као и претходне серије. Прати животе групе тинејџерки које почињу да примају поруке од мистериозног нападача по имену „А”, сматрајући их одговорним за трагичан догађај из прошлости. [[Ансамблска подела улога|Ансамблску поделу улога]] предводе Бејли Медисон, Чандлер Кини, Зарија, Малија Пајлс и Маја Рефико. У септембру 2020. -{[[Warner Bros.]]}- је најавио развој серије са Агире Сакасом као [[шоуранер]]ом. Крајем истог месеца -{HBO Max}- је наручио комплетну серију. Снимање се одвијало у [[Њујорк (држава)|држави Њујорк]] и трајало је током [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]]. Прва је серија у франшизи коју не приказује -{[[Freeform|ABC Family/Freeform]]}-, као и прва која се преноси преко [[Стриминг|услуге стриминга]]. Премијерно је приказана 28. јула 2022. године.<ref name="Seriespremiere">{{Cite web|url=https://tvline.com/2022/06/15/pretty-little-liars-original-sin-release-date-trailer-hbo-max/|title=''Pretty Little Liars: Original Sin'' Sets July Premiere on HBO Max — Watch Teaser|work=TVLine|last=Swift |first=Andy|date=June 15, 2022|access-date=June 15, 2022|language=en-US}}</ref> Добила је позитивне критике критичара. == Радња == Пре двадесет година, низ трагичних догађаја замало је уништио раднички град Милвуд. Данас, група различитих тинејџерки — потпуно нова група малих лажљивица — на мукама је због непознатог нападача. == Улоге == === Главне === * Бејли Медисон као Имоџен Адамс * Чандлер Кини као Таби Хаворт * Зарија као Фаран Брајант * Малија Пајлс као Мини „Маус” Хонрада * Маја Рефико као Ноа Оливар * Малори Бектел као: ** Карен Бизли ** Кели Бизли * Шерон Лил као Сидни * Елена Гуд као Марџори Оливар * [[Ерик Џонсон (глумац)|Ерик Џонсон]] као шериф Бизли * Алекс Аионо као Шон Нобл * Лиа Салонга као Елоди Хонрада === Споредне === * Кејт Џенингс Грант као мадам Жири * Карли Поуп као Дејви Адамс * Роберт Стентон као Маршал Клантон * Џефри Бин као господин Смити * Бен Кук као Хенри * Лила Крофорд као Сенди * Џенифер Ферин као Марта Бизли * Дерек Клена као Вес * Џордан Гонзалез као Еш * Елијас Качавас као Грег * Карсон Роуланд као Чип * Ентони Ордонез као господин Гарднер * Габријела Пицоло као Анџела Вотерс * Ким Бериос Лин као Ширли * Закија Јанг као Кори Брајант * Брајан Алтемус као Тајлер Марчанд * Бентон Грин као Зик Брајант == Епизоде == {{Episode table |background=#000000 |overall= |title= |titleR=<ref>{{cite journal|url=https://ui.eidr.org/view/content?id=10.5240/A277-63EA-77E9-9A8A-5607-M|doi=10.5240/A277-63EA-77E9-9A8A-5607-M|title=Pretty Little Liars: Original Sin: Season 1|date=May 16, 2022|accessdate=June 15, 2022|journal=Entertainment Identifier Registry}}</ref> |director= |writer= |writerR=<ref name="WGACredits">{{Cite web |date=April 15, 2021 |title=Pretty Little Liars: Original Sin (2021-2022) |url=https://directories.wga.org/project/1218110/pretty-little-liars-original-sin/ |access-date=May 21, 2022 |website=[[Writers Guild of America West]]}}</ref> |airdate= |airdateR=<ref name="Seriespremiere"/> |released=y |episodes= {{Episode list | EpisodeNumber = 1 | Title = -{Chapter One: Spirit Week}- | DirectedBy = Лиса Сопер | WrittenBy = Роберто Агире Сакаса и Линдси Калхун Бринг | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|7|28}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|7|28}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 2 | Title = -{Chapter Two: The Spirit Queen}- | DirectedBy = Лиса Сопер | WrittenBy = Роберто Агире Сакаса и Линдси Калхун Бринг | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{Start date|2022|7|28}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|7|28}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 3 | Title = -{Chapter Three: Aftermath}- | DirectedBy = Меги Кајли | WrittenBy = Мајкл Граси и Евелин Ив | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|7|28}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|7|28}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 4 | Title = -{Chapter Four: The (Fe)male Gaze}- | DirectedBy = Лиса Сопер | WrittenBy = Еленор Џин и Џенина Кибука | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|8|4}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|8|4}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 5 | Title = -{Chapter Five: The Night He Came Home}- | DirectedBy = Лиса Сопер | WrittenBy = Кејт Ејвери и Алексис Шир | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|8|4}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|8|4}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 6 | Title = -{Chapter Six: Scars}- | DirectedBy = | WrittenBy = Памела Џ. Руни и Данијела Иман | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|8|11}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|8|11}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 7 | Title = -{Chapter Seven: Carnival of Souls}- | DirectedBy = | WrittenBy = Данијел Џ. Кинг и Нил Макнил | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|8|11}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|8|11}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 8 | Title = -{Chapter Eight: Bad Blood}- | DirectedBy = | WrittenBy = Мајкл Граси и Стасија Демик | OriginalAirDate = {{Nowrap|{{зас|САД}} {{датум почетка|2022|8|18}}}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|8|18}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 9 | Title = -{Chapter Nine: Dead and Buried}- | DirectedBy = | WrittenBy = Роберто Агире Сакаса и Линдси Калхун Бринг | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|8|18}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|8|18}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} {{Episode list | EpisodeNumber = 10 | Title = -{Chapter Ten: Final Girls}- | DirectedBy = | WrittenBy = | OriginalAirDate = {{зас|САД}} {{датум почетка|2022|8|18}}<br />{{зас|СРБ}} {{датум почетка|2022|8|18}} | ShortSummary = | LineColor = 000000 }} }} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{IMDb title}} * {{HBO Max title}} [[Категорија:Америчке серије које су се почеле приказивати 2022.]] [[Категорија:Америчке тинејџерске телевизијске серије]] [[Категорија:Америчке драмске телевизијске серије]] [[Категорија:Америчке криминалистичке серије]] [[Категорија:Америчке хорор серије]] [[Категорија:Амерички телевизијски трилери]] [[Категорија:Оригинални програми за HBO Max]] [[Категорија:Телевизијске серије на енглеском језику]] [[Категорија:Слатке мале лажљивице]] [[Категорија:Телевизијске серије студија Alloy Entertainment]] [[Категорија:Телевизијске серије Warner Bros. Television Studios-а]] k6zrjazt1smmweecpaaod3pegrvwm53 0 4325123 25138854 24928550 2022-08-04T19:54:02Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Ко је крив | омот = Ко је крив.jpg | извођач = [[Борис Новковић]] | издат = 29. јул 2002 | место = Загреб | студио = Рококо, Кроација рекордс | жанр = поп, рок | издавач = Кроација рекордс (Хрватска) РТВ БК Телеком (СРЈ) | продуцент = Муц Софтић и Никша Братош | албум_пре = Директ | албум_после = Остварен сан | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2004 }} '''Ко је крив''' је једанаести (односно осми) албум [[Хрватска|хрватског]] певача [[Борис Новковић|Бориса Новковића]]. Албум садржи 10 песама и хитови са овог албума су насловна нумера (који пева у дуету са [[Северина (певачица)|Северином]]), ''Ко сам без тебе'' и ''Елоис''. Изашао је 2002. године у издању [[Кроација рекордс|Кроација рекордс-а]].<ref>{{Citation|title=Boris Novković - 'Ko Je Kriv|url=https://www.discogs.com/release/5310984-Boris-Novković-Ko-Je-Kriv|accessdate=2022-06-29|language=en}}</ref> == О албуму == Са песмом ''Елоис'' је наступао на фестивалу Дора 2002 и освојио је треће место.<ref>{{Cite web|url=https://eurosong.hr/povijest/povijest-dore/2002-zagreb/|title=2002. - Zagreb|website=eurosong.hr|language=hr|access-date=2022-06-29}}</ref> Са песмом Златна јабука наступа на Хрватском радијском фестивалу 2002.<ref>{{Citation|title=Various - 6. Hrvatski Radijski Festival CD1|url=https://www.discogs.com/master/1263397-Various-6-Hrvatski-Radijski-Festival-CD1|accessdate=2022-06-29|language=en}}</ref> Праћен је спотовима за насловну нумеру, ''Пијесак''<ref>{{Cite web|url=http://balkanmedia.com/m2/doc/1886-1.shtml|title=Novi Spot Sniman U Tunisu|date=2002-10-08|website=balkanmedia.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20021026093642/http://balkanmedia.com/m2/doc/1886-1.shtml|archive-date=2002-10-26|url-status=dead}}</ref> и ''Ко сам без тебе''. == Референце == [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] 779ueruunf35of0t2atj8oaw1hrhjdh 25139406 25138854 2022-08-05T11:27:08Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Ко је крив | омот = Ко је крив.jpg | извођач = [[Борис Новковић]] | издат = 29. јул 2002 | место = Загреб | студио = Рококо, Кроација рекордс | жанр = поп, рок | издавач = Кроација рекордс (Хрватска) РТВ БК Телеком (СРЈ) | продуцент = Муц Софтић и Никша Братош | албум_пре = Директ | албум_после = Остварен сан | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2004 }} [[Датотека:Boris Novkovic-`Ko sam bez tebe .mp3|мини|Одломак из песме ''Ко сам без тебе'' ]] '''Ко је крив''' је једанаести (односно осми) албум [[Хрватска|хрватског]] певача [[Борис Новковић|Бориса Новковића]]. Албум садржи 10 песама и хитови са овог албума су насловна нумера (који пева у дуету са [[Северина (певачица)|Северином]]), ''Ко сам без тебе'' и ''Елоис''. Изашао је 2002. године у издању [[Кроација рекордс|Кроација рекордс-а]].<ref>{{Citation|title=Boris Novković - 'Ko Je Kriv|url=https://www.discogs.com/release/5310984-Boris-Novković-Ko-Je-Kriv|accessdate=2022-06-29|language=en}}</ref> == О албуму == Са песмом ''Елоис'' је наступао на фестивалу Дора 2002 и освојио је треће место.<ref>{{Cite web|url=https://eurosong.hr/povijest/povijest-dore/2002-zagreb/|title=2002. - Zagreb|website=eurosong.hr|language=hr|access-date=2022-06-29}}</ref> Са песмом Златна јабука наступа на Хрватском радијском фестивалу 2002.<ref>{{Citation|title=Various - 6. Hrvatski Radijski Festival CD1|url=https://www.discogs.com/master/1263397-Various-6-Hrvatski-Radijski-Festival-CD1|accessdate=2022-06-29|language=en}}</ref> Праћен је спотовима за насловну нумеру, ''Пијесак''<ref>{{Cite web|url=http://balkanmedia.com/m2/doc/1886-1.shtml|title=Novi Spot Sniman U Tunisu|date=2002-10-08|website=balkanmedia.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20021026093642/http://balkanmedia.com/m2/doc/1886-1.shtml|archive-date=2002-10-26|url-status=dead}}</ref> и ''Ко сам без тебе''. == Референце == [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] qrl7qncti41pqifqlvfuqj1n4ou9cct 25139408 25139406 2022-08-05T11:27:39Z EmiliaITČA 298352 Поништена измена бр. 25139406 кориснице [[Special:Contributions/EmiliaITČA|EmiliaITČA]] ([[User talk:EmiliaITČA|разговор]]) wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Ко је крив | омот = Ко је крив.jpg | извођач = [[Борис Новковић]] | издат = 29. јул 2002 | место = Загреб | студио = Рококо, Кроација рекордс | жанр = поп, рок | издавач = Кроација рекордс (Хрватска) РТВ БК Телеком (СРЈ) | продуцент = Муц Софтић и Никша Братош | албум_пре = Директ | албум_после = Остварен сан | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2004 }} '''Ко је крив''' је једанаести (односно осми) албум [[Хрватска|хрватског]] певача [[Борис Новковић|Бориса Новковића]]. Албум садржи 10 песама и хитови са овог албума су насловна нумера (који пева у дуету са [[Северина (певачица)|Северином]]), ''Ко сам без тебе'' и ''Елоис''. Изашао је 2002. године у издању [[Кроација рекордс|Кроација рекордс-а]].<ref>{{Citation|title=Boris Novković - 'Ko Je Kriv|url=https://www.discogs.com/release/5310984-Boris-Novković-Ko-Je-Kriv|accessdate=2022-06-29|language=en}}</ref> == О албуму == Са песмом ''Елоис'' је наступао на фестивалу Дора 2002 и освојио је треће место.<ref>{{Cite web|url=https://eurosong.hr/povijest/povijest-dore/2002-zagreb/|title=2002. - Zagreb|website=eurosong.hr|language=hr|access-date=2022-06-29}}</ref> Са песмом Златна јабука наступа на Хрватском радијском фестивалу 2002.<ref>{{Citation|title=Various - 6. Hrvatski Radijski Festival CD1|url=https://www.discogs.com/master/1263397-Various-6-Hrvatski-Radijski-Festival-CD1|accessdate=2022-06-29|language=en}}</ref> Праћен је спотовима за насловну нумеру, ''Пијесак''<ref>{{Cite web|url=http://balkanmedia.com/m2/doc/1886-1.shtml|title=Novi Spot Sniman U Tunisu|date=2002-10-08|website=balkanmedia.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20021026093642/http://balkanmedia.com/m2/doc/1886-1.shtml|archive-date=2002-10-26|url-status=dead}}</ref> и ''Ко сам без тебе''. == Референце == [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] 779ueruunf35of0t2atj8oaw1hrhjdh 25139416 25139408 2022-08-05T11:30:18Z EmiliaITČA 298352 +аудио #WPWP #WPWPSR” wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Ко је крив | омот = Ко је крив.jpg | извођач = [[Борис Новковић]] | издат = 29. јул 2002 | место = Загреб | студио = Рококо, Кроација рекордс | жанр = поп, рок | издавач = Кроација рекордс (Хрватска) РТВ БК Телеком (СРЈ) | продуцент = Муц Софтић и Никша Братош | албум_пре = Директ | албум_после = Остварен сан | година0 = 2000 | година1 = 2002 | година2 = 2004 }} [[Датотека:Boris Novkovic-`Ko sam bez tebe .mp3|мини|Одломак из песме ''Ко сам без тебе'' ]] '''Ко је крив''' је једанаести (односно осми) албум [[Хрватска|хрватског]] певача [[Борис Новковић|Бориса Новковића]]. Албум садржи 10 песама и хитови са овог албума су насловна нумера (који пева у дуету са [[Северина (певачица)|Северином]]), ''Ко сам без тебе'' и ''Елоис''. Изашао је 2002. године у издању [[Кроација рекордс|Кроација рекордс-а]].<ref>{{Citation|title=Boris Novković - 'Ko Je Kriv|url=https://www.discogs.com/release/5310984-Boris-Novković-Ko-Je-Kriv|accessdate=2022-06-29|language=en}}</ref> == О албуму == Са песмом ''Елоис'' је наступао на фестивалу Дора 2002 и освојио је треће место.<ref>{{Cite web|url=https://eurosong.hr/povijest/povijest-dore/2002-zagreb/|title=2002. - Zagreb|website=eurosong.hr|language=hr|access-date=2022-06-29}}</ref> Са песмом Златна јабука наступа на Хрватском радијском фестивалу 2002.<ref>{{Citation|title=Various - 6. Hrvatski Radijski Festival CD1|url=https://www.discogs.com/master/1263397-Various-6-Hrvatski-Radijski-Festival-CD1|accessdate=2022-06-29|language=en}}</ref> Праћен је спотовима за насловну нумеру, ''Пијесак''<ref>{{Cite web|url=http://balkanmedia.com/m2/doc/1886-1.shtml|title=Novi Spot Sniman U Tunisu|date=2002-10-08|website=balkanmedia.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20021026093642/http://balkanmedia.com/m2/doc/1886-1.shtml|archive-date=2002-10-26|url-status=dead}}</ref> и ''Ко сам без тебе''. == Референце == [[Категорија:Албуми 2002.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] qrl7qncti41pqifqlvfuqj1n4ou9cct 0 4325217 25139244 25121933 2022-08-05T09:32:19Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Да си ти ја | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|1998|10|22}} | жанр = поп, балада | издавач = Тоника <br> Орфеј | албум_пре = [[Небо боје моје љубави]] | албум_после = [[Минус и плус]] | година0 = 1996 | година1 = 1998 | година2 = 2000 }}'''''Да си ја''''' је тринаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 1998. објавиле издавачке куће Орфеј (сада Кампус) и Тоника. Ово је други албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група је [[1997]]. године наступ на [[Дора (фестивал)|Дори]] обележила песмом ''Опијум'', која је освојила 7. место, а након тога и наступ на Мелодијама хрватског Јадрана '97. са песмом ''Име ми спомиње''. На Дори 1998. године наступа са песмом ''На свијету све'', која је освојила 6. место. На МХЈ 1998, наступају са песмом ''Иди и не буди људе''. Две године након албума ''Небо боје моје љубави'', [[1998|1998. године]], изашао је албум ''Да си ти ја'' .<ref name="#1">https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == О албуму == Назив албума је заснован на стиху песме Глас. На албуму је 10 песама (у ствари, девет песама, јер је десета песма инструментална верзија песме Брига ме). Аутори песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песама ''Гутљај вина'' и ''Опиум'' ; на првој је радио Реми Казиноти, а на [[Стипица Калогјера|другој Стипица Калогјера]]). Продуценти албума су Тончи Хуљић и Федор Боић. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref name="#2">https://www.discogs.com/Magazin-Da-Si-Ti-Ja/release/4473542 Magazin - Da si ti ja www.discogs.com</ref>{{Gbq|Da sam ja ti, da si ti ja, znam da bi mi bio ljubav najveća<ref>[http://www.tekstovipjesamalyrics.com/tekst-pjesme/5433-magazin-glas] - 'Magazin - Glas' </ref>}} == Комерцијални успех == Да си ја један је од најуспешнијих албума групе Магазин. Албум је достигао платинасти тираж у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]]. <ref name="#1">https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> Готово све песме су постигле значајан комерцијални успех и скоро све песме (осим песама Глас, Луна и На све свете) биле су пропраћене видео-клиповима. Песме које се посебно истичу су: Гутљај вина, Гинем, Опијум, На свијету све и Иди и не буди људи. == Референце == [[Категорија:Албуми 1998.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] l22eajfcefhg6atggra1eubftn52sss 25139454 25139244 2022-08-05T11:41:40Z EmiliaITČA 298352 +слика #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Да си ти ја | омот = Da si ti ja 1998.jpg | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|1998|10|22}} | жанр = поп, балада | издавач = Тоника <br> Орфеј | албум_пре = [[Небо боје моје љубави]] | албум_после = [[Минус и плус]] | година0 = 1996 | година1 = 1998 | година2 = 2000 }}'''''Да си ја''''' је тринаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 1998. објавиле издавачке куће Орфеј (сада Кампус) и Тоника. Ово је други албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група је [[1997]]. године наступ на [[Дора (фестивал)|Дори]] обележила песмом ''Опијум'', која је освојила 7. место, а након тога и наступ на Мелодијама хрватског Јадрана '97. са песмом ''Име ми спомиње''. На Дори 1998. године наступа са песмом ''На свијету све'', која је освојила 6. место. На МХЈ 1998, наступају са песмом ''Иди и не буди људе''. Две године након албума ''Небо боје моје љубави'', [[1998|1998. године]], изашао је албум ''Да си ти ја'' .<ref name="#1">https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == О албуму == Назив албума је заснован на стиху песме Глас. На албуму је 10 песама (у ствари, девет песама, јер је десета песма инструментална верзија песме Брига ме). Аутори песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песама ''Гутљај вина'' и ''Опиум'' ; на првој је радио Реми Казиноти, а на [[Стипица Калогјера|другој Стипица Калогјера]]). Продуценти албума су Тончи Хуљић и Федор Боић. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref name="#2">https://www.discogs.com/Magazin-Da-Si-Ti-Ja/release/4473542 Magazin - Da si ti ja www.discogs.com</ref>{{Gbq|Da sam ja ti, da si ti ja, znam da bi mi bio ljubav najveća<ref>[http://www.tekstovipjesamalyrics.com/tekst-pjesme/5433-magazin-glas] - 'Magazin - Glas' </ref>}} == Комерцијални успех == Да си ја један је од најуспешнијих албума групе Магазин. Албум је достигао платинасти тираж у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]]. <ref name="#1">https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> Готово све песме су постигле значајан комерцијални успех и скоро све песме (осим песама Глас, Луна и На све свете) биле су пропраћене видео-клиповима. Песме које се посебно истичу су: Гутљај вина, Гинем, Опијум, На свијету све и Иди и не буди људи. == Референце == [[Категорија:Албуми 1998.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] l2hoh254zyi72lz95n5mciatm69b3ap 25139471 25139454 2022-08-05T11:49:55Z EmiliaITČA 298352 +аудио #WPWP #WPWPSR wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Да си ти ја | омот = Da si ti ja 1998.jpg | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|1998|10|22}} | жанр = поп, балада | издавач = Тоника <br> Орфеј | албум_пре = [[Небо боје моје љубави]] | албум_после = [[Минус и плус]] | година0 = 1996 | година1 = 1998 | година2 = 2000 }} [[Датотека:Опијум.mp3|мини|Одломак из песме ''Опијум'' ]] '''''Да си ја''''' је тринаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 1998. објавиле издавачке куће Орфеј (сада Кампус) и Тоника. Ово је други албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. == Позадина == Група је [[1997]]. године наступ на [[Дора (фестивал)|Дори]] обележила песмом ''Опијум'', која је освојила 7. место, а након тога и наступ на Мелодијама хрватског Јадрана '97. са песмом ''Име ми спомиње''. На Дори 1998. године наступа са песмом ''На свијету све'', која је освојила 6. место. На МХЈ 1998, наступају са песмом ''Иди и не буди људе''. Две године након албума ''Небо боје моје љубави'', [[1998|1998. године]], изашао је албум ''Да си ти ја'' .<ref name="#1">https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> == О албуму == Назив албума је заснован на стиху песме Глас. На албуму је 10 песама (у ствари, девет песама, јер је десета песма инструментална верзија песме Брига ме). Аутори песама су Вјекослава Хуљић и [[Тончи Хуљић]]. Продуцент скоро свих песама је Федор Боић (осим песама ''Гутљај вина'' и ''Опиум'' ; на првој је радио Реми Казиноти, а на [[Стипица Калогјера|другој Стипица Калогјера]]). Продуценти албума су Тончи Хуљић и Федор Боић. Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref name="#2">https://www.discogs.com/Magazin-Da-Si-Ti-Ja/release/4473542 Magazin - Da si ti ja www.discogs.com</ref>{{Gbq|Da sam ja ti, da si ti ja, znam da bi mi bio ljubav najveća<ref>[http://www.tekstovipjesamalyrics.com/tekst-pjesme/5433-magazin-glas] - 'Magazin - Glas' </ref>}} == Комерцијални успех == Да си ја један је од најуспешнијих албума групе Магазин. Албум је достигао платинасти тираж у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]]. <ref name="#1">https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> Готово све песме су постигле значајан комерцијални успех и скоро све песме (осим песама Глас, Луна и На све свете) биле су пропраћене видео-клиповима. Песме које се посебно истичу су: Гутљај вина, Гинем, Опијум, На свијету све и Иди и не буди људи. == Референце == [[Категорија:Албуми 1998.]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] jphg7be4dy6bms8foek0h7wbfry7xw8 0 4325354 25138720 24924119 2022-08-04T17:25:33Z Dukae1969 184906 /* Prethodna i naredna epizoda */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:DD188.jpg|мини|десно|280п|Ep. #188. ''Bolest M'', Autor naslovnice: Điđi Kavenađo, 2019.]] '''''Bolest M''''' je epizoda [[Дилан Дог|Dilan Doga]] objavljena u Srbiji premijerno u svesci #188. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]].<ref> https://sr.wikipedia.org/wiki/Dilan_Dog_(Veseli_četvrtak) (20.6.2022)</ref> Na kioscima se pojavila 7. jula 2022. Koštala je 350 din (2,9 €; 3,36 $). Imala je 94 strane.<ref>Spisak svih epizoda Dilan Doga objavljen u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji može se pogledati [[Dilan Dog (spisak epizoda)|ovde]].</ref> == Originalna epizoda == Originalna epizoda pod nazivom ''Morbo M'' objavljena je premijerno u #397. regularne edicije Dilana Doga u [[Италија|Italiji]] u izdanju [[Serđo Boneli editore|Bonelija]].<ref>https://shop.sergiobonelli.it/dylan-dog/2019/08/06/albo/morbo-m-1005064/</ref> Izašla je 31. septembra 2019. Naslovnu stranicu je nacrtao Điđi Kavenađo (Gigo Cavenago). Scenario je napisala Paola Barbato, a epizodu nacrtao Korado Roi. Koštala je 4,4 €. ==Kratak sadržaj== Sve veći broj ljudi zahvaćen je epidemijom pod nazivom Bolest Meteora. Interventne jedinice u skafanderima kupe bolesne sa ulice i vode ih na nepoznato mesto. Bolest ima više manifestacija. Dilanova trenutna devojka Bili, koja takođe boluje od te bolesti, pati od beživotnosti, bezvoljnosti, telesnog slabljenja i depresije. Dilan je vodi u bolnicu gde doktor Hjuz objašnjava da se radi o nekoj vrsti auto-imune bolesti. U ekstremnijim slučajevima, bolest uzrokuje potpunu transformaciju organizma – spolja i iznutra, te vodi do smrti u roku od 3 do 7 nedelja. Najakutniji oblik bolesti se manifestuje u radikalnoj transformaciji ljudskog tela (ono se uvećava), a osoba postaje opasna po okolinu tako što napada i svirepo ubija osobe u neposrednoj blizinu. Takve osobe nazivaju se „Deca Meteora“. Dilan kasnije sreće Kolin, koja je takođe „Dete Meteora“, kod koje se zaraza zaustavila i koja je uspela da preživi duže vreme bez daljih telesnih transformacija. Njeno telo, međutim, ne može da se vrati u pređašnje stanje. Kolin objašnjava da je dobila lek od jedne doktorke. Tragajući za doktorkom, Dilan i Blok (koji se vratio iz Vikedforda u London) pronalaze tajni senatorijum u kome se tretiraju „Deca Meteora“ i ostali zaraženi. Tamo saznaju da zapravo ne postoji nikakav lek, već da zaraženi počinju da veruju da Meteor neće uništiti celu Zemlju i da će uspeti da prežive. Pojava nade u ljudskom mozgu pokreće „pozitivnu“ hemijsku reakciju, a koja anulira „negativnu“ hemijsku reakciju, koja je uzrokovala depresiju nastalu pojavom Meteora. Saznanje da postoji budućnost posle Meteora, zaustavilo je zarazu i „izlečilo“ ljude. U Senatorijumu se nada pacijentima nudi u vidu lažne priče da postoje „Barke“, podmornice koje će odabrane ljude odvesti na dno mora u subokeanska skloništa u kojima će nastaviti život. U razgovoru sa Dilanom, glavna doktorka Senatorijuma moli Dilana da on takvu poruku (da postoji život posle Meteora) počne da širi u javnosti što bi, po njenom shvatanju, dovelo do bržeg zaustravljanja pandemije. Dilan je idealna osoba za širenje takve poruke, jer ne pripada establišmentu i ne pojavljuje se u glavnim medijima. (U javnosti ga često predstavljaju kao šarlatana i prevaranta.) Dilan najpre odbija da učestvuje u ovom planu (nazivajući ga prevarom), ali na kraju ipak pristaje: pojavljuje se na BBC-u i objavljuje da postoji plan za spasenje čovečanstva. Nakon njega, BBC pušta izjavu Džon Gosta, koji podupire Dilanovu izjavu. ==Dilanova uloga u spaaavanju čovečanstva== Dilanovu ulogu u spasavanju čovečanstva definisano je Džon Goust u epizodi ''[[Neka vlada haos! (strip)|Neka vlada haos]]'' (#178). Međutim, tada je bila nejasno određena. Tek u ovoj epizodi postaje jasno da je za prenošenje kredibilne poruke o spasenju neophodna osoba van establišmenta. ==Inspiracija Biblijom== Epizoda je inspirisana [[Библија|biblijskim]] motivima<ref>https://gliaudaci.blogspot.com/2019/10/dylan-dog-397.html (10.7.2022)</ref> vere, nade, spasenja i pričom o [[Нојева барка|Nojevoj barki]] i [[Četiri jahača Apokalipse |Četiri jahača Apokalipse]] (rat, glad, bolest i smrt).<ref>https://www.comicus.it/mainmenu-rece/item/67764-dylan-dog-397-morbom-%203-alla-meteora-recensione (10.7.2022)</ref> ==Odbrojavanje do udara meteora== Od #178. počelo je zvanično veliko finale i odbrojavane (na naslovnim stranama) do udara meteora u Zemlju. U ovoj epizodi do udara meteora ostalo je još tri epizode. <ref>{{Cite web|url=https://citymagazine.danas.rs/kultura/knjige/novi-zivot-dilana-doga-usponi-i-padovi-rekionijeve-vladavine-treci-deo/|title=Novi život Dilana Doga: Usponi i padovi Rekionijeve vladavine (treći deo)|website=City Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref> Ovo odbrojavanje traje do #399, tj. #400 originalne serije, tj. do #191-2 Veselog četvrtka. (Veseli četvrtak je već objavio #400 pod nazivom ''A danas apokalipsa'' u luksuznom izdanju 19.11.2020. na formatu A4.)<ref>{{Cite web|url=https://veselicetvrtak.com/izdanja/posebna-izdanja/dilan-dog-a-danas-apokalipsa/|title=Dilan Dog A danas, apokalipsa! {{!}} Veseli četvrtak|date=2020-10-30|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref> Nakon ove epizode, serijal Dilan Doga je resetovan.<ref>D. Pavlović: "Meteor kao metafora čovečanstva", ''Danas'', 25.6.2022 : https://www.danas.rs/nedelja/meteor-kao-metafora-covecanstva/ (Pristup: 1.7.2022)</ref> (Ovo je već drugi Bonelijev junak koji je doživeo reset. Prvi je bio [[Мистер Но|Mister No]].<ref>{{Cite web|url=https://veselicetvrtak.com/bzzzz/veliki-reset/|title=Veliki reset {{!}} Veseli četvrtak|last=Jovanović|first=Miloš|date=2020-09-11|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref>) ==Naslovna strana== Naslovna strana je verovatno aluzija na HBO seriju [[Чернобиљ (ТВ серија)|Černobilj]].<ref>https://gliaudaci.blogspot.com/2019/10/dylan-dog-397.html (10.7.2022)</ref> Skafanderi, pendemija i maske koje nose zaraženi, međutim, nije aluzija na [[Ковид 19|Kovid-19]], jer se epizoda pojavila u Italiji u septembru 2019, dok je pandemija Kovida zahvatila svet u februaru i martu 2020. godine ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska nosila je naslov ''[[Ime mu je bilo rat (strip)|Ime mu je bilo rat]]'' (#187), a naredna ''[[Ko umre, videće se opet (strip)|Ko umre, videće se opet]]'' (#189). == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Дилан Дог]] conm5cwzy8dmildoi5x6cmgk1dseuwo 0 4326337 25138888 24914188 2022-08-04T20:33:49Z VDVK 184501 Додавање резултата по колима wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 26em;" ! colspan="8" style="font-size: medium;" |Шумадијско-рашка зона у фубдалу 2021/22. |- | colspan="8" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" |[[Датотека:Srpska_Liga_Zapad.jpg|220x220пискел]] |- |'''Спорт''' |[[Фудбал]] |- |'''Држава''' |[[Датотека:Flag_of_Serbia.svg|22x22пискел|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- |'''Покрајина''' |[[Централна Србија]] |- |'''Регија''' |[[Шумадија и западна Србија]] |- |'''Ранг''' |4 |- |'''Виши ранг''' |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]] [[Српска лига Запад]] |- |'''Нижи ранг''' |[[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]] |- |'''Број тимова''' |14 |- |'''Сезона почела''' | |- |'''Сезона завршена''' | |- |'''Првак''' | |- |◀ [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22]] |[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2023/24.|2023/2024]] ▶ |} '''Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.''' ће бити пето издање [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]]. = Промене у саставу лиге = [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] у ову зону испали су: * [[ФК Слога Краљево]] (14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); * [[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]] (16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] У [[Српска лига Запад|Српску лигу Запад]] пласирао се: * [[ФК Тутин]] (првак [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]]); [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из ове зоне су испали: * [[ФК Гоч Врњачка Бања|ФК Гоч]] (11. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Слобода Грбице|ФК Слобода Доње Грбице]] (12. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Шумадија Топоница]] (13. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Водојажа]] (одустао од [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]] после 5 кола такмичења); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] Из нижег ранга су се у ову зону пласирали: * [[ОФК Рас]] (првак [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашке окружне лиге]]): * [[ФК Србија Илићево]] (првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]]); * [[ФК Напредак Грачац]] (победник баража за попуну места у овој лиги. У финалу су 2 пута са по 2:1 савладали [[ФК Ибар Лепосавић|Ибар]] из [[Лепосавић|Лепосавића]] а пре тога су [[ОФК Кошутњак]] у полуфиналу са 8:2 у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и 2:0 у [[Грачац (Врњачка Бања)|Грачцу]]). = Клубови учесници = {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" |Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" |Место ! style="background:lightgrey;width:12em" |Општина ! style="background:lightgrey;width:20em" |2021/22 |- |'''[[OФК Рас]]''' |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |1. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |[[Рашка (град)|Рашка]] |[[Општина Рашка|Рашка]] |6. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Будућност Ресник|ФК Будућност]]''' |[[Ресник (Крагујевац)|Ресник]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |7. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |[[Гружа]] |[[Општина Кнић|Кнић]] |8. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |2. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''']] |[[Рибница (Краљево)|Рибница]] |[[Град Краљево|Краљево]] |4. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Корићани]]''' |[[Корићани (Крагујевац)|Корићани]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |10. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |[[Зубин Поток]] |[[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]] |9. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Напредак Грачац|ФК Напредак]]''' |[[Грачац (Врњачка Бања)|Грачац]] |[[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] |2. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Полет Ратина|ФК Полет]]''' |[[Ратина]] |[[Град Краљево|Краљево]] |5. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Слога Краљево|ФК Слога]]''' |[[Краљево]] |[[Град Краљево|Краљево]] |14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Србија Илићево|ФК Србија]]''' |[[Илићево]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |1. у [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Првој лиги Крагујевца]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |[[Косовска Митровица]] |[[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]] |16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |[[Крагујевац]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |3. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |} = Резултати = {| class="wikitable" |+ ! ![[ОФК Рас|РАС]] ![[ФК Бане|БАН]] ![[ФК Будућност Ресник|БУД]] ![[ФК Гружа|ГРУ]] ![[ФК Јошаница|ЈОШ]] ![[ФК Карађорђе Рибница|КАР]] ![[ФК Корићани|КОР]] ![[ФК Мокра Гора|МОК]] ![[ФК Напредак Грачац|НАП]] ![[ФК Полет Ратина|ПОЛ]] ![[ФК Слога Краљево|СЛО]] ![[ФК Србија Илићево|СРБ]] ![[ФК Трепча (српски клуб)|ТРЕ]] ![[ФК Шумадија 1903|ШУМ]] |- |'''[[OФК Рас]]''' |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | |- |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | |- |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | |- |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | |- |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | |- |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | |- |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' |} = Резултати по колима = * Црном бојом исписани су резултати утакмица одиграних првог дана датог кола * <span style="color:darkblue">Тамно плавом бојом исписани су резултати утакмица одиграних другог дана датог кола</span> {| class="wikitable" style="font-size: 85% |- !style="background:#CEE6F2;width:20em" | '''1. коло''' '''<small>(20/21.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''2. коло''' '''<small>(27/28.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''3. коло''' '''<small>(03/04.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''4. коло''' '''<small>(10/11.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''5. коло''' '''<small>(17/18.09.2022)</small>''' |- |Бане - Јошаница Мокра Гора - Полет Гружа - Карађорђе Напредак - Трепча Корићани - Слога Будућност - Рас Шумадија - Србија |Јошаница - Србија Рас - Шумадија Слога - Будућност Трепча - Корићани Карађорђе - Напредак Полет - Гружа Бане - Мокра Гора |Мокра Гора - Јошаница Гружа - Бане Напредак - Полет Корићани - Карађорђе Будућност - Трепча Шумадија - Слога Србија - Рас |Јошаница - Рас Слога - Србија Трепча - Шумадија Карађорђе - Будућност Полет - Корићани Бане - Напредак Мокра Гора - Гружа |Гружа - Јошаница Напредак - Мокра Гора Корићани - Бане Будућност - Полет Шумадија - Карађорђе Србија - Трепча Рас - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''6. коло''' '''<small>(25/26.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''7. коло''' '''<small>(01/02.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''8. коло''' '''<small>(08/09.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''9. коло''' '''<small>(15/16.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''10. коло''' '''<small>(22/23.10.2022)</small>''' |- |Јошаница - Слога Трепча - Рас Карађорђе - Србија Полет - Шумадија Бане - Будућност Мокра Гора - Корићани Гружа - Напредак |Напредак - Јошаница Корићани - Гружа Будућност - Мокра Гора Шумадија - Бане Србија - Полет Рас - Карађорђе Слога - Трепча |Јошаница - Трепча Карађорђе - Слога Полет - Рас Бане - Србија Мокра Гора - Шумадија Гружа - Будућност Напредак - Корићани |Корићани - Јошаница Будућност - Напредак Шумадија - Гружа Србија - Мокра Гора Рас - Бане Слога - Полет Трепча - Карађорђе |Јошаница - Карађорђе Полет - Трепча Бане - Слога Мокра Гора - Рас Гружа - Србија Напредак - Шумадија Корићани - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''11. коло''' '''<small>(29/30.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''12. коло''' '''<small>(05/06.11.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''13. коло''' (12/13.11.2022) ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''14. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''15. коло''' |- |Будућност - Јошаница Шумадија - Корићани Србија - Напредак Рас - Гружа Слога - Мокра Гора Трепча - Бане Карађорђе - Полет |Јошаница - Полет Бане - Карађорђе Мокра Гора - Трепча Гружа - Слога Напредак - Рас Корићани - Србија Будућност - Шумадија |Шумадија - Јошаница Србија - Будућност Рас - Корићани Слога - Напредак Трепча - Гружа Карађорђе - Мокра Гора Полет - Бане |Јошаница - Бане Полет - Мокра Гора Карађорђе - Гружа Трепча - Напредак Слога - Корићани Рас - Будућност Србија - Шумадија |Србија - Јошаница Шумадија - Рас Будућност - Слога Корићани - Трепча Напредак - Карађорђе Гружа - Полет Мокра Гора - Бане |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''16. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''17. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''18. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''19. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''20. коло''' |- |Јошаница - Мокра Гора Бане - Гружа Полет - Напредак Карађорђе - Корићани Трепча - Будућност Слога - Шумадија Рас - Србија |Рас - Јошаница Србија - Слога Шумадија - Трепча Будућност - Карађорђе Корићани - Полет Напредак -Бане Гружа - Мокра Гора |Јошаница - Гружа Мокра Гора - Напредак Бане - Корићани Полет - Будућност Карађорђе - Шумадија Трепча - Србија Слога - Рас |Слога - Јошаница Рас - Трепча Србија - Карађорђе Шумадија - Полет Будућност - Бане Корићани - Мокра Гора Напредак - Гружа |Јошаница - Напредак Гружа - Корићани Мокра Гора - Будућност Бане - Шумадија Полет - Србија Карађорђе - Рас Трепча - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''21. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''22. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''23. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''24. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''25. коло''' |- |Трепча - Јошаница Слога - Карађорђе Рас - Полет Србија - Бане Шумадија - Мокра Гора Будућност - Гружа Корићани - Напредак |Јошаница - Корићани Напредак - Будућност Гружа - Шумадија Мокра Гора - Србија Бане - Рас Полет - Слога Карађорђе - Трепча |Карађорђе - Јошаница Трепча - Полет Слога - Бане Рас - Мокра Гора Србија - Гружа Шумадија - Напредак Будућност - Корићани |Јошаница - Будућност Корићани - Шумадија Напредак - Србија Гружа - Рас Мокра Гора - Слога Бане - Трепча Полет - Карађорђе |Полет - Јошаница Карађорђе - Бане Трепча - Мокра Гора Слога - Гружа Рас - Напредак Србија - Корићани Шумадија - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''26. коло''' |- |Јошаница - Шумадија Будућност - Србија Корићани - Рас Напредак - Слога Гружа - Трепча Мокра Гора - Карађорђе Бане - Полет |- |} = Табела и статистика лиге = {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 40em;" ! colspan="2" style="font-size: medium;" |Статистика лиге: |- |'''Одиграно кола''' |0 од 26 |- |'''Одиграно утакмица''' |0 од 182 |- |'''Број победа домаћих екипа''' |0 |- |'''Број мечева без победника''' |0 |- |'''Број победа гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупно датих голова''' |0 |- |'''Број голова по колу''' |0 |- |'''Број голова по утакмици''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' |0 |- |'''Највећа победа домаћег тима''' | - |- |'''Највећа победа гостујућег тима''' | - |- |'''Највише датих голова у мечу''' | - |} {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" !# !Клуб !ОУ !Поб !Нер !Пор !ДГ !ПГ !ГР !Бодови |- |1 | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |2 | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |3 | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |4 | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |5 | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |6 | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |7 | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |8 | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |9 | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |10 | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |11 | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |12 | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |13 | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |14 | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |} '''ОУ''' - број одиграних утакмица '''Поб''' - број победа '''Нер''' - број утакмица завршених нерешеним резултатом '''Пор''' - број пораза '''ДГ''' - број датих голова '''ПГ''' - број примљених голова '''ГР''' - гол-разлика = Успешност и форма тимова (календарски, не по колима) = {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- победа}} {{легенда|#FFFACD|- нерешено}} {{легенда|#FFE4E1|- пораз}} * број у обојеним квадратићима се односи на коло у коме је меч одигран. '''Подебљан''' је у утакмицама у којима је дати клуб био домаћин. {| class="wikitable sortable" style="text-align:left" |'''Најдужи победнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ ремија''' | | |- |'''Најдужи губитнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ без пораза''' | | |- |'''Најдужи низ без ремија''' | | |- |'''Најдужи низ без победе''' | | |} = Позиције на табели по колима = {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- клуб је напредовао на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#CEEBFB|- клуб није променио позицију на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#FFE4E1|- клуб је на лошијој позицији на табели у односу на претходно коло}} [[Категорија:Фудбалске лиге у Србији]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] 1g79cab22ddqf67z0sskdnjkw3nfzzx 25138894 25138888 2022-08-04T20:38:32Z VDVK 184501 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 26em;" ! colspan="8" style="font-size: medium;" |Шумадијско-рашка зона у фубдалу 2021/22. |- | colspan="8" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" |[[Датотека:Srpska_Liga_Zapad.jpg|220x220пискел]] |- |'''Спорт''' |[[Фудбал]] |- |'''Држава''' |[[Датотека:Flag_of_Serbia.svg|22x22пискел|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- |'''Покрајина''' |[[Централна Србија]] |- |'''Регија''' |[[Шумадија и западна Србија]] |- |'''Ранг''' |4 |- |'''Виши ранг''' |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]] [[Српска лига Запад]] |- |'''Нижи ранг''' |[[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]] |- |'''Број тимова''' |14 |- |'''Сезона почела''' | |- |'''Сезона завршена''' | |- |'''Првак''' | |- |◀ [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22]] |[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2023/24.|2023/2024]] ▶ |} '''Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.''' ће бити пето издање [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]]. = Промене у саставу лиге = [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] у ову зону испали су: * [[ФК Слога Краљево]] (14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); * [[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]] (16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] У [[Српска лига Запад|Српску лигу Запад]] пласирао се: * [[ФК Тутин]] (првак [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]]); [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из ове зоне су испали: * [[ФК Гоч Врњачка Бања|ФК Гоч]] (11. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Слобода Грбице|ФК Слобода Доње Грбице]] (12. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Шумадија Топоница]] (13. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Водојажа]] (одустао од [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]] после 5 кола такмичења); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] Из нижег ранга су се у ову зону пласирали: * [[ОФК Рас]] (првак [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашке окружне лиге]]): * [[ФК Србија Илићево]] (првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]]); * [[ФК Напредак Грачац]] (победник баража за попуну места у овој лиги. У финалу су 2 пута са по 2:1 савладали [[ФК Ибар Лепосавић|Ибар]] из [[Лепосавић|Лепосавића]] а пре тога су [[ОФК Кошутњак]] у полуфиналу са 8:2 у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и 2:0 у [[Грачац (Врњачка Бања)|Грачцу]]). = Клубови учесници = {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" |Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" |Место ! style="background:lightgrey;width:12em" |Општина ! style="background:lightgrey;width:20em" |2021/22 |- |'''[[OФК Рас]]''' |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |1. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |[[Рашка (град)|Рашка]] |[[Општина Рашка|Рашка]] |6. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Будућност Ресник|ФК Будућност]]''' |[[Ресник (Крагујевац)|Ресник]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |7. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |[[Гружа]] |[[Општина Кнић|Кнић]] |8. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |2. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''']] |[[Рибница (Краљево)|Рибница]] |[[Град Краљево|Краљево]] |4. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Корићани]]''' |[[Корићани (Крагујевац)|Корићани]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |10. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |[[Зубин Поток]] |[[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]] |9. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Напредак Грачац|ФК Напредак]]''' |[[Грачац (Врњачка Бања)|Грачац]] |[[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] |2. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Полет Ратина|ФК Полет]]''' |[[Ратина]] |[[Град Краљево|Краљево]] |5. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Слога Краљево|ФК Слога]]''' |[[Краљево]] |[[Град Краљево|Краљево]] |14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Србија Илићево|ФК Србија]]''' |[[Илићево]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |1. у [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Првој лиги Крагујевца]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |[[Косовска Митровица]] |[[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]] |16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |[[Крагујевац]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |3. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |} = Резултати = {| class="wikitable" |+ ! ![[ОФК Рас|РАС]] ![[ФК Бане|БАН]] ![[ФК Будућност Ресник|БУД]] ![[ФК Гружа|ГРУ]] ![[ФК Јошаница|ЈОШ]] ![[ФК Карађорђе Рибница|КАР]] ![[ФК Корићани|КОР]] ![[ФК Мокра Гора|МОК]] ![[ФК Напредак Грачац|НАП]] ![[ФК Полет Ратина|ПОЛ]] ![[ФК Слога Краљево|СЛО]] ![[ФК Србија Илићево|СРБ]] ![[ФК Трепча (српски клуб)|ТРЕ]] ![[ФК Шумадија 1903|ШУМ]] |- |'''[[OФК Рас]]''' |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | |- |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | |- |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | |- |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | |- |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | |- |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | |- |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' |} = Резултати по колима = * Црном бојом исписани су резултати утакмица одиграних првог дана датог кола * <span style="color:darkblue">Тамно плавом бојом исписани су резултати утакмица одиграних другог дана датог кола</span> {| class="wikitable" style="font-size: 85% |- !style="background:#CEE6F2;width:20em" | '''1. коло''' '''<small>(20/21.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''2. коло''' '''<small>(27/28.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''3. коло''' '''<small>(03/04.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''4. коло''' '''<small>(10/11.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''5. коло''' '''<small>(17/18.09.2022)</small>''' |- |Бане - Јошаница Мокра Гора - Полет Гружа - Карађорђе Напредак - Трепча Корићани - Слога Будућност - Рас Шумадија - Србија |Јошаница - Србија Рас - Шумадија Слога - Будућност Трепча - Корићани Карађорђе - Напредак Полет - Гружа Бане - Мокра Гора |Мокра Гора - Јошаница Гружа - Бане Напредак - Полет Корићани - Карађорђе Будућност - Трепча Шумадија - Слога Србија - Рас |Јошаница - Рас Слога - Србија Трепча - Шумадија Карађорђе - Будућност Полет - Корићани Бане - Напредак Мокра Гора - Гружа |Гружа - Јошаница Напредак - Мокра Гора Корићани - Бане Будућност - Полет Шумадија - Карађорђе Србија - Трепча Рас - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''6. коло''' '''<small>(25/26.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''7. коло''' '''<small>(01/02.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''8. коло''' '''<small>(08/09.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''9. коло''' '''<small>(15/16.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''10. коло''' '''<small>(22/23.10.2022)</small>''' |- |Јошаница - Слога Трепча - Рас Карађорђе - Србија Полет - Шумадија Бане - Будућност Мокра Гора - Корићани Гружа - Напредак |Напредак - Јошаница Корићани - Гружа Будућност - Мокра Гора Шумадија - Бане Србија - Полет Рас - Карађорђе Слога - Трепча |Јошаница - Трепча Карађорђе - Слога Полет - Рас Бане - Србија Мокра Гора - Шумадија Гружа - Будућност Напредак - Корићани |Корићани - Јошаница Будућност - Напредак Шумадија - Гружа Србија - Мокра Гора Рас - Бане Слога - Полет Трепча - Карађорђе |Јошаница - Карађорђе Полет - Трепча Бане - Слога Мокра Гора - Рас Гружа - Србија Напредак - Шумадија Корићани - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''11. коло''' '''<small>(29/30.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''12. коло''' '''<small>(05/06.11.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''13. коло''' (12/13.11.2022) ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''14. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''15. коло''' |- |Будућност - Јошаница Шумадија - Корићани Србија - Напредак Рас - Гружа Слога - Мокра Гора Трепча - Бане Карађорђе - Полет |Јошаница - Полет Бане - Карађорђе Мокра Гора - Трепча Гружа - Слога Напредак - Рас Корићани - Србија Будућност - Шумадија |Шумадија - Јошаница Србија - Будућност Рас - Корићани Слога - Напредак Трепча - Гружа Карађорђе - Мокра Гора Полет - Бане |Јошаница - Бане Полет - Мокра Гора Карађорђе - Гружа Трепча - Напредак Слога - Корићани Рас - Будућност Србија - Шумадија |Србија - Јошаница Шумадија - Рас Будућност - Слога Корићани - Трепча Напредак - Карађорђе Гружа - Полет Мокра Гора - Бане |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''16. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''17. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''18. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''19. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''20. коло''' |- |Јошаница - Мокра Гора Бане - Гружа Полет - Напредак Карађорђе - Корићани Трепча - Будућност Слога - Шумадија Рас - Србија |Рас - Јошаница Србија - Слога Шумадија - Трепча Будућност - Карађорђе Корићани - Полет Напредак -Бане Гружа - Мокра Гора |Јошаница - Гружа Мокра Гора - Напредак Бане - Корићани Полет - Будућност Карађорђе - Шумадија Трепча - Србија Слога - Рас |Слога - Јошаница Рас - Трепча Србија - Карађорђе Шумадија - Полет Будућност - Бане Корићани - Мокра Гора Напредак - Гружа |Јошаница - Напредак Гружа - Корићани Мокра Гора - Будућност Бане - Шумадија Полет - Србија Карађорђе - Рас Трепча - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''21. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''22. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''23. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''24. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''25. коло''' |- |Трепча - Јошаница Слога - Карађорђе Рас - Полет Србија - Бане Шумадија - Мокра Гора Будућност - Гружа Корићани - Напредак |Јошаница - Корићани Напредак - Будућност Гружа - Шумадија Мокра Гора - Србија Бане - Рас Полет - Слога Карађорђе - Трепча |Карађорђе - Јошаница Трепча - Полет Слога - Бане Рас - Мокра Гора Србија - Гружа Шумадија - Напредак Будућност - Корићани |Јошаница - Будућност Корићани - Шумадија Напредак - Србија Гружа - Рас Мокра Гора - Слога Бане - Трепча Полет - Карађорђе |Полет - Јошаница Карађорђе - Бане Трепча - Мокра Гора Слога - Гружа Рас - Напредак Србија - Корићани Шумадија - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''26. коло''' |- |Јошаница - Шумадија Будућност - Србија Корићани - Рас Напредак - Слога Гружа - Трепча Мокра Гора - Карађорђе Бане - Полет |- |} = Табела и статистика лиге = {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 40em;" ! colspan="2" style="font-size: medium;" |Статистика лиге: |- |'''Одиграно кола''' |0 од 26 |- |'''Одиграно утакмица''' |0 од 182 |- |'''Број победа домаћих екипа''' |0 |- |'''Број мечева без победника''' |0 |- |'''Број победа гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупно датих голова''' |0 |- |'''Број голова по колу''' |0 |- |'''Број голова по утакмици''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' |0 |- |'''Највећа победа домаћег тима''' | - |- |'''Највећа победа гостујућег тима''' | - |- |'''Највише датих голова у мечу''' | - |} {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" !# !Клуб !ОУ !Поб !Нер !Пор !ДГ !ПГ !ГР !Бодови |- |1 | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |2 | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |3 | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |4 | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |5 | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |6 | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |7 | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |8 | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |9 | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |10 | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |11 | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |12 | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |13 | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |14 | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |} '''ОУ''' - број одиграних утакмица '''Поб''' - број победа '''Нер''' - број утакмица завршених нерешеним резултатом '''Пор''' - број пораза '''ДГ''' - број датих голова '''ПГ''' - број примљених голова '''ГР''' - гол-разлика = Успешност и форма тимова (календарски, не по колима) = {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- победа}} {{легенда|#FFFACD|- нерешено}} {{легенда|#FFE4E1|- пораз}} * број у обојеним квадратићима се односи на коло у коме је меч одигран. '''Подебљан''' је у утакмицама у којима је дати клуб био домаћин. {| class="wikitable sortable" style="text-align:left" |'''Најдужи победнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ ремија''' | | |- |'''Најдужи губитнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ без пораза''' | | |- |'''Најдужи низ без ремија''' | | |- |'''Најдужи низ без победе''' | | |} = Позиције на табели по колима = {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- клуб је напредовао на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#CEEBFB|- клуб није променио позицију на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#FFE4E1|- клуб је на лошијој позицији на табели у односу на претходно коло}} [[Категорија:Фудбалске лиге у Србији]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] aw79nyqrouoqenswz18qozcb8rr3em5 25138897 25138894 2022-08-04T20:41:12Z VDVK 184501 /* Позиције на табели по колима */ wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 26em;" ! colspan="8" style="font-size: medium;" |Шумадијско-рашка зона у фубдалу 2021/22. |- | colspan="8" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" |[[Датотека:Srpska_Liga_Zapad.jpg|220x220пискел]] |- |'''Спорт''' |[[Фудбал]] |- |'''Држава''' |[[Датотека:Flag_of_Serbia.svg|22x22пискел|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- |'''Покрајина''' |[[Централна Србија]] |- |'''Регија''' |[[Шумадија и западна Србија]] |- |'''Ранг''' |4 |- |'''Виши ранг''' |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]] [[Српска лига Запад]] |- |'''Нижи ранг''' |[[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]] |- |'''Број тимова''' |14 |- |'''Сезона почела''' | |- |'''Сезона завршена''' | |- |'''Првак''' | |- |◀ [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22]] |[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2023/24.|2023/2024]] ▶ |} '''Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.''' ће бити пето издање [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]]. = Промене у саставу лиге = [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] у ову зону испали су: * [[ФК Слога Краљево]] (14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); * [[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]] (16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] У [[Српска лига Запад|Српску лигу Запад]] пласирао се: * [[ФК Тутин]] (првак [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]]); [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из ове зоне су испали: * [[ФК Гоч Врњачка Бања|ФК Гоч]] (11. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Слобода Грбице|ФК Слобода Доње Грбице]] (12. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Шумадија Топоница]] (13. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Водојажа]] (одустао од [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]] после 5 кола такмичења); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] Из нижег ранга су се у ову зону пласирали: * [[ОФК Рас]] (првак [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашке окружне лиге]]): * [[ФК Србија Илићево]] (првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]]); * [[ФК Напредак Грачац]] (победник баража за попуну места у овој лиги. У финалу су 2 пута са по 2:1 савладали [[ФК Ибар Лепосавић|Ибар]] из [[Лепосавић|Лепосавића]] а пре тога су [[ОФК Кошутњак]] у полуфиналу са 8:2 у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и 2:0 у [[Грачац (Врњачка Бања)|Грачцу]]). = Клубови учесници = {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" |Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" |Место ! style="background:lightgrey;width:12em" |Општина ! style="background:lightgrey;width:20em" |2021/22 |- |'''[[OФК Рас]]''' |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |1. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |[[Рашка (град)|Рашка]] |[[Општина Рашка|Рашка]] |6. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Будућност Ресник|ФК Будућност]]''' |[[Ресник (Крагујевац)|Ресник]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |7. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |[[Гружа]] |[[Општина Кнић|Кнић]] |8. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |2. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''']] |[[Рибница (Краљево)|Рибница]] |[[Град Краљево|Краљево]] |4. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Корићани]]''' |[[Корићани (Крагујевац)|Корићани]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |10. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |[[Зубин Поток]] |[[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]] |9. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Напредак Грачац|ФК Напредак]]''' |[[Грачац (Врњачка Бања)|Грачац]] |[[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] |2. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Полет Ратина|ФК Полет]]''' |[[Ратина]] |[[Град Краљево|Краљево]] |5. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Слога Краљево|ФК Слога]]''' |[[Краљево]] |[[Град Краљево|Краљево]] |14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Србија Илићево|ФК Србија]]''' |[[Илићево]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |1. у [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Првој лиги Крагујевца]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |[[Косовска Митровица]] |[[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]] |16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |[[Крагујевац]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |3. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |} = Резултати = {| class="wikitable" |+ ! ![[ОФК Рас|РАС]] ![[ФК Бане|БАН]] ![[ФК Будућност Ресник|БУД]] ![[ФК Гружа|ГРУ]] ![[ФК Јошаница|ЈОШ]] ![[ФК Карађорђе Рибница|КАР]] ![[ФК Корићани|КОР]] ![[ФК Мокра Гора|МОК]] ![[ФК Напредак Грачац|НАП]] ![[ФК Полет Ратина|ПОЛ]] ![[ФК Слога Краљево|СЛО]] ![[ФК Србија Илићево|СРБ]] ![[ФК Трепча (српски клуб)|ТРЕ]] ![[ФК Шумадија 1903|ШУМ]] |- |'''[[OФК Рас]]''' |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | |- |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | |- |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | |- |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | |- |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | |- |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | |- |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' |} = Резултати по колима = * Црном бојом исписани су резултати утакмица одиграних првог дана датог кола * <span style="color:darkblue">Тамно плавом бојом исписани су резултати утакмица одиграних другог дана датог кола</span> {| class="wikitable" style="font-size: 85% |- !style="background:#CEE6F2;width:20em" | '''1. коло''' '''<small>(20/21.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''2. коло''' '''<small>(27/28.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''3. коло''' '''<small>(03/04.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''4. коло''' '''<small>(10/11.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''5. коло''' '''<small>(17/18.09.2022)</small>''' |- |Бане - Јошаница Мокра Гора - Полет Гружа - Карађорђе Напредак - Трепча Корићани - Слога Будућност - Рас Шумадија - Србија |Јошаница - Србија Рас - Шумадија Слога - Будућност Трепча - Корићани Карађорђе - Напредак Полет - Гружа Бане - Мокра Гора |Мокра Гора - Јошаница Гружа - Бане Напредак - Полет Корићани - Карађорђе Будућност - Трепча Шумадија - Слога Србија - Рас |Јошаница - Рас Слога - Србија Трепча - Шумадија Карађорђе - Будућност Полет - Корићани Бане - Напредак Мокра Гора - Гружа |Гружа - Јошаница Напредак - Мокра Гора Корићани - Бане Будућност - Полет Шумадија - Карађорђе Србија - Трепча Рас - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''6. коло''' '''<small>(25/26.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''7. коло''' '''<small>(01/02.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''8. коло''' '''<small>(08/09.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''9. коло''' '''<small>(15/16.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''10. коло''' '''<small>(22/23.10.2022)</small>''' |- |Јошаница - Слога Трепча - Рас Карађорђе - Србија Полет - Шумадија Бане - Будућност Мокра Гора - Корићани Гружа - Напредак |Напредак - Јошаница Корићани - Гружа Будућност - Мокра Гора Шумадија - Бане Србија - Полет Рас - Карађорђе Слога - Трепча |Јошаница - Трепча Карађорђе - Слога Полет - Рас Бане - Србија Мокра Гора - Шумадија Гружа - Будућност Напредак - Корићани |Корићани - Јошаница Будућност - Напредак Шумадија - Гружа Србија - Мокра Гора Рас - Бане Слога - Полет Трепча - Карађорђе |Јошаница - Карађорђе Полет - Трепча Бане - Слога Мокра Гора - Рас Гружа - Србија Напредак - Шумадија Корићани - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''11. коло''' '''<small>(29/30.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''12. коло''' '''<small>(05/06.11.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''13. коло''' (12/13.11.2022) ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''14. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''15. коло''' |- |Будућност - Јошаница Шумадија - Корићани Србија - Напредак Рас - Гружа Слога - Мокра Гора Трепча - Бане Карађорђе - Полет |Јошаница - Полет Бане - Карађорђе Мокра Гора - Трепча Гружа - Слога Напредак - Рас Корићани - Србија Будућност - Шумадија |Шумадија - Јошаница Србија - Будућност Рас - Корићани Слога - Напредак Трепча - Гружа Карађорђе - Мокра Гора Полет - Бане |Јошаница - Бане Полет - Мокра Гора Карађорђе - Гружа Трепча - Напредак Слога - Корићани Рас - Будућност Србија - Шумадија |Србија - Јошаница Шумадија - Рас Будућност - Слога Корићани - Трепча Напредак - Карађорђе Гружа - Полет Мокра Гора - Бане |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''16. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''17. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''18. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''19. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''20. коло''' |- |Јошаница - Мокра Гора Бане - Гружа Полет - Напредак Карађорђе - Корићани Трепча - Будућност Слога - Шумадија Рас - Србија |Рас - Јошаница Србија - Слога Шумадија - Трепча Будућност - Карађорђе Корићани - Полет Напредак -Бане Гружа - Мокра Гора |Јошаница - Гружа Мокра Гора - Напредак Бане - Корићани Полет - Будућност Карађорђе - Шумадија Трепча - Србија Слога - Рас |Слога - Јошаница Рас - Трепча Србија - Карађорђе Шумадија - Полет Будућност - Бане Корићани - Мокра Гора Напредак - Гружа |Јошаница - Напредак Гружа - Корићани Мокра Гора - Будућност Бане - Шумадија Полет - Србија Карађорђе - Рас Трепча - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''21. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''22. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''23. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''24. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''25. коло''' |- |Трепча - Јошаница Слога - Карађорђе Рас - Полет Србија - Бане Шумадија - Мокра Гора Будућност - Гружа Корићани - Напредак |Јошаница - Корићани Напредак - Будућност Гружа - Шумадија Мокра Гора - Србија Бане - Рас Полет - Слога Карађорђе - Трепча |Карађорђе - Јошаница Трепча - Полет Слога - Бане Рас - Мокра Гора Србија - Гружа Шумадија - Напредак Будућност - Корићани |Јошаница - Будућност Корићани - Шумадија Напредак - Србија Гружа - Рас Мокра Гора - Слога Бане - Трепча Полет - Карађорђе |Полет - Јошаница Карађорђе - Бане Трепча - Мокра Гора Слога - Гружа Рас - Напредак Србија - Корићани Шумадија - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''26. коло''' |- |Јошаница - Шумадија Будућност - Србија Корићани - Рас Напредак - Слога Гружа - Трепча Мокра Гора - Карађорђе Бане - Полет |- |} = Табела и статистика лиге = {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 40em;" ! colspan="2" style="font-size: medium;" |Статистика лиге: |- |'''Одиграно кола''' |0 од 26 |- |'''Одиграно утакмица''' |0 од 182 |- |'''Број победа домаћих екипа''' |0 |- |'''Број мечева без победника''' |0 |- |'''Број победа гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупно датих голова''' |0 |- |'''Број голова по колу''' |0 |- |'''Број голова по утакмици''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' |0 |- |'''Највећа победа домаћег тима''' | - |- |'''Највећа победа гостујућег тима''' | - |- |'''Највише датих голова у мечу''' | - |} {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" !# !Клуб !ОУ !Поб !Нер !Пор !ДГ !ПГ !ГР !Бодови |- |1 | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |2 | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |3 | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |4 | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |5 | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |6 | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |7 | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |8 | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |9 | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |10 | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |11 | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |12 | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |13 | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |14 | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |} '''ОУ''' - број одиграних утакмица '''Поб''' - број победа '''Нер''' - број утакмица завршених нерешеним резултатом '''Пор''' - број пораза '''ДГ''' - број датих голова '''ПГ''' - број примљених голова '''ГР''' - гол-разлика = Успешност и форма тимова (календарски, не по колима) = {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- победа}} {{легенда|#FFFACD|- нерешено}} {{легенда|#FFE4E1|- пораз}} * број у обојеним квадратићима се односи на коло у коме је меч одигран. '''Подебљан''' је у утакмицама у којима је дати клуб био домаћин. {| class="wikitable sortable" style="text-align:left" |'''Најдужи победнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ ремија''' | | |- |'''Најдужи губитнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ без пораза''' | | |- |'''Најдужи низ без ремија''' | | |- |'''Најдужи низ без победе''' | | |} = Позиције на табели по колима = {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- клуб је напредовао на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#CEEBFB|- клуб није променио позицију на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#FFE4E1|- клуб је на лошијој позицији на табели у односу на претходно коло}} = Обнављање лиге = Према пропозицијама: - у виши ранг на крају сезоне треба да се пласира првак овог такмичења; - у нижи ранг на крају сезоне треба да директно испадну последња три клуба на табели + онолики број клубова једнак броју клубова који из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] испадну у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашку зону]]. Уколико освајач [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијске окружне лиге]] буде клуб из [[Општина Кнић| Општине Кнић]], онда још један клуб директно испада из [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу| Шумадијско-рашке зоне]] у нижи ранг. Најлошије пласирана екипа на крају сезоне у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашкој зони]] која не испадне директно у нижи ранг, играће бараж за попуну места у овом такмичењу са прваком [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу| Окружне лиге Косовска Митровица]]. Циљ је да се лига смањи са 14 на 12 клубова. - у ово такмичење из нижих рангова на крају сезоне треба да се пласирају првак [[Рашка окружна лига у фудбалу| Рашке окружне лиге]], првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]], првак [[Шумадијска окружна лига у фудбалу| Шумадијске окружне лиге]] (само у случају да то буде клуб из [[Општина Кнић| Кнића]]), и првак [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружне лиге Косовска Митровица]] (само у случају да победи у баражу најлошије пласирану екипу [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]] која није директно испала у нижи ранг). [[Категорија:Фудбалске лиге у Србији]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] jpod95q2ippftj42o4jcroo8tjpmwfl 25138921 25138897 2022-08-04T20:55:21Z VDVK 184501 /* Резултати */ wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 26em;" ! colspan="8" style="font-size: medium;" |Шумадијско-рашка зона у фубдалу 2021/22. |- | colspan="8" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" |[[Датотека:Srpska_Liga_Zapad.jpg|220x220пискел]] |- |'''Спорт''' |[[Фудбал]] |- |'''Држава''' |[[Датотека:Flag_of_Serbia.svg|22x22пискел|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- |'''Покрајина''' |[[Централна Србија]] |- |'''Регија''' |[[Шумадија и западна Србија]] |- |'''Ранг''' |4 |- |'''Виши ранг''' |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]] [[Српска лига Запад]] |- |'''Нижи ранг''' |[[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]] |- |'''Број тимова''' |14 |- |'''Сезона почела''' | |- |'''Сезона завршена''' | |- |'''Првак''' | |- |◀ [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22]] |[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2023/24.|2023/2024]] ▶ |} '''Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.''' ће бити пето издање [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]]. = Промене у саставу лиге = [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] у ову зону испали су: * [[ФК Слога Краљево]] (14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); * [[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]] (16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] У [[Српска лига Запад|Српску лигу Запад]] пласирао се: * [[ФК Тутин]] (првак [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]]); [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из ове зоне су испали: * [[ФК Гоч Врњачка Бања|ФК Гоч]] (11. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Слобода Грбице|ФК Слобода Доње Грбице]] (12. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Шумадија Топоница]] (13. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Водојажа]] (одустао од [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]] после 5 кола такмичења); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] Из нижег ранга су се у ову зону пласирали: * [[ОФК Рас]] (првак [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашке окружне лиге]]): * [[ФК Србија Илићево]] (првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]]); * [[ФК Напредак Грачац]] (победник баража за попуну места у овој лиги. У финалу су 2 пута са по 2:1 савладали [[ФК Ибар Лепосавић|Ибар]] из [[Лепосавић|Лепосавића]] а пре тога су [[ОФК Кошутњак]] у полуфиналу са 8:2 у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и 2:0 у [[Грачац (Врњачка Бања)|Грачцу]]). = Клубови учесници = {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" |Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" |Место ! style="background:lightgrey;width:12em" |Општина ! style="background:lightgrey;width:20em" |2021/22 |- |'''[[OФК Рас]]''' |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |1. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |[[Рашка (град)|Рашка]] |[[Општина Рашка|Рашка]] |6. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Будућност Ресник|ФК Будућност]]''' |[[Ресник (Крагујевац)|Ресник]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |7. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |[[Гружа]] |[[Општина Кнић|Кнић]] |8. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |2. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''']] |[[Рибница (Краљево)|Рибница]] |[[Град Краљево|Краљево]] |4. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Корићани]]''' |[[Корићани (Крагујевац)|Корићани]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |10. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |[[Зубин Поток]] |[[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]] |9. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Напредак Грачац|ФК Напредак]]''' |[[Грачац (Врњачка Бања)|Грачац]] |[[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] |2. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Полет Ратина|ФК Полет]]''' |[[Ратина]] |[[Град Краљево|Краљево]] |5. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Слога Краљево|ФК Слога]]''' |[[Краљево]] |[[Град Краљево|Краљево]] |14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Србија Илићево|ФК Србија]]''' |[[Илићево]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |1. у [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Првој лиги Крагујевца]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |[[Косовска Митровица]] |[[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]] |16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |[[Крагујевац]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |3. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |} = Резултати = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat/vs|title=Преглед међусобних утакмица|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" |+ ! ![[ОФК Рас|РАС]] ![[ФК Бане|БАН]] ![[ФК Будућност Ресник|БУД]] ![[ФК Гружа|ГРУ]] ![[ФК Јошаница|ЈОШ]] ![[ФК Карађорђе Рибница|КАР]] ![[ФК Корићани|КОР]] ![[ФК Мокра Гора|МОК]] ![[ФК Напредак Грачац|НАП]] ![[ФК Полет Ратина|ПОЛ]] ![[ФК Слога Краљево|СЛО]] ![[ФК Србија Илићево|СРБ]] ![[ФК Трепча (српски клуб)|ТРЕ]] ![[ФК Шумадија 1903|ШУМ]] |- |'''[[OФК Рас]]''' |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | |- |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | |- |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | |- |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | |- |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | |- |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | |- |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' |} = Резултати по колима = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/games|title=Резултати|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> * Црном бојом исписани су резултати утакмица одиграних првог дана датог кола * <span style="color:darkblue">Тамно плавом бојом исписани су резултати утакмица одиграних другог дана датог кола</span> {| class="wikitable" style="font-size: 85% |- !style="background:#CEE6F2;width:20em" | '''1. коло''' '''<small>(20/21.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''2. коло''' '''<small>(27/28.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''3. коло''' '''<small>(03/04.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''4. коло''' '''<small>(10/11.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''5. коло''' '''<small>(17/18.09.2022)</small>''' |- |Бане - Јошаница Мокра Гора - Полет Гружа - Карађорђе Напредак - Трепча Корићани - Слога Будућност - Рас Шумадија - Србија |Јошаница - Србија Рас - Шумадија Слога - Будућност Трепча - Корићани Карађорђе - Напредак Полет - Гружа Бане - Мокра Гора |Мокра Гора - Јошаница Гружа - Бане Напредак - Полет Корићани - Карађорђе Будућност - Трепча Шумадија - Слога Србија - Рас |Јошаница - Рас Слога - Србија Трепча - Шумадија Карађорђе - Будућност Полет - Корићани Бане - Напредак Мокра Гора - Гружа |Гружа - Јошаница Напредак - Мокра Гора Корићани - Бане Будућност - Полет Шумадија - Карађорђе Србија - Трепча Рас - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''6. коло''' '''<small>(25/26.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''7. коло''' '''<small>(01/02.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''8. коло''' '''<small>(08/09.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''9. коло''' '''<small>(15/16.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''10. коло''' '''<small>(22/23.10.2022)</small>''' |- |Јошаница - Слога Трепча - Рас Карађорђе - Србија Полет - Шумадија Бане - Будућност Мокра Гора - Корићани Гружа - Напредак |Напредак - Јошаница Корићани - Гружа Будућност - Мокра Гора Шумадија - Бане Србија - Полет Рас - Карађорђе Слога - Трепча |Јошаница - Трепча Карађорђе - Слога Полет - Рас Бане - Србија Мокра Гора - Шумадија Гружа - Будућност Напредак - Корићани |Корићани - Јошаница Будућност - Напредак Шумадија - Гружа Србија - Мокра Гора Рас - Бане Слога - Полет Трепча - Карађорђе |Јошаница - Карађорђе Полет - Трепча Бане - Слога Мокра Гора - Рас Гружа - Србија Напредак - Шумадија Корићани - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''11. коло''' '''<small>(29/30.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''12. коло''' '''<small>(05/06.11.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''13. коло''' (12/13.11.2022) ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''14. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''15. коло''' |- |Будућност - Јошаница Шумадија - Корићани Србија - Напредак Рас - Гружа Слога - Мокра Гора Трепча - Бане Карађорђе - Полет |Јошаница - Полет Бане - Карађорђе Мокра Гора - Трепча Гружа - Слога Напредак - Рас Корићани - Србија Будућност - Шумадија |Шумадија - Јошаница Србија - Будућност Рас - Корићани Слога - Напредак Трепча - Гружа Карађорђе - Мокра Гора Полет - Бане |Јошаница - Бане Полет - Мокра Гора Карађорђе - Гружа Трепча - Напредак Слога - Корићани Рас - Будућност Србија - Шумадија |Србија - Јошаница Шумадија - Рас Будућност - Слога Корићани - Трепча Напредак - Карађорђе Гружа - Полет Мокра Гора - Бане |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''16. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''17. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''18. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''19. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''20. коло''' |- |Јошаница - Мокра Гора Бане - Гружа Полет - Напредак Карађорђе - Корићани Трепча - Будућност Слога - Шумадија Рас - Србија |Рас - Јошаница Србија - Слога Шумадија - Трепча Будућност - Карађорђе Корићани - Полет Напредак -Бане Гружа - Мокра Гора |Јошаница - Гружа Мокра Гора - Напредак Бане - Корићани Полет - Будућност Карађорђе - Шумадија Трепча - Србија Слога - Рас |Слога - Јошаница Рас - Трепча Србија - Карађорђе Шумадија - Полет Будућност - Бане Корићани - Мокра Гора Напредак - Гружа |Јошаница - Напредак Гружа - Корићани Мокра Гора - Будућност Бане - Шумадија Полет - Србија Карађорђе - Рас Трепча - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''21. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''22. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''23. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''24. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''25. коло''' |- |Трепча - Јошаница Слога - Карађорђе Рас - Полет Србија - Бане Шумадија - Мокра Гора Будућност - Гружа Корићани - Напредак |Јошаница - Корићани Напредак - Будућност Гружа - Шумадија Мокра Гора - Србија Бане - Рас Полет - Слога Карађорђе - Трепча |Карађорђе - Јошаница Трепча - Полет Слога - Бане Рас - Мокра Гора Србија - Гружа Шумадија - Напредак Будућност - Корићани |Јошаница - Будућност Корићани - Шумадија Напредак - Србија Гружа - Рас Мокра Гора - Слога Бане - Трепча Полет - Карађорђе |Полет - Јошаница Карађорђе - Бане Трепча - Мокра Гора Слога - Гружа Рас - Напредак Србија - Корићани Шумадија - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''26. коло''' |- |Јошаница - Шумадија Будућност - Србија Корићани - Рас Напредак - Слога Гружа - Трепча Мокра Гора - Карађорђе Бане - Полет |- |} = Табела и статистика лиге = {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 40em;" ! colspan="2" style="font-size: medium;" |Статистика лиге: |- |'''Одиграно кола''' |0 од 26 |- |'''Одиграно утакмица''' |0 од 182 |- |'''Број победа домаћих екипа''' |0 |- |'''Број мечева без победника''' |0 |- |'''Број победа гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупно датих голова''' |0 |- |'''Број голова по колу''' |0 |- |'''Број голова по утакмици''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' |0 |- |'''Највећа победа домаћег тима''' | - |- |'''Највећа победа гостујућег тима''' | - |- |'''Највише датих голова у мечу''' | - |} Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/standings|title=Табела|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" !# !Клуб !ОУ !Поб !Нер !Пор !ДГ !ПГ !ГР !Бодови |- |1 | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |2 | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |3 | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |4 | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |5 | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |6 | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |7 | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |8 | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |9 | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |10 | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |11 | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |12 | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |13 | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |14 | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |} '''ОУ''' - број одиграних утакмица '''Поб''' - број победа '''Нер''' - број утакмица завршених нерешеним резултатом '''Пор''' - број пораза '''ДГ''' - број датих голова '''ПГ''' - број примљених голова '''ГР''' - гол-разлика = Успешност и форма тимова (календарски, не по колима) = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat/games|title=Преглед утакмица за све тимове|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- победа}} {{легенда|#FFFACD|- нерешено}} {{легенда|#FFE4E1|- пораз}} * број у обојеним квадратићима се односи на коло у коме је меч одигран. '''Подебљан''' је у утакмицама у којима је дати клуб био домаћин. {| class="wikitable sortable" style="text-align:left" |'''Најдужи победнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ ремија''' | | |- |'''Најдужи губитнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ без пораза''' | | |- |'''Најдужи низ без ремија''' | | |- |'''Најдужи низ без победе''' | | |} = Позиције на табели по колима = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat|title=Напредовање на табели|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- клуб је напредовао на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#CEEBFB|- клуб није променио позицију на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#FFE4E1|- клуб је на лошијој позицији на табели у односу на претходно коло}} = Обнављање лиге = Према пропозицијама: - у виши ранг на крају сезоне треба да се пласира првак овог такмичења; - у нижи ранг на крају сезоне треба да директно испадну последња три клуба на табели + онолики број клубова једнак броју клубова који из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] испадну у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашку зону]]. Уколико освајач [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијске окружне лиге]] буде клуб из [[Општина Кнић| Општине Кнић]], онда још један клуб директно испада из [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу| Шумадијско-рашке зоне]] у нижи ранг. Најлошије пласирана екипа на крају сезоне у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашкој зони]] која не испадне директно у нижи ранг, играће бараж за попуну места у овом такмичењу са прваком [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу| Окружне лиге Косовска Митровица]]. Циљ је да се лига смањи са 14 на 12 клубова. - у ово такмичење из нижих рангова на крају сезоне треба да се пласирају првак [[Рашка окружна лига у фудбалу| Рашке окружне лиге]], првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]], првак [[Шумадијска окружна лига у фудбалу| Шумадијске окружне лиге]] (само у случају да то буде клуб из [[Општина Кнић| Кнића]]), и првак [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружне лиге Косовска Митровица]] (само у случају да победи у баражу најлошије пласирану екипу [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]] која није директно испала у нижи ранг). == Референце == {{reflist}} [[Категорија:Фудбалске лиге у Србији]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] 8sbob3dogln5nalmf4kdjbf2huo2410 25138924 25138921 2022-08-04T20:58:26Z VDVK 184501 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 26em;" ! colspan="8" style="font-size: medium;" |Шумадијско-рашка зона у фубдалу 2021/22. |- | colspan="8" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" |[[Датотека:Srpska_Liga_Zapad.jpg|220x220пискел]] |- |'''Спорт''' |[[Фудбал]] |- |'''Држава''' |[[Датотека:Flag_of_Serbia.svg|22x22пискел|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- |'''Покрајина''' |[[Централна Србија]] |- |'''Регија''' |[[Шумадија и западна Србија]] |- |'''Ранг''' |4 |- |'''Виши ранг''' |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]] [[Српска лига Запад]] |- |'''Нижи ранг''' |[[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]] |- |'''Број тимова''' |14 |- |'''Сезона почела''' | |- |'''Сезона завршена''' | |- |'''Првак''' | |- |◀ [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22]] |[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2023/24.|2023/2024]] ▶ |} '''Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.''' ће бити пето издање [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]]. = Промене у саставу лиге = [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] у ову зону испали су: * [[ФК Слога Краљево]] (14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); * [[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]] (16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] У [[Српска лига Запад|Српску лигу Запад]] пласирао се: * [[ФК Тутин]] (првак [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]]); [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из ове зоне су испали: * [[ФК Гоч Врњачка Бања|ФК Гоч]] (11. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Слобода Грбице|ФК Слобода Доње Грбице]] (12. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Шумадија Топоница]] (13. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Водојажа]] (одустао од [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]] после 5 кола такмичења); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] Из нижег ранга су се у ову зону пласирали: * [[ОФК Рас]] (првак [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашке окружне лиге]]): * [[ФК Србија Илићево]] (првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]]); * [[ФК Напредак Грачац]] (победник баража за попуну места у овој лиги. У финалу су 2 пута са по 2:1 савладали [[ФК Ибар Лепосавић|Ибар]] из [[Лепосавић|Лепосавића]] а пре тога су [[ОФК Кошутњак]] у полуфиналу са 8:2 у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и 2:0 у [[Грачац (Врњачка Бања)|Грачцу]]). = Клубови учесници = {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" |Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" |Место ! style="background:lightgrey;width:12em" |Општина ! style="background:lightgrey;width:20em" |2021/22 |- |'''[[OФК Рас]]''' |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |1. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |[[Рашка (град)|Рашка]] |[[Општина Рашка|Рашка]] |6. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Будућност Ресник|ФК Будућност]]''' |[[Ресник (Крагујевац)|Ресник]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |7. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |[[Гружа]] |[[Општина Кнић|Кнић]] |8. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |2. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''']] |[[Рибница (Краљево)|Рибница]] |[[Град Краљево|Краљево]] |4. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Корићани]]''' |[[Корићани (Крагујевац)|Корићани]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |10. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |[[Зубин Поток]] |[[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]] |9. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Напредак Грачац|ФК Напредак]]''' |[[Грачац (Врњачка Бања)|Грачац]] |[[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] |2. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Полет Ратина|ФК Полет]]''' |[[Ратина]] |[[Град Краљево|Краљево]] |5. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Слога Краљево|ФК Слога]]''' |[[Краљево]] |[[Град Краљево|Краљево]] |14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Србија Илићево|ФК Србија]]''' |[[Илићево]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |1. у [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Првој лиги Крагујевца]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |[[Косовска Митровица]] |[[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]] |16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |[[Крагујевац]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |3. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |} = Резултати = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat/vs|title=Преглед међусобних утакмица|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" |+ ! ![[ОФК Рас|РАС]] ![[ФК Бане|БАН]] ![[ФК Будућност Ресник|БУД]] ![[ФК Гружа|ГРУ]] ![[ФК Јошаница|ЈОШ]] ![[ФК Карађорђе Рибница|КАР]] ![[ФК Корићани|КОР]] ![[ФК Мокра Гора|МОК]] ![[ФК Напредак Грачац|НАП]] ![[ФК Полет Ратина|ПОЛ]] ![[ФК Слога Краљево|СЛО]] ![[ФК Србија Илићево|СРБ]] ![[ФК Трепча (српски клуб)|ТРЕ]] ![[ФК Шумадија 1903|ШУМ]] |- |'''[[OФК Рас]]''' |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | |- |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | |- |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | |- |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | |- |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | |- |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | |- |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' |} = Резултати по колима = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/games|title=Резултати|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> * Црном бојом исписани су резултати утакмица одиграних првог дана датог кола * <span style="color:darkblue">Тамно плавом бојом исписани су резултати утакмица одиграних другог дана датог кола</span> {| class="wikitable" style="font-size: 85% |- !style="background:#CEE6F2;width:20em" | '''1. коло''' '''<small>(20/21.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''2. коло''' '''<small>(27/28.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''3. коло''' '''<small>(03/04.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''4. коло''' '''<small>(10/11.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''5. коло''' '''<small>(17/18.09.2022)</small>''' |- |Бане - Јошаница Мокра Гора - Полет Гружа - Карађорђе Напредак - Трепча Корићани - Слога Будућност - Рас Шумадија - Србија |Јошаница - Србија Рас - Шумадија Слога - Будућност Трепча - Корићани Карађорђе - Напредак Полет - Гружа Бане - Мокра Гора |Мокра Гора - Јошаница Гружа - Бане Напредак - Полет Корићани - Карађорђе Будућност - Трепча Шумадија - Слога Србија - Рас |Јошаница - Рас Слога - Србија Трепча - Шумадија Карађорђе - Будућност Полет - Корићани Бане - Напредак Мокра Гора - Гружа |Гружа - Јошаница Напредак - Мокра Гора Корићани - Бане Будућност - Полет Шумадија - Карађорђе Србија - Трепча Рас - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''6. коло''' '''<small>(25/26.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''7. коло''' '''<small>(01/02.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''8. коло''' '''<small>(08/09.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''9. коло''' '''<small>(15/16.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''10. коло''' '''<small>(22/23.10.2022)</small>''' |- |Јошаница - Слога Трепча - Рас Карађорђе - Србија Полет - Шумадија Бане - Будућност Мокра Гора - Корићани Гружа - Напредак |Напредак - Јошаница Корићани - Гружа Будућност - Мокра Гора Шумадија - Бане Србија - Полет Рас - Карађорђе Слога - Трепча |Јошаница - Трепча Карађорђе - Слога Полет - Рас Бане - Србија Мокра Гора - Шумадија Гружа - Будућност Напредак - Корићани |Корићани - Јошаница Будућност - Напредак Шумадија - Гружа Србија - Мокра Гора Рас - Бане Слога - Полет Трепча - Карађорђе |Јошаница - Карађорђе Полет - Трепча Бане - Слога Мокра Гора - Рас Гружа - Србија Напредак - Шумадија Корићани - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''11. коло''' '''<small>(29/30.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''12. коло''' '''<small>(05/06.11.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''13. коло''' (12/13.11.2022) ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''14. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''15. коло''' |- |Будућност - Јошаница Шумадија - Корићани Србија - Напредак Рас - Гружа Слога - Мокра Гора Трепча - Бане Карађорђе - Полет |Јошаница - Полет Бане - Карађорђе Мокра Гора - Трепча Гружа - Слога Напредак - Рас Корићани - Србија Будућност - Шумадија |Шумадија - Јошаница Србија - Будућност Рас - Корићани Слога - Напредак Трепча - Гружа Карађорђе - Мокра Гора Полет - Бане |Јошаница - Бане Полет - Мокра Гора Карађорђе - Гружа Трепча - Напредак Слога - Корићани Рас - Будућност Србија - Шумадија |Србија - Јошаница Шумадија - Рас Будућност - Слога Корићани - Трепча Напредак - Карађорђе Гружа - Полет Мокра Гора - Бане |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''16. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''17. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''18. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''19. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''20. коло''' |- |Јошаница - Мокра Гора Бане - Гружа Полет - Напредак Карађорђе - Корићани Трепча - Будућност Слога - Шумадија Рас - Србија |Рас - Јошаница Србија - Слога Шумадија - Трепча Будућност - Карађорђе Корићани - Полет Напредак -Бане Гружа - Мокра Гора |Јошаница - Гружа Мокра Гора - Напредак Бане - Корићани Полет - Будућност Карађорђе - Шумадија Трепча - Србија Слога - Рас |Слога - Јошаница Рас - Трепча Србија - Карађорђе Шумадија - Полет Будућност - Бане Корићани - Мокра Гора Напредак - Гружа |Јошаница - Напредак Гружа - Корићани Мокра Гора - Будућност Бане - Шумадија Полет - Србија Карађорђе - Рас Трепча - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''21. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''22. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''23. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''24. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''25. коло''' |- |Трепча - Јошаница Слога - Карађорђе Рас - Полет Србија - Бане Шумадија - Мокра Гора Будућност - Гружа Корићани - Напредак |Јошаница - Корићани Напредак - Будућност Гружа - Шумадија Мокра Гора - Србија Бане - Рас Полет - Слога Карађорђе - Трепча |Карађорђе - Јошаница Трепча - Полет Слога - Бане Рас - Мокра Гора Србија - Гружа Шумадија - Напредак Будућност - Корићани |Јошаница - Будућност Корићани - Шумадија Напредак - Србија Гружа - Рас Мокра Гора - Слога Бане - Трепча Полет - Карађорђе |Полет - Јошаница Карађорђе - Бане Трепча - Мокра Гора Слога - Гружа Рас - Напредак Србија - Корићани Шумадија - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''26. коло''' |- |Јошаница - Шумадија Будућност - Србија Корићани - Рас Напредак - Слога Гружа - Трепча Мокра Гора - Карађорђе Бане - Полет |- |} = Табела и статистика лиге = {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 40em;" ! colspan="2" style="font-size: medium;" |Статистика лиге: |- |'''Одиграно кола''' |0 од 26 |- |'''Одиграно утакмица''' |0 од 182 |- |'''Број победа домаћих екипа''' |0 |- |'''Број мечева без победника''' |0 |- |'''Број победа гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупно датих голова''' |0 |- |'''Број голова по колу''' |0 |- |'''Број голова по утакмици''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' |0 |- |'''Највећа победа домаћег тима''' | - |- |'''Највећа победа гостујућег тима''' | - |- |'''Највише датих голова у мечу''' | - |} Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/standings|title=Табела|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" !# !Клуб !ОУ !Поб !Нер !Пор !ДГ !ПГ !ГР !Бодови |- |1 | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |2 | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |3 | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |4 | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |5 | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |6 | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |7 | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |8 | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |9 | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |10 | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |11 | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |12 | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |13 | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |14 | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |} '''ОУ''' - број одиграних утакмица '''Поб''' - број победа '''Нер''' - број утакмица завршених нерешеним резултатом '''Пор''' - број пораза '''ДГ''' - број датих голова '''ПГ''' - број примљених голова '''ГР''' - гол-разлика = Успешност и форма тимова (календарски, не по колима) = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat/games|title=Преглед утакмица за све тимове|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- победа}} {{легенда|#FFFACD|- нерешено}} {{легенда|#FFE4E1|- пораз}} * број у обојеним квадратићима се односи на коло у коме је меч одигран. '''Подебљан''' је у утакмицама у којима је дати клуб био домаћин. {| class="wikitable sortable" style="text-align:left" |'''Најдужи победнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ ремија''' | | |- |'''Најдужи губитнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ без пораза''' | | |- |'''Најдужи низ без ремија''' | | |- |'''Најдужи низ без победе''' | | |} = Позиције на табели по колима = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat|title=Напредовање на табели|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- клуб је напредовао на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#CEEBFB|- клуб није променио позицију на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#FFE4E1|- клуб је на лошијој позицији на табели у односу на претходно коло}} = Обнављање лиге = Према пропозицијама: - у виши ранг на крају сезоне треба да се пласира првак овог такмичења; - у нижи ранг на крају сезоне треба да директно испадну последња три клуба на табели + онолики број клубова једнак броју клубова који из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] испадну у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашку зону]]. Уколико освајач [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијске окружне лиге]] буде клуб из [[Општина Кнић| Општине Кнић]], онда још један клуб директно испада из [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу| Шумадијско-рашке зоне]] у нижи ранг. Најлошије пласирана екипа на крају сезоне у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашкој зони]] која не испадне директно у нижи ранг, играће бараж за попуну места у овом такмичењу са прваком [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу| Окружне лиге Косовска Митровица]]. Циљ је да се лига смањи са 14 на 12 клубова. - у ово такмичење из нижих рангова на крају сезоне треба да се пласирају првак [[Рашка окружна лига у фудбалу| Рашке окружне лиге]], првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]], првак [[Шумадијска окружна лига у фудбалу| Шумадијске окружне лиге]] (само у случају да то буде клуб из [[Општина Кнић| Кнића]]), и првак [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружне лиге Косовска Митровица]] (само у случају да победи у баражу најлошије пласирану екипу [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]] која није директно испала у нижи ранг). == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.fsrzs.com/novo/index.php/zona-sumadijsko-raska Званичан сајт лиге] * [https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/games Резултати и табеле www.srbijasport.net] {{sr}} [[Категорија:Фудбалске лиге у Србији]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] riz9t4sohm2jeigng5vy834ae9zas4a 25138927 25138924 2022-08-04T21:02:16Z VDVK 184501 /* Референце */ wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 26em;" ! colspan="8" style="font-size: medium;" |Шумадијско-рашка зона у фубдалу 2021/22. |- | colspan="8" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" |[[Датотека:Srpska_Liga_Zapad.jpg|220x220пискел]] |- |'''Спорт''' |[[Фудбал]] |- |'''Држава''' |[[Датотека:Flag_of_Serbia.svg|22x22пискел|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- |'''Покрајина''' |[[Централна Србија]] |- |'''Регија''' |[[Шумадија и западна Србија]] |- |'''Ранг''' |4 |- |'''Виши ранг''' |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]] [[Српска лига Запад]] |- |'''Нижи ранг''' |[[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]] |- |'''Број тимова''' |14 |- |'''Сезона почела''' | |- |'''Сезона завршена''' | |- |'''Првак''' | |- |◀ [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22]] |[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2023/24.|2023/2024]] ▶ |} '''Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.''' ће бити пето издање [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]]. = Промене у саставу лиге = [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] у ову зону испали су: * [[ФК Слога Краљево]] (14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); * [[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]] (16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] У [[Српска лига Запад|Српску лигу Запад]] пласирао се: * [[ФК Тутин]] (првак [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]]); [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из ове зоне су испали: * [[ФК Гоч Врњачка Бања|ФК Гоч]] (11. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Слобода Грбице|ФК Слобода Доње Грбице]] (12. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Шумадија Топоница]] (13. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Водојажа]] (одустао од [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]] после 5 кола такмичења); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] Из нижег ранга су се у ову зону пласирали: * [[ОФК Рас]] (првак [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашке окружне лиге]]): * [[ФК Србија Илићево]] (првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]]); * [[ФК Напредак Грачац]] (победник баража за попуну места у овој лиги. У финалу су 2 пута са по 2:1 савладали [[ФК Ибар Лепосавић|Ибар]] из [[Лепосавић|Лепосавића]] а пре тога су [[ОФК Кошутњак]] у полуфиналу са 8:2 у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и 2:0 у [[Грачац (Врњачка Бања)|Грачцу]]). = Клубови учесници = {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" |Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" |Место ! style="background:lightgrey;width:12em" |Општина ! style="background:lightgrey;width:20em" |2021/22 |- |'''[[OФК Рас]]''' |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |1. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |[[Рашка (град)|Рашка]] |[[Општина Рашка|Рашка]] |6. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Будућност Ресник|ФК Будућност]]''' |[[Ресник (Крагујевац)|Ресник]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |7. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |[[Гружа]] |[[Општина Кнић|Кнић]] |8. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |2. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''']] |[[Рибница (Краљево)|Рибница]] |[[Град Краљево|Краљево]] |4. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Корићани]]''' |[[Корићани (Крагујевац)|Корићани]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |10. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |[[Зубин Поток]] |[[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]] |9. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Напредак Грачац|ФК Напредак]]''' |[[Грачац (Врњачка Бања)|Грачац]] |[[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] |2. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Полет Ратина|ФК Полет]]''' |[[Ратина]] |[[Град Краљево|Краљево]] |5. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Слога Краљево|ФК Слога]]''' |[[Краљево]] |[[Град Краљево|Краљево]] |14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Србија Илићево|ФК Србија]]''' |[[Илићево]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |1. у [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Првој лиги Крагујевца]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |[[Косовска Митровица]] |[[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]] |16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |[[Крагујевац]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |3. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |} = Резултати = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat/vs|title=Преглед међусобних утакмица|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" |+ ! ![[ОФК Рас|РАС]] ![[ФК Бане|БАН]] ![[ФК Будућност Ресник|БУД]] ![[ФК Гружа|ГРУ]] ![[ФК Јошаница|ЈОШ]] ![[ФК Карађорђе Рибница|КАР]] ![[ФК Корићани|КОР]] ![[ФК Мокра Гора|МОК]] ![[ФК Напредак Грачац|НАП]] ![[ФК Полет Ратина|ПОЛ]] ![[ФК Слога Краљево|СЛО]] ![[ФК Србија Илићево|СРБ]] ![[ФК Трепча (српски клуб)|ТРЕ]] ![[ФК Шумадија 1903|ШУМ]] |- |'''[[OФК Рас]]''' |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | |- |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | |- |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | |- |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | |- |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | |- |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | |- |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' |} = Резултати по колима = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/games|title=Резултати|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> * Црном бојом исписани су резултати утакмица одиграних првог дана датог кола * <span style="color:darkblue">Тамно плавом бојом исписани су резултати утакмица одиграних другог дана датог кола</span> {| class="wikitable" style="font-size: 85% |- !style="background:#CEE6F2;width:20em" | '''1. коло''' '''<small>(20/21.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''2. коло''' '''<small>(27/28.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''3. коло''' '''<small>(03/04.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''4. коло''' '''<small>(10/11.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''5. коло''' '''<small>(17/18.09.2022)</small>''' |- |Бане - Јошаница Мокра Гора - Полет Гружа - Карађорђе Напредак - Трепча Корићани - Слога Будућност - Рас Шумадија - Србија |Јошаница - Србија Рас - Шумадија Слога - Будућност Трепча - Корићани Карађорђе - Напредак Полет - Гружа Бане - Мокра Гора |Мокра Гора - Јошаница Гружа - Бане Напредак - Полет Корићани - Карађорђе Будућност - Трепча Шумадија - Слога Србија - Рас |Јошаница - Рас Слога - Србија Трепча - Шумадија Карађорђе - Будућност Полет - Корићани Бане - Напредак Мокра Гора - Гружа |Гружа - Јошаница Напредак - Мокра Гора Корићани - Бане Будућност - Полет Шумадија - Карађорђе Србија - Трепча Рас - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''6. коло''' '''<small>(25/26.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''7. коло''' '''<small>(01/02.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''8. коло''' '''<small>(08/09.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''9. коло''' '''<small>(15/16.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''10. коло''' '''<small>(22/23.10.2022)</small>''' |- |Јошаница - Слога Трепча - Рас Карађорђе - Србија Полет - Шумадија Бане - Будућност Мокра Гора - Корићани Гружа - Напредак |Напредак - Јошаница Корићани - Гружа Будућност - Мокра Гора Шумадија - Бане Србија - Полет Рас - Карађорђе Слога - Трепча |Јошаница - Трепча Карађорђе - Слога Полет - Рас Бане - Србија Мокра Гора - Шумадија Гружа - Будућност Напредак - Корићани |Корићани - Јошаница Будућност - Напредак Шумадија - Гружа Србија - Мокра Гора Рас - Бане Слога - Полет Трепча - Карађорђе |Јошаница - Карађорђе Полет - Трепча Бане - Слога Мокра Гора - Рас Гружа - Србија Напредак - Шумадија Корићани - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''11. коло''' '''<small>(29/30.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''12. коло''' '''<small>(05/06.11.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''13. коло''' (12/13.11.2022) ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''14. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''15. коло''' |- |Будућност - Јошаница Шумадија - Корићани Србија - Напредак Рас - Гружа Слога - Мокра Гора Трепча - Бане Карађорђе - Полет |Јошаница - Полет Бане - Карађорђе Мокра Гора - Трепча Гружа - Слога Напредак - Рас Корићани - Србија Будућност - Шумадија |Шумадија - Јошаница Србија - Будућност Рас - Корићани Слога - Напредак Трепча - Гружа Карађорђе - Мокра Гора Полет - Бане |Јошаница - Бане Полет - Мокра Гора Карађорђе - Гружа Трепча - Напредак Слога - Корићани Рас - Будућност Србија - Шумадија |Србија - Јошаница Шумадија - Рас Будућност - Слога Корићани - Трепча Напредак - Карађорђе Гружа - Полет Мокра Гора - Бане |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''16. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''17. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''18. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''19. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''20. коло''' |- |Јошаница - Мокра Гора Бане - Гружа Полет - Напредак Карађорђе - Корићани Трепча - Будућност Слога - Шумадија Рас - Србија |Рас - Јошаница Србија - Слога Шумадија - Трепча Будућност - Карађорђе Корићани - Полет Напредак -Бане Гружа - Мокра Гора |Јошаница - Гружа Мокра Гора - Напредак Бане - Корићани Полет - Будућност Карађорђе - Шумадија Трепча - Србија Слога - Рас |Слога - Јошаница Рас - Трепча Србија - Карађорђе Шумадија - Полет Будућност - Бане Корићани - Мокра Гора Напредак - Гружа |Јошаница - Напредак Гружа - Корићани Мокра Гора - Будућност Бане - Шумадија Полет - Србија Карађорђе - Рас Трепча - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''21. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''22. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''23. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''24. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''25. коло''' |- |Трепча - Јошаница Слога - Карађорђе Рас - Полет Србија - Бане Шумадија - Мокра Гора Будућност - Гружа Корићани - Напредак |Јошаница - Корићани Напредак - Будућност Гружа - Шумадија Мокра Гора - Србија Бане - Рас Полет - Слога Карађорђе - Трепча |Карађорђе - Јошаница Трепча - Полет Слога - Бане Рас - Мокра Гора Србија - Гружа Шумадија - Напредак Будућност - Корићани |Јошаница - Будућност Корићани - Шумадија Напредак - Србија Гружа - Рас Мокра Гора - Слога Бане - Трепча Полет - Карађорђе |Полет - Јошаница Карађорђе - Бане Трепча - Мокра Гора Слога - Гружа Рас - Напредак Србија - Корићани Шумадија - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''26. коло''' |- |Јошаница - Шумадија Будућност - Србија Корићани - Рас Напредак - Слога Гружа - Трепча Мокра Гора - Карађорђе Бане - Полет |- |} = Табела и статистика лиге = {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 40em;" ! colspan="2" style="font-size: medium;" |Статистика лиге: |- |'''Одиграно кола''' |0 од 26 |- |'''Одиграно утакмица''' |0 од 182 |- |'''Број победа домаћих екипа''' |0 |- |'''Број мечева без победника''' |0 |- |'''Број победа гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупно датих голова''' |0 |- |'''Број голова по колу''' |0 |- |'''Број голова по утакмици''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' |0 |- |'''Највећа победа домаћег тима''' | - |- |'''Највећа победа гостујућег тима''' | - |- |'''Највише датих голова у мечу''' | - |} Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/standings|title=Табела|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" !# !Клуб !ОУ !Поб !Нер !Пор !ДГ !ПГ !ГР !Бодови |- |1 | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |2 | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |3 | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |4 | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |5 | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |6 | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |7 | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |8 | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |9 | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |10 | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |11 | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |12 | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |13 | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |14 | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |} '''ОУ''' - број одиграних утакмица '''Поб''' - број победа '''Нер''' - број утакмица завршених нерешеним резултатом '''Пор''' - број пораза '''ДГ''' - број датих голова '''ПГ''' - број примљених голова '''ГР''' - гол-разлика = Успешност и форма тимова (календарски, не по колима) = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat/games|title=Преглед утакмица за све тимове|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- победа}} {{легенда|#FFFACD|- нерешено}} {{легенда|#FFE4E1|- пораз}} * број у обојеним квадратићима се односи на коло у коме је меч одигран. '''Подебљан''' је у утакмицама у којима је дати клуб био домаћин. {| class="wikitable sortable" style="text-align:left" |'''Најдужи победнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ ремија''' | | |- |'''Најдужи губитнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ без пораза''' | | |- |'''Најдужи низ без ремија''' | | |- |'''Најдужи низ без победе''' | | |} = Позиције на табели по колима = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat|title=Напредовање на табели|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- клуб је напредовао на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#CEEBFB|- клуб није променио позицију на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#FFE4E1|- клуб је на лошијој позицији на табели у односу на претходно коло}} = Обнављање лиге = Према пропозицијама: - у виши ранг на крају сезоне треба да се пласира првак овог такмичења; - у нижи ранг на крају сезоне треба да директно испадну последња три клуба на табели + онолики број клубова једнак броју клубова који из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] испадну у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашку зону]]. Уколико освајач [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијске окружне лиге]] буде клуб из [[Општина Кнић| Општине Кнић]], онда још један клуб директно испада из [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу| Шумадијско-рашке зоне]] у нижи ранг. Најлошије пласирана екипа на крају сезоне у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашкој зони]] која не испадне директно у нижи ранг, играће бараж за попуну места у овом такмичењу са прваком [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу| Окружне лиге Косовска Митровица]]. Циљ је да се лига смањи са 14 на 12 клубова. - у ово такмичење из нижих рангова на крају сезоне треба да се пласирају првак [[Рашка окружна лига у фудбалу| Рашке окружне лиге]], првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]], првак [[Шумадијска окружна лига у фудбалу| Шумадијске окружне лиге]] (само у случају да то буде клуб из [[Општина Кнић| Кнића]]), и првак [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружне лиге Косовска Митровица]] (само у случају да победи у баражу најлошије пласирану екипу [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]] која није директно испала у нижи ранг). = Референце = {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.fsrzs.com/novo/index.php/zona-sumadijsko-raska Званичан сајт лиге] * [https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/games Резултати и табеле www.srbijasport.net] {{sr}} [[Категорија:Фудбалске лиге у Србији]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] aa1njcfs2twhbyk0rmd25bwcd39kajc 25138928 25138927 2022-08-04T21:02:27Z VDVK 184501 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 26em;" ! colspan="8" style="font-size: medium;" |Шумадијско-рашка зона у фубдалу 2021/22. |- | colspan="8" style="text-align:center; background:#fff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" |[[Датотека:Srpska_Liga_Zapad.jpg|220x220пискел]] |- |'''Спорт''' |[[Фудбал]] |- |'''Држава''' |[[Датотека:Flag_of_Serbia.svg|22x22пискел|Flag of Serbia]]&nbsp;[[Србија]] |- |'''Покрајина''' |[[Централна Србија]] |- |'''Регија''' |[[Шумадија и западна Србија]] |- |'''Ранг''' |4 |- |'''Виши ранг''' |[[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]] [[Српска лига Запад]] |- |'''Нижи ранг''' |[[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашка окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прва лига Крагујевца]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијска окружна лига]] <br /> [[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]] [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружна лига Косовска Митровица]] |- |'''Број тимова''' |14 |- |'''Сезона почела''' | |- |'''Сезона завршена''' | |- |'''Првак''' | |- |◀ [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|2021/22]] |[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2023/24.|2023/2024]] ▶ |} '''Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2022/23.''' ће бити пето издање [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]]. = Промене у саставу лиге = [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] у ову зону испали су: * [[ФК Слога Краљево]] (14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); * [[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]] (16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги Запад 2021/22.]]); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] У [[Српска лига Запад|Српску лигу Запад]] пласирао се: * [[ФК Тутин]] (првак [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]]); [[Датотека:RedDownArrow.svg|10x10пискел]] Из ове зоне су испали: * [[ФК Гоч Врњачка Бања|ФК Гоч]] (11. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Слобода Грбице|ФК Слобода Доње Грбице]] (12. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Шумадија Топоница]] (13. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони 2021/22.]]); * [[ФК Водојажа]] (одустао од [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашке зоне 2021/22.]] после 5 кола такмичења); [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|10x10пискел]] Из нижег ранга су се у ову зону пласирали: * [[ОФК Рас]] (првак [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашке окружне лиге]]): * [[ФК Србија Илићево]] (првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]]); * [[ФК Напредак Грачац]] (победник баража за попуну места у овој лиги. У финалу су 2 пута са по 2:1 савладали [[ФК Ибар Лепосавић|Ибар]] из [[Лепосавић|Лепосавића]] а пре тога су [[ОФК Кошутњак]] у полуфиналу са 8:2 у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и 2:0 у [[Грачац (Врњачка Бања)|Грачцу]]). = Клубови учесници = {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" |Клуб ! style="background:lightgrey;width:12em" |Место ! style="background:lightgrey;width:12em" |Општина ! style="background:lightgrey;width:20em" |2021/22 |- |'''[[OФК Рас]]''' |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |1. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |[[Рашка (град)|Рашка]] |[[Општина Рашка|Рашка]] |6. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Будућност Ресник|ФК Будућност]]''' |[[Ресник (Крагујевац)|Ресник]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |7. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |[[Гружа]] |[[Општина Кнић|Кнић]] |8. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |[[Нови Пазар]] |[[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] |2. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе''']] |[[Рибница (Краљево)|Рибница]] |[[Град Краљево|Краљево]] |4. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Корићани]]''' |[[Корићани (Крагујевац)|Корићани]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |10. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |[[Зубин Поток]] |[[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]] |9. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Напредак Грачац|ФК Напредак]]''' |[[Грачац (Врњачка Бања)|Грачац]] |[[Општина Врњачка Бања|Врњачка Бања]] |2. у [[Рашка окружна лига у фудбалу|Рашкој окружној лиги]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Полет Ратина|ФК Полет]]''' |[[Ратина]] |[[Град Краљево|Краљево]] |5. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |- |'''[[ФК Слога Краљево|ФК Слога]]''' |[[Краљево]] |[[Град Краљево|Краљево]] |14. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Србија Илићево|ФК Србија]]''' |[[Илићево]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |1. у [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Првој лиги Крагујевца]] ([[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |[[Косовска Митровица]] |[[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]] |16. у [[Српска лига Запад 2021/22.|Српској лиги запад]] ([[Датотека:RedDownArrow.svg|8x8пискел]]) |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |[[Крагујевац]] |[[Град Крагујевац|Крагујевац]] |3. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу 2021/22.|Шумадијско-рашкој зони]] |} = Резултати = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat/vs|title=Преглед међусобних утакмица|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" |+ ! ![[ОФК Рас|РАС]] ![[ФК Бане|БАН]] ![[ФК Будућност Ресник|БУД]] ![[ФК Гружа|ГРУ]] ![[ФК Јошаница|ЈОШ]] ![[ФК Карађорђе Рибница|КАР]] ![[ФК Корићани|КОР]] ![[ФК Мокра Гора|МОК]] ![[ФК Напредак Грачац|НАП]] ![[ФК Полет Ратина|ПОЛ]] ![[ФК Слога Краљево|СЛО]] ![[ФК Србија Илићево|СРБ]] ![[ФК Трепча (српски клуб)|ТРЕ]] ![[ФК Шумадија 1903|ШУМ]] |- |'''[[OФК Рас]]''' |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | | |- |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | | |- |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | | |- |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | | |- |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | | |- |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | | |- |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | | |- |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | | |- |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | | |- |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | | |- |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | | |- |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' | |- |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | |'''XXX''' |} = Резултати по колима = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/games|title=Резултати|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> * Црном бојом исписани су резултати утакмица одиграних првог дана датог кола * <span style="color:darkblue">Тамно плавом бојом исписани су резултати утакмица одиграних другог дана датог кола</span> {| class="wikitable" style="font-size: 85% |- !style="background:#CEE6F2;width:20em" | '''1. коло''' '''<small>(20/21.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''2. коло''' '''<small>(27/28.08.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''3. коло''' '''<small>(03/04.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''4. коло''' '''<small>(10/11.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''5. коло''' '''<small>(17/18.09.2022)</small>''' |- |Бане - Јошаница Мокра Гора - Полет Гружа - Карађорђе Напредак - Трепча Корићани - Слога Будућност - Рас Шумадија - Србија |Јошаница - Србија Рас - Шумадија Слога - Будућност Трепча - Корићани Карађорђе - Напредак Полет - Гружа Бане - Мокра Гора |Мокра Гора - Јошаница Гружа - Бане Напредак - Полет Корићани - Карађорђе Будућност - Трепча Шумадија - Слога Србија - Рас |Јошаница - Рас Слога - Србија Трепча - Шумадија Карађорђе - Будућност Полет - Корићани Бане - Напредак Мокра Гора - Гружа |Гружа - Јошаница Напредак - Мокра Гора Корићани - Бане Будућност - Полет Шумадија - Карађорђе Србија - Трепча Рас - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''6. коло''' '''<small>(25/26.09.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''7. коло''' '''<small>(01/02.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''8. коло''' '''<small>(08/09.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''9. коло''' '''<small>(15/16.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''10. коло''' '''<small>(22/23.10.2022)</small>''' |- |Јошаница - Слога Трепча - Рас Карађорђе - Србија Полет - Шумадија Бане - Будућност Мокра Гора - Корићани Гружа - Напредак |Напредак - Јошаница Корићани - Гружа Будућност - Мокра Гора Шумадија - Бане Србија - Полет Рас - Карађорђе Слога - Трепча |Јошаница - Трепча Карађорђе - Слога Полет - Рас Бане - Србија Мокра Гора - Шумадија Гружа - Будућност Напредак - Корићани |Корићани - Јошаница Будућност - Напредак Шумадија - Гружа Србија - Мокра Гора Рас - Бане Слога - Полет Трепча - Карађорђе |Јошаница - Карађорђе Полет - Трепча Бане - Слога Мокра Гора - Рас Гружа - Србија Напредак - Шумадија Корићани - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''11. коло''' '''<small>(29/30.10.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''12. коло''' '''<small>(05/06.11.2022)</small>''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''13. коло''' (12/13.11.2022) ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''14. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''15. коло''' |- |Будућност - Јошаница Шумадија - Корићани Србија - Напредак Рас - Гружа Слога - Мокра Гора Трепча - Бане Карађорђе - Полет |Јошаница - Полет Бане - Карађорђе Мокра Гора - Трепча Гружа - Слога Напредак - Рас Корићани - Србија Будућност - Шумадија |Шумадија - Јошаница Србија - Будућност Рас - Корићани Слога - Напредак Трепча - Гружа Карађорђе - Мокра Гора Полет - Бане |Јошаница - Бане Полет - Мокра Гора Карађорђе - Гружа Трепча - Напредак Слога - Корићани Рас - Будућност Србија - Шумадија |Србија - Јошаница Шумадија - Рас Будућност - Слога Корићани - Трепча Напредак - Карађорђе Гружа - Полет Мокра Гора - Бане |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''16. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''17. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''18. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''19. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''20. коло''' |- |Јошаница - Мокра Гора Бане - Гружа Полет - Напредак Карађорђе - Корићани Трепча - Будућност Слога - Шумадија Рас - Србија |Рас - Јошаница Србија - Слога Шумадија - Трепча Будућност - Карађорђе Корићани - Полет Напредак -Бане Гружа - Мокра Гора |Јошаница - Гружа Мокра Гора - Напредак Бане - Корићани Полет - Будућност Карађорђе - Шумадија Трепча - Србија Слога - Рас |Слога - Јошаница Рас - Трепча Србија - Карађорђе Шумадија - Полет Будућност - Бане Корићани - Мокра Гора Напредак - Гружа |Јошаница - Напредак Гружа - Корићани Мокра Гора - Будућност Бане - Шумадија Полет - Србија Карађорђе - Рас Трепча - Слога |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''21. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''22. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''23. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''24. коло''' ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''25. коло''' |- |Трепча - Јошаница Слога - Карађорђе Рас - Полет Србија - Бане Шумадија - Мокра Гора Будућност - Гружа Корићани - Напредак |Јошаница - Корићани Напредак - Будућност Гружа - Шумадија Мокра Гора - Србија Бане - Рас Полет - Слога Карађорђе - Трепча |Карађорђе - Јошаница Трепча - Полет Слога - Бане Рас - Мокра Гора Србија - Гружа Шумадија - Напредак Будућност - Корићани |Јошаница - Будућност Корићани - Шумадија Напредак - Србија Гружа - Рас Мокра Гора - Слога Бане - Трепча Полет - Карађорђе |Полет - Јошаница Карађорђе - Бане Трепча - Мокра Гора Слога - Гружа Рас - Напредак Србија - Корићани Шумадија - Будућност |- ! style="background:#CEE6F2;width:20em" |'''26. коло''' |- |Јошаница - Шумадија Будућност - Србија Корићани - Рас Напредак - Слога Гружа - Трепча Мокра Гора - Карађорђе Бане - Полет |- |} = Табела и статистика лиге = {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 40em;" ! colspan="2" style="font-size: medium;" |Статистика лиге: |- |'''Одиграно кола''' |0 од 26 |- |'''Одиграно утакмица''' |0 од 182 |- |'''Број победа домаћих екипа''' |0 |- |'''Број мечева без победника''' |0 |- |'''Број победа гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупно датих голова''' |0 |- |'''Број голова по колу''' |0 |- |'''Број голова по утакмици''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа''' |0 |- |'''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' |0 |- |'''Највећа победа домаћег тима''' | - |- |'''Највећа победа гостујућег тима''' | - |- |'''Највише датих голова у мечу''' | - |} Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/standings|title=Табела|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" !# !Клуб !ОУ !Поб !Нер !Пор !ДГ !ПГ !ГР !Бодови |- |1 | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |2 | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |3 | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |4 | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |5 | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |6 | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |7 | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |8 | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |9 | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |10 | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |11 | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |12 | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |13 | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 | 0 |0 |- |14 | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |0 |} '''ОУ''' - број одиграних утакмица '''Поб''' - број победа '''Нер''' - број утакмица завршених нерешеним резултатом '''Пор''' - број пораза '''ДГ''' - број датих голова '''ПГ''' - број примљених голова '''ГР''' - гол-разлика = Успешност и форма тимова (календарски, не по колима) = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat/games|title=Преглед утакмица за све тимове|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- победа}} {{легенда|#FFFACD|- нерешено}} {{легенда|#FFE4E1|- пораз}} * број у обојеним квадратићима се односи на коло у коме је меч одигран. '''Подебљан''' је у утакмицама у којима је дати клуб био домаћин. {| class="wikitable sortable" style="text-align:left" |'''Најдужи победнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ ремија''' | | |- |'''Најдужи губитнички низ''' | | |- |'''Најдужи низ без пораза''' | | |- |'''Најдужи низ без ремија''' | | |- |'''Најдужи низ без победе''' | | |} = Позиције на табели по колима = Извор: srbijasport.net <ref>{{Cite web|url=https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/stat|title=Напредовање на табели|website=www.srbijasport.net|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" cellspacing="0" cellpadding="3" align="center" ! !1 !2 !3 !4 !5 !6 !7 !8 !9 !10 !11 !12 !13 !14 !15 !16 !17 !18 !19 !20 !21 !22 !23 !24 !25 !26 |- | style="text-align:left" |'''[[OФК Рас]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Бане|'''ФК Бане 1931''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Будућност Ресник]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Гружа|'''ФК Гружа''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Јошаница|'''ФК Јошаница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |[[ФК Карађорђе Рибница|'''ФК Карађорђе Рибница''']] | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Корићани]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Мокра Гора]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Напредак Грачац]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Полет Ратина]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Слога Краљево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Србија Илићево]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |- | style="text-align:left" |'''[[ФК Шумадија 1903]]''' | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |} {{легенда|#C0FFC0|- клуб је напредовао на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#CEEBFB|- клуб није променио позицију на табели у односу на претходно коло}} {{легенда|#FFE4E1|- клуб је на лошијој позицији на табели у односу на претходно коло}} = Обнављање лиге = Према пропозицијама: - у виши ранг на крају сезоне треба да се пласира првак овог такмичења; - у нижи ранг на крају сезоне треба да директно испадну последња три клуба на табели + онолики број клубова једнак броју клубова који из [[Српска лига Запад|Српске лиге Запад]] испадну у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашку зону]]. Уколико освајач [[Шумадијска окружна лига у фудбалу|Шумадијске окружне лиге]] буде клуб из [[Општина Кнић| Општине Кнић]], онда још један клуб директно испада из [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу| Шумадијско-рашке зоне]] у нижи ранг. Најлошије пласирана екипа на крају сезоне у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашкој зони]] која не испадне директно у нижи ранг, играће бараж за попуну места у овом такмичењу са прваком [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу| Окружне лиге Косовска Митровица]]. Циљ је да се лига смањи са 14 на 12 клубова. - у ово такмичење из нижих рангова на крају сезоне треба да се пласирају првак [[Рашка окружна лига у фудбалу| Рашке окружне лиге]], првак [[Прва лига Крагујевца у фудбалу|Прве лиге Крагујевца]], првак [[Шумадијска окружна лига у фудбалу| Шумадијске окружне лиге]] (само у случају да то буде клуб из [[Општина Кнић| Кнића]]), и првак [[Окружна лига Косовска Митровица у фудбалу|Окружне лиге Косовска Митровица]] (само у случају да победи у баражу најлошије пласирану екипу [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашке зоне]] која није директно испала у нижи ранг). = Референце = {{reflist}} = Спољашње везе = * [https://www.fsrzs.com/novo/index.php/zona-sumadijsko-raska Званичан сајт лиге] * [https://www.srbijasport.net/league/6242-zona-sumadijsko-raska/games Резултати и табеле www.srbijasport.net] {{sr}} [[Категорија:Фудбалске лиге у Србији]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2022/23.]] ojcsgjnf4eyzug8coyfz1l5ofnuo9u0 0 4326728 25138530 24920149 2022-08-04T14:25:41Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki [[Датотека:Martinovics_Ignác_József_Domonkos_egykorú_rajz_után.jpg|мини| Портрет Игњата Мартиновића]] '''Игњат Мартиновић''' ({{Јез-сх|Ignjat Martinović}}, Игњат Мартиновић; [[20. јул]] [[1755]] &#x2013; [[20. мај]] [[1795]]) био је [[Краљевина Угарска|мађарски]] научник, хемичар, филозоф, писац, тајни агент и вођа [[Мађарска|мађарског]] [[Јакобинци|јакобинског]] покрета. Осуђен је на смрт због велеиздаје и обезглављен 20. маја 1795, заједно са грофом Јакабом Сиграјем, Ференцом Сентмарјајем, Јожефом Хајночијем и другима. Као оснивач [[Краљевина Угарска|мађарских]] [[Јакобинци|јакобинских клубова]], неки су га сматрали идеалистичким претечом великих идеја, а други бескрупулозним авантуристом. == Биографија == Његов отац, Матјаш Мартиновић, био је један од племића који је услед [[Велики турски рат|Великог турског рата]] напустио османску Србију 1690. године под вођством [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића]] у време [[Велике сеобе Срба]] и преселио се у [[Делвидек]] у [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Мађарској]].<ref name="Lendvai184">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=LWOYDwAAQBAJ&q=Ign%C3%A1c+Martinovics+albanian&pg=PA184|title=The Hungarians: A thousand years of victory in defeat|last=Lendvai|first=Paul|publisher=Princeton University Press|year=2004|isbn=9780691119694|pages=184}}</ref><ref name="Fine539">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wEF5oN5erE0C&q=Ignjat+Martinovi%C4%87&pg=PA539|title=When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods|last=Fine|first=John VA|publisher=University of Michigan Press|year=2006|isbn=9780472025602|pages=539}}</ref><ref name="kcns.org.rs">{{Cite web|url=https://www.kcns.org.rs/agora/koncepcije-o-srpskoj-vojvodini-iliriku-dunavskoj-konfederaciji-istocnoj-svajcarskoj/|title=Koncepcije o Srpskoj Vojvodini, Iliriku, Dunavskoj konfederaciji, Istočnoj Švajcarskoj...|date=2018-09-07|website=Kulturni centar Novog Sada|language=sr-RS|access-date=2019-01-23}}</ref> Био је српског порекла.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hxZXAAAAYAAJ|title=Radovi|last=povijest|first=Sveučilište u Zagrebu Zavod za hrvatsku|date=1989|publisher=Zavod|pages=265|language=hr}}</ref><ref name="kcns.org.rs"/><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FrXiAAAAMAAJ|title=Balkan Studies: Biannual Publication of the Institute for Balkan Studies|date=1964|publisher=The Institute|page=222|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FIsvAQAAMAAJ|title=Balcanica|date=2006|publisher=Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Balkanolos̆ki Institut|page=106|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vesti.rs/Razno/-7099.html|title=Игњат Мартиновић}}</ref> Његови деда и баба су прешли из православља у католичанство само неколико година пре рођења његовог оца Матијаша. Игњат Мартиновић је за живота изјавио да му је отац био или ''Србин кафанџија или албански племић у војној служби''.<ref name="Lendvai184"/> Он је служио у аустријској војсци.<ref name="Fine539" /> Новембра 1791. прешао је у [[Пешта|Пешту]].<ref name="Fine539" /> Тамо се оженио Немицој Маријом Попини<ref name="Lendvai184" /><ref name="fraknoi">Vilmos Fraknói, Martinovics élete, p. 11, Budapest, 1921, Az Athenaeum Irodalmi És Nyomdai R.-T. Kiadása, </ref> из [[Будим|Будима]]. Имали су пет синова и две ћерке. Мартиновић је рођен у [[Пешта|Пешти]] и школован код фрањеваца.<ref name="Fine539"/> Завршио је прве разреде у [[Пијаристи|пијаристској]] школи и одлучио да ступи у [[Фрањевци|фрањевачки]] ред. Мартиновић је похађао теолошке студије на Универзитету у Будиму од 1775-1779. Строгост и конзервативни погледи на монашки живот довели су га у неколико наврата у сукобе са сабраћом монасима и његовим предстојањем; његово незадовољство повећало је и то што је [[Славонски Брод|1780.]] са неким од студената-свештеника премештен у Брод. Био је одличан говорник и писац на многим језицима. ==Одабрана дела== * ''Theoria generalis aequati onum omnium graduum, novis illustrata formulis, ac juxta principia sublimioris calculi finitorum deducta'', 1780 * ''Tentamen publicum ex mathesi pura'', 1780 * ''Systema universae philosophiae'', 1781 * ''Dissertatio physica de iride et halone'', 1781 * ''Dissertatio de harmonia naturali inter bonitatem divinam et mala creata, ad celeberrimam Hollandiae academiam Leidensem transmissa et nunc primum elucubrata'', 1783 * ''Dissertatio de micrometro, ope cuius unus geometricus dividitur in 2.985,984 puncta quinti ordinis'', 1784 * ''Dissertatio physica de altitudine atmospherae ex observationibus astronomicis determinata et anno 1785'' * ''Praelectiones physicae experimentalis'', 1787 * ''Memoires philosophiques ou la nature devoilée'', 1788 * ''Physiologische Bemerkungen über den Menschen'', 1789 * ''Discussio oratoria in eos, qui in librorum censuram invehuntur'' * ''Oratio ad proceres et nobiles regni Hungariae 1790. idibus Aprilis conscripta, et Vindobonae supressa, nunc primum in lucem prodit'', 1791 * ''Oratio pro Leopoldo II. rom. imp. aug. Hungariae, Bohemiae etc. rege ab hungaris proceribus et nobilibus accusato anno 1792'' * ''Status regni Hungariae anno'', 1792 * ''Franczia Catechesis'', 1795 == Референце == <references /> {{нормативна контрола}} [[Категорија:Рођени 1755.]] [[Категорија:Умрли 1795.]] [[Категорија:Српски књижевници 18. века]] [[Категорија:Мађарски научници]] mn93wbv8qlle8zsl3muonpw3qctksbb 25138532 25138530 2022-08-04T14:26:17Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Martinovics_Ignác_József_Domonkos_egykorú_rajz_után.jpg|мини| Портрет Игњата Мартиновића]] '''Игњат Мартиновић''' ({{Јез-сх|Ignjat Martinović}}, Игњат Мартиновић; [[20. јул]] [[1755]] &#x2013; [[20. мај]] [[1795]]) био је [[Краљевина Угарска|мађарски]] научник, хемичар, филозоф, писац, тајни агент и вођа [[Мађарска|мађарског]] [[Јакобинци|јакобинског]] покрета. Осуђен је на смрт због велеиздаје и обезглављен 20. маја 1795, заједно са грофом Јакабом Сиграјем, Ференцом Сентмарјајем, Јожефом Хајночијем и другима. Као оснивач [[Краљевина Угарска|мађарских]] [[Јакобинци|јакобинских клубова]], неки су га сматрали идеалистичким претечом великих идеја, а други бескрупулозним авантуристом. == Биографија == Његов отац, Матјаш Мартиновић, био је један од племића који је услед [[Велики турски рат|Великог турског рата]] напустио османску Србију 1690. године под вођством [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића]] у време [[Велике сеобе Срба]] и преселио се у [[Делвидек]] у [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Мађарској]].<ref name="Lendvai184">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=LWOYDwAAQBAJ&q=Ign%C3%A1c+Martinovics+albanian&pg=PA184|title=The Hungarians: A thousand years of victory in defeat|last=Lendvai|first=Paul|publisher=Princeton University Press|year=2004|isbn=9780691119694|pages=184}}</ref><ref name="Fine539">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wEF5oN5erE0C&q=Ignjat+Martinovi%C4%87&pg=PA539|title=When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods|last=Fine|first=John VA|publisher=University of Michigan Press|year=2006|isbn=9780472025602|pages=539}}</ref><ref name="kcns.org.rs">{{Cite web|url=https://www.kcns.org.rs/agora/koncepcije-o-srpskoj-vojvodini-iliriku-dunavskoj-konfederaciji-istocnoj-svajcarskoj/|title=Koncepcije o Srpskoj Vojvodini, Iliriku, Dunavskoj konfederaciji, Istočnoj Švajcarskoj...|date=2018-09-07|website=Kulturni centar Novog Sada|language=sr-RS|access-date=2019-01-23}}</ref> Био је српског порекла.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hxZXAAAAYAAJ|title=Radovi|last=povijest|first=Sveučilište u Zagrebu Zavod za hrvatsku|date=1989|publisher=Zavod|pages=265|language=hr}}</ref><ref name="kcns.org.rs"/><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FrXiAAAAMAAJ|title=Balkan Studies: Biannual Publication of the Institute for Balkan Studies|date=1964|publisher=The Institute|page=222|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FIsvAQAAMAAJ|title=Balcanica|date=2006|publisher=Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Balkanolos̆ki Institut|page=106|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vesti.rs/Razno/-7099.html|title=Игњат Мартиновић}}</ref> Његови деда и баба су прешли из православља у католичанство само неколико година пре рођења његовог оца Матијаша. Игњат Мартиновић је за живота изјавио да му је отац био или ''Србин кафанџија или албански племић у војној служби''.<ref name="Lendvai184"/> Он је служио у аустријској војсци.<ref name="Fine539" /> Новембра 1791. прешао је у [[Пешта|Пешту]].<ref name="Fine539" /> Тамо се оженио Немицој Маријом Попини<ref name="Lendvai184" /><ref name="fraknoi">Vilmos Fraknói, Martinovics élete, p. 11, Budapest, 1921, Az Athenaeum Irodalmi És Nyomdai R.-T. Kiadása, </ref> из [[Будим|Будима]]. Имали су пет синова и две ћерке. Мартиновић је рођен у [[Пешта|Пешти]] и школован код фрањеваца.<ref name="Fine539"/> Завршио је прве разреде у [[Пијаристи|пијаристској]] школи и одлучио да ступи у [[Фрањевци|фрањевачки]] ред. Мартиновић је похађао теолошке студије на Универзитету у Будиму од 1775-1779. Строгост и конзервативни погледи на монашки живот довели су га у неколико наврата у сукобе са сабраћом монасима и његовим предстојањем; његово незадовољство повећало је и то што је [[Славонски Брод|1780.]] са неким од студената-свештеника премештен у Брод. Био је одличан говорник и писац на многим језицима. ==Одабрана дела== * ''Theoria generalis aequati onum omnium graduum, novis illustrata formulis, ac juxta principia sublimioris calculi finitorum deducta'', 1780 * ''Tentamen publicum ex mathesi pura'', 1780 * ''Systema universae philosophiae'', 1781 * ''Dissertatio physica de iride et halone'', 1781 * ''Dissertatio de harmonia naturali inter bonitatem divinam et mala creata, ad celeberrimam Hollandiae academiam Leidensem transmissa et nunc primum elucubrata'', 1783 * ''Dissertatio de micrometro, ope cuius unus geometricus dividitur in 2.985,984 puncta quinti ordinis'', 1784 * ''Dissertatio physica de altitudine atmospherae ex observationibus astronomicis determinata et anno 1785'' * ''Praelectiones physicae experimentalis'', 1787 * ''Memoires philosophiques ou la nature devoilée'', 1788 * ''Physiologische Bemerkungen über den Menschen'', 1789 * ''Discussio oratoria in eos, qui in librorum censuram invehuntur'' * ''Oratio ad proceres et nobiles regni Hungariae 1790. idibus Aprilis conscripta, et Vindobonae supressa, nunc primum in lucem prodit'', 1791 * ''Oratio pro Leopoldo II. rom. imp. aug. Hungariae, Bohemiae etc. rege ab hungaris proceribus et nobilibus accusato anno 1792'' * ''Status regni Hungariae anno'', 1792 * ''Franczia Catechesis'', 1795 == Референце == <references /> {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Мартиновић, Игњат}} [[Категорија:Рођени 1755.]] [[Категорија:Умрли 1795.]] [[Категорија:Српски књижевници 18. века]] [[Категорија:Мађарски научници]] nehukg50s10brw0qjlx7tfccfkp4nqv 0 4326732 25138500 24920397 2022-08-04T14:07:12Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki '''Ектогенеза''' (од [[Грчки језик|грчког]] ''εκτος'', „споља“ и ''[[wiktionary:genesis|генеза]]'') јесте раст организма у вештачкој средини,<ref>[http://www.yourdictionary.com/ectogenesis yourdictionary.com > ectogenesis] In turn citing: Webster's New World College Dictionary, 2010 by Wiley Publishing</ref> ван тела у којем би се нормално развијало, као што је раст [[Ембрион|ембриона]] или [[Фетус|фетуса]] изван мајчиног тело, или раст бактерија ван тела домаћина.<ref>[http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/Ectogenesis ectogenesis]. CollinsDictionary.com. Collins English Dictionary - Complete & Unabridged 11th Edition. Retrieved September 23, 2012</ref> Термин је сковао британски научник Ј. Б. С Халдејн 1924.<ref>{{Cite web|url=http://motherboard.vice.com/read/artificial-wombs-are-coming-and-the-controversys-already-here|title=Artificial Wombs Are Coming, but the Controversy Is Already Here|date=4 August 2014|website=Motherboard|access-date=16 November 2014}}</ref><ref>{{Cite journal|last=JAMES|first=DAVID N.|date=1 January 1987|title=Ectogenesis: A Reply to Singer and Wells|journal=Bioethics|volume=1|issue=1|pages=80–99|doi=10.1111/j.1467-8519.1987.tb00006.x|pmid=11649763}}</ref> == Референце == {{Извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Биологија развића]] 1syjygukemcc1qhz9gb46x2qdejvd8w 0 4326738 25138499 24920436 2022-08-04T14:07:06Z Sadko 25741 {{нормативна контрола}} wikitext text/x-wiki Награда '''Едда''' је признање које сваке године<ref>{{Cite web|url=https://icelandmonitor.mbl.is/news/news/2015/02/22/all_the_glamour_of_the_edda_awards/|title=All the glamour of the Edda Awards|website=Iceland Monitor|access-date=2020-08-27}}</ref> додељује Исландска филмска и телевизијска академија<ref name="first award" /> и најистакнутија је филмска и телевизијска награда на [[Исланд|Исланду]], која се додељује сваке године у фебруару.<ref>{{Cite web|url=http://eddan.is/?page_id=5|title=Starfsreglur - Eddan.is|website=Starfsreglur - Eddan|access-date=19 April 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://cineuropa.org/en/newsdetail/368680/|title=Woman at War triumphs at the Edda Awards|website=Cineuropa - the best of european cinema|language=en|access-date=2020-08-27}}</ref> ''Едда'' додељује награде за изузетан рад у различитим категоријама филма и телевизије сваке године од 1999. године,<ref name="first award">[http://timarit.is/view_page_init.jsp?pageId=1948787 Kvikmyndir órjúfanlegur hluti sagnaarfsins] Morgunblaðið, 20 October 1999, p. 60 (in Icelandic)</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.icelandreview.com/news/edda-awards-honour-icelandic-film-and-tv-success/|title=Edda Awards Honour Icelandic Film and TV Success|date=2018-02-26|website=Iceland Review|language=en-US|access-date=2020-08-27}}</ref> са изузетком 2009. године због [[Економска криза 2008.|економског краха]] годину дана раније.<ref>{{Cite web|url=https://www.icenews.is/2015/02/27/life-in-a-fishbowl-wins-icelands-oscars/|title=Life in a Fishbowl wins Iceland's Oscars {{!}} IceNews - Daily News|last=Nordal|first=Erlingur|language=en-US|access-date=2020-08-27}}</ref> Од 2011. године, период подобности је претходна календарска година. == Категорије == * Награда Едда за најбољи филм * Награда Еда за најбољег главног глумца или глумицу * Награда Еда за најбољу споредну глумицу или глумицу * Награда Едда за најбољу режију * Награда Еда за најбољи документарни филм * Награда Едда за најбољи телевизијски програм * Награда Едда за најбољу телевизијску личност == Спољашње везе == * [http://eddan.is/?page_id=259 Званична веб страница] == Референце == {{Извори}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филмске награде]] [[Категорија:Телевизијске награде]] s7mpa9chusy0yv7t4aog7flvi1ku1am 0 4327012 25138618 24922749 2022-08-04T15:36:09Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|зграде у Приштини}} {{Инфокутија Зграда | име_зграде = Сахат-кула у Приштини | слика = Clock Tower-Sahat Kulla.JPG | опис_слике = Поглед на Сахат-кулу | локација = [[Приштина]] | саграђена = 19. век | висина = 26 метара }} '''Сахат-кула''' је саграђена у 19. веку<ref>{{Cite book |last=Balla |first=Shefqet |url=https://www.worldcat.org/oclc/882528238 |title=Kosova guide |date=2010 |publisher=ABS Books |isbn=978-9951-8780-4-3 |location=[Prishtinë] |oclc=882528238}}</ref><ref>Gagica, Ismail. Prishtina Road and Tourist MapTourist Information (in Albanian and English). OrGIS. [[ISBN (identifier)|ISBN]] [[Special:BookSources/978-9951-590-03-7|<bdi>978-9951-590-03-7</bdi>]].</ref><ref>{{Cite book |last=Warrander |first=Gail |url=https://www.worldcat.org/oclc/653087236 |title=Kosovo |date=2010 |publisher=Bradt Travel Guides |others=Verena Knaus |isbn=978-1-84162-331-3 |edition=2nd |location=Chalfont St. Peter, Bucks |oclc=653087236}}</ref> на иницијативу Јашар-паше,<ref>{{Cite web |date=2011-10-28 |title=Curvy Kate - Spring Summer 2010 Lingerie Collection_0 |url=http://dx.doi.org/10.4016/35746.01 |access-date=2022-05-03 |website=SciVee}}</ref> по коме је [[Џамија Јашар-паше|Џамија]] недалеко од Сахат-куле и добила име. Служила је као средство информисања града за време владавине [[Османско царство|Османског царства]], како би људи знали када да се моле, као и трговци када да затворе своје радње. Шестоугаона [[сахат-кула]] висока 26 метара била је направљена од пешчара и цигле.<ref>{{Cite web |date=2011-10-28 |title=Curvy Kate - Spring Summer 2010 Lingerie Collection_0 |url=http://dx.doi.org/10.4016/35746.01 |access-date=2022-05-03 |website=SciVee}}</ref> Првобитна кула је изгорела у пожару, а њене цигле су коришћене за реконструкцију.<ref>{{Cite book |last=Balla |first=Shefqet |url=https://www.worldcat.org/oclc/882528238 |title=Kosova guide |date=2010 |publisher=ABS Books |isbn=978-9951-8780-4-3 |location=[Prishtinë] |oclc=882528238}}</ref><ref>{{Cite book |last=Warrander |first=Gail |url=https://www.worldcat.org/oclc/653087236 |title=Kosovo |date=2010 |publisher=Bradt Travel Guides |others=Verena Knaus |isbn=978-1-84162-331-3 |edition=2nd |location=Chalfont St. Peter, Bucks |oclc=653087236}}</ref> Аутентично звоно је донето из [[Молдавија|Молдавије]] и има натпис који помиње ову чињеницу.<ref>{{Cite book |last=Balla |first=Shefqet |url=https://www.worldcat.org/oclc/882528238 |title=Kosova guide |date=2010 |publisher=ABS Books |isbn=978-9951-8780-4-3 |location=[Prishtinë] |oclc=882528238}}</ref> Међутим, нису јасно познате околности како је звоно донето у [[Приштина|Приштину]]; његова крађа 2001. још је нејасна.<ref>{{Cite book |last=Warrander |first=Gail |url=https://www.worldcat.org/oclc/653087236 |title=Kosovo |date=2010 |publisher=Bradt Travel Guides |others=Verena Knaus |isbn=978-1-84162-331-3 |edition=2nd |location=Chalfont St. Peter, Bucks |oclc=653087236}}</ref> Исте године, француски војници [[КФОР]]-а помогли су у постављању новог сата тако што су стари сатни механизам заменили електричним.<ref>{{Cite web |date=2011-10-28 |title=Curvy Kate - Spring Summer 2010 Lingerie Collection_0 |url=http://dx.doi.org/10.4016/35746.01 |access-date=2022-05-03 |website=SciVee}}</ref> == Референце == {{извори}} [[Категорија:Сахат-кула]] [[Категорија:Знаменитости Приштине]] [[Категорија:Споменици у Приштини]] 2a4fzmu57i79ues1rhfzwbywp1d2i03 0 4327710 25138409 24969184 2022-08-04T12:52:36Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Поглед испод обрва | омот = Поглед испод обрва.jpg | извођач = [[Северина (певачица)|Северина]] | издат = {{датум почетка|2001|05|15}} | жанр = поп | трајање = 48.00 мин. | издавач = Кроација рекордс | продуцент = Северина, [[Никша Братош]], Мустафа Софтић и Анте Пецотић | албум_пре = [[Ја само пјевам]] | албум_после = [[Severgreen]] | година0 = 1999 | година1 = 2001 | година2 = 2004 }}'''Поглед испод обрва''' је осми [[Музички албум|студијски албум]] [[Хрватска|хрватске]] [[Поп музика|поп]] [[Pevanje|певачице]] [[Северина (певачица)|Северине]] који [[2001|је 2001. године]] у [[Хрватска|Хрватској]] издао [[Croatia Records|Кроација Рекордс]] . Супервизор албума је [[Ђорђе Новковић]], а продуценти [[Северина (певачица)|Северина]], [[Никша Братош]], Анте Пецотић и Мустафа Софтић. Као сарадници на албуму појављују се и многи други музичари, као што су Дино Шаран, Златан Саболек и Анте Муштра, аутор текста песме „Вирујен у те“, која је [[2001|2001. освојила гран при]] МХЈ . Материјал је сниман у студијима Рококо и Ј. М. Саунд, док се за дизајн албума побринула екипа Божесачувај. <ref>[http://www.discogs.com/viewimages?release=3922420 discogs.com: Pogled ispod obrva, 2001.], preuzeto 28. travnja 2014.</ref> На албуму се налази тринаест песама, <ref>[http://www.discogs.com/Severina-Pogled-Ispod-Obrva/release/3922420 discogs.com: Spisak pjesma s albuma Pogled ispod obrva], preuzeto 28. travnja 2014.</ref> а четири су објављене као синглови „Ајде, ајде, злато моје“, „Криви спој“, „Вирујен у те“, „Мала је дала“. Песма „Поглед испод обрва” објављена је као сингл са ливе албума „ Вирујен у те (најбоље уживо!) ” [[2002|2002. године]] . Албум ''Поглед испод обрва'' подржала је велика турнеја "Вирујен у те" крајем [[2001|2001. године]], која је обухватила све земље региона, осим [[Србија|Србије]] . Албум је [[2002|2002.]] године номинован за дискографску награду [[Порин (вишезначна одредница)|Порин]] у категорији „Албум године“, а песма „Вирујен у те“ за награду „Хит године“. <ref>[http://www.telegram.hr/zivot/kratka-povijest-evolucije-severine-vuckovic-u-14-jednostavnih-tocaka/ Kratka povijest evolucije Severine Vučković u 14 jednostavnih točaka], ''Telegram.hr'', 7. travnja 2015., preuzeto 3. veljače 2017.</ref> == Позадина == После комерцијалног успеха албума ''Ја само пјевам'' из [[1999|1999. године]], који је био један од најпродаванијих албума године са 50.000 продатих примерака, Северина је постала најпродаванија певачица. У лето [[2000|2000.]] године наступа на МХЈ са песмом "Ајде, ајде, злато моје" и крајем године одлази на трећу турнеју по [[Аустралија|Аустралији]], а почетком [[2001|2001.]] почиње снимање албума ''Поглед испод обрва'', за коју је написала седам песама. Промоција албума одржана је [[16. мај|16. маја]] [[2001|2001.]] у дискотеци "Бест" у [[Загреб|Загребу]] . == Комерцијални успех == Албум је дебитовао на првом месту у [[Хрватска|Хрватској]], а касније је награђен платинастим издањем. Продат је у више од 30.000 примерака. == Топ листе == {| class="wikitable sortable plainrowheaders" ! scope="col" |Топ листа (2001 ) ! scope="col" | Положај |- ! scope="row" | Хрватски национална топ листа | align="center" | 1 |} == Сертификати == {| class="wikitable sortable" !Држава ! Сертификат |- | align="left" | [[Хрватска]] | платинаста <ref>[http://status-online.hgu.hr/index.php?option=content&task=view&id=654&Itemid=73 hgu.hr: Naklade, 2005. godina ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131024162319/http://status-online.hgu.hr/index.php?option=content&task=view&id=654&Itemid=73|date=24. listopada 2013.}}, preuzeto 28. travnja 2014.</ref> |} == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Албуми 2001.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] [[Категорија:Албуми које је продуцирао Никша Братош]] fuufzxrwswpx5mmvuc3k41otdkzj4hq 0 4327920 25139143 24927955 2022-08-05T07:07:55Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Чоколада | алт = | извођач = [[ВИС Идоли]] | издат = {{датум почетка|1983|08|28}} | студио = Atmosphere и Eden, [[Лондон]] | жанр = [[Рок музика|рок]], [[Поп музика|поп]], [[нови талас]] | продуцент = Боб Пејинтер | албум_пре = [[Одбрана и последњи дани]] | албум_после = Шест дана јуна | година0 = 1982 | година1 = 1983 | година2 = 1985 }} <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''''Чоколада''''' ''је'' други студијски албум [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] [[Српски језик|новоталасног]] бенда [[ВИС Идоли|Идоли]], објављен 1983. <ref name="discogs">{{Cite web|url=http://www.discogs.com/release/966400|title=''Čokolada''|publisher=Discogs.com|access-date=19 April 2011}}</ref> Сматра се једном од најпродаванијих југословенских плоча, а рангирана је на 46. месту на листи [[YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike|највећих југословенских албума рок и поп музике]] . <ref>Antonić, Duško - Štrbac, Danilo (1998) ''YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike'', {{OCLC|50010769}}</ref> == Историја == По завршетку турнеје у знак подршке албуму ''[[Одбрана и последњи дани]]'', бенд је почео да ради на новом материјалу. Пошто [[Југотон]] није био задовољан продајом ''Одбрана и последњих'' дана, бенд је морао да преузме комерцијалнији звук. У међувремену је бас гитариста [[Зденко Колар]] отишао на службу у [[Југословенска народна армија|Југословенску народну армију]] и привремено га је заменио Бранко Исаковић . Бенд је отишао у [[Лондон]] и радио са продуцентом Бобом Пејнтером који је потпуно променио њихов стил. Резултат је била ''Чоколада''. Првобитно планиран за издавање као дупли ЕП под називом ''У граду без сна'', на инсистирање Југотона издат је као ЛП плоча. Испоставило се да је албум највећи комерцијални успех који је бенд икада постигао. Продат је у око 350.000 примерака, што га је са албумом [[Рибља чорба|Рибља Чорба]] ''[[Мртва природа (албум)|Мртва природа сврстало]]'' у ред најпродаванијих албума у Југославији. Рекорд су касније престигли [[Плави оркестар]] и [[Бајага и инструктори|Бајага и Инструктори]] . На омоту албума била је девојка из омота на чоколадама "Сека" произвођача Звечево из [[Пожега (Славонска)|Славонске Пожеге]]. Дизајн албума урадили су сами чланови бенда уз помоћ Владимира Галића, а фотографије Горанка Матић. Већина песама са албума биле су хитови. Романтичне „ Бамбина “ и „Странац у ноћи“, сентиментална клавирска балада, објављене су као промо сингл, али су се због велике популарности касније појавиле и у продаји. На албуму је препознатљиво доста фанк елемената, посебно на „Сода бој” и „Удри богаташа”. На плочи су се појавиле и баладе „У граду без сна” и „Тихо, тихо”. Иако је плоча за писце свих нумера навела [[Небојша Крстић|Небојшу Крстића]], [[Srđan Šaper|Срђана Шапера]] и [[Влада Дивљан|Владу Дивљана]], познато је да Дивљан није много радио на албуму јер је тада радио на својој факултетској дисертацији. Написао је „Радостан дан“, „Ветар и заставе“ и „Ја сам ту“ (делимично са текстом песме „Проплакат ће зора“ Драге Бритвића у извођењу [[Mišo Kovač|Мише Ковача]] на фестивалу ''Сплит 71'' ). Гостовања су укључивала самог продуцента Боба Пејинтера на синтисајзеру и Вивијан Голдман на пратећим вокалима. Након објављивања албума, бенд је отишао на изузетно успешну турнеју. На концерту у [[Загреб|Загребу]] одржано је седам излазака на бис. Међутим, због разлика унутар бенда, разишли су се након [[Љубљана|љубљанског]] наступа. == Контроверзе насловне нумере == [[Душан Герзић]] из бенда [[ВИА Талас|Виа Талас]] је аутор оригиналног текста песме "Чоколада". [[Srđan Šaper|Срђан Шапер]] је песму представио као песму [[ВИС Идоли|Идолија]], а Герзић је касније заслужан као делимични писац песме " Бамбина ". == Постава == * [[Влада Дивљан]] (гитара, вокал) * [[Небојша Крстић]] (удараљке, вокал) * [[Srđan Šaper|Срђан Шапер]] (синтисајзер, вокал) * Бранко Исаковић (бас гитара) * [[Кокан Поповић]] (бубњеви) === Гостовања === * Вивијан Голдман (пратећи вокал) * Боб Пејинтер (синтисајзер) == Наслеђе == У 2015. години омот албума ''Чоколада'' је заузео 31. место на листи 100 највећих омота албума југословенског рока коју је објавио [[Часопис на мрежи|веб магазин]] Балканрок. <ref>[https://balkanrock.com/autorski-clanci/top-10/100-najboljih-omota-yu-rocka/ "100 najboljih omota YU rocka", Balkanrock.com]</ref> == Референце == * ''EX YU ROCK enciklopedija'' ''1960-2006'', Јањатовић Петар;{{ISBN|978-86-905317-1-4}} {{Извори}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20080617071336/http://www.polishcommunitycentre.com/ludilo/1983%20-%20Idoli%20-%20Cokolada%20(192%20kbps)/Index.htm Чоколада на страницама Влада Дивљан и Идоли] * {{Discogs release|3080672}} [[Категорија:Албуми 1983.]] [[Категорија:Албуми групе Идоли]] [[Категорија:Албуми издати за Југотон]] qo7cwc051hhyy6f4mc6iuuy5kmyyu1b 25139145 25139143 2022-08-05T07:08:18Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Чоколада | алт = | извођач = [[ВИС Идоли]] | издат = {{датум почетка|1983|08|28}} | студио = Atmosphere и Eden, [[Лондон]] | жанр = [[Рок музика|рок]], [[Поп музика|поп]], [[нови талас]] | продуцент = Боб Пејинтер | албум_пре = [[Одбрана и последњи дани]] | албум_после = Шест дана јуна | година0 = 1982 | година1 = 1983 | година2 = 1985 }} <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> '''''Чоколада''''' ''је'' други студијски албум [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] [[Нови талас|новоталасног]] бенда [[ВИС Идоли|Идоли]], објављен 1983. <ref name="discogs">{{Cite web|url=http://www.discogs.com/release/966400|title=''Čokolada''|publisher=Discogs.com|access-date=19 April 2011}}</ref> Сматра се једном од најпродаванијих југословенских плоча, а рангирана је на 46. месту на листи [[YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike|највећих југословенских албума рок и поп музике]] . <ref>Antonić, Duško - Štrbac, Danilo (1998) ''YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike'', {{OCLC|50010769}}</ref> == Историја == По завршетку турнеје у знак подршке албуму ''[[Одбрана и последњи дани]]'', бенд је почео да ради на новом материјалу. Пошто [[Југотон]] није био задовољан продајом ''Одбрана и последњих'' дана, бенд је морао да преузме комерцијалнији звук. У међувремену је бас гитариста [[Зденко Колар]] отишао на службу у [[Југословенска народна армија|Југословенску народну армију]] и привремено га је заменио Бранко Исаковић . Бенд је отишао у [[Лондон]] и радио са продуцентом Бобом Пејнтером који је потпуно променио њихов стил. Резултат је била ''Чоколада''. Првобитно планиран за издавање као дупли ЕП под називом ''У граду без сна'', на инсистирање Југотона издат је као ЛП плоча. Испоставило се да је албум највећи комерцијални успех који је бенд икада постигао. Продат је у око 350.000 примерака, што га је са албумом [[Рибља чорба|Рибља Чорба]] ''[[Мртва природа (албум)|Мртва природа сврстало]]'' у ред најпродаванијих албума у Југославији. Рекорд су касније престигли [[Плави оркестар]] и [[Бајага и инструктори|Бајага и Инструктори]] . На омоту албума била је девојка из омота на чоколадама "Сека" произвођача Звечево из [[Пожега (Славонска)|Славонске Пожеге]]. Дизајн албума урадили су сами чланови бенда уз помоћ Владимира Галића, а фотографије Горанка Матић. Већина песама са албума биле су хитови. Романтичне „ Бамбина “ и „Странац у ноћи“, сентиментална клавирска балада, објављене су као промо сингл, али су се због велике популарности касније појавиле и у продаји. На албуму је препознатљиво доста фанк елемената, посебно на „Сода бој” и „Удри богаташа”. На плочи су се појавиле и баладе „У граду без сна” и „Тихо, тихо”. Иако је плоча за писце свих нумера навела [[Небојша Крстић|Небојшу Крстића]], [[Srđan Šaper|Срђана Шапера]] и [[Влада Дивљан|Владу Дивљана]], познато је да Дивљан није много радио на албуму јер је тада радио на својој факултетској дисертацији. Написао је „Радостан дан“, „Ветар и заставе“ и „Ја сам ту“ (делимично са текстом песме „Проплакат ће зора“ Драге Бритвића у извођењу [[Mišo Kovač|Мише Ковача]] на фестивалу ''Сплит 71'' ). Гостовања су укључивала самог продуцента Боба Пејинтера на синтисајзеру и Вивијан Голдман на пратећим вокалима. Након објављивања албума, бенд је отишао на изузетно успешну турнеју. На концерту у [[Загреб|Загребу]] одржано је седам излазака на бис. Међутим, због разлика унутар бенда, разишли су се након [[Љубљана|љубљанског]] наступа. == Контроверзе насловне нумере == [[Душан Герзић]] из бенда [[ВИА Талас|Виа Талас]] је аутор оригиналног текста песме "Чоколада". [[Srđan Šaper|Срђан Шапер]] је песму представио као песму [[ВИС Идоли|Идолија]], а Герзић је касније заслужан као делимични писац песме " Бамбина ". == Постава == * [[Влада Дивљан]] (гитара, вокал) * [[Небојша Крстић]] (удараљке, вокал) * [[Srđan Šaper|Срђан Шапер]] (синтисајзер, вокал) * Бранко Исаковић (бас гитара) * [[Кокан Поповић]] (бубњеви) === Гостовања === * Вивијан Голдман (пратећи вокал) * Боб Пејинтер (синтисајзер) == Наслеђе == У 2015. години омот албума ''Чоколада'' је заузео 31. место на листи 100 највећих омота албума југословенског рока коју је објавио [[Часопис на мрежи|веб магазин]] Балканрок. <ref>[https://balkanrock.com/autorski-clanci/top-10/100-najboljih-omota-yu-rocka/ "100 najboljih omota YU rocka", Balkanrock.com]</ref> == Референце == * ''EX YU ROCK enciklopedija'' ''1960-2006'', Јањатовић Петар;{{ISBN|978-86-905317-1-4}} {{Извори}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20080617071336/http://www.polishcommunitycentre.com/ludilo/1983%20-%20Idoli%20-%20Cokolada%20(192%20kbps)/Index.htm Чоколада на страницама Влада Дивљан и Идоли] * {{Discogs release|3080672}} [[Категорија:Албуми 1983.]] [[Категорија:Албуми групе Идоли]] [[Категорија:Албуми издати за Југотон]] 30wgwpxp0jh7bnyzrb0hedn25w85hgu 0 4328352 25139441 25037996 2022-08-05T11:38:08Z EmiliaITČA 298352 +слика #WPWP #WPWPSR” wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = {{PAGENAMEBASE}} | омот = Zana 1991.jpg | извођач = Зана | издат = {{датум почетка|1991|06}} | жанр = поп, рок, баласа | издавач = ПГП РТБ | албум_пре = Група Зана | албум_после = Тражим | година0 = 1989 | година1 = 1991 | година2 = 1993 }} '''Нисам, нисам''' је осми албум [[Београд|београдске]] групе [[Зана (музичка група)|Зана]]. Албум садржи 9 песама од којих су хитови насловна нумера, Кум и Принц. Албум је изашао [[1991|1991.]] године у издању [[ПГП РТБ]].<ref>{{Citation|title=Zana - Nisam, Nisam...|url=https://www.discogs.com/release/1389834-Zana-Nisam-Nisam|accessdate=2022-07-16|language=en}}</ref> == Позадина == Након огромног успеха претходног албума, група је издала компилацију под називом Најлепше песме 1990. године.<ref>{{Citation|title=Grupa Zana - Najlepše Pesme|url=https://www.discogs.com/release/15546456-Grupa-Zana-Najlepše-Pesme|accessdate=2022-07-16|language=en}}</ref> У то време, групу је напустила тадашња певачица [[Наташа Живковић]]. На место главног вокала долази садашња певачица [[Јелена Галонић]]. == О албуму == Албум је сниман током марта и априла 1991. Ово је први албум за ПГП након 4 године. Албум је праћен спотовима за песму Мари<ref>{{Citation|title=Zana - Mari 1991 - (Official video)|url=https://www.youtube.com/watch?v=Sjx_kRQ2jGo|accessdate=2022-07-16|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> у оквиру манифестације ''Лето на [[Ада Циганлија|Ади]]'', насловну нумеру<ref>{{Citation|title=Zana - Nisam, nisam - (Official video)|url=https://www.youtube.com/watch?v=ayiX_iPas7A|accessdate=2022-07-16|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и песму Кум који су снимљени на [[Свети Стефан (Будва)|Светом Стефану]] у оквиру дечје емисије тадашњег РТБ-а.<ref>{{Citation|title=Zana - Kum - (Official video)|url=https://www.youtube.com/watch?v=z2RWmJoqwCM|accessdate=2022-07-16|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Референце == [[Категорија:Албуми издати за ПГП РТБ]] [[Категорија:Албуми групе Зана]] [[Категорија:Албуми 1991.]] abyivnna7wovaqcq1fy1jutl2lv7roe 25139448 25139441 2022-08-05T11:39:28Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = {{PAGENAMEBASE}} | омот = Zana 1991.jpg | извођач = [[Зана (музичка група)|Зана]] | издат = {{датум почетка|1991|06}} | жанр = поп, рок, балада | издавач = [[ПГП РТБ]] | албум_пре = Група Зана | албум_после = [[Тражим (албум)|Тражим]] | година0 = 1989 | година1 = 1991 | година2 = 1993 }} '''Нисам, нисам''' је осми албум [[Београд|београдске]] групе [[Зана (музичка група)|Зана]]. Албум садржи 9 песама од којих су хитови насловна нумера, Кум и Принц. Албум је изашао [[1991|1991.]] године у издању [[ПГП РТБ]].<ref>{{Citation|title=Zana - Nisam, Nisam...|url=https://www.discogs.com/release/1389834-Zana-Nisam-Nisam|accessdate=2022-07-16|language=en}}</ref> == Позадина == Након огромног успеха претходног албума, група је издала компилацију под називом Најлепше песме 1990. године.<ref>{{Citation|title=Grupa Zana - Najlepše Pesme|url=https://www.discogs.com/release/15546456-Grupa-Zana-Najlepše-Pesme|accessdate=2022-07-16|language=en}}</ref> У то време, групу је напустила тадашња певачица [[Наташа Живковић]]. На место главног вокала долази садашња певачица [[Јелена Галонић]]. == О албуму == Албум је сниман током марта и априла 1991. Ово је први албум за ПГП након 4 године. Албум је праћен спотовима за песму Мари<ref>{{Citation|title=Zana - Mari 1991 - (Official video)|url=https://www.youtube.com/watch?v=Sjx_kRQ2jGo|accessdate=2022-07-16|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> у оквиру манифестације ''Лето на [[Ада Циганлија|Ади]]'', насловну нумеру<ref>{{Citation|title=Zana - Nisam, nisam - (Official video)|url=https://www.youtube.com/watch?v=ayiX_iPas7A|accessdate=2022-07-16|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> и песму Кум који су снимљени на [[Свети Стефан (Будва)|Светом Стефану]] у оквиру дечје емисије тадашњег РТБ-а.<ref>{{Citation|title=Zana - Kum - (Official video)|url=https://www.youtube.com/watch?v=z2RWmJoqwCM|accessdate=2022-07-16|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> == Референце == [[Категорија:Албуми издати за ПГП РТБ]] [[Категорија:Албуми групе Зана]] [[Категорија:Албуми 1991.]] 2r8bfrn3op6d6ywhlph71wkkuqcap88 0 4328676 25139233 25109556 2022-08-05T09:07:14Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија цивилни сукоб|place=[[Кочабамба]], [[Боливија]]|title=Рат за воду у Боливији|image=|caption=Демонстранти траже уклањање конзорцијума и окончање [[приватизације]] водовода|date=Новембар 1999 – април 2000|causes=Приватизација водоводног система Кочабамба (СЕМАПА) и водоснабдевања од стране Агвас дел Тунари|methods=[[Демонстрације (људи)|Демонстрације]], [[референдум]], блокаде путева, [[нереди]]|result=Протеривање Агваса дел Тунари<br />Укидање закона 2029|side1=Координадора у одбрани воде и живота|side2=Боливијска влада<br />Агуас дел Тунари|injuries=175|fatalities=6<ref>{{Cite web|url=https://www.irishtimes.com/news/world/water-war-in-bolivia-led-eventually-to-overthrow-of-entire-political-order-1.2004444|title = Water war in Bolivia led eventually to overthrow of entire political order}}</ref>|arrests=20+}} '''Рат за воду у Кочабамби'''<ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/cochabambawaterw00osca|title=Cochabamba! : water war in Bolivia|last=Olivera|first=Oscar|last2=Lewis|first2=Tom|date=2004|publisher=Cambridge, Mass. : South End Press|others=Internet Archive|isbn=978-0-89608-702-6}}</ref> је био низ протеста који су одржани у [[Кочабамба|Кочабамби]], четвртом по величини граду у [[Боливија|Боливији]], између децембра 1999. и априла 2000. године као одговор на приватизацију градског комуналног водовода СЕМАПА. Талас демонстрација и полицијског насиља описан је као јавни устанак против цена воде.<ref>{{Cite web|url=http://democracyctr.org/bolivia/investigations/bolivia-investigations-the-water-revolt/bolivias-war-over-water/|title=Bolivia’s War Over Water {{!}} The Democracy Center|date=2012-10-31|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17|archive-date=31. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121031065152/http://democracyctr.org/bolivia/investigations/bolivia-investigations-the-water-revolt/bolivias-war-over-water/|url-status=unfit}}</ref> Тензије су избиле када је нова фирма, Агвас дел Тунари – заједничко предузеће које укључује Бехтел – морала да инвестира у изградњу дуго замишљене бране (приоритет градоначелника Манфреда Рејеса Виле), па су драстично подигли цене воде. Протести, углавном организовани кроз Координацију (Коалиција за одбрану воде и живота), коалицију заједнице, избили су у јануару, фебруару и априлу 2000. године, кулминирајући десетинама хиљада људи који су марширали у центар града и борили се са полицијом. Погинуо је један цивил. Дана 10. априла 2000. године, национална влада је постигла споразум са Координадором да поништи приватизацију. Жалба страних инвеститора решена је споразумно у фебруару 2001. године. == Економска позадина Боливије == Обнављање цивилне власти у Боливији 1982. године окончало је деценије војних диктатура, али није донело економску стабилност. Године 1985, са хиперинфлацијом од 25 хиљада процената годишње, мало страних инвеститора би пословало у земљи. Боливијска влада се обратила [[Светска банка|Светској банци]] као последњем средству против економског слома. Током наредних 20 година, узастопне владе су следиле одредбе Светске банке како би се квалификовале за континуиране зајмове од организације.<ref>{{Cite web|url=http://www.waterobservatory.org/library.cfm?refID=33711|title=Leasing the Rain|date=2007-09-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17|archive-date=29. 09. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070929151555/http://www.waterobservatory.org/library.cfm?refID=33711|url-status=unfit}}</ref> == Светска банка == Светска банка је рекла да су "сиромашне владе често превише оптерећене локалном корупцијом", слично је и Светска банка навела да "не би требало давати субвенције за ублажавање повећања тарифа за воду у Кочабамби".<ref>{{Cite web|url=https://www.pbs.org/frontlineworld/stories/bolivia/timeline.html|title=FRONTLINE/WORLD . Bolivia - Leasing the Rain . Timeline: Cochabamba Water Revolt {{!}} PBS|website=www.pbs.org|access-date=2022-07-17}}</ref> ''[[The New Yorker]]'' је известио о мотивима Светске банке: „Већина најсиромашнијих насеља није била прикључена на мрежу, тако да су државне субвенције и водовод одлазили углавном на индустрију и насеља средње класе; сиромашни су плаћали далеко више за воду сумњиве чистоће од камиона и ручних колица. По мишљењу Светске банке, то је био град који је вапио за приватизацијом воде.<ref>{{Cite web|url=http://www.waterobservatory.org/library.cfm?refID=33711|title=Leasing the Rain|date=2007-09-29|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17|archive-date=29. 09. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070929151555/http://www.waterobservatory.org/library.cfm?refID=33711|url-status=unfit}}</ref> Пројекат ''Мисикуни'' је касније наставио [[Ево Моралес]] када је девет година касније постао председник Боливије. То је оправдано кроз своје предности за производњу хидроенергије и наводњавање, као и за снабдевање питком водом за град Кочабамба.<ref>{{Cite web|url=http://washlac.wordpress.com/2009/01/28/bolivia-cochabamba-work-on-misicuni-dam-and-water-supply-services-set-to-start/|title=Bolivia, Cochabamba: work on Misicuni dam and water supply services set to start {{!}} WASH news Latin America and Caribbean|date=2013-12-18|website=web.archive.org|access-date=2022-07-17|archive-date=18. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131218122745/http://washlac.wordpress.com/2009/01/28/bolivia-cochabamba-work-on-misicuni-dam-and-water-supply-services-set-to-start/|url-status=unfit}}</ref> Изградња бране је почела у јуну 2009. године, а завршена је у септембру 2017. године. == Закон 2029 == Закон 2029 био је једна од главних тачака неслагања између демонстраната и владе. Првобитна намера закона била је да се уведу концесије и дозволе за снабдевање пијаћом водом за градове са више од 10.000 становника.<ref>Asseis, Willem (May 2003). "David versus Goliath in Cochabamba: Water Rights, Neoliberalism, and the Revival of Social Protests in Bolivia". ''Latin American Perspectives''. '''30''' (3): 14–36. doi:10.1177/0094582X03030003003. JSTOR 3185034. S2CID 144673266.</ref> За многе Боливијце, примена закона 2029 и уступци који су га пратили симболизују све оно што није у реду са неолибералном развојном стратегијом – њен очигледан недостатак бриге за правичност, њено одбацивање улоге државе, и у земљи са веома дугу традицију антиимперијалистичке реторике, закон је представљао преференцијални однос према страном капиталу у односу на национални интерес.<ref>Nickson, Andrew; Vargas, Claudia (January 2002). "The Limitations of Water Regulation: The Failure of the Cochabamba Concession in Bolivia". ''Bulletin of Latin American Research''. '''21''' (1): 99–120. doi:10.1111/1470-9856.00034. JSTOR 3339551.</ref> Ово противљење које је изразила заједница произашло је из читавог политичког спектра. Традиционална левица је тврдила да је пренос државне имовине на приватна предузећа неуставан, док се десница противила денационализацији предузећа која је сматрала виталним и стратешким.<ref>Spronk, Susan (Spring 2007). "Roots of Resistance to Urban Water Privatization in Bolivia: The "New Working Class," the Crisis of Neoliberalism, and Public Services". ''International Labor and Working Class, Inc''. '''71''' (71): 8–28. doi:10.1017/S0147547907000312. JSTOR 27673068. S2CID 153385781.</ref> == Протести и ванредно стање == Почевши од почетка јануара 2000. године, почели су масовни протести у Кочабамби са Оскаром Оливером међу најотворенијим лидерима против повећања стопа и накнадног искључења воде. Демонстранти су се састојали од реганата (сељака иригатора) који су улазили у град или под сеоским заставицама, или носећи вифалу; придружили су им се хубиладоси (пензионисани фабрички радници) под вођством Оливере, и чолити. Младићи су почели да покушавају да заузму трг и постављена је барикада преко надолазећих путева. Убрзо су им се придружили радници на комаде, запослени у трезорима и улични продавци (велики сегмент привреде од затварања државних рудника калаја). Анархисти из средње класе дошли су са Универзитета у Кочабамби да осуде Светску банку и Међународни монетарни фонд и неолиберализам. Најснажније присталице демонстрација су извучене из растуће градске популације бескућне деце са улице. == Уметност == * О овом рату направљен је анимирани филм по имену ''[[Abuela Grillo (анимирани филм)|Abuela Grillo]].'' * ''[[Чак и киша]]'' ({{Јез-шп|También la lluvia|курзив=1}}) је шпански драмски филм из 2010. редитеља Исијара Болајна о редитељу Себастијану (Гаел Гарсија Бернал) који путује у Боливију да сними филм о шпанском освајању Америке. Он и његова посада стижу 2000. године током напетог времена кризе воде у Кочабамби. * Протести у Кочабамби приказани су у документарном филму ''The Corporation'' из 2003. године. * Радња филма о Џејмсу Бонду из 2008. ''[[Зрно утехе]]'' је у великој мери заснована на воденом рату у Кочабамби.<ref>{{Cite web|url=https://filmquarterly.org/2009/06/01/cinema-for-a-grand-new-game/|title=Cinema for a Grand New Game|date=2009-06-01|website=Film Quarterly|language=en-US|access-date=2022-07-17}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=AXz4XPuB_BM Анимирани филм ''Abuela Grillo'' на платформи Јутјуб] {{Теме Јужне Америке}} [[Категорија:Протести]] [[Категорија:Историја Боливије]] 8xnhcui65h5g67dzve1e5v51wkesa3l 0 4328990 25139432 25115468 2022-08-05T11:35:51Z Savasampion 137505 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|самопроглашена држана у Југоисточној Европи}} {{о страници|квазидржави која је постојала између 1991. и 1999|делимично признату државу основану 2008. са самопроглашеним континуитетом|Република Косово}} {{Инфокутија бивша држава | Име државе = Република Косово | Изворно име државе = {{lang|sq|Republika e Kosovës}} | Име_генитив = Републике Косова | Слика_застава = Flag of Kosova (1991–1999).svg | Слика_грб = [[Датотека:Variant of albanian eagle 1.svg|70п]] | Химна = [[Химна Албаније|Химна застави]]<br />{{small|({{јез-алб|Himni i Flamurit}})}} | Слика_карта = Kosovo1999 location map.png | Текст_испод_карте = Положај Републике Косово у односу на [[Савезна Република Југославија|СР Југославију]] (1999) | Главни град = [[Приштина]] | Службени језик = [[Албански језик|албански]] | Тип владавине = Република | Титула владара = [[Председник Републике Косово|Председник]] | Име владара = [[Ибрахим Ругова]]<br><small>(1992—2000)</small> | Титула владара2 = [[Премијер Републике Косово|Премијер]] | Име владара2 = [[Јусуф Зејнулаху]]<br><small>(1990—1991)</small><br>[[Бујар Букоши]]<br><small>(1991—2000)</small> | Година почетак = 22. септембар 1991. | Година крај = 1. фебруар 1999. | Статус = признавала је само [[Албанија]] | Година пописа = 1995. | Становништво = 2.100.000 | Валута = [[југословенски динар]]<br>[[албански лек]]<br>[[немачка марка]] | Застава_Претходник1 = Flag of the Socialist Republic of Serbia.svg | Претходник1 = [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косово]] | Застава_Следбеник1 = Flag of Serbia (1992–2004).svg | Следбеник1 = {{nowrap|[[Косово и Метохија|АП Косово и Метохија]]}} }} '''Република Косово''' односно '''Република Косова''' или '''Прва Република Косово''' ({{јез-алб|Republika e Kosovës}}) била је самопроглашена [[Списак непризнатих и дјелимично признатих држава|квазидржава]] у [[Југоисточна Европа|Југоисточној Европи]], основана 1991. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.keshilliministrave.al/index.php?fq=brenda&m=news&lid=7323&gj=gj2|title=Statement of Albanian PM Sali Berisha during the recognition of the Republic of Kosovo, stating that this is based on a 1991 Albanian law, which recognized the Republic of Kosova|date=2008-02-18|website=Keshilli i Ministrave|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120316032633/http://www.keshilliministrave.al/index.php?fq=brenda&m=news&lid=7323&gj=gj2|archive-date=2012-03-16|access-date=2020-02-06}}</ref> Током свог врхунца, настојала је да успостави сопствене паралелне политичке институције насупрот онима [[Косово и Метохија|Аутономне Покрајине Косова и Метохије]] којима је управљала [[Република Србија (1990—2006)|Република Србија]]. Застава коју је користила Република Косово била је веома слична [[Застава Албаније|застави Албаније]], са истим симболом на истој позадини у боји. == Историја == {{детаљније|Косово и Метохија}} === Оснивање === Крајем јуна 1990. [[Албанци у Србији|албански]] посланици покрајинске Скупштине предложили су гласање о томе да ли да се формира независна република. Председник скупштине етнички [[Срби]]н одмах ју је прекинуо и обећао да ће поново отворити Скупштину 2. јула, што је касније одложено. Дана 2. јула велика већина албанских посланика вратила се у Скупштину, али је она била закључана, те су на улици испред гласали да се Косово прогласи републиком у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]].<ref>Noel Malcolm, ''A Short History of Kosovo'', p.346.</ref> Влада Србије је одговорила распуштањем Скупштине и Владе Косова, као и укидањем преостале аутономије. Влада Србије је потом донела још један закон о радним односима којим је отпуштено додатних 80.000 радника албанске националности. Етнички Албанци, чланови сада званично распуштене Скупштине Косова састали су се тајно 7. септембра у [[Качаник]]у и прогласили „Републику Косово” у којој ће закони Југославије важити само ако су у складу са Уставом Косова. Скупштина је 22. септембра 1991. прогласила „Републику Косово” независном државом.<ref>Jure Vidmar [https://www.vanderbilt.edu/wp-content/uploads/sites/78/Vidmar-cr_final_final1.pdf International Legal Responses to Kosovo’s Declaration of Independence] ''Vanderbilt Journal of Transitional Law'', Vol 42, p789</ref><ref>{{Cite journal|last=Jure Vidmar|date=2009|title=International Legal Responses to Kosovo's Declaration of Independence|url=https://www.vanderbilt.edu/wp-content/uploads/sites/78/Vidmar-cr_final_final1.pdf|url-status=dead|journal=Vanderbilt Journal of Transitional Law|volume=42|pages=789|archive-url=https://web.archive.org/web/20191220094447/https://www.vanderbilt.edu/wp-content/uploads/sites/78/Vidmar-cr_final_final1.pdf|archive-date=2019-12-20}}</ref> Ову декларацију је подржало 99% бирача на незваничном [[Референдум о независности Косова|референдуму]] одржаном неколико дана касније.<ref name="DD">[http://www.sudd.ch/event.php?lang=en&id=ks011991 Kosovo (Yugoslavia), 30 September 1991: Independence] Direct Democracy</ref> [[Албанија]] је једина држава која је признала Републику Косово. === Паралелне институције === Албанци су организовали покрет отпора, стварајући низ паралелних институција у областима образовања, медицине и опорезивања.<ref>Clark, Howard. ''Civil Resistance in Kosovo''. London: Pluto Press, 2000. {{ISBN|0-7453-1569-0}}</ref> Отворене су нове школе, а куће су претворене у школске објекте, укључујући средње школе и универзитете. На паралелним изборима изабрани су нови лидери, формирајући нову државу у земљи. Због репресије, нова власт је имала седиште у егзилу. Постојала је паралелна фудбалска лига, након што су сви спортисти протерани са стадиона и спортских објеката.<ref>[https://prishtinainsight.com/build-parallel-state-mag/ How to build a parallel state], Agron Demi for Prishtina Insight, 2018</ref><ref>[https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0090599042000296131?src=recsys&journalCode=cnap20 Forming a parallel state], Besnik Pula</ref> === Интервенција НАТО-а === {{детаљније|Рат на Косову и Метохији}} Од 1995. године надаље, тензије у региону су ескалирале и довеле до [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] који је почео 1998. године, а водио се између [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и терористичке [[Ослободилачка војска Косова|Ослободилачке војске Косова]] (ОВК).<ref>{{cite book |first=Misha |last=Glenny |date=2012 |title=The Balkans |location=USA |publisher=Penguin Books |page=652 |isbn=978-0-14-242256-4}}</ref> Кампања коју је предводила ОВК наставила се у јануару 1999. године, а светским медијима је скренута пажња [[Случај Рачак|случајем Рачак]]. Касније тог пролећа у [[Рамбује]]у одржана је међународна конференција која је довела до предлога мировног споразума ([[преговори у Рамбујеу]]). Неуспех преговора у Рамбујеу довело је до [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] СР Југославије које је трајало од 24. марта до 11. јуна, када су југословенске власти потписале војно-технички споразум којим је снагама НАТО-а ([[КФОР]]) и међународној цивилној мисији ([[УНМИК]]) омогућено да уђу на Косово и Метохију. УНМИК је преузео контролу над Косметом. [[Привремене институције самоуправе]] су успостављене да би се омогућило политичким лидерима на Космету да буду заступљени у одлукама. ОВК је распуштена и замењена је Косовским заштитним корпусом, лако наоружаном цивилном организацијом за реаговање у ванредним ситуацијама. == Влада == {| class="wikitable" |- !Функција !Име !Период !Напомене !{{скраћеница|Реф.|Референце}} |- |Председник |[[Ибрахим Ругова]] |1992—2000. |У егзилу у [[Италија|Италији]] од 5. маја до 15. јула 1999 |align="center" rowspan="5"|<ref>{{cite web|url=https://www.worldstatesmen.org/Kosovo.html#Kosova|title=Alternative government: Republic of Kosovo|website=WorldStatesmen.org}}</ref> |- |rowspan="3"|Премијер |- |[[Бујар Букоши]] |1991—2000. |У егзилу у [[Љубљана|Љубљани]], затим од маја 1992. до августа 1999. у [[Бон]]у |- |[[Хашим Тачи]] |1999—2000. |Привремени премијер у опозицији |- |Председник Скупштине |Иљаз Рамајли |1990—1992. | |} == Види још == * [[ФАРК]] * [[Ослободилачка војска Косова]] == Референце == {{извори}} {{DEFAULTSORT:Република Косово}} [[Категорија:Историја Косова и Метохије]] [[Категорија:Историја Републике Косово]] [[Категорија:Бивше непризнате државе]] m4zw6p4bne94523lp9f3mt5ud313l7a 4 4329123 25138337 25136561 2022-08-04T12:15:12Z Gorana Gomirac (VMRS) 254350 /* Предложене теме */ wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; box-shadow: 5px 0 5px #ccc;" | {| style="background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <div style="font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0; color:#222;text-align:justify;"> <div style="text-align:center;"> == Основне информације о уређивачком маратону: Уређивачки маратон о савременој уметности == '''Циљ''': Израда и допуна чланака o савременој уметности '''Датум''': 8—14. август 2022. '''Место''': Википедија на српском језику </div> <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Muzej savremene umetnosti u Beogradu.jpg Датотека:Soulmates From Atlantis a 2007 sculpture by Greek-Californian contemporary artist Ithaka Darin Pappas.jpg Датотека:Museum of Contemporary Art, La Jolla, 2007.jpg Датотека:Nerea Lekuona, “La calle es mía“.jpg </gallery> == Више о маратону == Викимедија Србије организује онлајн уређивачки маратон с циљем израде нових и допуне постојећих чланака о савременој уметности, уметничким правцима, сликарству, уметницима. Ширењем знања о овим темама указујемо на кључну улогу библиотека у очувању културе, размени знања и међусобном разумевању народа. За учешће у маратону потребно је уписати се на списак учесника ниже. Особе које немају искуства у уређивању Википедије, а које желе да се придруже маратону, могу прочитати [[c:File:Уређивање Википедије помоћу визуелног уређивача.pdf|упутство о уређивању Википедију помоћу визуелног уређивача]] или [[c:Category:Serbian Wikipedia tutorials|видео-туторијале за уређивање Википедије помоћу уређивача изворног кода]]. За сва додатна питања можете послати имејл на gorana.gomirac@vikimedija.org. Надамо се да ћете се придружити овој акцији у што већем броју и тиме поделити своје знање с целим светом. == О Викимедији Србије == Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим вики пројектима. {| class="wikitable" !Организација !Адреса !Контакт !Веб-сајт |- |Викимедија Србије |Кнеза Милоша 80/14 |Горана Гомирац <br /> gorana.gomirac@vikimedija.org 060/74-54-772 |[http://wikimedia.rs/ wikimedia.rs] |} == Споменица == Као награду за свој допринос, учесници маратона добиће следећу споменицу: {{Споменица/Уређивачки маратон о савременој уметности|Горана Гомирац}} == Учесници == Ако желите да учествујете, потпишите се користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). # [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]] ([[Разговор са корисником:Gorana Gomirac (VMRS)|разговор]]) == Предложене теме == *[[Вашингтонска колор школа]] *[[Демо-сцена]] *[[Жива уметност]] *[[Неоконцептуална уметност]] *[[Уметност видео-инсталација]] *[[Уметност информација]] *[[Звучна уметност]] *[[Уметност видео игара]] *[[Алгоритамска уметност]] *[[Антиуметност]] *[[Интермедијска уметност]] === Чланци за превођење === *[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]] - [[w:en:Serbian pavilion|eн]] *[[Музеј младе уметности у Бечу]] - [[w:en:Museum of Young Art|ен]] *[[Музеј савремене уметности Олдрич]] - [[w:en:The Aldrich Contemporary Art Museum|ен]] *[[Награда за сликарство Џона Мурса]] - [[w:en:John Moores Painting Prize|eн]] *[[Награда Марсел Дишан]] - [[w:en:Marcel Duchamp Prize|ен]] *[[Тарнерова награда]] - [[w:en:Turner Prize|ен]] *[[Бијенале у Витни музеју]] - [[w:en:Whitney Biennial|ен]] *[[Винсентова награда]] - [[w:en:The Vincent Award|en]] *[[Рита Акерман]] - [[w:enRita Ackermann|ен]] *[[Бас Јан Адер]] - [[w:en:Bas Jan Ader|ен]] *[[Вики Александер]] - [[w:en:Vikky Alexander|ен]] *[[Едвард Алингтон]] - [[w:en:Edward Allington|ен]] *[[Лори Андерсон]] - [[w:en:Laurie Anderson|ен]] *[[Карл Андре]] - [[w:en:Carl Andre|ен]] *[[Рој Аскот]] - [[w:en:Roy Ascott|ен]] *[[Фиона Банер]] - [[w:en:Fiona Banner|ен]] *[[Метју Барни]] - [[w:en:Matthew Barney|ен]] *[[Алтернативни изложбени простор]] - [[w:en:Alternative exhibition space|ен]] *[[Присвајање (уметност)]] - [[w:en:Appropriation (art)|ен]] *[[Уметнички активизам]] - [[w:en:Artivism|ен]] *[[Багизам]] - [[w:en:Bagism|ен]] *[[Бијенале у Берлину]] - [[w:en:Berlin Biennale|ен]] *[[Естетика комуникације]] - [[w:en:Communication aesthetics|ен]] *[[Савремена уметност Африке]] - [[w:en:Contemporary African art|ен]] *[[Дигитално сликарство]] - [[w:en:Digital painting|ен]] *[[Екофеминистичка уметност]] - [[w:en:Ecofeminist art|ен]] *[[Еколошке структуре]] - [[w:en:Environmental sculpture|ен]] *[[Експериментално позориште]] - [[w:en:Experimental theatre|ен]] *[[Пронађен објекат (уметност)]] - [[w:en:Found object|ен]] *[[Сликарство тврдих ивица]] - [[w:en:Hard-edge painting|ен]] *[[Урањање (виртуелна стварност)]] - [[w:en:Immersion (virtual reality)|ен]] *[[Интерактивна уметност]] - [[w:en:Interactive art|ен]] *[[ЛЕД арт]] - [[w:en:LED art|ен]] *[[Уметност светлости]] - [[w:en:Light painting|ен]] *[[Лумино кинетичка уметност]] - [[w:en:Lumino kinetic art|ен]] *[[Масуреализам]] - [[w:en:Massurrealism|ен]] *[[Минимализам (визуелна уметност)]] - [[w:en:Minimalism (visual arts)|ен]] *[[Уметничко дело комбинованом техником]] - [[w:en:Mixed media|ен]] *[[Нео-поп]] - [[w:en:Neo-pop|ен]] *[[Плоп арт]] - [[w:en:Plop art|ен]] *[[Пост-постмодернизам]] - [[w:en:Post-postmodernism|ен]] *[[Радио уметност]] - [[w:en:Radio art|ен]] *[[Редуктивна уметност]] - [[w:en:Reductive art|ен]] *[[Ремодернистички филм]] - [[w:en:Remodernist film|ен]] *[[Уметност звука]] - [[w:en:Sound art|ен]] *[[Стакизам]] - [[w:en:Stuckism|ен]] *[[Виртуелна уметност]] - [[w:en:Virtual art|ен]] == Написани и допуњени чланци == {| class="wikitable" style="text-align:center;" !Корисник !Нови чланци !Допуњени чланци |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |} == Галерија == Фотографије за илустровање чланака налазе се у следећим категоријама на Викимедијиној остави: </div> |} | style="margin:0; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0 0 5px #ccc; box-shadow: 0 0 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| style="width: 200px; margin:auto;" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" |Маратон ЈЕ у припреми |}<!-- Countdown end --> '''»Тема:''' Теме о савременој уметности, сликарству, галеријама, перформансама, уметницима Србије и света '''»Место:''' Википедија на српском језику <div style="text-align:center; font-size:larger;">РЕЗУЛТАТИ</div> * број учесника: * број нових чланака: |} [[Категорија:Википедија уживо]] [[Категорија:Уређивачки маратони|М]] |} sqh5ytjsj0tx6eh9okxsxu70l4dq5l5 25138369 25138337 2022-08-04T12:32:44Z Gorana Gomirac (VMRS) 254350 /* Предложене теме */ wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; box-shadow: 5px 0 5px #ccc;" | {| style="background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <div style="font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0; color:#222;text-align:justify;"> <div style="text-align:center;"> == Основне информације о уређивачком маратону: Уређивачки маратон о савременој уметности == '''Циљ''': Израда и допуна чланака o савременој уметности '''Датум''': 8—14. август 2022. '''Место''': Википедија на српском језику </div> <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Muzej savremene umetnosti u Beogradu.jpg Датотека:Soulmates From Atlantis a 2007 sculpture by Greek-Californian contemporary artist Ithaka Darin Pappas.jpg Датотека:Museum of Contemporary Art, La Jolla, 2007.jpg Датотека:Nerea Lekuona, “La calle es mía“.jpg </gallery> == Више о маратону == Викимедија Србије организује онлајн уређивачки маратон с циљем израде нових и допуне постојећих чланака о савременој уметности, уметничким правцима, сликарству, уметницима. Ширењем знања о овим темама указујемо на кључну улогу библиотека у очувању културе, размени знања и међусобном разумевању народа. За учешће у маратону потребно је уписати се на списак учесника ниже. Особе које немају искуства у уређивању Википедије, а које желе да се придруже маратону, могу прочитати [[c:File:Уређивање Википедије помоћу визуелног уређивача.pdf|упутство о уређивању Википедију помоћу визуелног уређивача]] или [[c:Category:Serbian Wikipedia tutorials|видео-туторијале за уређивање Википедије помоћу уређивача изворног кода]]. За сва додатна питања можете послати имејл на gorana.gomirac@vikimedija.org. Надамо се да ћете се придружити овој акцији у што већем броју и тиме поделити своје знање с целим светом. == О Викимедији Србије == Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим вики пројектима. {| class="wikitable" !Организација !Адреса !Контакт !Веб-сајт |- |Викимедија Србије |Кнеза Милоша 80/14 |Горана Гомирац <br /> gorana.gomirac@vikimedija.org 060/74-54-772 |[http://wikimedia.rs/ wikimedia.rs] |} == Споменица == Као награду за свој допринос, учесници маратона добиће следећу споменицу: {{Споменица/Уређивачки маратон о савременој уметности|Горана Гомирац}} == Учесници == Ако желите да учествујете, потпишите се користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). # [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]] ([[Разговор са корисником:Gorana Gomirac (VMRS)|разговор]]) == Предложене теме == *[[Вашингтонска колор школа]] *[[Демо-сцена]] *[[Жива уметност]] *[[Визуелна уметност]] *[[Неоконцептуална уметност]] *[[Уметност видео-инсталација]] *[[Уметност информација]] *[[Звучна уметност]] *[[Уметност видео игара]] *[[Алгоритамска уметност]] *[[Антиуметност]] *[[Интермедијска уметност]] *[[Биљана Вилимон]] *[[Селена Вицковић]] *[[:Категорија:Савремени сликари]] === Чланци за превођење === *[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]] - [[w:en:Serbian pavilion|eн]] *[[Музеј младе уметности у Бечу]] - [[w:en:Museum of Young Art|ен]] *[[Музеј савремене уметности Олдрич]] - [[w:en:The Aldrich Contemporary Art Museum|ен]] *[[Награда за сликарство Џона Мурса]] - [[w:en:John Moores Painting Prize|eн]] *[[Награда Марсел Дишан]] - [[w:en:Marcel Duchamp Prize|ен]] *[[Тарнерова награда]] - [[w:en:Turner Prize|ен]] *[[Бијенале у Витни музеју]] - [[w:en:Whitney Biennial|ен]] *[[Винсентова награда]] - [[w:en:The Vincent Award|en]] *[[Рита Акерман]] - [[w:enRita Ackermann|ен]] *[[Бас Јан Адер]] - [[w:en:Bas Jan Ader|ен]] *[[Вики Александер]] - [[w:en:Vikky Alexander|ен]] *[[Едвард Алингтон]] - [[w:en:Edward Allington|ен]] *[[Лори Андерсон]] - [[w:en:Laurie Anderson|ен]] *[[Карл Андре]] - [[w:en:Carl Andre|ен]] *[[Рој Аскот]] - [[w:en:Roy Ascott|ен]] *[[Фиона Банер]] - [[w:en:Fiona Banner|ен]] *[[Метју Барни]] - [[w:en:Matthew Barney|ен]] *[[Алтернативни изложбени простор]] - [[w:en:Alternative exhibition space|ен]] *[[Присвајање (уметност)]] - [[w:en:Appropriation (art)|ен]] *[[Уметнички активизам]] - [[w:en:Artivism|ен]] *[[Багизам]] - [[w:en:Bagism|ен]] *[[Бијенале у Берлину]] - [[w:en:Berlin Biennale|ен]] *[[Естетика комуникације]] - [[w:en:Communication aesthetics|ен]] *[[Савремена уметност Африке]] - [[w:en:Contemporary African art|ен]] *[[Дигитално сликарство]] - [[w:en:Digital painting|ен]] *[[Екофеминистичка уметност]] - [[w:en:Ecofeminist art|ен]] *[[Еколошке структуре]] - [[w:en:Environmental sculpture|ен]] *[[Експериментално позориште]] - [[w:en:Experimental theatre|ен]] *[[Пронађен објекат (уметност)]] - [[w:en:Found object|ен]] *[[Сликарство тврдих ивица]] - [[w:en:Hard-edge painting|ен]] *[[Урањање (виртуелна стварност)]] - [[w:en:Immersion (virtual reality)|ен]] *[[Интерактивна уметност]] - [[w:en:Interactive art|ен]] *[[ЛЕД арт]] - [[w:en:LED art|ен]] *[[Уметност светлости]] - [[w:en:Light painting|ен]] *[[Лумино кинетичка уметност]] - [[w:en:Lumino kinetic art|ен]] *[[Масуреализам]] - [[w:en:Massurrealism|ен]] *[[Минимализам (визуелна уметност)]] - [[w:en:Minimalism (visual arts)|ен]] *[[Уметничко дело комбинованом техником]] - [[w:en:Mixed media|ен]] *[[Нео-поп]] - [[w:en:Neo-pop|ен]] *[[Плоп арт]] - [[w:en:Plop art|ен]] *[[Пост-постмодернизам]] - [[w:en:Post-postmodernism|ен]] *[[Радио уметност]] - [[w:en:Radio art|ен]] *[[Редуктивна уметност]] - [[w:en:Reductive art|ен]] *[[Ремодернистички филм]] - [[w:en:Remodernist film|ен]] *[[Уметност звука]] - [[w:en:Sound art|ен]] *[[Стакизам]] - [[w:en:Stuckism|ен]] *[[Виртуелна уметност]] - [[w:en:Virtual art|ен]] == Написани и допуњени чланци == {| class="wikitable" style="text-align:center;" !Корисник !Нови чланци !Допуњени чланци |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |} == Галерија == Фотографије за илустровање чланака налазе се у следећим категоријама на Викимедијиној остави: </div> |} | style="margin:0; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0 0 5px #ccc; box-shadow: 0 0 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| style="width: 200px; margin:auto;" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" |Маратон ЈЕ у припреми |}<!-- Countdown end --> '''»Тема:''' Теме о савременој уметности, сликарству, галеријама, перформансама, уметницима Србије и света '''»Место:''' Википедија на српском језику <div style="text-align:center; font-size:larger;">РЕЗУЛТАТИ</div> * број учесника: * број нових чланака: |} [[Категорија:Википедија уживо]] [[Категорија:Уређивачки маратони|М]] |} rhbhr3od95hyf84nhmjbvaovd4rmh11 25139305 25138369 2022-08-05T10:25:45Z Gorana Gomirac (VMRS) 254350 wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; box-shadow: 5px 0 5px #ccc;" | {| style="background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <div style="font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0; color:#222;text-align:justify;"> <div style="text-align:center;"> == Основне информације о уређивачком маратону: Уређивачки маратон о савременој уметности == '''Циљ''': Израда и допуна чланака o савременој уметности '''Датум''': 8—14. август 2022. '''Место''': Википедија на српском језику </div> <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Muzej savremene umetnosti u Beogradu.jpg Датотека:Soulmates From Atlantis a 2007 sculpture by Greek-Californian contemporary artist Ithaka Darin Pappas.jpg Датотека:Museum of Contemporary Art, La Jolla, 2007.jpg Датотека:Nerea Lekuona, “La calle es mía“.jpg </gallery> == Више о маратону == Викимедија Србије организује онлајн уређивачки маратон с циљем израде нових и допуне постојећих чланака о савременој уметности, уметничким правцима, сликарству, уметницима. Ширењем знања о овим темама указујемо на развој уметничке слободе и изражања у култури, размени знања и међусобном разумевању. За учешће у маратону потребно је уписати се на списак учесника ниже. Особе које немају искуства у уређивању Википедије, а које желе да се придруже маратону, могу прочитати [[c:File:Уређивање Википедије помоћу визуелног уређивача.pdf|упутство о уређивању Википедију помоћу визуелног уређивача]] или [[c:Category:Serbian Wikipedia tutorials|видео-туторијале за уређивање Википедије помоћу уређивача изворног кода]]. За сва додатна питања можете послати имејл на gorana.gomirac@vikimedija.org. Надамо се да ћете се придружити овој акцији у што већем броју и тиме поделити своје знање с целим светом. == О Викимедији Србије == Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим вики пројектима. {| class="wikitable" !Организација !Адреса !Контакт !Веб-сајт |- |Викимедија Србије |Кнеза Милоша 80/14 |Горана Гомирац <br /> gorana.gomirac@vikimedija.org 060/74-54-772 |[http://wikimedia.rs/ wikimedia.rs] |} == Споменица == Као награду за свој допринос, учесници маратона добиће следећу споменицу: {{Споменица/Уређивачки маратон о савременој уметности|Горана Гомирац}} == Учесници == Ако желите да учествујете, потпишите се користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). # [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]] ([[Разговор са корисником:Gorana Gomirac (VMRS)|разговор]]) == Предложене теме == *[[Вашингтонска колор школа]] *[[Демо-сцена]] *[[Жива уметност]] *[[Визуелна уметност]] *[[Неоконцептуална уметност]] *[[Уметност видео-инсталација]] *[[Уметност информација]] *[[Звучна уметност]] *[[Уметност видео игара]] *[[Алгоритамска уметност]] *[[Антиуметност]] *[[Интермедијска уметност]] *[[Биљана Вилимон]] *[[Селена Вицковић]] *[[:Категорија:Савремени сликари]] === Чланци за превођење === *[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]] - [[w:en:Serbian pavilion|eн]] *[[Музеј младе уметности у Бечу]] - [[w:en:Museum of Young Art|ен]] *[[Музеј савремене уметности Олдрич]] - [[w:en:The Aldrich Contemporary Art Museum|ен]] *[[Награда за сликарство Џона Мурса]] - [[w:en:John Moores Painting Prize|eн]] *[[Награда Марсел Дишан]] - [[w:en:Marcel Duchamp Prize|ен]] *[[Тарнерова награда]] - [[w:en:Turner Prize|ен]] *[[Бијенале у Витни музеју]] - [[w:en:Whitney Biennial|ен]] *[[Винсентова награда]] - [[w:en:The Vincent Award|en]] *[[Рита Акерман]] - [[w:enRita Ackermann|ен]] *[[Бас Јан Адер]] - [[w:en:Bas Jan Ader|ен]] *[[Вики Александер]] - [[w:en:Vikky Alexander|ен]] *[[Едвард Алингтон]] - [[w:en:Edward Allington|ен]] *[[Лори Андерсон]] - [[w:en:Laurie Anderson|ен]] *[[Карл Андре]] - [[w:en:Carl Andre|ен]] *[[Рој Аскот]] - [[w:en:Roy Ascott|ен]] *[[Фиона Банер]] - [[w:en:Fiona Banner|ен]] *[[Метју Барни]] - [[w:en:Matthew Barney|ен]] *[[Алтернативни изложбени простор]] - [[w:en:Alternative exhibition space|ен]] *[[Присвајање (уметност)]] - [[w:en:Appropriation (art)|ен]] *[[Уметнички активизам]] - [[w:en:Artivism|ен]] *[[Багизам]] - [[w:en:Bagism|ен]] *[[Бијенале у Берлину]] - [[w:en:Berlin Biennale|ен]] *[[Естетика комуникације]] - [[w:en:Communication aesthetics|ен]] *[[Савремена уметност Африке]] - [[w:en:Contemporary African art|ен]] *[[Дигитално сликарство]] - [[w:en:Digital painting|ен]] *[[Екофеминистичка уметност]] - [[w:en:Ecofeminist art|ен]] *[[Еколошке структуре]] - [[w:en:Environmental sculpture|ен]] *[[Експериментално позориште]] - [[w:en:Experimental theatre|ен]] *[[Пронађен објекат (уметност)]] - [[w:en:Found object|ен]] *[[Сликарство тврдих ивица]] - [[w:en:Hard-edge painting|ен]] *[[Урањање (виртуелна стварност)]] - [[w:en:Immersion (virtual reality)|ен]] *[[Интерактивна уметност]] - [[w:en:Interactive art|ен]] *[[ЛЕД арт]] - [[w:en:LED art|ен]] *[[Уметност светлости]] - [[w:en:Light painting|ен]] *[[Лумино кинетичка уметност]] - [[w:en:Lumino kinetic art|ен]] *[[Масуреализам]] - [[w:en:Massurrealism|ен]] *[[Минимализам (визуелна уметност)]] - [[w:en:Minimalism (visual arts)|ен]] *[[Уметничко дело комбинованом техником]] - [[w:en:Mixed media|ен]] *[[Нео-поп]] - [[w:en:Neo-pop|ен]] *[[Плоп арт]] - [[w:en:Plop art|ен]] *[[Пост-постмодернизам]] - [[w:en:Post-postmodernism|ен]] *[[Радио уметност]] - [[w:en:Radio art|ен]] *[[Редуктивна уметност]] - [[w:en:Reductive art|ен]] *[[Ремодернистички филм]] - [[w:en:Remodernist film|ен]] *[[Уметност звука]] - [[w:en:Sound art|ен]] *[[Стакизам]] - [[w:en:Stuckism|ен]] *[[Виртуелна уметност]] - [[w:en:Virtual art|ен]] == Написани и допуњени чланци == {| class="wikitable" style="text-align:center;" !Корисник !Нови чланци !Допуњени чланци |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |} == Галерија == Фотографије за илустровање чланака налазе се у следећим категоријама на Викимедијиној остави: </div> |} | style="margin:0; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0 0 5px #ccc; box-shadow: 0 0 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| style="width: 200px; margin:auto;" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" |Маратон ЈЕ у припреми |}<!-- Countdown end --> '''»Тема:''' Теме о савременој уметности, сликарству, галеријама, перформансама, уметницима Србије и света '''»Место:''' Википедија на српском језику <div style="text-align:center; font-size:larger;">РЕЗУЛТАТИ</div> * број учесника: * број нових чланака: |} [[Категорија:Википедија уживо]] [[Категорија:Уређивачки маратони|М]] |} lw8gsfm7qstpnzs0dhod636pry6pnew 25139422 25139305 2022-08-05T11:32:26Z Gorana Gomirac (VMRS) 254350 wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; box-shadow: 5px 0 5px #ccc;" | {| style="background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <div style="font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0; color:#222;text-align:justify;"> <div style="text-align:center;"> == Основне информације о уређивачком маратону: Уређивачки маратон о савременој уметности == '''Циљ''': Израда и допуна чланака o савременој уметности '''Датум''': 8—14. август 2022. '''Место''': Википедија на српском језику </div> <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Muzej savremene umetnosti u Beogradu.jpg Датотека:Soulmates From Atlantis a 2007 sculpture by Greek-Californian contemporary artist Ithaka Darin Pappas.jpg Датотека:Museum of Contemporary Art, La Jolla, 2007.jpg Датотека:Nerea Lekuona, “La calle es mía“.jpg </gallery> == Више о маратону == Викимедија Србије организује онлајн уређивачки маратон с циљем израде нових и допуне постојећих чланака о савременој уметности, уметничким правцима, сликарству, уметницима. Ширењем знања о овим темама указујемо на развој уметничке слободе и изражања у култури, размени знања и међусобном разумевању. За учешће у маратону потребно је уписати се на списак учесника ниже. Особе које немају искуства у уређивању Википедије, а које желе да се придруже маратону, могу прочитати [[c:File:Уређивање Википедије помоћу визуелног уређивача.pdf|упутство о уређивању Википедију помоћу визуелног уређивача]] или [[c:Category:Serbian Wikipedia tutorials|видео-туторијале за уређивање Википедије помоћу уређивача изворног кода]]. За сва додатна питања можете послати имејл на gorana.gomirac@vikimedija.org. Надамо се да ћете се придружити овој акцији у што већем броју и тиме поделити своје знање с целим светом. == О Викимедији Србије == Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим вики пројектима. {| class="wikitable" !Организација !Адреса !Контакт !Веб-сајт |- |Викимедија Србије |Кнеза Милоша 80/14 |Горана Гомирац <br /> gorana.gomirac@vikimedija.org 060/74-54-772 |[http://wikimedia.rs/ wikimedia.rs] |} == Споменица == Као награду за свој допринос, учесници маратона добиће следећу споменицу: {{Споменица/Уређивачки маратон о савременој уметности|Горана Гомирац}} == Учесници == Ако желите да учествујете, потпишите се користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). # [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]] ([[Разговор са корисником:Gorana Gomirac (VMRS)|разговор]]) == Предложене теме == *[[Вашингтонска колор школа]] *[[Демо-сцена]] *[[Жива уметност]] *[[Визуелна уметност]] *[[Неоконцептуална уметност]] *[[Уметност видео-инсталација]] *[[Уметност информација]] *[[Звучна уметност]] *[[Уметност видео игара]] *[[Алгоритамска уметност]] *[[Антиуметност]] *[[Интермедијска уметност]] *[[Биљана Вилимон]] *[[Селена Вицковић]] *[[:Категорија:Савремени сликари]] === Чланци за превођење === *[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]] - [[w:en:Serbian pavilion|eн]] *[[Музеј младе уметности у Бечу]] - [[w:en:Museum of Young Art|ен]] *[[Музеј савремене уметности Олдрич]] - [[w:en:The Aldrich Contemporary Art Museum|ен]] *[[Награда за сликарство Џона Мурса]] - [[w:en:John Moores Painting Prize|eн]] *[[Награда Марсел Дишан]] - [[w:en:Marcel Duchamp Prize|ен]] *[[Тарнерова награда]] - [[w:en:Turner Prize|ен]] *[[Бијенале у Витни музеју]] - [[w:en:Whitney Biennial|ен]] *[[Винсентова награда]] - [[w:en:The Vincent Award|en]] *[[Рита Акерман]] - [[w:enRita Ackermann|ен]] *[[Бас Јан Адер]] - [[w:en:Bas Jan Ader|ен]] *[[Вики Александер]] - [[w:en:Vikky Alexander|ен]] *[[Едвард Алингтон]] - [[w:en:Edward Allington|ен]] *[[Лори Андерсон]] - [[w:en:Laurie Anderson|ен]] *[[Карл Андре]] - [[w:en:Carl Andre|ен]] *[[Рој Аскот]] - [[w:en:Roy Ascott|ен]] *[[Фиона Банер]] - [[w:en:Fiona Banner|ен]] *[[Метју Барни]] - [[w:en:Matthew Barney|ен]] *[[Алтернативни изложбени простор]] - [[w:en:Alternative exhibition space|ен]] *[[Присвајање (уметност)]] - [[w:en:Appropriation (art)|ен]] *[[Уметнички активизам]] - [[w:en:Artivism|ен]] *[[Багизам]] - [[w:en:Bagism|ен]] *[[Бијенале у Берлину]] - [[w:en:Berlin Biennale|ен]] *[[Естетика комуникације]] - [[w:en:Communication aesthetics|ен]] *[[Савремена уметност Африке]] - [[w:en:Contemporary African art|ен]] *[[Дигитално сликарство]] - [[w:en:Digital painting|ен]] *[[Екофеминистичка уметност]] - [[w:en:Ecofeminist art|ен]] *[[Еколошке структуре]] - [[w:en:Environmental sculpture|ен]] *[[Експериментално позориште]] - [[w:en:Experimental theatre|ен]] *[[Пронађен објекат (уметност)]] - [[w:en:Found object|ен]] *[[Сликарство тврдих ивица]] - [[w:en:Hard-edge painting|ен]] *[[Урањање (виртуелна стварност)]] - [[w:en:Immersion (virtual reality)|ен]] *[[Интерактивна уметност]] - [[w:en:Interactive art|ен]] *[[ЛЕД арт]] - [[w:en:LED art|ен]] *[[Уметност светлости]] - [[w:en:Light painting|ен]] *[[Лумино кинетичка уметност]] - [[w:en:Lumino kinetic art|ен]] *[[Масуреализам]] - [[w:en:Massurrealism|ен]] *[[Минимализам (визуелна уметност)]] - [[w:en:Minimalism (visual arts)|ен]] *[[Уметничко дело комбинованом техником]] - [[w:en:Mixed media|ен]] *[[Нео-поп]] - [[w:en:Neo-pop|ен]] *[[Плоп арт]] - [[w:en:Plop art|ен]] *[[Пост-постмодернизам]] - [[w:en:Post-postmodernism|ен]] *[[Радио уметност]] - [[w:en:Radio art|ен]] *[[Редуктивна уметност]] - [[w:en:Reductive art|ен]] *[[Ремодернистички филм]] - [[w:en:Remodernist film|ен]] *[[Уметност звука]] - [[w:en:Sound art|ен]] *[[Стакизам]] - [[w:en:Stuckism|ен]] *[[Виртуелна уметност]] - [[w:en:Virtual art|ен]] == Написани и допуњени чланци == {| class="wikitable" style="text-align:center;" !Корисник !Нови чланци !Допуњени чланци |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |} == Галерија == Фотографије за илустровање чланака налазе се у следећим категоријама на Викимедијиној остави: * [[c:Category:Contemporary art|Савремена уметност]] * [[c:Category:Contemporary artists|Савремени уметници]] * [[c:Category:Contemporary history|Историја савремен уметности]]</div> |} | style="margin:0; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0 0 5px #ccc; box-shadow: 0 0 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| style="width: 200px; margin:auto;" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" |Маратон ЈЕ у припреми |}<!-- Countdown end --> '''»Тема:''' Теме о савременој уметности, сликарству, галеријама, перформансама, уметницима Србије и света '''»Место:''' Википедија на српском језику <div style="text-align:center; font-size:larger;">РЕЗУЛТАТИ</div> * број учесника: * број нових чланака: |} [[Категорија:Википедија уживо]] [[Категорија:Уређивачки маратони|М]] |} 69is2n75ssjm7kltciw9nenpqf3vhta 25139423 25139422 2022-08-05T11:32:49Z Gorana Gomirac (VMRS) 254350 wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; box-shadow: 5px 0 5px #ccc;" | {| style="background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <div style="font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0; color:#222;text-align:justify;"> <div style="text-align:center;"> == Основне информације о уређивачком маратону: Уређивачки маратон о савременој уметности == '''Циљ''': Израда и допуна чланака o савременој уметности '''Датум''': 8—14. август 2022. '''Место''': Википедија на српском језику </div> <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Muzej savremene umetnosti u Beogradu.jpg Датотека:Soulmates From Atlantis a 2007 sculpture by Greek-Californian contemporary artist Ithaka Darin Pappas.jpg Датотека:Museum of Contemporary Art, La Jolla, 2007.jpg Датотека:Nerea Lekuona, “La calle es mía“.jpg </gallery> == Више о маратону == Викимедија Србије организује онлајн уређивачки маратон с циљем израде нових и допуне постојећих чланака о савременој уметности, уметничким правцима, сликарству, уметницима. Ширењем знања о овим темама указујемо на развој уметничке слободе и изражања у култури, размени знања и међусобном разумевању. За учешће у маратону потребно је уписати се на списак учесника ниже. Особе које немају искуства у уређивању Википедије, а које желе да се придруже маратону, могу прочитати [[c:File:Уређивање Википедије помоћу визуелног уређивача.pdf|упутство о уређивању Википедију помоћу визуелног уређивача]] или [[c:Category:Serbian Wikipedia tutorials|видео-туторијале за уређивање Википедије помоћу уређивача изворног кода]]. За сва додатна питања можете послати имејл на gorana.gomirac@vikimedija.org. Надамо се да ћете се придружити овој акцији у што већем броју и тиме поделити своје знање с целим светом. == О Викимедији Србије == Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим вики пројектима. {| class="wikitable" !Организација !Адреса !Контакт !Веб-сајт |- |Викимедија Србије |Кнеза Милоша 80/14 |Горана Гомирац <br /> gorana.gomirac@vikimedija.org 060/74-54-772 |[http://wikimedia.rs/ wikimedia.rs] |} == Споменица == Као награду за свој допринос, учесници маратона добиће следећу споменицу: {{Споменица/Уређивачки маратон о савременој уметности|Горана Гомирац}} == Учесници == Ако желите да учествујете, потпишите се користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). # [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]] ([[Разговор са корисником:Gorana Gomirac (VMRS)|разговор]]) == Предложене теме == *[[Вашингтонска колор школа]] *[[Демо-сцена]] *[[Жива уметност]] *[[Визуелна уметност]] *[[Неоконцептуална уметност]] *[[Уметност видео-инсталација]] *[[Уметност информација]] *[[Звучна уметност]] *[[Уметност видео игара]] *[[Алгоритамска уметност]] *[[Антиуметност]] *[[Интермедијска уметност]] *[[Биљана Вилимон]] *[[Селена Вицковић]] *[[:Категорија:Савремени сликари]] === Чланци за превођење === *[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]] - [[w:en:Serbian pavilion|eн]] *[[Музеј младе уметности у Бечу]] - [[w:en:Museum of Young Art|ен]] *[[Музеј савремене уметности Олдрич]] - [[w:en:The Aldrich Contemporary Art Museum|ен]] *[[Награда за сликарство Џона Мурса]] - [[w:en:John Moores Painting Prize|eн]] *[[Награда Марсел Дишан]] - [[w:en:Marcel Duchamp Prize|ен]] *[[Тарнерова награда]] - [[w:en:Turner Prize|ен]] *[[Бијенале у Витни музеју]] - [[w:en:Whitney Biennial|ен]] *[[Винсентова награда]] - [[w:en:The Vincent Award|en]] *[[Рита Акерман]] - [[w:enRita Ackermann|ен]] *[[Бас Јан Адер]] - [[w:en:Bas Jan Ader|ен]] *[[Вики Александер]] - [[w:en:Vikky Alexander|ен]] *[[Едвард Алингтон]] - [[w:en:Edward Allington|ен]] *[[Лори Андерсон]] - [[w:en:Laurie Anderson|ен]] *[[Карл Андре]] - [[w:en:Carl Andre|ен]] *[[Рој Аскот]] - [[w:en:Roy Ascott|ен]] *[[Фиона Банер]] - [[w:en:Fiona Banner|ен]] *[[Метју Барни]] - [[w:en:Matthew Barney|ен]] *[[Алтернативни изложбени простор]] - [[w:en:Alternative exhibition space|ен]] *[[Присвајање (уметност)]] - [[w:en:Appropriation (art)|ен]] *[[Уметнички активизам]] - [[w:en:Artivism|ен]] *[[Багизам]] - [[w:en:Bagism|ен]] *[[Бијенале у Берлину]] - [[w:en:Berlin Biennale|ен]] *[[Естетика комуникације]] - [[w:en:Communication aesthetics|ен]] *[[Савремена уметност Африке]] - [[w:en:Contemporary African art|ен]] *[[Дигитално сликарство]] - [[w:en:Digital painting|ен]] *[[Екофеминистичка уметност]] - [[w:en:Ecofeminist art|ен]] *[[Еколошке структуре]] - [[w:en:Environmental sculpture|ен]] *[[Експериментално позориште]] - [[w:en:Experimental theatre|ен]] *[[Пронађен објекат (уметност)]] - [[w:en:Found object|ен]] *[[Сликарство тврдих ивица]] - [[w:en:Hard-edge painting|ен]] *[[Урањање (виртуелна стварност)]] - [[w:en:Immersion (virtual reality)|ен]] *[[Интерактивна уметност]] - [[w:en:Interactive art|ен]] *[[ЛЕД арт]] - [[w:en:LED art|ен]] *[[Уметност светлости]] - [[w:en:Light painting|ен]] *[[Лумино кинетичка уметност]] - [[w:en:Lumino kinetic art|ен]] *[[Масуреализам]] - [[w:en:Massurrealism|ен]] *[[Минимализам (визуелна уметност)]] - [[w:en:Minimalism (visual arts)|ен]] *[[Уметничко дело комбинованом техником]] - [[w:en:Mixed media|ен]] *[[Нео-поп]] - [[w:en:Neo-pop|ен]] *[[Плоп арт]] - [[w:en:Plop art|ен]] *[[Пост-постмодернизам]] - [[w:en:Post-postmodernism|ен]] *[[Радио уметност]] - [[w:en:Radio art|ен]] *[[Редуктивна уметност]] - [[w:en:Reductive art|ен]] *[[Ремодернистички филм]] - [[w:en:Remodernist film|ен]] *[[Уметност звука]] - [[w:en:Sound art|ен]] *[[Стакизам]] - [[w:en:Stuckism|ен]] *[[Виртуелна уметност]] - [[w:en:Virtual art|ен]] == Написани и допуњени чланци == {| class="wikitable" style="text-align:center;" !Корисник !Нови чланци !Допуњени чланци |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |} == Галерија == Фотографије за илустровање чланака налазе се у следећим категоријама на Викимедијиној остави: * [[c:Category:Contemporary art|Савремена уметност]] * [[c:Category:Contemporary artists|Савремени уметници]] * [[c:Category:Contemporary history|Историја савременe уметности]]</div> |} | style="margin:0; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0 0 5px #ccc; box-shadow: 0 0 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| style="width: 200px; margin:auto;" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" |Маратон ЈЕ у припреми |}<!-- Countdown end --> '''»Тема:''' Теме о савременој уметности, сликарству, галеријама, перформансама, уметницима Србије и света '''»Место:''' Википедија на српском језику <div style="text-align:center; font-size:larger;">РЕЗУЛТАТИ</div> * број учесника: * број нових чланака: |} [[Категорија:Википедија уживо]] [[Категорија:Уређивачки маратони|М]] |} rzlpjb04vn0nh2iovp1ikevk791bg31 25139477 25139423 2022-08-05T11:52:02Z IvanaMadzarevic 134719 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; box-shadow: 5px 0 5px #ccc;" | {| style="background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <div style="font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0; color:#222;text-align:justify;"> <div style="text-align:center;"> == Основне информације о уређивачком маратону: Уређивачки маратон о савременој уметности == '''Циљ''': Израда и допуна чланака o савременој уметности '''Датум''': 8—14. август 2022. '''Место''': Википедија на српском језику </div> <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Muzej savremene umetnosti u Beogradu.jpg Датотека:Soulmates From Atlantis a 2007 sculpture by Greek-Californian contemporary artist Ithaka Darin Pappas.jpg Датотека:Museum of Contemporary Art, La Jolla, 2007.jpg Датотека:Nerea Lekuona, “La calle es mía“.jpg </gallery> == Више о маратону == Викимедија Србије организује онлајн уређивачки маратон с циљем израде нових и допуне постојећих чланака о савременој уметности, уметничким правцима, сликарству, уметницима. Ширењем знања о овим темама указујемо на развој уметничке слободе и изражања у култури, размени знања и међусобном разумевању. За учешће у маратону потребно је уписати се на списак учесника ниже. Особе које немају искуства у уређивању Википедије, а које желе да се придруже маратону, могу прочитати [[c:File:Уређивање Википедије помоћу визуелног уређивача.pdf|упутство о уређивању Википедију помоћу визуелног уређивача]] или [[c:Category:Serbian Wikipedia tutorials|видео-туторијале за уређивање Википедије помоћу уређивача изворног кода]]. За сва додатна питања можете послати имејл на gorana.gomirac@vikimedija.org. Надамо се да ћете се придружити овој акцији у што већем броју и тиме поделити своје знање с целим светом. == О Викимедији Србије == Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим вики пројектима. {| class="wikitable" !Организација !Адреса !Контакт !Веб-сајт |- |Викимедија Србије |Кнеза Милоша 80/14 |Горана Гомирац <br /> gorana.gomirac@vikimedija.org 060/74-54-772 |[http://wikimedia.rs/ wikimedia.rs] |} == Споменица == Као награду за свој допринос, учесници маратона добиће следећу споменицу: {{Споменица/Уређивачки маратон о савременој уметности|Горана Гомирац}} == Учесници == Ако желите да учествујете, потпишите се користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). # [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]] ([[Разговор са корисником:Gorana Gomirac (VMRS)|разговор]]) # — [[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]] ([[Разговор са корисником:IvanaMadzarevic|разговор]]) 13:52, 5. август 2022. (CEST) == Предложене теме == *[[Вашингтонска колор школа]] *[[Демо-сцена]] *[[Жива уметност]] *[[Визуелна уметност]] *[[Неоконцептуална уметност]] *[[Уметност видео-инсталација]] *[[Уметност информација]] *[[Звучна уметност]] *[[Уметност видео игара]] *[[Алгоритамска уметност]] *[[Антиуметност]] *[[Интермедијска уметност]] *[[Биљана Вилимон]] *[[Селена Вицковић]] *[[:Категорија:Савремени сликари]] === Чланци за превођење === *[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]] - [[w:en:Serbian pavilion|eн]] *[[Музеј младе уметности у Бечу]] - [[w:en:Museum of Young Art|ен]] *[[Музеј савремене уметности Олдрич]] - [[w:en:The Aldrich Contemporary Art Museum|ен]] *[[Награда за сликарство Џона Мурса]] - [[w:en:John Moores Painting Prize|eн]] *[[Награда Марсел Дишан]] - [[w:en:Marcel Duchamp Prize|ен]] *[[Тарнерова награда]] - [[w:en:Turner Prize|ен]] *[[Бијенале у Витни музеју]] - [[w:en:Whitney Biennial|ен]] *[[Винсентова награда]] - [[w:en:The Vincent Award|en]] *[[Рита Акерман]] - [[w:enRita Ackermann|ен]] *[[Бас Јан Адер]] - [[w:en:Bas Jan Ader|ен]] *[[Вики Александер]] - [[w:en:Vikky Alexander|ен]] *[[Едвард Алингтон]] - [[w:en:Edward Allington|ен]] *[[Лори Андерсон]] - [[w:en:Laurie Anderson|ен]] *[[Карл Андре]] - [[w:en:Carl Andre|ен]] *[[Рој Аскот]] - [[w:en:Roy Ascott|ен]] *[[Фиона Банер]] - [[w:en:Fiona Banner|ен]] *[[Метју Барни]] - [[w:en:Matthew Barney|ен]] *[[Алтернативни изложбени простор]] - [[w:en:Alternative exhibition space|ен]] *[[Присвајање (уметност)]] - [[w:en:Appropriation (art)|ен]] *[[Уметнички активизам]] - [[w:en:Artivism|ен]] *[[Багизам]] - [[w:en:Bagism|ен]] *[[Бијенале у Берлину]] - [[w:en:Berlin Biennale|ен]] *[[Естетика комуникације]] - [[w:en:Communication aesthetics|ен]] *[[Савремена уметност Африке]] - [[w:en:Contemporary African art|ен]] *[[Дигитално сликарство]] - [[w:en:Digital painting|ен]] *[[Екофеминистичка уметност]] - [[w:en:Ecofeminist art|ен]] *[[Еколошке структуре]] - [[w:en:Environmental sculpture|ен]] *[[Експериментално позориште]] - [[w:en:Experimental theatre|ен]] *[[Пронађен објекат (уметност)]] - [[w:en:Found object|ен]] *[[Сликарство тврдих ивица]] - [[w:en:Hard-edge painting|ен]] *[[Урањање (виртуелна стварност)]] - [[w:en:Immersion (virtual reality)|ен]] *[[Интерактивна уметност]] - [[w:en:Interactive art|ен]] *[[ЛЕД арт]] - [[w:en:LED art|ен]] *[[Уметност светлости]] - [[w:en:Light painting|ен]] *[[Лумино кинетичка уметност]] - [[w:en:Lumino kinetic art|ен]] *[[Масуреализам]] - [[w:en:Massurrealism|ен]] *[[Минимализам (визуелна уметност)]] - [[w:en:Minimalism (visual arts)|ен]] *[[Уметничко дело комбинованом техником]] - [[w:en:Mixed media|ен]] *[[Нео-поп]] - [[w:en:Neo-pop|ен]] *[[Плоп арт]] - [[w:en:Plop art|ен]] *[[Пост-постмодернизам]] - [[w:en:Post-postmodernism|ен]] *[[Радио уметност]] - [[w:en:Radio art|ен]] *[[Редуктивна уметност]] - [[w:en:Reductive art|ен]] *[[Ремодернистички филм]] - [[w:en:Remodernist film|ен]] *[[Уметност звука]] - [[w:en:Sound art|ен]] *[[Стакизам]] - [[w:en:Stuckism|ен]] *[[Виртуелна уметност]] - [[w:en:Virtual art|ен]] == Написани и допуњени чланци == {| class="wikitable" style="text-align:center;" !Корисник !Нови чланци !Допуњени чланци |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |} == Галерија == Фотографије за илустровање чланака налазе се у следећим категоријама на Викимедијиној остави: * [[c:Category:Contemporary art|Савремена уметност]] * [[c:Category:Contemporary artists|Савремени уметници]] * [[c:Category:Contemporary history|Историја савременe уметности]]</div> |} | style="margin:0; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0 0 5px #ccc; box-shadow: 0 0 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| style="width: 200px; margin:auto;" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" |Маратон ЈЕ у припреми |}<!-- Countdown end --> '''»Тема:''' Теме о савременој уметности, сликарству, галеријама, перформансама, уметницима Србије и света '''»Место:''' Википедија на српском језику <div style="text-align:center; font-size:larger;">РЕЗУЛТАТИ</div> * број учесника: * број нових чланака: |} [[Категорија:Википедија уживо]] [[Категорија:Уређивачки маратони|М]] |} e2tmwspe6etpjd8ikfe2nem8uldkrp0 25139483 25139477 2022-08-05T11:55:33Z Bojan Cvetanović 164939 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0 5px #ccc; box-shadow: 5px 0 5px #ccc;" | {| style="background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <div style="font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0; color:#222;text-align:justify;"> <div style="text-align:center;"> == Основне информације о уређивачком маратону: Уређивачки маратон о савременој уметности == '''Циљ''': Израда и допуна чланака o савременој уметности '''Датум''': 8—14. август 2022. '''Место''': Википедија на српском језику </div> <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Muzej savremene umetnosti u Beogradu.jpg Датотека:Soulmates From Atlantis a 2007 sculpture by Greek-Californian contemporary artist Ithaka Darin Pappas.jpg Датотека:Museum of Contemporary Art, La Jolla, 2007.jpg Датотека:Nerea Lekuona, “La calle es mía“.jpg </gallery> == Више о маратону == Викимедија Србије организује онлајн уређивачки маратон с циљем израде нових и допуне постојећих чланака о савременој уметности, уметничким правцима, сликарству, уметницима. Ширењем знања о овим темама указујемо на развој уметничке слободе и изражања у култури, размени знања и међусобном разумевању. За учешће у маратону потребно је уписати се на списак учесника ниже. Особе које немају искуства у уређивању Википедије, а које желе да се придруже маратону, могу прочитати [[c:File:Уређивање Википедије помоћу визуелног уређивача.pdf|упутство о уређивању Википедију помоћу визуелног уређивача]] или [[c:Category:Serbian Wikipedia tutorials|видео-туторијале за уређивање Википедије помоћу уређивача изворног кода]]. За сва додатна питања можете послати имејл на gorana.gomirac@vikimedija.org. Надамо се да ћете се придружити овој акцији у што већем броју и тиме поделити своје знање с целим светом. == О Викимедији Србије == Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим вики пројектима. {| class="wikitable" !Организација !Адреса !Контакт !Веб-сајт |- |Викимедија Србије |Кнеза Милоша 80/14 |Горана Гомирац <br /> gorana.gomirac@vikimedija.org 060/74-54-772 |[http://wikimedia.rs/ wikimedia.rs] |} == Споменица == Као награду за свој допринос, учесници маратона добиће следећу споменицу: {{Споменица/Уређивачки маратон о савременој уметности|Горана Гомирац}} == Учесници == Ако желите да учествујете, потпишите се користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). # [[Корисник:Gorana Gomirac (VMRS)|Gorana Gomirac (VMRS)]] ([[Разговор са корисником:Gorana Gomirac (VMRS)|разговор]]) # — [[Корисник:IvanaMadzarevic|IvanaMadzarevic]] ([[Разговор са корисником:IvanaMadzarevic|разговор]]) 13:52, 5. август 2022. (CEST) # [[Корисник:Bojan Cvetanović|Bojan Cvetanović]] ([[Разговор са корисником:Bojan Cvetanović|разговор]]) 13:55, 5. август 2022. (CEST) == Предложене теме == *[[Вашингтонска колор школа]] *[[Демо-сцена]] *[[Жива уметност]] *[[Визуелна уметност]] *[[Неоконцептуална уметност]] *[[Уметност видео-инсталација]] *[[Уметност информација]] *[[Звучна уметност]] *[[Уметност видео игара]] *[[Алгоритамска уметност]] *[[Антиуметност]] *[[Интермедијска уметност]] *[[Биљана Вилимон]] *[[Селена Вицковић]] *[[:Категорија:Савремени сликари]] === Чланци за превођење === *[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]] - [[w:en:Serbian pavilion|eн]] *[[Музеј младе уметности у Бечу]] - [[w:en:Museum of Young Art|ен]] *[[Музеј савремене уметности Олдрич]] - [[w:en:The Aldrich Contemporary Art Museum|ен]] *[[Награда за сликарство Џона Мурса]] - [[w:en:John Moores Painting Prize|eн]] *[[Награда Марсел Дишан]] - [[w:en:Marcel Duchamp Prize|ен]] *[[Тарнерова награда]] - [[w:en:Turner Prize|ен]] *[[Бијенале у Витни музеју]] - [[w:en:Whitney Biennial|ен]] *[[Винсентова награда]] - [[w:en:The Vincent Award|en]] *[[Рита Акерман]] - [[w:enRita Ackermann|ен]] *[[Бас Јан Адер]] - [[w:en:Bas Jan Ader|ен]] *[[Вики Александер]] - [[w:en:Vikky Alexander|ен]] *[[Едвард Алингтон]] - [[w:en:Edward Allington|ен]] *[[Лори Андерсон]] - [[w:en:Laurie Anderson|ен]] *[[Карл Андре]] - [[w:en:Carl Andre|ен]] *[[Рој Аскот]] - [[w:en:Roy Ascott|ен]] *[[Фиона Банер]] - [[w:en:Fiona Banner|ен]] *[[Метју Барни]] - [[w:en:Matthew Barney|ен]] *[[Алтернативни изложбени простор]] - [[w:en:Alternative exhibition space|ен]] *[[Присвајање (уметност)]] - [[w:en:Appropriation (art)|ен]] *[[Уметнички активизам]] - [[w:en:Artivism|ен]] *[[Багизам]] - [[w:en:Bagism|ен]] *[[Бијенале у Берлину]] - [[w:en:Berlin Biennale|ен]] *[[Естетика комуникације]] - [[w:en:Communication aesthetics|ен]] *[[Савремена уметност Африке]] - [[w:en:Contemporary African art|ен]] *[[Дигитално сликарство]] - [[w:en:Digital painting|ен]] *[[Екофеминистичка уметност]] - [[w:en:Ecofeminist art|ен]] *[[Еколошке структуре]] - [[w:en:Environmental sculpture|ен]] *[[Експериментално позориште]] - [[w:en:Experimental theatre|ен]] *[[Пронађен објекат (уметност)]] - [[w:en:Found object|ен]] *[[Сликарство тврдих ивица]] - [[w:en:Hard-edge painting|ен]] *[[Урањање (виртуелна стварност)]] - [[w:en:Immersion (virtual reality)|ен]] *[[Интерактивна уметност]] - [[w:en:Interactive art|ен]] *[[ЛЕД арт]] - [[w:en:LED art|ен]] *[[Уметност светлости]] - [[w:en:Light painting|ен]] *[[Лумино кинетичка уметност]] - [[w:en:Lumino kinetic art|ен]] *[[Масуреализам]] - [[w:en:Massurrealism|ен]] *[[Минимализам (визуелна уметност)]] - [[w:en:Minimalism (visual arts)|ен]] *[[Уметничко дело комбинованом техником]] - [[w:en:Mixed media|ен]] *[[Нео-поп]] - [[w:en:Neo-pop|ен]] *[[Плоп арт]] - [[w:en:Plop art|ен]] *[[Пост-постмодернизам]] - [[w:en:Post-postmodernism|ен]] *[[Радио уметност]] - [[w:en:Radio art|ен]] *[[Редуктивна уметност]] - [[w:en:Reductive art|ен]] *[[Ремодернистички филм]] - [[w:en:Remodernist film|ен]] *[[Уметност звука]] - [[w:en:Sound art|ен]] *[[Стакизам]] - [[w:en:Stuckism|ен]] *[[Виртуелна уметност]] - [[w:en:Virtual art|ен]] == Написани и допуњени чланци == {| class="wikitable" style="text-align:center;" !Корисник !Нови чланци !Допуњени чланци |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |Пример |Пример |Пример |- |} == Галерија == Фотографије за илустровање чланака налазе се у следећим категоријама на Викимедијиној остави: * [[c:Category:Contemporary art|Савремена уметност]] * [[c:Category:Contemporary artists|Савремени уметници]] * [[c:Category:Contemporary history|Историја савременe уметности]]</div> |} | style="margin:0; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0 0 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0 0 5px #ccc; box-shadow: 0 0 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| style="width: 200px; margin:auto;" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" | |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" |Маратон ЈЕ у припреми |}<!-- Countdown end --> '''»Тема:''' Теме о савременој уметности, сликарству, галеријама, перформансама, уметницима Србије и света '''»Место:''' Википедија на српском језику <div style="text-align:center; font-size:larger;">РЕЗУЛТАТИ</div> * број учесника: * број нових чланака: |} [[Категорија:Википедија уживо]] [[Категорија:Уређивачки маратони|М]] |} 5x18loph9wgt6o7c2352z7w95dl78b1 0 4329954 25139114 25121927 2022-08-05T06:18:26Z EmiliaITČA 298352 /* Комерцијални успех */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Пааа..? | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2004|10}} | жанр = поп | издавач = Кроација рекордс | албум_пре = [[С друге стране Мјесеца|С друге стране мјесеца]] | албум_после = Дама и цар | година0 = 2002 | година1 = 2004 | година2 = 2007 }}'''''Пааа.?''''' је шеснаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2004. објавили [[Croatia Records|Кроација Рекордс]] и Тоника. Ово је пети и последњи албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. Након овог албума Јелена је започела самосталну каријеру, а заменила ју је [[Ивана Ковач]] . == Позадина == На радијском фестивалу [[2003]]. извели су песму ''Кад би био близу'', а на Сплитском фестивалу су певали ''Да ли знаш да те не волим''. Годину дана касније победили су на Сплитском фестивалу са песмом ''Не тиче ме се'', док су на Фестивалу Златне жице Славоније исте године наступили са песмом ''Често''. Године 2004. изашао је албум под називом ''Пааа..?'' <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == На албуму се налази 10 песама. На албуму је био и дует: песма ''Лепоглава'' са [[Мирослав Шкоро|Мирославом Шкором]] и [[Ђорђе Новковић|Ђорђем Новковићем]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и Тончи Хуљић. На продукцији песама су радили Федор Боић, Реми Казиноти и Едуард Ботрић . Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација Рекордса и студију Тетрапак (миксује се у поменутом студију). Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-Paaa/release/5104366 Magazin - Paaa..? www.discogs.com</ref> == Комерцијални успех == Албум је постигао значајан комерцијални успех. Албум је садржао низ хитова укључујући песме: ''Не тиче ме се, Кад би био близу, Да ли знаш да те не волим'' и ''Слатко, љуто,'' кисело. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> До краја 2004. године, албум је био продат у 10.350 примерака, док је у новембру 2005 био продат у 22.500 примерака. == Обраде == * Не тиче ме се-Glorious (Андреас Џонсон, 1999)<ref>{{Cite web|url=https://www.whosampled.com/sample/428115/Magazin-Ne-Ti%C4%8De-Me-Se-Andreas-Johnson-Glorious/|title=Magazin's 'Ne Tiče Me Se' - Discover the Sample Source|website=WhoSampled|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Референце == <references group=""></references> [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] 5vv9a2x0qy5qng6743sx0uwod6qzw5t 25139242 25139114 2022-08-05T09:30:14Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Пааа..? | омот = Paa..? 2004.jpg | извођач = Магазин | издат = {{датум почетка|2004|10}} | жанр = поп | издавач = Кроација рекордс | албум_пре = [[С друге стране Мјесеца|С друге стране мјесеца]] | албум_после = Дама и цар | година0 = 2002 | година1 = 2004 | година2 = 2007 }}'''''Пааа.?''''' је шеснаести [[Музички албум|студијски албум]] хрватске групе [[Магазин (музичка група)|Магазин]]. Албум су 2004. објавили [[Croatia Records|Кроација Рекордс]] и Тоника. Ово је пети и последњи албум групе Магазин са [[Јелена Розга|Јеленом Розгом]] као главним вокалом. Након овог албума Јелена је започела самосталну каријеру, а заменила ју је [[Ивана Ковач]] . == Позадина == На радијском фестивалу [[2003]]. извели су песму ''Кад би био близу'', а на Сплитском фестивалу су певали ''Да ли знаш да те не волим''. Годину дана касније победили су на Сплитском фестивалу са песмом ''Не тиче ме се'', док су на Фестивалу Златне жице Славоније исте године наступили са песмом ''Често''. Године 2004. изашао је албум под називом ''Пааа..?'' <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin shop.crorec.hr </ref> == О албуму == На албуму се налази 10 песама. На албуму је био и дует: песма ''Лепоглава'' са [[Мирослав Шкоро|Мирославом Шкором]] и [[Ђорђе Новковић|Ђорђем Новковићем]] . Аутори већине песама су Вјекослава Хуљић и Тончи Хуљић. На продукцији песама су радили Федор Боић, Реми Казиноти и Едуард Ботрић . Албум је сниман у три различита студија: студију Томислава Мрдуљаша у Сплиту, студију Кроација Рекордса и студију Тетрапак (миксује се у поменутом студију). Албум је звучно кохезиван и преовлађује поп звук. <ref>https://www.discogs.com/Magazin-Paaa/release/5104366 Magazin - Paaa..? www.discogs.com</ref> == Комерцијални успех == Албум је постигао значајан комерцијални успех. Албум је садржао низ хитова укључујући песме: ''Не тиче ме се, Кад би био близу, Да ли знаш да те не волим'' и ''Слатко, љуто,'' кисело. <ref>https://shop.crorec.hr/crorec.hr/izvodjac.php?OBJECT_ID=101087&x=13&y=14 Magazin - shop.crorec.hr </ref> До краја 2004. године, албум је био продат у 10.350 примерака, док је у новембру 2005 био продат у 22.500 примерака. == Обраде == * Не тиче ме се-Glorious (Андреас Џонсон, 1999)<ref>{{Cite web|url=https://www.whosampled.com/sample/428115/Magazin-Ne-Ti%C4%8De-Me-Se-Andreas-Johnson-Glorious/|title=Magazin's 'Ne Tiče Me Se' - Discover the Sample Source|website=WhoSampled|language=en|access-date=2022-07-25}}</ref> == Референце == <references group=""></references> [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми издати за Croatia Records]] [[Категорија:Албуми групе Магазин]] j7pehrvz95od73yry6qlkyivbuzkr4x 0 4329991 25139473 25136936 2022-08-05T11:50:30Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Automatic taxobox |name = {{font color|black|#ACE1AF|{{Uline|c=green|&nbsp;Hyainailourini&nbsp;}}}}<br>^{<small>([[Polifilija|полифилетско]] племе)</small>} |fossil_range = {{fossil_range|40.0|11.3}} срењи [[еоцен]] до срењи [[миоцен]] |image = Falcatodon 2.jpg |image_caption = илустрација изгледа врсте<br>''[[Falcatodon|Falcatodon schlosseri]]'' |image2 = Pterodon dasyuroides skull and mandible.jpg |image2_caption = лобања врсте ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon dasyuroides]]'' |display_parents = 3 |taxon = Hyainailourini |authority = Ginsburg, 1980<ref>Ginsburg, L. (1980.) "''Hyainailouros sulzeri'', mammifère créodonte du Miocène européen." Annales de Paléontologie, 66: 19–73.</ref> |type_genus = {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}<br>^{<small>([[Polifilija|полифилетски]] род)</small>} |type_genus_authority = Biedermann, 1863 |subdivision_ranks = [[Род (биологија)|Родови]] |subdivision = <center>{{border|&nbsp;види [[#Класификација|текст]] '''↓'''&nbsp;|width=1px|style=solid|color=gray}}</center> |synonyms = * Pterodontini {{small|(Polly, 1996)}}<ref>P. D. Polly (1996.) [https://pollylab.indiana.edu/doc/papers/Polly,%201996,%20Gazinocyon.pdf "The skeleton of ''Gazinocyon vulpeculus'' gen. et. comb nov. and the cladistic relationships of Hyaenodontidae (Eutheria, Mammalia)."] Journal of Vertebrate Paleontology 16(2):303-319</ref> }} '''Hyainailourini''' (Хијаинаилоурини — „хијенске мачке”) је [[Изумирање|изумрло]] [[Polifilija|полифилетско]] племе [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] унутар изумрле парафилетске породице [[Hyainailouridae]], које је у периоду од средњег [[еоцен]]а до средњег [[миоцен]]а настањивало подручје [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> Ово племе сисара су чинили потлеме [[Pterodon (сисар)|Pterodontina]], родови ''[[Exiguodon]]'', ''[[Falcatodon]]'', ''[[Kerberos]]'', ''[[Parapterodon]]'', ''[[Sectisodon]]'' и ''[[Sivapterodon]]'', полифилетско потлеме [[Isohyaenodon]]tina, полифилетски род ''[[Hyainailouros]]'', као и несврстане врсте ''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'', ''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' и ''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]''. Стручни назив за чланове овог полифилетског племена сисара је '''хијаинаилоуринини'''. == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Племе: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Hyainailourini | * типског рода ''[[Hyainailouros]]'' * и таксономског наставка ''-ini'' |хијенске мачке |} == Систематика == === Класификација === Класификација полифилетског племена Hyainailourini: {|class="wikitable" |- style="vertical-align:top;background-color:#D0F0C0" | {{Tree list}} * Потпородица: {{Uline|c=green|&nbsp;'''[[Изумирање|†]]Hyainailourini'''&nbsp;}}^{<small>([[Polifilija|полифилетско]] племе)</small>} {{small|(Ginsburg, 1980)}} ** Род: †''[[Exiguodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** †''Exiguodon pilgrimi'' {{small|(Savage, 1965)}} ** Род: †''[[Falcatodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** †''Falcatodon schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}} ** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;}}^{<small>(полифилетски род)</small>} {{small|(Biedermann, 1863)}} ** Род: †''[[Kerberos]]'' {{small|(Solé, 2015)}} *** †''Kerberos langebadreae'' {{small|(Solé, 2015)}} ** Род: †''[[Parapterodon]]'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} *** †''Parapterodon lostangensis'' {{small|(Lange-Badré, 1979)}} ** Род: †''[[Sectisodon]]'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} *** †''Sectisodon markgrafi'' {{small|(Holroyd, 1999)}} *** †''Sectisodon occultus'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} ** Род: †''[[Sivapterodon]]'' {{small|(Ginsburg, 1980)}} *** †''Sivapterodon lahirii'' {{small|(Pilgrim, 1932)}} ** Потплеме: {{Uline|c=green|&nbsp;†'''[[Isohyaenodon]]tina'''&nbsp;}}^{<small>(полифилетско потплеме)</small>} {{small|(Lavrov, 1999)}} *** Род: {{Uline|c=green|&nbsp;†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;}}^{<small>(полифилетски род)</small>} {{small|(Savage, 1965)}} ** Потплеме: †'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' {{small|(Lavrov, 1999)}} *** Род: †''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' {{small|(Blainville, 1839)}} **** †''Pterodon dasyuroides'' {{small|(Blainville, 1839)}} ** ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'': *** †''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' {{small|(Andrews, 1903)}} *** †''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' {{small|(Osborn, 1909)}} *** †''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' {{small|(Holroyd, 1999)}} |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе полифилетског племена Hyainailourini.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=23% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''Hyainailourini''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Kerberos]]''&nbsp; |color=green |1=†''Kerberos langebadreae'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]'''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Pterodon dasyuroides'' }} }} }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Parapterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Parapterodon lostangensis'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#D0F0C0 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Sectisodon]]''&nbsp; |color=green |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''Sectisodon markgrafi'' |2=†''Sectisodon occultus'' }} }} |style2=background-color:#D0F0C0 |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Falcatodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Falcatodon schlosseri'' }} |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Exiguodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Exiguodon pilgrimi'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†''[[Sivapterodon]]''&nbsp; |color=green |1=†''Sivapterodon lahirii'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourinae]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Hyainailourini}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta| ]] [[Категорија:Изумрли сисари Азије|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке|*]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе|*]] [[Категорија:Полифилетски и парафилетски таксони сисара| ]] d4d9pphfeeox3na6gbqxg5uc46cqs8e 4 4330070 25138488 25137170 2022-08-04T13:59:58Z Sadko 25741 /* Предлози чланака */ wikitext text/x-wiki {| style="background:transparent; width:100%; padding:0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="height:100%; font-weight; width:75%; background:transparent; margin:0; padding:0; vertical-align:top; -moz-box-shadow: 5px 0px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 5px 0px 5px #ccc; box-shadow: 5px 0px 5px #ccc;" | {| style="height:100%; width:100%; background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <span style="font-size:25px;"><center>'''Такмичење у писању чланака на тему ''златних филмова'''''</center></span> <br /> <div align="center"> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-top:-10px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> <span style="font-size:16px; font-weight;">'''''од 10. септембра до 20. октобра 2022.'''''</span> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> </div> [[File:Muybridge race horse animated.gif|mini|center|Анимација ''Сали Гарднер у галопу'', најранији филм.]] <div style="background-color:#F5FCFF;border-radius: 15px;border:4px solid #CFB53B;padding:5px 20px 10px 20px;margin:5px 0 5px 0;"> Посљедње такмичење на Википедији у 2022, у организацији уредника и Викимедије Србије, биће посвијећено награђиваним филмовима. Такмичари ће моћи да пишу о филмовима из разних жанрова од 10. септембра до 20. октобра. Фокус такмичења јесте на недостајућим дугометражним филмовима награђиваним на највећим свјетским, регионалним и националним наградама, као што су [[Zlatni medved|Златни медвед]], [[Zlatna palma|Златна палма]], [[Златни лав]], [[Награда Сезар|Цезар]], [[Оскар|награда Оскар]] и друге. Они уредници који остваре најбоље резултате и заузму прва три места биће награђени ваучерима. Кроз ово такмичење желимо да пренесемо дух разговора и рада на тему кинематографије. Уредници Википедије, као и они који до сада нису уређивали Википедију, могу да обогате нашу интернет енциклопедију новим чланцима и допунама. Молимо све такмичаре да прије почетка такмичења пажљиво прочитају правила и смјернице. </div> <div style="background-color:#f7fff5;border-radius: 15px;border:4px solid #a3ff87;padding:5px 20px 10px 20px;margin:5px 0 5px 0;"> '''Правила и смјернице''' * Сви регистровани корисници могу да учествују у такмичењу. * Учесници се за такмичење могу пријавити уношењем потписа на овој страници. * Пријаве су отворене све до завршетка такмичења. * Такмичари имају слободу у избору чланака о којима ће писати. * Сви чланци треба да буду написани у складу са политикама и смерницама Википедије, што између осталог подразумева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење поузданих извора. * Током трајања такмичења или након завршетка истог, такмичари наводе имена чланака које су израдили/написали/допунили у евиденцији. * У евиденцији, такмичар треба да нагласи да је завршио израду појединачног чланка (нпр. урађено, завршено) у року од 48 часова (...) како би чланови жирија могли да дају оцене. Такође, пожељно је обележити да ли је у питању нов или допуњен чланак. * Обавезно провјерите да ли је чланак претходно резервисао други корисник. * Чланови жирија дају оцене и доносе одлуку о побједницима. * Чланови жирија прегледаће све чланке и бодовати сваки понаособ бодовима од 0 до 5, а затим ће оцену помножити са бројем бајтова новог или допуњеног чланка. Чланци за које се утврди да нису тема такмичења биће изузети из оцењивања. Право на награду добијају прва три корисника с највише бодова. * Код свих новонаписаних и значајно проширених чланака на страници за разговор потребно је унети шаблон {{шаблон|Вики такмичење Златни филмови}}. * Број чланака није ограничен. Чланци се не шаљу Викимедији Србије, већ се непосредно објављују на Википедију. * Сва питања или захтјеве за помоћ можете поставити на СЗР. </div> <div style="background-color:#fff5f5;border-radius: 15px;border: 4px solid #ff8787;padding:5px 20px 10px 20px;margin:5px 0 5px 0;"> '''Шта није дозвољено?''' * Будући да је ово такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака, неће бити признати чланци пребачени са хрватске, бошњачке или српскохрватске Википедије или написани ботовима. * Дозвољено је писање и допуна чланака '''искључиво од 10. септембра до 20. октобра 2022.''' Чланци који су написани ван тог периода неће бити признати. * Такмичење се односи на писање и допуну чланака, па шаблони и спискови неће бити признати. '''Важна напомена:''' С обзиром на то да се кориснички допринос у бајтовима разликује у зависности од тога да ли је чланак писан ћирилицом или латиницом, жири ће током прегледања узети ову чињеницу у обзир. Код оних чланака који су писани латиничким писмом, у резултатима ће бити приказани доприноси у бајтовима као да су чланци писани ћирилицом. Сретно! :) </div> == Списак такмичара == Ако желите да учествујете, потпишите се користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). : ''[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Златни филмови/евиденција|евиденција]]'' :# [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] ([[Разговор са корисником:EmiliaITČA|разговор]]) 26. јул 2022, 18:05 CEST :# [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 00:13, 30. јул 2022. (CEST) :# [[Корисник:Асена|Асена]] ([[Разговор са корисником:Асена|разговор]]) 23:26, 3. август 2022. (CEST) == Евиденција осталих учесника == : ''[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Златни филмови/евиденција#Остали учесници|евиденција]]'' # — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] == Предлози чланака == {{refbegin|2}} ;Према наградама * [[Шаблон:Златни медвед|Добитници Златног медведа]] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Silver_Bear_for_Best_Director Добитници сребреног медведа] * [[Шаблон:Златна палма|Добитници Златне палме]] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:The_Golden_Lion Добитници Златног лава] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:The_Silver_Lion Добитници сребреног лава] * [[Награда Сезар за најбољи филм]] ([https://en.wikipedia.org/wiki/Template:C%C3%A9sar_Award_for_Best_Film потпунији списак]) * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:C%C3%A9sar_Award_for_Best_Foreign_Film Награда Цезар за најбољи страни филм] * [[БАФТА за најбољи филм]] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:ACCT_Best_Picture Гение за најбољи филм (водећа канадска награда)] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Goya_Award_for_Best_Film Награда Гоја] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Czech_Lion_Award_for_Best_Film Награда чешки лав] * [[Срце Сарајева]] * [[Златна арена за најбољи филм]] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:National_Cinema_Awards Све националне филмске награде] * [[Шаблон:Награда Сателит за најбољи филм|Награда Сателит за најбољи филм]] * [[Златни глобус за најбољи играни филм (драма)]] * [[Златни глобус за најбољи играни филм (мјузикл или комедија)]] * [https://en.wikipedia.org/wiki/European_Film_Award_for_Best_Film Европске филмске награде - најбољи филмови] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:European_Film_Award_for_Best_Documentary Европске филмске награде - најбољи документарни филмови] * [https://en.wikipedia.org/wiki/European_Film_Award_for_Best_Animated_Feature_Film Европске филмске награде - најбољи анимирани филмови] * Филмови наведени на [[Оскар за најбољи филм]] * Филмови наведени на [[Оскар за најбољи међународни филм]] * Филмови наведени на [[Оскар за најбољи анимирани филм]] * [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Sundance_Film_Festival_award_winnersФилмови Награђени на Санденс ИФФ] ;Према листама * [https://www.listchallenges.com/501-must-see-movies Листа - 501 филм који морате видети] * Филмови наведени на [[100 година АФИ-ја... 100 филмова]] * Филмови наведени на [[АФИ-јевих 10 топ 10]] * [https://en.wikipedia.org/wiki/BFI_Top_100_British_filmsBFI Top 100 British films] * [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_films_considered_the_best Списак филмова који се сматрају најбољим] * [https://en.wikipedia.org/wiki/The_Sight_%26_Sound_Greatest_Films_of_All_Time_2012 The Sight & Sound Greatest Films of All Time 2012] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Sight_and_Sound_Award_for_Best_Film Sight and Sound награде] * [https://www.imdb.com/search/title/?groups=top_250&sort=user_rating најбољих филмова према IMDB] * [https://letterboxd.com/dave/list/official-top-250-narrative-feature-films/250 најбољих филмова према друштвеној мрежи за филмофиле] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Category:FA-Class_film_articles Чланци о филмови са статусом сјајног на ен.вики (180 чланака)] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Category:GA-Class_film_articles Чланци о филмови са статусом доброг на ен.вики (1300+ чланака)] ;Према редитељима * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Carl_Theodor_Dreyer Филмови Карла Теодора Драјера] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Charlie_Chaplin_filmography Филмови Чарлија Чаплина] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Alfred_Hitchcock Филмови Алфреда Хичкока] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Federico_Fellini Филмови Федерика Фелинија] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Orson_Welles Филмови Орсона Велса] * [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%BB_%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BE%D0%BD Филмови Пола Томаас Андерсона] * [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%B5%D0%BD Филмови браће Коен] * [https://en.wikipedia.org/wiki/Template:Roman_Polanski Филмови Романа Поланског] * [[Мајк Ли|Филмови Мајка Лија]] ;Појединачни филмови * ''[[Дневник Глумова]]'' (''-{Дневник Глумова}-'', 1923) * ''[[Штрајк (филм)|Штрајк]]'' (''-{Стачка}-'', 1925) * ''[[Оклопњача Потемкин]]'' (''-{Броненосец „Потемкин“}-'', 1925) * ''[[Октобар: десет дана који су потресли свет]]'' (''-{Октябрь: Десять дней, которые потрясли мир}-'', 1927) * ''[[Живео Мексико! (филм)|Живео Мексико!]]'' (''Que Viva México!'', недовршен филм, 1930-1932) * ''[[Александар Невски (филм)|Александар Невски]]'' (''-{Александр Невский}-'', 1938) * ''[[Иван Грозни (филм)|Иван Грозни]]'' * ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Umberto_D. Умберто Д.]'' * ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Miracle_in_Milan Чудо у Милану]'' * ''[https://en.wikipedia.org/wiki/The_Piano Клавир]'' * ''[https://sh.wikipedia.org/wiki/The_Killing_Fields_(film) The Killing Fields]'' * ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Vagabond_(1985_film) Sans toit ni loi]'' * ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Crumb_(film) Крамб]'' * ''Sweet Movie'' (1973) * ''Montenegro Or Pigs And Pearls'' (1981) * ''The Coca-Cola Kid'' (1985) {{refend}} |} | style="height:100%; margin:0; width:25%; background:#f6f6f6; padding:10px 20px; -moz-border-radius:0 10px 10px 0; -webkit-border-radius:0 10px 10px 0; border-radius:0 10px 10px 0; -moz-box-shadow: 0px 0px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 0px 0px 5px #ccc; box-shadow: 0px 0px 5px #ccc; vertical-align:top;" | {| style="width: 250px;" align="right" | style="background: #fafafa; border: 1px solid #ccc; border-radius: 6px; height: 90px; width: 250px; -moz-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; -webkit-box-shadow: 1px 1px 5px #ccc; box-shadow: 1px 1px 5px #ccc;" | {| style="vertical-align: middle; background: #fafafa; width: 100%;" | |- | style="color: #2f4f4f; font-family: Calibri; font-size: 30px; text-align: center; letter-spacing: 2px; text-shadow: 0 1px 1px #ccc; text-transform: uppercase;" |ТАКМИЧЕЊЕ ЈЕ У ФАЗИ ПЛАНИРАЊА |}<!-- Countdown end --> <div style="font-family:'DejaVu Serif', serif; padding-bottom:10px; margin-bottom:10px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;"> '''»&nbsp;Тема:''' Златни филмови '''»&nbsp;Награде:''' # награда: Ваучер за куповину, у износу од # награда: Ваучер за куповину, у износу од # награда: Ваучер за куповину, у износу од '''»&nbsp;Жири:''' * [[Корисник:Sadko|Sadko]] * TBD * TBD </div> '''»&nbsp;Споменице:''' * [[Википедија:Такмичење „Златни филмови”/Споменице|„Златни филмови”/Споменице]] '''»&nbsp;Побједници:''' * TBD * TBD * TBD '''»&nbsp;Резултати:''' * број написаних чланака: * број допуњених чланака: * број учесника: |} {{-}} [[Категорија:Такмичења на Википедији|Такмичења на Википедији]] [[Категорија:Википедијино такмичење Златни филмови]] |} 5ums7pz0o6r7fwon7ckeiia035gw5ga 0 4330151 25138719 25123020 2022-08-04T17:24:49Z Dukae1969 184906 dodat je kratak sadržaj wikitext text/x-wiki [[Датотека:DD189.png|мини|десно|280п|Ep. #189. ''Ko umre, videće se opet'', Autor naslovnice: Điđi Kavenađo, 2019.]] '''''Ko umre, videće se opet''''' je epizoda [[Дилан Дог|Dilan Doga]] objavljena u Srbiji premijerno u svesci #189. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]].<ref> https://sr.wikipedia.org/wiki/Dilan_Dog_(Veseli_četvrtak) (20.6.2022)</ref> Na kioscima se pojavila 4. avgusta 2022. Koštala je 350 din (2,9 €; 3,36 $). Imala je 94 strane.<ref>Spisak svih epizoda Dilan Doga objavljen u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji može se pogledati [[Dilan Dog (spisak epizoda)|ovde]].</ref> == Originalna epizoda == Originalna epizoda pod nazivom ''Chi muoro si rivede'' objavljena je premijerno u #398. regularne edicije Dilana Doga u [[Италија|Italiji]] u izdanju [[Serđo Boneli editore|Bonelija]].<ref>https://shop.sergiobonelli.it/dylan-dog/2019/08/06/albo/morbo-m-1005064/</ref> Izašla je 29. oktobra 2019. Naslovnu stranicu je nacrtao Điđi Kavenađo (Gigo Cavenago). Scenario je napisala Paola Barbato, a epizodu nacrtao Armitano. Koštala je 4,4 €. ==Kratak sadržaj== Ejpril nagovara Dilana da zajedno s njom umre u okviru programa „Vesela smrt“ pre nego što Meteor udari u Zemlju. Dilan se, međutim, opire ovoj ideji, nakon čega Ejpril u besu odlazi iz njegovog stana. Program organizuje korporacija koja kreira (uglavnom filmsku) scenu za svaku porudžbinu. Dilan saznaje da je jedan od umetničkih direktora programa Šerili (#36). Sa njom zajedno odlazi na jednu ==Odbrojavanje do udara meteora== Od #178. počelo je zvanično veliko finale i odbrojavane (na naslovnim stranama) do udara meteora u Zemlju. U ovoj epizodi do udara meteora ostalo je još dve epizode. <ref>{{Cite web|url=https://citymagazine.danas.rs/kultura/knjige/novi-zivot-dilana-doga-usponi-i-padovi-rekionijeve-vladavine-treci-deo/|title=Novi život Dilana Doga: Usponi i padovi Rekionijeve vladavine (treći deo)|website=City Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref> Ovo odbrojavanje traje do #399, tj. #400 originalne serije, tj. do #191-2 Veselog četvrtka. (Veseli četvrtak je već objavio #400 pod nazivom ''A danas apokalipsa'' u luksuznom izdanju 19.11.2020. na formatu A4.)<ref>{{Cite web|url=https://veselicetvrtak.com/izdanja/posebna-izdanja/dilan-dog-a-danas-apokalipsa/|title=Dilan Dog A danas, apokalipsa! {{!}} Veseli četvrtak|date=2020-10-30|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref> Nakon ove epizode, serijal Dilan Doga je resetovan.<ref>D. Pavlović: "Meteor kao metafora čovečanstva", ''Danas'', 25.6.2022 : https://www.danas.rs/nedelja/meteor-kao-metafora-covecanstva/ (Pristup: 1.7.2022)</ref> (Ovo je već drugi Bonelijev junak koji je doživeo reset. Prvi je bio [[Мистер Но|Mister No]].<ref>{{Cite web|url=https://veselicetvrtak.com/bzzzz/veliki-reset/|title=Veliki reset {{!}} Veseli četvrtak|last=Jovanović|first=Miloš|date=2020-09-11|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref>) ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska nosila je naslov ''[[Bolest M (strip)|Bolest M]]'' (#188), a naredna ''Upravo venčani'' (#190). == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Дилан Дог]] lqj724opuysa98mk2bu4j8vy1l2wmtp 25138722 25138719 2022-08-04T17:28:22Z Dukae1969 184906 /* Kratak sadržaj */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:DD189.png|мини|десно|280п|Ep. #189. ''Ko umre, videće se opet'', Autor naslovnice: Điđi Kavenađo, 2019.]] '''''Ko umre, videće se opet''''' je epizoda [[Дилан Дог|Dilan Doga]] objavljena u Srbiji premijerno u svesci #189. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]].<ref> https://sr.wikipedia.org/wiki/Dilan_Dog_(Veseli_četvrtak) (20.6.2022)</ref> Na kioscima se pojavila 4. avgusta 2022. Koštala je 350 din (2,9 €; 3,36 $). Imala je 94 strane.<ref>Spisak svih epizoda Dilan Doga objavljen u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji može se pogledati [[Dilan Dog (spisak epizoda)|ovde]].</ref> == Originalna epizoda == Originalna epizoda pod nazivom ''Chi muoro si rivede'' objavljena je premijerno u #398. regularne edicije Dilana Doga u [[Италија|Italiji]] u izdanju [[Serđo Boneli editore|Bonelija]].<ref>https://shop.sergiobonelli.it/dylan-dog/2019/08/06/albo/morbo-m-1005064/</ref> Izašla je 29. oktobra 2019. Naslovnu stranicu je nacrtao Điđi Kavenađo (Gigo Cavenago). Scenario je napisala Paola Barbato, a epizodu nacrtao Armitano. Koštala je 4,4 €. ==Kratak sadržaj== Ejpril nagovara Dilana da zajedno s njom umre u okviru programa „Vesela smrt“ pre nego što Meteor udari u Zemlju. Dilan se, međutim, opire ovoj ideji, nakon čega Ejpril u besu odlazi iz njegovog stana. Program organizuje korporacija koja kreira (uglavnom filmsku) scenu za svaku porudžbinu. Dilan saznaje da je jedan od umetničkih direktora programa Šerili (#36). Sa njom zajedno odlazi na jednu scenu ubistva. ==Odbrojavanje do udara meteora== Od #178. počelo je zvanično veliko finale i odbrojavane (na naslovnim stranama) do udara meteora u Zemlju. U ovoj epizodi do udara meteora ostalo je još dve epizode. <ref>{{Cite web|url=https://citymagazine.danas.rs/kultura/knjige/novi-zivot-dilana-doga-usponi-i-padovi-rekionijeve-vladavine-treci-deo/|title=Novi život Dilana Doga: Usponi i padovi Rekionijeve vladavine (treći deo)|website=City Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref> Ovo odbrojavanje traje do #399, tj. #400 originalne serije, tj. do #191-2 Veselog četvrtka. (Veseli četvrtak je već objavio #400 pod nazivom ''A danas apokalipsa'' u luksuznom izdanju 19.11.2020. na formatu A4.)<ref>{{Cite web|url=https://veselicetvrtak.com/izdanja/posebna-izdanja/dilan-dog-a-danas-apokalipsa/|title=Dilan Dog A danas, apokalipsa! {{!}} Veseli četvrtak|date=2020-10-30|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref> Nakon ove epizode, serijal Dilan Doga je resetovan.<ref>D. Pavlović: "Meteor kao metafora čovečanstva", ''Danas'', 25.6.2022 : https://www.danas.rs/nedelja/meteor-kao-metafora-covecanstva/ (Pristup: 1.7.2022)</ref> (Ovo je već drugi Bonelijev junak koji je doživeo reset. Prvi je bio [[Мистер Но|Mister No]].<ref>{{Cite web|url=https://veselicetvrtak.com/bzzzz/veliki-reset/|title=Veliki reset {{!}} Veseli četvrtak|last=Jovanović|first=Miloš|date=2020-09-11|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref>) ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska nosila je naslov ''[[Bolest M (strip)|Bolest M]]'' (#188), a naredna ''Upravo venčani'' (#190). == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Дилан Дог]] codhxqme1jlogh5wql5cbwd5hnmii0n 25138731 25138722 2022-08-04T17:33:44Z Dukae1969 184906 /* Kratak sadržaj */ wikitext text/x-wiki [[Датотека:DD189.png|мини|десно|280п|Ep. #189. ''Ko umre, videće se opet'', Autor naslovnice: Điđi Kavenađo, 2019.]] '''''Ko umre, videće se opet''''' je epizoda [[Дилан Дог|Dilan Doga]] objavljena u Srbiji premijerno u svesci #189. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]].<ref> https://sr.wikipedia.org/wiki/Dilan_Dog_(Veseli_četvrtak) (20.6.2022)</ref> Na kioscima se pojavila 4. avgusta 2022. Koštala je 350 din (2,9 €; 3,36 $). Imala je 94 strane.<ref>Spisak svih epizoda Dilan Doga objavljen u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji može se pogledati [[Dilan Dog (spisak epizoda)|ovde]].</ref> == Originalna epizoda == Originalna epizoda pod nazivom ''Chi muoro si rivede'' objavljena je premijerno u #398. regularne edicije Dilana Doga u [[Италија|Italiji]] u izdanju [[Serđo Boneli editore|Bonelija]].<ref>https://shop.sergiobonelli.it/dylan-dog/2019/08/06/albo/morbo-m-1005064/</ref> Izašla je 29. oktobra 2019. Naslovnu stranicu je nacrtao Điđi Kavenađo (Gigo Cavenago). Scenario je napisala Paola Barbato, a epizodu nacrtao Armitano. Koštala je 4,4 €. ==Kratak sadržaj== Ejpril, Dilanova nova devojka, nagovara Dilana da zajedno s njom umre u okviru programa „Vesela smrt“ pre nego što Meteor udari u Zemlju. Dilan se, međutim, opire ovoj ideji, nakon čega Ejpril u besu odlazi iz njegovog stana. Program organizuje korporacija koja kreira (uglavnom filmsku) scenu za svaku porudžbinu. Dilan saznaje da je jedan od umetničkih direktora programa Šerili (#36). Sa njom zajedno odlazi na jednu scenu ubistva. ==Odbrojavanje do udara meteora== Od #178. počelo je zvanično veliko finale i odbrojavane (na naslovnim stranama) do udara meteora u Zemlju. U ovoj epizodi do udara meteora ostalo je još dve epizode. <ref>{{Cite web|url=https://citymagazine.danas.rs/kultura/knjige/novi-zivot-dilana-doga-usponi-i-padovi-rekionijeve-vladavine-treci-deo/|title=Novi život Dilana Doga: Usponi i padovi Rekionijeve vladavine (treći deo)|website=City Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref> Ovo odbrojavanje traje do #399, tj. #400 originalne serije, tj. do #191-2 Veselog četvrtka. (Veseli četvrtak je već objavio #400 pod nazivom ''A danas apokalipsa'' u luksuznom izdanju 19.11.2020. na formatu A4.)<ref>{{Cite web|url=https://veselicetvrtak.com/izdanja/posebna-izdanja/dilan-dog-a-danas-apokalipsa/|title=Dilan Dog A danas, apokalipsa! {{!}} Veseli četvrtak|date=2020-10-30|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref> Nakon ove epizode, serijal Dilan Doga je resetovan.<ref>D. Pavlović: "Meteor kao metafora čovečanstva", ''Danas'', 25.6.2022 : https://www.danas.rs/nedelja/meteor-kao-metafora-covecanstva/ (Pristup: 1.7.2022)</ref> (Ovo je već drugi Bonelijev junak koji je doživeo reset. Prvi je bio [[Мистер Но|Mister No]].<ref>{{Cite web|url=https://veselicetvrtak.com/bzzzz/veliki-reset/|title=Veliki reset {{!}} Veseli četvrtak|last=Jovanović|first=Miloš|date=2020-09-11|language=sr-RS|access-date=2022-03-31}}</ref>) ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska nosila je naslov ''[[Bolest M (strip)|Bolest M]]'' (#188), a naredna ''Upravo venčani'' (#190). == Fusnote == {{reflist|30em}} [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Дилан Дог]] kzmifdm8t988op2ixyw1yrkwie12kbh 0 4330498 25139158 25136532 2022-08-05T07:19:50Z Lukijan 128923 wikitext text/x-wiki  {{Друго значење3|Иа}} {{Град у Грчкој | назив = Иа | изворни_назив = Οία | слика =Oia dal battello al tramonto - Santorini - Grecia - agosto 2018.jpg | опис_слике = Иа при заласку сунца |периферија = [[Периферија Јужни Егеј|Јужни Егеј]] | округ = [[Санторини (округ)|Санторини ]] | становништво = 1,545 | извор_становништво = | година_становништво = [[2011]]. | густина = | агломерација = | година_агломерација = | површина = |гшир= 36.28 |гдуж= 25.22 |надморска_висина = 251 |поштански_код = |позивни број = |регистарска_ознака = }} '''Иа''' или '''Оја''' ( [[Грчки језик|грч]] . Οια ) је насеље на острву [[Санторини]], на [[Киклади|Кикладима]], у [[Периферија Јужни Егеј|Јужном Егеју]], [[Грчка]] . Од 2011. године је део општине [[Санторини]] . Смештена на 150 метара надморске висине. 2011. године имала је 1.545 становника. Удаљена је 12 км од главног града острва [[Фира]] и 17 км од [[Санторини (аеродром)|аеродрома Санторини]]. Насеље је у прошлости носио назив Апано Мериа или Аномериа (Απανω Μερια, Ανωμερια, „горња страна“). <ref name="ArmstrongClark2010">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=2oOeiyMEEf4C&pg=PA434|title=Greece 9|last=Armstrong|first=Kate|last2=Clark|first2=Michael Stamatios|last3=Deliso|first3=Christopher|publisher=Lonely Planet|year=2010|isbn=978-1-74220-342-3|page=434}}</ref> Иа је постигла велики просперитет крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Њена привреда се заснивала на њеној трговачкој флоти која је трговала у источном Медитерану, све од [[Александрија|Александрије]] па до [[Русија|Русије]] . Део града је уништен током земљотреса 1956. <ref>Bowman, John S.; Kerasiotis, Peter; Marker, Sherry; Sarna, Heidi (2 March 2010). ''Frommer's Greece''. John Wiley & Sons. p. 382. ISBN <bdi>978-0-470-64566-6</bdi>. Retrieved 5 June 2013.</ref> == Историја == [[Датотека:Church, Oia, Santorini (1360186561).jpg|мини|лево|Црква у Ии]] Насеље Оја се помиње у неколико наврата у путописним извештајима и пре [[Млетачка република|млетачке]] владавине, када је [[Марко Санудо]] основао [[Егејско војводство|војводство Наксос]] 1207. године и успоставио [[феудализам]] на Санторинију. <ref>Nicol, Donald M. (14 October 1993). ''The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453''. Cambridge University Press. p. 60. ISBN <bdi>978-0-521-43991-6</bdi>. Retrieved 9 June 2013.</ref> Под влашћу породице Короња, Агиос Николаос Кастел, такође назван Апаномериа, био је једна од пет локалних цитадела. <ref>D̲oumas, Christos (1983). ''Santorini: a guide to the island and its archaeological treasures''. Ekdotike Athenon. p. 33. Retrieved 9 June 2013.</ref> Године 1537, [[Хајрудин Барбароса]] је освојио [[Егејска острва]] и ставио их под власт отоманског султана [[Селим II|Селима II]] . <ref>Kohn, George C. (2006). ''Dictionary of Wars''. Infobase Publishing. p. 588. ISBN <bdi>978-1-4381-2916-7</bdi>. Retrieved 9 June 2013.</ref> Међутим, Санторини је остао власништво породице Крисп до 1566. године, када прелази у руке Џозефа Насија, а након његове смрти 1579. године, коначно га пеузима [[Османско царство]] . Од 16. до 19. века насеље је на картама носило назив Апаномерија. Име насеља је промењено у Иа у другој половини 19. века. Крајем 19. и почетком 20. века, град је био поморски град који је процветао као резултат поморске трговине широм Медитерана, посебно као део трговачког пута између Русије и Александрије. Године 1890. Оја је имала око 2.500 становника и око 130 једрењака. У заливу Армени је било пристаниште. У залеђу у великим количинама, се производило одлично вино и извозило између осталог у Француску.. Појавом парних бродова, долази до колапса тадашњих траговачких путева. Такође, због исељавања становништва, долази и до смањења пољопривредне производње. Све то , заједно са прекомерним риболовом и ратовима , доприноси паду економије града почетком 20. века. 9. јула 1956. догодио се земљотрес магнитуде 7,8 који је изазвао огромну материјалну штету. <ref>Okal, Emile A.; Synolakis, Costas E.; Uslu, Burak; Kalligeris, Nikos; Voukouvalas, Evangelos (2009), "The 1956 earthquake and tsunami in Amorgos, Greece" (PDF), ''Geophys. J. Int.'', '''178''': 1533–54, doi:10.1111/j.1365-246X.2009.04237.x</ref> Једна од последице је била висока [[Емиграција|емиграције]], која је узроковала да је 1977. године број становника износио само 306 људи. Након земљотреса, село се поново развило у атрактиван туристички град на Кикладима, <ref>Armstrong, Kate; Clark, Michael Stamatios; Deliso, Christopher (2010). ''Greece 9''. Lonely Planet. p. 434. ISBN <bdi>978-1-74220-342-3</bdi>. Retrieved 5 June 2013.</ref> <ref>Rick Steves (19 April 2011). ''Rick Steves' Greece: Athens & the Peloponnese''. Avalon Travel. pp. 437–440. ISBN <bdi>978-1-61238-060-5</bdi>. Retrieved 7 June 2013.</ref> == Клима== [[File:Oia Sunset.jpg|thumb|Залазак сунца на Ии]] Клима у Оији је углавном умерена и блага. Зиме су влажне, а лета су врућа и сува. Апсолутни максимум забележене температуре је 40 °C у јуну, док је апсолутни минимум у децембру је 0°C. Брзина ветра варира од 56 km/h у августу до 98 km/h у октобру и фебруару.<ref>{{Cite web|url=http://www.myweather2.com/Holiday-Destinations/Greece/Oia/climate-profile.aspx|title=World Weather Online.Com}}</ref> {{Weather box |location = Оја, Грчка |width=auto |metric first = Yes |single line = Yes |Jan high F = 57 |Feb high F = 58 |Mar high F = 61 |Apr high F= 66 |May high F = 72 |Jun high F =79 |Jul high F = 81 |Aug high F = 82 |Sep high F = 78 |Oct high F = 72 |Nov high F = 65 |Dec high F= 60 |year high F = |Jan low F = 49 |Feb low F = 49 |Mar low F = 51 |Apr low F = 55 |May low F = 61 |Jun low F = 68 |Jul low F = 73 |Aug low F = 73 |Sep low F = 69 |Oct low F = 64 |Nov low F = 57 |Dec low F = 52 |year low F = |Jan precipitation inch = 2.8 |Feb precipitation inch = 1.7 |Mar precipitation inch = 1.6 |Apr precipitation inch = 0.6 |May precipitation inch = 0.4 |Jun precipitation inch = 0 |Jul precipitation inch = 0 |Aug precipitation inch = 0 |Sep precipitation inch = 2 |Oct precipitation inch = 4 |Nov precipitation inch = 8 |Dec precipitation inch =11 |year precipitation inch = |precipitation colour = green |source 1= <ref name=Weather>{{Cite web|url=http://www.worldweatheronline.com/v2/weather-averages.aspx?q=Oia,%20Greece|title=Oia Weather, Greece Weather Averages|access-date=7 June 2013|publisher=World Weather Online.Com}}</ref> |date=June 2013}} [[Датотека:Panorama Oia-2.JPG|1000px|центар|Поглед на Иу са мора. У подножју се види бивше рибарско село Амоуди]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Commons category|Oia, Greece}} *{{wikivoyage-inline|Ia}} {{Портал|Грчка}} [[Категорија:Градови у Грчкој]] [[Категорија:Киклади]] [[Категорија:Периферија Јужни Егеј]] ej729b8w666ddlf7darb44wuxqxpugh 0 4330586 25139149 25128682 2022-08-05T07:13:06Z Nanabaka 254816 /* Види још */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Капрони Ca.313 | слика = FVM.149968.jpg | опис_слике = Бомбардер Капрони Ca.313 из састава Шведског ваздухопловства | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач, школски | посада = 3 | први_лет = 22.12.1939. | почетак_производње = 1940. | произвођач = Caproni | дужина = 11,80 | размах_крила = 16,65 | висина = 3,70 | површина_крила = 38,90 | празан = 4.072 | полетна = 5.672 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Isotta Fraschini Delta R.C.35 I-DS. | КЕМснага = 2 x 532 | брзина = 380 | брзина0 = 430 | радијус_кретања = | долет = 1.700 | плафон_лета = 8.500 | брзина_пењања = }} [[Датотека:Motore aeronautico - Museo scienza tecnologia Milano 07549.jpg|мини|десно|350п|Мотор авиона Ca.313 Isotta Fraschini Delta RC.35]] [[Датотека:FVMF.002214.jpg|мини|десно|350п|Авион Ca.313 на стајанци]] '''Капрони Ca.313 / Caproni Ca.313''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни вишенаменски авион (школски, извиђачки/лаки бомбардер и бомбардер), користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== Фирма Капрони је у другој половини тридесетих година двадесетог века направила фамилију лаких бомбардера и вишенаменских авиона чији је пројектант био инж. Чезаре Палавићино (Cesare Pallavicino). Родоначелник ове фамилије авиона је био путнички авион Ca.306 Бореа из 1935., а укупно је произведено нешто преко 1.620 примерака у 5 главних серијских верзија означених ознакама Ca.309, Ca.310, Ca.311, Ca.313 и Ca.314. Авион Ca.313 је развијен као побољшање постојећег модела Ca.311. Први лет авиона Капрони Ca.313 је обављен 22. децембра 1939. године. При изради прототипа највећи проблем је био како уградити велике V-моторе Isotta-Fraschini-Motoren Asso 120 IRCC 40, у конструкцију авиона Ca.311. Тестови су били успешни и технички комитет је закључио да је Ca.313 способан за употребу. Одмах након тестирања прототипа добијене су и значајне поруџбине, како од италијанског РВ тако и из Француске 200 комада и Велике Британије 300 комада. трећа поруџбина из Шведске је укључивала још 64 примерка. До тренутка када је Италија ушла у рат, Француској је испоручено само пет авиона Ca.313F. Италијанско ратно ваздухопловство (Regia Aeronautica) је била купац свих осталих модела произведених за француске и британске поруџбине. ==Технички опис== Капрони Ca.313 је нискокрилни двомоторни авион мешовите конструкције са три члана посаде. '''Труп''' авиона Капрони Са.313 је правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција је решеткаста направљена од танкозидих заварених челичних цеви. Облога трупа је била од лаке легуре, дрвене лепенке и импрегнираног памучног платна. Труп авиона је био довољно простран да се у њега може сместити посада од три члана и потребна опрема у зависности од намене авиона. Ако је авион извиђачки он је био опремљен радио станицом и фотографском опремом као и наоружањем за одбрану авиона, бомбардерска верзија овог авиона могла је да понесе у трупу 400&nbsp;kg слободно падајућих бомби. На горњој страни трупа налазила се купола од плексигласа у којој се налазио стрелац са митраљезом. У циљу повећања долета авиона, један или два додатна резервоара могла су да се уграде у одељак за бомбе са укупно 270 литара. '''Погонска група:''' Овај авион је био опремљен линијским ваздухом хлађеним мотором са 12 цилиндара у обрнутом V распореду цилиндара -{Isotta Fraschini Delta R.C.35 I-DS}- снаге 535 -{kW}- (730 -{KS}-) при 2.600 о/мин. На вратилу мотора су обично биле трокраке металне елисе променљивог корака у току лета. Мотори су били постављени на челичне носаче и обложени алуминијумским лимом. На предњем делу капотаже мотора налазио се отвор за улазак хладног ваздуха за хлађење мотора. '''Крила''' авиона су била дрвене конструкције, полудебелог профила, имало је дрвену структуру и облогу од шперплоче. Крилца и закрилци били су направљени од дрвета са металним оковом и прекривени платном. Крило је било спојено са трупом помоћу прикључака причвршћених за бочне елементе. На крилима су се налазила проширења (гондоле) на којима су били причвршћени мотори. У гондолама, иза мотора са доње стране је био простор за смештај точкова и хидрауличног система за увлачење точкова. На деловима крила између мотора и трупа авиона је било доста простора за смештај резервоара за гориво од којих сваки има по 520 литара и тешког митраљеза калибра 12,7 -{mm}- са по 300 метака. '''Репне површине:''' Репни делови авиона су изведени као дрвена конструкција с тим што су непокретни делови репа били обложени дрвеном лепенком а покретни импрегнираним платном. '''Стајни трап''' му је класичан, имао је две предње главне ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су се уз помоћ хидрауличног уређаја увлачили у носаче мотора у току лета, а задњи само усмеравајући који се у току лета није увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. С обзиром да у гондоли мотора није било доста простора за смештај точка они су у увученом стању вирили изван облоге мотора<ref>http://www.airwar.ru/enc/bww2/ca313.html</ref>. '''Наоружање''' авиона је било одбрамбено и састојало се од три лака митраљеза калибра 7,7 -{mm}- постављена у куполу на врху трупа, у отвор на доњој страни трупа и у корену левог крила. Ca.313 је могао да носи бомбу до 400 -{kg}-. == Верзије == * '''Cа.313 RPB1''' - прва серија авиона са класичним предњим трупом. * '''Ca.313 RБP2''' - друга серија авиона са побољшаним застакљивањем кабине пилота и навигатора. * '''Ca.313 RA''' - Извиђачкa модификацијa за војску. * '''Ca.313 F''' - извозна верзија за Француску. * '''Ca.313 G''' - извозна верзија за Немачку. Мотори су били Јункерс Јумо 211 или BMW-Брамо 323.<ref>https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml</ref> ==Земље које су користиле авион Капрони Ca.313== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Норвешка}} * {{Застава|Трећи рајх}} * {{Застава|Француска}} * {{Застава|Шведска}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== Прва серија авиона Капрони Ca.313 је настала тако што је извршена модификација авиона Капрони Ca.311. Сви ти авиони су испоручени италијанском РВ и служили су намени за коју су пројектовани: извиђачко бамбардерске задтке, задатке везе, тренажу пилота и транспортне послове. Ови авиони су монтирани у све три фабрике Каптони у Италији. Капрони је Французима, пре отпочињања рата, испоручио свега 5 авиона овог типа од поручених 200. Кад је формиран Француско - Италијански фронт обе стране су користиле овај авион у ратним операцијама. У току рата авион је коришћен свуда где је била италијанска војска: [[Источни фронт]], Балкански фронт, [[Медитеран]] и Северна африка. [[Датотека:Skrotade flygplan Caproni Ca 313 - S 16.jpg|мини|десно|350п|Гробље расходованих шведских авиона Ca.313]] Авиони Ca.313 испоручени Шведској су коришћени све време рата али се нису показали у најбољем светлу. Хронична бољка ових авиона је био отказ мотора за време лета и грешке на електричној опреми и инсталацијама. [[Шведска]] је изгубила 22 авиона Ca.313 (од укупно набављених 84 апарата) са преко 40 чланова посаде. Од тог броја три су оборили [[Немци]] изнад Балтика а остали су страдали због кварова. Вероватно је сурова клима доприносила томе али квалитет израде је био пресудан. Операције бомбардовања из обрушавања су обустављена на овим авионима с обзиром да су код првог покушаја шведски пилоти поломили крило авиону<ref>http://www.airwar.ru/enc/bww2/ca313.html</ref>. Током 1941. године инжењер Палавицино (Cesare Pallavicino) се преселио у Шведску да помогне локалним техничарима да реше проблеме који су се појавили. Током ремонта уведене су модификације које су укључивале продужавање издувних цеви, ревизију цеви за гориво, постављање заштитних преграда у мотору ради побољшања циркулације расхладног ваздуха. Августа месеца 1945. године [[Шведска]] је забранила употребу ових авиона и све их бацила на отпад. Авиони Ca.313 G који су испоручени Немачкој показали су се као добри. Они су коришћени углавном за обуку и тренажу пилота [[бомбардер]]а. Режим рада ових авиона је био много лакши него што је то случај са авионима који су се користили у Шведској а имали су немачке моторе. После капитулације Италије, [[Немци]] су заробили велики број ових авиона и укључили их у своје ваздухопловство или у ваздухопловства земаља својих савезника. У Италији је такође било проблема са поузданошћу ових авиона али било је и другачијих примера. Један војни авион овог типа, непрекидно је возио пошту пуних 5 година у ратним условима. Преостали авиони Ca.313 после рата су коришћени у цивилне сврхе све до 1950. године. === Сачувани примерци авиона === [[Датотека:Caproni Ca.313 flygvapenmuseum linköping.jpg|мини|десно|350п|Авион Ca.313 у шведском музеју]] Сачуван је један примерак овог авиона који се чува у музеју шведског ваздухопловства -{Swedish Air Forces Museum Flygvapenmuseum in Linköping}-. ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.314]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Ерспид AS 6 Envoy]] * [[Ерспид AS 10 Оксфорд]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== # Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. # {{Cite book | ref = harv| last = Димитријевић| first = Бојан| authorlink = Бојан Димитријевић (историчар)| title = Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992| location = Београд| publisher = Институт за савремену историју| year = 2012| isbn = 978-86-7403-163-6| pages = }} # Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2. # О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000. # Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6. # В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000. ==Спољашње везе== {{Commons category|Caproni Ca.313}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml * https://www.armedconflicts.com/Caproni-Bergamaschi-Ca-313-t173409 * https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=30747.0 * http://all-aero.com/index.php/contactus/59-planes-b-c/2153-caproni-ca313-ca314 * http://www.warbirdsresourcegroup.org/iafrc/iafrc_bombers_Caproni_Ca313.html * https://alchetron.com/Caproni-Ca.313 * http://www.airwar.ru/enc/bww2/ca313.html * http://www.wardrawings.be/WW2/Files/2-Airplanes/Axis/2-Italy/05-Reconnaissance/Ca-310/Ca-313-RPB2.htm [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Транспортни авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 0sp8j86crga18jrfzuborws0p6i8tu5 0 4330620 25138493 25137368 2022-08-04T14:04:58Z Ivantarle 310577 wikitext text/x-wiki ''Ova stanica je o srpskoj rock grupi Instant Karma. Za pesmu [[Џон Ленон|John Lennona]] pogledajte [[:en:Instant_Karma!|https://en.wikipedia.org/wiki/Instant_Karma!]]''{{почетник|29|07|2022}}{{Muzički sastav-lat|ime=Instant Karma|sadašnji_članovi=Aleksandar Jaković Dalibor Kurjak Uroš Stanković Nebojša Durmanović|bivši_članovi=Srđan Muc Bojan Rajačić Saša Koso Nikola Pavković Branislav Mazalica Igor Pavlović Branislav Kokora Vladimir Jovanović Predrag Jovanović Slobodan Levakov|alt=Poslednja ekipa|osnivanje=1986|mesto=Zrenjanin|aktivni_period=1986-|žanr=Pop rock|izdavačka_kuća=SKC Novi Sad Take It Or Leave It Komuna Carlo records Radio Index Pgp RTS Suzy Rag records|slika=[[File:Bend u trenuntnom sastavu.jpg|200px|abc]].}} '''Instant Karma''' je rock <ref>{{Cite book|title=Ex YU rock enciklopedija|last=Janjatović|first=Petar|publisher=Čigoja|year=1998|isbn=978-86-905317-2-1}}</ref> i rythm and blues grupa, iz [[Србија|Srbije]] osnovana sredinom osamdesetih u [[Зрењанин|Zrenjaninu]].<ref>{{Cite book|title=Ilustrovana enciklopedija Rock muzike u Vojvodini 1963-2013|last=Mijatović|first=Bogomir|publisher=Switch|year=2013|isbn=978-86-907499-1-1|location=Novi Sad}}</ref> [[Saša Koso]] i Aleksandar Janković su išli u isti razred srednje škole "Jovan Trajkovic" i bili su zaljubljenici u [[Rock 'n' roll|Rock n Roll]], [[The Beatles|Beatlese]], [[The Rolling Stones|Stonese]] i stripove. Tako je krenula priča o '''Instant Karmi''' Ubrzo su postali lokalna RnR atrakcija i priključio im se [[Nikola Pavković]]. Posle zapaženog nastupa [[1986]] god. u tada čuvenoj TV emisiji [[Stereovizija]] i dobijaju prvi ugovor za zagrebačku izdavačku kuću [[Suzy]]. Tokom februara 1987g objavljen je singl "Dim nad Gradom " a početkom 1988g i Ep "Totalni mrak" koji su snimani u studiju Top Ten/Ljubljana u produkciji [[Voje Aralice]] i [[Dareta Novaka]]. Na žalost u isto vreme frontmen grupe Aleksandar Janković je bio u [[JNA]] a nešto kasnije i ostali članovi benda Koso i Pavković  {{Quote frame|– Kao klinci sa šesnaest godina, u trećem razredu srednje škole krenuli smo na naše muzičko putovanje. „Skidali” smo pesme „Bitlsa” (Beatles), „Stonsa” (Rolingstonsi/Roling Stouns) i drugih tada popularnih bendova. Snimili smo dve pesme i poslali ih u Zagreb. Ubrzo su nas pozvali da dođemo, a mi šokirani, odlazimo sa ta dva demo snimka. U Zagrebu smo imali prvi veliki nastup koji se pamti zauvek. U Ljubljani smo snimili prvi album, ostalo je istorija – priseća se Janković.}} == 1989 - 2000 == Bend se u punom formatu okuplja [[1989]]<nowiki/>g a u grupu dolazi gitarista [[Srđan Muc]]. Leta [[1990]]<nowiki/>g ulaze u [[studio Matrix]] u [[Ветерник (Нови Сад)|Veterniku]] i u produkciji Ivana Vlatkovića snimaju album [[Deset Godina Pre|"Deset Godina Pre]]" ko-producent i velika pomoć na albumu bio je novinar Dušan Vesić. Naslovna pesma postaje hit a Karma velika nada [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|SFR]]J {{Infokutija Muzička diskografija-lat|studijski_albumi=Deset Godina Pre Pazi Kako Hodaš 1992 Kako Ubiti Oktopoda 1994g Dan za Danom 1995g Roll Over (Godine Oktopoda) 1996g Blum! 1997g Metamorfoza 2001g Guru 2003g Sve Je Uredu Samo Krvarim 2008g Buda Sa Krova 2020g|singlovi=Dim nad Gradom/Amerika- Suzy 1987|kompilacije=CD „Roll over (Godine Oktopoda 1987-1996)}} Ali dolazi rat.. band odlučuje da nastavi svoju priču i aprila [[1992|1992g]] u produkciji [[Milana Ćirića]] izlazi album "Pazi Kako Hodaš" sa hitovima "Osmeh" [[Драго Млинарец|Drage Mlinareca]] i "Osmo čudo sveta" Instant Karma dobija status odličnog klupskog [[Rhythm 'n' blues|rhythm n blues]] banda.. Tako nastaje ideja da se sledeći album snima uživo u blues [[Klub Mojo Senta|klubu Mojo]]/[[Сента|Senta]]. Aprila [[1994|1994g]] izlazi live album "[[Kako Ubiti Oktopoda?"]] koji dobija vrhunske kritike i kultni status [[1995|1995g]] band potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom [[ПГП РТС|Komuna/PGPRTS]] Uskoro izlazi album "Dan za Danom". [[1996]]<nowiki/>g grupa obeležava deset godina postojanja kompilacijom "Roll Over 1987-1996" sa dve nove pesme .Album „Dan za danom“ objavljen je [[1995]]. za [[ПГП РТС|PGP RTS]] i donosi izlet u oblast kantri muzike. Nakon njega sledi kompilacijski CD „Roll over (Godine Oktopoda 1987-1996)“. Pesmu „Ne možeš mi ništa“ za ovaj album napisao je [[Zoran Kostić Cane|Cane]] iz [[Партибрејкерс|Partibrejkersa]] koji je kao gost otpevao prateće vokale.[[Датотека:Grupa Instant Karma.jpg|алт=instant_karma|мини|476x476пискел|Instant Karma]]Instant Karma nastupa na [[Koncert Godine|Koncertu Godine]]. Band daje podršku studenskim demonstracijama 1997 i snima dve pesme za kompilaciju radio Indexa [https://www.discogs.com/release/1356299-Various-Nas-Slu%C5%A1aju-Svi-Mi-Ne-Slu%C5%A1amo-Nikoga "Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga"] i iste godine ulazi u studio sa novim producentom [[Ljubomir Stančić]]-em '''Instant Karma''' menja zvuk A decembra [[1997|1997g]] izlazi album Blum! Sa tog albuma je skinuto pet singlova. 1998g u band dolaze [[Bojan Rajačić]] I [[Branislav Mazalica]] što je dalo novu dimenziju u opusu Zrenjaninske grupe. 1999g band kreće u studio ali marta počinje [[НАТО бомбардовање СРЈ|NATO agresija na SRJ]] Za vreme bombardovanja nastaje živi Ep 3x3 (War Sessions) == 2000 te i novi zvuk == Godine [[2000|2000g]] grupa u studiju DRUM Novi Bečej počinje snimanje albuma "Metamorfoza" Sniman pet meseci Metamorfoza predstavlja novu Instant Karmu, novi zvuk i sasvim novu priču. Ostvarenje Metamorfoza je snimljeno dve godine nakon bombardovanja. CD je producirao [[Ljubomir Stančić]], koji je svirao i klavijature.  Na ostvarenju “Guru” , pored novih pesama u Stančićevoj produkciji, nalazi se i bonus, u vidu probranih starijih snimaka. Novi član grupe, ubrzo je postao gitarista [[Srđan Graovac]] (ex [[Gluve kučke|Gluve Kučke]], [[Партибрејкерс|Partibrejkers]]). <ref>{{Cite news|url=https://www.rock.org.rs/intervjui/item/127-aleksandar-jankovic-instant-karma-muzika-kao-stanje-emocije-i-duha|title=Aleksandar Janković - INSTANT KARMA: Muzika kao stanje emocije i duha|last=Misailović|first=Katarina|date=24.2.2016.|work=https://www.rock.org.rs}}</ref> Januara [[2001|2001g]] biva proglašen za najbolji album benda. Nešto kasnije se pojavljuje i video spot "Bog" u režiji [[Зоран Кесић|Zorana Kesića]]. 2002g band dobija ugovor za [[ПГП РТС|PGPRTS]] Februara [[2003]]<nowiki/>g izlazi singl '''Guru''' a pesma '''Guru''' postaje najveći hit benda. Sredinom 2003g pojavljuje se album pod istim imenom. [[2004]]<nowiki/>g posle singla "Vrtim se u krug" počinju prvi problemi u grupi kao i prva hapšenja članova benda.. Instant Karma je u krizi 14 marta 2005g bubnjar [[Branislav Mazalica]] umire od srčanog udara.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:167600-Umro-ispred-kluba|title=Umro ispred kluba|last=-|date=13. 03. 2005.|website=https://www.novosti.rs/|url-status=live}}</ref> Saša Koso odlazi Pauza je bila preko potrebna Posle dve godine pauze band ima svoj comeback na [[Exit (фестивал)|Exitu]] [[2007|2007g]] u novoj postavi. Bio je to jedan od najboljih live nastupa '''Instant Karme'''. Naredne 2008g grupa snima album [https://www.discogs.com/release/3042585-Instant-Karma-Sve-Je-U-Redu-Samo-Krvarim "Sve je uredu samo Krvarim"] za [[ПГП РТС|PGPRTS]] Band se vraća izvornom i tvrdjem RnR zvuku ali posle singla "Zvona slobode" iz 2010g frontmen Aleksandar Janković raspušta band posle više od 20 godina. Nakon pauze od četiri godine [[2014]]<nowiki/>g pojavljuje se singl "Prijatelj" psihodelični eksperiment a sledeće [[2015]]<nowiki/>g band snima dve pesme kao i video spot za Dan ili dva ali tek 2018g počinje novo poglavlje u istoriji benda '''Instant Karma''' u postavi Aleksandar Janković, Saša Koso, Branislav Kokora, Uroš Stanković i Nebojša Durmanović kreće sa svirkama i radom na novim pesmama.<ref>{{Cite web|url=https://listzrenjanin.com/aleksandar-jankovic-i-branislav-kokora-o-novom-albumu-instant-karme-i-35-godina-dugoj-karijeri/|title=ALEKSANDAR JANKOVIĆ I BRANISLAV KOKORA O NOVOM ALBUMU „INSTANT KARME” I 35 GODINA DUGOJ KARIJERI|last=Malbaški|first=Miroslava|date=24.12.2020|website=https://listzrenjanin.com/|url-status=live}}</ref> Od juna do novembra 2019g band u studiju "Plejs za Probe" snima album "Buda sa krova" sa novim producentima Dujin-Bazić {{Quote frame|– Rokenrol živi u pojedincima, pokreta nema više, ali su buntovnici uvek tu. Jednostavno, rodiš se i boriš se.. Verujem u ovaj žanr, možda neće biti ono što je bio, ali su neke nove snage tu i potrebno je malo energije i ljudi oko njih, kao što su oko nas uvek postojali ljudi koji su nas gurali: pisci, novinari, umetnici… Bitno je da rokenrol opstane, jer je on meni duševna hrana, vazduh, sreća, bol, ljubav, mašta, bunt, sve. Bez njega ja sam mrtav čovek, samo ljuštura koja hoda i udiše prljavi vazduh Srbije. Umetnost i rok muzika su nada i vera da dolazi bolja budućnost za sve – zaključuje Aleksandar Janković.|3=Bez rokenrola sam mrtav čovek|4=Danas}} Bio je to pravi povratak [[2019|2019g]] izlazi singl Svemirske boje a 2020g video singl [https://www.youtube.com/watch?v=Ulq_nU9gJZw Sloboda je sve] Album Buda sa Krova <ref>{{Cite news|url=https://www.blic.rs/kultura/frontmen-benda-instant-karma-da-bi-svirao-rokenrol-moras-i-da-ga-zivis-inace-je/pgkenbf|title=Frontmen benda "Instant Karma": Da bi svirao rokenrol, moraš i da ga živiš, inače je prevara|last=Džodan|first=Neven|date=28.07.2020.|work=Blic}}</ref>u celom regionu dobija izuzetne kritike u superlativima ali i veliku medijsku pažnju. Ni kovid nije uspeo da zaustavi '''Instant Karmu''' [[2021]]<nowiki/>g '''Instant Karma''' nastupa na [[Exit (фестивал)|Exitu]] Tako se nastavlja priča<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/kultura/bez-rokenrola-sam-mrtav-covek-ljustura-koja-udise-prljavi-vazduh-srbije/|title=Bez rokenrola sam mrtav čovek, ljuštura koja udiše prljavi vazduh Srbije|last=Miletić|first=Una|date=08.12.2021|work=Dnevni list Danas}}</ref> o malom-velikom bendu iz [[Banat, Bačka and Baranja|Banata]] koji zna sviju Karmu i veruje u nju.. == Diskografija == === Studijski albumi === * [[Deset Godina Pre]] Rag Records P.1990 * [[Pazi kako hodaš|Pazi Kako Hodaš]] Carlo Records P.1992 * [[Kako Ubiti Oktopoda?]] Take It Or Leave It Records P.1994 * [[Dan za Danom]] Komuna/PGPRTS P.1995 * Roll Over (Godine Oktopoda) Take It Or Leave It Records P.1996 * [[Blum!]] Radio Index P.1997 * [[Metamorfoza]] Rag Records P.2001 * [[Guru]] PGPRTS P.2003 * [[Sve Je Uredu Samo Krvarim]] PGPRTS P.2008 * [[Buda Sa Krova]] SKC Novi Sad P.2020 === EP === * Totalni Mrak Suzy records p.1988 * 3X3 (War Sessions) Rag Records P.1999 === Singlovi === * Dim nad Gradom/Amerika Suzy records P.1987 == Reference == <references /> == Spoljašnje veze == [https://www.discogs.com/artist/1058464-Instant-Karma-2?noanv=1 Instant Karma] na [[Discogs]] [https://www.youtube.com/c/InstantKarmaZvani%C4%8Dnikanal Instant Karma] na [[YouTube]] jut61nml6qe6lzsd9ht8on7j0sk3lwf 25138497 25138493 2022-08-04T14:06:36Z Ivantarle 310577 wikitext text/x-wiki ''Ova stanica je o srpskoj rock grupi Instant Karma. Za pesmu [[Џон Ленон|John Lennona]] pogledajte [[:en:Instant_Karma!|https://en.wikipedia.org/wiki/Instant_Karma!]]''{{почетник|29|07|2022}}{{Muzički sastav-lat|ime=Instant Karma|sadašnji_članovi=Aleksandar Jaković Dalibor Kurjak Uroš Stanković Nebojša Durmanović|bivši_članovi=Srđan Muc Bojan Rajačić Saša Koso Nikola Pavković Branislav Mazalica Igor Pavlović Branislav Kokora Vladimir Jovanović Predrag Jovanović Slobodan Levakov|alt=Poslednja ekipa|osnivanje=1986|mesto=Zrenjanin|aktivni_period=1986-|žanr=Pop rock|izdavačka_kuća=SKC Novi Sad Take It Or Leave It Komuna Carlo records Radio Index Pgp RTS Suzy Rag records|slika=[[File:Bend u trenuntnom sastavu.jpg|200px|abc]].}} '''Instant Karma''' je rock <ref>{{Cite book|title=Ex YU rock enciklopedija|last=Janjatović|first=Petar|publisher=Čigoja|year=1998|isbn=978-86-905317-2-1}}</ref> i rythm and blues grupa, iz [[Србија|Srbije]] osnovana sredinom osamdesetih u [[Зрењанин|Zrenjaninu]].<ref>{{Cite book|title=Ilustrovana enciklopedija Rock muzike u Vojvodini 1963-2013|last=Mijatović|first=Bogomir|publisher=Switch|year=2013|isbn=978-86-907499-1-1|location=Novi Sad}}</ref> [[Saša Koso]] i Aleksandar Janković su išli u isti razred srednje škole "Jovan Trajkovic" i bili su zaljubljenici u [[Rock 'n' roll|Rock n Roll]], [[The Beatles|Beatlese]], [[The Rolling Stones|Stonese]] i stripove. Tako je krenula priča o '''Instant Karmi''' Ubrzo su postali lokalna RnR atrakcija i priključio im se [[Nikola Pavković]]. Posle zapaženog nastupa [[1986]] god. u tada čuvenoj TV emisiji [[Stereovizija]] i dobijaju prvi ugovor za zagrebačku izdavačku kuću [[Suzy]]. Tokom februara 1987g objavljen je singl "Dim nad Gradom " a početkom 1988g i Ep "Totalni mrak" koji su snimani u studiju Top Ten/Ljubljana u produkciji [[Voje Aralice]] i [[Dareta Novaka]]. Na žalost u isto vreme frontmen grupe Aleksandar Janković je bio u [[JNA]] a nešto kasnije i ostali članovi benda Koso i Pavković  {{Quote frame|– Kao klinci sa šesnaest godina, u trećem razredu srednje škole krenuli smo na naše muzičko putovanje. „Skidali” smo pesme „Bitlsa” (Beatles), „Stonsa” (Rolingstonsi/Roling Stouns) i drugih tada popularnih bendova. Snimili smo dve pesme i poslali ih u Zagreb. Ubrzo su nas pozvali da dođemo, a mi šokirani, odlazimo sa ta dva demo snimka. U Zagrebu smo imali prvi veliki nastup koji se pamti zauvek. U Ljubljani smo snimili prvi album, ostalo je istorija – priseća se Janković.}} == 1989 - 2000 == Bend se u punom formatu okuplja [[1989]]<nowiki/>g a u grupu dolazi gitarista [[Srđan Muc]]. Leta [[1990]]<nowiki/>g ulaze u [[studio Matrix]] u [[Ветерник (Нови Сад)|Veterniku]] i u produkciji Ivana Vlatkovića snimaju album [[Deset Godina Pre|"Deset Godina Pre]]" ko-producent i velika pomoć na albumu bio je novinar Dušan Vesić. Naslovna pesma postaje hit a Karma velika nada [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|SFR]]J {{Infokutija Muzička diskografija-lat|studijski_albumi=Deset Godina Pre Pazi Kako Hodaš 1992 Kako Ubiti Oktopoda 1994g Dan za Danom 1995g Roll Over (Godine Oktopoda) 1996g Blum! 1997g Metamorfoza 2001g Guru 2003g Sve Je Uredu Samo Krvarim 2008g Buda Sa Krova 2020g|singlovi=Dim nad Gradom/Amerika- Suzy 1987|kompilacije=CD „Roll over (Godine Oktopoda 1987-1996)}} Ali dolazi rat.. band odlučuje da nastavi svoju priču i aprila [[1992|1992g]] u produkciji [[Milana Ćirića]] izlazi album [[Pazi kako hodaš|"Pazi Kako Hodaš"]] sa hitovima "Osmeh" [[Драго Млинарец|Drage Mlinareca]] i "Osmo čudo sveta" '''Instant Karma''' dobija status odličnog klupskog [[Rhythm 'n' blues|rhythm n blues]] banda.. Tako nastaje ideja da se sledeći album snima uživo u blues [[Klub Mojo Senta|klubu Mojo]]/[[Сента|Senta]]. Aprila [[1994|1994g]] izlazi live album "[[Kako Ubiti Oktopoda?"]] koji dobija vrhunske kritike i kultni status [[1995|1995g]] band potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom [[ПГП РТС|Komuna/PGPRTS]] Uskoro izlazi album "Dan za Danom". [[1996]]<nowiki/>g grupa obeležava deset godina postojanja kompilacijom "Roll Over 1987-1996" sa dve nove pesme .Album „Dan za danom“ objavljen je [[1995]]. za [[ПГП РТС|PGP RTS]] i donosi izlet u oblast kantri muzike. Nakon njega sledi kompilacijski CD „Roll over (Godine Oktopoda 1987-1996)“. Pesmu „Ne možeš mi ništa“ za ovaj album napisao je [[Zoran Kostić Cane|Cane]] iz [[Партибрејкерс|Partibrejkersa]] koji je kao gost otpevao prateće vokale.[[Датотека:Grupa Instant Karma.jpg|алт=instant_karma|мини|476x476пискел|Instant Karma]]Instant Karma nastupa na [[Koncert Godine|Koncertu Godine]]. Band daje podršku studenskim demonstracijama 1997 i snima dve pesme za kompilaciju radio Indexa [https://www.discogs.com/release/1356299-Various-Nas-Slu%C5%A1aju-Svi-Mi-Ne-Slu%C5%A1amo-Nikoga "Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga"] i iste godine ulazi u studio sa novim producentom [[Ljubomir Stančić]]-em '''Instant Karma''' menja zvuk A decembra [[1997|1997g]] izlazi album Blum! Sa tog albuma je skinuto pet singlova. 1998g u band dolaze [[Bojan Rajačić]] I [[Branislav Mazalica]] što je dalo novu dimenziju u opusu Zrenjaninske grupe. 1999g band kreće u studio ali marta počinje [[НАТО бомбардовање СРЈ|NATO agresija na SRJ]] Za vreme bombardovanja nastaje živi Ep 3x3 (War Sessions) == 2000 te i novi zvuk == Godine [[2000|2000g]] grupa u studiju DRUM Novi Bečej počinje snimanje albuma "Metamorfoza" Sniman pet meseci Metamorfoza predstavlja novu Instant Karmu, novi zvuk i sasvim novu priču. Ostvarenje Metamorfoza je snimljeno dve godine nakon bombardovanja. CD je producirao [[Ljubomir Stančić]], koji je svirao i klavijature.  Na ostvarenju “Guru” , pored novih pesama u Stančićevoj produkciji, nalazi se i bonus, u vidu probranih starijih snimaka. Novi član grupe, ubrzo je postao gitarista [[Srđan Graovac]] (ex [[Gluve kučke|Gluve Kučke]], [[Партибрејкерс|Partibrejkers]]). <ref>{{Cite news|url=https://www.rock.org.rs/intervjui/item/127-aleksandar-jankovic-instant-karma-muzika-kao-stanje-emocije-i-duha|title=Aleksandar Janković - INSTANT KARMA: Muzika kao stanje emocije i duha|last=Misailović|first=Katarina|date=24.2.2016.|work=https://www.rock.org.rs}}</ref> Januara [[2001|2001g]] biva proglašen za najbolji album benda. Nešto kasnije se pojavljuje i video spot "Bog" u režiji [[Зоран Кесић|Zorana Kesića]]. 2002g band dobija ugovor za [[ПГП РТС|PGPRTS]] Februara [[2003]]<nowiki/>g izlazi singl '''Guru''' a pesma '''Guru''' postaje najveći hit benda. Sredinom 2003g pojavljuje se album pod istim imenom. [[2004]]<nowiki/>g posle singla "Vrtim se u krug" počinju prvi problemi u grupi kao i prva hapšenja članova benda.. Instant Karma je u krizi 14 marta 2005g bubnjar [[Branislav Mazalica]] umire od srčanog udara.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:167600-Umro-ispred-kluba|title=Umro ispred kluba|last=-|date=13. 03. 2005.|website=https://www.novosti.rs/|url-status=live}}</ref> Saša Koso odlazi Pauza je bila preko potrebna Posle dve godine pauze band ima svoj comeback na [[Exit (фестивал)|Exitu]] [[2007|2007g]] u novoj postavi. Bio je to jedan od najboljih live nastupa '''Instant Karme'''. Naredne 2008g grupa snima album [https://www.discogs.com/release/3042585-Instant-Karma-Sve-Je-U-Redu-Samo-Krvarim "Sve je uredu samo Krvarim"] za [[ПГП РТС|PGPRTS]] Band se vraća izvornom i tvrdjem RnR zvuku ali posle singla "Zvona slobode" iz 2010g frontmen Aleksandar Janković raspušta band posle više od 20 godina. Nakon pauze od četiri godine [[2014]]<nowiki/>g pojavljuje se singl "Prijatelj" psihodelični eksperiment a sledeće [[2015]]<nowiki/>g band snima dve pesme kao i video spot za Dan ili dva ali tek 2018g počinje novo poglavlje u istoriji benda '''Instant Karma''' u postavi Aleksandar Janković, Saša Koso, Branislav Kokora, Uroš Stanković i Nebojša Durmanović kreće sa svirkama i radom na novim pesmama.<ref>{{Cite web|url=https://listzrenjanin.com/aleksandar-jankovic-i-branislav-kokora-o-novom-albumu-instant-karme-i-35-godina-dugoj-karijeri/|title=ALEKSANDAR JANKOVIĆ I BRANISLAV KOKORA O NOVOM ALBUMU „INSTANT KARME” I 35 GODINA DUGOJ KARIJERI|last=Malbaški|first=Miroslava|date=24.12.2020|website=https://listzrenjanin.com/|url-status=live}}</ref> Od juna do novembra 2019g band u studiju "Plejs za Probe" snima album "Buda sa krova" sa novim producentima Dujin-Bazić {{Quote frame|– Rokenrol živi u pojedincima, pokreta nema više, ali su buntovnici uvek tu. Jednostavno, rodiš se i boriš se.. Verujem u ovaj žanr, možda neće biti ono što je bio, ali su neke nove snage tu i potrebno je malo energije i ljudi oko njih, kao što su oko nas uvek postojali ljudi koji su nas gurali: pisci, novinari, umetnici… Bitno je da rokenrol opstane, jer je on meni duševna hrana, vazduh, sreća, bol, ljubav, mašta, bunt, sve. Bez njega ja sam mrtav čovek, samo ljuštura koja hoda i udiše prljavi vazduh Srbije. Umetnost i rok muzika su nada i vera da dolazi bolja budućnost za sve – zaključuje Aleksandar Janković.|3=Bez rokenrola sam mrtav čovek|4=Danas}} Bio je to pravi povratak [[2019|2019g]] izlazi singl Svemirske boje a 2020g video singl [https://www.youtube.com/watch?v=Ulq_nU9gJZw Sloboda je sve] Album Buda sa Krova <ref>{{Cite news|url=https://www.blic.rs/kultura/frontmen-benda-instant-karma-da-bi-svirao-rokenrol-moras-i-da-ga-zivis-inace-je/pgkenbf|title=Frontmen benda "Instant Karma": Da bi svirao rokenrol, moraš i da ga živiš, inače je prevara|last=Džodan|first=Neven|date=28.07.2020.|work=Blic}}</ref>u celom regionu dobija izuzetne kritike u superlativima ali i veliku medijsku pažnju. Ni kovid nije uspeo da zaustavi '''Instant Karmu''' [[2021]]<nowiki/>g '''Instant Karma''' nastupa na [[Exit (фестивал)|Exitu]] Tako se nastavlja priča<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/kultura/bez-rokenrola-sam-mrtav-covek-ljustura-koja-udise-prljavi-vazduh-srbije/|title=Bez rokenrola sam mrtav čovek, ljuštura koja udiše prljavi vazduh Srbije|last=Miletić|first=Una|date=08.12.2021|work=Dnevni list Danas}}</ref> o malom-velikom bendu iz [[Banat, Bačka and Baranja|Banata]] koji zna sviju Karmu i veruje u nju.. == Diskografija == === Studijski albumi === * [[Deset Godina Pre]] Rag Records P.1990 * [[Pazi kako hodaš|Pazi Kako Hodaš]] Carlo Records P.1992 * [[Kako Ubiti Oktopoda?]] Take It Or Leave It Records P.1994 * [[Dan za Danom]] Komuna/PGPRTS P.1995 * Roll Over (Godine Oktopoda) Take It Or Leave It Records P.1996 * [[Blum!]] Radio Index P.1997 * [[Metamorfoza]] Rag Records P.2001 * [[Guru]] PGPRTS P.2003 * [[Sve Je Uredu Samo Krvarim]] PGPRTS P.2008 * [[Buda Sa Krova]] SKC Novi Sad P.2020 === EP === * Totalni Mrak Suzy records p.1988 * 3X3 (War Sessions) Rag Records P.1999 === Singlovi === * Dim nad Gradom/Amerika Suzy records P.1987 == Reference == <references /> == Spoljašnje veze == [https://www.discogs.com/artist/1058464-Instant-Karma-2?noanv=1 Instant Karma] na [[Discogs]] [https://www.youtube.com/c/InstantKarmaZvani%C4%8Dnikanal Instant Karma] na [[YouTube]] 0oj7m16iu4x9jtmr9fs65qpi8hcnhpx 0 4330674 25139150 25131811 2022-08-05T07:13:38Z Nanabaka 254816 /* Види још */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Капрони Ca.314 | слика = Caproni Ca.314.jpg | опис_слике = Бомбардер Капрони Ca.314 | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: јуришни бомбардер, торпедо бомбардер, извиђач, школски | посада = 3 | први_лет = 03.1941. | почетак_производње = 1942. | произвођач = Caproni | дужина = 11,80 | размах_крила = 16,65 | висина = 3,70 | површина_крила = 39,20 | празан = 4.560 | полетна = 6.620 | максимална_тежина = 6.618 | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Isotta Fraschini Delta R.C.35 I-DS. | КЕМснага = 2 x 532 | брзина = 325 | брзина0 = 395 | радијус_кретања = | долет = 1.690 | плафон_лета = 6.400 | брзина_пењања = 243 }} [[Датотека:Motore aeronautico - Museo scienza tecnologia Milano 07549.jpg|мини|десно|350п|Мотор авиона Ca.314 Isotta Fraschini Delta RC.35]] [[Датотека:Caproni Ca.314 torpedo.jpg|мини|десно|350п|Авион Ca.314 торпедни бомбардер]] '''Капрони Ca.314 / Caproni Ca.314''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни вишенаменски авион (школски, извиђачки/лаки бомбардер, јуришни бомбардер морски ловац и торпедни бомбардер), користио се у периоду у току и непосредно после Другог светског рата (као авион за обуку и путнички авион). ==Пројектовање и развој== Фирма Капрони је у другој половини тридесетих година двадесетог века направила фамилију лаких [[бомбардер]]а и вишенаменских авиона чији је пројектант био инж. Чезаре Палавићино (Cesare Pallavicino). Родоначелник ове фамилије авиона је био путнички авион '''Ca.306 Бореа''' из 1935., а укупно је произведено нешто преко 1.620 примерака у 5 главних серијских верзија означених ознакама '''Ca.309, Ca.310, Ca.311, Ca.313 и Ca.314'''. Авион '''Ca.314''' је развијен као побољшање постојећег модела '''Ca.313 RPB 2'''. Имајући у виду намену новог авиона а то је да покрије следеће области: извиђање, бомбардовање, јуришни (трупни) бомбардер, торпедни бомбардер, ноћни ловац и морски ловац тј. ескортни ловац за пратњу конвоја. Циљ је постављен веома амбициозно али тако се почело. У суштини овим авионом се желело, да се исправе сви уочени недостаци претходних модела и побољша структура и наоружање авиона и изврши редизајн кљуна [[авион]]а тј, кабине [[пилот]]а и навигатора. ==Технички опис== '''Труп''' авиона Капрони '''Са.314''' је правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција је решеткаста направљена од танкозидих заварених челичних цеви. Облога трупа је била делом од лаке легуре, дрвене лепенке и импрегнираног памучног платна. [[Труп]] авиона је био довољно простран да се у њега може сместити посада од три члана и потребна опрема у зависности од намене авиона. Ако је авион извиђачки он је био опремљен радио станицом и фотографском опремом као и наоружањем за одбрану авиона, бомбардерска верзија овог авиона могла је да понесе у трупу 400 kg слободно падајућих бомби. На горњој страни трупа налазила се купола од плексигласа у којој се налазио стрелац са митраљезом. Просторно посматрано кабина пилота, навигатора и бомболук представљају јединствену целину. У циљу повећања долета авиона, један или два додатна резервоара могла су да се уграде у одељак за бомбе са укупно 270 литара. Ово је нарочито корисно за морске ловце, авионе који су летели у пратњи конвоја. '''Погонска група:''' Овај авион је био опремљен линијским ваздухом хлађеним мотором са 12 цилиндара у обрнутом -{V}- распореду цилиндара -{Isotta Fraschini Delta R.C.35 I-DS}- снаге 535 -{kW}- (730 -{KS}-) при 2.600 о/мин. На вратилу мотора су обично биле трокраке металне елисе променљивог корака у току лета. Мотори су били постављени на челичне носаче и обложени алуминијумским лимом. На предњем делу капотаже мотора налазио се отвор за улазак хладног ваздуха за хлађење мотора. '''Крила''' авиона су била дрвене конструкције, средње дебелог профила, имало је две рамењаче, дрвену структуру и облогу од шперплоче. [[Крила]] су имала облик једнокраког трапеза са заобљеним крајем. Крилца и закрилца су били направљени од дрвета са металним оковом и прекривени платном. Крило је било спојено са трупом помоћу прикључака причвршћених за бочне елементе. На крилима су се налазила проширења (гондоле) на којима су били причвршћени мотори. У гондолама, иза [[мотор]]а са доње стране је био простор за смештај точкова и хидрауличног система за увлачење точкова. На деловима крила између мотора и трупа авиона је било доста простора за смештај [[резервоар]]а за гориво од којих сваки има по 520 литара и тешког [[митраљез]]а калибра 12,7 -{mm}- са магацином за 300 [[метак]]а. Кроз крила су провучене све механичке, хидрауличне и електричне инсталације неопходне за управљање и контролу авиона. На крајевима крила налазе се позиционе светиљке. '''Репне површине:''' Репни делови авиона су изведени као дрвено-метална конструкција с тим што су непокретни делови репа били обложени дрвеном лепенком а покретни импрегнираним платном. На најистуренијем делу кормила правца постављена је позициона светиљка. '''Стајни трап''' му је класичан, имао је две предње главне ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су се уз помоћ хидрауличног уређаја увлачили у носаче мотора у току лета, а задњи само усмеравајући који се у току лета није увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. С обзиром да у гондоли мотора није било доста простора за смештај точка они су у увученом стању вирили изван облоге мотора. '''Наоружање''' је било базирано на два митраљеза калибра 12,7 -{mm}- постављених у корену крила, опремљеним са 300 метака, једним митраљезом калибра 12,7 -{mm}- постављеном у куполи опремљен са 350 метака,(плус 300 метака у резерви) и митраљезом калибра 7,7 -{mm}- постављен у трбушном делу авиона, опремљен са 500 метака. Капацитет унутрашњег складишта био је једнак оптерећењу бомби до 400 -{kg}-. Ово наоружање се односило на авионе '''Ca.314А''' и '''Ca.314B''' конфигурације: извиђач и лаки бомбардер. Торпедни бомбардер је могао да понесе торпедо до 900 -{kg}- тежине. Јуришни бомбардер и морски ловац су били опремљени са 4 митраљеза калибра 12,7 -{mm}- постављеном у корену крила<ref>http://aviadejavu.ru/Images6/AE/AE71-7/24-1.jpg</ref>. == Верзије == * '''Cа.314 А''' - извиђач. * '''Ca.314 B''' - бомбардер. * '''Ca.314 C''' - јуришник разарач тенкова. * '''Ca.314 PA''' - Торпедни бомбардер. * '''Ca.314 SC''' - морски ловац пратња конвоја.<ref>https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml</ref> ==Земље које су користиле авион Капрони Ca.314== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Мађарска}} ==Оперативно коришћење== Министарство ваздухопловства Италије је донело 1941. године одлуку да изврши замену свих дотрајалих авиона Капрони тип 300 новим авионом Ca.314. У ту сврху 80 авиона Ca.313RPB 2 који су се затекли у производњи (од децембра 1941. до јула 1942.) конвертовано је у тип Ca.314А и Ca.314В и дат је налог да се произведе још 130 нових авиона Ca.314. Дистрибуцијом нових авиона је испочетка обухваћен већи број јединица које су добијале по пар авиона, како би се извршила преобука пилота на нови тип а пре финалне испоруке. Комплетан план министарства није реализован због капитулације септембра 1943. године. Од испоручених авиона највише су коришћени јуришни авиони и авиони за пратњу конвоја као и за обуку пилота. После капитулације највећи број авиона су заробили Немци и они су их у највећем броју, користили за обуку пилота бомбардера као што су то чинили и са авионом Ca.313G али и као јуришни бомбардер<ref>Apostolo, Giorgio. Caproni Ca 311/314, Ali d´Italia 24. La Barcarella Aeronautica, Torino 2007. ISBN 97 80000372819</ref>. Авионе Капрони Ca.314 које је купила Мађарска коришћени су као јуришни бомбардери. Након завршетка рата преостали авиони овог типа који су се затекли у Италији, користили су се као авиони за обуку пилота а известан број је претворем у путничке авионе са 6 или 8 седишта. ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Ерспид AS 6 Envoy]] * [[Ерспид AS 10 Оксфорд]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== * Apostolo, Giorgio. Caproni Ca 311/314, Ali d´Italia 24. La Barcarella Aeronautica, Torino 2007. ISBN 97 80000372819 * Dimensione Cielo: Aerei Italiani Nella 2a Guerra Mondiale. Vol V, Bombardieri ricognitori. Edizioni Bizzarri, Roma 1973. * Thompson, Jonathan. Italian Civil and Military Aircraft 1930-1945. Aero Publishers, 1963. ISBN 0-8168-6500-0. * T.Likso, D.Čanak; The Croatian Air Force in the Second World War, Nova Gradiška, 1998. * Харук А.И. Ударная авиация Второй Мировой - штурмовики, бомбардировщики, торпедоносцы. — Москва : Яуза::ЭКСМО, 2012. — 400 с. — ISBN 978-5699595877. (рос.) ==Спољашње везе== {{commons category|Caproni Ca.314}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml * http://www.airwar.ru/enc/bww2/ca314.html * https://dokumen.tips/documents/ali-ditalia-24-caproni-ca311-314.html * http://aviadejavu.ru/Images6/AE/AE71-7/24-1.jpg [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Транспортни авиони]] [[Категорија:Школски авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] ixhu21208a61hv54rt5jw5lh7atbcgd 0 4331026 25138388 25136961 2022-08-04T12:41:35Z The Explaner 184480 /* Етимологија назива */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Taxobox |name = ''"Pterodon" africanus'' |fossil_range = {{fossil range|33.9|33.7}} рани [[олигоцен]] |image = Pterodon africanus.jpg |image_caption = илустрација дјела доње вилице врсте<br>''"Pterodon" africanus'' |regnum = [[Животиње|Animalia]] |phylum = [[Хордати|Chordata]] |classis = [[Сисари|Mammalia]] |ordo = †[[Hyaenodonta]] |superfamilia = †[[Hyainailouroidea]] |familia = †[[Hyainailouridae]] |subfamilia = †[[Hyainailourinae]] |tribus = †[[Hyainailourini]] |genus = ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'' |species = †'''''"Pterodon" africanus''''' |species_authority = Andrews, 1903 |synonyms = }} '''''"Pterodon" africanus''''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду раног [[олигоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]].<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''"P." africanus'' | * изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' * и континента [[Африка]], гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте |афрички Птеродон |} == Систематика == === Историја класификације === Врста ''"Pterodon" africanus'' је раније била уврштена унутар изумрлог рода ''[[Pterodon]]'', но у каснијим истраживањима је ова врста препозната као засебан представник племена [[Hyainailourini]]. === Класификација === {|class="wikitable" ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''"Pterodon" africanus'' {{small|(Andrews, 1903)}}<ref>C. W. Andrews (1903.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/96083#page/389/mode/1up "Notes on an Expedition to the Fayûm, Egypt, with Descriptions of Some New Mammals"] Geological Magazine, Volume 10, Issue 8, pp. 337-343</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]])<ref>C. W. Andrews (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/115776#page/9/mode/1up "A Descriptive Catalogue of the Tertiary Vertebrata of Fayum, Egypt"] 1-324</ref> |33,9 до 33,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте ''"Pterodon" africanus''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†'''''"Pterodon" africanus''''' |2=†''[[Parapterodon]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] [[Категорија:Несврстане врсте сисара]] huso317jsiljhsenesz7kh1gqtclys4 25138393 25138388 2022-08-04T12:43:20Z The Explaner 184480 /* Историја класификације */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Taxobox |name = ''"Pterodon" africanus'' |fossil_range = {{fossil range|33.9|33.7}} рани [[олигоцен]] |image = Pterodon africanus.jpg |image_caption = илустрација дјела доње вилице врсте<br>''"Pterodon" africanus'' |regnum = [[Животиње|Animalia]] |phylum = [[Хордати|Chordata]] |classis = [[Сисари|Mammalia]] |ordo = †[[Hyaenodonta]] |superfamilia = †[[Hyainailouroidea]] |familia = †[[Hyainailouridae]] |subfamilia = †[[Hyainailourinae]] |tribus = †[[Hyainailourini]] |genus = ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'' |species = †'''''"Pterodon" africanus''''' |species_authority = Andrews, 1903 |synonyms = }} '''''"Pterodon" africanus''''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду раног [[олигоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]].<ref>R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''"P." africanus'' | * изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' * и континента [[Африка]], гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте |афрички Птеродон |} == Систематика == === Историја класификације === Врста ''"Pterodon" africanus'' је раније била уврштена унутар изумрлог рода ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'', но у каснијим истраживањима је ова врста препозната као засебан представник племена [[Hyainailourini]]. === Класификација === {|class="wikitable" ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''"Pterodon" africanus'' {{small|(Andrews, 1903)}}<ref>C. W. Andrews (1903.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/96083#page/389/mode/1up "Notes on an Expedition to the Fayûm, Egypt, with Descriptions of Some New Mammals"] Geological Magazine, Volume 10, Issue 8, pp. 337-343</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]])<ref>C. W. Andrews (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/115776#page/9/mode/1up "A Descriptive Catalogue of the Tertiary Vertebrata of Fayum, Egypt"] 1-324</ref> |33,9 до 33,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте ''"Pterodon" africanus''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†'''''"Pterodon" africanus''''' |2=†''[[Parapterodon]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] [[Категорија:Несврстане врсте сисара]] li4v485rkfs3v2w3ftp4j84aru31o39 4 4331027 25138790 25138226 2022-08-04T18:50:25Z Aca 203057 /* Опција 2 — ЛГБТ+ */ wikitext text/x-wiki __NOTOC__ == Гласање == Изабрани иницијализам ће се користити у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Гласате тако што у одељку ''Гласови'' уписујете <nowiki>{{за}}</nowiki> испод опције коју подржавате и свој потпис. Можете и објаснити свој глас ако то желите. *Опција '''1''' — ЛГБТ *Опција '''2''' — ЛГБТ+ {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=10|минут=45|крај=}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) === Примери === *Опција '''1''': **Чланак: Положај ЛГБТ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ заједница **Категорија: ЛГБТ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ темама *Опција '''2''': **Чланак: Положај ЛГБТ+ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ+ заједница **Категорија: ЛГБТ+ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ+ темама == Гласови == === Опција 1 — ЛГБТ === # {{за}} — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:34, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:47, 4. август 2022. (CEST) === Опција 2 — ЛГБТ+ === # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — За наслове општих чланака, категорија...За појединачне термине који се појављују у чланцима гледати контекст— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 12:57, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:17, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} – [[Корисник:Srđan|Srđan]] ([[Разговор са корисником:Srđan|разговор]]) 15:10, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 15:28, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 16:15, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:59, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 20:22, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 22:00, 31. јул 2022. (CEST)ж # {{за}} — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 02:46, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:35, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:49, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:50, 4. август 2022. (CEST) === Komentar === {{komentar}} S hr.wiki sam i nemam pravo glasa po pravilima glasanja. Naišao sam na ovu raspravu na Discord serveru sr.wiki. Prilikom imenovanja članaka treba se koristiti opći naziv (na en.wiki to se pravilo zove [[:en:WP:COMMONAME|WP:COMMONAME]], na sr.wiki ono također postoji, no nije toliko opširno kao na en.wiki − [[Википедија:Именовање чланака|Vikipedija:Imenovanje članaka]], odjeljak prepoznatljivost). Čisto sumnjam da je u srpskom (ispričavam se, ako sam u krivu, Hrvat sam, stoga ne znam kako je uobičajeno kod vas) opći naziv za pripadnike ove skupine LGBT+. Zbog tog pravila (WP:COMMONAME) na skoro svim ostalim Vikipedijama prevladavaju LGBT ili neka varijacija na to ime (npr. u mađarskom je LMBT umjesto LGBT). Jedina Vikipedija (barem od onih čija pisma znam čitati) koja koristi LGBT+ jest grčka s [[:el:ΛΟΑΤ+|ΛΟΑΤ+]]. Postoji još jedna Vikipedija koja koristi plus, a to je rumunjska s [[:ro:LGBTQIA+|LGBTQIA+]], ujedno i jedina koja koristi više od šest slova. Ukratko, prilikom glasanja se trebaju gledati argumenti, a ne broj glasova za ili protiv. [[Корисник:Croxyz|Croxyz]] ([[Разговор са корисником:Croxyz|разговор]]) 23:46, 3. август 2022. (CEST) s8eb1pg9j19g4u09bsn5rrxlyfgh250 25138805 25138790 2022-08-04T19:08:30Z Pinki 11946 /* Опција 1 — ЛГБТ */ wikitext text/x-wiki __NOTOC__ == Гласање == Изабрани иницијализам ће се користити у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Гласате тако што у одељку ''Гласови'' уписујете <nowiki>{{за}}</nowiki> испод опције коју подржавате и свој потпис. Можете и објаснити свој глас ако то желите. *Опција '''1''' — ЛГБТ *Опција '''2''' — ЛГБТ+ {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=10|минут=45|крај=}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) === Примери === *Опција '''1''': **Чланак: Положај ЛГБТ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ заједница **Категорија: ЛГБТ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ темама *Опција '''2''': **Чланак: Положај ЛГБТ+ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ+ заједница **Категорија: ЛГБТ+ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ+ темама == Гласови == === Опција 1 — ЛГБТ === # {{за}} — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:34, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:47, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:08, 4. август 2022. (CEST) === Опција 2 — ЛГБТ+ === # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — За наслове општих чланака, категорија...За појединачне термине који се појављују у чланцима гледати контекст— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 12:57, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:17, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} – [[Корисник:Srđan|Srđan]] ([[Разговор са корисником:Srđan|разговор]]) 15:10, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 15:28, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 16:15, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:59, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 20:22, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 22:00, 31. јул 2022. (CEST)ж # {{за}} — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 02:46, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:35, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:49, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:50, 4. август 2022. (CEST) === Komentar === {{komentar}} S hr.wiki sam i nemam pravo glasa po pravilima glasanja. Naišao sam na ovu raspravu na Discord serveru sr.wiki. Prilikom imenovanja članaka treba se koristiti opći naziv (na en.wiki to se pravilo zove [[:en:WP:COMMONAME|WP:COMMONAME]], na sr.wiki ono također postoji, no nije toliko opširno kao na en.wiki − [[Википедија:Именовање чланака|Vikipedija:Imenovanje članaka]], odjeljak prepoznatljivost). Čisto sumnjam da je u srpskom (ispričavam se, ako sam u krivu, Hrvat sam, stoga ne znam kako je uobičajeno kod vas) opći naziv za pripadnike ove skupine LGBT+. Zbog tog pravila (WP:COMMONAME) na skoro svim ostalim Vikipedijama prevladavaju LGBT ili neka varijacija na to ime (npr. u mađarskom je LMBT umjesto LGBT). Jedina Vikipedija (barem od onih čija pisma znam čitati) koja koristi LGBT+ jest grčka s [[:el:ΛΟΑΤ+|ΛΟΑΤ+]]. Postoji još jedna Vikipedija koja koristi plus, a to je rumunjska s [[:ro:LGBTQIA+|LGBTQIA+]], ujedno i jedina koja koristi više od šest slova. Ukratko, prilikom glasanja se trebaju gledati argumenti, a ne broj glasova za ili protiv. [[Корисник:Croxyz|Croxyz]] ([[Разговор са корисником:Croxyz|разговор]]) 23:46, 3. август 2022. (CEST) dbwuvepnp413n4zuzr7ytxneiswwura 25138823 25138805 2022-08-04T19:20:50Z ImStevan 295267 /* Komentar */ wikitext text/x-wiki __NOTOC__ == Гласање == Изабрани иницијализам ће се користити у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Гласате тако што у одељку ''Гласови'' уписујете <nowiki>{{за}}</nowiki> испод опције коју подржавате и свој потпис. Можете и објаснити свој глас ако то желите. *Опција '''1''' — ЛГБТ *Опција '''2''' — ЛГБТ+ {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=10|минут=45|крај=}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) === Примери === *Опција '''1''': **Чланак: Положај ЛГБТ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ заједница **Категорија: ЛГБТ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ темама *Опција '''2''': **Чланак: Положај ЛГБТ+ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ+ заједница **Категорија: ЛГБТ+ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ+ темама == Гласови == === Опција 1 — ЛГБТ === # {{за}} — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:34, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:47, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:08, 4. август 2022. (CEST) === Опција 2 — ЛГБТ+ === # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — За наслове општих чланака, категорија...За појединачне термине који се појављују у чланцима гледати контекст— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 12:57, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:17, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} – [[Корисник:Srđan|Srđan]] ([[Разговор са корисником:Srđan|разговор]]) 15:10, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 15:28, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 16:15, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:59, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 20:22, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 22:00, 31. јул 2022. (CEST)ж # {{за}} — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 02:46, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:35, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:49, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:50, 4. август 2022. (CEST) === Komentar === {{komentar}} S hr.wiki sam i nemam pravo glasa po pravilima glasanja. Naišao sam na ovu raspravu na Discord serveru sr.wiki. Prilikom imenovanja članaka treba se koristiti opći naziv (na en.wiki to se pravilo zove [[:en:WP:COMMONAME|WP:COMMONAME]], na sr.wiki ono također postoji, no nije toliko opširno kao na en.wiki − [[Википедија:Именовање чланака|Vikipedija:Imenovanje članaka]], odjeljak prepoznatljivost). Čisto sumnjam da je u srpskom (ispričavam se, ako sam u krivu, Hrvat sam, stoga ne znam kako je uobičajeno kod vas) opći naziv za pripadnike ove skupine LGBT+. Zbog tog pravila (WP:COMMONAME) na skoro svim ostalim Vikipedijama prevladavaju LGBT ili neka varijacija na to ime (npr. u mađarskom je LMBT umjesto LGBT). Jedina Vikipedija (barem od onih čija pisma znam čitati) koja koristi LGBT+ jest grčka s [[:el:ΛΟΑΤ+|ΛΟΑΤ+]]. Postoji još jedna Vikipedija koja koristi plus, a to je rumunjska s [[:ro:LGBTQIA+|LGBTQIA+]], ujedno i jedina koja koristi više od šest slova. Ukratko, prilikom glasanja se trebaju gledati argumenti, a ne broj glasova za ili protiv. [[Корисник:Croxyz|Croxyz]] ([[Разговор са корисником:Croxyz|разговор]]) 23:46, 3. август 2022. (CEST) :{{odgovor|Croxyz}} Hvala na komentaru. Argument da je jednostavno LGBT najrasprostranjenije i najprepoznativljije je bio deo [https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5#%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_LGBTQIA+ rasprave na trgu], kao i [https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%93%D0%91%D0%A2_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%9B%D0%93%D0%91%D0%A2%2B tokom rasprave pred ovo glasanje] (stranice su prebačene na latinicu u linkovima). Većina urednika je tokom raspravi iznela mišljenje da je opcija LGBT+ bolja time što je inkluzivnija, neki su izneli mišljenje da se ovime izbegavaju budući problemi, a ja mogu slobodno da kažem da dodatak plusa ne utiče na mogućnost pronalaženja članaka ili kategorija na ovu temu, pošto se ne radi o potpuno drugačijem imenu, već o jednostavnom dodavanju jednog karaktera koji čak nije ni slovo. Kad neko u pretraživaču potraži ''Položaj LGBT osoba u Srbiji'', njima će pretraživač izbaciti članak ''Položaj LGBT+ osoba u Srbiji'' bez obzira na to što se ime ne podudara u potpunosti, zbog njihove sličnosti. Ovaj dodatak po mom mišljenju ne utiče na prepoznatljivost članaka — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:20, 4. август 2022. (CEST) rsw0322eci9ss22zwpg8jzjfcixqfwn 25138824 25138823 2022-08-04T19:22:55Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki __NOTOC__ == Гласање == Изабрани иницијализам ће се користити у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Гласате тако што у одељку ''Гласови'' уписујете <nowiki>{{за}}</nowiki> испод опције коју подржавате и свој потпис. Можете и објаснити свој глас ако то желите. *Опција '''1''' — ЛГБТ *Опција '''2''' — ЛГБТ+ {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=10|минут=45|крај=}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) === Примери === *Опција '''1''': **Чланак: Положај ЛГБТ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ заједница **Категорија: ЛГБТ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ темама *Опција '''2''': **Чланак: Положај ЛГБТ+ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ+ заједница **Категорија: ЛГБТ+ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ+ темама == Гласови == === Опција 1 — ЛГБТ === # {{за}} — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:34, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:47, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:08, 4. август 2022. (CEST) === Опција 2 — ЛГБТ+ === # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — За наслове општих чланака, категорија...За појединачне термине који се појављују у чланцима гледати контекст— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 12:57, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:17, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} – [[Корисник:Srđan|Srđan]] ([[Разговор са корисником:Srđan|разговор]]) 15:10, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 15:28, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 16:15, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:59, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 20:22, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 22:00, 31. јул 2022. (CEST)ж # {{за}} — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 02:46, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:35, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:49, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:50, 4. август 2022. (CEST) === Коментари === {{komentar}} S hr.wiki sam i nemam pravo glasa po pravilima glasanja. Naišao sam na ovu raspravu na Discord serveru sr.wiki. Prilikom imenovanja članaka treba se koristiti opći naziv (na en.wiki to se pravilo zove [[:en:WP:COMMONAME|WP:COMMONAME]], na sr.wiki ono također postoji, no nije toliko opširno kao na en.wiki − [[Википедија:Именовање чланака|Vikipedija:Imenovanje članaka]], odjeljak prepoznatljivost). Čisto sumnjam da je u srpskom (ispričavam se, ako sam u krivu, Hrvat sam, stoga ne znam kako je uobičajeno kod vas) opći naziv za pripadnike ove skupine LGBT+. Zbog tog pravila (WP:COMMONAME) na skoro svim ostalim Vikipedijama prevladavaju LGBT ili neka varijacija na to ime (npr. u mađarskom je LMBT umjesto LGBT). Jedina Vikipedija (barem od onih čija pisma znam čitati) koja koristi LGBT+ jest grčka s [[:el:ΛΟΑΤ+|ΛΟΑΤ+]]. Postoji još jedna Vikipedija koja koristi plus, a to je rumunjska s [[:ro:LGBTQIA+|LGBTQIA+]], ujedno i jedina koja koristi više od šest slova. Ukratko, prilikom glasanja se trebaju gledati argumenti, a ne broj glasova za ili protiv. [[Корисник:Croxyz|Croxyz]] ([[Разговор са корисником:Croxyz|разговор]]) 23:46, 3. август 2022. (CEST) :{{odgovor|Croxyz}} Hvala na komentaru. Argument da je jednostavno LGBT najrasprostranjenije i najprepoznativljije je bio deo [https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5#%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_LGBTQIA+ rasprave na trgu], kao i [https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%93%D0%91%D0%A2_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%9B%D0%93%D0%91%D0%A2%2B tokom rasprave pred ovo glasanje] (stranice su prebačene na latinicu u linkovima). Većina urednika je tokom raspravi iznela mišljenje da je opcija LGBT+ bolja time što je inkluzivnija, neki su izneli mišljenje da se ovime izbegavaju budući problemi, a ja mogu slobodno da kažem da dodatak plusa ne utiče na mogućnost pronalaženja članaka ili kategorija na ovu temu, pošto se ne radi o potpuno drugačijem imenu, već o jednostavnom dodavanju jednog karaktera koji čak nije ni slovo. Kad neko u pretraživaču potraži ''Položaj LGBT osoba u Srbiji'', njima će pretraživač izbaciti članak ''Položaj LGBT+ osoba u Srbiji'' bez obzira na to što se ime ne podudara u potpunosti, zbog njihove sličnosti. Ovaj dodatak po mom mišljenju ne utiče na prepoznatljivost članaka — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:20, 4. август 2022. (CEST) {{Коментар}} Пошто је обавештење о почетку гласања постављено на заглавље пројекта тек скоро, предлажем да се гласање продужи за 5 дана како би сви уредници имали прилику да се изјасне, пошто можда нису били свесни да се гласање одвија — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:22, 4. август 2022. (CEST) 272lg7ed7ne13fd98ldc1fu3wh0bfof 25138825 25138824 2022-08-04T19:23:12Z ImStevan 295267 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki __NOTOC__ == Гласање == Изабрани иницијализам ће се користити у именима чланака и категоријама везаним за квир заједницу. Гласате тако што у одељку ''Гласови'' уписујете <nowiki>{{за}}</nowiki> испод опције коју подржавате и свој потпис. Можете и објаснити свој глас ако то желите. *Опција '''1''' — ЛГБТ *Опција '''2''' — ЛГБТ+ {{Одбројавање|повод=|година=2022|месец=08|дан=06|сат=10|минут=45|крај=}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) === Примери === *Опција '''1''': **Чланак: Положај ЛГБТ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ заједница **Категорија: ЛГБТ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ темама *Опција '''2''': **Чланак: Положај ЛГБТ+ особа у Србији **Чланак: ЛГБТ+ заједница **Категорија: ЛГБТ+ глумци **Категорија: Филмови са ЛГБТ+ темама == Гласови == === Опција 1 — ЛГБТ === # {{за}} — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 17:34, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:47, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Pinki|Пинки]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:08, 4. август 2022. (CEST) === Опција 2 — ЛГБТ+ === # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 12:45, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — За наслове општих чланака, категорија...За појединачне термине који се појављују у чланцима гледати контекст— ''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#6699ff;color:#000000;padding:0 7px">W</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#009999;padding:0 5px;color:#ffffff;">R</span>]]</font>'' 12:57, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] ([[Разговор са корисником:Vilena66|разговор]]) 13:17, 30. јул 2022. (CEST) # {{за}} – [[Корисник:Srđan|Srđan]] ([[Разговор са корисником:Srđan|разговор]]) 15:10, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Tira11|Tira11]] ([[Разговор са корисником:Tira11|разговор]]) 15:28, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:DrMako|DrMako]] ([[Разговор са корисником:DrMako|разговор]]) 16:15, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 18:59, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 20:22, 31. јул 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Filipović Zoran|Filipović Zoran]] ([[Разговор са корисником:Filipović Zoran|разговор]]) 22:00, 31. јул 2022. (CEST)ж # {{за}} — [[Корисник:Boleynn|Boleyn]] 02:46, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 09:35, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор са корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 11:49, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Aca|Аца]] ([[Разговор са корисником:Aca|разговор]]) 20:50, 4. август 2022. (CEST) == Коментари == {{komentar}} S hr.wiki sam i nemam pravo glasa po pravilima glasanja. Naišao sam na ovu raspravu na Discord serveru sr.wiki. Prilikom imenovanja članaka treba se koristiti opći naziv (na en.wiki to se pravilo zove [[:en:WP:COMMONAME|WP:COMMONAME]], na sr.wiki ono također postoji, no nije toliko opširno kao na en.wiki − [[Википедија:Именовање чланака|Vikipedija:Imenovanje članaka]], odjeljak prepoznatljivost). Čisto sumnjam da je u srpskom (ispričavam se, ako sam u krivu, Hrvat sam, stoga ne znam kako je uobičajeno kod vas) opći naziv za pripadnike ove skupine LGBT+. Zbog tog pravila (WP:COMMONAME) na skoro svim ostalim Vikipedijama prevladavaju LGBT ili neka varijacija na to ime (npr. u mađarskom je LMBT umjesto LGBT). Jedina Vikipedija (barem od onih čija pisma znam čitati) koja koristi LGBT+ jest grčka s [[:el:ΛΟΑΤ+|ΛΟΑΤ+]]. Postoji još jedna Vikipedija koja koristi plus, a to je rumunjska s [[:ro:LGBTQIA+|LGBTQIA+]], ujedno i jedina koja koristi više od šest slova. Ukratko, prilikom glasanja se trebaju gledati argumenti, a ne broj glasova za ili protiv. [[Корисник:Croxyz|Croxyz]] ([[Разговор са корисником:Croxyz|разговор]]) 23:46, 3. август 2022. (CEST) :{{odgovor|Croxyz}} Hvala na komentaru. Argument da je jednostavno LGBT najrasprostranjenije i najprepoznativljije je bio deo [https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5#%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_LGBTQIA+ rasprave na trgu], kao i [https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%93%D0%91%D0%A2_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%9B%D0%93%D0%91%D0%A2%2B tokom rasprave pred ovo glasanje] (stranice su prebačene na latinicu u linkovima). Većina urednika je tokom raspravi iznela mišljenje da je opcija LGBT+ bolja time što je inkluzivnija, neki su izneli mišljenje da se ovime izbegavaju budući problemi, a ja mogu slobodno da kažem da dodatak plusa ne utiče na mogućnost pronalaženja članaka ili kategorija na ovu temu, pošto se ne radi o potpuno drugačijem imenu, već o jednostavnom dodavanju jednog karaktera koji čak nije ni slovo. Kad neko u pretraživaču potraži ''Položaj LGBT osoba u Srbiji'', njima će pretraživač izbaciti članak ''Položaj LGBT+ osoba u Srbiji'' bez obzira na to što se ime ne podudara u potpunosti, zbog njihove sličnosti. Ovaj dodatak po mom mišljenju ne utiče na prepoznatljivost članaka — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:20, 4. август 2022. (CEST) {{Коментар}} Пошто је обавештење о почетку гласања постављено на заглавље пројекта тек скоро, предлажем да се гласање продужи за 5 дана како би сви уредници имали прилику да се изјасне, пошто можда нису били свесни да се гласање одвија — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 21:22, 4. август 2022. (CEST) ssrmncg7o5g0yj8nm9statm44v8wn9q 0 4331039 25138390 25136964 2022-08-04T12:41:50Z The Explaner 184480 /* Етимологија назива */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Taxobox |name = ''"Pterodon" phiomensis'' |fossil_range = {{fossil range|33.9|33.7}} рани [[олигоцен]] |image = Pterodon phiomensis jaw.svg |image_caption = илустрација доње вилице врсте<br>''"Pterodon" phiomensis'' |regnum = [[Животиње|Animalia]] |phylum = [[Хордати|Chordata]] |classis = [[Сисари|Mammalia]] |ordo = †[[Hyaenodonta]] |superfamilia = †[[Hyainailouroidea]] |familia = †[[Hyainailouridae]] |subfamilia = †[[Hyainailourinae]] |tribus = †[[Hyainailourini]] |genus = ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'' |species = †'''''"Pterodon" phiomensis''''' |species_authority = Osborn, 1909 |synonyms = }} '''''"Pterodon" phiomensis''''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду раног [[олигоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''"P." phiomensis'' | * изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' * и гувернората [[Фајум (гувернорат)|Фајум]], гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте |фајумски Птеродон |} == Опис == Врста ''"Pterodon" phiomensis'' је тежила око 200 kg.<ref name="Simbakubwa"/> == Систематика == === Историја класификације === Врста ''"Pterodon" phiomensis'' је раније била уврштена унутар изумрлог рода ''[[Pterodon]]'', но у каснијим истраживањима је ова врста препозната као засебан представник племена [[Hyainailourini]]. === Класификација === {|class="wikitable" ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''"Pterodon" phiomensis'' {{small|(Osborn, 1909)}}<ref>H. F. Osborn (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1452//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B026a28.pdf?sequence=1&isAllowed=y "New carnivorous mammals from the Fayûm Oligocene, Egypt."] Bulletin of the American Museum of Natural History 26:415-424</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 33,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте ''"Pterodon" phiomensis''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=''†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]] }} |style2=background-color:#E3F988 |2=†'''''"Pterodon" phiomensis''''' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] [[Категорија:Несврстане врсте сисара]] g3vj66ynp38ufart8oa1zwsh70loxhj 25138395 25138390 2022-08-04T12:44:06Z The Explaner 184480 /* Историја класификације */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Taxobox |name = ''"Pterodon" phiomensis'' |fossil_range = {{fossil range|33.9|33.7}} рани [[олигоцен]] |image = Pterodon phiomensis jaw.svg |image_caption = илустрација доње вилице врсте<br>''"Pterodon" phiomensis'' |regnum = [[Животиње|Animalia]] |phylum = [[Хордати|Chordata]] |classis = [[Сисари|Mammalia]] |ordo = †[[Hyaenodonta]] |superfamilia = †[[Hyainailouroidea]] |familia = †[[Hyainailouridae]] |subfamilia = †[[Hyainailourinae]] |tribus = †[[Hyainailourini]] |genus = ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'' |species = †'''''"Pterodon" phiomensis''''' |species_authority = Osborn, 1909 |synonyms = }} '''''"Pterodon" phiomensis''''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду раног [[олигоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''"P." phiomensis'' | * изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' * и гувернората [[Фајум (гувернорат)|Фајум]], гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте |фајумски Птеродон |} == Опис == Врста ''"Pterodon" phiomensis'' је тежила око 200 kg.<ref name="Simbakubwa"/> == Систематика == === Историја класификације === Врста ''"Pterodon" phiomensis'' је раније била уврштена унутар изумрлог рода ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'', но у каснијим истраживањима је ова врста препозната као засебан представник племена [[Hyainailourini]]. === Класификација === {|class="wikitable" ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''"Pterodon" phiomensis'' {{small|(Osborn, 1909)}}<ref>H. F. Osborn (1909.) [https://digitallibrary.amnh.org/bitstream/handle/2246/1452//v2/dspace/ingest/pdfSource/bul/B026a28.pdf?sequence=1&isAllowed=y "New carnivorous mammals from the Fayûm Oligocene, Egypt."] Bulletin of the American Museum of Natural History 26:415-424</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 33,7 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте ''"Pterodon" phiomensis''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=''†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]] }} |style2=background-color:#E3F988 |2=†'''''"Pterodon" phiomensis''''' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] [[Категорија:Несврстане врсте сисара]] hnswjm5bldt0vrhst0t35pn2bb2plek 0 4331132 25138410 25133443 2022-08-04T12:53:49Z EmiliaITČA 298352 /* Топ листе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | тип = студио | име = Severgreen | извођач = [[Северина (певачица)|Северина]] | издат = {{датум почетка|2004|10|04}} | снимљен = 2003-2004 | жанр = поп | издавач = [[Далас рекордс]] | албум_пре = [[Поглед испод обрва]] | албум_после = Здраво Маријо | година0 = 2001 | година1 = 2004 | година2 = 2008 }}'''Severgreen''' (дословно Севергрин) је девети [[Музички албум|студијски албум]] [[Хрватска|хрватске]] [[Поп музика|поп]] [[Pevanje|певачице]] [[Северина (певачица)|Северине]], објављен [[2004|2004.]] у [[Хрватска|Хрватској]] у издању [[Dallas Records|Далас Рекордс]] . У раду на албуму учествовали су многи музичари, међу којима су Мило Ставрос, [[Арсен Дедић]], Фарук Бубљубашић, Бранимир Михаљевић, [[Матија Дедић]] и сама [[Северина (певачица)|Северина]], која је написала пет песама. Албум садржи десет песама, од којих су три објављене као синглови. Песма "Бојате Бане Бушки" објављена је као сингл за [[радио]] станице, док је песма "Хрватица" објављена као најавни сингл, а песма "Адам и Сева" као последњи сингл. Сам назив албума је игра речи Северина и евергрин За разлику од претходног студијског албума ''[[Поглед испод обрва|Поглед сопод обрва]]'', овај албум није подржан промотивном турнејом по земљама региона. Ипак, песме „Адам и Сева“, „Што ме сад питаш шта ми је“ и „Туге од сна“ уврштене су на сет листу турнеја Тридесете [[2008|2008.]] и Добродошао у клуб [[2013|2013. године]] . == Позадина == Након што је [[2002|2002.]] истекао уговор са [[Croatia Records|Кроација Рекордс]]-ом, исте године је потписала дугогодишњи ексклузивни уговор са [[Dallas Records|Далас Рекордс]]-ом за пет издања дискова. <ref>[http://www.balkanmedia.com/severina-potpisan-ugovor-sa-dallas-recordsom-cl1509.html Potpisan ugovor sa Dallas Recordsom], preuzeto 07. srpnja 2014.</ref> Крајем године објавила је ливе албум ''Вирујен у те (најбољи уживо!)'', који је касније награђен за најпродаванији уживо албум, продат у више од 20.000 примерака. <ref>{{Cite web|url=https://www.balkanmedia.com/severina-zlatni-grudnjak-za-severinu-cl1949.html|title=Zlatni grudnjak za Severinu|website=balkanmedia.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20110507233050/http://www.balkanmedia.com/severina-zlatni-grudnjak-za-severinu-cl1949.html|archive-date=2011-05-07|url-status=dead|access-date=2022-08-01}}</ref> [[2003|Године 2003.]] добила је улогу у представи „ Каролина Ријечка “, где се показала као одлична глумица. Крајем године почиње рад на новом студијском албуму. == Контроверзе == [[Северина (певачица)|Северина]] је искористила сукоб са репером [[Едо Маајка|Едом Маајком]] и у песми га назвала „Хрватица“; део посвећен реперу гласи: „Хрватски репери, крените у хајку, тај вам је кувар узео посао, деца вам слушају криву мајку“. Ни познати репер није јој остао дужан и посветио јој је песму „Северина” са албума ''Стиго ћумур'' из [[2006|2006. године]] . Због скандала са порно спотом, Северина није наступала више од шест месеци, све док, на наговор дискографске куће [[Dallas Records|Далас Рекордс]], није пристала да у октобру исте године промовише албум у позоришту Керемпух . == Издавање == Након што је сингл "Бојате Бане Бушки" почетком августа [[2004|2004.]] послат радио станицама широм Хрватске и Словеније. Средином месеца изашао је и у [[Компакт-диск|ЦД]] формату, где је поред насловне песме био и инструментал и кратки филм аутора Пеђе Личине „Гдје је нестала Словенија?“ . У октобру исте године изашао је други сингл „Хрватица“. [[4. октобар|4. октобра]] [[2004|2004.]] године албум је објављен у стандардном [[Компакт-диск|ЦД]] формату, као и у специјалном издању са албумом ''Вирујен у те (најбољи уживо!)'' и синглом "Бојате Бане Бушки". == Комерцијални успех == Са 13.000 примерака, који су пуштени у продају првог дана је имао најбоље издање у историји [[Dallas Records|Далас-а]] у Хрватској, а већ првог дана продато неколико хиљада. <ref>[https://archive.today/20131010120335/http://hot.net.hr/glazba/mjuznjuz/severina-vlada-slovenijom Severina vlada Slovenijom!], ''Hot.hr'', preuzeto 28. travnja 2014.</ref> У Словенији је албум дебитовао на другом месту, иза албума групе Карма ''Мало'' ''помало''. == Топ листе == {|class="wikitable sortable plainrowheaders" |- ! scope="col"| Топ листа (2004.) ! scope="col"| Место <br /> |- !scope="row"|Хрватска |align="center"|1 |- !scope="row"|Словенија |align="center"|2 |- {{Col-end}} == Сертификати == {| class="wikitable sortable" !Држава ! Сертификација |- | align="left" | [[Хрватска]] | златни <ref>[https://archive.today/20131019135958/http://hot.net.hr/glazba/mjuznjuz/seve-promovirala-zlatni Seve promovirala zlatni Severgreen], ''Hot.hr'', preuzeto 28. travnja 2014.</ref> |- | align="left" | [[Словенија]] | златни <ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20041124/mozaik01.asp Zlatna ploča za nakladu albuma Severgreen], ''Slobodna Dalmacija'', 24. studenog 2004., preuzeto 19. srpnja 2014.</ref> |} == Извори == {{Извори}} [[Категорија:Албуми 2004.]] [[Категорија:Албуми издати за Dallas Records]] 2bwfm3p61k0qzqh4emypgbibtypa1kw 0 4331256 25138446 25138138 2022-08-04T13:31:38Z Sadko 25741 сређујем wikitext text/x-wiki {{Infokutija Pisac-lat|ime=Radivoj Sofronić|slika=Radivoj-Sofronic-j.jpg|puno_ime=Radivoj Sofronić|datum_rođenja=1900.|mesto_rođenja=Bijeljina, Austrougarska|datum_smrti=1928.|mesto_smrti=Milići, Kraljevina SHS|najvažnija_dela=Ironija, zbirka priča}} '''Radivoj Sofronić''' ([[Бијељина|Bijeljina]], [[1900]]) bio je srpski učitelj i pisac. U 28. godini izvršio je samoubistvo. Njegovo delo je danas skoro potpuno zaboravljeno. == Život == Radivoj Sofronić je u Bijeljini završio osnovnu i (tada prestižnu) trgovačku školu, a zatim je u Sarajevu 1919. godine završio Učiteljsku školu. Kao učitelj je radio u svom rodnom gradu, tada zaostaloj kasabi, u kojoj su školovani učitelji bili prava retkost. U sudaru s primitivnom gradskom sredinom osetio se poraženim, pa je prešao u školu u Crnjelovu, da bi se sklonio od političkih igara, u kojima nije želeo da učestvuje. Porodica Sofronić se u Bijeljini bavila trgovinom. Kad je 1910. godine izgrađena Gradska većnica, knjižara “Uroš Sofronić i sinovi” bila je smeštena u prostoriji na levom uglu zgrade, jer je bila vrlo značajna za grad. Tu se prodavao papir i sav kancelarijski materijal, ali i knjige izdavača iz drugih gradova tadašnje Jugoslavije, najviše iz Beograda i Sarajeva. Tada je to bilo jedinstveno mesto u gradu. Među njegovim poznanicima i drugovima u to vreme bio je i [[Родољуб Чолаковић|Rodoljub Čolaković]]. Pokušavali su da nekako probude učmalu palanačku sredinu, pozorišnim amaterizmom, književnim radom, sportom… Ali, sve je to teško išlo. Radivoj se sve više povlačio u sebe i bežao od ljudi. Porodica je pokušala da mu pomogne, slali su ga kod raznih lekara, travara, vračara, pa čak i u poznati sanatorijum Purkersdorf kod Beča, ali uzalud. U [[Милићи (Бановићи)|Milićima]] kod Vlasenice, gde je došao da radi u školi, Radivoj Sofronić je iz pištolja sebi oduzeo život. Imao je nepunih 28 godina. == Delo == Radivoj Sofronić je napisao zbirku priča "Ironija". Bio je sin Uroša Sofronića, koji je otvorio prvu knjižaru u Bijeljini, koja se zvala “Uroš Sofronić i sinovi”, i bila je izdavač te knjige. Zbirka priča pod naslovom “Ironija” štampana je 1926. godine. Njegovu knjigu danas je skoro nemoguće naći i spada u retka, raritetna izdanja. Njegovog imena nema ni u kakvim knjigama istorije ili leksikonima. Kako i zašto – to je teško odgonetnuti. Knjiga „Ironija“ se nalazi u digitalnom arhivu Narodne biblioteke „Filip Višnjić“ u Bijeljini<ref>{{Cite web|url=http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/greenstone/cgi-bin/library.cgi?a=d&c=zavicaj&d=HASHf16c129d109c5d4956adad|title=Завичајна збирка|website=digital.bibliotekabijeljina.rs.ba|access-date=2022-08-01}}</ref>. [[Датотека:Knjiga-Ironija-radivoj-sofronic-bijeljina.jpg|алт=Knjiga Ironija, raritetno izdanje, Bijeljina 1926. godina|мини|Knjiga Ironija, raritetno izdanje, Bijeljina 1926. godina]] == Literatura == *[https://preporodbn.com/zaboravljeni-pisci/ Zaboravljeni pisci, BZK Preporod Bijeljina] *[https://recepti-kuvar.rs/radivoj-sofronic-pisac-prve-objavljene-knjige-u-bijeljini/ Radivoj Sofronić pisac prve objavljene knjige u Bijeljini, Recepti i Kuvar online] == Reference == [[Категорија:Рођени 1900.]] [[Категорија:Умрли 1928.]] [[Категорија:Југословенски књижевници]] 34x0tv5nixy7gdgjcyihooa7qu2fsb2 25138449 25138446 2022-08-04T13:33:06Z Sadko 25741 сређујем wikitext text/x-wiki {{Infokutija Pisac-lat|ime=Radivoj Sofronić|slika=Radivoj-Sofronic-j.jpg|puno_ime=Radivoj Sofronić|datum_rođenja=1900.|mesto_rođenja=Bijeljina, Austrougarska|datum_smrti=1928.|mesto_smrti=Milići, Kraljevina SHS|najvažnija_dela=Ironija, zbirka priča}} '''Radivoj Sofronić''' ([[Бијељина|Bijeljina]], [[1900]] — [[Милићи (Бановићи)|Milići]], [[1928]]) bio je srpski učitelj i pisac. U 28. godini izvršio je samoubistvo. Njegovo delo je danas skoro potpuno zaboravljeno. == Život == Radivoj Sofronić je u Bijeljini završio osnovnu i (tada prestižnu) trgovačku školu, a zatim je u Sarajevu 1919. godine završio Učiteljsku školu. Kao učitelj je radio u svom rodnom gradu, tada zaostaloj kasabi, u kojoj su školovani učitelji bili prava retkost. U sudaru s primitivnom gradskom sredinom osetio se poraženim, pa je prešao u školu u Crnjelovu, da bi se sklonio od političkih igara, u kojima nije želeo da učestvuje. Porodica Sofronić se u Bijeljini bavila trgovinom. Kad je 1910. godine izgrađena Gradska većnica, knjižara “Uroš Sofronić i sinovi” bila je smeštena u prostoriji na levom uglu zgrade, jer je bila vrlo značajna za grad. Tu se prodavao papir i sav kancelarijski materijal, ali i knjige izdavača iz drugih gradova tadašnje Jugoslavije, najviše iz Beograda i Sarajeva. Tada je to bilo jedinstveno mesto u gradu. Među njegovim poznanicima i drugovima u to vreme bio je i [[Родољуб Чолаковић|Rodoljub Čolaković]]. Pokušavali su da nekako probude učmalu palanačku sredinu, pozorišnim amaterizmom, književnim radom, sportom. On se sve više povlačio u sebe i bežao od ljudi. Porodica je pokušala da mu pomogne, slali su ga kod raznih lekara, travara, vračara, pa čak i u poznati sanatorijum Purkersdorf kod Beča, ali bez rezultata. U [[Милићи (Бановићи)|Milićima]] kod Vlasenice, gde je došao da radi u školi, Radivoj Sofronić je iz pištolja sebi oduzeo život. Imao je nepunih 28 godina. == Delo == Radivoj Sofronić je napisao zbirku priča "Ironija". Bio je sin Uroša Sofronića, koji je otvorio prvu knjižaru u Bijeljini, koja se zvala “Uroš Sofronić i sinovi”, i bila je izdavač te knjige. Zbirka priča pod naslovom “Ironija” štampana je 1926. godine. Njegovu knjigu danas je skoro nemoguće naći i spada u retka, raritetna izdanja. Njegovog imena nema ni u kakvim knjigama istorije ili leksikonima. Knjiga „Ironija“ se nalazi u digitalnom arhivu Narodne biblioteke „Filip Višnjić“ u Bijeljini<ref>{{Cite web|url=http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/greenstone/cgi-bin/library.cgi?a=d&c=zavicaj&d=HASHf16c129d109c5d4956adad|title=Завичајна збирка|website=digital.bibliotekabijeljina.rs.ba|access-date=2022-08-01}}</ref>. [[Датотека:Knjiga-Ironija-radivoj-sofronic-bijeljina.jpg|алт=Knjiga Ironija, raritetno izdanje, Bijeljina 1926. godina|мини|Knjiga Ironija, raritetno izdanje, Bijeljina 1926. godina]] == Literatura == *[https://preporodbn.com/zaboravljeni-pisci/ Zaboravljeni pisci, BZK Preporod Bijeljina] *[https://recepti-kuvar.rs/radivoj-sofronic-pisac-prve-objavljene-knjige-u-bijeljini/ Radivoj Sofronić pisac prve objavljene knjige u Bijeljini, Recepti i Kuvar online] == Reference == [[Категорија:Рођени 1900.]] [[Категорија:Умрли 1928.]] [[Категорија:Југословенски књижевници]] ei4ozunzj1o315zc14810zfmc73phm5 0 4331326 25139010 25133655 2022-08-05T00:24:17Z Soundwaweserb 82964 wikitext text/x-wiki {{Облици владавине}} '''Политички систем''' се дефинише као целина оних [[Држава|државних]] и недржавних институција и актера, правила и процедура који су укључени у текуће процесе формулисања и решавања политичких проблема и у производњу и спровођење општеобавезујућих политичких одлука у дефинисаним оквирима [[Политија|политичке структуре]]. Због значајне сложености различитих аспеката, обично се описује као модел. Политички систем нпр. Држава је одређена њеним [[устав]]ом, политичком културом и [[Vladajuća klasa|политичким елитама]]. Али и за наднационалне, међународне и транснационалне организације и институције (нпр. у смислу теорије режима) може се говорити о политичком систему. Покушај формализовања политичких система који је утицајан на историјски развој појма долази из теорије политичких система.<ref>[https://www.kcns.org.rs/agora/politicki-sistem-teorije-i-klasifikacije/ Политички систем – теорије и класификације]</ref> Поређење и класификација конкретних политичких система врши се од [[Антика|антике]] и саставни је део политичке науке. У савременој компаративној [[Политикологија|политичкој науци]], државе и де факто режими посебно се приписују различитим облицима политичких система према одређеним критеријумима. Треба напоменути да се у принципу ниједна држава не може свести на [[правне норме]]; стварни процеси доношења одлука и однос снага могу знатно одступити од њих, чак и без кршења. Одлучујући за класификацију политичког система стога никада није успостављени устав (де јуре) сама, али пре свега уставна стварност (де факто). Које институције, процесе и одлуке треба узети у обзир и који задаци се приписују политичком систему зависи од конкретног концепта [[Политика|политике]].<ref>[https://www.britannica.com/topic/political-system political system]</ref> == Облици владавине == Теоријски основ представничког система настао је у 18. вијеку, у делима [[Монтескје]]а („У духу закона”), [[Џон Лок]]а, [[Жан Жак Русо]]а, [[Томас Хобс]]а и других. Визија представничког система створена је на бази теоријске критике „старог режима” као [[Облик државе|стема монократије]] заснованог на апсолутној власти [[монарх]]а. Истакнути су принципи [[суверенитет]]а нације и поделе власти на законодавну, извршну и судску. Подела [[власт]]и требало би да осигура спречавање злоупотребе. Овлашћења појединих органа власти потребно је конституисати тако да „власт зауставља власт”, како је истакао Монтескје у делу „У духу закона”.<ref>[https://plato.stanford.edu/entries/political-representation/ Political Representation]</ref> До почетка 20. века, две групе модела биле су одлучујуће у теорији облика политичких система, такозвана троделност и такозвана дихотомија , од којих је свака изнела различите аспекте у први план.<ref>[https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2020/05/PR-63-10.pdf ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ УПРАВЉАЊА ДРЖАВОМ У 21. ВЕКУ]</ref> === Класични облици владавине === Трипартитна подела која се обично повезује са [[Аристотел]]ом , која се може пратити још од [[Херодот]]а, разликује политичке системе према броју владара (један, неколико, много) и пружа сваком тако идентификованом облику „општег добра“ структурно упоредиву, али „дегенерисана" варијанта. {| class="centered" style="width:70%" | {| class="wikitable center" |+Класификација облика владавине према Аристотелу |- class="hintergrundfarbe5" | ! colspan="3"|број владара |- ! style="width:31%" class="hintergrundfarbe5"|квалитет доминације ! style="width:23%"|Један ! style="width:23%"|Мањина ! style="width:23%"|Више |- ! style="text-align:left"|''оријентисан ка општем добру'' |[[монархија]] |[[аристократија]] |[[политика]] |- ! style="text-align:left"|''оријентисан ка сопственом интересу'' |[[тиранија]] |[[олигархија]] |[[демократија]] |} |} == Савремене категоризације == У последње време, политички системи се такође све више посматрају под три аспекта политике, а то су политика (институционална форма), политика (доношење политичких одлука) и политика (политичка доктрина, циљеви и резолуције). Ипак, на основу историје 19. и 20. века, посебно преласка на [[хладни рат]], предмодерне типологије су се све више развијале у корист нове разлике која није увек била јасна, већ усклађена са стварним односи [[моћ]]и. У складу са уставном реалношћу, чинило се да су републичке диктатуре више укључене имати заједничко са апсолутним монархијама него са демократским уставним државама, у исто време уставне и пре свега парламентарне монархије личиле су на републику у схватању које је сковао [[Имануел Кант]].<ref>[https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-8501/2015/0350-85011569153a.pdf МОНАРХИЈА ИЛИ РЕПУБЛИКА]</ref> {{цитат|„Често се погрешно схвата, и то не само код лаика, да облик владавине и облик владавине нису исти. Једна држава, попут Велике Британије , може бити монархија у облику власти, али демократија у облику власти, док друга, као што је Совјетски Савез , може комбиновати републикански облик владавине са аутократијом или диктатуром. Као облик владавине, монархија и република нису ни „добре“ ни „лоше“, већ неутралне у смислу слободе од политичких вредности“.| Карл Ловенштајн}} [[Карл Лоевенстеин]] је стога посматрао облик владавине као формални облик устава и супротставио га облицима вршења власти („облици владе“) који би били од већег значаја за политичка дешавања. Он је разликовао [[Аутократија|аутократије]], под које је такође подвео [[Ауторитарност|ауторитарне]] и [[Тоталитаризам|тоталитарне]] режиме, у којима се власт врши неподељено, од уставних облика који се заснивају на [[Подјела власти|подели власти]] и на привременом преносу власти путем [[Избори|избора]].<ref>[https://www.pravni.ues.rs.ba/Download/Zbornik_Vladavina_prava/ZVPPDRI1.pdf Правне државе и владавине права]</ref> == Види још == * [[Политички систем Републике Српске]] * [[Политички систем Србије]] * [[Династија Минг]] * [[Романови]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{cite book |last1=Loewenstein |first1=Karl |title=Die Monarchie im modernen Staat |date=1952|publisher= Frankfurt a. Main: Metzner|url=https://www.abebooks.com/Monarchie-modernen-Staat-Karl-Loewenstein-Frankfurt/30979008934/bd}} == Спољашње везе == * [https://cccp.uni-koeln.de/sites/cccp/Lehre/2019_SS/UniKo__lnEinfu__hrungEuropapolitik2019.pdf Das politische System der Europäischen Union] * [https://dk.usembassy.gov/da/youth-education-da/the-american-political-system/the-political-system-in-the-u-s-structure/ The political system in the U.S. – Structure] * [https://www.bundestag.de/en/parliament/history/parliamentarism/frg_parliamentarism/frg_parliamentarism-200324 The Federal Republic of Germany] {{commons category-inline|Political systems}} {{Теме Европе|Политички систем}} [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Политика Европске уније]] [[Категорија:Политика Србије|*]] [[Категорија:Политика Републике Српске]] 1tydu0osbw1ga73xl4kuoep4iv27dju 25139378 25139010 2022-08-05T11:07:54Z Zslavo 182174 рефер wikitext text/x-wiki {{Облици владавине}} '''Политички систем''' се дефинише као целина оних [[Држава|државних]] и недржавних институција и актера, правила и процедура који су укључени у текуће процесе формулисања и решавања политичких проблема и у производњу и спровођење општеобавезујућих политичких одлука у дефинисаним оквирима [[Политија|политичке структуре]]. Због значајне сложености различитих аспеката, обично се описује као модел. Политички систем нпр. Држава је одређена њеним [[устав]]ом, политичком културом и [[Vladajuća klasa|политичким елитама]]. Али и за наднационалне, међународне и транснационалне организације и институције (нпр. у смислу теорије режима) може се говорити о политичком систему. Покушај формализовања политичких система који је утицајан на историјски развој појма долази из теорије политичких система.<ref>[https://www.kcns.org.rs/agora/politicki-sistem-teorije-i-klasifikacije/ Политички систем – теорије и класификације]</ref> Поређење и класификација конкретних политичких система врши се од [[Антика|антике]] и саставни је део политичке науке. У савременој компаративној [[Политикологија|политичкој науци]], државе и де факто режими посебно се приписују различитим облицима политичких система према одређеним критеријумима. Треба напоменути да се у принципу ниједна држава не може свести на [[правне норме]]; стварни процеси доношења одлука и однос снага могу знатно одступити од њих, чак и без кршења. Одлучујући за класификацију политичког система стога никада није успостављени устав (де јуре) сама, али пре свега уставна стварност (де факто). Које институције, процесе и одлуке треба узети у обзир и који задаци се приписују политичком систему зависи од конкретног концепта [[Политика|политике]].<ref>[https://www.britannica.com/topic/political-system political system]</ref> == Облици владавине == Теоријски основ представничког система настао је у 18. вијеку, у делима [[Монтескје]]а („У духу закона”), [[Џон Лок]]а, [[Жан Жак Русо]]а, [[Томас Хобс]]а и других. Визија представничког система створена је на бази теоријске критике „старог режима” као [[Облик државе|стема монократије]] заснованог на апсолутној власти [[монарх]]а. Истакнути су принципи [[суверенитет]]а нације и поделе власти на законодавну, извршну и судску. Подела [[власт]]и требало би да осигура спречавање злоупотребе. Овлашћења појединих органа власти потребно је конституисати тако да „власт зауставља власт”, како је истакао Монтескје у делу „У духу закона”.<ref>[https://plato.stanford.edu/entries/political-representation/ Political Representation]</ref> До почетка 20. века, две групе модела биле су одлучујуће у теорији облика политичких система, такозвана троделност и такозвана дихотомија , од којих је свака изнела различите аспекте у први план.<ref>[https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2020/05/PR-63-10.pdf ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ УПРАВЉАЊА ДРЖАВОМ У 21. ВЕКУ]</ref> === Облик владавине === {{посебан чланак|Облик владавине}} === Класични облици владавине === Трипартитна подела која се обично повезује са [[Аристотел]]ом , која се може пратити још од [[Херодот]]а, разликује политичке системе према броју владара (један, неколико, много) и пружа сваком тако идентификованом облику „општег добра“ структурно упоредиву, али „дегенерисана" варијанта. {| class="centered" style="width:70%" | {| class="wikitable center" |+Класификација облика владавине према Аристотелу |- class="hintergrundfarbe5" | ! colspan="3"|број владара |- ! style="width:31%" class="hintergrundfarbe5"|квалитет доминације ! style="width:23%"|Један ! style="width:23%"|Мањина ! style="width:23%"|Више |- ! style="text-align:left"|''оријентисан ка општем добру'' |[[монархија]] |[[аристократија]] |[[политика]] |- ! style="text-align:left"|''оријентисан ка сопственом интересу'' |[[тиранија]] |[[олигархија]] |[[демократија]] |} |} == Савремене категоризације == У последње време, политички системи се такође све више посматрају под три аспекта политике, а то су политика (институционална форма), политика (доношење политичких одлука) и политика (политичка доктрина, циљеви и резолуције). Ипак, на основу историје 19. и 20. века, посебно преласка на [[хладни рат]], предмодерне типологије су се све више развијале у корист нове разлике која није увек била јасна, већ усклађена са стварним односи [[моћ]]и. У складу са уставном реалношћу, чинило се да су републичке диктатуре више укључене имати заједничко са апсолутним монархијама него са демократским уставним државама, у исто време уставне и пре свега парламентарне монархије личиле су на републику у схватању које је сковао [[Имануел Кант]].<ref>[https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-8501/2015/0350-85011569153a.pdf МОНАРХИЈА ИЛИ РЕПУБЛИКА]</ref> {{цитат|„Често се погрешно схвата, и то не само код лаика, да облик владавине и облик владавине нису исти. Једна држава, попут Велике Британије , може бити монархија у облику власти, али демократија у облику власти, док друга, као што је Совјетски Савез , може комбиновати републикански облик владавине са аутократијом или диктатуром. Као облик владавине, монархија и република нису ни „добре“ ни „лоше“, већ неутралне у смислу слободе од политичких вредности“.| Карл Ловенштајн}} [[Карл Лоевенстеин]] је стога посматрао облик владавине као формални облик устава и супротставио га облицима вршења власти („облици владе“) који би били од већег значаја за политичка дешавања. Он је разликовао [[Аутократија|аутократије]], под које је такође подвео [[Ауторитарност|ауторитарне]] и [[Тоталитаризам|тоталитарне]] режиме, у којима се власт врши неподељено, од уставних облика који се заснивају на [[Подјела власти|подели власти]] и на привременом преносу власти путем [[Избори|избора]].<ref>[https://www.pravni.ues.rs.ba/Download/Zbornik_Vladavina_prava/ZVPPDRI1.pdf Правне државе и владавине права]</ref> == Види још == * [[Политички систем Републике Српске]] * [[Политички систем Србије]] * [[Династија Минг]] * [[Романови]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{cite book |last1=Loewenstein |first1=Karl |title=Die Monarchie im modernen Staat |date=1952|publisher= Frankfurt a. Main: Metzner|url=https://www.abebooks.com/Monarchie-modernen-Staat-Karl-Loewenstein-Frankfurt/30979008934/bd}} == Спољашње везе == * [https://cccp.uni-koeln.de/sites/cccp/Lehre/2019_SS/UniKo__lnEinfu__hrungEuropapolitik2019.pdf Das politische System der Europäischen Union] * [https://dk.usembassy.gov/da/youth-education-da/the-american-political-system/the-political-system-in-the-u-s-structure/ The political system in the U.S. – Structure] * [https://www.bundestag.de/en/parliament/history/parliamentarism/frg_parliamentarism/frg_parliamentarism-200324 The Federal Republic of Germany] {{commons category-inline|Political systems}} {{Теме Европе|Политички систем}} [[Категорија:Политички системи]] [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Политика Европске уније]] [[Категорија:Политика Србије|*]] [[Категорија:Политика Републике Српске]] g395pqumd792xbha7axg8yocxhi0o3r 25139462 25139378 2022-08-05T11:46:39Z Zslavo 182174 рефер wikitext text/x-wiki {{Облици владавине}} '''Политички систем''' се дефинише као целина оних [[Држава|државних]] и недржавних институција и актера, правила и процедура који су укључени у текуће процесе формулисања и решавања политичких проблема и у производњу и спровођење општеобавезујућих политичких одлука у дефинисаним оквирима [[Политија|политичке структуре]]. Због значајне сложености различитих аспеката, обично се описује као модел. Политички систем нпр. Држава је одређена њеним [[устав]]ом, политичком културом и [[Vladajuća klasa|политичким елитама]]. Али и за наднационалне, међународне и транснационалне организације и институције (нпр. у смислу теорије режима) може се говорити о политичком систему. Покушај формализовања политичких система који је утицајан на историјски развој појма долази из теорије политичких система.<ref>[https://www.kcns.org.rs/agora/politicki-sistem-teorije-i-klasifikacije/ Политички систем – теорије и класификације]</ref> Поређење и класификација конкретних политичких система врши се од [[Антика|антике]] и саставни је део политичке науке. У савременој компаративној [[Политикологија|политичкој науци]], државе и де факто режими посебно се приписују различитим облицима политичких система према одређеним критеријумима. Треба напоменути да се у принципу ниједна држава не може свести на [[правне норме]]; стварни процеси доношења одлука и однос снага могу знатно одступити од њих, чак и без кршења. Одлучујући за класификацију политичког система стога никада није успостављени устав (де јуре) сама, али пре свега уставна стварност (де факто). Које институције, процесе и одлуке треба узети у обзир и који задаци се приписују политичком систему зависи од конкретног концепта [[Политика|политике]].<ref>[https://www.britannica.com/topic/political-system political system]</ref> == Облици владавине == Теоријски основ представничког система настао је у 18. вијеку, у делима [[Монтескје]]а („У духу закона”), [[Џон Лок]]а, [[Жан Жак Русо]]а, [[Томас Хобс]]а и других. Визија представничког система створена је на бази теоријске критике „старог режима” као [[Облик државе|стема монократије]] заснованог на апсолутној власти [[монарх]]а. Истакнути су принципи [[суверенитет]]а нације и поделе власти на законодавну, извршну и судску. Подела [[власт]]и требало би да осигура спречавање злоупотребе. Овлашћења појединих органа власти потребно је конституисати тако да „власт зауставља власт”, како је истакао Монтескје у делу „У духу закона”.<ref>[https://plato.stanford.edu/entries/political-representation/ Political Representation]</ref> До почетка 20. века, две групе модела биле су одлучујуће у теорији облика политичких система, такозвана троделност и такозвана дихотомија , од којих је свака изнела различите аспекте у први план.<ref>[https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2020/05/PR-63-10.pdf ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ УПРАВЉАЊА ДРЖАВОМ У 21. ВЕКУ]</ref> === Облик владавине === {{посебан чланак|Облик владавине}} === Класични облици владавине === Трипартитна подела која се обично повезује са [[Аристотел]]ом , која се може пратити још од [[Херодот]]а, разликује политичке системе према броју владара (један, неколико, много) и пружа сваком тако идентификованом облику „општег добра“ структурно упоредиву, али „дегенерисана" варијанта.<ref>[https://hs.udg.edu.me/uploads/news/ccf5da21b1501cdb7ad648b700638058.pdf Savremeni politički sistemi]</ref> {| class="centered" style="width:70%" | {| class="wikitable center" |+Класификација облика владавине према Аристотелу |- class="hintergrundfarbe5" | ! colspan="3"|број владара |- ! style="width:31%" class="hintergrundfarbe5"|квалитет доминације ! style="width:23%"|Један ! style="width:23%"|Мањина ! style="width:23%"|Више |- ! style="text-align:left"|''оријентисан ка општем добру'' |[[монархија]] |[[аристократија]] |[[политика]] |- ! style="text-align:left"|''оријентисан ка сопственом интересу'' |[[тиранија]] |[[олигархија]] |[[демократија]] |} |} == Савремене категоризације == У последње време, политички системи се такође све више посматрају под три аспекта политике, а то су политика (институционална форма), политика (доношење политичких одлука) и политика (политичка доктрина, циљеви и резолуције). Ипак, на основу историје 19. и 20. века, посебно преласка на [[хладни рат]], предмодерне типологије су се све више развијале у корист нове разлике која није увек била јасна, већ усклађена са стварним односи [[моћ]]и. У складу са уставном реалношћу, чинило се да су републичке диктатуре више укључене имати заједничко са апсолутним монархијама него са демократским уставним државама, у исто време уставне и пре свега парламентарне монархије личиле су на републику у схватању које је сковао [[Имануел Кант]].<ref>[https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-8501/2015/0350-85011569153a.pdf МОНАРХИЈА ИЛИ РЕПУБЛИКА]</ref> {{цитат|„Често се погрешно схвата, и то не само код лаика, да облик владавине и облик владавине нису исти. Једна држава, попут Велике Британије , може бити монархија у облику власти, али демократија у облику власти, док друга, као што је Совјетски Савез , може комбиновати републикански облик владавине са аутократијом или диктатуром. Као облик владавине, монархија и република нису ни „добре“ ни „лоше“, већ неутралне у смислу слободе од политичких вредности“.| Карл Ловенштајн}} [[Карл Лоевенстеин]] је стога посматрао облик владавине као формални облик устава и супротставио га облицима вршења власти („облици владе“) који би били од већег значаја за политичка дешавања. Он је разликовао [[Аутократија|аутократије]], под које је такође подвео [[Ауторитарност|ауторитарне]] и [[Тоталитаризам|тоталитарне]] режиме, у којима се власт врши неподељено, од уставних облика који се заснивају на [[Подјела власти|подели власти]] и на привременом преносу власти путем [[Избори|избора]].<ref>[https://www.pravni.ues.rs.ba/Download/Zbornik_Vladavina_prava/ZVPPDRI1.pdf Правне државе и владавине права]</ref> == Види још == * [[Политички систем Републике Српске]] * [[Политички систем Србије]] * [[Династија Минг]] * [[Романови]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * {{cite book |last1=Loewenstein |first1=Karl |title=Die Monarchie im modernen Staat |date=1952|publisher= Frankfurt a. Main: Metzner|url=https://www.abebooks.com/Monarchie-modernen-Staat-Karl-Loewenstein-Frankfurt/30979008934/bd}} == Спољашње везе == * [https://cccp.uni-koeln.de/sites/cccp/Lehre/2019_SS/UniKo__lnEinfu__hrungEuropapolitik2019.pdf Das politische System der Europäischen Union] * [https://dk.usembassy.gov/da/youth-education-da/the-american-political-system/the-political-system-in-the-u-s-structure/ The political system in the U.S. – Structure] * [https://www.bundestag.de/en/parliament/history/parliamentarism/frg_parliamentarism/frg_parliamentarism-200324 The Federal Republic of Germany] {{commons category-inline|Political systems}} {{Теме Европе|Политички систем}} [[Категорија:Политички системи]] [[Категорија:Политика]] [[Категорија:Политика Европске уније]] [[Категорија:Политика Србије|*]] [[Категорија:Политика Републике Српске]] 6qdgfzmiq4pfne9tdpvvwkkytoljp2a 0 4331392 25138906 25135021 2022-08-04T20:45:30Z Youngeagle987 231613 wikitext text/x-wiki {{рут}} {{Инфокутија Филм | назив = Сенка | слика = Датотека:Сенка (филм из 1994).jpg | величина = | оназив = The Shadow | година = 1994. | земља = | језик = | жанр = [[Суперхеројски филм]]<br/>[[Мистерија (жанр)|мистеријски филм]]<br/>[[Акциони филм]]<br/>[[неоноар]] | режија = [[Расел Малкејхи]] | сценарио = [[Дејвид Кеп]] | на основу = | музика = [[Џери Голдсмит]] | улоге = [[Алек Болдвин]]<br/>[[Џон Лоун]]<br/>[[Пенелопи Ен Милер]]<br/>[[Ијан Мекелен]]<br/>[[Питер Бојл]]<br/>[[Тим Кари]] | продуцент = [[Мартин Брегман]]<br/>Вили Баер<br/>Мајкл Скот Брегман | компанија = Bregman/Baer Productions, inc. | трајање = 108 [[минут|мин.]] | монтажа = Питер Хонес<br/>Бет Јокем Бестервелд | сниматељ = Стивен Барум | дистрибутер = [[Universal Pictures]] | сценографија = | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | веб-сајт = | имдб = 0111143 }} '''''Сенка''''' ({{јез-енг|The Shadow}}) је [[Суперхеројски филм|суперхеројски]] [[Мистерија (жанр)|мистеријски]] [[акциони филм]] из [[1994]]. године. Главне улоге играју [[Алек Болдвин]], [[Џон Лоун]], [[Пенелопи Ен Милер]], [[Ијан Мекелен]], [[Питер Бојл]] и [[Тим Кари]].<ref>{{cite web |title=AFI{{!}}Catalog |url=https://catalog.afi.com/Film/65105-THE-SHADOW?sid=6e1d4b97-be9d-4706-8324-b821a322d1ab&sr=5.773808&cp=1&pos=6 |website=catalog.afi.com |accessdate=2. 8. 2022}}</ref> == Радња == {{Упозорење-филм}} На опијумским пољима Тибета, у годинама после Првог светског рата, влада окрутни и бескрупулозни шеф криминала по имену Јинг-Ко ({{јез-манд|Тамни орао}}). Он не цени људски живот толико да је, ни оком не трепнувши, дозволио својим људима да упуцају његовог собара Вуа, који се крио иза једног од плантажера опијума, Ли Хонга. Једне ноћи, Јинг-Коа киднапује неколико тибетанских монаха, који га доводе у манастир код Тулкуа, једног од тибетских светаца, док је манастир сакривен тако да се види само отрцани шатор иза којег је само вео мрак. У манастиру, Тулку, који се јавио Ин-Коу као младић, назива га правим именом - Ламонт Кренстон и каже да се много година борио са својом "мрачном страном" и да је увек губио, али Тулку може научи га да га обузда и крене путем Светлости. Ламонт не слуша мудраца и покушава да га нападне ритуалним бодежом Фурба, али се испоставља да је бодеж жив и окреће се против Ламонта. Следећих седам година, Ламонт учи вештину Тулкуа, научио је најјаче менталне способности да заглупи људски ум и чак постане невидљив, али не и у стању да сакрије једино што увек остаје на видику ... његову Сенку. Након што је дипломирао, Ламонт Кренстон одлучује да се врати у своју домовину, Њујорк, растрган хаосом и злочином изазваним Великом депресијом. 1933. године На Бруклинском мосту, мафија по имену Дјук, заједно са својим помоћницима Џонијем и Максијем, спрема се да баци у реку са цементом на ногама др Роја Тама, за кога се испоставило да је случајан сведок убиства полицајца. Одједном гангстере обузима тупи, тајанствени глас и злослутан, готово хистеричан смех, а онда почињу да замишљају силуету у црном огртачу, шеширу и са црвеним шалом на лицу. Силуета почиње отворено да напада Дјука, говорећи да је Дјук починио убиство и да мора да призна, јер ће иначе силуета пратити Дјука где год да се налази. Висећи на ивици моста, гангстер пристаје да се преда полицији, признајући кривицу за злочине које је починио, а када је Дјук онесвешћен на земљи, Џони и Макси виде човека у црном огртачу, шеширу и два -комад одело, чије лице испод носа је сакривено црвеном марамом, а два сребрна Колта чаме у футроли. У њему препознају Сенку – „урбану легенду“ која улива истински страх у подземље града. Разбојници беже, а Сенка вади пиштоље испред Тама. Научник је спреман да прихвати његову смрт, али Сенка само пуца у бетон пред његове ноге, ослобађајући га на тај начин. Сенка регрутује Роја Тама у своју огромну мрежу агената, која укључује десетине људи које је спасао, чији је заштитни знак прстен са великим сјајним рубином. На Тамово питање како је знао за њега, мистериозни јунак кроз смех одговара да „Сенка све зна“. Сенка, тачније Ламонт Кренстон, замоли таксисту Мозеса „Мо“ Шревница, једног од ретких који зна за тајни идентитет његовог „шефа“, да га доведе у Кобалт клуб. Тамо се Ламонт сваке вечери састаје са својим ујаком, комесаром њујоршке полиције Вејнрајтом Бартом. Ламонт ствара слику богатог забушивача који се вратио кући након што је „потрагао за собом” због страхота рата, а Ламонт такође хипнотише свог стрица сваки пут када добије извештаје о активностима Сенке, убеђујући га да су то само приче и створити радну групу да је ухвати без успеха. Те вечери, Ламонт угледа прелепу плаву жену у свиленој хаљини која га омами у трен ока. Вејнрајт каже да је то Марго Лејн, ћерка истакнутог енергетског научника који ради за Министарство одбране САД, и упозорава свог нећака да је девојка "чудна". Ламонт седа поред Марго и импресионира је својом способношћу да погоди њену жељу, почевши од њених преференција вина, а затим понудивши да поједе пекиншку патку у ресторану у кинеској четврти. Међутим, Марго га задивљује чињеницом да је унапред погодила његове мисли, посебно њен комплимент о хаљини. Након што је отпутовао кући, Ламонт признаје Моу да је Маргот веома опасна за Ламонта због њених телепатских способности. Ноћу, након што је заспао уз чашу бурбона поред камина, Ламонт има визију у којој се ватра из камина претвара у лице које се смеје, због чега стакло експлодира. Пробудивши се и видевши да је експлозија била стварна, Ламонт са ужасом каже да „Неко долази“. Те ноћи, сребрни саркофаг је донет у Амерички природњачки музеј са Тибета. Кустос музеја, који је Темуџинов ковчег препознао по латиничном натпису, тражи од чувара да га не дира док он сам иде да позове царину у вези тако необичног пакета. Али чим стражар остане сам, браве саркофага почињу да се отварају и затварају саме, све док се саркофаг не отвори и пусти младића обученог у традиционалну монголску одећу. Његово име је Шиван Кан (себе сматра далеким потомком великог освајача Џингис Кана). Хипнотизовавши стражара, он га приморава да свој живот жртвује себи – свом новом господару, што чувар чини пуцајући себи у слепоочницу из револвера. Даље, Шиван Кан наставља да показује потпуну равнодушност према животима обичних људи, убијајући обичне становнике града по сопственом хиру. Сенка на сваки начин мора да заустави своје претензије на власт над целим светом. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- |[[Алек Болдвин]] || Ламонт Кренстон / Јинг-Ко / Сенка |- |[[Џон Лоун]] || Шиван Кан, последњи потомак Џингис Кана |- |[[Пенелопи Ен Милер]] || Марго Лејн, ћерка др Лејна |- |[[Питер Бојл]] || лични возач Сенке, Мозес „Мо“ Шревниц |- |[[Ијан Мекелен]] || доктор Рајнхарт Лејн |- |[[Тим Кари]] || Фарли Клејмор |- |[[Џонатан Винтерс]] || полицијски комесар Вејнрајт Барт |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0111143|title= Сенка}} * {{rotten-tomatoes|1054125-shadow}} {{клица-филм}} {{портал бар|Филм}} [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови 1994.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] e5u33h5ihrdcionr8lbap0h62vtmrqs 0 4331399 25139297 25134202 2022-08-05T10:22:12Z MareBG 12583 − 2 categories; ± 2 categories using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Средња школа | назив = Немачка школа у Београду | слика = | опис_слике = | грб = | тип = *Приватна<br />[[основна школа]]<br />[[средња школа]]<br />[[гимназија]]<br />нижа гимназија. | место = [[Београд]] | држава = [[Србија]] | основана = [[1854]]. године | директор = Ралф Наеве | адреса = Петра Чајковског. 4 | вебсајт = [https://www.dsbelgrad.com/ Званични сајт школе]}} '''Немачка школа у Београду''' (ДСБ) једина је [[немачка]] школа у иностранству у Србији. Чува децу у [[Обданиште|обданишту]] и предаје до 12. разреда. Матура се одржава сваке године од школске 2011/12. [[Школа]] је основана 1854. године са 23 ученика. Директор је Ралф Наеве у школи предаје 35 наставника. Језик наставе је у основи немачки. Постоје и часови српског као матерњег и српског као страног језика.<ref>[https://www.srbija.gov.rs/vest/607078/regulisanje-statusa-nemacke-skole-u-beogradu.php Регулисање статуса Немачке школе у Београду]</ref> Поред опште квалификације за упис у високо образовање (Абитур) након 12 школских година, могу се добити и [[Сведочанства|сведочанство]] о средњој школи (након 9. разреда) и сведочанство средње школе (након 10. разреда). Све квалификације су признате у Немачкој. Од 30. септембра 2013. године основне и средње школе налазе се у реновираној згради у улици Петра Чајковског на Сењаку. Поред стабала [[гинко]]а и [[јавор]]а, на локалитету се налазе и два стабла [[дуд]]а.<ref>[https://rs.n1info.com/vesti/sib-nemacka-skola-u-beogradu-jedina-nemacka-skola-priznata-u-inostranstvu/ Šib: Nemačka škola u Beogradu]</ref> Постоје следећи специјализовани кабинети: * Лабораторија за биологију/хемију * Лабораторија за физику * Кабинет за уметност * Музички кабинет * Кабинет информатике * Теретана [[Настава]] се иначе одвија у учионицама које имају савремену техничку и медијску опрему. [[Школа]] је важан фактор локације у [[регион]]у, на пример за српско-немачку привреду, српске и немачке образовне партнере или за српско-немачке политичке и културне институције. Такође је важан образовни партнер за породице из [[Аустрија|Аустрије]] и [[Швајцарска|Швајцарске]].<ref>[https://www.dsbelgrad.com/ueberblick-4/?lang=sr Nemačka škola Beograd]</ref> Поред тога, ДСБ носи [[печат]] квалитета „Одлична немачка школа у иностранству“. Ово је последњи пут потврђено на БЛИ 3.0 у новембру 2021.<ref>[https://www.dsbelgrad.com/exzellente-deutsche-auslandsschule/ Exzellente Deutsche Auslandsschule]</ref> == Види још == * [[Образовање у Србији|Школство у Србији]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == * [https://www.dsbelgrad.com/schulleitung/?lang=sr Управа школе] * [https://srednjeskole.edukacija.rs/internacionalne-srednje-skole/deutsche-schule-belgrade-nemacka-skola-u-beogradu Deutsche Schule Belgrade] * [http://ibf.rs/reference-iz-srbije/obrazovni-i-sportski-objekti/nemacka-skola-beograd/ Nemačka škola Beograd | IBF] {{портал бар|Београд|Србија}} [[Категорија:Основне школе на Савском венцу]] [[Категорија:Средње школе на Савском венцу]] fh915kpryudrpsrk9la96b5u1q935t4 25139314 25139297 2022-08-05T10:34:59Z MareBG 12583 added [[Category:Гимназије у Београду]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Средња школа | назив = Немачка школа у Београду | слика = | опис_слике = | грб = | тип = *Приватна<br />[[основна школа]]<br />[[средња школа]]<br />[[гимназија]]<br />нижа гимназија. | место = [[Београд]] | држава = [[Србија]] | основана = [[1854]]. године | директор = Ралф Наеве | адреса = Петра Чајковског. 4 | вебсајт = [https://www.dsbelgrad.com/ Званични сајт школе]}} '''Немачка школа у Београду''' (ДСБ) једина је [[немачка]] школа у иностранству у Србији. Чува децу у [[Обданиште|обданишту]] и предаје до 12. разреда. Матура се одржава сваке године од школске 2011/12. [[Школа]] је основана 1854. године са 23 ученика. Директор је Ралф Наеве у школи предаје 35 наставника. Језик наставе је у основи немачки. Постоје и часови српског као матерњег и српског као страног језика.<ref>[https://www.srbija.gov.rs/vest/607078/regulisanje-statusa-nemacke-skole-u-beogradu.php Регулисање статуса Немачке школе у Београду]</ref> Поред опште квалификације за упис у високо образовање (Абитур) након 12 школских година, могу се добити и [[Сведочанства|сведочанство]] о средњој школи (након 9. разреда) и сведочанство средње школе (након 10. разреда). Све квалификације су признате у Немачкој. Од 30. септембра 2013. године основне и средње школе налазе се у реновираној згради у улици Петра Чајковског на Сењаку. Поред стабала [[гинко]]а и [[јавор]]а, на локалитету се налазе и два стабла [[дуд]]а.<ref>[https://rs.n1info.com/vesti/sib-nemacka-skola-u-beogradu-jedina-nemacka-skola-priznata-u-inostranstvu/ Šib: Nemačka škola u Beogradu]</ref> Постоје следећи специјализовани кабинети: * Лабораторија за биологију/хемију * Лабораторија за физику * Кабинет за уметност * Музички кабинет * Кабинет информатике * Теретана [[Настава]] се иначе одвија у учионицама које имају савремену техничку и медијску опрему. [[Школа]] је важан фактор локације у [[регион]]у, на пример за српско-немачку привреду, српске и немачке образовне партнере или за српско-немачке политичке и културне институције. Такође је важан образовни партнер за породице из [[Аустрија|Аустрије]] и [[Швајцарска|Швајцарске]].<ref>[https://www.dsbelgrad.com/ueberblick-4/?lang=sr Nemačka škola Beograd]</ref> Поред тога, ДСБ носи [[печат]] квалитета „Одлична немачка школа у иностранству“. Ово је последњи пут потврђено на БЛИ 3.0 у новембру 2021.<ref>[https://www.dsbelgrad.com/exzellente-deutsche-auslandsschule/ Exzellente Deutsche Auslandsschule]</ref> == Види још == * [[Образовање у Србији|Школство у Србији]] == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == * [https://www.dsbelgrad.com/schulleitung/?lang=sr Управа школе] * [https://srednjeskole.edukacija.rs/internacionalne-srednje-skole/deutsche-schule-belgrade-nemacka-skola-u-beogradu Deutsche Schule Belgrade] * [http://ibf.rs/reference-iz-srbije/obrazovni-i-sportski-objekti/nemacka-skola-beograd/ Nemačka škola Beograd | IBF] {{портал бар|Београд|Србија}} [[Категорија:Основне школе на Савском венцу]] [[Категорија:Средње школе на Савском венцу]] [[Категорија:Гимназије у Београду]] ig6t8hvlafqyim3gnsn2yghpbckfb9f 4 4331462 25138571 25134666 2022-08-04T14:44:53Z Sadko 25741 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''5. до 31. августа 2022'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tulpenfelder-Neuss-Kapellen-01-2016.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:Six children in the Mekong with buffalos and boat.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити локалне награде, а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштагове #WPWP и #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. Додајте размак између два хаштага'''. Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''5. до 31. августа 2022'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштагове '''#WPWP''' '''и #WPWPSR''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWP #WPWPSR”. Немојте додавати хаштагове у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:44, 4. август 2022. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда новајлији с највише побољшаних чланака фотографијама: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2020|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2020''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] 317cbnxrre58uyekzy73wz0tehva40q 25138765 25138571 2022-08-04T18:16:23Z Vacant0 256053 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''5. до 31. августа 2022'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tulpenfelder-Neuss-Kapellen-01-2016.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:Six children in the Mekong with buffalos and boat.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити локалне награде, а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштагове #WPWP и #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. Додајте размак између два хаштага'''. Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''5. до 31. августа 2022'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштагове '''#WPWP''' '''и #WPWPSR''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWP #WPWPSR”. Немојте додавати хаштагове у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:44, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:16, 4. август 2022. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда новајлији с највише побољшаних чланака фотографијама: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2020|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2020''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] rx19uu0m9akeevm6xl4zhzgw2attdbo 25138773 25138765 2022-08-04T18:20:17Z Nik994 60125 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''5. до 31. августа 2022'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tulpenfelder-Neuss-Kapellen-01-2016.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:Six children in the Mekong with buffalos and boat.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити локалне награде, а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштагове #WPWP и #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. Додајте размак између два хаштага'''. Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''5. до 31. августа 2022'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштагове '''#WPWP''' '''и #WPWPSR''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWP #WPWPSR”. Немојте додавати хаштагове у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:44, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:16, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:nik994|nik994]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:20, 4. август 2022. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда новајлији с највише побољшаних чланака фотографијама: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2020|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2020''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] 5qo4ppbzsnkiq0mduta2ups89lcy3ix 25138782 25138773 2022-08-04T18:36:42Z Mickey Mystique 118052 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''5. до 31. августа 2022'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tulpenfelder-Neuss-Kapellen-01-2016.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:Six children in the Mekong with buffalos and boat.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити локалне награде, а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштагове #WPWP и #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. Додајте размак између два хаштага'''. Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''5. до 31. августа 2022'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштагове '''#WPWP''' '''и #WPWPSR''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWP #WPWPSR”. Немојте додавати хаштагове у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:44, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:16, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:nik994|nik994]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:20, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] ([[Разговор са корисником:Mickey Mystique|разговор]]) 20:36, 4. август 2022. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда новајлији с највише побољшаних чланака фотографијама: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2020|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2020''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] qa02lo38vtg3471kxou9rrwsclcc790 25138992 25138782 2022-08-04T23:14:18Z Acaalexaca 166193 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''5. до 31. августа 2022'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tulpenfelder-Neuss-Kapellen-01-2016.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:Six children in the Mekong with buffalos and boat.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити локалне награде, а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштагове #WPWP и #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. Додајте размак између два хаштага'''. Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''5. до 31. августа 2022'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштагове '''#WPWP''' '''и #WPWPSR''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWP #WPWPSR”. Немојте додавати хаштагове у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:44, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:16, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:nik994|nik994]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:20, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] ([[Разговор са корисником:Mickey Mystique|разговор]]) 20:36, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 01:14, 5. август 2022. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда новајлији с највише побољшаних чланака фотографијама: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2020|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2020''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] dz816sx1brpgbv64lp7ukxfi14tv1mh 25139192 25138992 2022-08-05T08:23:46Z Nikolina Šepić 232893 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''5. до 31. августа 2022'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tulpenfelder-Neuss-Kapellen-01-2016.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:Six children in the Mekong with buffalos and boat.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити локалне награде, а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштагове #WPWP и #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. Додајте размак између два хаштага'''. Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''5. до 31. августа 2022'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштагове '''#WPWP''' '''и #WPWPSR''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWP #WPWPSR”. Немојте додавати хаштагове у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:44, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:16, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:nik994|nik994]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:20, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] ([[Разговор са корисником:Mickey Mystique|разговор]]) 20:36, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 01:14, 5. август 2022. (CEST) # — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 10:23, 5. август 2022. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда новајлији с највише побољшаних чланака фотографијама: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2020|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2020''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] kferp8aiky3548vv39dxldbzj3msrf8 25139319 25139192 2022-08-05T10:40:23Z EmiliaITČA 298352 /* Учесници */ wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2022|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''5. до 31. августа 2022'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tulpenfelder-Neuss-Kapellen-01-2016.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:Six children in the Mekong with buffalos and boat.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити локалне награде, а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштагове #WPWP и #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. Додајте размак између два хаштага'''. Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''5. до 31. августа 2022'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштагове '''#WPWP''' '''и #WPWPSR''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWP #WPWPSR”. Немојте додавати хаштагове у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 16:44, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Vacant0|Vacant0]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:16, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:nik994|nik994]] ([[Разговор са корисником:Vacant0|разговор]]) 20:20, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Mickey Mystique|Mickey Mystique]] ([[Разговор са корисником:Mickey Mystique|разговор]]) 20:36, 4. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] ([[Разговор са корисником:Acaalexaca|разговор]]) 01:14, 5. август 2022. (CEST) # — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 10:23, 5. август 2022. (CEST) # — [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] ([[Разговор са корисником:EmiliaITČA|разговор]]) 12:38, 5. август 2022. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда новајлији с највише побољшаних чланака фотографијама: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2020|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2020''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] pwfa6scf8l2di3llcolbq4m0sjxslll 0 4331529 25138627 25136233 2022-08-04T15:42:21Z Youngeagle987 231613 wikitext text/x-wiki {{некат}} '''Strahinja Savić''' ([[1991]]) je srpski filmski i televizijski [[Редитељ|reditelj]]<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm4767794/|title=Strahinja Savic|website=IMDb|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/osoblje/strahinja-savic/|title=Strahinja Savić - FCS|website=www.fcs.rs|language=sr-RS|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Citation|title=Provetravanje ( TV RTS 20. 02. 2016. )|url=https://www.youtube.com/watch?v=cen4TZMALsg|accessdate=2022-08-02|language=sr-Cyrl-RS}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=270921&fbclid=IwAR2JiM9W6SPYQTSz0ED_WCZAAZgUNWYTZxjyh5JThZQKtaFfHVGMcvykohI|title=TANJUG {{!}}|website=www.tanjug.rs|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/planovi-u-toku-strahinja-savic-izdvaja-dva-svoja-projekta-u-nastajanju/|title=Planovi u toku: Strahinja Savić izdvaja dva svoja projekta u nastajanju - FCS|date=2016-07-30|website=www.fcs.rs|language=sr-RS|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/notes/3285033014939009/|title=Пријавите се или се региструјте да бисте погледали|website=www.facebook.com|language=sr|access-date=2022-08-02}}</ref>, kao i [[Доктор (титула)|doktor nauka]]<ref>{{Cite web|url=https://fdu.bg.ac.rs/sr/vesti/2021/11/odbrana-doktorske-disertacije-strahinja-savic|title=Одбрана докторске дисертације - Страхиња Савић {{!}} ФДУ|website=fdu.bg.ac.rs|access-date=2022-08-02}}</ref> u oblasti [[teorija filma]] (naslov disertacije: "Narativni Univerzum [[Живко Николић|Živka Nikolića]]: Identitet, Reprezentacija, Karnevalizacija", 2021). Režirao je niz nagrađivanih<ref>{{Cite web|url=http://www.imdb.com/name/nm4767794/awards|title=Strahinja Savic|website=IMDb|access-date=2022-08-02}}</ref> kratkometražnih filmova<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/filmovi-strahinje-savica-u-jugoslovenskoj-kinoteci/6rjyts2|title=Filmovi Strahinje Savića u Jugoslovenskoj kinoteci|last=Nikolić|first=A.|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/12718/|title=Predstavljanje diplomskih master filmova studenata FDU-a u DKSG - FCS|date=2017-04-23|website=www.fcs.rs|language=sr-RS|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/basta-fest-2016-utisci-i-razmisljanja-33-jedna-noc-i-dodela-nagrada-treci-i-cetvrti-dan/|title=Bašta fest 2016 – Utisci i razmišljanja 3/3: „Jedna noć“ i dodela nagrada (treći i četvrti dan) - FCS|date=2016-07-12|website=www.fcs.rs|language=sr-RS|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/1803076/kulturni-krugovi-filmorama.html|title=Културни кругови: Филморама|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2022-08-02}}</ref> ("Devet Dana", 2014<ref>{{Citation|title=MAGAZIN SRBIJE NA VEZI 27. 05. 2015.|url=https://www.youtube.com/watch?v=m0i-ABD7cPI|accessdate=2022-08-02|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>; "Tango u Tri Lika i Tri Prostora", 2012<ref>{{Cite web|url=http://2013.dezareo.me/tango-u-tri-lika/|title=savfest|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fcs.rs/19170/|title=Prvo veče Meta filma u 2018. u Kolarcu, gost Strahinja Savić - FCS|date=2018-01-26|website=www.fcs.rs|language=sr-RS|access-date=2022-08-02}}</ref>; "Rujka", 2013<ref>{{Cite web|url=https://2014.dezareo.me/rujka-2/|title=Rujka {{!}} savfest|date=2014-08-25|website=savfest {{!}}|access-date=2022-08-02}}</ref>; itd.), televizijskih serija<ref>{{Citation|title=Crveni mesec|url=https://tvprofil.com/serije/8300474/crveni-mesec|accessdate=2022-08-02|language=hr-HR}}</ref><ref>{{Citation|title=Црвени месец|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86&oldid=24552186|date=2022-05-17|accessdate=2022-08-02|language=sr-Latn}}</ref><ref>{{Citation|title=Мала супруга (ТВ серија)|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мала_супруга_(ТВ_серија)&oldid=25134032|date=2022-08-01|accessdate=2022-08-02|language=sr-Cyrl}}</ref>, muzičkih spotova<ref>{{Cite web|url=https://balkanrock.com/vesti/vesti-iz-regiona/dram-objavio-energicni-singl-ceo-grad/|title=Dram objavio singl „Ceo grad“ {{!}} Balkanrock.com|date=2021-11-08|language=sr-RS|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://citymagazine.danas.rs/kultura/muzika/dram-objavio-novi-singl-ceo-grad/|title=Dram objavio novi singl „Ceo grad“|website=City Magazine|language=sr-RS|access-date=2022-08-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://kinodromefestival.wixsite.com/welcome/2019|title=2019|website=welcome|language=en|access-date=2022-08-02}}</ref>, dokumentarnih i namenskih filmova<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20200711114748/https://casopiskult.com/kult/objektiv/%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0-2020/|title=Лепота једног сна: Крека (2020) {{!}} Часопис КУЛТ|date=2020-07-11|website=web.archive.org|access-date=2022-08-02}}</ref>, reklamnih spotova<ref>{{Citation|title=Institut za transfuziju krvi Srbije - ispitna vežba FDU- Strahinja Savić {{!}} Facebook {{!}} By Institut za transfuziju krvi Srbije {{!}} Zakoračite u novu godinu ponosni što ste nekome poklonili deo sebe! Četvrtak, 31. decembar 2015. Institut za transfuziju krvi Srbije, Svetog Save 39 - 7...|url=https://www.facebook.com/Institutzatransfuziju/videos/ispitna-ve%C5%BEba-fdu-strahinja-savi%C4%87/1038556266165381/|accessdate=2022-08-02|language=sr}}</ref><ref>{{Citation|title=Strahinja Savić|url=https://www.youtube.com/watch?v=9xgEId93anI|accessdate=2022-08-02|language=sr-Cyrl-RS}}</ref>. Srednju školu je završio u [[Рим|Rimu]]<ref>{{Cite web|url=https://merlinka.com/kratki-film-jedna-noc/|title=Kratki film: Jedna noć|date=2016-11-06|website=Merlinka Queer Film Festival|language=en-US|access-date=2022-08-02}}</ref>, gde je snimio svoj prvi dugometražni amaterski film "Memento Mori" (2007). == Reference == {{извори|}} == Spoljašnje veze == * [https://www.imdb.com/name/nm4767794/?ref_=nv_sr_srsg_0 Strahinja Savić] na sajtu IMDb aknijlnrsddi6seg8o6u2wl0ocmo25y 0 4331530 25138579 25138325 2022-08-04T14:53:35Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Нигерије}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Нигерије <br/>(-{Nigeria women's national football team}-) | грб =Nigeria Football Federation crest.png | надимак = Супер соколице <br /> (-{Super Falcons}-) | савез = [[Фудбалски савез Нигерије|NFF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|САД}} Ренди Валдрум<ref name="auto">{{cite web |title=Randy Waldrum is new Super Falcons' Head Coach |url=https://www.thenff.com/2020/10/randy-waldrum-is-new-super-falcons-head-coach/ |website=thenff.com |publisher=thenff |access-date=16 November 2020 |archive-date=27 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201027212418/https://www.thenff.com/2020/10/randy-waldrum-is-new-super-falcons-head-coach/ |url-status=live }}</ref><ref name="auto1">{{cite web |title=OFFICIAL: NFF Announce Randy Waldrum AS New Super Falcons Head Coach |url=https://www.mysportdab.com/2020/10/nff-announce-waldrum-as-new-super-falcons-head-coach/ |website=MySportDab |publisher=Adedotun |access-date=6 October 2020 |archive-date=9 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201009150734/https://www.mysportdab.com/2020/10/nff-announce-waldrum-as-new-super-falcons-head-coach/ |url-status=live }}</ref> | капитен = Ономе Еби | највише наступа = Маурин Ммаду (101)<ref>{{cite web |publisher=[[FIFA]] |title=FIFA Women's Century Club |url=https://www.fifa.com/mm/document/fifafacts/stats-centclub/52/00/60/womenscenturyclub.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20121108152222/http://www.fifa.com/mm/document/fifafacts/stats-centclub/52/00/60/womenscenturyclub.pdf |archive-date=8 November 2012 |date=25 August 2009}}</ref> | најбољи стрелац = Перпетуа Нквоча (80)<ref name="auto2">{{cite web |publisher=Goal.com |title=AFRICAN LEGEND OF THE WEEK: PERPETUA NKWOCHA |url=http://www.goal.com/en-ng/news/perpetua-nkwocha-african-legend-of-the-week/50e906eo8s8t1b4cmabre10fg |date=9 March 2017 |access-date=28 November 2017 |archive-date=9 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210209014616/https://www.goal.com/en-ng/news/perpetua-nkwocha-african-legend-of-the-week/50e906eo8s8t1b4cmabre10fg |url-status=live }}</ref> | фифа шифра = -{NGA}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|NGA}}}} | фифа макс = 23. | фифа макс датум = јул 2003 | фифа мин = 41. | фифа мин датум = децембар 2021. | pattern_la1 = _nga20h | pattern_b1 = _nga20h | pattern_ra1 = _nga20h | pattern_sh1 = _nga20h | pattern_so1 = _nga20hlong | leftarm1 = 1D7E13 | body1 = FFFFFF | rightarm1 = 1D7E12 | shorts1 = 1D7E12 | socks1 = A7F192 | pattern_la2 = _nga20a | pattern_b2 = _nga20a | pattern_ra2 = _nga20a | pattern_sh2 = _nga20a | pattern_so2 = _nga20along | leftarm2 = 171717 | body2 = 171717 | rightarm2 = 171717 | shorts2 = 171717 | socks2 = 171717 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 5 : 1 {{рпфжД|Гана}}<br />([[Нигерија]], [[16. фебруар]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Нигерија}} 15 : 0 {{рпфжД|Нигер}}<br />([[Обала Слоноваче]], [[11. мај]] [[2019]]) | највећи пораз = {{рпфж|Норвешка}} 8 : 0 {{рпфжД|Нигерија}}<br />Тингвала ИП, [[Шведска]]; 6. јун 1995)<br />{{рпфж|Немачка}} 8–0 {{рпфжД|Нигерија}}<br />([[Леверкузен]], [[Немачка]]; 25. новембар 2010)<br />{{рпфж|Француска}} 8–0 {{рпфжД|Нигерија}}<br />([[Ле Ман]], [[Француска]]; 6. април 2018) | број учешћа = 8 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале [[Светско првенство у фудбалу 1999.|1999]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] | најбољи резултат (регионално) = Четвртфинале [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 14 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:After training with my team mates in the National Camp Super Falcon in Abuja Nigeria.JPG|thumb|right|Део репрезентације 2011]] '''Женска фудбалска репрезентација Нигерије''' ({{јез-енг|Nigeria women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Нигерија|Нигерију]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Нигерије [[Фудбалски савез Нигерије|(НФФ)]] ({{јез-енг|Nigeria Football Federation}}), владајућег тела за фудбал у Нигерији. Женска репрезентација Нигерије је далеко најуспешнија афричка женска репрезентација која је освојила рекордних једанаест титула Афричког женског купа нација, са својом последњом титулом 2018. године, након што је победила Јужну Африку у финалу. Тим је уједно и једина женска репрезентација из Афричке фудбалске конфедерације која је стигла до четвртфинала и на Светском првенству у фудбалу за жене и у фудбалу на Летњим олимпијским играма. Оне су такође један од ретких тимова на свету које су се квалификовале за свако издање ФИФА Светског првенства за жене, са својим најбољим учинком на Светском првенству за жене 1999. године где су стигли до четвртфинала.<ref>[http://de.fifa.com/tournaments/archive/womensworldcup/index.html FIFA Frauen-Weltmeisterschaft^TM</ref> ==Историја== Женска репрезентација је својила првих седам афричких првенстава и током својих првих двадесет година изгубиле само пет утакмица са афричких такмичења, 12. децембра 2002. од Гане у Варију, 3. јуна 2007. у Алжиру, 12. августа 2007. од Гане у квалификацијама за Олимпијске игре, 25. новембра 2008. на Екваторијалној Гвинеји у полуфиналу афричког првенства у фудбалу за жене 2008. и маја 2011. у Гани у квалификационој утакмици за Афричке игре. Међутим, Супер соколице нису могли да доминирају изван Африке у аренама као што су ФИФА Светско првенство за жене или Олимпијске игре. Тим је био на сваком Светском првенству од 1991. године, али је само једном успео да заврши међу осам најбољих. 2003. године, Супер соколице су се испоставили као највеће разочарење првог кола, нису постигли ниједан гол и изгубили сва три меча Групе А.<ref name="NGA-PRKb">{{cite news |last=Jones |first=Grahame L. |date=21 September 2003 |title=North Korea's Start Is Fast and Furious |page=D6 |work=Los Angeles Times |url=https://www.newspapers.com/clip/33614464/north_koreas_start_is_fast_and_furious/ |via=Newspapers.com |access-date=6 July 2019 |archive-date=7 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190707034629/https://www.newspapers.com/clip/33614464/north_koreas_start_is_fast_and_furious/ |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |last=Longman |first=Jere |date=26 September 2003 |title=The Questions Are Fading After Hamm's 2 Goals |page=D1 |url=https://www.nytimes.com/2003/09/26/sports/soccer-the-questions-are-fading-after-hamm-s-2-goals.html |work=The New York Times |access-date=11 July 2019 |archive-date=11 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190711070959/https://www.nytimes.com/2003/09/26/sports/soccer-the-questions-are-fading-after-hamm-s-2-goals.html |url-status=live}}</ref> <ref>{{cite news |last=Dell'Apa |first=Frank |date=26 September 2003 |title=US women are in total control |page=E1 |work=The Boston Globe}}</ref><ref>{{cite news |last=Oller |first=Rob |date=29 September 2003 |title=Strong second half lifts Sweden to win |page=E16 |work=The Columbus Dispatch}}</ref> {| cellpadding="3" cellspacing="0" style="background-color: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; margin: 36px auto; text-align: center;" width="45%" |- bgcolor="#006699" style="color: white;" ! width="44%" | Селекција ! width="7%" | {{Tooltip|Бод|Puntos}} ! width="7%" | {{Tooltip|Ута|Partidos jugados}} ! width="7%" | {{Tooltip|Поб|Partidos ganados}} ! width="7%" | {{Tooltip|Нер|Partidos empatados}} ! width="7%" | {{Tooltip|Изг|Partidos perdidos}} ! width="7%" | {{Tooltip|ГД|Goles a favor}} ! width="7%" | {{Tooltip|ГП|Goles en contra}} ! width="7%" | {{Tooltip|ГР|Diferencia de goles}} |- bgcolor="#d0e7ff" | align="left" | '''{{рпфж|USA|f=f}} |'''9'''||3||3||0||0||11||1||10 |- bgcolor="#d0e7ff" | align="left" | '''{{рпфж|SWE|f=f}} |'''6'''||3||2||0||1||5||3||2 |- | align="left" | {{рпфж|PRK|f=f}} |'''3'''||3||1||0||2||3||4||−1 |- | align="left" | {{рпфж|NGA|f=f}} |'''0'''||3||0||0||3||0||11||−11 |} Мало боље су прошли 2007. године, ремизирајући само у једном мечу групе Б. Међутим, суочиле су се са групом смрти и 2003. и 2007., оба пута груписане са растућом азијском силом Северном Корејом,<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/china2007/match-center/56316 Утакмица са Корејом]</ref> традиционалном европском силом Шведском<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/china2007/match-center/56318 Утакмица са Шведском]</ref> и историјском женском суперсилом у САД.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/china2007/match-center/56315 Утакмица са САД]</ref> {| cellpadding="3" cellspacing="0" style="background-color: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; margin: 36px auto; text-align: center;" width="45%" |- bgcolor="#006699" style="color: white;" ! width="44%" | Селекција ! width="7%" | {{Tooltip|Бод|Puntos}} ! width="7%" | {{Tooltip|Ута|Partidos jugados}} ! width="7%" | {{Tooltip|Поб|Partidos ganados}} ! width="7%" | {{Tooltip|Нер|Partidos empatados}} ! width="7%" | {{Tooltip|Изг|Partidos perdidos}} ! width="7%" | {{Tooltip|ГД|Goles a favor}} ! width="7%" | {{Tooltip|ГП|Goles en contra}} ! width="7%" | {{Tooltip|ГР|Diferencia de goles}} |- bgcolor="#d0e7ff" | align="left" | '''{{рпфж|USA|f=f}}''' |'''7'''||3||2||1||0||5||2||3 |- bgcolor="#d0e7ff" | align="left" | '''{{рпфж|PRK|f=f}}''' |'''4'''||3||1||1||1||5||4||1 |- | align="left" | {{рпфж|SWE|f=f}} |'''4'''||3||1||1||1||3||4||−1 |- | align="left" | {{рпфж|NGA|f=f}} |'''1'''||3||0||1||2||1||4||−3 |} Нигерија је по трећи пут била домаћин финала афричког првенства за жене 2006. године,<ref>{{Cite news|url=https://books.google.com/books?id=nmaVtiWwG2QC&pg=PA46|title=Nigeria awarded 2006 AWC|work=Daily Graphic|access-date=26 November 2017|last1=Boadu-Ayeboafoh|first1=Yaw|date=17 May 2006}}</ref> које је потом отказано због озбиљног избијања насиља изазваног насиљима у нигеријској области, и била је замењена Габоном, који је првобитно добио право да буде домаћин, али се касније повукла због финансијских потешкоћа,<ref>[http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/football/africa/4915736.stm Gabon pulls out of hosting AWC], from BBC, retrieved 29 May 2006</ref> Репрезентација Нигерије је у финалу победила Гану са 1 : 0 и освојила куп седми пут заредом.<ref>{{Cite news|url=http://www.pressreader.com/south-africa/sowetan/20150521/282153584866974/TextView|title=Portia simply the Ellis|work=Sowetan|access-date=26 November 2017}}</ref> Овим резултатима репрезентације Нигерије и Гане, доспевши у финале, су представљали Африку у Кини на Светском првенству у фудбалу за жене 2007. године. „Фалконетси“ су јуниорски тим земље (У-20), који је наступио заслужно на ФИФА Светском првенству за жене до 20 година одржаном у Русији 2006. када су победиле Финску са 8 : 0 пре него што их је Бразил послао кући у четвртфиналу. Биле су другопласиране у Немачкој на Светском првенству за жене 2010. за У-20. Нигерија је такође играла на ФИФА Светском првенству за жене до 20 година 2014. одржаном у Канади и изгубила од Немачке у финалу 0 : 1, Асисат Ошоала је на том првенству добила и златну лопту и златну копачку. ==ФИФА рангирање== {{updated|17. јул 2021}}<ref>{{cite web |url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/NGA |title=FIFA NIGERIA WOMEN'S RANKING |publisher=[[FIFA]] |publication-date=25 June 2021 |access-date=17 July 2021 |archive-date=16 July 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210716234509/https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/NGA |url-status=live }}</ref> {{Color box|blue|border=darkgray}} '''Најбоља позиција'''&nbsp;&nbsp;{{Color box|green|border=darkgray}} '''Најбољи помак'''&nbsp;&nbsp;{{Color box|gold|border=darkgray}} '''Најлошија позиција'''&nbsp;&nbsp;{{Color box|red|border=darkgray}} '''Најгори помак'''&nbsp;&nbsp; {| class="wikitable sortable" style="text-align:center;" |- !colspan=12 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Фифина ранг-листа|{{color|#FFFFFF|Историја светског рангирања ФИФА − Јужна Кореја (жене)}}]] |- !rowspan=2 | !rowspan=2|Позиција !rowspan=2|Година !rowspan=2|Утакмица<br />играно !rowspan=2|Поб !rowspan=2|Изг !rowspan=2|Нер !colspan=2|Најбољи !colspan=2|Најлошији |- !Поз !Помак !Поз !Помак |- | || 38 || 2021 || 6 || 3 || 2 || 1 | 37 ||align=left|{{increase}} 0 || 38 ||align=left|{{decrease}} 1 |- |} ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са октобром 2020.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align: center;" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | Морин Ммаду || 101 || ? || 1993–2011 <!-- |- | 2 | [[]] || || || – |- | 3 | [[]] || || || – |- | 4 | [[]] || || || – |- | 5 | [[]] || || || – |- | 6 | [[]] || || || – |- | 7 | [[]] || || || – |- | 8 | [[]] || || || – |- | 9 | [[]] || || || – |- | 10 | [[]] || || || – --> |} {{col-2}} ===Играчице са највише погодака=== :<small>''Утакмице и голови закључно са октобром 2020.'' {| class="wikitable sortable" style="text-align: center;" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | Перпетуа Нквоча<ref name="auto2"/> || 80 || 99 || {{#expr:80/99 round 2}} || 1999–2015 <!-- |- | 2 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – |- | 3 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – |- | 4 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – |- | 5 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – |- | 6 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – |- | 7 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – |- | 8 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – |- | 9 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – |- | 10 | [[]] || || || {{#expr:100/100 round 2}} || – --> |} {{col-end}} ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- |{{flagicon|PRC}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||rowspan=2|Групна фаза||10.||3||0||0||3||0||7 |- |{{flagicon|SWE}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||11.||3||0||1||2||5||14 |- |{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||Четвртфинале||7.||4||2||0||2||8||12 |- |{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||rowspan=4|Групна фаза||15.||3||0||0||3||0||11 |- |{{flagicon|PRC}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||13.||3||0||1||2||1||4 |- |{{flagicon|GER}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||9.||3||1||0||2||1||2 |- |{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||21.||3||0||1||2||3||6 |- |{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||16.||4||1||0||3||2||7 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]] |colspan=8|''Квалификовале се'' |- !'''Укупно'''||9/9||-||26||4||3||19||20||63 |} ===Олимпијске игре=== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=9|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Утакмица !Победа !Нерешено !Изгубљено !ГД !ГП |- ||{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||Групна фаза||3||0||0||3||3||9 |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]]||Четвртфинале||3||1||0||2||3||4 |- |{{flagicon|PRC}} [[Football at the 2008 Summer Olympics|2008]]||Групна фаза||3||0||0||3||1||5 |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |colspan=8 rowspan=3|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]] |- !'''Укупно'''||3/6||9||1||0||8||7||18 |} ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Коло !{{Abbr|Ута|Games played}} !{{Abbr|Поб|Won}} !{{Abbr|Нер|Drawn}} !{{Abbr|Изг|Lost}} !{{Abbr|ГД|Goals for}} !{{Abbr|ГП|Goals against}} |- bgcolor=gold | [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'''Шампионке'''||6||6||0||0||20||2 |- bgcolor=gold | [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'''Шампионке'''||6||6||0||0||27||2 |- bgcolor=gold |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|NGA}} [[1Афрички Куп нација у фудбалу за жене 998.|1998]]||'''Шампионке'''||5||5||0||0||28||0 |- bgcolor=gold |{{flagicon|ZAF}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]]||'''Шампионке'''||5||4||1||0||19||2 |- bgcolor=gold |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]]||'''Шампионке'''||5||4||0||1||15||2 |- bgcolor=gold |{{flagicon|ZAF}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]]||'''Шампионке'''||5||4||1||0||18||2 |- bgcolor=gold |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]]||'''Шампионке'''||5||5||0||0||18||2 |-bgcolor="#cc9966" |{{flagicon|EQG}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]]||'''Треће место'''||5||1||3||1||3||3 |- bgcolor=gold |{{flagicon|RSA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]]||'''Шампионке'''||5||5||0||0||19||4 |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|EQG}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]]||'''Четврто место'''||5||3||0||2||8||4 |-bgcolor=gold |{{flagicon|NAM}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]]||'''Шампионке'''||5||5||0||0||16||3 |-bgcolor=gold |{{flagicon|CMR}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]]||'''Шампионке'''||5||4||1||0||13||1 |-bgcolor=gold |{{flagicon|GHA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]]||'''Шампионке'''||5||2||2||1||10||1 |-bgcolor=#9acdff |{{flagicon|MAR}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2022.|2022]]||'''Четврто место'''||6||3||1||2||9||4 |- !Укупно||'''11. титула'''||73||57||9||7||223||32 |- |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Nigeria women's national association football team}} *[http://www.thenff.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20070831122930/http://www.fifa.com/associations/association=nga/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Нигерије| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Н]] [[Категорија:Фудбал у Нигерији]] [[Категорија:Репрезентације Нигерије|Ф]] o64zugydvz59ayckbc3fen1gmta3syd 4 4331577 25138726 25137494 2022-08-04T17:31:56Z 213.233.216.148 Dffidfvgf wikitext text/x-wiki На [[Википедија:Гласање/Предлог/Имена свештених лица|расправи]] су се искристалисале двије опције: 1) Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) ће у наслову садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о другим црквеним звањима (ђакон, протојереј, игуман) ће такође садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије. Sgzzsy> Митрополит црногорско-приморски Амфилохи * [[Василије Вадић]] ---> Епископ сремски Василије * [[Тихон Ракићевић]] ---> Игуман Тихон (Ракићевић) 2) Допуна тренутног стања: свим црквеним достојанственицима са чланком на Вики ће се презиме писати у загради. * Амфилохије Радовић ---> Амфилохије (Радовић) * Василије Вадић ---> Василије (Вадић) * Тихон Ракићевић ---> Тихон (Ракићевић) Захваљујем се колегама на конструктивним коментарима и квалитетној дискусији. Хвала колеги Ничим неизазваном на покретању иницијалне расправе на Тргуsgdgdhdhdhdxgcxst Изјашњавање траје недјељу дана од тренутка постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 3. август 2022. (CEST) == Гласање == === Прва опција === # {{за}} Сматрам да је свеобухватнија и укупно квалитетнија опција. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:35, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да је боље решење. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 07:51, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:26, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} опцију: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. [[Корисник:Zslavo|Zslavo]] 02:21, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:48, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ђидо|Ђидо]] ([[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]) 05:58, 4. август 2022. (CEST) === Друга опција === e5b4jqwiw4vgr8r57qiv04nl79kkxl5 25138728 25138726 2022-08-04T17:32:26Z Soundwaweserb 82964 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/213.233.216.148|213.233.216.148]] ([[User talk:213.233.216.148|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Ђидо|Ђидо]] wikitext text/x-wiki На [[Википедија:Гласање/Предлог/Имена свештених лица|расправи]] су се искристалисале двије опције: 1) Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) ће у наслову садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о другим црквеним звањима (ђакон, протојереј, игуман) ће такође садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије. * [[Амфилохије Радовић]] ---> Митрополит црногорско-приморски Амфилохије * [[Василије Вадић]] ---> Епископ сремски Василије * [[Тихон Ракићевић]] ---> Игуман Тихон (Ракићевић) 2) Допуна тренутног стања: свим црквеним достојанственицима са чланком на Вики ће се презиме писати у загради. * Амфилохије Радовић ---> Амфилохије (Радовић) * Василије Вадић ---> Василије (Вадић) * Тихон Ракићевић ---> Тихон (Ракићевић) Захваљујем се колегама на конструктивним коментарима и квалитетној дискусији. Хвала колеги Ничим неизазваном на покретању иницијалне расправе на Тргу. Изјашњавање траје недјељу дана од тренутка постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 3. август 2022. (CEST) == Гласање == === Прва опција === # {{за}} Сматрам да је свеобухватнија и укупно квалитетнија опција. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:35, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да је боље решење. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 07:51, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:26, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} опцију: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. [[Корисник:Zslavo|Zslavo]] 02:21, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:48, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ђидо|Ђидо]] ([[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]) 05:58, 4. август 2022. (CEST) === Друга опција === 2wwmsz2qhakyijhlm2upw0kax4ub5yn 25139003 25138728 2022-08-04T23:59:37Z Ранко Николић 97143 /* Прва опција */ wikitext text/x-wiki На [[Википедија:Гласање/Предлог/Имена свештених лица|расправи]] су се искристалисале двије опције: 1) Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) ће у наслову садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о другим црквеним звањима (ђакон, протојереј, игуман) ће такође садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије. * [[Амфилохије Радовић]] ---> Митрополит црногорско-приморски Амфилохије * [[Василије Вадић]] ---> Епископ сремски Василије * [[Тихон Ракићевић]] ---> Игуман Тихон (Ракићевић) 2) Допуна тренутног стања: свим црквеним достојанственицима са чланком на Вики ће се презиме писати у загради. * Амфилохије Радовић ---> Амфилохије (Радовић) * Василије Вадић ---> Василије (Вадић) * Тихон Ракићевић ---> Тихон (Ракићевић) Захваљујем се колегама на конструктивним коментарима и квалитетној дискусији. Хвала колеги Ничим неизазваном на покретању иницијалне расправе на Тргу. Изјашњавање траје недјељу дана од тренутка постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 3. август 2022. (CEST) == Гласање == === Прва опција === # {{за}} Сматрам да је свеобухватнија и укупно квалитетнија опција. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:35, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да је боље решење. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 07:51, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:26, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} опцију: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. [[Корисник:Zslavo|Zslavo]] 02:21, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:48, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ђидо|Ђидо]] ([[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]) 05:58, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 01:59, 5. август 2022. (CEST) === Друга опција === 4s2vs8aok69t6qqtiwzqn71o56acp0e 25139013 25139003 2022-08-05T00:31:42Z Bleki19 275725 /* Гласање */ wikitext text/x-wiki На [[Википедија:Гласање/Предлог/Имена свештених лица|расправи]] су се искристалисале двије опције: 1) Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) ће у наслову садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о другим црквеним звањима (ђакон, протојереј, игуман) ће такође садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије. * [[Амфилохије Радовић]] ---> Митрополит црногорско-приморски Амфилохије * [[Василије Вадић]] ---> Епископ сремски Василије * [[Тихон Ракићевић]] ---> Игуман Тихон (Ракићевић) 2) Допуна тренутног стања: свим црквеним достојанственицима са чланком на Вики ће се презиме писати у загради. * Амфилохије Радовић ---> Амфилохије (Радовић) * Василије Вадић ---> Василије (Вадић) * Тихон Ракићевић ---> Тихон (Ракићевић) Захваљујем се колегама на конструктивним коментарима и квалитетној дискусији. Хвала колеги Ничим неизазваном на покретању иницијалне расправе на Тргу. Изјашњавање траје недјељу дана од тренутка постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 3. август 2022. (CEST) == Гласање == === Прва опција === # {{за}} Сматрам да је свеобухватнија и укупно квалитетнија опција. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:35, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да је боље решење. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 07:51, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:26, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} опцију: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. [[Корисник:Zslavo|Zslavo]] 02:21, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:48, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ђидо|Ђидо]] ([[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]) 05:58, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 01:59, 5. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да тако људи боље разуму о ком човеку је реч и да је то поштовање према црквеним (велико) достојницима — [[Корисник:Bleki19|Bleki19]] ([[Разговор са корисником:Bleki19|разговор]]) 2:29, 5. август 2022. (CEST) === Друга опција === pikcmif80yngdzenq3nmnrtrg329we8 25139368 25139013 2022-08-05T11:02:57Z Sorabino 182257 /* Гласање */ wikitext text/x-wiki На [[Википедија:Гласање/Предлог/Имена свештених лица|расправи]] су се искристалисале двије опције: 1) Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) ће у наслову садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о другим црквеним звањима (ђакон, протојереј, игуман) ће такође садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије. * [[Амфилохије Радовић]] ---> Митрополит црногорско-приморски Амфилохије * [[Василије Вадић]] ---> Епископ сремски Василије * [[Тихон Ракићевић]] ---> Игуман Тихон (Ракићевић) 2) Допуна тренутног стања: свим црквеним достојанственицима са чланком на Вики ће се презиме писати у загради. * Амфилохије Радовић ---> Амфилохије (Радовић) * Василије Вадић ---> Василије (Вадић) * Тихон Ракићевић ---> Тихон (Ракићевић) Захваљујем се колегама на конструктивним коментарима и квалитетној дискусији. Хвала колеги Ничим неизазваном на покретању иницијалне расправе на Тргу. Изјашњавање траје недјељу дана од тренутка постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 3. август 2022. (CEST) == Гласање == === Прва опција === # {{за}} Сматрам да је свеобухватнија и укупно квалитетнија опција. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:35, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да је боље решење. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 07:51, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:26, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} опцију: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. [[Корисник:Zslavo|Zslavo]] 02:21, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:48, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ђидо|Ђидо]] ([[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]) 05:58, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 01:59, 5. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да тако људи боље разуму о ком човеку је реч и да је то поштовање према црквеним (велико) достојницима — [[Корисник:Bleki19|Bleki19]] ([[Разговор са корисником:Bleki19|разговор]]) 2:29, 5. август 2022. (CEST) === Друга опција === # {{за}}: Решење са навођењем монашког имена, са породичним презименом у загради, далеко је постојаније од решења које би се заснивало на навођењу титуле, пошто се звања и службе мењају, а потенцијална дуплирања није потребно ни помињати. Такође је занимљиво приметити да се црквени великодстојници у начелу залажу за породичне вредности, али када дође до именовања, као у случају ове наше дилеме, онда се од породичних презимена бежи, што оставља помало чудан утисак. [[Корисник:Sorabino|Сорабино]] ([[Разговор са корисником:Sorabino|разговор]]) 13:02, 5. август 2022. (CEST) eys8e2wlflheqy7w03zwo31cq88c8t3 25139375 25139368 2022-08-05T11:06:56Z Gudi129 276317 /* Гласање */ wikitext text/x-wiki На [[Википедија:Гласање/Предлог/Имена свештених лица|расправи]] су се искристалисале двије опције: 1) Чланци о појединцима са највишим црквеним звањима (епископ, митрополит, архиепископ или патријарх) ће у наслову садржати титулу и црквено име. Наслови чланака о другим црквеним звањима (ђакон, протојереј, игуман) ће такође садржати црквени ранг, црквено име али ће се у загради бити наведено и њихово презиме. Тиме се уклања могућност преклапања односно потенцијалне конфузије. * [[Амфилохије Радовић]] ---> Митрополит црногорско-приморски Амфилохије * [[Василије Вадић]] ---> Епископ сремски Василије * [[Тихон Ракићевић]] ---> Игуман Тихон (Ракићевић) 2) Допуна тренутног стања: свим црквеним достојанственицима са чланком на Вики ће се презиме писати у загради. * Амфилохије Радовић ---> Амфилохије (Радовић) * Василије Вадић ---> Василије (Вадић) * Тихон Ракићевић ---> Тихон (Ракићевић) Захваљујем се колегама на конструктивним коментарима и квалитетној дискусији. Хвала колеги Ничим неизазваном на покретању иницијалне расправе на Тргу. Изјашњавање траје недјељу дана од тренутка постављања поруке. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:24, 3. август 2022. (CEST) == Гласање == === Прва опција === # {{за}} Сматрам да је свеобухватнија и укупно квалитетнија опција. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 00:35, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да је боље решење. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 07:51, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 10:26, 3. август 2022. (CEST) # {{за}} опцију: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. [[Корисник:Zslavo|Zslavo]] 02:21, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] ([[Разговор са корисником:Soundwaweserb|разговор]]) 02:48, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ђидо|Ђидо]] ([[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]) 05:58, 4. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 01:59, 5. август 2022. (CEST) # {{за}} Мислим да тако људи боље разуму о ком човеку је реч и да је то поштовање према црквеним (велико) достојницима — [[Корисник:Bleki19|Bleki19]] ([[Разговор са корисником:Bleki19|разговор]]) 2:29, 5. август 2022. (CEST) # {{за}} — [[Корисник:Gudi129|Gudi129]] ([[Разговор са корисником:Gudi129|разговор]]) 13:06, 5. август 2022. (CEST) === Друга опција === # {{за}}: Решење са навођењем монашког имена, са породичним презименом у загради, далеко је постојаније од решења које би се заснивало на навођењу титуле, пошто се звања и службе мењају, а потенцијална дуплирања није потребно ни помињати. Такође је занимљиво приметити да се црквени великодстојници у начелу залажу за породичне вредности, али када дође до именовања, као у случају ове наше дилеме, онда се од породичних презимена бежи, што оставља помало чудан утисак. [[Корисник:Sorabino|Сорабино]] ([[Разговор са корисником:Sorabino|разговор]]) 13:02, 5. август 2022. (CEST) ea05inm812wpta3wd4swjshtipt01cj 0 4331605 25138922 25136302 2022-08-04T20:56:42Z VDVK 184501 wikitext text/x-wiki {{почетник|3|08|2022}} '''ФК Корићани ј'''е фудбалски клуб из [[Крагујевац|Крагујевца]], Србија. Клуб је 2008. године основала група ентузијаниста из истоименог насеља као наставак традиције два градска клуба из [[Корићани (Крагујевац)|Корићана]] (ФК Пролетер и ФК Соко), расформираних пар година пре. У сезони 2022/2023 клуб ће се такмичити у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-Рашкој зони.]] {{Фудбалски клуб|||||||||име=ФК Корићани|слика=|пуно име=Фудбалски клуб Корићани|надимак=|основан=[[2008]].|стадион=Стадион Пирево, [[Крагујевац(град)|Крагујевац]]|капацитет=1000|директор=|тренер=|лига=[[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашка зона]]|сезона=|позиција=|pattern_la1=|pattern_b1=|pattern_ra1=|leftarm1=|body1=|rightarm1=|shorts1=|socks1=|pattern_la2=|pattern_b2=|pattern_ra2=|leftarm2=|body2=|rightarm2=|shorts2=|socks2=}} k11nfq55q1vqwzl5gkbfa303s1rjf0w 0 4331637 25138649 25136722 2022-08-04T16:04:53Z VasoniVasoni 125786 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Phong-shading-sample_(cropped).jpg|мини| Равно сенчење (лево) у односу на сенчење фонг (десно)]] [[Датотека:Phong shading-balls.jpg|мини|Пример фонг сенчење за 6 црвених сфера осветљених са два бела извора светлости]] {{3Д рачунарска графика}} У [[3D računarska grafika|3Д компјутерској графици]],'''Фонг сенчење''' је техника [[Интерполација|интерполације]] за површинско сенчење коју је изумео пионир компјутерске графике [[Буи Туонг Фонг]]. Такође се назива и Фонг интерполација, <ref name="Watt1992">{{Cite book|title=Advanced Animation and Rendering Techniques: Theory and Practice|last=Watt|first=Alan H.|last2=Watt, Mark|publisher=Addison-Wesley Professional|year=1992|isbn=978-0-201-54412-1|pages=21–26}}</ref> или нормално-векторско интерполационо сенчење. <ref name="Foley1996">{{Cite book|title=Computer Graphics: Principles and Practice. (2nd ed. in C)|last=Foley|first=James D.|last2=van Dam, Andries|last3=Feiner, Steven K.|last4=Hughes, John F.|publisher=Addison-Wesley Publishing Company|year=1996|isbn=0-201-84840-6|pages=738–739}}</ref> Интерполира [[Површина нормална|површинске нормале]] преко [[Растерска графика|растеризованих]] полигона и израчунава боје [[Пиксел|пиксела]] на основу интерполираних нормала и модела рефлексије. ''Фонг сенчење'' се такође може односити на специфичну комбинацију Фонг интерполације и Ф[[Фонгов илуминациони модел|онгов модел рефлексије]]. == Историја == Фонг сенчење и [[Фонгов илуминациони модел|Фонгов модел рефлексије]] развио је [[Буи Туонг Фонг]]Буи Туонг Фонг на [[Универзитет у Јути|Универзитету у Јути]], који их је објавио у својој докторској дисертацији из 1973. <ref>Bui Tuong Phong, ''Illumination of Computer-Generated Images'', Department of Computer Science, University of Utah, UTEC-CSs-73-129, July 1973.</ref> <ref>University of Utah School of Computing, [http://www.cs.utah.edu/school/history/#phong-ref History]</ref> и раду из 1975. године. <ref>Bui Tuong Phong, "Illumination for Computer Generated Pictures," [[Comm. ACM]], Vol 18(6):311-317, June 1975.</ref> Фонгове методе су се сматрале радикалним у време њиховог увођења, али су од тада постале де факто основни метод сенчења за многе апликације за рендеровање.{{Чињеница|датум=December 2019}} Пхонгове методе су се показале популарним због њиховог генерално ефикасног коришћења времена израчунавања по приказаном пикселу.{{Чињеница|датум=December 2019}} == Фонгова интерполација == Пхонг сенчење побољшава [[Гоурауд сенчење]] и обезбеђује бољу апроксимацију сенчења глатке површине. Фонг сенчење претпоставља глатко променљив вектор нормале површине. Метода Фонг интерполације ради боље од Гоураудовог сенчења када се примени на модел рефлексије који има мале [[спекуларно истицање]] као што је модел рефлексије Фонг. Најозбиљнији проблем са Гоураудовим сенчењем настаје када се спекуларно истицање нађе у средини великог полигона. Пошто су ово спекуларно истицање одсутно из [[Вертек (теорија графова)|врхова]] полигона и интерполација Гоураудовог сенчења на основу боја темена, спекуларно |истицање ће недостајати у унутрашњости полигона. Овај проблем је поправљен Фонговим сенчењем. За разлику од Гоураудовог сенчења, које интерполира боје преко полигона, у Фонг сенчењу нормални вектор је [[Линеарна интерполација|линеарно интерполиран]] преко површине полигона од нормала врха полигона. Нормална површина се интерполира и нормализује на сваком пикселу, а затим се користи у моделу рефлексије, нпр. [[Фонгов илуминациони модел|Фонгов модел рефлексије]], да би се добила коначна боја пиксела. Фонг сенчење је рачунарски скупље од Гоураудовог сенчења јер се модел рефлексије мора израчунати на сваком пикселу уместо на сваком врху. У модерном графичком хардверу, варијанте овог алгоритма се имплементирају помоћу пикселних или фрагментних шејдера. == Фонгов модел рефлексије == ''Фонг сенчење'' се такође може односити на специфичну комбинацију Фонг интерполације и [[Фонгов илуминациони модел|Фонговог модела рефлексије]], који је емпиријски модел локалног осветљења. Описује начин на који површина рефлектује светлост као комбинацију [[Дифузна рефлексија|дифузне рефлексије]] грубих површина са зрцалним одразом сјајних површина. Заснован је на неформалном запажању [[Буи Туонг Фонг]]<nowiki/>а да сјајне површине имају мале интензивне [[Спекуларни нагласак|спекуларне нагласке]], док затамњене површине имају велике нагласке које постепено опадају. Модел рефлексије такође укључује ''амбијентални'' термин који узима у обзир малу количину светлости која је распршена по целој сцени. [[Датотека:Phong_components_version_4.png|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6b/Phong_components_version_4.png/655px-Phong_components_version_4.png|центар|мини|655x655пискел| Визуелна илустрација Фонг једначине: овде је светлост бела, амбијенталне и дифузне боје су плаве, а зрцална боја је бела, одражавајући мали део светлости која пада на површину, али само у веома уским светлима. Интензитет дифузне компоненте варира у зависности од правца површине, а амбијентална компонента је уједначена (независна од правца).]] == Види Још == * [[Листа уобичајених алгоритама за сенчење]] * [[Блин–Фонг модел сенчења]] – Фонг модел рефлексије модификован ради прецизности трговања са рачунарском ефикасношћу * Равно сенчење – сенчење полигона једном бојом * [[Гоурауд сенчење]] – сенчење полигона интерполацијом боја које се рачунају на врховима * [[Фонгов илуминациони модел|Пхонг модел рефлексије – модел]] рефлексије који се често користи са Пхонг сенчењем * [[Спекуларно осветљење]] – друге једначине спекуларне светлости == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Рачунарски графички алгоритми]] [[Категорија:Сенчење]] [[Категорија:Рачунарска графика]] [[Категорија:Специјални ефекти]] pzoaa69etcdk98uaawiibcd7dw1d67m 0 4331659 25138607 25138322 2022-08-04T15:27:44Z З.Вукобрат 126357 /* Земље учеснице */ wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.}} [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|150п]] '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светском првенству у атлетици 2022.]]''' у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) одржано је [[23. јул|23.]] и [[24. јул]]а [[2022]]. на [[Хејвард филд]]у. Титулу светске првакиње из [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|Дохе 2019.]] одбранила је [[Малајка Михамбо]] из [[Немачка|Немачке]]. == Земље учеснице == Учествовало је 28 атлетичарка из 20 земаља. {{col-begin}} {{col-4}} # {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="6"> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="11"> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} (3) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="16"> {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:gray solid 1px; width:550px;" |- style="background:#369; color:white;" | style="background:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7" | [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|120п]] |- style="background:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- | [[Датотека:Malaika Mihambo cropped.jpg|150п]] | | |- | [[Малајка Михамбо]] | [[Есе Бруме]] | [[Летиција Оро Мело]] |- | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 15. јула 2022. {| class="wikitable" width=100% |- !colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Олимпијски рекорди у атлетици|Олимпијски рекорди]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,40''' | [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] | 29. септембар 1988. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици на отвореном|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Светска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small> </ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{застава|Совјетски Савез}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Совјетски Савез|СССР]] | 11. август 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,36''' | [[Рим]], [[Италија]] | 4. септембар 1987. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици на отвореном|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Европска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{СССР}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | 11. август 1988. |- | rowspan="2" | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=false&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | rowspan="2" | [[Џеки Џојнер-Керси]] | rowspan="2" | {{САД}} | rowspan="2" | '''7,49''' | [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 22. мај 1994. |- |[[Сестријере]], [[Италија]] | 31. јул 1994. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''7,26''' | [[Богота]], [[Колумбија]] | 26. јуни 1999. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Афричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Есе Бруме]] | {{НГА}} | '''7,17''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 29. мај 2021. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''7,01''' | [[Ђинан]], [[Кина]] | 5. јуни 1993. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици на отвореном|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет атлетичарки 2022. године је пре почетка светског првенства (15. јул 2022) заузимало следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-07-14 Годишња ранг листа до 15.7.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || ''' [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]]''' || {{АУС}} || '''7,13''' || 9. јул |- | 2. || '''[[Малајка Михамбо]]''' || {{НЕМ}} || '''7,09''' || rowspan="1" | 21. мај |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || rowspan="2" | {{САД}} || '''7,03''' || 9. јул |- | 4. || [[Monae' Nichols]] || '''6,97''' || 14. мај |- | 5. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || '''6,95''' || 28. мај |- | 6. || '''[[Есе Бруме]]''' || {{НГА}} || '''6,92''' || 14. јун |- | 7. || '''[[Дебора Аква]]''' || {{ГХА}} || '''6,89''' || 2. април |- | 8. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''6,86''' || 11. јун |- | 9. || '''[[Џасмин Мур]]''' || {{САД}} || '''6,82''' || 30. април |- | 10. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || rowspan="3" | '''6,81''' || rowspan="2" | 5. јун |- | 10. || [[Агате Де Соуса]] || {{СТП}} |- | 10. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || 30. јун |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 3.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Норма |- | 6,82 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |- | 23. јул 2022. || <b> 12:00 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |-style=background:lemonchiffon | 24. јул 2022. || <b> 17:50 || <b> [[#Финале|Финале]] |} <small>''Сва времена су по локалном времену (UTC-9)''</small> == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 23. јула 2022. године са почетком у 12:00 по локалном времену. У квалификацијама је учествовало 28 такмичарка подељене у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 6,75 метара ('''КВ'''), коју су прескочиле 6 такмичарки а 6 се пласирале према постигнутом резултату ('''кв'''). <ref name="Стартна листа"/>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.SL2.pdf?v=1423761441 Стартна листа квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/series Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS6.pdf?v=1443153421 Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/summary Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS4.pdf?v=1111540493 Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! 1 !! 2 !! 3 !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || А || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,96 || style="border-right:double" | 6.77 || 6,57 || 6,66 || '''6,86''' || '''6,86''' || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- style="background:#cfc;" | 3. || А || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,17''' || style="border-right:double" | 6,92 || 6,49 || x || '''6,82''' || '''6,82''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || А || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,95 || style="border-right:double" | 6,95 || '''6,78''' || || || '''6,78''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 6. || А || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,13''' || style="border-right:double" | 7,13 || '''6,76''' || || || '''6,76''' || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || А || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,05 || style="border-right:double" | 6,82 || 6,32 || '''6,68''' || − || '''6,68''' || '''кв''' |- | 13. || А || style="text-align:left" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,83 || style="border-right:double" | 6,82 || '''6,60''' || 6,44 || 6,36 || '''6,60''' || |- | 14. || А || style="text-align:left" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,64 || x || x || '''6,60''' || '''6,60''' || |- | 15. || А || style="text-align:left" | [[Евелисе Веига]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,74 || '''6,54''' || 6,41 || x || '''6,54''' || |- | 16. || А || style="text-align:left" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,76 || '''6,54''' || x || x || '''6,54''' || |- | 21. || А || style="text-align:left" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,61 || 6,06 || x || '''6,33''' || '''6,33''' || <!-- PB SB 2022 --> <!-- x --> |-style="background:#cfc;" | 1. || || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 2. || || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 3. || || style="text-align:left" | [[Тори Боуи]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''КВ''' |-style="background:#dfd;" | 4. || || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 5. || || style="text-align:left" | [[Алина Ротару]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 6. || || style="text-align:left" | [[Абигејл Ирозуру]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 7. || || style="text-align:left" | [[Настасија Мирончук-Иванова]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 8. || || style="text-align:left" | [[Шара Проктор]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || || style="text-align:left" | [[Чанис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 11. || || style="text-align:left" | [[Анастазиа Нгуиен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 12. || || style="text-align:left" | [[Шакила Сондерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || || style="border-right:double" | || || || || || '''кв''' |- | 13. || || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 14. || || style="text-align:left" | [[Јасмин Тод]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 16. || || style="text-align:left" | [[Тисана Хиклинг]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 17. || || style="text-align:left" | [[Тилде Јохансон]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 18. || || style="text-align:left" | [[Хилари Кпатша]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 19. || || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 20. || || style="text-align:left" | [[Јанис Есмерелда Дејвид]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 21. || || style="text-align:left" | [[Елоаз Лезијер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 22. || || style="text-align:left" | [[Шантел Малоне]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БВО|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 23. || || style="text-align:left" | [[Петра Фаркаш]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 24. || || style="text-align:left" | [[Јелена Соколова (атлетичарка, рођена 1986)|Јелена Соколова]] || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 25. || || style="text-align:left" | [[Адријана Родригез]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 26. || || style="text-align:left" | [[Марија Наталија Лонда]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИНА|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 27. || || style="text-align:left" | [[Таика Коилахти]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 28. || || style="text-align:left" | [[Танија Винченцино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 29. || || style="text-align:left" | [[Флорентина Маринику|Florentina Costina Iusco]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 30. || || style="text-align:left" | [[Нектарија Панаји]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |- | 31. || || style="text-align:left" | [[Лаура Страти]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || || style="border-right:double" | || || || || || |} === Финале === Такмичење је одржано 6. октобра 2022. године у 19:15 по локалном времену.<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту ИААФ] <small>Преузето 19.10.2022.</small></ref>,<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту ИААФ]<small>Преузето 19.10.2022.</small></ref>,<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту ИААФ] <small>Преузето 19.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичарка !! Земља !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! Резултат !! Белешке |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,52 || x || '''7,30''' || - || 7,09 || 7,16 || '''7,30''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span>, {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || x || 6,77 || x || '''6,92''' || 6,72 || '''6,92''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,83 || '''6,91''' || 6,90 || 6,87 || 6,84 || 6,45 || '''6,91''' || |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тори Боуи]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,61 || 6,49 || x || '''6,81''' || 6,65 || 6,57 || '''6,81''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | 5. || style="text-align:left" | [[Настасија Мирончук-Иванова]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,53 || x || '''6,76''' || 6,70 || 6,55 || 6,71 || '''6,76''' || |- | 6. || style="text-align:left" | [[Алина Ротару]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,59 || 6,66 || 6,67 || x || '''6,71''' || x || '''6,71''' || |- | 7. || style="text-align:left" | [[Абигејл Ирозуру]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,64''' || x || 6,59 || 6,59 || 6,60 || x || '''6,64''' || |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left" | [[Чанис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,30 || 6,44 || '''6,56''' || 6,44 || 6,24 || 6,47 || '''6,56''' || |- | 9. || style="text-align:left" | [[Шакила Сондерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || x || 6,28 || '''6,54''' || colspan="3" | || '''6,54''' || |- | 10. || style="text-align:left" | [[Брук Стратон]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,46''' || x || 6,42 || colspan="3" | || '''6,46''' || |- | 11. || style="text-align:left" | [[Шара Проктор]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || || 6,34 || '''6,43''' || colspan="3" | || '''6,43''' || |- | 12. || style="text-align:left" | [[Анастазиа Нгуиен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || '''6,26''' || x || colspan="3" | || '''6,26''' || |} == Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 17. Светског првенства 1983—2019. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља, екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{застава|САД}} || '''8'''|| 0 || '''3'''|| '''11''' |- | 2. || style="text-align:left" | {{застава|Русија}} || 2 || '''5''' || 2 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Италија}} || 2 || 1 || 1 || 4 |- | 4. || style="text-align:left" | {{застава|Немачка}} || 2 || 1 || 0 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{застава|Француска}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{застава|Источна Немачка}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Шпанија}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{застава|Украјина}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | rowspan="3" | 9. || style="text-align:left" | {{застава|Куба}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Совјетски Савез}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Нигерија}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 12. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Грчка}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Румунија}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Уједињено Краљевство}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 2|| 2 |- | rowspan="4" | 17. || style="text-align:left" | {{застава|Данска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Индија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Летонија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Турска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! ||Укупно {'''20'''} || 17 || 17 || 17 || 51 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Атлетичарка|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||'''4'''|| 0 || 0 || 4 |- | 2. || style="text-align:left" | [[Хајке Дауте|Хајке Дрекслер]] || style="text-align:left" | {{зас|Источна Немачка}} [[Источна Немачка|ДДР]] /{{зас| Немачка}} [[Немачка|НЕМ]] || 2|| 1 || 1 || '''4''' |- | 3. || style="text-align:left" | [[Фиона Меј]] || style="text-align:left" | {{зас|Италија}} [[Италија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тијана Бартолета]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | [[Џеки Џојнер-Керси]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 0 || 2 |- | 6. || style="text-align:left" | [[Нијурка Монталво]] || style="text-align:left" | {{застава|Куба}}/ {{застава|Шпанија}} || 1 || 1 || '''1''' || 3 |- | rowspan="2" | 7. || style="text-align:left" | [[Јунис Барбер]] || style="text-align:left" | {{зас|Француска}} [[Француска]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Татјана Лебедева]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | [[Татјана Котова]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 0 ||'''2'''|| 1 || 3 |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лариса Бережна]] || style="text-align:left" | {{зас|СССР}} [[СССР]] /{{зас|Украјина}} [[Украјина|УКР]] || 0 || 1 || 1 || 2 |- | 11. || style="text-align:left" | [[Ивана Шпановић]] || style="text-align:left" | {{зас|Србија}} [[Србија]] || 0 || 0 || '''2''' || 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279 Комплетни резултати СП 2022. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици — скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици 2022.‎}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици на отвореном]] 5wxv4ssrrfotl4sad84zl65nkhpel9a 25138682 25138607 2022-08-04T16:40:36Z З.Вукобрат 126357 /* Квалификације */ wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.}} [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|150п]] '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светском првенству у атлетици 2022.]]''' у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) одржано је [[23. јул|23.]] и [[24. јул]]а [[2022]]. на [[Хејвард филд]]у. Титулу светске првакиње из [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|Дохе 2019.]] одбранила је [[Малајка Михамбо]] из [[Немачка|Немачке]]. == Земље учеснице == Учествовало је 28 атлетичарка из 20 земаља. {{col-begin}} {{col-4}} # {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="6"> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="11"> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} (3) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="16"> {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:gray solid 1px; width:550px;" |- style="background:#369; color:white;" | style="background:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7" | [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|120п]] |- style="background:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- | [[Датотека:Malaika Mihambo cropped.jpg|150п]] | | |- | [[Малајка Михамбо]] | [[Есе Бруме]] | [[Летиција Оро Мело]] |- | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 15. јула 2022. {| class="wikitable" width=100% |- !colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Олимпијски рекорди у атлетици|Олимпијски рекорди]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,40''' | [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] | 29. септембар 1988. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици на отвореном|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Светска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small> </ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{застава|Совјетски Савез}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Совјетски Савез|СССР]] | 11. август 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,36''' | [[Рим]], [[Италија]] | 4. септембар 1987. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици на отвореном|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Европска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{СССР}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | 11. август 1988. |- | rowspan="2" | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=false&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | rowspan="2" | [[Џеки Џојнер-Керси]] | rowspan="2" | {{САД}} | rowspan="2" | '''7,49''' | [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 22. мај 1994. |- |[[Сестријере]], [[Италија]] | 31. јул 1994. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''7,26''' | [[Богота]], [[Колумбија]] | 26. јуни 1999. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Афричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Есе Бруме]] | {{НГА}} | '''7,17''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 29. мај 2021. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''7,01''' | [[Ђинан]], [[Кина]] | 5. јуни 1993. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици на отвореном|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет атлетичарки 2022. године је пре почетка светског првенства (15. јул 2022) заузимало следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-07-14 Годишња ранг листа до 15.7.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || ''' [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]]''' || {{АУС}} || '''7,13''' || 9. јул |- | 2. || '''[[Малајка Михамбо]]''' || {{НЕМ}} || '''7,09''' || rowspan="1" | 21. мај |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || rowspan="2" | {{САД}} || '''7,03''' || 9. јул |- | 4. || [[Monae' Nichols]] || '''6,97''' || 14. мај |- | 5. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || '''6,95''' || 28. мај |- | 6. || '''[[Есе Бруме]]''' || {{НГА}} || '''6,92''' || 14. јун |- | 7. || '''[[Дебора Аква]]''' || {{ГХА}} || '''6,89''' || 2. април |- | 8. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''6,86''' || 11. јун |- | 9. || '''[[Џасмин Мур]]''' || {{САД}} || '''6,82''' || 30. април |- | 10. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || rowspan="3" | '''6,81''' || rowspan="2" | 5. јун |- | 10. || [[Агате Де Соуса]] || {{СТП}} |- | 10. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || 30. јун |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 3.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Норма |- | 6,82 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |- | 23. јул 2022. || <b> 12:00 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |-style=background:lemonchiffon | 24. јул 2022. || <b> 17:50 || <b> [[#Финале|Финале]] |} <small>''Сва времена су по локалном времену (UTC-9)''</small> == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 23. јула 2022. године са почетком у 12:00 по локалном времену. У квалификацијама је учествовало 28 такмичарка подељене у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 6,75 метара ('''КВ'''), коју су прескочиле 6 такмичарки а 6 се пласирале према постигнутом резултату ('''кв'''). <ref name="Стартна листа"/>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.SL2.pdf?v=1423761441 Стартна листа квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/series Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS6.pdf?v=1443153421 Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/summary Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS4.pdf?v=1111540493 Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! 1 !! 2 !! 3 !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || А || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,96 || style="border-right:double" | 6,77 || 6,57 || 6,66 || '''6,86''' || '''6,86''' || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |-style="background:#cfc;" | 2. || Б || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,30 || style="border-right:double" | 7,09 || '''6,84''' || || || '''6,84''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || А || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,17''' || style="border-right:double" | 6,92 || 6,49 || x || '''6,82''' || '''6,82''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 4. || Б || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,96 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,86 || '''6,81''' || || || '''6,81''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || А || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,95 || style="border-right:double" | 6,95 || '''6,78''' || || || '''6,78''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 6. || А || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,13''' || style="border-right:double" | 7,13 || '''6,76''' || || || '''6,76''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 7. || Б || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,80 || style="border-right:double" | 6,78 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,73''' || 6,47 || x || '''6,73''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || Б || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,78 || x || 6,25 || '''6,69''' || '''6,69''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 9. || Б || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,90 || style="border-right:double" | 6,62 || x || 6,48 || '''6,68''' || '''6,68''' || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || А || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,05 || style="border-right:double" | 6,82 || 6,32 || '''6,68''' || − || '''6,68''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 11. || Б || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,24 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 7,06 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || x || '''6,65''' || '''6,65''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 12. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,63 || style="border-right:double" | 6,59 || x || x || '''6,64''' || '''6,64''' || '''кв''' |- | 13. || А || style="text-align:left" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,83 || style="border-right:double" | 6,82 || '''6,60''' || 6,44 || 6,36 || '''6,60''' || |- | 14. || А || style="text-align:left" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,64 || x || x || '''6,60''' || '''6,60''' || |- | 15. || А || style="text-align:left" | [[Евелисе Веига]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,74 || '''6,54''' || 6,41 || x || '''6,54''' || |- | 16. || А || style="text-align:left" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,76 || '''6,54''' || x || x || '''6,54''' || |- | 17. || Б || style="text-align:left" | [[Кристабел Нети]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,99 || style="border-right:double" | 6,80 || 6.47 || 6,45 || '''6,50''' || '''6,50''' || |- | 18. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || style="border-right:double" | 6,89 || x || x || '''6,46''' || '''6,46''' || |- | 19. || Б || style="text-align:left" | [[Тајра Гитенс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,96''' || style="border-right:double" | 6,69 || 6,22 || '''6,44''' || x || '''6,44''' || |- | 20. || Б || style="text-align:left" | [[Сумире Хата]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,65 || style="border-right:double" | 6,63 || x || '''6,39''' || 6,38 || '''6,39''' || |- | 21. || А || style="text-align:left" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,61 || 6,06 || x || '''6,33''' || '''6,33''' || |- | 22. || А || style="text-align:left" | [[Ченис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,77 || style="border-right:double" | 6,55 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || '''6,29''' || x || '''6,29''' || |- | 23. || А || style="text-align:left" | [[Мерле Хомеир]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,69 || style="border-right:double" | 6,66 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,09''' || x || x || '''6,09''' || |- | 24. || Б || style="text-align:left" | [[Саманта Дале]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,70 || style="border-right:double" | 6,70 || x || '''6,04''' || x || '''6,04''' || |- | 25. || А || style="text-align:left" | [[Клер Ацопарди]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,21 || style="border-right:double" | 6,21 || 5,74 || '''5,79''' || 5,68 || '''5,79''' || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Филипа Фотопулу]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || style="border-right:double" | 6,79 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || А || style="text-align:left" | [[Милица Гардашевић]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || style="border-right:double" | 6,81 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Марта Коала]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БДИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,64 || style="border-right:double" | 6,55 || colspan="3" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} === Финале === Такмичење је одржано 6. октобра 2022. године у 19:15 по локалном времену.<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту ИААФ] <small>Преузето 19.10.2022.</small></ref>,<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту ИААФ]<small>Преузето 19.10.2022.</small></ref>,<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту ИААФ] <small>Преузето 19.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичарка !! Земља !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! Резултат !! Белешке |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,52 || x || '''7,30''' || - || 7,09 || 7,16 || '''7,30''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span>, {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || x || 6,77 || x || '''6,92''' || 6,72 || '''6,92''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,83 || '''6,91''' || 6,90 || 6,87 || 6,84 || 6,45 || '''6,91''' || |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тори Боуи]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,61 || 6,49 || x || '''6,81''' || 6,65 || 6,57 || '''6,81''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | 5. || style="text-align:left" | [[Настасија Мирончук-Иванова]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,53 || x || '''6,76''' || 6,70 || 6,55 || 6,71 || '''6,76''' || |- | 6. || style="text-align:left" | [[Алина Ротару]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,59 || 6,66 || 6,67 || x || '''6,71''' || x || '''6,71''' || |- | 7. || style="text-align:left" | [[Абигејл Ирозуру]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,64''' || x || 6,59 || 6,59 || 6,60 || x || '''6,64''' || |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left" | [[Чанис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,30 || 6,44 || '''6,56''' || 6,44 || 6,24 || 6,47 || '''6,56''' || |- | 9. || style="text-align:left" | [[Шакила Сондерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || x || 6,28 || '''6,54''' || colspan="3" | || '''6,54''' || |- | 10. || style="text-align:left" | [[Брук Стратон]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,46''' || x || 6,42 || colspan="3" | || '''6,46''' || |- | 11. || style="text-align:left" | [[Шара Проктор]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || || 6,34 || '''6,43''' || colspan="3" | || '''6,43''' || |- | 12. || style="text-align:left" | [[Анастазиа Нгуиен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || '''6,26''' || x || colspan="3" | || '''6,26''' || |} == Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 17. Светског првенства 1983—2019. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља, екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{застава|САД}} || '''8'''|| 0 || '''3'''|| '''11''' |- | 2. || style="text-align:left" | {{застава|Русија}} || 2 || '''5''' || 2 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Италија}} || 2 || 1 || 1 || 4 |- | 4. || style="text-align:left" | {{застава|Немачка}} || 2 || 1 || 0 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{застава|Француска}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{застава|Источна Немачка}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Шпанија}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{застава|Украјина}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | rowspan="3" | 9. || style="text-align:left" | {{застава|Куба}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Совјетски Савез}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Нигерија}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 12. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Грчка}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Румунија}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Уједињено Краљевство}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 2|| 2 |- | rowspan="4" | 17. || style="text-align:left" | {{застава|Данска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Индија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Летонија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Турска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! ||Укупно {'''20'''} || 17 || 17 || 17 || 51 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Атлетичарка|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||'''4'''|| 0 || 0 || 4 |- | 2. || style="text-align:left" | [[Хајке Дауте|Хајке Дрекслер]] || style="text-align:left" | {{зас|Источна Немачка}} [[Источна Немачка|ДДР]] /{{зас| Немачка}} [[Немачка|НЕМ]] || 2|| 1 || 1 || '''4''' |- | 3. || style="text-align:left" | [[Фиона Меј]] || style="text-align:left" | {{зас|Италија}} [[Италија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тијана Бартолета]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | [[Џеки Џојнер-Керси]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 0 || 2 |- | 6. || style="text-align:left" | [[Нијурка Монталво]] || style="text-align:left" | {{застава|Куба}}/ {{застава|Шпанија}} || 1 || 1 || '''1''' || 3 |- | rowspan="2" | 7. || style="text-align:left" | [[Јунис Барбер]] || style="text-align:left" | {{зас|Француска}} [[Француска]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Татјана Лебедева]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | [[Татјана Котова]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 0 ||'''2'''|| 1 || 3 |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лариса Бережна]] || style="text-align:left" | {{зас|СССР}} [[СССР]] /{{зас|Украјина}} [[Украјина|УКР]] || 0 || 1 || 1 || 2 |- | 11. || style="text-align:left" | [[Ивана Шпановић]] || style="text-align:left" | {{зас|Србија}} [[Србија]] || 0 || 0 || '''2''' || 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279 Комплетни резултати СП 2022. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици — скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици 2022.‎}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици на отвореном]] ds2247jfss5xb4fpyu2y4r5dqlmmgme 25138768 25138682 2022-08-04T18:17:53Z З.Вукобрат 126357 /* Квалификације */ wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.}} [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|150п]] '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светском првенству у атлетици 2022.]]''' у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) одржано је [[23. јул|23.]] и [[24. јул]]а [[2022]]. на [[Хејвард филд]]у. Титулу светске првакиње из [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|Дохе 2019.]] одбранила је [[Малајка Михамбо]] из [[Немачка|Немачке]]. == Земље учеснице == Учествовало је 28 атлетичарка из 20 земаља. {{col-begin}} {{col-4}} # {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="6"> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="11"> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} (3) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="16"> {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:gray solid 1px; width:550px;" |- style="background:#369; color:white;" | style="background:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7" | [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|120п]] |- style="background:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- | [[Датотека:Malaika Mihambo cropped.jpg|150п]] | | |- | [[Малајка Михамбо]] | [[Есе Бруме]] | [[Летиција Оро Мело]] |- | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 15. јула 2022. {| class="wikitable" width=100% |- !colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Олимпијски рекорди у атлетици|Олимпијски рекорди]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,40''' | [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] | 29. септембар 1988. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици на отвореном|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Светска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small> </ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{застава|Совјетски Савез}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Совјетски Савез|СССР]] | 11. август 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,36''' | [[Рим]], [[Италија]] | 4. септембар 1987. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици на отвореном|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Европска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{СССР}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | 11. август 1988. |- | rowspan="2" | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=false&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | rowspan="2" | [[Џеки Џојнер-Керси]] | rowspan="2" | {{САД}} | rowspan="2" | '''7,49''' | [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 22. мај 1994. |- |[[Сестријере]], [[Италија]] | 31. јул 1994. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''7,26''' | [[Богота]], [[Колумбија]] | 26. јуни 1999. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Афричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Есе Бруме]] | {{НГА}} | '''7,17''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 29. мај 2021. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''7,01''' | [[Ђинан]], [[Кина]] | 5. јуни 1993. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици на отвореном|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет атлетичарки 2022. године је пре почетка светског првенства (15. јул 2022) заузимало следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-07-14 Годишња ранг листа до 15.7.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || ''' [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]]''' || {{АУС}} || '''7,13''' || 9. јул |- | 2. || '''[[Малајка Михамбо]]''' || {{НЕМ}} || '''7,09''' || rowspan="1" | 21. мај |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || rowspan="2" | {{САД}} || '''7,03''' || 9. јул |- | 4. || [[Monae' Nichols]] || '''6,97''' || 14. мај |- | 5. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || '''6,95''' || 28. мај |- | 6. || '''[[Есе Бруме]]''' || {{НГА}} || '''6,92''' || 14. јун |- | 7. || '''[[Дебора Аква]]''' || {{ГХА}} || '''6,89''' || 2. април |- | 8. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''6,86''' || 11. јун |- | 9. || '''[[Џасмин Мур]]''' || {{САД}} || '''6,82''' || 30. април |- | 10. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || rowspan="3" | '''6,81''' || rowspan="2" | 5. јун |- | 10. || [[Агате Де Соуса]] || {{СТП}} |- | 10. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || 30. јун |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 3.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Норма |- | 6,82 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |- | 23. јул 2022. || <b> 12:00 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |-style=background:lemonchiffon | 24. јул 2022. || <b> 17:50 || <b> [[#Финале|Финале]] |} <small>''Сва времена су по локалном времену (UTC-9)''</small> == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 23. јула 2022. године са почетком у 12:00 по локалном времену. У квалификацијама је учествовало 28 такмичарка подељене у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 6,75 метара ('''КВ'''), коју су прескочиле 6 такмичарки а 6 се пласирале према постигнутом резултату ('''кв'''). <ref name="Стартна листа"/>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.SL2.pdf?v=1423761441 Стартна листа квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/series Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS6.pdf?v=1443153421 Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/summary Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS4.pdf?v=1111540493 Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! 1 !! 2 !! 3 !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || А || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,96 || style="border-right:double" | 6,77 || 6,57 || 6,66 || '''6,86''' || '''6,86''' || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |-style="background:#cfc;" | 2. || Б || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,30 || style="border-right:double" | 7,09 || '''6,84''' || || || '''6,84''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || А || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,17''' || style="border-right:double" | 6,92 || 6,49 || x || '''6,82''' || '''6,82''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 4. || Б || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,96 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,86 || '''6,81''' || || || '''6,81''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || А || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,95 || style="border-right:double" | 6,95 || '''6,78''' || || || '''6,78''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 6. || А || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,13''' || style="border-right:double" | 7,13 || '''6,76''' || || || '''6,76''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 7. || Б || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,80 || style="border-right:double" | 6,78 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,73''' || 6,47 || x || '''6,73''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || Б || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,78 || x || 6,25 || '''6,69''' || '''6,69''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 9. || Б || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,90 || style="border-right:double" | 6,62 || x || 6,48 || '''6,68''' || '''6,68''' || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || А || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,05 || style="border-right:double" | 6,82 || 6,32 || '''6,68''' || − || '''6,68''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 11. || Б || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,24 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 7,06 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || x || '''6,65''' || '''6,65''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 12. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,63 || style="border-right:double" | 6,59 || x || x || '''6,64''' || '''6,64''' || '''кв''' |- | 13. || А || style="text-align:left" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,83 || style="border-right:double" | 6,82 || '''6,60''' || 6,44 || 6,36 || '''6,60''' || |- | 14. || А || style="text-align:left" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,64 || x || x || '''6,60''' || '''6,60''' || |- | 15. || А || style="text-align:left" | [[Евелисе Веига]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,74 || '''6,54''' || 6,41 || x || '''6,54''' || |- | 16. || А || style="text-align:left" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,76 || '''6,54''' || x || x || '''6,54''' || |- | 17. || Б || style="text-align:left" | [[Кристабел Нети]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,99 || style="border-right:double" | 6,80 || 6.47 || 6,45 || '''6,50''' || '''6,50''' || |- | 18. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || style="border-right:double" | 6,89 || x || x || '''6,46''' || '''6,46''' || |- | 19. || Б || style="text-align:left" | [[Тајра Гитенс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,96''' || style="border-right:double" | 6,69 || 6,22 || '''6,44''' || x || '''6,44''' || |- | 20. || Б || style="text-align:left" | [[Сумире Хата]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,65 || style="border-right:double" | 6,63 || x || '''6,39''' || 6,38 || '''6,39''' || |- | 21. || А || style="text-align:left" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,61 || 6,06 || x || '''6,33''' || '''6,33''' || |- | 22. || А || style="text-align:left" | [[Ченис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,77 || style="border-right:double" | 6,55 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || '''6,29''' || x || '''6,29''' || |- | 23. || А || style="text-align:left" | [[Мерле Хомеир]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,69 || style="border-right:double" | 6,66 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,09''' || x || x || '''6,09''' || |- | 24. || Б || style="text-align:left" | [[Саманта Дале]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,70 || style="border-right:double" | 6,70 || x || '''6,04''' || x || '''6,04''' || |- | 25. || А || style="text-align:left" | [[Клер Ацопарди]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,21 || style="border-right:double" | 6,21 || 5,74 || '''5,79''' || 5,68 || '''5,79''' || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Филипа Фотопулу]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || style="border-right:double" | 6,79 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || А || style="text-align:left" | [[Милица Гардашевић]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || style="border-right:double" | 6,81 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Марта Коала]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БДИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,64 || style="border-right:double" | 6,55 || colspan="3" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} === Финале === Такмичење је одржано 6. октобра 2022. године у 19:15 по локалном времену.<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту ИААФ] <small>Преузето 19.10.2022.</small></ref>,<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту ИААФ]<small>Преузето 19.10.2022.</small></ref>,<ref>[https://www.iaaf.org/results/iaaf-world-championships-in-athletics/2022/iaaf-world-athletics-championships-doha-2022-6033/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту ИААФ] <small>Преузето 19.10.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичарка !! Земља !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! Резултат !! Белешке |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,52 || x || '''7,30''' || - || 7,09 || 7,16 || '''7,30''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне}}</span>, {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || x || 6,77 || x || '''6,92''' || 6,72 || '''6,92''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,83 || '''6,91''' || 6,90 || 6,87 || 6,84 || 6,45 || '''6,91''' || |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тори Боуи]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,61 || 6,49 || x || '''6,81''' || 6,65 || 6,57 || '''6,81''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | 5. || style="text-align:left" | [[Настасија Мирончук-Иванова]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БЛР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,53 || x || '''6,76''' || 6,70 || 6,55 || 6,71 || '''6,76''' || |- | 6. || style="text-align:left" | [[Алина Ротару]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,59 || 6,66 || 6,67 || x || '''6,71''' || x || '''6,71''' || |- | 7. || style="text-align:left" | [[Абигејл Ирозуру]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,64''' || x || 6,59 || 6,59 || 6,60 || x || '''6,64''' || |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left" | [[Чанис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,30 || 6,44 || '''6,56''' || 6,44 || 6,24 || 6,47 || '''6,56''' || |- | 9. || style="text-align:left" | [[Шакила Сондерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || x || 6,28 || '''6,54''' || colspan="3" | || '''6,54''' || |- | 10. || style="text-align:left" | [[Брук Стратон]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,46''' || x || 6,42 || colspan="3" | || '''6,46''' || |- | 11. || style="text-align:left" | [[Шара Проктор]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || || 6,34 || '''6,43''' || colspan="3" | || '''6,43''' || |- | 12. || style="text-align:left" | [[Анастазиа Нгуиен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МАЂ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || '''6,26''' || x || colspan="3" | || '''6,26''' || |} == Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 17. Светског првенства 1983—2019. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља, екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{застава|САД}} || '''8'''|| 0 || '''3'''|| '''11''' |- | 2. || style="text-align:left" | {{застава|Русија}} || 2 || '''5''' || 2 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Италија}} || 2 || 1 || 1 || 4 |- | 4. || style="text-align:left" | {{застава|Немачка}} || 2 || 1 || 0 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{застава|Француска}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{застава|Источна Немачка}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Шпанија}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{застава|Украјина}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | rowspan="3" | 9. || style="text-align:left" | {{застава|Куба}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Совјетски Савез}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Нигерија}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 12. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Грчка}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Румунија}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Уједињено Краљевство}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 2|| 2 |- | rowspan="4" | 17. || style="text-align:left" | {{застава|Данска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Индија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Летонија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Турска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! ||Укупно {'''20'''} || 17 || 17 || 17 || 51 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Атлетичарка|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||'''4'''|| 0 || 0 || 4 |- | 2. || style="text-align:left" | [[Хајке Дауте|Хајке Дрекслер]] || style="text-align:left" | {{зас|Источна Немачка}} [[Источна Немачка|ДДР]] /{{зас| Немачка}} [[Немачка|НЕМ]] || 2|| 1 || 1 || '''4''' |- | 3. || style="text-align:left" | [[Фиона Меј]] || style="text-align:left" | {{зас|Италија}} [[Италија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тијана Бартолета]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | [[Џеки Џојнер-Керси]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 0 || 2 |- | 6. || style="text-align:left" | [[Нијурка Монталво]] || style="text-align:left" | {{застава|Куба}}/ {{застава|Шпанија}} || 1 || 1 || '''1''' || 3 |- | rowspan="2" | 7. || style="text-align:left" | [[Јунис Барбер]] || style="text-align:left" | {{зас|Француска}} [[Француска]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Татјана Лебедева]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | [[Татјана Котова]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 0 ||'''2'''|| 1 || 3 |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лариса Бережна]] || style="text-align:left" | {{зас|СССР}} [[СССР]] /{{зас|Украјина}} [[Украјина|УКР]] || 0 || 1 || 1 || 2 |- | 11. || style="text-align:left" | [[Ивана Шпановић]] || style="text-align:left" | {{зас|Србија}} [[Србија]] || 0 || 0 || '''2''' || 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279 Комплетни резултати СП 2022. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици — скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици 2022.‎}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици на отвореном]] gyclm5nmre7t2xxg9tlm0zsawuzbw4d 25138792 25138768 2022-08-04T18:55:57Z З.Вукобрат 126357 /* Финале */ wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.}} [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|150п]] '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светском првенству у атлетици 2022.]]''' у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) одржано је [[23. јул|23.]] и [[24. јул]]а [[2022]]. на [[Хејвард филд]]у. Титулу светске првакиње из [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|Дохе 2019.]] одбранила је [[Малајка Михамбо]] из [[Немачка|Немачке]]. == Земље учеснице == Учествовало је 28 атлетичарка из 20 земаља. {{col-begin}} {{col-4}} # {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="6"> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="11"> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} (3) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="16"> {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:gray solid 1px; width:550px;" |- style="background:#369; color:white;" | style="background:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7" | [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|120п]] |- style="background:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- | [[Датотека:Malaika Mihambo cropped.jpg|150п]] | | |- | [[Малајка Михамбо]] | [[Есе Бруме]] | [[Летиција Оро Мело]] |- | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 15. јула 2022. {| class="wikitable" width=100% |- !colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Олимпијски рекорди у атлетици|Олимпијски рекорди]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,40''' | [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] | 29. септембар 1988. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици на отвореном|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Светска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small> </ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{застава|Совјетски Савез}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Совјетски Савез|СССР]] | 11. август 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,36''' | [[Рим]], [[Италија]] | 4. септембар 1987. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици на отвореном|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Европска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{СССР}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | 11. август 1988. |- | rowspan="2" | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=false&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | rowspan="2" | [[Џеки Џојнер-Керси]] | rowspan="2" | {{САД}} | rowspan="2" | '''7,49''' | [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 22. мај 1994. |- |[[Сестријере]], [[Италија]] | 31. јул 1994. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''7,26''' | [[Богота]], [[Колумбија]] | 26. јуни 1999. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Афричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Есе Бруме]] | {{НГА}} | '''7,17''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 29. мај 2021. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''7,01''' | [[Ђинан]], [[Кина]] | 5. јуни 1993. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици на отвореном|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет атлетичарки 2022. године је пре почетка светског првенства (15. јул 2022) заузимало следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-07-14 Годишња ранг листа до 15.7.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || ''' [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]]''' || {{АУС}} || '''7,13''' || 9. јул |- | 2. || '''[[Малајка Михамбо]]''' || {{НЕМ}} || '''7,09''' || rowspan="1" | 21. мај |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || rowspan="2" | {{САД}} || '''7,03''' || 9. јул |- | 4. || [[Monae' Nichols]] || '''6,97''' || 14. мај |- | 5. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || '''6,95''' || 28. мај |- | 6. || '''[[Есе Бруме]]''' || {{НГА}} || '''6,92''' || 14. јун |- | 7. || '''[[Дебора Аква]]''' || {{ГХА}} || '''6,89''' || 2. април |- | 8. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''6,86''' || 11. јун |- | 9. || '''[[Џасмин Мур]]''' || {{САД}} || '''6,82''' || 30. април |- | 10. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || rowspan="3" | '''6,81''' || rowspan="2" | 5. јун |- | 10. || [[Агате Де Соуса]] || {{СТП}} |- | 10. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || 30. јун |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 3.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Норма |- | 6,82 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |- | 23. јул 2022. || <b> 12:00 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |-style=background:lemonchiffon | 24. јул 2022. || <b> 17:50 || <b> [[#Финале|Финале]] |} <small>''Сва времена су по локалном времену (UTC-9)''</small> == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 23. јула 2022. године са почетком у 12:00 по локалном времену. У квалификацијама је учествовало 28 такмичарка подељене у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 6,75 метара ('''КВ'''), коју су прескочиле 6 такмичарки а 6 се пласирале према постигнутом резултату ('''кв'''). <ref name="Стартна листа"/>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.SL2.pdf?v=1423761441 Стартна листа квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/series Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS6.pdf?v=1443153421 Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/summary Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS4.pdf?v=1111540493 Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! 1 !! 2 !! 3 !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || А || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,96 || style="border-right:double" | 6,77 || 6,57 || 6,66 || '''6,86''' || '''6,86''' || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |-style="background:#cfc;" | 2. || Б || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,30 || style="border-right:double" | 7,09 || '''6,84''' || || || '''6,84''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || А || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,17''' || style="border-right:double" | 6,92 || 6,49 || x || '''6,82''' || '''6,82''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 4. || Б || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,96 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,86 || '''6,81''' || || || '''6,81''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || А || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,95 || style="border-right:double" | 6,95 || '''6,78''' || || || '''6,78''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 6. || А || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,13''' || style="border-right:double" | 7,13 || '''6,76''' || || || '''6,76''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 7. || Б || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,80 || style="border-right:double" | 6,78 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,73''' || 6,47 || x || '''6,73''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || Б || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,78 || x || 6,25 || '''6,69''' || '''6,69''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 9. || Б || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,90 || style="border-right:double" | 6,62 || x || 6,48 || '''6,68''' || '''6,68''' || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || А || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,05 || style="border-right:double" | 6,82 || 6,32 || '''6,68''' || − || '''6,68''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 11. || Б || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,24 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 7,06 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || x || '''6,65''' || '''6,65''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 12. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,63 || style="border-right:double" | 6,59 || x || x || '''6,64''' || '''6,64''' || '''кв''' |- | 13. || А || style="text-align:left" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,83 || style="border-right:double" | 6,82 || '''6,60''' || 6,44 || 6,36 || '''6,60''' || |- | 14. || А || style="text-align:left" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,64 || x || x || '''6,60''' || '''6,60''' || |- | 15. || А || style="text-align:left" | [[Евелисе Веига]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,74 || '''6,54''' || 6,41 || x || '''6,54''' || |- | 16. || А || style="text-align:left" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,76 || '''6,54''' || x || x || '''6,54''' || |- | 17. || Б || style="text-align:left" | [[Кристабел Нети]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,99 || style="border-right:double" | 6,80 || 6.47 || 6,45 || '''6,50''' || '''6,50''' || |- | 18. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || style="border-right:double" | 6,89 || x || x || '''6,46''' || '''6,46''' || |- | 19. || Б || style="text-align:left" | [[Тајра Гитенс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,96''' || style="border-right:double" | 6,69 || 6,22 || '''6,44''' || x || '''6,44''' || |- | 20. || Б || style="text-align:left" | [[Сумире Хата]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,65 || style="border-right:double" | 6,63 || x || '''6,39''' || 6,38 || '''6,39''' || |- | 21. || А || style="text-align:left" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,61 || 6,06 || x || '''6,33''' || '''6,33''' || |- | 22. || А || style="text-align:left" | [[Ченис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,77 || style="border-right:double" | 6,55 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || '''6,29''' || x || '''6,29''' || |- | 23. || А || style="text-align:left" | [[Мерле Хомеир]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,69 || style="border-right:double" | 6,66 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,09''' || x || x || '''6,09''' || |- | 24. || Б || style="text-align:left" | [[Саманта Дале]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,70 || style="border-right:double" | 6,70 || x || '''6,04''' || x || '''6,04''' || |- | 25. || А || style="text-align:left" | [[Клер Ацопарди]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,21 || style="border-right:double" | 6,21 || 5,74 || '''5,79''' || 5,68 || '''5,79''' || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Филипа Фотопулу]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || style="border-right:double" | 6,79 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || А || style="text-align:left" | [[Милица Гардашевић]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || style="border-right:double" | 6,81 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Марта Коала]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БДИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,64 || style="border-right:double" | 6,55 || colspan="3" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} === Финале === Такмичење је одржано 24. јула 2022. године у 17:50 по локалном времену.<ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичарка !! Земља !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! Резултат !! Белешке |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || x || 6,98 || 7,09 || x || '''7,12''' || '''7,12''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 4. || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || || || || || || || || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | 5. || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 6. || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 7. || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || 6,67 || x || '''6,84''' || 6,84 || 6,75 || '''6,84''' || |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || x || x || x || x || '''6,82''' || '''6,82''' || |- | 9. || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,62''' || 6,50 || 6,56 || colspan="3" | || '''6,62''' || |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || '''6,53''' || x || colspan="3" | || '''6,53''' || |- | 11. || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,50 || '''6,52''' || 6,31 || colspan="3" | || '''6,52''' || |- | 12. || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6,48''' || x || x || colspan="3" | || '''6,48''' || |} == Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 17. Светског првенства 1983—2019. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља, екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{застава|САД}} || '''8'''|| 0 || '''3'''|| '''11''' |- | 2. || style="text-align:left" | {{застава|Русија}} || 2 || '''5''' || 2 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Италија}} || 2 || 1 || 1 || 4 |- | 4. || style="text-align:left" | {{застава|Немачка}} || 2 || 1 || 0 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{застава|Француска}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{застава|Источна Немачка}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Шпанија}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{застава|Украјина}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | rowspan="3" | 9. || style="text-align:left" | {{застава|Куба}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Совјетски Савез}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Нигерија}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 12. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Грчка}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Румунија}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Уједињено Краљевство}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 2|| 2 |- | rowspan="4" | 17. || style="text-align:left" | {{застава|Данска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Индија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Летонија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Турска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! ||Укупно {'''20'''} || 17 || 17 || 17 || 51 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Атлетичарка|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||'''4'''|| 0 || 0 || 4 |- | 2. || style="text-align:left" | [[Хајке Дауте|Хајке Дрекслер]] || style="text-align:left" | {{зас|Источна Немачка}} [[Источна Немачка|ДДР]] /{{зас| Немачка}} [[Немачка|НЕМ]] || 2|| 1 || 1 || '''4''' |- | 3. || style="text-align:left" | [[Фиона Меј]] || style="text-align:left" | {{зас|Италија}} [[Италија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тијана Бартолета]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | [[Џеки Џојнер-Керси]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 0 || 2 |- | 6. || style="text-align:left" | [[Нијурка Монталво]] || style="text-align:left" | {{застава|Куба}}/ {{застава|Шпанија}} || 1 || 1 || '''1''' || 3 |- | rowspan="2" | 7. || style="text-align:left" | [[Јунис Барбер]] || style="text-align:left" | {{зас|Француска}} [[Француска]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Татјана Лебедева]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | [[Татјана Котова]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 0 ||'''2'''|| 1 || 3 |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лариса Бережна]] || style="text-align:left" | {{зас|СССР}} [[СССР]] /{{зас|Украјина}} [[Украјина|УКР]] || 0 || 1 || 1 || 2 |- | 11. || style="text-align:left" | [[Ивана Шпановић]] || style="text-align:left" | {{зас|Србија}} [[Србија]] || 0 || 0 || '''2''' || 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279 Комплетни резултати СП 2022. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици — скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици 2022.‎}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици на отвореном]] nep08qiwleokykpi5uv79iv0n5ijfdy 25138796 25138792 2022-08-04T19:01:38Z З.Вукобрат 126357 /* Земље учеснице */ wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.}} [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|150п]] '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светском првенству у атлетици 2022.]]''' у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) одржано је [[23. јул|23.]] и [[24. јул]]а [[2022]]. на [[Хејвард филд]]у. Титулу светске првакиње из [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|Дохе 2019.]] одбранила је [[Малајка Михамбо]] из [[Немачка|Немачке]]. == Земље учеснице == Учествовало је 28 атлетичарка из 20 земаља. <ref name="Стартна листа">[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/startlist Стартна листа квалификација на сајту WA]<small> Прибављено 4.8.2022.</small></ref>. {{col-begin}} {{col-4}} # {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="6"> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="11"> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} (3) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="16"> {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:gray solid 1px; width:550px;" |- style="background:#369; color:white;" | style="background:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7" | [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|120п]] |- style="background:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- | [[Датотека:Malaika Mihambo cropped.jpg|150п]] | | |- | [[Малајка Михамбо]] | [[Есе Бруме]] | [[Летиција Оро Мело]] |- | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 15. јула 2022. {| class="wikitable" width=100% |- !colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Олимпијски рекорди у атлетици|Олимпијски рекорди]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,40''' | [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] | 29. септембар 1988. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици на отвореном|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Светска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small> </ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{застава|Совјетски Савез}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Совјетски Савез|СССР]] | 11. август 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,36''' | [[Рим]], [[Италија]] | 4. септембар 1987. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици на отвореном|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Европска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{СССР}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | 11. август 1988. |- | rowspan="2" | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=false&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | rowspan="2" | [[Џеки Џојнер-Керси]] | rowspan="2" | {{САД}} | rowspan="2" | '''7,49''' | [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 22. мај 1994. |- |[[Сестријере]], [[Италија]] | 31. јул 1994. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''7,26''' | [[Богота]], [[Колумбија]] | 26. јуни 1999. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Афричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Есе Бруме]] | {{НГА}} | '''7,17''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 29. мај 2021. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''7,01''' | [[Ђинан]], [[Кина]] | 5. јуни 1993. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици на отвореном|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет атлетичарки 2022. године је пре почетка светског првенства (15. јул 2022) заузимало следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-07-14 Годишња ранг листа до 15.7.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || ''' [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]]''' || {{АУС}} || '''7,13''' || 9. јул |- | 2. || '''[[Малајка Михамбо]]''' || {{НЕМ}} || '''7,09''' || rowspan="1" | 21. мај |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || rowspan="2" | {{САД}} || '''7,03''' || 9. јул |- | 4. || [[Monae' Nichols]] || '''6,97''' || 14. мај |- | 5. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || '''6,95''' || 28. мај |- | 6. || '''[[Есе Бруме]]''' || {{НГА}} || '''6,92''' || 14. јун |- | 7. || '''[[Дебора Аква]]''' || {{ГХА}} || '''6,89''' || 2. април |- | 8. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''6,86''' || 11. јун |- | 9. || '''[[Џасмин Мур]]''' || {{САД}} || '''6,82''' || 30. април |- | 10. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || rowspan="3" | '''6,81''' || rowspan="2" | 5. јун |- | 10. || [[Агате Де Соуса]] || {{СТП}} |- | 10. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || 30. јун |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 3.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Норма |- | 6,82 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |- | 23. јул 2022. || <b> 12:00 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |-style=background:lemonchiffon | 24. јул 2022. || <b> 17:50 || <b> [[#Финале|Финале]] |} <small>''Сва времена су по локалном времену (UTC-9)''</small> == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 23. јула 2022. године са почетком у 12:00 по локалном времену. У квалификацијама је учествовало 28 такмичарка подељене у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 6,75 метара ('''КВ'''), коју су прескочиле 6 такмичарки а 6 се пласирале према постигнутом резултату ('''кв'''). <ref name="Стартна листа"/>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.SL2.pdf?v=1423761441 Стартна листа квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/series Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS6.pdf?v=1443153421 Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/summary Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS4.pdf?v=1111540493 Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! 1 !! 2 !! 3 !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || А || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,96 || style="border-right:double" | 6,77 || 6,57 || 6,66 || '''6,86''' || '''6,86''' || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |-style="background:#cfc;" | 2. || Б || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,30 || style="border-right:double" | 7,09 || '''6,84''' || || || '''6,84''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || А || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,17''' || style="border-right:double" | 6,92 || 6,49 || x || '''6,82''' || '''6,82''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 4. || Б || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,96 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,86 || '''6,81''' || || || '''6,81''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || А || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,95 || style="border-right:double" | 6,95 || '''6,78''' || || || '''6,78''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 6. || А || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,13''' || style="border-right:double" | 7,13 || '''6,76''' || || || '''6,76''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 7. || Б || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,80 || style="border-right:double" | 6,78 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,73''' || 6,47 || x || '''6,73''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || Б || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,78 || x || 6,25 || '''6,69''' || '''6,69''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 9. || Б || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,90 || style="border-right:double" | 6,62 || x || 6,48 || '''6,68''' || '''6,68''' || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || А || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,05 || style="border-right:double" | 6,82 || 6,32 || '''6,68''' || − || '''6,68''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 11. || Б || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,24 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 7,06 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || x || '''6,65''' || '''6,65''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 12. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,63 || style="border-right:double" | 6,59 || x || x || '''6,64''' || '''6,64''' || '''кв''' |- | 13. || А || style="text-align:left" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,83 || style="border-right:double" | 6,82 || '''6,60''' || 6,44 || 6,36 || '''6,60''' || |- | 14. || А || style="text-align:left" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,64 || x || x || '''6,60''' || '''6,60''' || |- | 15. || А || style="text-align:left" | [[Евелисе Веига]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,74 || '''6,54''' || 6,41 || x || '''6,54''' || |- | 16. || А || style="text-align:left" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,76 || '''6,54''' || x || x || '''6,54''' || |- | 17. || Б || style="text-align:left" | [[Кристабел Нети]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,99 || style="border-right:double" | 6,80 || 6.47 || 6,45 || '''6,50''' || '''6,50''' || |- | 18. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || style="border-right:double" | 6,89 || x || x || '''6,46''' || '''6,46''' || |- | 19. || Б || style="text-align:left" | [[Тајра Гитенс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,96''' || style="border-right:double" | 6,69 || 6,22 || '''6,44''' || x || '''6,44''' || |- | 20. || Б || style="text-align:left" | [[Сумире Хата]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,65 || style="border-right:double" | 6,63 || x || '''6,39''' || 6,38 || '''6,39''' || |- | 21. || А || style="text-align:left" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,61 || 6,06 || x || '''6,33''' || '''6,33''' || |- | 22. || А || style="text-align:left" | [[Ченис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,77 || style="border-right:double" | 6,55 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || '''6,29''' || x || '''6,29''' || |- | 23. || А || style="text-align:left" | [[Мерле Хомеир]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,69 || style="border-right:double" | 6,66 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,09''' || x || x || '''6,09''' || |- | 24. || Б || style="text-align:left" | [[Саманта Дале]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,70 || style="border-right:double" | 6,70 || x || '''6,04''' || x || '''6,04''' || |- | 25. || А || style="text-align:left" | [[Клер Ацопарди]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,21 || style="border-right:double" | 6,21 || 5,74 || '''5,79''' || 5,68 || '''5,79''' || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Филипа Фотопулу]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || style="border-right:double" | 6,79 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || А || style="text-align:left" | [[Милица Гардашевић]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || style="border-right:double" | 6,81 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Марта Коала]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БДИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,64 || style="border-right:double" | 6,55 || colspan="3" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} === Финале === Такмичење је одржано 24. јула 2022. године у 17:50 по локалном времену.<ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичарка !! Земља !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! Резултат !! Белешке |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || x || 6,98 || 7,09 || x || '''7,12''' || '''7,12''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 4. || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || || || || || || || || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | 5. || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 6. || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 7. || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || 6,67 || x || '''6,84''' || 6,84 || 6,75 || '''6,84''' || |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || x || x || x || x || '''6,82''' || '''6,82''' || |- | 9. || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,62''' || 6,50 || 6,56 || colspan="3" | || '''6,62''' || |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || '''6,53''' || x || colspan="3" | || '''6,53''' || |- | 11. || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,50 || '''6,52''' || 6,31 || colspan="3" | || '''6,52''' || |- | 12. || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6,48''' || x || x || colspan="3" | || '''6,48''' || |} == Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 17. Светског првенства 1983—2019. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља, екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{застава|САД}} || '''8'''|| 0 || '''3'''|| '''11''' |- | 2. || style="text-align:left" | {{застава|Русија}} || 2 || '''5''' || 2 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Италија}} || 2 || 1 || 1 || 4 |- | 4. || style="text-align:left" | {{застава|Немачка}} || 2 || 1 || 0 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{застава|Француска}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{застава|Источна Немачка}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Шпанија}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{застава|Украјина}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | rowspan="3" | 9. || style="text-align:left" | {{застава|Куба}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Совјетски Савез}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Нигерија}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 12. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Грчка}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Румунија}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Уједињено Краљевство}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 2|| 2 |- | rowspan="4" | 17. || style="text-align:left" | {{застава|Данска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Индија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Летонија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Турска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! ||Укупно {'''20'''} || 17 || 17 || 17 || 51 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Атлетичарка|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||'''4'''|| 0 || 0 || 4 |- | 2. || style="text-align:left" | [[Хајке Дауте|Хајке Дрекслер]] || style="text-align:left" | {{зас|Источна Немачка}} [[Источна Немачка|ДДР]] /{{зас| Немачка}} [[Немачка|НЕМ]] || 2|| 1 || 1 || '''4''' |- | 3. || style="text-align:left" | [[Фиона Меј]] || style="text-align:left" | {{зас|Италија}} [[Италија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тијана Бартолета]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | [[Џеки Џојнер-Керси]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 0 || 2 |- | 6. || style="text-align:left" | [[Нијурка Монталво]] || style="text-align:left" | {{застава|Куба}}/ {{застава|Шпанија}} || 1 || 1 || '''1''' || 3 |- | rowspan="2" | 7. || style="text-align:left" | [[Јунис Барбер]] || style="text-align:left" | {{зас|Француска}} [[Француска]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Татјана Лебедева]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | [[Татјана Котова]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 0 ||'''2'''|| 1 || 3 |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лариса Бережна]] || style="text-align:left" | {{зас|СССР}} [[СССР]] /{{зас|Украјина}} [[Украјина|УКР]] || 0 || 1 || 1 || 2 |- | 11. || style="text-align:left" | [[Ивана Шпановић]] || style="text-align:left" | {{зас|Србија}} [[Србија]] || 0 || 0 || '''2''' || 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279 Комплетни резултати СП 2022. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици — скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици 2022.‎}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици на отвореном]] cdw8kcedqvcd8vteng59cts4rbkva1y 25138797 25138796 2022-08-04T19:02:00Z З.Вукобрат 126357 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.}} [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|150п]] '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светском првенству у атлетици 2022.]]''' у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) одржано је [[23. јул|23.]] и [[24. јул]]а [[2022]]. на [[Хејвард филд]]у. Титулу светске првакиње из [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|Дохе 2019.]] одбранила је [[Малајка Михамбо]] из [[Немачка|Немачке]]. == Земље учеснице == Учествовало је 28 атлетичарка из 20 земаља. <ref name="Стартна листа">[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/startlist Стартна листа квалификација на сајту WA]<small> Прибављено 4.8.2022.</small></ref>. {{col-begin}} {{col-4}} # {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="6"> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="11"> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} (3) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="16"> {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:gray solid 1px; width:550px;" |- style="background:#369; color:white;" | style="background:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7" | [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|120п]] |- style="background:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- | [[Датотека:Malaika Mihambo cropped.jpg|150п]] | | |- | [[Малајка Михамбо]] | [[Есе Бруме]] | [[Летиција Оро Мело]] |- | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 15. јула 2022. {| class="wikitable" width=100% |- !colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Олимпијски рекорди у атлетици|Олимпијски рекорди]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,40''' | [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] | 29. септембар 1988. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици на отвореном|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Светска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small> </ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{застава|Совјетски Савез}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Совјетски Савез|СССР]] | 11. август 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,36''' | [[Рим]], [[Италија]] | 4. септембар 1987. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици на отвореном|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Европска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{СССР}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | 11. август 1988. |- | rowspan="2" | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=false&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | rowspan="2" | [[Џеки Џојнер-Керси]] | rowspan="2" | {{САД}} | rowspan="2" | '''7,49''' | [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 22. мај 1994. |- |[[Сестријере]], [[Италија]] | 31. јул 1994. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''7,26''' | [[Богота]], [[Колумбија]] | 26. јуни 1999. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Афричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Есе Бруме]] | {{НГА}} | '''7,17''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 29. мај 2021. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''7,01''' | [[Ђинан]], [[Кина]] | 5. јуни 1993. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици на отвореном|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет атлетичарки 2022. године је пре почетка светског првенства (15. јул 2022) заузимало следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-07-14 Годишња ранг листа до 15.7.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || ''' [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]]''' || {{АУС}} || '''7,13''' || 9. јул |- | 2. || '''[[Малајка Михамбо]]''' || {{НЕМ}} || '''7,09''' || rowspan="1" | 21. мај |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || rowspan="2" | {{САД}} || '''7,03''' || 9. јул |- | 4. || [[Monae' Nichols]] || '''6,97''' || 14. мај |- | 5. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || '''6,95''' || 28. мај |- | 6. || '''[[Есе Бруме]]''' || {{НГА}} || '''6,92''' || 14. јун |- | 7. || '''[[Дебора Аква]]''' || {{ГХА}} || '''6,89''' || 2. април |- | 8. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''6,86''' || 11. јун |- | 9. || '''[[Џасмин Мур]]''' || {{САД}} || '''6,82''' || 30. април |- | 10. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || rowspan="3" | '''6,81''' || rowspan="2" | 5. јун |- | 10. || [[Агате Де Соуса]] || {{СТП}} |- | 10. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || 30. јун |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 3.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Норма |- | 6,82 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |- | 23. јул 2022. || <b> 12:00 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |-style=background:lemonchiffon | 24. јул 2022. || <b> 17:50 || <b> [[#Финале|Финале]] |} <small>''Сва времена су по локалном времену (UTC-9)''</small> == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 23. јула 2022. године са почетком у 12:00 по локалном времену. У квалификацијама је учествовало 28 такмичарка подељене у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 6,75 метара ('''КВ'''), коју су прескочиле 6 такмичарки а 6 се пласирале према постигнутом резултату ('''кв'''). <ref name="Стартна листа"/>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.SL2.pdf?v=1423761441 Стартна листа квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/series Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS6.pdf?v=1443153421 Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/summary Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS4.pdf?v=1111540493 Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! 1 !! 2 !! 3 !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || А || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,96 || style="border-right:double" | 6,77 || 6,57 || 6,66 || '''6,86''' || '''6,86''' || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |-style="background:#cfc;" | 2. || Б || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,30 || style="border-right:double" | 7,09 || '''6,84''' || || || '''6,84''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || А || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,17''' || style="border-right:double" | 6,92 || 6,49 || x || '''6,82''' || '''6,82''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 4. || Б || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,96 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,86 || '''6,81''' || || || '''6,81''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || А || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,95 || style="border-right:double" | 6,95 || '''6,78''' || || || '''6,78''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 6. || А || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,13''' || style="border-right:double" | 7,13 || '''6,76''' || || || '''6,76''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 7. || Б || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,80 || style="border-right:double" | 6,78 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,73''' || 6,47 || x || '''6,73''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || Б || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,78 || x || 6,25 || '''6,69''' || '''6,69''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 9. || Б || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,90 || style="border-right:double" | 6,62 || x || 6,48 || '''6,68''' || '''6,68''' || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || А || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,05 || style="border-right:double" | 6,82 || 6,32 || '''6,68''' || − || '''6,68''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 11. || Б || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,24 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 7,06 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || x || '''6,65''' || '''6,65''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 12. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,63 || style="border-right:double" | 6,59 || x || x || '''6,64''' || '''6,64''' || '''кв''' |- | 13. || А || style="text-align:left" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,83 || style="border-right:double" | 6,82 || '''6,60''' || 6,44 || 6,36 || '''6,60''' || |- | 14. || А || style="text-align:left" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,64 || x || x || '''6,60''' || '''6,60''' || |- | 15. || А || style="text-align:left" | [[Евелисе Веига]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,74 || '''6,54''' || 6,41 || x || '''6,54''' || |- | 16. || А || style="text-align:left" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,76 || '''6,54''' || x || x || '''6,54''' || |- | 17. || Б || style="text-align:left" | [[Кристабел Нети]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,99 || style="border-right:double" | 6,80 || 6.47 || 6,45 || '''6,50''' || '''6,50''' || |- | 18. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || style="border-right:double" | 6,89 || x || x || '''6,46''' || '''6,46''' || |- | 19. || Б || style="text-align:left" | [[Тајра Гитенс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,96''' || style="border-right:double" | 6,69 || 6,22 || '''6,44''' || x || '''6,44''' || |- | 20. || Б || style="text-align:left" | [[Сумире Хата]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,65 || style="border-right:double" | 6,63 || x || '''6,39''' || 6,38 || '''6,39''' || |- | 21. || А || style="text-align:left" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,61 || 6,06 || x || '''6,33''' || '''6,33''' || |- | 22. || А || style="text-align:left" | [[Ченис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,77 || style="border-right:double" | 6,55 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || '''6,29''' || x || '''6,29''' || |- | 23. || А || style="text-align:left" | [[Мерле Хомеир]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,69 || style="border-right:double" | 6,66 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,09''' || x || x || '''6,09''' || |- | 24. || Б || style="text-align:left" | [[Саманта Дале]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,70 || style="border-right:double" | 6,70 || x || '''6,04''' || x || '''6,04''' || |- | 25. || А || style="text-align:left" | [[Клер Ацопарди]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,21 || style="border-right:double" | 6,21 || 5,74 || '''5,79''' || 5,68 || '''5,79''' || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Филипа Фотопулу]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || style="border-right:double" | 6,79 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || А || style="text-align:left" | [[Милица Гардашевић]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || style="border-right:double" | 6,81 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Марта Коала]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БДИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,64 || style="border-right:double" | 6,55 || colspan="3" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} === Финале === Такмичење је одржано 24. јула 2022. године у 17:50 по локалном времену.<ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичарка !! Земља !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! Резултат !! Белешке |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || x || 6,98 || 7,09 || x || '''7,12''' || '''7,12''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 4. || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || || || || || || || || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | 5. || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 6. || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || || || || || || || || |- | 7. || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || 6,67 || x || '''6,84''' || 6,84 || 6,75 || '''6,84''' || |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || x || x || x || x || '''6,82''' || '''6,82''' || |- | 9. || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,62''' || 6,50 || 6,56 || colspan="3" | || '''6,62''' || |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || '''6,53''' || x || colspan="3" | || '''6,53''' || |- | 11. || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,50 || '''6,52''' || 6,31 || colspan="3" | || '''6,52''' || |- | 12. || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6,48''' || x || x || colspan="3" | || '''6,48''' || |} == Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 17. Светског првенства 1983—2019. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља, екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{застава|САД}} || '''8'''|| 0 || '''3'''|| '''11''' |- | 2. || style="text-align:left" | {{застава|Русија}} || 2 || '''5''' || 2 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Италија}} || 2 || 1 || 1 || 4 |- | 4. || style="text-align:left" | {{застава|Немачка}} || 2 || 1 || 0 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{застава|Француска}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{застава|Источна Немачка}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Шпанија}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{застава|Украјина}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | rowspan="3" | 9. || style="text-align:left" | {{застава|Куба}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Совјетски Савез}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Нигерија}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 12. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Грчка}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Румунија}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Уједињено Краљевство}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 2|| 2 |- | rowspan="4" | 17. || style="text-align:left" | {{застава|Данска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Индија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Летонија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Турска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! ||Укупно {'''20'''} || 17 || 17 || 17 || 51 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Атлетичарка|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||'''4'''|| 0 || 0 || 4 |- | 2. || style="text-align:left" | [[Хајке Дауте|Хајке Дрекслер]] || style="text-align:left" | {{зас|Источна Немачка}} [[Источна Немачка|ДДР]] /{{зас| Немачка}} [[Немачка|НЕМ]] || 2|| 1 || 1 || '''4''' |- | 3. || style="text-align:left" | [[Фиона Меј]] || style="text-align:left" | {{зас|Италија}} [[Италија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тијана Бартолета]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | [[Џеки Џојнер-Керси]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 0 || 2 |- | 6. || style="text-align:left" | [[Нијурка Монталво]] || style="text-align:left" | {{застава|Куба}}/ {{застава|Шпанија}} || 1 || 1 || '''1''' || 3 |- | rowspan="2" | 7. || style="text-align:left" | [[Јунис Барбер]] || style="text-align:left" | {{зас|Француска}} [[Француска]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Татјана Лебедева]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | [[Татјана Котова]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 0 ||'''2'''|| 1 || 3 |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лариса Бережна]] || style="text-align:left" | {{зас|СССР}} [[СССР]] /{{зас|Украјина}} [[Украјина|УКР]] || 0 || 1 || 1 || 2 |- | 11. || style="text-align:left" | [[Ивана Шпановић]] || style="text-align:left" | {{зас|Србија}} [[Србија]] || 0 || 0 || '''2''' || 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279 Комплетни резултати СП 2022. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици — скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици 2022.‎}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици на отвореном]] k0cr22ls0il1hinoij1nqnlkq0e7w9m 25139310 25138797 2022-08-05T10:34:14Z З.Вукобрат 126357 /* Финале */ wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.}} [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|150п]] '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светском првенству у атлетици 2022.]]''' у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) одржано је [[23. јул|23.]] и [[24. јул]]а [[2022]]. на [[Хејвард филд]]у. Титулу светске првакиње из [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|Дохе 2019.]] одбранила је [[Малајка Михамбо]] из [[Немачка|Немачке]]. == Земље учеснице == Учествовало је 28 атлетичарка из 20 земаља. <ref name="Стартна листа">[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/startlist Стартна листа квалификација на сајту WA]<small> Прибављено 4.8.2022.</small></ref>. {{col-begin}} {{col-4}} # {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="6"> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="11"> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} (3) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="16"> {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:gray solid 1px; width:550px;" |- style="background:#369; color:white;" | style="background:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7" | [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|120п]] |- style="background:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- | [[Датотека:Malaika Mihambo cropped.jpg|150п]] | | |- | [[Малајка Михамбо]] | [[Есе Бруме]] | [[Летиција Оро Мело]] |- | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 15. јула 2022. {| class="wikitable" width=100% |- !colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Олимпијски рекорди у атлетици|Олимпијски рекорди]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,40''' | [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] | 29. септембар 1988. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици на отвореном|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Светска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small> </ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{застава|Совјетски Савез}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Совјетски Савез|СССР]] | 11. август 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,36''' | [[Рим]], [[Италија]] | 4. септембар 1987. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици на отвореном|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Европска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{СССР}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | 11. август 1988. |- | rowspan="2" | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=false&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | rowspan="2" | [[Џеки Џојнер-Керси]] | rowspan="2" | {{САД}} | rowspan="2" | '''7,49''' | [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 22. мај 1994. |- |[[Сестријере]], [[Италија]] | 31. јул 1994. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''7,26''' | [[Богота]], [[Колумбија]] | 26. јуни 1999. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Афричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Есе Бруме]] | {{НГА}} | '''7,17''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 29. мај 2021. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''7,01''' | [[Ђинан]], [[Кина]] | 5. јуни 1993. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици на отвореном|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет атлетичарки 2022. године је пре почетка светског првенства (15. јул 2022) заузимало следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-07-14 Годишња ранг листа до 15.7.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || ''' [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]]''' || {{АУС}} || '''7,13''' || 9. јул |- | 2. || '''[[Малајка Михамбо]]''' || {{НЕМ}} || '''7,09''' || rowspan="1" | 21. мај |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || rowspan="2" | {{САД}} || '''7,03''' || 9. јул |- | 4. || [[Monae' Nichols]] || '''6,97''' || 14. мај |- | 5. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || '''6,95''' || 28. мај |- | 6. || '''[[Есе Бруме]]''' || {{НГА}} || '''6,92''' || 14. јун |- | 7. || '''[[Дебора Аква]]''' || {{ГХА}} || '''6,89''' || 2. април |- | 8. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''6,86''' || 11. јун |- | 9. || '''[[Џасмин Мур]]''' || {{САД}} || '''6,82''' || 30. април |- | 10. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || rowspan="3" | '''6,81''' || rowspan="2" | 5. јун |- | 10. || [[Агате Де Соуса]] || {{СТП}} |- | 10. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || 30. јун |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 3.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Норма |- | 6,82 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |- | 23. јул 2022. || <b> 12:00 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |-style=background:lemonchiffon | 24. јул 2022. || <b> 17:50 || <b> [[#Финале|Финале]] |} <small>''Сва времена су по локалном времену (UTC-9)''</small> == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 23. јула 2022. године са почетком у 12:00 по локалном времену. У квалификацијама је учествовало 28 такмичарка подељене у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 6,75 метара ('''КВ'''), коју су прескочиле 6 такмичарки а 6 се пласирале према постигнутом резултату ('''кв'''). <ref name="Стартна листа"/>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.SL2.pdf?v=1423761441 Стартна листа квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/series Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS6.pdf?v=1443153421 Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/summary Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS4.pdf?v=1111540493 Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! 1 !! 2 !! 3 !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || А || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,96 || style="border-right:double" | 6,77 || 6,57 || 6,66 || '''6,86''' || '''6,86''' || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |-style="background:#cfc;" | 2. || Б || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,30 || style="border-right:double" | 7,09 || '''6,84''' || || || '''6,84''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || А || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,17''' || style="border-right:double" | 6,92 || 6,49 || x || '''6,82''' || '''6,82''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 4. || Б || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,96 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,86 || '''6,81''' || || || '''6,81''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || А || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,95 || style="border-right:double" | 6,95 || '''6,78''' || || || '''6,78''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 6. || А || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,13''' || style="border-right:double" | 7,13 || '''6,76''' || || || '''6,76''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 7. || Б || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,80 || style="border-right:double" | 6,78 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,73''' || 6,47 || x || '''6,73''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || Б || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,78 || x || 6,25 || '''6,69''' || '''6,69''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 9. || Б || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,90 || style="border-right:double" | 6,62 || x || 6,48 || '''6,68''' || '''6,68''' || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || А || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,05 || style="border-right:double" | 6,82 || 6,32 || '''6,68''' || − || '''6,68''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 11. || Б || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,24 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 7,06 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || x || '''6,65''' || '''6,65''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 12. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,63 || style="border-right:double" | 6,59 || x || x || '''6,64''' || '''6,64''' || '''кв''' |- | 13. || А || style="text-align:left" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,83 || style="border-right:double" | 6,82 || '''6,60''' || 6,44 || 6,36 || '''6,60''' || |- | 14. || А || style="text-align:left" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,64 || x || x || '''6,60''' || '''6,60''' || |- | 15. || А || style="text-align:left" | [[Евелисе Веига]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,74 || '''6,54''' || 6,41 || x || '''6,54''' || |- | 16. || А || style="text-align:left" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,76 || '''6,54''' || x || x || '''6,54''' || |- | 17. || Б || style="text-align:left" | [[Кристабел Нети]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,99 || style="border-right:double" | 6,80 || 6.47 || 6,45 || '''6,50''' || '''6,50''' || |- | 18. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || style="border-right:double" | 6,89 || x || x || '''6,46''' || '''6,46''' || |- | 19. || Б || style="text-align:left" | [[Тајра Гитенс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,96''' || style="border-right:double" | 6,69 || 6,22 || '''6,44''' || x || '''6,44''' || |- | 20. || Б || style="text-align:left" | [[Сумире Хата]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,65 || style="border-right:double" | 6,63 || x || '''6,39''' || 6,38 || '''6,39''' || |- | 21. || А || style="text-align:left" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,61 || 6,06 || x || '''6,33''' || '''6,33''' || |- | 22. || А || style="text-align:left" | [[Ченис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,77 || style="border-right:double" | 6,55 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || '''6,29''' || x || '''6,29''' || |- | 23. || А || style="text-align:left" | [[Мерле Хомеир]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,69 || style="border-right:double" | 6,66 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,09''' || x || x || '''6,09''' || |- | 24. || Б || style="text-align:left" | [[Саманта Дале]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,70 || style="border-right:double" | 6,70 || x || '''6,04''' || x || '''6,04''' || |- | 25. || А || style="text-align:left" | [[Клер Ацопарди]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,21 || style="border-right:double" | 6,21 || 5,74 || '''5,79''' || 5,68 || '''5,79''' || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Филипа Фотопулу]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || style="border-right:double" | 6,79 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || А || style="text-align:left" | [[Милица Гардашевић]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || style="border-right:double" | 6,81 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Марта Коала]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БДИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,64 || style="border-right:double" | 6,55 || colspan="3" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} === Финале === Такмичење је одржано 24. јула 2022. године у 17:50 по локалном времену.<ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичарка !! Земља !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! Резултат !! Белешке |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || x || 6,98 || 7,09 || x || '''7,12''' || '''7,12''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6.61 || 6,88 || '''7,02''' || 6,86 || x || 6,91 || '''7,02''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || x || x || x || x || x || '''6,89''' || {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | 4. || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,46 || '''6,88''' || 6,50 || 6,46 || 6,48 || 6,45 || '''6,88''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | 5. || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,57 || '''6,87''' || x || x || 6,77 || x || '''6,87''' || |- | 6. || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || 6,69 || 4,56 || 6,66 || '''6,87''' || x || '''6,87''' || |- | 7. || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || 6,67 || x || '''6,84''' || 6,84 || 6,75 || '''6,84''' || |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || x || x || x || x || '''6,82''' || '''6,82''' || |- | 9. || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,62''' || 6,50 || 6,56 || colspan="3" | || '''6,62''' || |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || '''6,53''' || x || colspan="3" | || '''6,53''' || |- | 11. || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,50 || '''6,52''' || 6,31 || colspan="3" | || '''6,52''' || |- | 12. || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6,48''' || x || x || colspan="3" | || '''6,48''' || |} == Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 17. Светског првенства 1983—2019. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља, екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{застава|САД}} || '''8'''|| 0 || '''3'''|| '''11''' |- | 2. || style="text-align:left" | {{застава|Русија}} || 2 || '''5''' || 2 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Италија}} || 2 || 1 || 1 || 4 |- | 4. || style="text-align:left" | {{застава|Немачка}} || 2 || 1 || 0 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | {{застава|Француска}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{застава|Источна Немачка}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Шпанија}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{застава|Украјина}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | rowspan="3" | 9. || style="text-align:left" | {{застава|Куба}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Совјетски Савез}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Нигерија}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 12. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Грчка}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Румунија}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Уједињено Краљевство}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 2|| 2 |- | rowspan="4" | 17. || style="text-align:left" | {{застава|Данска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Индија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Летонија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Турска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! ||Укупно {'''20'''} || 17 || 17 || 17 || 51 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Атлетичарка|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||'''4'''|| 0 || 0 || 4 |- | 2. || style="text-align:left" | [[Хајке Дауте|Хајке Дрекслер]] || style="text-align:left" | {{зас|Источна Немачка}} [[Источна Немачка|ДДР]] /{{зас| Немачка}} [[Немачка|НЕМ]] || 2|| 1 || 1 || '''4''' |- | 3. || style="text-align:left" | [[Фиона Меј]] || style="text-align:left" | {{зас|Италија}} [[Италија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тијана Бартолета]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 1 || 3 |- | 5. || style="text-align:left" | [[Џеки Џојнер-Керси]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||2|| 0 || 0 || 2 |- | 6. || style="text-align:left" | [[Нијурка Монталво]] || style="text-align:left" | {{застава|Куба}}/ {{застава|Шпанија}} || 1 || 1 || '''1''' || 3 |- | rowspan="2" | 7. || style="text-align:left" | [[Јунис Барбер]] || style="text-align:left" | {{зас|Француска}} [[Француска]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Татјана Лебедева]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 9. || style="text-align:left" | [[Татјана Котова]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 0 ||'''2'''|| 1 || 3 |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лариса Бережна]] || style="text-align:left" | {{зас|СССР}} [[СССР]] /{{зас|Украјина}} [[Украјина|УКР]] || 0 || 1 || 1 || 2 |- | 11. || style="text-align:left" | [[Ивана Шпановић]] || style="text-align:left" | {{зас|Србија}} [[Србија]] || 0 || 0 || '''2''' || 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279 Комплетни резултати СП 2022. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици — скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици 2022.‎}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици на отвореном]] al28tr05v81d74cucnnh7glbdbs12qc 25139359 25139310 2022-08-05T10:59:00Z З.Вукобрат 126357 /* Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 17. Светског првенства 1983—2019. */ wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.}} [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|250п|десно]] [[Датотека:Athletics pictogram.svg|десно|150п]] '''[[Скок удаљ]] у женској конкуренцији''' на '''18. [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.|Светском првенству у атлетици 2022.]]''' у [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[САД]]) одржано је [[23. јул|23.]] и [[24. јул]]а [[2022]]. на [[Хејвард филд]]у. Титулу светске првакиње из [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2019.|Дохе 2019.]] одбранила је [[Малајка Михамбо]] из [[Немачка|Немачке]]. == Земље учеснице == Учествовало је 28 атлетичарка из 20 земаља. <ref name="Стартна листа">[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/startlist Стартна листа квалификација на сајту WA]<small> Прибављено 4.8.2022.</small></ref>. {{col-begin}} {{col-4}} # {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|БУР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="6"> {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col-break}} #<li value="11"> {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} (3) # {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) {{col-break}} #<li value="16"> {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:gray solid 1px; width:550px;" |- style="background:#369; color:white;" | style="background:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7" | [[Датотека:Logo for 2022 World Athletics Championships.png|120п]] |- style="background:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- | [[Датотека:Malaika Mihambo cropped.jpg|150п]] | | |- | [[Малајка Михамбо]] | [[Есе Бруме]] | [[Летиција Оро Мело]] |- | {{засАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} | {{засАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} |} == Рекорди == Рекорди у скоку удаљ за жене пре почетка светског првенства 15. јула 2022. {| class="wikitable" width=100% |- !colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2022. |- | '''[[Олимпијски рекорди у атлетици|Олимпијски рекорди]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,40''' | [[Сеул]], [[Јужна Кореја]] | 29. септембар 1988. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици на отвореном|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Светска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small> </ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{застава|Совјетски Савез}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Совјетски Савез|СССР]] | 11. август 1988. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном|Рекорд светских првенстава]]''' | [[Џеки Џојнер-Керси]] | {{застава|САД}} | '''7,36''' | [[Рим]], [[Италија]] | 4. септембар 1987. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2022"></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици на отвореном|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Европска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Галина Чистјакова]] | {{СССР}} | '''7,52''' | [[Санкт Петербург|Лењинград]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] | 11. август 1988. |- | rowspan="2" | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=false&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Северноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | rowspan="2" | [[Џеки Џојнер-Керси]] | rowspan="2" | {{САД}} | rowspan="2" | '''7,49''' | [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 22. мај 1994. |- |[[Сестријере]], [[Италија]] | 31. јул 1994. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици на отвореном|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Јужноамеричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Морен Хига Маги]] | {{БРА}} | '''7,26''' | [[Богота]], [[Колумбија]] | 26. јуни 1999. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици на отвореном|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Афричка ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Есе Бруме]] | {{НГА}} | '''7,17''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 29. мај 2021. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици на отвореном|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Јао Вејли]] | {{КИН}} | '''7,01''' | [[Ђинан]], [[Кина]] | 5. јуни 1993. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици на отвореном|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2022-07-14 Азијска ранг листа скока удаљ до 15.7.2022.] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] | {{АУС}} | '''7,13''' | [[Чула Виста]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 9. јул 2022. |} === Најбољи резултати у 2022. години === Десет атлетичарки 2022. године је пре почетка светског првенства (15. јул 2022) заузимало следећи пласман.<ref name="Резултати у 2022">[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/long-jump/outdoor/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2022-01-01&lastDay=2022-07-14 Годишња ранг листа до 15.7.2022. на сајту WA] <small>Прибављено 2.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || ''' [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]]''' || {{АУС}} || '''7,13''' || 9. јул |- | 2. || '''[[Малајка Михамбо]]''' || {{НЕМ}} || '''7,09''' || rowspan="1" | 21. мај |- | 3. || [[Тара Дејвис]] || rowspan="2" | {{САД}} || '''7,03''' || 9. јул |- | 4. || [[Monae' Nichols]] || '''6,97''' || 14. мај |- | 5. || '''[[Кади Сагнија]]''' || {{ШВЕ}} || '''6,95''' || 28. мај |- | 6. || '''[[Есе Бруме]]''' || {{НГА}} || '''6,92''' || 14. јун |- | 7. || '''[[Дебора Аква]]''' || {{ГХА}} || '''6,89''' || 2. април |- | 8. || '''[[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]]''' || {{УКР}} || '''6,86''' || 11. јун |- | 9. || '''[[Џасмин Мур]]''' || {{САД}} || '''6,82''' || 30. април |- | 10. || '''[[Милица Гардашевић]]''' || {{СРБ}} || rowspan="3" | '''6,81''' || rowspan="2" | 5. јун |- | 10. || [[Агате Де Соуса]] || {{СТП}} |- | 10. || '''[[Лорејн Јуџен]]''' || {{ВБ}} || 30. јун |} <small>''Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2022.''</small> == Квалификациона норма == <ref>[https://www.worldathletics.org/download/download?filename=52dcc850-1eb9-47e7-805a-0617b3db9191.pdf&urlSlug=world-athletics-championships-oregon22-qual#page=4 Норме за учешће на првенству 2022.] <small>Прибављено 3.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !Норма |- | 6,82 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |- | 23. јул 2022. || <b> 12:00 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |-style=background:lemonchiffon | 24. јул 2022. || <b> 17:50 || <b> [[#Финале|Финале]] |} <small>''Сва времена су по локалном времену (UTC-9)''</small> == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 23. јула 2022. године са почетком у 12:00 по локалном времену. У квалификацијама је учествовало 28 такмичарка подељене у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 6,75 метара ('''КВ'''), коју су прескочиле 6 такмичарки а 6 се пласирале према постигнутом резултату ('''кв'''). <ref name="Стартна листа"/>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.SL2.pdf?v=1423761441 Стартна листа квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/series Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS6.pdf?v=1443153421 Резултати квалификација по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/qualification/summary Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7137279/AT-LJ-W-q----.RS4.pdf?v=1111540493 Збирни резултати квалификација на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! 1 !! 2 !! 3 !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || А || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,96 || style="border-right:double" | 6,77 || 6,57 || 6,66 || '''6,86''' || '''6,86''' || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |-style="background:#cfc;" | 2. || Б || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,30 || style="border-right:double" | 7,09 || '''6,84''' || || || '''6,84''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || А || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,17''' || style="border-right:double" | 6,92 || 6,49 || x || '''6,82''' || '''6,82''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 4. || Б || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,96 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,86 || '''6,81''' || || || '''6,81''' || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || А || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,95 || style="border-right:double" | 6,95 || '''6,78''' || || || '''6,78''' || '''КВ''' |-style="background:#cfc;" | 6. || А || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || '''7,13''' || style="border-right:double" | 7,13 || '''6,76''' || || || '''6,76''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 7. || Б || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,80 || style="border-right:double" | 6,78 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,73''' || 6,47 || x || '''6,73''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || Б || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 6,78 || x || 6,25 || '''6,69''' || '''6,69''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 9. || Б || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,90 || style="border-right:double" | 6,62 || x || 6,48 || '''6,68''' || '''6,68''' || '''кв''' |-style="background:#dfd;" | 10. || А || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,05 || style="border-right:double" | 6,82 || 6,32 || '''6,68''' || − || '''6,68''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 11. || Б || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 7,24 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || style="border-right:double" | 7,06 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || x || '''6,65''' || '''6,65''' || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 12. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,63 || style="border-right:double" | 6,59 || x || x || '''6,64''' || '''6,64''' || '''кв''' |- | 13. || А || style="text-align:left" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,83 || style="border-right:double" | 6,82 || '''6,60''' || 6,44 || 6,36 || '''6,60''' || |- | 14. || А || style="text-align:left" | [[Лариса Јапичино]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ИТА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,91 || style="border-right:double" | 6,64 || x || x || '''6,60''' || '''6,60''' || |- | 15. || А || style="text-align:left" | [[Евелисе Веига]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ПОР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,74 || '''6,54''' || 6,41 || x || '''6,54''' || |- | 16. || А || style="text-align:left" | [[Фатима Диаме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,82 || style="border-right:double" | 6,76 || '''6,54''' || x || x || '''6,54''' || |- | 17. || Б || style="text-align:left" | [[Кристабел Нети]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КАН|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,99 || style="border-right:double" | 6,80 || 6.47 || 6,45 || '''6,50''' || '''6,50''' || |- | 18. || Б || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ГХА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || style="border-right:double" | 6,89 || x || x || '''6,46''' || '''6,46''' || |- | 19. || Б || style="text-align:left" | [[Тајра Гитенс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ТИТ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,96''' || style="border-right:double" | 6,69 || 6,22 || '''6,44''' || x || '''6,44''' || |- | 20. || Б || style="text-align:left" | [[Сумире Хата]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,65 || style="border-right:double" | 6,63 || x || '''6,39''' || 6,38 || '''6,39''' || |- | 21. || А || style="text-align:left" | [[Елајн Мартинс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,74 || style="border-right:double" | 6,61 || 6,06 || x || '''6,33''' || '''6,33''' || |- | 22. || А || style="text-align:left" | [[Ченис Портер]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,77 || style="border-right:double" | 6,55 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || x || '''6,29''' || x || '''6,29''' || |- | 23. || А || style="text-align:left" | [[Мерле Хомеир]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,69 || style="border-right:double" | 6,66 {{аббр|'''д'''|резултат постигнут у дворани}} || '''6,09''' || x || x || '''6,09''' || |- | 24. || Б || style="text-align:left" | [[Саманта Дале]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,70 || style="border-right:double" | 6,70 || x || '''6,04''' || x || '''6,04''' || |- | 25. || А || style="text-align:left" | [[Клер Ацопарди]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|МЛТ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,21 || style="border-right:double" | 6,21 || 5,74 || '''5,79''' || 5,68 || '''5,79''' || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Филипа Фотопулу]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|КИП|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || style="border-right:double" | 6,79 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || А || style="text-align:left" | [[Милица Гардашевић]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,81 || style="border-right:double" | 6,81 || x || x || x || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || Б || style="text-align:left" | [[Марта Коала]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БДИ|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,64 || style="border-right:double" | 6,55 || colspan="3" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} === Финале === Такмичење је одржано 24. јула 2022. године у 17:50 по локалном времену.<ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/startlist Стартна листа финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/series Резултати финала по серијама на сајту WA]<small>Преузето 4.8.2022.</small></ref>, <ref>[https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279/women/long-jump/final/result Резултати финала на сајту WA] <small>Преузето 4.8.2022.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичарка !! Земља !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 !! 6 !! Резултат !! Белешке |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || x || 6,98 || 7,09 || x || '''7,12''' || '''7,12''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Есе Бруме]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6.61 || 6,88 || '''7,02''' || 6,86 || x || 6,91 || '''7,02''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left" | [[Летиција Оро Мело]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,89''' || x || x || x || x || x || '''6,89''' || {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд}} |- | 4. || style="text-align:left" | [[Кванеша Беркс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || 6,46 || '''6,88''' || 6,50 || 6,46 || 6,48 || 6,45 || '''6,88''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне}} |- | 5. || style="text-align:left" | [[Брук Стратон|Брук Бушкуел]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|АУС|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,57 || '''6,87''' || x || x || 6,77 || x || '''6,87''' || |- | 6. || style="text-align:left" | [[Кади Сагнија]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || 6,69 || 4,56 || 6,66 || '''6,87''' || x || '''6,87''' || |- | 7. || style="text-align:left" | [[Ивана Вулета]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|СРБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || 6,67 || x || '''6,84''' || 6,84 || 6,75 || '''6,84''' || |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left" | [[Марина Бех|Марина Бех-Романчук]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,79 || x || x || x || x || '''6,82''' || '''6,82''' || |- | 9. || style="text-align:left" | [[Џасмин Сајерс]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || '''6,62''' || 6,50 || 6,56 || colspan="3" | || '''6,62''' || |- | 10. || style="text-align:left" | [[Лорејн Јуџен]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|ВБ|Светском|на отвореном|2022.}} || x || '''6,53''' || x || colspan="3" | || '''6,53''' || |- | 11. || style="text-align:left" | [[Рут Усоро]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|НГР|Светском|на отвореном|2022.}} || 6,50 || '''6,52''' || 6,31 || colspan="3" | || '''6,52''' || |- | 12. || style="text-align:left" | [[Тифани Флин]] || style="text-align:left" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|на отвореном|2022.|име=САД}} || '''6,48''' || x || x || colspan="3" | || '''6,48''' || |} == Укупан биланс медаља у скоку удаљ за жене на отвореном после 18. Светског првенства 1983—2022. == {{col-begin}} {{col-2}} === Биланс медаља, екипно === {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | {{застава|САД}} || '''8'''|| 0 || '''3'''|| '''11''' |- | 2. || style="text-align:left" | {{застава|Немачка}} || 3 || 1 || 0 || 4 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Русија}} || 2 || '''5''' || 2 || 9 |- | 3. || style="text-align:left" | {{застава|Италија}} || 2 || 1 || 2 || 6 |- | 5. || style="text-align:left" | {{застава|Француска}} || 1 || 1 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 6. || style="text-align:left" | {{застава|Источна Немачка}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Шпанија}} || 1 || 0 || 1 || 2 |- | 8. || style="text-align:left" | {{застава|Нигерија}} || 0 || 2 || 1 || 3 |- | 9. || style="text-align:left" | {{застава|Украјина}} || 0 || 2 || 0 || 2 |- | rowspan="2" | 10. || style="text-align:left" | {{застава|Куба}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | style="text-align:left" | {{застава|Совјетски Савез}} || 0 || 1 || 1 || 2 |- | rowspan="4" | 12. || style="text-align:left" | [[Датотека:ANA_flag_(2017).svg|30п]] [[Неутрални спортисти на Светском првенству у атлетици на отвореном 2022.|Неутрални спортисти]] || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Грчка}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Румунија}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Уједињено Краљевство}} || 0 || 1 || 0 || 1 |- | 16. || style="text-align:left" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 2 || 2 |- | rowspan="4" | 17. || style="text-align:left" | {{застава|Данска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Индија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Летонија}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- | style="text-align:left" | {{застава|Турска}} || 0 || 0 || 1 || 1 |- ! ||Укупно {'''20'''} || 18 || 18 || 18 || 54 |} {{col-2}} === Биланс медаља, појединачно === У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље. {| class="wikitable" style="text-align: center" !|| Атлетичарка|| Земља|| [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || [[Датотека:Medals world.svg|34п]] |- | 1. || style="text-align:left" | [[Бритни Рис]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ||'''4'''|| 0 || 0 || 4 |- | 2. || style="text-align:left" | [[Хајке Дауте|Хајке Дрекслер]] || style="text-align:left" | {{зас|Источна Немачка}} [[Источна Немачка|ДДР]] /{{зас| Немачка}} [[Немачка|НЕМ]] || 2|| 1 || 1 || '''4''' |- | 3. || style="text-align:left" | [[Фиона Меј]] || style="text-align:left" | {{зас|Италија}} [[Италија]] || 2 || 1 || 1 || '''4''' |- | 4. || style="text-align:left" | [[Тијана Бартолета]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] || 2 || 0 || 1 || 3 |- | rowspan="2" | 5. || style="text-align:left" | [[Џеки Џојнер-Керси]] || style="text-align:left" | {{зас|САД}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Малајка Михамбо]] || style="text-align:left" | {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] || 2 || 0 || 0 || 2 |- | 7. || style="text-align:left" | [[Нијурка Монталво]] || style="text-align:left" | {{застава|Куба}}/ {{застава|Шпанија}} || 1 || 1 || '''1''' || 3 |- | rowspan="2" | 8. || style="text-align:left" | [[Јунис Барбер]] || style="text-align:left" | {{зас|Француска}} [[Француска]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | style="text-align:left" | [[Татјана Лебедева]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 1 || 1 || 0 || 2 |- | 10. || style="text-align:left" | [[Татјана Котова]] || style="text-align:left" | {{зас|Русија}} [[Русија]] || 0 || '''2''' || 1 || 3 |- | 11. || style="text-align:left" | [[Лариса Бережна]] || style="text-align:left" | {{зас|СССР}} [[СССР]] /{{зас|Украјина}} [[Украјина|УКР]] || 0 || 1 || 1 || 2 |- | 12. || style="text-align:left" | [[Ивана Шпановић]] || style="text-align:left" | {{зас|Србија}} [[Србија]] || 0 || 0 || '''2''' || 2 |} {{col-3}} {{col-end}} == Референце == {{reflist|40em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-championships/2022/world-athletics-championships-oregon-2022-7137279 Комплетни резултати СП 2022. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{СП скок удаљ}} {{Светски прваци у атлетици — скок удаљ}} {{Светско првенство у атлетици 2022.‎}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици на отвореном 2022.]] [[Категорија:Скок удаљ на Светском првенству у атлетици на отвореном]] c4svfka0hgyp3hz1v7pkfpulkb6r88a 0 4331687 25138391 25137036 2022-08-04T12:42:17Z The Explaner 184480 /* Етимологија назива */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Taxobox |name = ''"Pterodon" syrtos'' |fossil_range = {{fossil range|30.0|28.5}} средњи [[олигоцен]] |image = |image_caption = |regnum = [[Животиње|Animalia]] |phylum = [[Хордати|Chordata]] |classis = [[Сисари|Mammalia]] |ordo = †[[Hyaenodonta]] |superfamilia = †[[Hyainailouroidea]] |familia = †[[Hyainailouridae]] |subfamilia = †[[Hyainailourinae]] |tribus = †[[Hyainailourini]] |genus = ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'' |species = †'''''"Pterodon" syrtos''''' |species_authority = Holroyd, 1999 |synonyms = }} '''''"Pterodon" syrtos''''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду средњег [[олигоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref>Shorouq F. Al-Ashqar, Matthew Borths, Erik R. Seiffert, Sanaa El-Sayed (2020.) [https://www.researchgate.net/publication/344860136_A_nearly_complete_cranium_of_'Pterodon'_syrtos_and_the_evolution_of_Afro-Arabian_'Pterodon'_Hyaenodonta_Hyainailourinae "A nearly complete cranium of ''"Pterodon" syrtos'' and the evolution of Afro-Arabian ''"Pterodon"'' (Hyaenodonta, Hyainailourinae)"], in ''[https://vertpaleo.org/wp-content/uploads/2021/03/SVP_2020_Program-Abstracts-Volume-FINAL-for-Publishing-1.27.2021.pdf "The Society of Vertebrate Paleontology 80th annual meeting - Virtual 2020"]''</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''"P." syrtos'' | * изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' * и старогрчке ријечи ''суртос'' ({{јез-стгрч|συρτός}}), која значи ''вући за собом'' или ''помести'' |пометени Птеродон |} == Систематика == === Историја класификације === Врста ''"Pterodon" syrtos'' је раније била уврштена унутар изумрлог рода ''[[Pterodon]]'', но у каснијим истраживањима је ова врста препозната као засебан представник племена [[Hyainailourini]]. === Класификација === {|class="wikitable" ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''"Pterodon" syrtos'' {{small|(Holroyd, 1999)}}<ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |30,0 до 28,5 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте ''"Pterodon" syrtos''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†'''''"Pterodon" syrtos''''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] [[Категорија:Несврстане врсте сисара]] pvuujztfwfrz0vsb7czbmyfgntg3a2o 25138392 25138391 2022-08-04T12:42:56Z The Explaner 184480 /* Историја класификације */ wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Taxobox |name = ''"Pterodon" syrtos'' |fossil_range = {{fossil range|30.0|28.5}} средњи [[олигоцен]] |image = |image_caption = |regnum = [[Животиње|Animalia]] |phylum = [[Хордати|Chordata]] |classis = [[Сисари|Mammalia]] |ordo = †[[Hyaenodonta]] |superfamilia = †[[Hyainailouroidea]] |familia = †[[Hyainailouridae]] |subfamilia = †[[Hyainailourinae]] |tribus = †[[Hyainailourini]] |genus = ''[[Несигуран положај|Incertae sedis]]'' |species = †'''''"Pterodon" syrtos''''' |species_authority = Holroyd, 1999 |synonyms = }} '''''"Pterodon" syrtos''''' је [[Изумирање|изумрла]] врста [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], која је у периоду средњег [[олигоцен]]а настањивала подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref>Shorouq F. Al-Ashqar, Matthew Borths, Erik R. Seiffert, Sanaa El-Sayed (2020.) [https://www.researchgate.net/publication/344860136_A_nearly_complete_cranium_of_'Pterodon'_syrtos_and_the_evolution_of_Afro-Arabian_'Pterodon'_Hyaenodonta_Hyainailourinae "A nearly complete cranium of ''"Pterodon" syrtos'' and the evolution of Afro-Arabian ''"Pterodon"'' (Hyaenodonta, Hyainailourinae)"], in ''[https://vertpaleo.org/wp-content/uploads/2021/03/SVP_2020_Program-Abstracts-Volume-FINAL-for-Publishing-1.27.2021.pdf "The Society of Vertebrate Paleontology 80th annual meeting - Virtual 2020"]''</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''"P." syrtos'' | * изумрлог рода сисара ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'' * и старогрчке ријечи ''суртос'' ({{јез-стгрч|συρτός}}), која значи ''вући за собом'' или ''помести'' |пометени Птеродон |} == Систематика == === Историја класификације === Врста ''"Pterodon" syrtos'' је раније била уврштена унутар изумрлог рода ''[[Pterodon (сисар)|Pterodon]]'', но у каснијим истраживањима је ова врста препозната као засебан представник племена [[Hyainailourini]]. === Класификација === {|class="wikitable" ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''"Pterodon" syrtos'' {{small|(Holroyd, 1999)}}<ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |30,0 до 28,5 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте ''"Pterodon" syrtos''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†'''''"Pterodon" syrtos''''' |2=†''[[Kerberos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] [[Категорија:Несврстане врсте сисара]] 1mhxemliv3mk6zim5eo35vr68mog059 0 4331693 25138360 25138104 2022-08-04T12:29:09Z Livetrackingsamo 310807 Dodate fotografija wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] [[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду]] [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|центар|Istrian Spring]] [[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|центар|Cycling Team Kranj]] n62kwvl3uwcjkmhu621wykp1ratjj58 25138396 25138360 2022-08-04T12:44:39Z Livetrackingsamo 310807 Poziciniranje fotki wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] [[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду]] == Представљање тима == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|Istrian Spring]] [[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022]] kzfekmhlpmwr811av0v9pdnsysrrfws 25138740 25138396 2022-08-04T17:43:09Z Livetrackingsamo 310807 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] [[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду]] == Timske fotografije Luka Turkulov == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|Istrian Spring]] [[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022]] azbzt09j8fdsevu43oua44n82xaewtc 25138745 25138740 2022-08-04T17:47:31Z Livetrackingsamo 310807 /* Timske fotografije Luka Turkulov */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] [[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|Istrian Spring]] [[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022]] froechz9m1ougdwvpx3z0l22ibofq0z 25138968 25138745 2022-08-04T22:38:39Z Livetrackingsamo 310807 Pozicija fotografija wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] фотографије == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|[[Датотека:Slovenija Luka.jpg|мини|без|681x681пискел]]Istrian Spring[[Датотека:Sprint1Luka.jpg|мини|десно|Туркулов и Калаба|380x380пискел]][[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022|364x364пискел]][[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду|657x657пискел]]|329x329пискел]] jeg9achxvju06bc1fqa2nb398izyyjr 25138970 25138968 2022-08-04T22:40:13Z Livetrackingsamo 310807 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] фотографије == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|[[Датотека:Slovenija Luka.jpg|мини|без|681x681пискел]]Istrian Spring[[Датотека:Sprint1Luka.jpg|мини|десно|Туркулов и Калаба|380x380пискел]][[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022|364x364пискел]][[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду|657x657пискел]]|329x329пискел]] 1moe6z0nm22typkv3d47llwk62pf246 25138974 25138970 2022-08-04T22:44:07Z Livetrackingsamo 310807 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] фотографије == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|[[Датотека:Slovenija Luka.jpg|мини|без|681x681пискел]]Istrian Spring[[Датотека:Sprint1Luka.jpg|мини|десно|Kalaba i Turkulov|380x380пискел]][[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022|364x364пискел]][[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду|657x657пискел]]|329x329пискел]] jnzz4vo3zvj2ijf815wb4wkqf7qm8a4 25138976 25138974 2022-08-04T22:44:51Z Livetrackingsamo 310807 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] фотографије == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|[[Датотека:Slovenija Luka.jpg|мини|без|681x681пискел]]Istrian Spring[[Датотека:Sprint1Luka.jpg|мини|десно|Kalaba i Turkulov|338x338px]][[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022|364x364пискел]][[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду|657x657пискел]]|329x329пискел]] fz6hkt8inq0ap3i6wtvy2g2k4oemur1 25138977 25138976 2022-08-04T22:46:04Z Livetrackingsamo 310807 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] фотографије == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|[[Датотека:Slovenija Luka.jpg|мини|без|681x681пискел]]Istrian Spring[[Датотека:Sprint1Luka.jpg|мини|десно|Kalaba i Turkulov|282x282px]][[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022|364x364пискел]][[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду|657x657пискел]]|329x329пискел]] ayat40x9c0dlhl67s9pdpl43j58jowx 25138978 25138977 2022-08-04T22:46:31Z Livetrackingsamo 310807 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] фотографије == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|[[Датотека:Slovenija Luka.jpg|мини|без|681x681пискел]]Istrian Spring[[Датотека:Sprint1Luka.jpg|мини|десно|Kalaba i Turkulov|319x319px]][[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022|364x364пискел]][[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду|657x657пискел]]|329x329пискел]] pyurzolozgy3e61pyk4kzmvvd24ohqz 25138979 25138978 2022-08-04T22:47:48Z Livetrackingsamo 310807 наѕив слике wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] фотографије == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|[[Датотека:Slovenija Luka.jpg|мини|без|681x681пискел]]Истарско пролеће[[Датотека:Sprint1Luka.jpg|мини|десно|Kalaba i Turkulov|319x319px]][[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022|364x364пискел]][[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду|657x657пискел]]|329x329пискел]] cjf9p4bkp7rxu3ycyowwe3cf6mt4f3t 25138984 25138979 2022-08-04T22:56:31Z Livetrackingsamo 310807 /* Туркулов и Cycling Team Kranj фотографије */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Лука Туркулов | слика = Luka Turkulov TT.jpg | опис_слике = Национално првенство државе 2022 | датум_рођења = {{Датум рођења|2003|10|31|год=да}} | место_рођења = Нови Сад | држава_рођења = Србија | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | занимање = Професионални бициклиста | висина = 177 цм | тежина = 62 кг | титула = Државни првак у појединачном хронометру 2022 У23 | фусноте = Тим: ЦТ Крањ , Словенија }} '''Лука Туркулов''' (рођен 31. октобра 2003.) је српски друмски бициклиста, који моментално вози за словеначки УЦИ Континентал тим [[:en:Cycling_Team_Kranj|Cycling Team Kranj (CTK)]] и за репрезентацију Србије.<ref>{{Cite web|url=http://kklub-sava.si/ekipe/|title=EKIPE – Kolesarski klub Kranj}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/tour-of-albania/2022/stage-1/startlist|title=Startlist for Tour of Albania 2022|website=www.procyclingstats.com}}</ref> Освојио је [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Појединачни хронометар]] 2022. и пласирао се као други у [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Првенство Србије у друмском бициклизму-Друмска трка]] <ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/sport/ostali-sportovi/sampionat-srbije-u-biciklizmu-drumska-trka-dusanu-rajovicu-dupla-kruna-27-06|title=Serbian cycling championship - road race: Dušan Rajović won the double crown|website=Dnevnik}}</ref><ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/race/nc-serbia/2022/result|title=National Championships Serbia - Road Race 2022 One day race results|website=www.procyclingstats.com}}</ref> 2022 иза [[Душан Рајовић|Душана Рајовића]]. У полусезони 2022 до сада је стартовао више од 28 <ref name="FC">{{Cite web|url=https://firstcycling.com/rider.php?r=178227|title=Luka Turkulov|website=FirstCycling.com}}</ref> [[Свјетска бициклистичка унија|УЦИ]] трка, у категорији У23 и Елит као један од најмлађих бициклиста. Лука Туркулов је такмичарским бициклизмом почео да се бави у априлу 2021. године, за неколико месеци се придружио репрезентацији Србије, а крајем године је добио позив да се придружи и првом Континентал [[:en:List_of_2022_UCI_ProTeams_and_Continental_teams|тиму]].<ref name="FC"/> Пре бициклизма се 11 година такмичарски бавио [[Џудо|џудоом]] и [[Самбо|самбо (борилачке вештине)]].<ref>{{Cite web|url=https://www.u-klinchu.rs/2020/10/28/srbija-sa-40-predstavnika-docekuje-najbolje-sambiste-sveta/|title=Srbija sa 40 predstavnika dočekuje najbolje sambiste sveta|date=28 October 2020|website=u-klinchu.rs|language=sr-RS|access-date=30 July 2022}}</ref> == Најважнији резултати == ; 2022 : 1. место [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државно првенство-појединачни хронометар У23]] : : [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Национална Државна првенства]] :: 2. место Друмска трка :: 5. мест Појединачни хронометар : 9. место генерални пласман [[:en:Grand_Prix_Cycliste_de_Gemenc|Гранд При де Геменц]]<ref>{{Cite web|url=https://www.procyclingstats.com/rider/luka-turkulov|title=Luka Turkulov|website=www.procyclingstats.com}}</ref> [[Датотека:National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg/220px-National_Championship_RR_Serbia_2022_Luka_Turkulov.jpg|десно|мини| Туркулов на победничком постољу [[Првенство Србије у друмском бициклизму|Државног првенства Србије]] 2022.]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{портал|Биографија}} * [https://www.procyclingstats.com/rider/271841 Лука Туркулов] на Procyclingstats {{DEFAULTSORT:Туркулов, Лука}} [[Категорија:Рођени 2003.]] [[Категорија:Српски бициклисти]] == Туркулов и [http://kklub-sava.si/ekipe/ Cycling Team Kranj] 2022 == [[Датотека:Istrian Spring Luka Turkulov.jpg|мини|без|[[Датотека:Slovenija Luka.jpg|мини|без|681x681пискел]]Истарско пролеће[[Датотека:Sprint1Luka.jpg|мини|десно|Kalaba i Turkulov|319x319px]][[Датотека:Luka Tukulov CT Kranj.jpg|мини|без|Београд-Бања Лука 2022|364x364пискел]][[Датотека:Luka Turkulov BG-Banjaluka.jpg|мини|лево|Београд-Бања Лука 2022 презентација тимова у Београду|657x657пискел]]|329x329пискел]] 3ccy5i7thkw1fsspgawdhuv4v3vq5qu 0 4331694 25139398 25137318 2022-08-05T11:23:47Z InternetArchiveBot 213551 Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.9 wikitext text/x-wiki '''Рецептивно поље''', или сензорни простор, је ограничени медијум где неки физиолошки стимулуси могу изазвати сензорни неуронски одговор у одређеним организмима.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.scholarpedia.org/article/Receptive_field|title=Receptive field - Scholarpedia|date=2021-01-21|website=web.archive.org|access-date=2022-08-03|archive-date=21. 01. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210121024519/http://www.scholarpedia.org/article/Receptive_field|url-status=unfit}}</ref> Комплексност рецептивног поља креће се од једнодимензионалне хемијске структуре мириса до вишедимензионалног простор-времена људског видног поља, преко дводимензионалне површине коже, као рецептивног поља за перцепцију додира. Рецептивна поља могу позитивно или негативно да измене мембрански потенцијал са или без утицаја на брзину акционих потенцијала.<ref name=":0" /> Овај концепт рецептивних поља може се проширити на нервни систем. Ако сви сензорни рецептори формирају синапсе са једном ћелијом даље, они заједно формирају рецептивно поље те ћелије. На пример, рецептивно поље ганглионске ћелије у ретини ока састоји се од улаза свих фоторецептора који са њим синапсе, а група ганглијских ћелија заузврат формира рецептивно поље за ћелију у мозгу. Овај процес се назива конвергенција. Рецептивна поља су коришћена у савременим вештачким дубоким неуронским мрежама које раде са локалним операцијама. == Референце == <references />{{Неурофизиологија}} [[Категорија:Неурофизиологија]] 7ue2n8h90laje5lubjowu9vo6586qbt 0 4331707 25138602 25138061 2022-08-04T15:22:01Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејска16.jpg | opis_slike = Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = | predsjednik = | zaposleni = | prevoz = | veb = | adresa = }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == === Preduslovi === Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine dr Davida Albale, osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a). Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača. Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude... ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}'' U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda. === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka čiji je početni fond bila je judaika. Nju je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Biblioteka dana u oviru Saveza, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz Jevrejski istorijski muzej biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i svekolikog jevrejskog nasleđa. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Izvori == {{извори|}} == Spoljašnje veze == * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] ooe1aayhrg968hhhb5rbsqd50qg1htm 25138630 25138602 2022-08-04T15:45:18Z Intermedichbo 31422 /* Obnova biblioteke */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејска16.jpg | opis_slike = Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = | predsjednik = | zaposleni = | prevoz = | veb = | adresa = }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == === Preduslovi === Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a). Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača. Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude... ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}'' U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda. Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština je bio u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje. === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Izvori == {{извори|}} == Spoljašnje veze == * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] 89mraba56itkwyj01nfd6t48lobldw2 25138634 25138630 2022-08-04T15:51:43Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a). Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača. Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude... ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}'' U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda. Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština je bio u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje. === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Izvori == {{извори|}} == Spoljašnje veze == * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] hxksvha44uf30vjnzrlbmtfzr3qdfzc 25138637 25138634 2022-08-04T15:53:22Z Intermedichbo 31422 /* Izvori */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a). Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača. Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude... ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}'' U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda. Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština je bio u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje. === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Izvori == {{извори|}} == Literatura == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Spoljašnje veze == * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] q9uj7gy23pwguctqmkb5hhhcs9lq5dl 25138638 25138637 2022-08-04T15:54:21Z Intermedichbo 31422 /* Spoljašnje veze */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a). Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača. Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude... ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}'' U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda. Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština je bio u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje. === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Izvori == {{извори|}} == Literatura == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Spoljašnje veze == * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] pus5hut93915mdi07goanau7lqq68v7 25138656 25138638 2022-08-04T16:18:04Z Intermedichbo 31422 /* Istorija */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == Savez jevrejskih opština Srbije kao osnivač Biblioteke u Bweogradu je krovna organizacija jevrejskih opština, koja predstavlja jevrejsku zajednicu Srbije u zemlji i inostranstvu, i vodi poverene joj poslove radi ostvarenja zajedničkih ciljeva za celu zajednicu. Savez je osnovan 1919. godine kako bi pomagao i zastupao interese brojnih manjih jevrejskih zajednica u novoj jugoslovenskoj državi.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.yadvashem.org/yv/pdf-drupal/en/education/serbian/book.pdf|title=PORTRETI I SEĆANJA JEVREJSKE ZAJEDNICE U SRBIJI PRE HOLOKAUSTA|last=Viličić|first=Sonja|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Ciljevi osnivanja Saveza su: očuvanje identiteta jevrejskog naroda kao i tradicije i običaja; iniciranje i podržavanje aktivnosti u oblasti jevrejske kulture i obrazovanja; obrazovanje dece i omladine. U sklopu navedenih ciljeva svoje mesto i ulogu imala je i danas ima i biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije.<ref name=":0" /> === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.jevrejsketeme.in.rs/jevrejske-teme-pdf/biblioteka.pdf|title=Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije|last=Albahari|first=Aron|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača.<ref name=":1" /> Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude...<ref name=":1" /> ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda.<ref name=":2">Mentović, Mento, 1''00 godina Saveza jevrejskih opština Srbije'' [DVD] Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd, 2019.</ref> Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština Srbije bio je u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje.<ref name=":2" /> === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Izvori == {{извори|}} == Literatura == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Spoljašnje veze == * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] cazew2w0g1tsfg7w5dz5mci7u1ifagz 25138660 25138656 2022-08-04T16:24:05Z Intermedichbo 31422 /* Izvori */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == Savez jevrejskih opština Srbije kao osnivač Biblioteke u Bweogradu je krovna organizacija jevrejskih opština, koja predstavlja jevrejsku zajednicu Srbije u zemlji i inostranstvu, i vodi poverene joj poslove radi ostvarenja zajedničkih ciljeva za celu zajednicu. Savez je osnovan 1919. godine kako bi pomagao i zastupao interese brojnih manjih jevrejskih zajednica u novoj jugoslovenskoj državi.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.yadvashem.org/yv/pdf-drupal/en/education/serbian/book.pdf|title=PORTRETI I SEĆANJA JEVREJSKE ZAJEDNICE U SRBIJI PRE HOLOKAUSTA|last=Viličić|first=Sonja|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Ciljevi osnivanja Saveza su: očuvanje identiteta jevrejskog naroda kao i tradicije i običaja; iniciranje i podržavanje aktivnosti u oblasti jevrejske kulture i obrazovanja; obrazovanje dece i omladine. U sklopu navedenih ciljeva svoje mesto i ulogu imala je i danas ima i biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije.<ref name=":0" /> === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.jevrejsketeme.in.rs/jevrejske-teme-pdf/biblioteka.pdf|title=Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije|last=Albahari|first=Aron|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača.<ref name=":1" /> Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude...<ref name=":1" /> ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda.<ref name=":2">Mentović, Mento, 1''00 godina Saveza jevrejskih opština Srbije'' [DVD] Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd, 2019.</ref> Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština Srbije bio je u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje.<ref name=":2" /> === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Vidi još == * [[Јеврејски историјски музеј]] == Izvori == {{извори|}} == Literatura == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Spoljašnje veze == * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] 2nmhv6ujhesn2ye3dx48731i9yqv4le 25138666 25138660 2022-08-04T16:26:47Z Intermedichbo 31422 /* Spoljašnje veze */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == Savez jevrejskih opština Srbije kao osnivač Biblioteke u Bweogradu je krovna organizacija jevrejskih opština, koja predstavlja jevrejsku zajednicu Srbije u zemlji i inostranstvu, i vodi poverene joj poslove radi ostvarenja zajedničkih ciljeva za celu zajednicu. Savez je osnovan 1919. godine kako bi pomagao i zastupao interese brojnih manjih jevrejskih zajednica u novoj jugoslovenskoj državi.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.yadvashem.org/yv/pdf-drupal/en/education/serbian/book.pdf|title=PORTRETI I SEĆANJA JEVREJSKE ZAJEDNICE U SRBIJI PRE HOLOKAUSTA|last=Viličić|first=Sonja|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Ciljevi osnivanja Saveza su: očuvanje identiteta jevrejskog naroda kao i tradicije i običaja; iniciranje i podržavanje aktivnosti u oblasti jevrejske kulture i obrazovanja; obrazovanje dece i omladine. U sklopu navedenih ciljeva svoje mesto i ulogu imala je i danas ima i biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije.<ref name=":0" /> === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.jevrejsketeme.in.rs/jevrejske-teme-pdf/biblioteka.pdf|title=Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije|last=Albahari|first=Aron|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača.<ref name=":1" /> Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude...<ref name=":1" /> ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda.<ref name=":2">Mentović, Mento, 1''00 godina Saveza jevrejskih opština Srbije'' [DVD] Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd, 2019.</ref> Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština Srbije bio je u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje.<ref name=":2" /> === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Vidi još == * [[Јеврејски историјски музеј]] == Izvori == {{извори|}} == Literatura == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Spoljašnje veze == {{портал-lat|Beograd|Srbija}} * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] 9n0syj7fmnm89fbyc7ps6aerags9edx 25138673 25138666 2022-08-04T16:32:13Z Intermedichbo 31422 /* Preduslovi */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == Savez jevrejskih opština Srbije kao osnivač Biblioteke u Bweogradu je krovna organizacija jevrejskih opština, koja predstavlja jevrejsku zajednicu Srbije u zemlji i inostranstvu, i vodi poverene joj poslove radi ostvarenja zajedničkih ciljeva za celu zajednicu. Savez je osnovan 1919. godine kako bi pomagao i zastupao interese brojnih manjih jevrejskih zajednica u novoj jugoslovenskoj državi.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.yadvashem.org/yv/pdf-drupal/en/education/serbian/book.pdf|title=PORTRETI I SEĆANJA JEVREJSKE ZAJEDNICE U SRBIJI PRE HOLOKAUSTA|last=Viličić|first=Sonja|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Ciljevi osnivanja Saveza su: očuvanje identiteta jevrejskog naroda kao i tradicije i običaja; iniciranje i podržavanje aktivnosti u oblasti jevrejske kulture i obrazovanja; obrazovanje dece i omladine. U sklopu navedenih ciljeva svoje mesto i ulogu imala je i danas ima i biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije.<ref name=":0" /> === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.jevrejsketeme.in.rs/jevrejske-teme-pdf/biblioteka.pdf|title=Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije|last=Albahari|first=Aron|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja. Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača.<ref name=":1" /> Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude...<ref name=":1" /> [[Датотека:Геца кон.jpg|мини|Geca Kon i njegova knjižara dali su značajan doprinos popuni knjigama ove biblioteke]] ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda.<ref name=":2">Mentović, Mento, 1''00 godina Saveza jevrejskih opština Srbije'' [DVD] Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd, 2019.</ref> Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština Srbije bio je u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje.<ref name=":2" /> === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Vidi još == * [[Јеврејски историјски музеј]] == Izvori == {{извори|}} == Literatura == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Spoljašnje veze == {{портал-lat|Beograd|Srbija}} * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] 2kouzqwghfjspbet2l4m1b1hzi860xz 25139127 25138673 2022-08-05T06:44:28Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == Savez jevrejskih opština Srbije kao osnivač Biblioteke u Bweogradu je krovna organizacija jevrejskih opština, koja predstavlja jevrejsku zajednicu Srbije u zemlji i inostranstvu, i vodi poverene joj poslove radi ostvarenja zajedničkih ciljeva za celu zajednicu. Savez je osnovan 1919. godine kako bi pomagao i zastupao interese brojnih manjih jevrejskih zajednica u novoj jugoslovenskoj državi.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.yadvashem.org/yv/pdf-drupal/en/education/serbian/book.pdf|title=PORTRETI I SEĆANJA JEVREJSKE ZAJEDNICE U SRBIJI PRE HOLOKAUSTA|last=Viličić|first=Sonja|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Ciljevi osnivanja Saveza su: očuvanje identiteta jevrejskog naroda kao i tradicije i običaja; iniciranje i podržavanje aktivnosti u oblasti jevrejske kulture i obrazovanja; obrazovanje dece i omladine. U sklopu navedenih ciljeva svoje mesto i ulogu imala je i danas ima i biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije.<ref name=":0" /> === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilo na incijativu predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], osnivanje „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat 1 (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.jevrejsketeme.in.rs/jevrejske-teme-pdf/biblioteka.pdf|title=Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije|last=Albahari|first=Aron|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Potom je 1929. godine na inicijativu Arona Alkalaja, sledilo osnivanje čitaonice kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja.<ref>Alkalaj Агоп, ''״Dvanaest godina Jevrejske čttaontce u Beogradu 1929.-1941.“'', Jevrejski Almanah, Beograd 1955/56״ str. 111-116.</ref> Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača.<ref name=":1" /> Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude...<ref name=":1" /> [[Датотека:Геца кон.jpg|мини|Geca Kon i njegova knjižara dali su značajan doprinos popuni knjigama ove biblioteke]] ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda.<ref name=":2">Mentović, Mento, 1''00 godina Saveza jevrejskih opština Srbije'' [DVD] Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd, 2019.</ref> Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština Srbije bio je u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje.<ref name=":2" /> === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Vidi još == * [[Јеврејски историјски музеј]] == Izvori == {{извори|}} == Literatura == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Spoljašnje veze == {{портал-lat|Beograd|Srbija}} * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] hf1szhq0s782xdj15ycniop66q8a51v 25139130 25139127 2022-08-05T06:56:52Z Intermedichbo 31422 /* Istorija */ wikitext text/x-wiki {{Infokutija Biblioteka-lat | ime = Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije | originalno_ime = | logo = | opis_logo = | slika = Јеврејски историјски музеј.JPG | opis_slike = Zgrada Jevrejskog istorijskog muzeja u kojoj se nalazi biblioteka | vrsta = javna biblioteka | država = Srbija | grad = Beograd | gšir = | gduž = | osnivanje = 1929. godina | zatvaranje = | obim = 7.057 publikacija | članovi = | direktor = Vojislava Radovanović | predsjednik = | zaposleni = nema | prevoz = | veb = [http://www.jimbeograd.org/ Јеврејски историјски музеј] | adresa = Kralja Petra 71a }} '''Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije''' je sređena zbirka knjiga, po autorskom ili predmetnom katalogu, Jevrejske zajednice u Srbiji u čijoj organizaciji se pored prikupljanja, čuvanja i izdvanja knjiga održavaju i razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove|title=Savez jevrejskih opština Srbije|website=Savez jevrejskih opština Srbije|language=sr|access-date=2022-08-04}}</ref> == Istorija == Savez jevrejskih opština Srbije kao osnivač Biblioteke u Bweogradu je krovna organizacija jevrejskih opština, koja predstavlja jevrejsku zajednicu Srbije u zemlji i inostranstvu, i vodi poverene joj poslove radi ostvarenja zajedničkih ciljeva za celu zajednicu. Savez je osnovan 1919. godine kako bi pomagao i zastupao interese brojnih manjih jevrejskih zajednica u novoj jugoslovenskoj državi.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.yadvashem.org/yv/pdf-drupal/en/education/serbian/book.pdf|title=PORTRETI I SEĆANJA JEVREJSKE ZAJEDNICE U SRBIJI PRE HOLOKAUSTA|last=Viličić|first=Sonja|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Ciljevi osnivanja Saveza su: očuvanje identiteta jevrejskog naroda kao i tradicije i običaja; iniciranje i podržavanje aktivnosti u oblasti jevrejske kulture i obrazovanja; obrazovanje dece i omladine. U sklopu navedenih ciljeva svoje mesto i ulogu imala je i danas ima i biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije.<ref name=":0" /> === Preduslovi === [[Датотека:Јеврејска16.jpg|мини|Dom Oneg Šabat (danas zgrada Sinema Rex-a) u kojoj je osnovana biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije ]] Osnivanju Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije je, u kulturnom smislu, nakon završetka Prvog svetskog rata prethodilа је incijativа predsednika tadašnje Jevrejske sefardske opštine [[Давид Албала|dr Davida Albale]], za osnivanje čitaonice u okviru „Srpsko – Jevrejske omladinske zajednica“ u čijoj su organizaciji održavane razne kulturne manifestacije, priredbe i predavanja u sali jevrejskog doma Oneg Šabat (danas zgradi Sinema Rex-a).<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.jevrejsketeme.in.rs/jevrejske-teme-pdf/biblioteka.pdf|title=Biblioteke Saveza jevrejskih opština Srbije|last=Albahari|first=Aron|url-status=live|access-date=4.8.2022}}</ref> Međutim, kako je nedostajao adekvatan prostor. Problem Je razrešen tek 1929. godlne sa završetkom izgradnje reprezentativnog Jevrejskog doma u Beogradu u ullci Kralja Petra. U novolzgrađenom zdanju je 29. decembra 1929. godine svečano otvorena Jevrejska čitaonica, na inicijativu Arona Alkalaja, kao neka vrsta Kulturnog centra beogradskih Jevreja.<ref name=":3">Alkalaj Агоп, ''״Dvanaest godina Jevrejske čttaontce u Beogradu 1929.-1941.“'', Jevrejski Almanah, Beograd 1955/56״ str. 111-116.</ref> Materijalnih sredstava za svoj rad čitaonica je obezbeđivala od dobrovoljnih priloga građana i poklona u knjigama [[Геца Кон|Gece Kona]], istaknutog beogradskog knjižničara i izdavača.<ref name=":1" /> Glavni ciljevi odnivanja čitaonice bili su da ona bude...<ref name=":1" /> [[Датотека:Геца кон.jpg|мини|Geca Kon i njegova knjižara dali su značajan doprinos popuni knjigama ove biblioteke]] ''{{citat|…moderno čitalište knjiga i novina i mesto gde će uži jevrejski i širi beogradski krug , naročito mladih, imati priliku da se sretne i upozna sa svim trajnim vrednostima koje je jevrejski narod podario čovečanstvu, i gde će se kroz upoznavanje sa životom i delima istaknutih Jevreja u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i filozofije, jevrejska omladina i svet upoznati sa svetlim i tužnim stranama istorije jevrejskog naroda…}}Čitaonlca je raspolagala pozajmnom bibliotekom od ргеко 3.000 knjiga i oko 700 časopisa. Članovima su stavljana na raspolaganje sva domaća dnevna i periodična izdanja, a među njima i jevrejska štampa koja je povremeno Izlazila u Kraljevlni Jugoslaviji. U okviru Jevrejske čitaonice delovala je i javna tribina na kojoj su gostovali, ne samo jevrejski ugledni intelektualci nego i veliki broj srpskih naučnika, profesora univerziteta, članova Akademije nauka, publicista, pisaca i novinara. Javna tribina čitaonice bila je dostupna svim mišljenjima i pravcima koji su u tom istorijskom razdoblju mogli da u njoj započnu raspravu o problemi jevrejske nacionalne obnove. U toku svog delovanja između dva svetska rata, jevrejska čitaonica je postala neka vrsta Narodnog univerziteta dunavskog kraja u Beogradu, mesto u kome se popularlsala nauka i književnost.<ref name=":3" /> ''O visokom nivou predavanja održanih u Čitaonici može se suditi po jednom izveštaju Kolarčevog narodnog univerziteta, štampanog pred rat, u kome se rad Jevrejske čitaonice iznosi kao paralelan sa zadacima koje je tada ispunjavala ova naša vrhunska kulturno-prosvetna ustanova.''<ref name=":3" /> Posle raspada Kraljevine Jugoslavije nastupilo je najteže razdoblje u životu jevrejske zajednice u Srbiji. U Holokaustu je stradalo oko 86% Jevreja sa prostora današnje Srbije, a od 55 opština (uključujući i devet ortodoksnih koje su imale svoju posebnu organizaciju), danas se broj sveo na deset. Tokom drugog svetskog rata, pogrom Jevreja i destruktivno delovanje nemačkog okupatora u Beogradu prema celokupnoj privatnoj i kolektivnoj imovini i kulturnom nasleđu Jevreja, gotovo potpuno je uništilo arhivu i dokumentacija Jevrejske čitaonice, kao i najveći broj knjiga iz njenog bibliotečkog fonda.<ref name=":2">Mentović, Mento, 1''00 godina Saveza jevrejskih opština Srbije'' [DVD] Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd, 2019.</ref> Rad biblioteka kao i Saveza jevrejskih opština Srbije bio je u prekidu gotovo četiri godine do oslobođenja zemlje.<ref name=":2" /> === Obnova biblioteke === Po završetku Drugog svetskog rata u sklopu političkog, društvenog i ekonomskog obnavljanja života i rada jevrejske zajednica u novoj Jugoslaviji, odvijao si i kulturni preporod preživelih Jevreja. Uz volonterski rad pojedinaca i pomoć jevrejskih organizacija, Jevreji u rbiji su obnovili i nastavili rad svojih zajednica. Ponovo je pokrenuto osnivanje čitaonice i biblioteka. Početni fond bila je [[Reformski judaizam|judaika]], koju je je Olga Pops-Timotijević izdvojila iz biblioteke ogranka berlinskog univerziteta koja je, još za vreme rata, sticajem neobičnih okolnosti, stigla u Beograd i bila smeštena u zgradi Borbe. Iz fonda biblioteke 1979. godine izdvojeno je oko 300 najstarijih i najvrednijih rukopisa i knjiga, i deo ovih rariteta je dat na konzerviranje i reastauriranje u Jevrejski istorijski muzej. Biblioteka nema stalnog bibliotekara, i praktično nije u funkcije, osim u izuzenim slučajevima kada se pojedinim istraživačima izdaju knjige na korišćenje u sali biblioteke. Zbog ovog problema bogat i specifičan fond često nije dostupn čitaocima, i u tom smislu ''neophodno je trajno rešiti pitanje bibliotekara, urediti i obnoviti abecedni katalog i signaturu knjiga i polica, kao i obezbediti prostor na policama za nove knjige.'' == Fond biblioteke == Biblioteka sadrži, po Inventarnoj knjizi, 7.057 bibliotečkih jedinica na srpskom i više stranih jezika (nemački, engleski, mađarski, hebrejski, francuski, italijanski, španski, ruski, itd.). == Način vođenja evidencije o knjigama == U inventarnoj knjizi se vode naslovi knjiga (i imena autora) po hronološkom redosledu nabavljanja knjiga (bilo kupovinom ili poklonom) koje su obrađene i uključene – složene u policama. Ranije se vodio i predmetni katalog (po oblastima – tematima), ali postojeći nije više aktuelan zbog neažurnosti. Osnovni način sadašnjeg vođenja evidencije o knjigama je po abecednom katalogu, što znači po prezimenu i imenu autora. Knjige se u police smeštaju po brojevima ''(numerus curens)''. One se, osim enciklopediskih izdanja, izdaju na čitanje članovima zajednice, a ostalima na korišćenje u sali biblioteke. == Značaj == Biblioteka danas u oviru Saveza jevrejskih opština Srbije, ima specifičan značaj i ulogu, kao specijalizovana biblioteka otvorenog tipa, koja jedina u Srbiji prikuplja i čuva judaiku – publikacije sa jevrejskom tematikom, odnosno dela jevrejskih i nejevrejskih autora iz oblasti nauke, književnosti, publicistike, enciklopedijske građe. Uz [[Јеврејски историјски музеј|Jevrejski istorijski muzej]] biblioteka je jedan od glavnih izvora informacija za istraživače i naučne radnike, istoričare, lingviste, prevodioce i umetnike koji se bave istraživanjem jevrejske istorije, književnosti, religije, običaja, umetnosti i sveukupnog jevrejskog nasleđa. == Vidi još == * [[Јеврејски историјски музеј]] == Izvori == {{извори|}} == Literatura == * ''Музеји и галерије у савезној Републици Југославији'', [[Београд]] [[1993]]. године * Културна ризница Србије, саставио и приредио Ј. Јанићијевић, [[Београд]] [[1996]]. године == Spoljašnje veze == {{портал-lat|Beograd|Srbija}} * [https://www.savezjos.org/sr/page/o-nama/ustanove Јеврејски историјски музеј у Београду] * [http://www.starosajmiste.info/blog/oneg-sabat-svedocanstva-iz-jevrejske-16/ Историја зграде у Јеврејској 16] [[Категорија:Јевреји у Србији]] [[Категорија:Сефарди]] [[Категорија:Историја Београда]] [[Категорија:Библиотеке у Београду]] [[Категорија:Знаменитости Београда]] fyy0925niwo97qaq5xe10ro1ea3l726 0 4331709 25138417 25138123 2022-08-04T13:09:43Z Soundwaweserb 82964 wikitext text/x-wiki {{Рут}} [[Датотека:Agia Paraskevi 02.JPG|мини|350п|Агиа Параскева близу Калогероса, Крит]] '''Крстокуполна црква''' је архитектонски тип [[Православна црква|хришћанске православнe цркве]] који је настаo у [[Византијa|Византији]] и у земљама хришћанског истока у 5-8 веку. Постао је доминантан у [[Византијска архитектура|архитектури Византије]] од 9. века и прихватиле су га хришћанске земље православнe вероисповести као главни облик [[храм]]а. У класичној верзији, то је правоугаони волумен, чији је центар подељен са четири колоне на девет ћелија. Таваница је у облику [[крст]]а цилиндричног свода, а изнад централне ћелије, на опружним [[лукови]]ма, уздиже се [[купола]]сти бубањ. Такозвана Нова [[Хришћанска црква|црква]] (Nea Moni) у [[цар]]ској палати у [[Константинопољ]]у, свечано отворена 881. године, једна је од првих познатих великих цркава са куполама.<ref>[https://www.greelane.com/sr/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/what-is-byzantine-architecture-4122211 Византијске грађевине и ранохришћанске цркве]</ref> == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{commons category-inline|Хришћанске Цркве}} [[Категорија:Православни храмови]] [[Категорија:Архитектура]] l2svi8wfgv2e0vi8uean5mh64do5fga 25138890 25138417 2022-08-04T20:34:52Z Zslavo 182174 допуна чланка wikitext text/x-wiki {{Рут}} [[Датотека:Agia Paraskevi 02.JPG|мини|350п|Агиа Параскева близу Калогероса, Крит]] '''Крстокуполна црква''' је архитектонски тип [[Православна црква|хришћанске православнe цркве]] који је настаo у [[Византијa|Византији]] и у земљама хришћанског истока у 5-8 веку. Постао је доминантан у [[Византијска архитектура|архитектури Византије]] од 9. века и прихватиле су га хришћанске земље православнe вероисповести као главни облик [[храм]]а. У класичној верзији, то је правоугаони волумен, чији је центар подељен са четири колоне на девет ћелија. Таваница је у облику [[крст]]а цилиндричног свода, а изнад централне ћелије, на опружним [[лукови]]ма, уздиже се [[купола]]сти бубањ. Такозвана Нова [[Хришћанска црква|црква]] (Nea Moni) у [[цар]]ској палати у [[Константинопољ]]у, свечано отворена 881. године, једна је од првих познатих великих цркава са куполама.<ref>[https://www.greelane.com/sr/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/what-is-byzantine-architecture-4122211 Византијске грађевине и ранохришћанске цркве]</ref> === Православне крстокуполне цркве === [[Наос]] крстокуполне цркве је квадратни простор са четири уметнута [[стуба]] који носе четири бачваста [[свод]]а распоређена у облику грчког крста у централну куполу изнад њих. Технички предуслов за крстокуполну цркву је купола-пенденти.<ref>[https://www.angelfire.com/dc/stilkunde/byzanz_kuppelkirchen.html Pendentifkuppel]</ref> Привесци, сферни троуглови, омогућавају да округла купола буде подупрта квадратом од четири лука. Рани и у исто време најмонументалнији пример куполе је [[Аја Софија]] у Константинопољу ([[Истамбул]]), која сама по себи није крстокуполна црква. == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{commons category-inline|Хришћанске Цркве}} [[Категорија:Православни храмови]] [[Категорија:Архитектура]] 8yjpuh6k5y4pgfjvn23prrnzqmoh4rj 25138919 25138890 2022-08-04T20:53:39Z Zslavo 182174 Допуна чланка wikitext text/x-wiki {{Рут}} [[Датотека:Agia Paraskevi 02.JPG|мини|350п|Агиа Параскева близу Калогероса, Крит]] '''Крстокуполна црква''' је архитектонски тип [[Православна црква|хришћанске православнe цркве]] који је настаo у [[Византијa|Византији]] и у земљама хришћанског истока у 5-8 веку. Постао је доминантан у [[Византијска архитектура|архитектури Византије]] од 9. века и прихватиле су га хришћанске земље православнe вероисповести као главни облик [[храм]]а. У класичној верзији, то је правоугаони волумен, чији је центар подељен са четири колоне на девет ћелија. Таваница је у облику [[крст]]а цилиндричног свода, а изнад централне ћелије, на опружним [[лукови]]ма, уздиже се [[купола]]сти бубањ. Такозвана Нова [[Хришћанска црква|црква]] (Nea Moni) у [[цар]]ској палати у [[Константинопољ]]у, свечано отворена 881. године, једна је од првих познатих великих цркава са куполама.<ref>[https://www.greelane.com/sr/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/what-is-byzantine-architecture-4122211 Византијске грађевине и ранохришћанске цркве]</ref> === Православне крстокуполне цркве === [[Наос]] крстокуполне цркве је квадратни простор са четири уметнута [[стуба]] који носе четири бачваста [[свод]]а распоређена у облику грчког крста у централну куполу изнад њих. Технички предуслов за крстокуполну цркву је купола-пенденти.<ref>[https://www.angelfire.com/dc/stilkunde/byzanz_kuppelkirchen.html Pendentifkuppel]</ref> Привесци, сферни троуглови, омогућавају да округла купола буде подупрта квадратом од четири лука. Рани и у исто време најмонументалнији пример куполе је [[Аја Софија]] у Константинопољу ([[Истамбул]]), која сама по себи није крстокуполна црква. Док већина цркава на [[Византија|византијско-грчком]] подручју, као и цркве [[Јерменска апостолска црква|Апостолске јерменске]] и [[Грузинска православна црква|грузијске цркве]] имају само једну куполу, цркве у словенским земљама југоисточне и источне Европе често имају пет купола. Секундарне куполе се обично уздижу изнад угаоних просторија зграде. Саборни [[Храм Василија Блаженог]] у Москви има чак девет купола, при чему су веће бочне куполе на краковима крста, а мање на угловима. Изнутра је сала испод главне куполе и [[припрата]] опкољена бочним просторијама.<ref>[https://rs.rbth.com/arts/2016/07/10/sve-sto-treba-da-znate-o-hramu-svetog-vasilija-blazenog_610265 Храм светог Василија Блаженог у Москви]</ref> == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{commons category-inline|Хришћанске Цркве}} [[Категорија:Православни храмови]] [[Категорија:Архитектура]] 5g72ymjdn7iml2ob5kwl0l3ahuxy6cn 25138987 25138919 2022-08-04T23:01:27Z Zslavo 182174 Допуна чланка wikitext text/x-wiki {{Рут}} [[Датотека:Agia Paraskevi 02.JPG|мини|250п|Агиа Параскева близу Калогероса, Крит]] '''Крстокуполна црква''' је архитектонски тип [[Православна црква|хришћанске православнe цркве]] који је настаo у [[Византијa|Византији]] и у земљама хришћанског истока у 5-8 веку. Постао је доминантан у [[Византијска архитектура|архитектури Византије]] од 9. века и прихватиле су га хришћанске земље православнe вероисповести као главни облик [[храм]]а. У класичној верзији, то је правоугаони волумен, чији је центар подељен са четири колоне на девет ћелија. Таваница је у облику [[крст]]а цилиндричног свода, а изнад централне ћелије, на опружним [[лукови]]ма, уздиже се [[купола]]сти бубањ. Такозвана Нова [[Хришћанска црква|црква]] (Nea Moni) у [[цар]]ској палати у [[Константинопољ]]у, свечано отворена 881. године, једна је од првих познатих великих цркава са куполама.<ref>[https://www.greelane.com/sr/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/what-is-byzantine-architecture-4122211 Византијске грађевине и ранохришћанске цркве]</ref> === Православне крстокуполне цркве === [[Датотека:Isometric view Church of Saint Sava by P.Cikovac.jpg|мини|200п|Изометријски поглед на компоненте модерне крстокуполне византијске цркве. [[Храм Светог Саве у Београду|Саборни храм Светог Саве у Београду]]]] [[Наос]] крстокуполне цркве је квадратни простор са четири уметнута [[стуба]] који носе четири бачваста [[свод]]а распоређена у облику грчког крста у централну куполу изнад њих. Технички предуслов за крстокуполну цркву је купола-пенденти.<ref>[https://www.angelfire.com/dc/stilkunde/byzanz_kuppelkirchen.html Pendentifkuppel]</ref> Привесци, сферни троуглови, омогућавају да округла купола буде подупрта квадратом од четири лука. Рани и у исто време најмонументалнији пример куполе је [[Аја Софија]] у Константинопољу ([[Истамбул]]), која сама по себи није крстокуполна црква. Док већина цркава на [[Византија|византијско-грчком]] подручју, као и цркве [[Јерменска апостолска црква|Апостолске јерменске]] и [[Грузинска православна црква|грузијске цркве]] имају само једну куполу, цркве у словенским земљама југоисточне и источне Европе често имају пет купола. Секундарне куполе се обично уздижу изнад угаоних просторија зграде. Саборни [[Храм Василија Блаженог]] у Москви има чак девет купола, при чему су веће бочне куполе на краковима крста, а мање на угловима. Изнутра је сала испод главне куполе и [[припрата]] опкољена бочним просторијама.<ref>[https://rs.rbth.com/arts/2016/07/10/sve-sto-treba-da-znate-o-hramu-svetog-vasilija-blazenog_610265 Храм светог Василија Блаженог у Москви]</ref> <gallery widths="150"> Thessaloniki Agia Sophia15.jpg|[[Crkva Svete Sofije (Solun)|Црква Свете Софије]] у [[Солун]]у са јаким разграничењем између споља и изнутра Plan.eglise.Kapnicarea.Athenes.png|[[Црква Капникареа]] у [[Атина|Атини]] Moscow Kremlin AssumptionCathedral Groundplan Kavelmakher.png|[[Успенска саборна црква]] у [[Москва|Москви]] Assumption Cathedral in Vladimir (plan).jpg|[[Црква Успења Господњег]] у [[Владимир (град)|Владимиру]] Compact cross-in-square.jpg|Крстокуполна црква без припрате [[Католика ди Стило]] у [[Калабрија|Калабрији]], под утицајем византијске владавине </gallery> == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{commons category-inline|Хришћанске Цркве}} [[Категорија:Православни храмови]] [[Категорија:Архитектура]] 6pnsc3jg7ke8sh68schw2gzate0wumu 25139004 25138987 2022-08-05T00:12:04Z Zslavo 182174 Допуна чланка wikitext text/x-wiki {{Рут}} [[Датотека:Agia Paraskevi 02.JPG|мини|250п|Агиа Параскева близу Калогероса, Крит]] '''Крстокуполна црква''' је архитектонски тип [[Православна црква|хришћанске православнe цркве]] који је настаo у [[Византијa|Византији]] и у земљама хришћанског истока у 5-8 веку. Постао је доминантан у [[Византијска архитектура|архитектури Византије]] од 9. века и прихватиле су га хришћанске земље православнe вероисповести као главни облик [[храм]]а. У класичној верзији, то је правоугаони волумен, чији је центар подељен са четири колоне на девет ћелија. Таваница је у облику [[крст]]а цилиндричног свода, а изнад централне ћелије, на опружним [[лукови]]ма, уздиже се [[купола]]сти бубањ. Такозвана Нова [[Хришћанска црква|црква]] (Nea Moni) у [[цар]]ској палати у [[Константинопољ]]у, свечано отворена 881. године, једна је од првих познатих великих цркава са куполама.<ref>[https://www.greelane.com/sr/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/what-is-byzantine-architecture-4122211 Византијске грађевине и ранохришћанске цркве]</ref> === Православне крстокуполне цркве === [[Датотека:Isometric view Church of Saint Sava by P.Cikovac.jpg|мини|200п|Изометријски поглед на компоненте модерне крстокуполне византијске цркве. [[Храм Светог Саве у Београду|Саборни храм Светог Саве у Београду]]]] [[Наос]] крстокуполне цркве је квадратни простор са четири уметнута [[стуба]] који носе четири бачваста [[свод]]а распоређена у облику грчког крста у централну куполу изнад њих. Технички предуслов за крстокуполну цркву је купола-пенденти.<ref>[https://www.angelfire.com/dc/stilkunde/byzanz_kuppelkirchen.html Pendentifkuppel]</ref> Привесци, сферни троуглови, омогућавају да округла купола буде подупрта квадратом од четири лука. Рани и у исто време најмонументалнији пример куполе је [[Аја Софија]] у Константинопољу ([[Истамбул]]), која сама по себи није крстокуполна црква. Док већина цркава на [[Византија|византијско-грчком]] подручју, као и цркве [[Јерменска апостолска црква|Апостолске јерменске]] и [[Грузинска православна црква|грузијске цркве]] имају само једну куполу, цркве у словенским земљама југоисточне и источне Европе често имају пет купола. Секундарне куполе се обично уздижу изнад угаоних просторија зграде. Саборни [[Храм Василија Блаженог]] у Москви има чак девет купола, при чему су веће бочне куполе на краковима крста, а мање на угловима. Изнутра је сала испод главне куполе и [[припрата]] опкољена бочним просторијама.<ref>[https://rs.rbth.com/arts/2016/07/10/sve-sto-treba-da-znate-o-hramu-svetog-vasilija-blazenog_610265 Храм светог Василија Блаженог у Москви]</ref> <gallery widths="150"> Thessaloniki Agia Sophia15.jpg|[[Crkva Svete Sofije (Solun)|Црква Свете Софије]] у [[Солун]]у са јаким разграничењем између споља и изнутра Plan.eglise.Kapnicarea.Athenes.png|[[Црква Капникареа]] у [[Атина|Атини]] Moscow Kremlin AssumptionCathedral Groundplan Kavelmakher.png|[[Успенска саборна црква]] у [[Москва|Москви]] Assumption Cathedral in Vladimir (plan).jpg|[[Црква Успења Господњег]] у [[Владимир (град)|Владимиру]] Compact cross-in-square.jpg|Крстокуполна црква без припрате [[Католика ди Стило]] у [[Калабрија|Калабрији]], под утицајем византијске владавине </gallery> [[Наос]] (лађа цркве), односно простору испод (главне) куполе према [[исток]]у, придружује се троделна [[припрата]] са једном или три [[Апсида|апсиде]], одвојеним [[храм]]ом или [[иконостас]]ом. Разграничење може бити између два источна [[стуб]]а квадратне сале, чиме је [[простор]] заједнице краћи него што је шири, или на почетку источног крака крста. У сваком случају, простор иза иконостаса је резервисан за [[свештеник]]е. Гледано из наоса, ови делови леже један поред другог. У средини је престо најсветији део храма, јер се у њему обављају свете службе и у симболичком смислу представља небо у коме [[Бог]] обитава. На олтару се сакрамент [[Евхаристија|евхаристије]] врши током божанске [[Литургија|литургије]]. У [[север]]ном делу православне цркве налази се [[олтар]]. На њему свештеник чини [[Проскомидија|проскомидију]], припрема хлеб и вино за сакрамент еухаристије. У одређеном тренутку литургије хлеб и вино се преносе на престо. Југоисточни угао се зове [[Ђакон]]ик је [[ормар]], смештен јужно од светог престола, у којем се чувају [[иконе]], [[Одежда|одежде]], [[књиге]] и други предмети који се користе током богослужења.<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/specijal/3484271/specijal-kurira-vodic-kroz-pravoslavni-hram-unutrasnjost-svetinje-sta-je-oltar-a-sta-zrtvenik Pravoslavni hram, unutrašnjost svetinje]</ref> == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{commons category-inline|Хришћанске Цркве}} [[Категорија:Православни храмови]] [[Категорија:Архитектура]] 95cq3pd4haa46zkwl5ljkb8gw8qhe0v 25139005 25139004 2022-08-05T00:16:42Z Zslavo 182174 Галерија wikitext text/x-wiki {{Рут}} [[Датотека:Agia Paraskevi 02.JPG|мини|250п|Агиа Параскева близу Калогероса, Крит]] '''Крстокуполна црква''' је архитектонски тип [[Православна црква|хришћанске православнe цркве]] који је настаo у [[Византијa|Византији]] и у земљама хришћанског истока у 5-8 веку. Постао је доминантан у [[Византијска архитектура|архитектури Византије]] од 9. века и прихватиле су га хришћанске земље православнe вероисповести као главни облик [[храм]]а. У класичној верзији, то је правоугаони волумен, чији је центар подељен са четири колоне на девет ћелија. Таваница је у облику [[крст]]а цилиндричног свода, а изнад централне ћелије, на опружним [[лукови]]ма, уздиже се [[купола]]сти бубањ. Такозвана Нова [[Хришћанска црква|црква]] (Nea Moni) у [[цар]]ској палати у [[Константинопољ]]у, свечано отворена 881. године, једна је од првих познатих великих цркава са куполама.<ref>[https://www.greelane.com/sr/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/what-is-byzantine-architecture-4122211 Византијске грађевине и ранохришћанске цркве]</ref> === Православне крстокуполне цркве === [[Датотека:Isometric view Church of Saint Sava by P.Cikovac.jpg|мини|200п|Изометријски поглед на компоненте модерне крстокуполне византијске цркве. [[Храм Светог Саве у Београду|Саборни храм Светог Саве у Београду]]]] [[Наос]] крстокуполне цркве је квадратни простор са четири уметнута [[стуба]] који носе четири бачваста [[свод]]а распоређена у облику грчког крста у централну куполу изнад њих. Технички предуслов за крстокуполну цркву је купола-пенденти.<ref>[https://www.angelfire.com/dc/stilkunde/byzanz_kuppelkirchen.html Pendentifkuppel]</ref> Привесци, сферни троуглови, омогућавају да округла купола буде подупрта квадратом од четири лука. Рани и у исто време најмонументалнији пример куполе је [[Аја Софија]] у Константинопољу ([[Истамбул]]), која сама по себи није крстокуполна црква. Док већина цркава на [[Византија|византијско-грчком]] подручју, као и цркве [[Јерменска апостолска црква|Апостолске јерменске]] и [[Грузинска православна црква|грузијске цркве]] имају само једну куполу, цркве у словенским земљама југоисточне и источне Европе често имају пет купола. Секундарне куполе се обично уздижу изнад угаоних просторија зграде. Саборни [[Храм Василија Блаженог]] у Москви има чак девет купола, при чему су веће бочне куполе на краковима крста, а мање на угловима. Изнутра је сала испод главне куполе и [[припрата]] опкољена бочним просторијама.<ref>[https://rs.rbth.com/arts/2016/07/10/sve-sto-treba-da-znate-o-hramu-svetog-vasilija-blazenog_610265 Храм светог Василија Блаженог у Москви]</ref> <gallery widths="150"> Thessaloniki Agia Sophia15.jpg|[[Crkva Svete Sofije (Solun)|Црква Свете Софије]] у [[Солун]]у са јаким разграничењем између споља и изнутра Plan.eglise.Kapnicarea.Athenes.png|[[Црква Капникареа]] у [[Атина|Атини]] Moscow Kremlin AssumptionCathedral Groundplan Kavelmakher.png|[[Успенска саборна црква]] у [[Москва|Москви]] Assumption Cathedral in Vladimir (plan).jpg|[[Црква Успења Господњег]] у [[Владимир (град)|Владимиру]] Compact cross-in-square.jpg|Крстокуполна црква без припрате [[Католика ди Стило]] у [[Калабрија|Калабрији]], под утицајем византијске владавине </gallery> [[Наос]] (лађа цркве), односно простору испод (главне) куполе према [[исток]]у, придружује се троделна [[припрата]] са једном или три [[Апсида|апсиде]], одвојеним [[храм]]ом или [[иконостас]]ом. Разграничење може бити између два источна [[стуб]]а квадратне сале, чиме је [[простор]] заједнице краћи него што је шири, или на почетку источног крака крста. У сваком случају, простор иза иконостаса је резервисан за [[свештеник]]е. Гледано из наоса, ови делови леже један поред другог. У средини је престо најсветији део храма, јер се у њему обављају свете службе и у симболичком смислу представља небо у коме [[Бог]] обитава. На олтару се сакрамент [[Евхаристија|евхаристије]] врши током божанске [[Литургија|литургије]]. У [[север]]ном делу православне цркве налази се [[олтар]]. На њему свештеник чини [[Проскомидија|проскомидију]], припрема хлеб и вино за сакрамент еухаристије. У одређеном тренутку литургије хлеб и вино се преносе на престо. Југоисточни угао се зове [[Ђакон]]ик је [[ормар]], смештен јужно од светог престола, у којем се чувају [[иконе]], [[Одежда|одежде]], [[књиге]] и други предмети који се користе током богослужења.<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/specijal/3484271/specijal-kurira-vodic-kroz-pravoslavni-hram-unutrasnjost-svetinje-sta-je-oltar-a-sta-zrtvenik Pravoslavni hram, unutrašnjost svetinje]</ref> <gallery widths=160> 07Thessaloniki Agia Sophia09.jpg|Унутрашњост куполе [[Crkva Svete Sofije (Solun)|Црква Свете Софије]] у [[Солун]]у Angle nord ouest 00479.JPG|Припрата [[Crkva Svete Sofije (Solun)|Свете Софије]] [[Солун|Солунске]] Athen kirche.png|[[Црква Капникареа]] у [[Атина|Атини]] (11. век) Успенский собор-2 (by Hd Elen).jpg|[[Црква Успења Господњег]] у [[Владимир (град)|Владимиру]] Russia-Moscow-Assumption Cathedral-3.jpg|[[Успенска саборна црква]] и [[Патријаршијски дворац и Црква дванаесторице апостола]] [[Московски кремљ]] Etchmiadzin cathedral.jpg|[[Ечмиадзинска катедрала]]. Цркве са [[Конусни пресек|конусним]] куполама су карактеристичне за [[Јерменија|Јерменију]] и [[Грузија|Грузију]] </gallery> === Католичке крстокуполне цркве === == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{commons category-inline|Хришћанске Цркве}} [[Категорија:Православни храмови]] [[Категорија:Архитектура]] 00yziz4x5vy0ecjlpezg7kgi38z8jd0 25139024 25139005 2022-08-05T00:58:34Z Zslavo 182174 Допуна чланка wikitext text/x-wiki [[Датотека:Agia Paraskevi 02.JPG|мини|250п|Агиа Параскева близу Калогероса, Крит]] '''Крстокуполна црква''' је архитектонски тип [[Православна црква|хришћанске православнe цркве]] који је настаo у [[Византијa|Византији]] и у земљама хришћанског истока у 5-8 веку. Постао је доминантан у [[Византијска архитектура|архитектури Византије]] од 9. века и прихватиле су га хришћанске земље православнe вероисповести као главни облик [[храм]]а. У класичној верзији, то је правоугаони волумен, чији је центар подељен са четири колоне на девет ћелија. Таваница је у облику [[крст]]а цилиндричног свода, а изнад централне ћелије, на опружним [[лукови]]ма, уздиже се [[купола]]сти бубањ. Такозвана Нова [[Хришћанска црква|црква]] (Nea Moni) у [[цар]]ској палати у [[Константинопољ]]у, свечано отворена 881. године, једна је од првих познатих великих цркава са куполама.<ref>[https://www.greelane.com/sr/%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/what-is-byzantine-architecture-4122211 Византијске грађевине и ранохришћанске цркве]</ref> === Православне крстокуполне цркве === [[Датотека:Isometric view Church of Saint Sava by P.Cikovac.jpg|мини|200п|Изометријски поглед на компоненте модерне крстокуполне византијске цркве. [[Храм Светог Саве у Београду|Саборни храм Светог Саве у Београду]]]] [[Наос]] крстокуполне цркве је квадратни простор са четири уметнута [[стуба]] који носе четири бачваста [[свод]]а распоређена у облику грчког крста у централну куполу изнад њих. Технички предуслов за крстокуполну цркву је купола-пенденти.<ref>[https://www.angelfire.com/dc/stilkunde/byzanz_kuppelkirchen.html Pendentifkuppel]</ref> Привесци, сферни троуглови, омогућавају да округла купола буде подупрта квадратом од четири лука. Рани и у исто време најмонументалнији пример куполе је [[Аја Софија]] у Константинопољу ([[Истамбул]]), која сама по себи није крстокуполна црква. Док већина цркава на [[Византија|византијско-грчком]] подручју, као и цркве [[Јерменска апостолска црква|Апостолске јерменске]] и [[Грузинска православна црква|грузијске цркве]] имају само једну куполу, цркве у словенским земљама југоисточне и источне Европе често имају пет купола. Секундарне куполе се обично уздижу изнад угаоних просторија зграде. Саборни [[Храм Василија Блаженог]] у Москви има чак девет купола, при чему су веће бочне куполе на краковима крста, а мање на угловима. Изнутра је сала испод главне куполе и [[припрата]] опкољена бочним просторијама.<ref>[https://rs.rbth.com/arts/2016/07/10/sve-sto-treba-da-znate-o-hramu-svetog-vasilija-blazenog_610265 Храм светог Василија Блаженог у Москви]</ref> <gallery widths="150"> Thessaloniki Agia Sophia15.jpg|[[Crkva Svete Sofije (Solun)|Црква Свете Софије]] у [[Солун]]у са јаким разграничењем између споља и изнутра Plan.eglise.Kapnicarea.Athenes.png|[[Црква Капникареа]] у [[Атина|Атини]] Moscow Kremlin AssumptionCathedral Groundplan Kavelmakher.png|[[Успенска саборна црква]] у [[Москва|Москви]] Assumption Cathedral in Vladimir (plan).jpg|[[Црква Успења Господњег]] у [[Владимир (град)|Владимиру]] Compact cross-in-square.jpg|Крстокуполна црква без припрате [[Католика ди Стило]] у [[Калабрија|Калабрији]], под утицајем византијске владавине </gallery> [[Наос]] (лађа цркве), односно простору испод (главне) куполе према [[исток]]у, придружује се троделна [[припрата]] са једном или три [[Апсида|апсиде]], одвојеним [[храм]]ом или [[иконостас]]ом. Разграничење може бити између два источна [[стуб]]а квадратне сале, чиме је [[простор]] заједнице краћи него што је шири, или на почетку источног крака крста. У сваком случају, простор иза иконостаса је резервисан за [[свештеник]]е. Гледано из наоса, ови делови леже један поред другог. У средини је престо најсветији део храма, јер се у њему обављају свете службе и у симболичком смислу представља небо у коме [[Бог]] обитава. На олтару се сакрамент [[Евхаристија|евхаристије]] врши током божанске [[Литургија|литургије]]. У [[север]]ном делу православне цркве налази се [[олтар]]. На њему свештеник чини [[Проскомидија|проскомидију]], припрема хлеб и вино за сакрамент еухаристије. У одређеном тренутку литургије хлеб и вино се преносе на престо. Југоисточни угао се зове [[Ђакон]]ик је [[ормар]], смештен јужно од светог престола, у којем се чувају [[иконе]], [[Одежда|одежде]], [[књиге]] и други предмети који се користе током богослужења.<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/specijal/3484271/specijal-kurira-vodic-kroz-pravoslavni-hram-unutrasnjost-svetinje-sta-je-oltar-a-sta-zrtvenik Pravoslavni hram, unutrašnjost svetinje]</ref> <gallery widths=160> 07Thessaloniki Agia Sophia09.jpg|Унутрашњост куполе [[Crkva Svete Sofije (Solun)|Црква Свете Софије]] у [[Солун]]у Angle nord ouest 00479.JPG|Припрата [[Crkva Svete Sofije (Solun)|Свете Софије]] [[Солун|Солунске]] Athen kirche.png|[[Црква Капникареа]] у [[Атина|Атини]] (11. век) Успенский собор-2 (by Hd Elen).jpg|[[Црква Успења Господњег]] у [[Владимир (град)|Владимиру]] Russia-Moscow-Assumption Cathedral-3.jpg|[[Успенска саборна црква]] и [[Патријаршијски дворац и Црква дванаесторице апостола]] [[Московски кремљ]] Etchmiadzin cathedral.jpg|[[Ечмиадзинска катедрала]]. Цркве са [[Конусни пресек|конусним]] куполама су карактеристичне за [[Јерменија|Јерменију]] и [[Грузија|Грузију]] </gallery> === Католичке крстокуполне цркве === Изван [[Православље|православља]], повремено је усвајан [[Архитектонски стил]] крстокуполне цркве, али без строге функционалне класификације. Најпознатији пример је [[Црква Светог Марка у Венецији]] са својих пет купола. За разлику од већине православних грађевина, секундарне куполе се и овде уздижу изнад кракова крста. У овом контексту, треба поменути и велике цркве са куполама југозападне [[Француска|Француске]] (нпр. [[Романика|романичке]] [[Катедрала у Перигеу]], [[Катедрала у Каору]] и [[Црква опатије Соуилац]]) или [[Базилика]] [[Сакре кер]] на брду [[Монмартр]] у [[Париз]]у, која је у традицији [[Католичка црква|Католичке цркве]].<ref>[https://www.sockenqualmer.de/FreizeitGrp/Themen/wasSonst/Geschichte/Die%20Stilrichtungen%20der%20Kirchenbauten%20in%20Europa.pdf Die Stilrichtungen der Kirchenbauten in Europa]</ref> == Референце == {{reflist|2}} == Спољашње везе == {{commons category-inline|Хришћанске Цркве}} [[Категорија:Православни храмови]] [[Категорија:Архитектура]] qhax9akacnekkle49opymipuoir1xrw 0 4331710 25138650 25138160 2022-08-04T16:06:06Z Tuturutu000 311112 wikitext text/x-wiki ''''СФРА(Социјалистичка Федеративна Република Адровац)'''-непостојећа држава која се налази на простору Шумадије(Србија), близу Раче Крагујевачке. '''ИДЕЈА О СТВАРАЊУ''' Идеју о стварању ове државе добио је један веома млад и интелигентан младић из Адровца(село поред Раче), али није могао да је реализује јер није завршио за политичара. '''УТИЦАЈ СФРА НА МЕЂУНАРОДНУ ЗАЈЕДНИЦУ''' Утицај СФРА на међународну заједницу је дебела нула, јер је идеја о стварању заједничке државе, мештана села Адровац, тотално непозната.О овој идеји чак ни мештани не знају. '''ЗАКЉУЧАК''' Ова идеја о стварању државе за сада не може бити реализована јер је ово само "машта" једног од мештана тог села. 2r649nkgod3q5ijesc4i6eda9av7nan 25138956 25138650 2022-08-04T21:44:37Z Dungodung 490 {{почетник|04|08|2022}} wikitext text/x-wiki {{почетник|04|08|2022}} ''''СФРА(Социјалистичка Федеративна Република Адровац)'''-непостојећа држава која се налази на простору Шумадије(Србија), близу Раче Крагујевачке. '''ИДЕЈА О СТВАРАЊУ''' Идеју о стварању ове државе добио је један веома млад и интелигентан младић из Адровца(село поред Раче), али није могао да је реализује јер није завршио за политичара. '''УТИЦАЈ СФРА НА МЕЂУНАРОДНУ ЗАЈЕДНИЦУ''' Утицај СФРА на међународну заједницу је дебела нула, јер је идеја о стварању заједничке државе, мештана села Адровац, тотално непозната.О овој идеји чак ни мештани не знају. '''ЗАКЉУЧАК''' Ова идеја о стварању државе за сада не може бити реализована јер је ово само "машта" једног од мештана тог села. 0p7013wcl1zjghom928vfp38mrek7ms 0 4331719 25138401 25138242 2022-08-04T12:46:29Z Dusan800 287969 Додата слика wikitext text/x-wiki Душан Дуле Хиркс ([[Апатин]], [[4. новембар|04.Новембар 1964]]- [[Апатин]], [[17. децембар|17.децембар 2013]]) био је српски фудбалер,који је своју фудбалску каријеру провео у клубовима у [[Општина Апатин|Апатинској општини]]. {{Фудбал биографија|име=Хиркс Душан|пуно_име=Хиркс Душан|надимак=Дуле|датум_рођења={{датум рођења|1964|11|4|год=да}}|место_рођења=[[Апатин]]|датум_смрти={{Датум смрти|2013|12|17|1964|11|04}}|место_смрти=[[Апатин]]|држава_рођења=[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]|држава_смрти=[[Србија]]|држављанство=[[Србија]]|висина=1,73|позиција=Десни бек|млади_клубови1=ФК Пламен|клубови1=ФК Јединство Рибарево|актуелизовано1_(датум)=04. август 2022.|године1=?|наступи1=?|голови1=?|клубови2=[[ФК Младост Апатин|Младост Апатин]]|године2=?|наступи2=?|клубови3=[[ФК Партизан Купусина|Партизан Купусина]]|године3=?|наступи3=?|слика=[[File:Dusana Hirks.jpg|thumb|Slika fudbaleru Dusana Hirksa.]]|опис_слике=Као играч ФК Јединства са Рибарева.}} == Клупска каријера == Фудбал је почео играти у ФК Пламен са Рибарева (данашњи ФК Јединство са Рибарева) са својим старијим братом (Хиркс Иван) доста рано већ са 17 година је дебитовао са сениорски тим. Следећи клуб за који је играо је [[ОФК Младост]] из [[Апатин|Апатина]] која је и била круна његове каријере односно највиши ранг такмичења је играо у том клубу. Затим следи одлазак у [[ФК Партизан Купусина|Партизан]] из Купусине где је и завршио каријеру. Учествовао је на бројним турнирима у малом фудбалу,полагао је за фудбалског судију. == Смрт == Преминуо је 17.децембра 2013. од последица срчаног удара на радном месту. Иза себе је оставио сина Душана и ћерке Бојану и Сузану. == Меморијал == У Јулу 2022 његов син Душан је организовао први меморијал под називом Душан Дуле Хиркс<ref>{{Cite web|url=https://025info.rs/%d1%81%d1%98%d0%b0%d1%98%d0%bd%d0%b0-%d0%b0%d1%82%d0%bc%d0%be%d1%81%d1%84%d0%b5%d1%80%d0%b0-%d0%be%d0%b1%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%b6%d0%b8%d0%bb%d0%b0-%d0%bc%d0%b5%d0%bc%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0/|title=Сјајна атмосфера обележила Меморијал “Душан Дуле Хиркс” {{!}} 025 инфо вести|date=2022-08-02|language=en-US|access-date=2022-08-04}}</ref> који је одигран на стадиону ФК Тереквеш у [[Свилојево|Свилојеву]]. Меморијал ће се одржавати сваке године. == Референце == [https://025info.rs/%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/] <ref>{{Cite web|url=http://www.radioapatin.com/zivot-i-zabava/u-subotu-u-svilojevu-memorijal-dusan-dule-hirks-14668|title=U subotu u Svilojevu MEMORIJAL „Dušan Dule Hirks“|website=Radio Apatin|language=en|access-date=2022-08-04}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://025info.rs/%d1%83-%d1%81%d1%83%d0%b1%d0%be%d1%82%d1%83-%d0%bc%d0%b5%d0%bc%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0%d0%bb-%d0%b4%d1%83%d1%88%d0%b0%d0%bd-%d0%b4%d1%83%d0%bb%d0%b5-%d1%85%d0%b8%d1%80%d0%ba%d1%81/|title=У суботу меморијал “Душан Дуле Хиркс” {{!}} 025 инфо вести|date=2022-07-27|language=en-US|access-date=2022-08-04}}</ref> == Спољашње везе == * http://www.radioapatin.com/zivot-i-zabava/u-subotu-u-svilojevu-memorijal-dusan-dule-hirks-14668 * [https://025info.rs/%D1%83-%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B5-%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%BA%D1%81/ У суботу меморијал Душан Дуле Хиркс] * [https://025info.rs/%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Сјајна атмосвера обележила меморијал Душан Дуле Хиркс] <references /> [[Категорија:Апатин]] [[Категорија:Апатинци]] 4kjmzloucxflkxg6x08bc2nsuimvxsu 25139282 25138401 2022-08-05T10:03:51Z MareBG 12583 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија|име=Хиркс Душан|пуно_име=Хиркс Душан|надимак=Дуле|датум_рођења={{датум рођења|1964|11|4|год=да}}|место_рођења=[[Апатин]]|датум_смрти={{Датум смрти|2013|12|17|1964|11|04}}|место_смрти=[[Апатин]]|држава_рођења=[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]|држава_смрти=[[Србија]]|држављанство=[[Србија]]|висина=1,73|позиција=Десни бек|млади_клубови1=ФК Пламен|клубови1=ФК Јединство Рибарево|актуелизовано1_(датум)=04. август 2022.|године1=?|наступи1=?|голови1=?|клубови2=[[ФК Младост Апатин|Младост Апатин]]|године2=?|наступи2=?|клубови3=[[ФК Партизан Купусина|Партизан Купусина]]|године3=?|наступи3=?|слика=Dusana Hirks.jpg|thumb|опис_слике=Као играч ФК Јединства са Рибарева}} '''Душан Дуле Хиркс''' ([[Апатин]], [[4. новембар|4. новембар 1964]] — [[Апатин]], [[17. децембар|17. децембар 2013]]) био је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ер, који је своју фудбалску каријеру провео у клубовима у [[Општина Апатин|апатинској општини]]. == Клупска каријера == Фудбал је почео играти у ФК Пламен са Рибарева (данашњи ФК Јединство са Рибарева) са својим старијим братом (Хиркс Иван) доста рано већ са 17 година је дебитовао са сениорски тим. Следећи клуб за који је играо је [[ОФК Младост]] из [[Апатин|Апатина]] која је и била круна његове каријере односно највиши ранг такмичења је играо у том клубу. Затим следи одлазак у [[ФК Партизан Купусина|Партизан]] из Купусине где је и завршио каријеру. Учествовао је на бројним турнирима у малом фудбалу, полагао је за фудбалског судију. == Смрт == Преминуо је 17.децембра 2013. од последица срчаног удара на радном месту. Иза себе је оставио сина Душана и ћерке Бојану и Сузану. == Меморијал == У јулу 2022. његов син Душан је организовао први меморијал под називом Душан Дуле Хиркс<ref>{{Cite web|url=https://025info.rs/%d1%81%d1%98%d0%b0%d1%98%d0%bd%d0%b0-%d0%b0%d1%82%d0%bc%d0%be%d1%81%d1%84%d0%b5%d1%80%d0%b0-%d0%be%d0%b1%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%b6%d0%b8%d0%bb%d0%b0-%d0%bc%d0%b5%d0%bc%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0/|title=Сјајна атмосфера обележила Меморијал “Душан Дуле Хиркс” {{!}} 025 инфо вести|date=2022-08-02|language=en-US|access-date=2022-08-04}}</ref> који је одигран на стадиону ФК Тереквеш у [[Свилојево|Свилојеву]]. Меморијал ће се одржавати сваке године. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.radioapatin.com/zivot-i-zabava/u-subotu-u-svilojevu-memorijal-dusan-dule-hirks-14668 U subotu u Svilojevu MEMORIJAL „Dušan Dule Hirks“] * [https://025info.rs/%D1%83-%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B5-%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%BA%D1%81/ У суботу меморијал Душан Дуле Хиркс] * [https://025info.rs/%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Сјајна атмосвера обележила меморијал Душан Дуле Хиркс] [[Категорија:Рођени 1964.]] [[Категорија:Умрли 2013.]] [[Категорија:Апатинци]] [[Категорија:Српски фудбалери]] nm0zojho10u4u9sxt9tux4rqlk0jxlf 25139283 25139282 2022-08-05T10:04:03Z MareBG 12583 added [[Category:Одбрамбени играчи у фудбалу]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија|име=Хиркс Душан|пуно_име=Хиркс Душан|надимак=Дуле|датум_рођења={{датум рођења|1964|11|4|год=да}}|место_рођења=[[Апатин]]|датум_смрти={{Датум смрти|2013|12|17|1964|11|04}}|место_смрти=[[Апатин]]|држава_рођења=[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]|држава_смрти=[[Србија]]|држављанство=[[Србија]]|висина=1,73|позиција=Десни бек|млади_клубови1=ФК Пламен|клубови1=ФК Јединство Рибарево|актуелизовано1_(датум)=04. август 2022.|године1=?|наступи1=?|голови1=?|клубови2=[[ФК Младост Апатин|Младост Апатин]]|године2=?|наступи2=?|клубови3=[[ФК Партизан Купусина|Партизан Купусина]]|године3=?|наступи3=?|слика=Dusana Hirks.jpg|thumb|опис_слике=Као играч ФК Јединства са Рибарева}} '''Душан Дуле Хиркс''' ([[Апатин]], [[4. новембар|4. новембар 1964]] — [[Апатин]], [[17. децембар|17. децембар 2013]]) био је [[Србија|српски]] [[фудбал]]ер, који је своју фудбалску каријеру провео у клубовима у [[Општина Апатин|апатинској општини]]. == Клупска каријера == Фудбал је почео играти у ФК Пламен са Рибарева (данашњи ФК Јединство са Рибарева) са својим старијим братом (Хиркс Иван) доста рано већ са 17 година је дебитовао са сениорски тим. Следећи клуб за који је играо је [[ОФК Младост]] из [[Апатин|Апатина]] која је и била круна његове каријере односно највиши ранг такмичења је играо у том клубу. Затим следи одлазак у [[ФК Партизан Купусина|Партизан]] из Купусине где је и завршио каријеру. Учествовао је на бројним турнирима у малом фудбалу, полагао је за фудбалског судију. == Смрт == Преминуо је 17.децембра 2013. од последица срчаног удара на радном месту. Иза себе је оставио сина Душана и ћерке Бојану и Сузану. == Меморијал == У јулу 2022. његов син Душан је организовао први меморијал под називом Душан Дуле Хиркс<ref>{{Cite web|url=https://025info.rs/%d1%81%d1%98%d0%b0%d1%98%d0%bd%d0%b0-%d0%b0%d1%82%d0%bc%d0%be%d1%81%d1%84%d0%b5%d1%80%d0%b0-%d0%be%d0%b1%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%b6%d0%b8%d0%bb%d0%b0-%d0%bc%d0%b5%d0%bc%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0/|title=Сјајна атмосфера обележила Меморијал “Душан Дуле Хиркс” {{!}} 025 инфо вести|date=2022-08-02|language=en-US|access-date=2022-08-04}}</ref> који је одигран на стадиону ФК Тереквеш у [[Свилојево|Свилојеву]]. Меморијал ће се одржавати сваке године. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.radioapatin.com/zivot-i-zabava/u-subotu-u-svilojevu-memorijal-dusan-dule-hirks-14668 U subotu u Svilojevu MEMORIJAL „Dušan Dule Hirks“] * [https://025info.rs/%D1%83-%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B5-%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%BA%D1%81/ У суботу меморијал Душан Дуле Хиркс] * [https://025info.rs/%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Сјајна атмосвера обележила меморијал Душан Дуле Хиркс] [[Категорија:Рођени 1964.]] [[Категорија:Умрли 2013.]] [[Категорија:Апатинци]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] lo5r27p5xijsdjsbq7ruoujucjzu3ld 0 4331721 25138374 25138265 2022-08-04T12:35:50Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|37.0|33.9}} касни [[еоцен]] |image = Pterodon dasyuroides skull and mandible.jpg |image_caption = лобања врсте ''Pterodon dasyuroides'' |display_parents = 5 |taxon = Pterodon (сисар) |parent_authority = Lavrov, 1999<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |authority = Blainville, 1839 |type_species = †''Pterodon dasyuroides'' |type_species_authority = Blainville, 1839 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Pterodon dasyuroides'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''P. dasyuroides'': |''Pterodon biincisivus'' {{small|(Filhol, 1876)}} <ref>H. Filhol (1876.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k432583h/f139.item "Recherches sur les phospohorites du Quercy. Étude des fossiles qi'on y rencontre et spécialement des Mammifères."] Annales des Sciences Géologiques, Paris, 7(7):220 p., pl. 11-36; 1877:art. 1, 340 p., 28 pl.</ref> |''Pterodon coquandi'' {{small|(Pictet, 1853)}}<ref>F. J. Pictet (1853.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/48934#page/9/mode/1up "Traité de Paléontologie."] I (2^e edit.):584 p. + atlas 110 pl.</ref> |''Pterodon dasuyroides'' {{small|(Lavrov, 1999)}} |''Pterodon parisiensis'' {{small|(Blainville, 1841)}}<ref>Henri Marie Ducrotay de Blainville (1841.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/265882#page/9/mode/1up "Ostéographie ou description iconographique comparée du squelette et du système dentaire des mammifères récents et fossiles."] Tome 2: Secondates et Subursus, 123 p.; Viverras, 100 p. et atlas, 117 pl. Baillėte édit. Paris.</ref> |''Pterodon quercyi'' {{small|(Filhol, 1882)}}<ref>H. Filhol (1882.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k432588d/f4.item "Étude des Mammifères de Ronzon (Haute-Loire)."] Ann. Sci. géol., Paris, 12(3):270 p., 25 pl.</ref> }} }} |synonyms ref = <ref>J. Alroy (2002.) "Synonymies and reidentifications of North American fossil mammals."</ref> }} '''''Pterodon''''' (Птеродон — „крилати зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог потплемена '''Pterodontina''' (унутар изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]], изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]]), који је у периоду касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Потплеме: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Pterodontina | * типског рода ''Pterodon'' * и таксономског наставка ''-ina'' |крилати зуби |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Pterodon'' | * старогрчке ријечи ''птерон'' ({{јез-стгрч|πτερόν}}), која значи ''[[крило]]'' или ''[[перо]]'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |крилати зуб |} {|class="wikitable" ! Врсте: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. dasyuroides'' | * рода ''Pterodon'' * рода торбара ''[[Dasyurus]]'' * и старогрчке ријечи ''оидес'' ({{јез-стгрч|οειδής}}), која значи ''сличан'' или ''налик'' |Птеродон сличан кволу |} == Опис == Врста ''Pterodon dasyuroides'' је достизала величину [[Сиви вук|сивог вука]]. == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Потплеме: [[Изумирање|†]]Pterodontina {{small|(Lavrov, 1999)}} ----Род: †''Pterodon'' {{small|(Blainville, 1839)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. dasyuroides'' {{small|(Blainville, 1839)}}<ref>H. M. Blainville (1839.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k65454043.texteImage "Ostéographie, ou, Description iconographique comparée du squelette et du système dentaire des Mammifères récents et fossiles: pour servir de base à la zoologie et à la géologie"]</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Прованса-Алпи-Азурна обала]])<br>{{Застава|УК}} ([[Острво Вајт]])<ref>M. J. Benton, E. Cook and J. J. Hooker (2005.) "Mesozoic and Tertiary Fossil Mammals and Birds of Great Britain." Geological Conservation Review Series 32:215</ref> |37,0 до 33,9 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Pterodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Pterodontina'''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Pterodon'''''&nbsp; |color=green |1=†''Pterodon dasyuroides'' }} }} }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Pterodon (mammal)}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q7256798}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] j2odf5e3nabx8mmk257e3lbdg9wri2g 25138415 25138374 2022-08-04T13:02:22Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{друго значење4|'''род [[Птеросаури|птеросаура]]'''|'''[[Pteranodon]]'''}} {{друго значење4|'''род биљака'''|'''[[Pterodon (биљка)]]'''}} {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|37.0|33.9}} касни [[еоцен]] |image = Pterodon dasyuroides skull and mandible.jpg |image_caption = лобања врсте ''Pterodon dasyuroides'' |display_parents = 5 |taxon = Pterodon (сисар) |parent_authority = Lavrov, 1999<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |authority = Blainville, 1839 |type_species = †''Pterodon dasyuroides'' |type_species_authority = Blainville, 1839 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Pterodon dasyuroides'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''P. dasyuroides'': |''Pterodon biincisivus'' {{small|(Filhol, 1876)}} <ref>H. Filhol (1876.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k432583h/f139.item "Recherches sur les phospohorites du Quercy. Étude des fossiles qi'on y rencontre et spécialement des Mammifères."] Annales des Sciences Géologiques, Paris, 7(7):220 p., pl. 11-36; 1877:art. 1, 340 p., 28 pl.</ref> |''Pterodon coquandi'' {{small|(Pictet, 1853)}}<ref>F. J. Pictet (1853.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/48934#page/9/mode/1up "Traité de Paléontologie."] I (2^e edit.):584 p. + atlas 110 pl.</ref> |''Pterodon dasuyroides'' {{small|(Lavrov, 1999)}} |''Pterodon parisiensis'' {{small|(Blainville, 1841)}}<ref>Henri Marie Ducrotay de Blainville (1841.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/265882#page/9/mode/1up "Ostéographie ou description iconographique comparée du squelette et du système dentaire des mammifères récents et fossiles."] Tome 2: Secondates et Subursus, 123 p.; Viverras, 100 p. et atlas, 117 pl. Baillėte édit. Paris.</ref> |''Pterodon quercyi'' {{small|(Filhol, 1882)}}<ref>H. Filhol (1882.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k432588d/f4.item "Étude des Mammifères de Ronzon (Haute-Loire)."] Ann. Sci. géol., Paris, 12(3):270 p., 25 pl.</ref> }} }} |synonyms ref = <ref>J. Alroy (2002.) "Synonymies and reidentifications of North American fossil mammals."</ref> }} '''''Pterodon''''' (Птеродон — „крилати зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог потплемена '''Pterodontina''' (унутар изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]], изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]]), који је у периоду касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Потплеме: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Pterodontina | * типског рода ''Pterodon'' * и таксономског наставка ''-ina'' |крилати зуби |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Pterodon'' | * старогрчке ријечи ''птерон'' ({{јез-стгрч|πτερόν}}), која значи ''[[крило]]'' или ''[[перо]]'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |крилати зуб |} {|class="wikitable" ! Врсте: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. dasyuroides'' | * рода ''Pterodon'' * рода торбара ''[[Dasyurus]]'' * и старогрчке ријечи ''оидес'' ({{јез-стгрч|οειδής}}), која значи ''сличан'' или ''налик'' |Птеродон сличан кволу |} == Опис == Врста ''Pterodon dasyuroides'' је тежила око 51,56 kg.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Потплеме: [[Изумирање|†]]Pterodontina {{small|(Lavrov, 1999)}} ----Род: †''Pterodon'' {{small|(Blainville, 1839)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. dasyuroides'' {{small|(Blainville, 1839)}}<ref>H. M. Blainville (1839.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k65454043.texteImage "Ostéographie, ou, Description iconographique comparée du squelette et du système dentaire des Mammifères récents et fossiles: pour servir de base à la zoologie et à la géologie"]</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Прованса-Алпи-Азурна обала]])<br>{{Застава|УК}} ([[Острво Вајт]])<ref>M. J. Benton, E. Cook and J. J. Hooker (2005.) "Mesozoic and Tertiary Fossil Mammals and Birds of Great Britain." Geological Conservation Review Series 32:215</ref> |37,0 до 33,9 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Pterodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Pterodontina'''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Pterodon'''''&nbsp; |color=green |1=†''Pterodon dasyuroides'' }} }} }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Pterodon (mammal)}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q7256798}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] ev9myranx6wppdvee6m3zlnuytr3szv 25138462 25138415 2022-08-04T13:42:13Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{друго значење4|'''род [[Птеросаури|птеросаура]]'''|'''[[Pteranodon]]'''}} {{друго значење4|'''род биљака'''|'''[[Pterodon (биљка)]]'''}} {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|37.0|33.9}} касни [[еоцен]] |image = Pterodon dasyuroides skull and mandible.jpg |image_caption = лобања врсте ''Pterodon dasyuroides'' |display_parents = 5 |taxon = Pterodon (сисар) |parent_authority = Lavrov, 1999<ref name="Lavrov1999">A. V. Lavrov (1999.) [https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01000233253.pdf "Adaptive Radiation of Hyaenodontinae (Creodonta, Hyaenodontidae) of Asia."] in 6th Congress of the Theriological Society, Moscow, April 13–16, p. 138 [in Russian].</ref> |authority = Blainville, 1839 |type_species = †''Pterodon dasyuroides'' |type_species_authority = Blainville, 1839 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Pterodon dasyuroides'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''P. dasyuroides'': |''Pterodon biincisivus'' {{small|(Filhol, 1876)}} <ref>H. Filhol (1876.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k432583h/f139.item "Recherches sur les phospohorites du Quercy. Étude des fossiles qi'on y rencontre et spécialement des Mammifères."] Annales des Sciences Géologiques, Paris, 7(7):220 p., pl. 11-36; 1877:art. 1, 340 p., 28 pl.</ref> |''Pterodon coquandi'' {{small|(Pictet, 1853)}}<ref>F. J. Pictet (1853.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/48934#page/9/mode/1up "Traité de Paléontologie."] I (2^e edit.):584 p. + atlas 110 pl.</ref> |''Pterodon dasuyroides'' {{small|(Lavrov, 1999)}} |''Pterodon parisiensis'' {{small|(Blainville, 1841)}}<ref>Henri Marie Ducrotay de Blainville (1841.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/265882#page/9/mode/1up "Ostéographie ou description iconographique comparée du squelette et du système dentaire des mammifères récents et fossiles."] Tome 2: Secondates et Subursus, 123 p.; Viverras, 100 p. et atlas, 117 pl. Baillėte édit. Paris.</ref> |''Pterodon quercyi'' {{small|(Filhol, 1882)}}<ref>H. Filhol (1882.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k432588d/f4.item "Étude des Mammifères de Ronzon (Haute-Loire)."] Ann. Sci. géol., Paris, 12(3):270 p., 25 pl.</ref> }} }} |synonyms ref = <ref>J. Alroy (2002.) "Synonymies and reidentifications of North American fossil mammals."</ref> }} '''''Pterodon''''' (Птеродон — „крилати зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]] из изумрлог потплемена '''Pterodontina''' (унутар изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]], изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]]), који је у периоду касног [[еоцен]]а настањивао подручје [[Европа|Европе]].<ref name="McKenna & Bell">{{cite book |last1=McKenna |first1=Malcolm C. |last2=Bell |first2=Susan K. |title=Classification of Mammals Above the Species Level |url=https://books.google.com/books?id=OLYifwU8bqQC&pg=PP9 |access-date=16 March 2015 |year=1997 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-11012-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Lhuillier |first2=J. |last3=Adaci |first3=M. |last4=Bensalah |first4=M. |last5=Mahboubi |first5=M. |last6=Tabuce |first6=R. |title=The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae |journal=Journal of Systematic Palaeontology |volume=12 |issue=3 |year=2013 |pages=303–322 |doi=10.1080/14772019.2013.795196}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Eli Amson |author3=Matthew Borths |author4=Dominique Vidalenc |author5=Michael Morlo |author6=Katharina Bastl |year=2015 |title=A New Large Hyainailourine from the Bartonian of Europe and Its Bearings on the Evolution and Ecology of Massive Hyaenodonts (Mammalia) |journal=PLOS ONE |volume=10 |issue=9 |pages=e0135698 |doi=10.1371/journal.pone.0135698 |pmid=26398622 |pmc=4580617 |bibcode=2015PLoSO..1035698S}}</ref><ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref><ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bastien Mennecart |year=2019 |title=A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=64 |issue=2 |pages=275–290 |doi=10.4202/app.00581.2018 |doi-access=free}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Потплеме: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |Pterodontina | * типског рода ''Pterodon'' * и таксономског наставка ''-ina'' |крилати зуби |} {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Pterodon'' | * старогрчке ријечи ''птерон'' ({{јез-стгрч|πτερόν}}), која значи ''[[крило]]'' или ''[[перо]]'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |крилати зуб |} {|class="wikitable" ! Врсте: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''P. dasyuroides'' | * рода ''Pterodon'' * рода торбара ''[[Dasyurus]]'' * и старогрчке ријечи ''оидес'' ({{јез-стгрч|οειδής}}), која значи ''сличан'' или ''налик'' |Птеродон сличан кволу |} == Опис == Врста ''Pterodon dasyuroides'' је тежила око 51,56 kg.<ref name="Geodiversitas4213"/> == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Потплеме: [[Изумирање|†]]Pterodontina {{small|(Lavrov, 1999)}} ----Род: †''Pterodon'' {{small|(Blainville, 1839)}} |- ! Врсте: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''P. dasyuroides'' {{small|(Blainville, 1839)}}<ref>H. M. Blainville (1839.) [https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k65454043.texteImage "Ostéographie, ou, Description iconographique comparée du squelette et du système dentaire des Mammifères récents et fossiles: pour servir de base à la zoologie et à la géologie"]</ref> |{{Застава|Француска}} ([[Прованса-Алпи-Азурна обала]])<br>{{Застава|УК}} ([[Острво Вајт]])<ref>M. J. Benton, E. Cook and J. J. Hooker (2005.) "Mesozoic and Tertiary Fossil Mammals and Birds of Great Britain." Geological Conservation Review Series 32:215</ref> |37,0 до 33,9 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Pterodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''Pterodontina'''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Pterodon'''''&nbsp; |color=green |1=†''Pterodon dasyuroides'' }} }} }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1=†''[[Falcatodon]]'' |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * E. D. Cope (1880.) [https://www.jstor.org/stable/pdf/982610.pdf "On the genera of the Creodonta."] Proceedings of the American Philosophical Society 19:76-82 * C. W. Andrews (1906.) [https://www.biodiversitylibrary.org/item/115776#page/9/mode/1up "A Descriptive Catalogue of the Tertiary Vertebrata of Fayum, Egypt"] 1-324 * R. J. G. Savage (1965.) [https://www.biodiversitylibrary.org/page/36359760#page/379/mode/1up "Fossil Mammals of Africa: The Miocene Carnivora of East Africa."] Bulletin of the British Museum (Natural History) Geology 10(8):241-316 * L. Van Valen (1967.) [https://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/358 "New Paleocene insectivores and insectivore classification."] Bulletin of the American Museum of Natural History 135(5):217-284 * S. Peigné, M. Morlo, Y. Chaimanee, S. Ducrocq, S. T. Tun and J. J. Jaeger (2007.) [https://www.researchgate.net/publication/228803479_New_discoveries_of_hyaenodontids_Creodonta_Mammalia_from_the_Pondaung_Formation_middle_Eocene_Myanmar_-_palebiogeographic_implications "New discoveries of hyaenodontids (Creodonta, Mammalia) from the Pondaung Formation, middle Eocene, Myanmar—paleobiogeographic implications."] Geodiversitas 29(3):441-458 * Martin Pickford, Brigitte Senut, Jorge Morales, Pierre Mein and Israel M. Sanchez (2008.) [https://www.researchgate.net/publication/281760776_Mammalia_from_the_Lutetian_of_Namibia "Mammalia from the Lutetian of Namibia"] Memoir of the Geological Survey of Namibia 20(20):465-514 * Margaret E. Lewis and Michael Morlo (2010.) "Creodonta". In: Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) [https://books.google.ba/books?id=6c8lDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Cenozoic+Mammals+of+Africa&hl=bs&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Cenozoic%20Mammals%20of%20Africa&f=false "Cenozoic Mammals of Africa".] University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 543-560 {{refend}} {{Commonscat|Pterodon (mammal)}} {{Hyaenodonta}} {{Taxonbar|from=Q7256798}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Европе]] 7v3luwvof5u8w06i1cekd1amg349gqo 0 4331723 25138378 25138317 2022-08-04T12:37:27Z HoneymoonAve27 204002 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|фудбалски клуб из Приштине}} {{Инфокутија Фудбалски клуб | име = 2 Корику | слика = ФК 2 Корику.svg | величина_слике = 150 | пуно_име = Фудбалски клуб 2 Корику | основан = {{Start date and years ago|df=yes|1990}} | стадион = 2 Корику, [[Приштина]] | капацитет = 1.000 | председник = Реџеп Бахоли | менаџер = Бесим Адеми | лига = Прва лига Републике Косово у фудбалу | сезона = 2020/21. | позиција = Прва лига Републике Косово у фудбалу — група Б, 3. од 10 | веб_сајт = http://www.2korriku.com | pattern_la1 = _yellow | pattern_b1 = _bluestripes | pattern_ra1 = _yellow | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = D80000 | body1 = ffff00 | rightarm1 = ffff00 | shorts1 = ffff00 | socks1 = ffff00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 00008b | body2 = 00008b | rightarm2 = 00008b | shorts2 = 00008b | socks2 = ffff00 }} '''Фудбалски клуб 2 Корику''' ({{јез-алб|Klubi Futbollistik 2 Korriku}}) је професионални [[фудбал]]ски клуб из [[Приштина|Приштине]]. Такмичи се у другом фудбалском рангу тзв. Прве лиге Републике Косово. == Историја == Године 1996. ФК 2 Корику је освојио Куп Косова и Метохије. Има најпопуларнију школу фудбала на Косову и Метохији. У протеклих 20 година школа је изнедрила изузетне таленате који играју у Суперлиги Републике Косово. Неки познати играчи који су прошли кроз редове ФК 2 Корику су [[Етрит Бериша]] и Љабинот Халити. == Стадион == Клуб игра домаће утакмице на стадиону 2 Корику у [[Приштина|Приштини]]. == Играчи == === Први тим === {{Fs start}} {{Fs player|no= 5|pos=DF|nat=SRB|name=Абит Салиху}} {{Fs player|no= 6|pos=DF|nat=SRB|name=Аријан Лаху}} {{Fs player|no= 7|pos=FW|nat=SRB|name=Фљорент Молићај}} {{Fs player|no= 8|pos=MF|nat=SRB|name=Анди Орући}}[[Капитен (фудбал)|(капитен)]] {{Fs player|no= 9|pos=FW|nat=SRB|name=Ањбин Прапаштица}} {{Fs player|no=10|pos=MF|nat=SRB|name=Ендрит Бахоли}} {{Fs player|no=11|pos=DF|nat=SRB|name=Јехон Стубла}} {{Fs player|no=12|pos=GK|nat=SRB|name=Амир Говори}} {{Fs player|no=13|pos=MF|nat=SRB|name=Ћендрим Сејдију}} {{Fs player|no=14|pos=MF|nat=SRB|name=Арђенд Џафа}} {{Fs player|no=15|pos=FW|nat=SRB|name=Ерик Стубла}} {{Fs mid}} {{Fs player|no=17|pos=MF|nat=SRB|name=Арбнор Шаља}} {{Fs player|no=20|pos=MF|nat=SRB|name=Бесмир Османи}} {{Fs player|no=27|pos=GK|nat=SRB|name=Фатмир Мућићи}} {{Fs player|no=30|pos=MF|nat=USA|name=Илиријан Ђата}} {{Fs player|no=33|pos=DF|nat=SRB|name=Ландрит Рама}} {{Fs player|no=77|pos=FW|nat=SRB|name=Адонис Алију}} {{Fs player|no=99|pos=FW|nat=SRB|name=Урим Статовици}} {{Fs end}} == Повезани клубови == * {{зас|ТУР}} [[ФК Бешикташ]] (2021—данас)<ref name="Affiliation Korriku 2021 (1)">{{cite news|title=Beşiktaş, Kosova'nın 2 Korriku kulübü ile iş birliği anlaşması yaptı|trans-title=Beşiktaş agreed with Kosovar club 2 Korriku for a partnership contract|url=https://www.hurriyet.com.tr/sporarena/besiktas-kosovanin-2-korriku-kulubu-ile-is-birligi-anlasmasi-yapti-41822254|agency=[[Anadolu News Agency]]|publisher=[[Hürriyet]]|date=31 May 2021|accessdate=9 June 2021|language=Tr|archiveurl=https://archive.today/20210609120513/https://www.hurriyet.com.tr/sporarena/son-dakika-kulupler-birliginden-flas-hazirlik-yabanci-kurali-icin-tffye-sert-bildiri-41828528|archivedate=9 June 2021|quote=Beşiktaş Kulübü, Kosova'nın 2 Korriku Futbol Kulübü ile futbol altyapı ve spor okulu alanlarında iş birliği anlaşması yapıldığını açıkladı.}}</ref><ref name="Affiliation Korriku 2021 (2)">{{cite news|title=Beşiktaş Kulübü, Kosova'nın 2 Korriku Futbol Kulübü ile iş birliği anlaşması yaptı|trans-title=Beşiktaş Club signed a cooperation agreement with 2 Korriku Football Clubs of Kosovo|url=https://www.milliyet.com.tr/skorer/besiktas-kulubu-kosovanin-2-korriku-futbol-kulubu-ile-is-birligi-anlasmasi-yapti-6519538|agency=|publisher=[[Milliyet]]|date=31 May 2021|accessdate=9 June 2021|language=Tr|archiveurl=https://archive.today/20210609120719/https://www.milliyet.com.tr/skorer/besiktas-kulubu-kosovanin-2-korriku-futbol-kulubu-ile-is-birligi-anlasmasi-yapti-6519538|archivedate=9 June 2021|quote=Siyah-beyazlı kulüpten yapılan açıklamada, "Yapılan iş birliği anlaşmasıyla futbol akademi antrenörlerimiz ve spor okulu yetkililerimiz, 2 Korriku Futbol Kulübünün futbol okullarında incelemelerde bulunacak, Priştine'de yeni spor okulları açılması için gereken desteği verecek ve aynı zamanda yetenekli Türk ve Kosovalı futbolcular keşfedilerek kulübümüze kazandırılacak." denildi.}}</ref> == Референце == {{извори|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.2korriku.com/ Званични веб-сајт] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|2]] [[Категорија:Фудбалски клубови основани 1990.|2]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Приштине]] 06g2j01j9wk4e5tocbxgvj1553bwahj 6 4331727 25138331 2022-08-04T12:06:57Z HoneymoonAve27 204002 отпремање неслободног логоа путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Званични лого |Source = http://www.fkvojvodina.rs/ |Article = ФК Војводина |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног ентитету у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Лого ће бити коришћен при врху чланка. |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free logo}} 32oy1yytpt0i8xk8ch2sjl4shjdyg5b 0 4331728 25138336 2022-08-04T12:15:11Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Might… wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = 8 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале [[Светско првенство у фудбалу 1999.|1999]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] | најбољи резултат (регионално) = Четвртфинале [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 14 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|20116]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] 5veugdb1raf6v8pivihg5f61jdyb2bj 25138421 25138336 2022-08-04T13:12:02Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = 8 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале [[Светско првенство у фудбалу 1999.|1999]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] | најбољи резултат (регионално) = Четвртфинале [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 14 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|20116]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] 1524dj4b5jdzmmal4zq3vggdtw3v7z3 25138423 25138421 2022-08-04T13:13:36Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = 8 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале [[Светско првенство у фудбалу 1999.|1999]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] | најбољи резултат (регионално) = Четвртфинале [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 14 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|20116]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] pbxidoizeex4xp8iju6bioqqn44ej5r 25138425 25138423 2022-08-04T13:17:28Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = 8 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале [[Светско првенство у фудбалу 1999.|1999]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] | најбољи резултат (регионално) = Четвртфинале [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 14 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|20116]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=[[AllAfrica.com]]|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=[[The Herald (Zimbabwe)]]|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=[[Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation]]|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=[[Al Jazeera]]|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=[[The Standard (Zimbabwe)]]|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=[[BBC Sport]]|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] epxvzfjrwsoez0v9pmgzz9bx1yyle03 25138427 25138425 2022-08-04T13:18:56Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = 8 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале [[Светско првенство у фудбалу 1999.|1999]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] | најбољи резултат (регионално) = Четвртфинале [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 14 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|20116]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] ghuu4a543hstd354jvhmg1thd888ujq 25138434 25138427 2022-08-04T13:23:22Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = 8 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 1991.|1991]]. | најбољи резултат = Четвртфинале [[Светско првенство у фудбалу 1999.|1999]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 3 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] | најбољи резултат (регионално) = Четвртфинале [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 14 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|20116]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] 77u6gtjl2r0uscxm7nsclzusx6kxja6 25138440 25138434 2022-08-04T13:26:59Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] dt909xc0dfh6d14ehdl2m49g72bf8nm 25138463 25138440 2022-08-04T13:42:32Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=10|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Позиција !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''''Нису се квалификовале''''||-||-||-||-||-||-||-||- |- |'''Укупно'''||0/9||-||-||-||-||-||-||-||- |} :''*Draws include knockout matches decided on [[penalty shootout (football)|penalty kicks]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] pbh88xytmj86hz7xv2ttrkvs1ygh4xu 25138464 25138463 2022-08-04T13:44:10Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=10|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Позиција !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||-||- |- |'''Укупно'''||0/9||-||-||-||-||-||-||-||- |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] g3bfjv2m8kvp4tewxrwi313aoj61oll 25138470 25138464 2022-08-04T13:49:45Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=10|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Позиција !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||-||- |- |'''Укупно'''||0/9||-||-||-||-||-||-||-||- |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|United States}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||''Нису се квалификовале'' ||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Greece}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Great Britain}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Brazil}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||Групна фаза||3||0||0||3||3||15||−12 |- ||{{flagicon|Japan}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2024.|2024]]||''У току''||-||-||-||-||-||-||- |- !'''Укупно'''||'''1/7'''||3||0||0||3||3||15||−12 |} :''*Draws include knockout matches decided on [[penalty shootout (football)|penalty kicks]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] kcyxzq6tl5elz9tflhwpspz62g579yf 25138475 25138470 2022-08-04T13:51:40Z Laslovarga 2101 /* Олимпијске игре */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=10|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Позиција !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||-||- |- |'''Укупно'''||0/9||-||-||-||-||-||-||-||- |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|United States}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||''Нису се квалификовале'' ||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Greece}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Great Britain}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Brazil}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||Групна фаза||3||0||0||3||3||15||−12 |- ||{{flagicon|Japan}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2024.|2024]]||''У току''||-||-||-||-||-||-||- |- !'''Укупно'''||'''1/7'''||3||0||0||3||3||15||−12 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] akko6ry87pou673pme0crt3v3h2g0aw 25138481 25138475 2022-08-04T13:54:22Z Laslovarga 2101 /* Олимпијске игре */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=10|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Позиција !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||-||- |- |'''Укупно'''||0/9||-||-||-||-||-||-||-||- |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|United States}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||''Нису се квалификовале'' ||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Greece}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Great Britain}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Brazil}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||Групна фаза||3||0||0||3||3||15||−12 |- ||{{flagicon|Japan}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2024.|2024]]||''У току''||-||-||-||-||-||-||- |- !'''Укупно'''||'''1/7'''||3||0||0||3||3||15||−12 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Коло !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП |- |[[1991 Women's African Football Championship|1991]]||colspan=8|''Одустале у четвртфиналу'' |- |[[1995 Women's African Football Championship|1995]]||colspan=8|''Did not enter'' |- |{{flagicon|NGA}} [[1998 Women's African Football Championship|1998]]||colspan=8|''Did not enter'' |- style="background:#9acdff;" |{{flagicon|ZAF}} [[2000 Women's African Football Championship|2000]]||Fourth Place||5||1||1||3||8||17 |- |{{flagicon|NGA}} [[2002 Women's African Football Championship|2002]]||Group Stage||3||0||2||1||2||4 |- |{{flagicon|ZAF}} [[2004 Women's African Football Championship|2004]]||Group Stage||3||1||1||1||3||4 |- |{{flagicon|NGA}} [[2006 Women's African Football Championship|2006]]||colspan=8|''Withdrew in Qualification'' |- |{{flagicon|EQG}} [[2008 Women's African Football Championship|2008]]||colspan=8|''Did not qualify'' |- |{{flagicon|RSA}} [[2010 African Women's Football Championship|2010]]||colspan=8|''Did not enter'' |- |{{flagicon|EQG}} [[2012 Women's African Football Championship|2012]]||colspan=8|''Did not qualify'' |- |{{flagicon|NAM}} [[2014 African Women's Championship|2014]]||colspan=8|''Did not qualify'' |- |{{flagicon|CMR}} [[2016 Africa Women Cup of Nations|2016]]||Group Stage||3||0||1||2||0||3 |- |{{flagicon|GHA}} [[2018 Africa Women Cup of Nations|2018]]||colspan=8|''Did not qualify'' |- |<!--{{flagicon|}}-->[[2020 Africa Women Cup of Nations|2020]]||colspan=8|''Cancelled due to the [[COVID-19 pandemic]]'' |- |{{flagicon|MAR}} [[2022 Africa Women Cup of Nations|2022]]||colspan=8|''''Did Not Qualify'''' |- |'''Укупно'''||'''12/12'''||49||20||10||19||60||77 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] i5q1kt8t7oh3onyztlqlufw14yoirja 25138483 25138481 2022-08-04T13:56:56Z Laslovarga 2101 /* Афрички Куп нација у фудбалу за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=10|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Позиција !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||-||- |- |'''Укупно'''||0/9||-||-||-||-||-||-||-||- |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|United States}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||''Нису се квалификовале'' ||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Greece}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Great Britain}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Brazil}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||Групна фаза||3||0||0||3||3||15||−12 |- ||{{flagicon|Japan}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2024.|2024]]||''У току''||-||-||-||-||-||-||- |- !'''Укупно'''||'''1/7'''||3||0||0||3||3||15||−12 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Коло !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП |- |[[1991 Women's African Football Championship|1991]]||colspan=8|''Одустале у четвртфиналу'' |- |[[1995 Women's African Football Championship|1995]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[1998 Women's African Football Championship|1998]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- style="background:#9acdff;" |{{flagicon|ZAF}} [[2000 Women's African Football Championship|2000]]||Fourth Place||5||1||1||3||8||17 |- |{{flagicon|NGA}} [[2002 Women's African Football Championship|2002]]||Group Stage||3||0||2||1||2||4 |- |{{flagicon|ZAF}} [[2004 Women's African Football Championship|2004]]||Group Stage||3||1||1||1||3||4 |- |{{flagicon|NGA}} [[2006 Women's African Football Championship|2006]]||colspan=8|''Одустале током квалификација'' |- |{{flagicon|EQG}} [[2008 Women's African Football Championship|2008]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|RSA}} [[2010 African Women's Football Championship|2010]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|EQG}} [[2012 Women's African Football Championship|2012]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|NAM}} [[2014 African Women's Championship|2014]]||colspan=8|''Нису се квалификовале''' |- |{{flagicon|CMR}} [[2016 Africa Women Cup of Nations|2016]]||Group Stage||3||0||1||2||0||3 |- |{{flagicon|GHA}} [[2018 Africa Women Cup of Nations|2018]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |<!--{{flagicon|}}-->[[2020 Africa Women Cup of Nations|2020]]||colspan=8|''Отказано због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида]]'' |- |{{flagicon|MAR}} [[2022 Africa Women Cup of Nations|2022]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |'''Укупно'''||'''12/12'''||49||20||10||19||60||77 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] 2zgqrlur1e9m2qmqu3pcccjl7jkaoad 25138485 25138483 2022-08-04T13:58:04Z Laslovarga 2101 /* Афрички Куп нација у фудбалу за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=10|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Позиција !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||-||- |- |'''Укупно'''||0/9||-||-||-||-||-||-||-||- |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|United States}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||''Нису се квалификовале'' ||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Greece}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Great Britain}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Brazil}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||Групна фаза||3||0||0||3||3||15||−12 |- ||{{flagicon|Japan}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2024.|2024]]||''У току''||-||-||-||-||-||-||- |- !'''Укупно'''||'''1/7'''||3||0||0||3||3||15||−12 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Коло !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП |- |[[1991 Women's African Football Championship|1991]]||colspan=8|''Одустале у четвртфиналу'' |- |[[1995 Women's African Football Championship|1995]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[1998 Women's African Football Championship|1998]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- style="background:#9acdff;" |{{flagicon|ZAF}} [[2000 Women's African Football Championship|2000]]||4. место||5||1||1||3||8||17 |- |{{flagicon|NGA}} [[2002 Women's African Football Championship|2002]]||Групна фаза||3||0||2||1||2||4 |- |{{flagicon|ZAF}} [[2004 Women's African Football Championship|2004]]||Групна фаза||3||1||1||1||3||4 |- |{{flagicon|NGA}} [[2006 Women's African Football Championship|2006]]||colspan=8|''Одустале током квалификација'' |- |{{flagicon|EQG}} [[2008 Women's African Football Championship|2008]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|RSA}} [[2010 African Women's Football Championship|2010]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|EQG}} [[2012 Women's African Football Championship|2012]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|NAM}} [[2014 African Women's Championship|2014]]||colspan=8|''Нису се квалификовале''' |- |{{flagicon|CMR}} [[2016 Africa Women Cup of Nations|2016]]||Group Stage||3||0||1||2||0||3 |- |{{flagicon|GHA}} [[2018 Africa Women Cup of Nations|2018]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |<!--{{flagicon|}}-->[[2020 Africa Women Cup of Nations|2020]]||colspan=8|''Отказано због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида]]'' |- |{{flagicon|MAR}} [[2022 Africa Women Cup of Nations|2022]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |'''Укупно'''||'''12/12'''||49||20||10||19||60||77 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] 6ro8eej71nmt0ufh6ovzkpdl5995dc5 25138487 25138485 2022-08-04T13:59:49Z Laslovarga 2101 /* Афрички Куп нација у фудбалу за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Зимбабвеа}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа <br/>(-{Zimbabwe women's national football team}-) | грб =Лого ФС Зимбабвеа.png | надимак = Моћне ратнице <br /> (-{Mighty Warriors}-) | савез = [[Фудбалски савез Зимбабвеа|ZIFA]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Зимбабве}} Ситетелелве Сибанда | капитен = Талент Мандаза | највише наступа = | најбољи стрелац = | фифа шифра = -{ZIM}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|ZIM}}}} | фифа макс = 82. | фифа макс датум = децембар 2013 | фифа мин = 127. | фифа мин датум = март 2022. | pattern_la1 = | pattern_b1 = _greencollar | pattern_ra1 = | leftarm1 = FFDD00 | body1 = FFDD00 | rightarm1 = FFDD00 | shorts1 = FFDD00 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _yellow_collar | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = 008000 | body2 = 008000 | rightarm2 = 008000 | shorts2 = 008000 | socks2 = 008000 | прва међународна утакмица = {{рпфж|Зимбабве}} 4 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[30. јул]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Зимбабве}} 15 : 0 {{рпфжД|Лесото}}<br />([[Хараре]], [[Зимбабве]], [[19. април]] [[2002]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Зимбабве}}<br />[[Јоханесбург]], [[Јужноафричка Република|ЈАР]], [[21. новембар]] [[2000]]) | број учешћа = | СП први пут = | најбољи резултат = | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | најбољи резултат (регионално) = 12. место [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = 4. место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:Zimbabwe football team 2016 Olympics women.jpg|thumb|right|Репрезентација 2016]] '''Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа''' ({{јез-енг|Zimbabwe women's national football team}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Зимбабве]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зимбабвеа [[Фудбалски савез Зимбабвеа|(ZIFA)]] ({{јез-енг|Zimbabwe Football Association}}), владајућег тела за фудбал у Зимбабвеу. Од јуна 2017. године су на 86. месту у свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070826100623/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=August 26, 2007|title=FIFA/Coca-Cola World Ranking: Women's Ranking|publisher=[[FIFA]]|date=23 June 2017|access-date=23 June 2017}}</ref> Њихова прва међународна утакмица одиграна је на афричком првенству за жене 2000. године, када су ремизирале против Уганде 2 : 2 11. новембра 2000. У ствари су биле на жребу за издање 1991, али су се повукле са турнира пре него што су одиграле меч. Њихов најбољи резултат на афричком првенству за жене било је четвртo место 2000. године. Никада се нису квалификовале за Светско првенство. Квалификовали су се за Олимпијски фудбалски турнир 2016. и завршили на последњем месту у својој групи (у којој су били још Канада, Немачка и Аустралија) након што су изгубили 6 : 1 од Немачке, 3 : 1 од Канаде и 6 : 1 од Аустралије.<ref>[https://web.archive.org/web/20160615090936/http://resources.fifa.com/mm/document/tournament/competition/02/73/19/20/olympicgames_rio_matchschedulemix_fifa_02052016_neutral.pdf Распоред утамица групе Б]</ref> {| align=center cellpadding="3" cellspacing="0" style="background: #f5faff; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" width=40% |- bgcolor=#006699 style="color:white;" !width=34% | Екипа !width=5% | Бод !width=5% | Ута !width=5% | Поб !width=5% | Нер !width=5% | Изг !width=5% | ГД !width=5% | ГП !width=5% | ГР |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|CAN}}''' |'''9'''||3||3||0||0||7||2||+5 |- align=center bgcolor=#D0E7FF |align=left|'''{{рпфж|GER}}''' |'''4'''||3||1||1||1||9||5||+4 |- align="center" bgcolor=#CCFFCC | align="left" |'''{{рпфж|AUS}}''' |'''4'''||3||1||1||1||8||5||+3 |- align=center |align=left|{{рпфж|ZIM}} |'''0'''||3||0||0||3||3||15||-12 |} ==Историја== Зимбабве је требало да се појави на афричком првенству за жене 1991. године, али се повукао пре утакмице првог кола са Замбијом.<ref>{{cite news|title=Namibia: Zambia's She-Polopolo|url=http://allafrica.com/stories/201410090833.html|access-date=14 August 2016|publisher=AllAfrica.com|date=14 October 2014}}</ref> У јуну 1997. тим је играо са Јужном Африком на ФНБ стадиону у мечу за Нелсон Мандела челинџ.<ref>{{cite news|last1=Chingoma|first1=Grace|title=Where are our queens?|url=http://www.herald.co.zw/where-are-our-queens/|access-date=14 August 2016|publisher=The Herald (Zimbabwe)|date=28 October 2011}}</ref><ref>{{cite web|last1=Duret|first1=Sébastien|title=South Africa – Women – International Results|url=http://www.rsssf.com/tablesz/zaf-wom-intres.html|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|access-date=14 August 2016|date=5 November 2003}}</ref> Године 2003. звезда тима Јесморе Мутеро јавно је оптужила националног тренера Шеки Тауроа да ју је заразио ХИВ-ом током ванбрачног секса. Тауро је негирао те тврдње, али је изненада напустио посао. Мутеро је умро 2004. године, а потом Тауро 2009. године.<ref>{{cite news|last1=Muchinjo|first1=Enock|title=Rio 2016: Zimbabwe women's arduous journey to Brazil|url=http://www.aljazeera.com/news/2016/08/rio-2016-zimbabwe-women-arduous-journey-brazil-160803113324570.html|access-date=7 August 2016|publisher=Al Jazeera|date=4 August 2016}}</ref> ЗИФА је обуставила накнадну истрагу о оптужбама за широко распрострањено сексуално злостављање фудбалерки Зимбабвеа.<ref>{{cite news|title=Yesmore Mutero turning in her grave|url=http://www.thestandard.co.zw/2011/03/08/yesmore-mutero-turning-in-her-grave/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=8 March 2011}}</ref><ref>{{cite news|last1=Vickers|first1=Steve|title=Zimbabwe inquiry delayed|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/4395135.stm|access-date=14 August 2016|publisher=BBC Sport|date=30 March 2005}}</ref> На првенству ЦОСАФА за жене завршиле су на другом месту 2002. и четврте 2006. године. 2011. су биле титуле шампиона.<ref>{{Cite web|url=http://womenssoccerafrica.blogspot.de/2011/07/cosafa-womens-championship-zimbabwe.html|title = Women's Soccer Africa: COSAFA Women's Championship-Zimbabwe crowned 2011 Champions|date = 9 July 2011}}</ref> Поред прикривања сексуалног злостављања, ЗИФА је обезбедила неадекватне и опасне услове за тренинг, није успела да организује припремне утакмице, задржала је уговорна плаћања и бонусе, одбила је да плати путовања на гостујуће утакмице и одбила да плати лечење повређених играчица.<ref>{{cite news|last1=Moyo|first1=Sikhumbuzo|title=Mighty Warriors finally get part of bonuses|url=http://www.chronicle.co.zw/mighty-warriors-finally-get-part-of-bonuses/|access-date=14 August 2016|publisher=The Chronicle (Zimbabwe)|date=11 March 2014}}</ref><ref>{{cite news|last1=Nyakwenda|first1=Langton|title=Mighty Warriors queen Neshamba stranded|url=http://www.sundaymail.co.zw/mighty-warriors-queen-neshamba-stranded/|access-date=30 July 2016|publisher=The Sunday Mail (Zimbabwe)|date=10 April 2016}}</ref> Као награду за квалификације за Афрички женски куп нација 2016, свака играчица је добила 50 долара да купи хаљину.<ref>{{cite news|last1=Nnadiegbulam|first1=Chibuogwu|title=The Zimbabwe Mighty Warriors' tale of price and sacrifice|url=http://www.unusualefforts.com/zimbabwe-mighty-warriors/|access-date=14 August 2016|publisher=Unusual Efforts|date=20 June 2016}}</ref> Играчи су наступили на Олимпијским играма 2016. упркос томе што су им од удружења дуговали по 3.500 долара.<ref>{{cite news|last1=Karonga|first1=Austin|title=Mighty Warriors global appeal|url=https://www.dailynews.co.zw/articles/2016/08/11/mighty-warriors-global-appeal|access-date=14 August 2016|publisher=Daily News (Harare)|date=11 August 2016}}</ref> По повратку из Бразила, ниједан званичник ЗИФА-е није поздравио играчицњ који су добили 5 или 15 долара да путују кући. Уводник у новинама Стандард је рекао: „Дебакл у петак на аеродрому разоткрио је председника Зифе оног што јесте, гласног промашаја који одводи зимбабвеански фудбал до краја.“<ref>{{cite news|title=Mighty Warriors fiasco a disgrace|url=http://www.thestandard.co.zw/2016/08/14/mighty-warriors-fiasco-disgrace/|access-date=14 August 2016|publisher=The Standard (Zimbabwe)|date=14 August 2016}}</ref> ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=10|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- !Година !Резултат !Позиција !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||'' ''||-||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}}{{flagicon|New Zealand}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||-||- |- |'''Укупно'''||0/9||-||-||-||-||-||-||-||- |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер* !Изг !ГД !ГП !ГР |- ||{{flagicon|United States}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Australia}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||''Нису се квалификовале'' ||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Greece}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Great Britain}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Brazil}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||Групна фаза||3||0||0||3||3||15||−12 |- ||{{flagicon|Japan}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2024.|2024]]||''У току''||-||-||-||-||-||-||- |- !'''Укупно'''||'''1/7'''||3||0||0||3||3||15||−12 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Коло !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП |- |[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Одустале у четвртфиналу'' |- |[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- style="background:#9acdff;" |{{flagicon|ZAF}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]]||4. место||5||1||1||3||8||17 |- |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]]||Групна фаза||3||0||2||1||2||4 |- |{{flagicon|ZAF}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]]||Групна фаза||3||1||1||1||3||4 |- |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]]||colspan=8|''Одустале током квалификација'' |- |{{flagicon|EQG}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|RSA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]]||colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|EQG}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|NAM}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]]||colspan=8|''Нису се квалификовале''' |- |{{flagicon|CMR}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]]||Групна фаза||3||0||1||2||0||3 |- |{{flagicon|GHA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |<!--{{flagicon|}}-->[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2020.|2020]]||colspan=8|''Отказано због [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида]]'' |- |{{flagicon|MAR}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2022.|2022]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |'''Укупно'''||'''12/12'''||49||20||10||19||60||77 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Zimbabwe women's national football team}} *[http://www.zifa.org.zw/ Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа] – Званична страница на [http://www.zifa.org.zw ZIFA] *[https://web.archive.org/web/20110726191453/http://www.fifa.com/associations/association=zim/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Зимбабвеа| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|З]] [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Ф]] 66w0szrjqhe9lhculbaff48jlllh6zd 14 4331729 25138339 2022-08-04T12:16:19Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбалска репрезентација Зимбабвеа|Ж]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Зимбабве]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Фудбал]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбалска репрезентација Зимбабвеа|Ж]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Зимбабве]] [[Категорија:Репрезентације Зимбабвеа|Фудбал]] rgknhg9wuvvg88iejfa9ncbxeejd53n 14 4331730 25138340 2022-08-04T12:16:46Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбал у Зимбабвеу]] 8yqrb86i9ekenz6weox26j7vpr0z327 14 4331731 25138342 2022-08-04T12:17:23Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Спорт у Зимбабвеу]] [[Категорија:Фудбал по државама|З]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Спорт у Зимбабвеу]] [[Категорија:Фудбал по државама|З]] 5p4nqr4obz9h1koyec3hii2ja8y8b1i 14 4331732 25138344 2022-08-04T12:18:52Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|З]] [[Категорија:Спорт у Зимбабвеу|!]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|З]] [[Категорија:Спорт у Зимбабвеу|!]] lkldln7pqj6k5wnyybkze2npydnvx59 14 4331733 25138348 2022-08-04T12:22:00Z HoneymoonAve27 204002 HoneymoonAve27 преместио је страницу [[Категорија:Фудбалски клубови у Новом Саду]] на [[Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]]: нормализација wikitext text/x-wiki #Преусмери [[:Категорија:Фудбалски клубови из Новог Сада]] 2lby5h6rgue2sced1kpwu4x64xq7uic 0 4331734 25138363 2022-08-04T12:29:44Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Pterodon (сисар)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Pterodon (сисар)]] eoo4m2zmg1qtamnjuo94gj0wyhe24ke 0 4331735 25138371 2022-08-04T12:34:16Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Pterodon (сисар)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Pterodon (сисар)]] eoo4m2zmg1qtamnjuo94gj0wyhe24ke 0 4331736 25138373 2022-08-04T12:35:35Z EmiliaITČA 298352 Направљено превођењем странице „[[:en:Special:Redirect/revision/1094633948|Wings of Desire]]” wikitext text/x-wiki <span>'''Небо над Берлином'''</span> ({{Јез-нем|'''Der Himmel über Berlin'''}}) је романтични фантастични филм из 1987. у режији [[Вим Вендерс|Вима Вендерса]]. Филм говори о невидљивим, бесмртним [[Анђео|анђелима]] који насељавају Берлин и слушају мисли његових људских становника, тешећи унесрећене. Иако је град густо насељен, многи људи су изоловани или отуђени од својих најмилијих. Један од анђела, кога игра [[Бруно Ганц]], заљубљује се у прелепу, усамљену уметницу на трапезу, коју игра Солвиг Домартин. Анђео бира да постане смртан како би могао да доживи људска чулна задовољства, од уживања у храни до додиривања вољене особе, и како би могао да открије људску љубав са уметником на трапезу. Инспирисани уметношћу која приказује анђеле видљиве око [[Западни Берлин|Западног Берлина]], у то време окруженог [[Берлински зид|Берлинским зидом]], Вендерс и писац [[Петер Хандке]] осмислили су причу и наставили да развијају сценарио током француске и немачке копродукције. Филм је Анри Алекан снимио у боји и црно-белој боји сепије, при чему је ова друга коришћена да представи свет како га виде анђели. Глумачку екипу чине Ото Сандер, Курт Боис и Питер Фалк . За ''Небо над Берлином'', Вендерс је освојио награде за најбољу режију и на Канском филмском фестивалу и на европским филмским наградама . Филм је имао критички и финансијски успех, а академици су га протумачили као изјаву о важности биоскопа, библиотека, циркуса или [[Уједињење Немачке 1990.|немачког јединства]], са садржајем [[Nju ejdž|њу ејџа]]-а, верских, секуларних или других тема. Уследио је наставак, ''Далеко, тако близу!'', објављен 1993. ''Град анђела'', амерички римејк, објављен је 1998. Године 1990. бројни критичари прогласили једним од најбољих филмова 1980-их . == Опис филма == У [[Берлин|Берлину]] подељеном [[Берлински зид|Берлинским зидом]], два [[Анђео|анђела]], Дамијел и Касијел, посматрају град, невидљив и нечувен од његових људских становника. Они посматрају и слушају мисли Берлинчана, укључујући трудницу у колима хитне помоћи на путу до болнице, младу проститутку која стоји поред прометног пута и сломљеног мушкарца који се осећа изданим од своје жене. Њихов ''[[wiktionary:raison d'être|раисон д'етре]]'' је, како Касиел каже, да „састављају, сведоче, чувају“ стварност. Дамијел и Касијел су одувек постојали као анђели; били су у Берлину пре него што је био град, и пре него што је било људи. Међу Берлинчанима које сусрећу у својим лутањима је и старац по имену Хомер, који сања о „епу мира“. Касиел прати старца док тражи тада срушени [[Потсдамер плац]] на отвореном пољу и налази само зид прекривен [[Графит (натпис на зиду)|графитима]] . Иако су Дамијел и Касијел чисти посматрачи, видљиви само деци, и неспособни за било какву интеракцију са физичким светом, Дамијел почиње да се заљубљује у дубоко усамљену циркуску уметницу на трапезу по имену Марион. Живи сама у камп приколици у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], све док не добије вест да ће се њена група, Циркус Алекан, затворити. Депресивна, она плеше сама уз музику и лута градом. У међувремену, глумац Петер Фалк стиже у Западни Берлин да сними филм о [[Трећи рајх|нацистичкој]] прошлости града. Фалк је некада био анђео, али се, уморивши се од сталног посматрања и никада не доживљава, одрекао своје бесмртности да би постао учесник света. Такође све уморнији од бесконачности, Дамијелова чежња је за аутентичношћу и границама људског постојања. У сну упознаје Мерион и изненади се када Фалк осети његово присуство и прича му о задовољствима људског живота. [[Датотека:GWT_39,_Boyenstraße_im_Juni_1989.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg/220px-GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg|мини| У филму су приказани графити на [[Берлински зид|Берлинском зиду]] .]] Дамијел је коначно убеђен да одбаци своју бесмртност. Први пут доживљава живот: крвари, види боје, куша храну и пије кафу. У међувремену, Касиел улази у ум младића који се спрема да изврши самоубиство скочивши са зграде. Касијел покушава да спасе младића, али не може то да уради, и остаје мучен тим искуством. Осетивши Касијелово присуство, Фалк му се допире као што је имао Дамијела, али Касијел није вољан да следи њихов пример. На крају, Дамијел упознаје уметника на трапезу Мерион у бару током концерта [[Ник Кејв|Ника Кејва]], а она га поздравља и говори о томе да је коначно пронашла љубав која је озбиљна и која може учинити да се осећа потпуно. Следећег дана, Дамијел размишља како га је време проведено са Марион научило да се осећа задивљено и како је стекао знање које ниједан анђео није у стању да постигне. == Продукција == === Развој === [[Датотека:Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg/220px-Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|мини| Берлинска уметност која приказује анђеле послужила је као инспирација филмским ствараоцима.]] Након што је осам година живео и радио у Сједињеним Државама, редитељ [[Вим Вендерс]] вратио се у своју родну [[Западна Немачка|Западну Немачку]] и пожелео да се поново повеже са њом филмом о свом омиљеном делу, [[Западни Берлин|Западном Берлину]] . <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Планирајући да сними ''До краја света'' 1985. године, схватио је да пројекат неће бити готов за две године и желећи да се што пре врати фотографији, размишљао је о другом пројекту. {{Sfn|Cook|1997|p=164}} Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] делимично је инспирисала причу. Вендерс је тврдио да се чинило да анђели живе у Рилкеовој поезији, а редитељ је такође једног дана забележио „анђеле“ у својим белешкама, <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> и забележио је уметничка дела на тему анђела на гробљима и широм Берлина. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> У свом третману, Вендерс је такође разматрао позадину у којој је Бог протерао своје анђеле у Берлин као казну за одбрану људи после 1945, када је Бог одлучио да их напусти. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Вендерс је ангажовао [[Петер Хандке|Петера Хандкеа]], који је написао већи део дијалога, поетских нарација и понављајућу песму филма „Песма детињства“. {{Sfn|Detweiler|2017}} Вендерс је пронашао имена Дамијел и Касијел у енциклопедији о анђелима, а такође је имао фотографије Солвеига Доммартина, [[Бруно Ганц|Бруна Ганца]] и Ота Сандера које су служиле као музе. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Идеја да анђели могу да читају мисли довела је до тога да Вендерс размишља о личном дијалогу који нико не би рекао наглас. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Вендерс није гледао на протагониста анђела као на самог себе, већ је одлучио да анђео може бити оличење филма и да би сврха филма могла бити да помогне људима отварајући им очи за могућности. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|title=Das Kino könnte der Engel sein|last=Müller|first=Andre|date=19 October 1987|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20160413233902/http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|archive-date=13 April 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> Хандке се није осећао способним да напише ни једну кохерентну причу, али је обећао да ће редовно слати белешке о идејама током продукције. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сценариста Рихард Рајтингер је такође помагао Вендерсу у писању сценарија сцена које укључују Хандкеове доприносе. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} С обзиром на природу овог аранжмана, Вендерс би одржавао свакодневне састанке са својом посадом, често у касним сатима, како би планирао логистику за наредни дан. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Француски продуцент Анатол Дауман није видео велики буџет као неопходан, <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|title=Wenders takes wing|last=Lerner|first=Dietlind|date=30 January 1994|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807073433/http://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=13 August 2017}}</ref> а пројекат је финансиран са 5 милиона [[Немачка марка|марака]] . {{Sfn|Lüdi|Lüdi|2000|p=60}} === Кастинг === Вендерс је веровао да би било важно да глумци који играју два главна лика анђела буду упознати и пријатељски настројени једни према другима. Ганц и Сандер су наступали у неким од истих сценских продукција 20 година. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сандер и Ганц су такође препоручили Курта Боиса Вендерсу и замолили Боиса да наступи. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Боисов наступ у улози Хомера означио је његов последњи дугометражни филм у 80-годишњој каријери, почевши од детињства. {{Sfn|Huda|2004|p=249}} Улога Питера Фалка није била планирана све док фотографија није већ почела, а Вендерс је планирао да уметник или политички званичник има аналогну улогу све док помоћница Клер Денис није сугерисала да ће звезда ''Колумба'' бити позната свима. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Фалк је ту улогу описао као "најлуђу ствар која ми је икада понуђена", али је брзо пристао. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Био је навикао на импровизацију коју је захтевала новостворена улога, а када су се Вендерс и Фалк упознали, осмислили су идеје о скицирању лика и тражењу шешира. <ref name="Feaster" /> [[Ник Кејв]] и његов бенд били су смештени у Западном Берлину, а Вендерс га је назвао „правим берлинским херојем“ и одлучио „За мене је било незамисливо да снимим филм у Берлину а да не прикажем један од његових концерата“. {{Sfn|Danks|2016|pp=113-114}} === Снимање === {{Multiple image | align = right | direction = vertical | image1 = Staatsbibliothek zu Berlin (Kulturforum) interior.JPG | image2 = Wilmersdorf Bundesallee Imbiss-001.JPG | width = 200px | footer = [[Берлинска државна библиотека]] и друга места у околини Западног Берлина биле су локације за снимање. }} Филм је снимио Анри Алекан, {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} чија кинематографија представља монохроматску тачку гледишта анђела, јер не виде боје, и прелази на боју да би приказала људску тачку гледишта. Током снимања, Алекан је користио веома стару и крхку свилену чарапу која је припадала његовој баки као филтер за монохроматске секвенце, {{Sfn|Hurbis-Cherrier|2012|p=277}} додајући дашак сепије [[Црно-бели филм|црно-белој]]. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Вендерс је сматрао да је природно да анђели без искуства у физичком свету не виде боју, а такође је мислио да ће црно-бела кинематографија Алекана пружити нови поглед на Берлин. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Изазов у кинематографији представљало је коришћење камере за перцепцију анђела, јер анђели нису спутани у томе колико далеко могу да посматрају, у било којој димензији. {{Sfn|Cook|1997|pp=167-168}} Циркус Алекан из приче је назван у част сниматеља. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} Снимање се одвијало на стварним локацијама у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], као што је Берлинска државна библиотека [[Hans Šarun|Ханса Шаруна]], <ref name="Pulver">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|title=10 of the best films set in Berlin|last=Pulver|first=Andrew|date=17 August 2011|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170310050627/https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|archive-date=10 March 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> иако је Зид поново направљен у студију, <ref name="Pulver" /> јер је снимање правог зида било забрањено. Неки комади рекреације су направљени од јефтиног дрвета, а један је уништен кишом током производње. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Са мало идеје о томе како приказати анђеле и без дизајна костима, Вендерс је рекао да су филмаши консултовали уметничка дела, експериментисали и пронашли идеју о оклопу током продукције, и рекли америчком редитељу Бреду Силберлингу да су се одлучили за капуте тек касније. <ref name="Silberling">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Фризура је била инспирисана фотографијом јапанског ратника. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Иако су циркуске сцене захтевале опсежне и ризичне акробације, Домартин је успео да научи покрете трапеза и конопца за само осам недеља, и све је урадила сама, без каскадера. <ref name="theguardian">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|title=Solveig Dommartin, Wenders' fearless angel|last=Jakubowski|first=Maxim|date=6 February 2007|work=[[The Guardian]]|access-date=3 April 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407085907/http://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|archive-date=7 April 2014|location=London|author-link=Maxim Jakubowski}}</ref> Током продукције, филмски ствараоци су позвали немачку полицију након што је Фалк нестао. Фалк је проводио сате истражујући Западни Берлин и откривен је у кафићу. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|title=Fotostrecke: Die vielen Optionen des Peter Falk|date=11 April 2014|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021065720/http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|archive-date=21 October 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> === Пост продукција === Петер Хандке је стигао у Западни Берлин током процеса монтаже, који је водио Петер Прзигодда . Хандке је веровао да се граничи са [[Неми филм|немим филмом]], осим неке музике, и недостајало му је много нота које је послао Вендерсу током снимања. Хандке је стога предложио да се његови списи додају преко гласа. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Након што је Фалк напустио Берлин, снимио је већи део свог гласа у тонском студију у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]] . Много тога је било импровизовано, иако је Вендерс и даље надзирао телефоном. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Пошто је снимање изведено у дугим кадровима, а камера која се користила као „анђеоско око“, већи део покрета је пренет камером, а не ефектима монтаже. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Било је пет сати снимака за монтажу све до коначног реза. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Борба између звезда снимљена је за последњу сцену, али је касније монтирана. {{Sfn|Klosterman|2009|p=37}} Композитор Јирген Кнајпер претпостављао је да ће харфе и виолине бити довољне за [[Филмска музика|партитуру]] за филм о анђелима, све док није видео део филма. Видевши да су анђели незадовољни, написао је другачију партитуру користећи хор, гласове и звиждање. <ref name="Knieper">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Лоран Петитган је допринео циркуској музици, ансамблском делу извођеном са хармоникама, саксофонима и клавијатурама. {{Sfn|Davison|2017}} == Теме и интерпретације == [[Датотека:Monumento_al_Ángel_Caído_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_(Madrid).jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg/220px-Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg|мини| Прича садржи сличности са концептом [[Пали анђео|палог анђела]], иако није повезана са злом.]] Концепт анђела, духова или духова који помажу људима на Земљи био је уобичајен у биоскопу, од ''Хере Цомес Мр. Јордан'' (1941) до дела из 1946. ''[[Диван живот|То је диван живот]]'' и ''Питање живота и смрти'' . {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Многи ранији амерички и британски филмови показују велику количину поштовања, док други дозвољавају разумну количину забаве. Пауел и Пресбургерова „ ''Питање живота и смрти“'' представља рани пример духова који су љубоморни на животе људи. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Прелазак са монохроматског на колор, да би се разликовала стварност анђела од реалности смртника, такође је коришћен у Пауел и Пресбургеровом филму. {{Sfn|Batchelor|2000|p=37}} Док ''Вингс оф Десире'' не приказује Берлинчане као живе у утопији, академик Роџер Кук је написао да чињеница да људи имају задовољство „даје, као што енглески наслов сугерише, крила жељи“. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Бог се не помиње у филму, {{Sfn|Graf|2002|p=115}} а помиње се само у наставку ''Фараваи, Со Цлосе!'' када анђели наводе сврху да повежу људе са „Њим“. {{Sfn|Hasenberg|1997|p=54}} Научници Роберт Филип Колкер и Петер Беицкене приписали су очигледан недостатак Бога веровањима [[Nju ejdž|Нев Аге]] -а, напоменувши да је Дамијелов „ [[Пали анђео|пад]] “ сличан причи о [[Луцифер|Луциферу]], иако није повезан са злом. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=148}} Рецензент Џефри Оверстрит се сложио да је „Вендерс оставио своје црквено васпитање иза себе“, а да су филмски анђели „измишљотине које је могао да изради према својим спецификацијама“, без обзира на библијска веровања. Оверстрит их је окарактерисао као „каприцне метафоре, ликове који су изгубили радост сензуалног људског искуства”. {{Sfn|Overstreet|2007|p=122}} Ипак, професор Крег Детвајлер је веровао да поглед на Берлин са неба и идеја о [[Анђео чувар|анђелима чуварима]] евоцирају Бога. {{Sfn|Detweiler|2009|p=124}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су додали да чак и ако је Дамиел у искушењу наизглед профаним стварима, атмосфера Берлина значи да је људски Дамиел још увек на „месту поезије, мита и религије“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} У једној сцени, Дамијел и Касијел се састају како би поделили приче у својим запажањима, а њихова функција је откривена као очување прошлости. {{Sfn|Graf|2002|p=116}} Професор Александер Граф је написао да их ово повезује са биоскопом, а Вендерс је приметио да сама ''Крила жеље'' приказује или приказује места у Берлину која су од тада уништена или измењена, укључујући мост, [[Потсдамер плац|Потсдамер Плац]] и [[Берлински зид|Зид]] . {{Sfn|Graf|2002|pp=117-118}} У завршним насловима стоји: „Посвећено свим бившим анђелима, али посебно Јасуџиру, Франсоа и Андреју“ (све референце на Вендерсове колеге филмске ствараоце Јасуџиро Озу, [[Франсоа Трифо|Франсоа Трифоа]] и [[Андреј Тарковски|Андреја Тарковског]]). {{Sfn|Scheibel|2017|p=167}} Сви ови редитељи су умрли пре објављивања филма, а Колкер и Беикене су тврдили да су они утицали на Вендерса: Озу је научио Вендерса реду; Труфаут посматрање људи, посебно младих; {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=138}} и Тарковског, мање јасан утицај на Вендерса, разматрање морала и лепоте. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=140}} Идентификовање режисера као анђела могло би се повезати са функцијом снимања филмских ликова. {{Sfn|Graf|2002|p=118}} [[Датотека:Ozu_Yasujiro.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Ozu_Yasujiro.jpg/220px-Ozu_Yasujiro.jpg|лево|мини| Иасујиро Озу, један од „анђела” посвете филма.]] Академик Лаура Маркус верује да је веза између биоскопа и штампе такође успостављена у афинитету анђела према библиотекама, јер Вендерс приказује библиотеку као оруђе „сећања и јавног простора“, чинећи је чудесним местом. {{Sfn|Marcus|2015|pp=205-206}} Приказ Дамијела, користећи оловку или нематеријалну оловку, за писање „Песме о детињству“, такође је признање штампи и писмености, уводећи, или како је Маркус претпоставио, „можда чак и ослобађајући визуелне слике које следе „. {{Sfn|Marcus|2015|p=206}} Колкер и Беикене су тумачили употребу поезије као део напора сценаристе Петера Хандкеа да уздигне језик изнад уобичајене реторике до духовног. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=147}} Рецензирајући поезију, Детвеилер је приметио да Хандкеова „Песма о детињству” има паралеле са 1. Коринћанима [[Апостол Павле|Светог Павла]] 13 („''Кад сам био дете, говорио сам као дете, разумео сам као дете, мислио сам као дете...''"). {{Sfn|Detweiler|2017}} Професорка Тери Водел је додала да је песма успоставила „централност детињства” као кључну тему, напомињући да деца могу да виде анђеле и да их прихватају без питања, повезујући их са феноменом имагинарних пријатеља . {{Sfn|Waddell|2015}} Филм је такође читан као позив на [[Уједињење Немачке 1990.|поновно уједињење Немачке]], које је уследило 1990. године. Есејисти Дејвид Колдвел и Пол Ри видели су да представља низ од две супротности: Истока и Запада, анђела и човека, мушкарца и жене. {{Sfn|Graf|2002|p=114}} Вендерсови анђели нису везани Зидом, што одражава заједнички простор Источног и Западног Берлина, иако је Источни Берлин и даље првенствено црно-бели. {{Sfn|Byg|2014|p=28}} Научник Мартин Јесингхаузен је веровао да се у филму претпоставља да се поновно уједињење никада неће догодити, и разматрао је своје изјаве о поделама, укључујући територијалне и „више“ поделе, „физичку и духовност, уметност и стварност, црно-бело и боју“. {{Sfn|Jesinghausen|2000|p=80}} Истраживачица Хелен Стодарт, говорећи о приказу циркуске и трапез уметнице Мерион, навела је да је Марион класични циркуски лик, који ствара слику опасности, а потом и потенцијала. Стодарт је тврдио да би Хомер и Марион могли да пронађу будућност у оним што су остаци историје пронађени у Берлину. {{Sfn|Stoddart|2000|p=188}} Стодарт је разматрао кружну природу приче, укључујући паралелу између анђела који не може да види физичко (Дамијел) и лажног анђела (Марион) који може „видети лица“. {{Sfn|Stoddart|2000|p=178}} Марион такође примећује да сви правци воде до Зида, а коначни француски дијалог „Укрцали смо се“ док на екрану стоји „ Наставиће се “, сугерише „коначно кретање ка новом почетку“. {{Sfn|Stoddart|2000|pp=179-180}} Пишући у часопису ''Филм и филозофија'', Нејтан Волфсон цитира рад [[Ролан Барт|Ролана Барта]] —посебно ''С/З'' —као модел да тврди да „овај 'анђеоски' део Небо над Берлином намерно призива у гледаоцу скуп специфичних одговора. Ови одговори пружају основу за трансформацију у којој учествују Дамијел и Марион. Филм припрема гледаоца за аналогну трансформацију и позива гледаоца да учествује у овом процесу, кроз истраживање ауторства и деловања.“ <ref>Wolfson, Nathan. (2003). PoMo Desire?: Authorship and Agency in Wim Wenders Wings of Desire iDer Himmel über Berlin). Film and Philosophy. 7. 126-140. 10.5840/filmphil2003710.</ref> == Стил == [[Датотека:Rainer_Maria_Rilke,_1900.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg/170px-Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg|мини|Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] утицала је на концепт и стил. {{Sfn|Waddell|2015}} <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFWenders2009">Wenders, Wim (9 November 2009). [https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire "On Wings of Desire"]. [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]]. [https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire Archived] from the original on 7 August 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref>]] Писац Британског филмског института Ли Сингер оценио је филмски стил као "храбар" и уметнички у употреби боја, "егзистенцијалном гласу" и "уморном темпу". <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Сингер је прокоментарисао и употребу симболике и комбинације различитих делова културе, од поезије [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] до музике [[Ник Кејв|Ника Кејва]] . По Сингеровој процени, кинематографија је у стању да пренесе анђелову „невидљиву интимност и емпатију“. <ref name="Singer" /> Професор Тери Вадел је описао „дијалог и монолог“ као „лирски“, по узору на Рилкеову поезију. {{Sfn|Waddell|2015}} Научник Александар Граф је разматрао како се ови гласови и вербалне размене често комбинују са позадинским звуцима радија и телевизије, и закључио је да „слика и звучни запис“ који чине стил преносе тачку „слепила“: „мушкарци и жене су мучени свакодневним проблемима; деца су, попут анђела, у свом сопственом сањивом свету“. {{Sfn|Graf|2002|p=119}} Професор Расел ЈА Килбурн оценио је стил као супротан [[Реализам (уметност)|реализму]] и „наглашено немачком“ у посматрању одређених ситуација људског живота. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=83}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су приметили да се приповедање удаљава од потпуно [[Прича|наративног]] формата, а стил писања филма отелотворен је у Хомеровом лику као „анђелу приповедања“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} Перцепција људи постаје кључна за приповедање, а Брејди и Лил цитирају Хандкеову визију за нови наратив: „Само сте протумачили и променили свет; важно је да га ''опишете'' “. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=264}} Психолог Рајан Нимијек написао је да, фокусирајући се на „лепоту сваког тренутка“, ''Небо над Берлином'' преноси „страхопоштовање и чуђење“. {{Sfn|Niemiec|2009|p=138}} Како је Сингер приметио, ''Небо над Берлином'' служе као „Симфонија града“ у хватању „зимског Берлина пре уједињења“. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Килбурн је рекао да је место истакнуто у немачком наслову, као и жеља поменута у наслову на енглеском, од велике важности и да „чести снимци Источног и Западног Берлина из анђела” омогућавају „квази -објективни воајеристички надзор”. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=84}} Посматрајући моду анђелских капута, социолог Ендрју Грили је написао да се уклапа у окружење „влажне, бурне, хладне северне Немачке“. {{Sfn|Greeley|2017|p=118}} Гледајући капуте и репове, др Детвајлер је закључио да је визуелизација анђела „тако кул и са стилом“. {{Sfn|Detweiler|2017}} == Издање == [[Датотека:20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg/220px-20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|лево|мини| [[Вим Вендерс]] на Међународном филмском фестивалу у Берлину 2015 .]] Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану 17. маја 1987. {{Sfn|Reimer|Reimer|2010|p=xxxvii}} ''Небо над Берлином'' је касније отворен у Западној Немачкој крајем октобра 1987. <ref name="Filmlexikon">{{Cite web|url=https://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|title=Der Himmel über Berlin|website=Lexikon des internationalen Films|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212949/http://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> У САД, {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} отворен је у [[Њујорк|Њујорку]] као ''Wings of Desire'' 29. априла 1988. са [[Američka filmska asocijacija — sistem rangiranja filmova|рејтингом ПГ-13]] . <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}</ref> Сандер је рекао да је имао издање у Јапану и да док се анђели не појављују у [[Japanska mitologija|јапанској митологији]], публика у Токију ће му прићи након тога и поделити своје утиске о ликовима. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}<cite class="citation audio-visual cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFKennyWendersSander2009">Kenny, J.M.; Wenders, Wim; Sander, Otto (2009). ''The Angels Among Us'' (Blu-ray). [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]].</cite></ref> Фондација Вим Вендерс произвела је дигиталну [[4K rezolucija|4К]] рестаурацију користећи оригинални црно-бели и колор филм. Ова нова верзија филма премијерно је приказана 16. фебруара 2018. током 68. Међународног филмског фестивала у Берлину у оквиру програма „Класици Берлинала“. <ref>{{Cite web|url=http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|title=Wings of Desire|publisher=Wim Wenders Foundation|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021432/http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198|title=Der Himmel über Berlin {{!}} Wings of Desire|publisher=[[Berlin International Film Festival]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021609/https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198#tab=filmStills|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> == Пријем == === Благајна === Филм је имао 922.718 примљених у Немачкој. <ref>{{Cite web|url=http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|title=Der Himmel über Berlin|publisher=[[Deutsches Filminstitut]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919171217/http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|archive-date=19 September 2017|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> У Француској имао је још 1.079.432 пријема. <ref>{{Cite web|url=http://www.jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|title=Les Ailes Du Désir|website=JP's Box-Office|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160828133432/http://jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|archive-date=28 August 2016|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> Филм је завршио приказивање у Северној Америци 11. маја 1989. године, са зарадом од 3,2 милиона долара, или можда скоро 4 милиона долара, што је била корисна инвестиција за Орион. {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} Критичар Џејмс Монако оценио је да је финансијски учинак изнад типичних уметничких филмова. {{Sfn|Monaco|1992}} === Критички пријем === ''Вингс оф Десире'' су добили „Два палца горе“ од Џина Сискела и [[Роџер Иберт|Роџера Еберта]], где је Сискел приписао Вендерсу причу која „хвали живот какав се живи, а истовремено даје смисао животним забунама“. <ref>{{Cite episode|title=Wings of Desire review|series=[[Siskel & Ebert & The Movies]]|last=Siskel|first=Gene|date=18 June 1988}}</ref> У ''Њујорку'', Дејвид Денби га је поздравио као "изванредан", а вероватно и "највећи немачки филм". <ref>{{Cite magazine|last=Denby|first=David|date=9 May 1988|title=Where Angels Long to Tread|magazine=[[New York (magazine)|New York]]|page=68}}</ref> Десон Хау је то цитирао за „висећу визију која привлачи чула и дух“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Howe|first=Desson|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212062222/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|archive-date=12 December 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Џенет Маслин, која је писала за ''[[The New York Times|Њујорк тајмс]]'', назвала га је „очаравајућом“ у свом концепту, али „штетно преоптерећеном“ у извођењу. <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMaslin1988">Maslin, Janet (29 April 1988). [https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 "Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders"]. ''[[The New York Times]]''. [https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 Archived] from the original on 10 September 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 July</span> 2017</span>.</cite></ref> У ''Вариети'', Дејвид Стратон је прихватио визуелне ефекте, перформансе и Книеперову музику, додајући да је филм такође показао Вендерсов укус за рок музику. <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|title=Himmel Ueber Berlin|last=Stratton|first=David|date=20 May 1987|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171001165052/http://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|archive-date=1 October 2017|url-status=live|access-date=30 September 2017}}</ref> Рита {{'}} ''[[The Washington Post|из Васхингтон Поста]]'' приписала је заслуге Вендерсу и Хандкеу за стварање „чудовитог царства митова и филозофског претварања, пуног слика и заслађеног Ганзовим наступом“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Kempley|first=Rita|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170510165305/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|archive-date=10 May 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Не слажући се, [[Полин Кејл|Паулине Каел]] је приметила: "Довољно је да се гледаоци филмова осећају импотентно". {{Sfn|Stengel|2015|p=93}} Према онлајн филмском ресурсу ''Они снимају слике, зар не?'', ''Вингс оф Десире'' је најхваљенији филм из 1987. <ref>{{Cite web|url=http://www.theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|title=The 1,000 Greatest Films (Full List)|website=They Shoot Pictures, Don't They?|archive-url=https://web.archive.org/web/20160116045412/http://theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|archive-date=2016-01-16|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg/220px-Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|мини| [[Бруно Ганц]] је добио позитивне критике за своју улогу Дамиејла; то је вероватно била његова најзапамћенија улога пре 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}</ref>]] === Признања === Филм се такмичио за [[Zlatna palma|Златну палму]] и освојио је за најбољу режију на Филмском фестивалу у Кану 1987 . <ref name="festival-cannes.com">{{Cite web|url=http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|title=Der Himmel Uber Berlin|website=festival-cannes.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702030407/http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Године 1988. освојио је престижну Гран при Белгијског удружења филмских критичара . <ref name="Belgique">{{Cite web|url=http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|title=Les Ailes Du Désir|publisher=Cinémathèque royale de Belgique|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702194805/http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Западна Немачка га је поднела на разматрање за [[Оскар за најбољи међународни филм|Оскара за најбољи филм на страном језику]], понуду коју је подржала њена дистрибутерска компанија. Није номиновано; академија је ретко признавала западнонемачку кинематографију. <ref>{{Cite web|url=http://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|title=The Unbearable Weight of Winning: Garci's Trilogy of Melancholy and the Foreign Language Oscar|last=Dickinson|first=Robert|website=Spectator|page=13|via=[[University of Southern California]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20101126053423/https://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|archive-date=26 November 2010|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> == Наслеђе == Године 1993. Вендерс је направио наставак, ''Далеко, тако близу!'', који је сматрао пожељним за истраживање Берлина након [[Уједињење Немачке 1990.|поновног уједињења]], више него зарад наставка. {{Sfn|Bromley|2001|p=6}} Године 1998. објављен је амерички римејк у режији Бреда Силберлинга под називом ''Град анђела'' . Поставка је премештена у [[Лос Анђелес]], а [[Мег Рајан|главне улоге тумаче Мег Рајан]] и [[Николас Кејџ]] . <ref name="Ebert">{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|title=Wings of Desire|last=Ebert|first=Roger|date=12 April 1998|website=Rogerebert.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626082406/http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|archive-date=26 June 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> У [[Праг|Прагу]], Чешка, Жан Нувел је дизајнирао ''Ангел'', зграду у којој се налази анђео из филма који посматра људе у округу [[Смихов]] . {{Sfn|Humphreys|2011|p=158}} Сценску адаптацију направила је позоришна компанија из [[Њукасл на Тајну]], Велика Британија 2003. године. Ову посебну адаптацију, која је користила филмске снимке града и приче из заједнице, адаптирао је и режирао Алан Лидијард. <ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|title=Wings of Desire|last=Hickling|first=Alfred|date=17 September 2003|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822053459/https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Године 2006. Амерички репертоарски театар у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], и Тонелгроеп Амстердам представили су још једну сценску адаптацију, коју су креирали Гидеон Лестер и Диркје Хоутман, а режирао Ола Мафалани . <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|title=Foolishly, an Angel Falls in Love and Rushes In ... and Up|last=Isherwood|first=Charles|date=5 December 2006|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822055905/http://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Вендерсова прича је такође утицала на представу ''Анђели у Америци'' [[Тони Кушнер|Тонија Кушнера]], у којој се анђели мешају са проблематичним смртницима. <ref name="Winter">{{Cite web|url=http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|title=Earth Angel|last=Winter|first=Jessica|date=2010|website=[[Slate Magazine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822060821/http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> [[R.E.M.|РЕМ]]-ов музички спот такође узима трагове из филма. <ref name="Winter" /> ''Небо над Берлином'' је вероватно била Ганзова најзапамћенија улога пре ''[[Хитлер, последњи дани]]'' 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFDutka2005">Dutka, Elaine (27 February 2005). [https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 "A descent into the bunker"]. ''[[Los Angeles Times|The Los Angeles Times]]''. [https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 Archived] from the original on 8 June 2016<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">21 August</span> 2017</span>.</cite></ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Der Himmel über Berlin}} {{Викицитат|Wings of Desire}} * {{ИМДб наслов|0093191}} * {{AllMovie title|54797}} * {{Rotten Tomatoes|wings_of_desire}} * [https://www.criterion.com/current/posts/1288-wings-of-desire-watch-the-skies ''Wings of Desire: Watch the Skies''] an essay by Michael Atkinson at the Criterion Collection [[Категорија:Филмови 1987.]] [[Категорија:Филмови 1980-их]] [[Категорија:Филмови на немачком језику]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] rk1pv4seww0as151n4ye4pv6lf8agof 25138376 25138373 2022-08-04T12:36:56Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki '''Небо над Берлином''' ({{Јез-нем|'''Der Himmel über Berlin'''}}) је романтични фантастични филм из 1987. у режији [[Вим Вендерс|Вима Вендерса]]. Филм говори о невидљивим, бесмртним [[Анђео|анђелима]] који насељавају Берлин и слушају мисли његових људских становника, тешећи унесрећене. Иако је град густо насељен, многи људи су изоловани или отуђени од својих најмилијих. Један од анђела, кога игра [[Бруно Ганц]], заљубљује се у прелепу, усамљену уметницу на трапезу, коју игра Солвиг Домартин. Анђео бира да постане смртан како би могао да доживи људска чулна задовољства, од уживања у храни до додиривања вољене особе, и како би могао да открије људску љубав са уметником на трапезу. Инспирисани уметношћу која приказује анђеле видљиве око [[Западни Берлин|Западног Берлина]], у то време окруженог [[Берлински зид|Берлинским зидом]], Вендерс и писац [[Петер Хандке]] осмислили су причу и наставили да развијају сценарио током француске и немачке копродукције. Филм је Анри Алекан снимио у боји и црно-белој боји сепије, при чему је ова друга коришћена да представи свет како га виде анђели. Глумачку екипу чине Ото Сандер, Курт Боис и Питер Фалк . За ''Небо над Берлином'', Вендерс је освојио награде за најбољу режију и на Канском филмском фестивалу и на европским филмским наградама . Филм је имао критички и финансијски успех, а академици су га протумачили као изјаву о важности биоскопа, библиотека, циркуса или [[Уједињење Немачке 1990.|немачког јединства]], са садржајем [[Nju ejdž|њу ејџа]]-а, верских, секуларних или других тема. Уследио је наставак, ''Далеко, тако близу!'', објављен 1993. ''Град анђела'', амерички римејк, објављен је 1998. Године 1990. бројни критичари прогласили једним од најбољих филмова 1980-их . == Опис филма == У [[Берлин|Берлину]] подељеном [[Берлински зид|Берлинским зидом]], два [[Анђео|анђела]], Дамијел и Касијел, посматрају град, невидљив и нечувен од његових људских становника. Они посматрају и слушају мисли Берлинчана, укључујући трудницу у колима хитне помоћи на путу до болнице, младу проститутку која стоји поред прометног пута и сломљеног мушкарца који се осећа изданим од своје жене. Њихов ''[[wiktionary:raison d'être|раисон д'етре]]'' је, како Касиел каже, да „састављају, сведоче, чувају“ стварност. Дамијел и Касијел су одувек постојали као анђели; били су у Берлину пре него што је био град, и пре него што је било људи. Међу Берлинчанима које сусрећу у својим лутањима је и старац по имену Хомер, који сања о „епу мира“. Касиел прати старца док тражи тада срушени [[Потсдамер плац]] на отвореном пољу и налази само зид прекривен [[Графит (натпис на зиду)|графитима]] . Иако су Дамијел и Касијел чисти посматрачи, видљиви само деци, и неспособни за било какву интеракцију са физичким светом, Дамијел почиње да се заљубљује у дубоко усамљену циркуску уметницу на трапезу по имену Марион. Живи сама у камп приколици у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], све док не добије вест да ће се њена група, Циркус Алекан, затворити. Депресивна, она плеше сама уз музику и лута градом. У међувремену, глумац Петер Фалк стиже у Западни Берлин да сними филм о [[Трећи рајх|нацистичкој]] прошлости града. Фалк је некада био анђео, али се, уморивши се од сталног посматрања и никада не доживљава, одрекао своје бесмртности да би постао учесник света. Такође све уморнији од бесконачности, Дамијелова чежња је за аутентичношћу и границама људског постојања. У сну упознаје Мерион и изненади се када Фалк осети његово присуство и прича му о задовољствима људског живота. [[Датотека:GWT_39,_Boyenstraße_im_Juni_1989.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg/220px-GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg|мини| У филму су приказани графити на [[Берлински зид|Берлинском зиду]] .]] Дамијел је коначно убеђен да одбаци своју бесмртност. Први пут доживљава живот: крвари, види боје, куша храну и пије кафу. У међувремену, Касиел улази у ум младића који се спрема да изврши самоубиство скочивши са зграде. Касијел покушава да спасе младића, али не може то да уради, и остаје мучен тим искуством. Осетивши Касијелово присуство, Фалк му се допире као што је имао Дамијела, али Касијел није вољан да следи њихов пример. На крају, Дамијел упознаје уметника на трапезу Мерион у бару током концерта [[Ник Кејв|Ника Кејва]], а она га поздравља и говори о томе да је коначно пронашла љубав која је озбиљна и која може учинити да се осећа потпуно. Следећег дана, Дамијел размишља како га је време проведено са Марион научило да се осећа задивљено и како је стекао знање које ниједан анђео није у стању да постигне. == Продукција == === Развој === [[Датотека:Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg/220px-Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|мини| Берлинска уметност која приказује анђеле послужила је као инспирација филмским ствараоцима.]] Након што је осам година живео и радио у Сједињеним Државама, редитељ [[Вим Вендерс]] вратио се у своју родну [[Западна Немачка|Западну Немачку]] и пожелео да се поново повеже са њом филмом о свом омиљеном делу, [[Западни Берлин|Западном Берлину]] . <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Планирајући да сними ''До краја света'' 1985. године, схватио је да пројекат неће бити готов за две године и желећи да се што пре врати фотографији, размишљао је о другом пројекту. {{Sfn|Cook|1997|p=164}} Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] делимично је инспирисала причу. Вендерс је тврдио да се чинило да анђели живе у Рилкеовој поезији, а редитељ је такође једног дана забележио „анђеле“ у својим белешкама, <ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> и забележио је уметничка дела на тему анђела на гробљима и широм Берлина. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> У свом третману, Вендерс је такође разматрао позадину у којој је Бог протерао своје анђеле у Берлин као казну за одбрану људи после 1945, када је Бог одлучио да их напусти. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Вендерс је ангажовао [[Петер Хандке|Петера Хандкеа]], који је написао већи део дијалога, поетских нарација и понављајућу песму филма „Песма детињства“. {{Sfn|Detweiler|2017}} Вендерс је пронашао имена Дамијел и Касијел у енциклопедији о анђелима, а такође је имао фотографије Солвеига Доммартина, [[Бруно Ганц|Бруна Ганца]] и Ота Сандера које су служиле као музе. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Идеја да анђели могу да читају мисли довела је до тога да Вендерс размишља о личном дијалогу који нико не би рекао наглас. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Вендерс није гледао на протагониста анђела као на самог себе, већ је одлучио да анђео може бити оличење филма и да би сврха филма могла бити да помогне људима отварајући им очи за могућности. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|title=Das Kino könnte der Engel sein|last=Müller|first=Andre|date=19 October 1987|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20160413233902/http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|archive-date=13 April 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> Хандке се није осећао способним да напише ни једну кохерентну причу, али је обећао да ће редовно слати белешке о идејама током продукције. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сценариста Рихард Рајтингер је такође помагао Вендерсу у писању сценарија сцена које укључују Хандкеове доприносе. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} С обзиром на природу овог аранжмана, Вендерс би одржавао свакодневне састанке са својом посадом, често у касним сатима, како би планирао логистику за наредни дан. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Француски продуцент Анатол Дауман није видео велики буџет као неопходан, <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|title=Wenders takes wing|last=Lerner|first=Dietlind|date=30 January 1994|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807073433/http://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=13 August 2017}}</ref> а пројекат је финансиран са 5 милиона [[Немачка марка|марака]] . {{Sfn|Lüdi|Lüdi|2000|p=60}} === Кастинг === Вендерс је веровао да би било важно да глумци који играју два главна лика анђела буду упознати и пријатељски настројени једни према другима. Ганц и Сандер су наступали у неким од истих сценских продукција 20 година. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сандер и Ганц су такође препоручили Курта Боиса Вендерсу и замолили Боиса да наступи. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Боисов наступ у улози Хомера означио је његов последњи дугометражни филм у 80-годишњој каријери, почевши од детињства. {{Sfn|Huda|2004|p=249}} Улога Питера Фалка није била планирана све док фотографија није већ почела, а Вендерс је планирао да уметник или политички званичник има аналогну улогу све док помоћница Клер Денис није сугерисала да ће звезда ''Колумба'' бити позната свима. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Фалк је ту улогу описао као "најлуђу ствар која ми је икада понуђена", али је брзо пристао. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Био је навикао на импровизацију коју је захтевала новостворена улога, а када су се Вендерс и Фалк упознали, осмислили су идеје о скицирању лика и тражењу шешира. <ref name="Feaster" /> [[Ник Кејв]] и његов бенд били су смештени у Западном Берлину, а Вендерс га је назвао „правим берлинским херојем“ и одлучио „За мене је било незамисливо да снимим филм у Берлину а да не прикажем један од његових концерата“. {{Sfn|Danks|2016|pp=113-114}} === Снимање === {{Multiple image | align = right | direction = vertical | image1 = Staatsbibliothek zu Berlin (Kulturforum) interior.JPG | image2 = Wilmersdorf Bundesallee Imbiss-001.JPG | width = 200px | footer = [[Берлинска државна библиотека]] и друга места у околини Западног Берлина биле су локације за снимање. }} Филм је снимио Анри Алекан, {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} чија кинематографија представља монохроматску тачку гледишта анђела, јер не виде боје, и прелази на боју да би приказала људску тачку гледишта. Током снимања, Алекан је користио веома стару и крхку свилену чарапу која је припадала његовој баки као филтер за монохроматске секвенце, {{Sfn|Hurbis-Cherrier|2012|p=277}} додајући дашак сепије [[Црно-бели филм|црно-белој]]. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Вендерс је сматрао да је природно да анђели без искуства у физичком свету не виде боју, а такође је мислио да ће црно-бела кинематографија Алекана пружити нови поглед на Берлин. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Изазов у кинематографији представљало је коришћење камере за перцепцију анђела, јер анђели нису спутани у томе колико далеко могу да посматрају, у било којој димензији. {{Sfn|Cook|1997|pp=167-168}} Циркус Алекан из приче је назван у част сниматеља. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} Снимање се одвијало на стварним локацијама у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], као што је Берлинска државна библиотека [[Hans Šarun|Ханса Шаруна]], <ref name="Pulver">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|title=10 of the best films set in Berlin|last=Pulver|first=Andrew|date=17 August 2011|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170310050627/https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|archive-date=10 March 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> иако је Зид поново направљен у студију, <ref name="Pulver" /> јер је снимање правог зида било забрањено. Неки комади рекреације су направљени од јефтиног дрвета, а један је уништен кишом током производње. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Са мало идеје о томе како приказати анђеле и без дизајна костима, Вендерс је рекао да су филмаши консултовали уметничка дела, експериментисали и пронашли идеју о оклопу током продукције, и рекли америчком редитељу Бреду Силберлингу да су се одлучили за капуте тек касније. <ref name="Silberling">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Фризура је била инспирисана фотографијом јапанског ратника. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Иако су циркуске сцене захтевале опсежне и ризичне акробације, Домартин је успео да научи покрете трапеза и конопца за само осам недеља, и све је урадила сама, без каскадера. <ref name="theguardian">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|title=Solveig Dommartin, Wenders' fearless angel|last=Jakubowski|first=Maxim|date=6 February 2007|work=[[The Guardian]]|access-date=3 April 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407085907/http://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|archive-date=7 April 2014|location=London|author-link=Maxim Jakubowski}}</ref> Током продукције, филмски ствараоци су позвали немачку полицију након што је Фалк нестао. Фалк је проводио сате истражујући Западни Берлин и откривен је у кафићу. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|title=Fotostrecke: Die vielen Optionen des Peter Falk|date=11 April 2014|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021065720/http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|archive-date=21 October 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> === Пост продукција === Петер Хандке је стигао у Западни Берлин током процеса монтаже, који је водио Петер Прзигодда . Хандке је веровао да се граничи са [[Неми филм|немим филмом]], осим неке музике, и недостајало му је много нота које је послао Вендерсу током снимања. Хандке је стога предложио да се његови списи додају преко гласа. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Након што је Фалк напустио Берлин, снимио је већи део свог гласа у тонском студију у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]] . Много тога је било импровизовано, иако је Вендерс и даље надзирао телефоном. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Пошто је снимање изведено у дугим кадровима, а камера која се користила као „анђеоско око“, већи део покрета је пренет камером, а не ефектима монтаже. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Било је пет сати снимака за монтажу све до коначног реза. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Борба између звезда снимљена је за последњу сцену, али је касније монтирана. {{Sfn|Klosterman|2009|p=37}} Композитор Јирген Кнајпер претпостављао је да ће харфе и виолине бити довољне за [[Филмска музика|партитуру]] за филм о анђелима, све док није видео део филма. Видевши да су анђели незадовољни, написао је другачију партитуру користећи хор, гласове и звиждање. <ref name="Knieper">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Лоран Петитган је допринео циркуској музици, ансамблском делу извођеном са хармоникама, саксофонима и клавијатурама. {{Sfn|Davison|2017}} == Теме и интерпретације == [[Датотека:Monumento_al_Ángel_Caído_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_(Madrid).jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg/220px-Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg|мини| Прича садржи сличности са концептом [[Пали анђео|палог анђела]], иако није повезана са злом.]] Концепт анђела, духова или духова који помажу људима на Земљи био је уобичајен у биоскопу, од ''Хере Цомес Мр. Јордан'' (1941) до дела из 1946. ''[[Диван живот|То је диван живот]]'' и ''Питање живота и смрти'' . {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Многи ранији амерички и британски филмови показују велику количину поштовања, док други дозвољавају разумну количину забаве. Пауел и Пресбургерова „ ''Питање живота и смрти“'' представља рани пример духова који су љубоморни на животе људи. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Прелазак са монохроматског на колор, да би се разликовала стварност анђела од реалности смртника, такође је коришћен у Пауел и Пресбургеровом филму. {{Sfn|Batchelor|2000|p=37}} Док ''Вингс оф Десире'' не приказује Берлинчане као живе у утопији, академик Роџер Кук је написао да чињеница да људи имају задовољство „даје, као што енглески наслов сугерише, крила жељи“. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Бог се не помиње у филму, {{Sfn|Graf|2002|p=115}} а помиње се само у наставку ''Фараваи, Со Цлосе!'' када анђели наводе сврху да повежу људе са „Њим“. {{Sfn|Hasenberg|1997|p=54}} Научници Роберт Филип Колкер и Петер Беицкене приписали су очигледан недостатак Бога веровањима [[Nju ejdž|Нев Аге]] -а, напоменувши да је Дамијелов „ [[Пали анђео|пад]] “ сличан причи о [[Луцифер|Луциферу]], иако није повезан са злом. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=148}} Рецензент Џефри Оверстрит се сложио да је „Вендерс оставио своје црквено васпитање иза себе“, а да су филмски анђели „измишљотине које је могао да изради према својим спецификацијама“, без обзира на библијска веровања. Оверстрит их је окарактерисао као „каприцне метафоре, ликове који су изгубили радост сензуалног људског искуства”. {{Sfn|Overstreet|2007|p=122}} Ипак, професор Крег Детвајлер је веровао да поглед на Берлин са неба и идеја о [[Анђео чувар|анђелима чуварима]] евоцирају Бога. {{Sfn|Detweiler|2009|p=124}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су додали да чак и ако је Дамиел у искушењу наизглед профаним стварима, атмосфера Берлина значи да је људски Дамиел још увек на „месту поезије, мита и религије“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} У једној сцени, Дамијел и Касијел се састају како би поделили приче у својим запажањима, а њихова функција је откривена као очување прошлости. {{Sfn|Graf|2002|p=116}} Професор Александер Граф је написао да их ово повезује са биоскопом, а Вендерс је приметио да сама ''Крила жеље'' приказује или приказује места у Берлину која су од тада уништена или измењена, укључујући мост, [[Потсдамер плац|Потсдамер Плац]] и [[Берлински зид|Зид]] . {{Sfn|Graf|2002|pp=117-118}} У завршним насловима стоји: „Посвећено свим бившим анђелима, али посебно Јасуџиру, Франсоа и Андреју“ (све референце на Вендерсове колеге филмске ствараоце Јасуџиро Озу, [[Франсоа Трифо|Франсоа Трифоа]] и [[Андреј Тарковски|Андреја Тарковског]]). {{Sfn|Scheibel|2017|p=167}} Сви ови редитељи су умрли пре објављивања филма, а Колкер и Беикене су тврдили да су они утицали на Вендерса: Озу је научио Вендерса реду; Труфаут посматрање људи, посебно младих; {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=138}} и Тарковског, мање јасан утицај на Вендерса, разматрање морала и лепоте. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=140}} Идентификовање режисера као анђела могло би се повезати са функцијом снимања филмских ликова. {{Sfn|Graf|2002|p=118}} [[Датотека:Ozu_Yasujiro.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Ozu_Yasujiro.jpg/220px-Ozu_Yasujiro.jpg|лево|мини| Иасујиро Озу, један од „анђела” посвете филма.]] Академик Лаура Маркус верује да је веза између биоскопа и штампе такође успостављена у афинитету анђела према библиотекама, јер Вендерс приказује библиотеку као оруђе „сећања и јавног простора“, чинећи је чудесним местом. {{Sfn|Marcus|2015|pp=205-206}} Приказ Дамијела, користећи оловку или нематеријалну оловку, за писање „Песме о детињству“, такође је признање штампи и писмености, уводећи, или како је Маркус претпоставио, „можда чак и ослобађајући визуелне слике које следе „. {{Sfn|Marcus|2015|p=206}} Колкер и Беикене су тумачили употребу поезије као део напора сценаристе Петера Хандкеа да уздигне језик изнад уобичајене реторике до духовног. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=147}} Рецензирајући поезију, Детвеилер је приметио да Хандкеова „Песма о детињству” има паралеле са 1. Коринћанима [[Апостол Павле|Светог Павла]] 13 („''Кад сам био дете, говорио сам као дете, разумео сам као дете, мислио сам као дете...''"). {{Sfn|Detweiler|2017}} Професорка Тери Водел је додала да је песма успоставила „централност детињства” као кључну тему, напомињући да деца могу да виде анђеле и да их прихватају без питања, повезујући их са феноменом имагинарних пријатеља . {{Sfn|Waddell|2015}} Филм је такође читан као позив на [[Уједињење Немачке 1990.|поновно уједињење Немачке]], које је уследило 1990. године. Есејисти Дејвид Колдвел и Пол Ри видели су да представља низ од две супротности: Истока и Запада, анђела и човека, мушкарца и жене. {{Sfn|Graf|2002|p=114}} Вендерсови анђели нису везани Зидом, што одражава заједнички простор Источног и Западног Берлина, иако је Источни Берлин и даље првенствено црно-бели. {{Sfn|Byg|2014|p=28}} Научник Мартин Јесингхаузен је веровао да се у филму претпоставља да се поновно уједињење никада неће догодити, и разматрао је своје изјаве о поделама, укључујући територијалне и „више“ поделе, „физичку и духовност, уметност и стварност, црно-бело и боју“. {{Sfn|Jesinghausen|2000|p=80}} Истраживачица Хелен Стодарт, говорећи о приказу циркуске и трапез уметнице Мерион, навела је да је Марион класични циркуски лик, који ствара слику опасности, а потом и потенцијала. Стодарт је тврдио да би Хомер и Марион могли да пронађу будућност у оним што су остаци историје пронађени у Берлину. {{Sfn|Stoddart|2000|p=188}} Стодарт је разматрао кружну природу приче, укључујући паралелу између анђела који не може да види физичко (Дамијел) и лажног анђела (Марион) који може „видети лица“. {{Sfn|Stoddart|2000|p=178}} Марион такође примећује да сви правци воде до Зида, а коначни француски дијалог „Укрцали смо се“ док на екрану стоји „ Наставиће се “, сугерише „коначно кретање ка новом почетку“. {{Sfn|Stoddart|2000|pp=179-180}} Пишући у часопису ''Филм и филозофија'', Нејтан Волфсон цитира рад [[Ролан Барт|Ролана Барта]] —посебно ''С/З'' —као модел да тврди да „овај 'анђеоски' део Небо над Берлином намерно призива у гледаоцу скуп специфичних одговора. Ови одговори пружају основу за трансформацију у којој учествују Дамијел и Марион. Филм припрема гледаоца за аналогну трансформацију и позива гледаоца да учествује у овом процесу, кроз истраживање ауторства и деловања.“ <ref>Wolfson, Nathan. (2003). PoMo Desire?: Authorship and Agency in Wim Wenders Wings of Desire iDer Himmel über Berlin). Film and Philosophy. 7. 126-140. 10.5840/filmphil2003710.</ref> == Стил == [[Датотека:Rainer_Maria_Rilke,_1900.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg/170px-Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg|мини|Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] утицала је на концепт и стил. {{Sfn|Waddell|2015}} <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFWenders2009">Wenders, Wim (9 November 2009). [https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire "On Wings of Desire"]. [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]]. [https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire Archived] from the original on 7 August 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref>]] Писац Британског филмског института Ли Сингер оценио је филмски стил као "храбар" и уметнички у употреби боја, "егзистенцијалном гласу" и "уморном темпу". <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Сингер је прокоментарисао и употребу симболике и комбинације различитих делова културе, од поезије [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] до музике [[Ник Кејв|Ника Кејва]] . По Сингеровој процени, кинематографија је у стању да пренесе анђелову „невидљиву интимност и емпатију“. <ref name="Singer" /> Професор Тери Вадел је описао „дијалог и монолог“ као „лирски“, по узору на Рилкеову поезију. {{Sfn|Waddell|2015}} Научник Александар Граф је разматрао како се ови гласови и вербалне размене често комбинују са позадинским звуцима радија и телевизије, и закључио је да „слика и звучни запис“ који чине стил преносе тачку „слепила“: „мушкарци и жене су мучени свакодневним проблемима; деца су, попут анђела, у свом сопственом сањивом свету“. {{Sfn|Graf|2002|p=119}} Професор Расел ЈА Килбурн оценио је стил као супротан [[Реализам (уметност)|реализму]] и „наглашено немачком“ у посматрању одређених ситуација људског живота. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=83}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су приметили да се приповедање удаљава од потпуно [[Прича|наративног]] формата, а стил писања филма отелотворен је у Хомеровом лику као „анђелу приповедања“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} Перцепција људи постаје кључна за приповедање, а Брејди и Лил цитирају Хандкеову визију за нови наратив: „Само сте протумачили и променили свет; важно је да га ''опишете'' “. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=264}} Психолог Рајан Нимијек написао је да, фокусирајући се на „лепоту сваког тренутка“, ''Небо над Берлином'' преноси „страхопоштовање и чуђење“. {{Sfn|Niemiec|2009|p=138}} Како је Сингер приметио, ''Небо над Берлином'' служе као „Симфонија града“ у хватању „зимског Берлина пре уједињења“. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Килбурн је рекао да је место истакнуто у немачком наслову, као и жеља поменута у наслову на енглеском, од велике важности и да „чести снимци Источног и Западног Берлина из анђела” омогућавају „квази -објективни воајеристички надзор”. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=84}} Посматрајући моду анђелских капута, социолог Ендрју Грили је написао да се уклапа у окружење „влажне, бурне, хладне северне Немачке“. {{Sfn|Greeley|2017|p=118}} Гледајући капуте и репове, др Детвајлер је закључио да је визуелизација анђела „тако кул и са стилом“. {{Sfn|Detweiler|2017}} == Издање == [[Датотека:20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg/220px-20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|лево|мини| [[Вим Вендерс]] на Међународном филмском фестивалу у Берлину 2015 .]] Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану 17. маја 1987. {{Sfn|Reimer|Reimer|2010|p=xxxvii}} ''Небо над Берлином'' је касније отворен у Западној Немачкој крајем октобра 1987. <ref name="Filmlexikon">{{Cite web|url=https://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|title=Der Himmel über Berlin|website=Lexikon des internationalen Films|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212949/http://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> У САД, {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} отворен је у [[Њујорк|Њујорку]] као ''Wings of Desire'' 29. априла 1988. са [[Američka filmska asocijacija — sistem rangiranja filmova|рејтингом ПГ-13]] . <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}</ref> Сандер је рекао да је имао издање у Јапану и да док се анђели не појављују у [[Japanska mitologija|јапанској митологији]], публика у Токију ће му прићи након тога и поделити своје утиске о ликовима. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}<cite class="citation audio-visual cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFKennyWendersSander2009">Kenny, J.M.; Wenders, Wim; Sander, Otto (2009). ''The Angels Among Us'' (Blu-ray). [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]].</cite></ref> Фондација Вим Вендерс произвела је дигиталну [[4K rezolucija|4К]] рестаурацију користећи оригинални црно-бели и колор филм. Ова нова верзија филма премијерно је приказана 16. фебруара 2018. током 68. Међународног филмског фестивала у Берлину у оквиру програма „Класици Берлинала“. <ref>{{Cite web|url=http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|title=Wings of Desire|publisher=Wim Wenders Foundation|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021432/http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198|title=Der Himmel über Berlin {{!}} Wings of Desire|publisher=[[Berlin International Film Festival]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021609/https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198#tab=filmStills|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> == Пријем == === Благајна === Филм је имао 922.718 примљених у Немачкој. <ref>{{Cite web|url=http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|title=Der Himmel über Berlin|publisher=[[Deutsches Filminstitut]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919171217/http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|archive-date=19 September 2017|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> У Француској имао је још 1.079.432 пријема. <ref>{{Cite web|url=http://www.jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|title=Les Ailes Du Désir|website=JP's Box-Office|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160828133432/http://jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|archive-date=28 August 2016|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> Филм је завршио приказивање у Северној Америци 11. маја 1989. године, са зарадом од 3,2 милиона долара, или можда скоро 4 милиона долара, што је била корисна инвестиција за Орион. {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} Критичар Џејмс Монако оценио је да је финансијски учинак изнад типичних уметничких филмова. {{Sfn|Monaco|1992}} === Критички пријем === ''Вингс оф Десире'' су добили „Два палца горе“ од Џина Сискела и [[Роџер Иберт|Роџера Еберта]], где је Сискел приписао Вендерсу причу која „хвали живот какав се живи, а истовремено даје смисао животним забунама“. <ref>{{Cite episode|title=Wings of Desire review|series=[[Siskel & Ebert & The Movies]]|last=Siskel|first=Gene|date=18 June 1988}}</ref> У ''Њујорку'', Дејвид Денби га је поздравио као "изванредан", а вероватно и "највећи немачки филм". <ref>{{Cite magazine|last=Denby|first=David|date=9 May 1988|title=Where Angels Long to Tread|magazine=[[New York (magazine)|New York]]|page=68}}</ref> Десон Хау је то цитирао за „висећу визију која привлачи чула и дух“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Howe|first=Desson|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212062222/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|archive-date=12 December 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Џенет Маслин, која је писала за ''[[The New York Times|Њујорк тајмс]]'', назвала га је „очаравајућом“ у свом концепту, али „штетно преоптерећеном“ у извођењу. <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMaslin1988">Maslin, Janet (29 April 1988). [https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 "Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders"]. ''[[The New York Times]]''. [https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 Archived] from the original on 10 September 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 July</span> 2017</span>.</cite></ref> У ''Вариети'', Дејвид Стратон је прихватио визуелне ефекте, перформансе и Книеперову музику, додајући да је филм такође показао Вендерсов укус за рок музику. <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|title=Himmel Ueber Berlin|last=Stratton|first=David|date=20 May 1987|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171001165052/http://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|archive-date=1 October 2017|url-status=live|access-date=30 September 2017}}</ref> Рита {{'}} ''[[The Washington Post|из Васхингтон Поста]]'' приписала је заслуге Вендерсу и Хандкеу за стварање „чудовитог царства митова и филозофског претварања, пуног слика и заслађеног Ганзовим наступом“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Kempley|first=Rita|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170510165305/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|archive-date=10 May 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Не слажући се, [[Полин Кејл|Паулине Каел]] је приметила: "Довољно је да се гледаоци филмова осећају импотентно". {{Sfn|Stengel|2015|p=93}} Према онлајн филмском ресурсу ''Они снимају слике, зар не?'', ''Вингс оф Десире'' је најхваљенији филм из 1987. <ref>{{Cite web|url=http://www.theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|title=The 1,000 Greatest Films (Full List)|website=They Shoot Pictures, Don't They?|archive-url=https://web.archive.org/web/20160116045412/http://theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|archive-date=2016-01-16|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg/220px-Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|мини| [[Бруно Ганц]] је добио позитивне критике за своју улогу Дамиејла; то је вероватно била његова најзапамћенија улога пре 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}</ref>]] === Признања === Филм се такмичио за [[Zlatna palma|Златну палму]] и освојио је за најбољу режију на Филмском фестивалу у Кану 1987 . <ref name="festival-cannes.com">{{Cite web|url=http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|title=Der Himmel Uber Berlin|website=festival-cannes.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702030407/http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Године 1988. освојио је престижну Гран при Белгијског удружења филмских критичара . <ref name="Belgique">{{Cite web|url=http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|title=Les Ailes Du Désir|publisher=Cinémathèque royale de Belgique|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702194805/http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Западна Немачка га је поднела на разматрање за [[Оскар за најбољи међународни филм|Оскара за најбољи филм на страном језику]], понуду коју је подржала њена дистрибутерска компанија. Није номиновано; академија је ретко признавала западнонемачку кинематографију. <ref>{{Cite web|url=http://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|title=The Unbearable Weight of Winning: Garci's Trilogy of Melancholy and the Foreign Language Oscar|last=Dickinson|first=Robert|website=Spectator|page=13|via=[[University of Southern California]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20101126053423/https://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|archive-date=26 November 2010|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> == Наслеђе == Године 1993. Вендерс је направио наставак, ''Далеко, тако близу!'', који је сматрао пожељним за истраживање Берлина након [[Уједињење Немачке 1990.|поновног уједињења]], више него зарад наставка. {{Sfn|Bromley|2001|p=6}} Године 1998. објављен је амерички римејк у режији Бреда Силберлинга под називом ''Град анђела'' . Поставка је премештена у [[Лос Анђелес]], а [[Мег Рајан|главне улоге тумаче Мег Рајан]] и [[Николас Кејџ]] . <ref name="Ebert">{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|title=Wings of Desire|last=Ebert|first=Roger|date=12 April 1998|website=Rogerebert.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626082406/http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|archive-date=26 June 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> У [[Праг|Прагу]], Чешка, Жан Нувел је дизајнирао ''Ангел'', зграду у којој се налази анђео из филма који посматра људе у округу [[Смихов]] . {{Sfn|Humphreys|2011|p=158}} Сценску адаптацију направила је позоришна компанија из [[Њукасл на Тајну]], Велика Британија 2003. године. Ову посебну адаптацију, која је користила филмске снимке града и приче из заједнице, адаптирао је и режирао Алан Лидијард. <ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|title=Wings of Desire|last=Hickling|first=Alfred|date=17 September 2003|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822053459/https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Године 2006. Амерички репертоарски театар у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], и Тонелгроеп Амстердам представили су још једну сценску адаптацију, коју су креирали Гидеон Лестер и Диркје Хоутман, а режирао Ола Мафалани . <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|title=Foolishly, an Angel Falls in Love and Rushes In ... and Up|last=Isherwood|first=Charles|date=5 December 2006|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822055905/http://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Вендерсова прича је такође утицала на представу ''Анђели у Америци'' [[Тони Кушнер|Тонија Кушнера]], у којој се анђели мешају са проблематичним смртницима. <ref name="Winter">{{Cite web|url=http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|title=Earth Angel|last=Winter|first=Jessica|date=2010|website=[[Slate Magazine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822060821/http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> [[R.E.M.|РЕМ]]-ов музички спот такође узима трагове из филма. <ref name="Winter" /> ''Небо над Берлином'' је вероватно била Ганзова најзапамћенија улога пре ''[[Хитлер, последњи дани]]'' 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFDutka2005">Dutka, Elaine (27 February 2005). [https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 "A descent into the bunker"]. ''[[Los Angeles Times|The Los Angeles Times]]''. [https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 Archived] from the original on 8 June 2016<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">21 August</span> 2017</span>.</cite></ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Der Himmel über Berlin}} {{Викицитат|Wings of Desire}} * {{ИМДб наслов|0093191}} * {{AllMovie title|54797}} * {{Rotten Tomatoes|wings_of_desire}} * [https://www.criterion.com/current/posts/1288-wings-of-desire-watch-the-skies ''Wings of Desire: Watch the Skies''] an essay by Michael Atkinson at the Criterion Collection [[Категорија:Филмови 1987.]] [[Категорија:Филмови 1980-их]] [[Категорија:Филмови на немачком језику]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 6rtfm3yib5o48k42nku6n7gckdv5xxa 25138380 25138376 2022-08-04T12:38:01Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki '''Небо над Берлином''' ({{Јез-нем|'''Der Himmel über Berlin'''}}) је романтични фантастични филм из 1987. у режији [[Вим Вендерс|Вима Вендерса]]. Филм говори о невидљивим, бесмртним [[Анђео|анђелима]] који насељавају Берлин и слушају мисли његових људских становника, тешећи унесрећене. Иако је град густо насељен, многи људи су изоловани или отуђени од својих најмилијих. Један од анђела, кога игра [[Бруно Ганц]], заљубљује се у прелепу, усамљену уметницу на трапезу, коју игра Солвиг Домартин. Анђео бира да постане смртан како би могао да доживи људска чулна задовољства, од уживања у храни до додиривања вољене особе, и како би могао да открије људску љубав са уметником на трапезу. Инспирисани уметношћу која приказује анђеле видљиве око [[Западни Берлин|Западног Берлина]], у то време окруженог [[Берлински зид|Берлинским зидом]], Вендерс и писац [[Петер Хандке]] осмислили су причу и наставили да развијају сценарио током француске и немачке копродукције. Филм је Анри Алекан снимио у боји и црно-белој боји сепије, при чему је ова друга коришћена да представи свет како га виде анђели. Глумачку екипу чине Ото Сандер, Курт Боис и Питер Фалк . За ''Небо над Берлином'', Вендерс је освојио награде за најбољу режију и на Канском филмском фестивалу и на европским филмским наградама . Филм је имао критички и финансијски успех, а академици су га протумачили као изјаву о важности биоскопа, библиотека, циркуса или [[Уједињење Немачке 1990.|немачког јединства]], са садржајем [[Nju ejdž|њу ејџа]]-а, верских, секуларних или других тема. Уследио је наставак, ''Далеко, тако близу!'', објављен 1993. ''Град анђела'', амерички римејк, објављен је 1998. Године 1990. бројни критичари прогласили једним од најбољих филмова 1980-их . == Опис филма == У [[Берлин|Берлину]] подељеном [[Берлински зид|Берлинским зидом]], два [[Анђео|анђела]], Дамијел и Касијел, посматрају град, невидљив и нечувен од његових људских становника. Они посматрају и слушају мисли Берлинчана, укључујући трудницу у колима хитне помоћи на путу до болнице, младу проститутку која стоји поред прометног пута и сломљеног мушкарца који се осећа изданим од своје жене. Њихов ''[[wiktionary:raison d'être|раисон д'етре]]'' је, како Касиел каже, да „састављају, сведоче, чувају“ стварност. Дамијел и Касијел су одувек постојали као анђели; били су у Берлину пре него што је био град, и пре него што је било људи. Међу Берлинчанима које сусрећу у својим лутањима је и старац по имену Хомер, који сања о „епу мира“. Касиел прати старца док тражи тада срушени [[Потсдамер плац]] на отвореном пољу и налази само зид прекривен [[Графит (натпис на зиду)|графитима]] . Иако су Дамијел и Касијел чисти посматрачи, видљиви само деци, и неспособни за било какву интеракцију са физичким светом, Дамијел почиње да се заљубљује у дубоко усамљену циркуску уметницу на трапезу по имену Марион. Живи сама у камп приколици у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], све док не добије вест да ће се њена група, Циркус Алекан, затворити. Депресивна, она плеше сама уз музику и лута градом. У међувремену, глумац Петер Фалк стиже у Западни Берлин да сними филм о [[Трећи рајх|нацистичкој]] прошлости града. Фалк је некада био анђео, али се, уморивши се од сталног посматрања и никада не доживљава, одрекао своје бесмртности да би постао учесник света. Такође све уморнији од бесконачности, Дамијелова чежња је за аутентичношћу и границама људског постојања. У сну упознаје Мерион и изненади се када Фалк осети његово присуство и прича му о задовољствима људског живота. [[Датотека:GWT_39,_Boyenstraße_im_Juni_1989.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg/220px-GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg|мини| У филму су приказани графити на [[Берлински зид|Берлинском зиду]] .]] Дамијел је коначно убеђен да одбаци своју бесмртност. Први пут доживљава живот: крвари, види боје, куша храну и пије кафу. У међувремену, Касиел улази у ум младића који се спрема да изврши самоубиство скочивши са зграде. Касијел покушава да спасе младића, али не може то да уради, и остаје мучен тим искуством. Осетивши Касијелово присуство, Фалк му се допире као што је имао Дамијела, али Касијел није вољан да следи њихов пример. На крају, Дамијел упознаје уметника на трапезу Мерион у бару током концерта [[Ник Кејв|Ника Кејва]], а она га поздравља и говори о томе да је коначно пронашла љубав која је озбиљна и која може учинити да се осећа потпуно. Следећег дана, Дамијел размишља како га је време проведено са Марион научило да се осећа задивљено и како је стекао знање које ниједан анђео није у стању да постигне. == Продукција == === Развој === [[Датотека:Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg/220px-Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|мини| Берлинска уметност која приказује анђеле послужила је као инспирација филмским ствараоцима.]] Након што је осам година живео и радио у Сједињеним Државама, редитељ [[Вим Вендерс]] вратио се у своју родну [[Западна Немачка|Западну Немачку]] и пожелео да се поново повеже са њом филмом о свом омиљеном делу, [[Западни Берлин|Западном Берлину]] . <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Планирајући да сними ''До краја света'' 1985. године, схватио је да пројекат неће бити готов за две године и желећи да се што пре врати фотографији, размишљао је о другом пројекту. {{Sfn|Cook|1997|p=164}} Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] делимично је инспирисала причу. Вендерс је тврдио да се чинило да анђели живе у Рилкеовој поезији, а редитељ је такође једног дана забележио „анђеле“ у својим белешкама, <ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> и забележио је уметничка дела на тему анђела на гробљима и широм Берлина. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> У свом третману, Вендерс је такође разматрао позадину у којој је Бог протерао своје анђеле у Берлин као казну за одбрану људи после 1945, када је Бог одлучио да их напусти. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Вендерс је ангажовао [[Петер Хандке|Петера Хандкеа]], који је написао већи део дијалога, поетских нарација и понављајућу песму филма „Песма детињства“. {{Sfn|Detweiler|2017}} Вендерс је пронашао имена Дамијел и Касијел у енциклопедији о анђелима, а такође је имао фотографије Солвеига Доммартина, [[Бруно Ганц|Бруна Ганца]] и Ота Сандера које су служиле као музе. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Идеја да анђели могу да читају мисли довела је до тога да Вендерс размишља о личном дијалогу који нико не би рекао наглас. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Вендерс није гледао на протагониста анђела као на самог себе, већ је одлучио да анђео може бити оличење филма и да би сврха филма могла бити да помогне људима отварајући им очи за могућности. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|title=Das Kino könnte der Engel sein|last=Müller|first=Andre|date=19 October 1987|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20160413233902/http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|archive-date=13 April 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> Хандке се није осећао способним да напише ни једну кохерентну причу, али је обећао да ће редовно слати белешке о идејама током продукције. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сценариста Рихард Рајтингер је такође помагао Вендерсу у писању сценарија сцена које укључују Хандкеове доприносе. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} С обзиром на природу овог аранжмана, Вендерс би одржавао свакодневне састанке са својом посадом, често у касним сатима, како би планирао логистику за наредни дан. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Француски продуцент Анатол Дауман није видео велики буџет као неопходан, <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|title=Wenders takes wing|last=Lerner|first=Dietlind|date=30 January 1994|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807073433/http://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=13 August 2017}}</ref> а пројекат је финансиран са 5 милиона [[Немачка марка|марака]] . {{Sfn|Lüdi|Lüdi|2000|p=60}} === Кастинг === Вендерс је веровао да би било важно да глумци који играју два главна лика анђела буду упознати и пријатељски настројени једни према другима. Ганц и Сандер су наступали у неким од истих сценских продукција 20 година. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сандер и Ганц су такође препоручили Курта Боиса Вендерсу и замолили Боиса да наступи. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Боисов наступ у улози Хомера означио је његов последњи дугометражни филм у 80-годишњој каријери, почевши од детињства. {{Sfn|Huda|2004|p=249}} Улога Питера Фалка није била планирана све док фотографија није већ почела, а Вендерс је планирао да уметник или политички званичник има аналогну улогу све док помоћница Клер Денис није сугерисала да ће звезда ''Колумба'' бити позната свима. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Фалк је ту улогу описао као "најлуђу ствар која ми је икада понуђена", али је брзо пристао. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Био је навикао на импровизацију коју је захтевала новостворена улога, а када су се Вендерс и Фалк упознали, осмислили су идеје о скицирању лика и тражењу шешира. <ref name="Feaster" /> [[Ник Кејв]] и његов бенд били су смештени у Западном Берлину, а Вендерс га је назвао „правим берлинским херојем“ и одлучио „За мене је било незамисливо да снимим филм у Берлину а да не прикажем један од његових концерата“. {{Sfn|Danks|2016|pp=113-114}} === Снимање === {{Multiple image | align = right | direction = vertical | image1 = Staatsbibliothek zu Berlin (Kulturforum) interior.JPG | image2 = Wilmersdorf Bundesallee Imbiss-001.JPG | width = 200px | footer = [[Берлинска државна библиотека]] и друга места у околини Западног Берлина биле су локације за снимање. }} Филм је снимио Анри Алекан, {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} чија кинематографија представља монохроматску тачку гледишта анђела, јер не виде боје, и прелази на боју да би приказала људску тачку гледишта. Током снимања, Алекан је користио веома стару и крхку свилену чарапу која је припадала његовој баки као филтер за монохроматске секвенце, {{Sfn|Hurbis-Cherrier|2012|p=277}} додајући дашак сепије [[Црно-бели филм|црно-белој]]. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Вендерс је сматрао да је природно да анђели без искуства у физичком свету не виде боју, а такође је мислио да ће црно-бела кинематографија Алекана пружити нови поглед на Берлин. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Изазов у кинематографији представљало је коришћење камере за перцепцију анђела, јер анђели нису спутани у томе колико далеко могу да посматрају, у било којој димензији. {{Sfn|Cook|1997|pp=167-168}} Циркус Алекан из приче је назван у част сниматеља. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} Снимање се одвијало на стварним локацијама у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], као што је Берлинска државна библиотека [[Hans Šarun|Ханса Шаруна]], <ref name="Pulver">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|title=10 of the best films set in Berlin|last=Pulver|first=Andrew|date=17 August 2011|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170310050627/https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|archive-date=10 March 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> иако је Зид поново направљен у студију, <ref name="Pulver" /> јер је снимање правог зида било забрањено. Неки комади рекреације су направљени од јефтиног дрвета, а један је уништен кишом током производње. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Са мало идеје о томе како приказати анђеле и без дизајна костима, Вендерс је рекао да су филмаши консултовали уметничка дела, експериментисали и пронашли идеју о оклопу током продукције, и рекли америчком редитељу Бреду Силберлингу да су се одлучили за капуте тек касније. <ref name="Silberling">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Фризура је била инспирисана фотографијом јапанског ратника. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Иако су циркуске сцене захтевале опсежне и ризичне акробације, Домартин је успео да научи покрете трапеза и конопца за само осам недеља, и све је урадила сама, без каскадера. <ref name="theguardian">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|title=Solveig Dommartin, Wenders' fearless angel|last=Jakubowski|first=Maxim|date=6 February 2007|work=[[The Guardian]]|access-date=3 April 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407085907/http://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|archive-date=7 April 2014|location=London|author-link=Maxim Jakubowski}}</ref> Током продукције, филмски ствараоци су позвали немачку полицију након што је Фалк нестао. Фалк је проводио сате истражујући Западни Берлин и откривен је у кафићу. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|title=Fotostrecke: Die vielen Optionen des Peter Falk|date=11 April 2014|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021065720/http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|archive-date=21 October 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> === Пост продукција === Петер Хандке је стигао у Западни Берлин током процеса монтаже, који је водио Петер Прзигодда . Хандке је веровао да се граничи са [[Неми филм|немим филмом]], осим неке музике, и недостајало му је много нота које је послао Вендерсу током снимања. Хандке је стога предложио да се његови списи додају преко гласа. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Након што је Фалк напустио Берлин, снимио је већи део свог гласа у тонском студију у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]] . Много тога је било импровизовано, иако је Вендерс и даље надзирао телефоном. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Пошто је снимање изведено у дугим кадровима, а камера која се користила као „анђеоско око“, већи део покрета је пренет камером, а не ефектима монтаже. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Било је пет сати снимака за монтажу све до коначног реза. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Борба између звезда снимљена је за последњу сцену, али је касније монтирана. {{Sfn|Klosterman|2009|p=37}} Композитор Јирген Кнајпер претпостављао је да ће харфе и виолине бити довољне за [[Филмска музика|партитуру]] за филм о анђелима, све док није видео део филма. Видевши да су анђели незадовољни, написао је другачију партитуру користећи хор, гласове и звиждање. <ref name="Knieper">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Лоран Петитган је допринео циркуској музици, ансамблском делу извођеном са хармоникама, саксофонима и клавијатурама. {{Sfn|Davison|2017}} == Теме и интерпретације == [[Датотека:Monumento_al_Ángel_Caído_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_(Madrid).jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg/220px-Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg|мини| Прича садржи сличности са концептом [[Пали анђео|палог анђела]], иако није повезана са злом.]] Концепт анђела, духова или духова који помажу људима на Земљи био је уобичајен у биоскопу, од ''Хере Цомес Мр. Јордан'' (1941) до дела из 1946. ''[[Диван живот|То је диван живот]]'' и ''Питање живота и смрти'' . {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Многи ранији амерички и британски филмови показују велику количину поштовања, док други дозвољавају разумну количину забаве. Пауел и Пресбургерова „ ''Питање живота и смрти“'' представља рани пример духова који су љубоморни на животе људи. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Прелазак са монохроматског на колор, да би се разликовала стварност анђела од реалности смртника, такође је коришћен у Пауел и Пресбургеровом филму. {{Sfn|Batchelor|2000|p=37}} Док ''Вингс оф Десире'' не приказује Берлинчане као живе у утопији, академик Роџер Кук је написао да чињеница да људи имају задовољство „даје, као што енглески наслов сугерише, крила жељи“. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Бог се не помиње у филму, {{Sfn|Graf|2002|p=115}} а помиње се само у наставку ''Фараваи, Со Цлосе!'' када анђели наводе сврху да повежу људе са „Њим“. {{Sfn|Hasenberg|1997|p=54}} Научници Роберт Филип Колкер и Петер Беицкене приписали су очигледан недостатак Бога веровањима [[Nju ejdž|Нев Аге]] -а, напоменувши да је Дамијелов „ [[Пали анђео|пад]] “ сличан причи о [[Луцифер|Луциферу]], иако није повезан са злом. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=148}} Рецензент Џефри Оверстрит се сложио да је „Вендерс оставио своје црквено васпитање иза себе“, а да су филмски анђели „измишљотине које је могао да изради према својим спецификацијама“, без обзира на библијска веровања. Оверстрит их је окарактерисао као „каприцне метафоре, ликове који су изгубили радост сензуалног људског искуства”. {{Sfn|Overstreet|2007|p=122}} Ипак, професор Крег Детвајлер је веровао да поглед на Берлин са неба и идеја о [[Анђео чувар|анђелима чуварима]] евоцирају Бога. {{Sfn|Detweiler|2009|p=124}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су додали да чак и ако је Дамиел у искушењу наизглед профаним стварима, атмосфера Берлина значи да је људски Дамиел још увек на „месту поезије, мита и религије“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} У једној сцени, Дамијел и Касијел се састају како би поделили приче у својим запажањима, а њихова функција је откривена као очување прошлости. {{Sfn|Graf|2002|p=116}} Професор Александер Граф је написао да их ово повезује са биоскопом, а Вендерс је приметио да сама ''Крила жеље'' приказује или приказује места у Берлину која су од тада уништена или измењена, укључујући мост, [[Потсдамер плац|Потсдамер Плац]] и [[Берлински зид|Зид]] . {{Sfn|Graf|2002|pp=117-118}} У завршним насловима стоји: „Посвећено свим бившим анђелима, али посебно Јасуџиру, Франсоа и Андреју“ (све референце на Вендерсове колеге филмске ствараоце Јасуџиро Озу, [[Франсоа Трифо|Франсоа Трифоа]] и [[Андреј Тарковски|Андреја Тарковског]]). {{Sfn|Scheibel|2017|p=167}} Сви ови редитељи су умрли пре објављивања филма, а Колкер и Беикене су тврдили да су они утицали на Вендерса: Озу је научио Вендерса реду; Труфаут посматрање људи, посебно младих; {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=138}} и Тарковског, мање јасан утицај на Вендерса, разматрање морала и лепоте. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=140}} Идентификовање режисера као анђела могло би се повезати са функцијом снимања филмских ликова. {{Sfn|Graf|2002|p=118}} [[Датотека:Ozu_Yasujiro.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Ozu_Yasujiro.jpg/220px-Ozu_Yasujiro.jpg|лево|мини| Иасујиро Озу, један од „анђела” посвете филма.]] Академик Лаура Маркус верује да је веза између биоскопа и штампе такође успостављена у афинитету анђела према библиотекама, јер Вендерс приказује библиотеку као оруђе „сећања и јавног простора“, чинећи је чудесним местом. {{Sfn|Marcus|2015|pp=205-206}} Приказ Дамијела, користећи оловку или нематеријалну оловку, за писање „Песме о детињству“, такође је признање штампи и писмености, уводећи, или како је Маркус претпоставио, „можда чак и ослобађајући визуелне слике које следе „. {{Sfn|Marcus|2015|p=206}} Колкер и Беикене су тумачили употребу поезије као део напора сценаристе Петера Хандкеа да уздигне језик изнад уобичајене реторике до духовног. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=147}} Рецензирајући поезију, Детвеилер је приметио да Хандкеова „Песма о детињству” има паралеле са 1. Коринћанима [[Апостол Павле|Светог Павла]] 13 („''Кад сам био дете, говорио сам као дете, разумео сам као дете, мислио сам као дете...''"). {{Sfn|Detweiler|2017}} Професорка Тери Водел је додала да је песма успоставила „централност детињства” као кључну тему, напомињући да деца могу да виде анђеле и да их прихватају без питања, повезујући их са феноменом имагинарних пријатеља . {{Sfn|Waddell|2015}} Филм је такође читан као позив на [[Уједињење Немачке 1990.|поновно уједињење Немачке]], које је уследило 1990. године. Есејисти Дејвид Колдвел и Пол Ри видели су да представља низ од две супротности: Истока и Запада, анђела и човека, мушкарца и жене. {{Sfn|Graf|2002|p=114}} Вендерсови анђели нису везани Зидом, што одражава заједнички простор Источног и Западног Берлина, иако је Источни Берлин и даље првенствено црно-бели. {{Sfn|Byg|2014|p=28}} Научник Мартин Јесингхаузен је веровао да се у филму претпоставља да се поновно уједињење никада неће догодити, и разматрао је своје изјаве о поделама, укључујући територијалне и „више“ поделе, „физичку и духовност, уметност и стварност, црно-бело и боју“. {{Sfn|Jesinghausen|2000|p=80}} Истраживачица Хелен Стодарт, говорећи о приказу циркуске и трапез уметнице Мерион, навела је да је Марион класични циркуски лик, који ствара слику опасности, а потом и потенцијала. Стодарт је тврдио да би Хомер и Марион могли да пронађу будућност у оним што су остаци историје пронађени у Берлину. {{Sfn|Stoddart|2000|p=188}} Стодарт је разматрао кружну природу приче, укључујући паралелу између анђела који не може да види физичко (Дамијел) и лажног анђела (Марион) који може „видети лица“. {{Sfn|Stoddart|2000|p=178}} Марион такође примећује да сви правци воде до Зида, а коначни француски дијалог „Укрцали смо се“ док на екрану стоји „ Наставиће се “, сугерише „коначно кретање ка новом почетку“. {{Sfn|Stoddart|2000|pp=179-180}} Пишући у часопису ''Филм и филозофија'', Нејтан Волфсон цитира рад [[Ролан Барт|Ролана Барта]] —посебно ''С/З'' —као модел да тврди да „овај 'анђеоски' део Небо над Берлином намерно призива у гледаоцу скуп специфичних одговора. Ови одговори пружају основу за трансформацију у којој учествују Дамијел и Марион. Филм припрема гледаоца за аналогну трансформацију и позива гледаоца да учествује у овом процесу, кроз истраживање ауторства и деловања.“ <ref>Wolfson, Nathan. (2003). PoMo Desire?: Authorship and Agency in Wim Wenders Wings of Desire iDer Himmel über Berlin). Film and Philosophy. 7. 126-140. 10.5840/filmphil2003710.</ref> == Стил == [[Датотека:Rainer_Maria_Rilke,_1900.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg/170px-Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg|мини|Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] утицала је на концепт и стил. {{Sfn|Waddell|2015}} <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFWenders2009">Wenders, Wim (9 November 2009). [https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire "On Wings of Desire"]. [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]]. [https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire Archived] from the original on 7 August 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref>]] Писац Британског филмског института Ли Сингер оценио је филмски стил као "храбар" и уметнички у употреби боја, "егзистенцијалном гласу" и "уморном темпу". <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Сингер је прокоментарисао и употребу симболике и комбинације различитих делова културе, од поезије [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] до музике [[Ник Кејв|Ника Кејва]] . По Сингеровој процени, кинематографија је у стању да пренесе анђелову „невидљиву интимност и емпатију“. <ref name="Singer" /> Професор Тери Вадел је описао „дијалог и монолог“ као „лирски“, по узору на Рилкеову поезију. {{Sfn|Waddell|2015}} Научник Александар Граф је разматрао како се ови гласови и вербалне размене често комбинују са позадинским звуцима радија и телевизије, и закључио је да „слика и звучни запис“ који чине стил преносе тачку „слепила“: „мушкарци и жене су мучени свакодневним проблемима; деца су, попут анђела, у свом сопственом сањивом свету“. {{Sfn|Graf|2002|p=119}} Професор Расел ЈА Килбурн оценио је стил као супротан [[Реализам (уметност)|реализму]] и „наглашено немачком“ у посматрању одређених ситуација људског живота. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=83}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су приметили да се приповедање удаљава од потпуно [[Прича|наративног]] формата, а стил писања филма отелотворен је у Хомеровом лику као „анђелу приповедања“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} Перцепција људи постаје кључна за приповедање, а Брејди и Лил цитирају Хандкеову визију за нови наратив: „Само сте протумачили и променили свет; важно је да га ''опишете'' “. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=264}} Психолог Рајан Нимијек написао је да, фокусирајући се на „лепоту сваког тренутка“, ''Небо над Берлином'' преноси „страхопоштовање и чуђење“. {{Sfn|Niemiec|2009|p=138}} Како је Сингер приметио, ''Небо над Берлином'' служе као „Симфонија града“ у хватању „зимског Берлина пре уједињења“. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Килбурн је рекао да је место истакнуто у немачком наслову, као и жеља поменута у наслову на енглеском, од велике важности и да „чести снимци Источног и Западног Берлина из анђела” омогућавају „квази -објективни воајеристички надзор”. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=84}} Посматрајући моду анђелских капута, социолог Ендрју Грили је написао да се уклапа у окружење „влажне, бурне, хладне северне Немачке“. {{Sfn|Greeley|2017|p=118}} Гледајући капуте и репове, др Детвајлер је закључио да је визуелизација анђела „тако кул и са стилом“. {{Sfn|Detweiler|2017}} == Издање == [[Датотека:20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg/220px-20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|лево|мини| [[Вим Вендерс]] на Међународном филмском фестивалу у Берлину 2015 .]] Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану 17. маја 1987. {{Sfn|Reimer|Reimer|2010|p=xxxvii}} ''Небо над Берлином'' је касније отворен у Западној Немачкој крајем октобра 1987. <ref name="Filmlexikon">{{Cite web|url=https://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|title=Der Himmel über Berlin|website=Lexikon des internationalen Films|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212949/http://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> У САД, {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} отворен је у [[Њујорк|Њујорку]] као ''Wings of Desire'' 29. априла 1988. са [[Američka filmska asocijacija — sistem rangiranja filmova|рејтингом ПГ-13]] . <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}</ref> Сандер је рекао да је имао издање у Јапану и да док се анђели не појављују у [[Japanska mitologija|јапанској митологији]], публика у Токију ће му прићи након тога и поделити своје утиске о ликовима. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}<cite class="citation audio-visual cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFKennyWendersSander2009">Kenny, J.M.; Wenders, Wim; Sander, Otto (2009). ''The Angels Among Us'' (Blu-ray). [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]].</cite></ref> Фондација Вим Вендерс произвела је дигиталну [[4K rezolucija|4К]] рестаурацију користећи оригинални црно-бели и колор филм. Ова нова верзија филма премијерно је приказана 16. фебруара 2018. током 68. Међународног филмског фестивала у Берлину у оквиру програма „Класици Берлинала“. <ref>{{Cite web|url=http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|title=Wings of Desire|publisher=Wim Wenders Foundation|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021432/http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198|title=Der Himmel über Berlin {{!}} Wings of Desire|publisher=[[Berlin International Film Festival]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021609/https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198#tab=filmStills|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> == Пријем == === Благајна === Филм је имао 922.718 примљених у Немачкој. <ref>{{Cite web|url=http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|title=Der Himmel über Berlin|publisher=[[Deutsches Filminstitut]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919171217/http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|archive-date=19 September 2017|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> У Француској имао је још 1.079.432 пријема. <ref>{{Cite web|url=http://www.jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|title=Les Ailes Du Désir|website=JP's Box-Office|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160828133432/http://jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|archive-date=28 August 2016|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> Филм је завршио приказивање у Северној Америци 11. маја 1989. године, са зарадом од 3,2 милиона долара, или можда скоро 4 милиона долара, што је била корисна инвестиција за Орион. {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} Критичар Џејмс Монако оценио је да је финансијски учинак изнад типичних уметничких филмова. {{Sfn|Monaco|1992}} === Критички пријем === ''Вингс оф Десире'' су добили „Два палца горе“ од Џина Сискела и [[Роџер Иберт|Роџера Еберта]], где је Сискел приписао Вендерсу причу која „хвали живот какав се живи, а истовремено даје смисао животним забунама“. <ref>{{Cite episode|title=Wings of Desire review|series=[[Siskel & Ebert & The Movies]]|last=Siskel|first=Gene|date=18 June 1988}}</ref> У ''Њујорку'', Дејвид Денби га је поздравио као "изванредан", а вероватно и "највећи немачки филм". <ref>{{Cite magazine|last=Denby|first=David|date=9 May 1988|title=Where Angels Long to Tread|magazine=[[New York (magazine)|New York]]|page=68}}</ref> Десон Хау је то цитирао за „висећу визију која привлачи чула и дух“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Howe|first=Desson|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212062222/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|archive-date=12 December 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Џенет Маслин, која је писала за ''[[The New York Times|Њујорк тајмс]]'', назвала га је „очаравајућом“ у свом концепту, али „штетно преоптерећеном“ у извођењу. <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMaslin1988">Maslin, Janet (29 April 1988). [https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 "Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders"]. ''[[The New York Times]]''. [https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 Archived] from the original on 10 September 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Дејвид Стратон је прихватио визуелне ефекте, перформансе и Книеперову музику, додајући да је филм такође показао Вендерсов укус за рок музику. <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|title=Himmel Ueber Berlin|last=Stratton|first=David|date=20 May 1987|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171001165052/http://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|archive-date=1 October 2017|url-status=live|access-date=30 September 2017}}</ref> Рита {{'}} ''[[The Washington Post|из Васхингтон Поста]]'' приписала је заслуге Вендерсу и Хандкеу за стварање „чудовитог царства митова и филозофског претварања, пуног слика и заслађеног Ганзовим наступом“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Kempley|first=Rita|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170510165305/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|archive-date=10 May 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Не слажући се, [[Полин Кејл|Паулине Каел]] је приметила: "Довољно је да се гледаоци филмова осећају импотентно". {{Sfn|Stengel|2015|p=93}} Према онлајн филмском ресурсу ''Они снимају слике, зар не?'', ''Вингс оф Десире'' је најхваљенији филм из 1987. <ref>{{Cite web|url=http://www.theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|title=The 1,000 Greatest Films (Full List)|website=They Shoot Pictures, Don't They?|archive-url=https://web.archive.org/web/20160116045412/http://theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|archive-date=2016-01-16|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg/220px-Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|мини| [[Бруно Ганц]] је добио позитивне критике за своју улогу Дамиејла; то је вероватно била његова најзапамћенија улога пре 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}</ref>]] === Признања === Филм се такмичио за [[Zlatna palma|Златну палму]] и освојио је за најбољу режију на Филмском фестивалу у Кану 1987 . <ref name="festival-cannes.com">{{Cite web|url=http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|title=Der Himmel Uber Berlin|website=festival-cannes.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702030407/http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Године 1988. освојио је престижну Гран при Белгијског удружења филмских критичара . <ref name="Belgique">{{Cite web|url=http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|title=Les Ailes Du Désir|publisher=Cinémathèque royale de Belgique|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702194805/http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Западна Немачка га је поднела на разматрање за [[Оскар за најбољи међународни филм|Оскара за најбољи филм на страном језику]], понуду коју је подржала њена дистрибутерска компанија. Није номиновано; академија је ретко признавала западнонемачку кинематографију. <ref>{{Cite web|url=http://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|title=The Unbearable Weight of Winning: Garci's Trilogy of Melancholy and the Foreign Language Oscar|last=Dickinson|first=Robert|website=Spectator|page=13|via=[[University of Southern California]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20101126053423/https://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|archive-date=26 November 2010|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> == Наслеђе == Године 1993. Вендерс је направио наставак, ''Далеко, тако близу!'', који је сматрао пожељним за истраживање Берлина након [[Уједињење Немачке 1990.|поновног уједињења]], више него зарад наставка. {{Sfn|Bromley|2001|p=6}} Године 1998. објављен је амерички римејк у режији Бреда Силберлинга под називом ''Град анђела'' . Поставка је премештена у [[Лос Анђелес]], а [[Мег Рајан|главне улоге тумаче Мег Рајан]] и [[Николас Кејџ]] . <ref name="Ebert">{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|title=Wings of Desire|last=Ebert|first=Roger|date=12 April 1998|website=Rogerebert.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626082406/http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|archive-date=26 June 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> У [[Праг|Прагу]], Чешка, Жан Нувел је дизајнирао ''Ангел'', зграду у којој се налази анђео из филма који посматра људе у округу [[Смихов]] . {{Sfn|Humphreys|2011|p=158}} Сценску адаптацију направила је позоришна компанија из [[Њукасл на Тајну]], Велика Британија 2003. године. Ову посебну адаптацију, која је користила филмске снимке града и приче из заједнице, адаптирао је и режирао Алан Лидијард. <ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|title=Wings of Desire|last=Hickling|first=Alfred|date=17 September 2003|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822053459/https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Године 2006. Амерички репертоарски театар у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], и Тонелгроеп Амстердам представили су још једну сценску адаптацију, коју су креирали Гидеон Лестер и Диркје Хоутман, а режирао Ола Мафалани . <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|title=Foolishly, an Angel Falls in Love and Rushes In ... and Up|last=Isherwood|first=Charles|date=5 December 2006|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822055905/http://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Вендерсова прича је такође утицала на представу ''Анђели у Америци'' [[Тони Кушнер|Тонија Кушнера]], у којој се анђели мешају са проблематичним смртницима. <ref name="Winter">{{Cite web|url=http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|title=Earth Angel|last=Winter|first=Jessica|date=2010|website=[[Slate Magazine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822060821/http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> [[R.E.M.|РЕМ]]-ов музички спот такође узима трагове из филма. <ref name="Winter" /> ''Небо над Берлином'' је вероватно била Ганзова најзапамћенија улога пре ''[[Хитлер, последњи дани]]'' 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFDutka2005">Dutka, Elaine (27 February 2005). [https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 "A descent into the bunker"]. ''[[Los Angeles Times|The Los Angeles Times]]''. [https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 Archived] from the original on 8 June 2016<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">21 August</span> 2017</span>.</cite></ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Der Himmel über Berlin}} {{Викицитат|Wings of Desire}} * {{ИМДб наслов|0093191}} * {{AllMovie title|54797}} * {{Rotten Tomatoes|wings_of_desire}} * [https://www.criterion.com/current/posts/1288-wings-of-desire-watch-the-skies ''Wings of Desire: Watch the Skies''] an essay by Michael Atkinson at the Criterion Collection [[Категорија:Филмови 1987.]] [[Категорија:Филмови 1980-их]] [[Категорија:Филмови на немачком језику]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] m0wqkmsokbg7nppjj0k6mmtca1mzny6 25138676 25138380 2022-08-04T16:35:53Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki '''Небо над Берлином''' ({{Јез-нем|'''Der Himmel über Berlin'''}}) је романтични фантастични филм из 1987. у режији [[Вим Вендерс|Вима Вендерса]]. Филм говори о невидљивим, бесмртним [[Анђео|анђелима]] који насељавају Берлин и слушају мисли његових људских становника, тешећи унесрећене. Иако је град густо насељен, многи људи су изоловани или отуђени од својих најмилијих. Један од анђела, кога игра [[Бруно Ганц]], заљубљује се у прелепу, усамљену уметницу на трапезу, коју игра Солвиг Домартин. Анђео бира да постане смртан како би могао да доживи људска чулна задовољства, од уживања у храни до додиривања вољене особе, и како би могао да открије људску љубав са уметником на трапезу. Инспирисани уметношћу која приказује анђеле видљиве око [[Западни Берлин|Западног Берлина]], у то време окруженог [[Берлински зид|Берлинским зидом]], Вендерс и писац [[Петер Хандке]] осмислили су причу и наставили да развијају сценарио током француске и немачке копродукције. Филм је Анри Алекан снимио у боји и црно-белој боји сепије, при чему је ова друга коришћена да представи свет како га виде анђели. Глумачку екипу чине Ото Сандер, Курт Боис и Питер Фалк . За ''Небо над Берлином'', Вендерс је освојио награде за најбољу режију и на Канском филмском фестивалу и на европским филмским наградама . Филм је имао критички и финансијски успех, а академици су га протумачили као изјаву о важности биоскопа, библиотека, циркуса или [[Уједињење Немачке 1990.|немачког јединства]], са садржајем [[Nju ejdž|њу ејџа]]-а, верских, секуларних или других тема. Уследио је наставак, ''Далеко, тако близу!'', објављен 1993. ''Град анђела'', амерички римејк, објављен је 1998. Године 1990. бројни критичари прогласили једним од најбољих филмова 1980-их . == Опис филма == У [[Берлин|Берлину]] подељеном [[Берлински зид|Берлинским зидом]], два [[Анђео|анђела]], Дамијел и Касијел, посматрају град, невидљив и нечувен од његових људских становника. Они посматрају и слушају мисли Берлинчана, укључујући трудницу у колима хитне помоћи на путу до болнице, младу проститутку која стоји поред прометног пута и сломљеног мушкарца који се осећа изданим од своје жене. Њихов ''[[wiktionary:raison d'être|раисон д'етре]]'' је, како Касиел каже, да „састављају, сведоче, чувају“ стварност. Дамијел и Касијел су одувек постојали као анђели; били су у Берлину пре него што је био град, и пре него што је било људи. Међу Берлинчанима које сусрећу у својим лутањима је и старац по имену Хомер, који сања о „епу мира“. Касиел прати старца док тражи тада срушени [[Потсдамер плац]] на отвореном пољу и налази само зид прекривен [[Графит (натпис на зиду)|графитима]] . Иако су Дамијел и Касијел чисти посматрачи, видљиви само деци, и неспособни за било какву интеракцију са физичким светом, Дамијел почиње да се заљубљује у дубоко усамљену циркуску уметницу на трапезу по имену Марион. Живи сама у камп приколици у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], све док не добије вест да ће се њена група, Циркус Алекан, затворити. Депресивна, она плеше сама уз музику и лута градом. У међувремену, глумац Петер Фалк стиже у Западни Берлин да сними филм о [[Трећи рајх|нацистичкој]] прошлости града. Фалк је некада био анђео, али се, уморивши се од сталног посматрања и никада не доживљава, одрекао своје бесмртности да би постао учесник света. Такође све уморнији од бесконачности, Дамијелова чежња је за аутентичношћу и границама људског постојања. У сну упознаје Мерион и изненади се када Фалк осети његово присуство и прича му о задовољствима људског живота. [[Датотека:GWT_39,_Boyenstraße_im_Juni_1989.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg/220px-GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg|мини| У филму су приказани графити на [[Берлински зид|Берлинском зиду]] .]] Дамијел је коначно убеђен да одбаци своју бесмртност. Први пут доживљава живот: крвари, види боје, куша храну и пије кафу. У међувремену, Касиел улази у ум младића који се спрема да изврши самоубиство скочивши са зграде. Касијел покушава да спасе младића, али не може то да уради, и остаје мучен тим искуством. Осетивши Касијелово присуство, Фалк му се допире као што је имао Дамијела, али Касијел није вољан да следи њихов пример. На крају, Дамијел упознаје уметника на трапезу Мерион у бару током концерта [[Ник Кејв|Ника Кејва]], а она га поздравља и говори о томе да је коначно пронашла љубав која је озбиљна и која може учинити да се осећа потпуно. Следећег дана, Дамијел размишља како га је време проведено са Марион научило да се осећа задивљено и како је стекао знање које ниједан анђео није у стању да постигне. == Продукција == === Развој === [[Датотека:Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg/220px-Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|мини| Берлинска уметност која приказује анђеле послужила је као инспирација филмским ствараоцима.]] Након што је осам година живео и радио у Сједињеним Државама, редитељ [[Вим Вендерс]] вратио се у своју родну [[Западна Немачка|Западну Немачку]] и пожелео да се поново повеже са њом филмом о свом омиљеном делу, [[Западни Берлин|Западном Берлину]] . <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Планирајући да сними ''До краја света'' 1985. године, схватио је да пројекат неће бити готов за две године и желећи да се што пре врати фотографији, размишљао је о другом пројекту. {{Sfn|Cook|1997|p=164}} Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] делимично је инспирисала причу. Вендерс је тврдио да се чинило да анђели живе у Рилкеовој поезији, а редитељ је такође једног дана забележио „анђеле“ у својим белешкама, <ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> и забележио је уметничка дела на тему анђела на гробљима и широм Берлина. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> У свом третману, Вендерс је такође разматрао позадину у којој је Бог протерао своје анђеле у Берлин као казну за одбрану људи после 1945, када је Бог одлучио да их напусти. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Вендерс је ангажовао [[Петер Хандке|Петера Хандкеа]], који је написао већи део дијалога, поетских нарација и понављајућу песму филма „Песма детињства“. {{Sfn|Detweiler|2017}} Вендерс је пронашао имена Дамијел и Касијел у енциклопедији о анђелима, а такође је имао фотографије Солвеига Доммартина, [[Бруно Ганц|Бруна Ганца]] и Ота Сандера које су служиле као музе. <ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Идеја да анђели могу да читају мисли довела је до тога да Вендерс размишља о личном дијалогу који нико не би рекао наглас. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Вендерс није гледао на протагониста анђела као на самог себе, већ је одлучио да анђео може бити оличење филма и да би сврха филма могла бити да помогне људима отварајући им очи за могућности. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|title=Das Kino könnte der Engel sein|last=Müller|first=Andre|date=19 October 1987|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20160413233902/http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|archive-date=13 April 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> Хандке се није осећао способним да напише ни једну кохерентну причу, али је обећао да ће редовно слати белешке о идејама током продукције. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сценариста Рихард Рајтингер је такође помагао Вендерсу у писању сценарија сцена које укључују Хандкеове доприносе. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} С обзиром на природу овог аранжмана, Вендерс би одржавао свакодневне састанке са својом посадом, често у касним сатима, како би планирао логистику за наредни дан. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Француски продуцент Анатол Дауман није видео велики буџет као неопходан, <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|title=Wenders takes wing|last=Lerner|first=Dietlind|date=30 January 1994|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807073433/http://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=13 August 2017}}</ref> а пројекат је финансиран са 5 милиона [[Немачка марка|марака]] . {{Sfn|Lüdi|Lüdi|2000|p=60}} === Кастинг === Вендерс је веровао да би било важно да глумци који играју два главна лика анђела буду упознати и пријатељски настројени једни према другима. Ганц и Сандер су наступали у неким од истих сценских продукција 20 година. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сандер и Ганц су такође препоручили Курта Боиса Вендерсу и замолили Боиса да наступи. <ref>{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Боисов наступ у улози Хомера означио је његов последњи дугометражни филм у 80-годишњој каријери, почевши од детињства. {{Sfn|Huda|2004|p=249}} Улога Питера Фалка није била планирана све док фотографија није већ почела, а Вендерс је планирао да уметник или политички званичник има аналогну улогу све док помоћница Клер Денис није сугерисала да ће звезда ''Колумба'' бити позната свима. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Фалк је ту улогу описао као "најлуђу ствар која ми је икада понуђена", али је брзо пристао. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Био је навикао на импровизацију коју је захтевала новостворена улога, а када су се Вендерс и Фалк упознали, осмислили су идеје о скицирању лика и тражењу шешира. <ref name="Feaster" /> [[Ник Кејв]] и његов бенд били су смештени у Западном Берлину, а Вендерс га је назвао „правим берлинским херојем“ и одлучио „За мене је било незамисливо да снимим филм у Берлину а да не прикажем један од његових концерата“. {{Sfn|Danks|2016|pp=113-114}} === Снимање === {{Multiple image | align = right | direction = vertical | image1 = Staatsbibliothek zu Berlin (Kulturforum) interior.JPG | image2 = Wilmersdorf Bundesallee Imbiss-001.JPG | width = 200px | footer = [[Берлинска државна библиотека]] и друга места у околини Западног Берлина биле су локације за снимање. }} Филм је снимио Анри Алекан, {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} чија кинематографија представља монохроматску тачку гледишта анђела, јер не виде боје, и прелази на боју да би приказала људску тачку гледишта. Током снимања, Алекан је користио веома стару и крхку свилену чарапу која је припадала његовој баки као филтер за монохроматске секвенце, {{Sfn|Hurbis-Cherrier|2012|p=277}} додајући дашак сепије [[Црно-бели филм|црно-белој]]. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Вендерс је сматрао да је природно да анђели без искуства у физичком свету не виде боју, а такође је мислио да ће црно-бела кинематографија Алекана пружити нови поглед на Берлин. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Изазов у кинематографији представљало је коришћење камере за перцепцију анђела, јер анђели нису спутани у томе колико далеко могу да посматрају, у било којој димензији. {{Sfn|Cook|1997|pp=167-168}} Циркус Алекан из приче је назван у част сниматеља. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} Снимање се одвијало на стварним локацијама у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], као што је Берлинска државна библиотека [[Hans Šarun|Ханса Шаруна]], <ref name="Pulver">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|title=10 of the best films set in Berlin|last=Pulver|first=Andrew|date=17 August 2011|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170310050627/https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|archive-date=10 March 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> иако је Зид поново направљен у студију, <ref name="Pulver" /> јер је снимање правог зида било забрањено. Неки комади рекреације су направљени од јефтиног дрвета, а један је уништен кишом током производње. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Са мало идеје о томе како приказати анђеле и без дизајна костима, Вендерс је рекао да су филмаши консултовали уметничка дела, експериментисали и пронашли идеју о оклопу током продукције, и рекли америчком редитељу Бреду Силберлингу да су се одлучили за капуте тек касније. <ref name="Silberling">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Фризура је била инспирисана фотографијом јапанског ратника. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Иако су циркуске сцене захтевале опсежне и ризичне акробације, Домартин је успео да научи покрете трапеза и конопца за само осам недеља, и све је урадила сама, без каскадера. <ref name="theguardian">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|title=Solveig Dommartin, Wenders' fearless angel|last=Jakubowski|first=Maxim|date=6 February 2007|work=[[The Guardian]]|access-date=3 April 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407085907/http://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|archive-date=7 April 2014|location=London|author-link=Maxim Jakubowski}}</ref> Током продукције, филмски ствараоци су позвали немачку полицију након што је Фалк нестао. Фалк је проводио сате истражујући Западни Берлин и откривен је у кафићу. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|title=Fotostrecke: Die vielen Optionen des Peter Falk|date=11 April 2014|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021065720/http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|archive-date=21 October 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> === Пост продукција === Петер Хандке је стигао у Западни Берлин током процеса монтаже, који је водио Петер Прзигодда . Хандке је веровао да се граничи са [[Неми филм|немим филмом]], осим неке музике, и недостајало му је много нота које је послао Вендерсу током снимања. Хандке је стога предложио да се његови списи додају преко гласа. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Након што је Фалк напустио Берлин, снимио је већи део свог гласа у тонском студију у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]] . Много тога је било импровизовано, иако је Вендерс и даље надзирао телефоном. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Пошто је снимање изведено у дугим кадровима, а камера која се користила као „анђеоско око“, већи део покрета је пренет камером, а не ефектима монтаже. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Било је пет сати снимака за монтажу све до коначног реза. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Борба између звезда снимљена је за последњу сцену, али је касније монтирана. {{Sfn|Klosterman|2009|p=37}} Композитор Јирген Кнајпер претпостављао је да ће харфе и виолине бити довољне за [[Филмска музика|партитуру]] за филм о анђелима, све док није видео део филма. Видевши да су анђели незадовољни, написао је другачију партитуру користећи хор, гласове и звиждање. <ref name="Knieper">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Лоран Петитган је допринео циркуској музици, ансамблском делу извођеном са хармоникама, саксофонима и клавијатурама. {{Sfn|Davison|2017}} == Теме и интерпретације == [[Датотека:Monumento_al_Ángel_Caído_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_(Madrid).jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg/220px-Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg|мини| Прича садржи сличности са концептом [[Пали анђео|палог анђела]], иако није повезана са злом.]] Концепт анђела, духова или духова који помажу људима на Земљи био је уобичајен у биоскопу, од ''Хере Цомес Мр. Јордан'' (1941) до дела из 1946. ''[[Диван живот|То је диван живот]]'' и ''Питање живота и смрти'' . {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Многи ранији амерички и британски филмови показују велику количину поштовања, док други дозвољавају разумну количину забаве. Пауел и Пресбургерова „ ''Питање живота и смрти“'' представља рани пример духова који су љубоморни на животе људи. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Прелазак са монохроматског на колор, да би се разликовала стварност анђела од реалности смртника, такође је коришћен у Пауел и Пресбургеровом филму. {{Sfn|Batchelor|2000|p=37}} Док ''Вингс оф Десире'' не приказује Берлинчане као живе у утопији, академик Роџер Кук је написао да чињеница да људи имају задовољство „даје, као што енглески наслов сугерише, крила жељи“. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Бог се не помиње у филму, {{Sfn|Graf|2002|p=115}} а помиње се само у наставку ''Фараваи, Со Цлосе!'' када анђели наводе сврху да повежу људе са „Њим“. {{Sfn|Hasenberg|1997|p=54}} Научници Роберт Филип Колкер и Петер Беицкене приписали су очигледан недостатак Бога веровањима [[Nju ejdž|Нев Аге]] -а, напоменувши да је Дамијелов „ [[Пали анђео|пад]] “ сличан причи о [[Луцифер|Луциферу]], иако није повезан са злом. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=148}} Рецензент Џефри Оверстрит се сложио да је „Вендерс оставио своје црквено васпитање иза себе“, а да су филмски анђели „измишљотине које је могао да изради према својим спецификацијама“, без обзира на библијска веровања. Оверстрит их је окарактерисао као „каприцне метафоре, ликове који су изгубили радост сензуалног људског искуства”. {{Sfn|Overstreet|2007|p=122}} Ипак, професор Крег Детвајлер је веровао да поглед на Берлин са неба и идеја о [[Анђео чувар|анђелима чуварима]] евоцирају Бога. {{Sfn|Detweiler|2009|p=124}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су додали да чак и ако је Дамиел у искушењу наизглед профаним стварима, атмосфера Берлина значи да је људски Дамиел још увек на „месту поезије, мита и религије“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} У једној сцени, Дамијел и Касијел се састају како би поделили приче у својим запажањима, а њихова функција је откривена као очување прошлости. {{Sfn|Graf|2002|p=116}} Професор Александер Граф је написао да их ово повезује са биоскопом, а Вендерс је приметио да сама ''Крила жеље'' приказује или приказује места у Берлину која су од тада уништена или измењена, укључујући мост, [[Потсдамер плац|Потсдамер Плац]] и [[Берлински зид|Зид]] . {{Sfn|Graf|2002|pp=117-118}} У завршним насловима стоји: „Посвећено свим бившим анђелима, али посебно Јасуџиру, Франсоа и Андреју“ (све референце на Вендерсове колеге филмске ствараоце Јасуџиро Озу, [[Франсоа Трифо|Франсоа Трифоа]] и [[Андреј Тарковски|Андреја Тарковског]]). {{Sfn|Scheibel|2017|p=167}} Сви ови редитељи су умрли пре објављивања филма, а Колкер и Беикене су тврдили да су они утицали на Вендерса: Озу је научио Вендерса реду; Труфаут посматрање људи, посебно младих; {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=138}} и Тарковског, мање јасан утицај на Вендерса, разматрање морала и лепоте. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=140}} Идентификовање режисера као анђела могло би се повезати са функцијом снимања филмских ликова. {{Sfn|Graf|2002|p=118}} [[Датотека:Ozu_Yasujiro.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Ozu_Yasujiro.jpg/220px-Ozu_Yasujiro.jpg|лево|мини| Иасујиро Озу, један од „анђела” посвете филма.]] Академик Лаура Маркус верује да је веза између биоскопа и штампе такође успостављена у афинитету анђела према библиотекама, јер Вендерс приказује библиотеку као оруђе „сећања и јавног простора“, чинећи је чудесним местом. {{Sfn|Marcus|2015|pp=205-206}} Приказ Дамијела, користећи оловку или нематеријалну оловку, за писање „Песме о детињству“, такође је признање штампи и писмености, уводећи, или како је Маркус претпоставио, „можда чак и ослобађајући визуелне слике које следе „. {{Sfn|Marcus|2015|p=206}} Колкер и Беикене су тумачили употребу поезије као део напора сценаристе Петера Хандкеа да уздигне језик изнад уобичајене реторике до духовног. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=147}} Рецензирајући поезију, Детвеилер је приметио да Хандкеова „Песма о детињству” има паралеле са 1. Коринћанима [[Апостол Павле|Светог Павла]] 13 („''Кад сам био дете, говорио сам као дете, разумео сам као дете, мислио сам као дете...''"). {{Sfn|Detweiler|2017}} Професорка Тери Водел је додала да је песма успоставила „централност детињства” као кључну тему, напомињући да деца могу да виде анђеле и да их прихватају без питања, повезујући их са феноменом имагинарних пријатеља . {{Sfn|Waddell|2015}} Филм је такође читан као позив на [[Уједињење Немачке 1990.|поновно уједињење Немачке]], које је уследило 1990. године. Есејисти Дејвид Колдвел и Пол Ри видели су да представља низ од две супротности: Истока и Запада, анђела и човека, мушкарца и жене. {{Sfn|Graf|2002|p=114}} Вендерсови анђели нису везани Зидом, што одражава заједнички простор Источног и Западног Берлина, иако је Источни Берлин и даље првенствено црно-бели. {{Sfn|Byg|2014|p=28}} Научник Мартин Јесингхаузен је веровао да се у филму претпоставља да се поновно уједињење никада неће догодити, и разматрао је своје изјаве о поделама, укључујући територијалне и „више“ поделе, „физичку и духовност, уметност и стварност, црно-бело и боју“. {{Sfn|Jesinghausen|2000|p=80}} Истраживачица Хелен Стодарт, говорећи о приказу циркуске и трапез уметнице Мерион, навела је да је Марион класични циркуски лик, који ствара слику опасности, а потом и потенцијала. Стодарт је тврдио да би Хомер и Марион могли да пронађу будућност у оним што су остаци историје пронађени у Берлину. {{Sfn|Stoddart|2000|p=188}} Стодарт је разматрао кружну природу приче, укључујући паралелу између анђела који не може да види физичко (Дамијел) и лажног анђела (Марион) који може „видети лица“. {{Sfn|Stoddart|2000|p=178}} Марион такође примећује да сви правци воде до Зида, а коначни француски дијалог „Укрцали смо се“ док на екрану стоји „ Наставиће се “, сугерише „коначно кретање ка новом почетку“. {{Sfn|Stoddart|2000|pp=179-180}} Пишући у часопису ''Филм и филозофија'', Нејтан Волфсон цитира рад [[Ролан Барт|Ролана Барта]] —посебно ''С/З'' —као модел да тврди да „овај 'анђеоски' део Небо над Берлином намерно призива у гледаоцу скуп специфичних одговора. Ови одговори пружају основу за трансформацију у којој учествују Дамијел и Марион. Филм припрема гледаоца за аналогну трансформацију и позива гледаоца да учествује у овом процесу, кроз истраживање ауторства и деловања.“ <ref>Wolfson, Nathan. (2003). PoMo Desire?: Authorship and Agency in Wim Wenders Wings of Desire iDer Himmel über Berlin). Film and Philosophy. 7. 126-140. 10.5840/filmphil2003710.</ref> == Стил == [[Датотека:Rainer_Maria_Rilke,_1900.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg/170px-Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg|мини|Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] утицала је на концепт и стил. {{Sfn|Waddell|2015}} <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFWenders2009">Wenders, Wim (9 November 2009). [https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire "On Wings of Desire"]. [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]]. [https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire Archived] from the original on 7 August 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref>]] Писац Британског филмског института Ли Сингер оценио је филмски стил као "храбар" и уметнички у употреби боја, "егзистенцијалном гласу" и "уморном темпу". <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Сингер је прокоментарисао и употребу симболике и комбинације различитих делова културе, од поезије [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] до музике [[Ник Кејв|Ника Кејва]] . По Сингеровој процени, кинематографија је у стању да пренесе анђелову „невидљиву интимност и емпатију“. <ref name="Singer" /> Професор Тери Вадел је описао „дијалог и монолог“ као „лирски“, по узору на Рилкеову поезију. {{Sfn|Waddell|2015}} Научник Александар Граф је разматрао како се ови гласови и вербалне размене често комбинују са позадинским звуцима радија и телевизије, и закључио је да „слика и звучни запис“ који чине стил преносе тачку „слепила“: „мушкарци и жене су мучени свакодневним проблемима; деца су, попут анђела, у свом сопственом сањивом свету“. {{Sfn|Graf|2002|p=119}} Професор Расел ЈА Килбурн оценио је стил као супротан [[Реализам (уметност)|реализму]] и „наглашено немачком“ у посматрању одређених ситуација људског живота. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=83}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су приметили да се приповедање удаљава од потпуно [[Прича|наративног]] формата, а стил писања филма отелотворен је у Хомеровом лику као „анђелу приповедања“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} Перцепција људи постаје кључна за приповедање, а Брејди и Лил цитирају Хандкеову визију за нови наратив: „Само сте протумачили и променили свет; важно је да га ''опишете'' “. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=264}} Психолог Рајан Нимијек написао је да, фокусирајући се на „лепоту сваког тренутка“, ''Небо над Берлином'' преноси „страхопоштовање и чуђење“. {{Sfn|Niemiec|2009|p=138}} Како је Сингер приметио, ''Небо над Берлином'' служе као „Симфонија града“ у хватању „зимског Берлина пре уједињења“. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Килбурн је рекао да је место истакнуто у немачком наслову, као и жеља поменута у наслову на енглеском, од велике важности и да „чести снимци Источног и Западног Берлина из анђела” омогућавају „квази -објективни воајеристички надзор”. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=84}} Посматрајући моду анђелских капута, социолог Ендрју Грили је написао да се уклапа у окружење „влажне, бурне, хладне северне Немачке“. {{Sfn|Greeley|2017|p=118}} Гледајући капуте и репове, др Детвајлер је закључио да је визуелизација анђела „тако кул и са стилом“. {{Sfn|Detweiler|2017}} == Издање == [[Датотека:20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg/220px-20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|лево|мини| [[Вим Вендерс]] на Међународном филмском фестивалу у Берлину 2015 .]] Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану 17. маја 1987. {{Sfn|Reimer|Reimer|2010|p=xxxvii}} ''Небо над Берлином'' је касније отворен у Западној Немачкој крајем октобра 1987. <ref name="Filmlexikon">{{Cite web|url=https://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|title=Der Himmel über Berlin|website=Lexikon des internationalen Films|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212949/http://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> У САД, {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} отворен је у [[Њујорк|Њујорку]] као ''Wings of Desire'' 29. априла 1988. са [[Američka filmska asocijacija — sistem rangiranja filmova|рејтингом ПГ-13]] . <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}</ref> Сандер је рекао да је имао издање у Јапану и да док се анђели не појављују у [[Japanska mitologija|јапанској митологији]], публика у Токију ће му прићи након тога и поделити своје утиске о ликовима. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}<cite class="citation audio-visual cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFKennyWendersSander2009">Kenny, J.M.; Wenders, Wim; Sander, Otto (2009). ''The Angels Among Us'' (Blu-ray). [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]].</cite></ref> Фондација Вим Вендерс произвела је дигиталну [[4K rezolucija|4К]] рестаурацију користећи оригинални црно-бели и колор филм. Ова нова верзија филма премијерно је приказана 16. фебруара 2018. током 68. Међународног филмског фестивала у Берлину у оквиру програма „Класици Берлинала“. <ref>{{Cite web|url=http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|title=Wings of Desire|publisher=Wim Wenders Foundation|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021432/http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198|title=Der Himmel über Berlin {{!}} Wings of Desire|publisher=[[Berlin International Film Festival]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021609/https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198#tab=filmStills|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> == Пријем == === Благајна === Филм је имао 922.718 примљених у Немачкој. <ref>{{Cite web|url=http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|title=Der Himmel über Berlin|publisher=[[Deutsches Filminstitut]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919171217/http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|archive-date=19 September 2017|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> У Француској имао је још 1.079.432 пријема. <ref>{{Cite web|url=http://www.jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|title=Les Ailes Du Désir|website=JP's Box-Office|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160828133432/http://jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|archive-date=28 August 2016|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> Филм је завршио приказивање у Северној Америци 11. маја 1989. године, са зарадом од 3,2 милиона долара, или можда скоро 4 милиона долара, што је била корисна инвестиција за Орион. {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} Критичар Џејмс Монако оценио је да је финансијски учинак изнад типичних уметничких филмова. {{Sfn|Monaco|1992}} === Критички пријем === ''Вингс оф Десире'' су добили „Два палца горе“ од Џина Сискела и [[Роџер Иберт|Роџера Еберта]], где је Сискел приписао Вендерсу причу која „хвали живот какав се живи, а истовремено даје смисао животним забунама“. <ref>{{Cite episode|title=Wings of Desire review|series=[[Siskel & Ebert & The Movies]]|last=Siskel|first=Gene|date=18 June 1988}}</ref> У ''Њујорку'', Дејвид Денби га је поздравио као "изванредан", а вероватно и "највећи немачки филм". <ref>{{Cite magazine|last=Denby|first=David|date=9 May 1988|title=Where Angels Long to Tread|magazine=[[New York (magazine)|New York]]|page=68}}</ref> Десон Хау је то цитирао за „висећу визију која привлачи чула и дух“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Howe|first=Desson|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212062222/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|archive-date=12 December 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Џенет Маслин, која је писала за ''[[The New York Times|Њујорк тајмс]]'', назвала га је „очаравајућом“ у свом концепту, али „штетно преоптерећеном“ у извођењу. <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMaslin1988">Maslin, Janet (29 April 1988). [https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 "Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders"]. ''[[The New York Times]]''. [https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 Archived] from the original on 10 September 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Дејвид Стратон је прихватио визуелне ефекте, перформансе и Книеперову музику, додајући да је филм такође показао Вендерсов укус за рок музику. <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|title=Himmel Ueber Berlin|last=Stratton|first=David|date=20 May 1987|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171001165052/http://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|archive-date=1 October 2017|url-status=live|access-date=30 September 2017}}</ref> Рита {{'}} ''[[The Washington Post|из Васхингтон Поста]]'' приписала је заслуге Вендерсу и Хандкеу за стварање „чудовитог царства митова и филозофског претварања, пуног слика и заслађеног Ганзовим наступом“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Kempley|first=Rita|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170510165305/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|archive-date=10 May 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Не слажући се, [[Полин Кејл|Паулине Каел]] је приметила: "Довољно је да се гледаоци филмова осећају импотентно". {{Sfn|Stengel|2015|p=93}} Према онлајн филмском ресурсу ''Они снимају слике, зар не?'', ''Вингс оф Десире'' је најхваљенији филм из 1987. <ref>{{Cite web|url=http://www.theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|title=The 1,000 Greatest Films (Full List)|website=They Shoot Pictures, Don't They?|archive-url=https://web.archive.org/web/20160116045412/http://theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|archive-date=2016-01-16|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg/220px-Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|мини| [[Бруно Ганц]] је добио позитивне критике за своју улогу Дамиејла; то је вероватно била његова најзапамћенија улога пре 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}</ref>]] === Признања === Филм се такмичио за [[Zlatna palma|Златну палму]] и освојио је за најбољу режију на Филмском фестивалу у Кану 1987 . <ref name="festival-cannes.com">{{Cite web|url=http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|title=Der Himmel Uber Berlin|website=festival-cannes.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702030407/http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Године 1988. освојио је престижну Гран при Белгијског удружења филмских критичара . <ref name="Belgique">{{Cite web|url=http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|title=Les Ailes Du Désir|publisher=Cinémathèque royale de Belgique|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702194805/http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Западна Немачка га је поднела на разматрање за [[Оскар за најбољи међународни филм|Оскара за најбољи филм на страном језику]], понуду коју је подржала њена дистрибутерска компанија. Није номиновано; академија је ретко признавала западнонемачку кинематографију. <ref>{{Cite web|url=http://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|title=The Unbearable Weight of Winning: Garci's Trilogy of Melancholy and the Foreign Language Oscar|last=Dickinson|first=Robert|website=Spectator|page=13|via=[[University of Southern California]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20101126053423/https://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|archive-date=26 November 2010|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> == Наслеђе == Године 1993. Вендерс је направио наставак, ''Далеко, тако близу!'', који је сматрао пожељним за истраживање Берлина након [[Уједињење Немачке 1990.|поновног уједињења]], више него зарад наставка. {{Sfn|Bromley|2001|p=6}} Године 1998. објављен је амерички римејк у режији Бреда Силберлинга под називом ''Град анђела'' . Поставка је премештена у [[Лос Анђелес]], а [[Мег Рајан|главне улоге тумаче Мег Рајан]] и [[Николас Кејџ]] . <ref name="Ebert">{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|title=Wings of Desire|last=Ebert|first=Roger|date=12 April 1998|website=Rogerebert.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626082406/http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|archive-date=26 June 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> У [[Праг|Прагу]], Чешка, Жан Нувел је дизајнирао ''Ангел'', зграду у којој се налази анђео из филма који посматра људе у округу [[Смихов]] . {{Sfn|Humphreys|2011|p=158}} Сценску адаптацију направила је позоришна компанија из [[Њукасл на Тајну]], Велика Британија 2003. године. Ову посебну адаптацију, која је користила филмске снимке града и приче из заједнице, адаптирао је и режирао Алан Лидијард. <ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|title=Wings of Desire|last=Hickling|first=Alfred|date=17 September 2003|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822053459/https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Године 2006. Амерички репертоарски театар у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], и Тонелгроеп Амстердам представили су још једну сценску адаптацију, коју су креирали Гидеон Лестер и Диркје Хоутман, а режирао Ола Мафалани . <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|title=Foolishly, an Angel Falls in Love and Rushes In ... and Up|last=Isherwood|first=Charles|date=5 December 2006|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822055905/http://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Вендерсова прича је такође утицала на представу ''Анђели у Америци'' [[Тони Кушнер|Тонија Кушнера]], у којој се анђели мешају са проблематичним смртницима. <ref name="Winter">{{Cite web|url=http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|title=Earth Angel|last=Winter|first=Jessica|date=2010|website=[[Slate Magazine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822060821/http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> [[R.E.M.|РЕМ]]-ов музички спот такође узима трагове из филма. <ref name="Winter" /> ''Небо над Берлином'' је вероватно била Ганзова најзапамћенија улога пре ''[[Хитлер, последњи дани]]'' 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFDutka2005">Dutka, Elaine (27 February 2005). [https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 "A descent into the bunker"]. ''[[Los Angeles Times|The Los Angeles Times]]''. [https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 Archived] from the original on 8 June 2016<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">21 August</span> 2017</span>.</cite></ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Der Himmel über Berlin}} {{Викицитат|Wings of Desire}} * {{ИМДб наслов|0093191}} * {{AllMovie title|54797}} * {{Rotten Tomatoes|wings_of_desire}} * [https://www.criterion.com/current/posts/1288-wings-of-desire-watch-the-skies ''Wings of Desire: Watch the Skies''] an essay by Michael Atkinson at the Criterion Collection [[Категорија:Филмови 1987.]] [[Категорија:Филмови 1980-их]] [[Категорија:Филмови на немачком језику]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] tustmy4a1tlh9jqehs9ip3wljsdzpx5 25138678 25138676 2022-08-04T16:37:31Z EmiliaITČA 298352 /* Издање */ wikitext text/x-wiki '''Небо над Берлином''' ({{Јез-нем|'''Der Himmel über Berlin'''}}) је романтични фантастични филм из 1987. у режији [[Вим Вендерс|Вима Вендерса]]. Филм говори о невидљивим, бесмртним [[Анђео|анђелима]] који насељавају Берлин и слушају мисли његових људских становника, тешећи унесрећене. Иако је град густо насељен, многи људи су изоловани или отуђени од својих најмилијих. Један од анђела, кога игра [[Бруно Ганц]], заљубљује се у прелепу, усамљену уметницу на трапезу, коју игра Солвиг Домартин. Анђео бира да постане смртан како би могао да доживи људска чулна задовољства, од уживања у храни до додиривања вољене особе, и како би могао да открије људску љубав са уметником на трапезу. Инспирисани уметношћу која приказује анђеле видљиве око [[Западни Берлин|Западног Берлина]], у то време окруженог [[Берлински зид|Берлинским зидом]], Вендерс и писац [[Петер Хандке]] осмислили су причу и наставили да развијају сценарио током француске и немачке копродукције. Филм је Анри Алекан снимио у боји и црно-белој боји сепије, при чему је ова друга коришћена да представи свет како га виде анђели. Глумачку екипу чине Ото Сандер, Курт Боис и Питер Фалк . За ''Небо над Берлином'', Вендерс је освојио награде за најбољу режију и на Канском филмском фестивалу и на европским филмским наградама . Филм је имао критички и финансијски успех, а академици су га протумачили као изјаву о важности биоскопа, библиотека, циркуса или [[Уједињење Немачке 1990.|немачког јединства]], са садржајем [[Nju ejdž|њу ејџа]]-а, верских, секуларних или других тема. Уследио је наставак, ''Далеко, тако близу!'', објављен 1993. ''Град анђела'', амерички римејк, објављен је 1998. Године 1990. бројни критичари прогласили једним од најбољих филмова 1980-их . == Опис филма == У [[Берлин|Берлину]] подељеном [[Берлински зид|Берлинским зидом]], два [[Анђео|анђела]], Дамијел и Касијел, посматрају град, невидљив и нечувен од његових људских становника. Они посматрају и слушају мисли Берлинчана, укључујући трудницу у колима хитне помоћи на путу до болнице, младу проститутку која стоји поред прометног пута и сломљеног мушкарца који се осећа изданим од своје жене. Њихов ''[[wiktionary:raison d'être|раисон д'етре]]'' је, како Касиел каже, да „састављају, сведоче, чувају“ стварност. Дамијел и Касијел су одувек постојали као анђели; били су у Берлину пре него што је био град, и пре него што је било људи. Међу Берлинчанима које сусрећу у својим лутањима је и старац по имену Хомер, који сања о „епу мира“. Касиел прати старца док тражи тада срушени [[Потсдамер плац]] на отвореном пољу и налази само зид прекривен [[Графит (натпис на зиду)|графитима]] . Иако су Дамијел и Касијел чисти посматрачи, видљиви само деци, и неспособни за било какву интеракцију са физичким светом, Дамијел почиње да се заљубљује у дубоко усамљену циркуску уметницу на трапезу по имену Марион. Живи сама у камп приколици у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], све док не добије вест да ће се њена група, Циркус Алекан, затворити. Депресивна, она плеше сама уз музику и лута градом. У међувремену, глумац Петер Фалк стиже у Западни Берлин да сними филм о [[Трећи рајх|нацистичкој]] прошлости града. Фалк је некада био анђео, али се, уморивши се од сталног посматрања и никада не доживљава, одрекао своје бесмртности да би постао учесник света. Такође све уморнији од бесконачности, Дамијелова чежња је за аутентичношћу и границама људског постојања. У сну упознаје Мерион и изненади се када Фалк осети његово присуство и прича му о задовољствима људског живота. [[Датотека:GWT_39,_Boyenstraße_im_Juni_1989.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg/220px-GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg|мини| У филму су приказани графити на [[Берлински зид|Берлинском зиду]] .]] Дамијел је коначно убеђен да одбаци своју бесмртност. Први пут доживљава живот: крвари, види боје, куша храну и пије кафу. У међувремену, Касиел улази у ум младића који се спрема да изврши самоубиство скочивши са зграде. Касијел покушава да спасе младића, али не може то да уради, и остаје мучен тим искуством. Осетивши Касијелово присуство, Фалк му се допире као што је имао Дамијела, али Касијел није вољан да следи њихов пример. На крају, Дамијел упознаје уметника на трапезу Мерион у бару током концерта [[Ник Кејв|Ника Кејва]], а она га поздравља и говори о томе да је коначно пронашла љубав која је озбиљна и која може учинити да се осећа потпуно. Следећег дана, Дамијел размишља како га је време проведено са Марион научило да се осећа задивљено и како је стекао знање које ниједан анђео није у стању да постигне. == Продукција == === Развој === [[Датотека:Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg/220px-Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|мини| Берлинска уметност која приказује анђеле послужила је као инспирација филмским ствараоцима.]] Након што је осам година живео и радио у Сједињеним Државама, редитељ [[Вим Вендерс]] вратио се у своју родну [[Западна Немачка|Западну Немачку]] и пожелео да се поново повеже са њом филмом о свом омиљеном делу, [[Западни Берлин|Западном Берлину]] . <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Планирајући да сними ''До краја света'' 1985. године, схватио је да пројекат неће бити готов за две године и желећи да се што пре врати фотографији, размишљао је о другом пројекту. {{Sfn|Cook|1997|p=164}} Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] делимично је инспирисала причу. Вендерс је тврдио да се чинило да анђели живе у Рилкеовој поезији, а редитељ је такође једног дана забележио „анђеле“ у својим белешкама, <ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> и забележио је уметничка дела на тему анђела на гробљима и широм Берлина. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> У свом третману, Вендерс је такође разматрао позадину у којој је Бог протерао своје анђеле у Берлин као казну за одбрану људи после 1945, када је Бог одлучио да их напусти. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Вендерс је ангажовао [[Петер Хандке|Петера Хандкеа]], који је написао већи део дијалога, поетских нарација и понављајућу песму филма „Песма детињства“. {{Sfn|Detweiler|2017}} Вендерс је пронашао имена Дамијел и Касијел у енциклопедији о анђелима, а такође је имао фотографије Солвеига Доммартина, [[Бруно Ганц|Бруна Ганца]] и Ота Сандера које су служиле као музе. <ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Идеја да анђели могу да читају мисли довела је до тога да Вендерс размишља о личном дијалогу који нико не би рекао наглас. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Вендерс није гледао на протагониста анђела као на самог себе, већ је одлучио да анђео може бити оличење филма и да би сврха филма могла бити да помогне људима отварајући им очи за могућности. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|title=Das Kino könnte der Engel sein|last=Müller|first=Andre|date=19 October 1987|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20160413233902/http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|archive-date=13 April 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> Хандке се није осећао способним да напише ни једну кохерентну причу, али је обећао да ће редовно слати белешке о идејама током продукције. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сценариста Рихард Рајтингер је такође помагао Вендерсу у писању сценарија сцена које укључују Хандкеове доприносе. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} С обзиром на природу овог аранжмана, Вендерс би одржавао свакодневне састанке са својом посадом, често у касним сатима, како би планирао логистику за наредни дан. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Француски продуцент Анатол Дауман није видео велики буџет као неопходан, <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|title=Wenders takes wing|last=Lerner|first=Dietlind|date=30 January 1994|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807073433/http://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=13 August 2017}}</ref> а пројекат је финансиран са 5 милиона [[Немачка марка|марака]] . {{Sfn|Lüdi|Lüdi|2000|p=60}} === Кастинг === Вендерс је веровао да би било важно да глумци који играју два главна лика анђела буду упознати и пријатељски настројени једни према другима. Ганц и Сандер су наступали у неким од истих сценских продукција 20 година. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сандер и Ганц су такође препоручили Курта Боиса Вендерсу и замолили Боиса да наступи. <ref>{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Боисов наступ у улози Хомера означио је његов последњи дугометражни филм у 80-годишњој каријери, почевши од детињства. {{Sfn|Huda|2004|p=249}} Улога Питера Фалка није била планирана све док фотографија није већ почела, а Вендерс је планирао да уметник или политички званичник има аналогну улогу све док помоћница Клер Денис није сугерисала да ће звезда ''Колумба'' бити позната свима. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Фалк је ту улогу описао као "најлуђу ствар која ми је икада понуђена", али је брзо пристао. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Био је навикао на импровизацију коју је захтевала новостворена улога, а када су се Вендерс и Фалк упознали, осмислили су идеје о скицирању лика и тражењу шешира. <ref name="Feaster" /> [[Ник Кејв]] и његов бенд били су смештени у Западном Берлину, а Вендерс га је назвао „правим берлинским херојем“ и одлучио „За мене је било незамисливо да снимим филм у Берлину а да не прикажем један од његових концерата“. {{Sfn|Danks|2016|pp=113-114}} === Снимање === {{Multiple image | align = right | direction = vertical | image1 = Staatsbibliothek zu Berlin (Kulturforum) interior.JPG | image2 = Wilmersdorf Bundesallee Imbiss-001.JPG | width = 200px | footer = [[Берлинска државна библиотека]] и друга места у околини Западног Берлина биле су локације за снимање. }} Филм је снимио Анри Алекан, {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} чија кинематографија представља монохроматску тачку гледишта анђела, јер не виде боје, и прелази на боју да би приказала људску тачку гледишта. Током снимања, Алекан је користио веома стару и крхку свилену чарапу која је припадала његовој баки као филтер за монохроматске секвенце, {{Sfn|Hurbis-Cherrier|2012|p=277}} додајући дашак сепије [[Црно-бели филм|црно-белој]]. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Вендерс је сматрао да је природно да анђели без искуства у физичком свету не виде боју, а такође је мислио да ће црно-бела кинематографија Алекана пружити нови поглед на Берлин. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Изазов у кинематографији представљало је коришћење камере за перцепцију анђела, јер анђели нису спутани у томе колико далеко могу да посматрају, у било којој димензији. {{Sfn|Cook|1997|pp=167-168}} Циркус Алекан из приче је назван у част сниматеља. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} Снимање се одвијало на стварним локацијама у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], као што је Берлинска државна библиотека [[Hans Šarun|Ханса Шаруна]], <ref name="Pulver">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|title=10 of the best films set in Berlin|last=Pulver|first=Andrew|date=17 August 2011|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170310050627/https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|archive-date=10 March 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> иако је Зид поново направљен у студију, <ref name="Pulver" /> јер је снимање правог зида било забрањено. Неки комади рекреације су направљени од јефтиног дрвета, а један је уништен кишом током производње. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Са мало идеје о томе како приказати анђеле и без дизајна костима, Вендерс је рекао да су филмаши консултовали уметничка дела, експериментисали и пронашли идеју о оклопу током продукције, и рекли америчком редитељу Бреду Силберлингу да су се одлучили за капуте тек касније. <ref name="Silberling">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Фризура је била инспирисана фотографијом јапанског ратника. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Иако су циркуске сцене захтевале опсежне и ризичне акробације, Домартин је успео да научи покрете трапеза и конопца за само осам недеља, и све је урадила сама, без каскадера. <ref name="theguardian">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|title=Solveig Dommartin, Wenders' fearless angel|last=Jakubowski|first=Maxim|date=6 February 2007|work=[[The Guardian]]|access-date=3 April 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407085907/http://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|archive-date=7 April 2014|location=London|author-link=Maxim Jakubowski}}</ref> Током продукције, филмски ствараоци су позвали немачку полицију након што је Фалк нестао. Фалк је проводио сате истражујући Западни Берлин и откривен је у кафићу. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|title=Fotostrecke: Die vielen Optionen des Peter Falk|date=11 April 2014|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021065720/http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|archive-date=21 October 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> === Пост продукција === Петер Хандке је стигао у Западни Берлин током процеса монтаже, који је водио Петер Прзигодда . Хандке је веровао да се граничи са [[Неми филм|немим филмом]], осим неке музике, и недостајало му је много нота које је послао Вендерсу током снимања. Хандке је стога предложио да се његови списи додају преко гласа. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Након што је Фалк напустио Берлин, снимио је већи део свог гласа у тонском студију у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]] . Много тога је било импровизовано, иако је Вендерс и даље надзирао телефоном. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Пошто је снимање изведено у дугим кадровима, а камера која се користила као „анђеоско око“, већи део покрета је пренет камером, а не ефектима монтаже. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Било је пет сати снимака за монтажу све до коначног реза. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Борба између звезда снимљена је за последњу сцену, али је касније монтирана. {{Sfn|Klosterman|2009|p=37}} Композитор Јирген Кнајпер претпостављао је да ће харфе и виолине бити довољне за [[Филмска музика|партитуру]] за филм о анђелима, све док није видео део филма. Видевши да су анђели незадовољни, написао је другачију партитуру користећи хор, гласове и звиждање. <ref name="Knieper">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Лоран Петитган је допринео циркуској музици, ансамблском делу извођеном са хармоникама, саксофонима и клавијатурама. {{Sfn|Davison|2017}} == Теме и интерпретације == [[Датотека:Monumento_al_Ángel_Caído_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_(Madrid).jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg/220px-Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg|мини| Прича садржи сличности са концептом [[Пали анђео|палог анђела]], иако није повезана са злом.]] Концепт анђела, духова или духова који помажу људима на Земљи био је уобичајен у биоскопу, од ''Хере Цомес Мр. Јордан'' (1941) до дела из 1946. ''[[Диван живот|То је диван живот]]'' и ''Питање живота и смрти'' . {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Многи ранији амерички и британски филмови показују велику количину поштовања, док други дозвољавају разумну количину забаве. Пауел и Пресбургерова „ ''Питање живота и смрти“'' представља рани пример духова који су љубоморни на животе људи. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Прелазак са монохроматског на колор, да би се разликовала стварност анђела од реалности смртника, такође је коришћен у Пауел и Пресбургеровом филму. {{Sfn|Batchelor|2000|p=37}} Док ''Вингс оф Десире'' не приказује Берлинчане као живе у утопији, академик Роџер Кук је написао да чињеница да људи имају задовољство „даје, као што енглески наслов сугерише, крила жељи“. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Бог се не помиње у филму, {{Sfn|Graf|2002|p=115}} а помиње се само у наставку ''Фараваи, Со Цлосе!'' када анђели наводе сврху да повежу људе са „Њим“. {{Sfn|Hasenberg|1997|p=54}} Научници Роберт Филип Колкер и Петер Беицкене приписали су очигледан недостатак Бога веровањима [[Nju ejdž|Нев Аге]] -а, напоменувши да је Дамијелов „ [[Пали анђео|пад]] “ сличан причи о [[Луцифер|Луциферу]], иако није повезан са злом. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=148}} Рецензент Џефри Оверстрит се сложио да је „Вендерс оставио своје црквено васпитање иза себе“, а да су филмски анђели „измишљотине које је могао да изради према својим спецификацијама“, без обзира на библијска веровања. Оверстрит их је окарактерисао као „каприцне метафоре, ликове који су изгубили радост сензуалног људског искуства”. {{Sfn|Overstreet|2007|p=122}} Ипак, професор Крег Детвајлер је веровао да поглед на Берлин са неба и идеја о [[Анђео чувар|анђелима чуварима]] евоцирају Бога. {{Sfn|Detweiler|2009|p=124}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су додали да чак и ако је Дамиел у искушењу наизглед профаним стварима, атмосфера Берлина значи да је људски Дамиел још увек на „месту поезије, мита и религије“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} У једној сцени, Дамијел и Касијел се састају како би поделили приче у својим запажањима, а њихова функција је откривена као очување прошлости. {{Sfn|Graf|2002|p=116}} Професор Александер Граф је написао да их ово повезује са биоскопом, а Вендерс је приметио да сама ''Крила жеље'' приказује или приказује места у Берлину која су од тада уништена или измењена, укључујући мост, [[Потсдамер плац|Потсдамер Плац]] и [[Берлински зид|Зид]] . {{Sfn|Graf|2002|pp=117-118}} У завршним насловима стоји: „Посвећено свим бившим анђелима, али посебно Јасуџиру, Франсоа и Андреју“ (све референце на Вендерсове колеге филмске ствараоце Јасуџиро Озу, [[Франсоа Трифо|Франсоа Трифоа]] и [[Андреј Тарковски|Андреја Тарковског]]). {{Sfn|Scheibel|2017|p=167}} Сви ови редитељи су умрли пре објављивања филма, а Колкер и Беикене су тврдили да су они утицали на Вендерса: Озу је научио Вендерса реду; Труфаут посматрање људи, посебно младих; {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=138}} и Тарковског, мање јасан утицај на Вендерса, разматрање морала и лепоте. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=140}} Идентификовање режисера као анђела могло би се повезати са функцијом снимања филмских ликова. {{Sfn|Graf|2002|p=118}} [[Датотека:Ozu_Yasujiro.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Ozu_Yasujiro.jpg/220px-Ozu_Yasujiro.jpg|лево|мини| Иасујиро Озу, један од „анђела” посвете филма.]] Академик Лаура Маркус верује да је веза између биоскопа и штампе такође успостављена у афинитету анђела према библиотекама, јер Вендерс приказује библиотеку као оруђе „сећања и јавног простора“, чинећи је чудесним местом. {{Sfn|Marcus|2015|pp=205-206}} Приказ Дамијела, користећи оловку или нематеријалну оловку, за писање „Песме о детињству“, такође је признање штампи и писмености, уводећи, или како је Маркус претпоставио, „можда чак и ослобађајући визуелне слике које следе „. {{Sfn|Marcus|2015|p=206}} Колкер и Беикене су тумачили употребу поезије као део напора сценаристе Петера Хандкеа да уздигне језик изнад уобичајене реторике до духовног. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=147}} Рецензирајући поезију, Детвеилер је приметио да Хандкеова „Песма о детињству” има паралеле са 1. Коринћанима [[Апостол Павле|Светог Павла]] 13 („''Кад сам био дете, говорио сам као дете, разумео сам као дете, мислио сам као дете...''"). {{Sfn|Detweiler|2017}} Професорка Тери Водел је додала да је песма успоставила „централност детињства” као кључну тему, напомињући да деца могу да виде анђеле и да их прихватају без питања, повезујући их са феноменом имагинарних пријатеља . {{Sfn|Waddell|2015}} Филм је такође читан као позив на [[Уједињење Немачке 1990.|поновно уједињење Немачке]], које је уследило 1990. године. Есејисти Дејвид Колдвел и Пол Ри видели су да представља низ од две супротности: Истока и Запада, анђела и човека, мушкарца и жене. {{Sfn|Graf|2002|p=114}} Вендерсови анђели нису везани Зидом, што одражава заједнички простор Источног и Западног Берлина, иако је Источни Берлин и даље првенствено црно-бели. {{Sfn|Byg|2014|p=28}} Научник Мартин Јесингхаузен је веровао да се у филму претпоставља да се поновно уједињење никада неће догодити, и разматрао је своје изјаве о поделама, укључујући територијалне и „више“ поделе, „физичку и духовност, уметност и стварност, црно-бело и боју“. {{Sfn|Jesinghausen|2000|p=80}} Истраживачица Хелен Стодарт, говорећи о приказу циркуске и трапез уметнице Мерион, навела је да је Марион класични циркуски лик, који ствара слику опасности, а потом и потенцијала. Стодарт је тврдио да би Хомер и Марион могли да пронађу будућност у оним што су остаци историје пронађени у Берлину. {{Sfn|Stoddart|2000|p=188}} Стодарт је разматрао кружну природу приче, укључујући паралелу између анђела који не може да види физичко (Дамијел) и лажног анђела (Марион) који може „видети лица“. {{Sfn|Stoddart|2000|p=178}} Марион такође примећује да сви правци воде до Зида, а коначни француски дијалог „Укрцали смо се“ док на екрану стоји „ Наставиће се “, сугерише „коначно кретање ка новом почетку“. {{Sfn|Stoddart|2000|pp=179-180}} Пишући у часопису ''Филм и филозофија'', Нејтан Волфсон цитира рад [[Ролан Барт|Ролана Барта]] —посебно ''С/З'' —као модел да тврди да „овај 'анђеоски' део Небо над Берлином намерно призива у гледаоцу скуп специфичних одговора. Ови одговори пружају основу за трансформацију у којој учествују Дамијел и Марион. Филм припрема гледаоца за аналогну трансформацију и позива гледаоца да учествује у овом процесу, кроз истраживање ауторства и деловања.“ <ref>Wolfson, Nathan. (2003). PoMo Desire?: Authorship and Agency in Wim Wenders Wings of Desire iDer Himmel über Berlin). Film and Philosophy. 7. 126-140. 10.5840/filmphil2003710.</ref> == Стил == [[Датотека:Rainer_Maria_Rilke,_1900.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg/170px-Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg|мини|Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] утицала је на концепт и стил. {{Sfn|Waddell|2015}} <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFWenders2009">Wenders, Wim (9 November 2009). [https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire "On Wings of Desire"]. [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]]. [https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire Archived] from the original on 7 August 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref>]] Писац Британског филмског института Ли Сингер оценио је филмски стил као "храбар" и уметнички у употреби боја, "егзистенцијалном гласу" и "уморном темпу". <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Сингер је прокоментарисао и употребу симболике и комбинације различитих делова културе, од поезије [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] до музике [[Ник Кејв|Ника Кејва]] . По Сингеровој процени, кинематографија је у стању да пренесе анђелову „невидљиву интимност и емпатију“. <ref name="Singer" /> Професор Тери Вадел је описао „дијалог и монолог“ као „лирски“, по узору на Рилкеову поезију. {{Sfn|Waddell|2015}} Научник Александар Граф је разматрао како се ови гласови и вербалне размене често комбинују са позадинским звуцима радија и телевизије, и закључио је да „слика и звучни запис“ који чине стил преносе тачку „слепила“: „мушкарци и жене су мучени свакодневним проблемима; деца су, попут анђела, у свом сопственом сањивом свету“. {{Sfn|Graf|2002|p=119}} Професор Расел ЈА Килбурн оценио је стил као супротан [[Реализам (уметност)|реализму]] и „наглашено немачком“ у посматрању одређених ситуација људског живота. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=83}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су приметили да се приповедање удаљава од потпуно [[Прича|наративног]] формата, а стил писања филма отелотворен је у Хомеровом лику као „анђелу приповедања“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} Перцепција људи постаје кључна за приповедање, а Брејди и Лил цитирају Хандкеову визију за нови наратив: „Само сте протумачили и променили свет; важно је да га ''опишете'' “. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=264}} Психолог Рајан Нимијек написао је да, фокусирајући се на „лепоту сваког тренутка“, ''Небо над Берлином'' преноси „страхопоштовање и чуђење“. {{Sfn|Niemiec|2009|p=138}} Како је Сингер приметио, ''Небо над Берлином'' служе као „Симфонија града“ у хватању „зимског Берлина пре уједињења“. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Килбурн је рекао да је место истакнуто у немачком наслову, као и жеља поменута у наслову на енглеском, од велике важности и да „чести снимци Источног и Западног Берлина из анђела” омогућавају „квази -објективни воајеристички надзор”. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=84}} Посматрајући моду анђелских капута, социолог Ендрју Грили је написао да се уклапа у окружење „влажне, бурне, хладне северне Немачке“. {{Sfn|Greeley|2017|p=118}} Гледајући капуте и репове, др Детвајлер је закључио да је визуелизација анђела „тако кул и са стилом“. {{Sfn|Detweiler|2017}} == Издање == [[Датотека:20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg/220px-20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|мини| [[Вим Вендерс]] на Међународном филмском фестивалу у Берлину 2015 .]] Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану 17. маја 1987. {{Sfn|Reimer|Reimer|2010|p=xxxvii}} ''Небо над Берлином'' је касније отворен у Западној Немачкој крајем октобра 1987. <ref name="Filmlexikon">{{Cite web|url=https://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|title=Der Himmel über Berlin|website=Lexikon des internationalen Films|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212949/http://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> У САД, {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} отворен је у [[Њујорк|Њујорку]] као ''Wings of Desire'' 29. априла 1988. са [[Američka filmska asocijacija — sistem rangiranja filmova|рејтингом ПГ-13]] . <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}</ref> Сандер је рекао да је имао издање у Јапану и да док се анђели не појављују у [[Japanska mitologija|јапанској митологији]], публика у Токију ће му прићи након тога и поделити своје утиске о ликовима. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}<cite class="citation audio-visual cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFKennyWendersSander2009">Kenny, J.M.; Wenders, Wim; Sander, Otto (2009). ''The Angels Among Us'' (Blu-ray). [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]].</cite></ref> Фондација Вим Вендерс произвела је дигиталну [[4K rezolucija|4К]] рестаурацију користећи оригинални црно-бели и колор филм. Ова нова верзија филма премијерно је приказана 16. фебруара 2018. током 68. Међународног филмског фестивала у Берлину у оквиру програма „Класици Берлинала“. <ref>{{Cite web|url=http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|title=Wings of Desire|publisher=Wim Wenders Foundation|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021432/http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198|title=Der Himmel über Berlin {{!}} Wings of Desire|publisher=[[Berlin International Film Festival]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021609/https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198#tab=filmStills|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> == Пријем == === Благајна === Филм је имао 922.718 примљених у Немачкој. <ref>{{Cite web|url=http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|title=Der Himmel über Berlin|publisher=[[Deutsches Filminstitut]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919171217/http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|archive-date=19 September 2017|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> У Француској имао је још 1.079.432 пријема. <ref>{{Cite web|url=http://www.jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|title=Les Ailes Du Désir|website=JP's Box-Office|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160828133432/http://jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|archive-date=28 August 2016|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> Филм је завршио приказивање у Северној Америци 11. маја 1989. године, са зарадом од 3,2 милиона долара, или можда скоро 4 милиона долара, што је била корисна инвестиција за Орион. {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} Критичар Џејмс Монако оценио је да је финансијски учинак изнад типичних уметничких филмова. {{Sfn|Monaco|1992}} === Критички пријем === ''Вингс оф Десире'' су добили „Два палца горе“ од Џина Сискела и [[Роџер Иберт|Роџера Еберта]], где је Сискел приписао Вендерсу причу која „хвали живот какав се живи, а истовремено даје смисао животним забунама“. <ref>{{Cite episode|title=Wings of Desire review|series=[[Siskel & Ebert & The Movies]]|last=Siskel|first=Gene|date=18 June 1988}}</ref> У ''Њујорку'', Дејвид Денби га је поздравио као "изванредан", а вероватно и "највећи немачки филм". <ref>{{Cite magazine|last=Denby|first=David|date=9 May 1988|title=Where Angels Long to Tread|magazine=[[New York (magazine)|New York]]|page=68}}</ref> Десон Хау је то цитирао за „висећу визију која привлачи чула и дух“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Howe|first=Desson|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212062222/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|archive-date=12 December 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Џенет Маслин, која је писала за ''[[The New York Times|Њујорк тајмс]]'', назвала га је „очаравајућом“ у свом концепту, али „штетно преоптерећеном“ у извођењу. <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMaslin1988">Maslin, Janet (29 April 1988). [https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 "Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders"]. ''[[The New York Times]]''. [https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 Archived] from the original on 10 September 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Дејвид Стратон је прихватио визуелне ефекте, перформансе и Книеперову музику, додајући да је филм такође показао Вендерсов укус за рок музику. <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|title=Himmel Ueber Berlin|last=Stratton|first=David|date=20 May 1987|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171001165052/http://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|archive-date=1 October 2017|url-status=live|access-date=30 September 2017}}</ref> Рита {{'}} ''[[The Washington Post|из Васхингтон Поста]]'' приписала је заслуге Вендерсу и Хандкеу за стварање „чудовитог царства митова и филозофског претварања, пуног слика и заслађеног Ганзовим наступом“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Kempley|first=Rita|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170510165305/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|archive-date=10 May 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Не слажући се, [[Полин Кејл|Паулине Каел]] је приметила: "Довољно је да се гледаоци филмова осећају импотентно". {{Sfn|Stengel|2015|p=93}} Према онлајн филмском ресурсу ''Они снимају слике, зар не?'', ''Вингс оф Десире'' је најхваљенији филм из 1987. <ref>{{Cite web|url=http://www.theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|title=The 1,000 Greatest Films (Full List)|website=They Shoot Pictures, Don't They?|archive-url=https://web.archive.org/web/20160116045412/http://theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|archive-date=2016-01-16|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg/220px-Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|мини| [[Бруно Ганц]] је добио позитивне критике за своју улогу Дамиејла; то је вероватно била његова најзапамћенија улога пре 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}</ref>]] === Признања === Филм се такмичио за [[Zlatna palma|Златну палму]] и освојио је за најбољу режију на Филмском фестивалу у Кану 1987 . <ref name="festival-cannes.com">{{Cite web|url=http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|title=Der Himmel Uber Berlin|website=festival-cannes.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702030407/http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Године 1988. освојио је престижну Гран при Белгијског удружења филмских критичара . <ref name="Belgique">{{Cite web|url=http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|title=Les Ailes Du Désir|publisher=Cinémathèque royale de Belgique|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702194805/http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Западна Немачка га је поднела на разматрање за [[Оскар за најбољи међународни филм|Оскара за најбољи филм на страном језику]], понуду коју је подржала њена дистрибутерска компанија. Није номиновано; академија је ретко признавала западнонемачку кинематографију. <ref>{{Cite web|url=http://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|title=The Unbearable Weight of Winning: Garci's Trilogy of Melancholy and the Foreign Language Oscar|last=Dickinson|first=Robert|website=Spectator|page=13|via=[[University of Southern California]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20101126053423/https://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|archive-date=26 November 2010|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> == Наслеђе == Године 1993. Вендерс је направио наставак, ''Далеко, тако близу!'', који је сматрао пожељним за истраживање Берлина након [[Уједињење Немачке 1990.|поновног уједињења]], више него зарад наставка. {{Sfn|Bromley|2001|p=6}} Године 1998. објављен је амерички римејк у режији Бреда Силберлинга под називом ''Град анђела'' . Поставка је премештена у [[Лос Анђелес]], а [[Мег Рајан|главне улоге тумаче Мег Рајан]] и [[Николас Кејџ]] . <ref name="Ebert">{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|title=Wings of Desire|last=Ebert|first=Roger|date=12 April 1998|website=Rogerebert.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626082406/http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|archive-date=26 June 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> У [[Праг|Прагу]], Чешка, Жан Нувел је дизајнирао ''Ангел'', зграду у којој се налази анђео из филма који посматра људе у округу [[Смихов]] . {{Sfn|Humphreys|2011|p=158}} Сценску адаптацију направила је позоришна компанија из [[Њукасл на Тајну]], Велика Британија 2003. године. Ову посебну адаптацију, која је користила филмске снимке града и приче из заједнице, адаптирао је и режирао Алан Лидијард. <ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|title=Wings of Desire|last=Hickling|first=Alfred|date=17 September 2003|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822053459/https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Године 2006. Амерички репертоарски театар у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], и Тонелгроеп Амстердам представили су још једну сценску адаптацију, коју су креирали Гидеон Лестер и Диркје Хоутман, а режирао Ола Мафалани . <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|title=Foolishly, an Angel Falls in Love and Rushes In ... and Up|last=Isherwood|first=Charles|date=5 December 2006|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822055905/http://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Вендерсова прича је такође утицала на представу ''Анђели у Америци'' [[Тони Кушнер|Тонија Кушнера]], у којој се анђели мешају са проблематичним смртницима. <ref name="Winter">{{Cite web|url=http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|title=Earth Angel|last=Winter|first=Jessica|date=2010|website=[[Slate Magazine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822060821/http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> [[R.E.M.|РЕМ]]-ов музички спот такође узима трагове из филма. <ref name="Winter" /> ''Небо над Берлином'' је вероватно била Ганзова најзапамћенија улога пре ''[[Хитлер, последњи дани]]'' 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFDutka2005">Dutka, Elaine (27 February 2005). [https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 "A descent into the bunker"]. ''[[Los Angeles Times|The Los Angeles Times]]''. [https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 Archived] from the original on 8 June 2016<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">21 August</span> 2017</span>.</cite></ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Der Himmel über Berlin}} {{Викицитат|Wings of Desire}} * {{ИМДб наслов|0093191}} * {{AllMovie title|54797}} * {{Rotten Tomatoes|wings_of_desire}} * [https://www.criterion.com/current/posts/1288-wings-of-desire-watch-the-skies ''Wings of Desire: Watch the Skies''] an essay by Michael Atkinson at the Criterion Collection [[Категорија:Филмови 1987.]] [[Категорија:Филмови 1980-их]] [[Категорија:Филмови на немачком језику]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] gl5ovskbr4aacyggnuflplnretozqyq 25138680 25138678 2022-08-04T16:40:09Z EmiliaITČA 298352 /* Критички пријем */ wikitext text/x-wiki '''Небо над Берлином''' ({{Јез-нем|'''Der Himmel über Berlin'''}}) је романтични фантастични филм из 1987. у режији [[Вим Вендерс|Вима Вендерса]]. Филм говори о невидљивим, бесмртним [[Анђео|анђелима]] који насељавају Берлин и слушају мисли његових људских становника, тешећи унесрећене. Иако је град густо насељен, многи људи су изоловани или отуђени од својих најмилијих. Један од анђела, кога игра [[Бруно Ганц]], заљубљује се у прелепу, усамљену уметницу на трапезу, коју игра Солвиг Домартин. Анђео бира да постане смртан како би могао да доживи људска чулна задовољства, од уживања у храни до додиривања вољене особе, и како би могао да открије људску љубав са уметником на трапезу. Инспирисани уметношћу која приказује анђеле видљиве око [[Западни Берлин|Западног Берлина]], у то време окруженог [[Берлински зид|Берлинским зидом]], Вендерс и писац [[Петер Хандке]] осмислили су причу и наставили да развијају сценарио током француске и немачке копродукције. Филм је Анри Алекан снимио у боји и црно-белој боји сепије, при чему је ова друга коришћена да представи свет како га виде анђели. Глумачку екипу чине Ото Сандер, Курт Боис и Питер Фалк . За ''Небо над Берлином'', Вендерс је освојио награде за најбољу режију и на Канском филмском фестивалу и на европским филмским наградама . Филм је имао критички и финансијски успех, а академици су га протумачили као изјаву о важности биоскопа, библиотека, циркуса или [[Уједињење Немачке 1990.|немачког јединства]], са садржајем [[Nju ejdž|њу ејџа]]-а, верских, секуларних или других тема. Уследио је наставак, ''Далеко, тако близу!'', објављен 1993. ''Град анђела'', амерички римејк, објављен је 1998. Године 1990. бројни критичари прогласили једним од најбољих филмова 1980-их . == Опис филма == У [[Берлин|Берлину]] подељеном [[Берлински зид|Берлинским зидом]], два [[Анђео|анђела]], Дамијел и Касијел, посматрају град, невидљив и нечувен од његових људских становника. Они посматрају и слушају мисли Берлинчана, укључујући трудницу у колима хитне помоћи на путу до болнице, младу проститутку која стоји поред прометног пута и сломљеног мушкарца који се осећа изданим од своје жене. Њихов ''[[wiktionary:raison d'être|раисон д'етре]]'' је, како Касиел каже, да „састављају, сведоче, чувају“ стварност. Дамијел и Касијел су одувек постојали као анђели; били су у Берлину пре него што је био град, и пре него што је било људи. Међу Берлинчанима које сусрећу у својим лутањима је и старац по имену Хомер, који сања о „епу мира“. Касиел прати старца док тражи тада срушени [[Потсдамер плац]] на отвореном пољу и налази само зид прекривен [[Графит (натпис на зиду)|графитима]] . Иако су Дамијел и Касијел чисти посматрачи, видљиви само деци, и неспособни за било какву интеракцију са физичким светом, Дамијел почиње да се заљубљује у дубоко усамљену циркуску уметницу на трапезу по имену Марион. Живи сама у камп приколици у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], све док не добије вест да ће се њена група, Циркус Алекан, затворити. Депресивна, она плеше сама уз музику и лута градом. У међувремену, глумац Петер Фалк стиже у Западни Берлин да сними филм о [[Трећи рајх|нацистичкој]] прошлости града. Фалк је некада био анђео, али се, уморивши се од сталног посматрања и никада не доживљава, одрекао своје бесмртности да би постао учесник света. Такође све уморнији од бесконачности, Дамијелова чежња је за аутентичношћу и границама људског постојања. У сну упознаје Мерион и изненади се када Фалк осети његово присуство и прича му о задовољствима људског живота. [[Датотека:GWT_39,_Boyenstraße_im_Juni_1989.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg/220px-GWT_39%2C_Boyenstra%C3%9Fe_im_Juni_1989.jpg|мини| У филму су приказани графити на [[Берлински зид|Берлинском зиду]] .]] Дамијел је коначно убеђен да одбаци своју бесмртност. Први пут доживљава живот: крвари, види боје, куша храну и пије кафу. У међувремену, Касиел улази у ум младића који се спрема да изврши самоубиство скочивши са зграде. Касијел покушава да спасе младића, али не може то да уради, и остаје мучен тим искуством. Осетивши Касијелово присуство, Фалк му се допире као што је имао Дамијела, али Касијел није вољан да следи њихов пример. На крају, Дамијел упознаје уметника на трапезу Мерион у бару током концерта [[Ник Кејв|Ника Кејва]], а она га поздравља и говори о томе да је коначно пронашла љубав која је озбиљна и која може учинити да се осећа потпуно. Следећег дана, Дамијел размишља како га је време проведено са Марион научило да се осећа задивљено и како је стекао знање које ниједан анђео није у стању да постигне. == Продукција == === Развој === [[Датотека:Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg/220px-Berlin_Tiergarten_Siegessaeule_2.jpg|мини| Берлинска уметност која приказује анђеле послужила је као инспирација филмским ствараоцима.]] Након што је осам година живео и радио у Сједињеним Државама, редитељ [[Вим Вендерс]] вратио се у своју родну [[Западна Немачка|Западну Немачку]] и пожелео да се поново повеже са њом филмом о свом омиљеном делу, [[Западни Берлин|Западном Берлину]] . <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Планирајући да сними ''До краја света'' 1985. године, схватио је да пројекат неће бити готов за две године и желећи да се што пре врати фотографији, размишљао је о другом пројекту. {{Sfn|Cook|1997|p=164}} Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] делимично је инспирисала причу. Вендерс је тврдио да се чинило да анђели живе у Рилкеовој поезији, а редитељ је такође једног дана забележио „анђеле“ у својим белешкама, <ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> и забележио је уметничка дела на тему анђела на гробљима и широм Берлина. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> У свом третману, Вендерс је такође разматрао позадину у којој је Бог протерао своје анђеле у Берлин као казну за одбрану људи после 1945, када је Бог одлучио да их напусти. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Вендерс је ангажовао [[Петер Хандке|Петера Хандкеа]], који је написао већи део дијалога, поетских нарација и понављајућу песму филма „Песма детињства“. {{Sfn|Detweiler|2017}} Вендерс је пронашао имена Дамијел и Касијел у енциклопедији о анђелима, а такође је имао фотографије Солвеига Доммартина, [[Бруно Ганц|Бруна Ганца]] и Ота Сандера које су служиле као музе. <ref>{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Идеја да анђели могу да читају мисли довела је до тога да Вендерс размишља о личном дијалогу који нико не би рекао наглас. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Вендерс није гледао на протагониста анђела као на самог себе, већ је одлучио да анђео може бити оличење филма и да би сврха филма могла бити да помогне људима отварајући им очи за могућности. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|title=Das Kino könnte der Engel sein|last=Müller|first=Andre|date=19 October 1987|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20160413233902/http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13525798.html|archive-date=13 April 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> Хандке се није осећао способним да напише ни једну кохерентну причу, али је обећао да ће редовно слати белешке о идејама током продукције. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сценариста Рихард Рајтингер је такође помагао Вендерсу у писању сценарија сцена које укључују Хандкеове доприносе. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} С обзиром на природу овог аранжмана, Вендерс би одржавао свакодневне састанке са својом посадом, често у касним сатима, како би планирао логистику за наредни дан. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Француски продуцент Анатол Дауман није видео велики буџет као неопходан, <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|title=Wenders takes wing|last=Lerner|first=Dietlind|date=30 January 1994|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807073433/http://variety.com/1994/film/news/wenders-takes-wing-117908/|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=13 August 2017}}</ref> а пројекат је финансиран са 5 милиона [[Немачка марка|марака]] . {{Sfn|Lüdi|Lüdi|2000|p=60}} === Кастинг === Вендерс је веровао да би било важно да глумци који играју два главна лика анђела буду упознати и пријатељски настројени једни према другима. Ганц и Сандер су наступали у неким од истих сценских продукција 20 година. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Сандер и Ганц су такође препоручили Курта Боиса Вендерсу и замолили Боиса да наступи. <ref>{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Боисов наступ у улози Хомера означио је његов последњи дугометражни филм у 80-годишњој каријери, почевши од детињства. {{Sfn|Huda|2004|p=249}} Улога Питера Фалка није била планирана све док фотографија није већ почела, а Вендерс је планирао да уметник или политички званичник има аналогну улогу све док помоћница Клер Денис није сугерисала да ће звезда ''Колумба'' бити позната свима. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Фалк је ту улогу описао као "најлуђу ствар која ми је икада понуђена", али је брзо пристао. <ref name="KennyWenders">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Био је навикао на импровизацију коју је захтевала новостворена улога, а када су се Вендерс и Фалк упознали, осмислили су идеје о скицирању лика и тражењу шешира. <ref name="Feaster" /> [[Ник Кејв]] и његов бенд били су смештени у Западном Берлину, а Вендерс га је назвао „правим берлинским херојем“ и одлучио „За мене је било незамисливо да снимим филм у Берлину а да не прикажем један од његових концерата“. {{Sfn|Danks|2016|pp=113-114}} === Снимање === {{Multiple image | align = right | direction = vertical | image1 = Staatsbibliothek zu Berlin (Kulturforum) interior.JPG | image2 = Wilmersdorf Bundesallee Imbiss-001.JPG | width = 200px | footer = [[Берлинска државна библиотека]] и друга места у околини Западног Берлина биле су локације за снимање. }} Филм је снимио Анри Алекан, {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} чија кинематографија представља монохроматску тачку гледишта анђела, јер не виде боје, и прелази на боју да би приказала људску тачку гледишта. Током снимања, Алекан је користио веома стару и крхку свилену чарапу која је припадала његовој баки као филтер за монохроматске секвенце, {{Sfn|Hurbis-Cherrier|2012|p=277}} додајући дашак сепије [[Црно-бели филм|црно-белој]]. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Вендерс је сматрао да је природно да анђели без искуства у физичком свету не виде боју, а такође је мислио да ће црно-бела кинематографија Алекана пружити нови поглед на Берлин. <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Изазов у кинематографији представљало је коришћење камере за перцепцију анђела, јер анђели нису спутани у томе колико далеко могу да посматрају, у било којој димензији. {{Sfn|Cook|1997|pp=167-168}} Циркус Алекан из приче је назван у част сниматеља. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=237}} Снимање се одвијало на стварним локацијама у [[Западни Берлин|Западном Берлину]], као што је Берлинска државна библиотека [[Hans Šarun|Ханса Шаруна]], <ref name="Pulver">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|title=10 of the best films set in Berlin|last=Pulver|first=Andrew|date=17 August 2011|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170310050627/https://www.theguardian.com/travel/2011/aug/17/top-10-films-set-in-berlin|archive-date=10 March 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> иако је Зид поново направљен у студију, <ref name="Pulver" /> јер је снимање правог зида било забрањено. Неки комади рекреације су направљени од јефтиног дрвета, а један је уништен кишом током производње. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Са мало идеје о томе како приказати анђеле и без дизајна костима, Вендерс је рекао да су филмаши консултовали уметничка дела, експериментисали и пронашли идеју о оклопу током продукције, и рекли америчком редитељу Бреду Силберлингу да су се одлучили за капуте тек касније. <ref name="Silberling">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Фризура је била инспирисана фотографијом јапанског ратника. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Иако су циркуске сцене захтевале опсежне и ризичне акробације, Домартин је успео да научи покрете трапеза и конопца за само осам недеља, и све је урадила сама, без каскадера. <ref name="theguardian">{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|title=Solveig Dommartin, Wenders' fearless angel|last=Jakubowski|first=Maxim|date=6 February 2007|work=[[The Guardian]]|access-date=3 April 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407085907/http://www.theguardian.com/film/filmblog/2007/feb/06/solveigdommartinwendersacro|archive-date=7 April 2014|location=London|author-link=Maxim Jakubowski}}</ref> Током продукције, филмски ствараоци су позвали немачку полицију након што је Фалк нестао. Фалк је проводио сате истражујући Западни Берлин и откривен је у кафићу. <ref>{{Cite web|url=http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|title=Fotostrecke: Die vielen Optionen des Peter Falk|date=11 April 2014|website=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021065720/http://www.spiegel.de/fotostrecke/wie-peter-falk-columbo-wurde-fotostrecke-136179-7.html|archive-date=21 October 2016|url-status=live|access-date=12 September 2017}}</ref> === Пост продукција === Петер Хандке је стигао у Западни Берлин током процеса монтаже, који је водио Петер Прзигодда . Хандке је веровао да се граничи са [[Неми филм|немим филмом]], осим неке музике, и недостајало му је много нота које је послао Вендерсу током снимања. Хандке је стога предложио да се његови списи додају преко гласа. <ref name="Handke">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Након што је Фалк напустио Берлин, снимио је већи део свог гласа у тонском студију у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]] . Много тога је било импровизовано, иако је Вендерс и даље надзирао телефоном. <ref name="Feaster">{{Cite web|url=http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|title=Wings of Desire|last=Feaster|first=Felicia|publisher=[[Turner Classic Movies]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807074357/http://www.tcm.com/this-month/article/111419%7C0/Wings-of-Desire.html|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> Пошто је снимање изведено у дугим кадровима, а камера која се користила као „анђеоско око“, већи део покрета је пренет камером, а не ефектима монтаже. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Било је пет сати снимака за монтажу све до коначног реза. {{Sfn|Wenders|1997|p=67}} Борба између звезда снимљена је за последњу сцену, али је касније монтирана. {{Sfn|Klosterman|2009|p=37}} Композитор Јирген Кнајпер претпостављао је да ће харфе и виолине бити довољне за [[Филмска музика|партитуру]] за филм о анђелима, све док није видео део филма. Видевши да су анђели незадовољни, написао је другачију партитуру користећи хор, гласове и звиждање. <ref name="Knieper">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}</ref> Лоран Петитган је допринео циркуској музици, ансамблском делу извођеном са хармоникама, саксофонима и клавијатурама. {{Sfn|Davison|2017}} == Теме и интерпретације == [[Датотека:Monumento_al_Ángel_Caído_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_(Madrid).jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg/220px-Monumento_al_%C3%81ngel_Ca%C3%ADdo_en_los_jardines_del_Parque_de_El_Retiro_%28Madrid%29.jpg|мини| Прича садржи сличности са концептом [[Пали анђео|палог анђела]], иако није повезана са злом.]] Концепт анђела, духова или духова који помажу људима на Земљи био је уобичајен у биоскопу, од ''Долази г. Џордан'' (1941) до дела из 1946. ''[[Диван живот]]'' и ''Питање живота и смрти'' . {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Многи ранији амерички и британски филмови показују велику количину поштовања, док други дозвољавају разумну количину забаве. Пауел и Пресбургерова „ ''Питање живота и смрти“'' представља рани пример духова који су љубоморни на животе људи. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=141}} Прелазак са монохроматског на колор, да би се разликовала стварност анђела од реалности смртника, такође је коришћен у Пауел и Пресбургеровом филму. {{Sfn|Batchelor|2000|p=37}} Док ''Вингс оф Десире'' не приказује Берлинчане као живе у утопији, академик Роџер Кук је написао да чињеница да људи имају задовољство „даје, као што енглески наслов сугерише, крила жељи“. {{Sfn|Cook|1997|p=165}} Бог се не помиње у филму, {{Sfn|Graf|2002|p=115}} а помиње се само у наставку када анђели наводе сврху да повежу људе са „Њим“. {{Sfn|Hasenberg|1997|p=54}} Научници Роберт Филип Колкер и Петер Беицкене приписали су очигледан недостатак Бога веровањима [[Nju ejdž|Нев Аге]] -а, напоменувши да је Дамијелов „ [[Пали анђео|пад]] “ сличан причи о [[Луцифер|Луциферу]], иако није повезан са злом. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=148}} Рецензент Џефри Оверстрит се сложио да је „Вендерс оставио своје црквено васпитање иза себе“, а да су филмски анђели „измишљотине које је могао да изради према својим спецификацијама“, без обзира на библијска веровања. Оверстрит их је окарактерисао као „каприцне метафоре, ликове који су изгубили радост сензуалног људског искуства”. {{Sfn|Overstreet|2007|p=122}} Ипак, професор Крег Детвајлер је веровао да поглед на Берлин са неба и идеја о [[Анђео чувар|анђелима чуварима]] евоцирају Бога. {{Sfn|Detweiler|2009|p=124}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су додали да чак и ако је Дамиел у искушењу наизглед профаним стварима, атмосфера Берлина значи да је људски Дамиел још увек на „месту поезије, мита и религије“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} У једној сцени, Дамијел и Касијел се састају како би поделили приче у својим запажањима, а њихова функција је откривена као очување прошлости. {{Sfn|Graf|2002|p=116}} Професор Александер Граф је написао да их ово повезује са биоскопом, а Вендерс је приметио да сама ''Крила жеље'' приказује или приказује места у Берлину која су од тада уништена или измењена, укључујући мост, [[Потсдамер плац|Потсдамер Плац]] и [[Берлински зид|Зид]] . {{Sfn|Graf|2002|pp=117-118}} У завршним насловима стоји: „Посвећено свим бившим анђелима, али посебно Јасуџиру, Франсоа и Андреју“ (све референце на Вендерсове колеге филмске ствараоце Јасуџиро Озу, [[Франсоа Трифо|Франсоа Трифоа]] и [[Андреј Тарковски|Андреја Тарковског]]). {{Sfn|Scheibel|2017|p=167}} Сви ови редитељи су умрли пре објављивања филма, а Колкер и Беикене су тврдили да су они утицали на Вендерса: Озу је научио Вендерса реду; Труфаут посматрање људи, посебно младих; {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=138}} и Тарковског, мање јасан утицај на Вендерса, разматрање морала и лепоте. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=140}} Идентификовање режисера као анђела могло би се повезати са функцијом снимања филмских ликова. {{Sfn|Graf|2002|p=118}} [[Датотека:Ozu_Yasujiro.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Ozu_Yasujiro.jpg/220px-Ozu_Yasujiro.jpg|лево|мини| Иасујиро Озу, један од „анђела” посвете филма.]] Академик Лаура Маркус верује да је веза између биоскопа и штампе такође успостављена у афинитету анђела према библиотекама, јер Вендерс приказује библиотеку као оруђе „сећања и јавног простора“, чинећи је чудесним местом. {{Sfn|Marcus|2015|pp=205-206}} Приказ Дамијела, користећи оловку или нематеријалну оловку, за писање „Песме о детињству“, такође је признање штампи и писмености, уводећи, или како је Маркус претпоставио, „можда чак и ослобађајући визуелне слике које следе „. {{Sfn|Marcus|2015|p=206}} Колкер и Беикене су тумачили употребу поезије као део напора сценаристе Петера Хандкеа да уздигне језик изнад уобичајене реторике до духовног. {{Sfn|Kolker|Beicken|1993|p=147}} Рецензирајући поезију, Детвеилер је приметио да Хандкеова „Песма о детињству” има паралеле са 1. Коринћанима [[Апостол Павле|Светог Павла]] 13 („''Кад сам био дете, говорио сам као дете, разумео сам као дете, мислио сам као дете...''"). {{Sfn|Detweiler|2017}} Професорка Тери Водел је додала да је песма успоставила „централност детињства” као кључну тему, напомињући да деца могу да виде анђеле и да их прихватају без питања, повезујући их са феноменом имагинарних пријатеља . {{Sfn|Waddell|2015}} Филм је такође читан као позив на [[Уједињење Немачке 1990.|поновно уједињење Немачке]], које је уследило 1990. године. Есејисти Дејвид Колдвел и Пол Ри видели су да представља низ од две супротности: Истока и Запада, анђела и човека, мушкарца и жене. {{Sfn|Graf|2002|p=114}} Вендерсови анђели нису везани Зидом, што одражава заједнички простор Источног и Западног Берлина, иако је Источни Берлин и даље првенствено црно-бели. {{Sfn|Byg|2014|p=28}} Научник Мартин Јесингхаузен је веровао да се у филму претпоставља да се поновно уједињење никада неће догодити, и разматрао је своје изјаве о поделама, укључујући територијалне и „више“ поделе, „физичку и духовност, уметност и стварност, црно-бело и боју“. {{Sfn|Jesinghausen|2000|p=80}} Истраживачица Хелен Стодарт, говорећи о приказу циркуске и трапез уметнице Мерион, навела је да је Марион класични циркуски лик, који ствара слику опасности, а потом и потенцијала. Стодарт је тврдио да би Хомер и Марион могли да пронађу будућност у оним што су остаци историје пронађени у Берлину. {{Sfn|Stoddart|2000|p=188}} Стодарт је разматрао кружну природу приче, укључујући паралелу између анђела који не може да види физичко (Дамијел) и лажног анђела (Марион) који може „видети лица“. {{Sfn|Stoddart|2000|p=178}} Марион такође примећује да сви правци воде до Зида, а коначни француски дијалог „Укрцали смо се“ док на екрану стоји „ Наставиће се “, сугерише „коначно кретање ка новом почетку“. {{Sfn|Stoddart|2000|pp=179-180}} Пишући у часопису ''Филм и филозофија'', Нејтан Волфсон цитира рад [[Ролан Барт|Ролана Барта]] —посебно ''С/З'' —као модел да тврди да „овај 'анђеоски' део Небо над Берлином намерно призива у гледаоцу скуп специфичних одговора. Ови одговори пружају основу за трансформацију у којој учествују Дамијел и Марион. Филм припрема гледаоца за аналогну трансформацију и позива гледаоца да учествује у овом процесу, кроз истраживање ауторства и деловања.“ <ref>Wolfson, Nathan. (2003). PoMo Desire?: Authorship and Agency in Wim Wenders Wings of Desire iDer Himmel über Berlin). Film and Philosophy. 7. 126-140. 10.5840/filmphil2003710.</ref> == Стил == [[Датотека:Rainer_Maria_Rilke,_1900.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg/170px-Rainer_Maria_Rilke%2C_1900.jpg|мини|Поезија [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] утицала је на концепт и стил. {{Sfn|Waddell|2015}} <ref name="Wenders">{{Cite web|url=https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|title=On Wings of Desire|last=Wenders|first=Wim|date=9 November 2009|publisher=[[The Criterion Collection]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire|archive-date=7 August 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFWenders2009">Wenders, Wim (9 November 2009). [https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire "On Wings of Desire"]. [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]]. [https://web.archive.org/web/20170807112715/https://www.criterion.com/current/posts/1290-on-wings-of-desire Archived] from the original on 7 August 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref>]] Писац Британског филмског института Ли Сингер оценио је филмски стил као "храбар" и уметнички у употреби боја, "егзистенцијалном гласу" и "уморном темпу". <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Сингер је прокоментарисао и употребу симболике и комбинације различитих делова културе, од поезије [[Рајнер Марија Рилке|Рајнера Марије Рилкеа]] до музике [[Ник Кејв|Ника Кејва]] . По Сингеровој процени, кинематографија је у стању да пренесе анђелову „невидљиву интимност и емпатију“. <ref name="Singer" /> Професор Тери Вадел је описао „дијалог и монолог“ као „лирски“, по узору на Рилкеову поезију. {{Sfn|Waddell|2015}} Научник Александар Граф је разматрао како се ови гласови и вербалне размене често комбинују са позадинским звуцима радија и телевизије, и закључио је да „слика и звучни запис“ који чине стил преносе тачку „слепила“: „мушкарци и жене су мучени свакодневним проблемима; деца су, попут анђела, у свом сопственом сањивом свету“. {{Sfn|Graf|2002|p=119}} Професор Расел ЈА Килбурн оценио је стил као супротан [[Реализам (уметност)|реализму]] и „наглашено немачком“ у посматрању одређених ситуација људског живота. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=83}} Аутори Мартин Брејди и Џоан Лил су приметили да се приповедање удаљава од потпуно [[Прича|наративног]] формата, а стил писања филма отелотворен је у Хомеровом лику као „анђелу приповедања“. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=263}} Перцепција људи постаје кључна за приповедање, а Брејди и Лил цитирају Хандкеову визију за нови наратив: „Само сте протумачили и променили свет; важно је да га ''опишете'' “. {{Sfn|Brady|Leal|2011|p=264}} Психолог Рајан Нимијек написао је да, фокусирајући се на „лепоту сваког тренутка“, ''Небо над Берлином'' преноси „страхопоштовање и чуђење“. {{Sfn|Niemiec|2009|p=138}} Како је Сингер приметио, ''Небо над Берлином'' служе као „Симфонија града“ у хватању „зимског Берлина пре уједињења“. <ref name="Singer">{{Cite web|url=http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|title=Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching|last=Singer|first=Leigh|date=14 September 2016|publisher=[[British Film Institute]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching|archive-date=1 June 2017|url-status=live|access-date=5 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSinger2016">Singer, Leigh (14 September 2016). [http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching "Five visual themes in Wings of Desire – Wim Wenders' immortal film about watching"]. [[Британски филмски институт|British Film Institute]]. [https://web.archive.org/web/20170601070531/http://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/features/five-visual-themes-wings-desire-immortal-film-about-watching Archived] from the original on 1 June 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">5 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Килбурн је рекао да је место истакнуто у немачком наслову, као и жеља поменута у наслову на енглеском, од велике важности и да „чести снимци Источног и Западног Берлина из анђела” омогућавају „квази -објективни воајеристички надзор”. {{Sfn|Kilbourn|2013|p=84}} Посматрајући моду анђелских капута, социолог Ендрју Грили је написао да се уклапа у окружење „влажне, бурне, хладне северне Немачке“. {{Sfn|Greeley|2017|p=118}} Гледајући капуте и репове, др Детвајлер је закључио да је визуелизација анђела „тако кул и са стилом“. {{Sfn|Detweiler|2017}} == Издање == [[Датотека:20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg/220px-20150212_-_Wim_Wenders_at_Berlinale_by_sebaso_1.jpg|мини| [[Вим Вендерс]] на Међународном филмском фестивалу у Берлину 2015 .]] Филм је дебитовао на Филмском фестивалу у Кану 17. маја 1987. {{Sfn|Reimer|Reimer|2010|p=xxxvii}} ''Небо над Берлином'' је касније отворен у Западној Немачкој крајем октобра 1987. <ref name="Filmlexikon">{{Cite web|url=https://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|title=Der Himmel über Berlin|website=Lexikon des internationalen Films|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20161010212949/http://www.zweitausendeins.de/filmlexikon/?sucheNach=titel&wert=1181|archive-date=10 October 2016|url-status=live|access-date=5 July 2017}}</ref> У САД, {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} отворен је у [[Њујорк|Њујорку]] као ''Wings of Desire'' 29. априла 1988. са [[Američka filmska asocijacija — sistem rangiranja filmova|рејтингом ПГ-13]] . <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}</ref> Сандер је рекао да је имао издање у Јапану и да док се анђели не појављују у [[Japanska mitologija|јапанској митологији]], публика у Токију ће му прићи након тога и поделити своје утиске о ликовима. <ref name="Sander">{{Cite AV media|title=The Angels Among Us|date=2009|last=Kenny|first=J.M.|type=Blu-ray|publisher=[[The Criterion Collection]]}}<cite class="citation audio-visual cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFKennyWendersSander2009">Kenny, J.M.; Wenders, Wim; Sander, Otto (2009). ''The Angels Among Us'' (Blu-ray). [[Тхе Цритерион Цоллецтион|The Criterion Collection]].</cite></ref> Фондација Вим Вендерс произвела је дигиталну [[4K rezolucija|4К]] рестаурацију користећи оригинални црно-бели и колор филм. Ова нова верзија филма премијерно је приказана 16. фебруара 2018. током 68. Међународног филмског фестивала у Берлину у оквиру програма „Класици Берлинала“. <ref>{{Cite web|url=http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|title=Wings of Desire|publisher=Wim Wenders Foundation|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021432/http://wimwendersstiftung.de/en/film/wings-of-desire/|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198|title=Der Himmel über Berlin {{!}} Wings of Desire|publisher=[[Berlin International Film Festival]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180402021609/https://www.berlinale.de/en/programm/berlinale_programm/datenblatt.php?film_id=201802198#tab=filmStills|archive-date=2 April 2018|access-date=1 April 2018}}</ref> == Пријем == === Благајна === Филм је имао 922.718 примљених у Немачкој. <ref>{{Cite web|url=http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|title=Der Himmel über Berlin|publisher=[[Deutsches Filminstitut]]|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20170919171217/http://www.filmportal.de/film/der-himmel-ueber-berlin_eb0a17e1e4f848afb0ef89c21a3285c4|archive-date=19 September 2017|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> У Француској имао је још 1.079.432 пријема. <ref>{{Cite web|url=http://www.jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|title=Les Ailes Du Désir|website=JP's Box-Office|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160828133432/http://jpbox-office.com/fichfilm.php?id=5965|archive-date=28 August 2016|url-status=live|access-date=9 July 2017}}</ref> Филм је завршио приказивање у Северној Америци 11. маја 1989. године, са зарадом од 3,2 милиона долара, или можда скоро 4 милиона долара, што је била корисна инвестиција за Орион. {{Sfn|Tzioumakis|2012|p=74}} Критичар Џејмс Монако оценио је да је финансијски учинак изнад типичних уметничких филмова. {{Sfn|Monaco|1992}} === Критички пријем === Филм је добио „Два палца горе“ од Џина Сискела и [[Роџер Иберт|Роџера Еберта]], где је Сискел приписао Вендерсу причу која „хвали живот какав се живи, а истовремено даје смисао животним забунама“. <ref>{{Cite episode|title=Wings of Desire review|series=[[Siskel & Ebert & The Movies]]|last=Siskel|first=Gene|date=18 June 1988}}</ref> У ''Њујорку'', Дејвид Денби га је поздравио као "изванредан", а вероватно и "највећи немачки филм". <ref>{{Cite magazine|last=Denby|first=David|date=9 May 1988|title=Where Angels Long to Tread|magazine=[[New York (magazine)|New York]]|page=68}}</ref> Десон Хау је то цитирао за „висећу визију која привлачи чула и дух“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Howe|first=Desson|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212062222/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13howe_a0c891.htm|archive-date=12 December 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Џенет Маслин, која је писала за ''[[The New York Times|Њујорк тајмс]]'', назвала га је „очаравајућом“ у свом концепту, али „штетно преоптерећеном“ у извођењу. <ref name="Maslin">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|title=Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders|last=Maslin|first=Janet|date=29 April 1988|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260|archive-date=10 September 2017|url-status=live|access-date=4 July 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMaslin1988">Maslin, Janet (29 April 1988). [https://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 "Review/Film; The Rage of Angels, According to Wim Wenders"]. ''[[The New York Times]]''. [https://web.archive.org/web/20170910221839/http://www.nytimes.com/movie/review?res=940DEFDE153DF93AA15757C0A96E948260 Archived] from the original on 10 September 2017<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">4 July</span> 2017</span>.</cite></ref> Дејвид Стратон је прихватио визуелне ефекте, перформансе и Кнајперову музику, додајући да је филм такође показао Вендерсов укус за рок музику. <ref>{{Cite web|url=https://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|title=Himmel Ueber Berlin|last=Stratton|first=David|date=20 May 1987|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171001165052/http://variety.com/1987/film/reviews/himmel-ueber-berlin-1200427356/|archive-date=1 October 2017|url-status=live|access-date=30 September 2017}}</ref> Рита {{'}} ''[[The Washington Post|из Вашингтон Поста]]'' приписала је заслуге Вендерсу и Хандкеу за стварање „чудовитог царства митова и филозофског претварања, пуног слика и заслађеног Ганзовим наступом“. <ref>{{Cite web|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|title='Wings of Desire' (PG-13)|last=Kempley|first=Rita|date=1 July 1988|website=[[The Washington Post]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170510165305/http://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/movies/videos/wingsofdesirepg13kempley_a0ca02.htm|archive-date=10 May 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Не слажући се, [[Полин Кејл|Паулине Каел]] је приметила: "Довољно је да се гледаоци филмова осећају импотентно". {{Sfn|Stengel|2015|p=93}} Према онлајн филмском ресурсу ''Они снимају слике, зар не?'', Н''ебо над Берлином'' је најхваљенији филм из 1987. <ref>{{Cite web|url=http://www.theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|title=The 1,000 Greatest Films (Full List)|website=They Shoot Pictures, Don't They?|archive-url=https://web.archive.org/web/20160116045412/http://theyshootpictures.com/gf1000_all1000films_table.php|archive-date=2016-01-16|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg/220px-Bruno_Ganz_DFF_Tokyo_2005.jpg|мини| [[Бруно Ганц]] је добио позитивне критике за своју улогу Дамиејла; то је вероватно била његова најзапамћенија улога пре 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}</ref>]] === Признања === Филм се такмичио за [[Zlatna palma|Златну палму]] и освојио је за најбољу режију на Филмском фестивалу у Кану 1987 . <ref name="festival-cannes.com">{{Cite web|url=http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|title=Der Himmel Uber Berlin|website=festival-cannes.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702030407/http://www.festival-cannes.com/en/films/der-himmel-uber-berlin|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> Године 1988. освојио је престижну Гран при Белгијског удружења филмских критичара . <ref name="Belgique">{{Cite web|url=http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|title=Les Ailes Du Désir|publisher=Cinémathèque royale de Belgique|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702194805/http://www.cinematek.be/?node=17&event_id=400550402|archive-date=2 July 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Западна Немачка га је поднела на разматрање за [[Оскар за најбољи међународни филм|Оскара за најбољи филм на страном језику]], понуду коју је подржала њена дистрибутерска компанија. Није номиновано; академија је ретко признавала западнонемачку кинематографију. <ref>{{Cite web|url=http://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|title=The Unbearable Weight of Winning: Garci's Trilogy of Melancholy and the Foreign Language Oscar|last=Dickinson|first=Robert|website=Spectator|page=13|via=[[University of Southern California]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20101126053423/https://cinema.usc.edu/assets/101/16163.pdf|archive-date=26 November 2010|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> == Наслеђе == Године 1993. Вендерс је направио наставак, ''Далеко, тако близу!'', који је сматрао пожељним за истраживање Берлина након [[Уједињење Немачке 1990.|поновног уједињења]], више него зарад наставка. {{Sfn|Bromley|2001|p=6}} Године 1998. објављен је амерички римејк у режији Бреда Силберлинга под називом ''Град анђела'' . Поставка је премештена у [[Лос Анђелес]], а [[Мег Рајан|главне улоге тумаче Мег Рајан]] и [[Николас Кејџ]] . <ref name="Ebert">{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|title=Wings of Desire|last=Ebert|first=Roger|date=12 April 1998|website=Rogerebert.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20170626082406/http://www.rogerebert.com/reviews/great-movie-wings-of-desire-1988|archive-date=26 June 2017|url-status=live|access-date=1 July 2017}}</ref> У [[Праг|Прагу]], Чешка, Жан Нувел је дизајнирао ''Ангел'', зграду у којој се налази анђео из филма који посматра људе у округу [[Смихов]] . {{Sfn|Humphreys|2011|p=158}} Сценску адаптацију направила је позоришна компанија из [[Њукасл на Тајну]], Велика Британија 2003. године. Ову посебну адаптацију, која је користила филмске снимке града и приче из заједнице, адаптирао је и режирао Алан Лидијард. <ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|title=Wings of Desire|last=Hickling|first=Alfred|date=17 September 2003|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822053459/https://www.theguardian.com/stage/2003/sep/17/theatre4|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Године 2006. Амерички репертоарски театар у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], и Тонелгроеп Амстердам представили су још једну сценску адаптацију, коју су креирали Гидеон Лестер и Диркје Хоутман, а режирао Ола Мафалани . <ref>{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|title=Foolishly, an Angel Falls in Love and Rushes In ... and Up|last=Isherwood|first=Charles|date=5 December 2006|website=[[The New York Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822055905/http://www.nytimes.com/2006/12/05/theater/reviews/05wing.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> Вендерсова прича је такође утицала на представу ''Анђели у Америци'' [[Тони Кушнер|Тонија Кушнера]], у којој се анђели мешају са проблематичним смртницима. <ref name="Winter">{{Cite web|url=http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|title=Earth Angel|last=Winter|first=Jessica|date=2010|website=[[Slate Magazine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170822060821/http://www.slate.com/articles/arts/dvdextras/2010/01/earth_angel.html|archive-date=22 August 2017|url-status=live|access-date=2 July 2017}}</ref> [[R.E.M.|РЕМ]]-ов музички спот такође узима трагове из филма. <ref name="Winter" /> ''Небо над Берлином'' је вероватно била Ганзова најзапамћенија улога пре ''[[Хитлер, последњи дани]]'' 2004. <ref name="Dutka">{{Cite web|url=https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|title=A descent into the bunker|last=Dutka|first=Elaine|date=27 February 2005|website=[[The Los Angeles Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27|archive-date=8 June 2016|url-status=live|access-date=21 August 2017}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFDutka2005">Dutka, Elaine (27 February 2005). [https://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 "A descent into the bunker"]. ''[[Los Angeles Times|The Los Angeles Times]]''. [https://web.archive.org/web/20160608114259/http://articles.latimes.com/2005/feb/27/entertainment/ca-ganz27 Archived] from the original on 8 June 2016<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">21 August</span> 2017</span>.</cite></ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Der Himmel über Berlin}} {{Викицитат|Wings of Desire}} * {{ИМДб наслов|0093191}} * {{AllMovie title|54797}} * {{Rotten Tomatoes|wings_of_desire}} * [https://www.criterion.com/current/posts/1288-wings-of-desire-watch-the-skies ''Wings of Desire: Watch the Skies''] an essay by Michael Atkinson at the Criterion Collection [[Категорија:Филмови 1987.]] [[Категорија:Филмови 1980-их]] [[Категорија:Филмови на немачком језику]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 3fez2oxjvgykmaclhc7o6tq04sm1vm3 0 4331737 25138375 2022-08-04T12:36:39Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Pterodon (сисар)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Pterodon (сисар)]] eoo4m2zmg1qtamnjuo94gj0wyhe24ke 0 4331738 25138377 2022-08-04T12:37:05Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Pterodon (сисар)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Pterodon (сисар)]] eoo4m2zmg1qtamnjuo94gj0wyhe24ke 0 4331739 25138379 2022-08-04T12:37:38Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Pterodon (сисар)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Pterodon (сисар)]] eoo4m2zmg1qtamnjuo94gj0wyhe24ke 0 4331740 25138381 2022-08-04T12:38:05Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Pterodon (сисар)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Pterodon (сисар)]] eoo4m2zmg1qtamnjuo94gj0wyhe24ke 14 4331741 25138382 2022-08-04T12:38:44Z HoneymoonAve27 204002 Нова страница: [[Категорија:Фудбал у Приштини]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Приштина]] [[Категорија:Спортски клубови у Приштини|Фудбал]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбал у Приштини]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Србије|Приштина]] [[Категорија:Спортски клубови у Приштини|Фудбал]] net1jsya915uasxn58dq6jnavpnut94 14 4331742 25138383 2022-08-04T12:39:06Z HoneymoonAve27 204002 Нова страница: [[Категорија:Фудбал у Србији|Приштина]] [[Категорија:Спорт у Приштини|Фудбал]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбал у Србији|Приштина]] [[Категорија:Спорт у Приштини|Фудбал]] q7kg3pxrd9nftfwxym3f4vowtiln3r1 0 4331743 25138385 2022-08-04T12:39:51Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Pterodon (сисар)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Pterodon (сисар)]] eoo4m2zmg1qtamnjuo94gj0wyhe24ke 14 4331744 25138386 2022-08-04T12:40:41Z HoneymoonAve27 204002 Нова страница: [[Категорија:Спорт у Приштини]] [[Категорија:Спортски клубови у Србији]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Спорт у Приштини]] [[Категорија:Спортски клубови у Србији]] ohdmv4wxmfprz1n8v18ltr4ebspj8qc 6 4331745 25138394 2022-08-04T12:43:59Z HoneymoonAve27 204002 отпремање неслободног логоа путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Званични лого |Source = FC Prishtina |Article = ФК Приштина |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног ентитету у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Лого ће бити коришћен при врху чланка. |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free logo}} 6147yvg3cfes1pi0id6hn5s5vma3ar4 0 4331746 25138414 2022-08-04T13:02:21Z Soundwaweserb 82964 Преусмерена страница на [[Кингс Кангва]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Кингс Кангва]] e9jcvn45fy21ixdyq6x0hk15f7kjsfo 3 4331747 25138437 2022-08-04T13:24:28Z Sadko 25741 блокиран wikitext text/x-wiki == Блокада == {{Блок|период=трајно|разлог=наведеног разлога у самом блоку}} — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 15:24, 4. август 2022. (CEST) 5v21bilesys2i0yhxkz4fx1k48koqjd 14 4331748 25138443 2022-08-04T13:28:58Z Soundwaweserb 82964 Н wikitext text/x-wiki {{кат занимање|занимање=Фудбалери|националност=Замбијци|држава=Замбија}} {{Commonscat|Association football players from Zambia}} [[Категорија:Фудбалери по националности|Замбија]] [[Категорија:Замбијски спортисти|фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери у Замбији|Фудбалери]] in7yg0qcdqwlvrb8efchw6sbkps81i8 0 4331749 25138444 2022-08-04T13:29:34Z HoneymoonAve27 204002 Нова страница: {{кратак опис|босанскохерцеговачки фудбалер и тренер}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Абдулах Ибраковић | слика = KapfenbergJudenburg14.jpg | опис_слике = Абдулах Ибраковић, 2021. | датум_рођења = {{датум рођења|1970|7|22|год=да}} | место_рођења… wikitext text/x-wiki {{кратак опис|босанскохерцеговачки фудбалер и тренер}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Абдулах Ибраковић | слика = KapfenbergJudenburg14.jpg | опис_слике = Абдулах Ибраковић, 2021. | датум_рођења = {{датум рођења|1970|7|22|год=да}} | место_рођења = [[Добој]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]],<br />[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | висина = 1,87 -{m}- | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | актуелни_клуб = [[ФК Приштина|Приштина]] (менаџер) | млади_клубови = [[ФК Слога Добој|Слога Добој]] | клубови1 = [[ФК Слога Добој|Слога Добој]] | клубови2 = Фридрихшафен | клубови3 = Ратија Блундец | клубови4 = Раднички Лукавац | клубови5 = [[ОФК Градина Сребреник|Градина Сребреник]] | клубови6 = [[НК Осијек|Осијек]] | тренерски_клубови1 = Раднички Лукавац | тренерске_године1 = 2000—2002. | тренерски_клубови2 = [[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] | тренерске_године2 = 2002—2003. | тренерски_клубови3 = Братство Грачаница | тренерске_године3 = 2003—2004. | тренерски_клубови4 = Раднички Лукавац | тренерске_године4 = 2004—2005. | тренерски_клубови5 = ТОШК Тешањ | тренерске_године5 = 2006—2007. | тренерски_клубови6 = [[Фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине до 21 године|Босна и Херцеговина Д21]] | тренерске_године6 = 2008—2011. | тренерски_клубови7 = [[ФК Вележ Мостар|Вележ Мостар]] | тренерске_године7 = 2008—2010. | тренерски_клубови8 = [[НК Челик|Челик]] | тренерске_године8 = 2010—2011. | тренерски_клубови9 = [[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] | тренерске_године9 = 2012. | тренерски_клубови10 = [[ФК Сарајево|Сарајево]] | тренерске_године10 = 2013—2015. | тренерски_клубови11 = Капфенбергер | тренерске_године11 = 2063—2017. | тренерски_клубови12 = Хетен | тренерске_године12 = 2019—2020. | тренерски_клубови13 = Кепфенбергер | тренерске_године13 = 2020—2021. | тренерски_клубови14 = [[ФК Приштина|Приштина]] | тренерске_године14 = 2021— }} '''Абдулах Ибраковић''' ({{јез-бошњ|Abdulah Ibraković}}; [[Добој]], [[22. јул]] [[1970]]) босанскохерцеговачки је професионални фудбалски тренер и бивши играч. Актуелни је тренер [[ФК Приштина]]. == Клупска каријера == Рођен у [[Добој]]у, каријеру је започео у локалном клубу [[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]], такмичивши се у тадашњој [[Друга савезна лига Југославије у фудбалу|Другој савезној лиги Југославије у фудбалу]]. У својој каријери играча, осим у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], играо је и у [[Немачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]] и [[Хрватска|Хрватској]].<ref>[https://fksarajevo.ba/intervjui/abdulah-ibrakovic/1544 INTERVJUI ABDULAH IBRAKOVIĆ] - FK Sarajevo</ref> == Међународна каријера == Између 1996 и 1999. био је репрезентативац [[Фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине|Босне и Херцеговине]]. == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *[https://int.soccerway.com/coaches/abdulah-ibrakovi/242647/ Абдулах Ибраковић] на сајту -{Soccerway}- {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Ибраковић, Абдулах}} [[Категорија:Рођени 1970.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Спортисти из Добоја]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Фудбалери Слоге Добој]] [[Категорија:Фудбалери Осијека]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки фудбалски тренери]] [[Категорија:Тренери Вележа Мостар]] [[Категорија:Тренери ФК Приштина]] euv0s3cd1mra6gpgd2992079ihtlqjw 0 4331750 25138445 2022-08-04T13:30:17Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Абдулах Ибраковић]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Абдулах Ибраковић]] 2jfopjbgjkg5b2qmi1bw9c0jf3d039d 14 4331751 25138447 2022-08-04T13:31:39Z Soundwaweserb 82964 Н wikitext text/x-wiki {{Националност по занимању|националност=Замбијци|држава=Замбија}} ca0dloeflt9mhv60bc952optxt7t7rw 0 4331752 25138448 2022-08-04T13:32:31Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[ФК Приштина]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ФК Приштина]] qfa65bkb8mjcrvrukc4jrrvbl5hmnfw 14 4331753 25138450 2022-08-04T13:33:32Z Soundwaweserb 82964 Н wikitext text/x-wiki {{Commonscat|People of Zambia}} [[Категорија:Замбија]] [[Категорија:Људи по националности]] 6lb88z5dfso8209idmbugja6dxb7n5w 14 4331754 25138518 2022-08-04T14:13:08Z Sadko 25741 Направљена празна страница wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 25138519 25138518 2022-08-04T14:13:19Z Sadko 25741 додана категорија [[:Категорија:Историја Бугарске|Историја Бугарске]] помоћу геџета HotCat wikitext text/x-wiki [[Категорија:Историја Бугарске]] 6fgfa0euli0rthlj4np1r6p38mnl5u9 0 4331755 25138550 2022-08-04T14:30:26Z HoneymoonAve27 204002 Нова страница: {{кратак опис|албански фудбалер}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Гледи Мици | слика = 20160714 EL Austria vs Kukesi 1591 (cropped).jpg | опис_слике = Гледи Мици, 2016. | датум_рођења = {{датум рођења|1991|2|6|год=да}} | место_рођења = [[Тирана]] | држава_рођ… wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албански фудбалер}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Гледи Мици | слика = 20160714 EL Austria vs Kukesi 1591 (cropped).jpg | опис_слике = Гледи Мици, 2016. | датум_рођења = {{датум рођења|1991|2|6|год=да}} | место_рођења = [[Тирана]] | држава_рођења = [[Народна Република Албанија|НР Албанија]] | висина = 1,76 -{m}- | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|леви бек]] | актуелни_клуб = [[ФК Приштина|Приштина]] | актуелни_број = 3 | младе_године = 2000—2007. | млади_клубови = Тирана | младе_године2 = 2007—2009. | млади_клубови2 = Аполонија Фјер | клубови1 = Камза | године1 = 2009—2012. | наступи1 = 24 | голови1 = 2 | клубови2 = [[ФК Фљамуртари Валона|Фљамуртари]] | године2 = 2012—2015. | наступи2 = 65 | голови2 = 1 | клубови3 = [[ФК Кукеси|Кукеси]] | године3 = 2015—2016. | наступи3 = 39 | голови3 = 1 | клубови4 = [[ФК Скендербег|Скендербег]] | године4 = 2016—2018. | наступи4 = 63 | голови4 = 0 | клубови5 = [[ФК Шкендија|Шкендија]] | године5 = 2018—2020. | наступи5 = 52 | голови5 = 2 | клубови6 = [[ФК Приштина|Приштина]] | године6 = 2020— | наступи6 = 33 | голови6 = 1 | репрезентација_(име)1 = Албанија Д21 | репрезентација_(године)1 = 2007. | репрезентација_(наступи)1 = 3 | репрезентација_(голови)1 = 0 }} '''Гледи Мици''' ({{јез-алб|Gledi Mici}}; [[Тирана]], [[6. фебруар]] [[1991]]) албански је професионални [[фудбалер]]. Игра на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)|нападача]], а тренутно наступа за [[ФК Приштина|Приштину]]. Иако рођен у [[Албанија|Албанији]], игра за [[Фудбалска репрезентација Косова|репрезентацију Косова]]. == Биографија == Рођен је 6. фебруара 1991. године у [[Тирана|Тирани]], у тадашњој [[Народна Република Албанија|НР Албанији]]. Родитељи су му пореклом из [[Фјер]]а.<ref>{{cite news|url=https://abcnews.al/nje-fierak-pranon-ftesen-e-kosoves-chalandes-ben-gati-listen-per-miqesoret-e-qershorit/|title=Një fierak pranon ftesën e Kosovës, Challandes bën gati listën për miqësoret e qershorit|trans-title=A Fierian accepts the invitation of Kosovo, Challandes prepares the list for the June friendlies|language=Albanian|publisher=[[ABC News (Albanian TV channel)|ABC News Albania]]|date=31 May 2021|accessdate=31 May 2021}}</ref> Поред албанског пасоша, он има и пасош Сједињених Држава и у процесу је добијања пасоша Косова.<ref>{{cite news|url=https://www.gazetaexpress.com/mici-do-te-luaje-per-kosoven-me-pasaporte-te-shqiperise-ska-pasaporte-kosovare/|title=Mici do të luajë për Kosovën me pasaportë të Shqipërisë, s'ka pasaportë kosovare|trans-title=Mici will play for Kosovo with an Albanian passport, does not have a Kosovan passport|language=Albanian|publisher=[[Gazeta Express]]|date=31 May 2021|accessdate=31 May 2021}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{Soccerway}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Мици, Гледи}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Тиранци]] [[Категорија:Албански фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Тиране]] [[Категорија:Фудбалери Кукешија]] [[Категорија:Фудбалери Шкендије]] [[Категорија:Фудбалери Приштине]] 0wkze4zhbr0vib5vyxolss3o10824y3 25138998 25138550 2022-08-04T23:44:24Z HoneymoonAve27 204002 wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албански фудбалер}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Гледи Мици | слика = 20160714 EL Austria vs Kukesi 1591 (cropped).jpg | опис_слике = Гледи Мици, 2016. | датум_рођења = {{датум рођења|1991|2|6|год=да}} | место_рођења = [[Тирана]] | држава_рођења = [[Народна Република Албанија|НСР Албанија]] | висина = 1,76 -{m}- | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|леви бек]] | актуелни_клуб = [[ФК Приштина|Приштина]] | актуелни_број = 3 | младе_године = 2000—2007. | млади_клубови = Тирана | младе_године2 = 2007—2009. | млади_клубови2 = Аполонија Фјер | клубови1 = Камза | године1 = 2009—2012. | наступи1 = 24 | голови1 = 2 | клубови2 = [[ФК Фљамуртари Валона|Фљамуртари]] | године2 = 2012—2015. | наступи2 = 65 | голови2 = 1 | клубови3 = [[ФК Кукеси|Кукеси]] | године3 = 2015—2016. | наступи3 = 39 | голови3 = 1 | клубови4 = [[ФК Скендербег|Скендербег]] | године4 = 2016—2018. | наступи4 = 63 | голови4 = 0 | клубови5 = [[ФК Шкендија|Шкендија]] | године5 = 2018—2020. | наступи5 = 52 | голови5 = 2 | клубови6 = [[ФК Приштина|Приштина]] | године6 = 2020— | наступи6 = 33 | голови6 = 1 | репрезентација_(име)1 = Албанија Д21 | репрезентација_(године)1 = 2007. | репрезентација_(наступи)1 = 3 | репрезентација_(голови)1 = 0 }} '''Гледи Мици''' ({{јез-алб|Gledi Mici}}; [[Тирана]], [[6. фебруар]] [[1991]]) албански је професионални [[фудбалер]]. Игра на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)|нападача]], а тренутно наступа за [[ФК Приштина|Приштину]]. Иако рођен у [[Албанија|Албанији]], игра за [[Фудбалска репрезентација Косова|репрезентацију Косова]]. == Биографија == Рођен је 6. фебруара 1991. године у [[Тирана|Тирани]], у тадашњој [[Народна Република Албанија|НР Албанији]]. Родитељи су му пореклом из [[Фјер]]а.<ref>{{cite news|url=https://abcnews.al/nje-fierak-pranon-ftesen-e-kosoves-chalandes-ben-gati-listen-per-miqesoret-e-qershorit/|title=Një fierak pranon ftesën e Kosovës, Challandes bën gati listën për miqësoret e qershorit|trans-title=A Fierian accepts the invitation of Kosovo, Challandes prepares the list for the June friendlies|language=Albanian|publisher=[[ABC News (Albanian TV channel)|ABC News Albania]]|date=31 May 2021|accessdate=31 May 2021}}</ref> Поред албанског пасоша, он има и пасош Сједињених Држава и у процесу је добијања пасоша Косова.<ref>{{cite news|url=https://www.gazetaexpress.com/mici-do-te-luaje-per-kosoven-me-pasaporte-te-shqiperise-ska-pasaporte-kosovare/|title=Mici do të luajë për Kosovën me pasaportë të Shqipërisë, s'ka pasaportë kosovare|trans-title=Mici will play for Kosovo with an Albanian passport, does not have a Kosovan passport|language=Albanian|publisher=[[Gazeta Express]]|date=31 May 2021|accessdate=31 May 2021}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{Soccerway}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Мици, Гледи}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Тиранци]] [[Категорија:Албански фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Тиране]] [[Категорија:Фудбалери Кукешија]] [[Категорија:Фудбалери Шкендије]] [[Категорија:Фудбалери Приштине]] nkylawgtf4ig09ueee2cxgxh1ku388b 25138999 25138998 2022-08-04T23:45:31Z HoneymoonAve27 204002 /* Биографија */ wikitext text/x-wiki {{кратак опис|албански фудбалер}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Гледи Мици | слика = 20160714 EL Austria vs Kukesi 1591 (cropped).jpg | опис_слике = Гледи Мици, 2016. | датум_рођења = {{датум рођења|1991|2|6|год=да}} | место_рођења = [[Тирана]] | држава_рођења = [[Народна Република Албанија|НСР Албанија]] | висина = 1,76 -{m}- | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|леви бек]] | актуелни_клуб = [[ФК Приштина|Приштина]] | актуелни_број = 3 | младе_године = 2000—2007. | млади_клубови = Тирана | младе_године2 = 2007—2009. | млади_клубови2 = Аполонија Фјер | клубови1 = Камза | године1 = 2009—2012. | наступи1 = 24 | голови1 = 2 | клубови2 = [[ФК Фљамуртари Валона|Фљамуртари]] | године2 = 2012—2015. | наступи2 = 65 | голови2 = 1 | клубови3 = [[ФК Кукеси|Кукеси]] | године3 = 2015—2016. | наступи3 = 39 | голови3 = 1 | клубови4 = [[ФК Скендербег|Скендербег]] | године4 = 2016—2018. | наступи4 = 63 | голови4 = 0 | клубови5 = [[ФК Шкендија|Шкендија]] | године5 = 2018—2020. | наступи5 = 52 | голови5 = 2 | клубови6 = [[ФК Приштина|Приштина]] | године6 = 2020— | наступи6 = 33 | голови6 = 1 | репрезентација_(име)1 = Албанија Д21 | репрезентација_(године)1 = 2007. | репрезентација_(наступи)1 = 3 | репрезентација_(голови)1 = 0 }} '''Гледи Мици''' ({{јез-алб|Gledi Mici}}; [[Тирана]], [[6. фебруар]] [[1991]]) албански је професионални [[фудбалер]]. Игра на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)|нападача]], а тренутно наступа за [[ФК Приштина|Приштину]]. Иако рођен у [[Албанија|Албанији]], игра за [[Фудбалска репрезентација Косова|репрезентацију Косова]]. == Биографија == Рођен је 6. фебруара 1991. године у [[Тирана|Тирани]], у тадашњој [[Народна Република Албанија|НСР Албанији]]. Родитељи су му пореклом из [[Фјер]]а.<ref>{{cite news|url=https://abcnews.al/nje-fierak-pranon-ftesen-e-kosoves-chalandes-ben-gati-listen-per-miqesoret-e-qershorit/|title=Një fierak pranon ftesën e Kosovës, Challandes bën gati listën për miqësoret e qershorit|trans-title=A Fierian accepts the invitation of Kosovo, Challandes prepares the list for the June friendlies|language=Albanian|publisher=[[ABC News (Albanian TV channel)|ABC News Albania]]|date=31 May 2021|accessdate=31 May 2021}}</ref> Поред албанског пасоша, он има и пасош Сједињених Држава и у процесу је добијања пасоша Косова.<ref>{{cite news|url=https://www.gazetaexpress.com/mici-do-te-luaje-per-kosoven-me-pasaporte-te-shqiperise-ska-pasaporte-kosovare/|title=Mici do të luajë për Kosovën me pasaportë të Shqipërisë, s'ka pasaportë kosovare|trans-title=Mici will play for Kosovo with an Albanian passport, does not have a Kosovan passport|language=Albanian|publisher=[[Gazeta Express]]|date=31 May 2021|accessdate=31 May 2021}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *{{Soccerway}} {{нормативна контрола}} {{DEFAULTSORT:Мици, Гледи}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Тиранци]] [[Категорија:Албански фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Тиране]] [[Категорија:Фудбалери Кукешија]] [[Категорија:Фудбалери Шкендије]] [[Категорија:Фудбалери Приштине]] i7wujv7r5glme6tniyj0svrb91tw7g7 0 4331756 25138562 2022-08-04T14:40:10Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Желите ли да постанете милионер?]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Желите ли да постанете милионер?]] 1sf0z513zeq9q7t8eybgyaf78ojfcl1 6 4331757 25138574 2022-08-04T14:49:41Z HoneymoonAve27 204002 отпремање неслободног логоа путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Званични лого |Source = https://milioner.paperform.co/ |Article = Желите ли да постанете милионер? |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног ентитету у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Лого ће бити коришћен при врху чланка. |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free logo}} ff12irrf7mm8q8cylspxc5fp596fqn2 0 4331758 25138581 2022-08-04T14:53:51Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indompta… wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] r1bokzojknm3n97du46g9w7i7n9xz9h 25138593 25138581 2022-08-04T15:10:54Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху за Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] 1k9kpjbtje949igluh1gq33n7lfaiz5 25138594 25138593 2022-08-04T15:12:54Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] 40o852sa69s12momyujtkvr13pb4vo5 25138596 25138594 2022-08-04T15:15:13Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Did not qualify'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Withdrew in qualification'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Did not qualify'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Round of 16||11th||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Round of 16||15th||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] 7nk4i8czhzc854g0rlabhsylob0tt9j 25138599 25138596 2022-08-04T15:16:16Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] j7aj334zqx5j4i5osp7zvh6gizvky6m 25138608 25138599 2022-08-04T15:28:03Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} {| class="wikitable collapsible" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=4|{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] |rowspan=3|Group stage||align="left"|8 June||align="left"|{{fbw|ECU}}||'''П''' 6 : 0||rowspan=2 align="left"|БиСи плејс, [[Ванкувер]] |- |align="left"|12 June||align="left"|{{fbw|JPN}}||'''И''' 1 : 2 |- |align="left"|16 June||align="left"|{{fbw|SUI}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)|Стадион Комонвелт]], [[Едмонтон]] |- |Round of 16||align="left"|20 June||align="left"|{{fbw|CHN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Олимпијски стадион [[Монтреал]] |- |rowspan=4|{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] |rowspan=3|Group stage||align="left"|10 June||align="left"|{{fbw|CAN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |align="left"|15 June||align="left"|{{fbw|NED}}||'''И''' 1 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |- |align="left"|20 June||align="left"|{{fbw|NZL}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |Round of 16||align="left"|23 June||align="left"|{{fbw|ENG}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] fmo0sprwkcdvthg2ih5f296f1f5lgop 25138609 25138608 2022-08-04T15:28:58Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} {| class="wikitable collapsible" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=4|{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] |rowspan=3|Group stage||align="left"|8. јун||align="left"|{{fbw|ECU}}||'''П''' 6 : 0||rowspan=2 align="left"|БиСи плејс, [[Ванкувер]] |- |align="left"|12. јун||align="left"|{{fbw|JPN}}||'''И''' 1 : 2 |- |align="left"|16. јун||align="left"|{{fbw|SUI}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)|Стадион Комонвелт]], [[Едмонтон]] |- |Round of 16||align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|CHN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Олимпијски стадион [[Монтреал]] |- |rowspan=4|{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] |rowspan=3|Group stage||align="left"|10. јун||align="left"|{{fbw|CAN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |align="left"|15. јун||align="left"|{{fbw|NED}}||'''И''' 1 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |- |align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|NZL}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |Round of 16||align="left"|23. јун||align="left"|{{fbw|ENG}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] 0dfgmdlndg20pfa6nmq0t7n4wc2otsd 25138640 25138609 2022-08-04T15:58:46Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} {| class="wikitable collapsible" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=4|{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|8. јун||align="left"|{{fbw|ECU}}||'''П''' 6 : 0||rowspan=2 align="left"|БиСи плејс, [[Ванкувер]] |- |align="left"|12. јун||align="left"|{{fbw|JPN}}||'''И''' 1 : 2 |- |align="left"|16. јун||align="left"|{{fbw|SUI}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)|Стадион Комонвелт]], [[Едмонтон]] |- |Осмина финала||align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|CHN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Олимпијски стадион [[Монтреал]] |- |rowspan=4|{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|10. јун||align="left"|{{fbw|CAN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |align="left"|15. јун||align="left"|{{fbw|NED}}||'''И''' 1 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |- |align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|NZL}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |Осмина финала||align="left"|23. јун||align="left"|{{fbw|ENG}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] k473rb0rpuhlxexzui8putpda2sok35 25138646 25138640 2022-08-04T16:02:07Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} {| class="wikitable collapsible" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=4|{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|8. јун||align="left"|{{fbw|ECU}}||'''П''' 6 : 0||rowspan=2 align="left"|БиСи плејс, [[Ванкувер]] |- |align="left"|12. јун||align="left"|{{fbw|JPN}}||'''И''' 1 : 2 |- |align="left"|16. јун||align="left"|{{fbw|SUI}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)|Стадион Комонвелт]], [[Едмонтон]] |- |Осмина финала||align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|CHN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Олимпијски стадион [[Монтреал]] |- |rowspan=4|{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|10. јун||align="left"|{{fbw|CAN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |align="left"|15. јун||align="left"|{{fbw|NED}}||'''И''' 1 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |- |align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|NZL}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |Осмина финала||align="left"|23. јун||align="left"|{{fbw|ENG}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Olympic Games=== Камерун се први пут квалификовао за Олимпијске игре 2012. године.<ref>{{cite web |title=Cameroon qualifies to Olympics |url=http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |publisher=fecafootonline.com |access-date=23 October 2011 |language=fr |date=22 October 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120331035002/http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |archive-date=31 March 2012 }}</ref> {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Коло !{{Abbr|Ута|Games played}} !{{Abbr|Поб|Won}} !{{Abbr|Нер|Drawn}} !{{Abbr|Изг|Lost}} !{{Abbr|ГЗ|Goals for}} !{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|USA}} [[Football at the 1996 Summer Olympics|1996]] |colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Football at the 2000 Summer Olympics – Women's tournament|2000]]||rowspan=3 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Football at the 2004 Summer Olympics – Women's tournament|2004]] |- |{{flagicon|CHN}} [[Football at the 2008 Summer Olympics – Women's tournament|2008]] |- |{{flagicon|GBR}} [[Football at the 2012 Summer Olympics – Women's tournament|2012]] |Групна фаза||3||0||0||3||1||11 |- |{{flagicon|BRA}} [[Football at the 2016 Summer Olympics – Women's tournament|2016]]||rowspan=2 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Football at the 2020 Summer Olympics – Women's tournament|2020]] |- !Укупно||1/7||3||0||0||3||1||11 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] co2zv09fsym8p79yrgsjnt7s272r8h4 25138661 25138646 2022-08-04T16:24:28Z Laslovarga 2101 /* Olympic Games */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} {| class="wikitable collapsible" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=4|{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|8. јун||align="left"|{{fbw|ECU}}||'''П''' 6 : 0||rowspan=2 align="left"|БиСи плејс, [[Ванкувер]] |- |align="left"|12. јун||align="left"|{{fbw|JPN}}||'''И''' 1 : 2 |- |align="left"|16. јун||align="left"|{{fbw|SUI}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)|Стадион Комонвелт]], [[Едмонтон]] |- |Осмина финала||align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|CHN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Олимпијски стадион [[Монтреал]] |- |rowspan=4|{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|10. јун||align="left"|{{fbw|CAN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |align="left"|15. јун||align="left"|{{fbw|NED}}||'''И''' 1 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |- |align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|NZL}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |Осмина финала||align="left"|23. јун||align="left"|{{fbw|ENG}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== Камерун се први пут квалификовао за Олимпијске игре 2012. године.<ref>{{cite web |title=Cameroon qualifies to Olympics |url=http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |publisher=fecafootonline.com |access-date=23 October 2011 |language=fr |date=22 October 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120331035002/http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |archive-date=31 March 2012 }}</ref> {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Коло !{{Abbr|Ута|Games played}} !{{Abbr|Поб|Won}} !{{Abbr|Нер|Drawn}} !{{Abbr|Изг|Lost}} !{{Abbr|ГЗ|Goals for}} !{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|USA}} [[Football at the 1996 Summer Olympics|1996]] |colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Football at the 2000 Summer Olympics – Women's tournament|2000]]||rowspan=3 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Football at the 2004 Summer Olympics – Women's tournament|2004]] |- |{{flagicon|CHN}} [[Football at the 2008 Summer Olympics – Women's tournament|2008]] |- |{{flagicon|GBR}} [[Football at the 2012 Summer Olympics – Women's tournament|2012]] |Групна фаза||3||0||0||3||1||11 |- |{{flagicon|BRA}} [[Football at the 2016 Summer Olympics – Women's tournament|2016]]||rowspan=2 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Football at the 2020 Summer Olympics – Women's tournament|2020]] |- !Укупно||1/7||3||0||0||3||1||11 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] b4sgfw5x20772kal0aoxhv8rw8ajh74 25138665 25138661 2022-08-04T16:26:06Z Laslovarga 2101 /* Олимпијске игре */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} {| class="wikitable collapsible" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=4|{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|8. јун||align="left"|{{fbw|ECU}}||'''П''' 6 : 0||rowspan=2 align="left"|БиСи плејс, [[Ванкувер]] |- |align="left"|12. јун||align="left"|{{fbw|JPN}}||'''И''' 1 : 2 |- |align="left"|16. јун||align="left"|{{fbw|SUI}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)|Стадион Комонвелт]], [[Едмонтон]] |- |Осмина финала||align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|CHN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Олимпијски стадион [[Монтреал]] |- |rowspan=4|{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|10. јун||align="left"|{{fbw|CAN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |align="left"|15. јун||align="left"|{{fbw|NED}}||'''И''' 1 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |- |align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|NZL}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |Осмина финала||align="left"|23. јун||align="left"|{{fbw|ENG}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== Камерун се први пут квалификовао за Олимпијске игре 2012. године.<ref>{{cite web |title=Cameroon qualifies to Olympics |url=http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |publisher=fecafootonline.com |access-date=23 October 2011 |language=fr |date=22 October 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120331035002/http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |archive-date=31 March 2012 }}</ref> {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Коло !{{Abbr|Ута|Games played}} !{{Abbr|Поб|Won}} !{{Abbr|Нер|Drawn}} !{{Abbr|Изг|Lost}} !{{Abbr|ГЗ|Goals for}} !{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]] |colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||rowspan=3 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] |- |{{flagicon|CHN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |Групна фаза||3||0||0||3||1||11 |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||rowspan=2 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2020]] |- !Укупно||1/7||3||0||0||3||1||11 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] qbrs4s9bke6ezd5uouu5ygmpoen7bo9 25138670 25138665 2022-08-04T16:29:44Z Laslovarga 2101 /* Олимпијске игре */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} {| class="wikitable collapsible" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=4|{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|8. јун||align="left"|{{fbw|ECU}}||'''П''' 6 : 0||rowspan=2 align="left"|БиСи плејс, [[Ванкувер]] |- |align="left"|12. јун||align="left"|{{fbw|JPN}}||'''И''' 1 : 2 |- |align="left"|16. јун||align="left"|{{fbw|SUI}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)|Стадион Комонвелт]], [[Едмонтон]] |- |Осмина финала||align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|CHN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Олимпијски стадион [[Монтреал]] |- |rowspan=4|{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|10. јун||align="left"|{{fbw|CAN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |align="left"|15. јун||align="left"|{{fbw|NED}}||'''И''' 1 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |- |align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|NZL}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |Осмина финала||align="left"|23. јун||align="left"|{{fbw|ENG}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== Камерун се први пут квалификовао за Олимпијске игре 2012. године.<ref>{{cite web |title=Cameroon qualifies to Olympics |url=http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |publisher=fecafootonline.com |access-date=23 October 2011 |language=fr |date=22 October 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120331035002/http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |archive-date=31 March 2012 }}</ref> {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Коло !{{Abbr|Ута|Games played}} !{{Abbr|Поб|Won}} !{{Abbr|Нер|Drawn}} !{{Abbr|Изг|Lost}} !{{Abbr|ГЗ|Goals for}} !{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]] |colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||rowspan=3 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] |- |{{flagicon|CHN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |Групна фаза||3||0||0||3||1||11 |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||rowspan=2 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2020]] |- !Укупно||1/7||3||0||0||3||1||11 |} ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Коло !{{Abbr|Ута|Games played}} !{{Abbr|Поб|Won}} !{{Abbr|Нер|Drawn}} !{{Abbr|Изг|Lost}} !{{Abbr|ГД|Goals for}} !{{Abbr|ГП|Goals against}} |- bgcolor=silver | [[1991 Women's African Football Championship|1991]]||Другопласиране||2||0||0||2||0||6 |- | [[1995 Women's African Football Championship|1995]]||colspan=8|''Одустале у четвртфиналу'' |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|NGA}} [[1998 Women's African Football Championship|1998]]||Четврто место||4||2||0||2||7||13 |- |{{flagicon|ZAF}} [[2000 Women's African Football Championship|2000]]||Другопласиране||3||1||0||2||4||6 |-bgcolor="#cc9966" |{{flagicon|NGA}} [[2002 Women's African Football Championship|2002]]||Треће место||5||2||2||1||7||5 |-bgcolor=silver |{{flagicon|ZAF}} [[2004 Women's African Football Championship|2004]]||Другопласиране||5||1||3||1||8||10 |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|NGA}} [[2006 Women's African Football Championship|2006]]||Четврто место||5||1||2||2||6||10 |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|EQG}} [[2008 Women's African Football Championship|2008]]||Четврто место||5||2||1||2||4||6 |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|RSA}} [[2010 African Women's Football Championship|2010]]||Четврто место||5||2||1||2||7||11 |- bgcolor="#cc9966" |{{flagicon|EQG}} [[2012 Women's African Football Championship|2012]]||Треће место||5||2||1||2||6||5 |- bgcolor=silver |{{flagicon|NAM}} [[2014 African Women's Championship|2014]]||Другопласиране||5||3||0||2||5||4 |- bgcolor=silver |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|CMR}} [[2016 Africa Women Cup of Nations|2016]]||Другопласиране||5||4||0||1||6||1 |- bgcolor="#cc9966" |{{flagicon|GHA}} [[2018 Africa Women Cup of Nations|2018]]||Треће место||5||3||2||0||10||4 |- |{{flagicon|CGO}} [[2020 Africa Women Cup of Nations|2020]]||colspan=8|''Отказано'' |- |{{flagicon|MAR}} [[2022 Africa Women Cup of Nations|2022]]||Четвртфинале||4||1||2||1||3||2 |- !Укупно||13/14||58||24||14||20||73||83 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] smegjh6xcd41nxn557pd33skh8x1sjy 25138671 25138670 2022-08-04T16:31:26Z Laslovarga 2101 /* Афрички Куп нација у фудбалу за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Камеруна}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Камеруна <br/>(-{Équipe du Cameroun féminine de football}-) | грб =Cameroon FA.png | надимак = Неукротиве лавице <br /> (-{Les Lionnes Indomptables}-) | савез = [[Фудбалски савез Камеруна|FCF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Камерун}} Габриел Забо | капитен = Кристин Мане | највише наступа = Маделен Нгоно Мани (87) | најбољи стрелац = Маделен Нгоно Мани (40) | фифа шифра = -{CMR}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|CMR}}}} | фифа макс = 41. | фифа макс датум = јул 2019 | фифа мин = 89. | фифа мин датум = март 2007. | pattern_la1 = _cmr19h | pattern_b1 = _cmr19h | pattern_ra1 = _cmr19h | pattern_sh1 = | pattern_so1 = | leftarm1 = 004E2E | body1 = 008000 | rightarm1 = 004E2E | shorts1 = FF0000 | socks1 = FFDD00 | pattern_la2 = _cmr19a | pattern_b2 = _cmr19a | pattern_ra2 = _cmr19A | pattern_sh2 = | pattern_so2 = | leftarm2 = FFDD00 | body2 = FFDD00 | rightarm2 = FFDD00 | shorts2 = 006E2F | socks2 = 006E2F | прва међународна утакмица = {{рпфж|Нигерија}} 2 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Лагос]], [[Нигерија]], [[15. јун]] [[1991]]) | највећа победа = {{рпфж|Камерун}} 8 : 0 {{рпфжД|Гамбија}}<br />([[Јаунде]], [[Камерун]], [[18. фебруар]] [[2022]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 6 : 0 {{рпфжД|Камерун}}<br />Кадуна, [[Нигерија]], 27. октобар 1998)<br />{{рпфж|Француска}} 6–0 {{рпфжД|Камерун}}<br />([[Париз]], [[Француска]], 10. октобар 2018) | број учешћа = 2 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Осминафинала [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]], [[Светско првенство у фудбалу 2019.|2019]] | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 1 | регионално први пут = [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално) = Групна фаза [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 13 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] | најбољи резултат (регионално)2 = Другопласиране [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} [[Датотека:EquipeCameroun.jpg|thumb|right|Репрезентација 2015]] '''Женска фудбалска репрезентација Камеруна''' ({{јез-фра|Équipe du Cameroun féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Камерун]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна [[Фудбалски савез Камеруна|(FCF)]] ({{јез-фра|Fédération Camerounaise de Football}}), владајућег тела за фудбал у Камеруну. ==Историја== Још седамдесетих година прошлог века, Камерун је био једна од ретких земаља у којима је жена играла за мушки тим у највишој лиги. Емилиен Мбанго је била стартер камерунског клуба Леопард из Дуале између 1970–1973, где је формирала сензационални ударни дуо са талентованим тинејџером по имену [[Роџер Мила]]. Упркос овом успеху са Мбанго, тек касних 1980-их је формирана репрезентација са Регине Мвоуе која је била капитен екипе за прво финале на Афричком купу нација 1991. године. Требало је времена, али је женски фудбал почео да цвета када се Камерун квалификовао за Олимпијске игре 2012. „Нукротиве лавице” су такође поздрављене због тога што су завршиле на другом месту на Афричком купу нација 2014, квалификовале су се за своје прво Светско првенство за жене које се одржавало у Канади 2015. године и на крају су напустиле такмичење у 16 ​​финала након пораза од [[Женска фудбалска репрезентација Кине|Кине]] са 1 : 0. У 2016, Камерун је био домаћин првог женског афричког купа нација у земљи уз велику помпу. Турнир је одржан у Јаундеу и Лимбеу и имао је рекордну публику на стадионима. Домаћини су у финалу изгубили од [[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерије]] са 1 : 0. Међутим, успех репрезентације тек треба да утиче на националну сцену са недовољно финансираним домаћим првенством које се одржава у течким условима. ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== [[File:Cameroun Women's World Cup 2019.jpg|thumb|Cameroun Women's World Cup 2019]] [[File:EquipeCameroun1.jpg|thumb|EquipeCameroun1]] {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||rowspan=4 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|United States}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]] |- |{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]] |- |{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||Осмина финала||11.||4||2||0||2||9||4 |- |{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||Осмина финала||15.||4||1||0||3||3||8 |- |{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||colspan=8|''У току'' |- !Укупно||2/9||-||8||3||0||5||12||12 |} {| class="wikitable collapsible" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=4|{{flagicon|CAN}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|8. јун||align="left"|{{fbw|ECU}}||'''П''' 6 : 0||rowspan=2 align="left"|БиСи плејс, [[Ванкувер]] |- |align="left"|12. јун||align="left"|{{fbw|JPN}}||'''И''' 1 : 2 |- |align="left"|16. јун||align="left"|{{fbw|SUI}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|[[Стадион Комонвелт (Едмонтон)|Стадион Комонвелт]], [[Едмонтон]] |- |Осмина финала||align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|CHN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Олимпијски стадион [[Монтреал]] |- |rowspan=4|{{flagicon|FRA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|10. јун||align="left"|{{fbw|CAN}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |align="left"|15. јун||align="left"|{{fbw|NED}}||'''И''' 1 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |- |align="left"|20. јун||align="left"|{{fbw|NZL}}||'''П''' 2 : 1||align="left"|Стадион Мосон, [[Монпеље]] |- |Осмина финала||align="left"|23. јун||align="left"|{{fbw|ENG}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|Стадион Хаинаут, [[Валансјен]] |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' ===Олимпијске игре=== Камерун се први пут квалификовао за Олимпијске игре 2012. године.<ref>{{cite web |title=Cameroon qualifies to Olympics |url=http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |publisher=fecafootonline.com |access-date=23 October 2011 |language=fr |date=22 October 2011 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120331035002/http://www.fecafootonline.com/?lng=1&module=media&idrub=99221&idnews=83051 |archive-date=31 March 2012 }}</ref> {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Коло !{{Abbr|Ута|Games played}} !{{Abbr|Поб|Won}} !{{Abbr|Нер|Drawn}} !{{Abbr|Изг|Lost}} !{{Abbr|ГЗ|Goals for}} !{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]] |colspan=8|''Одустале у квалификацијама'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]]||rowspan=3 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] |- |{{flagicon|CHN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |Групна фаза||3||0||0||3||1||11 |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]]||rowspan=2 colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2020]] |- !Укупно||1/7||3||0||0||3||1||11 |} ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Коло !{{Abbr|Ута|Games played}} !{{Abbr|Поб|Won}} !{{Abbr|Нер|Drawn}} !{{Abbr|Изг|Lost}} !{{Abbr|ГД|Goals for}} !{{Abbr|ГП|Goals against}} |- bgcolor=silver | [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]]||Другопласиране||2||0||0||2||0||6 |- | [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]]||colspan=8|''Одустале у четвртфиналу'' |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]]||Четврто место||4||2||0||2||7||13 |- |{{flagicon|ZAF}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]]||Другопласиране||3||1||0||2||4||6 |-bgcolor="#cc9966" |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]]||Треће место||5||2||2||1||7||5 |-bgcolor=silver |{{flagicon|ZAF}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]]||Другопласиране||5||1||3||1||8||10 |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]]||Четврто место||5||1||2||2||6||10 |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|EQG}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]]||Четврто место||5||2||1||2||4||6 |- bgcolor=#9acdff |{{flagicon|RSA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]]||Четврто место||5||2||1||2||7||11 |- bgcolor="#cc9966" |{{flagicon|EQG}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]]||Треће место||5||2||1||2||6||5 |- bgcolor=silver |{{flagicon|NAM}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]]||Другопласиране||5||3||0||2||5||4 |- bgcolor=silver |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|CMR}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]]||Другопласиране||5||4||0||1||6||1 |- bgcolor="#cc9966" |{{flagicon|GHA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]]||Треће место||5||3||2||0||10||4 |- |{{flagicon|CGO}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2020.|2020]]||colspan=8|''Отказано'' |- |{{flagicon|MAR}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2022.|2022]]||Четвртфинале||4||1||2||1||3||2 |- !Укупно||13/14||58||24||14||20||73||83 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{commons category|Cameroon women's national association football team}} * [http://www.fecafoot-officiel.com/ Званична страница] * [https://web.archive.org/web/20070614054527/http://www.fifa.com/associations/association=cmr/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Камеруна| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|К]] [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Ф]] f5qrlke325mazvsl79v6m799mdewu69 14 4331759 25138582 2022-08-04T14:54:59Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбалска репрезентација Камеруна|Ж]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Камерун]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Фудбал]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбалска репрезентација Камеруна|Ж]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Камерун]] [[Категорија:Репрезентације Камеруна|Фудбал]] rphazoefckbsblyty95jvkdannixlo4 14 4331760 25138583 2022-08-04T14:55:24Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбал у Камеруну]] 2ewocl71hbupufbibe14zehcjyf4log 14 4331761 25138584 2022-08-04T14:56:01Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|К]] [[Категорија:Спорт у Камеруну|!]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|К]] [[Категорија:Спорт у Камеруну|!]] 52xd390hqjr13xhuh1gzoovwl795oi4 0 4331762 25138585 2022-08-04T14:56:54Z HoneymoonAve27 204002 Преусмерена страница на [[Желите ли да постанете милионер?]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Желите ли да постанете милионер?]] 1sf0z513zeq9q7t8eybgyaf78ojfcl1 0 4331763 25138611 2022-08-04T15:31:02Z Uw17 165959 Нова страница: {{Инфокутија Филм | назив = Колиба страха | слика = Колиба страха 1.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''Cabin Fever''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,6/10 (78 201 глас) | жанр = [[хорор филм|хорор]] (сплатер фил… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Колиба страха | слика = Колиба страха 1.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''Cabin Fever''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:3 stars.svg|60п]] 5,6/10 (78 201 глас) | жанр = [[хорор филм|хорор]] ([[сплатер филм|сплатер]]) | творац = | режија = [[Илај Рот]] | сценарио = Илај Рот<br />Ренди Пирлштајн | продуцент = Лорен Мојус<br />Сем Фрулич<br>Еван Астровски<br>Илај Рот | уредник = | прича = Илај Рот | на основу = | главне улоге = [[Рајдер Стронг]]<br />[[Џордан Лад]]<br />[[Џејмс Дебело]]<br />[[Серина Винсент]]<br />[[Џои Керн]]<br />[[Ари Вервин]]<br />[[Ђузепе Ендруз]] | наратор = | музика = Нејтан Бар | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Скот Кеван | сценографија = | камера = | монтажа = Рајан Фолси | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{Deer Path Films}-''<br>''-{Down Home Entertainment}-''<br>''-{Tonic Films}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{[[Lionsgate|Lionsgate Films]]}-''<br>''-{Black Sky Entertainment}-'' | година = [[2002]]. | трајање = 94 минута | земља = {{зас|USA}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 1,5 милиона $<ref name="mojo">{{cite web |title=Cabin Fever |url=https://boxofficemojo.com/movies/?id=cabinfever.htm |website=[[Box Office Mojo]] |publisher=[[IMDb]] ([[Amazon (company)|Amazon]]) |access-date=June 20, 2018}}</ref> | зарада = 30,6 милиона $<ref name="mojo" /> | награде = | претходни = | следећи = [[Колиба страха 2: Пролећна грозница]] | веб-сајт = | IMDb = 0303816 | COBISS = }} '''''Колиба у шуми''''' ({{јез-ен|Cabin Fever}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[сплатер филм|сплатер]] [[хорор филм|хорор]] [[филм]] са елементима [[црни хумор|црне комедије]] из [[2002]]. године, редитеља и сценаристе [[Илај Рот|Илаја Рота]], са [[Рајдер Стронг|Рајдером Стронгом]], [[Џордан Лад]], [[Џејмс Дебело|Џејмсом Дебелом]], [[Серина Винсент|Серином Винсент]], [[Џои Керн|Џоијем Керном]] и [[Ђузепе Ендруз|Ђузепеом Ендрузом]] у главним улогама. Радња прати групу студената који одлазе да прославе пролећни распуст у шумској колиби, где се заразе [[Некротизирајући фасциитис|смртоносним вирусом]].<ref>{{Cite web|url=https://www.allmovie.com/movie/cabin-fever-v281703|title=Cabin Fever (2002) - Eli Roth &#124; Synopsis, Characteristics, Moods, Themes and Related &#124; AllMovie|via=www.allmovie.com}}</ref> Рот је написао сценарио још 1995. заједно са Рендијем Пирлштајном. Био је инспирисан својим путовањем у [[Исланд]], где је задобио инфекцију коже.<ref name="cinema.com">{{cite web|url=https://www.cinema.com/articles/2568/cabin-fever-q-a-with-writerdirector-eli-roth.phtml|title=''Cabin Fever'': Q & A With Writer/Director Eli Roth|website=Cinema|accessdate=May 4, 2022}}</ref> Ниједан студио није хтео да купи сценарио јер су сматрали да је хорор жанр постао непрофитан. Све се променило 1996. када је [[Вес Крејвен]]ов ''[[Врисак (филм из 1996)|Врисак]]'' постигао планетарни комерцијални успех. Међутим, Рот и након тога није могао да прода сценарио пошто су продукцијске куће тражиле да га измени тако да више личи на ''Врисак''.<ref name="RothCommentary">Roth, Eli. ''Cabin Fever'' [[DVD]], [[Lions Gate Entertainment]], 2004, [[audio commentary]]. ASIN: B0000ZG054</ref> Редитељу су као инспирација за филм послужили [[култни филм|култни]] хорори, као што су: ''[[Последња кућа са леве стране]]'' (1972), ''[[Тексашки масакр моторном тестером]]'' (1974), ''[[Брда имају очи (филм из 1977)|Брда имају очи]]'' (1977) и ''[[Зла смрт]]'' (1981).<ref>{{cite book|title=Consuming Gothic: Food and Horror in Film|author=Piatti-Farrell, Lorna|publisher=Springer|year=2017|isbn= 978-1-137-45051-7|page=39}}</ref> Првобитно је као [[извршни продуцент]] филма био најављен [[Дејвид Линч]], али он није потписан у коначној верзији.<ref name="Harris">{{cite web|last=Harris|first=Dana|url=https://variety.com/2001/film/news/lynch-has-fever-for-roth-pic-1117853799/|title=Lynch Has ''Fever'' For Roth Pic|date=October 7, 2001|website=Variety|accessdate=May 4, 2022}}</ref><ref name="cinema.com"/> ''Колиба страха'' је [[филмска премијера|премијерно приказана]] 14. септембра 2002, на [[Филмски фестивал у Торонту|Филмском фестивалу у Торонту]], док је шире биоскопско приказивање имала тек наредне године у дистрибуцији продукцијске куће [[Lionsgate|Лајонсгејт]]. Добила је осредње оцене критичара и остварила солидан комерцијални успех.<ref>{{cite web |last1=Eggertsen |first1=Chris |title='Cabin Fever' catching on again with two more sequels planned |url=https://uproxx.com/hitfix/cabin-fever-catching-on-again-with-two-more-sequels-planned/ |website=[[Uproxx]] |date=October 31, 2011 |access-date=June 20, 2018}}</ref><ref name="maitland">{{cite web |last1=McDonagh |first1=Maitland |author-link=Maitland McDonagh |title=Cabin Fever: Review |url=http://www.tvguide.com/movies/cabin-fever/review/136924/ |website=[[TV Guide]] |access-date=June 22, 2018}}</ref><ref name="holden">{{cite web |last1=Holden |first1=Stephen |author-link=Stephen Holden |title=FILM REVIEW; Something's Rotten Out in the Woods |url=https://www.nytimes.com/2003/09/12/movies/film-review-something-s-rotten-out-in-the-woods.html |website=[[The New York Times]] |date=September 12, 2003 |access-date=June 22, 2018}}</ref> Била је номинована за [[Награда Сатурн за најбољи хорор филм|Награду Сатурн за најбољи хорор филм]], док је Рот био номинован за [[Награде Емпајер|Награду Емпајер]] за најбоље дебитантско остварење. Године 2009. снимљен је [[наставак]] под насловом ''[[Колиба страха 2: Пролећна грозница]]''. == Радња == {{упозорење-филм}} Петоро студената, Пол, Карен, Берт, Марси и Џеф, изнајмљују колибу у шуми како би прославили пролећни распуст. Они, међутим, постају жртве веома заразне болести која се преноси преко воде. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Рајдер Стронг]] || Пол |- | [[Џордан Лад]] || Карен |- | [[Џејмс Дебело]] || Берт |- | [[Серина Винсент]] || Марси |- | [[Џои Керн]] || Џеф |- | [[Ари Вервин]] || Хенри, пустињак |- | [[Ђузепе Ендруз]] || заменик шерифа Винстон |- | [[Илај Рот]] || Џастин / Грим |- | Адам Рот || ћелави човек |- | Роберт Харис || старац |- | Хал Кортни || Томи |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Cabin Fever}} * {{ИМДб наслов| id = 0303816}} * {{rotten-tomatoes|1125409-cabin_fever}} * {{AllMovie title |281703}} * {{metacritic film|cabin-fever}} * {{mojo title|cabinfever}} {{портал|Филм}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Филмови 2002.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Хорор филмови]] [[Категорија:Сплатер филмови]] [[Категорија:Телесни хорор филмови]] [[Категорија:Независни филмови]] lrf5d1sf4i3ilttt05houm5nvvatgy3 1 4331764 25138614 2022-08-04T15:33:59Z Uw17 165959 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} 1tl51cqy7vhiopx7sh02b2c2p4x9rj3 0 4331765 25138622 2022-08-04T15:40:24Z Soundwaweserb 82964 Преусмерена страница на [[Берти Фогтс]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Берти Фогтс]] 7i6wby5p1eow9mgolr18p2ilfuj4tlv 0 4331766 25138677 2022-08-04T16:36:52Z Асена 270577 Нова страница: '''Адаптација рецептора''' представља прилагођавање чулног рецептора на продужено дејство стимулуса непромењеног интензитета. Различити чулни рецептори имају различиту врсту адаптације и могу бити тонични, фазични и фаизично-тонични рецептори. == Врсте… wikitext text/x-wiki '''Адаптација рецептора''' представља прилагођавање чулног рецептора на продужено дејство стимулуса непромењеног интензитета. Различити чулни рецептори имају различиту врсту адаптације и могу бити тонични, фазични и фаизично-тонични рецептори. == Врсте рецептора по способности адаптације == === Тонични рецептори === Тонични рецептори се не адаптирају на стимулус и шаљу константну информацију целокупног периода трајања стимулуса непромењеног интензитета, шаљу константну фреквенцију импулсације. На пример, такви рецептори су проприоцептори, који шаљу информацију организму о степену истегнутости скелетне мускулатуре, јер одржавање усправног положаја тела захтева сталне информације о дужини мишића и тетива и о положају зглобова. Интероцептори су такође тонични. === Фазични рецептори === Фазични или брзо-адаптирајући рецептори са почетком деловања стимулуса реагују генезом одговарајуће фреквенције акционих потенцијала, а током продуженог деловања монотоне дражи прекидају импулсацију, иако стимулус и даље траје. Олфакторни и тактилни рецептори су пример фазичних рецептора, који убрзо након деловања стимулуса престају с импулсацијом, иако стимулус и даље делује. === Фазично-тонични рецептори === Делимично се адаптирају на продужено деловање монотоног стимулуса. Након иницијалног одговора на почетак деловања стимулуса, током његовог продуженог транања умањују фреквенцију на нижи ниво, који се затим одржава непромењен све док стимулус делује. == Референце == {{Неурофизиологија}} nocj5herwrc3tjgwv1fq88t750ee54o 25138681 25138677 2022-08-04T16:40:35Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki '''Адаптација рецептора''' представља прилагођавање чулног рецептора на продужено дејство стимулуса непромењеног интензитета. Различити чулни рецептори имају различиту врсту адаптације и могу бити тонични, фазични и фаизично-тонични рецептори. Адаптација је опадање електричних одговора рецепторског неурона током времена упркос сталном присуству одговарајућег стимулуса константне снаге. Ова промена је очигледна као постепено смањење учесталости шиљака који се стварају унутар рецепторског неурона. Фазни рецептори се брзо прилагођавају и, према томе, обавештавају о брзини промене стимулуса. Тонични рецептори се полако прилагођавају и обавештавају о присуству и снази стимулуса. Многи сензорни неурони могу ујединити оба својства одговора и називају се фазично-тонични рецептори. Обично показују фазни одговор на почетку стимулуса, праћен дуготрајним, али нижим тоничним одговором.<ref>{{Citation|title=Adaptation of Sensory Receptors|url=https://doi.org/10.1007/978-3-540-29678-2_86|publisher=Springer|date=2009|accessdate=2022-08-04|isbn=978-3-540-29678-2|pages=54–54|doi=10.1007/978-3-540-29678-2_86#:~:text=adaptation%20is%20the%20decline%20of,generated%20within%20the%20receptor%20neuron.|language=en|editor-first=Marc D.|editor-last=Binder|editor2-first=Nobutaka|editor2-last=Hirokawa}}</ref> == Врсте рецептора по способности адаптације == === Тонични рецептори === Тонични рецептори се не адаптирају на стимулус и шаљу константну информацију целокупног периода трајања стимулуса непромењеног интензитета, шаљу константну фреквенцију импулсације. На пример, такви рецептори су проприоцептори, који шаљу информацију организму о степену истегнутости скелетне мускулатуре, јер одржавање усправног положаја тела захтева сталне информације о дужини мишића и тетива и о положају зглобова. Интероцептори су такође тонични. === Фазични рецептори === Фазични или брзо-адаптирајући рецептори са почетком деловања стимулуса реагују генезом одговарајуће фреквенције акционих потенцијала, а током продуженог деловања монотоне дражи прекидају импулсацију, иако стимулус и даље траје. Олфакторни и тактилни рецептори су пример фазичних рецептора, који убрзо након деловања стимулуса престају с импулсацијом, иако стимулус и даље делује. === Фазично-тонични рецептори === Делимично се адаптирају на продужено деловање монотоног стимулуса. Након иницијалног одговора на почетак деловања стимулуса, током његовог продуженог транања умањују фреквенцију на нижи ниво, који се затим одржава непромењен све док стимулус делује. == Дејство дрога на неуралну адаптацију == Неурална адаптација се може десити и другим средствима осим природним. [[Антидепресив|Антидепресиви]], као што су они који изазивају смањење регулације β-адренергичких рецептора, могу изазвати брзе неуралне адаптације у мозгу.<ref>Duncan, GE; Paul, IA; Harden, TK; Mueller, RA; Stumpf, WE; Breese, GR (August 1985). "Rapid down regulation of beta adrenergic receptors by combining antidepressant drugs with forced swim: a model of antidepressant-induced neural adaptation". ''The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics''. '''234''' (2): 402–8. <nowiki>PMID 2991500</nowiki>.</ref> Креирањем брзог прилагођавања у регулацији ових рецептора, могуће је да лекови смање ефекте стреса на оне који узимају лекове. == Референце == {{Неурофизиологија}} [[Категорија:Неурофизиологија]] 3shm1buzukuhwkfhvqgwyp3fnk79a7b 25138685 25138681 2022-08-04T16:41:08Z Асена 270577 /* Референце */ wikitext text/x-wiki '''Адаптација рецептора''' представља прилагођавање чулног рецептора на продужено дејство стимулуса непромењеног интензитета. Различити чулни рецептори имају различиту врсту адаптације и могу бити тонични, фазични и фаизично-тонични рецептори. Адаптација је опадање електричних одговора рецепторског неурона током времена упркос сталном присуству одговарајућег стимулуса константне снаге. Ова промена је очигледна као постепено смањење учесталости шиљака који се стварају унутар рецепторског неурона. Фазни рецептори се брзо прилагођавају и, према томе, обавештавају о брзини промене стимулуса. Тонични рецептори се полако прилагођавају и обавештавају о присуству и снази стимулуса. Многи сензорни неурони могу ујединити оба својства одговора и називају се фазично-тонични рецептори. Обично показују фазни одговор на почетку стимулуса, праћен дуготрајним, али нижим тоничним одговором.<ref>{{Citation|title=Adaptation of Sensory Receptors|url=https://doi.org/10.1007/978-3-540-29678-2_86|publisher=Springer|date=2009|accessdate=2022-08-04|isbn=978-3-540-29678-2|pages=54–54|doi=10.1007/978-3-540-29678-2_86#:~:text=adaptation%20is%20the%20decline%20of,generated%20within%20the%20receptor%20neuron.|language=en|editor-first=Marc D.|editor-last=Binder|editor2-first=Nobutaka|editor2-last=Hirokawa}}</ref> == Врсте рецептора по способности адаптације == === Тонични рецептори === Тонични рецептори се не адаптирају на стимулус и шаљу константну информацију целокупног периода трајања стимулуса непромењеног интензитета, шаљу константну фреквенцију импулсације. На пример, такви рецептори су проприоцептори, који шаљу информацију организму о степену истегнутости скелетне мускулатуре, јер одржавање усправног положаја тела захтева сталне информације о дужини мишића и тетива и о положају зглобова. Интероцептори су такође тонични. === Фазични рецептори === Фазични или брзо-адаптирајући рецептори са почетком деловања стимулуса реагују генезом одговарајуће фреквенције акционих потенцијала, а током продуженог деловања монотоне дражи прекидају импулсацију, иако стимулус и даље траје. Олфакторни и тактилни рецептори су пример фазичних рецептора, који убрзо након деловања стимулуса престају с импулсацијом, иако стимулус и даље делује. === Фазично-тонични рецептори === Делимично се адаптирају на продужено деловање монотоног стимулуса. Након иницијалног одговора на почетак деловања стимулуса, током његовог продуженог транања умањују фреквенцију на нижи ниво, који се затим одржава непромењен све док стимулус делује. == Дејство дрога на неуралну адаптацију == Неурална адаптација се може десити и другим средствима осим природним. [[Антидепресив|Антидепресиви]], као што су они који изазивају смањење регулације β-адренергичких рецептора, могу изазвати брзе неуралне адаптације у мозгу.<ref>Duncan, GE; Paul, IA; Harden, TK; Mueller, RA; Stumpf, WE; Breese, GR (August 1985). "Rapid down regulation of beta adrenergic receptors by combining antidepressant drugs with forced swim: a model of antidepressant-induced neural adaptation". ''The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics''. '''234''' (2): 402–8. <nowiki>PMID 2991500</nowiki>.</ref> Креирањем брзог прилагођавања у регулацији ових рецептора, могуће је да лекови смање ефекте стреса на оне који узимају лекове. == Референце == <references />{{Неурофизиологија}} [[Категорија:Неурофизиологија]] pahzdsp57c19kkbno2zdjh5bgo7l8yr 25138701 25138685 2022-08-04T17:06:08Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki '''Адаптација рецептора''' представља прилагођавање чулног рецептора на продужено дејство стимулуса непромењеног интензитета. Различити чулни рецептори имају различиту врсту адаптације и могу бити тонични, фазични и фаизично-тонични рецептори. Адаптација је опадање електричних одговора рецепторског неурона током времена упркос сталном присуству одговарајућег стимулуса константне снаге. Ова промена је очигледна као постепено смањење учесталости шиљака који се стварају унутар рецепторског неурона. Фазни рецептори се брзо прилагођавају и, према томе, обавештавају о брзини промене стимулуса. Тонични рецептори се полако прилагођавају и обавештавају о присуству и снази стимулуса. Многи сензорни неурони могу ујединити оба својства одговора и називају се фазично-тонични рецептори. Обично показују фазни одговор на почетку стимулуса, праћен дуготрајним, али нижим тоничним одговором.<ref>{{Citation|title=Adaptation of Sensory Receptors|url=https://doi.org/10.1007/978-3-540-29678-2_86|publisher=Springer|date=2009|accessdate=2022-08-04|isbn=978-3-540-29678-2|pages=54–54|doi=10.1007/978-3-540-29678-2_86#:~:text=adaptation%20is%20the%20decline%20of,generated%20within%20the%20receptor%20neuron.|language=en|editor-first=Marc D.|editor-last=Binder|editor2-first=Nobutaka|editor2-last=Hirokawa}}</ref> == Врсте рецептора по способности адаптације == === Тонични рецептори === Тонични рецептори се не адаптирају на стимулус и шаљу константну информацију целокупног периода трајања стимулуса непромењеног интензитета, шаљу константну фреквенцију импулсације. На пример, такви рецептори су проприоцептори, који шаљу информацију организму о степену истегнутости скелетне мускулатуре, јер одржавање усправног положаја тела захтева сталне информације о дужини мишића и тетива и о положају зглобова. Интероцептори су такође тонични. === Фазични рецептори === Фазични или брзо-адаптирајући рецептори са почетком деловања стимулуса реагују генезом одговарајуће фреквенције акционих потенцијала, а током продуженог деловања монотоне дражи прекидају импулсацију, иако стимулус и даље траје. Олфакторни и тактилни рецептори су пример фазичних рецептора, који убрзо након деловања стимулуса престају с импулсацијом, иако стимулус и даље делује. === Фазично-тонични рецептори === Делимично се адаптирају на продужено деловање монотоног стимулуса. Након иницијалног одговора на почетак деловања стимулуса, током његовог продуженог транања умањују фреквенцију на нижи ниво, који се затим одржава непромењен све док стимулус делује. == Дејство дрога на неуралну адаптацију == Неурална адаптација се може десити и другим средствима осим природним. [[Антидепресив|Антидепресиви]], као што су они који изазивају смањење регулације β-адренергичких рецептора, могу изазвати брзе неуралне адаптације у мозгу.<ref>Duncan, GE; Paul, IA; Harden, TK; Mueller, RA; Stumpf, WE; Breese, GR (August 1985). "Rapid down regulation of beta adrenergic receptors by combining antidepressant drugs with forced swim: a model of antidepressant-induced neural adaptation". ''The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics''. '''234''' (2): 402–8. <nowiki>PMID 2991500</nowiki>.</ref> Креирањем брзог прилагођавања у регулацији ових рецептора, могуће је да лекови смање ефекте стреса на оне који узимају лекове. == Важност адаптације чулних рецептора == Чулни систем региструје промене интензитета, локализације и трајања стимулуса, јер су такве информације значајне за преживљавање. Адаптација рецептора представља начин којим се мозак штити од импулсације које не носе нове и важне информације за организам. Основ адаптације рецептора обухвата неуроналне и не-неуроналне догађаје. У неким случајевима, адаптација је условљена десензитизацијом рецепторског протеина на мембрани ћелије. == Референце == <references />{{Неурофизиологија}} [[Категорија:Неурофизиологија]] [[Категорија:Психологија опажања]] gyagq3ootflgzrq0rv9e725lu6m1kkl 0 4331767 25138712 2022-08-04T17:19:15Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надима… wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] f45gpdbqp91u5vencv4aihmyfuxfhs9 25138724 25138712 2022-08-04T17:29:31Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] t87abn9ublyxsxmmztban5axwz26tmt 25138732 25138724 2022-08-04T17:34:01Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref name="usa2011"/> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] t3s2j1ala4bvalavh103xi8u3gnhexw 25138737 25138732 2022-08-04T17:38:40Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), [потребно је разјашњење], главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, који је недавно претпоставио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] gyz9tc56bhltd98cv6n141bw50t8952 25138739 25138737 2022-08-04T17:41:19Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] oeabr2rfizpypehs4tqc78tbyudaz8e 25138742 25138739 2022-08-04T17:45:56Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са 25. јануар 2021.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 32 | 24 | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| | 00 | 00 | 0000– |- | 3 | style="text-align:left" | '''[[]]''' | 00 | 00 | 0000– --> |} {{Col-break}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 24 | 32 | {{#expr:24/32 round 2}} | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| '''[[]]''' <small>([[List of international goals scored by |list]])</small> | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' |- | 3 | style="text-align:left"| [[]] | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' --> |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] n8z2wk4axotbi8lskt9nexaopympadr 25138743 25138742 2022-08-04T17:46:20Z Laslovarga 2101 /* Достигнућа */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са 25. јануар 2021.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 32 | 24 | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| | 00 | 00 | 0000– |- | 3 | style="text-align:left" | '''[[]]''' | 00 | 00 | 0000– --> |} {{Col-break}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 24 | 32 | {{#expr:24/32 round 2}} | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| '''[[]]''' <small>([[List of international goals scored by |list]])</small> | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' |- | 3 | style="text-align:left"| [[]] | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' --> |} {{col-end}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] 0il1bjl4nsf5sg66zab5zij17o4tll0 25138763 25138743 2022-08-04T18:12:15Z Laslovarga 2101 /* Достигнућа */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са 25. јануар 2021.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 32 | 24 | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| | 00 | 00 | 0000– |- | 3 | style="text-align:left" | '''[[]]''' | 00 | 00 | 0000– --> |} {{Col-break}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 24 | 32 | {{#expr:24/32 round 2}} | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| '''[[]]''' <small>([[List of international goals scored by |list]])</small> | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' |- | 3 | style="text-align:left"| [[]] | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' --> |} {{col-end}} ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||Групна фаза||3||0||0||3||2||7||−5 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||''Избачене са такмичења''<ref name="fifa2017">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394|title=Equatorial Guinea expelled from FIFA Women's World Cup France 2019|publisher=FIFA.com|date=5 October 2017}}</ref>||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- !Укупно||1/9||3||0||0||3||2||7||−5 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] j0hlaai6q1yqfyksp73tgww8yqhcupv 25138769 25138763 2022-08-04T18:17:55Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са 25. јануар 2021.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 32 | 24 | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| | 00 | 00 | 0000– |- | 3 | style="text-align:left" | '''[[]]''' | 00 | 00 | 0000– --> |} {{Col-break}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 24 | 32 | {{#expr:24/32 round 2}} | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| '''[[]]''' <small>([[List of international goals scored by |list]])</small> | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' |- | 3 | style="text-align:left"| [[]] | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' --> |} {{col-end}} ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||Групна фаза||3||0||0||3||2||7||−5 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||''Избачене са такмичења''<ref name="fifa2017">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394|title=Equatorial Guinea expelled from FIFA Women's World Cup France 2019|publisher=FIFA.com|date=5 October 2017}}</ref>||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- !Укупно||1/9||3||0||0||3||2||7||−5 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' {| class="wikitable" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;"|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=3|{{flagicon|GER}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|29. јун||align="left"|{{fbw|NOR}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|[[ВВК Арена]], [[Аугсбург]] |- |align="left"|3. јул||align="left"|{{fbw|AUS}}||'''И''' 2 : 3||align="left"|Рурстадион, [[Бохум]] |- |align="left"|6. јул||align="left"|{{fbw|BRA}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|[[Комерцбанк арена]], [[Франкфурт]] |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] afzk0pvxa3ledctb27v5yj4il29m2q6 25138776 25138769 2022-08-04T18:22:34Z Laslovarga 2101 /* Светско првенство за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са 25. јануар 2021.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 32 | 24 | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| | 00 | 00 | 0000– |- | 3 | style="text-align:left" | '''[[]]''' | 00 | 00 | 0000– --> |} {{Col-break}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 24 | 32 | {{#expr:24/32 round 2}} | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| '''[[]]''' <small>([[List of international goals scored by |list]])</small> | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' |- | 3 | style="text-align:left"| [[]] | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' --> |} {{col-end}} ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||Групна фаза||3||0||0||3||2||7||−5 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||''Избачене са такмичења''<ref name="fifa2017">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394|title=Equatorial Guinea expelled from FIFA Women's World Cup France 2019|publisher=FIFA.com|date=5 October 2017}}</ref>||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- !Укупно||1/9||3||0||0||3||2||7||−5 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' {| class="wikitable" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;"|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=3|{{flagicon|GER}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|29. јун||align="left"|{{fbw|NOR}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|[[ВВК Арена]], [[Аугсбург]] |- |align="left"|3. јул||align="left"|{{fbw|AUS}}||'''И''' 2 : 3||align="left"|Рурстадион, [[Бохум]] |- |align="left"|6. јул||align="left"|{{fbw|BRA}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|[[Комерцбанк арена]], [[Франкфурт]] |} ====Olympic Games==== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|{{color|#F1E788|Олимпијске игре}}]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП |- |{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]] |colspan=8|''Нису се учествовале'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] |colspan=8|''Нису се учествовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|PRC}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |colspan=8|''Дисквалификоване''<ref name="usa2011">{{cite web|url=https://www.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm |title=E. Guinea women's team disqualified from Olympics |publisher=Usatoday.Com |date=2011-07-01 |access-date=2013-08-15}}</ref> |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]] |colspan=8|''Избачене са такмичења''<ref name="fifa2016">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643|title=Equatorial Guinea expelled from Women's Olympic Football Tournament 2020|publisher=FIFA.com|date=11 April 2016}}</ref> |- !Укупно||0/6||0||0||0||0||0||0 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] cvxrbeytul5x5g5t919wdfty5330zjw 25138777 25138776 2022-08-04T18:23:02Z Laslovarga 2101 /* Olympic Games */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са 25. јануар 2021.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 32 | 24 | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| | 00 | 00 | 0000– |- | 3 | style="text-align:left" | '''[[]]''' | 00 | 00 | 0000– --> |} {{Col-break}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 24 | 32 | {{#expr:24/32 round 2}} | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| '''[[]]''' <small>([[List of international goals scored by |list]])</small> | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' |- | 3 | style="text-align:left"| [[]] | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' --> |} {{col-end}} ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||Групна фаза||3||0||0||3||2||7||−5 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||''Избачене са такмичења''<ref name="fifa2017">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394|title=Equatorial Guinea expelled from FIFA Women's World Cup France 2019|publisher=FIFA.com|date=5 October 2017}}</ref>||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- !Укупно||1/9||3||0||0||3||2||7||−5 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' {| class="wikitable" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;"|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=3|{{flagicon|GER}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|29. јун||align="left"|{{fbw|NOR}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|[[ВВК Арена]], [[Аугсбург]] |- |align="left"|3. јул||align="left"|{{fbw|AUS}}||'''И''' 2 : 3||align="left"|Рурстадион, [[Бохум]] |- |align="left"|6. јул||align="left"|{{fbw|BRA}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|[[Комерцбанк арена]], [[Франкфурт]] |} ====Olympic Games==== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП |- |{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]] |colspan=8|''Нису се учествовале'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] |colspan=8|''Нису се учествовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|PRC}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |colspan=8|''Дисквалификоване''<ref name="usa2011">{{cite web|url=https://www.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm |title=E. Guinea women's team disqualified from Olympics |publisher=Usatoday.Com |date=2011-07-01 |access-date=2013-08-15}}</ref> |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]] |colspan=8|''Избачене са такмичења''<ref name="fifa2016">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643|title=Equatorial Guinea expelled from Women's Olympic Football Tournament 2020|publisher=FIFA.com|date=11 April 2016}}</ref> |- !Укупно||0/6||0||0||0||0||0||0 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] 38wa4377239lz5jwgiuwsdcdrla6zg0 25138780 25138777 2022-08-04T18:27:56Z Laslovarga 2101 /* Olympic Games */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са 25. јануар 2021.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 32 | 24 | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| | 00 | 00 | 0000– |- | 3 | style="text-align:left" | '''[[]]''' | 00 | 00 | 0000– --> |} {{Col-break}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 24 | 32 | {{#expr:24/32 round 2}} | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| '''[[]]''' <small>([[List of international goals scored by |list]])</small> | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' |- | 3 | style="text-align:left"| [[]] | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' --> |} {{col-end}} ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||Групна фаза||3||0||0||3||2||7||−5 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||''Избачене са такмичења''<ref name="fifa2017">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394|title=Equatorial Guinea expelled from FIFA Women's World Cup France 2019|publisher=FIFA.com|date=5 October 2017}}</ref>||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- !Укупно||1/9||3||0||0||3||2||7||−5 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' {| class="wikitable" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;"|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=3|{{flagicon|GER}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|29. јун||align="left"|{{fbw|NOR}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|[[ВВК Арена]], [[Аугсбург]] |- |align="left"|3. јул||align="left"|{{fbw|AUS}}||'''И''' 2 : 3||align="left"|Рурстадион, [[Бохум]] |- |align="left"|6. јул||align="left"|{{fbw|BRA}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|[[Комерцбанк арена]], [[Франкфурт]] |} ====Olympic Games==== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП |- |{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]] |colspan=8|''Нису се учествовале'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] |colspan=8|''Нису се учествовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|PRC}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |colspan=8|''Дисквалификоване''<ref name="usa2011">{{cite web|url=https://www.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm |title=E. Guinea women's team disqualified from Olympics |publisher=Usatoday.Com |date=2011-07-01 |access-date=2013-08-15}}</ref> |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]] |colspan=8|''Избачене из такмичења''<ref name="fifa2016">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643|title=Equatorial Guinea expelled from Women's Olympic Football Tournament 2020|publisher=FIFA.com|date=11 April 2016}}</ref> |- !Укупно||0/6||0||0||0||0||0||0 |} ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Резултат !Утакмица !Победа !Нерешено !Изгубљено !ГД !ГП |- |[[1991 African Women's Championship|1991]] |colspan=8|''Нису учествовале'' |- |[[1995 African Women's Championship|1995]] |colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[1998 African Women's Championship|1998]] |colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|ZAF}} [[2000 African Women's Championship|2000]] |colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[2002 African Women's Championship|2002]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|ZAF}} [[2004 African Women's Championship|2004]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[2006 African Women's Championship|2006]]||Групна фаза||3||0||1||2||5||9 |- style="background:gold;" |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|EQG}} [[2008 African Women's Championship|2008]]||'''Шампионке'''||5||5||0||0||11||4 |- style="background:silver;" |{{flagicon|RSA}} [[2010 African Women's Championship|2010]]||Runners-Up||5||3||1||1||11||8 |- style="background:gold;" |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|EQG}} [[2012 African Women's Championship|2012]]||'''Champions'''||5||5||0||0||18||0 |- |{{flagicon|NAM}} [[2014 African Women's Championship|2014]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|CMR}} [[2016 Africa Women Cup of Nations|2016]] |colspan=8|Дисквалификоване<ref name="disqualified">{{cite web|url=http://www.cafonline.com/en-US/NewsCenter/News/NewsDetails?id=cGoku18JfIkCzfbaiaTs8g%3D%3D|title=Equatorial Guinea disqualified, Mali in|publisher=CAF|date=4 August 2016}}</ref> |- |{{flagicon|GHA}} [[2018 Africa Women Cup of Nations|2018]]||Group Stage||3||0||0||3||1||18 |- |{{flagicon|CGO}} [[2020 Africa Women Cup of Nations|2020]] |colspan=8|''Избачене из такмичења''<ref name="disqualified"/> |- |{{flagicon|MAR}} [[2022 Africa Women Cup of Nations|2022]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- !Укупно||2. титуле||21||13||2||6||46||39 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] mme25btmo8inancw6lw9jdcgvoly5v0 25138781 25138780 2022-08-04T18:30:28Z Laslovarga 2101 /* Афрички Куп нација у фудбалу за жене */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје <br/>(-{Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}-) | грб =Equatorial Guinea FA.png | надимак = Нзланг жене <br /> (-{Nzalang Femenino}-)<ref>{{Cite web|url=https://www.feguifut.org/categoria/seleccion-femenina-absoluta|title=Selección femenina absoluta (Nzalang Femenino)|language=es|website=Equatorial Guinean Football Federation|access-date=11 February 2021}}</ref> | савез = [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|FeGuiFut]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Екваторијална Гвинеја}} | капитен = Саломе Нке | највише наступа = Геновева Ањонман (32) | најбољи стрелац = Геновева Ањонман (24) | фифа шифра = -{EQG}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings|EQG}}}} | фифа макс = 50. | фифа макс датум = 2015, 2016, 2017 | фифа мин = 195. | фифа мин датум = децембар 1998. | pattern_la1 = _cork18a | pattern_b1 = _numancia1920h | pattern_ra1 = _cork18a | pattern_sh1 = __erreawithwhitelogo | pattern_so1 = _whitetop | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = FF0000 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _cheltenham2122t | pattern_b2 = _scfk1819h | pattern_ra2 = _cheltenham2122t | pattern_sh2 = _erreawithblacklogo | pattern_so2 = _redtop | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = FFFFFF | socks2 = FFFFFF | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје''' ({{јез-шпа|Selección femenina de fútbol de Guinea Ecuatorial}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Екваторијална Гвинеја|Екваторијалну Гвинеју]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Екваторијалне Гвинеје [[Фудбалски савез Екваторијалне Гвинеје|(FeGuiFut)]] ({{јез-шпа|Federación Ecuatoguineana de Fútbol, FeGuiFut}}), владајућег тела за фудбал у Екваторијалној Гвинеји. Тим је освојио првенство Африке за жене 2012, победивши у финалу [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|репрезентацију Јужне Африке]] резултатом 4 : 0. Екваторијална Гвинеја је трећа женска репрезентација (од шест) из [[КАФ|Афричке фудбалске конфедерације]] која се квалификовала за ФИФА Светско првенство за жене ([[Женска фудбалска репрезентација Нигерије|Нигерија]], [[Женска фудбалска репрезентација Гане|Гана]], [[Женска фудбалска репрезентација Камеруна|Камерун]], [[Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обала Слоноваче]] и [[Женска фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужна Африка]] су остале).<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/7757024.stm |title=BBC SPORT &#124; Football &#124; African &#124; Equatorial Guinea lift AWC trophy |work=BBC News |date=2008-11-30 |access-date=2013-08-15}}</ref> ==Историја== Поразили су Јужну Африку резултатом 2 : 1 у квалификацијама за Олимпијске игре 18. фебруара 2007, али су у реваншу изгубили резултатом 4 : 2. На Првенству Африке у фудбалу за жене 2008. (које су биле домаћини), остале су непоражене у групи А у којој су били Камерун, Конго и Мали. Савладали су Нигерију са 1 : 0 у полуфиналу и освојили првенство победивши Јужну Африку са 2 : 1. Постале су прва (и, до сада, једина) нација осим Нигерије која је освојила женско првенство у афричком фудбалу. Они су дебитовали на међународном турниру на Светском првенству у фудбалу за жене 2011. године, изгубивши све три утакмице групне фазе против Норвешке, Аустралије и Бразила. 2012. године, Екваторијална Гвинеја је била домаћин и освојила првенство Африке за жене 2012. Победили су у полуфиналу са 2 : 0 против Камеруна, а у финалу 4 : 0 против Јужне Африке, са два гола Глорије Чинасе и по једним Тиге (Адријана Апаресида Коста) и капитеном Геновеве Анонман. Због тога што је Џејд Бохо убацила у игру без довршетка своје једнократне промене (из Шпаније), Екваторијална Гвинеја је дисквалификована са турнира у женском фудбалу на Олимпијским играма 2012.<ref>[https://usatoday30.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm E. Guinea women's team disqualified from Olympics]</ref> Проблеми са натурализованим играчима (углавном из Бразила) довели су до забране учешћа на Олимпијском турниру за жене 2020.<ref>[https://www.fifa.com/legal/football-regulatory/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643 ФИФА]</ref> и Светском првенству 2019.<ref>[https://www.fifa.com/tournaments/womens/womensworldcup/france2019/media-releases/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394 ФИФА 2]</ref> Између 2006. и 2010. Билгиса и Салимата Симпоре, брат и сестра из Буркине Фасо, играли су за Екваторијалну Гвинеју – први као централни дефанзивац, а други као центарфор. Осим механизма којим су натурализовани (слично Бразилцима), главна контроверза око Симпоре је настала у вези са тим да ли су они заправо два мушкарца. Отприлике у априлу 2011. из репрезентације их је уклонио бразилски селектор италијанског порекла Марсело Фригерио, само неколико месеци пре учешћа на Светском првенству. Од тада, браћа и сестре Симпоре никада нису позвани. Године 2015, Фригерио, сада бивши селектор репрезентације, рекао је бразилској штампи да су то мушкарци.<ref>{{cite web|url=http://espn.uol.com.br/noticia/540582_tecnico-do-sao-paulo-conta-como-barrou-dois-homens-em-selecao-feminina-as-vesperas-de-copa|title=Técnico do São Paulo conta como barrou dois homens em seleção feminina às vésperas de Copa|trans-title=São Paulo coach tells how he banned two men in women's national team on the World Cup eve|first1=José Edgar|last1=De Matos|first2=Vladimir|last2=Bianchini|publisher=ESPN|date=11 September 2015|access-date=29 October 2016|language=pt}}</ref> ==Достигнућа== :<small>''Утакмице и голови закључно са 25. јануар 2021.'' :''Играчи чија су имена означена '''подебљаним словима''' су и даље активни, барем на клупском нивоу. {| |- | valign="top" | ===Играчице са највише утакмица=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име!! Утакмица !! Голови !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 32 | 24 | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| | 00 | 00 | 0000– |- | 3 | style="text-align:left" | '''[[]]''' | 00 | 00 | 0000– --> |} {{Col-break}} ===Играчице са највише погодака=== {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! # !! Име !! Голови !! Утакмица !! Однос !! Период |- | 1 | style="text-align:left"| Геновева Ањонман | 24 | 32 | {{#expr:24/32 round 2}} | 2002–2018 <!-- |- | 2 | style="text-align:left"| '''[[]]''' <small>([[List of international goals scored by |list]])</small> | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' |- | 3 | style="text-align:left"| [[]] | 00 | 00 | {{#expr:100/100 round 2}} | 0000–''present'' --> |} {{col-end}} ==Такмичарски рекорд== ===Светско првенство за жене=== {| class="wikitable" style="text-align: center; width:50%;" |- !colspan=9|[[Светско првенство у фудбалу за жене]] − резултати |- ! width="90" |Година ! width="90" |Резултат ! width="80" |Позиција ! width="20" |{{Abbr|Ута|Games played}} ! width="20" |{{Abbr|Поб|Won}} ! width="20" |{{Abbr|Нер|Drawn}} ! width="20" |{{Abbr|Изг|Lost}} ! width="20" |{{Abbr|ГД|Goals for}} ! width="20" |{{Abbr|ГП|Goals against}} |- ||{{flagicon|China|}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1991.|1991]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Sweden}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1995.|1995]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 1999.|1999]]||''Нису учествовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|USA}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2003.|2003]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|China}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2007.|2007]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|Germany}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]]||Групна фаза||3||0||0||3||2||7||−5 |- ||{{flagicon|Canada}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2015.|2015]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|France}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|2019]]||''Избачене са такмичења''<ref name="fifa2017">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-fifa-women-s-world-cup-france-2019-2910394|title=Equatorial Guinea expelled from FIFA Women's World Cup France 2019|publisher=FIFA.com|date=5 October 2017}}</ref>||-||-||-||-||-||-||- |- ||{{flagicon|AUS}}{{flagicon|NZL}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2023.|2023]]||''Нису се квалификовале''||-||-||-||-||-||-||- |- !Укупно||1/9||3||0||0||3||2||7||−5 |} :''*Жребови укључују утакмице где је одлука пала извођењем [[Једанаестерац|једанаестераца]].'' {| class="wikitable" style="text-align: center;font-size:100%;" |- !colspan=6 style="background: #013A5E; color: #FFFFFF;"|[[Светско првенство у фудбалу за жене|{{color|#F1E788|Светско првенство у фудбалу за жене}}]] − резултати |- !Година!!Коло!!Датум!!Противник!!Резултат!!Стадион |- |rowspan=3|{{flagicon|GER}} [[Светско првенство у фудбалу за жене 2011.|2011]] |rowspan=3|Групна фаза||align="left"|29. јун||align="left"|{{fbw|NOR}}||'''И''' 0 : 1||align="left"|[[ВВК Арена]], [[Аугсбург]] |- |align="left"|3. јул||align="left"|{{fbw|AUS}}||'''И''' 2 : 3||align="left"|Рурстадион, [[Бохум]] |- |align="left"|6. јул||align="left"|{{fbw|BRA}}||'''И''' 0 : 3||align="left"|[[Комерцбанк арена]], [[Франкфурт]] |} ====Olympic Games==== {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=8|[[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] − резултати |- !Година !Резултат !Ута !Поб !Нер !Изг !ГД !ГП |- |{{flagicon|USA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 1996.|1996]] |colspan=8|''Нису се учествовале'' |- |{{flagicon|AUS}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2000.|2000]] |colspan=8|''Нису се учествовале'' |- |{{flagicon|GRE}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2004.|2004]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|PRC}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2008.|2008]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|GBR}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2012.|2012]] |colspan=8|''Дисквалификоване''<ref name="usa2011">{{cite web|url=https://www.usatoday.com/sports/soccer/2011-07-01-4199660332_x.htm |title=E. Guinea women's team disqualified from Olympics |publisher=Usatoday.Com |date=2011-07-01 |access-date=2013-08-15}}</ref> |- |{{flagicon|BRA}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2016.|2016]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|JPN}} [[Фудбал за жене на Летњим олимпијским играма 2020.|2021]] |colspan=8|''Избачене из такмичења''<ref name="fifa2016">{{cite web|url=https://www.fifa.com/who-we-are/news/equatorial-guinea-expelled-from-women-s-olympic-football-tournament-20-2780643|title=Equatorial Guinea expelled from Women's Olympic Football Tournament 2020|publisher=FIFA.com|date=11 April 2016}}</ref> |- !Укупно||0/6||0||0||0||0||0||0 |} ===Афрички Куп нација у фудбалу за жене === {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- !colspan=8|[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене|Афрички Куп нација]] − резултати |- !Година !Резултат !Утакмица !Победа !Нерешено !Изгубљено !ГД !ГП |- |[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1991.|1991]] |colspan=8|''Нису учествовале'' |- |[[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1995.|1995]] |colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 1998.|1998]] |colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|ZAF}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2000.|2000]] |colspan=8|''Нису учествовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2002.|2002]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|ZAF}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2004.|2004]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|NGA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]]||Групна фаза||3||0||1||2||5||9 |- style="background:gold;" |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|EQG}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]]||'''Шампионке'''||5||5||0||0||11||4 |- style="background:silver;" |{{flagicon|RSA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2010.|2010]]||Другопласиране||5||3||1||1||11||8 |- style="background:gold;" |style="border: 3px solid red"|{{flagicon|EQG}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]]||'''Шампионке'''||5||5||0||0||18||0 |- |{{flagicon|NAM}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- |{{flagicon|CMR}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2016.|2016]] |colspan=8|Дисквалификоване<ref name="disqualified">{{cite web|url=http://www.cafonline.com/en-US/NewsCenter/News/NewsDetails?id=cGoku18JfIkCzfbaiaTs8g%3D%3D|title=Equatorial Guinea disqualified, Mali in|publisher=CAF|date=4 August 2016}}</ref> |- |{{flagicon|GHA}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2018.|2018]]||Групна фаза||3||0||0||3||1||18 |- |{{flagicon|CGO}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2020.|2020]] |colspan=8|''Избачене из такмичења''<ref name="disqualified"/> |- |{{flagicon|MAR}} [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2022.|2022]] |colspan=8|''Нису се квалификовале'' |- !Укупно||2. титуле||21||13||2||6||46||39 |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.feguifut.org/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20111204044424/http://www.fifa.com/associations/association=eqg/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Е]] [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Ф]] lgpjtc26ftu0odamvei8l4y5pk2v2po 14 4331768 25138713 2022-08-04T17:20:10Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје|Ж]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Екваторијална Гвинеја]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Фудбал]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбалска репрезентација Екваторијалне Гвинеје|Ж]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Екваторијална Гвинеја]] [[Категорија:Репрезентације Екваторијалне Гвинеје|Фудбал]] sn151g0i1241fjfmcw5ywp1kirntp9a 14 4331769 25138714 2022-08-04T17:20:48Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбал у Екваторијалној Гвинеји]] j5ridtlii9hkghfc3o5rm5onjwz31lo 14 4331770 25138715 2022-08-04T17:21:47Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|Е]] [[Категорија:Спорт у Екваторијалној Гвинеји|!]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|Е]] [[Категорија:Спорт у Екваторијалној Гвинеји|!]] 8s7hdjt7m4nh2h9iu57zl1t46mn0nls 0 4331771 25138747 2022-08-04T17:50:05Z Асена 270577 Нова страница: '''Кожни рецептор''' је тип сензорног рецептора који се налази у кожи (дермис или епидермис). Они су део соматосензорног система. Кожни рецептори укључују механорецепторе (притисак или изобличење), ноцицепторе (бол) и терморецепторе (температура).<ref>{{Cite journal|da… wikitext text/x-wiki '''Кожни рецептор''' је тип сензорног рецептора који се налази у кожи (дермис или епидермис). Они су део соматосензорног система. Кожни рецептори укључују механорецепторе (притисак или изобличење), ноцицепторе (бол) и терморецепторе (температура).<ref>{{Cite journal|date=1988-08|title=The Cambridge Illustrated Dictionary of Natural History, G.A. Boxshall and R.J. Lincoln. 1987. Cambridge University Press, Cambridge. 413 pages. ISBN: 0-521-305551-9. $24.95|url=http://dx.doi.org/10.1177/027046768800800439|journal=Bulletin of Science, Technology &amp; Society|volume=8|issue=4|pages=433–433|doi=10.1177/027046768800800439|issn=0270-4676}}</ref> Епидермис је веома еластична, деликатна и осетљив слој коже. Дермис садржи нервна влакна, крвне судове и везивно ткиво (које садржи [[колаген]] заслужан за чврстину коже). Поткожно ткиво садржи масне ћелије, представља топлотну заштиту и изолацију и штити унутрашње органе од механичких удара. == Механоцептори == {| class="wikitable" |+ !Назив !Функција !Величина рецептивног поља !Локализација !Тип адаптације !Влакна |- |Руфинијева телашца |Реагују на истезање. |Велико рецептивно поље. |У глаткој и маљавој кожи. |Тонични |Aβ влакна |- |Мајснерова телашца |Препознавање облика и просторна дискриминација. | |У наборима глатке коже (врхови прстију). |Фазични |Aβ влакна |- |Меркелови дискови | | |У покожици |Тонични |Aβ влакна |- |Краузеова телашца |Детектују притисак. | |На прелазу коже у мукозну мембрану; око усана и гениталија. |Фазични |Aβ влакна |- |Пачинијева телашца |Детектују велике промене притиска и вибрације на кожи. |Велико рецептивно поље. |У глаткој и маљавој кожи. |Фазични |Aβ влакна |} == Референце == [[Категорија:Неурофизиологија]] [[Категорија:Неуроанатомија]] [[Категорија:Психологија опажања]] ma1ty6q75dqfh6qdfy4udselv31j36y 25138752 25138747 2022-08-04T17:53:09Z Асена 270577 wikitext text/x-wiki '''Кожни рецептор''' је тип сензорног рецептора који се налази у кожи (дермис или епидермис). Они су део соматосензорног система. Кожни рецептори укључују механорецепторе (притисак или изобличење), ноцицепторе (бол) и терморецепторе (температура).<ref>{{Cite journal|date=1988-08|title=The Cambridge Illustrated Dictionary of Natural History, G.A. Boxshall and R.J. Lincoln. 1987. Cambridge University Press, Cambridge. 413 pages. ISBN: 0-521-305551-9. $24.95|url=http://dx.doi.org/10.1177/027046768800800439|journal=Bulletin of Science, Technology &amp; Society|volume=8|issue=4|pages=433–433|doi=10.1177/027046768800800439|issn=0270-4676}}</ref> Епидермис је веома еластична, деликатна и осетљив слој коже. Дермис садржи нервна влакна, крвне судове и везивно ткиво (које садржи [[колаген]] заслужан за чврстину коже). Поткожно ткиво садржи масне ћелије, представља топлотну заштиту и изолацију и штити унутрашње органе од механичких удара. == Механоцептори == {| class="wikitable" |+ !Назив !Функција !Локализација !Тип адаптације !Влакна |- |Руфинијева телашца |Реагују на истезање. |У глаткој и маљавој кожи. |Тонични |Aβ влакна |- |Мајснерова телашца |Препознавање облика и просторна дискриминација. |У наборима глатке коже (врхови прстију). |Фазични |Aβ влакна |- |Меркелови дискови |Информације о притиску, положају и дубоким статичким карактеристикама додира као што су облици и ивице. |У покожици. |Тонични |Aβ влакна |- |Краузеова телашца |Детектују притисак. |На прелазу коже у мукозну мембрану; око усана и гениталија. |Фазични |Aβ влакна |- |Пачинијева телашца |Детектују велике промене притиска и вибрације на кожи. |У глаткој и маљавој кожи. |Фазични |Aβ влакна |} == Референце == [[Категорија:Неурофизиологија]] [[Категорија:Неуроанатомија]] [[Категорија:Психологија опажања]] <references />{{Неурофизиологија}} 6rr2ewjod35ambsk27t52dr2dc6qqlw 118 4331772 25138787 2022-08-04T18:49:51Z Popalbion 311136 Нова страница: Иван Глишић Иван Глишић (14. јун 1942, Пирот, Србија) је шабачки андерграунд књижевник, интелектуалац, сликар, новинар, панкер, анархиста. Иван је отпочео свој мултимедијални рад средином шездесетих, као сарадник шабачких листова за младе: "Корак", "Колоквијум",… wikitext text/x-wiki Иван Глишић Иван Глишић (14. јун 1942, Пирот, Србија) је шабачки андерграунд књижевник, интелектуалац, сликар, новинар, панкер, анархиста. Иван је отпочео свој мултимедијални рад средином шездесетих, као сарадник шабачких листова за младе: "Корак", "Колоквијум", "Сусрети", Пламен"... Познат најпре као текстописац хитова забавне музике седамдесетих (Дарко Домијан, Јосипа Лисац, Бети Ђорђевић), Иван је још од појаве панк сцене средином 70-их, једна од најважнијих личности тог покрета на просторима бивше Југославије. Садржај 1 Биографија 1.1 Почеци 1.2 Текстописац 1.3 Стваралаштво 2. Литература 1. Биографија 1.1. Почеци Иван Глишић је рођен у време Другог светског рата (Југославија) ​​у Пироту, али 10 година касније сели се са породицом у град Шабац (Социјалистичка Република Србија.) Иванов деда по оцу, Живојин, био је капетан у Балканским ратовима и у Првом светском рату, па је из мачванског села Шеварице премештен на службеној дужности у далеком Пироту. Тамо је погинуо, бранећи пиротску цркву од Бугара. Отуда, Иванова бака, његов отац, браћа и сестре остају у Пироту, али се Иванов отац вратио у Мачву после Другог светског рата, 1948. године, довео је у Шабац Ивана, његовог тек рођеног брата и мајку. Као тинејџер крајем 50-их година постао је заљубљеник у рокенрол музику након слушања уметника на Радио Луксембургу као што су Томи Стил и Клиф Ричард, што је уобичајен извор информација за тадашњу музичку сцену југославенске омладине. Највише је волео анархо-рок бендове попут Ху, Кинкс, Прити Тингс, Анималс. Током раних 1960-их постао је обожаватељ бендова Битлси и Ролинг Стонси, те страствени колекционар рокенрол плоча иако још није имао грамофон, јер како каже у једном од интервијуа да је Сингл коштао као плата његовог оца, а ЛП Рекорд две плоче. Први грамофон је купио 1964. године, заједно са групом пријатеља из Шапца који су заједно с њим били следбеници рок субкултуре, продавали су стари папир и гвожђурију на отпаду, па од те зараде куповали плоче. Куповали су их у комисији на Славији и путем огласа у часопису "Ритам". У почетку, било је несугласица с локалним органима власти (у то време у нас је рокенрол био забрањен, а све што је под забраном слатко је младима), да би младим рокерима био дат Дом омладине. Основан је Клуб младих стваралаца (Глишић је био први председник), Завичајни клуб студената, сликарско — песничка група Боје и речи, покренута четири часописа за младе, основани су рок бендови Чивије, Слатки лимунови, Баш челик. Прве концерте одржали су Јуниори и Силуете Зорана Мишчевића. Организовано су ишли на прву Гитаријаду у Београду. На Радио Подрињу су добили рок емисију када нико у Југославији није вртео рок. Маторци су их терали из куће, професори у школама их шишали на нуларицу, али почетком 70-их шабачких власти су од града створили ЈУ Нешвил, рај за народњаке. („Рокенрол је, као и религија, био непожељан. У Шапцу се тога стриктно придржавале школе. Нису дозвољавале да носимо фармерке, нити фризуре „битлсице” и „стоунке”, па су нас шишали, давали кечеве из владања, а најмлађи међу нама, браћа Владимир и Александар Константиновић, иако одлични ученици, избачени су из шабачке Гимназије због рокенрола. Морали су и да се одселе. Ипак после часова слободно смо, на првим грамофонима по радним организацијама слушали рокенрол: у Дому омладине, у биоскопским салама пре. почетка филма, и, замислите, у Дому ЈНА Чак смо оснивали рнр бендове: „Чивије”, „Црне сенке”, „Слатки лимунови”, „Баш челик”. „Лидери” Раша Жунић, Влада Пинца, Ђоле Кекић, Љубиша Лолић Лолија, Миња Ђорђевић, па је Шабац предњачио и по томе, а не Београд. Само, ми, шабачки рокери, били смо претерано 'локалпатриоте', се мрдали из Шапца нисмо. Али смо радо прихватали рокере са стране. Тако су прве концерте имали баш у Шапцу македонски бенд „Јуниори” и београдске „Силуете”.Нажало ст, није још било медија, нисмо имали магнетофоне, касетофоне, фото-апарате, да све ово трајно забележимо. Остала је само прича.") У тим раним годинама настаје и прво Глишићево књижевно дјело „Јер знала је мама мене ће скрцкати леви елементи” 1968. али нико није смео да га објави јер је Иван описао догодовштине у тадашњем рокенролу. Пеца Поповић је хтео да је 1975. објавио у едицији Џубокса. Власти су реаговале, растуриле штампарски слог и у Џубоксу се појавило само пола једног поглавља. Књига је коначно објављена 1987. у издању Слободана Машице. Режисер Желимир Жилник је намеравао да по тој књизи сними филм „Рокенрол ратници“ али рат је то омео. 1.2. Текстописац У мају 1967. добија прву награду Југословенског института за филм, за сценарио документараца Млади Југословени 47/67. Иван Глишић свој рад усмерава на Загреб и на сарадњу с бендом Роботи и Вилс оф фајр, басисте Рајмонда Руића. Руић, као композитор, Глишић, као текстописац, уздрмали су тадашњу ЈУ рок сцену својим хитовима у интерпретацији Јосипе Лисац, Дарка Домијана, Далибора Бруна, бенда Тајм. Глишић се укључује и у екипу Николе Караклајића, водитеља култне емисије Првог програма Радио Београда „Вече уз радио”. С Мишом Алексићем, сада басетом Рибље Чорбе, и с органистом Лазаром Ристовским аутором је химне за ову емисију, а снима и синглове с младим београдским и шабачким рок бендовима. У „Џубоксу” је био уредник за рок поезију. Загребачки рок часопис Поп експрес додељује му Златну лиру за песму Тренутак среће. На препоруку Маје Перфиљеве, песму компонује Рајмонд Руић. Отпевао ју је Далибор Брун. Исте године, на Такмичењу музичке омладине Европе у Бургасу, освајају Златног Орфеја песмом Замак од лишћа, коју је певала Јосипа Лисац. Нажалост, ову песму она никада није снимила, снимио ју је Дарко Домијан. Глишић и Руић снимају са Јосипом Лисац сингл Вече у Луна Парку, награда публике, 1972., на фестивалу часописа Викенд. А са Дарком Домијаном тридесетак синглова, међу њима и култну рнр баладу Улица јоргована, и лп Пастир крај ватре. Овај албум донео је Глишићу звање најбољег текста у ЈУ 1974/5. Глишић је писао и за друге бендове и певаче: Рондо, Мудра Сова, Тетрапак, Стари фијакер, Стари Звуци, Дражен Жанко, С.О.С, Богаљи... написао је текст за изванредну "Жубор вода жуборила", коју је најпре отпевала Мира Васиљевић са групом "Ђердан",а написао је текст и за Кемала Маловчића ("Једном су ми пре 25 година дошли пункси из Новог Сада, на шабачки вашар, нисам имао пара да уђемо под једну шатру, а тамо пева тип у фармеркама, и онда падне дил да ја њему напишем текст а он нама да плати пиво и вечеру. И тако је и било. То је био Кемал Маловчић, текст који му је тада дао један од његових највећих хитова - Моје су очи две крупне сузе. Касније је музику компоновао Радослав Граић и пало је снимање у Дискосу, у малом месту Александровац. Тако сам показао да р'н'р и панк ратници могу све, али остали не могу као р'н'р и панк ратници!") Тих седамдесетих година је Југотон плаћао Шапчанину Ивану Глишићу недељну авионску карту од Београда до Загреба и натраг, отворен рачун у којем од најлуксузнијих загребачких хотела и најбоље термине за снимање. Сваког понедељка до поднева Иван је стизао у Загреб, сваког петка до вечери Иван се враћао у Шабац. Написао је песму за Лепу Брену и Ансамбл Слатки Грех- Без љубави среће нема. На Глишићеве стихове класичну музику компоновали су: Мирјана Божидар Живковић/из књиге Лорка је умро од љубави, Слободан Атанацковић/књига Аз буки вједи, Душан Радић/књига Свадбарење; староградску Радослав Граић/Жубор вода жуборила, и Милутин Поповић Захар/Мачвани; рокенрол Михаило Миња Ђорђевић... 1.3. Литература Иван Глишић је аутор многобројних књижевних дела прозе, поезије,есеја... Добитник је разних награда и признања,Глишића има у књигама: Ко је ко у Србији - 1995/6/7; Лексикон писаца Југославије, Милисава Савића; Ју рок, Петра Јањатовића, Речник графита, мр Радомир Ђорђевић... Дејвид Стоун, амерички филозоф и мултимедијални умјетник превео је на енглески Глишићеве књиге: Клуб белих мишева(The White Rats Club), Шљамхаус(The Wreckhouse Tales), Мајка Земља (Mother Earth), Жути кер (Yellow Dog), Лорка је умро од љубави (Alchemy of love)... Нека од најпознатијих дјела су: „Јер знала је мама, мене ће скрцкати леви елементи“, „Здраво Колумбо, овде Америка“, „Пластично лице“, „Rock and roll Warriors“, „Dogfaker“, „Ура, ура, матура“, „Лоши дечаци“, „Поноћни очајник”, „Чизме слободе”, „Марс, панк борба за живот”, „Ла џунгла или Нижа раса”, „Дилер — Живот у светлости” ... Ту су и Глишићеве монографије „Буре и осаме Милоша Црњанског” (прва награда на шифрованом конкурсу „Вечерњих новости” 1986, међу три стотине приспелих радова: „Микеланђело — авантуре тела и духа”, „Кључ од себе или Исидора Секулић”. Довршио је и приредио за штампу „Зуб шестица”, постхумни аутобиографски роман Душана Савковића, а у припреми је Глишићев роман "Гвоздени јахач или Горила IV", који се надовезује на Савковићеве романе о нашим жестоким момцима у Паризу "Горила I, II, III", и "У загрљају Париза"... Глишићеви aндерграунд романи права су ризница графита, маил и боди арта, па др Радомир Ђорђевић узима и њих за своје социолошке студије наше субкултуре. Иван Глишић је први пανк писац у екσ/Ξугославији, од 1976. године. Појавом пαнка, Глишић полако постаје камен темељац нашег αндерграунда, не само својим фанзинима, него првенствено, самиздат и непрофитни, култним романима. 2. Литература Dragan Pavlov and Dejan Šunjka, Punk u Jugoslaviji, IGP Dedalus Vreme kada je poezija pevala, Glas Javnosti, 10. VI 2000 Čizme slobode- 20 godina punka (The Boots of Freedom – 20 years of Punk), аутобиграфска новела, Zaslon- Šabac, 1995 Fovizam je preteča panka, Glas Javnosti, 16. IX 2007 iuu1p0crsimjb5ne2auhibfi3vqpwy0 25138975 25138787 2022-08-04T22:44:24Z Sadko 25741 Sadko преместио је страницу [[Ivan Glišić]] на [[Нацрт:Ivan Glišić]] без остављања преусмерења wikitext text/x-wiki Иван Глишић Иван Глишић (14. јун 1942, Пирот, Србија) је шабачки андерграунд књижевник, интелектуалац, сликар, новинар, панкер, анархиста. Иван је отпочео свој мултимедијални рад средином шездесетих, као сарадник шабачких листова за младе: "Корак", "Колоквијум", "Сусрети", Пламен"... Познат најпре као текстописац хитова забавне музике седамдесетих (Дарко Домијан, Јосипа Лисац, Бети Ђорђевић), Иван је још од појаве панк сцене средином 70-их, једна од најважнијих личности тог покрета на просторима бивше Југославије. Садржај 1 Биографија 1.1 Почеци 1.2 Текстописац 1.3 Стваралаштво 2. Литература 1. Биографија 1.1. Почеци Иван Глишић је рођен у време Другог светског рата (Југославија) ​​у Пироту, али 10 година касније сели се са породицом у град Шабац (Социјалистичка Република Србија.) Иванов деда по оцу, Живојин, био је капетан у Балканским ратовима и у Првом светском рату, па је из мачванског села Шеварице премештен на службеној дужности у далеком Пироту. Тамо је погинуо, бранећи пиротску цркву од Бугара. Отуда, Иванова бака, његов отац, браћа и сестре остају у Пироту, али се Иванов отац вратио у Мачву после Другог светског рата, 1948. године, довео је у Шабац Ивана, његовог тек рођеног брата и мајку. Као тинејџер крајем 50-их година постао је заљубљеник у рокенрол музику након слушања уметника на Радио Луксембургу као што су Томи Стил и Клиф Ричард, што је уобичајен извор информација за тадашњу музичку сцену југославенске омладине. Највише је волео анархо-рок бендове попут Ху, Кинкс, Прити Тингс, Анималс. Током раних 1960-их постао је обожаватељ бендова Битлси и Ролинг Стонси, те страствени колекционар рокенрол плоча иако још није имао грамофон, јер како каже у једном од интервијуа да је Сингл коштао као плата његовог оца, а ЛП Рекорд две плоче. Први грамофон је купио 1964. године, заједно са групом пријатеља из Шапца који су заједно с њим били следбеници рок субкултуре, продавали су стари папир и гвожђурију на отпаду, па од те зараде куповали плоче. Куповали су их у комисији на Славији и путем огласа у часопису "Ритам". У почетку, било је несугласица с локалним органима власти (у то време у нас је рокенрол био забрањен, а све што је под забраном слатко је младима), да би младим рокерима био дат Дом омладине. Основан је Клуб младих стваралаца (Глишић је био први председник), Завичајни клуб студената, сликарско — песничка група Боје и речи, покренута четири часописа за младе, основани су рок бендови Чивије, Слатки лимунови, Баш челик. Прве концерте одржали су Јуниори и Силуете Зорана Мишчевића. Организовано су ишли на прву Гитаријаду у Београду. На Радио Подрињу су добили рок емисију када нико у Југославији није вртео рок. Маторци су их терали из куће, професори у школама их шишали на нуларицу, али почетком 70-их шабачких власти су од града створили ЈУ Нешвил, рај за народњаке. („Рокенрол је, као и религија, био непожељан. У Шапцу се тога стриктно придржавале школе. Нису дозвољавале да носимо фармерке, нити фризуре „битлсице” и „стоунке”, па су нас шишали, давали кечеве из владања, а најмлађи међу нама, браћа Владимир и Александар Константиновић, иако одлични ученици, избачени су из шабачке Гимназије због рокенрола. Морали су и да се одселе. Ипак после часова слободно смо, на првим грамофонима по радним организацијама слушали рокенрол: у Дому омладине, у биоскопским салама пре. почетка филма, и, замислите, у Дому ЈНА Чак смо оснивали рнр бендове: „Чивије”, „Црне сенке”, „Слатки лимунови”, „Баш челик”. „Лидери” Раша Жунић, Влада Пинца, Ђоле Кекић, Љубиша Лолић Лолија, Миња Ђорђевић, па је Шабац предњачио и по томе, а не Београд. Само, ми, шабачки рокери, били смо претерано 'локалпатриоте', се мрдали из Шапца нисмо. Али смо радо прихватали рокере са стране. Тако су прве концерте имали баш у Шапцу македонски бенд „Јуниори” и београдске „Силуете”.Нажало ст, није још било медија, нисмо имали магнетофоне, касетофоне, фото-апарате, да све ово трајно забележимо. Остала је само прича.") У тим раним годинама настаје и прво Глишићево књижевно дјело „Јер знала је мама мене ће скрцкати леви елементи” 1968. али нико није смео да га објави јер је Иван описао догодовштине у тадашњем рокенролу. Пеца Поповић је хтео да је 1975. објавио у едицији Џубокса. Власти су реаговале, растуриле штампарски слог и у Џубоксу се појавило само пола једног поглавља. Књига је коначно објављена 1987. у издању Слободана Машице. Режисер Желимир Жилник је намеравао да по тој књизи сними филм „Рокенрол ратници“ али рат је то омео. 1.2. Текстописац У мају 1967. добија прву награду Југословенског института за филм, за сценарио документараца Млади Југословени 47/67. Иван Глишић свој рад усмерава на Загреб и на сарадњу с бендом Роботи и Вилс оф фајр, басисте Рајмонда Руића. Руић, као композитор, Глишић, као текстописац, уздрмали су тадашњу ЈУ рок сцену својим хитовима у интерпретацији Јосипе Лисац, Дарка Домијана, Далибора Бруна, бенда Тајм. Глишић се укључује и у екипу Николе Караклајића, водитеља култне емисије Првог програма Радио Београда „Вече уз радио”. С Мишом Алексићем, сада басетом Рибље Чорбе, и с органистом Лазаром Ристовским аутором је химне за ову емисију, а снима и синглове с младим београдским и шабачким рок бендовима. У „Џубоксу” је био уредник за рок поезију. Загребачки рок часопис Поп експрес додељује му Златну лиру за песму Тренутак среће. На препоруку Маје Перфиљеве, песму компонује Рајмонд Руић. Отпевао ју је Далибор Брун. Исте године, на Такмичењу музичке омладине Европе у Бургасу, освајају Златног Орфеја песмом Замак од лишћа, коју је певала Јосипа Лисац. Нажалост, ову песму она никада није снимила, снимио ју је Дарко Домијан. Глишић и Руић снимају са Јосипом Лисац сингл Вече у Луна Парку, награда публике, 1972., на фестивалу часописа Викенд. А са Дарком Домијаном тридесетак синглова, међу њима и култну рнр баладу Улица јоргована, и лп Пастир крај ватре. Овај албум донео је Глишићу звање најбољег текста у ЈУ 1974/5. Глишић је писао и за друге бендове и певаче: Рондо, Мудра Сова, Тетрапак, Стари фијакер, Стари Звуци, Дражен Жанко, С.О.С, Богаљи... написао је текст за изванредну "Жубор вода жуборила", коју је најпре отпевала Мира Васиљевић са групом "Ђердан",а написао је текст и за Кемала Маловчића ("Једном су ми пре 25 година дошли пункси из Новог Сада, на шабачки вашар, нисам имао пара да уђемо под једну шатру, а тамо пева тип у фармеркама, и онда падне дил да ја њему напишем текст а он нама да плати пиво и вечеру. И тако је и било. То је био Кемал Маловчић, текст који му је тада дао један од његових највећих хитова - Моје су очи две крупне сузе. Касније је музику компоновао Радослав Граић и пало је снимање у Дискосу, у малом месту Александровац. Тако сам показао да р'н'р и панк ратници могу све, али остали не могу као р'н'р и панк ратници!") Тих седамдесетих година је Југотон плаћао Шапчанину Ивану Глишићу недељну авионску карту од Београда до Загреба и натраг, отворен рачун у којем од најлуксузнијих загребачких хотела и најбоље термине за снимање. Сваког понедељка до поднева Иван је стизао у Загреб, сваког петка до вечери Иван се враћао у Шабац. Написао је песму за Лепу Брену и Ансамбл Слатки Грех- Без љубави среће нема. На Глишићеве стихове класичну музику компоновали су: Мирјана Божидар Живковић/из књиге Лорка је умро од љубави, Слободан Атанацковић/књига Аз буки вједи, Душан Радић/књига Свадбарење; староградску Радослав Граић/Жубор вода жуборила, и Милутин Поповић Захар/Мачвани; рокенрол Михаило Миња Ђорђевић... 1.3. Литература Иван Глишић је аутор многобројних књижевних дела прозе, поезије,есеја... Добитник је разних награда и признања,Глишића има у књигама: Ко је ко у Србији - 1995/6/7; Лексикон писаца Југославије, Милисава Савића; Ју рок, Петра Јањатовића, Речник графита, мр Радомир Ђорђевић... Дејвид Стоун, амерички филозоф и мултимедијални умјетник превео је на енглески Глишићеве књиге: Клуб белих мишева(The White Rats Club), Шљамхаус(The Wreckhouse Tales), Мајка Земља (Mother Earth), Жути кер (Yellow Dog), Лорка је умро од љубави (Alchemy of love)... Нека од најпознатијих дјела су: „Јер знала је мама, мене ће скрцкати леви елементи“, „Здраво Колумбо, овде Америка“, „Пластично лице“, „Rock and roll Warriors“, „Dogfaker“, „Ура, ура, матура“, „Лоши дечаци“, „Поноћни очајник”, „Чизме слободе”, „Марс, панк борба за живот”, „Ла џунгла или Нижа раса”, „Дилер — Живот у светлости” ... Ту су и Глишићеве монографије „Буре и осаме Милоша Црњанског” (прва награда на шифрованом конкурсу „Вечерњих новости” 1986, међу три стотине приспелих радова: „Микеланђело — авантуре тела и духа”, „Кључ од себе или Исидора Секулић”. Довршио је и приредио за штампу „Зуб шестица”, постхумни аутобиографски роман Душана Савковића, а у припреми је Глишићев роман "Гвоздени јахач или Горила IV", који се надовезује на Савковићеве романе о нашим жестоким момцима у Паризу "Горила I, II, III", и "У загрљају Париза"... Глишићеви aндерграунд романи права су ризница графита, маил и боди арта, па др Радомир Ђорђевић узима и њих за своје социолошке студије наше субкултуре. Иван Глишић је први пανк писац у екσ/Ξугославији, од 1976. године. Појавом пαнка, Глишић полако постаје камен темељац нашег αндерграунда, не само својим фанзинима, него првенствено, самиздат и непрофитни, култним романима. 2. Литература Dragan Pavlov and Dejan Šunjka, Punk u Jugoslaviji, IGP Dedalus Vreme kada je poezija pevala, Glas Javnosti, 10. VI 2000 Čizme slobode- 20 godina punka (The Boots of Freedom – 20 years of Punk), аутобиграфска новела, Zaslon- Šabac, 1995 Fovizam je preteča panka, Glas Javnosti, 16. IX 2007 iuu1p0crsimjb5ne2auhibfi3vqpwy0 0 4331773 25138809 2022-08-04T19:10:48Z The Explaner 184480 Нова страница: {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|33.9|30.0}} рани [[олигоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Falcatodon |authority = Morales & Pickford, 2017<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprin… wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|33.9|30.0}} рани [[олигоцен]] |image = |image_caption = |display_parents = 4 |taxon = Falcatodon |authority = Morales & Pickford, 2017<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> |type_species = †''Falcatodon schlosseri'' |type_species_authority = Holroyd, 1999 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Falcatodon schlosseri'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''F. schlosseri'': |''Metapterodon schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}} }} }} }} '''''Falcatodon''''' (Фалкатодон — „закривљени зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Falcatodon'' | * латинске ријечи ''фалкатус'' ({{јез-лат|falcatus}}), која значи ''закривљено'', ''кукасто'' или ''у облику српа'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |закривљени зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''F. schlosseri'' | * рода ''Falcatodon'' * и презимена њемачког палеонтолога Макса Шлосера |шлосеров Фалкатодон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Falcatodon'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} |- ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''F. schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}}<ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 30,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Falcatodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Falcatodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†''Falcatodon schlosseri'' }} |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Falcatodon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] bb96c56sociv6qikd5tm7yiyrgg8yrl 25138812 25138809 2022-08-04T19:12:46Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|33.9|30.0}} рани [[олигоцен]] |image = Falcatodon.jpg |image_caption = илустрација изгледа врсте<br>''Falcatodon schlosseri'' |display_parents = 4 |taxon = Falcatodon |authority = Morales & Pickford, 2017<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> |type_species = †''Falcatodon schlosseri'' |type_species_authority = Holroyd, 1999 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Falcatodon schlosseri'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''F. schlosseri'': |''Metapterodon schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}} }} }} }} '''''Falcatodon''''' (Фалкатодон — „закривљени зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Falcatodon'' | * латинске ријечи ''фалкатус'' ({{јез-лат|falcatus}}), која значи ''закривљено'', ''кукасто'' или ''у облику српа'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |закривљени зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''F. schlosseri'' | * рода ''Falcatodon'' * и презимена њемачког палеонтолога Макса Шлосера |шлосеров Фалкатодон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Falcatodon'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} |- ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''F. schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}}<ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 30,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Falcatodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Falcatodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†''Falcatodon schlosseri'' }} |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Falcatodon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] 1og2fecsno847pfernq87ka0y5sfrrt 25139470 25138812 2022-08-05T11:49:46Z The Explaner 184480 wikitext text/x-wiki {{italic title}} {{Automatic taxobox |fossil_range = {{fossil_range|33.9|30.0}} рани [[олигоцен]] |image = Falcatodon 2.jpg |image_caption = илустрација изгледа врсте<br>''Falcatodon schlosseri'' |display_parents = 4 |taxon = Falcatodon |authority = Morales & Pickford, 2017<ref name="Morales & Pickford, 2017">{{Cite journal |author1=Jorge Morales |author2=Martin Pickford |year=2017 |title=New hyaenodonts (Ferae, Mammalia) from the Early Miocene of Napak (Uganda), Koru (Kenya) and Grillental (Namibia) |journal=Fossil Imprint |volume=73 |issue=3–4 |pages=332–359 |doi=10.2478/if-2017-0019 |url=http://fi.nm.cz/wp-content/uploads/2017/12/07_Morales_Pickford_2017.pdf}}</ref> |type_species = †''Falcatodon schlosseri'' |type_species_authority = Holroyd, 1999 |subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]] |subdivision = * †''Falcatodon schlosseri'' |synonyms = {{collapsible list |bullets=true |title=синоними врсте: |{{collapsible list |bullets=true |title=''F. schlosseri'': |''Metapterodon schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}} }} }} }} '''''Falcatodon''''' (Фалкатодон — „закривљени зуб”) је [[Изумирање|изумрли]] род [[Плацентални сисари|плаценталних сисара]], из изумрлог [[Polifilija|полифилетског]] племена [[Hyainailourini]] унутар изумрле [[Parafiletičnost|парафилетске]] потпородице [[Hyainailourinae]] и изумрле породице [[Hyainailouridae]], који је у периоду раног [[олигоцен]]а настањивао подручје [[Африка|Африке]].<ref>{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2017 |title=The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition |journal=PLOS ONE |volume=12 |issue=10 |pages=e0185301 |doi=10.1371/journal.pone.0185301 |pmid=29020030 |pmc=5636082 |bibcode=2017PLoSO..1285301B}}</ref> == Етимологија назива == {|class="wikitable" ! Род: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''Falcatodon'' | * латинске ријечи ''фалкатус'' ({{јез-лат|falcatus}}), која значи ''закривљено'', ''кукасто'' или ''у облику српа'' * и старогрчке ријечи ''дус'' ({{јез-стгрч|ὀδούς}}), која значи ''[[зуб]]'' |закривљени зуб |} {|class="wikitable" ! Врста: !! Поријекло назива од: !! Значење назива: |- style="vertical-align:center;" |''F. schlosseri'' | * рода ''Falcatodon'' * и презимена њемачког палеонтолога Макса Шлосера |шлосеров Фалкатодон |} == Систематика == === Класификација === {|class="wikitable" |+ style="text-align:center;border:1px solid gray;background-color:#ccccFF" |Род: [[Изумирање|†]]''Falcatodon'' {{small|(Morales & Pickford, 2017)}} |- ! Врста: !! Распрострањеност фосила<br>и локација: !! Временски<br>распон: |- style="vertical-align:center;" |†''F. schlosseri'' {{small|(Holroyd, 1999)}}<ref>P. A. Holroyd (1999.) [https://docubase.berkeley.edu/cgi-bin/pl_dochome?query_src=pl_search&collection=PaleoBios+Archive+Public&id=141 "New Pterodontinae (Creodonta: Hyaenodontidae) from the late Eocene-early Oligocene Jebel Qatrani Formation, Fayum province, Egypt."] PaleoBios 19(2):1-18</ref> |{{Застава|Египат}} (гувернорат [[Фајум (гувернорат)|Фајум]]) |33,9 до 30,0 мил. год. |} === Филогенија === Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода ''Falcatodon''.<ref name="Matthew2017">{{Cite journal |last=Borths |first=Matthew R. |last2=Stevens |first2=Nancy J. |date=2017 |title=Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia) |url=http://palaeo-electronica.org/content/2017/2056-deciduous-hyaenodont-teeth |journal=Palaeontologia Electronica |volume=20 |issue=3 |pages=55A |doi=10.26879/776 |via= |doi-access=free}}</ref><ref name="Simbakubwa">{{Cite journal |author1=Matthew R. Borths |author2=Nancy J. Stevens |year=2019 |title=''Simbakubwa kutokaafrika'', gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya |journal=Journal of Vertebrate Paleontology |volume=39 |issue=1 |pages=e1570222 |doi=10.1080/02724634.2019.1570222}}</ref><ref name="Geodiversitas4213">{{Cite journal |author1=Floréal Solé |author2=Bernard Marandat |author3=Fabrice Lihoreau |year=2020 |title=The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian |journal=Geodiversitas |volume=42 |issue=13 |pages=185–214 |doi=10.5252/geodiversitas2020v42a13 |url=http://sciencepress.mnhn.fr/en/periodiques/geodiversitas/42/13}}</ref><ref name="hyaenodontsGeobios">{{Cite journal |last1=Solé |first1=F. |last2=Morlo |first2=M. |last3=Schaal |first3=T. |last4=Lehmann |first4=T. |title=New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene |year=2021 |journal=Geobios |volume=in press |doi=10.1016/j.geobios.2021.02.004}}</ref> {{clade |style=font-size:85%;line-height:100%;background-color:#E5E4E2; |grouplabel1={{clade labels |label1={{Uline|c=purple|&nbsp;†'''''Lahimia'' група'''&nbsp;}} |top1=4% |label2={{Uline|c=green|&nbsp;†'''''Arfia'' група'''&nbsp;}} |top2=8% |label3={{Uline|c=blue|&nbsp;†'''''Galecyon'' група'''&nbsp;}} |top3=19% |label4={{Uline|c=yellow|&nbsp;†'''''Indohyaenodon'' група'''&nbsp;}} |top4=22% |label5={{Uline|c=red|&nbsp;†'''''Tritemnodon'' група'''&nbsp;}} |top5=28% |label6={{Uline|c=grey|&nbsp;†'''''Kyawdawia'' група'''&nbsp;}} |top6=32% |label7={{Uline|c=brown|&nbsp;†'''[[Hyainailouridae]]'''&nbsp;}} |top7=72% }} |label1=&nbsp;†'''[[Hyaenodonta]]'''&nbsp; |1={{clade |1=†''[[Eoproviverra]]'' |2={{clade |grouplabel1x=†'''''Lahimia'' група''' |1={{clade |1=†''[[Boualitomus]]'' |barbegin1=purple |2=†[[Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)]] |bar2=purple |3=†''[[Lahimia]]'' |barend3=purple }} |2={{clade |1={{clade |1={{clade |grouplabel1x=†'''''Arfia'' група''' |barbegin1=green |barend1=green |1=†'''[[Arfia|Arfiidae]]''' |2=†'''[[Limnocyonidae]]''' }} |2=†'''[[Sinopidae]]''' }} |2=†'''[[Hyaenodontoidea]]''' |3={{clade |1={{clade |1=†''[[Gazinocyon]]'' |2=†''[[Pyrocyon]]'' }} |grouplabel2x=†'''''Galecyon'' група''' |2=†''[[Galecyon]]'' |barbegin2=blue |barend2=blue |label3=&nbsp;†'''афро-арабијска група'''&nbsp; |3={{clade |grouplabel1x=†'''''Indohyaenodon'' група''' |1={{clade |1=†'''[[Indohyaenodontidae]]''' |barbegin1=yellow |2=†''[[Glibzegdouia]]'' |barend2=yellow }} |2=†''[[Parvavorodon]]'' |3={{clade |thickness=2 |thickness1=1 |thickness2=1 |thickness3=1 |thickness4=1 |grouplabel1x=†'''''Tritemnodon'' група''' |color=green |color1=black |color2=black |color3=black |color4=black |1={{clade |1=†'''[[Koholia|Koholiidae]]''' |barbegin1=red |2=†''[[Tritemnodon]]'' |barend2=red }} |2=†''[[Furodon]]'' |grouplabel3x=†'''''Kyawdawia'' група''' |3=†''[[Kyawdawia]]'' |barbegin3=grey |barend3=grey |4=†''[[Paratritemnodon]]'' |style5=background-color:#96C8A2 |5=†'''[[Teratodontidae]]''' |6={{clade |thickness=2 |style=background-color:#96C8A2 |color=green |grouplabel2x='''[[Hyainailouridae]]''' |caption=†'''[[Hyainailouroidea]]''' |captionstyle=background-color:#96C8A2;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1=†'''[[Apterodontinae]]''' |barbegin1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |1=†''[[Orienspterodon]]'' |bar1=brown |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |grouplabel1={{Uline|c=magenta|&nbsp;†'''''Akhnatenavus'' група'''&nbsp;}} |caption=†'''[[Hyainailourinae]]''' |captionstyle=background-color:#ACE1AF;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Hemipsalodon]]'' |barbegin1=magenta |label2=&nbsp;'''?'''&nbsp; |state2=dotted |2=†''[[Ischnognathus]]'' |bar2=magenta }} |2=†''[[Akhnatenavus]]'' |barend2=magenta }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†'''[[Paroxyaena|Paroxyaenini]]''' |bar2=brown |style3=background-color:#ACE1AF |bar3=brown |3={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |caption=†'''[[Hyainailourini]]''' |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:center;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Kerberos]]'' |2=†''[[Pterodon syrtos|"Pterodon" syrtos]]'' }} |2=†'''[[Pterodon (сисар)|Pterodontina]]''' }} |style4=background-color:#ACE1AF |bar4=brown |4={{clade |thickness=2 |color=green |style=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Parapterodon]]'' |2=†''[[Pterodon africanus|"Pterodon" africanus]]'' }} |2=†''[[Pterodon phiomensis|"Pterodon" phiomensis]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#ACE1AF |bar1=brown |1={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |label1=&nbsp;†'''''Falcatodon'''''&nbsp; |style1=background-color:#E3F988 |color=green |1=†''Falcatodon schlosseri'' }} |style2=background-color:#D0F0C0 |2=†''[[Sectisodon]]'' |style3=background-color:#D0F0C0 |3={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Exiguodon]]'' |2={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon zadoki]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} }} |4={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{clade |thickness=2 |color=green |footer={{border|†''[[Hyainailouros]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |footerstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{clade |thickness=2 |color=green |caption={{border|†''[[Isohyaenodon]]''&nbsp;<br>(†[[Isohyaenodon|Isohyaenodontina]])&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |captionstyle=background-color:#D0F0C0;text-align:right;font-weight:bold;padding:2px 10px 1px 1px; |1={{border|†''[[Isohyaenodon|Isohyaenodon andrewsi]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=blue}} |2={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Sivapterodon]]'' |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros bugtiensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} }} |2={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros napakensis]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} }} |2={{clade |thickness=2 |color=green |style1=background-color:#D0F0C0 |1={{border|†''[[Hyainailouros|Hyainailouros sulzeri]]''&nbsp;|width=2px|style=dotted|color=red}} |2=†Hyainailourinae sp. (Arrdrift) }} |3=†''[[Simbakubwa]]'' }} |5={{clade |thickness=2 |color=green |1=†'''[[Leakitherium|Leakitheriini]]''' |2=†''[[Megistotherium]]'' }} |6={{clade |thickness=2 |color=green |1=†''[[Mlanyama]]'' |2=†'''[[Metapterodon]]tini''' }} }} |style2=background-color:#ACE1AF |2=†''[[Pakakali]]'' |barend2=brown |3=†'''[[Prionogalidae]]''' }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} == Види још == * [[Класификација сисара]] * [[Hyainailourini]] == Референце == {{reflist|30em}} {{Commonscat|Falcatodon}} {{Hyaenodonta}} [[Категорија:Hyaenodonta]] [[Категорија:Изумрли сисари Африке]] knjrwu1or42dygm0k4okrodbj2rxxoq 0 4331774 25138813 2022-08-04T19:13:27Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Falcatodon]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Falcatodon]] c8oo3lkze4p1hlwp82qzrqa7cwo90cb 0 4331775 25138816 2022-08-04T19:14:17Z The Explaner 184480 Преусмерена страница на [[Falcatodon]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Falcatodon]] c8oo3lkze4p1hlwp82qzrqa7cwo90cb 0 4331776 25138829 2022-08-04T19:31:05Z BuhaM 169435 Нова страница: {{рут}} '''Викторијен Сарду''' ({{јез-фр|Victorien Sardou}}; [[Париз]], 5. септембар. 1831 – Париз, 8. новембар. 1908) био је француски драмски писац. Писао је жанровски разноврсне позоришне комаде и био један од најпопуларнијих француских драмских писаца друге половине [[19. век]]… wikitext text/x-wiki {{рут}} '''Викторијен Сарду''' ({{јез-фр|Victorien Sardou}}; [[Париз]], 5. септембар. 1831 – Париз, 8. новембар. 1908) био је француски драмски писац. Писао је жанровски разноврсне позоришне комаде и био један од најпопуларнијих француских драмских писаца друге половине [[19. век]]а. Са [[Емил Оже|Емилом Ожеом]] и [[Александар Дима Син|Александром Димом]] доминирао је француском сценом,<ref name="Britannica">{{cite web |title=Victorien Sardou |url=https://www.britannica.com/biography/Victorien-Sardou|website=Encyclopaedia Britannica|accessdate=4. 8. 2022}}</ref> а у многим његовим комадима глумиле су неке од тада најпопуларнијих глумица, попут [[Виржини Дежазе]] и [[Сара Бернар|Саре Бернар]].<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=Sardou, Victorien|url=https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=54607|website=Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=4. 8. 2022}}</ref> == Биографија == Породица Сарду била је настањена у селу у близини [[Кан (Приморски Алпи)|Кана]], где су се бавили узгојем [[Маслина|маслина]]. Током једне сезоне мраз је уништио њихову плантажу, па је породица била принуђена да се пресели у Париз. Викторијенов отац, Антоан Леандре Сарду, у Паризу је радио различите послове како би издржавао породицу. Био је био књиговођа, професор књиговодства, управитељ школе, приватни професор, професор класичних језика, састављач граматика и речника и писац расправа. Викторијен је рођен у Паризу 1831. године. Уписао је медицину, али је убрзо прешао на историју. Живео је у оскудици, па је давао часове [[Латински језик|латинског језика]], [[Историја|историје]], [[Филозофија|филозофије]] и [[Математика|математике]]. Повремено је објављивао чланке у мање познатим часописима, а почео је да пише и [[Драма|драме]].<ref name="Енциклопедија СНП">{{cite web|title=САРДУ Викторијен (Victorien Sardou) |url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15303|work=Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=Српско народно позориште|accessdate=4. 8. 2022}}</ref> == Драмски рад == Викторијен Сарду писао је жанровски разноврсне позоришне комаде: [[Водвиљ|водвиље]], [[комедија забуне|комедије забуне]], друштвене [[Сатира|сатире]], историјске драме, [[Либрето|либрета]] за [[Опера|опере]]. Важио је за мајстора „добро скројених комада”, посебно ефектних [[Дијалог|дијалога]]. Написао је више од 50 (према неким изворима око 70<ref name="Britannica" />)<ref name="Hrvatska enciklopedija" /> сценских комада. Прва његова драма ''Студентска гостионица'' (''La Taverne des étudiants'') приказана је 1854. у [[Одеону (позориште у Паризу)|париском „Одеону”]], али је доживела потпуни крах. Године 1858. се оженио и преко жене упознао глумицу Виржини Дежазе (фр. ''Virginie Déjazet''), која је баш тада оснивала позориште које ће носити њено име. Сарду се вратио писању драма и за ово позориште написао неколико комада који су сви приказани са успехом. Ови комади су касније прихваћени и у другим позориштима, што му је донело славу и богатство. После [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]] у стваралаштву Викторијена Сардуа је дошло до знатних промена. Настављајући да пише комаде који ће привлачити широку публику, почео је да се бави и [[Политика|политичким]] питањима. Преносио је на позорницу личности из свакодневног живота готово без измена, што је изазивало оштре реакције. Неки од тих комада морали су бити скинути са репертоара после неколико извођења. Неки од ових комада играни су и у иностранству, а неки су чак и премијерно приказивани ван [[Француска|Француске]].<ref name="Енциклопедија СНП" /> <!-- Настављајући да пише комаде који ће привлачити широку публику, као што су Весели двори (Hôtel Godelot, 1876), које је СНП приказало 1879, он је рочео да се бави и политичким питањима, преносећи на позорницу, скоро без измена, личности из свакодневног живота. То је изазивало оштре, скоро бурне реакције. Неки од тих комада морали су бити скинути са репертоара после неколико представа. Неки од њих су своје премијере доживели у иностранству, а неки су, после премијере у Паризу, преношени у иностранство. Ни један од ових комада (Рабагас, Ујка Сам, Данијел Роша, Разведимо се) није, из разумљивих разлога, приказан у СНП. У НСаду су извођени они други комади – комади високе сценске спектакуларности, као на пример – 1887. Федора (Fédora, 1882) и 1904. Тоска (Tosca, 1887). Разлог је био једноставан: писани за Сару Бернар, они су зрачили двоструким сјајем – сјајем текста и сјајем извођача (можда више овим другим). Овој групи припада и Мадам Сан-Жен (Madame Sans-Gêne, 1893), комад који је С. написао у сарадњи с Емилом Мороом и који је у СНП зведен 1897. Из ове групе је и Вештица (La Sorcière, 1903), која је у НСаду приказана 1907. По општем мишљењу, С. је своје ликове стварао са невероватном снагом, заплет водио изванредно вешто иако се служио најпознатијим средствима, а дијалог му је био мајсторски. У радњи је успевао да гледаочеву пажњу прикује за сцену до последње реченице. Није се либио да у своје текстове уноси и туђе творевине ако су му само биле од користи. У књижици Моји плагијати (Mes plagiats, 1883) изнео је мишљење да је драмском писцу тешко да се, чак и нехотице, не поклопи са неким претходником када је реч о толико пута расправљаним темама. За члана Француске академије изабран је 1877. --> === Најпознатија дела === == Извођења у Србији == <!-- Међу тим комадима су и шест које је СНП ставило на свој репертоар. То су: 1873. Нервозни (Les Gens nerveux, 1859), написани у сарадњи са Теодором Баријером; 1877. Последње љубавно писмо (Les Pattes de mouche, 1860); 1874. Присни пријатељи (Nos intimes, 1861); 1898. Варошани на селу (Nos bons villageois, 1866); 1904. Отаџбина (Patrie, 1869) и 1900. Фернанда (Fernande, 1870). === Занимљивости === ---------- , био је један од најпопуларнијих француских драматичара друге половице XИX. ст. У многим његовим драмама глумиле су истакнуте глумице Виргиние Дéјазет и Сарах Бернхардт. Главна дјела: Стари дечки (Лес Виеуx Гарçонс, 1865), Домовина (Патрие, 1869), Мржња (Ла Хаине, 1874), Федора (Фéдора, 1882), Тосца (Ла Тосца, 1887), Госпођа Санс-Гêне (Мадаме Санс-Гêне, 1893), Робеспиерре (1902).<ref name="Hrvatska enciklopedija" /> --> == Референце == {{извори|2}} m1xt2c76udrred9ari78besvjzw8799 0 4331777 25138837 2022-08-04T19:47:01Z 185.24.35.110 Нова страница: Sultanija Fatma Nur rodjena je u Manisi, godine 1521 kao cerka Sulejmana I Velicanstvenog i njegove prve konkubine Fulani sultanije(hatun). O njoj se jako malo zna , udala se za arhitektu nazvanom Mimar Sinan godine udaje nepoznata ali recimo da je to bilo 1540. godine prema jedinim izvorima koji postoje. Bio 33 godine stariji od nje, ali da ipak nije bila toliko nesrecna. Imala je samo taj brak koji se zavrsio na dan njene smrti. U ovom braku imala je dvoje dece… wikitext text/x-wiki Sultanija Fatma Nur rodjena je u Manisi, godine 1521 kao cerka Sulejmana I Velicanstvenog i njegove prve konkubine Fulani sultanije(hatun). O njoj se jako malo zna , udala se za arhitektu nazvanom Mimar Sinan godine udaje nepoznata ali recimo da je to bilo 1540. godine prema jedinim izvorima koji postoje. Bio 33 godine stariji od nje, ali da ipak nije bila toliko nesrecna. Imala je samo taj brak koji se zavrsio na dan njene smrti. U ovom braku imala je dvoje dece Nilufer Hanimsultan cerku i Sultanzade Halila sina, Nilufer bila je rodjena mozda negde 1553. godine dok je Halila rodila 1557. godine ali nije sigurno, takodje postoji mogucnost da je rodila jos neko dete na pocetku braka ali ime i pol nisu poznati. Umrla je 1561. godine u Istanbulu, grobnica se nalazi negde blizu Sulejmanove dzamije. Fatma je bila poznata po lepim manirima, skromnosti, poslusnosti i njenoj dobroti, prica se da je stekla ogromno postovanje i uticaj u dvoru zbog svojih vrlina. Samim tim ona je mogla da nadmasi Sulejmanovu i Hureminu cerku Mihrimah sultaniju ujedno jednu od najmocnijih sultanija ikada u Osmanskom Carstvu. 26gsf6pj31b7jhoic25k8bszfaht72l 25138965 25138837 2022-08-04T22:27:32Z Youngeagle987 231613 wikitext text/x-wiki {{почетник|4|08|2022}} Sultanija Fatma Nur rodjena je u Manisi, godine 1521 kao cerka Sulejmana I Velicanstvenog i njegove prve konkubine Fulani sultanije(hatun). O njoj se jako malo zna , udala se za arhitektu nazvanom Mimar Sinan godine udaje nepoznata ali recimo da je to bilo 1540. godine prema jedinim izvorima koji postoje. Bio 33 godine stariji od nje, ali da ipak nije bila toliko nesrecna. Imala je samo taj brak koji se zavrsio na dan njene smrti. U ovom braku imala je dvoje dece Nilufer Hanimsultan cerku i Sultanzade Halila sina, Nilufer bila je rodjena mozda negde 1553. godine dok je Halila rodila 1557. godine ali nije sigurno, takodje postoji mogucnost da je rodila jos neko dete na pocetku braka ali ime i pol nisu poznati. Umrla je 1561. godine u Istanbulu, grobnica se nalazi negde blizu Sulejmanove dzamije. Fatma je bila poznata po lepim manirima, skromnosti, poslusnosti i njenoj dobroti, prica se da je stekla ogromno postovanje i uticaj u dvoru zbog svojih vrlina. Samim tim ona je mogla da nadmasi Sulejmanovu i Hureminu cerku Mihrimah sultaniju ujedno jednu od najmocnijih sultanija ikada u Osmanskom Carstvu. hz0x6penl944rmt0eu1bk8m214sh19l 25138966 25138965 2022-08-04T22:28:17Z Youngeagle987 231613 wikitext text/x-wiki {{почетник|5|08|2022}} Sultanija Fatma Nur rodjena je u Manisi, godine 1521 kao cerka Sulejmana I Velicanstvenog i njegove prve konkubine Fulani sultanije(hatun). O njoj se jako malo zna , udala se za arhitektu nazvanom Mimar Sinan godine udaje nepoznata ali recimo da je to bilo 1540. godine prema jedinim izvorima koji postoje. Bio 33 godine stariji od nje, ali da ipak nije bila toliko nesrecna. Imala je samo taj brak koji se zavrsio na dan njene smrti. U ovom braku imala je dvoje dece Nilufer Hanimsultan cerku i Sultanzade Halila sina, Nilufer bila je rodjena mozda negde 1553. godine dok je Halila rodila 1557. godine ali nije sigurno, takodje postoji mogucnost da je rodila jos neko dete na pocetku braka ali ime i pol nisu poznati. Umrla je 1561. godine u Istanbulu, grobnica se nalazi negde blizu Sulejmanove dzamije. Fatma je bila poznata po lepim manirima, skromnosti, poslusnosti i njenoj dobroti, prica se da je stekla ogromno postovanje i uticaj u dvoru zbog svojih vrlina. Samim tim ona je mogla da nadmasi Sulejmanovu i Hureminu cerku Mihrimah sultaniju ujedno jednu od najmocnijih sultanija ikada u Osmanskom Carstvu. bjb7uwu4hj4yvqvx0xe2ied775gl8r3 0 4331778 25138845 2022-08-04T19:52:45Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[ЛГБТ]] на [[ЛГБТ+]] преко преусмерења wikitext text/x-wiki #Преусмери [[ЛГБТ+]] sji1ueac2405ubk0du4ulx6y34edvgg 1 4331779 25138847 2022-08-04T19:52:45Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[Разговор:ЛГБТ]] на [[Разговор:ЛГБТ+]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор:ЛГБТ+]] 6jjum9f5klu7keeqs9sy30axtk8d5js 0 4331780 25138848 2022-08-04T19:52:52Z Dragan59 310628 Нова страница: {{без извора}} '''[[Бранилац]]''' је српска телевизијска серија која је премијерно почела са емитовањем од 21. септембра 2021. године на каналу [[РТС 1]]. Серија [[Бранилац]] броји 2 сезонe и 21 епизоду. == Преглед == {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = <includeonly>Списак… wikitext text/x-wiki {{без извора}} '''[[Бранилац]]''' је српска телевизијска серија која је премијерно почела са емитовањем од 21. септембра 2021. године на каналу [[РТС 1]]. Серија [[Бранилац]] броји 2 сезонe и 21 епизоду. == Преглед == {{Преглед серије | боја1 = #084B8A | линк1 = <includeonly>Списак епизода серије Бранилац</includeonly>#1. сезона (2021) | епизоде1 = 9 | премијера1 = {{датум почетка|2021|9|21}} | финале1 = {{датум завршетка|2021|11|16}} | мрежа1 = [[РТС 1]] |- | боја2 = red | линк2 = <includeonly>Списак епизода серије Бранилац</includeonly>#2. сезона (2022) | епизоде2 = 12 | премијера2 = {{датум почетка|2022|9|}} | финале2 = {{датум завршетка|2022||}} | мрежа2 = [[РТС 1]] }} === 1. сезона (2021) === {{главни|Бранилац (1. сезона)}} {{:Бранилац (1. сезона)}} === 2. сезона (2022) === {{главни|Бранилац (2. сезона)}} {{:Бранилац (2. сезона)}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=|title=Бранилац}} [[Категорија:Спискови епизода ТВ серија]] 0v58snuvsskssfc3qh0b76dokbasvcy 6 4331783 25138880 2022-08-04T20:25:56Z Cveleglg 13023 Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} wikitext text/x-wiki == Опис измене == Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} 3qjbahi1mmd75cu83e89nz6fxws8bm1 6 4331784 25138882 2022-08-04T20:27:13Z Cveleglg 13023 Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац река 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац река |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} wikitext text/x-wiki == Опис измене == Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац река 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац река |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} tgqomwy7od2vasgbcedah34s2ow92v4 6 4331785 25138885 2022-08-04T20:29:37Z Cveleglg 13023 Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац улаз у пећину 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац улаз у пећину |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} wikitext text/x-wiki == Опис измене == Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац улаз у пећину 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац улаз у пећину |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} ipml803f0mgzli6xwurdb8m4t69ycsn 6 4331786 25138886 2022-08-04T20:32:22Z Cveleglg 13023 Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац поглед из пећине 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац поглед из пећине |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} wikitext text/x-wiki == Опис измене == Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац поглед из пећине 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац поглед из пећине |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} qubqzccqbzdpost6x7q6095nsczreh0 6 4331787 25138887 2022-08-04T20:33:25Z Cveleglg 13023 Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац унутрашњост пећине 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац пећина |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} wikitext text/x-wiki == Опис измене == Сопствена слика, Општина Књажевац Клисура Коренатац унутрашњост пећине 13 06 2022, Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик, дао дозволу за објављивање, објавио Драган Цветковић Ниш {{Information |Description = Општина Књажевац Клисура Коренатац пећина |Source= сопствена слика |Author= Аутор Миомир Станковић, Барје Чифлик |Date= 2022-06-13 |Permission= |other_versions= }} == Лиценцирање == {{self|CC-BY-SA-4.0}} {{self|CC-BY-SA-3.0}} 2imps7v5w0nsurzveduci0wpb9vgovj 1 4331788 25138909 2022-08-04T20:46:06Z Youngeagle987 231613 Нова страница: {{сзр}} {{Википројекат Филм}} {{екавица}} wikitext text/x-wiki {{сзр}} {{Википројекат Филм}} {{екавица}} nc4y35pyc87rvumqwe2pfrsdt4eq3d2 1 4331789 25138914 2022-08-04T20:52:41Z Community Tech bot 248649 Датотеке које се користе на овој страници или у њеној ставци на Википодацима су предложене за брисање wikitext text/x-wiki == Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање == Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање: * [[commons:File:Strefa wolna od LGBT - cropped, background removes.jpg|Strefa wolna od LGBT - cropped, background removes.jpg]]<!-- COMMONSBOT: discussion | 2022-08-04T20:52:41.262467 | Strefa wolna od LGBT - cropped, background removes.jpg --> Учествујте у расправи о брисању на [[commons:Commons:Deletion requests/File:Strefa wolna od LGBT - cropped, background removes.jpg|страници предлога]]. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 22:52, 4. август 2022. (CEST) fa5n2416xyvjhma9furzw3y1ihypw70 1 4331790 25138916 2022-08-04T20:52:51Z Community Tech bot 248649 Датотеке које се користе на овој страници или у њеној ставци на Википодацима су предложене за брисање wikitext text/x-wiki == Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање == Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање: * [[commons:File:Strefa wolna od LGBT - cropped, background removes.jpg|Strefa wolna od LGBT - cropped, background removes.jpg]]<!-- COMMONSBOT: discussion | 2022-08-04T20:52:42.021935 | Strefa wolna od LGBT - cropped, background removes.jpg --> Учествујте у расправи о брисању на [[commons:Commons:Deletion requests/File:Strefa wolna od LGBT - cropped, background removes.jpg|страници предлога]]. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 22:52, 4. август 2022. (CEST) 9cn05cavhawwudo94yh7kwva2o5yqgu 10 4331791 25138943 2022-08-04T21:22:36Z Ранко Николић 97143 Ранко Николић преместио је страницу [[Шаблон:Executed]] на [[Шаблон:Погубљен]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:Погубљен]] bg7e4040binz4gwpdxfgwsganme0nnm 3 4331792 25138948 2022-08-04T21:37:49Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:37, 4. август 2022. (CEST) g4c2ugbjwb3nqy09s23yy1wcgt9xmb4 3 4331793 25138952 2022-08-04T21:41:01Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:41, 4. август 2022. (CEST) de75d39dytk1o1afx5d0m4culu9vxgk 3 4331794 25138955 2022-08-04T21:44:17Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:44, 4. август 2022. (CEST) of4rjgg134f2ctnf1sf870qoypht8qq 3 4331795 25138957 2022-08-04T21:44:53Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:44, 4. август 2022. (CEST) of4rjgg134f2ctnf1sf870qoypht8qq 3 4331796 25138958 2022-08-04T21:45:11Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:45, 4. август 2022. (CEST) r9i4zcyfxilnepqziij35ll65w2tkyb 2 4331797 25138971 2022-08-04T22:41:59Z Youngeagle987 231613 Нова страница: {{сзнк}} wikitext text/x-wiki {{сзнк}} 1wtuhq13m43eh2oznl5fitd9kgpt0mv 0 4331798 25139001 2022-08-04T23:54:57Z 109.245.95.170 Нова страница: {{Кутијица за глумце | име = Морфид Кларк | слика = | опис_слике = | слика_ширина = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1989|3|17|год=да}} | место_рођења = | држава_рођења = [[Шведска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = |… wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Морфид Кларк | слика = | опис_слике = | слика_ширина = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1989|3|17|год=да}} | место_рођења = | држава_рођења = [[Шведска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 2014– | занимање = глумица | супружник = | партнер = | деца = | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = 6077056 | оскар= | златни глобус= | baftaawards= | afiawards = | sagawards = | awards= }} '''Морфид Кларк''' ({{Јез-енг|Morfydd Clark}}) је велшка филмска, позоришна и телевизијска глумица рођена [[17. март]]а [[1989]]. године у [[Шведска|Шведској]].<ref>{{cite web |url=https://fantasytopics.com/morfydd-clark-actor-facts-faqs/|title=10 Facts & FAQs About Morfydd Clark, Galadriel in The Lord of the Rings Series|author= Louise Y. Wilson|authorlink= |coauthors= |date= 26.7.2022.|format= |work= |publisher= Fantasy Topics|pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 5.8.2022.}}</ref> Глуми [[Галадријела|Галадријелу]] у предстојећој [[Амазон (предузеће)|Амазоновој]] серији [[Господар прстенова: Прстенови моћи]].<ref>{{cite web |url=https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/3133796-obozavaoci-uzbudjeni-serija-gospodar-prstenova-dodelila-ulogu-mlade-galadrijele|title=Obožavaoci uzbuđeni: Serija "Gospodar prstenova" dodelila ulogu mlade Galadrijele|author= |authorlink= |coauthors= |date= 19.12.2019.|format= |work= |publisher= Телеграф|pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 5.8.2022.}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија | глумице = Морфид Кларк }} |- |2014. || || ''-{Madame Bovary}-'' || Camille |- |2014. || || ''-{The Falling}- || Pamela Charron |- |2016. || || ''-{Pride and Prejudice and Zombies}-'' || Georgiana Darcy |- |2016. || || ''-{Love & Friendship}-'' || Frederica Vernon |- |2016. || || ''-{National Theatre Live: Les Liaisons Dangereuses}-'' || Cécile Volanges |- |2016. || || ''-{The Call Up}-'' || Shelly |- |2017. || || ''-{Interlude in Prague}-'' || Zuzanna Lubtak |- |2017. || || ''-{The Man Who Invented Christmas}-'' || Kate Dickens |- |2019. || || ''-{Crawl}-'' || Beth Keller |- |2019. || || ''-{Personal History of David Copperfield}-'' || Dora Spenlow |- |2019. || || ''-{Eternal Beauty}-'' || Young Jane |- |2019. || || ''-{Saint Maud}-'' || Maud |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=nm6077056|name=Морфид Кларк}} [[Категорија:Рођени 1989.]] [[Категорија:Британске глумице]] [[Категорија:Биографије живих особа]] d6yphdjls34gr27es0ac1mhdzljj8zc 10 4331799 25139006 2022-08-05T00:16:46Z Kizule 176758 Нови шаблон wikitext text/x-wiki {|class="floatright" style="border:1px solid #CEDAF2; clear:right; width:340px; margin-left:1em; margin-bottom:0,5em; bgcolor:#FFFFFF" |[[File:Forms of government 2021.svg|375px]] |-bgcolor="#CEDAF2" ! Облици владавине |- | {| |[[Република|Републички облици владавине]]: |-style="font-size:90%" | {{Legend|#3355dd|Председничка република са потпуним [[Председнички систем|председничкким системом]]}} {{Legend|#f0e847|[[Полупредседнички систем]] с извршним председником и одвојеним шефом владе који води остатак извршне власти, а којег именује председник и одговоран је законодавној власти}} {{Legend|#ff9a33|[[Парламентарна република]] са председником чија је улога церемонијална док извршну власт представља [[премијер]], чија улога зависи од поверења законодавне власти}} {{Legend|#66bb66|Република са [[Председник|председником]] који има извршну власт, а којег бира законодавно тело}} |} ---- {| |[[Монархија|Монархијски облик владавине]]: |-style="font-size:90%" | {{Legend|#e75353|[[Уставна монархија|Уставне монархије]] са монархом чија је улога церемонијална, док извршну власт представља [[премијер]]}} {{Legend|#ee1af9|[[Уставна монархија|Уставне монархије]] које поред монарха имају и премијера, али где монарх и даље има значајну извршну и/или законодавну власт}} {{Legend|#801a80|[[Апсолутна монархија|Апсолутне монархије]]}} |} ---- {| |-style="font-size:90%" | {{Legend|#6b8e23|Државе у којима су обустављене одредбе владе (нпр. [[Војна диктатура|војном диктатуром]])}} {{Legend|#aa6f33|Државе с [[Једнопартијски систем|једнопартијским системом]]}} {{Legend|#b9b9b9|Државе где се облик владавине не уклапа ни у један горе наведени систем (нпр. Прелазне владе, нејасне политичке стуације или непостојање владе)}} |} |} [[Категорија:Облици владавине]] 0dywy41o4rnln5g9x4uqx77vcon12p2 6 4331800 25139007 2022-08-05T00:21:20Z Ранко Николић 97143 {{Information |description=[[Nguyễn Ngọc Loan]] executes Viet Cong Captain [[Execution of Nguyễn Văn Lém|Nguyễn Văn Lém]]. This [[Associated Press]] photograph won the 1969 [[Pulitzer Prize for Spot News Photography]]. Film also exists of this event, but owing to the more graphic nature of the film, the photograph is more widely known. |date=1968-02-01 |source=BBC News, "[https://www.bbc.com/news/world-us-canada-42864421 Eddie Adams' iconic Vietnam War photo: What happened next]". Originally p… wikitext text/x-wiki == Опис измене == {{Information |description=[[Nguyễn Ngọc Loan]] executes Viet Cong Captain [[Execution of Nguyễn Văn Lém|Nguyễn Văn Lém]]. This [[Associated Press]] photograph won the 1969 [[Pulitzer Prize for Spot News Photography]]. Film also exists of this event, but owing to the more graphic nature of the film, the photograph is more widely known. |date=1968-02-01 |source=BBC News, "[https://www.bbc.com/news/world-us-canada-42864421 Eddie Adams' iconic Vietnam War photo: What happened next]". Originally published in 1968. Cropped from source image to reflect the portion that was published in newspapers in 1968. |author=[[Eddie Adams (photographer)|Eddie Adams]], Associated Press |permission=The photo was published simultaneously in many newspapers, some of which had no copyright notice at all (neither for the photo in particular, nor for the newspaper as a whole). For example: * [https://www.newspapers.com/image/370691289/ The Baltimore Sun] * [https://www.newspapers.com/image/324825680/ Des Moines Tribune] * [https://www.newspapers.com/image/244256864/ Tallahassee Democrat] * [https://www.newspapers.com/image/518730819/ The Capital Times] * [https://www.newspapers.com/image/302014710/ The Miami News] * [https://www.newspapers.com/image/111701158 The Nashville Tennessean] * [https://www.newspapers.com/image/88160884/ Pittsburgh Post-Gazette] * [https://www.newspapers.com/image/16754708/ The Arizona Republic] * [https://www.newspapers.com/image/56233734/ The Kansas City Times] * [https://www.newspapers.com/image/621187141/ The Charlotte Observer] * [https://www.newspapers.com/image/599418037/ The Salt Lake Tribune] Copyright was therefore forfeited per section 9 of the Copyright Act of 1909, which required that notice of copyright be affixed to every published copy. The photo's country of origin is unclear, as it was distributed by the Associated Press and may have been published simultaneously in any number of countries. Per the Berne Convention's definition of "country of origin", the country with the shortest copyright term out of those where the photo was published would be the country of origin. Thus it is likely that the photo will be eligible for transfer to Wikimedia Commons on January 1, 2055, 50 years after the photographer's death, the shortest copyright term allowed among Berne Convention countries. }} ==Licensing== {{PD-US-no-notice}} {{PD-URAA-simul}} {{Out of copyright in|2055}} iufgvjzyk4d03186f6jl4vjj8chswyo 25139008 25139007 2022-08-05T00:22:32Z Ранко Николић 97143 wikitext text/x-wiki == Опис измене == {{Information |description=[[Nguyễn Ngọc Loan]] executes Viet Cong Captain [[Execution of Nguyễn Văn Lém|Nguyễn Văn Lém]]. This [[Associated Press]] photograph won the 1969 [[Pulitzer Prize for Spot News Photography]]. Film also exists of this event, but owing to the more graphic nature of the film, the photograph is more widely known. |date=1968-02-01 |source=BBC News, "[https://www.bbc.com/news/world-us-canada-42864421 Eddie Adams' iconic Vietnam War photo: What happened next]". Originally published in 1968. Cropped from source image to reflect the portion that was published in newspapers in 1968. |author=[[Eddie Adams (photographer)|Eddie Adams]], Associated Press |permission=The photo was published simultaneously in many newspapers, some of which had no copyright notice at all (neither for the photo in particular, nor for the newspaper as a whole). For example: * [https://www.newspapers.com/image/370691289/ The Baltimore Sun] * [https://www.newspapers.com/image/324825680/ Des Moines Tribune] * [https://www.newspapers.com/image/244256864/ Tallahassee Democrat] * [https://www.newspapers.com/image/518730819/ The Capital Times] * [https://www.newspapers.com/image/302014710/ The Miami News] * [https://www.newspapers.com/image/111701158 The Nashville Tennessean] * [https://www.newspapers.com/image/88160884/ Pittsburgh Post-Gazette] * [https://www.newspapers.com/image/16754708/ The Arizona Republic] * [https://www.newspapers.com/image/56233734/ The Kansas City Times] * [https://www.newspapers.com/image/621187141/ The Charlotte Observer] * [https://www.newspapers.com/image/599418037/ The Salt Lake Tribune] Copyright was therefore forfeited per section 9 of the Copyright Act of 1909, which required that notice of copyright be affixed to every published copy. The photo's country of origin is unclear, as it was distributed by the Associated Press and may have been published simultaneously in any number of countries. Per the Berne Convention's definition of "country of origin", the country with the shortest copyright term out of those where the photo was published would be the country of origin. Thus it is likely that the photo will be eligible for transfer to Wikimedia Commons on January 1, 2055, 50 years after the photographer's death, the shortest copyright term allowed among Berne Convention countries. }} ==Licensing== {{ЈВ-САД пре 1978.}} {{PD-URAA-simul}} {{Out of copyright in|2055}} iq1xiceastabvnbsw9ihoinoz7fh47h 0 4331801 25139011 2022-08-05T00:26:48Z Ранко Николић 97143 Нова страница: {{без извора}} [[Датотека:Execution of Nguyen Van Lem.jpg|300px|мини|десно|[[Нгуен Нгок Лоан]] је по кратком поступку погубио капетана [[Народни фронт за ослобођење Јужног Вијетнама|Вијетконга]] [[Нгуен Ван Лем|Нгуена Ван Лема]] у [[Хо Ши Мин (град)|Сајгона]] током Тет офанзива|Тет… wikitext text/x-wiki {{без извора}} [[Датотека:Execution of Nguyen Van Lem.jpg|300px|мини|десно|[[Нгуен Нгок Лоан]] је по кратком поступку погубио капетана [[Народни фронт за ослобођење Јужног Вијетнама|Вијетконга]] [[Нгуен Ван Лем|Нгуена Ван Лема]] у [[Хо Ши Мин (град)|Сајгона]] током [[Тет офанзива|Тет офанзиве]] 1968. године.]] '''Погубљење по кратком поступку''' је [[погубљење]] у којем је особа оптужена за злочин и одмах убијена без [[Право на правично суђење|потпуног и правичног суђења]]. Погубљења као резултат [[спровођење правда по кратком поступку|спровођења правде по кратком поступку]] (као што је [[војно-пољски суд]]) понекад су укључена, али се израз уопштено односи на хапшење, оптужбу и погубљење, а све то спроведено у врло кратком временском периоду и без икаквог суђења. Према међународном праву, одбијање да се прихвати законита предаја у борби и умјесто тога [[без заробљеника|убиство особе која се предаје]] такође се категорише као погубљење по кратком поступку (као и [[убиство]]). [[полиција|Полицијске]], [[војска|војне]] и [[паравојска|паравојне]] организације практиковале су погубљења по кратком поступку и често су повезана са [[герилским рат|герилским]] и [[противгерилски рат|противгерилским ратовањем]], [[тероризам|тероризмом]] и било којом другим ситуацијом која укључује кршење уобичајених процедура за поступање са оптуженим затвореницима, цивилним или војним. {{клица}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Ратни злочини]] [[Категорија:Кршење људских права]] [[Категорија:Смртна казна]] [[Категорија:Вансудско погубљење]] [[Категорија:Међународно право оружаног сукоба]] 0bk9vt922o1f8qts0j90g2hdws44t42 4 4331802 25139020 2022-08-05T00:55:55Z Sadko 25741 Нова страница: Покрећем расправу пред заједницом поводом двије донекле повезане теме: 1) Корисницима који су добили трајни бан на конто малициозног коришћења више налога, прогањања и ухођења других уредника, вријеђање на основу расизма, директно промовисање националсо… wikitext text/x-wiki Покрећем расправу пред заједницом поводом двије донекле повезане теме: 1) Корисницима који су добили трајни бан на конто малициозног коришћења више налога, прогањања и ухођења других уредника, вријеђање на основу расизма, директно промовисање националсоцијалистичке или фашистичке идеологије или слање правних пријетњи уредницима - има се обрисати садржај комплетне корисничке странице. Можда можемо и додати пригодан шаблон и закључати страницу. Посједовање корисничке странице је привилегија уредника који раде према правилима ВП. Ријетки појединци који су се на овакав начин изразито оглушили о правила пројекта не требају да имају права као сви други уредници. Иста пракса за кориснике који имају један или више налог-лутка је присутна на низу успјешних пројеката. Тиме додатно уводимо ред на пројекту и указујемо да се екстремно кршење правила не толерише. Издвојио сам поменуте типове прекршаја, чини ми се да би могли бити довољни. 2) Не постоји одређени разлог нити потреба за прављењем корисничких страница новопријављених корисника, што је раније била честа пракса (можда и сада, нисам до краја пратио). Према томе предлажем да се та пракса забрани и тај чин остане лична одабир самог корисника. Даћемо уредницима више слободе, мање бирократије и бајтаже бачене низ бунар. Хл. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:55, 5. август 2022. (CEST) ck9i1a3mqg7rli1wca795n6y82z5o38 25139021 25139020 2022-08-05T00:56:40Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki Покрећем расправу пред заједницом поводом двије донекле повезане теме: 1) Корисницима који су добили трајни бан на конто малициозног коришћења више налога, прогањања и ухођења других уредника, вријеђање на основу расизма, директно промовисање националсоцијалистичке или фашистичке идеологије или слање правних пријетњи уредницима - има се обрисати садржај комплетне корисничке странице. Можда можемо и додати пригодан шаблон и закључати страницу. Посједовање корисничке странице је привилегија уредника који раде према правилима ВП. Ријетки појединци који су се на овакав начин изразито оглушили о правила пројекта не требају да имају права као сви други уредници. Иста пракса за кориснике који имају један или више налог-лутка је присутна на низу успјешних пројеката. Тиме додатно уводимо ред на пројекту и указујемо да се екстремно кршење правила не толерише. Издвојио сам поменуте типове прекршаја, чини ми се да би могли бити довољни. 2) Не постоји одређени разлог нити потреба за прављењем корисничких страница новопријављених корисника, што је раније била честа пракса (можда и сада, нисам до краја пратио). Према томе предлажем да се та пракса забрани и тај чин остане лична одабир самог корисника. Даћемо уредницима више слободе, мање бирократије и бајтаже бачене низ бунар. Простор за остављање коментара траје недјељу дана. Хл. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:55, 5. август 2022. (CEST) == Коментари == l8dkyxur7mwffatsj6uzueryitinong 25139248 25139021 2022-08-05T09:37:22Z ImStevan 295267 /* Коментари */ wikitext text/x-wiki Покрећем расправу пред заједницом поводом двије донекле повезане теме: 1) Корисницима који су добили трајни бан на конто малициозног коришћења више налога, прогањања и ухођења других уредника, вријеђање на основу расизма, директно промовисање националсоцијалистичке или фашистичке идеологије или слање правних пријетњи уредницима - има се обрисати садржај комплетне корисничке странице. Можда можемо и додати пригодан шаблон и закључати страницу. Посједовање корисничке странице је привилегија уредника који раде према правилима ВП. Ријетки појединци који су се на овакав начин изразито оглушили о правила пројекта не требају да имају права као сви други уредници. Иста пракса за кориснике који имају један или више налог-лутка је присутна на низу успјешних пројеката. Тиме додатно уводимо ред на пројекту и указујемо да се екстремно кршење правила не толерише. Издвојио сам поменуте типове прекршаја, чини ми се да би могли бити довољни. 2) Не постоји одређени разлог нити потреба за прављењем корисничких страница новопријављених корисника, што је раније била честа пракса (можда и сада, нисам до краја пратио). Према томе предлажем да се та пракса забрани и тај чин остане лична одабир самог корисника. Даћемо уредницима више слободе, мање бирократије и бајтаже бачене низ бунар. Простор за остављање коментара траје недјељу дана. Хл. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:55, 5. август 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Мислим да по првој тачки не може да се уведе правило које може да важи за све бановане кориснике. Сматрам да њихове корисничке странице '''не треба брисати''', али у случају да њихова корисничка страница садржи узнемирујућ садржај (текстуални или графички) то треба изцензурисати. По другом питању, мислим да би људима било лакше да се науче ако већ имају своју направљену страницу за експериментисање. На пример, оставити један кратак текст у њиховом корисничком простору са референцама како би видели како то треба да изгледа оно што пишу — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 11:37, 5. август 2022. (CEST) l14ijjfgnz0nzpeuen72tkd35ny4i4p 25139388 25139248 2022-08-05T11:16:40Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki Покрећем расправу пред заједницом поводом двије донекле повезане теме: 1) Корисницима који су добили трајни бан на конто малициозног коришћења више налога, прогањања и ухођења других уредника, вријеђање на основу расизма, директно промовисање националсоцијалистичке или фашистичке идеологије или слање правних пријетњи уредницима - има се обрисати садржај комплетне корисничке странице. Можда можемо и додати пригодан шаблон и закључати страницу. Посједовање корисничке странице је привилегија уредника који раде према правилима ВП. Ријетки појединци који су се на овакав начин изразито оглушили о правила пројекта не требају да имају права као сви други уредници. Иста пракса за кориснике који имају један или више налог-лутка је присутна на низу успјешних пројеката. Тиме додатно уводимо ред на пројекту и указујемо да се екстремно кршење правила не толерише. Издвојио сам поменуте типове прекршаја, чини ми се да би могли бити довољни. 2) Не постоји одређени разлог нити потреба за прављењем корисничких страница новопријављених корисника, што је раније била честа пракса (можда и сада, нисам до краја пратио). Према томе предлажем да се та пракса забрани и тај чин остане лична одабир самог корисника. Даћемо уредницима више слободе, мање бирократије и бајтаже бачене низ бунар. Простор за остављање коментара траје недјељу дана. Хл. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:55, 5. август 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Мислим да по првој тачки не може да се уведе правило које може да важи за све бановане кориснике. Сматрам да њихове корисничке странице '''не треба брисати''', али у случају да њихова корисничка страница садржи узнемирујућ садржај (текстуални или графички) то треба изцензурисати. По другом питању, мислим да би људима било лакше да се науче ако већ имају своју направљену страницу за експериментисање. На пример, оставити један кратак текст у њиховом корисничком простору са референцама како би видели како то треба да изгледа оно што пишу — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 11:37, 5. август 2022. (CEST) :Страница се не би брисала већ садржај са ње, била би празна, уз шаблон о трајној блокади. Зашто би неко ко има рецимо 10 налога-лутака којим је нанио штету и ругло пројекту имао своју страницу? :По другом питању је у теорији твоје размишљање добро, међутим дешава се да на десетина хиљади без измјене или гости са других језичких пројеката добијају страницу, по аутоматизму, што није неопходно и често доводи до питања. Свакако можемо и надам се да ћемо допунити идеју прије гласања. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:16, 5. август 2022. (CEST) kl0qx8bwd6f6yksc4gwt10vkokmwjoo 25139389 25139388 2022-08-05T11:16:57Z Sadko 25741 wikitext text/x-wiki Покрећем расправу пред заједницом поводом двије донекле повезане теме: 1) Корисницима који су добили трајни бан на конто малициозног коришћења више налога, прогањања и ухођења других уредника, вријеђање на основу расизма, директно промовисање националсоцијалистичке или фашистичке идеологије или слање правних пријетњи уредницима - има се обрисати садржај комплетне корисничке странице. Можда можемо и додати пригодан шаблон и закључати страницу. Посједовање корисничке странице је привилегија уредника који раде према правилима ВП. Ријетки појединци који су се на овакав начин изразито оглушили о правила пројекта не требају да имају права као сви други уредници. Иста пракса за кориснике који имају један или више налог-лутка је присутна на низу успјешних пројеката. Тиме додатно уводимо ред на пројекту и указујемо да се екстремно кршење правила не толерише. Издвојио сам поменуте типове прекршаја, чини ми се да би могли бити довољни. 2) Не постоји одређени разлог нити потреба за прављењем корисничких страница новопријављених корисника, што је раније била честа пракса (можда и сада, нисам до краја пратио). Према томе предлажем да се та пракса забрани и тај чин остане лична одабир самог корисника. Даћемо уредницима више слободе, мање бирократије и бајтаже бачене низ бунар. Простор за остављање коментара траје недјељу дана. Хл. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 02:55, 5. август 2022. (CEST) == Коментари == {{коментар}} Мислим да по првој тачки не може да се уведе правило које може да важи за све бановане кориснике. Сматрам да њихове корисничке странице '''не треба брисати''', али у случају да њихова корисничка страница садржи узнемирујућ садржај (текстуални или графички) то треба изцензурисати. По другом питању, мислим да би људима било лакше да се науче ако већ имају своју направљену страницу за експериментисање. На пример, оставити један кратак текст у њиховом корисничком простору са референцама како би видели како то треба да изгледа оно што пишу — [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] 11:37, 5. август 2022. (CEST) :Хвала ти на коментару колега. Страница се не би брисала већ садржај са ње, била би празна, уз шаблон о трајној блокади. Зашто би неко ко има рецимо 10 налога-лутака којим је нанио штету и ругло пројекту имао своју страницу? :По другом питању је у теорији твоје размишљање добро, међутим дешава се да на десетина хиљади без измјене или гости са других језичких пројеката добијају страницу, по аутоматизму, што није неопходно и често доводи до питања. Свакако можемо и надам се да ћемо допунити идеју прије гласања. — '''[[User:Садко|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]]''' [[User talk:Садко|<span style="color:#0c0609">(ријечи су вјетар)</span>]] 13:16, 5. август 2022. (CEST) gjesri49dj01yed9uormxkfbqk3j7or 0 4331803 25139076 2022-08-05T05:06:59Z Nanabaka 254816 Нова страница: {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20 | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произво… wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20 | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] [[Датотека:Skrotade flygplan Caproni Ca 313 - S 16.jpg|мини|десно|350п|Гробље расходованих шведских авиона Ca.313]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 7woz8z81on6ga0vs28mpaea9fyexn6w 25139077 25139076 2022-08-05T05:08:49Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20М | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] [[Датотека:Skrotade flygplan Caproni Ca 313 - S 16.jpg|мини|десно|350п|Гробље расходованих шведских авиона Ca.313]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 5v7tpknru46pfc5byhvee6a3sca0r57 25139084 25139077 2022-08-05T05:26:49Z Nanabaka 254816 /* Земље које су користиле авион Фиат BR.20 */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20М | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] [[Датотека:Skrotade flygplan Caproni Ca 313 - S 16.jpg|мини|десно|350п|Гробље расходованих шведских авиона Ca.313]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Венецуела}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Република Кина}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] hjaqwqelwvgx81afzu3fcrbahw0qu4p 25139152 25139084 2022-08-05T07:14:02Z Nanabaka 254816 /* Види још */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20М | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] [[Датотека:Skrotade flygplan Caproni Ca 313 - S 16.jpg|мини|десно|350п|Гробље расходованих шведских авиона Ca.313]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Венецуела}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Република Кина}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 1qxg0earvyujabjyeo6y3zse7xokr5s 25139292 25139152 2022-08-05T10:14:48Z Nanabaka 254816 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20М | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] [[Датотека:Skrotade flygplan Caproni Ca 313 - S 16.jpg|мини|десно|350п|Гробље расходованих шведских авиона Ca.313]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Венецуела}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Република Кина}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=470 [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] b34satjv476zh21fil3idyofh6fwek8 25139433 25139292 2022-08-05T11:36:01Z Nanabaka 254816 /* Верзије */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20М | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] [[Датотека:Skrotade flygplan Caproni Ca 313 - S 16.jpg|мини|десно|350п|Гробље расходованих шведских авиона Ca.313]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == * BR.20 - први производни модел, направљено 233 комада. * BR.20A - цивилни демонстрациони модел који је често учествовао у ваздушним тркама (1 ком). * BR.20C - прототип са топом калибра 37 -{mm}- (1 ком). * BR.20L - путнички дуголинијски модел (1 ком). * BR.20M - производни модел, побољшани аеродинамика, оклоп и наоружање (264 ком). * BR.20 bis - појачани мотори 2 х 1250 -{KS}- Фиат А.82 RC 422C, побољшано наоружање, прекинута производња због капитулације. ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Венецуела}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Република Кина}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=470 [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 8o14poydw25o0ft2hrm9qr4uwaygqj2 25139438 25139433 2022-08-05T11:37:18Z Nanabaka 254816 /* Верзије */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20М | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] [[Датотека:Skrotade flygplan Caproni Ca 313 - S 16.jpg|мини|десно|350п|Гробље расходованих шведских авиона Ca.313]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == * '''BR.20''' - први производни модел, направљено 233 комада. * '''BR.20A''' - цивилни демонстрациони модел који је често учествовао у ваздушним тркама (1 ком). * '''BR.20C''' - прототип са топом калибра 37 -{mm}- (1 ком). * '''BR.20L''' - путнички дуголинијски модел (1 ком). * '''BR.20M''' - производни модел, побољшани аеродинамика, оклоп и наоружање (264 ком). * '''BR.20 bis''' - појачани мотори 2 х 1250 -{KS}- Фиат А.82 RC 422C, побољшано наоружање, прекинута производња због капитулације. ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Венецуела}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Република Кина}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=470 [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 4bipgfcp7x07b6a5u5l65jrsprwxxig 25139453 25139438 2022-08-05T11:41:01Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20М | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == * '''BR.20''' - први производни модел, направљено 233 комада. * '''BR.20A''' - цивилни демонстрациони модел који је често учествовао у ваздушним тркама (1 ком). * '''BR.20C''' - прототип са топом калибра 37 -{mm}- (1 ком). * '''BR.20L''' - путнички дуголинијски модел (1 ком). * '''BR.20M''' - производни модел, побољшани аеродинамика, оклоп и наоружање (264 ком). * '''BR.20 bis''' - појачани мотори 2 х 1250 -{KS}- Фиат А.82 RC 422C, побољшано наоружање, прекинута производња због капитулације<ref>https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=470</ref>. ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Венецуела}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Република Кина}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=470 [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 70mm81kalvyw96y66uvr4t9kgm076ft 25139457 25139453 2022-08-05T11:42:23Z Nanabaka 254816 /* Спољашње везе */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Фиат BR.20 | слика = BR.20M 242 Squadriglia Colori.jpg | опис_слике = Бомбардер Фиат BR.20М | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = 10.02.1936. | почетак_производње = 1936. | произвођач = FIAT | дужина = 16,68 | размах_крила = 21,56 | висина = 4,75 | површина_крила = 74,00 | празан = 6.500 | полетна = 10.100 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 2 х Fiat A.80 R.C.41 18 cil. | КЕМснага = 2 x 746 | брзина = 440 | брзина0 = 340 | радијус_кретања = | долет = 2.750 | плафон_лета = 8.000 | брзина_пењања = }} [[Датотека:FIAT A.80 RC.jpg|мини|десно|350п|Мотор FIAT A.80 RC, авиона Фиат BR.20]] [[Датотека:Fiat B.R.20 3-view.svg|мини|десно|350п|Цртеж авиона Фиат BR.20 у три пројекције]] '''Фиат BR.20/ Fiat BR.20''' је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == * '''BR.20''' - први производни модел, направљено 233 комада. * '''BR.20A''' - цивилни демонстрациони модел који је често учествовао у ваздушним тркама (1 ком). * '''BR.20C''' - прототип са топом калибра 37 -{mm}- (1 ком). * '''BR.20L''' - путнички дуголинијски модел (1 ком). * '''BR.20M''' - производни модел, побољшани аеродинамика, оклоп и наоружање (264 ком). * '''BR.20 bis''' - појачани мотори 2 х 1250 -{KS}- Фиат А.82 RC 422C, побољшано наоружање, прекинута производња због капитулације<ref>https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=470</ref>. ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Мађарска}} * {{Застава|Јапан}} * {{Застава|Венецуела}} * {{Застава|Шпанија}} * {{Застава|Република Кина}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Fiat BR.20 Cicogna}} * https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=470 * https://ww2-history.fandom.com/wiki/Fiat_BR.20_Cicogna [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] lkxfw7oqyodpg50t9o2i56zcxkgcyzl 3 4331804 25139118 2022-08-05T06:27:39Z QueerEcofeminist 215411 QueerEcofeminist преместио је страницу [[Разговор са корисником:Pichnat Thong]] на [[Разговор са корисником:RalvahKaset]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/Pichnat Thong|Pichnat Thong]] у [[Special:CentralAuth/RalvahKaset|RalvahKaset]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор са корисником:RalvahKaset]] bfhoncb90n1f1k7jrd6im1hdof8isg6 0 4331805 25139119 2022-08-05T06:28:23Z Sorabino 182257 Нова страница: {{Православна црква | Црква 1 = Драчка митрополија<br>Μητρόπολη Δυρραχίου | Застава = | Грб = | Слика = Korçë NMMA - Durres Byzantinisches Kapitell.jpg | Опис = Византијски [[капител]] из [[Драч]]а<br>са представом [[Хришћански крст|хришћанског крста]] | Оснивање = [[4. век]] | Обнова = | Киријар… wikitext text/x-wiki {{Православна црква | Црква 1 = Драчка митрополија<br>Μητρόπολη Δυρραχίου | Застава = | Грб = | Слика = Korçë NMMA - Durres Byzantinisches Kapitell.jpg | Опис = Византијски [[капител]] из [[Драч]]а<br>са представом [[Хришћански крст|хришћанског крста]] | Оснивање = [[4. век]] | Обнова = | Киријархална црква = | Аутономија = [[митрополија]] (од 8. века у саставу [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]]) | Канонско признање 1 = канонски призната | Предстојатељ = драчки митрополит | Сједиште = [[Драч]] | Канонска јурисдикција = провинција [[Нови Епир]],<br>а потом византијска [[Драчка тема]] }} '''Драчка митрополија''' ({{јез-гр|Μητρόπολη Δυρραχίου}}) је била [[православље|православна]] црквена област ([[митрополија]]) са седиштем у [[Римско царство|позноримском]] и потоњем [[Византијско царство|византијском]] граду [[Драч]]у ({{јез-гр|Δυρράχιον}}, {{јез-ла|Dyrrhachium}}).{{sfn|Janin|1960|p=1248-1252}}{{sfn|Kislinger|2011|p=313-352}} Настала је током [[4. век]]а, након увођења митрополитског система. Пошто је антички Драч био главни град тадашње [[Римске провинције|позноримске]] провинције [[Нови Епир]], драчки епископ је добио митрополитску власт над свим епископима у тој провинцији. Почевши од [[8. век]]а, налазила се под врховном јурисдикцијом [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]]. Током византијског периода, Драчка митрополија је имала надлежност над свим [[епископија]]ма на подручју [[Драч (тема)|Драчке теме]], која је обухватала приморске области данашње [[Историја Албаније|Албаније]], а у појединим периодима и приморске области данашње [[Историја Црне Горе|Црне Горе]].{{sfn|Ферлуга|1964|p=117-132}}{{sfn|Dragojlović|1990|p=201-209}}{{sfn|Петровић|1991|p=131-135}} Након [[Млечани|млетачког]] освајања Драча (1205), започео је период дуготрајне политичке нестабилности, који се огледао у честом смењивању државних господара, а такво стање је потрајао све до [[Османско царство|турског]] освајања (1501). У међувремену је дошло до постепеног распадања драчке црквене области (митрополије), чија је средишња (Драчка) епархија на крају потпала од надлежност [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]].{{sfn|Ферлуга|1986|p=65-130}}{{sfn|Коматина|Коматина|2018|p=55-82}} == Антички период == [[Датотека:Amphitheatre of Durrës 2013-09 005.jpg|200п|мини|десно|[[Мозаик]] у драчкој [[Базилика|базилици]] из 6. века, са представом разних хришћанских светитеља]] Појава [[рано хришћанство|раног хришћанства]] на источним обалама [[Јадранско море|Јадранског мора]] везује се за прве векове [[историја хришћанства|хришћанске историје]]. Током позног [[антика|античког]] периода, у најзначајнијим градовима римске провинције [[Нови Епир]] ({{јез-гр|Νέα Ήπειρος}}, {{јез-ла|Epirus Nova}}) развиле су се локалне епископије. Након увођења митрополитског система у [[4. век]]у, драчки епископ је добио митрополитску власт над свим епископима у тој провинцији, пошто је антички Драч био главни град Новог Епира.{{sfn|Popović|1996|p=}}{{sfn|Поповић|2004|p=}} [[Датотека:Durrës city wall.jpg|200п|мини|десно|Драчке зидине из периода византијске власти]] Након коначне поделе [[Подела Римског царства|Римског царства]] (395), провинција Нови Епир је заједно са својом Драчком митрополијом и њеним епископијама потпала под власт источноримских, односно [[Византијско царство|византијских]] царева, који су столовали у [[Константинопољ]]у. Међу тадашњим драчким митрополитима познати су: Евхарије ({{јез-гр|Εὐχάριος}}), који је учествовао у раду [[Трећи васељенски сабор|Трећег васељенског сабора]] (431) и Лука ({{јез-гр|Λουκάς}}), који је учествовао у раду [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]] (451).{{sfn|Петровић|1991|p=131-135}}{{sfn|Kislinger|2011|p=315-317}}{{sfn|Прерадовић|2012|p=1-12}} == Византијски период == [[Датотека:Basilios II.jpg|200п|мини|десно|Византијски цар [[Василије II Бугароубица]] (976—1025), за чијег је времена Драчка митрополија досегла најшири територијални опсег (око [[1018]]. године)]] Током 6. и 7. века, подручје Новог Епира се нашло међу рановизантијским областима које су у више наврата биле опустошене од стране [[Досељавање Словена у југоисточну Европу|Словена]], а потом и [[Авари|Авара]]. Унутрашњост провинције је пострадала, а многи градови су разорени, заједно са својим епископијама.{{sfn|Ковачевић|1981|p=109-124}}{{sfn|Popović|1984|p=181-243}} Царска власт се одржала само у Драчу и непосредној околини. Међу тадашњим драчким митрополитима познати су: Сисиније ({{јез-гр|Σισίνιος}}), који је учествовао у раду помесног [[Цариградски сабор (692)|Цариградског сабора]] (692) и Нићифор ({{јез-гр|Νικηφόρος}}), који је учествовао у раду [[Седми васељенски сабор|Седмог васељенског сабора]] (787). Током 8. века, сужена Драчка митрополија потпала је под надлежност [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], чиме је означен почетак њене поновне консолидације.{{sfn|Драгојловић|1989|p=214}}{{sfn|Dragojlović|1990|p=203}}{{sfn|Kislinger|2011|p=319, 334}} [[Датотека:Konstantinos Cabasilas Ohrid Perivleptos.jpg|210п|мини|десно|Константин Кавасила, [[охридски архиепископ]] из прве половине 13. века, који је претходно био и драчки митрополит]] Оснивањем [[Драч (тема)|Драчке теме]] почетком 9. века,{{sfn|Ferluga|1964|p=83-92}} порастао је и значај Драчке митрополије. Упоредо са територијалним ширењем Драчке теме, постепено се ширила и надлежност драчких [[митрополит]]а, који су почетком 10. века под својом јурисдикцјом још увек имали само четири [[епископ]]а, али тај број се након даљег територијалног ширења Драчке теме крајем 10. и почетком 11. века постепено повећао на чак 15 епархија, укључујући и поједине епископије у околном [[Албанци|арбанашком]] и [[Српско приморје|српском]] залеђу (Кројанска, Љешка, Пилотска, Дривастанска, Скадарска, Барска, Дукљанска).{{sfn|Калић|1979|p=30-32}}{{sfn|Живковић|2004|p=151}}{{sfn|Коматина|2016|p=68-73}}{{sfn|Прерадовић|2016|p=23-35}} Као једна од најзападнијих црквених области Цариградске патријаршије, православна Драчка митрополија је била непосредно суочена са опсаностима које су проистицале из [[догматика|догматских]] промена које су узеле маха на [[Западно хришћанство|хришћанском западу]]. Римска црква је [[1014]]. године озваничила прихватање уметка [[Filioque]],{{sfn|Siecienski|2009|p=113}} чиме је био отворен пут ка [[Велики раскол|Великом расколу]] (1054). Међу православним јерарсима који су учествовали у раду Цариградског сабора, одржаног [[20. јул]]а 1054. године, био је и тадашњи драчки митрополит Лаврентије ({{јез-гр|Λαυρέντιος}}). На том сабору је изречена једногласна осуда филиоквистичког учења о двоструком исхођењу [[Свети Дух|Светог Духа]]. Такво учење је проглашено за [[јерес]], а учешће драчког митрополита у доношењу те одлуке сведочи да је Драчка митрополија била дубоко привржена хришћанском правоверју, односно православљу.{{sfn|Пузовић|2008а|p=}}{{sfn|Пузовић|2008б|p=147-163}} Питање очувања хришћанске правоверности било је од посебне важности за даљи развој верских односа на северним подручјима Драчке митрополије, на којима су се преплитали утицаји источног и западног хришћанства. На тим просторима, утицај Драчке митрополије се укрштао са претензијама [[Дубровачка надбискупија|Дубровачке надбискупије]], која је била потчињена Римској цркви. Услед постепеног сужавања византијске власти на тим странама, Драчка митрополија је у другој половини 11. века и током 12. века изгубила неке од најсевернијих епископија, али је задржала регионални значај све до пропасти Драчке теме и [[Млечани|млетачког]] освајања Драча (1205).{{sfn|Калић|1979|p=30-32}}{{sfn|Ферлуга|1986|p=65-130}} Иако је Драч већ током [[1213]]. године потпао под власт [[Епирска деспотовина|Епирске државе]], драчки митрополит Роман ({{јез-гр|Ρωμανός}}) је [[1220]]. године још увек боравио у избеглиштву у [[Никеја|Никеји]], где је учествовао у раду помесног сабора.{{sfn|Ферјанчић|1974|p=51}} Један од његових наследника на архијерејском трону у Драчу био је и чувени [[Константин Кавасила]] ({{јез-гр|Κωνσταντίνος Καβάσιλας}}), који је касније проглашен за светитеља.{{sfn|Иванишевић|2012|p=7-12}} Током читавог 13. и 14. века, у драчкој области је долазило до честог смењивања различитих државних власти, што је довело до постепеног распада драчке црквене покрајине, поготово током периода владавине разних [[римокатолицизам|римокатоличких]] господара (1258-1266, 1272-1284, 1304-1368). Након распада митрополије, њена централна Драчка епархија је потпала од надлежност суседне [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. Након укидања те архиепископије (1767), Драчка епархија је потпала под непосредну надлежност Цариградске патријаршије, а такво стање је потрајало све до стварања [[Албанска православна црква|Албанске православне цркве]] (1922).{{sfn|Божић|1983|p=13-116}}{{sfn|Kiminas|2009|p=}}{{sfn|Коматина|Коматина|2018|p=55-82}} == Надлежност над српским областима == Историјске везе између Драчке митрополије и [[српске земље|српских земаља]] биле су предмет разних истраживања, са посебним фокусом на [[Историја Срба у раном средњем веку|раном нововековном]] периоду. У [[српска историографија|српској историографији]] су тим поводом формулисане две групе питања, од којих се прва односи на временски и просторни опсег надлежности драчких митрополита над појединим областима у [[српско приморје|српском приморју]], док се друга група питања односи на евентуалну надлежност Драчке митрополије над појединим српским областима у унутрашњости. Ту комплексну проблематику истраживали су истакнути [[српски историчари]], почевши од [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]], [[Станоје Станојевић|Станојa Станојевићa]], [[Филарет Гранић|Филарета Гранића]], [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]] и [[Тибор Живковић|Тибора Живковића]], до [[Јованка Калић|Јованке Калић]], [[Радомир В. Поповић|Радомира Поповића]] и неколицине млађих истраживача.{{sfn|Коматина|2016|p=}} Прве изричите вести о српским везама са византијским Драчем потичу из времена [[Византијско-бугарски ратови|византијско-бугарских ратова]], када је [[Драчка тема]] била главно византијско упориште на западном делу фронта. Тим поводом, драчки стратег [[Лав Равдух]] је око [[917]]. године водио преговоре са [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|српским]] кнезом [[Петар Гојниковић|Петром Гојниковићем]] око уласка [[Кнежевина Србија (рани средњи век)|Кнежевине Србије]] у рат на страни Византије.{{sfn|Ферјанчић|1959|p=54}}{{sfn|Ћирковић|1981а|p=157}} У то време, почетком 10. века, Драчка тема је према северу допирала само до града [[Љеш]]а, али већ средином истог века, у време настанка историографског списа ''[[De administrando imperio]]'', на северу је поред Љеша обухватала и градове [[Улцињ]] и [[Бар (Црна Гора)|Бар]], на граници према српској кнежевини [[Дукља|Дукљи]].{{sfn|Ферјанчић|1959|p=34}}{{sfn|Ћирковић|1981а|p=162}}{{sfn|Коматина|Коматина|2018|p=67}} Поменути подаци сведоче о несумњивима везама између византијског Драча и српских земаља, а пошто су политички планови византијског двора по правилу били повезани са вођењем верске политике, исти подаци су послужили као основа за извођење претпоставке о тадашњем утицају Драчке митрополије на [[Покрштавање Срба|рани развој]] црквеног живота у српским земљама. Тим поводом је настала и претпоставка о могућој надлежности Драчке митрополије над древном [[Рашка епископија|Рашком епископијом]] (пре [[1020]]. године), уз указивање на разна питања која су проистицала из спорова око разграничења црквене јурисдикције између Драчке митрополије и [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]] у периоду између обнове византијске власти у [[Охрид]]у (1018) и издавања друге охридске повеље цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] (1020).{{sfn|Новаковић|1908|p=1-62}}{{sfn|Станојевић|1912|p=}}{{sfn|Гранић|1933|p=1-10}}{{sfn|Калић|1979|p=30-32}}{{sfn|Коматина|2016|p=}} У то време, крајем 10. и почетком 11. века, Драчка митрополија је имала неспорну јурисдикцију над знатним делом [[српско приморје|српског приморја]], што је посведочено пописом њених епископија у општем списку митрополија и епископија [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] ({{јез-ла|Notitiae episcopatuum Ecclesiae Constantinopolitanae}}).{{sfn|Darrouzès|1981|p=бр. 10: 607-623}} Поред епископија на ширем драчко-скадарском подручју (Кројанска, Љешка, Пилотска, Дривастанска, Скадарска), Драчкој митрополији су у то време припадала још два православна владичанства, која се изричито помињу у епископском списку бр. 10, а то су: Барска епископија (са седиштем у граду [[Бар (Црна Гора)|Бару]]) и Дукљанска епископија (која је обухватала унутрашњост [[Срби у Црној Гори|српске]] области [[Дукља|Дукље]]).{{sfn|Калић|1979|p=30-32}}{{sfn|Dragojlović|1990|p=201-209}}{{sfn|Станковић|2014|p=277}}{{sfn|Коматина|2016|p=68-73}}{{sfn|Станковић|2016|p=18}}{{sfn|Коматина|Коматина|2018|p=67, 69}}{{sfn|Popović|2021|p=163}} Настанак ових православних епископија објашњава се ранијим ширењем Драчке митрополије, до чега је дошло током друге половине 10. века, упоредо са тадашњим ширењем [[Драч (тема)|Драчке теме]] према северу. Тај процес је био убрзан након пропасти [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]] (969-971), када је Драчка тема добила на важности, пошто је недуго потом (већ након [[976]]. године) постала једно од најзначајнијих византијских упоришта наспрам новоствореног [[Самуилово царство|Самуиловог царства]].{{sfn|Острогорски|Баришић|1966|p=118–129}}{{sfn|Максимовић|1981|p=170-171}}{{sfn|Пириватрић|1997|p=110-111, 114, 126, 128}} Даљим ширењем визанстијске власти у време коначног сламања Самуиловог царства (1014-1018), знатно је проширен и просторни опсег Драчке теме, а самим тим и Драчке митрополије, услед чега је византијски цар [[Василије II Бугароубица|Василије II]] у својој другој охридској повељи из [[1020]]. године морао да опомене тадашњег драчког митрополита да не преступа у области које су додељене суседној [[Охридска архиепископија|Охридској архиепископији]]. Тиме је у доба непосредне визанстијске власти у српским земљама (1018-1035) успостављено разграничење између два православна центра, Охрида и Драча: стара [[Рашка епископија]] потпала је под надлежност Охридске архиепископије, док је Дукљанска епископија, према раније поменутом списку (Notitiae episcopatuum, бр. 10) била у надлежности Драчке митрополије.{{sfn|Калић|1979|p=30-32}}{{sfn|Коматина|2016|p=68-73}} У то време, [[Драчка тема]] је била главно византијско упориште према [[Дукља|Дукљи]] и осталим кнежевинама у [[српско приморје|српском приморју]]. Након избијања [[Устанак кнеза Војислава|устанка]] под кнезом [[Стефан Војислав|Стефаном Војиславаом]] око 1035. године, Драч је постао главна византијска база за војна дејства против Дукље, што се одразило и на практично вршење надлежности драчког митрополита над српским приморјем. Услед политичких промена које су настале стварањем државе [[Војислављевићи|Војислављевића]], дошло је до знатних новина у области црквеног уређења. За време владавине краља [[Михаило Војислављевић|Михаила]], успостављени су непосредни контакти са тадашњим римским папом [[папа Гргур VII|Гргуром VII]], који се бавио решавањем спорова између две римокатоличке надбискупије, [[Дубровачка надбискупија|Дубровачке]] и [[Сплитска надбискупија|Сплитске]] (1078). До тог времена, дубровачки надбискупи су већ увелико успели да преузму надлежност над црквеним центрима у дукљанском приморју, што је према мишљењу [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]] учињено управо на штету Драчке митрополије.{{sfn|Ћирковић|1981б|p=195}}{{sfn|Станковић|2014|p=280}}{{sfn|Митровић|2017|p=51}}{{sfn|Коматина|Коматина|2018|p=69}} Даља експанзија [[Римокатоличка црква|Римокатоличке цркве]] и њене [[Дубровачка надбискупија|Дубровачке надбискупије]] према ширем подручју православне Драчке митрополије посведочена је сликовитим примером из [[1167]]. године, када је римски папа [[Папа Александар III|Александар III]] (1159-1181) покушао да свој утицај прошири и на сам Драч, али без успеха. У исто време, дошло је до црквених превирања у Бару и Улцињу.{{sfn|Митровић|2019|p=492}} Сви ти догађаји су коинцидирали са поновним јачањем византијске власти над српским приморјем за владавине цара [[Манојло I Комнин|Манојла I]] (1143-1180). Тада је дошло до поновног учвршћивања непосредне византијске власти у широј скадарској области, али није познато да ли је тим поводом дошло до обнове надлежности Драчке митрополије над свим тамошњим црквеним центрима. Око [[1185]]. године, [[Великожупанска Србија|српски]] велики жупан [[Стефан Немања]] коначно је протерао визанстијску власт из приморских српских области и градова. Упоредо са ослобођењем Дукље и Котора, Немања је заузео и јужне градове: Бар, Улцињ, Свач, Скадар, Дриваст, Сард и Дањ. За време владавине његовог сина [[Вукан Немањић|Вукана]], који је носио титлу ''краља Далмације и Дукље'', на тим просторима је озваничено постојање римокатоличке [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]] (1199), која је обухватала и поменуте градове.{{sfn|Калић|1981б|p=252-254}}{{sfn|Коматина|2016|p=221-226}} У циљу обнове црквеног уређења и очувања [[православље|православља]] у тим областима, први [[Српска православна црква|српски]] архиепископ [[свети Сава]] је [[1219]]. године, након добијања црквене [[аутокефалност]]и, одлучио да се на приморским подручјима, која су у ранијим временима припадала бившим православним епископијама Драчке митрополије (Дукљанска, Барска, Скадарска, Дривастанска, Пилотска), установи нова [[Зетска епископија]] која је тиме постала и баштиница старијег православног наслеђа на тим просторима, што је утицало и на добијање истакнутог места међу светосавским епископијама.{{sfn|Богдановић|1981|p=315—327}}{{sfn|Коматина|2016|p=286-287}} У спомен на постојање некадашње православне Дукљанске епископије, која је током друге половине 10. и прве половине 11. века била у саставу Драчке митрополије, [[Српска православна црква]] је [[2004]]. године донела одлуку о установљењу службе и звања [[Викарни епископ диоклијски|викарног епископа диоклијског]].<ref>[https://web.archive.org/web/20121031075934/http://spc.rs/old//Vesti-2004/07/05-7-04-c.html СПЦ (2004): Хиротонисан викарни епископ диоклијски Јован]</ref> == Види још == {{div col}} * [[Историја Српске православне цркве]] * [[Цариградска патријаршија]] * [[Преспанска архиепископија]] * [[Охридска архиепископија]] * [[Бугарска патријаршија]] * [[Сплитска надбискупија]] * [[Дубровачка надбискупија]] * [[Барска надбискупија]] * [[Историја Барске надбискупије]] * [[Барски сабор (1199)]] {{div col end}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{refbegin|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|volume=1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=315—327|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|title=Албанија и Арбанаси у XIII, XIV и XV веку|journal=Глас САНУ|year=1983|volume=334|number=3|pages=13-116|url=https://books.google.com/books?id=Uq0rAQAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Гранић|first=Филарет|author-link=Филарет Гранић|title=Црквеноправне глосе на привилегије цара Василија II Охридској архиепископији|journal=Гласник Скопског научног друштва|year=1933|volume=13|pages=1-10|url=http://periodica.fzf.ukim.edu.mk/GSND(1926-1940)/GSND1934/GSND1934.03.%20Grani%C4%87,%20F.%20-%20Crkovnopravne%20glose%20na%20privilegije%20cara%20Vasilija%20II%20Ohrid.%20arhiepiskopiji.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Darrouzès|editor-first=Jean|title=Notitiae Episcopatuum Ecclesiae Constantinopolitanae|year=1981|location=Paris|publisher=Institut français d'études byzantines|url=https://books.google.com/books?id=pxfZAAAAMAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Драгојловић|first=Драгољуб|title=Црквене прилике у Далмацији од разарања Салоне до обнове Сплитске надбискупије|journal=Balcanica|year=1989|volume=20|pages=211-226|url=https://books.google.com/books?id=8yFpAAAAMAAJ&pg=PA211}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Dragojlović|first=Dragoljub|title=Dyrrachium et les Évéchés de Doclea jusqu'a la fondation de l'Archevéche de Bar|journal=Balcanica|year=1990|volume=21|pages=201-209|url=https://books.google.com/books?id=9CFpAAAAMAAJ&pg=PA201}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Dragojlović|first=Dragoljub|title=Archevéché d'Ohrid dans la hiérarchie des grandes églises chrétiennes|journal=Balcanica|year=1991|volume=22|pages=43-55|url=https://books.google.com/books?id=9SFpAAAAMAAJ&pg=PA43}} * {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|year=2004|title=Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век|location=Београд|publisher=Историјски институт; Службени гласник|url=https://books.google.com/books?id=Z9mfAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Иванишевић|first=Вујадин|author-link=Вујадин Иванишевић|title=Печат Константина митрополита Драча из збирке Народног музеја у Лесковцу|journal=Лесковачки зборник|year=2012|volume=52|pages=7-12|url=https://www.academia.edu/1248079}} * {{Cite book|ref=harv|last=Janin|first=Raymond|chapter=Dyrrachium (Δυρράχιον)|title=Dictionnaire d'Histoire et de Géographie Ecclésiastiques|year=1960|volume=14|location=Paris|publisher=Letouzey et Ané|pages=1248-1252|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uHar3s3vn7EC}} * {{Cite book|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године|title=Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање|year=1979|location=Београд|publisher=САНУ|pages=27-53|chapter-url=https://books.google.com/books?id=USsuAAAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Српски велики жупани у борби с Византијом|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981а|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=197-211|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Калић|first=Јованка|author-link=Јованка Калић|chapter=Борбе и тековине великог жупана Стефана Немање|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981б|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=251-262|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Kiminas|first=Demetrius|title=The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs|year=2009|url=https://books.google.com/books?id=QLWqXrW2X-8C|publisher=Wildside Press LLC}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Kislinger|first=Ewald|title=Dyrrhachion und die Küsten von Epirus und Dalmatien im frühen Mittelalter - Beobachtungen zur Entwicklungder byzantinischen Oberhoheit|journal=Millennium|year=2011|volume=8|pages=313-352|url=https://www.academia.edu/6131843}} * {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last1=Коматина|first1=Ивана|last2=Коматина|first2=Предраг|title=Настанак Млетачке Албаније и успомена на византијску власт у српском Поморју|journal=Историјски часопис|year=2018|volume=67|pages=55-82|url=https://www.academia.edu/38237917}} * {{Cite book|ref=harv|last=Komatina|first=Predrag|chapter=Dalmatian bishops at the Council of Nicaea in 787 and the status of the Dalmatian church in the eighth and ninth centuries|title=Imperial Spheres and the Adriatic: Byzantium, the Carolingians and the Treaty of Aachen (812)|year=2017|location=London-New York|publisher=Routledge|pages=253–260|chapter-url=https://books.google.com/books?id=F2E1DwAAQBAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}} * {{Cite book|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|author-link=Љубомир Максимовић|chapter=Тријумф Византије почетком XI века|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=170-179|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља|title=Српска краљевства у средњем веку|year=2017|location=Краљево|publisher=Град Краљево|pages=47-83|chapter-url=https://www.academia.edu/37269919}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|title=Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника|journal=Црквене студије|year=2019|volume=16|number=2|pages=477-499|url=http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/download/667/613}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Новаковић|first=Стојан|author-link=Стојан Новаковић|title=Охридска архиепископија у почетку XI века|journal=Глас СКА|year=1908|volume=76|pages=1-62|url=https://archive.org/download/glasglas00srps/glasglas00srps.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Острогорски|editor-first1=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762924}} * {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|author-link=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Радмило|chapter=Драчка митрополија у светлу археолошких налаза|title=Становништво словенског поријекла у Албанији|year=1991|location=Титоград|publisher=Историјски институт|pages=131-135}|chapter-url=https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/rpetrovic-dracka.php}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пириватрић|first=Срђан|title=Самуилова држава: Обим и карактер|year=1997|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://books.google.rs/books?id=dG-gAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Popović|first=Vladislav|author-link=Владислав Поповић|chapter=Byzantins, Slaves et autochtones dans les provinces de Prévalitane et Nouvelle Épire|title=Villes et peuplement dans l'Illyricum protobyzantin|year=1984|location=Roma|publisher=École française|pages=181-243|chapter-url=https://www.persee.fr/docAsPDF/efr_0000-0000_1984_act_77_1_2514.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Popović|first=Mihailo S.|chapter=The Patriarchate and the Churches of the Balkans|title=A Companion to the Patriarchate of Constantinople|year=2021|location=Leiden-Boston|publisher=Brill|pages=151-182|chapter-url=https://books.google.com/books?id=bSk7EAAAQBAJ&pg=PA151}} * {{Cite book|ref=harv|last=Popović|first=Radomir V.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Le Christianisme sur le sol de l'Illyricum oriental jusqu'à l'arrivée des Slaves|year=1996|location=Thessaloniki|publisher=Institute for Balkan Studies|url=https://books.google.com/books?id=YwsQAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Хришћанство на тлу источног Илирика пре досељења Словена|year=2004|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=YXnMtgAACAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Прерадовић|first=Дубравка|title=Култ светог ђакона Исавра у Драчу|journal=Зограф|year=2012|volume=36|pages=1-12|url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-1361/2012/0350-13611236001P.pdf}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Прерадовић|first=Дубравка|title=Најранији помени Улцињске и Барске епископије: Филолошко-археолошка белешка|journal=Црквене студије|year=2016|volume=13|pages=23-35|url=https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/196/184}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Владислав|title=Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године|year=2008а|location=Београд|publisher=Хришћански културни центар|url=https://books.google.com/books?id=v1VMygAACAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Владислав|title=Врхунац црквене кризе (1053-1054): Папски легати у Константинопољу|journal=Богословље|volume=48|issue=2|year=2008б|pages=147-163|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2008/2/Vladislav%20Puzovic%20-%20Vrhunac%20crkvene%20krize%20(1053-1054).pdf}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станковић|first=Владан Д.|title=Од Дукље до Бара: Стварање Барске архиепископије|journal=Црквене студије|year=2014|volume=11|pages=275-283|url=https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/560/521}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Станковић|first=Владан Д.|title=Положај Дукљанске епископије у раном средњем веку|journal=Црквене студије|year=2016|volume=13|pages=15-22|url=https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/184/198}} * {{Cite book|ref=harv|last=Станојевић|first=Станоје|author-link=Станоје Станојевић|title=Борба за самосталност Католичке цркве у Немањићској држави|year=1912|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=1towAQAAMAAJ}} * {{Cite book|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Србија између Византијског царства и Бугарске|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981а|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=156-169|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981б|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=180-196|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=1-98|chapter-url=https://books.google.com/books?id=hM9BAAAAYAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|title=Тесалија у XIII и XIV веку|year=1974|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://books.google.com/books?id=fT0jAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ферлуга|first=Јадран|author-link=Јадран Ферлуга|title=Византијска управа у Далмацији|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=bn5TAAAAYAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ферлуга|first=Јадран|author-link=Јадран Ферлуга|title=Драч и Драчка област пред крај X и почетком XI века|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1964|volume=8|number=2|pages=117-132|url=https://books.google.com/books?id=nkcbAAAAYAAJ&pg=PA117}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ferluga|first=Jadran|author-link=Јадран Ферлуга|chapter=Sur la date de la création du thème de Dyrrachium|title=Actes du XIIe Congrès international d'études byzantines|year=1964|location=Beograd|publisher=Naučno delo|pages=83-92|chapter-url=https://books.google.com/books?id=Kjg1AAAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ферлуга|first=Јадран|author-link=Јадран Ферлуга|title=Драч и његова област од VII до почетка XIII века|journal=Глас САНУ|year=1986|volume=343|number=5|pages=65-130}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Портал|Православље}} * [https://pravoslavie.ru/81614.html Петар Драгојловић (2015): Историја Цркве у древној Диоклитији] [[Категорија:Драч]] [[Категорија:Митрополије]] [[Категорија:Бивше епархије Цариградске патријаршије]] [[Категорија:Историја Српске православне цркве]] [[Категорија:Историја Албаније у средњем веку]] [[Категорија:Дукља]] dztbnmnd2bqptvbvqbldtykrlnv2yke 0 4331806 25139121 2022-08-05T06:31:39Z Sorabino 182257 Преусмерена страница на [[Драчка митрополија]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Драчка митрополија]] ccrmlv7batvql9sw2f5h0o3xwm4ynlk 0 4331807 25139122 2022-08-05T06:32:20Z Sorabino 182257 Преусмерена страница на [[Драчка митрополија]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Драчка митрополија]] ccrmlv7batvql9sw2f5h0o3xwm4ynlk 0 4331808 25139123 2022-08-05T06:32:36Z Sorabino 182257 Преусмерена страница на [[Драчка митрополија]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Драчка митрополија]] ccrmlv7batvql9sw2f5h0o3xwm4ynlk 0 4331809 25139124 2022-08-05T06:32:59Z Sorabino 182257 Преусмерена страница на [[Драчка митрополија]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Драчка митрополија]] ccrmlv7batvql9sw2f5h0o3xwm4ynlk 0 4331810 25139125 2022-08-05T06:33:13Z Sorabino 182257 Преусмерена страница на [[Драчка митрополија]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Драчка митрополија]] ccrmlv7batvql9sw2f5h0o3xwm4ynlk 0 4331811 25139131 2022-08-05T06:57:10Z Intermedichbo 31422 Нова страница: '''Рафаило Маргулис''' (Београд, 26. септембар 1885 – ?) лекар, резервни санитетски потпуковник, учесник Балканских ратова 1912-1913. године и Првог светског рата, председник добротворног удружења „Потпора”. == Живот и каријера == Рођен је 1885. године у Београду од оца… wikitext text/x-wiki '''Рафаило Маргулис''' (Београд, 26. септембар 1885 – ?) лекар, резервни санитетски потпуковник, учесник Балканских ратова 1912-1913. године и Првог светског рата, председник добротворног удружења „Потпора”. == Живот и каријера == Рођен је 1885. године у Београду од оца Морица Марагулиса. Након завршетка Медицинског факултета, отслужио је је војску у Дунавској болничкој чети (1910). По одслужењу војног рока постао је активни официр, у војсци Краљевине Србије и у њој служио до марта 1925. године Као трупни лекар VII пешадијског пука српске војске учествовао је у борбеним активностима за времеБалканским ратовима 1912-1913. године. У Првом светском рату био је на дужности лекара у резервној војној болници у Краљеву, а затим у II пољској болници Тимочке дивизије као командир. Био је командир завојишта Равањског одреда и лекар при завојишту Шумадијске дивизије II позива. Обављао је и дужност командира II пољске болнице Дринске дивизије. Аустроугарски војници су га заробили болесног у Пећи, 1915. Чин мајора стекао је маја 1919, године, а у чин потпуковника произведен је а 1924. године. Војску је напусио у чину потпуковника 1926. године и након тога радио је као лекар у приватној лекарској пракси у Београду. Након Првог светског рата обављао је дужност председник добротворног удружења „Потпора” („Друштва за подршку проучавању вештина, вештина и високих академских наука овде и на страни“),у оквиру кога је радио на јачању јеврејских заједница у Краљевини ЈУгославији и организовању великих забаве, елитнних по посети и уметничком нивоу, на којима је прикупљан прилог за материјалну помоћ штићеницима удружења.<ref>Margulis Rafailo, ״Istorija dobrotvornog društva Potpora“, Godišnjak 5694.-1933״ str. 33-39.</ref> 10qug6ryyo9oy2m6ztbgk64np6chuj3 25139139 25139131 2022-08-05T07:05:45Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Рафаило | презиме = Маргулис | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 26. | месец_рођења = септембар | година_рођења = 1885. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | дан_смрти = ? | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | потпис = }} '''Рафаило Маргулис''' ([[Београд]], [[26. септембар]] [[1885]] – ?) српски лекар, резервни санитетски потпуковник, учесник Балканских ратова 1912-1913. године и Првог светског рата, председник добротворног удружења „Потпора”. == Живот и каријера == Рођен је 1885. године у Београду од оца Морица Марагулиса. Након завршетка Медицинског факултета, отслужио је је војску у Дунавској болничкој чети (1910). По одслужењу војног рока постао је активни официр, у војсци Краљевине Србије и у њој служио до марта 1925. године Као трупни лекар VII пешадијског пука српске војске учествовао је у борбеним активностима за времеБалканским ратовима 1912-1913. године. У Првом светском рату био је на дужности лекара у резервној војној болници у Краљеву, а затим у II пољској болници Тимочке дивизије као командир. Био је командир завојишта Равањског одреда и лекар при завојишту Шумадијске дивизије II позива. Обављао је и дужност командира II пољске болнице Дринске дивизије. Аустроугарски војници су га заробили болесног у Пећи, 1915. Чин мајора стекао је маја 1919, године, а у чин потпуковника произведен је а 1924. године. Војску је напусио у чину потпуковника 1926. године и након тога радио је као лекар у приватној лекарској пракси у Београду. Након Првог светског рата обављао је дужност председник добротворног удружења „Потпора” („Друштва за подршку проучавању вештина, вештина и високих академских наука овде и на страни“),у оквиру кога је радио на јачању јеврејских заједница у Краљевини ЈУгославији и организовању великих забаве, елитнних по посети и уметничком нивоу, на којима је прикупљан прилог за материјалну помоћ штићеницима удружења.<ref>Margulis Rafailo, ״Istorija dobrotvornog društva Potpora“, Godišnjak 5694.-1933״ str. 33-39.</ref> == Извори == {{извори|}} [[Категорија:Рођени 1885.]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Српски Јевреји]] 4aqlxk6eikqjhg5y95rbp4t8n2eu7c4 25139160 25139139 2022-08-05T07:24:56Z Intermedichbo 31422 /* Живот и каријера */ wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Рафаило | презиме = Маргулис | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 26. | месец_рођења = септембар | година_рођења = 1885. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | дан_смрти = ? | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | потпис = }} '''Рафаило Маргулис''' ([[Београд]], [[26. септембар]] [[1885]] – ?) српски лекар, резервни санитетски потпуковник, учесник Балканских ратова 1912-1913. године и Првог светског рата, председник добротворног удружења „Потпора”. == Живот и каријера == Рођен је 1885. године у Београду од оца Морица Марагулиса. Након завршетка Медицинског факултета, отслужио је је војску у Дунавској болничкој чети (1910). По одслужењу војног рока постао је активни официр, у војсци Краљевине Србије и у њој служио до марта 1925. године Као трупни лекар VII пешадијског пука српске војске учествовао је у борбеним активностима за времеБалканских ратова 1912-1913. године.<ref>Жени Лебл'', До „коначног решења“, Јевреји у Србији,'' Београд 2002, 17.</ref> У [[Први светски рат у Србији|Првом светском рату]] био је на дужности лекара у резервној војној болници у Краљеву, а затим у II пољској болници Тимочке дивизије као командир. Потом је био командир завојишта Равањског одреда и лекар при завојишту [[Шумадијска дивизија|Шумадијске дивизије II позива]]. Обављао је и дужност командира II пољске болнице Дринске дивизије, све док га Аустроугарски војници нису заробили болесног у Пећи, 1915. године.<ref>Александар С. Недок, ''Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1915'', Београд 2006, 97;</ref> Чин мајора стекао је одмах по завршетку Првог светског рата, маја 1919, године, а у чин потпуковника произведен је 1924. године.<ref>''Производства и унапређења рез. официра'', Ратнички гласник, 3, IV, 1924, 132</ref> Војску је напусио у чину потпуковника 1926. године и након тога радио као лекар у приватној лекарској пракси у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/12_zanimljivosti/razno/Knjiga_ZJS.pdf|title=Знаменити јевреји Србије, Биографски лексикон|last=Гаон|first=Александар|url-status=live|access-date=5.8.2022}}</ref> Након Првог светског рата обављао је дужност председник добротворног удружења „Потпора” („Друштва за подршку проучавању вештина, вештина и високих академских наука овде и на страни“),<ref>''Распис друштва Потпора'', Весник, 1. септембар 1940, 7;</ref> у оквиру кога је радио на јачању јеврејских заједница у Краљевини Југославији и организовању великих забаве, елитнних по посети и уметничком нивоу, на којима је прикупљан прилог за материјалну помоћ штићеницима удружења.<ref>Margulis Rafailo, ״Istorija dobrotvornog društva Potpora“, Godišnjak 5694.-1933״ str. 33-39.</ref><ref>Demajo Moše, ''Jeurejske ustanoue u Beogradu“'', Godlšnjak 5694-1933, Sarajevo - Beograd, str. 49-57</ref> == Извори == {{извори|}} [[Категорија:Рођени 1885.]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Српски Јевреји]] 9dfqyts27fcln5044o6fto3snalbbw3 25139161 25139160 2022-08-05T07:26:04Z Intermedichbo 31422 /* Извори */ wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Рафаило | презиме = Маргулис | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 26. | месец_рођења = септембар | година_рођења = 1885. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | дан_смрти = ? | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | потпис = }} '''Рафаило Маргулис''' ([[Београд]], [[26. септембар]] [[1885]] – ?) српски лекар, резервни санитетски потпуковник, учесник Балканских ратова 1912-1913. године и Првог светског рата, председник добротворног удружења „Потпора”. == Живот и каријера == Рођен је 1885. године у Београду од оца Морица Марагулиса. Након завршетка Медицинског факултета, отслужио је је војску у Дунавској болничкој чети (1910). По одслужењу војног рока постао је активни официр, у војсци Краљевине Србије и у њој служио до марта 1925. године Као трупни лекар VII пешадијског пука српске војске учествовао је у борбеним активностима за времеБалканских ратова 1912-1913. године.<ref>Жени Лебл'', До „коначног решења“, Јевреји у Србији,'' Београд 2002, 17.</ref> У [[Први светски рат у Србији|Првом светском рату]] био је на дужности лекара у резервној војној болници у Краљеву, а затим у II пољској болници Тимочке дивизије као командир. Потом је био командир завојишта Равањског одреда и лекар при завојишту [[Шумадијска дивизија|Шумадијске дивизије II позива]]. Обављао је и дужност командира II пољске болнице Дринске дивизије, све док га Аустроугарски војници нису заробили болесног у Пећи, 1915. године.<ref>Александар С. Недок, ''Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1915'', Београд 2006, 97;</ref> Чин мајора стекао је одмах по завршетку Првог светског рата, маја 1919, године, а у чин потпуковника произведен је 1924. године.<ref>''Производства и унапређења рез. официра'', Ратнички гласник, 3, IV, 1924, 132</ref> Војску је напусио у чину потпуковника 1926. године и након тога радио као лекар у приватној лекарској пракси у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/12_zanimljivosti/razno/Knjiga_ZJS.pdf|title=Знаменити јевреји Србије, Биографски лексикон|last=Гаон|first=Александар|url-status=live|access-date=5.8.2022}}</ref> Након Првог светског рата обављао је дужност председник добротворног удружења „Потпора” („Друштва за подршку проучавању вештина, вештина и високих академских наука овде и на страни“),<ref>''Распис друштва Потпора'', Весник, 1. септембар 1940, 7;</ref> у оквиру кога је радио на јачању јеврејских заједница у Краљевини Југославији и организовању великих забаве, елитнних по посети и уметничком нивоу, на којима је прикупљан прилог за материјалну помоћ штићеницима удружења.<ref>Margulis Rafailo, ״Istorija dobrotvornog društva Potpora“, Godišnjak 5694.-1933״ str. 33-39.</ref><ref>Demajo Moše, ''Jeurejske ustanoue u Beogradu“'', Godlšnjak 5694-1933, Sarajevo - Beograd, str. 49-57</ref> == Извори == {{извори|}} [[Категорија:Рођени 1885.]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Српски Јевреји]] [[Категорија:Историја српске медицине]] ov3vk43jk1hut0aufqo2xib27x0401s 25139285 25139161 2022-08-05T10:08:21Z Intermedichbo 31422 /* Извори */ {{DEFAULTSORT:Маргулис, Рафаило}} wikitext text/x-wiki {{Биографија | име = Рафаило | презиме = Маргулис | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | дан_рођења = 26. | месец_рођења = септембар | година_рођења = 1885. | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | дан_смрти = ? | месец_смрти = | година_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | потпис = }} '''Рафаило Маргулис''' ([[Београд]], [[26. септембар]] [[1885]] – ?) српски лекар, резервни санитетски потпуковник, учесник Балканских ратова 1912-1913. године и Првог светског рата, председник добротворног удружења „Потпора”. == Живот и каријера == Рођен је 1885. године у Београду од оца Морица Марагулиса. Након завршетка Медицинског факултета, отслужио је је војску у Дунавској болничкој чети (1910). По одслужењу војног рока постао је активни официр, у војсци Краљевине Србије и у њој служио до марта 1925. године Као трупни лекар VII пешадијског пука српске војске учествовао је у борбеним активностима за времеБалканских ратова 1912-1913. године.<ref>Жени Лебл'', До „коначног решења“, Јевреји у Србији,'' Београд 2002, 17.</ref> У [[Први светски рат у Србији|Првом светском рату]] био је на дужности лекара у резервној војној болници у Краљеву, а затим у II пољској болници Тимочке дивизије као командир. Потом је био командир завојишта Равањског одреда и лекар при завојишту [[Шумадијска дивизија|Шумадијске дивизије II позива]]. Обављао је и дужност командира II пољске болнице Дринске дивизије, све док га Аустроугарски војници нису заробили болесног у Пећи, 1915. године.<ref>Александар С. Недок, ''Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1915'', Београд 2006, 97;</ref> Чин мајора стекао је одмах по завршетку Првог светског рата, маја 1919, године, а у чин потпуковника произведен је 1924. године.<ref>''Производства и унапређења рез. официра'', Ратнички гласник, 3, IV, 1924, 132</ref> Војску је напусио у чину потпуковника 1926. године и након тога радио као лекар у приватној лекарској пракси у Београду.<ref>{{Cite web|url=https://www.savezjos.org/12_zanimljivosti/razno/Knjiga_ZJS.pdf|title=Знаменити јевреји Србије, Биографски лексикон|last=Гаон|first=Александар|url-status=live|access-date=5.8.2022}}</ref> Након Првог светског рата обављао је дужност председник добротворног удружења „Потпора” („Друштва за подршку проучавању вештина, вештина и високих академских наука овде и на страни“),<ref>''Распис друштва Потпора'', Весник, 1. септембар 1940, 7;</ref> у оквиру кога је радио на јачању јеврејских заједница у Краљевини Југославији и организовању великих забаве, елитнних по посети и уметничком нивоу, на којима је прикупљан прилог за материјалну помоћ штићеницима удружења.<ref>Margulis Rafailo, ״Istorija dobrotvornog društva Potpora“, Godišnjak 5694.-1933״ str. 33-39.</ref><ref>Demajo Moše, ''Jeurejske ustanoue u Beogradu“'', Godlšnjak 5694-1933, Sarajevo - Beograd, str. 49-57</ref> == Извори == {{извори|}} [[Категорија:Рођени 1885.]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Српски Јевреји]] [[Категорија:Историја српске медицине]] {{DEFAULTSORT:Маргулис, Рафаило}} ll7hdvumtw7kp6hpnizxtljhikebbla 0 4331812 25139137 2022-08-05T07:03:29Z Nanabaka 254816 Нова страница: {{војни авион | име = КАНТ Z-1007 | слика = CANT Z.1007 ICBAF.jpg | опис_слике = Бомбардер КАНТ Z-1007 у лету | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = март 1937. | почетак_производње = 1938. | произ… wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = КАНТ Z-1007 | слика = CANT Z.1007 ICBAF.jpg | опис_слике = Бомбардер КАНТ Z-1007 у лету | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = март 1937. | почетак_производње = 1938. | произвођач = CANT | дужина = 18,35 | размах_крила = 24,80 | висина = 5,22 | површина_крила = 70,00 | празан = 9.396 | полетна = 13.621 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 3 х Piaggio P.XI R.C.40 14 cil. | КЕМснага = 3 x 745 | брзина = 458 | брзина0 = 338 | радијус_кретања = | долет = 1.795 | плафон_лета = 7.500 | брзина_пењања = }} [[Датотека:Piaggio P.XI. - Teknikens och sjöfartens hus.jpg|мини|десно|350п|Мотор Piaggio P.XI R.C.40, авиона КАНТ Z-1007]] [[Датотека:CANT Z.1007 bis, Sicily, 1941.jpg|мини|десно|350п|Авион КАНТ Z-1007 на Сицилији 1941.]] '''КАНТ Z-1007/ CANT Z.1007''' је италијански нискокрилни једнокрилац, тромоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Трћи Рајх}} * {{Застава|Слободна Француска}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Фиат BR.20]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|CANT Z.1007 Alcione}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] rn47wpryc1nn620m9ue8gnvphxcg8ue 25139144 25139137 2022-08-05T07:08:03Z Nanabaka 254816 /* Земље које су користиле авион Фиат BR.20 */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = КАНТ Z-1007 | слика = CANT Z.1007 ICBAF.jpg | опис_слике = Бомбардер КАНТ Z-1007 у лету | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = март 1937. | почетак_производње = 1938. | произвођач = CANT | дужина = 18,35 | размах_крила = 24,80 | висина = 5,22 | површина_крила = 70,00 | празан = 9.396 | полетна = 13.621 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 3 х Piaggio P.XI R.C.40 14 cil. | КЕМснага = 3 x 745 | брзина = 458 | брзина0 = 338 | радијус_кретања = | долет = 1.795 | плафон_лета = 7.500 | брзина_пењања = }} [[Датотека:Piaggio P.XI. - Teknikens och sjöfartens hus.jpg|мини|десно|350п|Мотор Piaggio P.XI R.C.40, авиона КАНТ Z-1007]] [[Датотека:CANT Z.1007 bis, Sicily, 1941.jpg|мини|десно|350п|Авион КАНТ Z-1007 на Сицилији 1941.]] '''КАНТ Z-1007/ CANT Z.1007''' је италијански нискокрилни једнокрилац, тромоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Трећи рајх}} * {{Застава|Слободна Француска}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Фиат BR.20]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|CANT Z.1007 Alcione}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 9ilt4wf5167tjo072mmfq69cb4nfcyq 25139153 25139144 2022-08-05T07:14:24Z Nanabaka 254816 /* Види још */ wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = КАНТ Z-1007 | слика = CANT Z.1007 ICBAF.jpg | опис_слике = Бомбардер КАНТ Z-1007 у лету | ширина_слике = 290п | намена = вишенаменски: бомбардер, извиђач | посада = 5 | први_лет = март 1937. | почетак_производње = 1938. | произвођач = CANT | дужина = 18,35 | размах_крила = 24,80 | висина = 5,22 | површина_крила = 70,00 | празан = 9.396 | полетна = 13.621 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 3 х Piaggio P.XI R.C.40 14 cil. | КЕМснага = 3 x 745 | брзина = 458 | брзина0 = 338 | радијус_кретања = | долет = 1.795 | плафон_лета = 7.500 | брзина_пењања = }} [[Датотека:Piaggio P.XI. - Teknikens och sjöfartens hus.jpg|мини|десно|350п|Мотор Piaggio P.XI R.C.40, авиона КАНТ Z-1007]] [[Датотека:CANT Z.1007 bis, Sicily, 1941.jpg|мини|десно|350п|Авион КАНТ Z-1007 на Сицилији 1941.]] '''КАНТ Z-1007/ CANT Z.1007''' је италијански нискокрилни једнокрилац, тромоторни бомбардерски авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Фиат BR.20== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Трећи рајх}} * {{Застава|Слободна Француска}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Капрони Ca.310]] * [[Капрони Ca.313]] * [[Фиат BR.20]] * [[Савоја-Маркети SM.79]] * [[Дорније Do 17]] * [[Бристол Бленим]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|CANT Z.1007 Alcione}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] 3fbywcc15yb5y1ri8wijjjnnlp9laoo 1 4331813 25139159 2022-08-05T07:23:01Z Community Tech bot 248649 Датотеке које се користе на овој страници су предложене за брзо брисање wikitext text/x-wiki == Датотека на Остави која се користи на овој страници предложена је за брзо брисање == Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање: * [[commons:File:Азnакаеvo.jpg|Азnакаеvo.jpg]]<!-- COMMONSBOT: speedy | 2022-08-05T07:23:00.458808 | Азnакаеvo.jpg --> Разлог за брисање можете да видите на горенаведеној страници описа. —[[Корисник:Community Tech bot|Community Tech bot]] ([[Разговор са корисником:Community Tech bot|разговор]]) 09:23, 5. август 2022. (CEST) 3l5axc33hatkgvxvjjxlvrhq233q62r 0 4331814 25139184 2022-08-05T08:13:54Z SimplyFreddie 231289 SimplyFreddie преместио је страницу [[НК Ливар]] на [[НК Иванчна Горица]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[НК Иванчна Горица]] d68ux3h7z02lx8lrqvwcct1ga4ax8od 0 4331815 25139200 2022-08-05T08:31:52Z Nanabaka 254816 Нова страница: {{војни авион | име = Маки MC.200 | слика = Macchi MC-200 920901-F-1234P-073.jpg | опис_слике = Авион Маки MC.200 | ширина_слике = 290п | намена = ловац | посада = 1 | први_лет = 24.12.1937. | почетак_производње = 1938. | произвођач = Macchi | дужина =… wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Маки MC.200 | слика = Macchi MC-200 920901-F-1234P-073.jpg | опис_слике = Авион Маки MC.200 | ширина_слике = 290п | намена = ловац | посада = 1 | први_лет = 24.12.1937. | почетак_производње = 1938. | произвођач = Macchi | дужина = 8,25 | размах_крила = 10,58 | висина = 3,05 | површина_крила = 16,82 | празан = 1.964 | полетна = 2.200 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 х Fiat A.74 R.C.38 14-cyl | КЕМснага = 1 x 650 | брзина = 504 | брзина0 = | радијус_кретања = 570 | долет = 1.795 | плафон_лета = 8.900 | брзина_пењања = 918 }} [[Датотека:Fiat A.74 RIC38.jpg|мини|десно|350п|Мотор Fiat A.74 R.C.38 14-cyl, авиона Маки MC.202]] [[Датотека:Macchi MC 200 Saetta.svg|мини|десно|350п|Цртеж aвиона Маки MC.202 у три пројекције]] '''Маки MC.200/ Macchi MC.200''' је италијански нискокрилни једнокрилац, једномоторни ловачки авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Маки MC.200== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Трећи рајх}} * {{Застава|Слободна Француска}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Моран-Солније MS.406|Моран-Солније МС.406]] * [[МиГ-1]], [[Јак-1]]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[Хокер харикен]] * [[Фијат G.50]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Macchi C.200 Saetta}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] pfzsurv8hp8p84ly1pgkf8ql50lie0d 25139202 25139200 2022-08-05T08:32:53Z Nanabaka 254816 Nanabaka преместио је страницу [[Маки MC.202]] на [[Маки MC.200]]: Грешка wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Маки MC.200 | слика = Macchi MC-200 920901-F-1234P-073.jpg | опис_слике = Авион Маки MC.200 | ширина_слике = 290п | намена = ловац | посада = 1 | први_лет = 24.12.1937. | почетак_производње = 1938. | произвођач = Macchi | дужина = 8,25 | размах_крила = 10,58 | висина = 3,05 | површина_крила = 16,82 | празан = 1.964 | полетна = 2.200 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 х Fiat A.74 R.C.38 14-cyl | КЕМснага = 1 x 650 | брзина = 504 | брзина0 = | радијус_кретања = 570 | долет = 1.795 | плафон_лета = 8.900 | брзина_пењања = 918 }} [[Датотека:Fiat A.74 RIC38.jpg|мини|десно|350п|Мотор Fiat A.74 R.C.38 14-cyl, авиона Маки MC.202]] [[Датотека:Macchi MC 200 Saetta.svg|мини|десно|350п|Цртеж aвиона Маки MC.202 у три пројекције]] '''Маки MC.200/ Macchi MC.200''' је италијански нискокрилни једнокрилац, једномоторни ловачки авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Маки MC.200== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Трећи рајх}} * {{Застава|Слободна Француска}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Моран-Солније MS.406|Моран-Солније МС.406]] * [[МиГ-1]], [[Јак-1]]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[Хокер харикен]] * [[Фијат G.50]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Macchi C.200 Saetta}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] pfzsurv8hp8p84ly1pgkf8ql50lie0d 25139206 25139202 2022-08-05T08:34:26Z Nanabaka 254816 wikitext text/x-wiki {{војни авион | име = Маки MC.200/Macchi MC.200 | слика = Macchi MC-200 920901-F-1234P-073.jpg | опис_слике = Авион Маки MC.200 | ширина_слике = 290п | намена = ловац | посада = 1 | први_лет = 24.12.1937. | почетак_производње = 1938. | произвођач = Macchi | дужина = 8,25 | размах_крила = 10,58 | висина = 3,05 | површина_крила = 16,82 | празан = 1.964 | полетна = 2.200 | максимална_тежина = | тежина_наоружања = | ТММ = | ТММпот = | РМ = | РМпот = | ТЕМ = | ТЕМснага = | КЕМ = 1 х Fiat A.74 R.C.38 14-cyl | КЕМснага = 1 x 650 | брзина = 504 | брзина0 = | радијус_кретања = 570 | долет = 1.795 | плафон_лета = 8.900 | брзина_пењања = 918 }} [[Датотека:Fiat A.74 RIC38.jpg|мини|десно|350п|Мотор Fiat A.74 R.C.38 14-cyl, авиона Маки MC.202]] [[Датотека:Macchi MC 200 Saetta.svg|мини|десно|350п|Цртеж aвиона Маки MC.202 у три пројекције]] '''Маки MC.200/ Macchi MC.200''' је италијански нискокрилни једнокрилац, једномоторни ловачки авион, користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата. ==Пројектовање и развој== ==Технички опис== == Верзије == ==Земље које су користиле авион Маки MC.200== * {{Застава|Краљевина Италија}} * {{Застава|Трећи рајх}} * {{Застава|Слободна Француска}} * {{застава|Хрватска|1941}} - [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ==Оперативно коришћење== ==Види још== * [[Моран-Солније MS.406|Моран-Солније МС.406]] * [[МиГ-1]], [[Јак-1]]] * [[Месершмит Bf 109]] * [[Хокер харикен]] * [[Фијат G.50]] * [[Списак авиона коришћених у НДХ]] == Референце == {{reflist}} ==Литература== ==Спољашње везе== {{commons category|Macchi C.200 Saetta}} * https://airpages.ru/eng/ot/ca313.shtml [[Категорија:Бомбардерски авиони]] [[Категорија:Извиђачки авиони]] [[Категорија:Авиони Другог светског рата]] kf4wodqnsy1saeeswhaw437624a6vtv 0 4331816 25139203 2022-08-05T08:32:53Z Nanabaka 254816 Nanabaka преместио је страницу [[Маки MC.202]] на [[Маки MC.200]]: Грешка wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Маки MC.200]] b9hdnw6uq70a6u6jfvxc52bbuibvcw3 6 4331817 25139241 2022-08-05T09:28:52Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{омот албума}} 2806zw1wjorvbqgvzumshhxjcjiwr2l 0 4331818 25139243 2022-08-05T09:30:18Z ImStevan 295267 Нова страница: '''''They/Them''''' ([[енглески језик|енгл. изговор]] ''They-Slash-Them''<ref>{{Cite news |last=Vlessing |first=Etan |date='2022-06-20 |title=Kevin Bacon Runs a Killer Gay Conversion Camp in New Trailer for Blumhouse Slasher Pic ''They/Them'' |work=The Hollywood Reporter |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/they-them-trailer-kevin-bacon-conversion-camp-1235183588/ |access-date=2022-08-05}}</ref>; {{прев|Они реж… wikitext text/x-wiki '''''They/Them''''' ([[енглески језик|енгл. изговор]] ''They-Slash-Them''<ref>{{Cite news |last=Vlessing |first=Etan |date='2022-06-20 |title=Kevin Bacon Runs a Killer Gay Conversion Camp in New Trailer for Blumhouse Slasher Pic ''They/Them'' |work=The Hollywood Reporter |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/they-them-trailer-kevin-bacon-conversion-camp-1235183588/ |access-date=2022-08-05}}</ref>; {{прев|Они режу њих}}) је амерички [[слешер филм|слешер хорор филм]] који је написао и режирао [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] у свом режисерском дебију који продуцира {{ill|en|Блумхаус продакшнс|Blumhouse Productions}}. Улоге глуме [[Кевин Бејкон]], [[Кери Престон]], [[Ана Члумски]], [[Тео Гермајн]], Квеј Тан, Ана Лор, Моник Ким, Дарвин дел Фабро, Купер Коч и [[Остин Крут]]. Филм је премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022, а на стриминг платформу [[Peacock (стриминг)|Пикок]] долази 5. августа 2022. == Радња == После доласка у [[терапија конверзије|геј камп за конверзију]], група [[ЛГБТ+]] људи мора да се одбрани од мистериозног убице == Улоге == * [[Кевин Бејкон]] као Овен Вистлер * [[Кери Престон]] као др Кора Вистлер * [[Ана Члумски]] као Моли * [[Тео Гермајн]] као Џордан * Квеј Тан као Александра * Ана Лор као Ким * Моник Ким као Вероника * Дарвин дел Фабро као Габријел * Копер Коч као Стју * [[Остин Крут]] као Тоби == Продукција == Дана 9. априла 2021, објављено је да ће [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] написати и режирати хорор филм ''Whistler Camp'' у свом режисарском дебију са [[Џејсон Блум|Џејсоном Блумом]] и Михелом Агиљаром као продуцентима за [[Blumhouse Productions|Блумхаус продакшнс]].<ref name="Announcement">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |title=John Logan To Make Feature Directorial Debut With Blumhouse Horror Movie ''Whistler Camp'' |date=2021-04-09 |first=Anthony |last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210409183609/https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |archive-date=April 9, 2021|url-status=live |access-date=2022-08-05}}</ref> У септембру 2021, филм губи своје име и излази информација да су се [[Кевин Бејкон]],<ref name="BaconCast">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|title=Kevin Bacon Boards Blumhouse John Logan LGBTQIA+ Empowerment Feature As Star & EP|date=September 22, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924160843/https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> [[Кери Престон]],<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|title=''The Good Fight''{{'}}s Carrie Preston Joins John Logan's Blumhouse Feature Directorial Debut|date=September 27, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210927183216/https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> и [[Ана Члумски]] придружили снимању,<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|title=Anna Chlumsky Joins Blumhouse John Logan Horror Feature|date=September 30, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210930173749/https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|archive-date=September 30, 2021|url-status=live|access-date=September 30, 2021}}</ref> а Бејкон и [[Скот Тарнер Шефилд]] ће бити егзекутивни продуценти.<ref name="BaconCast" /> Снимање је почело са кинематографом Лином Монкрифом у [[Атланта|Атланти]] 13. септембра 2021. под радним називом филма ''Rejoice''.<ref>{{cite AV media|url=https://www.instagram.com/p/CTxwlVhLyG9/ |archive-url=https://ghostarchive.org/iarchive/s/instagram/CTxwlVhLyG9 |archive-date=December 24, 2021 |url-access=registration|title=Day one! #rejoice #blumhouse|date=September 13, 2021|first=John|last=Logan|author-link=John Logan (writer)|via=[[Instagram]]|location=Camp Rutledge|access-date=October 16, 2021}}{{cbignore}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|title=What's filming in Georgia in October 2021?|date=October 15, 2021|first=Rodney|last=Ho|website=[[The Atlanta Journal-Constitution]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016221609/https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> Дана 1. октобрам објављено је да ће филм бити премијерно објављен на [[Peacock (streaming service)|Пикоку]] и да ће Квеј Тан, Остин Крут, Ана Лор, Моник Ким, Кипер Коч и Дарвин дел Фабро имати улоге.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|title=John Logan Blumhouse Horror Film Headed to Peacock, Casts Six – BlumFest|date=October 1, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=October 1, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211001211014/https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|archive-date=October 1, 2021|url-status=live}}</ref> Дана 13. октобра, Блум је рекао да га је привукла идеја да направи филм о [[терапији конверзије]] после изласка документарца ''[[Pray Away]]''. Појаснио је да је идеја филма била потпуно Логанова, који ју је написао као {{ill|en|спекулацијски сценарио|Spec script}}.<ref>{{cite web|url=https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|title=Jason Blum on ''Welcome to the Blumhouse'', ''Five Nights at Freddy{{'}}s'', Ryan Gosling's ''Wolfman'', Bryan Fuller's ''Christine'', and More|date=October 13, 2021|first=Steve|last=Weintraub|website=[[Collider (website)|Collider]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016214929/https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> == Премијера == Филм је своју премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2022/07/they-them-horror-movie-outfest-lgbtq-festival-director-john-logan-star-kevin-bacon-interviews-news-1235077153/|title=Outfest Wraps With World Premiere Of Kevin Bacon Horror Film ''They/Them''|date=July 25, 2022|first=Matthew|last=Carey|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=July 26, 2022}}</ref> It will premiere on [[Peacock (streaming service)|Peacock]] on August 5, 2022.<ref>{{Cite web |last=Vlessing |first=Etan |date=May 12, 2022 |title=Peacock Sets Premiere Date for Kevin Bacon's ''They/Them'' Slasher Pic |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/kevin-bacon-they-slash-them-slasher-peacock-premiere-date-1235145667/ |access-date=May 12, 2022 |website=[[The Hollywood Reporter]] |language=en-US}}</ref> == Пријем == На сајту [[Rotten Tomatoes|Ротен томејтос]], 48% од 23 оцене су позитивне, а просечна оцена је 5,4/10.<ref>{{cite Rotten Tomatoes|type=m|id=they_them |title=They/Them |access-date=2022-08-05}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашњи линкови == * {{IMDb title|15475804}} bpftrbqreae8swwzp7ip4dnr9j7qonj 25139258 25139243 2022-08-05T09:46:10Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = -{They/Them}- | слика = They Them (film) poster.jpg | ширина слике = 200px | опис слике = Постер | жанр = [[Хорор филм]] | режија = [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] | година = 2022. | трајање = 90 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | творац = | улоге = {{Plainlist| * [[Кевин Бејкон]] * [[Кери Престон]] * [[Ана Члумски]] * [[Тео Гермајн]] * Квеј Тан * Ана Лор * Моник Ким * Дарвин дел Фабро * Копер Коч * [[Остин Крут]] }} | кинематографија = Лин Монкриф | монтажа = Тед Денис | музика = [[Drum & Lace]] | студио = [[Блумхаус продакшнс]] | дистрибутер = [[Peacock (streaming service)|Пикок]] | година = {{Film date|2022|7|24|[[Outfest]]|2022|8|5|United States}} }} '''''They/Them''''' ([[енглески језик|енгл. изговор]] ''They-Slash-Them''<ref>{{Cite news |last=Vlessing |first=Etan |date='2022-06-20 |title=Kevin Bacon Runs a Killer Gay Conversion Camp in New Trailer for Blumhouse Slasher Pic ''They/Them'' |work=The Hollywood Reporter |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/they-them-trailer-kevin-bacon-conversion-camp-1235183588/ |access-date=2022-08-05}}</ref>; {{прев|Они режу њих}}) је амерички [[слешер филм|слешер хорор филм]] који је написао и режирао [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] у свом режисерском дебију који продуцира {{ill|en|Блумхаус продакшнс|Blumhouse Productions}}. Улоге глуме [[Кевин Бејкон]], [[Кери Престон]], [[Ана Члумски]], [[Тео Гермајн]], Квеј Тан, Ана Лор, Моник Ким, Дарвин дел Фабро, Купер Коч и [[Остин Крут]]. Филм је премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022, а на стриминг платформу [[Peacock (стриминг)|Пикок]] долази 5. августа 2022. == Радња == После доласка у [[терапија конверзије|геј камп за конверзију]], група [[ЛГБТ+]] људи мора да се одбрани од мистериозног убице == Улоге == * [[Кевин Бејкон]] као Овен Вистлер * [[Кери Престон]] као др Кора Вистлер * [[Ана Члумски]] као Моли * [[Тео Гермајн]] као Џордан * Квеј Тан као Александра * Ана Лор као Ким * Моник Ким као Вероника * Дарвин дел Фабро као Габријел * Копер Коч као Стју * [[Остин Крут]] као Тоби == Продукција == Дана 9. априла 2021, објављено је да ће [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] написати и режирати хорор филм ''Whistler Camp'' у свом режисарском дебију са [[Џејсон Блум|Џејсоном Блумом]] и Михелом Агиљаром као продуцентима за [[Blumhouse Productions|Блумхаус продакшнс]].<ref name="Announcement">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |title=John Logan To Make Feature Directorial Debut With Blumhouse Horror Movie ''Whistler Camp'' |date=2021-04-09 |first=Anthony |last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210409183609/https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |archive-date=April 9, 2021|url-status=live |access-date=2022-08-05}}</ref> У септембру 2021, филм губи своје име и излази информација да су се [[Кевин Бејкон]],<ref name="BaconCast">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|title=Kevin Bacon Boards Blumhouse John Logan LGBTQIA+ Empowerment Feature As Star & EP|date=September 22, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924160843/https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> [[Кери Престон]],<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|title=''The Good Fight''{{'}}s Carrie Preston Joins John Logan's Blumhouse Feature Directorial Debut|date=September 27, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210927183216/https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> и [[Ана Члумски]] придружили снимању,<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|title=Anna Chlumsky Joins Blumhouse John Logan Horror Feature|date=September 30, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210930173749/https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|archive-date=September 30, 2021|url-status=live|access-date=September 30, 2021}}</ref> а Бејкон и [[Скот Тарнер Шефилд]] ће бити егзекутивни продуценти.<ref name="BaconCast" /> Снимање је почело са кинематографом Лином Монкрифом у [[Атланта|Атланти]] 13. септембра 2021. под радним називом филма ''Rejoice''.<ref>{{cite AV media|url=https://www.instagram.com/p/CTxwlVhLyG9/ |archive-url=https://ghostarchive.org/iarchive/s/instagram/CTxwlVhLyG9 |archive-date=December 24, 2021 |url-access=registration|title=Day one! #rejoice #blumhouse|date=September 13, 2021|first=John|last=Logan|author-link=John Logan (writer)|via=[[Instagram]]|location=Camp Rutledge|access-date=October 16, 2021}}{{cbignore}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|title=What's filming in Georgia in October 2021?|date=October 15, 2021|first=Rodney|last=Ho|website=[[The Atlanta Journal-Constitution]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016221609/https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> Дана 1. октобрам објављено је да ће филм бити премијерно објављен на [[Peacock (streaming service)|Пикоку]] и да ће Квеј Тан, Остин Крут, Ана Лор, Моник Ким, Кипер Коч и Дарвин дел Фабро имати улоге.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|title=John Logan Blumhouse Horror Film Headed to Peacock, Casts Six – BlumFest|date=October 1, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=October 1, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211001211014/https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|archive-date=October 1, 2021|url-status=live}}</ref> Дана 13. октобра, Блум је рекао да га је привукла идеја да направи филм о [[терапији конверзије]] после изласка документарца ''[[Pray Away]]''. Појаснио је да је идеја филма била потпуно Логанова, који ју је написао као {{ill|en|спекулацијски сценарио|Spec script}}.<ref>{{cite web|url=https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|title=Jason Blum on ''Welcome to the Blumhouse'', ''Five Nights at Freddy{{'}}s'', Ryan Gosling's ''Wolfman'', Bryan Fuller's ''Christine'', and More|date=October 13, 2021|first=Steve|last=Weintraub|website=[[Collider (website)|Collider]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016214929/https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> == Премијера == Филм је своју премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2022/07/they-them-horror-movie-outfest-lgbtq-festival-director-john-logan-star-kevin-bacon-interviews-news-1235077153/|title=Outfest Wraps With World Premiere Of Kevin Bacon Horror Film ''They/Them''|date=July 25, 2022|first=Matthew|last=Carey|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=July 26, 2022}}</ref> It will premiere on [[Peacock (streaming service)|Peacock]] on August 5, 2022.<ref>{{Cite web |last=Vlessing |first=Etan |date=May 12, 2022 |title=Peacock Sets Premiere Date for Kevin Bacon's ''They/Them'' Slasher Pic |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/kevin-bacon-they-slash-them-slasher-peacock-premiere-date-1235145667/ |access-date=May 12, 2022 |website=[[The Hollywood Reporter]] |language=en-US}}</ref> == Пријем == На сајту [[Rotten Tomatoes|Ротен томејтос]], 48% од 23 оцене су позитивне, а просечна оцена је 5,4/10.<ref>{{cite Rotten Tomatoes|type=m|id=they_them |title=They/Them |access-date=2022-08-05}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашњи линкови == * {{IMDb title|15475804}} th2dtsf6tjz08gc8zvx1220ub1erv45 25139263 25139258 2022-08-05T09:49:27Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = -{They/Them}- | слика = They Them (film) poster.jpg | ширина слике = 200px | опис слике = Постер | жанр = [[Хорор филм]] | режија = [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] | година = 2022. | трајање = 90 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | творац = | улоге = {{Plainlist| * [[Кевин Бејкон]] * [[Кери Престон]] * [[Ана Члумски]] * [[Тео Гермајн]] * Квеј Тан * Ана Лор * Моник Ким * Дарвин дел Фабро * Копер Коч * [[Остин Крут]] }} | кинематографија = Лин Монкриф | монтажа = Тед Денис | музика = [[Drum & Lace]] | студио = [[Блумхаус продакшнс]] | дистрибутер = [[Peacock (streaming service)|Пикок]] | година = {{Film date|2022|7|24|[[Outfest]]|2022|8|5|United States}} }} '''''They/Them''''' ([[енглески језик|енгл. изговор]] ''They-Slash-Them''<ref>{{Cite news |last=Vlessing |first=Etan |date='2022-06-20 |title=Kevin Bacon Runs a Killer Gay Conversion Camp in New Trailer for Blumhouse Slasher Pic ''They/Them'' |work=The Hollywood Reporter |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/they-them-trailer-kevin-bacon-conversion-camp-1235183588/ |access-date=2022-08-05}}</ref>; {{прев|Они режу њих}}) је амерички [[слешер филм|слешер хорор филм]] који је написао и режирао [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] у свом режисерском дебију који продуцира {{ill|en|Блумхаус продакшнс|Blumhouse Productions}}. Улоге глуме [[Кевин Бејкон]], [[Кери Престон]], [[Ана Члумски]], [[Тео Гермајн]], Квеј Тан, Ана Лор, Моник Ким, Дарвин дел Фабро, Купер Коч и [[Остин Крут]]. Филм је премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022, а на стриминг платформу [[Peacock (стриминг)|Пикок]] долази 5. августа 2022. == Радња == После доласка у [[терапија конверзије|геј камп за конверзију]], група [[ЛГБТ+]] људи мора да се одбрани од мистериозног убице == Улоге == * [[Кевин Бејкон]] као Овен Вистлер * [[Кери Престон]] као др Кора Вистлер * [[Ана Члумски]] као Моли * [[Тео Гермајн]] као Џордан * Квеј Тан као Александра * Ана Лор као Ким * Моник Ким као Вероника * Дарвин дел Фабро као Габријел * Копер Коч као Стју * [[Остин Крут]] као Тоби == Продукција == Дана 9. априла 2021, објављено је да ће [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] написати и режирати хорор филм ''Whistler Camp'' у свом режисарском дебију са [[Џејсон Блум|Џејсоном Блумом]] и Михелом Агиљаром као продуцентима за [[Blumhouse Productions|Блумхаус продакшнс]].<ref name="Announcement">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |title=John Logan To Make Feature Directorial Debut With Blumhouse Horror Movie ''Whistler Camp'' |date=2021-04-09 |first=Anthony |last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210409183609/https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |archive-date=April 9, 2021|url-status=live |access-date=2022-08-05}}</ref> У септембру 2021, филм губи своје име и излази информација да су се [[Кевин Бејкон]],<ref name="BaconCast">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|title=Kevin Bacon Boards Blumhouse John Logan LGBTQIA+ Empowerment Feature As Star & EP|date=September 22, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924160843/https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> [[Кери Престон]],<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|title=''The Good Fight''{{'}}s Carrie Preston Joins John Logan's Blumhouse Feature Directorial Debut|date=September 27, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210927183216/https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> и [[Ана Члумски]] придружили снимању,<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|title=Anna Chlumsky Joins Blumhouse John Logan Horror Feature|date=September 30, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210930173749/https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|archive-date=September 30, 2021|url-status=live|access-date=September 30, 2021}}</ref> а Бејкон и [[Скот Тарнер Шефилд]] ће бити егзекутивни продуценти.<ref name="BaconCast" /> Снимање је почело са кинематографом Лином Монкрифом у [[Атланта|Атланти]] 13. септембра 2021. под радним називом филма ''Rejoice''.<ref>{{cite AV media|url=https://www.instagram.com/p/CTxwlVhLyG9/ |archive-url=https://ghostarchive.org/iarchive/s/instagram/CTxwlVhLyG9 |archive-date=December 24, 2021 |url-access=registration|title=Day one! #rejoice #blumhouse|date=September 13, 2021|first=John|last=Logan|author-link=John Logan (writer)|via=[[Instagram]]|location=Camp Rutledge|access-date=October 16, 2021}}{{cbignore}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|title=What's filming in Georgia in October 2021?|date=October 15, 2021|first=Rodney|last=Ho|website=[[The Atlanta Journal-Constitution]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016221609/https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> Дана 1. октобрам објављено је да ће филм бити премијерно објављен на [[Peacock (streaming service)|Пикоку]] и да ће Квеј Тан, Остин Крут, Ана Лор, Моник Ким, Кипер Коч и Дарвин дел Фабро имати улоге.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|title=John Logan Blumhouse Horror Film Headed to Peacock, Casts Six – BlumFest|date=October 1, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=October 1, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211001211014/https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|archive-date=October 1, 2021|url-status=live}}</ref> Дана 13. октобра, Блум је рекао да га је привукла идеја да направи филм о [[терапији конверзије]] после изласка документарца ''[[Pray Away]]''. Појаснио је да је идеја филма била потпуно Логанова, који ју је написао као {{ill|en|спекулацијски сценарио|Spec script}}.<ref>{{cite web|url=https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|title=Jason Blum on ''Welcome to the Blumhouse'', ''Five Nights at Freddy{{'}}s'', Ryan Gosling's ''Wolfman'', Bryan Fuller's ''Christine'', and More|date=October 13, 2021|first=Steve|last=Weintraub|website=[[Collider (website)|Collider]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016214929/https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> == Премијера == Филм је своју премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2022/07/they-them-horror-movie-outfest-lgbtq-festival-director-john-logan-star-kevin-bacon-interviews-news-1235077153/|title=Outfest Wraps With World Premiere Of Kevin Bacon Horror Film ''They/Them''|date=July 25, 2022|first=Matthew|last=Carey|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=July 26, 2022}}</ref> It will premiere on [[Peacock (streaming service)|Peacock]] on August 5, 2022.<ref>{{Cite web |last=Vlessing |first=Etan |date=May 12, 2022 |title=Peacock Sets Premiere Date for Kevin Bacon's ''They/Them'' Slasher Pic |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/kevin-bacon-they-slash-them-slasher-peacock-premiere-date-1235145667/ |access-date=May 12, 2022 |website=[[The Hollywood Reporter]] |language=en-US}}</ref> == Пријем == На сајту [[Rotten Tomatoes|Ротен томејтос]], 48% од 23 оцене су позитивне, а просечна оцена је 5,4/10.<ref>{{cite Rotten Tomatoes|type=m|id=they_them |title=They/Them |access-date=2022-08-05}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашњи линкови == * {{IMDb title|15475804}} [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Амерички слешер филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови студија Blumhouse Productions]] hzow32t9vlev4v4yvpex7zfqvolocbh 25139275 25139263 2022-08-05T09:55:58Z ImStevan 295267 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = -{They/Them}- | слика = They Them (film) poster.jpg | ширина слике = 200px | опис слике = Постер | жанр = [[Хорор филм]] | режија = [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] | година = 2022. | трајање = 90 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | творац = | улоге = {{Plainlist| * [[Кевин Бејкон]] * [[Кери Престон]] * [[Ана Члумски]] * [[Тео Гермајн]] * Квеј Тан * Ана Лор * Моник Ким * Дарвин дел Фабро * Копер Коч * [[Остин Крут]] }} | кинематографија = Лин Монкриф | монтажа = Тед Денис | музика = [[Drum & Lace]] | студио = [[Блумхаус продакшнс]] | дистрибутер = [[Peacock (streaming service)|Пикок]] | година = {{Film date|2022|7|24|[[Outfest]]|2022|8|5|United States}} }} '''''They/Them''''' ([[енглески језик|енгл. изговор]] ''They-Slash-Them''<ref>{{Cite news |last=Vlessing |first=Etan |date='2022-06-20 |title=Kevin Bacon Runs a Killer Gay Conversion Camp in New Trailer for Blumhouse Slasher Pic ''They/Them'' |work=The Hollywood Reporter |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/they-them-trailer-kevin-bacon-conversion-camp-1235183588/ |access-date=2022-08-05}}</ref>; {{прев|Они режу њих}}) је амерички [[слешер филм|слешер хорор филм]] који је написао и режирао [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] у свом режисерском дебију који продуцира {{ill|en|Блумхаус продакшнс|Blumhouse Productions}}. Улоге глуме [[Кевин Бејкон]], [[Кери Престон]], [[Ана Члумски]], [[Тео Гермајн]], Квеј Тан, Ана Лор, Моник Ким, Дарвин дел Фабро, Купер Коч и [[Остин Крут]]. Филм је премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022, а на стриминг платформу [[Peacock (стриминг)|Пикок]] долази 5. августа 2022. == Радња == После доласка у [[терапија конверзије|геј камп за конверзију]], група [[ЛГБТ+]] људи мора да се одбрани од мистериозног убице == Улоге == * [[Кевин Бејкон]] као Овен Вистлер * [[Кери Престон]] као др Кора Вистлер * [[Ана Члумски]] као Моли * [[Тео Гермајн]] као Џордан * Квеј Тан као Александра * Ана Лор као Ким * Моник Ким као Вероника * Дарвин дел Фабро као Габријел * Копер Коч као Стју * [[Остин Крут]] као Тоби == Продукција == Дана 9. априла 2021, објављено је да ће [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] написати и режирати хорор филм ''Whistler Camp'' у свом режисарском дебију са [[Џејсон Блум|Џејсоном Блумом]] и Михелом Агиљаром као продуцентима за [[Blumhouse Productions|Блумхаус продакшнс]].<ref name="Announcement">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |title=John Logan To Make Feature Directorial Debut With Blumhouse Horror Movie ''Whistler Camp'' |date=2021-04-09 |first=Anthony |last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210409183609/https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |archive-date=April 9, 2021|url-status=live |access-date=2022-08-05}}</ref> У септембру 2021, филм губи своје име и излази информација да су се [[Кевин Бејкон]],<ref name="BaconCast">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|title=Kevin Bacon Boards Blumhouse John Logan LGBTQIA+ Empowerment Feature As Star & EP|date=September 22, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924160843/https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> [[Кери Престон]],<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|title=''The Good Fight''{{'}}s Carrie Preston Joins John Logan's Blumhouse Feature Directorial Debut|date=September 27, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210927183216/https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> и [[Ана Члумски]] придружили снимању,<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|title=Anna Chlumsky Joins Blumhouse John Logan Horror Feature|date=September 30, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210930173749/https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|archive-date=September 30, 2021|url-status=live|access-date=September 30, 2021}}</ref> а Бејкон и [[Скот Тарнер Шефилд]] ће бити егзекутивни продуценти.<ref name="BaconCast" /> Снимање је почело са кинематографом Лином Монкрифом у [[Атланта|Атланти]] 13. септембра 2021. под радним називом филма ''Rejoice''.<ref>{{cite AV media|url=https://www.instagram.com/p/CTxwlVhLyG9/ |archive-url=https://ghostarchive.org/iarchive/s/instagram/CTxwlVhLyG9 |archive-date=December 24, 2021 |url-access=registration|title=Day one! #rejoice #blumhouse|date=September 13, 2021|first=John|last=Logan|author-link=John Logan (writer)|via=[[Instagram]]|location=Camp Rutledge|access-date=October 16, 2021}}{{cbignore}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|title=What's filming in Georgia in October 2021?|date=October 15, 2021|first=Rodney|last=Ho|website=[[The Atlanta Journal-Constitution]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016221609/https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> Дана 1. октобрам објављено је да ће филм бити премијерно објављен на [[Peacock (streaming service)|Пикоку]] и да ће Квеј Тан, Остин Крут, Ана Лор, Моник Ким, Кипер Коч и Дарвин дел Фабро имати улоге.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|title=John Logan Blumhouse Horror Film Headed to Peacock, Casts Six – BlumFest|date=October 1, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=October 1, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211001211014/https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|archive-date=October 1, 2021|url-status=live}}</ref> Дана 13. октобра, Блум је рекао да га је привукла идеја да направи филм о [[терапији конверзије]] после изласка документарца ''[[Pray Away]]''. Појаснио је да је идеја филма била потпуно Логанова, који ју је написао као {{ill|en|спекулацијски сценарио|Spec script}}.<ref>{{cite web|url=https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|title=Jason Blum on ''Welcome to the Blumhouse'', ''Five Nights at Freddy{{'}}s'', Ryan Gosling's ''Wolfman'', Bryan Fuller's ''Christine'', and More|date=October 13, 2021|first=Steve|last=Weintraub|website=[[Collider (website)|Collider]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016214929/https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> == Премијера == Филм је своју премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2022/07/they-them-horror-movie-outfest-lgbtq-festival-director-john-logan-star-kevin-bacon-interviews-news-1235077153/|title=Outfest Wraps With World Premiere Of Kevin Bacon Horror Film ''They/Them''|date=July 25, 2022|first=Matthew|last=Carey|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=July 26, 2022}}</ref> It will premiere on [[Peacock (streaming service)|Peacock]] on August 5, 2022.<ref>{{Cite web |last=Vlessing |first=Etan |date=May 12, 2022 |title=Peacock Sets Premiere Date for Kevin Bacon's ''They/Them'' Slasher Pic |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/kevin-bacon-they-slash-them-slasher-peacock-premiere-date-1235145667/ |access-date=May 12, 2022 |website=[[The Hollywood Reporter]] |language=en-US}}</ref> == Пријем == На сајту [[Rotten Tomatoes|Ротен томејтос]], 48% од 23 оцене су позитивне, а просечна оцена је 5,4/10.<ref>{{cite Rotten Tomatoes|type=m|id=they_them |title=They/Them |access-date=2022-08-05}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашњи линкови == * {{IMDb title|15475804}} {{DEFAULTSORT:Тхеј Тхем}} <!--Знам да је деј/дем, али препознатљивији је под словом Т --> [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Амерички слешер филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови студија Blumhouse Productions]] 739rwst8aufnauiivemlg2onke4icr9 25139276 25139275 2022-08-05T09:58:12Z ImStevan 295267 /* Премијера */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = -{They/Them}- | слика = They Them (film) poster.jpg | ширина слике = 200px | опис слике = Постер | жанр = [[Хорор филм]] | режија = [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] | година = 2022. | трајање = 90 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | творац = | улоге = {{Plainlist| * [[Кевин Бејкон]] * [[Кери Престон]] * [[Ана Члумски]] * [[Тео Гермајн]] * Квеј Тан * Ана Лор * Моник Ким * Дарвин дел Фабро * Копер Коч * [[Остин Крут]] }} | кинематографија = Лин Монкриф | монтажа = Тед Денис | музика = [[Drum & Lace]] | студио = [[Блумхаус продакшнс]] | дистрибутер = [[Peacock (streaming service)|Пикок]] | година = {{Film date|2022|7|24|[[Outfest]]|2022|8|5|United States}} }} '''''They/Them''''' ([[енглески језик|енгл. изговор]] ''They-Slash-Them''<ref>{{Cite news |last=Vlessing |first=Etan |date='2022-06-20 |title=Kevin Bacon Runs a Killer Gay Conversion Camp in New Trailer for Blumhouse Slasher Pic ''They/Them'' |work=The Hollywood Reporter |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/they-them-trailer-kevin-bacon-conversion-camp-1235183588/ |access-date=2022-08-05}}</ref>; {{прев|Они режу њих}}) је амерички [[слешер филм|слешер хорор филм]] који је написао и режирао [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] у свом режисерском дебију који продуцира {{ill|en|Блумхаус продакшнс|Blumhouse Productions}}. Улоге глуме [[Кевин Бејкон]], [[Кери Престон]], [[Ана Члумски]], [[Тео Гермајн]], Квеј Тан, Ана Лор, Моник Ким, Дарвин дел Фабро, Купер Коч и [[Остин Крут]]. Филм је премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022, а на стриминг платформу [[Peacock (стриминг)|Пикок]] долази 5. августа 2022. == Радња == После доласка у [[терапија конверзије|геј камп за конверзију]], група [[ЛГБТ+]] људи мора да се одбрани од мистериозног убице == Улоге == * [[Кевин Бејкон]] као Овен Вистлер * [[Кери Престон]] као др Кора Вистлер * [[Ана Члумски]] као Моли * [[Тео Гермајн]] као Џордан * Квеј Тан као Александра * Ана Лор као Ким * Моник Ким као Вероника * Дарвин дел Фабро као Габријел * Копер Коч као Стју * [[Остин Крут]] као Тоби == Продукција == Дана 9. априла 2021, објављено је да ће [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] написати и режирати хорор филм ''Whistler Camp'' у свом режисарском дебију са [[Џејсон Блум|Џејсоном Блумом]] и Михелом Агиљаром као продуцентима за [[Blumhouse Productions|Блумхаус продакшнс]].<ref name="Announcement">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |title=John Logan To Make Feature Directorial Debut With Blumhouse Horror Movie ''Whistler Camp'' |date=2021-04-09 |first=Anthony |last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210409183609/https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |archive-date=April 9, 2021|url-status=live |access-date=2022-08-05}}</ref> У септембру 2021, филм губи своје име и излази информација да су се [[Кевин Бејкон]],<ref name="BaconCast">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|title=Kevin Bacon Boards Blumhouse John Logan LGBTQIA+ Empowerment Feature As Star & EP|date=September 22, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924160843/https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> [[Кери Престон]],<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|title=''The Good Fight''{{'}}s Carrie Preston Joins John Logan's Blumhouse Feature Directorial Debut|date=September 27, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210927183216/https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> и [[Ана Члумски]] придружили снимању,<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|title=Anna Chlumsky Joins Blumhouse John Logan Horror Feature|date=September 30, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210930173749/https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|archive-date=September 30, 2021|url-status=live|access-date=September 30, 2021}}</ref> а Бејкон и [[Скот Тарнер Шефилд]] ће бити егзекутивни продуценти.<ref name="BaconCast" /> Снимање је почело са кинематографом Лином Монкрифом у [[Атланта|Атланти]] 13. септембра 2021. под радним називом филма ''Rejoice''.<ref>{{cite AV media|url=https://www.instagram.com/p/CTxwlVhLyG9/ |archive-url=https://ghostarchive.org/iarchive/s/instagram/CTxwlVhLyG9 |archive-date=December 24, 2021 |url-access=registration|title=Day one! #rejoice #blumhouse|date=September 13, 2021|first=John|last=Logan|author-link=John Logan (writer)|via=[[Instagram]]|location=Camp Rutledge|access-date=October 16, 2021}}{{cbignore}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|title=What's filming in Georgia in October 2021?|date=October 15, 2021|first=Rodney|last=Ho|website=[[The Atlanta Journal-Constitution]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016221609/https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> Дана 1. октобрам објављено је да ће филм бити премијерно објављен на [[Peacock (streaming service)|Пикоку]] и да ће Квеј Тан, Остин Крут, Ана Лор, Моник Ким, Кипер Коч и Дарвин дел Фабро имати улоге.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|title=John Logan Blumhouse Horror Film Headed to Peacock, Casts Six – BlumFest|date=October 1, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=October 1, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211001211014/https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|archive-date=October 1, 2021|url-status=live}}</ref> Дана 13. октобра, Блум је рекао да га је привукла идеја да направи филм о [[терапији конверзије]] после изласка документарца ''[[Pray Away]]''. Појаснио је да је идеја филма била потпуно Логанова, који ју је написао као {{ill|en|спекулацијски сценарио|Spec script}}.<ref>{{cite web|url=https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|title=Jason Blum on ''Welcome to the Blumhouse'', ''Five Nights at Freddy{{'}}s'', Ryan Gosling's ''Wolfman'', Bryan Fuller's ''Christine'', and More|date=October 13, 2021|first=Steve|last=Weintraub|website=[[Collider (website)|Collider]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016214929/https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> == Премијера == Филм је своју премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2022/07/they-them-horror-movie-outfest-lgbtq-festival-director-john-logan-star-kevin-bacon-interviews-news-1235077153/|title=Outfest Wraps With World Premiere Of Kevin Bacon Horror Film ''They/Them''|date=July 25, 2022|first=Matthew|last=Carey|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=July 26, 2022}}</ref> Дана 5. августа 2022, филм је имао прмијеру на стриминг платформи [[Peacock (streaming service)|Пикок]].<ref>{{Cite web |last=Vlessing |first=Etan |date=May 12, 2022 |title=Peacock Sets Premiere Date for Kevin Bacon's ''They/Them'' Slasher Pic |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/kevin-bacon-they-slash-them-slasher-peacock-premiere-date-1235145667/ |access-date=May 12, 2022 |website=[[The Hollywood Reporter]] |language=en-US}}</ref> == Пријем == На сајту [[Rotten Tomatoes|Ротен томејтос]], 48% од 23 оцене су позитивне, а просечна оцена је 5,4/10.<ref>{{cite Rotten Tomatoes|type=m|id=they_them |title=They/Them |access-date=2022-08-05}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашњи линкови == * {{IMDb title|15475804}} {{DEFAULTSORT:Тхеј Тхем}} <!--Знам да је деј/дем, али препознатљивији је под словом Т --> [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Амерички слешер филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови студија Blumhouse Productions]] mllpcez1regnqpjfg26acq60itzf7b5 25139277 25139276 2022-08-05T09:58:25Z ImStevan 295267 /* Премијера */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = -{They/Them}- | слика = They Them (film) poster.jpg | ширина слике = 200px | опис слике = Постер | жанр = [[Хорор филм]] | режија = [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] | година = 2022. | трајање = 90 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | творац = | улоге = {{Plainlist| * [[Кевин Бејкон]] * [[Кери Престон]] * [[Ана Члумски]] * [[Тео Гермајн]] * Квеј Тан * Ана Лор * Моник Ким * Дарвин дел Фабро * Копер Коч * [[Остин Крут]] }} | кинематографија = Лин Монкриф | монтажа = Тед Денис | музика = [[Drum & Lace]] | студио = [[Блумхаус продакшнс]] | дистрибутер = [[Peacock (streaming service)|Пикок]] | година = {{Film date|2022|7|24|[[Outfest]]|2022|8|5|United States}} }} '''''They/Them''''' ([[енглески језик|енгл. изговор]] ''They-Slash-Them''<ref>{{Cite news |last=Vlessing |first=Etan |date='2022-06-20 |title=Kevin Bacon Runs a Killer Gay Conversion Camp in New Trailer for Blumhouse Slasher Pic ''They/Them'' |work=The Hollywood Reporter |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/they-them-trailer-kevin-bacon-conversion-camp-1235183588/ |access-date=2022-08-05}}</ref>; {{прев|Они режу њих}}) је амерички [[слешер филм|слешер хорор филм]] који је написао и режирао [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] у свом режисерском дебију који продуцира {{ill|en|Блумхаус продакшнс|Blumhouse Productions}}. Улоге глуме [[Кевин Бејкон]], [[Кери Престон]], [[Ана Члумски]], [[Тео Гермајн]], Квеј Тан, Ана Лор, Моник Ким, Дарвин дел Фабро, Купер Коч и [[Остин Крут]]. Филм је премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022, а на стриминг платформу [[Peacock (стриминг)|Пикок]] долази 5. августа 2022. == Радња == После доласка у [[терапија конверзије|геј камп за конверзију]], група [[ЛГБТ+]] људи мора да се одбрани од мистериозног убице == Улоге == * [[Кевин Бејкон]] као Овен Вистлер * [[Кери Престон]] као др Кора Вистлер * [[Ана Члумски]] као Моли * [[Тео Гермајн]] као Џордан * Квеј Тан као Александра * Ана Лор као Ким * Моник Ким као Вероника * Дарвин дел Фабро као Габријел * Копер Коч као Стју * [[Остин Крут]] као Тоби == Продукција == Дана 9. априла 2021, објављено је да ће [[Џон Логан (писац)|Џон Логан]] написати и режирати хорор филм ''Whistler Camp'' у свом режисарском дебију са [[Џејсон Блум|Џејсоном Блумом]] и Михелом Агиљаром као продуцентима за [[Blumhouse Productions|Блумхаус продакшнс]].<ref name="Announcement">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |title=John Logan To Make Feature Directorial Debut With Blumhouse Horror Movie ''Whistler Camp'' |date=2021-04-09 |first=Anthony |last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210409183609/https://deadline.com/2021/04/john-logan-to-make-feature-directorial-debut-with-blumhouse-horror-movie-whistler-camp-1234731245/ |archive-date=April 9, 2021|url-status=live |access-date=2022-08-05}}</ref> У септембру 2021, филм губи своје име и излази информација да су се [[Кевин Бејкон]],<ref name="BaconCast">{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|title=Kevin Bacon Boards Blumhouse John Logan LGBTQIA+ Empowerment Feature As Star & EP|date=September 22, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924160843/https://deadline.com/2021/09/kevin-bacon-blumhouse-john-logan-horror-movie-1234842347/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> [[Кери Престон]],<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|title=''The Good Fight''{{'}}s Carrie Preston Joins John Logan's Blumhouse Feature Directorial Debut|date=September 27, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210927183216/https://deadline.com/2021/09/blumhouse-john-logan-lgbtqia-movie-casts-carrie-preston-the-good-fight-1234845173/|archive-date=September 27, 2021|url-status=live|access-date=September 27, 2021}}</ref> и [[Ана Члумски]] придружили снимању,<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|title=Anna Chlumsky Joins Blumhouse John Logan Horror Feature|date=September 30, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210930173749/https://deadline.com/2021/09/anna-chlumsky-joins-blumhouse-john-logan-horror-feature-1234847330/|archive-date=September 30, 2021|url-status=live|access-date=September 30, 2021}}</ref> а Бејкон и [[Скот Тарнер Шефилд]] ће бити егзекутивни продуценти.<ref name="BaconCast" /> Снимање је почело са кинематографом Лином Монкрифом у [[Атланта|Атланти]] 13. септембра 2021. под радним називом филма ''Rejoice''.<ref>{{cite AV media|url=https://www.instagram.com/p/CTxwlVhLyG9/ |archive-url=https://ghostarchive.org/iarchive/s/instagram/CTxwlVhLyG9 |archive-date=December 24, 2021 |url-access=registration|title=Day one! #rejoice #blumhouse|date=September 13, 2021|first=John|last=Logan|author-link=John Logan (writer)|via=[[Instagram]]|location=Camp Rutledge|access-date=October 16, 2021}}{{cbignore}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|title=What's filming in Georgia in October 2021?|date=October 15, 2021|first=Rodney|last=Ho|website=[[The Atlanta Journal-Constitution]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016221609/https://www.ajc.com/life/radiotvtalk-blog/whats-filming-in-georgia-in-october-2021/GDBECR2SBFBOVA6UWIRJUO4KLY/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> Дана 1. октобрам објављено је да ће филм бити премијерно објављен на [[Peacock (streaming service)|Пикоку]] и да ће Квеј Тан, Остин Крут, Ана Лор, Моник Ким, Кипер Коч и Дарвин дел Фабро имати улоге.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|title=John Logan Blumhouse Horror Film Headed to Peacock, Casts Six – BlumFest|date=October 1, 2021|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=October 1, 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211001211014/https://deadline.com/2021/10/john-logan-blumhouse-horror-film-peacock-debut-cast-announced-1234848096/|archive-date=October 1, 2021|url-status=live}}</ref> Дана 13. октобра, Блум је рекао да га је привукла идеја да направи филм о [[терапији конверзије]] после изласка документарца ''[[Pray Away]]''. Појаснио је да је идеја филма била потпуно Логанова, који ју је написао као {{ill|en|спекулацијски сценарио|Spec script}}.<ref>{{cite web|url=https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|title=Jason Blum on ''Welcome to the Blumhouse'', ''Five Nights at Freddy{{'}}s'', Ryan Gosling's ''Wolfman'', Bryan Fuller's ''Christine'', and More|date=October 13, 2021|first=Steve|last=Weintraub|website=[[Collider (website)|Collider]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20211016214929/https://collider.com/jason-blum-welcome-to-the-blumhouse-ryan-gosling-wolfman-interview/|archive-date=October 16, 2021|url-status=live|access-date=October 16, 2021}}</ref> == Премијера == Филм је своју премијеру имао на Филмском фестивалу [[Outfest|Аутфест]] 24. јула 2022.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2022/07/they-them-horror-movie-outfest-lgbtq-festival-director-john-logan-star-kevin-bacon-interviews-news-1235077153/|title=Outfest Wraps With World Premiere Of Kevin Bacon Horror Film ''They/Them''|date=July 25, 2022|first=Matthew|last=Carey|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=July 26, 2022}}</ref> Дана 5. августа 2022, филм је имао премијеру на стриминг платформи [[Peacock (streaming service)|Пикок]].<ref>{{Cite web |last=Vlessing |first=Etan |date=May 12, 2022 |title=Peacock Sets Premiere Date for Kevin Bacon's ''They/Them'' Slasher Pic |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/kevin-bacon-they-slash-them-slasher-peacock-premiere-date-1235145667/ |access-date=May 12, 2022 |website=[[The Hollywood Reporter]] |language=en-US}}</ref> == Пријем == На сајту [[Rotten Tomatoes|Ротен томејтос]], 48% од 23 оцене су позитивне, а просечна оцена је 5,4/10.<ref>{{cite Rotten Tomatoes|type=m|id=they_them |title=They/Them |access-date=2022-08-05}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашњи линкови == * {{IMDb title|15475804}} {{DEFAULTSORT:Тхеј Тхем}} <!--Знам да је деј/дем, али препознатљивији је под словом Т --> [[Категорија:Филмови 2022.]] [[Категорија:Филмови са ЛГБТ тематиком]] [[Категорија:Амерички слешер филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови студија Blumhouse Productions]] 583ibmveg2eflggm28lin8y5fjro3nd 0 4331819 25139251 2022-08-05T09:41:21Z Sorabino 182257 Преусмерена страница на [[Пилот (жупа)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Пилот (жупа)]] 5zeeh271t1v6ew3uze6pjvq6bigh0sn 0 4331820 25139252 2022-08-05T09:42:07Z Sorabino 182257 Преусмерена страница на [[Пилот (жупа)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Пилот (жупа)]] 5zeeh271t1v6ew3uze6pjvq6bigh0sn 0 4331821 25139253 2022-08-05T09:42:35Z Sorabino 182257 Преусмерена страница на [[Пилот (жупа)]] wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Пилот (жупа)]] 5zeeh271t1v6ew3uze6pjvq6bigh0sn 6 4331822 25139257 2022-08-05T09:46:05Z ImStevan 295267 отпремање неслободног омота путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Постер филма They/Them |Source = https://en.wikipedia.org/wiki/They/Them#/media/File:They_Them_(film)_poster.jpg |Author = Блумхаус продакшнс |Article = They/Them (филм) |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног дјелу у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Користи се само у једном чланку, ниска резолуција |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free movie poster}} 7pwzttc11ww756oux4pj66gv06sbspc 1 4331823 25139288 2022-08-05T10:10:35Z Intermedichbo 31422 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedichbo}} wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedichbo}} m58p2galhtqk8k1kfgyfm6wfvlnz6gi 25139290 25139288 2022-08-05T10:12:35Z Intermedichbo 31422 {{Википројекат Биографиј wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedichbo}} {{Википројекат Биографиј f4dc6ebpeiegicxdkzyygzwbeewf5e2 25139291 25139290 2022-08-05T10:13:17Z Intermedichbo 31422 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат медицина (чланак) |корисник= Intermedichbo}} {{Википројекат Биографијa}} tofk1onqhykjyxed3oukd2y1pltewzu 0 4331824 25139338 2022-08-05T10:51:31Z Laslovarga 2101 Нова страница: {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les… wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les Eléphantes}-)<ref>[http://www.fif-ci.com/une-details.php?newsID=4991 Les Eléphantes humilient les Mambas du Mozambique]</ref> | савез = [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|FIF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Обала Слоноваче}} | капитен = | највише наступа = (32) | најбољи стрелац = (24) | фифа шифра = -{ CIV}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings| CIV}}}} | фифа макс = 59. | фифа макс датум = март 2017 | фифа мин = 136. | фифа мин датум = 2011. | pattern_la1 = _civ20h | pattern_b1 = _civ20h | pattern_ra1 = _civ20h | pattern_sh1 = _civ20h | pattern_so1 = _civ20h | leftarm1 = FF8000 | body1 = FF8000 | rightarm1 = FF8000 | shorts1 = FF8000 | socks1 = FF8000 | pattern_la2 = _civ20a | pattern_b2 = _civ20a | pattern_ra2 = _civ20a | pattern_sh2 = _civ20a | pattern_so2 = _civ20a | leftarm2 = 0e6b51 | body2 = FFFFFF | rightarm2 = 0e6b51 | shorts2 = FFFFFF | socks2 = ffffff | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче''' ({{јез-фра|Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Обала Слоноваче|Обалу Слоноваче]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|(ФИФ)]] ({{јез-фра|Fédération Ivoirienne de Football, FIF}}), владајућег тела за фудбал у Обали Слоноваче.<ref>{{Cite web|title=FIFA|url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/CIV|access-date=|website=fifa.com|language=en}}</ref>''. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.fif-ci.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20140311030040/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|О]] [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Ф]] b80kygom3a0uv7cm0c6yqt4tgypteko 25139393 25139338 2022-08-05T11:21:09Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les Eléphantes}-)<ref>[http://www.fif-ci.com/une-details.php?newsID=4991 Les Eléphantes humilient les Mambas du Mozambique]</ref> | савез = [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|FIF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Обала Слоноваче}} | капитен = | највише наступа = (32) | најбољи стрелац = (24) | фифа шифра = -{ CIV}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings| CIV}}}} | фифа макс = 59. | фифа макс датум = март 2017 | фифа мин = 136. | фифа мин датум = 2011. | pattern_la1 = _civ20h | pattern_b1 = _civ20h | pattern_ra1 = _civ20h | pattern_sh1 = _civ20h | pattern_so1 = _civ20h | leftarm1 = FF8000 | body1 = FF8000 | rightarm1 = FF8000 | shorts1 = FF8000 | socks1 = FF8000 | pattern_la2 = _civ20a | pattern_b2 = _civ20a | pattern_ra2 = _civ20a | pattern_sh2 = _civ20a | pattern_so2 = _civ20a | leftarm2 = 0e6b51 | body2 = FFFFFF | rightarm2 = 0e6b51 | shorts2 = FFFFFF | socks2 = ffffff | прва међународна утакмица = {{рпфж|Екваторијална Гвинеја}} 0 : 3 {{рпфжД|Габон}}<br />([[Екваторијална Гвинеја]], [[10. јун]] [[2000]]) | највећа победа = {{рпфж|Луксембург}} 0 : 8 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />(Хостерт, [[Луксембург]], [[18. јун]] [[2011]]) | највећи пораз = {{рпфж|Нигерија}} 9 : 0 {{рпфжД|Екваторијална Гвинеја}}<br />Илица, [[Турска]], [[23. фебруар]] [[2021]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2011.|2011]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 4 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2006.|2006]] | најбољи резултат (регионално)2 = Шампионке [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2008.|2008]], [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче''' ({{јез-фра|Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Обала Слоноваче|Обалу Слоноваче]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|(ФИФ)]] ({{јез-фра|Fédération Ivoirienne de Football, FIF}}), владајућег тела за фудбал у Обали Слоноваче.<ref>{{Cite web|title=FIFA|url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/CIV|access-date=|website=fifa.com|language=en}}</ref>''. Свој први међународни меч одиграле су 1988. године Тим је тренутно 64. на ФИФА женској светској ранг листи и као 6. најбољи тим у [[КАФ]]-у. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.fif-ci.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20140311030040/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|О]] [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Ф]] khhv5zwyxq4ofqys59kz8ks54s2xzh0 25139405 25139393 2022-08-05T11:26:41Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les Eléphantes}-)<ref>[http://www.fif-ci.com/une-details.php?newsID=4991 Les Eléphantes humilient les Mambas du Mozambique]</ref> | савез = [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|FIF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Обала Слоноваче}} | капитен = | највише наступа = (32) | најбољи стрелац = (24) | фифа шифра = -{ CIV}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings| CIV}}}} | фифа макс = 59. | фифа макс датум = март 2017 | фифа мин = 136. | фифа мин датум = 2011. | pattern_la1 = _civ20h | pattern_b1 = _civ20h | pattern_ra1 = _civ20h | pattern_sh1 = _civ20h | pattern_so1 = _civ20h | leftarm1 = FF8000 | body1 = FF8000 | rightarm1 = FF8000 | shorts1 = FF8000 | socks1 = FF8000 | pattern_la2 = _civ20a | pattern_b2 = _civ20a | pattern_ra2 = _civ20a | pattern_sh2 = _civ20a | pattern_so2 = _civ20a | leftarm2 = 0e6b51 | body2 = FFFFFF | rightarm2 = 0e6b51 | shorts2 = FFFFFF | socks2 = ffffff | прва међународна утакмица = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 3 {{рпфжД|Холандија}}<br />([[Фошан]], [[Кина]], [[1. јун]] [[1988]]) | највећа победа = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 11 : 0 {{рпфжД|Нигер}}<br />([[Абиџан]], [[Обала Слоноваче]], [[25. октобар]] [[2021]]) | највећи пораз = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 10 {{рпфжД|Немачка}}<br />Илица, [[Турска]], [[7. јун]] [[2015]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 2 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално)2 = Треће место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче''' ({{јез-фра|Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Обала Слоноваче|Обалу Слоноваче]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|(ФИФ)]] ({{јез-фра|Fédération Ivoirienne de Football, FIF}}), владајућег тела за фудбал у Обали Слоноваче.<ref>{{Cite web|title=FIFA|url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/CIV|access-date=|website=fifa.com|language=en}}</ref>''. Свој први међународни меч одиграле су 1988. године Тим је тренутно 64. на ФИФА женској светској ранг листи и као 6. најбољи тим у [[КАФ]]-у. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.fif-ci.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20140311030040/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|О]] [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Ф]] ns4h9acubb0gi4kz8yfb57ggoshfpew 25139407 25139405 2022-08-05T11:27:29Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les Eléphantes}-)<ref>[http://www.fif-ci.com/une-details.php?newsID=4991 Les Eléphantes humilient les Mambas du Mozambique]</ref> | савез = [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|FIF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Обала Слоноваче}} | капитен = | највише наступа = (32) | најбољи стрелац = (24) | фифа шифра = -{ CIV}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings| CIV}}}} | фифа макс = 59. | фифа макс датум = март 2017 | фифа мин = 136. | фифа мин датум = 2011. | pattern_la1 = _civ20h | pattern_b1 = _civ20h | pattern_ra1 = _civ20h | pattern_sh1 = _civ20h | pattern_so1 = _civ20h | leftarm1 = FF8000 | body1 = FF8000 | rightarm1 = FF8000 | shorts1 = FF8000 | socks1 = FF8000 | pattern_la2 = _civ20a | pattern_b2 = _civ20a | pattern_ra2 = _civ20a | pattern_sh2 = _civ20a | pattern_so2 = _civ20a | leftarm2 = 0e6b51 | body2 = FFFFFF | rightarm2 = 0e6b51 | shorts2 = FFFFFF | socks2 = ffffff | прва међународна утакмица = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 3 {{рпфжД|Холандија}}<br />([[Фошан]], [[Кина]], [[1. јун]] [[1988]]) | највећа победа = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 11 : 0 {{рпфжД|Нигер}}<br />([[Абиџан]], [[Обала Слоноваче]], [[25. октобар]] [[2021]]) | највећи пораз = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 10 {{рпфжД|Немачка}}<br />[[Отава]], [[Канада]], [[7. јун]] [[2015]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 2 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално)2 = Треће место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче''' ({{јез-фра|Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Обала Слоноваче|Обалу Слоноваче]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|(ФИФ)]] ({{јез-фра|Fédération Ivoirienne de Football, FIF}}), владајућег тела за фудбал у Обали Слоноваче.<ref>{{Cite web|title=FIFA|url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/CIV|access-date=|website=fifa.com|language=en}}</ref>''. Свој први међународни меч одиграле су 1988. године Тим је тренутно 64. на ФИФА женској светској ранг листи и као 6. најбољи тим у [[КАФ]]-у. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.fif-ci.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20140311030040/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|О]] [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Ф]] bhhync7oyrz09rhaoubcm49i561ekxn 25139467 25139407 2022-08-05T11:49:05Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les Eléphantes}-)<ref>[http://www.fif-ci.com/une-details.php?newsID=4991 Les Eléphantes humilient les Mambas du Mozambique]</ref> | савез = [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|FIF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Обала Слоноваче}} | капитен = | највише наступа = (32) | најбољи стрелац = (24) | фифа шифра = -{ CIV}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings| CIV}}}} | фифа макс = 59. | фифа макс датум = март 2017 | фифа мин = 136. | фифа мин датум = 2011. | pattern_la1 = _civ20h | pattern_b1 = _civ20h | pattern_ra1 = _civ20h | pattern_sh1 = _civ20h | pattern_so1 = _civ20h | leftarm1 = FF8000 | body1 = FF8000 | rightarm1 = FF8000 | shorts1 = FF8000 | socks1 = FF8000 | pattern_la2 = _civ20a | pattern_b2 = _civ20a | pattern_ra2 = _civ20a | pattern_sh2 = _civ20a | pattern_so2 = _civ20a | leftarm2 = 0e6b51 | body2 = FFFFFF | rightarm2 = 0e6b51 | shorts2 = FFFFFF | socks2 = ffffff | прва међународна утакмица = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 3 {{рпфжД|Холандија}}<br />([[Фошан]], [[Кина]], [[1. јун]] [[1988]]) | највећа победа = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 11 : 0 {{рпфжД|Нигер}}<br />([[Абиџан]], [[Обала Слоноваче]], [[25. октобар]] [[2021]]) | највећи пораз = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 10 {{рпфжД|Немачка}}<br />[[Отава]], [[Канада]], [[7. јун]] [[2015]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 2 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално)2 = Треће место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче''' ({{јез-фра|Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Обала Слоноваче|Обалу Слоноваче]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|(ФИФ)]] ({{јез-фра|Fédération Ivoirienne de Football, FIF}}), владајућег тела за фудбал у Обали Слоноваче.<ref>{{Cite web|title=FIFA|url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/CIV|access-date=|website=fifa.com|language=en}}</ref>''. Свој први међународни меч одиграле су 1988. године Тим је тренутно 64. на ФИФА женској светској ранг листи и као 6. најбољи тим у [[КАФ]]-у. ==Историја== Године 1985. веома мало земаља на свету је имала женску фудбалску репрезентацију,<ref name="McDougall2012">{{cite book|author=Chrös McDougall|title=Soccer|url=https://books.google.com/books?id=2nrhG5ovUSQC&pg=PA45|access-date=13 April 2012|date=1 January 2012|publisher=ABDO|isbn=978-1-61783-146-1|page=45}}</ref> Обала Слоноваче није играла своју прву утакмицу признату од стране ФИФА до 1988. године<ref name=cotegotofifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=civ/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20100307164847/http://www.fifa.com/associations/association=civ/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-date=March 7, 2010|publisher=FIFA|title=Results: Côte d'Ivoire |access-date=9 June 2012|date=29 September 2009}}</ref> када су учествовале на женском ФИФА турниру по позиву 1988. године, у Групи А. Првог јуна изгубили су од Холандије са 0 : 3 у утакмици у [[Фошан]]у, [[Кина]]. Трећег јуна изгубили су од [[Женска фудбалска репрезентација Канаде|репрезентације Канаде]] са 0 : 6 такоше у Фошану. У утакмици 5. јуна изгубили су од Кине са 1 : 8 у утакмици у [[Гуангџоу]].<ref name=1988-tourney>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesw/wom-fifa88.html |title=Women's FIFA Invitational Tournament 1988 |publisher=Rsssf.com |date=2011-01-13 |access-date=2012-04-13}}</ref> Током 1992. године такмичиле су се на 1. Лионском купу — жене, одржаном у [[Лион]]у у [[Француска|Француској]] од 17. до 20. априла. У групи су изгубили од У20 тима Сједињених Држава 0 : 4, изгубили од тима ЦИС 0 : 3 и изгубили од Француске 1 : 6.<ref name=1992-lyone-cup>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesl/lyonne.html |title=Lyon'ne Cup (Women) 1992–1993 |publisher=Rsssf.com |date=2003-06-19 |access-date=2012-04-13}}</ref> Затим 2002. године тим се такмичио у 2 меча,<ref name=fifabook/> а 2003. и 2004. године нису играле ни једну утакмицу.<ref name=fifabook/> Двехиљаде пете одиграли су 3 утакмице.[7] а 2006. одиграли су 2 утакмице.<ref name=fifabook/> У 2006. тим је имао 3 тренинга недељно.<ref name=fifabook/> Године 2005. играле су у женском турниру Тоурнои де Солидарите у [[Дакар]]у, [[Сенегал]]. Осамнаестог маја изгубили су од Малија са 1 : 6, 20. маја играле нерешено су Сенегалом 3 : 3. Нису ушли у финале и на крају су завршили на последњем месту.<ref name=2005-solidarite>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesw/wom-solidarite.html |title=Tournoi de Solidarité (Women) 2005 (Dakar, Senegal) |publisher=Rsssf.com |date=2010-01-15 |access-date=2012-04-13}}</ref> 17. маја 2006. у Дакару, Того је играо нерешеноса Обалом Слоноваче са 3 : 3.<ref name=togogotofifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=tog/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20111124165223/http://www.fifa.com/associations/association=tog/fixturesresults/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=November 24, 2011|publisher=FIFA|title=Results: Togo|access-date=9 June 2012|date=29 September 2009}}</ref> 2007. године, екипа се такмичила на „Тоурнои де Цинк Нејшонс” одржаном у Уагадугу. 2. септембра играле су нерешено са репрезентацијом Малија 1 : 1, где је Рита Акафу постигла гол за тим у 65. минуту. Петог септембра су победили Того са 5 : 0 пре него што је Того дисквалификован из такмичења због довођења клупског тима. Шестог септембра су изгубили од Малија са 1 : 2.<ref name=2007-first-national-team>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/t5nat-wom07.html |title=Tournoi de Cinq Nations (Women) 2007 |publisher=Rsssf.com |date=2008-03-06 |access-date=2012-04-13}}</ref> 2010. године, Обала Слоноваче је имала тим на афричком женском првенству током прелиминарних рунди. У групи су победили Гвинеју са 5 : 1 а изгубили су од Малавија резултатом 4 : 2 у реваншу.<ref name=2010-african-women-championship>{{cite web|url=http://www.cafonline.com/competition/african-women-championship_2010/results |title=Fixtures&nbsp;— African Women Championship 2010 – CAF |publisher=Cafonline.com |access-date=2012-04-13}}</ref> На Афричком првенству за жене марта 2010. године изгубиле су у претколу, победиле су Габон код куће и у гостима са 2 : 1 и 3 : 1. У првом колу против Нигерије, изгубили су оба меча резултатом 1 : 2 и 1 : 3.<ref name=2010-africa-women-championship>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesa/afr-women2010.html |title=Africa&nbsp;— Women's Championship 2010 |publisher=Rsssf.com |access-date=2012-04-13}}</ref> Обала Слоноваче није имала тим који би се такмичио на Олимпијским играма у Африци 2011. године.<ref name=all-africa-2011-rounds>{{cite web|url=http://www.cafonline.com/competition/all-africa-games-women_2011/groups |title=Groups & standings&nbsp;— All Africa Games women 2011 – CAF |publisher=Cafonline.com |access-date=2012-04-13}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.fif-ci.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20140311030040/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|О]] [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Ф]] q425hklj2fkchqm9atigx8ycdztlizj 25139476 25139467 2022-08-05T11:51:52Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les Eléphantes}-)<ref>[http://www.fif-ci.com/une-details.php?newsID=4991 Les Eléphantes humilient les Mambas du Mozambique]</ref> | савез = [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|FIF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Обала Слоноваче}} | капитен = | највише наступа = (32) | најбољи стрелац = (24) | фифа шифра = -{ CIV}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings| CIV}}}} | фифа макс = 59. | фифа макс датум = март 2017 | фифа мин = 136. | фифа мин датум = 2011. | pattern_la1 = _civ20h | pattern_b1 = _civ20h | pattern_ra1 = _civ20h | pattern_sh1 = _civ20h | pattern_so1 = _civ20h | leftarm1 = FF8000 | body1 = FF8000 | rightarm1 = FF8000 | shorts1 = FF8000 | socks1 = FF8000 | pattern_la2 = _civ20a | pattern_b2 = _civ20a | pattern_ra2 = _civ20a | pattern_sh2 = _civ20a | pattern_so2 = _civ20a | leftarm2 = 0e6b51 | body2 = FFFFFF | rightarm2 = 0e6b51 | shorts2 = FFFFFF | socks2 = ffffff | прва међународна утакмица = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 3 {{рпфжД|Холандија}}<br />([[Фошан]], [[Кина]], [[1. јун]] [[1988]]) | највећа победа = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 11 : 0 {{рпфжД|Нигер}}<br />([[Абиџан]], [[Обала Слоноваче]], [[25. октобар]] [[2021]]) | највећи пораз = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 10 {{рпфжД|Немачка}}<br />[[Отава]], [[Канада]], [[7. јун]] [[2015]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 2 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално)2 = Треће место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче''' ({{јез-фра|Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Обала Слоноваче|Обалу Слоноваче]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|(ФИФ)]] ({{јез-фра|Fédération Ivoirienne de Football, FIF}}), владајућег тела за фудбал у Обали Слоноваче.<ref>{{Cite web|title=FIFA|url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/CIV|access-date=|website=fifa.com|language=en}}</ref>''. Свој први међународни меч одиграле су 1988. године Тим је тренутно 64. на ФИФА женској светској ранг листи и као 6. најбољи тим у [[КАФ]]-у. ==Историја== Године 1985. веома мало земаља на свету је имала женску фудбалску репрезентацију,<ref name="McDougall2012">{{cite book|author=Chrös McDougall|title=Soccer|url=https://books.google.com/books?id=2nrhG5ovUSQC&pg=PA45|access-date=13 April 2012|date=1 January 2012|publisher=ABDO|isbn=978-1-61783-146-1|page=45}}</ref> Обала Слоноваче није играла своју прву утакмицу признату од стране ФИФА до 1988. године<ref name=cotegotofifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=civ/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20100307164847/http://www.fifa.com/associations/association=civ/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-date=March 7, 2010|publisher=FIFA|title=Results: Côte d'Ivoire |access-date=9 June 2012|date=29 September 2009}}</ref> када су учествовале на женском ФИФА турниру по позиву 1988. године, у Групи А. Првог јуна изгубили су од Холандије са 0 : 3 у утакмици у [[Фошан]]у, [[Кина]]. Трећег јуна изгубили су од [[Женска фудбалска репрезентација Канаде|репрезентације Канаде]] са 0 : 6 такоше у Фошану. У утакмици 5. јуна изгубили су од Кине са 1 : 8 у утакмици у [[Гуангџоу]].<ref name=1988-tourney>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesw/wom-fifa88.html |title=Women's FIFA Invitational Tournament 1988 |publisher=Rsssf.com |date=2011-01-13 |access-date=2012-04-13}}</ref> Током 1992. године такмичиле су се на 1. Лионском купу — жене, одржаном у [[Лион]]у у [[Француска|Француској]] од 17. до 20. априла. У групи су изгубили од У20 тима Сједињених Држава 0 : 4, изгубили од тима ЦИС 0 : 3 и изгубили од Француске 1 : 6.<ref name=1992-lyone-cup>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesl/lyonne.html |title=Lyon'ne Cup (Women) 1992–1993 |publisher=Rsssf.com |date=2003-06-19 |access-date=2012-04-13}}</ref> Затим 2002. године тим се такмичио у 2 меча,<ref name=fifabook/> а 2003. и 2004. године нису играле ни једну утакмицу.<ref name=fifabook/> Двехиљаде пете одиграли су 3 утакмице.<ref name=fifabook>{{cite journal|author=FIFA|title=Women's Football Today|year=2006|url=https://www.fifa.com/mm/document/afdeveloping/women/93/77/21/factsheets.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20120814213100/http://www.fifa.com/mm/document/afdeveloping/women/93/77/21/factsheets.pdf|url-status=dead|archive-date=August 14, 2012|access-date=8 June 2012|page=57}}</ref> а 2006. одиграли су 2 утакмице.<ref name=fifabook/> У 2006. тим је имао 3 тренинга недељно.<ref name=fifabook/> Године 2005. играле су у женском турниру Тоурнои де Солидарите у [[Дакар]]у, [[Сенегал]]. Осамнаестог маја изгубили су од Малија са 1 : 6, 20. маја играле нерешено су Сенегалом 3 : 3. Нису ушли у финале и на крају су завршили на последњем месту.<ref name=2005-solidarite>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesw/wom-solidarite.html |title=Tournoi de Solidarité (Women) 2005 (Dakar, Senegal) |publisher=Rsssf.com |date=2010-01-15 |access-date=2012-04-13}}</ref> 17. маја 2006. у Дакару, Того је играо нерешеноса Обалом Слоноваче са 3 : 3.<ref name=togogotofifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=tog/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20111124165223/http://www.fifa.com/associations/association=tog/fixturesresults/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=November 24, 2011|publisher=FIFA|title=Results: Togo|access-date=9 June 2012|date=29 September 2009}}</ref> 2007. године, екипа се такмичила на „Тоурнои де Цинк Нејшонс” одржаном у Уагадугу. 2. септембра играле су нерешено са репрезентацијом Малија 1 : 1, где је Рита Акафу постигла гол за тим у 65. минуту. Петог септембра су победили Того са 5 : 0 пре него што је Того дисквалификован из такмичења због довођења клупског тима. Шестог септембра су изгубили од Малија са 1 : 2.<ref name=2007-first-national-team>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/t5nat-wom07.html |title=Tournoi de Cinq Nations (Women) 2007 |publisher=Rsssf.com |date=2008-03-06 |access-date=2012-04-13}}</ref> 2010. године, Обала Слоноваче је имала тим на афричком женском првенству током прелиминарних рунди. У групи су победили Гвинеју са 5 : 1 а изгубили су од Малавија резултатом 4 : 2 у реваншу.<ref name=2010-african-women-championship>{{cite web|url=http://www.cafonline.com/competition/african-women-championship_2010/results |title=Fixtures&nbsp;— African Women Championship 2010 – CAF |publisher=Cafonline.com |access-date=2012-04-13}}</ref> На Афричком првенству за жене марта 2010. године изгубиле су у претколу, победиле су Габон код куће и у гостима са 2 : 1 и 3 : 1. У првом колу против Нигерије, изгубили су оба меча резултатом 1 : 2 и 1 : 3.<ref name=2010-africa-women-championship>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesa/afr-women2010.html |title=Africa&nbsp;— Women's Championship 2010 |publisher=Rsssf.com |access-date=2012-04-13}}</ref> Обала Слоноваче није имала тим који би се такмичио на Олимпијским играма у Африци 2011. године.<ref name=all-africa-2011-rounds>{{cite web|url=http://www.cafonline.com/competition/all-africa-games-women_2011/groups |title=Groups & standings&nbsp;— All Africa Games women 2011 – CAF |publisher=Cafonline.com |access-date=2012-04-13}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.fif-ci.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20140311030040/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|О]] [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Ф]] dbq4hwo0buroqs6y64ylp591dqysr79 25139481 25139476 2022-08-05T11:54:53Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les Eléphantes}-)<ref>[http://www.fif-ci.com/une-details.php?newsID=4991 Les Eléphantes humilient les Mambas du Mozambique]</ref> | савез = [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|FIF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Обала Слоноваче}} | капитен = | највише наступа = (32) | најбољи стрелац = (24) | фифа шифра = -{ CIV}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings| CIV}}}} | фифа макс = 59. | фифа макс датум = март 2017 | фифа мин = 136. | фифа мин датум = 2011. | pattern_la1 = _civ20h | pattern_b1 = _civ20h | pattern_ra1 = _civ20h | pattern_sh1 = _civ20h | pattern_so1 = _civ20h | leftarm1 = FF8000 | body1 = FF8000 | rightarm1 = FF8000 | shorts1 = FF8000 | socks1 = FF8000 | pattern_la2 = _civ20a | pattern_b2 = _civ20a | pattern_ra2 = _civ20a | pattern_sh2 = _civ20a | pattern_so2 = _civ20a | leftarm2 = 0e6b51 | body2 = FFFFFF | rightarm2 = 0e6b51 | shorts2 = FFFFFF | socks2 = ffffff | прва међународна утакмица = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 3 {{рпфжД|Холандија}}<br />([[Фошан]], [[Кина]], [[1. јун]] [[1988]]) | највећа победа = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 11 : 0 {{рпфжД|Нигер}}<br />([[Абиџан]], [[Обала Слоноваче]], [[25. октобар]] [[2021]]) | највећи пораз = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 10 {{рпфжД|Немачка}}<br />[[Отава]], [[Канада]], [[7. јун]] [[2015]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 2 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално)2 = Треће место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче''' ({{јез-фра|Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Обала Слоноваче|Обалу Слоноваче]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|(ФИФ)]] ({{јез-фра|Fédération Ivoirienne de Football, FIF}}), владајућег тела за фудбал у Обали Слоноваче.<ref>{{Cite web|title=FIFA|url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/CIV|access-date=|website=fifa.com|language=en}}</ref>''. Свој први међународни меч одиграле су 1988. године Тим је тренутно 64. на ФИФА женској светској ранг листи и као 6. најбољи тим у [[КАФ]]-у. ==Историја== Године 1985. веома мало земаља на свету је имала женску фудбалску репрезентацију,<ref name="McDougall2012">{{cite book|author=Chrös McDougall|title=Soccer|url=https://books.google.com/books?id=2nrhG5ovUSQC&pg=PA45|access-date=13 April 2012|date=1 January 2012|publisher=ABDO|isbn=978-1-61783-146-1|page=45}}</ref> Обала Слоноваче није играла своју прву утакмицу признату од стране ФИФА до 1988. године<ref name=cotegotofifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=civ/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20100307164847/http://www.fifa.com/associations/association=civ/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-date=March 7, 2010|publisher=FIFA|title=Results: Côte d'Ivoire |access-date=9 June 2012|date=29 September 2009}}</ref> када су учествовале на женском ФИФА турниру по позиву 1988. године, у Групи А. Првог јуна изгубили су од Холандије са 0 : 3 у утакмици у [[Фошан]]у, [[Кина]]. Трећег јуна изгубили су од [[Женска фудбалска репрезентација Канаде|репрезентације Канаде]] са 0 : 6 такоше у Фошану. У утакмици 5. јуна изгубили су од Кине са 1 : 8 у утакмици у [[Гуангџоу]].<ref name=1988-tourney>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesw/wom-fifa88.html |title=Women's FIFA Invitational Tournament 1988 |publisher=Rsssf.com |date=2011-01-13 |access-date=2012-04-13}}</ref> Током 1992. године такмичиле су се на 1. Лионском купу — жене, одржаном у [[Лион]]у у [[Француска|Француској]] од 17. до 20. априла. У групи су изгубили од У20 тима Сједињених Држава 0 : 4, изгубили од тима ЦИС 0 : 3 и изгубили од Француске 1 : 6.<ref name=1992-lyone-cup>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesl/lyonne.html |title=Lyon'ne Cup (Women) 1992–1993 |publisher=Rsssf.com |date=2003-06-19 |access-date=2012-04-13}}</ref> Затим 2002. године тим се такмичио у 2 меча,<ref name=fifabook/> а 2003. и 2004. године нису играле ни једну утакмицу.<ref name=fifabook/> Двехиљаде пете одиграли су 3 утакмице.<ref name=fifabook>{{cite journal|author=FIFA|title=Women's Football Today|year=2006|url=https://www.fifa.com/mm/document/afdeveloping/women/93/77/21/factsheets.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20120814213100/http://www.fifa.com/mm/document/afdeveloping/women/93/77/21/factsheets.pdf|url-status=dead|archive-date=August 14, 2012|access-date=8 June 2012|page=57}}</ref> а 2006. одиграли су 2 утакмице.<ref name=fifabook/> У 2006. тим је имао 3 тренинга недељно.<ref name=fifabook/> Године 2005. играле су у женском турниру Тоурнои де Солидарите у [[Дакар]]у, [[Сенегал]]. Осамнаестог маја изгубили су од Малија са 1 : 6, 20. маја играле нерешено су Сенегалом 3 : 3. Нису ушли у финале и на крају су завршили на последњем месту.<ref name=2005-solidarite>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesw/wom-solidarite.html |title=Tournoi de Solidarité (Women) 2005 (Dakar, Senegal) |publisher=Rsssf.com |date=2010-01-15 |access-date=2012-04-13}}</ref> 17. маја 2006. у Дакару, Того је играо нерешеноса Обалом Слоноваче са 3 : 3.<ref name=togogotofifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=tog/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20111124165223/http://www.fifa.com/associations/association=tog/fixturesresults/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=November 24, 2011|publisher=FIFA|title=Results: Togo|access-date=9 June 2012|date=29 September 2009}}</ref> 2007. године, екипа се такмичила на „Тоурнои де Цинк Нејшонс” одржаном у Уагадугу. 2. септембра играле су нерешено са репрезентацијом Малија 1 : 1, где је Рита Акафу постигла гол за тим у 65. минуту. Петог септембра су победили Того са 5 : 0 пре него што је Того дисквалификован из такмичења због довођења клупског тима. Шестог септембра су изгубили од Малија са 1 : 2.<ref name=2007-first-national-team>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/t5nat-wom07.html |title=Tournoi de Cinq Nations (Women) 2007 |publisher=Rsssf.com |date=2008-03-06 |access-date=2012-04-13}}</ref> 2010. године, Обала Слоноваче је имала тим на афричком женском првенству током прелиминарних рунди. У групи су победили Гвинеју са 5 : 1 а изгубили су од Малавија резултатом 4 : 2 у реваншу.<ref name=2010-african-women-championship>{{cite web|url=http://www.cafonline.com/competition/african-women-championship_2010/results |title=Fixtures&nbsp;— African Women Championship 2010 – CAF |publisher=Cafonline.com |access-date=2012-04-13}}</ref> На Афричком првенству за жене марта 2010. године изгубиле су у претколу, победиле су Габон код куће и у гостима са 2 : 1 и 3 : 1. У првом колу против Нигерије, изгубили су оба меча резултатом 1 : 2 и 1 : 3.<ref name=2010-africa-women-championship>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesa/afr-women2010.html |title=Africa&nbsp;— Women's Championship 2010 |publisher=Rsssf.com |access-date=2012-04-13}}</ref> Обала Слоноваче није имала тим који би се такмичио на Олимпијским играма у Африци 2011. године.<ref name=all-africa-2011-rounds>{{cite web|url=http://www.cafonline.com/competition/all-africa-games-women_2011/groups |title=Groups & standings&nbsp;— All Africa Games women 2011 – CAF |publisher=Cafonline.com |access-date=2012-04-13}}</ref> Репрезентација је тренирала у [[Абиџан]]у.<ref name=goalsprogram4/> Од 2006. године, земља није имала екипу испод 17 или 20 година.<ref name=fifabook/> У јуну 2012, тим је био рангиран на 67. месту у свету од стране ФИФА и 6. најбољи тим у КАФ.<ref name=world-rank-fifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldranking/rankingtable/women/index.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20111008164448/http://www.fifa.com/worldranking/rankingtable/women/index.html |archive-date=October 8, 2011 |title=The FIFA Women's World Ranking |publisher=FIFA.com |date=2009-09-25 |access-date=9 June 2012}}</ref> Ово је био напредак за четири места у односу на март 2012. када су били на 71. месту на свету. Најлошији пласман тима у историји био је 2011. када су били на 136. месту на свету. Остале ранг-листе укључују 73 у 2006, 75 у 2007, 74 у 2008, 92 у 2009, и 77 у 2010.<ref name=historicalranks>> {{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=civ/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070706034451/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=July 6, 2007|publisher=FIFA |date=2009-09-25 |title=World Rankings|access-date=9 June 2012}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.fif-ci.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20140311030040/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|О]] [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Ф]] 1zwz07gp93wtg9i3d8jhtd7j814ra8u 25139487 25139481 2022-08-05T11:58:14Z Laslovarga 2101 /* Историја */ wikitext text/x-wiki {{About|о женској репрезентацији|за мушку репрезентацију|Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче}} {{Фудбалска репрезентација | име = Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче <br/>(-{Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}-) | грб =Cote dIvoire FA.gif | надимак = Слонице <br /> (-{Les Eléphantes}-)<ref>[http://www.fif-ci.com/une-details.php?newsID=4991 Les Eléphantes humilient les Mambas du Mozambique]</ref> | савез = [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|FIF]] | конфедерација = [[КАФ]] ([[Африка]]) | селектор = {{зас|Обала Слоноваче}} | капитен = | највише наступа = (32) | најбољи стрелац = (24) | фифа шифра = -{ CIV}- | фифа ранг = {{nowrap|{{FIFA Women's World Rankings| CIV}}}} | фифа макс = 59. | фифа макс датум = март 2017 | фифа мин = 136. | фифа мин датум = 2011. | pattern_la1 = _civ20h | pattern_b1 = _civ20h | pattern_ra1 = _civ20h | pattern_sh1 = _civ20h | pattern_so1 = _civ20h | leftarm1 = FF8000 | body1 = FF8000 | rightarm1 = FF8000 | shorts1 = FF8000 | socks1 = FF8000 | pattern_la2 = _civ20a | pattern_b2 = _civ20a | pattern_ra2 = _civ20a | pattern_sh2 = _civ20a | pattern_so2 = _civ20a | leftarm2 = 0e6b51 | body2 = FFFFFF | rightarm2 = 0e6b51 | shorts2 = FFFFFF | socks2 = ffffff | прва међународна утакмица = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 3 {{рпфжД|Холандија}}<br />([[Фошан]], [[Кина]], [[1. јун]] [[1988]]) | највећа победа = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 11 : 0 {{рпфжД|Нигер}}<br />([[Абиџан]], [[Обала Слоноваче]], [[25. октобар]] [[2021]]) | највећи пораз = {{рпфж|Обала Слоноваче}} 0 : 10 {{рпфжД|Немачка}}<br />[[Отава]], [[Канада]], [[7. јун]] [[2015]]) | број учешћа = 1 | СП први пут = [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | најбољи резултат = Групна фаза [[Светско првенство у фудбалу 2015.|2015]]. | регионално првенство = [[Фудбал на Летњим олимпијским играма#Жене|Олимпијске игре]] | број учешћа (регионално) = 0 | регионално први пут = | најбољи резултат (регионално) = | регионално првенство2 = [[Афричко првенство у фудбалу за жене|Афричко првенство]] | број учешћа (регионално)2 = 2 | регионално први пут2 = [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2012.|2012]] | најбољи резултат (регионално)2 = Треће место [[Афрички Куп нација у фудбалу за жене 2014.|2014]] | број учешћа (конфедерација) = | конфедерација први пут = | најбољи резултат (конфедерација) = }} '''Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче''' ({{јез-фра|Équipe de Côte d'Ivoire féminine de football}}) је национални [[фудбал]]ски тим који представља [[Обала Слоноваче|Обалу Слоноваче]] на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче [[Фудбалски савез Обале Слоноваче|(ФИФ)]] ({{јез-фра|Fédération Ivoirienne de Football, FIF}}), владајућег тела за фудбал у Обали Слоноваче.<ref>{{Cite web|title=FIFA|url=https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/CIV|access-date=|website=fifa.com|language=en}}</ref>''. Свој први међународни меч одиграле су 1988. године Тим је тренутно 64. на ФИФА женској светској ранг листи и као 6. најбољи тим у [[КАФ]]-у. ==Историја== Године 1985. веома мало земаља на свету је имала женску фудбалску репрезентацију,<ref name="McDougall2012">{{cite book|author=Chrös McDougall|title=Soccer|url=https://books.google.com/books?id=2nrhG5ovUSQC&pg=PA45|access-date=13 April 2012|date=1 January 2012|publisher=ABDO|isbn=978-1-61783-146-1|page=45}}</ref> Обала Слоноваче није играла своју прву утакмицу признату од стране ФИФА до 1988. године<ref name=cotegotofifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=civ/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20100307164847/http://www.fifa.com/associations/association=civ/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-date=March 7, 2010|publisher=FIFA|title=Results: Côte d'Ivoire |access-date=9 June 2012|date=29 September 2009}}</ref> када су учествовале на женском ФИФА турниру по позиву 1988. године, у Групи А. Првог јуна изгубили су од Холандије са 0 : 3 у утакмици у [[Фошан]]у, [[Кина]]. Трећег јуна изгубили су од [[Женска фудбалска репрезентација Канаде|репрезентације Канаде]] са 0 : 6 такоше у Фошану. У утакмици 5. јуна изгубили су од Кине са 1 : 8 у утакмици у [[Гуангџоу]].<ref name=1988-tourney>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesw/wom-fifa88.html |title=Women's FIFA Invitational Tournament 1988 |publisher=Rsssf.com |date=2011-01-13 |access-date=2012-04-13}}</ref> Током 1992. године такмичиле су се на 1. Лионском купу — жене, одржаном у [[Лион]]у у [[Француска|Француској]] од 17. до 20. априла. У групи су изгубили од У20 тима Сједињених Држава 0 : 4, изгубили од тима ЦИС 0 : 3 и изгубили од Француске 1 : 6.<ref name=1992-lyone-cup>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesl/lyonne.html |title=Lyon'ne Cup (Women) 1992–1993 |publisher=Rsssf.com |date=2003-06-19 |access-date=2012-04-13}}</ref> Затим 2002. године тим се такмичио у 2 меча,<ref name=fifabook/> а 2003. и 2004. године нису играле ни једну утакмицу.<ref name=fifabook/> Двехиљаде пете одиграли су 3 утакмице.<ref name=fifabook>{{cite journal|author=FIFA|title=Women's Football Today|year=2006|url=https://www.fifa.com/mm/document/afdeveloping/women/93/77/21/factsheets.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20120814213100/http://www.fifa.com/mm/document/afdeveloping/women/93/77/21/factsheets.pdf|url-status=dead|archive-date=August 14, 2012|access-date=8 June 2012|page=57}}</ref> а 2006. одиграли су 2 утакмице.<ref name=fifabook/> У 2006. тим је имао 3 тренинга недељно.<ref name=fifabook/> Године 2005. играле су у женском турниру Тоурнои де Солидарите у [[Дакар]]у, [[Сенегал]]. Осамнаестог маја изгубили су од Малија са 1 : 6, 20. маја играле нерешено су Сенегалом 3 : 3. Нису ушли у финале и на крају су завршили на последњем месту.<ref name=2005-solidarite>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesw/wom-solidarite.html |title=Tournoi de Solidarité (Women) 2005 (Dakar, Senegal) |publisher=Rsssf.com |date=2010-01-15 |access-date=2012-04-13}}</ref> 17. маја 2006. у Дакару, Того је играо нерешеноса Обалом Слоноваче са 3 : 3.<ref name=togogotofifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=tog/fixturesresults/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20111124165223/http://www.fifa.com/associations/association=tog/fixturesresults/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=November 24, 2011|publisher=FIFA|title=Results: Togo|access-date=9 June 2012|date=29 September 2009}}</ref> 2007. године, екипа се такмичила на „Тоурнои де Цинк Нејшонс” одржаном у Уагадугу. 2. септембра играле су нерешено са репрезентацијом Малија 1 : 1, где је Рита Акафу постигла гол за тим у 65. минуту. Петог септембра су победили Того са 5 : 0 пре него што је Того дисквалификован из такмичења због довођења клупског тима. Шестог септембра су изгубили од Малија са 1 : 2.<ref name=2007-first-national-team>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablest/t5nat-wom07.html |title=Tournoi de Cinq Nations (Women) 2007 |publisher=Rsssf.com |date=2008-03-06 |access-date=2012-04-13}}</ref> 2010. године, Обала Слоноваче је имала тим на афричком женском првенству током прелиминарних рунди. У групи су победили Гвинеју са 5 : 1 а изгубили су од Малавија резултатом 4 : 2 у реваншу.<ref name=2010-african-women-championship>{{cite web|url=http://www.cafonline.com/competition/african-women-championship_2010/results |title=Fixtures&nbsp;— African Women Championship 2010 – CAF |publisher=Cafonline.com |access-date=2012-04-13}}</ref> На Афричком првенству за жене марта 2010. године изгубиле су у претколу, победиле су Габон код куће и у гостима са 2 : 1 и 3 : 1. У првом колу против Нигерије, изгубили су оба меча резултатом 1 : 2 и 1 : 3.<ref name=2010-africa-women-championship>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesa/afr-women2010.html |title=Africa&nbsp;— Women's Championship 2010 |publisher=Rsssf.com |access-date=2012-04-13}}</ref> Обала Слоноваче није имала тим који би се такмичио на Олимпијским играма у Африци 2011. године.<ref name=all-africa-2011-rounds>{{cite web|url=http://www.cafonline.com/competition/all-africa-games-women_2011/groups |title=Groups & standings&nbsp;— All Africa Games women 2011 – CAF |publisher=Cafonline.com |access-date=2012-04-13}}</ref> Репрезентација је тренирала у [[Абиџан]]у.<ref name=goalsprogram4/> Од 2006. године, земља није имала екипу испод 17 или 20 година.<ref name=fifabook/> У јуну 2012, тим је био рангиран на 67. месту у свету од стране ФИФА и 6. најбољи тим у КАФ.<ref name=world-rank-fifa>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldranking/rankingtable/women/index.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20111008164448/http://www.fifa.com/worldranking/rankingtable/women/index.html |archive-date=October 8, 2011 |title=The FIFA Women's World Ranking |publisher=FIFA.com |date=2009-09-25 |access-date=9 June 2012}}</ref> Ово је био напредак за четири места у односу на март 2012. када су били на 71. месту на свету. Најлошији пласман тима у историји био је 2011. када су били на 136. месту на свету. Остале ранг-листе укључују 73 у 2006, 75 у 2007, 74 у 2008, 92 у 2009, и 77 у 2010.<ref name=historicalranks>> {{cite web|url=https://www.fifa.com/associations/association=civ/ranking/gender=f/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070706034451/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ranking/gender=f/index.html|url-status=dead|archive-date=July 6, 2007|publisher=FIFA |date=2009-09-25 |title=World Rankings|access-date=9 June 2012}}</ref> На афричком првенству за жене 2014. године, Обала Слоноваче је изненадила све проласком у полуфинале, а касније је остварила велики успех победивши Јужну Африку, што је резултирало да први пут наступе на Светском првенству за жене у Канади 2015. године. На каснијем турниру, Светском првенству, елиминисани су са три укупна пораза од Немачке (0 : 10), Тајланда (2 : 3) и Норвешке (1 : 3). Упркос томе што су изгубили све утакмице, гол Анжа Н'Гесана у утакмици са Норвешком проглашен је за један од десет најбољих голова на целом турниру. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == *[http://www.fif-ci.com/ Званична страница] *[https://web.archive.org/web/20140311030040/http://www.fifa.com/associations/association=civ/ ФИФА профил] {{КАФ женске репрезентације}} [[Категорија:Женска фудбалска репрезентација Обале Слоноваче| ]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|О]] [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Ф]] 80d1fpcya6fgbcu6jy7df0giznt2jya 0 4331825 25139341 2022-08-05T10:52:37Z Gudi129 276317 израда чланка wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Риши Сунак | слика = Chancellor Rishi Sunak (cropped).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Сунак 2020. | пуно_име = Риши Сунак | датум_рођења = {{датум рођења|1980|5|12| год = да}} | место_рођења = [[Саутемптон]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | држављанство = {{unbulleted list|Уједињено Краљевство}} | народност = [[Енглези|Енглез]] | вероисповест = | партија = [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативна партија]] | супружник = {{marriage|[[Акшата Мурти]]|2009}} | деца = 2 | универзитет = [[Ванчестер Колеџ]] | професија = [[политичар]] | потпис = | функција_1 = [[Секретар благајне]] | избори_1 = | датум_функције_1 = | крај_функције_1 = 5. јул 2022. | монарх_1 = | претходник_1 = [[Саџид Давид]] | наследник_1 = [[Надим Захави]] | функција_2 = Парламентарни државни подсекретар за локалну управу | датум_функције_2 = | крај_функције_2 = 9. јануар 2018. | избори_2 = | претходник_2 = Маркус Џонс | наследник_2 = Лук Хал | функција_3 = Главни секретар Трезора | почетак_функције_3 = 24. јул 2019. | крај_функције_3 = 13. фебруар 2020. | премијер_3 = [[Тереза Меј]] | претходник_3 = [[Лиз Трусс]] | наследник_3 = Стив Баркли | функција_4 = Члан парламента <br /> за [[Ричмонд Јоркс (Парламент УК)|Ричмонд Јоркс]] | почетак_функције_4 = | крај_функције_4 = | председник_владе_4 = | претходник_4 = [[Вилијам Хагуе]] | наследник_4 = | веб = {{URL|www.ready4rishi.com}} | почетак_функције_1 = 13. фебруар 2020. | премијер_1 = [[Борис Џонсон]] | премијер_2 = [[Дејвид Камерон]]<br/> [[Тереза Меј]] | почетак_функције_2 = 7. мај 2015. | датум_функције_4 = 7. мај 2015. }}'''Риши Сунак''' ({{IPAc-en|'|r|ɪ|ʃ|iː|_|ˈ|s|uː|n|æ|k}}; рођен 12. маја 1980) је британски политичар који је био [[канцелар благајне]] од 2020. до 2022. године, а претходно је био [[главни секретар Трезора]] од 2019. до 2020. године, члан [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]]. био је члан парламента (МП) за [[Ричмонд (Јоркс) (изборна јединица за британски парламент)|Ричмонд (Јоркс)]] од 2015. године. Рођен у [[Саутемптон|Саутемптону]] од [[Панџапци|панџабских]] хиндуистичких родитеља који су мигрирали у [[Британија (провинција)|Британију]] из источне Африке, Сунак се школовао на [[Ванчестер колеџ|Ванчестер колеџу]]. Након тога је студирао филозофију, политику и економију (ППЕ) на [[Линколн колеџ|Линколн колеџу]] у Оксфорду, а касније је стекао [[Master poslovne administracije|МБА]] на [[Univerzitet Stanford|Универзитету Станфорд]] у [[Калифорнија|Калифорнији]] као [[Фулбрајтов програм|Фулбрајтов стипендиста]]. Док је студирао на [[Univerzitet Stanford|Станфорду]], упознао је своју будућу супругу Акшату Мурти, ћерку [[Н. Р. Нарајана Мурти|Н. Р. Нарајане Муртија]], индијског бизнисмена милијардера који је основао [[Инфосис]]. Сунак и Мурти су 222. најбогатији људи у Британији, са заједничким богатством од 730 милиона фунти од 2022.<ref name="Durbin">{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/uk-61490481|title=Rishi Sunak and Akshata Murthy make Sunday Times Rich List|last=Durbin|first=Adam|date=20 May 2022|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709035328/https://www.bbc.com/news/uk-61490481|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> Након дипломирања, радио је за [[Goldman Sachs|Голдман Сакс]], а касније као партнер у компанијама хеџ фондова ''Управа Дечјег инвестиционог фонда'' и ''Theleme Partners''. Сунак је изабран у [[Доњи дом Британског парламента|Доњи дом]] за Ричмонд (Јоркс) у [[Северни Јоркшир|Северном Јоркширу]] на [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2015.|општим изборима 2015. године]], наследивши [[Вилијама Хејг|Вилијама Хејга]]. Сунак је подржао [[Брегзит]] на [[Референдум о чланству Уједињеног Краљевства у Европској унији|референдуму о чланству у ЕУ 2016]]. Именован је у другу владу [[Тереза Меј|Терезе Ме]]<nowiki/>ј за [[Парламентарни државни подсекретар за локалну управу|парламентарног државног подсекретара за локалну управу]] у реконструкцији 2018. Он је три пута гласао за [[Мејин споразум о повлачењу из Брегзита]]. Након што је Мејова дала оставку, Сунак је био присталица кампање [[Борис Џонсон|Бориса Џонсона]] да постане лидер конзервативаца. Након што је Џонсон изабран и именован за премијера, именовао је Сунака за [[Главни секретар трезора|главног секретара трезора]]. Сунак је заменио [[Саџид Џавид|Саџида Џавида]] на месту [[Канцелар благајне|канцелара благајне]] након његове оставке у реконструкцији кабинета у фебруару 2020. Као канцелар, Сунак је био истакнут у владином финансијском одговору на [[Пандемија ковида 19|пандемију KOВИД-19]] и њен економски утицај, укључујући шеме за задржавање посла због [[Коронавируси|коронавируса]] и ''Eat Out to Help Out''. Усред скандала [[Партигејт]], постао је први државни канцелар у британској историји који је кажњен због кршења закона док је био на функцији након што му је изречена фиксна казна за кршење прописа о [[Ковид 19|KОВИД-19]] током карантина. Он је поднео оставку на место канцелара 5. јула 2022, наводећи своје разлике у економској политици са Џонсоном у свом писму о оставци.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/rishi-sunak-and-sajid-javids-resignation-letters-in-full|title=Rishi Sunak and Sajid Javid's resignation letters in full|last=Media|first=P. A.|date=5 July 2022|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220716212338/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/rishi-sunak-and-sajid-javids-resignation-letters-in-full|archive-date=16 July 2022|url-status=live}}</ref> Сунакова оставка, заједно са оставком Џавида на место [[Секретар здравља и социјалне неге|министра здравља]], довела је до [[Борис Џонсон|Џонсонове]] оставке усред кризе владе. Он је 8. јула 2022. објавио своју кандидатуру да замени Џонсона на [[Избори за руководство конзервативне странке 2022. (УК)|изборима за руководство Конзервативне странке]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|newspaper=[[BBC News]]|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Дана 20. јула, он је први гласао међу посланицима конзервативаца, а сада се такмичи у гласању чланова странке поштом против [[Лиз Трус]], а резултати ће бити објављени 5. септембра 2022.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/live/2022/jul/20/tory-leadership-race-live-sunak-mordaunt-truss-latest-uk-politics?page=with:block-62d819708f08d02cb60ef915#block-62d819708f08d02cb60ef915|title=Sunak gets 137 votes, Truss 113 and Mordaunt 105|date=20 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=20 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220720170334/https://www.theguardian.com/politics/live/2022/jul/20/tory-leadership-race-live-sunak-mordaunt-truss-latest-uk-politics?page=with%3Ablock-62d819708f08d02cb60ef915#block-62d819708f08d02cb60ef915|archive-date=20 July 2022|language=en-GB|url-status=live}}</ref> == Рани живот и образовање == Сунак је рођен 12. маја 1980. у [[Саутемптон|Саутемптону]]<ref name="whoswho">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Hooker">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|title=Rishi Sunak: The 'whatever it takes' chancellor|last1=Hooker|first1=Lucy|date=10 July 2020|work=BBC News|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213142047/https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|archive-date=13 February 2020|last2=Espiner|first2=Tom|url-status=live}}</ref> од [[Хиндуси|хиндуистичких]] родитеља [[Панџапци|панџабског порекла]], Јашвира и Уше Сунака.<ref name="Gunn">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109|title=Middle Classes: Their Rise and Sprawl|last1=Gunn|first1=Simon|last2=Bell|first2=Rachel|date=16 June 2011|publisher=Orion|isbn=978-1-78022-073-4|page=109|access-date=15 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125539/https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109&hl=en|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Он је најстарији од троје браће и сестара.<ref name="Hooker2">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|title=Rishi Sunak: The 'whatever it takes' chancellor|last1=Hooker|first1=Lucy|date=10 July 2020|work=BBC News|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213142047/https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|archive-date=13 February 2020|last2=Espiner|first2=Tom|url-status=live}}</ref> Његов отац Јашвир је рођен и одрастао у [[Колонија и протекторат Кеније|колонији и протекторату Кеније]] (данашња [[Кенија]]), док је његова мајка Уша рођена у [[Тангањика|Тангањики]] (која је касније постала део [[Танзаније]]).<ref name="Tatler">{{cite news|url=https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|title=Take a Chancellor on me: Inside the world of Rishi Sunak|last=Judah|first=Ben|date=27 May 2020|work=Tatler|access-date=26 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628095646/https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|archive-date=28 June 2020|url-status=live}}</ref> Његови бака и деда рођени су у провинцији [[Пенџаб]], [[Британска Индија]], и мигрирали су из источне Африке са децом у [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]] 1960-их.<ref>{{Cite web|url=https://www.standard.co.uk/insider/rishi-sunak-tory-leadership-prime-minister-wealth-wife-brexit-personal-life-policies-wealth-b1012314.html|title=Are you Ready for Rishi? Everything to know about his background, wife and politics|last=Crouch|first=Giulia|date=18 July 2022|website=Evening Standard|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220718100411/https://www.standard.co.uk/insider/rishi-sunak-tory-leadership-prime-minister-wealth-wife-brexit-personal-life-policies-wealth-b1012314.html|archive-date=18 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Јашвир је био [[лекар опште праксе]], а Уша је био [[фармацеут]] који је водио локалну апотеку. <ref name="whoswho2">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Gunn2">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109|title=Middle Classes: Their Rise and Sprawl|last1=Gunn|first1=Simon|last2=Bell|first2=Rachel|date=16 June 2011|publisher=Orion|isbn=978-1-78022-073-4|page=109|access-date=15 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125539/https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109&hl=en|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.easterneye.biz/lists/rishi-sunak/|title=Rishi Sunak|work=Eastern Eye|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125540/https://www.easterneye.biz/lists/rishi-sunak/|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је похађао Строуд школу, припремну школу у [[Ромзи|Ромзију]], [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшир]], и [[Ванчестер колеџ]], независну школу за дечаке, где је био главни дечак и уредник школског листа.<ref name="Edwardes">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|title=Meet the chancellor: the real Rishi Sunak, by the people who know him best|last=Edwardes|first=Charlotte|date=1 August 2020|work=The Times|access-date=11 September 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200911224110/https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|archive-date=11 September 2020|url-access=subscription|url-status=live}}</ref><ref name="Telegraph">{{cite news|url=https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|title=Murthy son-in-law gets Hague's seat|last=Roy|first=Amit|date=20 October 2014|work=[[The Telegraph (Kolkata)|The Telegraph]]|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125619/https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Био је конобар у кући карија у [[Саутемптон|Саутемптону]] током летњег распуста.<ref name="Tatler2">{{cite news|url=https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|title=Take a Chancellor on me: Inside the world of Rishi Sunak|last=Judah|first=Ben|date=27 May 2020|work=Tatler|access-date=26 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628095646/https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|archive-date=28 June 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.andoveradvertiser.co.uk/business/18570979.rishi-sunaks-mini-budget-hampshire-reaction/|title=Rishi Sunak's mini-budget: Hampshire reaction|last=Slade|first=Darren|date=9 July 2020|work=Andover Advertiser|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200712090959/https://www.andoveradvertiser.co.uk/business/18570979.rishi-sunaks-mini-budget-hampshire-reaction/|archive-date=12 July 2020|url-status=live}}</ref> Читао је филозофију, политику и економију (ППЕ) на [[Линколн колеџ|Линколн колеџу]] у [[Оксфорд|Оксфорду]], где је први пут дипломирао 2001.<ref name="whoswho3">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Telegraph2">{{cite news|url=https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|title=Murthy son-in-law gets Hague's seat|last=Roy|first=Amit|date=20 October 2014|work=[[The Telegraph (Kolkata)|The Telegraph]]|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125619/https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Док је још био на универзитету, обављао је праксу у седишту конзервативне кампање.<ref name="Edwardes2">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|title=Meet the chancellor: the real Rishi Sunak, by the people who know him best|last=Edwardes|first=Charlotte|date=1 August 2020|work=The Times|access-date=11 September 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200911224110/https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|archive-date=11 September 2020|url-access=subscription|url-status=live}}</ref> Године 2001. интервјуисан је са својим родитељима за [[Би-Би-Си|ББЦ]]-јев документарни филм ''Средње класе: њихов успон и ширење'',<ref name="middleclasses">{{cite news|url=https://www.hindustantimes.com/world-news/rishi-sunak-s-old-video-on-no-working-class-friends-resurfaces-goes-viral-101657427705370.html|title=Rishi Sunak's old video on 'no working-class friends' resurfaces, goes viral|date=10 July 2022|work=Hindustan Times|access-date=11 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710201125/https://www.hindustantimes.com/world-news/rishi-sunak-s-old-video-on-no-working-class-friends-resurfaces-goes-viral-101657427705370.html|archive-date=10 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> током којег је приметио: „Имам пријатеље који су аристократе, имам пријатеље који су из више класе, имам пријатеље који су из радничке класе … па, не радничка класа”.<ref>{{cite web|url=https://www.spectator.co.uk/article/of-course-rishi-sunak-doesn-t-have-any-working-class-friends|title=Of course Rishi Sunak doesn't have any working-class friends|website=[[The Spectator]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711182245/https://www.spectator.co.uk/article/of-course-rishi-sunak-doesn-t-have-any-working-class-friends|archive-date=11 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> Године 2006. стекао је [[Master poslovne administracije|МБА]] на [[Univerzitet Stanford|Универзитету Станфорд]], где је био [[Фулбрајтов програм|Фулбрајтов стипендиста]].<ref name="whoswho5">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="whoswho4">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="econindia">{{cite news|url=http://economictimes.indiatimes.com/nri/nris-in-news/sudha-narayana-murthys-son-in-law-rishi-sunak-wins-polls-as-conservative-party-member/articleshow/47209420.cms|title=Sudha-Narayana Murthy's son-in-law Rishi Sunak wins polls as Conservative party member|date=9 May 2015|work=[[The Economic Times]]|access-date=9 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150512011704/http://economictimes.indiatimes.com/nri/nris-in-news/sudha-narayana-murthys-son-in-law-rishi-sunak-wins-polls-as-conservative-party-member/articleshow/47209420.cms|archive-date=12 May 2015|url-status=live}}</ref> == Канцелар благајне (2020–2022) == [[Датотека:Official_portrait_of_Rishi_Sunak_crop_2.jpg|мини|201x201пискел|Сунаков званични портрет као канцелар благајне]] === Именовање === У недељама које су претходиле Сунаковом именовању за [[Канцелар благајне|канцелара благајне]], бројни брифинзи у штампи сугерисали су да би се могло успоставити ново економско министарство на челу са Сунаком, како би се смањила моћ и политички утицај канцелара [[Саџид Џавид|Саџида Џавида]] у [[Министарство финансија Уједињеног Краљевства|Министарству финансија]]. Сунак се сматрао лојалистом Џонсону, фаворизованом од [[Доминик Камингс|Доминика Камингса]], и сматран је министром у "звезди у успону" који је вешто представљао премијера током изборних дебата 2019.<ref>{{cite news|url=https://www.ft.com/content/35e7bf74-1521-11ea-9ee4-11f260415385|title=Johnson's 'favourite minister' tipped to run super-ministry|last=Parker|first=George|date=25 December 2019|work=Financial Times|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200609215019/https://www.ft.com/content/35e7bf74-1521-11ea-9ee4-11f260415385|archive-date=9 June 2020|url-status=live|url-access=subscription}}</ref> До фебруара 2020, [[The Guardian|Гардијан]] је известио да ће Џавид остати у улози канцелара и да ће Сунак остати на месту [[Главни секретар трезора|главног секретара трезора]], како би премијеров главни саветник Камингс „држао на оку“ Џавида.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/05/johnson-loyalists-to-be-rewarded-in-long-awaited-reshuffle|title=Ministers jostle as Johnson plans long-awaited reshuffle|last=Mason, Rowena|date=5 February 2020|work=The Guardian|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200609222424/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/05/johnson-loyalists-to-be-rewarded-in-long-awaited-reshuffle|archive-date=9 June 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је унапређен у канцелара 13. фебруара 2020. у оквиру реконструкције кабинета, након што је истог дана поднео оставку његов претходник Џавид.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51491662|title=Cabinet reshuffle: Sajid Javid resigns as chancellor|date=13 February 2020|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213120158/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51491662|archive-date=13 February 2020|url-status=live|access-date=13 February 2020}}</ref><ref name="javidguardian">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|title=Sajid Javid resigns as chancellor amid Johnson reshuffle|last1=Mason|first1=Rowena|date=13 February 2020|work=The Guardian|access-date=13 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213121054/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|archive-date=13 February 2020|last2=Stewart|first2=Heather|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref> Џавид је поднео оставку на место [[Канцелар благајне|канцелара благајне]] након састанка са [[Борис Џонсон|премијером Џонсоном]]. Током састанка, Џонсон је понудио да задржи своју позицију под условом да отпусти све своје саветнике у Трезору, да буду замењени појединцима које је одабрао Камингс. Након што је поднео оставку, Џавид је рекао [[Асоцијација за штампу|Асоцијацији за штампу]] да „ниједан министар који поштује себе неће прихватити те услове“.<ref name="javidguardian2">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|title=Sajid Javid resigns as chancellor amid Johnson reshuffle|last1=Mason|first1=Rowena|date=13 February 2020|work=The Guardian|access-date=13 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213121054/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|archive-date=13 February 2020|last2=Stewart|first2=Heather|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.rte.ie/news/business/2020/0213/1115043-sajid-javid-quits-as-british-chancellor/|title=Sajid Javid quits as British Chancellor|date=13 February 2020|work=RTÉ|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200502031342/https://www.rte.ie/news/business/2020/0213/1115043-sajid-javid-quits-as-british-chancellor/|archive-date=2 May 2020|url-status=live}}</ref> Неки политички коментатори виде Сунаково именовање као сигнал за крај независности Трезора од [[Даунинг стрит, Лондон|Даунинг стрита]], при чему Роберт Шримсли, главни политички коментатор [[Фајненшал тајмс|Фајненшел тајмса]], тврди да „добра влада често зависи од виших министара – а посебно од канцеларке – да бори се против лоших идеја“.<ref>{{cite news|url=https://www.ft.com/content/f1e8b996-4e59-11ea-95a0-43d18ec715f5|title=Johnson has backed Cummings over his chancellor — and there will be a cost|last=Shrimsley|first=Robert|date=13 February 2020|work=Financial Times|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200531232147/https://www.ft.com/content/f1e8b996-4e59-11ea-95a0-43d18ec715f5|archive-date=31 May 2020|url-status=live|url-access=subscription}}</ref> === Пандемија КОВИД-19 === [[Датотека:10_Downing_Street_COVID-19_press_conference,_20_March_2020.png|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:10_Downing_Street_COVID-19_press_conference,_20_March_2020.png|мини|Сунак на конференцији за новинаре 20. марта 2020. са премијером [[Борис Џонсон|Борисом Џонсоном]] и замеником главног медицинског службеника Џени Харис]] [[Датотека:Sue_Gray_report_Fig_3.jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Sue_Gray_report_Fig_3.jpg|мини|[[Борис Џонсон]] и Сунак на прослави рођендана првог 19. јуна 2020; обојица мушкараца су касније добили фиксне казне за присуство на скупу]] Сунаков први буџет је направљен 11. марта 2020.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/budget-to-remain-on-11-march-new-chancellor-rishi-sunak-confirms-11937001|title=Budget 2020 to remain on 11 March, new Chancellor Rishi Sunak confirms|last=Heffer|first=Greg|date=18 February 2020|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220110160322/https://news.sky.com/story/budget-to-remain-on-11-march-new-chancellor-rishi-sunak-confirms-11937001|archive-date=10 January 2022|url-status=live|access-date=18 February 2020}}</ref> Ово је укључивало најаву додатне потрошње од 30 милијарди фунти, од чега је 12 милијарди фунти додељено за ублажавање економских ефеката [[Пандемија ковида 19|пандемије КОВИД-19]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51835306|title=Budget 2020: Chancellor pumps billions into economy to combat coronavirus|date=11 March 2020|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20200515051728/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51835306|archive-date=15 May 2020|url-status=live|access-date=11 March 2020}}</ref> Пошто је пандемија изазвала финансијске последице, мере канцелара Сунака биле су критиковане јер неки радници нису могли да се квалификују за мере подршке дохотку Министарства финансија. Вршилац дужности лидера [[Либералне демократе (УК)|либералних демократа]] [[Ед Дејви]] рекао је да су људи неправедно „обешени на сушење“, а да су се „њихови послови из снова претворили у ноћне море“ након што је стотине посланика контактирало канцеларку. <ref>{{cite web|url=https://www.personneltoday.com/hr/treasury-looks-again-at-coronavirus-scheme-loophole/|title=Treasury urged to look again at coronavirus scheme loophole|last=McCulloch|first=Adam|date=3 April 2020|work=Personnel Today|publisher=[[DVV Media Group]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20200405182940/https://www.personneltoday.com/hr/treasury-looks-again-at-coronavirus-scheme-loophole/|archive-date=5 April 2020|url-status=live|access-date=5 April 2020}}</ref>[[Институт за студије запошљавања]] процијенио је да 100.000 људи не може имати право на било коју врсту државне помоћи јер су започели нови посао прекасно да би били укључени у шему задржавања посла, док је [[Британско угоститељско удружење]] обавијестило [[Одбор за одабир трезора]] да је између 350.000 и 500.000 радника у његовом сектору није имало право.<ref>{{cite web|url=https://www.employment-studies.co.uk/news/%E2%80%98falling-through-cracks%E2%80%99-or-%E2%80%98left-limbo%E2%80%99-%E2%80%93-fixing-holes-our-safety-net|title='Falling through cracks' or 'left in limbo' – fixing the holes in our safety net|last=Wilson|first=Tony|date=27 April 2020|publisher=Institute for Employment Studies|archive-url=https://web.archive.org/web/20200524073802/https://www.employment-studies.co.uk/news/%E2%80%98falling-through-cracks%E2%80%99-or-%E2%80%98left-limbo%E2%80%99-%E2%80%93-fixing-holes-our-safety-net|archive-date=24 May 2020|url-status=live|access-date=4 February 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-52551618|title=Furlough boost 'makes no difference' to thousands|last1=Homer|first1=Alex|date=15 May 2020|work=BBC News|access-date=4 February 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20200517171333/https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-52551618|archive-date=17 May 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је био део комитета министара у кабинету (који су такође чинили Џонсон, [[Мет Хенкок]] и [[Мајкл Гоув]]) који је доносио одлуке о пандемији.<ref name="Tominey">{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2020/11/02/lockdown-leak-does-future-hold-boris-johnsons-quad-committee/|title=After the lockdown leak, what does the future hold for Boris Johnson's 'quad' committee?|last=Tominey|first=Camilla|date=2 November 2020|work=The Telegraph|access-date=3 November 2020|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/politics/2020/11/02/lockdown-leak-does-future-hold-boris-johnsons-quad-committee/|archive-date=11 January 2022|url-access=subscription|url-status=live}}{{cbignore}}</ref> Сунак је добио фиксну казну заједно са Џонсоном за присуство на забави, али није дао изјаву или поднео оставку.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/apr/12/boris-johnson-and-rishi-sunak-fined-for-breaking-covid-lockdown-laws|title=Boris Johnson defies calls to quit after he and Rishi Sunak fined|date=12 April 2022|website=The Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709005208/https://www.theguardian.com/politics/2022/apr/12/boris-johnson-and-rishi-sunak-fined-for-breaking-covid-lockdown-laws|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> ==== Фиксна казна ==== [[Датотека:Rishi_Sunak,_Sajid_Javid_and_Boris_Johnson_(cropped).jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Rishi_Sunak,_Sajid_Javid_and_Boris_Johnson_(cropped).jpg|мини|Сунак (десно) и [[Саџид Давид]](лево) (прва два члана кабинета који су поднели оставку 5. јула) на слици са [[Борис Џонсон]] (у средини)]] Дана 12. априла 2022., Сунаку је изречена [[фиксна казна]] након што је [[метрополитанска полиција]] веровала да је прекршио ограничења затварања КОВИД-а тако што је присуствовао рођенданској забави.<ref name=":10">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Известан број других {{who|date=July 2022}} је такође добио фиксна обавештења о казнама, укључујући Џонсона. Сунак је постао први канцелар у британској историји за кога се верује да је прекршио закон док је био на функцији.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-61083402|title=Boris Johnson and Rishi Sunak fined over lockdown parties|last=Scott|first=Jennifer|date=12 April 2022|work=BBC News|access-date=12 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412124621/https://www.bbc.com/news/uk-politics-61083402|archive-date=12 April 2022|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/04/12/boris-johnson-rishi-sunak-took-us-mugs-lockdown-parties/|title=Boris Johnson and Rishi Sunak 'took us all for mugs', say relatives of Covid victims|last=Southworth|first=Phoebe|date=12 April 2022|work=The Telegraph|access-date=12 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412161353/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/04/12/boris-johnson-rishi-sunak-took-us-mugs-lockdown-parties/|archive-date=12 April 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> === Оставка === Дана 5. јула 2022, Сунак је поднео оставку на место канцелара неколико тренутака након што је [[Саџид Џавид]] поднео оставку на место министра здравља, усред контроверзе око оптужби за сексуално узнемиравање против посланика [[Крис Пинчер|Криса Пинчера]].<ref name="resign">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/uk-politics-62048657|title=Sunak and Javid quit cabinet as PM admits Pincher mistake|date=5 July 2022|website=BBC|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705170956/https://www.bbc.co.uk/news/live/uk-politics-62048657|archive-date=5 July 2022|url-status=live|access-date=5 July 2022}}</ref> У писму оставке Сунак је рекао: „Јавност с правом очекује да се влада води како треба, компетентно и озбиљно. Признајем да је ово можда мој последњи министарски посао, али верујем да се за ове стандарде вреди борити и зато подносим оставку. У припремама за наш предложени заједнички говор о економији следеће недеље, постало ми је јасно да су наши приступи сувише различити."<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058236|title=Rishi Sunak's and Sajid Javid's resignation letters in full|date=5 July 2022|work=BBC News|access-date=5 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705184222/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058236|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> После даљих оставки, Џонсон је 7. јула поднео оставку на место лидера Конзервативне странке.<ref>{{cite web|url=https://www.itv.com/news/2022-07-06/timeline-of-how-each-crisis-unfolded-under-boris-johnson|title=Timeline of how each crisis unfolded under Boris Johnson|date=7 July 2022|website=ITV News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190455/https://www.itv.com/news/2022-07-06/timeline-of-how-each-crisis-unfolded-under-boris-johnson|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> == Кандидатура конзервативаца за вођство 2022 == [[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|мини|Лого Сунакове кампање]] Дана 8. јула 2022, Сунак је најавио да ће се кандидовати на изборима за руководство Конзервативне странке да замени Џонсона.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/08/rishi-sunak-to-stand-for-conservative-party-leader|title=Rishi Sunak to stand for Conservative party leader|last1=Stewart|first1=Heather|date=8 July 2022|work=The Guardian|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708230639/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/08/rishi-sunak-to-stand-for-conservative-party-leader|archive-date=8 July 2022|last2=Mason|first2=Rowena|language=en|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref> Сунак је покренуо своју кампању у видео-снимку објављеном на друштвеним мрежама, пишући да ће "вратити поверење, обновити економију и поново ујединити земљу".<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/rishi-sunak-announces-conservative-leadership-bid-following-boris-johnsons-resignation-12648312|title=Boris Johnson resigns: Rishi Sunak launches bid to become next prime minister|last1=Morris|first1=Sophie|date=8 July 2022|work=[[Sky News]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://news.sky.com/story/rishi-sunak-announces-conservative-leadership-bid-following-boris-johnsons-resignation-12648312|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Рекао је да су његове вредности „патриотизам, правичност, напоран рад“.<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/first-conservative-hopefuls-announce-leadership-bids-with-more-expected-this-weekend-12648506|title=Rishi Sunak and other Conservative hopefuls announce leadership bids to replace Boris Johnson – with more expected this weekend|last1=Morris|first1=Sophie|date=9 July 2022|work=[[Sky News]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709023425/https://news.sky.com/story/first-conservative-hopefuls-announce-leadership-bids-with-more-expected-this-weekend-12648506|archive-date=9 July 2022|url-status=live}}</ref> Сунак је обећао да ће се "побити на родно неутралан језик".<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/rishi-sunak-pledges-protect-womens-rights-first-leadership-policy/|title=Rishi Sunak pledges to protect women's rights in first leadership policy pitch|last=Diver|first=Tony|date=9 July 2022|work=The Telegraph|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709184715/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/rishi-sunak-pledges-protect-womens-rights-first-leadership-policy/|archive-date=9 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> Конзервативни политичари који су подржавали Џонсона критиковали су Сунака да је „предводио оптужбе у рушењу премијера“, а [[Џејкоб Рис-Мог]] га је назвао „канцеларом високог пореза“.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/09/rishi-sunak-tory-leadership-race-boris-johnson|title=Tory MPs hit back at 'treacherous' Rishi Sunak as leadership race begins|date=9 July 2022|website=The Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709100027/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/09/rishi-sunak-tory-leadership-race-boris-johnson|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> Домен ,,readyforrishi.com<nowiki>''</nowiki> је први пут регистрован код [[ГоДеди|ГоДедија]] 23. децембра 2021. године, док је ,,ready4.rishi.com<nowiki>''</nowiki> регистрован 6. јула 2022., два дана након што је Сунак поднео оставку на место канцелара. Први домен делује као преусмеравање на други.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/tory-leadership-hopefuls-domain-web-addresses-boris-johnson|title=How Tory hopefuls snapped up campaign web addresses well before Boris Johnson quit|date=13 July 2022|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714004838/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/tory-leadership-hopefuls-domain-web-addresses-boris-johnson|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=14 July 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.heraldscotland.com/politics/20267880.kemi-badenoch-launches-tory-leadership-bid-rishi-sunak/|title=Kemi Badenoch launches Tory leadership bid after Rishi Sunak|website=[[The Herald (Glasgow)]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709204424/https://www.heraldscotland.com/politics/20267880.kemi-badenoch-launches-tory-leadership-bid-rishi-sunak/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=10 July 2022}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашне везе == {{нормативна контрола}} d614dj1n0cnrrbmuema6wxlm4i0tyj2 25139350 25139341 2022-08-05T10:54:32Z Gudi129 276317 /* Спољашне везе */ wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Риши Сунак | слика = Chancellor Rishi Sunak (cropped).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Сунак 2020. | пуно_име = Риши Сунак | датум_рођења = {{датум рођења|1980|5|12| год = да}} | место_рођења = [[Саутемптон]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | држављанство = {{unbulleted list|Уједињено Краљевство}} | народност = [[Енглези|Енглез]] | вероисповест = | партија = [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативна партија]] | супружник = {{marriage|[[Акшата Мурти]]|2009}} | деца = 2 | универзитет = [[Ванчестер Колеџ]] | професија = [[политичар]] | потпис = | функција_1 = [[Секретар благајне]] | избори_1 = | датум_функције_1 = | крај_функције_1 = 5. јул 2022. | монарх_1 = | претходник_1 = [[Саџид Давид]] | наследник_1 = [[Надим Захави]] | функција_2 = Парламентарни државни подсекретар за локалну управу | датум_функције_2 = | крај_функције_2 = 9. јануар 2018. | избори_2 = | претходник_2 = Маркус Џонс | наследник_2 = Лук Хал | функција_3 = Главни секретар Трезора | почетак_функције_3 = 24. јул 2019. | крај_функције_3 = 13. фебруар 2020. | премијер_3 = [[Тереза Меј]] | претходник_3 = [[Лиз Трусс]] | наследник_3 = Стив Баркли | функција_4 = Члан парламента <br /> за [[Ричмонд Јоркс (Парламент УК)|Ричмонд Јоркс]] | почетак_функције_4 = | крај_функције_4 = | председник_владе_4 = | претходник_4 = [[Вилијам Хагуе]] | наследник_4 = | веб = {{URL|www.ready4rishi.com}} | почетак_функције_1 = 13. фебруар 2020. | премијер_1 = [[Борис Џонсон]] | премијер_2 = [[Дејвид Камерон]]<br/> [[Тереза Меј]] | почетак_функције_2 = 7. мај 2015. | датум_функције_4 = 7. мај 2015. }}'''Риши Сунак''' ({{IPAc-en|'|r|ɪ|ʃ|iː|_|ˈ|s|uː|n|æ|k}}; рођен 12. маја 1980) је британски политичар који је био [[канцелар благајне]] од 2020. до 2022. године, а претходно је био [[главни секретар Трезора]] од 2019. до 2020. године, члан [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]]. био је члан парламента (МП) за [[Ричмонд (Јоркс) (изборна јединица за британски парламент)|Ричмонд (Јоркс)]] од 2015. године. Рођен у [[Саутемптон|Саутемптону]] од [[Панџапци|панџабских]] хиндуистичких родитеља који су мигрирали у [[Британија (провинција)|Британију]] из источне Африке, Сунак се школовао на [[Ванчестер колеџ|Ванчестер колеџу]]. Након тога је студирао филозофију, политику и економију (ППЕ) на [[Линколн колеџ|Линколн колеџу]] у Оксфорду, а касније је стекао [[Master poslovne administracije|МБА]] на [[Univerzitet Stanford|Универзитету Станфорд]] у [[Калифорнија|Калифорнији]] као [[Фулбрајтов програм|Фулбрајтов стипендиста]]. Док је студирао на [[Univerzitet Stanford|Станфорду]], упознао је своју будућу супругу Акшату Мурти, ћерку [[Н. Р. Нарајана Мурти|Н. Р. Нарајане Муртија]], индијског бизнисмена милијардера који је основао [[Инфосис]]. Сунак и Мурти су 222. најбогатији људи у Британији, са заједничким богатством од 730 милиона фунти од 2022.<ref name="Durbin">{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/uk-61490481|title=Rishi Sunak and Akshata Murthy make Sunday Times Rich List|last=Durbin|first=Adam|date=20 May 2022|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709035328/https://www.bbc.com/news/uk-61490481|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> Након дипломирања, радио је за [[Goldman Sachs|Голдман Сакс]], а касније као партнер у компанијама хеџ фондова ''Управа Дечјег инвестиционог фонда'' и ''Theleme Partners''. Сунак је изабран у [[Доњи дом Британског парламента|Доњи дом]] за Ричмонд (Јоркс) у [[Северни Јоркшир|Северном Јоркширу]] на [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2015.|општим изборима 2015. године]], наследивши [[Вилијама Хејг|Вилијама Хејга]]. Сунак је подржао [[Брегзит]] на [[Референдум о чланству Уједињеног Краљевства у Европској унији|референдуму о чланству у ЕУ 2016]]. Именован је у другу владу [[Тереза Меј|Терезе Ме]]<nowiki/>ј за [[Парламентарни државни подсекретар за локалну управу|парламентарног државног подсекретара за локалну управу]] у реконструкцији 2018. Он је три пута гласао за [[Мејин споразум о повлачењу из Брегзита]]. Након што је Мејова дала оставку, Сунак је био присталица кампање [[Борис Џонсон|Бориса Џонсона]] да постане лидер конзервативаца. Након што је Џонсон изабран и именован за премијера, именовао је Сунака за [[Главни секретар трезора|главног секретара трезора]]. Сунак је заменио [[Саџид Џавид|Саџида Џавида]] на месту [[Канцелар благајне|канцелара благајне]] након његове оставке у реконструкцији кабинета у фебруару 2020. Као канцелар, Сунак је био истакнут у владином финансијском одговору на [[Пандемија ковида 19|пандемију KOВИД-19]] и њен економски утицај, укључујући шеме за задржавање посла због [[Коронавируси|коронавируса]] и ''Eat Out to Help Out''. Усред скандала [[Партигејт]], постао је први државни канцелар у британској историји који је кажњен због кршења закона док је био на функцији након што му је изречена фиксна казна за кршење прописа о [[Ковид 19|KОВИД-19]] током карантина. Он је поднео оставку на место канцелара 5. јула 2022, наводећи своје разлике у економској политици са Џонсоном у свом писму о оставци.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/rishi-sunak-and-sajid-javids-resignation-letters-in-full|title=Rishi Sunak and Sajid Javid's resignation letters in full|last=Media|first=P. A.|date=5 July 2022|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220716212338/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/rishi-sunak-and-sajid-javids-resignation-letters-in-full|archive-date=16 July 2022|url-status=live}}</ref> Сунакова оставка, заједно са оставком Џавида на место [[Секретар здравља и социјалне неге|министра здравља]], довела је до [[Борис Џонсон|Џонсонове]] оставке усред кризе владе. Он је 8. јула 2022. објавио своју кандидатуру да замени Џонсона на [[Избори за руководство конзервативне странке 2022. (УК)|изборима за руководство Конзервативне странке]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|newspaper=[[BBC News]]|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Дана 20. јула, он је први гласао међу посланицима конзервативаца, а сада се такмичи у гласању чланова странке поштом против [[Лиз Трус]], а резултати ће бити објављени 5. септембра 2022.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/live/2022/jul/20/tory-leadership-race-live-sunak-mordaunt-truss-latest-uk-politics?page=with:block-62d819708f08d02cb60ef915#block-62d819708f08d02cb60ef915|title=Sunak gets 137 votes, Truss 113 and Mordaunt 105|date=20 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=20 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220720170334/https://www.theguardian.com/politics/live/2022/jul/20/tory-leadership-race-live-sunak-mordaunt-truss-latest-uk-politics?page=with%3Ablock-62d819708f08d02cb60ef915#block-62d819708f08d02cb60ef915|archive-date=20 July 2022|language=en-GB|url-status=live}}</ref> == Рани живот и образовање == Сунак је рођен 12. маја 1980. у [[Саутемптон|Саутемптону]]<ref name="whoswho">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Hooker">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|title=Rishi Sunak: The 'whatever it takes' chancellor|last1=Hooker|first1=Lucy|date=10 July 2020|work=BBC News|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213142047/https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|archive-date=13 February 2020|last2=Espiner|first2=Tom|url-status=live}}</ref> од [[Хиндуси|хиндуистичких]] родитеља [[Панџапци|панџабског порекла]], Јашвира и Уше Сунака.<ref name="Gunn">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109|title=Middle Classes: Their Rise and Sprawl|last1=Gunn|first1=Simon|last2=Bell|first2=Rachel|date=16 June 2011|publisher=Orion|isbn=978-1-78022-073-4|page=109|access-date=15 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125539/https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109&hl=en|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Он је најстарији од троје браће и сестара.<ref name="Hooker2">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|title=Rishi Sunak: The 'whatever it takes' chancellor|last1=Hooker|first1=Lucy|date=10 July 2020|work=BBC News|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213142047/https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|archive-date=13 February 2020|last2=Espiner|first2=Tom|url-status=live}}</ref> Његов отац Јашвир је рођен и одрастао у [[Колонија и протекторат Кеније|колонији и протекторату Кеније]] (данашња [[Кенија]]), док је његова мајка Уша рођена у [[Тангањика|Тангањики]] (која је касније постала део [[Танзаније]]).<ref name="Tatler">{{cite news|url=https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|title=Take a Chancellor on me: Inside the world of Rishi Sunak|last=Judah|first=Ben|date=27 May 2020|work=Tatler|access-date=26 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628095646/https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|archive-date=28 June 2020|url-status=live}}</ref> Његови бака и деда рођени су у провинцији [[Пенџаб]], [[Британска Индија]], и мигрирали су из источне Африке са децом у [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]] 1960-их.<ref>{{Cite web|url=https://www.standard.co.uk/insider/rishi-sunak-tory-leadership-prime-minister-wealth-wife-brexit-personal-life-policies-wealth-b1012314.html|title=Are you Ready for Rishi? Everything to know about his background, wife and politics|last=Crouch|first=Giulia|date=18 July 2022|website=Evening Standard|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220718100411/https://www.standard.co.uk/insider/rishi-sunak-tory-leadership-prime-minister-wealth-wife-brexit-personal-life-policies-wealth-b1012314.html|archive-date=18 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Јашвир је био [[лекар опште праксе]], а Уша је био [[фармацеут]] који је водио локалну апотеку. <ref name="whoswho2">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Gunn2">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109|title=Middle Classes: Their Rise and Sprawl|last1=Gunn|first1=Simon|last2=Bell|first2=Rachel|date=16 June 2011|publisher=Orion|isbn=978-1-78022-073-4|page=109|access-date=15 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125539/https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109&hl=en|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.easterneye.biz/lists/rishi-sunak/|title=Rishi Sunak|work=Eastern Eye|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125540/https://www.easterneye.biz/lists/rishi-sunak/|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је похађао Строуд школу, припремну школу у [[Ромзи|Ромзију]], [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшир]], и [[Ванчестер колеџ]], независну школу за дечаке, где је био главни дечак и уредник школског листа.<ref name="Edwardes">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|title=Meet the chancellor: the real Rishi Sunak, by the people who know him best|last=Edwardes|first=Charlotte|date=1 August 2020|work=The Times|access-date=11 September 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200911224110/https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|archive-date=11 September 2020|url-access=subscription|url-status=live}}</ref><ref name="Telegraph">{{cite news|url=https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|title=Murthy son-in-law gets Hague's seat|last=Roy|first=Amit|date=20 October 2014|work=[[The Telegraph (Kolkata)|The Telegraph]]|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125619/https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Био је конобар у кући карија у [[Саутемптон|Саутемптону]] током летњег распуста.<ref name="Tatler2">{{cite news|url=https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|title=Take a Chancellor on me: Inside the world of Rishi Sunak|last=Judah|first=Ben|date=27 May 2020|work=Tatler|access-date=26 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628095646/https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|archive-date=28 June 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.andoveradvertiser.co.uk/business/18570979.rishi-sunaks-mini-budget-hampshire-reaction/|title=Rishi Sunak's mini-budget: Hampshire reaction|last=Slade|first=Darren|date=9 July 2020|work=Andover Advertiser|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200712090959/https://www.andoveradvertiser.co.uk/business/18570979.rishi-sunaks-mini-budget-hampshire-reaction/|archive-date=12 July 2020|url-status=live}}</ref> Читао је филозофију, политику и економију (ППЕ) на [[Линколн колеџ|Линколн колеџу]] у [[Оксфорд|Оксфорду]], где је први пут дипломирао 2001.<ref name="whoswho3">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Telegraph2">{{cite news|url=https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|title=Murthy son-in-law gets Hague's seat|last=Roy|first=Amit|date=20 October 2014|work=[[The Telegraph (Kolkata)|The Telegraph]]|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125619/https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Док је још био на универзитету, обављао је праксу у седишту конзервативне кампање.<ref name="Edwardes2">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|title=Meet the chancellor: the real Rishi Sunak, by the people who know him best|last=Edwardes|first=Charlotte|date=1 August 2020|work=The Times|access-date=11 September 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200911224110/https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|archive-date=11 September 2020|url-access=subscription|url-status=live}}</ref> Године 2001. интервјуисан је са својим родитељима за [[Би-Би-Си|ББЦ]]-јев документарни филм ''Средње класе: њихов успон и ширење'',<ref name="middleclasses">{{cite news|url=https://www.hindustantimes.com/world-news/rishi-sunak-s-old-video-on-no-working-class-friends-resurfaces-goes-viral-101657427705370.html|title=Rishi Sunak's old video on 'no working-class friends' resurfaces, goes viral|date=10 July 2022|work=Hindustan Times|access-date=11 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710201125/https://www.hindustantimes.com/world-news/rishi-sunak-s-old-video-on-no-working-class-friends-resurfaces-goes-viral-101657427705370.html|archive-date=10 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> током којег је приметио: „Имам пријатеље који су аристократе, имам пријатеље који су из више класе, имам пријатеље који су из радничке класе … па, не радничка класа”.<ref>{{cite web|url=https://www.spectator.co.uk/article/of-course-rishi-sunak-doesn-t-have-any-working-class-friends|title=Of course Rishi Sunak doesn't have any working-class friends|website=[[The Spectator]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711182245/https://www.spectator.co.uk/article/of-course-rishi-sunak-doesn-t-have-any-working-class-friends|archive-date=11 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> Године 2006. стекао је [[Master poslovne administracije|МБА]] на [[Univerzitet Stanford|Универзитету Станфорд]], где је био [[Фулбрајтов програм|Фулбрајтов стипендиста]].<ref name="whoswho5">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="whoswho4">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="econindia">{{cite news|url=http://economictimes.indiatimes.com/nri/nris-in-news/sudha-narayana-murthys-son-in-law-rishi-sunak-wins-polls-as-conservative-party-member/articleshow/47209420.cms|title=Sudha-Narayana Murthy's son-in-law Rishi Sunak wins polls as Conservative party member|date=9 May 2015|work=[[The Economic Times]]|access-date=9 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150512011704/http://economictimes.indiatimes.com/nri/nris-in-news/sudha-narayana-murthys-son-in-law-rishi-sunak-wins-polls-as-conservative-party-member/articleshow/47209420.cms|archive-date=12 May 2015|url-status=live}}</ref> == Канцелар благајне (2020–2022) == [[Датотека:Official_portrait_of_Rishi_Sunak_crop_2.jpg|мини|201x201пискел|Сунаков званични портрет као канцелар благајне]] === Именовање === У недељама које су претходиле Сунаковом именовању за [[Канцелар благајне|канцелара благајне]], бројни брифинзи у штампи сугерисали су да би се могло успоставити ново економско министарство на челу са Сунаком, како би се смањила моћ и политички утицај канцелара [[Саџид Џавид|Саџида Џавида]] у [[Министарство финансија Уједињеног Краљевства|Министарству финансија]]. Сунак се сматрао лојалистом Џонсону, фаворизованом од [[Доминик Камингс|Доминика Камингса]], и сматран је министром у "звезди у успону" који је вешто представљао премијера током изборних дебата 2019.<ref>{{cite news|url=https://www.ft.com/content/35e7bf74-1521-11ea-9ee4-11f260415385|title=Johnson's 'favourite minister' tipped to run super-ministry|last=Parker|first=George|date=25 December 2019|work=Financial Times|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200609215019/https://www.ft.com/content/35e7bf74-1521-11ea-9ee4-11f260415385|archive-date=9 June 2020|url-status=live|url-access=subscription}}</ref> До фебруара 2020, [[The Guardian|Гардијан]] је известио да ће Џавид остати у улози канцелара и да ће Сунак остати на месту [[Главни секретар трезора|главног секретара трезора]], како би премијеров главни саветник Камингс „држао на оку“ Џавида.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/05/johnson-loyalists-to-be-rewarded-in-long-awaited-reshuffle|title=Ministers jostle as Johnson plans long-awaited reshuffle|last=Mason, Rowena|date=5 February 2020|work=The Guardian|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200609222424/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/05/johnson-loyalists-to-be-rewarded-in-long-awaited-reshuffle|archive-date=9 June 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је унапређен у канцелара 13. фебруара 2020. у оквиру реконструкције кабинета, након што је истог дана поднео оставку његов претходник Џавид.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51491662|title=Cabinet reshuffle: Sajid Javid resigns as chancellor|date=13 February 2020|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213120158/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51491662|archive-date=13 February 2020|url-status=live|access-date=13 February 2020}}</ref><ref name="javidguardian">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|title=Sajid Javid resigns as chancellor amid Johnson reshuffle|last1=Mason|first1=Rowena|date=13 February 2020|work=The Guardian|access-date=13 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213121054/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|archive-date=13 February 2020|last2=Stewart|first2=Heather|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref> Џавид је поднео оставку на место [[Канцелар благајне|канцелара благајне]] након састанка са [[Борис Џонсон|премијером Џонсоном]]. Током састанка, Џонсон је понудио да задржи своју позицију под условом да отпусти све своје саветнике у Трезору, да буду замењени појединцима које је одабрао Камингс. Након што је поднео оставку, Џавид је рекао [[Асоцијација за штампу|Асоцијацији за штампу]] да „ниједан министар који поштује себе неће прихватити те услове“.<ref name="javidguardian2">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|title=Sajid Javid resigns as chancellor amid Johnson reshuffle|last1=Mason|first1=Rowena|date=13 February 2020|work=The Guardian|access-date=13 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213121054/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|archive-date=13 February 2020|last2=Stewart|first2=Heather|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.rte.ie/news/business/2020/0213/1115043-sajid-javid-quits-as-british-chancellor/|title=Sajid Javid quits as British Chancellor|date=13 February 2020|work=RTÉ|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200502031342/https://www.rte.ie/news/business/2020/0213/1115043-sajid-javid-quits-as-british-chancellor/|archive-date=2 May 2020|url-status=live}}</ref> Неки политички коментатори виде Сунаково именовање као сигнал за крај независности Трезора од [[Даунинг стрит, Лондон|Даунинг стрита]], при чему Роберт Шримсли, главни политички коментатор [[Фајненшал тајмс|Фајненшел тајмса]], тврди да „добра влада често зависи од виших министара – а посебно од канцеларке – да бори се против лоших идеја“.<ref>{{cite news|url=https://www.ft.com/content/f1e8b996-4e59-11ea-95a0-43d18ec715f5|title=Johnson has backed Cummings over his chancellor — and there will be a cost|last=Shrimsley|first=Robert|date=13 February 2020|work=Financial Times|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200531232147/https://www.ft.com/content/f1e8b996-4e59-11ea-95a0-43d18ec715f5|archive-date=31 May 2020|url-status=live|url-access=subscription}}</ref> === Пандемија КОВИД-19 === [[Датотека:10_Downing_Street_COVID-19_press_conference,_20_March_2020.png|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:10_Downing_Street_COVID-19_press_conference,_20_March_2020.png|мини|Сунак на конференцији за новинаре 20. марта 2020. са премијером [[Борис Џонсон|Борисом Џонсоном]] и замеником главног медицинског службеника Џени Харис]] [[Датотека:Sue_Gray_report_Fig_3.jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Sue_Gray_report_Fig_3.jpg|мини|[[Борис Џонсон]] и Сунак на прослави рођендана првог 19. јуна 2020; обојица мушкараца су касније добили фиксне казне за присуство на скупу]] Сунаков први буџет је направљен 11. марта 2020.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/budget-to-remain-on-11-march-new-chancellor-rishi-sunak-confirms-11937001|title=Budget 2020 to remain on 11 March, new Chancellor Rishi Sunak confirms|last=Heffer|first=Greg|date=18 February 2020|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220110160322/https://news.sky.com/story/budget-to-remain-on-11-march-new-chancellor-rishi-sunak-confirms-11937001|archive-date=10 January 2022|url-status=live|access-date=18 February 2020}}</ref> Ово је укључивало најаву додатне потрошње од 30 милијарди фунти, од чега је 12 милијарди фунти додељено за ублажавање економских ефеката [[Пандемија ковида 19|пандемије КОВИД-19]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51835306|title=Budget 2020: Chancellor pumps billions into economy to combat coronavirus|date=11 March 2020|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20200515051728/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51835306|archive-date=15 May 2020|url-status=live|access-date=11 March 2020}}</ref> Пошто је пандемија изазвала финансијске последице, мере канцелара Сунака биле су критиковане јер неки радници нису могли да се квалификују за мере подршке дохотку Министарства финансија. Вршилац дужности лидера [[Либералне демократе (УК)|либералних демократа]] [[Ед Дејви]] рекао је да су људи неправедно „обешени на сушење“, а да су се „њихови послови из снова претворили у ноћне море“ након што је стотине посланика контактирало канцеларку. <ref>{{cite web|url=https://www.personneltoday.com/hr/treasury-looks-again-at-coronavirus-scheme-loophole/|title=Treasury urged to look again at coronavirus scheme loophole|last=McCulloch|first=Adam|date=3 April 2020|work=Personnel Today|publisher=[[DVV Media Group]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20200405182940/https://www.personneltoday.com/hr/treasury-looks-again-at-coronavirus-scheme-loophole/|archive-date=5 April 2020|url-status=live|access-date=5 April 2020}}</ref>[[Институт за студије запошљавања]] процијенио је да 100.000 људи не може имати право на било коју врсту државне помоћи јер су започели нови посао прекасно да би били укључени у шему задржавања посла, док је [[Британско угоститељско удружење]] обавијестило [[Одбор за одабир трезора]] да је између 350.000 и 500.000 радника у његовом сектору није имало право.<ref>{{cite web|url=https://www.employment-studies.co.uk/news/%E2%80%98falling-through-cracks%E2%80%99-or-%E2%80%98left-limbo%E2%80%99-%E2%80%93-fixing-holes-our-safety-net|title='Falling through cracks' or 'left in limbo' – fixing the holes in our safety net|last=Wilson|first=Tony|date=27 April 2020|publisher=Institute for Employment Studies|archive-url=https://web.archive.org/web/20200524073802/https://www.employment-studies.co.uk/news/%E2%80%98falling-through-cracks%E2%80%99-or-%E2%80%98left-limbo%E2%80%99-%E2%80%93-fixing-holes-our-safety-net|archive-date=24 May 2020|url-status=live|access-date=4 February 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-52551618|title=Furlough boost 'makes no difference' to thousands|last1=Homer|first1=Alex|date=15 May 2020|work=BBC News|access-date=4 February 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20200517171333/https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-52551618|archive-date=17 May 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је био део комитета министара у кабинету (који су такође чинили Џонсон, [[Мет Хенкок]] и [[Мајкл Гоув]]) који је доносио одлуке о пандемији.<ref name="Tominey">{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2020/11/02/lockdown-leak-does-future-hold-boris-johnsons-quad-committee/|title=After the lockdown leak, what does the future hold for Boris Johnson's 'quad' committee?|last=Tominey|first=Camilla|date=2 November 2020|work=The Telegraph|access-date=3 November 2020|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/politics/2020/11/02/lockdown-leak-does-future-hold-boris-johnsons-quad-committee/|archive-date=11 January 2022|url-access=subscription|url-status=live}}{{cbignore}}</ref> Сунак је добио фиксну казну заједно са Џонсоном за присуство на забави, али није дао изјаву или поднео оставку.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/apr/12/boris-johnson-and-rishi-sunak-fined-for-breaking-covid-lockdown-laws|title=Boris Johnson defies calls to quit after he and Rishi Sunak fined|date=12 April 2022|website=The Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709005208/https://www.theguardian.com/politics/2022/apr/12/boris-johnson-and-rishi-sunak-fined-for-breaking-covid-lockdown-laws|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> ==== Фиксна казна ==== [[Датотека:Rishi_Sunak,_Sajid_Javid_and_Boris_Johnson_(cropped).jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Rishi_Sunak,_Sajid_Javid_and_Boris_Johnson_(cropped).jpg|мини|Сунак (десно) и [[Саџид Давид]](лево) (прва два члана кабинета који су поднели оставку 5. јула) на слици са [[Борис Џонсон]] (у средини)]] Дана 12. априла 2022., Сунаку је изречена [[фиксна казна]] након што је [[метрополитанска полиција]] веровала да је прекршио ограничења затварања КОВИД-а тако што је присуствовао рођенданској забави.<ref name=":10">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Известан број других {{who|date=July 2022}} је такође добио фиксна обавештења о казнама, укључујући Џонсона. Сунак је постао први канцелар у британској историји за кога се верује да је прекршио закон док је био на функцији.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-61083402|title=Boris Johnson and Rishi Sunak fined over lockdown parties|last=Scott|first=Jennifer|date=12 April 2022|work=BBC News|access-date=12 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412124621/https://www.bbc.com/news/uk-politics-61083402|archive-date=12 April 2022|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/04/12/boris-johnson-rishi-sunak-took-us-mugs-lockdown-parties/|title=Boris Johnson and Rishi Sunak 'took us all for mugs', say relatives of Covid victims|last=Southworth|first=Phoebe|date=12 April 2022|work=The Telegraph|access-date=12 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412161353/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/04/12/boris-johnson-rishi-sunak-took-us-mugs-lockdown-parties/|archive-date=12 April 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> === Оставка === Дана 5. јула 2022, Сунак је поднео оставку на место канцелара неколико тренутака након што је [[Саџид Џавид]] поднео оставку на место министра здравља, усред контроверзе око оптужби за сексуално узнемиравање против посланика [[Крис Пинчер|Криса Пинчера]].<ref name="resign">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/uk-politics-62048657|title=Sunak and Javid quit cabinet as PM admits Pincher mistake|date=5 July 2022|website=BBC|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705170956/https://www.bbc.co.uk/news/live/uk-politics-62048657|archive-date=5 July 2022|url-status=live|access-date=5 July 2022}}</ref> У писму оставке Сунак је рекао: „Јавност с правом очекује да се влада води како треба, компетентно и озбиљно. Признајем да је ово можда мој последњи министарски посао, али верујем да се за ове стандарде вреди борити и зато подносим оставку. У припремама за наш предложени заједнички говор о економији следеће недеље, постало ми је јасно да су наши приступи сувише различити."<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058236|title=Rishi Sunak's and Sajid Javid's resignation letters in full|date=5 July 2022|work=BBC News|access-date=5 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705184222/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058236|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> После даљих оставки, Џонсон је 7. јула поднео оставку на место лидера Конзервативне странке.<ref>{{cite web|url=https://www.itv.com/news/2022-07-06/timeline-of-how-each-crisis-unfolded-under-boris-johnson|title=Timeline of how each crisis unfolded under Boris Johnson|date=7 July 2022|website=ITV News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190455/https://www.itv.com/news/2022-07-06/timeline-of-how-each-crisis-unfolded-under-boris-johnson|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> == Кандидатура конзервативаца за вођство 2022 == [[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|мини|Лого Сунакове кампање]] Дана 8. јула 2022, Сунак је најавио да ће се кандидовати на изборима за руководство Конзервативне странке да замени Џонсона.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/08/rishi-sunak-to-stand-for-conservative-party-leader|title=Rishi Sunak to stand for Conservative party leader|last1=Stewart|first1=Heather|date=8 July 2022|work=The Guardian|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708230639/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/08/rishi-sunak-to-stand-for-conservative-party-leader|archive-date=8 July 2022|last2=Mason|first2=Rowena|language=en|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref> Сунак је покренуо своју кампању у видео-снимку објављеном на друштвеним мрежама, пишући да ће "вратити поверење, обновити економију и поново ујединити земљу".<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/rishi-sunak-announces-conservative-leadership-bid-following-boris-johnsons-resignation-12648312|title=Boris Johnson resigns: Rishi Sunak launches bid to become next prime minister|last1=Morris|first1=Sophie|date=8 July 2022|work=[[Sky News]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://news.sky.com/story/rishi-sunak-announces-conservative-leadership-bid-following-boris-johnsons-resignation-12648312|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Рекао је да су његове вредности „патриотизам, правичност, напоран рад“.<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/first-conservative-hopefuls-announce-leadership-bids-with-more-expected-this-weekend-12648506|title=Rishi Sunak and other Conservative hopefuls announce leadership bids to replace Boris Johnson – with more expected this weekend|last1=Morris|first1=Sophie|date=9 July 2022|work=[[Sky News]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709023425/https://news.sky.com/story/first-conservative-hopefuls-announce-leadership-bids-with-more-expected-this-weekend-12648506|archive-date=9 July 2022|url-status=live}}</ref> Сунак је обећао да ће се "побити на родно неутралан језик".<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/rishi-sunak-pledges-protect-womens-rights-first-leadership-policy/|title=Rishi Sunak pledges to protect women's rights in first leadership policy pitch|last=Diver|first=Tony|date=9 July 2022|work=The Telegraph|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709184715/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/rishi-sunak-pledges-protect-womens-rights-first-leadership-policy/|archive-date=9 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> Конзервативни политичари који су подржавали Џонсона критиковали су Сунака да је „предводио оптужбе у рушењу премијера“, а [[Џејкоб Рис-Мог]] га је назвао „канцеларом високог пореза“.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/09/rishi-sunak-tory-leadership-race-boris-johnson|title=Tory MPs hit back at 'treacherous' Rishi Sunak as leadership race begins|date=9 July 2022|website=The Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709100027/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/09/rishi-sunak-tory-leadership-race-boris-johnson|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> Домен ,,readyforrishi.com<nowiki>''</nowiki> је први пут регистрован код [[ГоДеди|ГоДедија]] 23. децембра 2021. године, док је ,,ready4.rishi.com<nowiki>''</nowiki> регистрован 6. јула 2022., два дана након што је Сунак поднео оставку на место канцелара. Први домен делује као преусмеравање на други.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/tory-leadership-hopefuls-domain-web-addresses-boris-johnson|title=How Tory hopefuls snapped up campaign web addresses well before Boris Johnson quit|date=13 July 2022|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714004838/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/tory-leadership-hopefuls-domain-web-addresses-boris-johnson|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=14 July 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.heraldscotland.com/politics/20267880.kemi-badenoch-launches-tory-leadership-bid-rishi-sunak/|title=Kemi Badenoch launches Tory leadership bid after Rishi Sunak|website=[[The Herald (Glasgow)]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709204424/https://www.heraldscotland.com/politics/20267880.kemi-badenoch-launches-tory-leadership-bid-rishi-sunak/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=10 July 2022}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашне везе == {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Уједињено Краљевство}} fjy43ivjj70n9p5rzhscghmkck0hqgd 25139360 25139350 2022-08-05T10:59:56Z Gudi129 276317 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Риши Сунак | слика = Chancellor Rishi Sunak (cropped).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Сунак 2020. | пуно_име = Риши Сунак | датум_рођења = {{датум рођења|1980|5|12| год = да}} | место_рођења = [[Саутемптон]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | држављанство = {{unbulleted list|Уједињено Краљевство}} | народност = [[Енглези|Енглез]] | вероисповест = | партија = [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативна партија]] | супружник = {{marriage|[[Акшата Мурти]]|2009}} | деца = 2 | универзитет = [[Ванчестер Колеџ]] | професија = [[политичар]] | потпис = | функција_1 = [[Канцелар благајне]] | избори_1 = | датум_функције_1 = | крај_функције_1 = 5. јул 2022. | монарх_1 = | претходник_1 = [[Саџид Давид]] | наследник_1 = [[Надим Захави]] | функција_2 = Парламентарни државни подсекретар за локалну управу | датум_функције_2 = | крај_функције_2 = 9. јануар 2018. | избори_2 = | претходник_2 = Маркус Џонс | наследник_2 = Лук Хал | функција_3 = Главни секретар Трезора | почетак_функције_3 = 24. јул 2019. | крај_функције_3 = 13. фебруар 2020. | премијер_3 = [[Тереза Меј]] | претходник_3 = [[Лиз Трусс]] | наследник_3 = Стив Баркли | функција_4 = Члан парламента <br /> за [[Ричмонд Јоркс (Парламент УК)|Ричмонд Јоркс]] | почетак_функције_4 = | крај_функције_4 = | председник_владе_4 = | претходник_4 = [[Вилијам Хагуе]] | наследник_4 = | веб = {{URL|www.ready4rishi.com}} | почетак_функције_1 = 13. фебруар 2020. | премијер_1 = [[Борис Џонсон]] | премијер_2 = [[Дејвид Камерон]]<br/> [[Тереза Меј]] | почетак_функције_2 = 7. мај 2015. | датум_функције_4 = 7. мај 2015. }}'''Риши Сунак''' ({{IPAc-en|'|r|ɪ|ʃ|iː|_|ˈ|s|uː|n|æ|k}}; рођен 12. маја 1980) је британски политичар који је био [[канцелар благајне]] од 2020. до 2022. године, а претходно је био [[главни секретар Трезора]] од 2019. до 2020. године, члан [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]]. био је члан парламента (МП) за [[Ричмонд (Јоркс) (изборна јединица за британски парламент)|Ричмонд (Јоркс)]] од 2015. године. Рођен у [[Саутемптон|Саутемптону]] од [[Панџапци|панџабских]] хиндуистичких родитеља који су мигрирали у [[Британија (провинција)|Британију]] из источне Африке, Сунак се школовао на [[Ванчестер колеџ|Ванчестер колеџу]]. Након тога је студирао филозофију, политику и економију (ППЕ) на [[Линколн колеџ|Линколн колеџу]] у Оксфорду, а касније је стекао [[Master poslovne administracije|МБА]] на [[Univerzitet Stanford|Универзитету Станфорд]] у [[Калифорнија|Калифорнији]] као [[Фулбрајтов програм|Фулбрајтов стипендиста]]. Док је студирао на [[Univerzitet Stanford|Станфорду]], упознао је своју будућу супругу Акшату Мурти, ћерку [[Н. Р. Нарајана Мурти|Н. Р. Нарајане Муртија]], индијског бизнисмена милијардера који је основао [[Инфосис]]. Сунак и Мурти су 222. најбогатији људи у Британији, са заједничким богатством од 730 милиона фунти од 2022.<ref name="Durbin">{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/uk-61490481|title=Rishi Sunak and Akshata Murthy make Sunday Times Rich List|last=Durbin|first=Adam|date=20 May 2022|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709035328/https://www.bbc.com/news/uk-61490481|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> Након дипломирања, радио је за [[Goldman Sachs|Голдман Сакс]], а касније као партнер у компанијама хеџ фондова ''Управа Дечјег инвестиционог фонда'' и ''Theleme Partners''. Сунак је изабран у [[Доњи дом Британског парламента|Доњи дом]] за Ричмонд (Јоркс) у [[Северни Јоркшир|Северном Јоркширу]] на [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2015.|општим изборима 2015. године]], наследивши [[Вилијама Хејг|Вилијама Хејга]]. Сунак је подржао [[Брегзит]] на [[Референдум о чланству Уједињеног Краљевства у Европској унији|референдуму о чланству у ЕУ 2016]]. Именован је у другу владу [[Тереза Меј|Терезе Ме]]<nowiki/>ј за [[Парламентарни државни подсекретар за локалну управу|парламентарног државног подсекретара за локалну управу]] у реконструкцији 2018. Он је три пута гласао за [[Мејин споразум о повлачењу из Брегзита]]. Након што је Мејова дала оставку, Сунак је био присталица кампање [[Борис Џонсон|Бориса Џонсона]] да постане лидер конзервативаца. Након што је Џонсон изабран и именован за премијера, именовао је Сунака за [[Главни секретар трезора|главног секретара трезора]]. Сунак је заменио [[Саџид Џавид|Саџида Џавида]] на месту [[Канцелар благајне|канцелара благајне]] након његове оставке у реконструкцији кабинета у фебруару 2020. Као канцелар, Сунак је био истакнут у владином финансијском одговору на [[Пандемија ковида 19|пандемију KOВИД-19]] и њен економски утицај, укључујући шеме за задржавање посла због [[Коронавируси|коронавируса]] и ''Eat Out to Help Out''. Усред скандала [[Партигејт]], постао је први државни канцелар у британској историји који је кажњен због кршења закона док је био на функцији након што му је изречена фиксна казна за кршење прописа о [[Ковид 19|KОВИД-19]] током карантина. Он је поднео оставку на место канцелара 5. јула 2022, наводећи своје разлике у економској политици са Џонсоном у свом писму о оставци.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/rishi-sunak-and-sajid-javids-resignation-letters-in-full|title=Rishi Sunak and Sajid Javid's resignation letters in full|last=Media|first=P. A.|date=5 July 2022|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=6 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220716212338/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/05/rishi-sunak-and-sajid-javids-resignation-letters-in-full|archive-date=16 July 2022|url-status=live}}</ref> Сунакова оставка, заједно са оставком Џавида на место [[Секретар здравља и социјалне неге|министра здравља]], довела је до [[Борис Џонсон|Џонсонове]] оставке усред кризе владе. Он је 8. јула 2022. објавио своју кандидатуру да замени Џонсона на [[Избори за руководство конзервативне странке 2022. (УК)|изборима за руководство Конзервативне странке]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|newspaper=[[BBC News]]|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Дана 20. јула, он је први гласао међу посланицима конзервативаца, а сада се такмичи у гласању чланова странке поштом против [[Лиз Трус]], а резултати ће бити објављени 5. септембра 2022.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/live/2022/jul/20/tory-leadership-race-live-sunak-mordaunt-truss-latest-uk-politics?page=with:block-62d819708f08d02cb60ef915#block-62d819708f08d02cb60ef915|title=Sunak gets 137 votes, Truss 113 and Mordaunt 105|date=20 July 2022|work=[[The Guardian]]|access-date=20 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220720170334/https://www.theguardian.com/politics/live/2022/jul/20/tory-leadership-race-live-sunak-mordaunt-truss-latest-uk-politics?page=with%3Ablock-62d819708f08d02cb60ef915#block-62d819708f08d02cb60ef915|archive-date=20 July 2022|language=en-GB|url-status=live}}</ref> == Рани живот и образовање == Сунак је рођен 12. маја 1980. у [[Саутемптон|Саутемптону]]<ref name="whoswho">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Hooker">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|title=Rishi Sunak: The 'whatever it takes' chancellor|last1=Hooker|first1=Lucy|date=10 July 2020|work=BBC News|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213142047/https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|archive-date=13 February 2020|last2=Espiner|first2=Tom|url-status=live}}</ref> од [[Хиндуси|хиндуистичких]] родитеља [[Панџапци|панџабског порекла]], Јашвира и Уше Сунака.<ref name="Gunn">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109|title=Middle Classes: Their Rise and Sprawl|last1=Gunn|first1=Simon|last2=Bell|first2=Rachel|date=16 June 2011|publisher=Orion|isbn=978-1-78022-073-4|page=109|access-date=15 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125539/https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109&hl=en|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Он је најстарији од троје браће и сестара.<ref name="Hooker2">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|title=Rishi Sunak: The 'whatever it takes' chancellor|last1=Hooker|first1=Lucy|date=10 July 2020|work=BBC News|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213142047/https://www.bbc.co.uk/news/business-51490893|archive-date=13 February 2020|last2=Espiner|first2=Tom|url-status=live}}</ref> Његов отац Јашвир је рођен и одрастао у [[Колонија и протекторат Кеније|колонији и протекторату Кеније]] (данашња [[Кенија]]), док је његова мајка Уша рођена у [[Тангањика|Тангањики]] (која је касније постала део [[Танзаније]]).<ref name="Tatler">{{cite news|url=https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|title=Take a Chancellor on me: Inside the world of Rishi Sunak|last=Judah|first=Ben|date=27 May 2020|work=Tatler|access-date=26 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628095646/https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|archive-date=28 June 2020|url-status=live}}</ref> Његови бака и деда рођени су у провинцији [[Пенџаб]], [[Британска Индија]], и мигрирали су из источне Африке са децом у [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]] 1960-их.<ref>{{Cite web|url=https://www.standard.co.uk/insider/rishi-sunak-tory-leadership-prime-minister-wealth-wife-brexit-personal-life-policies-wealth-b1012314.html|title=Are you Ready for Rishi? Everything to know about his background, wife and politics|last=Crouch|first=Giulia|date=18 July 2022|website=Evening Standard|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220718100411/https://www.standard.co.uk/insider/rishi-sunak-tory-leadership-prime-minister-wealth-wife-brexit-personal-life-policies-wealth-b1012314.html|archive-date=18 July 2022|url-status=live|access-date=18 July 2022}}</ref> Јашвир је био [[лекар опште праксе]], а Уша је био [[фармацеут]] који је водио локалну апотеку. <ref name="whoswho2">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Gunn2">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109|title=Middle Classes: Their Rise and Sprawl|last1=Gunn|first1=Simon|last2=Bell|first2=Rachel|date=16 June 2011|publisher=Orion|isbn=978-1-78022-073-4|page=109|access-date=15 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125539/https://books.google.com/books?id=s98O6mjm94UC&pg=PT109&hl=en|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.easterneye.biz/lists/rishi-sunak/|title=Rishi Sunak|work=Eastern Eye|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125540/https://www.easterneye.biz/lists/rishi-sunak/|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је похађао Строуд школу, припремну школу у [[Ромзи|Ромзију]], [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшир]], и [[Ванчестер колеџ]], независну школу за дечаке, где је био главни дечак и уредник школског листа.<ref name="Edwardes">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|title=Meet the chancellor: the real Rishi Sunak, by the people who know him best|last=Edwardes|first=Charlotte|date=1 August 2020|work=The Times|access-date=11 September 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200911224110/https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|archive-date=11 September 2020|url-access=subscription|url-status=live}}</ref><ref name="Telegraph">{{cite news|url=https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|title=Murthy son-in-law gets Hague's seat|last=Roy|first=Amit|date=20 October 2014|work=[[The Telegraph (Kolkata)|The Telegraph]]|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125619/https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Био је конобар у кући карија у [[Саутемптон|Саутемптону]] током летњег распуста.<ref name="Tatler2">{{cite news|url=https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|title=Take a Chancellor on me: Inside the world of Rishi Sunak|last=Judah|first=Ben|date=27 May 2020|work=Tatler|access-date=26 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200628095646/https://www.tatler.com/article/rishi-sunak-chancellor-of-the-exchequer-feature|archive-date=28 June 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.andoveradvertiser.co.uk/business/18570979.rishi-sunaks-mini-budget-hampshire-reaction/|title=Rishi Sunak's mini-budget: Hampshire reaction|last=Slade|first=Darren|date=9 July 2020|work=Andover Advertiser|access-date=10 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200712090959/https://www.andoveradvertiser.co.uk/business/18570979.rishi-sunaks-mini-budget-hampshire-reaction/|archive-date=12 July 2020|url-status=live}}</ref> Читао је филозофију, политику и економију (ППЕ) на [[Линколн колеџ|Линколн колеџу]] у [[Оксфорд|Оксфорду]], где је први пут дипломирао 2001.<ref name="whoswho3">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="Telegraph2">{{cite news|url=https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|title=Murthy son-in-law gets Hague's seat|last=Roy|first=Amit|date=20 October 2014|work=[[The Telegraph (Kolkata)|The Telegraph]]|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20201009125619/https://www.telegraphindia.com/world/murthy-son-in-law-gets-hagues-seat/cid/1586703|archive-date=9 October 2020|url-status=live}}</ref> Док је још био на универзитету, обављао је праксу у седишту конзервативне кампање.<ref name="Edwardes2">{{cite news|url=https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|title=Meet the chancellor: the real Rishi Sunak, by the people who know him best|last=Edwardes|first=Charlotte|date=1 August 2020|work=The Times|access-date=11 September 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200911224110/https://www.thetimes.co.uk/article/meet-the-chancellor-the-real-rishi-sunak-by-the-people-who-know-him-best-q5lk3qf8l|archive-date=11 September 2020|url-access=subscription|url-status=live}}</ref> Године 2001. интервјуисан је са својим родитељима за [[Би-Би-Си|ББЦ]]-јев документарни филм ''Средње класе: њихов успон и ширење'',<ref name="middleclasses">{{cite news|url=https://www.hindustantimes.com/world-news/rishi-sunak-s-old-video-on-no-working-class-friends-resurfaces-goes-viral-101657427705370.html|title=Rishi Sunak's old video on 'no working-class friends' resurfaces, goes viral|date=10 July 2022|work=Hindustan Times|access-date=11 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220710201125/https://www.hindustantimes.com/world-news/rishi-sunak-s-old-video-on-no-working-class-friends-resurfaces-goes-viral-101657427705370.html|archive-date=10 July 2022|language=en|url-status=live}}</ref> током којег је приметио: „Имам пријатеље који су аристократе, имам пријатеље који су из више класе, имам пријатеље који су из радничке класе … па, не радничка класа”.<ref>{{cite web|url=https://www.spectator.co.uk/article/of-course-rishi-sunak-doesn-t-have-any-working-class-friends|title=Of course Rishi Sunak doesn't have any working-class friends|website=[[The Spectator]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220711182245/https://www.spectator.co.uk/article/of-course-rishi-sunak-doesn-t-have-any-working-class-friends|archive-date=11 July 2022|url-status=live|access-date=13 July 2022}}</ref> Године 2006. стекао је [[Master poslovne administracije|МБА]] на [[Univerzitet Stanford|Универзитету Станфорд]], где је био [[Фулбрајтов програм|Фулбрајтов стипендиста]].<ref name="whoswho5">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="whoswho4">{{cite book|url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|title=Sunak, Rt Hon. Rishi (born 12 May 1980)|publisher=[[A & C Black]]|isbn=978-0-19-954088-4|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U283888|access-date=1 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213151328/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-283888|archive-date=13 February 2020|url-status=live}} {{subscription required}}</ref><ref name="econindia">{{cite news|url=http://economictimes.indiatimes.com/nri/nris-in-news/sudha-narayana-murthys-son-in-law-rishi-sunak-wins-polls-as-conservative-party-member/articleshow/47209420.cms|title=Sudha-Narayana Murthy's son-in-law Rishi Sunak wins polls as Conservative party member|date=9 May 2015|work=[[The Economic Times]]|access-date=9 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150512011704/http://economictimes.indiatimes.com/nri/nris-in-news/sudha-narayana-murthys-son-in-law-rishi-sunak-wins-polls-as-conservative-party-member/articleshow/47209420.cms|archive-date=12 May 2015|url-status=live}}</ref> == Канцелар благајне (2020–2022) == [[Датотека:Official_portrait_of_Rishi_Sunak_crop_2.jpg|мини|201x201пискел|Сунаков званични портрет као канцелар благајне]] === Именовање === У недељама које су претходиле Сунаковом именовању за [[Канцелар благајне|канцелара благајне]], бројни брифинзи у штампи сугерисали су да би се могло успоставити ново економско министарство на челу са Сунаком, како би се смањила моћ и политички утицај канцелара [[Саџид Џавид|Саџида Џавида]] у [[Министарство финансија Уједињеног Краљевства|Министарству финансија]]. Сунак се сматрао лојалистом Џонсону, фаворизованом од [[Доминик Камингс|Доминика Камингса]], и сматран је министром у "звезди у успону" који је вешто представљао премијера током изборних дебата 2019.<ref>{{cite news|url=https://www.ft.com/content/35e7bf74-1521-11ea-9ee4-11f260415385|title=Johnson's 'favourite minister' tipped to run super-ministry|last=Parker|first=George|date=25 December 2019|work=Financial Times|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200609215019/https://www.ft.com/content/35e7bf74-1521-11ea-9ee4-11f260415385|archive-date=9 June 2020|url-status=live|url-access=subscription}}</ref> До фебруара 2020, [[The Guardian|Гардијан]] је известио да ће Џавид остати у улози канцелара и да ће Сунак остати на месту [[Главни секретар трезора|главног секретара трезора]], како би премијеров главни саветник Камингс „држао на оку“ Џавида.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/05/johnson-loyalists-to-be-rewarded-in-long-awaited-reshuffle|title=Ministers jostle as Johnson plans long-awaited reshuffle|last=Mason, Rowena|date=5 February 2020|work=The Guardian|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200609222424/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/05/johnson-loyalists-to-be-rewarded-in-long-awaited-reshuffle|archive-date=9 June 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је унапређен у канцелара 13. фебруара 2020. у оквиру реконструкције кабинета, након што је истог дана поднео оставку његов претходник Џавид.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51491662|title=Cabinet reshuffle: Sajid Javid resigns as chancellor|date=13 February 2020|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213120158/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51491662|archive-date=13 February 2020|url-status=live|access-date=13 February 2020}}</ref><ref name="javidguardian">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|title=Sajid Javid resigns as chancellor amid Johnson reshuffle|last1=Mason|first1=Rowena|date=13 February 2020|work=The Guardian|access-date=13 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213121054/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|archive-date=13 February 2020|last2=Stewart|first2=Heather|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref> Џавид је поднео оставку на место [[Канцелар благајне|канцелара благајне]] након састанка са [[Борис Џонсон|премијером Џонсоном]]. Током састанка, Џонсон је понудио да задржи своју позицију под условом да отпусти све своје саветнике у Трезору, да буду замењени појединцима које је одабрао Камингс. Након што је поднео оставку, Џавид је рекао [[Асоцијација за штампу|Асоцијацији за штампу]] да „ниједан министар који поштује себе неће прихватити те услове“.<ref name="javidguardian2">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|title=Sajid Javid resigns as chancellor amid Johnson reshuffle|last1=Mason|first1=Rowena|date=13 February 2020|work=The Guardian|access-date=13 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200213121054/https://www.theguardian.com/politics/2020/feb/13/sajid-javid-resigns-as-chancellor-amid-boris-johnson-reshuffle|archive-date=13 February 2020|last2=Stewart|first2=Heather|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.rte.ie/news/business/2020/0213/1115043-sajid-javid-quits-as-british-chancellor/|title=Sajid Javid quits as British Chancellor|date=13 February 2020|work=RTÉ|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200502031342/https://www.rte.ie/news/business/2020/0213/1115043-sajid-javid-quits-as-british-chancellor/|archive-date=2 May 2020|url-status=live}}</ref> Неки политички коментатори виде Сунаково именовање као сигнал за крај независности Трезора од [[Даунинг стрит, Лондон|Даунинг стрита]], при чему Роберт Шримсли, главни политички коментатор [[Фајненшал тајмс|Фајненшел тајмса]], тврди да „добра влада често зависи од виших министара – а посебно од канцеларке – да бори се против лоших идеја“.<ref>{{cite news|url=https://www.ft.com/content/f1e8b996-4e59-11ea-95a0-43d18ec715f5|title=Johnson has backed Cummings over his chancellor — and there will be a cost|last=Shrimsley|first=Robert|date=13 February 2020|work=Financial Times|access-date=28 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200531232147/https://www.ft.com/content/f1e8b996-4e59-11ea-95a0-43d18ec715f5|archive-date=31 May 2020|url-status=live|url-access=subscription}}</ref> === Пандемија КОВИД-19 === [[Датотека:10_Downing_Street_COVID-19_press_conference,_20_March_2020.png|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:10_Downing_Street_COVID-19_press_conference,_20_March_2020.png|мини|Сунак на конференцији за новинаре 20. марта 2020. са премијером [[Борис Џонсон|Борисом Џонсоном]] и замеником главног медицинског службеника Џени Харис]] [[Датотека:Sue_Gray_report_Fig_3.jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Sue_Gray_report_Fig_3.jpg|мини|[[Борис Џонсон]] и Сунак на прослави рођендана првог 19. јуна 2020; обојица мушкараца су касније добили фиксне казне за присуство на скупу]] Сунаков први буџет је направљен 11. марта 2020.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/budget-to-remain-on-11-march-new-chancellor-rishi-sunak-confirms-11937001|title=Budget 2020 to remain on 11 March, new Chancellor Rishi Sunak confirms|last=Heffer|first=Greg|date=18 February 2020|work=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220110160322/https://news.sky.com/story/budget-to-remain-on-11-march-new-chancellor-rishi-sunak-confirms-11937001|archive-date=10 January 2022|url-status=live|access-date=18 February 2020}}</ref> Ово је укључивало најаву додатне потрошње од 30 милијарди фунти, од чега је 12 милијарди фунти додељено за ублажавање економских ефеката [[Пандемија ковида 19|пандемије КОВИД-19]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51835306|title=Budget 2020: Chancellor pumps billions into economy to combat coronavirus|date=11 March 2020|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20200515051728/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51835306|archive-date=15 May 2020|url-status=live|access-date=11 March 2020}}</ref> Пошто је пандемија изазвала финансијске последице, мере канцелара Сунака биле су критиковане јер неки радници нису могли да се квалификују за мере подршке дохотку Министарства финансија. Вршилац дужности лидера [[Либералне демократе (УК)|либералних демократа]] [[Ед Дејви]] рекао је да су људи неправедно „обешени на сушење“, а да су се „њихови послови из снова претворили у ноћне море“ након што је стотине посланика контактирало канцеларку. <ref>{{cite web|url=https://www.personneltoday.com/hr/treasury-looks-again-at-coronavirus-scheme-loophole/|title=Treasury urged to look again at coronavirus scheme loophole|last=McCulloch|first=Adam|date=3 April 2020|work=Personnel Today|publisher=[[DVV Media Group]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20200405182940/https://www.personneltoday.com/hr/treasury-looks-again-at-coronavirus-scheme-loophole/|archive-date=5 April 2020|url-status=live|access-date=5 April 2020}}</ref>[[Институт за студије запошљавања]] процијенио је да 100.000 људи не може имати право на било коју врсту државне помоћи јер су започели нови посао прекасно да би били укључени у шему задржавања посла, док је [[Британско угоститељско удружење]] обавијестило [[Одбор за одабир трезора]] да је између 350.000 и 500.000 радника у његовом сектору није имало право.<ref>{{cite web|url=https://www.employment-studies.co.uk/news/%E2%80%98falling-through-cracks%E2%80%99-or-%E2%80%98left-limbo%E2%80%99-%E2%80%93-fixing-holes-our-safety-net|title='Falling through cracks' or 'left in limbo' – fixing the holes in our safety net|last=Wilson|first=Tony|date=27 April 2020|publisher=Institute for Employment Studies|archive-url=https://web.archive.org/web/20200524073802/https://www.employment-studies.co.uk/news/%E2%80%98falling-through-cracks%E2%80%99-or-%E2%80%98left-limbo%E2%80%99-%E2%80%93-fixing-holes-our-safety-net|archive-date=24 May 2020|url-status=live|access-date=4 February 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-52551618|title=Furlough boost 'makes no difference' to thousands|last1=Homer|first1=Alex|date=15 May 2020|work=BBC News|access-date=4 February 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20200517171333/https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-52551618|archive-date=17 May 2020|url-status=live}}</ref> Сунак је био део комитета министара у кабинету (који су такође чинили Џонсон, [[Мет Хенкок]] и [[Мајкл Гоув]]) који је доносио одлуке о пандемији.<ref name="Tominey">{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2020/11/02/lockdown-leak-does-future-hold-boris-johnsons-quad-committee/|title=After the lockdown leak, what does the future hold for Boris Johnson's 'quad' committee?|last=Tominey|first=Camilla|date=2 November 2020|work=The Telegraph|access-date=3 November 2020|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/politics/2020/11/02/lockdown-leak-does-future-hold-boris-johnsons-quad-committee/|archive-date=11 January 2022|url-access=subscription|url-status=live}}{{cbignore}}</ref> Сунак је добио фиксну казну заједно са Џонсоном за присуство на забави, али није дао изјаву или поднео оставку.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/apr/12/boris-johnson-and-rishi-sunak-fined-for-breaking-covid-lockdown-laws|title=Boris Johnson defies calls to quit after he and Rishi Sunak fined|date=12 April 2022|website=The Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709005208/https://www.theguardian.com/politics/2022/apr/12/boris-johnson-and-rishi-sunak-fined-for-breaking-covid-lockdown-laws|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> ==== Фиксна казна ==== [[Датотека:Rishi_Sunak,_Sajid_Javid_and_Boris_Johnson_(cropped).jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Rishi_Sunak,_Sajid_Javid_and_Boris_Johnson_(cropped).jpg|мини|Сунак (десно) и [[Саџид Давид]](лево) (прва два члана кабинета који су поднели оставку 5. јула) на слици са [[Борис Џонсон]] (у средини)]] Дана 12. априла 2022., Сунаку је изречена [[фиксна казна]] након што је [[метрополитанска полиција]] веровала да је прекршио ограничења затварања КОВИД-а тако што је присуствовао рођенданској забави.<ref name=":10">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|title=Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader|date=8 July 2022|work=[[BBC News]]|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708152408/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62099272|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Известан број других {{who|date=July 2022}} је такође добио фиксна обавештења о казнама, укључујући Џонсона. Сунак је постао први канцелар у британској историји за кога се верује да је прекршио закон док је био на функцији.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-61083402|title=Boris Johnson and Rishi Sunak fined over lockdown parties|last=Scott|first=Jennifer|date=12 April 2022|work=BBC News|access-date=12 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412124621/https://www.bbc.com/news/uk-politics-61083402|archive-date=12 April 2022|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/04/12/boris-johnson-rishi-sunak-took-us-mugs-lockdown-parties/|title=Boris Johnson and Rishi Sunak 'took us all for mugs', say relatives of Covid victims|last=Southworth|first=Phoebe|date=12 April 2022|work=The Telegraph|access-date=12 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412161353/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/04/12/boris-johnson-rishi-sunak-took-us-mugs-lockdown-parties/|archive-date=12 April 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> === Оставка === Дана 5. јула 2022, Сунак је поднео оставку на место канцелара неколико тренутака након што је [[Саџид Џавид]] поднео оставку на место министра здравља, усред контроверзе око оптужби за сексуално узнемиравање против посланика [[Крис Пинчер|Криса Пинчера]].<ref name="resign">{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/uk-politics-62048657|title=Sunak and Javid quit cabinet as PM admits Pincher mistake|date=5 July 2022|website=BBC|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705170956/https://www.bbc.co.uk/news/live/uk-politics-62048657|archive-date=5 July 2022|url-status=live|access-date=5 July 2022}}</ref> У писму оставке Сунак је рекао: „Јавност с правом очекује да се влада води како треба, компетентно и озбиљно. Признајем да је ово можда мој последњи министарски посао, али верујем да се за ове стандарде вреди борити и зато подносим оставку. У припремама за наш предложени заједнички говор о економији следеће недеље, постало ми је јасно да су наши приступи сувише различити."<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058236|title=Rishi Sunak's and Sajid Javid's resignation letters in full|date=5 July 2022|work=BBC News|access-date=5 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220705184222/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62058236|archive-date=5 July 2022|url-status=live}}</ref> После даљих оставки, Џонсон је 7. јула поднео оставку на место лидера Конзервативне странке.<ref>{{cite web|url=https://www.itv.com/news/2022-07-06/timeline-of-how-each-crisis-unfolded-under-boris-johnson|title=Timeline of how each crisis unfolded under Boris Johnson|date=7 July 2022|website=ITV News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220707190455/https://www.itv.com/news/2022-07-06/timeline-of-how-each-crisis-unfolded-under-boris-johnson|archive-date=7 July 2022|url-status=live|access-date=8 July 2022}}</ref> == Кандидатура конзервативаца за вођство 2022 == [[Датотека:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Ready_for_Rishi_logo_-_blue.png|мини|Лого Сунакове кампање]] Дана 8. јула 2022, Сунак је најавио да ће се кандидовати на изборима за руководство Конзервативне странке да замени Џонсона.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/08/rishi-sunak-to-stand-for-conservative-party-leader|title=Rishi Sunak to stand for Conservative party leader|last1=Stewart|first1=Heather|date=8 July 2022|work=The Guardian|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708230639/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/08/rishi-sunak-to-stand-for-conservative-party-leader|archive-date=8 July 2022|last2=Mason|first2=Rowena|language=en|last3=Walker|first3=Peter|url-status=live}}</ref> Сунак је покренуо своју кампању у видео-снимку објављеном на друштвеним мрежама, пишући да ће "вратити поверење, обновити економију и поново ујединити земљу".<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/rishi-sunak-announces-conservative-leadership-bid-following-boris-johnsons-resignation-12648312|title=Boris Johnson resigns: Rishi Sunak launches bid to become next prime minister|last1=Morris|first1=Sophie|date=8 July 2022|work=[[Sky News]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708233909/https://news.sky.com/story/rishi-sunak-announces-conservative-leadership-bid-following-boris-johnsons-resignation-12648312|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> Рекао је да су његове вредности „патриотизам, правичност, напоран рад“.<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/first-conservative-hopefuls-announce-leadership-bids-with-more-expected-this-weekend-12648506|title=Rishi Sunak and other Conservative hopefuls announce leadership bids to replace Boris Johnson – with more expected this weekend|last1=Morris|first1=Sophie|date=9 July 2022|work=[[Sky News]]|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709023425/https://news.sky.com/story/first-conservative-hopefuls-announce-leadership-bids-with-more-expected-this-weekend-12648506|archive-date=9 July 2022|url-status=live}}</ref> Сунак је обећао да ће се "побити на родно неутралан језик".<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/rishi-sunak-pledges-protect-womens-rights-first-leadership-policy/|title=Rishi Sunak pledges to protect women's rights in first leadership policy pitch|last=Diver|first=Tony|date=9 July 2022|work=The Telegraph|access-date=9 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709184715/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/09/rishi-sunak-pledges-protect-womens-rights-first-leadership-policy/|archive-date=9 July 2022|issn=0307-1235|url-status=live}}</ref> Конзервативни политичари који су подржавали Џонсона критиковали су Сунака да је „предводио оптужбе у рушењу премијера“, а [[Џејкоб Рис-Мог]] га је назвао „канцеларом високог пореза“.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/09/rishi-sunak-tory-leadership-race-boris-johnson|title=Tory MPs hit back at 'treacherous' Rishi Sunak as leadership race begins|date=9 July 2022|website=The Guardian|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709100027/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/09/rishi-sunak-tory-leadership-race-boris-johnson|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=9 July 2022}}</ref> Домен ,,readyforrishi.com<nowiki>''</nowiki> је први пут регистрован код [[ГоДеди|ГоДедија]] 23. децембра 2021. године, док је ,,ready4.rishi.com<nowiki>''</nowiki> регистрован 6. јула 2022., два дана након што је Сунак поднео оставку на место канцелара. Први домен делује као преусмеравање на други.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/tory-leadership-hopefuls-domain-web-addresses-boris-johnson|title=How Tory hopefuls snapped up campaign web addresses well before Boris Johnson quit|date=13 July 2022|website=[[The Guardian]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714004838/https://www.theguardian.com/politics/2022/jul/13/tory-leadership-hopefuls-domain-web-addresses-boris-johnson|archive-date=14 July 2022|url-status=live|access-date=14 July 2022}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.heraldscotland.com/politics/20267880.kemi-badenoch-launches-tory-leadership-bid-rishi-sunak/|title=Kemi Badenoch launches Tory leadership bid after Rishi Sunak|website=[[The Herald (Glasgow)]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20220709204424/https://www.heraldscotland.com/politics/20267880.kemi-badenoch-launches-tory-leadership-bid-rishi-sunak/|archive-date=9 July 2022|url-status=live|access-date=10 July 2022}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашне везе == {{нормативна контрола}} {{портал бар|Биографија|Уједињено Краљевство}} hu9ummfli2vxvtlc0ls4bam0summ07h 14 4331826 25139344 2022-08-05T10:52:51Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Ж]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Обала Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Фудбал]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Ж]] [[Категорија:Женске фудбалске репрезентације|Обала Слоноваче]] [[Категорија:Репрезентације Обале Слоноваче|Фудбал]] hwzj2gmevu6w9xst3nznzmfoimrsuy7 14 4331827 25139345 2022-08-05T10:53:24Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Фудбал у Обали Слоноваче]] 4p48xgk746csaor18jxt2ylz5uh9z26 14 4331828 25139347 2022-08-05T10:54:10Z Laslovarga 2101 Нова страница: [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|Е]] [[Категорија:Спорт у Обали Слоноваче|!]] wikitext text/x-wiki [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|Е]] [[Категорија:Спорт у Обали Слоноваче|!]] rsesr1x6dbgx3ancmc62iogk1r0r52y 25139348 25139347 2022-08-05T10:54:18Z Laslovarga 2101 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Спортске репрезентације по државама|О]] [[Категорија:Спорт у Обали Слоноваче|!]] b6l7h3gn5fu6tqhuavopb4iodo26oyk 6 4331829 25139352 2022-08-05T10:55:13Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Музички одломак}} cjd3d4w1c0wm6qwhmr8qbtuzqh1ncln 1 4331830 25139377 2022-08-05T11:07:28Z 195.130.34.74 /* Termin "nehomogeni" */ нови одељак wikitext text/x-wiki == Termin "nehomogeni" == Poštovani, skrećem pažnju na prijevod izraza "non-homologous" - nehomogeni nikako ne može biti adekvatan prijevod jer je riječ o homologiji. [[Special:Contributions/195.130.34.74|195.130.34.74]] ([[User talk:195.130.34.74|разговор]]) 13:07, 5. август 2022. (CEST) 5ciqr7p210k966kprvxzsi7vfz8hj3c 25139380 25139377 2022-08-05T11:08:35Z 195.130.34.74 /* Termin "nehomogeni" */ wikitext text/x-wiki == Termin "nehomogeni" == Poštovani, skrećem pažnju na prijevod izraza "non-homologous" - nehomogeni nikako ne može biti adekvatan prijevod jer je riječ o homologiji DNK sekvence. LP [[Special:Contributions/195.130.34.74|195.130.34.74]] ([[User talk:195.130.34.74|разговор]]) 13:07, 5. август 2022. (CEST) 91euuh928yccxkp48aee9qs0zk5feai 6 4331831 25139400 2022-08-05T11:25:23Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Музички одломак}} cjd3d4w1c0wm6qwhmr8qbtuzqh1ncln 0 4331832 25139402 2022-08-05T11:26:28Z Intermedichbo 31422 Нова страница: '''Društvo „Potpora”''' bilo je izrazito kulturno-humanitarno društvo osnovano pred кгај prošlog veka od strane beogradskog jevrejskog stanovništva, sa ciljem da...''približi učaurenu beogradsku jevrejsku zajednlcu modemoj nauci i kulturi''. == Preduslovi == S kraja 19. veka beogradski Jevreji koji su uglavnom stanovali koncentrisani u dve ili tri ulice na Jaliji (mahali dorćolskih Jevreja{{напоменa|Jalija, što je značilo priobalje ili zeml… wikitext text/x-wiki '''Društvo „Potpora”''' bilo je izrazito kulturno-humanitarno društvo osnovano pred кгај prošlog veka od strane beogradskog jevrejskog stanovništva, sa ciljem da...''približi učaurenu beogradsku jevrejsku zajednlcu modemoj nauci i kulturi''. == Preduslovi == S kraja 19. veka beogradski Jevreji koji su uglavnom stanovali koncentrisani u dve ili tri ulice na Jaliji (mahali dorćolskih Jevreja{{напоменa|Jalija, što je značilo priobalje ili zemljište pored reka. Jalija je deo starog Dorćola za vreme turske vladavine Beogradom, a zahvatala je prostor od Malog Kalemegdana, Stare električne centrale sa jedne strane i od Ulice cara Dušana do dunavske obale sa druge strane.}}), živeli su pretežno patrijarhalnim životom, vaspitavani u trgovačkom duhu, koji neprestano posvećeni interesu i brizi samo za najbllže. U tom razdoblju njihov celokupan socijalni i duhovni interes bili su pretežno podređeni strogom porodičnom životu, punom stereotipa koji su se svodili na zapošljavanje dece po trgovačkim dućanima, odakle su od najranije mladostl donosili nekakav prihod svojim porodicama. S kara 19. veka manja grupa mlađih Jevreja, budućih beogradskih intelektualaca usprotivila se idejom o emancipacije Jevrejskog podmlatka i ''stvaranju Jevrejskog intelektualnog kadra koji bi se paralelno duhovno razvijao sa svojom „sabraćom” Srbima i približio učaurenu beogradsku jevrejsku zajednlcu modemoj nauci i kulturi.'' Kako su s kraja 19. veka upravu beogradske jevrejske opštlne vodili dr Davld AlkalaJ, doktor prava, Solomon Azriel i dr Jakob Čelebonović, viženiji Jevreji i intelektualci i oni su shvatili da je u Beogradu neophodno osnovati jedno „građanskog društva” ''sa zadatkom da potpomaže mlade Jevreje na studijama visokih nauka, zanata i veština.'' === Neposredni povod za osnivanje društva === Neposredni povod da se osnuje „Društvo za potpomaganje radi izučavanja zaiiata, veština i viših akadcmskih nauka ovde i nastrani”, bila je molba za novčanu pomoć podneta Upravi beogradske Jevrejske opštine 1897. godine od strane [[Исак Алкалај|Isak Alkalaja]] (tada učenik šestog razreda gimnazije, a potom vrhovnog rabin u Kraljevini Jugoslaviji). === Osnivanje društva === Društvo je zvanično osnovano 23. septembra 1897. godine, od strane njegovig osnivači su bili: * dr Davld AlkalaJ, * Solomon Azriel, * dr Jakob Čelebonovlć, * Bencion Buli, * Benko Davičo i dr. Iako je za prvog predsednika Društva izabran Solomon Azriel, ubrzo na čelo društva je došao [[Бенцион Були|Bencion Buli]], bankar i jedan od najbogatijih članova beogradske Jevrejske zajednice u Beogradu. Osnivači Pogleda, vrlo brzo su se izdigli iznad sopstvene sredine, primajući na sebe zadatak i brigu da stvore realne uslove za nesmetano školovanje nedovoljno materijalno i novčano obezbeđenih članova beogradske jevrejske zajednice. Već prvi kadar pitomaca (poput ličnosti kao što su: dr Leon Koen, dr Buklć Pljade, dr Menahem Ruso, dr Bukus Alkalaj, dr Rafailo Margulis, dr Davld Albala, dr Isak Eškenazi), koji je dobio novčanu podršku društva, u periodu između dva svetska rata odigraće značajnu ulogu u životu jevrejske zajednlce u Beogradu. == Ostale aktivnosti Društva == U posleratnim godinama nakon Velikog rata „Potpor” održava i pojačava svoju delatnost, nakon što je tih godina na njeno čelo došao dr Bukić Pijade, njen nekadašnji pitomac. ;Zaštita ratne siročadi Na prvoj posleratnoj skupštinl održanoj 5. decembra 1920. godine, dr Bukić Pijade promoviše i novi zadatak „Potpore” - zaštita ratne siročadi. Na inicijativu „Potpore” 98 ratne siročadi uz pomoć Jevrejskog ženskog društva koje je formiralo „odbor kumica” za brigu o ratnoj siročadi, u prvih deset posleratnlh godlna prikupljena je i podeljena pomoć za ratnu siročad u vrednosti od ргеко 300.000 dinara. ;Učešče u javnom životu Uz pomenute aktivnosti, „Potpora” Je usmeravala pažnju i na razvoj celokupnog jevrejskog društva. Društvo i njegovi članovi uvode novlne u javnom životu beogradskih Jevreja. Organizuju vellke zabave, elitne po poseti 1 umetničkom nivou na kojima prikupljaju priloge za materijalnu pomoć svojim štićeniclma. U međuratnom periodu ״Potpora“ nastavlja sa potpomaganjem velikog broja pitomaca na studijama van zemlje. Mesečna pomoć se kretala u iznosu od 200 do 600 dinara. ;Kulturnom povezivanju i jačanju jevrejske zajednice ״Potpora“ radi i na kulturnom povezivanju i jačanju jevrejske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji. ;Izdavaštvo Zahvaljujući saradnji sa sarajevskom ״La Benevolensiom“, društvo pokreče i štampanje zajedničkog״„Godišnjaka”. == Prihodi i rezultati == „Potpora” je za svoje aktivnosti prihode obezbeđivala od: * članarine, * prihoda sa zabava, * prihoda sa sabirnlh akcija, * lutrija sa društvenih večeri, * upisivanja članova dobrotvora (prilog od 1.000 dinara) i utemeljivača (prilog od 500 dinara). Prema podacima iz jevrejskog Godišnjak 5694.za 1933. godinu, saznajemo sledeće podatke o poslovanju Društva:״ '' ״Od posle rata (1919. godine) pa do danas (1933. godina) „Potpora” je imala 99 pitomaca i to 90 na naukama i 9 na zanatima... Na pitomce Je naše društvo od 1920. do 1933. godine izdalo 658 628 dlnara, a za ratnu siročad 329.583 dinara. Celokupan prihod bio je za to vreme 1.426.129 dinara i desetak akcija Privredne Narodne Banke.<ref>Margulis Rafailo, ״Istorija dobrotvornog društva Potpora“, Godišnjak 5694.-1933״ str. 33-39.</ref>“''. == Napomene == {{напомене|}} == Izvori == {{извори|}} akuys2qlqv7to75cuylvpvyq3ul4cgz 25139409 25139402 2022-08-05T11:28:31Z Intermedichbo 31422 /* Osnivanje društva */ wikitext text/x-wiki '''Društvo „Potpora”''' bilo je izrazito kulturno-humanitarno društvo osnovano pred кгај prošlog veka od strane beogradskog jevrejskog stanovništva, sa ciljem da...''približi učaurenu beogradsku jevrejsku zajednlcu modemoj nauci i kulturi''. == Preduslovi == S kraja 19. veka beogradski Jevreji koji su uglavnom stanovali koncentrisani u dve ili tri ulice na Jaliji (mahali dorćolskih Jevreja{{напоменa|Jalija, što je značilo priobalje ili zemljište pored reka. Jalija je deo starog Dorćola za vreme turske vladavine Beogradom, a zahvatala je prostor od Malog Kalemegdana, Stare električne centrale sa jedne strane i od Ulice cara Dušana do dunavske obale sa druge strane.}}), živeli su pretežno patrijarhalnim životom, vaspitavani u trgovačkom duhu, koji neprestano posvećeni interesu i brizi samo za najbllže. U tom razdoblju njihov celokupan socijalni i duhovni interes bili su pretežno podređeni strogom porodičnom životu, punom stereotipa koji su se svodili na zapošljavanje dece po trgovačkim dućanima, odakle su od najranije mladostl donosili nekakav prihod svojim porodicama. S kara 19. veka manja grupa mlađih Jevreja, budućih beogradskih intelektualaca usprotivila se idejom o emancipacije Jevrejskog podmlatka i ''stvaranju Jevrejskog intelektualnog kadra koji bi se paralelno duhovno razvijao sa svojom „sabraćom” Srbima i približio učaurenu beogradsku jevrejsku zajednlcu modemoj nauci i kulturi.'' Kako su s kraja 19. veka upravu beogradske jevrejske opštlne vodili dr Davld AlkalaJ, doktor prava, Solomon Azriel i dr Jakob Čelebonović, viženiji Jevreji i intelektualci i oni su shvatili da je u Beogradu neophodno osnovati jedno „građanskog društva” ''sa zadatkom da potpomaže mlade Jevreje na studijama visokih nauka, zanata i veština.'' === Neposredni povod za osnivanje društva === Neposredni povod da se osnuje „Društvo za potpomaganje radi izučavanja zaiiata, veština i viših akadcmskih nauka ovde i nastrani”, bila je molba za novčanu pomoć podneta Upravi beogradske Jevrejske opštine 1897. godine od strane [[Исак Алкалај|Isak Alkalaja]] (tada učenik šestog razreda gimnazije, a potom vrhovnog rabin u Kraljevini Jugoslaviji). === Osnivanje društva === Društvo je zvanično osnovano 23. septembra 1897. godine, od strane njegovig osnivači su bili: * dr Davld Alkalaj, * Solomon Azriel, * dr Jakob Čelebonović, * [[Бенцион Були|Bencion Buli]], * [[Бенко Давичо|Benko Davičo]] i dr. Iako je za prvog predsednika Društva izabran Solomon Azriel, ubrzo na čelo društva je došao [[Бенцион Були|Bencion Buli]], bankar i jedan od najbogatijih članova beogradske Jevrejske zajednice u Beogradu. Osnivači Pogleda, vrlo brzo su se izdigli iznad sopstvene sredine, primajući na sebe zadatak i brigu da stvore realne uslove za nesmetano školovanje nedovoljno materijalno i novčano obezbeđenih članova beogradske jevrejske zajednice. Već prvi kadar pitomaca (poput ličnosti kao što su: dr Leon Koen, dr Buklć Pljade, dr Menahem Ruso, dr Bukus Alkalaj, dr Rafailo Margulis, dr Davld Albala, dr Isak Eškenazi), koji je dobio novčanu podršku društva, u periodu između dva svetska rata odigraće značajnu ulogu u životu jevrejske zajednlce u Beogradu. == Ostale aktivnosti Društva == U posleratnim godinama nakon Velikog rata „Potpor” održava i pojačava svoju delatnost, nakon što je tih godina na njeno čelo došao dr Bukić Pijade, njen nekadašnji pitomac. ;Zaštita ratne siročadi Na prvoj posleratnoj skupštinl održanoj 5. decembra 1920. godine, dr Bukić Pijade promoviše i novi zadatak „Potpore” - zaštita ratne siročadi. Na inicijativu „Potpore” 98 ratne siročadi uz pomoć Jevrejskog ženskog društva koje je formiralo „odbor kumica” za brigu o ratnoj siročadi, u prvih deset posleratnlh godlna prikupljena je i podeljena pomoć za ratnu siročad u vrednosti od ргеко 300.000 dinara. ;Učešče u javnom životu Uz pomenute aktivnosti, „Potpora” Je usmeravala pažnju i na razvoj celokupnog jevrejskog društva. Društvo i njegovi članovi uvode novlne u javnom životu beogradskih Jevreja. Organizuju vellke zabave, elitne po poseti 1 umetničkom nivou na kojima prikupljaju priloge za materijalnu pomoć svojim štićeniclma. U međuratnom periodu ״Potpora“ nastavlja sa potpomaganjem velikog broja pitomaca na studijama van zemlje. Mesečna pomoć se kretala u iznosu od 200 do 600 dinara. ;Kulturnom povezivanju i jačanju jevrejske zajednice ״Potpora“ radi i na kulturnom povezivanju i jačanju jevrejske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji. ;Izdavaštvo Zahvaljujući saradnji sa sarajevskom ״La Benevolensiom“, društvo pokreče i štampanje zajedničkog״„Godišnjaka”. == Prihodi i rezultati == „Potpora” je za svoje aktivnosti prihode obezbeđivala od: * članarine, * prihoda sa zabava, * prihoda sa sabirnlh akcija, * lutrija sa društvenih večeri, * upisivanja članova dobrotvora (prilog od 1.000 dinara) i utemeljivača (prilog od 500 dinara). Prema podacima iz jevrejskog Godišnjak 5694.za 1933. godinu, saznajemo sledeće podatke o poslovanju Društva:״ '' ״Od posle rata (1919. godine) pa do danas (1933. godina) „Potpora” je imala 99 pitomaca i to 90 na naukama i 9 na zanatima... Na pitomce Je naše društvo od 1920. do 1933. godine izdalo 658 628 dlnara, a za ratnu siročad 329.583 dinara. Celokupan prihod bio je za to vreme 1.426.129 dinara i desetak akcija Privredne Narodne Banke.<ref>Margulis Rafailo, ״Istorija dobrotvornog društva Potpora“, Godišnjak 5694.-1933״ str. 33-39.</ref>“''. == Napomene == {{напомене|}} == Izvori == {{извори|}} hv1m2yw76h88hj7ah9p823zdyp7tczc 25139429 25139409 2022-08-05T11:33:57Z Intermedichbo 31422 /* Preduslovi */ wikitext text/x-wiki '''Društvo „Potpora”''' bilo je izrazito kulturno-humanitarno društvo osnovano pred кгај prošlog veka od strane beogradskog jevrejskog stanovništva, sa ciljem da...''približi učaurenu beogradsku jevrejsku zajednlcu modemoj nauci i kulturi''. == Preduslovi == S kraja 19. veka beogradski Jevreji koji su uglavnom stanovali koncentrisani u dve ili tri ulice na Jaliji<ref>{{Cite web|url=https://www.penzin.rs/jalija-mahala-dorcolskih-jevreja/|title=Jalija - Mahala dorćolskih Jevreja|last=Penzin|date=2019-07-09|website=Penzin|language=sr-RS|access-date=2022-08-05}}</ref> (mahali dorćolskih Jevreja{{напоменa|Jalija, što je značilo priobalje ili zemljište pored reka. Jalija je deo starog Dorćola za vreme turske vladavine Beogradom, a zahvatala je prostor od Malog Kalemegdana, Stare električne centrale sa jedne strane i od Ulice cara Dušana do dunavske obale sa druge strane.}}), živeli su pretežno patrijarhalnim životom, vaspitavani u trgovačkom duhu, neprestano posvećeni interesu i brizi samo za najbllže. ''U tom razdoblju njihov celokupan socijalni i duhovni interes bili su pretežno podređen strogom porodičnom životu, punom stereotipa koji su se svodili na zapošljavanje dece po trgovačkim dućanima, odakle su od najranije mladostl donosili nekakav prihod svojim porodicama.'' Nezadovoljna ovakvi sta njem mežu svojim sunarodnicima, s kraja 19. veka manja grupa mlađih Jevreja, budućih beogradskih intelektualaca usprotivila se idejom o emancipacije Jevrejskog podmlatka i težnjom za ''stvaranje...Jevrejskog intelektualnog kadra koji bi se paralelno duhovno razvijao sa svojom „sabraćom” Srbima i približio učaurenu beogradsku jevrejsku zajednlcu modemoj nauci i kulturi.'' Kako su s kraja 19. veka upravu beogradske jevrejske opštlne vodili dr Davld AlkalaJ, doktor prava, Solomon Azriel i dr Jakob Čelebonović, viženiji Jevreji i intelektualci i oni su shvatili da je u Beogradu neophodno osnovati jedno „građanskog društva” ''sa zadatkom da potpomaže mlade Jevreje na studijama visokih nauka, zanata i veština.'' === Neposredni povod za osnivanje društva === Neposredni povod da se osnuje „Društvo za potpomaganje radi izučavanja zaiiata, veština i viših akadcmskih nauka ovde i nastrani”, bila je molba za novčanu pomoć podneta Upravi beogradske Jevrejske opštine 1897. godine od strane [[Исак Алкалај|Isak Alkalaja]] (tada učenik šestog razreda gimnazije, a potom vrhovnog rabin u Kraljevini Jugoslaviji). === Osnivanje društva === Društvo je zvanično osnovano 23. septembra 1897. godine, od strane njegovig osnivači su bili: * dr Davld Alkalaj, * Solomon Azriel, * dr Jakob Čelebonović, * [[Бенцион Були|Bencion Buli]], * [[Бенко Давичо|Benko Davičo]] i dr. Iako je za prvog predsednika Društva izabran Solomon Azriel, ubrzo na čelo društva je došao [[Бенцион Були|Bencion Buli]], bankar i jedan od najbogatijih članova beogradske Jevrejske zajednice u Beogradu. Osnivači Pogleda, vrlo brzo su se izdigli iznad sopstvene sredine, primajući na sebe zadatak i brigu da stvore realne uslove za nesmetano školovanje nedovoljno materijalno i novčano obezbeđenih članova beogradske jevrejske zajednice. Već prvi kadar pitomaca (poput ličnosti kao što su: dr Leon Koen, dr Buklć Pljade, dr Menahem Ruso, dr Bukus Alkalaj, dr Rafailo Margulis, dr Davld Albala, dr Isak Eškenazi), koji je dobio novčanu podršku društva, u periodu između dva svetska rata odigraće značajnu ulogu u životu jevrejske zajednlce u Beogradu. == Ostale aktivnosti Društva == U posleratnim godinama nakon Velikog rata „Potpor” održava i pojačava svoju delatnost, nakon što je tih godina na njeno čelo došao dr Bukić Pijade, njen nekadašnji pitomac. ;Zaštita ratne siročadi Na prvoj posleratnoj skupštinl održanoj 5. decembra 1920. godine, dr Bukić Pijade promoviše i novi zadatak „Potpore” - zaštita ratne siročadi. Na inicijativu „Potpore” 98 ratne siročadi uz pomoć Jevrejskog ženskog društva koje je formiralo „odbor kumica” za brigu o ratnoj siročadi, u prvih deset posleratnlh godlna prikupljena je i podeljena pomoć za ratnu siročad u vrednosti od ргеко 300.000 dinara. ;Učešče u javnom životu Uz pomenute aktivnosti, „Potpora” Je usmeravala pažnju i na razvoj celokupnog jevrejskog društva. Društvo i njegovi članovi uvode novlne u javnom životu beogradskih Jevreja. Organizuju vellke zabave, elitne po poseti 1 umetničkom nivou na kojima prikupljaju priloge za materijalnu pomoć svojim štićeniclma. U međuratnom periodu ״Potpora“ nastavlja sa potpomaganjem velikog broja pitomaca na studijama van zemlje. Mesečna pomoć se kretala u iznosu od 200 do 600 dinara. ;Kulturnom povezivanju i jačanju jevrejske zajednice ״Potpora“ radi i na kulturnom povezivanju i jačanju jevrejske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji. ;Izdavaštvo Zahvaljujući saradnji sa sarajevskom ״La Benevolensiom“, društvo pokreče i štampanje zajedničkog״„Godišnjaka”. == Prihodi i rezultati == „Potpora” je za svoje aktivnosti prihode obezbeđivala od: * članarine, * prihoda sa zabava, * prihoda sa sabirnlh akcija, * lutrija sa društvenih večeri, * upisivanja članova dobrotvora (prilog od 1.000 dinara) i utemeljivača (prilog od 500 dinara). Prema podacima iz jevrejskog Godišnjak 5694.za 1933. godinu, saznajemo sledeće podatke o poslovanju Društva:״ '' ״Od posle rata (1919. godine) pa do danas (1933. godina) „Potpora” je imala 99 pitomaca i to 90 na naukama i 9 na zanatima... Na pitomce Je naše društvo od 1920. do 1933. godine izdalo 658 628 dlnara, a za ratnu siročad 329.583 dinara. Celokupan prihod bio je za to vreme 1.426.129 dinara i desetak akcija Privredne Narodne Banke.<ref>Margulis Rafailo, ״Istorija dobrotvornog društva Potpora“, Godišnjak 5694.-1933״ str. 33-39.</ref>“''. == Napomene == {{напомене|}} == Izvori == {{извори|}} ass27gedgdeog20p878wcigybuoquq0 0 4331833 25139415 2022-08-05T11:30:14Z Uw17 165959 Нова страница: {{Инфокутија Глумац | ијек = | име = Ти Вест | слика = Ti West 2013 (cropped).jpg | опис_слике = Вест на [[Филмски фестивал у Венецији|Филмском фестивалу у Венецији]] 2013. године | ширина_слике = | пуно_име = Ти Вест | друга_имена = | надимци = | датум_рођ… wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Глумац | ијек = | име = Ти Вест | слика = Ti West 2013 (cropped).jpg | опис_слике = Вест на [[Филмски фестивал у Венецији|Филмском фестивалу у Венецији]] 2013. године | ширина_слике = | пуно_име = Ти Вест | друга_имена = | надимци = | датум_рођења = {{датум рођења|1980|10|5|год=да}} | место_рођења = [[Вилмингтон (Делавер)|Вилмингтон]], [[Делавер]] | држава_рођења = {{застава|САД}} | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | пребивалиште = | држављанство = [[Сједињене Америчке Државе|америчко]] | религија = | супружници = | партнери = | деца = | родитељи = | породица = | активни_период = 2001—садашњност | образовање = Школа визуелних уметности | универзитет = | занимање = [[режисер]], [[сценариста]], [[филмски продуцент|продуцент]], [[кинематограф]], [[филмска монтажа|монтажер]], [[глумац]] | богатство = | жанрови = [[Хорор филм|хорор]] | битне_улоге = | веб-сајт = | потпис = | IMDb = 1488800 }} '''Ти Вест''' ({{јез-енг|Ti West}}, [[5. октобар]] [[1980]], [[Вилмингтон (Делавер)|Вилмингтон]], [[Делавер]])<ref>{{cite web|url=http://filmmakermagazine.com/1392-ti-west-the-house-of-the-devil/|title=Ti West, The House Of The Devil|last=Dawson|first=Nick|work=[[Filmmaker (magazine)|Filmmaker]]|date=October 30, 2009|accessdate=February 13, 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.legacy.com/obituaries/delawareonline/obituary.aspx?pid=174624787|title=Obituaries: Patrick J. Timon|work=[[Legacy.com]]|accessdate=December 28, 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.legacy.com/obituaries/newszapde/obituary.aspx?n=violet-a-west-stout&pid=166654404&|title=Obituaries: Violet A. West Stout|work=[[Legacy.com]]|accessdate=December 27, 2017}}</ref> [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је режисер, сценариста, филмски продуцент, кинематограф, монтажер и глумац, најпознатији по свом раду на [[хорор филм]]овима.<ref name="NYT">{{cite web|title=Ti West|url=https://movies.nytimes.com/person/437107/Ti-West/biography|archive-url=https://web.archive.org/web/20110301152654/http://movies.nytimes.com/person/437107/Ti-West/biography|url-status=dead|department=Movies & TV Dept.|work=[[The New York Times]]|date=2011|archive-date=2007-10-22}}</ref><ref>{{cite web|website=[[Dread Central]]|url=https://www.dreadcentral.com/news/35526/ti-west-talks-house-devil-cabin-fever-2-and-more|title=Ti West Talks House of the Devil, Cabin Fever 2, and More!|date=January 25, 2010}}</ref> Његова најзначајнија остварења су ''[[Ђавоља кућа]]'' (2009), ''[[Шапат духова (филм)|Шапат духова]]'' (2011), ''[[V/H/S]]'' (2012), ''[[Света тајна (филм)|Света тајна]]'' (2013) и ''[[X (филм из 2022)|X]]'' (2022). Као глумац се најчешће појављује или у филмовима које сам режира или у оним које режира његов колега [[Џо Свонберг]].<ref name=NYT/> Поред Свонберга, Вест често сарађује са редитељем [[Адам Вингард|Адамом Вингардом]] и глумцем [[Еј Џеј Боуен|Еј Џејом Боуеном]]. Вест је завршио Школу визелних уметности у Њујорку.<ref>{{cite web|url=https://filmmakermagazine.com/97597-in-a-valley-of-violence-dp-eric-robbins-on-shooting-ti-wests-new-film-in-35mm/|title=In a Valley of Violence DP Eric Robbins on Shooting Ti West's New Film in 35mm|last=Macauly|first=Scott|work=[[Filmmaker (magazine)|Filmmaker]]|date=March 11, 2016|accessdate=February 13, 2017}}</ref> Каријеру је започео 2001, режирањем два кратка филма, ''Плен'' и ''Опак''. Исте године појавио се у јесењем издању часописа ''-{[[People (magazine)|Teen People]]}-''.<ref name="fourclassics">{{cite web|last=Hunt|first=Kristin|url=http://www.maxim.com/entertainment/ti-wests-four-horror-movie-classics-and-one-thats-way-overrated|title=Ti West's Four Horror Movie Classics (and One That's Way Overrated)|work=[[Maxim (magazine)|Maxim]]|date=April 23, 2012|accessdate=May 21, 2012}}</ref> Године 2015. примљен је у ''Фангоријину'' хорор кућу славних. == Филмографија == {| class="wikitable" |- style="background:#b0c4de; text-align:center;" ! Година ! Филм ! Оригинални наслов ! [[Редитељ]] ! [[Сценариста]] ! [[Филмски продуцент|Продуцент]] ! [[Филмска монтажа|Монтажер]] ! [[Глумац]] |- | 2005. | ''[[Легло (филм)|Легло]]'' | ''-{The Roost}-'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{да}} |- | 2007. | ''[[Човек окидач]]'' | ''-{Trigger Man}-'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | 2009. | ''[[Ђавоља кућа]]'' | ''-{The House of the Devil}-'' | {{да}} | {{да}} | {{не}} | {{да}} | {{да}} |- | 2009. | ''[[Колиба страха 2: Пролећна грозница]]'' | ''-{Cabin Fever 2: Spring Fever}-'' | {{да}} | {{partial|прича}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | 2011. | ''[[Ти си следећи]]'' | ''-{You're Next}-'' | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} |- | 2011. | ''[[Шапат духова (филм)|Шапат духова]]'' | ''-{The Innkeepers}-'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | 2011. | ''[[Сребрни меци]]'' | ''-{Silver Bullets}-'' | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{да}} |- | 2012. | ''[[V/H/S|V/H/S: Други медени месец]]'' | ''-{V/H/S: Second Honeymoon}-'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | 2013. | ''[[Света тајна (филм)|Света тајна]]'' | ''-{The Sacrament}-'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | 2015. | ''[[Врисак (ТВ серија)|Врисак]]'' (епизода 9) | ''-{Scream}-'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | 2016. | ''[[Вејвард Пајнс]]'' (епизоде 14 и 20) | ''-{Wayward Pines}-'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | 2016. | ''[[У долини насиља]]'' | ''-{In a Valley of Violence}-'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | 2017. | ''[[Истеривач ђавола (ТВ серија)|Истеривач ђавола]]'' (епизода 13) | ''-{The Exorcist}-'' | {{да}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} | {{не}} |- | 2022. | ''[[X (филм из 2022)|X]]'' | ''-{X}-'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |- | 2022. | ''[[Перл (филм)|Перл]]'' | ''-{Pearl}-'' | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{да}} | {{не}} |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Ti West}} * {{IMDb name|id=1488800|character=Ti West}} {{нормативна контрола}} {{portal bar|Биографија|Филм}} {{DEFAULTSORT:Вест, Ти}} [[Категорија:Рођени 1980.]] [[Категорија:Амерички редитељи]] [[Категорија:Амерички сценаристи]] [[Категорија:Амерички глумци]] [[Категорија:Амерички филмски монтажери]] [[Категорија:Амерички филмски продуценти]] 9bvgonxwzw76gjti8u0vxj498x4oib7 1 4331834 25139419 2022-08-05T11:31:34Z Uw17 165959 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} {{Википројекат Биографија}} wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат Филм}} {{Википројекат Биографија}} qzwvh6cok7lqd2b8ma1w46tpeeit91j 6 4331835 25139434 2022-08-05T11:36:08Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{омот албума}} 2806zw1wjorvbqgvzumshhxjcjiwr2l 25139465 25139434 2022-08-05T11:47:38Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Информација|опис=Омот албума ''Нисам, нисам''|извор=https://open.spotify.com/album/2zPXhvqbDlwkTh12V3FPQZ|датум=1991|аутор=ПГП РТБ}} == Лиценцирање == {{омот албума}} 67mq1u0sl6gv8450z419cf8ra1t8321 6 4331836 25139435 2022-08-05T11:36:08Z Uw17 165959 Постер филма ''[[Колиба страха 2: Пролећна грозница]]'', извор: [https://www.imdb.com/title/tt0961722/ имдб] wikitext text/x-wiki == Опис измене == Постер филма ''[[Колиба страха 2: Пролећна грозница]]'', извор: [https://www.imdb.com/title/tt0961722/ имдб] == Лиценцирање == {{Филмски постер}} 77juk4rtcpgvbcnalr58vjk5k6bdsdj 6 4331837 25139452 2022-08-05T11:40:57Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{омот албума}} 2806zw1wjorvbqgvzumshhxjcjiwr2l 25139461 25139452 2022-08-05T11:43:34Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki {{Информација|опис=Омот албума ''Да си ти ја''|извор=https://www.discogs.com/release/4473542-Magazin-Da-Si-Ti-Ja|датум=1998|аутор=Игор Келчец}} == Лиценцирање == {{омот албума}} be3i9imjx25o5ou01035y7hrqtkdu48 6 4331838 25139466 2022-08-05T11:48:55Z EmiliaITČA 298352 wikitext text/x-wiki == Лиценцирање == {{Музички одломак}} cjd3d4w1c0wm6qwhmr8qbtuzqh1ncln